Akademsko pisanje_Dr Milenko Kundačina Dr Veljko Banđur

adu

Dr Milenko Kundačina Dr Veljko Banđur

AKADEMSKO PISANJE

bliku niti ikakvim tijem u bilo kojem ik a prava.

ta Globalizacija i lovnih istraživanja

Učiteljski fakultet Užice, 2007.

M. Kundačina —V. Banđur

Čitaj me da se suprotstavljaš i raspra\>ljaš, ne da ^^erujes i uzimaš zdravo za goto^^o, ne da nađeš temu za razgovor i raspravu, ^^eć da odmeriš i razmotriš. Bekon

S A D R Ž A J

Predgovor ...........................................................................................................................................................................9 1..Pristup naučnim inform acijam a .........................................................................................................11 1.1. Naučne informacije ............................................................................................................................11 1.2. Nosioci naučnih informacija ........................................................................................................13 1.3. Štampani nosioci informacija .....................................................................................................15 1.3.1. Primcime publikcLcije...........................................................................................................16 1.3.2. Sekundarne publikacije .....................................................................................................20 1.3.3. Tercijarne publikacije ........................................................................................................35 1.4. Klasifikacija nauka i naučnih disciplina..............................................................................36 1.4.1. Opšta klasifikacija područja nauka ........................................................................36 1.4.2. Univerzalna decimalna klasifikacija .....................................................................37 1.5. Elektronski pristup digitalnim informacijama ................................................................40 1.5.1. Pristup digitalnim informacijama posredstvom računara ....................40 1.5.2. Pristup digitalnim informacijama posredstvom Intem eta......................41 1.5.3. Elektronski izvori informacija ......................................................................................44 1.6. Specijalne baze podataka ..............................................................................................................51 1.6.1. ISI-jeve baze podataka ......................................................................................................52 1.6.2. Baze podataka koje prate nauke o obrazovanju ..........................................62 1.7. Pristup informacijama u bibliotekama .................................................................................59 1.7.1. Bibliotečki katalozi...............................................................................................................60 1.7.2. Bibliotečki fondovi ............................................................................................................... 63 1.8. Elektronski pristup informacijama u bibliotekama ....................................................64 1.8.1. Načini pretraživanja ...........................................................................................................66 1.5.2. Elektronske zbirke kataloga i bibliografija ........................................................74 1.8.3. Pristup časopisima i bazama preko KoBSON servisa...............................76 1.8.4. Pretraži'vanje po parametrima URL. adrese ......................................................79 1.8.5. Elektronske publikacije .....................................................................................................80 1.8.6. Prezentacije ................................................................................................................................83 2. Naučna i stručna dela ....................................................................................................................................85 2.1. Pojam i pódela .........................................................................................................................................85 2.2. Naučna dela ................................................................................................................................................87 2.2.1. Naučna monografija ...........................................................................................................87 2.2.2. Naučna studija .........................................................................................................................88 2.2.3. Naučni članak .........................................................................................................................89 2.2.4. Izveštaj naučnog istraživanja .......................................................................................92 2.2.5. Doktorska disertacija ......................................................................................................... 93 2.2.6. Ostali naučni radovi.............................................................................................................94 2.3. Stručni radovi ...........................................................................................................................................95 2.3.1. Udžbenici i priručnici ........................................................................................................95 2.3.2. Stručne monografije i članci .........................................................................................97 2.3.3. Završni rad na osnovnim studijama ........................................................................98 2.3.4. Završni rad na master studijama ..............................................................................99 2.3.5. Ostali stručni radovi ........................................................................................................lOO

M. Kundačina —V. Banđur 2.4. Izlaganja na naučnim skupovima ..........................................................................................107 2.4.1. Saopštenje................................................................................................................................ 108 2.4.2. P oster........................................................................................................................................... 1IO 2.4.3. Simpozijum.............................................................................................................................. IIO 2.4.4. Ostale vrste izlaganja ..................................................................................................... 111 3. S tru k tu ra naučnog dela ..........................................................................................................................113 3.1. Uvodni delovi naučnog dela .....................................................................................................113 3.1.1. Podaci o autorima ............................................................................................................ 113 3.1.2. Naslov ......................................................................................................................................... 115 3.1.3. Moto .............................................................................................................................................. 117 3.1.4. TLahvalnost .............................................................................................................................. 118 3.1.5. Posveta ...................................................................................................................................... 119 3.1.6. Predgovor ................................................................................................................................ 120 3.1.7. R ezim e......................................................................................................................................... 122 3.1.8. Ključne reči............................................................................................................................. 125 3.1.9. Uvod ............................................................................................................................................ 125 3.2. Osnovni deo naučnog dela .........................................................................................................127 3.2.1. Dejïnisanje osnovnih pojm ova................................................................................. 128 3.2.2. Teorijski pristup problemu ......................................................................................... 130 3.2.3. Prethodna istraživanja................................................................................................... 134 3.3. Metodološki okvir istraživanja ...............................................................................................135 3.3.1. Problem istraživanja........................................................................................................ 137 3.3.2. Predmet istraživanja ........................................................................................................ 137 3.3.3. Cilj i karakter istraživanja .......................................................................................... 138 3.3.4. Zadaci istraživanja ........................................................................................................... 139 3.3.5. Hipoteze istraživanja ...................................................................................................... 140 3.3.6. Varijable istraživanja ..................................................................................................... 140 3.3.7. Metode i tehnike istraživanja ................................................................................... 141 3.3.8. Populacija i uzorak istraživanja.............................................................................. 143 3.3.9. Statistička metoda ............................................................................................................ 143 3.3.10. Organizacija istraživanja ......................................................................................... 144 3.3.11. Metodološke teškoće u istraživanju .................................................................. 145 3.4. Analiza i interpretacija rezultata ............................................................................................146 3.4.1. Brojčano iskazivanje rezultata ................................................................................ 149 3.4.2. Tabelamo iskazivanje rezultata .............................................................................. 151 3.4.3. Iskazivanje rezultata statističkim merama ...................................................... 157 3.4.4. Grafičko iskazivanje rezultata ................................................................................. 161 3.4.5. Interpretacija i diskusija rezultata........................................................................ 164 3.5. Završni delovi naučnog dela .....................................................................................................169 3.5.1. Zaključci ................................................................................................................................... 169 3.5.2. Pogovor ..................................................................................................................................... 171 4. Jezik i stil naučnog dela ........................................................................................................................... 173 4.1. Naučni stil pisanja.............................................................................................................................173 4.1.1. Strukturisanost naučnog dela ................................................................................... 175 4.1.2. Izbor reči i formulacija rečenica ........................................................................... 177

Akcidemsko piscinje 4.1.3. Formiranje pasusa ...........................................................................................................180 4.1.4. Isticanje delova teksta .....................................................................................................181 4.1.5. Čitljivost teksta.....................................................................................................................183 4.2. Naučni jezik pisanja ........................................................................................................................184 4.2.1. Upotreba glagolskih vremena, oblika i zamenica .....................................184 4.2.2. Upotreba i pisanje skraćenica .................................................................................185 4.2.3. Upotreba sinonima ............................................................................................................187 4.2.4. Pisanje imena i stranih izraza ...................................................................................188 4.2.5. Pisanje brojeva ....................................................................................................................190 4.2.6. Upotreba interpunkcijskih znakova......................................................................193 Dokumentovanj e naučnili izvora .....................................................................................................199 5.1. Upućivanje na izvore .......................................................................................................................199 5.1.1. Napomene prema mestu javljanja ......................................................................... 199 5.1.2. Napomene prema junkciji .....................................................................................—201 5.2. Citiranje .....................................................................................................................................................204 5.2.1. Funkcija citiranja ...............................................................................................................204 5.2.2. Stilovi citiranja.....................................................................................................................207 5.2.3. Opšti principi citiranja..................................................................................................230 5.3. Parafraziranje ........................................................................................................................................240 Organizacija rukopisa za štampu ...................................................................................................243 6.1. Oblikovanje osnovnog teksta ...................................................................................................243 6.2. Međunarodne standardne oznake publikacija .............................................................247 6.2.1. ISBN oznake ...........................................................................................................................248 6.2.2. ISSN oznake ...........................................................................................................................248 6.2.3. Bar k o d ........................................................................................................................................248 6.2.4. BIBLID ......................................................................................................................................249 6.2.5. CIP zapis ...................................................................................................................................249 6.3. Formiranje osnovnih delova publikacije .........................................................................251 6.3.1. Formiranje i pisanje naslova .................................................................................. 251 6.3.2. Formiranje impresuma ..................................................................................................255 6.3.3. Formiranje sadržaja ......................................................................................................256 6.3.4. Formiranje spiska literature ....................................................................................260 6.3.5. Formiranje spiska ilustracija, tabela i skraćenica...................................262 6.4. Formiranje indeksa ...........................................................................................................................263 6.4.1. Iruleks imena ..........................................................................................................................264 6.4.2. Iruleks pojmova .............................................................................................................— 264 6.5. Formiranje priloga .............................................................................................................................265 6.6. Formiranje ostalih delova publikacije.................................................................................267 6.7. Pregledanje teksta .............................................................................................................................. 268 6.8. Objavljivanje naučnih radova...................................................................................................272 6.8.1. Dostavljanje rukopisa .....................................................................................................272 6.8.2. Izdanja publikacije ............................................................................................................273 6.9. Autorsko i izdavačko pravo........................................................................................................274

8_______________________________________________________________________]M. Kundačina —V. Banđur 7. Evaluacija naučnog radla .....................................................................................................................277 7.1.Vrste evaluacije .................................................................................................................................280 7.1.1. Procesna, evaluacija........................................................................................................280 7.1.2. Finalna evaluacija ............................................................................................................281 7.2..Evaluacioni postupci .......................................................................................................................281 7.2.1. Ekspertski postupak .........................................................................................................281 7.2.2. Scientometrijski postupak ............................................................................................282 7.3. Oblici evaluacije ................................................................................................................................282 7.3.1. Recenzija..................................................................................................................................282 7.3.2. Prikaz naučne publikacije............................................................................................286 7.3.3. Naučna kritika ......................................................................................................................289 7.4. Evaluacija naučnih radova .........................................................................................................290 7.4.1. Evaluacija projekta istraživanja..............................................................................290 7.4.2. Evaluacija izveštaja istraživanja ...........................................................................291 7.4.3. Evaluacija monografije ..............................................................................................294 7.4.4. Evaluacija časopisa .........................................................................................................295 7.4.5. Evaluacija naučnih skupova ......................................................................................299 7.4.6. Evaluacija članaka ...........................................................................................................301 7.4.7. Evaluacija završnih radova studenata ...............................................................302 7.5. Pokazatelji naučne uspešnosti istraživača ......................................................................304 8. Naučna etika .......................................................................................................................................................307 8.1. Pretpostavke izgrađivanja naučnoistraživačke etike ..............................................307 8.2. Etičnost naučnoistraživačkog ra d a ......................................................................................309 L iteratu ra ...................................................................................................................................................................319 PrUozi ..............................................................................................................................................................................341 1. Sinonimi u metodologiji naučnog rada ................................................................................341 2. Primeri započinjanja rečenica i pasusa .................................................................................347 3. Vrste i kvantifikacija individualnih naučnoistraživačkih rezultata .................351 4. Skraćenice u pisanju naučnih radova ......................................................................................355 Indeksi ............................................................................................................................................................................361 Indeks pojmova ..............................................................................................................................................361 Indeks imena ....................................................................................................................................................369

PREDGOVOR Nauka je intelektualna delatnost u kojoj naučni stvaraoci svoje radove objavljuju u nacionalnim i međunarodnim časopisima, koji tako postaju dostupni čitaocima širom planete. I samo pisanje izveštaja deo je naučnog istraživanja, čiji su kriterijumi, standar­ di i norme veoma strogi. IVIeđutim, te norme pisanja nisu potpuno univerzalne i unifici­ rane. Sa dosta posebnosti i nejasnoća egzistiraju u naučnoj komunikaciji. Iz tih razloga je i postojala potreba za sagledavanjem ovog naučnog područja na nivou monografskog dela. Opravdanje za to se nalazi u stalnoj potrebi upoznavanja mladih naučnih radnika s pravilima pisanja i pripremom rukopisa za objavljivanje, koja se poštuju u međunarodnoj naučnoj zajednici, da bi ih se u naučnoj komunikaciji (pisanoj i govor­ noj) pridržavali. IJ tehnici naučnog rada u mnogim domenima ostaje neprevaziđena studija Kako nastaje naučno djelo IVIidhata Šamića. IVIeđutim, način pripreme rukopisa na novim teh­ nikama —kompjuter, uloga Intemeta i sama štampa publikacija —toliko su uznapredova­ li da ta knjiga, koja je bila ,,bukvar“ tehnike naučnog rada, danas zahteva nove dopune i drugačije uglove gledanja. Monografska studija pod naslonom. Akademsko pisanje rađena je u okviru naučnog projekta Globalizacija i metateorijske koncepcije pedagoške metodologije, broj 149049A, iz Programa osnovnih istraživanja Ministarstva za nauku Republike Srbije za period 2006— 2010. godina. Sadržaji studije su razvrstani u osam poglavlja osnovnog teksta i u dobroj meri mogu zadovoljiti potrebe naučnih radnika, pre svega studenata master i dok­ torskih studija i saradnika na univerzitetima i naučnim institutima u području društvenih nauka —i obezbediti izgradnju stila pisanja k«ji se neguje u naučnim radovima. Monografiju Akademsko pisanje čine poglavlja: Pristup naučnim informacijama; Naučna i stručna dela; Struktura naučnog dela; Jezik i stil naučnog dela; Dokumentovanje naučnih izvora; Organizacija rukopisa za štampu; Evaluacija naučnog rada i Na­ učna etika. M^onografija, pored obaveznih odeljaka: Literatura i Indeksi, sadrži i priloge: Si­ nonimi u metodologiji naučnog rada; Primeri započinjanja rečenica i pasusa; Vrste i kvantifikacija individualnih naučnoistraživačkih rezultata i Skraćenice u pisanju nauč­ nih radova. Sadržaji monografije su oblikovani tako da mlađe naučne radnike upoznaju s osnovnim karakteristikama i procesom izrade naučnog i stručnog dela u naukama o vas­ pitanju i obrazovanju prema metodološkim standardima i pravilima koji važe u međuna­ rodnoj naučnoj zajednici, sve radi vežbanja i usavršavanja akademskog stila pisanja. Monografija može poslužiti i iskusnijim naučnim radnicima kao kriterijum za preispiti­ vanje primene vlastitih standarda u ovoj intelektualnoj delatnosti. Autori nemaju nameru da iznete postavke o pisanju postanu recepti za mlađe na­ učne radnike, nego ih saopštavaju radi lakšeg uklapanja u naučnu komunikaciju. Nada­ mo se da će sadržaji monografije doprineti da naučni stvaraoci ujednače norme i kriteri­ jume prema svetskim standardima u pisanju naučnih i stručnih dela, te da primene ste-

IO_____________________________________________________________________ ]VI. Kundačina —V. Banđur čena znanja o tom problemu u vlastitoj naučnoistraživačkoj praksi. Verujemo da će ovo delo doprineti lakšim pristupima znanju, boljem naučnom stilu pisanja, posebno višem nivou standardizacije u oblasti naučne metodologije, pre svega u izboru naučnih izvora i izgrađivanju niza sposobnosti naučnih stvaralaca. Ovako koncipirana monografska studija Akademsko pisanje, čiji se sadržaj odno­ si na metodologiju izrade naučnog i stručnog dela, sa dovoljno posvećene pažnje upo­ trebi elektrofiskih izvora i razvoju sposobnosti akademskog pisanja, može poslužiti i ši­ roj akademskoj zajednici, pre svega kao metodolt>ški orijentir za sve one koji se bave naukom i nameravaju objaviti rezultate vlastitih istraživanja i kao osnovna literatura u pripremanju ispita iz studijskog predmeta Metodologija naučnoistrtzživačkog rada. Monografskom studijom se daje podrška uključivanju mladih naučnih stvaralaca u internacionalnu akademsku zajednicu, omogućuje se da sistemski pristupe pisanju tekstova, analitički čitaju tekstove, argumentovano pišu radove i pravilno ih opremaju naučnim aparatom. Monografija može dobro doći i svima onima kojima su metodološka znanja o izradi naučnih i stručnih radova neophodna u proučavanjima vaspitanja i obra­ zovanja, pre svega istraživačima, profesorima i saradnicima univerziteta i naučnih insti­ tuta, školskim pedagozima, nastavnicima, direktorima škola, asistentima i ostalim entu­ zijastima u pedagoškoj i drugim naukama. Autori su svesni da je napredak nauke i tehnike toliko veliki da mnoge ,,inovaci­ je “ brzo zastarevaju. Zato ovu knjigu treba shvatiti kao podsticaj za stalno praćenje svih dostignuća u domenu nauke u svetu. S te strane, ostajemo otvoreni za svaki dijalog ili primedbu za rešenja u oblasti Metodologije naučnoistraživačkog rada. Autori koriste i priliku da najsrdačnije zahvale recenzentima ove monografije: akademik prof. dr Grozdanki Gojkov, Univerzitet u Beogradu; prof. dr Milanu Matije­ viću, Sveučilište u Zagrebu i prof. dr Viđanu Nikoliću, Univerzitet u Kragujevcu. Imali smo posebnu čast da upravo oni pre objavljivanja pročitaju i ocene ovu monografiju. Njihove primedbe i sugestije su nam bile od izuzetno velike koristi. Beograd, decembar 2007.

Autori

1. PRISTUP NAUČNIM INFORMACIJAMA Onaj koji zna gde se može naći nauka, srodan je onome ko je već ima. Latinska sentencija

1.1. NAUČNE INFORMACIJE U procesu proučavanja i istraživanja pojava u oblasti društvenih nauka dolazi se do velikog broja podataka, koji treba da se sistematizuju, obrađuju i analiziraju. Na taj način, prikupljeni podaci se pretvaraju u naučno relevantne informacije koje odražavaju pojedinačne zakonitosti objektivne stvarnosti. One predstavljaju proizvode naučnoistra­ živačkog rada i novi kvalitet u naučnom stvaralaštvu pojedinaca i grupa. Smatra se da naučno relevantnu informaciju čini bilo koji skup podataka koji su prošli rigoroznu pro­ veru naučnog metoda. Naučne informacije su osnovni sadržaj akademske komunikacije koje su usmere­ ne ka određenoj naučnoj svrsi, objašnjavanju pojava i procesa. Međutim, ma koliko in­ formacije bile valjane i pouzdane, atribut naučnosti dobijaju tek kad postanu javne, tj. dostupne članovima akademske zajednice, kada za njih one predstavljaju novost. U ukupnoj naučnoj produkciji egzistira preko 99,00% javnih informacija, koje su postale svojina celog čovečanstva. Zato je obaveza naučnih stvaralaca da naučnu i stručnu jav­ nost redovno upoznaju sa svogim ostvarenjima. Naučne informacije čine uopšteno iskustvo i organizovano znanje, nastalo izvo­ đenjem zaključaka u istraživačkim procesima i sadržano u naučnoj produkciji pojedina­ ca ili grupa. To može biti korektan i koncizan opis pojava, procesa i sistema ili karakte­ ristika modela koji ih objašnjavaju, važnih za nauku. Svako naučno delo trebalo bi da sadrži optimalnu količinu informacija, neophodnu za donošenje sudova i formiranje sta­ vova i za naknadno proveravanje ili utvrđivanje da li su oni istiniti ili neistiniti. Naučno saznanje karakteriše: empirizam i racionalnost, podložnost promenama i kompleksnost, metodološka utemeljenost i mogućnost testiranja, opšti značaj i mogućnost vrednovanja (Bordens i Abbot 1991: 3— 4). Naučne informacije nastaju kao rezultati istraživačke delatnosti naučnih radnika, istraživačkih timova i naučnih institucija i u daljim istraživačkim procesima egzistiraju kao fundamentalna znanja. ,,Znanstvene se informacije pišu zato da ih se čita i razumije, jer je to način komuniciranja među znanstvenicima, način razmjenjivanja informacija među njima“ (Silobrčić 2003: 39). Da bi informacije postale naučne, treba da ispunjava­ ju određene usiove: da se do njih došlo uz punu objektivnost istraživača, da su pouzda­ ne, precizne i sistematski prikupljer^,e. Za Iv-Fransoa Le Koadika (20C^) informacije su zapisana (registrovana) saznanja u pisanoj (štampanoj ili digitalnoj), usmenoj ili audiovizuelnoj formi na nekom mediju.

12

___________________________________________________________________]VI. Kundačina —V. Banđur

U naučnoj produkciji, broj naučnih informacija raste eksponencijalno, što dovodi do kumulacije znanja. Prikupljanje informacija je ključni deo procesa naučnog stvara­ nja. Međutim, najveća poteškoća u procesu naučnog stvaranja i korišćenja znanja jeste pretraživanje i pronalaženje postojeće literature iz odgovarajuće oblasti u formi obja­ vljenih tekstova. Taj proces prati disproporcija između, sjedne strane, stalno rastuće ko­ ličine informacija i implozije vremena, neophodnog za njihovo pronalaženje i, s druge strane, nedovoljne kompetencije i sposobnosti pojedinaca u pronalaženju odgovarajuće literature, posebno u pristupu digitalnim informacijama. U nemogućnosti da uspešno prate porast novih informacija, znanje pojedinaca ne dostiže potreban nivo. U naučnoj komunikaciji u pojedinim slučajevima informacije mogu biti nepotrebne, nerazumljive, preopširne, dosadne i ukalupljene. Povećanje količine naučnog saznanja, sjedne strane, uslovilo je potrebu nastan­ ka novih naučnih disciplina i podelu svake nauke na uže specijalizovane oblasti, s dru­ ge, omogućilo je stvaraocima da problemima proučavanja i istraživanja pristupaju s raz­ ličitih naučnih aspekta. Takva tendencija omogućila je korisnicima naučne misli da lak­ še prate naučna dostignuća i nova saznanja. U tom smislu, nauka briše granice ne samo između naučnih disciplina, već i država, pa sve veći broj autora svoje radove objavljuje u drugim zendjama. Gete kaže: „Nema patriotske umetnosti niti patriotske nauke“. Prva faza stvaralačkog procesa u pisanju naučnog dela je priprema za intelektual­ ni rad, koja ima svoje specifičnosti. S tim u vezi, Muhamed Filipović naglašava: „inte­ lektualni rad danas se odvija na način koji ga čini industrijskim, tj. skupnim i poveza­ nim, a ne individualnim, kao i d a je rad svakog pojedinca usko povezan s radom svih drugih naučnika koji rade u istoj nauci u svijetu, a d a je veza među njima danas daleko jednostavnija i moguća na temelju razvoja modernih komunikacijskih sistema“ (Filipović 2004: 136). Prva faza istraživačkog procesa u stvaranju naučnog dela —pri­ prema za intelektualni rad obuhvata, pre svega, pretraživanje i evidentiranje potrebne literature, u kogoj se mogu pronaći odgovarajuće naučne informacije. Budući da sama istraživačka delatnost zahteva organizovani pristup informacija­ ma, ona podrazumeva složenu intelektualnu aktivnost stvaralaca, u kojoj do izražaja do­ laze intelektualne sposobnosti i smisao za istraživanje. Sam proces pristupa znanju, po­ sebno pristupa digitalnim informacijama (pronalaženje, evidentiranje, obrada, analiza, čuvanje, zaštita i korišćenje činjeničnog materijala, tj. naučnih informacija), smatra se dimenzijom istraživačke umešnosti, tj. istraživačko-komunikacione kompetencije. Ovu kompetenciju obeležava više karakteristika. To su: (1) motivacija istraživača (kakva im je naučna radoznalost, koliko su zaokupljeni naučnim interesima, da li poseduju istraži­ vačku orijentaciju, koliko su spremni da svoje potrebe za naučnim izvorima izraze kroz konkretne oblike razmene informacija i primenu informacionih tehnologija i koliko su zadovoljni kao njihovi korisnici u istraživanjima, kakva im je lična motivacija u vezi s naučnom i stručnom karijerom); (2) sposobnosti istraživača (specifične sposobnosti u pogledu upotrebe informacionih tehnologija, izrada anotacija, pronalaženje informacija, preuzimanje podataka sa Intemeta, prezentacija podataka, prenos i razmena informacija o istraživanjima koja su u toku, skladištenje informacija) i (3) kompetentnost istraživača (šta znaju o bibliotečkim katalozima, Intemet lokacijama —bazama podataka, kakva im je veština i navike istraživanja na Intemetu —pronalaženju sajtova koji vrede, o kojim naučnim delima su informisani i kakvo im je istraživačko iskustvo u tom pogledu). Oči­ gledno je da istraživačko interesovanje i komunikaciona veština primene informacionih

Akademsko pisanje_____________________________________ __________________________________________13 tehnologija naučnika postaje značajan činilac u pronalaženju informacija i preduslov i nezamenljiva etapa u procesu naučnog stvaralaštva. Očekivati je da su češće prisutni među mlađim istraživačima u organizovanijim akademskim zajednicama.

1.2. NOSIOCI NAUČNIH INFORMACIJA Budući da naučne informacije egzistiraju u objavljenim naučnim delima i pred­ stavljaju zajedničku svojinu akademske zajednice —deo međunarodnog fonda znanja, to je istraživanje svakog naučnog problema vezano za njihovo pronalaženje. U procesu na­ učnog stvaralaštva, do informacija se dolazi preko mnogobrojnih i raznovrsnih izvora, a u određenim slučajevima i neposrednim kontaktima sa njihovim stvaraocima. Zbog toga prikupljanje, obrada i sređivanje informacija, značajnih za određeni problem proučava­ nja i istraživanja, započinje pronalaženjem naučnih izvora (saznavanjem da li postoje, gde se nalaze i koje informacije sadrže) i njihovim sistematskim korišćenjem. Problemom organizovanja i prenosa naučnih informacija bavi se više naučnih disciplina. U tom pogledu, Iv-Fransoa Le Koadik (2005) razrađuje tehnologiju informa­ cija i nove paradigme o nauci o informacijama. Ilejn Svenonijus (2007) daje značajan doprinos sagledavanju intelektualne osnove organizovanja informacija, sa ciljem da us­ postavi uopštavajući sistem koji objedinjuje usitnjene pristupe realizacije, date u razra­ đenim pravilima, sadržanim u različitim izvorima. Autorka usvaja i sledi takav koncep­ tualni okvir, koji organizovanje informacija posmatra kao upotrebu specijalnog opisnog jezika, nazvanog bibliografski jezik. Nosioci informacija su dokumenti. Prema Ilejn Svenonijus (2007), dokumenti su najmanji, osnovi entiteti bibliografskog univerzuma. Informacije mogu biti zabeležene na različitim medijima (fizičkim oblicima): hartija (štampani materijali —knjige, crteži, napisi, rukopisi, fotografije, ilustracije, mape), filmske trake, video i nosači zvuka, mi­ krofilmovi, kartice, magnetne trake, mikrofiše, kompakt diskovi, optički diskovi i si. Na nekim nosiocima informacije su dostupne čulima, a na nekim je potreban posredni me­ hanizam. Nosioci naučnih informacija se mogu svrstati u dve grupe: (1) štampani doku­ menti (monografske i periodične publikacije) i (2) elektronski mediji (CD-ROM i DVDROM i Internet). Naučne informacije se mogu saopštiti i direktnim kontaktima, kao lič­ na saopštenja naučnih stvaralaca. U procesu naučnog stvaranja potrebno je razlikovati pojmove informacija, doku­ ment i naučno delo. Prema Ilejn Svenonijus (2007), delo izražava intelektualne misli naučnika, u vidu određenog nematerijalnog informacionog sadržaja, dok dokument nosi zapisanu poruku, koja nosi informaciju i predstavlja materijalizovanu misao, kao materijalizovani oblik informacije. Naučno delo se sastoji od određene količine zaokruženih informacija i predstavlja jedinicu intelektualnog ili umetničkog sadržaja. Dokument se pojavljuje u materijalnom obliku, predstavlja fizički izraz naučnog dela i prenosi ga ko­ risnicima. Neko naučno delo može da se prenosi preko više dokumenata. Dva ili više dokumenta mogu da predstavljaju isto delo, u slučaju da je sačuvan njegov identitet, ako nose iste informacije, npr. prerađeno izdanje, ažurirano izdanje, skraćeno izdanje, prošireno izdanje, prevod i si.

14_____________________________________________________________________ M. Kundačina —V. Banđur Svako novo naučno istraživanje ima za cilj pisanje izveštaja ili naučnog dela, na­ menjenog objavljivanju. Započinje proučavanjem već objavljenih naučnih dela i rezul­ tata prethodnih istraživanja, p a je svrha pronalaženja dokumenata, kao nosilaca naučnih informacija, u funkciji ostvarivanja uvida u intelektualno stvaralaštvo pojedinaca i gru­ pa, odnosno njihova dela. Naučni časopisi su važni pojedinačni prenosioci informacija. Proces intelektualnog stvaranja uslovljen je i ostalim činiocima: iskustvom naučnog radnika, poznavanjem intelektualnih izvora u tretiranoj naučnoj oblasti, posedo vanj em veštine najefikasnijeg dolaženja do saznanja o nekom određenom problemu, pravovre­ menim praćenjem rada drugih istraživača i naučnih kretanja uopšte, objašnjavanjem či­ njenica do kojih se dolazi u vlastitom istraživanju i izvođenjem komparativnih analiza sopstvenih rezultata i rezultata istraživanja drugih autora. U naučnoistraživačkoj delatnosti, kao i u pojedinačnim naučnim ostvarenjima, naučne informacije se kreću od izvora do korisnika, imaju slobodan protok koji podra­ zumeva besplatnu dostupnost i upotrebu uz jasno navođenje njihovog autora. Za tu svr­ hu, informacije se organizuju prema ustaljenim svetskim standardima, tako da omogu­ ćuju korisnicima brzo i pravovremeno pronalaženje. Korišćenje digitalnih informacija zavisi, prevashodno, od poznavanja bibliografskog jezika i umeća korišćenja informaci­ onih tehnologija. Zahvaljujući tim tehnologijama, pojedinci i naučne institucije imaju mogućnosti i šansu da se aktivno uključe u svetske tokove naučne misli. Svaka promena u informacionim tehnologijama, u elektronskom dobu, u kome egzistiraju razne infor­ macije, odražava se na intelektualno stvaralaštvo pojedinaca, istraživačkih timova i na­ učnih institucija. Međutim, primećuje se da taj proces još uvek sputava neke naučne stvaraoce, pre svega zbog nedovoljne komunikacione kompetencije. Pored formalnog procesa naučne komunikacije, u okviru akademske zajednice egzistira i neformalni proces. Javlja se kao organizovan i spontan. Prvi se javlja u ra­ znim oblicima visokoškolske nastave, a drugi u svakodnevnoj usmenoj, neposrednoj razmeni ideja i iskustvenih nalaza među naučnicima. Njihova prepiska poprima obelež­ ja mešovitog oblika komunikacije, po formi pisana, a spontana po načinu uspostavlja­ nja. Taj proces obuhvata: neposredne rasprave sa saradnicima u toku istraživanja, ras­ prave sa istraživačima iz drugih institucija na formalnim i neformalnim susretima, na sastancima i konferencijama, naučnu razmenu istraživača i istraživačkih timova, pósete naučnim institucijama, usmena saopštenja pred auditorij umom, privatnu korespodenciju, neformalno upoznavanje sa tokom istraživanja ili njihovim rezultatima na nivou vla­ stite institucije i izvan nje, razmenu radova u elektronskom obliku pre objavljivanja, te­ lefonske razgovore, formiranje ličnih kartoteka i si. Prema Olgi Popović-Kalember (1974), karakteristike neformalnog procesa prenošenja informacija su sledeće: brže pre­ nošenje u odnosu na tekst, upravljanje informacijama od strane relevantnih korisnika, dobijanje potpunijih odgovora na tražena pitanja koja su već procenjena i sintetizovana, dobijanje detaljnih podataka o pronalascima koje očekuje publikovanje, prenošenje, uglavnom novih informacija i slobodno biranje od strane diseminatora. Proučavanje na­ učne komunikacije usmereno je, uglavnom, na pisane oblike, dok se usmeni gotovo za­ postavljaju. Pri izboru informacija potrebno je izvršiti procenu njihove podobnosti. Jelena Fi­ lipović i sar. (2002) izdvajaju četiri osnovna principa, koje je potrebno uvažavati pri iz­ boru materijala koji će poslužiti kao izvori informisanja u izradi naučnog dela. To su: (1) relevantnost (materijal mora biti direktno vezan za temu i ciljeve istraživanja); (2)

Akademsko pisanje

15

ažuriranost (podaci ne smeju biti zastare li, da se mogu koristiti); (3) pouzdanost (da sadrže objektivne činjenice koje se mogu proveriti i potvrditi) i (4) dostupnost (da su iz­ vori na raspolaganju istraživaču). Iz navedenih razloga postoje potrebe da se u ovoj studiji sagledaju: postojeći si­ stemi u kojima su organizovane naučne informacije, načini kojima korisnici pronalaze informacije, korišćenje informacionih tehnologija u organizovanju i korišćenju informa­ cija i druga pitanja, vezana za pronalaženje naučnih izvora.

1.3. ŠTAMPANI NOSIOCI INFORMACIJA Naučni i stručni tekstovi. —U naučnoj produkciji pojedinaca i grupa stvara se veliki broj dokumenata, prezentovanih u vidu različitih vrsta tekstova. Za Lihačova (1966), tekst je jezički izraz misli njegovog tvorca i rezultat svesnog odnosa autora pre­ ma njemu. Tekstovi objavljeni u publikacijama čine osnovni izvor naučnih i stručnih in­ formacija. Autori tekstova se razlikuju prema nauci kojoj pripadaju, naučnom iskustvu, načinu mišljenja, metodološkoj orijentaciji i kulturi, umeću istraživanja, stilu i jeziku pisanja i si. Od ovih i sličnih svojstava naučnih stvaralaca zavisi kvalitet naučnih teksto­ va. IVIeđutim, sami tekstovi, kao rezultat naučnog stvaralaštva pojedinaca i timova razli­ kuju se po svojoj nameni, ali i po mestu, načinu i medijima objavljivanja. Naučnoj i stručnoj javnosti mogu biti dostupni kao knjige, članci u časopisima, radovi saopšteni na naučnim skupovima i radovi prezen tovani na Intemetu. r>. Ivanić ističe: ,,U tekst ne ulazi samo jezik, raslojen na fonološki i gramatički nivo, već i ono što pripada 'grafičkom jeziku', naslovi, podnaslovi, pasusi, poglavlja, početak, kraj, način obeležavanja delova (kurziv, navodnici, interpunkcija)“ (Ivanić 2001: 30). Proučavanjem istorije tekstova i njegovih činilaca bavi se naučna disciplina — tekstologija (teorija izučavanja teksta), čiji je cilj istraživanje teksta sredstvima naučno utemeljene metodologije. Kao naučna disciplina, tekstologija se razvila u okviru knji­ ževnosti. Međutim, tekstološka istraživanja su prisutna i u okviru drugih nauka. Reč je o multidisciplinamom karakteru tekstologije. U društvenim naukama veoma je širok obim metodoloških i esejističkih izvora, u kojima se razmatraju problemi naučne pro­ dukcije, tj. izrade naučnih i stručnih tekstova i njihovog objavljivanja (Lihačov, V. Gud —P. Het, S. A. Rajnberg, L. Kuba —Dž. Koking, M. Šamić, Ž. Finci, U. Eko, D. Ivanić, S. Milosavljević, R. Zelenika, V. Silobrčić, M. Sakan, Z. Popović, J. Savić, Z. Ivanović, A. Vraneš i dr.). Među tekstolozima koji proučavaju različite naučne oblasti, postoje i neka neslaganja, koja u izvesnoj meri potiču od razlike u sadržajima i predmetima nauka. Budući da izrada i organizo vanje naučnih i stručnih tekstova podrazumeva i uva­ žavanje metodoloških kriterijuma, to je evaluacija svih finalnih rezultata (proizvoda) naučnog i stručnog stvaralaštva istovremeno i metodološko pitanje. Međutim, intereso­ vanje za naučnu produkciju u dosadašnjoj istraživačkoj praksi društvenih nauka bilo je nedovoljno. Rasprava je uglavnom bila usmerena na: predmet proučavanja, autore tek­ stova i metodologiju izveštavanja. Ali, takvo interesovanje za naučne i stručne radove proširuje se sa njihovog poslednjeg razvojnog oblika, tj. objavljenog rukopisa na pret­ hodne oblike (ranije redakcije, izmene, dopune, verzije, strukturu, kritike, tehničko ure­ đivanje teksta), što predstavlja istoriju teksta. Iz tog ugla, D. Ivanić (2001) tekst definiše

16

__________________________________________________________________M. Kundačiiia —V. Banđur

kao sumu svih pojedinačnih stanja kroz koja je prošao na putu svoga razvoja. Međutim, ovo određenje teksta bilo bi nepotpuno, ukoliko se ne bi proširilo na naučne izvore na kojima je nastao, pre svega na njihovo pronalaženje, što i čini prvu fazu stvaralačkog procesa, tj. dolaženja do naučnih informacija. U tom smislu, u ovoj studiji razmatramo oblike tekstova, kao izraze naučnog i stručnog stvaralaštva u naukama o obrazovanju i vaspitanju. Proizvod naučnog stvaralaštva, kao delatnosti koja se naziva naučni rad, izražen tekstom, naziva se naučno delo. Izbegava se termin „naučni rad“. S tekstološke tačke gledišta, prema Lihačovu (1966), delom se naziva tekst koji je objedinjen jednom zami­ sli (kako po sadržaju, tako i po formi) i koji se menja kao jedna celina. Delo ima svoje redakcije, oblike teksta, recenzije, kada se nalazi u prepisanom ili samostalnom obliku i može se odvojiti od tekstova među kojima se nalazi. Namena naučnog dela opredeljuje pristupe njegove izrade, metodološku aparaturu, jezik i stil i forme evaluacije. U dru­ štvenim natikama, u pogledu metodološke aparature, u osnovi postoje isti metodološki zahtevi za sva naučna déla. Naučna dela se objavljuju u naučnim publikacijama. Izraz publikacija, prema Vlatku Silobrčiću (2003), koristi se u značenju „štampano delo, knji­ ga, časopis“. U naukama o obrazovanju i vaspitanju skoro da nema analiza naučnih tek­ stova u obliku stručnih i naučnih radova. Metaanalizom kao metodološkim postupkom samo je delimično zahvaćeno ovo područje. U naučnoj literaturi i praksi postoji više kriterijuma o podeli publikacija kao no­ silaca naučnih informacija. Izdiferencirali su se i egzistiraju sledeći kriterijumi pódele: (1) prema obliku (konvencionalne i nekonvencionalne), (2) prema formalnom stanovi­ štu (vremenski ograničene publikacije, vremenski neograničene publikacije i posebni oblici) i (3) prema sadržaju (primame publikacije, sekundarne publikacije i tercijame publikacije). Izdavači naučnih publikacija su naučne, nastavne i razvojne institucije, stručna udruženja, specijalizovane kompanije i preduzeća i si.

1.3.1. Primame publikacije Primame publikacije sadrže informacije iz „prve ruke“, tj. radove .u obliku u ko­ jem su ih autori napisali. U ovu kategoriju publikacija se svrstavaju: monografije, studi­ je, članci u časopisima i zbomicima i izveštaji o istraživanjima. Pojavljuju se kao: (1) originalni objavljeni radovi i (2) originalni neobjavljeni radovi (izveštaji, referati, saop­ štenja, doktorske disertacije, magistarske teze itd.). Predstavljaju polaznu literaturu za teorijske rasprave i istraživanja. Zavisno od toga koliko se pojedinačnih naučnih i stručnih tekstova objavljuje u jednoj publikaciji, može se govoriti o (1) pojedinačnim i (2) zbirnim publikacijama. U pojedinačne publikacije spadaju knjige, brošure, separati, sveske, dok u zbime publika­ cije spadaju časopisi, zbomici institucija, tematski zbomici, godišnjaci i si. Zbime pu­ blikacije se pojavljuju u formi: (1) više pojedinačnih publikacija koje su same za sebe uređene (zbirke publikacija, edicije) ili svrstane u određenu kategoriju, nakon izlaska iz štampe, (zavičajne zbirke, legati) i (2) publikacije koje sadrže više naučnih i stmčnih članaka, koje je uredio jedan ili više urednika (časopisi, zbomici naučnih institucija, tematski zbomici radova, godišnjaci, almanasi, listovi i si.). Najčešće su to serijske pu­ blikacije koje predstavljaju p>eriodična izdanja, koja izlaze u sukcesivnim sveskama (brojevima), imaju brojčanu i hronološku numeraciju i jednoobrazno dizajnirane

Ækcidemsko pisanje________________________________________________________________________________VI naslovne stranice. Zbirke publikacija mogu da sadrže: (1) određen broj publikacija ra­ znih autora, (2) publikacije o jednom predmetu, (3) publikacije jednog autora i (4) pu­ blikacije sa jednog geografskog prostora.

Knjige. —Primarne štampane publikacije koje sadrže 49 i više stranica teksta nazivaju se knjige. Objavljuju se u vidu studija, monografija, udžbenika, priručnika i si. Knjige mogu nastati kao: (1) autorske (rezultat intelektualnog stvaralaštva jednog auto­ ra), (2) uredničke (knjige sa više autora, od kojih jedan ima ulogu urednika) i‘(3) knjige za koje se institucija pojavljuje kao autor i izdavač. Jedna knjiga naučnog dela, objavlje­ nog u više knjiga, ili jedna knjiga serijske publikacije naziva se sveska. Štampane publi­ kacije od 5 do 49 stranica teksta, s mekim povezom,, nazivaju se brošure (fran. brochure od broche —‘igla’). Bilteni. —Posebni štampani oblici obaveštavanja naučne! stručne javnosti o toku neke stručne ili naučne aktivnosti, npr. toka realizacije naučnog projekta, toka vaspitnoobrazovnih aktivnosti škole u prirodi, toka akademske godine u naučno-obrazovnoj in­ stitucija i si., nazivaju se bilteni. Po potrebi se objavljuju u izdanju naučnih i stručnih institucija i udruženja i imaju zvanični karakter. Letopisi. —Oni predstavljaju vrstu pisanih dokumenata, u kojima su hronološkim redom zabeleženi značajni događaju u nekoj instituciji, ustanovi, organizaciji i si. Sadr­ žaji letopisa mogu se koristiti kao naučni izvori za potrebe empirijskih istraživanja i iz­ radu monografskih publikacija o institucijama u kojima se vode. Pregledi. —To je vrsta primamih publikacija koja sadrži obimnije i najnovije preglede o specifičnim temama sa naučnim i stručnim informacijama. Sve pomenute publikacije predstavljaju zasebne celine i objavljuju se (štampaju, publikuju) kao posebna dela. Reč je o publikacijama u kojima se piše, uglavnom o jed ­ nom problemu. U periodične publikacije spadaju časopisi, serije i kontinuacije. U njima se obja­ vljuju radovi koji tretiraju više naučnih problema i od više autora. Obezbeđuju najefika­ sniju akademsku komu nik ac ij u. Časopisi. —Serijske publikacije namenjene određenoj ciljnoj populaciji, koje sa­ drže pouzdane informacije i omogućuju najefikasniji proces njihove razmene nazivaju se časopisi. Izdaju se kao primarni i sekundarni. Primami časopisi sadrže članke o re­ zultatima proučavanja i istraživanja u prvom javnom objavljivanju. Omogućuju konti­ nuirano informisanje naučne i stručne javnosti i obezbeđuju napredovanje pojedinaca u akademskoj karijeri. Časopisi imaju svoju programsku orijentaciju i koncej>ciju i izlaze periodično i kontinuirano u određenim vremenskim intervalima (mesečno, dvomesečno, tromesečno, polugodišnje ili godišnje), u štampanom i/ili digitalnom obliku. U njima se objavljuju naučni i stručni radovi različitog oblika, pre svega recenzirani članci, i to na srpskom jeziku, drugim slovenskim jezicima i svetskim jezicima. Radovi u časopisima nisu ni u kakvoj vezi, izuzev u slučaju ako su u pitanju tematski brojevi koji objavljuju radove sa naučnih skupova (kongresa, simpozijuma, konferencija, okruglih stolova). U časopisima se, pored naučnih i stručnih članaka objavljuju i prevedeni radovi i radovi koji ne podležu recenzentskom postupku (informacije o stručnim i naučnim skupovima, izveštaji sa naučnih skupova, kraći komentari, recenzije i prikazi knjiga domaćih i stra­ nih autora koji nisu stariji od dve godine, informacije o radu stmčnih udruženja, rekla­ me objavljenih publikacija, nekrolozi, tematske bibliografije, autorske bibliografije.

18_____________________________________________________________________M. Kundačina —V. Banđur sadržaji novih brojeva časopisa, vesti iz strukovne delatnosti, lične vesti i si.) i to obima do pet stranica. Sadržaji primamih časopisa se rezimiraju u časopisima rezimea, indeksiraju u časopisima indeksa, prikazuju u sažetom obliku, u vidu apstrakata u časopisi­ ma apstrakata, časopisima sinteza. Takvi časopisi se svrstavaju u kategoriju sekundar­ nih časopisa. Časopisi imaju zvanično pismo, jezik i narečje jezika, ono koje su koristili autori radova. Radovi od posebnog značaja mogu da se objavljuju dvojezično (npr. jedan stubac na srpskom jeziku, drugi na engleskom jeziku). Za tako organizovane radove naslov je dvojezičan, dok su ilustracije zajedničke (s legendama na oba jezika). Prema sadržajnoj orijentaciji, primami časopisi mogu biti: (1) teorijski i naučni, (2) časopisi orijentisani na praktičnu delatnost i (3) časopisi orijentisani na najnovije in­ formacije i si. Primami časopisi mogu biti opšti (objavljuju radove iz oblasti jedne i više nauka) i specijalizovani (objavljuju radove iz jedne naučne discipline). Prema Iv-Fransoa Le Koadiku, članci objavljeni u časopisima su ,,osnovne jedi­ nice informacionog procesa, odabrani prema njihovim naučnim zaslugama, što znači da su istraživanja o kojima se u njima izveštava zaista sprovedena, da njihovi rezultati predstavljaju napredak, to jest da oni poboljšavaju prethodni rezultat i da otvaraju nove perspektive istraživanja“ (2005: 94). Objavljivanje u naučnim časopisima, prema Goranu Milasu (2005), obezbeđuje: potvrdu kvaliteta članka, razmenu informacija i ubrzavanje naučne komunikacije, uspo­ stavljanje standarda kvaliteta, razvijanje pojedinih naučnih područja, pohranjivanje po­ dataka i prepoznavanje vrednosti individualnih autora. Popisom literature uz članak obezbeđuju se informacije o najnovijim izvorima (knjigama i člancima) iz odgovarajuće oblasti znanja. Time se ispunjava jedna od osnovnih namena časopisa. Komunikacija autora članaka i izdavača časopisa i slanje ru­ kopisa obavlja se u elektronskom obliku. Članci —dostavljeni u klasičnoj formi —ne vraćaju se autorima. Časopis uređuje redakcija (uredništvo), pod rukovodstvom glavnog i odgovomog urednika. Redakcija časopisa određuje programsku orijentaciju časopisa, propisuje uputstvo za izradu članaka, kojim se određuje struktura, obim radova i primena naučne aparature (objavljuje se u svakom broju časopisa), vrši izbor članaka za objavljivanje, bez poštovanja redosleda pristizanja, obavlja uredničko čitanje članaka (ne stavlja u proceduru članke koji po formi, sadržaju, stilu i metodološkom nivou ne zadovoljavaju osnovne standarde), određuje recenzente članaka, prilagođava rukopis propozicijama časopisa i standardima jezika na kome se pišu radovi, obavlja kategorizaciju radova, uređuje i priprema časopis za štampu. Budući da časopisi pretenduju da prate tempo razvoja svetske nauke, uglavnom objavljuju radove na engleskom jeziku.

Zbornici radova sadrže naučne i stručne članke koji se mogu odnositi na više te­ ma (uređeni po koncepciji urednika) ili zbomici čiji se članci odnose na jednu temu. Eg­ zistiraju kao zbomici radova nastavnika visokoškolskih ustanova i zbomici naučnih in­ stituta, koji izlaze kao serijske publikacije jednom do dva puta godišnje. U zbomicima radova se uglavnom objavljuju stručno recenzirani originalni naučni radovi istraživača, zaposlenih u ustanovi koja je izdavač. Pored naučnih i stručnih radova objavljuju i neke druge informacije (izvodi iz letopisa fakulteta, biografije i bibliografije nastavnika, tok

A-kademsko piscinje_______________________________________________________________________________19 naučnih aktivnosti na fakultetu i si.)- Zbomici radova se nazivaju i godišnjacima (npr. Godišnjak za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu). IJ tematskim zbornicima objavljuju se radovi različitog naučnog i stmčnog nivoa, različitih autora, koji se odnose na zajedničku užu ili šim temu, odnosno naučni pro­ blem. Takvi zbomici se izdaju nakon održanih naučnih skupova, a u određenim slučaje­ vima i pre, kako bi učesnici bili upoznati sa sadržajem radova i o njima mogli voditi raspravu. Saopštenja sa naučnog skupa mogu da se objave u celini u zborniku saopšte­ nja, ili u izvodu u zborniku rezimea. Ukoliko je obim priloga kraći od tri autorske stra­ nice vrednuju se kao radovi u izvodu, bez obzira na karakter publikacije. Radovi u zbomicima sa naučnih skupova po stmkturi odgovaraju naučnim član­ cima koji se objavljuju u naučnim časopisima. Zbomici radova mogu biti posvećeni ži­ votu i delu ličnosti pojedinih naučnika ili nekoj jubilamoj godišnjici naučne institucije. Tematski zbomici radova, u odnosu na monografije, ne zahvataju problem proučavanja i istraživanja u svim njegovim aspektima. Radovi u tematskim zbomicima ne mogu biti kraći od jednog autorskog tabaka. Praktikuje se da zbomici sadrže popis autora radova sa adresama, radi dalje ko­ munikacije korisnika. Almanasi (arap. al-manakh —‘kalendar’) su tematske serijske pu­ blikacije koje izlaze godišnje i u kojima se objavljuju naučni i stmčni radovi različitog oblika (npr. Almanah Učiteljskog jakulteta u Somboru). Prevodli. —Veoma važni izvori informacija su prevodi, s pretpostavkom da za tu namenu redakcije časopisa biraju najvrednije radove, koji su najpotrebniji čitaocima. Uglavnom su to članci u časopisima i manje monografije.

Edicije. —Zajednički naziv edicije (lat. edito —‘izdavanje’) (jserije ili biblioteke) obuhvata jednoobrazne, likovno-grafički opremljene, ali zasebne publikacije, koje su izašle po izdavačkom planu jednog ili više izdavača i koje uređuje isti urednik, koje se odnose na istu ili srodnu temu, imaju zajednički nadnaslov i poseduju numeraciju po re­ dosledu objavljivanja. Primer: Edicija Savremeni pedagozi (Pedagoški fakultet, Osijek), Edicija Pedagoške staze (Učiteljski fakultet, Užice). Stručni listovi. —To su periodična izdanja, koja imaju ulogu da informišu zapo­ slene u određenoj stmčnoj delatnosti. Pretežno su usmereni na aktuelna teorijska i prak­ tična pitanja. Stmčni listovi objavljuju: stmčne članke, komentare, stalne mbrike, inter­ vjue, pisma uredniku, prikaze monografskih, periodičnih publikacija i udžbenika, sinop­ sise nastavnih jedinica, izvode iz kataloga izdavača, tematske bibliografije, konkurse, nekrologe, različite vrste reklama i si. U izveštajima primenjenih istraživanja, koji se objavljuju u listovima, jezik i stil se pojednostavljuju, tako da je razumljiv za čitaoce (bez manje poznatih naučnih izraza i kolokvijalnih termina), a pozivanje na naučne izvore se svodi na minimum. Stmčni listovi izlaze sedmično ili petnaestodnevno. U de­ latnosti obrazovanja egzistiraju: Prosvetni pregled (Beograd), Alisao (Novi Sad), Pro­ svjetni rad (Podgorca), Školske novine (Zagreb), Prosvjetni list (Sarajevo), Prosvetni rabotnik (Skoplje). Posebni oblici publikacija. —U posebne oblike publikacija svrstavaju se: (1) pretpublikacije (tekstovi koji cirkulišu pre štampanja u časopisima, npr. u okviru katedri na fakultetima), (2) posebni otisci —separati (otisci koji stoje na raspolaganju autorima po objavljivanju članaka u časopisu) i (3) deponovani mkopisi —radovi, koji nisu publi­ kovani u celosti, već skraćeno, neobjavljeni i nepublikovani dokumenti —mkopisi.

f 20_____________________________________________________________________NI. Kundačina —V. Banđur slike, laboratorijski i naučnoistraživački izveštaji, zapisnici, neobjavljene magistarske teze i doktorske disertacije i si. (Frančić 1990: 159). Separati su posebni otisci stručnih ili naučnih članaka, objavljenih u naučnim časopisima ili zbomicima radova. Separati se dostavljaju autorima u više primeraka, kako bi mogli sa njima samostalno da raspolažu, da ih razmenjuju sa kolegama i šalju istraživačima koji to zahtevaju. Ukoliko su članci referirani u sekundamim i tercijamim publikacijama, očekivati je, na osnovu informacija, zahteve naučnika koji se bave sličnim problemima za dostavljanje pojedinačnih separata. U slučajevima kad su časopisi nedostupni korisnicima, separati se mogu namčivati od izdavača. U praksi nekih naučnih radnika je da prikupljaju sve članke u vidu separata ili kopija iz uže naučne oblasti kojom se bave. Razmena separata postaje novi oblik komunikacije među naučnicima. Separati ne poseduju CIP zapis, ali imaju sve ostale prateće elemente.

1.3.2. Sekundarne publikacije Sefe:undame publikacije se bave sadržajima i informacijama k^je se nalaze u primamim publikacijama. One popisuju, opisuju, sažimaju ili raščlanjuju objavljene in­ formacije u primamim publikacijama, bez donošenja novih znanja. Nastaju iz potrebe naučnih radnika za sažetim informacijama u i o primamim publikacijama čiji broj stal­ no raste. U podeli sekundamih publikacija Danrijana Frančić je pošla od kriterijuma koji je uspostavio B. Johnson „Dve su vrste znanja —jedno je znanje o samom predmetu, a dmgo gde možemo pronaći informacije o tom predmetu“ (Frančić 1990: 162). Prema nameni, odnosno prema tome kako tretiraju primame izvore, spkundame publikacije eg­ zistiraju u tri oblika, kao: (1) referentna literatura (enciklopedije, rečnici, leksikoni, primčnici, statistički pregledi, adresari i vodiči, kritiaki pregledi literature), (2) referentni časopisi (časopisi rezimea, indeksni časopisi, apstraktni časopisi, citatni indeksi, časopi­ si sinteza, signalne informacije) i (3) bibliografije. 1.3.2.1. Referentna literatura. Referentna literatura (opšti primčnici) prerađuje, kritički razmatra i popisuje in­ formacije iz primamih publikacija i omogućuje korisnicima traženje, brži i lakši pristup. Postoje dve osnovne gmpe referentne literature: publikacije koje sadrže sažete nauč­ ne informacije, ali istovremeno upućuju i na dmge nosioce informacija (enciklopedije, leksikoni, rečnici, primčnici i almanasi) i (2) publikacije koje upućuju korisnike na iz­ vor gde se tražene informacije mogu pronaći (adresari, kalendari i vodiči). Svaka nauka raspolaže određenim brojem primčnika —leksikografskih dela (en­ ciklopedija, leksikona i rečnika), koji irriaju specijalnu namenu u projektovanju i teorij­ skom pristupu problemima naučnih istraživanja. Ova literatura pmža obaveštenja zasnovana na najnovijim saznanjma, faktografski je pouzdana, izložena koncizno i neo­ phodna je u definisanju naučnih pojmova. Piše se akadeinskim stilom i jezikom nauke. Stmkturalni elementi leksikografskih dela su odrednice, kojima se donose sistematični pregledi i prikazi određenih tema, problema, predmeta, reči, ličnosti ili događaja. U iz­ radi leksikografskih dela učestvuju timovi naučnika i to autoriteti u dotičnoj nauci. Ova vrsta izdanja se objavljuje, osim u štampanom obliku i u elektronskom formatu na CD-u ili Intemetu.

21

Akademsko pisanje

Enciklopedije. —Kao referentne publikacije, enciklopedije na sažet, sistema­ tičan i jasan način, alfabetskim redom (^alfabetska enciklopedija) ili po predmetima koji su u određenoj logičkoj vezi (^sistematska enciklopedija), definišu i obrazlažu naučne pojmove u vidu odrednica. Enciklopedijske odrednice sadrže istorijat pro­ blema, najvažnije podatke i najnovija tumačenja, uz objektivan prikaz i dokumenta­ ciju o literaturi. Enciklopedijska odrednica AKCIONO ISTRAŽIVANJE (action research; la recherche en action; Forchung in der Aktion; akcionnoe issledovanie, formirujušćij eksperiment) spoj dve komponente: istraživanja i akcije, pri čemu se istovremeno proveravaju naučne hi­ poteze i unose promene, s ciljem unapređivanja vaspitno-obrazovne prakse. U ovom istraživanju ravnopravno učestvuju istraživači i nastavnici, kao članovi je­ dinstvenog tima. Projektovanje ovakvih istraživanja i njihovo izvršenje, metodološki, ni u čemu se ne razlikuje od ostalih istraživanja. Uloga nastavnika je dvojaka: neposredno organizuje nastavni rad i vrši određene istraživačke dužnosti (izrada instrumenata, njihova primena i poštovanje istraživačke discipline u razredu). Dvojnost njegove uloge je, u osnovi, protivurečna: naučna objektivnost nasuprot profesionalnoj sklo­ nosti nastavnika da pomogne „svojim“ učenicima. Prvi veliki pedagoški eksperiment, tipa „action research“ organizovan je u SAD pedesetih godina, a kasnije i u Velikoj Britaniji (1968— 1972), gde je znatan broj nastavnika srednjih škola učestvovao u istraživanju efekata nastavnih metoda, grupnog oblika rada, ocenjivanja i proveravanj a. I u našoj zemlji postoji intereso­ vanje za ovakva istraživanja. Osnovna prednost ovog tipa istraživanja je u efektnom načinu spajanja nauke i pedagoške prakse i u osposobljavanju nastavnika da vrše odgovarajuća istraživa­ nja u razredu. Osim toga brži je protok ideja i rezultata nauke prema nastavnoj praksi i obratno. Lit.: Good, V. C., Introduction in Educational Research, New York, 1959; Butcher, H. J. and Pont, H. B., Educational Research in Britain, London, 1980. (T. N.) Prema sadržaju, enciklopedije egzistiraju kao opšte, posebne i pojedinačne. Op­ šte enciklopedije sadrže opšte pojmove i znanja koja su zajednička za sve nauke. Poseb­ ne enciklopedije sadrže znanja iz grupe nauka, a pojedinačne enciklopedije iz jedne na­ uke ili naučne discipline. Prema strukturi, enciklopedije se objavljuju kao: priručne (do četiri sveske), male (do 18 svezaka) i velike (nekoliko desetina svezaka). Enciklopedije pišu grupe autora —eksperata za pojedine naučne oblasti, a izdaju ih nacionalne institu­ cije. U naučnoistraživačkom radu potrebno je koristiti najnovija izdanja enciklopedija, jer ona sadrže nove odrednice. Iz područja nauka o obrazovanju, objavljeno je više enci­ klopedija.

22

M. Kundačina —V. Banđur Opšte i stručne enciklopedije Adams, R. J. Rowe, K. J. (1969): Enciclopedia o f Educational Research. New York: Macmillan. Airasian, P. W. Terrasi (1960): Enciclopedia o f Educational Research. New York: Macmillan. Ball (1960): Enciclopedia o f Educational research. New York: Macmillan. E o j i b t u o H c o e e m c K O H 3 H i f U K J i o n e d u H , 30 k h

. —

MocKBa: CoBeTCKaa 3 H i f U K J i o n e d i 4 M .

Bruno, F. (1986): A E>ictionary of Key Words in Psychology. London: Routledge. Collires Encyclopedia, 24 vol. —New York. E>er Grosse Brockhaus, 20. vol. Atlas, Vol. 22— 25: Supl. 1966— 1976. Encyclopedia Britanica (1965) London. Enciklopedija Jugoslavije. Gl. urednik Miroslav Krleža, knj 1— 8, Zagreb: Leksiko­ grafski zavod FNRJ, 1971. Encyclopedia Americana, 30. vol. —New York: American corporation, 1968. Encyclopedia o f Comparative Edcation and National Systems o f Education, Encyclopedia o f Educational Research (1960). Encyclopedia Universalis, 20 vol. Paris, 1968— 1976. Furunovic, D. (1996): Enciklopedija štamparstva 1— III. Novi Beograd: Samostal­ no izdanje autora. Hegel Friedrich G. W. (1987): Enciklopedija filozofskih znanosti. Sarajevo: ,,Veselin Masleša“. Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola. Beograd: Prosveta — Nolit, 1986. International Encyclopedia o f Teaching and Teacher Education. Jovanović, V.; Popović, E.; Stojanović, M!. (1988): Mcilci jugoslovenska enciklope­ dija bibliotekarstva. Beograd: Nova knjiga. Kuper, S. F. (1975): Ilustrovana enciklopedija simbola. Beograd: Prosveta. La grand encyclopedic. 20. vol. Paris: Larousse, 1971— 1978. Mala enciklopedija I— III. Beograd: Prosveta, 1986. Mesaroš, F. (1971): Grafička enciklopedija. Zagreb: Tehnička knjiga. Opća enciklopedija jugoslovenskog leksikografskog zavoda (1977), 8 sv. —Za­ greb: JLZ. Opšta enciklopedija. Beograd: Prosveta, 1978. T I e d a a o e u H e c K c m 3 H t f U K j i o n e d i i H , CoBexcKan 3 m f U K j i o n e d i c f i , MocKBa, 1965.

Tledazotuica eH%iUKJionediija, 3arpe6, 1895— 1916. Pedagoška enciklopedija, tom I i II, uredili N. Potkonjak i P. Šimleša. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, „Školska knjiga“, Zagreb, „Svjetlost“, Sarajevo, Republički zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazo­ vanja, Titograd, Zavod za izdavanje udžbenika. Novi Sad, 1989. The International Encyclopedia o f the Social Sciences (1968). New York: Free Press.

23

Akademsko pisanje

Da bi bile dostupne široj javnosti, enciklopedije se objavljuju u obliku skraćenih izdanja. Uz enciklopedije se izdaju i godišnjaci enciklopedija, da bi se postojeća znanja dopunila i osavremenila najnovijim naučnim informacijama.

Rečnici. —Vrsta referentskih publikacija, u kojima se alfabetskim redom preci­ zno definišu i objašnjavaju značenja pojmova iz oblasti jedne stmke ili iz oblasti jednog aspekta, s poreklom i uputstvima za njihovo korišćenje nazivaju se rečnici. Definicije pojmova u rečnicima su sažetije od enciklopedijskih. Rečnici Antić, S. (2002): Rječnik savremenog obrazovanja. Zagreb: HPKZ. Bakovljev, M. (2000): Rečnik metodologije pedagoških istraživanja. Beograd: Učiteljski fakultet. Bakovljev, M. (1999): Rečnik didaktike, Beograd: Učiteljski fakultet. Blekbum, S. (1999): Oksfordski filozofski rečnik. Novi Sad: Svetovi. Enciklopedijski rječnik pedagogije (1963): Urednici D. Franko vić, Z. Pregrad i P. Šimleša. Zagreb: Matica hrvatska. Filozofski rječnik. (1984): Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske. Ingliš, H. B.; Ingliš, A. C. (1972): Obuhvatni rečnik psiholoških i psihoanalitičkih pojmova. Beograd: Savremena administracija. Klajn, 1. (2004): Rečnik jezičkih nedoumica. Šesto dopunjeno i izmenjeno izdanje. Beograd: Srpska školska knjiga. Kolesarići V. i Petz, B. (1999): Statistički rječnik. Jastrebarsko: Naklada Slap. Krstić, D. (1^91): Psihološki rečnik. Beograd: Savremena administracija. Lalović, M. (T.974): Sinonimi i srodne reči srpskohrvatskog jezika. Beograd: Lek­ sikografski zavod. Marić S. (1991): Filozofski rečnik. Beograd: Dereta. Pavlović, B. (1997): Filozofski rečnik. Beograd: Plato. Pedagoški rečnik, tom I i II, uredio R. Teodosić. Institut za pedagoška istraživanja u Beogradu, Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije, Beograd, 1967. Pet^, B. (1992): Psihologijski rječnik. Zagreb: Prosvjeta. Potkonjak N. (1997): Pedagoški tezaurus. Beograd: Zavod za udžbenike i nastav­ na sredstva. Randić, S. i Radojičić P. M. (1999): Kompjuterski pojmovnik. Viša tehnička škola, Kruševac. Reber, A. S. (1986): Penguin Dictionary of Psychology. Hermondsworth: Penguin. Stortini, K. R. (1996): Borhesov rečnik. Beograd: SKZ. Thompson, A. (1965): Rječnik bibliotekarskih izraza. Englesko-hrvatsko-srpski. Preveli: D. Čučković i Š. Jurić. Zagreb: Školska knjiga. Trebješanin, Ž. (2004) Rečnik psihologije. Treće pregledano izdanje. Beograd: Stubovi kulture. Volter (1990): Filozofski rečnik. Novi Sad: Matica srpska. Vraneš, A. (2006): Od rukopisa do biblioteke —Pojmovnik. Beograd: Filološki fa­ kultet. 'Websters New dictionary o f Synonyms (1986): Springfield: G. and C. Merriam Co.

24_____________________________________________________________________ IVI. Kundačina —V. Banđur Rečnici mogu da se klasifikuju s obzirom na: (1) broj jezika koji obrađuju: jedno­ jezični, dvojezični i višejezični', (2) namenu: školski, priručni, akademski i dr.; (3) vre­ mensku projekciju: etimološki, istorijski i savremeni', (4) obuhvat: opšti i specijalizova­ ni', (5) izbor i način tumačenja: jezički i enciklopedijski', (6) deo jezika koji obrađuju: ortograf ski, akcentološki i drugi. U upotrebi su i stručni i terminološki rečnici (terminolo­ gije, tezaurusi, nomenklature), koji se bave zapisivanjem, sređivanjem i tumačenjem re­ či jednog ili više jezika. Frekvencijski rečnici pokazuju relativni broj javljanja pojedinih reči i njihovih oblika u nekom jeziku. Izrađuju se na osnovu analize tekstova različitog sadržaja. U ta­ kvim rečnicima reči, pojmovi i leksičke jedinice su poredane alfabetskim redom, ili su grupisane po predmetnim grupama. Istraživači koriste i druge rečnike: rečnik jezičkih nedoumica, rečnik sinonima, rečnik stranih reči i izraza, frazeološki rečnik.

Leksikoni. —Rečnici koji obrađuju pojmove iz jedne nauke ili struke sa nominal­ nim definicijama, sa objašnjenjima porekla i upotrebe sa alfabetskim (azbučnim ili abe­ cednim) redosledom nazivaju se leksikoni i enciklopedijski rečnici. Leksikoni mogu biti opšteg karaktera ili posvećeni jednoj naučnoj oblasti (pedagogija, psihologija, filozofija i dr.). Leksikoni mogu biti terminološki, realni-predmetni i biografski. Realni leksikoni sadrže sređene pojmove jednog stvarnog, realnog područja ljudskog znanja (pedagogija, psihologija, filozofija), dok personalni leksikoni sadrže podatke o pojedinim ličnostima (naučnicima, književnicima, prosvetnim radnicima, itd.), i to: godinu i mesto rođenja, obrazovanje, zasluge, delovanje i si. Leksikoni Bibliografski leksikon (1984): Beograd: Nolit. Bubanja, P. (1995): Filozofski leksikon. Kruševac: Istorijski arhiv. Enciklopedijski leksikon (1973): Filozofija. Beograd: Interpres. Gojkov, G.; Krulj, R.; Kundačina, M. (2005): Leksikon pedagoške metodologije. Predgovor N. Potkonjak. Vršac: Viša škola za obrazovanje vaspitača. Grlić, E>. (1983): Leksikon filozofa. Zagreb: Naprijed. Grubačić, K. (1964): Enciklopedijski leksikon bibliotekarstva. Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika. Hudolin, V. (1963): Psihijatrijsko-psihološki leksikon. Zagreb: Privreda. Jovanović, V.; Kalender, F.; Popović, E. i Stojanović, M. (1984): Bibliotekarski leksikon. Beograd: Nolit. Klajn, H. (1979): Mali leksikon štamparstva i grafike. Beograd: Jugoslavija. Kolarić, I. (2000): Filozofsko-teološki leksikon. Učiteljski fakultet. Leksikon Jugoslovenskog leksikografskog zavoda. (1974). Zagreb: JLZ Pedagogijski leksikon. Zagreb: Minerva nakladna knjižara. Pedagoški leksikon. Red. N. Potkonjak, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1996. Srpski biografski leksikon. Novi Sad: Matica srpska Sveznanje. Opšti enciklopedijski leksikon (1937): Beograd: Narodno delo. Trebješanin, Ž. (1996): Leksikon psihoanalize. Beograd: Matica srpska. Vujaklija, M. (2006): Leksikon stranih reči i izraza. Deveto izdanje. Beograd: Prosveta.

Akcidemsko piscinje_______________________________________________________________________________ 25 Od terminoloških leksikona u procesu izrade naučnih i stručnih dela koriste se leksikoni stranih reči i izraza i leksikoni sinonima i uporednih termina. Biografski leksikoni (Ko je ko?) sadrže podatke o životu, radu i delima naučnika, kao i ličnostima iz umetničkog i javnog života. Pored osnovnih pojmova, rečnici definišu i sinonime, antonime, simbole, skraćenice i uputstva za izvore geografskih i biografskih imena.

Statistički pregledi. —Vrsta sekundamih publikacija koja sadrži statističke po­ datke iz privrednog i društvenog života jedne zemlje, koje su prikupili statistički zavodi kao nacionalne institucije naziva se: statistički pregled. Podatke donose sa zakašnje­ njem od dve do tri godine. Statistički godišnjaci iz područja delatnosti obrazovanja sa­ drže podatke o: zaposlenima, učenicima i studentima, obrazovnim institucijama, (broju upisanih i diplomiranih studenata, platama zaposlenih, troškovima po studentu, novča­ nim izdvajanjima za nauku i obrazovanje i sL). Vodiči. —To su referentne publikacije koje sadrže obaveštenja o nekim relevant­ nim izvorima informacija, o institucijama (univerzitetima, bibliotekama, muzejima, na­ učnim institucijama, školama, fakultetima, studentskim domovima, kulturnim instituci­ jama) u nekom gradu ili regiji (npr. Vodič za srednjoškolce za upis na fakultete). Imenici. —Referentne publikacije koje popisuju i sadrže podatke potrebne za identifikaciju naučnih i obrazovnih institucija, arhiva, muzeja, naučnika, prosvetnih rad­ nika i si. nazivaju se imenici ili adresari. Podaci se odnose na nazive institucija i organi­ zacija, njihove adrese, brojeve telefona i telefaxa, naziv sajta, e-mail adrese, imena kon­ takt osoba, delatnost institucija, godine osnivanja, broj zaposlenih. Imaju karakteristike bibliografskih informativnih publikacija. U imenicima se mogu dobiti opšte i specifične informacije o naučnim stvaraocima i njihovom naučnom opusu, kao i saznanja šta su i kako uradili u nekoj oblasti nauke ili u nekom konkretnom istraživačkom polju. Imenici mogu da budu tipa: ,,Ko je koT''. S obzirom na stalne promene podataka koje prikazuju, pogodnije je da se imenici objavljuju u elektronskoj formi. Imenici Imenik srpskih pedagoga (N. Potkonjak, 2006) obuhvata oko 500 pedagoga, poredanih abecednim redom prema prezimenima, sa osnovnim podacima o godini i mestu rođenja, periodu života, temama magistarskih teza i doktorskih disertacija, naučnom stvaralaštvu i radnim aktivnostima. Prosvetni adresar (Beograd, 2006) osnovnih, srednjih i viših škola, fakulteta i predškolskih ustanova, domova učenika i studenata u Srbiji, Cmoj Gori i Republici Srpskoj, sa najvažnijim podacima (vrsta i naziv škole/fakulteta, mesto sa poštanskim brojem, ulica i broj, telefoni, ime direktora/dekana i sekretara). Adresar Internet sajtova Fakulteti i visoke škole u Srbiji (Beograd, 2007) namenjen je maturantima srednjih škola pri upisu na fakultet.

Kjritički pregledi literature. —Sistematizovan kritički pregled najnovije literatu­ re, prema temama za određeni vremenski period sadrže kritički pregledi literature. Pre­ ma Giljarevskom (1959), kritički pregledi literature mogu biti: (1) analitički pregledi, kada sadrže argumentovanu ocenu primamih naučnih publikacija i (2) referentni pre­ gledi, sa manjom dubinom analize, sa izvučenim podacima iz primarnih publikacija.

26

________________________

-____________________IVI. Kundačina —V. Banđur

1.3.2.2. Referentni časopisi Referentni časopisi su yrsta sekundamih periodičnih pubhkacija, koja u sažetom i sistematizovanom obliku prati i objavljuje informacije o primamim publikacijama u vi­ du: anotacija (kratko saopštenje o temi primarnog dokumenta), apstrakata (kratko izlo­ žen sadržaj primamih publikacija, sa ukazivanjem na njegov karakter, metode, rezulta­ te), rezimea, indeksa i sinteza. Omogućuju kontinuirano informisanje istraživača u svo­ joj i graničnim naučnim oblastima i racionalizuju vreme pronalaženja. Prema E. Kujundžiću (2004), u svetu postoji četiri hiljade servisa za indeksiranje i apstrahovanje. Proizvodi apstrahovanja razlikuju se od indeksa po tome što sadrže sažetke indeksiranog materijala i ograničeni su na usko predmetno područje. Referentni ¿asopisi omogućuju kontinuirano informisanje naučnika u svojoj na­ učnoj disciplini i graničnim oblastima. Racionalizuju vreme pronalaženja informacija u naučnim izvorima. Nlogu biti opšti i specijmlni. Vrednuju se po tome kojom brzinom donose informacije o primamim publikacijama, koliko i koje primame publikacije refe­ rišu. Izlaze i pod nazivima referentni bilteni i to po serijama koje odgovaraju određenim naučnim disciplinama. Ova vrsta časopisa informacije donosi sa zakašnjenjem u odnosu na vreme objavljivanja primamih publikacija. Poznati referentni časopisi su: Bulletin Signaletique (Pariz), Referativnij žurnal (Nloskva), Bulletin Scientifigue (Zagreb).

Apstraktni časopisi. —Ova vrsta referentnih časopisa sadrži bibliografske podat­ ke i kraće izvode iz primamih publikacija u vidu kratkih apstrakata, uglavnom be^ vrednosne ocene, važnih za pretraživanje i izbor naučnih izvora. Pre upotrebe Intemeta u na­ učnoj komunikaciji bili su više zastupljeni. Funkcija apstrakata, objavljenih u apstrakt­ nim časopisima je da se korisnici nakon informisanja o njihovom sadržaju opredele za čitanje članaka. Apstrakti se pojavljuju kao: (1) citati naslova ili proširenih naslova ra­ dova, ukoliko naslovi nisu dovoljno informativni, (2) indikativni rezimei (rezimirani prikazi sa osnovnim podacima o karakteru radova, namenjeni da korisnicima pomognu pri odlučivanju da li će čitati originale, (3) sinopsisi (kratki faktografski izvodi sadržaja i zaključaka radova, što ih daju sami autori), (4) informativni apstrakti (izvodi glavnih argumenata i podataka, sadržanih u člancima —osim metoda, tehnika, materijala, koji do određene mere mogu zameniti čitanje originala) i (5) kritički apstrakti. Informacije u apstraktnim časopisima, radi lakšeg pretraživanja, podeljene su po naučnim oblastima. Indeksni časopisi. —Bibliografska sredstva referentnog karaktera, koja objavlju­ ju sadržaje primamih publikacija, neposredno nakon izlaska iz štampe nazivaju se indeksni časopisi. Sastoje se od pojedinačnih indeksa, koji omogućavaju da se pronađu primame naučne informacije i istraživanja o temi koja zanima istraživača i oceni rele­ vantnost sadržaja nekog članka. Indeksi se sastoje od sređenog niza ključnih reči, tj. od­ rednica (osoba, pojmova, naziva, citata) sa uputnicama koje se odnose na brojeve strani­ ca u publikacijama (časopisi, monografije, studije), koje omogućuju pronalaženje infor­ macija u njima. Sadrže najnovija istraživanja i prezentiraju najnovije radove, iz perioda od nekoliko godina unazad. U indeksnim časopisima građa se klasifikuje na osnovu ori­ ginalnog članka. Indeksi se formiraju kao: (1) indeksi izvora, (2) permutacioni indeksi i (3) indeksi citata. Ključne reči za neko naučno delo dobijaju se automatskim indeksiranjem pomoću računara.

Akademsko pisanje

’'2n

Indeksi izvora daju samo bibliografske podatke o autoru, naslovu rada, nazivu nosioca informacije, mestu, godini izlaženja, broju i stranici. Dostupni su u štampa­ noj i elektronskoj formi (on-line pretraživanje baza podataka i CD ROM-ovi). Štampane verzije najčešće izlaze u redovnim intervalima tokom kalendarske godine, kvartalno ili dvomesečno, a zatim se kumuliraju u godišnjem izdanju. Svako izdanje pokriva objavljene publikacije, u okviru određenog vremenskog perioda. Indeksni časopisi na CD ROlVI-ovima pokrivaju period objavljivanja publikacija duži od go­ dinu dana. Permutacioni indeksi nastaju iz reči naslova članka, tako da se iz naslova auto­ matski prvo odbacuju sve nepotrebne reči (zamenice, brojevi, predloži, pomoćni gla­ goli, kao i imenice i pridevi opšteg karaktera, npr. pitanje, problem, istraživanje, pro­ učavanje, metoda). Ostale reči iz naslova se koriste kao predmetne odrednice, tj. ključne reči. U indeksima se navode u kontekstu naslova iz koga*su uzete. TJ permutovanju svaka reč u naslovu postavlja se jedn.om na prvo mesto. Proces indeksiranja naučnih radova odvija se postupkom utvrđivanja ključnih pojmova u tekstovima radova. Ključne reči (deskriptori) se mogu izvesti prema naslo­ vu (paratekstualni indeksi) ili prema celokupnom tekstu naučnog rada (tekstualni indeksi*). Prosečan broj karakterističnih reči (od IO do 15), izdvojen u nekom naučnom radu naziva se dubina indeksiranja. Indeksiranje je najpouzdanije ako ga obavljaju autori publikacija, jer oni najbolje poznaju sadržaj svog objavljenog dela. Od izbora reči zavisi kvalitet informacija, neophodnih za kasnije pretraživanje literature. Radi se 0 smislenim rečima koje je moguće koristiti u toj nameni. U indeksiranju se izuzima­ ju: predloži, veznici i reči koje se nepotrebno često pojavljuju u naslovima ili u rezi­ meima radova, kao npr. analiza, istraživanje i si. U svakoj naučnoj disciplini, za po­ trebe indeksiranja publikacija koristi se abecedni popis deskriptora. U nekim tezaur­ usima pojmovi su organ izo van i od opštih ka posebnim. Ako se pri pretraži vanj u kori ste specifičniji izrazi, dobije se manji broj nevažnih a veći broj važnih članaka, u od*nosu na predmet istraživanja.

Citatni indeksi. —Pretraživanje stručne literature započinje jednim relevantnim člankom. Iz popisa literature tog članka se biraju izvori. Indeksiranje je postu­ pak po Ve z i Va nj a vlastitog rada sa drugim izvorima koji sadrže srodne informacije, te direktno ukazuje na relevantne dokumente koje je potrebno pročitati. Najpoznatiji je SCI (Science Citation Index), koji citira periodične publikacije, a funkcioniše u elektronskom obliku. Zbornici rezimea. —Publikacije koje objavljuju rezimee članaka pre ili nakon održanih stručnih ili naučnih skupova (kongresi, konferencije, okrugli stolovi, stručni sastanci, sekcije) nazivaju se zbornicima rezimea. Rezimei članaka objavljeni u zbor­ nicima rezimea ne mogu se svrstati u naučna ostvarenja. Predstavljaju bibliografsko sredstvo referentnog karaktera, koje omogućuje istraživačima da pronađu istraživanja 1 načelno upoznaju probleme koji ih interesuju. Zbornici rezimea prikazuju najnovija istraživanja i prezentiraju najnovije radove.

*

M. Kundačina —V. Banđur

28 Rezime E>r Milenko Kundačina Učiteljski fakultet Užice

PRIMENA KVALITATIVNE METODE U ISTRAŽIVANJU DAROVITIH UČENIKA Rezime U praksi otkrivanja, identifikovanja, praćenja i istraživanja darovitih učenika u okviru empirijsko-analitičkog pristupa, pojavljuje se više modela, metoda, postupaka i instrumenata. Autor čini nap>or da izdvoji, sistematizuje i analizira istraživačke po­ stupke, karakteristične za kvalitativnu metodu i time doprinese celovitom usposta­ vljanju naučne metodologije u toj oblasti. Taj proces identifikovanja teče kroz tri osnovna područja: (1) procenjivanje razvijenosti osobina učenika, (2) merenje stepe­ na razvijenosti osobina učenika i (3) procenjivanje vrednosti učeničkih proizvoda. Izdvojeni modeli identifikovanja darovitih učenika razlikuju se, upravo po operacio­ nalizovanim postupcima u pojedinim fazama, na čije prednosti i nedostatke autor ukazuje, i to sa aspekta kvalitativne naučne paradigme. U zaključcima rada nude se predloži u pogledu poboljšanja metodologije identifikovanja darovitih učenika. Ključne reči: daroviti učenici, kvalitativna paradigma, istraživački postupci, kvalitativna metoda. Zbornik rezimea za naučni skup Darovitost, interakcija i individualizacija u nastavi, Vršac, 2004

Pregledi sadržaja časopisa. —Registri ili pregledi sadržaja časopisa su posebna forma signalnih informacija koji sadrže sadržaje tek izašlih brojeva glavnih časopisa u nekoj naučnoj oblasti. Omogućuju brzo operativno naučno obaveštavanje korisnika in­ formacija o naučnim radovima koji su im potrebni. Sastoje se od popisa logički raspore­ đenih delova sadržaja, tj. naslova poglavlja naučnih izvora (monografskih publikacija) i naslova članaka u periodičnim publikacijama sa stranicama. Najpoznatiji je Current Contents. Koriste se u fazi inicijalnog pretraživanja u procesu selekcije naučnih radova. U funkciji informisanja naučnih radnika o najnovijim objavljenim publikacijama su: informativni naučni pregledi, liste časopisa, izdavački katalozi. Informativnim nauč­ nim pregledima se veoma kratko (do dvadesetak redova teksta), međusobno obavešta­ vaju naučnici o tome koje probleme i pitanja u tom momentu proučavaju i istražuju, od­ nosno koja proučavanja i istraživanja su završena u okviru istraživačkih timova i insti­ tucija. Imaju međunarodni značaj i štampaju se najednom ili više svetskih jezika. Liste časopisa sadrže naslove časopisa, poredane alfabetskim redosledom ili po oblastima predmeta, sa informacijama o imenima urednika, adresama izdavača, broju go­ dišnjeg izdanja, tiražu i pretplatničkim cenama. Izdavački katalozi su popisi svih publika­ cija, objavljenih u toku jedne godine od strane jedne ili više izdavačkih kuća. Pojavljuju se na početku kalendarske godine ili u povodu organizacije sajmova knjiga i to kao celo­ vita izdanja ili u delovima. Objavljuju se u izvodima u stručnim listovima i dnevnoj i ne­ deljnoj štampi. Izrađuju se uglavnom u komercijalne svrhe. U katalozima izdavačkih kuća poj aviju se i perspektivne bibliografije koje sadrže izdanja u štampi i pripremi.

I

Akudemsko pisanje

29 1.3.2.3. Bibliografije

Bibliografije, kao sekundarne publikacije, sadrže popis izdanja posebnih i svih drugih publikacija i imaju zadatak da pruže osnovne i potpune informacije o izvorima naučnih informacija, tj. primarnim publikacijama. Predstavljaju sredstvo naučne komunikacije i služe za pretraživanje i dopunjavanje literature. Nastaju kao rezultat ra­ da autora koji poznaju odgovarajuća naučna područja. Nastaju kroz procedure istraživa­ nja, popisivanja, opisivanja i razvrstavanja bibliografskih jedinica po utvrđenim princi­ pima. Francuski autor L. N. Malacles razvija mišljenje koje E. Kujundžić (2004) preno­ si u svojoj knjizi Ađet&di bibliografskih pristupa znanju i umijeće citiranja: „Bibliogra­ fija je stručno-znanstv®na djelatnost koja sabira, vrednuje, odabira, sadržinski analizira i opisuje štampane ili na drugi način umnožene, javnosti namijenjene tekstove —biblio­ grafske jedinice, pa te opise klasificira, uređuje i, obično u obliku uređenih popisa, pu­ blicira s narnjenom da pruži informacije o literaturi, a time i pomagala za stručni rad“ (Kujundžić 2004: 24). Da bi ispunile svoju nameciu, bibliografije treba da zadovolje određene kriterijume, da su: po obuhvatu potpune, ali i selektivne, po tačnosti precizne, po formi celovite (da sadrže sve elemente bibliografskog opisa neophodne za identifika­ ciju bibliografskih jedinica), da su lako upotrebljive (da sadrže indekse i uputnice). Mo­ gu biti dostupne u štampanoj formi, CD-ROM-u i on lajn obliku. Formiraju se u nacio­ nalnim bibliotekama. Bibliografije predstavljaju nezamenljivu bazu identifikovanja i izbora naučnih izvora u početnoj etapi naučnog rada. Koriste ih istraživači, univerzitetski nastavnici, studenti, bibliotekari, knjižarski radnici i svi ostali kojima su potrebne. ,3 e z praktične veze sa naučnim istraživanjem i problemom, bibliografija bi bila samo puki zbir ispisa­ nih naslova raznih tekstova, sa osnovnim podacima sa njima, bila bi samo jedan pisani oblik koji je sam sebi svrha“ (Maksimović 2003: 118). Bibliografske jedinice. Strukturalni elementi bibliografija su bibliografske jedini­ ce. Odnose se na objavljene samostalne publikacije (studije, knjige, članke, rasprave, prikaze, beleške, kritike, arhivske dokumente, CD romove i si.), ili njihove sastavne de­ love, koji se mogu koristiti u naučnom i stručnom radu. Nazivaju se i reference, refe­ rentske jedinice ili bibliografske reference. Podaci o bibliografskim jedinicama navode se u katalozima, bibliografijama i spiskovima literature u stručnim ili naučnim delima. Opis bibliografske jedinice sadrži standardne informacije, izražene u vidu bibliograf­ skih elemenata (ime autora, godina izdanja, naziv dela, mesto, izdavača, stranice), koji treba da su potpuni i jasni. Bibliografski elementi ne navode se prema koricama knjige već prema naslovnoj stranici publikacije, prema CIP-u ili prema impresumu. Potrebno je razlikovati redosled elemenata u bibliografskoj jedinici i endnoti. Endnote predsta­ vljaju napomene na kraju teksta, numerisane redosledom pojavljivanja i ukazuju na do­ datnu informaciju. Sadrže ime i prezime autora, podatke o autoru i naznake stranica. U bibliografskim jedinicama ispisuje se prvo prezime, ime autora, godina izdanja, podaci o izdanju. Bibliografske jedinice za potrebe sastavljanja radne bibliografije ispisuju se na posebnim bibliografskim listićima. Pored navedenih elemenata na listićima se ispisuju naziv biblioteke, UDK broj i signatura. Raspored bibliografskih jedinica u bi­ bliografijama može biti po autorima ili predmetima, alfabetskim ili hronološkim redom. Bibliografije ne sadrže nepublikovane radove, a ukoliko je to neophodno, potrebno je za sve bibliografske jedinice navoditi što potpunije podatke.

30

M. Kundačina —V. Banđur

Od više klasifikacija bibliografija, K. Grubačić, (1964), V. Maksimović (2003), E. Kujundžić (2004) i A. Vraneš (2006), opredelili smo se za najnoviju koja je zasnova­ na na devet kriterija sastavljanja i to: (1) po sadržaju obuhvaćene građe —opšte i speci­ jalne; (2) po obuhvatu građe —iscrpne (sadrže sve što je napisao jedan autor) i selektiv­ ne (sadrže izbor najznačajnijih bibliografskih jedinica); (3) po vrsti obuhvaćenih publi­ kacija —bibliografije monografija, bibliografije periodike, bibliografije sastavnih delo­ va publikacija, bibliografije svakog tipa neknjižne građe posebno; (4) po obliku —sa­ mostalne, skrivene, bibliografije drugog stepena i bibliografije trećeg stepena', (5) po vrsti izvora —primarne i sekundarne', (6) po hronološkom kriterijumu —tekuće (perio­ dične), retrospektivne (iz. nekog ranijeg razdoblja) i perspektivne', (7) po geografsko-jezičkoj pripadnosti —zavičajne, regionalne, nacionalne, međunarodne, univerzalne', (8) po predmetu obrade, kao i po načinu rasporeda bibliografskih jedinica —autorske, hro­ nološke, stručne, predmetne, unakrsne i (9) po karakteru opisa —registracione, anotirane (deskriptivne, rekomandirane, referativne i kritičke). U upotrebi su i druge bibliogra­ fije: oficijelne (popis službenih publikacija), analitičke, hronološke, indikativne, infor­ mativne, kritičke. Po sadržaju, bibliografije egzistiraju kao: bibliografije doktorskih di­ sertacija, bibliografije enciklopedija, bibliografije rukopisa, bibliografije starih i retkih knjiga, bibliografije bibliografija. Bibliografije Međunarodna bibliografija društvenih nauka: www.Ise.ac.uk/ibiss/ The Inter­ national Bibliography of the Social Sciences —(Baza sadrži 1.500.000 zapisa o pu­ blikacijama koje su izdate od 1951. godine iz više od lOO zemalja sveta i na više od 95 jezika). www.biblint.de/datenbanken.html Bibliographien und Literaturdatenbanken zu den Geisteswissenschaften. —(Bibliografija i baze podataka iz humanističkih disciplina). www.biblint.de/ClasPhil/SAURPRET.HTM SAURS World Bibliographies on CD-ROM (Svetska bibliografija na CD-ROM-u izdavača SAUR iz Minhena). UNBISnet —UN Bibliographic Information System. (Bibliografski sistem Ujedinjenih nacija). University of Chicago: Bibliographic Resources. (Bibliografski resursi Univerziteta u Čikagu). www.unsko.org/culture/xtrans/html Index Translationum — (Međunarodna bibliografija prevedenih dela iz niza područja ljudskog znanja pa i obrazovanja)

Anotirana bibliografija. —Sadrži bibliografske opise posebnih knjiga, naučnih i stručnih članaka, objavljenih u zbomicima i časopisima i to u vidu podataka o: autoru rada, naslovu rada, sadržaju rada, kvalitetu, doprinosu autora tumačenju predmeta o ko­ jem piše, informacijama o recenzijama, prilikama u kojima su se pojavili, prikazima, polemikama koje je izazvala, nagradama, izdavaču, godini izdanja, tiražu, obliku pove­ za, prevodiocu i si. Objavljuje se u referentnim časopisima. Bibliografski opisi u anotiranim bibliografijama se rade prema međunarodnim standardima za bibliografske opise ISBD, koji razrađuju tipove i redosled napomena. Očigledno je da se radi o napomenama formalnog tipa, ali i o kvalitativnim ocenama radova. Sastavljači bibliografskih opisa

Ahademsko pisanje

31

moraju da poznaju dotične oblasti, da se dosledno pridržavaju principa u izboru građe, da su u procenjivanju kvaliteta radova i doprinosa autora nauci objektivni i odmereni. Praksa je da referentni časopisi stručnoj i naučnoj javnosti pružaju osnovne i koncizno formulisane informacije o sadržaju knjiga ili članaka, u obliku anotacija, obi­ ma do 300 reči ili pola stranice teksta. Anotacija monografije 37.033:502/504 ANDEVSKI MILICA Kkološko obrazovanje : od brige za okolinu do održivog razvoja / Milica Andevski, Milenko Kundačina. —Užice : Učiteljski fakultet u Užicu, 2004. —223 str. ; 25 cm. —Na spor. nasl. str. Ekological education : from the care of surroun­ dings to the sustainable development. —NapOmene i bibliografske beleške uz tekst. —Bibliografija: str. 193— 209. —Registri. —Beleške o autorima na koricama knjige. —Summary ; Zusammenfassung. —Tiraž 300. —ISBN 86-80695-37-8 EKOLOŠKO OBRAZOVANJE; EKOLOGIJA —Pedagogija Zbirka ranije objavljenih radova autora o problemima okoline, prvenstveno njene zaštite. Studija o ciljevima, mogućnostima i pravcima ,,obrazovanja za odr­ živi razvoj“. Globalna isprepletenost ekologije i privrede. Socijalna ekologija i bioetika. Ekološka kultura i ekološka svest kao novi životni stil. B. Bmjoš. R. br. 187. RB 1/2006. K6SR02142451 Referentni bilten članaka i knjiga Centra za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, Beograd, 1, 2006.

Analitička bibliografija. —Obuhvata bibliografske jedinice monografskih i se­ rijskih publikacija (časopisa, novina i listova), naučnih skupova, antologija koje se od­ nose na jednu naučnu disciplinu ili stručnu oblast, čime čitalac dobija kompletne i najsavremenije informacije. Tekuća bibliografija. —Sadrži popis novih knjiga i članaka. Naziva se i infor­ mativna bibliografija. Sastavlja se prema podacima iz kataloga izdavača, revija, prospekata i si. Objavljuje se u časopisima, stručnim listovima, biltenima i \Veb stranicama. U tekućoj bibliografiji prati se domaća i inostrana literatura. Personalna bibliografíja. —Sadrži bibliografske jedinice (naučne i stručne rado­ ve) jednog autora i literaturu o tom autoru, poredanu hronološki. Koristi se u izboru na­ stavnika u nastavnonaučna zvanja i izboru istraživača na konkursima za naučno istraži­ vačke projekte. Ažurira je autor, po objavljivanju novih radova. Objavljuje se povodom jubileja autora, smrti autora, jubileja naučne institucije i to: u periodičnim publikacija­ ma, na intemetskim stranicama, monografskim publikacijama autora, ili kao posebno izdanje uz biografiju autora. Na kraju svake bibliografske jedinice, u zagradama se ispi­ suju imena autora, redosledom kako su navođena na samim radovima. Pri navođenju bi­ bliografskih jedinica u personalnim bibliografijama ne dozvoljava se korišćenje sintag­ mi: kolektiv autora, koautor NN, timski rad, sa koautorima i si. Svako novo izdanje publikacije označava se godinom objavljivanja i sa jednom od sintagmi: dopunjeno, prošireno, prerađeno, izmenjeno i si.

i

32_____________________________________________________________________ M. Kundačina —V. Banđur Izvod iz personalne bibliografije 1. Leksikon pedagoške metodologije; Vršac: Viša škola za obrazovanje vaspi­ tača, treće dopunjeno izdanje (Autori: Grozdanka Gojkov, Radenko Krulj, Milen­ ko Kundačina) 384 str. tiraž 300. Recenzenti: prof. dr Nikola Potkonjak, prof. dr Jovan Đordević, prof. dr Veljko Banđur, Predgovor: dr Nikola Potkonjak; (YU ISBN 86-7372-007-9; tJDK 37.01(031); COBISS-ID 95997196. 2. Umijeće ocjenjivanja-, Mostar: Fakultet humanističkih nauka Univerziteta ,JDžemal Bijedić“ u Mostaru, 2005, 186 str.; tiraž 500; (Autori Sait Kačapor, Mla­ den Vilotijević i Milenko Kundačina). Recenzenti: prof. dr Hašim Muminović Univerzitet u Sarajevu, prof. dr Marjan Blažič Univerzitet u Ljubljani i prof. dr Radivoje Kulić Univerzitet u Prištini; jezik rezimea: nemački i engleski; (ISBN 9958-604-15-9; UDK 371.26; COBISS.BH -ID 13966598. 3. Naučno metodološko stvaralaštvo prof. dr Nikole Filipovića, (Autor: Mi­ lenko Kundačina); U: Nikola Filipović i njegovo djelo; Filozofski fakultet Univer­ ziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2005, str. 81— 92; [ISBN 9958-625-09-1; UDK 38:929; 37:229(063)(082); COBISS BiH 14264582]. 4. Perspektive u proučavanju obrazovnovaspitnih fenomena akcionim istraži­ vanjem, (Autor; Milenko Kundačina); U: Pedagogija na početku 21. veka; Učitelj­ ski fakultet Užice, 2005, str. 65— 80. Recenzenti: prof. dr Novak Laketa i prof. dr Radmila Nikolić; jezik rezimea: ruski; [ISBN 86-80695-48-3; UDK: 37.012]. 5. Stvaralaštvo prof. dr Jovana Đorđevića iz ugla naučnih paradigmi. (Autor: Milenko Kundačina i Radenko Krulj); Zbornik radova sa Međunarodnog naučnog skupa „Savremene koncepcije, shvatanja i inovativni postupci u vaspitnoobrazovnom i nastavnom radu i mogućnosti primene u savremenoj školi“; Savez pedago­ ških društava Vojvodine, Novi Sad, 2005, str. 447— 253; [ISBN 86-84-367-17-8; UDK 37.0 929:37]. 6. Istraživačka etika naučnog radnika, (Autor: Milenko Kundačina); Pedago­ gija, Beograd, 3, Vol. 50, 2005, str. 340-349; [ISSN 0031-3807; UDK: 37.012]. 7. Interkulturalno vopspituvanje pomegu potrebite i realnosta stvarnosti, Interkulturalno vaspitanje izjneđu zahteva i potreba (Autori; Milica Andevski i Milenko Kundačina)/ Prosvetno delo, Skopje, 3, 2005, str. 3— 9; [ISSN 03506711]. 8. Propusti u primeni statističke metode u pedagoškom istraživanju, (Autor; Milenko Kundačina); Pedagoška stvarnost. Novi Sad, 5— 6; 2005, str. 363— 374; [ISSN 0553-4569; UDK 37.012; 378.662]. 9. Primena kvalitativne metodologije u istraživanju udžbenika (Snežana Ma­ rinković: Dečja prava i udžbenik. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beo­ grad, 2004), prikaz, (Autor: Milenko Kundačina) Zbornik radova, br, 6, Učiteljski fakultet, Užice, 2005, str. 446-448. [ISSN 0553-4569]. IO. Mišljenja i stavovi studenata postdiplomaca učiteljskih fakulteta o postdi­ plomskim studijama (Autori; Milenko Kundačina i Krsti voje Špijunović); U: Zbor­ nik radova sa međunarodnog naučnog skupa „Savremeni tokovi u obrazovanju na­ stavnika“ (20— 21 juni 2003, Učiteljski fakultet, Vranje 2003, Univerzitet u Nišu, Učiteljski fakultet u Vranju, Savez pedagoških društava SCG, Vranje 2005, str. 203-216. [ISBN 86-82695-21-9; UDK 371.14; 497.11 (082)]. Iz Personalne bibliografije M. Kundačine za 2005. U: Katalog knjiga i biblio­ grafija radova nastavnika i saradnika Učiteljskog fakulteta u Užicu, 2006, str. 46-59.

Akademsko pisanje

33

Bibliografske jedinice u personalnim bibliografijama se mogu navesti hronološki pa vremenu objavljivanja ili klasifikovati na: (1) monografska dela, (2) članci u perio­ dičnim publikacijama, (3) priređivački radovi, (4) prevodilački radovi, (5) ostali radovi i (JS) literatura o autoru.

Komentarisana bibliografija. —To je posebna vrsta pregleda literature koja sa­ drži pregled najvažnijih dela iz određene naučne oblasti. Piše je eminentni stručnjak u cilju ispunjavanja potreba određenog predmeta na visokoškolskoj ustanovi. Sastoji se od detaljnih kritičkih prikaza naučnih i stručnih dela za koje se autor opredelio, obliko­ vanih u vidu poglavlja, sa kompletnim bibliografskim podacima. Tematska bibliografija. —To je selektivna bibliografija radova za određeno na­ učno područje ili temii u određenom vremenskom periodu. Objavljuje se kao posebno izdanje ili kao prilog u naučnim Časopisima. Naziva se i specijalna bibliografija. Tematska bibliografija Savremeni udžbenik —bibliografija radova, Užice: Učiteljski fakultet, 1996, 166 str., tiraž: 500, (M. Kundačina, N. Laketa). Recenzenti prof. dr Aleksa Brko­ vić i prof. dr Milenko Pikula, Univerzitet u Kragujevcu; UDK 016:371.671; COBIS-ID 50550284) Bibliografija je rađena za potrebe realizacije naučnoistraživačkog projekta, pod nazivom Vrednosti savremenog udžbenika iz Programa osnovnih istraživanja Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije, realizovanog na Učiteljskom fakultetu u Užicu, u periodu 1996— 2000. godina. Bibliografija obuhvata oko 2000 bibliografskih jedinica koje na naučnim osnovama označavaju puteve stvaranja modernog udžbenika. Korisno može poslužiti ne samo istraživačima udžbenika, već i studentima fakulteta i nastavnicima praktičarima koji udžbenik koriste kao osnovno nastavno sredstvo.

Radna bibliografija. —Ova vrsta bibliografije predstavlja spisak referentskih je ­ dinica, koji je autor sastavio pri izradi naučnog projekta ili pre i u toku pisanja naučnog rada. Reč je, u stvari, o tematskoj bibliografiji, u kojoj se radovi odnose na određeni problem proučavanja i istraživanja, tj. jednu temu, jedan problem istraživanja. U radnoj bibliografiji se evidentiraju svi radovi o kojima je autor došao do informacija da postoje kao pisani dokumenti, a ne samo oni koje je autor do tog vremena imao na raspolaga­ nju. Za svaki naučni ili stručni rad („bibliografsku jedinicu“) koji ulazi u radnu biblio­ grafiju navode se svi potrebni bibliografski podaci. U njoj se mogu naći i druga obaveštenja: kratak sadržaj, ocena, procena koristi za temu, upućivanje na vezu sa drugim bibliografskim jedinicama, signatura biblioteke, lokacija na kojoj se publikacija nalazi (privatno vlasništvo ili vlasništvo kolege). Beleške o sadržini nastaju nakon uvida u knjigu i stavljaju se u uglaste zagrade. Konkretno, radna bibliografija predstavlja orijentacioni spisak bibliografskih jedinica (naučnih izvora) koje istraživač treba da kon­ sultuje prilikom priprema za istraživanje, u toku istraživanja i u pisanju izveštaja istraži­ vanja, odnosno naučnog dela. Radna bibliografija se izrađuje i prilaže uz projekat istra­ živanja, za ocenu pogodnosti teme i kandidata za izradu završnih radova (diplomski rad, master rad, doktorska disertacija).

34___________________________________________________________________

IM. Kundačina —V. Banđur

Izrada radne bibliografije je prva faza u pisanju naučnog dela. Za tu potrebu pro­ učava se literatura iz naučne oblasti kojoj pripada izabrana tema (problem istraživanja), i to od novije literature unazad, kao i postojeće tematske bibliografije. Pri tome se mora imati u vidu da svi izvori nisu iste vrednosti, da su najvredniji od priznatih autora, izvori iz prve ruke i najnoviji izvori. Pri sastavljanju bibliografije formiraju se bibliografske kartice (fiše, bibliografski listići), veličine jedne četvrtine formata A-4, sa preciziranim podacima o izvorima. Na karticama je potrebno ostaviti mesta za podatke koji nedostaju i koji će biti uneti naknadno. Bibliografske kartice se odlažu u radni dosije istraživača koji se formira za naučno delo čija je izrada u toku. Radna bibliografija, izrađena za proučavanje izabrane teme, dopunjuje se u toku procesa istraživanja. Redosled bibliografskih referenci u radnoj i drugim vrstama bibliografija može se formirati na više načina: (1) svi radovi se navode alfabetskim (azbučnim ili abeced­ nim) redom po prezimenima, autora; radovi kod kojih nije naznačen autor (primer: Pe­ dagoška enciklopedija^ navode se na onim mestima gde dolaze po alfabetskom redu, s tim što prva reč („Pedagoška“) služi kao odrednica pri sređivanju; (2) grupisanjem po vrstama, tako da se najpre navode leksikografska dela (enciklopedije, rečnici, leksikoni, posebna dela (monografske publikacije), a zatim članci, separati i si. (i to sređeno po grupama po alfabetskom redu); zvanična dokumenta, na kraju se navode internetske lo­ kacije i si., koji se celovito koriste; (3) hronološki, tj. po godini objavljivanja radova (ako to ima značaja za rad u kome se daje tako sređena bibliografija); (4) po poglavlji­ ma (delovima) rada i istraživanja koje je projektovano, odnosno po problematici (ako je ona u radu jasno naznačena). Moguće su i određene kombinacije navedenih mogućno­ sti. Bez obzira na to koji se redosled navođenja bibliografskih jedinica u bibliografiji prihvati kao najpogodniji za njeno sastavljanje, on mora biti dosledno poštovan. Princip po kome su navedene i sređene bibliografske jedinice navodi se na njenom početku. U formiranju redosleda bibliografskih jedinica ne dopušta se davanje prednosti pojedinci­ ma (mentorima, članovima komisija), mimo odabranog principa, niti ostavljanje nesređene bibliografije. Bibliografske jedinice se pišu na jeziku i pismu na kome je publikacija objavljena, sa svim potrebnim elementima i interpunkcijskim znakovima, prihvaćenim redosledom. Pri sastavljanju radne bibliografije autorima nije teško navesti bibliografske po­ datke za objavljena dela, pošto se po zakonu za svako takvo delo mora izvršiti katalogi­ zacija u jednoj od nacionalnih biblioteka. Za kreiranje interne bibliografske baze koristi se ProCite bibliografski softver. Pomoću njega internu bazu popunjava sam korisnik koji može da „skida“ reference sa Intemeta, kao i da obezbedi priključenje „on line“ na neki Intemet bibliotečki servis. U ProCite bibliografskoj bazi pronalazi se literatura za vlastite radove, koja se može ubaciti u tekst rada. Ovaj bibliografski softver može da kreira bibliografiju po nekoj od primenjivih konvencija. Jugoslovenski bibliografski informacioni institut u Beogradu, neprekidno od 1950. godine izdavao je bibliografske publikacije o tekućoj izdavačkoj produkciji, pu­ tem izdavanja dvomesečne bibliografije knjiga i članaka i godišnje bibliografije svih se­ rijskih publikacija. Tu delatnost je preuzela Narodna biblioteka Srbije.

Akademsko pisanje

35 Izvod iz radne bibliografije

1. AftHMOBHh, K aha (1988): UporpaMHpaifce cxpy^H or ycaapmaBaKba HacraBHHKa, EKOHOJvtuhca oSpasoeahba, 2, Beorpaji,, CTp. 46. 2. Alibabić, Šefika (1987): Samoobrazovanje nastavnika i spremnost za inovi­ ranje nastave. Nastava i vaspitanje, 1— 2, Beograd, str. 43— 47. 3. Ančin, Vasilije (1974): Motivacija i društveno vrednovanje stručnog usavr­ šavanja, Bilten, 3— 4, Novi Sad, str. 164—166. 4. Andelić, Anđelko (1957: O dopunskom stručnom obrazovanju srednjoškol­ skih nastavnika ekonomske struke. Pedagoška stvarnost, 5, Novi Sad, str. 361— 368. 5. Aranđelović, Dragomir (1979): Permanentno obrazovanje nastavnika i nji­ hova uloga u prihvatanju i primeni inovacija. Obrazovanje i rad, 5, Zagreb, str. 58-68. 6. Aranđelović, Dragomir (1981): Permanentno obrazovanje nastavnika i osavremenjavanje nastave. Ekonomika škole, 3, Beograd, str. 34— 39. 7. Aranđelović, Dragomir (1982): Osposobljavanje nastavnika za prihvatanje i primenu inovacija. Nastava i vaspitanje, 5, Beograd, str. 989— 1002. 8. Aranđelović, Dragomir (1983): Mesto i uloga Republičkog centra za inova­ cije i usavršavanje nastavnika. Inovacije u nastavi, 3— 4, Beograd, str. 237— 240. 9. Apan^ejiOBuh, ,HparoMnp (1986): ^npeKTop uiKOJie h o 6j i h u h ocnoco6ji»aBan>a sa n>eroB ycnemau paji, V^Mumerb, 17, Beorpaji., cxp. 47— 52. IO. Aranđelović, Dragomir (1986): Organizacija usavršavanja nastavnika za obrazovnu tehnologiju —iskustvo Socijalističke Republike Srbije, Revija obrazo­ vanja, 4, Beograd, str. 9— 16. Izvod iz radne bibliografije Stručno usavršavanje nastavnika rađene za potre­ be Naučno istraživačkog projekta Obrazovanje i usavršavanje nastavnika u skladu sa evropskom orijentacijom Učiteljskog fakulteta u Užicu, iz programa Ministar­ stva za nauku Republike Srbije, (broj: 149054).

1.3.3. Tercijame publikacije Tercijarnom publikacijom smatra se bibliografija bibliografija. Ona predstavlja popis objavljenih bibliografija, omogućava posredne informacije i upućuje na njih. Bilo bi poželjno da naučni radnici vode evidenciju objavljenih bibliografija iz oblasti kojom se bave i da ih poseduju. Moguće je sastavljati popis tematskih bibliografija, popis per­ sonalnih bibliografija i si. Neki autori udžbenike svrstavaju u grupu tercijarnih izvora u posebnim serijama i mesečnim sveskama.

M. Kundačina —V. Banđur

36

1.4. KLASIFIKACIJA NAUKA I NAUČNIH DISCIPLINA Svaka nauka je određena predmetom proučavanja, raspolaže fondom saznanja razvrstanih u naučne discipline, ima izgrađenu metodologiju proučavanja svog predme­ ta i raspolaže sistemom osnovnih pojmova, tj. terminološkom aparaturom koja čini jezik nauke. Zbog stalnog širenja naučnog saznanja do kojeg se dolazi istraživanjem proble­ ma, nastaju nove naučne discipline. Mnoge od njih imaju isti predmet proučavanja sa raznih aspekata, pa mogu, ali i ne moraju da pripadaju istom naučnom području. Da bi se znanju pristupilo, ono mora biti klasifikovano, pa su nastale različite klasifikacije. S obzirom na veliki broj raznih naučnih disciplina i njihove povezanosti, nastala je potre­ ba njihovog strukturiranja u konzistentan naučni sistem. Jedna od klasifikacija nauka je prema predmetu proučavanja.

1.4.1. Opšta klasifikacija područja nauke Ovom klasifikacijom utvrđuju se: (1) naučna područja (opšte), (2) naučna polja (posebno) i (3) naučne grane (pojedinačno). Pojedine naučne grane, po pravilu imaju i po nekoliko disciplina, koje proučavaju određene, uže probleme, uža područja nauke koja čine naučni ogranak —specijalnost u naučnoj grani (Milat 2005: 37). Naučno podfučje označava se (okruglim stotinama) trocifrenim brojevima. OzJ^ača^vat^je naučnih područja lOO Prirodne nauke (Natural Sciences) 200 Tehničko-tehnološke nauke (Enginering and Technology Sciences) 300 Medicinske nauke (Medical Scie^nees) 400 Biotehničke nauke ((Agricultural Sciences) 500 Društvene nauke (Social Sciences) 600 Humanističke nauke (Humanities) Naučna, polja označavaju se celim trocifrenim brojevima i redom od osnOvne stotine. Označavanje naučnih polja za naučno područje 500 —Društvene nauke iz­ vodi se po sledećem principu. Označavanje naučnih polja 501 506 507 509

Antropologija Sociologija Psihologija Vaspitne nauke (pedagogija)

Iza brojeva naučnog polja slede naučne grane i naučni ogranci koji se označa­ vaju decimalnim brojevima.

Ahademsko pisanje_________________________________________________ ______________ _______________37

Označavanje naučnih grana i ogranaha 509. Pedagogija (naučno polje) 509.1. Didaktika (naučna grana - disciplina) 509.2.1. Medijska didaktika (naučni ogranak) 509.2.1.1. Elektronski mediji (specijalnost naučnog ogranka)

1.4.2. Univerzalna decimalna klasifikacija Klasifikacija nauka, prema preporuci OECD-a, zasniva se na sistemu Univerzal­ ne decimalne klasifikacije (UDK). To je hijerarhijski numerički sistem arapskih broje­ va, u obliku decimala, po kome se sistematizuju i sređuju različiti izvori (knjige u bibli­ otekama, dokumenti u arhivima, slike u fototekama, kataloški list^i i si.). Sistem je ustanovio Djuij (Melvil Dewyy), 1873. godine u SAD, a upotrebio 1905. godine. Naziva se univerzalna jer obuhvata sve oblike ljudske delatnosti, a decimalna, zato što se na sva­ kom nivou može deliti na najviše deset podgrupa. Po ovoj klasifikaciji, naučna područja (grane, polja i ogranci) su podeljena na: (1) osnovne grupe, (2) grupe i (3) podgrupe. Operacionalizovani plan decimalne klasifikacije knjiga i dokumenata iz područja obrazovanja i vaspitanja, prema Djuijevom sistemu izradio je i objavio Međunarodni bi­ ro za vaspitanje u !^enevi. Taj plan u bivšoj Jugoslaviji je prvi počeo da primenjuje Sa­ vezni zavod za proučavanje školskih i prosvetnih pitanja u Beogradu, a zatim i sve bi­ blioteke. Celokupno ljudsko saznanje se grupiše, prema unapred postavljenim kategorija­ ma stručne grupe, sa numeričkim ili slovnim sistemom označavanja. Prema Univerzal­ noj decimalnoj klasifikaciji, izvori su razvrstani u deset osnovnih grupa (klasa), obeleženih od Odo 9.

0. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Osnovne grupe Univerzalne decimalne hlasijrhacije Opšta dela. Bibliografije. Bibliotekarstvo. Filozofija. Psihologija. Religija. Teologija. Društvene nauke. Nepopunjena od 1964. Matematika. Prirodne nauke. Primenjene nauke. Medicina. Tehnika. Umetnost. Arhitektura. Fotografija. Muzika. Razonoda. Sport. Jezici. Književnost. Lingvistika. Arheologija. Geografija. Istorija. Biografije.

Dalje pódele su izvršene proširivanjem decimala, idući, pri tome, od opšteg ka posebnom. Svaka od osnovnih grupa deli se na 9 ili IO. Tako npr. osnovna grupa 3 — Društvene nauhe ima deset grupa, od kojih se jedna odnosi na vaspitanje, obrazovanje, nastavu i korišćenje slobodnog vremena i označeava se brojem 37.

38

M. Kundačina - V. Banđur

Pódela osnovne grupe 3 —Društvene nauke 30. Teorije. Metodologija i metode društvenih nauka uopšte. Sociografija. 31. Demografija. Sociologija. 32. Politologija. 33. Privreda. Ekonomske nauke. 34. Pravo. Pravne nauke. Zakonodavstvo. 35. Javna uprava. Ratna veština. 36. Socijalna zaštita i pomoć. Osiguranje. 37. Vaspitanje. Obrazovanje. Nastava. Slobodno vreme. 39. Etnologija. Etnografija. Narodni običaji. Folklor. Svaka podgrupa je podeljena na deset novih oblasti, oz;načenih trocifrenim brojevima. Podela grupe 37 —Vaspitanje. Obrazovanje. Nastava. Slobodno vreme. 370 Opšta pitanja vaspitanja, obrazovanja i nastave. 371 Organizacija vaspitanja, obrazovanja i školstva. 372 Nastava, problemi nastave svih predmeta, tipova škola, stepena osim nastave u predškolskom vaspitanju. 373 Opšte obrazovne škole. 374 Obrazovanje i vaspitanje van škole. 376 Obrazovanje, vaspitanje i obučavanje posebnih grupa osoba. Specijalne škole. 377 Stručna nastava. Tehnička, stručna, profesionalna obuka. Stručni koledži, in­ stituti. Politehničke škole. 378 Visoko obrazovanje. Univerziteti. Akademske studije. 379 Slobodno vreme. Prema Univerzalnoj decimalnoj klasifikaciji, svaki stručni i naučni rad treba da ima u zaglavlju jednu ili više potrebnih klasifikacionih oznaka po sistemu Univerzalne decimalne klasifikacije (UDK). Označavanje UDK brojevima Knjiga Adama Grubora: Didaktički model Panonija u funkciji diferencirane i individualizovane nastave ima tri UDK broja. 371.214 : 373.3 371.311. Pojedine cifre u prvom broju znače: 3. Društvene nauke 37. Vaspitanje, obrazovanje, nastava 371. Organizacija vaspitanja i obrazovanja i organizacija škole _____371.214 Nastavni programi, raspored časova. Plan časova. Periodični plan.

Akademsko pisanje

_______________________________________________________-

__________39

U pojedinim slučajevima, kada publikacija obrađuje više oblasti, daje se i alter­ nativni UDK broj. Obaveza urednika časopisa je da svaki članak klasifikuje po UDK si­ stemu i da UDK broj unese na početnu stranicu članka, iznad naslova. Stručna klasifika­ cija radova po UDK sistemu se obavlja u Narodnoj biblioteci Srbije (Beograd) i Biblio­ teci Matice srpske (Novi Sad). Za te potrebe, biblioteci se na uvid dostavljaju kopije monografskih publikacija i članaka, sa sažecima i ključnim rečima u periodičnim publi­ kacijama. Časopisi koji uvažavaju međunarodne standarde, pored oznake po UDK (Univer­ zalna decimalna klasifikacija —za pedagogiju to je broj 37, a u tom sklopu se označava i uža oblast kojoj rad pripada: 371.3, 370.42 itd.), donose i odrednicu rada (npr. „origi­ nalni naučni članak“, ,,pregledni članak“, „stručni članak“ i si.). To je mišljenje redakci­ je časopisa. Nedostatak Univerzalne decimalne klasifikacije je u predugom i komplikovanom obeležavanju kataloških listića. Sajt sa Djuijevom decimalnom klasifikacijom nalazi se na adresi: (http://www.tnrdlib.bc.ca/dewey.html). Tezaurusi (grč. thesaurus —blago) su rečnici termina prihvaćenih pojmova u jed­ noj naučnoj oblasti. Smatraju se terminološkim rečnicima. Sadrže iscrpne, sistematske popise ključnih reči (deskriptora) za pojedine naučne oblasti, tematsko područja neke naučne discipline. Koriste se u izboru ključnih reči za: (1) indeksiranje naučnih doku­ menata i (2) u postavljanju zahteva (upita) u pretraživanju odgovarajućih baza podata­ ka. Iz tezaurusa se izdvajaju oni deskriptori koji će na najbolji način opisati sadržaj do­ kumenta, odnosno sadržaj korišćenja zahteva. Termin u tezaurusu obuhvata sve sinoni­ me nekog pojma i nudi vezu s užim, srodnim i širim pojmovima. Uz svaki termin posto­ ji kraći opis. Tezaurusi se pojavljuju kao višejezični rečnici termina i sintagmi. U pedagoškoj nauci koriste se: UNESCO-ov pedagoški tezaurus, dostupan na mre­ ži www.ulcc.ac.uk/UNESKO, Evropski pedagoški tezaurus (European Educational Thezaurus, 1991) koji sadrži uporedno prevedenu pedagošku terminologiju na devet jezika. Tezaurus OECD Macrothesaurus na adresi: (http://info.uibk.ac.at/info/oecd-macroth/es/) i Pedagoški tezaurus, srpsko-englesko-francusko-nemačko-ruski (N. Potkonjak, 1997). Izvod iz tezaurusa INFORMATIVNA VREDNOST ZNANJA - Informative value of knowled­ ge; Baleur informative de savoir; Informativer wert des wissens; PlHt|>opMaTHBHaH n eX H O C t. 3H aH H 3I

INCIDENTNO UČENJE —Incident learning; Acquisition mnemnique occasionelle; Inzidentales / unabsichtliches Lernen; MHUHAeHxajiBHoe yMCHHe. ISKAZI DETETA —Childs utterances; Enonces de lenfant; Kinderaussagen; CjioaeaH H e BHCKaaaHHH peôëHKa. N. Potkonjak Pedagoški tezaurus, 1997, str. 63.

40_____ ___^____________________ ______^______ _______________ _________^_____NI._ Kundačina —V. Banđur ^ ^ ^ ^

_

1.5. ELEKTRONSKI PRISTUP DIGITALNIM INFORMACIJAMA Elektronski nosioci infomoacija su nnediji koje koristi računar (CD, DVD) i Inter­ net. Po svojim osobinama to su multimedijalna i dinamična sredstva za skladištenje i prenos naučnih informacija.

1.5.1. Pristup digitalnim informacijama posredstvom računara Računar u značajnoj meri menja klasično utvrđene etape naučnoistraživačkog ra­ da, u korist stvaralaštva istraživača i povećava efikasnost naučnih istraživanja. Utiče na smanjenje vremena realizacije istraživanja i ubrzava pristup digitalnim informacijama. U fazi pronalaženja naučnih izvora, računar se koristi u prikupljanju, pretraživanju i memorisanju naučnih informacija, omogućuje pristup izvorima znanja, pristup podaci­ ma i brzo i sistematsko dolaženje do strukturalnih i nestrukturisanih naučnih informaci­ ja. Računar omogućuje upotrebu softverskih paketa i aplikacija za formiranje i pretraži­ vanje baze podataka, posebno digitalnih bibliografskih baza, ekstrakciju apstrakata i in­ deksiranje naučnih radova, pristup bibliotečkim katalozima i referentnoj literaturi (bibli­ ografijama, enciklopedijama i rečnicima) i referentnim časopisima, kao i njihovo štam­ panje. Koristi se u lociranju i pretraživanju elektronskih časopisa i za ostvarenje uvida u stanje publikacija u bibliotekama, u pretraživanju po imenima autora, ključnim rečima, godinama izdanja, ili po nekim drugim kriterijumima. U fazi projektovanja istraživanja, uz primenu računara, smanjuje se broj neposrednih izvršilaca i vreme realizacije. Raču­ nar se koristi u procesu fundiranja problema istraživanja kao instrument istraživanja i u pripremanju rukopisa za štampanje i to velikom brzinom u poželjnom broju primeraka. U samom izvođenju istraživanja računar povećava brzinu dolaženja do podataka i informacija, njihovo pronalaženje i memorisanje, čuvanje, ažuriranje, pretraživanje i analizu. U izvođenju naučnih eksperimenata računar se koristi u formiranju i pregledu banaka podataka, stavki potrebnih za izradu memih instmmenata i adaptaciju postojećih istraživačkih instrumenata iz odgovarajućih istraživačkih područja. U pedagoškom eks­ perimentu računar omogućuje visok stepen kontrole u toku praćenja procesa usvajanja vaspitno-obrazovnih sadržaja. Koristi se u procesu izvođenja misaonih eksperimenata, gde je simulacijom moguće pratiti delovanje nezavisnih varijabli i njihovu interakciju na zavisne varijable. Razlozi za primenu računara pri simulaciji istraživačkih postupaka su, pre svega, etičke ili finansijske prirode, kao i potrebna brzina dolaženja do podataka. U primeni statističke metode računar se koristi za: pristup izvorima podataka, memorisanje podataka, prenošenje podataka, sprovođenje brojčanih operacija na poda­ cima uz primenu statističkih paketa, poznatih u oblasti istraživanja vaspitanja i obrazo­ vanja (npr. SPSS), omogućuje izračunavanje mera deskriptivne i inferencijalne statisti­ ke. Računar obezbeđuje logičku i matematičku manipulaciju velikog broja podataka u raznim kombinacijama i to neograničen broj puta, njihovo prikazivanje, prenošenje i primenu u svim fazama istraživanja i čini rezultate istraživanja pouzdanijim i tačnijim. Uz primenu MSW^ord-a —programa za obradu teksta, računar povećava čitljivost rukopisa, omogućuje jednostavnu i brzu doradii teksta, umetanje novih pasusa, većih celina i grafičkih elemenata (grafikona, tabela i slika). Otklanjanje primedbi koje su da­ te u recenziranju naučnih radova uz pomoć računara se Ostvamje brže. Uz primenu

Akcidemsko pisanje_______________________________________________________________________________ 4JL MSExcel-a, računar omogućuje izradu tabelarnih proračuna i grafičku prezentaciju podataka. U računaru se postepeno pretvaraju sve radne verzije naučnog dela u završnu. U oblikovanju radova na računaru moguće je pretvarati tekst iz jednog u drugo pismo za srpski jezik (ćirilica i latinica), formatirati stranice, primenjivati programe za korekciju teksta (otkrivanje pogrešno napisanih reči) i hifemaciju (prelamanje reči na slogove). Uz pomoć računara, korišćenjem elektronske pošte dostavljaju se tekstovi orga­ nizatorima naučnih skupova, redakcijama časopisa i mentorima izrade završnih radova. Računar se uz pomoć MSPovverPoint —programa koristi i u prezentaciji projekata, re­ zultata istraživanja i radova na naučnim skupovima. U etapi evaluacije naučnog stvara­ laštva, računar se koristi za merenje produktivnosti, citiranosti i faktora uticajnosti. Ra­ čunar doprinosi novoj organizaciji rada biblioteka i pronalaženju štampanih i elektron­ skih informacija. Primena računara dolazi do izražaja u međusobnoj komunikaciji korisnika, izme­ đu dva ili više članova istraživačkog tima, više naučnih radnika, mentora i studenata i omogućuje razmenu informacija o bibliografskim jedinicama i rezultatima istraživanja i sve vrste konsultacija, čak i u realnom vremenu Računar skraćuje vreme od objavljivanja naučnih članaka do njihovog pojavlji­ vanja u apstraktnim i indeksnim časopisima. Sve navedene mogućnosti i odlike računa­ ra povećavaju efikasnost naučnih istraživanja, posebno istraživanja u bibliotekama i či­ ne ga podesnim sredstvom za primenu u nizu postupaka i faza istraživačkog procesa, za veliki broj varijabli i za veliki broj ispitanika. I pored navedenih mogućnosti, mali je broj istraživača koji koriste računar u ob­ radi podataka. Razlozi za takav odnos su: sklonost istraživača klasičnim tehnikama ana­ lize podataka, nedostatak računara u ličnom vlasništvu istraživača, specifičnost primene programskih paketa, potreba logike u primeni statističkih postupaka, pretežna orijenta­ cija na samostalna i neinstitucionalna istraživanja, nedovoljno informatičko obrazovanje istraživača i dr. Računari se ne mogu podjednako koristiti u svim manipulativnim i idejnim aktiv­ nostima i fazama procesa naučnog istraživanja. U idejnim aktivnostima, u kojim se lo­ gički misli, zaključuje, otkriva novo i si., manje su primenjivi. U takvim aktivnostima misaoni proces istraživača ostaje nezamenjiv.

1.5.2. Pristop digitalnim informacijama posredstvom Interneta Programi za komunikaciju sa Intemetom prošimju ulogu računara u naučnom ra­ du. Intemet čini mreža stranica (Web pages) koje se nalaze širom sveta na različitim ra­ čunarima, koji se nazivaju poslužitelji (eng. servers). Akademski obrazovani građani u prošeku provedu pet sati nedeljno na Intemetu. Akademska zajednica u svetu priznaje Intemet kao svoje zajedničko sredstvo komunikacije. Prema podacima Milice Gačić (2001), u svetu se prosečno dnevno proizvede tri miliona novih dokumenata. Intemetsku mrežu dnevno koristi 400 miliona korisnika, koja im nudi oko četiri milijarde Web stranica, najrazličitijeg sadržaja. Smatra se da 6,00% Web sajtova sadrži naučne i/ili obrazovne sadržaje. Za korišćenje Intemeta nije potrebno informatičko znanje veće od onoga koje se može steći za najviše jedan sat obuke rada na personalnom računam.

42

M. Kundačina —V. Banđur

Za pristupanje Intemetu i korišćenje dokumenata koji se nalaze na raznim mre­ žnim stranicama potrebni su programi za pretraživanje, od kojih jedan mora biti instali­ ran na računam. U 75,00% slučajeva to su Ađicrosoft Intemet Explorer pretraživač ili u 25,00% slučajeva Netscape Navigator. Koriste se još i Ađodzilla Firefox, Opera i dmgi. Postoje pretraživački programi koji omogućuju pretraživanje Intemeta pomoću glasa, ako je instalirano glasovno upravljanje računarom umesto rada tasterom i mišem. Svaki Web dokument ima URL (Uniform resource Locator) adresu. Ta adresa je jedinstvena, pripada samo tom servem i veoma lako se može locirati. Adresa se piše malim slovima, bez tačke na kraju i bez prelamanja na kraju reda, ako se navodi u tekstu. Struktura URL,-adrese Adresa poznatog programa za pretraživanja sadržaja Interneta: http://www.altavista.com Adresu čine: protokol ://naziv sajta/domen —Protokol/adresa servera —ime dokumenta/staza dokumenta/dokument Protokoli su metode razmene podataka na Internetu. http:// (HyperText Transfer Protokol) je standardna metoda prenosa podataka između mrežnog poslužitelja i mrežnog pretraživača. ftp:// (File Transfer Protocol) omogućuje da se datoteke s jednog udaljenog računara prenesu na drugi računar. gopher:// metoda ponude samo teksta preko Interneta. telnet:// metoda koja omogućuje da se jedan računar locira na drugi. www: oznaka za World Wide Web altavista je naziv web sajta _____Domen pokazuje kakvog je sadržaja izvor na sajtu: .com (komercijalni). Kodovi za ocenu namene sajtova .com (komercijalni) .edu (edukativni) .mil (vojni) -int (međunarodna organizacija) .gov (vladina organizacija) -org (neakademska, nevladina i neprofitna organizacija) .net (mrežna administracija) Ostali najčešći kodovi su: .aero, .biz, .cop, .info, .museum, .name , .pro. Domen može da označava i zemlju u kojoj je sajt registrovan: .ru (Rusija), .fr (Francuska), .de (Njemačka), .it (Italija), .jp (Japan), .rs (Srbija), .hr (Hrvatska), .ba (Bosna i Hercegovina), .si (Slovenija). Može da se koristi dva ili više kodova za domene koji se odvajaju tačkama. Ime koje se nalazi levo je najspecifičnije, a desno je najopštije i naziva se domenskim kodom.

AJcademsko piscinje________________________________________________________________________________43 Da bi istraživač koristio Intemet, neophodno je da poseduje više povezanih vešti­ na, d aje informaciono kompetentan, tj. d aje obučen za korišćenje programa za pregled Intemeta, pre svega da pravilno proceni izbor odgovarajućeg sistema za pretraživanje i korisnost pojedinih sajtova, njihovu autentičnost i valjanost. Udmženje visokoškolskih i naučnoistraživačkih biblioteka u Americi donelo je 2000. godine standarde za utvrđiva­ nje informacione kompetencije u informacionoj pismenosti, po čemu ona predstavlja skup sposobnosti kojima pojedinac prepoznaje informacione potrebe, pronalazi infor­ macije, vrednuje ih i efikasno koristi. „Informaciono pismena osoba je u stanju da: od­ redi obim informacione potrebe; pristupa potrebnim informacijama efikasno i delotvorno; kritički ocenjuje informacije i njihove izvore; izabrane informacije ugrađuje u bazu znanja; svrsishodno koristi informacije za postizanje određenog cilja; poznaje ekonom­ ska, pravna i dmštvena pitanja u vezi sa korišćenjem informacija, zna da im pristupi i koristi etički i legalno” (Matić 2003: 205). A. Vraneš (2006) pod informacionom pisme­ nosti podrazumeva ,,sposobnost da se locira, evaluira i efektivno koristi tražena infor­ macija“. U funkciji informacionog opismenjavanja naučnih radnika već deset godina izla­ zi naučni časopis za informatiku i bibliotekarstvo INFOteka (Beograd). Organizovanje naučnostručnog skupa Korišćenje elektronskih izvora informacija, u Narodnoj biblioteci Sr­ bije u Beogradu (2002), doprinelo je podizanju informacione komj>etencije naučnih radnika. Jedan od preduslova pristupanja internacionalnoj mreži kompjuterskih informaci­ ja je poznavanje engleskog jezika. Iako postoje tekstovi na izvomim jezicima, skoro po pravilu, engleski jezik je prisutan kao altemativa, a često i kao jedina mogućnost. Pogodnosti primene Intemeta u naučnoistraživačkom radu su višestruke: pristup naučnim informacijama u bilo koje vreme —24 sata dnevno, pristup bazama j>odataka, sajtovima i linkovima sa bilo kog mesta, jeftine usluge, velika brzina dolaska do infor­ macija, jednostavnost pristupa naučnim informacijama. Intemet pmža mogućnost istraživačima da budu u toku s najnovijim naučnim do­ stignućima u svetu, da razmenjuju informacije kao preduslov za izradu naučnih radova, da ubrzavaju i podižu na veći nivo procedum i tok naučnog istraživanja, da iskoriste po­ vezivanje u računarske mreže više računara, radi obrade i pregleda podataka od više ko­ risni ka istovremeno, te da na osnovu pristupa podacima mogu utvrditi konstmktnu i sa­ držajnu valjanost svojih istraživanja. Intemet omogućuje veliki broj istovremenih kori­ šćenja i razmena naučnih informacija u svim etapama naučnoistraživačkog procesa, da se sagleda šta donose najnoviji radovi, kako da se dođe do tih radova i kako da se uspo­ stave kontakti s autorima. Budući d aje upotreba Intemeta nezaobilazna, nivo primene u pojedinim etapama naučnog istraživanja je različit, što zavisi od predmeta i cilja istraživanja i kompetencija istraživača da ga koristi. U fazi projektovanja istraživanja pomoću Intemeta istraživači imaju mogućnost da se u svako vreme uključe u određene tokove naučne misli u svetu. Na taj način, oni su u mogućnosti da dobiju informacije o objavljenim člancima, njiho­ vom naučnom nivou, da ih koriste u naučnim istraživanjima, da pregledaju kataloge knjižara i biblioteka, liste elektronskih publikacija, pretražuju objavljene knjige, dobiju informacije o novim izdanjima u pojedinim naučnim oblastima, da se upoznaju sa izda­ vačkim planovima naučnih ustanova, pretražuju sadržaje časopisa, da dobiju informaci­ je o mogućnostima i načinu namčivanja časopisa, imaju mogućnost da pregledaju nauč­ ne i stmčne članke koji imaju posebnu vrednost za određenu naučnu oblast i si. Pomoću Intemeta u bibliotekama se brže dolazi do: elektronskih baza bibliografija, kataloga.

44-_____________________________________________________________________ NI. Kundačina —V. Banđur indeksa, apstrakata, sadržaja monografskih i periodičnih publikacija, uvoda, predgovo­ ra, citata i si., do štampanih materijala, tekstova, slika, grafikona, tabela, memih instru­ menata, video zapisa, slajdova, leksikografskih odrednica i dmgih elektronskih infor­ macija, kao što su tekuća istraživanja, njihovi autori i institucije koje ih realizuju. Osavremenjavanjem procesa dolaženja do naučnih informacija tradicionalne bi­ bliotečke aktivnosti, npr. pozajmice, čuvanje dokumenata, katalogizacija, ni u kom slu­ čaju ne ostaju zapostavljene. Naprotiv, njihov kvalitet primenom računara i Intemeta se podiže na viši nivo. Pretraživanje bibliografskih, kataloških i indeksnih baza u kompjuterizovanim bibliotekama (univerzitetskim i nacionalnim) postalo je sastavni deo istra­ živačkog procesa. Intemet omogućuje upotrebu kompjuterskih enciklopedija i sistema elektronskih oglasnih tabli. Anketiranje posredstvom Intemeta jedna je od istraživačkih tehnika, kojonn se najbrže dolazi do povratnih informacija o predmetu istraživanja. U završnoj fazi naučnog istraživanja, tj. izradi izveštaja istraživanja, Intemet se koristi u: obezbeđivanju najnovijih sadržaja za izdvajanje velike količine citata, prezen­ taciji rezultata istraživanja, razmeni elektronske pošte, pregledu naučnih prezentacija, formiranju privremenih i stalnih diskusionih gmpa, pristupu usko orijentisanim diskusionim gmpama (fommima), razmeni podataka i radova u elektronskom obliku pre obja­ vljivanja i si. Dostavljanje tekstova redakcijama naučnih časopisa, održavanje veze iz­ davač —štamparija i slično ubrzava proces upoznavanja korisnika sa informacijama. Intemet omogućuje razmenu podataka između članova unutar istraživačkih ti­ mova, između studenata i mentora, korigovanje mkopisa seminarskih radova, master radova i doktorskih disertacija, ubrzava i olakšava diseminaciju naučnih informacija. Očigledno je da na osnovu ovih mogućnosti Intemet u naučnoj delatnosti, u značajnoj meri, kao i računar, utiče na menjanje klasično utvrđenih etapa procesa naučnog istraži­ vanja i to u korist stvaralaštva istraživača. Primenu Intemeta u naučnoistraživačkom radu prate i neki nedostaci: nesistematična lociranost najrazličitijih vrsta informacija; ostvarivanje kontakata sa ostalim nauč­ nim radnicima članovima istraživačkih timova, mentorima, bibliotekama i sL, bez fizič­ kog kontakta; veliki broj podataka koji se dobiju pretraživanjem umanjuje kvalitet dobi­ jenih informacija; nepotpunost bibliografskih zapisa, koji pored naslova i opisa ili rezi­ mea rada ne sadrže rad u celini; pronalaženje informacija o istraživanjima obavlja se metodom pokušaja i pogrešaka, kao i slučajnim otkrivanjem i identifikovanjem k^učnih reči; postojanje veće mogućnosti zloupotrebe i plagiranja radova u odnosu na štampane izvore; nemogućnost pronalaženja naučnih informacija starijih od 15 godina; limitiran pretplatnički pristup časopisima i dmgo. Postoji određeni broj usluga Intemeta koji se kontroliše preko ID broja i lozinke, za pojedine kategorije naučnih radnika, posebno u katalozima i bazama podataka koje su licencirane, da određene informacije ne bi bile dostupne nestmčnim licima, zbog moguće zloupotrebe (npr. korišćenje testova inteligencije).

1.5.3. Klektronski izvori informacija Elektronski izvori informacija čine građu kojom se upravlja posredstvom računa­ ra. Postoje dva tipa izvora naučnih informacija na Web-u. To su: (1) sajtovi koji sadrže primame naučne informacije i (2) primama mesta sa linkovima. Istraživači (doktoranti.

Akademsko pisanje

___________________________________________________________________________45

naučni radnici, univerzitetski saradnici) koji žele da saznaju i istraže naučne probleme koji pripadaju naučnoj oblasti njihovog interesovanja, moraju imati u vidu da su moguć­ nosti Interneta u tom pogledu veoma velike i značajne. U vrednovanju naučnih izvora koje Intemet nudi, potencijalno potrebnih istraživaču, uzimaju se u obzir opšti kriteriju­ mi, prema kojima se ocenjuje upotrebljivost i relevantnost rezultata pretraživanja. Pre­ ma D. Basari (2003), to su: (1) autorstvo, (2) sadržaj, (3) stmktura i (4) mogućnost pre­ traživanja. Autorstvo kao kriterijum u vrednovanju naučnih izvora na Intemetu podrazu­ meva odgovore na pitanja: da li je autor naveden, postoje li podaci o njegovom zanima­ nju, iskustvu, stmčnosti, da li je stmčno kvalifikovan da piše o toj temi, da li je naveo izvore ili formirao spisak literature, da li je naveden neki kontakt podatak uz pomoć ko­ ga se može obratiti autom. Sadržaj kao kriterijum za ocenu upotrebljivosti i relevantno­ sti -rezultata pretraživanja podrazumeva odgovor na pitanje —da li Intemet stranica ima obrazovni ili promotivni karakter, nudi li linkove za dalje čitanje, da li su u tekstu nave­ deni korišćeni izvori ili literatura, da li je namenjena nekoj određenoj ciljnoj gmpi čita­ laca (studentima, učenicima), ili naučnoj ili opštoj publici i si. Struktura kao kriterijum za ocenu upotrebljivosti i relevantnosti rezultata pretraživanja podrazumeva —da li je stranica pregledna i lako čitljiva. Mogućnost pretraživanja u svojstvu kriterijuma odnosi se na procenu da li se nudi mogućnost pretraživanja i da li postoji opcija „help”. Dve mogućnosti pronalaženja informacija na Web-u su: (1) preko pretraživača i (2) preko direktorij uma. Informacije o svim vrstama sistema za pretraživanje se mogu dobiti .preko adresa: (http://www.searchenginewatch.com/links/), a linkovi za dalja pre­ traživanja, na adresi: (http://www.hw.ac.uk/libwww.im/prinakes/html). Postoje pretraži­ vali i di^ktorijumi specifični za određene naučne oblasti. 1.5.3.1. Pretraživači Pretraživači (pretraživački alati) su posebno koncipirani sajtovi (portali koji cfunkcionišu i kao programi), koji omogućuju da se na Web-u pronađu web stranice i dobyu informacije, podaci, fajlovi (video, grafički, audio), e-mail adrese i si. i koji obez­ beđuju da se na računam uspostave direktne veze sa sajtovima koji se često koriste, Pre­ traživači su organizovani različito i na različite načine indeksiraju Web-stranice. Direk­ torijutni skx formirane liste sajtova dopunjene opisima i klasifikacijama. Ako se traže po­ sebni, manje poznati pojmovi tada je bolje koristiti pretraživače. Osnovni delovi pretraživača su: polje za upis izraza koje korisnik želi naći, pull down meni za odrpđivanje obima pretraživanja i dugme za početak pretraživanja. Pri pretraživanju različitih vrsta informacija prepomčuje se korišćenje više vrsta pretraživa­ ča iz razloga što kvalitet pretraživanja može značajno da varira. Ni jedan pretraživač pojedinačno ne pokriva ceo Web. Sa istim upitima, pretraživanje na nekom drugom pre­ traživaču može da bude uspešnije ili lošije. Suština postupka pretraživanja Intemeta pomoću Web pretraživača svodi se na to da se u polje za unos teksta, koje se uglavnom nalazi u vrhu naslovne stranice pretraži­ vača, unesu ključne reči ili fraze, na osnovu kojih će se vršiti pretraživanje intemet sa­ držaja. Pretraživači funkcionišu tako što na Web stranicama pomoću ključnih reči traže navedene reči u tekstu, naslovima stranica i linkovima. Web pretraživači prikazuju re­ zultate pretraživanja i stvaraju liste dokumenata (po naslovu i adresi mrežne stanice — URL) i prikazuju njihov kratak sadržaj. Rezultati pretraživanja se prikazuju na takozva­

M. Kundačina —V. Banđur

46

nim rezultatskim stranicama. Na efekat pretraživanja utiče količina podataka, brzina promene, gašenje linkova i dr. Pretraživač daje ocene o nivou poklapanja. Ocena se svodi na broj ponavljanja zadatih reči u pretraženom dokumentu. Što je veći broj pona­ vljanja reči, rezultat će biti bolje rangiran na listi. Na osnovu dužine liste rezultata i oce­ na mogu da se pregledaju svi pronađeni dokumenti ili se upit menja (optimizuje), dok se ne dođe do razumljivo kratkog spiska. Pretraživači se mogu razvrstati u pet grupa: (1) opšti pretraživači, (2) metapretraživački alati, (3) predmetni katalozi, (4) predmetni vodiči i (5) specijalizovane baze po­ dataka.

Opšti pretraživači. —Opšti pretraživači se koriste za pretraživanje punog teksta mrežnih stranica, po ključnim rečima. Opšti pretraživači AltaVista (http ://www.altavista .com) All The Web (http://www.alltheweb.com) Aol (http.//www.search.aol.com) About (http://www.about.com) Ask Jeeves (http://www.ask.jeeves.com) AllTheWeb.com (http://www.alltheweb.com) Direct Search (http: //www.freepint.com/gary/direct.htm) Google (http://www.google.com) Gigablast (http:www.gigablast.com) Gigablost (http://www.gigablost.com) HotBot (http://www.hotbot.com) Excite (http://www.excite.com) InfoSeek (http://www.infoseek.com) Lycos (http://www.lycos.com) Looks mart (http://www.looksmart, com) Overture (http://www.overture.com) Open Directory (http://www.dmoz.com) Search engine watch (http://www.searchenginewatch.com) Teoma (http://www.teoma.com) Pretraživač za naučnu i stručnu literaturu: GoogleScholar (http://scholar.google.com) Scirus (www.scirus.com) Pretraživači po regijama i državama: Evropa: EuroFerret (http://www.euroferret.com/) Francuska: (http://www.voila. fr. i http://www.francite.fr) Nemačka: (http://www.suchen.com) Nacionalni pretraživači u Srbiji: BeoCity (http://www.beocitu.com) Infomap (http://www.rs)

Akademsko pisanje

47

Katalog domaćih web lokacija (http://www.webadresar.com) Krstarica (http://www.krstarica.co.rs) Podlupom (http://www.podlupom.com) Pogodak (http://www.pogodak.co.rs) SerbianPortal (http://www.serbianportal.net) Srpko (http://www.srpko.com) Šerlok (http://www.rsstart.co.rs) Yuhoo (http://www. serbiancafe.com/rshoo/) YuSearch (http://www.rssearch.com)

AltaVista. —To je jedna od najvećih i najstarijih baza Web lokacija, koja sadrži linkove više milijardi W^eb stranica, izvora informacija i multimedijalnih datoteka. U pretraživanju koristi ključne reči (može više od jedne) ili fraze (specifični izrazi koji se sastoje od dve i više reči) koje se stavljaju u navodnike. Po stranici pokazuje dvadeset naslova dokumenata i njihove adrese i omogućuje brzo listanje narednih stranica. Kori­ sti i kategorizovani indeksar koji omogućuje dolaženje do tražene teme. Omogućuje specijalizovanu pretragu slika, audio zapisa, video datoteka i direktorij uma. Da bi se fokusirale pretrage koristi se Advanced Web Search ili Special. W&za. Translate omoguću­ je prevod W^eb stranica na devet jezika. Related Pages pronalazi W^eb stranice koje su slične stranici koja je rezultat pretraživanja. Pretraživač je moguće lokalno ograničiti na pojedine državne domene, npr. .de (za Nemačku), .fr (za Francusku). lofoseek. —To je opšti pretraživač, koji služi za pretraživanje baza srednje veliči­ ne. Grupiše stranice sa istog sajta i omogućuje njihovu identifikaciju. Excite kao opšti pretraživač, traži informacije pored tačnog izraza i na osnovu koncepta. Razvija se pre­ ma predmetnom katalogu. Lycos je opšti pretraživač koji se, kao i ostali, može ograni­ čiti na pretraživanje slika, audiodatoteka itd. Crawlers se koristi za neprekidno pretraži­ vanje mreže i traženje novih stranica i to za tačno određene informacije i stvaranje lin­ kova između različitih stranica. Beleži URL svake posećene stranice. Pogodan je za tra­ ženje informacija o određenoj temi unošenjem ključnih reči i fraza. Gk>ogle. —Najpopularniji i najveći svetski opšti Web pretraživač za širu upotrebu je Google. Koristi rezultate sa preko četiri milijarde stranica, rangiranih prema poseb­ nom logaritmu. Omogućuje da se pretraživanjem, na osnovu zadatog upita dođe do naj­ većeg broja najrelevantnijih rezultata. Google posvećuje veliku pažnju sajtovima nauč­ nih institucija, pri čemu klasifikuje naučne sajtove prema oblastima kojima se bave. Pri­ menjuje se u slučajevima kada se nije sigurno koje ključne reči da se koriste. Sajtovi su rangirani po stepenu posećenosti i po ukupnom broju linkova na W^eb-u, koji ukazuje na te sajtove. Sadrži adrese instituta i servisa za pretraživanje baza podataka. Deo baze po­ dataka najvećeg svetskog pretraživača, koji obuhvata sadržaje naučnog i stručnog ka­ raktera iz svih oblasti naziva se Google Scholar (http://www.scholar.google.com). Sadrži i linkove ka punim tekstovima. Google omogućuje istraživačima pretraživanje na matemj em jeziku. Među ponu­ đenim jezicima nalazi se i srpski. Stranice na kojima osnovni jezik nije engleski mogu se, pomoću specijalnog servisa ovog pretraživača prevesti na engleski. Pomoću ovog pretraživača moguće je pretraživanje sadržaja koji su vezani za određene geografske regione, države i si. Google funkcioniše tako što se ključna reč ili fraza za kojom pretraži-

_

48_____________________________________________________________________ Ivi. Kundačina —V. Banđur vač treba da traga unose u prazno polje, koje se obično nalazi pri vrhu stranice. Napred­ no pretraživanje se ostvaruje preko Advanced Search, koji omogućuje uvođenje većeg broja ograničenja u pretraživanju (isključivanje određenih reči, filter koji odstranjuje linkove sa nepoželjnim sadržajima, slike određenih dimenzija, itd). Ukoliko se unese nepravilna reč ili fraza, dobije se na vrhu.rezultata istraživanja preporuka za pravilno upisivanje date reči ili fraze, što je veoma korisno za one koji slabije poznaju engleski jezik. Krstarica. —Najposećenija Web lokacija u Republici Srbiji je Krstarica. Sadrži raznovrsnu i ažuriranu ponudu linkova (katalog sajtova) sa 30000 adresa domaćih i svetskih Web lokacya, grupisanih po tematskim oblastima. Pretraživanje se vrši pomo­ ću upita za upis ključnih reči ili pomoću kategorija u katalogu (direktorijumu). Upit može da prosledi na jedan od svetskih pretraživača. Poseduje dva rečnika: englesko-srpski i nemačko-srpski, s mogućnošću prevođenja reči u oba smera. Nalazi se na adresi: (http://www.krstarica.co.rs). Na jednoj stranici prikazuje deset linkova. Rs S ^ r c li. — Pretraživač Rs Search je specijalizovan za rs web sajtove. Funkci­ oniše po principu pretraživanja adresa Web lokacija, koje se pronalaze preko ključnih reči, fraza ili se adrese koje su potrebne nalaze pretraživanjem kategorija kojih ima 12. Svaka kategorija sadrži četiri ili pet potkategorija koje su tematski razvrstane po različi­ tim oblastima, koje su date na indeksnoj stranici u vidu direktorij uma. U okviru ovog pretraživača postoji i e-mail adresar. Prijavljivanje nove adrese i pronalaženje adrese, npr. naučnog radnika, obavlja se preko „kutije“ koja se nalazi pored web-pretraživača. Za te potrebe je dovoljno znati ime, prezime ili ime dobavljača, na kome se tražena adresa nalazi. Jedini je pretraživač u kome se može podešavati broj nađenih linkova po stranici. Nedostatak ovog pretraživača je što ne prepoznaje srpska slova. Nalazi se na adresi: (http://www.rssearch.com).

Pogodak. —Najveći pretraživač Intemeta za korisnike u Srbiji, kompletno prila­ gođen srpskom jeziku. Pogodak omogućuje pretraživanje slika, audio i video materijala, kao i adresa e-pošte. Posebna pogodnost Pogotka, koja ga izdvaja od ostalih pretraživača je u tome što na njemu nema sadržaja van domaćeg Intemeta, što može da olakša posao pretraživa­ nja, jer ne dolazi do mešanja sa sadržajima iz susednih zemalja i što je pretraživač u potpunosti prilagođen, odnosno podržava pretragu po padežima, rodu i broju, kao i upo­ redno pretraživanje u ćirilici i latinici. Pored pretrage wéba. Pogodak pretražuje i sve blogove na srpskom jeziku. Nalazi se na adresi: (http://www.pogodak.co.rs). Budući da se Intemet razvija, pojavljuju se razni Web portali kojima se nalaze linkovi ka različitim W^eb lokacijama, razvrstani po iSategorijama i potkategorijama, a te linkove predlažu sami posetioci ili vlasnici sajtova. Takav je SerbianPortal sa mnoštvom linkova, informacija, oglasa, foruma na adresi: (http://serbianportal.net). 1.5.3.2. JMetapretraživači Budući da su pretraživači pojedinačne pretraživačke mašine nijedan od njih ne pokriva ceo Web. Metapretraživači omogućuju simultano postavljanje uputa mnogim pojedinačnim pretraživačima. To znači da su metapretraživači alati posrednici, koji pre­ tražuju nekoliko pretraživačkih alata istovremeno. Metapretraživači (nadpretraživači)

Akademsko piscinje_______________________________________________________________________________ 49 vrše i dodatno pretraživanje rezultata, čime se prevazilaze nedostaci pojedinačnih siste­ ma pretraživanja. Razlikuju se po tome koje pojedinačne pretraživače koriste, šta poka­ zuju i da li vremenski ograničavaju pretraživanje. Nude izbor mrežnih stranica na koji­ ma se mogu naći druge mrežne stranice i baze podataka. Metapretraživači nemaju vla­ stite kataloge ili indekse Web strana, već na zahtev pretražuju druge Web pretraživače, „pozajmljujući“ njihove rezultate. Funkcionišu tako da automatski prosleđuju upit na veći broj drugih Web pretraživača, zatim od njih preuzimaju rezultate tamošnjih pretra­ ga i sintetizuju potpuno nov —zbimi izveštaj, a izbegavaju eliminisanje duplih rezultata ili stranica koje više ne postoje. Metapretraživanje je za istraživača korisno jer može da eliminiše iste ili pono­ vljene rezultate, koji bi se dobili ponavljanjem iste pretrage na različitim pretraživači­ ma, ali i zato što uvodi novi nivo rangiranja na osnovu zbimih rezultata, uzetih sa ma­ tičnih pretraživača. S dmge strane, rezultati metapretraži vanj a zavise od tačnosti pojedi­ nih pretraživača, pa su zato metapretraživači dobri onoliko koliko su prosečno dobri pretraživači na koje se oslanjaju. Metapretraživači MetaCrawler (http://www.metacrawler.com) Copernic (http ://www.copemic.com) ProFusion (http://www.profusion.com) Chubba (http://www.chubba.com) AskJeeves (http://www.askjeeves.com) WebFerret (http://www.ferretsoft.com/netferret) Mamma (http://www,mamma.com) Dogpile (http:www.dogpile.com) Vivisimo (http://www.vivisimo.com) Kartoo (http://www.karto.com) DogpUe je metapretraživač koji daje zajedničku listu rezultata istovremenog pre­ traživanja najvećih pretraživača i podatak iz koje baze je povučen neki dokument. Vivi­ simo je metapretraživač koji daje klasifikovanu listu rezultata iz baza podataka svih glavnih pretraživača. ICartoe je pretraživač koji rezultate pretraživanja prikazuje vizuel­ no sa linkovima između sajtova na osnovu ključnih reči. 1.5.3.3. Predmetni katalozi Predmetni katalozi predstavljaju sajtove koje uređuju urednici za pojedina podmčja po hijerarhijski organizovanim predmetnim odrednicama. Nazivaju se i direktori­ jumi. Praktični su za započinjanje pretraživanja, ako se traži opšta informacija. Pred­ metni katalozi se ne prave automatizo vano, već ih sastavljaju urednici. Web katalozi su spiskovi i popisi probranih Web sajtova i stranica, razvrstanih u gmpe i podgmpe unu­ tar hijerarhije ljudskog znanja i delatnosti, a na osnovu posebno utvrđenih kriterijuma, koji se mogu razlikovati od kataloga do kataloga. Zbog „mčnog rada“, katalozi pokrivaju

50

M. Kundačina —V. Banđur

relativno mali deo 'Weba, u odnosu na mašine za pretraživanje. Obim postojećih kataloga iznosi tek 1,00% ukupnog broja \Veb stranica na Intemetu, ali je po pravilu to i najbolji deo Weba. Veliki katalozi imaju kvalifikovane urednike i posebno obučeno osoblje koje pri­ ma sugestije od korisnika, razvrstava Web stranice po kategorijama i dodaje ih u cen­ tralni katalog. Ponekad, urednici Web lokacijama dodeljuju odgovarajući broj bodova, kojima se vrši njihovo rangiranje. S obzirom na to da su korisnici mnogo bolji u ocenji­ vanju sadržaja stranica od mašina za pretraživanje, Web pretraživači zasnovani na kata­ lozima prikazuju manji broj pronađenih rezultata nego mašine, ali ti rezultati po pravilu više odgovaraju onome što korisnik traži. Međutim, njihovi rezultati nisu baš najsvežiji. Pošto su ljudi sporiji od mašina za indeksiranje, potrebno im je znatno više vremena da bi se jedno mesto na Intemetu uvrstilo u katalog. Pretraživanje preko direktorijuma je pogodnije u slučajevima kada su pojmovi koji se traže opšteg karaktera ili su populami. Predmetni katalozi Alpha Search (http://www.calvin.edu/library/searreso/internet/as/) Britannicas „"Webs best sites“ (http://www.britannica.com) omogućuje pristup — Encyclopediji Britannici BUBL link (http://www.bubl.ac.uk/link/) (pokriva akademske teme) Galaxy (http://www.galaxy.com) Infomine (http:www://.infomine.edu) Librarians Index to the Intemet (http:www.lii.org) Looksmart (http://looksmart.com) Open Directory Project (http://www.dmoz.org) Yahoo (http://www.yahoo.com) Wikipedija (http://www.wikipedia.org) Interent encikopedija koja je i na srpskom jeziku.

Yahoo. —Dmgi po veličini predmetni katalog, koji organizuje mrežne stranice svrstavajući ih u teme i podteme na bazi kataloga, jeste Yahoo. To je, zapravo, direkto­ rijum sa indeksiranim temama. Radi se o pokušaju katalogizacije celokupnog Web-a. Pomoću ovog pretraživača pretraživanje se obavlja po predmetu ili temi. Ukoliko Yahoo ne može dati odgovor, on korisnika automatski preusmerava ka Google-u. Pred­ stavlja najposećenije mesto na Web-u. Obuhvata preko milion sajtova. Oko 40,00% svih lokacija na mreži je u bazi ovog pretraživača. Ima oko deset milijardi posetilaca mesečno. Linkovi se pre stavljanja u bazu analiziraju, potom ranguju ili odbacuju. Sami korisnici predlažu formiranje novih kategorija, tako što prijavljuju svoje sajtove u kate­ gorije koje do tada nisu postojale. Pri pretraživanju podaci se dobijaju sledećim redom: kategorije, Web lokacije, W^eb stranice, novosti, događaji. Ukoliko se unese reč koja može da obuhvata više kategorija, najpre se dobiju kategorije, pa se tek onda biraju saj­ tovi i konkretni sadržaji. Za kvalitetnije pretraživanje potrebno je koristiti fraze ili više ključnih reči u jednom pretraživanju. Yahoo ne prihvata logičke operatore za pretraživa­ nje, a fraze (višečlane izraze) je potrebno stavljati u navodnike. Na Intemetu postoji neko­ liko desetina nacionalnih verzija ovog kataloga.

___

Akademsko pisanje______________________________________________________________________________ 51 1.5,3.4. Predmetni vodiči Predmetni vodiči su mrežne stranice na kojima se nalaze zbirke hipertekst veza (linkova) na web stranicama, na kojima se obrađuje određena tema. Sakupljaju ih eks­ perti. Poznati su: Argus Clearinghouse (http://www.clearinghouse.net) i Vitual Library (http://www.conbio.rice.edu/vl/database/).

1.6. SPECIJALNE BAZE PODATAKA. Na Intemetu postoji više baza podataka u kojima su pristupačni radovi iz različi­ tih naučnih područja. To mogu biti bibliografski podaci, indeksi, apstrakti, katalozi. U tim bazama dostupni su i celokupni radovi iz velikog broja časopisa, sve češće u PDF — formatu (gde su radovi dostupni samo za čitanje, ne mogu se menjati, a izgledaju kao u časopisu —prelom strane i si.). Elektronske baze podataka se formiraju u specijalnim korporacijama, naučnim in­ stitutima i bibliotekama za organizaciju bibliotečkog fonda. Baze čine i zbirke automatizovanih kartoteka koje se, na zahtev korisnika mogu pretražiti, kopirati i štampati. Njima se mogu dodavati novi podaci, a zastareli uklanjati. Neki imaju čak i p>etnaestominutno ažuriranje podataka. Međutim, troškovi pristupanja bazama podataka umanjuju stepen ko­ rišćenja, jer većina komercijalno funkcioniše. Za potrebe formiranja baze podaci se pret­ hodno klasifikuju i šifriraju. Biblioteke u svojim bankama podataka poseduju sve infor­ macije o sopstvenom knjižnom fondu. Povezivanjem baza podataka u računarsku mrežu moguće je veoma lako ustanoviti da li neka od biblioteka poseduje traženi dokument. Pre­ ma vrstama informacija, baze podataka se formiraju kao: (1) referentne (sadrže skraćene i sažete informacije) i (2) izvorne (sadrže podatke o samim činjenicama). Referentne baze podataka se dele na bibliografske i na referentne u užem smislu. Bibliografske baze podataka su vrsta elektronskih referentnih baza, koje sadrže osnovne podatke o objavljenim radovima. Pored imena autora, godine izdanja, naziva publikaci­ je, naziva članka, godišta, broja sveske, stranica, sadrže: afilijacije autora (naziv ustano­ va u kojima autori rade), ključne reči i rezime rada, jezik na kome je rad objavljen i spi­ sak literature koji pripada svakom radu. Neke bibliografske baze imaju i hiperveze pre­ ma delovima radova. Nazivaju se citatne baze, jer omogućuju izračunavanje indeksa ci­ tiranosti, kojim se utvrđuje koliko su pojedini istraživači, istraživački timovi, naučne in­ stitucije i naučne oblasti citirane. Da bi neki naučnik ušao u citatnu bazu podataka po­ trebno je da ispuni određene usiove: (1) pripadnost naučnom polju, (2) naučnu original­ nost, (3) citiranost u drugim izvorima. Neke elektronske bibliotečke baze raspolažu sa apstraktima, pa čak i sa punim tekstovima radova i to u dva oblika: (1) čistom tekstu bez grafikona, formula, slika, tabela, istaknutih delova i fusnota i (2) originalnom tekstu sa svim strukturalnim delovima. Referentne baze podataka u užem smislu sadrže samo podatke o lokacijama tra­ ženih izvora. Tu spadaju adresari, poslovni vodiči o institucijama, bibliotekama, knjiža­ rama, sajmovima knjiga. Ove baze sadrže identifikacione podatke o naslovima publika­ cija s linkovima ka popisima biblioteka u kojima se taj naslov nalazi. Preko nekih od

52_____________________________________________________________________M. Kundačina —V. Banđur njih je moguće direktnom vezom naručiti kopije članaka. Ne mogu se pretraživati preko ključnih reči. Izvorne baze podataka, obuhvataju: (1) baze podataka s kompletnim tekstovima, (2) baze podataka s numeričkim podacima, (3) baze podataka s tekstualno-numeričkim poda­ cima, (4) baze podataka s kompjuterskim programima i (5) baze podataka sa slikom. Postoji više baza podataka koje prate nauke o obrazovanju kako u opštim, tako i u užim dimenzijama. U bazama podataka se nalazi uglavnom literatura objavljena posle 1960. godine. Države Evrope su povezale svoje informacione centre u mrežu EURONET sa oko 150 baza podataka.

1.6.1. ISI-jeve baze podataka ISI-Jevi citatni Indeksi. —Institut za naučne informacije —(Institute for Scienti­ fic Information) (http://www.isinet.com), u sastavu je informacione komercijalne kor­ poracije Thomson (Filadelfija, SAD). Omogućuje selekcioniranje naučnih informacija u multidisciplinamim bazama podataka, od 1962. godine. Korporacija je vlasnik više seri­ ja bibliografskih baza o objavljenim radovima u odabranim časopisima. Baze su komer­ cijalne prirode i pojavljuju se u više verzija: papirnoj, CD-ROM, i \Veb verziji. U 2007. godini sadrži više od 20 miliona radova, iz više od 9321 časopisa. Po jednom CD-ROJMU omogućuje pristup na oko 630 OOO objavljenih članaka, koji imaju više od IO mili­ ona citatnih referenci. Ove baze se mogu pronaći na adresi: (http://www.webofscience.com). ISI-jevi citatni indeksi su: SCI —Science Citation Index, SCIe —Science Citation Index Expandend, SSCI —Social Science Citation Index, AHCI —Arts and Humanities Citation Index-e, WoS —Web of Science.

Science Citation Index (SCI). —Spisak naučnih navoda je citatni indeks ISI-jeve baze podataka, u web verziji, koja obrađuje za 2007. godinu 3729 časopisa i pokriva sve grane nauke —150 naučnih disciplina, kroz bibliografske informacije, autorske sa­ žetke i citirane reference. SCI omogućuje: pronalaženje relevantnih članaka i mesta u publikacijama na kojima se može pronaći delo nekog autora ili informacija o nekom poblemu. Pruža pristup tekućim i retrospektivnim bibliografijama, omogućuje praćenje stvaralaštva pojedinih autora, merenje učestalosti i uticaja citiranih naučnih publikacija, određivanje međusobnog citiranja pojedinih autora i praćenje istraživačkog rada pojedi­ nih institucija. Baza omogućuje da se u izabranoj periodici sistematski utvrde veze iz­ među objavljenih radova i na osnovu njih otkrivaju i mere najopštiji tokovi kretanja in­ formacija u nauci. Ova baza pokriva samo pet do sedam procenata ukupne svetske na­ učne produkcije. Podaci su dostupni preko sedmično ažuriranih web stranica, CDROM-ova, kroz baze podataka SciSearch i on line, preko institucija koje funkcionišu kao partneri u distribuciji. SCI baza raspolaže sa tri međusobno povezana indeksa: (1) Indeks izvora (Sour­ ce Index), (2) Indeks permutacija (Permuterm Subject Index) i (3) Indeks citata (Cita­ tion Index). Indeks izvora {Source Index) predstavlja spisak objavljenih radova, sa na­ slovom i podacima o publikaciji naznačenim u SCI-u, u obuhvaćenim periodičnim izda­ njima u toku godine po autorima. U njegovom sastavu se nalazi Corporate Index (na­ značava i geografsku pripadnost i filijaciju autora), koji sve podatke o navedenim rado­

Akademsko pisanje_______________________________________________________________________________ 53 vima pojedinačnih autora koji pripadaju nekoj instituciji (fakultet, institut, univerzitet) grupiše i sređuje prema abecednom redu. Indeks permutacija {Permuterm Subject Index) je predmetni registar nastao isti­ canjem najvažnijih izraza iz obrađenih članaka (sadrži značajne reči iz naslova sparene s drugim značenjskim rečima, poredane prema glavnim i užim pojmovima i ime prvog autora). Koristi se kad istraživač nema ključni članak, ili kad članak koji istraživač po­ znaje nije citiran u Citatnom indeksu. Indeks citata {Citation Index) sadrži abecednu listu autora koji se pojavljuju u popisima literature ili podnožnim napomenama svih radova navedenih u Indeksu izvora, pri čemu je za svako citiranje navedeno prezime prvog autora, godina objavljivanja, na­ slov publikacije, svezak i stranice. Pretraživanjem ovog indeksa mogu se identifikovati članci u kojima su citirani ili u kojima su preporučeni poznati izvori. U citatnom indek­ su moguće je pogledati rad koji je autoru već poznat, sa namerom da bi se otkrili novi naučni radovi koji su u njemu citirani. Indeks omogućuje da se pronađu članci u kojima je citirana ista referentna literatura i time pripadaju sličnoj oblasti istraživanja. Ovaj po­ stupak se naziva unakrsno pronalaženje referentnih radova. Značajni radovi su citirani u velikom broju članaka, pa će kao takvi biti značajni za problem istraživanja. Nedostatak SCI-baze je: ograničenost na naučnu periodiku i neznatan broj knjiga, izostavljanje ostalih monografskih dela, stručne periodike, visokoškolskih udžbenika i značajnih naučno-populamh radova, kao i zasnovanost isključivo na engleskom jeziku.

Science Citation Index Kxpandend (SCIe). —To je multidisciplinarna baza po­ dataka iz oblasti prirodnih, biomedicinskih i tehničkih nauka. Za 2007. godinu obuhvata 6700 vodećih svetskih časopisa iz 150 naučnih disciplina. Postoji razlika između CDROM i on line izdanja. Sadrži više za 2100 časopisa od štampane i verzije na kompakt disku. Ti naslovi se nalaze u Web of Science-u (on line verzija, sva tri citatna indeksa: SCI, SSCI i AHCI). Na osnovu tih naslova se računa impakt faktor. Ova baza podataka uključuje sve citatne reference iz indeksiranih članaka. Nedeljni priraštaj u ovoj bazi je oko 20000 novih referenci i 423000 novih citatnih referenci. Social Science Citation Index (SSCI). —Indeks citata u društvenim naukama je ISI-jeva multidisciplinarna baza podataka, koja obuhvata časopise iz oblasti društvenih nauka. Formirana je sedamdesetih godina prošlog veka. Za 2007. godinu obrađuje 1986 časopisa, pokrivajući više od 50 društvenih naučnih disciplina i relevantne članke iz vi­ še od 3300 vodećih svetskih naučnih časopisa. Od 1992. godine sadrži sažetke na engle­ skom jeziku, za više od 60,00% radova. Naslovi radova se nalaze na W^eb of Science-u i ulaze u skup onih na kojima se računa impakt faktor. Citatni indeksi se sastoje od citira­ nih referenci iz priloga u časopisima, objavljenih tokom određenog vremenskog perio­ da. Sastoji se od: indeksa permutacija (navodi radove po ključnim rečima), indeksa iz­ vora (navodi članke složene po autoru) i Indeksa citata. Dostupan je preko Dialog-a, BRS-a i DIMDI-a, kao i na CD ROM-u. Ne postoji razlika između CD-ROM i on line izdanja. Arts and Humanities Citation Index (AHCI). —To je ISI-jeva baza podataka, nastala 1975. godine. Za 2007. godinu obrađuje 1160 vodećih svetskih časopisa i rele­ vantne teme iz 6800 ostalih časopisa iz područja umetnosti i humanističkih nauka. Ti naslovi se nalaze na W^eb of Science-u, i ulaze u skup onih na kojima se računa impakt faktor. Ne postoji razlika između CD-ROM i on line izdanja.

54

_________________________________________________________________M. Kundačina —V. Banđur

Web of Science (V^^oS). —To je ISI-jev servis podataka, koji objedinjuje navede­ ne tri citatne baze podataka (SCIe, SSCI i AHCI), koje se mogu istovremeno ili zasebno pretraživati, sa više od 20 miliona radova iz više od 9320 časopisa. Donosi podatke za vrednovanje časopisa i podatke za otkrivanje istraživanja koja su uticala na nastanak ne­ čijeg publikovanog rada. Pretraživanje se izvodi prema prezimenu i inicijalima svih autora, adresi autora, prvom autoru citiranih radova, naslovima časopisa, svim rečima iz naslova i sažecima na engleskom jeziku, od 1992. godine i ključnim rečima koje su iza­ brali autori članaka. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu ima on line pristup citatnim indeksima i izrađuje bibliografije citiranih radova za naučne radnike u Republici Srbiji, prema bazi podataka Science Citation Index, odnosno prema ISI Web of Science koje priznaje Ministarstvo nauke. Za to je potrebna kompletna bibliografija istraživača, hronološki sređena, koja se predaje u Odeljenju za informacije i razvoj bi­ bliotečkog sistema Biblioteke, lično ili elektronskom poštom. Pretraživanje citiranosti radova pojedinih autora se izvodi tako što se svaki rad iz bibliografije autora posebno pretražuje, i to prema prvom autoru. Istraživač, uz bibliografiju citiranosti na memoran­ dumu Biblioteke dobija zvanični dokument o broju citata. Bibliografski zapis sadrži autore koji su citirali rad, naslov rada u kome je citiran, naziv časopisa, godište, broj, stranice i koji rad je citiran. Bibliografski zapis o citiranosti Record 1 of 7 Author(s): Chang, WH; Shoback, D. Title: Extracellular Ca2+-sensing receptoris —an overview Source: CELL CALCIUM, 35 (3): 183-196 mar 2004 Cited References: Zivadinovic D, 2002, Endocrinology, V143, P445. Kontakt: [email protected]. Adresa: (http://www.unilib.bg.ac.yu/usluge/citiranost/index.php). Pristup bazama Instituta za naučne informacije Thomson (Filadelfija), i to punim tekstovima naučnih radova i publikacija, realizuje se preko mrežne platforme ISI Web o f Knowledge (httpwww.isiwebofknowledgecomoboutwork2.html). Ovlašćeni korisnici imaju potpun pristup. Namena ISI-baza je dvojaka: (1) omogućuju istraživačima upo­ znavanje sa naučnom literaturom i (2) koriste se u scijentome trij skim istraživanjima. Imati članak evidentiran u ISI-jevim bazama podataka znači imati objavljen čla­ nak u časopisu koji ta baza podataka obrađuje. Biti citiran prema citatnim ISI-jevim ba­ zama podataka znači da se na određen rad neko od istraživača poziva, nezavisno od toga gde je rad objavljen i kakvog je kvaliteta. To može biti i sam autor čiji se rad nalazi u korpusu časopisa koje obrađuju ISI-jeve baze podataka. Iz tih razloga, pre odluke o mestu objavljivanja naučnog članka potrebno je proveriti da lije časopis pokriven u ISIjevim bazama podataka, tj. nalazi li se u listi naslova časopisa.

Akademsko pisanje________________________________________________________________________________5^ ISI-jeve baze imaju propisane usiove za uvrštavanje nekog časopisa u bazu. Ti uslovi su: kvalitet sadržaja objavljenih članaka, redovnost izlaženja (na uvid se uredni­ ku dostavljaju tri sukcesivna broja), pridržavanje međunarodnih standarda u oblikova­ nju časopisa, informativnost naslova, sadržajna preciznost naslova priloga i apstrakata, kompletnost bibliografskih informacija za citirane reference i pune adrese autora, zatim naslove članka, apstrakte i ključne reči na engleskom jeziku, međunarodnu raznolikost po autorima izvomih i citiranih članaka (Kujundžić 2004: 1IO). ISI-jevi sajtovi i adrese www.isinet.com/isi/journals/ —proveravanje da lije časopis u ISI-jevim baza­ ma podataka — postupci uključivanja časopisa u ISI-jeve citatne baze. http://isiknowledge.com Publication Processing Department, ISI, 3501 Market Stret, Philadelphia, PA 19104, USA —Adresa za dostavljanje časopisa za evaluaciju.

Current Contents (CC). —To je jedna od ISI-jevih bibliografskih izvora i multidisciplinamih baza pregleda sadržaja periodičnih publikacija, ali i originalnih naučnih dela na engleskom jeziku s međunarodnom recenzijom. Nazvana je Tekući sadržaj, jer pruža podatke o toku objavljenih naučnih informacija i omogućuje pristup bibliograf­ skim zapisima više od 8000 međunarodnih časopisa i knjiga. Omogućuje pristup sadr­ žajima i bibliografskim podacima tekućih brojeva vodećih međunarodnih časopisa iz svih podnačja nauke. Current Contents nalazi se na adresi: (http://scientific. thomsonreuters.com/products/cc/). Štampa se u džepnom izdanju, u sedam serija sed­ mično, iz sedam područja ljudskog znanja. Tromesečno izdaje kumulativne indekse s adresama izdavača publikacija. Svaki broj, između ostalog, sadrži na početku popis na­ slova publikacija, a na kraju indeks autora sa popisom adresa. Za razliku od drugih se­ kundamih publikacija, pored bibliografskih podataka, donosi snimljen sadržaj periodič­ nih publikacija, koje tek treba da izađu iz štampe. Za približno 85,00% referiranih pu­ blikacija pruža autorske apstrakte i označava koji radovi mogu biti naručeni i ko ih je objavio. Pretraživanje se izvodi po sadržajima i bibliografskim podacima (autorskom apstraktu, autoru, kategoriji, ISBN broju, instituciji, časopisu, ključnim rečima, jeziku, naslovu, ISSN broju, godini i nizu publikacije itd). Svaki istraživač u ovoj bazi može pronaći časopise i naučna područja koji ga interesuju, u grupi najkvalitetnijih svetskih časopisa. Baza je korisnicima dostupna u štampanoj, CD-ROM i on line verziji. CC je moguće pretraživati kao jedinstvenu bazu (CCALL), ili po pojedinačnim bazama. Journal Citation Report (JCR). —To je posebna ISI-jeva baza podataka, čiji je proizvođač ISI W'eb of Science, koja sadrži statističke podatke o faktoru uticaja časopi­ sa, podatke o stručnoj kategoriji časopisa, kao i podatke o relativnoj vrednosti časopisa u određenoj kategoriji, sve na osnovu merenog faktora uticaja (Impact Factor —IF) i još nekim indikatorima o strukturi citiranja. Jumal Citation Report je dostupan na adresi: (http://scientific.thomsonrent.ers.com/ products/jcr). Omogućuje rangiranje, evaluaciju, kategorizaciju i uporednu analizu časopisa. Svake godine donosi pregled citiranosti po­ jedinih časopisa. Dostupan je u obliku dva izdanja JCR Science Edition, koji obraduje oko 5700 časopisa i JCR Social Sciences Edition, koji obuhvata oko 1700 časopisa koji su preuzeti iz citatnih baza podataka ili iz Current Contentsa.

56_____________________________________________________________________ M. Kundačina —V. Bandur 1.6.2. Baze podataka koje prate nauke o obrazovanju Baze podataka koje prate obrazovanje su: Educational Resources Informatin Center (ERIC), British Education Index (BEI), Psychological Abstracts (PsycINFO), PsycARTICUES, Education Abstracts, Social Science Research Netvi'ork Electronic Li­ brary, Physical Education Index, Sociogical Abstracts, Criminal Justice Periodicals Index, Disertation Abstracts, the Philosophers Indeex, ArtBibliographies Modem. Podatke o bazama koje prate nauke o obrazovanju iznose Milan Matijeviić i sar. (2003). ER.IC. — Education Resources Informaton Center je baza koja pokriva sve aspekte obrazovanja i vaspitanja. Formirana je u okviru Informacionog centra za resurse u obrazovanju, u sastavu američke vlade. ERIC se nalazi na adresi: (http://www.eric.ed.gov). Široj naučnoj javnosti omogućen je pristup bez materijalne nadoknade u kompjuterizovanim univerzitetskim bibliografskim bazama, dok se teksto­ vi dobijaju uz nadoknadu. Sastoji se od dva štampana dela indeksa: CIJE (Current Index to Journals in Education) koji prati više od 750 časopisa i RIE (Resources in Educatuion) koja obrađuje naučne izveštaje, konferencije, nastavne programe, bibliografije, zakonska akta, doktorske disertacije i si. Ova baza donosi tezaurus ili kontrolisani reč­ nik, koji sadrži ključne reči za područje vaspitanja i obrazovanja. ASSIA. —Applied Social Science Index and Abstracts je vrsta baze podataka koja sadrži indekse i apstrakte članaka u časopisima primenjenih društvenih nauka, među ko­ jima je i obrazovanje. Pokriva više od 500 časopisa iz Velike Britanije i Amerike. Može da se koristi na Data-Star, a dostupna je i preko CD ROM-a, pod nazivom ASSIA plus. LISA (Library and Information Acience Abstracts) i ISA (Information Science Abstracts) su baze podataka u kojima se nalaze apstrakti raznih naučnih dela. Na hostu se nalaze pod nazivom DIALOG. To je međunarodni host u kojem je moguće pretraživanje preko 400 najvažnijih baza podataka u svetu. BEI. —British Education Index je deo baze ERIC International sa područja Veli­ ke Britanije, Kanade i Australije, a koja sadrži bibliografske zapise područja predškol­ skog i školskog vaspitanja, profesionalne orijentacije i doživotnog učenja. PsycHSTFO. —Psychological Abstracts je baza psiholoških apstrakata i članaka sa punim tekstom iz područja psihologije i obrazovanja, iz 1700 časopisa, čiji se članci ob­ javljuju na 25 jezika. Na raspolaganju je i baza PsycARTICL.ES koja sadrži i članke sa punim tekstovima. Za izbor ključnih reči, pomoću kojih se pretražuju bibliografske re­ ference uz bazu se koristi Thesaurus o f Psychological Index Terms. Education Abstracts. —To je baza koja sadži bibliografske reference za 400 ča­ sopisa s engleskog govornog područja, prikaze knjiga i druga teorijska i metodološka pitanja. Social Science Research Network. Electronic Library obuhvata Abstract Data­ base (sa 25000 rezimea naučnih radova iz područja društvenih nauka) i Electronic Pa­ per Collection. EINTJS baza. —Elektronski izveštaj o naučnom učinku u Srbiji omogućuje uvid u naučni učinak pojedinaca, časopisa, ustanova, projekata, istraživačkih timova. Infor­ mativni Web sajt za obrazovanje, može se pronaći na adresi; (http://www.infostud.com). EBSCO-baza se pojavljuje kao citatna baza, baza punog teksta i kao „full page image“ baza. U njoj se mogu naći radovi iz velikog broja naučnih i stmčnih časopisa.

