DESTRUKTIVNE EMOCIJE Tragamo za praktičnim metodama, za življenje sa punom usredsređenočću i samosvešću, uz samokontrolu i odgovornost, empatiju i saosećanje – drugim rečima, uz veštine koje ljudima omogućavaju da savladaju sopstvene destruktivne emocije. (2! "ako da uspešnije savladamo destruktivne emocije.(2#! $eza majka – dete je u samoj osnovi saosećanja.(%&! 'lektričnoj aktivnosti poznatoj kao gama u levom srednjem rontalnom giru, u zonii mozga, zon mozga, koje koje je )ejvid )ejvidson sonovo ovo pred*o pred*odno dno istraž istraživa ivanje nje odred odredilo ilo kao mesto mesto pozitivni* emocija. +judi sa visokim stepenom moždane aktivnosti u toj speciičnoj olasti levog prerontalnog korteksa, spontano ispoljavaju osećanja kao što su sreća, oduševljenje, radost, izražena energičnost i udnost. -a druge strane, )ejvidsonov istraživanje ustanovilo je visok nivo aktivnosti na paralelnim mestima na drugoj strani mozga – u desnoj desnoj prerontalnoj olasti olasti – koji odgovaraju ispoljavanju uznemiravajući* uznemiravajući* emocija. +judi sa višim nivoom aktivnosti u desnom prerontalnom mestu i nižim nivoom u levom, više su podložni osećanjima kakva su tuga, anksioznost i zarinutost. zaista, ekstremna aktivnost desne strane u rasponu aktivnosti u ovim prerontalnim olastima predviđa visoku verovatnoću da će osoa podleći kliničkoj depresiji ili anksioznom poremećaju u nekom trenutku u životu. (%%! /rom /romen enee u mozg mozguu toko tokom m saos saoseć ećan anja ja odra odraža žava vaju ju ekst ekstre remn mnoo prij prijat atno no raspoloženje. zgleda da i sam čin rige za doroit drugi* stvara još veću doroit unutar nas sami*. 0soa koja meditira o saosećanju prema svim živim ićima njegov je trenutni uživalac (među (među ostalim doroitima gajenja gajenja saosećanja, saosećanja, nalaze se i sledeće1 iti voljen od drugi* ljudi i životinja, iti spokojne svesti, mirno se uditi i spavati i imati prijatne snove!.(%! /oslednji* /oslednji* godina godina psi*olog psi*ologija ija je započela započela program program proučavan proučavanja ja pozitivne pozitivne stra strane ne ljud ljudsk skee prir prirod ode. e. "o "ona načn čnoo je zapo započe čeoo da se razv razvij ijaa u ono ono što što se nazi naziva va 3pozitivn 3pozitivnom om psi*olog psi*ologijom4 ijom455 u naučno naučno izučavan izučavanje je doroiti doroiti i pozitivni* pozitivni* ljudski* osoina.(! )orota 6eseičnost 7lagotvorno. 3+judi žele da udu u nji*ovom društvu, jer im je prijatno, iako ne mogu da ojasne zašto4. 38adivljujuća moć pažnje i koncentracije4. 0n je jedan od najpažljiviji* slušalaca. (&! /rava empatija i univerzalno saosećanje poručuju da dorota nije samo za du*ovno divljenje, već da označava čoveka kao istinski izuzetnog. z perspektive neronauke, poenta svi* ovi* istraživanja nema nikakve veze sa pukim pokazivanjem onog što kod 0zera ili ilo koje druge izuzetne osoe može iti inzvaredno kao lična osoina, već se tiče proširivanja polja pretpostavki ljudski mogućnosti. 6eke od ovi* ključni* pretpostavki već su počele da se troše, delo za*valjujući revoluciji u pretpostavci neronauke o olikovnosti samog mozga. -avrem -avremen enaa nau nauka ka o mozgu mozgu zastu zastupa pa 3nuro 3nuropla plasci scitet tet4, 4, ideju ideju da se mozak mozak nepres nep restan tanoo menja menja kao posled posledica ica naši* naši* iskust iskustav ava, a, ilo ilo putem putem nov novi* i* veza veza između između neurona, neurona, ilo stvaranje stvaranjem m sasvim sasvim novi* novi* neurona. neurona. $ežanje ežanje muzike, muzike, svakodne svakodnevno vno sviranje nekog instrumenta tokom godina, nudi pogodan model nuroplasticiteta. "od oni* koji ranije započnu da vežaju i duže to čine, pokazuju se veće promene u mozgu (& – 2 sati! (2! &
-kromnost slovi za jednu od vrlina koje su pokazatelj du*ovnog napretka. /utem strpljivog oučavanja i duoke težnje da preorazi sopstvenu svest. 8načajna je misao da taj proces nije izvan dometa ilo koga koji mu se predaje sa dovoljno odlučnosti (%! Tek su &99 &99:.g :.godi odine ne neu neuron ronauč aučnic nicii otkril otkrilii da se nov novii neu neuron ronii nepre nepresta stano no stvaraju u mozgu odrasle osoe.(! 0vakvi rezultati oučavanja ukazuju na mogućnost da se može otići još dalje u ovom procesu menjanja, i da, kako su neki veliki majstori kontemplacije neprestano tvrdili, na kraju osloodi svest emocija patnju. -am pojam prosvetljenja tada počinje da doija smisao. )a je istinski znak učenosti skromnost i mentalna disciplina5 istinska oznaka onog ko meditira jeste disciplinovanje svesti osloađanjem od negativni* emocija. )rugim rečima, prava mera du*ovnog razvoja počiva na tome koliko se doro osoa nosi sa uznemiravajućim emocijama kao što su ljutnja ili ljuomora. ;edan od rezultata ovog nučnog plana io i da se ljudi navedu da uspešnije izađu ns kraj sa destruktivnim emocijama tako što će isproati neke od metoda koje se koriste i za oučavanje uma. 0učavanjem uma ljudi mogu postati smireniji, naročito oni koji pate od nagli* promena raspoloženja.(:! raspoloženja.(:! < raspravi je prosutna i čisto zaavna crta1 du*ovit odgovor koji u svoju korist preokreće saesednikovu saesednikovu ideju i izaziva sme*, osvaja i po*vale i veliko poštovanje posmatrača. < tietanskim raspravama podjednako je važno postaviti prava pitanja kao što je važno dati pravai pravai odgovr.(#2! odgovr.(#2! $oli da se ljudima koje sreće razgovara o onome što nji* interesuje.(#:! 7ee koje su više dodirivali i držali u naručju olje su se neurološki razvijale – i po sto puta je ponovio ovo naučno otkriće u javnim govorima na temu saosećanja i urođene ljudske potree za ljuavlju i rigom. =ronična agresivnost povećava rizik umiranja usled neke od olesti .(>2! /regled osnove destruktivni* emocija na nivou mozga, poseno tri trovača1 agresije, privrženosti i omane.(?&! /osvetivši plemeniti napor doroiti drugi* ljudi.(?2! )estruktivne emocije su one emocije koje su štetne po onog ko i* oseća ili po druge.(?#! 0ven je ponudio prve čvrste dokaze da su ljudske emocije univerzalne.(?>! < svoj suštini, saosećanje je više od jednostavnog osećanja prema drugima, više od empatije. -aosećanje se odnosi i na nas same i na druge. 7udizam poseduje i druge izraze kojima i se moglo odrediti saosećanje prema samom sei u suprotnosti prema saosećanju koje osećamo za druge. ;edan od ti* ti* izra izraza za se najč najčeš ešće će prev prevod odii kao kao 3ri 3rižn žnos ostt za samo samogg see see4, 4, a podr podraz azum umev evaa ponašanje koje mene stavlja na prvo mesto i postavlja moju doroit kao prioritet – nasuprot rizi za druge, kada se iskreno rinemo za lagostanje drugi* zog nji* sami*, a ne zog toga kako će se to odraziti na nas i iti nam od koristi.(:2! - ozirom na ogatstvo engleskog jezika, morali i postojati izrazi koji i odgovarali tietanskoj reči za saosećanje i prema sei i prema drugima. @ko takva reč ne postoji trealo i je izmisliti. )a li rancuski jezik zna za takav izrazA Batje je odgovorio da je situacija ista i u rancuskom jeziku.(:%! Temperament je izvesni emocionalni stil.(:#! 2
)estruktivna stanja svesti1 6izak stepen samopoštovanja samopoštovanja /reterana samouverenost samouverenost 8aštitničke negativne emocije +juomora i zavist 6edostatak saosećanja saosećanja 6esposonost 6esposonost ostvarivanja liski* međuljudski* međuljudski* odnosa odnosa "onstruktivna stanja svesti1 -amopouzdanje -amopoštovanje -amopoštovanje (ako je zasluženo! 0sećanje integriteta -aosećanje 7lagonaklonost $elikodušnost
! )olazimo do opisa destruktivni* emocija kao nečega što nanosi štetu nekome drugom ili nama samima.(9?! < udustičkim spisima, govori se o osamdeset četiri *iljade vrsta negativni* emocija. < svakom slučaju, nerojeni aspekti ovi* emocija svode se na pet glavni*1 mržnju, želju, zunjenost, gordost i ljuomoru. %
CBržnja je snažna želja da se povredi druga osoa, da se razori njena sreća. 6e ispoljava se samo naletima ljutnje. 6e ispoljava se neprestano, ali će se javiti kada se suočimo sa okolnostima koje u nama pokreću neprijateljstvo. Bržnja je povezana sa rojnim, srodnim emocijama, kao što su ozlojeđenost, ozlojeđenost, prezir, neprijateljstvo ili u slučaju kada smo kivni na nekoga. -ledeća je privrženost, koja takođe ima niz aspekata. ;avlja se kao želja za čisto čulnim zadovoljstvima, ili prema pojmu našeg DjaD, prema osoi, kao i prema opipljivoj stvarnosti pojava oko nas. < suštini, privrženost je povezana sa nekom vrstom s*vatanja koje vas navodi da stvari vidite onakvim kakve one nisu. 6avodi van na pomisao da su, na primer, stvari nepromenjive – da će prijateljstvo, ljudska ića, ljuav, ljuav, svojina, večno trajati E ako je očigledno da neće. /rema tome, privrženost znači znači držati se načina na na koji posmatramo stvari. stvari. 8atim tu je i neznanje, nemogućnost razlučivanja između onoga što mora iti izvršeno ili izegnuto, da i se zadoila sreća, a zaoišla patnja. -vakako da se u okviru zapadnjačke kulture neznanje ne smatra emocijom, ali je očigledno da je i ono mental mentalni ni činila činilacc koji koji ometa ometa lucidn lucidnuu i istins istinsku ku spozna spoznaju ju stvarn stvarnost osti. i. /rema /rema tome, tome, neznanje je mentalnos stanje koje zamračuje krajnju mudrost ili znanje. 8og toga se smatra aspektom svesti koji donosi patnju. gordost ima niz aspekata1 ponos zog svoji* postignuća, osećaj nadmoći u odnosu na druge ili prezir prema drugima, pogresna procena sopstveni* vrednosti ili neprepoznavanje vrednosti drugi* ljudi. Festo je praćena nepriznavanjem sopstveni* mana. +juomora se može sagledati kao nesposonost da se radujemo sreći drugi* ljud ljudi. i. 6iko 6iko nije nije lju ljuom omor oran an na tuđu tuđu patn patnju ju,, već već na sreć srećuu i dor doree oso osoin ine. e. -a udističkog stanovišta, ova emocija je negativna. @ko je vaš cilj upravo u tome da doprinesete doroiti drugi* ljudi, trealo i da ste srećni kada oni sami pronađu svoju sreću. 8ašto ismo ili ljuomorniA )eo našeg zadatka je već ispunjen – za toliko manje posla ostaje nama.C (9:! )estruktivne emocije nisu ugrađene u osnovnu prirodu svesnosti, već da se javljaju u zavsnosti od okolnosti i raznoliki* navika i namera koje se iskazuju putem ospoljene svesnosti. @ko i destruktivne emocije ile prirođene svseti, ne i imalo smisla da pokušavamo da i* se osloodimo. "ao kada ismo prali komad uglja, očekujući da postane eo.(&&! eo.(&&! CGto nas vodi do odgovora na pitanje kako da se izorimo sa negativnim emocijama, ne samo opažajući i*, već i menjajući se iznutra. )ok se neprestano prikradaju svesti, negativne emocije se preoražavaju u raspoloženja i na kraju u odlike temperamenta. 8og toga je potreno da se započne rad na samim emocijama, što se može učiniti na nekoliko načina i na raznim nivoima – početnom, srednjem ili naprednom. C/rvi način na koji nastojimo da izegnemo negativne posledice destruktivni* emocija koje donose nesreću nama i drugima, jeste upotrea protivotrova. /ostoji posean protivotrov za svaku emociju. "ako sam ranije spomenuo, ne možemo istovremeno osećati mržnju i ljuav prema istom ojektu. -toga je ljuav protivotrov za mržn mržnju ju.. sto sto tako tako,, može možete te da razm razmiš išlj ljat atee o nepr neprij ijat atni nim m aspe aspekt ktim imaa oje ojekt ktaa kompulzivne želje, ili da pokušate da mnogo ojektivnije rasuđujete. "ada su u pitanju neznanje ili nedostatak pronicljivosti, nastojimo da produimo naše razu razume meva vanj njee onog onogaa što što je potr potre eno no da post postig igne nemo mo ili ili ize izegn gnem emo. o. < sluč slučaj ajuu ljuomore, možete da pokušate da se radujete osoinama drugi* ljudi. < slučaju
ponosa, nastojimo da uvažavamo dostignuća drugi* ljudi i da sagledamo naše sopstvene mane kako ismo odnegovali skromnost. C (&2! C0vaj proces podrazumeva posedovanje onoliko protivotrova koliko ima i negativni* emocija. -toga j esledeći korak – na srednjm nivou – ustanoviti da li postoji protivotrov koji i delovao delovao na sve nji*. 0vaj protivotrov i se se mogao pronaći pronaći u medita meditacij ciji, i, u istraž istraživa ivanju nju kon konačn ačnee prirod prirodee svi* svi* neg negati ativni vnij* j* emocij emocija. a. Boguć Bogućee je ustanoviti da negativne emocije nemaju sopstvenu, urođenu punoću – da ispoljavaju ono što udizam naziva prazninom. 6ije reč o tome da one nestaju iz čista mita, već da ne poseduju punoću kakvu se čini da poseduju.C C0va C0 vakv kvoo post postup upan anje je omog omoguć ućav avaa nam nam da smrs smrska kamo mo priv privid idnu nu pumo pumoću ću negativni* emocija. 0vaj protivotrov – razumevanje nji*ove prazne prirode – deluje na sve emocije, jer iako se emocije ispoljavaju na različite načine, one su identične po svom postojanju koje ne odlukuje punoća.C C/oslednji način, koji je i najopasniji, ne sastoji se u ukidanju emocija ili u posmatranju nji*ove ispražnjene ispražnjene prirode, već u nji*ovon transormisanju1 transormisanju1 koristimo i* kao katalizatore radi rzog osloađanja od nji*ovog uticaja. /oput osoe koja upadne u more i pri*vata podršku same vode da i plivala i stigla do same oale.C C0ve metode ponekad se upoređuju sa tri moguća načina da se izađe na kraj sa otrovnom iljkom. ;edna od metoda je da se iljka pažljivo isčupa sa korenom i u potpunosti ukloni sa tla, što odgovara upotrei protivotrova. )ruga mogućnost je nalik izlivanju kipuće vode na iljku, poput meditacije o praznini. < okviru treće mogućnosti pojavljuje se paun, za kojeg se tradicionalno veruje da je u stanju da se *rani otrovnim supstancama. /aun došeta i pojede iljku. 6e samo da se paun nije otrovao, a da se druge životinje mogu otrovati, već njegovo perije postaje još lepše. 0vo odgovara preksi korišćenja i transormisanja emocija kao sredstva za unapeđenje du*ovne prakse. Beđutim, ovaj poslednji metod je opasan. $aži samo za pauna – manje životinje i zapale u oziljne neprilikeHC C< sva tri slučaja, rezultat je isti, opšti cilj je postignut1 više ne roujemo negativnim emocijama i krećemo se ka sloodi. 6ije zaista važno koji metod je CvišiC u odnosu na neki drugi. 0ni su poput ključa. -vr*a ključa je da otključava vrata. 6ike itno da li je načinjen od gvožđa, srera ili zlata, dok god otključava vrata. )rugim reči rečima ma,, koja koja god god da je meto metoda da naj najol olja ja za unut unutra rašn šnju ju tran trans sor orma maci ciju ju svak svakog og pojednica, ona je i najpogodnija i nju trea primeniti.C C/od C/odse seti timo mo se, se, među međuti tim, m, da posl posled ednj njaa od nji* nji*,, koli koliko ko god god se čini činila la privlačnom, nastoji da ugrai dijamant sa zmijine glave. @ko u nastojanju da emociju upotreimo kao katalizator, ne izvršimo njeno preoražavanje, već je iskusimo na uoičajen način, postajemo više nego ikad njome savladaniHC (&%! Batje se okrenuo srodnoj temi, temi vremena u okviru kog će intervenisati prilikom pojave neke destruktivne emocije. )a li se suočavamo sa takvom emocijom pošto se javi, u trenutku u kom kom se javi ili pre njenog javljanjaA &% str /rvi tip intervencije – tek pošto se emocije jave – početnički je pristup, jer se negativan ili destruktivan aspekt neki* emocija najčešće s*vata tek pošto su one doživljene. 8atim koristite razum da iste ispitali nji*ov redosled. 6a ovaj način možemo da razlikujemo emocije koje nam donose sreću od oni* koje izazivaju patnju. /osle će postati jasno da sledeći put kada su takve emocije spremne da se jave, najolje je ne prepuštati im vođstvo. vođstvo. &%E& str
#
"ad se stekne iskustvo u ovoj praksi, sledeća aza je da se pozaavimo emocijama u trenutku kada se one jave. 0vde je ključna ideja oslooditi emocije u trenutku kada se one proude u svesti, tako da ne izazovu lanac misli koje će se umnogostručiti i preuzeti svest, što nas navodi da delamo, i da, na primer, nekog povredimo. 8og toga, neko zuri u novorođenu misao, na način koji smo pret*odno opisali, pitajući se da li ona ima olik, mesto, oju, i tako dalje, kako ismo otkrili istinsku prirodu praznine. @ko steknemo iskustvo u ovom procesu, misli i emocije dolaze i prolaze, a da ne ostavljaju mesta za misli koje su sa njima povezane, kao što ptica koja leti neom iza see ne ostavlja traga ili poput crteža na vodi – dok crtate, on u isti ma* nestaje. & str @ ona, kada postanete već prilično iskusni, predstoji vam poslednji korak1 i pre nego što i emocija mogla da se javi, vaša spremnost je takva da se ona neće javiti sa istom prisilnom snagom koja vas potčinjava. potčinjava. 0vaj korak je povezan povezan sa realizacijom, realizacijom, stanjem u kojem je postignuta transormacija, u kojem se destruktivne emocije ne javljaju sa istom jačinom. & str Boglo i se smatrati da i onaj ko i se osloodio svi* emocija, postao ukočen kao klada i ostao ez ijedne reakcije. 0vo je sasvim netačno. "ada je svest sloodna, lucidna je i jasna. Budrac koji je postigao potpuni mir, osloođen od uznemiravajući* uznemiravajući* misli, poseduje mnogo veću osetljivost i rigu za sreću i patnju drugi*, pošto je uzne uznemi mire rena na i zun zunje jena na oso osoaa nesv nesves esna na.. 0n im dale daleko ko ista istanč nčan anij ijii smis smisao ao za rasuđivanje i veću veću širinu saosećanja saosećanja.. &E&# str Trealo i da razlikujemo zadovoljstvo od sreće. 0vde se podrazumeva da se sreća odnosi da duok osećaj ispunjenja, praćen osećanjem mira i pozitivni* osoina kakav je altruizam. 8adovoljstvo zavisi od mesta, okolnosti, i ojekta uživanja. 6eko može osećati zadovoljstvo u određenim trenucima, a u nekim drugim ne. 0no će sigurno proći. 6ešto što je prijatno u jednom trenutku, u drugom može da dovede do ravnod ravnodušn ušnost osti, i, a zatim zatim do nezado nezadovol voljst jstva va i patnje patnje.. 8adovo 8adovoljs ljstvo tvo se iscrpl iscrpljuj jujee u uživanju, poput sveće sveće koja dogoreva dogoreva i nestaje. &# str 6asuprot tome, duok osećaj ispunjenosti ne zavisi od vremena, mesta ili ojekta. To To je stanje svesti koje raste što ga češće doživljavamo. Iazlikuje se od zadovoljstva skoro po svemu. 0no za čim tragamo kako ismo se otrgli uticaju destruktivni* emoc emocij ijaa jedn jednaa je vrst vrstaa unut unutra rašn šnje je sta stail ilno nost sti, i, jasn jasnoć oćee i ispu ispunj njen enja ja pod pod koji kojim m podrazumevamo podrazumevamo sreću. &# str Bnoge patnje, kao na primer privrženost ili želja, mogu iti pojačane do tolikog oima da slika ne odgovara stvarnosti stvarnosti koja je izvan svesti. svesti. &9 str /ostoje dve osnovne vrste mentalni* patnji. /rva vrsta se odnosi na sagledavanje stvarnosti koja donosi patnju. 0vo se odnosilo na razliku između olne inteligencije, koja se odnosi na saznanje, i emocionalni* patnji kao što su privrženost, ljutnja i ljuomora. Iazlika se zasniva na tome da li iskrivljena slika stvari potiče iz misli i ideja, ili iz emocija. Iazlika ukazuje i na način na koji i se pogrešna predstava mogla ispraviti ili odaciti. odaciti. &&& &&& str 7olna 7olna inteli inteligen gencij cija, a, odn odnosn osnoo ona koja koja karakt karakteri eriše še patnj patnju, u, iskriv iskrivlju ljuje je stvarn stvarnost ost.. -upstancijalizam i ni*ilizam. 6i*ilističko gledište poriče postojanje onoga što zaista postoji, dok supst supstanc ancija ijaliz lizam am tvrdi tvrdi da posto postoji, ji, odn odnosn osnoo mater materija ijaliz lizuje uje ono što ne >
postoji.
