01 Citanka 2

^ITANKA za drugi razred osnovne {kole

Uputstvo Pri~e i pesme tvoje ~itanke skrivaju tajna zrna lepote i ovde-onde u wima ~u~e rasuta sjajna zrna dobrote. Prona|i gde su te lepe re~i, podvuci neke slike sna`ne, objasni likove i ose}awa, zapamti wihove misli va`ne.

Vodi~ zadatak crtamo i bojimo seti se {ta smo nau~ili glumimo pi{emo

Kada otkrije{ taj tajni svet, probaj sad i ti u svome srcu, u svojoj ma{ti i svojoj svesci da stvori{ sli~an il’ boqi cvet.

gramatika kwi`evnost govorna ve`ba istra`ujemo re{avamo doma}i zadatak smisli, ispri~aj i napi{i re~nik

2

Uputstvo Pri~e i pesme tvoje ~itanke skrivaju tajna zrna lepote i ovde-onde u wima ~u~e rasuta sjajna zrna dobrote. Prona|i gde su te lepe re~i, podvuci neke slike sna`ne, objasni likove i ose}awa, zapamti wihove misli va`ne.

Vodi~ zadatak crtamo i bojimo seti se {ta smo nau~ili glumimo pi{emo

Kada otkrije{ taj tajni svet, probaj sad i ti u svome srcu, u svojoj ma{ti i svojoj svesci da stvori{ sli~an il’ boqi cvet.

gramatika kwi`evnost govorna ve`ba istra`ujemo re{avamo doma}i zadatak smisli, ispri~aj i napi{i re~nik

2

MOJE DRU[TVO I JA

^ITAMO pri~e i pesme o drugarstvu U^IMO I VE@BAMO ‡ basna ‡ osobine lika u pri~i ‡ poslovice TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ ~estitku ‡ da objasni{ kako se igraju `murke ‡ da re{i{ ukr{tenice ‡ da napravi{ limunadu s medom prema receptu

Jovan Jovanovi} Zmaj

Dobri prijateqi Prijateqi dobri {to imaju dele, dok im sre}a sija, zajedno s’ vesele. A kad im se desi zlo i naopako, tad zajedno pla~u, na primer ovako:

[ta zna~i kad se ka`e sre}a sija?

Navedi igre kojima se igra{ sa svojim prijateqima.

Navedi {ta jo{ mo`e da sija. Oboj samo ona poqa na lopti u kojima su re~i koje opisuju prijateqstvo.

[ta zna~i izraz desilo se zlo i naopako?

     N

      V       A       K        K       S       U  I        L       E       R

[ta zajedno rade dobri prijateqi u ovoj pesmi?

4

      R       A

       B

      O 

      D

 Q     G      

R       

 U      

 B 

 U      

B       

 A 

 Z 

 A 

  N

S       E      

B         I  ^ 

 A   N

P       A      

@      Q

 I  V 

Miroslav Anti}

Tajna Svako ima neku tajnu: {u-{u-{u... Neko lepu i beskrajnu, neko tu`nu ili sme{nu, neko zlu. Neko svoju tajnu sla`e. Neko odmah mami ka`e. Neko svoju tajnu ne bi ispri~ao ni u snu. Neko {apne: samo tebi... kao drugu ‡ {u-{u-{u... Obi~no su tajne glavne izmi{qene i qubavne. Al’ i druge kad se zbroje, na{e, va{e, moje, tvoje, leve, desne, ~udne, sjajne, sve jednako mnogo zna~e,  jer ‡ ina~e za{to bi se zvale tajne?

Hodi bli`e: {u-{u-{u... Sutra rano ... {u-{u-{u... Ba{ onamo ... {u-{u-{u... Ali nikom to ne ka`i. Sam potra`i. [u-{u-{u... Prona}i }e{ vrlo lako i vide}e{ da je tako. Obja{wewa nepoznatih re~i mo`e{ da na|e{ u re~niku koji se nalazi na kraju ^itanke. Potra`i u re~niku {ta zna~i re~  zbrojati.

I ja imam tajnu jednu vrlo va`nu, vrlo vrednu. Nikom drugom ‡ samo tebi pri{apnu}u jutros wu.

Podvuci i objasni re~i koje kazuju kakvih sve tajni ima.

Smisli i napi{i kakva se tajna krije u re~ima „{u-{u-{u“ u slede}a tri stiha:

Hodi bli`e: Drugom bojom podvuci stihove u kojima se kazuje kako se pona{amo kad imamo tajnu.

Sutra rano: Ba{ onamo: 5

Toma Slavkovi}

Ogovarawe Ih, te devoj~ice! Znaju samo za lutke i sli~ne trice. Sve su to mamine maze i bakine princeze. Ama, ka`em ti: devoj~ice su bezveze!

Ih, ti de~aci! Samo se biju kô ludaci. Ko za wih mari, izvode samo glupe stvari: ~upaju nam kosu ili se keze... Ama, ka`em ti: de~aci su bezveze! [ta misli{, koja se ose}awa kriju u ovoj pesmi?

Prona|i u re~niku {ta su trice.

Objasni {ta zna~i: Ko za wih mari?

Re{i ukr{tenicu. Napi{i {ta zna~i ogovarawe. 1. 2. Posavetuj de~aka i devoj~icu kako da se boqe dru`e.

3. 4. 1. Kada nekog sretne{ to je onda su . . . t  2. Kada se s nekim rastaje{, to je onda . . . . . . . . 3. Najlep{i deo biqke 4. 7. slovo azbuke

6

Ho}u-ne}u [ta ne}u da uradim svom drugu ‡ drugarici (nastavi daqe):

[ta ho}u da uradim za svog druga ‡ drugaricu (nastavi daqe):

‡ Ne}u otkriti wegovu tajnu.

‡ Ho}u da mu poka`em kako da uradi

‡ Ne}u da budem cicija.

 zadatak.

‡ Ne}u mu podmetnuti nogu.

‡ Ho}u da mu pozajmim kwigu.

‡ Ne}u 

‡ Ho}u 

Napi{i svom drugu ili drugarici ~estitku za ro|endan. Adresiraj je. Pazi na veliko slovo.

7

@an Lafonten

Lav i mi{ Bio jednom jedan lav ‡ i to kakav! Velik, zubat, grivat, repat, sa {apurda~ama kao lopate. E, taj je jednom uhvatio oma{kom mi{a ‡ ovoli{na! „Lave, pu{taj“, pisnuo je mi{, „nemoj me u`inati, mo`da }u ti nekad u `ivotu biti od koristi!“ „Ti?!“, podrugnu se lav. „Kako ti, bre malac, mo`e{ meni ovakvom biti od koristi?“ „Nikad se ne zna“, odgovori mi{. „Neka ti bude, de~ko“, re~e lav i pusti mi{a. Ubrzo posle toga lovci razape{e mre`u za divqa~ i lav se zaplete u wu. Trzao se, kidao, besneo, urlao ‡ uzalud, iz mre`e se nije mogao ispetqati. [to je vi{e snage upotrebqavao, sve se vi{e zaplitao. Bli`io mu se kraj. Mi{ je, me|utim, ~uo lavqu riku i pohitao da vidi {ta se doga|a. Stigav{i na lice mesta, rekao je: „Bogme se jedan itekako zapetqao!“ „Pro|i me se“, jeknu lav. „Sa mnom je gotovo!“ „Neka, neka“, re~e mi{, „samo ti miruj, {ta je gotovo a {ta nije vide}emo!“, pa izgricka mre`u u parampar~ad. Sko~i lav veselo i izqubi mi{a kao najboqeg prijateqa. Sad je video kad ko kome mo`e vaqati. Ovo je basna. Basne su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi.

8

Prona|i u re~niku {ta zna~e izrazi i re~i:  itekako se zapetqati, ovoli{ni, malac, podrugnuti se i parampar~e. Podvuci u tekstu re~i kojima se opisuje lav.

Napi{i kako se lav pona{ao prema mi{u na po~etku pri~e.

Podvuci re~enicu iz koje se vidi kako se lav pona{ao prema mi{u na kraju pri~e.

Objasni za{to se lav promenio.

Nastavi ovu pri~u. Smisli i ispri~aj kako je lav pomogao mi{u.

Kako poma`emo jedni drugima Razmisli i napi{i kako mo`e da pomogne neko ko je visok onome ko je nizak.

Kako mo`e da pomogne nizak visokome?

Kako mo`e da pomogne neko ko je debeo onome ko je mr{av? Smisli i napi{i.

Kako mo`e neko ko je mr{av da pomogne debelom?

9

Branko ]opi}

Do`ivqaji ma~ka To{e Ma~ak To{o i [arov raspali{e da pje{a~e uz rijeku prema onome klancu na ~ijem je ulazu bio ~i~a Tri{in mlin. Uz put se [arov svaki ~as zadr`avao ~itaju}i pomo}u nosa ze~je tragove. „Idi ovim tragom ‡ pisalo je mirisavim ze~jim {apama ‡ i ta~no gdje on prestaje, tamo po~iwe zec.“ Ma~ak To{o, opet, wu{kao je oko rupa poqskih mi{eva i po raznim znacima, samo wemu vidqivim, ~itao spisak uku}ana. „Ovdje `ivi poqski mi{ @ivko Brki} s familijom i s hromim ujakom Cijukalom.“ [to su se primicali bli`e ~i~a Tri{inom mlinu, To{ino srce sve je ja~e udaralo. Najzad se izme|u vrba i jova pokaza siv mlinski krov. ‡ Eno ga! ‡ uzviknu ma~ak To{o. U istom trenutku [arov pomirisa neki trag u kukuruzima i po~e da re`i: ‡ Oprezno, To{o, ovuda je maloprije pro{ao onaj tvoj @u}o! Obojica dobro otvori{e o~i i polako krenu{e kroz kukuruze prema mlinu, [arov naprijed, a To{o iza wega. Tek {to su izi{li na kraj wive, ugleda{e na maloj zaravni pred mlinom gomilu koko{aka i vrabaca i me|u wima psa @u}u. On se tamo ko~operio i glasno se hvalio: ‡ Au-vau, da samo znate kako sam jurio ma~ka To{u! Jurio sam ga, jurio sve do kraja svijeta i kroz jedna vrata na granici istjerao sam ga sasvim iz svijeta i zalupio vrata. ‡ @iv, `iv? ‡ pitali su vrapci. 10

‡ @iv, `iv, jakako! ‡ {epurio se @u}o. ‡ Eno ga sjedi pred ulazom u svijet, grebe po vratima i mijau~e: „@u}ove-juna~ino, pusti me da u|em!“ Dok je to iz kukuruza prislu{kivao, ma~ak To{o sav se nakostrije{i od velike qutine i do|e sli~an velikom je`u. ‡ [arove, pusti me naprijed, a ti se sakrij iza mojih le|a, pa kad @u}o jurne ovamo, sko~i i do~ekaj ga. [arov prile`e na ivici kukuruza, a ma~ak To{o stade ispred wega i povika: ‡ Mijau, izi|i mi na megdan, buvolov~e @u}o, la`ove jedan, kradqiv~e bra{na, ze~ja porugo, prase}a wu{ko! Iznena|en, @u}o od velikog ~uda proguta la` koju je upravo htio da ka`e, pa onda, da se ne bi osramotio pred koko{kama, jurnu punom brzinom prema ma~ku To{i urlaju}i: ‡ Oprosti se s repom i u{ima, vi{e ih ne}e{ vidjeti! Poput oluje, @u}o se sru~i do kukuruza, ali ma~ak To{o muwevitom brzinom odsko~i u stranu, a @u}o se istog trenutka sudari s velikim [arovom i... ... i nastade okretawe, prevrtawe, lajawe, ski~awe, pra{ewe, kotrqawe i re`awe. Dvije lopte muwevito su se prevrtale i letjele  jedna preko druge, sve dok `uta lopta ne odsko~i daleko u stranu, pretvori se u @u}u i, koliko su je noge nosile, strugnu niz rijeku prema selu. ‡ Aha, dr`i ga, dr`i ga! ‡ podrugqivo povika za wim To{o.

^i~a Tri{o je vidio iz mlina zavr{etak te velike borbe, a kad je jo{ prepoznao i svog To{u, sko~io je od radosti kao jarac, bacio uvis bra{wavu kapu i povikao: ‡ Ovamo, To{o, stara hajdu~ino, da te tvoj ~i~a zagrli! Ovamo i toga hrabrog [arova, koji je protjerao kradqivca @u}u! Ehej, bilo je tu zagrqaja da se od wih naherio mlin, pa suza radosnica da se orosila ~itava ledina pred mlinom, bilo je uzdaha da su {umjele sve okolne vrbe i jele i toliko pri~awa da o tome i danas brbqaju svrake i vrapci. (Odlomak iz kwige  Do`ivqaji ma~ka To{e) Podvuci mesta u pri~i iz kojih se vidi da su ma~ak To{a, pas [arov i ~i~a Tri{a prijateqi i objasni ih.

Glavni lik ove pri~e je:

Ostali likovi iz ove pri~e su:

U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i:  raspaliti, klanac, ko~operiti se,  jakako, nakostre{iti se, prilegnuti, poruga, pra{iti, strugnuti, naheriti se i ledina. Doma}i zadatak: Prepri~aj ovu pri~u po slede}em planu: 1. ^itawe tragova `ivotiwa. 2. @u}a se hvali{e. 3. @u}a i [arov se bore. 4. Susret prijateqa. Opi{i borbu psa @u}e sa psom [arovom.

Svaki lik iz pri~e ima neke osobine. Te osobine se vide iz wegovog pona{awa.

Popuni tabelu o osobinama psa @u}e.

pona{awe Mesto radwe ove pri~e je:

osobina

Hvali se pred koko{kama.

 hvalisav je Vreme radwe u ovoj pri~i je: (Zapazi neke detaqe koji }e ti pomo}i da otkrije{ vreme doga|awa; npr. po re~ima „[arov pomirisa neki trag u kukuruzima“ mo`e se zakqu~iti da je godi{we doba u kojem se de{ava radwa leto. Zna~i, vreme radwe u ovoj pri~i je: leto).

 la`qiv je

11

Razbrajalica za `murke 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9. U desetoj ba{ti, mnogo vo}a raste, kru{ka, jabuka, {qiva. Na {qivi gnezdo, u gnezdu jaje, u jaju belance, u belancu `umance, u `umancu pi{e „I[“ ‡ ti `muri{.

Nau~i ovu razbrajalicu napamet. Treba}e ti za neku igru. Ovde napi{i jo{ neke razbrajalice koje zna{.

12

Navedi imena igara u kojima koristi{ razbrajalice.

Kako se igraju `murke Gledaj ove slike i opi{i kako se igraju `murke.

13

Radomir Putnikovi}

Nilski kow i antilopa

Bio neki nilski kow koji je mislio da je lep, jak i, uop{te, zgodan momak. Jednom, kad je mislio da ga niko ne gleda, zagazi u baru pokraj reke i zagleda se u svoj lik u vodi. „Nije da se hvalim, ali ba{ sam lep de~ko!“, re~e samom sebi. „Imam usta puna zdravih, jakih zuba kao u kowa. Moje o~i su pitome i qupke kao u `abe. Glas mi je zvu~an, podse}a na sviwsko groktawe. Noge su mi stabilne i sna`ne kao u slona. Kada hodam zemqa podrhtava poda mnom. Ko jo{ mo`e da se pohvali da ima najlep{e {to imaju kow, `aba, sviwa i slon?!“ Jedna antilopa, koja je do{la na obalu reke da se napije vode, ~ula je {ta je nilski kow rekao o sebi. Ona mu se pribli`i i re~e: „Ti si mo`da lep kao nilski kow i verovatno simpati~an drugim nilskim kowima. Me|utim, ja mislim da nije mnogo va`no kako neko izgleda.

14

Va`nije je biti dobar i qubazan prema drugima, {to se za tebe ne mo`e re}i. Obi~no se bez druga {eta{ obalom reke i govori{ sam sa sobom. Mo`e{ li mi re}i koliko prijateqa ima{?!“ Nilski kow je mislio ko mu je prijateq. Mo`da majmun? No, priseti se da je jednom upla{io majmuna. Mo`da mu je slon prijateq? Wemu je neu~tivo okrenuo le|a. A mo`da bi `aba mogla da bude wegov prijateq? Ovde se sa `aqewem priseti da je `abu pre nekoliko dana prigwe~io. Nilski kow je mislio i mislio i izme|u svih `ivotiwa nije mogao da na|e ni jednu koja mu je bila prijateq.

Nilski kow se zastide zbog ovoga. Skromna i dobronamerna, antilopa je stajala pred wim i ~ekala odgovor. Izgledala je veoma qupko. „Zna{ {ta?“, re~e antilopa naposletku. „Ja }u da budem tvoj prijateq. Me|utim, `elim da za mene u~ini{ jednu malenkost. Molim te da vi{e ne ska~e{ u vodu kad ide{ da se kupa{.“

Nilski kow je bio veoma zadovoqan {to }e antilopa da bude wegov prijateq. Da bi joj pokazao kako mo`e da bude pa`qiv, zakora~io  je veoma polako u reku. Ni jedna jedina kapqica tom prilikom nije poprskala antilopu. Prijateqe sti~emo pa`wom i qubazno{}u.

Prona|i i podvuci jednom bojom re~i kojima se opisuje kako izgleda nilski kow.

Upi{i u ukr{tenicu samo re~i koje ozna~avaju prijateqstvo:

Drugom bojom podvuci re~enice u kojima se govori kakva je i kako izgleda antilopa.

nesebi~nost, drugarstvo, pa`wa,  dobrota, istina, la`, tolerancija,  hrabrost, pravda, qubav, mr`wa, saose}awe, po{tovawe, ponos.

Za{to nilski kow nije imao prijateqe?

p r i  j a Objasni {ta zna~i re~enica: Prijateqe sti~emo pa`wom i qubazno{}u.

t e q s t v o 15

Narodne poslovice o prijateqstvu Kad led po~ne da puca, zna}e{ ko ti je prijateq. (eskimska poslovica)

Ni u {ali ne treba vre|ati prijateqa.

Nema zime dok ne padne iwe, ni prole}a dok sunce ne sine, ni radosti dok ne deli{ s kime.

(latinska poslovica)

(srpska poslovica)

Prijateq se u nevoqi poznaje.

Prijateqi se ne vuku za nos, ve} jedan drugome ~uvaju ponos.

(srpska poslovica)

(srpska poslovica)

Prijateqstvo je kao biqka: ako je ne neguje{ ‡ uvenu}e. (srpska poslovica)

Objasni kako si razumeo ove poslovice.

Oboj istom bojom dva lista sa poslovicama koje imaju sli~no zna~ewe. [ta zna~i izraz ~uvati nekome ponos?

16

Poslovica je kratka i mudra narodna izreka o `ivotu.

[ta zna~i izraz vu}i nekoga za nos?

Limunada s medom Recept za dve osobe

Za pripremu ove limunade potrebne su:

1.

2.

3.

4.

• 2 ka{ike meda • 1 limun • 2 ~a{e vode 1. Limun iseci napola. (Neka ti neko stariji pomogne!) Iscedi iz wega sok. 2. Sipaj sok u mawi bokal i dodaj med. Dobro prome{aj, sve dok se med i sok ne sjedine. 3. Sipaj u bokal vodu i dobro prome{aj. 4. Limunada s medom se lako i brzo pravi. Pripremi je i popij zajedno sa svojim drugom.

Doma}i zadatak: Napi{i u svesci jo{ jedan recept i nacrtaj ono {to ti  je bilo potrebno.

17

SETI SE {ta smo nau~ili... Pove`i po~etak re~enice sa pravim nastavkom.

Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke.

