ПРЕДМЕТ
СОЛФЕЂО ТРЕЋИ
разред основне музичке школе (шесо!одиш"е о#разова"е$ ( 2 часа седмично, 70 часова годишње)
148
ОПШТИ ЦИ%ЕВИ : & 'онуирани разво слу)а* музикалноси* о+ше и музичке инели!ен,ие* различии) ко!ниивни) с+осо#носи* рад на музичко мемории као и развиа"е инересова"а и -у#ави +рема музи,и и уменоси уо+ше. & Развиа"е римички) с+осо#носи ученика за !ласовну и мануелну ре+родук,иу рима као и за идени/ика,иу римички) врса и /и!ура +редви0ени) +ро!рамом за ре1и разред. & Развиа"е с+осо#носи разумева"а музичко! садр2аа. 3+ознава"е и савладава"е основни) +омова из еорие музике* кои су +редви0ени +ро!рамом за ре1и разред. & 4еомеано +овезива"е +ер,е+,ие и ре,е+,ие музике5 од ноне слике до звука и од звука до ноне слике (за+иса$. (Ос+осо#-ава"е де,е да !ласом изведу нони екс и да звук* кои чуу* мо!у свесно да идени/икуу.$ & Трана /икса,иа онски) висина & 'орела,иа и инерак,иа насаве сол/е0а са инсруменалном насавом.
ПРЕ6ЛЕД ТЕМ7ТС'И8 9:ЕЛИ47 Ред. #ро
4асавна ема
;ро часова
1.
МЕЛОДИК
40
2.
!И"М
20
#.
"ЕО!И$ М%&ИКЕ
10
14'
и н д е Р ј о р б
ТЕМА: Наставне јединице
МЕ%О&И'А Утврђивање пређених тоналитета и поступно увођење скокова у тонове субдоминантне функције , кроз инструктивне вежбе и примере из литературе Композиције са клавирском пратњом, певање двогласа, импровизације Обрада *+-, /+, 3+-, +, А+- и 5+ љествице рипрема !+-, 6+. евање ествица , каденце, мелодијских мотива и једноставних примјера у дуру и истоименом молу (/+- 9 :+, ;+- 9 5+, 3+- 9+ и А+- 9 а+) "лустративни примјери из литературе #ехни$ке вјежбе пјевање хроматских скретница и пролазница уз хармонизацију #ранспоновање мотива кроз све пређене тоналитете. (%идјети методско упутство) ОП7<7=Е*
•
•
•
•
#$
ј о р Б а в Очекивани исходи о с а ч >? (чени" )е бити с*особан да: савAада меAодиBсCа C?е>ања и сCоCове @ >онаAи>е>@ CоBи се оE?аF@Bе да овAада >еHниCом >?анс<оновања мо>ива GEог ш>о AаCшег снаAа=ења @ ?Bешавањ@ сCоCова @ од?еFене с>@<њеве, на?очи>о @ >онове с@Eдоминан>не D@нCIиBе да @своBено а>@ (@смено иAи <исмено). •
•
Сјернице !а наставни"е 4асавник ре#а да5 J?еCо Gв@чниH ава и меAодиBсCиH онаAи>е>. • % >оC@ часа од?еFено в?иBеме <осве>и о<а=ањ@ ин>они?ањ@ и диC>а>има •
•
•
•
•
И4ТО4ИР7=Е* ДИ'Т7ТИ О<а=ање и ин>они?ање >онова, • г?@<а >онова и мо>ива МеAодиBсCо+?и>мичCи диC>а> • Bеднос>авне DаC>@?е <о дво>аC>има Ин>они?ање доминан>ног • се<>аCо?да @ оE?аFеним >онаAи>е>има (иG инс>?@мен>аAне Aи>е?а>@?е) са ?аG?ешењем @ >ониC@.
1K0
и н д е Р ј о р б
+$
ТЕМА: Наставне јединице РИТАМ
&етри$ке врсте и ритми$ке фигуре LM8 + све основне комбинације и примјена лукова и пауза (без поделе тродела) Обнављање и про'иривање знања из дводелне и $етвороделне поделе синкопа на две и на једној јединици , $етвороделна подела осмине и половине као ритми$ке јединице #риола Утврђивање пунктираног ритма( )авномерно $итање 9 равномерно пове*ање брзине $итања уз обележен темпо
•
ј о р Б а Очекивани исходи в о с а ч @? (чени" )е бити с*особан да: савAадане ?и>мичCе Dиг@?е ави соADеFа и инс>?@мен>а. •
•
• • •
J?имBе?и Gа ?и>мичCо чи>ање <о ДандеAо@ лак'е • )итми$ко $итање 9 •
• •
ритми$ке фигуре и обележен темпо Умерен и умерено брзи темпо )итми$ко $итање инструменталне литературе . ДИ'Т7ТИ
•
•
•
репознавање ритми$ких мотива (према градиву) +аписивање ритми$ких диктата ,по -анделоу.( Опажање метра у пјесмама са текстом и у примјерима из литературе.