A-kademsko pisanje

57

organizovanih po pojedinim područjima. Researcli-Iiidlex je bibliotečka baza koja, po­ red ostalog, zahvata oblast psihološkog i pedagoškog testiranja. Besplatna je i nalazi se na adresi: (http://citeseer.psu.edu). Baze apstrakata i baze periodičnih tekstova izrađuju se u elektronskoj formi i do­ stupne su na CD-ROM-ovima i na Intemetu. Baze se pretražuju preko ključnih reči. Pretraživanje baza se zasniva na principu ključnog članka, koga istraživač prepoznaje kao najvažnijeg za svoje istraživanje. Na osnovu referenci iz tog članka istraživač lan­ čano nalazi ostale naučne radove. Ako autor želi da njegov članak pročita neko u svetu, potrebno je obezbediti da se nalazi u postojećim konvencionalnim sekundamim izvorima. Od zastupljen osti ne­ kog časopisa u svetskim bazama podataka, koji je selektivan, ceni se njegova vrednost i vrednost članaka objavljenih u njemu. Web stranice pristupa literaturi i najnovijim dostignućima u obrazovanju http://www.area.net (web stranica American Educational Research Association), http://www.lalc.kl2.ca.us/catalog/providers/185.html (web stranica American Educational Research Association), http://www.acer.edu.au/index2.html (web stranica Australian Council for Educati­ onal Research), http://www.bera.ac.uk (v^eb stranica British Educational Research Association), http://scre.ac.uk (web stranica Scottish Council for Research in Education), http://www.eera.ac.uk/index.html (web stranica European Educational Research Association), http://www.cem.dur.ac.uk (web stranica Curriculum Evaluation and Management Centre, verovatno najvećeg centra na svetu za opažanje ove vrste), http://www.nfer.ac.uk (web stranica National Foundation for Educational Rese­ arch u Velikoj Britaniji), http://www.fed.cuhk.edu.hk/~hkera (web stranica Hong Kong Educational Rese­ arch Association), http://www2.hawaii.edu.hera (web stranica Hawaii Educational Research Associa­ tion), http://www.wera-web.org/index.html (web stranica Washington Educational Rese­ arch Association), http://www.ttu.eedu/—edupsy/regis.html (web stranica Chinese American Educati­ onal Research Association), http://www.msstate.edu/org/msera/msera.html (web stranica Mid-South Educatio­ nal Research Association, vrlo velikog regionalnog udruženja= iz SAD-a), http://www.ersc.ac.uk (web stranica Economic and Social Research Council u Ve­ likoj Britaniji), http://www.asanet.org (web stranica American Sociological Association).

SocioFakt. —Citatna elektronska baza, formirana na Filozofskom fakultetu Uni­ verziteta u Novom Sadu, pod rukovodstvom Pere Šipke. Pristup ovoj bazi ostvaruje se preko SocioFakt Open Access, koji je instaliran u Narodnoj biblioteci Srbije. Raspolaže

58

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

sa p o d a c im a č a s o p is a iz dru štven ih nauka, o d 1991. g o d in e . P rate j e p o m o ć n e b a z e k o je sa d rže p o d a tk e starijih č aso p isa, k n jig a , a i ad resare i serv isn e in fo rm a c ije . Iz o v e b a z e m o g u se saznati p o d a c i o n a s lo v u rada, autorim a, a filija c iji autora, iz v o ru , sažetku, k lju č n im re č im a , sp isk u referen ci, o sn o v n im p o d a c im a o č a so p isim a . U p u n o m tekstu m o ž e se p reu zeti o d re đ e n b ro j ra d o v a. A d r e s a : ( h ttp :/ / w w w .c e o n . o rg.y u /rad ovi/socio fak t.h tm ).

Specijalne baze podataka. — F o rm ira ju se p o o d a b ra n im tem am a. N a m reži se p ro n a la z e p o k lju č n im re č im a ili n e k o m o d k a ta lo g a , n a jč e šć e u Y a h o o k a ta lo gu . D o b a ­ z a n au čn ih p ro je k a ta i d o k to rsk ih disertacija d o la z i se p re k o p o s e b n ih sajto va: S p eciju ln e baze podataka

B eaucoup ( http://w w w .b eau co u p .co m ) D irect Search ( http://www.gwis-2.cire.gwu.edu/gprice/direct.htm ) L ibrarian s In d ex to the internet ( http://www.lii.org) Search .com ( http://www.search.cnet.com) Y a h o o ( http://www.yahoo.com ) D is s e r t a t io n s A b s t r a c t s In te n a tio n a l — A p s tr a k t d o k to rsk ih d ise rta c ija , k o ji j e u o b lik u b ilte n a apstrakata d isertacija o d b ra n je n ih n a u n iverzitetim a u S A D i K a n a d i i n e ­ k im d r u g im u n iv erzitetim a u svetu. S a d rži in d ek se autora i k lju č n ih reči. Iz la z i m e s e č ­ n o u d v e serije A i B . S e rija A o b u h v ata h u m an ističk e i d ru štv en e n au ke. Iz d a v a č j e U n iv e r s it y M ic r o f ilm s In tern ation al u S A D .

In d e k si, apstrakti i b ib lio te č k e b a z e d ok to rsk ih d isertacija: In d e x to T h e se s w ith A b s tra c ts A c c e p t e d fo r H ig e h e r D e g r e e s b y the U n iv e rs itie s o f G re a t B rita in an d Ire ­ lan d. D is s e r t a t io n s A b s t r a c t s In te n a tio n a l S e rija C sad rži re z im e e d o k to rsk ih d isertaci­ j a o d b ra n je n ih u E v r o p i (E u ro p e a n A b s tra c ts). Iz la z i četiri p u ta g o d iš n je . Š ta m p a se u Londonu. V o d ič i za p isa n je doktorskih d isertacija

V o d ič i za pisanje doktorskih disertacija na adresam a: http://www.em s.uq.au/phdweb/phhom e.htm l i http://sce.carleton.ca/fraculty/chinneck/thesis.html B ib lio g ra fs k i standardi na adresi: http://portia.dk/musea/relatedsitesbib.htm C o m p r e h e n s iv e D isserta tion In d e x koje izdaju A n n A rb e ru — ichigan. Q ^ ^ stia bibliotečka b aza sa punim tekstom i besplatnim pristupom za izradu teza i disertacija, na adresi http://www.questia.com D is s erta tio n s A bstra cts In tena tion al http://sce.carleton.ca/fraculty/chinneck/thesis.ht

Interne elektronske baze. — Istraživači fo rm ira ju vlastite b a z e nau čnih in fo rm a ­ cija, u k o je se u n o se p o d a c i o re fe re n c a m a iz o bla sti k o jim a se b a v e i re fe re n c a m a v e z a ­ n im z a p r o b le m istraživan ja. Istraživ ači fo rm ira ju b a z e zn a č a jn ih p o jm o v a i b a z e p o sto ­ je ć ih istra ž iv a č k ih instrum enata iz o d g o v a ra ju ć ih istraživ ač k ih p o d ru č ja . T a k v e b a z e

A k a d e m s k o p is a n je

59

o m o g u ć u ju b r z o i la k o sn a la že n je istraživača u m n o štv u in fo rm a c ija , p o n a v lja n je p o ­ trebnih in fo rm a c ija i si. R a d n a p ro je k tim a nau čnih istraživ an ja, k o ji se p la n ira n a d u že vrem e, n e z a m is liv j e b e z o v a k v ih b a z a . P o z n a ti b ib lio g r a fs k i so ftv eri z a fo rm ira n je elek tron sk ih b a z a p o d a ta k a su T h o m s o n o v i R e fe re n c e M a n a g e r ( h ttp :/ / w w w .refm a n .c o m ) i P r o C it e ( h ttp :/ / w w w .p ro cite .c o m ). P o m o ć u o v ih so ftvera, b a z e p o d atak a m o ž e p o p u n ja v a ti s a m k o ris n ik i m o ž e d a „sk id a “ re fe re n c e sa Intem eta. U J u g o sla v iji su d e lo v a li J u g o slo v e n sk i b ib lio g r a fs k i institut (B e o g r a d ), o d 1948. g o d in e i J u g o s lo v e n s k i cen tar z a nau čnu i tehničku dok um en taciju^.

Baze podataka na CD-ROlVI-u. — C D i D V D - R O M - o v i p re d s ta v lja ju n o sa če p o d a ta k a n a k o jim a se m o g u snim iti p o d a c i, u k o jim a su in tegrisan i slik a, z v u k (g o v o r i m u z ik a ). P o g o d n i su z a p ren o s referen tn ih p riru čn ik a (e n c ik lo p e d ije , re čn ici, le k sik o n i). U o d n o su n a on line p re traž iv an ja, ne zah tevaju ve ć e n o v č a n e izdatke, m o g u se koristiti n e o g ra n ič e n o vre m e, štede v re m e p retraživan ja, v rlo su iz d r ž ljiv i, z a u z im a ju m an ji p r o ­ stor u o d n o su na štam p an e m e d ije , im a ju n a jm a n je g re š a k a o d svih m e d ija u sp rem an ju i p re n o še n ju in fo rm a c ija , p o g o d n i su za p o h ra n jiv a n je v e lik ih b a z a p o d atak a. N a j e d ­ n o m C D - R O M - u m o ž e d a stane i p o 30 to m o v a n ek e e n c ik lo p e d ije sa p o tp u n im g r a fič ­ kim , to n sk im i v id e o za p isim a , u k o m p o n o v a n im u je d in s tv e n sistem . N a n jim a se m o g u sm estiti sa d rž a ji o d v iš e stotina k n jig a . Im a ju p rik la d n u cen u. U č u v a n ju p o d a ta k a C D R O M - o v e z a m e n ju ju m ik ro film o v i i m ik ro fiše (1 0 ,5 x 14 ,8 ), k o je m o g u d a sad rže 4 0 0 stranica u m a n je n ih se d a m d e se t puta, ili ultrafiše (u m a n je n je 9 0 ,0 0 % ). N a la z e se u b ib li­ otekam a. Z a čitan je se k o rist^ p o s e b n i u ređ aji k o ji se n a z iv a ju m ik ro čitači. N a C D R O M - u se n a la z i je d n o o d n ajp o zn atijih d ela. H a z a r s k i r e č n ik M ilo r a d a P a v ić a . D V D ro m o v i su zn atn o v e ć e g kapaciteta. C D - r o m j e kapaciteta 7 0 0 M B , d o k su D V D - r o m o v i 4-,7 G B ili 8,5 G B , što j e zn atn o v iš e i d o z v o lja v a d a se m u ltim e d ija ln i m aterijali distri­ b u ira ju u v is o k o m kvalitetu. P o ja v ili su se i B L U R A Y d is k o v i k o ji su k apaciteta 25 G B , ali j o š n isu ušli u širu p rim en u .

1.7. PRISTUP INFORIMACIJAMA U BIBLIOTEKAIMA V e ć sm o istakli d a j e p rv a fa z a u p isa n ju n a u č n o g ra d a p ristu p a n je iz v o rim a z n a ­ nja, tj. p r e t r a ž iv a n je i e v id e n tir a n je p o t r e b n e litera tu re iz n au čn e o b la sti k o jo j p rip a d a o d a b ra n a tem a. Z b o g to g a j e k o rišć e n je b ib lio te k e sastavn i d e o iz ra d e p ro je k ta istraži­ van ja, s a m o g p ro c e s a istra ž iv a n ja i p isa n ja n a u č n o g izv eštaja, o d n o s n o n a u č n o g d ela. M e đ u tim , ra z v o j In tem eta u s lo v io j e p re o b ra ž a j b ib lio te k a u m u ltim e d ija ln e centre, k o ji za h tev aju o d is tra ž iv a č a o d re đ e n e veštin e p re traž iv an ja b ib lio te č k ih fo n d o v a . U b ib lio ­ tekam a v iš e nisu s a m o n a ra s p o la g a n ju štam p an e p u b lik a c ije , v e ć i ele k tro n sk e (o n la jn ) k n jig e , e n c ik lo p e d ije i č a so p isi, C D ro m o v i i Intem et. Istra živ a č i se sa m i o d lu č u ju za o b lik e iz v o ra u k o jim a će p ro n a ć i o d g o v o r e n a k on kretn a p ita n ja k a o i p o tre b n e p o d a t-

B ib lio g ra fs k u b a z u sa 150 h ilja d a b ib lio g ra fs k ih je d in ic a iz oblasti n ^ k a o o b ra z o v a n ju , za p e rio d o d 50 g o d in a (1 9 4 6 —2 0 0 7 ), sa p>odručja b iv ših ju g o s lo v e n s k ih rep u blik a, o d n o sn o n o v o fo rm ira n ih država, fo rm ira o j e autor o v e studije M ile n k o K u n d ačin a.

■ 60________________________ ________________________________________________ IVI. K u n d a č in a - V . B a n đ u r ke. S ig u rn o st i ko m p eten tn ost istraživ ača u o b a v lja n ju istra ž iv a n ja u b ib lio te c i o s ig u ra ­ v a u sp ešn o st istra ž iv a n ja i iz ra d u n a u č n o g dela. B ib lio t e k e se o rg a n iz u ju k a o šk o lsk e, gra d sk e , un iverzitetsk e i n acio n aln e. N a c io n a ln e b ib lio te k e p rik u p lja ju i č u v a ju c e lo k u p n u iz d a v a č k u p ro d u k c iju k o ja se o d n o si na je d n u nacijij. P rik u p lja n je se ostvaru je d o s ta v lja n je m o b a v e z n o g p rim erka. Status n a c io n a ln e b ib lio te k e u S r b iji im aju : N a r o d n a b ib lio te k a S r b ije u B e o g r a d u i B ib lio t e k a M a t ic e srp sk e u N o v o m S a d u » K a ta lo z im a o b e n a c io n a ln e b ib lio te k e u S rb iji i U n iv e rz ite tsk e b ib lio te k e ,,S v e to z a r M a r k o v ić “ i k a ta lo z im a n ek ih v is o k o š k o ls k ih b ib lio te k a m o g u ć e j e pristupiti p u tem Intem eta. W eh sa jto vi bibliotek a u S rb iji

N a ro d n a biblioteka Srbije: http://www.nbs.bg.ac.yu B ib lio te k a M atice srpske: http://www.bm s.ns.ac.yu U niverzitetska biblioteka „Svetozar M a rk o v ić “ : http://w w w .unilib.bg.ac.yu V irtu eln a biblioteka Srbij,©: http://vbs.bg.ac.yu/cobiss D igita ln a biblioteka: w w w .d ig ita l.n b s.b g ,ac .y u

U

b ib lio t e k a m a se p ro n a la z e v e lik e količim e stnjkturisanih in fo rm a c ija . T in U je v i ć k a že : „ B ib lio t e k e dcm ose svetlost n a še m d u h u , a o d u z im a ju ja k o s t n a šim o č im a .“ Z a L i K u b u i D ž o n K o k i n j ^ ,,Bil?lioteke n ije su s a m o sk la d išta k n jig a , časo p isa i n o v in a ; o n e su k a p ije k ro z k o je se pristupa in fo rm a c ija m a i m re ž a m a van n jih o v o g sedišta i in d iv id u a ln ih z b ir k i“ . Isti autori iz d v a ja ju pet p ostu p ak a’ u ra z v ija n ju b ib lio te k a r­ skih v eštin a u p ro c e s u istraž iv an ja u b ib lio te c i: ( 1 ) k re ira n je i p la n ira n je ra sp o re d a rada u b ib lio te c i i p rid rž a v a n je isto g ; ( 2 ) o d v a ja n je d o v o ljn o v re m e n a z a ra d u b ib lio te c i; ( 3 ) ra z v ija n je uraviK >teženog p ristu p a k o rišć e n ja v re m e n a u p rik u p lja n ju iz v o ra , a n a liz ira ­ n ja p ro č ita n o g i p is a n ja ra d a ; ( 4 ) v o đ e n je p ro to k o la o is tra ž iv a n ju u b ib lio te c i (b e le š k e o s a d rž a jim a i rfefereh cam asizvo ra) i ( 5 ) B azvijanje istraživačk-e te rm in o lo g ije (2 0 0 3 : 4 3 ). Z a h v a lju ju ć i raču n aru i Intem etu, u b ib lio te k a m a se d o la z i n a sasV im n o v i način d o štam p an ih i elek tro n sk ih in fo rm a c ija , in dek sa, apstrakata i celih tekstova u ča so p isim a, in terak tivn o o n lin e i p o s re d stv o m C D - R O M - o v a . M e đ u tim , u p ro n a la ž e n ju naučnih iz v o ra istraž iv ači m o ra ju d a im a ju selektivan pristup. P ro n a đ e n e b ib lio g r a fs k e (re fe re n ts k e ) je d in ic e m o g u d a se koriste: ( 1 ) n e p o s re d ­ n o u b ib lio te k a m a , ( 2 ) p o z a jm ljiv a n je m u bilDliotekam a z a k u ć n o k o rišćen je , ( 3 ) p re k o m e đ u b ib lio te č k ih p o z a jm ic a i ( 4 ) p re k o Intem eta.

1.7.1. Bibliotečki katalozi K a t a lo z i čin e p re g le d e naučnih zb irk i, k n jig a u ja v n im ili p riv a tn im b ib lio t e k a ­ m a, a n tik v a m ic a m a i iz d a v a č k im p re d u z ećim a. Is tra ž iv a č im a p ru ž a ju p rv u in fo rm a c iju z a k o m u n ik a c iju sa b ib lio t e č k im fo n d o m i d o la ž e n je d o k o n k retn ih n au čn ih iz v o ra . K a ­ talo zi su o s n o v n i n o sio c i p o d atak a o iz d a n jim a p u b lik a c ije i p o je d in a č n o m sm eštaju u b ib lio te k a m a . S a sto je se o d k atalošk ih listića, n a k o jim a j e u p isa n a p o je d n a k atalo šk a je d in ic a . K a t a lo z i se fo rm ira ju u b ib lio te k a m a . M o g u biti: ( 1 ) štam p an i (u fo rm i k n jig e ), ( 2 ) lisni (n a k a ta lo šk im listić im a d im e n z ija 7,5 c m x 12,5 c m ), (3> m ik ro fo rm a (m ik r o fi-

A k a d e m s k o p is a n je

61

še i m ik r o film ) i ( 4 ) o n lin e — au to m atizo van i (e le k tro n sk i). M o g u d a ih štam p aju i sp e ­ c ija ln i iz d a v a č i. U iz ra d i k atalo šk ih listića p rim e n ju ju se stan dardi z a b ib lio g r a fs k o i k a ta lo šk o o p is iv a n je svih tip o v a b ib lio g r a fs k e g ra đ e I S B D (In te rn a tio n al S ta n d ard B i b l i o g ra p h ic D e s c r ip tio n ). Š tam p an i k a talo šk i listići su razvrstan i p o je d n o j o d k arak teristika p u b lik a c ije : n au čn o j o blasti, au to rim a, n a s lo v im a i k lju č n im p o jm o v im a . P r e m a n am e n i, k atalo šk i listići m o g u biti: g la v n i, je d in s tv e n i i p o m o ć n i, opšti (u p u ć u ju sa j e d n o g o b lik a im e n a na d u g i) i un akrsn i, z a je d n ič k i, p re g le d n i, d o p u n sk i (z a d r u g o g , tre ć e g i ostale autore k o le k tiv n o g d e la ), an alitičk i (z a z b o rn ik e ra d o v a , o d n o sn o p u b lik a c ije k o je im a ju v iše au to ra), orijen tacio n i, uputni (k o ji u p u ć u ju n a g la v n i k a talo šk i listić ), tu m ačn i, z b im i. P o s e b n i listići u p u ć u ju n a o d re đ e n u k n jig u , u z o b ja šn je n je vrste sa ra d n je u izrad i (p r e ­ v o d ila c , redak tor, p is a c p r e d g o v o r a ). G ra n ič n i k a talo šk i listići o d v a ja ju g ru p e listića o je d n o m p red m etu . K a ta lo š k a je d in ic a , b e z o b z ira n a fo rm u , sastoji se o d k a ta lo šk e o d re d n ic e , kata­ lo š k o g o p is a i sign atu re. K a ta lo š k a o d r e d n ic a n o si p o d atk e k a o i b ib lio g r a fs k a je d in ic a , k o ji se u n o se i u k o n a č n u b ib lio g r a fiju , ali i d ru g e , k a o što j e sign atu ra p o d k o jo m se n a­ la zi k o n su lto v a n o d e lo u o d re đ e n o j b ib lio te c i i in v en ta m i b ro j. P o d a c i o k n jiz i o b u h v a ­ taju: p re z im e i im e au tora (s a s v im d o d a c im a , s re d n jim s lo v o m , d o d a tn im im e n im a , n a ­ d im c im a , n a z iv im a — o n a k o k a k o j e to n a p isa n o n a n a s lo v n o j stranici; k a d a j e v iš e auto­ ra, o n i se n a v o d e o n a k o k a k o j e n a p isa n o n a n a slo v n o j stran ici), g o d in u iz d a n ja , n a s lo v rada, m esto iz d a n ja , n a z iv iz d a v a č a , d od atn e p od atk e, re d n i b ro j iz d a n ja , vrstu iz d a n ja , b ro j stranica, p ism o , b ro j g ra fič k ih i d ru g ih p r ilo g a (n a z iv , z b irk e , serije, ed ic ije , b ro j z b irk e , b ro j s v e s k e ). O s ta li p o d a c i o k atalo šk o j je d in ic i su n a z iv i a d re sa in stitucije u k o jo j j e au to r ra d a z a p o s le n , p o d n a s lo v i, p rilo z i (ta b e le , in stru m en ti), vrsta ra d a (iz v e ­ štaj o ek sp erim en tu , u č ešće u ek sp erim en tu ), u z o ra k istra ž iv a n ja i si. U k a talo šk o j j e d i ­ nici se u p isu ju n a p o m e n e o d elu , zn a č a jn e z a o n o g a k o ih isp isu je. K a ta lo š k u o d re d n ic u čini je d n a ili v iš e reči, k o jim a se id e n tifik u je d o tičn a p u b lik a c ija . S ig n a tu ra p re d sta v lja o zn a k u k o ja se sta v lja n a b ib lio te č k i m aterijal, rad i n je g o v e id e n tifik a c ije i lo k a c ije u skladištu. S a sto ji se o d b r o je v a (a ra p sk ih i rim sk ih ), s lo v a ili n jih o v e k o m b in a c ije . S ig n a tu ra m o ž e d a se p o s ta v lja n a p rv o j stranici, k a o i pri d n u s v a k o g ta b ak a k n jig e . N e k e m a n je b ib lio te k e k oriste U D K b ro j za sign atu ru p a n a taj n ač in o b e z b e đ u ju d a sv e k n jig e iz je d n e o b la sti b u d u g ru p is a n e n a je d n o m m estu. P ri p re tra ž iv a n ju k a ta lo g a , čitalac z a s v o je p o tre b e fo rm ira b ib lio g r a fs k e listiće v e lič in e je d n e četvrtine fo rm a ta A 4, sa o s n o v n im p o d a c im a o b ib lio g r a fs k im je d in ic a m a . B ib lio g r a fs k i listići se o d la ž u u p o s e b a n d o sije , ra d i iz ra d e ra d n e b ib lio g r a fije . P re m a p o s to je ć e m stanju b ib lio t e č k o g fo n d a , k a talo zi su p o d e lje n i p re m a n am en i (ja v n i i in te m i), p re m a o b im u (o p š ti i p o s e b n i) i p re m a n a č in u o b ra d e n au čn e i stručne g ra đ e (a lfa b e ts k i, stručni i p re d m e tn i). A u t o r s k i k a ta lo g ra sp o re đ u je k atalo šk e je d in ic e p re m a a lfa b e ts k o m re d u p o č et­ n o g s lo v a p re z im e n a autora (in d iv id u a ln a o d re d n ic a ), k o le k tiv n o m au toru (k o le k tiv n a o d re d n ic a ). N a z i v a ju se i im en sk im k a ta lo g o m . P r e d m e t n i k a ta lo g ra z v rsta v a b ib lio te č k i fo n d p re m a n ek o j reči, k o ja n a jp o tp u n i­ j e iz ra ž a v a sa d rž a j, tj. p red m et p u b lik a c ije . O v a j k a ta lo g n e p o s re d n o o b a v e š ta v a k o ri­ snike k o jo m literatu ro m ra s p o la ž e b ib lio te k a o o d re đ e n o m p red m etu , b e z o b z ira n a to k o jo j gra n i p rip ad a. S a sto ji se o d k atalošk ih listića p o red a n ih a lfa b e ts k im re d o m , p re m a p re d m e tn im o d re d n ic a m a , o d n o s n o p re m a o n oj k lju č n o j reči k o ja n a jp o tp u n ije i n a jje d -

62

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

n o sta v n ije iz ra ž a v a sad ržaj p u b lik a c ije . U k lju čn e reči ne u la z e p re d lo ž i, p rilo z i, b r o je ­ vi, v e z n ic i, g la g o li, p rid e v i, opšte im e n ice (n p r. ra sp ra va, studija, iz v e š ta j). O v a j k a ta lo g se koristi u fa z i p ro je k to v a n ja n a u č n o g istraživan ja, k a d a istra ž iv a č i n e ra sp o la ž u p o d a ­ c im a o au to rim a ili n a s lo v im a dela. U s tr u č n o m k a ta lo g u d e la b ib lio t e č k o g fo n d a se ra z v rs ta v a ju u o d g o v a ra ju ć e k la s ifik a c io n e g r u p e p rih v a ć e n o g k la s ifik a c io n o g sistem a, u g la v n o m U D K (U n iv e r z a l­ ne d e c im a ln e k la s ifik a c ije ). P red m etn i i stručni k a talo zi m o g u d a o b u h v a ta ju sam o d e ­ lo v e b ib lio t e č k o g fo n d a . S a d rža j k a ta lo šk o g listića iz stru č n o g k a ta lo g a i a u to rsk o g k a ta lo g a j e s k o ro identičan. P o lje p retraživ an ja u stru čn om k a ta lo g u o g ra n ič e n o j e sam o n a ra d o v e z a n au čn u o b la st k o ja se p rik azu je. N a s l o v n i k a ta lo g razvrstava, a lfa b e ts k im re d o s le d o m , k a ta lo šk e listiće p rem a z v a n ič n im n a s lo v im a p u b lik a c ija b ib lio t e č k o g fo n d a. M e đ u tim , n a s lo v i n ik a d a ne p rik a ­ z u ju p ra v i sad rža j p u b lik a c ije , p a se iz to g ra z lo g a , u b ib lio g r a fs k im istra ž iv a n jim a b o lje o slo n iti n a p red m etn i ili stručni k atalo g. K ataloška je d in ic a leksikografskog dela

P E D A G O Š K A enciklopedija / u redakciji N ik o le Potkonjaka i Petra Š im leše ; < p re v o d io c i Ivan Furlan ... . - B e o g ra d : Z a v o d za udžbenike i nastavna sredstva ; Z a g r e b : Šk olsk a knjiga ; Sarajevo : Svjetlost ; T ito grad : R ep u bličk i za ­ vod za un apređivanje vaspitanja i obrazovan ja ; N o v i Sad : Z a v o d za izdavanje udžbenika, 1989. - 2 knj. ( X V , 444; 535 str.) ; 30 cm I S B N 8 6 - 17-00977-2 3 7 .0 1 (0 3 ) 03:37.01 C O B I S S . S R - I D 24830977 Z a p is nije p ovezan sa uzajam nom bazo m podataka C O B I B . S R ! P O S T A V K A / S IG N A T U R A : III 101714 Kataloška je d in ic a serijske p u b lik a c ije

P E D A G O G I J A : časopis S a v eza pedagoških društava Jugoslavije. - G o d . 1(18), br. 1 (1 9 6 3 ). - B e o g ra d : S avez pedagoških društava Jugoslavije, 1963-. - 24 cm U red n ištvo: o d b ro ja 4/1968. od govorn i urednik N ik o la Potkonjak; od br.3/1978. o d g o v o rn i urednik V lad eta Tešić; od b ro ja 2-1-3/1983. o d go v o rn i urednik M la d e n V ilo tijev ić; o d bro ja 2/1998. o d go vorn i urednik V e ljk o B an đ u r; o d br. 1/2004. glavni urednik R aden k o K ru lj, o d go v orn i urednik B o šk o V la h o v ić . - Štam pa: od broja 1/1969. "Savrem en a adm inistracija" p o go n "B ran k o D o n o v ić "; od broja 1/1981. Š IR O Srbija, B e o g ra d ; od bro ja 2/1981. K o sm o s, B e o g ra d ; od bro ja 1+4/1995. Stručna knjiga, B e o g ra d ; od bro ja 1/2001. "D ragan Sm ić", Šabac; Želnid, B eograd (od br. 1/2006.). - Trom esečno I S S N 0031-3807 = P e d a g o g ija C O B I S S . S R - I D 2966786 Postavka/Signatura: 8738/p Z alih a: 1963-1990, 1995, 1997N ap o m en a: trenutno naručena serijska publikacija

A k a d e m s k o p isc in je ___________________________________________________________________________________ 63 K a t a lo g se rijsk ih p u b lik a c ija se fo rm ira p o časo p isim a. U o v o m k a ta lo g u k a ta lo ­ ški listići n isu za k lju č e n i. N o v o iz a š li b ro je v i č a so p isa s u k c e s iv n o se d o p isu ju . K a o in ven tarska je d in ic a tretira se je d n o go d ište časo p isa. Iz b o r k a ta lo g a z a v is i o d p o d ata k a o p u b lik a c iji sa k o jim a čitalac ra sp o la že . C e n t r a ln i k a ta lo g a lfa b e tsk i k a ta lo g k o ji sad rži p o p is i o p is p u b lik a c ija iz v iše b ib lio te k a n e k o g p o d ru č ja . O b a v e z n o se fo rm ira u n a c io n a ln im b ib lio te k a m a , n a o s n o v u c e n tra lizo v a n e k a ta lo g iz a c ije , tj. fo rm ira n ja je d in stv e n ih k a talo šk ih listića sa o d re d n ic a ­ m a z a im e n sk i, p red m etn i i stručni k a ta lo g i upitnih k atalo šk ih listića, fo rm ira n ih p o o sn o v u o b a v e z n ih p rim e ra k a štam pan ih iz v o ra , k o je su iz d a v a č i d u žn i dostaviti n a c io ­ n aln oj b ib lio te c i. C e n tra ln i k a ta lo g u S rb iji v o d io j e J u g o s lo v e n s k i b ib lio g r a fs k i in fo r­ m a cijsk i institut u B e o g r a d u , n e p re k id n o o d 1950. g o d in e . T e aktivn osti j e n a sta v ila N a ­ ro d n a b ib lio te k a S rb ije .

1.7.2. Bibliotečki fondovi N e p o s r e d n o k o r iš ć e n je iz v o r a u b ib lio te k a m a . — Iz u z im a n je p u b lik a c ija z a n e p o ­ sred n o k o riš ć e n je u b ib lio te k a m a o d v ija se p o p ra v ilim a ra d a čitaon ica, k o je m o g u biti n a m e n je n e za p e rio d ič n a i ostala izd an ja. Z a k o rišćen je v an b ib lio te k e n e iz d a ju se le k ­ s ik o g ra fs k a literatura, časo p isi, retke i sk u p o ce n e k n jig e , k n jig e z a v ič a jn ih o d e lje n ja i k n jig e iz le gata (p o k lo n a p ozn atih au tora). U n a c io n a ln im b ib lio t e k a m a sa v b ib lio te č k i fo n d se koristi u b ib lio te č k o j čitaonici. A i e đ u b i b l i o t e č k a p o z a jm i c a . — P o z a jm ljiv a n je p u b lik a c ija ili n jih o v ih k o p ija iz m e đ u b ib lio t e k a , n a z a h te v k o r is n ik a n a z iv a se m e đ u b ib lio t e č k a p o z a jm ic a . P o ­ z a jm lju ju se, u g la v n o m , m o n o g r a fs k e p u b lik a c ije , d o k se n e m o g u p o z a jm ljiv a t i p u ­ b lik a c ije k o je se n e iz d a ju n a č ita n je v a n b ib lio t e k e , p u b lik a c ije č ija j e c e n a d o s t u p ­ na, p u b lik a c ije k o je se m o g u d o b iti u k n již a r a m a , re tk e p u b lik a c ije , p u b lik a c ije o b ja v lje n e d o o d r e đ e n e g o d in e , m u z e js k i p rim e rc i, te k u ć a p e r io d ik a . K o p i j a č la n a k a iz č a s o p is a m o ž e se d o b it i m e đ u b ib lio t e č k o m p o z a jm ic o m . B r o j p o z a jm lje n ih p u b l i ­ k a c ija j e d n o m k o r is n ik u j e o g r a n ič e n , k a o i v re m e k o r iš ć e n ja , n a jd u ž e n a 30 d an a. P o z a jm lje n e p u b lik a c ije se is k lju č iv o k o riste u b ib lio t e k a m a k o je su ih n a ru č ile . P o ­ z a jm ic a p u b lik a c ija o d in o stra n ih b ib lio t e k a o b a v l ja se p r e k o n a c io n a ln ih b ib lio t e ­ ka. P r e k o N a r o d n e b i b l i o t e k e S r b i je m e đ u b ib lio t e č k o m p o z a jm ic o m m o g u ć e j e p o ­ z a jm iti ili o tk u p iti fo t o k o p ije p u b lik a c ija iz d r u g ih b ib lio t e k a u S r b iji i u in o s tra n ­ stvu . Z a r e a liz a c iju p o z a jm ljiv a n ja p u b lik a c ija p o t re b n o j e r a s p o la g a t i sa n jih o v im ta č n im b i b l i o g r a f s k i m p o d a c im a . U s l u g e p o z a jm ljiv a n ja se ne n a p la ć u ju , s e m p o š t a ­ rin e i t r o š k o v a k o p ir a n ja . K o r is t e se i p re d n o s ti on lin e b ib lio t e č k o g c e n tra ( O C L C ) . N e d o s t a t a k o v o g n a č in a d o la ž e n ja d o n a u č n ih iz v o r a j e u d u ž in i v r e m e n a č e k a n ja , k o je m o ž e d a traje i n e k o lik o n e d e lja .

1.7.2.1. Korišćenje posebnih zbirki U b ib lio t e k a m a se fo rm ira ju z a v ič a jn e zbirk e, legati, rariteti i z b irk e sitn o g m ate­ rijala. U zavičajne zbirke u la z e sv e p u b lik a c ije i d o k u m e n ti k o je se o d n o s e n a g e o g r a f­ sk o p o d ru č je n a k o m e j e b ib lio te k a sm eštena i n a p u b lik a c ije čiji su autori sa to g p o d ­

■

I 6-4

3VI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

ru čja, b e z o b z ir a n a m esto g d e su o b ja v lje n e . O b u h v a ta ju , p o r e d o s ta lo g , i isečk e iz d n e v n e i n e d e ljn e štam pe. S taln o se d o p u n ju ju , u z o b a v e z u iz d a v a č a i au tora sa to g g e o ­ g r a fs k o g p o d ru č ja d a d o s ta v lja ju s v o ja iz d a n ja p o iz la sk u iz štam p e. tak ve z b irk e iz ­ ra đ u ju se re tro sp ek tivn e b ib lio g r a fije .

Legati. — B ib lio t e k e n au čn ih i stručnih d e la čiji j e v la s n ik je d n a o s o b a , o sta v lje ­ ne u n a s le d stv o lic im a ili in stitucijam a k o je p o z a k o n u n e m a ju p ra v o n a to, n a z iv a ju se legati (lat. le g a tu rn ). L e g a t i su o b ič n o sm ešteni u b ib lio te k a m a , m u z e jim a , n a u č n im i o b r a z o v n im institucijam a. Rariteti su retka iz d a n ja n ek e p u b lik a c ije (lat. raritas — retk o st). R a rite to m m o g u postati p u b lik a c ije čiji j e tiraž iz b e g a o c en zu ru un ištavan ja, k o je su štam p an e u m a lo m b r o ju p rim e rak a, ili su tajn o štam pan e, ili p re d s ta v lja ju je d in stv e n p rim e ra k v a ž n o g sa d rž a ja ili istakn u tog autora. K a t a lo g iz ira ju se u b ib lio te k a m a i ne p o d le ž u m e đ u b ib lio te č k o j razm en i. N a b ib lio te č k im k a ta lo z im a o z n a č a v a ju se s lo v n o m oznakom R. Sitni materijali. — P o d sitnim m a te rija lo m p o d ra z u m e v a ju se: ra z g le d n ic e , d o p i­ snice, karte, p a m fle ti, fla je ri, leci, fiše i d ru g o . K a o b ib lio t e č k e je d in ic e z a s e b n o se o b ­ rađ u ju . Referensne zbirke. -— T o je -v rs ta z b irk i k o ja sad rži n a jz n a č a jn ije n a s lo v e opštih, n a c io n a ln ih i stručnih e n c ik lo p e d ija , lek sik o n a, p riru čn ik a, b io g r a fs k ih i je z ič k ih re č n i­ ka, n a c io n a ln ih i stručnih tekućih i retrospektivn ih b ib lio g r a fija , štam pan ih k a ta lo g a , v o d ič a , ad resara. P re m a A le k s a n d r i V ra n e š (2 0 0 6 ), m e đ u n a ro d n i stan dardi z a n aro d n e b ib lio te k e p re c iz ira ju d a u u k u p n o m b r o ju p u b lik a c ija d o stu p n ih ja v n o s ti 2 0 ,0 0 % treba d a čin e o p šte in fo rm a tiv n a , n au čn a i stručna literatura (b ib lio g r a fije , štam p an i k atalo zi, p o p is i s a d rž a ja č a so p isa , opšte i sp e c ija ln e e n c ik lo p e d ije , b io -b ib lio g r a fs k i z b o m ic i, re čn ic i i d ru g i s e k u n d a m i i te rc ija m i iz v o ri in fo rm a c ija ). Z a te p o treb e , u b ib lio te k a m a se fo rm ira ju re fe re n sn e z b irk e k o je o b je d in ju ju tri g r u p e p u b lik a c ija : ( 1 ) trad icion aln e b ib lio g r a fs k e iz v o re , in d ik a tiv n o g karaktera; ( 2 ) e n c ik lo p e d ijs k e , le k s ik o g ra fs k e i b io b ib lio g r a fs k e iz v o re , a d resare i d ru g e sistem atizo van e p re g le d e p o d a ta k a ; ( 3 ) h restom atije n au čn ih i stručnih tekstova, d e la o opštoj i n a c io n a ln o j istoriji, isto rijsk e p re g le d e k n ji­ že v n o sti i p o je d in ih g ra n a um etnosti, m o n o g r a fije o g e o g r a fs k im r e g ija m a i d ru g e p ri­ m arn e iz v o r e in fo rm a c ija o d ak tu e ln o g zn a č a ja z a čitaoce.

1.8. ELEKTRONSKI PRISTUP INFORMACIJAMA U BIBLIOTEKAMA V ir tu e ln e referen tn e b ib lio te k e o m o g u ć u ju p re tra ž iv a n je p u b lik a c ija p rek o In tem eta sa b ilo k o je tačke pristupa, k o rišć e n je rečn ik a, p riru čn ik a , im e n ik a, in deksa, k a o i p u b lik a c ija i o stalih b ib lio te č k ih z b irk i u o b lik u p o tp u n o g teksta, On lin e k a talo ­ šk im p ristu p o m . S v e j e v e ć i b ro j p u b lik a c ija iz v o m ih tekstova u elek tro n sk oj fo rm i k o ­ jim a ra s p o la ž u b ib lio te k e . V irtu e ln a b ib lio te k a S r b ije o m o g u ć u je u z ajam n u k a ta lo g iz a c iju sa cen tra ln im e lek tro n sk im k a ta lo g o m i m re ž o m b ib lio t e k a u S rb iji. K o m p ju t e rs k o p re tra ž iv a n je b a z a p o d atak a o s tv a m je se p re k o p o sta v lje n ih term i­ n a la u fak u ltetsk im , u n iverzitetsk im , g ra d s k im i n a c io n a ln im b ib lio te k a m a . K a o n a jv a ­ ž n ije m o g u ć n o sti u p o g le d u p ro n a la ž e n ja iz v o ra n a In tem etu , Z o r a n Iv a n o v ić (1 9 9 6 )

A k a d e m s k o p is a n je

65

iz d v a ja : ( 1 ) p re tra ž iv a n je n e k o lik o m ilio n a in fo rm a c ijsk ih je d in ic a za v rlo kratko v re ­ m e; (2 ) p re tra ž iv a n je n e k o lik o stotina b a z a p od atak a n a j e d n o m m estu; ( 3 ) isto v re m e n o p re traž iv an je v iš e b a z a p o d a ta k a n a istu tem u; ( 4 ) p re tra ž iv a n je p o s v im p o ljim a i re č i­ m a in fo rm a c ijs k e je d in ic e , ( 5 ) p retraživan je, b e z ru č n o g p re p is iv a n ja rezultata n a literatu m e kartice; ( 6 ) la k o sortiranje, č u v a n je i isp is iv a n je p rib a v lje n ih in fo rm a c ija ; ( 7 ) b rz p ristup n a jn o v ijim in fo rm a c ija m a i (8 ) p retraživ an je on ih b a z a p o d a ta k a k o je nisu štam ­ p an e u tekstualnoj fo rm i. Jedan o d p re d u s lo v a z a p retraživ an je p u b lik a c ija u z p o m o ć ra č u n a ra j e d e jr n is a n je istra živa čk ih izraza, što o b a v e z u je istraživača d a p reth o d n o izrad i s p isa k k lju čn ih reči. T o su reči k o je d e fin iš u i o b u h v a ta ju p red m et istraživan ja. U spisal? se u k lju č u ju sin o n im i i širi i uži p o jm o v i. P ri tom e se m o ž e koristiti i tezaurus, k o ji sad rži p rih v a ć e n e p o jm o v e u d o tičn o j n au ci. P o m o ć u d efin isan ih k lju čn ih reči ra č u n a r m o ž e d a p retražu je o d re đ e n e d e lo v e teksta, n a s lo v , apstrakt, a i sa m tekst. U z z a d a v a n je im e n a autora i k lju čn ih reči m o g u ć e j e p retraživati m o n o g r a fs k e i p e rio d ič n e p u b lik a c ije . N a s lo v ra d a p rid ru žen j e sažetku rada, a k n jiz i sad ržaj. N e k e b a ­ ze n u d e i p re g le d a n je c e lo v itih ra d o v a p o h ran jen ih u e le k tro n s k o m o b im u , što o la k š a v a istraživan je. E le k tro n sk i k a ta lo g N a r o d n e b ib lio te k e S r b ije sad rži o k o 5 9 9 .0 0 0 b ib lio g r a fs k ih zap isa, tj. d o k u m e n ata , u o k o 4 0 zb irk i (m art 2 0 0 7 ). E le k tro n sk i k a ta lo g u sin o n im n o m zn ačen ju n a z iv a se: d ig ita ln i, virtuelni, h ibrid n i, u n iv e rza ln i, svep risu tn i, b ib lio te k a b e z z id o v a . N u d i d ig ita ln e z b irk e d o k u m e n ata iz srpske kulture, um etnosti i nau k e. O r g a n i­ z o v a n a j e p o vrsti g r a đ e i tip o v im a dok u m en ata. B r o j ,,v irtu eln ih “ k o ris n ik a p re m a š io j e b ro j fiz ič k ih k o ris n ik a u z g ra d i N a r o d n e b ib lio te k e S rb ije . S e r ijs k e p u b lik a c ije su c e lo v it o o b u h v a ć e n e u e le k t ro n s k o m k a ta lo g u . O s ta la g r a đ a iz te k u ć e g p r iliv a p re 1989. g o d in e , m o ž e se p ro n a ć i j e d i n o u šta m p a n im i li ­ sn im k a ta lo z im a , ili u d ig it a liz o v a n im k a ta lo z im a i b ib lio g r a f ija m a . A k o traže n u g r a ­ đ u n ije m o g u ć e p ro n a ć i u k a ta lo z im a , o n a se m o ž e p otražiti u U z a ja t n n o m k a ta lo g u b ib lio t e k a S r b i je C O B I B . S R . C O B I B . S R ( w w w .n b s .b g .a c .y u / c o b o s s / ) j e b i b li o g r a f s k o -k a ta lo š k a b a z a p o d a ta k a , sa v e lik im b r o je m z a p is a o b je d in je n ih in fo r m a c ija o fo n d o v im a b ib lio t e k a u S r b iji. U S r b iji j e n a jb o lje pristupiti p rezen taciji N a r o d n e b ib lio te k e S r b jje , n a adresi: ( h ttp :/ / w w w .n b s.b g .ac .y ti) i p ro veriti m o g u ć n o st pristupna n je n im i stran im resu rsim a. Z a p re tra ž iv a n je d ig ita ln e z b irk e N a r o d n e b ib lio te k e S r b ije forrniraKia j e b a z a p o ­ dataka. O b ja v lje n j e i V o d i č k ro z d ig ita ln e z b irk e N a r o d n e b ib lio te k e - S t b ije . Prerr^a U p u ts tv u z a p re traž iv an je, iz b o r p u b lik a c ija j e m o g u ć : p o ć e lo m z a p isu , p o n a slo v u , autoru, g o d in i i z e m lji iz d a n ja . P o sto ji p o s e b n a stranica z a p retcažiV anje sv ih z b irk i z a ­ je d n o , a n a p ristu p n im stran icam a z a sv a k u z b irk u p o je d in a č n o . U pit,,se m o ž e uneti na ć irilič n o m ili la tin ič n o m p ism u s rp s k o g je z ik a . D o svih rezultata iz -je d n e z b irk e d o la z i se p re k o lin k a p r e t r a ž i zb irk u . S v a k i rezultat sadrži o s n o v n e p o d a tk e o ^ r a đ i, n a z iv z b ir ­ k e k o jo j d o k u m e n t p rip a d a , lin k n a b ib lio g r a fs k i za p is u b a z i p o d a ta k a N a r o d n e b ib lio te k e S r b ije , k a o i m in ijatu rn u slik u k o ja v o d i d irek tn o d o d ig ita ln o g d ok u m en ta. O d re d n ic e iz rezultata p re tra ž iv a n ja u je d n o su lin k o v i k o ji v o d e do. svih. z a p isa sa tim o d re d n ic a m a . K o n tak ti n a ad resam a : ( d ig i t a l@ n b s .b g .ac.rs). D a b i se p ro n a š la tražena p u b lik a c ija , p o p u n i se b a r je d n o , a p o m o g u ć n o sti d v a ili v iš e p o lja p retrage.

66

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

..m p f r n m r n

A N G

i i t

0

r :

=

,

,

.

1

.

'C C ^ I

...............

i i n m

K iJ u Č T i e

'

reci:

p

i

t a

'

svi jezici

Jezik: f ^

teibiiateci-. tehnike pretrairivania

1 r

V

t i

.......................................

a s l o v : m

I ustallranai

g r m

# e :

'

sve vrste građe □

|

t a r a ž t

I

I M e đ u n a r o d n a b ib lio te č k a elektron sk a m re ža C O B I S S (C o p e r a t iv e O n lin e B ib lig ra p h ic S y s te m & S e r v ic e ). C O B I B . S R j e fo rm ira n o d lo k a ln ih elek tro n sk ih k a ta lo g a N a r o d n e b ib lio t e k e S r b ije (B e o g r a d ), B ib lio te k e M a t ic e srp sk e ( N o v i S a d ), U n iv e rz ite t­ ske b ib lio t e k e „ S v e t o z a r M a r k o v ić “ (B e o g r a d ) i J u g o s lo v e n s k o g b ib lio g r a fs k o g in fo r­ m a c io n o g instituta (B e o g r a d ). O n sad rži o k o 1.720.000 b ib lio g r a fs k ih za p isa (m art 2 0 0 7 ), k o ji se o d n o s e n a sv e tip o ve b ib lio te č k e građ e. Š ir o k o m k ru g u k o risn ik a j e o m o g u ć e n o d a o b a v lja ju \ V E B O P A C p retraživ an ja p o u z a ja m n o j, k a o i p o lo k a ln im b a z a m a b ib lio g r a fs k ih z a p is a svih b ib lio te k a k o je su u k lju č e n e u sistem . A k o v rše p retraživ an je p o u z a ja m n o m k a ta lo g u , p o re d traženih z a ­ p isa d o b ije se i sp isa k b ib lio te k a u k o jim a se tražena p u b lik a c ija n a lazi, sa n a v e d e n im b r o je m d o stu p n ih p rim e ra k a i o d g o v a ra ju ć im sign atu ram a.

1.8.1. Načini pretraživanja baza podataka P r ilik o m p re tra ž iv a n ja b a z a p o d atak a d ostup n ih p re k o C O B I S S / O P A C - a m o ž e se birati je d a n o d tri n a č in a p retraživan ja: (1 ) o s n o v n o p re traž iv an je, ( 2 ) iz b o rn o pretra­ ž iv a n je i ( 3 ) k o m a n d n o p retraživan je.

1.8.1.1. Osnovni način pretraživanja O s n o v n i n ačin n am e n je n j e k o risn ic im a k o ji ne p o z n a ju strukturu z a p isa i za h tev n ije n a č in e p re tra ž iv a n ja b a z a p od ataka. S h o d n o iz a b ra n o j b a z i p o d atak a , o v a j način p re tra ž iv a n ja o m o g u ć u je p re traž iv an je p o pet o sn o v n ih p o lja za p re tra ž iv a n je (p o au to­ ru, n a s lo v u , g o d in i iz d a v a n ja , k lju č n im re č im a i iz d a v a č u ), u z k o riš ć e n je z v e z d ic e ( * ) , k a o d ž o k e r z n a k a i u z m o g u ć n o s t o g ra n ič a v a n ja p re tra ž iv a n ja n a je z ik , i/ili vrstu građ e , i/ili m o g u ć n o s t e le k tro n s k o g pristupa.

•■i

■

■ ■ ■

67

A k a d e m s k o p is a n je

U p ro z o ru z a p re tra ž iv a n je „ K lju č n e re č i“ m o ž e d a se p retražu je, a k o se d o n e k le p o z n a ju sad rža ji (n p r. p red m etn e o d re d n ic e ), ili a k o se n e zn a p o u z d a n o g d e se u za p isu n ek a reč n alazi. U n a p r e d d e fin isa n način p retraživan ja, u sv im p ro z o rim a z a p re tra ž iv a n je je ste p re traž iv an je p re m a re čim a, a u p o je d in im p ro z o rim a m o ž e d a se p retražu je i p re m a fr a ­ zam a. F r a z n o p re tra ž iv a n je p o la z i o d n ap isan e fra z e u n a v o d n ic im a . P o jm o v i za p re tra ž iv a n je m o g u se m e đ u s o b n o k o m b in o v a ti, tako što se u p isu ju u p o je d in e p ro z o re z a p retraživan je. U o s n o v n o m n ačin u p re traživ an ja, iz m e đ u p o je d in ih p ro z o ra za p re tra ž iv a n je (o d n o s n o in d e k sa ) p ostoji lo g ič k i o d n o s. U p it za o s n o v n i način p retra živa n ja ( D BMSjiMOTeBia Joia He jcojpwCTW..ffiipi’jP'aia«;igw.eiBi'iA f OCHOBHO nperpa?K. MsSopHO riperpaac Y|'^^M.aH,s(Ho~n]peTp

Ayrop: Hacnos:

■...

y';CMCTeMy COOISSv.',' .' v^ fipeTpa>kM&awba

Banđur A k c i o n o istraživan je u školi

roAHHa M3AaH>a:

Kn>yHHe pesM: orpsHMMaBaijbe J g 3Hk:

: cpncKM

M ’'

Bpcrra rpalje:

i»: c e a HMCMa

flH C M O :

E-npucrTyn:

R e z u lta t p r e tr a ž iv a n ja

^2 mw^m

M^TBW OJOpmJBCIJPMCICT m L C J IO B .

3.»-ti:aižJLir€i6S. KimC»£EME O mmmmcim. . .

's

^

, Mmmmmatcm — ai.yii»ci]p

BfBJguggci — s JU ccJ,om o, S .ast^ ira ži.'ira m je

m S lc o ii.

s

^

s llž:±c?e . 2

«£3Jrc£KM OUMC.

s. Ac1:JLoiu . R e » e m r c l m

IDPEJIPIETIBB O ^ n p P E J p C M H E 2 IIej^ai:*'
sgooK.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . mwCTM, rBA*WS. . . . . . . . . . . . . Mmmmm . ,

s 3-7.o is . . MOKtir^aBiiciscm

C O B IS S .

:

3.1.94H1S90IS

' ' _

‘

’

lfa3Lt;eXJ*lcA f aMi30Lt;et; ^ SOO# \

2JL2

IS B II. pCTJiJIMI M k C J tO B Ii.

.

\ M ao

n a « t a p rili. c ±

31. izil.; ' ^

. . . . . . . . . . . . .

- . . . . . . . . . . .

' ,

cm

^

- e 6 -e o e 9 5 -# *7 ~ 5 . . , ^

— 'MmwQW^

, »cacc»yajM«i

. . ^> \

^ -'^vyj ^ ^ v::

68________________________________________________________________________ M . K u n d a č in a — V . B a n d u r

1.8.1.2. Izborno pretraživanje Iz b o r n o p re tra ž iv a n je n a m e n je n o j e k o risn ic im a k o ji su d o n e k le za h tev n iji o d k o ­ risn ik a o s n o v n o g n a č in a p retraživan ja. Iz b o r n o p retraživ an je iz v o d i se.po* 28 elernenata, u z k o riš ć e n je z v e z d ic e ( * ) k a o d ž o k e r zn ak a i lo g ič k ih o p e rato ra I, HJl, N E ( A N D , O R , N O T ) uz m o g u ć n o s t p re g le d a n ja unesenih p o d atak a p o s v a k o m o d elem en ata. P retraži­ v a n je se m o ž e o gra n ičiti n a je z ik i/ili m o g u ć n o st e le k tro n s k o g pristupa. Iz a p ro z o ra u k o ji se upisu ju p o jm o v i za p retraživan je sle d e p ro zo ri „tm iži u “ . U tim p ro z o rim a o d re đ u ju se indeksi p o k o jim a želi d a se pretražuje. U p ro z o rim a se n alaze u n ap red d efin isan e vrednosti in dek sa koje, p o želji, m o g u d a se m enjaju, tako što se iz spu šten og m en ija (d r o p -d o w n m e n u ) b ira ju n o ve vrednosti. U n a p r e d d e fin isa n i način p retraživan ja, u s v im p ro z o rim a z a p retraživ an je, je ste p re tra ž iv a n je p re m a re čim a, a u p o je d in im p ro z o rim a m o ž e d a se p retražu je i p rem a fra ­ zam a. F r a z n o p r e t r a ž iv a n je o tp o čin je a k o se fra z a n ap iše u n a v o d n ic im a . U iz b o r n o m n a č in u p retraživan ja, p rilik o m o b lik o v a n ja za h tev a za p retraživ an je k o ji se u n o se u p ro z o re z a p retraživan je, k a o p o m o ć m o ž e se koristiti fu n k c ija p r e g l e d p o jm o v a . O v a fu n k c ija se koristi k o d fr a z n o g n ačin a p re traž iv a n ja, k a d a j e sig u rn o d a će se fr a z a p ra v iln o napisati. Č e s to se, m eđutim , koristi i k a o p o m o ć p r ilik o m u n o sa raznih k o d iran ih , o d n o s n o n u m eričk ih p o jm o v a z a p re traž iv an je iz š ifr a m ik a (n p r. k o d ,,s p a ” zsL špan sk i je z ik ).

I

U p it za iz b o rn o p re tra ž iva n je y i-ff

I MsSopMo npOTpaac^'pfflwaHMHO

' TexMtii
y«fec:M fiojMoisež^a fi|ieTpaxcHsaH»e: jakciono

, Tpö?kii

i str eiž iv a n j e

M

200*

L.J M H E M l id id a k tik a legil • K u n d a č in a [M

0

IIm c m o :

■ m

Hacjioe H a c jio B

m

■

Irpwmwy < ToAMHa ! rpnmm y ^

.................................................. ............ . .....

i rpa>KM y 1A v r o p - o c o 6 a

... ■

"■

l e ! ©

orpa»«
Bpirra rpat| : j MOHorpacficKe nyOjiMKaqMje c e a OMCiuia

E-npMirvy^:'^^^ O ;^

■

'

:; •

j

i;,,'"..., ,■

■/

.

P o jm o v i z a p re tra ž iv a n je u in d e k s in la p r e g le d a ju se ta k o što se u p ra z a n p r o z o r u p is u je p o č e ta k z a h te v a z a p re tra ž iv a n je (n p r. p o č e ta k a u t o r o v o g im e n a , n a s lo v a , o d ­ r e đ e n o g k o d ir a n o g p o d a tk a itd .), te u p ro z o ru „ tr a ž i u “ , p o m o ć u s p u š te n o g m e n ija b i ­ ra se p rik la d a n in d e k s. P o t o m se k lik n e d u g m e liO (p r e g le d p o jm o v a ). Iz p r e g le d a k o ji se is p iš e , k lik o m m iš a b ir a se o d g o v a r a ju ć i o b lik k o ji se a u to m atsk i p re n o s i u p r o z o r z a p re tra ž iv a n je . A k o se to ž e li, o d g o v a r a ju ć i o b lik m o ž e i d a se u p iš e u p r o z o r za p re tra ž i v a n j e .

69

A k u d e m s h o p is a n je

K a d a se ne z n a p o č e tak p o jm a z a p retraživan je, p r o z o r z a p re tra ž iv a n je se ostavi p raz an i k lik n e d u g m e ( S (p r e g le d p o jm o v a ). P o b i j e se p o č e ta k p r e g le d a p o k o je m se pregled poj nmby a k reće n a p re d tako što se k lik n e d u g m e n a d n u stranice. P r ilik o m p re tra ž iv a n ja p o p o ljim a s k o d ira n im p o d a c im a (n p r. je z ik teksta, d rž a ­ v a iz d a v a n ja , U D K z a p retraživ an je, tip o lo g ija itd .) iz v o d i se p re tra ž iv a n je p o ra zre še n jim a k o d o v a iz šifra m ik a , n a taj način što ^ e npr. u p r o z o r z a p re tra ž iv a n je un ese reč b e z n a v o d n ik a (n p r. srp sk i). R e č m o ž e d a se skrati z n a k o m A k o u p is a n o m p o jm u za p re tra ž iv a n je o d g o v a r a v iš e k o d o v a iz š ifra m ik a , isp isu je se lista k o d o v a , iz k o je se p o to m b ir a ju o n i k o d o v i k o ji se u z im a ju u «o b z ir p rilik o m p retraž iv an ja. P o jm o v i z a p re tra ž iv a n je k o ji su uneti u p o je d in e p ro z o re z a p re tra ž iv a n je m o g u se m e đ u s o b n o k o m b in o v a ti p o m o ć u lo g ič k ih o p erato ra I, I L I , i I N E .

1.8.1.3, Komandni način pretraživanja N a m e n je n j e z a h te v n ijim k o risn ic im a k o ji p o z n a ju strukturu z a p isa u b a z a m a p o ­ d ataka u sistem u C O B I S S . S R , a tak o đ e v la d a ju tehnik am a p re tra ž iv a n ja b a z a p od atak a. K o m a n d n o p re tra ž iv a n je se iz v o d i p o s v im e lem en tim a k o ji su p o n u đ e n i u p re g le d u p re fik s a i su fik sa , u z k o rišć e n je z v e z d ic e ( * ) k a o d ž o k e r zn ak a, lo g ič k ih o p e rato ra I, ELI, N E ( A N D , O R , N O T ) , k a o i o p eratora b liz in e ( W I T H , N E A R ) . P re tra ž iv a n je se m o ž e o gra n ičiti n a vrstu g r a d iv a i/ili m o g u ć n o st e le k tro n s k o g pristupa. U p it za kom andni način p retra živa n ja -■— ■--■7 ;-------------- --------------------jpgi^tra;?. 1

X

■

J sve vrste grskte

tehnike pretraž

■

pregfed prefiksa i sufiksa

P r ilik o m o b lik o v a n ja za h tev a z a p retraživan je, u k o m a n d n o m n ač in u p re tra ž iv a ­ n ja k a o p o m o ć m o ž e d a se koristi fu n k c ija p r e g l e d p o jm o v a . P o jm o v i z a p re tra ž iv a n je u in d e k sim a z a p re tra ž iv a n je p re g le d a ju se tako što se iz a p re fik s a z a p re tra ž iv a n je un ese p o četak zah teva z a p re tra ž iv a n je (n p r. p o č e ta k auto­ r o v o g im en a, n a s lo v a , o d re đ e n o g k o d ira n o g p o d atk a itd.). P o t o m se k lik n e d u g m e O S (p r e g le d p o jm o v a ). Iz sp isk a k o ji se isp iše b ira se zatim o d g o v a r a ju ć i o b lik k o ji se au to­ m atski p re n o si u p r o z o r z a p retraživan je. A k o se to želi, o d g o v a r a ju ć i o b lik se m o ž e i upisati u p r o z o r z a p retraživan je. A k o se zahtev z a p retraživan je sastoji o d više p refik sa z a pretraživan je, fu n k cija p r e g l e d p o jm o v a iz v e š ć e se sam o za p rvi prefiks. P rilik o m au to m atsk o g prenosa, izabrani o b lik se d o d a je iza p r v o g p re fik sa za pretraživanje, a isto v rem en o se b rišu svi d m g i p re­ fiksi i zahtevi z a p retraživan je k o ji su prethodn o uneti.

70 ________________________________________________________________________ M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r U slu č a ju d a se ne zn a p o četak p o jm a z a p retraživ an je, u n o s i se sam o p re fik s za p re tra ž iv a n je i z n a k je d n a k o s ti ,,= “ , a p o to m se k lik n e d u g m e H l (p r e g le d p o jm o v a ). D o b ić e se p o č e ta k sp isk a p o k o je m se m o ž e kretati n ap re d , tako što se k lik n e d u g m e d n u stranice. U p ro z o ru z a p re traž iv an je se m o ž e pretraživati r e č im a ili fr a z a m a . P r e t r a ž i v a n je r e č im a se u v o d i tako d a se koriste k lju č n e reči, k o je se n alaze b ilo g d e u z a p isu ili u n a slo v u , im e n u autora, iz d a v a č a itd. Iz m e đ u d v e reči m o ž e d a se upiše b ilo k o ji z n a k in terp u n k cije (o s im u z v ič n ik a ) ili d a se u sp o stav i ra zm ak . R e d o s le d reči k o d n a č in a p re tra ž iv a n ja re č im a m o ž e d a b u d e p ro iz v o lja n . F r a z n o p r e t r a ž iv a n je s p ro v o d i se p rem a celo j fra zi k o ja se p iše u n a v o d n ic im a . A k o n ije n a p isa n a u n a v o d n ic im a , autom atski će se izvesti p re tra ž iv a n je rečim a. R e z u l­ tat p re tra ž iv a n ja j e i n a slo v .

Z n a k o m z v e z d ic a m o g u se skratiti p o je d in e reči ili fra z e . R e č i i fra z e m o g u d a se skrate n a p o č etk u ili n a kraju, a ne i na p očetk u i n a k ra ju isto v rem en o . P r ilik o m u p is iv a n ja zah teva z a p retraživ an je m o g u se koristiti v e lik a i m a la s lo ­ va. (P r im e r k lju č n e reči „ N o v i B e o g r a d “ , o d n o sn o ,,novi b e o g r a d “ ). L ič n a im e n a u p o ljim a z a autorstvo, o d n o s n o u p o ljim a z a im e k a o predm etn u o d re d n ic u o b ič n o su in v erto v a n a, što zn ači d a j e p re z im e n a p r v o m m estu, a z a n jim s le ­ d e je d n o ili v iš e im en a. Iz m e đ u p re z im e n a i im e n a n a la z e se zap eta i razm ak . Z a t o j e k o d fr a z n o g n a č in a p re tra ž iv a n ja v a ž n o d a se im e u p iše u o b lik u : P re z im e , Im e. B u d u ć i d a su n e k im im e n im a u p o ljim a z a autorstvo, o d n o s n o u p o ljim a z a im e k a o predm etn u o d re d n ic u d o d a te i g o d in e ro đ e n ja i/odnosno sm rti, p re p o ru č u je se d a se fr a z a u v e k z a ­ k lju č u je z v e z d ic o m tj. z n a k o m z a sk raćivan je. A k o se n ije s ig u rn o k a k a v j e p ra v i o b lik im en a, u iz b o rn o m n ač in u p retraživ an ja, k a o p o m o ć m o ž e m o d a k o ristim o p re g le d p o jm o v a u in d e k s im a za p retraživ an je. U n e s e se p o č e ta k a u to ro v o g im e n a i k lik n e d u g m e t&l (p r e g le d p o jm o v a ). D o b ić e se spisak im e n a iz k o je g se b ira o d g o v a ra ju ć i o b lik im ena. Im e će se au tom atsk i preneti u p ro z o r za p retraživ an je. A k o se želi, o d g o v a ra ju ć i o b lik im e n a m o ž e d a se u n ese u p ro z o r za pretraži v an j e . K o d fr a z n o g p retraživ an ja, fra z a m o ra d a se u p iše sa s v im in terp u k cijam a, a p o ­ strofim a, crtic am a itd. (n p r. „m ladost, g r a d o v i i Iju b a v i“). Iz u z e ta k su zn a c i „ ( “ , „ ) “ , „ [“ , „ ]“ , „ < “, „ > “ , „ = “ , A k o se neki o d tih z n a k o v a p o ja v lju je u sredin i reči, um esto b ilo k o je g o d njih n a p ra v i se ra zm a k ; a ak o se p o ja v lju je n a p o č etk u ili n a k raju reči, s lo b o d n o g a iz o sta v lja m o . Z n a k „ ( “ p o ja v lju je se u sredin i reči, a zn ak ,,)“ ja v lja se n a k ra ju reči m e đ u re z u l­ tatim a p re tra ž iv a n ja . M o g u ć e j e p re traž iv an je sa s v im d ija k ritič k im z n acim a , a ta k o đ e b e z njih. B e z d ijak ritičk ih z n a k o v a p retražu je se tako što se un esu s a m o o s n o v n a s lo v a . P r ilik o m p re ­ tra živ a n ja u isto m p ro z o ru z a p retraživan je, v a ž n o j e biti d o s le d a n u p o g le d u k o rišćen ja d ijak ritičk ih z n a k o v a , o d n o sn o n jih o v o g iz o sta v lja n ja . K o d fr a z n o g n a č in a p retraživan ja, na p očetk u n a s lo v a m o g u se izostaviti č la n o v i ,,a“ , „th e“ , ,,d ie“ , „1“ , ,,le“ , ,,la“ itd.

71

A k a d e m s k o p is a n je

P r ilik o m p re tra ž iv a n ja , u p ro z o ru „ K lju č n e re č i“ m o ž e se p retraživati k a k o p re m a re čim a tako i p re m a fr a z a m a ili k o m b in o v a n o p rem a re č im a i fra z a m a . F ra z e se p išu u n a v o d n ic im a . (R e z u lta t p re tra ž iv a n ja su za p isi u k o jim a se n a la z i reč A n d r i ć i sv e reči k o je p o ­ čin ju sa ig ra , npr. za p isi s n a s lo v o m Š ah — ig ra m ilio n a i im e n o m D r a g o s l a v A n d r i ć ).

1.8.1.4. Pretraživanje u okviru vremenskog intervala O v a j način m o ž e d a se koristi u iz b o rn o m p retraž iv an ju za p re tra ž iv a n je u o k v iru v re m e n s k o g o b im a iz d a v a n ja n ek e p u b lik a c ije i p rilik o m n u m e rič k o g p re tra ž iv a ­ nja. P re tra žu je se tako što se u p iše p rv a (d o n ja ) vredn ost, a za tim d v o ta č k a i d ru g a (g o r ­ n ja ) vredn ost. U p it za p re tra ž iva n je u okviru vrem en sk og in tervala

focHOBHo nperpapK;^} M36opHo nperpa>K.^fKdMaH^rio npetpa?K.^

TiexHi^Ke npeTPa>KHBaHsa

VHecti nojMOBe aa npeTpa>KHBa|Hbe: 2004: 2003

K un dačina,

Tpa>KM y ; FoAMHa MS^ai-ba - rpa>KM y 1A v ro p - o co 6 a

3

irpmmm y ^ ToAMHa n /|aH>a

B pcrra r p a l je :

riMCMo:

E -n p w C T y n :

; Tpa>K« y

Krh>yHHe p&nm

?Tpa>KM y

A y r o p - K o p n o p a i^ M ja

‘B io

OfpOHl4 MaB M0 H0 rp a 4>cKe ny 6 /inKai4Hje c e a oMCMa

¡~1

R e z u lta t p r e t r a ž iv a n ja u o k v iru v r e m e n s k o g in te rv a la 2 0 0 4 —2006, 'i •

LJ

€J . '3 .

LJ i 1

a n o

Efe€j"losico:

S . ' AJcci i o mO''' jl &t>icai-ž

'L J j 1-^ „ 310 •

±s p e# oca to r:!# ‘ -''i'' ^ er ~ tj. X± '

2 00^ '.acio% '

«70 CE#^'

^

^WmM0

f '‘V eKLOJioiuKor* soic:nMT?aifc^

m#

P re tra ž iv a n je m o ž e d a se o g ra n ič i u p o g le d u n a je z ik (o s n o v n o p re tra ž iv a n je ) i na tip g ra đ e (o s n o v n o i iz b o rn o p re tra ž iv a n je ). U p ro z o rim a z a o g ra n ič a v a n je u n ap re d se d e fin išu vredn osti k o je se m e n ja ju , tako što se iz sp u šte n o g sp isk a b ir a n o v a vrednost. P re tra živ a n je m o ž e d a se o g ra n ič i i n a elek tron sk e iz v o re . A k o se o zn a či k v a d ra t ,,E -p ristup“ , rezultat p re tra ž iv a n ja b ić e sam o oni za p isi k o ji u p o lju 856 im a ju unetu U R L adresu. O g r a n ič a v a n je n ije m o g u ć e u s v im b a z a m a p od atak a. P r ilik o m p re tra ž iv a n ja m o ra ju se u va žav a ti o d re đ e n e s m e m ic e .

T 72

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r M o ž e se p retraživati p o m o ć u p refik sa, o d n o s n o su fik sa z a p retraživ an je. N a k o n

k lik a n a d u g m e isp iše se sp isa k k o ji sad rži sa m o iz b o r n a jk o risn ijih in d ek sa, k o ji su n av e d e n i i u sp u šten o m sp isk u u iz b o rn o m n ačin u pretra­ ž iv a n ja . U k o m a n d n o m n ačin u p retraživ an ja m o ž e d a se p retražu je i p re m a s v im osta­ lim p o ljim a i p o d p o ljim a , k o ja su in d ek siran a u b a z a m a p o d atak a. K o m p le ta n spisak p re fik s a i s u fik s a z a p re traž iv an je n a v e d e n j e u p riru čn ik u C O B I S S /K a t a lo g iz a c ija . K a d a se p retražu je p re m a k lju č n im rečim a, p re fik s, o d n o s n o su fik s K W (k e y w o r d s — k lju č n e reči^, m o ž e d a se izostavi. U s v im d r u g im s lu č a je v im a , p refik s, o d n o ­ sn o su fik s, m o ra d a se upiše. P r ilik o m p re tra ž iv a n ja p re m a k lju č n im rečim a, iz m e đ u p o je d in ih p o jm o v a m o ra ­ j u d a se k o riste lo g ič k i, o d n o sn o kontekstualni operatori. A k o se koristi p re fik s z a p re ­ tra živ a n je K W , zah tev z a p re traž iv an je se u p isu je u z a g ra d a m a .

1.8.1.5. Pretraživanje bez adrese stranice Z a p re tra ž iv a n je o b ič n im p re tra ž iv a č im a i m e ta p re tra živ a č im a koriste se k lju čn e reči ili iz ra z i (fr a z e ), k o je j e p o tre b n o d o d atn o defin isati. D o d a t n o d e fin is a n je o stvaru je se u z p o m o ć o p e ra to ra i u p o tre b o m o d ređ en ih zn a k o v a . P re tra ž iv a n ja b e z ad rese stranice re a lizu ju se u s p o s ta v lja n je m v e z e iz m e đ u k lju ­ čnih reči, p o m o ć u lo g ič k ih operatera, k o je p re d sta v lja ju e n g le s k e rije či A N D , O R i N O T . U p it i se p re c iz ira ju lo g ič k im op erato rim a, k o ji se p išu v e lik im s lo v im a . N a jč e š ć e se k oristi o p e ra to r I. P o m o ć u lo g ič k ih operatora, zah tevi z a p re tra ž iv a n je m o g u se d o ­ d atn o o g ra n ič iti ili proširiti.

II ■

L o g ič k i o p e ra to ri

AND (I — pretraživaču se naređuje da traži dokum ente sa svim navedenim ključnim rečim a, O R (E LI — pretraživaču se naređuje da traži dokum ente s b ilo kojim o d nave­ denih reči), N O T ( N E — isključuje određene reči iz niza), ______N E A R ( B L I Z U — definiše koliko reči termin m ože biti udaljen, npr 12). K o r iš ć e n je logičkih o p era to ra

Predm et istraživanja: Školski uspeh darovitih učenika M o g u ć e ključne riječi: daroviti učenici; školski uspeh U sp o sta v lja n je veze izm eđu odabranih ključnih reči: 1. postupak: pronalaženje referentnih radova koji se o dn ose sam o na jed n u od ključnih reči — d a ro viti u čen ici I L I školski uspeh Postupak proširuje o bim generisanih referentnih. 2. postupak: pronalaženje radova u kojim a se traže stavke u k ojim a se nalaze o b e reči — d a ro viti u čen ici I školski uspeh Postupak sužava o bim referentnih radova. 3. postupak: ograničava obim referentnih radova — daroviti učenici N E školski uspeh

I

A k a d e m s k o p is a n je

73

Z n a č e n je logičkih o p e ra to ra :

O R — Rezultat pretraživanja su zapisi koji sadrže b a re m je d a n od navedenih p o jm o v a za pretraživanje. A N D — R ezultat pretraživanja su zapisi koji sadrže o b a pojm a, odn osn o s v e p o jm o v e k o je sm o p o v e zali sa operatorom A N D . N O T — R ezultat pretraživanja su zapisi koji sadrže prvi p ojam , a ne sadrže p o jam koji sledi iza operatora N O T . U p o tr e b a logičkih o p era tora

iii

M

M

MJIM

B

M HE

¡¿£m m |£d m irJ sa B IM

rOAHHa H3A3»^a 1H a c jio B |H acjiO B 1Kru^HHm p&Hm 1Ajnrop - K op n op ai4Mja

■r* Pedagoška, is t r a ž iv a n ja

SĐ orđević

M

orpaMMHabaH>e

1 0:1 M0 H0 rpa4>cKe ny6jiMKaL(Mje

B pcra rpa | flM G M O : .

c e a HM CMa

m

m -

E-npMcnryn:

R ezultat p retra živa n ja

¡SSx> agM

'*'<■1( 3^

^muiM^

illlllllilillw M liiiM liM «i ^ M W W I i i H M ^ M u, ----------- ...... -------- - „ 'M ........... ^ ^ Onpmntmm.ft^-...II.................... ia»M»w»«>. nw«ni.»^, :s f Vm ochnojM oBo3» r»F

‘

' 'r ~

^

...

C'.-' . 1 I I VKtv a m

7 4 ________________________________________________________________________ M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

1.8.2. Klektronske zbirke kataloga i bibllogranja V o d i č k ro z N a r o d n u b ib lio te k u S r b ije (2 0 0 6 ) sad rži, p o re d o sta lo g , i p o p is k a ta lo g a i b ib lio g r a fija . T e k u ć a b ib lio g r a f ija S r b ije se sastoji o d p o p is a svih vrsta g ra đ e i p u b lik a c ija , k o je se to k o m g o d in e o b ja v e n a teritoriji R e p u b lik e S rb ije . O v a b ib lio g r a fija j e d o 2005. g o d in e o b ja v ljiv a n a k a o štam p an o iz d a n je , a n ak o n to ga sam o k a o ele k tro n sk o iz d a n je , d o stu p n o on lajn. K a o d ig ita ln a z b irk a o b u h v a ta sv a iz d a n ja i sv e serije tekuće b ib lio g r a fije , o d 2003. g o d in e , i to: m o n o g r a fs k e p u b lik a c ije (četiri s v e sk e g o d iš n je ), p re v o d i (g o d iš n je ), zv a n ičn e p u b lik a c ije — m o n o g r a fs k e (g o d iš n je ), n e k n již n a g r a đ a (g o d iš n je ), serijsk e p u b lik a c ije (g o d iš n je ), z v a n ič n e p u b lik a c ije — serij­ ske (g o d iš n je ), član ci i p rilo z i u se rijsk im p u b lik a c ija m a (g o d iš n je ). Iz la z i u serijam a. S e rija A : d ru štv en e nau ke. S e rija B : p riro d n e, p rim e n je n e , m e d ic in s k e i tehničke n auke i S e rija C : um etnost, spc-rt, filo lo g ija i k n jiževn ost. T e k u ć a b ib lio g r a fija se p retražu je p o p o s e b n o m s o ftv e ru k o ji o m o g u ć u je p o je d in a č n o p re tra ž iv a n je p o se rija m a i go d ištim a, i to p o autoru, n a s lo v u , U D K b ro ju , predm etn oj o d red n ic i, I S B N ili I S S N b ro ju . K a t a lo g k n jig a n a je z i c i m a j u g o slo ve n sk ih n a r o d a 1 5 1 9 —1867. sad rži o k o 3000 b ib lio g r a fs k ih z a p isa z a k n jig e , n a je z ic im a ju g o s lo v e n s k ih n a ro d a o b ja v lje n im u tretira­ n o m p e rio d u , n a je z ic im a ju g o s lo v e n s k ih n a ro d a k o je se n a la z e u fo n d o v im a N a r o d n e b ib lio te k e S rb ije . P re tra ž iv a n je k a ta lo g a se o b a v lja sa m o p o autorim a. K a t a lo g k n jig a n a je z i c i m a ju g o s lo v e n s k ih n a r o d a 1 8 6 8 —1972. sad rži 3 5 0 .0 0 0 b i ­ b lio g r a fs k ih z a p is a z a k n jig e u tretiran om p e rio d u , n a je z ic im a ju g o s lo v e n s k ih n a ro d a k o je se n a la z e u fo n d o v im a N a r o d n e b ib lio te k e S rb ije . P re tra žu je se p o au to rim a i to­ m o v im a . S rp sk a b ib lio g r a f ija — k n jig e 18 6 8 —1944. sad rži k n jig e k o je se n a la z e u b ib lio t e ­ k a m a u svetu, a k o je p rip a d a ju srpskoj pisan o j kulturnoj baštin i, sa o k o 90 .0 0 0 b ib lio ­ g ra fs k ih zap isa . P retražu je se p o to m o v im a i autorim a. T e k u ć a b i b l i o g r a f i ja „ S e r b i k a “ iz la z i o d 20 0 5 . u d v e s v e s k e g o d iš n je : M o n o ­ g r a fs k e p u b lik a c ije i n e k n již n a g r a đ a i S e rijs k e p u b lik a c ije . O b u h v a t a : s v e p u b lik a c ije S r b a k o ji ž iv e iz v a n g r a n ic a terito rije S r b ije o b ja v lje n e n a stran im je z ic im a , s v e p u b li­ k a c ije o b ja v lje n e n a s rp s k o m je z i k u b ilo g d e u svetu v a n g r a n ic a terito rije S r b ije , sv e p r e v o d e d e la srp sk ih au to ra o b ja v lje n e n a b ilo k o m je z ik u i b i lo g d e u svetu van g r a ­ n ic a te rito rije S r b ije , s v e p u b lik a c ije o S rb im a , srp sk o j k u ltu ri, n a u c i, isto riji, u m e tn o ­ sti o b ja v lje n e n a b i l o k o m je z ik u i b ilo g d e u svetu van g r a n ic a terito rije S r b ije . M o ž e se p re tra ž iv a ti p o a u to rim a, n a s lo v im a , p re d m e tn im o d re d n ic a m a , z e m lja m a o b ja v lj i ­ v a n ja , U D K b r o je v im a , p o je z ic im a n a k o ja su p re v e d e n a d e la sa s rp s k o g je z ik a , I S B N ili I S S N b r o je v im a .

P o s to ji j a k o m n o g o b ib lio te k a k o je n u d e b e sp la ta n p ristu p s v o jim elek tro n sk im k a ta lo z im a p re k o Interneta (č e s to p o d a k ro n im o m O P A C — o n la jn ja v n i k a ta lo g ). O v d e su s a k u p lje n e a d rese W e b k a ta lo g a zn ačajn ijih b ib lio te k a u svetu, u k lju č u ju ć i i b ib lio t e ­ k e u n a še m n a jb liž e m o k ru ž e n ju , k a o i n e k o lik o direktorij u m a o v ih k a ta lo g a .

A -k a d em sk o p is a n je

75 E -k a ta lo zi

N a c io n a ln a biblioteka K anade: A m ic u s ( http://www.nlc-bnc.ca/7/2/) N acio n a ln a bibliotek a Španije: A ria d n a ( http://www.bne.es/ingles/cat-fra.htm) D an sk i nacionalni centralni katalog: B ib lio te k ( http://www.library.dk/) Centralni katalog N o rv e š k e (p rek o 6 m iliona zapisa): B IB S Y S (http ://wgate.bibsys.no/search/pub?lang=E) K atalozi Britanske biblioteke: British L ib ra ry C atalogu es ( http://www.bl.uk/catalogues/toppage.htm l) K atalozi Francuske nacionalne biblioteke: C atalogu es et R essources Electroniques ( http://www.bnf.fr/pages/zNavigat/fram e/catalog.htm ) E -k atalo zi biblioteka u B iH : C O B IS S / O P A C B IH ( http://w w w .cobiss.ba/scripts/cobiss? uk az=getid& lang=w in& lani=ba) E -k atalozi biblioteka C rn e G o re : C O B I S S / O P A C C G ( http://cnbct.cnb.cg.ac.yu/cobiss/) E -k atalo zi biblioteka M ak ed o n ije: C O B I S S / O P A C M K ( http://www.nubsk.edu.mk/scripts/cobiss) E -k atalo zi N a c io n a ln e i univerzitetske biblioteke u Z a g re b u : ( http://www.nsk.hr/D igitalLib.asp x? id =8 ) E -k atalo zi Švajcarsk e nacionalne biblioteke: H elviticat ( http://www.helveticat.ch/)— Elektronski katalozi N a ro d n e i univerzitetske biblioteke u L ju b lja n i: ( http://www.nuk.uni-lj.si/vstop.cgi) — Elektronski katalozi N a c io n a ln e biblioteke H olan dije: ( http://www.kb.nl/kb/resources/fram eset_catalogi-en.htm l) — Elektronski katalozi K o n gresn e biblioteke: L ib ra ry o f C on gress O n lin e C atalogue ( http://catalog.loc.gov/) Elektronski katalozi N a c io n a ln e biblioteke Australije: ( http://www.nla.gov.au/webpac/) E -k atalo zi N a c io n a ln e biblioteke Švedske: R e g in a ( http://unow.kb.Se/ALEPH/-/con-lng/eng) E -k atalo zi K ra lje v sk e biblioteke D anske: R E X ( https://rex.kb.dk/F/)

76

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r D ire k to riju m i

D irek toriju m elektronskih kataloga biblioteka p od C O B I S S platform om : C O B I S S ( http://www.cobiss.net/default_scr.htm) D irek toriju m elektronskih kataloga nacionalnih biblioteka (U n iv erzitet u K vi n sle n d u ): http://www.library.uq.edu.au/ssah/jeast/) E v ro p sk a digitalna biblioteka E D L ( http://www.edlproject.eu/) D irek toriju m bibliotečkih i knjižarskih kataloga: http://w w w .ubka. uni-karlsruhe.de/kvk.htm l) D irek to riju m w e b prezentacija velik og b ro ja biblioteka i njihovih elektronskih ka­ taloga L ib D e x ( http://www.libdex.com /) D irek toriju m biblioteka iz preko 115 zem alja: L I B W E B (http: Vsunsite.berkeley.edu/Libweb/) E v ro p sk a biblioteka: T E L ( http://www.theeuropeanlibrary.org/portal/index.htm )

1.8.3. Pristup časopisima i bazama podataka preko KoBSOlV servisa K o B S O N (K o n z o r c iju m b ib lio te k a S r b ije z a o b je d in je n u n a b a v k u ) u k lju č u je 150 b ib lio te k a u S rb iji. F o r m i r a n je sa c ilje m d a b i se b rž e , lak še i je ftin ije p ristu p ilo stranim n a u č n im č a s o p is im a i b a z a m a p od atak a. O b e z b e đ u je se on lin e p ristu p z a o k o 16000 in ostran ih n au čn ih č a s o p is a u p u n o m tekstu, d o k isto v re m e n o b ib lio te k e u S rb iji, p re k o o v o g k o n z o rc ij u m a, d o b ija ju 3 0 0 n a s lo v a č a so p isa u p a p irn o j fo rm i. Istra živ a č i z a p o s le ­ ni u d rž a v n im o b r a z o v n im i n a u č n im in stitucijam a S r b ije , o d n o s n o sv i k o ji su p rik lju č e ­ ni n a A k a d e m s k u m re ž u m o g u b e sp la tn o koristiti svetsk e b ib lio te č k e b a z e p re k o o v o g servisa. K o B S O N lista p re d sta v lja sp isa k svih č a s o p is a k o ji su n a n ek i n ač in dostupn i u b ib lio te k a m a , b i lo elek tron sk i, b ilo u p apirn o j fo r m i, i to z a s v e g o d in e o d 1984, u k lju ­ ču ju ći i n a s lo v e č a s o p is a k o ji iz la z e u S rb iji i im a ju elek tro n sk u fo rm u . P risu stv o č a s o ­ p is a n a o v o j listi j e sa m o p ok azatelj dostupnosti, a n ik a k o kvaliteta. U s lu g e K o B S O N - a m o g u se koristiti u z m aterijaln u n a d o k n a d u u: N a r o d n o j b ib lio t e c i S r b ije u B e o g r a d u , za tim u B ib lio t e c i M a t ic e srp sk e u N o v o m S a d u i U n iv e rz ite ts k o j b ib lio te c i „ S v e to z a r M a r k o v i ć “ u B e o g r a d u ( h ttp ://w w w .un ilib.bg.yu/u slu ge/cen e/in tem et.p h p ). P o d e š a v a n je K o B S O N servisa p re k o raču na ra A k a d em sk e m reže

(1 ) Podesiti u Internet E x p lo re r-u P ro x y server univerziteta. (2 ) O dabrati: T o o ls — Internet O ptions — Connections — L A N Settings. (3 ) M ark irati p o lje „ U s e a prohy server“ . (4 ) U pisati u p o lje „ A d re s a “ jed n u od dozvoljenih IP adresa (slo v n u ili brojčanu). — Proxy-2.rcu b.bg.ac.yu ili (147.91.1.45) — Univerziteti u B eo grad u i — K ragujevcu. — P ro x y .ftn.ns.ac.yu ili (147.91.173.31) — Univerzitet u N o v o m Sadu. — P r o x y .junis.ni.ac.yu ili (16 0.99 .1 .9 ) Univerzitet u N išu . (5 ) U p isati u p o lje ,J*ort“ „8080“ .

■

A k a d e m s k o p is a n je

11

Pristup K o B S O N servisim a p rek o računara van A k a d e m s k e m re že m o g u ć j e uz prethodnu registraciju, o d n o sn o potpisanu licencu (preuzetu sa K o B S O N Internet strani­ ce), k o ju im a ju p ra v o d a d o b iju svi zap o slen i u institucijam a čiji j e o sn iv ač R e p u b lik a S r­ b ija i to besplatn o. L ic e n c a sadrži d o d e lje n o k orisn ičko im e i šifru, nakon č e g a se p rija­ v ljiv a n je o b a v lja n a adresi: ( http://nainfo.nbs.bg.ac.yu) ili p rek o g la v n e stranice K o B S O N . R egistracija p o d ra z u m e v a pristup in fo rm acija m a na K o B S O N stranici (im p a k t fak tor ča ­ sopisa, detaljne in fo rm a c ije o č a so p isim a ) i p reu zim an je ra d o v a d o n iv o a sažetka. P ostu p a k registra cije

(1 ) Izabrati „R egistracija“ iz gla v n o g padaju ćeg m enija i popuniti podatke u p on u ­ đenom form ularu. (P o lja označena zvezd icom su obavezn a). (2 ) Izabrati i upisati korisničko im e i šifru (koriste se pri svakom p rijav ljiv an ju na K o B S O N ). (3 ) Izabrati „R egistruj se“ d olazi poruka o potvrdi registracije. (4 ) A ktivirati n alo g je d n im klikom na „link“ u prim ljenoj E -m a il poruci. N a k o n registracije, u s lu g e K o B S O N - a se koriste tako d a se u p re d v iđ e n a p o lja unese k o ris n ič k o im e i lo zin k a.

O P A C katalozi. — (O n lin e P u b lic A c c e s s C a t a lo g ) — F o rm ira n i su u sv e tsk im i d o m a ć im b ib lio te k a m a , p re k o k o jih se u z u p otrebu lo z in k e m o g u pretražiti b ib lio te č k i fo n d o v i i to p o in d e k su autora, n a slo v a , k lju čn ih reči i d ru g o g . Pristup „Evropskoj biblioteci“ . — N a Internet ad re si N a r o d n e b ib lio te k e S r b ije m o g u se izvršiti s le d e ć e u s lu g e : p retraživ an je elek tron sk ih k a ta lo g a b ib lio te k a je d a n a e s t z e m a lja (F in sk a , F ra n c u sk a , H o la n d ija , H rv a tsk a , Italija, N e m a č k a , P o rtu g a l, S lo v e n ija , S rb ija , Š v a jc a rs k a , V e lik a B rita n ija ); p re g le d a ti i pretražiti p re k o stotinu zb irk i, d ig ita l­ nih d o k u m e n a ta n a v e d e n ih n a c io n a ln ih b ib lio te k a ; p ristu p p o rtalu e v ro p s k ih b ib lio te k a sa o s n o v n im in fo rm a c ija m a o 43 n a c io n a ln e b ib lio te k e E v r o p e i d ig ita ln im fo n d o v im a iz 43 n a c io n a ln e b ib lio te k e E v ro p e . V e o m a j e tešk o uskladiti za h tev e č u v a n ja elek tro n sk ih izd a n ja . P o r e d b ib lio te k a , to ra d e iz d a v a č i k o ji a rh iv ira ju s v o ja izd a n ja , ili „ a g re g a to r s e rv is i“ k o ji sk lad ište iz d a ­ n ja različitih iz d a v a č a . A le k s a n d r a V ra n e š (2 0 0 6 ) n a v o d i i n e k e o te ž a v a ju ć e o k o ln o sti ra d a virtu eln ih v is o k o š k o ls k ih b ib lio te k a : p ro b le m i v ez an i z a au to rsk a p ra v a , p orast tro­ šk o v a, n ed o statak k o m p a tib iln o sti m e đ u iz d a v a č im a , za h tev n a o b u k a z a k o rišć e n je , k o ­ rišćen je s p e c ija ln e o p re m e , tešk oće pri p o z a jm ljiv a n ju , n e d o v o ljn a p o k riv e n o s t intere­ so v a n ja k o risn ik a d ig ita ln o m p e rio d ik o m , tešk oće p o v e z iv a n ja d ig ita ln o g i šta m p a n o g o b lik a , k o m p le k s n o s t licen cn ih sp o razu m a, konstantna p ro m e n ljiv o s t iz v o ra , što o n e ­ m o g u ć u je p o u z d a n o s t pri citiranju.

Pretraživanje publikacija na Internetu. — Z a h v a lju ju ć i Intem etu , m o gu ć n o sti p ro n a la ž e n ja in fo rm a c ija su v e o m a p o v e ć a n e . A k a k o sv i iz v o ri n isu je d n a k o v a ž n i ni je d n a k o p o zn ati z a n au čn i ra d k o ji se p iše, isto tako nisu je d n a k o p o u z d a n i z a p o treb e izrad e a k a d e m sk ih i n au čn ih ra d o v a , p o tre b n o j e u fu n k c iji b ib lio g r a fs k o g istraživ an ja koristiti v iš e strategija p re tra ž iv a n ja Interneta. V a ž n o s t i p o u z d a n o s t iz v o ra se p ro c e n ju je n a o s n o v u p o re k la (k o g a j e n a p is a o ), k a d a j e stranica ažu riran a, ra d i li se o p ro m o tiv n o m , p ro d a jn o m ili s p o n z o ris a n o m m ate­

78

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

rija lu , je s u li p o d a c i d o k u m e n to v an i. A k o se u U R L adresi n a la z i s lo v o č, to u k a z u je da j e to lič n a stranica autora. Stran ice registro van ih d o m e n a se m o g u p ro v eriti k o d a g e n c i­ j e z a re g istro v a n je : ( h ttp ://w w w .rip e.n et/cgi-bin /w h ois). In fo r m is a n o s t o tem i p o d ra z u m e v a p o z n a v a n je im e n a istakn utih au tora n a o d r e ­ đ e n o j terito riji i p o z n a tih sajto va. O tim a d re s a m a p o t re b n o j e v o d iti b e le š k e . P re tr a ž iv a n je se m o ž e re a liz o v a ti: ( I ) b e z p o z n a v a n ja a d re s e stran ice i ( 2 ) p o m o ć u U R L ad re se . K o riš ć e n je znakova N a v o d n ic i „ pretraživaču naređuju da traži sam o stranice koje sadrže reči koje su upisane i to tačno istim redosledom , npr. na upit ,,opisno ocen jivan je“ d o b iju se sve stranice na k ojim a se sintagm a o p isn o o c e n jiv a n je p o ja v lju je isključivo tim redosledom ; Z n ak + pretraživaču naređuje da traži sve stranice koje sadrže te reči ili fraze bez o bzira na poredak, npr. na upit o c e n jiv a n je + o p is n o d o b iju se sve stranice k oje sadrže o v e d ve reči; Z n a k — pretraživaču naređuje da isključi stranice koje sadrže navedene reči ili fraze, npr. na upit o c e n jiv a n je — o p isn o d obiju se sve stranice k o je sadrže reč — o c e n jiv a n je , a ne sadrže reč opisno-. Z n a k * upisuje se sam o kao deo neke reči a ostalo se zam eni znakom , npr. upit p e d * d o b iće sve stranice koje sadrže reči p ed a go g, p e d a g o g ija , pedagoška, p edagoški, pedagošk o, pedijatar; U p itn ik ? zam enjuje bilo koji znak ili slo vo u izrazu koji se traži, npr. upit ?aza d o b iće se stranice koje sadrže reči: baza, oaza, faza, m aza i si.

V la s tita im e n a i fra z e (d v e i v iše re č i) se stav ljaju p o d zn ak e n a v o d a (n p r. ,,V la d o S m it“ ). Z n a k o v i + i — se sta v lja ju b e z ra zm a k a u z reč n a k o ju se o d n o se , a k o d fra z a isp re d n a v o d n ik a . Z a p re t ra ž iv a n je iz v o r a p o tre b n o j e p o z n a v a ti k o jim a la to m se m o g u koristiti p o je d in i o p e ra to ri. A k o se p r ilik o m p re tra ž iv a n ja , p ri p o s t a v lja n ju z a h te v a ko riste je d n a ili d v e k lju č n e re či, za h te v n a jč e š ć e n ije p re c iz a n , p a ni p re tra ž iv a n je n e ć e biti k v a litetn o . K o r iš ć e n je ključnih reči

„U ticaj nasilja na televiziji na d ecu“ tražimo kao: children AJSTD television A N D violence ili-t- children-f- television-f- violence ocenj i v a n je+ v lad an je D o d a v a n je m prethodnoj reči jo š jed n e ključne reči opisno o cen jiv a n je + v la d an je d obiće se precizniji izbor. N e k i p retraživ ači ra n g ira ju rezultate p retraživ an ja p o tom e k o lik o se puta traženi term in (k lju č n a re č ) s p o m in je u dok um entu , d a li se n alazi u n a slo v u , k o lik o j e b liz u p očetk u teksta ili k o lik o se u čestalo d ok u m en t koristi.

Ahuderrisho p is a n je

79

A k o ž e lim o d a se in fo rm iš e m o o v e o m a s p e c ifič n im te m a m a iz d o m e n a , npr. m ik ro p e d a g o g ije , d o v o ljn o j e d a tražim o p o k lju č n im re č im a sv a o n a d o k u m e n ta g d e se one n alaze. T a k o ć e m o d o biti m n o g e va ž n e član k e iz razn ih priznatih č a s o p is a k o ji se tiču n a š e g in tereso v a n ja, ali i p o datu m u o b ja v ljiv a n ja (k o ji sm o , takođe, m o g li u n ap re d d a o d re d im o — u v id u o b im a : o d —d o ; p isaće u je d n o m o d d o b ije n ih r e d o v a na ek ran u ad resa servera: ( h ttp ://w w w .n ejm .org/size 2 k -2 4 F e b 9 7 .), g d e j e m a n jim s lo v im a o z n a ­ čen a i v e lič in a član k a, u slu čaju d a ž e lim o zaista d a p o g le d a m o dati tekst i, even tu a ln o , k o p ira m o , n a svo j ra č u n a r ili n a sp o ljn u m em oriju^.

1.8.4. Pretraživanje po parametrima U R L adrese U slu č a ju p re tra ž iv a n ja o b ič n im p re tra ž iv a č im a i m etap retraživ ačim a, a k o se z a ­ traži ad resa ( http://oup.co.uk), d o b ije se p o p is svih U R U a d resa k o je sa d rž e taj d o m e n . Iz ra z n ap isan m a lim s lo v im a p ro n a la z i iz ra z e k o ji su n ap isa n i m a lim , v e lik im ili sa m o p o č e tn im v e lik im s lo v im a , a iz ra z n apisan v e lik im s lo v im a traži s a m o za d an i o b lik . N a k o n što se d o š lo d o stranice k o ja sad rži p retraživač, u p o lje za un os p o stu p ak j e sled eći: ( 1 ) u p išu se k lju č n e reči k o je će p retraživač d a p ro n a đ e ; ( 2 ) k lik n e se na d u g m e S E A R C H i d o b iju se lin k o v i; ( 3 ) o d lu č u je se o tom e koji će se lin k o v i slediti; ( 4 ) p r e g l­ ed aju se stranice k o je se d o b iju i kon statu je d a li se p ro n a š lo o n o što j e traženo. L in k o v i su g la v n o sred stv o k retan ja p o Intem etu. M o g u biti p re d sta v lje n i tekstom , slik o m , m e n ije m ili a n im a c ijo m . U sp isk u k o ji se n a z iv a H is t o r y v o d i se autom atski p re c iz n a e v id e n c ija o s v im W e b stran icam a i W e b sa jto v im a k o ji su p re g le d a n i, sa v re m e n o m i d a tu m o m k a d a su p o seć en i i k o lik o puta su stranice p re g le d a n e .

Pretraživanje kataloga i vodiča. — U k o li k o j e n e p o zn ata a d re sa ili w e b stranica već j e p o z n a to sa m o p o d ru č je ili tem a k o ja istraživ ača za n im a, tada se k oriste p redm etn i v o d ič i i k a ta lo zi (im e n ic i) u k o jim a se m o ž e naći o d g o v a r a ju ć a tem a, a p re k o n je d oć i d o stranica k o je su v a ž n e za istraživan je. Elektronska pošta. — O m o g u ć u je ra zm en u tj. k o riš ć e n je i s la n je nestrukturisanih naučnih p o d a ta k a (projek atri istraživan ja, tekstova, statističkih p o d atak a , m e m ih instru­ m enata, tabela, g r a fik o n a , iz v e šta ja istraživan ja, n a ru d ž b e n ic a z a m e đ u b ib lio te č k e p o ­ z a jm ic e p u b lik a c ija i s i), n a m d ž b e n ic a k n jig a u k n jižarsk o j m re ži ili n e p o s re d n o o d iz ­ d av ača . P r e k o elek tro n sk e pošte, na e -m a il ad rese n au čn ih ra d n ik a šalju se o b a v e š te n ja o n a u č n im s k u p o v im a , d a ju uputstva i p ro p isu ju u slo v i z a teh n ičk o o b lik o v a n je n aučnih ra d o v a. N a u č n i i stručni ra d o v i m o g u se dostaviti e le k tro n s k o m p o š to m n a e -m a il a d re ­ se o rg a n iz a c io n ih o d b o r a n au čn ih sk u p o v a i k o n fe re n c ija , re d a k c ija č a s o p is a i sličn o. D a je se m o g u ć n o s t d ire k tn o g o b ra ć a n ja d ru g im n a u č n im ra d n icim a , čim e se d o b ija n e­ p o sred n a p o m o ć u n e p o s re d n o m n a u č n o m stvaralaštvu. U z p o m o ć In tem eta m o g u se predstaviti rezultati istra ž iv a n ja u v id u stacioniranih ili d in a m ič k ih p rezen tacija.

V iš e o načinu p o sta v lja n ja upita — sintaksi u procesu pretraživan ja videti u radu: L jilja n a K m e ta (2 0 0 4 ): „ P ro b le m i p re tra živ a n ja i p rezen tovan ja n a Intem etu u z osvrt n a sm ernice u W e b d iz a jn u ” . P e d a g o š k a stva rn o st. N o v i S ad , L , 1—2, str. 101—110.

80________________________________________________________________________ ]VI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

1.8.5. Elektronske publikacije P u b lik a c ije k o je čini skup zap isa u o b lik u teksta, slika, g ra fik o n a , prikaza, an im aci­ ja , z v u k a i si. k o jo j se m o ž e pristupiti p o m o ć u računara n a z iv a ju se E -p u b lik a c ije . Ziapisi su m e đ u s o b n o p o v e z a n i tzv. lin k ovim a, p a se m o že istraživač usm eriti naostalu građu. E lek tro n sk e k n jig e m o g u biti prikazane na Intem etu u P D F form atu (p o rtab l digital fo r ­ m at) k o ji se m o ž e čitati ali ne i m enjati, m o že biti form atiran k a o u štam panoj p u b lik a ciji sa stranam a, n u m eracijam a, en d i fusn otam a i si., ali i u H T M L , H T M , D H T M L i d ru g im form atim a, k o d k o jih p rik az nije identičan štam pan om izdanju. P o ja v lju ju se n a m ed ijim a k o ji su čitljivi na račun aru d v a o sn o v n a vida: ( I ) k a o statične elektronske p u b lik a c ije u fo rm i diskete, C D - R O M - a , k a o zasebn e p o o b lik u i sad ržaju i fik siran e je d in ic e i (2 ) on li­ ne baz;e p od atak a (instaliran e na n e k o m m re žn o m m estu ) k a o elektronski časo p isi i e lek ­ tronske k n jige. O v e m ogu ćn o sti su više p o g o d n e za člank e a m an je za k n jige. U v o d i se au ditivn a kom ponenta. Im a početnu stranicu na ko jo j j e sadržaj, sa k o je se m o ž e doći na svak i n aslo v , o d n o sn o p o d n a slo v . O stali d e lo v i k n jig e p relim in am i, tekstualni i referentni, o rga »iizo v an i su k a o k o d štam panih izdanja. O m o g u ć a v a se p ro n a la žen je b ilo k o je reči ili p od atk a u tekstu, p o v e z u je čitaoca sa b ilo k o jim citiranim iz v o ro m on lajn na Intem etu ili n a lo k aln oj m reži. M o ž e se dospeti u s v a k o m trenutku d o b ilo k o je g d e la k n jige. U m e s to n a p o m e n a i in d ek sa koriste se p ogo d n o sti hiperteksta (lin k o v a ). ■

l.S.S.l. Elektronske enciklopedije i rečnici E le k tro n sk e e n c ik lo p e d ije i rečn ici altem a tiv a su In tem etu i im a ju sle d e ć e p re d ­ nosti: ( I ) im a ju o rg a n iz o v a n i razvrstan m aterijal p a se p o d a c i la k o n ala z e ; ( 2 ) m aterijal j e p re d sta v lje n u sa že to m o b lik u , la k o g a j e p re gled ati i p ro cen iti d a se m o ž e koristiti i ( 3 ) p o d a c i su autentični, istiniti i staln o se u p o tre b lja v a ju . Elektronske en cik lop ed ije i rečn ici

E n cy clo p e d ia.c o m ( http://v^ww.encyclopedia.com ) E n cy clo p e d ia R esources ( http://www.refdesk.com/myency.htrrjl) E n cy clo p e d ia Sm ithsonian ( http://www.si.edu/resource/fag) O n line rečnik ( http://www.vokabular.org) W ik ip e d ia , the free encyclopedia ( http://w w w .w ikpedia.org) W ik ip e d ia na srpskom jezik u ( http://sr.wikipedia.org/wiki/Srbija)

Wikipedia. — T c j e s lo b o d n a In tem et e n c ik lo p e d ija k o ju , p o d o d g o v a ra ju ć im u s lo v im a , m o g u i p o setio ci d a d o p u n ja v a ju i u re đ u ju s la n je m č la n a k a i p od ataka. W i k i ­ p e d ia j e o tv o re n a e n c ik lo p e d ija , za p o č e ta 2001. g o d in e . S a d rž i o k o 1400000 č la n a k a na e n g le s k o m je z ik u . N a la z i se n a adresi ( w w w .w i k i p e d ia .o r g ). W ^ikipedia n a s rp sk o m j e ­ zik u ( h ttp ://sr.w ik ip ed ia.org/w iki/S rbija). P o zn ate su i e n c ik lo p e d ije : E n c y c lo p e d ia R e ­ s o u r c e s ( w w w .r e fd e s k .c o m ) i E n c iy c lo p e d ia S m ith s o n ia n ( w w w .s i.e d u / re s o u rc e / fa g ), B r ita n ic a , E n c a r ta .

O d re d n ic e se p ro n a la z e tako što se u p o lje z a p retragu u n ese n a z iv e n c ik lo p e d ije . T im e se d o b iju lin k o v i, m e đ u k o jim a se n alazi i lin k k a o d a b ra n o j e n c ik lo p e d iji. I z b o ­ ro m o d g o v a r a ju ć e g lin k a d o b ije se p rv a stranica e n c ik lo p e d ije . T im e su p o n u đ e n a ra z li-

A k a d e m s k o p is a n je _______________________________________________________________________ ___________ ^

čita p o d ru č ja z a p ro n a la ž e n je en c ik lo p e d ijsk ih o d red n ic a. M o ž e se koristiti i p retraži­ vač, pri čem u se p o m o ć u o d g o v a ra ju ć ih k lju čn ih reči d o la z i d o o d g o v a r a ju ć e strariice.

Encycloped[ia.coin. — P re d sta v lja p rv u be sp la tn u In tem et e n c ik lo p e d iju , k o ja sad rži 5 7 0 0 0 č la n a k a iz E n c ik lo p e d ije C o lu m b ia (6 . iz d a n je ), k o ji se re d o v n o d o p u n ­ ju ju . S v i član ci su p o v e z a n i sa slik am a, m a p a m a i n o v in s k im č la n c im a k o je o b e z b e đ u je ,,e lib ra ry “ . E n c y c lo p e d ia .c o m se n alazi n a adresi: ( http://v^ww.e n c y c lo p e d ia .c o m ). Encarta. — M ic r o s o it -o v a e n c ik lo p e d ija n a C D - u , k o ja se p ro d a je <^iše o d e n c i­ k lo p e d ije u p isan o j v e rziji. M o ž e d a detektuje k a d j e ra č u n a r n a v e z i s In te m e to m i autom atski p o z iv a o d re đ e n i sajt i sk id a n a jn o v ije stvari, sn im a ju ć i ih nđi h a rd d isk k o ri­ snika. S a d rž i i p re tra ž iv a č e k o ji p retražu ju ne sam o p o n a s lo v im a , v e ć i pso, sa m im č la n ­ cim a, č im e se d o b ije m n o g o v iš e in fo rm a c ija . P re tra živ a č o m o g u ć u je i tražSnje p o slič­ n im p o jm o v im a . Britanica. — N a jp o u z d a n iji iz v o r in fo rm a c ija u svetu , k o ja iz la z i V iše o d 2 3 0 g o d in a j e B rita n ic a . P o z n a ta j e p o s v o jo j v e ro d o s to jn o sti i p o u z d a n o s ti p o d atak a . O b u h v a t a s v e o b la s ti lju d s k o g zn a n ja , o d p o d a ta k a iz d a v n e p ro š lo s ti d o n a jn o v ijih s a z n a n ja iz o b la s ti p riro d n ih i d ru štv e n ih n au k a. U s p o s t a v ila j e ta k v e sta n d a rd e , d a se p re m a n jim a v re d n u ju s v a le k s ik o g r a fs k a d e la u svetu. I z d a je se u s v im v e r z ija m a : šta m p a n o j, n a In te m e tu , C D - r o m u ili D V D - u . N a k o m p a k t d is k o v im a j e sa zn atn o p ris tu p a č n o m c e n o m o d 7 0 eu ra, u to m o v im a n a štam p an o j v e r z iji o d n e k o lik o h ilja d a eura. Srpski elektronski rečnik. — S a d rž i 3 0 0 .0 0 0 reči i o k o 1.50 0.00 0 zn ačen ja. T o j e p rv i i n a jv e ć i elek tro n sk i re čn ik u S rb iji u iz d a n ju A g e n c ije z a s o ftv e r i in telektualne u s lu g e S -r b o s o f au tora M ilo r a d a S im ić^. B ib lio te k a rsk i te rm in o lo šk i re č n ik e n g le s k o srpski / s rp s k o -e n g le s k i. P o s to je i rečn ici e n g le sk o -s rp s k i, n e m a č k o -s rp s k i k o ji im a ju fu n k c iju translatora (p r e v o d io c a ). M o g u d a p re v o d e H E L P - o v e i in tem et stranice, ali g ra m a tič k a p ra v ila n e m o g u ispoštovati. W okabular.org. — N a ad resi w w w .w o k a b u la r .o r g s rp s k o g je z ik a , k o ji j e u fa z i testiranja i ra z v o ja .

n a la z i

se

o n la jn

rečn ik

1.8,5.2. Elektronski časopisi P o sto ji v e lik i b ro j n au čn ih i stručnih č a s o p is a k o ji im a ju tzv. ele k tro n sk a izd an ja , tj. čiji se član ci m o g u d o b iti n a Intem etu. E le k tro n sk i č a so p isi m o g u biti loc ira n i: ( I ) na stranicam a iz d a v a č a , ( 2 ) nt. W e b stranicam a p o s re d n ik a i (3 > sa lin k o v a , k o ji d o d atn o p ra v e p o s re d n ic i. P o s re d n ic i im a ju v e lik i b ro j član ak a u s v o jim b a z a m a p o d ata k a , nu de p retragp k ro z č aso p ise, p r e k » autora i n a s lo v a ili čak p re k o p u n o g teksta. A . V ra n e š (2 0 0 6 ) iz d v a ja n ek e p red n osti elek tro n sk ih časo p isa: ( I ) o b e z b je đ u ju p ra v o v re m e n i p ri­ stup, b e z o b z ira n a u d a lje n o st k o risn ik a; ( 2 ) m o ž e ih isto v re m e n o koristiti v iš e čitalaca; ( 3 ) p o d rž a v a ju p o tre b e p re tra ž iv a n ja ; ( 4 ) o b e z b e đ u ju m e đ u s p b n o p o v e z iv a n je , ( S ) n u de m u ltim e d ija ln e in fo rm a c ije ; ( 6 ) štede p ro sto r z a sm eštaj g r a đ e i ( 7 ) ne za h te v a ju p o v e z ivarye i k o rič e n je u to m o v e, O s ta le prednosti: p o v e ć a v a ju b i^ in u o b ja v ljiv a n ja ra d o v a , k o risn ic im a j e o la k š a n p ristu p č a so p isim a , h ipertek stovn i o b lic i p o v e ć a v a ju m o g u ć n o s t p re tra ž iv a n ja ra d o v a j e r su p o v e z a n i s d ru g im tekstovim a, slik a m a , z v u č n im zap isim a. N e d o s ta c i elek tro n sk ih č a s o p is a su: pristup j e m o g u ć sa m o u z pretplatu, m e n ja n je sadr* žaj a sajtova.

82

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

Š ta m p a n a i elek tro n sk a v e rz ija č a so p isa ne m o ra ju se is to v re m e n o p o ja v iti, a ne m o ra ju im ati ni identičan sad ržaj. E le k tro n sk a v e rzija m o ž e im ati p ro šire n je , neku ani­ m a c iju , tro d im e n z io n a ln i p rik a z i sličn o. N e k i časo p isi iz la z e s a m o u e le k tro n s k o m o b ­ liku. Jedan b ro j č a so p isa , iz u sk o s p e c ija liz o v a n ih n au čn ih p o d ru č ja , iz d a je se u m ik ro fo rm a m a — m ik ro fiš a m a , npr. W ild ife D is e a s e s ( S A D ) . Pristu p elek tro n sk im časo p isim a m o že se ostvariti p rek o : ( 1 ) k atalo ga, (2 ) p o s e b ­ n o g seta W e b stranica i (3 ) b a z e podataka. U elek tron sk om o b lik u su dostupne i liste č a ­ so p isa . Pristup p o je d in im časo p isim a o m o g u ć u je se p o m o ć u lo zin k i, k o je d o b ija ju naučni radnici n a lični zahtev, a na o sn o v u p ro v ere stm čn og ili n a u č n o g identiteta. U p is o m lo zin ­ ke pristupa se časopisu, tako što se klik n uvši na n a slo v m o ž e pristupiti član cim a sad rža­ n im u p o je d in im g o d ištim a i b ro jev im a . Pristup ce lim tekstovim a n ajčešć e n ije besplatan. O s tv a m je se p re k o b ib lio te k a i naučnih institucija k o je im a ju u g o v o r o pristupu. B ib lio te k e ra sp o la ž u sa apstraktim a i in dek sim a u štam p an om , C D - R O M - u ili on line o b lik u , k o ji o m o g u ć u ju d a se pretraže članci u č a so p isim a i p re g le d i k n jig a p o p red ­ m etu in teresovanja, p o au tom ili n aslo v u i to iz m n o g o v e ć e g b ro ja č a so p isa n e g o što ras­ p o la ž u u s v o jim fo n d o v im a . N e k i autori n u de zbirk e ra d o v a u elektron sk oj fo rm i na o d re ­ đene tem e z a on e istraživače k o jim a su potrebni. E le k tro n sk i č a s o p is i u n au k a m a o o b ra z o v a n ju su: T r ia n g le , E U R O D L (E u ro p e a n J o u m a l o f O p e n , D is ta n c e an d E - L e a m i n g ) i A J D E (T h e A m e r ic a n J u m a l o f D ista n c e E d u c a tio n ). P ristu p elektronskim verzija m a ča sop isa

http://www.leeds.ac.uk/bei (z a pristup British E ducation In d e x ), http://www.routledge.com:9996/routledge/journal/er.htm l (w e b stranica m eđuna­ ro d n o g izdavača koji daje inform acije o svim svo jim istraživačkim člancim a), http://www.carfax.co.uk (servis koji jedan britanski izdavač nudi za pristup S c o lary A rticles R esearch A lertin g m reži u V e lik o j B ritan iji), http://www.tandf.co.uk/era (w e b stranica za sažetke edukacijskih istraživanja), http://www.leeds.ac.uk/educol/index.html (w e b stranica E du cation -lin e, servisa za elektronske tekstove iz p odručja o brazo van ja), http://bubl.ac.zu (nacionalni inform acijski servis V e lik e B ritan ije koji se nudi za­ jed n ici v iso k o g obrazovanja), http://w w w .soosig.ac.uk (T h e Social Science Inform ation G a te w a y , koji pruža p ri­ stup izvo rim a in form acija u svetu), http://www.carfay.co.uk/ber-ad.htm (w e b stranica British E ducational Research Journal), http://wos.mimas.ac.uk (w e b stranica T h e W e b o f Sicence, k o ja izm eđu ostalih fu n kcija im a u lo gu o m ogu ćavan ja pristupa Social Scien ce Citation Index-u, S cien ce Citation Index i Arts and Hum anities Citation In d e x ), (w e b stranica Educational Research Abstrakt O n lin e ), http://w w w .socresonline.org.uk (w e b stranica S o c io lo g ic a l R esearch O n lin e ).

Triangle. — T o su britan sk i časo p isi m e đ u n a ro d n o g z n a č a ja , k o ji o b ja v lju ju re ­ zultate is tra ž iv a n ja iz d m štv e n ih nauka, sa fo k u s o m n a o b r a z o v a n je . U p re k o deset

I

83

A k a d e m s k o p is a n je

č a s o p is a n je g o v o g iz d a n ja n a la z e se: P e d a g o g ija i o b ra z o v a n je . U s a v r š a v a n je n astav n i­ ka, T e h n o lo g ija , E -u č e n je i d ru gi. D a ti su rezultati istraživ an ja. Č a s o p is i su P D F fo r m a ­ ta i besp latn i.

E U R O D L . — E u ro p e a n J o u m al o f O p e n , D ista n c e an d E - L e a m i n g je s te e v ro p s k i časo p is za o tv o re n o učen je, u č en je n a d aljin u i elek tro n sk o u č en je, u k o m e se m o g u p ro n aći svi član ci o d 1997. g o d in e . U m n o g im d rž a v a m a p o sto je k o m p a n ije k o je k o risn ik e s n a b d e v a ju p retp lato m na štam pan e č a s o p ise i k o je o m o g u ć u ju pristup elek tro n sk im č a so p isim a . U p o je d in im slu ­ č a je v im a , iz d a v a č i elek tro n sk e č a so p ise čine b e sp la tn o d o s tu p n im b ib lio t e k a m a k o je k u p u ju štam pan i p rim e rak . P r e k o K o n z o r c iju m a b ib lio te k a S rb ije ( K o B S O N ) m o g u ć e j e d o ć i d o stranih č a ­ so p isa u e le k tro n s k o m o b lik u , k a o i b a z a m a p u n o g teksta i b a z a m a sažetak a i to za 12000 časo p isa. U R J^ a d rese elek tro n sk ih v e rz ija č a so p isa n ala z e se n a In tem etu i lin k o v im a datih č aso p isa, k a o i u štam p an oj v e rziji. N a u č n i radn ici, n astav n ici i studenti se m o g u pret­ platiti n a e le k tro n sk o iz d a n je č a s o p is a i na m ail listu. T im e o b e z b e đ u ju d a o d institucije d o b ija ju n o v o sti u datoj o blasti, p re iz la sk a n o v ih b r o je v a časo p isa. M o g u se p retraživati sa d rža ji v iše o d 1700 časo p isa, apstrakti z a p re k o tri m ilio n a č lan ak a i pun i tekstovi p r ilo g a u p erio d ic i, na k o je j e k o risn ik p retp laćen . K o ris n ic im a m o g u biti d ostu p n i i č la n c i k o ji su recen ziran i i p rih v a ć e n i z a o b ja v ljiv a n je . P r e k o p ro ­ g ra m a S c ir u s m o g u ć e j e pretražiti v iše o d IO m ilio n a stranica sa n a u č n im sa d rža je m .

1.8.6. Prezentacije Naučne video konferencije. — P re d sta v lja ju je d n u o d m o g u ć n o s ti u p o tre b e In ter­ neta u n a u č n o m ra d u , pri čem u u česn ici, u toku v id e o fo n s k o g ra z g o v o ra , is to v re m e n o ču ju i v id e , s a o p š ta v a ju rezultate sopstven ih istraživ an ja i čitaju n a u č n a sao pšten ja, m e ­ đ u s o b n o k o m u n ic ira ju . In te m e to m se, u z p o m o ć F T P (F ile tran sfer P r o t o c o l) sistem a, m o g u ra z m e n jiv a ti (slati i koristiti) datoteke sa b ib lio g r a fs k im , citatnim i statističkim p o d a c im a , tek sto vim a, m err.im instrum entim a, tabelam a, g ra fik o n im a , b a z a m a p o d a ta k a i si., što p re d s ta v lja v e o m a ra c io n a la n i ek o n o m ič a n p o stu p a k u n a u č n im istra ž iv a n jim a . K o riš ć e n je m ra ču n arsk e i k o m u n ik a c ijsk e te h n o lo g ije v id e o k o n fe re n c ija o m o g u ć a v a istraž iv ačim a n a ra z lič itim lo k a c ija m a d a se m e đ u s o b n o v id e i čuju. Jedan o d m o g u ć ih n a č in a iz v o đ e n ja v id e o k o n fe re n c ije p u te m In tem eta b io b i d a s v a k o k o že li u č estvo vati u k o n fe re n c iji p o z o v e o d g o v a ra ju ć u U R L a d re su i tim e p o sta ­ j e u č e s n ik o m k o n fe re n c ije . N a strani W e b serv e ra b i tada m o ra o p ostojati n e k o k o z a p o ­ čin je c e lu v id e o k o n fe re n c iju (n p r. a k o se ra d i o u č en ju n a d a ljin u , tada b i to b io p r o fe ­ so r k o ji ž e li održati p re d a v a n je ). U to m slu čaju , sv a v id e o k o n fe re n c ijs k a o p re m a k o ju koristi u č e sn ik n a strani s e rv e ra m o ra la b i biti sp o je n a n a server.

On-line naučne diskusione grupe. — O m o g u ć u ju u sp o s ta v lja n je k on tak ata i s a ­ rad n ju p o je d in a c a i in stitucija p re k o N e w s g r o u p s . Z a to p o sto je s p e c ija liz o v a n i sajto v i: Liszt ( w w w .lis z t .c o m ) i Deja.com ( http://htp://www.d e ja .c o m ). A lt a V is t a im a s v o ju b a z u p o d a ta k a z a te g ru p e (n e w s g r u p e ). LISTERVlists o m o g u ć u je d a n ak o n u č la n je n ja n au čn ik a u g ru p u , p re k o e -rn aila d o b ija o b avešten ja.

m

84

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

-------------------- ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

D is k u s io n e g ru p e fu n k c io n išu tako d a je d a n o d istra ž iv a č a p o k re n e n ek u tem u, a za tim d ru g i istra ž iv a č i iz n o s e s v o ja m išlje n ja o toj tem i, npr. Šta m islite o p r im e n i e v a lu a o ije z n a n ja stu d en a ta p o B o lo n js k im p rin c ip im a . P o se tio c i d is k u sio n e g ru p e o d g o v a ­ raju n a p o s ta v lje n a p itan ja i tako se ra z v ija d isk u sija n a tu tem u. S v a k i istraživ ač u d isk u sio n o j g ru p i im a s v o je je d in s tv e n o k o risn ič k o im e, p o k o m e se m o ž e p rep o zn ati u d isk u siji. O n o se n a v o d i n a k raju s v a k o g kom en tara, u o k v iru n ek e d isk u sije .

Kupovina knjiga preko Interneta. — K u p o v in u k n jig a p re k o Interneta m o g u ć e j č ostvariti p re k o : ( 1 ) sa jto v a k o ji su s p e c ija liz o v a n i z a p ro d a ju p re k o In tem eta i ( 2 ) s a j­ to v a iz d a v a č a ili distributera. O k o 3 1 ,0 0 % k o risn ik a In tem eta u svetu n a ru č u je ili k u ­ p u je k n jig e . P r e k o sajta In t e r n e t k n již a re ( h ttp :/ / w w w .k n již a ra .c o m ) m o g u ć e j e p retraži­ vati p u b lik a c ije p re m a o bla sti, n a s lo v u ili au to m v iše o d 30 OOO n a s lo v a i iz a b ra n e n a m čiti. S a jt n u d i i p r e g le d n a jz a n im ljiv ijih p rik aza, čla n a k a i in terv ju a o n o v im izd a n jim a, lič n o stim a i d o g a đ a jim a . Č la n o v i k n jiža re e le k tro n sk o m p o š to m m o g u d obiti liste n a j­ n o v ijih iz d a n ja p o o b la stim a. P re k o o v o g sajta se m o g u p oru čiti strane i a n tik v a m e k n ji­ g e , V H S i D V D iz d a n ja i strani časo p isi. P o s tu p a k k u p o v in e j e d a se p ro n a đ e k n jig a , a za tim p o p u n i elek tro n sk i o b ra z a c — n a ru d ž b e n ic a . U d ru g o j fa z i vrši se p ro v e ra identiteta p o m č io c a , n a jč e šć e te le fo n o m , j e r j e e -b a n k a rs tv o u S r b iji d o stu p n o za p o je d in a p re d u z e ć a d o k p la ć a n je p la tn o m k a rtico m p o s re d s tv o m In te m e ta z a g ra đ a n e j o š n ije m o g u ć e .

2. NAUČNA I STRUČNA DELA 2.1. POJAM I PODELA N a u č n i ra d o v i su je d n o lič n o im e n o v a n i in d iv id u a ln i ili tim ski p ro iz v o d i n a u č n o g stvaralaštva, rezultati o r ig in a ln o g p ro u č a v a n ja i istraživ an ja, k o ji se s a o p š ta v a ju na n a ­ u č n im s k u p o v im a i/ili o b ja v lju ju u n au čn im p u b lik a c ija m a . T o su, z a p ra v o , „ o n a d ela , u k o jim a j e p rez en tiran o zn an je, p o stign u to p u tem sistem atski p rik u p lje n ih sazn an ja, k ro z o rg a n iz ira n o sticanje isk u stv a i m e to d o lo šk i u ra đ e n o p ro m a tran je p o ja v a i ek sp e rim e n tisan je s n jim a, te e g z a k tn o , ili v e o m a p re c iz n o v e rb a ln o , iz lo ž e n ih n a la z a i sazn an ja o p red m etu k o ji nas in teresira“ (F ilip o v ić 2004: 121). S v rh a n au čn ih r a d o v a je s te d a se n au čn a z a je d n ic a i stručn a ja v n o s t u p o z n a ju s o rig in a ln im is tra ž iv a n jim a i rezultatim a istraživan ja u o k v iru ja s n o d e fin is a n e tem e, u o k v iru o d re đ e n e n au čn e oblasti. N a u č n i ra d o v i se p išu n a o s n o v u u tv rđ e n o g istra ž iv a č ­ k o g c ilja k o jim se re š a v a ju lau čn i p ro b le m i ili s a g le d a v a ju v e ć rešen i p ro b le m i n a o r ig i­ nalan n ačin , n o v o m n a u č n o m m e t o d o lo g ijo m i n a o s n o v u n o v ih iz v o ra . T a k v i ra d o v i m o g u d a ra zm a tra ju i m e t o d o lo g iju istraživan ja, p o s e b n o v a lja n o st i p rim e n ljiv o s t istra­ ž iv a č k ih m e to d a i p o stu p ak a. T e k s tu a ln o se o b lik u ju p o z a h te v im a opšte i p o s e b n e n a­ učne m e to d o lo g ije , s p re c iz ira n o m n a u č n o m aparatu rom , u z n e o p h o d a n n iv o k o n su lta c i­ j a s o d g o v a r a ju ć im stru čn jacim a. N a u č n i ra d o v i sad rže an a lize, sinteze, g e n e ra liz a c ije i s u č e lja v a n ja s n a u č n im iz v o rim a i autorim a. S m is a o n jih o v o g p is a n ja je s te d a se re z u l­ tati o rig in a ln ih istra ž iv a n ja u čin e d o stu p n im n au čn oj i stručnoj ja v n o s ti iz v iš e ra z lo g a . T a k v i ra d o v i, p o re d to g a što u p o z n a ju n au čn u i stručnu ja v n o s t s re zu lta tim a n e k o g is­ traživan ja, d a ju n a u v id istraž iv ačk e hipoteze, m etod e ra d a i z a k lju č k e , p ru ž a ju m o g u ć ­ nost k ritič k o g osvrta, p ro v e re i iz v o đ e n ja dodatnih istraživ an ja. B e z o b ja v ljiv a n ja n a u č ­ nih ra d o v a a k a d e m s k a k o m u n ik a c ija b i b ila usporen a. R a d o v i k o ji n e sa d rže n o v a ili o rig in a ln a n au čn a p ro u č a v a n ja i n a u čn e rezultate n e g o o b ra đ u ju v e ć p o z n a te č in je n ic e i o d n o se sm atraju se s tru č n im r a d o v im a . O n i im a ju u lo g u širen ja i p o p u la r iz a c ije n au čn ih sazn an ja i isk ustava. M o g u biti v e o m a k o risn i, ali se z b o g to g a n e m o g u svrstati u n au čn e ra d o v e. U m e to d o lo š k o j literaturi d ruštven ih n au k a p osto ji v iš e k la s ifik a c ija stručnih i n au čn ih ra d o v a . U to m p o g le d u , m e đ u au torim a n em a p o tp u n e saglasn o sti. O s n o v n a p ó ­ d e la n au čn ih i stručnih ra d o v a j e na p rim a m e i seku n darn e. U p r i m a m e r a d o v e , p re s v e ­ ga, s p a d a ju m o n o g r a fije , čla n c i i istraživačk i izveštaji, u k o jim a se s a o p š ta v a ju rezultati so p stven ih p ro u č a v a n ja i istraživan ja. S e k u n d a rn i r a d o v i p rik a z u ju , su m ira ju i in terpre­ tiraju rezultate o b ja v lje n ih istraž iv an ja d ru g ih autora. S o b z ir o m n a s r e d s tv a p r e n o š e n ja , ra d o v i se d e le na: ( 1 ) u sm en e, ( 2 ) p isan e, (3 ) ra d io fo n sk e , ( 4 ) te le v izijsk e , ( 5 ) film s k e i ( 6 ) n o v in sk e. P re m a c ilje v im a b a v lje n ja tek­ stovim a, fo rm ira n e su ra zličite n au k e i n au čn e d iscip lin e. P o r e d te k sto lo g ije (k ritik e tek­ sta), kon stitu isan a j e m o d e m a n au k a o tekstu, na v rlo širo k o j m e to d o lo š k o j o s n o v i — f e ­ n o m e n o lo g ija , strukturalizam , sem io tik a, d ek o n stru k cija (Iv a n ić 20 01 : 3 0 ).

86

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

K a o p o la z iš te u k la s ifik a c iji naučnih ra d o v a N o v a k M ilo š e v ić (2^eštaj, referat, k o re fe ra t); ( 2 ) v e r ifik a tiv n i r a d o v i (sao p šte n je , e k sp o z e , p le d o a je i p re d a v a n je ); (3 ) stru č n i r a d o v i (stru čn i član ak , stručna m o n o g ra fija , u d ž b e n ik , p riru č n ik ); ( 4 ) n a u č n i r a d o v i (n au čn i član ak , n a u č n a m o n o g r a fija , m a g ista r­ ski ra d i d o k to rsk a d ise rta c ija ). H o r s t B e lk e (1 9 8 9 ) u p o tr e b n im tek sto vim a sm atra o n e tekstove k o ji su p rim a m o o d re đ e n i sv rh o m , iz v a n n jih sam ih. U s m e re n i su n a o d re đ e n u p o p u la c iju k o risn ik a, a n a m e ra im j e d a in fo rm iš u , p o u č a v a ju , kritikuju, u b e đ u ju , n a g o v a ra ju , a g itu ju ili z a b a ­ v lja ju . S o b z ir o m n a o b la st p red m eta, o d n o sn o k o rišćen ja, iz d v a ja četiri v e ć e g ru p e tek­ stova: ( 1 ) te k sto v i za p r iv a tn u u p o tr e b u (p is m o , d n ev n ik , a u to b io g ra fija , m e m o a ri); ( 2 ) n a u č n i u p o t r e b n i te k s to v i (traktat, ra sp ra va, o g le d , esej, m o n o g r a fija , b io g r a fija , recen ­ zija, k o m en tar, p ro to k o l); ( 3 ) d ida k tičk i u p o tr e b n i te k sto v i (g o v o r , p ro p o v e d , iz la g a n je , p re d a v a n je , referat, stručna k n jig a , u d žb en ik , o b lic i šk o lsk ih s a s ta v a ); ( 4 ) p u b lic is tič k i u p o t r e b n i te k sto v i (v e st, bilten , h ron ik a, izveštaj, repo rtaža, in tervju , u v o d n i član ak , an trfile, g lo s a , k o lu m n a , feljto n , letak, p am flet, o g la s , p o litič k i i k o m e rc ija ln i re k lam n i te k sto vi). P r e m a Ž a k u F in c iju (1 9 9 2 ), u n a u č n a d e la sv rsta v a ju se: n a u č n a studija, n au čn a m o n o g r a fija , d o k to rsk a d isertacija, univerzitetsk i u d ž b e n ik , esej, p r ilo g u n a u č n o m č a ­ so p isu , k o n g re s n i referat, p r ilo g u en c ik lo p e d iji, m e to d sk a ra sp ra v a , p reth o d n o saopšte­ n je, re c e n z ija n a u č n o g dela. N a p r e la z u izm eđ u stru ke i n a u k e n a la z e se; k o m p le k sa n p ro jek at, stu dijsk i elab o rat, m agistarsk i rad, d o k u stru č n a d e la sp a d a ju : stručna k n jig a , stručni u d ž b e n ik , p riru čn ik (p ra k tik u m ), projekat, elabo rat, e k sp ertiza, p r ilo g u struč­ n o m č a so p is u , referat, d ip lo m s k i rad, p rik a z stru čn o g d ela. Z o r a n Iv a n o v ić (2 0 0 2 ) p ro iz v o d e n a u č n o g i stru čn o g in te le k tu a ln o g stvaralaštva d e li na: ( 1 ) n a u č n e r a d o v e , ( 2 ) stru č n e r a d o v e , ( 3 ) n a u č n o -s t r u č n e r a d o v e i ( 4 ) r a d o v e u v is o k o š k o ls k o m o b r a z o v a n ju . P re m a B o ja n i P etrić (2 0 0 5 ) svrh a p isa n ja a k a d e m sk ih r a d o v a m o ž e biti: ( 1 ) P is a ­ n je u sv rh u u č e šć a u široj a k a d e m sk o j za je d n ic i (n a u č n o is tra ž iv a č k i ra d o v i, p re g le d n i član ci, m o n o g r a fije , apstrakti iz la g a n ja n a k o n fe re n c ija m a ); ( 2 ) P is a n je u o k v iru studira­ n ja n a fak u ltetu (s e m in a rs k i ra d o v i, p rik azi, p re g le d i literature, m aster teze, d ok to rsk e d is e rta c ije ) i ( 3 ) P is a n je z a p o treb e ak a d e m sk e k a rije re (p r ija v e z a stipen dije, p re d lo g n a u č n o is tra ž iv a č k o g p ro jek ta, k o re sp o n d e n c ija sa u re d n ic im a č a so p isa , C V , p re p o ru k e ). N e o s p o ra v a ju ć i isp rav n o st k la s ifik o v a n ih re še n ja d m g ih au tora i o b ra z lo ž e n ja k o ja su d a li z a p o je d in e k la s ifik a c ije n au čn ih i stručnih ra d o v a , o p re d e lili sm o se z a p o ­ d e lu i o b ra d u u s le d e ć im k a te g o rija m a : ( 1 ) n au čn i ra d o v i, ( 2 ) stručni ra d o v i i ( 3 ) ostali ra d o v i. S v e tri k a te g o rije ra d o v a im a ju istu stm kturu, d o k u m e n ta c io n u o s n o v u , tehnička i g r a fič k a rešen ja.

87

A h a d e m s k o p is a n je

2.2. NAUČNA DELA N a u č n i ra d o v i sa d rže in fo rm a c ije i čin jen ice k o je a k a d e m sk o j z a je d n ic i n isu p o ­ znate, siste m a tiz o v a n o i n a u č n o p ro v e re n o n o v o sazn an je, rezultate n a u č n o g istra ž iv a ­ nja, n o v a re še n ja , n o v e m eto d e i tehnike za pristup o d re đ e n im p ro b le m im a o d zn a č a ja za o d re đ e n u n au čn u oblast, p retp ostavk e za d e fin isa n je teorijsk ih m o d e la ili p o tv rd u istih, d a ju n a u v id k o rišć e n u istraživačk u m e to d o lo g iju i z a k lju č k e i p ru ž a ju m o g u ć n o st k ritič k o g osvrta, p ro v e re i d o d a tn o g istraživan ja. N a u č n i ra d treba ,,da n u d i n o v i p o g le d na p r o b le m k o ji tretira, b ilo d a se rad i o sistem atizaciji p o sto je ć ih sazn an ja, b ilo d a se radi o ‘z r n c u ’ istine k o je p re d sta v lja n o v o sa z n a n je “ (S u z ić 20 0 7 : 115). F u n k c ija n a u č ­ nih ra d o v a j e d a o b ja v ljiv a n je m šire n au čn u in fo rm a c iju p ro sto rn o i v re m e n sk i i p o staju d e o svetsk e n au k e i d a o m o g u ć e d a lja istraživan ja. O s n o v n i k riteriju m i n jih o v e n a u č n o ­ sti su o rig in a ln o s t u n a č in u o b ra d e ili p rik a z iv a n ja već p o z n a to g p r o b le m a i m o g u ć n o s t p ro v e re o p isa n ih rezultata. O rig in a ln o s t se d o k a z u je n a v o đ e n je m n a jn o v ijih i n a jre le ­ van tn ijih ra d o v a . P re m a n iv o u n a u č n o g sa zn a n ja , n au čn i ra d o v i m o g u se p o d e li ti u d v e g ru p e : ( 1 ) d e s k r ip tiv n i r a d o v i, čiji j e n au čn i cilj o p is i k la s ifik a c ija i ( 2 ) eh sp lih a tivn i r a ­ d o v i, čiji j e n au čn i cilj o b ja š n je n je i p re d v iđ a n je . M id h a t Š a m ić (1 9 9 0 ) n au čn e ra d o v e d eli na: k n jig e , č la n k e u č a s o p is im a i n o v i­ n am a i č la n k e u p riru č n ic im a i a n to lo gijam a . V e l jk o B a n đ u r i N i k o l a P o tk o n ja k (1 9 9 9 ) sm atraju d a su o s n o v n e vrste n au čn ih ra d o v a u p e d a g o š k o j n au ci: iz v e šta ji o p e d a g o ­ šk im p ro u č a v a n jim a i istraž iv an jim a , n au čn e studije, m a gistarsk e teze i d o k to rsk e d is e r­ tacije, n au čn a sao p šten ja i n ek e o c e n e i prikazi. S o b z ir o m n a ra zličita p o la z išta u k la sifik a c iji n au čn ih ra d o v a i n e o sp o rn u lo g ič ­ nost s v a k e n a v e d e n e p ó d e le , teško j e go v o riti o p red n o stim a ili sla b o s tim a p o je d in ih pristu p a i k la s ifik a c io n ih rešen ja. Z a t o ćem o g o v o riti o n a u č n im r a d o v im a b e z u la ž e n ja u to k o jo j k la s ifik a c io n o j g ru p i p rip a d a ju i k o ji j e n au čn ik d a o ta k v o ili s lič n o rešenje.

2.2.1. Naučna monografija N a u č n a m o n o g r a fija (g rč . m ó n o s , g r a p h ia — ‘p is a n je ’ ) p re d s ta v lja iscrp n o , siste­ m atičn o i d e ta ljn o naučrio d e lo v e ć e g o b im a , u k o m e se c e lo v ito ra sp ra v lja p d g o v a r a ju ć im m e to d o lo š k im p o stu p c im a o je d n o m u ž e m ili š ire m n a u č n o m p ro b le m u ili pitanju. P iš e je , p o u n a p re d iz ra đ e n o m p ro jek tu istraživ an ja, je d a n ili v iš e autora. M o n o g r a fija razm atra n ek i n o v i n au čn i p r o b le m ili n a u č n o tu m ači p o z n a te čin jen ice, uz p re c izn u in terpretaciju i d isk u siju . O b ja v lju je se u fo rm i k n jig e (o b im a p e d e se t i v iše stranica teksta p o a u to ru ), u je d n o m ili v iše s v e z a k a (n a s ta v a k a ), k o ji se o b ja v lju ju isto­ v re m e n o ili u u n a p re d o d re đ e n o m v re m e n s k o m p erio d u . M o ž e d a se o b ja v lju je i u č a s o ­ p isim a i to u n astav cim a . GJ.avni d e o m o n o g ra fije se strukturira iz v iš e lo g ič k i z a o k ru ž e ­ nih c e lin a (g l a v a i p o g la v lja ). U z g la v n i d e o m o n o g r a fija sa d rži i p o s e b n e o d e ljk e , u v o d i z a k lju č k e . U v e k j e d o k u m e n to v a n a n a u č n o m ap ara tu ro m (citati, p o d n o ž n e n a p o m e n e , literatura). K a o p o s e b n e celine, m o n o g ra fija im a p r e lim i n a m i d e o ( I S B N , im resum , n a­ slo v n a stranica, p osveta, m oto, sadržaj, spisak ilustracija, sp isak tabela, p re d g o v o r, z a ­ hvalnost, sp isak skraćenica, apstrakt) i re fe re n tn i d e o (p rilo z i, p o d b e le š k e i n apom en e, spisak literature, in deks im en a i p o jm o v a i k o lo fo n ). U m o n o g ra fije sp a d a ju m agistarske teze i d ok to rsk e d is e rta c je , ali tek nakon o b ja v ljiv a n ja . M o n o g r a fiju recenzira

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

88

recenzentska k o m isija o d tri člana iz naučne oblasti k o jo j p rip a d a m o n o g ra fija , o d ko jih d v o je trebaju d a su izvan ustanove. P o g la v lje u m o n o g r a fiji j e d e lo je d n o g autora, im a slič n u strukturu k a o član ak u časo p isu , a l i j e o b im n ije i p o s v e ć e n o j e tem atici k o jo m se m o n o g r a fija b a v i. D u ž in a p o ­ g la v lja m o n o g r a fije j e n a jm a n je d v a autorska tabaka.

2.2.2. Naučna studija N a u č n a stu dija je -d e lo u k o m e se c e lo v ito o b ra đ u je je d n a n au č n a tem a, o d n o sn o p ro b le m . N a s t a je k a o rezultat tim ske ili p o je d in a č n e re a liz a c ije n a u č n o g p ro je k ta u n au č n o is tra ž iv a č k im in stitucijam a. Iz ra đ u je se u g la v n o m z a p o tre b e p o z n a to g n aru čio ca. O s n o v n e k arak teristike n au čn e studije je s u : „ r a s p r a v lja n je (ra z m a tra n je , d is k u s ija ) o n e k o m p ro b le m u i p itan ju , otu da z a o v a k v e ra d o v e i n a z iv r a s p r a v e ; c e lo v it o s t u ra sp ra­ v lja n ju o p re d m e tu stu d ije i n astojan je d a se taj p red m et o sv etli, iz što v e ć e g b r o ja m o ­ g u ć ih asp ek ata; k ritičk o p r e is p it iv a n je i o c e n jiv a n je d o tad ašn jih s a z n a n ja o to m p itan ju i p ro b le m u ; p od veziva n je s /ih ra s p o lo ž iv ih sazn an ja o p red m e tu stu d ije u n o v i k o h e re n ta n sistem sa z n a n ja o p red m etu stu d ije“ (B a n đ u r i P o tk o n ja k 1999: 3 1 6 ). P r e la z iz m e đ u n au čn e m o n o g ra fije i n au čn e stu dije j e n e o d re đ e n . M e đ u tim , v e ć i­ n a au tora (F in c i, B a n đ u r , P o tk o n ja k i d r.) sm atra d a se n a u č n a stu d ija ra z lik u je o d m o ­ n o g r a f ije p o tom e s t o j e m an je iscrp n a i in terd iscip lin arn a i što o b u h v a ta u ži h o rizo n t re le v a n tn o g p ro b le m a . N a u č n a stu dija se ra z lik u je i o d iz v e š ta ja istra ž iva n ja , u k o m e se o b ja š n ja v a i o p is u je c e o p ro ces je d n o g n a u č n o g p ro u č a v a n ja i istra ž iv a n ja i iz n o se re ­ zultati d o k o jih se d o šlo . N e k i iz v e šta ji o o b a v lje n im n a u č n im p ro u č a v a n jim a m o g u is to v re m e n o biti i n a u č n e studije. P rv e n stv e n o se to o d n o si n a n ek e izv e šta je o teorij­ skim , is to rijs k im i fu tu ro lo š k im p ro u č a v a n jim a n au čn ih p ro b le m a . M a n je j e to m o g u ć e k a d a j e reč o iz v e š ta jim a o e m p irijsk im istra ž iv a n jim a (e k sp e rim e n ta ln a , p rim en jen a, ra z v o jn a , so c io m e trijsk a , m a la i s L ). N a u č n a stu d ija se u v e k o s la n ja n a v eći b ro j iz v o ra : n a iz v e š ta je o p ro u č a v a n ji­ m a i is tra ž iv a n jim a i n a v e ć o b ja v lje n e studije (r a s p r a v e ) o p red m etu k o ji tretira. S v e či­ n je n ice, p o d a c i, stav o v i, m išlje n ja , k o ji su sad ržan i u a n a liz ira n im iz v e š ta jim a i k o riš ć e n im n a u č n im stu d ija m a se p reisp ituju, kritički o c en ju ju , d o v o d e u n o v e v e z e i o d n o se, s a g le d a v a ju u n o v o m svetlu , iz aspekta n o v ih p o lazišta, p a ra d ig m i, te orijsk ih k o n c e p c i­ ja , n o v ih e m p irijsk ih i d ru g ih sazn an ja, sv e u sk lo p u n o v ih p o tre b a , u n o v im o k o ln o sti­ m a i si. S v e e la b o ra c ije u studiji m o ra ju biti a rg u m e n to v a n e i z a sn o v a n e n a čv rstim i p r o v e r ljiv im d o k a z im a . U n au čn oj studiji nastoji se razjasniti i osvetliti p riro d a n a u č n o g p ro b le m a, a to zn ači d a se nastoje p re v a z ić i p ó d e le i suprotstavljanja kvan titativn og i kvalitativn og, teo­ rijs k o g i e m p irijsk o g , in d u k tivn o g i d edu k tivn o g, p ro š lo g , sa d a šn je g i b u d u ć e g i si. U p r a ­ v o z b o g tako v iso k ih naučnih zahteva u p o g le d u o d re đ iv a n ja n aučnih c iljev a, a u to ri (je ­ dan ili v iš e ) n au čn e studije treba d a su iskusni naučnici i istraživači, vrsni teoretičari, stručnjaci k o ji v e o m a d o b r o i svestrano p ozn aju predm et o k o m e ra sp ra v lja ju , k o ji su s p o ­ so b n i i sprem n i d a s a g le d a ju i p re d lo ž e n o ve p ersp ektivn e puteve ra z v o ja o d ređ en e nauke. P red m et naiiŽSne studije m o že biti svaki zn ačajniji p ro b le m . O n m o ra biti u naučnoj studiji ja s n o i p re c izn o određ en i om eđen . Struktura n au čn e studije, p o sv o jo j prirodi, ne p o d le ž e n ik a k v im šem a m a i šablon im a. N a p ro tiv , svak i autor n au čn e studije o p red elju je

A k a d e m s k o p is a n je

89

se za o n u strukturu i re d o sle d iz la g a n ja k oji mu n ajv iše o m o g u ć a v a ju d a c e lo v ito rasp ravi — iz lo ž i i o b ra z lo ž i, argu m en tu je i d o k a ž e sv o je stavo ve o predm etu n au čn e studije. N a u č ­ na stu dija sad rži n e o p h o d n u n au čn u d ok u m e n tac iju n a k o ju se au to r o s la n ja o u ra sp ra ­ v lja n ju p re d m e ta stu d ije (literaturu, n e o p h o d n e p rilo g e i d r.). R e a liz u je se u d u ž e m v re m e n s k o m p e rio d u o d pet d o deset g o d in a . Z b o g šire g z n a č a ja k o ji m o ž e im ati, k a o i z b o g v e ć e dostupn osti d r u g im n a u č n i­ cim a, n a u č n a stu d ija sad rži re z im e na je d n o m ili više svetskih je z ik a . Č e s to se i sad ržaj studije p re v o d i n a je d a n o d svetsk ih je z ik a . K a d a p o sto je m o g u ć n o sti i c e la stu dija se o b ja v lju je n a je d n o m o d svetsk ih je z ik a . T im e se o la k š a v a k o m u n ik a c ija n a u č n ik a na m e đ u n a ro d n o m n iv o u . P o s e b a n o b lik n au čn e stu dije j e m o n o g ra fs k a studija. P o d m o n o g r a fs k o m stu d ijo m se p o d ra z u m e v a n au čn i ra d o b ja v lje n u ča so p isu ili z b o rn ik u ra d o v a k o ji sad rži n a jm a n je d v a štam p arsk a tabak a au torsk g teksta. R e c e n ze n tsk u k o m isiju za m o n o g ra fs k u stu diju čin e d ’ ^a č la n a iz n au čn e oblasti k o jo j p rip a d a tem a studije.

2.2.3. Naučni članak N a u č n i č la n a k j e n a jč e šć i rezultat n au čn e delatnosti p o je d in c a ili g ru p e , n ap isan n a n a u č n im č in je n ic a m a i o rig in a ln im rezultatim a istra ž iv a n ja i p o s v e ć e n p o z n a v a n ju i ra z u m e v a n ju n e k o g asp ek ta u ž e g n a u č n o g pitanja, p ro b le m a i p rv i put o b ja v lje n . P o ­ trebn o j e d a sad rži n au čn e in fo rm a c ije o p ro b le m u i c ilju istraživ a n ja , o m e to d a m a k o je su se u istra ž iv a n ju koristile, rezultatim a i n jih o v o j in terpretaciji. In fo r m a c ije u n au č­ n o m č la n k u se iz la ž u n a je d in s tv e n i p ristu p ačan način, tako d a p re d s ta v lja ju „sre d stv o u v e ra v a n ja , g ra đ e n o n a a rgu m en tim a i d o k a z im a , tj. koh eren tn i n iz č in je n ica , ra z lo g a i iz ja v a k o jim a j e s v rh a p o d rž a ti n e k o m iš lje n je ili iz lo ž iti s a s v im n o v o .“ (M a r u š ić i sar. 20 04 : 13 7). R a d i se u s k la d u sa za h tev im a n au čn e m e t o d o lo g ije k o ja se u č la n k u p rik a ­ zu je, k a k o b i se n a la z i m o g li p o n o v iti. Strukturu n a u č n o g č la n k a čine: im e (n a ) autora, n a slo v , re zim e , k lju č n e reči, u v o d i p ro b le m , m etod a, rezultati i in terpretacija, z a k lju č a k i literatura. P re m a u p u tstvim a k o ja se tem elje na U N E S C O - v i m d o k u m e n tim a Pra^^ila is­ p r a v n o g p o s tu p k a k o d p is a n ja n a u č n ih p u b lik a c ija (1 9 6 9 ) i U p u ts tv a za p r ip r e m u n a u č ­ nih rado^^a za o b ja v l ji v a n je (1 9 7 1 ), p rem a n a u č n o m d o p rin o su , n au čn i čla n c i m o g u se razvrstati u: ( 1 ) o r ig in a ln e n a u č n e č la n k e, (2 ) p r e th o d n a s a o p š te n ja , ( 3 ) p r e g l e d n e č la n ­ ke i ( 4 ) iz la g a n ja n a n a u č n o m skupu.

Originalni naučni članak. — O rig in a ln i n au čn i č la n a k (iz v o r n i n au čn i č la n a k ) j e p rim a rn i iz v o r n au čn ih in fo rm a c ija k o ji p re d sta v lja n e o b ja v lje n e rezultate o rig in a ln o g n a u č n o g istraživan ja, sa d o p rin o s o m n au ci. S a d rž i n o v e n au čn e čin je n ice , id eje, otkrića, sa zn a n ja (rezu ltate i p ra v c e d a lje g istra ž iv a n ja ) i teorije, d o k o jih se d o š lo u te o rijsk o m ili e m p irijs k o m istraživan ju , n a rep rezen tativn o m u z o rk u i u z p rim e n u o d g o v a ra ju ć e na­ učne m e to d o lo g ije . T a k v o istraživan je se iz v o d i p re m a u n a p re d s a č in je n o m p ro je k tu i sa v a lja n im is tra ž iv a č k im m e to d a m a i p ostu p cim a. T o p re tp o sta v lja a d e k v a tn o s re đ iv a ­ nje, o b ra d u i a n a liz u p rik u p lje n ih p od ataka. N a u č n e in fo rm a c ije o b ja v lje n e u o rig in a l­ n o m n a u č n o m č la n k u m o g u biti o b ra đ e n e i iz lo ž e n e tako d a o m o g u ć u ju s a g le d a v a n je p o n u đ e n ih d o k a z a , d a se m o g u p ro veriti au to ro v a z a p a ž a n ja i teorijsk i n a v o d i, a n a liz e i z a k lju č c i p o n a v lja n je m istra ž iv a n ja i d a se n a o sn o v u njih m o g u p ro cen iti iz v e d e n i

90

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

z a k lju č c i. S a d rž a j o r ig in a ln o g n a u č n o g član k a sledi tok r e a liz o v a n o g istraživan ja. N j e ­ g o v a n a u č n a v re d n o st z a v is i i o d p u b lik a c ije u k o jo j se o b ja v lju je i autoriteta re c e n z e n a ­ ta k o ji su g a re cen zira li. O n o što o rig in a ln i nau čni č lan ak b itn o ra z lik u je o d p ozn atih ra ­ d o v a i sazn an ja, o n o što m o ž e biti p r ilo g fo n d u n au čn ih s a z n a n ja su: n o v e teorije, n o v e k la s ifik a c ije , n o v e d e fin ic ije , n o v a n au čn a o b ja š n je n a z a s n o v a n a n a rezu ltatim a istraži­ van ja, o rig in a la n m e to d o lo š k i pristup, v e rifik a c ija n e k o g n o v o g m e t o d o lo š k o g instru­ m enta, p o v e z a n o s t n o v ih sazn an ja s p reth o d n im istraž iv an jim a , citiran je n a jv re d n ijih i n a jn o v ijih ra d o v a iz d o tič n o g p o d ru č ja u z e m lji i in ostranstvu i si. O r ig in a ln i n au čn i č la n a k o b ja v lju je se u n a u č n o m č a s o p is u sa recen zen tsk im si­ stem o m p rih v a ta n ja ra d o v a . O b a v e š te n je o re c e n z e n tsk o m sistem u j e in tegraln i d e o uputstva z a au tore ra d o v a . P re m a n a v e d e n im k riteriju m im a, o rig in a ln im n a u č n im č la n ­ k o m se n e sm atra iz la g a n je sa n a u č n o g sk u p a k o je j e o b ja v lje n o u z b o rn ik u ra d o v a sa to g sk u p a, u z b o rn ik u k o ji j e iz a š a o k a o re d o v n i ili p o s e b n i b ro j ili u n a u č n o m časo p isu . T a k a v ra d sv rsta v a se u k a te g o riju o b ja v l je n o iz la g a n je sa n a u č n o g skupa.

Prethodno saopštenje. — P reth o d n o sao pšten je j e p rv o k ra tk o o b a v e šte n je k o je p rik a z u je n a u č n a sazn an ja, o d n o sn o rezultate o d re đ e n o g d e la š ire g n a u č n o g istraž iv a­ n ja, je d a n ili v iš e n o v ih n au čn ih p od atak a, n au čn ih in fo rm a c ija k o je p re d s ta v lja ju d o p ri­ n o s n a u č n o m tretm anu o d re đ e n e m aterije. P iše se k a d a j e n au čn o j z a je d n ic i p o tre b n o hitno o b a v e š te n je o p re lim in a rn im rezultatim a i istraž iv an je k o je n ije o k o n č a n o . R a d i se 0 re zu ltatim a k o ji su n a u č n o -e m p irijs k i tj. o sa zn a n jim a d o k o jih se d o š lo , o b ja š n ja v a p ro c e s istra ž iv a n ja k o ji j e u toku i sao p štav aju p reth odn i z a k lju č c i, p re za v ršetk a z a p o ­ čete studije. S a d r ž i n o v e n au čn e in fo rm a c ije , ali u m an jo j k o lič in i, b e z d e ta ljn o g o p isa m e to d a i o b r a z la g a n ja rezultata i d o v o ljn o p o jed in o sti z a n jih o v u p ro v e ru istra ž iv a n je m 1 b e z o pšte in terpretacije n ala z a , n e g o sam o p re lim in a rn e n a la z e . N e m o ra d a o m o g u ć i p ro v e ru i p o n a v lja n je izn esen ih rezultata. T o g a i ra z lik u je o d o r ig in a ln o g n a u č n o g č lan ­ ka. A l i , i p o r e d to g a u b r z a v a n au čn u k o m u n ik aciju . U s v o jo j fo rm i n e m o ra d a sad rži s v e e lem en te k o ji čin e o rig in a ln i n au čn i član ak . P re th o d n o sao p šten je p re d sta v lja p re li­ m in a m i izveštaj istraživ an ja, a sle d i g a o rig in a la n n au čn i rad. R e č j e o k ra ć e m n a u č n o m radu , k o ji sad rži sv e b itn e d e lo v e k a o i o rig in a ln i n a u č ­ ni č la n a k ali u s k ra ć e n o m o b lik u , u k o je m se v e o m a sažeto iz n o s e pred m et, p o lazišta, m e t o d o lo g ija i rezultati o b a v lje n ih n au čn ih p ro u č a v a n ja i istra ž iv an ja, npr. ek sp e rim e n ­ talnih, č a k i on ih k o ja su u toku, a čiji rezultati z b o g aktueln osti traže b r z o o b ja v ljiv a ­ nje. S a d rž a j i stm k tu ra p re th o d n o g sao pšten ja z a v is e o d p riro d e p ro b le m a i a u d ito riju m a k o m e se sao p šten je p o d n o si. N a č e ln o j e p ra ć e n o n a u č n o m ap ara tu ro m , a m o ž e im ati i p rilo g e , k a o i n a g o v e š ta je n o v ih istraživan ja. S v rh a sao p šten ja j e d a se p ro v e ri is p ra v ­ nost don etih z a k lju č a k a n a u č n o g istraživan ja. U p rip rem i z a štam p u sao p šten je se p ro š i­ ru je p o d a c im a i ra z m iš lja n jim a n astalim u toku n au čn e ra sp ra v e sa n a u č n o g skupa. I o v a k a v ra d im a re z im e n a je d n o m ili d v a svetsk a je z ik a . O b a v e z n o p ro la z i k ro z p ro ces re cen z ira n ja . O v o m v rsto m n a u č n o g ra d a n a g o v e š ta v a se p o ja v ljiv a n je n o v o g ra d a n a­ k o n s p r o v e d e n o g istraži'^anja (z a v rš n e studije, m o n o g r a fije ili o r ig in a ln o g č la n k a ).

Pregledni naučni članak. — T o j e naučni ra d k o ji d a je p re g le d , sad rži iz v o m i, sažeti i k ritičk i p rik a z o sn o v n ih p o stav k i j e d n o g n a u č n o g p o d ru č ja ili n au čn e oblasti p ro b le m a , ili p r e g le d v iš e prethodn ih istraživan ja, u k o jim a au to r m o ž e i s a m d a u č e ­ stvu je i k o ji p rip a d a to m n a u č n o m p o d ru čju , ali v e ć p u b lik o v a n ih . P r ik a z u je se način na k o ji j e u d e lim a tretirana tem a, n iv o istraćenosti g ra đ e i n u d e te o rijsk a ish o d išta za d a lja istrađ ivan ja. P r e g le d n i nau čn i č la n a k za n au čn u z a je d n ic u p re d sta v lja v red an iz v o r

r

A k a d e m s k o p is a n je

91

in fo rm a c ija . P iš e g a u g la v n o m n au čn ik o d autoriteta. N e k a d se p is a n je n a u č n o g č lan k a n a ru č u je o d re d a k c ije č aso p isa. P r e g le d n i nau čn i č lan a k se z a s n iv a n a rezu ltatim a n a u č ­ nih istra ž iv a n ja d ru g ih istraživ ača , an a lizi i d isk u siji o b ja v lje n ih n au čn ih ra d o v a , k o ji su sak u p ljen i, an a liz ira n i i ra sp ra v lja n i. S m atra se d a taj b ro j treb a d a d o stig n e o d 12 d o 16 i v iš e re p rezen tativn ih n a slo v a , o d k o jih n ek i treba d a su o b ja v lje n i n a b a r je d n o m svet­ s k o m je z ik u . R a d i se o p re g le d u n a jn o v ijih ra d o v a o o d re đ e n o j n au čn o j o b lasti, ra d o v a p o je d in o g istra ž iv a č a ili g r u p e istraživača, sa c ilje m d a se s a g le d a stanje d o tič n o g n a u č ­ n o g p o d ru č ja i d a se v e ć p u b lik o v a n e in fo rm a c ije sažm u , a n a liziraju , e v a lu ira ju ili sintetizu ju i iz v e d u o b ja š n ja v a n ja i p re d v iđ a n ja . P re g le d n i n au čn i č la n a k sad rži g e n e ra liz a c i­ j u i ta k so n o m iju p reth o d n ih sazn an ja, d o n o si n o v e sinteze k o je u k lju č u ju i rezultate is ­ tra živ a n ja autora, n je g o v e o b ja v lje n e i n e o b ja v lje n e ra d o v e . U p r e g le d n o m č la n k u m o ra biti n a g la š e n a u to ro v stav, tj. n je g o v o rig in a ln i d o p rin o s o d re đ e n o j n au čn o j o b la sti u o d ­ n o su n a v e ć o b ja v lje n e ra d o v e . P re g le d n i n au čn i član ci o b ja v lju je se u n a u č n im č a s o p i­ sim a sa re c e n z e n tsk im s is te m o m p rih v atan ja član ak a. O b a v e š t e n je o re c e n z e n tsk o m si­ stem u m o ra d a b u d e sastavn i d e o uputstava z a p isa n je ra d o v a u časo p isu . S a o p šte n ja sa n a u č n o g sk u p a, k o ja se o b ja v lju ju u z b o rn ik u ra d o v a sa to g sk u p a, u re d o v n o m ili te­ m a tsk o m b r o ju n a u č n o g č a so p is a n e sp a d a u o v u k a te g o riju n a u č n o g rada, v e ć u k a te g o ­ riju o b ja v l je n o s a o p š te n je sa. n a u č n o g skupa. LJ p r e g le d n o m n a u č n o m č la n k u se o rig in a ln o m i k ritič k o m a n a liz o m o tk riv a ju n o v i o d n o si i in fo rm a c ije , p rik u p lje n i n a n o v n ačin , p re g le d n o i kritički an a lizira ju , sistem atizuju, k o m en tarišu , o c e n ju ju i n a naučni n ačin p rezen tiraju . T a k a v č la n a k o d s lik a v a stan je u d o tič n o m n a u č n o m p o d ru č ju u o d re đ e n o m v re m e n s k o m p e rio d u , p ru ž a m o g u ć n o s t z a p o s ta v lja n je n o v ih n au čn ih h ip o te za i u k a z u je n a p ra v c e d a ljih istra ž iv a ­ nja. S p o s o b n o s t p is a n ja p re g le d n ih član ak a raste sa n a u č n im is k u s tv o m autora. Struktura p re g le d n o g član k a se razlik u je o d ostalih vrsta naučnih članaka. O b a v e ­ zni n je g o v i d e lo v i su: u v o d , p ostup ak i diskusija. Im a više p o d n a slo v a , što za v isi o d p ro ­ b le m a k o ji se analizira. N e m o ra d a sadrži origin aln e rezultate istraživanja. U ta k v im ra ­ d o v im a treba d a su o rigin a ln i i n ovi: analiza, sinteza, utvrđeni o d n o si m eđ u p o ja v a m a , p o ­ stavljen e h ipoteze i si. U v o d n i d e o p re g le d n o g člank a je d u ži i u n jem u se p o sta v lja pita­ nje n a k o je se u član k u p o k u ša v a d obiti o d g o v o r. U d elu ra d a n a z v a n o m p o s tu p c i d efin išu se o sn o vn i p o jm o v i i način n a k o ji su ocen jen i p regled an i ra d o v i, o p isu je način p retraživa­ nja literature, b ib lio g ra fs k ih in dek sa i b a z a podataka, k lju čn e reči z a pretraživan je, p rim e ­ njene statističke m etode, n az n ač av a vrem en sk o ra z d o b lje k o je j e o b u h v a ć e n o istraživa­ njem . D is k u s ija j e o b im n ija i sveobuh vatn a. U njoj se ko n fro n tiraju m išlje n ja različitih autora, u k az u je se n a sličnosti i ra zlik e u n jih o v im m išljen jim a, sta v o v im a i za k lju čcim a, m e to d o lo g iji istraživan ja i d ru g o m . Z a k lju č c i p re g le d n o g član k a su u sm eren i n a sa žim a ­ nje, p o je d n o s ta v ljiv a n je i sistem atizovanje analiziranih sadržaja. U p re g le d n i član ak , u p o je d in im slu č a je v im a , m o g u ć e j e uneti i n e o b ja v lje n e re ­ zultate vlastitih istraž iv an ja, s tim d a su oni s lič n o g ili is to g ra n g a , te d a z a u z im a ju m a ­ nji p ro sto r u tekstu, k a k o p o o b im u ne b i p re fe rira li autora. P ri tom e j e p o tre b n o opisati i p o stu p a k p o m o ć u k o g a se d o š lo d o vlastitih rezultata. U z p re g le d n i č la n a k se n a v o d e svi k o rišć e n i iz v o ri, k o ji m o g u doprineti d a lje m s a g le d a v a n ju i ra zm atran ju p re d m e ta p ro u č a v a n ja .

92_________________________________________________________

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

2.2.4. Izveštaj naučnog istraživanja N a u č n i izveštaj j e n a z iv p rv e v e rzije teksta o n a u č n o m istraživ an ju , o d n o sn o z a ­ vršn i d o k u m e n t r e a liz o v a n o g p ro je k ta istraživan ja, k o jim se stručnoj i n au čn o j ja v n o s ti p re d s ta v lja ju rezultati p ro je k to v a n o g i re a liz o v a n o g (t im s k o g ) istraživ an ja, u z p reze n to ­ v a n je n e o p h o d n ih in fo rm a c ija o istra ž iv a č k o m p ro c e su i sistem u d o k a z a . Izveštaj istra­ ž iv a n ja j e m o d e l in fo rm a tiv n o g n a u č n o g rada. S m atra se p r v im o b lik o m p re d sta v lja n ja rezultata ja v n o s ti i m a te rija lo m sa o s n o v n im p o d a c im a i z a k lju č c im a istraživ an ja, k o ji m o ž e p o slu ž iti z a iz ra d u ostalih fo rm i n a u č n o g stvaralaštva istraživ ača. K o lik o će iz v e ­ štaj biti d etaljan , tj. k o lik i m u j e o b im i k a k a v sad ržaj z a v is i o d to ga z a k o g a se sasta­ v lja, g d e će biti o b ja v lje n , k o g a sastavlja, k o lik o puta će se p o d n o siti, k a o i o d statusa istra ž iv a n ja (ja v n o , p rivatn o, fo rm a ln o , n e fo rm a ln o ), o d vrste o d a b r a n o g iz v e šta ja k o jim se že le p u b lik o v a ti istraživ ačk i rezultati i si. Izveštaj e m se n aru č ila c istra ž iv a n ja o b a v e štava o o b im u i d u b in i za vršetk a istraživačk ih zadataka. Izv eštaj istra ž iv a n ja p re d sta v lja s iste m atizo v an i tekst, k o jim se n aru č ila c istraživ an ja in fo rm iš e o rezu ltatim a istra ž iv a ­ n ja. M e đ u tim , p o s to je i ta k v a sh vatan ja p o k o jim a se s v a k i ra d k o ji se p iše n a o s n o v u r e a liz o v a n o g istra ž iv a n ja sm atra izveštaj e m o rezultatim a istra ž iv an ja. P o d istraž iv ač­ k im izveštaj e m p o d ra z u m e v a se i sintetički i kritički o svrt n a s v e p u b lik a c ije k o je su se p o ja v ile p o v o d o m je d n e tem e. S o b z ir o m n a stepen o brađ en osti m aterije, o d n o s n o d o v rše n o sti iz v e šta ja i fa z u re a liz a c ije p ro je k ta istraživan ja, izveštaj m o ž e biti: p re lim in a m i, fa z n i (e ta p n i), p ro sto r­ n o d e fin is a n izveštaj, p ro b le m s k i, o d n o sn o tem atski d e fin is a n izveštaj, m e to d o lo š k o m e to d sk i d e fin is a n izveštaj i k o n ačn i, sv o d n i i za v ršn i izveštaj istraživ an ja. Izveštaj o n a u č n o m p ro u č a v a n ju i istraživ an ju izn o si se u p i s a n o j f o r m i . M e đ u tim , rezultati se m o ­ g u iz lo ž iti i u s m e n o n a n a u č n im i stručnim s k u p o v im a (s a o p š te n je ), o d n o s n o m o g u se (u c e lin i ili d e lim ič n o ) p r a k t ič n o d e m o n s tr ir a ti k o risn ic im a. N a v e d e n e o b lik e sa o p štav a n ja rezultata n au čn ih p ro u č a v a n ja i istraživan ja j e m o g u ć e i k o m b in o v a ti. Iz v e šta ji se m o g u štam pati u v id u p o s e b n o g iz d a n ja (k n jig a , studija, m o n o g r a fija ), u v id u m a n je stu d ije (u p e rio d ič n im p u b lik a c ija m a , re d o v n im i tem atskim z b o m ic im a sa n au čn ih s k u p o v a i si.), k a o p o s e b a n o tisa k (sep arat, iz v e ć e stu d ije) i k a o č la n a k (sažeti p rik a z rezultata p ro u ­ č a v a n ja i istraž iv an ja; b ilo u celin i, b ilo sam o n e k o g d e la ) u p e d a g o š k im (n a u č n im i stru čn im ) č a s o p is im a i listo vim a . B u d u ć i d a p o sto ji v iše vrsta p e d a g o š k ih p ro u č a v a n ja i istra ž iv a n ja k o je se m e đ u ­ s o b n o ra z lik u ju , te ra z lik e n u žn o d o la z e d o iz ra ž a ja i u sad rža ju , strukturi i n ačin u p is a ­ n ja izv eštaja. N e m o g u se n a isti način pisati iz v e šta ji o isto rijs k o m i e m p irijs k o m istra­ ž iv a n ju , o a k c io n o m i k o m p a ra tiv n o m istraživan ju , o te o rijs k o m p ro u č a v a n ju i s o c io m e trijsk o m istra ž iv a n ju i si. T o zn ači d a n em a u n iv e rz a ln e šem e z a p isa n je iz v e šta ja o o b a ­ v lje n o m p ro u č a v a n ju i istraživan ju . M e đ u tim , p o sto je n ek i o p š ti z a h te v i u p o g le d u sa d r­ ž a ja iz v e š ta ja k o ji se m o ra ju u v a žav a ti p rilik o m n je g o v o g p isa n ja , b e z o b z ira na k o ju vrstu p ro u č a v a n ja i istraž iv an ja se taj izveštaj o d n o si. Č ita o c im a iz v e š ta ja tre b a lo b i d a b u d e ja s a n p r e d m e t, zatim c i l j i za d a ci, h ip o te z e i v a r ija b le , z n a č a j i p o t r e b a o b a v lje n o g p ro u č a v a n ja i istraživan ja. Č ita o c im a , isto tako, m o ra biti ja s n o iz lo ž e n o o d k o jih t e o r ij­ skih p o la z iš ta (o k v ir a , o s n o v a ) j e istraživač u s v o m ra d u p o la z io . U izveštaj u se m o ra saopštiti k ak o j e v r š e n o p ro u č a v a n je , o d n o sn o istraživan je o d a b r a n o g pred m eta. M o r a ju se o b jasn iti m etod e, tehnike i instm m enti k o ji su k o rišćen i u p ro u č a v a n ju i istraživan ju, tj. m o ra ju se o b ra z lo ž iti sve m e to d o lo š k e k o m p o n e n te i p r o c e d u r e k o je su u radu k o ri­ šćene. N a p o k o n , izveštaj m o ra d a sadrži p rik a z s r e đ iv a n ja i o b r a d e p rik u p lje n ih č in je n i­

A k a d e m s k o p is a n je

93

ca, k a o i a n a lizu i in te r p r e ta c iju tih čin je n ica i f o r m u lis a n je za k lju ča k a (re z u lta ta ) p ro u ­ č a v a n ja i istraživ an ja. N a k raju s v a k o g izv eštaja n a v o d i se lite ra tu ra k o jo m se istraživ ač u ra d u k o ristio (n e s a m o o n a k o ju j e d irek tn o n a v e o i p o m e n u o u izv eštaju , v eć i s v a ostala k o ja se o d n o si n a p red m et p ro u č a v a n ja i istraživ an ja, a k o ju j e istraživ ač k o ri­ stio). Izveštaj se z a v rš a v a p r ilo z im a (d e o k o ji sad rži p rim e rk e instrum enata, tabele, k la sere, p re g le d e , p o stu p k e o b ra d e čin jen ica, statistička iz ra č u n a v a n ja , ek sp erim en taln e i d ru g e p ro g ra m e , slik e, fa k s im ile itd.; u tekstu izv e šta ja čitalac se u p u ć u je n a p rilo g e , n a­ v o d i se b ro j p r ilo g a ). K a o što se m o ž e zapaziti, s v e te opšte zah teve k o je treba d a sad rže izv eštaji o p e ­ d a g o š k o m n a u č n o m p ro u č a v a n ju i istraživan ju istraživač j e m o ra o d a re ša v a p rilik o m p r o je k t o v a n ja s v o g ra d a. E le m e n ti izv e šta ja o k o jim a j e b ilo reči, a k o j e p ro je k to v a n je b ilo d o b ro , v e ć su sad ržan i u id e jn o m i stu d ijsk o m n a u č n o -is tra ž iv a č k o m p rojek tu . O tu ­ d a j e d o b r o p ro je k to v a n je ne sa m o o s n o v a za u sp e šn o p ro u č a v a n je i istra ž iv a n je o d a b ra ­ n o g p red m eta, v e ć i o s n o v a za p isa n je izveštaja o p ro u č a v a n ju i istraživ an ju . D u ž in u iz ­ veštaja o d re đ u je ru k o v o d ila c projekta, uredn ik p u b lik a c ije i si. K a d a izveštaj istra ž iv a ­ nja d o b ije p o z itiv n u o cen u o d recen zen ata i b u d e p rih v a ć e n z a o b ja v ljiv a n je ili k a d a j e ja v n o o d b ra n je n (d o k to rs k a d ise rta c ija ) n a z iv a se n au čn i ra d ili n a u č n o d elo .