Basne

glavni lik, ostali likovi, vreme i mesto radwe

Poslovice

su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi

U pri~i se odre|uje

su kratke i mudre narodne  izreke o `ivotu 

Upi{i broj osvojenih poena.

Podse}amo se GLAVNI LIK u pri~i

VREME RADWE u pri~i

MESTO RADWE u pri~i 18

OSOBINE LIKA vide se iz wegovog  pona{awa.

[TA OSE]AM, [TA OSE]A[

^ITAMO pri~e i pesme koje govore o ose}awima U^IMO I VE@BAMO ‡ zagonetke ‡ re~i koje se rimuju ‡ re~i koje imaju sli~no zna~ewe ‡ re~enice (upitna, zapovedna, obave{tajna) TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da smisli{ i napi{e{ zagonetke ‡ da napi{e{ sastav o poklonu koji te je obradovao ‡ da sastavi{ spisak za kupovinu ‡ da dovr{i{ strip ‡ da napi{e{ vic

Jovan Jovanovi} Zmaj

Mrak Mislio bi ~ovek Kad pogleda mrak Da je stra{no mo}an, Da je silno jak. To bi bilo naopako ‡ Al’ na sre}u nije tako: Sve}icu za`e`i, Mrak od tebe be`i.

Prona|i u re~niku i napi{i {ta zna~e re~i:

  za`e}i ‡ mo}an

Prona|i i upi{i re~i koje imaju sli~no zna~ewe.

‡

Podvuci u pesmi re~i kojima se opisuje kakav  je mrak.

   e

   s

   m

    i      j      o

      b

   ,    

      e

           j

Napi{i za{to nam se ~ini da je mrak stra{no mo}an.

    ,

  ,

       k  ,        i        k      `       a         j         e       a

      e

       m

     h

      a

      r        t

      r

       m

        b

       s

 i m se  pla {

p o  om     r  m r~    i  ~    n  i n a

 { i  b r i

20

m o  o}     a  } a n  n 

 a z i  o d  l t  a m  a   a n  s il

Kako se de~ak ose}ao u mraku?

Za{to?

Kako se de~ak ose}ao kada je upalio svetlo?

Za{to?

Kako se ti ose}a{ kada si u mraku?

Nacrtaj ovde sebe, upla{enog.

Napi{i ~ega se pla{i{.

21

Nikola Jeremi}

Prkosna kru{ka Pored puta kru{ka `uta na visokoj stoji grani. Poku{ali mali{ani, poku{ao mrki meda, poku{ali svi odreda, pre vremena, jo{ za leta, da je skinu sa drveta. Al’ se kru{ka nije dala. Sve je redom obrukala. A na kraju ‡ nije {ala ‡ sa grane je sama pala. Napi{i kako bi meda ispri~ao ovaj doga|aj.

Kako bi kru{ka ispri~ala ovaj doga|aj?

Smisli i napi{i re~i koje se rimuju.

meda, deda, {ala, znala,   drveta, leta,

22

,

, ,

U re~niku pi{e {ta zna~i re~ prkosan. Potra`i zna~ewe na kraju ^itanke.

, ,

.

Qubivoje R{umovi}

Lake zagonetke Ko }e prvi da se seti KRILA NEMA POQEM LETI Setio se jedan Petar TO JE VETAR. A ko li }e ovo biti IGLE IMA NE ZNA [ITI Setila se Nena sama JE@ S BODQAMA. Ko se tako ve{to krije OKLOP IMA VITEZ NIJE Setio se Miki {ta je KORWA^A JE.

Malo te`e zagonetke Upi{i odgovaraju}i broj u kru`i} pored crte`a. 1. Nit {u{nu, nit bu{nu, a u ku}u do|e. 2. Oca nema, majke nema, a svako se jutro ra|a. 3. Vodom ide ‡ ne bu}ka, travom ide ‡ ne {u{ka.

Smisli i napi{i zagonetke za stolicu i za prozor.

Zagonetka je igra re~i koja se sastoji od neobi~nog pitawa u kojem se krije odgovor. Smisli i napi{i zagonetke za kru{ku i za medveda.

23

Zlata Vida~ek

Inat Sima se sino} naqutio na mamu. Nije htela da ga pusti da se du`e igra u dvori{tu. Bio je, istina, ve} mrak, ali neki wegovi drugovi ostali su i posle wega. Samo je on morao da ode ku}i. Za vreme ve~ere je }utao i oti{ao na spavawe qut. Kada se  jutros probudio, svega se setio. I qutina se vratila. Sko~io je s kreveta. Usne stisnuo i napu}io. Namrgodio se. Ni{ta ne pita. Ni sa kim ne razgovara. „Simo, donela sam ti ~okoladu s le{nikom“, ka`e mama tek {to se vratila sa pijace. U ruci joj pun zembiq. „Ne mogu“, odgovori Sima. „Uzmi! Vrlo je ukusna. Nisi, vaqda, jo{ uvek qut?“ „Ne mogu“, ponavqa tiho. „Dobro, kad ne}e{. Poje{}emo je tvoja sestra i ja.“ Sima i daqe }uti. A kad je pod sestrinim zubima zakrckao le{nik, samo je trepnuo. Ubrzo vi{e ~okolade nije bilo. Od we  je ostao samo komad svetlog staniola. Sestra ga je pa`qivo ra{irila, ispravila savijene uglove i stavila me|u listove kwige. „Eto, kakve ste. Ni{ta mi niste ostavile!“, mrko je {apnuo Sima. „Mama ti je dvaput nudila. [to nisi uzeo?“ „Da mi je bar jo{ jednom ponudila, sigurno da bih uzeo. Ali ona nije htela. Za inat.“ Ko se u pri~i inatio?

U re~niku }e{ na}i zna~ewe re~i inat i zembiq. [ta je Sima trebalo da u~ini?

Kako se ~ovek ose}a kada se inati?

24

Re~enice U pri~i „Inat“ prona|i i iz we prepi{i po jednu:

Gledaj sliku i napi{i o woj po jednu:

upitnu re~enicu

upitnu re~enicu

zapovednu re~enicu

zapovednu re~enicu

obave{tajnu re~enicu

obave{tajnu re~enicu

Na kraju svake re~enice stavi odgovaraju}i znak: . ? ! Za{to pla~e{ Ja sam se naqutila Kupi mi ~okoladu Ne vi~i na mene Gde je moja ~okolada On me je obradovao

Doma}i zadatak: Seti se nekog doga|aja kada si se inatio. Opi{i ga. Smisli i napi{i naslov.

25

Jovan Jovanovi} Zmaj

Hvala Evo, draga de~ice, Vo}a svakojaka: Gro`|a crna, gro`|a bela, Jabuka, kru{aka! Ove lepe darove Jesen nam je dala. Draga na{a jeseni, Od srca ti hvala! Setimo se prole}a, Wegovih cvetova, [to nam cve}e obe}alo, Evo tih darova! Ove lepe darove Jesen nam je dala. Draga na{a jeseni, Od srca ti hvala!

Napi{i kako razume{ stihove: [to nam cve}e obe}alo, Evo tih darova!

Napi{i koje nam darove daje jesen. Zamisli da treba da ide{ na pijacu. Napravi spisak onoga {to `eli{ da kupi{.

Spisak 

Smisli druga~iji naslov za ovu pesmu.

26

,

,

,

,

,

,

,

,

.

Napi{i sastav o tome kako si se obradovao poklonu. Seti se nekih detaqa. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe. { e m o     P i s  a  

s  t  v a

• Kada si dobio poklon? • Ko ti ga je poklonio?

• Koji je to bio poklon? • Opi{i kako je izgledao.

• Kako si se ose}ao kada si dobio poklon? • [ta si tada rekao? • [ta si tada pomislio?

27

Dositej Obradovi}

Pas i wegova senka Nosio pas par~e mesa. Prolaze}i pored reke, spazio je u vodi svoju senku. Pomislio je da je u vodi neki drugi pas. U~ini mu se da je u ustima onog drugog psa ve}e par~e mesa, pa sko~i da mu ga otme. Pri tome ispusti svoj komad, te mu ga voda odnese. Posle toga pas se ~udio kako u isti mah nestado{e oba komada mesa. [ta je pas pomislio kada je video senku u vodi?

Jedna narodna poslovica ka`e: Ko tra`i ve}e,  izgubi iz vre}e. Objasni po ~emu su sli~ne ta poslovica i ova pri~a.

Otkrij i napi{i re~i koje ozna~avaju ose}awa. Objasni {ta zna~i re~ zavist .

DOSTRA TRASH SEB ]ASRE

Zaokru`i odgovor za koji misli{ da je ta~an. Ova pri~a je: a) poslovica b) basna v) zagonetka

28

BAQUV

Dovr{i ovaj strip. Smisli i napi{i {ta je pas u sebi govorio.

1.

2.

3.

4.

29

Dragomir \or|evi}

Ej kako bih Ej kako bih rado pisnô Da je prawe beskorisno I digao bune Na one sapune

Ej kako bih da ne boli Rekô re~-dve i o {koli I uz zvuke reske Pocepao sveske

Ej kako bih i to smesta Zabranio ona testa I pre{ao glatko Na {nicle i slatko

Ej kako bih vi{e-mawe Ukinuo i spavawe I kô svaki pravi @iveo na javi

Potra`i u re~niku {ta zna~e re~i pisnuti, testo, rezak i java.

Napi{i protiv ~ega se sve de~ak buni u ovoj pesmi.

1. 2. 3. 4.

U ~emu se ne sla`e{ sa ovim de~akom? Napi{i u ~emu se sla`e{ sa ovim de~akom.

Izbroj koliko ova pesma ima stihova.

Izbroj koliko ova pesma ima strofa.

30

Postavi tri pitawa de~aku iz ove pesme.

Zavr{i ove re~enice:

 Dobro se ose}am kada

1. 2. 3. Objasni de~aku iz ove pesme {ta je to {to je lepo u {koli.

 Qut sam kada Brinem se kada

Radujem se kada

Re{i rebuse.

(iduq)

(agonots)

(subotua)

(a}uk)

(atekar)

(oatep)

31

Dugo nije mogao da zaspi, a kada je zaspao, pred samu zoru, tr`e ga urlik tigra. Zaboraviv{i ~ak da obu~e kaput, on potr~a ka tigrovom kavezu. Stigav{i nadomak kaveza, on zastade kao ukopan. „Sawam li ja ovo?“, upita se kad vide zakqu~ana vrata i prazan kavez. „Nije tigar vrabac, pa da izleti kroz re{etke!“ Jo{ jednom optr~a prazan kavez, pa ~itav zoolo{ki vrt, ali tigru ni traga. Istoga trena, detetova majka ~u devoj~icin razdragani smeh i, ne veruju}i sopstvenim u{ima, sko~i s kreveta. Ulete u detetovu sobu i gotovo zaneme od ~uda. Kraj samog detetovog uzglavqa le`ala je prugasta, {arenorepa ma~ka i prela, a devoj~ica se smejala. Iza prozora rumenila se zora. I prozor i vrata bili su zatvoreni. Otkuda ma~ka? Nikada sli~nu woj nije videla, a ipak joj je odnekud poznata... Majka nehotice podi`e pogled ka zidu i kriknu. Sa crte`a, pravo u wu, gledao je prugasti, {arenorepi tigar. U detetovom krevetu le`ala je ista takva prugasta, {arenorepa ma~ka sa o{trom, crnom prugom umesto zenica. Od zebwe majka zadrhta. „Da se nije tigar u ma~ku pretvorio?“, pomisli, pa odmahnu rukom. „Ne budali!“, prekori samu sebe. „Ma~ka je ma~ka, a maloj je uz wu, o~igledno, dobro!“ Ve} pred kraj toga dana majka opazi da devoj~ica lak{e di{e i, obradovana, zaboravi i tigra i svoju zebwu. Devoj~ica se sve ~e{}e smejala, a [arenorepa se od we nije odvajala. U mraku, kao `i{ci, gorele su wene o~i. „Pa ona to kao pas stra`ari!“, prolete majci kroz glavu. „Kad jede? Kada spava?“, upita se, pa ushi}ena detetovim sve br`im oporavkom zaboravi svoja pitawa. Kao ki{a niz oluk tekli su dani. Devoj~ica je ve} po~iwala da ustaje sa kreveta i pomalo hoda po sobi pra}ena prugastom {arenorepom ma~kom. 33

Smisli i napi{i poruku ove pri~e.

Kona~no, do|e i dan da krene u {kolu. Ona razdragano zgrabi torbu i polete niz ulicu, unapred se raduju}i susretu s drugovima i drugaricama iz razreda. Istoga trena [arenorepe nestade, a ~uvar, prolaze}i kraj nedeqama praznog kaveza, iza re{etaka ugleda tigra. Vidi u re~niku {ta zna~e re~i: {arenorep, neverica, op~initi,  ladica, uzglavqe, vatru{tina,  kopneti, zebwa, budaliti, `i`ak,  ushi}en i razdragan. Podvuci u pri~i slede}a mesta i objasni ih: • • • •

devoj~ica gleda tigra u kavezu tigar gleda devoj~icu tigar se mewa kada upoznaje devoj~icu tigar i devoj~ica postaju prijateqi Za{to je majka zabranila devoj~ici da odlazi u zoolo{ki vrt?

Za{to se devoj~ica razbolela?

Opi{i glavne likove iz ove pri~e ‡ devoj~icu i tigra. Prilikom opisivawa seti se re~i kojima ih pisac opisuje i objasni kako ih zami{qa{. Opi{i kako izgledaju, kako se pona{aju, koje su wihove osobine. Lik devoj~ice:

Lik tigra:

Re{i rebus.

Za koji deo pri~e mo`e{ re}i da se u stvarnosti nije mogao dogoditi?

(e{ip es jat ilov es ok)

34

Dobrica Eri}

^uo sam ^uo sam kako p~elica zuji kad med iz cveta kroz wu prostruji. ^uo sam kako ki{a pqu{ti i kako zrela p{enica {u{ti. ^uo sam kako livade zri~u kako `ubore i pu}puri~u. ^uo sam kako majka pla~e i krije suze u maram~e.

Objasni za{to pesnik ka`e da livada zri~e, `ubori i pu}puri~e?

^uo sam kako ona pevu{i kada joj sunce sine u du{i. Sve sam ja ~uo i znam {ta zna~i kada se otac naobla~i. Mada mi svaki ne`ni zvuk prija meni je ipak najmilija Starinska svirka maj~inog glasa blaga kô `ubor re~nih talasa.

Objasni stihove: ^uo sam kako ona pevu{i  kada joj sunce sine u du{i. [ta zna~i: Kada se otac naobla~i?

Kako pesnik opisuje maj~in glas? Zna~ewe re~i pu}purikati prona}i }e{ u re~niku.

Koje ose}awe u tebi izaziva ova pesma?

Napi{i koji zvuci tebi najvi{e prijaju. Za{to?

35

Andra Frani~evi}

Zabrinuti roditeqi Rekla guska gusku ju~e: „Gde je, du{o, na{e lu~e, gu{~e na{e `uto?“ „Ne znam“, ka`e gusan beli, „nema lole ve} dan celi. Nekud je odlut ô.“ A guski je bilo `ao, pa sve: „Jao, jao, jao, kuku meni, dru`e! Pojela ga mo`da `aba, il’ prebila nogu baba {to joj jede ru`e“. [ta je gusan na to znao, no se i on rasplakao, pla~e kao pqusak. Plakali su ispod duda, plakali su prosto svuda i guska i gusak. ^uo jedan leptir ovo, pa ih pita: „[ta je novo, dve gu{~ije glave?“ A kad ~uo koga tra`e, nasmeja se, pa im ka`e: „Ba{ ste guske prave! Ta eno vam va{eg lole na zelenoj bari dole, a gde bi ina~e? Najeo se kao prasac, ne mo`e da ga~e“. U re~niku prona|i zna~ewe re~i lola. Za{to su roditeqi bili zabrinuti? Izgovaraj glasno vi{e puta:

Napi{i kako su se roditeqi pona{ali kada su bili zabrinuti.

Koja je osobina gu{~eta iz ove pri~e? Podvuci odgovor koji smatra{ ta~nim. a) pla{qivo je b) pa`qivo je v) neodgovorno je

36

V,

VA,

VO,

VI,

VE,

VU

L,

LA,

LO,

LI,

LE,

LU

Q,

QA,

QO,

QI,

QE,

QU

C,

CA,

CO,

CI,

CE,

CU

^,

^A,

^O,

^I,

^E,

^U

X,

XA,

XO,

XI,

XE,

XU

\,

\A,

\O,

\I,

\E,

\U

[aqiva strana

Za{to mama kengur ne voli ki{ne dane? ‡ Zato {to se tada deca igraju unutra.

U~iteqica proziva |ake: „Neda Doki}!“ \aci u horu odgovaraju: „Nije tu!“ U~iteqica se naquti, pa podviknu: „Mir! Mo`e ona i sama da odgovori!“

Za{to ptice u jesen lete na jug? ‡ Zato {to im je daleko da hodaju.

Napi{i jedan vic koji zna{.

37

SETI SE {ta smo nau~ili... Zaokru`i slovo ispred odgovora za koji misli{ da  je ta~an.

Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. Upi{i broj osvojenih poena.

mrak ‡ tama ‡ pomr~ina Ovo su: a) re~i sa sli~nim zna~ewem b) re~i sa suprotnim zna~ewem

^itav dan ide, iz ku}e ne izlazi. Ovo je: a) poslovica b) zagonetka

Podse}amo se RE^ENICE 

OBAVE[TAJNE 

.

 ZAPOVEDNE 

!

UPITNE 

RE^I KOJE SE RIMUJU  38

MEDA ‡ DEDA

?

KO DOBRO ^INI, DOBRIM MU SE VRA]A

^ITAMO pri~e i pesme koje govore o dobrim delima U^IMO I VE@BAMO ‡ odvojeno pisawe re~i ‡ slogovawe i rastavqawe re~i na kraju reda ‡ potvrdne i odri~ne re~enice ‡ samoglasnici i suglasnici ‡ re~i sa uve}anim zna~ewem ‡ re~i sa umawenim zna~ewem ‡ pisawe dve ta~ke i zareza TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ pri~u o stonogi koja kupuje cipele ‡ da objasni{ kako se do~ekuju gosti ‡ da pomogne{ mravima da se mimoi|u na putu ‡ da popuni{ tabelu ‡ pesnici i pesme

Dragan Luki}

Pardon Sreo slon u {etwi stonogu i zgazi joj trideset i tre}u nogu. U~tivo surlu podigô slon i rekô: „Pardon“.

U re~niku na|i {ta zna~e re~i pardon i u~tivo. Objasni iz ~ega se vidi da je slon bio u~tiv?

Upi{i u ukr{tenicu re~i u~tivosti: izvoli, oprosti, molim, hvala, prijatno.

i z v i n i 40

Zaokru`i samo one re~enice kojima se pokazuje lepo pona{awe.

Kad nekoga gurne{.

Kad te neko slu~ajno gurne.

1. @ao mi je.

1. Uh, to me boli!

2. Izvini.

2. Molim te, pazi malo.

3. Izvini, nisam namerno.

3. Budalo, ne guraj me!

4. Ha, ha, je l’ boli?

4. Gde gleda{, some?

Smisli {aqivu pri~u o tome kako je stonoga krenula sa slonom da kupi cipele. Daj pri~i naslov. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

Upi{i u tabelu imena pesnika i naslove pesama koje smo dosad u~ili.