ТЕОРИ-А М(.И'Е
,$ •
-урске љествице до $етири предзнака, а молске до два, плус 5+
•
•
Квинтакорди на главним ступњевима у обрађеним тоналитетима "нтервали + имена , врсте, зву$ност до октаве. Утврђивање дурских и молских квинтакорда на свим основним тоновима .
Сјернице !а наставни"е 4асавник ре#а да5 сваC@ ?и>мичC@ в?с>@ и ?и>мичC@ Dиг@?@ <ос>ава <омоN@ меAодиBсCиH CAишеа (дBечиBе
е?а>@?е, на?одне аве, и <овеGивање ?и>ма са меAодиCом • Oас>ава ?и>ма се >?еEа одвиBа>и C?оG више дисIиање, >аC>и?ање, ман@еAна ?емичCо чи>ање+<а?Aа>о, ?и>мичCи диC>а>и <о PPање и <а?Aа>о да Eи се @с<ос>авиAа ш>о Eоа Cо?еAаIиBа са инс>?@мен>аAном нас>авом. •
A? (чени" )е бити
4асавник ре#а да5 • да ос<осоEи @чениCе да • савAадани е?ваAа нас>ави соADеFа и ес>виIа, аCо?ада инс>?@мен>а (>?оGв@Iи )
с*особан да:
1K1
ИСПИТ4И B78Т:ЕC5
Писени дио5 Мелодијски диктат у тоналитету до два предзнака #ест из теорије љествице , тетрахорди , имена и врсте интервала , дурски и молски Cвинтакорди (сени дио5 &елодијска вјежба (тоналитети пређени у Q, QQ и QQQ разреду) арлато виолински и бас кљу$ . ређено градиво из Q, QQ и QQQ разреда. • •
• •
ОПDТЕ СМ:ЕР4И9Е B7 47СТ7C4И'Е ( 47EИ4 ИBCОЂЕ=7 47СТ7CЕ $
Основни дидакти$ко+методи$ки поступци обухватају таложење зву$них наслага и успостављање зву$них представа уз њихово повезивање с нотном сликом , како за област мелодике тако и за област ритма . Овим се наставним смјером усклађује рад на диктатима с пјевањем и ритми$ким $итањем. +ву$не представе су, по правилу, мелодијски примјери (пјесме са текстом и примјери из литературе за пјевање увијек у оригиналном тоналитету у циљу запам*ивања боје тоналитета/ као и за постављање метри$ких врста и ритми$ких фигура), >?анс<он@B@Nи мелодијски мотиви/ $ија је сврха утврђивање скокова у поједине ступњеве и, на C?аB@, љестви$ни низови (CоBи се Cо?ис>е @ св?H@ распевавања у$еника, 'ирења обима гласа, упознавања љествица). римјери се у по$етним разредима обрађују по слуху, уз помо* наставника/ а касније и из нотног текста/ све то уз обавезно тактирање/ за $им слиједи и пјевање солмизационим слоговима ,такође уз тактирање.. 0вака нова наставна област уводи се наведеним поступцима/ на које се надовезују/ опажање и интонирање/ како поједина$них тако и група тонова , ритми$ких фигура , метри$ких врста као и рад на препознавању мотива и усменим и писменим диктатима. #еорија музике/ у функцији освје'*ивања звука (видјети у дидакти$ко +методи$ким упутствима за овај предмет), уско се повезује са наставним градивом из мелодике и ритма. +а све годи'ње испите, 'естогоди'њег $етворогоди'њег и двогоди'њег образовања испитне вјежбе и задатке не пи'е предметни наставник ве* су истовјетне за све у$енике и задаје их актив наставника солфеђа. Рас*оред /оди01е/ /радива
1K2
риликом планирања наставе за целу годину , полугоди'те и тромјесе$је, треба предвидјети вријеме за обнављање ве* постављање методских јединица , као и за њихово даље разрађивање . Када се у оквиру методске јединице планира ново градиво из ритма треба користити ве* познате тоналитете , а када је у питању поставка нове љествице треба користити познате ритми$ке фигуре и метри$ке врсте . 1ово градиво увек прати + послије поставке + рад на препознавању, као најелементарнијем виду у$ења/ пјевању с листа и диктатима .