2.2.5. Doktorska disertacija D o k t o rs k a d isertacija j e za v ršn i rad doktoranta, k o ji se sm atra a k a d e m s k im i n a u č n im ra d o m . P re d sta v lja o rig in a ln o i sam o staln o n au č n o o stv aren je, k o je se iz ra đ u je i bra n i n a k raju d o k to rsk ih stu dija i k o jim se stiče stepen d o k to ra n au ka. N a u č n i cilj d o k to rsk e d isertacije n e ostaje n a n iv o u d e s k rip c ije i k la s ifik a c ije , k a o k o d m a g is ta rs k o g rada, v e ć se p ro širu je n a n iv o otkrića, o b ja š n je n ja p a i p re d v iđ a ­ nja. D o k t o r s k o m d is e rta c ijo m „ je p o tre b n o sa m o sta ln im istra ž iv a n je m , d o ć i d o n o v ih naučnih sazn an ja, k o ja će biti tako ad ek vatn o o b lik o v a n a i u vršten a u sistem o d g o v a r a ­ ju ć e n a u k e “ (V u j e v i ć 20 02 : 181). T a j d o p rin o s se o č e k u je u re ša v a n ju n e k o g k on k ret«p ro ble m a, u n a p re đ iv a n ju teorije i m e to d o lo g ije n au ke. U r a đ e n a i o d b ra n je n a d o k ­ torska d isertacija p o k a z u je sp o s o b n o s t i o s p o s o b lje n o s t dok toran ta z a b a v lje n je n a u č n im i n a u č n o istra ž iv a č k im ra d o m . P o m e to d o lo š k o m p ristupu d isertacija m o ž e biti: e k sp e ripien talna studija, m e to d o lo š k a studija, d esk rip tivn a studija, an a litič k a studija, istorijska, b ib lio g r a fs k a i k o m b in o v a n a studija. K o n k re tn o , d o k to rsk a d isertacija sadrži teorijsk a u o p šta v a n ja i n ala ze, otkrića n o ­ vi h č in je n ica , k a o i tu m ačen ja zn ačajn ih nau čnih p ro b le m a , n o v e z a k lju č k e , te p red sta­ v lja z n a č a ja n o rig in a ln i d o p rin o s p reth o d n im n a u č n im zn an jim a. D o k t o r s k a d isertacija treba d a p o k a ž e d a k a n d id at v la d a m e t o d o lo g ijo m i te h n ik o m n a u č n o g rada, d a p o z n a je p ro b le m a tik u iz o bla sti k o jo m se b a v i, d a j e z a p o treb e n jen e iz ra d e p ro u č io sv u p o tre b ­ nu d o stu p n u literaturu. R a d n a d ok to rsk o j d isertaciji k a n d id atu o m o g u ć u je svestran o p ro d u b ljiv a n je z n a n ja i o s p o s o b lja v a n je z a sam ostalan n au čn i rad. T e m a d o k to rsk e d isertacije se d o g o v a r a i fo rm u liš e sa p o te n c ija ln im m en torom . Už: p rija v u d o k to rsk e d isertacije iz ra đ u je se p ro je k at istraž iv a n ja k o ji treba d a sadrži: tem u, teorijsk i p ristu p p ro b le m u (te o rijsk o uporište u k o n su lto v a n o j literaturi), cilj istraživan ja, r^ d n e h ip o teze, o p is n au čn ih m etod a, način iz b o ra , v e lič in u i k o n strk ciju uzo rk a, k o n c e p c iju p rim e n e statističke m etode, p ro g ra m istraživ an ja, ra d n u b ib lio g r a fiju

94

______________________________________________]V1. t^u n d ačin a — V . B a n đ u r

i p r e d lo g m entora. K o m is ija k o ju im e n u je n a sta v n o -n a u č n o v e ć e fak ulteta sastav lja izveštaj o p o d o b n o s ti tem e i kandidata, d o k senat u n iverziteta na p r e d lo g n au čn o n a s ta v n o g v e ć a u n iverziteta d o n o si k o n ačn u o d lu k u o p rih v ata n ju p o d o b n o s ti tem e, k a n d id ata i m entora. P re d v iđ e n i p e rio d za izrad u d isertacije j e tri g o d in e o d d an a o d o b ra v a n j a. D o k t o rs k a d isertacija se p rija v lju je , o d o b ra v a , ra d i i b ra n i n a fakultetu, o d n o sn o u n iverzitetu k o ji j e m atičan za o b la st iz k o je j e k an d id at stek ao a k a d e m sk i n a z iv u struci i z a v rš io d o k to rsk e studije. O d kan d id ata se zah tev a d a im a z a p a ž e n e rezultate u n a u č ­ noj o bla sti k o jo j d isertacija p rip ad a, tj. o b ja v lje n o d ređ en b ro j n au čn ih ra d o v a . U izradi d o k to rsk e d isertacije m en to r m o ž e biti sam o n au čn ik k o ji j e autoritet u o d ređ en o j o b la ­ sti, p r o fe s o r un iverziteta k o ji p o z n a je o d ređ en u p ro b le m a tik u i im a v e ć i b ro j o b ja v lje n ih r a d o v a iz d o tičn e n a u č n e d iscip lin e. M e n to ra im e n u je stru čn o -n au č n i o rg a n fakulteta. K o d o d o b r a v a n ja d o k to rsk e d isertacije p ro c e n ju je se p o d o b n o s t tem e, Tcandidatci i m e n ­ to ra . D o k t o rs k a d isertacija se b ra n i p red k o m is ijo m k o ju čin e tri ili pet č la n o v a , u k o jo j n ije o b a v e z n o d a b u d e m entor. F o r m a d o k to rsk e d isertacije j e ustaljena. R a d i se sa m o o fo rm a ln im ra z lik a m a u o d n o su n a „ re d o v n e “ iz v e šta je o istraživ an ju i u o d n o su n a n au čn e studije. N je n a k o m ­ p o z ic ija j e s lič n a k o m p o z ic iji n a u č n o g rada. O b im d o k to rsk e d isertacije z a v is i o d k a ra k ­ tera istra ž iv a n ja i n iv o a n a u č n o g sazn an ja i u d ru štv en im n a u k a m a u g la v n o m izn o si o d 150 d o 2 5 0 stranica teksta, sa p ro re d o m , n a listo v im a fo rm a ta A - 4 (2 1 0 x 2 9 7 ). A d m in i­ strativni p o stu p c i p ro c e d u re o d b ra n e d isertacije su različiti. N e k i fakulteti o d k an d id ata za h te v a ju da, u z tekst d ok to rsk e disertacije, u p rilo g u , p rilo ž i i re z im e n a stran o m j e z i ­ ku, k lju č n e p o jm o v e , p r ilo g sa im e n im a m en tora i č la n o v a k o m is ije p re d k o jim a će teza biti b ra n je n a i si. O strukturi, o p štem p ristupu i m e t o d o lo g iji iz ra d e teze i d isertacije m o ž e se n aći n a sa jto v im a fakulteta. B u d u ć i d a n a u n iverzitetim a n e p o s to je je d in stv e n i pristupi z a p is a n je za v ršn ih ra d o v a , S ta n isla v F a jg e lj (2 0 0 5 ) p re d la ž e d a s v a k a n au čn a d is c ip lin a , u o k v iru je d n o g univerziteta, im a d e fin is a n e stan darde, sk ice ra d o v a p raćen e u p u tstvo m , k o je b i b ile ja v n o dostupne. Z a sad a ostaje d a se u p isa n ju za v ršn ih ra d o v a p o g le d a ju v e ć o d b ra n je n i ra d o v i.

2.2.6. Ostali naučni radovi U ostale n au čn e ra d o v e se sv rsta v aju h a b ilita c io n i rad, patent, traktat. Habilitacioni rad j e n a u č n o d e lo k o je se p iše p o s le o d b ra n e doktorata. R a d i se u fu n k c iji p ro v e ra v a n ja k a n d id a to v ih sp o so b n o sti z a iz v o đ e n je n astave n a un iverzitetu. T e m u z a iz ra d u h a b ilita c ió n o g ra d a o d re đ u je k o m is ija i to iz n au čn e d is c ip lin e z a k o ju k an d id at k o n k u riše za iz b o r u n a sta v n ič k o zva n je . N a tu tem u k an d id at p rip re m a i d rži p ristu p n o p re ­ d a v a n je . Patent j e d o k u m e n t k o jim se p u b lik u je n o v a id e ja ili n o v i izu m . T e k s t o p aten ­ tu se o b ja v lju je u o p štim sek u n d arn im ili p o s e b n im p u b lik a c ija m a . Č e s to n em a status iz v o r n o g n a u č n o g rada. O b ja v ljiv a n je m i p ra ć e n je m patenata s p re č a v a se d u p lira n je iz u ­ m a. Traktat j e vrsta n a u č n o g ra d a k o jim se p ro b le m i kritički d e fin iš u i s a g le d a v a ju , iz la ž u u v e ć e m o b im u i istražuje d a li j e zn an je o n jim a d o v o ljn o d o b r o i d a li j e m o g u ­ će i p o tre b n o to zn a n je upotpuniti i n a k o ji način to učiniti. O v a vrsta ra d a d o p rin o si p o ­ v e ć a n ju b r o ja n au čn ih h ipoteza.

A k a d e m s k o p is a n je

95

2.3. STRUČNI RADOVI Stručni ra d o v i su v e z a n i z a o d ređ en u p ro fe siju . S a d rž e n o v e tren d o v e i d o s tig n u ­ ća, sa c ilje m d a u n a p re d e p o sto je ć e stanje i u v e d u n o ve tehnike i m eto d e i o m o g u ć e p o ­ b o ljš a n je u s lo v a i rezultata ra d a u o b a v lja n ju o d ređ en e delatnosti. Z a s n iv a ju su na o d re ­ đ e n im te o rijsk im d o stig n u ć im a . O s la n ja ju se, p re s v e g a , na p o je d in a č n e in terpretacije i sazn an ja i n a id e je k o je se p re u z im a ju iz d ru gih iz v o ra . U stručne ra d o v e se sv rstav aju : stručne m o n o g r a fije , stručni član ci, stručni p rik azi, stručni e lab o rati, stručne ek spertize, stručni izv eštaji, m ed itacijo i re cen zije. U stručne ra d o v e se u b ra ja ju i iz la g a n ja n a stručnim s k u p o v im a , ra d o v i o b ja v lje n i u p u blicistici, u d ž b e n ic i i p riru čn ici, k a o i le k si­ k o g ra fs k a d ela.

2.3.1. Udžbenici i priručnici U d ž b e n ic i i p riru č n ic i se o b ja v lju ju sa s p e c ija ln o m n a m e n o m . U n jim a se na stručn om n iv o u sa o p šta v a ju in fo rm a c ije o stepenu ra zv ije n o sti o d re đ e n e n au k e i iz n o se n a jv a ž n iji rezultati i d o s tig n u ć a te nauke. R e z im ira se o n o što j e trajn o i što j e o n e k o m pitanju ili o b la sti sa z n a n ja p o stign u to u o d ređ en o j nauci. U u d ž b e n ic im a i p riru č n ic im a se sistem atski iz la ž u n au čn i sad ržaji, ali b e z n a v o đ e n ja iz v o ra . T o su sa d rža ji n a k o jim a se g ra d e n o v a s a z n a n ja i istraživan ja, k o ja u p u ć u ju k o risn ik e z a d a lja s a z n a v a n ja u toj nauci. U stručnoj i n au čn o j ja v n o s ti ostali su u trajn o m se ć a n ju u d ž b e n ic i: P e d a g o š k a p s ih o l o g ija B o r is la v a S te v a n o v ić a , T e o r ijs k a jez ik a Iv a n a S u p e k a , O s n o v i b i o l o g i je S iniše S ta n k o v ić a , M a te m a t ik a Đ u r a K u re p e , Statistika za n e m a te m a tič a r e B o r is a Petza, M e t o d o l o g i ja p e d a g o š k ih is tra ž iv a n ja V la d im ir a M u ž ić a i d ru g i, k o ji se u p o tre b lja v a ju d e c e n ija m a i sm atraju n e d o stiž n im u n a u k a m a k o jim a p rip a d a ju .

Udžbenici. — T o su o s n o v n a sred stva u nastavi, u k o jim a se n astavn i sa d rža ji j e d ­ n o g n a s ta v n o g p re d m e ta o b ra đ u ju u celin i. P iš u se p o p la n u i p ro g ra m u n astavn ih p re d ­ m eta, pri č e m u se n a u č n i sa d rža ji tran sfo rm išu u n astavn e sa d rža je , u s k la d u sa p s ih o lo ­ škim , p e d a g o š k im , d id a k tič k im i m e to d ič k im n a č e lim a i te h n ič k o -e stetsk im za h tev im a. U im p re su m u u d ž b e n ik a n a m e n je n ih z a o sn o v n u i sred n ju š k o lu n a v o d i se b ro j i d atu m o d lu k e n a c io n a ln o g m in istarstva z a o b ra z o v a n je , k o jo m j e o d o b r e n o k o riš ć e n je u d ž b e ­ n ika u nastavi. P o m iš lje n ju Z o r a n a Iv a n o v ić a (2 0 0 2 ), u d žb e n ic i se sv rsta v a ju u n au čn o -stru č n a dela, j e r sa d rž e p o d je d n a k u k o lič in u elem en ata n a u č n o g d e la (k o ji su m e rljiv i ili p r o v e rljiv i, u p o tre b o m o d g o v a r a ju ć e g n a u č n o -m e to d o lo š k o g in stru m en tarija) i elem en te s tr u č n o g d e la (o p is e , a n a lize i p re d lo g e u vezi s v e ć ra n ije steč en im s a z n a n jim a ). M e đ u tim , o v a k v a k o n statacija m o ž e se odnositi sa m o n a u n iv erzitetsk e u d žb e n ik e .

Univerzitetski udžbenik. — T o j e n au čn o utem eljen rad, n a p isa n je z ič k i k o rek tn o i ja s n o , u z o d g o v a r a ju ć u o rig in a ln o s t u iz b o ru i o b ra d i sad ržaja, p re m a p ro g ra m u stu d ij­ s k o g p red m eta. S a d rž i o d m e re n a i p re c iz n o fo rm u lisa n a p ozn ata, d o k a z a n a i u s v o je n a n au čn a sazn an ja, b e z p o stu p k a iz v o đ e n ja , d o k a z iv a n ja , kritike i p o le m isa n ja . T e k sto v i un iverzitetskih u d ž b e n ik a treba d a su n a n iv o u r a z v o ja n au čn e m isli u d otičn o j n au ci u trenutku iz ra d e i u sk la đ e n i sa za h tev im a p ro g ra m a , iz d a v a č a , u re d n ik a i recenzenata. M o g u p o slu ž iti k a o p rv i iz v o r u p o z n a v a n ja sa o s n o v n im p o jm o v im a u p rv o j fa z i izrad e n a u č n o g rada. Z a iz d a v a n je i u p o trebu u n iverzitetsk o g u d ž b e n ik a p o tre b n a j e o d lu k a

96________________________________________________________________________ ]VI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r stru čn o g o rg a n a fakulteta, o d n o sn o univerziteta, n a jč e šć e n a u č n o n a sta v n o g veća. B ro j i d atu m o d lu k e se n a v o d i u im p re su m u u d žb en ik a.

Priručnici. — T o su p u b lik a c ije u k o jim a su kratko, p re g le d n o i na n au čn oj o s n o ­ vi o b ra đ e n e sa d rža jn e c e lin e i p rik a za n a praktična uputstva i p o d a c i za rešen je n e k o g p ro b le m a . P re m a Z o r a n u Iv a n o v ić u (2 0 0 2 ), priru čn ici p re d s ta v lja ju opšte iz v o re in fo r­ m acija , re feren tn e p u b lik a c ije , k ap italn a i fu n d a m en taln a d ela , u k o jim a su lo g ič k im re ­ d o s le d o m siste m a tizo v a n e i sintetizirane in fo rm a c ije o o d re đ e n im č in je n ic a m a , d e fin ic i­ je , tekstualni i b ro jč a n i p o d ac i. U n jim a se d o sintetiziranih in fo rm a c ija d o la z i za što k raće vrem e. U p riru čn ik e se svrstavaju : e n c ik lo p e d ije , b ib lio g r a fije , rečn ici, lek sik on i, prak tik u m i, g o d iš n ja c i, v o d ič i i si. strukturi sa držaja, priručnici m o g u biti urađeni u vidu: (1 ) k o m p e d iju m a (iz ­ lo ž e n o g r a d iv o n ek e n au čn e d isciplin e u sažetom o b lik u ), (2 ) r e p e tito riju m a —franc. r é p é te r — p on o viti (kratak p rik az n e k o g p o d ru čja sa p rim erim a k o rišćen ja i si., prven stve­ n o n am en jen za p o n a v lja n je g lav n ih p o jm o v a , zak o n a o d g o v a ra ju ć e n aučne o b la sti) i (3 ) v o d ič a (k ro z o d ređ en u naučnu ili stručnu oblast, sa p o d a c im a zn a č a jn im za p rim en u ).

In fo r m a c ije o o d re đ e n im p ro b le m im a n au čn e d isc ip lin e , o b ra đ e n e u priručn iku , sk raću ju v re m e tra g a n ja p o literaturi. T a k v im se p u b lik a c ija m a n a p re g le d a n način sa­ o p šta v a ju sa d rža ji, p a n ije u o b ič a je n o d a im a ju n au čn u aparaturu. P o stilu p isan ja, p ri­ ru čn ici su sličn i u d ž b e n ic im a , ali nisu p ro g ra m sk i u sk lađ en i. U n astavn om p rocesu priručnici im a ju fu n k c iju p o m o ć n e literature, d o p u n ju ju u d žb en ik , služe k a o podsetnici ili u v o d u detaljn ije iz u ča v an je naučnih p ro blem a. U didaktičkoj literaturi, u priručn ike se svrstavaju praktikum i, tablice, atlasi i si.

Hrestomatija. — T o j e z b irk a o d a b ran ih tipičnih i sistem atizo v an ih tekstova u c e ­ lini, ili p o o d lo m c im a k o ji p re d sta v lja ju stvaralaštvo p rizn atih n au čn ik a. K o risti se k a o d o p u n a u d ž b e n ic im a . U z tekstove k o ji se n alaze u h restom atiji d a ju se kratke b e le š k e o au torim a, v re m e n u nastanka d ok u m en ta, n je g o v o m z n a č a ju k a o i d ru g i relevan tn i k o ­ m entari. U p e d a g o š k o j n auci, m e đ u n a jz n a č a jn ijim su: Z b ir k a tek sto va p e d a g o š k ih k la ­ sika (B e o g r a d , 19 60), M e t o d o l o g i ja e m p ir ijs k o g n a u č n o g is tra ž iv a n ja (u re d . B . P e jč ić, 19 95). H re sto m a tije o b u h v a ta ju i iz b o r k n jižev n ih d e la iz p ro g ra m a šk o lsk e lektire, ili su u v id u z b irk e tekstova z a u čen je svetskih je z ik a . Z birk a zadataka. — T o j e vrsta p riru čn ik a k o g a čin e p rik u p lje n i i sređen i zad ac i sa re še n jim a ili b e z re še n ja iz nek e n au čn o -p red m e tn e d isc ip lin e . N je n a n am e n a j e u v e ž b a v a n je p o stu p a k a u re ša v a n ju zadataka. U im p re su m u z b irk e zad atak a n a v o d i se o d lu ­ k a stru čn o g o rg a n a šk o le ili fakulteta, k o jo m se o d o b r a v a n a k o rišć e n je u nastavi. Praktikumi su instruktivni radn i priru čn ici, k o jim a se iz n o se relev an tn i p ostu p ci i re d o sle d n e k o g p ro c e s a u re ša v a n ju k o n k re tn o g p ro b le m a . K o riste se u n astavi p o je d in ih p re d ­ m eta. U M e t o d o l o š k o m p ra k tik u m u (K u n d a č in a i B a n đ u r 2 0 0 6 ) ra z la ž e se c e lo k u p n a p ro c e d u ra n a u č n o g istra ž iv a n ja n a o d g o v a ra ju ć e p ostu p k e i rad n je, o d iz b o ra istraž iv ač­ k o g p ro b le m a , d o p isa n ja iz v e šta ja istraživan ja. U im p re su m u p ra k tik u m a n a v o d i se o d ­ lu k a stru č n o g o rg a n a fak ulteta — n a u č n o n a sta v n o g veća, k o jim se o d o b r a v a n je g o v o k o ­ rišćen je u nastavi. Radne sveske su sred stva u k o jim a se nastavn i s a d rž a ji o b lik u ju d id a k tič k o -m e todički, p o n a sta v n o m p lan u i p ro g ra m u , sa o d g o v a ra ju ć im u p u tam a i o d re d n ic a m a , radi d o b ija n ja p o vratn ih in fo rm a c ija o d korisn ik a, u p isa n o iji o b lik u . M o g u biti sastavni ili o d v o je n i d e o u d žb e n ik a . Skripte su vrste u d ž b e n ič k e p o m o ć n e literature, k o jo m se u

97

A k a d e m s k o p is a n je

nastavi o b ra đ u je g r a d iv o d e la n a sta v n o g p red m eta ili p red m eta u celin i, u o b lik u p r o fe ­ so ro v ih p re d a v a n ja . S lu ž e u p rip re m a n ju ispita, k a o z a m e n a z a u d ž b e n ik u v is o k o š k o l­ skoj nastavi. U p o t r e b o m u n a sta v n o -n a u č n o m p ro c e su p ro v e ra v a im se m e to d ič k o -s a d rž a jn a vredn ost, p a k a o takve p reth o d e p isan ju u d žb e n ik a . N e p o d le ž u k a ta lo g iz a c iji i re ­ cen ziran ju .

Autorizovano predavanje j e vrsta p o m o ć n e n a s ta v n o -o b r a z o v n e literature, u k o je m se o b ra đ u je sad rža j je d n e tem e n a sta v n o g p ro g ra m a s tu d ijs k o g p red m eta. K o riste se u v is o k o š k o ls k o j nastavi. Stručni izveštaji su vrsta tekstova k o jim a se o p is u je n e k a p o ja v a , p ro c e s, stanje i si. T o m o g u biti: za p isn ici o n e k o m d o g a đ a ju u o b la sti o b r a z o ­ van ja, izv eštaji sa k o n fe re n c ija , g o d iš n ji izveštaji o rad u o b ra z o v n ih u stan o va, izv eštaji o u p isu studenata, iz v e šta ji o iz b o ru n astavn ik a u n a u č n o -n a sta v n a z v a n ja , izv eštaji o o cen i p o d o b n o s ti tem e i k a n d id ata z a iz ra d u m aster teze ili d o k to rsk e d isertacije. 2.3.2. Stručne monografije i članci Stručne monografije. — T o su o b im n ija d e la u k o jim a se c e lo v ito i stručno sa ­ g le d a v a p rim e n a rezultata istraživan ja, je d a n p ro b le m , ličnost, sa d rža j, d o g a đ a j, institu­ cija i si. (n p r. m o n o g r a fija v a s p itn o -o b ra z o v n e institucije, m o n o g r a fija stru č n o g u d ru ž e ­ n ja i s i.). O b ja v lju ju se u je d n o m ili v iše sv e za k a , isto v re m e n o ili p o u n a p re d u tv rđ e n o m re d o sle d u . U stru čn im m o n o g r a fija m a se razm atraju različiti asp ekti n e k o g te o rijs k o g ili p ra k tič n o g p ro b le m a . A u t o r i se u stručnoj m o n o g r a fiji k o riste s a m o d e lim ič n o d is k u si­ jo m , a d o p o d a ta k a d o la z e u g la v n o m n a o s n o v u a n a liz e d o k u m e n ta c ije i ra s p o lo ž iv e literature. Stručni članci. — P re d s ta v lja ju vrstu stručnih ra d o v a u k o jim se s a o p š ta v a ju p o ­ znate č in je n ice , in fo rm a c ije i p o z n a ta sazn an ja i rezultati e m p irijsk ih istraž iv an ja; s a ž i­ m aju i siste m atizu ju z n a n ja iz v iš e ra d o v a iz struke o p ro b le m u k o ji j e p re d m e t ra sp ra ­ ve. Iz la ž u se n a p ristu p ačan n ačin i čin e d o stu p n im ja v n o s ti u s m is lu šire n ja zn an ja, p re ­ n o še n ja isk u stava , p r ila g o đ a v a n ja iz v o m ih istraživ an ja p o tre b a m a p rak se. I u stru čn o m član k u j e p o tre b n o ra sp ra v u d o v e sti u v e z i s p o z n a tim sa z n a n jim a iz istorije, sm estiti j e u ja s a n teorijsk i k on tek st te istaći v až n o st p oru k e. S tm č n i član ak , p re m a K r it e r iju m im a A iin is ta rs tv a n a u k e R e p u b lik e S r b ije (2007) j e p rik a z v e ć p o z n a to g , sa n a g la s k o m n a u p o tre b ljiv o st rezultata iz v o m ih istraživ an ja i širen ja zn an ja, p ri č e m u j e tekst p r ila g o ­ đen p o tre b a m a k o ris n ik a i čitalaca stru čn og ili n a u č n o g č a s o p is a u k o m e j e o b ja v lje n . S tm čn i č la n a k ne sad rži o rig in a ln a tu m ačen ja i rezultate fu n d a m e n ta ln ih i p rim e n je n ih istraživan ja. M o ž e d a nastane, p re s v e g a , k a o rezultat a k c io n o g istra ž iv a n ja i na o s n o v u p ro u č a v a n ja d ru g ih o b ja v lje n ih ra d o v a . P iše se sa n a m e ro m šire n ja in fo rm a c ija i sa z n a ­ n ja i n jih o v e p rim e n e u p raksi. T a k a v č lan ak ne sad rži izveštaj o istra živ an ju , n em a d e ­ fin isan u h ip o te zu z a re ša v a n je n e k o g p ro b le m a , n e m a d e ta ljn o o p is a n e m eto d e i tehnike rada, rezultati se o p is u ju o n a k o k a k o su kon statovan i, b e z d o k a z iv a n ja , k ritičk e ra sp ra ­ ve, n e m a n o v ih p ristu p a i n e n u d i n o v e p ra v c e d a lje g istraživ an ja, v e ć p re n o si lič n a za ­ p a ž a n ja i iskustva. P o m o ć u n je g a se p rik a z u je ilu stracija rezultata p rim e n e n ek e m etode. S tm č n i č la n c i se o b lik u ju p o za h tev im a n au čn e m e to d o lo g ije , u z s v a p ra v ila k o ri­ šćen ja n au čn ih iz v o ra , o s la n ja n ja n a sazn an ja iz p re th o d n o g v re m e n a i n a sa zn a n ja n a ­ učnih autoriteta. P o stm kturi se ne ra zlik u ju o d nau čnih ra d o v a . P re d s ta v lja ju istra ž iv a ­ nja k o ja se z a d o v o lja v a ju s a z n a n jim a m a n je g b ro ja čin jen ica. M o g u se o b ja v ljiv a t i k a o p re g le d n i član ci u k o jim a se sistem atizu ju već o b ja v lje n i p o d a c i, p ri č e m u se p red n o st

98_________________________________________________________________________]VI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r d a je sistem atičnosti i m etod ičn o sti u o d n o su n a kreativnost. S tru čn i član ci se o b ja v lju ju u č a so p is im a , z b o m ic im a , e n c ik lo p e d ija m a , d n e v n im ili n e d e ljn im listo v im a , ili u v id u sao p šten ja n a n a u č n im s k u p o v im a (k o n g re s u , sim p o z iju m u , sem in aru , k o n fe re n c iji). U k o li k o se o b ja v lju ju u stručnim listo vim a, p išu se n a u č n o p o p u la m im stilom . Stručni čla n c i ne m o ra ju biti recen ziran i. Č la n c i sa stručnih s k u p o v a (k o n g re s a , k o n fe re n c ija , s e k c ija ) p u b lik u ju se u z b o m ic im a re zim e a, tretiraju se u g la v n o m k a o stručni članci. S a ­ o p šten ja sa stručnih s k u p o v a k o ja su o b ja v lje n a u z b o m ic im a s k u p o v a i u slu čaju d a j e z b o rn ik iz a š a o k a o re d o v n i ili p o se b n i b ro j n a u č n o g č a s o p is a ne s p a d a ju u o v u k a te g o ri­ ju , v e ć se ra s p o re đ u ju u k a te g o riju o b ja v l je n o s tru č n o s a o p š te n je sa skupa. U stručne čla n k e se svrstava i s tru č n i p r e g l e d n i čla n a k . O n ostaje n a n iv o u stru­ ke, za to što n e a n a liz ira o rig in a ln e rezultate istraž iv an ja i kritički ih ne s a g le d a v a , iz o ­ staje a n a liz a sličn o sti i ra zlik a , ne u k a z u je n a m o g u ć e h ip o te ze n o v ih istraživ an ja. K o r i­ stan j e što č la n o v e n a u č n e za je d n ic e u p o zn a je sa s a v re m e n o m literatu ro m i što su u n je ­ m u iz lo ž e n i rezultati d ru g ih autora sa k o jim a se čitaoci u p o z n a ju .

2.3.3. Završili rad na osnovnim studijama Z a v r š n i ra d n a o s n o v n im stu d ijam a j e ra d u k o m e student, n ak o n izv rše n ih o b a ­ v e z a p ro p isa n ih n a sta v n im p la n o m i p ro g ra m o m o s n o v n ih stu d ija o b ra đ u je o d re đ e n u stručnu tem u, u z p rim e n u o d g o v a ra ju ć ih m e to d o lo šk ih p o stu p ak a , k o jim a d o k a z u je s p o ­ so b n o st re š a v a n ja p ro b le m a , d o n e k le o rig in a ln im p ristu p o m . Studen t z a za v ršn i ra d na o s n o v n im stu d ija m a b ir a tem u, z a k o ju iz ra đ u je id ejn i p ro je k a t u k o m e se o b ra z la ž e iz ­ b o r tem e, n ač in n je n e o b ra d e i n a v o d i literatura. T e m a z a v r š n o g ra d a n a o s n o v n im stu d ija m a se o d o b r a v a o d lu k o m n au čn o -n astavn o g v e ć a fakulteta, a n a p re d lo g o d g o v a ra ­ ju ć e katedre, k a d a se o d re đ u je i m entor. K a d a j e sastavni d e o ra d a em ip irijsk o -a n alitičk o istraživanje, p reth o d n o se izrađ u je iz v e d b e n i projekat, k o ji o d o b ra v a m entor. Z a v r š n i ra d n a o s n o v n im stu d ijam a je , u p rin cip u , in terd iscip lin aran . Im a o s n o v ­ n e k arak teristik e o p e ra tiv n o g istraživan ja, u s m e re n o g n a re š a v a n je p o je d in ih praktičnih o b ra z o v n o -v a s p it n ih p ro b le m a . K a n d id a t n a o sn o v u is tra ž iv a n ja treba d a n ap iše k v a lite ­ tan, c e lo v it tekst d ip lo r r s k o g ra d a iz k o g se m o ž e sa gled ati p ism e n o st i o s p o s o b lje n o s t za ra d u struci. Z a v r š n i ra d n a o s n o v n im stu d ijam a m o ž e biti i p re g le d n i ra d iz o d re đ e ­ n o g p o d ru č ja . U z a v rš n o m ra d u k an d id at s p e c ifik u je k lju č n e p o jm o v e , s v o ja teorijsk a p o la z iš ta z a s n iv a n a k o n fro n ta c iji sa p o la z ištim a d ru g ih autora, p rik a z u je p reth o dn a is­ tra živ a n ja k o ja su v e z a n a z a n je g o v o istraživan je. P o tre b n o j e d a ra d z a d o v o lja v a m eto­ d o lo š k e zah teve, d a se z a sv e tvrdn je p ro n a la z e i n a v o d e d o k a z i, d a se p rik a z u je način ra d a k o jim se d o š lo d o o d ređ en ih sazn an ja, d a se u p u ć u je n a d ru g e n ač in e re ša v a n ja p ro b le m a , n a p rim e n u o d re đ e n ih p rin c ip a i re še n ja i n a d ru g e sa d rž a je i situacije, d a su p o d a c i tačni, ru k o p is je z ič k i korektan i tehnički o b lik o v a n . Z a v r š n i ra d n a o s n o v n im stu d ijam a se radi u z p o m o ć i uputstva n astav n ik a — m entora. K a d a m en to r p ro c e n i d a j e ra d z a d o v o ljio stručne i m e to d o lo š k e kriteriju m e, d a je s a g la s n o st d a se stavi u d a lju p ro c e d u ru z a ocen u i o d b ra n u . R a d treba d a p o k a ž e d a j e student stek ao o d re đ e n i n iv o opštih i p o se b n ih stručnih zn a n ja iz p e d a g o g ije , d i­ dak tik e, p s ih o lo g ije i p o s e b n ih m e to d ik a nastave, u m e šn o st u re š a v a n ju p ro b le m a iz struke, s p o s o b n o s t p is a r e o b ra d e n au čn ih sad ržaja, m e to d o lo š k e veštin e i kulturu istra­ ž iv a n ja , a n a o d b ra n i i s p o s o b n o s t u s m e n o g iz n o š e n ja č in je n ica , g e n e ra liz a c ija , z a k lju ­ čak a. Z a v r š n im r a d o m n a o s n o v n im stu d ijam a se p ro v e ra v a k a n d id a to v a o s p o s o b lje n o s t

99

A h a d e m s h o p is a n je

za sam o stalan ra d u p rak si. O b i m z a v rš n o g ra d a n a o s n o v n im stu d ija m a j e o d 50 d o lOO stranica teksta, što z a v is i o d vrste ra d a (d a l i j e em p irij s k o -a n a li ti čki ili te o rijs k i) i b r o ja p rilo g a . R a d i se u pet p rim e rak a. B ra n i se p o p ro p isa n o j p ro c e d u ri p re d stru čn o m k o m i­ sijo m , u k o jo j su m e n to r i d v a član a. O d b r a n o m z a v rš n o g ra d a n a o s n o v n im stu dijam a, k an d id at stiče o d re đ e n i p ro fe s io n a ln i stepen, stručno zv a n je . O d n o s p re m a z a v rš n o m ra d u n a o s n o v n im stu d ija m a z a v is i o d trad icije u stan o v e p re m a to m pitan ju , a i o d sa ­ m o g m entora. Studenti često u iz ra d i z a v rš n o g ra d a n a o s n o v n im stu d ija m a p ra v e p r o ­ puste, tekst p išu b e z p ro re d a , sitn im ili k ru p n im s lo v im a , n e o d v a ja ju p o je d in e o d e ljk e , fo rm ira ju p a s u s e o d je d n e re čen ice, p ra v e in terp u n k c ijsk e g re šk e , p re u z im a ju p a su se b e z n a v o đ e n ja iz v o ra , o s ta v lja ju n ep o tp u n e b ib lio g r a fs k e je d in ic e . D a b i student im a o osećaj d u b in e teorije n a k o jo j se z a s n iv a p r o b le m istra ž iv a n ja i n je g o v o b im p o tre b n o j e d a p ro čita v iše za v ršn ih ra d o v a n a o s n o v n im stu dijam a. P o tre b n o j e d a fak ultet fo rm ira b a z u p o d atak a v e z a n u z a tem e z a v r š n o g ra d a na o s n o v n im stu d ija m a p o n a u č n im o b la stim a i literaturu z a o b ra d u p o je d in ih tem a.

2.3.4. Završni rad na master studijama Z a v r š n i ra d n a m aster stu d ijam a d o n o si au torim a a k a d e m s k i stepen d ip lo m ir a n g studenta — m astera struke. M a s t e r ra d j e za v ršn i ra d studenta d ip lo m s k ih studija, s a m o ­ stalno p isan , k o ji im a o b e le ž ja stru čn o g rada, sa elem e n tim a n a u č n e m e t o d o lo g ije , k o ­ j i m se u n a p re đ u ju stručna zn an ja, o tk riv a ju sav ršen iji postup>ci u o b a v lja n ju struke i s a z n a v a n ju stvarnosti. T o j e sam o staln i stručni rad, k o jim se siste m atizu ju p o sto je ć a zn an ja i tim e d a je d o p rin o s struci, a k o ji se rad i u z p o m o ć m en to ra, iz o b la sti k o jo j p ri­ p a d a tem a m aste r rada. C ilj m aster ra d a m o ž e biti n a n iv o u d e sk rip c ije , k la s ifik a c ije , o b ja š n ja v a n ja i si­ stem atizacije. R a d p re d s ta v lja sv o je v rsta n iz v e š ta j o o b a v lje n o m istraživ an ju . N a jč e š ć e se radi o e m p ir ijs k o m istraživan ju . O v a vrsta stru čn o g ra d a m o ra , z b o g to ga , z a d o v o ljiti sve za h tev e k o ji se p o s ta v lja ju iz v e šta jim a svih vrsta istra ž iv an ja. M a s t e r ra d se p rip re ­ m a u toku d v o g o d iš n jih ili je d n o g o d iš n jih d ip lo m s k ih studija, k ro z iz ra d u sem in arsk ih ra d o v a. N a s lo v tem e m aste r ra d a p re d la ž e k an d id at u d o g o v o r u se b u d u ć im m en to ro m , o d o b r a v a n a u č n o -n a s ta v n o v e ć e fakulteta, p o p ro c e d u ri p ro p is a n o j z a k o n o m i statutom un iverziteta i fak ulteta. M e n t o r studentu p o m a ž e savetim a, uputstvim a, k o n su lta c ija m a i si., u s v im fa z a ­ m a iz ra d e m aster ra d a (p ri iz b o ru p ro b le m a , pri o rg a n iz o v a n ju i iz v o đ e n ju istraživ an ja, k a o i pri p is a n ju iz v e š ta ja o is tra ž iv a n ju ). Iz v o ri na k o je se k a n d id at u p u ć u je m o ra ju biti dostupni. O b i m m aster ra d a z a v is i o d karaktera istraživan ja. U d ru štv e n im n a u k a m a iz ­ n osi o d lOO stranica teksta sa p ro re d o m . R a d i se o b ič n o u pet p rim e ra k a i to s a m o na je d n o j stranici p a p ira fo rm a ta A - 4 . S tu d en t u m aster ra d u treba d a p o k a ž e : o s p o s o b lje n o s t z a p ro n a la ž e n je n aučnih iz v o ra (šta m p a n ih i e le k tro n sk ih ); p o z n a v a n je iz v o ra k o ji se o d n o s e n a n je g o v u tem u, te o rijsk o zn a n je i o se tljiv o st z a p ro b le m e struke; o s p o s o b lje n o s t z a k o riš ć e n je m e to d o ­ lo g ije n a u č n o g istra ž iv a n ja u n jih o v o m re ša v a n ju , tj. d a p o z n a je iz ra d u p ro jek ta, o rg a n i­ za c iju i re a liz a c iju istraživ an ja, tehnike n a u č n o g rada; s p o s o b n o s t z a p ro n a la ž e n je , p rik u p lja n je i o d a b ira n je g ra đ e , su m iran je i p rim en u utvrđen ih naučnih č in je n ic a u p is a ­

lO O

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

n ju ra d a; s p o s o b n o s t d a v a n ja o c e n a i p rezen tiran ja o rig in a ln ih p o d a ta k a ili d o n o še n je o rig in a ln ih z a k lju č a k a u p isa n ju teksta. U celin i o d b ra n je n m aste r ra d p o d ra z u m e v a o s p o s o b lje n o s t d ip lo m ir a n o g studenta z a re ša v a n je p ro b le m a struke. N a n e k im fa k u lte tim a se z a izrad u m aster ra d a p re d v iđ a p o s e b a n sem estar. P o s ta ­ v lja ju se i fo rm a ln i zah tevi z a iz ra d u m aster rada, k o ji ih ra z lik u ju o d „ re d o v n ih “ iz v e ­ štaja o is tra ž iv a n jim a (d a , n a p rim er, sad rže re zim e n a stran o m je z ik u , d a se n azn ače „ k lju č n i p o jm o v i“ , im e m en to ra i si.).

2.3.5. Ostali stručni radovi U o stale stručne r a d o v e s p a d a ju završn i ra d o v i — ra d o v i p riz n a n ja (sem in a rsk i rad, sp e c ija listič k i ra d ), p rik a z d ela , elaborat, ek sp ertiza, b io g r a fija , an o tacija, rasp rava, p o le m ik a , kritika, p r ilo g , esej, interpretacija, b e le š k a , d n e v n ik , p am flet, m ed itacija, a p o lo g ija , p e d a g o š k i ro m an , m e m o a ri, p u b licističk i ra d o v i, p is m a u red n ik u , intervjui ja v n o s ti i dr.

Naučne prezent£.cije. — N a se rv e r raču n arim a se m o g u p ostaviti n au čn e p re z e n ­ tacije. M o g u biti stacio n iran e i d in a m ič k e , a p o vlasn ištv u to m o g u biti lič n e p rezen taci­ j e i p re z e n ta c ije n au čn ih institucija. L.ičn e p r e z e n t a c ije p re d s ta v lja ju sajtove autora, k o ji sa d rž e n je g o v o n au č n o stva­ ra laštv o , re z im e e ra d o v a , re c e n z ije , p rik aze , b io g r a fije i b ib lio g r a fije . F o rm u lis a n e su p re c iz n o i d irek tn o, d iz a jn ira n e sk lad n o , tako d a se d o svih stranica stign e sa d v a d o tri k lik a. R a d i b r ž e g u č ita v a n ja ne sa d rže v e ć e fo to g ra fije , p o g o t o v o u p o z a d in i, niti v eći b ro j m a n jih fo to g ra fija . P r e z e n t a c ije n a u č n ih in stitu cija (reso rn ih m in istarstava, un iverziteta, fak u lteta) sa d rže o s n o v n e in fo rm a c ije o tim u stan o vam a, n jih o v u o s n o v n u i strukturalnu p o d e lu delatn osti, o b a v e š te n ja o n a u č n im sk u p o v im a , sa d rž a je z b o r n ik a n au čn ih ra d o v a , re ­ k la m n e p o n u d e n au čn ih iz d a n ja , za k o n sk u re g u la tiv u o n a u č n o is tra ž iv a č k o m radu , k o n ­ k u rse o is tra ž iv a č k im p ro je k tim a i stipen dijam a, o b a v e š te n ja o stu d ijsk im b o ra v c im a u in ostranstvu, iz v e š ta je o iz b o ru u n au čn o -n astav n a zv a n ja . E v id e n c ije n au čn ih rad n ik a m o g u ć e j e p ro n a ć i u n a c io n a ln im b a z a m a p o d atak a, sa k o e fic ije n tim a k o m p e te n c ije k o ji p o k a z u ju n au čn u usp ešn ost, k a o p retp o stavk u za n o v e istra ž iv a č k e projekte. N a p rv o j stranici p re z e n ta c ije p o s ta v lja se zn ak ( l o g o ) n au čn e u stan o v e k o jo j p rip a d a .

P re z e n ta c ije se p r ija v lju ju n a serv e re za p retragu . P re th o d n o j e p o tre b n o p ro c e n i­ ti k o je k lju č n e reči p o te n c ija ln i p o setio ci koriste pri p re tra g a m a i k o ja su to m esta k o ja on i p o s e ć u ju , k o je su to d isk u sio n e g ru p e i g d e se s n jim a m o ž e stupiti u kontakt, k o je in fo rm a c ije o n i traže na Intem etu . P r ija v ljiv a n je se o d v ija u fa z a m a : ( 1 ) p rija v ljiv a n je p re z e n ta c ije n a s p isa k p ro v a jd e ra , o d k o g a se z a k u p lju je W W W p rostor; ( 2 ) p r ija v ljiv a ­ n je n a p re tra ž iv a č e Y u W e b A d r e s a r ili Y u S earch ; ( 3 ) p ro n a la ž e n je o n e In tem et adrese k o ja o d g o v a r a tem atici sajta, g d e se m o ž e postaviti lin k d o p la n ira n e p rezen tacije, i to: a ) a d rese z a p o s ta v lja n je lin k a k o je p rim a ju sve vrste p re z e n ta c ija i b ) ad rese k o je su p o ­ v e z a n e sa tem atik om , a k o jo j m o ž e d a p rip a d a i p rip re m lje n a p re z e n ta c ija i ( 4 ) ra zm e n a ad resa. K o m e r c ija ln e p rezen tacije im a ju stranice n a k o jim a se m o ž e postaviti link. L in k će biti d o stu p an o n o lik o v re m e n a k o lik o se uplati.

A k a d e m s k o p is a n je

lO l

S p e c ija lis t ič k i r a d (lat. s p e c ia lis — ‘u savršavati se u g ra n i n e k e n a u k e ’ ) j e z a v r­ šni stručni ra d studenta sp e cijaliza n ta, č ijo m se o d b r a n o m stiče stručni n a z iv sp e cijaliste z a o d re đ e n u g ra n u struke. S p e c ija listič k e studije su p rete žn o u sm e re n e p ro fe s io n a ln o k a sticanju vrh u n sk ih z n a n ja iz o d re đ e n e u že stručne oblasti. S p e c ija listič k i ra d se b ra n i n ak o n p o lo ž e n ih isp ita n a sp e c ija lis tič k o m studiju. S e m i n a r s k i r a d j e vrsta a k a d e m s k o g rada, sam o staln o p is a n o g , u o k v iru o b r a ­ z o v n o g p ro c e sa , č ija j e iz ra d a p ro p isa n a n astavn im p r o g r a m o m p o je d in ih n a u č n o -n a stavnih d is c ip lin a n a o s n o v n o m ili d ip lo m s k o m studiju, k o jim student d o k a z u je n iv o o s p o s o b lje n o s ti z a sa m o sta ln o slu že n je ak tu e ln o m d o m a ć o m i stran o m literaturom , s p o s o b n o s t u o č a v a n ja p rak tičn ih i teorijskih p ro b le m a iz o d re đ e n ih n astav n ih p red m eta i veštin u s a m o s ta ln o g istraživan ja. N a o sn o v n im , d ip lo m s k im i d o k to rsk im stu d ijam a studenti sam i b ir a ju tem e sem in arsk ih ra d o v a u s k la d u sa s v o jim interes o van j em , k a k o b i im se r a z v ija la o se tljiv o st z a p ro b le m e istraživan ja i p ro u č a v a n ja , a m o g u im b iti i z a ­ date. S e m in a rs k i ra d o v i m o g u biti u v id u : ( 1 ) k raćih istra živ ačk ih p ro jek ata, u z p rim e n u je d n e istra ž iv a č k e tehnike i ( 2 ) a k c io n o g istraživan ja. P is a n je m se m in a rsk ih ra d o v a stiču se p rv a isk u stv a u p isa n ju stručnih ra d o v a . S v rh a iz ra d e i o d b ra n e sem in arsk ih ra d o v a je s te d a studenti s a m o sta ln o u p o z n a ju n a u č ­ ne sa d rža je , kritičk i ih b ira ju , k oristeći literaturu i a rh iv sk u g ra đ u iz d o tičn e n au čn e o b lasti, d a s a v la d a ju o sn o v n u te rm in o lo g iju struke, d a o b ra đ e n e č in je n ic e ra šč la n ju ju i lo g ič k i sređ u ju , sistem atizu ju i ja s n o p re d sta v lja ju u p is a n o m o b lik u n a p re g le d a n i in ­ fo rm a tiv a n n ačin , p re m a m e đ u n a ro d n im n o rm a m a a k a d e m s k o g p isa n ja, te d a sa s v o jim p ro u č a v a n jim a i istra ž iv a n jim a u p o z n a ju ostale studente. S tru ktu raln i elem en ti se m in a rsk o g ra d a su: n a s lo v n a strana, sad rža j, p o p is ilustra­ cija, tekst (u v o d , o s n o v n i tekst, z a k lju č a k ), lista re fe re n c i i p rilo z i. U u v o d u sem in ar­ s k o g ra d a n a z n a č a v a se tem a o k o jo j će se pisati i st^v k o ji će se za u zim a ti to k o m p is a ­ nja. T e z a se iz n o s i u je d n o j fra z i u p r v o m licu (n p r. Ž e li m d a o b ja s n im ra z lik e u e k o lo ­ š k im n a v ik a m a u č e n ik a k a o rezultat d e lo v a n ja p o ro d ic e i š k o le .), d o k se u o s ta lo m d e lu p re p o ru č u je p is a n je u trećem licu . U razrad i s e m in a rs k o g ra d a se d isk u tu je o a rgu m en ti­ m a k o ji su p re d s ta v lje n i, iz n o s e se vlastiti sta v o v i i in terpretacije v e z a n e z a p ro b le m . U s e m in a rs k o m ra d u studenti s a v la đ u ju istraživ ačk e tehnike, k o riš ć e n je b ib lio g r a fs k ih b a ­ z a p o d atak a , b ib lio g r a fs k u p rip re m u rada, p ro n a la ž e n je p o d a ta k a , k o d ira n je p od atak a , v e ž b a ju se p r e c iz n o m is k a z iv a n ju s v o g m išlje n ja , citiranju, p a ra fra z ira n ju , k la s ifik a c iji k o rišć e n e literature, te h n ič k o m o b lik o v a n ju ra d o v a i dr. N a sp e c ija listič k o m , m aster i d o k to rsk im studiju sem in arsk i ra d o v i su slo ž e n iji, u p o g le d u p rim e n e m e t o d o lo g ije i tehnike n a u č n o g rada. O d studenta se za h tev a o d re đ e n a veštin a is tra ž iv a n ja i s a o p š ta v a n ja rezultata. P ro je k tu ju i iz v o d e istraž iv a n ja, u z p o m o ć p re d m e tn o g n a sta v n ik a — m entora. P is a n je m sem in arsk ih ra d o v a studenti n a d o k to rs k o m stu d iju stiču p rv a n a u č n o istra ž iv a č k a iskustva. N a to m n iv o u , u ta k v im se ­ m in a rsk im ra d o v im a se p ro v e ra v a : p rim e n a n au čn ih m e to d a i p o stu p a k a n a u č n o g istra­ ž iv a n ja , p rim e n a teo rijsk ih i p rak tičn ih zn an ja, sp o s o b n o s t o b lik o v a n ja n a u čn ih sa z n a ­ n ja d o k o jih se d o š lo istraživ an jem . O iz ra đ e n im se m in a rsk im r a d o v im a v o d e se ra sp ra ­ v e u stu d ijsk oj g ru p i ili sa m e n to ro m (n a s ta v n ik o m i s a ra d n ik o m ), a n a d o k tors k o m stu­ d iju se m in a rsk i ra d o v i se b ra n e p re d stručn om k o m is ijo m , pri č e m u se k ritičk i o c e n ju je n jih o v a vredn ost. O b i m s e m in a rs k o g ra d a izn o si o d d eset d o p e d e se t stranica teksta, o d ­ n o s n o o d j e d n o g d o tri au torsk a tabaka. Iz ra đ u je se u d v a p rim e rk a . S tran ice se p a g in i­ raju o d p rv e stranice p o s le sa d rža ja . Student p o tp isu je sem in arsk i ra d n a kraju teksta.

102______________________________________ ________________________________ M . K u n d a č in a — V . B a n d u r U p rak si j e p risu tn a i p o ja v a im p ro v iz a c ije izrad e sem in arsk ih ra d o v a , u k o jim a se istra ž iv a n je sim u lira b e z stv arn o g p rik uplj anj a p o d a ta k a i p o š to v a n ja re d o s le d a fa z a re a liz a c ije . M e đ u tim , istra ž iv a n ja u o k v iru sem in arskih ra d o v a m o g u ć e j e sp ro v o d iti uz u č e šće g r u p a studenata, g d e č la n o v i svih g ru p a p re u z im a ju o d re đ e n e u lo g e u p o je d in im fa z a m a istraživ an ja. E l a b o r a t j e vrsta stru čn o g rada, u k o m e se c e lo v ito na m eto d o lo šk i ustaljen n ačin ra z ra đ u je n e k a p o ja v a ili p ro ces, a k o ji nastaje k a o rezultat istraživ an ja. Im a sp e ­ c ifič a n o b lik , fo rm u i sad ržaj. Prate g a tabelarni p rik azi i g ra fik o n i. (P rim e ri: E la b o r a t o p o b o l jš a n ju o r g a n iz a c ije ra d a u j e d n o j s m e n i u o s n o v n o j šk o li ili E la b o r a t o o tv a r a n ju n o v o g s tu d ijs k o g o d s e k a n a fa k u lte tu ). E k s p e r t i z a j e o cen a i m iš lje n je ek sp erata o d re ­ đ en e o b la sti o n ač in u re ša v a n ja n e k o g p rak tič n o g p ro b le m a . O c e n u n a jč e šć e d a je tim ek sperata, k o ji se fo rm ira u zavisn o sti o d is tra ž iv a č k o g zad atk a i n je g o v o g in terd iscip li­ n a rn o g karaktera. P r e v o d i n a u č n o g ra d ia se p iše z a p o tre b e o b ja v ljiv a n ja u časo p isu . O b ja v lju je se n a k o n p ro c e n e ured n ištva č a s o p is a d a z a n au čn u i stručnu ja v n o s t m o ž e biti ak tu eln i i zn a č a ja n . U z p re v o d se n a v o d i o rig in a la n n a s lo v d e la , iz d a v a ć , m esto i v re m e o b ja v ljiv a n ja . A u t o b i o g r a f i j a j e vrsta ra d a u k o m e n au čn ik p rik a z u je s v o j živo t, n au čn o istraž i­ v a č k i o p u s i v re m e u k o m e j e ž iv e o . U p isan ju a u to b io g ra fije p o tre b n o j e iz b e g a v a ti su ­ b je k tiv n i pristup. P o d a c i u a u to b io g ra fiji im a ju in d iv id u a ln i karakter. A k o a u to b io g ra fi­ j a d a je s a m o p re s e k je d n o g ž iv o tn o g p e rio d a p o je d in c a , o n d a j e to sa žeta a u t o b io g r a fi­ j a . M e đ u tim , o p s e ž n ija a u t o b io g r a fija d aje p re g le d p o d a ta k a to k o m č ita v o g ž iv o tn o g v e k a p o je d in c a . P o d a c i iz a u to b io g ra fije m o g u d a se o d n o se n a p ro šlo st, sad ašn jo st i b u ­ d u ćn o st ž iv o ta autora. P iš e se u trećem licu. Č ita se p rilik o m o d b ra n e za v ršn ih ra d o v a (d ip lo m s k i, m a g ista rsk a teza, d o k to rsk a d ise rta c ija ) i p rilik o m p ro m o v is a n ja k an d id ata u n a u č n a z v a n ja . M o ž e p red stavljati iz v o r za n au čn a istraživ an ja. U an a liz i a u to b io g ra ­ fije n ek e ličn o sti istra ž iv a č u sm e ra v a p a ž n ju n a karakteristične č in je n ic e (o p is a n e i iz o ­ s ta v lje n e ). B i o g r a f i j a (g rč . b io g r a p h ia — ‘o p is iv a n je živo ta, ž iv o t o p is ’ ) je^ vrsta n a u č n o g iz v o ra k o ji sa d rž i re lev a n tn e p od atk e o ličnosti zn a č a jn o j z a n au k u i struku. Iz v o ri z a p i­ san je b io g r a fije m o g u biti arh ivsk i d ok um en ti, a u to b io g ra fije , d n e v n ic i, m e m o ari, p re p i­ ske, iz v e š ta ji i si. S a d r ž i i p o d a tk e o vrem en u , sredini i d ru štv e n im o k o ln o stim a u k o ji­ m a j e lič n o st ž iv e la i ra d ila. B io g r a fija autora n a u č n o g d e la sad rži: g o d in u i m esto ro đ e ­ n ja, š k o lo v a n je , k retan je u p ro fe siji, n au čn a z v a n ja i titule, stv a rala čk i o p u s, g la v n a d e ­ la, n a g ra d e , p riz n a n ja i dr. M o ž e se o b ja v iti u p rilo g u n a k raju p u b lik a c ije . U k o li k o se z a s n iv a n a k ritič k o -e g z a k tn im p o d a c im a , m o ž e im ati n au č n u vredn ost. B io g r a fija se m o ž e saopštiti i u v id u n e k r o lo g a — p o sth u m n o g o d a v a n ja pošte p re m in u lo m n a u č n o m rad n ik u . K r o z n e k r o lo g se ističu z a s lu g e p o k o jn ik a u živ o tu uop šte, p o s tig n u ć a u struci i n a u č n a o stv a re n ja u n auci. M o ž e d a se isk aže g o v o r o m ili č ita n je m teksta na k o m e m o ra tiv n o j sed n ici ili n a s a m o m p o g re b u , ili o b ja v ljiv a n je m u č a so p isu , zb o rn ik u ra d o v a , stru č n o m listu i d n e v n o j i n e d eljn o j štam pi. B io g r a f ije n au čn ih i stručnih stvaralaca n ajčešće se o b ja v lju ju p o v o d o m n e k o g ju b ile ja u m o n o g r a fiji un iverziteta, fakulteta, šk o le i si. M e đ u tim , a k o se b io g r a fija p iše u s k la d u sa in teresim a i o č e k iv a n jim a čitalaca, o n a p o p rim a b eletrističk i karakter.

A k a d e m s k o p is a n je

103 B io g ra fija

V O J I S L A V B A K I Ć (1 8 4 7 -1 9 2 9 ), profesor i direktor U čiteljske škole u K ra ­ gujevcu, prvi profesor i osnivač Katedre za pedagogiju na F ilozofsk om fakultetu V e ­ like škole u B e o g ra d u (o d 1892. god.). Jedan od najpoznatijih, najplodnijih i najo­ brazovanijih p ed a go ga u Srbiji druge polovine X I X veka. Z a v ršio j e R ealk u u K a r­ lovcu i Srpsku preparandiju u Som boru. Studirao pedagogiju kod H erbartovca K . F. Stoja u N em ačk oj (1870—1874). Doktorat iz p edagogije stekao 1874. god. odbranivši tezu pod naslovom Rusovljeva. p eda gogik a s gledišta filozofsk e peda gogike. Z a vrem e rada u S rbiji, u koju je došao pošto nije m o gao da se zaposli u H r ­ vatskoj (A u s t r o -U g a r s k c j), bio j e veom a aktivan i predan p edagošk i radnik, ne sa­ m o u školam a u k o jim a j e radio, već i van njih. U č e stv o v a o j e u izradi skoro svih zakonskih i drugih norm ativnih dokum enata, kojim a su „uređivane“ školske insti­ tucije — od predškolskih ustanova do p red lo ga za osnivan je univerziteta, um esto V e lik e škole. B io j e član U č e n o g društva. Srpske književne zadruge, član i predsednik G la v n o g prosvetn og saveta, pisac i recenzent m nogih udžbenika, član P e d a g o šk o -k n jiže v n o g zbo ra H rvatske itd. P o o sn ovn im p ed ago šk im shvatanjim a ostao j e H erbartovac, ali um erenog, a ne ortodoksnog pravca. G o v o rio j e više stranih je z ik a (nem ački, francuski, e n g le ­ ski, latinski; slu žio se sten ografijom ) i čitao savrem enu psihološku, sociološku, an­ tropološku i filo zo fsk u literaturu u originalu. U svoja umerena herbartovska pedagoška shvatanja, ugrađivao j e m noge nove pedagoške ideje. N ije se ustezao da prihvati nova saznanja i shvatanja korisna za pe­ dagogiju. M eđutim , nikada se nije odrekao osnovnih i polaznih ideja H erbartovaca. Z b o g svojih političkih opredeljen ja (b io j e pripadnik L ib e ra ln e političke stran­ k e), z b o g sv o je vezanosti za dinastiju O bren o vića (k ao Prečanin i K rajišn ik, rođen isp od Petrove gore, b io j e uvek odan Kruni i D in astiji), im ao j e dosta p ro b lem a u životu u Srbiji. Z b o g toga nije izabran u K raljevsk u akadem iju nauka kada j e ona nasledila U č e n o društvo, nije izabran za red o vn o g p rofesora n o v o o sn o v an o g U n i­ verziteta u B e o g ra d u 1905. god., iako je to zvanje im ao na V e lik o j školi i b io R e k ­ tor te škole d va puta. B a v io se raznovrsn om p edago šk o m problem atikom ; opštim i teorijskim pita­ njim a p ed a go šk e nauke, m etodičkim pitanjim a nastave u osnovnoj i srednjoj školi, nacionalnim i patriotskim vaspitanjem , m oralnim vaspitanjem , vaspitanjem d ece u porodici. O b ja v io j e oko 200 većih i m anjih radova. N a jz n a č a jn iji su; O p šta nauka o vaspitanju i P r im e n je n a nauka o vaspitanju (B e o g r a d , 1 8 7 8 ); O p šta p e d a g o g ik a (B e o g r a d , 1 8 9 7 ); P o u k e o vaspitanju d ece u rod iteljsk oj kući (B e o g r a d , 1 8 8 0 ); O va sp itn om p rila g o d a v a n ju (B e o g r a d , 1 8 9 3 ); P e d a g o š k o iskustvo (B e o g r a d , 1 9 1 0 ); S a m o u p ra va p r i školskom vaspitanju (B e o g r a d , 1 9 1 1 ); P o seban značaj im a D n evn ik , koji j e V . B ak ić v o d io sv ak o g dana tokom p e ­ deset godina. U njem u nisu opisana sam o pedagoška zb iv an ja u S rbiji, već i naj­ značajniji kulturni i istorijski d ogađ aji u Srbiji druge p o lo v in e 19. i prve d ve d ece­ nije 20. veka, čiji j e svedok, a često i učesnik bio V . B ak ić. D n e v n ik j e ostao u ru­ kopisu i original se ču va na K atedri za p ed a go giju F ilo z o fs k o g fakulteta u B e o g r a ­ du. O V o jis la v u B a k ić u pisano j e m n ogo i za života i p osle n je g o v e smrti. P o d aci o tome, kao i celovita b io g ra fija i b ib lio grafija, nalaze se u studiji koju j e o V o j i ­ slavu B a k ić u napisao dr N ik o la Potkonjak, P e d a g o šk i p o g le d i V o jis la v a B akića, B e o g ra d , U čiteljsk i fa k u ’tet, 2001. god. (N ik o la Potkonjak (2 0 0 6 ); Im enik srpskih p e d a g o g a . B eo g ra d ; Srpska akadem ija obrazovan ja, str. 18—2 2 )

104

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

Ourriculum Vitae. — (JCratka b i o g r a f i ja ) P re d sta v lja k ratak o p is živ o tn ih ak tiv­ nosti p o je d in c a , datih p o p a su sim a — ličn i p o d a c i, p o d a c i o o b ra z o v a n ju , p o d a c i o ra d ­ n o m isk u stvu , n a g ra d e i p riz n a n ja , zn an ju je z ik a i raču n ara, ak tivn osti u s lo b o d n o m v re ­ m en u , h o b ije i si. P iš e se k o n c iz n o u o b im u je d n e stranice. U p a ra g ra fu L i č n i p o d a c i na­ v o d i se im e i p re z im e (n a p is a n o v e lik im s lo v im a ), d atu m i m esto ro đ e n ja , ad resa stano­ v a n ja , e -m a il ad resa, te lefo n i n acion aln ost, bra čn i status, b ro j d ece, im e n a ro d itelja i n jih o v o za n im a n je . C ilj p isa n ja C V j e p red stav lja n je p ro je k c ije vlastite k arijere. C u rric u lu m V ita e

Z O R IC A V E IN O V IĆ L u k e V o jv o d ić a 3, B e o g ra d tel. 011/3561-331 064/198-65-72 e/mail: zorica.vein ović @ u f.b g .ac.yu O b r a z o v a n je O sn o v n u školu i gim n aziju završila j e u B eo grad u . N a U č iteljsk o m fakultetu u B e o g ra d u d ip lo m iia la j e u septem bru 1998. godine sa prosečnom ocen om 9,35. D ip lo m sk i rad iz M eto d ik e nastave prirode i društva. S a d rža ji na sta ve p r ir o d e i dru štva u jiin k c iji ra z vo ja ekološke svesti učenika o dbran ila j e sa ocen om IO. Post­ d ip lo m sk e studije na U čiteljsk o m fakultetu u B e o g ra d u — smer: M eto d ik a nastave prirode i društva, završila j e sa prosečnom ocen om IO. M agistarsk i rad N a sta va p r ir o d e i dru štva u ju n k c iji o d rž iv o g razvoja, odbran ila j e 2006. god in e na U č ite lj­ skom fakultetu u B e o g ra d u i stekla zvan je m agistra didaktičko-m etodičkih nauka — smer: M e to d ik a nastrve prirode i društva. R a d n o iskustvo P o završen om fakultetu, u periodu od septem bra 1998. god in e do ju n a 2000. godine, radila j e kao p rofesor razredne nastave u O sn ovn o j školi „ G a v rilo P rin cip “ u Z em u n u . O d ju n a 2000. god in e radi na U čiteljsk o m fakultetu u B e o g ra d u , p rvo kao m ladi istraživač — m ladi saradnik, u okviru projekta M inistarstva za nauku i teh n ologiju R e p u b lik e Srbije, a zatim kao asistent — pripravnik, odnosno, stručni saradnik na predmetiT Praktikum iz p r ir o d e i društva. U zim skom semestru školske 2006/07. godine, an gažovan a je na predm etu M eto d ik a nastave prirode i društva, u radu sa studentima treće godine i u radu u vežbaonici sa studentima četvrte godine. N a u č n a i stručna delatnost O b ja v ila j e do sada više stručnih i naučnih rado va u časopisim a P e d a g o g ija , M e to d ič k a praksa. O b r a z o v n a tehnologija . In o v a c ije u nastavi i U čitelj. U č e s tv o ­ vala j e u izradi je d n o g priručnika za učitelje. P isala j e i recenzije udžbenika i p ri­ ručnika za učitelje k oje j e p u blik ovao Z a v o d za udžbenike i nastavna sredstva. A n ­ gažo v an a j e u o k viru naučnoistraživačkog projekta P r o m e n e u osn ovn ošk olsk om o b r a z o v a n ju — p ro b le m i, ciljevi, stra tegije (br. 149055), U č ite ljsk o g fakulteta U n i­ verziteta u B eo grad u . O sta la zna nja i veštine U p o tre b a računara; — operativni sistem W in d o w s — program sk i paket M S O ffic e (W o r d , E xcel, P o w e rP o in t) — Internet, O u tlo o k E xpress P o z n a v a n je stranih je z ik a : — engleski — viši n ivo

A k a d e m s k o p is a n je

105

U o d e ljk u O b r a z o v a n je n a v o d e se ak ad em sk a zv a n ja , k a d a i g d e su stečena, k a o i p ro š e k o cen a, a k o j e iz ra z ito v iso k . U p a ra g ra fu N a g r a d e n a v o d e se stipen dije, n a g ra d e, k o n k u rsi n a k o jim a j e u zeto u č ešće u toku a k a d e m s k o g š k o lo v a n ja (n a z iv , g o d in a , m e­ sto i o p is o n o g a što j e b itn o ). P a r a g r a f R a d n o isk u stvo sad rži ra d n a a n g a ž o v a n ja (m e sto , k a d a i k o lik o ), o d g o v o rn o s ti u toku a n g a ž o v a n ja , stečene veštin e i n a u č e n a zn an ja. P a ­ r a g r a f O s t a le a k tiv n o sti o b u h v a ta u č ešće n a k o n fe re n c ija m a i s e m in a rim a u z e m lji i in o ­ stranstvu, n iv o p o z n a v a n ja stranih je z ik a i ra d a n a račun aru , p o z n a v a n je In tem eta i e d i­ tiranje tekstova i m e đ u n a ro d n o priznate d ip lo m e. E v ro p s k a k o m isija ( E C ) j e d efin isala i p u b lik o v a la standardni p rim e r fo rm u la ra za C V , tzv. E u ro p e a n C V . Zla p isan je C V - a postoji softver, p o d n a z iv o m R e s u m e M a k e r , koji ovaj p ro ces v o d i k o ra k p o k o rak i p ru ža p o m o ć pri p isan ju sopstvene b io g ra fije , p o sed u je m o gu ć n o st im p o rto v a n ja postojećih b io g r a fija i v elik i bro j p rip rem ljen ih fraza. N a k o n za­ vršetka, C V p ostaje form atiran a i kom pletiran a od strane p ro g ra m a i sp rem n a za štam pu. A n o t a c i j a (lat. annot.:itio — ‘n ap om en a, p rim ed ba, b e le šk a , o b ja š n je n je ’) j e kratak sintetički p rik az, b e le š k a (p o d se tn ik ) sad ržaja k n jige, n a u č n o g rad a ili n e k o g d ru g o g p rim a m o g dok um enta, u k o m e se izn osi n je g o v a aktuelnost i usm erenost, najhitniji rezultati i n o v a istraživanja. P iš e se k a o deskriptivna, a n o ta c ija k a d a izn o si sadržaj rada, čin jen ice i neke d ru g e detalje, ili k a o kritička (p r e p o r u č n d ) a n ota cija , u k o jo j se izn o si p isan a ocen a rada i n je g o v a korist z a od ređ en u p op u laciju . D e lo v i anotacije m o g u biti iskazan i autoro­ v im rečim a, citiran jem d e lo v a k n jig e i p rep isiv a n je m re zim ea (d o s lo v n o ili u d e lo v im a ). O b im anotacije j e n e k o lik o rečen ica teksta. B ib lio g ra fs k a aru>tacija sadrži b ib lio g r a fs k e podatke i kratak sadržaj o radu. M o ž e se objaviti u an ot i ranoj b ib lio g ra fiji. A n o ta c ija

A u to r rasp ravlja o bibliom etrijskim tehnikam a vredn ovan ja časopisa i naučnih članaka. Postupkom analize sadržaja analizira izvorne rad o v e (b e z redakcijskih p rilo ga, prikaza publikacija i diskusija na o k ru glim stolovim a) u časopisim a P e d a g o g ija i N a sta va va spitanje za period 1981-2000. godina. P rv i nivo analize izved en j e na 1992 izvorna članaka sa i b e z priključnih zapisa o b ib lio g ra fsk im jedin icam a. D ru g i nivo analize obuhvatio j e 351 em pirijski članak, d ok j e treći nivo analize o b a v lje n na 222 em pirijska članka koji su im ali zapise o bib lio g ra fsk im jedin icam a. B ibliom etrij ska analiza o b a v ljen a j e prem a: bro ju o bim u em pirijskih članaka sa i b e z reference i citata; titulama i zvan jim a autora; bro ju koautora; ustanovi autora, pripadnosti članaka p ed ago šk im disciplinam a po o s n o v u U n iv e rza ln e decim alne klasifikacije; je zik u članka i rezim ea; bro ju ključnih reči i b ro ju bib lio grafsk ih jedin ica; uredničkoj klasifikaciji radova; vrsti i starosti citiranih izvora. Istraživanjem j e utvrđena prosečna učestalost citiranja u kategoriji em pirijskih članaka statističke razlike izm eđu tretiranih časopisa u p o g lrd u b ro ja em pirijskih i teorijskih ra d o va i b ro ja em pirijskih radova sa i b ez b ib lio grafsk ih zapisa. O d n o s em pirijskih članaka sa i b e z referenci i citata j e izrazito n ep o vo ljan (1,72 : 1) u korist članaka sa b ib lio g i afskim zapisim a. M ilen k o Kundačina: Iz ve šta j istraživanja, 2001.

106

IM. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

Rasprava p re d s ta v lja u sm en i tem atski ra z g o v o r, u k o m e se sv estran o razm atra n ek a o p širn a tem a. M o ž e se o b ja v iti k a o p o je d in a č n a p u b lik a c ija k o ja se p o ja v lju je sa ­ m o staln o . M o ž e biti an alitičk a i sintetička. Im a cilj d a se u njoj ra z m e n e m iš lje n ja u če­ sn ik a o n e k o j ak tu eln oj tem i. S a sto ji se o d tri dela: ( 1 ) p o s ta v lja n je h ip o te ze, (2 ) d o k a z i­ v a n je teze i ( 3 ) p o tv rđ iv a n je ili o d b a c iv a n je h ipoteze. N a k ra ju ra sp ra v e se d o la z i d o z a ­ je d n ič k ih stavo va . U to m slu čaju , n jen e karakteristike su: „m e to d ič k i pristup, sistem a­ tično ra šč la n ja v a n je , lo g ič k i sled, o b je k tiv n a i p otp u n a a rg u m e n ta c ija p o m o ć u čin jen ica, o rije n ta c ija n a p red m et, o bje k tivn o st, nedostatak u k ra sa “ (B e lk e 1989: 2 0 7 ). Ogled j e vrsta teksta k o ji se koristi z a p rik a z iv a n je p o je d in ih p ro b le m a . K ra ć i j e u o d n o su na ra s­ p ra v u i im a isti n ačin o b u h v a ta n ja i p rik a z iv a n ja p redm eta. O b ja v lju je se u stručnim č a ­ so p isim a , p e rio d ic i, ju b ila r n im izd a n jim a. Polemika j e p isa n a ili u sm en a ra sp ra v a o o d re đ e n o m p ro b le m u . U n joj au tor n a­ stoji d a d o k a ž e isp ra v n o st s o p s tv e n o g m išljen ja, k riteriju m a i utvrđ en ih č in je n ica i o p o ­ v rg n e k o n statacije i m iš lje n ja d ru g ih autora. U p o le m ic i se iz n o se d ru g a č ije id e je i n o v e istine o p red m etu ra sp ra v lja n ja . R a z v ija se n ek a za o k ru ž e n a m is a o i re ša v a n e k o pitanje iz ra zličitih n au čn ih p o d ru č ja . P o tre b n o j e d a j e o b je k tiv n a i a rg u m e n to v a n a. P red m et ra sp ra v e j e o b ič n o n e k a sp o rn a tvrdn ja ili teza k o ja se o p o v r g a v a ili d o k a z u je n o v im ar­ g u m e n tim a ili d r u g a č ijim tu m a č e n je m p o sto jećih čin jen ica. D o k a z i se n a jč e šć e z a s n iv a ­ j u n a b r o jn im n a v o d im a , p o d a c im a , čin jen icam a, a prati ih b o g a t a n a u č n a aparatura (c i ­ tati, p o d n o ž n e n a p o m e n e , literatura). Iz la g a n je j e p o stu p n o i lo g ič n o , o rg a n iz o v a n o u z ro č n o -p o s le d ič n im re d o s le d o m . R a s p ra v a u s lo v lja v a trostepen u strukturu: p o s ta v lja ­ n je teze, d o k a z iv a n je teze, p o tv rđ iv a n je ili o d b a c iv a n je teze (D e le t ić 2 0 0 2 ). Prilog j e k raći č la n a k u k o je m se d a ju in fo rm a c ije , s a o p š ta v a ju čin jen ice, ili se u k a z u je n a n ek e p ro b le m e , d o p u n ja v a se neki d ru g i ra d i si. P iš e se u z m a n je m e to d o lo ­ ške zah teve. Esej j e vrsta p is a n o g ra d a k o jim se ra s p ra v lja ili o n a u č n o m p ro b le m u ili o p itanju , p re s v e g a o k n již e v n o m ili ku lturn om , n a u m etn ičk i n ačin , in tuitivn o upotre­ b o m stilskih sred stava, s lo b o d n ih m isli, k valitativn ih iz ra z a , p o re đ e n jim a , kon trastim a i si. N e p rid rž a v a se n au čn ih kriteriju m a, pre s v e g a o b je k tiv n o sti, p a s p a d a u u m e tn ičk o k n již e v n o ostvaren je. E s e jis ta teži „ zo rn o m , fra g m e n ta m o -o tv o re n o m , p o d s tic a jn o -p ro v o k a tiv n o m , u s m e re n o m n a interesantne asp ekte“ (B e lk e 1989: 2 0 7 ). Interpretacija j e p isan i k o m en tar ili tu m ačen je n ek e p o ja v e , u k o m e autor o b ja ­ šn ja v a s v o je p o sta v k e , ili ih izla že. Beleška j e kratak tekst, in fo rm a t iv n o g karaktera, o n ek o j ličnosti, n o v o j k n jizi, n o v o m b ro ju n e k o g časo p isa , n a u č n o m sk u pu , sajm u k n ji­ g a , n ek oj p o ja v i. O b ja v lju je se u k n jizi (b e le š k a o p is c u ), d n e v n o j štam pi, časo p isu ili li­ stu (b e le š k a o n o v o j k n jiz i). Dnevnik j e p u b lik a c ija u k o ju se s v a k o d n e v n o u n o se v a ­ žn iji d o ž iv lja ji p o je d in c a . M o ž e biti za v ršen i o b ja v lje n . S a d rž a j d n e v n ik a z a v isi o d n am en e. S v a k a b e le š k a u d n e v n ik u im a dan, m esec, g o d in u , čas i m esto g d e j e nastala. V o d i se u p r v o m lic u sa iz ra ž e n o m su bjek tivn o šću . U delatnosti o b r a z o v a n ja i v a sp ita­ n ja p o zn ati su: šk o lsk i d n e v n ik o radu nastavn ik a n a č a s o v im a i p o h a đ a n ju n astave, d n e v n ik b ib lio t e k e o pos'iti čitalaca, iz d a v a n ju i p rim a n ju k n jig a , d n e v n ik n a u č n o g istra ­ ž iv a n ja , u k o m e se v o d e p ostu p ci i p ro ced u re istraživan ja, u č e n ič k i d n evn ik , u k o m e se v o d e s v a k o d n e v n e o b a v e z e i d o ž iv lja ji, intim ni sad ržaji i si., zatim d n e v n ik p is c a , u k o ­ m e se prati n astaja n je n e k o g k n již e v n o g dela. Pamfleti su d o k u m e n ti k o jim a se re g u liš e rad o b ra z o v n e ustan ove. T u se svrsta­ v a ju : tekstovi z a k o n a o o b ra z o v a n ju , kućni red o b ra z o v n ih u stan o va, p ra v iln ic i o ra sp o d eU ličnih d o h o d a k a i si. Meditacija j e stručno d e lo u k o m e se iz la ž u d u b o k a ra z m iš lja ­

A k a d e m s k o p is a n je

107

n ja autora, pri č e m u se o staje n a n iv o u e m o tiv n o g i m is a o n o g u d u b ljiv a n ja u ra z ja š n ja ­ v a n ju p o jm o v a i p o ja v a . M e d it a c ijo m se ne sao p štav aju n o v i rezultati. Apologija j e d e ­ lo (u s m e n o ili p is a n o ) u k o m e au tor bran i, o p ra v d a v a ili p o h v a lju je n e k o sh vatan je, u če­ nje, sistem ra d a ili ličnost.

Pedagoški roman j e vrsta ro m a n a u k o m e se p rik a z u je tok i n ačin v asp ita n ja g la v n o g ju n a k a , o d d etin jstva d o d o b a k a d n je g o v a ličn ost d o s tig n e o d re đ e n o o b r a z o v a ­ n je i o s p o s o b i se d a is p u n ja v a m o ra ln e o b a v e z e p re m a se b i i d ru štv u i to p u te m ž iv o t­ n o g isk u stva u p o r o d ic i i u žo j d m štv e n o j zajed n ici. S a d rž i, u g la v n o m , p rak tičn e ilustra­ cije. U E m ilu Ž a n Ž a k R u s o (1 7 6 2 ) iz la ž e s v o je vasp itn e p rin c ip e , sa c ilje m d a detetu o m o g u ć i p riro d n o i s lo b o d n o ra z v ija n je i p o d stican je n je g o v ih d o b rih o s o b in a i s p o s o b ­ nosti. R o m a n E in h a r d i G e r t r u d a J. H . P e sta lo c ija (1 7 9 1 ) p o č iv a n a sh v atan ju k o je isti­ če u lo g u i v a ž n o st p o r o d ic e u vasp itan ju , n aročito n e g o v a n ju ra d n e d is c ip lin e i r a z v ija ­ n ju o s e ć a n ja z a ž iv o t u z a je d n ic i. IVIemoari p re d sta v lja ju p u b lik a c iju čiji autori p iš u o v re m e n u i d o g a đ a jim a k a o u česn ic i i sv ed o ci. U m e m o a rim a se iz n o si s u b je k tiv n a slika. P iš u ih d rž a v n ic i, n au čn ici, k n již e v n ic i. Publicistički radovi su ra d o v i k o ji se p o n ačin u izrad e, n au čn o j utem eljen osti i d o k u m e n to v an o sti, p o u z d a n o sti za k lju č a k a , stilu iz la g a n ja , stru čn im k la s ifik a c ija m a autora n e m o g u uvrstiti u n au čn u i stručnu literaturu. R a d e se b e z n au č n e aparatu re i im a ju p o p u la ra n i p o je d n o s ta v lje n stil i je z ik iz la g a n ja , tj. ja s n o i slik o v ito , b e z p reterane u p o treb e stručnih iz ra z a , b e z v u lg a riz a c ije i b e z z a n e m a riv a n ja istinitosti. N e koriste se u p isa n ju n au čn ih i ak a d e m sk ih ra d o v a. S a d ržaj p u b lic istič k ih ra d o v a se iz la ž e tako d a se čitaoci ak tiv n o u k lju č u ju u p ro ces sazn avan ja. N a teoriju se p o z iv a ju s a m o u k o li­ k o j e to p o tre b n o u z d o d atn a o b ja šn je n ja . Z b o g to ga što su n a m e n je n i široj ja v n o s ti n ji­ h o v a fu n k c ija j e in fo rm a tiv n a . O d ilu stracija d o n o se crteže i fo t o g r a fije um esto ta b e la i g ra fik o n a . P o r u k a k o ju n o se m o ra d a j e ja s n a . M o g u p o slu žiti k a o p o d sticaj z a o tv aran je n au čn ih p ro b le m a , ili u tra g a n ju z a literaturom . O b ja v lju ju se u stru čn im listo v im a , š k o ls k im listo v im a , d n e v n o j i n e d e ljn o j štam pi. N e sa d rže sp isa k literature. P u b lic is tič ­ k im r a d o v im a se sm atraju p r i g o d n i tekstovi, g o v o r i n a p ro sla -va m a , ju b il e ji m a , p r o m o ­ cija m a , k o m e m o r a c ija m a , za tim f e ljt o n i, p o le m ik e i si. Pisiirio uredniku j e kratko, ^ ž e to i ja s n o is k a z iv a n je vlastitih m išlje n ja i sta v o v a stručnoj i n a u čn o j ja v n o s ti o n e k o m p ro b le m u . P iš e se sa s v rh o m sao p šta v a n ja rezultata n a u č n o g istraživ an ja, k o m en tarisan ja (p o d r ž a v a n ja ili n e g ira n ja ) n e k o g p reth o d n o o b ja v lje n o g ; ra đ a u č a so p isu , prezentíTan ja in teresan tn o g slu č a ja iz so p stv e n e prak se, p rik a z a n e k o g istraživ an ja, iz n o š e n ja ko­ m entara u p o g le d u sa d rž a ja č a s o p is a ili n je g o v e fo rm e . V e lič in a teksta p is m a u red n ik u se o g ra n ič a v a n a 50 0 reči. Intervju javnosti j e n au čn i ili stručn o re le v a n tn i ra z g o v o r, n am en jen šire m k ru g u čitalaca. K r o z d ija lo g sa in tervju i san o m o s o b o m p re d sta v lja se n je g o v a ličn o st i p rik a z u ju n je g o v a ra z m išlja n ja , stavo v i, p o g le d i i si. O b ja v lju je se u n a u č n o m ili stru čn o m časo p isu , stručnom , n e d e ljn o m ili d n e v n o m listu, ili s a o p šta v a n a ra d iju ili te le v iziji. In fo rm a tiv n a v red n ost in tervju a z a v is i o d spretnosti isp itiv ača.

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

108

2.4. IZLAGANJA NA NAUČNIM SKUPOVIMA P r e m a M i l k u M e jo v š e k u (2 0 0 5 ), iz la g a n ja rezultata istra ž iv a n ja n a n a u č n im sk u ­ p o v im a m o g u se re a liz o v a ti u o b lik u : ( 1 ) u s m e n o g iz la g a n ja (s a o p š te n ja ), ( 2 ) p ostera i ( 3 ) s im p o z iju m a . 2.4.1. S a o p š t e n je S a o p šte n je n a n a u č n o m sku pu j e vrsta izlagan ja, k o jim se n a k o n gresu , sim p o z iju ­ m u, o k r u g lo m stolu, saveto v an ju i si. p rv i put saopštavaju in fo rm a c ije o rezultatim a istra­ ž iv a n ja i to kratko, sa d o v o ljn o pojedinosti i sistem atičnosti. N a z i v a se i referativn o iz la ­ g a n je ili k o n fe re n c ijsk o saopštenje. U principu, u sm en o iz la g a n je saopštenja j e način p re ­ zentacije rezultata naučnih istraživanja na n au čn o m skupu i to u o k v iru sek cije p o sro d ­ n im tem am a. S v rh a saopštenja j e p o b u đ iv a n je in teresovan ja z a nau čn i p ro b le m k o ji se razm atra i in iciran je d isku sije, p o tvrđ ivan je iznesenih za k lju č a k a istraživan ja i u sm era v an je istraživača u n o v e p ra v c e d aljih istraživanja. D u ž in a iz la g a n ja se o g ra n ič a v a n a 15 m i­ nuta, o d č e g a 12 m inuta za iz la g a n je i tri m inuta na disku siju . Iz la ž e se u z p o m o ć p au er pointa čim e se o b je d in ju je sliku, g o v o r i tekst. N a ekranu se prezentuje o n o što se rečim a ne m o ž e iskazati (struktura rada, tabele, grafik o n i, slike, crteži). T e k st n a ekran u treba d a p o slu ž i u č e sn ic im a skupa, a ne autoru za čitanje. S v e o n o što v a ž i za p ra v ila n a u č n o g p i­ san ja u p o g le d u stila i je z ik a vredi i za n jih o v o saopštavan je. Isk azan i sadržaji u saopštenju n e n o se sam o in fo rm aciju , već se p>ercipiraju sluhom . O stro v sk i n aglašav a: „ R e č iz g o v o re n a s p o z o rn ic e m n o g o j e d e lo tv o m ija o d o n e pročitane u k n jiz i“ . Stil je z ič ­ k o g iz ra ž a v a n ja p o d n o s ila c a saopštenja treba d a p o se d u je p o s e b n a o b e le ž ja i to: u p o g le d u artikulacije g la s o m i m elo d ijsk ih elem enata, intonacije i akcenta, sa tipičn im i p ra v iln im ak cen tskim iz g o v o r o m reči, sa n eispresecan im i lo g ič n im rečen icam a, p riro d n o m d ik c i­ jo m , b e z p re b r z o g i s p o ro g g o v o ra . Saopštenje treba d a im a sv o j kontinuitet sa v e ć im b r o je m m isao n ih celin a k o je m o raju biti p ovezan e. S a m o izn o še n je čin jen ica i d o k az a m o ra d a j e o b ra z lo ž e n o i argum en tovan o. U to m sm islu p o treb n o j e d a su konstrukcije re ­ čen ica p o d n o s ila c a saopštenja sintaksički i sm isao n o spretne, b e z p au zira n ja i suvišn ih re ­ či i je z ič k ih p oštap alica, b e z upotrebe k o lo k v ija ln o efem ern ih reči i fraza. D o s tu p n o s t sao p šten ja p od n etih n a n a u č n im s k u p o v im a n a u čn o j i stručnoj ja v n o ­ sti j e o g ra n ič e n a . Iz r a z lo g a što ne sad rže sv e p o d atk e p o tre b n e rad i p o n a v lja n ja istraži­ v a n ja i što se n a jč e šć e n e re cen ziraju , što se takvi ra d o v i n e e v id e n tira ju u in d e k sim a i b a z a m a i n e p o d le ž u n au čn o j k a te g o riza c iji, o s p o ra v a im se atribut n au čn ih član ak a. M e đ u tim , n e k a sao p šten ja sa n a u č n o g sku pa se m o g u svrstati u iz v o rn e n au čn e člank e. T o su sao p šten ja p o p o z iv u , u v o d n a i z a k lju č n a sao p šten ja o b ja v lje n a sa d o tič n o g sk u ­ p a, k a d a se tretiraju k a o član ak . D a b i saopšten je sa n a u č n o g sk u p a im a lo o b e le ž je n a ­ u č n o g rada, p o tre b n o j e d a j e re cen z ira n o i p rih v a ć e n o o d u re d n ič k o g ili re d a k c ijs k o g o d b o r a n a u č n o g sku pa. U k o li k o to n ije, ostaje k a o stručni rad. S a o p š te n je m o ž e d a b u d e citirano, ia k o n ije tretirano k a o nau čn i rad. S a o p š te n je se m o ž e p u b lik o v a ti k ao: ( 1 ) o b ja v lje n o sao p šten je sa n a u č n o g sk u p a — p re d a v a n je p o p o z iv u ; ( 2 ) o b ja v lje n o saopšten je sa n a u č n o g sk u p a: p re d a v a n je , r e fe ­ rat; ( 3 ) o b ja v lje n re z im e sao p šten ja sa n a u č n o g skupa. S a o p š te n ja se o b ja v lju ju u celin i ili sk ra ć e n o u z b o m ic im a s k u p o v a i n a w e b sajtu n au čn ih s k u p o v a , o d n o s n o n jih o v ih

A k a d em slco p is a n je __________________________________________________________________________________109

o rga n iz ato ra, ili u p e r io d i č n im p u b lik a c ija m a i to ak o su p rerađ en a, d o p u n je n a ili iz m e n jen a u o d n o su n a saopšten i tekst. Z a tu n am en u sao pšten je m o ra d a b u d e , b a r e m u n a­ čelu, o r g a n iz o v a n o k a o n au čn i član ak . S a o p šte n ja sa n a u č n o g sk u p a m o g u biti o b ja v lje ­ n a i u v id u sin o p sisa i o b im n ijih re zim ea. R e z im e sao p šten ja sa n a u č n o g sk u p a m o ž e b i­ ti u o b lik u o b ič n o g re z im e a ili p ro š ire n o g re zim e a saopštenja. Iz la g a n je n a n a u č n o m sk u p u m o ž e biti i p o p o z iv u o rg a n iz a to ra sku pa. T a k v e p o ­ n u d e d o b ija ju ek sperti z a p o je d in e n au čn e oblasti. O n o je , p o p ra v ilu , u v o d n o ili z a ­ k lju č n o p le n a rn o p re d a v a n je . P o tre b n o j e d a o d g o v a ra k riteriju m im a o d re đ e n im za o b ja ­ v lje n o sao p šten je sa n a u č n o g skupa.

Uvodni referat j e vrsta p is a n o g n a u č n o g rad a u k o m e se o d re đ e n o m a u d ito riju m u (k o n g r e s u , sim p o z iju m u , sa v e to v a n ju ) sao p štav aju in fo rm a c ije i rezultati istra ž iv a ­ n ja o fe n o m e n im a k o ji su p re d m e t sk u p a, radi u p o z n a v a n ja i u s m e ra v a n ja u č e šć a u ras­ p rav i. P o d n o s i g a je d a n o d la u č n ih autoriteta. P re d sta v lja d a lju o rijen ta ciju p o d n o š e n ja sao p šten ja i u č e šć a u d isk u siji n a n a u č n o m skupu. U referatu se, p o m e to d o lo š k im k riteriju m im a, iz v e š ta v a o n e k o m p ro b le m u , d a ju ocen e, p re d lo ž i i z a k lju č c i k o ji će g a osvetliti n o v im aspektim a. P re d m e t referata m o g u biti ra zn i n au čn i p ro b le m i. N je g o v a struktura z a v isi o d au d ito riju m a. N e m o ra biti p ra ­ ćen n a u č n o m a p a ra tu ro m i n e m o ra biti is tra ž iv a č k o g karaktera. N a jč e š ć e sad rži: p re d ­ met, iz v e š ta v a n je o p red m etu , k o m en tarisan je predm eta, rešen ja , p r ilo g e i za k lju čk e . R e fe ra to m se n e d o k a z u je isp ra v n o st ili n eisp ravn o st n e k o g tvrđen ja, v e ć se u tvrđ en a sazn an ja o n e k o m p ro b le m u p ro š iru ju n o v im isk u stvim a, što g a ra z lik u je o d rasp rav e. R e ferati, sao p šten i n a n a u č n o m sk u p u g d e se u g la v n o m čitaju, p u b lik u ju se u p o s e b n o m z b o rn ik u ra d o v a sa to g skupa.

Koreferat j e sastavn i d e o tem e u v o d n o g referata. P iš e se u situ aciji a k o j e o b la st n a u č n o g sk u p a su v iše širok a. C ilj m u j e d a v a n je in fo rm a c ija o fe n o m e n im a z a h v a ć e n im g la v n im u v o d n im referato m . P iš u g a saradn ici autora referata, k om p eten tn i z a o d re đ e n o n a u č n o p o d ru č je i to n ak o n u p o z n a v a n ja s a m o g referata, p o je d in a č n o ili u tim u. U p o ­ g le d u sa d rž a ja i v re m e n a , stro g o j e o g ra n ič e n i ne m o ž e d a p o n a v lja sa d rž a je referata. Ekspoze j e vrsta ra d a u k o m e se u sm en o, u z k o rišć e n je tehničkih sred stava na n a u č n o m s k u p u p re d s ta v lja n ek i n au čn i p r o b le m (fra n . e x s p o s é — ‘izv eštaj, iz la g a n je , p rik a z iv a n je n e k o g sta n ja ’ ). Iz la ž e se k o n cizn o , ja s n o i g la s n o sa u m e re n o m b rz in o m u p re d v iđ e n o m v re m e n u . Iz la g a n je treba d a sadrži notu p o le m ič n o sti. E k s p o z e m o ž e d a p re d sta v lja iz la g a n je ili p rik a z iv a n je n e k o g stanja o n e k o m v a ž n o m pitanju. E k s p o z e se p o d n o s i n a o d b ra n i završn ih ra d o v a i d o k to rsk e disertacije. T r e b a d a j e u sm eren n a o b ra z lo ž e n je za k lju č a k a , iz v e d e n ih k o m p le tn im p ro u č a v a n je m istra ž iv a č ­ k o g p ro b le m a . U e k s p o z e u se ra d p rik a z u je n a d ru g a č iji n ačin o d o n o g k a k o j e isk azan u p ism e n o j fo rm i, tako d a iz la g a n je b u d e z a n im ljiv o i ra z u m ljiv o p risu tn im a. P re ze n ta ­ cija treba d a p o s lu ž i v iš e č la n o v im a k o m isije i p risu tn im a n e g o k a o p o d setn ik p o d n o s io ­ cu e k sp o z e a .

Pledoaje (fra n . p l a i d o y e r ) j e vrsta istra ž iv a č k o g ra d a k o ji p re d s ta v lja z a v rš n o tu­ m a č e n je istra ž iv a č a u o k v iru o rg a n iz o v a n e d isk u sije n a n a u č n o m sk u pu , ili n e k o m n a ­ u č n o m ili stru č n o m fo ru m u . P o d n o s i se nakon to g a što se sta v o v i i p re d lo ž i u č esn ik a sa­ slu šaju i u g ra d e u z a k lju č k e n a u č n o g skupa, pri čem u au to r p le d o a je a in sistira d a b u d u u sv o je n i k a o k o m p eten tn i stru čn o -n au čn i p red lo ž i.

1 IO

N I. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

D is k u s ija u č e sn ik a n a n a u č n im s k u p o v im a se v o d i p o s le p o d n etih saopšten ja. U d isk u siji se ra s p ra v lja u n e p o s re d n o m kontaktu sa au torim a ra d a i u k a z u je n a n je g o v e m an e, m o g u ć n o s t p ro š ire n ja tem e i n ed o staju ću literaturu. D is k u s ijo m se m o g u dati p re d lo ž i p o d n o s io c im a sao p šten ja z a n ared n a istraživan ja. D is k u s ija u č e sn ik a m o ž e se au to rizo vati i o b ja v iti u o b lik u p rilo g a sa o stalim d is k u s ija m a u z b o rn ik u ra d o v a sa n a u č n o g skupa. S la v o K u k ić i B r a n o M a r k ić (2 0 0 6 ) u k a z u ju n a g re šk e k o je se p o ja v lju ju pri p o d n o š e n ju sao p šten ja n a n a u č n im sk u p o v im a. T o su: d iktatorski o d n o s p o d n o s io c a s ao p šten ja (u v e r e n je d a j e u konkretnoj situaciji n a jv a ž n ija o s o b a ), p re n a g la še n a u k o čen o st, p reteran a šetnja, p reteran a ležernost, p o z ic ija g lu m e , ig ra n je sa p red m etim a to k o m iz la g a n ja i si. Iz tih r a z lo g a p o treb n o j e k o d m lađ ih u č esn ik a nau čnih sk u p o v a ra zv ija ti o se ć a j o d g o v o rn o s ti z a sv a k u ja v n o iz g o v o re n u reč i p ra v iln o d rž a n je u toku p o d n o š e n ja sao pšten ja. 2.4.2. P o s t e r P o ster j e o b lik p red stavljan ja ideja, projekata, p ro g ra m a, n aučnih d ostign u ća i re­ zultata istraživan ja na n au čn im sk u p o vim a, u sažeto m o b lik u n a p a n o u ili k a o m u ltim ed i­ ja ln a p rezen tacija radi disk u sije sa k o legam a . N a z iv a se i plakat. P o s e d u je sve elem ente n a u č n o g članka, m eđutim , n e p o d le ž e naučnoj katego rizaciji. P o ster se p rip re m a p rem a uputstvim a, standardim a, sm e m ic a m a i d ru g im tehničkim d etaljim a o rgan izato ra n au čn o g skupa. P o s e b n o se utvrđ uju o sn o vn i iz g le d i d im en zije postera (u je d n o m k o m ad u , u b o ji). Struktura p ostera j e takva d a o d raža v a suštinu rezultata istraživanja. P oster sadrži o p tim aln u k o lič in u in fo rm acija: o sn o v n e podatke (n a s lo v — v eličin e 80 pt, im e i p rezim e autora, n a z iv u stan o v e) tekstualni d e o izlo žen lo g ič k im re d o s le d o m — o k o 500 reči (re z i­ m e, u v o d , p ro b le m , cilj i hipoteze, m etode rada, rezultate, d isk u siju i z a k lju č k e ), g ra fič k e ilustracije (ta b e le , slike, fo to g ra fije , g ra fik o n e ). P oster sadrži o n e in fo rm a c ije k o je se na n a u č n o m sk u p u že le predstaviti. K o riste se kratke rečenice i o b e z b e đ u je p regled n o st i či­ tljivost teksta. F o n t s lo v a postera treba d a j e takav d a se m o g u v id n o čitati sa udaljenosti o d je d n o g m etra. P o ste r se iz la že u prostorijam a u k o jim a se k reće n ajv iše učesnika. Z a svaki p oster se o d re đ u je vrem e prisustva autora d a b i se m o g li voditi ra z g o v o ri i davati dod atn a o bja šn jen ja. A u t o r uz poster d on osi i d ru g e o sn o v n e pod atk e i zak lju čk e u p isa­ n o m o b lik u , k o ji se m o g u staviti na u v id zain teresovan im u česn icim a skupa. N a m a n jim s k u p o v im a n a p le n u m u se m o g u izlo žiti o s n o v n e id e je s v a k o g postera u trajan ju 2—3 m inuta. Z a p rija v ljiv a n je p ostera za nau čn i sk u p p rip re m a se n je g o v re z i­ m e. Iz n o š e n je rezultata istra ž iv a n ja n a n au čn im s k u p o v im a u v id u p ostera j a v i l o se k a o p o s le d ic a v e lik o g in te re so v a n ja istraživ ača d a p rezen tiraju n a la z e , o d n o sn o z b o g n e m o ­ gu ćn o sti d a se s v im a o m o g u ć i n e p o sre d n o iz la g a n je . 2.4.3. S i m p o z i j u m S im p o z iju m (g rč . s y m p o s io n ) j e način p rezen tacije rezultata n au čn ih istraživ an ja n a n a u č n o m sk u p u u o k v iru u ž e g p ro b le m a . N a u č n i rad n ici iz la ž u s v o je n a jn o v ije n au č­ ne rezultate o k o jim a se disku tu je. S im p o z iju m d o g o v a r a g r u p a n a u č n ik a na o d ređ en u tem u pre o d r ž a v a n ja n a u č n o g skupa. T o j e sastanak u ž e g k ru g a stručnjak a, n ajistaknuti­

A k a d e m s k o p is a n je

111

jih p re d sta v n ik a je d n e nauke, n a k o m e se stro g o n au čn o ra s p ra v lja sa m o o je d n o m p ita­ nju, iz d o m e n a z a k o ji su kom petentn i. Z a to se s im p o z iju m sm atra n a u č n im o b lik o m iz ­ lagan ja. R a d i se o ra sp ra v i n o v ih nau čnih pitanja, o d n o sn o m e to d o lo g iji n jih o v ih istraži­ vanja. V o d it e lji s im p o z iju m a p rija v lju ju se o rga n izato ru s o d re đ e n o m te m o m i p re d la ž u ostale u česn ik e s im p o z iju m a i n jih o v e p od tem e u o k v iru zadate tem e s im p o z iju m a . R a d s im p o z iju m a se o g ra n ič a v a n a jč e šć e na je d a n sat, ia k o v re m e m o ž e d a b u d e i d uže, uz p auze. T o k o d v ija n ja s im p o z iju m a j e d in am ičan i u n ap red u igran . 2.4.4. O s t a le v r s t e i z l a g a n j a P r e d a v a n je j e vrsta ra d a u k o je m se rezultati n a u č n o g istraž iv an ja p rezen tiraju stručnoj ja v n o s ti p o m o ć u p rip re m ljen ih podataka, sa c ilje m m e n ja n ja i u s a v rš a v a n ja p e ­ d a g o š k e p ra k se i p o d iz a n ja p ro fe s io n a ln e k o m p eten cije u česn ik a. P r e d a v a n je se n a jč e ­ šće k o m p o n u je p ism e n o , a na stručn om sku pu interpretira u sm en o , pri čem u se m o ra im ati u v id u p re d z n a n je učesnik a. Javn o p re d a v a n je p o p o z iv u , p o z n a to g d o m a ć e g ili stranog p re d a v a č a (n a u č n ik a , um etnika, u n iverzitetsk o g p ro fe s o ra ), re a liz u je se često u o rg a n iz a c iji un iverziteta, fakulteta, instituta, katedre, šk o le i si.

R e fe ra to m se n a z iv a ju i p r e d a v a n ja n a s e m in a rim a ili iz la g a n ja n a s v e č a n o s tim a i ju b il e ji m a , čiji cilj n ije d a se o d g o v o r i na istraž iv ačk o pitanje, v e ć d a se su m ira to što je p ozn ato , što j e p o sa d rža ju i iz la g a n ju za sn o v a n o n a n auci, ali cilj i p o stu p a k su istra­ živ ačk i. T a k v i su u v o d n i referati ili za v ršn a iz la g a n ja , u k o jim a se re z im ira ju rezultati. R e fe ra t (iz v e š t a j) p re d sta v lja i stru čn u &cenu k o m isije, p r i iz b o r u k a n d id a ta u n a u č n o -n a s ta v n a zva n ja ', o č e n u te m e m a s te r ra d a i d o k to rsk e d is e r ta c ije i k a n d id a ta ; o c e ­ nu d o k to rsk e d is e r ta c ije i m a s te r teze. U tom slu čaju, referat p re d s ta v lja o b je k tiv n u n a ­ učnu kritiku ra d o v a i u k u p n ih naučnih d om eta kandidata. S ta v lja se n a u v id ja v n o s ti na sa jto v im a o b ra z o v n ih institucija. P o d re fera to m se p o d ra z u m e v a i u v o d n o iz la g a n je za n a u č n u i stru č n u tem u, k o ja se o b r a đ u je n a p o s td ip lm s k o m u s a v rš a v a n ju . P o d re fe ra to m se p o d ra z u m e v a i n a je le m e n ta m ija k a te g o rija p is a n o g ra d a studen­ ta, k o jim se on u v o d i u stručni rad, a k o jim se re ša v a neki teorijski ili prak tični zadatak iz n a sta v n o g p ro g ra m a n e k o g predm eta. T a k a v rad im a strukturu stru čn o g rada: n aslo v , u v o d , iz la g a n je sad rža ja, za k lju č a k , fusnote, p o p is literature i p rilo g e .

3. STRUKTURA NAUČNOG DELA N a u č n i ra d im a o d re đ e n u strukturu i d e lo v e k o ji su ta k o m e đ u s o b n o lo g ič k i p o ­ v eza n i d a p ru ž a ju o k v ir, un utar k o g a se o m o g u ć u je čitaocu d a sle d i tok m isli i p ro c e sa istra ž iv a n ja i ra z u m e v a n je p ro b le m a , k o ji j e o b ra đ e n i iz lo ž e n . S v a k i d e o ra d a treba d a b u d e d o v o ljn o o b ja šn je n k a k o b i o m o g u ć io p ro v eru , p o n a v lja n je i n a sta v lja n je p ro u č a ­ v a n ja i istraživ an ja, u z k o rišć e n je n av e d e n ih iz v o ra i z a k lju č a k a . O d n a m e n e i vrste n a ­ u č n o g ra d a z a v is i n je g o v sad ržaj. V a ž n o j e k o ja k a te g o rija č italaca će g a koristiti. N a u č n a m o n o g r a fija n a jč e šć e im a sle d e ć e strukturalne elem en te: im e i p re z im e autora, n aslo v , p o d n a s lo v , m o to , p re d g o v o r, sad ržaj, u v o d , o sn o v n i tekst m o n o g r a fije (te o rijsk i pristup, m e t o d o lo g ija istraživan ja, rezultati istra ž iv a n ja ), z a k lju č a k , re zim e , zah v aln o st, p o p is literature, p rilo g e . U s t a lje n a struktura p o je d in ih vrsta ra d o v a o la k š a v a k o m u n ik a ­ ciju au tora i čitalaca. U o v o j studiji ra z ra đ u je se struktura m o n o g ra fs k e p u b lik a c ije , pri č e m u se n a k ra ­ j u s v a k o g d e la d a je o svrt i n a strukturu članka, k o ji se o b ja v lju je u č a s o p is im a i z b o m i­ cim a ra d o v a . K o m p o z ic ija ra d a u k a z u je na m e đ u s o b n i o d n o s d e lo v a un utar teksta. M i d ­ hat Š a m ić (1 9 9 0 ) ističe d a s v a k o n a u č n o d e lo o b ič n o im a sle d e ć e d e lo v e : ( 1 ) n a s lo v , ( 2 ) p re d g o v o r, ( 3 ) u v o d , (-4) ra zra d u p ro b le m a , ( 5 ) za k lju ča k , ( 6 ) b ib lio g r a fiju , ( 7 ) rezim e, ( 8 ) d o d a ta k i ( 9 ) sad rža j. M e đ u tim , u n a u č n o m d e lu m o g u se n aći i sle d e ć i d e lo v i: (1 ) m oto, ( 2 ) p o sv e ta, ( 3 ) p o p is ta b e la i ilu stracija i ( 4 ) in dek s p o jm o v a i im en a. K o d n a u č n o g čla n k a i b ro j i re d o s le d stm kturalnih elem en a ta j e nešto d ru g a č iji. O n z a v is i o d vrste ra d a i n au čn e o bla sti k o jo j p rip ad a, n au čn e d isc ip lin e , k arak tera istra­ ž iv a n ja i o b im a . N a u č n i č la n a k se o rg a n iz u je k ro z s v o je kon stitu tivne elem en te: n a slo v , rezim e, k lju č n e reči, u v o d u p ro b le m , m etod a, rezultati istraživ an ja, z a k lju č a k , literatura i su m m ary . D e lo v i n a u č n o g rada: reči, rečen ice, p asusi, o d e ljc i, treba d a b u d u in terak­ cijsk i p o v e z a n i tako d a čine n a u č n o d e lo h o m o g e n o m celin o m .

3.1. UVODNI DELOVI NAUČNOG DELA U u v o d n o m (p r e lim in a m o m ) d e lu n au čn e m o n o g r a fije n a la z e se: p o d a c i o au tori­ m a, n a s lo v d ela , m o to , zah valn o st, p osveta, p re d g o v o r, sad rža j, re zim e , k lju č n e reči i u v o d . U u v o d n o m d e lu n a u č n o g član k a n ala z e se: p o d a c i o autoru, n a s lo v d e la , m oto, re zim e, k lju č n e reči i u v o d . 3 .1 .1 . P o d a c i o a o t o r u Im e i p re z im e au tora j e o b a v e z a n elem en t strukture n a u č n o g d ela . A u t o r (lat. a u g e r e — ‘tvorac, z a č e tn ik ’ ) j e stvaralac p is a n o g ili š ta m p a n o g d e la (m o n o g r a fije , u d ž ­ b e n ik a , rečn ik a, e n c ik lo p e d ije , le k s ik o n a i s L ). A u t o r d e la m o ž e biti je d n a ili v iš e o so b a . G m p u au tora čin e v iš e o d tri autora. j e je d a n o d d v o jic e ili v iš e p isa c a k o ji su

114

M. Kundačina —V. Banđur

zajednički napisali naučno delo. Delovi teksta monografije se pišu prema unapred utvr­ đenom dogovoru koautora, samostalno po poglavljima ili kolektivno. Rad grupe autora koordinira urednik, koji može biti član grupe. Ime i prezime, jednog ili više autora, na­ lazi se na naslovnoj korici monografske publikacije iznad naslova, u impresumu, na na­ slovnoj stranici publikacije iznad naslova i to bez naučne titule i zvanja, u CIP zapisu, a u pojedinim slučajevima i na svakoj pamoj stranici publikacije u hederu. Podaci o autom u vidu beleške nalaze se na kraju publikacije. Kod članaka koji se objavljuju u časopisima i zbomicima radova ime i prezime autora, jednog ili više njih, piše se centrirano ispod naslova, a u nekim levo ili centrira­ no iznad naslova, s tim da se prezime ističe tipografski. Kod prikaza ime i prezime autora se stavlja na kraju teksta. Stavljanje inicijala imena umesto punog imena nije preporučljivo, jer može da dovede do zabune. Uobičajeno je da se ispred imena i prezi­ mena na naslovnoj korici, na omotu i rikni publikacije ne stavljaju akademske titule i naučno-nastavna zvanja autora. Od toga se odstupa kad su u pitanju univerzitetski udž­ benici. Nleđutim, na naslovnoj stranici knjige, uz ime i prezime autora koje se piše iz­ nad naslova, upisuje se naučno-nastavno zvanje i akademska titula, i to: ( 1 ) ispred ime­ na i prezimena autora naučno-nastavno zvanje i akademska titula (prof. dr Jovan Đorđević); (2) ispred imena i orezimena samo akademski stepen (dr Jovan Đordević); (3) is­ pred imena i prezimena akademski stepen, a iza prezimena naučno-nastavno zvanje autora (dr Jovan Đordević, redovni profesor). U navedenim slučajevima to se radi po pravopisnim pravilima jezika na kome je delo napisano. U naučnim delima na srpskom jeziku, akademska titula se uvek piše ispred imena autora, dok se u delima anglosakson­ skog govornog područja akademski stepen autora piše iza prezimena, odvojen zapetom. U društvenim naukama upotrebljava se anglosaksonska skraćenica PhD, što znači Psilosophy Doctor (doktor filozofije), koja označava svaki tip doktora humanističkih nauka. Za doktore ostalih nauka koriste se druge skraćenice, npr.: (MdD) Medicine Doctor, a u pri­ rodnim naukama (PhM). Ime i prezime autora se navodi u prvom padežu. Uvek se piše prvo ime, izuzev, ako su autori radova poredani abecedno ili azbučno, kao npr. u biblio­ grafiji i spisku literature. Ukoliko je autoru poznato da ima više naučnih radnika sa istim imenom i prezimenom, da ne bi došlo do zabune, između imena i prezimena stavlja počet­ no slovo imena jednog roditelja, obično oca (npr. Danilo Ž. Marković). Kod naučnih člaraka uz ime (napisano u punom obliku) i prezime (istaknuto ti­ pografski) autora, koje se piše uz naslov naučnog članka, navode se radno mesto i naziv institucije u kojoj autor radi (fakultet, institut, neka druga naučna ili stručna ustanova), što se zove afilijacija autora. Afilijacija se navodi za sve autore rada zbog bibliografske i scijentometrijske obrade. Ukoliko autori ne rade u istoj ustanovi, tada se indeksi u ob­ liku brojeva stavljaju iznad prezimena, a u podnaslovu se sa istim indeksima navode ustanove. One se mogu navesti i u podnožnim napomenama. Nije preporučljivo gmpu autora nekog naučnog »*ada zamenjivati institucijom (katedra, odsek, fakultet), jer to umanjuje njihovu odgovomost. U podnožnoj napomeni može da se navede i e-mail adresa autora za eventualnu buduću komunikaciju čitalaca. Ako je u pitanju više autora daje se samo adresa jednog koji je određen za komunikaciju. Kod serijskih publikacija adrese autora mogu da se nađu u posebnom prilogu, a kod monografskih publikacija u beleškama o autorima. Koautorstvo je više zastupljeno u pisanju empirijskih istraživačkih naučnih rado­ va, a manje kod teorijskih, umetničkih i književnih. Neki urednici časopisa ograničava­

115

Akademsko pisanje

ju broj koautora naučnog članka i zahtevaju od autora da navedu svoj pojedinačni dopri­ nos u radu, što se i može na /esti u fusnoti. Redosled autora određuje se pre pisanja dela i poštuje se od strane urednika. Prvi autor je nosilac rada. To je onaj autor koji je u grupi najviše dao doprinos izboru i formulisanju problema istraživanja, stvaranju koncepta (projekta) rada, postigao najveću kreativnost i napisao rukopis dela u većem obimu. Samo učešće pojedinih koautora mo­ že da bude različito. Njihov redosled se uspostavlja zavisno od doprinosa u istraživanju (prikupljanju literature, postavljanju zadataka, operacionalizaciji varijabli, formiranju uzorka, organizaciji istraživanja, merenju, obradi podataka i si.). U praksi se često od­ stupa od ovog zahteva, da se prvo mesto ustupa rukovodiocima odseka, pa se autori re­ daju prema zvanjima, ili se mlađi autor stavlja na prvo mesto radi pružanja podrške i njegove afirmacije, autori se redaju po abecedi prezimena, te da se redosled autora na prvom mestu izmenjuje ako grupa zajednički piše više naučnih dela. Pre konačnog obli­ kovanja teksta naučnog rada svi koautori su u obavezi da ga pročitaju. Koautori nauč­ nog rada ne mogu biti osobe koje su davale savete u projektovanju i izvođenju istraživa­ nja, konstruisale instrument.^ i učestvovale u prikupljanju i obradi podataka. Kada je autor članka kolektivno telo, njegovo zvanično ime ili skraćeni oblik imena potrebno je navesti u zaglavlju, a adresu u podnožnoj napomeni ili na kraju članka. Naučna i stručna dela se ne potpisuju. Izuzetak su završni radovi na univerzitetu (diplomski radovi, magistarske teze, doktorske disertacije), što se čini na kraju zaključ­ ka, s njegove desne strane.

3.1.2. Naslov Svaki naučni rad ili rukopis naslovom označava temu i predstavlja formulaciju predmeta istraživanja. Naslov sadrži pojmove koji opisuju temeljnu ideju i sadržaj rada. Pojmovi koje sadrži naslov treba da omoguće da se rad može lako naći prilikom on line pretraživanja. To su uglavnom ključne reči —nazivi varijabli u istraživanju, i to zavi­ snih. Naslov treba da je jasan, informativan i istovremeno koncizan, kratak, da obuhvata i odražava predmet naučnog dela, tj. posebnost sadržaja istraživanja, povezanost varija­ bli i da se lako pamti. Publikacije i članci se na osnovu naslova razvrstavaju u odgova­ rajuće naučno područje i potpodručje. Na početku procesa izrade publikacije ili članka formuliše se radni naslov, koji može da se menja više puta, dok ne dobije konačnu for­ mu. To znači da se naslov formuliše kada je tekst završen. Slavo Kukić i Brano Markić (2006) prave razliku između teme i naslova. Istraživač sa temom ulazi u istraživanje i pisanje naučnog dela. Ona je okvir za izbor naslova. Može da se poklapa sa naslovom ali ne mora. Tema je šira od naslova naučnog dela. (primer: Tema: Ekološko vasitanje u porodici; Naslov: Uticaj porodice na ekološke navike dece). Najčešći oblici naslova su: oblik naslovne sintagme, tvrdnje iz opšteg iskustva i objašnjavajući oblik. U izboru naslova koriste se imenice, a izbegavaju glagolski oblici. Naslovi ne počinju infinitivom, niti brojem. ,,Ono što je adresa za pi­ smo, to za knjigu treba da bude njen naslov. Dakle, naslov treba da približi knjigu onom delu publike, kome njena sadržina može da bude interesantna“ (Šopenhauer 1982: 9). Desrocke naziva delo robom, a naslov etiketom. Etiketa mora verno „svedočiti o robi“, u protivnom obmanut je kupac, tj. čitalac (prema: Zakić 2000: 35).

116

NI. Kundačina —V. Banđur

Formulacija naslova treba da je takva da sadrži većinu ključnih reči i time odra­ žava suštinu, sadržaj i rezultate proučavanja i istraživanja, da bude monogram sadržaja. To je potrebno pre svega zbog obrade rada za potrebe kompjuterskog sistema pretraži­ vanja literature i za potrebe unošenja u baze podataka, u sekundarne publikacije, indek­ se i rezimee. Naslov može biti indikativan i informativan. Predstavlja osnovno oba­ veštenje o objavljenom naučnom delu. Naslov naučnog rada ne može da bude previše uopšten, nerazumljiv, neodređen, dvosmislen, predugačak, lažan, metaforičan kao u be­ letristici, niti da sadrži specifične stručne termine, skraćenice, specijalne oznake, stati­ stičke izraze, žargonske izraze, fraze. Naslov ne sme da sadrži sintagme koje ne ukazuju na predmet istraživanja, sintagme koje preferiraju pretencioznost autora, metodološke postupke koji se podrazumevaju sami po sebi. Postupak lektorisanja naslova primenjuje se kod odobravanja izrade završnih radova (diplomskih radova, master teza i doktorskih disertacija) i naučnoistraživačkih projekata. Formulisani i odobreni naslov obavezuje kandidata i istraživački tim na takav sa­ držaj dela koji odražava naslov. Funkciju naslova i podnaslova u naučnom radu može da ima: ( 1 ) tema i (2 ) specifična varijabla istraživanja, a funkciju podnaslova: ( 1 ) hipo­ teza, (2) zavisna varijabla, (3) pitanje nastalo iz hipoteze i (4) deo sadržaja na koji se odnosi zavisna varijabla. Naslov eksperimentalnih istraživanja sadrži zavisnu i nezavi­ snu varijablu i to uticaj nezavisne varijable na zavisnu (npr. Održavanje školskog pro­ stora u izgrađivanju ekoloških navika učenika). Reči i sintagme koje se izostavljaju u naslovima Naša iskustva.... Naš doprinos.... Neka naša iskustva.... Studija o.... Naša za­ pažanja..., Neka zapažanja.... Neki aspekti..., O nekim aspektima.... Prilog proble­ mu..., Prilog raspravi.... Prilog proučavanju.... Prilog istraživanju.... Ispitivanje mogućnosti primjene.... Istraživanja..., Proučavanja..., Moj način merenja.... Kom­ parativno istraživanje.... Nešto iz problematike..., Mesto i uloga.... Funkcija u vas­ pitno-obrazovnoj teoriji u praksi..., Uticaj raznih.... Doprinos metodologiji..., Pri­ mena metodologije.... Značaj...

Kao naslov ne treba stavljati određenja koja su sama po sebi razumljiva, npr.: Monografija o.... Studija o.... Istraživanje o.... Ispitivanje..., Analiza..., Objašnje­ _Od ovog se izuzima slučaj kada hoće da se označi metoda koja se primenju­ nja_ je u istraživanjima, npr.: Primena metode eksperimenta..., Faktorska analiza..., Multivarijantna analiza— U naslovu je pc-trebno izbegavati neodređena i dvosmislena određenja, kao npr. ,, Rezultati merenja stavova “.

U nekim časopisima dužina naslova se ograničava do 12 reči, odnosno do jednog reda, formata A-4, do lOO slovnih mesta, uključujući i prazna mesta između reči. Primer dugog naslova: Rezultati istraživanja izostanaka sa nastave učenika u Osnovnoj školi „Aleksa Šantić“ u Beogradu u školskoj 2005/06. godini. U ovom primeru, 5-uvišni delo­ vi naslova su sintagma rezultati istraživanja i sintagma koja označava školu, mesto i vreme istraživanja. Prva je nepotrebna, a druga se locira u naučnom radu, na mestu gde se opisuje populacija i uzorak istraživanja. Umesto tog naslova, mnogo primereniji na­ slov je Izostajanje učenika sa nastave u osnovnoj školi. Primer uopštenog naslova (Pri­ log problemu delikvencije učenika) u kome nedostaju određenja delikvencije —na kom

117

Ahademsko pisanje

uzrastu, koji aspekt delikvencije (sprečavanje, otklanjanje i sL)- Radovi koji se pišu u funkciji sticanja nekog akademskog zvanja treba da imaju precizne naslove. Odstupanje od metodološkog zahteva da naslov predstavlja formulaciju predme­ ta istraživanja je moguće kada se daje u kraćoj formulaciji (što je veoma poželjno) od formulacije predmeta istraživanja sadržane u projektu istraživanja. IVIeđutim, i u tom slučaju, formulacija naslova mora biti veoma jasna i precizna. Nekada se naslovu na koricama knjige, češće na naslovnoj stranici, da bi se smanjila njegova dužina i upotpunilo ono što nije moglo u njemu da se kaže, dodaje podnaslov koji je više informativan i kojim se skreće pažnja čitaocima na sadržaj, isti­ čući bitne delove sadržaja, njegovo težište. Time se izbegava i duga formulacija na­ slova. U tom slučaju, naslov se odnosi na problem, a podnaslov na predmet istraživa­ nja. Jedinstven iskaz naslova zamenjen je naslovom iz dva dela. U naučnoj praksi ne­ dovoljno se koristi mogućnost izdvajanja podnaslova. Podnaslov se od naslova odvaja pomoću dvotačke ili crte. Naslov rada se prevodi na jedan od svetskih jezika, uglavnom engleski. Uobiča­ jeno je da se cela naslovna strana naučne monografije ispisuje i najednom svetskom je ­ ziku. Naslov članka u naučnom časopisu i zborniku radova se takođe, u osnovnom tek­ stu i sadržaju, ispisuje najednom svetskom jeziku. Naslov je zaštićen zakonom o autor­ skom pravu. Piše se i u rezimeu publikacije, kao i u njegovom prevodu. Ukoliko je na­ slov rada dostavljen uredništvu časopisa neprikladan, ono može da ga preformuliše ili da ga vrati autom i predloži njegovu promenu. U publicističkim radovima se koristi i nadncLslov, koji upućuje na širi kontekst teksta koji pobliže objašnjava glavni naslov članka. Uglavnom ga osmišljava urednik izdanja. Međunaslovi se odnose na manje deiove teksta. Oni su posebno potrebni u udžbenicima, da bi olakšali pronalaženje odgo­ varajućih sadržaja. Naslov knjige je onaj koji se nalazi na naslovnoj stranici. Sa njim ne mora da se poklapa naslov na koricama. Za naučne članke, koji se dostavljaju za objavljivanje u ča­ sopisima, formira se naslovna stranica koja sadrži ime i prezime autora i naslov članka. Time se, u pripremi za objavljivanje osnovnog teksta članka, privremeno izostavlja ime i prezime autora, što obezbeđuje anonimnost u procesu recenziranja. Neka uredništva časopisa zahtevaju i određenje tzv. kratkog naslova, do 50 slovnih mesta, koji se ispisu­ je na vrhu desnih stranica članka. Na kraju naslova naučnih radova i njihovih podnaslova ne stavlja se tačka. Izuze­ tak je kraj podnaslova iza koga u produžetku reda sledi tekst. Takav podnaslov se uglavnom boldira. Ukoliko je naučni članak rađen u sklopu naučnog projekta na kome se zasniva tema ili predstavlja ekspoze doktorske disertacije ili prevod, tada se uz naslov članka superskriptom naznačava podnožna napomena sa rednim brojem jedan, a na dnu stranice se navodi poreklo rada. Prevedeno delo u podnožnoj napomeni treba da sadrži izvomi naslov sa svim bibliografskim podacima.

3.1.3. IVIoto Prigodna, kratka, sažeta misao, izreka, fi*aza, citat ili poslovica, iskazana u stihu ili prozi naziva se moto (epigraf, geslo, lozinka) —(ital. motto —'reč, deviza, izreka'). U predgovom Misli velikih ljudi (2(X)7) stoji: „Izreke su ukras govora, izvor mislima i valjan

M. Kundačina —V. Banđur

118

vcxiič ka dobrim delima“. Moto svojim oblikom i sadržajem predstavlja poruku autora i nagoveštava smisao, karakter, svrhu i sadržaj teme i teksta na koji se odnosi, obogaćuje tekst i uklapa se u tematiku dela, omogućujući dopunski umetnički doživljaj. Seneka kaže: „Pouke i maksime od velikog su značaja; nekoliko korisnih, pri ruci, čine više za srećan život nego tomovi i tomovi knjiga, koje ne znamo ni gde bismo našli“. Džon Morli, engle­ ski publicista i političar, kaže: ,JMaksime ili aforizmi: sétimo se da su one mudrost života, prava so literature i da su najdragocenije one knjige koje su ispunjene njima, da su one ono glavno što čovek treba da traži čitajući knjigu“ (iz predgovora Enciklopedija citata 2
(1) Moto u knjizi M. Šamić (1990): Kako nastaje naučno delo, Sarajevo: Svjetlost. „Raditi, završiti, objaviti.''’' (Faraday) (2) Moto u knjizi: Đ. Šušnjić (1999): Metodologija, Beograd: Čigoja štampa. „Nauka počinje sa problemima i završava sa problemima.’'’' (Karl Poper) (3) Moto u knjizi G. Gojkov (2005): Uvod u pedagošku metodologiju. Vršac: Viša škola za obrazovanje vaspitača. „ Taština nad taštinama, veli propovednik, taština nad taštinama, sve je taština... “ (Priče Solomonove, Sveto pismo) istaknut na prvoj naslovnoj korici. (4) Moto u knjizi: R. Zelenika (1988): Metodologija i tehnologija izrade znanstve­ nog i stručnog djela. Beograd: Savremeno pakovanje. „ Znanost služi samo tome da nam predoči kako je golemo naše neznanje. “ (Félicité Lamennais)

3.1.4. Zahvalnost Zahvalnost je tekst koji se unosi u monografsku publikaciju u kome autor zahva­ ljuje pojedincima i ustanovama koji su na neki način pomogli u njenoj izradi i objavlji­ vanju. Ruso ističe: „Zahvalnost je obaveza koju treba izvršiti, ali koju niko nema pravo da očekuje“. Autor dela može da se zahvali na: (1) generalnoj podršci, npr. katedri, od­ seku, pojedincu; (2) doprinosu u intelektualnom pogledu; (3) tehničkoj pomoći i (4) finansijskoj i materijalnoj pomoći. Zlahvalnost može biti upućena i recenzentima, uredni­

119

Akademslco pisanje

ku, mentoru i članovima komisije, ako je u pitanju master rad ili doktorska disertacija, lektoru, kolegama, saradnicima u istraživanju, roditeljima, bračnom drugu, rođacima, prijateljima i drugima koji su dali podršku u izradi dela i si. Zahvalnost upućujemo sa­ mo onima čija je pomoć bila suštinska i to redosledom, u zavisnosti od značaja i veliči­ ne doprinosa. Za one koji su dali doprinos u intelektualnom pogledu, navode se njihove funkci­ je i opis doprinosa, (npr. N. N., naučni savetnik, dao doprinos u kritičkom razmatranju predloga studije; S. A., direktor škole, omogućio prikupljanje podataka.). Sa tekstom zahvalnice autor upoznaje osobe na koje se odnosi zahvalnost i traži njihovu saglasnost. Tekst zahvalnosti se može smestiti: (1) u preliminamom delu monografije u predgovoru dela, (2) u podnožnoj napomeni na prvoj stranici teksta i (3) u referentnom delu monografije između kraja osnovnog teksta i literature. Reči zahvalnosti moraju biti odmerene, jednostavne i iskrene. Zahvalnost

Autori koriste i ovu priliku da najsrdačnije zahvale recenzentima ove mono­ grafije: dr Girozdanki Gojkov, redovnom profesoru Univerziteta u Novom Sadu, dr Milanu Matijeviću, redovnom profesoru Sveučilišta u Zagrebu i dr Dragu Brankoviću, redovnom profesoru Univerziteta u Banja Luci. Imali smo posebnu čast da upravo oni pre objavljivanja pročitaju i ocene ovu monografiju. Njihove primedbe i sugestije su nam bile od izuzetno velike koristi. Iz Predgovora: Milenko Kundačina i Veljko Banđur (2CXM): Akciono istraživanje u školi —nastavnici kao istraživači, Užice: Učiteljski fakultet U završnim radovima ne treba da se koriste reči kojima se nastoji pridobiti naklo­ nost članova komisije, prilikom odbrane rada. Isto tako, na odbrani završnih radova, članovima komisije i mentoru nije se umesno zahvaljivati u usmenom obliku, posebno pre završetka odbrane rada. 2 ^hvalnost se ne upućuje bibliotekarima, operaterima na ra­ čunaru, statističarima, onima koji su pripremili crteže ili obavili korekturu i si. Stranica sa tekstom zahvalnosti liči na prvu stranicu poglavlja. Tekst zahvalnosti kod članaka se piše na kraju, pre popisa literature, i to na odvojenoj stranici.

3.1.5. Posveta Posveta je tekst koji nastaje iz lične potrebe autora naučnog dela da se zahvali pojedincima na inspiraciji, podršci, pomoći, razumevanju i si. u toku izrade. Radovi se najčešće posvećuju roditeljima, bračnom drugu, deci, a nekad i istaknutom naučniku čiji je doprinos bio presudan za autora da se bavi naučnim radom. Posveta treba da bude kratka, bez upotrebe reči posvećuje se. Nikad nije samo u vidu imena. Može da se piše: (1) na posebnoj stranici na prvom listu, posle naslovne stranice, 7— 8 cm od vrha, (2) is­ pred uvoda naučnog dela, (3) u zadnjem pasusu predgovora i (4) na stranici ispred predgovora. U završnim radovima posveta se ne iskazuje, jer bi se time dao veći značaj radu nego što to on jeste. Stranica sa posvetom ne nalazi se u sadržaju rada, s obzirom na to da se nalazi pre sadržaja, niti se na njoj ispisuje broj stranice, ali ulazi u numeraci­ ju preliminarnog dela rada.

120__________________________________________________________________________.M. Kundačina —V. Bandur Posveta

Olji, koja se tako dobro odomaćila u mom svetu, koji više nije siguran u svoje temelje. __________________________Đuro ŠuSnjić (1999): Metodologija, Beograd, Čigoja štampa

3.1.6. Predgovor Predgovor je tekst opšteg karaktera koji se nalazi na početku publikacije (mono­ grafije, studije, udžbenika, priručnika). XJ predgovoru koga piše autor iznose se razlozi nastanka rada (sklonost prema temi, podrška određenih osoba) i pružaju prve informa­ cije o celokupnom delu, istorijatu njegovog nastanka. U predgovoru se daju informaci­ je o predmetu i toku istraživanja, njegovoj širini i dubini (poreklo, cilj, svrha, namena dela), zašto je preduzetc baš u tom momentu, okolnosti pod kojima je nastalo, u čemu je značaj i aktuelnost, kakav značaj ima za naučnu teoriju, a kakav za obrazovnu i vas­ pitnu praksu, u kojim uslovima je obavljeno istraživanje i si. U predgovoru se prezenti­ raju objašnjenja, napomene u vezi razumevanja i iznose podaci o zadacima istraživa­ nja, opštim karakteristikama dela i njegovoj lociranosti u okviru određene nauke i na­ učnog područja, kao i povezanost sa graničnim disciplinama, nameni, sadržaju, kvalite­ tu i vrednostima dela i o teškoćama (metodološkim i drugim) na koje je u istraživanju i pisanju nailazio autor (neistraženost naučnog područja, nedostatak literature i sL). Ovim autor iznosi obrazloženje zašto je u stvaranju dela ostao na dostignutom nauč­ nom nivou. Predgovor ima zadatak da uvede čitaoca i u predmet (problematiku) i u celo is­ traživanje, da ukaže na njegovu širinu i dubinu, kako bi se shvatio sadržaj dela, da olakša čitanje i razumevanje. Zbog toga se često umesto „predgovor“ stavlja naslov „uvod“, „uvodne napomene“ i si. Kakav će naslov ovom delu naučnog rada autor dati, zavisi od onoga što se u tekstu saopštava i kakav karakter svemu tome on daje. Važno je da predgovor sadrži samo ono najbitnije, i to u veoma sažetoj formi. U predgovoru je potrebno naznačiti da lije delo teorijske, praktične ili empirijske prirode, posebno da li je eksperiment, zatim od koliko se delova delo sastoji, koje vrste informacija sadrži i kako su izložene (tekstualno, grafički, statističkim merama), originalne ili su iz nekog drugog izvora. Karakteristike dela se daju po poglavljima. Na kraju se naznačava nje­ gova namena i navode potencijalni korisnici. Predgovor se ne piše u člancima i zavr­ šnim radovima (diplomski radovi, master teze i doktorske disertacije). Pored autora, predgovor može da piše neki drugi naučnik koji poznaje naučnostvaralački opus autora, a najčešće mentor, član komisije za doktorsku disertaciju, član komisije za izbor u zvanje, recenzent, stručni urednik. U tom slučaju se daje produbljenija kritička analiza dela, ukazuje na naučnu vrednost dela, iznose se pozitivne i nega­ tivne strane dela, govori o autoru i njegovom naučnom stvaralaštvu, stavljajući to delo u njegov kontekst i daju preporuke naučnoj javnosti. U pojedinim slučajevima predgovor piše i izdavač. Pisanje px*edgovora je poslednja etapa u izradi naučnog rada. U pogledu mesta gde se nalazi, predgovor može da: (1) prethodi uvodu, (2) zamenjuje uvod, (3) da se ne piše, (4) da se spaja sa uvodom u jednu celinu, (5) da se izostavlja zajedno sa uvodom, pri čemu se zamenjuje napomenama autora, koje sadrže nekoliko rečenica teksta.

L

121

Akademsko pisanje

Novo izdanje knjige, poreci postojećeg predgovora sadrži i predgovor novom iz­ danju, gde se ističe razlog objavljivanja novog izdanja i ukazuje na razlike u odnosu na prethodno izdanje. U prevedenom delu, iza predgovora autora, daje se i predgovor afirmisanog naučnika iz oblasti kojoj delo pripada, u kome se govori o autoru dela, poseb­ no njegovim naučnim ostvarenjima, iskazuju se neka obeležja dela. Nekad i prevodilac može da piše predgovor, ukoliko poznaje naučnu oblast. Obim predgovora je dve do tri stranice teksta. Kraći je i opštiji od uvoda. Stranice na kojima se nalazi predgovor nu­ merišu se rimskim brojevima, i to malim, npr. i, ii, iii i ne računaju se u ukupan broj stranica. Na predgovor i njegovu paginaciju ukazuje se posebno u CIP zapisu dela. U predgovoru mogu da se navedu osnovni principi kojima se autor služio teksto­ vima drugih autora, upotrebljenih u radu. Za nova izdanja publikacije prezentuju se oce­ ne i prihvaćenost u naučnoj javnosti. Daju se odgovori na pitanja koja su se postavljala u kritikama i nivo ispoštovanosti primedbi. U predgovoru se analiziraju objavljeni prikazi i pisma upućena autoru. Na kraju predgovora, što smo već istakli, autor se obično zahvaljuje saradnicima, institucijama, finansijerima i svima onima koji su pomogli i doprineli da istraživanje bude uspešno realizovano. Na kraju predgovora naznačava se i njegov pisac, navodi se da je to autor ili neko drugi, navodi se ime i prezime sa titulom i naučno-nastavnim zvanjem. Predgovor

Sve je više raznovrsne literature iz Metodologije pedagogije kod nas —studija i monografija o pojedinim pitanjima udžbenika i priručnika, zbirki instrumenata i zadataka, radnih svezaka i bibliografija. To je svojevrstan dokaz, s jedne strane određenog, relativno visokog razvojnog nivoa i zrelosti naše pedagogije, a s druge strane, to je dokaz zainteresovanosti brojnih stručnjaka za ovu vrstu literature. Za metodološku literaturu, uključujući, razumljivo, i statističku, interesuje se danas kod nas sve veći broj istraživača pedagoške problematike: profesionalni is­ traživači (pretežno zaposleni u naučnim institutima), profesori fakulteta koji obra­ zuju nastavnike, stručni saradnici i mnogi nastavnici u predškolskim, osnovno­ školskim i srednjoškolskim institucijama. Za ovu literaturu su zainteresovani i svi oni nastavnici koji žele da unapređuju svoj vaspitno-obrazovni rad. To oni mogu da čine samo ako se sistemski upoznaju sa rezultatima pedagoških proučavanja i istraživanja i ako ih stvaralački primenjuju u svom svakodnevnom radu. Za to im je potrebno odgovarajuće metodološko obrazovanje iz oblasti pedagogije. Za ovu vrstu literature zainteresovani su i studenti nastavničkih fakulteta, od kojih mnogi posebno izučavaju kao studijsku disciplinu Metodologiju pedagogije. Ovaj Leksikon pedagoške metodologije sadrži oko 850 obrađenih pojmova iz Metodologije pedagogije i Pedagoške statistike, a to je upravo onaj fond znanja koji je potreban svima kao pretpostavka, bilo da se bave proučavanjem i istraživa­ njem vaspitanja i obrazovanja, bilo da se koriste literaturom u kojoj su saopšteni rezultati pedagoških proučavanja i istraživanja. U tome je prvi zadatak ovog dela iz Metodologije pedagogije. Drugi zadatak odnosi se na pojmovno-terminološku aparaturu, odnosno na je­ zik Metodologije pedagogije. Dela ove vrste u svakoj nauci, pa i pedagogiji, mogu značajno doprineti preciznosti i standardizaciji pojmova i termina, odnosno simbo­ la i znakova u oblasti Metodologije pedagogije i Pedagoške statistike. Jezik nauke

M. Kundačina —V. Banđur

122

je veoma živ. U okviru savremene pedagogije to posebno važi za njen gnoseološko-epistemološko-metodološki deo. Stalno se dolazi do novih istraživačkih pro­ cedura, postupaka i instrumenata. Njihovo pojmovno-terminološko i simboličko označavanje (posebno kada je reč o pedagoškoj statistici) je veoma različito i neu­ jednačeno. Ovakva specijalna dela iz Metodologije pedagogije i pedagoške stati­ stike mogu u velikoj meri pomoći da se stručnjaci dogovore (naučni jezik je stvar konvencije) i opredele za ujednačenije i istoznačnije korišćenje jezika metodologi­ je i statistike. Leksikon pedagoške metodologije, kao specifično delo, ima znatne prednosti u odnosu na udžbeničko-priručnu i opštu enciklopedijskoleksikonsku pedagošku literaturu. Ovde su svi osnovni pojmovi iz Metodologije pedagogije i Pedagoške statistike dati na jednom mestu i tako da se Leksikon može veoma lako koristiti. Odabrani pojmovi su, naime, obrađeni sažeto, sistematično i pregledno, i svi su poređaAi abecednim redom. To, kao i niz upitnih termina, omogućava brzo snala­ ženje i nalaženje odgovora na svako pitanje koje se postavi u datom trenutku. U rečenom vidimo i teorijsku i praktičnu korisnost Leksikona pedagoške me­ todologije koji je pred nama. To je prvo delo te vrste kod nas —u našoj pedagoškoj literaturi. Autori, zbog toga, zaslužuju svako priznanje. Želimo da ovaj Leksikon pedagoške metodologije što uspešnije ispunjava tu svoju, nimalo laku teorijsko-praktičnu misiju. Nikola M. Potkonjak

Beograd, jula 1999. godine

Predgovor Leksikonu pedagoške metodologije autora: G. Gojkov, R. Krulj i M. Kundačina

3.1.7. Rezime Rezime je kratko, koncizno, jezgrovito i dovoljno informativno, tačno, koherenmo i vrednosno neutralno prikazan i organizovan sadržaj celog dela, u skraćenom obli­ ku, čiji je cilj da pokaže kako je istraživanje rađeno i šta je njime dobijeno (eng. Sum­ mary; nem. Zusammenfassung\ fran. Resume', rus. PesiOMe). Naziva se i sažetak jer sa­ žeto prikazuje glavni sadržaj dela. Rezime se za publikacije i dokumentaciju piše se po standardu ISO 214/1976 (Abstracts for publications and documentation). Rezime se piše na jeziku na kome je pisan rad i prevodi na jedan ili dva svetska jezika, ona na kojima su korišćene bibliografske jedinice u teorijskom zasnivanju rada (najčešće je to engleski). Rezime na drugom jeziku mora da sadrži naslov, ključne reči i adresu autora na istom j eziku. Rezime treba da prevodi stručni prevodilac, koji poznaje struku, naučno područje iz koga je rad pisan. Rezime se piše za sve stručne i naučne radove. U naučnim monografijama pozicionira se na na kraju. Može biti strukturiran i nestrukturiran. Cilj mu je da najbrže i najefikasnije informiše čitaoca o problemu istraživanja u originalnom radu. Potrebno je da sadrži šest obaveznih elemenata: značaj i kontekst problema, ciljeve, metode, popu­ laciju iz koje je odabran uzorak, rezultate do kojih se došlo analizom i interpretacijom i implikacije za praksu. Ii- rezimea se saznaje se da li je problem kojim se članak bavi u

Akademsko pisanje

123

domenu interesovanja čitaoca. Na osnovu upoznavanja sa rezimeom, čitalac donosi od­ luku da li će čitati rad. U naučnim člancima koji se objavljuju u časopisima i zbomicima radova rezime se najčešće nalazi na početku (između naslova i osnovnog teksta), dok se njegov prevod na jednom ili dva svetska jezika daje na kraju (iza literature). U monografijama se rezi­ me (i njegov prevod na jedan ili dva svetska jezika) najčešće nalazi nakon zaključaka, a rede između predgovora i sadržaja. U nekim publikacijama rezime se piše iza svakog poglavlja. To je jedini dio ^eksta koji može egzistirati samostalno, uz naslov rada, bez ostalih delova. Vlatko Silobrčić (2003) predlaže da se rezime piše na početku rada. Me­ đutim, uglavnom se piše na kraju rada. Na početku rezimea nalazi se ime autora i naslov rada kao što je to u tekstu dela. Rezime predstavlja skraćeni oblik svih strukturalnih elemenata kategorisanog članka, osnovni sadržaj rada. Takav rezime je strukturisan, ističe problem, cilj, svrhu istraživa­ nja, pitanja koja su postavljena (hipoteze), primenjene metode prikupljanja podataka (kvantitativne ili kvalitativre) i to kratko i precizno, meme instrumente i način priku­ pljanja podataka, mesto, vreme i uzorak sprovedenog istraživanja, rezultate koji su do­ bijeni iz ugla postavljenih hipoteza, raspravu, osnovne zaključke istraživanja, njihove implikacije i predloge za dalja istraživanja. Najveći deo rezimea zauzima prikaz rezulta­ ta. Zaključci treba da sadrže glavnu poruku i hipotezu. Optimalno je da obim rezimea za kratke naučne priloge bude do lOO reči (1400 znakova sa praznim mestima) u jednom pasusu, za nešto duže članke do 150— 200 reči, odnosno 250 do lOOO znakova, a za mo­ nografije do dve stranice teksta s proredom, a nekada i nekoliko stranica, što zavisi od obima publikacije i njene problematike. Rezime sastavlja autor, a može i priređivač. Ukoliko je u pitanju rad na jednom od svetskih jezika potreban je duži rezime na srp­ skom jeziku, do dve stranice. Rezime se piše u trećem licu u prošlom vremenu, u pasivu (radi lakše kompjuter­ ske obrade), manjim slovima, italikom, proredom i užom širinom sloga u odnosu na osnovni tekst. Koriste se izrazi: Mereno je..., zatim bezlični izrazi: Autor(i) j e zaklju­ čio..., Zaključeno je ..., U zal'ljučku— Rezime članka oblikuje se tako da se može presni­ miti na bibliografski listić formata 7,5 x 12,5 cm. Rezime ne treba da sadrži grafikone, tabele, beleške, formule, skraćenice, žargonske izraze, posebna uputstva i citate, kao ni prepričavanje naslova članka, opisivanje nepotrebnih pojedinosti, literaturu. Rezime ne treba da sadrži ništa što ne postoji u osnovnom tekstu. Na o s m o v u čitanja rezimea čitalac donosi odluku hoće li rad čitati. Prema obimu, pored osnovnog rezimea u praksi akademskog pisanja koriste se kraći i prošireni rezime. Kraći rezime naziva se ekstrakt. Zamenjuje rezime i u njemu se navode samo karakteristični delovi dela iz uvoda i zaključaka, koji treba da su koncizno napisani i lako razumljivi. Prošireni rezime naziva se sinopsis (grč. synopsis —‘pregled, nacrt, skica’), di­ gest, extended abstract. To je skraćeni oblik članka, a ne njegov rezime. Omogućuje autoru da na više prostora sažme svoj rad, apstrahuje bitno od sporednog, da iskaže ono što je najvrednije, a čitaocu da bolje shvati sažeti tekst. U sinopsisu se mogu ponoviti i neke misli napisane u tekstu rukopisa i istim rečenicama prikazati rezultati. Sinopsis sa­ drži osnovne naučne rezultate. U strukturu sinopsisa ulaze: problem, cilj, metodologija, značajnije ilustracije, tabele, formule, citirana literatura. Postoje časopisi u kojima se

IVE. Kundačina —V. Banđur

124

objavljuju samo sinopsisi članaka. Sinopsis piše autor, pa se naziva autorski sinopsis. Obim sinopsisa zavisi od vrste i obima rada, najčešće je dve do šest stranica. Prema sadržaju Vlatko Silobrčić (1983) rezlikuje informativni i induktivni rezime. Informativni rezime pruža informacije o strukturi članka, predstavlja „članak u malom“ i sadrži sve informacije o cilju, metodama, rezultatima i zaključcima istraživa­ nja. Ova vrsta rezimea se piše tako da se bez preradi vanj a može objaviti u primarnim i sekundarnim publikacijama (odvojeno od naučnog rada). Integralni je deo svih naučnih članaka, izuzev preglednih. U praksi akademskog pisanja sve češće se rezimei pišu i za neke stručne radove. Indikativni rezime je skraćen prikaz sadržaja članka. XJ njemu se ne navode in­ formacije o cilju, metodama, rezultatima i zaključcima. Takav rezime ne može da bude zamena za ceo rad. Obično se piše za pregledne članke i saopštenja sa stručnih i nauč­ nih skupova. Na osnovu ovog rezimea, čitalac ocenjuje da li rad spada u sferu njegovog stručnog i naučnog interesovanja i donosi odluku da li će ga čitati ili neće. Indikativni apstrakt se piše na kraju rada. Rezime

MJERENJE MOTIVACIJE Kako mjeriti motivaciju? Kako vanjsku i unutrašnju, ili u kontinuumu od nemotivisanosti do intenzivne motivacije? nakon odgovora na ova teorijska pitanja, autor se bavi konceptom motivacije postignuća koji je razradio Pol Pintrič (2003) te na osnovu Pintričevih postavki razvija vlastiti instrument Veliki inventar moti­ vacije postignuća (VIMP). Ovaj instrument ima 128 pitanja na koja se odgovara sa DA ili NE, a pitanja su raspoređena u sljedeće suhtestove: 1) samoefikasnost i kompetencija: a) samoefikasnost IO ajtema. b) performativna samoefikasnost — očekivanje uspjeha —IO ajtema. v) percepcija kompetencije —rekognicija —5 ajte­ ma, g) samocijenjenje —2 0 ajtema, d) samodeterminacija —akademska kontrola — IO ajtema; 2) atribucija i uvjerenje o sposobnosti kontrole: a) angažovanost —7 aj­ tema, b) izazov —8 ajtema, v) kontrola 8 ajtema; 3) zainteresovanost učenika za nastavu i percepcija kompetencije —IO ajtema; 4) novo vrednovanja akademskog postignuća —IO ajtema; 5) ciljevi, a) masteru, ovladavanje —IO ajtema, b) performativni ciljevi —IO ajtema i v) nonkonformizam —IO ajtema. Instrument je baždaren na dva načina Alfa-Birombah testom za unutrašnju konzistentnost i Pirsonovom korelacijom sa dva poznata instrumenta motivacije postignuća: Harterovom Skalom unutrašnje i vanjske motivacije (Motivational Orientation, Harter, 1981) i Velerandovom Skalom akademske motivacije (Academic Motivation Scale, Vallerand i saradnici, 1992). Rezultati baždarenja pokazuju da smo dobili jedan vrlo vrijedan i visoko pouzdan instrument za mjerenje motivacije postignuća. Ključne riječi: motivacija postignuća, samodeterminacija, samoefikasnost, kompetencija, zainteresovanost za nastavu, izazov, ciljevi Nenad Suzić (2006), Mjerenje motivacije. Naša škola. Banja Luka, 3— 4, 8 8 . Rezimei radova se dostavljaju u postupku prijavljivanja za učešće na naučnim skupovima, čiji obim i formu određuje organizacioni odbor naučnog skupa. Na osnovu rezimea, organizator skupa uvrštava učesnike u program skupa.

Akademsko pisanje

125

U anglosaksonskom jezičkom području pravi se izvesna razlika između značenja summary i apstrakta. Po tom kriterijumu, summary bi trebalo da sadrži samo zaključke za čitaoce koji su pročitali ceo članak, a apstrakt, kao što smo već kazali, sažet prikaz članka, razumljiv i bez čitanja preostalog teksta (Silobrčić 1983: 32). Rezimei naučnih radova mogu se naći u bazama podataka, na Internetu ili u knji­ gama rezimea. Prenose informacije o naučnim radovima bez osnovnog teksta. U elek­ tronskim bazama podataka rezimei se razvrstavaju po oblastima, temama ili ključnim rečima. Redakcije naučnih časopisa propisuju podrobne kriterijume o obimu, sadržaju, načinu pisanja i tipografskom oblikovanju rezimea.

3.1.8. Ključne reči Ključne reči ili deskriptori su naučni termini koji upućuju na osnovne pojmove, odnosno sadržaj naučnog rada i koje su stručno i naučno referentne za obrađivanu tema­ tiku, dati na jeziku na kome je napisan rad. Koriste se i u indeksiranju članka i u pretra­ živanju relevantnih referenci u on line bibliografskim bazama podataka. U pretraživanju imaju prednost u odnosu na naslove rada koji nekad ne odražavaju njegov osnovni sadr­ žaj. Redaju se alfabetskim redom u grupi od pet do deset reči ili sintagmi —osnovnih pojmova naučnog rada, tako da njihov broj ne prelazi više od 80 slovnih znakova. To ne mogu biti iskazi (rečenice). Izuzetno se dopušta korišćenje sintagmi od dve reči i to samo ako one označavaju naučne termine. Nije dopušteno za ključne reči koristiti lična imena, opšte pojmove koji dovoljno ne kazuju o sadržaju rada. Ključne reči mogu biti kontrolisane, kada se preuzimaju iz tezaurusa, ili slobodno oblikovane od autora, ne uzi­ majući u obzir one koje se koriste u naslovu rada. Obično se daju u jednom pasusu na kraju rezimea i ističu italikom (kurzivom). Ključne reči se i međusobno odvajaju inter­ punkcijskim znakom tačka zarez, a pomoćne od glavnih zarezom. Dozvoljava se da urednik časopisa dopunjava spisak ključnih reči radi bibliografske obrade. Stanislav Fajgelj (2005) predlaže hijerarhijsko navođenje ključnih reči, koje iska­ zuju: disciplinu, oblast, problem, metodu, nezavisne varijable, zavisne varijable. Ključne reči se prevode na jedan od svetskih jezika kao naslov i rezime rada. Iz tog raz­ loga se za naučne članke dostavljaju redakcijama časopisa na posebnoj stranici. U zavr­ šnim radovima se navode nr kraju, u okviru ključne dokumentacijske informacije. Hijerarhijsko navođenje ključnih reči

Ključne reči: ekološka pedagogija, ekološka svest, izgrađivanje, deskriptiv­ na, porodični odnosi, spremnost za akciju.

3.1.9. Uvod Obavezni deo naučnog rada, koji ima za cilj da čitaoce „uvede“ u problem koji je obrađen u radu naziva se uvod. Uvod upoznaje čitaoce sa sadržajem rada, upućuje na svrhu i doprinos rada naučnoj oblasti kojoj pripada, podstiče interes za čitanje i ukazuje na teorijski i praktični značaj proučavanja i istraživanja. Uvod mora d aje napisan jasno, kratko i informativno.

126

NI. Kundačina —V. Banđur

Uvod se organizuje u tri dela. U prvom delu uvoda eksplicira se glavna teza, tj. osnovna ideja rada, koja treba da je koncizna i informativna, data u jednom pasusu; opi­ suje se oblast istraživanja; precizira i formuliše problem koji se obrađuje i ukazuje na njegovu aktuelnost, relevantnost i razloge izučavanja i obrade teme; ukazuje na praktič­ ne, stručne i naučne ciljeve sa kojima se pristupilo izvođenju istraživanja ili obradi te­ me. Ciljevi ili svrha sa kojom se pišu istraživački radovi, prema J. Filipović i sar. (2002) mogu biti: ( 1 ) pregled činjenica na određenu temu, (2 ) objašnjenje određenog fenome­ na, (3) kritička procena određenog stanja ili grupe činjenica, (4) iznalaženje rešenja od­ ređenog problema i (5) pregled literature na određenu temu. Iz uvoda treba da se sazna da li rad ima za cilj dobijanje novih informacija ili predstavlja novi pristup već pozna­ tim činjenicama. U drugom delu uvoda čitaocima se približava predmet istraživanja, tako što se naznačava s kojih teorijskih pozicija i polazišta mu nastojimo pristupiti, navode rezulta­ ti drugih autora koji čine polazište istraživanja, i to: kratak, informativan i funkcionalan pregled prethodnih znanja obrađenih u stručnoj literaturi na datu temu, stepen istraženosti, kratak istorijat problema istraživanja (kada je počelo njegovo istraživanje kako bi se znalo stanje za polaznu osnovu istraživanja), navodi ko je glavnu tezu već zastupao i ko je nudio oprečnu tezu, nastanak i glavne etape u razvoju i rešavanju pro­ blema, odnos izabranog problema prema tim istraživanjima, sa glavnim porukama ne­ kih od istraživanja, bitna saznanja koja će smestiti problem istraživanja u odgovarajući kontekst naučnih saznanja. U ovom delu se ukazuje na to šta o problemu istraživanja do tada nije istraživano, šta je ostalo nepoznato i neobjašnjeno i nije pisano. Ukazuje se na aktuelnost predmeta proučavanja. Uvod ima ulogu ,,da skrene pažnju na varijable koje su propuštene u prethodnim istraživanjima“ i ,,da problem pozicionira u neku opštu klasu fe­ nomena, opisujući na koji način će ga razmotriti“ (Kuba i Koking 2003: 138). Dakle, u ovom delu uvoda sumiraju se osnovne informacije o stepenu istraženosti problema. U trećem delu uvoda se na jasan način sagledavaju metodološka polazišta: preci­ zno •dređuju stručni pojmovi i termini, koji čitaocu omogućavaju da bez poteškoća pra­ ti sadržinu rada, daje informacija o naučnim disciplinama iz čijeg ugla se problem posmatra, o obimu i ciljevima istraživanja i smemicama koje su se u toku rada sledile. U ovom delu uvoda navode se pitanja na koja u radu treba odgovoriti, ono šta se trebalo istražiti, obrazlažu razlozi korišćenja metoda i postupaka u istraživanju, određuje obim i granice projektovanog istraživanja; predočavaju izabrani načini nnišljenja koji vode do rezultata (indukcija i dedukcija) i načini predstavljanja materijala i relevantnih podataka u tekstu, prikazuje struktura naučnog dela; ističe doprinos naučnoj oblasti kojoj istraži­ vanje pripada, ukazuje na relevantne reference i daje kratka verzija osnovnih zaključka do kojih se tokom istraživanja došlo, a ostali nagoveštavaju. U uvodu je potrebno pruži­ ti informacije o eventualno objavljenim autorovim prethodnim saopštenjima i rezimei­ ma na osnovu istih rezultata. Potrebno je u uvodu napomenuti i koji projektovani zadaci istraživanja nisu ostvareni, a bili su predviđeni. U uvodu se može istaći u čemu je originalnost naučnog rada (hipoteze, kritika, pregledni radovi, sistematizacija, analize, utvrđivanje uzročno-posledičnih veza, klasifikacija, predviđanje i sL). Uvod predstavlja siže argumenata i analize predstavljene u radu. Za opšte, pri­ hvaćene istine, koristi se sadašnje vreme, a prošlo vreme za sve ostalo. Iz načina pre­ zentovanja uvoda može se otkriti naučna i stručna kompetencija autora rada. Uvod

Akademsko pisanje

127

dozvoljava određeni nivo i^^ventivnosti, pa može da sadrži sve ono što je na određeni način u vezi sa temom, ali pri tome ništa nije neophodno dokazivati. Kako će se uvod oblikovati zavisi od vrste naučnog rada koji se piše i nauke kojoj pripada predmet istraživanja. S obzirom na položaj u knjizi koriste se različite vrste uvo­ da: osnovni uvod, uvod kao prvo poglavlje ili glava, uvod na početku svakog poglavlja i uvod u nauku ili naučnu oblast. U monografiji se osnovni uvod pozicionira ispred osnov­ nog dela teksta. Ako se pojavljuje uvod kao prvo poglavlje, onda je duži u odnosu na uvod ispred osnovnog teksta. Sadiži definicije i komparativno analizirane pojmove, metode is­ traživanja u kraćem obimu. Posebni uvodi pišu se neposredno posle naslova, na početku svake glave, bez naslovljavanja ili naslovljavanjem, bez obzira na to stoje napisan osnov­ ni uvod. Uvod u ruiuku ili naučnu oblast piše se u obliku knjige (npr. Uvod u pedagošku metodologiju —G. Gojkov). Nekada se zamenjuje terminom osnove. U uvodu naučnog dela može se iskazati zahvalnost onima koji su na neki način pomogli u bilo čemu da se rad uspešno privede kraju. U slučaju kada se ne piše predgo­ vor naučnom radu, tada je uvod većeg obima. Za naučne radove u zbomicima i časopi­ sima uvod iznosi do 20 rečenica teksta. U odnosu na ceo rad, uvod treba da je po obimu deset do petnaest puta manji. Ukoliko postoji potreba za pisanjem skraćenica, one se u uvodu pišu u zagradama. Neki autori uvod pišu kada završe ostale delove rada, jer se ta­ da mogu sagledati potpunije svi elementi rada, o kojima se u uvodu govori. Uvod piše autor, dok predgovor može pisati i neko drugo lice. U naučnoj praksi pisanja radova susreću se uvodi koji imaju obeležja predgovo­ ra, kao i to da predgovori imaju elemente uvoda. Nekada susrećemo i radove koji nema­ ju uvod, već obeležja uvoda ima prvo poglavlje. Ako je odeljak pisan uopšteno, bez do­ voljne konkretizacije i produbljivanja u suštinu istraživanja i po obimu je manji od na­ rednih poglavlja, imenuje se kao uvod. Nekada se pod uvodom u naučnim radovima podrazumeva sav tekst koji ulazi u poglavlje Teorijski pristup problemu, izložen pre odeljka M etodologija istraživanja. Kada se piše predgovor, uvod je manjeg obima i u tom slučaju odnosi se na predmet istraživanja. Sve stoje napisano u predgovoru ne ponavlja se u uvodu. U nauč­ nim radovima uvod je više formalizovan. U uvodu je potrebno izbegavati prezentovanje podataka i zaključka rada koji su predmet saopštenja, preteranu uopštenost, previše enciklopedijskih podataka, podnožne napomene, klišee i sve ono šte ne doprinosi uvođenju glavne teze. Numerisanje stranica naučnog rada arapskim brojevima počinje od početka uvoda.

3.2. OSNOVNI DELOVI NAUČNOG DELA Osnovni delovi naučnog dela su njegovi glavni, najvažniji i najobimniji struktu­ ralni elementi. Obim i kompozicija osnovnih delova zavisi od karaktera i vrste naučnog dela.’Postoje najveći deo istraživanja empirijskog karaktera (primenjena, akciona, eks­ perimentalna, ex-post-facto, sociometrijska, neka komparativna), ovde ćemo dati osnov­ nu strukturu naučnog dela o primenjenom istraživanju. Opet treba napomenuti da nema univerzalno dobre strukture koja bi važila za sva primenjena istraživanja, a pogotovu za

128__________________________________________________________________________IVI. Kundačina —V. Bandur

sva empirijska istraživanja. Kod radova empirijskog karaktera, struktura osnovnog dela se organizuje po istraživačkom projektu (Teorijski okvir istraživanja; Metodološke osnove istraživanja; Rezultati istraživanja i njihova interpretacija). Novak Milošević (2001) razlikuje strukturu glavnog dela u deskriptivnim i eks­ plikativnim radovima. U deskriptivnim radovima struktura je analogna operacionalnom određivanju predmeta istraživanja, dok u eksplikativnim naučnim radovima struktura je analogna sistemu hipoteza. U studiji se naslov glavnog (osnovnog) dela daje na nivou opšte hipoteze (na nivou predmeta istraživanja). Naslovi glava daju se na nivou poseb­ nih hipoteza. Podnaslovima se imenuje izlaganje na nivou pojedinačnih hipoteza. Ceo sistem elementarnih i segmentamih delova ima jedinstvenu logičku i teorijsku osnovu. Struktura glavnog dela naučnog članka, odnosno naučnog saopštenja organizuje sledeće elemente: (1) problem, (2) metoda, (3) rezultati i interpretacija. Za Ratka Zeleniku (2000), glavni deo naučnog dela se sastoji od tri celine: (1) istorijsko-teorijski, retrospektivni ili eksplikativni deo, u kome se sa globalnog aspekta

vrlo koncizno iznosi istorija proučavanja problema, njegova prethodna teorijska obrada i naznačava važnost, aktuelnost i korisnost istraživačkog problema; (2 ) analitičko-eks­ perimentalni deo, u kome se analitičko-sintetički iznose najbitnije naučne činjenice, sa­ znanja, stavovi, podaci, informacije, teorije i zakoni (tuđe i vlastite), kojima se dokazuje ispravnost i istinitost postavljenih hipoteza; (3) perspektivni deo u kome se predlažu konkretna rešenja, mere i akcije za primenu u praksi. Svaka od ovih tematskih celina može imati više poglavlja. U izradi dela naučnog rada koji za predmet proučavanja ima fundamentalna, ka­ tegorij alna i teorijska pitanja, naslovljenog Teorijski pristup problemu istraživanja kori­ sti se metoda teorijske analize. Pomoću ove metode analiziraju se različita shvatanja o tim pitanjima, ispituju osnove razlika, uslovi pod kojima su nastale razlike i shvatanja i si. U analizama naučnih problema iz obrazovanja i pedagogije zahvataju se područja bliskih društvenih nauka (filozofija, religija, psihologija, politikologija, sociologija). Sa brojem korišćenih izvora raste dubina uvida u razmatrani problem, stepen pokazane sa­ moinicijative i kreativnosti. U ovom delu rada autor koristi literaturu koja ima opštiji, teorijski karakter i nije direktno vezana za predmet kojim se delo bavi.

3.2.1. Definisanje osnovnih pojmova Kada se autor uveri da raspolaže vrednim naučnim informacijama na osnovu de­ taljne analize proučene literature pristupa se pisanju naučnog rada. Teorijsko prilaženje problemu istraživanja uslovljeno je upoznavanjem sa osnovnom literaturom o predmetu istraživanja i uspešnim definisanjem ključnih termina i pojmova sa ciljem da zauzmu mesto u postojećem stručnom teorijskom pojmovnom sistemu. Termini koji se prvi put pojavljuju u tekstu uvek se definišu. Pod definicijom se podrazumeva tačno misaono određivanje sadržaja jednog pojma. Time se izbegava upotrebljavanje pojmova u razli­ čitim značenjima. Taj pioces definisanja pojmova je nezamisliv bez upotrebe i korišće­ nja terminoloških rečnika, leksikona, enciklopedija, bibliografskih indeksa, komentarisanih bibliografija i naučnih dela autoriteta u pojedinim naukama. U objašnjavanju usko stručnih pojmova nisu dovoljne opšte enciklopedijske definicije. Pri tome se na kraju naučnog dela formira terminološki glosar, koji čitaocu omogućava da bez poteškoća prati sadržaj rada.

Akaxiem sko pisanje

129

U ovom delu naučnog dela, kao posebnom poglavlju ili u sklopu nekog od pogla­ vlja, raspravlja se o pojmovno-terminološkoj problematici iz predmeta istraživanja, tj. definišu se ključni pojmovi, sadržani u formulaciji teme istraživanja. Definicija (lat. definitio —‘određenje, označavanje’) je iskaz kojim se u procesu naučnog saznanja preci­ zno i tačno određuje odnos pojma prema drugim pojmovima, i to sadržaj, značenje i obim pojma, pomoću njegovog najbližeg srodnog pojma i osobina po kojima se taj po­ jam razlikuje od ostalih pojmova koji spadaju pod isti viši pojam. Kod kvantitativnih is­ traživanja definicije se postavljaju apriorno i odlikuju se visokom preciznošću određiva­ nja termina. Radi se o sintaktičkim definicijama, „koje su više nominalistički usmerene, jer tačno određuju sadržaj nekog pojma ili pojave“ (Halmi 2005). Definisanje pojmova je određivanje tačnog sadržaja nekog pojma pomoću njego­ vog najbližeg srodnog pojma i osobina po kojima se taj pojam razlikuje od ostalih poj­ mova koji spadaju pod isti, viši pojam. Naučni pojmovi zasnivaju se na činjenicama i mišljenju. Svaka definicija sadrži definiendum (pojam koji se definiše), definiens (po­ jam kojim se definiše) i tvrdnju, svojstvo predmeta (sadržaj) i/ili specifičnu razliku iz­ među pojma koji se definiše. Valjana definicija mora biti predmetno sadržajna i suštin­ ska, sažeta i precizna, iskazana poznatim pojmovima. Definicija može biti: eksplicitna, implicitna, nominalna, realna, empirijska, rečnička, operacionalna, semantička, cirkulama, funkcionalna, formalna, deskriptivna, preskriptivna, teorijska, genetička, omnibus definicija itd. Za kvalitativnu metodologiju se više koriste operativne definicije, ekspli­ kativne, analitičke. Operativnim definicijama se tačno određuje svojstvo samog pred­ meta neke pojave pomoću objektivnih indikatora. Eksplikativne definicije objašnjavaju neki kauzalni odnos. Prema Aleksandru Halmiju (2005), u kvalitativnoj metodologiji se više koriste semantičke definicije, u kojima se .pomoću poznatog značenja definiensa određuje nepoznato značenje definienduma. U naučnom istraživanju, teorijsko određenje pojma ima ^ndamentalnu funkciju u određenju predmeta istraživanja, celovitog uvida u obim i sadržaj predmeta istraživa­ nja* Pojmovi se utvrđuju dedukcijom iz naslova predmeta istraživanja. Biraju se najče­ šće dva, eventualno tri, a retko veći broj pojmova koje je potrebno definisati. Teorij­ skom definicijom zahvataju se suštinski uži pojmovi, koji se odnose na sadržaj predme­ ta istraživanja. Valjane definicije nekih pojmova mogu se preuzeti iz drugih izvora i uneti u projekat. Ako takve definicije nisu do kraja podesne za konkretni prednaet istra­ živanja, obavlja se sužavanj'j ili proširivanje sadržaja pojmova. Istraživač mora odrediti osnovne pojmove, pre nego što se upozna sa osnovnom stručnom (pedagoškom i drugom) literaturom o predmetu svog istraživanja i pre nego što konsultuje leksikone, rečnike i enciklopedije pri definisanju ključnih pojmova. To se radi iz razloga što se u literaturi pojedini termini i pojmovi različito tumače i upotreblja­ vaju, nejasni su i dvosmisleni. Do toga dolazi pod uticajem različitih teorija, ideoloških i metodoloških pristupa, te zbog interdisciplinarnog pristupa istraživačkim problemima. Nakon pronađene zadovoljavajuće formulacije predmeta istraživanja (na primer, „Uzroci opterećenosti učenika IV razreda osnovne škole“), ista se dalje pojašnjava. To se postiže definisanjem ključnih pojmova sadržanih u formulaciji predmeta istraživanja. tim pre što se u naukama o obrazovanju (i kod nas i u drugim zemljama) pojedini termini, pojmovi i sintagme ne koriste istoznačno. Na primeru navedene formulacije, to bi značilo da treba tačno reći šta istraživač podrazumeva pod pojmovima uzroci, optere­ ćenost, osnovna škola, pod pretpostavkom da se pojam ,,učenik IV razreda“ koristi isto­ značno i da ga ne treba definisati.

130

M. Kundačina —V. Banđur

3.2.2. Teorijski pristup problemu istraživanja Svaki problem istraživanja pripada nekom teorijskom kontekstu. Zato je značaj­ no da se on postavi i obrazloži teorijskim znanjima koja se nalaze u literaturi, kako bi se smestio u određeni, njemu pripadajući teorijski kontekst. Taj deo je posvećen teorijskim osnovama (okvirima, shvatanjima, polazištima, ,,teorijskom utemeljenju“, „zasnivanju“ i si.), postojećim teorijskim objašnjenjima predmeta proučavanja i istraživanja, tj. teorij­ skom pozicioniranju istraživanja. Teorijski pristup problemu naziva se i ,,pregled litera­ ture“, „odabrana literatura“, „referentna literatura“, „rasprava o temi“. To je najduže po­ glavlje monografskog naučnog dela, koje daje kritički i koherentan pregled naučnog područja za koje je vezan problem istraživanja. Kod naučnih članaka teorijski pristup problemu može da se imenuje kao uvod. Stanislav Fajgelj (2005) deli mišljenje Creswella (2003), prema kome postoje tri karakteristična načina pisanja pregleda literature: integrativan, teorijski i metodološki. Integrativan pristup zahteva konsultovanje obimne literature sa ciljem da se ona pred­ stavi integrisano. Primenjuje se kod master radova i doktorskih disertacija. Teorijski p ri­ stup zahteva izbor odreaene teorije, njeno razmatranje i povezivanje sa pretpostavkama samog istraživanja. Metodološki pristup zahteva kritički osvrt na dosad korišćenu metodo­ logiju, posebno definicije i metode. Struktura teorijskog dela naučnog dela, uglavnom zavisi od prirode teme i njenog sadržaja. U njemu se iznose već postojeća teorijska saznanja iz oblasti koja se istražuje. Utvrđuju se razvoj, stanje i tendencije proučavanog problema, u domenu određene naučne' oblasti. Santajana tvrdi: ,,Teorija nam pomaže da podnesemo naše nepoznavanje činjenica“. Iznose se najbitnije naučne činjenice, koje su bitne za teorijsko tumačenje iza­ brane problematike. Problem se obrazlaže u kontekstu teorije i prethodnih istraživanja. Polazna osnova za izradu teorijskog pristupa je postojeći fond saznanja o proble­ mu kojim autor raspolaže. Da bi se fond saznanja autora proširio, neophodno je da po­ znaje stanje nauke u odnosu na svoj problem. U tu svrhu neophodno je izučavanje po­ stojeće literature, pojedinačne istraživačke studije, dolaženje do saznanja ko se sve pre i kako bavio tim problemom i sličnim pitanjima, ali i šire rasprave o postojećoj temi, ,,... iz razloga da bi izbegao posao koji bi možda mogao ostati beskoristan, ili je već bio obavljen“ (Kajzer, 1973: 51). Žan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre), francuski filoziof i književnik, kaže: „Kad neko prihvata neku teoriju, on onda ogorčeno pobija činjenice“. U naučnom radu se izbegavaju „opšta mesta“ (opšte rasprave, prepriča vanj a, na­ vođenja i si.). Naučno delo koje predstavlja izveštaj istraživanja nije ni udžbenik, ni pri­ ručnik, ni teorijska rasprava o opštim pedagoškim pitanjima i problemima. To je izve­ štaj o sasvim određenor^ istraživanju. On ne treba da sadrži takva ,,opšta mesta“, ma koliko ona za istraživača mogla biti privlačna. U izvještaj o istraživanju ulazi samo ono što je u direktnoj funkciji obavljenog proučavanja i istraživanja. Razumljivo, neko „op­ šte mesto“ se može navesti samo ako obavljeno istraživanje, njegovi rezultati, zaključci i si. omogućavaju kritičku analizu i ocenu takvog „mesta“. U tom slučaju, potrebno je da se predoči argumentacija za takvu kritičku analizu, pa se time „opšte“ pretvara u „konkretno“ i može biti značajan rezultat u proučavanju i istraživanju. U pisanju naučncg dela koriste se raznovrsni izvori. Osnova za uspešno pisanje naučnog rada, pre svega za formulisanje predmeta istraživanja i definisanje ključnih ter­ mina i pojmova je upoznavanje sa osnovnom literaturom o problemu istraživanja. Svi

Akademsko pisanje

131

izvori nisu iste vrednosti. Istraživač u svom naučnom području mora d aje kompetentan da odabere adekvatne izvore, da razlikuje bitno od nebitnog, značajne od manje značaj­ nih radova i da se opredeli za dela najkompetentnijih autora koji se bave problemom koji se istražuje, ne samo dela koja su objavljena na matemj em jeziku, već najednom ili dva svetska jezika. Odabrane bibliografske jedinice (leksikografska dela, monografije, naučne studije, udžbenici, priručnici, članci i dr.) se iščitavaju, i to u celosti. Ivo Andrić kaže: ,,Na kraju, i najbolji pisac može u čitaoca da izazove samo one asocijacije koje čitalac već nosi u sebi a nije ih dotle bio svestan, odnosno da otvori pred čitaocem samo one vidike koje je on, čitalac, sposoban da sagleda“. Svaki pokazatelj iz literature mora se preuzimati sa obrazloženjem. Potrebne su kritičke opservacije saznanja u tim radovi­ ma. Na osnovu saznanja preispituju se gledišta, komentari i zaključci autora i daju sopstvena razmišljanja i uopštavanja. Na isti problem ukazuje se iz različitih uglova. Zato je potrebno steći što celovitiji uvid u ono što su drugi već rekli o odabranoj temi, što omogućuje dolaženje do novog stava o postojećem pitanju. Prema Aleksandru tialmiju (2003), svrha korišćenja literature u izradi naučnog rada je: ( 1 ) dolaženje do rezultata koji su povezani sa problemom koji se istražuje; (2 ) mogućnost šire rasprave o navedenoj temi i (3) mogućnost pronalaženja teorijskog okvira za istraživanje. Neke studije biće potrebno samo spomenuti, druge kritički anali­ zirati, izneti vlastite opservacije o njihovom značaju i mestu u kontekstu saznanja koje ćemo ponuditi. Literatura je kod kvantitativnih istraživanja deduktivnog karaktera. Me­ đutim, u kvalitativnim istraživanjima literatura je induktivnog karaktera. Beleške o pročitanim tekstovima, mišljenja i stavovi eksperata, ključne informa­ cije iz naučnih dela mogu se voditi na karticama veličine jedne polovine formata A-4 (21 X 14,5). Svaka kartica treba da sadrži: naziv odrednice, tekst, bibliografski podatak, datum nastanka zapisa, komentar ili zapažanja, uputnice. Pored naziva odrednice ispisu­ je se odrednica koja bliže upućuje na sadržinu kartice. Citati se moraju precizno ispisati, kako se ne bi naknadno proveravali. Beleška na kartici je osnova da se kasnije razvija vlastita misao. Međutim, uz svaki citat beleži se i razmišljanje vezano za njega, uz ispis na kartici dodaje se komentar, zapažanje, kritička primedba, ideja. Uz citat (ispis dela), obavezno ide bibliografski zapis o izvoru (pisac, godina izdanja dela, naslov izvora). Uputničke napomene ukazuju na povezanost sadržine zabeleške sa građom koja se nalazi na drugoj kartici, da upozori na drugačiji stav, da uputi na dopunsko istraživa­ nje, čitanje, na proveru podatka. Tekst se ispisuje samo na jednoj stranici kartice. Na osnovu sadržaja odrednice vrši se klasifikacija i raspoređivanje kartica u kartoteci. M[eđutim, imperativ informatičke ere nalaže da se kartice prevedu u digitalnu formu, tako da se sadržaji mogu smestiti u Word dokument. Istraživač samostalno modeluje struktu­ ru Word dokumenta, kako bi pretraga u fazi pisanja naučnog rada bila efikasnija i za njega razumljivija. Pored beleški istraživač izrađuje anotacije. Anotacija je sažet, jasan i jezgrovit sadržaj članka ili knjige. U anotaciji se sažeto daje pregled sadržaja, sa ukazivanjem na ono što je najbitnije, što je novo kao rezultat istraživanja autora, šta čini srž izlaganja. Piše se svojim rečima, ili doslovno ili skraćenog popisivanja sadržaja knjige, delova i rezimea. Ono što je važno za pisanje naučnog rada treba da je zabeleženo na karticama ili u Word dokumentu. Na karticama i W^ord dokumentu treba jasno razgraničiti citirane i parafrazirane tekstove od sopstvenog opažanja i razmišljanja. To se postiže pravilnim

132

_______Ivi. Kundačina —V. Bandur

naznačavanjem izvora citata i parafraziranih delova teksta. Kartice se odlažu u dosije rada, i to po poglavljima, dok se Word dokumenti odlažu u foldere. Proučavanje litera­ ture ne zahteva samo dosta vremena (za proučavanje adekvatne literature —stručne i metodološke, za precizne i argumentovane odgovore na tri osnovna pitanja: šta, zašto i kako je ono što je u vezi sa problemom bilo istraživano), već zahteva i maksimalno stvaralačko angažovanje istraživača (pojedinca, tima, institucije). Očigledno je da naučno delo treba da počiva na temeljnijoj studiji (proučavanju) relevantne literature koja se odnosi na predmet proučavanja, sa ciljem da se stvori teo­ rijski okvir za istraživanje. Obično se najpre objašnjava šira problematika područja koje se želi istraživati, ukazuje se na važnost istraživanja izabranog područja, da bi se nakon toga ukazalo na uži, odnosno tačno određeni problem na koji je usmereno istraživanje. Upravo, u tom proučavanju se može doći do novih saznanja i o predmetu, i o potrebi, i o značaju, i o cilju, i o zadacima istraživanja. Na toj osnovi može se izvršiti dopuna, još preciznija formulisanja svih elemenata projektovanog istraživanja. U nekim slučajevi­ ma, kada se dođe do novih informacija, moguće je preformulisati i samu tezu od koje se pošlo u proučavanju problema. Istraživač, isto tako, treba da prouči sva metodološka pitanja vezana za proučava­ nje istog ili sličnih pitanja i problema njegovom predmetu istraživanja. Time će ne sa­ mo odgovoriti na pitanje u čemu je novina (originalnost) njegovog istraživanja, već će još dublje sagledati mogućnosti naučnog istraživanja odabranog predmeta istraživanja. Opisivanje postojeće teorije o problemu koji se istražuje, navođenjem osnovnih referenci koja pripada određenoj naučnoj oblasti, omogućuje se razumevanje tekućih problema, obezbeđuje davanje odgovora na postavljena pitanja i otklanjanje nedoumica koje su u neskladu sa istraživačevim uverenjem i nalazima istraživanja. U tom procesu potrebno je misaono slediti tok od šireg i opšteg ka užem i specifičnom problemskom području. Budući da je izbor literature izvršen u fazi izrade projekta istraživanja, ovaj pro­ ces prati i prikupljanje informacija koje se mogu dobiti od iskusnih nastavnika i škol­ skih pedagoga i psihologa. U literaturi se, dakle, traga za svedočanstvima koja su za ili protiv mogućih probnih odgovora na postavljeno pitanje. U raspravi se predstavljaju stvari i tvrdnje svih suprotstavljenih strana, kako bi se doprinelo utemeljenju vlastitih stavova i tvrdnji. Proučavanje izabrane literature vođeno je postavljenim problemom istraživanja. Prema R. C. Bečku (2003), teorije su „dobre“ u onoj meri u kojoj su proverljive, plodonosne (generišu nove ideje i istraživanja), jedno­ stavne i sveobuhvatne. Razradu odeljka Teorijski pristup istraživanju može uraditi samo istraživač. Od kvaliteta ovog dela naučnog rada zavisi celokupno istraživanje odabranog predmeta. Dobro urađen teorijski pristup problemu predstavlja veoma celovitu teorijsku i naučnu osnovu za fokusiranje problema istraživanja i hipoteza istraživanja. Teorijski okvir je deduktivnog karaktera za istraživačka pitanja i hipoteze i pravilno usmerava studiju. Određene probleme potrebno je teorijski temeljno obraditi uz valjanu argumen­ taciju. Argumentovanje je proces stvaranja teksta, u kome se na osnovu analize i raz­ matranja dokaza iznosi mišljenje o nekoj temi. Sprovodi se nakon analiziranih teza drugi autora i predstavlja njegov lični doprinos. Za pisanje argumentovan og teksta, prema M. Kols, Č. Vojt, P. Braun (2005), potrebno je: (1) iskazati mišljenje na jasan

Ahademsko pisanje

133

način; (2) potkrepiti mišljenje dokazima; (3) ukazati i prokomen tari sati i drugačija gledišta; (4) logičkim sledom razmatrati mnogobrojne aspekte nekog problema; (5) iznositi uravnoteženo viđenje —ideje koje idu u prilog određenom stavu i one koje su protiv njega; (6 ) koristiti i vrednovati dokaze tako da se izvedu opšte tvrdnje i zaključci; (7) razmišljati o širem značenju svake tvrdnje. Mišljenja koja se osporavaju potrebno je u argumentovanju tačno citirati. Argu­ menti ,,za“ i „protiv“ se navode uz korišćenje dokaza, sopstvenog iskustva, analiza i mišljenja, i to logičkim redosledom i uravnoteženo. Vlastite tvrdnje se obrazlažu po­ drobno i u potpunosti, pri čemu se mora postupati nepristrasno. Ako za jednu pojavu postoje dva objašnjenja poželjnije je ono jednostavnije. U teorijskom raspravljanju treba omogućiti da čitalac jasno uočava šta je sopstve­ ni prilog autora, a šta korišćeni tekstovi i rezultati drugih autora. To se postiže pravil­ nom upotrebom citata i parafraziranih delova. Podnožne napomene se koriste samo u iz­ uzetnim slučajevima i sadrže samo dodatni tekst (objašnjenje). Teorijski okvir istraživa­ nja se piše u trećem licu. Međutim, više autora upozorava da taj impersonalni odnos udaljuje autora od čitalaca, ali omogućuje objektivno i nepristrasno pisanje o problemu. Kvantitativne studije imaju takav stil da činjenice navode u prošlom vremenu. Ovaj deo monografskog naučnog dela, kao što se vidi, obuhvata uvek više vrsta problema. Zbog toga se slična problematika grupiše u poglavlja i potpoglavlja, (npr. pe­ dagoški, didaktički i metodički aspekti ocenjivanja, psihološki aspekti ocenjivanja, soci­ ološki aspekti ocenjivanja, analiza istraživanja o ocenjivanju, metodološki aspekti rani­ jih istraživanja i sL). To nikako ne znači da će istraživač prepričavati opšte stvari o ocenjivanju učenika, sadržane u udžbenicima, enciklopedijama i ostaloj pedagoškoj, psiho­ loškoj (i drugoj) literaturi, već je obaveza istraživača da izloži i obrazloži samo ono što je predstavljalo osnovu u njegovom istraživanju (od čega je zavisilo i formulisanje predmeta istraživanja, cilja i zadataka istraživanja, hipoteza istraživanja, utvrđivanje va­ rijabli istraživanja itd.). Proučavanje problema nekad zahteva interdisciplinarni pristup. Problem može da se odnosi na proveru onog što su drugi istraživači utvrdili, ili na proučavanje novog pitanja. Kako je teorijska razrada bilo kog naučnog pitanja i problema uvek stvaralački akt (delatnost), treba nastojati da se ničim ne sputava i ograničava, da se ni na koji način ne šablonizuje (ukalupljuje) taj stvaralački proces. To znači da je teorijsko razmatranje bilo kog naučnog pitanja i problema osoben čin i da se ono može vršiti uz puno uvaža­ vanje svih specifičnosti odabranog predmeta proučavanja i istraživanja. To znači da se metodološke norme i zahtevi uvek moraju stvaralački koristiti iz aspekta osobenosti predmeta proučavanja ili istraživanja. U pisanju izveštaja istraživanja koristi se protokol (dnevnik) istraživanja i dosije istraživanja. Protohol istraživanja je dokumentaciona osnova istraživanja u kojoj se registruju istraživački postupci, događaji, pregovori, razgovori i to hronološkim redosle­ dom, što je moguće objektivnije i tačnije, detaljno ili u osnovnim konturama. Zapažanja i zapisi unose se u protokol onako kako se pojavljuju, dakle, i u različitim razmacima. Značajni sadržaji koje dosije treba da sadrži su: opšti podaci o istraživanju, spisi i zapa­ žanja (originali, fotokopije) o ispitanicima. Takav protokol čini zbirku zapažanja istraži­ vača, koja predstavlja dokumentacionu osnovu za pisanje izveštaja istraživanja.