Ime pesnika

Naslov pesme Dobri prijateqi

Strana 4

Toma Slavkovi} Mrak Qubivoje R{umovi}

20 23

Hvala 30 Dobrica Eri} 40

41

Ruska narodna basna

Lija i `dral Sprijateqe se lija i `dral. Naumila lija da po~asti `drala, ode k wemu i pozove ga k sebi u goste. „Do|i, kume, do|i, dragi. Ba{ }u te lepo po~astiti.“ Po|e `dral na gozbu. A lija nakuvala ka{e, pa je razmazala po tawiru. Postavila i nudi: „Jedi kumi}u, jedi golubi}u, sama sam pripremila“. @dral tup-tup kqunom po tawiru, lupkao, lupkao, ali ni{ta ne mo`e da uhvati. A lisica li`e li, li`e ka{u i svu je sama pojela. Pojela ka{u, pa veli: „Izvini, kume, vi{e nemam ~ime da te po~astim“. @dral joj odgovara: „Hvala, kumo, i na tome. Do|i ti sad k meni u goste“. Sutradan do|e lija `dralu u goste. On pripremio ~orbu s mesom, nasuo u bokal s uskim grli}em, stavio na sto i ka`e: „Jedi, kumo, nemam ni{ta drugo“. Po~ela lija da se vrti oko bokala, pri|e mu s  jedne strane, pri|e s druge, i lizne ga i omiri{e ga, ali nikako da do|e do jela. Ne mo`e da glavu uvu~e u bokal. A `dral kquca li, kquca, dok nije sve pojeo. „Pa, ne quti se, kumo, vi{e nemam ~ime da te po~astim.“ Liji bi krivo. Mislila je da }e se najesti za celu nedequ dana, a ku}i se vratila prazna stomaka. Kako je uzajmila, tako joj se i vratilo. Od tog doba prestalo je prijateqstvo lisice i `drala. 42

Kako je lisica po~astila `drala?

Postoje re~i kojima se ne{to umawuje. Nekada se te re~i govore i iz milo{te. Nastavi daqe:

kum ‡ kumi} golub ‡ golubi} Kako je `dral po~astio liju?

cvet ‡ ku}a ‡ list ‡ ‡ ‡

Za{to je prestalo prijateqstvo izme|u lisice i `drala?

Napi{i na koga se iz ove pri~e odnose ove poslovice? Kako poseje{, onako }e ti ni}i. Kako prostre{, onako }e{ i le`ati.

Podeli ovu pri~u na dve celine. Ozna~i to jednom crtom.

Za{to?

Smisli i napi{i naslov: za prvi deo pri~e

Objasni za{to je ova pri~a basna.

za drugi deo pri~e

43

Basnu „Lisica i `dral“ ispri~aj kratko, samo u pet re~enica.

Podvuci re~enice kojima se opisuje kako je lija poku{avala da pojede ka{u iz bokala. Prona|i i prepi{i neke re~enice iz ove pri~e koje su kazane qubazno, a nisu iskrene.

Napi{i pravilno ove re~enice:

svu pojela lisica ka{u je se lisicu `dral na naqutio stomaka vratila praznog se lisica

 i je `drala prijateqstvo lisice prestalo

Dopi{i re~i sa sli~nim zna~ewem. nasuti po~astiti

44

Re{i rebuse.

Kako se do~ekuju gosti Gledaj slike i napi{i {ta ko govori.

Gost: Doma}in: Gost: Doma}in: Do~ek

Gost: Doma}in: Gost: Doma}in: Poslu`ivawe

Gost: Doma}in: Gost: Doma}in: Ispra}awe

45

Ma|arska narodna pri~a

Lakomi me~i}i Preko devet visokih planina ‡ u desetoj ‡ u jednoj gustoj {umi `ivela je me~ka sa dva me~eta. Me~i}i rasli, porasli i jednoga dana re{e da po|u u svet i tra`e sre}u. Na rastanku ih je majka zagrlila i savetovala da se u `ivotu nikada ne sva|aju i ne odvajaju jedan od drugoga. Obe}ali su me~i}i da }e je poslu{ati i po{li na put. I{li, i{li ‡ dan, dva... Za to vreme pojeli su svu hranu koju su poneli. Ogladneli. Oborili glave i jedva hodaju. „Bato, ja sam mnogo gladan!“, kazalo je mla|e me~e kroz pla~. „I ja sam gladan“, kazalo je starije me~e. I{li oni tako, i{li i najedanput, nasred puta, na|u pove}i komad tvrdog sira. Kako su se samo obradovali {to }e koliko-toliko da utole glad! Ali im je ta radost bila kratkotrajna. Po~eli su da se sva|aju oko podele sira, jer se svaki pla{io da wegov deo ne bude mawi. ^ula tu sva|u lisica, pa do{la i upitala me~i}e: „Oko ~ega se to sva|ate, me~i}i?“ Me~i}i joj objasnili oko ~ega se sva|aju. „Ala ste sme{ni!“, kazala je lisica. „Pa zar se oko toga sva|ate? Po{to ste mi oboje dragi, evo, ja }u da vam podelim sir.“ „Ba{ ti hvala, teta-lijo, {to si do{la da nam podeli{ sir“, re~e mla|e me~e. Uze lisica sir i tresnu ga o jedan paw, te dobi dva nejednaka par~eta. „Teta-lijo, teta-lijo, par~i}i nisu isti!“, viknu starije me~e.

46

„Polako, polako, mili moj! Nemoj da se brine{ zbog toga. Popravi}u ja to.“ I lisica od ve}eg komada odgrize pove}e par~e, tako da je onaj mawi komad ispao ve}i. „Opet nisu jednaki!“, viknu sada mla|e me~e. „Ama, budite strpqivi, dragi moji me~i}i! Znam ja svoj posao.“ I tako je lisica nastavila da deli sir grickaju}i ~as jedan, ~as drugi komad, a me~i}i su okretali svoje crne nosi}e ~as na jednu, ~as na drugu stranu o~ekuju}i da komadi sira budu  jednaki. Lisica je delila, delila dok se nije najela ‡ i pojela sve ‡ a onda im je kazala: „Evo, sad su komadi}i sira potpuno jednaki. Neka vam je prijatno, dragi moji me~i}i! Ako i drugi put budete imali ne{to za deobu, slobodno pozovite mene, ja }u vam majstorski podeliti“. To je kazala i pru`ila im po jedno malo, male{no par~e tvrdog sira, mahnula repom i oti{la. „Tako nam i treba“, kazalo je starije me~e, „kad smo lakomi.“

[ta je iskustvo? [ta su me~i}i nau~ili iz svog iskustva?

U re~niku }e{ na}i {ta zna~i re~ lakom. Ozna~i deo pri~e iz kojeg se vidi da su me~i}i bili lakomi.

Doma}i zadatak: Prepri~aj ovu pri~u po slede}em planu 1. Me~i}i rastu pored majke

Napi{i jo{ neku re~ koja ima sli~no zna~ewe kao re~ lakom.

2. Me~i}i polaze u svet 3. Majka ih ispra}a 4. Ogladneli su

Napi{i {ta je majka savetovala me~i}ima.

5. Nalaze komad sira 6. Sva|aju se 7. Lisica im deli sir 8. Lisica odlazi 9. [ta je reklo starije me~e

47

Predlo`i kako da se pravedno podeli sir. Zaokru`i najboqe re{ewe. 1. Podelio bih sir na pribli`no jednake delove i pustio brata da izabere deo za sebe. 2. Dao bih mu sve i naqutio se zauvek na wega. Rekao bih: „Evo ti, gladnice!“ 3. Uzeo bih koliko ja ho}u, a wemu {ta ostane. 4. Sir bih podelio na dva dela, a onda bismo bacali nov~i} ili vukli drvce.

Slogovawe Prepi{i pravilno ove stihove. Pove`i slogove u re~i. Hte o je mi{ Mi {a da i ma slat ki {a. Tres nu o je : tras, po vi si o glas: U staj, Mja o, tor tu me si i na sto mi je do ne si. Mja o mrd nu br kom, mi{ u ru pu tr kom.

Rastavqawe re~i na kraju reda Re~i se na kraju reda rastavqaju crticom. Crtica treba da se nalazi na granici sloga. Jedno slovo se nikada ne ostavqa samo na kraju reda.

devoj~ica 48

u~ionica

ogledalo

Samoglasnici i suglasnici

BBB, MMM... Ne mo`e da se peva...

Na{ jezik ima pet glasova koji mogu da se pevaju i da sami ~ine slog: A, E, I, O, U. Oni se zovu samoglasnici.

AAAAAAAA EEEEEEEE IIIIIII OOOOOOO UUUUUUUU

Ostali glasovi ne mogu da se pevaju i da sami ~ine slog, ve} slog ~ine sa samoglasnikom. Zovu se suglasnici i ima ih dvadeset pet. Ponekad R mo`e da gradi slog i tada se naziva slogotvorno R. Na primer, u re~ima: dr-vo, prvak, gr-lo.

Podeli re~i na slogove pomo}u uspravnih crta. U ku}ice upi{i koliko svaka re~ ima slogova. Dobi}e{ pravilan niz brojeva.

u na{oj

Re{i rebuse.

ulici zapa`amo neodoqivog qubopitqivog zanimqivog ~upavog malog psa

Kad se re~i na slogove ne bi delile, one bi se preko strane

p r e  

l    i    

l    

49

. 

e     

Odvojeno pisawe re~i Kada se li pi{e odvojeno?

Li se pi{e odvojeno kad se pita: Da li? Je li? Jesi li?

Da li su me~i}i bili gladni? Je li lija podelila sir? Jesu li sada me~i}i siti?

Kada se ne pi{e odvojeno?

Ne se pi{e odvojeno kada neko ne{to: ne radi, ne peva, ne zna, ne ume.

Izuzetka ~etiri znam: ne}u, nemoj, nemam, nisam.

Napi{i pravilno ove re~enice.

 Dalisusvejabukedali? Neznamdalisusvedali.  Jajabukavi{enemam.

50

Potvrdne i odri~ne re~enice Odgovori na pitawa ili potvrdnim ili odri~nim re~enicama.

Ako ne zna{, odgovor potra`i u enciklopediji.

 Da li je kru{ka povr}e? Mo`e li pas da se popne na drvo?  Da li se papir pravi od drveta?  Znaju li mravi da naprave med? Mogu li ma~ke da vide u mraku? Mo`e li voda da se pretvori u paru? Potvrdne re~enice:

Odri~ne re~enice:

1.

1.

2.

2.

3.

3.

Dve ta~ke i zarez Kada re|am il’ nabrajam, zarezima re~ odvajam. Ispred toga stavqam zna~ke od dve ta~ke.

Stavi

: i , tamo gde je potrebno.

Najvi{e volim ovo vo}e jabuke tre{we  jagode kajsije i {qive. Od povr}a volim gra{ak kupus paradajz i {argarepu.

51

Du{ko Trifunovi}

Dva jarca Dva su jarca vrlo prosta po{li preko uskog mosta jedan s jedne strane a drugi s druge strane Skupili se navija~i da gledaju ko je ja~i ili jedna strana ili druga strana Stali jarci pa se mjere onda po~e da se dere jedan s jedne strane drugi s druge strane Sklawaj mi se ru`na stoko baci}u te u duboko vi~e jedna strana vi~e druga strana Kad su do{li nasred mosta  jedan re~e ‡ sad je dosta i sa jedne strane i sa druge strane Vratimo se svaki sebi da do tu~e do{lo ne bi ni sa jedne strane ni sa druge strane Vrati{e se pa se smiju pusti qude da se biju i sa jedne strane i sa druge strane Vi ste ovu pri~u znali niste ni vi s kru{ke pali jedan s jedne grane drugi s druge grane

52

Prona|i u pesmi i zaokru`i crvenom bojom stihove kojima zapo~iwe sva|a. Prona|i u pesmi i plavom bojom zaokru`i stihove kojima se poziva na dogovor. Seti se i napi{i kako su se pona{ali jarci u narodnoj basni „Dva jarca“.

Re~i sa umawenim zna~ewem Dopuni:

 jarac ‡ jar~i} ruka ‡ ma~ka ‡ kamen ‡ noga ‡ buba ‡

Re~i sa uve}anim zna~ewem Dopuni:

 jarac ‡ jar~ina ruka ‡ ru~etina ma~ka ‡ kamen ‡ noga ‡ buba ‡ Gledaj sliku. Predlo`i kako da se mravi mimoi|u na tesnom putu, a da se ne posva|aju.

53

Narodna pesma

Marko Kraqevi} i orao Le`i Marko kraj druma careva, Pokrio se zelenom dolamom, Po obrazu srmajli maramom, ^elo glave kopqe udario, Za kopqe je [arac kowic svezan, Na kopqu je sura tica orle, [iri krila, Marku ~ini lada, A u kqunu nosi vode ladne, Te zapaja rawena junaka. Al' besedi iz gorice vila: „O Boga ti, sura tico orle! [to je tebi dobra u~inio, U~inio Kraqevi}u Marko? [iri{ krila, te mu ~ini{ lada. I u kqunu nosi{ vode ladne, Te zapaja{ rawena junaka“. Al' besedi sura tica orle: „Mu~i, vilo, mukom se zamukla! Kako m' nije dobra u~inio, U~inio Kraqevi}u Marko? Mo`e{ znati i pametovati, Kad izgibe vojska na Kosovu I obadva cara poginu{e, Car Murate i kne`e Lazare, Pade krvca kowu do strma{ca I junaku do svil'na pojasa, Po woj plove kowi i junaci, Kow do kowa, junak do junaka, A mi tice doletismo gladne, Doletismo i gladne i `edne, Quckoga se naranismo mesa I krvi se qucke napojismo, A moja se krila zakvasi{e. Planu sunce iz neba vedroga, Te se moja krila okore{e, 54

Ja ne mogo' s kril'ma poletiti, A moje je dru{tvo odletilo, Ja ostado' nasred poqa ravna, Te me gaze kowi i junaci; Bog donese Kraqevi}a Marka, Uze mene iz krvi juna~ke, Pa me metnu za sebe na [arca, Odnese me u goru zelenu, Pa me metnu na jelovu granu. Iz nebesa sitan da`d udari, Te se moja krila poopra{e I ja mogo' s kril'ma poletiti, Poletiti po gori zelenoj,

Le`i Marko kraj druma careva, Pokrio se zelenom dolamom, Po obrazu srmajli maramom, ^elo glave kopqe udario, Za kopqe je [arac kowic svezan, Na kopqu je sura tica orle, [iri krila, Marku ~ini lada, A u kqunu nosi vode ladne, Te zapaja rawena junaka. Al' besedi iz gorice vila: „O Boga ti, sura tico orle! [to je tebi dobra u~inio, U~inio Kraqevi}u Marko? [iri{ krila, te mu ~ini{ lada. I u kqunu nosi{ vode ladne, Te zapaja{ rawena junaka“. Al' besedi sura tica orle: „Mu~i, vilo, mukom se zamukla!

Prona|i i podvuci stihove koji govore o tome kako se orao pona{a prema Marku Kraqevi}u.

Objasni ukratko koje je prvo dobro u~inio Marko orlu.

Ozna~i stihove koji govore o tome koje je drugo dobro u~inio Marko orlu. Ka`i {ta zna{ o tome u nekoliko re~enica.

Napi{i koje osobine krase Marka Kraqevi}a.

Napi{i koje osobine krase orla u pesmi. Marko Kraqevi} je veliki junak, za{titnik slabih i branilac pravde. O wemu su ispevane mnoge juna~ke (epske) pesme.

Epska ili juna~ka pesma je narodna pesma koja govori o nekom doga|aju ili junaku.

U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i:  drum, dolama, srmajli, udariti, kopqe,  zapajati, sur, besediti, mu~ati, zamuknuti se, krvca, strma{ce, okoreti se, da`d,  dru`binica, varo{, nedarce, danak .

Objasni {ta zna~e stihovi: Spomiwe se Kraqevi}u Marko  kao dobar danak u godini.

Prona|i pet re~i iz pesme koje u sebi imaju slogotvorno r. Ispi{i ih na linijama.

Objasni kako zami{qa{ rawenog Marka i orla koji stoji na wegovom kopqu.

55

Milo{ Macourek

Mah i [ebestova Mah i [ebestova bili su |aci 3-b odeqewa, stanovali su u istoj stambenoj zgradi i i{li zajedno u {kolu. U ku}i je `ivela gospo|a Brzonogi}ka sa psom Xonatanom i gospo|a Luki}ka sa ma~kom Micikom i, kada bi se svi ~etvoro sreli na stepeni{tu, bio je to pravi cirkus. Micika je frktala kao hr~ak, Xonatan  je besneo kao tigar, gospo|a Luki}ka je vri{tala od straha, gospo|a Brzonogi}ka je vikala: Xonatane, ti{e! A stanari su izletali iz stanova ‡ {ta se to, pobogu, de{ava...?! Zato se nemojte ~uditi {to je [ebestova ponekad zadirkivala Xonatana: Alo, alo, alo, za{to je ma~aka malo? A ja lajem kao grom, nek je maca milion! Xonatana je to qutilo, a ina~e se dru`io sa Mahom i [ebestovom i povremeno je ujutru be`ao od gospo|e Brzonogi}ke, da bi ih dopratio do {kole. Gospo|a Brzonogi}ka nije takve izlete podnosila, svaki put je istr~avala za wim i zvala: Xonatane, ku}i, Xonatane, ku}i! Samo {to Xonatana nije bilo tako lako uhvatiti ‡ Xonatan je bio pas, a pas tr~i br`e i od jedne Brzonogi}ke. Ali to tr~awe nije bilo ba{ skroz uzaludno: Mah i [ebestova su bar na vreme bili u {koli, a gospo|a Brzonogi}ka bi se izjurcala po sve`em vazduhu, {to je veoma zdravo. 56

Jednom, kada su se Mah i [ebestova oprostili sa Xonatanom ispred {kole i seli u svoju klupu, u u~ionicu je u{la u~iteqica i rekla: Deco, danas }u vas ispitivati iz poznavawa prirode. I prozvala je Maha da ka`e {ta zna o ze~evima. Samo, Mah je o ze~evima vrlo malo znao, dobro je znao za ze~eve sa pavlakom, i tako je i govorio sve izokola ‡ obi~an zec `ivi u {umi, `ivi u {umi, `ivi u {umi, sve dok u~iteqica nije rekla: Slu{aj, Mahu, svako malo dete zna da obi~an zec ne `ivi u po{ti ili u poslasti~arnici, boqe nam reci ~ime se hrani, koliko ima zuba i ostalo. Ali Mah o ze~jim zubima nije imao pojma i u~iteqica je rekla: Dovoqno, sedi. Sutra }u ponovo da te prozovem i ako ne bude boqe, dr`’ se!

I kada se posle, u podne, zavr{ila {kola i kad su svi oti{li ku}ama, Mah re~e [ebestovoj: [ebestova, blago tebi, ti popodne mo`e{ da se igra{ sa Xonatanom, a ja }u da sedim kod ku}e i u~im o ze~evima. Pa, ka`i, zar nisam maler? Ali, samo {to je to izustio, ugleda jednog neobi~nog ~oveka koji je ~etvorono{ke puzio po travi i [ebestova re~e: Gledaj, Mahu, taj ~ovek izigrava psa, vidi {ta radi! Ali Mah odmahnu glavom: [ebestova, al’ si ti }aknuta! [to bi izigravao psa? Tako star ~ovek ne}e da izigrava psa, da se kladimo da je taj ~ovek izgubio nao~are! I bio je u pravu, taj ~ovek je bio izgubio nao~are i nije ih mogao na}i, jer nao~are je bez nao~ara te{ko tra`iti. Samo {to je, sre}om, Mah imao nao~are, pa je na{ao te nao~are, i stari gospodin se obradovao i rekao: Da znate, po{to tako lepo poma`ete starim qudima, ne{to }u vam dati. Osmehnuo im se, izvadio iz xepa istrgnutu telefonsku slu{alicu i pru`io je [ebestovoj. I [ebestova je bila zblanuta od toga, pa je rekla: Pa dobro, ba{ lepo od vas {to nam je dajete, ali {ta }e nam ona, preko we ne mo`emo razgovarati. I htede da je vrati. Samo {to nije imala kome, jer je taj stari gospodin ve} bio oti{ao.