МЕ%О&И'А 1акон 'то се у првом разреду/ уз помо* оде2а/ поставе сви основни тонови као апсолутне висине/ $име се обезбјеђује њихово веома слободно кретање и у пјевању и у опажању/ и исти ставе кроз постављање хармонских о снова ;+-R, @ оCви?е >онаAи>е>а, мог@Nе Bе @<и>и ?ад@ на д?@гим ес>виIама, GаHва@B@Nи @своBеним онским /унк,иама. "о се <ос>и=е иGдваBањем соAмиGаIиониH имена >онова од Gв@чнос>и >онсCиH D@нCIиBа и веGивањем ?аGAичи>иH соAмиGаIиониH сAогова Gа <оBедине с>@<њеве @ >онаAи>е>@. !ечено Bеднос>авниBе, @ >?ен@>C@ Cада се сваCи од сAоEодно <ос>авениH основниH >онова ве=е Gа неC@ од >онсCиH D@нCIиBа ;+-R мог@Nе Bе сада освес>и>и >е ис>е D@нCIиBе и омогиNи>и њиHово <овеGивање са EиAо CоBим од >онова, @ Gависнос>и од >онаAи>е>а о CоBем Bе ?иBеч. 4а +ример Cада дBеIа е до Cао @<ањ ;+-R, иAи си Cао његов@ воFиI@, Cада сHва>е <оBам >ониCе иAи воFиIе и до=иве њиHов с<еIиDичан Gв@C, <ос>аB@ с<осоEна да и д?@ге >онове виде @ >оB иAи неCоB д?@гоB @AоGи, чиме Bе омог@Nена оE?ада и д?@гиH ес>виIа са ног именовања >онова. При*реа тона2итета, у по$етним разредима, изводи се
у$ењем пјесме по слуху, у$ењем исте солмизацијом , опажањем тонова у следу сли$ном кретању мелодије у пјесми2 Први "р3/ или др3/а ета*а поставке обавља се у оној години у којој се тај тоналитет налази у наставном програму2 одразумијева лака мелодијска кретања сли$на нау$еним пјесмама у том тоналитету/ у оквиру тони$ног пентахорда/ са скоковима у тонове тони$ног трозвука/ вођицу и тон доминанте/ мимо $ега се користи/ углавном секундно кретање ,или неки скок *ри*ре4ен мотивима за препознавање./ опжање тонова/ њихово исписивање на табли/ интонирање уз помо* табулатора2 "списани тонови/ посебно на по$етку/ не мотају и не треба да се поклапају са класи$ном сликом љествице као низа тонова од Q до Q с>@<ња. Jо=ено Bе да <оC?иB@ >онове Cо?ишене @ на@ченоB о се се чес>о своди на оEим >оничног Cва?>сеCс>аCо?да иAи, <аC, <ен>аHо?да са воFиIом и
1K#
доминан>ом, и да H?ома>сCи GнаIи E@д@ ис<исани не<ос?едно исона, а не иGа C@ча. "аCав <ос>@<аC, а >?еEа га си и сCи он и виG@еAно и ин>она>ивно. OеоонаAи>е>а, Gа<исивање >онова и г?@<а >онова сAичног <оC?е>а са на@ченом меA одиBом, Cо?ис>и>и ?ад на моивима за ранс+онова"е, Cо?ишNење не>?анс<он@B@Nег е?а>@?е Gа <амNење #ое оналиеа, @чење меAодиBе на<аме> и њено Gа<исивање @ вид@ самодиC>а>а.
&р3/и "р3// или др3/а ета*а/ долази у сљеде*ем разреду и претпоставља утврђивање каденце/ теоријс"о *о!нава1е 4ествице и а"орада на /2авни ст3*1евиа/ ве*е захтјеве на опажању кроз усмени и писмени диктат/ слободније скокове у тонове субдоминанте2 #реба избјегавати скокове који могу да доведу до губљења зву$ног ослонца/ односно тони$не квинте ,осим квинте на доминанти. и скокове ве*е од октаве2 &елодије не излазе из оквира дур3 мол система/ а уводи се и двогласно и трогласмо пјевање/ за $итав круг ниже по захтјевима од оних у једногласју2 У старијим разредима, када су у$еници ве* довољно усвојили функционалне односе, припрема и поставка следе непосредно једна иза друге. Они тонаалитети који имају велики број предзнака савлађују се теоријски , изводе се пјевањем љествице и каденце и илуструју се примјером из литературе (;ST+- на примјер).