134

M. Kundačina —V. Banđur

Osnovna svrha dosijea istraživanja. da se u njega unesu, tj. sačuvaju empirijski podaci do kojih se u toku istraživanja dođe. Takav dosije čini zbirku dokumenata, koja predstavlja dokumentacionu osnovu izveštaja istraživanja.

3.2.3. Prethodna istraživanja U situiranju vlastitog istraživanja potrebno je saznati šta su drugi autori istraživa­ li, a šta nisu, u vezi sa problemom koji se istražuje, da bi se vlastiti stavovi i mišljenja bazirali na njihovim. Reč je o snimanju stanja istraživanja u naučnoj oblasti u kojoj je pozicioniran predmet istraživanja. Iz tog razloga istraživač je dužan da analizira ranija relevantna istraživanja o problemu koji se istražuje u okviru užeg i šireg područja, veza­ nog za vlastiti problem, da ih kritički oceni i da precizno odredi u čemu se on slaže, od­ nosno ne slaže sa stavovima i polazištima drugih istraživača. To treba da budu najsvežija istraživanja. Time istraživač produbljuje svoja polazišta, teorijski utemeljuje svoj predmet istraživanja i omogućuje čitaocima da razumeju u kakvom je odnosu njegovo istraživanje u odnosu na druga. To mu omogućuje da sagleda i proceni važnost i teorij­ sko značenje problema kojim se bavi. Bekon ističe: ,,Čitaj me da se suprotstavljaš i raspravljaš, ne da veruješ i uzmeš zdravo za gotovo, ne da nađeš temu za razgovor i raspravu, već da odmeriš i razmotriš“. U delu istraživačkog rada pod nazivom prethodna istraživanja iznosi se istorija interesovanja za odabranu temu, iz koje treba da se vidi kakav tok je imalo u prošlosti njeno proučavanje. Iznose se samo rezultati glavnih istraživanja vezanih za istraživačku temu, određene pojedinosti. Njih je potrebno pronaći i knjigama. Volter ističe: „Sa knjigama je kao i sa ljudima. Mali broj njih igra veliku ulogu, dok se ostale gube u mnoštvu“. Prezentiraju se podaci o autoru, predmetu istraživanja, vremenu istraživanja, metodama, uzorku, rezultatima do kojih se došlo istraživanjem i zaključcima. Iznose se podaci drugih autora koji će se proveravati ili čine polazišta za dalja istraživanja. Sazna­ nja do kojih se dođe u proučavanju i detaljnoj analizi prethodnih istraživanja služe da bi se projektovano istraživanje na njih oslonilo i da bi se dobijeni rezultati mogli porediti. Na osnovu proučene literature dolazi se do saznanja o tome dokle se stiglo u izučavanju istraživačkog problema, na koja saznanja se treba osloniti i kakve korake treba preduze­ ti u projektovanom istraživanju. Istovremeno sa tim, kod autora se razvija analitičko mi­ šljenje i veština kritičkog procenjivanja. U ovom delu rada, kako smo već konstatovali, istraživač je obavezan da analizira i kritički oceni i metodološke aspekte ranijih (samo najznačajnijih) istraživanja istog pred­ meta, srodnog predmeta, predmeta iz iste oblasti. Istraživač treba da izloži u čemu je nje­ govo istraživanje slično, odnosno različito u metodološkom pogledu, u odnosu na druge istraživače. Sva razmatranja —i ona koja se odnose na stručne, i ona koja se odnose na metodološke aspekte obavljenih istraživanja —treba da budu strogo u funkciji predmeta is­ traživanja. Zbog toga ne treba davati nikakve istorijske, opšte i si. preglede, koji nisu u funkciji predmeta istraživanja. Sagledavanje tog dijapazona je i moralna obaveza prema onima koji su ceo radni vek sistematski proučavali dotični problem. Kod većine empirijsko-analitičkih istraživanja u društvenim naukama postoje ja ­ sno utvrđene norme i procedure, čije poštovanje obezbeđuje, u najvećoj meri, uspeh u naučnom istraživanju. Upravo ti zahtevi i norme moraju biti ugrađeni u sve faze izrade naučno-istraživačkog projekta. Osobenosti predmeta proučavanja najveće su kod teorij­

Akademsko piscinje

__________________________________________________________________________________ 135

skih, istorijskih i sistematsko-strukturalnih pitanja i problema. Svaki od njih zahteva osoben način planiranja i projektovanja. Utvrđivanje standarda, u tim slučajevima, lako bi se pretvorilo u svoju suprotnost, u ukalupljivanje takvih proučavanja. Izuzetak od ja­ snog utvrđivanja normi i procedura su akciona empirijska istraživanja, kod kojih je pla­ niranje i projektovanje procesa istraživanja znatno elastičnije, nego kod ostalih empirij­ skih istraživanja. Kod empirijskog istraživanja najvidnije dolaze do izražaja metodološki zahtevi i norme. Takva istraživanja su u naukama o obrazovanju najčešća i najbrojnija (i kao po­ jedinačna, i kao timska, i kro institucionalno organizovana).

3.3. ]VLETODOLOŠKI OKVIR ISTRAŽIVANJA Ukoliko je naučno delo empirijskog karaktera čitaocima se daje na uvid poglavlje koje se najčešće naslovljava kao Metodološke osnove (okviri, polazišta, komponente i si.) istraživanja. Taj deo sadrži jasna, precizna i optimalna (ni preoskudna ni preobimna) objašnjenja za sva metodološka pitanja i postupke obavljenog istraživanja, ali tako opisano da se ono može razumeti, ponoviti od strane bilo kojeg kompetentnog istraživa­ ča na drugom uzorku, i na taj način proveriti naučna zasnovanost rezultata i zaključaka. Ovo poglavlje ima svrhu da se naučno delo razume, da se mogu proveriti izneseni navo­ di i verodostojnost rezultata. U naučnim radovima manjeg obima, kao što su članci, ovaj deo može biti prezentovaii veoma kratko (sažeto) i pregledno. Ako je prvi deo na­ učnog dela. Teorijske osnove istraživanja solidno urađen, to daje podlogu da se kvalitet­ no i pregledno uradi i deo Metodološke osnove istraživanja. U ovom poglavlju naučnog dela se obavezno daju formulacije, uz najnužnija objašnjenja predmeta, cilja, zadataka, hipoteza i varijabli istraživanja, populacije i uzorka na kome je vršeno istraživanje, me­ toda, postupaka i istraživačkih instrumenata, korišćenih u istraživanju, činjenica, njiho­ vog karaktera, načina sređivanja, obrade, analize i načina izvođenja zaključaka. Ovo poglavlje se piše u prošlom.vremenu. Po obimu potrebno je naći pravu meru: ne sme bi­ ti ni preoskudno, niti preopširno. Metodologija naučnoistraživačkog rada postavlja zahteve u pogledu opisa meto­ da i istraživačkih postupaka, koje je u naučnom radu potrebno koncizno prikazati u kratkom sadržaju. Međutim, empirijski radovi objavljeni u časopisima i zbomicima više puta ostaju bez podataka o korišćenju poznatih istraživačkih metoda i istraživačkih po­ stupaka, opisa nedovoljno poznatih metoda, novih i bitno modifikovanih metoda, razlo­ ga njihovog korišćenja i procene njihovog ograničenja. Iznose se samo rezultati istraži­ vanja, a zapostavlja sam tok istraživanja. U pojedinim slučajevima nailazi se na bespo­ trebno opisivanje istraživačkih postupaka, koji su postali već standardi u određenoj na­ učnoj oblasti. Objašnjenja —koja se daju uz svako od tih „metodoloških pitanja“—treba da budu takva da čitaocu bude potpuno jasno kako je istraživač obavio svoje istraživanje. U ovom delu rada ne treba pisati, na primer, o anketiranju kao anketiranju (kao istraživač­ koj tehnici) uopšte, već sarho o osobenostima anketiranja i upitnika primenjenih u treti­ ranom istraživanju. Ne treba, na primer, načelno raspravljati o populaciji i uzorku istra­ živanja, već samo o odnosu konkretne populacije i osobenostima uzorka koji je u istra­

136

___________________________________________________________________NI. Kundačina —V. Banđur

živanju postojao. Ovo navodimo zbog toga što dosta istraživača ovaj deo izveštaja pro­ širuje opštim raspravama o nekim metodološkim pitanjima, pogrešno smatrajući da time njihov izveštaj postaje „naučniji“, ,,ozbiljniji“ i sL, pošto im ,,izgleda kratak“ u odnosu na ostale delove izveštaja o istraživanju. Da bi se odredio obim poglavlja Metodološki pristup istraživanju, preporučuje se mlađim istraživačima da u objavljenim radovima sagledaju taj odeljak. Pri iznošenju rezultata realizovanog naučnog projekta istraživanja, istraživač obaveštava stručnu i naučnu javnost o tome koliko se pridržavao metodoloških normi i zahteva. Kako je proučavanje i istraživanje bilo kog pedagoškog i vaspitnog pitanja i problema uvek i stvaralački akt (delatnost), treba nastojati da se ničim ne sputava i ograničava, da se ni na koji način ne šablonizuje (ukalupljuje) taj stvaralački proces. To znači da je planiranje (projektovanje) i izvođenje, pa i iznošenje rezultata za stručnu i naučnu javnost bilo kog naučnog pitanja i problema osoben čin i da se ono može vršiti uz puno uvažavanje svih specifičnosti odabranog predmeta istraživanja. To znači da se metodološke norme i zahtevi uvek moraju stvaralački koristiti, iz aspekta osobenosti predmeta proučavanja ili istraživanja. Kod većine empirij sko-analitičkih istraživanja u naukama o obrazovanju postoje jasno utvrđene norme i procedure, čije poštovanje obezbeđuje, u najvećoj meri, uspeh u naučnom istraživanju i interpretaciji podataka. Upravo ti zahtevi i norme moraju biti ugrađeni u odeljak naučnog rada koji se naslovljava Metodološke osnove istraživanja. Osobenosti predmeta nručnog istraživanja najveće su kod teorijskih, istorijskih i sistematsko-strukturalnih pitanja i problema. Svaki od njih zahteva osoben način planiranja, projektovanja, izvođenja i interpretacije podataka. Utvrđivanje standarda, u tim slučaje­ vima, lako bi se pretvorilo u svoju suprotnost, u ukalupljivanje takvih proučavanja. Izuzetak od jasnog utvrđivanja normi i procedura istraživanja, interpretacije i iz­ nošenja rezultata istraživanja su akciona empirijska istraživanja, kod kojih je planiranje, projektovanje i izvođenje procesa istraživanja znatno elastičnije nego kod ostalih empi­ rijskih istraživanja. Ovde će biti izneti sadržaji svih konstitutivnih elemenata koje treba da sadrži po­ glavlje Metodološke osnove istraživanja u monografskom naučnom delu, koje ima karak­ ter empirijskog istraživanja. Čini se to, prvo, zbog toga što u ovoj vrsti istraživanja najvid­ nije dolaze do izražaja metodološki zahtevi i norme, drugo, zbog toga što su takva istraži­ vanja kod nas najčešća i najbrojnija (i kao pojedinačna, i kao timska, i kao institucionalno organizovana), treće, zbog toga što se iz realizacije ovih projekata može najbolje sagledati koja su to pitanja koja treba razraditi pre informisanja čitaoca, tj. prezentacije rezultata proučavanja i istraživanja i bilo kog pitanja i problema u naukama o obrazovanju. Budući da se istraživač prvo opredeljuje za problem ili pitanje koje želi da istra­ žuje, prvo što treba da uradi jeste da taj problem i pitanje formuliše kao predmet istraži­ vanja. Time je on, u stvari, započeo rad na idejnom naučnoistraživačkom projektu, na formulisanju „ideje“ istraživanja. Sa tim treba da upozna i čitaoce dela, odnosno nauč­ nog članka. Istraživač u ovom poglavlju objašnjava kako je nastala njegova zamisao, nazvana „skica istraživanja“, „konceptualizacija istraživanja“, „razrada ideje istraživa­ nja“ i si. Čitaoci se upoznaju: šta je istraživano i zašto je istraživano, te o kojoj istraživač­ koj orijentaciji je reč —kvantitativnoj ili kvalitativnoj?

137

Akcidemsko pisanje

3.3.1. Problem istraživanja Budući da empirijska i teorijska istraživanja počinju postavljanjem problema, tj. njegovim formulisanjem i obrazlaganjem, o tome je potrebno obavestiti čitaoce. iPrimer: Razlikuju li se mladi, različitog socijalnog porekla, u stavovima prema životnoj sredini?). Problem istraživanja je veza između teorijskog i istraživačkog dela naučnog dela. To je u kvantitativnim istraživanjima kriterijska ili zavisna varijabla, a u kvalita­ tivnim istraživanjima središnje istraživačko pitanje ili fenomen. Problem istraživanja proizilazi iz teorijskih razmišljanja, do kojih se dolazi proučavanjem literature, tj deduk­ cijom, ali i iz praktičnih situacija koje nastaju iz ličnog iskustva. Prema Aleksandru Halrrdju (2005), pri utvrđivanju problema istraživanja potrebno je: (1) problem specifi­ cirati, (2) apostrofirati relevantnost i (3) opredeliti se za verifikaciju kvantitativnim ili kvalitativnim metodama. Problem se najčešće formuliše jednom rečenicom, u upitnom obliku, ili kao te­ ma, koja postaje osnovna vodilja u istraživanju. On opredeljuje metodologiju njegovog rešavanja. Nekada se istraživački problem izlaže na početku teksta, u prvom ili drugom paragrafu uvoda, uz objašnjenje razloga njegovog izučavanja, a nekada na kraju pogla­ vlja Teorijski pristup problemu. Tada ga nije potrebno izdvajati u poseban odeljak. Za potrebe definisan’a problema istraživanja najpre se objašnjava šira problema­ tika područja koje je istraživano, ukazuje se na važnost istraživanja izabranog područja, a nakon toga se ukazuje na uži, odnosno tačno određeni parcijalni problem, na koji je bilo usmereno istraživanje. Određuje se njegov značaj u širem okviru, oblasti kojoj pri­ pada. Značaj istraživanja se određuje iz ugla potencijalnih korisnika. Saopštava se ko­ jim aspektima problema se istraživač bavio. Obrazloženje izabranog problema treba da je motivisano ranijim argumentacijama u odeljku Teorijski pristup problemu. Potrebno je navesti sve relevantne prethodne pokušaje da se problem reši. U člancima koji se objavljuju u naučnim časopisima i zbomicima radova ne izdvaja se odeljak namenjen problemu.

3.3.2. Predmet istraživanja Problem istraživanja je u osnovi predmet istraživanja. Predmetom istraživanja se konkretizuje ono što je bilo istraživano. Potrebno je izbegavati uopšteno i neprecizno formulisanje predmeta istraživanja. Predmetom istraživanja se opisuje šta je istraživano, opisuje se pojava koja se istraživala, o kojoj se došlo do određenog saznanja. Definisa­ nje predmeta istraživanja znači identifikovanje, određivanje konteksta, situiranje pro­ blema istraživanja, jasno razgraničavanje od drugih, sličnih problema. Predmet istraži­ vanja može biti: problem, pitanje, aspekt, pojava, proces, stvar, koncepcija. Predmet se opisuje vremenski, prostomo i disciplinarno. Opisuje se vreme u toku koga je praćen predmet istraživanja i prost*)r na kome se pratila predmetna pojava. Disciplinamo opisi­ vanje predmeta istraživanja odnosi se na naučnu disciplinu, u kojoj je problem lociran. Određuje se i uža naučna oblast, u kojoj je problem situiran. Njegovo lociranje u rado­ vima u naukama o obrazovanju je u okviru neke od pedagoških disciplina: didaktike, metodike i dr. Proučavanje problema nekad zahteva interdisciplinami pristup. Problem može da se odnosi na proveru onog što su drugi istraživači utvrdili, ili na proučavanje novog pitanja.

138

M. Kundačina —V. Banđur

Formulacija predmeta istraživanja nije nimalo jednostavan i lak posao. Naprotiv, zahteva od istraživača veoma solidno pedagoško i metodološko znanje. Zahteva i odre­ đeno istraživačko iskustvo. Zadatak je još teži, pošto formulisanje predmeta ne sme biti uopšteno (reč je o konkretnom pitanju i problemu), ne sme se svesti na konstataciju, već u sebi (u formulaciji) mora sadržavati i problem, koji je u osnovi predmeta istraživanja. Nije, na primer, dovoljno reći da je predmet istraživanja bio „osmogodišnja škola“. To je suviše uopštena, a time i veoma neprecizna formulacija. Jer, u okviru tako formulisanog „predmeta“, postoje desetine i desetine konkretnih problema, pitanja i aspekata, ko­ ji mogu biti predmet naučnog pedagoškog istraživanja (na primer: unutrašnja struktura osnovne škole, artikulacija nastave i razreda u osnovnoj školi, odnos nastavnog i vannastavnog rada, odnos osnovne škole i lokalne društvene zajednice, upravljanje osnovnom školom itd.). Čak ni ti pojedini konkretni aspekti, pitanja i problemi, ne bi se mogli pri­ hvatiti kao formulacije predmeta istraživanja. Oni su čitaocu još uvek uopšteni, neodre­ đeni i neprecizni. Nije mu još uvek jasno na čemu je težište u naučnom istraživanju. Tek kada autor utvrdi neki razlog, uzrok, stanje, rezultat, odnos koji uslovljava to i to, pa se postavi pitanje da li je to stvarno tako, on se približava pravoj formulaciji predme­ ta istraživanja. U projektovanju istraživanja dobri i iskusni istraživači dugo tragaju za konci­ znom, jasnom i kratkom, jezički korektnom formulacijom predmeta istraživanja. Nekad odbace i desetak mogućih, pre nego što se pronađe prava formulacija predmeta. I naj­ manja izmena u formulaciji predmeta istraživanja može biti veoma značajna. Kad istraživač definiše predmet istraživanja i kad je definisao ključne termine i pojmove sadržane u toj formulaciji, on je učinio prvi korak u odgovoru na pitanje: šta je istraživano.

3.3.3. Cilj i karakter istraživanja Sledeće pitanje s kojim čitaoce treba upoznati jeste: Zašto je preduzeto istraživa­ nje odabranog predmeta? To se postiže, prvo, jasnim formulisanjem cilja koji se o č ^ u je da se postigne kroz istraživanje i zadataka istraživanja, odabranog predmeta istraživa­ nja. Za svako empirijsko istraživanje (izuzetak su složena empirijska istraživanja), utvr­ đuje se jedan cilj istraživanja. On se odnosi na celinu istraživanja, odabranog predmeta istraživanja. Ciljem istraživanja definiše se opšta namera istraživanja, odnosno željeno stanje na koje su usmerene istraživačke aktivnosti. Ciljem se odgovara na pitanje zašto i koja saznanja se stiču o predmetu istražit’anja. Ciljem se izražava svrsishodnost istraži­ vačkog projekta, odnosno jasno određuje šta se istraživanjem želelo postići. Aspiracija istraživanja najčešće je okrenuta vaspitno-obrazovnoj praksi, njenom kvalitetnijem na­ učnom osmišljavanju. Čitaocu treba da je jasno da se istraživanjem rešavao postavljeni problem istraživanja, da bi se ostvario cilj istraživanja. Ciljevi istraživanja mogu biti fundamentalni i aplikativni. Fundamentalni cilj podrazumeva razvoj nauke u određenom području, dok se aplikativnim ciljem unapre­ đuje praktičan rad u određenoj delatnosti. Konkretno, ciljevi istraživanja mogu biti: (1) sastavljanje informativnog pregleda činjenica na određenu temu, (2 ) identifikovanje od­ ređenih problema i ponuda konkretnog rešenja, (3) iznošenje mišljenja i objašnjavanje određenog fenomena, (4) kritička procena određenog stanja ili grupe činjenica i (5)

139

Akademsko pisanje

pregled literature na određenu temu. Cilj može biti usmeren na dobij anj e novih informa­ cija ili predstavljati novi pristup već poznatim činjenicama. Iako zadaci i cilj istraživanja odgovaraju na pitanje zašto se odabrani predm et is­ tražuje, to često nije dovoljno. Pored obrazlaganja i objašnjenja, formulacijom cilja i za­ dataka (zašto ovako, a ne drugačije; zašto ovaj, a ne drugi aspekt i sL), koji dovode do potpunijeg odgovora na postavljeno pitanje, nužno se govori o značaju preduzetog istra­ živanja za pedagošku nauku i za vaspitnu praksu, o potrebi da se to prouči u ovom mo­ mentu i u ovim uslovima. Pored toga, istraživač objašnjava u čemu vidi originalnost is­ traživanja koje preduzima (da li je to prvo takvo istraživanje, a ako nije, u čemu se ono razlikuje u odnosu na istraživanja koja su sproveli drugi istraživači i sL). Karakter istraživanja podrazumeva određivanje vrste istraživanja. Istraživanje može da bude: eksplikativno ili deskriptivno, dijagnostičko ili prognostičko, ekstenziv­ no ili intenzivno, terensko ili laboratorijsko, transverzalno ili longitudinalno. Potrebno je utvrditi kako će se istraživač odnositi prema pojavi koju proučava, (pasivno tj. prou­ čava je bez mešanja u njen tok, ili aktivno, namerno i kontrolisano izazivajući izvesne pojave —eksperimentalno).

3.3.4. Zadaci istraživanja Na osnovi cilja, formulišu se konkretni zadaci, koje je istraživač ostvario u to­ ku istraživanja odabranog predmeta. Takvih zadataka je uvek više, a konkretan broj zavisi od složenosti predmeta istraživanja, ali i od istraživačevog nastojanja da oda­ brani predmet svestranije i produbljenije istraži. Svi zadaci moraju biti u okviru po­ stavljenog cilja istraživanja. U odnosu na cilj istraživanja koji izražava opštu nameru istraživanja, zadaci istraživanja su uži, operativniji i konkretniji. Izražavaju pojedine aspekte problema. Zadacima se izražavaju zahtevi u okviru postavljenog cilja istraži­ vanja. To su konkretna pitanja na koja se žele dati odgovori. Njih je u istraživanju is­ traživač realizovao da bi odabrani predmet bio istražen. Broj zadataka istraživanja za­ visi od predmeta istraživanja. Iako zadaci i cilj istraživanja odgovaraju na pitanje zašto se odabrani predm et is­ tražuje, to često nije dovoljno. Pored obrazlaganja i objašnjenja, formulacijom cilja i za­ dataka (zašto ovako, a ne drugačije; zašto ovaj, a ne drugi aspekt i si.), koji dovode do potpunijeg odgovora na postavljeno pitanje, nužno se govori o značaju realizovanog is­ traživanja za pedagošku nauku i za vaspitnu praksu, o potrebi da se to proučava u tom momentu i u tim uslovima. Pored toga, istraživač objašnjava u čemu vidi originalnost realizovanog istraživanja (aa li je to prvo takvo istraživanje, a ako nije, u čemu se ono razlikuje u odnosu na istraživanja koja su sproveli drugi istraživači i si.). Razlikovanje može biti, u odnosu na druga istraživanja, predmetno (u pogledu sadržaja) i metodolo­ ško (drugim metodama, tehnikama i instrumentima se vrši istraživanje). Ni na pitanje zašto ne može se odgovoriti bez solidnog poznavanja i korišćenja odgovarajuće literatu­ re (pedagoške i druge).

■

140

IVI. Kundačina —V. Banđur

3.3.5. Hipoteze istraživanja Na osnovu proučene stručne literature, istraživačkog iskustva, formulisanog cilja i zadataka istraživanja, istraživač upoznaje čitaoce sa formulacijom hipoteza predmeta istraživanja. Budući da su hipoteze pretpostavke koje su realizovanim istraživanjem bile proverljive, potvrđene (dokazane) ili opovrgnute (odbačene), one u ovom delu naučnog rada moraju biti jasno i precizno formulisane. Hipoteze, prema L. Kubi i Dž. Kokingu (2003), mogu biti postavljene u funkciji: ( 1 ) pretpostavlj anj a stanja ili uslova; (2 ) speci­ fikacije odnosa između dve i više varijabli i (3) pretpostavlj anj a uslovljenosti jednog faktora drugim. „Hipoteze su skele koje se podižu pre zgrade i ruše kad je zgrada dovršena. One su radniku neophodne; samo neka skele ne smatra zgradom“, kaže Gete. Hipoteza je, s pravom se konstatuje, „crvena nit“ kojom je teklo svako pedagoško nauč­ no istraživanje, pa i ono koje je neposredno realizovano. Hipoteze su pretpostavke o rešenjima određenog problema. Izvode se iz postojećih teorija, sprovedenih istraživanja i iskustva istraživača. Hipotezama se iskazuje odnos između varijabli istraživanja. Proizilaze iz formulisanog problema, cilja i zadataka istraživanja. Hipoteze treba da budu definisane na način da se mogu testirati. Empirijske hipoteze su operacionalne hipoteze. Statističke hipoteze (nulta i alternativna) predstavljaju statističku operacionalizaciju em­ pirijskih hipoteza. Obično se postavlja jedna opšta hipoteza, (najčešće je to pretpostavka koja proiz­ lazi iz cilja istraživanja) i više posebnih hipoteza, koje proizilaze iz zadataka istraživa­ nja. Potrebno ih je logički poredati prema zadacima istraživanja. U poglavlju naučnog dela Interpretacija rezultata istraživanja, svakoj hipotezi odgovara zasebna celina, po­ sebno naslovljena. Hipoteze, postavljene pre istraživanja, kojima su proveravane činjenice, jih se došlo u istraživanju, nazivaju se radne hipoteze. Ukoliko se o predmetu ne zna mnogo, onda se postavlja nulta hipoteza. Zahtevi koji se postavljaju za su: da se odnose na precmet istraživanja, da su saznaj no vredne, jezički jasne i ne, da su zasnovane na dotičnoj teoriji i da su praktično proverljive.

a do ko­ hipoteze hipoteze konkret­

3.3.6. Varijable istraživanja Empirijsko istraživanje nije moguće izvesti ukoliko ključni pojmovi nisu defini­ sani. Za tu potrebu obavlja se i operacionalizacija pojmova. Posebno se moraju operacionalizovati pojmovi koji se odnose na zavisnu varijablu. Posle predočenih hipoteza, či­ taoci se upoznaju sa varijablama istraživanja, koje se definišu i klasifikuju (opšte, po­ sebne, zavisne, nezavisne, jedna ili više, njihov međusobni odnos i si.). Klasifikacija va­ rijabli se izvodi na opšte i posebne; zavisne i nezavisne i utvrđuje njihov međusobni od­ nos. Potrebno je opisati i način na koji se manipuliše varijablama, to jest objasniti način upotrebe i varijacije između varijabli. Operacionalnim definicijama se određuju pojmovi u odnosu na postupke pomoću kojih se ti pojmovi mogu meriti (npr. ekološka kultura deteta se može definisati kao broj događaja u kojima je opaženo da jedno dete narušava životni prostor). Operaciona­ lizacija varijabli je njihova konačna konkretizacija. Potrebno je utvrditi i indikatore va­ rijabli, kao vidljive manifestacije.

Akademsko pisanje

141

Operacionalnim definicijama varijabli određuje se značenje i sadržaj varijabli, pomoću praktičnih postupaka koji su neophodne za nastajanje, merenje i identifikovanje predmeta, sa ciljem da se teorijski pojmovi povežu sa praksom. Definiše se značenje va­ rijable, s obzirom na to kako se meri. Operaciono određenje predstavlja taksativno na­ brajanje sadržaja, koji su zahvaćeni i definisani teorijskim određenjem pojmova sadrža­ nih u predmetu istraživanja. Razlozi za operacionalizaciju predmeta istraživanja su: (1) što se teorijskim određenjem ne može dati eksplicitan odgovor na pitanje šta se istražu­ je; (2 ) što se proverljive hipoteze mogu izvesti samo na konkretne sadržaje predmeta is­ traživanja; (3) što se operacionalnim određenjem varijabli istraživanja omogućava egzaktniji pristup i onemogućava proizvoljan izbor sadržaja predmeta istraživanja. Svaka operacionalizacija je parcelizacija pojave koja se istražuje. Na primer, naše razumeva­ nje ekološke svesti zavisi od postupaka kojima se svest meri. Operacionalizacija, varijabli Ekološko znanje se shvata kao dimenzija ekološke svesti u kojoj je učenik upoznat sa činjenicama i generalizacijama o ekološkim pojavama u okviru nastav­ nih predmeta prirodnih i društvenih nauka. Izražava se nivoom postignuća na testu ekoloških znanja. Ekološka informisanost se shvata kao dimenzija ekološke svesti, u kojoj je učenik upoznat sa ekološkim pojavama u životnoj sredini. Odnosi se na ekološku ugroženost, aktivnosti koje doprinose očuvanju životne sredine, vrednosti životne sredine, norme ponašanja u životnoj sredini, kao i na ulogu osnovnih društvenih činilaca u zaštiti i unapređenju životne sredine. Izražava se postignućem, na testu ekološke informisanosti čiji rezultati predstavljaju različite nivoe informisanosti. Ekološka vrednosna orijentacija je dimenzija ekološke svesti u kojoj učenik prihvata vrednosti životne sredine i vrednosti učenikove ličnosti, kao subjekta za­ štite životne sredine. Izražava se u nivou u kojem se učenik slaže sa tvrdnjama na skali stavova, koje se odnose na vrednosti ekološke sredine. Zadovoljstvo je dimenzija ekološke svesti u kojoj su učenici (ne)zadovoljni stanjem neposredne životne sredine. Ogleda se u nivou izraženosti emocionalnog odnosa prema stvarima i pojavama životne sredine, na skali zadovoljstva. Ide u dva smera: od neutralnog do maksimalnog zadovoljstva i od neutralnog do maksi­ malnog nezadovoljstva. Spremnost za akciji-, je stepen htenja učenika da učestvuju u aktivnostima za­ štite životne sredine. Izrr.žava se prihvatanjem mogućih načina angažovanja u eko­ loškim situacijama na skalama aktivizacije, čiji s k o r o vi predstavljaju različite ni­ voe spremnosti učenika da učestvuju u aktivnostima zaštite životne sredine. Ova varijabla se posmatra kao jednodimenzionalna, unutar koje se pojedinci razlikuju, s obzirom na iskazani intenzitet spremnosti za akciju. Milenko Kundačina (1998): Činioci ekološkog vaspitanja i obrazovanja, Užice, _________________________________________ Učiteljski fakultet.

3.3.7. IMetode i telinike istraživanja Čitaoci treba da su upoznati kako je odabrani predmet istraživan. Reč je, pre sve­ ga, o određenim metodama, tehnikama i instrumentima, određenim procedurama istra­ živanja. Budući da u metodologiji postoji više metodoloških tekovina nego što je

142

M. Kundačina —V. Banđur

potrebno u istraživanju konkretnog predmeta i što se u jednom istraživanju može kori­ stiti više metoda, tehnika, instrumenata i procedura, istraživač daje objašnjenja uz svako od tih „metodoloških pitanja“, ali tako da čitaocu bude potpuno jasno je istraživač obavio svoje istraživanje. Ne treba u ovom delu rada pisati, na primer, o anketiranju kao anketiranju (kao istraživačkoj tehnici) uopšte, već samo o osobenostima anketiranja i upitnika primenjenih u sprovedenom istraživanju. Posebno se opisuje i detaljno obrazla­ že eksperimentalni nacrt istraživanja, dok to nije slučaj sa korelacijskim i diferencijal­ nim nacrtom (utvrđivanje povezanosti i razlika). Istraživač je taj koji, polazeći od oso­ benosti predmeta, cilja, zadataka, postavljenih hipoteza i varijabli, utvrđuje koje su mu činjenice bile neophodne, pa prema tome rešava i sva ostala metodološka pitanja. Obrazloženje izbora metoda i tehnika istraživanja, koje se vrši na osnovu osobe­ nosti predmeta, cilja, zadataka, hipoteza i varijabli mora biti objektivno, celovito i pre­ cizno. Izabrane metode i tehnike istraživanja daju odgovor na pitanje kako je proučavan odabrani problem, odnosno kako su pojedine činjenice bile sakupljene (anketiranje, skalio-anje, intervjui sanje, testiranje, analiza pedagoške dokumentacije i sociometrijska teh­ nika). Opis metodoloških postupaka izvodi se po hronološkom redosledu primene. Obrazlaže se izbor instrumenata. Navodi poreklo instrumenata (samostalno konstruisani, adaptirani za potrebe projekta, ili preuzeti od drugog autora), relevantni podaci o nji­ ma (posebno metrijske karakteristike), opisuje sadržaj instrumenata i odrednice gde se nalaze u prilogu. Ukoliko je izvedeno probno istraživanje, navode se metrijske karakte­ ristike instrumenata i njihov način utvrđivanja. Tačni i precizni instrumenti obezbeđuju valjano i pouzdano merenje. Instrumenti mogu biti prikazani in extenso ili samo opisno (format instrumenta, format stavki, broj stavki). Da bi se čitaoci upoznali sa tim kako je proučavan odabrani problem, istraživaču je potrebno da poseduje solidno poznavanje metodologije, tj. trebalo je da zna moguć­ nosti naučnog istraživanja i da odabere one metode i postupke koji odgovaraju izabra­ nom predmetu istraživanja. Opredeljujući se za istraživačke metode, tehnike i instru­ mente, za određene metodološke procedure kojima će ce sakupljati neophodne činjeni­ ce, u ovom delu rada se mora reći koje su to činjenice, u kom obimu su sakupljene, ka­ ko su sređene, kojim načinima i na kojim nivoima (statističkim i dr.) su obrađene, anali­ zirane i interpretirane.

3.3.8. Popolacija i uzorak istraživanja U ovom delu rada istraživač upoznaje čitaoce s tim kako je definisao osnovni skup, tj. ciljnu populaciju i uzorak na kome je izvedeno istraživanje (pojmovno, prostor­ no i vremenski) i to eksplicitno i jasno. Ne treba, na primer, načelno raspravljati o popu­ laciji i uzorku, već same o odnosu konkretne populacije i osobenostima uzorka koji je u istraživanju egzistirao. Pri tome se opisuje vrsta uzorka (kvotni, stratifikovani, pregled­ ni, jedinstveni, slučajni), razlozi opredeljenja za izabrani tip uzorka i kako omogućuje istraživanje postavljenog problema, način izbora jedinica uzorka, veličina uzorka. Uzo­ rak je reprezentativan za ciljnu populaciju, ako je odabran slučajno. Struktura uzorka (socijalna, polna, obrazovna i uzrasna) prikazuje se tabelom iz koje se može sagledati, izraženo u apsolutnim i procentnim frekvencijama. Navodi se eventualno osipanje uzor­ ka u odnosu na projektovani. Ako je u pitanju longitudinalno istraživanje, opisuju se

A-kademsko pisanje

143

stepen osipanja i razlozi osipanja uzorka. Isto tako, ističe se procenat ispitanika koji ni­ su dali odgovore. Nekada je uzorak određen okolnostima i samim predmetom istraživanja, npr. u uzorak koga čine učenici sa smetnjama u razvoju uključeni su ispitanici koji ih posedu­ ju, ili prigodni uzorci koji su istraživaču na raspolaganju. Obrazlaže se u kojoj meri utiču na rezultat i koliko smanjuju uverljivost zaključivanja. Naglašava se da li je u pitanju oda­ brana, ili prirodno formirana grupa. Iznose se kriterijumi na osnovu kojih su odabrani ispitanici i razlozi za njihovo odabiranje. Pošto postoji više vrsta uzoraka istraživanja, is­ traživač se mora opredeliti za onu vrstu uzorka (ili više njih), koja je odgovarajuća za oda­ brani predmet istraživanja. Subjekti, koji su ušli u uzorak, nazivaju se ispitanicima. Oni se „ispituju“ (pomoću anketa, intervjuisanjem, testovima i sL), da bi se došlo do neophodnih činjenica.

3.3.9. Statiftctička metoda Svrha ovog odeljka je da pomogne čitaocima razumevanje primenjenih postupa­ ka statističke metode. Razlike između istraživača u pogledu obima korišćenja statistič­ kih postupaka u okviru statističke metode, prilično su velike. U tom pogledu, u pedago­ škoj nauci postoje dva stava. Prvi, koji potiče od R. Dottrensa, da primena statistike u pedagoškim istraživanjima treba da bude ograničena na one statističke postupke koji treba da su, uz kraću informaciju, dostupni i razumljivi svakom nastavniku —praktičaru i drugi stav, koji potiče od G. Mialareta, da u pedagoškoj nauci treba primenjivati sve postojeće statističke postupke, jx)moću kojih se može doći do korisnih rezultata istraži­ vanja, bez obzira na njihovu složenost. U praksi izvođenja pedagoškog istraživanja, u veži sa primenom statističke meto­ de, prisutne su dve krajnosti: prva —njeno osporavanje i druga —njeno fetišiziranje. Ne­ gativni stavovi prema primeni statističke metode u istraživanjima nauka o obrazovanja prisutni su još od pre pola veka. Na razloge male primene statistike u pedagoškim istra­ živanjima ukazivao Je Vladimir Mužić (1958). To su: (1) raniji uticaj nemačke ideali­ stičke pedagogije i (2 ) uticaj ranijih stavova ruskih pedagoga —da se kvantitativnim me­ todama pedagogija biologizuje i dehumanizuje; da se zanemaruje kvalitativna strana pe­ dagoških pojava; da neki problemi pedagogije nisu dostupni kvantitativnoj obradi; da se primenom srednjih vrednosti, na grupama konkretnih ispitanika, polazi od nekih zami­ šljenih, irealnih veličina, na osnovu kojih se ostvaruje pedagoški proces njihovog indi­ vidualnog razvoja. Pojava fetišiziranja statističke metode ogleda se u insistiranju na njenoj primeni u svim područjima pedagoške nauke, što naravno nije moguće zbog same prirode peda­ goških pojava, zatim na isticanju stava da statistička obrada garantuje naučnu vrednost podataka, što je neprihvatljivo, jer se i netačni i izmišljeni podaci mogu statistički obra­ đivati. Takvi istraživači sve ono do čega dođu u empirijskom istraživanju pretvaraju u brojeve i uz pomoć računara dolaze do obimnih tabela primarnih podataka, za koje ne mogu kazati šta pedagoški znače. Takvi rezultati su daleko od kvalitativne analize, koja je neophodan uslov interpretacije rezultata u primeni statističke metode. U odeljku Statistička metoda obrazlaže se opšti nacrt analize podataka. Sama obrada podataka treba da posluži cilju istraživanja. Čitaoci se upoznaju sa načinom

144

________________________________

M. Kundačina —V. Banđur

statističke obrade podataka do kojih se u istraživanju došlo, primenjenim postupcima i merama deskriptivne statistike i statistike zaključivanja. Potrebno je čitaoce upoznati kako su, po istraživačkim zadacima i hipotezama, prikupljene činjenice bile sređene, kojim načinom i na kojim statističkim nivoima su bile obrađene, analizirane i inter­ pretirane. Uz statističke formule potrebna su objašnjenja za sve statističke mere i postupke. Iznošenje svih bitnih elemenata statističke metode pomaže čitaocu praćenje toka istraži­ vanja. IVIeđutim, iznošenje potpunije statističke aparature, primenjene u obradi statistič­ kih podataka, nekad nije opravdano jer može da zaplaši čitaoce. Standardne statističke postupke nije potrebno detaljno opisivati, dok je za postupke koji se retko primenjuju potrebno čitaoce uputiti na dodatnu literaturu u podnožnim napomenama. Potrebno je opisati svrhu korišćenja statističkih mera, odnosno statističkih testova zaključivanja, (npr. t-test je upotrebljen za objašnjenje statističke značajnosti razlike dve statističke mere).

Izbor statističkih postupaka za konkretni istraživački problem, u delatnosti vaspi­ tanja i obrazovanja, zavisi: od sadržaja i prirode pedagoške pojave, od toga kakvi su po­ daci i koliki broj se može prikupiti, od vrste skale sa koje potiču podaci, od vrste obe­ ležja statističkih jedinica i od oblika raspodele frekvencija. Čitaoce treba upoznati sa či­ njenicom koji su postupci obrade i analize podataka najprikladniji za pojedine vrste po­ dataka i pojedina istraživačka pitanja.

3.3.10. Organizacija istraživanja c *

Odeljak Organizacija istraživanja opisuje proceduru kojom je obavljeno istraži­ vanje. Treba da pruži odgovor čitaocu šta je i na koji način rađeno, zašto je istraživač preduzeo takvo istraživanje i kakve je rezultate pri tome očekivao, te da iznese i sva konkretizovana organizaciona i tehnička pitanja, vezana za istraživanje odabranog pred­ meta. Opis postupka teče hronološki. Reč je o organizacionim, kadrovskim, materijalno-finansijskim i vremenskim uslovima izvedenog istraživanja. Posebno se razrađuje kako je izgledala organizacija rada na terenu i kakva je bila uloga ispitivača. Obim opi­ sa organizacije istraživanja zavisi od vrste istraživanja. Organizaciona pitanja se odnose na davanje odgovora: kako je izabran uzorak, kako je organizovano sakupljanje činjenica svakim predviđenim instrumentom, ko je vršio sakupljanje činjen-ca i kojih zahteva se pri tome morao pridržavati, ko je i kako izvršio sređivanje i prvu obradu sakupljenih činjenica itd.; reč je i o brojnim organizaciono-tehničkim pitanjima, koja se moraju predočiti čitaocu, da bi se sagledalo kako se is­ traživanje odvijalo. Potrebno je da se konstatuje da li je istraživanje realizovano kako je zamišljeno (npr. od toga kako su instrumenti slati pomoćnim istraživačima, do toga ka­ ko su ih oni vraćali sa sređenim podacima prema predviđenim zahtevima, odnosno ne sređujući činjenice, ako je tako bilo predviđeno). Čitav niz organizacionih pitanja koji je bio vezan je za obrada sakupljenih činjenica (korišćenje kompjuterske i druge tehno­ logije), čitalac treba da upozna. Kadrovska pitanja se odnose na utvrđivanje nosioca celog istraživanja (pojedinca,

tima, institucije), njegovih prava i obaveza, preko nosilaca pojedinih aspekata istraživanja (koje odgovoran za sakupljanje i obradu određene vrste činjenica, a time i za instrumente

Akademsko pisanje____________________________________________________________________________________ 14-5

kojima se one sakupljaju, ko je odgovoran za pripremu kog dela izveštaja o istraživanju i si.)» angažovanja pomoćnih istraživača, saradnika na terenu (njihov broj, stručni profil, programi pripreme, nagrađivanje za učešće i pomoć u istraživanju i sL)Adaterijalno-finansijska pitanja se odnose na sledeće: koji uslovi i koliko materi­

jalnih sredstava je bilo potrebno za obavljanje istraživanja, ko ih je obezbedio (da li je postojao poručilac istraživanja), u kojim iznosima, u kojim vremenskim periodima, ko­ liko od tih sredstava je bilo predviđeno za obezbeđenje uslova za istraživanje, a koliko za nagrade učesnicima istraživanja i si. Kalendar istraživanja obuhvata: opšti vremenski okvir u kome je realizovano is­ traživanje, ukupno trajanje i trajanje svake pojedine istraživačke aktivnosti, konkretno vremensko određenje svake istraživačke radnje (na primer, kada i koliko je vremenski trajalo sakupljanje činjenica i korišćenje pojedinih instrumenata, da li je to izvođeno istovremeno na ćelom uzorku ili sukcesivno i sL), koliko su vremenski bili angažovani pomoćni istraživači, koliko je vremena bilo potrebno za obradu podataka i za pisanje iz­ veštaja, da li je održana rasprava o izveštaj u istraživanja.

Potrebno je opisati usiove u kojima je sprovedeno istraživanje, datum i vreme sprovedenog istraživanja, situacije u kojima je vršeno. Bitno je opisati uputstva koja su data ispitanicima, eksperimentalni ugao (manipulaciju nizom varijabli), kako je merena zavisna varijabla, kako je sprovedeno anketiranje. Ovaj deo ne zahteva manje pažnje i brige od prethodnih delova ovog odeljka. On je predstavljao osnovu za uspešno izvođe­ nje istraživanja. Iz ovog opisa je potrebno omogućiti čitaocu da sagleda da se istraživa­ nje nije odvijalo haotično i neorganizovano i da zbog toga ne mogu biti dovedeni u pita­ nje njegovi rezultati, d aje dobra istraživačeva zamisao obezbedila i dobro ostvarivanje. 3.3.11. Metodološke teškoće u istraživanju U svakom sprovedenom istraživanju postoje ograničenja i nedostaci. Iz tih razlo­ ga potrebno je komentarisati činioce koji su mogli ugroziti validnost istraživanja i po­ dataka i dati predloge kako bi trebalo popraviti istraživanje. Iznose se postupci kako je rešen problem nedostajućih podataka (uključivanje samo celovito ispunjenih anketnih upitnika, obrada na svim dostupnim podacima, zamenjivanje nedostajućih podataka srednjim vrednostima, uz obrazloženje zašto se tako postupilo). U ovom delu rada po­ trebno je ukazati na slabosti provedenog istraživanja, ukazati na nedostatke koji ugro­ žavaju valjanost zaključaka (nereprezentativnost uzorka istraživanja, nedovoljna i nea­ dekvatna pokrivenost istraživačkog problema memim instrumentima, nedostaci stati­ stičke obrade i si.), opisati način kako su teškoće otklonjene i rešene, ukazati na ograni­ čenost dobijenih rezultata i ograničenost studije. Potrebno je dati smemice kako bi se istraživanje moglo unaprediti u metodološkom pogledu, kakav bi smer dalja istraživa­ nja trebalo da zauzmu, šta je propušteno, šta bi se moglo popraviti i kakve rezultate u tom slučaju očekujemo. Potrebno je detaljno sagledati pisanje poglavlja Metodološke osnove istraživa­ nja, iz razloga što dosta istraživača ovaj deo naučne monografije ili naučnog članka proširuje opštim raspravama o nekim metodološkim pitanjima, pogrešno smatrajući da time njihovo delo postaje „naučnije“, „ozbiljnije“ i si., pošto im „izgleda kratak“ u od­ nosu na ostale delove monografije, odnosno članka o istraživanju.

146

IVI. Kundačina —V. Banđur

3.4. ANALIZA I INTERPRETACIJA REZULTATA Treći deo monografskog dela i naučnog članka čini odeljak koji se odnosi na sa­ opštavanje i raspravu o rezultatima istraživanja. On se sastoji iz dve celine, prve, koja iznosi rezultate istraživanja i druge, u kojoj se rezultati interpretiraju, izvodi diskusija. Interpretacija, prema Louis Cohenu i sar. (2007), zahteva i traži kreativnost i visoke standarde objektivne i sistemske analize i sve informacije za razumevanje. Doji kaže: „Kapitalna je pogreška teoretisati pre no što se imaju podaci“. U interpretaciji rezultata istraživanja polazi se od dve naučne paradigme: para­ digme objašnjavanja i paradigme razumevanja, čija su tumačenja i gledišta različita. Termin ,,paradigma“ vezuje se za ime T. Kuna, koji je u svojoj studiji ,,Struktura nauč­ ne revolucije“ (1962), koristio ovaj termin. Reč ,,paradigma“ je grčkog porekla i koristi se u smislu značenja za ,,izlaganje jednog pored drugog“. U nekim kontekstima koristi se kao ,,primer“. Sam Kun ju je koristio u više značenja. Kod Kuna je identifikovano oko desetak značenja pojma „paradigma“. Sa stanovišta obrazovanja, neki autori defini­ šu paradigmu kao ,,model, uzor ili šemu“. Paradigme nisu teorije. One su više način mi­ šljenja ili obrasci za istraživanja, kojima se, kad se primene, može doći do teorije. Pre­ ma shvatanju Husena, paradigme određuju naučne pristupe i proceduru. Javljaju se i služe kao primeri novim generacijama naučnika, sve dotle dok ih oni ne odbace. Paradigma objašnjavanja naučna paradigma, od koje se u istraživanju polazi u pravcu utvrđivanja što tačnije uzročno-posledične veze pojava. Naziva se i kvantitativna paradigma. U analizi podataka težište je na kvantitativnim aspektima, tj. na numeričkim obeležjima pojave. Stvarne činjenice se nastoje utvrditi empirijsko-analitičkim postup­ cima. Zahteva kritičnost i egzaktnost. Sa nomotetičkom svrhom, utvrđuju se stalni od­ nosi dve ili više pojava, izraženih u vidu zakona. U prikupljanju podataka primenjuju se što egzaktnija merenja, p aje prisutna veća optruzivnost primenjenih istraživačkih tehni­ ka. Veća je usmerenost na rezultate vaspitno-obrazovnog procesa, nego na sam proces. U ovom pristupu, pojave se posmatraju partikul ari stički, tj. praćenjem pojedinačnih aspekata. Osnovno opredeljenje je na objektivnom proučavanju pojava. Paradigma razMmevanja je naučna paradigma, koja zahteva produbljeno shvata­ nje istraživačkih pojava. Naziva se kvalitativna ili interpretativna paradigma. Naglasak je na kvalitativnim aspektima, hermeneutičkoj analizi kao fenomenološkom pristupu u istraživanju pojava. Težište je u prikupljanju podataka na atributivnim obeležjima ispitanika. Pomoću logičkih misaonih procesa utvrđuju se osnovna kvalitativna svoj­ stva, veze, suštine, faktori, uslovi, uzroci i klasifikacije o kvantitativnoj datosti prouča­ vane pedagoške pojave, varijable. Pri tome se, upoređivanjem i konfrontacijom, nastoji doći do uzročnih, funkcionalnih i drugih determinističkih objašnjenja, međusobnih veza i odnosa među činiocima pojave, kao i o nastanku, razvoju, uzrocima i posledicama. Pod kvalitativnom analizom se podrazumeva i korišćenje hermeneutičkih, introspektivnih i interventno-opservacionih postupaka kao oblika analize. Svrha istraživanja je idiografska, po kojoj je pojedinac predmet istraživanja. Ima za cilj, suprotno normativnom aspektu koji je imala u kvantitativnim istraživanjima, da izrazi brigu za individuu. U prikupljanju podataka primenjuju se što prirodnije tehnike uz odgovarajuću socijalnu komunikaciju istraživača sa ispitanicima. Pažnja se usmerava više na vaspitno-obrazovni proces, nego na rezultate tog procesa. Pojava se posmatra u svojoj celovitosti, gde do izražaja više dolaze subjektivni momenti.

Akademsko pisanje

147

U interpretaciji rezultata istraživanja u naučnom delu polazi se od saznanja; ko su potencijalni korisnici, (akademska javnost, profesionalna javnost, nestručna javnost), o kojoj vrsti istraživanja se radi i o kojoj vrsti podataka je reč. U interpretaciji mora da postoji komplementarnost kvantitativnih i kvalitativnih rezultata. Smatra se da kvalita­ tivni postupci mogu da pomognu da se „zatvore“ praznine u objašnjenjima, kod kojih se statistički sklopovi objašnjavaju dodatnim ex-post —pretpostavkama, dok kvantitativni postupci mogu da pokažu nadindividualne strukturne sklopove, kojih individue nisu svesne, te se individualnim intervjuima gotovo i ne mogu utvrditi. I u jednom i u dru­ gom slučaju postupci interpretacije se dopunjavaju i pružaju obuhvatnu sliku predmeta koji se ispituje. Preduslov za ovu komplementarnost je da postoji teorijski okvir, u ko­ me se pojedinačni rezultati mogu smisleno povezati. Odeljak Interpretacija rezultata istraživanja strukturira se tako da se rezultati i diskusija rezultata i preporuke prikazuju odvojeno. Takvom organizacijom se obezbe­ đuje pregledan, logički sistematizovan i objektivan odgovor na sva pitanja postavljena u istraživanju. Tekst odeljka se piše u prošlom vremenu. Najprikladnije je da se sama struktura saopštavanja i rasprava o podacima i rezultatima istraživanja u naučnim rado­ vima (monografijama, člancima, saopštenjima) organizuje prema zadacima, hipotezama i varijablama i problemima istraživanja. Preporučuje se da se podnaslovi poglavlja Interpretacija rezultata istraživanja organizuju po zadacima istraživanja i time obezbe­ di progresivno rešavanje problema, potkrepljivanje, obrazlaganje i dokazivanje postavljenih hipoteza. Nije dobro, na primer, obrađivati instrument po instrument (ako je korišćeno, na primer, više anketnih upitnika, onda jedan anketni upitnik za drugim i si.), već se činjenice obavezno moraju grupisati po problemima. Izlaže se, objašnjava, analizira i kritički ocenjuje problem po problem, a činjenice do kojih se došlo služe kao argumentacija za te probleme. U analizi i oceni dobijenih rezultata mora se oslanjati i pozivati na ono što je izloženo u prvom delu izveštaja o istraživanju. U raspravi se prepliću teorijske osnove, metodologija istraživanja i rezultati istraživanja. Svi rezultati vlastitog istraživanja prikazuju se objektivno i realno, bez preuveliča­ vanja, da njihova evaluacija bude nepristrasna. Prikazuju se i negativni rezultati dobijeni istraživanjem. U rad se ne unose podaci koji ne doprinose razumljivosti napisanog. Dobijeni rezultati se moraju upoređivati sa rezultatima drugih istraživača, bilo da su sa njima isti, bilo da su različiti. Autor treba da istakne u čemu se njegovo istraživanje razlikuje od prethodnih. U svim tim slučajevima, istraživač je dužan da nađe objašnjenje za svoje re­ zultate, da pokuša da utvrdi razloge razlikama u rezultatima istraživanja, u odnosu na dru­ ge istraživače. Da bi se dobile informacije o istraživačkim skupovima ili uzorcima istraživanja, potrebno je postupcima posmatranja ili eksperimenta, konkretnije merenjem ili prebro­ javanjem, evidentiranjem ili klasifikacijom, na jedinicama istraživanja pojedinačno registrovati modalitete pripadajućih varijabli. Tim postupcima se dobijaju mnogobrojne vrednosti koje se zovu podaci. U istraživanju vaspitno-obrazovnih pojava, podacima se smatraju činjenice ili zapažanja opservirana od strane istraživača i zapisana u vidu; bro­ jeva, reči, simbola, znakova i zvučnih ili vizuelnih zapisa. Rezultati istraživanja se izvode iz prikupljenih, sređenih i obrađenih podataka. Oblici iskazivanja podataka u naučnim radovima zavise od; vrste podataka i njihovih obeležja; primenjenih statističkih postupaka i metodološke obrazovanosti potencijalnih korisnika. Podaci istraživanja i iz njih izvedeni rezultati mogu se iskazati na različite

148

M. Kundačina —V. Banđur

načine: brojčano, tabelarno, u vidu statističkih mera, grafički, tekstualno i kombinova­ no. Potrebno je proceniti najbolji način njihovog predstavljanja. Podaci se najčešće po­ javljuju u brojčanoj formi. Međutim, sami podaci, bez metodoloških objašnjenja, ne is­ kazuju naučne informacije. Zato se podaci dobijeni istraživanjem opisuju i analiziraju, pri čemu daju informacije o merama fenomena i vrednostima veličina koje se istražuju. Prikazivanje podataka sledi logiku postavljenih zadataka istraživanja. Prikazuju se ključni rezultati istraživanja. U procesu prezentiranja, podaci moraju biti iskazani ,ja sn o —tako da nema sum­ nje na šta se odnose; precizno —tako da isključuju svaku proizvoljnost značenja; iscrp­ no —bez neopravdanog odbacivanja ili sažimanja; logično —tako da imaju prirodan red svojstava i logičan redosled pojmova; kondenzovano —tako da sadrže samo podatke po­ trebne za razumevanje pojave na koju se odnose; pregledno —tako da ih je lako uočava­ ti i pratiti —razume vati; konvencionalno —tako da se koriste uobičajeni, širem krugu po­ znati termini i iskazi“ (Milosavljević i Radosavljević 2006: 613). Prema obeležjima koja izražavaju svojstva statističkih jedinica, podaci mogu biti: (1) numerički i (2) atributivni. Numerički podaci predstavljaju vrednosti numeričkih va­ rijabli jedinica koje pripadaju istraživačkom skupu. Mogu se dobiti merenjem, prebroja­ vanjem i rangiranjem istraživačkih jedinica po nekoj varijabli. Atributivni podaci pred­ stavljaju vrednosti atributi vnih varijabli. Kod numeričkih varijabli, podaci pokazuju u kojem je stepenu merena varijabla prisutna kod uzorka istraživačkih jedinica. Podacima se izražavaju utvrđeni modaliteti varijabli jedinica istraživačkog skupa. Budući da su varijable istraživačkih jedinica promenljive, prikupljeni podaci izražavaju promenljivost. To znači daje osnovna karakteristika podatka varijabilnost. Iz tog razloga, u analizi istraživanih pojava mora se raspolagati dovoljnim brojem podataka. Do podataka se dolazi na temelju postavljenog cilja istraživanja i utvrđenog plana prikupljanja. Da bi određene podatke mogli smatrati metodološki valjanim, potrebno je ispuni­ ti određene usiove: da su prikupljeni prema planu posmatranja ili merenja, da su varija­ bilni, da ih ima dovoljno. Da bi podaci dobijeni istraživanjem bili jednoznačni i svako­ me jasni, treba poštovati neke osnovne preporuke. Adekvatne informacije o merenjima treba da su dostupne. Iz navedenih razloga, postoji potreba da svaki empirijski naučni rad u istraživanju vaspitno-obrazovnih pojava sadrži, pored ostalog, saopštavanje, interpretaciju i raspravu o rezultatima istraživanja i zaključivanje. Na osnovu obrađenih podataka vrši se njihova analiza, zatim sinteza i uopštavanje, a potom se formulišu zaključci obavljenog proučava­ nja i istraživanja. U tom smislu izlažu se, objašnjavaju, analiziraju i kritički ocenjuju pro­ blemi, pri čemu podaci do kojih se dolazi istraživanjem služe kao argumentacija. U analizi i oceni dobijenih rezultata istraživač se mora oslanjati i pozivati na ono što je izloženo u teorijskom pristupu problemu. Dobijeni rezultati se upoređuju sa rezul­ tatima drugih istraživača, bilo da su sa njima isti, bilo da su različiti. U svim tim sluča­ jevima, istraživač je dužan da nađe objašnjenje za svoje rezultate, da pokuša da utvrdi razloge u razlikama rezultata istraživanja, u odnosu na druge istraživače. Nakon analizi­ ranja svakog problema (kvantitativno i kvalitativno), formuliše se određeni zaključak, za taj deo rezultata istraživanja. Na kraju analize svih problema relevantnih za problem is­ traživanja, za sve njih se izvode i formulišu zaključci i odgovori na pitanje zašto je to tako. Od predmeta istraživanja i istraživačeve zamisli zavisi koliko će i kakvih podna­ slova u okviru naučnog rada biti u funkciji interpretacije rezultata.

Akademsko pisanje

149

3.4.1. Brojčano iskazivanje rezultata istraživanja Podaci dobijeni istraživanjem mogu biti obrađeni numerički i verbalno. S obzi­ rom na izvor, brojčani podaci istraživanja mogu biti: (1) primarni i (2) sekundarni. Pri­ m am i podaci su oni koji se prikupljaju u skladu s ciljem istraživanja i planom priku­ pljanja. Početni podaci su na nivou apsolutnih i relativnih frekvencija. Ukoliko su podaci u nekom istraživanju prikupljeni neposrednim postupkom i is­ kazani u svom originalnom obliku kao nesređeni, neklasifikovani, nesažeti, nazivaju se osnovnim ili sirovim podacima. Kao takvi, predstavljaju primame podatke. Prikazuju se samo glavni i reprezentativni rezultati. Po pravilu, saopštavaju se samo radi sagledava­ nja opšteg trenda pojave, ali ne sa tolikom tačnošću i preciznošću. Da bi se iskazali, moraju se numeričkom transformacijom, pomoću pretpostavljenih modela i odgovaraju­ ćeg matematičko-logičkog aparata pretvoriti u konačne, standardizovane, izvedene re­ zultate. Organizo vanj em, objašnjavanjem i tumačenjem dobijaju smisao. Tek kao takvi upotrebljivi su za interpretaciju. ,,Njih ne treba pripremiti tako, da se pokažu rezultati, već tako da se probranim podacima obrazlože teorije“ (Silobrčić 2003: 67). Interpretaci­ ja se temelji na samim podacima, traže se rezultati koji podupiru izvornu hipotezu, što utiče na dubinu interpretacije i potkrepljuje osnovne ideje naiičnog rada. Sekundarni podaci su lako dostupni; ima ih mnogo; već su prikupljeni u određe­

nu svrhu; ne pružaju sve informacije potrebne za istraživanje, ali se mogu koristiti u naučne svrhe. Prema nivou merenja, brojčani podaci mogu biti: (1) nominalni, (2 ) ordinalni, (3) intervalni i (4) podaci odnosa. Ova pódela klasifikuje brojčane podatke prema slo­ ženosti informacije koje nose i prema mogućnosti primene statističkih postupaka. Nomi­ nalni podaci mogu biti klasifikovani samo na određeni broj i tip modaliteta nekog obeležja. Ordinalni podaci omogućuju uspostavljanje hijerarhije modaliteta ordinalne varijable. Hijerarhija nije kvantitativno precizna. Pored osobina koje poseduju nominal­ ni podaci, atributivni podaci imaju karakteristiku da su modaliteti varija.bli poredani od­ ređenim redosledom. Intervalni podaci omogućavaju da se između modaliteta varijabli odredi tačna distanca. Uključuju sve osobine prethodna dva nivoa podata.ka. Ovi podaci su međusobno isključivi, imaju sveobuhvatnu klasifikaciju i hijerarhiju. U istraživanji­ ma pojava i fenomena u oblasti vaspitanja i obrazovanja najviše se koristi ova vrsta po­ dataka. Podaci odnosa daju informacije o odnosima, proporcijama, k a o i o odsutnosti varijabli na jedinicama istraživanja. Za obradu i analizu prikupljenih podataka potrebno je znati: sa k o je g nivoa merenja potiču, vrstu raspodele, kontinuiranost raspodele, valjanost, p o u zd a n o st, preciznost i linearnost povezanosti. Kvantitet (lat. quantus — ‘koliki’) —osobina obeležja statističke jedinice koja

predstavlja njenu brojnu određenost, količinu, veličinu i intenzitet n jen ih kvaliteta. Izražava se u memim jedinicama. Kvantitativni podaci se razlikuju n a osnovu brojne vrednosti merenog obeležja. Po toj kvantitativnoj vrednosti se klasifikuju (grupišu, kategorizuju). Kvantitativna klasifikacija je proces kojim se grupišu (kategorizuju) kvantitativ­ ne vrednosti. Primenjuje se na kvantitativne podatke dobijene na n e k o m homogenom kvalitativnom obeležju. Pojave u dmštvenim naukama se najčešće isk azuju u vidu jed-

150

M. Kundačina —V. Banđur

nog broja koji predstavlja neku zbirnu osobinu obeležja koje je mereno (znanje, infor­ misanost, inteligencija, stavovi, vrednosna orijentacija, motivisanost). Broj postignutih bodova na testu ili skalna vrednost na skali ocenjivanja naziva se rezultat ili skor (engl. score = rezultat, ocena). Rezultat, za razliku od boda, izražava zbirnu vrednost ili meru u vidu brojčanog izraza, koja se pridaje za neki poseban fenomen. Rezultat može pred­ stavljati različite mere: testovske skorove, procene latentnih varijabli, školske ocene, procene rezultata vaspitno-obrazovnog rada i si. Rezultat na prijemnom ispitu, pri upisu na fakultet, je zbir svih rezultata na svim varijablama (obeležjima), koje se vrednuju (opšti uspeh u srednjoj školi, rezultat na testu informisanosti i rezultat na testu znanja iz predmeta značajnog za struku). Brojčani rezultati istraživanja su diskontinuirane veličine koje se iskazuju, pa i u slučaju kada izražavaju kontinuiranu varijablu. Rezultat označava položaj podatka, njegov kvalitet ili njegov kvantitet na nekoj dimenziji ili skali. IVIeđutim, vrednost rezultata nije uvek jednaka na raznim mestima iste skale. 2 ^to je potrebno poznavati relativno mesto re­ zultata na skali, odnosno u skupu podataka. Brojčano iskazivanje podataka čini grupu postupaka koja počinje definisanjem dobijene raspodele frekvencija. Statistička metoda nudi razne veličine i postupke za is­ kazivanje rezultata. U tom smislu, važno je prethodno u projektu istraživanja utvrditi šta je potrebno da se zna o osnovnom skupu da bi se dónela valjana odluka o problemu koji se istražuje i o načinu iskazivanja podataka. Brojčano iskazivanje podataka obuhvata prikazivanje podataka pomoću mera prebrojavanja (apsolutnih i relativnih frekvencija) i pomoću statističkih serija. Relativ­ ne frekvencije u brojčanom iskazivanju podataka olakšavaju donošenje zaključaka o strukturi istraživačkih jedinica po posmatranim modalitetima varijable istraživanog sku­ pa. Odrednice „prilično“, „gotovo svi“, „vrlo malo“ ne koriste se nikada samostalno, već uz jednoznačno brojčano određenje. Brojčani podaci mogu biti predstavljeni pojedinačno po obeležjima, združeni u grupe ili kombinovano. Mogu biti saopšteni za svako testovsko pitanje posebno, za sva­ ku tvrdnju posebno, ili za ceo test, ili skalu u celini. Time se mogu uočiti karakteristike pojedinih grupa ispitanika. Grupisanje podataka u serije osigurava sažimanje većeg broja podataka u manji broj. Time se čitaocu pokazuje kako su varijable raspoređene iz­ među jedinica skupa i skup se opisuje s obzirom na karakteristike koje poseduje. Tako se dobija utisak o prirodi raspoređivanja podataka i lakše se uočavaju karakteristike po­ jave koja se istražuje. Statističke serije nastaju grupisanjem podataka po modalitetima varijabli istraži­ vačkih jedinica, da bi se moglo tačno utvrditi koliko ih ima u svakoj grupi. Na taj način se dobija raspodela (distribucija) jedinica istraživanja, prema učestalosti pojavljivanja (frekvenciji) u svakom modalitetu. U istraživanju pojava u vaspitanju i obrazovanju podaci prikupljeni empirijskim putem mogu se iskazati: ( 1 ) prema vrsti varijabli istraživačkih jedinica u jednom skupu i (2) prema tome šta pokazuju. Prema tom kriterijumu, serije podataka mogu biti: (1) se­ rije strukture: a) numeričke i b) atributivne; 2) vremenske serije; (3) prostome (geograf­ ske) serije. Pomoću serija podataka mogu se iskazivati oblik, karakteristike i struktura raspodele frekvencija posmatrane varijable na uzorku istraživanja. Memi podaci u naučnim radovima se iskazuju nazivom ili oznakom veličine, brojčanim iznosom, te nazivom ili znakom meme jedinice. U brojčanom načinu navo­

Akademsko pisanje

151

đenja podataka primenjuju se uglavnom znakovi veličina i znakovi jedinica, brojevi i matematički znakovi. Pri tom se koriste: slova latinske abecede i grčkog alfabeta, arap­ ske brojke, znakovi interpunkcije. Budući da u okviru statističke metode postoji veliki broj simbola, nije postignuta jedinstvenost i standardizovanost u korišćenju. To otežava savlađivanje statističkih postupaka i zbunjuje čitaoce.

3.4.2. Tabelarno iskazivanje rezultata istraživanja Podaci dobijeni istraživanjem često se organizuju i prikazuju tabelama, čime se olakšava upoređivanje, obezbeđuje kompaktno i pregledno prikazivanje, posebno kada ima mnogo podataka. Za podatke prikupljene sa više instrumenata i sa više eksperimen­ talnih grupa potrebne su tabele. U tabele se u međusobni odnos stavljaju prethodno gru­ pisani podaci brojčanog i slovnog oblika, u izrazima veličina izraženih u apsolutnim vrednostima, prema određenim pravilima, sa svrhom da se korisnicima olakša upoređi­ vanje. Zbog preglednosti imaju prednosti u odnosu na deskriptivni način predočavanja rezultata istraživanja. Na izbor podataka koji se žele prikazati tabelama utiče važnost koju imaju i zahtev da su dobijeni na reprezentativnom uzorku istraživanja. Prostomo-grafički uređenu tabelu čine: (1) mreža, (2) identifikacioni elementi i (3) izvorni podaci. Pri organizaciji i uspostavljanju oblika tabele, sastavljač treba da ima u vidu cilj istraživanja, u okviru kojeg je izvršena statistička obrada podataka. Mreža tabele je pravougaonog ili kvadratnog oblika, koju čini sistem horizontalnih i vertikalnih linija, koje zatvaraju polja (ćelije, rubrike), raspoređena u redove i kolone (stupce), a u koja se unose numerički podaci i znaci. To znači da su osnovni elementi ta­ bele: redovi, postavljeni vodoravno i kolone (stupci), postavljene vertikalno. U statističkoj tabeli posebno se izdvajaju: zaglavlje (tekstualno objašnjenje za podatke u kolonama), pretkolona (tekstualno objašnjenje za podatke u redovima), zbirni red (zbir podataka po kolonama, 21 kolona) i zbirna kolona (zbir podataka po redovima, S redova). Pretkolona i zaglavlje tabele služe za unošenje: ( 1 ) modaliteta (oblika) obeležja, (2 ) vremenskih inter­ vala i (3) geografskih područja, i to u kratkom, jasnom i nedvosmislenom obliku, što zavi­ si od vrste statističke serije. Radi preglednosti podataka u tabeli, debljim linijama odvajaju se: zaglavlje, pretkolona, zbirna kolona i zbirni red.

M. Kundačina —V. Banđur

152

Ako se tabela sastoji od više kolona, potrebno ih je numerisati. U tom slučaju, u sastavni deo zaglavlja ulazi jedan uži red, u kojem se kolone tabele označavaju brojevi­ ma i to: pretkolona nulom, a kolone brojevima od 1 pa dalje. Brojevi u tom redu treba po formi da se razlikuju od brojeva u samoj tabeli. U nekim tabelama, kada je to potreb­ no, u posebnom redu ispod zaglavlja navode se simboli za veličine u kolonama koje se pojavljuju u objašnjenjima, tj. u tekstu, ili se primenjuju u statističkim formulama. Zbog preglednosti, tabela mora imati ograničen broj redova (najviše do pet — šest) i kolona (do sedam), koje moraju biti u skladnom odnosu, što se odražava na njen estetski izgled. U pretkolonu tabele uglavnom se unose elementi statističkog skupa, a u zaglavlje tabele, obeležja koja bliže određuju sve elemente tog skupa. Oznake u zagla­ vlju i pretkoloni tabele se ne mogu pisati skraćeno, već moraju biti precizne i jasne. Izu­ zetak su simboli za frekvenciju (f), broj ispitanika (n), procenat (%>) i neki drugi stan­ dardizovani simboli. Nije potrebno tekst u zaglavlju i pretkoloni isticati boldom ili itali­ kom, niti ga senčiti. Raspored i sadržaj redova i kolona kod statističkih tabela treba da je logičan i d a je u sadržajnoj vezi sa pojavom i obeležjem koje se prikazuje. Taj raspo­ red se ne menja, ako se u tabelama pojavljuju iste grupe, jer se time obezbeđuje praće­ nje sleda misli kroz tekst i tabele. Brojevi u kolonama tabele se unose u polja, jedan ispod drugog, prema decimal­ noj zapeti, oznakama —i si. Pojedini brojevi se mogu isticati boldom i italikom, uko­ liko su teorijski i empirijski interesantni za problem istraživanja. Pojedini redovi ili ko­ lone tabele mogu se isticati senčenjem i bojenjem. Veličina slova i numeričkih oznaka utiče na veličinu tabele. TJ tabele ne treba unositi nepotrebne podatke, npr. rezultate pojedinih računanja, ni­ ti kolone sa podacima koji se međusobno ne razlikuju. Numerička obeležja se unose u ta­ belu po modalitetima, tako, ukoliko je to moguće, da rastu u pretkoloni odozgo na dole, a u zaglavlju s leve na desnu stranu (npr. malo, osrednje, mnogo). TJobičajeno je da se prvo navode kontrolne i normalne vrednosti, u prvoj koloni ili prvom redu, radi poredenja osta­ lih podataka. TJ slučaju kad neki modalitet statističkog obeležja nema svoju vrednost, po­ lje tabele se popunjava odgovarajućim znakom. Sva mesta u statističkoj tabeli moraju biti popunjena tekstom, brojevima ili znacima. Ni jedno polje ne može ostati prazno. Tabela 3.2. Znaci za popunjavanje tabela Znaci -0 ,0 0 ,0 0

... (6 8

*

)

0 543)

(8 6 )? / 124*

Značenje Nema pojave, npr. nema učenika sa promatranim obeležjem. Podatak manji od 0,5 date jedinice mere. Podatak koji je manji od 0,05 jedinice mere. Pojave ima, ali se ne raspolaže se podatkom. ^Nepotpun ili nedovoljno pouzdan podatak. : Polje u koje se ne unose podaci (obično kad ih i ne može biti). Prosečna vrednost. Da se u podnožnoj napomeni pod istim brojem daje objašnjenje za taj označeni podatak. Obuhvaćen podatkom u pravcu strelice. Neproveren podatak. ^ Prisutnost obeležja statističke jedinice u elaboracijskoj tabeli. Ispravljen podatak.

Akademsko pisanje

153

Tabela treba da bude: (1) jasna i razumljiva, (2) potpuna, (3) pregledna, (4) do­ voljno informativna i (5) tehnički pravilno urađena. Podaci u tabelama organizuju se smisleno. Time se na koncizan, pregledan i logičan način predstavljaju podaci, što omo­ gućava jasan uvid u činjenice i sagledavanje njihovih karakteristika. Redovi tabeliranih pregleda su obično bez proreda. U pojedinim slučajevima primenjuju se i tabele bez polja. Neke imaju, a neke ne­ maju vertikalne linije koje razdvajaju kolone, nemaju ograničenu levu i desnu marginu ta­ bele, a od horizontalnih linija unose se samo one koje označavaju zaglavlje i zbirni red. TJ takvim tabelama, podaci u kolonama se upisuju tako da se posle svakog petog reda odo­ zgo na dole ostavlja prazan prostor. Kada je to potrebno brojevi u tabeli se daju u skraće­ nom obliku, što je potrebno naglasiti na gornjoj ivici, desno (npr. izraženo u hiljadama). Redakcije časopisa propisuju standardni oblik tabela, način označavanja kolona i memih jedinica, simbole koji pozivaju na legendu, organizaciju celokupnog teksta, u jednom ili dva stupca. Budući da redakcije zahtevaju pripremljene tekstove radova, pa i tabele, to je u njihovoj pripremi potrebno ostvariti uvid u sam časopis, kako bi se pripre­ mila valjana struktura stranica, pa i konstruisale valjane tabele. Tabele sadrže dodatna uputstva, legende i izvore, neophodne za pravilnu inter­ pretaciju podataka. Omogućuju dovođenje više grupa svojstava obeležja istih jedinica istraživanja u međusobnu vezu. TJkrštene tabele sadrže zajednički raspored distribucija dveju varijabli. Takve su korelacione i kontingencijske tabele. Kod ukrštenih tabela, na­ ziv treba da sadrži tretirane varijable i vrstu podataka koji se prezentiraju. Korelacionom tabelom se prikazuje, istovremeno, raspored istih statističkih jedi­

nica, po modalitetima (klasama) dva numerička obeležja. Primenjuje se u slučajevima kad se želi proveri ti korelacija između dva obeležja nekog osnovnog skupa. Kontingencijska tabela, je vrsta ukrštene statističke tabele, koja prikazuje raspo­

red podataka po modalitetima dva ili više atributi vnih obeležja, izraženih u apsolutnim i relativnim frekvencijama. Radi se o grupisanju podataka statističkog skupa, najpre po jednom, a zatim nezavisno, prema drugom atributivnom obeležju. To su dva nezavisna atributivna niza podataka, koji su prikazani u vidu apsolutnih i relativnih frekvencija. Pomoću relativnih frekvencija bolje se uočava struktura pojava. Tabela 3.2. Prisustvo roditelja roditeljskim sastancima na kraju školske godine prema školskoj spremi

Školska sprema roditelja Visoka Viša Srednja Ukupno:

Prisustvo roditeljskim sastancima redovno ponekad nikada f % f % % f 22 11 5 57,89 28,95 13,16 IO 14 4 35,71 50,00 14,29 6 IO 8 25,00 41,67 33,33 38 35 17 42.22 38,89 18,89

Ukupno: f % 38 1 0 0 ,0 0

28 1 0 0 ,0 0

24 1 0 0 ,0 0

90 1 0 0 ,0 0

154

NI. Kundačina —V. Banđur

U praksi interpretacije rezultata istraživanja ustalila su se pravila za unošenje obeležja u izveštaj ne kontingencijske statističke tabele: ( 1 ) nezavisna varijabla se uvek unosi u pretkolonu tabele, a zavisna varijabla u zaglavlje tabele; (2 ) relativne frekvenci­ je se uglavnom daju po nezavisnoj varijabli, tj. po redovima, ali se mogu prikazati i u kolonama; (3 ) ređanje modaliteta nominalnih varijabli je teorijski proizvoljno, što ote­ žava utvrđivanje stepena i smera njihove povezanosti i (4) istovrsni rezultati se slažu uspravno, a ne vodoravno. Statističke tabele se popunjavaju numeričkim podacima koji se ukrštaju, a koji se odnose na obeležja istih istraživačkih jedinica, koje međusobno treba povezati. U tabele se unose odgovarajuće statističke serije koje pripadaju podskupovima i znakovi koji upućuju na posebnost sadržaja nekih polja. Numerički podaci u statističkim tabelama se prikazuju po određenim pravilima. Oni mogu biti iskazani u apsolutnim ili relativnim iznosima, a nekad i u jednom i drugom. Apsolutnim brojevima iskazuju se osnovni po­ daci o istraživanoj pojavi. Oni su imenovani brojevi. Kada god je to moguće, brojevi se skraćuju ili zaokružuju. Relativni brojevi se iskazuju u vidu procenata, promila, relativ­ nih brojeva koordinacije i indeksa i koriste se u slučajevima kada apsolutnim brojevima nije moguće sagledati obeležja proučavane pojave. U identifikacione elemente tabele spadaju: (1) Redni broj i naziv (naslov) tabele; (2) Opisni deo: objašnjenja u zaglavlju i pretkoloni; jedinica mere; oznaka vremena i prostora; legenda simbola i skraćenica; napomene i objašnjenja; (3) Numerički deo i (4) Izvor podataka. Naziv tabele treba d aje kratak i jasan, iz koga se može saznati: o kojim statistič­

kim jedinicama je reč (Ko?); po kojem kriterijumu je realizovano grupisanje (Šta?); o prostornoj pripadnosti statističkih jedinica (Gde?); vreme na koje se odnose podaci (Kad?). Nazivom tabele se iskazuje statistički skup, prikazan tabelom. Iz samog naslova treba da se sagleda svrha tabele. U nazivu tabele potrebno je izbegavati reči: prikaziva­ nje, tabelarni pregled, distribucija, tabela koja pokazuje, frekvencija i si., koje se podrazumevaju, s obzirom na sadržaj tabele. Uobičajeno je da se naziv tabele odvaja dvo­ strukim proredom i piše iznad tabele, u dva reda, u obliku prevrnute piramide, i to italik. Naslov tabele treba da ide uvek uz tabelu i ne sme da ostane na prethodnoj stranici pu­ blikacije. Na kraju naslova se ne stavlja nikakav interpunkcijski znak. U pojedinim slu­ čajevima, uz naslov tabele se daje i podnaslov, sa svrhom da ponudi dopunske informa­ cije, kao što su izvori podataka i korišćene meme jedinice. Ako su u tabeli sumirani rezultati istraživanja dobijeni pedagoškim eksperimen­ tom, onda je u naslovu potrebno naznačiti primenjeni nacrt eksperimenta, odnosno me­ renja. U tom slučaju, u naslovu se ne daje metoda, već se ona objašnjava u belešci pod tabelom. Pri tom, nije potrebno ukazivati na vremensku dimenziju eksperimenta. Ako je u tekst publikacije ukomponovano više tabela, njihove nazive je potrebno ujednačiti, ta­ ko da imaju logički sled i daje primetno da se dopunjuju. Redni broj tabele se upisuje ispred naslova tabele, iza reči Tabela, i to uspravnim slovima. Pomoću arapskog broja tabela se dovodi u vezu sa tekstom koji interpretira po­ datke. Redni brojevi tabela se uspostavljaju uzlaznim nizom, po poglavljima, pri čemu se za svaku tabelu označava i broj poglavlja (npr. Tabela 1.1, Tabela 1.2. itd.), ili uzla­ znim nizom, od početka do kraja publikacije (npr. Tabela 1, Tabela 2. itd.). Pri numeri-

AkademsTco pisanje

155

sanju tabela, mora se imati u vidu da se za slike i grafikone uspostavljaju posebni nizovi rednih brojeva. Oznaka za jedinicu mere za podatke posmatranog obeležja upisuje se na desnoj strani iznad tabele, ili u zaglavlju, ispod naznake obeležja. Ako jedinica mere nije ista, u tabelu se unosi posebna kolona ili red koji sadrži oznake jedinice mere, npr. 0 . 0 0 0 (hi­ ljade); ili °C (stepena Celzijusa). Legenda siml?ola i skraćenica tumači znakove korišćene u tabeli. Upotrebljava se

u slučajevima kad su podaci nepoznati, kad pojava ne postoji, kad su podaci privremeni, kad su podaci procenjeni, kad je pojava neznatna i si. Legende se ispisuju ispod tabele. Napomene i oT:>jašnjenja, ukoliko za njih ima potrebe, navode se u vidu podno­

žnih napomena neposredno ispod tabele, pre izvora podataka. U napomenama se iznose dodatna objašnjenja, ukoliko je to potrebno, a koja naslovom tabele ili njenim sadrža­ jem nisu obuhvaćena. Objašnjavaju se i skraćenice, koje je po pravilu potrebno izbega­ vati u tabeli. Napomene i objašnjenja koja se odnose na tabelu treba označavati: krstići­ ma (-»-), zvezdicama (*) i slovima (a), kako bi se izbegli brojevi i njihovo mešanje sa sa­ mim brojevima u tabeli. Ukoliko autor naučne studije podatke za tabelu nije prikupio samostalno, onda je potrebno uz tabelu navesti i izvor podataka. To je potrebno uraditi ako je tabela preuze­ ta iz neke publikacije izvorno. Izvor podataka čine sledeći podaci: autor, godina obja­ vljivanja publikacije i stranica. Ako je podatke prikupio i obradio pojedinac, nastavnik, medijatekar, student i sL, a oni su prikazani u originalu, osoba se navodi kao izvor, jer poreklo podataka može biti značajno u interpretaciji. Ako je autor na temelju analitičkih podataka izveo određene proračune, odnosno izvršio sintetiziranu obradu, na kraju izvora se u uglastim zagrada­ ma navodi sintagma (obradio autor). Ako je tabela preuzeta sa intemetskih stranica, na­ vodi se sajt sa kojeg je preuzeta i vreme preuzimanja. Oznake izvora podataka omogućuju korisnicima tabela da provere verodostojnost podataka, ili ako je potrebno da traže detaljnije podatke ili objašnjenja, zatim definicije osnovnih skupova, obeležja i druga obaveštenja o podacima, radi korišćenja preuzete ta­ bele u daljoj obradi određenih fenomena istraživanja. Ukoliko su svi identifikacioni ele­ menti tabele navedeni, oni čine celinu, tako da korisniku nije potrebno da čita tekst članka. One tabele koje su suviše široke za stranicu publikacije postavljaju se tako da njihov naziv stoji uz levu marginu. Tabele se mogu pozicionirati: (1) inkorporiranj em u sam slobodan prostor koji se ostavlja između teksta, (2) na posebnim stranicama publikacije i (3) u prilogu publikaci­ je, što zavisi od veličine i sadržaja tabele. Tabele koje zauzimaju više od polovine stra­ nice treba pozicionirati na posebnoj stranici, na kojoj neće biti nekog drugog teksta. Du­ že tabele se lociraju u prilozima, dok se izvodi iz tabela prezentiraju u samom tekstu. U svim slučajevima tabele se postavljaju centrirano, na sredini stranice, podjednako uda­ ljene od leve i desne margine. O podacima iz tabele se prvo govori u tekstu, a zatim se ona prikazuje. Izuzetno, ako to tehnički nije moguće, može biti i obrnuti redosled. U tekstu koji prethodi tabeli treba da se nalazi uputnica, koja sadrži broj tabele koju autor nagoveštava. Tabelu je potrebno stavljati što bliže mestu nagoveštavanja i mestu teksta koji je interpretirao podatke koji se na nju odnose. Pri pozivanju na tabele iz priloga (dodatka) monografske studije, može se navesti i broj stranice na kojoj se ona nalazi.

156

______________________________________________________________IVI. Kundačina —V. Banđur

Ukoliko tabela prelazi na narednu stranicu u njenom nastavku, prenosi se zaglavlje, a na vrhu prenetog dela naznačava d aje to „nastavak tabele“. Statističke tabele prati tekst koji interpretira podatke. Tabela je u funkciji potkre­ pljivanja rezultata analize. Tabele pojačavaju uverljivost teksta. „Tabela nije inventar rezultata već ilustracija za određenu tvrdnju.“ Tekstualni komentar ne sme da se svodi na ponavljanje podataka iz tabele. Obim komentara se povećava sa složenošću tabele. Složenije tabele imaju analitički značaj i omogućavaju značajnija uopštavanja. Identifi­ kacija tabele prilikom interpretacije obavlja se prema broju koji ide uz uputnicu (npr. Tabela 6 ), a ne prema izrazima: tabela iznad ili sledeća tabela. U postupku interpretacije podataka iz tabele nije potrebno diskutovati o svemu onome što se nalazi u njoj. Uglavnom se naglašavaju trendovi, tj. kretanja frekvencija po modalitetima u zavisnoj varijabli, u odnosu na modalitete nezavisne varijable. Izdva­ jaju se i naglašavaju modalni modaliteti, oni sa najvećom frekvencijom. Analitička moć jedne statističke tabele ceni se po tome koliko ona može da pruži adekvatne informaci­ je. To zavisi od prirode samih informacija i sposobnosti, stručne spreme i veštine sagle­ davanja i analize podataka od strane korisnika. Tabela može da se nazove statistička samo u slučajevima kada je njen sadržaj ta­ kav da se mogu sagledati odnosi i veze među pojavama koje sačinjavaju statističku celokupnost. Dobro sastavljenu statističku tabelu, koja izražava statističku celokupnost statističkog skupa obuhvaćenog istraživanjem, po pravilu nije potrebno tekstualno obja­ šnjavati i ponavljati ono što ona već sadrži, a što je očigledno istaknuto. IVIeđutim, istra­ živanjem dobijeni podaci nekad se bolje mogu opisati u tekstu, nego u okviru numerič­ ke tabele. U analizi podataka koje sadrže tabele, prvo se uočava naziv tabele, iz koga se vi­ di predmet, vreme i prostor na koje se odnose podaci. Zatim se uočava jedinica mere. Iz zaglavlja tabele se konstatuje koja su to obeležja bila predmet merenja i koji su to mo­ daliteti obeležja po kojima su statističke jedinice klasifikovane. Ono što je uneto u pretkolonu tabele objašnjava se onim što se nalazi u zaglavlju tabele. Struktura statistič­ kih podataka koji su tabelom dovedeni u određeni sklad, grafičko-prostomom formom i statističkim merama, treba da ima smisla i da korisnicima daje povezane informacije. Time se stvara osnova za stručnu i naučnu analizu i objašnjenje, tj. opisnu interpretaciju podataka. Na osnovu kvantitativnih pokazatelja koji su dati u tabelama moguće je uočiti bitne veze, strukturu i ostale karakteristike pedagoških pojava. U tu svrhu, kolone koje je potrebno u interpretaciji upoređivati, potrebno je stavljati jednu do druge. Brojevi koji se dobiju statističkom obradom i koji predstavljaju određene podatke koji su prikazani u statističkim tabelama su imenovani. Značenje brojeva trebalo bi da se sagleda iz tabela, bez ostvarivanja uvida u tekst. Da bi se lakše čitali, istovrsni podaci se prezentiraju uspravno, a ne vodoravno. Tabela omogućuje čitaocu da brzo razume i interpretira masu podataka i da shva­ ti značajne detalje i odnose jednim pogledom. Ona saopštava ideje i odnose, nezavisno od teksta. Koja će se tabela koristiti u naučnim radovima pripremljenim za publikova­ nje, zavisi od: cilja i zadataka istraživanja, broja obeležja koja se prikazuju, nivoa obra­ zovanosti korisnika da čitaju tabele. Korisnici statističkih tabela treba da su dovoljno vesti da ih čitaju i da lako i brzo uočavaju i sagledavaju osnovne karakteristike statistič­ kih skupova koje prikazuju. Informacije koje saopštava statistička tabela su orijentacione prirode i treba da zadovoljavaju namenu.

AkademsTco pisanje

157

Pored navedenih prednosti i mogućnosti u pogledu informacija koju pružaju, sta­ tističke tabele imaju i svoje nedostatke: (1) Pružaju samo informacije o opštim, spoljnjim tendencijama pedagoških pojava; (2) Obim informacija je relativno ograničen, ne mogu se uočiti bitne statističke karakteristike (nivo posmatranih karakteristika, stepen centralne tendencije, varijacije, zakonitosti i sL); (3) Na analizu i sagledavanje podataka utiču priroda statističkih informacija i sposobnosti, stručna sprema i veština tumačenja podataka od strane korisnika tabela i (4) Nekad izgledaju komplikovano, deluju odboj­ no i traže više vremena i napora da bi se uočilo ono što je bitno za tumačenje podataka. Ti nedostaci u određenoj meri mogu se prevazići grafičkim prikazivanjem podataka. Nekada tabelu nije potrebno ni formirati, jer oni podaci koje bi trebalo da sadži efikasnije mogu da se prikažu u tekstu.

3.4.3. Iskazivanje rezultata statističkim merama Oblik analize podataka za konkretni istraživački problem zavisi: od sadržaja i prirode pedagoške pojave, od toga kakvi su podaci i koliki broj je prikupljen, od vrste skale sa koje potiču podaci, od vrste obeležja statističkih jedinica i od oblika raspodele frekvencija. Da bi se obavila valjana analiza rezultata istraživanja izračunavaju se statističke mere, utvrđuju se minimalna i maksimalna vrednost obeležja u skupu i zbir svih vred­ nosti, izračunavaju se mere oblika raspodele (kurtozis i skjunis), zatim mere prošeka obeležja (aritmetička sredina, mod, medijana), mere varijabilnosti (standardna devijaci­ ja, prosečno odstupanje, kvartilno odstupanje, varijansa, koeficijent varijacije), mere korelacije, zakonitosti oblika zavisnosti i stepena zavisnosti, zakonitosti razvoja (analiza vremenskih serija), mere relativnog položaja (percentili i percentilni rangovi), izračuna­ vaju drugi statistici (mere dobijene na uzorku istraživanja). Navedeni postupci pripadaju deskriptivnoj statistici. U korišćenju statističkih pokazatelja primenjuju se međunarodni standardi zaokruženi na praktične vrednosti gde god je to primereno (sa lokalnim ekvi­ valentima u zagradi). Merenje pojava zasniva se na normalnoj raspodeli sa kojom se upoređuje empirijska raspodela. Utvrđivanje oblika raspodele, tj. konstatovanje da li raspodela fre­ kvencija statistički značajno odstupa od normalne raspodele, je li to odstupanje slučajno variranje ili nije, prioritetan je zadatak istraživača. Minimalan zahtev u informisanju čitalaca o merenju su: veličina uzorka, prosečna vrednost i standardna devijacija za numeričke skale ili proporcija za nominalne skale. Kod statistike zaključivanja to su: ishodi postupka ocenjivanja parametara (interval poverenja) ili statističkih testova (vrednost statistika, broj step>eni slobode i p-vrednost), uz njihovo istovremeno opisivanje u samom tekstu. Daju se informacije o početnim merenjima u istraživanju i poredenja sa merama u naučnim radovima u kojima su saopšteni slični rezultati. U interpretaciji statističkih rnera mora se obezbediti konzistentnost između numeričkih informacija i njihovog opi­ sivanja i tumačenja u samom tekstu, sa ciljem da se pomoću njih potkrepe i ilustruju tvrdnje u tekstu. U fazi obrade podataka prisutna su i nepravilna izračunavanja pojedinih statistič­ kih mera. Jedan od najčešćih propusta je izračunavanje procenata iz malog broja poda­

158

NI. Kundačina —V. Banđur

taka (manjeg od lOO istraživačkih jedinica), koji u tom slučaju ne daju nikakvu pouzda­ nu predstavu pedagoške pojave. Premda, veličina uzoraka istraživanja zavisi od željene preciznosti rezultata, varijabilnosti pojave koja se ispituje i frekvencije pojave, potrebno je u njihovom formiranju imati u vidu i aspekt statističke obrade podataka. Budući da ispitanici, kao istraživačke jedinice, imaju određene karakteristike, a u uzorku istraživa­ nja mogu se pojaviti i slučajno, to zaključivanje koje obično sledi nakon izračunavanja određenih statističkih mera iz premalog broja podataka je neopravdano. Samo pretvara­ nje apsolutnih frekvencija u procente frekvencije, opravdano je tek kod većeg broja re­ zultata. Isto tako, i preveliki procenti koji reprezentuju neku pojavu za čitaoca su nera­ zumljivi —da shvati koliko je puta nešto veće, u odnosu na bazu poredenja. Propusti u primeni statističke metode pojavljuju se i u upotrebi procenata, kad se male razlike među grupama tretiraju kao stvarne razlike. Nleđutim, ne samo male, nego i nominalno velike razlike mogu nastati slučajno. Izračunavanje procenata služi samo za grubo upoređivanje grupa, tj. za tačniji opis nađenih pokazatelja. Isto tako, izračunava­ nje prošeka procenata nije prosto izračunavanje njihove srednje vrednosti, već se u ob­ zir mora uzimati broj slučajeva kod svakog procenta. Teškoće se javljaju i u posmatranju procentnih promena dva ili više brojeva u toku vremenskog intervala, pri čemu se u izračunavanju procenata preporučuje korišćenje geometrijske sredine. Prigovor u primeni srednjih vrednosti odnosi se na pedagoški nepravilan postu­ pak izračunavanja i upoređivanja ,,prosečnih“ školskih ocena školskih odeljenja, razre­ da i škola. S obzirom na to da je izračunavanje aritmetičke sredine dozvoljeno samo na onim brojčanim podacima koji po svojim karakteristikama pripadaju najmanje takozva­ noj intervalnoj skali merenja, a školske ocene pripadaju samo ordinalnoj skali koja služi samo za označavanje redosleda, to je izračunavanje prošeka sa ocenama besmisleno i neopravdano. Nleđutim, to je svakodnevna pojava u školskoj praksi. Razlike između stvarnih veličina znanja koje pokazuju susedne ocene nisu podjednake kao što su razli­ ke između brojeva kojima su susedne ocene označene. U korišćenju aritmetičke sredine kao mere srednje vrednosti, u smislu zamene za kvantitativni niz podataka koji sadrži ekstremne vrednosti, mogu se bitno prikriti neke njegove značajne karakteristike. Time se velike razlike svode na prošek koji lažno pri­ kazuje pravo stanje stvari istraživane pojave. Isto tako, nije opravdano računati ponderisanu aritmetičku sredinu kao meru prošeka jednostavnim sabiranjem nekoliko aritmetič­ kih sredina, a zatim taj zbir deliti s brojem aritmetičkih sredina koje se sabiraju. U radu sa statističkim podacima nije opravdano sabirati „sirove“ (bruto) bodove nekog učenika postignute na više različitih testova. Ta greška je prisutna u skorovanju bodova kandidata na kvalifikacionim ispitima na fakultetu, npr. kod testa informisano­ sti, testa maternjeg jezika i bodova izračunatih po osnovu opšteg uspeha u srednjoj ško­ li. Sirove skorove je na osnovu rezultata svih kandidata potrebno prethodno pretvoriti u standardizovane z-vrednosti, te na osnovu zbirova tih mera sa dva ili više testova vršiti rangiranje kandidata. Prilikom interpretacije koeficijenta korelacije istraživači greše kada svoju inter­ pretaciju proširuju na međusobni odnos u visini korelacije, jer skala korelacije nema ka­ rakteristike racio skale. Isto tako, zaključivanje o postojanju odnosa uzrok —posledica ka­ da postoji izvesna povezanost među pojavama, predstavlja grešku. Izračunati koeficijent korelacije, kao izraz povezanosti, nije sam po sebi dovoljan pokazatelj da se radi o uzročno-posledičnoj povezanosti pojava koje se istražuju. Statistička metoda ne može nepo­

Akademsko pisanje

159

sredno da pokaže postojanje kauzalnosti, već samo asocijacije. Istraživači greše kada upo­ ređuju statističke podatke bez uzimanja u obzir faktora (okolnosti) koji su presudni za is­ traživane populacije. U izračunavanju vrednosti hi-kvadrat testa propusti nastaju kada se umesto apso­ lutnih i relativnih frekvencija u polja kontingencijske statističke tabele unose vrednosti obeležja, kada je uzorak istraživanja za te potrebe manji od 37 statističkih jedinica i ka­ da su pojedine teorijske frekvencije manje od 5. Kada je hi-kvadrat test suviše mali, kao i suviše veliki, može se smatrati da nisu slučajno nastali. Logika je da što je hi-kvadrat manji, to je verovatnije da se može prihvatiti pretpostavljena hipoteza, ali to ne mora bi­ ti uvek doslovno tako. Prihvatanje nulte hipoteze nije garancija d aje ta hipoteza istinita i ispravna. Boris Petz (1977) upozorava na jednu posebnost u statističkom zaključivanju, koja se ne nala­ zi u statističkim udžbenicima, da statistička obrada rezultata merenja može dokazati (uz određeni rizik greške, obično 1% ili 5%>) da neki fenomen postoji (da neka razlika izme­ đu dve aritmetičke sredine postoji među osnovnim skupovima, ili da neka korelacija po­ stoji u osnovnom skupu), ali se ne može dokazati da neki fenomen ne postoji. Npr. ako se među nekim varijablama ne utvrdi korelacija, to ne dopušta da se zaključi da korela­ cije u osnovnom skupu nema. Zaključuje se samo da se korelacija nije mogla ustanoviti. IVIeđutim, u naučnim radovima se mogu pronaći greške sa nepravilnim zaključkom u tom smislu. Utvrđena statistički značajna razlika ne mora uvek biti i praktično značajna. Če­ sto, u izveštajima istraživanja reč značajno se poistovećuje sa kvantifikatorom veliko, što nije ispravno. Sinonim za termin značajno je nije slučajno. Statistički značajna razli­ ka, sama po sebi, ništa ne govori o tome čemu tu razliku treba pripisati. Ponekad se ste­ pen značajnosti smatra automatskim pravilom za donošenje odluke o „prihvatanju“ ili „odbacivanju“ nulte hipoteze. Ne vodi se dovoljno računa o veličini uzorka istraživanja i drugim uslovima. Npr. ukoliko je uzorak istraživanja mali, hi kvadrat će biti značajan samo ako je nulta hipoteza pogrešna. Kod velikih uzoraka i mala odstupanja od nulte hi­ poteze mogu se pokazati statistički značajnim. Nije potrebno izvoditi izračunavanja do takvog stepena preciznosti koga ne omogućavaju sami podaci, jer to stvara lažni utisak egzaktnosti koja, u stvari, ne postoji. Već smo istakli da na sam izbor statističkih mera u obradi podataka utiče vrsta meme skale (nominalna, ordinalna, intervalna, omema) kojoj pripadaju podaci, u čemu se u praksi statističke obrade podataka često greši. Npr. izračunavanje koeficijenta vari­ jabilnosti može se primeniti samo na skalama koje imaju apsolutnu nulu, ali izuzetno i kod intervalne skale, ako se upoređuje varijabilnost u istoj varijabli. Ovaj koeficijent varijabilnosti se ne može koristiti ako se radi o dva različita testa. Da li će rezultati imati naučnu vrijednost zavisi od interpretacije. Sama interpre­ tacija treba da je neposredno u funkciji unapređivanja pedagoške prakse i širenja peda­ goške spoznaje. Teži deo posla u primeni statističke metode je upravo u interpretaciji rezultata u odnosu na izračunavanje statističkih mera. U interpretaciji se ističe ono bit­ no što pojedine vrednosti mera poručuju u odnosu na cilj i hipoteze istraživanja. Statistička metoda se koristi jezikom posebnih izraza i simbola sa jasno određe­ nim značenjem, koji omogućavaju tačno izražavanje i naučnu komunikaciju. S obzirom na to da statistički termini imaju i po nekoliko sinonima, te da standardi za statističke

160

M. Kundačina —V. Banđur

simbole koji se koriste u prikazivanju statističkih mera dobijenih na uzorcima i na osnovnim skupovima (statistici i parametri) u empirijskim istraživanjima nisu ustaljeni, to postaje određene nejasnoće u njihovoj primeni. Pri promeni rukopisa, u fazi izrade naučnog rada, iz jednog pisma u drugo pojavljuju se greške koje ne smeju ostati neotklonjene. Pisanje statističkih simbola ćiriličnim pismom umesto latiničnim se ne dopušta. Postupke statističke metode potrebno je koncizno prikazati u kratkom sadržaju, statističke pojmove definisani, objasniti skraćenice i simbole koji nisu postali standard. Nije dopušteno ostavljati podatke nekih veličina samo u procentima, bez apsolutnih vrednosti, ili bez bazne osnove za koju su izračunati. Rezultati istraživanja izraženi u vidu statističkih zapisa moraju biti razumljivi za širu stručnu i naučnu javnost. Zato je u naučnim saopštenjima, izveštajima, člancima, interpretaciju rezultata potrebno ,,prevesti“ sa statističkog jezika na jezik pedagoške struke. Bosiljka Đordević upozorava ,,da tehnika i statistika ponekad zasene čoveka i deluju zbunjujuće i zaplaše običnog čitaoca, kome je rad namenjen, ili učine nejasnim ono što bi trebalo da bude sasvim jasno i razumljivo“ (Đordević 1995: 481). U interpretaciji statističkih mera iznose se sve konstatacije o delovanju nezavi­ snih na zavisne varijable. Prikazuju se glavni rezultati, pa i oni koji ne podržavaju is­ traživačke hipoteze. Iznosi se zaključak o svakom primenjenom testu. Svaki eksperi­ mentalni uslov mere se iskazuje posebno. Mere srednje vrednosti treba da prate mere varijabilnosti. (npr. prosečan rezultat na skali ekološke orijentacije iznosi M = 42, uz 8,20). Rezultate statističkih testova treba prikazivati u skraćenom obliku (npr. F = 18,34; df = 1.6; p < .OOl ili F (1,6) = 18.34, p < .OOl). Potrebno je navoditi dobijene vrednosti, stepene slobode, nivoe značajnosti i granične vrednosti. U statističkoj inter­ pretaciji potrebno je navoditi manji broj konvencionalnih nivoa p, npr: .05, .Ol, .OOl). U radu je potrebno navoditi i veličinu učinka (prosečna razlika među grupama podeljena standardnom devijacijom), kako bi čitalac mogao suditi o razmeru delovanja nezavisne varijable, a ne samo o njihovoj razlici od nule. Za uobičajene statističke pokazatelje nije potrebno navoditi formule i reference. Ako se koriste formule, one se numerišu po redo­ sledu javljanja. Broj decimalnih mesta u izračunatim iznosima treba da odgovara potrebama sta­ tističke mere. Veći broj decimalnih mesta ne mora da znači veću preciznost i pouzda­ nost rezultata. Ustaljena je praksa da se procenti uvek zaokružuju na dve decimale, a vrednosti hi kvadrat testa na tri decimale. Konačan rezultat se izražava u broju decimal­ nih mesta, u kojem su bile izražene prethodne vrednosti. Statističko zaključivanje predstavlja proces saznavanja, i to postupkom uopštava­ nja o osnovnom skupu, na osnovu podataka iz uzorka. Generalizacija rezultata istraživanja je uopštavanje rezultata na druge osobe iz iste populacije i na iste li slične probleme i situacije. Generalizacija se obavezno podržava podacima. Statističko zaklju­ čivanje se izvodi kroz dva postupka: ( 1 ) formulisanje hipoteze u odnosu na problemsku situaciju i proveravanje te hipoteze na osnovu podataka uzorka; (2 ) upotreba podataka uzorka u cilju dobijanja procene o nekoj karakteristici osnovnog skupa, kao i o stepenu pouzdanosti koji smemo da pridajemo takvoj proceni.

A-kademsTco pisanje

161

Zaključivati o osnovnom skupu istraživanja može se na osnovu: (1) statističkog ispitivanja uzorka, (2) korelacije i (3) linije regresije. Prilikom svakog uopštavanja, čak i na osnovu brižljivo odabranog uzorka istraživanja mora se stalno imati u vidu greška uzorka. Zato je neopravdano uopštavanje na osnovu nalaza jednog uzorka. U interpreta­ cijama rezultata istraživanja potrebno je uvek naznačiti širinu statičke greške. Potrebno je dati informacije do koje mere dosežu zaključci primene statističkih testova. Zaključ­ ci, izvedeni na osnovu statističkih interpretacija, moraju da daju preporuke za dalja is­ traživanja, sa aplikacijama za primenu u praksi. U praksi naučnog izveštavanja zaključ­ ci se uglavnom svode na zaključke rezimea i zaključke perspektive. Na pogrešan izbor statističkih postupaka i mera mogu uticati nejasni ciljevi istra­ živanja i istraživačke hipoteze, neodgovarajuća istraživačka strategija, neodgovarajući izbor varijabli, neodgovarajući postupak uzorkovanja, neodgovarajući opis uzorka ispi­ tanika, nepoznata validnost i pouzdanost instrumenata, neodgovarajući dizajn istraživa­ nja i si. IVIeđutim, daleko teže posledice za istraživanje ostavljaju konkretni statistički propusti. Tako neodgovarajuća prezentacija deskriptivne statistika utiče da priroda em­ pirijskih nalaza bude nerazumljiva, dok neodgovarajuća statistika primenjena u opisu i /ili analizi podataka utiče na to da se podaci iskrivljuju i izvode pogrešna zaključivanja. Pogrešna izračunavanja statistika proizvode pogrešna zaključivanja. Suviše velika gene­ ralizacija zaključaka ugrožava eksternu validnost. U nekim radovima prisutno je mešanje statističke značajnosti sa pedagoškom značajnosti i si. Mora se imati u vidu da statistička značajnost ne implicira uvek i peda­ gošku značajnost. U procesu statističkog zaključivanja mogući su slučajevi da i*ezultati nisu logički povezani sa nalazima prethodnih istraživanja. Dobra prezentacija rezultata bi trebalo da poseduje sledeće tri osobine: (1) da su informacije o početnim merenjima u istraživanju saopštene; (2 ) čitalac treba da je pa­ žljiv u prepoznavanju problema višestrukih poredenja u studijama u kojima se saopšta­ va puno statističkih testova; (3) čitalac može da primeti nekonzistentnost između nume­ ričkih informacija i njihovog "opisivanja i tumačenja u samom tekstu. 3.4.4. Orafičko iskazivanje podlataka Grafikonima se prikazuju najvažniji rezultati istraživanja, dobijeni posmatranjem i merenjem. Njima se omogućuje u neverbalnom obliku ostvarivanje uvida u neke pojedinosti: podatke koji se najčešće javljaju, njihov odnos i raspored i tendenciju go­ milanja oko nekih tačaka; opšte oblike raspodele podataka, simetričnost ili asimetrič­ nost, modalnost, kurtičnost; strukturu pojave, po oblicima obeležja; odnose unutar jed­ nog obeležja, kao i između više obeležja; tendenciju kretanja pojave tokom vremena; prostorni razmeštaj statističkog skupa i eventualne računske greške. Dok tabele daju pre­ cizniji uvid u podatke, grafikoni su slikovitiji i brže upoznaju čitaoce sa trendom i opštim odlikama pojave. Tabele i grafikoni se nadopunjuju, ali ne ponavljanjem informacija već sadržanih u tekstu. Pored navedenog, grafičko prikazivanje podataka omogućuje: direktno očitavanje re­ zultata koji pripadaju pojedinim obeležjima, lakše razumevanje podataka, praćenje i pore­ đenje promena (uspone i padove) i donošenje zaključaka o pojavama na koje se odnose, kombinaciju s brojčanim načinom prikazivanja, konstrukciju p>omoću programa na raču-

162__________________________________________________________________________]V1. Kundačina —V. Banđur

naru, dobijanje očiglednije slike o proučavanju pedagoških pojava. Ovim se potvrđuje izre­ ka koja se pominje u udžbenicima metodologije; ,,Jedna slika vredi više od hiljadu reči“. I pored navedenih prednosti, grafički prikazi u naučnim radovima ne mogu za­ meniti tabele. Oni ih samo dopunjavaju, čine pojavu razumljivijom i lakše shvatljivom. Da bi se to postiglo, grafikoni treba da; (1) budu jednostavni i jasni za korisnike; (2) predstavljaju očigledne odnose i strukture; (3) da budu pregledni, a ne preopterećeni po­ dacima. Grafički se mogu predstavljati vrednosti ili serije statističkih podataka dobijeni posmatranjem i merenjem, na svim vrstama obeležja, posebno kvalitativnim (atributiv­ nim) i kvantitativnim (numeričkim). S obzirom n a e l e m e n t e k o ji s e k o r is te u k o n s t r u k c iji (geometrijski oblici, oznake ili simboli), grafikoni se dele na; (1) d i ja g r a m e , (2) k a r t o g r a m e i (3) s i m b o l i č k e f i g u r e . Izbor odgovarajućeg grafikona u prikazivanju statističkih podataka zavisi od; cilja istra­ živanja, prirode istraživane pojave, vrste statističkog obeležja (kvantitativno ili kvalita­ tivno) i merne skale sa koje podaci potiču. Uz grafikone, obavezno se navode; (1) redni broj grafikona, (2) naziv grafikona, iz koga se vidi mesto i vreme, (3) statističke vrednosti, (4) oznake jedinica 'mere, (5) oznake merila na kojem je grafikon ucrtan, (6) izVor podataka na osnovu kojih je nacr­ tan grafikon, (7) legenda koja objašnjava značenje pojedinih elemenata grafikona, (8) tekst koji prati grafikon. Naslov grafikona, koji ukazuje na pojavu koju prikazuje, treba da odražava stati­ stički skup, prikazan grafikonom. Numeracija grafikona se izvodi arapskim brojevima, redom kako se pojavljuju u tekstu, zasebno u odnosu na tabele. Broj i naziv grafikona se ispisuje ispod grafikona. Naslov grafikona može da bude izostavljen samo ako grafikon sledi odmah iza tabele na osnovu koje se crta. Grafikoni koji se crtaju na osnovu tabele koja je prikazana u publikaciji imaju isti naziv kao i tabela. Postoje četiri prihvatljiva i često korišćena oblika upotrebe naslova grafikona i svaki od njih može biti korišćen, ako se sledi kroz publikaciju. To su; (1) oblik paragrafa, (2) istureni oblik, (3) oblik blo­ ka i (4) oblik prevrnute piramide. U uputnicama u tekstu najavljuje se grafičko prikazivanje statističkih podataka s pozivom na redni broj grafikona. Pri tome nije dozvoljeno upotrebljavati izraze g r a f i ­ k o n izn a d , g r a f i k o n is p o d , n a r e d n i g r a fik o n . Grafikona se u tekstu najavljuje pre njego­ ve lokacije. Tekstualna diskusija koja objašnjava i prati grafikon nalazi se ispod grafi­ kona i poziva se na njega. Ona mora biti usklađena s grafikonom. Vrednosti merenja se unose u prostor grafikona koji je za njih najpogodniji. Slo­ va koja predstavljaju oznake treba da budu dovoljno velika i čitka. Nezavisna varijabla unosi se na apscisu, a zavisna na ordinatu. Izvor podataka unosi se ispod grafikona. l e ­ genda grafikona objašnjava značenje pojedinih elemenata grafikona, skraćenica i sim­ bola i daje osnovne statistike, odnosno parametre. Grafikon zajedno sa legendom za či­ taoca predstavlja razumljivu celinu. Legenda se locira desno ili ispod grafikona, i to na istoj stranici gde je ucrtan, samo ako je to potrebno. Sastavlja se tako što se prvo upišu simboli i grafički izrazi, a zatim u produžetku njihovo značenje. Ako na grafikonu osta­ ne neiskorišćenog prostora, na to mesto se može uneti legenda. Grafičko iskazivanje podataka je podesno za iskazivanje kvantiteta. Grafikonima se može prikazati velika količina međusobno povezanih podataka. Ponekad grafikoni nisu adekvatni svakoj vrsti statističkog obeležja, istraživačkih jedinica sa kojih podaci potiču.

Akademsko pisanje

163

Pri izboru grafikona potrebno je odlučiti šta grafički prikazati, na koji način i ko­ jom vrstom grafikona. Koji grafikon će se primeniti u prikazivanju rezultata zavisi od njegovih mogućpiosti i ograničenja, koja treba da su poznata stvaraocu —autoru naučnog rada. Žak Finci smatra da je važan kvalitet ilustracije u naučnom radu jednostavnost. ,,Komplikovane ilustracije traže napor čitaoca, temeljno razmišljanje o tome šta zapravo ona predstavlja i šta autor želi da istakne, analogna je nejasnom tekstu, teško razumlji­ vom stilu i neadekvatno odabranim riječima u tekstu“ (Finci i sar. 1992: 146). Zato tre­ ba biti odmeren, ne samo u broju, već i u složenosti prikazivanja podataka pomoću ilu­ stracija. Prema istom autoru, najčešće greške koje se javljaju u izboru grafikona su pri: izražavanju pojave u mirovanju i kretanju, udelu pojedinih delova u jednoj celini, distri­ buciji pojave, istraživanju gustine, frekvencije ili kombinaciji grafikona. Ne sme se do­ zvoliti da ilustracijama tekst bude stavljen u drugi plan, niti da on bude samo komentar ilustracija, tabela i grafikona. Grafičko iskazivanje podataka, prema mišljenju mnogih metodologa, češće je prateće, dopunsko, ilustrativno. Grafikoni zamenjuju tabele samo ako jasniji prikaz podataka u njima olakšava njihovo poređenje. ,,Svrha grafikona jeste poboljšavanje razumije vanj žT rezultata i upoređivanja na tumačenje njihova značenja“ (Marušić i sar. 2004: 89). Veoma je važno znati da se grafičkim prikazivanjem rezultata mogu otkriti i ra­ čunske greške. Međutim, u dvodimenzionalnim (kvadratima i krugovima) i višedimenzionalnim grafičkim prikazima, prave se česte greške. One se izbegavaju prikazivanjem pojave stupcima, pri čemu su razlike među podacima mnogo jasnije. Da bi se izbegle greške, kod trodimenzionalnog prikazivanja različitih količina (vrednosti), one se prika­ zuju sumom jednakih volumenskih jedinica, npr. umesto jedne veće kocke, prikazuju se tri jednako velike kocke. Ako se želi postići da raspodela frekvencija nekih rezultata bude tačnije prikaza­ na grafički, koristi se histogram frekvencija, dok je poligon frekvencija pregledniji na­ čin prikazivanja. Mora se imati u vidu da način grafičkog prikazivanja iste pojave može navesti na različite zaključke, koji mogu biti sasvim suprotni. Iako su prikazi istiniti, in­ terpretacija mora da je ispravna. Ako su u pitanju slične vrednosti i ako nema promena u smeru kretanja podataka bolje je koristiti tabele nego grafikone. U jednom naučnom radu se mogu kombinovati grafikoni, ali samo na osnovu po­ trebe da su međusobno povezani i da čine celinu, a ne radi estetskog izgleda i interesantnosti. ,,Njih ne treba pripremiti tako da se pokažu rezultati, već tako da se probra­ nim svrhovitim podacima obrazlože autorove tvrdnje“ (Silobrčić 1994: 8 8 ). Grafikoni ne treba da budu zamena za tekstualni opis, već se u tekst unose da istaknu neke važne odnose, i to nikako na složen način. Pri pozicioniranju grafikona u tekstu naučnog rada daje se prednost ređanju jednog iza drugog, nego jednog pored drugog. Ako je na osama koordinamog sistema predviđeno lociranje dosta jedinica, tada je potrebno izvršiti njihov prekid. Numerički podaci na kojima se grafikon zasniva treba da se nalaze u propratnoj tabeli, ako nisu obuhvaćeni u samom grafikonu. Pri crtanju grafikona potrebno je obezbediti da ose budu jasno označene, sa naznačenim memim jedinicama. Ovome se mogu dodati neki zahtevi, koji mogu podići grafičku verodostojnost i grafičku izvomost na veći nivo, ako se u žižu stavlja sadržaj grafikona, a ne izgled. Ilustracije u obliku grafikona povećavaju interesovanje za uočavanje i praćenje pojava koje se na taj način iskazuju. Količina informacija koje se mogu saznati iz grafi­

164

M. Kundačina —V. Banđur

kona zavisi od osposobljenosti čitalaca da ih sam identifikuje. Pri sagledavanju grafič­ kog prikaza neke pedagoške pojave zaključak se donosi tek kad se uporede razmere vrednosti skale koja je primenjena na osama koordinamog sistema. Ose treba prekinuti ako je u pitanju veliki broj jedinica. Odnose, oblike i tendencije ilustrovane grafikonom čitalac će bolje uočavati nego na tabelama i iz teksta. Na osnovu jednog pogleda treba da se shvati svrha zbog koje je grafikon prezentiran u radu. Prednost upotrebe grafikona je što čitalac na manjem prostoru u odnosu na tekst locira pojavu i na osnovu podataka koji su očigledni i sažeti uočava odnose i zakonitosti, ima uvid u pojedinosti i razumljive poru­ ke bez dodatnih objašnjenja. Kvalitetno urađeni grafikoni povećavaju razumevanje slože­ nih grupa brojčanih podataka i ostavljaju opšti utisak o naučnom radu. Primenom računarskih programa omogućuje se: izrada ilustracija, slobodnoručno crtanje i bojenje; korišćenje već pripremljenih setova grafičkih simbola i oblika; brisa­ nje, kopiranje, crtanje grafika u dinamici i raznim dimenzijama, premeštanje grafičkih elemenata; skeniranje fotografija i njihova dalja obrada; vizuelizacija rešenja i njihova analiza, pre nego što naučni radovi budu odštampani. Time se postiže željeno dizajnira­ nje naučnih radova. Fotografije bi trebalo da budu ubedljive sa dovoljno kontrasta. Pri crtanju dijagrama, kao vrste grafikona, potrebno je pridržavati se sledećih pravila: ( 1 ) da se prikladno izabere razmer širine i visine dijagrama, (2 ) da se n aje d ­ nom dijagramu ne prikazuju više od tri pojave, (3) da se uz dijagram navedu svi iden­ tifikacioni elementi. Praksa je da se pri konstrukciji dijagrama, radi očiglednosti, du­ žina ordinatne ose utvrđuje na osnovu dužine apscisne ose. Visina dijagrama iznosi 3/4 apscisne ose. Grafičko prikazivanje ima i svoje nedostatke: vizuelni utisci, zbog različitog me­ rila na apscisnoj i ordinatnoj osi različiti su i subjektivnog su karaktera; ne pruža mo­ gućnost sagledavanja unutrašnjih odnosa pojava; manje je precizno u odnosu na nume­ ričko prikazivanje; zahteva dosta vremena za izradu i potrebno je prethodno grupisane i tabelirane podatka. Složenost i sporost izrade grafikona utiču na autore da se više kori­ ste tekstualnim, šematskim i tabelamim predstavljanjem statističkih podataka. U grafič­ kom prikazivanju rezultata može biti i manipulacije, sa ciljem da se prenese i ilustruje onaj iskaz koji više podržava namere autora, a ne onaj koji je verodostojan prikuplje­ nim podacima. Ukoliko se u naučnim radovima koriste ilustracije iz štampanih izvora, potrebno je pismeno odobrenje vlasnika autorskih prava, koje treba priložiti redakciji časopisa. Ako se koriste slike kao zaštićena svojina, moraju se navesti izvori (gde se nalaze). Gra­ fikoni i tabele pronađeni na Intemetu i skenirani ne mogu se koristiti kao slike, već ih treba nacrtati uz ispravno navođenje izvora.

3.4.5. Interpretacija i diskusija rezultata Uz neverbalne oblike iskazivanja podataka (brojčano, tabelamo, grafičko iskazi­ vanje i pomoću statističkih mera) koristi se i tekstualno objašnjavanje. Tekstualni deo sadrži informacije bitne za njihovo razumevanje. Neki metodolozi glavnu radnju istraži­ vača u ovoj etapi —analizu, sintezu, ocenu i formulisanje zaključaka —nazivaju i inter­ pretacija. podataka (činjenica).

Akademsko pisanje_________ ____________________________________________________________________________165

Ukoliko su se sve prethodne etape istraživanja (izbor i teorijska analiza problema istraživanja, izrada istraživačkog projekta, prikupljanje i obrada podataka, iskazivanje podataka brojčano, tabelamo, grafički i pomoću statističkih mera) dobro realizovane i onako kako je projektom planirano (zamišljeno), onda neće biti teško dati interpretaciju (analizu ili „diskusiju“) rezultata istraživanja. Dok se analizom podataka (kvantitativ­ nom, statističkom analizom) dolazi do rezultata istraživanja, interpretacija, kvalitativna i strukturalna analiza, polazi od njih. Interpretacijom se, pre svega, utvrđuju, analiziraju, tumače, obrazlažu i osmišljavaju rezultati i veze između pojedinih rezultata, dobijenih u izvršenom istraživanju, kao i između njih i rezultata drugih (srodnih), ranije obavljenih istraživanja. U interpretaciji se, dakle, od činjenica (rezultata istraživanja) „prelazi na razmišljanje i zaključivanje o njima“. To je i razumevanje rezultata (naročito u akcionim istraživanjima) i odgovor na pitanje šta praktično i/ili teorijski znače dobijeni rezul­ tati istraživanja. Interpretacija i zaključivanje u istraživanjima naziva se još i „završna etapa“. Ona sadrži sledeće osnovne radnje: na osnovu obrađenih činjenica vrši se njihova anali­ za, zatim sinteza i uopštavanje, a potom formulisanje zaključaka (rezultata) obavljenog proučavanja, odnosno istraživanja. Svaki istraženi problem otvara nove dileme i nove probleme za buduća istraživanja, pa je potrebno biti oprezan u izvođenju konačnih zaključaka. Prilikom interpretacije (analize i ocene) dobijenih rezultata istraživanja, neop­ hodno je, bez obzira na vrstu istraživanja, imati u vidu: problem (predmet), postavljeni cilj, zadatke i hipoteze istraživanja. Uostalom, interpretacija rezultata istraživanja i nije ništa drugo do celovit odgovor na pitanje: da li je problem (predmet) istraživanja rešen onako kako je planirano i da li su realizovani cilj i zadaci istraživanja. Istovremeno, to je odgovor na pitanje da li je postavljena hipoteza (ili više njih) potvrđena ili odbačena. Kraće rečeno, interpretacijom se na svaki postavljeni zadatak (istraživačko pitanje) i svaku postavljenu hipotezu mora dati veoma precizan, pouzdan i argumentovan, na či­ njenicama zasnovan odgovor. U ovom delu može se citirati literatura prilikom poređenja vlastitih rezultata sa prethodnim. Proces interpretacije započinje ^sticanjem glavnih saznanja i sumiranjem rezulta­ ta iskazanih brojčano, tabelamo, grafički i pomoću statističkih mera. Nakon toga se lo­ gički utemeljenom dedukcijom sa činjenica prelazi na razmišljanje i raspravlja o posto­ jećim saznanjima. Rezultati se tumače, izvode zaključci, opovrgavaju ili potvrđuju po­ stavljene hipoteze. Tekstualno se objašnjava i mali broj podataka koje nije prikladno prikazivati tabelama. Interpretacije rezultata istraživanja višestruko je uslovljena. U značajnije usiove (pretpostavke) za ispravnu interpretaciju (analizu i ocenu) rezultata dobijenih u obavlje­ nim istraživanjima spadaju: solidno poznavanje oblasti i problema (predmeta) istraživanja; poznavanje metodologije istraživanja, posebno pravilne upotrebe postupa­ ka (tehnika) istraživačkog rada. Ona ne sme da odlazi predaleko i nudi neopravdane za­ ključke. ,,Određeni rezultat istraživanja bit će glavni deo rukopisa i sve ostalo će služiti opisivanju, argumentovanju i komentari sanju te nove informacije“ (Silobrčić 2003* 35). Iskazane neverbalne rezultate prati analiza sadržaja verbalnih podataka koji se predstavljaju sažeto. Analizu prati diskusija, u odnosu na postavljene ciljeve i hipoteze istraživanja i projektuje smemice za zaključivanje. Da bi se tekst razumeo, mora da sadrži dovoljno podataka. Podaci izraženi rečima zauzimaju irinogo više prostora u

166

M. Kundačina —V. Banđur

odnosu na kvantitativne podatke. Radi se o tekstualnom iskazivanju podataka u kome su glavne radnje istraživača: argumentacija, deskripcija, analiza, sinteza, evaluacija rezultata drugih autora, upoređivanje, ocena, rezimiranje i formulisanje zaključaka. ,,Sve što je utvrđeno mora biti komentarisano, moraju biti objašnjene dobijene veze i razlike i sve to mora biti smešteno ujedan opštiji okvir, kako ne bi bilo trivijalno“ (Faj­ gelj 2004: 629). Osnovno načelo interpretacije rezultata je objektivnost. Dobijeni rezultati se tumače u kontekstu ranije izložene teorije i prethodnih, slič­ nih istraživanja, da bi se proširila ili promenila teorija iz koje je proizašao sam istraži­ vački problem. Budući da se i u Teorijskom pristupu problemu istraživanja raspravlja o rezultatima prethodnih istraživanja, ovde se raspravlja o sličnostima i razlikama dobijenih rezultata s onima koje su dobili drugi autori. Sagledava se kako se rezultati odnose prema postojećem znanju, kako figuriraju u kontekstu saznanja drugih naučnika. Objašnjavaju se razlike, ali se ne odbacuju mišljenja drugih autora. Traže se odgovori na otvorena pitanja. Rezultati koji otvaraju nove puteve istraživanja posebno se ističu. Ukoliko se do­ šlo do neočekivanih rezultata, potrebno je navesti moguće razloge njihovog pojavljiva­ nja. Ako dobijeni rezultati osporavaju postavljene hipoteze, traže se objašnjenja. Ako su hipoteze potvrđene, rasprava se usmerava na upoređivanje s drugim, sličnim istraživa­ njima i tumače se eventualne razlike među njima (Milas 2005: 84). Ako rezultati ne pot­ krepljuju hipoteze (suprotni su ili nisu značajni), potrebno je to objasniti. Ovaj deo in­ terpretacije je veoma važan, jer onemogućuje da proces zaključivanja bude nekorektan i da zaključci da imaju ozbiljne posledice. Dok se analizom podataka (kvantitativnom statističkom analizom) dolazi do re­ zultata istraživanja, interpretacija (kvalitativna i strukturalna analiza) polazi od njih. Interpretacijom se, pre svega, utvrđuju, analiziraju, tumače, obrazlažu i osmišljavaju re­ zultati i veze između pojedinih rezultata dobijenih u sprovedenom istraživanju, kao i iz­ među njih i rezultata drugih (srodnih) istraživanja. U interpretaciji se, dakle, od činjeni­ ca (rezultata istraživanja) „prelazi na razmišljanje i zaključivanje o njima“. To je i razu­ mevanje rezultata (naročito u akcionim istraživanjima) i odgovor na pitanje šta praktič­ no i/ili teorijski znače dobijeni rezultati istraživanja (Banđur i Potkonjak 1999: 308). Interpretacija nalaza sledi posle statističkog zaključivanja, bez uključivanja novih činjenica. Na primer, rezultati istraživanja jedne procedure samo na prigodnom uzorku ne mogu se interpretirati kao generalno prihvatljiva procedura. U teorijskoj raspravi sa­ gledava se povezanost među rezultatima, kako se novi empirijski podaci uklapaju u po­ stojeći model i na taj način se podvrgavaju naučnom sudu. Sagledava se po čemu se is­ traživanje razlikuje od prethodnih. Interpretacija podataka koji se odnose na jedan istraživački zadatak u okviru celi­ ne imenovane jednim podnaslovom započinje postavljanjem tog zadatka, a završava se potvrdom ili odbacivanjem postavljene hipoteze istraživanja. Posmatrano celovito, in­ terpretacijom rezultata istraživanja daje se odgovor na postavljeni istraživački problem. Interpretacijom podataka koji argumentuju analizu i ocenu dolazi se do odgovora na pi­ tanje da li je postavljena hipoteza (ili više njih) potvrđena ili odbačena. Ističu se oni rezultati koji su bitni za prihvatanje i odbacivanje postavljenih hipoteza. Kada se desi da se ne potvrde hipoteze istraživanja, istraživač je dužan da po­ traži odgovarajuća objašnjenja. Takva situacija može biti rezultat ili nerealno postavlje­

Ahademsko pisanje

167

nih ciljeva, zadataka i hipoteza, ili neadekvatnosti primenjenih metoda, postupaka i in­ strumenata istraživanja, grešaka u obradi dobijenih podataká i si.; može biti i rezultat dejstva nekih parazitarnih faktora (naročito u eksperimentalnim istraživanjima), koji su delovali, a na koje istraživač nije obratio dovoljno pažnje, ili za njih nije znao. Mogu postojati i drugi razlozi. Međutim, bez obzira na to o kom uzroku istraživanja se radi, istraživač je dužan da ga identifikuje ili bar u tom smislu učini određene pretpostavke. Kvalitativna analiza podataka zahteva korišćenje citata. Kvale smatra da bi di­ rektni citati trebalo da: a) rasvetle i budu povezani s opštim tekstom i istovremeno budu usklađeni s glavnim delom teksta; b) budu prikazani u kontekstu i popraćeni komentari­ ma i interpretacijama; c) budu posebno jasni, korisni i ,,najbolji“ od raspoloživih poda­ taka (,,biseri“ !); d) uključuju opis načina na koji su uređeni i e) budu ugrađeni u prirodni stil pisanja izveštaja (prema: Cohen i sar. 2007: 287). Pri interpretaciji su moguće različite logičke greške, koje se navode u svim udž­ benicima metodologije: ( 1 ) prebrza generalizacija (uopštavanje rezultata, dobijenih na nedovoljno velikom i nedovoljno reprezentativnom uzorku istraživanja); (2 ) zaključiva­ nje u krugu (ova greška se najčešće pojavljuje u oblasti dokazivanja uzročno-posledičnih veza); (3) zaključivanje na osnovu vremenskog sleda (takođe se najčešće javlja u oblasti dokazivanja kauzalnih veza); (4) skok u zaključivanju (npr. kada se slučajna ko­ relacija interpretira kao uzročno-posledična povezanost); (5) orijentacija na jedan uzrok, uz zanemarivanje ostalih (nedovoljno uvažavanje jednog od Milovih pravila —kanona — koje se figurativno može iskazati ,,mnoštvo uzroka i mešanje posledica“); (6 ) zaključi­ vanje na osnovu dela rezultata, koji iz određenih razloga ,,odgovaraju“ istraživaču i dru­ ge (Banđur i Potkonjak 1999: 310). U interpretaciji rezultata istraživanja pojavljuju se i sistematske greške (i o njima istraživači treba da vode računa), kao što su; ( 1 ) preterana deskripcija (ili „epska opšir­ nost“); (2 ) suvišna uopštenost (preveliko teoretisanje); (3) pozitivistička objektivnost (iznošenje velikog broja kvantitativnih podataka koji nisu teorijski osmišljeni —„robo­ vanje podacima“); (4) preferiranje apodiktičkih umesto hipotetičkih stavova; (5) istica­ nje cmo-belih kontrasta itd. (Banđur i Potkonjak 1999: 310). Diskutuju se rezultati istraživanja u odnosu na postavljene ciljeve i hipoteze i to bez ponavljana statističkih podataka iznesenih u prvom delu interpretacije, tj. rezultati­ ma istraživanja. Pošto nije dovoljno samo jedno empirijsko istraživanje da bi se proširi­ la ili promenila teorija koja je u pozadini samog istraživačkog problema, dobijene rezul­ tate treba povezivati sa rezultatima sličnih istraživanja. Potrebno je utvrditi da li se sla­ žu s dobijenim rezultatima, u čemu se slažu i postoje li razlike. Ako je došlo do neoče­ kivanih rezultata, trebalo bi navesti moguće razloge njihovog pojavljivanja. U ovom de­ lu rada zaključuje se na osnovu rezultata o njihovom odnosu prema cilju i osnovnim hi­ potezama istraživanja i donose zaključci da li ih dobijeni rezultati potvrđuju ili odbacu­ ju. Rasprava obuhvata pregled glavnih hipoteza, njihovo ugrađivanje i tumačenje u kon­ tekstu ranije izloženih teorija i prethodnih istraživanja. Potrebno je ukazati koliki je doprinos rezultata proveri određene teorije. A, Bloh kaže; ,,Ako činjenice nisu u skladu sa teorijim, moraju se odstraniti“. Nije potrebno iz­ voditi dalekosežne zaključke o doprinosu rezultata dokazivanju i opovrgavanju neke te­ orije. M^oguće je da proces zaključivanja bude nekorektan, a zaključci da imaju ozbiljne posledice. U raspravi se prepliću teorija, metodologija i rezultati. Goran Milas upozora­

168_________________________________________________________________________NI. Kundačina —V. Bandur

va ,,da objašnjenja ponuđena u raspravi odlaze predaleko, u odnosu na dobijene rezulta­ te ili korišćenu metodologiju, što je čest razlog nepovoljnih recenzija“ (2005: 83). U kvalitativnim istraživanjima analiza podataka započinje tokom prikupljanja po­ dataka, zbog gomilanja velike količine podataka i preopterećenosti, izdvajanja značajnih obeležja na koja se ubuduće treba usmeriti. Takva analiza, prema Cohenu, obuhvata: pro­ sijavanje, razvrstavanje, pregledanje i razmišljanje o njima, izdvajanje bitnih obeležja si­ tuacije; iznošenje glavnih naznaka pojava koje se istražuju; sastavljanje nizova ili grupa podataka, grupišući ih tako da deluju, pažljivo raščlanjivanje terenskih beleški, upoređiva­ nje, traženje razlika, združivanje i sređivanje postojećih beležaka. Namera je da se napravi korak od opisivanja ka objašnjavanju i stvaranju teorije. To se odvija kroz sledeće etape: upoređivanje rezultata grupa istovremeno i tokom vremena; upoređivanje odgovora datih u intervjuima s opaženim ponašanjem; analiza odstupajućih i negativnih slučajeva; raču­ nanje frekvencija pojava i odgovora; sakupljanje i pribavljanje dovoljne količina podata­ ka, što odvaja sirove podatke od analize (Cohen i sar. 2007: 148). Dokazivanje tvrdnji može se ostvariti: ( 1 ) logičkim zaključivanjem, citatima, (2 ) dokazivanjem primera, (3) upoređivanjem ili (4) analogijom. U interpretaciji podataka istraživač treba da uzme u obzir i da navede neočekiva­ na odstupanja od izabranog dizajna. Generalizacija nalaza se dozvoljava samo u odnosu na populaciju iz koje uzorak potiče, a ne na ispitanike ili situacije koje nisu uključene u originalni uzorak. Rezultati treba da budu logički povezani sa nalazima prethodnih is­ traživanja. U interpretaciji je potrebno statističku značajnost razgraničiti od obrazovne značajnosti. Kada se desi da se ne ostvare postavljeni zadaci i hipoteze istraživanja koja se sprovode, istraživač je dužan da potraži odgovarajuća objašnjenja. Takva situacija može biti rezultat ili nerealno postavljenih ciljeva, zadataka i hipoteza, ili neadekvatnosti pri­ menjenih metoda, postupaka i instrumenata istraživanja, grešaka u obradi dobijenih po­ dataka i si.; može biti i rezultat dejstva nekih parazitarnih faktora (naročito u eksperi­ mentalnim istraživanjima), koji su delovali, a na koje istraživač nije obratio dovoljno pažnje, ili za njih nije znao. Nlogu postojati i drugi razlozi. Međutim, bez obzira na to o kom uzroku se radi, istraživač je dužan da ga identifikuje ili bar u tom smislu učini od­ ređene pretpostavke. Kao što je već rečeno, druga važna radnja u okviru ove treće —završne etape u pedagoškim proučavanjima i istraživanjima jeste saopštavanje i korišćenje rezultata proučavanja i istraživanja. Rezultati razvijaju teoriju. Oni doprinose da je objasnimo. „Naučna objašnjenja se sastoje u prepoznavanju specifične pojave kao primera za opšte načelo ili zakon (Beck 2003: IO). Prepoznavanje nečeg kao „primera“ nekog određenog fenomena smatra se objašnjenjem nižeg reda. Kao objašnjenje višeg reda trebalo bi ob­ jasniti uzroke ove pojave i ostale nalaze. Doprinos dobijenih rezultata nauci je i osporavanje određene teorije koja se odnosi na istraživački problem. Pedagoška istraživanja, bilo da je reč o primenjenim, akcionim, eksperimental­ nim, soci ome trij skim, komparativnim, malim ili nekim drugim, prvenstveno se preduzi­ maju, kao što je već rečeno, radi unapređivanja —menjanja, popravljanja, poboljšavanja i rešavanja problema vaspitno obrazovne prakse. Ova istraživanja, dakle, imaju smisla samo ako su dobijeni rezultati primenjivi, na primer u školi, nastavi i drugim vidovima vaspitno-obrazovnog rada.

A-kademsko pisanje

169

Korisnici rezultata pedagoških istraživanja mogu biti, pre svega, nastavnici, stručni saradnici, direktori škola, učenici, njihovi roditelji, školski inspektori, voditelj i i nastavnici u obrazovanju odraslih, kao i drugi učesnici vaspitno-obrazovnog procesa. Dobijene rezultate, ipak, najčešće koriste i u sopstvenom radu primenjuju, naročito kada se radi o akcionim i malim istraživanjima, nastavnici istraživači, kako bi poboljšali (po­ pravili) postojeću pedagošku praksu, radi čega se pedagoška istraživanja u školi uglav­ nom i preduzimaju.

3.5. ZAVRŠNI DELOVI NAUČNOG DELA 3.5.1. Zaključci Zaključci su integralni deo naučnog rada koji predstavljaju njegovu sintezu, sažetak, rezimiranje već rečenog, obrađenog i pojedinačno zaključenog s aspekta doprinosa nauci. ,,Zaključak je zapravo, na sistematičan, koncizan i jezgrovit način izlože­ na sinteza svih relevantnih spoznaja, informacija, stavova, naučnih činjenica, teorija i za­ kona koji su izneseni u analitičkom delu naučnog dela“ (Zelenika 2000: 238). Konkretno, zaključcima se kritički evaluira istraživanje u celini. Mogu da se imenuju sintagmama Za­ ključak, Zaključne napomene, Umesto zaključka, Reč na kraju ili Opšti zaključak. Zaključci proizilaze iz utvrđenog istraživačkog cilja i zadataka, postavljenih hipo­ teza istraživanja i temelje se na podacima. Povezuju se sa pitanjima postavljenim u uvodu rada, s posebnim osvrtom na postavljenu tezu od koje se u istraživanju pošlo. Sistematič­ no i koncizno prikazuju osnovne informacije o sadržaju rada, ispravnost primenjenih na­ učnih metoda, opšte rezultate do kojih se došlo u istraživanju, doprinos razvoju nauke i preporuke o budućim aktivnostima (istraživanjima i praktičnoj primeni). Li Kuba i Džon Koking (2003) ukazuju na potrebu procene rada u odnosu na širi kontekst istraživačke oblasti i predlažu da u zaključke uđu sledeći zahtevi: ( 1 ) alternativni metodološki pristup izučavanju istog fenomena; (2) uključivanje dodatnih varijabli u analizu i (3) izučavanje drugih okolnosti da bi se razmotrilo pitanje pouzdanosti podataka. Zaključci se mogu formulisati u celo vi tom obliku ili u vidu pojedinačnih zaklju­ čaka, tako da predstavljaju poseban odeljak. TJ njima se iznosi suština rada, samo ono što jasno i nedvosmisleno proizilazi iz rezultata, dovoljnog broja činjenica i saznanja istraživanja, na materijalu koji je sadržajem dokumentovan, bez dodatne argumentacije, polemike, navođenja novih dokaza, citata, podnožnih napomena i poziva na izvore i bez ponavljanja pojedinačnih zaključaka istim rečenicama iz bilo kog drugog dela naučnog dela. Ali, ono što se smatra najvažnijim i najznačajnijim iz celog istraživanja (proučava­ nja i kritičke ocene literature u prvom delu, empirijskih nalaza i rezultata saopštenih u trećem delu), obavezno se mora dati u ovim zaključcima, koristeći koncizne i jezgrovite formulacije. Svi zaključci treba da počivaju na činjenicama, a glavni zaključci treba da predstavljaju sudove o hipotezama, da su potkrepljeni rezultatima, da su ukratko argumentovani, ali ne novim činjenicama. Svaki zaključak treba da bude samostalan i nezavistan od prethodnog i narednog zaključka. Svi iskazi u zaključcima treba da su da­ ti sa precizno određenom sigurnošću. Zaključak sadrži najvažnija rešenja postavljenog

170

.......... .... ........- ...................................... ........................

—

III.........III.................................I.- » .» — ..... .... ................................ ............... .... ................ ..... ......—.. .

............ .

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

i ■' ............................. ..... ................ .............. ...... ..................................................................... ..... ■i . ....... .......................... ..................

p ro b le m a istraž iv an ja, o d n o sn o sve o d g o v o r e n a p itan ja p o s ta v lje n a u te o rijsk o m d elu rada. O v e z a k lju č k e n e treba opterećivati p o je d in o stim a , d eta ljim a, n e p o tre b n im ilustra­ c ija m a i si., v e ć treba n avo d iti sa m o o n o s t o j e n ajh itn ije z a p re d m e t istraživ an ja, za z a ­ m is a o istra ž iv a n ja i d o b ije n e rezultate istraživanja. Z a k lju č c i se n a v o d e h ro n o lo šk i p re m a strukturi rad a, p re m d a im a p rim e ra d a ih autori n a v o d e p o zn ačaju . U z a k lju č c im a se ne g o v o r i o e k o n o m s k o j koristi i tro šk o v im a re a liz a c ije p rojek ta. N i je p re p o ru č ljiv o d a se zak lju čci num erišu red n im b ro je v im a , j e r p red stavljaju za sebn e pasuse. U n jih o vo j fo rm u la c iji o b ič n o se koriste izrazi: D a k le ..., P r e m a to m e.... Iz s v e g a o v o g p r o iz ila z i.... D a r e z im ir a m o .... N a o s n o v u r e č e n o g m o ž e m o za k lju čiti... B r o jčani p ok azatelji u za k lju č c im a unose se sam o k a o sum arni. P o sta v k e iz g la v n o g teksta u za k lju čk u se ne m o g u p on avljati istim fo rm u la c ija m a rečenica. P rilik o m iz v o đ e n ja za k lju ­ čak a treba iz b e g a v a ti ,,c m o -b e lu “ tehniku, stopostotna tvrđenja i isključivosti. T re b a se d r­ žati ta k v o g pristupa d a se tvrdnje ne izn o se sa p rev iše p o u z d a n ja ili sum n je u n jih o v u tač­ nost. N Io ra se im ati u v id u d a neki čitaoci p rv o čitaju zaklju čk e, p a se o n d a od lu ču ju da li d a čitaju rad. N a k ra ju z a k lju č a k a u k az u je se n a važn o st rezultata, n a n iv o ostvarenosti c ilja istraživ an ja, n a p itan ja k o ja su ostala o tvo ren a i p r e d lo g e p ra v a c a i m o g u ć n o sti b u d u ć ih teorijsk ih ra zm atran ja i e m p irijsk ih istraživan ja, n a p itan ja k o ja su ostala d a se jo š n a u č ­ n o o b ra d e i n a p rak tičn u korist o d istraživan ja. T i p re d lo ž i se p išu taksativno, u o b lik u kratkih i p re c izn ih rečen ica, b e z upuštanja u p o jed in o sti n jih o v e o rg a n iz a c ije i prim ene. T a k a v z a k lju č a k se n a z iv a z a k lju č a k — p e r s p e k t iv a . P o obim u, zaklju čci u m onografskoj p u blikaciji o d g o v a ra ju veličini u v o d a ili od sed am d o deset procenata teksta. U člancim a koji se o b ja v lju ju u n au čn im časopisim a nije prep)oručljivo d a se iz o sn o v n o g teksta p o seb n o izd vajaju zaključci. Z a k lju č k e ne treba da im aju enciklop>edije, rečnici, leksikoni, udžbenici i priručnici. S v e o v o g o v o r i d a iz ra d a za k lju č k a p re d sta v lja je d a n kreativn i p ro c e s i m isao n i n a p o r autora. ,,O n i su z a p ra v o ekstrakt, d e o o g o lje n o d su v išn e d o k u m e n ta c ije i a rg u ­ m en a ta“ (Z a k ić 20 0 0 : 6 9 ). P re m a N o v a k u N lilo š e v ić u , k on k retn o i k o n c iz n o p re d o č a v a n je rezultata istraži­ v a n ja u z a k lju č k u m o g u ć e j e n a tri načina: ( 1 ) d a se u z a k lju č n o m d e lu d a je o p is č in je ­ n ic a iz g la v n o g d e la rada, d a se p rv o istakne g la v n a m isao , id e ja k o ja j e v o d ila u istraži­ v a n ju a za tim d a se u n e k o lik o tačaka fo rm u liš e k o je su č in je n ic e u tvrđ en e, k a k o su o b ­ ja š n je n e , k a k v i su o d n o si u sp o stav ljen i i k a k v e su zakon itosti s a g le d a n e ; ( 2 ) z a s e b n o iz ­ v o đ e n je z a k lju č a k a , b e z n e p o s re d n o g o slo n c a na v e rifik a c iju h ip o te za , p a se tem elje na ap stra k c ija m a ili čak u tiscim a; ( 3 ) d o s lo v n o p o n a v lja n je z a k lju č a k a iz g la v n o g d ela rad a k o ji su iz v e d e n i p o h ip o tezam a. ,,U m o n o g ra fiji, k a o z a v rš n o m n a u č n o m d ok um en tu , d a ju se z a k lju č c i p o s v im h ip o tezam a, u studiji p o opštoj i p o s e b n im h ip o tezam a, a u sintetičkoj studiji p o g e n e ra ln o j i op štim h ipotezam a. T re ć i n ačin o b e z b e đ u je čvrstu v e ­ zu z a k lju č n o g sa g la v n im i u v o d n im d e lo m n a u č n o g rada, o b e z b e đ u je lo g ič k i sle d h ip o ­ teza, p re k o d o k a z a , n a za k lju č a k , a odatle na sistem z a k lju č a k a . N e d o s ta ta k j e što se u o v o m slu č a ju z a k lju č c i p o n a v lja ju i što ne sad rže b ilo k a k v o o b r a z lo ž e n je “ (M ilo š e v ić 2001: 3 4 6 ). O p šti z a k lju č c i ne m oraju, ali m o g u d a sadrže (o d v o je n o ) p r e d l o g e za d a lja istra ži­ v a n ja (o n o što j e istraživač u o č io d a b i trebalo d alje istraživati), što je , isto tako, vredan is­ traživački rezultat. U n ek im p e d a g o š k im istraživanjim a p o sle sao pštavan ja opštih za k lju -

,j

! ?

j ; J ( |

A k a d e m s k o p is a n je

171

čaJca d a ju se i p r e d l o ž i z a p r a k s u (rezultati d o bijen i istraživan jem se tako o p e ra c io n alizu ju d a se učine p rim e n ljiv im u praktičnoj p ed a go šk o j delatnosti). U „ stro g o “ n au čn im istraži­ v an jim a to nije n eo p h o d n o činiti, ali u p e d a g o š k im istraživan jim a u školi to t r e b a učiniti. M e đ u tim , česta j e p o ja v a d a zak lju čci n au čn o g rada ostaju b e z p rep o ru k a za d a lja istraži­ vanja, b e z ap lik acija z a p rim en u u praksi. Z a k lju č c i se sv o d e n a za k lju č k e rezim ea, a iz o ­ stavljaju zaklju čci perspektive. E p ilo g i završna reč n em aju d u b in u i širinu obuhvatnosti k a o zaklju čci.

3.5.2. Pogovor P o g o v o r j e d e o m o n o g ra fs k e p u b lik a c ije k o ji im a cilj d a p ro tu m a či n ek e o d b it­ nih karakteristika, p o sta n a k ili o d re đ e n e p ro b le m e k o ji se n a n ju o d n o se . S a d rž i n a p o ­ m en e, d o p u n e , p o d a tk e k o ji se o d n o se n a tekst k n jig e , n a m e n u k n jig e , štam p an je k n jig e ili n je n o g autora, nešto što se sm atra važn im , ali se n e že li m en jati p rv o b itn i tekst. N a l a ­ zi se n a k raju k n jig e , u v id u postsk riptum a, teksta n a p is a n o g p o s le s v e g a ; p iše g a autor k n jig e ili stručn jak k o ji p o z n a je n a u č n o -stv a ra la č k i o p u s autora; m o ž e d a g a p iše čak i iz d a v a č . P o g o v o r se p iše u p r v o m licu je d n in e . O d n o s i se n a o n o šta se d e s ilo p o s le p i­ san ja z a k lju č n o g d e la rada. P o g o v o r j e p o n am en i sličan p re d g o v o ru , ali j e o d n je g a o b ič n o kraći. U beletristici koristi se za taj p o ja m term in e p i l o g . Pogovor

Stigli sm o tako i do kraja naše rasprave, koja se m ože shvatiti kao točka za novi početak. O v u studiju počeo sam tvrdnjom d a j e područje kvalitativne m etodo­ lo g ije opterećeno brojn im tenzijam a i kontradikcijam a. T e tenzije nastojao sam is­ taknuti i problem atizirati u svakom p oglavlju . P o n o v n o ću ih rezim irati s ciljem da otvorim prostor za nove p olem ike koje će uroditi toliko potrebnim kvalitativnim studijam a: 1 . Č ije ćem o p ovijesn o nalijeđe i k o je bazične teoretske tradicije slijediti u skoroj budućnosti? 2 . K a k o ćem o proučavati ,,d ru g e“ , ako ne proučim o nas same? 3. K a k o form ulirati kodeks kvalitativne istraživačke etike? 4. H o ć e li n o ve interpretativne paradigm e nastati iz aktualnog konflikta ili u eventualnom konsenzusu? 5. K a k o će se p arad igm e stopiti u novoj sintezi ako se ona uopće dogodi? 6 . N a koji način kulturološke studije i etnološki m odeli kao i pom ažu će disci­ pline p rid o n ose kvalitativnoj m etodologiji? 7. K o je će se nove strategije i m etode istraživanja pojaviti? 8 . K a k o će sljedeća generacija kvalitativnih istraživača prihvatiti nove metode procesiranja podataka, kao i kompjuterski vođene program e i m odele analize? 9. H o ć e li postm odem ističko razd ob lje započeti n ovim fundam entalnim krite­ rijim a interpretativne „valjanosti“ i evaluativne „pouzdanosti“ pisan o g teksta? 10. K o je će m jesto imati pozitivizam i jo š uspješniji postpozitivizam u istraži­ vanju k o je nastoji obezvrijediti univerzalne vrednote i lokalne interpretacije čije p ostojan je v o d i istinskoj spoznaji i isticanju subjektivnih faktora u istraživačkom procesu?

172

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r 11. K o ju u lo gu igra „peti m om ent“ , uključujući p ro gram ev alu acije i analize u unapređivanju kreiranja jedinstvene razvojne politike? N e postoji definitivan o d g o v o r niti na je d n o od ovih pitanja. O n a sam o m ogu sugerirati d aljn ji sm jer naših istraživačkih napora koji će se vjerojatno kretati oko ovih pitanja: pozitivizam i postpozitivizam , krize reprezentacije i legalizacije, tret­ m an „d ru gih “ kultura i ,,drugih gla so v a “ , konflikt izm eđu znanosti i religije, im pli­ kacije nove tehnologije na kvalitativna istraživanja. A le k san d ar H alm i (2 0 0 3 ); S tra te g ije k va lita tivn ih istra živa n ja u p r i m i je n je ­ n im d r u š tv e n im zn a n o stim a , Jastrebarsko: N a k la d a Slap, str. 458.

Z a o z n a č a v a n je p o g o v o r a m o ž e se upotrebiti i sk ra ć e n ic a P . S. N e k a d se p o d p o ­ g o v o r o m o b ja v lju je i tekst re cen z ije ili kritički osvrt n e k o g n a u č n ik a n a o b ja v lje n i tekst, n e k a d i o svrt n a n au čn i o p u s autora.

4. JEZIK I STIL NAUČNIH DELA K a o š to a ljk a v o s t o d e l a o d a j e o m a l o v a ž a v a n je d r u š t v a u k o je s e u la zi, ta k o p o v r š a n , a ljk a v i r đ a v stil p o k a z u je o m a l o v a ž a v a n je č it a o c a , k o je o n s p r a v o m k a ž n ja v a t im e š t o g a n e čita.

A rtu r Šopenhauer U n a u č n im d e lim a , p o r e d sa d rža ja o k o m e autor p iše, v e o m a j e v a ž n o n a k o ji n a ­ č in iz ra ž a v a m isli, to je s t k a k a v j e n jih o v o b lik . T a j je z ič k i iz ra z m is li au tora, p r ila g o ­ đ e n c ilju teksta i kontekstu u k o je m se p o ja v lju je n a z iv a se stil p isa n ja . S ta n isla v F a jg e lj (2 0 0 5 ) ističe ,,p isa n je n au čn ih ra d o v a m o ra im ati, k a o p rv en stv en i c ilj, in fo rm is a n je n a ­ u č n e ja v n o s ti, a n e lič n e ek sp resije. Jezik, k o jim se p iše n au čn i rad, m o ra b iti g ra m atičk i is p r a v a n , a u se m a n tič k o m sm islu ja sa n i k o n cizan i stilski k o re k ta n .“ V a ž e ć a p ra v ila p is a n ja n au čn ih ra d o v a n a o d a b ra n o m je z ik u m o ra ju se u v a ža v a ti. „J ezik j e je d n o o d n a jv a ž n ijih , a k o n e i n a jz n a č a jn ijih n acio n aln ih i kulturnih v re d n o sti n a r o d a “ (F e k e te 2 0 0 6 : 1 2 ). A k a d e m s k o p is a n je zah tev a o d g o v o rn o s t autora p re m a je z ik u i p o s e d o v a n je v a ­ lja n ih je z ič k ih zn an ja, iz g ra đ e n u iz ra ž a jn u je z ič k u kulturu, o s e ć a n ja i p ro fe s io n a ln u o b a v e z u d a z a d o v o lji s v e e lem en te je z ič k e p raviln osti. S til p is a n ja i stil g o v o r a rezultat s u n a u č n ik o v ih s p o so b n o sti is k a z iv a n ja i sao p šta v a n ja m isli, n je g o v e in te lig e n c ije , s h v a t a n ja i m išlje n ja . A r t u r Š o p e n h a u e r ističe: ,,S am o onaj k o ji im a s o p s tv e n e p ra v e m i­ s li im a p ra v i stil“ . Stil p o d ra z u m e v a p o što v a n je p ra v ila je z ik a n a k o m e se d e lo p iše. D a b i a u to r te za h tev e isp u n io , p o tre b n o j e d a p o se d u je b o g a t fo n d reči n a u k e u k o jo j stva­ r a , ra z v ije n e je z ič k e iz ra ž a jn e sp o so bn o sti, konkretno, sp o so b n o st p r a v iln e u p o tre b e re­ č i s o b z ir o m n a zn ačen je, sp o so b n o st k o rek tn o g o rg a n iz o v a n ja re č e n ic e i p a s u s a i si. T e s p o s o b n o s t i se r a z v ija ju p isan jem . C ic e ro n k aže: ,,G la v n a j e stv ar d a p iš e š što više. P i ­ s a l jk a j e n a jb o lji i n a jiz v rs n iji tvo rac i učitelj iz ra ž a v a n ja .“ F i lo z o f C h a r ls M o r r is (1 9 3 8 ) r a z v i o j e sistem z a ra z u m e v a n je n a u č n o g je z ik a . T a j se sistem n a z iv a s e m i o t ik a i o b u ­ h v a t a tri p o d siste m a : s in ta k s u (o d n o s iz m e đ u p o je d in ih z n a k o v a u j e z i k u ), s e m a n tik u (z n a č e n je z n a k o v a i s im b o la p re m a o n o m e što o z n a č a v a ju ) i p r a g m a t i k u (o d n o s z n a k o ­ v a p re m a n jih o v im k o ris n ic im a ). Z n a k o v i su lin g v istič k e k o n v e n c ije , reči ili b ro je v i.

4.1. NAUČNI STIL PISANJA U V u ja k lijin o m L e k s ik o n u s tr a n ih r e č i i iz r a z a z a stil se k a ž e d a j e ,,n ač in p is a n ja i iz r a ž a v a n ja m is li“ (2 0 0 6 : 8 4 7 ). „ P ra v e reči n a p ra v im m e stim a — to čini p ra v u d e f in ic i ju stila“ ističe D ž o n a ta n S vivtn . P re m a Z o r a n u Iv a n o v ić u (1 9 9 6 ), p o s to je tri n a­ č i n a k a z iv a n ja , o d n o s n o tri k a te g o rije stila — k o l o k v ija l n i s til (stil u s m e n e reči i s v a k o ­ d n e v n o g g o v o r a ), s t a n d a r d n i stil (k o g a u p isan ju i g o v o r u k oriste o b r a z o v a n i lju d i) i

174

NI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

v u l g a r n i stil (k o ji se p o ja v lju je k a o uličn i ž a rg o n ). S tan d ardn i stil se koristi k a o n a u č n i, k n ji ž e v n o -u m e t n ič k i , a d m in is tr a tiv n i, n a u č n o -p o p u l a r n i i p u b l i c i s t i č k i stil. Ia k o svaki od

s tilo v a im a s v o je sp ecifičn o sti, ne p re d sta v lja ju p o s v e čiste k a tego rije. N a u č n i stil se n e g u je u p isan ju naučnih i stručnih dela, a karak teriše g a lo g ič k a z a sn o v a n o s t teksta i u p o tre b a v e lik o g b ro ja naučnih term ina, k o jim a se p re c iz n o o z n a ­ č a v a ju p o jm o v i, čin jen ice, m isli i ideje. ,,R ad na stilu j e d u g , m u čan i traži strp lje n je“ , k a že A rt u ro G r a f. V la t k o S ilo b r č ić p o d n au čn im stilo m p isa n ja p o d ra z u m e v a ,,n ačin is­ ticanja m isli i p rik a z a rezultata“ (2 0 0 3 : 90 ). P ra v iln im iz b o r o m fo n d a reči k o je autor koristi d a b i iz ra z io s v o je id e je u p isan ju n a u č n o g d e la o b e z b e đ u je se ja s n o st m isli. Ž o z e f Ž u b e r k aže: ,,K o d je d n o g stil nastaje iz m isli, k o d d r u g o g se m isa o rađ a iz stila“ . U p o t r e b a ad ek vatn ih reči n a p ra v o m m estu o m o g u ć u je d a se k o m p lik o v a n e stvari kažu n a je d n o s ta v a n n ačin i čine stil s v a k o g autora p re p o z n a tljiv im i v ečn im . Stil p isan ja se u s a v rš a v a s isk u stvo m , čitan jem i p isan jem . N a n je g a utiču in telektualn e sposobn osti, o b ra z o v a n je , opšta kultura, vlastito n au čn o stvaralaštvo, n au k a u k o jo j stvara, leksička, gram a tičk a , p ra v o p is n a i stilistička kultura. ,,N je g o v stil j e tačan otisak to ga k a k o je on m islio , on j e tačan otisak to g b itn o g sv o jstv a i o p šteg k v a lite ta n je g o v o g m išljen ja. Stil p o k a z u je n a im e f o r m a l n o sv o jstv o c e lo k u p n o g m išlje n ja je d n o g č o v e k a , s v o js tv o k o je m o ra u v e k d a ostane isto, p a m a šta i m a o č e m u on m is lio “ (Š o p e n h a u e r 1982: 2 2 ). N a u č n i stil p is a n ja im a s v o je p osebn o sti. O n e se o g le d a ju u iz la g a n ju i o b r a z la g a ­ n ju b ilo k o g n a u č n o g ili stru čn o g p ro b le m a . Stil se iz ra ž a v a iz b o r o m reči, sin tagm o m , fra za m a , ritm o m i o b lik o v a n je m rečen ica, fo rm ira n je m p asu sa, u g ra đ iv a n je m ilustraci­ ja , n a g la š a v a n je m p o s e b n ih m isli i rezultata. U n au čn oj literaturi (N I. Š a m ić, R. Z e le n ik a , Z . P o p o v ić , NI. S a k a n ) n a v o d i se više karakteristika n a u č n o g stila p isan ja. V a ­ ljan n au čn i tekst treba d a b u d e s a d r ž a ja n (p o in fo rm a c ija m a k o je iz ra ž a v a ), l o g i č a n (d a im a m is a o n o p o v e z a n e p o jm o v e unutar rečenice, te m e đ u re č e n ic a m a i p a s u s im a ), k o n ­ c iz a n (s a tačn o o n o lik o izražajn ih sredstava k o lik o j e p o tre b n o d a se p ren esu ja s n e m isli ili in fo rm a c ije , b e z su višn ih reči, m etafora, lo k a liz a m a ), m i s a o n (k o g n itiv n o orijen tisan ), r a c i o n a l a n (u p rik u p lja n ju č in je n ic a ), s is t e m a t ič a n (d a o b e z b e đ u je tok m is li), p r e ­ g l e d a n (d a sle d i g la v n u m is a o ), p r ik la d a n (ra z u m ljiv č ita o c im a ), p r e c i z a n (s a kon kretn o iz a b ra n im term in im a i re č e n ic a m a ), (sažet, d a sa m a lo reči isk a zu je m n o g o m i­ s li), j a s a n (d a im a potpu n tok m isli za čitaoce, b e z višezn ač n ih d e fin ic ija ), ta č a n (sa p ra v iln o u p o tre b lje n im re č im a i tačno istaknutim č in je n ic a m a ), s k la d a n (ad e k v a ta n o d ­ n o s d e lo v a teksta), r a z n o lik (u izm en i strukture rečen ica — je d n o s ta v n e i slo žen e, kraće i d u že, i u iz m e n i reči u r& c& nici), je z i č k i p r a v i l a n (d a se z a sn iv a n a p ra v iln o m iz b o ru ter­ m in a, k a k o b i se iz b e g la višezn ačn o st teksta), la k o s h v a t l ji v (d a se iz p r v o g čitanja ra zu ­ m e, b e z k o rišć e n ja e n c ik lo p e d ijs k e literature), o b je k t i v a n (d a u p o z n a je sa čin je n ic a m a b e z p re u v e lič a v a n ja i u m a n jiv a n ja ), je d n o s t a v a n (isk a z a n r a z u m ljiv im i n e d v o s m is le ­ n im re č im a ), u je d n a č e n (p ri up otrebi b ro je v a , im ena, sk raćen ica, s im b o la i n a z iv a ), p r i ­ r o d a n i o d m e r e n (b ir a n im term in im a u sk lađ en p rem a č ita o c im a ), z a n i m l ji v (d a im a ž ivo st u o p is iv a n ju ), k o n z is te n ta n (d a čini o rga n sk u i lo g ič k u c e lin u ), s tr u k tu r ir a n (d a v e ­ će c e lin e p o v e z u je unutar teksta), p o u z d a n (d a rep rezen tu je au to ro v u v o lju )), k o h e r e n ­ ta n (d a im a lo g ič k i p o v e z a n e r&č&nic&), f u n k c io n a la n (d a k o m u n ik a c iju u sm e ra v a p rem a o d re đ e n o m c ilju i svrsi, p isan je za o d ređ en e p o tre b e ), e tič k i z a s n o v a n (z a s n o v a n na iskrenosti, o tvoren osti, p o šten ju i skrom n osti au tora). ,,N Ierilo 'lep ó te' n a u č n o g stila bit će pre s v e g a n je g o v a fu n k cio n aln o st, n je g o v a p o g o d n o s t i u p o tre b iv o st u p ren o su in fo r­ m a c ija “ (S ilo b r č ić 2003: 2 3 ). S v e n a v e d e n e karakteristike d o b r o g n a u č n o g stila p isan ja su k o m p le m en tarn e . N i je ih je d n o s ta v n o ostvariti, p a se o d autora n a u č n o g d ela traži

175

A k a d e m s k o p is a n je

dosta zn a n ja i veštine. D a b i se u d o v o ljilo s v im za h tev im a p o tre b n o j e d a au tor d o b r o p o z n a je n au čn u o b la st i p r o b le m o k o m e piše, te d a svoj stil stalno u sa v ršav a. Z a h te v i za p o š to v a n je n a v e d e n ih norm i stila p isa n ja o stv a ru ju se n a ra zličite n a ­ čine. J a s n o ć a tek sta p o v e ć a v a se n a v o đ e n je m p rim e ra k o ji n a slik o v it n ačin o b ja š n ja v a ­ j u argu m en te, z a k lju č k e i slu že z a potk rep ljen je. S a ž e t o s t tek sta p o stiže se iz b e g a v a n je m d u g ih re čen ica, iz b a c iv a n je m n ep otrebn ih reči i o d s tra n jiv a n je m s u v išn o g . P r e c i ­ z n o s t tek sta p o v e ć a v a se tako d a se opštepoznate p o ja v e ne o b ja š n ja v a ju . ¡L o g ič n o s t tek ­ sta p o stiže se iz n o š e n je m m isli i m isao n ih celin a, je d n e za d ru g o m , pri čem u se koriste reči sm ern ice (n a jp re , zatim i si.). K ra tk o ć a teksta ne sm e se postizati n a štetu ja s n o ć e . S p o re d n e , m a n je v a ž n e segm en te u tekstu treba izostavljati ili svesti n a n a jm a n ju m o g u ­ ću m eru i iz d v o jiti (u čin iti ra z lič itim ) u o d n o su na o n o što j e bitn o, s ta v lja n je m u p o d ­ n o žn e n a p o m e n e ili istican jem d ru g im tip o m s lo v a i si. P o je d in o sti i sp o re d n o u tekstu ne sm eju n ik a k o d a z a m a g le i učin e n e v id ljiv im o n o bitno. N ln o g o n a p o m e n a u tekstu o te ž a v a p ra ć e n je m isli autora. N o v a k M ilo š e v ić (2 0 0 1 ) n a v o d i p ra v ila k o ja j e n e o p h o d n o resp ek to vati p rilik o m iz ra d e i p is a n ja n a u č n o g d ela. T a p ra v ila zah tevaju : d a se iz la g a n je ne p o č in je su v iše iz ­ d a le k a ; d a se ne un osi u d e lo o n o što n ije u n ep o sred n o j v e z i sa tem om ; d a se d e lo n e p re n a trp av a b e z n a č a jn im p o je d in o stim a ; d a se ne p o n a v lja o n o što j e n a neki način v eć re č e n o i n e ra z la ž e i o b ja š n ja v a o p širn o o n o što j e p o sebi d o v o ljn o ra z u m ljiv o . D o b r i m a k a d e m s k im stilo m p isa n ja o b e z b e đ u je se ja s n o ć a i p re g le d n o s t iz la g a n ja , ja s a n cilj n a ­ u č n o g d e la k o ji se p ro v la č i k ro z sve n je g o v e d e lo v e , o d n a s lo v a d o z a k lju č k a i s k la d ­ nost d e lo v a n a u č n o g d ela. V la t k o S ilo b r č ić (2 0 0 3 ) ističe n e k o lik o zahteva, k o jim a se p o stiže iz g ra đ iv a n je d o b r o g stila n a u č n o g p isan ja: ( 1 ) n e p re k id n o ra z m išlja n je o p o tre b a m a čitalaca; ( 2 ) z a ­ sn iv a n je ja s n o ć e o p is iv a n ja predm eta, za m isli i p la n ira n ja ra d a n a ja s n o ć i ra z m iš lja n ja autora; ( 3 ) p rid rž a v a n je lo g ič k o g re d o sle d a ; (4 ) n asto jan je d a s v e tvrd n je b u d u ja s n e , d o v rš e n e i p o tk rep ljen e, tj. u tem eljen e na p o d a c im a i iz b e g a v a n je re č e n ic a k o je p o č in ju re čim a m o g u ć e j e , v e r o v a t n o j e , m o ž d a \ (5 ) iz ra ž a v a n je m isli je d n o s t a v n o i sažeto; ( 6 ) o stv a riv a n je p recizn osti i tačnosti pri iz la g a n ju .

4.1.1. Strokturiranost naučnog dela S tru ktu riran ost n a u č n o g d e la p o d ra z u m e v a p o d e lu tem e n a m a n je c e lin e s p o d n a ­ s lo v im a i p o v e z a n o s t v ećih c elin a unutar teksta d a b i se o b e z b e d ila p ostu p n o st iz la g a ­ nja. O p šta struktura m o n o g r a fs k o g d e la o b e z b e đ u je se o r g a n iz a c ijo m i u z a ja m n o m p o ­ vezan oš ću svih d e lo v a i čin i n je g o v u k o m p o z ic iju , k o ju j e p o tre b n o što v iše raščlaniti u izrad i p la n a p isan ja. P o d e lo m ra d a n a d e lo v e o b e z b e đ u je se: p re g le d n o s t sa d rža ja rada, o rg a n iz a c ija i p rik a z iv a n je o sn o v n ih teza rada, p rav ilan ra sp o re d g ra đ e , re d o s le d p o je d i­ nih etapa p isan ja, o d n o s d e lo v a p re m a celin i i o d n o s m e đ u p o je d in im d e lo v im a , m esto ilu stracija u tekstu, ra z u m e v a n je p ro b le m a o k o m e ra d g o v o ri. S v i d e lo v i ra d a p o d re đ e ­ ni su g la v n o j z a m is li i g la v n o j istraživačk o j id eji i treba d a su s ra z m e m i z n a č a ju p o je d i­ nosti u o k v iru o d r e đ e n o g p ro b le m a . U n jim a m o ra biti ja s n o v id ljiv o o č e m u se ra sp ra ­ vlja. Z n a č a jn ijim p o je d in o s tim a p ro b le m a istraživan ja ustupa se v iš e p ro sto ra u radu , a sp o re d n im m an je. Iz a b ra n a struktura rad a treba d a o m o g u ć i p rezen taciju o sn o v n ih teza n a u č n o g d ela.

176____________________________________________________________

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

D a b i se d o š lo d o p očetn e v e rz ije strukture ra d a iz ra đ u je se p la n p is a n ja i to n a­ k o n iščita vanj a literature. K o n k re tiz a c ijo m id e jn o g p la n a iz la g a n ja iz v o d i se detaljan i kon kretan ra s p o re d građ e , d o n iv o a ra z v ija n ja p a su sa u tekstu. „ D a b i se to kvalitetno u ra d ilo p o tre b n o j e d a g ra đ a b u d e up ozn ata u d etaljim a i a s im ilo v a n a k a o celin a, d a se im a ja s n a slik a o tom e g d e šta p rip a d a i k o lik o zn ači k a o p o je d in o s t z a c e lin u “ (D e le tić 20 08 : 3 1 8 ). P ri p isa n ju teksta d o la z i d o p ro m en e strukture d e la i m e n ja n ja d e lo v a . P o je ­ d in a p o g la v lja p ro đ u v eći b ro j verzija. N e k i d e lo v i se s m a n ju ju i o g ra n ič a v a ju , irele­ vantni d e lo v i se iz b a c u ju iz rasp rave, a d e lo v i k o ji im a ju o d lu č u ju ć i zn ačaj jo š d etaljn ije se strukturiraju i a n a liziraju . P ri to m se iz b e g a v a sv ak i šem atiza m , p a struktura d e la m o ­ ra b iti p o d re đ e n a karak teristik am a teme. G la v n i tekst m o n o g r a fs k o g n a u č n o g d e la m o ž e d a b u d e p o d e lje n na: d e lo v e , g la ­ ve, p o g la v lja , p o t p o g la v lja , o d se k e i p asu se (p a r a g r a fe ). T e k s t d e l o v a n au čn e studije (o b ič n o d v a d o tri) d e li se n a m a n je za o k ru že n e celin e, g l a v e , i to n a jm a n je dve. P o g l a ­ v l ja su o s n o v n e strukturalne je d in ic e n a u č n o g i stru čn o g d ela , k o je p re d s ta v lja ju re la tiv ­ n o sa m o staln e i za o k ru ž e n e c e lin e i k o je su u v e z i sa c e lim tekstom . P o ž e ljn o b i b ilo d a su p o g la v lja p r ib liž n o iste d u žin e, ali tom e ne treba težiti veštački. N a k ra ju s v a k o g p o g la v lja m o g u se izvo d iti za k lju č c i, k o ji slu ž e k a o o s n o v a za iz ra d u sintetičkih z a k lju č a k a n a k raju n a u č n o g dela. U p o je d in im s lu č a je v im a k o rišćen a literatura se ra sp o re đ u je p o p o g la v ljim a . U m a n jim ra d o v im a (č la n c im a ) iz b e g a v a se p ó d e la n a p o g la v lja . Strukturiranje m o n o g ra fs k o g n au čn o g d ela n a d e lo v e , g la v e i p o g la v lja o m o g u ć u je za o k ru živ a n je p ro b le m sk ih celin a pri pisan ju i lakše p raćen je sad rža ja pri čitanju. T im e ra d za čitaoca p ostaje p regled n iji. P o re d toga što zaok ru žu ju sad rža jn o je d n u celinu, p o ­ g la v lja im a ju u lo g u d a s v o jim završetk o m o m o g u ć e čitaocu o d m o r i kon centraciju za n a­ stavak čitanja. P o g la v lja p o č in ju n a n o v im n ep arn im stranicam a m o n o g ra fs k o g dela. P o t p o g l a v l j a su strukturalne je d in ic e p o g la v lja . N a s lo v i p o t p o g la v lja n a u č n o g i

stru čn o g d e la b liž e o d re đ u ju n jih o v sadržaj. T a k o đ e se n u m erišu , im a ju p o s e b n e p o d n a ­ s lo v e i n e p o č in ju n a n o v im n e p a rn im stranicam a d ela. B e z p ó d e le n a p o t p o g la v lja n a ­ u č n o d e lo b i z a au tora b ilo teže pisati, a za čitaoca b i b ilo n e ra z u m ljiv o . P o t p o g la v lja se d e le u o d se k e , k o ji se o b e le ž a v a ju b ro je v im a ili p o d n a s lo v im a . U tok u p is a n ja p o je d in ih p o g la v lja m o n o g r a fs k o g d e la m o ž e d o ć i d o p ro m e n e n jih o v o g m esta u o d n o su n a p lan ira n u k o m p o z ic iju rada. A u t o r m o ž e d a ih m en ja, sk ra­ ću je, p ro širu je , ali sa m o tako d a sv a k o p o g la v lje p ro iz ila z i iz p re th o d n o g i n astav lja se n a sle d e ć e , ra z ja š n ja v a ju ć i o sn o v n i p ro b le m i d o k a z u ju ć i g la v n u m is a o istra ž iv a č k o g p ro b le m a . U p isa n ju n au čn ih ra d o v a u staljen a su d v a pristupa. P rv i pristup p re fe rira ra z m i­ šlja n je o sa d rž a ju k o ji se p ro u č a v a i istražuje, a tek n ak o n ,,sa z re v a n ja “ i ra zra d e m isli p ristu p a se p isa n ju teksta. D r u g i pristup p re fe rira p isa n je o d m a h , tako što autori u toku p is a n ja o b lik u ju tekst k a k o im d o la z e id e je i m isli, a n a k o n to g a m e n ja ju , d o p u n ju ju i sk raću ju . D e l o v i m o n o g r a fs k o g n a u č n o g dela, reči, rečen ice, p asu si, o d e ljc i, p o tp o g la v lja , p o g la v lja i g la v e m o ra ju biti in terakcijski p o v e z a n i i činiti g a h o m o g e n o m celin om . N a jv a ž n ije m isli o b ič n o se d a ju n a početk u ili na k raju rečen ice, p asu sa, o d e ljk a , p o tp o ­ g la v lja , p o g la v lja i c e lo g rada. N e k i d e lo v i ra d a ne m o ra ju se pisati o n im re d o m k o ji zah tev a k o m p o z ic ija , v e ć o n d a k a d a se z a njih p rik u p e n au čn i iz v o ri. K o d p rim e n e p ri-

177

A k a d e m s k o p is a n je

p o v e d a č k o g stila p is a n ja p re fe rira se h ro n o lo šk i i p rostorn i re d iz la g a n ja , d o k se k o d o p is iv a n ja p o la z i o d b liž e g k a d aljem , što opet z a v is i o d to g a k o ji j e n e p o sre d a n cilj u iz v o đ e n ju d o k a z a , sin teza ili an aliza. Z a o z n a č a v a n je strukturalnih d e lo v a m o n o g r a fs k o g n a u č n o g d e la u p o tre b lja v a ju se: ( 1 ) d e k a d n i sistem sa a ra p s k im re d n im b ro je v im a , ( 2 ) rim sk i b ro je v i, ( 3 ) s lo v a p o a b e c e d n o m re d u (v e lik a i m a la s lo v a ) i ( 4 ) reči. K o m b in a c ija o v ih m o g u ć n o s ti utiče na n ep re g le d n o st, p a se iz b e g a v a . U o z n a č a v a n ju strukturalnih d e lo v a m o n o g r a fs k o g d e la n a jč e šć e se p rim e n ju je d e k a d n i sistem arap sk ih redn ih b ro je v a , k o ji j e sistem atičan i p re g le d a n . Strukturalni elem en t v iš e g re d a m o ra d a sad rži n ajm a n je d v a strukturalna e lem en ta (je d in ic e , c e lin e ) n iž e g reda. U o z n a č a v a n ju se d o p u šta u p o treb a d o četiri d e k a d n e je d in ic e (n p r. 2 .1 .1 .1 .). U k o li k o j e n ek i sad ržaj p o tre b n o raščlaniti n a v iš e o d četiri d e k a d n e je d in ic e , p rim e n ju ­ j e se sistem arap sk ih b r o je v a s ra zlič itim o zn a k am a , ili sistem d ru g ih iz ra z a i zn ak o v a. Struk tu ra ln a n u m e r a c ija d e lo v a teksta

I DEO 1. G L A V A 1.1. P rv o p o g la v lje 1. 1. 1. P rv o potpoglavlje 1 . 1.2. D ru g o p otpo glavlje 1. 2. D ru g o p o g la v lje 1. 2. 1. P rv o potpo glavlje 1. 2. 2. D ru g o p otp o glavlje 1. 2. 3. T reće p otpo glavlje 2. G L A V A P ri o v a k v o m o z n a č a v a n ju , u sad ržaj n a u č n o g d e la u p isu ju se sa m o d e k a d n e j e d i ­ nice, d o k se sistem arap sk ih b r o je v a s ra zlič itim o z n a k a m a ili sistem d ru g ih iz ra z a i o z n a k a an alitičk i in k o rp o rira u tekst rada.