Mora da sam lud, ~udio se Mah, gde je taj ~ovek? Ali [ebestova je rekla: Svejedno, nego boqe mi ka`i {ta }emo s tom slu{alicom. ‡ Mo`e{ u wu da vi~e{, alo, alo, alo, za{to je ma~aka malo?, prasnuo je u smeh Mah i [ebestova se tako|e nasmejala i rekla u {ali: A ja lajem kao grom, nek je maca milion! I samo {to je to rekla, iz slu{alice za~u: Ka`ete milion ma~aka? Molim, po va{oj `eqi! I Mah i [ebestova su zurili kao u privi|ewe, jer se svuda naokolo odjednom stvorila u`asna gomila ma~aka, ma~ora i ma~i}a, belih, crnih i prugastih. Ma~ori su sedeli na ulici, ma~ke na drve}u, a ma~i}i na krovovima i svi su mjaukali, da je zujalo u u{ima. Prvo je do{la k sebi [ebestova i rekla: Zna{ {ta, Mahu, to je nemogu}e, toliko ma~aka! Zar je za to kriva ta slu{alica? I Mah re~e: Pa da, ali {ta sada s tim ma~kama? Ako ih povedem ku}i, na{i }e me izbaciti, zna{ li {ta je to milion ma~aka? I [ebestova se lupila po ~elu i rekla u slu{alicu: Alo, molim vas, mi ne znamo {ta da radimo s tim ma~kama, mo`ete li ih ponovo skloniti? A iz slu{alice se za~ulo: Molim vas, kako god `elite! I u tren oka naokolo nije bilo nijedne ma~ke, nijednog ma~ora, nijednog ma~eta. I Mah je rekao: [ebestova, pa ta slu{alica ozbiqno radi, to je prosto fantasti~no! I oboje su vrteli glavom sve do ku}e.

57

Xonatan je sedeo na prozoru, na prvom spratu, jo{ izdaleka ih je pozdravqao lave`om, i [ebestova je rekla: Sirotica mala, ta Brzonogi}ka ga je ponovo zatvorila. Ali Mah je prasnuo u smeh: Ha, ha, ha, ako ho}e{, bi}e odmah dole! I uzeo slu{alicu i rekao: Molim vas, da li bi Xonatan mogao da bude ptica? A iz slu{alice se za~ulo: Za{to da ne?! Kada `elite da bude ptica, bi}e ptica. I ve} je Xonatan na prozoru imao krila, a Mah je odozdo vikao da poleti ve} jednom, {ta ~eka, i Xonatan je zamahnuo krilima i po~eo da se spu{ta sve ni`e i ni`e, dok nije sleteo pravo pred [ebestovu. Izgledao je ~udno ‡ krila mu nisu ba{ mnogo pristajala. I Mah je napr}io nos: Zna{ {ta, [ebestova, s takvim ~udovi{tem se ipak ne}emo igrati, zar ne?

Ali [ebestova je rekla: Ja mislim da bez veze brine{, ne mo`e{ samo da se igra{, mora{ da u~i{, sutra }e{ odgovarati o ze~evima. U tome je Mah ponovo prasnuo u smeh: Ha, ha, ha, imam ideju! Za{to ne bismo mogli da se igramo sa ze~evima? I odmah rekao u slu{alicu: Molim vas, mi bismo stra{no hteli da se pretvorimo u tri zeca, a iz slu{alice se za~ulo: Polako, kad ho}ete da budete ze~evi, bi}ete ze~evi. I dok si rekao keks, Mah, [ebestova i Xonatan bili su ze~evi i skakutali su ka {umi. Tamo su sreli starog zeca sa sedim brkovima i kada su mu rekli ko su, doveo im je mnogo prijateqa, i sa wima su se igrali celo popodne jurke, i pri tom su pri~ali o ze~jem `ivotu, brojali zube i dlake, tako da je Mah, kada ga je u~iteqica slede}eg dana prozvala, govorio gotovo ceo ~as o tome koliko ze~evi imaju gorwih zuba, koliko dowih, koliko dlaka imaju na stomaku, koliko na le|ima, koliko obi~no imaju dece, kako se ta deca igraju, {ta jedu za ru~ak, a {ta za ve~eru, kada obi~no idu da spavaju i kada opet ustaju. I u~iteqica nije htela da veruje svojim u{ima i pomislila je da li je uop{te mogu}e da |ak 3-b zna o ze~evima vi{e od we. I dala  je Mahu peticu kao vrata, a Mah je seo i sme{io se, i [ebestova mu je {aputala: Mahu, ta slu{alica je prava senzacija, ka`em ti. I Mah je klimao glavom: Stvarno, ne{to tako super jo{ nisam video, tek }e{ ti videti {ta }emo sve do`iveti s wom. Iz kwige „Mah i [ebestova“ Sa ~e{kog prevela: Slavica Markovi}

58

Odgovori na slede}a pitawa o tekstu:

Napi{i imena glavnih likova ove pri~e. Pazi na veliko slovo!

Ko je tra`io izgubqene nao~are?

Za{to je stari gospodin poklonio telefonsku slu{alicu Mahu i [ebestovoj?

Napi{i imena ostalih likova iz ove pri~e.

Kako se pojavila gomila ma~aka?

[ta je u~iteqica rekla Mahu kad nije znao da odgovori na weno pitawe?

Re{i rebus.

Gde je sedeo Xonatan po{to mu gospo|a Brzonogi}ka nije dala da iza|e?

Kako je Mah nau~io lekciju o ze~evima?

Smisli i upi{i naslove u `ute ku}ice iznad svakog poglavqa ove pri~e.

59

SETI SE {ta smo nau~ili... Samoglasnike crvenom bojom.

Oboj glasove u tabeli prema uputstvu

Suglasnike plavom bojom.

A

B

V

G

D

\

E

@

Z

I

J

K

L

Q

M

N

W

O

P

R

S

T

]

U

F

H

C

^

X

[

Prepi{i pravilno re~enice:

dali si zakasnio u{kolu

Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. Upi{i broj osvojenih poena.

Je silise javila mami

Podse}amo se KADA NABRAJAM, PRVO STAVIM DVE TA^KE, A ONO [TO NABRAJAM ODVAJAM ZAREZIMA.

60

U {koli imam slede}e predmete: srpski jezik, matematiku, svet oko nas, likovno, strani jezik, muzi~ko, fizi~ko i izborni predmet.

MA [TA MI RE^E

^ITAMO pri~e i pesme o neobi~nim doga|ajima U^IMO I VE@BAMO ‡ re~i koje ozna~avaju imena ‡ imenice ‡ pisawe velikog i malog slova ‡ re~i koje ozna~avaju radwu ‡ glagoli ‡ bajka ‡ {aqiva pri~a TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ {aqivu pri~u ‡ da napi{e{ bajku o princezi, princu i zlom ~arobwaku ‡ da napi{e{ pismo detli}u ‡ da nacrta{ detli}a

Rusomir Arsi}

Nestrpqewe Dosta mi je zime suve, staze prazne, {ume gluve. Dosta mi je  jakih slana, maglu{tina sa svih strana. Nestrpqewe ve} me ste`e, hajde po~ni  jednom sne`e. Koja jo{ re~ ima sli~no zna~ewe kao re~ nestrpqewe? nestrpqewe ? Zaokru`i.

Za{to je de~ak nestrpqiv?

 

lewost

uznemirenost

dosada

Re{i zagonetku.

Prona|i u pesmi i podvuci one re~i koje slikaju suvu zimu, to jest zimu bez snega. To su, na primer, re~i: staze prazne, jake slane i dr. Objasni kako zami{qa{ te slike.

62

Bele p~ele na zemqu sele.

Re~i koje ozna~avaju imena ‡ imenice Re~i koje imenuju predmete, bi}a i pojave nazivaju se imenice.

Zajedni~ke imenice • Ozna~avaju zajedni~ka imena bi}a, predmeta i pojava • Pi{u se malim slovom

Bi}a

Predmeti

Pojave

Vlastite imenice • Ozna~avaju li~na (vlastita) imena • Pi{u se velikim po~etnim slovom Marko Sawa

~ovek

olovka

vetar

Esma

ta{na

ki{a

[ebestova

{kola

putovawe

Petrovi}

ku}a

vatra

@u}a

u~iteqica

put

poplava

Belka

brat

voz

buka

[arac

 je`

lopta

re~

Avala

xemper

duga

Fru{ka gora

haqina

svetlost

Kopaonik

lewir

mrak

Sava

devoj~ica de~ak obu}ar

pas lav koko{ka rak

  i   d   u   q

  e   w   i   t   o   v   i   `

bumbar

krov

Dunav

kola~

Morava

kopriva

Beograd

luk

Ni{

masla~ak krompir bor tre{wa

  e   k   q   i    b

London Kupinovo Sremska Mitrovica Srbija Francuska Ma|arska

  a   n   a   e   i   n   m   d   e   i   u   z   m  e   q   i   r   p   i   a   a   w   n   i   e   t   m  o   i   v   i   `   i   a   v   n   i   i   z   n   a   a   n   l   p   i   v   a   i   k   z   e   a   r   n   i   a   v   q   i   e   z   s   a   a   n   n   i   a   v   q   i   a   z   m   a   e   n   z

63

Narodna pri~a

La`a i Parala`a Bila jednom dva ~oveka. Jedan se zvao La`a, a drugi Parala`a. La`a srete Parala`u i re~e mu: ‡ Jesi li ~uo za onaj struk zeqa {to je iznikao u na{em selu? ‡ Kakvo zeqe? Ne ja ‡ odgovori Parala`a. ‡ To je stra{ilo bo`je ‡ po~e da obja{wava La`a ‡ vi{e od ikakvog hrasta, debqe od bilo kog jablana, granatije od najvi{e jele. Ispod wega se mo`e celo selo okupiti i u hladu spavati. Sve `ivo, {to zeqe jede, od wega se hrani, a na wemu se ni{ta ne prime}uje, kao da iz morske pu~ine zahvati{ ~a{u vode. Kad je to ~uo, Parala`a uzvrati: ‡ A jesi li ti ~uo za onaj kazan {to ga mi seqani gradimo? ‡ Ne ja ‡ odgovori ‡ a kakav kazan? ‡ Kazan, brate, ~udo nad ~udesima! Bi}e ve}i od najve}e ku}e u selu. Iznutra }e ga praviti sedamdeset i sedam najve{tijih majstora. Toliko }e biti {irok da }e majstori morati da vi~u iz sveg glasa kako bi se ~uli. Ali sve je to lako, nego kuda }emo s wim? Mora}emo da spojimo sva dvori{ta u selu, jer u jedno ne mo`e da stane. La`a upita: ‡ A, pobogu brate, {ta }e vam toliki kazan? ‡ Bogme, ako i kod nas nikne onoliki struk zeqa koliko kod vas, da ga u ovom kazanu skuvamo.

Ovo je jedna {aqiva narodna pri~a. [ta je tebi u woj {aqivo? U re~niku potra`i zna~ewe re~i parala`a. Objasni razliku u zna~ewu izraza: struk zeqa, {aka zeqa, naru~je zeqa, naramak zeqa, tovar zeqa, kola zeqa itd. Pogledaj u re~niku.

64

Ovde opi{i {aqivi doga|aj u kojem si i ti u~estvovao. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

  P i

• Prvo napi{i naslov.

{ e m o  

s  a   s 

t a v

• Kada se to dogodilo? Gde? • Da li je jo{ neko bio tu?

• Opi{i {ta se dogodilo. • Ako je bilo drugih, {ta su oni radili? • [ta je bilo najsme{nije?

• Kako si se tada ose}ao?

65

Qubivoje R{umovi}

Utorak ve~e ma {ta mi re~e U Novom Sadu svanulo ve~e Ma {ta mi re~e Ju`na Morava uzvodno te~e Ma {ta mi re~e Na svakom drvetu klikeri zve~e Ma {ta mi re~e U [tipu me~e u{tipke pe~e Ma {ta mi re~e U brzom vozu {i{ali kozu Ma {ta mi re~e I kao tre}e Zemqa se ve~eras ne okre}e Niti {ta radi Niti spava Zemqa ve~eras zabu{ava Ma {ta mi re~e Objasni za{to se u pesmi stalno ponavqa:

Od slogova sastavi re~i. Dobi}e{ neke re~i iz pesme.

Ma {ta mi re~e. ve

mo [ta ti je u pesmi najsme{nije?

u Podvuci u pesmi sme{ne slike i ispri~aj kako ih zami{qa{.

Podeli sa dru{tvom uloge i odglumi ovu pesmu.

66

ve~e

{ti

zem

ko ke

kli

ra

~e pak va

qa za

ri

Veliko i malo slovo Odgovori za{to se neke re~i pi{u velikim, a neke malim slovom.

Novi Sad

‡ vlastito ime ‡ grad

Suva planina

‡

Ju`na Morava ‡ Jovan

‡

Jovanovi}

‡

Zmaj

‡

ve~e

‡ zajedni~ko ime za pojavu  

me~e

‡

drvo

‡

voz

‡

koza

‡

u{tipak

‡

Re{i zagonetke.

No}u svetao, a dawu taman.

Korice ima ‡ no` nije, listove ima ‡ drvo nije.

67

Gvido Tartaqa

Zna on unapred (Pozornica je samo delimi~no otvorena, pa se vidi samo sredwi deo scene koji prikazuje jedan kraj u~ionice. Vide se u~iteq i Mi{a, a iza wih tabla. Mo`e se ~uti `agor, ka{qawe i smeh drugih |aka koji se ne vide.) U~iteq: Dakle, Mi{o, ka`i lepo za{to si opet zakasnio. Ka`i glasno da te ceo razred ~uje... Mi{a: Oprostite, pokidala mi se vezica na cipeli, pa sam tra`io drugu i nisam je na{ao... pa sam tu pokidanu morao vezati u ~vor... evo, vidite. (Zakora~i levom nogom da poka`e.) U~iteq: Vidim, vidim, ali i ju~e si zakasnio. Mi{a: Jesam. Oprostite... to je bilo zato {to sam se zadr`ao kod pekara. Sve nas je zadr`ao neki ~i~a koji je vazdan prevrtao po xepovima da na|e novac... a za to vreme otegao pri~u kako je hleb pre sedamdeset godina bio mnogo boqe pe~en nego danas. „E, to su bili pekari!“ Tako je pri~ao. U~iteq: Lepo, ali i prekju~e si zakasnio. Se}a{ li se? Mi{a: Se}am se vrlo dobro, kako se ne bih se}ao! Jo{ me pe~e jezik koliko sam se opekao. Doneli mi za doru~ak belu kafu tako vrelu da smo je morali pretakati iz jedne {oqe u drugu... i sve tako... U~iteq: Se}am se, se}am se i ja. Pri~ao si nam. Tako ti je u tome pro{lo pet minuta. Dobro, Mi{o, to je bilo prekju~e, u sredu, ali ti si zakasnio i u utorak. Se}a{ li se? Mi{a: Kako da ne! U utorak smo hvatali mi{a po sobi. Niko nije smeo otvoriti vrata. Tako nam je tata naredio, da mi{ ne bi pobegao... U~iteq: Da, da, se}am se. Zato nisi smeo iza}i dok se ne zavr{i sav taj xumbus... A u ponedeqak? Ako se ne varam, ti si i u ponedeqak zakasnio? Mi{a: Da, da! U ponedeqak mi je bio ro|endan, pa dok su se svi izre|ali da mi ~estitaju... U~iteq: Znam, znam, i mi smo ti ovde ~estitali. Mi{a: Jeste. U~iteq: Pa lepo, sad znamo za{to si sve od ponedeqka zaka{wavao u {kolu. Kad bi nam jo{ znao re}i za{to }e{ sutra, u subotu, zakasniti, imali bismo ispuwenu celu nedequ i ti bi zaslu`io peticu iz ‡ zaka{wavawa. Mi{a: Peticu? 68

U~iteq: Da, peticu. Ali, naravno, ti ne zna{ unapred da }e{ zakasniti... Ne mo`e{ znati danas za sutra. Mi{a: Znam, znam i za sutra! U~iteq: Kako to? Otkud mo`e{ znati unapred?! Mi{a: Znam. Ujutru, ba{ pred po~etak {kole, treba da nam stigne tetka iz Ni{a... U~iteq: Tetka? Pa {ta onda? Mi{a: Pa onda... znate... nisam se video s wom tri godine... Uvredi}e se ako odem iz ku}e ~im do|e... Treba da posedim s wom bar pet minuta...  Zavesa [ta misli{, kako je Mi{a unapred znao da }e da zakasni?

Re{i rebus.

Ovo je tekst za glumu. ^itaj ga sa drugom po ulogama. Glumite Mi{ino i u~iteqevo pona{awe.

Sastavi re~enice u kojima }e{ upotrebiti zadate re~i. |ak ‡ ki{a pas ‡ vrata u~iteq ‡ o~i

69

Jovan Jovanovi} Zmaj

Pera kao doktor „Gospodine doktore, zvala sam vas amo, lutka mi je bolesna, gledajte je samo. Pipnite joj obraze, pipnite joj ~elo, meni se bar ~ini: u`asno je vrelo.“ Doktor sedi uko~en sa ozbiqnim mirom, pipa bilo lutkino, pa drma {e{irom: „Influenca velika, al’ umreti ne}e. Nemojte je qubiti da na vas ne pre|e. Lek }u joj propisati, pra{ak svakog sata, uz to, nek je protrqa va{a baba Nata. Limunadu pravite u velikim ~a{ama, ako joj se ne pije, vi popijte sama.“

Re{i rebuse. Prona|i u re~niku zna~ewe re~i  influenca.

Kakav je lek doktor prepisao bolesniku?

Doma}i zadatak: Odglumi sa nekim ovu pesmu.

70

Na osnovu ove pesme napi{i tekst za glumu. Smisli {ta }e govoriti doktor i devoj~ica.

Re~i koje ozna~avaju radwu ‡ glagoli [ta ko radi? Re~i: le~i, peva, zida ozna~avaju radwu i

Lekar  le~i. Peva~

Ispod svake slike napi{i {ta ko radi. Podvuci glagole.

zovu se glagoli.

peva.

Zidar  zida. Voza~

Ako sedim, da li je i to glagol?

Svira~ Lovac Pisac Glumac Slikar ^uvar

U pesmi „Pera kao doktor“ podvuci neke glagole i prepi{i ih.

 zvala

 ,

gledajte

 ,

 ,

 ,

 ,

 ,

 ,

. 71

Desanka Maksimovi}

Slikarka zima Jedne godine slikarka Zima krete po svetu da raznese darove deci. Nije imala, istina, ni{ta naro~ito da im daruje, ali je preko leta u dokolici bila smislila da im naslika no}u po prozorima puno srebrnih {uma, zver~ica i ku}a. Slikarki Zimi bilo je to lako: mahne jedanput svojom studenom ki~icom, a stvori se na prozoru srebrn list paprati ili sle|ena jelova gran~ica; mahne drugi put, i uka`e se sle|ena reka koja kao da te~e ispod vrba pod snegom; mahne tre}i put, i nikne dvorac sav od biqura u kome umesto svetiqaka sijaju srebrne zvezde. Kako se ovim slikama bila pro~ula, ~im se po selima i gradovima saznalo da opet dolazi, deca su joj izlazila daleko u susret. Ona im je dobro}udno dozvoqavala da se vaqaju i ska~u po skutovima wene bunde. A i {to ne bi! ^im bi ih deca iscepala i isprqala, istog ~asa su nicali drugi novi, kao da je neka ~arobnica. Predve~e stigne ona u neko selo kad su deca ve} spavala. ‡ Kuc! Kuc! ‡ pokuca na prvi prozor tiho kao kad mraz pucketa. Iz sobe se ~ulo samo de~je duboko disawe. ‡ Spavaju ve} ‡ pomisli Zima ‡ sad }u im na prozoru ostaviti sliku, pa neka se raduju sutra kad se probude ‡ i po~e {arati po oknu {apu}u}i: Naslika}u borove srebrom okovane i srebrne dvorove i srebrne grane. Slete}e na borove ptica svetlih krila, u}i }e u dvorove srebrnasta vila. Ne sme samo mama nalo`iti pe}i,  jer }e slika odmah s prozora pobe}i. 72

U re~niku pi{e {ta zna~e re~i: ki~ica, biqur i skut . Potra`i wihovo zna~ewe.