ОПА5А6Е7 ИНТОНИРА6Е7 &И'ТАТИ &елодијски диктат лежи на поставци поједина$них тонова и њиховом спајању у ве*е цјелине2 +а спајање тонова у мелодијске цјелине користи се богат рад на многобројним врстама ритми$ких диктата/ $име се ствара спона између опажених висина и временских збивања/ које треба прето$ити у просторну нотну слику2 Опажање поједина$них тонова треба по$ети са неколико тонова (најбоље три) и то најприје у обиму дје$ијег гласа/ а потом про'ирити на две/ три октаве/ и кона$но/ на $итав регистар клавира2 -обро би било користити и друге инструменте/ уколико је то могу*е2 #онови се идентификују гласом/ певањем солмизацијом , када се изводе у гласовном
1K4
регистру , а изговарају, или записују када се примјењује ве*и обим . Овоме треба додати и опажање двозвука и трозвука/ односно препознавање два или три симултано одсвирана тона/ 'то се/ такође извогди гласом/ пјевају*и одоздо нави'е2 Опажање групе тонова (уз примјену ритми$ких диктата) води ка успе'нијемом записивању/ а опажање двозвука и акорада обезбјеђује развијање хармонског слуха . 1ајједноставнији и/ самим тим/ и најлак'и на$ин у$ења јесте препознавање2 Пре+ознава"е моива F C?а>CиH м@GичCиH D?аGа, ш>о не >?еEа миBеша>и са ис>им >е?мином иG м@GичCиH оEAиCа, Bе Bош Bедан веома ва= ан ме>одичCи <ос>@<аC, CаCо Gа оEAас> ?и>ма >аCо и Gа меAодиC@. ЛаCоNа и еDиCаснос> овог <ос>@оBи @ >оме ш>о @чениIи н@ сAиC@ оног Gв@Cа, CоBи иGводи нас>авниC. UиHов Bе Gада>аC да иGмеF@ више оаCо виFено и ч@вено. ОваB ?еEа GамисAи>и Gв@C сваCог >она на основ@ да>е но>не сAиCе и >ачно га иGвес>и. J?е<оGна>и мо>ив се о#авезно и <@њ@Bе саGнање о однос@ но>не сAиCе и иGведениH >онова своBим личним исC@с>вом са Gв@Cом.
јевањем препознатих мотива мотива у$еници повезују звук са нотном сликом/ 'то се допуњује и техником рада на самодиктату (записивање нау$ене пјесме, или пјевање мелодијског примјера са табле након његовог делими$ног брисања). Опажање тонова се допуњава интонирањем тонова помо*у таб32атора 8 исписаног низа тонова/ не увијек у класи$ном љестви$ном поретку/ уз помођ којега наставник диктира у$еницима тонове које треба пјевати/ везују*и/ тако/ јо' те'ње спаја звук са нотном сликом2 "нтонирање интервала и акорада треба 'то ви'е везивати за тоналитет, односно љествицу која се тада обрађује у мелодици . "нтонирање и опажање акорада , дакле има за ослонац каденцу, као и однос трозвука на главним ступњевима. Као допуна ових поступака интонирају се акорди и од слободних датих тонова , али увек са именовањем тонова . -иктати/ као провјера постављеног/ али и као могу*а припрема за ново градиво обавезни су на сваком $асу . исмене диктате не могу успе'но да раде у$еници који нису вежбали писање нота и преписивање вјежби из у4беника и на тај на$ин савладали $итко и брзо писање и , наро$ито, м@GичC@ ортографију. Опажање и интонирање поједина$них тонских висина/ готово увијек/ претходи писању мелодијских диктата/ а по потреби се користе као припрема и ритми$ки диктати2 1ова област рада која се није налазила у претходним програмима је ОПА5А6Е АПСО%(ТНИ9 ВИСИНА . Од QQ разреда се уводи опажање свих хроматских тонова од V 9 Q ступња а+а и
1KK
+а, с тим да се опажени тонови не пјевају ве* се изговарају абецедом . Опажени тонови записују се та$кицама да би се