7olje i ilo prizvati razume5 da i se suprotstavila iskrivljenom gledištu, osoa mora da ispolji inteligenciju koju ne karakteriše patnja i koja će se suprotstaviti inteligenciji koja je olna. &&& &&& str
/otreno je da joj se suprotstavite uz pomoć onoga što poseduje sposonost da dokuči prirodu same stvarnosti, a ne putem utiska, želje ili molitve. 0va olna stanovišta pojavila su se tokom procesa razmišljanja, te iste stoga mogli iti prilično sigurni da su istinita. 8og toga je potreno da im se suprotstavimo primenom odgovarajući* uvida, tako da pređašnja uverenost može iti uzdrmana i uništena. 7udisti i rekli da iskrivljena gledišta trea podriti gledištima koja nisu nisu iskrivljena. &&& &&& str )a ismo se suprotstavili privrženosti, postoje meditacije koje su osmišljenje da dovedu u svest neprivlačna svijstva ojekta naše privrženosti. Gta god da je ojekat vaše vaše žudnj žudnjee ili privrž privrženo enosti sti,, uviđat uviđatee njegov njegovaa nep nepriv rivlač lačna na svojst svojstva va da iste iste se suprot suprotsta stavil vilii osesiv osesivnoj noj žud žudnji nji za njim. njim. "ad "adaa su u pitanj pitanjuu ljutnj ljutnjaa ili od odojn ojnost ost,, odnegovaćete odnegovaćete dorotu i rižnost. &&& &&& str -a udističke tačke gledišta, čak i pri suočavanju sa patnjama, s*vatanje prirode stva stvarn rnos osti ti post postaj ajee veom veomaa znač značaj ajno no jer jer nedo nedost stat atak ak razu razume meva vanj njaa vodi vodi ili ili do materijalizacije, do neke vrste ni*ilizma ili do lažnog poricanja. z tog razloga, od neizmernog je značaja značaja ispravna, proverena kognicija. kognicija. &&2 str @ko uzmemo u ozir pojmovnu kogniciju, tvrdi se da postoji eskonačan roj uglova gledanja na ono što predstavlja svest. Iazlog za ovo leži u tome što mentalna kognicija ira određena svojstva datog ojekta, dok senzorna percepcija to ne čini. Gta god da izdvojite ili izaerete određuje ono što je istinito za taj ugao gledanja. ;edna osoa izvoji nešto, na osnovu čega je kognicija istinita za tu perspektivu, druga osoa izvoji nešto drugo, te je kognicija istinita iz njene perspektive. 0ven je pokrenuo pitanje lepote, razlike između činjenica i vrednosti koje iskrsavaju prilikom stvaranja pojmova. &&% str str /ogrešno je smatrati smatrati da postoji nepromenljiv nepromenljiv ego ili sopstvo. && str -ve patnje patnje koje koje dož doživl ivljav javamo amo potiču potiču iz iskriv iskrivnje njenog nog načina načina opa opaža žanja nja sveta. sveta. 6a određen način, nji*ova zanovanost nije čvrsta i postojanja. && str 6aredna premisa nas uverava u postojanje snažni* protivotrova koji nam omoguć omogućava avaju ju da se suprot suprotsta stavim vimoo patnja patnjama ma i nji*o nji*ovim vim osnovn osnovnim im razllo razllozim zima. a. /rot /rotiv ivot otro rovi vi se prem premaa stva stvarn rnos osti ti odno odnose se na ispr isprav avan an nači način. n. "o "ona načn čno, o, snaž snažni ni protivotrovi predstavljaju svojstva svesti, iz čega se može zaključiti da ako i* uvećavate i negujete, time i* još više razvijate. @ko spojite sve ove premise, dolazite do tvrđenja da se ove patnje mogu mogu otkloniti. &&E&&# &&E&&# str /ostoje dve velike grupe mantalni* patnji. ;ednu i ilo olje prevesti kao prirođenu nego urođenu, u značenju 3javlja se sa4 ili 3istovremeno se pojavljivati4. "ako prema udističkom s*vatanju vreme nema početak, svest je opterećena ovim mentalnim patnjama koje se istovremeno javlaju. 8a razliku od nji*, postoji druga grupa mentalni* patnji koje se stiču. 0ne se nagomilavaju tokom našeg života, poput prilepaka koji se pričvrste na trup roda koji plovi okeanom. 6a nas se može prilepiti mnogo patnji, a može i svega nekoliko. @ko sam doro s*vatio, ove stečene mentalne ?
patnje ne ou*vataju samo ono što psi*ologija smatra neurotičnim navikama, već i naučena, iskrivljena iskrivljena uverenja. uverenja. &&# str /ostoje različite vrste protivotrova za različite mentalne patnje. 6eki protivotrovi iziskuju iziskuju imaginaciju, imaginaciju, vešto sredstvo sredstvo za suprotsta suprotstavlja vljanje nje mentalnoj mentalnoj patnji. patnji. Takva imaginativ imaginativna na meditacij meditacijaa ne za*teva za*teva razumeva razumevanje nje stvarnost stvarnosti.i. Girok spektar spektar drugi* drugi* meditativn meditativni* i* procedura procedura suprotsta suprotstavlja vlja se mentalnim mentalnim patnjama patnjama posredst posredstvom vom liskog liskog vezivanja za samu stvarnost. spravnim povezivanjem sa stvarnošću suprotstavljamo se mentalnim patnjama koje po svojoj prirodi pogrešno procenjuju stvarnost, i na taj način i* i prevazilazimo. @ko zaista želimo da iskorenimo sve mentalne patnje, jedini način da to postignemo jeste povezivanjem sa samom stvarnošću, jer osnovni prolem predstavlja pogrešno pogrešno povezivanje ili pogrešno s*vatanje s*vatanje stvarnosti. &&> str "ada govorimo o osloođenosti od negativni* emocija, nije posredi delovanje da se osloo osloodim dimoo nečega nečega,, već da isprav ispravimo imo grešku grešku koju koju smo poč počini inili. li. 7iti 7iti osloo osloođen đen pogrešnog načina suočavanja sa javljanjem neke misli, osloođen pogrešnom načina opažanja stvarnosti, ne znači isprazniti svest. 6e postoji 3nešto4 čega trea da se osloodimo. 0sloađamo 0sloađamo se nepoznanica nepoznanica i lošeg opažanja. &&> str str )alaj – lama je dodao1 30vo podseća na stupnjeve orazovanja kroz koje prolaze deca. Gto više i više znanja stiču, nepoznavanje pojedini* olasti postaje sve manje. To ne znači da postoji opipljivi entitet pod imenom neznanje koji se sve više i više krnji4. &&> str Batje je naveo klasičan primer iskrivljene percepcije1 3@ko od konopca pomislite da je zmija, a potom uvidite da je u pitanju konopac, to ne znači da je zmija nekuda otišla4. &&> str 'mocije imaju pozitivnu ulogu u evoluciji i pomažu nam da preživimo. 3Fini mi se da i sama po sei greška ila veoma korisna. Božete sačuvati glavu, jer je neki put umesto konopca – zmija. -am organizam koji nas na prvom mestu stavlja u stanje pripravnosti jeste koristan. zgleda da najvećim delom naše rasprave dominira pretpostavka da nas emocije uvek omanjuju, ali i se one izguile da su nas uvek navodile na krivi put. "ada emocije emocije rade u našu korist, a kada neA4 &&> str 3"ažete da sa evolucionističke tačke gledišta emocije ne i postojale da nisu korisne... 8og čega i onda postojaleA4 3"ako iste sa tog stanovišta posmatrali smrtA )a li i postojala neka doroit od smrtiA4 3-uština je u tome da smrt nije ono čemu ilo ko teži, ali sama činjenica da smo rođeni znači da je smrt neizežna. pak, rođenje ima svoju doroit – trea trea da ga doro iskoristimo.4 iskoristimo.4 &&? str 3'mocija je nalik smrti po tome što je deo naše svesti, deo našeg života, deo naše prirode. < olasti emocija, neke su destruktivne, a neke su pozitivne. 8og toga je vredno truda, ili arem ne izaziva štetu, utvrditi koja je vrsta emocija destruktivna, a koja konstruktivna ili korisna. "ada smo toga svesni, pokušajmo da na najmanju moguću meru svedemo destruktivne emocije, i pokušajmo da pozitivni* ude što više, jer za cilj imamo srećnije društvo. )akle, odgovor odgovor je jednostavan.4 jednostavan.4 &&? str
:
@ko mislite da su nam emocije korisne zog evolucije, šta je sa ljutnjomA Gta je sa gnevomA Gta je sa okrutnošću koju izazivajuA Gta je sa zlostavljanjem deceA 6iz i se mogao mogao okončati okončati pitanjem pitanjem o evolutivn evolutivnoj oj koristi koju donosi donosi smrt, sa ciljem ciljem da se pokaže da samo zato što posedujemo neku životnu karakteristiku, ona nije samim tim i korisna. 6a sličan način je mislilac -tiven )žej Juld dokazivao da nisu svi rezultati evolucije u služi služi olje prilagođenosti. prilagođenosti. &&? str Gest osnovni* mentalni* patnji1 &. /riv /rivrž ržen enos ostt ili ili žudn žudnja ja 2. +jutnja +jutnja (koja (koja uključuje uključuje neprijate neprijateljstv ljstvoo i mržnju! mržnju! %. Jordost . 6e 6ezn znan anje je i om oman anaa #. 7o 7oln lnaa sumn sumnja ja >. 7olna 7olna stanov stanovišt ištaa patnje patnje &2& &2& str )ve mentalne patnje, privrženost ili žudnja, kao i neprijateljstvo i mržnju, upravljene su na nešto. /rvu odlikuje težnja koja proizlazi iz privrženosti i kreće se ka nekom ojetu ojetu,, a drugu drugu odliku odlikuje je težnja težnja iz od odojn ojnost osti, i, uklanj uklanjan anje je od ojek ojekta, ta, uz oseća osećajj nestrpljen nestrpljenja. ja. -ve emocije emocije sa spiska spiska određuju se kao mentalne mentalne patnje, patnje, ali ne mora da znači da će svaka od nji* nepoitno i pod svim okolnostima izazivati patnju. &22 str 3/ouzdano znam da postoji postoji nešto što i se zvalo 3olno saosećanje4.4 saosećanje4.4 3-aosećanje 3-aosećanje je jedna od osnovni* vrlina, ali je i pored toga moguće da ude stanje mentalne patnje.4 3/od kojim okolnostimaA4 &22 str
< meditativnom negovanju strpljenja i trpeljivosti, možemo se porinuti za osou u čijem ponašanju se javlja neizreciva podlost. )ok negujete strpljenje prema toj osoi, ne javlja se ljutnja, neprijateljstvo niti agresija uperena prema njoj, već saosećanje. Beđutim, jasno se uočava namera kojom želimo da se okonča, odagna i uništi takvo žalosno ponašanje. -nažna želja da se spreči ovo ponašanje u potpunosti je saglasna sa odsustvom ljutnje prema toj osoi. Božemo iti strpljivi prema osoi, ali ne i prema njenim užasnim delima, što je potreno zajedno zajedno odnegovati tako da strljenje ne pređe u ravnodušnost. ravnodušnost. &2 str Bogućnost da ljuti mogu da preoraze ljutnju u mešavinu saosećanja i strpljenja, odma odma** je priv privuk ukla la /ola /ola 'kma 'kmana na,, koji koji je razm razmiš išlj ljao ao kako kako da potp potpom omog ogne ne ovu ovu promenu. 3Bislim da nam ova ideja može iti od velike koristi4, rekao je /ol dalaj – lami. 3< isto vreme sam o njoj čitao u vašoj knjizi, a takođe i u poslednjoj knjizi Iičarda +azarusa, koji nije upoznat sa radom 6jegove svetosti. +azarus istakao, prema mom ueđenju, sasvim ispravno, da je ovo teško postići, ali da nije nemoguće. 6adam se da će se jedna od naši* tema odnositi na način na koji i oni koji nisu proveli godine i godine u meditaciji mogli uspeti u preoražavanju određene emocije. $erujem da i za to postojali postojal i postupni načini.4 &2 str 3Fini mi se da smo porkali dva stava4, dodao je /ol. 3/rvi je da i ljudska ića mogla da postignu uz izuzetan napor i usredsređenost , da na primer ne podležu ljutnji, što i se na 8apadu moglo naučiti uz pomoć udističke teorije i prakse. )rugi je da li može iti situacija u svakodnevnom svakodnevnom životu, kako je Batje predložio, predložio, povodom koji* ismo se saglasili saglasili da ljutnja nije štetna štetna niti destruktivna.4 &2# str Gest Gest osnov osnovni* ni* mental mentalni* ni* patnji patnji,, dva dvades deset et izved izvedeni eni** mental mentalni* ni* patnj patnji. i. -ve ove mentalne patnje proističu iz primarni* patnji koje rađa žudnja ili privrženost, ljutnja i neznanje – tri trovača. &2# str )vadeset izvedeni* mentalni* patnji Ljutnja
&. 2. %. . #.
;arost 0zlo 0z loje jeđe đennost ost /rkos 8avi 8avist stKl Klju juo omo mora ra 0krutnost
Privrženost
>. /o*lepa ?. /reter /reterano ano samop samopošt oštova ovanje nje :.
&&. &&. -lepo verovanj verovanjee &2. )u*ov )u*ovna na lenjost lenjost &%. 8aoravn 8aoravnost ost &
&. 6edostatak introspektivne pažnje Neznanje – privrženost
&#. /retvaran /retvaranje je &>. 0mana 0mana &?. 7estid 7estidnos nostt &:. 7ezozirn 7ezozirnost ost prema drugima &9. 6esavesn 6esavesnost ost 2. Iastresen Iastresenost ost &2#E&2> &2#E&2> str 30d dvadeset izvedeni* patnji4, započeo je @lan, 3prvi* pet proizlaze iz ljutnje. ;arost je puko ispoljavanje nezadovoljstav nezadovoljstav, izliv esa. 0zlojeđenost je duotrajnoa zadržavanje desa. -ledeći koji se izvodi iz esa je prkos – sve su to očigledne emocije esa. 8a zavist i ljuomoru se takođe tvrdi da su izvedene iz esa. "ada smo Tupten )žinpa i ja raspravljali o ovome, nastojeći da utvrdimo iz čega je svaka od ovi* emocija izvedena, )žinpa je io sasvim ueđen da zavist i ljuomora proizlaze iz privrženosti, dok sam ja smatrao da proizlaze i iz privrženosti privrženosti i iz esa. /ogledali smo u tekst gde pisaolo es, tako da je ovo podložno različitim tumačenjima. 0krutnost je sasvim izvesno izvesno posledica esa.4 &2> str 8atim smo prešli na patnje koje se izvode iz privrženosti. /o*lepa, koja se naziva i tvrdičluk. /reterano samopoštovanje – ovo se poklapa sa onim o čemu je 0ven jutros govorio kao o pretiravanju u proceni sopstveni* vrlina. 3 str -pisak počinje 3slepim verovanjem4. nteligentna vera je zasnovana na stvarnosti, a ukoliko takva zasnovanost zasnovanost izostaje, smatra se mentalnom mentalnom patnjom. &2> str 6aredna vrsta patnje, lelo na tietanskom, najčešće se prevodi kao 3lenjost4, ali je u odnosu na nju mnogo određenija. @ko neko radi šesnaest časova dnevno, po*lepno nastojeći da zaradi mnogo novca, ez ikakvog oaziranja na vrlinu, sa udističkog stanovišta smatra se da je ta osoa podležna lelu. 3Iado*oličar4 svakako nije lenj, ali se na takvu osou gleda kao na lelo, u smislu što je ona u potpunosti letargična i lenja spram negovanja sopstvene vrline i pročišćenja svesti. 6aš prevod ovog izraza glasi 3du*ovna lenjost45 preuzeli smo iz *rišćanske tradicije u kojoj je njegovo značenje veoma slično slično udističkom. udističkom. &2>E&2? str 38aoravnost4 je još jedan izraz iz meditativne literature u kojoj označava nedostatak svesnosti svesnosti,, pri čemu čemu pojedina pojedinacc jednostav jednostavno no postaje postaje nezainte nezainteresov resovan. an. /osmatra /osmatranje nje svoji* unutrašnji* stanja ključno je za meditativnu praksu, a njegov nedostatak, kada vam manjka manjka intros introspek pektiv tivne ne pažnje pažnje,, predst predstavl avlja ja zaor zaoravn avnost ost.. -matra -matram m da se ovo poklapa sa nekim stvarima o kojima ste govorili vi, )ene, u Emocionalnoj inteligenciji. @ko @ko vam ovo nedostaje, manje manje ste emocionalno inteligentni. inteligentni. &2? str 3-amosvetA4, pitao sam, pošto sam ovaj izrat najčešće koristio u svojoj knjizi da i* odredio ovu vrstu introspektivne pažnje. 37udisti aš i ne i koristili taj izraz4, &&
ukljjučio se @lan (verovatno zog toga što se predstava o sei smatra varljivom konkterizacijom, kako je dalaj – lama ranije naglasio!, 3ali on jeste veoma sličan.4 &2? str 30stala nam je poslednja grupa koja se izvodi i iz privrženosti i iz neznanja4, nastavio je @lan. 3/retvaranje – omana posene vrste – javlja se kada se svesno i namerno pretvaramo da posedujemo vrline koji* u stvari nemamo, ili preuveličavamo preuveličavamo naše vrline. 0mana je jedan njev vid, kada nastojite da skrijete, prikrijete ili umanjite svoje mane.4 &2? str 7estidnost je nalik nedostatku savesti, pri kojoj ez ozira na to da li vas neko zatekne na delu ili ne, nemate čak ni osećaj sopstvene pristojnosti. -matra se mentalnom patnjom. 6ije posredi nedostatak nedostatak kajanja – ako učestvujete u nečemu zaista zaista sramnom, da li se uopšte oazirete na toA )a li uopšte uzimate u ozir, ez ozira da li će vas neko zatećiA 7ezozirnost prema drugima je jedna njena strana, nezainteresovanost u odnosu na to šta drugi ljudi misle o vašem ponašanju. 0vo ne znači da trea da zavisimo od naše reputacije ili nečeg sličnog, već predstavlja odsustvo stvarne rige prema činjenici da smo društvena ića, povezana sa drugima. @ko činite nešto što je nečasno ili što zavređuje prekor, i uopšte vas nije riga šta drugi misle o tome, onda ste žrtva ove ove mentalne patnje. patnje. &2? str 6edostatak savesnosti je posve lazirano ponašanje koje se ispoljava u pokretima, govoru i stavovima, ono je neodmereno, ilo da je štetno ili lagotvorno. 6a posletku, rastresenost je nalik zaoravnosti. To je svest koja je nepovezana, čiju pažnju odvlači sve što se pojavi. -ve ove emocije emocije proizlaze i iz neznanja i iz privrženosti. privrženosti. &2? str 37ez stida4, < stanju ste da činite loše stvari – ne samo da uznemiravate druge, već i da uijete. 6e marite da se pristojno ponašate i udete ljudni, ili da se visoko kotirate u društvu, ali ali to koristite sa zlom namerom. &2: str 7roj osamnaest, iti ezoziran prema drugima. Tada ne stra*ujete od loše karme. Božete takođe činiti loše stvari, jer se nikada ne oazirete na posledice. To je vrsta potpune neodgovornosti neodgovornosti i nedostatka nedostatka rige o dugoročnim dugoročnim posledicama. posledicama. &2: str -ada imate naš spisak. /rimetićete da iste odma* mogli neke od nji* smatrati emocijama, dok za druge ne iste rekli da uopšte i jesu emocije. Gta su mentalne patnje, ako nisu emocijeA emocijeA &2: str Tietanci Tietanci mentalne patnje određuju kao mentalne procese čija je uloga da svest izvede iz ravnoteže. -ve one poseduju tu zajedničku crtu, ilo da je snažna emocionalna komponenta koju koju uključuju ili ne. &29 str Boje lično stanovište glasi da nije sve što se nalazi na listi oavezno patnja kao takva.