4.1.2. Izbor reči i formulisanje rečenica S v a k a n a u k a ra s p o la ž e s v o jo m te rm in o lo g ijo m , s v o jim stru čn im je z ik o m . O s n o v ­ ni sm islen i elem en ti (s tils k e je d in ic e ) s v a k o g je z ik a , p a i n a u č n o g su reči i rečen ice. K o m b in a c ija reči u lo g ič k e c e lin e o stvaru je se rečen icam a. Iz a b ra n im te rm in im a n a u č ­ nik iz g ra đ u je s v o ju te rm in o lo g iju i n jo m e se slu ži u p isa n ju ra d o v a . T u r g e n je v kaže: ,,N a svetu n e m a ništa ja č e ... i n e m o ć n ije o d r e č i!“ .

wSm

B u d u ć i d a se u s v a k o m p ro u č a v a n ju i istraživ an ju n a u č n o g p ro b le m a d o la z i d o m n o g o ra zn o v rsn ih p o d a ta k a i n astaje m n o g o n o v ih id e ja i m isli, te d a u p rip a d a ju ć o j n au ci p o sto ji v e lik i b ro j n au čn ih term ina, n a jzn a č a jn iji za d atak au tora j e iz n a la ž e n je ta­ k v ih je z ič k ih term ina, u d o s lo v n o m a ne u p re n e se n o m zn ačen ju , d a se shvate n je g o v e m isli i tim e u čin i tran sp aren tn im c e lo v ito delo. Istraživ ač treba d o b r o d a o d m e ri k o je će iz ra z e upotrebiti, d a b i p re c iz n o iz ra z io o d ređ en e p o jm o v e , n ajsa že tije i n ajtačn ije isk a ­

178_______________________________________________________________________ ]V1. K u n d a č in a — V . B a n đ u r z a o ž e lje n e m isli, a p o n e k a d u p o tre b io i različite reči k a k o b i iz b e g a o m o n o to n iju i stereotip iju . Šta će o d to ga uneti u tekst i k o jim re d o m (s is te m o m ) će to iz lo ž iti d a b i o b e z ­ b e d io č in je n ič k u p o tk rep ljen o st i argu m en to van o st s v o jih m isli, utiče n a stil pisan ja. N a u č n i stil p is a n ja p ostiže se d o b r im iz b o r o m i u p o tre b o m ad e k v atn ih reči, j e r za je d a n p o ja m p o s to ji v iše term ina. S v a k a reč im a je d n o o s n o v n o zn a č e n je i v iše d ru gih zn ačen ja. I z b o r v o k a b u la ra n a u č n o g stila p isan ja m o ra biti u s k la d u sa p otrebam a, inte­ re sim a, ste p e n o m zn an ja i ra z u m e v a n ja p oten cijaln ih čitalaca (n a u č n ik a , nastavnika, studen ata). Johan V o l f a n g G e te ističe: „ N e k e su k n jig e , čini se, n a p isa n e ne zato d a iz n jih u č im o , n e g o d a b is m o sazn ali k a k o j e autor nešto z n a o “ . U p isa n ju n a u č n o g ra d a p o tre b n o j e iz b e g a v a ti: d a v a n je p r e v e lik o g zn a č a ja v la ­ stitim rezu ltatim a; n e p re c iz n e izraze: stilske detalje i n e p o tre b n a ,,u k ra š a v a n ja “ ; s lik o v i­ te n ad ah n u te o p ise , k o ji s m a n ju ju ra z u m ljiv o st i n e p o tre b n o p r o d u ž a v a ju tekst; ličn e n o ­ te (p o z iv a n je n a seb e, s v o je j a i s v o je m iš lje n je ); su v išn e reči i fra z e („ p r o š l a i s t o r i ja “ , „ p o t e n c i j a l n i r i z i k “ )', p re v iš e stranih reči, term ine karak terističn e z a d ru g a p o d ru č ja n a ­ u k e; n o v e p o m o d n e reči (^ „ e d u k a c ija “ ) , ustaljen e fra ze , k lišee, apstraktne izraze, ž a r g o ­ ne, k n jišk e reči, k o lo k v ija ln e term ine, („ g e n i j a l a c “ , ,,p o m r a č e n u m “ )', ra z v u č e n a o b ja ­ šn jen ja, z a g o n e tn o iz ra ž a v a n je i n ep o trebn e obrte u re čen ici; p o n a v lja n je o n o g a što je v e ć re č e n o i p o n a v lja n je često k o rišćen ih reči; n e p ra v iln u u p o tre b u i n e p ra v ila n red re­ či; o p širn e iz ra z e ; k v a lifik a tiv e b e z k o n k re tn o g zn a č e n ja (^ „ s la b o “ , „ j a k o “ , „ č e s t o “ , , , r e t k o “ , ,,m n o g o “ , , , m a l o “ , „ s t o t i n e s l u č a j e v a “ , , , b e z b r o j p u t a “ , ,, g o l e m o “ )', }&z.ičk.e. i stilske n e p ra v iln o sti (,,w v e z i t o g a ''“', „ n a jo p t i m a l n i j i “ , ,,u s a d a š n je m d o b u “ , „ t r e b a m o d a “ , „ t r e b a m “ ) um esto p ra v iln ih sin tagm i (,,m v e z i s t i m “ , ,,o p t i m a l a n “ , ,,u s a d a š n je d o b a “ , „ t r e b a d a “ , „ p o t r e b n o m i j e “ ) ; arogantnost (^„kao š to d o b r o zn a m o '"'', „ o č i g l e d ­ no'"'', „ o p š t e j e p o z n a t o “ , „ s v a k to z n a “ , „ s v i s e s l a ž u “ , „ n e k i, m n o g i “ , ,,u m n o g i m s lu ­ č a j e v i m a “ , „ k a o š t o j e p o z n a t o “ )', n ep o trebn e fo rm u la c ije u in terpretaciji rezultata ( „ v e ć s m o u n a p r e d r e k l i “ , „ d a l j e ć e s e p o k a z a t i “ , „ p o n a v lja m '"'")', p ra z n e p ro c e n e ( „ n e s v iđ a m i s e “ , ,, d o p a d a m i s e “ , „ o v o m i z v u č i d o b r o “ , „ o v d e n e š t o n i je u r e d u “ )', n ep raviln a

g la g o ls k a v re m e n a i p ad e že; n eprirodne i ro go batn e p re v o d e ; rastav ljan je reči na kraju re­ da; p re v iše sin o n im a za isti p o ja m ; detalje k oji sm an ju ju ra zu m ljiv o st; osećajnosti, intim ­ nosti, cin izam , i iron iju; term ine karakteristične za d ru g e kulturne g ru p e i tradicije i si. U a k a d e m s k o m p isa n ju ra d o v a b ir a se o s n o v n o z n a č e n je reči, k o je će u o d re đ e ­ n o m kon tek stu n a jb o lje o d g o v a ra ti čitao cim a k o jim a j e tekst n a m e n je n i tim e iz b e ć i n e ­ ja s n o ć e . A r t u r Š o p e n h a u e r (1 9 8 2 ) ističe d a j e p o tre b n o u p o tre b lja v a ti takve reči k o je će čitao ca p risilja v a ti d a m isli u p ra v o o n o isto što j e i p is a c m islio . B ir a n e reči u z u p o treb u z n a k o v a in terp u n k c ije o d ra ž a v a ju autentičnost a u to ro v o g teksta. Iz tih ra z lo g a , autorim a n au čn ih ra d o v a u p isa n ju su n eo p h o d n i rečn ici m atern jeg je z ik a i stranih je z ik a , rečnici stranih reči u m a te m je m je z ik u i e n c ik lo p e d ije . R a tk o Z e le n ik a (2 0 0 0 ) iz d v a ja je z ič k e g re šk e k o je se često p o ja v lju ju u n au čn im ra d o v im a . T e g re š k e iz ra ž e n e su u o b lik u : (1 ) reči k o je o z n a č a v a ju re lativ n e p o jm o v e , k ra jn je n e o d re đ e n e : s la b o , ja k o , č e s to , retk o, m n o g o , m a lo , s to tin u s l u č a je v a , b e z b r o j p u ta , g o l e m o i si.; ( 2 ) izraza: o p š t e j e p o z n a t o , s v a k o to zn a , s v i s u s a g la s n i, k a o š to j e p o z n a t o i ( 3 ) fo rm u la c ija ; v e ć s m o u n a p r e d rekli, a j o š ć e m o s e v r a titi n a o v o p it a n je , d o l e ć e s e p o k a z a ti, p o n a v l ja m . O v im re čim a treba dodati i d ru g e reči k o je su n e p o ž e lj­ n e u stručn im i n a u č n im d e lim a ; im a, p o s t o ji , s m a tr a m , m is lim , n e k o . B u d u ć i d a n au k a ne p o z n a je n ac io n aln e gran ic e, u p isa n ju n au čn ih ra d o v a p re u z i­ m a ju se iz d ru g ih je z ik a oni stručni izrazi za k o je ne p o sto je ad ek v atn i term ini u je z ik u

AJcadem sko p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 179

k o jim se slu ži autor. M n o g e reči iz klasičn ih je z ik a (g rč k i i latin sk i), a i reči e v ro p sk ih je z ik a (e n g le s k i, fran cu sk i, ruski, n em a čk i i italija n sk i) p o stale su in tern acion aln e i ušle u srpski je z ik . M e đ u tim , u p o tre b a stranih reči i izraza, k o je nisu p o sta le sastavni d e o s rp s k o g je z ik a d o z v o lja v a se sa m o u slu čaju ak o d o p rin o se ra z u m e v a n ju teksta. F e ren c K e lč e i k a že : ,,P oštu j i u či je z ik e d ru g ih o b ra z o v a n ih n aro da, ali n ik a d ne z a b o ra v i: k a o što j e u č e n je stranih je z ik a lep o , tako j e u p o treba v lastito g je z ik a d o k rajn jih m o g u ć n o ­ sti d u ž n o st“ . U tekstu se u z p rv o n a v o đ e n je n e k o g s p e c ifič n o g n a z iv a za n ek i p o ja m ili izraz d a je n je g o v a d e fin ic ija i o b ja š n ja v a šta se p o d n jim p o d ra z u m e v a . U p o tr e b lje n e re ­ či stran o g je z ik a m o g u se o zn a čavati n a v o d n ic im a i p o lu n a v o d n ic im a , stavljati u z a g ra ­ d e ili isticati k o s im s lo v im a (ita lik ). Iz a n ep rirod n ih p re v o d a , u z a g ra d i n a stran om j e z i ­ ku, isp isu ju se o rig in a ln i iz ra z i n a stran om je z ik u . M is li, id e je , o b a v e š te n ja autora k o ji treba d a b u d u z a p isa n i u tekstu iz ra ž a v a ju se re č e n ič k im s k lo p o v im a . Jedna id e ja autora stavlja se u za se b n u , ja s n o iz g ra đ e n u re č e n i­ cu k o ju k arak teriše struktura, o d n o s reči u njoj i v e z a s d r u g im re čen icam a. Jasnost re ­ čen ice p o stiže se p ra v iln im iz b o r o m reči i n jih o v im ra s p o re đ iv a n je m u rečen ici (s u b je kat, predikat, a za tim o d re d b e i d o p u n e ) i iz b e g a v a n je m in v e rz ija . D a b i se o b e z b e d ila ra z u m ljiv o s t teksta p o tre b n o j e koristiti kratke rečenice. N i j e o p r a v d a n o iz d v a ja ti u z a ­ se b n e re čen ice s k lo p o v e u k o jim a j e izo stav ljen objekat. P r ilik o m n o v ih čitan ja teksta, au tor p ro m e n o m o d re đ e n ih term ina, k o r ig o v a n je m i d o p u n ja v a n je m p o v e ć a v a ja s n o ć u i je d n o z n a č n o s t p o jm o v a i rečen ica. U tekstu rečen ice ne z a p o č in ju c ifra m a , niti se osta­ v lja ju sa n e d o re č e n im p o jm o v im a i n etačn im tvrdn jam a. P r e p o ru č u je se fo rm u lis a n je re č en ica različite vrste, o b lik a i d u žin e. N e k i autori ( V . S ilo b rč ić , M . G a č ić ) sm atraju d a p ro s e č n o d u g a č k a re č e n ic a treba d a sad rži deset reči. D r u g i au tori (J. S a v ić ) u sp o sta ­ v lja ju g o rn ju g ra n ic u n a trideset d o četrdeset reči. D u ž e re č e n ic e se p rim e n ju ju z a s a o p ­ štav a n je k o m p le k s n ih m isli, ali su teže z a ra z u m e v a n je i p a m ć e n je . M e đ u tim , kratke re ­ čen ice su lak še za ra z u m e v a n je , ali n e d o p rin o se iz g ra d n ji v e ć ih c e lin a i istican ju v a ž n i­ jih m isli. U tekstu ne m o g u d a ostanu d v o s m isle n e i s u v iše kratk e i d u g a č k e rečen ice. A le k s a n d a r H a lm i (2 0 0 3 ) p ra v i ra z lik u iz m e đ u je z ik a u k v a n titativ n im i je z ik a u k v a lita tiv n im istraž iv an jim a . U k van titativn im istra ž iv a n jim a ra d i se o „ je z ik u v a rija ­ b l i “ , k o n cep ata, o p e ra c io n ih d e fin ic ija i in dik atora k o ji g o v o r e o o d re đ e n im re la c ija m a iz m e đ u p o ja v a . U k v a lita tiv n im istra ž iv a n jim a je z ik se o d n o si n a in terpretaciju i ra z u ­ m e v a n je s m isla i z n a č e n ja n ek e ak cije, d o g a đ a ja ili u o p šten e lju d s k e k o m u n ik a c ije . T a j je z ik j e s lo b o d a n i n e fo rm a la n . K v a lita tiv n a istraživ an ja slu ž e se v iš e lite rarn im o b li­ k o m p isan ja, ž iv o tn im isk u stv o m , in tu icijo m i im a g in a c ijo m . U p isa n ju n au čn ih tekstova iz b o r stručnih iz ra z a i te rm in a p r ila g o đ a v a se k a te g o ­ riji k o risn ik a. A k o j e d e lo n a m e n je n o n au čn icim a isto g p ro fila , p iše se stro g im n a u čn im stilom . M e đ u tim , a k o j e d e lo n am e n je n o široj čitalačk oj p u b lic i, k o n k re tn o p rak tičarim a i p re d v iđ e n o d a se o b ja v i u stru čn o m listu, n je g o v je z ik , stil i stručnu te rm in o lo g iju p o ­ trebn o j e p o jed n o stav iti, sm anjiti b ro j stručnih iz ra z a n a p o tre b n u m eru , n av o d iti ih u z a g ra d i, zam en iti ih e le m e n tim a d e sk rip c ije , n a v o d im a , o p isim a , tu m a č e n jim a i k n již e v ­ n im iz ra z im a i d o p u n iti fu n k c io n a ln im p rik a z iv a n je m p o ja v a . T a k a v stil p is a n ja n a z iv a se n a u č n o -p o p u l a r n i . U k rajn jo j distanci o s n o v n o j e p ostići d a tekst n a u č n o g ra d a b u d e takav d a za čitao ce p ostan e ra z u m ljiv , d a shvate p o ru k e k o je d e lo n o si u sebi. O d usta­ ljen ih n o rm i p is a n ja n au čn ih ra d o v a o d stu p a p isa n je teksta k o ji čin i izv eštaj a k c io n o g istraž iv an ja k o ji se p iše je z ik o m učesnik a.

180

M . K u n d a č in a — V . B a n d u r

4.1.3. Formiranje pasusa P o r e d p r a v iln o g iz b o ra reči i p ra v iln o g fo rm ira n ja rečen ica, u n a u č n o m tekstu v a ž n o j e p ra v iln o o rg a n iz o v a ti p asuse. P a s u s (p a ra g ra f, o d lo m a k , sta v ) j e o s n o v n a i n a j­ m a n ja lo g ič k o -s a d r ž a jn a i m is a o n o -e m o c io n a ln a c e lin a teksta, d e o o d re d e n e v e ć e m is a ­ o n e c e lin e n a u č n o g d ela , sastavljen o d više rečen ica, k o je su m e đ u s o b n o p o v e z a n e j e d ­ n o m m isli ili tem om . LJ p a su su se ra zra đ u je je d n a n o v a id eja, je d a n n o v i aspekt, je d a n n o v i p r o b le m ili je d n a n o v a p o ja v a v e z a n a za p red m et p ro u č a v a n ja i istraživan ja. Jedan p asu s m o ž e d a sad rži v iše m isli i argum en ata. K a o takav, p asu s fig u r ira k a o c e lin a sam a z a s e b e i u la z i u sastav v e ć e strukturalne celin e. T o j e „o n a k o lič in a m aterijala k o ju čita­ lac m o ž e obu h vatiti čitan jem , u je d n o m m ah u k o n c e n tra c ije “ (G a č i ć 2001: 5 7 ). A u t o r i ( V . S ilo b rč ić , J. S a v ić , R . Z e le n ik a , M . G a č ić , Z . I v a n o v ić ) sla ž u se d a su o s n o v n e o d lik e je d n o g p asu sa: je d i n s t v o (ra z v ija n je sam o je d n e m isli — stava, id eje, te­ m e ), k o h e r e n t n o s t (lo g ič k a p o v e z a n o s t re č e n ic a ) i m o g u ć n o s t is t ic a n ja p o j e d i n i h d e l o v a s a d r ž a ja .

P a su s se sastoji o d v iše rečen ica, p o v e z a n ih tako d a čine koh eren tnu m isa o n u c e ­ lin u i is to v re m e n o p re d s ta v lja d e o v e ć e celin e. V e z a re č e n ic a u p a su su treba d a b u d e lo ­ g ič n a i p riro d n a , a u sp o sta v lja se v ez n icim a, p rilo z im a , u k lo p lje n im rečen icam a. O b a ­ v e z n o sad rži k lju č n u re čen icu k o ja se o d n o si na tem u k o jo j j e p o s v e ć e n . O sta le rečen ice u k o jim a se tem a ra z ra đ u je i u tem elju je m is a o sad rže n o v e p od atk e. P a su s m o ž e d a p o ­ čin je g la v n o m m isli, re č e n ic o m ili n a g la š e n im rečim a. R e č e n ic e k o je čin e p asus m o ra ju biti g ra m a tič k i celo vite. U fo rm ira n ju p a s u sa p rv o se izn o si id eja, zatim d o k a z i i p o tk rep lje n ja . M o g u se p rv o izn o siti argu m en ti iz k o jih se iz v o d i m is a o i id eja. D a b i se d o š lo d o vlastite id e je m o ž e se p o ć i o d suprotn ih m isli i id e ja i n jih o v ih argu m en ata. P r e m a u lo z i k o ju im a ju u tekstu, pasu si se d e le n a u v o d n e , p a s u s e u k o jim a s e d e jr n iš u te r m in i, ju n k c i o n a l n e , p r e l a z n e i z a k lju č n e . F u n k c i o n a l n i p a s u s i slu že za ra z ra ­ d u p ro b le m a tem e, d o k a z iv a n je tvrdnji, in terpretaciju d o b ije n ih p o d a ta k a i rezultata. P r e l a z n i p a s u s im a fu n k c iju d a m e đ u s o b n o p o v e ž e ostale p asu se. 2 ^ k l ju č n i m p a s u s o m se d a je z a k lju č a k p reth odn ih p asu sa, k o jim a su razra đ en i ili interpretirani rezultati istra­ živ a n ja . P re m a M i lic i G a č ić (2 0 0 1 ), p asus m o ž e biti u fu n k c iji: u v o đ e n ja u tem u, z a p o ­ čin ja n ja ra sp ra v e , o c e n e ideja/m isli, u o p štav a n ja (g e n e r a liz a c ije ), o b ja šn je n ja , iz n o šen ja su ge stija i saveta, a rg u m e n ta c ije i p rotivargu m en tacije, iz n o š e n ja p rim e ra, n a v o đ e n ja p ro tiv a rg u m e n a ta , u je d n a č a v a n ja gled išta, stavljan ja n a g la s k a (is tic a n ja važn osti n e č e ­ g a ), n a g la š a v a n ja p a ra le liz m a , d o p u n ja v a n ja d etalja, n a b ra ja n ja , su p rotstavljan ja, k o m p a ra c ije , iz n o š e n ja ličnih sta v o v a i m iš lje n ja (s la g a n je i n e s la g a n je ), iz n o še n ja sta­ v o v a i m iš lje n ja d ru g ih lju di, iz b e g a v a n ja iz n o še n ja sta v o v a i m iš lje n ja , iz n o šen ja ra z li­ čitih stu p n je v a sigu rn osti, u b la ž a v a n ja tvrdnji, z a k lju č iv a n ja . U tekstu su p asu si ja s n o o d v o je n i ali m e đ u s o b n o p o v e z a n i, p o sličnosti id e ja ili p o n jih o v im suprotn ostim a. N a taj način se o stvaru je lo g ič k a i sa d rža jn a p o v e zan o st, sv ak i p asu s n astaje iz p re th o d n o g (p o z iv a se n a o n o o čem u se g o v o r i lo ) i p rip re m a s le ­ d eći (n a ja v lju je o n o o čem u će se g o v o riti). P r v a i p o s le d n ja re č e n ic a u p asu su o s ig u ra ­ v a ju p o v e z a n o s t p re th o d n o g i s le d e ć e g pasusa. T im e tekst p o sta je koh eren tniji. Z a p o ­ v e z iv a n je p a su sa k o riste se sp o jn e reči, tzv. tranzicije, u g la v n o m v ez n ici, npr. z b o g t o ­ g a , m e đ u tim , n a im e , n e d a v n o , n e š t o s p e c i ji č n i j e . N e š t o n o v o u id u ć e m p a su su n a g o v e ­ štava se p o m o ć u reči: is to tako, s li č n o to m e , o s im t o g a i si. P a su si p o suprotnosti koriste

A -k a d em sk o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 181

reči: in a č e , o b r a t n o , ali, ip a k i si. U p asu sim a se koriste i reči z a z a k lju č iv a n je : o n d a , p r e m a t o m e i si. V e z iv a n je m o ž e biti i tak vo d a rad n ja je d n o g p a su sa n a g o v e š ta v a v ez u s n ared n im . P a su si n e m o g u p o č in jati citatom , ali se m o g u za v ršav a ti, i to izuzetn o. P a su si m o g u im ati istaknute k lju č n e reči (d e sk rip to re ). S v a k o j n o v o j id e ji u p a s u ­ su p rip a d a n o v a rečen ica. P a su si se n e sm eju pretrpavati s u v iš n im i n e v a ž n im č in je n ic a ­ m a. V e lič in a p a su sa z a v isi o d o sn o v n e m isli k o ja se iz ra ž a v a i ra z v ija u n jem u , sa d rža ja i sm isla teksta i a u to ro v o g stila p isan ja, a p o ž e ljn o j e d a b u d u različite d u žin e. N e treba d a b u d u ni su v iše d u g i (n e d u ži o d 120 d o 130 re č i), ni su v iše kratki (o d je d n e re č e n ic e ). IVtisli au tora p re m a s v o jo j važn osti o p re d e lju ju v e lič in u p asusa. N a je d n o j stranici teksta o b ič n o d o la z i 3—5 p asu sa. U v o d n i, za k lju č n i i p relazn i p asu si m o g u biti du ži. U p a su sim a se svi sta v o v i isk a zu ju u a firm a tiv n o m v id u . N e g o v o r i se o n ečem u što n ije, v eć o o n o m e što jeste. Isk a z i iste vrste isk a zu ju se n a isti n ačin, i p o cen u p o n a ­ v lja n ja p o je d in ih reči. A u t o r se čitao cim a o b ra ć a u d ru g o m licu m n o ž in e (v id ite , u p o re dite, a n e v id i, u p o re d i i s L ). P a su si se n e o b e le ž a v a ju p o s e b n im n a s lo v im a , ia k o sa d rž e p rik riv e n e n a s lo v e k o ­ j i se ne u n o se u sad ržaj d ela. N o v i p asu si se o d v a ja ju p ro re d o m k o ji j e z a je d a n ra zm a k v e ći o d p ro re d a k o jim se p iše ostali tekst i u v la č e n je m p o č e tn o g re d a z a pet d o o s a m slo v n ih m esta. N e k a d a se u n a u č n o m i stru čn om d elu , o b ič n o na kraju, fo rm ira o d e lja k k o ji je v eć i o d p asu sa, ali m a n ji o d p o tp o g la v lja , a k o ji se o d v a ja sa tri z v e z d ic e ( * * * ) . 4.1 .4 . Is t ic a n je d e lo v a te k s ta P o r e d n o rm a ln o g iz g le d a s lo v a — s lo g a k o jim se p iše o s n o v n i tekst m o n o g r a fs k o g d ela, koriste se p is m a k o ja slu ž e z a isticanje p o je d in ih d e lo v a teksta u n je g o v o m g r a fič ­ k o m o b e le ž a v a n ju . U tekstu m o g u d a se ističu: d e s k r ip to r i, r e č i, s in t a g m e , p o d a c i , d e l o ­ v i r e č e n i c e , c e l e r e č e n i c e , a n ek ad i p a s u s i. Istican je teksta iz v o d i se d e b l ji m s l o v i m a (b o ld o m ), k o s im s l o v i m a (ita lik o m ), p i s a n je m s a r a z jn a k o m (s p a c io n ir a n o ), p o d v l a č e ­ n je m , z g u s n u t o , v e lik im k a p ita ln im s l o v i m a i v a r i r a n je m , te k o m b i n a c i jo m n a v e d e n ih n a č in a ( b o l d i ita lik ). M e đ u tim , treba iz b e g a v a ti istican je teksta d v o s tru k o i trostruko (n p r. „ e d u k a '''', „ e d u k a '"'^). Istican je p o je d in ih m isli, stav o v a , sin tagm i zn atn o d o p rin o si

ja s n o ć i teksta. O v i o b lic i n a g la š a v a n ja teksta u o d n o su n a o s n o v n i iz g le d teži su z a čita­ nje. Iz to g r a z lo g a ne p re p o ru č u je se isticanje d u g ih p asu sa teksta o v im o b lic im a . Is t ic a n je t e k s t a k u r z iv o m . — K u r z iv (lat. c u r s iv a sc. s e r i p t u r a ) (it a lik ) j e o s n o v ­ ni n ačin istican ja teksta, k o ji se sastoji u n a g la š a v a n ju teksta tip o m s lo v a nagn utih n a d e ­ sno. T a k v im o b lik o m n a g la š a v a ju se: reči k o je b i tre b a lo d a stoje p o d n a v o d n ic im a , c i­ tati, autori, n a s lo v i k n jig a i č a so p is a u spisk u literature, tekstovi abstrakata, d e lo v i re č e ­ nice, statistički s im b o li u tekstu i si. K u r z iv o m se u sp isk u literature ne ističu n a s lo v i č la n a k a u č a so p isim a . U n e k im č a so p isim a d o z v o lja v a se istican je teksta sam o k u rz iv o m . P o tre b n o j e iz b e g a v a ti d v o stru k o istican je n a v o d n ic im a i k u rz iv o m , j e r n a v o d n ic i im a ju s v o ju u lo g u . Is tic a n je teksta k u rz iv o m

B anđur, V e ljk o i Potkonjak N ik o la (1 9 9 9 ): M e t o d o l o g i ja p e d a g o g ije . B e o ­ grad: S avez pedagoških društava Jugoslavije.

182

__________________________________________________________________ NI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

Isticanje teksta debljini slovima. — Š tam p an i tekst se m o ž e isticati p o lu m a sn im i m a s n im p is m o m . V rs ta p is m a z a istican je d e lo v a teksta d e b ljim s lo v im a n a z iv a se b o ld , o d n o s n o m a s n i s lo g . N la s n im s lo g o m ističu se b ro je v i n a p o č e tk u p a ra g ra fa , p o je ­ d in e k lju č n e reči u tekstu i b ib lio g r a fs k e skraćen ice u sp isk u literature. T im s lo g o m se ne ističu v e ć i d e lo v i teksta, niti sk raćen ice u s a m o m tekstu. P o lu m a s n im s lo v im a se m o ­ g u istaći p rv a reč ili p rv a rečen ica na početk u p asu sa, ak o slu ži k a o n ek a vrsta p o d n a ­ slo v a . G la v n i n a s lo v i i p o d n a s lo v i ističu se različito, ali u v e k u isto m ra n g u i n a isti n a­ čin. Z n a c i in terp u n k c ije (tačk a, zapeta, upitnik, u zv ičn ik , d v o ta č k a ), u z n a g la še n tekst d e b ljim s lo v im a p išu se istim n a č in o m istican ja teksta (n p r. Napomena:). Č esto istican je p o lu c m im stilo m j e n e fu n k c io n a ln o i o težav a čitanje. Is tic a n je teksta d e b ljim s lo v im a

N astavn ik , kao u m e tn ik u o d n o sim a sa lju d im a , na različite načine i razli­ čitim tehnikam a stvara situacije koje će da podstaknu učenje, osetljiv j e na potre­ b e i osećan ja grupe, i koristi ih da podstakne izvršavanje zadataka (B je k ić , 1999). U k o li k o j e c e la re čen ica u k u rzivu , p o je d in i elem en ti ili d e lo v i d o d a tn o se ističu p o lu c m im k u r z iv o m (b o ld italic).

Isticanje velikim slovima. — K a p ita ln o p is m o (lat. c a p it a lis — ‘ g la v n i, o sn o vn i, tem eljn i, b it n i’ ) j e s lo g sa istim lik o v im a k a o što su v e lik a p o č e tn a s lo v a , ali j e v e lič i­ n o m lik a je d n a k o kratk im p is a n im m a lim slo v im a. S lu ž i za istican je p re z im e n a autora, u o k v iru re fe re n c i, u sp isk u literature, u fu sn otam a, a n e k a d i u tekstu. Istican je teksta v e r z a lo m u n e k im č a s o p is im a n ije dopu šten o. K a.pitalno p is m o

B A N Đ U R , V . i P O T K O N J A K , N . (1 9 9 9 ): M e t o d o l o g i ja p e d a g o g ije . B eo grad : S a v e z p edagoških društava Jugoslavije. ___________ ____________________

Isticanje s razmakom. — S p a c io n ira n je teksta (lat. s p a t iu m — ‘prostor, m e đ u p ro ­ sto r’ ) j e o b lik istican ja d e lo v a šta m p a rsk o g teksta ra z m a k n u tim slo v im a . N a z i v a se i ra z re đ iv a n je teksta. N a takav n ačin n a jv iše m o g u d a se istaknu je d n a d o d v e reči u re č e ­ nici. Istican je teksta s p a c io n ira n je m u n e k im č a so p is im a se ne d o z v o lja v a . S p a c io n ir a n je teksta

N astav n ik kao u m e t n i k u o d n o s i m a sa ljudim a, na različite načine i različitim tehnikam a stvara situacije koje će da podstaknu učenje, osetljiv j e na potrebe i osećan ja grupe, i koristi ih da podstakne izvršavan je zadataka.____________

Isticanje podvlačenjem. — D e lo v i teksta se m o g u isticati p o d v la č e n je m . N a s lo v i i p o d n a s lo v i, u k o lik o su ispisan i v e lik im s lo v im a se ne p o d v la č e . Istican je p o d v la č e ­ n je m n a ru š a v a o b lik s lo v a i reči i o težav a čitanje. Pisanje marginalija. — M a r g in a lije (lat. m a r g i n a l ia — ‘n a p o m e n a , p r im e d b a ’ ) su b e le š k e k o je d o p u n ju ju o s n o v n i tekst i n a la z e se na m a rg in a m a stranica k n jige.

183

A k a d e m s k o p is a n je

M a r g i n a l i je teksta

Studija slučaja m ože se smatrati reprezentom idiografski usm erenih naučnih pristupa u okviru paradigm e razum e vanj a.

Poređenje se dalje vrši i iz u gla svrhe istraživanja. Prem a M u žiću , kod paradigm e razum evanja svrha je idiografska (grč. idios — ‘pojedinac’), dakle, nastoji se pom oći pojedincu uz prim enu naučnih pristupa. D a k le pak, paradigm a, čija j e svrha razjašnjavajuća, ima nomotetsku svrhu (grč. n o m o s — ‘zakon’), dakle svrha joj je u utvrđivanju naučnih pretpostavki o stalnim odn osim a izm eđu dveju ili više p ojava, do kojih se dolazi istraživanjem na većem bro ju jed in ica naučnog posmatranja.

G rozd an k a G o jk o v (20 05 ): U v o d u p e d a g o š k u m e t o d o lo g iju , V ršac; V iš a škola za o b razo v an je vaspitača. 4.1.5. Č it ljiv o s t te k s ta P o s m a tra n o sa aspekta čitaoca, čitljivost j e v e o m a v a ž n a karak teristik a n a u č n o g i stru čn o g teksta. O n a se su b je k tiv n o p ro c e n ju je čitan jem teksta n a g la s ili čitan jem n e ­ k o m d r u g o m slu šao cu . O b je k t iv n i p o k azatelji čitljivosti n a u č n o g teksta, p rem a J ovan u S a v ić u (2 0 0 1 ), su G a n i n g o v f o g in d e k s (G u n n in g ’s F o g In d e x , F o g In d e x ) i F l e š o v s k o r la k o ć e čita .n ja (F le s h c h o v ). O v i p o k a z a te lji su d efin isan i za e n g le s k i je z ik , p a se u srp ­ s k o m je z ik u u z im a ju s o d re đ e n o m re ze rv o m . G a n i n g o v f o g in d e k s . — P ro se č a n b ro j reči u rečen ici z a p o tre b e G a n in g o v o g te­ sta d o b ija se k a d a se b ro j reči u je d n o m p asu su ili je d n o j stranici teksta p o d e li sa b r o je m rečen ica. N a d o b ije n u vre d n o st d o d a je se p rocen at reči k o je su sa sta v lje n e o d tri ili v iše s lo g o v a , d o b ije n b r o ja n je m u lOO uzastopn ih reči teksta. F o g in d e x se d o b ija k a d a se z b ir o v e d v e vred n osti p o m n o ž i sa 0,4. G a n in g j e u tv rd io g ra n ič n u v re d n o st in d ek sa k o ja iz n o si 12. T e k s t sa f o g in d e k so m 6—12 se la k o čita, a sa in d e k s o m iz n a d 12 čitlji­ vost j e sla b a. T a k o đ e j e u tvrd io d a j e v e o m a s la b a čitljiv o st teksta sa p re k o 20 reči u re­ čenici. F le š o v in d e k s . — S k a la čitljivosti o v o g in d ek sa j e o d O (n a js la b ija č itljiv o st) d o lOO p o e n a (n a jb o lja čitljiv o st). T e k st se la k o čita a k o j e F le š o v in d ek s iz n a d 70, težak j e a k o j e is p o d 50, a čitljiv o st j e v e o m a s la b a ak o j e m an ji o d 30. O v a j in d ek s se iz ra č u n a ­ va na sle d eć i n ačin : 20 6 ,8 3 5 — 0 ,8 4 6 x broj s lo g o v a u lOO reči — 1,015 x (p ro se č a n b ro j reči p o re č e n ic i). P r o c e n a r a z u m ljiv o s t i u s m e n o g i z la g a n ja . — N e is k u s n i iz la g a č i n a n au čn im s k u p o v im a iz la ž u n e ra z u m ljiv o . Z a p ro c e n u ra z u m ljiv o sti u s m e n o g iz la g a n ja koristi se fo g in dek s. U tu svrh u p o tre b n o j e tekst napisati i izračunati m u f o g in dek s. P re p o ru č u je se in dek s is p o d n iv o a 6 , k o ji o d g o v a r a m o gu ć n o sti p ra ć e n ja d v a n a e sto g o d išn ja k a . O v a j n iv o se p re d la ž e j e r se im a u v id u d a j e iz la g a č d a le k o v iše u p u ćen u p ro b le m a tik u o k o ­ jo j g o v o r i u o d n o su n a slu šao ce, b e z o b z ira na n jih o v n i v o n au čn e a firm a c ije .

184

]VI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

4.2. NAUČNI JEZIK PISANJA N a u č n i je z ik k arak teriše o d ređ en o st i p recizn o st iz ra ž a v a n ja . D a b i n au čn ik o b e z ­ b e d io tak av stil, m o ra d a p o z n a je n ek e opšte je z ič k e zakonitosti. V la d a n je k n již e v n im je z ik o m j e p re d u s lo v o v la d a v a n ja n au čn im stilo m p isan ja. S v a k a n au k a i struka im aju svoj je z ik , k o ji im a s v o ju sp e c ifič n u te rm in o lo giju . T e k st n a u č n o g i stru čn o g rada treba d a j e n a p isan lek sičk i, m o rfo lo š k i i sintaktičko-stilistički p ra v iln o , te rm in o lo šk i p re c i­ zn o , uz d o s le d n o k o riš ć e n je p o d atak a i n a z iv a i b e z p ra v o p is n ih gre ša k a , b e z ispuštenih in terp u n k cijsk ih z n a k o v a . S m a tra m o d a j e u o v u studiju p o tre b n o uneti n ek e o d je z ič k ih zakonitosti, k a o što su: u p o tre b a g la g o ls k ih o b lik a i za m en ic a, u p o tre b a i p isa n je skra­ ćen ica, u p o tre b a in terpu n k cijsk ih zn ak o v a, p isan je b ro je v a , p is a n je im e n a autora.

4.2.1. Upotreba glagolskih vremena, oblika i zamenica Olagolska vremena. — Jasnoća i o d ređ en ost n a u č n o g teksta p o stiže se u p otre­ b o m g la g o la , u m e sto g la g o ls k ih im en ica. P o tre b n o j e koristiti g la g o ls k e o b lik e : is tr a ž i­ v a l i s m o , p o b o l j š a l i s m o p o s t u p a k , um esto: o b a v i l i s m o is t r a ž iv a n je , p o s t i g l i s m o p o ­ b o ljš a n je p o s tu p k a .

P re m a V la t k u S ilo b r č ić u (2 0 0 3 ) i Jovan u S a v ić u (2 0 0 1 ), iz b o r g la g o ls k ih v re m e ­ n a z a v is i o d to g a k o ji se rezultati, m išlje n ja i stavo vi o p isu ju . A k o se o p isu ju poznati re ­ zultati au to ra d e la ili d ru g ih autora, k o ji su već b ili o b ja v lje n i u n a u č n im č a so p isim a , ta­ d a se k oristi sa d a šn je v re m e (n p r. U č e n i c i u iz r a z ito v e l i k o m p r o c e n t u (90*7c), p o k a z u ju p o z i t i v n u e k o lo š k u o r i je n t a c i ju . Đ r o j iz o s ta n a k a s n a s t a v e s e p o v e ć a v a k r a je m p r v o g p o l u g o d i š t a . ). A k o se n a v o d i autor k o ji j e o b ja v io o v e p o d atk e, p o č e ta k rečen ice j e u

p ro š lo m

v re m e n u ,

dok

g la v n i

deo

rečen ice

ostaje

u

s a d a š n je m

v rem en u ,

(n p r:

I s t r a ž i v a n ja Ađ. A n d e v s k i (2 0 0 6 ) su p o k a z a la d a s e n i v o e k o l o š k e s v e s t i m la d ih s u z r a ­ s t o m p o v e ć a v a . ). Iz to g ra z lo g a , nau čnik u d e lo v im a n a u č n o g č la n k a U v o d , T e o r ijs k i p r i s t u p p r o b l e m u i D i s k u s i ja , u o k v iru in terpretacije rezultata istra ž iv a n ja koristi s a d a ­

šn je vrem e. A k o se o p is u ju rezultati istraživ an ja k o ji se p rv i put sa o p šta v a ju , tada se koristi p ro š lo v re m e (n p r.: T a b e l a 8 p o k a z u je d a j e b r o j iz o s ta n a k a s a n a s t a v e u e k s p e r im e n t a l­ n o j šk oli, t o k o m p r v o g p o l u g o d i š t a s m a n jiv a n . Ili, U č e n i c i su, u iz r a z it o v e l ik o m p r o ­ c e n tu , p o k a z a l i p o z i t i v n u e k o lo š k u o r i je n t a c i ju . ).

U d e lo v im a n a u č n o g rad a M e t o d o l o g i j a is t r a ž iv a n ja i R e z u lt a t i is t r a ž iv a n ja istra­ ž iv a č koristiti p ro š lo v re m e (n p r. U z o r a k is t r a ž iv a n ja j e f o r m i r a n . ). Izu ze ta k o d o v o g p ra v ila j e k o riš ć e n je sin tagm e „ a u t o r j e o p i s a o ...'''', m a d a j e reč o o b ja v lje n im p o d a c im a , k a o i k o d in terpretacije statističkih tabela k a d a se koristi sa d a šn je vrem e, ia k o se radi o re zu ltatim a k o ji se p rv i put o b ja v lju ju , (n p r.: T a b e l a 1 2 p r i k a z u je ..., a n e T a b e l a 12 j e p o k a z a l a . . .).

Zamenice. — P ri p isa n ju n au čn ih i stručnih ra d o v a iz b e g a v a se u p o tre b a p r v o g li­ c a je d n in e (n p r. is t r a ž io sa m , d o b i o sa m , u o č i o sa m , p r e m a m o j i m is tr a ž iv a n jim a , j a s m a tr a m , j a m i s l i m . .. ), pri čem u se g u b i osećaj nepristrasnosti i o b je k tiv n o sti, stvara prepoten tnost i iz a z iv a o d b o jn o st. U g la v n o m se p re p o ru č u je k o riš ć e n je p r v o g lic a m n o ­ žin e (n p r. m i s m o to d o k a z a li, k o r is tili s m o ..., p r e m a n a š im r e z u lta tim a ..., d o b i l i s m o ....

A k a d e m s k o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 185 m i s m a t r a m o ), što j e stilski p rih v a tljiv ije . P rv o lice m n o žin e o p ra v d a n o j e koristiti k a d a

j e u pitanju k o lek tivn i rad. D a b i se p o v e ć a o p rivid n au čn e objektivnosti autorim a se p re ­ p o ru č u je d a koriste p a siv n i o b lik trećeg lica (npr. is tr a ž e n o je .. . , d o b i j e n o je .. . , o t k r iv e n o je ..., s m a tr a se..., m o ž e s e z a k lju č it i...), iako nek ad im a stilske n ezgrapn osti i bezličn osti. U n a u č n im i stru čn im ra d o v im a p o s e b n o j e n e p o ž e ljn a u p o tre b a za m e n ic e O d stu p a n je o d o v ih p ra v ila d o z v o lja v a se re n o m ira n im au torim a, u p re g le d n im r a d o v i­ m a k o je p iš u p o p o z iv u re d a k c ije n e k o g časop isa. T a d a m o g u pisati u p r v o m licu je d n i­ ne (n p r. jiz s m a t r a m ). U p o t r e b a p r v o g lic a je d n in e d o z v o lja v a se i u situ acijam a k a d a se o p is u je vlastito n a u č n o otkriće (n p r. j a s a m o t k r io d o p l e r o v e f e k a t ), k a d a se iz ra ž a v a s v o je vlastito m išlje n je , z a ra z lik u o d n e k o g d r u g o g m iš lje n ja i k a d a se že li p o k azati k o ­ ji će se p o stu p a k u istra ž iv a n ju koristiti i „ Ž e l i m p o k a z a ti...''^ ). D e j (D a y , 19 83 ), V . S ilo b rč ić , (2 0 0 0 ) i J. S a rić (2 0 0 1 ) p re p o ru č u ju p isa n je u p r­ v o m , u m esto u trećem licu. Z a m e ra ju što se um esto ličn e z a m e n ic e koristi sin tag­ m a „ a u t o r j e . . . ''“' i sin ta g m a „ a u t o r i su...'^"'. O p r a v d a v a ju d a je d n a o s o b a z a se b e m o ž e upotrebiti z a m e n ic u ,,mz“ , k a d a u u v o d u i d isk u siji m o n o g r a fs k o g d e la izn o si so p stv en e m isli i id e je (n p r. „ m i veru je m o ...^ ^ ili „ a u t o r s m a t r a ...’'''). Z b o g o b ja v ljiv a n ja u sek u n d arn im p u b lik a c ija m a re z im e n a u č n o g ra d a se p iše u trećem licu (n p r. I s p i t i v a n j e u t ic a j v r š n ja č k e g r u p e n a e k o lo š k u s v e s t m l a d i h ) ili b e z lič ­ n o (n p r. Z a k l ju č e n o j e . . . ) . Izve štaj o a k c io n o m istraž iv an ju z a ra zlik u o d iz v e šta ja e m p irijs k o -a n a litič k o g is ­ tra živ a n ja p iše se u p r v o m lic u je d n in e , što p roističe iz sam ih n je g o v ih karakteristika (u č e šć e , sarad n ja, re fle k s iv n o s t i in d iv id u a ln o st).

Olagolski oblici. — Z a p isa n je nau čnih tekstova ak tivn i g la g o ls k i o b lik j e p o g o d ­ n iji o d p a s iv n o g j e r o b e z b e đ u je kraći, direktniji i tačniji n ačin iz ra ž a v a n ja . M e đ u tim , p a s iv n i o b lik se č e šć e koristi z b o g u p o treb e b e z lič n o g g o v o ra . P rik la d n ije j e n apisati „ g r a f ik o n 4 p r i k a z u je . .. “''', n e g o „ k a o š to j e p r ik a z a n o n a g r a f ik o n u A k t iv n i g la g o l­ ski o b lik p rik a z u je o d re đ e n ije stanje, p a se p re p o ru č u je z a p isa n je c e lo g rada, iz u z e v p i­ san ja re zim e a. M o ž e se koristiti i d ru g i način, d a se iz a k o n k re tn o g n a v o đ e n ja n e k o g n a­ la z a p rik a z a n o g u tabeli ili g r a fik o n u n a v e d e sin tagm a t a b e la i n je n b r o j , g r a f ik o n i n j e ­ g o v b r o j (n p r. P r o s e č a n s k o r n a te s t ir a n ju u č e n ik a P r v e g i m n a z i je u o k v ir u k o n t r o ln e g r u p e (T a b e la 12) b i o j e 4 8 b o d o v a ). M e đ u tim , o v o g p ra v ila se n e treba p rid ržav ati u re z im e u n a u č n o g d ela, z b o g raču n arsk e o b ra d e u sek u n d arn im p u b lik a c ija m a . S a d rža j z a k lju č a k a n a v o d i se b e z sa d rža ja lica — b e z lič n o (n p r. i s t r a ž iv a n ja s u p o k a z a la , s m a tr a se, r e z u lta ti p o k a z u ju , č i n je n i c e p o t v r đ u j u ).

4.2.2. Upotreba i pisanje skraćenica R e č i k o je z a m e n ju ju p re d u g a č k e n a z iv e p o jm o v a , k a o i p o jm o v e k o ji se često p o ­ ja v lju ju , pri č e m u se p o stiže p re g le d n o s t i ek o n o m ič n o st u iz la g a n ju teksta n a z iv a ju se s k r a ć e n ic e . U g la v n o m se koriste sk raćen ice k o je su opšte p rih v a ć e n e u d otičn o j n au čn o j oblasti. T o su: ( 1 ) sta n d a rd izo v a n e skraćen ice d o m a ć ih reči (n a c io n a ln e ) i latinske (in ­ te rn a c io n a ln e ) sk raćen ice; ( 2 ) p o z a jm lje n e inostrane (k a d a ne p o sto je sta n d a rd iz o v a n e ) i ( 3 ) so p stv e n o fo rm ira n e sk raćen ice. A u t o r treba d a iz b e g a v a o b lik o v a n je n o v ih sk ra ć e ­ n ica i sk ra ć iv a n je n a z iv a i iz ra z a k o ji se u n a u č n o m d e lu k oriste s v e g a n e k o lik o puta. S k ra ć e n ic e ne sm e ju d a u m a n je ja s n o s t teksta. P r a v ila za sk ra ć iv a n je reči iz n a s lo v a i

186_____________________________________________ _________________________ IVI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r n a s lo v a p u b lik a c ija p ro p isa n a su stan dardim a I S O 4/1984. P r a v ila z a n a v o đ e n je č a s o p i­ sa u s k ra ć e n o m o b lik u ili n a v o đ e n je fo n d o v a p o je d in ih arh iv sk ih u stan o v a o d re đ u ju č a ­ so p isi u s v o jim uputstvim a. Pri p rv o m p o m in ja n ju skraćenice u tekstu on a se o b ja šn ja v a tako što se ispisuje ceo izraz, a sk raćen ica se n av o d i u zagrad i, npr. v id e ti (v .). O p štep ozn ate ak ron im e u tekstu n em a p o treb e p o s e b n o objašn javati. S k rać ivan je reči u n aslo v u , p o d n a slo v u , na n aslovn oj stranici i re zim e u n a u č n o g i stručnog d ela se ne dopušta. T o b i o m e ta lo ko m p ju tersk o p re­ traživan je referen ci na o sn o v u n aslo v a i rezim ea. S k rać iv an je reči na k raju i početku reče­ nice se ne p rep o ru ču je. S k raćen ice u tabelam a, ilustracijam a i g ra fik o n im a trebalo b i iz b e ­ gavati, a u k o lik o se koriste m o raju biti objašn jen e. P o treb n o j e iz b e g a v a ti i skraćivanje ličnih im e n a k a o i reči k o je se u tekstu ne p o ja v lju ju više o d tri puta. U p o tre b lje n u skraće­ nicu u je d n o m tekstu treba d o sle d n o koristiti u istom o b lik u i n a istom je zik u . N e dopušta se k orišćen je skraćen ica istog o b lik a sa više značenja. S tan d ard n e sk raćen ice m e m ih je d in ic a u tekstu se p iš u p u n o m re čju (n p r. k ilo ­ g r a m , s e k u n d a , č a s ). IVIeđutim, k a d se m e m e je d in ic e n a v o d e u z b ro je v e , o n e se sk raću ­ j u (n p r. 5 kg, 72 k m ) i p išu se b e z tačke. U z o v e sk raćen ice ne d o d a ju se d o d a c i za m n o ­ žinu. S k ra ć e n ic e d o m a ć ih reči p išu se b e z tačke, latin ico m ili ć irilic o m , što z a v is i o d p i­ sm a n a k o m e j e p isan tekst. O v e sk raćen ice n ije p o tre b n o o b ja šn ja v a ti. Z a s v a k o m o n o g r a fs k o n au čn o d e lo iz ra đ u je se sp isa k sk raćen ica, k o ji se p rila ž e u p o s e b n o m p rilo g u , u n je g o v o m p re lim in a m o m ili re fe re n tn o m d elu , a k o d član ak a na p očetk u , u v id u b e le š k e , ili u u v o d u . S p is k o m se o b u h v a ta ju n o v e i m a n je p ozn ate skra­ ćen ice, sv e sk raćen ice k o je se p o ja v lju ju u tekstu, i to tako što se re d a ju a z b u č n im ili a b e c e d n im re d o m p r v o g s lo v a . U p ro d u žetk u reda, n a d v a d o četiri p ra z n a m esta o d n a j­ d u ž e sk raćen ice n a v o d i n jen pun n a z iv n a latin sk o m ili d r u g o m je z ik u i to italik o m i p o p o tre b i d o d a tn o tu m ačen je. P o č e c i o b ja šn je n ja ostalih o d re d n ic a p o ra v n a v a ju se p rem a o b ja š n je n ju , sa n a jd u ž o m sk raćen ico m . O d re d n ic a k o ja p re la z i u sle d e ć i re d p o ra v n a v a se p re m a p r v o m redu . D e lo v i m o n o g r a fs k e p u b lik a c ije ; k n jig a , g la v a , p o g la v lje , stranica, slik a u tekstu p išu se b e z sk ra ć iv a n ja u tekstu, iz u z e v ak o se u z njih ja v lj a b ro j (n p r. 3. knj., 4. g l., 162. str.). U n a u č n im tek sto vim a ne p re p o ru č u je se k o rišć e n je sk raće n ice itd. u zn ačen ju i ta k o d a l je , j e r z a čitao ca isk az ostaje n ed o rečen . Iz to g ra z lo g a , u n a b ra ja n je se u k lju č u ­ j e sv e o n o što j e p o treb n o . O p šte sk raćen ice d o m a ć ih reči p išu se m a lim s lo v o m (n pr. g o d ., s t r . ) i sa ta čk o m n a kraju. S k rać en ice k o je se z a v rš a v a ju p o s le d n jim s lo g o m ili s lo v o m reči k o ja se sk raću je p išu se b e z tačke Cgđa — g o s p o đ a ). U isto m stm č n o m ili n a u č n o m d e lu n ije d o p u šte n o koristiti latinske i srp sk e sk raćen ice z a iste term ine (n pr. ib id . — isto; i d e m — isti; e a d e m — ista; o p . c it — nav. d el.; lo c . cit. — nav. m esto; in — \x% f . — d .). O v e latin ske sk raćen ice u g la v n o m se n a v o d e u p o d n o ž n im n a p o m e n a m a u fu n k c i­ j i k o riš ć e n ja literature. L ič n a im e n a autora, p o s le p r v o g p o m in ja n ja u tekstu sk raću ju se n a in icijal, d o k se p re z im e n e sk raću je, tako d a se p rv o p iše in icijal im e n a p a p rezim e. S k ra ć iv a n je že n ­ skih im e n a se iz b e g a v a . A k o b i se z b o g sk ra ć iv a n ja u je d n o m tekstu p o ja v ili isti in icijali u z isto p re z im e , im e n a autora se ne skraćuju. S k ra ć e n ic e n au čn ih i stručnih titula: dr, m ed ., sci., inž. p iš u se u ć irilič n im teksto­ v im a ć irilic o m , a u latin ičn im tekstovim a latinicom , i to v e lik im s lo v o m na p očetk u

?

187

A -k a d em sk o p is a n je

isk a za (re č e n ic e ili p o tp is a ) (n p r. P ro f. d r R a d m ila N ik o lić ). S k ra ć e n ic a sci. j e iz v e d e n a o d latinske reči scienta (z n a n je , n au k a ). U srp sk o m je z ik u , u g la v n o m se u p o tre b lja v a k a o zn ak n a u č n o g stepen a u titulam a lekara, u sprezi sa s k ra ć e n ic a m a d r i m ed. (d r m ed. sci.). Iz g o v a r a se k a o d o k to r m ed icin sk ih nauka. Z a s e b n o ,,dr“ o z n a č a v a d o k to ra — le k a ­ ra. D o c t o r sciantice (u le k a rsk im titu lam a) sk raću je se d r sc. (n e sc i.). U srp sk o m je z ik u m o ž e se pisati i ć irilic o m u ć irilič n o m tekstu, tj. k a d a su ostale d v e titule d r i m ed. is p i­ sane ć irilico m . N a z i v i m e đ u n a ro d n ih o rg a n iz a c ija , kulturnih i d rža v n ih u stan ova, u d ru že n ja , ra ­ d io i T V stanica p išu se k a o ak ro n im i v e rz a lo m (n p r. U N E S K O , N B S — N a r o d n a b a n k a S r b ije ). F o rm a n tn e sk raćen ice sad rže početn a s lo v a i d e lo v e o d g o v a ra ju ć ih reči (npr. B E I M U S ). P r ilik o m p r v o g n a v o đ e n ja n az iv se n a v o d i u celosti. V e r b a liz o v a n e sk raćen i­ ce p retv araju se u re č i i p išu se sa crticom (c e -d e o m ). U rečen ici se m e n ja ju k a o i sve d ru g e reči. 4.2 .3 . U p o t r e b a s in o n im a T e r m in o lo š k i sistem se sm atra je d n im o d o sn o v n ih s tu b o v a sv a k e nau k e. S o b z i­ ro m n a to d a term ini u sv a k o j n au čn oj d isc ip lin i im a ju čak i p o n e k o lik o sin o n im a, n ji­ h o v a u p o treb a u n a u č n im tek stovim a m o ž e postati n e ja sn a k o risn ic im a n au čn ih in fo r­ m acija . U L e k s ik o n u s t r a n ih r e č i i iz r a z a M . V u ja k lije s in o n im se o d re đ u je k a o ,,grč. s y n o n y m o s isto g im en a, isto g z n a č e n ja lin g v . srod n ica, reč k o ja j e sličn a ili ista p o s m i­ slu, p o z n a č e n ju sa d r u g o m n e k o m reči, d o k se p o o b lik u o d n je ra z lik u je “ (2 0 0 6 : 8 2 1 ). P re d m e t sem an tik e su m odaliteti reči, k a o sred stva k o ja n o se o d re đ e n o zn ačen je, k o je se p ro širu je u p o tre b o m . P o d p e d a g o š k o m sem an tik o m (p e d a g o š k o m te rm in o lo g i­ j o m ) p o d ra z u m e v a se sistem stručnih i naučnih n a z iv a u p o d ru č ju o b r a z o v a n ja i p e d a ­ g o š k e n au k e, k o jim se ja s n o i sem an tičk i p re c iz n o im e n u ju p red m eti, p ro c e s i i p o ja v e i o m o g u ć u je k o m u n ik a c ija unutar o v ih oblasti i sistem a n au ke. P e d a g o š k a sem an tik a se o d n o si n a p ra v ila k o jim a s im b o le p rip is u je m o o b je k tim a ili d o g a đ a jim a u delatnosti v a sp ita n ja i o b r a z o v a n ja i p e d a g o š k e nauke. Im a ju ć i u v id u d a sv a k a n au k a teži d a b u d e što p re c iz n ija u is k a z iv a n ju p o jm o v a , p o sto ji p o tre b a d a se p ro c e d u ra i rezultati istraživ an ja p o ja v a u o b r a z o v a n ju i v asp itan ju iz ra z e što k o n c iz n ije i p re c iz n ije i tim e o b e z b e d i v e ć a ja s n o ć a i v a lja n o st n au čn e k o m u nik acije. IVIeđutim, n a u č n im p o jm o v im a u tekstovim a n e k a d se p rid a ju različita z n a č e ­ nja, p a j e te rm in o lo šk i sistem k o j i ’’se koristi u istra ž iv a n jim a delatnosti v a sp ita n ja i o b ra z o v a n ja v e o m a ra zu đ e n , pri čem u k o risn ici nau čnih i stručnih ra d o v a p o staju n e s i­ gu rn i. B u d u ć i d a n a u k a n e trpi n esigu rn osti, m o ra se bav iti, p o re d o sta lo g , i s v o jo m ter­ m in o lo g ijo m , d a je d n o z n a č n o o d re đ u je o sn o v n e p o jm o v e s v o g te rm in o lo š k o g sistem a. B u d u ć i d a j e j e z i k s v a k e n a u k e ja s a n i p re c iz a n i u v e k sa o d r e đ e n im s m is lo m (n ik a k o d v o s m is le n ), o s n o v n i term in i m o ra ju d a o z n a č a v a ju isti p o ja m , im e n u ju isti p red m et. A k o v iš e re č i im a isto zn a č e n je , n a z iv a ju se re či s in o n im n o g z n a č e n ja . M e ­ đutim , s in o n im i m o g u o z n a č a v a ti i n ešto d ru g o . A u t o r b ir a o n aj s in o n im k o ji n a jb o lje iz ra ž a v a n je g o v u m is a o . B o g a t s t v o je z ik a i m n o g e p o z a jm lje n e reči utiču n a r a z n o v r ­ snost, n a p o ja v u v e lik o g b r o ja sin o n im a . K o r iš ć e n je re č n ik a s in o n im a u p is a n ju n a u č ­ nih ra d o v a d o p rin o s i p r a v iln o m k o riš ć e n ju reči, b o g a ć e n ju re č n ik a i u n a p re đ iv a n ju ra z u m e v a n ja je z ik a .

188

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

U n a u č n im r a d o v im a u p o tre b a sin o n im a m o ra biti o p ra v d a n a , j e r ne p o sto je sin o ­ n im i a p so lu tn o isto g zn ačen ja. U v e k su u pitanju n ijan se i z a o d re đ e n i sin o n im stvara se p rilik a za u p otrebu . Jedan te isti p o ja m u različitim n a u č n im d is c ip lin a m a im a različito zn ačen je. P ra v ih sin o n im a n e m a m n o g o , ali j e zato m n o g o v e ć e p risu stv o reči k o je su v iše ili m a n je b lis k e p o zn ačen ju . O d n o s m e đ u rečim a k o je se sm atraju sin o n im im a o d ­ lik u je se tim e što u s in o n im s k o m p aru ili n izu n ijed an o d n jih n ije p o tp u n o je d n a k p o zn ačen ju . U p e d a g o š k o j literaturi m o ž e se naći v eći b ro j različitih m e ra i m e m ih svo jstava, p o d ra z lič itim n a s lo v im a . Ip ak , v e ć in o m se radi o re d e fin ic ija m a ili n o v im v e rz ija m a p o sto je ć ih m era. R e d e fin ic ije se, p o p rav ilu , d a ju k a d a se p ro m e n i m o d e l m eren ja, je r n ačin iz ra č u n a v a n ja m e re n o g sv o jstv a i n je g o v a in terpretacija z a v is e o d u s v o je n o g m o ­ d e la m eren ja. Statističke m ere i p ostu p ci u g la v n o m su d o b ij ali n a z iv e p o statističarim a k o ji su ih p ro n ašli. P risu stv o e n g le s k o g je z ik a u srp sk o m već j e to lik o d a on utiče n a strukturu fo n d a n au čn ih term ina. U to m sm islu , u p isan ju naučnih tekstova p re v a s h o d n o se m o ra p o z n a ­ vati p o r e k lo reči ( z b o g ra z lič ito g p re v o d a literature sa stranih je z ik a ), a zatim tražiti o d ­ g o v a r a ju ć a reč n a srp sk o m je z ik u (u k o lik o p o sto ji). T o j e p o tre b n o d a b i se o d ređ en i p o jm o v i m o g li p ro g la s iti sin o n im im a. U p o t r e b a sin o n im a z a v is i o d stila autora i n je g o v o g sh v atan ja p o jm o v a . Z a k o ri­ sn ik e n au čn ih iz v o r a p o z n a v a n je sin o n im a j e v ažn o , radi la k š e g s n a la ž e n ja u literaturi. Iz to g ra z lo g a , p o s e b n o j e v a ž n o d a autori u d ž b e n ik a p o z n a ju sin o n im e, pri čem u m o ra ­ j u biti sv esn i širin e svih p o jm o v a i svih n jih o v ih zn ačen ja. B u d u ć i d a se u ak ad em sk o j za jed n ici m la đ i n au čn i stv a rao c i su sreću sa m n o ­ štv o m sin o n im a , u k o lik o n e p o z n a ju n jih o v o zn ačen je, to će p red stav lja ti p rep re k u u p i­ sanoj n au čn o j k o m u n ik a c iji. Iz to g ra z lo g a p o tre b n o j e g la v n e p o jm o v e , p o re d to ga što se ra z ra đ u ju u o s n o v n o m d e lu teksta, kratko defin isati i o b ja šn ja v a ti n a k ra ju n a u č n o g d e la , u o b lik u p o s e b n e celin e. S in o n im o m j e m o g u ć e dati i n o v u in fo rm a c iju o p o jm u . A k o se sin o n im i b o lje p o z n a ju , p o jm o v i će se b o lje shvatiti i upotrebiti. P r a v iln o k o ri­ šćen je sin o n im a u n o si d in a m ik u u nau čn i tekst i ra z b ija m o n o to n iju , te se tim e iz b e g a v a n e p re k id n o p o n a v lja n je reči u rečenici. Č e s to j e prisu tna p o ja v a d a autori u n au čn im ra d o v im a koriste reči istog zn ačen ja a ra z lič ito g o b lik a , p a se m o ž e desiti d a ,,k o risn ic i“ tih d e la p o m is le d a su to reči ra z lič i­ tog zn ačen ja. 4.2.4. P i s a n j e im e n a i s t r a n ih i z r a z a Im e n a stranih autora, strani izrazi ili n a slo v i u tekstu p išu se p re m a p ra v ilim a j e ­ z ik a n a k o m e se p iše rad. T a d a se koristi tran skrip cija ili transliteracija. P o d t r a n s k r ip c i­ j o m se p o d ra z u m e v a p rila g o đ a v a n je p isan ja stranih reči i vlastitih im e n a sa g la s n o iz v o r ­ n o m iz g o v o r u , tj. z a m e n a iz v o m ih g la s o v a i s lo v a o d g o v a r a ju ć im s lo v im a k o jim a n a j­ b liž e o d g o v a r a iz g o v o r u je z ik u n a k o m e se p iše rad (fo n e ts k o p is a n je p re z im e n a ). U srp sk o j tran skrip ciji, p re z im e n a autora p išu se p rila g o đ e n o p re m a iz g o v o r u u srp sk o m je z ik u , a za tim se u z a g ra d i, p rilik o m p r v o g p o ja v ljiv a n ja , p iše iz v o rn o p re z im e autora, o n a k o k a k o j e n a v e d e n o u iz v o ru , na p ism u i je z ik u k o ji se n a la z i u sp isk u referen ci na k raju teksta, k a o i g o d in a u k o jo j j e d e lo o b ja v lje n o , npr. Š m it (S c h m id t , 1 9 6 0 ). I z v o m o

A h a d e m s k o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 189

p isa n je u s rp s k o m je z ik u p rim e n ljiv o j e sa m o u latinici. U k o lik o se n ije sig u rn o u tačno fo n etsk o p isan je im en a, p rep o ru ču je se d a se o n o ostavi u o rigin alu . P re p o ru č u je se p isa­ nje vlastitih im en a i stranih izraza u nom inativu. K o d transkripcije stranih im en a poštuje se je z ič k o p ra v ilo d a j e isp ravan onaj o b lik ko ji j e u srp sk o m je z ik u u o b ičajen , b e z o b zira na iz v o rn u iz g o v o rn u (i p ra v o p is n u ) strukturu reči. Im en a svih autora k o ji se n a v o d e u listi referenci i u z a g ra d a m a u tekstu člank a pišu se u vek n a isti način. Im e n a srpskih autora n av e d e n a u tekstu van z a g ra d a pišu se u p ism u u k o m e j e d ostavljen tekst. T ra n s lite ra c ija ili p re s lik a v a n je j e p o stu p ak u k o m e se tekst u iz v o r n o m p ism u v e rn o i fo rm a ln o k o p ira u d r u g o m g r a fič k o m sistem u. N a taj n ačin se iz v o d i translitiran je slo v e n sk ih ć iriličn ih tekstova u an g lo -la tin sk u latinicu. O b lic i p re z im e n a autora naučnih i stručnih d ela ko ji se u p o tre b lja v a ju za m ušk a li­ ca m o g u d a stoje u tekstovim a b e z im en a i in icijala im en a (npr. P o t h o n ja h , I v i ć i si.). P re ­ zim en a autora ra d o v a ž e n s k o g p o la ne u p o trebljavaju se b e z im en a (npr. D o s lič n ih r e z u l­ tata j e d o š l a B o s i ljh a Đ o r d e v i ć , a ne sam o Đ o r d e v i ć '). N leđ u tim , im a o p ra v d a n ja u tekstu pisati p u n o im e i p re z im e za m an je poznate autore. Izu zetak o d o v o g p ra v ila j e pisan je p rezim en a afirm isan ih i d o v o ljn o poznatih naučnika (npr. K o m e n s h i, P e s t a l o c i , B a h i ć ). U k o li k o se u tekstu p o z iv a n a d v a autora dela, o b a se n a v o d e . U k o li k o j e v iše o d d v a autora, sv a p re z im e n a se n a v o d e pri p rv o m p o m in ja n ju , a k a sn ije se n a v o d i p re z im e p r v o g autora i sk ra ć e n ic a ,,i sar.“ ili ,,et. a l.“ , (npr. um esto J o h s im o v ić , M i r h o v , P o l o v i ­ na, S p a s o je v i ć , 1 9 9 6 . treba napisati: J o h s i m o v i ć i sa r., 1 9 9 6 ). N a v o đ e n je v iše autora u z a g ra d i iz v o d i se a lfa b e tsk i, a n e h ro n o lo šk i (n pr. K m j a j i ć , 1 9 9 6 ; M a h s i ć , 1 9 9 8 ; Š e v k u ­ šić, 1 9 9 7 ).

S v e srp sk e re fe re n c e u z a g ra d a m a u tekstu n a v o d e se latin ico m , b e z o b z ira n a v r­ stu k o r iš ć e n o g p is m a u tekstu i p ism a n a k o m e su štam pani k o rišćen i iz v o ri. Im e n a svih autora k o ji se n a la z e u z a g ra d a m a u tekstu p išu se u v e k n a isti način. Im e n a srpskih autora n a v e d e n ih u tekstu van z a g ra d e p išu se na p ism u n a k o m e j e n a p isa n tekst. D o ­ m a ć a d v o stru k a m u š k a p re z im e n a p išu se b e z crtice, d o k se k o d p is a n ja stranih im e n a o n a za d rža v a . P re u z im a n je i p isan je stranih im ena u srp sk o m je z ik u m o ra biti u sk lad u sa s v o j­ stvim a g la s o v n o g sistem a i iz g o v o ra . S o b z iro m na vrstu pism a, u ć irilič n o m tekstu, iz v o r­ na v e rzija im e n a n avo d i se u zagrad i, ali ne i ćirilicom , npr. K a rl P o p e r (K a r l R a im o n d P o p p e r). Im e n a k o ja im a ju već p rila g o đ e n o b lik nije p otreb n o p rila g o đ a v a ti re v iz ija m a i p rep rav ljan jim a. U ćiriličn o m tekstu latinicom se m o g u pisati i n ep re v ed e n e reči i izrazi. Izv o rn i ispis im en a p rim e n ju je se i u n avo đ en ju b ib lio g ra fs k ih referen ci autora. K a d a se koristi n e k a reč k o ja n ije iz srp sk o g je z ik a , k o d p ro m e n a p o p a d e ž im a p o stu p a se k a o d a j e srp sk a reč. U tom slu čaju , o b lic i p a d e ž a d o d a ju se b e z ik ak v ih p o ­ m o ćn ih z n a k o v a . (K n j i g a A rtu ra Š o p e n h a u e ra O p i s a n ju i s tilu n a la z i se u sp isk u litera­ ture). Im e i p re z im e au tora p o d v rg n u to j e u o b ič a je n im p ro m e n a m a s rp s k o g je z ik a . A k o su strana vlastita im en a u ćiriličn im tekstovim a n av e d e n a latinicom , p ad e že i d ru g e gram atičk e nastavke uz njih n eo p h o d n o j e odvojiti crticom i pisati ć irilic o m (npr. o W u y t s -y , R ic h -o v ), ili se takođe pišu latinicom i d o d aju na im e b e z crtice (npr. o W u y ts u ). M e đ u tim , u latin ičn im tekstovim a, izv o rn a im ena, b ilo d a se transkribuju latiničnim p i­ sm o m ili d a se p re u z im a ju u iz v o rn o m o rto g rafsk o m liku d o b ija ju fle k s iv n e nastavke, b e z o d v a ja n ja crticom (n pr. sa Shakesp>eareom, L a v o is e ie ro v , L e w in o v i si.). P re p o ru č u je se autorim a d a rečenice stilizuju tako d a strana vlastita im ena ostanu u nom inativu.

190

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

4.2.5. Pisanje brojeva U in terpretaciji rezultata istraživan ja u m o n o g r a fs k o m d elu , m e m i p o d a c i se isk a ­ z u ju n a z iv o m ili o z n a k o m v e ličin e, b ro jč a n im iz n o so m , te n a z iv o m ili z n a k o m m e m e je d in ic e . U b r o jč a n o m n ačin u n a v o đ e n ja p o d atak a p rim e n ju ju se u g la v n o m z n a k o v i v e ­ ličin a i z n a k o v i je d in ic a , b ro je v i i m atem atički zn ak o v i. P ri tom e se koriste: s lo v a latin­ ske a b e c e d e i g r č k o g alfab eta, arap sk e b ro jk e , zn a k o v i in terp u n k c ije i n ek i m atem atički z n a k o v i. U is k a z iv a n ju b ro jč a n ih rezultata u p o tre b lja v a ju se m a la i v e lik a s lo v a , u s p ra v ­ n a i k u rz iv n a (k o s a ), svetla, p o lu d e b e la i d e b e la , zatim u o s n o v n o m re d u p isan ja, p o d ig ­ nuta k a o ek sp o n en t ili spu šten a k a o in deks, m e đ u s o b n o p rilju b lje n a ili n a o d re đ en o j u d aljen o sti. M o r a se im ati u v id u d a i b elin a, ra z m a k iz m e đ u z n a k o v a im a o d re đ e n o zn ačen je. T a k o , ra zm a k m an ji o d ra zm a k a izm eđ u reči im a z n a č e n je m n o ž e n ja i zato g a treba is p ra v n o p rim e n jiv a ti iz m e đ u zn ak o va. U n a u č n im i s tm č n im tekstovim a, za isk a z iv a n je kvantitativnih p o k a z a te lja istra­ ž iv a n ja k oriste se b r o je v i k o ji se isp isu ju cifram a, a n e k a d a i rečim a. B r o je v i o d je d a n d o d evet, k a o i o k ru g li b ro je v i p išu se s lo v im a (n p r. o s a m n a s t a v n ik a r a z r e d n e n a s t a v e i š e s t n a s t a v n ik a p r e d m e t n e n a s t a v e ). M e đ u tim , n ek e o k ru g le b r o je v e lak še j e za čitanje n av o d iti u o b lik u c ifa ra (n p r. 1200). K a d a se u je d n o j rečen ici p iše k o m b in a c ija b ro je v a d o IO i v iš e o d IO, o n d a o b a b r o ja treba pisati n u m e rič k im c ifra m a (n p r. 6 —12 č a s o v a n a s t a v e ).

R e d n i b r o je v i se p išu sa ta čk o m iza p o s le d n je c ifre (n p r. N a 4 8. s t r a n ic i tek sta e n g le sk o m , n e m a č k o m i fra n c u s k o m je z ik u n a k raju b r o ja k o ji o z n a č a v a g o d in u ne stavlja se tačka. R im sk i b ro je v i m o g u se u g la v n o m koristiti k a o redn i b ro je v i, iz a k o jih se ne p iše tačka (n pr. h d eto d o l o šk i o k v i r j e p r ik a z a n u V I p o ­ g l a v l ju m o n o g r a f i j e . ). Izu zetak , iza arapskih i rim sk ih b r o je v a i s lo v a k o jim a se ra šč la n ju je n ek i tekst p iše se tačka (p a ra g r a fs k a ), i to ak o se tekst n a sta v lja u isto m redu. K a d a se b r o je m is k a z u je v red n ost k a o rezultat m ere n ja n ek e v e lič in e i u z n je g a o z n a č a ­ v a m e m a je d in ic a k a o sk raćen ica, tada se p iše b ro j (n p r. 3 s, 6 kg, I O b o d o v a ). M e đ u ­ tim, k a d a ne o z n a č a v a ju b ro jč a n u vredn ost je d in ic e m ere se p išu p u n im n a z iv o m . U slu ­ č a je v im a k a d a se iz iz v o r a u o b lik u citata p ren o se je d in ic e n e k o g d m g o g sistem a, npr. a n g lo s a k s o n s k o g , p o tre b n o j e napraviti k o n v e rz iju na M e đ u n a r o d n i sistem m era (npr. stope pretvoriti u c m ). n a la z i s e 12. g r a f i k o n .). U

IJ n a u č n im ili s tm č n im tekstovim a, b ro je v i na p o č etk u re če n ice p išu se s lo v im a ili se z a m e n ju ju n e k o m d m g o m rečju. V e lik e o k m g le b r o je v e m o g u ć e j e pisati k o m b i­ n o v a n o sa c ifr o m i re č im a (n p r. 2 m i l i o n a ). N u m e r ič k e isk a z e iste vrste treba pisati na isti način. B r o jč a n e vredn osti u ta b ela m a p išu se a ra p s k im b ro je v im a . V iš e č la n i z b im i i redni b ro je v i p išu se o d v o je n o (n p r. d v a d e s e t p e t ili d v a d e s e t i p e t ). P r id e v s k i i im e n ič k i v išeč lan i b ro je v i p išu se s p o je n o (n p r. p e d e s e t o g o d i š n j i ili 5 0 g o d i š n j i ). O k v ir n i n a v o đ e n i b ro je v i p išu se sa crticom (n p r. t r i -č e t i r i ). U k o lik o j e je d a n b ro j v iše č la n , p iše se crta sa ra z m a k o m (npr. č e t r d e s e t i p e t — p e d e s e t ). P r ib liž n o n a v o ­ đ e n je b r o je v a p iše se sa m o s lo v im a (n pr. d e s e t a k ). G o d in e ro đ e n ja i smrti o s o b a pišu se u za g ra d i sa crtom , b e z ra zm ak a: npr. V o j i ­ s la v B a k i ć (1 8 4 7 - 1 9 2 9 ).

A k a d e m s k o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 191

C ifra m a se p išu b ro je v i k o ji se ne m o g u izraziti je d n o m ili d v e m a rečim a, zatim b ro je v i u tabelam a i ta b licam a (tab e le graničnih vrednosti statističkih m e ra ), procenti, p ro ­ m ili, d ecim a ln i b ro je v i, n egativn i b ro je v i, n ovčan i iznosi u z n a z n ač av an je valute i datum i, b ro je v i ilustracija. B r o je v i sa četiri i više cifara pišu se sa b e lin o m (npr. 3 O O O ). P o treb n o j e iz b e g a v a ti p isan je v e lik o g b ro ja n u la u b ro jev im a . T o se postiže p retv aran je m m anjih m ernih p od atak a u veće. D e c i m a l n i b r o j e v i p išu se tako d a se m esn a vredn ost o z n a č a v a d e c im a ln o m z a p e ­ to m (n p r. 8,5 čita se o s a m z a p e t a p e t ). D e c im a ln a zap eta ne m o ž e se z a m e n jiv a ti tač­

k o m , k a o što j e to u e n g le s k o m je z ik u . V iš e c ifre n i b ro je v i p išu se tak o što se g ru p e p o tri c ifre p išu m a lo razm ak n u te (n p r. 2 4 8 4 561,428 3 4 ). O v o p r a v ilo v re d i i k o d d e c i­ m aln ih b r o je v a o d zapete d e s n o (n p r. 14,286 2 6 2 ). Izu zetak o d o v o g p r a v ila j e k o d p is a ­ n ja g o d in a , pri č em u se ra z m a k ne o sta v lja (npr. 2006. g o d . ). Č e tiri c ifre se p išu z a je d n o (npr. 2 4 8 6 ) o s im u k o lo n a m a ta bela k a d a su m eđ u d ru g im b ro je v im a . N e is p r a v n o j e pri p isa n ju b r o je v a p rim e n jiv a ti v iše o d je d n e zapete ili pisati tačke (n p r. 2 ,4 8 4 .5 6 1 ,4 2 8 ). U s lu č a je v im a k a d a j e isp re d tačke sam o nula, on a se p o n e k a d n e p iše (n p r. .2 4 6 ). U e n ­ g le s k o m je z ik u za p etam a se o d v a ja ju h iljad e, a tačkam a d e c im a le . B r o j d e c im a la u d e c im a ln o m b r o ju z a v is i o d ap solu tn e vredn osti iz m e re n e v eličin e. A k o su u pitan ju v e lik e vredn osti b ro j d e c im a la j e m an ji (npr. za d v o c ifre n b ro j k o ji iz ra ž a v a telesnu m asu d o v o ljn a j e je d n a d e c im a la ). Z a m an je vredn osti b ro j d e c im a la se p o v e ć a v a . K o d d e c im a ln ih b ro je v a , isp re d i iza zapete ne p o sto ji ra z m a k (n p r. 10,5). A k o se u re čen ici n ađ e d e c im a ln i b ro j, sve ostale b ro je v e treba pisati c ifro m . Is p r e d zn a k a p ro ­ centa i p ro m ila n e o sta v lja se ra z m a k (npr. 2 2 % ; 0 ,8 % ). U s tr u č n o -p o p u la m im tek sto v i­ m a u m esto z n a k a koristi se reč p ro cen at ili p ro m il. E k sp o n e n tn i (p o d ig n u t i) i in dek sn i (s p u š te n i) b r o je v i p išu se sitn ijim c ifra m a u o d n o su na b r o je v e u ta b e la m a i tekstu. M e s e c i se u re čen ici p išu m a lim slo v im a. U d atu m im a, m e se c i se p iš u rim sk im ili a ra p sk im b r o je v im a (n p r. B e o g r a d , 14. m 1947. ili B e o g r a d , 12. 2. 1 9 8 1 .). K o d je d n o cifren ih b r o je v a is p re d se n e d o d a je c ifra O. U tekstu se n a z iv i m e se c i, u o k v iru datum a, p išu s lo v im a . P o s e b n o se m o ra vo d iti raču n a pri p isa n ju b r o je v a u sp re z i sa d r u g im re č i­ m a (n p r. d v e s i ja l i c e s a p o lOO V / ). U kontekstu rečen ice, u z b r o je v e 5 i s lo ž e n e b ro je v e k o ji se z a v rš a v a ju sa 5 i više, te kon stru k cije s b r o je v im a o d 11 d o 19, k a o i b ro je v e lOO, 1 OOO, 2 OOO itd., im e n ic a se o b a v e z n o p iše u g en itiv u m n o ž in e (n p r. 18 r e d o v n i h p r o f e s o r a , lOO s t r a n ic a teksta, 2 0 0 0 u č e n ik a p r v o g r a z r e d a . Is p it u s u p r i s t u p i l a 4 0 4 s tu ­ d e n ta , a n e I s p i t j e p o l a g a l o 4 0 4 r e d o v n i h s t u d e n a t a ). R im sk i b ro je v i se d o b ija ju k o m b in a c ijo m o zn ak a I, V , X , L , C , D , M . P išu se b e z tačke n a kraju (npr. V77). R im sk i b ro je v i, ispisani m a lim slo v im a, m o g u se koristiti za n u ­ m erisan je stranica u p re lim in a m o m d e lu m o n o g ra fsk e p u b lik acije, (npr. i, ii, iii, iv, v, v i). B r o je v i p re k o četiri ne p o d le ž u p ro m en i u ro d u , b ro ju i p a d e ž u , (n p r. P ra v iln o : Z a t v r d n ju s e iz ja s n i lo š e z d e s e t d e v e t u č e n ik a . N e p r a v iln o : Z a t v r d n ju š e z d e s e t i d e v e t u č e n ik a . Z a t v r d n ju s u s e iz ja s n ili š e z d e s e t d e v e t u č e n ik a .).

se

iz ja s n ilo

U m atem atičk im iz ra z im a , b ro je v i se p išu tako d a se ra z m a k n a la z i isp re d i iz a k o d : zn a k a p lu s (-t-) (n p r. 12 + 6 = 18), zn ak a m inus ( —) (npr. IO — 4 = 6 ), z n a k a m n o ž e ­ n ja ( x ) (n p r. 4 x 3 = 12), zn ak a d e lje n ja ( : ) (n p r. 15 : 3 = 5 ) i zn a k a je d n a k o s ti (n a v e d e ­ n o u s v im p rim e rim a ). U m atem atičk im izrazim a, k a o z n a k z a m n o ž e n je koristi se i iz ­ d ign u ta tačka (n p r. 6 4 ). K a d a zn ak + o z n a č a v a p o z itiv n u vredn ost, tad a se isp re d n je ­ g a n alazi ra zm a k , a iz a ne p o sto ji (n p r. t e m p e r a t u r a + 3 6 ° C ). K a d a zn a k m in u s ( —) o zn a­

192

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

čav a n egativn u vrednost, tada se ispred zn aka m inus nalazi razm ak , a iza ne postoji (npr. — 4 x —2 X = —6 x ). U nem atem atičk im tekstovim a, znak m n o že n ja k o d fo rm ata papira tako­ đe se p iše sa ra z m a k o m isp red i iza (npr. F orm at p a p ira A 4 j e 2 1 0 x '2.91). TJ h em ijsk im v e z a m a k o d zn ak a jed n ak o sti ne ostavljaju se b elin e (n pr. N = 0 ) . R a z lo m a k u n em atem atičk im p rik azim a m o že d a se piše sa k o s o m crtom (npr. % ili 3/4), pri č e m u se isp red i iza k o se crte ne nalazi razm ak. Z a p isan je vrem en skih p erio d a koristi se k o sa crta i to b e z razm ak a ispred i iza (npr. 2007/08. školska, g o d i n a ). S tep en im a ( ° ) se iz ra ž a v a b ro jn a vrednost u g lo v a (1 8 0 °), g e o g ra fs k a širina i dužina, pri čem u se isp red zn ak a stepen ne nalazi razm ak. S tep en o m se o zn a č a v a ju tipo grafsk e tačke (npr. P e t i t im a s l o v a v e lič in e 8 ° ) i p aragrafi u stručnoj literaturi (npr. 1° U v o d , 2° M e r e n j e v r e d n o v a n je i o c e n ji v a n je , 3° O c e n j i v a n j e u č e n ič k ih z n a n ja i p o s t ig n u ć a , 4 O c e ­ n ji v a n je u č e n ik a k a o p r e d m e t ru iu čn ih istra živa n ja ^.

Z n a k o v i je d in ic a i predm etaka decim alnih je d in ic a pišu se u v e k uspravno, b e z o b ­ zira na ostali d e o teksta (npr. u k u rz iv n o m tekstu V e l ič in a a m fite a tr a o d 310 m j e d o v o l j ­ n a z a s tu d e n te p r v e g o d i n e . ). P išu se u v e k o n im s lo v o m k o je j e p r o p i s a n o , v e lik im ili m a ­ lim , p a i k a d a j e sav tekst napisan m a lim ili v e lik im slo v im a (npr. u n a slo v u P O N A Š A ­ N J E U Č E N I I C A U U Č I O N I C I P R I B U C I O D lOO d B ). A k o j e je d in ic a neke veličin e označena m eđ u n aro d n im z n a k o m je d in ic e , tada se on m o ra u p o trebljavati u n au čn o m ili stručnom delu, a ne neki drugi. Z n a k treba d a b u d e p i­ san latin ičn im (u s p ra v n im ) slo v im a (b e z o b zira na slo v a u p o treb ljen a u o stalo m d elu tek­ sta). N e sm e se sklanjati, treba g a pisati b e z tačke na kraju, iz u z e v ši u o b ič a je n u interpunk­ ciju, na p rim e r n a k raju rečenice. Z n a k je d in ic e u p o treb ljav a se pri n a v o đ e n ju veličin a p o ­ sle ce le b ro jč a n e vrednosti, o stavljaju ći razm ak izm eđ u b ro jč a n e vrednosti i znaka. Z n a ­ k o v i je d in ic a u g la v n o m se Štam paju m a lim slovim a, o s im što j e p rv o s lo v o v e lik o ako je to zn ak je d in ic e n az v a n e p rem a ličn o m im enu. U tekstu se u izn o šen ju bro jčan ih podataka p išu n azivi, a ne zn ak o v i je d in ic a , (npr. pravilno." N a k o n p r e đ e n i h n e k o lik o k ilo m e ta r a n a p r o l e t n o m k ro su , u č e n ic i m la đ ih r a z r e ­ da... n ep ra v iln o : N a k o n p r e đ e n i h n e k o lik o k m n a p r o l e t n o m k r o s u u č e n ic i m la đ ih r a z r e ­ d a ...). Iz a b ro jč a n e vrednosti, i k a d a j e sam podatak, i k a d a j e d e o teksta, u p rin cip u se p i­ šu sa m o z n a k o v i (npr. N a k o n p r e đ e n a 4 k m ...). M e š a n je n a z iv a i z n a k o v a je d in ic a se ne d o z v o lja v a (npr. p rav iln o : v = 1 2 m /s , a n ep raviln o: v = 12 m u s e k u n d i). P r o iz v o d je d in ic a piše se s tačkom k ao zn ak o m m n o žen ja, s m a lim ra z m a k o m iz­ m eđ u zn a k o v a (npr. A • s ili A s ). T re b a izbegavati m o g u ć e za b u n e (npr. m e t a r p u t a v o lt napisan s p o g re š n im ra z m a k o m ( m V ) s h v a ta s e k a o z n a k z a m iliv o lt, z a to g a t r e b a p is a t i V m , ili m ■ V ).

Z n a k d ecim aln e je d in ic e piše se tako d a se znak predm eta i znak jed in ic e pišu prilju­ bljen o, k ak o b i se istaklo da j e reč o celini. U statističkim izrazim a i tekstovim a potrebno je razlikovati s lo v o O o d nule (O ), slo v o I o d b ro ja 1, slo v o jc o d znaka m n ožen ja (x ). K o d m e ra re la t iv n o g o d n o sa , o d n o s je d in ic a p iše se k a o r a z lo m a k s h o riz o n ta l­ n o m c rto m (n p r. m s ^ ), s k o s o m c rto m (n p r. m /s ^ ), ili k a o p r o iz v o d s n e g a tiv n im e k s ­ p o n e n to m (n p r. m s ~^). P is a n je b r o je v a s e k sp o n e n tim a p o t re b n o j e iz b e g a v a ti. A k o j e u n a z iv n ik u v iš e je d in ic a , tada j e n e s ig u rn o u p o tre b lja v a ti k o s u r a z lo m a č k u crtu (n p r. J J /k g F C ), v e ć treb a p isati J/ ( k g K ) , ili s h o riz o n ta ln o m r a z lo m a č k o m c rto m (n p r. ---------) kgK ili s n e g a t iv n im e k s p o n e n to m (n p r. J k g '^ FC ^). R e c i p r o č n a j e d i n i c a p iše se na d v a

193

A k a d e m s k o p is a n je

n ačin a, p iše se r a z lo m k o m (1/m ), ili n e g a tiv n im e k sp o n e n to m (m '^ ). B r o jč a n a v red n ost i je d in ic a ne sta v lja ju se u isti ra z lo m a k 100:s ili lOO/s, v e ć treba pisati lOO s~^ . Jedin ičn a b ro jč a n a v red n ost m e m e je d in ic e u g la v n o m se n e p iše — d o v o ljn o j e p i­ sati g = lO*"^ k g , a ne 1 g = lO “^ k g . Jedinica o d b ro jč a n e vred n osti o d v a ja se ra z m a k o m (1 2 ,4 m ^), a ne b e z ra z m a k a (1 2 ,4 m ^ ). U p o t r e b u k v a n tifik a to ra (o d re d n ic a k o lič in e ) b e z b r o jč a n o g o d re đ e n ja {p r i l i č n o , g o t o v o s v i i v r l o m a l o ) u n a u č n im tekstovim a treba iz b e g a v a ti.

Sistem i za o b ra d u p od ataka rasp o la žu sa o g ra n ič e n im b ro je m zn ak o v a, p a j e iz tog ra zlo g a , u p o je d in im p ro g ra m sk im je z ic im a , utvrđen p o seb an način o zn a č a v a n ja m atem a­ tičkih o peracija, in dek siran ja i d ru g ih operacija, bitno različitih o d k lasičn ih načina.

4.2.6. Upotreba interpunkcijskib znakova P ra v iln o m u p o tre b o m zn a k o v a interpunkcije o b e z b e đ u je se lo g ik a s v a k o g rečen ičk o g sklopa, b o lje ra zu m e v a n je teksta i postizanje ja s n o ć e i čitljivosti. Z n a c i interpunkcije su: tačka (.), zapeta (,), d v e tačke (:), tačka i zapeta (;), tri tačke (...), crtica ( - ) , crta ( —), upitnik (? ), u zv ičn ik ( ! ) , n a v o d n ici (,, “), p o lu n av o d n ici ( ‘ ’ ), a p o stro f ( ' ) , z a g r a d e (), streli­ ce ( < > ) , tilda ( ~ ) , plus (-+-), m inus ( —), zn ak za m n ožen je (x ), zn ak jed n ak o sti ( = ) , k o sa crta (/), u sp rav n a crta (I ), z v e z d ic a ( * ), n ap o m en e i akcenti. N e p r a v iln o m u p o tre b o m z n a k o v a interpunkcije, m o ž e se p otp u n o izm eniti sm isao p oru k e autora. Iz to g r a z lo g a p otreb n o j e koristiti o d g o v a ra ju ć e p ra v o p isn e priručn ike i sugestije d o b r o g je z ič k o g lektora. S v i znaci interpunkcije, o s im crte (—), p ostavljaju se b e z razm ak a (b e lin e ) u z o d g o v a ra ju ć u reč ili gru p u reči n a k o ju se Odnose. P išu se istom v elič in o m i lik o m p ism a k a o g la v n i d e o teksta. R a z m a k (p ra z n o s lo v n o m esto ) p o sle zn ak o v a interpunkcije (tačka, zapeta, zn ak u z v ik a i zn ak p itan ja) j e o d je d n o g , a ne d v a slo v n a mesta. Interpun kcijski zn aci u b ib lio g r a fs k im za p isim a n em a ju sv o ju p rav u u lo gu , već u lo g u zn a k o v a p re m a b ib lio g r a fs k im p ravilim a. N jih o v a p rim e n a ra zlik u je se p o stilovim a citiranja.

Tačka. — K a o z n a k in terpu n k cije, tačka se u p o tre b lja v a : n a k raju p o tv rd n e i o d ­ ri čne rečen ice, iz a sk raćen ica k o je sad rže n e k o lik o p očetn ih s lo v a re či (n p r. sL, itd., n p r.), iz a red n ih b r o je v a k o ji se p išu ara p sk im cifra m a , n a k raju p o d n a s lo v a z a k o jim u p ro d u že tk u re d a sle d i tekst, pri p isan ju p a ra g ra fa , pri p isa n ju d atum a, pri č e m u se isp red tačke n e o sta v lja ra z m a k , a iz a p ostoji, k a o o b a v e z a n d e o U R L i i-m e jl ad resa, pri č e m u se iza tačke ne o sta v lja ra zm ak . A k o ad resa u sle d d u žin e p re đ e u sle d e ć i red, tačka se stav lja n a p o č etk u n o v o g re d a (n e n a k raju p re th o d n o g ). T a č k a se ne u p o tre b lja v a iza n a slo v a p u blik acije, n a slo v a p o g la v lja , p o tp o g la v lja , tehničkih n aslo va, p o d n a s lo v a u z a g la v ljim a p u blik acija, n a s lo v a tabela i gra fik o n a , iza n a slo v a p rilo g a , iza potpisa, iza adresa, iza rednih b ro je v a , ak o iza n je d o la z i neki d ru g i znak interpunkcije (zap eta, d v e tačke, tačka i zarez, tri tačke, crta, z a g ra d a ili iz v o d ), iz^a skraćen ica k o je nisu sastavljene o d početnih slo va reči, iza rednih b ro je v a k a d a se ja v lja ju sam ostaln o u p o s e b n o m redu na n aslo vn o j stranici štam p an og rada. A k o se iz a r e d n o g b ro ja n a p is a n o g ara p sk im c ifra m a j a v lj a j o š n ek i in terp u n k cij­ ski zn ak, tačka se iz o sta v lja , (n p r. N a j v i š e s tu d e n a ta n a o d s e k u p e d a g o g i j a j e u p is a n o u p e r i o d u 2 0 0 1 —2 0 0 4 . g o d i n a , a n e 2 0 0 1 —1 9 8 4 ). P re m a M ila n u B a k o v lje v u (1 9 9 1 ) n a jč e ­ šće g re š k e pri u p o treb i tačke nastaju z b o g n ep o što v a n ja d v a p ra v ila . P r v o p r a v ilo g la si: k a d a se m eđ u n a v o d n ik e stavlja p otp u n a rečenica, za v ršn i d e o n a v o d n ik a d o la z i iza

194

IVI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

ostalih z n a k o v a in terpu n k cije. D r u g o p ra v ilo glasi: u k o lik o se m e đ u n a v o d n ik e stavlja d e o re č e n ic e — za v ršn i d e o n a v o d n ik a stavlja se isp red ostalih z n a k o v a in terpunkcije. Z a p e t a . — K a o z n a k in terpunkcije, zapeta se u p o tre b lja v a : z a o d v a ja n je d e lo v a re č e n ic e k o ji čin e c e lin u z a sebe, za o d v a ja n je um etnutih d e lo v a rečen ice, o d v a ja n je v o k ativa, k o d n a b ra ja n ja , pri čem u isp re d zapete ne p o sto ji ra zm a k , a iz a p ostoji. N a jč e š ć e in terp u n k c ijsk e g re šk e , p re m a NI. B a k o v lje v u (1 9 9 1 ), n a k o je se n a ila z i u o b ja v lje n im i n e o b ja v lje n im ra d o v im a , p o ja v lju ju se u p ra v o u v e z i sa k o riš ć e n je m zapete iz m e đ u d e ­ lo v a rečen ice. P o š to v a n je u p o treb e zapete n ije o b a v e z n o u s lu č a je v im a : ( 1 ) K a d a se reči i izrazi k o jim se nešto n a b ra ja o d v a ja ju z a p e to m i k a d a se iz m e đ u n jih n a la z i neki v e z n ik (npr. U individua.liz.ova.noj n a s t a v i u č e n i c i s u i a k tiv n iji, i u s p e š n iji, i z a d o v o l jn i j i )', ( 2 ) K a d a d v a (ili v iš e ) atributa je d n e te iste im e n ic e stoje je d a n p re m a d r u g o m u n a p o re d n o m o d ­ n o su , o d v a ja ju se zap eto m , (n p r. Š k o la j e o r g a n i z o v a l a v iš e d n e v n u ek sk u rziju , 2 0 0 0 g o ­ d in e .). U o v o j re čen ici atribut v iš e d n e v n u i atribut 2001. o d re đ u ju n e z a v is n o je d a n o d d r u g o g p o ja m , o d n o s n o im e n icu g o d in a . N leđ u tim , k a d a n e stoje u ta k v o m o d n o su , već p rv i o d n jih o d re đ u je sin taksičku celin u k o ju čine d ru g i atribut i im e n ic a — zapeta se ne koristi (n p r. E k s p e r i m e n t j e t r a ja o c e lu a k a d e m s k u 2 0 0 1 . g o d i n u ). O v d e n em a zapete j e r atributi n isu u n e p o s re d n o m o d n o su ; (3 ) K a d a se je d n im d e lo m re č e n ic e k a z u je nešto su p ro tn o o d o n o g a što se k a z u je d ru g im n je n im d e lo m , o n d a se iz m e đ u ta d v a dela, tj. is p re d s u p ro tn o g v e z n ik a stavlja zapeta (n pr. P r o b l e m i is t r a ž iv a n ja n a s t a v n e p r a k s e v e ­ z a n i s u z a a k c i o n o is t r a ž iv a n je , a n e z a e m p ir ijs k o a n a li t ič k o .).

Z a p e t a se n e u p o tre b lja v a u slu č a je v im a : ( 1 ) k a d a n a z iv im e n ic e (ili im en ičk ih s in ta g m i) stoji p o re d d ru g e im e n ice k a o n jen a šira o z n a k a — ne o d v a ja se za p eto m o d im e n ic e u z k o ju stoji, b u d u ć i d a j e p o tre b n o za ra z u m e v a n je p o jm a o z n a č e n o g tom im e ­ n ic o m (n p r. N a u č n i m m e t o d a m a s e b a v i p e d a g o š k a d is c i p l in a m e t o d o l o g i j a . )', (2 ) isp red v e z n ik a n e g o i v eć k o jim a p reth o d i o d ričn i p r ilo g n e s a m o (n p r. T o v a ž i n e s a m o z a sa^ m o f i n a n s i r a ju ć e s t u d e n t e v e ć i s u f in a n s i r a ju ć e .)', ( 3 ) isp re d v e z n ik a n e g o k a d a on nije suprotan v e ć p o re d b e n i (n p r. I z v o đ e n je a k c io n ih is t r a ž iv a n ja b o l j e p o z n a ju u č it e lji n e g o o s t a li n a s t a v n i c i.)', ( 4 ) isp re d v e z n ik a n e g o i v e ć a k o im p reth o d i k o m p a ra tiv isp red o d ­ n o sn e re č e n ic e (k o ji, čiji, k a k a v , što, g d e ), k a d a o n a o g ra n ič a v a z n a č e n je su bjek ta (npr. S a m o u č e n i c i k o ji s u o s t v a r i l i s k o r n a testu e k o lo š k e in f o r m is a n o s t i iz n a d 7 0 m o g u p o ­ s ta ti č l a n o v i e k o l o š k e s e k c i je . ).

Dvotačka. — K a o zn ak in terpu nkcije, d v o ta č k a se u p o tre b lja v a d a se n a g la s e o d ­ ređ en i sm is a o n i o d n o s i u rečen ici. K a d a se u rečen ici n a v o d e d o s lo v n o n eč ije reči u v i­ d u c e lo v ite re č e n ic e (u p ra v n i g o v o r ), tada se p rv a reč p o s le d v o ta č k e p iše v e lik im s lo ­ v o m , p ri č e m u is p re d n e m a ra zm a k a , a iz a postoji. Suština ak cion og istraživanja, po B . P etro vić-S o čo , jeste: „M iliti osobnu praksu i praksu drugih znači kritički prihvatati i mijenjati odn ose koji u njoj v la ­ d aju i na osn ovi toga kritičku teoriju prakse i praktičnu teoriju“ . D v o t a č k a se u p o tre b lja v a pri n a b ra ja n ju ili k a d se ž e li istaći elem en t k o n k re tiz o v a n ja , d o p u n e o n o g a što se re č e n ic o m k azu je. U ta k v im s lu č a je v im a , tekst iza d v e tačke n e p o č in je v e lik im s lo v o m (n ije c e lo v ita re č e n ic a ), pri čem u n e m a ra z m a k a isp red d v e tačke, a iz a p o stoji.

A k a d e m s k o p is a n je

195

Z a naše potrebe, prihvatili srao podelu akcionih istraživanja, s o b ziro m na: (1 ) broj istraživača, (2 ) ulogu i odnos istraživača i praktičara i (3 ) ciljeve akcionog istraživanja.______________________________________________________________________________ IVIeđutim, a k o u isk a zu n em a elem en ata isticanja, n a g la š a v a n ja i si., v e ć rečen ičk i niz teče ,,n o rm a ln o “ , d v e tačke nisu potrebn e. T o j e slučaj k a d a n a v o đ e n je tuđih reči n i­ j e b u k v a ln o , k a d a se o n e n a v o d e nešto d ru g a č ijim rečim a. U procesu ak cio n og istraživanja, istraživači stvaraju razvojn e p lan ove, fo r­ m iraju m etodološki o k vir istraživanja, vrše izbor istraživačkih zadataka, n ad gle­ daju proces istraživanja, izrađuju evaluacione instrumente, učestvuju u obuci praktičara i si. D v o t a č k a se u p o tre b lja v a : (1 ) k o d n a v o đ e n ja b ib lio g r a fs k ih je d in ic a , i to iz a im e ­ na (n p r. N e d o v i ć , V. (1 9 9 2 ), sa ra z m a k o m iz a ), ali ne k o d svih stilo v a ; ( 2 ) k a o zn ak d e ­ lje n ja (n p r. IO : 2 = 5, sa ra z m a k o m ); (3 ) k a o zn ak z a m e re re la tiv n o g o d n o sa (n p r. 1 : lOO, sa ra z m a k o m ); ( 4 ) k o d XJRX^ ad rese n a Intem etu iz a sk raćen ic e http. T a č k a i z a p e t a . — K a o zn ak in terpunkcije, tačka i zap eta ( ; ) m o g u zam en iti o b a znaka. U p o t r e b lja v a ju se um esto v e z n ik a k o d o d v a ja n ja re č e n ic a k o je m o g u biti n e z a v i­ sne, i to isto g sm isla i s lič n o g sad ržaja. Distancirajući p ou čavan je i učenje, kritički orijentisana didaktika akcenat stavlja na učenje koje p ospešuje autonom iju ličnosti; um esto m odela didaktičkog o dlu čivan ja preferira m odel didaktičkog delovanja, u kom e su i nastavnik i uče­ nik delatni subjekti; naglašava interakciju izm eđu cilja učenja (kom petencije, autonom ije i solidarnosti) i sadržaja nastave, umesto izm eđu učenika i nastavnih sadržaja. T a č k a i zapeta p re u z im a ju u lo g u zapete u s lu č a je v im a g d e se n a b ra ja ju č la n o v i k o ji u se b i v e ć sa d rž e zapetu. T o j e slučaj k a d a se u p o d n o ž n im n a p o m e n a m a u p u ć u je na v ise iz v o ra. E k o lo šk e igre su m etodički razrađene u radovim a: R. Lau šević- S v e za čoveka i od čoveka. S o c ija ln a m is a o , 7—8, 1985; V la d im ir M u ž ić , Pretpostavke ra zv o ja ekoloških spoznaja i stavova, u: 'Z b o rn ik O d g o j i s a m o u p r a v lja n je , 1. 1982. i B . B a n B . G ačan o vić, P u t m e d a i N a đ i m i d o m . Z e b ra , B e o g ra d , 1990. T r i ta č k e . — K a o zn ak in terpu nkcije, tri tačke (...) p re d s ta v lja ju p rek id . Z a m e n ju ­ ju d e o reči ili rečen ice, pri čem u se isp red n jih o v o g p o z ic io n ira n ja ne n a la z i ra zm ak . K o riste se z a o z n a č a v a n je n ep otp u n ih i n e d o v rše n ih m isli. A k o su u pitanju iz o sta v lje n i d e lo v i citata, tri tačke se p o s ta v lja ju u u glastu z a grad u . U vaspitn o-obrazovnoj teoriji i praksi... N e k a naša iskustva pokazuju...

196

IVI. K u n d a č in a — V . B a n d u r T r i tačke z a m e n ju ju d e o rečen ice (is p re d i iza tri tačke n a la z i se ra z m a k ). O v a se tri mom enta, na primer, spom inju u d efin iciji istaknutog francu sk og p sih o lo ga P jeron a (H . Pieron, 1951), po kom e j e ličnost integrirano jedin stvo čovek a sa svim n jegovim trajnim diferencijalnim karakteristikama... i njem u svojstvenim o blicim a ponašanja...“ _____________________________

Crtica. — K a o z n a k in terp u n k c ije, crtica ( - ) j e u v e k z n a k s p a ja n ja , k o ji v e z u je re č i k o je z a je d n o čin e se m a n tič k u celin u . N a z i v a se i crta ,,n“ j e r z a u z im a širin u tog s lo v a . Iz m e đ u c rtic o m v e z a n ih reči i b r o je v a n e m a ra z m a k a (b e lin e ). U p o t r e b lja v a se n a jč e š ć e : ( 1 ) u p o lu s lo ž e n ic a m a (n p r. v iz it-k a rta ); ( 2 ) iz m e đ u d e v o ja č k o g i u d a to g p r e z im e n a (n p r. M i l e n a O r l o v i ć - P o t k o n j a k )', ( 3 ) p ri ra s ta v lja n ju re č i n a s lo g o v e i p ri­ p a ja n ju g r a m a tič k ih n a sta v a k a , k a d a j e p rv i d e o s k ra ć e n ic e n a p is a n v e r z a lo m u o s n o v ­ n o m o b lik u (n p r. I S B N - u ) ; ( 4 ) u k o n stru k c ija m a k a d a j e p rv i d e o reči n a p isa n b ro je m , a d r u g i s lo v im a (n p r. A O -g o d i š n j i c a )', ( 5 ) k o d n e p o s r e d n o g o d n o s a (n p r. d a n a s -s u t r a ) i v iš e o sta lih n ija n si; ( 7 ) k o d o d v a ja n ja te le fo n sk ih b r o je v a (n p r. 0 3 1 -5 3 1 -5 7 1 ) ili b a n ­ k o v n ih ra č u n a (n p r. 3 5 5 -1 0 1 6 8 3 0 -0 4 ); ( 8 ) u stran im p re z im e n im a k a o u iz v o ru (n p r. S e n -S a n s — S a in t -S a ë n s ); ( 9 ) p r ilik o m fo n e t s k o g p is a n ja s k ra ć e n ic a (n p r. D i - V i - D i ) . P o s e b a n o b lik crtice, k o ji se is k lju č iv o koristi p ri d e lje n ju reči n a k ra ju re d a, n a z iv a se h a jf e n ( - ) . U n o s i se au to m atsk i u o k v iru p ro g ra m a ili u z k o r iš ć e n je p re č ic e (h y p h e n , o p tio n a l h y p h e n ). U tekstu p ri d e lje n ju p o lu s lo ž e n ic a , n a k ra ju re d a se n a la z i h a jfe n , a u s le d e ć i re d p re la z i crtica. Crta. — K a o zn a k in terpunkcije, crta ( —) j e u v e k zn ak ra z d v a ja n ja . N a z i v a se crta ,,m “ , j e r z a u z im a širin u to g slo v a. D v o s tr u k o j e d u ž a o d crtice. R a z d v a ja n je se vrši u s lu č a je v im a : ( 1 ) k a d a se u o sn o v n i isk a z u m e će reč ili k a k a v d o d atn i tekst (n p r. A k c i o n o i s t r a ž i v a n je s e o d n o s i — n e b a š u v e k z n a č a jn i m — n a p r o b l e m e o b r a z o v n e p r a k s e )', ( 2 ) u d v o jn im v e z a m a , m e đ u s o b n o ra v n o p ra v n ih ili su p ro tstavljen ih p o jm o v a (n p r. o d n o s z a ­ p o s l e n i — n e z a p o s l e n i )', ( 3 ) u fu n k c iji isticanja, n a g la š a v a n ja reči ili d e lo v a rečen ice (n p r. TLa p r e d m e t a k cion ih . is tr a ž iv a n ja , u z im a s e — o b r a z o v n a p r a k s a )', ( 4 ) u spisk u lite­ rature u o d v a ja n ju p o d n a s lo v a o d n a s lo v a p u b lik a c ija (n p r. A k c i o n o is t r a ž iv a n je — n a ­ s t a v n ic i k a o is t r a ž iv a č i)', ( 5 ) u za m en i reči „ o d do'^\ iz m e đ u , i, ali, to je s t , n a im e ', ( 6 ) u d ija lo z im a k a o z a m e n a z a n a v o d n ik e (n a v o d n a i iz v o d n a crta); ( 7 ) unutar d u g a č k ih p a ­ su sa k o ji se d e le n a d v e ili više sad rža jn ih celin a; ( 8 ) um esto zapete k a d a se želi istaći um etnuta re č e n ic a , o d n o s n o k a d a se želi n aglasiti um etnuti d e o rečen ice; ( 9 ) u zam en i z a d v e tačke. U s v im o v im p rim e rim a rečen ica m o ž e d a sad rži s a m o je d a n p a r crta. C rta se m o ž e pisati n a d v a načina: o dm ak n u to, s ,,b e lin o m “ n a o b e strane ili p ri­ m ak n u to, b e z b e lin e (p rim a k n u ta crta), što z a v is i o d sm isla i konteksta. P rv i n ačin — o d ­ m ak n u ta crta, koristi se k a d a o z n a č a v a n ek o n e s la g a n je (n p r. P o t k o n ja k — N e d o v i ć ). D r u g i n ačin — p rim ak n u ta crta, koristi se k a o v e z a m e đ u im e n im a k a d a o z n a č a v a k o a u ­ torstvo (n p r. E n c i k l o p e d i ja P o t k o n ja k —Š i m l e š a ). P rim ak n u ta crta se p rim e n ju je k o d p ro ­ stornih re la c ija i k o d o z n a č a v a n ja stranica teksta (n p r. 12—14) i v re m e n s k im in terv alim a iz ra ž e n im v e k o v im a (n p r. X X —X X I ) ili g o d in a m a (2 0 0 4 —2008. g o d in a ). C rta se stav lja iz m e đ u d v a b ro ja u zn ačen ju ,,do“ sam o a k o isp re d p r v o g b ro ja ne stoji p r e d lo g ,,o d “ — u tom slu č a ju se um esto crte p iše ,,d o “ (n p r. p ra v iln o : Is t r a ž i v a n je j e t r a ja l o o d 1 9 9 3 . d o 1 9 9 5 . g o d i n e , ili I s t r a ž i v a n je j e t r a ja l o 1 9 9 3 —1 9 7 6 . g o d i n e . N e ­ p ra v iln o : I s t r a ž i v a n je j e t r a ja l o o d 1 9 9 3 -1 9 9 5 . g o d i n e , k a o i 1 9 9 3 -9 6 ).

197

A h a d e m s k o p is a n je

Srednja crta. — K a o zn ak in terpunkcije, sred n ja crta se koristi u k o m p ju te rsk o j o b ra d i teksta. O n a j e nešto k ra ć a o d d u ž e crte, k a o zn ak m in us u s p re g a m a strana, u z a m en u o d d o (n p r. 1 2 -1 4 ) i ra z d o b lja . Upitnik. — K a o in terp u n k cijsk i znak, upitnik (? ) se p rim e n ju je n a k raju upitne re ­ čen ice. N a k raju isk aza, isp re d u pitn ik a ne n alazi se razm ak . U p it n ik se u p o tre b lja v a sa­ m o iza n e z a v isn ih upitnih re čen ica. Z a to j e u upotrebi o v o g in te rp u n k c ijsk o g zn ak a v a ­ žn o ra zlik o v a ti — n e z a v is n o upitne rečen ice o d z a v is n o upitnih. D a b i se upitnik u p o tre­ b io p o tre b n o j e z a v is n o upitne rečen ice transform isati u n e z a v is n o upitne (n p r. z a v is n o upitna re čen ica: Z a n i m a l o n a s j e d a li su s tu d e n ti i n f o r m is a n i o e k o l o š k o j u g r o ž e n o s t i r e g io n a . D a b i se k o ristio upitnik o v u rečen icu j e b ilo p o tre b n o tran sfo rm isati u n e z a v i­ sno upitnu: D a li s u s t u d e n t i in f o r m is a n i o e k o l o š k o j u g r o ž e n o s t i r e g i o n a ? ). Uzvičnik. — K a o zn ak in terpunkcije, u z v ič n ik ( ! ) se u p o tre b lja v a : ( 1 ) na k raju u z v ič n e rečen ice; ( 2 ) a k o p re d sta v lja sum nju, unutar z a k lju č k a uz p o d a tak k o ji se n a v o d i; ( 4 ) uz au to ro v k o m e n ta r Si c! (lat. tako, to ) k o ji d o b ija iro n iča n sm isa o ; ( 4 ) na k raju re ­ čen ice u cilju p o d v la č e n ja n je n o g sadržaja. Isp re d u z v ič n ik a se ne n a v o d i razm ak . Navodnici. — K a o zn ak in terpunkcije, n a v o d n ic i (,, “ ) se koriste pri citiran ju tek­ sta, n a v o đ e n ju reči k o je n isu k n jiže v n e , u k o je se iz ra ž a v a su m n ja, re z e rv a i n e s la g a n je , reči k o je im a ju iro n iča n sm isao , n a v o đ e n ju sim b o lič n ih im en a, iz d v o je n ih n a s lo v a d ela. N jih o v o k o riš ć e n je j e o d re đ e n o tip o g ra fs k o m n o rm o m je z ik a n a k o m e se ra d piše. P ri tom e se, u isto m tekstu, ne d op u šta up otreba različitih tip o v a n a v o d n ik a . N i j e p o tre b n o n a v o d n ik e koristiti za istican je teksta. P o l u n a v o d n i c i se u tekstu k oriste z a istican je z n a ­ čen ja reči, reči k o je se ž e le istaći z b o g sp ecifičn o sti k o je im aju , reči k o je treba d a se sta­ v e p o d n a v o d n ik e , a n a la z e se unutar teksta k o ji j e p o d n a v o d n ic im a . U m e s t o p o lu n a v o d n ik a , z a n jih o v o o z n a č a v a n je m o ž e se koristiti ap o stro f. T ip o v i n a v o d n ik a i p o lu n a v o d n ik a

„edu ka“ “eduka” “eduka” «e d u k a » »e d u k a «

srpski i nem ački ‘ed uk a’ srpski i nem ački polun avodn ici engleski navodnici ‘ed u k a’ engleski polun avodn ici am erički navodnici ‘ed u k a’ am erički polun avodn ici francuski i italijanski francuski i italijanski polun avodn ici navodnici etničkih zajednica nem ačkog g o v o rn o g p od ru čja u Italiji i Švaj carskoj

Apostrof. — K a o zn ak in terpunkcije, a p o stro f ( ' ) se sta v lja um esto iz o s ta v lje n o g slo v a , p rilik o m p is a n ja stranih im ena. Zagrade. — K a o zn ak in terpunkcije, z a g ra d e se koriste z a o d v a ja n je d e la teksta, k o jim se m is a o o b ja š n ja v a ili d o p u n ju je . Z a g r a d e o b e z b e đ u ju m o g u ć n o s t o d v o je n o g č i­ tanja. U z iz o sta v lja n je z a g ra d a rečen ica treba d a ostane gram atič k i p ra v iln a . U tek stovi­ m a se koriste o b le , u glaste, vitičaste i tu p o u g le z a g ra d e i p o lu z a g ra d e . P o m p ć u o b lih z a ­ g ra d a m o g u se n a s ta v k o m d op u n iti citirane reči k o je su skraćen e. P o lu z a g r a d e (u o b lik u p o lo v in e o b le z a g r a d e ) se koriste u n a v o đ e n ju m odaliteta n e k o g o b e le ž ja . U tu svrh u m o ž e d a se koristi c e la z a g ra d a . U u glaste z a g ra d e se sta v lja ju a u to ro v i k om en tari u c i­ tatima, k a o i m esto iz o sta v lje n ih d e lo v a teksta o z n a č e n o sa tri tačke. O b l a i u glasta z a ­ g ra d a m o g u d a se koriste z a je d n o , s tim što j e o b la p rv o ste p e n a (o b u h v a ta sad ržaj u g la ­ ste), npr. (... [ ] . . . ) . U m atem atičk im o p e ra c ija m a j e o b m u to . U starim iz d a n jim a

198

IVI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

p u b lik a c ija su sreće se p rim e n a vitičastih i uglastih z a g ra d a . Z a g r a d e se ne o d v a ja ju ra z ­ m a k o m (b e lin o m ) o d reči k o je o bu h vataju . P išu se istom v e lič in o m i n eu traln im lik o m p ism a (n o r m a lo m ). Z a g r a d e se ne m o g u zam en jivati r a z lo m a č k im crtam a I I . S t r e lic e . — K a o zn ak interpunkcije, strelice se u p o tre b lja v a ju pri u p u ć iv a n ju na n ek e d ru g e o d red n ic e. N a v o đ e n j e is k a z a u a lin e ja m a . — U n au čn im ra d o v im a , v rlo često, iza d v o tačk e n a v o d e se d e lo v i isk a za u z a se b n im alin e ja m a (r e d o v im a ), isp re d k o jih stoji crta ili re d ­ ni b ro j. U p o t r e b a v e lik o g ili m a lo g s lo v a na početk u isk aza, a lin e ja i n je g o v o z a v rš a v a ­ nje tačkom , ili b e z nje, za v isi o d to g a u k o jo j m eri j e isk az (n e )s a m o s ta ln i rečen ički sk lo p , ili c e lo v ita in fo rm a c ija u o d n o su na prethodn i, in ic ija ln i d e o teksta. T a č k a se iz o ­ stav lja k a d n a v o d i im a ju p o lo ž a j sličan (p o d )n a s lo v im a u sa d rža ju n ek e k n jig e . A l i n e je sa red n im b r o je v i m a

U m on o grafiji A k a d em sk o pisanje obrađuju se sledeća p o g la v lja: 1

. Pristup naučnim inform acijam a.

2. N au čn i i stručni radovi. 3. Prelim inarni d elovi naučnog rada itd. U m e s t o arap sk ih b r o je v a m o g u se stavljati slo v a . U z arap sk e b r o je v e i s lo v a u m esto tačke m o g u se stavljati p o lu z a g ra d e , npr. a ) ili 1 ), k a o i p o tp u n e z a g ra d e , npr. (a)ili(l). A k o iz m e đ u o n o g a što se n a v o d i u a lin e ja m a p o sto ji u z a ja m n a sad ržin sk a ili fu n k c io n a ln a v e z a , k a d a b i se iz o sta v lja n je m n e k o g segm en ta u m a n jila in fo rm a c ija o g la v n o m k o rp u su , tada se n o v a alin e ja z a p o č in je m a lim s lo v o m , a z a v rš a v a ta čk o m i z a ­ re zo m , sa m o z a re z o m , ili b e z ik a k v o g in terp u n k c ijsk o g zn aka. A l i n e je sa crta m a

R ea liza c ija projekta akcionog istraživanja o d vija se kroz sledeće faze; — o dređ ivan je predm eta interesovanja, — o dređ ivan je istraživačkih pitanja, — određ ivan je svrhe i opšteg cilja istraživanja, — definisanje istraživačkih zadataka, — o dređ ivan je strukture i plana istraživanja, — realizacija istraživačkih zadataka, — evalu acija istraživanja, — izvo đen je zaključaka. O v la d a v a n je n a u č n im stilo m p isan ja ne zn ači sa m o u s v a ja n je o d ređ en ih norm i i p ra v ila , v eć n jih o v u p rim en u . O n o se p ostiže p rak so m , p isan je m , u s a v rš a v a n je m i o b li­ k o v a n je m teksta. ,,Što se češće i više piše, što se p iše s a v e sn ije i ra zn o v rsn ije , te što se v iše i k ritičn ije radi n a d o te riv a n ju tekstova, to će se više u sav ršav ati i stil p is a n ja i ja č a ­ ti m o ć iz ra ž a v a n ja “ (Iv a n o v ić 1996: 2 2 3 ).

5. DOKUMENTOVANJE NAUČNIH IZVORA P is a n je n au čn ih ra d o v a p o d ra z u m e v a k o rišć e n je n au čn e aparature, tj. d o k u m e n ta ­ cio n e o s n o v e rada. D o k u m e n t o v a n je naučnih iz v o ra p o d ra z u m e v a : k o riš ć e n je i p isan je citata, p o z iv n ih n a p o m e n a (u tekstu, is p o d teksta, na k raju p o g la v lja i na k raju ra d a ) i referen tskih je d in ic a u sp isk u literature. U p o t r e b a i d o k u m e n to v a n je iz v o m ih tekstova i iz v o ra , id e ja i argu m en ata, u p u ć iv a n je n a literaturu i k o riš ć e n je p o z iv n ih n a p o m e n a u n a u č n im r a d o v im a čin e d o k a z o p o z n a v a n ju n a u č n o g p o d ru čja. N a č in d o k u m e n to v a n j a n aučnih iz v o ra z a v is i o d n a c io n a ln e ak ad em sk e tradicije, n au čn e d isc ip lin e k o jo j p rip a ­ d a nau čn i ra d i ž a n ro v sk ih k o n v e n c ija . U vezi sa tim, u s v a k o j n au ci se u stalio o d ređ en i stil d o k u m e n to v a n j a n au čn ih iz v o ra . P ra v iln o d o k u m e n to v a n je n au čn ih iz v o ra u p ro c e ­ su p is a n ja n a u č n o g d e la p re d u p re đ u je n e sa v e sn o p la g ira n je . U praksi n a u č n o g stv arala­ štva p o s to je tri n a č in a k o riš ć e n ja naučnih iz v o ra : i4.ka.ziva n je (u p u ć i v a n j e ), c i t i r a n j e i p a r a f r a z ir a n je .

5.1. UPUĆIVANJE NA IZVORE N a p o m e n e p red stavljaju prateći d eo n au čn o g dela k o je u k azu ju na dodatne in fo r­ m acije zn ačajn e za tekst. K o riste se u svrhu o b ja šn jav a n ja o s n o v n o g teksta n a u č n o g rada, ko ji b i b io opterećen d a su n je g o v sastavni deo. Javljaju se k a o v išak o s n o v n o g teksta, ali i potreban segm ent. O m o g u ć u ju autoru d a d o k aže svo je tvrdnje citiran jem d ru g ih autorite­ ta, d a o b ja sn i iz la g a n je i d a uputi na d ru g e izvo re u vezi s tretiranim sad ržajem .

5.1.1. Napomene prema mestu javljanja P re m a m estu g d e se n a la z e u n a u č n o m tekstu n a p o m e n e m o g u biti: (1 ) unutar teksta, (2 ) is p o d teksta (fu s n o te ili p o d n o ž n e n a p o m e n e ), ( 3 ) n a k raju p o g la v lja i (4 ) u o d e ljk u r e f e r e n c e , n a k raju dela. M e s t o u p o treb e n a p o m e n a z a v is i o d vrste teksta i o d b ro ja i o b im a n a p o m e n a .

Napomene unutar teksta. —P o z iv a n je na autora i d e lo m o ž e d a se vrši u s a m o m tekstu. T a d a n ije p o tre b n o d a čitalac p re k id a p o g le d , ali se zato, u s lu č a ju d u g ih p o z iv a , p re k id a lo g ič k a nit teksta. P o z iv a n je na autora i d e lo u p o p is u b ib lio g r a fs k ih je d in ic a , k o je čin e o d e lja k L i ­ te r a tu r a , o m o g u ć u je lak še čitanje, ek o n o m ič n o st u up o trebi p rostora, p o b o ljš a v a estet­ sku stranu u g r a fič k o m o b lik o v a n ju teksta. N e d o sta ta k k o rišć e n ja n a p o m e n a unutar tek­ sta j e u o te ž a n o m tražen ju b ib lio g r a fs k ih je d in ic a u o d e ljk u L it e r a t u r a . B ib lio g r a fs k a je d in ic a se u v o d i u tekst n a sle d eć i način (K r u lj 2004: 5 6 ). U tekst se u v o d e im e n a j e d ­ n o g , d v a autora, a a k o ih j e više n a v o d i se p re z im e p r v o g i sk ra ćen ica i sar. ili ,,et a l“ .

Podnožne napomene. — P o d n o ž n e n a p o m e n e se stav ljaju u p o d n o ž je stranice. N a z iv a ju se f u s n o t e (,,fu sn o ta “ nem . fus = n o g a lat. nota = b e le š k a ), (n e m . f u s s n o t e — ‘n a p o m e n a pri d n u ’ ), b e l e š k e ili p o d b e l e š k e .

2 0 0 _________________________________________________________________________________________________________________________ ~ M

l.

K u n d a č in a — V . B a n đ u r

S a d rž a j p o d n o ž n e n a p o m e n e m o ž e d a bu d e: d o d a tn o k o ris n o i z a n im ljiv o o b ja ­ šn jen je, upu ta n a altern ativn o tu m ačen je p ro b le m a , ra zm atran je p o s e b n o g m e to d o lo ­ š k o g ili te h n ič k o g p ro b le m a , citat na stran om je z ik u , b ib lio g r a fs k a re fe re n c a i si. U č la n c im a k o ji se o b ja v lju ju u č a so p isim a i z b o rn ic im a ra d o v a p o d n o ž n e n a p o m e n e sad r­ že sa m o d o d a tn e tekstove (k o m en tare , o b ja šn je n ja , u p u te), a n ik a k o b ib lio g r a fs k e re fe ­ ren ce, ali m o g u d a u p u ć u ju n a re fere n ce u spisk u literature. P o m o ć u p o d n o ž n ih n a p o ­ m e n a iz d v a ja se a u to ro v d o p rin o s o d d o p rin o sa ostalih n a u č n ik a k o ji su taj p r o b le m p ro ­ u č a v a li. P o d n o ž n e n a p o m e n e se m o g u p o v e z iv a ti sa tekstom a ra p s k im b ro je v im a , z v e z d i­ cam a, rim s k im b r o je v im a ili g r a fič k im zn a k o v im a . U tekstu se b ro j stav lja s g o rn je d e ­ sne stranice za v rše tk a teksta n a k o ji se p o d n o ž n a n a p o m e n a o d n o si. B r o j se stav lja pre zapete, n e p o s re d n o p o z a v rš e n o m citatu (npr. ,,... s ta v o v im a “ ^), ali p o s le tačke (npr. ... istra ž iv a n je p o k a z a l o } ) . B r o je v i u tekstu se m o g u redati za sv a k u stranicu p o s e b n o , za s v a k o p o g la v lje p o s e b n o ili za naučni rad u celin i, što za v isi o d d u ž in e rada. A k o j e rad d u ži, citati i p o d n o ž n e n a p o m e n e im a ju p o s e b n e b ro je v e , o d 1 d o ,,n“ z a sv a k u stranicu, ili č e šć e z a s v a k o p o g la v lje rada. A k o j e ra d kraći, b r o je v im a o d 1 d o ,,n“ o z n a č a v a se re d o s le d citata i p o d n o ž n ih n a p o m e n a u ć e lo m radu. A k o se p o d n o ž n e n a p o m e n e o b e le ­ ž a v a ju z v e z d ic a m a , n a sv a k o j stranici se p o č in je sa je d n o m z v e z d ic o m . K o riš ć e n je z v e ­ z d ic a se ne p re p o ru č u je u slu č a je v im a k a d a u tekstu im a stranica sa v iše p o d n o ž n ih n a ­ pom ena. P r v a p o d n o ž n a n a p o m e n a na stranici teksta o d v a ja se h o riz o n ta ln o m lin ijo m d u ­ žin e tri d o pet cen tim etara, d u p lim p ro re d o m o d z a d n je g re d a teksta, u v la č e n je m p r v o g re d a z a šest d o o s a m slo v n ih m esta. P o č in je n a stranici g d e se n a la z i tekst n a k o ji se o d ­ n o si, d o k n jen d e o m o ž e biti prenet n a sle d eć u stranicu. P o d n o ž n e n a p o m e n e se pišu m a n jim p r o r e d o m i m a n jim slo v im a . V e ć i b ro j p o d n o ž n ih n a p o m e n a tešk o j e sm esti ti n a o d g o v a r a ju ć u stranicu. A k o p o sto je d v a red a u p o d n o ž n o j n a p o m e n i, d ru g i red j e u istoj ra v n i sa le v o m m a rg in o m . T e k st p o d n o ž n e n a p o m e n e p iš e se b e z p ro re d a i sa d u ­ p lim p ro r e d o m iz m e đ u ostalih p o d n o ž n ih n ap o m en a. Is p is iv a n je p o d n o ž n ih n a p o m e n a z a h v a lju ju ć i k o m p ju te rs k o m p ro g ra m u j e o la k ­ šano. P r o g r a m sa d rži v iš e varijanata, o d k o jih autor m o ž e d a iz a b e re n a jp rik la d n iju . P od n ožn a napom ena

^Proširena verzija rada saopštena je na naučnom skupu ,,O sn o v n a polazišta u o b razo v an ju S rb ije “ u organizacije Srpske akadem ije o brazovan ja, u B eo grad u , 24. X I 2006.____________________________________________ P o z iv a n je n a autora i d e lo u n a p o m e n a m a isp o d teksta ne p re k id a lo g ič k u nit, niti zah tev a listan je p u b lik a c ije , ali d o la z i d o n ep regled n osti, j e r se tu n a la z e i ostale vrste p o d n o ž n ih n ap o m en a , a i n e ra c io n a ln o j e k o rišćen je prostora. N a p o m e n e n a k r a j u p o g la v l j a ili k n jig e . — N a z iv a ju se e n d n o t e (e n g . e n d n o t e ). O n e u laze u p o p is R e f e r e n c i. V iš e se koriste u ra d o v im a prirodn ih nauka, u od n o su na d ru štven e nauke. N e d o sta ta k o v e vrste n ap o m en a j e o težan o p ro n a la ž e n je . N e sta n d a rd iz o v a n e tekstove j e lak še štam pati u n ap o m en a m a na kraju p o g la v lja ili k n jig e n e g o u p o d n o ž n im n a p o m e n a m a . B r o je v i n a p o m e n a u o k v iru je d n o g o d e ljk a su tekući za ceo

201

A k a d e m s k o p is a n je

o d e lja k , a b r o je v i n a p o m e n a z a n o v i o d e lja k p o č in ju o d 1. A k o su n a p o m e n e sm eštene n a kraj teksta i n e m a ih m n o g o , o n d a se o z n a č a v a ju tek u ćim b r o je v im a o d p rv e d o p o ­ sle d n je, a a k o ih im a m n o g o , o n d a se d ele p o g la v a m a i un utar n jih o z n a č a v a ju te k u ć im b r o je v im a k a o i k a d su sm ešteni n a k raju g la v e . E n d n o te

1. N a p o r i U je d i n je n i h n a c ija za b o l ju ž iv o tn u s re d in u 21. veka, (1 9 9 2 ), Rezultati svetskog samita u R io de Žaneiru, B razil, Savezn o ministarstvo za životnu sre­ dinu, B e o g ra d , 1991., str. 1/Il/lV 2. Ibidem , str. 12. 3. Pušić, L j. (2 0 0 1 ): O d r ž iv i g ra d , ka j e d n o j s o c i o l o g i ji o k ru že n ja . N o v a 1975, B e o g ra d , str. 372. 4. N a p o r i U je d i n je n i h n a c ija za b o lju ... str. 5.4/IX — 5.4/XI 5. Ibidem , str. 5.4/IX 6 . O v o j e o b a v e z a zem alja potpisnica R io dokumenta. V la d e su zadužen e da to učine za tri godine, u saradnji sa svim sektorima društva. R a d i realizacije o v e o b a v e z e neophodno j e da se form iraju savetodavna nacionalna tela u oblasti o b razo van ja za životnu sredinu i razvoj. 7. N a p o r i U je d i n je n i h n a c ija za b o lju ... Ibidem , str. 5.4/IX — 5.4/X 8 . Ibidem , 5.4/X - 5.4/XI 10. Pešić, L j.: Ibidem , str. 371. 11. A li, im a i suprotnih prim era. Sum erci nisu znali za fizio lo šk u e k o lo g iju žitari­ ca, na čijem gajen ju se zasn ivala njihova civilizacija, a da su znali, ostali bi. N a v o d n ja v a li bi p o lja sam o parnih i neparnih god in a i kako tvrdi savrem ena nauka, salinacija ne bi ugrozila useve i ne bi izazivala n jih o vo propadanje. 12. Đ u rić, M . (1 9 9 9 ): O p o t r e b i j^ lo z o fije danas. F ilo z o fija izm eđu Istoka i Z a p a ­ da, Prom etej, N o v i Sad. str. 298. P rvih 12 referenci iz N ap o m en e: M ilic a A n d e v sk i i O liv e ra K n e ž e v ić F lo rić (2 0 0 2 ): O b r a z o v a n je i o d r ž iv i ra z v o j. N o v i Sad: S a v e z p edagoških društa­ va V o jv o d in e i V iš a škola za obrazo van je vaspitača V ršac , str. 39.

5.1.2. Napomene prema funkciji P re m a fu n k c iji, n a p o m e n e se koriste k a o : ( 1 ) b i b l i o g r a f s k e n a p o m e n e (d o k u m e n ­ tarne i u p u ć iv a č k e ), ( 2 ) e k s p lik a t iv n e n a p o m e n e (d o p u n s k a o b ja š n je n ja ), ( 3 ) u p u tn e n a ­ p o m e n e , ( 4 ) k r itič k e n a p o m e n e i ( 5 ) k o m b i n o v a n e n a p o m e n e .

Bibliografske napomene. — B ib lio g r a fs k e n a p o m e n e m o g u biti u p u ć iv a č k o g i d o k u m e n ta rn o g karaktera. N a p o m e n e u p u ć iv a č k o g karak tera u s m e ra v a ju čitao ca n a n e ­ k u d ru g u vrstu iz v o ra . N a p o m e n e d o k u m e n ta rn o g karak tera u p u ć u ju n a b ib lio g r a fs k e p o d atk e n a u č n o g d e la iz k o je g su u v id u n ep o sred n ih ili p o sre d n ih citata p reu zete id eje, sta v o v i, č in je n ic e , z a k lju č c i. O v a j v id n a p o m e n a j e n ajčešći. B u d u ć i d a d o k u m e n tu ju o n o što j e citiran o ili p a ra fra z ira n o , n a z iv a ju se d o k u m e n t a r n e n a p o m e n e , a s o b z ir o m n a to d a p o tiču iz o rig in a ln o g iz v o ra , z o v u se i i z v o r n e n a p o m e n e . B ib lio g r a fs k e n a p o ­ m en e p ru ž a ju p o d a tk e čitao cim a o n a u č n o m iz v o ru radi p ro v e re n a p is a n o g ili z a p o tre b e n o v ih istraživan ja.

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

202

B ib lio g r a fs k e n ap o m en e se m o g u stavljati u: ( 1 ) tekstu n a u č n o g rada, ( 2 ) p o d n o ž n im n ap o m en a m a. U tekst n a u č n o g rada b ib lio g ra fs k a n a p o m e n a se stavlja u m a lu z a g ra ­ du (npr. R ot, 1972), ili ( Iv ić 1992: 5 6 ), d o k se potpune b ib lio g r a fs k e je d in ic e n alaze u p o ­ pisu literature. K o d b ib lio g ra fs k ih n ap o m en a u p o d n o ž ju stranice n a v o d e se svi b ib lio g r a f­ ski p o d a c i za d e lo i stranica sa k o je j e uzet citat. B ib lio g r a fs k a n a p o m e n a p o č in je im e n o m autora i u v lači se za tri slo v n a m esta udesno, d o k k o d spiska literature p o č in ju p re z im e ­ n o m i isturaju se za tri slo v n a m esta p rem a levoj m argini. A k o se u je d n o j b ib lio g ra fs k o j n ap o m en i n alazi više b ib lio g ra fs k ih je d in ic a , one se o d v a ja ju ta č k o m i zarezom . B ib lio g r a fs k a n a p o m e n a

N ik o la Potkonjak (1 9 7 8 ), Prosveta, B e o g ra d , str. 83.

T e o r ijs k o -m e t o d o lo š k i

p r o b le m i

m e t o d o lo g ije ,

B ib lio g r a fs k e n a p o m e n e p o tk re p lju ju istinitost i v e ro d o sto jn o st citata, p a ra fra z i­ ranih d e lo v a i p o d ro b n ije u p o z n a ju čitaoce sa d ok u m en tim a. U p rak si e g z is tira ju četiri o s n o v n a tipa b ib lio g r a fs k ih re fe re n c i i to za: ( 1 ) član a k u č a so p isu , ( 2 ) k n jig u , ( 3 ) p o g la v lje u k n jizi i (4 ) č lan ak u e le k tro n s k o m o b lik u . E k s p li k a t iv o e n a p o m e n e . — O v a vrsta n ap o m en a služi za d o p u n sk a o b ja šn jen ja d e lo v a teksta, nekih podataka, in fo rm acija, m isli, činjenica, d o g a đ a ja , ličnosti i term ina, i to u v id u k ritičk o g razm atranja. Č in e ih dodatne in fo rm acije, k o je su v e o m a v a ž n e za čita­ oca, j e r m u n u d e m n o štv o in fo rm a c ija k o je nisu najdirektnije v e z a n e za tekst. O v im n a p o ­ m en a m a se rasterećuje tekst, ali istovrem en o daje m o gu ć n o st n o v ih saznanja. K o riste se k a d a za n ek a p o ja šn je n ja n em a d o v o ljn o m esta u o s n o v n o m tekstu, ali autor o seća d a to nije to lik o bitn o z a kontekst, d a j e p otrebn o nešto pojasniti i skrenuti p ažn ju na to, zatim , k a d a se k om en tariše m išljen je, d aje kritički sud o n ek im ra n ijim za k lju č c im a sa k o jim a se autor ne slaže, izn o se različita rešen j a k o ja nude d ru gi autori, o b ja š n ja v a nepotpunost n e­ kih isp itivan ja iz određ en ih ra zlo g a , u g la v n o m o pravd an ih (V e lič k o v ić 1995: 125). E k sp lik a tivn a n a p o m e n a

P o red klasifikacija koje su dali autori raspravljajući o p roblem u istovrem enog rada sa nekoliko razreda B . P. Jesipov posebnu pažnju p osveću je sm enjivanju rada učitelja i sam ostalnog rada učenika, ističući tri slučaja: 1. K a d a se u o b a raz­ reda o brađ u je nastavno gradivo, 2. K ad a se u jed n o m razredu obrađu je, a u dru­ go m utvrđuje grad ivo i 3. K a d a se u o b a razreda utvrđuje grad iv o za svaki od ovih slučajeva, B . P. Jesipov navodi redosled rada učitelja (Jesipov, B . P.: E le m e n ta r n a didaktika, Prosveta, B e o g ra d , 1946, str. 108—112). * U n avedenom radu ovi autori izlažu prednosti teorijske zasnovanosti istraži­ vanja, kao uslov za precizno uzorkovanje jedin ica analize, izvora podataka i stva­ ranja setova kvantitativnih podataka. C it rad s. 156—167. IJ e k sp lik a tiv n im n a p o m e n a m a iz v o r se m o ž e n avo d iti n a d v a n ačin a: ( 1 ) u tekstu n a p o m e n e (u z a g r a d i) i ( 2 ) n a k raju n ap o m en e.

;

A h a d e m s k o p is a n je

203 N a v o đ e n je iz v o r a u ek sp lik a tivn o j n a p o m e n i

U tekstu n a p o m e n e :

U delu M e t o d o l o g i j a n a u č n o g ra da (B a n ja L uk a, A k a d e m ija nauka i um etno­ sti R e p u b lik e Srpske, 2004, str. 95 ) Petar M a n d ić razm atra O so b in e ličnosti istra­ živača... N a k ra ju n a p o m e n e :

O

o v o m p ro blem u go vo ri p od robn ije M u h am e d F ilip o v ić (videti d elo M e t o ­

d o lo g ija z n a n o sti i z n a n s tv e n o g ra d a , Sarajevo, Svjetlost, 2004, str. 40).

Uputne napomene. — N a p o m e n e k o je upu ćuju na delo, u k azu ju i n azn ačavaju , d o ­ n ose dodatne in fo rm a c ije i u p u ću ju čitaoce na dodatne izvore, n a d ru g e ideje, argum ente, činjenice, p o re d e n ja k o ja d o p u n ju ju tekst, na n ek o d ru g o m esto u iz v o ru k o ji j e već citi­ ran. Z o v u se i d o p u n s k e n a p o m e n e ili k o m p a r a t iv n e n a p o m e n e j e r u p u ću ju čitaoce radi k o m p a ra c ije svo jih m isli na d ela k o ja razm atraju istu ili sličnu p ro blem atik u , p a se sam p ostupak z o v e u k azivan je. M o r a biti p o p ra ćen o referencam a, pri čem u se koriste oznake. Pri tom e se koriste reči vid i, v id e t i o t o m e ili n a jč e š ć e s a m o v. — s k r a ć e n ic a o d la tin s k o g v id e = vid i, p r e m a , u p o r e d i (up . ili u p o .) i n av o d e b ib lio g ra fs k e je d in ic e k o je detaljnije p i­ šu o temi i čitaoce u p u ću ju na njih, što m o že biti v eo m a d ra g o c e n a in fo rm acija. U p u tn a n a p o m e n a

V ideti: S v e za č o v e k a i s v e o d č o v e k a (R . Lau šević: u: S o cija ln a m isao, 7— 8 , B e o g ra d , 1985: 363), C iv iliz a c ija i o k o lin a (V . M u žić : u: Pretpostavke ra zv o ja ekoloških spozn aja i stavova. Z bo rn ik , O d g o j i sam oupravljanje, 1, 82, Z a g re b , 1982: 22 7), P u t m e d a i N a đ i m i d o m (B . B a n i B . G ačan o vić: u izdanju Izd avačke kuće Z e b ra , u: P ro g ra m nekih sadržaja i oblika ekološke aktivnosti u osnovn im školam a B e o g ra d a , B e o g ra d 1993, 18—19). Č ita la c se m o ž e uputiti i n a p o g la v lja u istoj k n jizi. T o se radi u slu č a ju k a d se č i­ taocu sk reće p a ž n ja n a p o v e z a n o s t sa o n im što se n a to m m estu n a la z i ili j e nešto b ilo v e ć o b ra đ e n o , p a g a n ije p o tre b n o p on avljati. U P rilo g u m on ografije: Inform acija i izveštaj o radu 1. i 2. stalnog sem inara za didaktičko usavršavanje saradnika na Univerzitetu u N išu . A k o se želi skrenuti p a ž n ja čitaocu na neki argu m en t k o ji se ra z lik u je o d au to ro ­ v o g ili j e sličan , o n d a treba upotrebiti sk raćen icu cf, (c o n fe ro , c o n fe re re = u p orediti ili u p o re d i). A k o j e na s rp s k o m je z ik u m o ž e se navesti i up. C f. A . H . M . Jones, Later R o m an Epire, L o n d o n , 1962, p. 56.

Kritičke napomene. — P o m o ć u o vih n a p o m e n a iz n o se se p o re d e n ja i kritičke p rim e d b e (s la g a n ja i n e s la g a n ja ) sa d ru g im d e lim a i au torim a, n jih o v im gle d ištim a , sta-

204

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

v o v im a i k o m e n ta rišu m iš lje n ja d ru g ih autora. U o v im n a p o m e n a m a p rezen tu je se o n o što n ije z b o g p re g le d n o sti u š lo u o sn o v n i tekst i zato p re d s ta v lja n je g o v u d o p u n u . K ritičk a n a p o m e n a

* * N e postoji uvek teorija pom oću koje bi se m ogao p o jm o v n o odrediti p red ­ met m erenja. E m pirizam , teorijski oskudan i skeptičan prem a teoriji, sklon je da m etodološki uopšti o v ak v e slučajeve. Karakteristično j e u tom p o g le d u shvatanje P. L a zarsfeld a. P o njem u, m erenje ili klasifikacija ne p o laze o d teorijske odred be već od slikovite predstave pojm a, koji je , uz to „ostala nejasna“ .

Kombinovane napomene. — O v a vrsta n a p o m e n a n astaje k a d a j e u je d n o j n a p o ­ m en i p o tre b n o o b je d in iti npr. b ib lio g r a fs k e p o d atk e i n avesti n e k o d o p u n s k o o b ja š n je ­ n je ili npr. k a d a se u z e k sp lik a tiv n u b e le š k u koristi upu tna n a p o m e n a . K o m b in o v a n a n a p o m e n a

Jedan od najglavnijih pobornika o v o g m etoda je , kako j e poznato, Stjuart Č apin. V id i Ernest G reenw 'ood op. cit. pp. 108—134.

5.2. CITIRANJE 5.2.1. Funkcija citiranja d t i r a n j e j e p o stu p a k in k o rp o rira n ja i d o k u m e n to v a n ja d e lo v a (k o m p le tn ih re č e ­ n ic a ili n jih o v ih d e lo v a ) iz v o rn ih tekstova d ru g ih autora ili so p stv e n ih tekstova (a u to c itira n je ) u vlastite ra d o v e . D e lo v i iz v o rn ih tekstova m o g u biti pren eti k a o : d o s lo v n i cita­ ti, p a ra fra z ira n i citati, citirane id eje, citirani p o jm o v i i izrazi. S v a k i d o s lo v n o pren esen tekst se p o s e b n o o z n a č a v a i d o k u m e n tu je na taj n ačin što se sta v lja p o d n a v o d n e znake, sa tačn o n a z n a č e n im iz v o r o m (b ib lio g r a fs k o m je d in ic o m ), k o ji se u n o si u n au čn i ra d (u tekstu, is p o d teksta, n a k raju p o g la v lja ili n a k raju ra d a ). C itira n je se koristi u stručnim , n a u č n im i d r u g im p is a n im ra d o v im a , pri an alizi, kritičkoj o cen i i a rgu m e n tac iji, p re u z i­ m an ju , p rih vatan ju , o d b a c iv a n ju m isli d ru g ih autora. P r e g le d n i ra d o v i se češće citiraju u o d n o su n a iz v o rn e . C itira n je m o ra d a b u d e o d m e ren o , sa p a ž ljiv o o d a b ra n im p rim erim a. C itira ju se n a jn o v iji i n ajre lev a n tn iji ra d o v i k o ji tretiraju p r o b le m k o ji se p ro u č a v a i is ­ tražuje, što d o p rin o s i o rig in a ln o sti rada. P re m a K n e z o v ić u (1 9 9 0 ), p o sto je ra z lik e iz m e ­ đ u re fe re n c e i citata. „ R e fe re n c a slu ži d a p otvrd i d a je d a n n au čn i ra d p re d a je in fo rm a c i­ j u d r u g o m radu , d o k citat p o tv rđ u je d a taj naučni ra d p rim a in fo rm a c iju o d d r u g o g ra­ d a “ . C itira n je m se d a je p o d rš k a tvrd n jam a un etim u tekst n a u č n o g rada.

P re m a M i l o j u S a rić u (2 0 0 2 ), ra z lo z i citiranja su razvrstan i u tri g ru p e : (1 ) s t v a r a ­ n je o s n o v e z a v e r ifik o v a n je s v o jih i tuđih rezultata; ( 2 ) a d e k v a tn o o b j a š n j e n j e so p stv e ­ nih rezultata; ( 3 ) o s l a n ja n je na d o k a z e ili čin je n ice d ru g ih autora. S t v a r a n je o s n o v e z a v e r i f i k o v a n je tu đ ih i s v o ji h r e z u lta ta m o ž e d a im a sle d eć e u lo g e ; ( 1 ) o d a v a n je p očasti p io n irim a ; ( 2 ) isticanje za slu ž n ih autora; ( 3 ) stvaran je b ib li­

A k a d e m s k o p is a n je

205

o g ra fs k e b a z e ; ( 4 ) b ib lio g r a fs k i „ v o d ič “ k a o v e z a z a d a lje n a la ž e n je b ib lio g r a fs k ih p o ­ d atak a; ( 5 ) p riz n a v a n je vred n osti srod n ih istraživan ja; ( 6 ) d o k a z iv a n je teorije; ( 7 ) d o k a ­ z iv a n je h ip o te ze; ( 8 ) istican je savrem en o sti p ro b le m a tik e ; ( 9 ) u k a z iv a n je n a o rig in a ln e p u b lik a c ije , u k o jim a se g o v o r i o id eji ili kon ceptu. C i t a t i z a a d e k v a t n o o b ja š n j a v a n je s o p s t v e n i h r e z u lta ta m o g u biti u fu n k c iji: (1 ) k o r ig o v a n ja s o p s tv e n o g rad a; ( 2 ) k o rig o v a n ja ra d a d ru g ih ; ( 3 ) k ritič k o g o svrta n a pret­ h o d n e ra d o v e , iz d o m e n a ra d a; ( 4 ) p rip re m a n ja čitao ca za sle d e ć i ra d autora; ( 5 ) u k a z i­ v a n ja n a n e d o v o ljn o p o z n a te i necitiran e ra d o v e ; ( 6 ) p o tv rđ iv a n ja p o d a ta k a i č in je n ica ; ( 7 ) p o b ija n ja ra d a ili id e ja d ru g ih ; ( 8 ) o p o v r g a v a n ja prioriteta d ru g ih ; ( 9 ) u p o z n a v a n ja m e t o d o lo g ije i ( I O ) u p o z n a v a n ja p rim e n je n ih statističkih p ostu p ak a. C i t a t i k o ji č i n e g r u p u o s l a n ja n ja ili p o b i j a n j a d o k a z a ili č i n je n i c a d r u g i h a u t o r a

m o g u im ati s le d e ć e u lo g e : ( 1 ) isk orišćen podatak, tabelu ili d ru g o ; ( 2 ) isk o rišć e n p rim e r iz d r u g o g ra d a; ( 3 ) u zeta ilu stracija ili slik a; ( 4 ) n a v e d e n tekst d ru g ih autora; ( 5 ) uzeta d e fin ic ija d ru g ih au tora; ( 6 ) u k a z iv a n je n a suprotn a istraž iv an ja; ( 7 ) u k a z iv a n je n a su ­ p rotne rezultate; ( 8 ) d o p u n a rezultata d ru g ih i (9 ) u p o re đ iv a n je sa rezu ltatim a d ru g ih (S a r ić 20 0 2 : 1 3 -1 4 ). P ri citiran ju u n a u č n im ra d o v im a , p rem a S tan iši V e lič k o v ić u (1 9 9 1 ), p o ja v lju ju se n ek e k arak terističn e g rešk e. P r v a g re š k a sastoji se u tom e d a se p re p rič a sad ržaj cita­ ta, p a se o n d a n a v o d i d o s lo v a n citat, a zatim p o s le n je g a k o m en tariše n je g o v sad ržaj. O č ig le d n o j e d a se tri puta p o n a v lja ista stvar. O v u vrstu g re š a k a u p is a n ju p ra v e p o č e t­ nici. D r u g a g re š k a se p o ja v lju je u slu č a je v im a k a d a se citatom n e k o g autora d o k a z u je iz v e s n a tvrdn ja, k a d a s v o je m iš lje n je o p o ja v i p o tk re p lju je m o m iš lje n je m d ru g ih autora. C ita to m treba d a se ilu stru je iz la g a n je , stavovi, m išlje n ja , z a p a ž a n ja i z a k lju č c i d o k o jih se d o la z i. C itira se au tor o k o m e g o v o rim o ; na p rim e rim a se d o k a z u je o n o što se tvrdi. T r e ć a g r e š k a se p o ja v lju je u v id u p retrp av an ja s o p s tv e n o g teksta citatim a, k a o i u p o treb i p re d u g ih citata. Ia k o su citati zn a č a jn i z a n au čn e i stručne ra d o v e , treba ih koristiti o n d a k a d a d o ­ p rin o se b o lje m r a z u m e v a n ju teksta i la k š e m p r a ć e n ju d o b ije n ih i ra n ije o b ja v lje n ih re ­ zultata i k a o iz ra z n a u č n o g pošten ja. K o riš ć e n je citata za d o k a z iv a n je vlastitih h ip o te za treba iz b e g a v a ti. Z d r a v k o D e le tić (2 0 0 0 ) u p o z o ra v a d a n ije is p ra v n o citirati d e lo v e , za k o je j e o č ig le d n o d a ih j e au tor n a p ra v io n a o s n o v u literature, d a n isu rezultat n je g o v ih istraživan ja. C itati ne m o g u zam en iti vlastite tvrdnje, niti m o g u biti z a m e n a za n e d o v r­ še n o istra ž iv a n je i n e d o v o ljn o p o u z d a n e rezultate. C itati se p rv e n stv e n o u z im a ju iz p rim a m ih iz v o ra (n a u č n e m o n o g r a fije , studije, n au čn i č la n c i). N a jč e š ć e se citate u z im a ju m isli autora k o ji p re d s ta v lja ju autoritete za o d re đ e n u n ačn u o blast. S v o jim sa d rža je m , o b lik o m i o b im o m citati treba d a se u k la p a ju u o s n o v n i tekst. S v a k i citat, b e z o b z ira na d u žin u , treba d a prati re fe re n c a sa b r o je m stranice sa k o je j e preuzet. O n o što j e p o stalo d e o o p šte g zn a n ja i opšte p o zn ate reči i m isli se ne citiraju, već se p a ra fra z ira ju , uz u p u ć iv a n je n a iz v o re . U k o rišć e n ju citata ne d o z v o lja v a se: p o č in ja n je p a su sa citatim a, sta v lja n je d v a citata je d a n d o d r u g o g , p re u z im a n je citiran o g teksta iz d ru g e ruke, iz n o š e n je sp o red n ih istina, iz v la č e n je p o je d in ih re č e n ic a iz konteksta (č im e se m o ž e p ro m en iti p o sto je ć i sm is a o m iš lje n ja au to ra). N e o b ja v lje n i ra d o v i (č la n c i i n au čn a d ela k o ja su u štam pi, ru k o p isi, re zim e i, ra ­ d o v i sa n au čn ih sk u p o v a , m agistarsk e teze i d ok to rsk e d ise rta c ije ), u d ž b e n ic i, k a o i

20 6

-

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

sek u n d arn i iz v o ri m o g u se citirati sam o u izu zetn im slu č a je v im a . A k o se to radi, o n d a se u tekstu takvi citati sta v lja ju u z a g ra d u ili u p o d n o ž n e n a p o m e n e i o n jim a se n a v o d e što p o tp u n iji p o d a c i. A r g u m e n t o v a n j e v la s tit ih s t a v o v a i m iš lje n ja . — K a d a au to r s v o je stav o v e i vlastito m iš lje n je n e m o ž e d a p o tv rd i niti e m p irijsk i ili lo g ič k i d o k a ž e i o b ra z lo ž i, tada se c itiran jem p o z iv a n a n au čn i autoritet d r u g o g autora. M e đ u tim , citati se u o v o m slu č a ­ j u ne m o g u prih vatati k a o d o k a z n i m aterijal. Citat, radi p o tk re p ljiv a n ja v lastito g m iš lje ­ n ja au toritetom d ru g ih autora, d aje se k ro z im p licitn u izja v u . D o rezultata do k o je g sm o došli u istraživanju ... je d ošla i B o s iljk a Đ ord ević. I l u s t r a c i j a m is li i s t a v o v a d lru g ih a u t o r a . — C itira n je se k oristi radi ilu stracija m isli i s ta v o v a d ru g ih au tora i to za ilustraciju v re m e n a i m esta n astan k a n ek e z a n im ljiv e m i­ sli, ili za ilu straciju i o n ih m isli sa k o jim a se autor n e m o ra slagati. C itat se d a je u im p li­ citnoj iz ja v i. N a v o d e se m isli i stavo vi d r u g o g autora, a zatim se iz n o si vlastito m iš lje ­ nje, is k a z u je s la g a n je ili n e s la g a n je sa njim . M o g u se citirati i le p e izrek e, radi ilustraci­ j e o n o g a što se že li izneti. D a j e zaista tak * m islio, o tome svedoče o ve n jego ve reči. S u p r o t s t a v l j a n j e m is lim a i s t a v o v im a d r u g o g a u t o r a . — C itira n je u fu n k c iji su­ p ro tsta v lja n ja m is lim a i s ta v o v im a d r u g o g autora koristi se k a d a se au to r teksta sa n jim a n e slaže. T a d a se, u z citat, d a je i im p licitn a izja v a. D a j e on zaista tako m islio, o tome svedoče o v e n jego v e reči ,,-

K o m p a r a c i j a . — C itira n je u fu n k c iji k o m p a ra c ije p rim e n ju je se u slu č a je v im a k a ­ d a se sta v o v i d ru g ih autora citiraju i d o v o d e u v e z u sa s o p s tv e n im s ta v o m autora. O v a ­ k a v citat slu ž i d a se u k aže n a čin je n ice d a su d ru g i autori d o š li dD sličn ih ili različitih re ­ zultata. T a k o m isli N ik o la Potkonjak. D o sličnih rezultata je došao i Jovan Đ ordević. I s k a z i v a n j a n a u č n o g p o š t e n ja - — C itira n je u fu n k c iji is k a z iv a n ja n a u č n o g p ošte­ n ja d a je se u o b lik u iskaza. O v o nije m oja originalna m isao, već je pre m ene o v e m isli saopštila G ro zd a n k a G o jk o v ..................................................................................................... I s k a z i v a n j e m is li k o je s u u v e z i s a p r o b le m o m . — C itira se o n o što j e ja s n o is­ k a z a n o u v e z i sa p r o b le m o m k o ji se istražuje.

207

A k a d e m s k o p is a n je

L ok atoš ističe: ,J^aradigma.

Polazište u daljoj interpretaciji podataka. L ok atoš ističe: ,JParadigma.

5.2.2,. Stilovi citiranja

U o k v iru sv ih p ro fe s ija p o sto je d o g o v o r e n a p ra v ila o d o k u m e n to v a n j u iz v o ra u stručn im i n a u č n im ra d o v im a , tj. n a v o đ e n ju n a p o m e n a i citata i fo rm ira n ju b ib lio g r a f ­ skih za p isa , u tekstu i u sp isk u literature. U p u te n a literaturu sa d rže d o k a z e o o rig in a l­ nosti n a u č n o g rada. R a d i se o stan dardim a (p r a v ilim a ) n a v o đ e n ja m isli d ru g ih autora, o b lik o v a n ja b ib lio g r a fs k ih z a p isa i u p u ć iv a n ja na literaturu, tj. d o k u m e n to v a n j u iz v o ra u tekstu i u sp isk u refere n ci. T i standardi n a z iv a ju se s t i l o v i c it ir a n ja , s t i l o v i r e f e r i r a n ja i f o r m a t i c it ir a n ja . U p rak si iz ra d e naučnih ra d o v a p o sto je tri u staljen a n a č in a citiranja literature: ( 1 ) a lfa b e tsk i, ( 2 ) n u m eričk i i (3 ) a b e c e d n o -n u m e rič k i. S t ilo v im a citiran ja se o d re đ u je sad ržaj i re d o s le d elem en ata b ib lio g r a fs k o g z a p isa k a o i u p o tre b a z n a k o v a in ­ te rp u n k cije k o ji ih prate. S tilo v i citiran ja su izražen i u ra z n im v arijan tam a, o d n o sn o ra z ­ lik u ju se u ra z n im d etaljim a, p re s v e g a u re d o sle d u elem en ata i u p o treb i in terp u n k cij­ skih z n a k o v a . U n au čn o j z a je d n ic i koriste se: H a rv a rd s k i stil, O k s fo r d s k i stil, V a n k u versk i stil, M o d if ik o v a n i stil, Č ik a š k i stil, T u ra b ija n stil, M L A stil citiran ja ( M o d e m L a n g u a g e A s s o c ia t io n ), A P A stil citiranja (A m e r ic a n P s y c h o lo g y A s s o c ia t io n ), A M A stil citiran ja (A m e r ic a n M e d ic a l A s s o tia tio n ), A C S stil citiran ja (A m e r ic a n C h e m ic a l S o c ie ty ), I E E E stil citiran ja (Institute o f E le c tric a l an d E le c tro n ic e E n g in e e r s ) i d ra g i. M e đ u n a r o d n im stan d a rd im a I S O 690/1987 u oblasti d ra štv e n ih i d ra g ih delatn osti, usta­ n o v lje n a su p ra v ila z a o b lik o v a n je nau čnih ra d o v a . R a z lik e u s tilo v im a citiran ja u p o g le d u s a d rž a ja b ib lio g r a fs k ih z a p isa u spisku literature su u: ra sp o re d u elem en ata z a p isa b ib lio g r a fs k ih je d in ic a , u in terp u n k c ijsk im z n a k o v im a k o ji te e lem en te ra z d v a ja ­ ju , k a o i u fo rm i p is m a k o jim se p o je d in i elem enti p išu (u s p ra v n o , b o ld ira n o , italik, sp a c io n ira n o ), b r o ju au tora k o ji se n a v o d e , re d o s le d u im en a i p re z im e n a autora, n a v o đ e n ju p u n o g ili s k ra ć e n o g n a z iv a čla n k a ili n je g o v o m iz o sta v lja n ju , n a v o đ e n ju p u n o g ili s k ra ć e n o g n a z iv a č a so p isa , m esto u p is iv a n ja g o d in e izd a n ja , n a v o đ e n ju stranica č la n k a (p r v e ili p rv e i p o s le d n je ). U n e k im stilo v im a im e n a autora se n a v o d e u p u n o m o b lik u , a u n e k im in ic ija lo m im e n a i p u n im p re z im e n o m . P re z im e autora m o g u ć e j e n ag lasiti tako d a se p iše v e lik im s lo v im a . N a z i v n a u č n o g d ela p o p ra v ilu se p iše isto m v rsto m s lo v a k a o što su n ap isan i ostali elem en ti b ib lio g r a fs k e je d in ic e , ali se ističe k u rz iv o m . U lite­ raturi se m o ž e uočiti d a elem en ti referen tsk e je d in ic e im a ju različit re d o sle d , d a se ra z ­ d v a ja ju tačk am a, zaj>etam a ili k o m b in o v a n o , d a se p o je d in i n a g la š a v a ju , d a se n a s lo v ra d a stavlja p o d n a v o d n ik e , d a se n a g la š a v a p o d v la č e n je m ili k u rz iv o m . Iz a n a z iv a d e la stav lja se tačka, a k o sle d i m esto izd a n ja , p a im e iz d a v a č a , a a k o zap eta sle d i b ro j iz d a ­ n ja i im e iz d a v a č a , i a k o sle d i z a g ra d a u k o jo j se n a la z i m e s to i im e iz d a v a č a i g o d in a izd a n ja . G o d in a iz d a v a n ja , k a k o se to već u stalilo u n a u k a m a o o b ra z o v a n ju , n a v o d i se n e p o s re d n o iz a im e n a autora. Iz a g o d in e iz d a n ja stavljan se tačka a k o se p o ja v lju je k a o p o s le d n ji e lem en t u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i, a zapeta a k o sle d i o z n a k a z a stranicu, sk ra­ ćen ica str. S tran ica se p iše na je z ik u o rig in a la , npr. e n g le s k o m ,,p“ ili stranice ,,p p “ .

208_______________________________________________________________________ IVr. K u n d a č in a — V . B a n đ u r P o d a c i k o ji se u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i o d n o se na m esto iz d a n ja , n a z iv iz d a v a č a i g o d i­ nu iz d a n ja m o g u se staviti u o k ru g lu za g ra d u . P rim e n a b ilo k o g stila treba d a o m o g u ć i fo rm ira n je takvih b ib lio g r a fs k ih za p isa n a o s n o v u k o jih se m o g u id en tifik o vati citirane p u b lik a c ije . U p ro c e su b ib lio g r a fs k o g p ristu p a z n a n ju i m e đ u n a ro d n e n au čn e k o m u n ik a c ije sve j e n a g la š e n ija p o tre b a standar­ d iz a c ije to g p ro c e s a , što se o b e z b e đ u je d o s le d n im p rid rž a v a n je m u p o treb e iz a b ra n o g stila citiranja. M e đ u tim , N e n a d S u z ić (2 0 0 4 ) konstatuje d a se u n ašo j p rak si o b ja v ljiv a ­ n ja ra d o v a stan dardi citiran ja s la b o p rim e n ju ju i s p o ro u g ra đ u ju i d a se iz o sta v lja ju k lju č n e č in je n ic e o n a u č n im iz v o rim a u b ib lio g r a fs k im za p isim a . N i v o i p re z e n to v a n ja referen tskih je d in ic a b ib lio g r a fs k im z a p is im a z a v is e o d si­ stem a citiran ja i o d n au čn e d is c ip lin e k o jo j p rip ad aju . K o je o d stilo v a će au tor prim eniti z a v is i o d za h tev a re d a k c ije časo p isa, o d zah teva katedre, o d s e k a v is o k o š k o ls k e ustan o­ ve. M e đ u tim , p o tre b n o j e striktno se p rid ržavati iz a b ra n o g stila k o d svih b ib lio g r a fs k ih je d in ic a , u z p o š to v a n je tačnosti, p rid rž a v a ju ć i se svih p ra v ila p is a n ja re d o s le d a p o d ata­ ka, sk ra ć iv a n ja n a z iv a ra d o v a , rečen ičk ih zn ak o va. A k o j e ra d n a m e n je n stručnoj ja v n o s ti o z n a č a v a n ja citata z a v is i i o d a u to ro v o g lič n o g o p re d e lje n ja (šta n je m u lič n o iz g le d a n a jp rih v a tljiv ije ) i sa g le d iš ta tehničkih m o ­ gu ćn o sti i g le d iš ta čitaoca. T o p o n e k a d za v isi i o d b r o ja citata (a k o n e m a m n o g o citata, o n d a se n a s v a k o j n o v o j stranici citat p o č in je o zn a čavati o d b r o ja je d a n , ali a k o j e citata m n o g o , o n d a j e b o lje citate u je d n o m p o g la v lju ili u ć e lo m d e lu o zn a č a v a ti o d b ro ja j e ­ d an p a n a d a lje ). D a n a s su tehničke m o gu ć n o sti takve d a b ilo k o ji n ač in o z n a č a v a n ja c i­ tata n ije tešk o izvesti pri štam p an ju p u b lik a c ije . P a ž n ju b i, ip ak , tre b a lo usredsrediti na čitaoca. T r e b a lo b i učiniti sv e d a čitanje n a u č n o g član k a (iz v e š ta ja o is tra ž iv a n ju ) b u d e što lak še i je d n o s t a v n ije (s tehničke tačke gle d išta ).

5.2.2.1. Stil američke psihološke asocijacije Stil am eričke p sih ološk e asocijacije — A P A (A m e ric a n P sy c h o lo g ic a l A sso c iatio n ) standard citiranja u p rim čn ik u A m e rič k o g udruženja za p sih o lo g iju — j e je d a n o d najnovijih i najzastupljenijih stilova citiranja u d m štven im i hum anističkim naukam a, k o g a karakterišu logičnost, funkcionalnost i dinam ičnost. Prim en juje se u citiranju E R I C dokum enata in form a c io n o g centra za o b razo v an je u S A D . Prim en juje se u časop isim a za o b razo v an je i za d o ­ kum ente u oblasti obrazovan ja. N a la z i se na adresi: Qittp://w w w . ap astvle.org) . Prati g a peto izdanje priručnika o b im a 440 stranica o sn o vn o g teksta. U k o li k o su u tekstu n a u č n o g ra d a p reu zete id e je iz tekstova d ru g ih autora inter­ p retira n je m (p a ra fr a z ira n je m ), tada se u o k v iru teksta, p re m a A P A stilu citiranja, n a v o d i p re z im e , a u z a g ra d i p o re d p re z im e n a i g o d in a izd an ja. P a r a fr a z ir a n je u o k v iru teksta, p r e m a A P A stilu citiranja.

R espektujući osnovni naučni postulat kritičko-konstruktivne didaktike, da je cilj o b razo v an ja razvoj a u t o n o m ije ličn o sti učen ik a , K la fk i (1 9 8 0 ) ističe sledeće: 1 . cilj o brazo van ja se ,,vidi“ u pružanju pom oći učenicim a da razviju s p o s o b n o s t s a m o o d r e đ e n ja i so lid a rn o sti, čiji je jedan moment s p o s o b n o s t s u o d r e đ e n ja .

209

A k a d e m s k o p is a n je

U k o li k o su u tekstu n a u č n o g rada, direktno, b e z ik a k v e iz m e n e citira d e o teksta d r u g o g autora ili vlastito d e lo tada se, p rem a A P A stilu citiranja, u z a g ra d i n a v o d i p re z i­ m e autora, g o d in a k a d a j e ra d o b ja v lje n i stranica teksta sa k o je j e p reu zet citat. C it ir a n je u o k v iru teksta p r e m a A P A stilu c itira n ja

K a k o bi se to postiglo, neophodno j e ostvariti pedagošku kom unikaciju koja zahteva strpljenje i posebn u pažnju nastavnika: „U nutar grupne razlike m o gu biti o gro m n a prednost ako u pedagoškoj kom unikaciji stvorim o u siove (S u zić , 2005: 217).

ICnjiga sa jedLnim autorom. — B ib lio g r a fs k a je d in ic a za k n jig u sadrži: p rezim e i in icijal im e n a autora, g o d in u izdanja, n aslo v k n jig e (k u rz iv o m ), m esto iz d a n ja i izd avača. B ib lio g r a fs k i za p is m o n o g r a fije p r e m a A P A stilu c itira n ja

B ran k o vić, D . (1 9 9 9 ): P e d a g o š k e t e o r ije — n a u č n e o s n o v e i r a z v o jn i tok ovi. B a n ja L u k a: U niverzitet u B a n jo j L uci. R e fe re n ts k e je d in ic e u p rim e rim a k o je n a v o d im o z a A P A stil c itira n ja su p r i­ p re m lje n e s p re t p o s ta v k o m d a u la z e n a a lfa b e ts k u listu, p a j e iz tih r a z lo g a p re z im e au to ra is p re d im e n a . U s v im o s ta lim s lu č a je v im a im e au to ra id e is p re d p re z im e n a . U p o d n o ž n im n a p o m e n a m a u p r v o m n a v o đ e n ju d e la n a v o d e se p o tp u n i p o d a c i, u o sta­ lim n a v o đ e n im a v rši se s k ra ć iv a n je p o je d in ih elem en a ta. T it u le i z v a n ja se p iš u u z im e, n jih o v o p is a n je n ije oi>avezno. P o g o t o v o se n e p išu a k o ih n e m a u z ra d ili n a n a ­ s lo v n o j strani k n jig e . P o d a c i iz sek u n d arn ih iz v o r a p iš u se u z a g ra d a m a .

Kiijiga sa dva autora. — K o d b ib lio g r a fs k e je d in ic e d v a autora p o s to je d v e m o ­ gu ćn o sti, p rv a , d a se k o d o b a p iše p r v o p re z im e p a im e, i d ru g a , d a se s a m o za p r v o g p i­ še p rv o p re z im e , a z a d r u g o g p rv o im e p a p rezim e. D r u g o m m o g u ć n o š ć u is p o što v a n o j e p ra v ilo d a se p re z im e autora p iše isp re d im ena, sa m o a k o su autori p o re d a n i a lfa b e ts k im re d o sle d o m . U p r v o m s lu č a ju p re z im e se o d v a ja zap eto m , a u d r u g o m slu č a ju autori. B anđur, V . i Potkonjak, N . (1 9 9 9 ): M e t o d o l o g i ja p e d a g o g ije . B e o g ra d : S a v ez p e ­ dagoških društava Jugoslavije. K un dačin a M ., V . B an đ u r (2(X )4) A k c io n o istra živa n je. U ž ic e U čiteljsk i fakultet.

ICnjiga čiji je autor ženskog pola. — P re p o ru č u je se d a se im e n a autora ž e n s k o g p o la i im e n a autora s istim p re z im e n o m ne p išu in ic ija lim a , v eć p u n im im e n o m . K njiga sa inicijalima autora. — A k o su na d e lu n azn ač e n i sa m o in ic ija li im e n a i p re z im e n a autora, a istraživač d o š a o d o sazn an ja o autoru, u re feren tsk o j je d in ic i p išu se u p u n o m o b lik u i to u u g la s toj za g ra d i. K . G . [K o šta G ru b a č ić ] (1 9 6 2 )

21 0 _______________________________________________________________________IVI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

Kjvjiga sa tri autora. — A k o d e lo im a d o tri n a v e d e n i n a n a s lo v n o j stranici.

autora, p iš u se svi, re d o m k a k o su

K n jig a tri autora.

K ača p o r, S.; V ilo tije v ić , M . i K undačina, M . (2 0 0 5 ): U m i je ć e o c je n jiv a n ja . M o ­ star: U niverzitet „ D žem a l B ije d ić “ u M ostaru, 188 str.

Kjtijiga sa više odi tri autora. — K a d a su d e lo n apisali tri i v iše autora, u b ib lio g r a f­ skoj je d in ic i n a v o d i se sam o p rezim e i im e p rv o g i iza n je g a se stavi ,,i sar.“ , et.al. ili tri tačke a u za g ra d i d o d a skraćenica “ et al” ... (et al.). N e k a d a j e ta gran ic a šest autora. N ije d o z v o lje n o n avod iti b e z lič n e sintagm e k a o što su ,,g ru p a autora“ i „k o lek tiv autora“ . K n jig a sa v iš e o d tri a u to ra

Pešić, M . et al. d rago g iju , Pešić, M . i sar. d rago g iju ,

(1 9 9 3 ): P e d a g o g i ja u akciji. B e o grad : Institut za p e d a g o g iju i an­ 181 str. (1 9 9 8 ): P e d a g o g i ja u akciji. B e o grad : Institut za p e d a g o g iju i an­ 181 str.

ICnjiga sa autorima istog Imena i prezimena. — U o v o m s lu č a ju u referentskoj je d in ic i is p is u ju se p re z im e n a , sred n je s lo v o i p rv o s lo v o im e n a o b a ili v iš e autora, k a k o n e b i d o š lo d o m e ša n ja razn ih autora.

M a rk o v ić , Ž . D a n ilo (1 9 9 9 ): S o c ija ln a e k o lo g ija . B e o g ra d : Z a v o d za izdavanje udžbenika.

Knjiga sa podlnasiovom. — K a d a ra d p o re d n a s lo v a im a i p o d n a s lo v * tada se isp i­ su je p r v o n a s lo v p a zatim p o d n a s lo v , k o ji se o d v a ja sa d v e tačke. B ran k o vić, D . (1 9 9 9 ): P e d a g o š k e t e o r ije : n a u č n e o s n o v e i r a z v o jn i tok ovi. B a n ja L u k a : U niverzitet u B a n jo j L u ci, 247 str.

Prevedeno delo. — T a k v o d e lo se n a v o d i p re m a autoru, a n e p re v o d io c u . Iz a n a­ z iv a d e la p iš e se je z ik sa k o g a j e d e lo p re v e d e n o i p re v o d ila c . N a v o d i se o rigin a ln i n a slo v , g o d in a i m esto iz d a n ja o rigin a la. A k o istra ž iv a č ra s p o la ž e sa iz v o rn ik o m i p r e v o d o m u ra d u koristi sa m o je d n o . M on ten j D e M iš e l (1 9 5 3 ): O g le d i o va sp ita n ju . P reveo s fran cu sk og M ilo ra d V a n ­ lić. B e o g ra d : P e d a go šk o društvo N R Srbije. (O rig in a ln i rad o b ja v ljen 1948.).

Knjiga sa više izdanja. — D e l o m o ž e im ati je d n o ili v iš e iz d a n ja . P o d a ta k o iz d a ­ nju n a la z i se u im p re su m u , na n a slo v n o j stranici is p o d n a s lo v a , u p r e d g o v o ru i u C I P zap isu . K a d a d e lo im a v iše izd a n ja , iza n a s lo v a se isp isu je p o d a ta k o iz d a n ju k o g a je

Akadem sTco p is a n je

211

au tor koristio. Iz d a n je iz k o g a se citiralo m o ž e d a se p iše iz a n a s lo v a re d n im b r o je m u z a g ra d i ( 2 . iz d a n je ), ili s lo v im a (d r u g o iz d a n je ), o d v o je n o tačkom , z a p e to m ili crticom . A k o se p iše s lo v im a , p o č in je m a lim s lo v o m . T a č k a d o la z i iz a b r o ja iz d a n ja , ak o sledi m esto iz d a n ja , a b e z p ra v o p is n o g zn ak a ak o sledi za grad a. MLužić, V . (2 0 0 4 ): U v o d u m e t o d o lo g iju istra živa n ja o d g o ja i o b r a z o v a n ja . 2. izd. Z a g re b : E duca. 167 str. A k o se citira p r v o iz d a n je k n jig e k o ja im a više iz d a n ja ne n a v o d i se p o d atak o izdan ju .