разликовали као тонови 55опажени абецедом/55 а затим се и пјевају/ овог пута солмизацијом2 )ад на апсолутном висинама не траје на једном $асу дуже од два до три минута2 -иктате треба изводити и усмено и писмено/ при $ему се могу тражити и поједина$ни одговори и одговори $итаве групе2 )итми$ки диктати J?е<оGнавање ?и>мичCиH мо>ива има ис>@ D@нCIиB@ @ оEAас>и ?и>ма, чиме се авивањем меAодиBсCе Cом<онен>е. И овдBе се ?ане @чениCа. JосеEн@ в?с>@ ?и>мичCиH диC>а>а аваB@ диC>а>и <о ДандеAо@, где гдBе соAмиGаIиони сAогови сAогови с>оBе @ >аCо @сCоB веGи са ?и>мичCим Dиг@?ама, >аCо да онова @ <о><@нос>и @ <о><@нос>и PPоEеGEBеF@BеPP Gа<исивање ?и>ма, и оE?а>но, ш>о @веAиCо оAаCшава ?ад на ?и>м@. Осим >ога, оваCвим начином доAаGи до са=имања меAодиCе и ?и>ма, на @ ?@димен>а?ноB мBе?и, ш>о оAаCшава Eавење ?и>мом @ <@нос>и иGEачена, ш>о Eи довеAо до GначаBног оси?омашења @ ?ад@. ОваB начин на?очи>о >?еEа негова>и Gа в?еме савAаFивања че>во?одBеAне <одBеAе BединиIе E?оBања .
РИТАМ )итам је изражен у садржајима програма кроз постављање ритми$ких фигура и метри$ких врста . Ове поставке, као и у мелодици , прати кори'*ење одговарају*их примјера пјесама са текстом , или из литературе. 1аставник својим извођењем поставља зву$не представе (фигуре, врсте), а у$еници у$е примјере напамет и користе их за даљу поставку ритма . Она се одвија на следе*и на$ин препознавањем мотива, извођењем кратких ритми$ких мотива са новим градивом, у$ењем ритми$ких примјера без тонских висина, савлађивањем ритми$ких етида 9 парлато/ уз помо* наставника ради правилног акцентовања , провјеравањем нау$еног градива , самосталним извођењм нових задатака са сли$ним садржајем , писменим диктатима и $итањем примјера из вокалне и инструменталне литературе. Опажање врсте такта стално прати рад на ритму и преноси се на записивање ритми$ких окосница на'их народних пјесама и игара . ре рада на парлату, али и касније (вјежбе са променом кљу$а), користи се равномјерно $итање , чиме у$еници савлађују континуирано пра*ење нотног текста са обележеним темпом/ а
1KL
тиме и технику $итања литературе коју свирају , односно пјевају (без вра*ања код у$ињене гре'ке W). !тиде за ритми$ко $итање не смеју да ли$е на ритми$ке задатке исписане на једној линији јер садрже другу врсту проблема (темпо, карактер , фразирање, акцентовање и др.). ожељније је обрадити мањи број задатака и савладати их , него на сваком $асу и'$итавати нове вјежбе неприродног садржаја , какав се не налази у уметни$кој музици.
&оа)и !адата" треба да садржи преписивање нота, вежбе из ортографије, утврђивање нау$ених ритми$ких етида , вјежбе равномерног $итања , утврђивање добро нау$ених примјера за поставку мелодике и ритма (пјесме са текстом и примјери из литературе ) и утврђивање оних мелодијских вјежби/ које су ве* обрађене на $асу. 1еприхватљиво је давати дома*е задатке који се односе на певање непознатих мелодијских вјежби из у4беника , јер је то поступак који негира оправданост наставе солфеђа , с оEGи?ом да иH @$еници/ оби$но/ вјежбају уз свирање на свом инструменту . До<@нсCа и о<ши?ниBа @<@>с>ва веGана Gа иGне>@ иC@, мог@ се наNи @ Методици музичке писмености <@нос>и е е?а>@?@, а ш>ам<ана с@ Cод ис>ог иGдавача Cао и @YEениIи.
ЛИТЕР7Т3Р75 •
•
Солфеђо за тређи и четврти разред основне музичке школе, &о?исAава XасиевиN, AеCсанд?а $овиN+МиAе>иN, МиAена Jо<овиN, &авод Gа @YEениCе и нас>авна с?едс>ва Z?<сCо Zа?аBево, 2001. до<@нсCа Aи>е?а>@?а <о иGEо?@ нас>авниCа.
1K7