&2
< širem kontekstu aid*armakoše, sanskritskog udističkog spisa na kojem se nalazi pedeset i jedna mentalna sposonost, iako ni ovaj spisak nije potpun. /ostoji pet sveprisutni* mentalni* aktora, uključujući i osećanje, pronicljivost, nameru, kontakt i pažnju5 pet izvedeni* mentalni* aktora, uključujući i težnju, za*valnost, sećanje, koncentrisanost koncentrisanost i inteligenciju5 četiri promenljiva mentalna aktora – promenljiva tako što mogu mogu iti iti pun punii vrlina vrlina ili lišeni lišeni vrlina vrlina – naime naime,, dremlj dremljivo ivost, st, žalje žaljenje nje,, opšte opšte preispitivanje, i poseno, nadziranje5 kao i jedanaest lagotvorni* mentalni* aktora, uključujući i veru. &% str str ;edanaest lagotvorni* aktora predstavlja elemente svesti koji su ključni za du*ovni napredak. 6asuprot ovome, mentalne patnje predstavljaju prepreku na tom putu. /roistekla iz tri trovača – žudnje, odojnosti i omane – stanjima u kojima svest pati, remete ouku u etičkoj etičkoj disciplini, meditaciji meditaciji i unutrašnjem pronicanju. pronicanju. &% str < udističkom okviru, smatra se da i i pozitivne emocije povezane sa privrženošću, mogle da dovedu do smanjenja naše sposonosti da ispravno s*vatimo stvarnost. Iazlik Iazlikaa koju koju ud udiza izam m pravi pravi između između lagot lagotvor vorni* ni* i škodlj škodljivi ivi** menta mentalni lni** stanja stanja (odnos (odnosno no poz poziti itivni vni** i neg negati ativni vni*!, *!, jeste jeste u tome tome što nas nas lagot lagotvor vorna, na, odn odnosn osnoo konstruktivna stanja svesti dovode do du*ovnog uđenja, dok ona škodljiva ometaju takvo uđenje. 6asuprot ovome, u zapadnjačkom pristupu pravi se razlika između emocija koje su prijatne – pozitivne – i emocija koje su neprijatne – negativne. zgleda da se zapadnjački princip svodi na to da li neka emocija čini da se osećamo dor doro, o, dok dok opšt opštee udi udist stič ičko ko nače načelo lo proc procen enje jeju ju emoc emocij ijuu s ozi oziro rom m na to da li unapređuje du*ovni du*ovni napredak ili nas nas sprečava u tome. tome. &%& str /rivrženost koja se sa stanovišta udizma smatra krajnje destruktivnom, može iti od korist koristii kad kadaa se javlja javlja u našoj našoj svakod svakodnev nevnic nicii čija čija su nastr nastroja ojanja nja upravl upravljen jenaa ka srećnijem životu i srećnijem društvu. društvu. &%2 str 0no što ljudi učine iz neznanja smatra se manje nagativnim nego kada pojedinac namern namernoo dela dela sa pun punom om svešć svešćuu o posled posledica icama ma i oz ozilj iljnos nosti ti ono onoga ga što čini, čini, što zavređuje moralni prekor. 6a primer, moguće je da neko koračajući zgazi mrava a da to i ne primeti. < tom slučaju ste izvršili čin uistva i opteretili svoju karmu – ali ne preoziljno. 6iste čak čak ni primetili da se to desilo. desilo. &%2 str -ada uzmimo za primer decu koja nalaze zaavu u uijanju muva ili i* daju paucima, ni ne znajući da muve imaju osećanja. Takvo uijanje proizlazi iz neznanja i omane. -lično tome, oni koji žrtvuju životinje misleći da će to iti ugodno nekom ogu, takođe postupaju usled usled omane, jer ne znaju da je ono što čine čine stvarno štetno. &%2 str )rugi nivo moralne odgovornosti javlja se kada se uija iz privrženosti. =oćete da pojedete onog tamo jaka. 6e želite da ga povredite, jedino želite da jedete njegovo meso. 6aredni nivo je onaj pri kojem želite da nanesete povredu. 8aiste želite da ga povredite, odlazite i uijate uijate sa tom pakosnom pakosnom namerom. &%2 str < terminima odgovornosti, olja karma je verovatno ono što potiče iz omane5 karma koja koja je manj manjee dor doraa poti potiče če iz priv privrž ržen enos osti ti55 najg najgor oraa karm karma, a, koja koja nosi nosi najv najveć ećuu odgovornost, javlja javlja se iz pakosti. &%2 str
&%
sto tako, destruktivne emocije možemo smatrati umecima , nusproduktima nečega u ljudskom ponašanju što je korisno, što samo po sei nema ulogu u opstanku, i što povremeno može negativno da se odrazi na taj opstanak. 0vo se s pravom može primeniti na ilo koju uznemiravajuću uznemiravajuću emociju, poseno na žudnju, ljutnju, stra* ili tugu (da ne pominjemo zavist ili ljuomoru koje su na udističkom spisku!, u trenutku kadaa izmak kad izmakne ne kon kontro troli li i postan postanee destr destrukt uktivn ivna. a. zaista zaista,, najveć najvećii roj roj zvanič zvanični* ni* dijagn dijagnost ostičk ički* i* priruč priručnik nikaa @merič @meričkog kog udruže udruženja nja psi*i psi*ijat jatara ara možemo možemo iščita iščitati ti kao kao topološki prikaz nekorisni*, destruktivni* emocija, poremaća izazvani* emocijama koje su nekada ile korisne, ali koje su se otrgle kontroli, koje su se izmestile na pogrešan način način ili postale prekomerne. prekomerne. ako se tako može može činiti, nije sve što što se javlja u okviru ljudskog ponašanja adaptacija. &%? str ako osnovne emocije imaju evolutivnu svr*u, da li destruktivne emocije mogu iti umeci u ljudskom ponašanju – elementi koje moramo da trpimo, ali koji nam nisu potreniA &%: str 'mpatija, mogućnost mogućnost iščitavanja emocija emocija kod drugi*, može može naučiti. &%9 str 0vi početni uspesi poudili su u /olu uverenje da način da se promeni svet ne leži u psi*oterapiji, već u istraživanju. istraživanju. && str /ol je ustanovio da izrazi lica otkrivaju emocionalno stanje, ali da ne postoji naučni sistem uz pomoć kojeg i se iz pokreta glavni* mišića lica iščitale emocije. /roučava način način na koji svaki svaki mišić učestvuje učestvuje u izražavan izražavanju ju određene određene emocije. @natomija @natomija lica omogućava uočavanje uočavanje oko sedam sedam *iljada različiti* kominacija kominacija pokreta mišića. mišića. && str str +judi poseduje individualne razlike u svojim aektivnim stilovima. 'mocije se kod neki* javljaju rže nego kod drugi*. 6eki ljudi imaju mnogo jaču emocionalnu reakciju. "od neki* emocije traju duže. "od neki* su pokazatelji vrlo jasni, a kod drugi* jedva vidljivi. @ko se emocije ispoljavaju mnogo i rzo, takve su i telesne promene kojima upravlja autonomni nervni sistem. /okazali /okazali smo da ove razlike među pojedincima nisu ograničene na jednu emociju. @ko urno reagujete na ljutnju, &
imaćete imaćete istu takvu takvu reakciju i na stra*. /olova otkrića otkrića takođe takođe ukazuju da neki ljudi – oni sa rzim, snažnim i dugim emocionalnim reakcijama – mogu imati poseni* poteškoća da upravljaju svojim emocijama, što pokreće pitanje koliko rano u životu započinju ove razlike u doživljavanju emocija. /olu se ovo činilo znatno ispred svega onoga što sada znamo i činimo. zlaganje Barka Jrinerga predstaviće nam programe za decu, čija je svr*a da im upravo upravo u tome pomognu. pomognu. &: str "od većine dece uzrasta do četiri ili pet godina, javlja se osećaj stida povodom neki* osećanja, te tako započinju doživotni orazac suzdržavanja koje pokriva određeni deo emocionalnog spektra. /olu se činilo da dalaj – lama nikada nije naučio da se oseća osramoćen zog svoji* svoji* osećanja – što se dešava dešava samo najsrećnijoj najsrećnijoj deci. &9 str /ostajemo svesni emocije tek onda kada je osećamo. < samom početku njome gospodarimo. &9 str /rema /rema ud udist ističk ičkoj oj psi*ol psi*ologi ogiji, ji, smatra smatra se da intros introspek pekcij cija, a, opa opažan žanje je spostv spostveni eni** mentalni* stanja – proističe iz inteligencije. /rema modelu emocionalne inteligencije, samosvest, ukjljučujući i sposonost posmatranja naši* emocija, predstavlja osnovnu veštinu neop*odnu da ismo ili inteligentni u našim emocionalnim životima. < najoljem najoljem slučaju, slučaju, ovo i podrazume podrazumevalo valo i trenutno trenutno prepoznav prepoznavanje anje destruktiv destruktivni* ni* emocija u samom početku nji*ovog javljanja, pre nego što one zaposednu našu svest. @ko postanemo svesni destruktivni* emocija kada se one u nama uzurkaju, imamo najširi mogući izor izor kako da reagujemo. &# str 'mocije su javne, a ne privatne. /od ovim podrazumevamo da izražavanje glasom, licem, stavom, ukazuje drugima koju emociju osećamo. 6aše misli su privatne, ali naše emocije nisu. )rugi znaju kako se mi osećamo, što je vrlo značajno za to kako će se ljudi među soom soom slagati. &#& str 3-uština je u tome4, ojasnio je dalajElama, 3da emocija pret*odi misli.4 36eki put pret*odi4, odvratio je /ol, 3nekada je istovremena, a neki put dolazi posle nje.4 str $ozite kola i odjedanput se druga kola kreću prema vama, kao da će da vas udare. 7ez i najmanje misli, pre nego što s*vatite šta se dešava, okrećete volan i pritiskate kočnicu. 'mocije su vam spasle život. @ko iste morali da mislite da iste uočili opasnost, i još da mislite šta da učinite, ne iste preživeli. @ sad nas iste te stvari uvaljuju u nevolju. &#% str /itanje koje su emocije osnovne. Takvi* emocija ima oko deset1 gnev, stra*, tuga, gađenje, prezir, iznenađenje, užitak, stid, krivica i sram. -vaka od ovi* reči označava grupu osećanja, a ne samo jedno osećanje. /ostoji, na primer, grupa emocija gneva. &#% str Bislim da svaka emocija emocija ima grupu srodni* srodni* osećanja. &# str -vaka od ovi* grupa emocija, ojasnio je /ol, sastoji se od niza srodni* emocija, kao što se ovi* sedam varijacija nalaze unutar grupe emocija sreće1 )oro raspoloženje &#
Fiero (zadovoljstvo pri proučavanju sa izazovom!
0lakšanje str "ada smo u nekom raspoloženju, ono iskrivljuje i ograničava način na koji mislimo. Fini Fini nas ranjiv ranjivijim ijim neg negoo uo uoiča ičajen jeno. o. 6ep 6eprij rijatn atnaa raspol raspolož oženj enjaa nam stvara stvaraju ju niz prolema, jer menjaju način na koji mislimo. @ko se proudim razdražljiv, razdražljiv, tražim povod da se naljutim. 0no što me oično ne pogađa, sada uspeva da to učini. 0pasno 0pa snost st sa raspo raspolož loženj enjem em nije nije samo samo u tome tome što pojač pojačava ava emocij emocije. e. "ad "adaa sam razdražljiv, moj se gnev pojačava, za*uktava, duže traje i teže ga je kontrolisati nego inače. To To je užasno stanje, onakvo u kakvo najradije ne i* nikada zapao. &#? str Ivemoo se sa tešk Ivem teškoć oćom om da oja ojasn snim imoo da se rasp raspol olož ožen enja ja javl javlja jaju ju spon sponta tano no,, neojašnjivo. 6a šta je dalajElama odvratio1 36eop*odno je da se raspoloženja javljaju u određenim okolnostima, iako nam one moraju iti očigledne.4 3-vakako da postoje okolnosti4, odgovorio je /ol, 3koje stvaraju raspoloženja. 0ično i* ne vidimo. 0ne su izvan naše svesti, tako da ne znamo zašto se osećamo onako kako se osećamo4.
&>
)ok je spisak osnovni* emocija i dalje io prikazan na platnu, /ol je prešao na jednu od petnaestak srodni* emocija u okviru grupe zadovoljstva – na ljuav. -vakako da ljuav ljuav podra podrazum zumev evaa zadov zadovolj oljstv stvo, o, ali ga i nad nadila ilazi. zi. /ored /ored slatki slatki*, *, kratko kratkotra trajni jni** ljuavni* muka, ljuav upućuje na dugotrajnu odanost – složeno stanje privrženosti – a ne samo na trenutnu emociju. 3/okušao sam da ustanovim tri vrste ljuavi. $oleo i* da u engleskom jeziku postoji reč za svaku od nji*. /ostoji roditeljska ljuav, ljuav, prijateljska ljuav i romantična ljuav – najčešće najkraća od nji*4, dodao je /ol kroz osme*. str 3)a li i romatnična ljuav mogla iti podvrsta prijateljske ljuaviA4 upitao je dalajE lama. 36ee veru 36 veruje jem m da roma romant ntič ična na lju ljuav av može može da opst opstan anee ukol ukolik ikoo se ne razv razvij ijee u prijateljsku ljuav – ona oezeđuje oezeđuje osnovu4, osnovu4, odgovorio je /ol. 3/rijateljska 3/rijateljska ljuav se ne razvije uvek5 u tom slučaju romantična ljuav ne opstaje. Iomantična ljuav ima dva dodatna aspekta. ;edna je seksualna liskost, koja ne postoji u prijateljskoj ljuavi, a druga je, po pravilu, rađanje i podizanje dece u okviru dugotrajne ljuavi.4 str Iazne vrste ljuavi stvaraju kontekst za rađanje nerojeni* emocija. -uština je u trajnoj, ezuslovnoj ezuslovnoj odanosti i posvećenosti. posvećenosti. str Fini se da je saosećanje zasigurno stanje u kojem reagujemo na emocije drugi*. -posonost da cenite i znate šta drugi osećaju, koja prevazilazi empatiju. 36ajverniji model saosećanja koji mogu da zamislim4, primetio je /ol, 3zauzimanje i ezuslovna riga koja postoji između majke i ee. -aosećanje -aosećanje sprečava pojavu neželjeni* situacija, što ne znači da se majka nekad ne naljuti na svoje dete, ali u idealnom slučaju ona nikad ne povredi dete.4 str Te*n e*ničk ičkaa dein deinici icija ja saose saosećan ćanja ja glasi1 glasi1 saoseć saosećanj anjee je želja želja da drugi drugi drugi drugi ud uduu osloođeni patnje i od uzroka patnje, dok je ljuav određena kao želja da drugi udu srećni i pronađu povode povode za svoju sreću. &> str 36e dovodi se u pitanje da i roditelj ez ikakvog razmišljanja žrtvovao život za svoje dete, zog prirode svoje povezanosti sa njim4, nastavio je /ol. 3/re nego što sam pročitao vašu knjigu, verovao verovao sam da je reč o jedinstvenosti jedinstvenosti ovog primera, da je takvo osećanje nemoguće iskusuti izuzev prema sopstvenom detetu. $i postavljate pitanje da li neko može iskusiti isto osećanje i prema daleko široj grupi ljudi. 6emam više šta da kažem osim da i sam izrazim svoju zapitanost zapitanost pred tom mogućnošću.4 mogućnošću.4 &> str "ao roditelj, osećam da mi je najteže ilo da naučim da je mojoj deci potrena nezavisnost. < trenutku kada postanu dovoljno odrasla i sposona da zaiste naude sei, ne mogu da i* kontrolišem. Boram da im ostavim sloodu, što je svakom roditelju veoma teško, jer ne želite da se vašem detetu desi nešto loše. @li ako im ne date sloodu da žive svoj život, i tada se dešava nešto loše. 7iti roditelj znači iti osuđen na rigu. &> str $erujem da ima sedam aktora koji utiču na na to da li možete ukloniti određeni pokretač. /rvi aktor određuje koliko je događaj lizak početnom uzroku. 6iko zapravo ne zna šta je početni uzrok ljutnje, ali recimo da samo pretpostavimo da je to osećaj osujećenja osujećenja kada neko ili nešto ometa ono što pokušavate pokušavate da uradite. &># str &?