Višetomno dlelo. — A k o k n jig a iz k o je se nešto citira ili p a ra fra z ira im a v iše o d j e d n o g tom a, u fusn oti se m o ra navesti i iz k o g tom a j e uzet citat (o d n o s n o p a ra fra z a ), i to iz a n a s lo v a k n jig e . B r o j *:omova u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i se n a z n a č a v a sk ra ć e n ic o m ,,t“ ili „ k n j.“ . B r o j tom a se o d ostalih d e lo v a b ib lio g r a fs k e je d in ic e o d v a ja zap eto m , n a v e o d i se arap sk a ili rim sk a b ro jk a , ( 2 ) u z takvu b ro jk u d o d a je se reč ,,tom “ ,,s v e s k a “ ili ,,k n jig a “ , ( 3 ) pre reči ,,tom “ „ s v e s k a “ ili „ k n jig a “ um esto o d g o v a r a ju ć e arap sk e ili rim ­ ske b r o jk e p iše se o d g o v a r a ju ć a reč, (treći tom, p rv a s v e s k a ). P o tre b n o j e p rid rž a v a ti se o n o g a što p iše na n a slo v n o j stranici k n jige. M andić, P. (1983): Iza b ra n a djela. knj. 3. Sarajevo: Svjetlost. str. 199—209.

Jedan tom u višetomnom delu. L a v V igo tsk i (1 9 9 6 ): S a b ra n a d ela . tom V I. N au čn o nasleđe, u redakciji: M . G . Jaroševskog. B e o g ra d : Z a v o d za udžbenike i nastavna sredstva.

Delo u okviru edicije. — U k o lik o j e d e lo o b ja v lje n o u o k v iru e d ic ije (s e r ije ), tada se u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i u z a g ra d i n a v o d i n a z iv e d icije , im e p rire đ iv a č a i b ro j dela. A v ra m o v ić , Z . (1 9 9 9 ): U d ž b e n ik — kultura — d ru š tv o . U žic e : U čiteljsk i fakultet, 192 str. (P e d a g o šk e staze, br. 5).

Delo anonimnog autora. — U slu čaju k a d a n a p u b lik a c iji n e m a o z n a č e n o g im en a autora, p iše se n a z iv institucije, ili se p u b lik a c ija u o d e ljk u L it e r a t u r a u p isu je p rem a p o ­ četnoj reči n a s lo v a , a um esto autora stav ljaju tačke i isp isu ju ostali p o d a c i. Is p is u je se: n ep o zn at autor. Institucije B o sn e I H ercegovin e: O krugli sto, Sarajevo, 9. sept. 1998. god. U r. K asim Trnka. Sarajevo: Program ski o d bo r projekta B o sn a i H e rc ego v in a — m o­ gućnosti i perspektive razvoja, 1998, 159 str. ili ... T e s tir a n je z n a n ja i v r e d n o v a n je šk ola (1973). B a n ja L u k a: Jugoslovenski kolokvij o osnovnoj školi.

212

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

Institucionalni autor dela. F ilo z o fsk i fakultet u B e o g ra d u (19 89 ):

Delo sa dodacima. — U k o li k o se u p u b lik a c iji n a la z e d o d a c i, o n d a se to n a z n a č a ­ v a u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i. ... T e s to v i o s n o v n ih ra čun sk ih o p e r a c ija i r a č u n a n ja n a p a m e t. Z a g re b : Š k o l­ ski servis, 1960, 36 str. + dodaci.

Delo koje ima pisca predgovora. — U o v o m s lu č a ju n a z n a č a v a se au tor p re d g o ­ vo ra. A k o su stranice p r e d g o v o r a p o s e b n o p a g in ira n e rim s k im b ro je v im a , ti se b ro je v i u p isu ju is p re d arapsk ih . Jacobsen, R . (2 0 0 2 ): D r u k č ija z e m lja : Iz a b r a n e p je s m e . Izb o r, prepjev i p red go ­ v o r M u n ib D elalić. W u p p e rta l; B osan ska riječ. X X X V I I 343 str. U v o d , p r e d g o v o r ili p o g o v o r m o ž e d a se p rik a že k a o b ib lio g r a fs k a je d in ic a p isca tih d e lo v a . Potkonjak, N . (2 0 0 5 ): P r e d g o v o r . U ; G rozdan ka G o jk o v , R ad en k o K ru lj, M ile n ­ ko K undačina: L e k s ik o n p e d a g o š k e m e t o d o lo g ije . V ršac: V iš a škola za o b ra ­ zo van je vaspitača, str. 7—8.

Delo koje ima svog priređivača. Rančić, A . i sar. (2002): A sistenti u nastavi — didaktičko u sa vrša va n je univerzitetskih saradnika. Priredio: M io m ir Ivković. N iš: Studentski kulturni centar, 245 str.

Delo sa više priređivača. — U slu čaju k a d j e autorski k o le k tiv p o b r o ju v elik i, ta­ d a im e re d ak to ra m o ž e d a se p iše n a m estu im en a autora. Potkonjak, N . i Š im leša P. (red .) (19 89 ): E n c ik lo p e d ija p e d a g o g i je / i II. B eo grad : Z a v o d za udžbenike i nastavna sredstva i ostali izdavači. 444 + 536 str.

Dela sa jednim izdavačem i tri ili više mesta izdavanja. — U o v o m slu čaju n a ­ v o d i se n a z iv k o ji j e g ra fič k i istaknut, a k a d ni je d a n n ije g r a fič k i istaknut, un osi se onaj k o ji j e n a p re d lo š k u n a v e d e n prvi. Iz o sta v lje n i n a z iv i m esta iz d a v a č a n a z n a č a v a ju se s k ra ć e n ic o m etc. Delo sa nepotpunim podacima za referentsku jedinicu. — Z a d e la k o je n em a ju je d a n o d elem en ata n a z iv a izd avača, m esta izd a van ja i k o jim a j e n epozn ata g o d in a izdan ja isp isu ju se sin tagm e n e p o z n a t iz d a v a č , n e p o z n a to m e s t o iz d a v a n ja ili n e p o z n a ta g o d in a iz d a n ja . M e đ u tim , ak o d e lo n em a neki od podataka potrebnih za b ib lio g r a fs k u jed in icu , a

■Ifc’ A h a d e m s k o p is a n je

213

autor ra d a d o ša o j e d o p od atak a o tom e iz drugih izvora, tada se taj p od atak stavlja u u g la stu zagrad u . N e d o s ta ju ć i b ib lio g ra fs k i podatak o zn a čav a se stan dard n om sk raćen ico m u u glastim za grad am a , npr. [s .a .] na m estim a g d e ti p o d aci treba d a stoje. A k o se ti p od aci sazn aju p osred n o, d o d a ju se u istim za grad am a i na istom m estu, npr. (1 9 8 2 ).

G ru bačić [K o šta ]: L ek s ik o n b ib lo te k a rs tv a . D e l o n a s t r a n o m je z i k u . — K a d j e d e lo štam p an o n a stran o m je z ik u , referentski p o d a c i se isp isu ju n a to m je z ik u u o rigin alu . 3ypaBJieB, B . H . (peA -) (1 9 7 2 ): M e m o d u n e d a z o s u u e c K o z o u ccjied o ea H u n . M o CK Ba: O p o c B e m e H H C .

Pop p er, K . (1 9 6 8 ): C o n je c t u r e s a n d R e fu ta tio n s. L on d o n : R o u tled ge K a g a n Paul. R a d iz z b i r k e iz v o r a . — U k o lik o j e neki istraživ ač u je d n o m d e lu s a k u p io veći b ro j iz v o ra , o n d a se o n i m o g u n avo d iti p rem a to m izd a n ju . U k o li k o se radi o n e k im v e ­ lik im o p šte p o z n a tim z b irk a m a iz v o ra , on e se m o g u navesti u tekstu u sk ra ć e n o m o b lik u , ali na k raju ra d a treba navesti sp isak skraćenica. U g o v o r kralja M ilu tin a sa D u b ro v n ik o m od 1302. godine, izdanje A . S o lo v je v , O d abran i spom enici srpskog prava, B eo grad , 1926, str. 48. D e l o s a d v a ili t r i i z d a v a č a .

Ivić, I., Pešikan, A ., A ntić, S. (2 0 0 1 ): A k tiv n o u č e n je 2, B e o g ra d , Institut za p si­ h o lo g iju / M inistarstvo prosvete i sporta R ep u b lik e Srbije/ M inistarstvo za prosvetu i nauku C rn e G o re, 254 str.

U

V la s t it o i z d a n je d e la . — P u b lik a c ija se m o ž e o b ja v iti k a o vlastito iz d a n je autora. tom slu čaju , u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i se na m estu n a z iv a iz d a v a č a u p isu je v la s tito

iz d a n je .

K o larić, I. (2 0 0 4 ): F ilo z o fija — p e t o p r o m e n je n o i p r o š i r e n o izd a n je. Z latibo r: autorsko izdanje.

R e p r i n t p r e t h o d n o o b j a v l j e n o g d e la . D an ičić, Đ . (1 8 6 3 ): R ječnik iz književnih starina srpskih. D io prvi A —K. B e o g ra d : D rža v n a štamparija. Repr. [,,V u k K arad ž ić “ , B e o g ra d , 1975.]

21 4

IM. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

Poglavlje u dlelu. — P iš e se p o d n a v o d n ic im a , a u n asta v k u k u r z iv o m n a z iv p u b li­ k a c ije iz k o je se p re u z im a . S lič n o k a o ra d u Zfcom ik u. P o g l a v l je u knjizi

B an đ ur, V . (2 0 0 6 ); N astavn ik i akciona istraživanja u školi, u: G o jk o v , G . i sar. M e t a t e o r ijs k i a k cen ti p e d a g o š k e m e t o d o lo g ije — k ontek st i n je g o v o r a z u m e ­ v a n je , (1 4 5 —158), N o v i Sad; S avez pedagoških društava V o jv o d in e .

Neobjavljeno delo. — N e o b ja v lje n i član ci m o g u se sp o m en u ti u tekstu, i to s n a ­ p o m e n o m : u s m e n o sao p šten je (n p r. Iv k o v ić , u sm en o sa o p šte n je ), ili u fusn oti. N e n a v o ­ d e se u p o p is u citiran e literature. Z a citiran je n e o b ja v lje n o g ili u s m e n o g sao p šten ja p o ­ treb n o j e im ati o d o b r e n je autora. P r ir o d n e , te h n ič k e i m e d ic in s k e n a u k e J u g o s la v ije u s v e tlu m e đ u n a r o d n ih p o r e đ e n ja , 1978—1985. (N e o b ja v lje n o ).

Objavljena doktorska disertacija. V a s ilije v ić , D . (2 0 0 7 ); U t ic a j in d iv id u a liz o v a n e n a s ta v e na k va litet zn a n ja o _____ p r i r o d i . U ž ic e : U čiteljsk i fakultet. _________________________________________

Neobjavljena doktorska disertacija. — B u d u ć i d a k o d n e o b ja v lje n e d ok torsk e d isertacije n e m a iz d a v a č a , iz a b r o ja stranica u za g ra d i se sta v lja (d o k to rs k a d isertacija). H o lo tk o v , V . (2 0 0 8 ); R azvijan je opštih m odela ekspertnog sistem a E .biznisa (N e o b ja v lje n a doktorska disertacija). N o v i Sad; Fakultet za m enadžm ent.

Arhivska građa. — A r h iv s k a g ra đ a se n a v o d i p re m a n a č in u k a k o j e sign iran a u arh iv u , p ri č e m u se o z n a k e i sign atu re ne m o g u m enjati. A r h iv s k a g ra đ a .

Z a p isn ik vlad e o d 27. m aja 1941. — AJ, Z b irk a S a ve K o san o vića. (Isto, 454, 34. (A J = A rh iv Ju goslavije). A k o iz v o r n ije o b ja v lje n , a istraživač g a j e k o ristio, treba n avesti n a z iv arh iv a ili n ek e d ru g e u sta n o v e u k o jo j se taj iz v o r n alazi, u z arh iv sk u o zn a k u , npr. A r h iv U ž ic e , d o k u m e n t br. 3.

Članak u naučnom časopisu. — B ib lio g r a fs k a o d re d n ic a č la n k a u ča so p isu treba d a sad rži p re z im e n a svih autora s in ic ija lim a , g o d in u iz d a n ja u z a g ra d i, n a s lo v članka, p u n o im e č a s o p is a (k u r z iv o m ), v o lu m e n i stranice. N a z i v č la n k a se ne sk raću je a k o g a čini je d n a reč. P iš e se k u rz iv o m , a iz a n a z iv a č a so p isa d o la z i zapeta. N le sto iz d a n ja za opšte p o zn ate č a s o p is e se ne n a v o d i, a u k o lik o se to čini, o n d a j e to u z a g ra d i, pre koje se ne s ta v lja n ik a k a v in terp u n k cijsk i zn ak, d o k se iza stavlja zapeta. G o d in a izla žen ja, o d n o s n o g o d iš te ili v o lu m e n č a so p isa p iše se sk raćen o Vio/. B r o j č a s o p is a o z n a č a v a

A h a d e m s k o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 215

p o je d in a č a n b ro j g o d iš n je g iz d a n ja časo p isa, n astavlja o d v o je n z a re z o m o d b r o ja v o lu ­ m ena. Is p re d te k u ć e g b r o ja stav lja se o zn a k a b r., ili n a e n g le s k o m N o . S tran ice č lan k a u v e k id u z a je d n o s v o lu m e n o m , o d n o sn o uz b ro j sveske. B ib lio g r a fs k i p o d a c i za član k e štam pan e u z b o r n ic im a , h re s to m a tija m a ., č a s o p i s i ­ m a , l is t o v im a }es\x sle d eć i; ( 1 ) p re z im e i im e autora; (2 ) g o d in a iz d a n ja ; ( 3 ) n a s lo v rada; (4 ) n a z iv z b o rn ik a , h restom atije, časo p isa, lista i slič n o u k o m e se ra d n a la z i; ( 5 ) b ro j to g z b o rn ik a , č a s o p is a (v o lu m e n , g o d iš te ); ( 6 ) strane n a k o jim a se ra d n a la z i; ( 7 ) m esto iz d a n ja ; ( 8 ) iz d a v a č . U k o li k o n a d e lu iz k o g a se u z im a citat im a j o š n ek ih o z n a k a (n a sp o ljn o j i un utrašn joj n a s lo v n o j strani, n a p o le đ in i un utrašnje n a s lo v n e strane, n a p o ­ sle d n jo j strani k n jig e ) k o je m o g u doprineti id en tifik ac iji d e la (m o g u se sm atrati b i b li o ­ g r a fs k im p o d a tk o m ), o n d a i to treba navesti (n a prim er, p re v o d ila c d ela, u red n ik z b o r n i­ ka, re d ak to r i si). A k o j e je d n o d e lo v iše puta štam p an o, o n d a treba reći k o je j e iz d a n je k o riš ć e n o (p o s e b n o k a d a u n a k n a d n im iz d a n jim a im a iz m e n a ). S v e re fe re n c e u o d e ljk u L ite ratu ra z a v rš a v a ju se tačkom . P o A P A fo rm atu , n a s lo v i čla n a k a se ne p o d v la č e i ne n a v o d e u k u rz iv u niti p o d n a v o d n ic im a . U k u rz iv u se p iš u n a s lo v i časo p isa. N a v o d e se i stranice n a k o jim p o č in je i n a k o jim se z a v rš a v a član ak . Č la n a k u p e r io d ič n im p u b lik a c ija m a

Ilić, IVI. (2 0 0 0 ). R esp o n sibiln a nastava u kontekstu savrem enih didaktičkih teorija. P e d a g o g i ja , 3 8 ( i ) , 22—43.

Članak u tematskom zborniku. — Č la n a k u z b o rn ik u ra d o v a n a v o d i se p rem a autoru član k a, a n e u red n ik u . U referentnoj je d in ic i, isp re d n a z iv a z b o r n ik a sta v lja se U : ili zn a k //, č im e se o z n a č a v a v e z a iz m e đ u p o je d in a č n o g ra d a i z b o rn ik a . Ristić, Z . (1 9 8 5 ); E k s p e r im e n t i o c je n jiv a n je teo rija . / ^ Z b o rn ik Instituta za peda­ goška istraživanja u B eo grad u . U r. D ra g o sla v P o p o v ić i A le k sa n d a r Petrović. B e o g ra d , 18, str. 83—96.

Članak u zborniku sa naučnog skupa. — R a d o v i sa sk u p o v a , različitih p o fo r ­ m i, sa d rž a ju i p o n a z iv u (k o n g re s i, s im p o z iju m i, k o n fe re n c ije , o k r u g li sto lo v i, s a v e to v a ­ nja, sastan ci) sad rže: p u n n a z iv sku pa, datu m i m esto o d rž a v a n ja , u re d n ik a z b o rn ik a i iz d a v a č a . N e d o v ić , V . (2 0 0 5 ); O b r a z o v a n je i u s a v r š a v a n je p e d a g o g a za p r o m je n e u p r e d ­ šk o lsk o m v a s p ita n ju i o s n o v n o m o b r a z o v a n ju . // Savrem eni tokovi u o b ra z o ­ vanju nastavnika; M eđ u n aro d n i naučni skup održan 20—21. ju n a 2003. U r. B o šk o V la h o v ić i sar. V ran je: U čiteljski fakultet, str. 191—198. Đ o rd ev ić, J. (2 0 0 5 ): M e t o d o lo š k i p o s t u p c i u p r o u č a v a n ju u lo g e n a sta vn ik a i n ji ­ h o v ih s v o js t a v a k a o i u lo g e va sp ita ča . U : D aroviti i odrasli. O k ru g li sto o d r­ žan 25. i 26. ju n a 2005. G l. ur. G rozdan k a G o jk o v . str. 269—278. V ršac : V iš a škola za o brazo van je vaspitača i U niverzitet T ibiscus T em išvar.

216

m

;. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

Č l a n a k u č a s o p is u s a k o n t in u ir a n o m p a g in a c ijo m . — U k u rz iv u se n a v o d i b ro j č a s o p isa i ne n a v o d i se ,,pp“ . P o tre b n o j e pisati sve c ifre (n e 34 1—3 7 3 ). G im en o , F. (1 9 8 1 ): D im ensiones del m ultilinguism . R e v is t a e s p a ñ o la d e lin g u s I X , 3 4 1 -3 7 3 . Č l a n a k u č a s o p is u k o ji p o s e b n o p a g i n i r a s v a k i b r o j . R o b les, C . (1 9 8 5 ): Transula... L a luj 7 (2 ), 6 5 -8 9 . U b ib lio g r a fs k o m z a p isu 7 j e b ro j tom a, (2 ) b ro j s v e sk e i 65 —89 stranice. Č l a n a k u n e d e l jn o m ili d v o n e d e ljn o m č a s o p is u . R o sa M an d es, R . (2 0 ju n k o 1999): A flor apesar. P u b lic a , pp. 24—31. Č l a n a k u n o v in a m a . (2001,

8

d ecem bar) L a .... Prosvetni pregled, str. 13.

N e p o t p i s a n č l a n a k u n o v in a m a . (2001,

8

d ecem bar) L a .... Prosvetni pregled, str. 13.

P r i l o g u r e d o v n o m z b o r n ik u . M a rin k o v ić , Snežana: A n a liz a uslova u školi koji o m o gu ć av a ju ostvarivanje vaspitnife^i socijalizatorskih vrednosti koje nosi K o n v e n c ija o pravim a deteta; u:/Zbornik rado va 8 , U čiteljski fakultet, U žic e , 2007. str. 23—39. P o s e l m f i o tis a k . — A k o j e reč o p o s e b n o m o tis k u (s e p a ra tu ) iz n e k o g zb o rn ik a, h restom atije, č a s o p is a i si., o n d a se p o re d svih o sn o v n ih b ib lio g r a fs k ih p o d atak a (o b ič ­ n o o d m a h p o s le n a s lo v a ) n a v o d i tačno iz k o je j e p u b lik a c ije taj ra d iz d v o je n i sin tagm a „otisnut p o s e b n o “ . T o u v e k stoji na n a slo v n o j stranici (s p o lja š n jo j ili u n u trašn jo j), i to treba n avesti o n a k o k a k o j e dato. K un dačina, M . (2 0 0 4 ). A k c io n o istra ž iva n je P o se b a n otisak. U ž ic e : U čiteljski fakultet.

u pedagoškoj

t e o r iji

i p ra k si.

O d r e d n i c a u l e k s ik o g r a f s k o m d e lu . — A u t o ri o d re d n ic a u e n c ik lo p e d ija m a , le k ­ sik o n im a, re č n ic im a m o g u biti p ozn ati ili ne. U referen tsk o j je d in ic i n a v o d i se o d re d n i­ ca, iz a k o je se o d v o je n o , k o s o m crto m i ra z m a k o m p iše im e u red n ik a.

^undačina - V. Banđur ■kurzivu se navodi broj -373).

Akademsko pisanje

217

Istorijski karakter vaspitanja, II Nikola Potkonjak i Pero Simleša, (1089): Pedagoška enciklopedija I, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1989, str. 292. Kazac (M. Blagojević) Leksikon srpskog srednjeg veka, Beograd, 1999, str. 59-60.

española delingus Nepotpuni članak. - Članak kome nedostaju pojedini elementi, kao podaci sa naslovne strane, koja je prilikom uvezivanja uništena ili se koristi rad presnimljen na mikro-film pojedinih brojeva. Prikaz knjige.

55-89 stranice.

24 - 3 1 .

Nedeljković, M. (2006)* Obrazovanje za održivi razvoj. (Milica Andevski i Milenko Kundačina) Prikaz knjige Ekološko obrazovanje: od brige za okolinu do održivog razvoja. Užice: Učiteljski fakultet, 2004, Pedagogija, 2. str. 255-258. Prilog u antologiji. Ćorović, S. (2000): IbrMm-begov ćošak. Antologija bosanskohercegovačke pripovjetke XX vijeka. Ur. Enes Duraković. Sarajevo: Alef. Članak u listovima i novinama. - Datum izlaska kao bibliografski element, dan, mesec i godina stavljaju se u okruglu zagradu. Dodaje se i broj rubrike na koju se odnosi članak. Listovi u oblasti obrazovanja su: Prosvetni pregled (Beograd), Misao (Novi Sad), Prosvjetni rad (Podgorica), Prosvjetni list (Sarajevo), Školske novine (Za­ greb), Prosvjetni rabotnik (Skopje). Nikola Potkonjak (2003): Reforma obrazovanja. Prosvetni pregled, 15. maj, str. 15.

:avaju ostvarivanje ja o pravima deteta; 23-39. ratu) iz nekog zbornika, grafskih podataka (običrad izdvojen i sintagma njoj ili unutrašnjoj), i to

7j

teoriji i praksi.

\ u enciklopedijama, lekiinici navodi se odrednidnika.

Neobjavljen članak. - Recenziran i prihvaćen članak za dotični tom - broj, ali nije prelomljen i nepoznate su mu stranice. Izostavlja se podatak koji se odnosi na broj stranice. Međutim, neobjavljeni radovi cirkulišu na katedrama i odsecima fakulteta i univerziteta. Ukoliko su korišćeni za potrebe naučnih radova, u zagradi referentske jedi­ nice se na kraju dodaje reč „neobjavljeno“, ,,u štampi“. Autori treba da dobiju pismenu saglasnost da bi mogli da citiraju takav rad, kao i potvrdu da je taj rad prihvaćen za objavljivanje. Međutim, interni izveštaji, pravila, procedure, ne mogu se navoditi kao reference. Uputstvo za izradu diplomskih radova (2004): Užice: Učiteljski fakultet (neobja­ vljeno). Rad u rukopisu. - Ako se koristi rad koji nije objavljen, nije predat u štampu i nije prihvaćen, potrebno je navesti kako se do rukopisa došlo, uz pismenu saglasnost autora.

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

218

A k a d e m ik G ro z d a n k a G o jk o v stavila mi je na uvid rukopis n jenog jo š neo­ b ja v lje n o g rada (ili rada koji je u priprem i) O k v a lita tiv n o m istra ž iva n ju , na čemu jo j zahvaljujem . A n o n i m n i č la n a k . — T o j e n ep o tp isan i član ak . B ib lio g r a f s k i p o p is n ep otp isan ih ra d o v a p ra v i se tako što se b ib lio g r a fs k e je d in ic e sv rsta v a ju p o kriterij u m u a b e c e d e n a­ s lo v a d e la ili h ro n o lo š k i — p o g o d in a m a o b ja v ljiv a n ja p u b lik a c ije . P r e d la v a n je . N e k a d a se autori ra d o v a p o z iv a ju i n a n e k o p r e d a v a w e o d rža n o p re d n e k im fo ru m o m . B an đ ur, V . (2006, 3 m aj): A k c io n o istraživanje u predškolskoj ustanovi. P re d a v a ­ nje održan o na U čiteljsk o m fakultetu u B eograd u . N e o b j a v l j e n i z v o r u A P A f o r m a t u . — U A P A sistem u, n e o b ja v lje n a p ism a i in ­ tervjui čin e ličn u k o m u i>ik aciju i ne n a v o d e se u listi re fe re n c i. P o d a c i o lič n o m p ism u n a v o d e se u o k v iru teksta. E le k t r o n s k i m e d i j i p r e k o F T P . — G r a đ a skinuta sa Interneta m o ra sadržavati što d e ta ljn iju ad resu , a a k o j e im a, i p o štan sk u adresu. A k o se n e k o d e lo koristi p re k o Interneta, n a v o d i se n a s lo v d e la , g o d in a k ad a j e d e lo sta v lje n o n a sajt i d atu m k a d a j e sajt ,,p o se ćen “ o d n o s n o k o rišćen . A k o su članci sa m o o b ja v lje n i n a Internetu, treba navesti ad resu b a z e (\ V e b -a d r e s u ) i d a tu m pristupa iz v o ru . Iz v o r i in fo rm a c ija sa Interneta m o ra ju se d o k u m e n to v ati k a o i iz v o ri u štam p a­ n im fo rm a tu . A k o se citira č la n a k u P D F fo rm atu , citiran je se iz v o d i n a način k a k o se to rad i z a čla n k e iz č a so p isa .

K eh o e, B . P. 1992. Z e n and the art of. the Internet, znd Edition, (o n lin e) D ostu pan na F T P : quaqe.think.com D irectory: pub/etext/1992. File: Z e n lO.text P r e k o e le k tro n s k e p o s t e :

R oot, C . 1994. E slan d learnong disabilities: A quide fo r E S L practitioners,. T E S L -E J 1; O n lin e iz v o r

C lark , D . (2 0 0 4 ) L eo rn in g strateegies, on-lin e izvor http://www.nwlink.com /% 7Edonclark/hrd/strategy. 12. 9. 2004.

html,

sadržaj

aktuelan

W e b d o k u m e n t - — B ib lio g r a fs k a o d re d n ic a za w e b d o k u m e n t sad rži: im e autora, g o d in u , n a z iv d o k u m e n ta (k u r z iv o m ), d atu m k a d a j e sajt p o se ć e n i internet ad resu sajta.

AkademskxD p is a n je

219

B je k ić , D . (2 0 0 0 ). K a k o učenici procenjuju ostvarivanje u lo g a nastavnika. N a s ta ­ va i vaspitanje, 4 9 (5 ), 707-724. Preuzeto 6 . avgusta 2007. iz SocioF akt open assess b aze podataka. D eg elm a n , D . (2 0 0 0 ): A P A S tyle E ssen tia ls. Retrived M a y 18, 2000 from the W o r ld W id e W e b : http://www'.vanguard.edu/psychology/apa. pdf.

Televizijska emisija. — Z a p is b ib lio g r a fs k e re fe re n c e sad rži: p ro d u cen ta, in ic ija l im en a. (P ro d u c e n t). (D a t u m ). N a s l o v . M e s to : D istrib u te r.

p re z im e

C rystal, L . (E xecu tive Produ cer). (11. IO. 1993) (engleski, am erički (1993, O cto be r 11)). T h e A đ a c N e il/E e h r e r N e w s h o u r (T elev isio n broadcast). N e w Y o rk and W ash in gto n , D C : P u b lic B roadcasting Service.

On-line sažetak. — B ib lio g r a fs k i za p is sadrži: P re z im e , in ic ija l im en a. (G o d in a ). N a s lo v , [o n -lin e ]. I m e č a s o p is a , v o lu m e n , p rv a stra n a -p o sle d n ja strana. S a ž e ta k iz: Im e z b irk e D a to te k a : im e datoteke Jedinica: o zn a k a -je d in ic e .

M e y e r, A . S., & B o c k , K . (19 92 ). T he tip o f the tongue phenom enon: B lo c k in g or partial activation? [o n -lin e]. M e m o r y a n d c o g n itio n , 20, 715—726. Sažetak iz: D I A L O G Datoteka: P s y c IN F O Jedinica: 80—16351

On-line časopis, dostupan svakom na elektronskoj pošti. — B ib lio g r a fs k i za p is sad rži: P re z im e , in ic ija l im en a. (G o d in a , m e se c ). N a s lo v , [d u ž in a č la n k a ]. I m e č a s o p is a [O n -lin e se rijsk a p u b lik a c ija ], v o l u m e n (b r o j). D o s tu p n o n a E -m a il: e -a d re s a P o ru k a: tekst p o ru k e.

Funder, D .C . (1994, M arch ). Judgmental process and content: C om m entary on Koebiler base-rate [9 paragraphs]. P s y c o l o q u y [O n -lin e serijska p u b lik a c ija ], 5 (1 7 ). D ostupno na E -m ail: p s y c @ p u c c Poruka: G et psyc 9 4 -x x x x x

Sažetak na CD-ROlVI-u. — S a žetak u k lju č u je sle d e ć e elem en te: p re z im e , in icijal im ena. (G o d i n a ). N a s lo v č la n k a [ C D - R O M ] . N a s l o v č a s o p is a , v o l u m e n , p rv a stranap o s le d n ja s t r ^ a . S a ž e ta k iz: I z v o r i b ro j je d in ic e . M e y e r, A . S., & B o c k , K . (1992). T h e tip-of-the-tongue phenom enon: B lo c k in g or partial activation? [C D - R O M ]. M e m o r y & C o g n itio n , 20, 715—716. Sažetak iz: S ilverP later Datoteka: P s y c L IT Jedinica: 80-16351

22 0

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r W W W

(I n t e r n e t , w e b site, w e b s a jt ).

— Z a p is b ib lio g r a fs k e re fe re n c e sadrži:

N a s l o v s t r a n e . (D a t u m ). M e s to : Iz d a v a č . P o s ta v lje n o d a n .m e s e c .g o d in a sa W e b sajta:

http n a slo v . E le c t r o n ic r e f e r e n c e fo r m a t s r e c o m m e n d e d b y the A m e r ic a n P s y c h o lo g ic a l A s s o c ia tio n . (19.11.1999). W ashington, D C : A m erican P sy ch o lo gic a l A ssociation.

P ostavljen o 3.5.2000. sa W^eb-sajta: http://www.apa.org/webref.htm l. Z v u č n i z a p is .

F ilm . A n d rić , R . (red itelj) (1 9 9 8 ): T ri palm e za dve bitange i ribicu (film ). D ak or.

5.2.2.2. Harvardski stil citiranja H a rv a rd s k i stil citiran ja zah teva d a se u o d e ljk u L ite ra tu ra re fe re n c e re d a ju p o a lfa b e ts k o m re d o s le d u p re z im e n a autora. Z a to se o v aj stil n a z iv a i a lfab e tsk i. G o d in a iz ­ d a n ja se n a v o d i u z a g ra d a m a iz a p re z im e n a i in ic ija la im en a, a stranice na k o jim a se n a ­ lazi p iše se b e z sk raćen ice str. O v a j sistem d o k u m e n to v a n j a iz v o ra za sn iv a se n a n ač in u b ib li otečke k a ta lo g iz a cije H a r v a r d s k o g un iverziteta, najstarije ustan ove v is o k o g o b ra z o v a n ja u S A D , o s n o v a ­ ne 1636. O v a j u n iverzitet z a u z im a p rv o m esto A k a d e m s k e ra n g liste svetskih u n iv e rz i­ teta, o c e n je n ih n a istraživačk i o rijen tisan im in dikatorim a. N j e g o v sistem b ib lio te k a im a 15 m ili o n a n a s lo v a i četvrta j e p o v eličin i b ib lio te k a u svetu. P o H a r v a r d s k o m stilu citi­ ranja, u z tekst k o ji se citira, u z a g ra d i se n a v o d i p re z im e autora (b e z in ic ija la im e n a), g o d in a o b ja v ljiv a n ja iz v o ra i stranica. Izu zetn o, p rv o s lo v o im e n a se n a v o d i ak o im a v i­ še autora s istim p re z im e n o m . Iz tog ra z lo g a , o vaj stil citiran ja n a z iv a se stil a u t o r -d a tu m . O sta li p o d a c i o iz v o ru n ala z e se u p o p isu literature ili re fere n cam a . H a rv a rd s k i stil citiran ja p rim e n ju je se u ra d o v im a u k o jim a j e p o s e b n o v a ž n o ukazati na p re c izn o st i p ou zd an o st, na n o v e n au čn e tok ove. R a d i se o p rim e n i u e g z a k t­ n im n a u č n im d is c ip lin a m a , b io m e d ic in sk im , teh n ičk im n a u k a m a i p s ih o lo g iji. Iz tih ra z ­ lo g a , n a z iv a se s c ije n t is t ič k i stil. P re m a h a rv a rd s k o m sistem u o z n a č a v a n ja u zapisu b ib lio g r a fs k e je d in ic e , n ak o n n a z iv a časo p isa, z a re z o m se o d v a ja i n a z n a č u je tekući bro j ča so p isa , a iz a za re z a sled i b ro j stranice i n a k raju tačka. O v d e se isp re d b ro ja č a so p isa i b r o ja stranice n e stavlja n ik a k v a p isan a ozn aka. U k o n a č n o m p o p is u u L it e r a t u r i, m o že se naznačiti p rv a i p o s le d n ja stranica član k a u časop isu.

221

A .kadem s]co p is a n je

H a rv a rd s k i stil citiran ja d op u šta re ferisan je u s k lo p u s a m o g teksta, k a o i u p o d n o ­ ž n im n a p o m e n a m a . K a d a j e re fe re n c a u sk lo p u s a m o g teksta i k a d a j e re fe re n c a n a p is a ­ n a iz a p re z im e n a autora, u z a g ra d i s re fe re n c o m ispušta se im e. R e fe re n c a u v e k treba d a sad rži im e autora i g o d in u o b ja v ljiv a n ja p u b lik a c ije u za g ra d i. npr. Đ o rd e v ić (2 0 0 5 ) j e naveo d a __ ili N a v o d i se d a ........ (Đ o rd e v ić , 1955). Iz a citata treba navesti stranicu n a k o jo j se taj tekst n a la z i u p u b lik a c iji iz k o je j e preuzet. N p r. Đ o rd e v ić (1 9 9 3 ) tvrdi da ... (str. 126) H a r v a r d s k i stil se p re p o ru č u je u s lu č a je v im a k a d a j e b ro j u p u ta u ra d u na lite ra ­ turu v e lik i i z a te k sto v e p rv ih v e r z ija ru k o p isa . P re d n o s t p rim e n e o v o g stila citira n ja j e u k ratk o ći re fe re n c i. N e d o s ta ta k m u j e što su re fe re n c e z b o g k ra tk o ć e n e p re g le d n e i što j e o te ž a n o čitan je i ra z u m e v a n je teksta, z b o g traže n ja citiran ih re fe re n tsk ih je d i n i­ ca, n a v e d e n ih u sp is k u literature. P r e o v la d a v a u p rir o d n im n a u k a m a (m a te m a tik a , f i ­ z ik a , b i o l o g i j a ), m e d ic in i i n e k im d ru š tv e n im n a u k a m a (p r a v o ). U z a p is im a b ib lio g r a fs k ih je d in ic a ra z lik u je se sa m o u d e ta ljim a , d a li su g o d in e iz d a n ja i stran ica o d v o je n e d v o t a č k o m sa ra z m a k o m , ili z a p e to m sa ra z m a k o m . 2 12

A k o se uputa o d n o si n a d v e stranice o n d a se to o z n a č a v a b r o je m stranica 211— , a z a tri i v iš e stranica (1 1 2 —115). R e fe r e n c a u sk lop u s a m o g teksta

K a o što Đ o rd e v ić (1984: 126) smatra „. R e fe r e n c a na k ra ju citata

V . B an đ u r navodi sledeće vrste matrica: matrica osnovnih podataka, m a­ trica opaženih korelacija, m atrica korelacija izm eđu varijabli i faktora ili m atrica (m atrica saturacija), matrica korelacija izm eđu faktora (m atrica faktorskog sk lo p a) i m atrica rezidua“ (B a n đ u r 1979: 126). S p is a k literature u H a r v a r d s k o m stilu citiran ja p re p o z n a tljiv j e p o in ic ija lim a im e n a autora, p o z a g ra d a m a o k o g o d in e iz d a n ja (ia k o j e d o p u šte n o d a se o n e iz o s ta v e ) i p o k o rišć e n ju italik a i z n a k o v a n a v o d a . P r e m a H a r v a r d s k o m stilu p rik a z a n i su b ib lio g r a fs k i p o d a c i z a re fe re n tsk e j e d i ­ n ic e u s p is k u literature: z a k n jig u j e d n o g autora, k n jig u d v a ili tri au tora, p o g la v lje u k n jizi.

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

222

B ib lio g r a fs k i z a p isi k n jig a u o d e ljk u L ite ra tu ra p o H a r v a r d s k o m stilu c itira n ja K n jig a j e d n o g a u to r a :

M a n d ić , P. (2 0 0 4 ): M e t o d o l o g i ja n a u č n o g ra da . B an ja L u k a, A k a d e m ija nauka i umetnosti R ep u blik e Srbije. K n jig a d v a ili tri a u to r a :

K ačap o r, S., V ilo tijević, M . i Kundačina, M . (2 0 0 5 ): U m i je ć e o c je n jiv a n ja . F a ­ kultet hum anističkih nauka, M ostar. P o g l a v l je u k n jizi:

B anđur, V . (2 0 0 6 ): N astavnik i akciona istraživanja u školi. U : G . G o jk o v (u redn ik ), M e t a ie o r ijs k i a k cen ti p e d a g o š k e m e t o d o lo g ije . S avez pedagoških društava V o jv o d in e , N o v i Sad. P re m a H a r v a r d s k o m stilu p rik azan i su b ib lio g r a fs k i elem en ti z a referen tsk e je d i­ n ice u sp isk u literature z a član ak u n a u č n o m č a so p isu i č la n a k u z b o rn ik u ra d o v a. B ib lio g r a fs k i za p isi č a s o p is a u o d e ljk u L ite ra tu ra p o H a r v a r d s k o m stilu citira n ja

»•

d a n a k šta m p a n u n a u č n o m č a s o p is u :

B anđur, V . (1 9 7 9 ): Terstonova centroidna metoda — najracionalnija faktorska so­ lucija. P e d a g o š k a s tva rn o st. N o v i Sad, 5, 256—241. Č la n a k š ta m p a n u z b o r n ik u :

K o cić , L j. (1 9 9 9 ): K o relacija izm eđu školskih ocena i rezultata testova znanja. Z b o r n i k In stitu ta za p e d a g o š k a istra živa n ja , B e o g ra d , Institut za p edagoška istraživanja, god. X X X I , 31, 9 9 -1 1 5 .

S.2.2.3. Čikaški stil citiranja Č ik a š k i stil citiran ja nastao j e iz in tern og uputstva U n iv e rz ite ts k e štam parije na U n iv e rz ite tu u Č ik a g u . P r v o iz d a n je j e iz 1906. g o d in e , a petnaesto, n a jn o v ije , iz 2003. g o d in e . O s n o v n a karakteristika o v o g stila j e fle k s ib iln o st p o sta v lje n ih n o rm i i n jih o v a p r ila g o d ljiv o s t za d ru g e kulture. N o r m e iz o v o g stila citiran ja se p rim e n ju ju u ra d o v im a d ru štven ih n a u k a i u um etnosti. Č ik a š k i stil koristi d v a ra zličita n a č in a citiranja, je d a n , p rim e ren h u m a n istič k im d is c ip lin a m a (s k o ro identičan sa p ra v ilim a p re d v iđ e n im za m o ­ d e m e je z ik e ( M L A S t y le ) i d ru g i, ,,au tor-datum “ . P o d a c i o Č ik a š k o m stilu se n ala ze na adresi: (w w w .c h ic a g o m a n u a lo fs t y le .o r g )^ . Č ik a šk i stil j e d o b io im e p o Č ik a š k o m p ri­ ru čn ik u , n a sta lo m n a Č ik a š k o m univerzitetu 1891. g o d in e , za stil k o ji sad rži p recizn a uputstva za k o riš ć e n je literature, d e la na stranim je z ic im a , in dek sa. K o d Č ik a š k o g stila g o d in e se č ešće o d v a ja ju za p e to m ili z a g ra d o m , a k o d n a v o đ e n ja k n jig a m esto izd a n ja j e n a s a m o m k raju , iz a iz d a v a č a .

^ Čikaški stil citiranja razrađ'jje Dragan Šobajić u priručniku Kako se piše stručni rad (2007).

-

A k a d e m s k o p is a n je

223

P re m a Č ik a š k o m stilu p rik a za n e su referen tske je d in ic e u sp isk u literature: za k n jig u je d n o g autora, k n jig u d v a ili tri autora, p o g la v lje u k n jizi, č lan ak u n a u č n o m č a ­ so p isu i č la n a k u z b o rn ik u ra d o v a . K n ji g e u o d e ljk u Literatura, p r e m a Č ik a š k o m stilu K n jig a j e d n o g a u to r a :

V u č ić, L id ija , P e d a g o š k a p s ih o lo g ija . B eo grad , D ruštvo p sih o lo ga Srbije, 1996. K n jig a d v a ili tri a u to r a :

A n d rilo v ić , V la d o i M ira Č udina, P s ih o lo g ija n a sta ve i u č e n ja . Z a g re b , Školska knjiga, 1985. K n jig a sa v iš e o d tri a u to ra ili institu ciju k ao a u to ra : V la h o v ić , B . i sar., O p š ta p e d a g o g ija . B eo grad , U čiteljski fakultet, 1996. K rijig a g d e j e in stitu cija a u to r : Institut za p edagošk a istraživanja, S a ra d n ja šk o le i p o r o d ic e . B e o g ra d , 2007. U r e đ e n a k n jig a : R ančić, A le k san d ar i sar., ured. M io m ir Ivković, A s is te n ti u n a sta vi. N iš , Stu­

dentski kulturni centar,

2002

.

P o g l a v l je u k n jizi:

A n d evsk i, M ilic a , T u m ačen je odnosa čoveka i prirode, u: E k o lo g ija i o d r ž iv i r a z v o j. N o v i Sad, Č E K O M — boks doo, 2006. A k o j e au tor p rire đ iv a č k n jig e , o n d a se o z n a č a v a sa ur. (z a k n jig u n a srp sk o m j e ­ z ik u ), o d n o s n o e d ili ed s (z a k n jig u na d ru g im sv e tsk im je z ic im a ). Č l a n c i u o d e ljk u L ite ra tu ra p r e m a Č ik a š k o m stilu Č la n a k u n a u č n o m č a s o p is u :

M a m u z ić , Ilija (1 9 6 4 ): ,,Za prirodom u čitanju i kulturom u pisanju“ . N a s t a v a i v a s p ita n je , br. 1—2, 1964, str. 40—43. Č la n a k u p o p u la r n o m č a s o p is u :

N o e l F. M c Ginn: „Šta je potrebno za uspešnu reform u o b razo v an ja“ . O b r a z o v n i m a g a z in , april, 4, 2003. E le k tro n s k i m e d ij p o Č ik a š k o m stilu

Sm all, S., D a y , P. M .: F am ily times, Jurnal o f Extension. V o l. 26, N o . 2, 1988. Po sećen o 26. lO. 2006. na adresi w w w .joe.org/joe/1988sum m er7al.htm l. R e d o s le d p o d a ta k a z a b ib lio g r a fs k u je d in ic u iz e le k tro n s k o g m e d ija je : p re z im e autora ili u red n ik a, in ic ija li im en a, n a s lo v rada, im e e le k tro n s k o g č aso p isa, v o lu m e n i b ro j č aso p isa, g o d in a izd a n ja , d atu m p rib a v lja n ja . D o s tu p n o (tip m e d iju m a ), sn a b d e v a č , id en tifik ato r b a z e p o d a ta k a im e ili b ro j ajtem a, d atu m pristupa. (P ris tu p lje n o “ cited ” i

“retrived”).

2 2 4__________________________________________ ____________________________N I. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

5.2.2.4. Turabian stil citiranja T u r a b ia n stil citiran ja j e d o b io n a z iv p o autoru p riru č n ik a u k o m e se p rezen tu je (A .m a n u e l f o r w r i t e r s o f t e r m p a p e r s , th e s e s a n d d is s e r t a t io n s '). K a te L . T u ra b ia n , iz 1996. g o d in e . P re d sta v lja sp e c ija liz o v a n i o g ra n a k Č ik a š k o g stila. K o risti se p rilik o m p i­ san ja stručnih i n au čn ih ra d o v a na am e rič k im u n iverzitetim a. P rim e n ju je g a i p refe rira M id h a t Š a m ić , au tor stu dije K a k o n a s t a je n a u č n o d je l o (o s a m iz d a n ja ). P o s to je s p e c ifič ­ nosti o v o g stila citiran ja u o d n o su n a ostale, k a k o u tekstu, tako i u o d e ljk u Literatura. K o ji će se b ib lio g r a fs k i p o d a c i u b ib lio g r a fs k im z a p isim a iz iz v o r a (d o k u m e n ta ) n a v o d i­ ti, z a v is i o d više čin ilaca: d a li rad im a n a k raju o d e lja k L ite ra tu ra ili n em a, d a li j e b i­ b lio g r a fs k i za p is sastavn i d e o p o d n o ž n e n a p o m e n e ili o d e ljk a L iteratu ra, d a li se iz v o r n a v o d i je d a n p u t ili v iš e puta. U k o li k o ra d n e m a sp isk a literature, u p o d n o ž n im n a p o m e n a m a se n a v o d e svi u o b ič a je n i p o d a c i b ib lio g r a fs k e je d in ic e (im e i p re z im e autora, b ro j izd a n ja , a k o ih im a v iše, m esto iz d a n ja , im e iz d a v a č a , g o d in a izd an ja, b ro j tom a, b ro j stran ice). Im e autora u p o d n o ž n o j n a p o m e n i p iše se isp red p re z im e n a i ne o d v a ja zap eto m , d o k se u o d e ljk u L ite ratu ra p iše iz a p re z im e n a i o d v a ja zapetom . U k o li k o n au čn i ra d sad rži o d e lja k L it e ­ ratura, b ib lio g r a fs k e je d in ic e u p o d n o ž n im n a p o m e n a m a m o g u se pisati u sk ra ć e n o m o b lik u , a neki d ru g i p o d a c i se m o g u i izostaviti. B ib lio g r a fs k i za p is za k n jig u u p o d n o ž n o j n a p o m e n i p o T u r a b ia n stilu

M id h at Šam ić, K a k o nastaje naučno djelo: uvođenje u m etod o lo giju i tehniku na­ učnoistraživačkog rada — opšti pristup, Sarajevo, ,,Svjetlost“ , 1990, str. 171. S v i p o d a c i u b ib lio g r a fs k o m za p isu o d v a ja ju se zap eto m . P o d a c i k o ji se o d n o se n a iz d a n je , tj. n a m esto i g o d in u izd a n ja , im e iz d a v a č a i si. m o g u se staviti u o k ru g lu za g ra d u . B ib lio g r a fs k i za p isi za k n jig e p o T u r a b ia n stilu

M id h at Šam ić, K a k o nastaje naučno djelo: uvođenje u m etod o lo giju i tehniku na­ učnoistraživačkog rada — opšti pristup, (S arajevo , „Svjetlost“ , 1990), str. 171. U k o li k o p u b lik a c ija ne sadrži neki o d elem en ata b ib lio g r a fs k e je d in ic e (g o d in a iz d a n ja , p re z im e autora, n a z iv iz d a v a č a , m esto iz d a n ja ), a d o p o d a tk a se d o š lo n a neki d ru g i način, on se stavlja u u glastu za grad u . Isto tako, a k o se n a o s n o v u p se u d o n im a ot­ k rije p ra v o im e, o n o se un osi u u glastu z a g ra d u iz a p se u d o n im a . U je d n o j p o d n o ž n o j n a p o m e n i više b ib lio g r a fs k ih za p isa o d v a ja se tačk o m i z a p e to m (Š a m ić 1990: 9 1 ). P o T u ra b ia n stilu citiranja, za d e lo sa više o d tri autora u b ib lio g r a fs k o m zap isu n a v o d i se s a m o im e p r v o g , a iza n je g a se stavlja: i d r ili et. al. K o d citiran ja č la r a k a u p o d n o ž n im n a p o m e n a m a u z im e au tora n a v o d i se i n a u č ­ n a titula.

225

A k a d e m s k o p is a n je B ib lio g r a fs k i za p is za čla n k e p o T u ra b ia n stilu Č la n a k u č a s o p is u :

E>ragoljub ICrneta, ,,Interaktivno učenje u savrem enoj školi“ . Ž iv o t i škola (B a n ja L u k a ), 2006, 3—4, str. 122. Č la n a k u z b o r n ik u :

A n đ e lk a M ilić, „P o ro d ic a , škola i m ladi u glo baln im i lokalnim tranzicijskim kretanjim a“ , u : S a r a d n ja š k o le i p o r o d ic e , (priredile: N a d a P o lo v in a i B la n k a B o g u n o v ić ), B e o g ra d , Institut za pedagoška istraživanja, 2007, str. 13. N e p o t p is a n čla n a k iz e n c ik lo p e d ije : ,,A k c io n o istraživanje“ . P e d a g o š k a e n c ik lo p e d ija (B e o g ra d ), Z a v o d za izdavanje

udžbenika, 1980, II, 426. P o t p is a n čla n a k iz e n c ik lo p e d ije :

D r Petar M a n d ić , „Seksualno vaspitanje“ . P e d a g o š k a e n c ik lo p e d ija . I, 326. Z a p is i o b ib lio g r a fs k im je d in ic a m a u o d e ljk u Literatura red aju se alfabetski. A k o neki autor u p o p isu literature im a d v a i više dela, o n d a m u se sam o p rv i put n a v o d i p rezi­ m e i im e, a k o d ostalih se stavljaju tri crte. N a s lo v i i p o d n a slo v i p u b lik a c ije se ispisuju ku rzivo m . Im e se o d p rezim en a o d v a ja zapeto m ili se stavlja u o b lu zagrad u , a o d n aslo v a tačk om i crtom ili d v e m a tačkam a. D v e tačke ili je d n a tačka d ele n a s lo v i p o d n a slo v dela. B ib lio g r a fs k i za p is u o d e ljk u L ite ra tu ra p o T u r a b ia n stilu

Šamić, Midhat. — K a k o nastaje n a u čn o d je lo : u v o đ e n je u m e to d o lo g iju i tehniku ruxu čn oistra živa čk og rada — opšti pristup. Sarajevo, ,,Svjetlost“ , 1990, str. 171. Šam ić (M idh at) — K a k o ruistaje n a u čn o djelo. U v o đ e n je u m e to d o lo g iju i tehniku n a u čn oistra živa čk og rada (o p š t i pristu p). Sarajevo, ,,Svjetlost“ , 1990, str. 171. P ri p isa n ju b ib lio g r a fs k o g za p isa p u b lik a c ije sa d v a i v iš e autora, sa m o se k o d p r­ v o g au tora n a v o d i p rv o p rez im e, p a im e, a k o d ostalih p rv o im e p a p re z im e (Š a m ić 1990: 9 9 ). B ib lio g r a fs k i za p is u o d e ljk u L ite r a tu r a za d e lo sa d v a

i v iš e a u to ra p o T u r a b ia n stilu

H a v e lk a N en ad ,

B o ra K u zm an o vić i D ragan Po p ad ić M e t o d e i teh nik e s o c i ja l n o p s ih o lo š k ih istra živa n ja . B eo grad , Centar za prim enjenu p sih o lo g iju D r u ­ štva p sih o lo ga S rbije, 1998.

5.2.2.5. Vankuverski stil citiranja V a n k u v e r s k i stil citiran ja j e d o b io n a z iv p re m a k a n a d s k o m grad u . V a n k u v e r u (V a n c o u v e r u , 1978), g d e j e n astala p rv a v e rz ija p riru čn ik a J e d i n s t v e n i z a h t e v i z a r u k o ­ p i s e n a m e n je n e o b j a v l j i v a n j u u b i o m e d ic i n s k im č a s o p is i m a . Prati g a je d n o o b r a z n o upu tstvo iz 1988. i iz 1993. K arak teriše g a o d e lja k R e f e r e n c e na k raju p o g la v lja ili k raju d ela, k o ji se fo rm ira p o re d o s le d u p o ja v ljiv a n ja iz v o ra u tekstu ili pri d n u stranice ili na k raju član k a. N a z i v a se i n u m e r ič k i s til c it ir a n ja . P rim e n ju je se u h u m an ističk im i n jim a

226

IVI. Kundačina —V. Banđur

srodnim disciplinama, i u znatnom broju društvenih disciplina. Detaljna uputstva o pri­ meni ovog stila mogu se pronaći na Web adresi: (http://www.acponeline.org).^ Vankuverski stil citiranja pojavljuje se u dva oblika. Prvi oblik se formira tako što se u tekstu uz ime i prezime autora izvora, iza broja (u zatvorenoj zagradi) navodi citat određene tvrdnje, u oblim ili uglastim zagradama. Redni brojevi mogu biti izdignu­ ti u tekstu (zavisno o stila pojedinog časopisa). Ako se pojedinačni dokument citira više puta, kasniji citati dobijaju posebne redne brojeve. Citat s pozivom na referencu prema Vankuverskom stilu citiranja

Uviđajući tu opasnost za razvoj naučne teorije, Bogdan Sešić (1) upozorava da je ,,smatranje idejnog momenta kao potpuno objektivno-realnog“ jedna od tri najveće zablude kod utvrđivanja naučnih činjenica (prvi moment u procesu nauč­ nog saznanja). Prezime i ime autora može se izostaviti u tekstu, a naznačiti samo broj bibliograf­ ske jedinice iz odeljka Reference. Citati sa pozivom na referencu bez poziva na autora

Najnovije istražWanje efekata koje daje programirana nastava (12) je ,,poka­ zalo da ona nije svemoćna, da ne može rešiti brojna pitanja savremene nastave i vaspitanja i da te pretenzije nije mogla imati, niti ih je imala“. Istim redosledom kao u tekstu, u podnožnoj napomeni, odnosno na kraju pogla­ vlja ili dela u odeljku Reference dodaje se potpuna bibliografska referenca, kada se ona pojavi prvi put, a kasnije uz prezime i ime autora sintagma Navedeno delo i broj strani­ ce od do. Nazivi časopisa i monografskih publikacija ispisuju se kurzivom. Ako se neka referenca pojavljuje samo u tabeli ili ilustraciji, ona dobija broj prema mestu, gde se autor u tekstu prvi put poziva na dotičnu tabelu ili sliku. Broj u zagradi na kraju rečeni­ ce sastavni je deo rečenice na koju se odnosi. Drugi oblik Vankuverskog stila citiranja dozvoljava da se na kraju citata, iza pre­ zimena autora ili ključne reči o određenom problemu, napiše arapski broj, koji se zatim ponovi u podnožnoj napomeni i iza koga se navode bitni elementi bibliografske jedini­ ce, sa stranicom sa koje je preuzet citat. Popis referenci se može nalaziti na kraju pogla­ vlja ili na kraju dela. Bibliografski zapis po 'Vankuvershom stilu citiranja U tekstu:

Veljko Banđur navodi sledeće vrste matrica: matrica osnovnih podataka, ma­ trica opaženih korelacija, matrica korelacija između varijabli i faktora ili ma­ trica (matrica saturacija), matrica korelacija između faktora“ ( 12). U podnožnoj napom>ani ili u odeljku Reference:

(12) Banđur V. Terstonova centroidna metoda — najracionalnija faktorska solucija. Pedagoška stvarnost. Novi Sad, 1999 ; 26(5): 256. Primeri za Vankuverski stil citiranja se mogu naći u studiji Jovana Savića K a k o n a p isa ti, o b ja v i t i i v r e d n o v a t i n a u č n o d e l o u b i o m e d i c i n i (2001), prema Jednoobraznom uputstvu iz 1993.

Akademsko pisanje _______________________________________________________________ __________________________________ 227

Prednosti Vankuverskog stila citiranja su: (1) dozvoljava upotrebu napomena za odgovarajuća pojašnjenja, koja nije moguće izneti u glavnom toku teksta i (2 ) pogod­ nost za konačne verzije rukopisa. Ako se koriste bibliografske podnožne napomene, moguće je imati uvid u izvor na koji se citat odnosi bez prelistavanja stranica. Tekst se vizuelno ne prekida da bi se pronašao bibliografski zapis. Nedostaci Vankuverskog stila citiranja su: (1) nepreglednost bibliografskih jedi­ nica u odeljku Reference, zbog toga što nisu poredane alfabetski; (2) otežanost traženja izvora po imenu autora, jer se dela istog autora nalaze na više mesta; (3) remećenje re­ dosleda rednih brojeva referenci pri bilo kojoj izmeni rukopisa (dodavanju i ispuštanju citata); (4) neprikladnost za duge članke i dela većeg obima. U oba oblika Vankuverskog stila citiranja, bibliografski podaci su isti. Razlike su u načinu pisanja, redosledu podataka i interpunkcijskim znakovima, a u sitnim pojedi­ nostima i između različitih časopisa. Pri odlučivanju za koji oblik stila citiranja da se autor opredeli potrebno je konsultovati Uputstvo za autore, koje se nalazi u svakom stručnom i naučnom časopisu. Prema Vankuverskom stilu citiranja prikazujemo bibliografske podatke za refe­ rentske jedinice u spisku literature: za knjigu jednog autora, knjigu dva ili tri autora, po­ glavlje u knjizi, članak u naučnom časopisu i članak u zborniku radova. Bibliografske jedinice po Vankuverskom stilu citiranja Knjiga jednog autora: Bjekić, E)., Komunikologija, Čačak: Tehnički fakultet, 2007. Knjiga dva ili tri autora: Špijunović K-, Laketa N: Didaktika —bibliografija. Užice, Učiteljski fakultet,

2000, 592 str. Poglavlje u knjizi: Potkonjak, N.: Učitelji u srednjovekovnim srpskim zemljama, u Obrazovanje uči­

telja u Srba. Užice: Učiteljski fakultet, 2006: 21— 68. Članak u časopisu:

Stanković-Đorđević M. Stavovi vaspitača o vaspitno-obrazovnom radu sa decom sa razvojnim smetnjama. Pedagogija. 2007; 62(1): 70— 80. Članak u zborniku radova'. Ivanović S.: Virtuelna kultura i socijalne komunikacije mladih', u: Zbornik radova

7, Učiteljski fakultet, Užice, 2006, str. 43— 4-8. Vankuverski stil ima neke posebnosti: iza prezimena autora u popisu literature ne navodi se zapeta, umesto punog imena autora navode se samo inicijali, poslednja stra­ nica se skraćuje na dve ili jednu decimalu, za delo od više od tri autora dodaje se et. al., dopušta se skraćivanje naziva časopisa, i to samo onih koji imaju više od jedne reči (npr.. Sci. Jugosl.). Velika slova kojima počinju važnije engleske reči u naslovu članka pretvaraju se u mala u spisku literature, izuzev kada se radi o vlastitim imenicama.

228_______________________________________________________________________M. Kundačina —V. Banđur

5.2.2.6. Abecedno-numerički stil citiranja Abecedno-numerički stilovi citiranja predstavljaju kombinaciju Hardvarskog i Vankuverskog stila. Norme ovog stila zahtevaju da se svi radovi koji se navode u Lite­ raturi ili u odeljku Reference redaju abecednim redom po prezimenima autora. Ti broje­ vi sa spiska literature pripisuju se citatima u tekstu (zatvoreni u zagradi), bez obzira na redosled pojavljivanja. S obzirom na to da se u tekstu navode samo brojevi, ovaj stil ci­ tiranja kraći je od Harvardskog stila. Ređanje referentnih jedinica u odeljku Literatura, po abecedi, omogućuje lakše pronalaženje podataka o citatima. Nedostatak abecednonumeričkog stila citiranja je što se odmah ne uočava k o je autor citata. To se može izbeći na način da se u najavi citata navede prezime autora (ispred ili iza zagrade) i godina izdanja, ili jedno ili drugo, zatim navede broj u zagradi. Abecedno-numerički stil citiranja U tekstu:

,,Narkoman, još pre nego što je ovo postao, doživljavao je svoju porodicu, druge ljude, čak čitavo društvo, kao opasno“ (21/31). LJ odeljku Literatura: (21) Jerotić, V. (2006): Ličnost narkomana. Beograd: Ars Libri/Never. Ovaj stil citiranja olakšava traženje pojedinog dela, posebno kada je popis litera­ ture veliki. 5.2.2.7. Afodifikovani stil citiranja Ovaj stil oblikovan je po uzoru na Harvardski stil. U tekstu se, u zagradi navodi autor, godina izdanja i citirana strana. Potpuni podaci o referenci daju se u odjeljku Li­ teratura, gde su alfabetski poredane sve reference. Modifikovani stil citiranja U tekstu:

,,... mogli bismo odrediti... ličnost kao jedinstvenu organizaciju osobina, koja se formira uzajamnim delovanjem organizma i socijalne sredine“ (Rot, 1963: 7). Ovaj sistem citiranja pogodniji je za društvene i humanističke nauke. U naukama o obrazovanju primenjuje se od sredine šezdesetih godina, i to po preporuci Američkog psihološkog udruženja. Potrebu za primenom ovog sistema ističe Dušan Savićević (1996) u udžbeniku Metodologija istraživanja u vaspitanju o obrazovanju. 5.2.2.8. ACS stil citiranja (American Chemical Society Citation Style). Ovaj stil se odnosi na: citiranje u okviru teksta i formiranje bibliografskog zapisa prema ACS stilu citiranja.

Akademsk-o pisanje

229 Bibliografski zapisi prema ACS stilu citiranja

Knjiga:

Svenonijus I. Intelektualna osnava organizovanja informacija, Clio, Beograd, 2007. Članak u periodičnim publikacijama: —kompletan zapis:

Nešić, B. Razvojne i transferne promene u prostornim i perceptivnim sposobno­ stima, Godišnjak za psihologiju, 2003, II/l, 7— 20. —skraćeni zapis: Nešić, B. Godišnjak za psihologiju, 2003, 2, 7— 20.

5.2.2.9. IEEE stil citiranja IEEE stil citiranja (Institute of Electrical and Electronice Engineers Citation Style). Na relevantne izvore, prema IEEE stilu citiranja, autor se poziva navodeći u uglastoj zagradi redni broj reference prema spisku referenci na kraju publikacije, gde se za istu referencu koristi isti broj. Navođenje izvora u tekstu prema IEEE stilu citiranja

Šulc je govorio o emancipaciji kao ideji vodilji vaspitanja i nastave. Isticao je da ,, emancipaciji učenika ne smemo težiti bez njih samih...“. [18: 128] Pojedini teoretičari u studijama o proučavanju društvenih procesa [8, 22, 36, 41] smatrali su da se većina elemenata i karakteristika demokratije i demokratske participacije (jednakost, odgovornost, komp>etencija, sloboda, učešće, konsenzus, zajednička vladavina, odlučivanje, pluralizam...) može najpotpunije sažeti u termin responsibilnost. U bibliografskim zapisima u odeljku Literatura, prema IEEE stilu citiranja, navode se titule, zvanja, puno ime i dodame informacije o autoru. Bibliografski zapis prema IEEE stilu citiranja Knjiga:

Mandić, P., Metodologija naučnog rada. Banja Luka: Akademija nauka i umjet­ nosti Republike Srpske, 2004. Članak u periodičnim publikacijama:

Bjekić, D. i Dunjić-Mandić, K., ,,Stilovi učenja i profesionalne preferencije maturanata gimnazije“. Pedagogija, Vol. 62, br. 1, str. 48— 58, 2007.

ne

230

Ivi. Kundačina —V. Banđur

5.2.2.10. MLA. stil citiranja Priručnik Asocijacije Udruženja za savremene jezike (Modem Languange Association) pojavio se 1985. u humanističkim disciplinama i naukama o obrazovanju. Priručnik za pripremanje seminarskih radova namenjen je učenicima srednjih škola i studentima dodiplomskih studija. Priručnik i vodič za naučnu publicistiku namenjen je postdiplomcima, naučnicima različitih profila. Nalazi se na web adresi: (http://www.mla.org/style). 5.2.2.11. Oksfordski stil citiranja Oksfordski stil citiranja je sistem dokumentovanj a izvora, tj. upućivanja na korišćenu literaturu je stariji i koristi podnožne napomene. Ime je dobio po Oksfordskom univerzitetu u Velikoj Britaniji. Češće se primenjuje u humanističkim naukama —filo­ zofiji, teologiji. Po njemu se na kraju citata stavlja oznaka u obliku broja. Prvo upućivanje na neko delo sastoji se od ispisivanja svih bibliografskih podata­ ka o tom delu (npr. M^. Brkić i M!. Kundačina Statistika u istraživanju, odgoja i obrazovanjm, Eduka, Sarajevo, 2001, str. 23— "ZG). Pri sledećem navođenju piše se samo autoro­ vo prezime, pozivanjem na isto delo koristi se skraćeni naslov i broj stranice (npr. Br­ kić, Statistika u... 26) ili neka od standardnih skraćenica, (npr. Novaković, navedeno de­ lo, Novaković, o. c, ili loc. cit. ili ibid.). Kofll ovog sistema stranice se označavaju srpskim skraćenicama (str. za jednu ili strane aa više stranica) ili latinskim skraćenicama (p. za jednu ili pp. za više stranica). Prednost Oksfordskog sistema dokumentovanj a izvora je u preglednosti, što se odmah vidi iz kog dela je uzet citat. Nedostatak mu je dužina prostora na stranici koji zauzimaju reference, što akumulira mnogo podnožnih napomena na jednoj stranici, po­ gotovo ako se tu nađu pored bibliografskih i ostale napomene, ili se nakon više stranica nađe samo o.c. Kod Oksfordskog stila citiranja imena se najčešće pišu u italik fontu, dok se član­ ci ili časopisi stavljaju u navodnike. Na kraju naučnog rada nalazi se popis literature ko­ ji uključuje pune bibliografske podatke knjiga, članaka ili časopisa, koji su korišćeni u tekstu, ali bez brojeva stranica.

5.2.3. Opšti principi citiranja U praksi egzistiraju četiri osnovna tipa bibliografskih referenci, i to za: (1) članak u časopisu, (2) knjigu, (3) poglavlje u knjizi i (4) članak u elektronskom obliku. Refe­ renca za članak mora da sadrži: autora, godinu izdanja, naslov članka, naziv časopisa, broj časopisa (tzv. volumen) i redne brojeve stranica. Referenca za knjigu mora da sadr­ ži: autora, godinu izdanja, naslov, grad u kome je knjiga izdata i naziv izdavača. Refe­ renca za poglavlje u knjizi: autor poglavlja, godina objavljivanja, naslov poglavlja, urednik knjige, naziv knjige, brojevi strana poglavlja, grad u kome je knjiga izdata, na­ ziv izdavača. Referenca za elektronske radove: autor, naslov rada, datum pristupanja (ako je na Internetu URL —Uniform resource locator).

231

Akademsko pisanje

Citiranje koautorskili radova. —Rad sa dva autora citira se tako što se u tekstu stalno (ne samo prvi put) navode oba imena, uz dodatak godine objavljivanja. Citiranje koautorskih radova

Poznati ruski pedagozi B. S. Gerušunski i J. Pruha (1979) pišu da u „takve teorije možemo, na primer, ubrojiti teoriju programirane nastave, zasnovanu na psihološkim osnovama biherviorističke koncepcije učenja, asocijativnu, uslovnorefleksnu, simboličku, operacionalnu teoriju učenja, teoriju etapnog formiranja umnih radnji, teoriju problemske nastave. Kad se citira koautorski rad dva autora, tada se unutar zagrada, u popisu referen­ ci, umesto veznika ,,i“ poneicad koristi i znak &. Korišćenje znaka &

U razmatranju rešavanja problema (D. Kreč & R. Kračfild) razlikuju četiri osnovne faze ... Ukoliko rad ima više od dva, a manje od šest autora, prvi put se navode svi, a u narednim citatima ostavlja se samo ime prvog autora sa skraćenicom i sar., ili skraćeni­ com et. al. Ako se u radu citiraju dva ili više autora s istim prezimenom, ispred njih se na­ značavaju i inicijali ličnog imena, pa i kad su godine objavljivanja različite. U slučaju kada se citiraju dva rada s istim prvim autorom, i iz iste godine, tada se navode svi autori. Ukoliko je rad rezultat šest ili više autora, tada se autorstvo imenuje i ispisuje grupa autora, zapisuju se i ostali elementi referentne jedinice. U citiranju više radova jednog autora ili dvojice koautora, primenjuje se princip hronološkog ređanja. Prvo se navode ime (-na) autora, a zatim hronološkim redom go­ dine izdanja.

Citiranje istog autora, više puta. —Isti autor može da se citira na istom mestu više puta iz više izvora, čiji su radovi objavljeni u istoj godini. Radi razlikovanja, uz go­ dinu publikovanja dodaju se sufiksi „a“, ,,b“, ,,c“ itd., kako u referenci u spisku literatu­ re, tako i u referenci u tekstu. U citiranju dva ili više autora, redosled je hronološki. Citiranje dva ili više razli­ čitih autora, u okviru iste godine, izvodi se abecednim redom. Reference se međusobno odvajaju znakom ,, ; “. Ako se radi o direktnom citiranju dela teksta stavljanjem pod znake navoda, oba­ vezno se naznačava stranica publikacije s koje je preuzet tekst.

Citiranje više autora. —Izvodi se tako da se bira najkarakterističniji citat, a za ostale autori se navode poimenično. Citiranje više autora

Slične stavove nalazimo i kod drugih autora, npr, kod.

232_______________________________________________________________________IVI. Kundačina —V. Banđur

Ako se u tekstualnoj diskusiji ime autora u rečenici koristi direktno, uz njega se u zagradi navodi samo godina kada je publikacija objavljena. Učenje otkrivanjem, prema istraživanjima Kreša (1962), snažno utiče na raz­ voj motivacije za učenje. Ako se u tekstualnoj diskusiji ime autora u rečenici ne koristi direktno, tada se ime autora i godina objavljivanja razdvajaju zapetom i stavljaju u zagradu. Posle prvog citiranja, u daljem tekstu navodi se samo ime autora. Ovaj slučaj je mnogo redi, u odno­ su na prethodni. Poslije otkrića mašina za učenje, daljnji razvoj programirane nastave, vezan je za pronalaženje linearnog (B. F. Skiner, 1954) i razgranatog programa. Pozivanjem na specifičan deo nekog rada, u referenci se uz godinu izdanja navo­ di i stranica, poglavlje, tabela, slika i si. na koju se citat odnosi. Kada je broj autora tri i više, spominje se samo prvo prezime, uz dodatak ,,i sar.“, npr. (Kocić i sar., 1992).

Citiranje sekundarnih izvora. —Citirani tekst ne može biti preuzet iz druge ru­ ke, dok ideje mogu. Ovaj način citiranja primenjuje se izuzetno, i to u situaciji kada nije moguće pronaći originalne radove, neke retke ili stare knjige, a neki drugi autor je us­ peo da ih pronađe i citira. Ako je citat uzet iz sekundarnih izvora, na to se ukazuje u fu­ snoti. U situaciji ako nema drugog načina da se dođe do rada koji istraživač smatra značajniin, onda se stavovi, a ne citati iz tog rada preuzimaju iz radova drugih ili trećih aiitora, ali se to mora reći, mora se tačno naznačiti od koga i iz kog njegovog rada je to preuzeto. Referenca do koje se došlo posrednim putem, citira se u skladu sa navedenim pravilima, s tim da se uz ime autora i godinu izdanja doda: citirano prema, prema navo­ du. NN ili citirano po, navedeno prema i dalje navodi ime autora u čijem tekstu smo na­ šli tu referencu i godinu izlaženja publikacije u kojoj se nalazi sekundama referenca. U tekstu se navodi i primarna i sekundama referenca, dok se u literaturi navodi samo refe­ renca sekundarnog izvora, to jest onog koje je poslužilo za citiranje prvog dela. U radu na engleskom jeziku koristi se izraz „cited in“. Kada se navodi neko delo prema drugom delu, u zagradu se stavlja prezime autora citiranog dela, godina objavljivanja tog dela, a nakon toga napiše se prem a i prezime autora, godina objavljivanja dela koje je posluži­ lo za citiranje prvog dela. Citiranje sekundarnih izvora

Petar Stojaković je opisao rad Hauorda Gardnera. (Gardner, 1985 —videti kod Stojaković, 1994). Haag ističe da akciono istraživanje predstavlja ,»svakodnevnu praksu koja je dospjela do svog samoosvješćenja“ (Prema: E. Kooning i P. Zedler, 2001; 143). i/ili u okviru teksta: (Brent 1970, citirano prema Medawar). (Rimac, 1992. prema navodu Milasa, 2000).

233

Akademsko pisanje

Dostaje riskantno preuzimati parafraziranje nečijeg rada (odnosno rezultata istra­ živanja) iz drugih radova. Svaki autor u parafraziranju drugih, akcenat stavlja na ono što njemu izgleda bitno. Međutim, to uopšte ne mora biti bitno i osnovno za drugog autora —čitaoca. Na taj način se može doći do pogrešnih zaključaka. Nije dopušteno citirati ili parafrazirati iz drugog izvora, a ponašati se kao da je citiran odnosno parafraziran iz originala, jer se može desiti da izvor iz kojeg se citira ni­ je verno preneo originalni tekst.

Citiranje dužeg teksta. —Citiranje teksta preko četrdeset reči, odnosno preko pet redova obavlja se tako što se takav tekst izdvaja u poseban pasus, sa užim proredom u odnosu na ostali deo teksta. Takav citat se zove blok citat, i daje u posebnom pasusu sitnijim slogom (llp t), sa ravnom levom ivicom (bez uvlačenja ili izvlačenja prvog re­ da), uvučenom sa leve strane onoliko koliko je uvučen prvi red normalnih paragrafa. Podrazumeva se da je na kraju pasusa potrebno navesti ime i prezime autora, godinu i stranicu, dok u popisu referenci treba da se nalaze svi, podaci o tako citiranom izvoru. Za ovakav citat nije potrebno stavljati znakove navoda. Za svaki citat duži od 350 znakova, po nekim autorima duži od 500 reči, koji su zaštićeni od reprodukcije bilo koje vrste (koji poseduju oznaku „copyright“), autor rada mora imati pismeno odobrenje vlasnika autorskih prava (autora ili izdavača), koje se prilaže uz rad. Citiranje više stranica i delova naučnog dela podleže ugovoru o novčanoj nadoknadi. U pripremi akademskih radova (diplomski, specijalistički, magistarske teze i doktorske disertacije), nije potrebno pribavljanje ovlašćenja autora. Citati duži od četiri reda unose se sa užim proredom, manjom širinom sloga, manjim slovima u odnosu na ostali tekst. U nekim slučajevima, pasus citata je podjednako uvučen s obe strane, po deset slovnih mesta, ispisan bez proreda i bez znakova navoda. Citiranje dužeg teksta

Jedan od odgovora na taj problem ponudio je Mladen Vilotijević ,JEvaluacija u didaktici označava delatnost kojom se prati, meri i procenjuje realizacija progra­ mom predviđenih ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja i razvoj ličnosti učenika“ (Vilotijević, 1999: 564).

Umetnuto citiranje. —Ovaj način citiranja koristi se u započetoj vlastitoj rečeni­ ci. Započeti deo rečenice završava se dvema tačkama nakon čega se pod navodnim zna­ kovima navodi citat, posle koga se u zagradi navodi prezime autora, godina i stranica i na kraju završava započeta rečenica. Dvotačka se upotrebljava ako je citirani deo reče­ nica ili više rečenica. Umetnuto citiranje

Razrađujući tu ideju, Pelagić je pisao: ,JPojedinačna je sreća u sreći sviju; i kome danas može biti dosta što je on sam srećan u kolu toliko njih nesrećnih?“ (Pelagić, 1953: 91), što potvrđuje naše opredjeljenje o tom problemu.

Ivi. Kundačina —V. Banđur

234

Ako je u pitanju deo rečenice koji se citira, a to je u slučaju kada se tuđi tekst raz­ bija u više delova, tada se koristi zapeta za odvajanje citata. Na novu funkciju televizije kao medijatora, ,,ubrzanja procesa sticanja zna­ nja“ (Mitrović, 1964), potrebno je gledati sa puno optimizma. Kada se citatom završava započeta rečenica, tada se nakon citata, u zagradama navodi izvor citiranja i na kraju rečenica završava nekim od interpunkcijskih znakova (tačkom, upitnikom, uzvičnikom i sL). Citat iz knjige na stranom jeziku prevodi se na jezik kojim je pisan tekst. Citira­ njem radova iz drugog govornog područja, hrvatskog i bosanskog jezika, citati se ne prevode, već se ostavljaju u originalu.

Ubacivanje teksta u citat. —U citat se može ubaciti neko maksimalno sažeto ob­ jašnjenje. Tada se deo teksta koji autor ubacuje u tuđi citat kao objašnjenje označava uglastom zagradom, a po potrebi i inicijalima autora. ,,On [Komenski] smatra da—“ ,vPočetkom 19 veka [1924 — M. istraživanja.“

K.

] počinje

proces

primene

akcionog

Citiranje prekinute rečenice. —Ako se rečenica koja se navodi prekida nekim umetkom, taj umetak se odvaja zarezom ili crtom, a oba dela prekinute rečenice stavlja­ ju se među navodnike. Upotreba interpunkcijskih znakova kod citiranja

,,Naročito detinjsko doba“, kome Komenski, ,,mnogo bolje vodi i upravlja primerima negoli pravilima.“ ,,Škola koja je usmerena prvenstveno na rad sa srednje sposobnom decom“ — s pravom ističe Rot —„može izazvati teškoće u razvoju slabije sposobne dece.“ (Rot, 1981: 161)

Citiranje teksta napisanog na stranom jeziku. —Citat iz dela na stranom jezi­ ku može se navesti u originalu, ako je delo ili članak namenjen svetskoj naučnoj zajed­ nici. U tom slučaju, citat sa svetskog jezika se ne prevodi, ali se zato prevod citata piše u podnožnoj napomeni, sem ukoliko je sigurno da potencijalni čitaoci razumeju jezik originala. Međutim, citati uzeti iz dela na stranom jeziku, u radovima namenjenim širem krugu čitalaca, koji su uzeti iz dela pisanog na jeziku koji nije rasprostranjen, uglavnom se prevode. Tada se u podnožnoj napomeni može navesti originalni tekst, ukoliko nema nekog posebnog razloga da se ne zadrži u originalu. Ako nije duži od jedne rečenice, može i u nastavku citata u obloj zagradi. Kad se citira i parafrazira iz radova na stranom jezicima, svi podaci u fusnotama navode se u originalu. To se ne odnosi na radove prevedene na jezik autora.

235

Akademsko pisanje

Citiranje elektronskih izvora. —Citirati se mogu izvori dati u elektronskom obimu, posebno sadržaji s Interneta. Nleđutim, citiranje otežava neujednačenost samih intemetskih sadržaja. Tada se u citiranju navodi URL (engl. uniform resource locator) i datum pristupa, koji se ističu kurzivom. Citiranje elektronskih izvora

55. Busquin P. Towards the European knowledge based society: linking knowled­ ge and society in the European research area. Brussels: European Concil of Applied Sciences and Engineering (Eurocase); 2001. Available from: http:// : January 17, 2003.

Primer: Marušić M. i sar. (2004): Uvod u znanstveni rad u medicini. Zagreb: Medicinska naklada, str. 153.

Izostavljanje reči, delova rečenice i pasusa u citatu. —Jedna ili više izostavlje­ nih reči (neinteresantne, beznačajne i suvišne) u citatu označavaju se trima uzastopnim tačkama u uglastim ili oblim zagradama [...]. Izostavljanje može biti na raznim mesti­ ma, na početku citata, na kraju citata, a i u citatu. Ako se izostavljaju cele rečenice, zamenjuju se trima crticama [—], a za izostavljeni pasus piše se ceo red tačaka. Izostavljanje reči na početku citata

,,... jer on ne može da postane čovek ako ne bude učio.“ (Komenski, 1950: 47). Izostavljanje reči u sredini citata

,,Onaj koga pošalju da putuje po svetu u ono doba i sa onim mislima koje priliče zrelom čoveku... taj može ući u društvo i steći poznanstvo uglednih ljudi gde god bude došao“ (Lok, 195«. 180). Izostavljanje reči na kraju citata

,,Coveku je usađena i želja za znanjem, i ne samo trpeljivost prema radu ...“ (Komenski, 1954: 38).

Označavanje greške u citatu. —Greške u citatima se ne ispravljaju. Iza greške se u zagradi stavlja sic. Ovakve greške se pojavljuju kada se misli nekih autora citiraju iz vremena važenja drugačijih pravopisnih pravila od onih koja važe u vreme kada se rad piše. Označavanje greške u citatu

,J*riroda hoće da deca budu dca [sic] pre nego budu ljudi“ (Ruso, 1925: 114). Ako greška u citatu tekst čini nerazumljivim, ispravka se ubacuje u uglastu zagradu.

M. Kundačina —V. Banđur

236 Ispravljanje greške u citatu

,J*riroda hoće da deca budu dca [deca] pre nego budu ljudi“ (Ruso 1925: 114). U citat se može ubaciti kraće, sažeto objašnjenje koje se stavlja u uglastu zagradu.

Naknadno isticanje reči u citatu. —Izvodi se tako što se kur2iivom ili boldom u citatu naznačava, odnosno ističe neka reč ili delovi teksta bold, podvlačenjem ili italik slovima, zatim se u zagradi navode inicijali autora kome pripada isticanje, ili se u pod­ nožnoj napomeni navode sintagme podvukao autor ili kurzi^^ je naš, moj kurziv, MC. Naknadno isticanje reči u citatu

Nasuprot takvoj realnosti, u zvaničnom programu za predmet Priroda i dru­ štvo, postoje zadaci koji proklamuju participaciju „sticanje radnih navika i svesti o pravima, dužnostima, obavezama, odgovornostima učešćem u životu i radu u školi, porodici i društvenoj sredini (podvukla S. M.); osposobljavanje učenika za život i rad u kolektivu izgrađivanjem i razvijanjem drugarstva, prijateljstva, sarad­ nje i solidarnosti “. (S. Marinković:, 1999: 354). U zagradu se stavlja da je reč... podvukao onaj ko citira, a ne autor onoga što se citira. Tekst, napisan u originalu masnim slovima ili kurzivom, u citatu se prenosi istim slovima. Kad u citatu treba staviti zagradu u ono što je već u originalu u zagradi, onda se vlastito objašnjenje stavlja u drugačiji tip zagrade, što znači, ako je zagrada u onome što se citira obična —umetak se stavlja u uglastu zagradu, i obratno. ,,Skor kod stavki numerisanih parnim brojevima trebalo bi da dobro korelira sa skorom neparnih (a slično je i sa svakom drugom dihotomijom i pódela na dva člana - M. K. 1“ (Katel, 1987: 218).

Menjanje početnih slova u citatu. —Ako se za potrebe citiranja menja veliko početno slovo u malo ili obmuto, to se označava uglastom zagradom. Neki obiteljskopravni teoretičari smatraju da posvajanjem nastaje neraskidiv odnos između posvojitelja i posvojenika. Među njima je i profesorica Jakovac — Lazić, prema kojoj, ,,[p]retpostavka neraskidivosti ukazuje na čvrstoću i trajnost odnosa srodstva koje nastaje posvajanjem“. (—)

Citiranje u okviru citata. —Ako citirani tekst sadrži navodnike, onda se oni u citatu menjaju u polunavodnike. Citat koji se um»će unutar teksta označava se dvostru­ kim navodnicima (,, “), dok se među polunavodnike (‘...‘) stavlja ono što je u origina­ lu među navodnicima. Time jasno ostaj* šta je čije.

r

Akademsko pisanje

'231 Citiranje u okviru citata

„1 ona Terencijeva izreka: ,Idi napred, a ja ću za tobom‘ spada ovamo“ (Ko­ menski 1954: 178).

Uklapanje tuđili reči u sopstveni iskaz. —Tuđe reči se obeležavaju navodnici­ ma i kad se uklapaju u sopstvene iskaze. Smatrajući ,,da je najviše načelo nastave pri­ znanje opažaja kao apsolutne osnove svakom saznanju“, Pestaloci se zalagao za odbaci­ vanje svakog drugog načina poučavanja (Pestaloci 1946: 142). Navođenje poznatih misli bez navodnika. —Poznate reči ili rnisli se ne stavljaju među znake navoda. O tome da li je nešto dobro poznato odlučuje sam autor. Citiranje u okviru citata

,,Komenski je rekao, čoveka valja vaspitavati ako hoćeš da postane čovek“ (1954: 47).

Uzastopno citiranje. —Ako se jedno delo citira više puta zaredom (odmah jedan citat iza drugog, ali sa različitih stranica), onda je dovoljno samo prvi put navesti sve bi­ bliografske podatke, a kasnije stavljati; „Isto, str...“ (navesti samo stranu sa koje je uzet citat). Neki autori stavljaju latinsku oznaku Ibid, što je skraćenica od Ibidem (na istom mestu). Može se upotrebiti i skraćenica loc. sit. —loco citato (navedeno mesto). Ako se neko delo citira više puta u radu, ali na različitim meštima, sa prekidima (u međuvremenu se citira neko drugo delo), onda se pri prvom citiranju moraju navesti svi bibliografski podaci (i strana sa koje je uzet citat), kasnije je dovoljno navesti samo ime autora i nekoliko prvih reči iz naslova, a posle toga se stavlja ,,op. cit"‘ (opere cita­ to), pa strana na kojoj se nalazi taj citat. Reč koja se koristi u citiranju teksta naziva se Ibidem (lat. ibidem —na istom me­ stu). Nalazi se u podnožnoj napomeni, da bi se označilo da se citirani tekst nalazi na is­ toj stranici prethodno citiranog dela. Piše se skraćeno: Ibid. 1. Nikola Potkonjak, Teorijsko-metodološki problemi metodologije, Prosveta, Be­ ograd, 1978, str. 83. 2. Ibid. str. 89.1. Nikola Potkonjak, Teorijsko ... str. 147.

IVaknadno citiranje. —Označava ponavljanje istog referentnog izvora na distan­ ci. Ako se isti izvor ne citira uzastopno, nego posle nekog drugog izvora, u fusnoti se is­ pisuje samo ime i prezime autora. ,,Op cit“ se može koristiti uvek sa prezimenom autora i stranom dela. ,,Op. cit.“ se piše kada se drugo delo navodi u međuvremenu. Opus citatum (navedeno delo) koristi se za naknadno citiranje, ali kada je od prethodnog citiranja prošlo više stranica. Kada na istoj stranici neposredno iza određene fusnote sledi fusno­ ta koja bi se od prethodne razlikovala samo po podatku koji se tiče stranice rada koji je citiran ili parafraziran, stavlja se op cit.

238

M. Kundačina —V. Banđur

1. Nikola Potkonjak, Teorijsko-metodološki problemi metodologije, Prosveta, Be­ ograd, 1978, str. 83. 2. Ljubomir Kocić, Pedagoški eksperiment —karakteristike i mogućnosti, Prosve­ ta, Beograd, 1981, str. 93. 3. Isto, str. 133. 4. Nikola Potkonjak, isto, str. 167. Brojevi kojima se označavaju citati mogu se navesti jedan iza drugog, na kraju poglavlja (opet uz navođenje svih bibliografskih podataka i stranice sa koje je uzet ci­ tat), odnosno na kraju knjige. Za čitaoca j e najlakše kada se za svaki citat navedu svi podaci odmah, na istoj strani, u ,,jhsnoti“. U svim drugim slučajevima, on mora stalno okretati stranice (kraj poglavlja, kraj dela, spisak literature) i tražiti čiji je citat, sa kog mesta i iz kog rada je uzet. Mnogi, ipak, koriste druge načine za označavanje citata, jer su lakše izvodljivi. Ako se neko delo želi navesti više puta, postupiće se sa oznakom u daljem tekstu. N. Potkonjak, Školovanje Srba, Užice, 2004, str. (U daljem tekstu Školovanje Srba). Ako se u radu već naveo neki autor, pa se kasnije opet poziva na njega, ne mora se ponavljati ceo naslov (Potkonjak, navedeno delo, str. 35). Ako se radi o delu pisanom na stranom jeziku, koristi se izraz op. cit. p. 36. što znači opus citatium, pagina 36 —navedeno delo str. 36. Ako se navodi više dela od istog autora, ne može se koristiti ovaj način, jer se ne zna na koje delo se skraćenica odnosi. Ako se u beleškama uz tekst u više navrata pozivamo na isti rad, nije potrebno da ponovimo sve navode. Dovoljna je kratka opaska koja neće izazvati nesporazum, npr. u tom obliku što ćemo navesti ime pisca i uz ime dodati l.c., od loco citato (citirano me­ sto), i to zajedno sa oznakom stranice koja sledi.

Upotreba interpunkcijskih znakova u citatima. —Kod rečenice koja je završe­ na završni deo navodnika stavlja se iza interpunkcijskih znakova. Upotreba interpunkcijskih znakova kod citiranja

,,Van teorije, koncepcije, ideologije i društva, svako vaspitanje postaje besmi­ sleno, pa i nemoguće, a svako istraživanje koje ne dovodi u vezu sa celinom pred­ stavlja samo masu pojedinačnih rezultata i tvrdnji sa kojima se ne može učiniti gotovo ništa.“ (Potkonjak, 1978: 2008). ,,Ako postoje metode za olakšavanje učenja i pamćenja, zašto se ne uče u školama?“ (Furlan, 1984: 94). Kad je deo rečenice (svejedno koji) među navodnicima, završni deo navodnika stavlja se ispred interpunkcijskih znakova (tačke, upitnika, zapete).

239

A-kademsko pisanje Upotreba interpunkcijskih znakova kod citiranja

Engleski psiholog Ajzenk (H. J. Eysenck, 1953), definiše ličnost: ,JLičnost je manje-više čvrsta i trajna organizacija karaktera, temperamenta, intelekta i fizičke konstitucije pojedinca, koja određuje njegovo specijalno prilagođavanje sredine“. ,,Zašto ljudi učenjem usvajaju i sadržaje koje ne odobravaju“, koji su im tuđi? (Furlan, 1984: 151). Dakle, ,,inventivno ili kreativno učenje sporo je“, ali se isplati. (Furlan, 1984: 108). Pre ili posle citata u tekstu ne preporučuje se parafraziranje njegovog sadržaja. Ako u tekstu svoga rada citiramo pod znacima navoda, autor, godište i stranica se pišu u zagradi posle znaka navoda bez spelovanja, a zatim sledi tačka —informacija u zagradi je sastavni deo rečenice. ,,ova studija se bavi istraživanjem... (Graesser and obr, 2003, str. 534).

Označavanje citata. —Citati se mogu označavati na više načina: brojevima, i to arapskim ciframa, rimskim brojevima (ili drugim znacima: -h, * i si.), koji se podižu i stavljaju s desne strane reči na koju se odnose, ili rečenice na mestu gde se završi na­ vod, i to iza interpunkcijskog znaka, a ne odmah nakon pominjanja autorovog imena. Citirati se može: u samom tekstu uz znake navoda, u samom tekstu u uglastoj za­ gradi, u posebnom odeljku bez znakova navoda, u pozivnim beleškama (podnožnoj na­ pomeni, napomeni, referenci, podnošku). Uvod u citat

Uvod u citat može da počne; Prema autoru......... Na sličan način B. Đorđević definiše darovite kao.......U nastavnom programu stoji: ..................... Podaci o izvoru citata mogu da se navode: (1) u tekstu, na kraju citata; (2) u fu­ snoti (podnožnoj napomeni) i (3) odeljku Reference.

Citiranje teksta sa više stranica. —Ako to što je citirano, odnosno parafrazira­ no, započinje na jednoj, a završava se na narednoj stranici, navode se obe te stranice, s crtom između njih (npr. 126— 127). Ukoliko se citira, odnosno parafrazira tekst koji zahteva više od dve uzastopne stra­ nice, navode se sarho prva i poslednja od tih stranica, s crtom između njih (npr. 46— 52).

Citiranje dužeg odlomka. —Pri citiranju dužeg odlomka ili poglavlja iz knjige koristi se skraćenica sq koja znači ,,i dalje“, odnosno ,,ono što treba slediti“ (latinski sequentur). Lj. Tadić, Filozofija prava, Beograd, 1985. str. 24 sq Ovo znači da se navedeni autorov stav nalazi na toj stranici u tekstu koji sledi.

240

____________________________________________]V1. Kundačina —V. Banđur

Može se napisati v. inf. = vide infra = videti dole (ispod) ili v.sp = vide sopra = videti gore (iznad). Podaci o izvoru citata. —Podaci o izvoru citata koji se navode u tekstu obuhva­ taju prezime autora, godinu izdanja dela i stranicu sa koje je uzet citat. Citiranje u tekstu (prezime, ime ili inicijali imena, godina, stranica). Citat sa podacima o njegovom izvoru

,J*o pitanju razvitka ličnosti, autori se razlikuju prema toine koju ulogu pridaju nasleđu, a koju sredini“ (Rot, N. 1963: 9).

Samocitiranje. —Samocitati mogu biti autorovi i samocitati časopisa. Autorovi citati su citati, odnosno pozivanje na vlastite objavljene radove. Samocitati časopisa su citati članaka objavljenih u određenim časopisima.

5.3. PARAFRAZIRANJE Slobodno interpretiranje, tj. prepričavanje misli, ideja, definicija bez direktnog preuzimanja kompletne jezičke strukture u sažetom obliku drugog autora (istraživača), napisanih i objavljenih u nekom njegovom radu, naziva se parafraziranje, od parafraza (grč. parapUrasis) ili slobodno citiranje. Svaki podatak preuzet iz izvora najrazličitijih vrsta (sve ono što nisu misli, ideje i zaključci) moraju biti dokumentovani bibliograf­ skim podacima u samom tekstu rada. Parafraze ideja i dokumenata moraju biti tačne. Uglavnom slede iza dvotačke. Izvor na koji se pozivamo bez citiranja, pod znacima na­ voda kada prenosimo samo ideju, navodi se u zagradi bez fonetskog spelovanja i obele­ žavanja stranice (Deci, 2004). Međutim, u slučaju kada je iz konteksta jasno čiji se tekst parafrazira, iza parafraziranog teksta ne navodi se referenca. Parafraziranje se koristi pretežno onda kada se ne može kratko citirati drugi autor, kada bi se morali navoditi dugi i mnogi citati, odnosno kada se slaže sa nekom id^om drugog autora izloženom u ćelom radu, nekom poglavlju koje nije moguće citi­ rati i si. U parafraziranju se mora jasno razgraničiti šta je misao drugog, a šta onoga ko­ ji vrši parafraziranje. Pai'afrazom može da se pojednostavi veći deo teksta i time svede na glavnu ideju ili bitnu činjenicu. Parafraziranje delova teksta može se koristiti u slučajevima: (1) kada se istraži­ vač slaže sa drugim (s onim ko se parafrazira) i (2) kada se razlikuje u odnosu na njega, odnosno kada se stavovi drugog navode samo kao ilustracija za nešto i si. Parafrazirani tekst se ne stavlja između znakova navoda. Da bi se ukazalo da se radi o nalazu tuđeg istraživanja, dovoljno je navesti prezime autora i godinu izdanja, na­ značene u zagradi, izvora iz koga je materijal preuzet. Ovde se uz referencu ne pridru­ žuje broj stranice, kao kod citiranja. Rezime se koristi kao poseban oblik parafraziranja. U funkciji je predočavanja glavne ideje. Sagledava temu kojom se bavio neki autor. U njemu se veći delovi teksta skraćuju i svode na osnovnu ideju. Rezime sledi iza dvotačke.

241

Akademsko pisanje Poziv na autora i godinu izdanja dela

Kocić (1981) ističe sledeće karakteristike pedagoškog eksperimenta: namer­ no izazivanje pojave, utvrđivanje kauzalnih veza među pojavama, plansko utvrđi­ vanje efikasnosti pojedinih vaspitnih mera odnosno uČtriak vaspitno-obrazovnog rada, kontrola uslova, mogućnost ponavljanja eksperimenta više puta, upoređiva­ nje, merenje i ujednačavanje grupa. Nijedna od ovih karakteristika ne smatra se suštinskom odlikom. Najhitnija karakteristika eksperimenta je u tome što istraži­ vač menja (varira usiove), pod kojim se pojava javlja. Osnovne karakteristike pedagoškog eksperimenta jesu: namerno izazivanje pojave, utvrđivanje kauzalnih veza među pojavama, plansko utvrđivanje efika­ snosti pojedinih vaspitnih mera odnosno učinak vaspitno-obrazovnog rada, kon­ trola uslova, mogućnost ponavljanja eksperimenta više puta, upoređivanje, mere­ nje i ujednačavanje grupa. Nijedna od ovih karakteristika ne smatra se suštin­ skom odlikom. Najhitnija karakteristika eksperimenta je u tome što istraživač menja (varira usiove), pod kojim se pojava javlja. (Kocić, 1981) Osnovne karakteristike pedagoškog eksperimenta jesu: namerno izazivanje pojave, utvrđivanje kauzalnih veza među pojavama, plansko utvrđivanje efika­ snosti pojedinih vaspitnih mera odnosno učinak vaspitno-obrazovnog rada, kon­ trola uslova, mogućnost ponavljanja eksperimenta više puta, upoređivanje, mere­ nje i ujednačavanje grupa. Nijedna od ovih karakteristika ne smatra se suštin­ skom odlikom. Najhitnija karakteristika eksperimenta je u tome što istraživač menja (varira usiove) pod kojim se pojava javlja. (Kocić, 1981: 256) Autor mora da kaže koga parafrazira (ime i prezime), a može da navede i delo koje parafrazira, i da, po mogućnosti, što tačnije parafrazira, prepriča (izloži) misao onog koga parafrazira. Analizirajući ulogu pedagoškog eksperimenta u istraživanju obrazovanja i vaspitanja, Ljubomir Kocić (1981), u delu Pedagoški eksperiment, ističe sledeće njegove karakteristike: namerno izazivanje pojave, utvrđivanje kauzalnih veza među pojavama, plansko utvrđivanje efikasnosti pojedinih vaspitnih mera odno­ sno učinak vaspitno-obrazovnog rada, kontrola uslova, mogućnost ponavljanja eksperimenta više puta, upoređivanje, merenje i ujednačavanje grupa. Nijedna od ovih karakteristika ne smatra se suštinskom odlikom. Najhitnija karakteristika eksperimenta je u tome što istraživač menja (varira usiove), pod kojim se pojava javlja. Navođenje podataka o autoru i delu iz koga je preuzet citat zavisi od upotrebljenog stila citiranja. Može se obaviti na tri načina: ( 1) unutar samog teksta; (2 ) u napome­ ni ispod teksta i (3) upućivanjem na L.iteraturu, na kraju poglavlja ili celog rada. Sva tri načina imaju svoje prednosti i nedostatke.

6. ORGANIZACIJA RUKOPISA ZA ŠTAMPU Pripremanje rukopisa za objavljivanje u vidu monografskih ili periodičnih publi­ kacija podrazumeva vizuelnu i tehničku organizaciju teksta, tj. njegovo konačno obliko­ vanje. Pored tačnosti odštainpanog teksta, ono podrazumeva korektan tehnički izgled, u pogledu tipografskih karakteristika i niza drugih detalja grafičke obrade. Pripremanje rukopisa obuhvata formatiranje i paginaciju stranica, unošenje pratećih oznaka publika­ cije, uređenje posebnih delova publikacije (naslovne stranice, impresuma, stranice sa sadržajem i spiska referenci), pregledanje teksta (lektorisanje i korekturu) i dostavljanje rukopisa. Svi ti elementi strukture rukopisa preciziraju se konvencijama koje variraju od jedne naučne oblasti do druge.

6.1. OBLIKOVANJE OSNOVNOG TEKSTA Pripremanje rukopisa svakog stručnog ili naučnog rada za štampu zahteva pozna­ vanje i uvažavanje sasvim određenih i preciznih zahteva, poštovanje ustaljene kulture uređenja teksta. Potrebno je da autori naučnih dela poznaju važeće norme konačnog oblikovanja teksta. Ako se radovi pišu namenski za konkretni časopis ili zbornik, po­ trebno je pridržavati se svih zahteva iz uputstva za autore koje se objavljuje u svakom broju periodične publikacije. Taj proces se naziva editiranje (eng. editor — ‘urednik’). Obavlja se na računaru, pod nazivom: prelom tehsta ili slog. Slog predstavlja osnovni način oblikovanja teksta naučnog dela. Osnovne karakteristike sloga su: oblik slova, ve­ ličina slova, dužina redova, prostor među redovima i tekstualna kompozicija stranice. Neki urednici časopisa ne zahtevaju formiranje rukopisa članaka po svim zahtevima zbog lakšeg preloma teksta od strane izdavača.

Izbor pisma. —Za radove na srpskom jeziku, kao osnovno pismo koristi se ćirili­ ca ili latinica, po izboru autora. Uredništva naučnih časopisa propisuju pisma na kojima se radovi dostavljaju. Reference radova koji se objavljuju na stranim jezicima pišu se u tekstu u originalnom pismu. Za radove na srpskom jeziku koristi se Serbian (cyrillic) i Serbian (latin) u Times Nevv^ Roman. Računari omogućuju transkribovanje ćirilice u la­ tinicu i obmuto, pa zahtevi uredništva časopisa mogu biti ispunjeni. Veličina slova. —Slova u štampanom tekstu su tipiziranog oblika i veličine. Veličina slova se izražava tipografskim tačkama (jedna tipografska tačka = 0,376 mm). Obeležava se sa pt. Ne radi se o stvarnoj, već tipografskoj veličini. Pri korišćenju više fontova njihove veličine ne moraju biti iste, izraženo u tipografskim tačkama, već usklađene. Tekst treba da ima samo dve visine slova (dve gradacije), standardnu za tekst (11 ili 12 tačaka) i nižu za podnožne napomene, spisak literature, sažetak i rezime (9 ili IO tačaka).

M. Kundačina —V. Banđur

244

Upotreba slova u pojedinim delovima teksta

petit (8 pt) —podnožne napomene borgis (9 pt) —tekst knjige garmond (IO pt) —tekst napomena brevier (11 pt) —izdvojeni citati (12 pt) —osnovni tekst knjige, spisak literature

cicero

s r e d n j a k (14 pt) —podnaslovi i nadnaslovi t c r c i j a . (16 pt) —naslovi

dupli CiCOrO

(2 0 pt) —naslovi

Oblik slova. —Naučni rad se piše u tekst procesoru Microsoft Word-u. Kao osnovni font (lik) u pisanju koristi se Times New Roman sa ,,junikodnim“ rasporedom znakova. Fontovi mogu biti: (1) proporcionalni (razmak između slova jednak); (2) nepro­ porcionalni (svako slovo zauzima isti prostor, bez obzira na svoju sopstvenu širinu); (3) serifni (sa poprečnom crticom); (4) sanserifni (bez poprečnih crtica). Budući da postoji mnogo različitih fontova po obliku slova, najpogodniji fontovi za osnovni tekst naučnih radova su Times New Roman, Garmond ili Sentury Schoolbook. U jednom naučnom radu opravdano je koristiti dva do tri fonta, s tim da budu dobro usklađeni i dovoljno kontrastni. Fontovi po obliku slova

Akademsko pisanje A k a d e m s k o p is a n je

Times New Roman Arial

Akademsko pisanje Akademsko pisanje A k a d e m s k o p is a n je A kadem sko pisanje Akademsko pisanje Akademsko pisanje A k a d e m s k o p is a n je

Arial Black Arial Narrow Arial Unicode MS Batang Book Antiqua Century Century Gothic

A k a d e m s k o p is a n je Akademsko p i s a n j e Aka.ca.emsko p i s a n j e Akaclemskio p i s a n j e A k a d e m s k o p is a n je A k a d e m s k o p is a n je Akademsko pisanje

Comic Sans MS Courier New Courier New B2 Dark Courier Estrangelo Edessa Franklin Gothic Med Garmond

245

Akademsko pisanje

A k a d e m s k o p is a n je Akademsko pisanje Akadem^opisani

Gautami Georgia Haettenschweil er Impact Latha Lucida Console Lucida Sans

Akademsko pisanle A k a d e m s k o p is a n je Akadem sko p i s a n j e A k a d e m s k o p is a n je A k a d e m s k o p is a n je Akademsko pisanje A k a d e m s k o p is a n je S^J p isa n je

Cucuda Sans Unicod Mangal Mikrosoft Sans Seril Monotype Corsiva

Akadem sko pisanje A k a d e m s k o p is a n je

IVIS Micho MV Boli

Akademsko pisanje

Palatino Linotype PMingLiU

Akademsko p isan je A k a d e m s k o p is a n je A k a d e m s k o p is a n je Akademsko pisanje

Raavi Shruti SimSun

Akademsko pisanje

Sylfaen

AKOc5e|LicTKO Ttioocvcpe A k a d e m s k o p is a n je A k a d e m s k o p is a n je A k a d e m s k o p is a n je Akademsko pisanje

Symbol Tahoma Trebuchet MS Tunga Verdana

Veličina slova osnovnog teksta završnih radova studenata je 12 štamparskih tača­ ka (12 pt), sa proredom jedan (single). Pri korišćenju više fontova njihove veličine ne moraju biti iste izraženo u tipografskim tačkama, već usklađene. Vrste slova po veličini

Naziv Non plus ultra Mikroskopik Brilijant Dijamant Perl Nonparel Insercio

pt

2 2,5 3 4 5 6 6,5

mm

0,375 0,959 1,127 1,504 1,880 2,256 2,444

T 246

M. Kundačina —V. Banđur

Kolonel Petit Borgis Garmond Brevier Cicero Srednjak Tercija Paranjon Tekst Dupli cicero Dupli srednjak 2,5 cicera Dupla tercija Kanon 3,5 cicera Misal Grubi misal Sabon

7 8 9 IO 11 12 14 16 18 20 24 28 30 32 36 42 48 60 72

2,632 3,009 3,385 3,761 4,134 4,513 5,265 6,017 6,766 7,521 9,024 10,524 11,280 12,028 13,536 15,792 18,048 22,560 27,072

Formiraoje stranica. —Jedinica za merenje obima štampanog teksta naziva se autorski tabak. Sadrži šesnaest stranica teksta, formata A4 (210 x 297 mm), odnosno

trideset hiljada slovnih mesta (karaktera). Naučni radovi, pripremljeni za publikovanje, uglavnom se ograničavaju na jedan autorski tabak. IVIeđutim, dozvoljava se da pregledni radovi mogu biti dužine do pedeset hiljada znakova. Urednici časopisa zadržavaju pra­ vo da objave i radove koji prelaze navedeni obim, u slučajevima kada jasno i sažeto iz­ ražavanje naučnog sadržaja zahteva veću dužinu, odnosno prostor. Informacija o broju slovnih znakova u jednom tekstu se dobija izborom komande: Tools > Word Count... opcija Characters (with spaces). Stranice akademskog rada formiraju se tako da sadrže 38 redova sa oko 70 zna­ kova u redu (oko 2500 karaktera), sa marginama 2,5 cm sa gornje (header) i donje (footer) strane i 3 cm sa leve i desne strane. Ako se tekst ispisuje samo s jedne stranice, on­ da se leva margina proširuje za 5 mm zbog koričenja. Ako se tekst ispisuje s obe strane, onda se dodaje po 5 mm naizmenično sa leve na neparnoj, a sa desne margine na par­ nim stranicama. U svakoj kombinaciji spoljna i donja margina su veće od unutrašnje i gornje. Margine služe da na njima urednik, lektor, recenzent i tehnički urednik napišu svoje primedbe. Svi deloyi referentnog rada, sve vrste spiskova, duži citati štampaju se jednostrukim proredom (single). Kod odeljka L,iteratura umeće se jedan prazan red iz­ među susednih odrednica. U zaglavlju svake stranice štampanog teksta koriste se tekući ili živi naslovi poglavlja i potpoglavlja, radi bržeg pronalaženja određenih podnaslova..Na belini, pri

Akademsko pisanje

_________________________________________________________________________________________ 247

vrhu svake leve (parne) stranice, sa izuzetkom prve, ispisuje se broj i naslov tekućeg poglavlja. Završni radovi studenata (diplomski radovi, master teze i doktorske disertacije) i radne verzije naučnih radova, radi pregleda recenzenata, mentora, članova komisije, pi­ šu se na jednoj stranici lista, na formatu A4, sa proredom 1,5 ili 2 i sa većim margina­ ma, radi ispravki i dopuna, a umnožavaju se jednostrano. Editiranje teksta na računaru obavlja se primenom specifičnih operacija, kojima se obezbeđuje: lak izbor sic va po tipu, veličini i ravnanju; markiranje delova teksta (re­ či, rečenica i pasusa) u okviru istog dokumenta i njihovo menjanje i brisanje, kopiranje i pomeranje; memorisanje teksta, celog ili u delovima, ili prebacivanje u drugi dokument, spajanje dva ili više dokumenata u jedan; brzo pretraživanje i menjanje pojedinih reči, pasusa i ostalih delova teksta. Verzije rukopisa rada se po potrebi mogu štampati. Raču­ nat omogućuje brzo formatiranje, poravnavanje margina, centriranje teksta i pisanje fu­ snota. Na taj način se ostvaruju estetski zahtevi u izradi rada, posebno preglednost, kao i ostali zahtevi uredništva časopisa. Računar je ekonomičan u pogledu brzine koju posti­ že, niskih troškova upotrebe i male količine potrošnog materijala. Tekst se slaže bez proreda izborom komandi: Format > Paragraph > Line Spacing > Single.

Paginacija rukopisa. —Numeričko obeležavanje stranica publikacije se izvodi arapskim brojevima. Brojevi se uglavnom pišu u sredini ili na uglovima iznad teksta, a mogu i ispod teksta. Kod jednostranog ispisa broj se stavlja na ivici s desne strane, a kod dvostranog ispisa na neparnoj s desne, a na pamoj s leve strane. Stranice publikaci­ je koje sadrže priloge mogi’. se obeležavati rimskim brojevima. Naslovna stranica, stra­ nica sa impresumom, stranica sa predgovorom, stranice bez teksta se ne paginiraju, ali ulaze u ukupni zbir stranica publikacije. Međutim, drugi način numerisanja stranica predviđa numerisanje preliminarnog dela rada malim rimskim brojevima. Stranice na kojima počinje novo poglavlje, kao i stranice časopisa na kojima počinju radovi ne numerišu se. Postupak paginacije u Word-u je sledeći: Insert —Page numbers —Top of pa­ ge (Header), ukinuti opciju Show number on first page.

6.2. MEĐUNARODNE STANDARDNE OZNAKE PUBLIKACIJA Međunarodni standardni brojevi publikacija

ISBN: Međunarodni standardni broj za monografske publikacije ISSN: Međunarodni standardni broj za serijske publikacije ISMN: Međunarodni standardni broj za štampane muzikalije E)OI: Međunarodni identifikator za digitalne dokumente ISAN: Međunarodni standardni broj za audiovizuelnu građu ISCR: Međunarodni standardni kod za zvučne zapise BIBLID: Bibliografski identifikacioni broj Narodna biblioteka Srbije je nacionalna ISBN, ISSN, ISMN i DOI agencija za Srbiju.

248_______________________________________________________________________M. Kundačina —V. Banđur

6.2.1. ISBN oznake ISBN (eng. International Standard Book Number —Međunarodni standardni broj knjige) je međunarodna oznaka, koja predstavlja matični broj svake monografske publi­ kacije, odgovarajućeg izdavača. Koristi izdavačima, knjižarama, bibliotekama, doku­ mentacionim i informacionim centrima. Ceo tiraž publikacije dobija isti standardni broj. Novo, ponovljeno izdarje publikacije, publikacija u drugom povezu i ista publikacija, izdata kod drugog izdavača, dobija nov standardni broj. Publikacija u zbirci nosi zajed­ ničku ISBN oznaku za zbirku i pojedinačnu ISBN oznaku za svaku svesku. Ukoliko pu­ blikacija ima dva i više izdavača, nosi oznaku izvršnog izdavača, a može da nosi ISBN broj svakog izdavača, navedenog u publikaciji. Pomoću međunarodnog standardnog broja publikacije se evidentiraju i naručuju kod izdavača. ISBN knjige se štampa na: stranici impresuma, u okviru CIP zapisa, na zadnjim koricama u doiijem desnom uglu, na poleđini naslovne strane, u dnu zadnjeg zaštitnog omota, na dnu hrbata knjige, na klapni, na nalepnici kutije i kaseta, disketa, CD-ROM-ova. Dodelom ISBN broja, izdavač publikacije se uključuje u nacionalnu bazu podata­ ka i ulazi se u registar centralne baze Books in print kataloga i Publishers ISBN D irec­ tory, u izdanju Međunarodne agencije ISBN u Berlinu. ISBN oznaka L,eksikona pedagoške metodologije

Standardni broj otisnut je u impresumu: ,JSBN 86-7372-056-7“. Prvi broj (86) označava nacionalnu grupu izdavača (Srbija). Drugi broj (7372) označava izdavača Leksikona (Viša škola za obrazovanje vaspitača —Vršac). Treći broj (056) je broj knjige. Četvrti broj (7) je kontrolni broj.

6.2.2. ISSN oznake ISSN (eng. International Standard Serial Number) —M^eđunarodni standardni broj za serijske publikacije dodeljuje se serijskim publikacijama u štampanom ili elek­ tronskom obliku, po kome se one vode u Bibliografiji serijskih publikacija. Nacionalne biblioteke dodeljuju ISSN brojeve i dostavljaju ih Međunarodnom centru za standardi­ zaciju. Uz pismeni zahtev za dodelu ovog broja prilaže se ogledni primerak časopisa. Otiskuje se u vrhu prve korice časopisa i u impresumu.

6.2.3. Bar kod Šifro vani broj koji se može laserski očitavati. Nalazi se na mnogim proizvodima i sadrži razne podatke o proizvodu. Kod knjiga sadrži brojeve UDK i ISBN. Bar kod se primenjuje u nekim bibliotekama, gde ima ulogu inventarnog broja knjige. Uz pomoć laserskog očitavanja bar koda dodeljenog publikaciji, korisnici biblioteka se zadužuju. U tom slučaju sve publikacije imaju različit bar kod koji se vezuje za inventarni broj knjige. Nalazi se na dnu poslednje korice knjige.

|

Akademsko pisanje

249 I S B N 978-86-80695-84-X

788680

695846

Bar kod za knjigu: V. Banđur; M. Kundačina; IM. Brkić (2008): Testovi znanja u funkciji ocenjivanja učenika, Užice, Učiteljski fakultet.

6.2.4. BIBLID Bibliografski identifikacioni broj služi za bibliografsku identifikaciju članaka. Sastoji se od identifikatora koji se ispisuje velikim slovima latinice BIBLUD i koda koji je različite dužine a sastavljen je od slova, brojeva i specijalnih oznaka za interpunkciju. Struktura koda se sastoji od ISSN oznake (bez identifikacionog koda ISSN), zatim od godine izdanja koja se piše arapskim ciframa u zagradi (4 cifre), oznake za volumen i broja koji se označava arapskom cifrom. Ukoliko je broj sveske označen slovima kori­ ste se samo prva četiri slova. Prvi stepen naznačenja se odvaja dvotačkom od drugog stepena naznačenja. Kao četvrti element koda je paginacija, koju čine oznaka p. i cifre od početne do poslednje stranice članka. BIBL.ID članka u časopisu

BIBLID: 0553-4569, 51 (2005), 5-6. p 364-374 BIBLID 0553-4569 51 (2#05) 5-6 p 364-374

—identifikator —ISSN oznaka —volumen —godina izdanja —broj —paginacija

BIBLID za članak: Milenko Kundačina (2005): Propusti u primeni statističke metode u pedagoškom istraživanju. Pedagoška stvarnost, 51 (5— 6) 364--374.

6.2.5. CIP zapis CIP zapis (Cataloguing In Publication) —Katalogizacija u publikaciji (kataloški zapis) predstavlja sažetu informaciju o sadržaju, predmetu i bibliografskim karakteristi­ kama publikacije. Radi se na osnovu poslednjeg prelomljenog otiska publikacije, po međunarodnim standardima. Izrada kataloškog zapisa je zajednička obaveza izdavača i centralnih biblioteka, na osnovu koje se dobijaju podaci o knjigama čije je izdavanje u toku i omogućava sistematsko praćenje izdavačke produkcije u Srbiji. CIP zapis sadrži: UDK broj, odrednicu na autora, bibliotečki opis publikacije (autor, naslov dela, prevo­ dilac, urednik, izdavač, mesto i godina izdanja, štamparija, broj strana, autor predgovora

IM. Kundačina —V. Banđur

250

i stranice spiska literature), ISBN broj, predmetne odrednice, tiraž i ED broj pod kojim je publikacija zavedena, napomene. Kataloški zapis sc izrađuje za publikacije pripremljene za objavljivanje u papir­ noj i elektronskoj formi, i to: za monografske publikacije u jednoj ili više svezaka, čije je izdavanje zaključeno; za serijske publikacije (novi naslovi časopisa, zbornika, godi­ šnjaka); za neknjižnu građu (štampane muzikalije, fonodokumenta, audiovizuelnu gra­ đu, atlase, geografske karte, prostome planove). Katalogizaciji podležu i: broširana iz­ danja, reprint izdanja, katalozi izložbi, publikacije univerziteta, vladine publikacije, mikroforme, prevodi stranih monografskih publikacija. Za svako novo izdanje se izrađuje nov kataloški zapis. Katalogizaciji ne podležu: efemerni materijal (telefonski imenici, kalendari, al­ manasi, redovi vožnje, stripovi, skripte, katalozi knjiga, prodajni katalozi, umetnički ka­ talozi bez bibliografske vrednosti, proizvodni programi, izveštaji, džepni kalendari, ro­ kovnici, reklamni prospekti i si.), separati iz periodičnih publikacija. Katalogizacija publikacija može se obaviti u nacionalnim bibliotekama. U Srbiji tu ulogu, prema Zakonu o bibliotečkoj delatnosti ima Narodna biblioteka Srbije. Izdavač je dužan da za svaku novu publikaciju dostavi konačnu verziju rukopisa pre štampanja na papiru, pausu, CD-romu ili elektronskom poštom, uz ispunjen CIP formular. Ukoliko do­ đe do bilo kakve promene originalne informacije neposredno pre štampanja publikacije, o tome je potrebno obavestiti CIP službu, da bi zapis bio validan. Zapis na publikaciji prenosi se u potpunosti kao original- Mora da zadrži nepr6menjen izgled, nepromenjen redosled, interpunkciju, pisanje velikih i malih slova, raz­ make i si. Kataloški zapis omogućuje: (1) funkcionisanje jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema i izradu bibliotečkih kataloga i bibliografija; (2) brzo i potpuno informi­ sanje biblioteka i čitalaca o novim publikacijama; (3) bolju komunikaciju na relaciji: iz­ davač —biblioteka —korisnik; (4) izradu promotivnih biltena, sajamskih vodiča i katalo­ ga izdavača; (5) ubrzanu nabavku knjiga i (6) kontrolu pristizanja obaveznih primeraka u nacionalnim bibliotekama. CIP zapis

CIP KaTajiorH3au,nja y nyGjiHKaunjH HapoAHa 6M5jiHOxeKa Cp6Hje, Beorpaji 3 7 .0 1 2 (0 7 5 .8 )

BAHT>yP, B e jfc K O M e x o f l o ji o r u j a n e / ia ro rn je / B c jb k o B a n ^ y p , HuKOJia r i 0 TK0 H>aK, B e o r p a A : C a e e a n e a a r o n iK n x itp y m x aB a J y ro c jia B H je , 1999 ( U I a 6 a u : « / I p a r a n C p H w h » ). —4 6 4 exp. : T a6 cjie; 2 4 um

Tnpa>K lOOO 1. ri0TK0H>aK, HnKOJia а ) H e / ia r o r H ja — M e T O A C J io r n ja б ) r i e z i a r o m K a H C T p a jK H B a it a — M c t o / i h

M A = 78220556

251

Akademsko pisanje

CIP zapis se postavlja na poleđinu naslovne stranice, ili u donjem delu kolofona publikacije, a nekada na donjem delu sledeće stranice iza kolofona. IVIeđutim, dopušta se da se umesto CIP zapisa navodi sledeća napomena: „ CIP zapis dostupan elektron­ skom katalogu Narodne biblioteke Srbije u Beogradu p o d rednim brojem...

6.3. FORMIRANJE OSTALIH DELOVA PUBLIKACIJE 6.3.1. Formiranje i pisanje naslova Naslovna stranica monografskog dela. —Naslovna stranica je stranica mono­ grafskog dela na kojoj se nalazi naslov. Ona je uvek neparna i nije numerisana. Uglav­ nom sadrži: naziv izdavača, ime i prezime autora, naslov monografije, podnaslov dela, ime i prezime prevodioca, priređivača, pisca predgovora ili pogovora, mesto i godinu izdanja, u pojedinim slučajevima i amblem izdavača, dok se ostali podaci pišu u impre­ sumu. U monografijama međunarodnog i nacionalnog značaja formira se naslovna stra­ nica najednom od svetskih jezika, obično engleskom. Naslovna stranica monograjije

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU UČITELJSKI FAKULTET U UZICU Milenko Kundačina

ČINIOCI EKOLOŠKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA UČENIKA

Užice, 2005.

Naslovnoj stranici može da prethodi prazan list, list sa posvetom, list sa motoom, list sa skraćenim naslovom i list sa impresumom. Naslovna stranica se ispisuje najviše sa dva lika i dve veličine slova. Za naslove svih nivoa primenjuje se drugačiji stil u od­ nosu na stil teksta.

M. Kundačina —V. Banđur

252

Naslovna stranica akademskih radova. —Naslovna stranica akademskih radova sadrži: naziv univerziteta i njegovo sedište, naziv fakulteta, ime i prezime studenta, na­ ziv teme koji se ispisuje Times New Roman-om, veličine 12— 14, vrsta rada, zvanje, ime i prezime mentora, mesto, mesec i godina završetka rada. Za pisanje naslova uglavnom se koriste serifni fontovi. Naslovna stranica završnog rada

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU UČITELJSKI FAKULTET U UŽICU Biljana Planko

MEĐUSOBNA POVEZANOST EKOLOŠKOG I FIZIČKOG VASPITANJA (diplomski rad ) Mentor: Prof, dr Milenko Kundačina Užice, maj 2005.

Ako se u naučnim delima i završnim radovima mora koristiti duži naslov, onda je potrebno glavnu misao istaći velikim slovima, a ispod toga ostatak naslova ispisati sit­ nim fontom. Međutim, prikladniji su oni naslovi koji se ispisuju u jednom redu. Pisanje dugih naslova

PEDAGOŠKA NAUKA U SRBIJI od 1945 do 1992. godine

Naslovna stranica časopisa. —Sve sveske (brojevi) jednog časopisa su jednoo­ brazno grafički-likovno uređene, sa posebnom naslovnom stranicom koja, pored naziva časopisa na srpskom i jednom svetskom jeziku (uglavnom engleskom), nosi brojčane i hronološke oznake: broj godišta (serije) (latinskim brojem) i broj sveske (arapskim bro­ jem), mesto izdanja, naziv izdavača —organizacije koja je odgovorna za izdavanje časo­ pisa, bibliografsku manšetu, ISSN broj, UDK oznaku. U svakom broju časopisa na istom mestu moraju biti navedeni i sledeći podaci: ime urednika, sastav i adresa uredništva, CIP zapis, naziv štamparije, sadržaj sveske, odluku nacionalnog ministarstva za nauku o kategoriji časopisa i vremensku frekvenciju izlaženja. Svako kompletirano godište časopisa ima vlastiti index (autorski, predmetni), koji se objavlju­ je u poslednjoj svesci. Naslovna stranica članka. —Naslovna stranica članka se formira i dostavlja uredniku časopisa. Sadrži naslov članka, ime svakog autora uz navođenje najvišeg aka­ demskog stepena obrazovanja, naziv ustanove u kojoj je autor zaposlen, imena onih koji

253

Akademsko pisanje

se odriču učešća u radu, ako takvih ima, kontakte u vezi sa rukopisom, skraćeni odnosno svi podaci iz teksta koji mogu Za sve autore jednog rada dostavljaju se

ime i e-mail adresa autora koji je odgovoran za naslov do 40 slova (na dnu naslovne stranice), odati identitet autora a njegov su sastavni deo. svi podaci.

Svaki članak koji se objavljuje u časopisima prate podaci na njegovoj prvoj stra­ nici: naziv časopisa, izdavač, godište, broj sveske, godina, UDK broj (broj koji označa­ va pripadnost naučnom području, polju i grani —osnovnoj grupi, grupi i podgrupi), ISSN broj, bibliografski identifikator (BIBLID), naslov članka, ime(na) autora, naziv i adresa ustanove u kojoj autor radi (afilijacija) i oznaku naučne kategorije članka u koju je razvrstan, datum prijema članka u uredništvo i datum prihvatanja članka za štampu, tekući naslov (puni ili skraćeni) i, ako je to neophodno, izvor članka (ekspoze doktorske disertacije, članak u okviru naučnog projekta, saopštenje sa naučnog skupa). Na svakoj stranici, iznad gornje margine ispisani su podaci: ime i prezime autora, naslov članka, skraćeni naziv časopisa, volumen, broj tekuće sveske, godina i stranice članka ,,od— do“. Uobličavanje članaka u periodičnim publikacijama izvodi se na osnovu standarda ISO 215/1986.

Podnaslovi. —Podnaslovi se dvotačkom ili crtom, ili se stavljaju otiskuje samo na naslovnoj stranici, da je jasno razdvojen od naslova. Za

ispisuju manjim slovima ispod naslova i odvajaju u zagrade. U pojedinim slučajevima, podnaslov se ali ne i na koricama monografije. Podnaslov treba pisanje podnaslova koriste se serifni fontovi.

Naslov sa podnaslovom

Milenko Kundačina —Veljko Banđur

AKCIONO ISTRAŽIVANJE U ŠKOLI Nastavnici kao istraživači

Naslovi poglavlja i potpoglavlja. —Pored naslova naučnog dela, koriste se i na­ slovi poglavlja, potpoglavlja, odeljaka i pododeljaka, koji u tekstu treba da su jasno označeni. Potrebno je izbegavati ponavljanje reči u naslovu. U pisanju osnovnog naslo­ va, naslova poglavlja, zbog razumevanja i praćenja teksta poštuje se hijerarhija koja se ističe vrstom, veličinom, debljinom i oblikom slova, razmacima među slovima, položa­ jem u odnosu na tekst i položajem na stranici i udaljenošću od osnovnog teksta, boldiranjem i upotrebom italik pisma. Kao primer navodimo šest nivoa naslova koji se koriste u monografskim publikacijama, ali ne više od četiri. Mere za veličinu slova u naslovima daju se u tipografskim tačkama.

M. Kundačina —V. Banđur

254

Naslovi poglavlja, odeljaka i pododeljaka

1. Naslovom koji ima 26 tačaka, sva velika i boldirana slova, označava se na­ slov naučnog rada. Ne podvlači se i na kraju nema tačku.

2. Naslovom koji ima 16 tačaka, sva velika i boldirana slova, centriran na vrhu nove desne (neparne) stranice, označavaju se poglavlja rada. Ne piše se reč pogla­ vlje, već broj ispred naslova. To je naslov prvog reda. Koristi se normal ili normal crni. Naslov poglavlja, zajedno sa belinom oko njega, zauzima gornju četvrtinu stranice. Naslov prvog reda treba da logikom obuhvata sve podnaslove koji su se našli unutar njega. 3. Naslov koji ima 14 tačaka, sva velika i boldirana slova, centriran u tekstu (bez odvajanja na sledeću stranicu teksta) i odvojen sa pet razmaka gore i dole naslov je drugog reda, kojim se naslovljavaju odeljci. 4. Naslov koji ima 12 tačaka, mala i boldirana slova, centriran je u tekstu i odvojen po tri razmaka gore i dole, naslov je trećeg reda, kojim se naslovljavaju pododjeljci.

5- Naslov koji ima 11 tačaka, mala i boldirana slova, nije centriran u tekstu i nalazi se na početku pasusa naslov je četvrtog reda. Piše se sa tačkom na kraju. Kod obimnijih radova (monografija) poglavlja počinju na novoj i to neparnoj stranici. Tada se naslov poglavlja spušta pet redova. Kod kraćih radova novi odeljak se nastavlja na istoj stranici, na kojoj se završava prethodni odeljak. Između posljednjeg reda prethodnog odeljka i naslova novog odeljka pravi se dvostruki razmak. U obimnijim radovima koristi se decimalni sistem označavanja naslova i podna­ slova. Ispred naslova poglavlja, potpoglavlja, odeljaka i pododeljaka, uspostavlja se si­ stem rednih brojeva. Svaki nivo se označava brojem u zagradi. Tako npr. glavni podna­ slovi treba da budu označeni brojem u zagradi, iza podnaslova (npr. (1) rezultati), a podnaslovi nižeg nivoa brojem 2 u zagradi (npr. (2) promene značaja pojedinih reagovanja). Oni se mogu razlikovati po veličini i obliku slova. Vrsta brojeva upotrebljenih za numerisanje poglavlja treba da se razlikuje od vrste brojeva upotrebljenih za numeri­ sanje delova. Naslovi se mogu pisati i drugom vrstom slova, u odnosu na osnovni tekst dela, npr. ako je osnovni tekst naučnog dela pisan pismom Times New Roman, naslov može biti pisan pismom A Za numeraciju paragrafa koriste se arapski brojevi, i to kontinuirano 1., 2., 3., ..., ili slediti logičke podrazdele 1, 1.1., 1.2.1., 1.2.2., 1.2.3. Znak za paragraf & koristi se pri upućivanju sa jednog mesta u tekstu na drugo (npr. v. dole & 2.4.1.). Dragan Šobajić (2007) ističe neka osnovna pravila u pisanju podnaslova; (1) Podnaslovi koji se postavljaju na sredini reda, važniji su od podnaslova koji počinju od leve margine; (2) Podnaslovi ispisani velikim slovima, važniji su od podnaslova ispisa­ nih malim slovima; (3) Naslovi ispisani crnim normalom, crnim kurzivom ili podvuče­ nim kurzivom, važniji su od podnaslova ispisanih običnim slovima (normal). Umetanje manjih ili većih belina, pre i posle podnaslova, doprinosi njihovom isticanju. Beline su uže kod podnaslova nižeg ranga. Podnaslovi u članku koji se objavljuje u časopisu od prethodnog pasusa su odvojeni za dva prazna reda, a od narednog jednim praznim re­ dom. Svi naslovi istog nivoa u jednom štampanom tekstu moraju imati isti izgled.

255

A-kademsko pisanje

Veličina slova podnaslova može biti ista ili nešto veća od veličine slova u tekstu. Pod­ naslovi ne počinju od nove stranice, kao u poglavljima. Podnaslov se ne može sintaksno vezati za prvu rečenicu paragrafa. Svako poglavlje započinje novom stranom, i to neparnom. Reč ipoglavlje se ne is­ pisuje. Naslovi poglavlja se numerišu i vizuelno odvajaju belinom od osnovnog teksta. Pišu se na sredini velikim slovima, sa duplim proredom ispod zaglavlja. Osnovni tekst sledi tri reda ispod naslova. U nekim radovima ispod naslova poglavlja navodi se nje­ gov sadržaj.

6.3.2. Formiranje impresuma Impresum (lat. impressum —'ono što je utisnuto’) čini: skup podataka o publika­ ciji, autoru, naslovu knjige, izdavaču, glavnom i odgovornom uredniku, recenzentima, tehničkom uredniku, likovnom uredniku, lektoru, korektoru, autoru kompjuterskog slo­ ga, štampariji, tiražu, međunarodnom standardnom broju (ISBN), mestu i godini izda­ vanja knjige. Jedan deo podataka u impresumu je zakonski obavezan (imena izdavača i urednika, odgovornih za sadržaj). Impresum monografske publikacije se nalazi na dru­ goj stranici, ispred naslovne stranice, ili na kraju naučnog dela. Pri dnu stranice navodi se uobičajeni tekst autorizacije sa imenom autora. Ako se radi o prevedenom delu, na­ vode se podaci o naslovu originala, prevodiocu i izdavaču, i to u gornjem delu stranice. Impresum publikacije

Grozdanka Gojkov —Radenko Krulj —Milenko Kundačina LEKSIKON PEDAGOŠKE METODOLOGIJE Izdavač: VIŠA ŠKOLA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA - VRŠAC Recenzenti: prof. dr Nikola Potkonjak

profT dr Jovan Đordević prof. dr Veljko Banđur Urednik: dr Grozdanka Gojkov L.ektor: mr Dragana Josifović Likovni urednik: mr Tomislav Suhecki Kompjuterski slog: Željko Tešević Korektori: mr Aleksandra Gojkov, profesor

mr Aleksandar Stojanović, profesor Štampa: ,3ratis“ Užice YU ISBN 86-7372-007-9 Tiraž: 500 primeraka Vršac 2003. U impresumu se navodi i broj i datum odluke naučno-stručnog organa o imenovanj u knjige.

256

M. Kundačina —V. Banđur

6.3.3. Formiranje sadržaja Sadržaj je integralni elemenat strukture naučnog i stručnog dela (monografije, udžbenika, priručnika, završnih radova). Sa aspekta autora sadržaj ima funkciju da pruži okvir unutar kojeg će izraziti svoje misli. Sa aspekta čitaoca sadržaj: (1) olakšava ko­ munikaciju između autora i čitaoca i (2) uvodi čitaoce u razumevanje dela. Sadržaj obu­ hvata naslove pojedinih delova (poglavlja, odeljke, pododeljke) sa pripadajućim broje­ vima stranica. Sadržaj mora biti jasan i pregledan. Naslovi strukturalnih delova publikacije u sadržaju trebalo bi da su u okviru jednog reda. Unose se samo glavni na­ slovi bez velikog broja podnaslova. Sadržaj se, po pravilu, organizuje na do dve stranice teksta. To se obezbeđuje rasporedom delova, njihovim numeričkim označavanjem i teh­ nikom štampe. Sadržaj se sastavlja u toku projektovanja istraživanja i na početku plana pisanja izveštaja, a konačnu strukturu i fizionomiju dobija pred kraj završetka dela. Pored delova osnovnog teksta, u sadržaj ulaze: predgovor, uvod, zaključak, rezi­ me, literatura, prilog, glosar, indeksi pojmova i imena. Ovi strukturalni elementi sadrža­ ja se ne numerišu, ali se pišu istom vrstom, oblikom, veličinom i debljinom slova kao i oznake poglavlja osnovnog teksta, koji su u radu korišćeni i prikazani. U sadržaj publi­ kacije ulazi i popis tabela, ilustracija i priloga, pri čemu se u sadržaj unosi broj i naziv tabele i stranica na kojoj se nalazi. Počeci pojedinih poglavlja, koji su numerisani ili po­ sebnom vrstom slova izdvojeni ne unose se u sadržaj. Stranice osnovnog teksta se nu­ merišu arapskim brojevima, a stranice priloga rimskim brojevima. Veličina slova sadr­ žaja treba da je ista kao veličina slova osnovnog teksta. Sadržaj se stavlja na početku publikacije, iza predgovora (anglosaksonski stil), ili na kraju knjige (evropski stil). Pri­ kladniji je sadržaj na početku publikacije, jer neposredno na početku upućuje čitaoca u elemente strukture dela. U praksi postoje različiti načini označavanja strukture i sadržaja dela. Razlikuju se sadržaji sa stepenastim oblikom, linijskim oblikom i kontinuirani sadržaji. U svim slučajevima razlikuju se nadređeni i podređeni delovi, tok od opšteg ka posebnom. U slučajevima kada naslov jedne odrednice usled dužine pređe u sledeći red, novi red se uvlači za tri slovna mesta. Prored između takvih redova treba da je jednostruk (Single). Kod sadržaja stepenastog oblika, podređeni delovi se uvlače za tri slovna mesta u odno­ su na prethodni viši nivo. Delovi knjige koji objedinjuju više poglavlja u sadržaju mogu se označavati: arapskim brojevima (1. deo, 2. deo, 3. deo), rimskim brojevima (I deo, II deo III deo), ili rečima (PRVI DEO, DRUGI DEO, TREĆI DEO), slovima A, B, C. Ako su poglavlja grupisana po delovima, naziv svakog dela se postavlja centrirano. De­ lovi poglavlja se označavaju arapskim brojevima i uvlače se u odnosu na nadređeni deo. Naslovi delova u sadržaju treba da se slažu sa naslovima u tekstu, i to po sadržaju, po vrsti upotrebljenih brojeva za numerisanje poglavlja i odeljaka i po vrsti slova. Kod sa­ držaja linijskog oblika svi naslovi, međunaslovi i podnaslovi počinju podjednako uda­ ljeni od leve ivice stranice. U sadržaju se ne navode stranica sa impresumom, naslovna stranica, stranica sa posvetom, stranica sa motoom. Na ovim stranicama se ne stavljaju brojevi stranica. Za preliminarni deo rada, kako u sadržaju, tako i na odgovarajućirh stranicama teksta, ispisuju se mali rimski brojevi, a za tekstualni i referentni deo arapski brojevi. Na kraju naslova ne stavlja se tačka. Od naslova do stranice upisuje se niz tača­ ka, razdvojenih sa po tri beline. Vrsta slova sadržaja treba d aje ista kao i u tekstualnom delu publikacije. Odeljci prvog dela rada (spisak ilustracija, spisak tabela, zahvalnica.

257

A.hademslco pisanje

spisak skraćenica, apstrakt) ne navode se u sadržaju, izuzev predgovora. Odeljci refe­ rentnog dela rada navode se sledećim redosledom: dodatak, napomene i literatura. Izvod iz sadržaja monografije Akciona istraživanja

SADRŽAJ PREDGOVOR. UVOD...................

11

.13

4. AKCIONO ISTRAŽIVANJE U ŠKOLI ...........................................................................73 4.1. Pojam akcionog istraživanja.....................................................................................73 4.2. Cilj i funkcija akcionog istraživanja....................................................................77 4.3. Razlike između akcionog i empirijsko-analitičkog istraživanja.......79 4.3.1. Karakteristike empirijsko-analitičkog istraživanja...............79 4.3.2. Karakteristike akcionog istraživanja..............................................82 4.4. Prednosti i nedostaci akcionog istraživanja...................................................85 4.4.1. Prednosti akcionog istraživanja........................................................85 4.4.2. Nedostaci akcionog istraživanja.......................................................86 4.5. Mogućnosti primene akcionog istraživanja u školi...................................88 ZAKLJUČNA RAZMATRANJA...............................................................................................169 ACTION RESEARCH IN SCHOOL Techers as researchers Summary............................................ .......................................................173 TÄTIGKEITSFORSCHUNG IN DER SCHULE - Die lehrer als forshe Beschluss.....................................................................................................................................175 CITIRANA LITERATURA............................................................................................................177 PRILOZI ......................................................................................................................................................183 1. Projekat za akreditaciju programa stručnog usavršavanja nastavnika......183 2 . Selektivna bibliografija AA:cic>nc> istraživanje.............................................................189 INDEKSI 1. Indeks pojmova................................................................................................................................207 2. Indeks ličnih imena......................................................................................................................210 BELEŠKE O AUTORIMA..............................................................................................................215

Poseban vid sadržaja je analitički sadržaj, koji, pored naslova poglavlja, sadrži podnaslove manjih celina (odeljaka), koji sažeto prikazuju sadržaj poglavlja. U tom slučaju, formulacija podnaslova može biti izostavljena u tekstu dela. Ovakav sadržaj je funkcionalniji (pruža bolji pregled sadržaja knjige) i olakšava pronalaženje i najma­ njih mesta koja čitaoca interesuju. On, na izvestan način, predstavlja rezime sadržaja poglavlja.

M. Kundačina —V. Banđur

258

Analitički sadržaj

SADRŽAJ Predmet i zadaci metodike nastave srpskohrvatskog jezika i književnosti ................7 Ciljevi nastave maternjeg jezika i književnosti...........................................................................13 Obrazovni ciljevi (13) —Vaspitni ciljevi (17) —Praktični (funkcionalni) ciljevi (21) —Bliži i dalji ciljevi (22) Metodologija nastave maternjeg jezika i književnosti.............................................................25 Dijaloška metoda.............................................................................................................................................31 Radni nalozi (zahtevi) (32) —Pitanja (33) —Metodičko vođenje (37) —Pogodnosti dijaloške metode (38) —Predostrožnosti (39) Monološka metoda........................................................................................................................................41 Stvaralački (produktivni) vid monološke metode (41) —Predavačici (reproduktivni) vid monološke metode (43) —Poređenje po funkcionalnosti (43) —Nastavnikovi monolozi (45) —Učenički monolozi (46) —Prisustvo dijaloga, teksta i čulnosti (47) Tekstovna metoda........................................................................................................................................... 48 Metodološki odnos prema umetničkom tekstu (49) —Korišćenje literature i udžbenika (52) —Tekstovna metoda u nastavi jezika i izražavanja (54) Metoda zapažanja i pokazivanja............................................................................................................56 Jedinstvo čulnog i logičkog saznavanja (57) —Nep>osredno i posredno pokazivanje (58) —Čulna imaginacija (unutrašnja očiglednost) (60) —Pokazivanje u nastavi književnosti (62) —Čulnost u nastavi gramatike (67) —pokazivanje u nastavi govor­ nog i pismenog izražavanja (71) Kombinovanje obaveštajnih metoda..................................................................................................73 Metoda samostalnih učeničkih radova (74) —Metoda ekskxxrzija (78) Logičke metode u nastavi maternjeg jezika i književnosti...................................................81 Poredbena ili komparativna metoda (81) —Induktivna metoda (82) —Deduktivna me­ toda (85) —Analitičko-sintetička metoda (88) —Apstrakcija i konkretizacija (90) M. Nikolić: Metodika nastave srpskohrvatskog jezika i književnosti. Ako je lista sa sadržajem prevedena na jedan ili više jezika preporučuje se for­ miranje odvojenih stranica za svaki jezik koji sledi iza originalne liste sadržaja. Uko­ liko periodična publikacija uključuje članke na više jezika, potrebno je označiti origi­ nalni jezik za svaki članak. Ako je jedinstvena lista sadržaja publikacije, prevodi na­ slova se daju posle originalnih naslova. List sadržaja sadrži: naslov publikacije —bi­ bliografska manšeta, zaglavlje „Sadržaj“, popis članaka sa kategorizacijom i BIBLIID-om. Za popis članaka koristi se sledeći redosled: ime autora kako je dato u zaglavlju članka, pun naslov i svi podnaslovi, za članke u nastavcima dodaje se ,,nastaviće se“, ili ,,kraj“, broj stranice na kojoj tekst počinje i broj stranice na kojoj se tekst završava, povezan crtom.

Akademsko pisanje _________________________________________________________________________________ 259

Sadržaj sveske (broja) časopisa mora da sadrži imena autora, naslove članaka, broj strana i kategoriju svakog članka. Ako se sadržaj ne navodi na prvoj stranici korice sveske ili na unutrašnjoj naslovnoj stranici časopisa, tada se na stranici sa pregledom sa­ držaja navode svi podaci za bibliografsku identifikaciju časopisa (naslov časopisa, ISSN, podatak o volumenu, odnosno godištu, broj tekuće sveske, mesto izdavanja, go­ dina izdavanja). 6.3.4. Formiranje spiska literature Naučno delo mora da ima odgovarajući broj referenci za koje se izrađuje odeljak I^iteratura (lat. litterciturci\ selektivna bibliografija). Predstavlja popis bibliografskih je­

dinica (referenci, izvora), koje se odnose na predmet rada, koje je autor citirao, parafra­ zirao ili konsultovao, imao u njih uvid, koristio ih u toku planiranja i spro vođenja istra­ živanja. Budući da je spisak literature do s a ^ uključivao skoro samo štampane izvore, naziv ,,lista referenci“ zbog uključivanja elektronskih izvora, koji su sve više prisutnije primereniji. Te reference su po oksfordskom stilu citiranja navedene u podnožnim na­ pomenama. Prema Dragani Bjekić (2007), spisak literature ima ulogu da obezbedi referentnost samog rada, prenese jasnu poruku o polaznim osnovama teksta, kao i da obez­ bedi preglednost i usmeri pretraživanje i dostupnost korišćenih izvora. Spisak literature treba da odražava stanje saznanja o tretiranoj temi na međunarodnom nivou. Uloga liste bibliografskih jedinica je da informiše naučnu i stručnu javnost o re­ levantnim izvorima koje je autor koristio, da pokaže obim i područja naučnog intereso­ vanja autora, domet istraživanja, načina korišćenja izvora, potkrepljenost autorovih tvrdnji, da posluži u pronalaženju informacija onim istraživačima koji nameravaju da se bave istim ili sličnim problemom, da se pronađu i provere one informacije koje su služi­ le istraživaču i da se oda priznanje i zahvalnost autorima kojima je poklonjeno povere­ nje u pripremi rada. Spisak referenci ne sme biti ni preopširan, ni preoskudan. Sadržaj, oblik i struktura bibliografskih referenci usklađuje se prema standardima ISO 690/1987. Tim standardima predviđeno je da na kraju rada postoji jedinstven spisak literature, pa i onda kad se podnožne napomene koriste u citiranju i kad se literatura stavlja iza određe­ nih poglavlja. Budući da je obaveza autora da navede sve bibliografske jedinice koje je koristio u tekstu, to je literatura, obavezan konstitutivni elemenat svakog naučnog dela. Empirij­ skim putem je utvrđeno da se u naučnim člancima u prošeku citira 12— 14 izvora. Treba izbegavati navođenje referenci nebitnih za temu kao i navođenje previše radova autora dela. Relevantnom literaturom naziva se ona literatura koja je posebno važna za preduzeto istraživanje, koja se ne može zaobići i čija se analiza ne može mimoići. Referentna literatura (citirana literatura) je ona literatura koja je citirana u naučnom delu. Žak Finci i sar. (1992) ističu da pored pregleda literature na koju se autor poziva u svom radu i ši­ re, konsultovane literature u odeljak Literatura treba da uđu i oni radovi koji se nisu ko­ ristili neposredno u izradi dela. Pri tome, ima u vidu da su to dela koja su imala uticaja na formiranje ideja, metodoloških postupaka, načina gledanja i pristupa problemima, koje su naučno obradili u svom radu. Autor se ,,oseća obaveznim prema njihovom uti­ caju koji je ponekada ostvaren samo na posredan način“ (1992: 150). Ovo ima opravda­ nje sa stanovišta čitaoca, jer daje pregled relevantne literature za određenu temu.

260___________________________________________________________

M. Kundačina —V. Bandur

Pojam literatura razlikuje se od pojmova bibliografija i reference. Bibliografija se sastavlja, kako smo to već ukazali, pre početka izrade naučnog dela i sadrži sve bibli­ ografske jedinice o kojima je autor saznao da postoje i nije obavezna. U procesu izrade naučnog dela, autor ne mora da pronađe sve evidentirane bibliografske jedinice iz bibli­ ografije. Reference predstavljaju popis bibliografskih jedinica, poredanih prema redo­ sledu javljanja, služe konkretnom potkrepljivanju onog što je pomenuto, pa se u popisu navodi samo ono što je pomenuto negde u tekstu rada. Većina časopisa zahteva da se u literaturu unesu samo one bibliografske jedinice na koje se autor poziva u tekstu. Cesto, istraživači ne prave razliku između referenci, na jednoj strani i bibliografije i literature, na drugoj strani. Po pravilu, popis referenci sadrži samo ono što je pomenuto negde u tekstu i koristi potkrepljivanju onoga što je učinjeno i što se navodi u radu, dok biblio­ grafija, odnosno literatura, daje širi pregled referentskih jedinica, čak i onih koje su ko­ rišćene posredno u naučnom radu. Reference su više prisutne u naučnim radovima obja­ vljenim u časopisima, a literatura u udžbenicima, priručnicima, monografijama. Spisak referenci omogućuje da se sagleda kontekst, polazišta i doprinos rada nauci. Spiskom se ilustruje stanje u kome je rad objavljen. U tom smislu nisu relevantne opšte i udžbeničke reference, niti starija literatura. TJ nekim časopisima broj referenci se ograničava na dvadeset. Autori u izradi naučnog dela koriste: (1) literaturu koja ima opštiji teorijski ka­ rakter; (2) leksikografsku literaturu i (3) tematsku literaturu koja se odnosi na predmet istraživanja. Bibliografske jedinice u listi literature mogu da se odnose na knjige, mono­ grafije, studije, udžbenike, priručnike, članke u zbornicima i časopisima, konvencije, deklaracije, zakone, dokumenta, radove sa elektronskih medija i neobjavljena dela (ru­ kopisi, prepiske, dnevnici). Na popisu se mogu naći i razni publicistički izvori (dijalozi, dnevnici, memoari, putopisi, autobiografije, korespondencija), koji se koriste, pre svega za oblikovanje i oživljavanje naučnog teksta. Neki autori u popisu literature kategorišu radove na: osnovne, pomoćne, izvorne, originalne, udžbeničke, zakonska akta i si. Organizacija bibliografskih referenci različita je u različitim stilovima citiranja izvora. Bibliografske reference mogu da se redaju: (1) alfabetskim redom (azbučnim ili abecednom) po prezimenu autora, (2) vrsti radova (primami i sekundarni izvori) i (3) hronološki. Pravila naglašavaju da bibliografski zapisi korišćene literature moraju biti potpuni, tačni, sistematični i pravilno raspoređeni. Međutim, stilovi citiranja imaju svo­ ja pravila. Razlike postoje u rasporedu elemenata bibliografskih jedinica, u interpunk­ cijskim znakovima koji te elemente razdvajaju, kao i u formi pisma kojim se pojedini elementi pišu (uspravno, boldirano, italik, spacionirano). Plemićke titule de, von i slič­ ne, te članovi kao the, ii i slični ne računaju se kao prva reč u abecednom popisu. Od toga kako su organizovane bibliografske reference u literaturi ceni se nivo metodološke kulture autora. Razvrstavanje bibliografskih jedinica zahteva poštovanje određenih pravila. U ređanju radova istog autora ili istog prvog autora u popisu literatu­ re važe pravila: ( 1) više dela jednog autora raspoređuje se hronološki, od najstarijeg ka najnovijem; (2) samostalni rad svrstava se pre koautorskog rada, u kojem se isti autor pojavljuje kao prvi autor; (3) koautorski radovi s istim prvim autorom, a različitim koa­ utorima, razvrstavaju se prema drugom, trećem, itd. autoru; (4) bibliografske jedinice koje su prema autoru (-ima) i prema godini publikovanja identične, redaju se alfabetski prema prvoj reči u naslovu rada, pri čemu će se uz godinu objavljivanja dodaje sufiks ,,a“, ,,b“, ,,c“ itd. (npr. 2004a, 2004b). Ostala pravila za uspostavljanje redosleda odnose

Ahademsko pisanje _________________________________________________________________________________ 261

se na sledeće smemice: ( 1) bibliografske jedinice različitih autora s istim prezimenom razvrstavaju se prema ličnim imenima ili njihovim inicijalima; (2 ) bibliografske jedini­ ce bez autora razvrstavaju se prema prvoj reči naslova; (3) literatura na stranom jeziku ne razdvaja se od domaće literature. Preporučuje se da se, u slučaju kada se spisak literature alfabetizuje po abecedi, reči po kojima se izvodi alfabetizo vanje (najčešće samo prezime autora) transliterišu na latinicu, ako je tekst pisan nekim drugim pismom. Alfabetski redosled se poštuje i za drugo, treće i ostala slova prezimena i imena. Uputstva u naučnim časopisima zahtevaju da literatura bude navedena prema određenim pravilima koja se razlikuju od struke do struke i od časopisa do časopisa (abecedni redosled ili redosled spominjanja u tekstu, skraćeni ili puni naziv časopisa, godina izdanja na početku ili kraju). Čak se pravila o načinu navođenja literature menjaju i u istim publikacijama. Međutim, autori se zbog toga u navođenju literature moraju prilagoditi pravilima časopisa u koje dostavljaju ra­ dove za objavljivanje. Poželjno je da pre toga ostvare uvid u časopise. Pravila za izradu spiska literature: (1) Nije preporučljivo da autor u literaturu unosi veći broj svojih dela, jer to ostavlja utisak arogantnosti; (2) Iz literature se ne izo­ stavljaju izvori koje je autor konsultovao; (3) Uvrštavanje radova za koje je autor sa­ znao da postoje, ali ih nije koristio, nije dozvoljeno; (4) Bibliografske jedinice se pišu na jeziku i pismu na kojem je delo napisano; (5) Ne navode se titule, naučna i stručna zvanja i dodatne karakteristike autora, iako su otisnute na publikaciji, odnosno članku; (6 ) Bibliografske jedinice se pišu bez proreda, tako da svaka naredna počinje novim re­ dom; (7) Naslovi časopisa, koji su indeksirani u međunarodnim indeksima, u bibliograf­ skim jedinicama mogu biti skraćeni; (8) Žene autori radova navode se punim imenom; (9) Za on line izvore navodi se dan kada je sadržaj pregledan; (IO) Ako bibliografska jedinica ima više autora u principu se prezime prvog stavlja ispred imena, a kod svih ostalih ime ide ispred prezimena. Pravilo je da se u ćiriličnom tekstu bibliografske jedinice redaju po prezimenu autora azbučno, a u latiničnom tekstu abecedno. Postoje mišljenja d a je sve srpske refe­ rence potrebno navoditi latinicom, bez obzira na vrstu korišćenog pisma u tekstu i pi­ sma na kome su štampani korišćeni izvori —knjige i časopisi. Imena svih autora koji se nalaze na listi referenci pišu se uvek na isti način (puno ime ili inicijali imena). Bibliografskim referencama koje su primljene za štampu, ali nisu objavljene, do­ daje se sintagma u. štampi ili uskoro izlazi- Da bi se takav rad citirao, potrebna je pisme­ na saglasnost autora i potvrda da je takav rad prihvaćen za objavljivanje. Bibliografskoj jedinici u obliku rukopisa koji je predat uredništvu na razmatranje, ali nije prihvaćen, dodaje se sintagma neobjavljeno saopštenje, uz pismenu saglasnost autora. Saopštenje koje sadrži važne informacije i ne može se dobiti u javnim izvorima, moguće je koristi­ ti. U tom slučaju, u zagradi treba navesti ime autora i datum saopštenja. I u ovom sluča­ ju, potrebna je pismena saglasnost autora ili institucije i potvrda da lično saopštenje po­ tiče iz tačnog izvora. Spisak literature formira se na kraju publikacije ili članka, a u nekim slučajevima (dužim tekstovima) nakon svakog poglavlja publikacije. Navođenje literature po pogla­ vljima je sadržajno jedinstvenije, alije pronalaženje složenije. U zbornicima i delima sa više autora ili više dela istog autora, literatura se navodi iza svakog pojedinog dela. Autorima se daju mogućnosti da se bibliografske jedinice u preobimnoj bibliografiji mogu grupisati prema: (1) prezimenu autora; (2) vrsti dela; (3) delovima i poglavljinna

262

NI. Kundačina —V. Banđur

dela; (4) godini izdanja; (5> državi izdavača; (6) izdavaču; (7) jeziku na kom su dela objavljena i (8) predmetu, struci (Ivanović, 1996). Elementi koje treba da sadrže bibliografske jedinice u popisu referenci ili u bibli­ ografskom popisu, utvrđeni su pravilima sadržanim u dokumentu Jugoslovenski stan­ dard JUS Z.A4.023, koji je usklađen sa preporukama Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO). Podaci u bibliografskim jedinicama u spisku literature navode se po određenom redosledu i treba da su potpuni. U jednom broju naučnih radova, kako upozorava Mladen Galić (1998), ovaj kriterijum se ne poštuje dosledno od strane auto­ ra. Redakcije časopisa na njega ne ukazuju dovoljno. U tom pogledu je prisutna velika raznolikost. Bibliografske reference pišu se bez proreda, a između njih se ostavlja prazan red. Ako su bibliografske jedinice numerisane, njihovi počeci se ne uvlače za određen broj slovnih mesta. Međutim, ako bibliografske jedinice nisu numerisane, početak biblio­ grafske jedinice se uvlači za tri ili pet slovnih mesta. Moguća je i varijanta da prvi red svake referentske jedinice počinje kao puni red, dok su ostali redovi te jedinice uvučeni za pet do osam slovnih mesta. Pojedini delovi bibliografskih jedinica, kao što su prezi­ mena autora i nazivi radova, prema potrebi, mogu se isticati posebnom vrstom i obli­ kom (boldom, italikom) slova, što zavisi od stila citiranja. U pojedinim slučajevima na­ glašavaju se i nazivi časopisa. U adresama sajtova ne koristi se hifemacija. Na kataloškim listićima i CIP-u publikacija ukazuje se posebno na literaturu i njenu paginaciju. Na kraju procesa organizovanja literature, u obliku liste bibliografskih jedinica proveravaju se podaci upoređivanjem sa originalnim izvorima. Razlike su i u pogledu interpunkcijskih znakova i forme upotrebljenog pisma (us­ pravno, spacionirano, polumasno, zakošeno, zlatim redosleda referenci —abecedno na­ vođenje prema prezimenu prvog autora) (M. Galić 1998: 89).

6.3.5. Formiranje spiska ilustracija, tabela i skraćenica Spisak ilustracija. —Popis priloga u sadržaju može da se organizuje na dva nači­ na: ( 1) u publikaciji sa manje priloga, pojedinačnim navođenjem svakog i (2) u publika­ ciji sa više priloga, navođenjem stranice sa popisom priloga, koja se umeće ispred prilo­ ga na kraju publikacije. Spisak ilustracija se postavlja na prvu slobodnu stranicu posle stranice sa sadržajem, ili iza odeljka litertura. U sadržaju i samom dodatku ilustracije se numerišu prostim rednim brojevima. Dodatna objašnjenja, koja stoje uz naslov ilustraci­ je, ne navode se u spisku. Navodi se ime i prezime autora, zatim naslov ilustracije, (kur­ zivom) i godina nastanka rada (normalom), niz tačaka, međusobno razdvojenih sa po tri beline i broj strane. Predugački naslovi ilustracija se u spisku mogu skraćivati. Između susednih odrednica ostavlja se po jedan prazan red. Odrednica koja pređe u naredni red nastavlja se uvučeno, za tri slovna mesta. U ilustracije spadaju: fotografije, crteži, grafikoni, slike, karte, reprodukcije umetničkih dela. Popis ilustracija, se pravi ukoliko ih ima više u publikaciji. Ukoliko je zastupljeno više vrsta ilustracija, njihov popis se može grupisati. Popis sadrži broj i na­ ziv ilustracije i stranicu na kojoj se nalazi. U svakom slučaju, omogućava brzo snalaže­ nje korisnika publikacije. Prema redosledu pojavljivanja u tekstu numerišu se rednim brojevima (nikako: la, lb, Ic, ...). Taj redosled numeracije se prenosi u spisak ilustraci­

Akademsko pisanje _________________________________________________________________________________ 263

ja, koji se postavlja na prvu slobodnu stranicu iza stranice sa sadržajem. Ukoliko se ilu­ stracije nalaze u prilogu knjige, onda se njihov popis nalazi na početku priloga, zajedno sa popisom tabela i popisom priloga. U spisku ilustracija redni brojevi ilustracija se po­ stavljaju pored leve margine, naslov ilustracije, bBoj stranice. Naslovi ilustracija treba da budu identični po rednom broju i sadržaju sa onim ispod odgovarajuće ilustracije u tekstu. Kod naslova ilustracija koji prelaze u naredni red, on se uvlači za tri slovna me­ sta u odnosu na prvi red. Dugi naslovi ilustracija se mogu skratiti u spisku ilustracija.

Spisak tabela. —Naslovi tabela pišu se prema redosledu kako se pojavljuju u tekstu, i to sa rednim brojem, nazivom tabele i stranicom na kojoj se nalaze u tekstu. Redni broj tabele (bez reči tabela) postavlja se pored leve margine, a broj stranice pored desne. Ako tekst naziva tabele pređe u sledeći red, on se uvlači za tri slovna mesta u od­ nosu na prvi red. Redosled elemenata u spisku tabela je sledeći: redni broj tabele, dva prazna slovna mesta, naslov tabele, ispisan velikim početnim slovom, tačke, razmaknu­ te za po tri beline, broj stranice. Između susednih odrednica ostavlja se prazan red. Spisak skraćenica. —U spisku skraćenica nalaze se sve skraćene reči koje je autor koristio u tekstu i to nepotpuno napisane reči sa tačkom na kraju i akronimi (skra­ ćenice od početnih slova naziva). Reč je o manje poznatim skraćenicama. Skraćenice se u tekstu razvrstavaju alfabetskim redom, po slovima skraćenica, a ne po punom nazivu. U produžetku reda, za svaku skraćenicu navodi se njen pun naziv i, ako je potrebno, do­ datno tumačenje. Spisak pojmova i izraza. —U glosarijumu se navode i objašnjavaju strane reči i izrazi koji su nedovoljno poznati i jasni. Spisak pojmova i izraza se može nalaziti i u re­ ferentnom delu publikacije, nekad i na početku. Odrednice u spisku pojmova i izraza se razvrstavaju alfabetskim redom i pišu crnim slogom. Posle svake navedene reči, izraza ili termina (sa tačkom), sledi prevod ili objašnjenje u obliku rečenice, sa velikim počet­ nim slovom i ispisano normalom. Preneti redovi se uvlače za pet slovnih mesta. Priprema korica publikacije. —Ovaj deo posla prepušta se likovnim umetnicima, uz sugestije autora, pri čemu se u impresumu navodi autor korica. Na koricama pu­ blikacije navodi se manje podataka nego na naslovnoj stranici.

6.4. FORMIRANJE INDEKSA Indeksi (index, registar) predstavljaju deo knjige u kome alfabetskim redom mo­ gu biti poredana imena autora, ličnosti, pojmovi, nepoznate reči, geografska mesta, čija je namena da čitaocu olakšaju pristup tekstu. Pored pojmova, imena, mesta navode se stranice u rastućem redosledu, kako bi čitalac o njima mogao da se informiše. Pojmovi i imena mogu da se nalaze u okviru istog indeksa ili zasebno, kao posebni indeksi. Indeksi mogu biti predstavljeni samo jednom rečju ili strukturirani sa više slojeva nadređenih i podređenih pojmova. Izrađuju se za monografske publikacije, udžbenike, zbirke radova. Ne izrađuju se za kraće radove, radove sa detaljnom podelom na odeljke, radove sa relativno malim brojem pojmova predviđenih za indeksiranje.

M. Kundačina —V. Banđur

264

6.4.1. Indeks imena Indeks imena (lat. index —pokazivač lista ili strane; registar; spisak imena) pred­ stavlja deo knjige koji sadrži alfabetski (azbučni ili abecedni) popis ličnih imena koja se nalaze u publikaciji sa brojevima stranica na kojima se određuju (tumače) ili spominju, radi lakšeg snalaženja u tekstu i pronalaženja određenih imena. Indeks imena može da sadrži imena autora koji se pominju u tekstu, imena istorijskih ličnosti. Indeks omogu­ ćuje uvid u stanje koji su autori najviše korišćeni, a posredno omogućuje da se povežu autori po tematskim oblastima i vremenskom periodu naučnog stvaranja. Imena se pišu u nominativu. Indeks ličnih imena i autorski registar obično se rade ujedno, pri čemu se brojevi stranica autorskih imena boldiraju. Stranice se redaju rastućim redosledom. Indeks imena

Adam, F. 83, 97, 99, lOl, 103, 104, 105, 122, 123, 137, 152, 177, 189, 198. Adelman, C- 94, 134, 189, 194. Adorno, 15. Alltrichter, H. 189. Altrichter, H. 189. AH rejioBCK a-FajieBCK a, H . 189. ApceH O B-IIaBJioBH h, IVI. 189.

(Milenko Kundačina i Veljko Banđur: Akciono istraživanje u školi —nastavnici kao istraživači. Učiteljski fakultet, Užice, 2004, str. 210). U indeks imena se unose sva imena koja se pominju u delu, uključujući i imena koja se pojavljuju u konačnoj bibliografiji. Imena se pišu pismom i jezikom kao u tek­ stu. Indeks se formira nakon preloma rukopisa, kada su poznati brojevi stranica na koji­ ma se imena nalaze.

6.4.2. Indeks pojmova Indeks pojmova (^registar pojmova, stvarni registar, predmetni indeks) je deo knjige koji sadrži alfabetski (azbučni ili abecedni) popis pojmova, predmeta, geograf­ skih i drugih naziva koji se nalaze u knjizi i šire objašnjavaju. Koristi se radi lakšeg pro­ nalaženja pojmova. Nalazi se na kraju knjige. Pojmovi u okviru neke odrednice mogu biti hijerarhijski klasifikovani. Nazivi pojmova se pišu u jednini. Indeks pojmova formi­ ra se u toku izrade teksta, a konačno oblikuje po prelomu rada. Ne može se zameniti sa­ držajem, jer je sveobuhvatniji. Ukoliko neko ime nije u tekstu nego u podnožnoj napK>meni, tada se navodi redni broj napomene (npr. Nikolić 15n6, što znači Nikolić se spominje na stranici 15. u podnožnoj napomeni br. 6 .

Akademsko pisanje

265 Indeks pojmova

akciono istraživanje: 11, 84. cilj: 77. funkcija: 77. izbor problema: 83. karakteristike: 82. literatura: 96. nedostaci: 86. pojam: 73. polazišta: 83. postupci realizacije: 86. akreditovani programi: 102. cilj obrazovanja: 20 . eksperiment: 30. (Milenko Kundačina i Veljko Banđur: Akciono istra.živanje u školi —nastavnici kao istraživači. Učiteljski fakultet, Užice, 2004, str. 207). Stranice na kojima se pojam definiše i o njemu šire govori u indeksu pojmova se ističu boldom ili se pokraj pojma stavi slovna ili neka druga prikladna grafička oznaka. Na primer: Naučne metode: 17, 25; 28-31; 58, 62. Uz stranice može da sie navodi i slovo “f” čime se daje informacija da se na toj stranici pojam detaljno razrađuje. Ako je uz stranicu “ff” to znači da je konkretnom pojmu posvećeno i posebno poglavlje. Ukoliko se formira indeks pojmova i imena kao jedinstvena celina alfabetskim redom se navode i jedan i drugi. Proces formiranja indeksa pojmova i indeksa imena je takav da se pažljivim čita­ njem na posebne kartone ispisuju pojmovi sa stranicama na kojima se pojavljuju, nakon čega se redaju alfabetski i unose u indeks. Moguće je kompjuterski, tako da program automatski oblikuje indeks, pri čemu pojmove za registar treba automatski obeležavati. Međutim, računar ne može da pronalazi razne varijante (sinonime, pojmove od više re­ či, padeže, konjugacije, vremena) i objedinjuje pojmove.

6.5. FORMIRANJE PRILOGA Prilozi (dodaci ili apendiks); (lat. appendix —privezak) su dokumenti (materijali) koji pružaju informacije koje nisu bitne za praćenje teksta, ali su u njegovoj funkciji. Čine glavni deo rada preglednijim i razumljivijim. Uglavnom ih sadrže akademski rado­ vi i monografske publikacije, jer podižu informativnost teksta. Retko su prisutni u član­ cima. Predstavljaju dokazni materijal, tj. osnovu za argumentaciju pojedinih stavova i zaključaka, izloženih u osnovnom tekstu; koriste razumevanju i evaluaciji, mogu da in­ teresuju čitaoce radi provere istraživanja, ili da budu izvor građe za druga istraživanja i si. Dodaci koji se stavljaju iza glavnog teksta, a pre spiska literature ne spadaju u priloge. U njima se obično obrađuju problemi za koje autor nije našao pogodno mesto u

266

M. Kundačina —V. Banđur

osnovnom tekstu. Dodaci nisu neophodni u osnovnom tekstu, jer bi razbijali kontinuitet teksta i remetili izlaganje. Formiraju se u slučaju kad se njihov sadržaj ne može prikaza­ ti ili kada bi se time opteretio osnovni tekst, ali su važni kao osnovna dokumentacija da pojasne građu iz osnovnog teksta i prošire saznanja, i ne mogu da stanu u rad zbog obimnosti, nisu direktno povezani sa samim tekstom, koji bi ga ometali, da je sadržaj priloga korišćen za analizu, voditi računa o kvalitetu reprodukcija. Prilozi mogu da budu, pre svega uzorci memih instrumenata (skale, anketni upit­ nici, protokoli, testovi znanja, testovi sposobnosti) u obliku u kome su korišćeni, kodeks šifara (namenjen za kodiranje modaliteta), liste simbola, numerički podaci u vidu tabela primarnih podataka (dvodimenzionalna tabela koja je namenjena za unos kodova moda­ liteta varijabli za sve ispitanike), dodatne tabele, korelacione, kontingencijske (dvodimenzionalne tabele koje treba da prikažu vezu dva ili više atributivnih obeležja) i radne tabele (namenjene za izračunavanja statističkih mera), kompletni obrasci o eksperimen­ talnim tehnikama, obrasci za praćenje promena varijabli u eksperimentu, ilustracije, šeme, faksimili i izvodi iz izvora, fotokopije dokumenata, protokoli, kompleksna matema­ tička izvođenja, kompjuterski ispisi, listinzi statističke obrade koji sadrži kompletne re­ zultate testiranja statističkih hipoteza, zbime tabele koje zauzimaju celu stranicu i više od jedne stranice i koje 3u korisne čitaocima za razumevanje teksta, evaluiranje i pona­ vljanje istraživanja, izvodi iz zakonskih i podzakonskih akata, biografije, fotografije, karte, šeme, hronologije života i stvaralaštva i fotografije naučnika, različiti stavovi autora o pojedinim problemima, dodatna objašnjenja, matrice korišćene za sređivanje i obradu podataka, multimedijalni materijal, računarski programi, statistička izračunava­ nja, eksperimentalni programi, pojedinačni grafikoni koji su poslužili za izradu zbirnih grafikona, uputstva istraživačima-saradnicima, pisma upućivana institucijama u kojima je vršeno istraživanje, podaci o studijama slučaja, faksimili pojedinih dokumenata i dru­ gi vizuelni materijali itd. Neki urednici časopisa radi simultanog ocenjivanja zahtevaju dostavljanje priloga na osnovu kojih je rad napisan, dok je kod završnih radova studena­ ta to obaveza. Prilozi ne sadrže celokupnu istraživačku dokumentaciju nego samo ono stoje po­ trebno za određenu vrstu publikacije, ono što služi kao dopuna knjizi i koristi za čitao­ ce. U svakom slučaju, potrebno je izbegavati da se u priloge stavljaju dokumenti koji nisu potrebni. Monografija u odnosu na članak sadrži više priloga. Ukoliko su u prilozi­ ma baždareni instrumeiiti sa utvrđenim metrijskim karakteristikama, to će omogućiti ostalim istraživačima da ih eventualno koriste za svoje potrebe. U određenim slučajevi­ ma, kada je obim priloga veći, oni mogu biti fizički odvojeni u posebnoj svesci. Doku­ mentacija o istraživanju se ne objavljuje, već se čuva. Podacima u dokumentaciji se mo­ že pristupiti i na novi način. Prilozi se u sadržaju najavljuju na dva načina, pojedinač­ nim navođenjem svakog priloga ili navođenjem stranice sa popisom priloga koja se locira ispred priloga. Popis priloga sadrži broj, naziv priloga i broj stranica (od —do) na kojima se nalazi. U osnovnom tekstu publikacije čitaoci se obaveštavaju o prilozima, pri čemu se povezuju uputnicama na standardizovan način (npr. Prilog VI). Sami prilozi mogu da sadrže dodatna objašnjenja. U legendi dokumenata se mogu dati neka obja­ šnjenja, npr. k o je i kada snimio fotografiju, koje su značajne ličnosti sa fotografije, gde se nalazi, ili kod karata kada su nastale, ko su njihovi autori, gde se nalaze i iz kojih iz­ vora su preuzete. Prilozi treba da imaju naslov, da su numerisani i da počinju na novoj stranici publikacije.

Akademsko pisanje

ILGI

Neki od priloga, kao npr. memi instrumenti prilažu se uz tehnički projekat u iz­ vornom obliku sa naznakom u fusnoti o njihovom poreklu. Ostali prilozi mogu biti izvo­ di iz recenzija, koji se nalaze na zadnjim koricama dela ili unutar dela. U prilozima mo­ gu da se nađu rečnici upotrebljenih termina, rečnici sinonima i si. Prilozi se u tekstu lociraju nakon popisa literature. Sadržaj priloga obuhvata popis ilustracija (grafikoni, tabele) i instrumenata. Na­ vodi se u obimnijim delima. Može doći na početku rada, iza sadržaja ili pri kraju rada. U sadržaju se označava stranica na kojoj se nalazi popis priloga, dok se ispred priloga navodi njihov sadržaj sa stranicama na kojima se nalaze. Prilozi sadrže sve ono stoje u istraživanju korišćeno, što je od značaja za istraži­ vanje, a što se ne može dati u samom tekstu izveštaja o istraživanju, jer bi prekidalo tok izlaganja, nepotrebno opterećivalo tekst izveštaja, odvlačilo misao čitalaca u drugom pravcu itd. Veličina sloya u prilozima manja je za jednu tipografsku tačku od slova glavnog dela teksta. Razmak između redova može biti jednostruk (Single) ili dvostruk (Double). Prilozi se ne stavljaju iza poglavlja, već na kraj teksta, iza odeljka Literatura. Prilozi imaju zaglavlje i obeležavaju se rečju Prilog i brojem (npr. Prilog 1, Prilog 2., ...). Osim generičkog naslova, prilozi nose opisne naslove (Tabela..., Ilustracija... i sL).

6.6. FORMIRANJE OSTALIH DELOVA PUBLIKACIJE Beleška o autoru. —Beleška o autoru se formira sa ciljem upoznavanja čitalaca sa osnovnim podacima o autoru, o životu i radu, sa naučnim opusom autora, njegovim najvažnijim delima. Potrebno je da su objektivno napisane i da imaju funkciju afirmaci­ je autora. U diplomskim radovima ne praktikuje se pisanje beležaka o autoru, ali je oba­ vezan deo doktorske disertacije u zemljama Zapada. Beleška o autoru treba da bude kratka. Može biti napisana na posebnoj stranici pre predgovora i to retko, na stranici na kraju knjige, na poslednjoj spoljnoj strani korica, na poslednjem presavijenom delu omota knjige (klapni). Čak beleška o autoru može da se nalazi na naslovnoj stranici is­ pod naslova knjige. Uz belešku o autoru može da se locira fotografija, koja se nalazi na početku teksta, što je retko. Glosar. —Glosar iglossar) je deo knjige koji se sastoji od abecednog ili azbuč­ nog popisa svih upotrebljenih, nedovoljno poznatih pojmova i skraćenica i tumači nji­ hovo značenje. Pozicionira se pre indeksa, a ako je u pitanju samo popis skraćenica na­ lazi se između korica i prednjeg naslova knjige, ili na kraju knjige, između poslednje stranice i unutrašnje stranice poslednjih korica. Kod članaka glosar se nalazi na početku ili kraju članka, ili ako su u pitanju skraćenice, kao sastavni deo teksta uvoda. Kolofon. —Kolofon (grč. kolophon —‘kraj, završetak’) ili logo je zadnja štampa­ na stranica teksta u knjizi. Na ovoj stranici se nalazi grafički znak izdavača (logo) i na­ vode se osnovni tehnički podaci.

268_______________________________________________________________________NI. Kundačina —V. Banđur

6.7. PREGLEDANJE TEKSTA 6.7.1. Autorovo pregledanje teksta Autor najbolje poznaje svoj tekst, pa će ga najbolje i ispraviti. Ispravljanje teksta se odvija kroz tri faze. Prvo ispravljanje se odnosi na otklanjanje lako uočljivih grešaka. Sagledava se organizacija teksta, logička struktura, potpunost, adekvatnost i položaj na­ slova i podnaslova, položaj tabela i grafikona u tekstu (da međunaslovi, grafikoni i tabe­ le ne ostanu prelomljene, da međunaslovi ne ostanu na dnu stranice). U drugoj fa z i autor ispravlja pravopisne i stilske greške, proverava celovitost i odvojenost pasusa, ispravlja nejasne rečenice i nelogičnosti, zamenjuje pogrešno upotrebljene termine. Proverava da li su iza tačaka, zapeta ostavljeni razmaci, da li su reči pravilno podeljene na slogove pri prenosu u novi red, da veznik i ne ostane ispisan velikim slovom. Treće čitanje obuhvata fino doterivanje teksta, utvrđivanje tačnosti misli, statističkih iskaza i citata i transkripcije originala, pravilno naglašavanje delova teksta, snagu ar­ gumenata i dokaza. Autor je dužan da proveri izvore u tekstu, sadržaj podnožnih na­ pomena, podatke o literaturi (potpunost bibliografskih referenci). Preporučuje se da se pregled teksta obavlja na papiru, a ne na ekranu. Poslednju proveru mogu da obave kolege radi procene jasnoće i logičnosti, da li se razume napisano, da se otklone nelo­ gičnosti i nepravilnosti.

6.7.2. Redakcija teksta Redakcijom se naziva prerada teksta s određenom namerom. Obavlja je autpr ili neka druga osoba. Cilj prerade može biti: promena idejnog sadržaja, umetničke forme, promena stila, postizanje konciznosti i jasnosti, upotpunjavanje i odstranjivanje nepo­ trebnih delova iz njega, suvišnih reči i činjenica, ili njihova promena, otklanjanje nekih propusta, upotpunjavanje misli. Razlozi prerade teksta mogu biti: prilagođavanje zahtevima časopisa, cenzura, prilagođavanje za popularno izdanje, publicističko izdanje i si. Osoba koja koordinira rad grupe autora na izradi naučnog dela, daje konačan ob­ lik teksta, uređuje publikaciju i priprema za štampu zove se urednik. Ako monografija ima više autora, jedan od njih može imati ulogu urednika.