Dovr{iv{i rad, po{la je daqe. Usput ~u kako je zove neki vrt: Zimo, dobra Zimo, hladno}a je quta, daj mi malo svoga mekanoga skuta. Ona otcepi levi skut svoje haqine, pokri vrt, pa po|e daqe. Stvori se tad pred drugom ku}icom, pa opet kuc!, kuc! na prozor, a deca i tamo spavaju. Ukrasiv{i i tu prozore, po|e daqe. Ukraj puta su stajali ~etinari i molili:

Bajke su pri~e o ~udesnim doga|ajima. U wima se pojavquju bi}a koja ne postoje: zmajevi, a`daje, patuqci, ve{tice i vile.

Re{i rebus.

Zimo, dobra Zimo, pogledaj na jele, daj im malo svoje ode}ice bele. Ona im odmah dade na glave bele {ubare i na zelene {iroke {ake navu~e im bele rukavice pa, zadovoqna {to je u~inila dobro delo, nastavi put, `ure}i da na{ara {to vi{e prozora i {to vi{e dece da obraduje. A kad je jutro svanulo i deca se izbudila, na{la su po prozorima srebrne slike {to ih je no}u i{arala Zima. Samo deca nisu stigla da ih se dovoqno nau`ivaju; svih wih brzo je nestalo: neke je otopilo sunce, neke vatra u pe}i, na neke su de~ica naslonila noseve i svojim dahom ih izbrisala, kako se slikarka i bojala. Po ~emu ova pri~a li~i na bajku?

Koja ti se od tih slika najvi{e svi|a? Za{to?

Prona|i u bajci i podvuci slike koje je zima naslikala deci.

Da li je tekst „Zna on unapred“ sa strane 68 bajka? Za{to?

73

Desanka Maksimovi}

Polazak u {kolu Vidim sebe prvog dana {kole. U~iteq Nedeqko Savi}, koga sam do ju~e zvala ~ikom, stoji kraj stola i zapoveda: „Spustite svi ruke na klupe!“ To mi se vaqda u~inilo odve} malo kao {kolski postupak, pa sam upitala: „U~itequ, treba li lupati rukama?“ (Uo~i toga dana su mi rekli da ~iku ne smem u {koli zvati tako, nego u~iteqem, kao i ostala deca.) Ne, rukama nije trebalo lupati, nego ih polako spustiti jednu do druge da se vidi jesu li ~iste. U klupi sam sedela sa jedinom devoj~icom u razredu, Spasenijom, koja je u {kolu dolazila povezana `utom maramom, zvanom {amija. Na odmoru sam ponaj~e{}e bivala s wom. Ona je, kao i ostali |aci, prvo zapo~iwala razgovor o tome koliko je usput videla ze~eva ili veverica i jazavaca. Otkako sam postala |ak, mene dugo nije bila poslu`ila sre}a da sretnem kakvu zver~icu. I bila  je prava sve~anost kada je preda me u dedinom bukviku isko~ila crnkasta vesela veverica. Spuznula je muwevito niz stablo i za sekund me je radoznalo pogledala. Sutradan sam i ja, izjedna~ena s drugovima, pri~ala kako sam srela dve veverice. Koga je devoj~ica `elela da vidi u {umi?

74

 Desanka Maksimovi}  je na{a velika kwi`evnica. Napisala je mnogo lepih kwiga za decu. Ovo je jedno od wenih kazivawa o detiwstvu.

Bajka o princezi, princu i zlom ~arobwaku Nastavi da smi{qa{ i pi{e{ zapo~etu bajku. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

  P i

{ e m o  

s  a   s 

t a v

75

Zorica Bajin-\ukanovi} Kako zami{qa{ detli}a iz ove pesme? Nacrtaj ga.

Detli} U zimsku ba{tu sleteo detli} {arenog repa. Ba{ta odjednom sinula, postala nekako lepa. Onda je ponovo prhnuo, nastavio let. Dok je na stablu mirovao, li~io je na cvet. U ovoj ukr{tenici kriju se imenice i neki glagoli iz ove pesme. Zaokru`i ih i ispi{i.

76

S

[

M

V

[

R

D

N

T

O

I

E

]

R

E

P

A

X

R

B

A

[

T

A

B

P

O

S

T

A

L

A

L

R

V

L

S

K

I

[

O

H

A

E

R

N

]

[

B

N

O

T

C

V

E

T

U

U

N

E

I

L

N

P

C

O

X

O

^

H

F

M

K

N

S

I

N

U

L

A

Imenice:

Glagoli:

Detli}evo pismo

Napi{i odgovor detli}u.

77

Branko ]opi}

Bolesnik na tri sprata Na{ega starog doktora Jana telefon zove s Kalemegdana: „Doktore dragi, hitno je vrlo, imamo gosta, boli ga grlo!“ „Imate gosta? Da nije stranac?“ „Pravo ste rekli. Jest, Afrikanac!“ „Do}i }u brzo, za jedan sat. Ka`ite samo: na koji sprat?“ „Na kome spratu? Te{ko je re}i, boli ga ~itav ‡ drugi i tre}i.“ ^udom se ~udi na{ doktor Jan: „Kakav bolesnik?! Je l' trospratan?!“ „Doktore, jeste, to nije varka, zovemo, znate, iz zoo-parka. @irafu jednu boli nam vrat, a to je ‡ drugi i tre}i sprat.“

Za{to je ova pesma sme{na?

Kako je do{lo do zabune u ovoj pesmi? Ovu pesmu je napisao

^emu se doktor ~udio?

Ova pesma ima

strofa i

stihova.

Pretvori ovu pesmu u tekst za glumu (dramski tekst). Pogledaj tekst za glumu na strani 68.

78

Qubivoje R{umovi}

Jednoga dana Jednoga dana pre sedam dana srelo se sedam gotovana.

Peti gotovan ve} je spavao, {esti ni glasa nije davao.

Prvi gotovan, nao~it, mlad, sede pa re~e: Prezirem rad!

Sedmi je sedeo budan i jadan i ponavqao: Ja sam gladan!

Drugi gotovan nema{e kud, dodade na to: Prezirem trud!

O sveto nebo, o mo}ne sile, bacite jedno pe~eno pile!

Tre}i gotovan le`e pod dud: Nek radi onaj ko je lud!

Uto se javi gavran sa grane: Ne dajem ni{ta za gotovane!

^etvrti brzo prona|e hlad: Ima vremena,  jo{ sam mlad!

Dosta je bilo mufte davawa, pro{lo je vreme izmotavawa!

Prona|i u re~enici re~ gotovan i napi{i {ta ona zna~i.

U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i: nao~it, prezirati, trud i mufte.

Koji ti je gotovan najsme{niji?

[ta je gavran poru~io gotovanima?

Smisli i napi{i {ta bi rekao osmi gotovan.

Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju.

79

SETI SE {ta smo nau~ili... 1.

Pove`i zelenom strelicom re~i koje pripadaju imenicama. Pove`i plavom strelicom re~i koje pripadaju glagolima.

2.

sedimo

IMENICE

igram selo mrav

GLAGOLI

 jede Petar

Napi{i odri~nu re~enicu

Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke.

I{li smo u bioskop.

Upi{i broj osvojenih poena.

Napi{i potvrdnu re~enicu

Ne volim da jedem spana}.

Podse}amo se VELIKIM SLOVOM SE PI[E: Devoj~ica Marija Petrovi} iz Kraqeva ide u drugi razred.

na po~etku re~enice li~no ime prezime 80

ime mesta

5.

PORODI^NO STABLO

^ITAMO pri~e i pesme o porodici U^IMO I VE@BAMO ‡ uspavanke ‡ subjekat i predikat ‡ pisawe znaka navoda ‡ kako se recituje ‡ zaplet u pri~i ‡ zagonetke TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da smisli{ dve zagonetke ‡ da napi{e{ pri~u o mla|em bratu ‡ da ilustruje{ pesmu ‡ da odglumi{ pri~u

Narodna pesma

Majka Jovu u ru`i rodila Majka Jovu u ru`i rodila, ru`ica ga na list do~ekala, bela vila u svilu povila, a p~elica medom zadojila, lastavica krilom pokrivala: nek je rumen kô ru`a rumena, nek je bijel kô bijela vila, nek je radin kô p~ela malena, nek je hitar kao lastavica.

U re~niku je obja{weno {ta zna~i re~  radin.

Ova pesma je uspavanka. Pevana je deci pred spavawe da bi lep{e i lak{e zaspala.

Napi{i kakav Jova treba da postane.

Ko mu poma`e da dobije te osobine?

Kad bi majka `elela da joj Jova bude umiqat, od koga bi sve mogla da tra`i pomo}?

82

Hajde da upore|ujemo:

Rumen

kao

ru`a.

Rumen

kao

jabuka.

Beo

kao bela vila.

Beo

kao

Vredan

kao

Vredan

kao

Hitar

kao

Hitar

kao

Jak

kao

Jak

kao

Sjajan

kao

Sjajan

kao

div. rosa.

Subjekat i predikat Jova spava.

Majka sedi.

U re~enici JOVA SPAVA govori se o Jovi. U re~enici MAJKA SEDI  govori se o majci. Re~ Jova je SUBJEKAT u prvoj re~enici. Re~ majka je SUBJEKAT u drugoj re~enici.

Subjekat je ona re~ u re~enici koja kazuje o kome ili o ~emu se govori ili ko vr{i radwu. Subjekat se odre|uje pomo}u pitawa: ‡ O kome ili o ~emu se govori? ‡ Ko vr{i radwu? Druga va`na re~ je PREDIKAT. Predikat se odre|uje pitawem: ‡ [ta radi subjekat? [TA RADI JOVA? [TA RADI MAJKA?

  JOVA SPAVA. MAJKA SEDI.

PREDIKAT u prvoj re~enici je SPAVA. PREDIKAT u drugoj re~enici je SEDI.

Predikat je ona re~ u re~enici koja kazuje {ta radi subjekat.

83

Odri Korn

Laurina tajna „Imamo ne{to novo u ku}i“, pevu{ila je Laura. Skakutala je niz ulicu i ba{ je bila stigla do Tomijeve ku}e. Tomi se igrao u pesku i gradio zamak. Laura mu je ponovila da je u wenoj ku}i ne{to novo. „A {ta to?“, radoznalo }e on. Laura se smejala: „Pogodi!“ Tomi je zatvorio o~i i uporno mislio. „Psetance?“ Laura se zakikota: „Pogre{no!“ Nastavila je put niz ulicu. „Mi imamo ne{to novo u ku}i“, vikala je dok  je prolazila kraj Davidove ku}e. David se ba{ quqao u dvori{tu. „A {ta je to novo, Laura?“, upitao je. „Pogodi!“, uzvrati Laura. „Pomozi mi“, zamolio je David. Laura se zamisli: „U redu. Da te podsetim. To budi qude dok je  jo{ mrak“. David se nasmejao: „Pa to je bar lako pogoditi. Imate nov budilnik“. „Pogre{no“, otcvrkuta Laura i po|e daqe. „Imamo ne{to novo u ku}i“, pevala je dok je prilazila Merinoj ku}i. Meri je bila priredila ~ajanku za svoje lutke i one su sve bile za stolom. „A {ta imate?“, upitala je Meri radoznalo. „Pogodi!“, uzviknu Laura. „Pomo}i }u ti ako ti odam dve stvari. Budi qude dok jo{ traje mrak i pije iz bo~ice.“ 84

„E, ba{ si sme{na. To nije te{ko da se pogodi.“ Meri di`e najve}u lutku, koja je bila mama ostalim lutkama. „Ti ima{ lutku kao {to je ova moja. Ona pla~e i uz to pije iz boce.“ „Pogre{no!“, re~e Laura pobedonosno. I nastavi da tr~ka ulicom. De~ak Bili igrao se loptom kada mu je Laura rekla {ta ima u ku}i: budi qude no}u, pije iz boce i ‡ da bi mu pomogla ‡ rekla je jo{ jednu stvar: „Pored toga {to si ~uo, ka`u da podse}a na mene“. „Znam, znam!“, vikao je Bili i ‡ pogodio je. A vi? Da vas podsetimo: Laura je dobila sestru.

Prona|i u pri~i i podvuci re~i kojima je Laura opisivala svoju malu sestru.

Podvuci drugom bojom re~enice u kojima se ka`e {ta su Tomi, David, Meri i Bili radili kada ih je Laura srela.

Navedi re~i iz kojih se vide Laurina ose}awa. Prona|i u pri~i i ozna~i sve upitne re~enice.

Pove`i zagonetke s wihovim re{ewem na slici. Bockava lopta u travi stoji, da je dodirne svako se boji.

Drveno mi telo, zeleno odelo, skriveno od lista slatko zrno blista.

Podvuci u jednoj od zagonetki re~i sa umawenim zna~ewem. Neka je crvena, a neka `uta, neka je slatka, a neka quta.

Crn kaputi}, {iqat repi}, kratak kquni}. Ovde letuje, tamo zimuje.

Doma}i zadatak: Smisli zagonetke za {kolsku torbu i olovku .

85

Vladimir Andri}

Protestna pesma Meni je dosadno, mama imaj to u vidu, tata svakom je potrebna sestra i mora da ima brata. Na brata ja imam prava kao na ki{u trava zar da idem u kra|u da steknem sestru mla|u.

Za{to protestuje de~ak u ovoj pesmi?

U re~niku }e{ na}i {ta zna~i re~ protest .

Navedi neka de~ja prava koja zna{. (Prona|i ih u uxbeniku Svet oko nas.) Objasni za{to je travi potrebna ki{a.

Objasni za{to bi voleo da ima{ brata ili sestru.

86

Posmatraj ove slike o de~aku koji je dobio brata. Svakoj slici daj naslov, a onda napi{i pri~u. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

  P i

{ e m o  

s  

a s   v t a

87

Narodna pripovetka

Sedam prutova Imao otac sedam sinova, sedam sva|alica. Sva|aju}i se zanemari{e sav ku}ni posao i sve im po|e naopako. Bilo je sebi~nih i r|avih suseda koji su se radovali wihovom sva|awu i wihov nazadak skretali su na svoju korist. Lako je grabiti onde gde nema ko da ~uva, kad se ~uvari me|u sobom sva|aju. Videv{i da }e biti zlo i naopako, otac se veoma zabrinu. Jedanput skupi sinove oko sebe, pa im pokaza sedam prutova ~vrsto povezanih u jedan snop i re~e: „Koji od vas ovaj snop prelomi, onome }u dati deset dukata“. Svih sedam sinova poku{a da prelomi snop: probali su ovako i onako. I naposletku svaki re~e da ne mo`e. A otac }e im onda: „^udim se {to ne mo`ete, jer je to sasvim lako“. On odre{i uzicu kojom je bio snop vezan, {tapi}i se razmako{e i on jedan po jedan prelomi bez po muke. Sinovi su se nasmejali: „E, to je lako! Tako bi moglo i nejako dete!“ Otac zavr{i: „Evo vam, deco, slike i prilike va{e. Ne budete li snop, bi}ete sedam prutova koje, kao {to ste sami rekli, mo`e slomiti i nejako dete“. Napi{i kako je otac pokazao sinovima da je va`no da se ne sva|aju.

Prona|i u re~niku {ta zna~e re~i: nazadak i snop.

88

Prona|i sedam prutova. Pove`i ih kon~i}em u snop. Poku{aj da ceo snop odjednom slomi{. Probaj da prelomi{ svaki prut posebno. Napi{i {ta si zapazio.

Objasni {ta zna~i poslovica:

Sloga ku}u gradi, a nesloga razgra|uje.

Zaokru`i ono {to misli{ da je potrebno da bi qudi bili slo`ni. 1. Ne vre|ati druge. 2. ]utati o problemu.

Deca sa ove slike se sva|aju oko quqa{ke. Napi{i kako bi ti re{io problem.

3. Uvek da bude kako ti ka`e{. 4. Slu{ati predloge drugih. 5. Otvoreno re}i kad ti ne{to smeta. 6. Biti o{tar i drzak prema drugima. 7. Biti miroqubiv. 8. Slu{ati druge, a }utati o svojim `eqama. 9. Razumeti druge. 10. Pokazati drugu da ti je va`an.

89

Miroslav Anti}

Nezgoda

Ilustruj ovu pesmu. Smisli za sliku druga~iji naslov.

Kroz dvori{te ju~e sre}ni tata petao s pili}ima svojim prvi put pro{etao. Pravio se va`an krilima je lupao, pa u bunar upao i sav se okupao! Smejali se pili}i ~ulo se do neba: Ba{ si tata {eprtqa! Tako ti i treba! U re~niku pi{e zna~ewe re~i {eprtqa. Pro~itaj ga. Za{to je tata petao bio sre}an?

Na ove stihove komponovana je pesma koju peva Dragan Lakovi}. Da li ume{ da je otpeva{? Napi{i nazive kompakt diskova ili kaseta koje rado slu{a{.

Opi{i kako se pona{ao sre}ni tata petao u dvori{tu.

90

   }   i   v   o   k   v   i    @    b   o    B   v   a   s   o   r    b   o    D   o   a   t   r   c   a   n   i   o   a   s   i   p   a    N

Ovo je strip iz de~jeg ~asopisa „Veliko dvori{te“. Pro~itaj ga i zaokru`i naslov koji bi mu najvi{e odgovarao.

• Siroma{na ro|aka • Ko je najja~i • Dobri prijateqi

91

Ruska narodna pri~a

Medved i devoj~ica Jednoga dana po|e Ma{a s drugaricama u {umu po jagode. Naberu devoj~ice jagoda, kad ‡ nigde Ma{e. Dozivale su je, dozivale ‡ we nema. Ma{a lutala, lutala, pa nai|e na  jednu ku}icu. U|e unutra i sedne. Malo posle eto ti medveda. Pomilova devoj~icu {apom i re~e: „E, lepo, sad te ne pu{tam. Osta}e{ kod mene“. Mislila, mislila devoj~ica, pa smislila. „Medo, odnesi u selo mome tati i mami malo  jagoda.“ Medved pristane. „Ali ih nemoj usput pojesti“, re~e devoj~ica. „Ja }u se popeti navrh krova, pa }u gledati.“ „Gledaj!“, re~e medved.

92

Dok se medved spremao za put, devoj~ica u|e u korpu i pokri se jagodama. Medved uprti korpu i po|e. I{ao medved, i{ao, pa re~e: „Se{}u na travicu, poje{}u jagodicu“. „Vidim, vidim!“, progovori devoj~ica iz korpe. Medved se upla{i, uprti korpu i po|e daqe. Kad je stigao u selo, spusti korpu pred kapiju i zakuca: „Kuc, kuc! Otvarajte, doneo sam vam od Ma{e  jagoda!“ Psi zalaja{e i pojuri{e medveda. On pobe`e u {umu, a korpa ostade pred kapijom. Kad Ma{in tata otvori kapiju, a Ma{a izlazi iz korpe i smeje se.