Gto je pokretački događaj liže uzroku, teže je ignorisati pokretač. )a je Timov otac, umesto što ga je zadirkivao, čvrsto stezao Timovu ruke sve dok ovaj ne i kriknuo, njeg njegov ovuu ljut ljutnj njuu i ilo ilo mnog mnogoo teže teže zao zaora ravi viti ti,, jer jer je taj taj pokr pokret etač ač mnog mnogoo liž ližii doživljaju osujećenja. 8adirkivanje je prilično udaljeno od toga. Božemo naučiti da se ljutimo ilo kojim povodom, ali što je taj povod udaljeniji od početnog uzroka, jednostavnije će iti iti da se od toga odučimo. &># str )ozvolite mi da vam navedem još jedan primer. "ada je še mog odseka na akultetu saznao o čemu pišem, rekao mi je1 30jasnite mi ovo1 vozim se na posao, prelazim u drugu saoraćajnu traku i neko prekrši nepisano pravilo da idemo po redu i uaci se ispred mene – zog čega se razljutimA 8ašto mi je ovo važnoA -tignem na posao tri ili četiri sekunde kasnije. 6a poslu se ne razljutim kada neko primedama postavi prepreke pred plan koji sam spremao mesecima. mesecima. To To je od ogromne važnosti, ali me ne razljuti, dok me situacija u saoraćaju dovodi do gneva. 8og čega je takoA4 3-matram da je iskustvo da se drugi automoil uaci ispred vašeg veoma lisko iskustvu osujećenja, i on se javlja izički. /rema tome, iako je to nevažno, nije nevažno u odnosu na ono što je po*ranjeno u našem mozgu. - tim je mnogo teže nosti se4, odgovorio sam mu. 36aveli ste veoma doar primer4, prokomentarisao prokomentarisao je dalajElama. dalajElama. &># str 3)rugi aktor se odnosi na vreme u kojem je takva reakcija naučena4, nastavio je /ol, 3mogu postojati kritični periodi učenja5 ono što se tada nauči kasnije je teže otkloniti. 0pšte uverenje na 8apadu glasi da što se nešto ranije nauči, teže se otklanja. Timu neće iti lako da otkloni ove pokretače, pokretače, jer su stvoreni u ranom detinjstvu.4 &># str Treći Treći aktor se odnosi na to koliko koliko je emociona emocionalnog lnog naoja ilo prisutno prisutno u trenutku trenutku učenja. < navedenom primeru posredi je snažna emocija. 0tac ga je nemilosrdno zadirkivao, što se kasnije veoma teško otklanja. /onavljanje i ilo četvrti aktor koji takođe doprinosi doprinosi snazi snazi emocije. &># str /eti aktor je još složeniji. 6ekim osoama će iti mnogo teže nego drugima. @ko je Tim neko kod koga se emocije najčešće veoma rzo javljaju, ili su veoma snažne, moguće je da će imati više prolema nego drugi. sto iskustvo i kod druge osoe moglo ostaviti drugačije posledice. posledice. &>> str Gesti aktor uzima u ozir da li je Tim u datom trenutku razdražljiv. Fak i ako i Tim zaista uspeo da skoro nikad ljutnjom ne reaguje na zadirkivanje, u trenutku u kojem i io razdražljiv mogao i regovati, jer nas raspoloženje raspoloženje čini ranjivijim. ranjivijim. &>> str 3/oslednji aktor je narav.4 3"ako iste razgraničili raspoloženje i naravA4 3$reme je najolji lek4, rekao je /ol. 3Iaspoloženja traju satima, oično ne više od jednog dana, dok se narav često sagledava tokom dužeg perioda, iako ne nužno i tokom celog celog života.4 života.4 &>> str 7ilo i previše očekivati da uvek možemo da predvidimo kada će se javiti neka emocija, ali deo savladavanja veštine i sticanja emocionalne inteligencije, sačinjava i učenje iz emocionalni* događaja. &>? str
&:
)alajElami se činilo da sposonost da svest ude olje oučena za razumevanje onoga što je destruktivna strana emocijama, čime i se takve emocije kontrolisale, jeste nešto za šta je sposono sposono svako svako ljudsko iće. iće. &>: str +jutnja je reč koja odgovara grupi osećanja. 0na variraju po svojoj snazi, na primer, od lage ljutnje, do razjarenosti ili gneva. )rugi članovi grupe emocija ljutnje jesu ogorčenost, ljutnja iz uverenja u sopstvenu privičnost, durenje, pasivna ljutnja i osveta. Ianije sam govorio o posenim slučajevima prezira i mržnje koji su povezani sa grupom emocija ljutnje. 6ajteže je prvi put učiniti nešto surovo, kao i kod račnog neverstva ili laganja5 kad je granica jednom prekoračena, sve je lakše i lakše iznova je prelaziti. Gto znači da se okrutnost može sprečiti pronalaženjem načina da se spreči prvi čin surovosti. &>9 str 0sećao je da se za surovost može pronaći protivotrov u njegovoj suprotnosti, u saosećanju. @ko i oni koji čine surovosti mogli iti navedeni da uvide da povređuju nekoga ko je poput nji* sami*, ako i mogli da se na nji* sažale, ilo i im teže, ako ne i nemoguće da udu okrutni. Beđutim, žrtva je najčešće depersonalizovana, i to mnogo pre nego što čin surovosti i započne5 zog toga njegovi izvršioci nisu sposoni da uvide da su nji*ove žrtve ljudi poput poput nji* sami*. &>9 str Fak i u situaciji kada smo pripremljeni da mrzimo neprijatelja i kada nam je ugrožen život, nije svako od nas u stanju da uije. 6eki ljudi to ne mogu, a mi ne znamo dovoljno o osoinama osoinama oni* koji mogu i koji ne mogu. &>9E&? str nsrumentalizovano nasilje se razlikuje od zločina iz strasti, čiji i tipičan primer io onaj kada zateknete svog račnog druga u zagrljaju druge osoe, i u tom trenutku izvršite nasilje. /ouzdano znamo da ljudi koji počine zločin iz strasti skoro nikada ne izvrše neki drugi nasilan čin. &? str +judi +judi koji koji pok pokazu azuju ju *ronič *ronično, no, impuls impulsivn ivno, o, gruo gruo nasilj nasiljee koje koje je prekom prekomern erno, o, neprik nep riklad ladno no ilo ilo kojoj kojoj provok provokaci aciji. ji. 6ajveć 6ajvećii roj roj skora skorašnj šnji* i* istraž istraživa ivanja nja tvrdi tvrdi da postoje dva puta ka tom užanosm stanju. ;edan je povreda glave koja izaziva oštećenje one olasti u mozgu koja je zadužena za kontrolu emocija, a drugi je urođeni poremećaj poremećaj preterane preterane reakcije. reakcije. &? str Tvrdio da je u osnovi osnovi ljudske prirode saosećanje. saosećanje. &?& str 3-loodno izražavanje izražavanje spoljašnji* znakova znakova neke emocije pojačava pojačava tu emociju.4 &?& str -ve ovo povlači pitanje o kontroli izražavanja emocija. @ko izražavanje čini emociju snažnijom, a,i me želimo da je ispoljimo, onda je to način koji može da ude od pomoći kada vas ouzme neka emocija1 ne izražavajte je otvoreno. /otiskivanje svi* spolja spoljašnj šnji* i* znakov znakovaa emocij emocije, e, u ono onojj meri meri u kojoj kojoj je to moguće moguće,, ulaž ulažava ava naše naše emocije. 0naj ko se prepušta nasilnim ispadima, pojačava svoj gnev. 0naj ko ne kontroliše znake stra*a, iskusiće stra* u većoj meri, dok onaj ko ostane pasivan, kada ga op*rva žalost, gui mogućnost mogućnost da povrati leksiilnost svoje svesti. svesti. &?2 str "ako deinišete mentalno zdravljeA 6a ovo pitanje ne može se doiti odgovor od nauk naukee na 8apa 8apadu du.. 6a 6asu supr prot ot ovom ovome, e, u udi udizm zmuu post postoj ojii niz niz jasn jasni* i* krit kriter erij ijum umaa mentalnog i socijalnog lagostanja, kao i niz praksi za nji*ovo postizanje. "ada je reč &9
ne samo o razumevanju mentalni* patnji i načinima da se sa njima izorimo, već i tome kako see dovesti u izuzetno stanje mentalnog zdravlja, udizam može da ponudi 8apadu neiscrpno znanje. znanje. &?% str 'mocija je mentalno stanje koje ima snažnu osećajnu komponentu. z ovoga smo izopštili puke izičke osećaje, kao što je posečen prst ili iscrpljenost5 osećanja moraju iti u vezi sa procenom procenom situacije – što znači, znači, sa mislima. mislima. &? str majući u vidu da je krajnji cilj udističke prakse dosezanje nirvane, kada proučavate stres usredsređeni ste na ona posena mentalna stanja koja ometaju postizanje tog cilja. To To je ono što je zajedničko za svi* šest primarni* i dvanaest izvedeni* mentalni* stanja – nezdravi* mentalni* aktora. 6eki od nji* su emocije, a neki to nisu, ali to nije ni itno. itno. 0no što je važno jeste da je svim zajednič zajedničko ko svojstvo da nas ometaju. ometaju. &?# str Fini se da mozak ne uočava jasnu razliku između misli i osećanja, pošto je svaka olast mozga za koju je ustanovljeno da igra neku ulogu u emocijama povezana sa aspektima kognicije. 'lektična kola emocije i kognicije se prepliću – aš kao što i udizam postavlja postavlja ova dva elemta elemta kao neodvojiva. neodvojiva. &?# str str 3)a li pored saosećanja postoje emocije koje mogu da očuvaju ili osnaže unutrašnji mirA4 30dricanje.4 30ično ovu reč prevodim kao odricanje, ali ukvalno znači Ldu* izranjanjaL4. &?> str /rep /repoz ozma maje jete te priro prirodu du patn patnje je,, ali ali tako takođe đeos oseć ećat atee mogu mogućn ćnos ostt izra izranj njan anja ja iz ove ove sveprisutne podložnosti patnji – zog toga se naziva du* izranjanja, a može se nazvati i emocijom5 u njemu se nalazi izuzetna izuzetna količina emocionalnog emocionalnog sadržaja. &?? str Ieč Ieč je o snaž snažno nom m oseć osećan anju ju klon klonul ulos osti ti,, popt poptpu puno nogg umor umoraa od ovoz ovozem emal aljs jske ke zaokupljenosti zadovoljstvom i olom, slavom i povučenošću, po*valama i krivicom. Takve emocije – otrežnjenja i uviđanja esmislene nasukanosti – želite što pre da se osloodite. Iazočarenje se javlja kada smo prevas*odno usmereni na mentalne patnje, kada uvidimo i kažemo1 30vo je izvor moji* prolema4. z ovoga se rađa težnja da izronimo, da i* se osloodimo. 0vo je primer emocija koja i nam donela unutrašnji mir. &?? str $ratimo se na pitanje o emocijama koje dovode do unutrašnjeg mira. Festo govorimo o određenoj vrsti vedrine, ne samo o miru, već i o izvesnoj neranjivosti – ne podrazumevajući podrazumevajući radost u smislu njenog ispoljavanja, ispoljavanja, već verdine, verdine, koja poput planine, planine, ne može iti uzdrmana vetrovima razni* životni* okolnosti. 0na se razlikuje od pasivnosti ili ravnodušnosti. ravnodušnosti. 6a orimer, ako ste suočeni sa patnjam adrugim, vedrina vas ne sprečava da u potpunosti saosećate sa njima. 0na vas o*raruje da nešto učinite, ali vas ne aca u onu depresiju koja je izazvana nemilim događajima koji povređuju vaš ego. $edrina koja ne podleže uticaju spoljašnji* okolnosti nema dodirni* tačaka sa pasivnošću5 ona je posena osoina koja se javlja sa unutrašnjim mirom. z tog razloga u udističkom negovanju saosećajnosti polazimo od smirenosti. 2
Iazvijate ravnodušnost koja se potom suprotstavlja privrženosti ili žudnji. z takve smirenosti, rađa se saosećanje. To saosećanje nije emocija patnje, a njega istinski nastojimo da odnegujemo. &?? str -pisa -pisakk destru destrukti ktivni vni** emocij emocija, a, odn odnosn osnoo emoci emocija ja patnje patnje.. 6jemu 6jemu odg odgova ovara ra spisa spisak k zdravi* emocija, po jedna zdrava emocija za svaku emociju patnje. 6e smatra da misao čini mentalno stanje nezdravim, već emocija koja prati tu misao. "ada je reč o emocij emocijama ama,, mental mentalno no stanje stanje može može iti iti neu neutra tralno lno,, zdravo zdravo ili nezdra nezdravo. vo. -pisak -pisak od dvadeset dvad eset pet zdravi*, zdravi*, konstrukt konstruktivni* ivni* emocija, emocija, uključuju uključujući ći veru, veru, samopouz samopouzdran dranje, je, prilagodljivost svesti, oazrivost oazrivost i mudrost. &?: str /reveo nam je spisak od jedanaest zdravi* stanja1 3vera, mogućnost da osetimo stid, savesnost, neEprivrženost, neEmržnja, lišenost omana. 0vome se može pridodati mentalni aktor neEnasilja, koji je sličan neEmržnji.4 3"ad 3"ad kažemo kažemo neEmržnja ili neE omana, nije reč o pukom odsustvu isti*, već o osećanjima koja su dijametralno suprotna i jednom i drugom.4 36a spisku su istrajnost i revnost, prilagodljivost, smirenost. /risutna je i savesnost, koja se rine da li telom, govorom ili svešću postupamo u skladu sa sa vrlinam aili ne. 0vo su svi* jedanaest jedanaest zdravi* stanja.4 stanja.4 3 pored toga što ovaj sistem ou*vata pedeset jedan mentalni aktor, više ili manje, ne očekuje se da je ilo koji od ovi* spiskova zaključen, niti da nema aktora koji su izostavljeni. 0ni samo predlažu, predlažu, ukazuju na one one koji su značajni.4 značajni.4 &?: str
razloga za stra*, tada je ova emocija destruktivna. Beđutim, ako se uplašimo u trenutku kada se tigar sprema za skok, tada je stra* primeren i pomaže nam da preživimo. &:E&:& str @ko pogledate spisak koji roji pedeset i jedan mentalni aktor, uočavate da su neki od nji* poznati kao promenljivi, jer i* uslovi pod kojima se javljaju čine pozitivnim ili negativnim, konstruktivnim ili destruktivnim. 6a spisku se mogu naći stra*, tuga, kao i niz drugi* emocija emocija za koje ne možemo možemo pouzdano pouzdano utvrditi utvrditi da li su konstruktivn konstruktivnee ili destruktivne. &:& str 6ačinili smo tri pokušaja da sa zapadnjačke zapadnjačke tačke gledišta odredimo šta emocije čini destruktivnim. 'mocije su ili prekomerne ili ne odgovaraju situaciji ili škode nama i drugima. 0va svojstva se prepliću, ali ona u svakom slučaju narušavaju ravnotežu. stra* o kojem ste upravo govorili narušava ravnotežu. @ko to čini, da li je nužno dest destru rukt ktiv ivan anAA )a li i moga mogaoo da naru naruša šava va ravn ravnot otež ežu, u, a da isto istovr vrem emen enoo ude ude konstruktivanA &:& str )ulje razumevanje prirode naše svesti, metalni* stanja i emocija, mora da vodi ka razvoju neke vrste ilozoije orazovanja. 0 školskim programima koji dece pomažu da se izore izore sa destruktivnim destruktivnim emocijama. emocijama. &:2 str /ol 'kman nam je ispričao anegdotu iz ličnog iskustva o tome kako je razmišljao usled posledica gneva o svim razlozima zog koji* nije trealo da se tako oseća, koji su mu potom pomogli da se pripremi za uduće događaje. 0vo nam ukazuje da, u slučaju koji i io suprotan, kad on ne i orati pažnju na svoje s*vatanje i naslađivao se iskustvom te emocije, ona i ila još destruktivnija, jer i vodila ka još većem esu. deja koju ste uočili, tiče tiče se podučavanja podučavanja naši* emocija. emocija. &:2 str /reoražaj u dore dore ljude. 6a primer, primer, zamenjujući ljutnju saosećanjem saosećanjem i rigom. &:% str 0sno 0snovn vnoo stan stanov oviš ište te o tome tome kako kako izać izaćii na kraj kraj sa tim tim snaž snažni nim m dest destru rukt ktiv ivni nim m emocijama. "ada dođe do suočavanja sa destruktivnim emocijama i do nji*ovog ispravljanja, oičnim ljudima veoma je teško da primene protivotrove na pravom mestu i u pravo vreme kada se snažna snažna emocija već pojavila. pojavila. &:% str < žaru gneva. Bada neko može svojim intelektom znati da je es destruktivan, da ne i smeo iti uzdrman snagom ljutnje, da i morao gajiti ljuav prema drugima, itd., u žaru gneva, mogućnost da se svega ovoga prisetimo, veoma je ograničena. < stvari, misliti na ljuav čini se u tom trenutku posve nepraktičnim – to je oproštaj sa ljualju i saosećanjem. saosećanjem. &:% str "ad opazite da će se ljutnja, privrženost ili ljuomora javiti, mnogo je lakše nositi se sa njima. @ko iste izvršili osnovne priprema, tada iste, i to u idealnoj situaciji, mogli iti u stanju da detektujete znake emocija koje naviru, pod uslovom da je vaš nivo nivo poima poimanja nja dov dovolj oljno no visok. visok. Trealo realo i odn odnego egovat vatii tempar temparame ament nt koji koji će vam dopudtiti da raspoznate rane znake ovi* emocija kako iste predupretili nji*ovo javljanje. &: str
22
< slučaju da to nije moguće, kada se snažna emocija, poput gneva, javi, mogli iste da ne dopustite da vas ona svlada. 'mocionalna stanja ne i trajala dugo5 ne i vas ouzela. @ko ni to ne i ilo moguće, ar iste ili u stanju da se postarate da se ove snažne destruktivne emocije ne prevedu u negativno ponašanje koje je destruktivno po druge i po nas same. &: str < stvari, u nekim slučajevima, iako možete iskusiti snažne destruktivne emocije, ako osećate duoko žaljenje zog čina koji je io neadekvatan i destruktivan, tada ste u stanju da razvijete novu spremnost za promene. Tako se uči iz iskustva sa ovim emocijama. &: str 7ilo i doro da se osvrnemo na praktiču stranu negovanja usredsređenosti i da ustanovimo u kakvoj kakvoj je ona vezi sa emocijama. &: str 7uda je govorio nestalnosti stvari, što je razlog zog kojeg nam negativne emocije ne škode. ;edan od najznačajniji* trenutaka je onaj kojem prvi put uspostavimo vezu sa Stipatana suta prenosi spoljnim svetom, kada počnemo da opažamo oje, zvukove... Stipatana udin savet da moramo iti svesni i usredsređeni u trenutku kda vidimo sliku, čujemo zvuk ili dođemo u dodir sa nekim opipljivim ojektom. @ko možete da izoštrite svesnost i usredsređenost, videćete oju ili čuti zvuk onakav kakav zapravo jeste – nećete razmišljati da li je nešto doro ili loše, da li je slika lepa ili veoma ružna, da li je zvuk umilan ili neprijatan. "ada se ovako ponašate, vaša svest zadržava svoj mir. 6ećete osetiti nijednu negativnu emociju emociju koja i mogla da vas poredi. &:# str /oto /otom m je preč prečas asni ni "u "usa sala lasi sito to nast nastav avio io da izla izlaže že deta detalj ljee o drug drugom om aspe aspekt ktuu usred usredsre sređe đenos nosti, ti, o kon koncen centra tracij ciji, i, pri kojoj kojoj je nagla naglasak sak na neu neutra tralno lnom m ojekt ojektuu usredsređenosti, oično na uoičajenom ritmu disanja, te se destruktivne emocije odvraćaju tako što se lokiraju. 3Božemo reći da ste izarali alternativni ojekat u svesti.
2%
< ovom trenutku usredsređenosti, sve što se predoči našoj svesnosti opaža se 3samo kao olik i ime45 svest ostaje neutralna ez ozira na to koja se emocija javila. 3-ve što se javi u vašoj svesti sagledavate kao prolazan prirodni proces koji dođe, zadrži se izvesno vreme, a zatim iščezava. Tada možete da uživate u svom unutrašnjem miru.4 &:> str
Neuronauka emocija- aektivna neuronauka, nauka o mozu koja se avi emocijama. Iiči se opredelio da proučava ne samo emocije, već i povezanost mozga i emocija. Gtaviše, usredsredio se na ulogu koju predrontalni režanj igra u emocijama. 6ova olast kognitivne neuronaukeE ona je zaslužna što je uvedeno naučno proučavanje emocija1 ustanovljeno je da postoji komplikovana mreža neurona čije veze soajaju misli misli i oseća osećanja nja,, kog kognic niciju iju i emoci emociju. ju. )ejvid )ejvidson son je nesum nesumnji njivo vo dok dokaza azaoo kak kakoo prerontalni režanj i limički sistem omogućavaju omogućavaju prožimanje misli i osećanja, emocija i kognicije. Tri glavne teme o kojima ću vam govoriti1 /rva se tiče neki* od me*anizama mozga koji su u osnovi emocija i nji*ovog regulisanja, a odnosi se i na nji*ovo eventualno poreklo. 8atim i* se pozaavio načinima na koje neuronauka tumači emocionalna stanja patnje. Treća tema su činjenice i teorije koje se odnose na tri glavna glavna emocionaln emocionalnaa stanja patnje1 patnje1 na ljutnju, ljutnju, agresiju agresiju i stra* kao jednu jednu grupu5 druga su žudnje, a treću grupu predstavlja neznanje. Iiči1 3;edna od najvažniji* stvari koju smo u neuronauci naučili glasi da ilo koja vrsta složenog ponašanja, kao što su emocije, emocije, nije smeštena smeštena u samo jednoj olasti mozga. 8apravo, 8apravo, mnogi delovi delovi mozga mozga rade zajedno kako i stvorili složeno ponašanje. 6e postoji samo jedan centar za emocije, kao što ne postoji ni za igranje tenisaE niti za ilo šta što je složeno. Tako nešto povlači za soom interakcije širom različiti* olasti u mozgu. Beđu značajnim olastima korteksa koje je spomenuo, io je i rontalni režanj, tik uz čelo, kritična zona za regulisanje emocija, i to one o kojoj će kasnije detaljno govoriti. -ledeći je temeni režanj, olast u koju pristižu oseti doijeni putem čula kao što su vid, slu* i dodi dodirr. Temen emenii reža režanj nj igra igra ulog uloguu i u ment mental alni nim m pred predst stav avam ama, a, na prim primer er,, kada kada oživljavanmo neku sliku u našem du*ovnom oku4. /rednji režanjE tu se nalaze izvršni centri u mozgu koji igraju ulogu u regulisanju emocija. 8atim je našu pažnju usmerio ka narednoj olasti koja je ključna za emocije, amigdali, koja s nalazi skrivena unutar samog središta mozga, u olasti poznatoj pod imenom limički sistem. "od odrasle osoe, amigdala ou*vata oko &,# kuni* centimetara, veličine je ora*a i javlja se u paru, po jedna u svakoj polovini mozga. 'mocija podrazumeva orkestriranu akciju u kolu koje kruži mozgom, poseno u prednjem režnju u kojem su smeštene izvršne unkcije mozga (kao što je planiranje!5 amigdala, koja je poseno aktivna u toku negativni* emocija, na primer, stra*a5 *ipokampus, koji akcije prilagođava kontekstu. 0značena područja aktivna su dok osećamo emocije. Iiči1 3@migdala je od velikog značaja za neke vrste negativni* emocija, poseno za stra*4. @migdalaE najvažnije deo mozda kada su u pitanju destruktivne emocije. =ipokampusE duguljasta olast koja se nalazi odma* iza amigdale i koja je povezana sa pamćenjem. =ipokampus igra značajnu ulogu kod emocija, jer je najodgovorniji za to kako s*vatamo s*vatamo kontekst nekog nekog događaja. 6ačin na koji cenim izičku sredinu kao kontekst zavisi od *ipokampusa. 6eki emocionalni poremećaji uključuju nepravilan rad *ipokampusa, poseno depresija i posttraumatski stres.