6.7.3. Lektorisanje teksta Lektorisanje podrazumeva jezičku recenziju naučnog rada. Obavlja se s ciljem utvrđivanja i ispravljanja jezičkih, stilskih, interpunkcijskih, pravopisnih, ortografskih i smisaonih grešaka. Lektorisanje obavljaju stručnjaci za jezik, pri čemu se služi korektorskim znacima, koje mora da poznaje i autor rada. Budući da lektorisanje zahteva veliku koncentraciju u toku jednog dana moguće je lektorisati do 25 stranica teksta. Za­ hvaljujući kompjuterskim programima za obradu teksta, provera pravopisa je znatno olakšana. Lektor svaki ispravak označava i na tekstu i na margini, ispuštenih reči, neja­ snih konstrukcija, upozorava na nejasnoću rečenica i neujednačenost teksta. Bilo kakvo ispravljanje i usavršavanje teksta moći će da ostvari lektor koji poznaje predmet (sadr­

Akademsko pisanje _________________________________________________________________________________269

žaj) o kome se piše. Potcrtavaju se samo reči koje treba da su napisane kurzivom. Pri lektorisanju ne može da menja značenje izrečenih mish. Lektorov zadatak nije ni otkrivanje faktografskih grešaka niti grešaka u stručnoj terminologiji. Neka uredništva časopisa zahtevaju da dostavljeni radovi budu lektorisani. Lektorisani tekst (rukopis) učitava se iz tekst procesora u neki od štamparskih programa.

6.7.4. Korektura teksta Korektura teksta podrazumeva ispravku pripremljenog teksta za štampanje nakon lektorove intervencije, upoređivanjem odštampanog teksta sa izvornikom. Korektor se u toku čitanja i ispravljanja teksta služi korektorskim znacima, u vidu grafičkih simbola koje treba da poznaju i lica koja prave kompjuterski slog. Potrebno je da ih poznaju autori, recenzenti, lektori. Korektor treba da poznaje i određene standarde jezika, gra­ matike i pravopisa. Korektor u samom tekstu ne može ništa da menja. Postoje kompju­ terski programi koji vrše korekturu teksta (korekt-program). Korektura se obavlja u više faza. Prva korektura se vrši na tekstu, pomoću korektor programa, zatim korektura sloga sređenog u stranice, tj. na prelomljenom slogu (revizija) i na kraju, korektura koja se ponovo vrši na ispravljenoj reviziji (superrevizija). Urednici nekih časopisa zahtevaju da poslednju korekturu obavljaju autori radova, i time preuzmu odgovornost za uočene greške. Međutim, autoru je u vlastitom tekstu teško prepoznati greške. Tekst se ispravlja tako što se korektorskim znacima obeležavaju mesta gde je uočena greška na desnoj či­ stoj margini, u istom redu, az isti taj znak daje se ispravka. Ako ih ima više, i na levoj. Za slovne greške najčešće se koriste promenljivi korektorski znaci. Dva ista znaka za is­ pravljanje ne mogu se upotrebljavati u istom redu. Obaveza je da autor rada pregleda tekst nakon završene korekture. Programski paket za obradu teksta RAS sastoji se od: Korektor —programa za proveru ispravnosti teksta (korekturu), Hifenator —programa za podelu reči na slogove, pri rastavljanju teksta koga prelama automatski i Konvertor —programa za konverziju kodnih stranica. Radi na svim PC računarima, pod svim Windowsima, u svim kodnim rasporedima, ćirilici i latinici, ekavici i ijekavici. Korektor radi u Wordu 6 — 2000 i QuarkXpressu 3.3x, a hifenator u Wordu 6 — 2000, QuarkXpressu 3,3x, 4.1, 4.11. Tekst obrađen u Wordu može se prenositi u QuarkXpress, Venturu, Page Maker, Frame Maker, InDesign, kao i na računare Macintosh. Izrađuje se u dve verzije, profesionalnoj i za poslovnu prepisku. Programski paket RAS razvija mr Milorad Simić, saradnik Instituta za srpski jezik SANU i urednik Rečnika SANU, u okviru Agencije za softver i intelektualne usluge Srbosof u Beogradu (www.rasprog.com).

M. Kundačina —V. Banđur

270

Korektorski znaci za slovne greške

- pogrešno ili oštećeno slovo ili znak

V

- vimetnuti slovo koje nedostaje u reČi - izmeniti reč - pomeriti uvučen red

M-

X

X

X

- početi novi pasus - sastaviti slogove (reči) koji svi trebali biti spojeni - rastaviti reči koje su napisane sastavljeno - sastaviti delove reči koji su napisani rastavljeno - poravnati slova u reči

X 1,2,3ZXI f\J

V

- zameniti slovom istim slovom drugog tipa - izmeniti redosled reči u rečenici - obrnuto napisano slovo - preformulisati misao - izbaciti slovo, cifru, znak, reč, red

cz:>

- nejednak razmak između redova - oštećena slova i nejasno utisnute reči - Pogrešno uvlačenje reda - Pogrešno uvlačenje reda

I vruvv/vvvvvr

-jednu ili više reči podvući valovitom linijom -jednu ili više reči podvući ravnom linijom -jednu ili više reči spacionirati - opoziv greške vi ispravljanju - smanjiti razmak između slogova (reči)

a

- povećati razmak između slogova (reči) - ukloniti uzrok mrlja na otisku

271

Æhademsho pisanje Primer

IIpe^H3HO ACiJîHHHcaH nojaM 'naAapeHocTH ' hc 3HaMH h cacBHM flOBOJBHO o6j auiHaCifee 6 h t h h x KapaKxepHCTHKa HaAapeHHX nojeflHHau;a, a iioroTOBO ïF}i HHj'e AOBOJbHa ocHoea 3a paA ca TajiexHoeaHOM, oflHOCHo H^fl^pcHOM flei^OM. Jÿcn eiu aH p a ^ ca TajièioBaH ^iM a c u o m nojupasyM esa HacràfiM liH M o p a jy 3HaTH K o j ^ y t o ^ o Ôh h c H3 k o Jhx ce M ory yoHHXH riojenHHHH ' ih Jh cy KBajiHTCT^ y K o iO -eK c ry Ha«apeHOCTH, o a h o c h o 1^ TaJieHTOBaHOCTH] O B a j 4)eHOMb-4?a3MaTpaJiH cy 6pojH n ayxopH . H o l^ a M a ce jé « a 3a H am e ycjioB e h npaKTHHHOCT p e m e it a npH ^^aTJBHBo MHniJt>ei^Kaje je H3Heo Ap M . K o p e H y ^ j o j cTyAwjH ,,Hi(^CTaBHHK H Haj^apeHH yneHHHH” , r^ e noA py*ija HaB^^i^H HaAapeHOCTH h KapaKxepMCXHKe Ha^apenHX nojcAHHaiia. Ü O A ceh aM o Hacx^^itHKe, Ka;n^aBOAHMO oB aj[_n oA p y‘ija HaAapeHocxH m Ka^a ^ajeivio Hal3HaKe KapaKxepHCXHKa o c h o b HHX H a^apenocXM , oH ^a r o h Aa aaroaap aM O , h n o ro x o B O Aa AajeMO yviaćjpvns,npaHa m M^A*^Ji^a pemenba. 3 6 o r ^ x o r a , n o M eHyxa pemeifca x p e 6 a cxBaxHXH nd^eÔHO ejiacxHMHO, a ne K p y [o . 3 a HacxaBHHKe cy oBa pemeH>a M oryh^ opjeHXHpH"^eopHjcKH o a I KojHX x p e ô a nojiasHXH y yoHaBaity HaAapeHHx ^MCHHKa np^]^H KOM HbHXOBor HAeHXHc|)HKOBaH>a H HanoKOH y ca pa ^ HaAap9>^ ■^Ma. JH3 MfcÿcxBa HacxaBHHKa koJh cy npoBOAUJiH npaK xnnH o Mcrpa^^nBaifea MO>Ke c^aKÆyMMXM Aa ce npaKXMMHO HAeHXHcf)HKOBaH>e ripoBOAH Ha na^HH pecneK xoBaH .a „AOMHHanxHe” , a He HckÿMHBe npiQiaAHOcxH OApèrénoM MOAejny HaAapeHocxH. 1/ npaKc^ je H3ysexHO xem K o K oiQ ^pexH or y^ieHHKa cBpcxaxH y HCKy OA H^SHa’^ieHHX Ks^ïl^eropHja HaAapcHocxH, a Aa nojeAHHH ejieMenxH ne sacen ajy y „Apyry” Kaxeropnjy. T o 3Ha^|ü^ Aa x p e ô a o a p c a h x h KOHxype h xeopnjcK H o k b h ] ï^aA epcH ocxH sa CBaKor yncHUKa, 3a K ojer cM ^xpaM O Aa ra x p e 6a noABphH HAeHXHc|3HKOBaH>y. O s a K a B n ^ x y n O M o ry h a sa Aa ce b é f k e yBHA y Maw>y hjih Behy npHnaAHocx yneHHKa, h c k o J o a hsL 3Ha^eHHX B pcxa H aA apenocxH .

~jn *rajrcHTOBaHocTH "|o H

X

[_0

O

n ie ^ H “I H X /V 1 .2 1 '— e^ B □ X A ;i.2

I L

■B

L ^ Lt ^ h “| t xru i.2 Xr U 1 . 2

ly

H

I 1 h “la

X X 1 p n H ~i a M

■ — ^x

Pk

L-

X

272

M. Kundačina —V. Banđur

6.8. OBJAVLJIVANJE NAUČNIH RADOVA 6.8.1. Dostavljanje rukopisa Pošto je prethodno proučio Uputstva autorima i izvršio ispravke autor dostavlja tekst rukopisa. „Pravo je vreme za objavljivanje koje nove informacije kada je ona jasna i celovita“ (Silobrčić 2003: 34). Za redakciju i recenzente tekst rukopisa treba da bude otkucan dvostrukim proredom i širokim marginama. Sve stranice moraju biti numerisane. Rukopis se dostavlja na papiru, poštom i elektronskom poštom, i ne podleže vraća­ nju. Radovi se uglavnom dostavljaju u Word formatu, sa Times New Roman fontom, veličine 12. Za radove na disketi jasno se označava naziv datoteke, a na nalepnici diske­ te format i naziv diskete. Daju se podaci o korišćenom hardveru i sortveru. Rad na di­ sketi potrebno je snimiti na dve datoteke, osnovnoj i rezervnoj, na papiru u dva primerka. Uz rad se dostavljaju i specijalni znaci, koje ne sadrži standardni set simbola u okvi­ ru instalacione verzije W^indows-a, i to na disketi ili elektronskom poštom. Radovi koji se dostavljaju na srpskom jeziku, koriste „Serbian cyrilic“. Rezime rada sa naslovom ra­ da, imenima i prezimenima autora i ključnim rečima dostavlja se na posebnom fajlu ra­ di prevođenja na strane jezike, što obezbeđuje redakcija časopisa. Ako se rad štampa dvojezično, obaveza je autora da dostavi tekst na oba jezika. Tabele, grafikoni, šeme, slike, crteži treba da budu čisti, oštri, jasni i vidljivi da se mogu reprodukovati. Prilažu se uz tekst na posebnim stranicama, označene brojem i naslovom. Njihova poželjna pozicija se označava na tekstu. Treba voditi računa o for­ matu časopisa. Širina tabela se ograničava na 12,5 cm, tj. na širinu sloga. Izdavači zadr­ žavaju pravo da zbog efikasnog preloma teksta p>omere poziciju ilustracije u odnosu na njeno mesto u tekstu, ali minimalno. Grafikoni se dostavljaju na posebnim fajlovima, obeleženi velikim slovima, sa simbolima i u saglasnosti sa tipom korišćenog teksta. Na grafikonima se izbegavaju linije i senčenja koja nisu neophodna. Naslovi, legende ili objašnjenja koja prate grafičke priloge treba da budu navedeni na posebnoj stranici. Re­ zolucija digitalnih slika mora da bude najmanje 300 dpi. U tekstu je potrebno obeležiti približnu poziciju određenog grafičkog priloga. Širina grafičkog priloga ne sme prelaziti slog stranice od 12,5 cm. Uz rad koji se dostavlja redakciji časopisa formira se naslovna stranica, u kojoj se navode naslov rada, ime i prezime autora, stručna i naučna zvanja, titule, institucija u kojoj su autori u radnom odnosu, mesto i kontakt adresa (elektronska i poštanska), broj pošte i telefon institucije, adresa, telefon, faks i e-mail adresa autora, obrazac za prenos autorskih prava, traženi broj primeraka i broj tekućeg računa i naziv banke za uplatu ho­ norara, saglasnost za reprodukciju ranije objavljenih materijala i za korišćenje ilustraci­ ja. U prilogu se dostavlja izjava da rad nije objavljivan. Pri tome je potrebno sačuvati primerak rada u celini i svakog dostavljenog dokumenta. Rukopis članka se dostavlja uz popratno pismo, koje potpisuju svi autori. Autori mogu predložiti kategoriju članka. Rukopis za štampanje može biti prihvaćen, uslovno odbijen i odbijen. Uredništvo zadržava pravo utvrđivanja redosleda objavljivanja rado­ va i pravo prilagođavanja rukopisa standardima časopisa. Rukopisi članaka dostavljaju se u papirnoj i elektronskoj formi. Optimalno vreme da se autori obaveste o rezultatima recenzije i prihvaćenosti rada je do tri meseca.

I

i

273

Akademsko pisanje

Jednom objavljen članak ne može se objaviti u drugoj publikaciji beic dozvole uredništva časopisa koje je članak prihvatilo, ali i tada uz podatke o tome gde je članak objavljen prvi put. Pregledni naučni rad PEDAGOGIJA LXII, 1, 2Q07. A. B. Sivolapov MODERNIZACIJA VASPITNIH KONC3EPCIJA: ZAKONOMERNOSTI I PROTIVUREČNOSTI*

UDK: 37.017

Podnožna napomena:

*Članak je preuzet iz časopisa „IleilarorHKa“, No 9, Moskva, 2005. Naslov originala: ,,MoAepHH3amiH BocnnTaTejii>Hnii KOHuenuHii SaK O H O M epH O C TH H n p O T H B O p e^ H H “

6.8.2. Izdanja publikacija Rukopis je tekst koji nije objavljen. Prema Ilejn Svenonijus (2007), izdanje je po­ sebna manifestacija jednog dela. Različita izdanja jednog dela sadrže, u suštini, isti informacioni sadržaj, ali se razlikuju u pojedinostima, kao što su veličina slova, ilustracije, predgovor, podnožne napomene, jezik, nova poglavlja i dopune. Izdanja publikacija prema D. Ivaniću mogu se klasifikovati po raznolikim osnovama: format (folio, kvart, oktav), izgled (broširano, povezano), namena (školsko, stručno, dječje), način priređivanja (kritičko, popularno, populamo-naučno), okolnosti izdavanja (prvo, jubilarno), autor (autorizovano, anonimno, falsifikovano), datum (datirano, nedatirano) obim i obuhvat (posebno delo), zbirka dela jednog autora, zbirka radova više autora —hrestomatija, antologija, zbornici studija, kriteriji (nacionalni, žanrovski (Ivanić 2001: 228-229). Autorizovano izdanje je takvo izdanje nekog dela, na osnovu sporazuma autora i izdavača uz isključivo ovlašćenje autora. Autorizovan p revod je takav prevod naučnog dela, za koji je autor, ili onaj ko ga

zastupa (izdavač), dao ovlašćenje da se to delo može prevesti na drugi jezik. U ovom slučaju, prevodilac je autor prevoda, kome pripadaju sva zakonom propisana prava. Autor prevoda se naznačava u impresumu publikacije i u bibliografskim podacima. Pra­ va stranog autora se izjednačavaju sa pravima svog autora. Elektronsko izdanje publikacije je izdanje na CDR, koje ima istu formu stranica kao i štampano izdanje i sve prateće elemente publikacije (naziv izdavača, CIP zapis, impresum, bar kod, UDC oznaku). Podleže postupku recenziranja. Cena mu je niža. Popularno izdanje publikacije je takvo izdanje koje se štampa u velikim tiražima i u jeftinoj opremi. Sinonim za popularno izdanje je džepno izdanje. Popularna izdanja su često bez kritičkog aparata, registara, pa i bez ilustracija. Šire shvaćeno, popularno

274______________________________________________________________________IVI. Kundačina —V. Banđur

izdanje obuhvata listove i novine. Čak i ozbiljne edicije se štampaju u dvostrukom izda­ nju, jednom skupom i drugom, u pristupačnoj opremi. Privatno izdanje publikacije (lat. privatus —neslužben, ličan) se štampa o trošku

autora, obično u manjem broju primeraka. Dopunsko izdanje publikacije predstavlja ponovo štampan određen broj primera­

ka, nakon već odštampanog tiraža. Dopunjeno izdanje publikacije je izdanje čiji je znatan deo već objavljen, a koje

je dopunjeno novim tekstom ili ilustracijama. Zove se i prošireno izdanje. Ponovljeno izdanje. Po odluci autora ili urednika može se ponoviti celo mono­

grafsko delo, ili članak u nekom časopisu uz eksplicitnu napomenu. Objavljivanje rada u časopisu drugi put dozvoljava se u slučajevima: ako postoji saglasnost urednika oba časopisa, da postoji određeni vremenski interval između dva objavljivanja, d aje rad ko­ ji se objavljuje drugi put namenjen nekoj drugoj grupi čitalaca. U podnožnoj napomeni na stranici sa naslovom druge verzije rada daje se obaveštenje da je rad već objavljen i navodi časopis kao primami izvor. Kritičko izdanje je novo izdanje koje donosi autentičan tekst sa neizmenjenim

jezikom, ortografijom i interpunkcijom. Ne radi se o prostom pre štampa vanj u prvog iz­ danja. Izdavač u takozvanom ,,kritičkom aparatu“ navodi izmene koje je izvršio i obra­ zlaže ih. Na početku kritičkog aparata formira se spisak primenjenih oznaka i iznose principi na osnovu kojih se pripremalo izdanje. Izdavač je dužan da kod svih redakcija navede u kritičkom aparatu odstupanja u štampanom tekstu. Ovo izdanje sadrži bibliografiju i biografiju autora, predgovor ili pogovor o njegovom delu.

6.9. AUTORSKO I IZDAVAČKO PRAVO Autor je stvaralac pisanog ili štampanog dela (monografije, udžbenika, rečnika, enciklopedije, leksikona, numeričke tabele i si.). Autor dela može biti jedna ili više oso­ ba. Grupu autora čine više od tri autora. Ime i prezime autora se nalazi na naslovnoj prednjoj korici naučnog dela iznad naslova, u impresumu, na naslovnoj stranici dela iz­ nad naslova, na svakoj neparnoj stranici publikacije, dok se podaci o autoru u vidu beleške nalaze na kraju publikacije.

je jedan od dvojice ili više pisaca koji su zajednički napisali naučno de­ lo. Delovi teksta knjige se pišu prema unapred utvrđenom dogovoru koautora. Rad gru­ pe autora koordinira glavni redaktor. Koautorstvo je više zastupljeno u pisanju empirij­ skih naučnih radova, nego kod umetničkih i književnih. Najčešće se za usiove, koje je potrebno ispuniti za autorstvo naučnog rada, navo­ di znatan doprinos autora u: (1) stvaranju koncepta i plana rada ili analizi i tumačenju rezultata; (2) skiciranju članka ili njegovom kritičkom pregledu i ispravkama značajnog dela intelektualnog sadržaja rada; (3) davanju konačne saglasnosti u odnosu na verziju koja će biti publikovana. Sva tri uslova moraju biti ispunjena (Glas Instituta za zaštitu zdravlja Srbije, godište 73, 1999, 3— 4, str. 140). Vlatko Silobrčić (2003) izdvaja četiri

M. Kundačina —V. Banđur

2,1e Tekst autorizacije

Copyringht © Milenko Kundačina, Veljko Banđur, 2004; Copyringht © Učiteljski fakultet, Užice, 2004. Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme se umnožavati ni prenositi ni u kakvom obliku niti ikakvim sredstvima, elektronskim ili mehaničkim, fotokopiranjem, snimanjem ili umnožavanjem u bilo kojem informatičkom sistemu za pohranjivanje i korišćenje bez saglasnosti vlasnika prava.

7. EVALUACIJA NAUČNIH DELA

Onaj ko ništa ne smatra rđavim taj ništa ne smatra dobrim.

Artur Šopenhauer U svinn naukama stalno raste obim i sadržaj naučnog stvaralaštva, i to: broj specijalizovanih naučnih poddisciplina, broj tekstova koji se nude redakcijama naučne perio­ dike (naučni članci, kongresna saopštenja, istraživački izveštaji, stručni radovi, recenzi­ je, prikazi, polemike) i broj sredstava pisane naučne komunikacije u štampanoj i elek­ tronskoj formi (časopisi, knjige, zbornici, monografije, CD-ROM-ovi, Internet lokacije i sL)-, broj radova kolektivnih autora, radova sa interdisciplinarnim pristupom proučava­ nja problema i drugo. Ovim se znanje kumulira po obimu i dubini. Međutim, mora se imati u vidu da ,,naučni napredak nije kumulativni proces, nego pre evaluaciona borba za opstanak u kojoj teorijama koje se nadmeću stalno preti zamena teorijama koje više ,,odgovaraj u“, tj. mogu da podnesu napore sa iskustvom, koje njihove prethodnice nisu mogle“ (Gojkov 2002: 114). U naučno-istraživačkoj delatnosti, iz više razloga, postoji potreba da se što tačnije i objektivnije vrednuje rad pojedinaca, istraživačkih timova i istraživačkih institucija. Vrednovanje ukupne naučne produkcije objavljenih radova odvija se uz prethodno raz­ vrstavanje po mestu, načinu i medijumu objavljivanja i naučnoj kategoriji kojoj pripa­ daju. Na naučnim principima, u toj funkciji, izgrađene su adekvatne metode i postupci vrednovanja proizvoda naučnog stvaralaštva i utvrđeni kriterijumi za ocenu naučne kompetencije istraživača, istraživačkih timova i istraživačkih institucija, kako na nacio­ nalnom nivou, tako i na nivou svetske naučne zajednice. Sagledavanjem i istraživanjem kvaliteta vlastite produkcije nauka je postala sama sebi predmet proučavanja, i to na metateorijskom nivou. U pojmovnom smislu, evaluacija naučnog stvaralaštva polazi od jasnog određe­ nja i razgraničenja naučnog od stručnog rada. Naučnim radom se, po pravilu, otkrivaju nepoznate činjenice i zakonitosti (uz primenu naučnih metoda), dok se stručni rad zasni­ va na prikupljanju poznatih činjenica, u cilju dobij anj a korisnih rezultata, i to bez doka­ zivanja. Pod naučnim stvaralaštvom podrazumeva se celokupna naučna produkcija, ko­ ja nosi naučne informacije, nastala u procesu složenih intelektualnih aktivnosti, u ko­ jima su do izražaja došle stvaralačke sposobnosti pojedinaca i timova istraživača. Pojam eva.luacija naučnog stvaralaštva podrazumeva primenu egzaktno utvrđenog sistema kri­ terij uma, metoda, postupaka i pokazatelja, izgrađenih u svrhu objektivnog sagledavanja kvaliteta naučne produkcije, sa ciljem sagledavanja individualnog i kolektivnog dopri­ nosa nauci naučnih radnika, istraživačkih timova i naučnih institucija. Kvalitet naučne produkcije u akademskoj zajednici izražava se dimenzijama ko­ risnosti i naučnosti. Termin korisnost upotrebljava se u kontekstu potreba uže i šire dru-

278_______________________________________________________________________]V1. Kundačina —V. Banđur

štvene zajednice, dok se termin naučnost upotrebljava u kontekstu kvaliteta radova s aspekta kriterijuma i potreba naučne zajednice. U naučnoj zajednici koristi se više kriterijum naučnosti objavljenih radova. Stanislav Fajgelj (2004) konstatuje da se ti kriteriju­ mi obično primenjuju ,,zbirno“ i ne ciljaju direktno na identifikaciju ,,naučnosti“, nego na izvesne formalne preduslove za koje su praksa i iskustvo rekli da su važni. Među naučnicima se često otvaraju pitanja i razvija polemika oko valjanosti i primerenosti postojećih kriterijuma, metoda, postupaka i pokazatelja koji egzistiraju u sistemu evaluacije proizvoda naučnog stvaralaštva. U nemogućnosti da se dođe
Sistemski pristup evaluaciji naučnog stvaralaštva dobija na kvalitetu krajem 20. veka. U toj funkciji, šezdesetih godina pojavljuju se i posebne studje i časopisi. Među njima egzistira i međunarodni časopis Scientometrija (1978), koji se bavi naukometrijskim istraživanjima. U okviru svih nauka, evaluaciji se sistematski podvrgavaju naučni stvaraoci (pojedinci, timovi i institucije), naučna dela, naučni časopisi i naučni skupovi. U okviru naučne zajednice u Srbiji, čine se napori izgrađivanja kriterijuma evaluacije i usklađivanja sa evropskim i svetskim normama. U okviru tih napora, u Beogradu, 1996. godine, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti održan je naučni skup sa osnovnom te­ mom Vrednovanje naučnog rada. Na univerzitetima i Ministarstvu za nauku Republike Srbije nastoje se izgraditi integralni i opšte primenjiv sistem merila obezbeđivanja kva­ litetne evaluacije naučne produkcije, na nivou egzaktnih empirijskih pokazatelja. Iz tih razloga, u razradi strukturalnih evaluacionih elemenata kompetencije naučnih radnika, prilazi se s uvažavanjem pokazatelja svetske nauke, sa ciljem da se naučna produkcija podigne na viši nivo. Tom pitanju se poklanja odgovarajuća pažnja u Zakonu o nauci i Zakonu o univerzitetu. Nacionalno Ministarstvo za nauku, uz učešće najviših naučnih institucija, akademije nauka, univerziteta i nacionalnih naučnih instituta utvrdilo je op­ šte elemente sistema evaluacije naučnih rezultata i elemente za ocenu kompetencije is­ traživačkih timova i istraživača u tom pogledu, i to u skladu sa evropskim i svetskim normama. Kriterijumi i pokazatelji evaluacije naučnog stvaralaštva nisu potpuno jedin­

Akademsko pisanje _________________________________________________________________________________279

stveni za sve nauke, njihove discipline, ali su jedinstveni u okviru pojedinih nauka i na­ učnih oblasti na nacionalnom i svetskom nivou. Zahtevi za smislenom i organizovanom evaluacijom naučnog stvaralaštva u sebi sadrže i ekonomske razloge. U okviru društvene zajednice postavljaju se i pitanja racio­ nalnosti ulaganja finansijskih sredstava u naučno-istraživačke projekte i naučni rad u celini. Ovim zahtevima se mogu dodati i oni zahtevi akademske zajednice koji proizilaze iz potrebe ocenjivanja kompetencije i doprinosa nauci pojedinih naučnika, profesora i istraživača, radi određivanja njihovog materijalnog statusa. Etaj>a evaluacije naučnog stvaralaštva, kao jedna od završnih i nezaobilaznih eta­ pa naučno-istraživačkog procesa, imanentna je naučnoj metodologiji uopšte, pa i meto­ dologiji istraživanja u vaspitanju i obrazovanju i čini njen koherentni deo. Dakle, nauke o obrazovanju, kao i ostale nauke, obavezne su da razvijaju profesionalnu kompetenciju naučnih radnika u svim fazama i na svim nivoima naučnih istraživanja, projektovanju, izvođenju istraživanja, pisanju radova, pa i na nivou sveukupne evaluacije naučne pro­ dukcije. U naukama o obrazovanju skoro da nema empirijskih istraživanja o vrednovanju naučnih radova. Ceo proces se svodi na pisanje recenzija, objavljivanje prikaza radova u periodičnim publikacijama i na prikupljanje podataka o naučnom stvaralaštvu pojedi­ naca. Cilj tih aktivnosti je da se osiguraju objektivne informacije, dobijene pomoću ra­ zumljivih, jasnih, merljivih postupaka, pre svega za potrebe ekspertskih timova koji do­ nose odluke o naučnim projektima, komisija za izbor nastavnika u naučna i nastavna zvanja i komisija za donošenje odluka o dodeljivanju nagrada za naučno stvaralaštvo i si. Postavlja se pitanje koliko su to objektivna i pouzdana merila evaluacije. Evaluacija naučnih i stručnih članaka uglavnom polazi od metodoloških kriteriju­ ma. Međutim, metodološki elementi u praksi evaluacije mogu biti, pre svega, osnova za sadržajniju recenziju realizovanih naučnih istraživanja, ali ne i dovoljni pokazatelji za ocenu kvaliteta naučne produkcije. Korišćenjem analitičkih postupaka evaluacije najče­ šće se mogu sagledati ciljevi naučne deskripcije, dok se za naučne ciljeve izražene na nivou eksplikacije i predikcije to ne može obezbediti. I pored toga što evaluacioni tretman naučnih tekstova podrazumeva metodološki aspekt, u praksi je potrebno ići mnogo šire i dublje od sagledavanja pojedinih segmena­ ta, predmeta proučavanja, metodologije izveštavanja i rezultata istraživanja. Interesova­ nje za naučne radove kao proizvode naučnog stvaralaštva proširuje se sa njihovog poslednjeg razvojnog stupnja, objavljenog rukopisa, na prethodne stupnjeve, na ranije re­ dakcije, izmene, precrtavanja, dopune, odbačene verzije i si. Iz tog pristupa D. Ivanić (2001) tekst definiše kao sumu svih pojedinačnih stanja kroz koja je prošao na putu svo­ ga razvoja. Evaluacija je neminovna etapa naučnog rada, koja za stvaraoce predstavlja odgo­ vornu aktivnost. U tom smislu, u nauci su postavljeni opšti principi i norme za evaluaciju naučnih radova, kako na nacionalnom nivou, tako i na svetskom. Opšti principi i nor­ me evaluacije intelektualnog rada ulaze u zajednički vrednosni sistem nauke. Od njih se polazi u vrednovanju procesa i elemenata celokupne naučne produkcije. Zajedničko obeležje svih napora akademske zajednice, u pogledu evaluacije, pret­ postavlja sistemski pristup činjeničnom stanju u naučnoj produkciji, tj. prikupljanje i stva­ ranje baza podataka i analizu pokazatelja koje se odnose na naučno stvaralaštvo svih na­

280_______________________________________________________________________]V1. Kundačina —V. Banđur

učnih radnika i uspostavljanje sistema akreditacije naučnih institucija i istraživačkih cen­ tara, u skladu sa svetskim kriterijumima. Takvu potrebu nameće naučna praksa i svetske naučne norme, zahtevi evropskih integracija u naučnoj zajednici za egzaktnom i objektiv­ nom evaluacijom po svim segmentima i na svim nivoima stvaralaštva. U pokazatelje razvijenosti svake nauke i naučne discipline na nacionalnom nivou spadaju: nivo i obim valorizacije rezultata istraživanja, obim i dostupnost naučnih rado­ va u časopisima i distribucija separata naučnih radova u okviru akademske zajednice, obim prenošenja rezimea radova u referativnim periodičnim publikacijama, doprinos ra­ dova fondovima znanja, uvaženost normi moralnog kodeksa naučnih radnika, neposre­ dan uticaj na razvoj pojedinih naučnih disciplina i dr. Naučno stvaralaštvo pojedinaca, timova i institucija se po kvalitetu upoređuje sa evropskom dostignućima, i to; po cilju i nameni zbog koje nastaje i kojoj služi, po sadr­ žaju, po prime njenoj naučnoj metodologiji, po formi publikovanja. Međutim, sama eva­ luacija naučnog stvaralaštva ne može se svesti na iste pokazatelje za sve naučne radni­ ke, za sve vrste naučnih radova, a još manje na ograničen broj pokazatelja. Razrađeni uslovi, postupci i kriteriji za vrednovanje i ocenjivanje naučnog doprinosa i naučne kompetencije naučnih radnika primenjuju se uglavnom pri izboru pojedinaca u naučna i univerzitetska zvanja i u dodeli naučnih projekata istraživačkim timovima. Međutim, ti kriterijumi su ostali neusaglašeni na nivou Ministarstva za nauku Srbije i pojedinih uni­ verziteta. Korisnici informacija o utvrđenom činjeničnom stanju evaluacije naučnog stvara­ laštva mogu biti: ( 1) autori naučnih radova, (2 ) administracija resornih ministarstava, (3) naučne institucije i (4) naučna i stručna javnost.

7.1. VRSTE EVALUACIJE Budući d a je naučno stvaralaštvo veoma raznovrsno i kompleksno, u oceni nje­ govog kvaliteta nauka koristi veliki broj pokazatelja. S obzirom na vreme u kome se sprovodi, u odnosu na nastanak naučnih proizvoda, evaluacija može biti procesna i finalna.

7.1.1. Procesna evaluacija Procesna evaluacija se izvodi tokom samog procesa naučnog istraživanja, u kome se analiziraju sve faze i postupci realizacije projekata, individualnih i kolektivnih ostva­ renja. TJ tom postupku polazi se od ocene postavljenog cilja i svrhe projektovanog istra­ živanja, prati se tok celokupnog istraživanja, sagledavaju rezultati istraživanja i njihova primena. Evaluacijom istraživanja prate se postupci koje preduzimaju istraživački timo­ vi i pojedinci. To se postiže adekvatnim operacionalizovanjem pokazatelja kvaliteta i konstruisanjem za te potrebe preciznih memih instrumenata, kojima se mogu pratiti od­ govarajuće vrednosti. To se uglavnom postiže ček listama i skalama procene kvaliteta istraživačkih aktivnosti. Međutim, procesna evaluacija se ne svodi samo na praćenje is­ traživačkih postupaka, već i efekata u pojedinim etapama istraživanja.

Akademsko pisanje _________________________________________________________________________________281

7.1.2. Finalna evaluacija Finalna evaluacija se odvija u različitim vremenskim momentima izrade naučnog dela i upoznavanja naučne javnosti, i to: (1) evaluacija pre zvaničnog stavljanja u proce­ duru za informisanje naučne javnosti; (2) urednička evaluacija, radi ocene doprinosa fondovima znanja i kategorisanja naučnih radova i (3) evaluacija nakon objavljivanja naučnih radova, koja se može izraziti sa više pokazatelja. U pojedinim fazama empirij­ skog istraživanja potrebno je jasno odvojiti finalnu evaluaciju od analize procesa ili po­ stupka istraživanja.

7.2. EVALUACIONI POSTUPCI Evaluacija naučnih radova, s obzirom na broj stvaralaca, u praksi se sprovodi na individualnom, grupnom i institucionalnom nivou, pri čemu se uvek polazi od učinka pojedinaca. Da bi se u evaluaciji naučnog stvaralaštva ostvario postavljeni cilj, potrebne su pouzdane i objektivne procene brojnih indikatora koji se mogu definisati kvalitativno i kvantitativno. U tom smislu, u nauci egzistiraju dva postupka evaluacije naučnog stva­ ralaštva: ( 1) ekspertski evaluacioni postupak (recenziranje), sa kvalitativnim pokazate­ ljima vrednosti proizvoda i (2) scientometrijski evaluacioni postupak, sa kvantitativnim pokazateljima kompententnosti naučnih radnika, istraživačkih timova i institucija. Ovi postupci se mogu podvesti pod odgovarajuće istraživačke naučne paradigme. Tako, prvi evaluacioni postupak pripada naučnoj paradigmi razumevanja, a drugi evaluacioni po­ stupak naučnoj paradigmi pojašnjavanja. Radi se o dve komplementarne evaluacione strategije, koje pripadaju jednom paradigmatskom paru, koji karakteriše evaluaciju i ko­ ji mora da čini koherentnu celinu.

7.2.1. £kspertski evaluacioni postupak Ekspertski evaluacioni postupak naučnog stvaralaštva usmeren je na opisne, tj. atributivne karakteristike naučnih radova kao nosilaca naučnih informacija. Taj proces zahteva od evaluatora, kao dobrih poznavalaca struke, jasnu i preciznu konkretizaciju utvrđenog stanja po strukturalnim elementima u skladu s naučnom metodologijom. Eva­ luacija se zasniva na proučavanju teksta i utvrđivanju relevantnih činjenica o naučnom radu, kako bi se mogle izvesti odgovarajuće ocene po svim njegovim kvalitativnim pbeležjima. To podrazumeva ocenu posebnih segmenata, sadržaja i smisla radova, saznajne vrednosti i informativnosti radova, izraženosti naučne sistematičnosti, nivoa tumačenja rezultata, naučnog uopštavanja i dr. U tom pogledu, u nauci su se izdiferencirali određe­ ni kriterijumi za pojedine vrste radova. Tako Jovan Savić (2001) ističe d aj e ekspertsko mišljenje, iako subjektivno, kvalitativno, složeno i skupo, jedini pravi način za ocenu originalnosti, sadržaja, metodologije i značaja, suštine jednog naučnog dela. U kvalita­ tivnoj evaluaciji koristi se i Delfi-metod, sa ciljem da se razjasne početne razlike u mi­ šljenjima ocenjivačke grupe.

282____________________________________________________________________

NI. Kundadina —V. Banđur

7.2,.2,. Scientometrijski evaluacioni postupak

Scientometrijski evaluacioni postupak zasniva se na kvantitativnim aspektima naučnog stvaralaštva, gde evaluacija pretežno egzistira na brojčanim pokazateljima, što je imanentno naučnoj paradigmi pojašnjavanja. Scientometrija je poddisciplina metodo­ logije naučnog rada koja iznalazi merljive (kvantitativne) pokazatelje vredtM3Sti proizvo­ da naučnog stvaralaštva, odnosno naučne uspešnosti naučnih radnika, od nivoa pojedi­ naca, preko nivoa istraživačkih timova do nacionalnih naučnih institucija. Naziva se i „nauka o nauci“ W\ nauKometrija. Kvantitativne tehnike u okviru scientometrije, namenjene vrednovanju naučnog stvaralaštva, nazivaju se bibliometrijskim. Scientometrijski pokazatelji se izvode iz broja objavljenih članaka i broja njihove citiranosti u čemu svo­ je mesto i ulogu ima i statistička metoda. Tim pokazateljima pokušava se kvantitativno proceniti kompetentnost istraživača, tj. utvrditi nivo naučnog doprinosa rastu naučnog znanja. Upravo, poslednjih decenija evaluativni tretman naučnih radova proširen je u jednom specijalnom segmentu citiranosti autora.

7.3. OBLICI EVALUACIJE 7.3.1. Recenzija Obavezujući oblik evaluacije naučnih radova je recenzija, kojom se sagledava sa­ držaj rada, kvalitet prezentacije, originalnost, dubina uvida u razmatrani problem, jasno­ ća, kreativnost, značaj za određeno naučno područje, doslednost u primeni normi za pi­ sanje teksta, pravilnost jezika, gramatička korektnost, tačnost, jasnoća, preglednost izla­ ganja, celovitost formiranja pasusa. Svrha pisanja recenzije, po shvatanju Ratka Zeleni­ ke (1990), je: (1) isključivanje mogućnosti objavljivanja nekvalitetnih naučnih i struč­ nih radova; (2) poboljšavanje kvaliteta, već napisanih rukopisa, i to: stila i terminologije pisanja, načina oblikovanja autorovih misli i što naučnije prezentacije rezultata istraži­ vanja i (3) primerenije raspoređivanje građe u tekstu rukopisa (struktura ili kompozicija dela), te osiguravanje savremenog načina citiranja relevantnih saznanja, stavova, zaklju­ čaka, teorija drugih autora. U praksi publikovanja članaka preporučuje se anonimno recenziranje, pri čemu ocenu o jednom naučnom radu iznosi više stručnjaka. IVLože biti slepo, i to: dvostruko recenziranje (gde recenzentu nije poznato čiji rad pregleda, niti autor zna ko je recen­ zent njegovog rada) ili jednostruko slepo recenziranje, u kome je samo recenzentu po­ znato ko je autor rada. U društvenim naukama, uglavnom se imenuju dva recenzenta, a u prirodnim jedan. Stanislav Fajgelj (2004) deli recenzente na trenere i elitiste. Recen­ zenti treneri nastoje da daju što više sugestija, saveta i zapažanja autorima, sa ciljem da poprave rad, ili radove koje budu kasnije pisali, dok recenzenti kritičari daju malo save­ ta, a zaključci su im šturi i nije im stalo kako će autor prihvatiti i iskoristiti recenziju. Druga pódela recenzenata je na visokoproduktivne i elitiste. Visokoproduktivni recen­ zenti su obično slabije rangirani po naučnom doprinosu, ali lakše daju pozitivne recen­ zije i ,,puštaju“ više članaka, jer su manje kritični. Elitisti su, po svojoj produkciji, obič­

A k a d e m s k o p is a n je

283

no visok o scientom etrijski rangirani i vrlo kritični prem a rad o vim a k oje d o b ijaju na pre­ gled i d o z v o lja v a ju o b ja v ljiv a n je m anje radova. R ecen zija se sastoji od o p š t e g d e la , p o s e b n o g d e la i z a k lju č a k a . O p š t i d e o r e c e n z i je se odnosi na ocenu obim a nau čn og rada, procenu da li delo

sledi form u predstavljenu u uvodu, strukturu i obim pojedinih d elo v a i procenu savremenosti obrad e teme: P rik azu je se struktura rada, njena logičnost i koherentnost i prim enjenost d ek ad n o g sistema označavanja pojedinih d elo va rada. P o s e b n i d e o r e c e n z i je obuhvata: analizu naslova rada, procenu rezim ea, aktuel-

nost rada, ocenu p ro blem a i cilja istraživanja, odnos autora prem a ran ijim istraživanji­ ma, analizu teorijskog okvira istraživanja i ocenu hipoteza i varijabli istraživanja, prikaz metoda, postupaka i instrumenata istraživanja, određenost populacije i uzorka istraživanja, adekvatnost statističke obrade podataka i tumačenja rezultata. N a početku p o se b n o g dela recenzije iznosi se procena n aslova u odnosu na celo kupni sadržaj rada. Procen a rezim ea obuhvata n jego v u strukturisanost, istaknutost p o ­ znatih činjenica i ciljeva, n ivo preciznosti opisa naučnih m etoda, konciznost i razu m lji­ vost rezultata. Procen a aktuelnosti rada sadrži argum entovano obrazložen je doprinosa koji je autor dao razvoju teorije i prakse. Recenzent konstatuje k o lik o je naučni rad aktuelan, p o razvijenoj teoriji, iznetim naučnim činjenicam a i stavovim a i donetim za­ ključcim a. U p o g le d u ocene p r o b l e m a is tr a ž iv a n ja , recenzenti o bičn o sagledavaju : definisanost po jm o va, upotrebu leksikografskih dela (enciklopedija, rečnika, leksikona) i m on o­ grafija, činioce koji su uticali na iz b o r problem a (rezultati ranijih istraživanja), o rigin al­ nost p roblem a, jasnost, važnost, ograničenost predm eta istraživanja, preciznost iskazanosti naučn og i praktičnog značaja problem a, nedostatke k oje je autor n aveo u situiranju p ro blem a istraživanja. U p o gled u cilja istraživanja procenjuje sa da li rad donosi nove in form acije ili predstavlja novi pristup već poznatim činjenicam a. Procen a odn osa autora prem a ranijim istraživanjim a sadrži analizu adekvatnosti izbora, organ izovan ost u sagledavan ju iznetih činjenica, nivo preglednosti i konciznosti analiziranja literature, n ivo kritičnosti u m etodološkom pristupu i rezultatim a ranijih is­ traživanja i analizu celo k u p n o g procesa istraživanja. A n a l i z a t e o r i js k o g o k v ir a is t r a ž iv a n ja naučnog rada odnosi se na dubinu pronicanja autora u suštinu predm eta istraživanja, opis i klasifikaciju p o jav e (o d ređ ivan je mesta u sklopu srodnih p o ja v a ), utvrđivanje načina i stepena uzajam ne povezanosti p o jav e i strukturalnih elem enata koji čine pojavu. S a gled av a se stil pisanja, struktura rečenice, razum ljivost je z ik a u tekstu istraživačkih instrumenata, iskazivanje p o jm o v a sinonim i­ ma, pisanje stranih im ena (izv o rn o i transkripcija na srpskom je z ik u ).

U oceni za d a ta k a , h ip o t e z a i v a r i ja b l i is t r a ž iv a n ja recenzenti sagledavaju : j a ­ snost form ulisanih hipoteza, n ivo usklađenosti hipoteza sa zadacim a istraživanja, iskazanost hipoteza u sm islu određenosti m etoda, tehnika i instrumenata istraživanja. Recenzenti sagled avaju izb o r varijabli, nivo usklađenosti v arijabli sa hipoteza­ ma, izdiferenciranost varijabli (nezavisne, kontrolisane, zavisn e), operacion alizaciju v a ­ rijabli, uspešnost m erenja varijabli, odnos izm eđu vrem ena p ro ved en o g na m erenju v a ­ rijabli i n jih ove važnosti u istraživanju, artikulaciju predm eta m erenja na lo gičk e celine za m erenje, tačnost m erenja i odnos ključnih varijabli.

28 4_______________________________________________________________________N I. K u n d a č in a — V . B a n đ u r M eto d e

istra žit’a n j a u recenziji se procenjuju s aspekta adekvatnosti karakteru

predm eta istraživanja i um eća istraživača da ih prim eni. S a g le d a v a ju se njihove eventu­ alne slabosti. O cen ju je se: izvornost instrumenata (preuzeti sa evidentiranim izvorom , adaptirani, sam ostalno izrađeni), m etrijske karakteristike, valorizovan ost i standardizo­ vanost instrumenata, dobre strane i slabosti m em ih instrumenata, uspešnost primene, u važavan je pouzdanosti i validnosti instrumenata, prim erenost sadržaja instrumenata uzrastu, znanju i sposobnostim a ispitanika, postojanje potrebe za preform u lacijom nekih ajtema iz preuzetih instrumenata. Recenzenti ukazuju i na eventualnu nejasnost, trivijalnost ili bespredm etnost nekih pitanja u m em im instmmentima i si. U p o g le d u analize p o p u l a c i je i u z o r k a is t r a ž it'a n j a, u recenziji se iznose ocene o: definisanosti pop u lacije (p o jm o v n o , prostorno, vrem enski), definisanosti uzorka, doslednosti i potpunosti prim ene m etoda uzorkovanja, eventualnom postojanju pristrasnosti u izboru ispitanika, optim alnosti veličine uzorka, strukturi uzorka, određenosti vrste uzorka, reprezentativnosti uzorka, hom ogenosti i pouzdanosti uzorka, eventualnim p ro­ b lem im a u vezi sa iz b o ro m uzorka, usklađenosti karakteristika pop u lacije i uzorka, ujednačenosti kontrolne i eksperim entalne grupe u prim eni m etode eksperim enta. U re­ cenziji se sa g le d a v a i p o lo žaj ispitanika u istraživanju: obaveštenost o cilju istraživanja i odnos ispitanika prem a istraživanju, razum ljivost ajtem a za ispitanike, potrebno vrem e za rad na instrumentima. R ecenzenti procenjuju a d e k v a t n o s t s ta tističk e o b r a d e p o d a ta k a , dobijenih istra­ živanjem , i to: pravilnost izbora postupaka i m era (m ere prebrojavan ja, m ere prošeka, m ere relativn og p o lo žaja, m ere varijabilnosti, m ere o b lik a raspodele, m ere k orelacije) i statističkih testova (param etrijski i neparam etrijski), obrazložen ost izbora statističkih m era po: vrsti o b e le žja (v a rija b le ), vrsti m em e skale, rasporedu podataka u odnosu na norm alnu raspodelu; preciznost obrade podataka, ostvarenost testiranja postavljenih hi­ poteza, korišćenje altem ativnih m etoda statističke analize. S a g le d a v a se konciznost ta­ b e la i konvencionalnost sim bola u označavanju statističkih m era i pravilnost pisanja, način obrad e podataka (računarom ili ručno). N a jv a ž n ije pitanje procene kvaliteta naučnog rada su rezultati istraživanja, i to: originalnost rezultata, validnost (naučna tačnost) tum ačenja rezultata, lo gičk a baziranost analize na prik u pljen im podacim a, usaglašenost sa postavljen im zadacim a istraživanja, dokum entovanost u prihvatanju i odbacivan ju hipoteza, integrisanost rezultata ranijih istraživanja u celinu rada, valjanost argum entacije (u b e d ljiv o st i utem eljenost na činje­ n icam a), objektivnost u iznošenju podataka, prihvatljivost sinteza, konzistentnost u izla­ gan ju stavova i m išljenja, uspešnost gen eralizacija sa uzorka na populaciju, postojanost grešaka u zak lju čivan ju i preuveličavan ja svojih rezultata, razgraničenost kauzalnosti od otkrivene korelacije, razgraničenost statističke značajnosti od p ed ago šk e značajnosti, j a ­ snost granica izm eđu dokaza i spekulacije, eventualno postojanje indikacija pristrasnosti istraživača u prikazivanju kontraverznih rezultata. U okviru analize z a k lju č a k a naučnog rada procenjuje se stepen rezim iranosti o p ­ itih (g la v n ih ) rezultata, n ivo naučnog saznanja do kojih se d o šlo na osnovu postavlje­ n o g cilja i zadataka istraživanja i ispravnost izvođen ja zaključaka. Iznosi se ocena u ko­ jo j je postavljeni p ro b lem istraživanja rešen, naučna i praktična valjanost, vrednosti re­ zultata, teorijski i praktični značaj rezultata istraživanja. U recenziji se sagled ava a d e k v a t n o s t i z b o r a b i b li o g r a f s k i h j e d i n i c a , pokrivenost svih aspekata istraživanja izabranom literaturom, odnos korišćenja prim am ih i sekun-

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 285

dam ih izvora, alfabetski poredak jedinica, potpunost i redosled elem enata, izvornost i starost b ib lio g ra fsk ih jedin ica. R e c e n zijo m se sagled ava i te h n ič k a o r g a n i z a c i ja ra d a . T o su: usklađenost sloga, veličina n aslova i podn aslova, ukom ponovanost ilustracija, korišćenje citata, pisanje podnožnih napom ena, p agin acija stranica, adekvatnost m argina, iskorišćenost praznih prostora. A n a liz o m se obuhvataju identifikacioni elementi grafik o n a i tabela. Z a k l ju č a k r e c e n z i je sadrži ocenu o kvalitetu rada k oja treba da se zasniva na j a ­

snim, konciznim , objektivnim , istinitim i argum entovanim obrazložen jim a. R ecen zija se piše b e z u p otrebljavan ja izraza ,,N e sviđa mi se“ , ,,O vde nije nešto u redu “ , ,,O vo mi ne zvuči d o b ro “ , kao i b e z subjektivnih ocena „veličanstveno d e lo “ , ,,nedostižno d e lo “ , „n eprolazn o d e lo “ itd. O b a v e z e recenzenta u postupku pisanja recenzije, prem a G o ra n u M ila s u (2 0 0 5 ), su da: (1 ) don esu sud o o b ja v ljiv a n ju n e k o g rada, (2 ) tem eljn o o b ra z lo ž e v la ­ stito m išljen je, (3 ) p o n u d e korisne preporuke autorim a rad a radi d o ra d e i (4 ) razvrsta­ ju rad u je d n u o d k atego rija (iz v o rn i naučni rad, p regled n i rad, stručni rad i prethodno saopšten je). V re m e trajanja recen zen tskog postupka u praksi j e o d d v a d o tri m eseca. R ecen zija sadrži p re d lo g za dalji postupak: o b j a v l j i v a n j e u z d o r a d u (,,u slovn o pozitiv­ na“ recen zija), o b j a v l j i v a n j e b e z d o r a d e (pozitivn a recen zija) ili n e p r i h v a t a n je r a d a („n egativ n a“ recen zija). U situaciji kada jed an od recenzenata predloži o b javljivan je, a drugi n eo b jav ljiv an je rukopisa an gažuje se i treći recenzent čije je m išljenje presudno. K riterijum i evalu acije pojedinih vrsta naučnih tekstova u postojećoj m etodolo­ škoj literaturi im aju više n aglasak na m etodološkim elem entim a. U g la v n o m se p red v i­ đaju procene p o kriterijum im a p om oću kojih se m ože utvrditi k o lik o su prisutni m eto­ dološki elem enti standardizovani kroz celi tok istraživanja i k o lik o su prisutni u izveštajim a istraživanja. R e č je , zapravo, o preciznom praćenju ostvarivanja m etodoloških zah­ teva u procesu m erenja u em pirijskim istraživanjim a i zahtevim a za standardizaciju eks­ perim entalnog tretmana. M eđu tim , u kontekstu evaluacije istraživačkih m etoda, istraži­ vački postupci se m o g u razumeti sam o kao deo određene istraživačke aktivnosti, p o smatrani s aspekta d oprin osa cilju i svrsi, koji tu istraživačku aktivnost čine. N a jč e šć i razlozi z b o g kojih recenzenti n ep o vo ljn o ocenjuju naučne radove, pre­ m a B artolu (1 9 8 3 ), su: (1 ) neprim eren pregled literature (preopširan ili preoskudan ), (2 ) n avođen je referenci nebitnih za temu, (3 ) nejasan u vod koji zam a g lju je izlagan je p ro­ blem a, (4 ) nejasna istraživačka pitanja, (5 ) neprim eren opis uzorka istraživanja, (6 ) ne­ prim eren opis m etodologije, n edovoljan za pon avljan je istraživanja, (7 ) n ed o v o ljn o v o ­ đenje računa o m eram a, p o seb n o n o vim instrumentima, (8 ) neprim erena ili problem atič­ na statistička analiza, (9 ) slabo osm išljena rasprava k oja ostaje na p on avljan ju rezultata, (I O ) tako postavljena rasprava da odlazi predaleko i nudi neopravdane zaključke i (1 1 ) preterana dužina rada (M ila s 2005: 86). R a d p regled aju d va kom petentna recenzenta, koji su upućeni u temu k o ja je p red­ met istraživanja, pri čem u recenzenti ne znaju autorov identitet, niti autor m ože p rep o­ znati identitet recenzenata. D a bi se to obezbed ilo, sve in form acije o autoru treba izneti isk lju čivo na naslovnoj stranici. Tekst je potrebno očistiti od sv ega što m ože odati auto­ ra, kao što su, npr. prepoznatljive autoreference ,,U našem prethodnom radu...“ i si. Z a radove koji su d o b ili „u slovn o pozitivnu“ recenziju, autor postupa prem a zah­ tevim a recenzenata. Pri povratku dorađen og rada autor p o n avlja kom entar svak o g

28 6

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

recenzenta p o tačkam a i opisuje kako je zahtev ispoštovan. U k o lik o je b ilo neslaganja sa recenzentim a, potrebno je navesti razloge. N e o p h o d n o je citirati stranice, pasuse i re­ d o ve g d e su izm ene napravljene. U redn ičk i o d b o r ili glavn i urednik, nakon sproveden og recenzentskog postupka donosi konačnu odluku o o b ja v ljiv a n ju rukopisa. R ecenzije (d o m a ć e i strane) se o b ja v lju ju u stručnim i naučnim časopisim a, stručnim listovim a, u sastavu p u b lik acija kao prilozi i na koricam a publikacije. Č aso p isi ne o b ja v lju ju recen­ zije za naučna dela starije od dve godine. Č lan ci u časopisim a se recenziraju od vojen o od ostalih, što zavisi od toga kojoj naučnoj disciplini pripadaju. 7.3.2. Prikaz naučne publikacije

Prik az naučne pu blik acije je oblik evaluacije naučn og stvaralaštva i inform isanja naučne i stručne javnosti. Prikaz publikacije piše stručnjak iz oblasti kojoj ona pripada. Piše se p o izlasku p u blik acije iz štampe i o b jav lju je u stručnim i naučnim časopisim a, stručnim listovim a, zborn icim a radova, dnevnim i n edeljn im listovim a, na radiju i tele­ viziji. Pisac prikaza upoznaje čitaoce sa opštim p odacim a o pu blik aciji (autor, naslov, izdavač, m esto izdanja, go d in a izdanja, broj stranica, recenzenti, struktura rada, ilustra­ cije i dr.), m otivim a za pisanje, problem im a koje je autor o b rad io u publikaciji, o sn o v­ nim postavkam a, rezultatim a do kojih se u istraživanju došlo, vrednostim a publikacije, njenim pozitivn im stranama, kao i eventualnim nedostacim a, m o g u ć im korisnicim a, p o ­ trebom za njom , poredi je sa d ru gim sličnim pu blik acijam a i dr. O pšte je m išljenje da prikaz p u blik acije ne treba da sadrži konačnu ocenu o naučnoj vrednosti publikacije, ni­ ti potkrepljenje i obrazložen je ocene. Prikaz m ora da bu de koncizan, jasan, objektivan i uverljiv. U p rik azu se daju in fo rm acije o tome da li je p u b lik a c ija m eđu prvim a takve vrste u od ređ en oj naučnoj oblasti, da li je ona naučnoj ja v n o sti potrebn a i k oliko, u kojoj m eri je b o lja od ostalih; nude se dokazi o njenoj valjan osti i nedostacim a. U z prik az p u b lik a c ije m o že se saopštiti i in fo rm acija o autoru, pre sv e g a o n je g o v o m n a­ učn om stvaralaštvu. P rik azi naučnih pu blik acija se ne tretiraju kao naučni radovi, ne unose se u in­ dekse i b ib lio g ra fsk e baze i ne računaju kao o b j a v l j e n i r a d o v i u pokazateljim a produk­ cije i uticajnosti naučnih radnika. M eđutim , neki prikazi se m o g u i citirati, dok neki d o ­ stižu čak i vrednost p re g le d n o g rada. N is u retki slučajevi da se prikazi publikacija pišu i ®bjavljujw b ez ocene o nauč­ nim kvaliteti ma i b e z ocene o propustim a i nedostacim a, da ne ukazuju na nestandardizovanost rada u celini. Prikazi m onografskih dela se u naučnoj i stručnoj periodici često p o ja v lju ju sa vrem enskim zakašnjenjem , a pišu ih i oni naučni radnici koji se ne bave dotičnom n au čn om oblašću. B a m e t i Stubbs (1 9 9 0 ) daju strukturu pisanja prikaza pu blik acije u pet pasusa sa 500 d o lOOO reči. U v o d n i pasus ukazuje na publikaciju i autora, osnovni cilj publikacije i daje neke indikacije da li je autor u tome uspeo. N a re d n a d va pasusa sum iraju osnovni sadržaj publikacije. Pretposlednji pasus se posvećuje oceni pu blik acije, pri čem u se uka­ zuje na njene dobre i loše strane. U zaključn om pasusu se daje ocena o prednosti i n edo­ statku pu blik acije i razm atra m ogućnost uticaja na dalja istraživanja (P rem a: K u b a i K o ­ king 2006; 72).

A k a d e m s k o p is a n je

287

P rik az pu blik acije m ože imati i naučnu vrednost, i to u slučaju kada se n jego v autor argum entovano suprotstavlja i osporava, odnosno potvrđuje i p ro d u blju je iznete stavove u publikaciji k oja je predm et prikazivanja. U praksi društvenih nauka piše se i e s e jis t ič k i p r ik a z , koji je p o obim u veći i u kom e se više prostora daje oceni p u blik acije u okviru određene istraživačke tradicije. S tru čn i p rik a z

Nastava i vaspitanje br. 1—2, 2000, str. 266 E)r N edeljko Trnavac Filozofski fakultet B eograd

P r ik a z d ela

Primljeno: 3. X II 1999.

V eljk o Banđur, N ik o la Potkonjak: M e t o d o l o g i ja p e d a g o g ije . Savez pedago­ ških društva Jugoslavije, Beograd, 1999. M etodologija pedagogije je jedan od četiri uslova da bi pedagogija imala tret­ man celovitog i autonomnog naučnog sistema (predmet nauke, suma znanja i istra­ živačkih rezultata, metodologija naučnog proučavanja i istraživanja i specifična na­ učna terminologija). U p riv o se završava četvrta decenija od kada je dr N ik ola Pot­ konjak, na Grupi za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, započeo preda­ vanja novog studijskog predmeta M e t o d o lo g ija p e d a g o š k ih istra živa n ja . Tih šezde­ set godina 20. veka kod nas je naglo poraslo interesovanje za metodološka pitanja, posebno za empirijska istraživanja. Metodološka problematika tada dobija značajan prostor u udžbenicima pedagogije i odgovarajući programski deo u nastavi pedago­ gije u učiteljskim školama i na nastavničkim fakultetima. Institut za pedagoška is­ traživanja u Beogradu prevodi i objavljuje u šapirografisanoj formi nekoliko stranih priručnika za naučno-istraživački rad u oblasti vaspitanja i obrazovanja. Pedagoški časopisi daju prioritet u objavljivanju radova istraživačkog i empirijskog karaktera, a posebno onima koji imaju prateću statističku aparaturu. Kraj te decenije, koja se može smatrati veoma burnom i plodnom za razvoj pedagoške nauke u nas u celini, rezultirao je i obimnim delom dr V ladim ira M u ­ žića, M e t o d o l o g i ja p e d a g o š k ih istra živa n ja , koja će doživeti puno izdanje i koje će najneposrednije učestvovati u obrazovanju brojnih generacija diplomiranih pe­ dagoga i ne samo njih. N ije slučajno i dobra je okolnost što su se dva autora sa bogatim naučnim, nastavničkim i istraživačkim iskustvom prihvatila teškog i odgovornog posla da napisu novi univerzitetski udžbenik M e t o d o l o g i je p e d a g o g ije . D r V eljk o Banđur je nekadašnji nastavnik na Odseku za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Saraje­ vu i sadašnji nastavnik Učiteljskog fakulteta u Beogradu, a dr N ik o la Potkonjak je već pet decenija u raznim ulogam a i uvek aktivan na Grupi za pedagogiju F ilo ­ zofskog fakulteta u Beogradu. M o že se reći da su oni učesnici i svedoci razvoja naše pedagoške metodologije u prethodnim decenij ama i da logično sledi njihovo autorsko angažovanje u ovom poslu. Recenzentsku odgovornost za preporuku ovog teksta preuzeli su na sebe, takođe autoriteti u oblasti pedagoške nauke, dr Petar M andić i dr Grozdanka Gojkov, koautor, skoro objavljenog l^eksikona p e d a g o š k e m e t o d o lo g ije (koautori su dr Radenko Krulj i dr M ilenko Kundačina), koji sa no­

" ■ T

288

IVI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

vom M e t o d o l o g i jo m može da čini jednu radnu celinu za studente pedagogije i sve one koji žele da usavršavaju i osposobljavaju u ovoj naučnoj disciplini. N a blizu pet stotina strana i najednom mestu imamo izloženu celovitu meto­ dološku problematika, sa optimalno odmerenom količinom program a statistike (70 strana), pratećim softverskim statističkim paketom, sistematičnim pregledom statističkih form ula i brojnim tabelama, slikama i praktičnim primerima (40 slika, 30 tabela, 30 primera). T o je jedna očišćena i jasna teorija, sa relativno lako upo­ trebljivim praktičnim primerima i realizacije. Autori su na početku svoga rada postavili sebi cilj da napisu celovitu meto­ dologiju pedagogije. Naim e, postojeće metodologije u ovoj oblasti su, m anje-više, usredsređene na empirijska pedagoška istraživanja koja su šezdesetih godina bila ,,u m odi“ , što je kasnije izazvalo čitavu polemiku o odnosu prema ,Jedno­ stranostima pozitivističkog pristupa“ u našim istraživanjima i našoj pedagoškoj metodologiju. U strukturnom pogledu ova knjiga je konstruisana zaista celovito i stabilno. U njoj su obuhvaćena kako osnovna teorijska (logičko-gnoseološko-epistem ološko-m etodološka), tako i delatna (praktična) metodološka pitanja prouča­ vanja i istraživanja. D r N ik o la Potkonjak je jedan od retkih koji se prethodnih de­ cenija polemički zalagao za reafirmaciju teorijskih istraživanja, posebno u knji­ gama T e o r ijs k o — m e to d o lo š k i p r o b l e m i p e d a g o g ije — e p is t e m o lo g ija p e d a g o g ije (1 9 7 7 ) i M e t o d o lo š k i p r o b l e m i sistem n ih istra živa n ja u p e d a g o g i ji (1 9 8 2 ).

U pogledu načina obrade pojedinih pitanja, knjiga ima karakter udžbenika, je r će se, verovatno, tako najviše i koristiti. Autori su pristupali raspravi, kritičkoj analizi i polem ici samo u onim slučajevima kada o nekom pitanju do sada nisu do kraja raščišćene dileme. Naravno, to je sada već m oguće, je r se o većini nekada spornih pitanja već dovoljno raspravljalo u drugim knjigam a i na stranicama pe­ dagoške periodike, na što ukazuje spisak odabrane literature na kraju teksta. T i­ me čitalac, bez m nogo čitanja, može da dobije dosta direktnih i kratko rečenih in­ form acija, objašnjenja i uputstava. N o v in a u strukturiranju sadržaja knjige jeste i p o g la v lje R a z v o j m e t o d o l o ­ g i je p e d a g o g i j e , koje je originalno i u pristupu i u argum entaciji, je r veom a pregledno i jasn o razvejava stare dilem e o samostalnosti p ed ago gije kao nauke, njenoj teorijskoj furdiranosti i osposobljenosti za uspostavljanje interdiscipli­ narnih i transdisciplinarnih povezivanja kada se istražuju vaspitanja i ukupni razvoj ličnosti čoveka. D va osnovna teorijsko-koncepcijska poglavlja O d r e đ iv a n je m e t o d o lo g ije p e ­ d a g o g ije i E p is te m o lo š k o -m e to d o lo š k e o s o b e n o s ti sa z n a va n ja u va sp ita n ju sa sa­ svim realnih osnova objašnjavaju svu dijalektičnost prirode vaspitanja, protivrečnosti razvoja pedagoške nauke, pa i objektivne ograničenosti proučavanja i istraživa­ nja nekih vaspitnih pojava. B ez patetike i predrasuda, racionalno i optimistički, ras­ pravlja se o mogućnostima istraživanja vaspitnih pojava, tretiranja naučnih činjeni­ ca, shvatanja zakona i zakonitosti u pedagogiji, pluralizmu istraživačkih paradigmi i specifičnostima naučnog otkrića, razumevanja, objašnjavanja i predviđanja u pe­ dagogiji i vaspitanju. Iz ovako sistematične i svestrano utemeljene analize logično sledi četvrto poglavlje o C ilje v im a , za d a cim a i karakteristikam a n a u č n o g p e d a g o ­ šk o g sa zn a va n ja . Peto poglavlje o V rsta m a p e d a g o š k ih p r o u č a v a n ja i istra živa n ja na udžbenički pregledan i postupan način upoznaje čitaoca i potencijalnog istraži­ vača sa veoma širokim prostorima, varijantama i modelima istraživačkog pristupa.

A h a d e m s k o p is a n je

289

Sledećih šest poglavlja su već klasična problematika i drugih udžbenika m e­ todologije u društvenim naukama, ili u ranije objavljenim priručnicima metodo­ logije pedagoških istraživanja. U M e t o d a m a p e d a g o š k ih p r o u č a v a n ja i istra ž ivQ n ja m ožem o reći d a j e novina nešto detaljnija obrada ,,metode teorijske analize“ , što je neophodno posle nekoliko decenija zanemarivanja tzv. sintetičkih naučnih radova i oslanjanja na sužene kvantitativne obrade parcijalnih vaspitnih problem a ili pedagoških tema. U O r g a n iz a c iji u toku p e d a g o š k ih p r o u č a v a n ja i istra ž iva n ja više nego do sada su predstavljena ,,sistemno-strukturalno-funkcionalna prouča­ vanja“ , zatim primenjena (operativna i razvojna istraživanja), kao i ,,mala (m ikro) istraživanja“ , koja su značajna za rad školskih pedagoga i ostalih praktičara. H ip o t e z e , v a r i ja b l e i u z o r c i su objašnjeni na jednostavan i pristupačan način, koji će za analitičko-istraživački rad pridobiti i one koji se do sada za njega nisu posebno osposobljavali i usavršavali. T eh n ik e i in stru m en ti su propraćeni brojnim pregledima, slikama, tabelama i praktičnim primerima, koji privlače pažnju i b u ­ de intelektualnu radoznalost za nova i slična istraživanja. N o v in a postoji i u ovom poglavlju. T o je napor autora da za primere navedu izvore iz istraživačkih radova, koji su objavljeni u našoj sredini, čime se posredno afirmiše i ono što je do sada kod nas učinjeno na razvoju ove naučne discipline, a posebno na izradi instrumentacija za rad u konkretnim uslovima, kakvi su u našim školama. Poglavlje E ta p e i tok istra živa n ja je dato veom a instruktivno i uputno, ne na­ vodeći budućeg istraživača u šablone i unificirane istraživačke šeme, već ga podstičući na kreativnost i kritički preispitivanje svega što se dešava tokom jednog istra­ živanja. O O d lik a m a istra živa ča u p e d a g o g iji rečeno je samo ono što je osnovno, dakle, ono što nas podseća na naučne, etičke i proceduralne obaveze tokom kontak­ ta sa ispitanicima i prilikom obrade i interpretiranja prikupljenih činjenica. Statistička p r o b le m a tik a je, takođe, prvi put kod nas data u kompletu sa soft­ verskom podrškom za kompjutersku obradu, što pedagogiji obezbeđuje naučni prestiž i viši rejting u odnosu na srodne nauke kod nas. Uostalom , dovoljno je i obezbediti da pedagogija ne zaostaje u tom pogledu za ostalim naukama. Stvarna korist od ovoga zavisi sada više od onih koji organizuju nastavu m etodologije i statistike u toku studija pedagogije, na učiteljskim i drugim nastavničkim fakulte­ tima i višim vaspitačkim školama. U tehničkom pogledu, knjiga je korektno urađena i pripremljena, ali s o b zi­ rom na obim knjige od skoro 500 strana i na činjenicu da će ,,prolaziti kroz mno­ go ruku“ u jedn om dužem periodu, a na osnovu autorskog truda da obezbede za­ vidan kvalitet teksta, m ogla je biti opremljena i u tvrdom povezu i štampana na kvalitetnijoj hartiji. B e z obzira na to, izdavač i urednik (dr B oško V lah o v ić) za­ služuju takođe punu pohvalu za inicijativu i podršku objavljivanju o v o g značaj­ nog naučnog dela, koje će direktno doprineti pojavi i kvalitetu jo š mnogih drugih, zasnovanih na savremenoj pedagoškoj m etodologiji. 7.3.3. Naučna kritika

O b ja v lje n i radovi pružaju m ogućnost e v a lu a c ije o d strane čitalaca, tj. pisanje k ri­ tičkog osvrta od strane eksperata. K ritika je oblik e v a lu a c ije naučne pu blik acije i in fo r­ m isanja naučne i stručne javn osti o njenoj vrednosti i reakciji na nju. T o je vrsta rada u k ojem se objektivno, argum entovano i nepristrasno, na osnovu p rocen jivan ja vrednosti

290

M . K u n d a č ili — V . B anđur

naučne p u blik acije iznose m išljenja, ocenjuju pozitivne i negativne strane uz iznošenje dokaza. K ritika m ože, ali ne m ora biti naučni rad. Pišu je dobri pozn avaoci naučne o b la ­ sti k ojoj p u b lik a c ija pripada, visokih etičkih kvaliteta, pri čem u se p ro b le m publikacije sagled av a kom pleksn o. Prem a stepenu objektivnosti, kritika m ože biti više objektivna ili više subjektivna. O b ja v lju je se u vidu p rilo ga u periodičn im publikacijam a. N lile Ilić (2 0 0 1 ) ukazuje na posledice nerazvijenosti naučne kritike u društvenim naukam a, k o je se isp o ljav aju u: sm anjivanju bro ja naučnih dela trajnije vrednosti, sniža­ vanju kvaliteta naučnih skupova i časopisa, sm anjivanju interesovanja predisponiranih m ladih k ad ro va za naučno-istraživački rad, nedovoljnoj prim eni nauke u m odernizaciji proizvodn ih , uslužnih i društvenih delatnosti, pa i u porastu proizvoljn osti, diletantizma, površnosti, fo rm alizm a i ostalih slabosti. N a u č n a kritika se m ože porediti s recenzijom , ali ne i poistovetiti. M eđutim , sva­ ka kritika nije recenzija, dok je svaka recenzija ujedno i kritika. U praksi je prisutna p o ­ ja v a pisanja kritike iz negativnih pobuda, radi negiranja autora i n je g o v o g dela. S vak a kritika n au čn og dela koja u sebi sadrži neiskrenost, licem em ost, nedoslednost i destruk­ tivnost, prelazi u kritizerstvo. N Iora se imati u vid u da e k s p e r ts k i e v a l u a c i o n i p o s t u p a k pisanja recenzije, prika­ za i kritike im a i svo je nedostatke: u oceni radova do izražaja dolazi subjektivnost ev a ­ luatora; zasn iva se na slobodn oj evaluaciji i vrednosnim su dovim a evaluatora, form ira­ nim u procesu vlastitog iskustva; nesistematičan je , a time i m anje kvalitetan; nedostaju m u standardizovani kriterijum i; u određenim slučajevim a ne poštuje se anonim nost autora rad o va k o ji se recenziraju, niti anonim nost recenzija. N e k i naučni radovi se m o­ gu vrednovati tek nakon određen og vrem ena. S v e n aved en o ukazuje da se evaluacija nau čn og stvaralaštva, i pored prednosti koje im a kvalitativni evaluacioni postupak, m ora proširiti i oslanjati na o b eležja koja se m o g u kvantitativno iz;raziti.

7.4. EVALUACIJA NAUČNIH RADOVA 7.4.1. Evaluacija projekta istraživanja

B u d u ć i da je za svak o naučno istraživanje potrebno izraditi projekat, to je n eop­ hodno sagledati m ogućnosti n jego ve evaluacije. U evaluaciji projekata sagled ava se na­ učni sadržaj projekta, da li projektovano istraživanje zavređuje naučnu i finansijsku p o ­ dršku. O b lik , dužina i sadržaj istraživačkog projekta zavisi o d ustanove k oja finansijski p o d ržava projekat. Z a predm et analize p osebn o su značajni: teorijsko utem eljenje p ro ­ blem a istraživanja, obrazloženost cilja i svrhe projekta, pon uđen a m etodologija, k om pe­ tentnost istraživačk og tima, očekivane posledice i praktična korist od realizacije p rojek ­ ta. O c e n ju je se ja sn o ć a i način izlaganja. U okviru kom petencije istraživačkog tima, ocena se proširuje na bibliom etrijske podatke (citiranost u d ru gim rad ovim a). O d onih institucija k o je form iraju ekspertske kom isije za ocenu naučnih projekata zahteva se da bu d u p ro fesio n aln o raznovrsne, ali s usklađenim p rofesion aln im iskustvim a i m erilim a. N a ru č io c i projekata najviše su i zainteresovani za kvalitet i valjanost procesa istraživa­

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 291

nja i rezultate istraživanja. Z a nacionalne projekte u lo g u o cen jivača im aju recenzentske kom isije sastavljene o d dom aćih i istraživača iz drugih zem alja. Sm atra se da je za izra­ du istraživačkog projekta neophodno vrem e najm anje od d va m eseca, a za n jego vu adm inistrativnu obrad u i evaluaciju najm anje šest m eseci. 7.4.2. Evaluacija izveštaja istraživanja

O b im i sadržaj izveštaja istraživanja zavisi od vrste p u blik acije za koju se piše i vrste o d ab ran o g izveštaja k o jim se žele publikovati istraživački rezultati. Izvještaji se m o g u štampati u vidu p o s e b n o g izdanja (k n jiga, studija, m o n o g ra fi­ ja ), u vidu m anje studije (u periodičnim publikacijam a, red ovn im i tem atskim zbo rn ici­ ma rad ova sa naučnih sk u pova i si.), kao p o s e b a n o tis a k (separat, iz veće studije) i kao č la n a k (sažeti prikaz rezultata proučavanja i istraživanja, b ilo u celini, b ilo sam o n ekog dela> u p ed ago šk im (n au čn im i stručnim ) časopisim a. K a k o se istraživanja izv o d e prem a unapred utvrđenim projektim a, to se i ocene koje daju recenzenti izveštaja donose na osnovu nivoa ostvarenosti istraživačkog p roje­ kta. T o su pre svega: ispunjenost u slova u kojim a je izveden o istraživanje, adekvatnost sredstava za p rikupljan je pcdataka, prim ena p ro b n o g istraživanja za proveru m em ih in­ strumenata, doslednost u realizaciji projekta u svim fazam a istraživanja, optim alnost korišćenja vrem ena u istraživanju i si. Prem a Ž iv a n u Ristiću (1 9 9 5 ), kriterijumi za evalu aciju naučnih istraživanja m o ­ gu se svrstati u dve grupe: prethodne i naknadne. U p r e t h o d n e k r i t e r iju m e ubraja: (1 ) adekvatnost izvršene obrade i analize podataka dobij enih istraživanjem ; (2 ) adekvatnost tum ačenja rezultata dobijen ih istraživanjem ; (3 ) valjanost n alaza istraživanja; (4 ) is­ pravnost izvo đ en ja zaključaka; (5 ) novine sadržane u rezultatim a istraživanja; (6 ) in form acionu vrednost n alaza istraživanja; (7 ) vrednost p ro blem a istraživanja i m era u kojoj je postavljeni p ro b le m rešen; (8 ) u lo g u nalaza istraživanja u p ostavljan ju n o v o g nauč­ n o g problem a; (9 ) dubin u pronicanja u suštinu predm eta istraživanja; (I O ) hum ani, soci­ jaln i i etički značaj rezultata istraživanja; (1 1 ) ekonom ski značaj in form acija sadržanih u nalazu istraživanja i (1 2 ) praktičnu prim enljivost rezultata istraživanja. I_J n a k n a d n e k r i t e r iju m e evalu acije istraživanja svrstava: (1 ) pouzdanost rezultata istraživana; (2 ) p o držanost rezultata d obijen ih istraživanjem ; (3 ) veličinu ostvarenog uticaja na razvoj na­ učnog znanja; (4 ) efektivnost rezultata istraživanja u praktičnoj prim eni; (5 ) ekonom sku efikasnost praktične prim ene rezultata istraživanja i (6 ) hum anu i etičku vrednost ispoIjenih posledica prim ene rezultata istraživanja. D r a g o B ra n k o v ić (2 0 0 1 ) se zalaže za izgrađivan je p osebn e m eto d o lo gije kritič­ k o g vredn ovan ja naučnih istraživanja i precizira sedam osnovnih kriterijum a sa 40 potkriterijum a evaluacije. Z a osnovne kriterijum e evalu acije uzim a: (1 ) procenjivanje adekvatnosti p ro blem a i predm eta istraživanja; (2 ) adekvatnost literature; (3 ) odnos pre­ ma ranijim istraživanjim a; (4 ) izb o r i prim enu istraživačkih m etoda; (5 ) adekvatnost definisane popu lacije i izabran o g uzorka; (6 ) način prikupljanja istraživačke građe; (7 ) adekvatnost statističke obrade podataka i (8 ) interpretaciju rezultata istraživanja. Prem a m išljenju autora, navedeni kriterijum i evaluacije naučnih istraživanja i njihovih rezulta­ ta m o g u imati status orijentacionih kriterijum a i sasvim praktičnu funkciju u univerzitet­ skoj nastavno-istraživačkoj delatnosti.

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

29 2

Petar IMandić (2 0 0 4 ) na osnovu sv o g d u g o g o d išn je g iskustva izradio je instru­ ment u vidu evalu acion e liste, u kojoj kriterijum i evalu acije naučnih rad ova m o gu imati oiljen tacion u u lo g u i praktičnu funkciju u svakodnevnoj praksi recenziranja. O c e n a izvešta ja o istra živa n ju

(1 ) P r o b l e m istra ž iva n ja 1. D a li je odabrani problem originalan, i da li je dao vredne rezultate? 2. Im aju li dobijeni rezultati teorijski i praktični značaj? 3. D a li su kadi ovi i uslovi omogućili da se istraživanje obavi prema projektu? 4. D a li je naučni i praktični značaj problema precizno iskazan? 5. D a li je sadržaj artikulisan na logičke celine koje je m oguće meriti? Je li merenje uspelo? 6. D a li je proces operacionalizacije postignut, bez gubitka esencije original­ nog koncepta, od koga se u istraživanju pošlo? (2 ) P r e g l e d lite ra tu re 1. D a li odabrana literatura pokriva sve aspekte istraživanja? 2. D a li su primarni i sekundarni izvori istraživanja korišćeni gde god je to bilo moguće? 3. D a li je pregled literature koncizno i pregledno dat? 4. D a li je pristup metodologiji i rezultatima ranijih proučavanja bio kon­ struktivno kritičan? 5. D a li je autor pošao od nekih predubeđenja u izboru literature i drugih iz­ vora? 6. Jesu li rezultati ranijih istraživanja iskorišćavani za izbor problem a i formulisanje hipoteza? 7. D a li su hipoteze formulisane tako da se znalo koje će ce metode, instru­ menti i tehnike koristiti? 8. D a li su korektno date reference na kraju izveštaja? (3 ) M e t o d e istra ž iva n ja 1. D a li su odabrane metode istraživanja bile garancija uspešnosti istraživanja? 2. D a li je bila dobro odabrana glavna i pomoćne metode? 3'’D a li su instrumenti bili valorizovani i standardizovani? 4. D a li su ih istraživači uspješno primenili? 5-, D a li je pouzdanost i validnost, označena u uputstvima, uvažavana za sve testove? 6. D a li je sad^^žaj testa pisan na nivou uzrasta, znanja i sposobnosti ispitani­ ka kojim a je namenjen? 7. D a li je jezik u instrumentima bio potpuno razum ljiv za ispitanike? 8. D a li bi neki ajtemi m ogli biti drugačiji za neku subkulturu (ili zemlju, ako je test strani)? 9. D a li su neka pitanja bila nejasna, uvredljiva, trivijalna ili bespredmetna? 10. D a li je dovoljno pažnje posvećeno tačnom merenju odnosa ključnih vari­ jabli? 11. D a li su stručno primenjeni različiti metodu merenja? 1»

A k a d e m s k o p is a n je

(4 ) B i r a n je u zork a 1. E)a li je populacija iz koje je biran uzorak brižljivo definisana? 2. D a li su metodi uzorkovanja u potpunosti i dosledno primenjeni? 3. D a li je veličina uzorka bila dovoljna za ostvarivanje ciljeva istraživanja? 4. D a l i j e postojala mogućnost pristrasnosti u procesu primene metode uzor­ kovanja? 5. A k o uzorak nije slučajan, da li su prodiskutovane i predviđene m oguće posledice? 6. A k o je uzorak prigodan ili su na njegov izbor uticali neki spoljni faktori, da li su se pojavili problemi i koji? 7. D a li su usklađene karakteristike populacije i uzorka koji je iz nje biran? 8. A k o je korišćen eksperimenat, da li su kontrolna i eksperimentalna grupa stručno prihvatljivo ujednačene? 9. D a li je uzorak bio dovoljne veličine, hom ogen i pouzdan? (5 ) P r ik u p lja n je p o d a ta k a 1. D a li su bili obezbeđeni normalni uslovi za prikupljanje podataka? 2. D a li je korišćeno pilot istraživanje za probu mernih instrumenata? 3. D a li je ispitanicima objašnjen cilj istraživanja? 4. ^ D a li je prikupljanje podataka bilo realno planirano i da li su se planovi dosledno realizovali? - 5. D a li su testiranja izvedena tako da su ih ispitanici prihvatili i dali od sebe što su m ogli? 6. D a li je vreme testiranja bilo odviše dugo? 7. D a li su uslovi za testiranje bili zadovoljavajući? 8. A k o su u uzorku istraživanja deca, da li su sve mere preduzimane da ona sve ajteme razumeju i korektno daju odgovore? 10. D a li su ispitanici imali dovoljno vremena da na svako pitanje odgovore potpuno? 11. D a li je uspostavljena ravnoteža između vremena provedenog na merenju raznih varijabli i njihove važnosti u istraživanju? (6 ) Statistička o b r a d a p o d a ta k a 1. D a li su pravilno izabrani statistički postupci i tehnike? 2. D a li je obrada podataka bila precizna? 3. D a li je statistička analiza pružila mogućnost testiranja postavljenih hipo­ teza? 4. D a li su korišćeni alternativni metodi statističke analize? (7 ) In t e r p r e ta c ija rezu lta ta istra živa n ja 1. D a li su rezultati dobijeni istraživanjem povezani s ranijim rezultatima is­ traživanja? 2. D a li je utemeljena na činjenicama generalizacija na celokupnu populaciju? 3. D a li su zanemarene slabosti mernih instrumenata? 4. Ima li i koliko poznatih grešaka u zaključivanju? 5. D a li su objašnjenja bazirana na rezultatima servej istraživačkog metoda, eh post facto postupka, eksperimenta ili nekog drugog metoda?

293

294

IVI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

D a li je kauzalnost prihvaćena tamo gde je samo otkrivena korelacija? Postoji li dokaz Hawthornovog efekta koji iskrivljuje rezultate? D a li je statistička značajnost pomešana sa pedagoškom značajnošću? D a li je granica između dokaza i spekulacije jasna? D a li je dokumentovano pokazano prihvatanje ili odbacivanje hipoteze? D a li se vidi naučna i praktična vrednost rezultata istraživanja? D a li je istraživač pokazao emotivnu vezanost za ishod istraživanja? Postoje li indikacije d a je istraživač bio pristrastan? D a li su u procesu pisanja izveštaja poštovani principi jezika, logike i po­ sebno principi naučne delatnosti? *Petar M andić (2004): M e t o d o l o g i ja n a u č n o g rada. B anja Luka, Akadem ija nauka i umjetnosti Republike Srpske.

E lem enti evalu acije u evaluacionoj listi izdiferencirani su na b liž e segm ente, na osnovu kojih se izv o d e ocene. N a m e ra je b ila da se evalu acio n o m listom pokriju svi m etodološki segm enti, koji postaju predm et ocene završn o g rada. S o b ziro m na to da su istraživači zainteresovani za elem ente evaluacije i rezultate evaluacije, lista m ože poslu­ žiti recenzentim a kao sredstvo za evaluaciju, a autorim a kao orijentir za sam oevaluaciju . E v a lu a c io n a lista o b ezb eđ u je da ciljevi evaluacije naučnih rad o va postanu razu m lji­ viji, jasn iji, m erljiviji, specifičniji i si. K riterijum i i pokazatelji evalu acije naučnih rado­ va, navedeni u evalu acion oj listi m o gu biti jedinstveni za sve em pirijske naučne radove, a neki o d njih se m o g u prim eniti i na teorijske radove. T im e se o b e zb e đ u je standardiza­ cija zahteva evalu acije za sve radove i sve autore. »

7.4.3. Evaluacija m onografije

D a b i neko d elo b ilo im en ovan o m on ografijom , potrebno je da im a: adekvatnu recenziju renom irane naučne ustanove k o ja pripada o d go va raju ćo j nauci; određen broj autocitata k o jim a se potvrđuje kompetentnost autora za dotičnu naučnu oblast; ispunje­ nost b ib lio g ra fsk ih u slova ( I S B N i U D K b ro j); u im presum u naveden u odluku nadle­ žn o g organ a naučne ili nastavno-naučne ustanove (instituta, fakulteta), k o jim se dotično naučno d elo im enuje k ao m o n o grafija i o b im preko 50 stranica teksta. E v a lu a c ija m on ografsk ih pu blik acija sprovodi se pre sv e g a radi procene vredno­ sti sa p re d lo g o m za o b ja v ljiv a n je i razvrstavanje u određenu kategoriju. U tom pogledu, m o n o g ra fija m ora da za d o v o lja v a određene kriterijume. Prem a kriterijum im a M in istar­ stva za nauku R e p u b lik e S rbije (2 0 0 5 ), kategorije u k oje se m ože svrstati m on ografska p u b lik acija su: istaknuta m o n o grafija m eđunarodnog značaja, m o n o g ra fija m eđunarod­ n o g značaja, istaknuta m o n o grafija nacion aln og značaja, m o n o g ra fija n acion aln og zna­ čaja, p o g la v lje u m o n o grafiji ili tem atskim zborn icim a i m o n o grafsk a studija. Is ta k n u ta m o n o g r a f i ja m e đ u n a r o d n o g z n a č a ja predstavlja vrhunski dom et u sv o ­

jo j oblasti. T re b a da b u d e napisana od strane afirm isanih naučnih radnika, recenzirana o d strane poznatih inostranih naučnika, objavljena od strane izdavača m eđunarodnog re­ nom ea, s d u g o m tradicijom u izdavanju naučne literature, štampana na je d n o m od svet-

A k a d e m s k o p is a n je

2.95

skih jezik a i da im a najm anje deset autocitata određene kategorije i prikazana kritičkim prikazom u nekom od časopisa m eđunarodnog značaja. N a u č n a m o n o g r a f i ja m e đ u n a r o d n o g z n a č a ja o b r a đ u je predm et proučavanja vezan za određenu nauku, im a recenziju urađenu po postupku izbora m eđunarodnih recenzenata, štampana je na je d n o m od svetskih jezika, izdata od strane renom iranog izdavača i ima najm anje sedam autocitata određene kategorije. Is ta k n u ta m o n o g r a f i ja n a c i o n a l n o g z n a č a ja treba da o bezbed i značajan naučni

doprinos, d a j e napisana pristupačno, n a je d n o m od svetskih je zik a , da se sa n jom m ože upoznati i naučna jav n o st izvan zem lje, da im a sedam autocitata određene kategorije. P o d m o n o g r a f i jo m n a c i o n a l n o g z n a č a ja podrazum eva se naučno d elo koje je na osn ovu doprin osa nauci ja v n o pozitivno ocenjeno od strane priznatih naučnih radnika je d n e zem lje i im a n ajm anje pet autocitata određene kategorije. S a m o s t a l n o n a u č n o p o g l a v l j e u m o n o g r a f i ji pod razu m eva posebn u b ib lio g ra fsk u jed in icu u uredničkoj publikaciji (m o n o grafiji ili tem atskom zbo rn ik u ) u vidu sam ostal­ n og p rilo ga autora, a ne u vidu integralnog teksta više autora, navedenih na naslovnoj strani m o n ografije. P o g la v lje u naučnoj m on ografiji razrađuje se na najm anje je d n o m autorskom tabaku. A k o je u pitanju p ublikacija renom iranog izdavača, toj kategoriji pri­ pada i tekst m an jeg obim a, ali ne kraći od p ola tabaka (o sa m stranica). T iđ o n o g ra fsk a s tu d ija , prem a Pravilniku o postupku i načinu vred n ovan ja i kvanti­ tativnog iskazivan ja naučnoistraživačkih rezultata istraživanja IVIinistarstva za nauku R ep u b lik e S rbije (2 0 0 7 ), je takva naučna publikacija, o b ja v lje n a sam ostalno ili u sklopu druge naučne publikacije, koja p o obim u ne ispunjava b ib lio g ra fsk e usiove za m o n o gra­ fiju, a sadrži najm anje d va štam parska tabaka autorskog teksta i im a pozitivnu recenzi­ ju . V re d n u je se na osn ovu svojih kvaliteta, a ne na osnovu p u blik acije u čijem sastavu je o bjavljen a.

R ecenzentsku kom isiju za evaluaciju m o n o grafije čine tri člana iz naučne oblasti kojoj m o n o grafija pripada, od kojih d voje m oraju biti izvan nastave k o ja im enuje kom isiju. 7.4.4. Evaluacija časopisa

N a u č n i časopisi su serijske publikacije, posvećen e naučnoistraživačkoj p ro b le ­ matici, koje im aju svo ju ustaljenu koncepciju i izlaze kontinuirano u štam panom ili di­ gitaln om obliku, u određenim vrem enskim intervalim a (m esečn o, d vom esečn o, trom esečno, p o lu go d išn je ili g o d išn je ), od strane renom iranog izd avača (n a u č n o g društva, na­ učne ustanove). U njim a se o b ja v lju ju naučni i stručni radovi različitog oblika, pre sve­ ga recenzirani članci, koji su snabdeveni naučnom aparaturom . O m o g u ć u ju najefikasniji proces razm ene inform acija. Č lan ci koji se o b ja v lju ju u časopisim a po sadržaju su aktuelniji u odnosu na m o ­ nografsk e pu blik acije i predstavljaju glavn i izvor naučnih in form acija u akadem skoj za­ jedn ici. Č lan ci koji se kategorišu kao naučni i stručni m oraju imati d ve pozitivne recen­ zije od naučnika iz oblasti kojoj pripadaju. P o svojoj vrednosti se kategorišu, pri čemu se uz n aslove članaka u sadržaju sveske navode i kategorije k ojim a pripadaju. Z a o b ja ­ vljivan je u časopisim a prihvataju se isključivo originalni radovi koji nisu prethodno

29 6

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

o b ja v ljiv a n i i nisu istovrem eno podneti za o b ja v ljiv a n je u neki dru gi časopis, što autor garantuje slan jem rada. Jednom prihvaćen članak o b av ezu je autora da g a ne m ože o b ja ­ viti na d ru g o m m estu b e z d o z v o le uredništva časopisa k oje g a je prihvatilo, a i tada sa­ m o uz podatak o tom e g d e je članak objavljen prvi put. Č a so p isi se razvrstavaju u kategorije prem a kvalitetu. O pšti evalu acion i kriteriju­ mi za izd avan je i uređivanje časopisa su: redovnost izlaženja, evidentiranost na spisko­ vim a i u elektronskim bazam a, poseban iz b o r recenzenata i ustaljen sistem recenziranja, ustaljen form at i grafičk a oprem a naslovne stranice, potpunost oprem e radova, pisanje referentskih je d in ic a u p op isu literature p o jed n o j o d konvencija, sažetak na je d n o m od svetskih je z ik a , ključn e reči, kom pletna referenca o radu u futeru stranica publikacije, n um erička k lasifik acija pu blik acije ( U D K ) navedena na koricam a, na naslovn oj stranici i uz svaki članak. U re d n ic i i redakcije časopisa, sam ostalno ili p o grupam a, p ropisu ju zahteve u p o ­ g le d u sm em ica i form i k oje treba da ispunjavaju rukopisi koji se d ostavljaju za o b ja v lji­ vanje. T i zahtevi su: identifikacioni elem enti autora (zan im an je, naučno zvanje, titula, organ izacija u k ojoj je autor zaposlen i m esto u kojoj se ta organ izacija n alazi); je z ic i na k ojim a se m o g u pisati rad o vi; o b im i struktura sažetka izraženi u red o v im a (pet d o d e ­ set) ili p asu sim a (je d a n do d v a ), broj ključnih reči na je z ik u na k om e je napisan osnovni tekst; je z ik na k om e se piše sažetak (en gleski, ruski, nem ački, fran cu sk i); nam ena uvoda i sadržaj rada; zahtevi za p ro sto m o -grafičk o uređenje tabela i grafik on a; zahtevi za izra­ du spiska literature (potpunost b iblio grafsk ih referenci), red osled i fo rm a n avođen ja b i­ b lio g ra fsk ih podataka, način citiranja; zahtevi za o b im rezim ea (d o je d n e stranice), je z ik rezim ea (en glesk i, francuski ili nem ački, za članke napisane na sloven sk im jezicim a, ili na ru sk om je z ik u , za članke napisane na n ekom od zapadn oevropsk ih je z ik a ); o bim članka izražen u slo v n im znakovim a, autorskim stranicam a ili autorskim tabacim a; p o ­ treban broj prim eraka rada; d o zvo ljen e skraćenice. Ispunjenost navedenih kriterijum a m o že biti p o la z n a osn ova za evaluaciju. U p u tstv o za autore sadrži i form u u kojoj se radovi d ostavljaju redakciji (n a p ap i­ ru i elektronski priređeni, o bičn o b ilo k o ja verzija program a M s W o r d fo r W in d o w s , o d ­ n osno u form atu D O C (W o r d D o cu m en t) i R T F (R ic h T e x t F orm at) ili u b ilo k o m tekst editoru uz o d vojen ost pasusa prazn om lin ijom ), način lokacije fusnota (o b ič n o odvojen e u zaseban d eo teksta), način dostavljanja elektronski priprem ljenih rad o va (n a disketi u d ve datoteke, osn ovn oj i rezervnoj, ili elektronskom poštom , na p apiru u d va prim erka). U re d n ic i časopisa propisuju: slovni font (n ajčešće se koristi T im es N e w R o m an ), visinu slo va izraženu u d v e grad acije (u g la v n o m standardnu za tekst I I ili 12 tačaka) i nižu za fusnote, spisak literature, sažetak i rezim e (9 ili IO tačaka), način slagan ja teksta (u g la v ­ n o m b e z p ro red a), način isticanja teksta (u g la v n o m k u rziv o m ), rastojanje n aslova od prethodnog pasusa (u g la v n o m d v a prazna red a) i o d n ared n o g pasusa (jedan prazan red ), korišćenje n avod n ik a prem a tipografskoj norm i je z ik a na kom e se rad piše, način priprem ljenosti grafičk ih sadržaja (dijagram a, šem a, slika, crteža, fo to g ra fija ) i o b lik i način n jih o v o g dostavljanja, sadržaj kratke b io g ra fije (k o ja predstavlja d eo časopisa B e le š k e o a u t o r i m a ). U p u tstva tretiraju proširene i o b n o v lje n e radove, m ogućnosti o b ja ­ v ljiv a n ja rada p o dru gi put. P rim ećuje se da zajedničkih d o g o v o ra redakcija časopisa u naukam a o o b ra zo v a n ju skoro i da nem a, pa se u uređivanju časopisa pristupa sa odre­ đen im različitostim a.

297

AkcLdemslco p is a n je

P ojed in i b ro je v i časopisa m o g u biti tematski uređeni. Č a so p isi se dostavljaju pretplatnicim a (p o je d in c im a i institucijam a), najm anje u n ek olik o država. R etko se m o ­ gu naći u prodaji, u knjižarskoj m reži. Uticajnost časopisa se procenjuje na osnovu: autora iz drugih zem alja, citiranosti autora iz drugih zem alja, broja članaka na stranim jezicim a, dužine izlaženja časopisa, na­ učnog renom ea g la v n o g urednika i ostalih članova redakcije, renom ea izdavača, dok se vrednost naučnog rada određuje na osnovu kategorije časopisa u k ojem se rad objavljuje. U ticajn ost dom aćih časopisa procenjuje se po kriterijum im a M inistarstva za nau­ ku R e p u b lik e S rbije, na osnovu bibliom etrijske analize i prelim inarne kategorizacije na osnovu rezultata ostvarenih u m eđunarodnim citatnim indeksim a i n acion aln im citatnim indeksim a. M e r ilo vrednosti naučn og časopisa je f a k t o r o d je k a . N jim e se izražava citi­ ranost časopisa. P o k a zu je k o lik o je puta koji časopis citiran. Im pact faktor (fak to r uticaja) je m era učestalosti koja p ok azu je k o lik o je jed an prosečan članak u časopisu citiran, k olik o je puta koji časopis citiran u određen om vre­ m en skom periodu, o bičn o za dve godine. Faktori uticaja se izračunavaju svake godin e za sve časopise koji se referišu u citatnim IS I bazam a (S C I, S S C I i A H C I ) i za sve časo­ pise koji su bili citirani u njima. B ro jn a vrednost faktora uticaja za tekuću god in u d obija se tako što se broj citata za dve posledn je prethodne godin e podeli b ro je m »b ja v lje n ih radova u te d v e god in e. N a osnoyu dobijenih rezultata za potrebe baze b iraju se novi ča­ sopisi ili isključuju neki već postojeći, vrši iz b o r časopisa za biblioteke, autori donose odluke o izbo ru časopisa za o b ja v ljiv a n je članaka. S vi časopisi su podcijen i p o naučnim oblastim a u d ve stotine kategorija, pri čem u su neki svrstani u više njih. Z a svaku o d ka­ tegorija m ože se izraditi rang lista časopisa p o faktoru uticaja preko K o B S O N sajta. D a bi bili referisani, časopisi konkurišu u nekom od citatnih indeksa. N a k o n dve god in e referisanja d o b ija ju svoj im pakt faktor. Iz ra č u n a -v a n je Im p a k t fa k to r a

jp

_ 2006—

(broi citata iz 2005 i 2004. u radovima 2006.) (broj radova, objavljenih u 2005 i 2004. godini)

Prem a kriterijum im a iz P r e d l o g a p r a v il n i k a o p o stu p k u , i n a č in u v r e d n o v a n j a i k v a n t it a t iv n o m is k a z iv a n ju n a u č n o is t r a ž iv a č k ih r e z u lta ta is t r a ž iv a č a M^inistarstva za na­ uku R e p u b lik e S rb ije (2 0 0 7 ), časopisi se svrstavaju u sledeće kategorije: (1 ) vrhunski m eđunarodni časopis, (2 ) istaknuti m eđunarodni časopis, (3 ) m eđunarodni časopis (4 ) časopis m eđ u n aro d n o g značaja verifikovan p o sebn o m odlukom , (5 ) vodeći časopis na­ cio n aln o g značaja, (6 ) časopis n acion aln og značaja i (7 ) naučni časopis. V r h u n s k i m e đ u n a r o d n i č a s o p i s jeste naučni časopis koji j e u svo jo j disciplini

svrstan m eđu prvih 3 0 % časopisa u p u blikacijam a IS I lista. P otrebn o je za za d o v o lji sve kriterijum e koji važe za m eđunarodne časopise. Is ta k n u ti m e đ u n a r o d n i č a s o p i s jeste naučni časopis koji je u svojoj disciplini oblasti svrstan izm eđu prvih 3 0 % i 5 0 % časopisa u p u blikacijam a IS I lista. P o red opštih kriterijum a za valorizaciju, treba da zad o vo lji i sledeće kriterijum e: da im a m eđun arod­

298_______________________________________________________________________ 1V[. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

nu redakciju sastavljenu o d naučnika iz najm anje pet zem alja, da im a m eđunarodnu re­ cenziju i da g a izdaje m eđunarodna naučna institucija. M e đ u n a r o d n i č a s o p is , pored opštih kriterijum a za uređivanje naučnih časopisa

m ora da z a d o v o lji sledeće kriterijume: da se nalazi na IS I listama, ali u njim a nije svrstan m eđu prvih 509Tt časopisa, da se izdaje u zem lji i im a m eđunarodnu redakciju sastavljenu o d naučnika iz najm anje pet zem alja, da im a m eđunarodnu recenziju, da ga izdaje v o d e ć a nacionalna naučna institucija, d a j e registrovan i da se referiše u relevant­ nim sekundarnim izvorim a (o d g o v a ra ju ć e m eđunarodne in form acion e b a z e ), da im a re­ d o v n o referisanje u relevantnim pu blik acijam a k oje izdaje Institute fo r Scientific In fo r­ mation (S c ie n c e Citation Index, Current Contents), da im a uspostavljenu m eđunarodnu saradnju k oja se procenjuje na osnovu sastava autora, p opisa recenzenata, obim a razm e­ ne u m eđunarodnim ok virim a (časopis se razm enjuje sa najm anje deset zem alja u svetu) i sastava uredništva, da se štampa na en glesk om ili n ek om d ru g o m svetskom jeziku. N a jv iš e se cene časopisi s m eđunarodnom recenzijom u k ojim a recenzije prispelih ruko­ pisa o b a v lja ju m eđun arodn o priznati naučnici iz različitih zem alja i u k ojim a je uredni­ štvo sastavljeno takođe o d renom iranih naučnika iz različitih zem alja. Č aso p isi sa m e­ đu n arodn om recen zijo m izdaju se, p o pravilu, na en glesk o m jezik u . D a b i neki časopis b io uvršten u baze podataka Instituta za naučne inform acije m ora da ispunjava stroge kriterijum e: kvalitet sadržaja, redovnost izlaženja, pridržavan je m eđunarodnih standarda o b lik o v a n ja časopisa, inform ativnost naslova, precizne n aslove p rilo g a i apstrakata, kom pletne b ib lio g ra fsk e reference, puna adresa autora, n aslove članaka, apstrakte i ključne reči na e n glesk o m jezik u . T ri poslednja b ro ja časopisa, radi evaluacije, dosta­ vljaju se na adresu: Publication Processin g Departm ent, IS I, 3501 Ivlarket Street P h ila­ delphia, P A 19104, U S A . P ro vera da li je neki časopis obuh vaćen IS I-je v im bazam a p o ­ dataka ostvaruje se na w e b adresi: (com/isi/joumals/). Č a s o p i s m e đ u n a r o d n o g z n a č a ja \>erijik ovan p o s e b n i m o d lu k a m a . U

ovu katego­ riju se svrstavaju naučni časopisi p o sledećim osnovam a: (1 ) inostrani časopis koji je prisutan na nekoj indeksnoj listi s popisa M inistarstva nauke; (2 ) novopokrenuti časopis ren om iran og izd avača (d o pet godin a izlažen ja) za koji se proceni da je m eđunarodne vrednosti i o d p o se b n o g značaja za razvoj dom aće nauke i (3 ) istaknuti naučni časopisi pojedinih disciplina, prem a proceni naučnog odbora. d o m aćeg izdavača, k o g a izdaje vod eće nacionalno udruženje ili naučna univerzitetska institucija, a koji je najuticajniji u svojoj naučnoj disciplini i koji je na osn ovu zbira citata u IS I citatnim indeksim a i nacion aln im citatnim indeksim a ostvario n ajveći im pakt faktor, izračunat za period od pet godina. U o vu kategoriju se m ože uvrstiti i časopis inostranog izdavača (u k o lik o ovaj nije već prisutan na IS I listam a), uzevši u o b z ir status koji taj časopis ima u zem lji g d e se izdaje. P o red opštih, m ora da zad o vo lji i sledeće kriterijum e: da je re­ dakcija časopisa sastavljena od eminentnih naučnika, da časopis red o vn o izlazi, da se razm enjuje sa najm anje 10 zem alja u svetu, da im a red o vn o referisanje u relevantnim sekundarnim pu blik acijam a (m eđunarodne ili nacionalne b a ze podataka), da rukopisi za štam pu im aju recenziju najm anje dva em inentna recenzenta, pri čem u krug recenzenata m ora biti širi o d kruga autora i članova uredništva, da ispun java standarde propisane u slovim a N a ro d n e bibliotek e S rbije (iz v o d i ključne reči na je d n o m od svetskih jezik a, rezim e na je d n o m od svetskih jezik a, I S S N i U D K broj i kategoriju rada), da je vodeći nacionalni časopis za jed n u od odgovarajućih oblasti nauke. Vodeći

č a s o p is

n a c io n a ln o g

z n a č a ja jeste naučni časopis

299

A k a d e m s k o p is a n je

Č aso p is n acion aln og značaja jeste naučni časopis d o m aćeg izd avača koji p o uti­ cajnosti u svo jo j disciplini spada m eđu prvih 5 0 % dom aćih časopisa i istovrem eno za­ d o v o lja v a zahteve bibliom etrijsk e analize i prelim inarne kategorizacije. U ovu k atego­ riju se m ože uvrstiti i časopis inostranog izdavača, uzevši u o b z ir status koji taj časopis im a u zem lji gd e se izdaje. O b ič n o m ora da zad o vo lji sledeće kriterijum e: d a j e redakci­ ja časopisa sastavljena od poznatih naučnih radnika, da časopis izlazi redovno, da za svaki o bjav ljen članak postoje najm anje dve anonim ne pozitivne recenzije, da je krug recenzenata širi od k ru ga autora i članova uredništva, da im a p o v o lja n odnos naučnih i stručnih radova, odnos prihvaćenih i odbijenih članaka, da je izdavač naučna institucija ili stručno udruženje. N a u č n i č a s o p i s spada u kategoriju u koju se svrstavaju oni časopisi koji osim opštih pred u slova da se sm atraju naučnim za d o v o lja v a ju bibliom etrijsk e zahteve za in­ deksiranje u n acion aln om citatnom indeksu, a p o uticajnosti u svojoj disciplini ne spa­ daju u m eđunarodne niti u prvih 5 0 % dom aćih časopisa. M in im a la n u slo v koji treba da za d o v o lji jeste redovnost izlaženja.

U oblasti o b ra zo v a n ja i vaspitanja u R ep u blici S rbiji izlaze časopisi koji su pre­ m a K riterijum im a M inistarstva za nauku (2 0 0 5 ) svrstani u kategorije, i to časopisi m e­ đu n arodn og značaja — P s i h o l o g i j a (B e o g ra d ), vodeći časopisi n acion aln og značaja — P e ­ d a g o g i ja (B e o g r a d ), N a s t a v a i v a s p i t a n je ('Beograd^, P s i h o l o š k a is t r a ž iv a n ja ('Beograd^ i A n d r a g o š k e s t u d ije (B eograd^, časopisi nacion aln og značaja — P e d a g o š k a s t v a r n o s t ('N o vi Sad^ i I n o v a c i j e u n a s t a v i ('B eo grad ). V o d e ć i nacionalni časopisi iz područja nau­ ka o o b razo van ju u susednim zem ljam a su: N a p r e d a k (Z a g r e b ), V a s p i t a n je i o b r a z o v a ­ n je (P o d g o ric a ), N a š a š k o la (S a ra je v o ), N a š a š k o la (B a n ja L u k a ), P r o s v e t n o d e l o (S k o p lje ) i S o d o b n a p e d a g o g i k a (L ju b lja n a ). P o red ispunjenosti navedenih zahteva, vrednovanje časopisa m o že da se izvodi i na osn ovu kriterija b ro ja pretplatnika, što je i najpouzdaniji pokazatelj, k ao i na osn ovu anketiranja čitalaca. P ojedin i bro jev i časopisa m o gu se odnositi na je d n u temu koju je od red ilo uredništvo. Č aso p isi se retko m o gu naći u prodaji u knjižarskoj m reži. 7,4.5. Evaluacija naučnih skupova

N au čn i skup je form a okupljanja naučnika, koji u neposrednom kontaktu saopštavaju i diskutuju o najn ovijim rezultatima naučnih istraživanja. O rgan izuju se u form i kon­ ferencija, kolokvijum a, kongresa, sim pozijum a, održavaju se periodično, u prošeku je d ­ nom godišnje ili u dve godine, u ograničenom trajanju (u prošeku dva do tri dana), ili u zavisnosti od potrebe. N a njim a se okupljaju istraživači iz jed n e ili više naučnih oblasti, da bi raspravljali o nekoj temi koju organizatori precizno utvrđuju. Organizatori naučnih skupova su stručna udruženja i naučne institucije (univerziteti, fakulteti i instituti). D a bi se naučni skupovi organ izovali, potrebno je ispuniti određene usiove: da im aju form iran organ izacion i odbor, da su definisani prateći sadržaji: ok ru gli stolovi, sim pozijum i, radionice, kom isije, stručni sastanci, posteri i drugi oblici rada i njihovi rukovodioci/predsedavajući, m oderatori, da je definisan način p rijav ljiv an ja radova, obezbeđ en recenzentski iz b o r radova, objavljen zbornik rezim ea pre početka održavanja skupa, ili planiran zborn ik rad o va nakon održan og skupa, da skup im a svoju prezentaci­ ju na Internetu.

3 0 0 ______________ _________________________________________________

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

O d rž a v a n je naučnih skupova je prilika da se prisutni naučnici upoznaju sa dostig­ nućim a nauke u određenoj oblasti i sa m etodološkim pristupim a istraživanja, kojim a se d o datih saznanja d ošlo, čim e se p o većava kom petencija u o v lad av an ju istim. U ličnim, n efo rm aln im kontaktim a učesnici u toku održavan ja skupova u p ozn aju naučnike iz ra­ znih zem alja sveta, razm enjuju i analiziraju inform acije i iskustva, kritički ih ocenjuju i planiraju d alja istraživanja. T im e se nauka intem acionalizuje i naučnici podstiču na d a­ lja traganja i provere. N a u č n i o d b o r nau čn og skupa odlučuje o prihvatanju radova, im ajući u vidu pri­ rodu skupa i rezultate koji se očekuju. Indikatori naučne vrednosti naučnih skupova m o gu biti: sastav n au čn og odbora, kriterijumi za iz b o r i selekciju ponuđenih radova, prethodne recenzije i osn ovn a nam ena skupa. M e đ u n a r o d n i n a u č n i s k u p pored opštih uslova m ora da ispuni i sledeće, da ga or-

gan izu je m eđunarodni naučni odbor, naučno udruženje ili naučna institucija, da u nauč­ n o m o d b o ru im a član ove iz najm anje pet zem alja i najm anje deset učesnika iz inostranstva sa radovim a, da imć» m eđunarodnu selekciju i recenziju priloženih radova, da se ra­ d ovi sa skupa o b ja v lju ju u publikaciji koja se štam pa n a je d n o m o d svetskih jezik a. O v e kriterijum e treba da ispune kako skupovi u zem lji, tako i skupovi u inostranstvu. P o g re ­ šno se svaki skup u inostranstvu smatra m eđunarodnim . N a c i o n a l n i n a u č n i s k u p organizuje nacionalno udruženje ili naučna institucija

(univerzitet, fakultet, institut). U sastavu o rgan izacio n o g o d b o ra treba da bu du em inenthi stručnjaci iz naučne oblasti kojoj je skup posvećen. B ro j učesnika sa saopštenjim a na skupu treba da b u d e najm anje deset. N aučn a konferencija. — T o je jed an od oblik a nau čn og skupa, na kom e se ras­ p ravlja o n aučn im pitanjim a i problem im a. N a konferenciji kom petentni stručnjaci p o d ­ nose radove i diskutuju o istraživanjim a odabranih p roblem a, m eto d o lo giji i rezultatim a istraživanja.

R a d naučne konferencije se organizuje plenarno i u više sekcija. Problem atika kon feren cije se koncipira tako da zahvata šira područja. N a plenarnoj konferenciji (lat. p l e n u m — puna sednica, puno zasedanje, konferencija na kojoj učestvuju sv i) podnosi se uvodni referat i n ek o lik o koreferata, koji sv o jim sadržajim a p o k rivaju uža područja p ro­ blem atike konferencije. D e o naučne konferencije se odvija po sekcijam a koje su podeljene p o problem im a koji se obrađuju. U okviru sekcija podnose se kraća saopštenja o istraživanjim a i posteri. R a d saopšten na plenarnoj konferenciji više se vrednuje n ego rad saopšten na sekciji. Naučni kongres. — O b lik naučn og skupa posvećen određenoj grupi naučnih p ro ­ b lem a u je d n o j naučnoj oblasti, ili iz srodnih disciplina k oje su m eđ u so bn o povezane. N a u č n i kongresi obuhvataju šire područje određenih problem a. U n jih ov rad se uključu­ je više specijalista je d n e oblasti, naučnih radnika poznatih u toj oblasti.

U organ izacion oj šem i kongresa nalaze se uvodn a izlagan ja, a zatim se u okviru sim p oziju m a saopštavaju nalazi istraživanja, diskutuju nalazi i m eto d o lo gija istraživa­ nja, v o d e diskusije u vidu okruglih stolova, izlažu posteri p o sekcijam a. N a u č n i k on gre­ si m o g u biti nacionalni, nacionalni sa m eđunarodnim učešćem i m eđunarodni. Seminari. — K raći stručni ili naučni skup posvećen specifičnoj problem atici nazi­ va se sem inar (lat. s e m e r i). Sem inari su, kao i drugi skupovi, p osvećen i naučnom tretira-

301

A k a d e m s k o p is a n je

nju sveobuhvatnih problem a, k ak o teorijskih, tako i m etodoloških, pa i praktičnih. S v r­ ha sem inara, k ao i drugih skupova je da u neposrednim kontaktim a naučni radnici saopšte sv o ja m etodološk a iskustva i prodiskutuju nalaze, odn osn o kritički ocene dostignuća u određen im oblastim a. U posledn je vrem e. Internet uzim a m aha i u organ izovan ju Internet sem inara, tzv. W e b in a ra . Z a to je potrebna Internet veza za d o v o lja v a ju ć e brzine, što A D S L o b e z ­ beđuje. P o sred stvo m Interneta se o b av i registrovanje, uplata i p rijava učesnika. U č e sn ic i d o b ijaju lozin k u pom oću k o je pristupaju W e b in a ru . W e b in a ri o b ezb eđ u ju pot­ punu m ultim edijalnost — prenos zvuka, slike, teksta i v id eo m aterijala. 7.4.6. Evaluacija članaka

V re d n o st n au čn o g članka ocenjuje se na osnovu više elem enata: n au čn og rejtinga pu blik acije u kojoj se o b ja v lju je , da li je članak o b javljen u k lju čn o m časopisu za dotič­ nu naučnu oblast, o b im a nepoznatih i m anje poznatih naučnih činjenica k oje iznosi, ori­ ginalnosti prim enjene m etod ologije i dobijenih rezultata. O b ja v lju je se u n aučnim časo­ pisim a i zborn icim a rad o va i prezentuje u vidu saopštenja na naučnim sk u p ovim a (k o n ­ gresim a, sim poziju m im a, sem inarim a). O b im naučnog članaka u društvenim naukam a, n am en jen og za p u b lik o vanj e u periodičn im p u blik acijam a je d o je d n o g autorskog taba­ ka, d o k je u prirodn im i bio m ed icin sk im naukam a znatno kraći. U praksi ak ad em sk o g pisanja, pored utvrđenih kriterijum a za p o jed in e vrste na­ učnih radova, potrebn o je iznalaziti i dodatne kriterijum e za razlik ovan je nau čn og od striičnog rada. U tom sm islu, K r i t e r i ju m i z a v r e d n o v a n j e n a u č n ih k n jig a , č a s o p is a , r a ­ d o v a i s k u p o v a , k oje j e don elo M inistarstvo za nauku Republike Srbije (2005) otklanjaju nejasnoće. P o tim kriterijumima, recenzirani radovi se svrstavaju u jednu od sledećih kate­ gorija: (1 ) originalni naučni radovi, (2 ) kratka saopštenja, (3 ) prethodna saopštenja i (4 ) izla­ ganja na naučnom skupu.

I

E v a lu a c ija naučnih i stručnih članaka sadrži evaluacijske nalaze, ocene i p red lo ge za p o b o ljšan je teksta i n je g o v o o b javljivan je. U praksi evalu acije koriste se form alni i n eform alni postupci. U n eform aln e postupke spada m eđ u sobn o ocenjivanje, a u fo rm alne postupke uredničko ocen jivan je i recenziranje. M e đ u s o b n o o c e n j i v a n j e p od razu m eva „kritičko čitanje“ , tj. stavljanje na uvid naučn og članka k o legam a sa katedre ili k o le g a ­ m a iz istraživačk og tima, radi čitanja, donošenja ocene da li tekst im a suvišnih detalja i da li j e ja sa n i inform ativan i d avan ja eventualnih sugestija. K oriste g a m ladi naučni stvaraoci. K o m en tar na radnu verziju naučn og članka, prem a J. F ilip o v ić (2 0 0 2 ), sadrži p o ­ zitivne strane rukopisa, diskusiju o širim celinam a, sugestije na elem ente rada koje treba izmeniti, dopuniti, preform ulisati, opšte kom entare kojim a se skreće pažnja na to da je potrebno korigovati neke aspekte rada (štam parske i stilske grešk e), utvrđivaiije da li je tekst izdeljen na celin e k c je logičk i i sadržajno o d go v araju osnovnoj i d ^ i rada, o b ja ­ šnjenje k oje d e lo v e teksta je potrebno menjati i zašto, sugerisanje i upućivan je na koji način prom ene treba izvršiti. U r e d n i č k o o c e n j i v a n j e j e postupak evaluacije članaka k o ja im a cilj da se ocene

form a, sadržaj, stil i m etodološki nivo rada. U tom sm islu, svi članovi uredništva (re ­ d ak cije) čitaju prim ljen e članke i daju svoja m išljenja u sm islu z a d o v o lja v a n ja fo rm al-

302

Tvl. K u n d a č in a — V . B a riđ u r

nih kriterija, tematike, obim a, je z ik a i m etodološke aparature. Z a o b ja v ljiv a n je u časopi­ sim a ne prihvataju se tekstovi koji ne od govaraju p o tematici, ili im aju nedostatke u p o ­ gled u b ilo k o je g od ovih kriterijuma. N a k o n uredničkog sagledavan ja članaka, redakcija časopisa određuje recenzente koji treba da im aju je d n a k o i više naučno i nastavno zvanje o d autora članka, da im aju d o v o ljn o o bjavljen ih rad ova iz oblasti iz k oje je rad, kao i da su njihovi radovi citirani. Ekspertsku evalu aciju članaka, u ulozi recenzenta, m ogu da o b a v lja ju sam o priznati i probrani naučnici iz dotične naučne discipline, koji m o gu savesno i nepristrasno da vrednuju naučna ostvarenja. 7.4.7. Evaluacija završnih radova studenata

U naučn o-n astavn om procesu, kao p ro izvo d o b av eze studenata propisanih studij­ skim p lan o m i program om , nastaju razne vrste završnih radova (d ip lo m sk i, master, spe­ cijalistički, m aster teze, doktorske disertacije), koji se razlikuju p o tematici, strukturi, kvalitetu, načinu m išljenja, stilu, jeziku, m etodološkoj aparaturi, zaključnim razm atra­ njim a, odn osn o p o n ivou zahteva koje treba da ispune. U oceni kvaliteta akadem skih radova studenata, u praksi se koristi veliki broj p o ­ kazatelja. U tom p ogled u , u praksi se koriste dve kom plem entarne strategije, odnosno d v a pristupa: (1 ) g lo b a ln a ekspertska ocena završnih radova, (2 ) ocena na osnovu rele­ vantnih indikatora p o p ojed in im segm entim a, ustaljenih i u praksi proverenih zahteva. Procena kvalitativnih karakteristika završnih radova, u g la v n o m se zasniva na slobodnoj evaluaciji i vredn osn im su dovim a nastavnika (m entora i član ova k o m isije). Saglasnost nastavnika u toj proceni pretpostavlja zajednički vrednosni sistem, koji determ iniše p o ­ stupke i kriterijum e evalu acije i koji o bezbeđ u je različito vredn ovan je m noštva karakte­ ristika, dajući prednost jedn im , a zapostavljajući druge, što zavisi od prethodnog istraži­ v a č k o g iskustva i m etodološke orijentacije. T im e se čine pokušaji da se pored kvalita­ tivnih ocena pronađu i m erljivi kvantitativni pokazatelji. U nem ogućnosti da se dođe do egzaktnih o d g o v o ra na postojeće dilem e, nastavnici se najčešće oslanjaju na globaln e procene o valjanosti evaluacionih kriterijuma, metoda, postupaka i pokazatelja. U praksi izrade i ocene završnih radova studenata, sam proces evaluacije odvija se u tri faze: (1 ) evalu acija pre zvan ičn og stavljanja završn og rada u proceduru odbrane koju izv o d i m entor (p rocesn a evalu acija); (2 ) evaluacija rada u vidu izveštaja koju d o ­ nosi k om isija i (3 ) evalu acija odbrane završn og rada (fin aln a evalu acija). T a k v a evalu a­ cija kvaliteta završnih rad o va je davanje ekspertskog m išljenja od strane članova k om i­ sije. IVIeđutim, ekspertsko m išljenje o kvalitetu završn og rada, u vidu izveštaja mentora i član ova k om isije je subjektivni postupak vrednovanja. E v a lu a c iju akadem skih radova m ogu da izvod e sam o kom petentni nastavnici — mentori iz o d go v araju će naučne discipline. Z a razliku od drugih o blik a naučnog stvara­ laštva, ev alu acija završnih radova nije anonim na. U evaluaciji se koriste isti pokazatelji za sve završne radove. Ekspertski evaluacioni proces zahteva ja sn u i preciznu konkreti­ zaciju cilja i tretmana i evaluacije završn og rada. Z a v ršn i rad, u svojoj celovitosti predstavlja konzistentnu celinu, urađenu tako da su m u svi strukturalni d elo v i usklađeni. T o podrazum eva da je polazn a ideja em pirij­ sk o g istraživanja izložen a u problem u istraživanja, dosledn o razvijen a u svim elem enti­

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ ^ 3

m a d ru g o g dela z av ršn o g rada (m eto d o lo giji istraživanja — cilju, zadacim a, varijablam a, inclikatorima i hipotezam a). Iz tako dosledno izved en o g p o la z n o g okvira, uz pretpostav­ ku da je uzorak ispitanika i varijabli korektno odabran, da su korektno odabrani instru­ menti i da je izvršen o korektno istraživanje na terenu, o b ezbeđ u je se kvalitet em pirij­ sk og zav ršn o g rada. Iz tog razloga, evalu acija akadem skih radova podrazum eva, p o red ostalog, i m e­ todološki tretman. V rsta završnog rada opredeljuje teorijski pristup problem u i m etodolo­ giju proučavanja k o jo m se bavi. U pogledu m etodološke aparature, u osnovi postoje isti m etodološki zahtevi za sve tekstove intelektualnog stvaralaštva, pa i za završne radove. N iv o n au čn og saznanja koji treba da se dostigne u em p irijsk om završn o m radu utvrđuje se ciljem i zadacim a istraživanja. Taj nivo m ože biti: (1 ) opis i k lasifik acija (po­ ja v e (o d re đ iv a n je m esta u sklopu srodnih p o ja v a ); (2 ) utvrđivanje načina i stepena uza­ ja m n e povezanosti p o ja v e i kom ponenti koje čine pojavu; (3 ) istraživanje faktora koji utiču na ja v ija n je pojave. U p ra v o , nivo saznanja koji je određen ciljem i zadacim a is;tj*aživan ja i k o ji'se u završn om radu ostvaruje, osnovni je pokazatelj n je g o v o g kvaliteta. S o b ziro m na to da se kvalitativne procene karakteristika završnih rad ova u g la v ­ n o m zasn ivaju na slobodn oj proceni, takav postupak običn o izaziva zbrku u p ro su đ iva­ nju, pre sv ega z b o g neujednačenih kriterijum a ocenjivača. S toga je u m etodologiji p ed a­ g o g ije teže iznaći postupke sa operacion alizovan im način om kvantitativne procene po m erljivim segm entim a. IVIeđutim, kvantitativne procene u m etodološkoj evaluaciji vode kvalitativnim sudovim a. U p o g le d u m etodološke aparature, u osnovi postoje isti m etodološki zahtevi za sve završne radove. U teorijskom pristupu problem u zahteva se ja s n o raz grani ča vanj e citata i parafraziranih tekstova od vlastitog opažanja i razm išljanja. Struktura završnih radova je različita, zavisi od tipa rada (teorijski, em pirijsko teorijski, eksperim entalnoem pirijsk i), vrste istraživanja, n ivoa saznanja, pa i m etodološke orijentacije m entora. G lo b a ln u strukturu em p irijsk o g završn og rada čine sledeći delovi: uvod, teorijski pri­ stup problem u, m eto d o lo gija istraživanja, rezultati istraživanja i zaključci. O v i d elovi čine koherentnu celinu. Izraženost, razgraničenost i strukturiranost navedenih elem enata zav ršn o g rada je predm et proučavan ja m etodologije naučnih istraživanja. R azgran ičen je osnovnih strukturalnih elem enata završn og rada, kao elem entarnih sadržajnih jedin ica, n ivo a n jih o v o g isp o ljavan ja je m etodološko pitanje. U tom sm islu, u tekst koji p od leže evaluaciji ne ulazi sam o je z ik , raslojen na fonološki i gram atički nivo, već i on o što pri­ pada „g ra fič k o m je z ik u “ (Iv an ić 2001: 31). T o su naslovi, podn aslovi, pasusi, p o glavlja» kraj, početak, način o b eležav an ja d elo va (kurziv, navodnici, interpunkcija, itd.). M e to d o lo g ija naučnoistraživačkog rada postavlja zahteve u opisu m etoda i istraži­ vačkih postupaka, koje je u završnim radovim a potrebno koncizno prikazivati u kratkom sadržaju. M eđutim , em pirijski završni radovi studenata često ostaju bez podataka o korišćenim istraživačkim m etodam a i istraživačkim postupcima, opisa nedovoljn o poznatih metoda, novih i bitno m odifikovanih postupaka, razloga n jih ovog korišćenja i procene nji­ h o v o g ograničenja. U pojedinim slučajevim a, nailazi se na bespotrebno opisivanje istraži­ vačkih postupaka, koji su već postali standardi u određenoj naučnoj oblasti. Z a k lju č c i završnih rad ova (diplom sk ih i m aster) često ostaju b e z preporuke za dalja istraživanja, b ez aplikacija za prim enu u praksi. Z a k lju č c i se svode na zaključke rezim ea, a izostavljaju se zaključci perspektive. U zaključku em pirijsk og d ip lo m sk o g

304

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

rada treba da se nađu: (1 ) opšti (g la v n i) rezultati (z a k lju č c i); (2 ) pitanja k oja treba dalje proučavati i (3 ) m ogućn ost korišćenja rezultata u praksi. C ilj rezim ea sv a k o g završn og rada je da upozna studente i nastavnike, u sažetom oblik u , sa bitnim sad ržajem naučnog rada, sa n o v im m islim a, zak lju čcim a i rezultatima rada. U praksi visokoškolskih ustanova, stručni organi, sam ostalno ili p o grupacijam a, propisuju zahteve u p o g le d u sm em ica i form e k oje treba da ispu n javaju završni radovi: potreban broj prim eraka, o b im i strukturu, nam enu uvoda, sadržaj d ip lo m sk o g rada, na­ učne disciplin e iz kojih se uzim a rad, napom ene za izradu crteža i grafikon a, zahteve za izradu p op isa literature, o b im rada (broj i veličina stranica), p ism o i je z ik na k ojem se piše rad i si. T i zahtevi su više tehničke prirode, n ego sadržajne.

7.5. POKAZATELJI NAUČNE USPEŠNOSTI ISTRAŽIVAČA M e re n je m naučne produkcije b a v e se bibliom etrija i scientom etrija (n au k o ­ m etrija). P rva, sa c ilje m analize bifeliotečkog rada, a druga, sa c ilje m analize naučnog rada. K o eficijen t naučne kompetentnosti je indikator naučne kom petentnosti i uspešno­ sti stvaralaštva istraživača. Predstavlja utvrđivanje statusa naučnika u nauci. Izračunava se na osn ovu pojedinačnih vrednosti M -o v a , određenih za p ojed in e vrste nau čn og stva­ ralaštva. Scientom etrija je disciplina m etodologije n au čn og rada, k o ja iznalazi m erljive (kvantitativne) pokazatelje vrednosti naučn og rada. K vantitativne tehnike, nam enjene vred n ovan ju n au čn og rada, nazivaju se bibliom etrijske tehnike. P o m o ć u bibliom etrijskih tehnika vrednuje se doprinos nauci, pojedinaca, kolektiva i naučnih ustanova. Scientom etrijska tehnika m ože da se prim eni na lo k aln o m nivou, g d e su rezultati relevantni sa istraživače v o g stanovišta, dok se naukom etrijski postupak prim enjuje na n acion aln om n iv o u i širem g lo b a ln o m nivou, u svrhu dod ele naučnih projekata. B ib lio ­ m etrija i scientom etrija om ogu ću ju davan je ocena o naučnim stvaraocim a, kao pojed in ­ cim a ili istraživačkim tim ovim a, na osnovu kvantitativnih pokazatelja. Postojeći u džbenici m etod ologije naučn o-istraživačkog rada u p edagoškoj nauci, a i u d ru gim društvenim naukam a, o v o m p roblem u ne p o sveću ju d o v o ljn u pažnju. K ri­ teriji k oji se u njim a razrađuju, u g la v n o m se odnose na kvalitativne aspekte evaluacije p ro izv o d a n au čn o g stvaralaštva, dok ne go v o re o kvantitativnim p okazateljim a k o m p e­ tencija naučnih radnika. M o r a se imati u vidu da broj objavljen ih naučnih radova, k ak o se ocenjuje u na­ učnim k ru go vim a, sam p o sebi m anje g o v o ri o kvalitetu n au čn og znanja i uticaju na nje­ g o v rast. O n više g o v o ri o naučnoj produktivnosti ili aktivnosti naučnika, istraživačkih tim ova i naučnih institucija i k ao pojedinaca. A k o se naučni radovi o b ja v lju ju u v iso k o ­ kvalitetnim , u g le d n im časopisim a, onda broj takvih rad o va m o že predstavljati značajne pokazatelje kvaliteta nau čn og stvaralaštva pojedin aca i institucije. N a jč e šć i pokazatelji koji se koriste u praksi za procenu stvaralačke produktivno­ sti istraživača, k ao opšti pokazatelj je broj objavljen ih radova. M eđ u tim , uspeh naučnog

A k a d e m s k o p is a n je

305

radnika ne m ože se objek tivn o meriti sam o bro jem radova, već i vrednošću. Iz n jih o v o g kvantiteta m ože se oceniti čim e se naučnik bavi, a iz kvaliteta s t a je postigao. T o su p ro­ duktivnost i doprinos autora. B ro j citata na poseban način ukazuje na vrednost n aučn og rada, ali on ne m ora da b u d e najhitniji pokazatelj. P o m o ću b ro ja citata i produktivnosti autora dolazi se d o određenih rezultata, koji g o v o re o vrednosti n je g o v o g n au čn og stva­ ralaštva. N a osn ovu scientom etrijskih pokazatelja veom a se lako m o g u izdvojiti grupe naučnika koji su u od ređ en om vrem enu citirani u zapažen om obim u . O težav aju ća okolnost za bibli om e trij ska istraživanja u p ojed in im naukam a u R e ­ publici S rbiji o g le d a se u činjenici da nije završeno stvaranje bibliom etrijske, odnosno citatne baze podataka za sve nauke. N edostaci su se pokušali prevazići stvaranjem S o c iofakta, bibliom etrijsk e računske baze, čiji je autor P. Šipka, k o ja d o sada sadrži sam o radove iz tzv. društvenih činjeničnih nauka. U sp o sta v lja n je m takvih b a z a za sve nauke, stvorile bi se pretpostavke za objektivnije vrednovanje nau čn og stvaralaštva. R eferaln i centar IVlatice srpske u N o v o m S ad u prati citiranost radova doktora nauka, u periodu od 1975. godine. A k a d e m ik M . Sarić (1 9 9 7 ) izd vaja čak 34 pokazatelja za evalu aciju n aučn og stvaralaštva. N e k i o d njih se m o g u primeniti u oblasti društvenih nauka. T o su: (1 ) broj o bjavljen ih naučnih, stručnih, revijalnih i drugih radova; (2 ) renom iranost časopisa u kom e su radovi o b ja v lje n i u inostranstvu i zem lji; (3 ) broj sam ostalnih radova; (4 ) broj rad ova u koautorstvu; (5 ) broj rad ova u kojim a je autor na prvom , d ru g o m ili trećem mestu; (6 ) broj rad o va citiranih u S C I; (7 ) broj radova citiranih u d ru gim alternativnim izvorim a; (8 ) broj sam ocitata u odnosu na ukupan broj citata; (9 ) citiranost sv a k o g rada p ojedin ačn o; (I O ) dužin a perioda citiranosti određen og rada; (1 1 ) broj ra d o v a citiranih u inostranim k n jigam a; (1 2 ) broj rad ova prikazanih u sekundarnim p u blik acijam a; (1 3 ) broj objavljen ih m o n o g ra fija u zem lji i inostranstvu; (1 4 ) broj referata ili postera pod n etih na d o m aćim naučnim skupovim a; (1 5 ) broj referata ili postera podnetih na inostra­ nim naučnim sk u p ovim a; (1 6 ) broj udžbenika, praktikum a i priručnika; (1 7 ) m entorstvo u izradi m agistarskih teza i doktorskih disertacija; (1 8 ) osnivanje n o ve naučne d iscip li­ ne; (1 9 ) ru k ovođ en je i učešće u realizaciji naučnih i stručnih projekata u inostranstvu i u zem lji; (2 0 ) članstvo u rukovodstvim a m eđunarodnih naučnih o rgan izacija; (2 1 ) broj održanih predavan ja u zem lji i inostranstvu po pozivu ; (2 2 ) doprinos u o d g o ju naučnih kadrova; (2 3 ) p rogram sk i i organizacioni doprinos u naučnoj oblasti u kojoj radi; (2 4 ) članstvo u uredništvim a naučnih p ublikacija i (2 5 ) priznanja za naučna dostignuća. Indikatorski pristup evalu acije naučne uspešnosti tem elji se na p o d acim a utvrđe­ nim prem a p ostavljen im norm am a vod eće nacionalne naučne institucije. N a u č n a i struč­ na kom petentnost i uspešnost naučnih radnika — istraživača, za učešće u naučnim p ro ­ jektim a, utvrđuje se prem a P r e d i o g u p ra v iln ik a . o p o s t u p k u v r e d n o v a n ja i k v a n t it a t iv n o m is k a z iv a n ju n a u č n o is t r a ž iv a č k ih r e z u lta ta i s t r a ž iv a n ja IVtinistarstva za nauku R ep u b lik e S rb ije (2 0 0 7 ), na osnovu pojedinačnih vrednosti M -o v a , izraženih u b o d o v im a za p ojed in e vrste naučn og stvaralaštva. V rednosti M - o v a d o d elju ju se prem a kriterijum im a iz P r i l o g a 4. Kvantitativni pristup je b io izložen kritici i p od elio je istraživače. Jedni su branili stavove koji su išli u p rilo g čistoj evaluaciji efekata sa kvantitativnim oznakam a efek a­ ta. N a drugoj strani su m išljenja koje se ne oslanjaju na kvantitativne ocene. Izm eđu ovih krajnosti našla su svo je m esto i istraživanja k oja nastoje da k om bin u ju evalu aciju procesa sa e v a lu a c ijo m ishoda.

306 ........

.........

...........

............................. .

...........................................

.........................- ...............

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

................... - - ....... — .... ........... ...........................................—...- .......................... .......... ........ ..—

........

........- ........—

............................... ..—.... .-.............— ... .......— .... .... ......... ...

Z a savrem enu evalu aciju naučnih radova, karakteristično je da se ne insistira sa­ m o na je d n o j o d ovih stanovišta, n ego se uzim a u o b z ir i kvalitativni pristup, kako bi se anticipirale one vrednosti koje donose eksperti za odgovarajuću oblast sa podacim a koji se prikupljaju uz p om oć inform acione tehnologije. K a o o sn o v a o v o g a je uvažavan je konstatacije da su sve kategorije istraživača zainteresovane za ishode evaluacije. T o znači da im a više vrednosnih struktura i grupa kriterijum a ocen jivan ja naučnih radova. S v e o v o dalje znači da je n eoph odn o uključiti širu akadem sku zajednicu u proces iznošenja vlastitih stavova o evalu aciji naučnog stvaralaštva na sv im nivoim a. Z a stav istraživača prem a o v im pitanjim a, značajna je sledeća konstatacija: ako istraživač prihvata form aln u teoriju m erenja, onda će u sv o jim evalu ativn im razm išlja­ n jim a težiti ka preciznos^ti u m erenju, kao i pitanjim a unutrašnje i sp oljašn je valjanosti, tj. nastojaće postići veću izvesnost nalaza evaluacije. Sm atra se d a j e preciznost m erenja sam o je d a n aspekt evaluacije, koji nije beznačajan. P ostavlja se pitanje: K a k o razviti m eto d o lo giju k o ja b i b ila sposobn a da uzm e u obzir svu složenost procesa i vrstu nauč­ nih rad o va k o ja su podvrgn uta evaluaciji? N a jč e š ć i pokazatelji k o ji se koriste u praksi za procenu naučnih rad ova su p ro­ duktivnost i doprin os autora. B ro j citata, na poseban način ukazuje na vrednost naučnog rada, ali on ne m ora da bude najhitniji n je g o v pokazatelj. S a b ro je m citata i produktivnošću autora, d o lazi se d o određenih rezultata koji g o v o re o vrednosti n jih o v o g naučnog stvaralaštva. N a osn ovu scien to me trij skih pokazatelja veom a se lak o m ogu izdvojiti gru p e naučnika k oji su citirani u određenom obim u. Z a procenu uspešnosti istraživača koriste se i dru gi pokazatelji: značaj istraživačkih rad ova u određenoj oblasti nauke u zem lji i u svetu, u kojoj m eri je istraživač b io sam ostalan u realizaciji istraživanja i p isa­ nja radova. O č ig le d n o j e da se naučno stvaralaštvo m ože tretirati sa raznih aspekata evalu aci­ je. S v e n aved en o p ok azu je d a j e u evaluaciji naučn og stvaralaštva m o g u ć a i neophodna sinteza k valitativn og i kvantitativnog postupka. Potrebna je kom plem entarnost dve e v a ­ luacione strategije, k o je p o la ze od naučne paradigm e razu m evan ja i naučne paradigm e p ojašn javan ja.

1

8. NAUČNA ETIKA

R a z u m j e n a j v e ć a svetin ja , n a s v e t u i s to g a j e n a jv e ć i g r e h a k o g a z lo u p o t r e b lja v a m o u s v r h u d a s e s a k r ije ili i z o p a č i istina.

L a v N ik o la je v ič Tolstoj R eči etik a i m o r a l se koriste naizm enično u jezik u , m ada koncept m orala brojni filo z o fi d o v o d e u pitanje. U svojoj glavn oj filo zo fsk o j dim enziji, etika se odnosi na si­ stematsko učenje o un iverzaln im m oralnim k od ovim a p rav iln o g ponašanja svih građana sveta, g d e g o d da su. Postoji, dakle, određena razlika izm eđu pravila i principa življen ja (m o raln o st) k o ja postoji u konkretnom prostoru i vrem enu i sistem atskog razm išljanja o njim a (etika). Etika m ože biti zasnovana aprioristički, em piristički, intelektualistički, aksiološki, naturalistički i voluntaristički. P o sljed n je d ve decenije intenziviran je rad u tzv. p r i m e n j e n o j e tic i, u kojoj d o m i­ niraju tri osn ovn a učenja: deontologija, teleologija i učenje o vrlini. D e o n to lo šk o učenje je klasično učenje o dužnostim a (o n o što treba činiti), ali ne u K an to vsk o m sm islu o dužnosti uopšte, n ego više em pirijsko istraživanje o raznim p o ­ sebnim dužnostim a, npr. p rofesion aln im u nauci, umetnosti, sportu i si. P o deon tolozima, pre d e lo v a n ja m oraju se sagledati dužnosti, običn o u form i prin cipa i prava. Sm atra se da sistem principa im a svoje uporište u super p ravilu (zlatn o p ra v ilo ) k o je je nastalo kao rezultat v iše g o d išn je g iskustva. T e le o lo šk o učenje je učenje o svrhovitosti, odnosno o d o b ro m k oje op ravd ava n ajp o v o ljn ije i n ajm anje n ep o vo ljn e posledice. O v d e je dom inantna utilitaristička m i­ sao, k o ja se ja v lja u m noštvu oblika. II n ovije vrem e, o živ ljen a je teorija vrline u prim enjenoj etici: o v d e je etika za ­ snovana na liku dobra, pa će d o b a r život živeti oni koji poseduju niz vrlina, kao što su iskrenost, pravičnost, hrabrost, kooperativnost i si. i odsustvo p orok a (k u k avičlu k , e g o i­ zam , nečasnost itd.).

8.1. PRETPOSTAVKE IZGRAĐIVANJA NAUČNOISTRAŽIVAČKE ETIKE S a etičke tačke gledišta, postupci u naučnoistraživačkom radu m o gu se oceniti kao dobri ili loši. N a u k a je utvrdila kriterije po kojim a se o tome m ože suditi. T i kriteri­ ju m i isp o ljav aju se u oblik u norm i ili pravila, koja predstavljaju m od ele i o blik e ponaša­ nja nau čn og radnika. N a u č n i radnici treba da ih budu svesni, da ih uviđaju, osećaju.

308__________________________________________________________________

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

u v ažav aju i da ih se pridržavaju. M eđutim , u sam oj naučnoj praksi etičke norm e se ne u v ažav aju u vek u d o v o ljn o j meri. Iz tog razloga, na praktičnom n ivo u n au čn og rada de­ finisani su standardi, regulative i kodeksi koji se koriste za procenu ponašanja naučnika. E tičke norm e važe za sve naučne radnike, b ez obzira na pripadnost naučnoj disciplini na n jih o v o g e o g ra fsk o , etnografsko, nacionalno ili neko d ru g o obeležje. M o ra ln a sazna­ nja i m oraln a uveren ja naučnika utiču na m oralno ponašanje i d elovan je, u okviru sveu­ k u p n o g n au čn og rada. Sistem etičkih norm i treba da b u d e d o b ro poznat svim naučnim radnicim a. N e o p h o d n o je da naučni radnik poseduje socijalne, em ocion aln e i m oralne k v a li­ tete. O sn o v n e etičke vrednosti naučnog radnika su traganje za naučn om istinom i nauč­ no poštenje. U n aučn om stvaralaštvu se iznad svega ceni izvornost (o rigin aln o st) nauč­ n o g rada i izn ošen je istine. G ete kaže: „M o ra ln i zakoni i sva p ra v ila svod e se na je d n o je d in o — istinu“ . Z a istinom naučnik stalno traga. N a u č n i radnici su ličnosti sa ja k o m voljom . P ozn ato je da čovek ja k e volje vlada sobom , u pravlja sv o jim postupcim a, kontroliše svoj tem peram ent, m otive i osećanja i usm erava ih na ostvarivanje m oralno p o zi­ tivnih ciljeva, l j u d i ja k e v o lje odlikuju se upornošću, doslednošću, principijelnošću, usm erenošću na cilj, inicijativom , disciplinovanošću, d o b ro m organ izacijom , sam ostal­ nošću itd. S v e navedene osobin e pripadaju naučnom radniku. P o ljsk i didaktičar V . O k on j za najvažn ija svojstva nastavnika kao naučn og radni­ ka izd v a ja stvaralački stav, naučnu savesnost i m etodološku spretnost. S t v a r a la č k i s ta v n au čn og radnika karakteriše ogrom n o akum ulirano znanje i teorijska osposobljen ost k o­ je o m o g u ć a v a ju da se sopstvenim stvaralačkim n ap orom neprestano usvaja i obo gaću je znanje i koristi za m enjanje stvarnosti i dalji razvoj određene naučne discipline i struke u celini. N a u č n a s a v e s n o s t podrazu m eva intelektualno poštenje, u skladu sa k o jim se priznaju ne sam o sv o je surnnje, neizvesnosti, nesigurnosti, pa i sv o je neznanje, već i sprem nost da se p o vu k u tvrdnje i stavovi, u koliko dalja p ro u čavan ja pokažu n edovoljn u obrazložen ost i utem eljenost. Š irok o i solidno obrazo van je (opšte, stručno i naučno), k ao i sistem atsko praćenje savrem enih dostignuća u određen im naučnim područjim a o lak šava savrem en a računarska tehnika (B . Đ o rd e v ić i J. Đ o rd e v ić 1992: 34). R adi se o fundam entalnim vrednostim a naučnog radnika. K reativnost nau čn og radnika je je d n a od n jegovih osnovnih osobina. Prem a nnišljenju A . H . M a s lo w a , kreativnost je zajednički im enilac za sledeće osobin e ličnosti: ,,uspešno o p aža stvarnost i u god n ije se odnosi prem a n joj, prihvata sebe, druge ljude i prirodu o k o sebe, m ože se koncentrisati na problem e, sposoban je za odvajanje, zaseban je , nezavisan o d kulture i okoline, svež je i elastičan u procen jivan jim a, im a široke, čak n eogran ičen e horizonte, posedu je socijalna čuvstva i im a d uboke, ali selektivne socijal­ ne odnose, dem okratski je u o b ličio svoj karakter, poseduje etičku eviden ciju u stvarim a d o b ra i zla, dobron am eran je u odnosu na druge lju d e “ (K u ju n d ž ić 1987: 72). Vrhunski kvaliteti naučne kreativnosti su perm anentno, sistem atsko i o rgan izo v an o traganje za n o v im saznanjim a, pronalascim a, racionalizacijam a, otkrivanje novih saznanja, genera­ lizacija, naučnih in form acija, razvijena sposobnost za k om un ikaciju i saradnju s drugim naučnim radnicim a. M erto n j e 1942. god in e form u lisao m oralne norm e u nauci. T o su: univerzalizam , kom unalnost, nezainteresovanost i organ izovan i skepticizam . E tičk a norm a u n i v e r z a li ­ z a m zahteva da se rezultati naučnog rada, predočeni naučnoj javn osti, ocenjuju n ezavi­ sno o d autora, naravi n je g o v e ličnosti, socijaln og i p ro fesio n aln o g statusa, nacionalne.

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 309

političke i verske pripadnosti. Etička norm a k o m u n a ln o s t odnosi se na p rav o vlasništva nad rezultatim a n au čn og rada, dostupnosti svim a koji su za n jega zainteresovani. Etička norm a n e z a in te r e s o v a n o s X . podrazu m eva da u traganju za istinom istraživač bu d e vođen n ek oristolju bivom radoznalošću, a ne uvećanjem sv o g p ro fesio n aln o g ugleda, društve­ n o g p o lo žaja i m aterijalne dobiti. Etička norm a s k e p t ic iz a m zahteva kritički odnos pre­ ma rezultatim a vlastitih istraživanja i rezultatima istraživanja drugih istraživača. O v o j koncepciji etičkih norm i M erton je d o d ao i neke druge norm e, kao što su: b rz o saopštavanje rezultata istraživanja i nežurenje za publikovan jem , prijem čivost za n o ve ideje, nepotpadanje u pom odarstvo, težnja sticanja znanja k oje će od k o le g a biti cenjeno, ula­ ganje napora da se d o b iju inform acije o radovim a u oblasti k o jo m se bav i, da se bu d e precizno u form u lacijam a i pojedinostim a, b ez pedanterije, da se uči od velikih znalaca, ali da im se ne likuje. I. M it r o ff n avedenim norm am a suprotstavlja sledeće norm e: veru u racionalnost i neracionalnost, em ocionalnu uključenost, partikularnost, socijalnost, norm u pojedinačnosti k o jo m se o b ezbeđ u je pravo na kontrolu autora nad korišćenjem otkrića, norm u n aučnikove zainteresovanosti, brigu za m ogu će posledice otkrića, dopuštanje dom išljan ja kao m ogućnosti, zasnivanje naučnih iskaza na p o ra ziv o m nepotpu­ n om svedočanstvu, lojalnost čovečnosti um ešto profesiji, usm eravanu naučnoistraživačku delatnost um esto slo b o d e istraživanja (R istić 1995: 433).

8.2. ETIČNOST NAUČNOISTRAŽIVAČKOG RADA Etički aspekti se odrć*žavaju na svim n ivoim a i u svim fazam a n au čn og istraživa­ nja, p o čev o d konceptualizacije, sakupljanja i analiziranja podataka, d o njihove inter­ pretacije i gen eralizacije. M o r a se imati u vidu da je konceptualizacija istraživanja, p o ­ sebno u društvenim naukam a, subjektivna, vrednosno o bo jen a i opterećena. T a faza is­ traživačkog rada je p o d uticajem ličn o g uverenja istraživača, n je g o v o g p o g le d a na svet, n aučnog iskustva i disciplinarne naučne usmerenosti. U toj fazi se reflektuju etičke oso­ bine istraživača. U istraživačkoj fazi sakupljanja podataka, kao etički problem i ja v lja ju se: razum ljivost subjekta is raživan ja o onom e što ih istraživač pita, napor koji od njih zahteva istraživanje, stresovi, neprijatnosti, frustracije i si. U fazi analiziranja podataka, m ora se imati u vidu da inform acije koje ispitanici daju u oblik u podataka m o g u biti p o verljive prirode. TJ nekim slučajevim a, potrebno je tražiti saglasnost za n jih ovo o b ja v lji­ vanje u javnosti. E tička pitanja su: Šta ispitanicim a reći o istraživanju? i K a k v a se zašti­ ta ispitanicim a pruža u p o gled u tajnosti podataka dobijenih u istraživanju? TJ procesu realizacije nau čn og istraživanja, etičke o b a v e ze istraživača su: da p o ­ šteno i iskreno tumači rezultate d o kojih se istraživanjem d o šlo ; da stručnoj i naučnoj javnosti da na u vid izveštaj o istraživanju, sa svim pratećim instrumentima, k ako bi oni koji žele ponoviti istraživanje to m o gli i uraditi; da učestvuje u raspravam a o problem u istraživanja; da stvara naučna znanja i da vrši n jih ovo tum ačenje; da prati naučna d o ­ stignuća u svetu, stručno se usavršava, učestvuje na naučnim skupovim a, sim p o ziju m i­ ma i sarađuje u naučnim časopisim a; da čuva m aterijalna d o bra k oja se upotrebljavaju neposredno i posredn o u naučnom radu i si. M o r a ln a o d g o v o rn o st istraživača sastoji se u zaštiti društva i p o je d in a c a od z lo ­ upotrebe nauke. E tik a u n au čn om istraživanju ne d o z v o lja v a prim en u postupaka i teh­

310

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

n ik a k o je b i m o g le da u g ro ze život i zd ra v lje ljudi, na k o jim a se iz v o d i istraživanje. T o se p o s e b n o odn osi na m edicin ska i psih ološk a n aučna istraživan ja. N a u č n ik ne m o že s v o ja zn an ja i sposobn osti upotrebljavati protivn o n ačelim a h u m an izm a i svo je svesti i savesti. T im sk o stvaralaštvo naučnih radnika zahteva u zajam n o uvažavan je, poštovanje ljudskih i naučnih kvaliteta sv ak o g člana istraživačkog tima, form iran je navika zajed­ n ičk o g rada, uzajam ne pom oći i saradnje, razum evanje i poštovanje lju d sk o g dostojan­ stva. P re d u slo v za to su prisni i drugarski odnosi sa saradnicim a, m eđ u sobn o poverenje, podsticanja p rocesa o sp o so bljavan ja za naučnoistraživački rad. U d ru ž iv a n je naučnih radnika u istraživačke tim j e slobodn o, pri čem u je potrebno obezbediti da se ne naruša­ va nezavisnost član o va tim ova. N au čn i rad prati slobodan iz b o r p ro b lem a istraživanja i istraživačkih m etoda i slo b o d n o iznošenje vlastitih m išljenja. N a u č n i radnik im a veliku sam ostalnost, ali pri tome j e u obavezi da poštuje naučne standarde i norm e. T im sk i rad im a i sv o je nedostatke. P re svega, snižava odgovorn ost član o va tima za konačne rezul­ tate n au čn o g istraživanja. U m eđ u sobn om odnosu član ova istraživačk og tima nisu retki slučajevi p o ja v a o m alo v ažav an ja i klevetanja drugih naučnika, svojeglavost, netrpelji­ vost i oholost pojedinaca. Strpljivo i argum entovano suprotstavljanje takvim članovim a istraživačk og tima, b e z o bzira na njihova naučno-nastavna zvan ja i naučne titule, treba da se zasn iva na činjenicam a. U praksi prezentovanja naučn og stvaralaštva, pre sv e g a u postupku citiranja i parafraziranja izvo ra, p o ja v lju ju se e tič k e d e f o r m a c i je . C i t o m a n i ja se tretira kao najniži stepen plagijata. Sastoji se u: preuzim anju citata iz rad ova drugih autora, um esto iz ori­ ginalnih izvora, zab o rav ljan ju n avođen ja izvora iz kojih su preuzete ideje, neuključivanje b ib lio g ra fsk ih podataka za činjenice, ideje i m išljenja n aveden a u d ru gim naučnim rad o v im a i si. P r e v a r e u n a u č n o m s t v a r a la š t v u se tretiraju kao intelektualno nepoštenje. N a ne­

ke prim ere intelektualnog nepoštenja autora radova u nauci ukazuje Z o ran P o p o v ić (1 9 9 9 ). T o su: fab rik o v an je podataka i rezultata istraživanja, prom en a i zloupotreba p o ­ dataka i rezultata (fa lsifik a t), korišćenje ideja i rezultata drugih osoba, b e z n jih o vo g uključenja u članak (p la g ija riz a m ), dvostruko p u blik o van je naučnih rad ova u serijskim p u blik acijam a, pod ešavan je podataka (m an ipu lacija podacim a, sakrivanje neprikladnih (p o d atak a), prevare (piratstvo, plagijarizam ). Etička d efo rm acija se o g le d a u izostavljanju onih podataka koji ne o d go v araju hipotezi istraživanja k oju bi istraživač želeo verifikovati. Isti autor izd v aja devijantne oblike autorstva: lažno autorstvo, počasno autor­ stvo, p o ča sn o autorstvo b e z znanja i pristanka osobe, odrečeno autorstvo i fantom sko autorstvo. O v d e se m o gu dodati: krivotvorenje izvora, o b ja v ljiv a n je istih rezultata u dve pu blik acije, nam erno izostavljanje ili zanem arivanje učešća drugih naučnika u istraživa­ nju datog problem a, m anipulisanje podacim a, isključivan je podataka, previđanje n epo­ bitnih činjenica, o b ja v ljiv a n je više radova s podacim a i rezultatim a istraživanja koji bi se m o g li objaviti k ao je d n a celina u je d n o m radu, preu veličavan je rezultata istraživanja. Prim eri intelektualnog nepoštenja su i: davan je prethodnih saopštenja m as-m ed ijim a o n au čn om sadržaju rada koji je prihvaćen za štampu, ali jo š nije objavljen ; prikri­ vanje časopisa koji je o d b io o b ja v ljiv a n je rada; prikrivanje činjenice da su pojedini d e­ lovi rada bili o b javljen i. N e smatra se kršenjem naučne etike u slu čajevim a o b ja v ljiv a ­ nja k om p letn og izveštaja koji sledi nakon o b ja v lje n o g p relim in arn og saopštenja datog u

A k a d e m s k o p is a n je

311

vidu apstrakta ili postera, niti o b ja v ljiv a n je rada koji je b io prikazan na n ekom naučnom skupu, ali nije b io o b jav ljen u celini. N ep o šten je naučnih radnika u ulozi recenzenata ja v lja se u vidu: pristrasnosti u ocen jivan ju radova; o d u g o v la č e n ju pisanja recenzije, sa n am erom da se naučni rad ne objavi, ili da se o b ja v i sa zakašnjenjem ; potpisivanju recenzija koje j e napisao sam autor rada; n eobjek tivn im ocenam a recenziranih radova i si. K la sifik a c ija naučnih sk u pova je etičko pitanje. P ro g la ša v a n je skupova naučnim i kad to nisu, p ro glašavan je skupova m eđunarodnim sa je d n im ili d v a učesnika iz drugih zem alja, izostajanje sa naučnih skupova za koje su radovi već predati i o b jav ljen i u zborn iku rezim ea ili u zborr.iku radova — takođe su prim eri nau čn og nepoštenja. K a tego rizacija naučnih radova u veće kategorije n ego što im pripadaju takođe je kršenje naučne etike. U takvo ponašanje spada p roglašavan je zborn ika rad ova m o n o gra­ fijam a, p ro glašav an je nacionalnih časopisa m eđunarodnim časopisim a i si. O d n o s naučnika prem a rad ovim a drugih autora, sa etičke tačke gledišta, m ože imati d ve krajnosti, da se oni previše oslanjaju na autoritet pojedin ih naučnika ili da ih radovi drugih naučnika ne zanim aju. N ije retka p o jav a i am bivalen tn og odnosa naučni­ ka prem a stručnim priznanjim a, nekritičan odnos prem a naučnim autoritetima, kao i prestanak sv a k o g n au čn og rada posle odlaska u penziju. U naučnom stvaralaštvu je prisutna i p ojava um išljenih naučnika, naučnika koji u viđaju da drugi istraživači idu p ogrešn im putem, ali na to ne reaguju, naučnika koji kriju pojedinosti s v o g istraživačkog pristupa, zatim naučnika koji im aju želju da steknu naučno-nastavna zvan ja b e z odgovaraju ćih referenci i si. Postignuti rezultati t nauci m oraju biti osn ova n apredovan ja u naučna zvanja svih naučnih radnika, pa i m lađih. Česta je p o java zadržavan ja naučnih radnika u nižim naučnim zvan jim a, iz straha za prestiž u nauci i rukovodećoj funkciji, kao i davan je prednosti kandidatim a u izboru u naučna zvanja p o političkoj orijentaciji, rodbin sk im vezam a, teritorijalnoj i nacionalnoj pripadnosti i si. F orm iran je k om isija za iz b o r u na­ učna zvan ja prem a želji kandidata i prem a neobjektivnim kriterijum im a ru k o vo d ilaca naučne ustanove, um esto p ro feso ra sa najvišim naučno-nastavnim zv an jem i n ajvećim naučnim autoritetom j e p ro l'le m etičke prirode. U naučno-nastavnoj praksi b rig a za naučni p o d m la d a k nije na o d g o v a ra ju ć e m n ivou. U saradnička zvan ja nekada se biraju i oni kandidati čiji naučni potencijali ne g a rantuju uspešnost u nauci. N a fakultetim a ostaju deca univerzitetskih profesora, k oja ne­ kad im aju slabije naučne potencijale u odnosu na druge kandidate. N is u retki naučni radnici k oji o d la z e u penziju, a da nisu priprem ili s v o g a naslednika za n aučn o-n astavn i proces. U p ojed in im slu čajevim a kom isije k oje ocen ju ju i p red lažu m aster teze i doktor­ ske disertacije za o d bran u nisu najkom petentnije. Interesi nauke u toj sferi ne poštuju se uvek dosledn o. TJ p o je d in im slu čajevim a, p om oć m entora u radu ok o izrade m aster teze i doktorske disertacije prelazi granice d o z v o lje n o g . O d re đ iv a n je k o m isija za oce­ nu i o d bran u m agistarskih teza i doktorskih disertacija, u p o jed in im slu čajevim a m ože biti p lo d m an ip u lacije od strane kandidata i n je g o v ih prijatelja. D e š a v a se da se iz tih k om isija elim in išu oni naučni radnici koji nisu p o želji kandidata, p a čak i mentora. P o n ek ad se za m entore na izradi doktorske disertacije biraju nastavnici sa m a lo m n auč­ n om reputacijom i afirm acijom .

3 12

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

L j. R ak ić (2 0 0 2 ) ukazuje na neke zloupotrebe nauke, tj. p ro b le m pseudonauke i tzv. p ato lo šk e nauke, a štoTmože da b u d e o gran ičavaju ći faktor n au čn o g razvoja. P seu d on au čn ik a o p isu je na sledeći način: intelektualna svojstva m u se kreću u obim u od nepism enosti d o blistavosti, veruje da je n epravedn o ign orisan ili progon jen , što ga či­ ni neurotičnim , k o m p u lziv n im i paranoidnim , m o že biti o b ra zo v a n , ali se ne orijentiše na o b last u k o jo j vrši istraživanja, radi iz o lo v a n o m im o tima, nastranost m u je in d ividualistički o b lik sam o o d bran e, rad o ve p u blik u je u p u b lik acijam a i časop isim a koji ne­ m aju o d g o v a ra ju ć e k v alifik acio n e recenzije, im a loše m išljen je o sp osobn ostim a i inte­ ligen ciji drugih , sprem an je da se agresivn o ostrasti i n ap ad a najrafi risan ije naučnike i n ajefik asn ije p otvrđen e teorije b e z argum enata. O v e patološke d e v ija c ije su izazvane epistem ološk im ograničenjim a, osekom m orala, društvenim kontekstom u kom e se raz­ v ija la nauka, kao i ekon om skim uslovim a. Etička u lo g a nauke je u tome što je nauka o b ezb ed ila progres čovečanstva, spasi­ la je m ilion e ljudi o d gladi, epidem ija bolesti, visoke smrtnosti dece, razorne m oći pri­ rode i si. Č o v e k je , zah valju ju ći nauci, produžio sebi život, učinio g a lepšim , ugodnijim , slobod n ijim , raznovrsnijim , interesantnijim. M eđu tim , naučni rezultati sve više p opri­ m aju instrum entalni karakter, što znači da se m ogu pod jed n ak o koristiti u dobre i u loše svrhe. I. K u v a č ić (1 9 8 7 ) u p ozorava i zalaže se da naučnici napuste postupak učestvujuć eg p rik riven o g posm atranja u istraživanjim a u k ojim se g u b i granica izm eđu istraživa­ nja nošenih n aučnim interesim a i onih koji im aju sam o praktične, n esum njivo špijunske ciljeve. T o su naučna istraživanja s prikrivenom u lo g o m istraživača, sa tačno određe­ n o m praktičnom svrh om koja, p o pravilu, nisu naučno relevantna. O v o se pravda činje­ n icom da naučnik m ora da im a lično poštenje. N a u č n ik nepristrasno izveštava o onom e što zap aža i što saznaje. U k o lik o su predm et naučn og istraživanja ljudi, nikakva o b je k ­ tivnost ne sm e se postavljati ispred nehum anih eksperim enata. D a n a s se u svetu naučna i tehnička dostignuća sve v iše koriste u nehum ane svr­ he, k o je ne služe čovečanstvu, pa ni pojedincu. N eh u m an a i destruktivna upotreba nauč­ nih dostignuća je u sledećem : veći deo istraživanja o b a v lja se u vojn e svrhe i time o m o ­ gu ću je k olek tivn o sam oubistvo čovečanstva, naučna dostignuća su u službi profita, a na štetu životne sredine (prirodn e i izgrađene). Prim eri za to su: ,,brisanje p am ćen ja“ u raz­ ličitim postupcim a špijunaže, pokušaj saznavanja tajni pod uticajem droga, ponižavanja i zastrašivanja ljudi, upotreba m ikrobioloških sredstava za uništavanje ljudi, eksperi­ menti sa nuklearn im eksplozijam a, nekontrolisani razvoj dehum anizujuće tehnike, raz­ voj profitabilnosti na račun hum anizacije, upotreba nauke u svrhu g lo b a ln o g razaranja, stvaranje n u k learn og otpada, zloupotreba hernije u p o ljo p rivred i i prehram benoj indu­ striji (p re o b im n o korišćenje veštačkih đubriva, pesticida, veštačkih b o ja , h orm on a), nam e m o izlagan je p ro izv o d a radioaktivnom zračenju, prim ena h em ik alija u m edicini, is­ traživanja sa c ilje m skraćivanja „života“ raznim robam a, kontrola lju d sk o g ponašanja, prisluškivan je telefonskih razgovora, agresija na individualnu autonom iju putem poruka i sugestija, o b lik o v a n je stavova i aspiracija građana putem m as-m ed ija i si. B altasar G rasijan i M o ra le s , španski filo zo f, kaže: „ N e k a je prokleta nadm oć k oja se u p otrebljava za p o d la dela. N a u k a b e z razum a dvostruka j e ludost“ . Stvaralaštvo n aučn og radnika stalno je izložen o i dostupno kritičkom sudu nauč­ ne i stručne javn osti, pri čem u postoji m ogućnost stalnog otkrivanja eventualnog nauč­ n o g nepoštenja. U praksi n aučn og stvaralaštva nekada je prisutna i p o ja v a n eodgovorn e pop u larizacije vrednosti naučnih radova, koja se sastoji u sledećem : da se kao prilog

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 313

pu blik u je već o d av n o poznato i prevaziđen o stvaralaštvo u o d go varaju ćo j naučnoj disci­ plini; da se kroz dnevnu štampu i stručne listove hiperbolišu kao veliki doprinos nauci dela političara, ru k ovodilaca, stvaralaca od finansijske m oći i stvaralaca b e z ik ak vo g n aučn og u gleda; da se nekritički prikazuju naučni radovi uz isticanje njihovih vrednosti, ali b e z upuštanja u nedostatke; da se u m as-m edijim a saopštavaju rezultati istraživanja pre kom petentnih saopštavanja. Isto tako, u naučno nepoštenje spada i preterano p u b li­ ko vanje kolektivnih rad ova u k ojim a se ne vrši adekvatna p ó d ela rada, srazm em o redosledu autora navedenih uz naslov. Istraživačka etičnost treba da se prepoznaje u svim fazam a n au čn og istraživanja (u p red lagan ju i sprovođen ju istraživanja, u recenziranju i prikazivan ju p ro izv o d a nauč­ n o g stvaralaštva) i da se interpretira m ladim naučnim stvaraocim a u toku postdiplom ­ sk og studija. T o se postiže tako što se oni stavljaju u položaj u kom e se etičke vrednosti adekvatno tretiraju. N a u č n i radnici na fakultetim a i institutima sa v ećim naučnim isku­ stvom i višim n aučno-nastavnim zvan jim a treba da bu d u u naučn om poštenju pozitivni uzori m lad im stvaraocim a. O v o m e se m o gu dodati i propisana pravila, propisi i postup­ ci, odgovorn osti i dužnosti u sprovođenju naučnog istraživanja, koje određuju naučne ustanove, fakulteti i instituti, a sa kojim a treba da bu d u upoznati m lađi naučni stvaraoci. E tičk o pitanje je i odnos prem a ispitanicim a, tj zaštita n jih ove privatnosti. P otreb­ no je voditi računa da se eventualno nekim postupkom ne prekrše n jih ova ljudska prava i p ovred i lju dsk o dostojanstvo. N e k a d a je potrebno tražiti pristanak ispitanika za učešće u eksperim entim a. N e k a d a je potrebno tražiti razum evanje ispitanika i dati garan cije da s p o d acim a neće biti upoznate treće osobe. T o se radi u uputstvu za sp rovođ en je m em ih instrumenata, u kom e se napom inje da će se rezultati istraživanja isk lju čivo koristiti u naučne svrhe, da se z b o g prirode istraživanja ne m o gu dati detaljne in form acije i da će kasnije biti detaljno inform isani. O nekim etičkim pitanjim a k o ja se odnose na ispitani­ ke potrebno je voditi računa u toku sam e izrade projekta istraživanja. O d istraživača se zahteva pošten rad sa podacim a, i to u: prikupljanju, obradi, skladištenju, vlasništvu u rukovanju i si. Podatke u em pirijsk om istraživanju, uz prim e­ nu statističke m etode, potrebno je savesno i nepristrano prikupljati, čuvati njihovu tajnost, nepristrano ih odabirati i obrađivati, čuvati u pism en om i elektronskom obliku, k a­ ko bi bili dostupni i korisni naučnoj zajednici. N i u k o m slučaju istraživačim a nije d o ­ zv o lje n o prepravljanje, ni izm išljanje podataka, niti ,,n avlačen je“ u željen o m sm islu, ka­ ko bi o d go v arali hipotezam a istraživanja ili nekim d ru gim ciljevim a osim naučne istine, niti ustupanje d ru gim licim a. U p o g le d u iz g ra đ iv a n ja istraživačke etike, M . M a ru š ić i sar. iz d v a ja ju o sn ovn e naučne zapovesti: b u d i pošten; b u d i objektivan i praved an u o d n osu prem a d avan ju prednosti p o d a c im a i zam islim a; n ikad ne m enjaj i ne izm išljaj podatke; istraj u tačno­ sti; ne bu d i pristrasan u odn osu prem a p o d acim a i zam isli sv o jih su p am ik a; ne odstu­ pi, n e g o nas toj rešiti p ro b le m ; koristi izraze i sim b o le s ja s n o o d ređ en im značenjem ; nastoj usavršiti opšte i p o jed in ačn e pretpostavke i n jih ovu u verljiv o st; istraj na tačno­ sti p re d v iđ a n ja i u vek naznači širinu greške; uvek bu d i sprem an ispraviti ili prom eniti sv o ju teoriju z b o g njene n elogičn osti ili zato što je eksperim ent o p o v rg a v a ; im aju u vid u da član o vi n aučn e zajed n ice zavise je d n i od drugih u p o g le d u verodostojnosti stvaralaštva, intelektualnih postupaka, podataka, zak lju čak a i teorija; jed n o stavn o st smatraj n a jv išo m v rlin o m i ne izm išljaj nove konstrukcije ako zaista nisu n eizbežn e (M a r u š ić i sar. 2004: 192).

314_______________________________________________________________________Ivi. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

S m isao za etičke vrednosti naučnog rada k o d m lađih istraživača izgrađu je se u izradi sem inarskih rad o va i m aster teza i u izradi prvih stručnih i naučnih radova, pri če­ m u ih je potrebn o podsticati, usm eravati i orijentisati na p raviln o i p o že ljn o ponašanje u tom sm islu. Z a poštovan je etičkih norm i istraživačim a nije potrebna p o sebn a etička spe­ cijalizacija, već sam o zdrav razum i savest. N a osn ovu teorijskih razm atranja problem a istraživačke etike nau čn og radnika ostaju otvorena pitanja u vidu naučnih problem a: (1 ) K a k o se u jed n o j gen eraciji n au č­ nih rad n ik a ra z v ija i sazreva naučna moralnost? (2 ) E>a li m ladi naučni radnici naruša­ vaju m oralnost z b o g neznanja, neiskustva ili pak, zato što nisu svesni posled ica za sopstvenu naučnu karijeru? (3 ) D a li je naučna m oralnost posled ica unutrašnje m otivacije ili spoljašnjih zakonitosti, zakonskih odredbi, kodeksa, pravila, norm i, k oji nesum njivo o b lik u ju m oralnu ličnost naučn og radnika?

LITERATURA 1. A janović, NI. (1998); In te r p u n k c ija u te o r iji i p ra k s i b o s a n s k o g , h rva tsk o g , s r p s k o g j e ­ zika. Sarajevo: Bosanska knjiga. 2. A lečk ović-N ik olić, IVI. '2002): ,,Aksiološke pretpostavke istraživanja u vaspitanju i obrazovanju“. Z b o r n ik Instituta za p e d a g o š k a istra živa n ja , Beograd, 3—4, str. 13—29. 3. Am erican Psychological Association. Publication M anual o f the Am erican Psychologi­ cal Association. 5th ed. Washington: A P A , 2001. http;//w w w .apa.or g/j ournal s/webref.html 4. Andrijić, S. i M . Puljić (1974): ,,M etodologija i tehnika izrade seminarskog i diplom ­ skog rada“ . U : Z b o r n i k r a d o v a . Ekonomski fakultet, Sarajevo, 9, str. 227—243. 5. Antić, T. (1990): ,JPrilog metodama stvaralačkog mišljenja“. A n d r a g o g i ja , Zagreb, 1—3, str. 86. 6. A P A P u b lic a t io n M a n u a l (2001). Internet adresa: ( http://www.apa.org/books/4210030.html). Očitano 26. 7. 2007. 7. A P A S tyle (2004). Internet adresa: (http:www.apa.org/books/4210030.html). Očitano 26. 7. 2004. 8. Aronson, S. (1997): Štule in Scientific Writing. Curent Contents 29 (2 ), pp. 6—12. 9. A vram ović, B . (1990): ,,Citiranost lOOO doktora nauka V o jvo d in e u periodu 1975— 1987. godine u Indeksima naučnih citata“. In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , 1—2, str. 63—65. 10. A vram ović, B . i I. K lajn (1992): ,J*raćenje citiranosti radova doktora nauka V ojvodin e u Indeksima naučnih citata: Istraživanja u 1992. godini“. G o d iš n ja k B ib lio t e k e M a t i c e srp sk e, str. 149—160. 11. A vram ović, B . i I. K lajn (1997): „Vrednovanje naučnog rada — diskusija“. U : Z b o r n ik V r e d n o v a n je n a u č n o g ra da . Urednik M . Sarić. Beograd: Srpska akadem ija nauka i umetnosti, str. 40—42. 12. ,,Autorsko pravo i izdavači“ — Z b o r n ik r a d o v a , Savetovanje u Opatiji. Beograd, 1984. 13. Bajić, E>. (1981); ,,M ogućnost valorizacije efekata stručno-pedagoškog i naučnoistraži­ vačkog rada u obrazovanju“ . U ; S tr u č n o -p e d a g o š k i i n a u č n o -is t r a ž iv a č k i r a d u v a s p ita ­ n ju i o b r a z o v a n ju . N o v i Sad, Pedagoški zavod Vojvodine, str. 20—27. 14. B akovljev, M . (1991): ,JSTajčešće interpunkcijske greške u radovim a o pedagoškim te­ m am a“ . N a s t a v a i v a s p ita n je , Beograd, 3, str. 251—259. 15. B akovljev, M . (1991): ,J^rilog predupređivanju nesvesnog plagiranja“ . P e d a g o š k a s tv a rn o s t. N o v i Sad, 5—6, str. 25—32. 16. B akovljev, M . (1997); ,,AJccentuacija nekih osnovnih pedagoških termina“. P e d a g o š k a s tv a rn o s t. N o v i Sad, 5—6, cxp. 359—366. 17. B akovljev, M . (1997); ,J^oželjna svojstva istraživača na polju pedagogije“ . U ; O s n o v i m e t o d o lo g ije p e d a g o š k ih istra živa n ja . Beograd; Naučna knjiga, str. 6—8. 18. B akovljev, M . (1997); „Saopštavanje rezultata istraživanja“ . U ; O s n o v i m e t o d o lo g ije p e d a g o š k ih istra ž iva n ja . Beograd; Naučna knjiga, str. 25—38. 19. Ban, D . (1986); „Cirkulacija informacija u stručnoj periodici“ . In fo rm a tik a . Beograd, 6, str. 363-376.

316

________ ______________________________________________ Jvl. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

20. Banđur, V . i N . Potkonjak (1986): ,,Saopštavanje i korištenje rezultata istraživanja“ . U : P e d a g o š k a istra ž iva n ja u školi. Beograd: Učiteljski fakultet. 21. Banđur, V . i N . Potkonjak (1989): ,,Interpretacija rezultata istraživanja“ . U : P e d a g o š k a istra ž iv a n ja u školi. Beograd: Učiteljski fakultet, str. 117—118. 22. Banđur, V . i N . Potkonjak (1996): ,,Izveštaj o istraživanju“ . U : P e d a g o š k a istra živa n ja u školi. Beograd: Učiteljski fakultet, str. 121—131. 23. Banđur, V . i N . Potkonjak (1999): „Izveštaj o pedagoškim proučavanjim a i istraživanji­ m a“ . U : M e t o d o l o g i j a p e d a g o g ije . Beograd: Savez pedagoških društava Jugoslavije, str. 304-314. 24. Banđur, V . i N . Potkonjak (1999): ,,Vrste naučnih radova“ . U : M e t o d o l o g i j a p e d a g o g i ­ j e . Beograd: Savez pedagoških društava Jugoslavije, str. 316—319. 25. Banić, N . (1984): ,JRecenziranje rukopisa način znanstveno-stručnog vrednovanja“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 2—2, str. 101 —105. 26. Banjanin, M . (1997): ,,Upravljanje projektom maturskih ispita“ . D i r e k t o r šk o le, B e o ­ grad, 2, str. 24—34. 27. Bašević, L j. (1976): „Međunarodne asocijacije iz oblasti bibliotekarstva i naučne infor­ m acije“, In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . 1, str. 17—24. 28. Bauer, A . (1983): ,,M etodologija na postdiplomskom studiju“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la ­ v ic a , Zagreb, 3—4, str. 189—195. 29. Beck, C. R. (2003): M o t iv a c ija , te o r ija i n a č e lo . Jastrebarsko: Slap. 30. Belke, H. (1989): ,,Upotrebni tekstovi“ . Prevela sa nemačkog D anka Nikolić. "Život, Sa­ rajevo, 9—10, str. 201—215. 31. Berberović, L j. i R. Igić (1980): ,,Traganje za metodom o mogućnostima egzaktnog vrednovanja naučnog rada“ . O d je k , Sarajevo, 7, str. 8. 32. Bergson, A . (1 9 9 1)'. S tva ra la čk a e v o lu c ija . Sremski K arlovci: IK Z . Stojanovića. 33. Bertolino, M . (1976): ,JSTapomene o naučnoj kritici“ . M a r k s is tič k a m is a o , Beograd, 6, str. 193-199. 34. Berry, R. (1986): H a w to W rite R e s e s e a r c h P a p e r s . O xford: Pergam on Press. 35. Basara, D . (2003): ,,Specijalizovane baze podataka i Internet kao izvor informacija za humanističke nauke“ . In fo rm a tik a , Beograd, 2, str. 119—123. 36. Besarević, V . (2 .0 0 5 ): In telek tu a ln a s v o jin a , ind ustrijsk a s v o jin a i a u to rs k o p r a v o . B e o ­ grad: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Beogradu. 37. Best, W . J. (1959): „Izveštaj istraživanja“ . U : Is tr a ž iv a n ja u p e d a g o g ic i . Prevela R ad ­ mila Đordević. B eograd: Institut za pedagoška istraživanja. 38. Bežen, A . (1980): ,,0 stanju kritike u odgoju i obrazovanju“ . U : P e d a g o g i ja u s a m o u ­ p r a v n o m s o c ija lis tič k o m d ru štvu , Zagreb: Pedagoško-književni zbor i Savez pedago­ ških društava Hrvatske, str. 38^42. 39. „B ibliografsk a citiranja“ (JU S 3 A 4.023). Pravilnik, br 50-12678/1. S lu ž b e n i lis t S F R J 46, B eograd, 1981. 40. B ilbija, B . (2004): O s n o v i b ib lio te k a rs tv a . Banja Luka: G las srpski. 41. B iloš, D .; H. K rilić i D ž. Tuzlak (1999—2000) ,JPrimjeri nekih od načina citiranja litera­ ture“. B o s n ia c a , 4—5, str. 25—32. 42. Bjekić, D . (2007): K o m u n ik o lo g ija : o s n o v e p e d a g o š k o g i p o s l o v n o g k o m u n icira n ja . Čačak: Tehnički fakultet u Čačku Univerziteta u Kragujevcu. 43. Blažević, I. (1979): ,,Univerzalna dostupnost publikacijam a“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la ­ vic a . 3—A-, str. 1—9.