Glavni likovi iz pri~e su:

Pro~itaj ponovo ovu pri~u i napi{i: Vreme radwe u pri~i:

Kako se Ma{a dosetila da se vrati ku}i? Mesto radwe u pri~i:

Napi{i koje su Ma{ine osobine.

Redosled doga|aja u pri~i: 1.

Koje su osobine medveda?

2. 3. 4. 5.

Prona|i u tekstu i napi{i: pet imenica

pet glagola

Proveri znawe na stranama 63 i 71. Podvuci u pri~i „Medved i devoj~ica“ re~i koje izgovara medved. Drugom bojom podvuci re~i koje govori Ma{a. Odglumi s nekim ovu pri~u.

Sigurno si zapazio da radwa u pri~i po~iwe da se zapli}e u re~enici: ... kad ‡ nigde Ma{e. Takvo mesto u pri~i zove se po~etak zapleta. Posle ovoga zaplet se pove}ava.

Znak navoda Re~i koje izgovaraju medved i Ma{a ozna~ene su znacima navoda. Me|u navodnike stavqamo ta~no navedene ne~ije re~i. Znaci navoda se pi{u na vi{e na~ina: „“, „ „, »«. Umesto znaka navoda nekada se pi{u i crte ‡.

93

Qubivoje R{umovi}

Ima jedno mesto Ima jedno mesto iza sedam mora gde ceo svet spava Spavati se mora Ima u tom mestu gospo|ica prava koja nikad nikad ne `eli da spava Ima jedno selo iza sedam gora gde sva deca jedu  jer jesti se mora.

Ima u tom selu  jedno roze cve}e  jedan junak mamin koji jesti ne}e Ja predla`em za wih dvoje da se na|u da se spoje Ne treba ih prutom biti ve} ih treba o`eniti Pa neka se cve}ka sa suprugom ne}ka.

Napi{i koje su osobine gospo|ice iz pesme. U re~niku prona|i zna~ewe re~i cve}ka i ne}kati se. Spoj slova po azbu~nom redu. Dobi}e{ sliku. Koje su osobine maminog junaka?

Uporedi ove dve ne}kalice sa likom Sime iz pri~e „Inat“ sa strane 24. Ispri~aj {ta si zapazio.

94

Recitovawe Priprema Slede}u re~enicu izgovori na vi{e na~ina: upla{eno, besno, tu`no i veselo.

On ne}e da jede. On ne}e da jede. On ne}e da jede. On ne}e da jede.

Izgovori jasno slede}e brzalice:

^etiri ~avke ~u~e na ~unu. Otud ide crn trn, da odgrize crn vrh. Svraka skaka na dva kraka. Pesma mo`e da se recituje na vi{e na~ina. Ovo je jedan od predloga. Po{to je ova pesma {aqiva, treba je recitovati na {aqiv na~in. Tamo gde su stihovi ozna~eni sa treba da recituje{ lagano, kao da pri~a{ bajku. Znak zna~i: izgovori glasnije, odlu~nije. Znak ozna~ava kra}u pauzu, }utawe, a znak du`u pauzu. Pokreti ruku i tela dok se recituje treba da budu umereni, kao kad se razgovara.

95

Feliks Salten

Eno gde leti cvet Zelena livada bila je posuta zvezdama belih krasuqaka, qubi~astim i crvenim glavicama procvetale deteline i rasko{nosjajnim zlatnim zvezdama, koje je masla~ak pru`ao uvis. ‡ Gle, majko ‡ povika Bambi ‡ eno leti cvet! ‡ To nije cvet ‡ re~e majka ‡ to je leptir. Bambi je zadivqeno gledao za leptirom koji se ne`no odvojio od jedne stabqike i odlebdeo u kolebqivom letu. Sad Bambi vide da je mno{tvo takvih leptira preletalo vazduhom nad livadom, naizgled brzo, pa ipak polako, gore-dole, u igri koja ga odu{evi. Zaista je izgledalo da je to putuju}e cve}e koje ne mo`e ostati mirno na svojoj stabqici, pa se di`e da se poigra... Bambi je gledao za svakim leptirom. Rado bi ih pogledao izbliza, tako bi rado bar jednog dobro razgledao, ali mu se ne pru`i prilika. Neprestano su se kome{ali. Kad je zatim opet pogledao na zemqu, zadivio ga je bujan `ivot koji je pr{tao pod wegovim koracima... ‡ Gle ‡ kliknu Bambi ‡ onamo ska~e komadi} trave! Oho ... kako visoko ska~e! ‡ Nije to trava ‡ objasni majka ‡ to je dobri mali skakavac. ‡ Za{to on tako visoko ska~e? ‡ zapita Bambi. ‡ Jer mi ovuda hodamo ‡ odgovori majka. ‡ On nas se boji. ‡ Oh! ‡ obrati se Bambi skakav~i}u koji je sedeo nasred tawira jedne tratin~ice ‡ nemojte se bojati, mi vam zaista ne}emo ni{ta u~initi. 96

‡ Ja te se ne bojim ‡ odgovori mali skakavac {u{kavim glasom. ‡ Ja sam se samo u prvi mah prepao. Nikad se ne zna ko je taj koji dolazi, pa treba biti oprezan. ‡ Ja sam, eto, danas prvi put u svom `ivotu na livadi ‡ objasni mu Bambi. (Odlomak iz kwige Bambi) Prona|i u re~niku {ta zna~e re~i:  kolebqiv i tratin~ica.

Objasni kako zami{qa{ Bambija.

Podvuci opis livade. A kako ti zami{qa{ livadu? Kako zami{qa{ Bambijevu mamu?

Za{to je Bambi od leptira pomislio da je cvet? Za{to je od skakavca pomislio da je trava?

Navedi Bambijeve osobine.

Du{ko Radovi}

Lepo je sve {to je malo ^im se ne{to malo, malo rodi, na kamenu, grani ili vodi, prvi dan mu uz quqa{ku tepa: Budi lepo kao {to je lepa... ... Svaka buba od hiqadu buba, svaka ptica od hiqadu ptica, svaka riba od hiqadu riba!... ^im se ne{to uspravi nad travom ‡ lupi glavom po prostranstvu plavom. Dan ga bodri: rasti i ne strepi, bi}e{ lepo kao {to su lepi... ... Svaka zvezda od hiqadu zvezda, svaka klica od hiqadu klica, svaka pesma od bezbroj pesama!... ^im se ne{to oglasi u svetu, u pokretu, glasu ili cvetu ‡ sluti, ~uje kroz damare slepe: ve} sam lepo kao {to su lepe...

Potra`i u re~niku zna~ewe re~i: bodriti, strepeti, klica, oglasiti se i damar. Kako zami{qa{ da mama buba tepa svojoj bebi? Kojim re~ima joj tepa?

Smisli {ta govori mama ptica svom mladuncu kad ga mazi.

[ta riba govori svojoj bebi?

... Svaka buba od hiqadu buba, svaka klica od hiqadu klica, svaka ptica od hiqadu ptica!... Uporedi ovu pesmu s pesmom Majka Jovu u   ru`i rodila sa strane 82. [ta zapa`a{? Za{to je lepo sve {to je malo?

97

SETI SE {ta smo nau~ili... Zaokru`i slovo ispred odgovora za koje misli{ da su ta~ni.

U~iteqica pi{e. Leptir leti. U prvoj re~enici re~ u~iteqica je: a) subjekat b) predikat

Objasni {ta su to uspavanke.

Podvu~ena re~ u drugoj re~enici je: a) subjekat b) predikat

Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. Upi{i broj osvojenih poena.

Podse}amo se ME\U NAVODNIKE STAVQAMO TA^NO NAVEDENE NE^IJE RE^I.

„Sutra idemo u selo“, re~e tata. 98

5. KAKO SE RASTE 6. ^ITAMO pri~e i pesme o tome kako se raste U^IMO I VE@BAMO ‡ rod imenica ‡ jednina i mno`ina imenica ‡ pravo i prenosno zna~ewe re~i ‡ re~enice (obave{tajne, upitne, zapovedne) ‡ pesma, stih ‡ pri~a, proza ‡ kwi`evne i nekwi`evne re~i ‡ skra}enice za mere TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ pozivnicu za ro|endan ‡ da sastavi{ mali re~nik ‡ da izdvoji{ vest iz novina ‡ da napravi{ nevidqivo pismo ‡ da napravi{ spisak kwiga ‡ da sprovede{ anketu o povr}u ‡ da napi{e{ kratku pri~u

Branko ]opi}

Visibaba i razvigor Razvigor zove tiho i slabo: „Budi se, ustaj, o, visibabo!“ A cveti} ne`ni glavicu mi~e, pod snegom {ap}e: „Ko me to vi~e?“ Pupoqci mrki, ~itav hor, tiho joj ka`u: „Razvigor!“

Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ razvigor.

Odgovori na slede}a pitawa u vezi sa ovom pesmom.

Ko je pozvao visibabu?

1.

Kada ju je pozvao?

2. 3.

Gde je tada bila visibaba? Kako ju je pozvao? Za{to ju je pozvao? 100

Prona|i u pesmi i ispi{i re~i koje ozna~avaju radwu ‡ glagole).

4. 5. 6. 7.

Rod imenica Imenice mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda. Uz imenice mu{kog roda mo`e da stoji re~ taj , uz imenice `enskog roda re~ ta, a uz imenice sredweg roda re~ to.

mu{ki rod (taj) ~ovek deda petao brod ma~ak medved ovan

`enski rod (ta) `ena baba koko{ka stolica ma~ka me~ka ovca

sredwi rod (to) dete unu~e pile dugme ma~e me~e jagwe

Slede}e imenice rasporedi po rodu (neka ti pomognu re~i taj, ta, to):  u~iteq, hleb, ta{na, poqe, sneg, jelka, }ebe, peva~ica, veverica, pero, zima, Uro{, brdo, igra~ka, slovo, kqu~, Ma{a, pismo, klavir, u~enik, selo. Mu{ki rod (taj): @enski rod (ta): Sredwi rod (to): Dopuni re~enice imenicama u odgovaraju}em rodu i u kvadrati}e upi{i @ , M ili S . 1

je padala celog jutra.

2

je zakasnio u {kolu.

3

ga je upla{ilo.

4

mu je rekla da u|e u u~ionicu.

5

je bio zbuwen.

6

je bila ispisana.

7

je oglasilo kraj ~asa.

101

[aqiva narodna pesma

Sme{no ~udo Ja sam ~udo video: zec kolo vodi, lisica ga dvori. Na lisici perce, na kurjaku zvonce. Ja sam ~udo video: }uran babi vodu nosi u re{etu na ramenu, a }urka joj tikve sadi na drvetu, na kamenu.

Objasni {ta je {aqivo (sme{no) u ovoj pesmi.

Smisli jedno sme{no ~udo i napi{i ne{to o wemu.

Skra}enice za mere se pi{u i }irilicom i latinicom bez ta~ke. Ispravi nepravilno napisane re~i.

km

m

cm

mm

km

m

cm

mm

kilometar

metar

Dali }uran babi vodu nosi?

Zec kolo nevodi. ]urka tikve nesadi.

Jesamli ~udo video?

102

santimetar milimetar centimetar

One koje se upotrebqavaju za pojmove koji ozna~avaju vreme pi{u se ili s ta~kom ili bez we.

~., ~ ili h ‡ ~as s. ‡ sat min. ‡ minut god. ‡ godina

d. ‡ dan o. g. ‡ ove godine o. m. ‡ ovog meseca g. ‡ godina

Jednina i mno`ina imenica Napi{i imena bi}a ili predmeta sa slika:

Ove imenice su u jednini, jer ozna~avaju jedan predmet ili jedno bi}e.

Ove imenice su u mno`ini, jer ozna~avaju vi{e predmeta ili bi}a.

Slede}e imenice napi{i u jednini ili u mno`ini, kao {to je zapo~eto. ruka ‡

ruke

medved ‡

gradovi ‡

kow ‡

`ena ‡

drug ‡

ma~ke ‡

 jezera ‡

reka ‡

putevi ‡

ogledalo ‡

nos ‡

grad

Dopuni re~enice slede}im imenicama u jednini ili u mno`ini:  drugarica, de~ak, ulica, dete, semafor, svetlo, strana. su ~ekala da pre|u

.

su pokazali zeleno

.

Petar i Milan su pogledali u semafor i po~eli da prelaze ulicu. Na drugoj

ulice ~ekale su ih

.

103

Andra Frani~evi}

Poziv na kreketawe Jutros `aba `abama uputila pismo: „Cele zime, ro|ene, kreketale nismo. Pa nervozu zbog toga dobila sam jaku, te vas zovem: Do|ite na `ur u vrbaku! Izvolite, molim vas, moje gospe fine, da se iskreke}emo, da nas `eqa mine!“

Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ nervoza i izraz da nas `eqa mine (vidi pod minuti). Za{to je `aba bila nervozna?

Da se podesetimo: ovo je pesma. Ona se sastoji od stihova. Izbroj i napi{i koliko stihova ima u ovoj pesmi.

Po ovoj pesmi napi{i pri~u. Tvoja pri~a ne treba da bude u stihu, ve} u prozi. Ako `eli{, pri~u mo`e{ i da pro{iri{. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

104

Ovde ispi{i pozivnicu za svoj ro|endan. Mo`e{ i da je ukrasi{. Ne zaboravi da je adresira{. Pazi na velika slova!

Pozivnica

Ko poziva: Koga: Za{to: Gde da do|e: Kada:

105

Dimitar Inkiov

Lopov Otkad Klara zna slova, ~ita kao luda. ^im negde vidi slova, po~iwe iz tih stopa da ~ita. Kad autom idemo u grad i stojimo na semaforu, pritisne nos na prozor i po~iwe glasno da sri~e: „Hhhh...ooo...hotee...l... hotel.“ „Bbaa...nnn...k...aaa... banka.“ Za vreme vo`we ~ita i registarske brojeve kola ispred nas. Pravi je dave`. Kad mama ili tata donesu novine ku}i, sleti na wih kao p~ela na cvet i ~ita glasno naslove, dok sve nas ne zaboli glava i ne po~nemo da be`imo od we. Tako je bilo i onog dana kada je tata doneo ku}i novine u kojima je bila pri~a o lopovu. Tata je novine ostavio na stolu, a on i mama su oti{li kod tetka-Eme. Klara je smesta zgrabila novine i po~ela da ~ita. „Ho}e{ da ti ne{to pro~itam?“ „Ne}u!“ „Ne zna{ {ta propu{ta{“, izjavila je i po~ela da sri~e: „Ppp...ooo...lii...cciiijss...kooo uuu...poo...zo...reee...wee. O...ppp...aaa...sssniii...l...ooo...pooo...v pooo...ssseee}uu...jeeekkk...uuu...}eee“. „[ta re~e?“ „Pooliciiijskooo uuu...poo...zo...reeewe. Ooopaaasaaan looopov possseee}uuuje kuu}eee. Ssssvaaakoog daaanaaa nnoovee pqqaa~kee.“ „Gde?“, hteo sam da znam. „Pooo graaaduuu.“ 106

Odjednom sam se upla{io. Bili smo sami kod „Onda ga ujedi za nogu! Ti dobro ujeda{.“ „Ma ku}e. to je bilo pre, kad sam bio mali. Ve} dugo „Po na{em gradu?“ nisam nikog ujeo.“ „Sad sam ti ~itala!“ „Sad sigurno jo{ boqe ujeda{“, ube|ivala „Klaro, {ta }emo ako lopov provali i kod me je, „zubi su ti ve}i. I, zna{ {ta, sigurno nas?“ }emo dobiti nagradu. Puno para za koje }emo Rekla je kô iz topa: kupiti `vake da ne}e stati u na{u sobu.“ „Veza}emo ga!“ Kad je tako, spreman sam da pomognem. Klara „A ko }e da ga dr`i dok ga ne ve`emo?“, hteo  je iz kuhiwe donela veliku varja~u, a ja sam se sam da znam. „Klaro, ~uje{ li? Ne{to {u{ti naoru`ao viqu{kom. Onda smo oti{li u ispod kreveta! ’Ajde da pobegnemo!“, {aputao spava}u sobu i Klara je izdavala naredbe: sam. „Lopove, predaj se! Znamo gde si! Iza|i ispod „Neee, moramo da ga uhvatimo!“ kreveta!“ „Ali ja se stra{no pla{im!“ Ali od lopova ni traga ni glasa. Ispod „Kukavice!“ kreveta je iza{ao [nufi, grizu}i tatinu „Nisam!“ papu~u. Laknulo mi je. Klari je bilo stra{no „Doka`i mi to!“ krivo. I dan-danas kukumav~i: „Da ispod „Kako?“ kreveta nije bio [nufi, sigurno bismo dobili „Ti }e{ da dr`i{ lopova dok ga ja ne ve`em.“ nagradu i imali punu sobu `vaka“. „A {ta ako poku{a da pobegne?“ Prevela: Sne`ana Turun~i}-Dauner Za{to je de~ak pomislio da se ispod kreveta krije lopov?

Opi{i kako si se ose}ao kad ti se u~inilo da negde ne{to {u{ka. Slede}e re~enice napi{i koriste}i skra}enice.

Objasni {ta zna~i poslovica:

1) Prole}e je po~elo 21. marta ove godine u 6 ~asova i 22 minuta.

U strahu su velike o~i. 2) Od Ivanove ku}e do {kole ima ta~no 2 kilometra i 11 metara.

107

U pri~i „Lopov“ prona|i i ispi{i: tri obave{tajne, tri upitne i tri zapovedne re~enice. 1.

Obave{tajne re~enice

2. 3. 1.

Upitne re~enice

2. 3. 1.

Zapovedne re~enice

2. 3.

Obrati pa`wu na koji na~in izgovara{ upitnu, a na koji zapovednu re~enicu. Objasni kakvim glasom ih izgovara{. Kakvi su ti pokreti?

Doma}i zadatak: Slede}e potvrdne re~enice pretvori u odri~ne: 1. Ja sam se upla{io.

2. Bili smo sami kod ku}e.

3. Pobegli smo.

108

Napi{i naziv nekih crtanih ili igranih filmova u kojima se pojavquju lopovi.

Opi{i lopova iz jednog filma.

De~ak iz ove pri~e ka`e za svoju sestru da je pravi dave`. Objasni {ta ovde zna~i re~ dave`.

Iseci i ovde zalepi neku vest iz novina.

Napi{i jo{ neke re~i koje ti i tvoje dru{tvo upotrebqavate kad ho}ete da ka`ete da je neko dosadan.

Ovde napravi mali re~nik re~i koje upotrebqava tvoje dru{tvo.

dave`

‡

dosadna osoba

‡

 lep

‡ ‡

Napi{i ispravno nekwi`evne re~i:

‡ ‡ ‡

sumqiv nesnosqivo mlo{tvo

Napi{i koje se novine ~itaju u tvojoj ku}i.

presednik odelewe Pavletov Slavicin

Koje novine voli{ da ~ita{?

Milicin komadant 109

Qubivoje R{umovi}

Ako `eli{ mi{ice Ako `eli{ mi{ice kô gvo`|e  jedi belo ili crno gro`|e Ako `eli{ snagu zbiqa mu{ku onda ne sme{ zaobi}i kru{ku Ako `eli{ na sve biti imun  jedi cedi sredi `uti limun Ako `eli{ ruke kao kanxe prosto gutaj sve`e pomoranxe Ako `eli{ ve{tine sa strane okomi se na krive banane Ako `eli{ da izgleda{ be{we svakodnevno upra`wavaj tre{we Ako `eli{ biti bistre glave beri one jagode iz trave I uop{te ko god ne{to ho}e mora jesti i voleti vo}e

Kako obja{wava{ posledwa dva stiha ove pesme?