odgovaraju kontekstu. ;edan od prolema koji je tipičan za emocionalne poremećaje jeste izražavanje emocija u neodgovarajućem neodgovarajućem kontekstu. )a li emocija odgovara kontekstuA @ko @ko ne odgovara, u pitanju i mogla iti disunkcionalnost disunkcionalnost *ipokampusa. Iiči1 Iiči1 3@k 3@koo pogle pogledam damoo čeoni čeoni režanj režanj i upore uporedim dimoo njegov njegovuu velič veličinu inu sa veliči veličinom nom preostali* delova mozga, najveća razlika r azlika u ovom odnosu javlja se kod čoveka. 0vo nam ukazuje na značaj čeonog režnja za ona svojstva koja su isključivo ljudska. ;edna od naši* najznačajniji* odlika mogla i iti sposonost da upravljamo emocijama, a čini se da čeoni režanj u tome igra vodeću ulogu. Takođe, čeoni režanj učestvuje i u procesima u kojima se emocije ne povinuju našoj kontroliE u destruktivnim emoc emocij ijam ama4 a4.. 0 0la last st mozg mozgaa koju koju sam sam vam vam opis opisiv ivao ao,, čeon čeonii reža režanj nj,, amig amigda dala la i *ipokampus, menja kao odgovor na iskustvo. 6a ove delove mozga snažno utiče iskustvo koje se ponavlja i emocionalno okruženje u kojem smo odrasliE neurološki plasticitet4. 3< vezi sa ovim otkrićima poseno je zanimljivo što se uticaj okruženja na razvoj mozga može pratiti sve do nivoa genetske ekspresije. /ostoje geni za određene molekule koji igraju značajnu ulogu u upravljanju našim emocijama, a javljaju se kao reakcija na pruženu nam pažnju4. 0ni koji su odrasli okruženi pažnjom, poseduju veću sposonost da upravljaju svojim emocijamaA )o sada su i istraž istraživa ivanja nja na ljudim ljudimaa dok dokaza azala la da se nov novii neu neuron ronii stvara stvaraju ju celog celog života života,, što predstavlja izvanredno otkriće. )alajE lama1 3"ada govorite o orazovanju novi* neurona, da li podrazumevate da se trajanje neki* neurona okončava i da se oni odacuju kao nekorisni, dok se drugi javljaju kao sasvim novi, ne nastvljajući se na pred*odne neuroneA4 30n nastaju kao posve novi iz ćelije osnove, koja može postati ilo koja vrsta ćelije ilo gde u organizmu. Melija osnove može postati ćelija urega, ćelija srca, a može postati i neuron. 6a neki način, ona je poput opšte ćelije. /retpostavlja se da su novi neuroni koji se javljaju povezani sa učenjem i pamćenjem. 0ni se stvaraju čak i u mozgu šezdesetogodišnjaka4. Jovori se da postoje neke neoične stvari u vezi sa @jnštajnovim mozgom. 0 čemu se zapravo radiA < temenom režnju se nalazi olast po imenu angularni gir, koja je, prema nalazima, veća u @jnštajnovom mozgu. Ieč je o području gde se skupljaju oseti. -lajd preronta prerontalnog lnog korteksa korteksa sa označeni označenim m ključnim ključnim olastima olastima.. )orzolate )orzolateralnim ralnim,, orito oritoro ronta ntalni lnim m i ven ventro tromed medija ijalni lnim m ronta rontalni lnim m kortek korteksom somEE zonom zonom od osoi osoitog tog značaja za emocije. 3Feoni režanj je podeljen na više različit* olasti. 0last poznata kao ventromedijalni korteks, veoma je značajna za emocije. /acijenti kojima je ošteće oštećenn ova ovajj deo deo mozga mozga pok pokaz azuju uju *ao *aotič tično no emoci emociona onalno lno pon ponaša ašanje nje,, kao kao što je nekontrolisan izliv neke emocije. /o tradiciji se smatra da sam prednji deo čeonog režnja igra važnu ulogu u izvesnim tipovima saznanja, poseno u pravljenju planova za udućnost. "ao što i aspekti emocija uključuju i predviđanje udući* događajaE takav je željno iščekivan susret sa voljenom osoom koju niste dugo videliE ovaj deo mozga io i aktivan u uoličavanju tog cilja u vašoj svesti4. < širem smislu, motivacija delom zavisi i od aktivnosti u ovoj olasti čeonog režnja koja drži u svesti osećanja koja ćemo imati kada dosegnemo naš cilj. 3 Nelim da još neko vreme govorim o prednjem čeonom korteksu, jer on najviše utiče na našu sposonost da vladamo emocijama, a pogotovo destruktivnim emocijama. 0lasti u mozgu koje su uključene u prvoitno aktiviranje emocije, razlikuju se od oni* olasti koje su uključene u vladanje emocijama4. @migdala igra ključnu ulogu u kruženju električnog kola koje aktivira emocije, dok predrontalni korteks najvećim delom njima upravlja. 3< većini slučajeva, olasti u mozgu koje pokreću emociju i one koje koje njome njome upravl upravljaj jaju, u, aktivi aktiviraj rajuu se istovr istovreme emeno, no, tako tako da kad kadaa se emoci emocija ja pokrene, pokreću se i me*anizmi zaduženi da njom upravljaju. 0vo nam omogućava 2#
da razumemo destruktivne emocije, zato što možemo da proučimo olasti u mozgu zadužene za upravljanje emocijom, i da možda ustanovimo da ne unkcionišu kako trea4. 3;edna od jedinstveni* odlika ljudske vrste jeste posedovanje inteligencije4, rekao je dalajE lama. 3Božete li navesti jedan ili više delova mozga koji su na speciičan način zaduženi za našu izuzetnu inteligenciju, onu koja je isključivo ljudskaA4 Iičijev odgovor preusmerio se na temu čeonog režnja. 3"ako sam ranije pomenuo, svako složeno ponašanje podrazumeva interakcije različiti* olasti u mozgu. nteligencija je zasigurno veoma složena i najverovatnije podrazumeva interakcije različti* olasti u mozgu. 6ema sumnje da je tako. )opustite mi da vam pružim odgovor koji je još više spek spekta taku kula lara ran. n. ;asa ;asann je znač značaj aj čeon čeonog og režn režnja ja za jedi jedins nstv tven enee aspe aspekt ktee ljud ljudsk skee inteligencije, a ne samo za ono što na 8apadu smatramo kognitivnom inteligencijom, već i ono što smatramo emocionalnom inteligencijom. Feoni režanj je itan za oe4. 6euronauka nudi potvrdu onoga u šta je oduvek verovao1 da konstruktivne, pozitivne emocije, mogu iti zasnovane u svesti i njome osnažene. 3zgleda da mentalne slike koje se javljaju kada razmišljate, imaju parnjake u temenom režnju, zar neA @ko to možemo nazvati imaginacijom, moć nečije imaginacije činila i se tesno povezanom sa oimom nečije inteligencije inteligencije.. 6a osnovu ovoga, da li smatrate smatrate da i temeni temeni režanj, režanj, koji nije deo čeonog režnja, igra ključnu ulogu u isključivo ljudskoj inteligencijiA4 Iiči1 3)a. -vakako. @li u ljudskom mozgu, više nego u mozgu drugi* vrsta, postoje mnogorojne veze između između čeonog i temenog režnja. -posonost -posonost da se nzamišlja, nzamišlja, na način @jnštajnovog kreativnog mišljenja, svakako podrazumeva povzivanje čeonog režnja, koji je zadužen za neke od apstraktniji* pojmova, sa olašću zaduženom za mentalnu vizuelnu imaginaciju4. < predrontalnom korteksu, koji se nalazi tik iza čela, smešteni su izvršni centri u mozgu, mozgu, zaduže zaduženi ni za sposo sposono nosti sti kao što je planir planiranj anje. e. $entrom entromedi edijal jalna na zon zonaa predrontalnog korteksa korteksa ključna je za regulisanje regulisanje emocija. emocija. Meoni režanj, amigdala i *ipotalamus povezani su da telom, naročito sa imunim sistemom, sa endokrinim sistemom koji reguliše *ormone i sa autonomnim nervnim sistemom koji reguliše otkucaje srca, krvni pritisak itd. 0vo nam priavlja odgovore na neka pitanja, a jedno od nji* glasi1 kako svest može da utiče na telo, na osnovu čega možemo da s*vatimo uticaj koji emocije vrše ne samo na naše mentalno zdravlje, već i na naše izičko zdravlje. Bozak svi* vrsta kičmenjaka podeljen je na dva dela5 opsežna istraživanja o unkcionalnoj razlicizmeđu te dve polovine ukazuje da se kod ljudi i drugi* viši* primata, olasti u levom i desnom čeonom režnju razlikuju po ulozi koju igraju u emocij emocijama ama.. +evom +evom čeonom čeonom kortek korteksu su dod dodelj eljuje uje se znača značajna jna uloga uloga u poz poziti itivni vnim m emocijama, dok je desni čeoni režanj zaduzen za izvesne negativne emocije. 0vaj orazac važi za sve dešnjake, kao i za većinu, ali ne sve, levoruke osoe. @migdala i njena uloga u osećanju stra*a. @migdala je važna i u opažamju znakova stra*a, kao i u javljanju samog stra*a. 3)okle god postoji taj prirodni osećaj 3ja jesam4, dotle će postojati i emocije koje su povezane sa smrću, stra* takođe, takođe, kojeg god stepena io4. io4. 0stala istraživanja amigdale pokazala su da da je ona odgovorna odgovorna za neke vrste vrste stra*a, ali ne sav sav stra*. /ostoj /ostojee ogromn ogromnee razlik razlikee između između ljudi ljudi po načinu načinu na koji koji reaguj reagujuu na istove istoventa ntann dogadjaj. $erujemo $erujemo da s tu nalazi ključ za razumevanje zog čega su neki ljudi skloni destruktivnim emocijama, dok im neki drugi ljudi manje podležu. 3"ada govorim o ovim razlikama među ljudima, govorim o razlikama koje se tiču moOga, ali to ne znači da su te razlike urođene. ma mnogo razloga da se veruje da većinarazlika u mozgu proističe iz našeg iskustva. 2>
3;ednu od osnovni* razlika koju smo proučavali nazvao sam unkcijom oporavka. 0na se odnosi na to koliko je protreno nekoj osoi da se vrati u stanje spokoja i povrati svoj mir, pošto je podlegla uticaju emocija.4 To To je io još jedan od načina da se govori o onome što je /ol 'kman dan ranije nazvao 3reraktornim periodom4 , vreme koje je protreno da se svest osloodi emocija. 3
3@migd 3@mi gdal alaa igra igra neop neop*o *odn dnuu ulog uloguu u pred predvi viđa đanj njuu nega negati tivn vni* i* posl posled edic ica, a, a ljud ljudii podl podlož ožni ni patološkom oliku ekstremne ljutnje nisu u stanju da predvide posledice do koji* će i* ona dovesti. /ostojanje značajne veze izveđu amigdale i patološkog ispoljavanja nasilja.4 3Tokom skoro svi* olika žudnje koji su proučavani, u mozgu je uočeno povećano prisustvo supstance po imenu dopamin. $ećina $ećina ovi* istraživanja avila su se narkomanskom krizom5porast dopamina prati i patološko kockanjeEžudnju za igrama na sreću koja svoje žrtve aca u ogromne dugove. Fini se da je porast dopamina krarakterističan za sve vrste žudnje. 6ajnovija istraživanja otkrivaju postojanje molekularni* promena u sistemu dopamina koje nastaju dok žudimo za nečim i izrazito menjaju način na koji ovaj sistem unkcioniše. )opamin igra značajnu ulogu u zadovoljenju potrea i osećanju zadovoljstva koje se javlja kao odgovor na to zadovoljenje. Iiči je , međutim, naglasio da olesti zavisnosti nisu prouzrokovane samo ovim iološkim procesima, procesima, već i navikama navikama koje stiču. 3Nudnja je snažno snažno uslovljena, tako da nadražaji nadražaji ili ojekti ojekti koji su prvoitno prvoitno ili neutralni, neutralni, mogu putem učenja poprimiti poprimiti ogroman ogroman značaj. 6avešću vam jedan primer. @ko narkoman najčešće uzima drogu u određenoj prostoriji ili se služi određenim priorom, samo okruženje ili ono čime se služi, mogu izazvati promene u mozgu srodne onima koje izaziva sama droga. 3Tokom jednog proučavanja, ovisnicima o kokainu puštena je video kaseta sa snimkom priora koji koriste – ustanovljene su promene u mozgu slične onima koje izaziva kokain. /roučavanje je utvrdilo da se u olasti nazvanoj nucleus accumens, ispoljava izrazita aktivnost tokom nekog olika žudnje. Ta olast oiluje dopaminom i najverovatnije učestvuje u svim vrstama žudnje i zavisnosti. 3Iazlikujemo električno kolo u mozgu koje je u vezi sa dopadanjemEuživanjem, i električno kolo povezano sa željom. željom. 0ni se često javljaju u paru, tako tako da želimo stvari koje nam nam se dopadaju. @li izgleda da tokom žudnje električno kolo odgovorno za želju postaj jače, dok električno kolo odgovorno za dopadanje slai. -manjuje se stepen u kojem nam se nešto dopada, u čemu uživamo, dok naša želja raste, te zog toga želimo sve više i više, a sve manje i manje nam se ista stvar dopada. dalje želimo, ali nam je sve više potreno toga što želimo da ismo u njemu i uživali. To je osnovni prolem žudnje. ma mnogo primera kada je električno kolo dopadanja dramatično prekinuto nekim olikom zavisnosti – na primer, kod pušača i nji*ove zavisnosti od nikotina. 30no što podrazumevam pod omanom jeste mučna emocija koja zamagljuje naše spostonosti da jasnije sagledamo svet koji nas okružuje.4 0manapodrazumeva uticaj emocionalnog kola u mozgu na kolo zaduženo za opažanje stvari ili s*vatanje sveta, kao i kolo koje učestvuje u mišljenju.4 3)akle, reč je o predrasudi koja Pučestvuje u percepciji P. /ostoje uticaji koji zamračuju našu sposonost da opažamo stvarnost. 0ni izražavaju kako emocije remete i naše opažanje stvarnosti i naše mišljenje. 6a primer, ljudi koji su uglavnom uznemireni i puni zenje, usmeravaju pažnju na preteće znake. /ustio je slajd na kojem se nalazio niz reči odštampani* različitim ojamaE3jauka4 ljuičastom, a 3kuća4 žutom. 6eke reči su posedovale emocionalni emocionalni naoj, kao što je 3krvavo4 ili 3mučenje4. 7io je to strip test, uoičajen psi*ološki test o uticaju emocija na prercepciju. spitanicima je zatraženo da imenuju oju kojom je reč štampana. 3@ko ste uplašeni, ako je u pitanju reč koja pouduje stra*, daleko ćete se sporije setiti njene oje5ometeni ste, pa je zog toga i vaša sposonost da prizovete naziv oje ometena4, rzina kojom ćete se setiti reči pod direktnim je uticajem same emocije, pod uslovom da ste uplašeni. Sposobnost a se menjamo- < mozgu se prepliću emocije i intelektE uz mogućnost da pozitivne strane strane ovo ovogg pov povezi eziva vanja nja doz dozvo vole le da une unese semo mo više više inteli inteligen gencij cijee u naš naš emoci emociona onalni lni život. život. /reciznije, da ponavljan iskustvo uoličava mozOk, povlači pitanje kako najolje možemo da odnegujemo emocije. 36ema sumnje da razna uravnotežena ili neuravnotežena telesna stanjaE dora ili loša zdravsrvena stanjaE utiču na mentalna stanja4. Batematički gledano, moglo i se 2:
reći da određeno stanje koje se javlja jeste posledica opšteg stanja. Bentalne okolnosti moraju imati ornut uticaj na male, lokalne neurološke komponente. )akle, ne samo da mozak dovodi do javljanja određeni* mentalni* stanja, već i mentalna stanja mogu da izmene mozak. Bozak radi nešto, a svest to isto ponavlja poput marionete. @li Iiči nam je ukazao da iskustvo i okruženje menjaju mozak, na posve opipljiv, opipljiv, čak znatan način, kao i na molekularnom nivou. 3Božete li predvideti proučavanje koje i sprovela neuronauka, a koje i procenjivalo da li postoje primetne razlike između ove dve vrste emocija, impulsivne ili one zasnovane na razumuA4 -pomenuli ste da je veća verovatnoća da izvesne vrste pozitivni* emocija proisteknu iz razuma, dok je javljanje izvesni* negativni* emocija spontanije. < okviru neuronauke, ovo zapažanje je izuzetno intrigantno. zvesne vrste pozitivni* emocija su povezane sa aktivnošću levog čeonog režnja. 6eke vrste razmišljanja takođe se odvijaju u ovoj olasti. 3/ostoji izraženo mišljenje da možemo koristiti našu sposonost razmišljanja da ismo pojačali aktivnost u ovoj olasti koja, za uzvrat, može da proudi izvesne vrste pozitivni* emocija. Gto je jača aktivnost leve rontalne olasti, prema nekim proučavanjima koja su već izvršena, više ima izvesni* pozitivni* emocija, emocija, kao što su1 snaga, snaga, revnost i upornost4. upornost4. 3ma dokaza da se kod neki* vrsta spontani* negativni* emocijaE na primer, kada ljudi počine nasilje ili impulsivno izvrše neko delo koje i ilo na štetu društva, ne misleći na to – javlja opadanje aktivnosti u čeonim režnjevima. /okazao je papir na kojem se pokazuje atroija, manji čeoni režanj, kod osoa koje imaju sklonost ka ovoj vrsti spontanog antisocijalnog ponašanjaE ponašanje koje isključuje razmišljanje pre izvršenja čina. -ve ovo ukazuje da postoje izvesne vrste mišljenja koje ismo mogli negovati da ismo pojačali naše pozitivne emocije, a da ove misli mogu iti u vezi sa promenama u ovom delu mozga. 0vo je nešto što i trealo da proučavamo4. proučavamo4. 8namo da emocije traju t raju sekundu, raspoloženja, recimo, dan, a da je temperament nešto što se stvara godinama. Tako da ako želimo da se promenimo, očigledno je da prvo trea da se ponašamo prema emocijama, što će nam pomoći da promenimo svoja raspoloženja, koja će se ustaliti kao izmenjeni temperament. )rugim rečima, započećemo rna onome što se u trenutku ziva u našoj svesti. "ao što smo rekli, ako se postaramo za minute, sati će se postarati sami za see. -toga i se jedna od glavni* ideja ticala menjanja načina na koji se javljaju naše misli, način na koji jedna misao vodi drugoj. /orteno je da se srodimo, upoznamo sa novim načinom suočavanja sa mislima koje se rađaju. 6a samom početku, kada se pomisao o ljutnji, želji ili ljuomori javi, nismo spremni da je dočekamo. 6akon nekoliko sekundi, ova misao rađa narednu misao, pa još jednu, te za kratko vreme naš mentalni *orizont ude preplavljen mislima koje učvršćuju našu ljutnju ili ljuomoruE a tada je već kasno. /oput varnice koja zapali celu šumu, isto se dešava i u našem slučaju. 30snovni način na koji se možemo odupreti zove se PzurenjeP u misao. "ada se misao javi, potreno je da je posmatramo i tražimo njen izvor. /otreno je da ispitamo prirodu te misli koja nam izgleda postojana. )ok zurimo u nju, njena prividna postojanost iščezava, a misao nestaje, ne izazvavši čitav lanas misli. -uština nije u tome da se spreči nastanak neke misliE to uostalom i nije mogućeE već da joj se ne dozvoli da zaposedne našu svest. /otreno je da ovo stalno ponavljamo, jer nismo navikli da na taj način izlazimo na kraj sa mislima. "ada se naviknete da prepoznajete misli u toku toku nji*ovog nastanka, nastanka, to vas podseća podseća na situaciju u kojoj kojoj iznenada u gužvi gužvi spazite poznanika. /osle ouke, kada se javi misao koja podrazumeva snažnu privlačnost ili ljutnju, za koju znate da će sigurno izazvati niz drugi* misli, prepoznaćete je1 P0, ta misao se javljaP. Tada ste načinili prvi korak. 0vo vam pomaže da ne udete u potpunosti ouzeti ovom mišlju. 3"ada vam ovo postane navika, suočavanje suočavanje sa mislima teče mnogo prirodnije. 6e morate da se orite i primenjujete određene protivotrove na svaku od negativni* misli, jer znate kako da se one uklone, a da ne ostave nikakvog traga. Bisli same see osloađaju. < sledećem primeru koji ovo ilustruje, lopov ulazi u prazmu kuću. $lasnik nema šta da izgui, a lopov nema šta da ukra ukrade de.. 36 36aa ovaj ovaj nači načinn može možemo mo da isku iskusi simo mo slo slood odu. u. 6e post postaj ajem emoo ravn ravnod oduš ušni ni,, već već ovladavamo našim mislima. 0vo se postiže samo dugotrajnom oukom i ličnim iskustvom. 29
3Iasuđivanje slai impulsivne emocije, pre nego što i* pojačava. Trezveno rasuđivanje će izazvati aktivnost u čeonom režnju i omesti rad amigdale. /rema tumačenju neuronauke, sam čin rasu rasuđi điva vanj njaa sman smanju juje je dest destru rukt ktiv ivne ne emoc emocij ije. e. 0v 0vim im ne želi želimo mo da kaže kažemo mo da ne post postoj ojee destru destrukti ktivn vnee emocij emocijee koje koje rasuđi rasuđiva vanje nje može može da ojača ojača.. $erovat erovatno no da postoj postoje. e. Beđuti Beđutim, m, rasuđivanje će se najverovatnije suprotstaviti onim destruktivnim emocijama koje se javljaju spontano i u punom intenzitetu4. /ol /ol 'kma 'kmann je io io nest nestrp rplj ljiv iv da se uklj uključ učii u razg razgov ovor or14 14Bo Boje je pita pitanj njee i se tica ticalo lo izra izraza za PrasuđivanjeP. -ećate se ličnog primera koji sam vam juče naveo, dok sam io ouzet emocijom, javljale su mi se nerojene misli14)a li je sa drugim muškarcemA )a li je imala saoraćajnu nesrećuA4 Boglo i se reći da su te misli ezrazložne, ali ja ne mislim da nisam io u mogućnosti da koristim svoje kognitivne sposonostiE za koje pretpostavljam da su smeštene u čeoni režanj4. 3Bislim da su vaše misli u tom slučaju ile vođene emocijom4, odgovorio je Iiči, 3pre nego što su misli vodile emociju i njom upravljale. Te misli su ile posledica vaše emocije4. 37io sam u okovima emocije4, rekao je /ol. 3Iaspravljamo o tome kako da koristimo misli da ismo upravljali emocijama na svestan i voljan način4, rekao je Iiči. 3< slučaju koji ste naveli, vaše misli nisu ile namerne. ;avljale su se spontano, kao posledica vaše emocije. Tek kada ste pokušali da prevaziđete određenu emociju i uspostavite distancu u odnosu na događaj, ili ste u mogućnosti da odnegujete misli koje su potisnule vašu ljutnju4. ljutnju4. 3Bislim da je situacija ila složenija4, odgovorio je /ol, 3zog toga što je u svemu tome učestvovala moja svesnost i nastojanje da se ne ponašam u skladu sa njima. To je druga vrsta misli. 7rine me to što ne možemo iti dovoljno precizni kada kažemo da ispravno rasuđivanje, ono koje nije u okovima emocija, uključuje čeoni režanj. 0stale vrste svesnog rasuđivanja koje nisu pod kontrolom naše volje, već su vođenje emocijama, ne uključuju taj deo mozga4. 3/acijenti sa povredama i oštećenjima čeonog režnja4, istakao je Iiči, 3ne mogu da voljno upravljaju svojim mislima. < tome je osnovna razlika4. )alajE )alajE lama lama se uključ uključio io u razgov razgovor1 or1 3/rema 3/rema udis udistič tičkom kom stanov stanovišt ištuu postoj postojee različ različite ite vrste vrste rasuđivanja. 6eke su ispravne, a neke nisu. 6a primer, rasuđivanje tokom kojeg saosećanje raste, zasniva se na ispravnom iskustvu ili na ispravnom opažanju. Beđutim, postoje druge vrste rasuđivanja koje mogu pojačati našu ljutnju. Božete pomisliti da je neko postupio nepošteno prema vama, što ne mora iti tačno, a potom dugo razmišljati razmišljati o tome. to je vrsta rasuđivanja, rasuđivanja, ali ona nema čvrstu osnovu, a mera u kojoj podržava podržava emociju sasvim je neznatna neznatna.. Iiči se oratio oratio /olu1 3"ako sam vas s*vatio, vi smatrate da je pojednostavljena tvrdnja po kojoj se ispravno rasuđivanje povezuje sa aktivnošću čeonog režnja, kao i druge vrste rasuđivanja smeštene u drugim delovima mozgaA4 3)a4, rekao je /ol. 3)a4, Iiči je ponovi za njim. 3@li nisam mislio na to. Iasuđivanje koje nije ispravno može nas navesti da planiramo nešto što ne i ilo moralno, neki nasilan čin, da ga osmislimo i razradimo do detalja u našoj svesti. 8og toga ne smatram da i ilo koja aktivnost čeonog režnja imala samo pozitivnu stranu.