Akadem sTco p is a n je _________________________________________________________________________________ 317

44. Bojkovski, A . (1978): „B ez dobre naučne kritike nema dobre literature“ . N a š a šk ola , Sarajevo, 5—6, str. 270—274. 45. Bošnjak, B . (1977): P i s a n je i m o ć . Zagreb: M ladost. 46. B ožić, i sar. (1984): In v e n t iv n i rad. Zagreb: Radničke novine. 47. Branković, D . (2001): „M etodologija nauke u univerzitetskoj naučno-nastavnoj djelat­ nosti“. U : P o l o ž a j n a u k e u R e p u b lic i S rp sk oj. Banja Luka: Ministarstvo nauke i kulture. Univerzitet u B an ja Luci, Univerzitet u Srpskom Sarajevu, str. 53—56. 48. Brkić, S., V u čk ović-D ek ić, L j., Bogdanović, G. (uredn.) (2004): ,JPublikovanje u bio ­ medicini, Naučnoistraži^^ački rad i prezentovanje rezultata istraživanja“ . Z b o r n ik r a d o ­ v a , M edicinski fakultet u N o v o m Sadu, str. 49—78. 49. Brković, L j. (1975): Z a v ič a jn i f o n d o v i. Zajednica biblioteka, 1—2. 50. B ubalo, I. (1982): ,JR.azina naučne kritike u pedagogiji“ . P e d a g o g i ja , Beograd, 2—3, str. 610-616. 51. B u j, M . (1986): ,,Teme za diplomski ispit na nastavničkom fakultetu“ . Š k olsk i vjesn ik , Split, 2, str. 142-146. 52. Bujaš, M . (1997): ,,Uroga lektora u oblikovanju teksta“ . U : Z b o r n ik r a d o v a sa s a v e t o v a n ja ,, K u ltu r a je z i k a “ . N o v i Sad; Pokrajinski sekretarijat za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, upravu i propise, str. 9—13. 53. Butorac, J. (1950): A r h iv s k a čitanka. Zagreb: Državni arhiv. 54. Buzan, T. (1983): Isk o ris tite s v o j um. Ljubljana: Univerzum . 55. C hicago M anual o f Style — The Essential G uide for W riters, Editors, and Publishers, (15th ed). Chicago, The University o f Chicago Press, 2003. 56. Cenčić, M . (2002): P i s a n je in p r e d s t a v lja n je re z u lta to v r a z is k o v a ln e g a dela. Ljubljana: Pedagoška fakulteta U niverza v Ljubljani. 57. Cetanović, S. i Brajević, A . (1986): ,JSTeke mogućnosti form iranja i pretraživanja bibli­ ografskih baza podataka“ . P r a k s a , Beograd, 4, str. 34—39. 58. Cicm il, B . (2000): „Naučni časopis — izvor i nosilac naučne inform acije“. V a s p ita n je i o b r a z o v a n je , Podgorica, 3, str. 144—151. 59. Cicm il, B . (2000): ,3ibliom etrijska analizA časopisa“ . V o jn o delo (1970—1992). V o jn o d e lo , Beograd, 4—5, str. 204—219. 60. Cindrić, M . (2003): ,,Stručni skupovi u funkciji profesionalnog razvitka učitelja mento­ ra i savjetnika“. N a p r e d a k , Zagreb, 144, (2), str. 180—194. 61. Citović, N . A . (1965): ,,0 naučnoistraživačkom radu studenata i asistenata“ . U n iv e r z it e t d a n a s, B eograd, 5, str. 4 2 -^5 . 62. Cohen, L ., L . M an ion i K. M orrison (20D7): M e t o d e istra ž iva n ja u o b r a z o v a n ju . Jastre­ barsko: N aklada Slap. 63. Cvrčanin-M atijević, M . (1975): „Tezaurus — struktura i metode sastavljanja“. In fo rm a tik a , Beograd, 4, str. 129—137. 64. Čačić, T. (1980): ,,Kako vrednovati naučnike“ . N I N , Beograd, 1523, 18. mart, str. 20—22. 65. Čađenović, J. (1962): ,,Od koncepta do konačnog teksta“ . B ilte n , Titograd, 3, str. 47—53. 66. Čajetinac, Ž . (1978): „Diplom ski radovi studenata u sistemu studija uz rad“ . U : D i d a k ­ tički p r o b l e m i e fik a s n o g s tu d ira n ja uz ra d i iz ra da na v is o k o š k o ls k o m n iv o u . Zajednica viših škola, B eograd, str 163—170. 67. Čanović, S. (1969): „Seminarski oblici rada i problem individualizacije nastave na filo ­ zofskom fakultetu“ . Z b o r n i k F ilo z o fs k o g fa k u lteta u P r iš tin i, V - A , str. 307—318.

318

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

68. Čopič, V . (1961): P is a n je . Zagreb: Pedagoško-književni zbor. 69. Ćeklić, V . (1973): V e š tin a p isa n ja . Treće dopunjeno izdanje. Rijeka: Fakultet industrij­ ske pedagogije. 70. Čečuk, A . i J. Petrak (1986): ,,Korišćenje S C I kao bibliografsko-dokum entacijskog iz­ vora“ , In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . Zagreb, 1—2, str. 65—69. 71. D avidović, L j. (1991): ,,Sistematski pristup izgradnji i korišćenju baza podataka u dru­ štvenim i humanističkim naukama“ . U : T r e tir a n je z n a n s tv e n ih in s tr o k o v n ih p u b lik a c ij in p o lp u b lik a c ij v o n lin e d o s to p n ih b a z o v ih p o d a tk o v za zn a n o st, M aribor, str. 159—167. 72. Deletić, Z . (2000): ,,1-lentorstvo u naučnom radu“. V a s p ita n je i o b r a z o v a n je , Podgorica, 3, str. 152-165. 73. Deletić, Z . (2000): M e t o d ik a n a u č n o g rada u is to r io g r a fiji. Priština: Univerzitet u Pri­ štini. 74. Deletić, Z. (2006): N a u k a o istoriji. N iš: Centar za balkanske studije. 75. Deletić, Z. (2007): "Zlanat is to r ič a r a : m e t o d i tehnika istra živa n ja . K osovska M itrovica: Učiteljski fakultet Univerziteta u Prištini. 76. Dim itrijević, R. (1969): O s n o v i t e o r ije p is m e n o s ti. Beograd: ,,Vuk K aradžić“ . 77. D o bro v, G. M . (1970): P o t e n c ija l nauke. Beograd: Institut za naučno-tehničku doku­ mentaciju, Centar za proučavanje razvoja naučne djelatnosti. 78. D o bro v, G . M . (1970): N a u k a o nauk am a. Beograd: Z av o d za izdavanje udžbenika SR Srbije. 79. Dolinar, F. M . (2000): U v o d v z n a n s tv e n o d elo . Ljubljana: Filozofska fakulteta. Odelek za bibliotekarstvo. 80. D oloček, V . (2006): U v o d u n a u č n o is tra ž iv a č k i rad. Sarajevo: Univerzitet u Sarajevu. 81. Dreyfus, H. (1977): Šta ra ču n a ri n e m o g u (kritika vešta čk e in te lig e n c ije ). Beograd: Nolit. 82. D ubrovski, S. (1970): "Zašto n o v a kritika. Beograd: Srpska književna zadruga. 83. D ulović, B i M . D ulović (1970): M e m o r i r a n je i p r o n a la ž e n je in fo r m a c ija . Beograd: Ju­ goslovenski centar za tehničku i naučnu dokumentaciju. 84. D unleavy, P. (2005): Iz r a d a d o k to ra ta : K a k o p la n ira ti, skicirati, p is a ti i d o v r š iti d o k ­ torsk u d is e r ta c iju . Zogreb. 85. Đordano, K. (2001): O g l e d i o in telek tu a ln o j k o m u n ik a ciji. Beograd: Č ig o ja štampa. 86. Đurđev, S. B . (2000): M e t o d o l o g i ja n a u č n o g rada. N o v i Sad: Prirodno-matematički fa­ kultet Univerziteta u N o v o m Sadu. 87. Đ ordević, B . (1986): ,,Je li informacija dobijena posredstvom računara roba? “ M a r k e ­ tin g J U M A , Zagreb, 1. 88. Đordević, B . i J. Đordević (1992): S v o js tv a u n iverzitetsk ih n asta vn ik a. Institut za peda­ gogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta, Beograd. 89. Đurić, B ., M . B ogner i L j. Brkić (1971): P r ir u č n ik za p is a n je ru k opisa . Beograd: B IG Z . 90. Đurković, Z. (1992): ,JPriprema i odbrana diplom skog rada — metodološko i tehničko uputstvo“ . Z b o r n ik r a d o v a P e d a g o š k e a k a d em ije , Sabac, 3, str. 47—52. 91. Eko, U . (1973): K u ltu ra , in fo rm a c ija , k om u n ik a cija . Beograd: Nolit. 92. Eco, U . (1984): ,,Kako se piše diplomska radnja“ . S italijanskog prevele B. Stipančić i M . Franulić, P it a n ja , Zagreb, 5—6, str. 181—208. 93. Eko, U . (2000): K a k o s e p iš e d ip lo m sk a ra d n ja . S italijanskog prevele B. Stipančić i M . Franulić, B eograd, Naučna knjiga — A lfa. 94. ,,Etički kodeks istraživanja s djecom “ . N a p r e d a k , Zagreb, 4, 2003, str. 529—537.

A k a d e m s k o p is a n je

319

95. Fajgelj, S. (2005): M e t o d e istra živa n ja p o n a š a n ja . D rugo izdanje. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. 96. Fekete, E. (2006): J e zič k e n e d o u m ic e — N o v i j e i sta rije. D ru go izdanje. Beograd: B e o ­ gradska knjiga. 97. Fekete, E., D . Ćupić i B . Terzić (2005): Srpski je z ič k i sa vetn ik . Beograd: Službeni list Srbije i Crne G o re i Srpska školska knjiga. 98. Filipi-M atutinović, S. (1986): ,,Bibliografija radova ju go slo venskih autora iz naukometrije i srodnih oblasti“. In fo rm a tik a , Beograd, 6, str. 413—417. 99. Filipi-M atutinović, S. (1989): ,,Vrednovanje naučnog rada sa aspekta citiranosti u lite­ raturi i primena Science Citation Index-a“. G la s n ik In stitu ta za ¿»oianiku (Botaničkog zavoda) i Botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, 23, str. 107—120. 100. Filipi-M atutinović, S. (1997): ,,Vrednovanje naučnog rada — diskusija“. U : Z b o r n ik V r e d n o v a n je n a u č n o g rada. Urednik M . Sarić. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, str. 35—39. 101. Filipović, J., A . K uzm anović i M . Andrijević (2002): P r ir u č n ik iz a k a d e m s k o g p is a n ja — u p u tstva i s u g e s t ije za izrad u s e m in a rs k ih /n a u č n ih /s tru č n ih ra d o v a . Beograd: Katedra za iberijske studije Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 102. Filipović, M . (2004): M e t o d o l o g i ja zn a n o sti i z n a n s tv e n o g rada. Sarajevo: Svjetlost. 103. Finci, Ž., L . Finci i R. Finci (1989): „Doktorska disertacija kao samostalan doprinos nauci“ . Ž iv o t , Sarajevo, 9—10, str. 267—275. 104. Finci, Ž . (1979): ,,Tehnika odbrane doktorske disertacije“ . P o l jo p r i v r e d n i p r e g le d , Sa­ rajevo, 3—A, str. 95—103. 105. Finci, Ž . (1986): ,J*rilog klasifikaciji naučnih djela“ . P r e g l e d , Sarajevo, 5, str. 589—597. 106. Finci, Ž ., L. Finci i R. Finci (1992): M a g i s t e r ij i d ok to rsk a d is e rta c ija . Sarajevo: S vje­ tlost. 107. Finci, Ž. (1982): ,,Doktorska disertacija kao samostalan doprinos nauci“ . P r e g l e d , Sara­ jevo, 6, str. 743—756. 108. Frančić, D . (1990): T ehtiike z n a n s tv e n o g ra da i iz v o r in fo r m a c ija . Pula: N aučna biblio ­ teka. 109. Frank, O. (red.) (1962): M o d e r n a d o k u m e n ta c ija i in fo rm a c ija . Beograd: Jugoslovenski centar za tehničku i naučnu dokumentaciju. 1 IO. Gačić, M . (1987): K a k o izraditi z a v r š n i i d ip lo m sk i rad. Zagreb: Školska knjiga. 111. Gačić, M . (2001): P i s a n je i o b ja v l ji v a n je zn a n stven ih i stru čn ih ra d o v a . Zagreb: M in i­ starstvo unutrašnjih poslova Republike Hrvatske. Policijska akademija. 112. G alić, M . (1985): ,,Seminarski oblici rada u studijama fizičke kulture“ . F iz ič k a kultura, Beograd, 2, str. 99—104. 113. G alić, M . (1998): ,,Reference, bibliografija i literatura o stručnim pedagoškim tekstovi­ m a“ . N a š a šk ola . B anja Luka, 1—2, str. 87—103. 114. G azivoda, P. (1989): ,,Inform acija kao pedagoški resurs“. S a v r e m e n o s t, N o v i Sad, 171— 179, str. 145-149. 115. G aurilov, M . (1965): ,,Korišćenje naučnih informacija u naučno-istraživačkom radu“ . P r o d u k t iv n o s t , Beograd, 12, str. 763—772. 116. Giljarevskij, R. S. (1977): U v o d u in form a tik u i d o k u m e n ta c iju . Zagreb: Referalni cen­ tar Sveučilišta u Zagrebu. 117. Giljarevskij, R. S. i A . I. M ih ajlov (1976): N a u č n e in fo r m a c ije : izvo ri, p r o n a la ž e n je , k o riš ć e n je . Beograd: J C T N D .

320

IVI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

118. G ojkov, G ., R. Krulj i M . Kundačina (2005): L e k s ik o n p e d a g o š k e m e t o d o lo g ije . Treće dopunjeno izdanje. Vršac: V iša škola za obrazovanje vaspitača. 119. G ojk ov, G . (2007): K v a lita tiv n a istra živa čk a p a r a d ig m a u p e d a g o g iji. Vršac: V isoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača. 120. G ojkov, G . (2005): U v o d u p e d a g o š k u m e t o d o lo g iju (i l i m e ta te o r ijs k e k o n c e p c ije p e d a ­ g o š k e m e t o d o l o g i je ). Vršac: V isoka škola za obrazovanje vaspitača. 121. Grbac, Ž. (1983): „O gled o diplomskom radu“ . Z b o r n ik P e d a g o š k o g fakulteta, u R ije c i, 5, str. 61—68. 122. Grubačić, K. (1964): E n c ik lo p e d ijs k i lek sik on b ib lio te k a r s tv a . Sarajevo: Z avo d za izda­ vanje udžbenika. 123. Grubačić, K. (1963): „Klasifikacija nauka i klasifikacija knjiga“. B ib lio te k a r s tv o , Sara­ jevo , 9 (3 ), str. 1—79. 124. Gud, V . i P. Het (1995): ,JPripremanje saopštenja“ . U : B o g o s l a v P e j č i ć (ured.) M e t o d o ­ lo g ija e m p ir ijs k o g n a u č n o g istra živa n ja . Beograd: Defektološki fakultet, str. 867—879. 125. Gutman, I. (1996): ,J^rilog istoriji naučnih zabluda“. F lo g is t o n , 4, 125. 126. Halm i, A . (1999): T e m e lji k valita tivn e a n a lize u d ru š tv en im znanostim a. Zagreb; Alinea. 127. Halm i, A . (2003); S tra te g ija k va lita tivn ih istra živa n ja u p r im e n je n im d r u š tv e n im z n a ­ n o stim a . Jastrebarsko: Slap. 128. Havelka, N ., B. Kuzmanović i D. Popadić (1998): M e t o d e i tehnike s o c ija ln o -p s ih o lo š k ih istra živa n ja . Beograd: Centar za primenjenu psihologiju i Društvo psihologa Srbije. 129. Hedrih-Stevanović, K. (1997); ,,Vrednovanje naučnog rada — diskusija“. U : Z b o r n ik r a ­ d o v a : V r e d n o v a n je n a u č n o g ra da . Urednik M . Sarić. B eograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, str. 53—58. 130. Hepkinson, A . (2003): ,,Upravljanje elektronskim resursima: elektronska džungla“ . In fo rm a tik a , Beograd, 1, str. 17—25. 131. H oge, H. (1994): S ch riftlich e A r b e it e n im Studium . E in E eitfa d en z u r A b fa s s u n g w isse n ­ s ch a ftlich er T ex te f ü r P s y c h o lo g e n u n d S ozia lw issen sch a ftler. Stuttgart: Kohlhammer. 132. Horvat, N . R. (1952): O d ru k op isa d o k n jige. Zagreb; Izdavački zavod Jugoslavenske akademije. 133. H rkalović, R. (1966): ,,Kultura i tehnika istraživanja u pedagogiji i tehnika korišćenja literature i pisanja izveštaja o izvršenom istraživanju“ . P r i l o z i n a s ta vi p e d a g o g i je , B e o ­ grad: Z a v o d za izdavanje udžbenika, str. 48—70. 134. H rkalović, R. (1966); ,,Tehnika korišćenja literature i pisanja izvještaja o izvršenom is­ traživanju“ . U : P r i l o z i n a s ta vi p e d a g o g ije . Beograd: Z a v o d za izdavanje udžbenika SR Srbije, str. 62—70. 135. Hrvatić, N . i K. Posavec (1999): ,JPedagoška kritika u hrvatskoj periodici 1859—1999“. N a p r e d a k , 3, str. 267—280. 136. Igić, R. (1991): U p u ts tv a za p is a n je d o k to rsk e d is e r ta c ije i m a g is ta r s k o g rada. Tuzla. 137. IE E E Standards Style M anual — Section 7. Preuzeto 6. avgusta 2007. sa stranice: (http ; standarsd.ieee.org/guldes/style/section7.htm l). 138. Ijačić, L j. (1985); „N aslov rada“ . E k o n o m ik a o b r a z o v a n ja , B eograd, 12, str. 64. 139. Ilić, M . (1979); T e o r ija i f ilo z o f ija stva ra la štva . Niš; Gradina. 140. Injac, V . i V . Jovanović (2007); V o d i č k roz d ig ita ln e z b irk e N a r o d n e b ib lio te k e S r b ije . Urednik Saša Ilić. Beograd: Narodna biblioteka Srbije.

A k a d e m s k o p is a n je

321

141. I S B D ( A I ) M e đ u n a r o d n i b ib lio g r a fs k i o p is o m e đ e n ih p u b lik a c ija , drugo izdanje hrvat­ skoga prevoda. Zagreb: Hrvatsko bibliotekarsko društvo, 1980. 142. I S B D ( S ) M e đ u n a r o d n i s ta n d a rd n i o p is serijsk ih p u b lik a c ija , prerađeno izdanje. Zagreb: Hrvatsko bibliotekarsko društvo, 1992. 143. Iz a rh ivistik e — P r ir u č n ik za slu ž b e n ik e a rh iva . Beograd: Izdanje Državni-arhiv N R Sr­ bije, 1959. 144. Iv-Fransoa L. K. (2005): N a u k a o in fo rm a c ija m a . Prevela s francuskog Vesna InjacM albaša. Beograd: Clio. 145. Ivanić, D . (2001): O s n o v i te k s to lo g ije . Beograd: Narodna knjiga — A lfa. 146. Ivanović, Z. (1996): M e t o d o l o g i ja izra d e z n a n s tv e n o g i s t r u č n o g d jela . Opatija: Hotelijerski fakultet. 147. Jambrek, P. (1968): ,JProblemi mednarodnega znanstvenega sodelovanja (Problem i me­ đunarodne naučne saradnje)“. T e o r ija in p ra k sa , Ljubljana, 2, str. 261—277. 148. ,J^ednoobrazni zahtjevi s-a objavljivanje radova u biomedicinskim časopisim a“. G la s n ik In stitu ta zaštite z d r a v lja S r b ije . Beograd, 73, 3^4, 1999, str. 138—142. 149. ,,Jezik i stil naučnog rada“ . E k o lo g ik a , Beograd, 4, 1997, str. 58—59. 150. Jonathan, A . P. i S. R. Joseph: P s ih o m e tr ijs k i p r is tu p i istra ž iva n ju č o v je k o v o g s tv a r a la ­ štva.

151. Jovanović, B. (2003): ,JPedagoško mišljenje-.i metodološka kultura n asta vn ik a “ . U : O b r a z o v a n je i u s a v r š a v a n je u čitelja . Užice: Učiteljski fakultet, str. 203—220. 152. Jovanović, D . (1969): ,JSTaučna informacija i tok informacija u pedagoškoj teoriji i praksi“ . P e d a g o g i ja , Beograd, 1, str. 109—124. 153. Jovanović, D . (1970): ,J*edagoška informacija i njeni korisnici“ . R e v i ja šk o lstva i p r o s v e tn a d o k u m e n ta c ija , Beograd, 3—4, str. 169—178. 154. Jovanović, D . (1972): ,,U lo g a naučne informacije u savremenoj pedagogiji“ . iETAronomska šk ola , B eograd, 9, str. 1—5. 155. Jovanović, M . D . (1972): S a v r e m e n a p e d a g o g ija i te o r ija i p ra k s a n a u č n e in fo rm a c ije . Beograd: Privredno finansijski zavod. 156. Jovanović, N . (1987): ,,Izrada doktorske disertacije“ . Z b o r n ik r a d o v a E k o n o m s k o g f a ­ kulteta U n iv e r z ite ta u N iš u , 25, str. 99—108. 157. Jug, J. (1986): T eh n ik a p is a n ja in b e le ž e n ja . Kranj: M oderna organizacija. 158. Jukić, S. (1995): ,,U čenje učenja u nastavi“ (kako koristiti literaturu). P e d a g o š k a s tv a r ­ n o st, N o v i Sad, 1—2, str. 43—57. 159. Junković, Z. (1963): ,,Za koga se pišu doktorske disertacije“ . N a š e tem e, Zagreb, 4, str. 354-357. 160. Jurić, S. (1971): O o b r a d i z n a n s tv e n o g d jela . Split. 161. Juričević, B . (1987): E k o n o m ija k n jige, o r g a n iz a c ija i tehnika ra da . Za^rd^o: Školska knjiga. 162. Jurišić, Š. (1971): O o b r a d i z n a n s tv e n o g d jela . Prigodom knjige M . Šam ića „ K a k o n a ­ s ta je n a u č n o d je l o “. Split: N aučna biblioteka. 163. Južnič, S. (1992): D ip lo m s k a n a lo g a . N a p o tk i za iz d e la v o . Ljubljana: Amalietti. 164. K afel, M . (1967): ,,M etod i različite specijalizacije za istraživanje inform acija“. N o v i ­ n a rs tvo .

165. Kajzer, V . (1973): J e z ič k o u m e tn ič k o d e lo . Preveo: Zoran Konstantinović. Beograd: Književna misao.

32 2_______________________________________________________________________N I. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

166. Kapitan, A . (1981): ,,Izrada doktorske disertacije iz pravnih nauka“ . U : M iroslav Pečuj­ lić (ured.). M e t o d o l o g i j a d ru š tv e n ih nauka. Z b o r n ik tek sto va , Beograd: Savremena ad­ ministracija, str. 267—275. 167. K edrov, D . M . (1978): ,,Klasifikacija nauka“ . I n f o r m a t i k a , 1, str. 5. 168. K eglevič, Z . (1998): „Kako izdelamo dober poster?“ . D id a k ta , 8 (42/43), str. 65—67. 169. Keller, G i M . B. (1993): U v o d u z n a n stven i i stru č n i rad. Treće izdanje, Zagreb. E ko­ nomski fakultet. 170. K ićović, M . (1960): is t o r ija N a r o d n e b ib lio te k e u B e o g r a d u . Beograd: Narodna biblio­ teka. 171. Kilibarda, K . (1978): ,Jiazvoj metodološke kulture studenata — zahtev savremenog vi­ sokog školstva“ . V a s p ita n je i o b r a z o v a n je , Titograd, 6, str. 47—59. 172. K ilibarda, K. (1983): „U slovi i efikasnost formiranja istraživačkih kadrova putem ma­ gistarskih studija“ . V a s p ita n je i o b r a z o v a n je , Titograd, 5—6, str. 100—121. 173. K lajn, I. (2004): R e č n ik je z ič k ih n e d o u m ic a . Šesto dopunjeno i izmenjeno izdanje. B e o ­ grad: Srpska školska knjiga. Beograd. 174. Klinar, P. (1977): ,,Seminarske in diplomske naloge“. V : P r i s t o p k z n a n s tv e n e m u d elu . Ljubljana: F S N P U niverze v Ljubljani, Partizanska knjiga, str. 55—80. 175. K ljajić, V . (1970): ,,D iplom ski radovi studenata više škole za socijalne radnike u Sara­ je v u “ . S o c ija ln i ra d , Zagreb — Sarajevo, 1—2, str. 145—149. 176. Knežević, B . (1986): ,,Citati u bibliom etriji“ . In fo rm a tik a , B eograd, 6. 177. Knežević, B . (1978): ,,Članak — nosilac informacije“. In fo rm a tik a , 1, str. 25—26. 178. Knežević, B . (1990): ,,Kvantitativni parametri radova u m edicini“ . P e r io d . B io lo g . 92 (2 ), str. 241-243. 179. Knežević, V . (1977): ,,M odelovanje vrednosnih orijentacija u pedagogiji“. Z b o r n ik In stitu ta za p e d a g o š k a istra živa n ja , Beograd, IO, str. 241—256. 180. K okelj, P. (1984): ,,0 pisanju stručnih znanstvenih članaka i rasprava“ . K le k tr o -te h n ič k i v je s n ik , Z agreb, 5, str. 193—196. 181. K okelj, P. (1984): ,,0 pisanju stručnih znanstvenih članaka i rasprava“ . E n e r g ija , Z a ­ greb, 3. 182. Kolarić, I. (1993): „M etod vrednovanja — evaluacija“. P r o s v e t n i p r e g le d , Beograd, P e­ dagoška praksa, 240, str. 3—7. 183. „Kolektivni istraživački rad i disertacija“. U n iverzitet danas, Beograd, 1—2, 1964, str. 79—81. 184. Kolesarić, V . (1987): ,,Univerzitet i nadareni studenti“ . M eđunarodni seminar. U n i v e r ­ zitet d a n a s, Dubrovnik, 24—29. 8. str. 123—135. 185. K ols, M ., Č. V ajt i B. Pip (2005): N a u č it e da učite. Prvo doštampano izdanje — Aktiv­ nosti i vežbe za razvijanje umeća učenja, pisanja radova, eseja i referata, polaganja te­ stova i ispita. S engleskog prevela Gordana M iljević. Beograd: Kreativni centar. 186. Kornhauser, A . (1977): ,,Kako pišemo strokovne članke“. V z g o ja in iz o b r a ž e v a n je , L ju ­ bljana, 6, str. 4 1 -^ 4 . 187. Kosanović, B . i P. Šipka (1996): ,J^azvoj bibliografskih baza podataka za nacionalne potrebe: iskustva sa Socio Faktom“ . U : Z b o r n ik r a d o v a , , 0 sistem u n a u č n ih i te h n o lo ­ ških i n f o r m a c i ja “ , Kotor, str. IIO . 188. Kosanović, B . i P. Šipka (1996): ,,Socio Fakt — Jugoslovenska baza za društvene činjeničke nauke“ . U : P. Kostić (ured.), M e r e n j e u p s i h o lo g iji I I , Beograd: IK S I i Centar za primenjenu psihologiju, str. 88—95.

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 323

189. Kosanović, M . i S. Kostović (1983): ,,Analiza diplomskih radova odbranjenih na Institutu za pedagogiju“ . Z b o r n ik Instituta za p e d a g o g iju . N o v i Sad, 1, str. 119—126. 190. Kostić, R. (1986): ,,O sposobljavanje kadrova za naučno-istraživački rad na položaj na­ učnog podmlatka na univerzitetima u Srbiji“ . Is tra ž iva č , Beograd, 1. 191. Kovačević, J. (1960): ,J*itanje postdiplomskog usavršavanja“. F iz ič k a kultura, B e o ­ grad, 5—6, str. 268—271. 192. Kovačević, M . (1991): ,JEpistemološke pretpostavke lingvističnosti radova o jezik u “ . U : N a u č n i sa sta n a k sla vista u V u k o v e d a n e, 20, Beograd, str. 53—63. 193. Kožuh, B. (1998): ,,U p oraba in interpretacija statističnih preizkusov hipotez“. S o d o b n a p e d a g o g ik a , Ljubljana, 49 (3 ), str. 262—270. 194. ,,Kriteriji za sticanje naučnih zvanja“ . U : N a u k a i teh n o lo š k i r a z v o j u R e p u b lic i S r b iji, p olitik a , a n a lize, d o k u m en ti. Beograd: Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije. Beograd, 1997, str. 107—114. 195. K r it e r iju m i za v r e d n o v a n je n a u č n ih knjiga, ča sop isa , r a d o v a i sk u p o va . Ministarstvo za nauku i zaštitu životne si edine Republike Srbije, Beograd, 2006. 196. Kritovac, E>. (1978): ,,Oprem a naših znanstvenih i stručnih publikacija“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1—4, str. 91—103. 197. Kritovac, D . (1982): ,,U lo g a naslova, sažetaka i ključnih reči u komuniciranju inform a­ cijam a“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1—2. 198. Krneta, Lj. (2004): ,JProblem pretraživanja i prezentovanja na Internetu uz osvrt na smernice u "WEB dizajnu“ . P e d a g o š k a stva rn o st. N o v i Sad, 1—2, str. 101—1 IO. 199. Krneta, S. (1992): E v r o p s k o p r a v o in telek tu a ln o g vla sn ištva . Sarajevo. 200. Krulj, R. (1979): ,JDejstvo nastavne tehnologije na kvalitet znanja u nastavi poznavanja prirode“ — Studijski projekat magistarske teze. U : M e t o d o lo g ija p e d a g o š k ih istra živa n ja i stva ra la štva , Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, str. 102—112. 201. K uba, L. i D ž. K oking (2003): M e t o d o l o g i ja izra d e n a u č n o g teksta — kako s e p iš e u d r u š tv e n im n a u k a m a. Podgorica; C ID , Banjaluka: Rom anov. 202. Kućan, Ž. (1983): ,,0 kvaliteti u znanosti“. N a š e tem e, Zagreb, 7—8, str. 1122—1125. 203. Kujundžić, E. (2004): M e t o d i b ib lio g r a fs k o g p ris tu p a zn a n ju i u m ije ć e citira n ja . Sara­ jevo: Biblioteka grada Sarajeva. 204. Kukić, S. i B . M arkić (2006): M e t o d o l o g i ja d ru š tv e n ih z n a n o s ti — m e to d e , tehnike, p o s t u p c i i in stru m en ti z n a n s tv e n o -is tr a ž iv a č k o g rada. Mostar: Ekonom ski fakultet Sveučilišta u Mostaru. 205. Kumen, E. (1981): ,,O rganizacija i funkcioniranje multimedijskih indok sistema u slu­ žbi oblasti obrazovanja, kulture i znanosti“ . A n d r a g o g ija , Zagreb, 3—5, str. 195—204. 206. Kum in, F. (1986): ,J*rilog konceptualizaciji nacionalnih i međunarodnih I N D O K siste­ m a“ . A n d r a g o g i ja , Zagreb, 1—3, str. 1—104. 207. Kundačina, M . (2000): ,,Činioci naučnog stvaralaštva studenata“. Z b o r n ik r a d o v a . V iša škola za obrazovanje vaspitača, Vršac, 6, str. 255—265. 208. KyHjiaHHHa, M . (2000): ,,Pl3rpa/iyBaH>e na MCTOjiojTOiiiKa Kyjixypa cxy/teHaxa“. T Ip o ceemHO d e jio , CKonje, 3. 209. Kundačina, M . (2002): ,.M etodološki aspekti kvaliteta naučnih radova“. U : U p r a v l ja n je k va lite to m i p o u z d a n o š ć u . Beograd: D Q M —2002, str. 191—197. 210. Kundačina, M . (1998): M e t o d o lo š k a istra živa n ja u p e d a g o š k o j p e r io d ic i. U : M etodika naučna i nastavna disciplina. Jagodina: Učiteljski fakultet, str. 83—98.

324

]Vr. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

211. Kundačina, M . (2003): „Informacione tehnologije činilac naučnog stvaralaštva studena­ ta postdiplom aca“ . U : T e h n o lo g ija , inform atika, o b r a z o v a n je 2. B eograd, N o v i Sad: Institut za pedagoška istraživanja i Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i in­ formatike, str. 208—218. 212. Kundačina, IVI. (2007): „O blici i postupci evaluacije naučnih i stručnih radova“ . O: G. G o jk o v _i sar: M e t a p e d a g o S k e r a s p r a v e — m e to d o lo š k i m o m e n t. N o v i Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine, 119—162. 213. Kurelić, N . (1978): P r ip r e m a d ip lo m s k o g ispita u o b la s ti fiz ič k e k ulture. Beograd: Fa­ kultet za fizičko vaspitanje. 214. Kuvačić, I. (1995): ,JBtički aspekti teorijskog istraživanja“ . U ; B o g o lju b Pejčić (ured.), M e t o d o l o g i j a e m p ir ijs k o g n a u č n o g istra živa n ja , Beograd: Defektološki fakultet, str. 813-815. 215. K vaščev, R. (1970): ,,Stvaralaštvo i kriterijumi stvaralaštva“. P e d a g o g i ja , Beograd, 3, str. 586-605-. 216. K vaščev, R. (1976): P s ih o l o g i ja stva ra la štva . Beograd: IG S . 217. L asić-L azić, J. (1996): "Znanje o zn a n ju . Zagreb: Filozofski fakultet. 218. Laušević, R.; D izdarević, IVI. i Grgić, P. (1983): ,,Teoretske osnove kriterijuma vredno­ vanja naučnog rada“ . O d je k , Sarajevo, 8, str. 14—15. 219. LavriČ, J. (1971): T eh n ik a in m e t o d o lo g ija s tr o k o v n e g a p is a n ja (T e h n ik a i m e t o d o lo g ija s t r u č n o g p i s a n ja ). Ljubljana: Z avo d SR Slovenije za statistiko. 220. Lazović, M . (1981): ,J*Olupublikacija kao neformalni prenosilac naučnih inform acija“. In fo rm a tik a , Beograd, 3—4. str. 157—159. 221. Leent, J. A . (1968): ,,Sposobnost naučnog stvaralaštva“ . U n iv e r z it e t d a n a s, Beograd, 5, str. 58 -6 7 ; 222. Lekić, B . (2006): A rh iv is tik a . Beograd: Z av o d za nastavna sredstva. 223. Lekić, Đ . (1979); „Kadrovski uslovi pedagoškog istraživanja i stvaralaštva (pojam , od­ like i m etodološka kultura pedagoškog istraživača i stvaraoca)“ . U : M e t o d o l o g i j a p e d a ­ g o š k o g is tra ž iv a n ja i stva ra la štva . Beograd: Z avo d za udžbenike i nastavna sredstva, str. 3 2 ^ 5 . 224. Lekić, Đ . (1979): ,JVIetodološka kultura pedagoškog istraživača i stvaraoca“ . U ; M e t o ­ d o lo g ija p e d a g o š k ih istra živa n ja i stva ra la štva . Beograd; Z a v o d za udžbenike i nastav­ na sredstva, str. 41—45. 225. Lekić, Đ . (1979); „O dlike pedagoškog istraživača i stvaraoca“ . U ; M e t o d o l o g i ja p e d a ­ g o š k ih istra ž iv a n ja i s tva ra la š tv a , Beograd: Z avo d za udžbenike i nastavna sredstva, str. 33-41. 226. Lekić, Đ . (1995); ,,M od eli pedagoških radova“ . U : B o g o lju b Pejčić: M e t o d o l o g i ja e m ­ p ir ijs k o g n a u č n o g istra živa n ja . Beograd; Defektološki fakultet, str. 912—913. 227. Lekić, M . (1956): „Slabosti seminarskog rada u srednjoj školi“ . N a s t a v a i va s p ita n je , B eograd, 9, str. 519—524. 228. Lelas, S. (1983); ,JEtički aspekti objavljivanja rezultata znanstvenog rada“ . S cien tia V u g o s la v ic a , Zagreb, 9 (1—2), str. 49—53. 229. Lihačov, D . S. (1966); T ek s to lo g ija . Prevela Ljubica Štavljanin-Đorđević. Beograd; N aučna knjiga. 230. Line, M . i S. Vickers (1989); U n iv e r z a ln a d o s tu p n o s t p u b lik a c ija . Zagreb; Hrvatsko bi­ bliotekarsko društvo. 231. L o gar, J. (1973); U v o d u b ib lio g r a fiju . Sarajevo; Svjetlost, 308 str.

A.ka.demsk .0 p is a n je _________________________________________________________________

'________________________ 325

232. M aček, M . i dr. (1977): P r is t o p k z n a n s tv e n o m u delu. P r ir o č n i k za s tu d ij in r a z is k o v a n je . U niverza v Ljubljani Fakulteta za sociologijo, politične vede in novinarstvo. Parti­ zanska knjiga — znanstveni tisk v Ljubljani. 233. M ahorčić, V . (1971): N a v o d ila za o b l ja v l ji v a n je statističkih p o d a tk o v . Ljubljana: Z a v o d SR S za statistiko. 234. M ajer, D . (1969): ,J^sihički preduslovi za naučni rad. Doprinos problem u obrazovanja naučnih radnika na univei*zitetima“ . U n iv e r z ite t d a n a s, Beograd, IO, str. 101—107. 235. M aksić, Z. (1977): ,,Uvjeti za razvitak znanstvenog časopisa“ . U : Z n a n s t v e n a i stru čn a p u b lic is tik a , Zagreb, str. 12. 236. M aksim ović, V . (2003): O s n o v e t e o r ije b ib lio g r a f ije sa p r im je r im a . Pale: Filozofski fa­ kultet Univerziteta u Srpskom Sarajevu. 237. M alacko, J. (1991): P r ip r e m a i o d b r a n a d ip lo m s k o g i n a u č n o g ra da . N o v i Sad: Fakul­ tet za fizičku kulturu. 238. M alić, J. (1986): K o n c e p c i ja s a v r e m e n o g u džben ik a . Zagreb: Školska knjiga. 239. M andić, P. (1988): „O sposobljavanje studenata za razumevanje i primenu naučnih m e­ toda“ . S a z n a n ja , Banja Luka, 5—6, str. 27—34. 240. M andić, P. (2004): M e t o d o l o g i ja n a u č n o g rada. Banja Luka: A kadem ija nauka i umjet­ nosti Republike Srpske. 241. M an dić D . (1997): „Internet u obrazovanju“ . Z b o r n ik r a d o v a . Učiteljski fakultet, V ra ­ nje, 4, str. 61—69. 242. M anojlović, L. (1999): ,,0 kritici i kritikovanju u pedagogiji“ . D i r e k t o r š k o le , Beograd, 1, str. 85—87. 243. M argolis, D ž. (1984): ,,Emergencija i kreativnost“. K u ltu r a , Beograd, 64, str. 125—139. 244. M aričić, S. (1981): ,,Savremena biblioteka u prijenosu (znanstvenih) inform acija“. A n ­ d r a g o g ija , Zagreb, 3—5, str. 153—167. 245. M aričić, S. (1977): ,,Vrednovanje znanstvenih časopisa“. U ; Z n a n s t v e n o -s t r u č n a p u b l i ­ cistika. Zagreb. 246. M arinković, D . (1997): ,,Internet — Osnovna pretpostavka za unapređivanje načina is­ traživačkih aktivnosti u oblasti zdravstvene zaštite“ . U : In fo rm a tik a u z d ra v s tv u . G o jk o ­ vić, G. i M . Đ ačić, (E d s), Beograd: Savez zdravstvenih radnika Jugoslavije, str. 147— 154. 247. M arijanović, S. (1973): ,,Stručni članci i njihova recenzija“ . O r g a n iz a c ija i k a d r o v i, B e ­ ograd, 4, str.45—49. 248. M arinković, J. i V . N ikolić (2003): O b l i c i iz ra ž a v a n ja i stilistika, drugo popravljeno izdanje, Vranje: Učiteljski fakultet. 249. M arinković, S. (1973): M i s l i v e lik ih 'lju d i. Kruševac: Oko. 250. M arkić-Č učković, L j. (1976): Z n a n s tv e n a litera tu ra i m e t o d e n je n a k o r iš ć e n ja . Zagreb. 251. M arković, M . (1988): ,JEtički problemi nauke“ . G led išta , Beograd, 11—12, str. 179—192. 252. M arković, M . (1991): ,JEtički problemi nauke“ . U : P r o b l e m i n a u k e u b u d u ć n o s ti, B e o ­ grad: Srpska akadem ija nauka i umetnosti, str. 137—150. 253. M arković, Ž. D . (2002): ,,M oralna odgovornost stvaraoca“ . Z b o r n ik r a d o v a . V iša škola za obrazovanje vaspitača, Vršac, 6, str. 100—103. 254. M arković, S. M . (2002): B ib lio t e c a fu tu r a — p ra k tik u m za m o d e r n u b ib lio te k u . Beograd: Čigoja. 255. M arković, S. (1979): A u t o r s k o p r a v o i s ro d n a p r a v a . Beograd.

326_______________________________________________________________________ Jvl. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

256. M arković, S. (1998): „O baveza plaćanja autorskog honorara, autorsko pravo i tržište“ . P riv re d a , i p r a v o , 58. '2.57. M arojević (1982): ,^Dokumentacija i informacije u m uzejim a“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la ­ v ic a . Z agreb, 1—2, str. 109—113. 258. M arušić, M . i sar. (2004): U v o d u z n a n stve n i rad. Treće, obnovljeno i dopunjeno izda­ nje. Zagreb: M edicinska naklada. 259. M atešković, K. (1984): ,,TUnapredimo kvalitetu naših časopisa“ . P r im e n je n a p s i h o lo g i ­ j a , Zagreb, 3 -4 . 260. M atić, D . (2003): „Inform aciono opismenjavanje korisnika biblioteke za pristup zna­ nju“. U : T e h n o lo g ija , inform atik a, o b r a z o v a n je 2. B eograd: Institut za pedagoška istra­ živanja. 261. M atijević, M ., V . M užić i M . Jokić (2003): Istra ž iva ti i o b ja v ljiv a t i. Zagreb: Hrvatski pedagoško-književni zbor. 262. M atković, M . (1983): „Seminarski i diplomski radovi u svijetlu koncepcije društvene samozaštite“ . U : P o ja m n asta na k i b itn e k arakteristike za štitn e fu n k c ije . Ekonomski fa­ kultet, Split i Fakultet za turizam i vanjsku trgovinu, Dubrovnik, str. 73—80. 263. Medanić, V . (1954): ,,0 autorskom pravu i njegovoj zaštiti“ . Ž iv o t i škola, Osijek, 1, str. 1. 264. M[ejovšek, M!. (2003): U v o d u m e to d e z n a n s tv e n o g istra živa n ja . Jastrebarsko: Naklada Slap. 265. M ejovšek, M . (2003): M e t o d e z n a n s tv e n o g istra živa n ja u d r u š tv e n im i h u m a n ističk im z n a n o s tim a . Jastrebarsko: N aklada Slap. 266. M esaroš, F. (1985): T ip o g ra fs k i p riru č n ik . Zagreb: Grafički obrazovni centar. 267. M esihović, N . (2003): U v o d u m e t o d o lo g iju d ru š tv e n ih nauka. Sarajevo: Ekonom ski fa­ kultet. 268. M ićić, R. (2001): „Ključne reči u opisu naučnog članka u elektronskom katalogu“ . G o d iš n ja k B ib lio t e k e M a t i c e srp sk e. N o v i Sad. 269. M ihailović, D . (1995): M e t o d o l o g i ja n a u č n o is tra ž iv a č k ih p r o je k a ta (p r ir u č n ik za iz ra ­ d u sem in a rsk ih , d ip lo m s k ih i m a gista rsk ih r a d o v a i d o k to rsk ih d is e r t a c ija ). Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. 270. M ihailović, D . (1999): ,JZavršni radovi. K om pozicija naučnog rada, Reč o intelektual­ nom majstorstvu“ . U : M e t o d o l o g i ja n a u č n ih istra živa n ja , Beograd: Fakultet organizaci­ onih nauka, str. 213—281. 271. M ih ajlov, A . I. i R. S. Giljarevskij (1976): N a u č n a in fo rm a c ija . Iz v o r i, p r o n a la ž e n je , k o r iš ć e n je . Prevela s ruskog M . M iljković. Beograd: Jugoslovenski centar za tehniku i naučnu dokumentaciju. 272. M ih ajlov, A . I. i R. S. Giljarevskij (1984): U v o d u in fo rm a tik u — d o k u m en ta ciju . 'Z .Sigreb: Referalni centar Sveučilišta u Zagrebu. 273. M ih ajlov, A . J. (1964): ,JProblemi naučne inform acije“ . Preveli Dušan Isaković i Franjo Idvegi, T eh n ik a , Beograd, 6, str. 1005—1008. 274. M^ihajlović, B . (2003): K a k o napisati, p r ip r e m it i i p rik a z a ti n a u č n i i s tr u č n i rad. N o vi Sad: M edicinski fakultet, Sremska Kamenica: Institut za kardiovaskularne bolesti. 275. M ihel, I., V . O lu jić-V u k o vić i N . Pravdić (1984): ,JPrimjena bibliometrijskih zakonito­ sti u analizi širokih tematskih područja i radovi iz humanističkih znanosti“ . In f o r m a t o ­ lo g ia Y u g o s la v ic a , 1—2, str. 21—23. 276. M ijanović, N . (1999): ,,Osobine istraživača kao značajan preduslov uspješnog proučava­ nja vaspitno-obrazovnih fenomena“ . N a s ta v a i va sp ita n je , Beograd, 3—4, str. 296—309.

A k a d e m s k o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 327

277. M ilanović, M . (1979): P is a n je , u r e đ iv a n je i šta m p a n je. Beograd: Tehnička knjiga. 278. M ilas, G. (2005): ,J^isanje znanstvenog rada i istraživačkog izveštaja“. U : Istra živa čk e m e to d e u p s ih o lo g iji i d r u g im d ru štven im znanostim a. Zagreb; N aklada Slap, str. 73—88. 279. M ilas-B racović, M . (1987): „Struktura znanstvenog članka i njegovog autorovog sažet­ ka“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 19 (1—2), str. 51—67. 280. Milašinović, M . (1987): ,,Karakteristike korišćenih analitičkih postupaka u empirijskim istraživanjima nastavnog procesa“ . N a s ta va i va sp ita n je, Beograd, 1—2, str. 195—201. 281. M ilat, J. (2005): O s n o v e m e t o d o lo g ije istra živa n ja . Zagreb: Školska knjiga. 282. M iletić, G. (1960): ,,Teme doktorskih disertacija“ . G le d iš ta , B eograd, 3, str. 65—69. 283. M^ilić, D . (1998): K o m e n t a r Z a k o n a o a u to rs k o m p r a v u i s r o d n im p r a v im a sa su d sk o m p r a k s o m . Beograd. 284. M ilić, V . (1982): ,,Doktorati o obrazovanju i obnavljanju naučnog o so blja“ . S o c io lo š k i p r e g le d , Beograd, 1—2, str. 45—102. 285. M ilić, V . (1995): ,JBlcmenti teorije naučnog obaveštavanja“ . U : B o g o lju b Pejčić (ured.), M e t o d o l o g i j a e m p irijs k ih n a u čn ih istra ž iva n ja , Beograd: Defektološki fakultet, str. 191-202. 286. M ilinković, N ., R. M arković, I. Petričević i J. M ilošević (1997): ,,A naliza sadržaja di­ plomskih radova studenata andragogije u periodu 1991—1996“. U : Is tr a ž iv a n ja u p e d a ­ g o g i j i i a n d r a g o g iji. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, str. 157—160. 287. M ilivojević, Z . (1985): ,,0 diplom skim radovim a odbranjenim na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u B eogradu od 1963—1985“ . S o c io lo š k i p r e g l e d , Beograd, 3—A, str. 150-165. 288. M ilosavljević, S. (1990): Iz v e š ta j o n a u č n o m istra živa n ju . Beograd: Institut za strategij­ ska istraživanja. Centar visokih vojnih škola. 289. M ilosavljević, S. (1995): ,,Izveštaj o istraživanju i rezultatima istraživanja“ . U : B o g o ­ ljub Pejčić (ured.). M e t o d o l o g i ja e m p ir ijs k o g n a u č n o g istra živa n ja . Beograd: D efekto­ loški fakultet, str. 879—908. 290. M ilosavljević, S. i I. R adosavljević (2006): O s n o v i m e t o d o lo g ije p o litič k ih nauka, tr e ć e iz m e n je n o i d o p u n je n o izd a n je. Beograd: Službeni glasnik. 291. M ilosavljević, V . (1980): ,,IN S P E C — baza podataka“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Z a ­ greb, 2, str. 1—2. 292. M ilovanović, M . (1979): P is a n je , u r e đ iv a n je i štam p an je. Beograd: Tehnička knjiga. 293. M^ilošević, N . i S. M^ilošević (2001): O s n o v i m e t o d o lo g ije b e z b e d n o s n ih nauka. B e o ­ grad: Policijska akademija. 294. M ils, R. (1982): ,,0 intelektualnom majstorstvu“ . U : M iroslav Pečujlić (ured.). M e t o d o l o ­ g ija d ru štven ih nauka. Z b o r n ik ra d o v a , Beograd: Savremena administracija, str. 283—292. 295. M iljk ović, M . (1976): ,,Opšta struktura tezaurusa“ . I n f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , B e o ­ grad, 3, str. 118—124. 296. M iljk ović, M . (1974): ,,U lo g a i značaj referentnih biltena“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v i­ ca , 2, str. 56. 297. M i s l i velik ih lju d i (2007;: Beograd: Kreativni centar. 298. M iškin, V . (1983): ,JPriprema naučnih i naučno-pedagoških kadrova kroz aspiranturu“. U n iv e r z ite t d a n a s, B eograd, 1—2, str. 111—115. 299. M itić, P. (1962): K a k o p o s ta ti p is a c . Beograd.

328

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

300. M itov, C. (1986): ,,M etodološka kultura pedagoških radnika uslov uspešnog rukovođe­ nja“ . U č i t e lj, B eograd, 16, str. 65—70. 301. M itrović, D . (1963): ,J^roblem stvaralaštva u pedagoškoj teoriji i praksi“ . "Zbornik r a d o ­ va F ilo z o f s k o g fa k u lteta , Beograd, V II-2 , str. 151—179. 302. M očilnik, S. (1956): ,,O blici seminarskog rada u nastavi“ . N a s t a v a i v a s p ita n je , B e o ­ grad, 2, str. 78—84. 303. M om čilović, B . (1979): ,,Kvantitativno vrednovanje znanstvenih inform acija“ . S cien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, V -5 , str. 1—4. 304. M om čilović, B . i V . Simeon (1981): ,JRaspodela učestalosti citiranja u neprestanoj sku­ pini znanstvenih radova“ . In fo r m a t o lo g ia J u g o s la v ic a , 1—4, str. 123—128. 305. M om čilović, B . (1978): ,JPrimjena citata u evaluaciji kvalitete znanstvenih radova i ča­ sopisa“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, IO (1—4), str. 22—28. 306. M om čilović, B . (1977): ,,M jerenje kvalitete znanstvenih publikacija pomoću citata“ . I n f o r m a t o lo g ia Y u g o c la v ic a , Zagreb, 1—4, str. 1—5. 307. M om ić, S. (1987): ,,Osnovna pravila za bibliografska citiranja“ . V o jn o d e lo , Beograd, 4, str. 201-208. 308. M om irović, K. (1988): ,J^eke konkurentne metode za valorizaciju znanstvenog rada“ . S c ien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 14 (3--4), str. 225—226. 309. M um inović, H. (1986): ,,Osobenosti naučno-kritičkog procjenjivanja pedagoških djela naših autora“ . N a š a šk ola , Sarajevo, 7—10, str. 73—78. 310. M u žić, V . (1960): ,JGvidencija tekućih naučnih radova — preduvjet koordinacije peda­ goškog istraživanja“ . P e d a g o š k a s tva rn o st. N o v i Sad, 5, str. 308—312. 311. M u žić, V . (1982): „O sobine ličnosti istraživača u pedagogiji“ . U : M e t o d o l o g i ja p e d a ­ g o š k ih is tra ž iv a n ja , Sarajevo: Svjetlost, str. 30—33. 312. M u žić, V . (2000): „Stalno i prom jenljivo u m etodologiji znanosti“. N a p r e d a k , Zagreb, 3, str. 281-288. 313. M užić, V . (2004): U v o d u m e t o d o lo g iju istra živa n ja u o d g o ju i o b r a z o v a n ju . T>r\x^o izm ijenjeno i dopunjeno izdanje. Zagreb: Educa. 314. N edeljković, D . (1976): D ija le k tik a na d e lu i r a z v o j nauke, n a u č n o g stva ra la štva i lič ­ n o s ti n a u čn ik a . Beograd; Naučno delo. 315. N e jg e l, E. (1974): Struktura n a u k e — P r o b l e m i lo g ik e n a u č n o g o b ja š n je n ja . Beograd; Nolit. 316. Nem eth, K. (1970): „ U lo g a arhiva Jugoslavije u sistemu naučnih inform acija“. I n f o r ­ m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . Zagreb, 1—4, str. 2. 317. Nešić, V . (1987): ,J'sihološki aspekti osposobljavanja mladih za naučno-istraživački rad“ . Z b o r n i k r a d o v a F ilo z o fs k o g fa k u lteta , N iš, IO, str. 143—146. 318. N ičković, R. (1968): ,JCultura i tehnika pedagoškog istraživanja“ . U : R adovan T eod o­ sić i saradnici. P e d a g o g i ja . Sarajevo, str. 364—373. 319. N ičković, R. (1968); „Izveštaj o istraživanju“ . U ; Radovan Teodosić i drugi. P e d a g o g i ­ j a . Sarajevo; Z a v o d za udžbenike, str. 360—364. 320. N ik olić, B . (1997): ,.Vrednovanje naučnog rada — diskusija“. U : Z b o r n ik V r e d n o v a n je n a u č n o g ra d a . Urednik M . Sarić. Beograd: Srpska akadem ija nauka i umetnosti, str. 4 3 -A 5 .

321. N ik olić, M . i V . M ilošević (1978): ,,Neki aspekti društvene valorizacije naučnog i peda­ goškog rada univerzitetskih nastavnika“ . G r a d in a , N iš, 2, str. 123—137.

A k a d e m s k o p is a n je

_______ ____________________________________ _________________________________________

329

322. Ninković, A . (2000): „N auka i naučne discipline“ . N a š a šk o la . Banja Luka. 1—2, str. 80-93. 323. Nortrop, F. (1979): A n a t o m ija kritike. Zagreb: Naprijed. 324. Hobhkob, a . M . (2003): K a ic p a Q o m a m b nad č u c c e p m a vfu e ii? MocKBa: E fbcu. 325. N ovosel, O. (1977—1978): ,,I N D O K — sistem prosvjetno-pedagoške službe S R Hrvat­ ske“ . O b r a z o v a n je i ra d, Zagreb, 5, str. 58—64. 326. O bradović, B . (1974): „Komunikativna (ne)sposobnost istraživanja“ . B ilte n , Titograd, 3, str. 124-133. 31,1. Ognjenović, P. (1983): „Kognitivna obrada informacija“. P s ih o l o g i ja , Beograd, 4, str. 10-17. 328. Okrugli sto ,,Znanstvena recenzija kao filtar kvaliteta u znanstvenoizdavačkoj delatno­ sti“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 16, str. 113—125. 329. Oleša, J. (1964): N i d a n a b e z retka. Beograd. 330. Ormuš, M . i Ž. M atijević (1979): In telek tu a ln i rad. m e to d e i tehnike. Zagreb: Radničko sveučilište ,JVIoša Pijade“ . 331. ,,Opći normativi u vezi s pisanjem doktorskih disertacija“, In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . Zagreb, 1 -^, 1969. 332. ,,Opći normativi za tehničku opremu diplomskih, magistarskih, habilitacionih radova i doktorskih disertacija“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , 3, 1971, str. 129—134. 333. O p ć i m e đ u n a r o d n i sta n d a rd i — b ib lio g r a fs k i o p is (2005). Beograd: N arodna biblioteka Srbije. 334. Palčić, D . (2006): T ip o g r a fs k o -p r a v o p is n i p riru č n ik . Beograd. 335. Palekčić, M . (2000): ,^Diferencijalni istraživački pristupi u pedagogiji — dosezi i ograni­ čenja“. N a p r e d a k , Zagreb, 3, str. 267—280. 336. Palov, M . (1955): ,,Diplom ski ispit i seminarski oblik rada u učiteljskoj školi“ . P r o s v e t ­ n i p r e g le d , B eograd, 18. 337. Panković, D . (1982): S rp sk e b ib lio g r a f ije 1 76 6 —1850. Beograd: Narodna biblioteka Srbije. 338. Panković, D . (2006): S rp sk e b ib lio g r a f ije 185 1 —1879. N o v i Sad: M atica srpska. 339. Pantović, M . (1990): ,JEudised — evropski sistem za pedagošku dokumentaciju i infor­ m acije“ . R e v i ja o b r a z o v a n ja , Beograd, 1—6, str. 136—139. 340. Papotnik, A . (1985): ,JDiplomski rad studenata — inovacija“ . I n o v a c i je u n a sta vi, Kruševac, 3, str. 233—235. 341. Pasinović, K. (1970): ,JSTeka razmišljanja u vezi sa diplomskim radovima studenata više škole za socijalne radnike u Zagrebu“ . S o c ija ln i rad, Zagreb — Sarajevo 1—2, str. 18—31. 342. Pavić, H. (1980): Z n a n s tv e n e in fo rm a c ije . Zagreb: Školska knjiga. 343. Pavlović, D . i M . Leskovac (1967): N a č e la za kritička izda n ja . Beograd: S A N U . 344. Pejčić, B . (1995): ,,Saopštavanje rezultata istraživanja“ . U : B o g o lju b Pejčić (ured.). M e ­ t o d o lo g ija e m p ir ijs k o g n a u č n o g istra živa n ja . Beograd: Defektološki fakultet, str. 865— 866 . . 345. Pejić, M . (1986): „Osobenosti recenzija naučnih i stručnih djela“ . N a š a šk o la , Sarajevo, 7 -1 0 , str. 79-82. 346. Perenji, I. (1970): „Univerzitetsko obrazovanje i istraživačka delatnost“ . Prevod D . P u ­ halo. U n iv e r z it e t d a n a s, Beograd, 9—10, str. 58—61. 347. Perović, S. (1958): Iz r a d io n ic e velik ih m a jsto ra . Zagreb.

33 0________________ _____________________________________________ ________ Jvl. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

348. Petković, Đ . M . (1993): „Scientometrija“. H e m ijs k i p r e g le d , 3—4-, str. 54. 349. Petkovski, V . (1987): ,JDrugtveni kontekst prom ocije kreativnih i obdarenih studenata. M eđunarodni seminar“ . U n iv e r z ite t d a n a s, Dubrovnik, 24—29. 8., str. 148—150. 350. IleTpocK a-Bem Ka, B. (1996): K aK O c e n u tu y ea u s e e u im a j s a c n p o e e ö e H O eMnt4.pujcKo ucmpaz»cyeaht>e. CKOnje: MajiHHCKa. 351. Petrić, B. (2005): A kadem sk o .p is a n je u u n iv e r z ite ts k o j nastavi. ( w w w .ns.ac.y u/stara/no vostiidogadj aj i/naučniForum/2005/nf250505. htm l). 352. Petrović, L j. (1937): T eh n ik a stila — O s n o v n i p o jm o v i. Beograd; G eca Kon. 353. Petrović, S. (1966): M e t o d ik a in telek tu a ln o g rada. Beograd; Pedagoško-psihološka slu­ žba, X I beogradska gimnazija. 354. Pešikan, M ., J. Jerković i M . Pižurica (2002); P r a v o p is s r p s k o g je z ik a . Treće dopunjeno izdanje. N o v i Sad: M atica srpska. 355. Pijuković, N . (1956): Š ta m p a rstvo. Beograd: Udruženje grafičkih preduzeća Jugoslavi­ je, Sekcija za N R Srbiju. 356. Pingel, F. (2000): V o d i č za istra ž iva n je i re v iz iju u d žb en ik a . Zagreb: Profil. 357. P i s a n je s tr o k o v n ih sesta vk o v. Biotehniška fakulteta, Ljubljana, 1988. 358. Plevnik, D . (1982): ,,Kada čovek postaje korisnik inform acija“ . In fo r m a to lo g ia Y u g o s la v ic a , Beograd, 1, str. 9—17. 359. Poljak, V . (1980): D id a k tič k o o b lik o v a n je udžbenik a i p riru čn ik a . Zagreb; Školska knjiga. 360. Popović, A .: P r ir u č n ik iz is to r ije b ib lio te k a . Beograd: Društvo bibliotekara N R Srbije. 361. Popović-K alem ber, O. (1974); ,,Kriterijumi za istraživanje relevantnosti inform acija“ . In fo rm a tik a , Beograd, 4, str. 177—183. 362. Popović-K alem ber, O. (1974); „Neform alne inform acije“ , In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , B eograd, 3. 363. Popović, M . (1965); ,JElementi društvene kritike u našim sociološkim istraživanjima“ . S o c i o lo g ija , B eograd, 2, str. 71—81. 364. Popović, Z. (1999): K a k o napisati i p u b lik o v a ti n a u č n o d elo. Beograd; Akademska misao. 365. Potkonjak, N . (1965); „Izrada naučno-istraživačkog projekta — najsloženiji i najvažniji deo procesa istraživanja“ . N a s ta v a i v a s p ita n je , Beograd, 1—2, str. 3—11. 366. Potkonjak, N . (1981); P is a n je i p r ip r e m a n je za o b ja v ljiv a n je izvešta ja o istraživanju. Um noženo autorizovano predavanje. Kolegij za postdiplomske studije Humanizacija od­ nosa rrieđu polovim a i odgovorno roditeljstvo. Sarajevo: Filozofski fakultet. 367. Pranjić, K. (1968); Jezik i k n již e v n o d je lo . Zagreb; Školska knjiga. 368. Praštalo, T. (1985): ,,Časopis u budućnosti“ . U : T r e ć e J u g o s lo v e n s k o s a v e t o v a n je o p ć e z n a n s tv e n ih i u n iverzitetsk ih b ib lio te k a , M aribor, str. 43—46. 369. ,J*ravila ispravnog postupka kod pisanja znanstvenih publikacija“ . In fo r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1, 1969, str. 79—89. 370. P r a v iln ik o d ip lo m s k o m ra d u (u p u ts t v o za izra d u i o d b r a n u d ip lo m s k o g r a d a ). U čitelj­ ski fakultet, Som bor, 1996. 371. P ra viln ik i p riru č n ik za izradu a b eced n ih kataloga, ur. Eva Verona, Zagreb, 1970—1983, 2. sv. 372. ,JPravilnik o evidenciji bibliotečkog materijala“. S lu ž b e n i g la sn ik S R S r b ije 55. 1982. str. 9. (1984).

A k a d e m s k o p is a n je _____________________________________________________________________________________________

331

373. P r a v iln ik o p o s tu p k u i n a čin u v r e d n o v a n ja i k va n tita tivn o m isk a ziva n ju n a u č n o is tr a ž iva čk ih rezu lta ta istra živa ča , ( http://www.mntr.sr.gov.yu). 374. P r e g l e d doktorsk ih d iserta cija — r a z v o jn o g i s tru č n o -a n a litič k o g rada, izd a va čk e d e la tn o sti k n jiga i b r o š u r a i p e r io d ik e u ob la sti v a s p it n o -o b r a z o v n e d ela tn o sti u J u g o sla viji. B eo ­ grad: Jugoslovenski zavod za proučavanje školskih i prosvetnih pitanja, 1970. 375. P r e g l e d b a za p o d a ta k a u S F R J , ur. N . Toudor Šilović i J. Škovrc, Zagreb, 1987. 376. Prelog, N . i M . Tuđm an (1977): „Transfer znanstvenih inform acija kroz obrazovni pro­ ces“ . K u ltu r n i radnik^ Zagreb, 6, str 53—80. 311. P r im je n a m ik ro film a k a o s re d stv a o r g a n iz a c ije , k o m u n ik a c ije i d o k u m e n ta c ije , ur. A . Bergstein, Zagreb, 1971. 378. ,J*riprema rukopisa za štampanje“ . Beograd: S lu ž b e n i list S F R J , 1951. 379. P r is t o p k z n a n s tv e n e m u delu. P r ir o č n ik za s tu d ij in r a z is k o v a n je (1977): Ljubljana. F S P N , Partizanska knjiga — Znanstveni tisk. 380. Prodanović, T. (1981): ,,Značaj i posebnosti vrednovanja naučno-istraživačkog rada u oblastima vaspitanja i obrazovanja“ . U : Z b o r n ik radova-. S t r u č n o -p e d a g o š k i i n a u č n o istra živa čk i r a d u v a s p ita n ju i o b r a z o v a n ju . N o v i Sad: Pedagoški zavod Vojvodine, str. 369-384. 381. Prodano vić, T. i N . M ićić (1996): N a u č n o istra ž iva n je — m e to d e , p r o c e d u r a , je z ik i stil. Čačak: Agronom ski fakultet. 382. Prokić, B. (1985): ,JEx-post-facto eksperiment u izradi seminarskih i diplomskih student­ skih radova“ . Z b o r n ik Instituta za p ed a g o š k a istra živa n ja , Beograd, 18, str. 233—236. 383. Protić, Ž. D. (1967): ,,Neki elementi za procenu efikasnosti naučno-tehničkih informa­ cija“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Beograd, 1, str. 1—4. 384. Prpić, K. (1985): „Socijalni profil istraživača“. N a š e tem e, Zagreb, 1—3, str. 141—161. 385. Pujić, S. (1982): ,JLeksikografski priručnici u nastavi“ . U : D r u š t v e n i a sp ek ti s tv a r a n ja u d ž b e n ič k e lite ra tu re i n je n a fu n k c ija u sistem u va s p ita n ja i o b r a z o v a n ja , Sarajevo: Svjetlost, str. 242—252. 386. Radošević, D . (1978): T e o r ija sistem a i te o r ija in fo r m a c ija . Varaždin: Pakultet organi­ zacije i informatike. 387. Radović, D . (1981): ,,Istraživači — po slovu zakona“ . N a s t a v a i v a s p ita n je , Beograd, 4, str. 884-885. 388. Radović, S. (1981/82): ,JSTavike korišćenja enciklopedija i leksikona“ . A n a liz e i istra ži­ v a n ja u o b r a z o v a n ju i v a s p ita n ju , Titovo U žice, 5, str. 25—30. 389. Rajnberg, S. A . (1995): ,,Odbrana disertacije“ . U : B o go lju b Pejčić (ured.): M e t o d o l o g i ­ j a e m p ir ijs k o g n a u č n o g istra živa n ja . Beograd: Defektološki fakultet, str. 947—955. 390. Rajnberg, S. A . (1948): M e t o d ik a i tehnika n a u č n o g ra d a — O m e t o d ic i i teh n ici n a u č n o is tr a ž iv a č k o g i n a u č n o -lit e r a r n o g rada. S ruskog preveo Đ orđe M oškijević. Beograd: M e d ic in s k a k n jig a .

391. Rajt, T. H. (1975): O b ja š n je n je i r a z u m ije v a n je . Beograd: Nolit. 392. Rakić, L j. (2002): ,,Etički problemi naučnih istraživanja — K ad nauka o b o li“ . P o litik a , Dodatak, Kultura—umetnost—nauka, Beograd, 8. jun 2002. 393. Raos, N . (1987): ,,Kako napisati znanstveno-popularni članak“ . K e m ija u in d u striji, Z a ­ greb, 7, str. 305—308. 394. Razdevšek-Pućko, C. (1985): P is a n je d ip lo m sk ih n a lo g . Ljubljana: Pedagoška akade­ mija.

332

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

395. Razdevšek-Pućko, C. (1988): „Medpredmetne diplomske naloge — nova kvaliteta v izobraževanju učiteljev“. S o d o b n a p e d a g o g ik a , Ljubljana, 5—6, str. 242—245. 396. R endić-M iočinović, I. (1991): ,,M etodologija analize udžbenika“. N a s t a v a p o v ije s ti. Zagreb, 3—4, str. 107—117. 397. R ešidbegović, A . (1998): ,,Osnovi poznavanja bibliografije“, B o s n ia c a , 3, str. 68—80. 398. Ristić, Ž. (1995): ,JEtička strana naučnog istraživanja“. U : O istra živa n ju , m e to d u i zn a ­ n ju . Beograd: Institut za pedagoška istraživanja, str. 430—437. 399. Ristić, Ž. (1995): ,JVIoralna odgovornost u sticanju novih naučnih znanja“ . \J: M o r a l ­ n o s t i d r u š tv e n a kriza. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja. 400. Ristić, Ž. (1996): ,JPisanje izveštaja o obavljenom istrdživanju“ . U.- O istra živa n ju , m e ­ to d u i z n a n ju . Beograd: Institut za pedagoška istraživanja, str. 421—429. 401. Ristić, Ž. (1999): ,X^okučivanje informacija iz podataka u eksperimentalnim istraživa­ njim a“. U : Z b o r n i k Institu ta za p e d a g o š k a istra živa n ja , Beograd, 31, str. 151—180. 402. Ristić, Ž . (1995): ,,Kriterijumi za ocenjivanje istraživačkih projekata i rezultata istraži­ vanja“. U : O istra ž iva n ju , m e to d u i z n a n ju . Beograd: Institut za pedagoška istraživanja, 1995, str. 438-453. 403. Rizvić, M . (1985): ,JDoktorska disertacija kao samostalna naučna radnja“ . P r e g l e d , Sa­ rajevo, 9—10. 404. Rizm an, R. (1977): ,,Navajanje virov in tehnika citiranja“ . V : P r is t o p k z n a n s tv e n e m u d elu . Ljubljana: Pedagoški institut pri Univerzi v Ljubljani. 405. Rusan, I. (1975): ,JDiseminacija naučno-tehničkih inform acija“ . In fo r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . Z agreb, 1-4, str. 19—22. 406. Ružić, I. (1978): ,JProcena znanstvenog kadra i znanstvene produkcije na osnovu S C I i W I P I S “ . In f o r m a t o lo g ia J u g o s la v ic a , 1—4, str. 1—9. 407. Ružić, I. (1976): Z n a n s tv e n a d je la tn o s t i n je n o v r e d n o v a n je p u t e m z n a n stven ih p u b lik a ­ cija . Republička zajednica za znanstveni rad SR Hrvatske, Zagreb. 408. Ružić, I. (1977): ,J*rocjena znanstveno-publicističke produkcije u S R H i SFRJ“ . U : Z n a n s t v e n o -s t r u č n a p u b lic is tik a , Zagreb, str. 42. 409. Sagadin, J. (1993): „Kvalitativna analiza podatkov pri študiji primera“ . S o d o b n a p e d a g o g ik a , 44(3/4), str. 115-123. 410. Sakan, M . (1998): „Izrada pisanih saopštenja u vojnim naukama“ . V o jn o d e lo , Beograd, 2, str. 80—101. 411. Sakan, M . (2005): Iz r a d a stru čn ih i n a u čn ih ra d o va . D ru go izdanje. N o v i Sad: Prometej. 412. Salitrežić, T. i M . Žugaj (1977): U v o d u zn a n s tv e n o is tra ž iv a č k i rad. Varaždin: FO I. 413. Sam olov, L j. (1978): ,,Jezik i pisanje članka za časopis“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Beograd, 3. 414. Sarić, M . (1985): O p š ti p r in c ip i n a u č n o g rada. Beograd: N aučna knjiga. 415. Sarić, M . (1992): V r e d n o v a n je n a u č n o g stva ra la štva . Naučni skup: „Srpski narod na početku novog doba“ . Beograd: S A N U , str. 5. 416. Sarić, M . (1993): V r e d n o v a n je n a u č n o g stva ra la štva . Beograd: Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Jugoslavije. 417. Sarić, M . (1990): ,,C!itiranost naučnih radova kao jedan od kriterijuma ocene naučnog stvaralaštva“ . B ilte n Pokrajinskog sekretarijata za nauku, tehnološki razvoj i informati­ ku, N o v i Sad, 5, str. 53—61.

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 333

418. Sarić, R. M . (1997): ,Z n a č a j vrednovanja naučnog rada za dalji razvoj nauke“ . U : V r e d n o v a n je n a u č n o g rada. 'Z b o rn ik ra d o v a . Urednik M . Sarić. Beograd: Srpska akade­ mija nauka i umetnosti, str. 7—30. 419. Sarić, M . (1991): S a sta v i o r g a n iz a c ija S rpsk e a k a d e m ije nau k a i u m je tn o s ti o d 1 8 8 6 — 1990. Beograd: O deljenje za prirodnomatematičke nauke S A N U . 420. SaHć, M . (1997): V r e d n o v a n je n a u č n o g rada. Beograd: S A N U . 421. Sarić, M . (2002): O p š ti p r in c ip i n a u č n o -is tra ž iv a č k o g rada. Beograd: K lub N ikola Tesla. 422. Savić, J. (2001): K a k o napisati, o b ja v it i i v r e d n o v a ti n a u č n o d e lo u b io m e d ic in i. B e o ­ grad: Kultura. 423. Savićević, D . (1996): ,JDiplomski i specijalistički radovi, magistarske teze i doktorske disertacije“ . U : M e t o d o l o g i ja istra živa n ja u va sp ita n ju i o b ra z o v a n ju ., Vranje: Učiteljski fakultet, str. 453—488. 424. Savićević, D. (1996): ,Etički problemi u istraživanjima vaspitanja i obrazovanja“ . U : M e t o d o l o g i ja istra ž iva n ja u va sp ita n ju i o b r a z o v a n ju . Vranje: Učiteljski fakultet, str. 439^52. 425. Savićević, E). (1996): ,,Interpretacija rezultata istraživanja“ . U : M e t o d o l o g i ja is tra ž iv a ­ n ja u v a s p ita n ju i o b r a z o v a n ju . Vranje: Učiteljski fakultet, str. 2,77—2.36. 426. Schubert, A . i T. Braun (1986): ,JRelativni pokazatelji i relacioni dijagram i za kompara­ tivno utvrđivanje rezultata objavljivanja i uticajnosti izražene citiranjem“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 6, str. 397^401. 427. Schubert, A . i W . Glam zel (1986): ,,Poređenje naukometrijskih pokazatelja iz više ze­ m alja“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Beograd. 6, str. 385—386. 428. Schubert, A . i A . Teles (1986): ,JPotencijal objavljivanja — pokazatelj naučne jačine za poređenje više zem alja“ . In fo r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 6, str. 391—395. 429. Sećanski, V . (1975): B ib lio g r a fija . Beograd. 430. Seifert, J. W . (1996): V izu a liz a c ija , p r e z e n ta c ija , m o d e r a c ija . M aribor: D oba. 431. Sekulić-M ajurec, A . (2000): „Kvantitativan i/ili kvalitativan pristup istraživanjima pe­ dagoških fenomena — neke aktuelne dilem e“ . N a p r e d a k , Zagreb, 3, str. 289—300. 432. ,,Seminar o naučno-tehničkim informacijama i I D O K delatnosti u SFR J“. Z b o r n ik r a d o ­ va D r u š t v a za in fo rm a tik u S r b ije , Savez mašinskih inženjera i elektrotehničara Jugosla­ vije, Beograd, 1978. 433. Sergejev, E>. (1970): ,,Mentorstvo kao princip reformisane sveučilišne nastave“. N a š e tem e, Zagreb, 7—8, str. 1415—1427. 434. Shw ab, C. H. (1997): P u t ka u sp eh u — I O z a p o v e s ti za uspeh. Kragujevac: D S P . 435. Silić, J. (1984): O d r e č e n ic e d o teksta. Zagreb: Liber. 436. Silobrčić, V . (1979): „Znanstveni časopisi i tercijarne publikacije kao izvor podataka za vrednovanje znanstvenog rada“ . S cien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1—4, V -5 , str. 15—18. 437. Silobrčić, V . (2003): K a k o sastaviti, o b ja v it i i o c ije n iti z n a n s tv e n o d je lo . Peto dopunje­ no izdanje. Zagreb: M edicinska naklada. 438. Silobrčić, V . (1985): Z n a n s tv e n o d jelo . Zagreb: Jugoslovenska medicinska naklada. 439. Simić, R. (1991): U v o d u filo z o fiju stiía. Sarajevo: Svjetlost. 440. Sim onović, E>. (1969): „Naučni i stručni rad studenata u reformisanoj organizaciji uni­ verziteta i univerzitetske nastave“ . N a u č n i p o d m la d a k , N iš, 3—4, str. 11—20. 441. Skaza, J. (1999): „Citiranje in navajanje literature“ . S lo v e n š č in a v š o li, 4 (6 ), str. 63—67.

334______________________________________________________________________ Ivi. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

442. Slatina, M . (1999): ,,Izrada seminarskog i diplom skog rada u univerzitetskoj nastavi“. D id a k tič k i pxj.toka.zi, Zenica, str. 1—17. 443. Smiljanić, M . (1997): „Vrednovanje naučnog rada — diskusija“. U : Z b o r n ik ra d o v a , V r e d n o v a n je n a u č n o g rada. Urednik M . Sarić. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, str. 45—47. 444. Sm olić-K rković, N . (1970): „Diplom ski radovi studenata više škole za socijalne radni­ ke u Z agreb u “ . S o c ija ln i ra d, Zagreb — Sarajevo, 1—2, str. 150—169. 445. Sotirović, V . i Ž . A d a m o vić (2002): M e t o d o l o g i ja n a u č n o -is t r a ž iv a č k o g rada. Zrenjanin: Tehnički fakultet. 446. Spajić, V . (1983): T e o r ija a u to rs k o g p r a v a i a u to rsk o p r a v o u S F R J . Sarajevo. 447. Spaventi, J., N . Toudor-Šilović, S. M aričić i M . Labus (1979): ,,Bibliometrijska analiza znanstvenih časopisa iz Jugoslavije“. In fo r m a to lo g ia Y u g o s la v ic a , 3—4, str. 11—23. 448. Srdanović-Barić, O. (1972): O s n o v i b ib lio g r a fije — p rin c ip i, p r o b le m i, pra k sa , p rim e n a . Beograd: Institut za spoljnu trgovinu. 449. Sriča, V . (1981): Sistem , in fo rm a c ija , k o m p ju ter. Zagreb: Informator. 450. Stajić, B . (1960): ,J^azmena zvaničnih publikacija u praksi F N R J “ . B ib lio te k a r, 12, 1— 2, str. 28 -3 3 . 451. Stanisavljević, V . (1970): K a k o se u či veštin a p isa n ja . Beograd: Obelisik. 452. Stanković, V . (1979): ,,Vrednovanje znanstvenog rada u funkciji ostvarivanja njegove društvene uloge“ . S cien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1—4, V —5. 453. Stanković, Z . (1982): ,vPut informacije od dokumenta do korisnika“ . In fo r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Beograd, 3—4, str. 125—131. 454. Stefanović, V . (1970): ,»Osnovna metodološka kultura nov zahtev savremenom nastav­ niku“ . P e d a g o š k i ž iv o t, Zrenjanin, 3—4, str. 81—90. 455. Stevanović, B . (1961): S tva ra la čk o m iš lje n je . Beograd: Rad. 456. Stipčević, A . (1986): ,,0 sekundarnim publikacijama danas“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v i­ ca . Zagreb, 1—2, str. 15. 457. Stipčević, A . (1985): P o v i je s t k n jig e. Zagreb: Nakladni zavod M atice hrvatske. 458. Stojak, R. (1990): M e t o d a analize sadržaja. Institut za nacionalne odnose. Tuzla: Grrafičar. 459. Stojanović, V . (1978): „O kodeksu deontologije nastavno-naučnih radnika“ . U n iv e r z ite t d a n a s, B eograd, 5—6, str. 5—21. 460. Stokić, G. (2002): K a f i l o z o f i ji b ib lio te k a rs tv a . Pančevo: M a li N em o. 461. Stričević, I. (2003): ,J^rezentacija na posterima — kako organizirati i kako izraditi odgo­ varajući poster“ . N a p r e d a k , Zagreb, 2, str. 240—243. 462. Strojnik, A . (1967): ,,Kdo je znanstvenik? Poskus definicije, po kateri bi lajže dobili objektivna merila za vrednotenje znanstvenikov in njihovega dela“. N a š i ra zg le d i, L ju ­ bljana, 28. 1. 1967. 463. S tru č n i p r ir u č n ik za b ib lio te k a r e . Beograd: Narodna biblioteka Srbije, 1962. 464. Sučević, P. B . (1978): O p isa n ju , o k n jig a m a i j o š n ek im stva rim a . Zagreb: Prosvjeta. 465. Supek, R. (1963): ,JSTaučni rad i naučna odgovornost“. N a š e tem e, Zagreb, 4, str. 402—413. 466. Supek, R. (1995): ,J*reporuke o izradi izveštaja o anketnom istraživanju na bazi uzor­ ka“ . U : B o g o lju b Pejčić (ured.): M e t o d o l o g i ja e m p ir ijs k o g n a u č n o g istra živa n ja . B e o ­ grad; Defektološki fakultet, str. 908—912. 467. Suša, B . (1999): ,,Vrednovanje naučnog rada objektivnim pokazateljim a“ . V o jn o d e lo , Beograd, 1, str. 57—72.

A k a d e m s k o p is a n je

335

468. Suša, B. i N . Đenić (1998): U p u ts tv o za izrad u d ip lo m s k o g ra da . Beograd: C V S V ojske Jugoslavije. 469. Suzić, N . (2007): P r im ije n je n a p e d a g o š k a m e to d o lo g ija . Banja Luka: X B S . 470. Suzić, N . (2004): ,,Standardi korektnog citiranja“ . N a š a šk o la . Banja Luka, 3^4, str. 163-171. 471. Svenonijus, I. (2007): In telek tu a ln a o s n o v a o r g a n iz o v a n ja in fo rm a c ija . Prevela s engle­ skog Ljiljana K ovačević. Beograd: Clio. 472. Svrdlin, Đ. (1968/69): ,J*edagoška kritika uslov razvoja pedagoške teorije i unapređiva­ nja nastavno-vaspitne prakse“ . P u t e v i i d o stig n u ć a , Sarajevo, 3, str. 1—5. 473. Šamić, NI. (1990): K a k o n a s ta je n a u č n o d je lo — u v o đ e n je u m e t o d o lo g iju i tehniku n a u č n o is tr a ž iv a č k o g ra da — o p š ti p ristu p , o s m o izd a n je. Sarajevo: Svjetlost. 474. Šamić, M . (1995): ,J*riprema i štampanje rukopisa“ . U : B ogolju b Pejčić (ured.). M e t o d o ­ lo g ija e m p irijs k o g n a u č n o g istraživanja. Beograd: Defektološki fakultet, str. 917—946. 475. Šercer, T. (1975): ,J^rimarne znanstvene periodične publikacije u SFRJ“. N a š e tem e, Zagreb, 5, str. 911—922. 476. Šercer, T. (1988): K o m u n ik a c ijs k a filo z o fija zn a n stven ih ča so p isa . Zagreb: Globus. 477. L U eB jaK O B , JI. (1960): Kare p a ć o m a m b nad d u cep m a tfu eii. 4. M3M- M o c K s a : MajiaTejibCTBO AKa^eMUH nayK C C C P , CTp. 34. 478. Šimleša, P. (1968): ,,0 načinu pisanja jedne kritike“ . N a s t a v a i v a s p ita n je , Beograd, 5, str. 620—621. 479. Šipka, P. (1995): ,,Citatna analiza jugoslovenske psihološke periodike 1981—1990. Odnosi među pokazateljima individualne citiranosti“. P s ih o lo g ija , Beograd, 1—2, str. 195—205. 480. Šipka, P. (1996): „Inostrana citiranost prethodne Jugoslavije“ . U : P. Kostić (ured.): M e r e n je u p s i h o lo g iji II. Beograd: IK S I i Centar za primenjenu psihologiju, str. 169—179. 481. Šipka, P. (1996): „Procena ,,očigledne valjanosti“ naučnih radova iz oblasti psihologije na osnovu navoda u tekstu“. P s ih o l o g i ja , Beograd, 4, str. 417^4^29. 482. Šipka, P. (1996): ,,Citiranost inostranih autora u psihološkoj periodici prethodne Jugo­ slavije“. Č a s o p is za K P I S P , 1—2, str. 84—101. 483. Šipka, P. (1998): ,,Upotreba bibliografskih baza podataka u vrednovanju naučnog učin­ ka“ . G o d iš n ja k F a k u lteta fiz ič k e kulture, Beograd, 9, str. 17—27. 484. Šipka, P. (1995): ,,Citatna analiza ju goslo venske psihološke periodike 1981—1990 uticajnost i međusobno uvažavanje katedara za psihologiju“. U : M om irović K. (ur.): M e r e n ja u p s ih o lo g iji, 1, Beograd: IK S I i S D P S , str. 175—186. 465. Šišković, J. (1963): O s n o v i p o z n a v a n ja k n jig e. Beograd: Z avo d za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije. 486. Škreb, N . (1979): ,,Vrednovanje znanstvenog rada u našim uvjetima“ . S c ien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, V —5, str. 1—4^. 487. Škreb, N . (1980): „Vrednovanje programa i rezultata rada i istraživanja razvoja“ . B ilte n R Z Z R , Zagreb, 5, str. 131-133. 488. Šobajić, D. (2007): K a k o se p iš e stru čn i rad. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti. 489. Šolaja, B. i D. Bošković (1971): N a u č n i i stru č n i k a d r o v i k a o k o r is n ic i i s tv a r a o c i n a ­ u čn ih i stru čn ih in fo rm a c ija . Prva konferencija o informacijama. Beograd: SITJ. 490. Šolaja, V . B . (1979): ,,Materijalni i kadrovski uslovi naučnoistraživačkog rada“ . M a r k ­ sistička m is a o , Beograd, 1, str. 56—61. 491. Šopenhauer, A . (1982): ,,0 pisanju i stilu“. Preveo M ilan Vujaklija. E n c ik lo p e d ijs k a b i ­ b liotek a . Beograd, 1—2, str. 175.

33 6

M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r

492. Šoše, H. i D . Tom ić (1991): K a k o s e p iš e d ip lo m sk a teza. Beograd: S IA . 493. Šoše, H., M . M ekić i I. R ado (1998): V o d i č za p is a n je n a u č n ih i stru čn ih r a d o v a u k in e z o lo g iji. Sarajevo; Fakultet za fizičku kulturu Univerziteta u Sarajevu. 494. Štajner, R. (1969): „Budućnost intelektualne snage“ . D ir e k t o r , B eograd, 6, str. 13—17. 495. Štefčić, Z . (1982): „N aša znanost u odnosu prema znanosti u svijetu“ . S a v r e m e n a p o l j o ­ p r i v r e d a , 9—10, str. 415—423. 496. Štefčić, Z . (1986): ,JProblem vrednovanja znanstvenih publikacija“. P e r i o d , h io l. 88. (3 ) str. 291-293. 497. Šterc, Z . (1992): ,,Kako postati naučni radnik“ . N a u k a i p r ir o d a , B eograd, 1. 498. Šušnjić, Đ . (1993): „Teorija“, U ; E n c k lo p e d ija p o litič k e k u ltu re, Beograd: Savremena administracij a. 499. Swiecicki, M . (1963): „O koristi od doktorskih disertacija i o ulozi promotora“ . U n i v e r ­ zitet d a n a s, B eograd, 1—2, str. 42—47. 500. Tadić, K. (1994): R a d u knjižnici. Opatija; N aklada Benja. 501. T h e C h i c a g o M a n u a l o f S tyle (2003), Chicago; The University o f C hicago Press, 15th Edition. 502. Tečić, A . (1980); „M etodologija izrade seminarskih radova i tok seminarskih vežbi“ . P e d a g o š k a s tv a rn o s t. N o v i Sad, 6, str. 505—509. 503. Teodosić, R. (1963); „O kulturi naučnog istraživanja“ . N a s t a v a i v a s p ita n je , Beograd, 5 -6 , str. 232-237. 504. Term iz, D ž. i S. M ilosavljević (2000): P ra k tik u m iz m e t o d o lo g ije p o lit ik o lo g ije . Saraje­ vo; Autorsko izdanje. 505. Tešić, M . (1981); „Tehnika stručnog i naučnog stvaranja“. Z b o r n ik r a d o v a C W Š J N A „ M a r š a l T i t o “ , B eograd, 1. 506. Težak, B . (1970); In f o r m a c io n o d o k u m e n ta c io n i ( I N D O K ) sistem . R evija školstva i pro­ svjetna dokumentacija, Beograd, 2, str. 89—93. 507. Tierno, J. M . i H . J. Leent (1985); ,J?.azvijanje i vrednovanje um ijeća istraživanja p o ­ m oću knjižnice (Jedan m odel bibliografske p o d u k e)“ . P e d a g o š k i ra d , Z agreb , 7—8, str. 321-330. 508. Todorović, D . (1998): ,,Izveštaj istraživanja“. U : O s n o v i m e t o d o lo g ije p s ih o lo š k ih istra ­ ž iv a n ja . Beograd: Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta, str. 278-284. 509. Todorović, M . (1977): Pedagoška, fu n k c ija bibliotek a, m u zeja i a rh iva . Sremski Karlovci. 510. Tom ić, O. (1964): P r ip r e m a ru k op isa n a u čn ih i stru čn ih ra d o va . Priručnik za autore, Beograd; Jugoslovenski institut za ekonomska istraživanja. 511. Topčagić, O. (1992); ,JPretraživanje naučnih inform acija“. U : Ž an Finci, L eo Finci i Rudi Finci; M a g i s t e r i j i d ok torsk a d is e rta c ija , Sarajevo, str. 181—193. 512. Toth, T. i N . Pravdić (1981); ,,Naše znanstvene publikacije u sekundarnim publikacija­ ma u svijetu“ . S c ien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1—2, str. 3—17. 513. Toth, T. (1995); O n U n e p r e t r a ž iv a n je ba za p o d a ta k a . Zagreb; D R IP . 514. Toth, T. P ó d e l a in fo r m a c ija p o vrsti na p r im a r n e , s e k u n d a rn e i te rc ija rn e . U R L : (http ;//j agor.srce. hr/hid/documents/DocPodj elalnformacij e .htm ). 515. Tm avac, N . (1978); ,,M etodološka kultura savremenog nastavnika i angažovanje učite­ lja — vanrednog studenta u istraživanju svoje vaspitno-obrazovne prakse“ . A n a liz e i is­ tra ž iv a n ja u o b r a z o v a n ju i va sp ita n ju , Titovo U žice, 2, str. 7—21.

A k a d e m s k o p is a n je

337

516. Turabian, L. K. (1996): A M a n u a l f o r W rite rs o f T e r m P a p e r s , Theses and Dissertati­ ons. Chicago: The University o f Chicago. 517. Turučin, R. i A . Isila (1982): „Diplom ski radovi studenata defektologije u različitim odgojnim institucijama S R Hrvatske“ . D e f e k t o lo g ija , Zagreb, 1—2, str. 161 —167. 518. Tuzlak, Dž. et. al. (1999): P r ir u č n ik sk ra ćen ih kataloških m o n o g r a fs k ih p u b lik a c ija : sk ra ć e n i kataloški o p is s erijsk ih p u b lik a c ija : sign a tu ra , in ven ta r, sm je šta j, revizija . Sa­ rajevo: Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine. 519. U N I S I S T (1977): Studij¿:hi iz v e š ta j o p r o v e r i v o s t i s v je ts k o g sistem a n a u č n ih in fo r m a c i­ ja . Zagreb: Referalni centar Sveučilišta. 520. ,,Uobličavanje članka u periodičnim publikacijam a“ . S lu ž b e n i list S F R J , 4, 1968. 521. ,,Uobličavanje članka u periodičnim publikacijam a“ . S lu ž b e n i list S F R J , 46, 1981. 522. ,,Upute za pripremu naučnih radova za objavljivanje“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Z a ­ greb, 3, 1971, str. 111-127. 523. U p u t e za in fo rm a tič k o i teh n ičk o o b lik o v a n je d ip lo m sk ih i m a g ista rsk ih r a d o v a , d o k to r ­ skih d is e rta c ija i z n a n stven ih članaka. Rijeka: Sveučilište 1983. 524. ,,Upute za pripremu autorskih sažetaka“. In fo r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . Zagreb, 1—4, 1971, str. 11-121. 525. U p u ts t v o za izra d u b io -b ib lio g r a fs k ih članaka. Sarajevo: Narodna i univerzitetska bib li­ oteka Bosne i H ercegovine, 1975, 13 str. 526. Vasić, S. (1988): D e f in ic ija i d éfin is a n ja . Beograd: Prosveta. 527. Vasić, V . (1997): ,,Vrednovanje naučnog rada — diskusija“. U : Z b o r n ik radova-. V r e d n o ­ v a n je n a u č n o g ra d a . Urednik M . Sarić. Beograd: Srpska akadem ija nauka i umetnosti, str. 47-49. 528. V asiljev, S. (1962): ,,D o bre i loše strane seminarskog oblika rada u nastavi“ . P e d a g o š k a stv a rn o s t. N o v i Sad, 5, str. 326—331. 529. Veličković, S. (1998): ,,Sistem pedagoškog informisanja“. P r o s v e t n i p r e g le d , Beograd, 30, str. 11. 530. V eličković, S. (1991): K n jig a o u č e n ju . Bajina Bašta: Logos. 531. BepeBKHHa, A . H. (1982): K a K ocpop M u m b 6uójiu03pai HayK yccp.

338_______________________________________________________________________ ]VÏ. K u n d a č in a — V . B a n d u r

540. V odopivec, K . (1968): ,,0 stvaranju etičkih stavova kod naučnih istraživača“ . U n i v e r z i ­ tet d a n a s, B eograd, 2, str 46—55. 541. Vraneš, A . (2001): O s n o v i b ib lio g r a fije . Beograd: Narodna biblioteka Srbije. 542. Vraneš, A . (2006): O d ru k op isa d o b ib lio te k e — P o jm o v n ik . Beograd: Filološki fakultet u Beogradu. 543. Vraneš, A . (2004): V is o k o š k o ls k e b ib lio tek e. Beograd: Univerzitetska biblioteka Svetozar M arko vić. 544. Vrećić, D . (1982): ,,Dom aći diplomski radovi studenata pedagoške akadem ije“ . P e d a ­ g o š k a s tv a rn o s t. N o v i Sad, 5—6, str. 517—523. 545. ,,V rednovanje naučnog rada“ (1997) — "Zbornik r a d o v a (uredio M ilo je R. Sarić). B e o ­ grad: S A N U , O deljenje prirodno-matematičkih nauka. 546. V učković, Z . (1995): V r e d n o v a n je n a u č n o g stva ra la štva i k riza s a v r e m e n ih n a u čn ih in ­ f o r m a c i ja . P o d g o r i c a : Narodna biblioteka ,3^adoslav L ju m o v ić“ , 3, str. 41—48. 547. V ujaklija, M . (2006): L ek sik o n stran ih r e č i i izraza. Deveto izdanje. Beograd: Prosveta. 548. V u jević, M . (2002): „Interpretacija podataka“ . U : U v o d u z n a n s tv e n o -is tr a ž iv a č k i rad. V I dopunjeno izdanje, Zagreb: Informator, str. 169—174. 549. V ujević, M . (2002): ,JPisanje znanstvenog izveštaja“ . U : U v o d u z n a n s t v e n o -is t r a ž iv a č ki rad. Zagreb: Informator, str. 175—186. 550. V ukosav, Ž . (1987): ,,Kako treba citirati psihologijsku literaturu“ . R e v i ja za p s i h o lo g i ­ j u , Zagreb, 1—2. 551. V u jk ov, S.: K o re k tu ra . Beograd: Stručna knjiga. 552. Vukasović, A . (1978): „Sačuvajm o dignitet logičkih i etičkih kriterija znanstvenog ra­ da“ . P e d a g o š k i ra d , Zagreb, 3—4, str. 175—182. 553. Vuksanović, J. (1995): K a k o izraditi i o d b r a n iti m a tu rsk i rad. Beograd: Nauka. 554. Vukasović, J. (1995): ,Jvlogući kriterijumi za ocenjivanje maturskih pismenih zadata­ ka“ . Š k olsk i čas. Gornji M ilanovac, 2, str. €>2.—S 7 . 555. Vukasović, V . (1997): „Vrednovanje naučnog rada — diskusija“. U : V r e d n o v a n je n a u č ­ n o g rada. Z b o r n ik . Ured. M . Sarić. Beograd: Srpska akadem ija nauka i umetnosti, str. 31-34. 556. Vukčević, B . (1982): ,,0 kriterijumima presudnim za odluku o izboru ili reizboru u na­ stavničko zvanje“. G le d iš ta , Beograd, 5—8, str. 123—129. 557. V uković, R. (1953): ,,0 kritici i nekim metodama kritike u našoj štampi“ . S a v r e m e n a škola., B eograd, 1—2, str. 198—208. 558. V uković, Ž . (1997): „Vrednovanje naučnog rada — diskusija“ . U : Z b o r n ik ra dova '. V r e d n o v a n je n a u č n o g rada. Urednik M . Sarić. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, str. 50—53. 559. W a llo n , H . (1959): O d čin a d o m isli. Zagreb: Naprijed. 560. ^Vasserborer, B. i I. Grgat (2007): Z n a n s tv e n i i s tru čn i r a d — n a č e la i m e to d . Karlovac: Veleučilište u Karlovcu. 561. W esley-T an asković, I. (1978): ,,Naučne publikacije — prijedlog za diskusiju“. In f o r m a ­ tika, B eograd, 1—3. 562. W inkler, Z . i drugi (1983): U p u te za in fo rm a tičk o i teh n ičk o o b lik o v a n je d ip lo m sk ih r a ­ d o v a , m a g ista rsk ih ra d o va , d ok torsk ih d is e r ta c ija i z n a n s tv e n ih članaka. Rijeka: Sveu­ čilište ,,V lad im ir B akarić“ , Naučna biblioteka. 563. W^right, G . H . (1975): O b ja š n je n je i ra z u m e v a n je . Beograd: Nolit.

A .k d d em sk o p is a n je ---------- ----------- -- ------ ----------------------- ----------------------------- --- ---------------------- -------------------------------------- 339

564.

„Zakon o autorskom pravu“.

S l u ž b e n i lis t S F R J , 19,

° / o v l a S ć e n j i m a

14. april, 1978.

rada efikasne zaštite prava intelektualne svojine“.

S lu ž b e n i g la sn ik R e p u b lik e S r b ije , Beograd, 46, 2006, str. 184-191.

2 0 0 4 °" °

‘ srodnim pravim a“. S lu ž b e n i list S r b i je i C r n e G o r e . Beograd, 61.

°

djelatnosti“. S lu ž b e n i g la sn ik R e p u b lik e S r b ije , Beograd.

567.

Z I R s " " “’ S" S t r .“

r e a e n z ijc z n a n s tv e n o g i s t r u č n o g djelc,.

= m fr ° Ž Ž S “

s e m i ^ r s k o g ra d a i k ritičk o g p rik a z a -

^

Zagreb:

M e t o d o l o š k e u p u te

pom orstvo i saobraćaj SveuCi-

570. Zelenika, R. (2000): M e t o d o l o g i ja i te h n o lo g ija iz ra d e z n a n s tv e n o g i s t r u č n o g d je la Rijeka: Ekonom ski fakultet Sveučilišta u Rijeci. ^ ^ n o g a jeia . 571. Zelenika R. (1988): Z n a n s tv e n o -is tr a ž iv a č k a d je la tn o s t - z n a n o s t - s t je c a n je m a g is te ­ rija i d o k to ra ta zn a n o sti - istra živa n ja . Beograd; Savremeno pakovanje. 572. (1982); Društvena odgovornost znanstvenika. S cien tia V u g o s la v ic a , 3 - ^ , statističkih p o d a ta k a . Beograd; Savezni zavod za stati^ stra n p u tice u p is a n ju k o m p o z ic iji i stilu p is a n ih sasta va . D rugo, dopunjeno izdanje. Beograd: N o v a prosveta. 575. Z u gaj, M . (1989): O s n o v e z n a n s tv e n o g i s tr u č n o g rada. Zagreb; Sam obor.

Z ag^ ib ,

rezultata znanstvenih istraživanja“ . F in a n s ijs k a p ra k s a .

■

PRILOZI

PRILOG 1.

SINONIIVII \J METODOLOGIJI NAUČNOG RADA A b a k (mrežasta tabela); Adresar (im enik); Ajtem (stavka); A kciona istraživanja (delatna istraživanja); A kciona komponenta (konativna komponenta); A naliza varijanse (A N O V A ) ; Anketni upitnik (anketa, kestioner, upitnik, anketni list, opinioner); Anonim nost (nepoznatost, bezim enost); Anotacija (beleška); Antecendentna varijabla (eksplanatorna varija­ bla); Aritmetička sredina (prcsek, srednja vrednost, prosečna vrednost); Atributivna obeležja (kvalitativna obeležja, kategorijalna obeležja); Atributivni podaci (kategorijalni podaci); Autlajer (ekstremna vrednost). Baždareni test (form alni test, pravi test); Baždarenost (standardizovanost, graduiranost, normiranost); Bihejvioralna varijabla, (R -varijabla); B iografija (životopis); Bipolarna skala procene (dvopolna skala procene); Bivarijantna distribucija (skater dijagram ); B o d (poen); B oulijev koeficijent asimetrije (kvartilni koeficijent asimetrije). Č ek lista (kontrolna lista, evidenciona lista, interna evidenciona lista, alternativna ska­ la); Čekirati (birati); Činjenica (fakt). Deskriptivna metoda (neeksperimentalna metoda, nekauzalna metoda, metoda norma­ tivnih pregleda, metoda istraživanja nekauzalnih veza i odnosa); Deskriptivna skala procene (verbalna skala, opisna skala); Diferencijalna skala (Terstonova skala); D ijagram raspršenja (skater dijagram, tabela za bivarijantnu frekvenciju, korelaciona karta, dijagram za korelaci­ ju, tabela za dvostruko ubeležavanje, tabela za dvostruku frekvenciju, grafikon korelacije, K elijev dijagram, sketergram); D ijagram kumulativnih procenata (ogiva, kumulativni dija­ gram, kumulanta, oživa, s-kriva, akumulacioni grafikon, sumaciona kriva, kriva rangova, Galtonova kriva, poligon kumulativnih frekvencija, kriva relativnih kumulativnih frekvenci­ ja, percentilna kriva); D ijagram kvadrat (kvadratni dijagram ); D ijagram poluga (horizontalni stupci, gredice); D ijagram toka (hodogram ); Dijagram ska karta (kartodijagram ); Diskrim i­ nativna moć (indeks diskriminativne moći, indeks diskriminativnosti ajtema); Direktno merenje (neposredno merenje); Diskontinuirana varijabla (diskretna varijabla, prekidna varija­ bla, diskriminativna obeležja); Diskontinuirano obeležje (prekidno obeležje, diskretno obeležje, prebrojivo obeležje); Diskriminativnost testa (osetljivost testa); Distorzija (iskrivlje­ nje); Distribucija frekvencija (raspodela frekvencija); Distraktor (om etač); Distribucija po frekvenciji (neintervalna serija); Dodatak knjige (apendiks, prilog); D odirna pitanja (vezana pitanja); Dokumentarne napomene (izvorne napomene); Dopunjeno izdanje (prošireno izda­ nje); D nevnik istraživanja (protokol istraživanja). Eksperiment sa paralelnim grupama (eksperiment sa ekvivalentnim grupama); Eksterna kritika (vanjska kritika, preliminarna kritika, niža kritika); Eksploracija (istraživanje); Ekviva­ lentne forme testa (paralelne forme testa, ekvivalentni oblici testa, paralelni oblici testa); Ekvi­ valentne grupe (ujednačene grupe); Emancipatorsko akciono istraživanje (eksperimentalno akciono istraživanje); Epistemologija nauke (filozofija nauke, teorija nauke); Epistemološki holizam (epistemološko jedinstvo); Eta koeficijent korelacije (odnos korelacije); Etnografska istra­

342

]VI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

živanja (etnološka istraživanja, antropološka istraživanja, kulturno-antropološka istraživanja); Evaluacijska istraživanja (evaluaciona istraživanja, evaluativna istraživanja). Facijalna valjanost (valjanost po izgledu, očigledna valjanost, prividna valjanpst, pojav­ na valjanost); Fiša (samostalna cedulja, arka papira); Fundamentalna istraživanja (bazična istraživanja); Funkcionalna veza (deterministička veza, egzaktna veza, potpuna veza, mate­ matička veza); Fusnota (podnožna napomena). Genetička metoda (razvojna metoda); Generalizacija (uopštavanje); Geometrijska sre­ dina (logaritam ska sredina); Gnoseologija (teorija saznanja, neotika); Granična vrednost (kritična vrednost, teorijska vrednost, tablična vrednost); Granični region (kritički region); Greška druge vrste (beta greška, beta rizik); Greška ekstremnog suda (greška raspršenosti); Greška prve vrste (alfa greška, alfa rizik); Grupni test (kolektivni test); Grupni uzorak (klasterski uzorak); Grupisani skor (sređeni skor); G udinaf test (test nacrtaj čoveka). H a lo efekat (efekat jek e); H i kvadrat test (kvadrat kontingencije, Pirsonova statistika); Hipotetička valjanost (konstruktna valjanost); Hipoteza (pretpostavka); Histogram frekven­ cija (grafikon površinskih stubaca, pravougli grafikon, histogram raspodele, spojeni stupci); Hom ogenost testa (konzistentnost testa). Inicijalno stanje (početno stanje); Idiografski pristup (m orfogenički pristup); Indeks imena (registar im ena); Indeks kurtičnosti na bazi momenata (koeficijent spljoštenosti); Indeks odbacivanja (indeks odbačenosti); Indeks pojm ova (registar pojm ova); Indikator (p o ­ kazatelj, znak varijable, simbol varijable); Indirektno merenje (posredno merenje, izvedeno m erenje); Individualni test (pojedinačni test); Inferencijalna statistika (induktivna statistika, analitička statistika, statistika zaključivanja, metoda statističke inferencije, statistika teorije uzoraka, matematička statistika); Interna kritika (unutrašnja kritika); Interkvartilna razlika (interkvartilni obim , međukvartilna razlika, obim središnjih 50% rezultata); Intencionalnost (telološka usmerenost); Interval pouzdanosti (Granice poverenja, obim procene, nivo poverenja, intervalna ocena, interval procene); Interval varijacije (raspon varijacije, obim rastura­ nja, varijacioni prostor, raspon, totalno raspršenje, interval varijacije, ukupni raspon distri­ bucije, razmak varijacije, raspon rezultata, varijaciona širina, totalni raspon, ukupni raspon, ukupni obim distribucije); Intervalni razmak (veličina klase, razred, klasni interval, razredni interval, numerička grupa); Intervenirajuća varijabla (interpretativna varijabla, specifikatorna varijabla, posredna varijabla, interventna varijabla, međuzavisna varijabla, parazitarna varijabla); Intervju (razgovor, usmena eksploracija); Introspekcija (samOposmatranje); Invarijabilnost (invarijantnost, nepromenljivost); Irleov test interesa (B - I - T ); Ispitanik (subjekt, respodent); Ispitivanje (investigacija); Istorija slučaja (studija slučaja, proučavanje pojedi­ nog slučaja, analiza slučaja); Istorijska metoda (metoda istorijskog istraživanja, istorijskokomparativna metoda, uporednoistorijski metod); Istraživačka hipoteza (radna hipoteza, su­ štinska hipoteza, deklarativna hipoteza); Istraživanja budućnosti (prognostička istraživanja); Istraživanje (eksploracija). Jatesova korekcija (korekcija za kontinuiranost, K ru sk al-V alisov test); Jednosmerna analiza varijanse ( A N O V A , H-test); Jednostavna statistička tabela (prosta statistička tabela); Juleov koeficijent korelacije (fi koeficijent korelacije). K auzalna veza (uzročno-posledična veza); Kendalov koeficijent korelacije (tau koefici­ jent korelacije); K endalov koeficijent saglasnosti (koeficijent slaganja); Ključna reč (deskriptor); K odna lista (šifrarnik, kodeks šifara, datoteka sa kodnim podacim a); Koeficijent determinacije (kvadrat koeficijenta korelacije); Koeficijent frekvencije (relativna frekvenci­ ja ); Koeficijent korelacije (stepen povezanosti); Koeficijent linearne korelacije (Pirsonov koeficijent korelacije, koeficijent produkt moment korelacije); Koeficijent parcijalne korela­

A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 343

cije (koeficijent delimične korelacije); Koeficijent valjanosti (indeks valjanosti); Koeficijent varijabilnosti (koeficijent varijacije, relativna standardna devijacija, koeficijent relativne prom enljivosti); K om binovana pitanja (pitanja sa poluzatvorenim odgovorim a); K om para­ tivno istraživanje (uporedno istraživanje, istraživanje putem poredenja); Kontinuirana vari­ ja b la (neprekidna varijabla); Kontrolisana varijabla (relativni faktor); Kontrolna grupa (nulta grupa); Kontrolna lista (kontrolinka, alternativna skala, skala alternativnih sudova); K orela­ cija (povezanost, zavisnost, veza, asocijacija, kovarijacija); Kratka biografija (curriculum vitae); Kriterijska valjanost (praktična valjanost, empirijska valjanost, pragmatička valjanost, dijagnostička valjanost, prognostička valjanost, predikati vna valjanost, konkurentna valjanost, simultana valjanost); Kriterijska varijabla (validirajuća varijabla, varijabla kriterija); Kriterijski test (test domena); K riva kumulativnih frekvencija (ogiva, kumulativni dijagram, kumulanta, oživa, s-kriva, akumulacioni dijagram, sumaciona kriva, kriva rangova, Galtonova kriva, poli­ gon kumulativnih frekvencija); Kriva relativnih kumulativnih frekvencija (percentilna kriva, kriva kumulativnih procenata); Kruskal W alisov test (H-test); Kružni dijagram obim a i struk­ ture (pitasti dijagram, strukturni krug, histogram strukture); Kuder Ričardsonov obrazac (m e­ tod racionalne ekvivalentnosti); Kumulativne frekvencije (nagomilane frekvencije); Kum ula­ tivni oblik ,,iznad“ (kumulativni oblik ,,odozgo prema dole“ . Kumulativni oblik ,,više od“); Kumulativni oblik ,,ispod“ (kumulativni oblik ,,odozdo prema gore“ , kumulativni oblik „manje od“); Kurtozis (koeficijent spljoštenosti distribucije, koeficijent izduženosti distribucije, mera zaobljenosti distribucije); K uiziv (italik); Kvalitativna analiza sadržaja (nefrekvencijska anali­ za); Kvalitativna klasifikacija (grupisanje, kategorizacija); Kvalitativna varijabla (kategorička varijabla, nominalna varijabla, atributi vna varijabla, nedostižna varijabla); Kvalitativni podaci (atributivni podaci, verbalni podaci); Kvalitativno merenje (kategoričko merenje); Kvantitativ­ na varijabla (numerička varijabla, dostižna varijabla); Kvantitativni podaci (numerički podaci); Kvartilno odstupanje (kvartilna devijacija, semiinterkvartilni obim, srednja interkvartilna razli­ ka, srednje interkvartilno odstupanje). Lančani indeks (verižni indeks); Lista (protokol); Lista posmatranja (lista snimanja, ček lista); Longitudinalna istraživanja (uzdužna istraživanja). M a la istraživanja (m ikro istraživanja); M etodologija pedagogije (pedagoška metodolo­ gija, m etodologija pedagoškog istraživanja, metodologija naučnoistraživačkog pedagoškog rada, m etodologija proučavanja vaspitanja, metodologija istraživanja vaspitanja i obrazova­ nja, m etodologija istraživanja obrazovanja); M etodološki deduktivizam (spekulativizam ); M atrica pitanja (matrica iskaza); M edijana (medijan, centralna vrednost, središnja vrednost); M en -V itn ijev test (u-test); Metrijske karakteristike (merne karakteristike); M ere asimetrije (indeks asimetrije); M ere prošeka (m ere srednje vrijednosti, mere centralne tendencije); M e ­ re varijabilnosti (m ere disperzije, mere devijacije, mere raspršenja, sekundarni parametri, mere rasturanja, izvedeni parametri, indeksi odstupanja, indeksi promenljivosti, mere odstu­ panja od srednjih vrednosti, ocene homogenosti, ocene heterogenosti); M erne skale (skale brojčanog izražavanja podataka, skale numeričkog izražavanja podataka); M e re spljošteno­ sti (m ere zaobljenosti distribucije, mere kurtičnosti); Metrijske karakteristike (m erne karak­ teristike); M o d (m oda, modus, dominanta, modalna vrednost, tipična vrijednost, dominantna vrijednost); M o d e l eksperimenta (nacrt eksperimenta, dizajn eksperimenta); M onodisciplinarna istraživanja (disciplinarna istraživanja); M oto (epigraf, geslo, lozinka); M reža zavisnosti (test repertoara situacionih resursa); Multidisciplinarna istraživanja (pluridisciplinarna istraživanja, transdisciplinarna istraživanja). Naučno-istraživačka metoda (istraživačka metoda, metoda naučnog istraživanja); N a merni uzorak (aproksimativno-reprezentativni uzorak); Neform alni test (nebaždareni test, nepravi test, didaktički test, nestandardizovani test, niz zadataka objektivnog tipa, lokalno razvijeni test, objektivni ispit); Negativna korelacija (inverzna korelacija, obrnuta poveza­

344_________ _____________________________________________________________ NI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

nost, inverzna povezanost); Neintervalna raspodela frekvencija (prosta raspodela frekvenci­ ja ); Nedirektno merenje (posredno merenje, izvedeno m erenje); Neparametrijska statistika (statistika slobodna od distribucije); Neparametrijski statistički postupci (postupci slobodnih distribucija, procene nezavisne od oblika distribucije); Neprekidna obeležja (kontinuirana obeležja); Nestandardizovani instrumenti (neformalni instrumenti, nebaždareni instrumenti); Nestandardizovani test (form alni test); Neverbalni test (perceptivni test); Nevezana pitanja (otvorena pitanja); Nezavisna varijabla (stimulans varijabla, uzrok, ulazna varijabla, prediktor, empirijska varijabla, faktor varijabla); N iv o značajnosti (prag značajnosti, rizik); N o m i­ nalna skala merenja (skala klasifikacije, tipološka skala merenja, disignatorna skala merenja, klasifikaciona skala merenja); Nom inalno merenje (kvalitativna klasifikacija); Nom ogram (grafikon form ula); Norm alna distribucija (teorijska distribucija); Norm alna kriva (Gausova kriva, zvonasta kriva); Numerički podaci (metrički podaci). O b e le žja (osobine, karakteristike, svojstva, atributi); O blici obeležja (modaliteti, kate­ gorije); Obučavati (instruisati); Odeljak (podpoglavlje); ,,Odredi ko“ skala (,,pogodi ko ska­ la“); O kvir (skica); Opažanje (posmatranje, opservacija); Opažene frekvencije (empirijske frekvencije, konstatovane frekvencije); Operativna istraživanja (primenjena istraživanja); Ordinalna skala (skala rangova, redna skala, aditivna skala); Ordinalna obeležja (rang obe­ ležja); Ordinalno merenje (kvantitativna klasifikacija); Organska varijabla (organizmička varijabla, personalna varijabla, s-varijabla); Originalni naučni članak (izvorni naučni čla­ nak); O sobine ličnosti (crte ličnosti); Otvorena pitanja (nezavisna pitanja). Paradigm a (uzor, model, obrazac, ugledni primer, reprezentativni primer); Paradigm a objašnjavanja (kvantitativna paradigm a); Paradigm a razum evanja (kvalitativna paradigm a); Paragraf (pasus); Parazitarna varijabla (parazitarni faktor); Parcijalna korelacija (čista kore­ lacija); Pedagoška istraživačka paradigma (istraživačka orijentacija, istraživački pristup, is­ traživački m odel, način i teorija mišljenja, pedagoška škola, pravac u orijentaciji u istraživa­ nju, osnovni epistemološko-metodološki pristup, istraživačka tradicija, osnova za interpreta­ ciju); Percentilni rang (postotni rang); Piktograf (sim boličke figure, slike, slikovni dijagram, simbolički crtež); Pilot proučavanje (probno proučavanje, sondažno proučavanje); Pismeni test (papir-olovka test); Planiranje (projektovanje); Podskup (stratum, subpopulacija); Poja­ va (fenom en); P oligon frekvencija (poligon distribucija, poluugaoni dijagram ); Polirana kri­ va (graduirana kriva, uglačana kriva, uravnana kriva, zaglađena kriva); Polulogaritamski di­ jagram (semilogaritamski dijagram ); Populacija (univerzum, osnovni skup, generalni skup, statistički skup, statistička m asa); Popularno izdanje (džepno izdanje); Postefekat (efekat spavača); Poster (plakat, oglas); Postignuće (uspeh); Postupak (proces, put); Potvrdivačke studije (konfirm ativne studije); Pouzdanost testa (relijabilnost, doslednost, konstantnost, po­ stojanost, vernost); Pouzdanost rezultata (reproduktibilnost rezultata); Pozitivna korelacija (direktna povezanost); Praktična pedagogija (primenjena p edagogija); Praktičnost (upotrebljivost); Pravougaona kriva (ravna kriva); Prediktorska varijabla (prediktor); Predmet istra­ živanja (širi problem istraživaiija); Prigodni uzorak (nesistematski uzorak); Pristrasni uzo­ rak (biasirani uzorak); Projekat istraživanja (nacrt istraživanja); Prom ene (varijacije); Prosečno odstupanje (srednje odstupanje, srednja greška); Prostorna obeležja (geografska obe­ ležja); Prostorna serija (geografska serija); Prostorni dijagram (stereogram, 3-E) prikaz, dija­ gram 3-E>). R acio skala (om erna skala, skala proporcije, skala odnosa, razmerna skala, kardinalna skala, apsolutna skala); R ang obeležja (ordinalna obeležja, redosledna obeležja, uređena obeležja, obeležja ranga); R ang lista radova (skala uzoraka, skala kvaliteta, skala proizvoda, skala izvršenja); Raspršeni rezultati (rastureni rezultati, disperzivni rezultati); Razmerna skala (racio skala, omerna skala, skala odnosa, skala proporcije, kardinalna skala, apsolutna skala); Redosled (ran g); Registar toka pojave (protokol toka pojave); Reproduktibilnost re­

A k a d e m s k o p is a n je

345

zultata (pouzdanost rezultata); Rezidualni metod (metod ostatka); Rezultat (skor); Roršahov test (Roršahove mrlje od mastila). Sadržajna valjanost (aprioristička valjanost, intrinzička valjanost); Saznaj na komponen­ ta (kognitivna komponenta); Separat (poseban otisak); Servej (pregled, opis vaspitne stvar­ nosti); Set odgovora (grupa odgovora); Signiranje (kodiranje, šifriranje); Sinopsis (prošireni rezim e); Sim uliranje (pretvaranje); Sirovi rezultat (originalni rezultat, dobijeni rezultat, ostvareni rezultat, grubi rezultat, bruto rezultat, nesređeni rezultat, negrupisani rezultat, siro­ vi skor, originalni skor, dobijeni skor, ostvareni skor, grubi skor, nesređeni skor, negrupisani skor); Sistematska greška merenja (konstantna greška); Situaciona varijabla (stimuls varija­ bla, S-varijabla); Skala socijalne distance (Bogardusova skala, skala društvenog odstojanja); Skala sudova (skala procene, rejting skala); Skalogram (Gutm anova skala procene, kumula­ tivna skala); Skjunis (koeficijent zakrivljenosti distribucije, mera asimetričnosti); Složena statistička tabela (grupna statistička tabela, sjedinjena statistička tabela); Složena aritmetička sredina (ponderisana aritmetička sredina); Slučajna greška merenja (varijabilna greška); Slu­ čajno raspoređivanje (random izacija); Smer stava (valencija); Sociometrijski test (sociom etrijski upitnik); Sondažna primena (pokusna primena); Spacioniranje testa (razređivanje te­ sta); Specifikatorna varijabla (kondicinirajuća varijabla, uslovljavajuća varijabla); Spirmanov koeficijent korelacije (koeficijent rang korelacije); Standardizovani instrumenti (bažda­ reni instrumenti); Standardizovano odstupanja (smanjeno odstupanje, norm alizovano odstu­ panje); Standardna devijacija (srednje kvadratno odstupanje, standardno odstupanje); Stan­ dardna greška (srednja kvadratna greška, indeks preciznosti); Standardni skor (sigm a skor, Z -sk o r); Statistička serija (statistički niz); Statistička značajnost (statistička signifikantnost); Stepen pouzdanosti (stepeni verovatnoće); Stigmo gram (tačkasti dijagram ); Stohastička ve­ za (statistička veza); Stopa izabiranja (frakcija izabiranja); Sumaciona skala (Likertova skala stavova). Štapićasti dijagram (linijski dijagram u vidu vertikalnih duži). t-test (Studentov test); Tabela primarnih podataka (tabulator, listing, fajl sa podacima, list, čaršaf, datoteka, rekapitulaciona tabela, baza statističkih podataka); Tematska bibliogra­ fija (specijalna bibliografija); Teorijska pedagogija (sistemska pedagogija, normativna peda­ gogija, opšta p edagogija); Teorijske frekvencije (očekivane frekvencije); Terstonova skala (Tatm anova skala, diferencijalna skala); Test brzine (test ograničen vremenom, brzinski test); Test hom ogenog niza 'Run test, W a ld -W o lfo w itz o v test); Test izvođenja (test čina, test aparat); Test obrazovanja (školski test, test školskog uspeha, nastavni test, test učinka); Test projektivni (R oršahov test); Test sa ,,otvorenim” stavkama (test sa slobodnim odgovori­ m a); Test snage (test ograničen radom, test ograničen snagom ); Test stava (skalirani test); Test sume rangova (postupak kompozintnog ranga, W ilcoh on ov T-test); Test učinka (test postignuća); Test znanja (test obrazovanja, nastavni test); Testovi inteligencije (testovi opšte mentalne sposobnosti); Tipični skor (prosečni skor); Transverzalna istraživanja (poprečna istraživanja, istraživanja preseka). Učestalost (frekvencija); Univarijantna analiza (deskriptivna analiza); Upitnik interesovanja (inventar interesovanja); Upoređivanje polovina (split-half postupak); Usm eni test (oralni test, verbalni test); Utvrđivanje (procenjivanje, dijagnostifikovanje); Uzročnost (kauzalnost); Validnost testa (tačnost testa, valjanost testa, adekvatnost testa, simptomatska vred­ nost, punovažnost, dokazanost, zasnovanost, ispravnost, istinitost, važenje); V arijabla (prom enljiva); Varijansa (kvadrat standardne devijacije); Verovatnoća (šansa); Veštačka valja­ nost (sintetička valjanost); Vilkoksonov test ekvivalentnih parova (test predznaka parova, test sa naznačenim rangovim a, test ranga); Vrem enska obeležja (hronološka obeležja); Vrste istraživanja (tipovi istraživanja); Vrste testovskih zadataka (tipovi testovskih zadataka).

346______________ _________________________________________ _______________IM. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

Zadatak biranja odgovora (zadatak prepoznavanja); Zadatak dihotomnog izbora (zada­ tak alternativnog izbora, zadatak dvočlanog izbora, zadatak alternativnog odgovora, zadatak prinudnog izbora, testovski zadatak da — ne, disjunktivni zadatak, zadaci tačno — netačno); Zadatak nalaženja najboljeg odgovora (zadatak selektivnog odgovora, opcioni zadatak); Z a ­ daci dosećanja (zadaci sa prazninama za popunjavanje, zadaci prisećanja, zadaci sa kratkim odgovorim a); Zadatak dopunjavanja (zadatak dovršavanja); Zadatak nalaženja greške (zada­ tak obrnuto višestrukog izbora, zadatak s netačnim odgovorom ); Zadatak povezivanja (zada­ tak sparivanja, zadatak združivanja, zadaci pridavanja, zadaci upoređivanja, zadaci kom bi­ nacije); Zadaci reprodukcije (zadaci tipa prosto prisećanje i dopunjavanje, zadaci kompezacije, zadaci slobodne forme, zadaci navođenja, zadaci kratkog odgovora); Zadaci sređivanja (zadaci redosleda); Zadatak višestrukog izbora (zadatak s mnogostrukim izborom, zadatak selekcije); Zajednička aritmetička sredina (složena aritmetička sredina, vagana aritmetička sredina, ponderisana aritmetička sredina); Zapisnik testiranja (protokol testiranja); Zasićenost (saturacija); Zatvorena pitanja (vezana pitanja, strukturirana pitanja); Zavisna varijabla (od govor varijabla, konsekventna varijabla, zavisno promenljiva, posledica); Završno stanje (finalno stanje).

PRILOG 2.

PRIMERI ZAPOČINJANJA RECENICA I PASUSA [Iz v o r; M ilic a G ačić (2 0 0 1 ): P is a n je i o b ja v ljiv a n je zn a n stven ih i stru čn ih ra d o va . Zagreb: M inistarstvo unutrašnjih p>oslova R epu blike Hrvatske, P o lic ijsk a akadem ija.]

Uvođenje u temu U ovom radu ograničićem o se na ... Započećem o razmatranjem ... aspekta tog problem a ..., a zatim ćemo se pozaba­ viti pitanjem ... U ovom poglavlju ograničićem o se na prezentovanje ... O vd e se nećemo baviti ..., već ... Svi se slažu d a je ... Potrebno je, dakle, raz­ motriti ... M o ž e li se prihvatiti teza d a j e ... T o pita­ nje podstiče autor članka ... Brojni su primeri ... Ponekad se zaboravlja da... Prvenstveno je važno shvatanje okolnosti ... To pitanje se već dugo nalazi u središtu inte­ resovanja ... jeste tema koja zaokuplja ... Opšte je prihvaćeno stanovište ... Nepobitno je da ... Često se ističe da ... Često se zaboravlja da ... Započinjanje rasprave Prva postavka koja nam se nameće je da li se iz ... K ao polazište prihvatićemo ... Prvo ćemo ispitati ... (zatim ..., konačno ...) Prvo ćemo razmotriti... (drugo ... i na kraju ...) P o našem mišljenju bilo bi zanim ljivo ispi­ tati ... Prema autoru analize, to nije prepreka ... D a bism o ilustrovali povezanost ..., poslužiće nam primer ... D rugi primer ukazuje na važnost... Ispitivanje porekla ... (problem a) om ogućiće nam bolje razumevanje... Brojni su oblici ... Glavni je problem ...

Ocena ideje/misli M ožem o izneti nekoliko različitih argum e­ nata ... Nekoliko argumenata podupire ove navode ... Razmotrimo poreklo problem a ... Usput se može spomenuti da ... B ez insistiranja na detaljima, m ože se uoči­ ti da ... K ao što ćemo to podrobnije istaći u nastav­ ku ... N a to pitanje vratićemo se kasnije, već sad možemo reći (izneti, pokazati) ... Zanim ljivo je ispitati zašto (razlog) ... T o dovodi u pitanje stanovište da ... Uopštavanje (generalizacija) U pravilu ... K ao opšte pravilo ... U celini ... Uopšte ... Objašnjavanje ..., drugim rečima, ... ..., to jest (tj.), ... T o znači da ... Sugestije i saveti Predlažem o da ... Preporučljivo je ... B ilo bi potrebno sagledati (proučiti) ... N užno je ... Bitno je ... Argumentacija i protivargumentacija na nivou pasusa U sledećem odeljku pozabavi ćemo se pita­ njem ..., a nakon toga ... Moram o razlikovati između ... i videti kako ... G lavno pitanje je ...

348

________________________________________________________________________________________________________________________________________________

T o je najrečitiji argument u prilog ... Ograničićem o se na pronalaženje elemena­ ta koji ukazuju na ... N ećem o raspravljati s onima koji zastupaju stanovište da ..., ali ćemo nastojati iz­ neti argumente da ... G lavni problem je ..., a sledeći s njime po­ vezan ... O vd e se radi o ... O pitanju pom aže li ... u razrešavanju pro­ blem a m išljenja se ra’^likuju i ... Ono što daje podršku ovakvom pristupu je ­ ste ... Treći, (naj)važniji razlog zbog kojeg podr­ žavam stanovište jeste ... Stanovište da postoji raskol između takozva­ ne stare teorije i pojave nove teorije ... M n o gi smatraju da je navedeno gledište te­ ško prihvatljivo ... M eđutim , ističe se da stroga pódela na ... ne odražava stvarno stanje ... O v o stanovište m ože biti tačno za tu sredi­ nu, ali pokazatelji ukazuju na ... Takvo gledište ne m ože se održati iz dva razloga ... D rugi način pristupa problem u bi bio ... B ilo bi primerenije govoriti o ... Izn ošen je p r im e r a U zm im o kao primer... jeste izrazit primer... N a primer (npr., tj.) D a navedemo primer ... kao što su ;... Razmotrimo, na primer, problem ... koji ... Slučaj ... dobro ilustruje ... Sagledajm o, smo zbo g ilustracije, slučaj ... Sétimo se činjenice da ... D o b ar primer takve odluke jeste ... N a v o đ e n je p ro tiv a rg u m e n a ta N akon što smo prikazali (se prikaže) ... bilo bi dobro zadržati se na ... N akon toga treba se zapitati ... Vratim o se sada na pitanje ... Zatim ćemo se vratiti na analizu ... M o ž e se prigovoriti da ... Problem se m ože sagledati i s drugog aspekta ... Teško je braniti m išljenje da ... O vakva argumentacija nije zasnovana iz najmanje dva razloga ...

ta — V . B a n đ u r

ih polazišta ... , već ... stanje... vratimo le ... još uvek je 0 pitanje je li to . . .

1se dodiruju u ... 'no isključiva ... ije važnosti ne-

... potrebno je ... i na ... nje ... značenje ... dsetiti) da ... stiče ... poslednjih pet na ... potrebno je r ... aglašava ...

e izrazito važno

>lemi? S jedne ri duhovnu sna-

[kovana s jedne i i na ... to se pitaju i ... ^ati od onog što

A.kudemsk.o p is a n je

Ponovo se vraćamo na misao koju smo izneli u uvodnom delu ... S druge strane, takva stanovišta ... Slično, u istoriji su se javljala razdoblja kad ... T o rasvetljava ne samo ... već ... D o p u n ja v a n je d e ta lja T e osobe suočavaju se s ozbiljnim proble­ mima kao što su ... Štaviše, radi se o sasvim ... Što se tiče kretanja ..., ta pojava ima nepromenjeno značenje ... S druge strane, radi se o ... Tom e treba dodati ... Isto tako, može se ukazati na ... N ek e kategorije nisu zastupljene, među nji­ ma ... N a b r a ja n je Pružaju se brojne mogućnosti ... O d običnog čoveka do vrhunskih profesio­ nalaca svi se slažu da ... O d mišljenja poznatih autora najpre može­ mo navesti mišljenje ..., zatim ... i na kraju domaćeg ..., budući da svi ističu ... Prvo s to je nužno preduzeti ..., zatim ... i na kraju ... T o prvenstveno zavisi od tri činioca: prvo, ... drugo ... i treće je ... D a bi se razum elo ..., prvo moramo ... D rugo, m ogli bism o sagledati ... N a prvom/drugom/trećem mestu ... Konačno, postoji stanovište da ... S u p rotstavljan je/k on trastiran je/k om p ara c ija N e m ože se dovoljno istaći važnost ... Brojni su primeri ..., ipak ... Žalosno je da ... Uprkos činjenici da ... Jedni ..., drugi ... Iako se (m akar) ... N ije m oguće poređenje između ... i ... U poređenju s ... to je ... S druge strane... O vi elementi ukazuju na ..., međutim ... Uprkos ..., ne može se zaobići ... U suštini nema razlike između ... (osim ) ... Postoji značajna podudarnost između M a lo je zajedničkog (sličnosti) u ...

_____________________________________________

349

Iznošenje ličnih stavova/m išljenja (s la g a ­ n je/neslaganje) Šteta da autor ... V eć je bilo krajnje vreme da neko ... Dobrodošlica je činjenica da ... Po našem mišljenju (viđenju) ... Po mišljenju autora ovog rada ... O no što mi posebno upada u oči jeste ... Smatramo d a je potrebno ... Lično se zalažemo da se ... N ije sigurno da li ... Uvereni smo da ... Zastupamo stav (m išljenje) da ... S naše strane nije m oguće prihvatiti ... Smatramo da ... M o g u se naći neki prigovori ... Iako je to dosta zanim ljivo stanovište, ne delimo gledište s autorom ... Teško je shvatiti kako to m ože doprineti ... T e š k o je prihvatiti ... K ao što navodi autor ... Čini se da sve ukazuje na ... T a situacija je posledica nesporazuma (do kojeg je dovelo ...) Pridružujemo se onima koji ... N isam siguran da ... Pitamo se da li ... M a lo je verovatno da ... Ostaje da se potvrdi ili ospori stanovište N e slažemo se s ... ^^oramo izraziti rezerve kad je u pitanju Svi pokazatelji govore u prilog ... B ilo bi besmisleno negirati ... N e može se prihvatiti mišljenje ... Izn ošen je stavova/m išljenja d ru g ih lju d i Prema mišljenju autora (dela, članka, nave­ dene studije) ... Prema stručnim mišljenjima, potrebno je ... Autor usmerava našu pažnju na ... Pisac nas podseća na velike rasprave koje su se po vele povodom ... On insistira na činjenici da ... Prema njegovom (autorovom ) prikazu... Po izjavama ispitanika ... M o ra se priznati da njegov rad pokazuje ... N e slažemo se s mišljenjem iznesenim u članku ... Teško je poverovati kako nema povezano­ sti između ... i ...

350________________________________________________

Još uvek nismo uvereni da ... tvrdi (kaže) da ... T o se m ože interpretirati kao ... Iz b e g a v a n je izn ošen ja stavova/m išljenja Pitanje je šta se misli pod ... N ism o u položaju da iznosimo mišljenja o zasnovanosti ... N e bih želeo komentarisati ... Zavisi šta se smatra pod ... Zavisi od gledišta (polazišta) ... Teško se identifikovati s jednim ili drugim stanovištem budući da ... N em am određeno m išljenje o uzrocima ... Iznošenje različitih stupnjeva sigurnosti ... Sigurno (je ) da ... N em a sumnje ... Uvereni smo da ... Verovatno je ... M o g u ć e je dovesti u pitanje ... Sum njam o d a je ... N ije verovatno ... N em ogu će je ... Izn ošen je različitih stu p n jev a sigurnosti Sigurno (je ) da ... N em a sumnje ... Uvereni smo da ... Verovatno je ... M o g u ć e je dovesti u pitanje ... Sum njam o d a je ... N ije verovatno ... N em ogu će je ...

la — V . B a n đ u r

izgleda sasvim arati autoru či'a

...

am se da rezulali neki detalji 3 sagledaju ... ljenja ... izgleda sasvim »novu o vog pri)slednjih godina že pokazati kao umu da ... i ... zuje da ... la alazi u ... idi) ... zaključku da ... . . .

lačajne ...

PRILOG 3.

VRSTA I KVANTIFIKACIJA INDIVIDUALNIH n a u c n o is t r a ž iv a č k ih r e z u l t a t a ® N apom en a — nauke su razvrstane na sledeći način: (2 ) tehničko-tehnološke i biotehničke

Naziv grupe rezultata

Oznaka grupe rezulta­ ta

(1 ) prirodno-m atem atičke i m edicinske (3 ) društvene i humanističke.

Vrsta rezultata

Istaknuta m on ografija m eđunarodnog značaja M o n o g ra fija m eđunarodnog značaja M on ogra fsk a studija/poglavlje u k n jizi M 1 1 ili rad u tematskom zborniku v o d e ć e g m eđunarodnog značaja IVIonografij e, monografske studije, tematski zbornici, leskikografske i kartografske publikacije međ u na rodnog značaja

Radovi objavljeni u naučnim časopisima međunarodnog značaja

M IO

M 20

IVI

( 1)

(2)

(3 )

M ll

15

15

15

M 12

IO

IO

IO

M 13

6

M on o gra fsk a studija/poglavlje u k n jizi M 12 ili rad u tematskom zborniku m eđunarodnog značaja

M 14

Leksikografska jedinica ili karta u naučnoj publikaciji Vodećeg međunarodnog značaja

M 15

—eksikografska je d in ic a ili karta u publikaciji m eđunarodnog značaja

M 16

U ređ iva n je naučne m o n ografije ili te­ m atskog zbornika v o d e ć e g m eđunarod­ n og značaja

M 17

U ređ iva n je naučne m on ografije, tem atskog zbornika, leksikografske ili kartografske publikacije m eđunarodnog značaja R ad u vrhunskom m eđunarodnom časopisu

Vrednost rezul­ tata

M 18

M 21

8

8

8

R ad u istaknutom m eđunarodnom

iskazivanju

NI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

352 N au čn a kritika i p o le m ik a u istaknu tom m eđ u n arod n om časopisu

N au čn a kritika i p o le m ik a u m eđ u n arod n om časopisu U re đ iv a n je istaknutog m eđ u n a rod n og n au čn og časopisa na god . n iv o u (g o s t

M 25

1,5

1,5

1,5

1,5

1,5

1.5

M 26 N I27

urednik)

U re đ iv a n je m eđ u n arod n og n au čn og časopisa P re d a va n je p o p o z iv u sa m eđ u n a rod n og skupa štam pano u c e lin i (n e o p h o d n o p o z iv n o p is m o ) P re d a va n je p o p o z iv u sa m eđ u n a rod n og skupa štam pano u

Zbornici međunarodni ti naučnih skupova

Nacionalne monografij e, tematski zbornici, leksikografske i kartografske publikacije nacionalnog značaja; naučni prevodi i kritička izdanja građe, bibliografske publikacije

M30

1VI40

M 28

M31 M 32

S aop šten je sa m eđ u n arod n og skupa štam pano u ce lin i

M 33

S a op šten je sa m eđ u n arod n og skupa štam pano u iz v o d u

M 34

0,5

0,5

0,5

M 35

0,3

0,3

0,3

1,5

1,5

1,5

0,5

0,5

0,5

A u to r iz o v a n a disku sija sa m eđ u n a rod n og skupa U re đ iv a n je zb o rn ik a saopštenja m eđ u n a rod n og n au čn og skupa Istaknuta m o n o g ra fija n a cio n a ln o g zn ačaja ________________________________

M 36 M 41

M o n o g r a fija n a cio n a ln o g značaja, m o n o g ra fs k o izd a n je građe, p r e v o d iz v o r n o g teksta u ob lik u m o n o g r a fije (sa m o za stare je z ik e )

M 42

M o n o g ra fs k a b ib lio g ra fs k a p u b lik a cij a

M 43

P o g la v lje u k n jizi M 4 1 ili rad u istaknutom tem atsk om zb orn ik u v o d e ć e g n a cio n a ln o g značaja, p r e v o d iz v o r n o g teksta u o b lik u studije, p o g la v lja ili članka, p r e v o d ili stručna red a k cija p re v o d a naučne m o n o g ra fs k e k n jig e (sa m o za stare je z ik e )

M 44

P o g la v lje u k n jizi M 4 2 ili rad u tem atsk om zb orn ik u n a cio n a ln o g zn ačaja

M 45

L e k s ik o g ra fs k a je d in ic a u naučnoj p u b lik a c iji v o d e ć e g n a cio n a ln o g značaja, karta u naučnoj p u b lik a c iji n a cio n a ln o g značaja, izd a n je građ e u naučnoj p u b lik a ciji,____________________ L e k s ik o g ra fs k a je d in ic a u naučnoj p u b lik a c iji n a cio n a ln o g zn ačaja

7

M 46

M 47

353

A k a d e m s k o p is a n je

r

časopisi nacionalnog značaja

Zbornici skupova nacionalnog značaja

JMagistarske i doktorske teze

Tehnička i 1razvojna rese nj a

U re đ iv a n je naučne m o n o g ra fije , tem atsk og zborn ik a, le k s ik o g ra fs k e ili k a rto gra fsk e p u b lik a c ije v o d e ć e g n a cio n a ln o g zn ačaja U re đ iv a n je naučne m o n o g ra fije , tem atsk og zborn ika, lek sik o g ra fs k e ili k a rto gra fsk e p u b lik a c ije n a cio n a ln o g zn ačaja R a d u v o d e ć e m časopisu n a cio n a ln o g zn ačaja

1V150

M60

M80

________________________________

M 48

2

"

2

“

2

■

M 49

1

1

1

M 51

2

2

3

R a d u časopisu n a cio n a ln o g zn ačaja

M 52

1,5

1,5

2

R a d u n aučnom časopisu

M 53

1

1

1

M 55

2

2

2

M 56

1

1

1

M 61

1,5

1,5

2

M 62

1

1

M 63

0,5

0,5

1

IVI 64

0,2

0,2

0,5

U re đ iv a n je v o d e ć e g n au čn og časopisa n a cio n a ln o g zn ačaja (n a g o d iš n je m n iv o u ) U re đ iv a n je nau čn og časopisa n a cio n a ln o g zn ačaja (n a g o d iš n je m n iv o u ) P re d a va n je p o p o z iv u sa skupa n a cio n a ln o g zn ačaja štam pano u c e lin i P re d a va n je p o p o z iv u sa skupa n a c io n a ln o g značaja štam pano u iz v o d u S a op šten je sa skupa n a cio n a ln o g zn ačaja štam pano u c e lin i S a op šten je sa skupa n a cio n a ln o g zn ačaja štam pano u iz v o d u

1VI70

■

A u to r iz o v a n a disku sija sa n a cio n a ln o g skupa U re đ iv a n je zb o rn ik a saopštenja skupa n a c io n a ln o g zn ačaja O d b ran jen a doktorska d iserta cija O d b ran jen m agistarski rad N o v i p r o iz v o d ili te h n o lo g ija u ved en i u p ro iz v o d n ju , prizn at p rogram ski sistem , prizn ate n o v e gen etsk e p ro b e na m eđ u n arod n om n iv o u (u z d o k a z), n o v o p rih v a ć en o rešen je p ro b le m a u ob lasti m ak ro ek o n o m sk o g , s o c ija ln o g i p ro b lem a o d r ž iv o g p ro sto rn o g r a z v o ja re c e n z o v a n o i p rih va ćen o na m eđ u n arod n om n iv o u (u z d o k a z ) N o v a p r o iz v o d n a lin ija , n o v i m aterijal, industrijski prototip, n o v o p rih v a ć en o rešen je p ro b le m a u ob lasti m a k ro ek o n o m s k o g , s o c ija ln o g i p ro b lem a o d rž i v o g p ro sto rn o g r a z v o ja u ved en i u p ro iz v o d n ju (u z d o k a z ) i.

M 65

0,2

M 66

1

1

1

M 71 M 72

6 3

6 3

6 3

M SI

8

8

9

M 82

6

6

6

]S4. K u n d a č in a — V . B a n đ u r

354

Patenti, autorske izložbe, testovi

M90

N o v o la b ora torijsk o p o stro jen je, n o v o ek sp erim en taln o p ostrojen je, n o v i teh n o lošk i postupak (u z d o k a z)

1VI83

4

4

4

B itn o p o b oljša n p o s to je ć i p r o iz v o d ili te h n o lo g ija (u z d o k a z ) n o v o rešen je p ro b lem a u ob lasti m ik ro e k o n o m s k o g , s o c ija ln o g i p ro b lem a o d r ž iv o g p ro sto rn o g ra z v o ja re c e n z o v a n o i p rih v a ć en o na n a cio n a ln o m n iv o u (u z d ok az)

M 84

3

3

3

P rototip , n o v a m etoda, so ftver, stan dardizovan ili atestiran instrum ent, n o v a gen ska proba, m ik ro o rg a n izm i (u z d o k a z )

M 85

2

2

2

K ritič k a e v a lu a cija podataka, b a za podataka, prikazan i d eta ljn o kao d e o m odu narodn ih projekata, p u b lik o va n i kao interne p u b lik a cije ili prik azan i na Internetu

M 86

2

2

2

R e a liz o v a n i patent, soj, sorta, ili rasa, arhitektonsko, g ra đ evin sk o ili u rban ističko autorsko d e lo na m eđ u n arod n om n iv o u

1VI91

IO

IO

10

R e a liz o v a n i patent, soj, sorta ili rasa, arhitektonsko, g ra đ evin sk o ili u rban ističko autorsko d e lo

M 92

8

8

3

A u to rsk a iz lo ž b a sa k a ta lo g o m u z naučnu recen ziju

M 93

3

3

3

PRILOG 4.

SKRAĆENICE U PISANJU NAUČNIH RADOVA A. ud inf. ad infinitum qs lib. ad libitum anon, anonimus ANOVA (Analysis o f Variance) app. (appendix) art.; arts ('e n g . article, articles) AS

a n to n im u n e d o g le d p o v o lji a n o n im a n a n a liz a v a r ija n s e d o d a ta k č la n a k , č la n c i A r h i v S r b ije

b.g. b. i. bk,;bks b.m. br. br.

b e z g o d i n e iz d a n ja b e z im e n a k n jig a ; k n j i g e b e z m e s ta iz d a n ja b roj b rošu ra

ca (\sLt. circa) CD ( Compact Disk) cf. (Isit. confer) cfr. (confer) chap.(e,r\^. chapter) C IP ( Cataloging in publication) cit. cl. Cl (confidence interval) col, cols corr. ( correxit) cos

o k o , o tp r ilik e (p r ib liž a n d a tu m ) d is k p la s t ič n i p r e č n ik a 12 c m u p o r e d it i, s r a v n it i, v i d e t i u p o r e d i, s r a v n i, v i d i p o g la v lje z a p is u k a t a l o g i z a c i j i c it ir a n i č la n a k ra s p o n p o u z d a n o s ti s tu p c i is p r a v io k o s in u s

čl.

Č la n

cir.

ć ir ilic a

d. ( i z a b r o ja s t r a n ic e ) dat. d f ( degrees o f freedom) D IN (Das ist Norm ) disert. div.; divs dop. dr ddr dr.

i d a lje d a tir a n s te p e n i s l o b o d e n o r m a fo r m a t a p a p ir a d is e r t a c ija p o d gru p a, p o d g ru p e d o p u n je n a k a d e m s k i s te p e n d o k t o r a n a u č n i r a d n ik sa d v a d o k t o r a t a d ru go

356_____________ E A N (E u r o p e a n A r t i c l e N u m b e r i n g ) e d .; ed s (editor) e d ; edd. (edition) e.g. (lat. e x e m p li g ra tia ') eng. et. al. (lat. et a li i) et seq. (lat. et s e q u e n s ) etc. (e t c e n t e r a ) et cet. (lat. et c e t e r a ) f ff/ j9 ^ (n e m .) fa k s. fig - fig is fl. f l o r u it fr a n . ggđa g đ ic a g la g . god. gra f g rč . i dr. ib. ibd. (i b i d e m ) ibid. (lat. i b i d e m ) id. (i d e m ) i.e.(la t. id e s t ) inf. (lat. in f r a ) illus. ilustr. i si. mm in f i n e inf. ( infra ) infra inv. IQ IS B N IS S N isp. ispr. isto itd. izd .; ed. (e d i t i o n ) i si. i td.

lačina — V . B a n đ u r

a proizvoda daktori

stoj stranici dela stoj stranici dela

anju

Savanje publikacija 5. serij. publikacija

A k a d e m s k o p is a n je knj.

L ; U. l.c ; loc. cit (l o c o c it a t o ) lat. log. loc. cit. (l o c o c it a t o ); L .S ('lat. lo c u s s ig il l i) m. m. m u ta tis m u ta n d is m im eo . mr m r. art. M . P. m .p. ('lat. m a n u p r o p r i a ) MS ms. m s m s s .( m a n u s c r ip t) n.n. nasl. str. nav. N . B. ('lat. n o ta b e n e ) N . A^.('lat. n o m e n n e s c i o ) n.p. npr. no. nos. n u m e r o N S ( n o t s ig n ific a n t) n.s. o. c. o p u s cita tiu m O R (o d d s r a t io ) op. cit. (lat. o p e r e c it a t o ) p (p a g i n a ) p a g (p a g i n a ) p a r .; p a rs, p a ss. (lat. p a s s i m ) p g . (p a g i n a ) p .o . PP p r. prev. p rof P . S. (p o s t s c r ip t u m ) P P . S. (p o s t p o s ts c r ip tu m ') p se u d . p t .; p ts ('engl. p a r t .)

357

stu a navedenom mestu ■ebne izmene magistra i

pažnju na uvažavanje, pazi dobro

lika

rethodno citirano

, na nekoliko mesta, tu i tamo

u tekstu tka

358____________________________________ RR resp. (r e s p e c t i v e ) rev. ('engl. r e v i s e d ) rus. S. s. a.

(la t. s in e a n n o ) s.a. (s u b . a n n o ) SANU sast. s .d (s i n e d a t a )

s-v. ^.v. (s u b . v o c e ) S C I S c ie n c e C ita tio n In d e x sar. s c il (s c i l i c e t ) sec; secs s e g (s e q u e n s ) SEm (s t a n d a r d e r r o r o f the m e a n ) s e q q (s e q u e n t e s ) ser s ic (lat.) sign. sin si. s. I. ("lat. s in e l o c o ) s.n. ("lat. s in e n o m i n e ) SPSS S t.

sq

( sequens)

sqq (sequentes) str. s u p (lat. s u p r a ) su p pl. (eng. s u p p le m e n t ) ¿■.v. ( lat. s u b v o c e ) sv. t. ( to m u s ) tb. tp tjtrans. UDK UDC u p .; u p o r. ur. v id e V

ačin a — V . B a n đ u r

lOSti

dnih nauka o, naravno edine in ic a

odnom izlaganju

cija

cija

359

A k a d e m s k o p is a n je V.V. (v i c e v e r s )

viz ('lat. v id e lic e t ) v.l. (v a r i a le c i t i o ) vlast. izd. vol. ("eng. v o l u m e ) vs. (lat. v e r s u s )

obrnuto naime, što će reći, očekivano, pouzdano različiti izvori vlastito izdanje godište časopisa (broj godina izlaženja) protiv, nasuprot

Izvo ri korišćeni u izradi rečnika: (1 ) E. K u ju n džić: M e t o d i b i b l i o g r a f s k o g p r is t u p a z n a n ju i u m u je č e c it ir a n ja . Sarajevo: B ib lio te k a grad a Sarajeva, str. 146—150; (2 ) Z . Iv an o v ić (1 9 9 6 ): M e t o d o l o g i j a iz r a d e z n a n s t v e n o g i s t r u č n o g d je la . R ijeka: S v e ­ učilište u R ijeci, str. 205—206; (3 ) ]VI. N larušić (2 0 0 4 ): U v o d u z n a n s t v e n i r a d u m e d ic in i. Z a g re b : IVIedicinska nakla­ da, str. 161.

anotacija 31, 105, 131 apologija 106 apstrakt 125 autorizo vano predavanje 97 autor 113, 274 autorsko pravo 275 autorstvo 45

■ 1

I

baze podataka 53 baze podataka na C D -R O lV I-i interne elektronske baze 58 ISI-baze 53 A H C I 53 Curent Contents 55 Jurnal Citation Report 55 scie 53 S S C I 53 W e b o f Science 54 obrazovne baze 56 A S S I A 56 B E I 56 D I A L O G 56 E B S C O -b a z a 56 Education Abstracts 56 E R IC 56 F I N U S baza 56 I S A 56 L I S A 56 P s y c IN F O 56 Research-Index 57 SocioFakt 57 specijalna baza podataka 58 beleška 106, 131 beleška o autoru 267 bibliografija 29 analitička 30, 31 anotirana 30 autorska 30 deskriptivna 30 enciklopedija 30 hronološka 30 indikativna 30 informativna 30

ana 33 na 30 30 0 30 31 3 4 30 »a 30 30 ma 30 > 30 50 30

í

1 iO

Î1

»

) 30 3 jedinica 29, 34 :apis 54 id 63 irka 65 irka 64 al 64 >irka 63 60, 63, 64

1

, 65, 77

362_____________________________________________

citiranje 204 greška u citiranju 205 označavanje 235 princip citiranja 230 citiranje dužeg teksta 233 citiranje istog autora više puta 231 citiranje koautorskog rada 231 citiranje prekinute rečenice 234 citiranje sekundarnog izvora 232 citiranje teksta napisanog na stranom jeziku 234 citiranje više autora 231 citiranje u citatu 236 isticanje reči u citatu 236 izostavljanje delova rečenice 235 naknadno citiranje 237 ubacivanje teksta u ^itat 234 umetnuto citiranje 233 uzastopno citiranje 237 označavanje citata 239 samocitiranje 240 razlozi citiranja 204 argumentovanje mišljenja 206 ilustracija stavova 206 iskazivanje mišljenja u vezi sa problem om 207 iskazivanje naučnog poštenja 206 kom paracija stavova 206 polazište u interpretaciji 207 suprotstavljanje mišljenjima 206 C O B IS S časopis 17, 18 apstraktni 26 elektronski 81 F U R O D L 83 Triangle 82 evaluacija 295 indeksni 26 istaknuti međunarodni 297 međunarodni 298 nacionalni 299 naučni 18, 299 primarni 17 referentni 26 sekundarni 17 teorijski 18 vodeći nacionalni 298 vrhunski međunarodni 297

na — V . B an đur

čitljivosti 183 sti 183 37

, 94

oga 74

81

va 277

»90 04 lenata 302

A k a d e m s k o p is a n je

citatni 27, 53 imena 264 izvora 27 pojm ova 26, 264, 265 permutacioni 27, 53 indeksiranje 27 informacija 40 digitalna 40 Internet 41, 43, 77, 84 internet knjižare 84 oznake publikacija 247 B ar kod 248 B ib lid 249 C IP zapis 249, 250 I S B N oznake 248 IS S N oznake 248 intelektualni rad 12, 14, interpretacija 106 isticanje teksta 182 bold 182 kurziv 182 marginalije 182 podvlačenje 182 razmicanje slova 182 velika slova 182 izdanje publikacije 273 autorizovano 273 dopunsko 274 dopunjeno 274 elektronsko 273 kritičko 274 popularno 273 ponovljeno 274 privatno 274 izdavački katalog 28 istraživač 12 evaluacija interesovanje 12 kompetentnost 12 komunikaciona veština 12 motivacija 12 sposobnosti 12 katalog 28, 60, 79 autorski 60 centralni 63 elektronski 65, 74, 75 lisni 60 on line 60 O P A C katalog 77

363

i 61 publikacija 62

>

60 65 irednica 61 dinica 61 tić 61 i 149 vna 149 125 , 274 5

. rada 113 24 i 24 a 28 9

20, 259 L259 rature 259 06 i standard IS O 207 7

294 jnografija 87

U :ka 201 )1 '^na 2 0 2

ina 204 13 133,200 ita 199 L, 203 251 »53

36 4

pOtpoglavlja 253 podnaslov 253 naslovna stranica 251 m onografskog dela 251 akadem skog rada 252 časopisa 252 čl^^naka 252 naučnih disciplina 36 naučnici grana 36, 37 nauČTia etika 307 riaučna inform acija 11, 14, nosioci 12 naučni tekstovi 15 Stručni tekstovi 15 korišćenje 14 naučna institucijk naučna konferencija 83, 300 video 83 naučna knjiga naučna kritika 289 naučna paradigm a 146 paradigm a objašnjavanja 146 paradigm a razum evanja 146 naučna studija 88 naučni članak 89, 113 originalni 89 prethodno saopštenje 90 pregledni naučni članak 90 naučni izvor 102 biografija 102, 103 Curriculum Vitae 104 naučni jezik 173, 179 glagolska vremena 184 zamenica 184 glagolski oblik 185 pisanje stranih imena 188 pisanje stranih izraza 188 pisanje brojeva 190 sinonim 187 skraćenica 185 interpunkcijski znakovi 193 apostrof 197 crta 196 crtica 196 dvotačka 194 navodnici 197 srednja crta 197 strelice 198 tačka 193 tačka i zapeta 195

' id ačin a — V . B a n đ u r

Ltima 238

) 3 .va 177 5 ) i 180 I O 76 L77 14

nja 88, 92 i 97 145 Lnja 138

i 145 :oće 145 Lr 135 inja 134, 137 iwa 130, 137 inja 133 a 143 ija 141 L30

A k a d e m s k o p is a n je

varijabla 140 operacionalizacija 140 vrste istraživanja 168 zadaci 139 naučno objašnjenje 168 naučno područje 36 naučno polje 36 naučno saznanje 1 1 , 12 , nauka 36 nivoi merenja 149 osnovni pojm ovi 128 definisanje 128, 129 pamflet 106 parafraziranje 240 patent 94 pedagoški roman 107 podatak 146, 147 analiza 146, 166, 167 atributivni 148 grafičko iskazivanje 161 grafikon 162 dijagram 162 interpretacija 146, 159, 166, 167 intervalni 149 nominalni 149 numerički 149 ordinalni 149 podaci odnosa 149 prezentacija 148 primarni podaci 149 sekundarni podaci 149 serija podataka 150 sirovi 158 podnaslov pogovor 171 polem ika 106 posveta 119 potskriptum predgovor 120 pregledanje teksta 268 lektorisanje teksta 268 korektura teksta 269 redakcija teksta 268 pregledi 17 pretraživač 45 metapretrađivači 48 D o gp ile 49 Kartoe 49 V ivisim o 49

365

loog 49 [ataka 66 nice 72 iivanje 68 n 69 56 n intervalu 71

učnih institucija lOO O 166 i 96 3 L07 107 i 107

r"

81

366__________________________________________

W okabular. org 81 enciklopedijski 23 stručni 23 terminološki 23 referenca 260 rezime 28, 122 informativni rezime 124 indikativni rezime rezultati istraživanja 147, 164, brojčano iskazivanje 149 diskusija 164, 167 generalizacija rezultata 160 iskazivanje statističkim merama 157 interpretacija 159, 164, 167, 168 greška u interpretaciji 167 tabelarno iskazivanje 151 rukopis 243 oblikovanje teksta 243 form iranje stranica 246 oblik slova 244 paginacija stranica pism o 243 veličina slova 243 sadržaj 256 analitički 257, 258 linijski 256 kontinuirani 256 sadržaj časopisa 259 stepenasti 256 saopštenje 91, 108 ekspoze 109 koreferat 109 pledoaje 109 referat 111 saopštenje po pozivu uvodni referat 109 scientometrija 278 scientometrijski pokazatelj 278 sekundarna publikacija 20 signatura 61 sinopsis 123 spisak ilustracija 262 pojm ova 263 priloga 266 skraćenica 263 tabela 263 statistička metoda 40 statističke mere 158

na — V . B an đ u r

158

ije 160, 161

•07, 228

9. 210, 211,

8

:5, , 226,

[7 4

L 153

55 155

151

A k a d e m s k o p is a n je

znaci za popunjavanje 152 tezaurus 39 traktat 94 udžbenik 95 univerzitetski udžbenik 95 U R L adresa 42 uvod 125 osnovni uvod 127 uvod kao prvo poglavlje 127 uvod u nauku 127 uvodni referat 127 seminarski rad lO l

367

8 , 165, 169 » » n studijama ?9 a 18 ea 27

it 4

2. INDEKS IMENA

A b b o t 11 A ćim ović K. 34 Adam , F. 264 Adam ović, Ž. 334 Adam s, R. J. 22 Adelm an 264 A dorno 264 Airasian, P. 22 Ajanović, M ustafa 315 A jzen g 239 A lečk ović-N ik olić, M ila 315 A libabić, Šefika 34 Aličič, A . 213 Alltrichter, H. 264 Ančin, V asilije 34 Andevski, M ilica 31, 32, 184, 201, 217, 223 A n gelovska-G alevska, N . 264 Andrić, R. 220 Andrijević, M . 319 Andrijić, Stipe 315 Andrilović, V la d o 223 Andelić, Anđelko 34 Antić, S. 23, 213 Antić, Tatjana 315 Aranđelović, D ragom ir 35 Aronson 315 A rsenov-Pavlović, M . 264 A vram ović, Branislav 315 Avram ović, Z. 211 Bajić, Đ orđe 315 Bakić, V o jislav 103, 189, 190 B akovljev, M ilan 23, 193, 194, 315 B all 13, 22 Ban, B. 195, 203 Ban, Dušanka 315 B anđur,V eljko 2 , 32, 62, 87. 88, 96, 119, 122, 166, 167, 181, 182, 209, 214, 221, 222, 226, 249, 250, 255, 264, 265, 276, 287, 316 Banić, N . 316 Banjanin, M ilo rad 316 Barmet 286

Bartol 285 Basara, D . 45, 316 Bašević, LJ. 316 Bauer, Antun 316 Beck, R. C. 132, 168, 316 Bekon, 4, 134 Belke, Horst 86, 106, 316 Besrević, V . 316 Blagojević, M . 217 Bloh, A . 167 Berberović, Ljubom ir 316 Bergson, A . 316 Bergstein, A . 331 Bertolino, M ilo rad 316 Berry, R. 316 Best, W . John 316 Bežen, Ante 316 B ilbija, B. 316 Biloš, D ijana 316 Bjekić, D ragana 182, 219, 227, 229, 259, 316 Blažević, I. 316 Blažič, M arjan 32 Blekburn, S. 23 Bock, K. 219 Bogdanović, G. 317 Bogner, M . 318 B ožić 317 Bojkovski, Aleksandar 317 Bordens, 11 Bošković, D . 335 Bošnjak, B . 317 Brajević, Aleksandra 317 Branko vić. D rago 119, 209, 210, 291, 317 Braun, P. 132 Braun, T. 333 Brent 232 Brkić, Lj. 318 Brkić, M . 230, 249 Brkić, S. 317 Brković, A leksa 33 Brković, Lj. 317 Bruno, F. 22 Bubalo, Ivan 317

370_______________________

Bubanja, P. 24 Buj, M arija 317 Bujaš, M . 317 Busquin, P. 235 Butcher, H. J. 21 Butorac, J. 317 Buturović, Đ . 213 Buzan, T. 317 Cohen, Louis 146, 167, 168, 317 Cenčić, M . 317 Cetanović, Svetlana 317 Ciceron 173 Cicm il, B osiljka 317 Cindrić, M . 317 Citović, N . A . 317 Clark, E). 218 Cresvell 130 Crystal, L. 219 Cvrčanin-M atijević, M . 317 Čačić, T. 317 Čađenović, Jovan 317 Čajetinac, Života 317 Čanović, Svetozar 317 Čečuk, A . 318 Čopič, V enceslav 318 Čapin, Stjuart 204 Čučković, D . 23 Čudina, M ira 223 Ćeklić, V aso 318 Ćorović, S. 217 Ćupić, D . 319 Dačič, M . 325 D avidović L jiljan a 318 D ay, P. M . 223 D eci 240 Degelm an, D . 219 D ej 185 D elalić, M u n ib 212 Deletić, Zdravko 106, 176, 205, 318 Desrocke 115 D e w y y , M e lv il 37 Dim itrijević, R. 318 D izdarević, M u so 324 D juij 38 D obrov, G . M . 318 D o ji, 146

■i na — V . B anđur

9, 239, 308, 318 , 215, 221, 255,

, 130, 166, 183,

19 301, 319 5, 203, 319

2 5 9 ,3 1 9 ,3 3 6 319

), 319

371

A k a d e m s k o p is a n je

Gete 12, 140, 178, 308 Giljarevskij, R. S. 25, 319, 326 Gim eno, F. 216 Ginn M . C. 223 Glam zel, W . 333 G ood, V . C. 21 G ojkov, Aleksandra 255 Gojkov, Grozdanka 2 , IO, 24, 32, 118, 119, 122, 127, 183, 212, 214, 215, 2 5 5 ,2 7 7 ,2 8 7 , 320 G ojković, G. 325 Graf, Arturo 174 Graesser 239 Grasijan, Baltasar 312 Grbac, Željko 320 Grgat, I. 338 Grgić, Petar 324, Grlić, D. 24 Grubačić, K. 24, 30, 209, 213, 320 Gud, V ilje m 15, 320 Gutman, I. 320 H aag 232 Hadžiom erović, Hasan Halm i, Aleksandar 129, 131, 172, 179, 320 Havelka, Nenad 225, 320 Hedrih-Stevanović, Katica 320 H egel, F. 22 Hepkinson, A . 320 Het, Pol 15, 320 H oge, H. 320 H olotkov, V . 214 Horvat, N . R adoslav 320 Hrkalović, Radm ila 320 Hrvatić, N even 320 Hudoli, V . 24 Idvegi, Franjo 326 Igić, R ajko 316, 320 Ijačić, Ljubica 320 Ilić, M ile 215, 290, 320 Ilić, M ilo š 320 Ilić, S. 337 Ilić Saša 320 Ingliš, A . C. 23 Ingliš, H. B. 23 Injac, V . 320, 321, 324 Isaković, Dušan 326 Isila, A . 337

137,

170,

Iv-Fransoa L. K. 11, 12, 18, 321, 324 Ivanić, D . 15, 85, 273, 279, 303, 321 Ivanović, Zoran 15, 64, 86, 95, 96, 173, 18 0 ,1 9 8 ,2 6 2 ,3 2 1 Ivanović, Stanoje 227 Ivić, I. 189, 213 Ivković, M iom ir 223 Jacobsen, R. 212 Jambrek, P. 321 Jaroševski, M . G. 211 Jerković, J. 330 Jerotić, V . 228 Jesipov, B. P. 202 Johnson, B . 20 Jokić, M a ja 326 Joksimović 189 Jonathan, A . 321 Jones, A . H. M . 203 Jonn, H. L e e 336 Josifović, D ragana 255 Jovanović, Branko 321 Jovanović, D o brivo je 321 Jovanović, M . D . 321 Jovanović, N ik o la 321 Jovanović, V . 22, 24, 320, 337 Jug, J. 321 Jukić, Štipan 321 Junković, Zvonim ir 321 Jurić, Š. 23, 321 Juričević, B . 321 Jurišić, Š. 321 Južnič, S. 321 Kačapor, S. 32, 210, 222 Kafel, M . 321 Kajzer, 130, 321 Kalender, F. 24 Kalesarić, Vladim ir 322 Kapitan, Anri 322 Katel 236 Kedrov, D .M . 322 Keglevič, Z. 322 Kehoe, B .P. 218 Kelčei, Ferenc 179 Keller, G. 322 Kićović, M . 322 Kilibarda, Krsto 322 K lafki 208 Klajn, H. 24

372_________________________________

Klajn, I. 23, 315, 322 Klinar, P. 322 K ljajić, V ah id 322 Knežević, Branka 322 Knežević, V u jo 322 K nežević-Florić, O livera 201 Kocić, L j. 222, 232, 238, 241 K okelj, Petar 322 Koking, Dž. 15, 60, 126, 140, 169, 286, 323 Kolarić, Ivan 24, 213, 322 Kolesarić, V . 23, 322 K ols, M . 132, 322 Kom enski 189, 234, 235, 237 Konstantinović, Z . 321 Kooning, E. 232 Kornhauser, A . 322 Kosanović, B. 322 Kosanović, M arijana 323 Kostić, P. 322, 335 Kostić, R ajko 323 Kostović, Svetlana 323 K ovačević, Ante K ovačević, Janko 323 Kovačević, L j. 335 Kovačević, M ilo š 323 Kožuh, B . 323 Kračvild, R. 231 Kreč, D . 231 Kreš 232 Krilić, Hatidža 316 Kritovac, D . 323 ICrneta, D rago lju b 225 Krneta, L j. 79, 323 Krneta, S. 323 ICrnjajić 189 Krstić, D . 23 Krstić, T. 146 Krulj, Radenko 24, 32, 62, 122 , 199, 212, 255, 287, 320, 323 K uba, L i 15, 60, 126, 140, 169, 286, 323 Kućan, Ž eljk o 323, Kujundžić, Enes 26, 29, 30, 55, 323 Kujundžić, N . 29, 308 Kukić, S. l i o , 115, 323 Kulić, Radi voje 32 Kumen, Fron 323 Kum in, Franc 323 Kun, T. 146 Kundačina, M ilenko 2, 24, 28, 31, 32, 33, 59, 96, 105, 119, 122, 141, 209, 210,

in a — V . B a n đ u r

, 230, 249, 251, 87, 320, 323, 324

20

03, 324

25

222, 225, 229,

A k a d e m s k o p is a n je

M am uzić, Ilija 223 M argolis, D ž o z e f 325 M arić, S. 23 M aričić, S. 325, 334 M arijanović, Aleksandra-Sanda 190, 325 M arinković, D . 325 M arinković, Jovanka 325 M arinković, Snežana 32, 216, 236, 325 M arkić, Brano IIO , 115, 323 M arkić-Č učković, Lj. 325 M arko vić, M ih ailo 325, 326 M arković, R adoslava 327 M arko vić, S. 326, M arković, S. M . 326 M arković, Ž. D anilo 114, 210, 325 M arojević, 326 M arušić, M atko 89, 163, 235, 313, 326 M aslo w , A . H. 308 Matešković, K. 326 Matić, D . 43, 326 M atijević, M ilan 2 , IO, 56, 119, 326 M atijević, Ž. 329 M atković, M ato 326 M edanić, Vlatko 326 M ejovšek, M ilk o 107, 326 M ekić, M . 336 M erton 308 M esaroš, F. 22, 326 M esihović, N . 326 M eyer, A .S . 219 M ićić, N ik o la 331 M ićić, R. 326 M ihailović, D o brivo je 326 M ih ajlov, A . I. 319, 326 M ihajlović, B . 326 M ihel, Ivan 327 M ijalaret, G. 143 M ijanović, N ik o la 327 M ilanović, M . 327 M ilas, Goran 18, 166, 167, 232, 285, 327 M ilas-B racković, M ilica 327 M ilašinović, M ilan 327 Milat, J. 36, 327 Miletić, G ojko 327 M ilić, A nđelka 225 M ilić, D . 327 M ilić, V o jin 327 M ilinković, Nataša 327 M ilivojević, Zdenko 327 M ils, R. 327

373

M iljević, Gordana 322 M iljković, M . 326, 327 M ilosavljević 148 M ilosavljević, Slavom ir 15, 148, 327, 336 M ilosavljević, V . 327, 337 M ilošević, Jasmina 327 M ilošević, N o v a k 86, 128, 170, 175, 327 M ilošević, S. 327 M ilošević, Vlastim ir 329 M ilovanović, M ih ailo 327 M ils, Rajt 327 M irkov 189 M iškin, V . 328 Mitić, Petar 328 M itov, Cvetin 328 M itroff, I. 309 Mitrović, Darinka 234, 328 M očilnik, Silvester 328 M om čilović, Berislav 328 M om ić, Sveto mir 328 M om irović, K. 328, 335 Montenj D e M išel 210 M orris, Charls 173 M orrison 317 M orli, D žon 118 M oškijević, Đ , 331 M um inović, H ašim 32, 328 M užić, Vladim ir 95, 143, 195, 211, 287, 326, 328 Nedeljković, D . 328 Nedeljković, M . 217 Nedović, V . 195, 196, 215 N ejgel, E. 328 Nemeth, K. 328 Nešić, B lago je 229 Nešić, V ladim ir 328 Ničković, R adisav 328 Nikolić, Branko 329 Nikolić, Danka 316 Nikolić, M . 329 Nikolić, M ilija 258 Nikolić, Radm ila 32 Nikolić, V idan 2, IO, 325 Ninković, A . 329 N oel, F. 223 Nortrop, F. 329 N ovaković 230 N ovikov, A . M . 329 N ovosel, Ozrenka 329

37 4_____________________________________________

O bradović, B osiljka 329 Ognjenović, P. 329 Okonj, V . 308 Oleša, Jurij 329 O lujić-V uković, V esn a 327 Orlović-Potkonjak, M ilena 196 Ormuš, M . 329 Ostrovski 108

Palčić, D . 329 Palekčić, M ark o 329 Palov, M ih ailo 329 Pavlović, B. 23 Panković, D . 329 Panto vić, M irjana 329 Papotnik, Am and 329 Pasinović, Krsto 329 Pavić, H elena 329 Pavić, M ilo rad 59 Pavlović, E). 329 Pečujlić, M iroslav 322, 327 Pejčić, B o g o lju b 96, 320, 324, 327, 329 331, 334, 335 Pejić, M arinko 330 Pelagić 233 Perenji, Imre 330 Perović, Stjepan 330 Pestaloci, J. H. 107, 189, 237 Pešić, L j. 201, 210 Pešikan, A . 213 Pešikan, M . 330 Pešović, G ligo rije 330 Petković, Đ. M . 330 Petkovski, V la d o 330 Petrak, J. 318 Petrić, B ojana 86 Petričević, Ivana 327 Petroska-Beška, V . 330 Petrović, Aleksandar 215 Petrović, Lju bom ir 330 Petrović, Slobodan 330 Ptrović-Sočo, B . 194 Petz, B . 23, 95, 159 Pijuković, N ik o la 330 Pikula, M ilen ko 33 Pingel, Folk 330 Pip, B . 322 Pižurica, M . 330 Pjeron, H. 196 Planko, Biljana 252 Plevnik, D . 330

Sina — V . B a n đ u r

310, 330 14, 330 4, 25, 32, 39, 62, >6, 167, 181, 182, >, 212, 217, 227, 2 8 7 ,3 1 6 ,3 3 0 36

531

327

332 332 <09, 332

A k a d e m s k o p is a n je

Rizvić, M . 332 Robles, C. 216 Rot 228, 234, 240 Rott, C. 218 R ow e, K. J. 22 Rusan, I. 332 Ruso, Žan Ž a k 107, 118, 235, 236 Ružić, I. 332 Sagadin, J. 332 Sakan, M om čilo 15, 174, 332 Salitrežić, T. 332 Sam olov, Lj. 332 Sarić, M ilo je 204, 205, 305, 315, 319, 3 2 0 ,3 2 9 ,3 3 2 ,3 3 3 ,3 3 4 ,3 3 7 ,3 3 8 Sartr, Žan —Pol 130 Savić, Jovan 15, 179, 180, 183, 184, 185, 226, 333 Savićević, Dušan 228, 333 Schubert, Andras 333 Sećanski, V . 333 Seifert, J. W . 333 Sekulić-M ajurec, A n a 333 Seneka 118 Sergejev, Dim itrije 333 Shakespeare 189 Shw ab, C. H. 333 Silić, Josip 333 Silobrčić, Vlatko 11, 15, 16, 123, 124, 125, 149, 165, 174, 175, 179, 180, 184, 185,272, 274, 333 Simeon, V . 328 Simić, M ilorad 81 Simić, R. 333 Sim onović, D ragolju b 333 Sivolapov, A . B . 273 Skaza, J. 334 Skiner, B . F. 232 Slatina, M u jo 334 Small, S. 223 Smiljanić, M ilo lju b 334 Sm olić-K rković, N a d a 334 Solovjev, A . 213 Sotirović, V elim ir 334 Spajić, V . 334 Spasojević 189 Spaventi, J. 334 Srdanović-Barić, O. 334 Sriča, V elim ir 334 Stajić, B. 334

375

Stanisavljević, Vukašin 334 Stanković, Siniša 95 Stanković-Đordević, M . 227 Stanković, V . 334 Stanković, Z. 334 Stefanović, V o jislav 334 Stevanović, B orislav 95, 334 Stipančić, B. 318, Stipčević, A . 334 Stojak, Rudi 334 Stoj ako vić, Petar 232 Stojanović, Aleksandar 255 Stojanović, M . 22, 24 Stojanović, V . 334 Stokić, G. 334 Stortini, K. R. 23 Stričević, Ivanka 334 Strojnik, A leš 334 Stubbs 286 Sučević, P. Branko 334 Suhetski, Tom islav 255 Supek, Ivan 95 Supek, Rudi 334 Suzić, N en ad 87, 124, 208, 209, 335 Suša, Budislav 335 Svenonijus, Ilejn 13, 229, 273, 335 Sviftn, Džonatan 173 Svrdlin, Đ. 335 Šamić, M idhat 9, 15, 87, 113, 118, 174, 224, 225, 321, 335 Šercer, Tvrtko 335 Šešić, B ogdan 226 Ševjakov, L. D . 335 Ševkušić 189 Šimleša, Petar 23, 62, 196, 212, 217, 335 Šipka, Pero 57, 322, 335 Šišković, J. 335 Škovrc, J. 331 Škreb, N . 335 Šmit 188 Šobajić, D. 335 Šolaja, B . 335 Šopenhauer, Artur 115, 173, 174, 178, 189,336 Šoše, H. 336 Špijunović, K. 2, 32, 227 Štajner, R. 336 Štavljanin — Đordević, L ju bica 324 Štefčić, Z. 336

376____________________________________

Šterc, Zdravko 336 Šušnjić, Đ . 118, 120, 336 Švviecicki, M aciej 336 Tadić, Katica 336 Tadić, LJ. 239 Tečić, A nđelko 336 Teles, A . 333 Teodosić, R adovan 328, 336 Terrasi, W . 22 Term iz, D ževad 336 Terzić, B ^319 Tešević, Ž eljk o 255 Tešić, M . 336 Tešić, Vladeta 62 Težak, B o ž o 336 Thom pson, A . 23 Tierno, J. 336 Todorović, D ejan 336 Todorović, IVI. 336 Toudor-Šilović, N . 331, 334 Tolstoj 307 Tom ić, D . 336 Tom ić, O. 336 Topčagić, Osm an 336 Toth, T ibo r 336 Trebješanin, Ž . 24, 25 Tm avac, N ed eljk o 287, 337 Trnka, K asim 211 Tuđman, M . 331 Turabijan, Kate L . 224, 337 Turučin, R. 337 Tuzlak, Dženana 316, 337 U je vić. Tin 60 Vajt, Č. 322 Vanlić, M ilo rad 210 Vasić, Sm iljka 337 Vasić, V o jisla v 337 V asilijević, D . 214 V asiljev, Slobodan 337 Veinović, Zorica 104 V eličković, Staniša 202, 205, 337 Verevkina, A . N . 337 V erona, E va 331, 337 Vickers, S. 325 Vidaković, D rago 337 Vidaković, K. 337 Videtič, Rudi 337

la č in a — V . B a n đ u r

62, 210, 222, 233 7

15, 223, 289

>, 24, 30, 43, 64, 77,

8 17 1 87,336,338 338

8

338

L18, 128, 169, 174, 9

H H K aU H JM i, B e o rp a ^

ilenko K undačina, eljski fakultet, tr.: tabele;

d o lo g iji n aučn og rada: pisanju naučnih radova: itr. 319 — 340; Registri:

i H s p a ^ e - rip M p y H H H H H