110

Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ imun.

[ta zna~i: mi{ice k ô gvo`|e?

Pravo i prenosno zna~ewe re~i izrazi Neke re~i mogu da imaju pravo i prenosno zna~ewe. Na primer, re~ gvozden. Weno pravo zna~ewe je: napravqen od gvo`|a, a prenosno : ~vrst, jak kao gvo`|e.

prenosno zna~ewe

gvozdeni mi{i}i bistra glava glava porodice kameno srce

Proveri pravo i prenosno zna~ewe izraza. U kvadrati} ispred odgovora upi{i broj za koji misli{ da odgovara izrazu. 1. raditi ispod `ita

u~initi ne{to zabraweno

2. dobiti zeleno svetlo

izgrditi

3. pre}i punu liniju

zlo pro}i

4. vu}i nekog za nos

udariti po licu

5. o~itati lekciju

po~eti sa odmarawem

6. obrati zelen bostan

raditi potajno

7. dati nekome po wu{ci

varati nekoga

8. di}i sve ~etiri uvis

dobiti dozvolu

Prona|i u sadr`aju na kraju ^itanke nazive drugih pesama Qubivoja R{umovi}a i tri pesme Jovana Jovanovi}a Zmaja i ispi{i ih.

Podvuci nekwi`evne re~i u re~enicama: 1. Zoricin brat mi se falio da je ufatio neke zecove.

 , strana

2. Deda ka`e da ga mlogo bolu noge.

 , strana

3. Na pijac sam kupila {angarepu, kompir i buraniju.

 , strana

4. Bole me glava, pa nosim {em{ir.

 , strana  , strana  , strana  , strana  , strana 111

Nevidqivo pismo Napi{ite poruku koju niko ne}e mo}i da vidi ukoliko vi to ne `elite.

Potreban materijal: ~a~kalica, posuda sa vinskim sir}etom ili limunovim sokom, par~e papira, sve}a, {ibica

Kako se ogled izvodi 1. Prelomite ~a~kalicu ‡ wen debqi kraj koristi}ete kao olovku. 2. Zama~ite ~a~kalicu u sir}e ili limun dok budete pisali poruku.

Ovo je odlomak iz kwige „Mali ku}ni ogledi 1“ u izdawu Kreativnog centra. Poku{aj da izvede{ ovaj ogled uz pomo} odrasle osobe. Tvoja zapa`awa pri izvo|ewu ogleda:

Kako si se ose}ao posle izvedenog ogleda?

Re{i rebus.

3. Sa~ekajte da se papir osu{i. 4. Prinesite plamen sve}e papiru sa porukom.

[ta }e se desiti Po{to se papir osu{i, poruka }e nestati. Ako prinesete papir plamenu sve}e, poruka }e opet biti vidqiva.

112

Napravi spisak Ovde napravi spisak kwiga koje ima{ ili za koje si ~uo, a koje govore o biqkama, `ivotiwama, gradovima, zemqama, drugim narodima i sli~no. 1.

4.

2.

5.

3.

6.

Oboj broj ispred kwige koja ti se najvi{e dopada.

Napi{i kratku pri~u u kojoj }e{ pomenuti ove tri re~i: pismo, pas, torba.

113

Vladimir Andri}

[argarepa Ja prihvatam vo}e i povr}e i kukuruz i {e}ernu repu i prihvatam orah ispred ku}e, ne prihvatam samo {argarepu. U ba{tama kad su no}i duge i kad slavuj zavija u lugu, slutim kako ni~e {argarepa, na moj u`as i na moju tugu. Ja priznajem praziluk i cvekle i {qivike, pa i {ume guste, al’ bi suze kao ki{a tekle sve zbog one {argarepe puste. Sudbo moja, moj ~emerni jade, za me `ivot vi{e nema ~ari i ve} znadem za me nema nade, za mene se {argarepa bari.

Za{to je de~ak nezadovoqan?

114

[ta je u ovoj pesmi {aqivo?

Mala anketa Ispitaj svoje dru{tvo iz {kole i napi{i u tabeli koje se povr}e voli, a koje ne voli.

 1. 2. 3.  4. 5. 6. Saop{tewe o rezultatima ankete Rezultati pokazuju slede}e: Omiqene vrste povr}a su:

Neomiqene vrste povr}a su:

1.

glasova

2.

glasova

3.

glasova

1.

glasova

2.

glasova

3.

glasova

115

Mom~ilo Te{i}

Prole}no jutro u {umi Na brezi se wi{u viti lastari. Novim li{}em hrast se kiti prastari. Protr~ala mlada srna proplankom. Pobe|ena no} je crna osvankom. Zraci sunca {umu celu zaliju. Zazvi`duka kos veselu ariju. [umskih ptica zazvoni{e horovi i Suncu se pokloni{e borovi.

Zna~ewe re~i vit, lastar, osvanak i arija mo`e{ na}i u re~niku na kraju kwige. Napi{i kojim re~ima se u pesmi opisuju:

drve}e u {umi ‡

Kako razume{ stihove:

srna ‡ Pobe|ena no} je crna osvankom. ptice ‡

 Zraci sunca {umu celu   zaliju .

sunce ‡

Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju.

116

Dragan Luki}

[kola [kole su velike mirne ovce koje oka~e veliko zvonce pa zvone, zvone i decu gone u `ute male avione. [kole su velike i dobre mame, stotinu dece neguju same, napamet znaju svu svoju decu, i bajke pri~aju o mesecu. [kole su veliki ~udni dvorci koje osvoje hrabri osnovci svakog septembra pu{~anom paqbom i olovkama ‡ duga~kom sabqom. Svakog septembra kad jesen stupi po dva su borca u {kolskoj klupi.

Za{to su {kole kao veliki i ~udni dvorci?

Za{to su {kolske klupe `uti mali avioni? Za{to se u pesmi ka`e da su {kole kao velike mirne ovce?

Smisli i napi{i sa ~im bi ti uporedio {kolu. Za{to su {kole kao velike i dobre mame?

[kola je kao

117

SETI SE {ta smo nau~ili... 1.

2. Podvuci nekwi`evne i razgovorne re~i u re~enici:

Mlogi qudi su prekqu~e nosili neke bqak majce.

Zaokru`i crvenom bojom primere u kojima su re~i upotrebqene u prenosnom zna~ewu.

o{tar no` bistar ~ovek zelena trava

o{tar jezik bistar potok zelen momak

Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. Upi{i broj osvojenih poena.

Podse}amo se PRI^A JE PISANA U PROZI

PESMA JE PISANA U STIHU 118

IMENICE MOGU BITI mu{kog `enskog sredweg roda

u jednini u mno`ini

 7.

[TA SVE MOGU, [TA SVE UMEM

^ITAMO pri~e i pesme o tome {ta sve ~ovek mo`e i ume U^IMO I VE@BAMO ‡ pro{lost, sada{wost i budu}nost

– pisanje latinicom

‡ kako se pro{iruje re~enica ‡ re~i koje se rimuju ‡ basna

TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ pri~u o mamama i wihovoj deci ‡ da napi{e{ oglas ‡ da napi{e{ natpis za pekaru ‡ da nacrta{ mapu mesta na kojem raste zelenvil ‡ da prepri~a{ pri~u

Du{an Radovi}

Mama Kad seva ... MAMA! Kad te neko juri ... MAMA! Kad si gladan ... MAMA! Kad ne mo`e{ ... MAMA! Kad ne{to ne zna{ ... MAMA! Kad se pewe{ ... MAMA! Kad silazi{ ... MAMA! Kad spava{ ... MAMA! Kad se budi{ ... MAMA! Kad ne zna{ {ta ho}e{ ... MAMA! U celom svetu, na svim stranama, re~ je uglavnom o mamama. Najpre je bio mrak i tama, a onda nas je rodila mama. Mame su va`ne da nas rode, da nas podi`u i da nas vode. Svi {to po svetu tr~e i lete neke su dobre mame dete. Objasni {ta zna~e stihovi:

Kad seva ... MAMA!

Napi{i kada bi jo{ dozivao mamu:

120

Kad ne zna{ {ta ho}e{ ... MAMA!

Kad

... MAMA!

Kad

... MAMA!

Mame i wihova deca Posmatraj ove fotografije i smisli pri~e o wima. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

  P i

{ e m o  

s  

a s   v t a

121

Branko ]opi}

Oglasi „Kupusnog lista“ Nudi se direktor

Poletan, spreman de~ak osnovac, ne pije vino, ne voli novac, {e}erne stvari njegov su sektor, zato bi rado bio direktor negde u selu ili u gradu, a u fabrici za ~okoladu. Jedina mana – priznajem gre{an – mnogo sam je{an! Prona|i u re~niku zna~enje re~i poletan i sektor . Prepi{i ovu pesmu latinicom, pisanim slovima.

Podvuci u pesmi stihove koji govore o osobinama de~aka. Doma}i zadatak: Razmisli o tome {ta ti voli{ i {ta ume{ da radi{, pa napi{i jedan sli~an oglas za sebe.

122

Ukr{tenica

1

Re~ u re~enici koja kazuje {ta radi subjekat...

6

Na kraju zapovednih re~enica stavqa se...

2

Imenica ma~ke stoji u...

7

Re~i koje ozna~avaju imena su...

3

Kratka pri~a u kojoj se govori o `ivotiwama, a misli se na qude je...

8

Kratka {ala ili dosetka zove se...

4

Re~ koja ozna~ava radwu zove se...

9

Pesma kojom se uspavquju deca zove se...

5

Koja je vrsta kazivawa: U {umici na jednoj no`ici?

10

Ko tra`i ve}e,  izgubi iz vre}e je... 123

Engleska narodna pri~a

Tri kroja~a

Tri kroja~a otvore svoje radnje u istoj ulici. Konkurencija je bila velika i poslovi su i{li sasvim slabo. Sva trojica se po~nu domi{ljati kako }e privu}i {to vi{e mu{terija. Prvi postavi iznad svoje radnje tablu sa natpisom: Najbolji kroja~ u gradu.

Drugi ne bude lenj, pa br`e-bolje napi{e: Najbolji kroja~ na svetu.

Tre}i se zamislio, nije odmah mogao da se seti nekog jo{ privla~nijeg natpisa. Naposletku, i on stavi tablu na kojoj je velikim slovima napisao: Najbolji kroja~ u ovoj ulici.

Prva dvojica su bila stra{no ljuta {to ih je ovaj tre}i kroja~ nadmudrio. Skinu svoje firme, zatvore radnje i odsele se iz grada. Re~ firma ima vi{e zna~enja, a u re~niku }e{ prona}i {ta ovde zna~i. Prona|i i zna~enje re~i mu{terija. Za{to su se prva dva kroja~a odselila iz grada? Pi{i latinicom.

124

Zamisli da si pekar i da ima{ pekaru. Smisli i ukrasi natpis za svoju pekaru. Pi{i latinicom.

Pro{lost ‡ sada{wost ‡ budu}nost Pro~itaj slede}e re~enice:

 Ja sam ~itao.  Ja ~itam.  Ja }u ~itati.

Radwa u ovoj re~enici se de{avala u pro{losti. Radwa u ovoj re~enici se de{ava sada ‡ u sada{wosti. Radwa u ovoj re~enici }e se de{avati u budu}nosti.

Napi{i kako nazivamo re~i koje ozna~avaju radwu.

To su  Zavr{i zapo~etu tabelu.

PRO?LOST

SADA?WOST

Ja sam pevao.

Ja pevam.

BUDU}NOST

Ma[ka je sko[ila. Pas ]e lajati. Ja se /alim. Sawa dolazi. 125

Qubivoje R{umovi}

Lave majka mu stara Lave majka mu stara Proglasi mene za cara Pa onda iz nekog hlada Gledaj kako se vlada Izda}u naredbe stroge Da prasci peru noge Zebre da peru zube I da se tigrovi qube Naredi}u lukavoj liji Da vi{e ne lovi patke Nisu ni patke krive [to su glupe i slatke Lave majka mu stara Proglasi mene za cara Pa onda iz nekog hlada Gledaj kako se vlada

Napi{i koje }e naredbe izdati de~ak kad bude bio car.

Napi{i koje se re~i u pesmi rimuju.

stara

‡ ‡ ‡ ‡

Podvuci plavom bojom re~i iz ove pesme koje ozna~avaju radwu (glagole).

126

‡

cara

• Smisli i napi{i sastav pod naslovom: „Kad bih bio car“ („Kad bih bila carica“). Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

  P i

{ e m o  

s  

a s   v t a

• [ta bi ti kao car voleo da ima{? • Kako bi `eleo da bude{ obu~en?

• [ta bi sve uradio kad bi bio car?

• Kako bi pomagao drugima?

127

Leopold Suhodol~an

O de~aku koji je mnogo znao Ne znam da li ste ~uli za de~aka koji je tvrdio da mnogo zna. On je imao tetku koja se tome glasno smejala. Ka`u da mu je rekla: – Eh, {ta pa ti zna{?! – O, ja ve} znam koliko ima sati! – Ih, ma {ta mi re~e! – podsmevala mu se teta... – Ali ti jo{ ne zna{ kako se kuva supa i pravi salata... Ne zna{ kada su se rodili na{i baba i deda... Ne zna{ kada je vladao najve}i austrijski car, ne zna{ kako se pravi sapun... De~ak razmisli, pa re~e: – Znam da se cipela obuva na nogu i da je rukavica pravljena za ruku. – O, to nije ni{ta! – pu}nula je teta. – Pa to odavno i vrapci znaju. De~ak je nabrao ~elo i jo{ jednom se zamislio, pa je upitao: – Teto, a vi, da li znate ba{ sve? – Sto puta vi{e od tebe i mnogo vi{e od toga. De~ak se i tre}i put zamislio, pa je rekao teti: – Po{to sve znate, recite mi gde raste zelenvil? – Zelenvil? – zgranuto ga pogleda teta. – A {ta je pa to? – Ne znate? Zelenvil je zelenvil. Raste na planini Kopavil – objasnio je ozbiljno de~ak. – Na planini Kopavil?! – zinula je od ~uda teta. – Gde ti je ta planina Kopavil? – [ta? I to ne znate? – ~udio se de~ak. Teta je kao dete odmahivala glavom, a de~ak je nastavljao: – Planina Kopavil se podi`e iznad reke Modravil... Reka Modravil pak te~e dolinom Travavil... Dolina Travavil se prostire izme|u Vrhovila i planine Stenovil... Planina Vrhovil i planina... – Ohoj, moram zaliti salatu! – povikala je teta i pobegla. Sa slovena~kog prevela: Slavica Markovi}

128

Podvuci u pri~i re~enice u kojima se tetka podsmeva de~aku.

Kako zami{lja{ zelenvil? Nacrtaj mapu na kojoj se vidi kako zelenvil raste na planini Kopavil iznad reke Modravil koja te~e... (pro~itaj u tekstu).

129

Dragomir \or|evi}

Ja sam bio sre}no dete Ja sam bio Sre}no dete O kome se Mnogi brinu Dok mi nisu Jednog dana Kupili tu Violinu

Sviram tetki I susetki Babi dedi Ujni strini Znoj se s moga Lica cedi Svi me zovu Paganini

Sad drugari Qu{te fudbal A ja note I solfe|a Od ve`bawa @igaju me Jadni prsti Vrat i le|a

Tata smi{qa Svetsku slavu Ja tu nemam [ta da brinem Iz dvori{ta ^ujem ciku Ali ne smem Da prekinem

Stru`em cvilim [kripim gudim Kako koja Zora svane Mrzim svaku Tvoju `icu Violino Moj du{mane

U re~niku je obja{weno {ta zna~i re~ du{man, a na}i }e{ i neobi~no zna~ewe glagola qu{titi. Tako|e prona|i u re~niku {ta je solfe|o i ko je bio Paganini.

Za{to je de~ak u ovoj pesmi nesre}an?

Napi{i {ta ti ne voli{ da radi{, a mora{.

130

Opi{i jedan posao koji najvi{e voli{ da radi{.

Gramati~ka ukr{tenica Prona|i u ukr{tenici i zaokru`i slede}e glagole:

 lajati, te}i, veslati, pecati, pe}i, ploviti, vu}i, roniti, voleti, gledati,  misliti, piti, glodati, {iti, zvati.

m g l e d a t i z

i l a ` f v e h v

s o j ~ p e } i u

l d a lj l s i { }

i a t v o l e t i

t t i z v a t i {

i i d` p i t i o i

p e c a t i m j t

| r o n i t i nj i

131

Narodna basna

Bik i zec Spazi bik zeca gde kao strela be`i preko poqa, pa mu pozavide na brzini. Kad se jednom sastado{e, re~e mu: ‡ Blago tebi kad si tako brz! Ti mo`e{ da umakne{ i najopasnijem neprijatequ! Ni{ta u `ivotu ne bih vi{e `eleo nego da sam i sam tako brz. Tada bih mogao da pobegnem od svakog neprijateqa. Nasmeja se zec ~uv{i bika, pa }e mu re}i: ‡ Luda je tvoja `eqa, prijatequ! Dao bih  ja rado svoju brzinu za tvoje o{tre i sna`ne rogove. Boqe ponosito se boriti s neprijateqem nego celog veka sramno pred wim be`ati. Ovo je basna. Pogledaj na 8. strani {ta su basne. Podvuci i objasni re~enicu koja ti li~i na narodnu poslovicu.

Napi{i na ~emu je bik zavideo zecu.

Na ~emu je zec zavideo biku?

132

Re~i sa suprotnim zna~ewem:

brz

‡

 jak 

‡

o{tar

‡

pametan

‡

neprijateq

‡

vredan

‡

ne`an

‡

svetlost 

‡

spor

Pro{irivawe re~enica Pogledaj ovu kratku re~enicu:

Ki{a pada. Razmisli, pa ka`i kako mo`e{ da je pro{iri{.

Kakva sve mo`e da bude ki{a?

sitna, dosadna, hladna, prijatna, .

Na {ta sve ki{a mo`e da pada?

na drve}e, na krovove, na ki{obrane, .  danas, pre podne, cele ve~eri,

Kada ki{a pada?

 ,

.

Kratka re~enica „Ki{a pada“ mo`e da se pro{iri ovako:

Cele ve~eri hladna ki{a pada na krovove.

Pro{iri re~enicu „Ki{a pada“ na svoj na~in. 1. 2. 3.