%
3Tokom proučavanja koje se avilo oporavkom dece od trauma posle nekog teškog događaja, utvrđeno je da postoji značajna razlika u periodu oporavka dece iz 7angladeša koja su ila iO udistički* zajednica. )eca koja su odgajana na osnovu udistički* vrednosti, rže su se oporavljala od razni* nesreća i ila manje traumatizovana nego deca koja su poticala iz drugi* kultura. Fini se da je za to zaslužan način na koji su vaspitavana, u okviru kog se neguje dorota. /roučavanje dece u 7angladešu ustanovilo je da je saosećajno ponašanje povezano sa većom sposonošću sposonošću oporavka od stresa i trauma.4 0naj 0n aj koji koji medi mediti tira ra ne pona ponavl vlja ja samo samo reč reč Psaos saoseć ećan anje je P kao kao mant mantru ru,, svak svakog og sata sata,, svak svakee sekundeEPsaosećanje, saosećanje, saosećanjeP. 6ije posredi proces orođavanja. 0n se pre tiče upravljanja svakom svesnom mišlju čiji je cilj negovanje saosećanja, tako da u koju god se aktivnost upuštao pojedinac, to se uvek dešava iz te orijentacije. To je veka vrsta usmerene posvećenosti. posvećenosti. 0na stvara njegovo njegovo iskustvo. 4 30ve 30 ve vež vežee su neka nekada da veom veomaa tešk teške. e. < sutr sutram amaa se oja ojašn šnja java va kako kako se ovo ovo post postiž ižee na jedenostavne načine. "ada se udite , pomislite14Bogu li danas da ustanem da i* sva osećajna ića osloodio patnji P . "ada vezujete pojas, pomislite1 PBogu li odnegovati pojas doroteP. "ada silazite niz stepenice1PBogu li se ponovo spustiti da ljude izavim od patnjeP."ada otvarate vrata1PBogu li vrata osloodjenja iti otvorena za sva svesna ićaP, akada i* zatvarate1PBogu li vrata patnje iti zatvorena za sva osećajna ićaP, a kada i* zatvarate1PBogu li vrata patnje iti zatvorena za sva svesna ićaP. 6a taj način, svaki trenutak je ispunjen mislima o saosećanju. -aosećanje nužno postaje deo vašeg toka misliPP . 3Bogli ismo razmišljati o tome kako ova vrsta ouke, u kojoj je svaki čin povezan sa mišlju o negovanju saosećanja, saosećanja, ima uticaja na menjanje našeg mozga. mamo sve razloge da verujemo da tako temeljna i sistematična ouka može na izvestan način da utiče na mozak. Bogli ismo utvrditi koji delovi mozga i koje veze mogu iti ojačane kako i olakšale oporavak od traume . 3< okviru tietanskog udizma postoi klasična meditativna procedura za negovanje saosećanja, poznata pod imenom Pmenjanje see radi drugi*P, u kojoj zamišljate da ste na mestu žrtve. Benjate uloge4. 3)a li smatrate da i sprovođenje ovakve ouke ilo podjednako korisno i za stražareA4 3-vakako da i to ilo doro iskustvo4. /ros /rosir irii pita pitanj njee i na svet svet van van zatv zatvor ora. a. 3Gta 3Gta ako ako ism ismoo podu poduča čava vali li dor dorot otii ili ili neko nekojj vrst vrstii meditataivne ouke i nastavnike, kako ismo time postigli da oni više rinu o svojim učenicima. 3)a li je četrdeset sati dovoljno vreme za ovakvu vrstu oučavanjaA4 3$erujem da i četrdeset sati ilo dovoljno4. 3+judi retko misle o tome šta drugi osećaju. Tako postupati značilo i započeti nešto što će se zasigurno nastaviti. "ad i ljudi provodili toliko vremena usredsređujući usredsređujući se na ovaj način viđenja stvari, to i izazvalo znatne promene.4 3-ocijalno i emocionalno učenje4. 3Tokom ouke koju? ismo sprovodili na odraslima, već smo govorili o ideji da se stavimo u položaj druge osoe. osoe. "oristeci prilagođenu meditaciju dorote, koja ljude oučava da iz trenutka u trenutak pažljivo posmatraju svoje misli i osećanja, a da na nji* ne reaguju, "aatE8in je pomogao olesnicima olesnicima da povrate duševi mir, što im je ulažilo izičke olove, patnju i simptome koje su imali. 30vakva meditacija se koristi u olnicama4. olnicama4. 3-lično je i sa empatijom .
tre treal aloo ora orati titi ti udi udist stič ički kim m meto metoda dama ma.. Takođ akođee smat smatra ram m da i ouk oukaa mora morala la iti iti živa živa , interaktivna5 eksperimentalna , a ne didatktička.4 3$ežaonice za emocionalne veštine 3 36a Tietu se to zove manastir4. zraz koji su koristili stari Jrci, eudajmonia. Termin je prastar, ali tačno izražava ono o čemu govorimo1 ujanjeKcvetanje ljudskog ića. To je ono što svi želimo i što smo oduvek želeli, iako nam naše orazovanje nije u tome ilo od velike koristi.4 /otreno je da razvijemo naše emocionalne veštine. 3mam na umu tri stvari4 . 3/rvo moramo da naučimo ljude da udu mnogo osetljiviji na supptilne pokazatelje emocija kod drugi*Ena licu, u glasu i u držanju. /osedujemo te*nike koje nam mogu u tome pomoći, a znamo da nisu teške za učenje. Bnogi ljudi nisu dovoljno vešti u prepoznavanju prepoznavanju emocija kod drugi*, drugi*, ali svako može da usavši svoje svoje znanje za samo nekoliko sati. sati. 3)rugo , potreno je da ljudima pružimo ouku u unutrašnjem doživljavanju emocija, da i postali svesniji trenutka u kojem se emocija rađa. 'mocije se razlikuju i po izičkim osećanjiima koji i* prete, a ljude možemo nautiti da prate telesne osećaje. 0vo je nešto teže, ali se takođe svrstava u samosvest. Jlumačke te*nike nam mogu pomoći da ljudi oraćaju pažnju na ove pokazatelje.4 3-vesnost telesni* osećaja ima isti rezultat4. 3Treću ideju preuzimam od pokojnog proesora 6ormana "agana, koji je osmislio program nazvan Beđuljudski proces prisećanja. /ozovete dve osoe kojima je stalo jednoj do druge, načešće supružnike, ali i ilo lkoji par koji je već neko vreme zajeno . -nimite na videoEtraku nji*ov pokušaj da se posvađaju. /ošto prevaziđu prolem i dođu do zajedničkog rešenjaEšto i jeste ciljEsvako od nji* razgovara sa trećom osoom koja je gledala videoEtraku, i koja od nji* traži da otkriju svoja osečćanja koja su ostala neizrečena1 šta su odgovorili dragoj osoi, kako su se osećali kada su počeli da gue kontrolu. -a svakim se razgovara odvojeno, nakon čega i* ponovo pozovemo pozovemo na zajednički zajednički razgovor. razgovor. 6eke te*nike preuzimamo i iz kognitivne i*evioralne terapije. $ećina $ećina ljudi nije svesna načina na koji su nji*ove misli povezane sa emocijama , što se odražava na nji*vo ponašanje. 30vo i mogla iti tačka oslonca oslonca4, 4, nastavio nastavio sam , navo navodeći deći podatke podatke iz svoji* knjiga knjiga Iad sa emocio emocional nalnom nom inteli inteligen gencij cijom om i /rimal /rimalno no rukovo rukovođen đenje je , u kojima kojima sam anali analizir zirao ao opsežn opsežnee rezultate istraživanja koji pokazuju da su produktivnost radnika i učinak rukovodilaca povezani sa nji*ovom emocionalnom inteligencijom. 3@ko uzmemo za primer prodavce, neki mogu oaviti prodaju u godišnjem iznosu iznosu od milion dolara, dok je taj iznos kod drugi* sto *iljada dolara. "ada uporedite one koji su izvanredni sa ovima koji su prosečni, pitate se u čemu je razlikaA spostavlja se da odgovor nije ni u poslovnoj poslovnoj veštini niti u inteligenciji. 0d presudnog je značaja kako oni upravljaju sopstvenim osećanjima, poseno emocijama patnje, koliko su motivisani , istrajni, i kako se snalaze u emotivnim vezama. 7aš kao što je /ol rekao, koliko su osetljivi prema osećanjima drugi* ljudi, da li sa lakoćom vrše i primaju uticaje itd. -ve ovo utiče na razuliku koja se javljau poslovnom učinku, a to je upravo ono o čemu mi ovde razgovaramo. 3sto se može videti kod izuzetno uspešni* rukovodilaca. 6a primer, u svetskim kompanijama određena odeljenja vode različiti direktori. 6eka od nji* ostvaruju veći, a neka manji proit nego što se očekuje. Beđu rukovodiocima odeljenja zapažamo iste razlike1kako izlaze na kraj sa svojim emocijama i emotivnim vezama, i kako see to odražava na nji*ove poslovne rezultate. 0ni koji ne mogu da ouzdaju ljutnju i imaju izlive esa nepovoljno utiču na saradnike koji i* se priojavaju , što se odražava i na učinak nji*ovog odeljenja.4 odeljenja.4 36eka 36eka prouča proučavan vanja ja pok pokazu azuju4 ju4,, zapoc zapoceo eo sam , 3da 3da emoci emociona onalni lni stil stil rukovo rukovodio dioca ca utiče utiče na emocionalnu klimu ljudi koji sa nim rade. @ko je emocionalna klima povoljna, ucinak je veći , jer ljudi daju sve od see. @ko radnici ne vole svog šea, ako se loše osećaju dok rade, to šteti kompaniji, jer se posao oavlja osrednje, a ne najolje moguće. /ozitivniji emocionalni stil %2
rukovodilaca podstiče radniek. /od uslovom da rukovodioci doro artikulišu zajedničke ciljeve, zaposleni uviđaju značaj ili neop*odnost posla, što i* stalno podseća na ono čemu teže. 6a ovaj način rukovodioci stvaraju pozitivnu klimu, što dovodi do pozitivnog is*oda. 3Iukovodioci koji posvećuju vreme izgradnji skladni* odnosa među zaposlenima i nastoje da se sa njima olje upoznaju, veoma povoljno utiču na svoje okruženje. sto važi i za one koji se lično orate nekom od zaposleni* 1 PGta želite u životu, šta želite od svog poslaA "ako mogu da vam pomognem da to ostvariteA4 Iukovodioci koji su otvoreni za saranju, koji donose odluke tek pošto saslušaju šta imisle ostali, vrše izuzetno pozitivan uticaj. 38a razliku od nji*, rukovodioci koji prisiljavaju zaposlene da rade recima1P
čega je moguće razumevanje između generacija i kultura, kao i unutar kultura, među onima koji se ne poznaju, kao i među onima koji su liski4. 6auka o društvu počiva na sledećem geslu1 6a izvestan način, svaka osoa je kao i drugi ljudi, na izvestan način, kao neki ljudi, a na neki način, kao niko drugi4. )ok se 'kmanovo istraživanje acijalne ekspresije uglavnom usredsređivalo na prvi nivo (na univerzalno!, a donekle na treći (individualne razlike!, proučavanje kulture se usre usreds dsre ređu đuje je na drug drugii nivo nivo,, na koje kojem m prip pripad adni nici ci slič slični ni** kult kultur uraa poka pokazu zuju ju zaje zajedn dnič ičke ke karakteristike u ljudskom ponašanju. /rogram negovanja emocionalne ravnoteže. skustvo i učenje olikuju mozak, tako da možemo da osmislimo ouku koja i ljudima omogućila da se lakše nose sa destruktivnim emocijama. "akav je uticaj kulture na emocijeA ako je svaka široka kulturna orijentacija, kao što je viđenje sopstvenog ja, neprestano u pokretu, )žini nam je navela neke od ekstremni* primera kako i nam ilustrovala svoju ideju. 3;edan od ovi* spoljašnji* slojeva psi*olozi =ejzel Barkus i Ginou "itajama nazivaju Pnezavisno jaP, tipično za zajedničke kulture, koje sagledavaju svoje ja kao veoma odvojeno od ostali*, uključujući roditelje, raću i sestre, kolege, prijatelje. 0ni see vide sačinjene od vrednosti, vrednosti, uverenjaE unutrašnji* unutrašnji* kvaliteta. 6asuprot ovome, postoji postoji i Pmeđuzavisno jaP, tipično za pripadnike azijski* kultura. 0ni see vide povezane sa drugima, kao pripadnike društveno društvenogg konteksta konteksta.. Beđusavi Beđusavisno sno ja određuje određuje se u odno odnosu su na društvene društvene veze. ;apanska, ;apanska, kineska, koreanska i tajvanska kultura najviše su proučavane. 8a razliku od nji*, tietanska kultura je veoma malo proučavana4. zgleda da se pripadnici kineske kulture usredsređuju više na porodične veze, dok se pripadnici japanske kulture usredsređuju i na porodične veze i na veze sa kolegama na poslu. 7roj društveni* veza koje smatraju značajnim čini se veoma velik. Tietanci Tietanci pridaju značaj svakoj osoi sa kojom dolaze u dodir. Bi psi*olozi volimo da nam ljudi govore o sei. 8og toga postavljamo pitanja pripadnicima različiti* kultura1 3"o ste viA4. @merikanci koji see vide kao veoma nezavisne najčešće odgovaraju1 3;a sam otvoren, ja sam prijateljski nastrojen, ja sam pametan, ja sam dora osoa4, dok pripadnici azijatski* kultura kažu1 3;a sam sin ili kćerka, ja radim tu i tu, ja sviram klavir4. 0vi drugi see više određuju prema društvenim ulogama, nego prema ličnim osoinama. 30va različita gledišta na svoje ja utiču na različite aspekte emocija. Jovoriću vam o tri takva aspekta. /rvi aspekat menja ono što čini željenu emociju. 6avešću vam dva primera1 prvi se zasniva na ideji da 8apadnjaci cene samoisticanje, dok @zijati cene skromnost. 8og toga 8apadnjaci vole da govore doro o sei4. < američkoj kulturi se smatra da je veoma važno imati izraž izraženo eno samop samopošt oštova ovanje nje.. 38og 38og svog svog stava stava prema prema samim samimaa sei, sei, 8apadn 8apadnjac jacii cene cene kada kada se razlikujemo od drugi*, dok @zijati vrednuju kada smo slični drugima. 8apadnjaci više nego @zijati cene sukoljavanje ili neslaganje, jer im pružaju priliku da izraze svoja unutrašnja stanja, te su stoga 8apadnjaci više nego @zijati skloni sukoima. jedni i drugi i* doživljavaju teško, ali 8apadnjaci nešto manje od @zijata4. Gto je @merikanac kineskog porekla više io 3"inez4, manje je pokazivao pozitivni* emocija tokom razgovora koji su ili konliktni. +juav trea da seže preko oične privlačnosti, i da podrazumeva međusono poštovanje i prijateljstvo. )alajE lama je isprva pretpostavio da je 3romantična ljuav4 isto što i seksualna želja, koja se iz udističke perspektive uraja u kategoriju mentalni* patnji. @li se @lanov prigovor odnosio na to da i saosećanje može da donosi patnju5 kako je istakao 3romantična ljuav4 je *irid u kojem jedan element može iti sagledan kao element patnje, dok drugi to nije. 6a šta je )žinpa dodao dodao da aspekti romantične romantične ljuavi koji se ne vezuju za patnju, patnju, podrazumevaju osećanje liskosti, empatije, prijateljstva i drugi* aspekata tople i trajne ljuavi. )alajE lama je zaključio1 3Iomantična ljuav je složena, jer podrazumeva ne samo seksualnu želju, već i plemenita ljudska nastojanja. Iomantična ljuav oično podrazumeva i seksualnu privlačnost i plemenita nastojanja, elemente kao što su dorota i saosećanje. saosećanje. < tom slučaju romantična ljuav nije puka mentalna patnja, jer se sastoji od mnogi* činilaca, od koji* su neki elementi patnje, a drugi lagotvorni. Fak i tada, sa udističke tačke gledišta, iako ne pripada emocijama patnje, romantična ljuav jeste stanje patnje, jer je osnova takve ljuavi snažna privrženost4. )žini je %
zaključila da su, zog neki* razloga, koji god oni ili, 3azijatske ee manje pouđene, manje uznemirene, i da se lakše smiruju nego deca sa 8apada. 6eki dokazi ukazuju da se ova razlika zadržava kod odrasli* ljudiE na primer, kod parova koji su proučavani5 kod parova @merikanaca kineskog porekla utvrđen je sporiji rad srca tokom svađe, nego kod parova koji su evropskog porekla4. "ako je )žini rekla, podaci navode na pomisao da okruženje koje potpada pod okvir neke kulture može da utiče na to kako iziološki reagujemo na neku emociju, ali se o tome još uvek malo zna. 3< poređenju sa 8apadnjacima, @zijati osećaju jači sram i krivicu, kao i ponos kada su drugi odgovorni, jer je nji*ov stav prema samima sei više zasnovan na drugima. -toga se čini da kulturološki stav prema sei utiče na to kako doživljavamo emocijeE koje su poželjne, ez ozira da li pažnju upravljamo ka sei ili ka drugima. Fini se da kultura prožima naša tela, utičući na našu iziologiju4. < -jedinjenim )ržavama, na primer, dominantna poruka glasi da ste kao pojedinac poseni i da i trealo da pokažete koliko ste poseni, što ne znači da se svaki @merik @merikana anacc dok sedi u svojoj svojoj soi soi oseća oseća tako, tako, već da oni reaguj reagujuu na nek nekuu ou ou*va *vatni tniju ju kulturološku poruku. Bislim da na tome počivaju kulturološke razlike. 3/osre 3/osredi di je nek nekakv akvaa ano anomal malija ija4, 4, primet primetio io je dalajE dalajE lama. lama. 3/osto 3/ostoji ji klasič klasična na zapad zapadnja njačk čkaa *rišćanska religija u kojoj postoji jedan tvorac, kao i u judaizmu, a i u islamu. < sve tri mediteranske religije, takozvane zapadnjačke religije, postoji zajedničko verovanje u jednog spoljašnjeg tvorca koji je stvorio sve stvoreno, uključujući i sva stvorenja. -vi smo slični udući da smo stvorenja jednog tvorca, što nam daje zajedničko poreklo, a što naravno znači da smo svi raća i sestre, ista porodica sa jednim ocem. @ko iste sledili teologiju, to i podrazumevalo podrazumevalo izvesni izvesni neindivid neindividualiz ualizam, am, jednoora jednooraznos znostt i *omogeni *omogenizova zovanje. nje. < okviru okviru klasične klasične azijske azijske ili istočnjačke religije kao što je udizam, ne postoji predstava o spoljašnjem tvorcu koji sve stvara. 0kolnosti u kojima se nalazi svako svesno iće prouzrokovane su sopstvenom, pojedinačnom karmom koja nas aca u ovaj svet. Fak i svet koji doživljavamo proističe iz naše karme. ;edan od četiri zakona karme glasi da ako ne stvorite uzrok, nećete iskusiti posledicu. @ko stvorite uzrok, sigurno ćete iskusiti posledicu. -ve ovo je individualno, te su iskustva koja stičete povezana sa vašom individualnošću. individualnošću. -tvarate svet u kojem postojite kao pojedinac. 6e postoji spoljašnje izvorište koje nam je svima zajedničko4. "ao jednom od aktera na svetskoj sceni, dalajE lami je draže da pažnju posveti onom što je zajedničko, a potom da odoravajući klima glavom na neop*odne razlike. 0snova njegovog verovanja da se ljudi suštinski ne razlikuju, znači da on ne gleda na to da li je neko "inez, ndijac ili @merikanac, već da nastoji da pronađe rešenje ljudski* nedoumica sa kojim smo svi suočeni. "ko!o#anje obro$ srca E Bark JrinergE program emocionalnog emocionalnog orazovanja. orazovanja. /lan /@ /@T=(/romoting @lternative T*inking -trategiesE
na suštinsku prirodu odnosa roditelja i deteta, želeo i* da iznesem tri stava o ranom detinjstvu. /rvo istraživanje ukazuje na to da kada roditelji prepoznaju negativne emocije svog detetaE njegovu ljutnju ili tuguE i pomognu mu da i* savlada, deca tokom vremena razviju olje iziološko ovladavanje sopstvenim emocijama i u većoj meri ispoljavaju pozitivno ponašanje. 3-a druge strane, kada roditelji zanemaruju ili kazne dete zog toga što je ispoljilo ove emocije, ili se na njega naljuteE viđam mnoge roditelje koji se naljute na svoju decu ili svoje ee koje pokažu znake ljutnjeE znajući da određene emocije ne mogu da ispolje, deca i* postepeno uguše, što dovodi do toga da dete ude pod velikim stresom, i izičkim i psi*ičkim, jer još uvek prisutna emocija stvara prepreku na putu razvoja osnovnog poverenja između deteta i odrasli*. )o prve godine starosti, neka deca će pre izegavati kontakt sa majkom, nego što će otići k njoj kada su uznemirena ili tužna. 0va deca su u konliktu pod nazivom pristupanjeKizegavanje koje se tiče emocionalnog ili izičkog kontakta. 8namo da deca koja imaju takve proleme nisu ovladala zdravim načinom upravljanja svojim emocijama. Baterinska depresija je druga stavka1 jedan od najvažniji* među rojnim aktorima koji izlažu ee riziku. )eca majki koje su sklone tužnim osećanjima, koje su letargične i depresivne, kasnije mogu da ispolje visok stepen agresivnosti, anksioznosti i depresije. 0d prve godine deca čije su majke depresivne pokazuju isti orazac1 smanjenu aktivnost u levom čeonom režnju. Tako Tako da čak i u ranom detinjstvu, deca čije su majke depresivne ispoljavaju manje pozitivni* emocija i neuoičajen orazac moždane aktivnosti. 0d važnos važnosti ti je to što odn odnosi osi sa ljudim ljudimaa tokom tokom ranog ranog detinj detinjstv stvaa određu određuju ju kasnij kasnijii socija socijalno lnoEE emocionalni razvoj. "oličina pozitivni* emocija, kakva je sreća, u odnosima u ranom detinjstvu ključna je za uspostavljanje uspostavljanje ispravni* moždani* putanja. 8namo da je svaki period našeg razvoja važan i za emocionalni razvoj i da moramo početi od početka4.
kasnije imaju proleme sa agresivnošću ili anksioznim poremećajima. 8namo da se od trenutka kada deca pođu u školu nji*ova udućnost čini veoma jasnom, iako ti orsci nisu sasvim izvesni. 0vo je delimično povezano sa pojmom selektivne percepcije o kojoj smo već razgovarali. )eca koja su agresivna ili svadljiva, vrlo su oprezna, osvrću se oko see kako i videla ko će i* sledeći povrediti, jer su već ila povređena. povređena. 7urno i trenutno reaguju.
vrsta ponašanja je u redu, a koja nijeA
%:
3-utradan, na času, mala kornjača je rešavala svoj zadatak, kada je neko dete počelo da joj dosađuje. 0sećala je kako ljutnja navire, da joj se dlanovi znoje, a srce jako lupa. -etila se onoga što joj je rekla mudra stara kornjača, i uvukla je ruke i noge u svoj oklop u kojem vlada mir i niko ne može da joj dosađuje, i mislila o tome šta da radi.
pripisujem određene oje. Jovorimo o žutim, to jest prijatnim osećanjima. 6ikada o njima ne raspravljamo kao o dorim ili lošim5 sva osećanja su u redu. "oristimo reč PprijatnoP, koju deca u tom uzrastu s*vataju sa lakoćom. 8atim uvodimo plava osećanja, odnosno ona koja nisu prijatna. Jovorimo o njima kao o prijatnim i neprijatnim, na osnovu toga kako ona utiču da se deca osećaju PiznutraP (ioako ovo neki put iva i složenije!. složenije!. 6a primer, kada su u pitanju pitanju emocije iti Pprest Pprestrav ravlje ljenP nP ili Puplaš PuplašenP enP,, oično oično i* učimo učimo nji*ov nji*ovim im suprot suprotnos nostim tima, a, u ovo ovom m sluča slučaju ju iti iti PezedanP. +ekcije se izvode na više načinaE nastavnik može da pokazuje slike lica i tela, kaže nešto o vremenu kada je i sam io mlad i osećao te emocije, ispriča neku priču, nacede decu da sama pričaju kada su iskusili ova osećanja. osećanja.
38adirkivanje je doar primer veoma složenog enomena. "ada su zadirkivana, deca se osećaju ponekad veoma veoma povređena, ponekad ponekad su samo zunjena, zunjena, a neki put zadirkivanje zadirkivanje čini da se osećaju osećaju kao deo grupe. -ve je to veoma složeno, ali oično kada sa njima razgovaramo na času, deca kažu kažu da je svako svako zadirk zadirkiva ivanje nje loše. loše. "ad "adaa deca deca rastu, rastu, uoč uočav avamo amo različ različite ite olike olike ova ovakvo kvogg ponašanja, kakav je na primer, ogovaranje. "ada napune deset godina, deca stvaraju grupice, ogovaraju, prepričavaju priče jedni drugima, što može naneti mnogo ola. )eci je izuzetno teško da ouzdaju svoje emocije kada druga deca o njima pričaju laži, tako da provodimo dosta vremena govoreći srtarijoj deci o ogovaranju4. 3$eoma je važno da smo u stanju da povratimo mir kada nas neko zadirkuje i da uočimo da li neko želi da se samo našali ili nastoji da nas povredi4, odgovorio je Bark. 3)eca koja su agresivna ili ona koju je lako povrediti, odma* reaguju na zadirkivanje, skoro automatski. 6e znamo šta se tada dešava u mozgu5 moguće je da postoje određena, naročito osetljiva kola koja se tim povodom aktiviraju. 6astavnici su suočeni, aš kao i roditelji, sa prolemima koji su neki put nerešivi. )va deteta dotrčavaju sa igrališta i jedno od nji* kaže1 3
prvo što trea da učinite jesta da se zaustavite i smirite. 6aravno, to je aš ono o čemu je stara mudra mudra kornja kornjača čauči učila la malu malu kornja kornjaču, ču, što odg odgova ovara ra etapi etapi crveno crvenogg svetla svetla..
se sa njima može izaći na kraj, da su ona prirodan enomen. Takva deca ispoljavaju pozitivne sposonosti1 olje se ponašaju i imaju olju sposonost da upravljaju iziološkom stranom javljanja emocija4. emocija4. Budri i stariji su od pomoći pomoći u ilo kojoj životnoj životnoj doi. 3ako su odrasli važni u životu deteta, najsnažnije emocije se javljaju u odnosima u kojima su učesnici vršnjaci. 8namo da je u detinjstvu najolji pokazatelj toga da li će odrasla osoa iti mentalno zdrava, ono što o njoj kažu druga deca koja sa njom idu u školu. )eca o drugoj deci govore stvari koje odrasli često izostavljaju4. 3;edna od stvari kojoj ne poklanjamo dovoljno pažnje jeste razvijanje pozitivni* emocija. /očeli smo da u protekli* sedam ili osam godina radimo na tome, pričajući deci istinite priče o velikim ljudima4. 3=teo sam da vam navedem primer kako koristimo određene priče da ismo upleli /@T=-. /ričamo im priču o čuvenom američkom igraču ejzola, )žimu @otu, koji je imao samo jednu ruku. Qilj nam je da decu podučimo ideji o istrajnosti koja odoleva preprekama, a pred @otom je svakako ila ogromna prepreka. "ad je io dete svi su mu govorili da nikada neće iti igrač ejzola, jer nema jednu ruku. spričamo im priču o njegovom životu, o tome kako je postao uspešan, a zatim pitamo decu za koje ciljeve drže da su im nedostižni. "ažemo im da i* zapišu i tazmisle o tome koje i korake preduzeli da i* dosegnu4. 3)rugi primer je @ung -an -uu "ji iz 7urme (koji se sada zove Bijanmar!, rekao je Bark na šta je dalajE lama potvrdno klimnuo glavom, pošto je poznaje kao jednog od doitnika 6oelove nagrade za mir5 putovao je do urmanske granice, gde su se okupili doitnici 6oelove nagrade da i učestvovali u demonstracijama podrške ovoj *raroj ženi. 36jen život nam služi kao primer kada i* podučavamo društvenoj odgovornosti, tome da ponekad morate žrtvovati svoj život za nešto što je važno. spričamo im priču o tome kako je godinama ila u kućnom pritvoru, o tome šta predstavlja demokratski pokret u Bijanmaru, i zog čega se ljudi tako snažno zalažu za nešto, toliko da moraju da istraju u tome i čine sve što mogu tim povodom, čak i ako to podrazumeva veliku žrtvu. /ošto porazgovaramo o njenoj iograiji, kažemo deci da osmilse kratak projekat u kojem i unapredila svoju školuili svoje susedstvo. 6amera nam je da deca s*vate emocije i ciljeve koje je imala @ung -an -uu "ji. /otom mogu te iste ciljeve da prepoznaju u sei, kao i ciljeve koje i trealo da postave za svoju zajednicu4. 3-ledeći primer koji smo koristili jeste @merikanka azijskog porekla po imenu Baja +in. 0na je osmisl osmislila ila Bemori Bemorijal jalni ni centa centarr vijetn vijetnams amski* ki* vetera veterana na u $ašingt ašingtonu onu i -pome -pomenik nik posve posveće ćenn građanskim pravima u Bontgomeriju, u @laami. 6jenu životnu priču koristimo kao ilustraciju kako neko može koristiti umetnost da i oeležio značajne događaje. "oristimo knjigu za decu koja govori o ocu koji vodi svog sina u Bemorijalni centar vijetnamski* veterana da i mu pokazao ime svog oca, njegovog dede. "njiga se zove &i#, autorke v 7anting, a svoj snažan izraz duguje temama smrti i rata. /osle razgovaramo o tome kako građevine mogu da slave ili odaju počast značajnim događajima u istoriji. 8atim razred planira i sprovodi projekat kojim odaje poštu nečemu što odaira u svojoj zajednici. 6e znamo šta i to moglo da ude. Božda nešto što se dogodilo u školi tokom godine, ili nešto od istorijskog značaja u susedstvu, ali sušt suštin inaa je u tome tome da se prim primak akne nemo mo idea idealu lu druš društv tven enee odgo odgovo vorn rnos osti tiEE i možd moždaa poče početk tkuu saosećanja4. -a skromnošću govorim o ovim primerima, jer smo tek na početku učenja kako da se avimo pozitivnim emocijama. )a li iste nampredložili načine na koje ismo pospešili razvijanje r azvijanje saosećanja saosećanja kod adolescenataA 3/rimetio sam jedan detalj u nekim tietanskim porodicama i smatram ga izuzetnim. )ete će sa radošću spremiti poklone svim gostima za svoj rođendan. 0ve sitnice nisu od životne važnosti, ali su posve rečite. 8namo da su za decu toliko važne male stvari koje se svakodnevno dešavaju, a ne velike ideje4. ako ove pozitivne emocije ne moraju iti direktno primenljive kao protivotrov u datom trenutku, one će pomoći detetu ili ilo kom drugom, da se pripremi, da se izori sa negativnim emocijama sa mnogo više veština. 6e znam kako i se ovo tačno izvelo, kako se mogu razviti određene %
te*nike da i ovome poslužile, izuzev one o stalnoj izloženosti dece atmoseri istinske ljuavi i saosećanja, saosećanja, kako unutar porodice od roditelja, tako i od učitelja u školi koji se iskreno zanimaju i rinu za nji*ovu doroit, što će samo po sei imati značajan uticaj, 6ije nimalo lako rečima podučavati o vrednostima vrednostima i značaju značaju saosećanja saosećanja i ljuavi za decu. )ela govore više od reči4. 38og toga koristimo priče i primere. spričaću vam priču koju koristimo u radu sa decom koja idu u treći razred. /riča je istinita i govori o trinaestogodišnjaku koji je živeo u ogatom predgrađu Riladelije. 8vao se Trevor Trevor Rerel. ;edne noći, Trevor Trevor je gledao vesti na televiziji i video eskućnike na ulicama u centru Riladelije. /otom se oratio svom ocu i rekao mu1 3< garaži imamo nekoliko ćeadi. =teo i* da i* odnesem u centar grada i dam ljudima, 0ni spavaju na ulici, na rešetkama kroz koje prolazi topla para4. 30tac je pomislio da je to neoično, ali ga je odveo u centar, što je i za Trvora i za oca ilo veoma dragoceno. 6arednog dana, Trevor Trevor je počeo da postavlja natpise na prodavnice i na druga mesta1 P)a li neko ima ćead koju ne koristiA )a li imate *ranu koja vam nije potrenaAP < roku od nedelju dana, njegova garaža ila je puna *rane, a danas u Riladeliji postoje rojna skladišta koja nose njegovo ime i u kojima se *rane eskućnici4. eskućnici4. 3spričamo ovu priču i koristimo je sa posterima sa znacima za kontrolu. Iazgovaramo o trenutku u kojem je Trevor ostio da nešto zaista nije u redu, te je morao da se umiri i razmisli1 PGta mogu da učinimAP -uština je u tome da nisu samo odrasli, poput dalajE lame, oni koji mogu iti uzori, već i sama deca mogu nešto da učine. 6a ovaj način pokušavamo da komuniciramo, putem priče, ali i tragamo tragamo za novim idejama4. idejama4. @lan $olas1 38apočeli ste od uvida da su sve emocije prirodne i u redu, a moja prva reakcija je glasila da nisu sve emocije takve. 8atim i* rekao da i ilo doro da najpre prepoznamo emocije, da ne sudimo o njima dok to ne učinimo. @li i neko mogao prigovoritiE aš kao u komunizmu1 svi su ljudi jednaki, ali su neki više jednaki od drugi*E da su sve emocije u redu, ali su neke više u redu od drugi*. $ilijam )žejms je ormulisao princip koji smatram izvanrednim i njime se rukovodim u svakodnevnom životu1 ono čemu težimo postaje naša stvarnost, ono čemu ne težimo nastaje uz naše stvarnosti. 6a većini kartica predstavljena lica izražavala su negativne emocije. "ada deca napune deset, jedanaest ili dvanaest, počinju da razvijaju širi repertoar koji za*teva kartice koje i predstavljale saosećanje, strpljenje, prijateljstvo4. "ada se osećanja rađaju, posmatraj kako na tee utiču. "ako se oseća dete klada ispolji velikodušnostA /osmatrajte ne samo kako drugi doživljavaju vašu velikodušnost, već kako se vi sami osećate dok je doživljavate. Božete razvijati osećajnost i svesnost vrlina eu potree da vam drugi kažu1 P0vo trea da uraditeP. 6jegova svetost često govori da su ove vrline prirodne. @ko odnegujemo te vrline i počnemo da koristimo kartice i za nji*, izazvaćemo opšte divljenje4. 3To je izvanredna ideja4, rekao je Bark. 3$erujem da na 8apadu posvećujemo veću pažnju destruktivnim emocijama, delom zog toga što radimo u školskoj sredini, u kojoj se inansira rad na sprečavanju nasilja. @li ni ranije nismo posvećivali dovoljno pažnje pozitivnim emocijama. 6avešću vam jednostavan primer1 dok sam u protekla dva dana slušao raspravu, zapisao sam nazive novi* lekcija koje ćemo osmisliti. ;ednu i trealo posvetiti sta*opoštovanju i čuđenju. $eć sam mnogo toga naučio što će mi pomoći da nastavim sa svojim radom, na čemu sam vam veoma za*valan4.
%osti %ostican canje je saose& saose&anj anjaa- BatjeE BatjeE prema udističko udističkom m s*vatanj s*vatanjuu postoji postoji osamdese osamdesett četiri *iljade različiti* vrsta mentalni* patnji, o kao odgovor na nji*E osamdeset četiri *ilj *iljad adee razl različ ičit iti* i* vrst vrstaa prot protiv ivot otro rova va.. 6e 6ego gova vanj njee strp strplj ljen enja ja ili ili tole tolera ranc ncij ijee kao kao protivotrov za proleme ljutnje i mržnje. )rugi pristup nas vraća na učenje o Fetiri nemerljivostiE saosećanju, smirenosti, radosti i doroti. 3 tu je dorota dijametralno suprotna mržnji. @ko je mržnja stav ili emocija koja ne trpi doroit druge osoe, dorota predstavlja želju da drugi udu srećni i imaju povoda za tu sreću4.
36a osnovu toga, što više negujete dorotu, manje ćete morati da se suočavate sa ljutnjom i mržnjom. "ao kada imate snažan imuni sistem1 možete ići tamo gde vlada kuga, ne rinući za protivotrove, jer je vaš imuni sistem zadužen da se za nji* rine. -lično -lično je i sa ostal ostalee Fetiri Fetiri 6emerl 6emerljiv jivost osti1 i1 saose saosećan ćanje je je dijam dijametr etraln alnoo suprot suprotno no okrutnosti. -urovost se naslađuje tuđom patnjom, čak žudi da je nanosi. -aosećanje joj je suprotnoE P6eka si osloođen patnje i povoda tvoje patnjeP, rekao je @lan, citira citirajuć jućii rečen rečenicu icu koja koja se korist koristii u samoj samoj medita meditativ tivnoj noj praksi praksi.. Takv akvee rečen rečenice ice ponavljamo u našoj našoj svesti, zajedno zajedno sa pouđivanjem pouđivanjem saosećajne saosećajne želje, sve dok i misli i osećanja ne postanu duoko ukorenjeni i iskreno doživljeni (čak i ako se ne jave na samom početku!. @lan je zatim govorio o jedinstvenom udističkom pojmu po imenu mu#ita koji se odnosi na ljuomoru izazvanu lagostanjem ili radošću drugi* osoa. "ao što je često slučaj sa udistićkim pojmovima koji se odnose na neku emociju, ne postoji nijedna odgovarajuća odgovarajuća reč u engleskom jeziku koja koja i ukazivala da se taj pojam u dovoljnoj meri izražava u našoj kulturi4. 3Gto više negujete radost empatije4, ojasnio je @lan, 3prirodno je da ćete iti manje pod dejstvom njene suprotnosti, to jest ljuomoreE P6e mogu da podnesem što si srećan5 srećan5 ne mogu da podn podnesem esem to što si slavan slavan ili imućanP. imućanP. "ada vas prožima prožima radost empatije uživate u sreći drugi*, tako da podrivate ljuomoru pre nego što se i javila mogućnost da se ona poudi. 6a kraju, postoji i smirenost koja je dijametralno suprotna privrženosti i odvratnosti. Gto više negujete smirenosti, kao da ojačavate imuni sistem koji vam omogućava da u sei nosite mirnu zonu kuda god išli4. Batje je dodao1 3/ostoje dva komplementarna načina stvaranja pozitivni* emocija. ;edan se zasniva na razumu, a drugi započinje stvaranjem neki* osnovni* emocija, a potom radom na njima. /rvi način se sastoji od toga da see zamislimo na mestu druge osoe. /ostoji niz postupni* veži kako da se izjednačimo sa drugima, zatim izmenimo mesto sa njima, a potom da smatramo druge važnijim od nas sami*, a ponekad samo da usvojimo nečije stanovište i sagledamo sopstveni ego kao seičan i arogantan. $iđen sa tuđeg stanovišta, taj ego počinje da nas uznemirava, kao što ismo unače ili uznemireni zog nekoga koga ismo smatrali seičnim4. )odao je da se čitavo poglavlje u Gentidevinom spisu o kojem je govorio @lan, tiče suptilniji* i stupnjeviti* načina ovog pristupa. 3)rugi način je da se izazove osnovno i snažno osećanje doroteE na primer, misleći na nekoga koga mnogo volimo5 klasičan primer i io veoma rižna majka. /otom zamislimo tu majku u teškoj situaciji. 0ično koristimo imaginaciju jer su posredi emocije. Iecimo da je zamislimo kao košutu koju goni lovac. 0na preskače liticu i povredi se. +ovac dolazi i pre nego što će da zada poslednji udarac, ona vas pogleda i kaže1 P-ine, da li možeš da mi pomognešAP, a vi ste nemoćni. li zamislite da je mesecima ez *rane neko ko vam je veoma drag i moli vas za zalogaj. -ve ovo činite da iste izazvali veoma snažnu emociju dorote prema nekome koga koga zaista volite4. volite4. 0nog trenutka kada osećanje dorote postane snažno, onaj koji meditira upravlja svoje osećanje na druge ljude, i konačna na sva živa ića, kako je ojasnio Batje. 38atim pokušajte da to osećanje prenesete na druga ića, tako što ćete s*vatiti da ne postoji razlog zog kojeg ne iste preneli ta osećanja na sva osećajna ića. Božete oe ove kompleme komplementarn ntarnee metode metode sjediniti u nešto nešto što prirodno osećate osećate i što možete racionalno upraviti ka drugima4. 36udim vam skromniju verziju ovoga što predlažete4, rekao je /ol 'kman. 3To je te*nika koju koristim kada se pripremam za situaciju za koju znam da će iti teška. 6eprestano izazivam neke od vizuelni* predstava jer su veoma ogate i povoljne za stvaranje pozitivni* emocija.
teškoj situaciji. $erujem da je ova te*nika u vezi sa onim o čemu govorite, iako je manje složena4. 3)ruga te*nika se zasniva na mom istraživanju i odnosi se na nešto što je Bark već pominjao. Iazvući Iazvući ću lice u osme* (pri čemu čemu ću uposliti mišiće lica! lica! kako i* izazvao pozitivno emocionalno stanje4, aš kao što je /olovo istraživanje pokazalo1 namerno izazivanje osme*a podstiče promene u mozgu. Takođe koristim delimično izmenjen pokret kornjače4, kornjače4, nastavio je /ol. 3"ada sam proučavao kulturu kulturu na 6ovoj Jvineji, Jvineji, čiji se stupanj razvoja zadržao na onom koji karakteriše kameno doa, ustanovio sam da kada su u nekoj nelagodnoj situaciji, ljudi sami see ovako grle4, rekao je prekrstivši ruke i šakama ou*vativši ramena. 3mam otograije stotine ljudi koji su u ovom položaju. < tom položaju položaju grlim samog see, grejem grejem see, i to mi pomaže. pomaže. 6e znam da li sam u stanju da se prierem kada me ouzmu emocije. To još nisam pokušao. )o sada izložene metode predstavljaju pripremu, mogućnost da predvidim tešku situaciju koja mi dolazi u susret4. Saose'anje% Saose'anje% o#li$no sre#stvo sre#stvo za smirenje smirenje -ada je dalajE lama imao mnogo toga da kaže1 3
prolemiA < redu, nema veze. @ko čujem tužnu, potresnu vest, na trenutak mogu osetiti nelagodu, ali rzo se prierem i ponovo nađem svoj mir4E dalajE lama je još jedanput potvrdio izuzetnost svoji* emocionalni* reakcija koje su iznova izmamljivale iznenađenje /ola 'kmana. 3$eruje 3$ erujem m da je iskaziva iskazivanje nje saosećan saosećanja ja nalik nalik meditaciji meditaciji koja pono ponovo vo uspostav uspostavlja lja spokoj onda kada smo veoma uznemireni4, zaključio je dalajE lama. 3-aosećanje je odlično sredstvo za smirenje4. Tokom ove razmene mišljenja o saosećanju, dalajE lama je io izuzetno podstaknut5 snažno gestikulirajući, goreo je od želje da učestvuje u razgovoruE tema se očigledno ticala ticala njegov njegovi* i* temelj temeljni* ni* ue ueđen đenja. ja. Batje Batje je raspra raspravu vu smesti smestioo u širi širi društv društveni eni kontekst. 3@ko pročitate )eklaraciju ljudski* prava, videćete da se ona sastoji od otprilike pedeset osam stavki. Fini se da je u našim odnosima sa drugim ljudima osnovna stavka kojom i mogla deinisati ljudska prava ona koja se tiče uviđanja da i drugi žele da udu srećni isto onoliko koliko i mi to želimo. 0noliko koliko mi ne želimo da patimo, ne žele ni drugi. 8og toga drugi imaju ista prava kao i mi jer su nji*ove želje iste kao i naše. 6a ovo se scodi cela )eklaracija ljudski* prava4. 3
meditiranja4. Bozak se prestrukturirao, a te promene su i nas izmenile kao živa ića. 3Betaora koja se koristi u udističkim tradicionalnim spisima glasi1 ulje koje natapa tkaninu. /ostali su neodvojivi jedno od drugog4. BarkE prvo učenje je najlakše. 8a kasnija učenja potreno je uložiti dodatni napor, jer je u pitanju učenje iznova. )a li možemo da pomognemo deci da ono što prvo nauče ude pozitivno, kako i nji*ov mozak na osnovu toga izgradio određene putanjeA 3$eliki deo razvoja odvija se u čeonom režnju tokom najranijeg detinjstva. ;oš ne razumemo kako sve ovo unkcioniše, ali se to dešava u vreme kada samokontrola i mogućnost da se oraćamo sami sei počinju da se razvijaju u mozgu. Tada ovi me*anizmi počinju da udu aktivni. )aću vam jedan primer. -inoć sam primio iE mejl od jedne učiteljice. 8apočeli smo rad sa decom koja imaju tri i po ili četiri godine, te smo naše metode prilagodili nameri da ustanovimo kako će se program pokazati na ovom, mlađem uzrastu. <čiteljica koja radi sa siromašnom decom u okviru programa =ead -tart, protekli* nekoliko nedelja pričala je deci priču o kornjači. /rošle nedelje, posetila je porodice svoja tri učenika. učenika. Ioditelji su joj svaki put rekli da su se deca kod kuće spontano ponašala po uzoru na priču o kornjači, kao da je to sasvim prirodno. )evojčica koja ima tri i po godine rekla je svojoj zarinutoj majci da i trealo da učini kao kornjačaH Bislim da je tačno ono što kažete, )en, a to je istovremeno povezano sa onim što je Batje rekao o kulturi lagosti. 6aveo je primer da ni muvu ne trea uiti. @ko iste uili muvu pred tietanskom tietanskom decom, decom, to i i* uznemirilo. uznemirilo. < nji*ovom okruženju neguje se kultura lagosti koju, iskreno rečeno, ne susrećemo često u @merici4.)oro raspoložene osoe u većoj meri ispoljavaju altruizam. "ako vaspitati decu da uvek udu tako raspoloženaA Bark nam je naveo sledeći primer1 3/onekad učiteljima ispričam priču o dva rata, jedan nikada nije io zadovoljan, dok je drugi uvek io optimista. 6a 7ožić doili su pokone sa kojima su se igrali u svojoj soi. )ete koje nikada nije ilo zadovoljno doilo je nov kompjuter i igrice, kao i malog roota, ali kada ga je otac upitao da li je srećan, odgovorio je1 P6isam. -ada će sva deca iti ljuomorna na mene, a onda će se aterije istrošiti, a ja ću morati da kupim noveP, i tako dalje, i tako dalje. )rugi dečak je za 7ožić doio *rpu konjske alege. "ada je otac ušao u njegovu sou, zatekao ga je kako se sa radošću igra sa njom.
uspe, druga mogućnost je nešto snažnija1 umirujute osou tako što joj nešto dajete. 6eki poklon, na primer. primer. /ružate joj nešto što će stišati uru. To čak može iti i pružanje saznanja, ili nekog opipljivog predmeta koji i mogao da popravi situaciju i reši prolem. "ada ovo nije moguće, prelazite na treću mogućnost, na dominaciju ili moć. "oristite svoju nadmoć da podčinite neku osou, neku zemlju, ili ilo šta drugo. @li javljaju se situacije u kojima čak ni to neće iti delotvorno, a tada je poslednja mogućnost surovost i gnevE čak je i nasilje jedna od mogućnosti. Beđu četrdeset šest sporedni* pouka odisatve nalazi se i savet kako snažno reagovati u situaciji koja za*teva altruistički motivisanu silu. Tako se iz jarosnog saosećanja može doći do nasilja. Teorijski gledano, nasilje može iti dopustivo onda kada je počinjeno iz saosećanja. < praksi, međutim, to nije nimalo lako i dešava se jedino u slučaju kada nema drugog načina da se promeni surovo ponašanje osoe koja nekome nanosi štetu. "ada jedanput počinimo nasilje, situacija postaje veoma nepredvidiva, a nasilje rađa novo nasiljeE mnogo toga neočekivanog može da se dogodi. -igurnije je stajati po strani i čekati. < takvim okolnostima, mogu se isproati neke molitve ili kletveE ako ništa ne može iti učinjeno, onda i samo trealo podviknutiH, dodao je kroz sme*. 0vo su načini na koje otisatva sledi svoj put koji se sastoji od niza pokušaja i pogreški, ne znajući šta najviše odgovara datoj situaciji. 8a razliku od toga, jedna od udini* vrlina jeste neposredan i nepogrešiv uvid u ono što je neprimereno datim okolnostima. 7uda ne mora da pokušava i greši. /rimetio je da svi mi nismo na tako naprednom nivou, već pre negde Pna odisatva putuP. P$aša svetosti, da li je teže iti surov surov prema prema nek nekome ome ko oko see see širi širi do dorot rotuA uAP, P, zanim zanimalo alo je /ola. /ola. P
9
/riložio /riložio sam i svoju svoju priču koja pokazuje pokazuje kako odsustvo odsustvo empatije krči put surovosti. surovosti. 3;edan čovek iz "aliornije roija zog uistva svoje majke, ae i dede, i pet studentkinja sa "aliornijskog univerziteta. < okviru nekog istraživanja, moj zet je razgovarao sa njim. /itao ga je1 P"ako ste mogli da učiniteA 8ar niste osetili nimalo sažaljenja prema žrtvamaAP <ica je prozaično rekao1 P@, ne. )a sam osetio i trunku nji*ove patnje, ne i* to mogao da učinimP. 6išta nije osetio prema njim, a to je odigralo ulogu u njegovom surovom zločinu4. *ako negovati empatijuE 8aključio sam1 3$erujem da je podučavanje epmatije u ranom uzrastu od ogromnog značaja za plan koji nastojimo da sprovedemo, ako ništa drugo, ar kao preventiva protiv ljudske surovosti koja i se mogla kasnije razviti4. )alajE lama je pokrenuo pitanje kako negovati empatiju. 3;edan od načina na koji možete razviti empatiju polazi od mali* ića koja osećaju, kao što su mravi i ue. 8ilja se postarajte za nji* i s*vatite da i oni žele da udu srećni, da uživaju i udu osloo osloođen đenii patnj patnje. e. /očinj /očinjemo emo od inseka insekata, ta, istins istinski ki saoseć saosećaju ajući ći sa njima njima,, a ond ondaa prelazimo na gmizavce i tako dalje. 8a njima slede druga ljudska ića, kao i vi sami. -a druge strane, ako uijete uicu i uništite njenu mogućnost da želi zadovoljstvo i kloni se patnje, lakše ćete preći na životinje koje su nalik vama. Fak i kada pred vama cvil cvilii povr povređ eđen enii pas, pas, neće nećete te isku iskusi siti ti patn patnju ju.. "a "ada da ste ste sklo skloni ni da zane zanema maru ruje jete te zadovoljstvo ili ol insekta, lakše je identično postupati prema ptici, psu, čak i prema drugoj osoi koja jauče. /onašajući se na način Pja to ne osećamP, poništavate patnju. 6ikada nećete osetiti empatiju sve dok nečim ne udete lično pogođeni. @ko posedujete veću osetljivost prema olu i patnji životinja tada ćete iti osetljiviji i saosećajniji prema drugim ljudskim ićima. To je poznat udistićki stav koji upućuje na druga osetljiva ića kao na Pmajku ića koja osećajuP. -uština je u tome da veliki značaj leži u načinu na koji opažate ića koja osećaju4. 'mocije čine delić slagalice kako živeti dorim životom, kako stvoriti saosećajne, rižne ljude koji neće posezati za nasiljem.
Jovoreći Jovore ći o tome tome kak kakoo kultur kulturaa oliku olikuje je naše naše ja, američ američka ka kultu kultura ra stavlj stavljaa veliki veliki nagl naglaasak na samop amopoš ošto tovvanje nje. Beđ Beđutim utim,, kad kada pos poseduje dujem mo vis visok ste stepen pen samopoštovanja, ne sagledavamo stvari ispravno. 3/rema udističkom stanovištu, samopoštovanje se ne smatra vrlinom i ne procenjuje se kao apsolutno doro. @ko neko poseduje preterano samopoštovanje, može se suočiti sa porastom arogancije koja spada u mentalne patnje. -toga je takva osoa o*rarena da pronađe protivotrov koje će dovesti do smanjenja njenog preteranog samopoštovanja. -a druge strane, ako dođe do veliko velikogg pad padaa samopo samopošto štova vanja nja ond ondaa vam je potrn potrnaa diskur diskurziv zivna na medita meditacij cijaa o dragocenosti i vrednosti ljudskog života i vaše sopstvene prirode koja je nalik udi, prosvetljene prirode vaše svesti. Beditacija na takve teme podiže vaše osećanje samopoštovanja. 6ije posredi jednostavno samopoštovanje koje je apsolutno doro, već uspostavljanje realističnog i uravnoteženog stepena samopoštovanja. @ko imate visok stepen samopoštovanja, iz toga sledi i porast vaši* očekivanja, iz čega dalje sledi sledi veća veća ranjiv ranjivost ost u sluča slučajev jevima ima razoča razočaran ranja ja i gu gulje ljenja nja iluzij iluzija. a. ;edno ;edno pov povlač lačii drugo4. 0d velike je važnosti negovati skromnost. Pro)lem kulturolo!ki+ razlikaE 3Bislim da razlike predstavljaju sasvim sitan detalj. 6a primer, u okviru sprovođenja programa /@T=-, svakog dana se za učiteljicinog pomoćnika ira drugo dete. )ete stoji pred razredom i pomaže učiteljici u nastavi. 0no može da drži slike ili da učestvuje u scenama iz života. 6a kraju časa, dete doija po*vale. <čiteljica može da kaže1 P)anas si io odličan pomoćnikP, ili PTi si topla i prijateljski nastrojena osoaP, ili P-viđaju mi se tvoje cipeleP. 8atim dete izaere dva učenika koje želi da po*vali. 6a kraju, dete pred celim razredom samo sei upućuje po*valu. /o*vale se zapisuju i šalju roditeljima od koji* se traži da dodaju i svoju po*valu. 0vo je u svim svojim tačkama posve američka zamisao, i ne verujem da i se sa uspe*om mogla primeniti na azijske kulture. 0vo šepurenje jača sujetu kod dece. 0vako smo postupali u =olandiji, 'ngleskoj i @merici, i roditelji su ili u potpunosti zadovoljni. /isma su zakačili na zidove svoji* domova i rekli nam1 P"onačno čujem zaista pozitivne reči o mom detetu. 8og toga se dete doro oseća, a to čini da se svi mi doro osećamoP. Beđutim, sličan postupak i mogao da donese sasvim suprotne rezultate i da u nekim kulturama izazove neprijatna osećanja4. /red /redlo logg za prog progra ram m /@T=-E T=-E pred predlo logg koji koji se tica ticaoo prep prepoz ozna nava vanj njaa i po*v po*val alee altruistički* činova, onoga što su deca uradila da pomognu drugima, pre nego po*vale nji*ovog izgleda ili nečeg sličnog. )alajE lama je predložio1 3/o*vala upućena detetu jedan je od najdelotvorniji* načina na koji se zaista ispravljaju izvesna ponašanja. 6a primer, ako po*valite dete pre nego što mu ukažete na greške, rečima1 PTi si pametno dete, moći ćeš ovo da ispravišP, pokazaće se da je to veoma vešt način da se u detetu poudi samopouzdanje4. samopouzdanje4. )eca razvijaju zdravo samopouzdanje samopouzdanje i osećanje da se nji*ovi napori uvažavaju. /o*vala dete čini srećnim i razdraganim. 6aučni podaci pokazuju da se niz različiti* sadržaja olje usvaja uz pozitivne podsticaje nego uz kažnjavanje. 6agrađivanje 6agrađivanje za ovno što je doro izvedeno dovodi nas do toga da u tom slučaju deca nešto olje nauče nego u slučaju kada to postižemo kažnjavanjem4. /ol se saglasio1 3)ruga studija koja datira od pre trideset godina, pokazuje da ako se učiteljica smeši dok iznosi plan rada, đaci zapamte više podataka, nego što i* zapamte kada se ne smeši4. 3'mocije patnje istinski ometaju našu sposonost da razumemo inormacije koje primamo. To ide dotle da uznemirena deca nisu u stanju da nešto uspešno nauče.
0dnos između deteta i roditelja r oditelja nije doar. 3"ako vaše te*nike deluju na emocionalno *endik *en dikep epira iranu nu decu decu koja koja su ila ila izlož izložena ena lošem lošem vaspit vaspitan anjuE juE na primer primer,, na decu decu depresivni* roditelja ili roditelja koji ne vole izički kontaktA4 "ada su normalna deca u pitanju, ovi programi samo nastavljaju da grade nji*ov imunitet, da se tako izrazim. /omažu im da proleme sagledaju jasnije, kao i da pooljšaju način na koji govore o svojim emocijama. /rogram ne rešava proleme u ponašanju, jer i* ova ova deca ni ne poseduju. 36ajveći uticaj vršimo na decu koja imaju emocionalne proleme srednje težine, a ne one oziljne. /ostoje jasne granice u tome šta može da učini model čija je svr*a da unapređuje društveno zdravlje4. Bark je zatim prešao na srodnu temu društveni* mera, na orazovanje učitelja. 3Bogu da uče kako da podstiču ili kažnjavaju decuE ali ne i o emocionalnom razvoju. 6e uče kako da deci pomognu da udu svesnija, u svakom značenju te reči, ili kako da stvore skladnu atmoseru u učionici. @ko postoji jedna stvar preko koje možemo da izvršimo veliki uticaj, ona se odnosi na to da počnemo da ovime podučavamo učitelje pre nego što uđu u učionice4. 3Bnogi od ovi* programa socijalnog i emocionalnog učenja uvode se kao programi prevencije nasilja. @li, kako ste i sami istakli, ako ćemo decu orazovati u ovom pravcu, potrena nam nam je atmosera doroteE doroteE te nam je ovakva ovakva vrsta programa programa potrena i za učit učitel elje je4. 4. )a )akl kle, e, mi nast nastav avni nici ci trea trea da se prom promen enim imo. o. <č <čen enje je o sves svesti ti i emocijama trea da ude deo svakog orazovnog plana. Nau'no prou'a#anje s#esnosti- /ažnja koju smo posvetili destruktivnim emocijama deo deo su šire širegg plan plana1 a1 istra istraži živa vanj njaa o tome tome kako kako udi udist stič ičke ke i savr savrem emen enee nauč naučne ne perspektive mogu zajedno zajedno oogatiti oogatiti naše razumevanje razumevanje svesti. %rotejski mo(ak- )/okazalo se da je amigdala od izuzetnog značaja za određene vrste negativni* emocija, kao što znamo da određene olasti čeonog režnja utiču na smanjenje njene aktivnosti. /osredstvom ovog me*anizma možemo izvršiti promene u mozgu tako da se kod osoe pokazuje opadanje negativne aktivnosti i porast pozitivne aktivnosti4. aktivnosti4. 36a 8apadu postoji pristup po imenu kognitivna terapija, pod kojim se podrazumeva oučavanje ljudi da različito prosuđuju o događajima koji i* uznemiravaju.
#2
'mocije se najčešće javljaju kada se izmene životne okolnosti, kada se promene naolje ili nagore. Beđutim, oni koji upražnjavaju meditaciju postepeno razvijaju unutrašnja mesta u mozgu za svoja emocionalna stanja, smirenost koju će teže poljuljati životni usponi i padovi. /ostepeno, kako aid*arma tvrdi, raspoloženjima onog koji meditira više upravljaju unutrašnja stvarnost, nego događaji izvan njega samog. Suka je sanskritska reč koja označava ispunjenje, unutrašnje zadovoljstvo i smirenu radost kojoj se osoa povinuje ez ozira na spoljašnje okolnosti. Suka se razlikuje od oične sreće ili zadovoljstva, koja oično zavise od onoga što nam se dešav dešava. a. < ovo ovom m smislu smislu,, čini čini se da suka održava taj impuls u levoj prerontalnoj olast olasti. i. < stanju stanju potpun potpunog og lagos lagostan tanja ja ne može može da se javi javi nijed nijedna na destr destrukt uktivn ivnaa emocij emocija, a, a tokom tokom poz poziti itivni vni** stanja stanja,, koa što je saose saoseća ćanje nje,, do dorot rotaa i smiren smirenost ost preovladavaju našom našom svešću. 3
#%
6europlasticitetE sposonost sposonost pojedinca da izmeni sopstvene emocije, ponašanje i unk unkci cije je mozg mozga. a. < psi* psi*ol olog ogij ijii možd moždaa više više nego nego u svim svim osta ostali lim m nauk naukam ama, a, autoi autoiogr ograi aija ja pou poučav čavaa teorij teorijuE uE životn životnoo iskust iskustvo vo psi*ol psi*ologa oga nud nudii izvor izvor sirovo sirovogg materijala za teoretizaciju. O u'esn u'esnicim icimaa- Ten(in en(in +ijaco +ijaco,, Nje$o#a Nje$o#a s#etos s#etostt 'etrnae 'etrnaesti sti a!aja!aj- !ama, !ama, vođa tietanskog udizma5 doitnik 6oelove nagrade za mir &9:9.godine, dalajE lama je širom sveta poštovan kao poornik milosrđa, samilosti i mirni* rešenja ljudski* konlikata. Ri'ar D. Dej#ison je direktor +aoratorije za aektivnu neuronauku. %o! EkmanE njegov istraživački rad se usmerio na emocionalne ekspresije i omane5 vodeći je autoritet u olasti acijalne ekspresije emocija. O#en /!ene$anE pre svega se avi prolemima svesti i tela, moralnom psi*ologijom i konli kon likti ktima ma između između naučn naučnee i *uman *umanist ističk ičkee slike slike ličnos ličnosti. ti. 7rojni 7rojni članci članci na temu temu prirode vrline, moralne emocije. emocije. Danije! Danije! +o!eman+o!eman- emocionalna inteligencija5 sprovodi školske programe aektivne samokontrole. Mark Mark +rin +rinbe ber$ r$E njego jegovo vo istr istraaživa ivačko usmer smereenje nje posv posveć ećeeno je pita itanju nju neuroplasticiteta u emotivnom razvoju dece, proučavanju veze roditeljE dete, kao i edukativnim strategijama koje mogu smanjiti rizik od prolematičnog ponašanja i promovisati socijalnu socijalnu i emotivnu uravnoteženost. uravnoteženost. +e0e Tupten Dinpa E diplomirao na udističkim studijama i doktorirao indijsku ilozoiju. Matje RikarE udistički mona*. Dini CajiE njeno istraživanje je usmereno na složene odnose kulture i emocije, i avi se uticajem socijalizacije na emocionalno iskustvo, ekspresiju i iziologiju. /ransisko 1. Vare!a E osnivač nstituta -vest i život. 2!an Vo!as E predaje udističku teoriju i praksu.
#