133

Bra}a Grim

Tri brata Be{e neki ~ovek koji je imao tri sina, ali od imawa nema{e ni{ta do ku}e u kojoj je `iveo. Svaki od sinova pri`eqkivao je da posle o~eve smrti ba{ on do|e do ku}e, ali ocu su sva trojica bila podjednako draga. Tako nije znao {ta da zapo~ne, a da nekome ne u~ini na`ao. A da proda ku}u ‡ ni to nije hteo, jer je ona bila  jo{ od wegovih predaka, iako bi prodajom ste~eni novac mogao podeliti me|u sinovima. Kona~no na|e izlaz, te sinovima re~e: „Po|ite u svet i oku{ajte sre}u. Neka svaki nau~i po zanat, pa kad se zatim vratite, onome ko se poka`e kao najboqi majstor ‡ ostavi}u ku}u“. To sinove zadovoqi, pa najstariji re~e da bi hteo da postane kova~, drugi ‡ berberin, a tre}i ‡ ma~evalac. Zatim odredi{e vreme kad }e se sva trojica vratiti ku}i, pa krenu{e na put. Dogodi se ba{ da je svaki od wih na{ao vaqanog majstora kod koga je ne{to ~estito mogao nau~iti. Onaj {to je postao kova~ morao je da potkiva kraqeve kowe, pa je za sebe mislio: „Sada ti vi{e ni{ta ne nedostaje: dobi}e{ ku}u“. Onaj {to je nau~io za berberina brijao je samo otmenu gospodu i tako|e dr`ao da je ku}a ve} wegova. Onaj najmla|i, ma~evalac, dobijao bi poneki udarac, ali bi stiskao zube i ne bi se qutio,  jer je mislio: „Ako se pla{i{ od jednog udarca, ku}u nikad ne}e{ dobiti“. 134

Kad je proteklo odre|eno vreme, oni se vrati{e ocu. Ali nisu znali kako da na|u najboqu priliku i da poka`u svoje ve{tine i ume}e te sedo{e da se dogovore. Dok su tako sedeli, odjednom dojuri zec preko poqa. „Eh!“, uzviknu berberin, „dolazi kao poru~en!“ On uze pliticu i sapun, pa po~e praviti penu sve dok se zec ne pribli`i, a zatim ga u punom trku nasapuna i obrija mu br~i}e, a da ga pri tom ne pose~e i ne povredi ni za dlaku. „To mi se dopada“, re~e otac, „ako se drugi vaqano ne zalo`e, ku}a je tvoja.“ Ne potraje dugo, kad dojuri{e jedne ko~ije u kojima je bio neki gospodin. „Sad }ete videti, o~e, {ta ja umem“, re~e kova~. On dotr~a do ko~ija, pa kowu koji je jurio odvali ~etiri potkovice, te mu, tako|e u trku, ponovo prikova ~etiri nove. „Ti si qudina“, re~e otac, „radi{ isto tako dobro kao i brat ti, ja ne znam kome da ostavim ku}u.“ Tad re~e tre}i brat: „Dozvolite mi, o~e, da i ja poka`em svoju ve{tinu“ i, kako je po~ela da pada ki{a, izvu~e ma~ i zapo~e wime unakrst zamahivati nad svojom glavom, tako da na wega ne pade nijedna kap. A kad ki{a udari ja~e, i najzad tako jako da je sipala kao iz kabla, zamahivao  je ma~em sve br`e i br`e, te ostade tako suv kao da je bio ne~im potpuno za{ti}en. Kad otac to vide, zadivi se i re~e: „Ti si izveo najve}u majstoriju, ku}a je tvoja“. 135

To zadovoqi ostalu dvojicu bra}e. Ali, kao {to su se ranije zavetovali i zato {to su se toliko voleli, oni se dogovori{e i ostado{e sva trojica u ku}i, bave}i se svaki svojim zanatom; i kako su bili tako dobro obu~eni i spretni majstori, zaradi{e mnogo para. @iveli su tako zadovoqno do starosti i kad se jedan od wih razbole i preminu, ostala dvojica su toliko tugovala da se i oni razbole{e i ubrzo pomre{e. A po{to su bili tako ume{ni kao majstori i tako se voleli kao bra}a, polo`i{e svu trojicu u jedan grob. (S nema~kog preveli Bo`idar Zec i Milan Tabakovi}) Potra`i u re~niku {ta zna~e re~i: plitica, zalo`iti se i zavetovati se.

Podvuci i objasni re~i iz kojih se vidi {ta  je otac ose}ao prema svojim sinovima. Podvuci i objasni re~i iz kojih se vidi kako se odnosio prema ku}i.

[ta je otac tra`io od svojih sinova?

Podvuci i objasni re~enicu iz koje se najboqe vidi da su bra}a slo`na i da se po{tuju. Prepri~aj ovu pri~u koriste}i podsetnik: 1) bra}a polaze u svet 2) izu~avaju zanate 3) vra}aju se ku}i 4) pokazuju ocu {ta su nau~ili 5) ostaju zajedno do kraja `ivota

136

Koje su poruke ove pri~e?

Stevan Rai~kovi}

Kad po~ne ki{a da pada Kad po~ne ki{a da pada: [ta rade deca? [ta rade stari? Gde to sa poqa nestanu stada A s krova ‡ dimni~ari? [ta rade {eta~i u parku Kad ki{a se sliva niz pru}e? Ribari: da li tad barku Okrenu u pravcu ku}e? Kad po~ne ki{a da pada I po asfaltu da zvoni: [ta radi ma~ka koja ba{ tada Uveliko mi{a goni? ^ika li pile pod strehom kopca Kad ki{a se na dvori{te sru~i? Da l' pla~e `ena kraj konopca gde prostrla je ve{ da su{i? Kad po~ne ki{a da pada svi tr~e: krov ili streha. Samo se ribe ba{ tada Zagrcnu pod vodom od smeha. Ozna~i u pesmi strofu koja ti se najvi{e svi|a i objasni je.

Za{to se Samo ribe ba{ tada / Zagrcnu pod vodom od smeha?

Odgovori na pitawa koja su postavqena u pesmi:

[ta rade deca kad ki{a pada?

[ta tada rade stari?

[ta rade ribari kad pada ki{a?

137

SETI SE {ta smo nau~ili... Upi{i odgovaraju}e slovo u kru`i} ispred re~enice.

Zaokru`i zelenom bojom re~i u nizu koje imaju sli~no zna~ewe.

tih a

pro{lost

Crtam na ~asu likovnog.

b

budu}nost

Pevao sam u horu.

v

sada{wost

Pliva}u na takmi~ewu.

Zaokru`i naranxastom bojom subjekat slede}e re~enice.

Maja peva.

bistar mudar stra{an pametan

Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. Upi{i broj osvojenih poena.

Podse}amo se IMENICE SU RE^I KOJE OZNA^AVAJU IMENA

GLAGOLI SU RE^I KOJE OZNA^AVAJU RADWU

138

8.

LETWE PUSTOLOVINE

^ITAMO pri~e i pesme o letwim pustolovinama U^IMO I VE@BAMO ‡ re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem ‡ narodne pri~e o `ivotiwama TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da potra`i{ re~ u re~niku ‡ da napi{e{ predlog za promene u {koli ‡ da sastavi{ adresar svog dru{tva ‡ da napi{e{ razglednicu

Ivica Vanja Rori}

^arolija Iza le|a  jednog druma izviruje  jedna {uma.

Prepi{i ovu pesmu latinicom.

Iz te {ume viri `bun, a iz `buna {evin kljun. A iz kljuna, kô iz ~esme, i dan i no} teku pjesme!

Za{to se ova pesma zove „^arolija“?

Podvuci u pesmi stihove koji govore o tome kako {eva peva. Nau~i napamet ovu pesmu. 140

Obele`i stihove koje }e{ recitovati glasnije i stihove koje }e{ recitovati ti{e. Vidi stranu 95.

Podatke o ptici {evi mo`e{ da na|e{ jo{ i u re~nicima i enciklopedijama. Evo primera! U „Re~niku srpskohrvatskoga knji`evnog jezika“, koji je izdala Matica srpska iz Novog Sada, pi{e:

{éva ` zool. mala poqska ptica peva~ica Alauda.

Potra`i u nekom re~niku srpskog jezika zna~enje nepoznatih re~i.

U Prosvetinoj „Maloj enciklopediji“ o ptici {evi pi{e:

U knjizi „Ptice Srbije“, koju je napisao Javor Ra{ajski, o ptici {evi pi{e:

141

Simeon Marinkovi}

Sveti Sava i mlad ~ovek Neki mlad ~ovek po{ao u svet da na|e dobro. Putovao, putovao, pa ga susrete sveti Sava. ‡ Kuda ide{, prijatequ? ‡ upita ga. ‡ Svetitequ, tra`im dobro po svetu ‡ odgovori mu mladi}. ‡ Jesi li ga negde na{ao? ‡ E bogami, svetitequ, nisam jo{. ‡ Tako ga, sinko, ne}e{ ni na}i, nego zagledaj se u sebe. Prona|i u sebi dobro, u onome {to radi{ i u onome {to misli{. Onda dobro ponudi drugima, pa }e ga i drugi tebi davati. Mladi} se zahvali svetitequ, vrati se ku}i i u~ini kako mu svetiteq re~e, pa bi dobro i wemu i onima oko wega.

[ta misli{, {ta u pri~i zna~i re~ dobro?

Prona|i u ^itanci naslov poglavqa koji odgovara ovoj pri~i i prepi{i ga.

142

Sveti Sava je Rastko Nemawi}, prvi srpski kwi`evnik, najmla|i sin srpskog vladara Stefana Nemawe. Osnovao je srpsku crkvu. ^esto je putovao po zemqi i savetovao qude kako da pametno i pravedno postupaju.

U u~ionici

Posmatraj sliku i napi{i da li de~aku wegovi drugovi ~ine dobro.

Napi{i {ta bi ti rekao ovom de~aku da bi se on boqe ose}ao.

Za{to?

143

Vlada Stojiljkovi}

Prgav momak Na proplanku (glavnom {umskom trgu) zec lisici udario ~vrgu. Usred {ume u gustom {ipragu zec kurjaku udario {ljagu. Kraj potoka svoj {umi na oku zec medvedu zviznuo frljoku. Ze~e, ze~e, prgav{tino divlja, pomori}e{ pola {umskog `ivlja! Podvuci u pesmi nepoznate re~i. Prona|i ih u re~niku i ovde napi{i {ta one zna~e.

Napi{i {ta ti je u ovoj pesmi sme{no.

144

Re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem Mali momak je mom~i}, a veliki mom~ina. Mali zec je ze~i}, a veliki ze~ina. Neki potok je poto~ina, a neki je poto~i}. Neki medved je medvedina, a neki je medvedi}. Neka {uma je {umica, a neka je {umetina. Neka ~vrga je ~vrgica, a neka je ~vrgetina. Legenda: Re~i sa umawenim zna~ewem Re~i sa uve}anim zna~ewem Odgovaraju}im bojama iz legende podvuci re~i u prethodnom tekstu i re~i koje se nalaze na listu.

Dopuni tabelu.

re~i

umaweno zna~ewe

uve}ano zna~ewe

ma~ka

ma~kica

ma~ketina

olovka vu~i} ru~erda

 `aba gran~ica

~etka listi}

ta{netina

~a{a kravica

planin~ina

 ki{a

zgradurina

 kofa

145

Prema Dositeju Obradovi}u

Kow i magare Putovali zajedno kow i magare. Jadno magare bilo je preko mere natovareno. Zato zamoli kowa da mu pomogne i ponese deo tereta, jer }e ina~e izdahnuti. A kow ni da ~uje. Kada magare sasvim oslabi i pade mrtvo, gospodar natovari na kowa ne samo sav teret nego i ko`u uginulog magareta. Sad kow shvati, ali kasno, da bi mu mnogo boqe bilo da je poslu{ao magare i da mu je pomogao. Kako se ose}alo natovareno magare?

Smisli i napi{i re~i kojima je magare zamolilo kowa za pomo}.

Smisli i napi{i {ta je kow odgovorio.

I ova pri~a je basna. Svaka basna ima naravou~enije, tj. pou~an savet, zakqu~ak, pouku.

Smisli i napi{i re~i kojima je kow izrazio kajawe na kraju basne.

Podvuci pouku koja bi najvi{e odgovarala ovoj basni.

a. U nevoqi je dobro pomo}i drugome. b. Starijem treba uvek ukazati po{tovawe. v. Neki qudi od drugih tra`e samo korist za sebe.

146

Narodna pri~a

Staro lijino lukavstvo Zimus je grupa lovaca opkolila jednu lisicu u {umarku. Bili su sigurni da im ne}e uma}i. Jedan lovac umalo da nagazi na wu. A ona le`i opru`ena. Mrtva. Jo{ topla. Lovci se okupi{e oko we. Psi je owu{i{e. Zalaja{e nekoliko puta i ostavi{e je. Jedan lovac se spremio da joj odere krzno. Iznenada sko~i lija i za~as nestade u gusti{u. Lovci nisu stigli da ispale nijedan metak. Smisli i napi{i {ta je lisica u sebi govorila kad se na{la u nevoqi.

[ta je u sebi govorila dok je smi{qala kako da se sna|e?

[ta su lovci govorili kad su lisicu na{li opru`enu?

Za{to narod ka`e: Ne veruj lisici ni kad je mrtva?

[ta se za lisicu jo{ ka`e u narodu?

147

Jovan Jovanovi} Zmaj

Patak i `abe Ako ste dokoni pro~itajte ovo: stari patak ukraj bare dr`ao je slovo.

Sloga, mir i qubav blagoslov je pravi, zato neka niko nikoga ne gwavi.

Slu{ale ga `abe velike i male, slatke su mu re~i  jedva do~ekale.

Slu{ale su `abe ovo krasno slovo, kad patak u}uta desilo se ovo:

Govorio patak o vrlini mira, i da niko nikog ne treba da dira.

Jedan `abac mali pobli`e je stao ‡ a patak ga zgrabi pa ga progutao.

Svako ima prava da slobodno `ivi, niko ne sme tla~it one {to mu nisu krivi.

Iz ovog se ne{to i nau~it' dade: huqe lepo zbore, al' nitkovski rade.

Podvuci sve ono o ~emu je govorio patak ukraj bare. Objasni {ta je hteo da ka`e. Podvuci stihove iz kojih se vidi kako su `abe prihvatale wegove re~i i objasni ih.

Prona|i u re~niku zna~ewe izraza i re~i: dr`ati slovo, tla~iti, blagoslov, huqa i nitkovski.

Podvuci i objasni stihove za koje misli{ da su poruka ove pesme.

[ta je patak uradio u jednom trenutku? Doma}i zadatak: Po ovoj pesmi napi{i pri~u.

148

Vladimir Andri}

Daj mi krila jedan krug More ima barku,  jedro i katarku. More, more, budi drug – daj mi barku jedan krug! Tako mi se baza {irom morskih staza...

U ribe peraja srebrnoga sjaja. Ribo, ribo, budi drug – daj peraja jedan krug! Da me `elja mine, da vidim dubine...

Lasta ima krila – leti sve do Nila. Lasto, lasto, budi drug – daj mi krila jedan krug! Da obi|em lug, da odem na jug...

No}u kraj `ivica svetli fenjer svica. Svi~e, svi~e, budi drug – daj mi fenjer jedan krug! Pozajmi mi mo} da osvetlim no}.

Kad mrav zrno sru{i, ~uju ze~je u{i. Ze~e, ze~e, budi drug – daj mi u{i jedan krug! Da oslu{nem i ja kako `ito klija...

Na nebu se zvezde kao ptice gnezde. Nebo, nebo, budi drug – daj mi zvezdu jedan krug! Bi}u lep{i jo{, kad stavim taj bro{...

Objasni zna~enje slede}ih stihova:

Tako mi se baza  {irom morskih staza. Da oslu{nem i ja kako `ito klija.

Prona|i u re~niku {ta zna~e slede}e re~i i izrazi: katarka, bazati, da me `elja mine,  `ivica i bro{. Koja ti se pesnikova `elja najvi{e svi|a? Podvuci stihove koji iskazuju tu pesnikovu `elju i objasni ih.

Nastavi pesmu. Smisli {ta bi ti tra`io od nekoga da ti da „jedan krug“. Zbog ~ega?

Da me `elja mine da vidim dubine.

149

Vladimir Andri}

Predlog Ko je bio miran  joj, nedelju dana po njemu je, tugo, popanula slana

Njegov `ivot to su trice i ku~ine {ta sad {kolske vlasti sa njim da u~ine

Na njemu je, jade, kilo pau~ine {ta sad roditelji sa njim da u~ine

Takav junak mora bar do Zlatibora na zraku i travi da se oporavi

Ko je bio miran dve nedelje dana njegovo je srce puno ljutih rana

Pogledaj na 111. strani {ta pi{e o pravom i prenosnom zna~enju re~i. Objasni prenosno zna~enje stihova:

150

po njemu je, tugo,

/

popanula slana

Na njemu je, jade,

/

kilo pau~ine

njegovo je srce

/

puno ljutih rana

Njegov `ivot to su

/

trice i ku~ine

Seti se ne~ega {to ti smeta u {koli i {to bi `eleo da se promeni. Napi{i svoj predlog.

Predlog  Zapazio sam da

 Zato predla`em da

Re{i rebuse.

151

Doma}i zadatak: Za`muri i zamisli mesto na kojem bi voleo da se lepo odmori{. Opi{i to mesto na razglednici koju }e{ uputiti drugu ili drugarici. Ne zaboravi da napi{e{ adresu.

152

Adresar moga dru{tva Pre nego {to ode{ na raspust, upi{i adrese i telefonske brojeve svojih drugova i drugarica. Ne zaboravi da bi mogao da im se javi{!

Ime i prezime

Adresa

Broj telefona

153

SETI SE {ta smo nau~ili... Pove`i re~ u sredini sa odgovaraju}im re~ima sa uve}anim i umawenim zna~ewem.

fla{ica

sukwa

fla{etina

torbica

supa

sukwetina

supica

torba

torbetina

sukwica

fla{a

supetina

Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. Upi{i broj osvojenih poena.

Podse}amo se

u prozi

kwi`evnost pesma pri~a bajka (pri~a o ~udesnim doga|ajima u kojoj se pojavquju zmajevi, a`daje, patuqci, ve{tice i vile)

basna (pri~a u kojoj `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi)

poslovica (kratka i mudra narodna izreka o `ivotu)

zagonetka (igra re~i koja se sastoji od neobi~nog pitawa u kojem se krije odgovor)

154

u stihu

Pravila za dobro pisawe 1. Razmisli o tome {ta sve zna{ o temi o kojoj treba da pi{e{. 2. Zabele`i {ta sve treba da pomene{ u svom sastavu. 3. Potrudi se da smisli{ odgovaraju}i naslov. 4. Misli o tome ko }e ~itati tvoj rad. 5. Tvoj sastav treba da ima po~etak, sredinu i kraj. 6. Unesi ose}awa u svoj rad (tugu, radost, qutwu, uzbu|ewe, iznena|ewe). 7. Na kraju re~enice stavi ta~ku, upitnik ili uzvi~nik. 8. Po~ni svaku re~enicu velikim slovom. Nazive mesta i imena qudi tako|e pi{i velikim po~etnim slovom. 9. Re~enice ne po~iwi na isti na~in (seti se re~i sa sli~nim zna~ewem). 10. Pro~itaj svoj rad i ispravi gre{ke koje zapazi{.

155

Re{ewa strana 18

Basne Poslovice

U pri~i se odre|uje

strana 38

strana 60

su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi

(1 poen)

su kratke i mudre narodne izreke o `ivotu

(1 poen)

glavni lik, ostali likovi, vreme i mesto radwe

(1 poen)

1. a)

(1 poen)

2. b)

(1 poen)

1.

(1 poen)

A

B

V

G

D

\

E

@

Z

I

J

K

L

Q

M

N

W

O

P

R

S

T

]

U

F

H

C

^

X

[

(1 poen)

2. Da li si zakasnio u {kolu?

(1 poen)

Jesi li se javila mami?

strana 80

1. Imenice Glagoli

selo sedimo

mrav igram

2. Nismo i{li u bioskop. Volim da jedem spana}.

strana 98

1. a)

(1 poen)

b)

(1 poen)

Petar jede

(1 poen) (1 poen)

2. Uspavanke su pesme koje se pevaju deci pred spavawe.

strana 118

1. mlogi prekqu~e bqak majce 2. o{tar no` o{tar jezik bistar ~ovek bistar potok zelena trava zelen momak

strana 138

1. v)

(1 poen)

a)

strana 154

156

1. fla{ica torbica supica sukwica

2.

(1 (1 (1 (1

sukwa supa torba fla{a

(1 poen)

od 11 do 25 poena ^estitamo! Odli~no si savladao gradivo iz srpskog jezika za drugi razred!

poen) poen) poen) poen)

(1 poen) tih bistar mudar sra{an pametan

b)

(1 poen)

fla{etina sukwetina torbetina supetina

3. Maja peva.

(4 poena)

(1 poen)

od 6 do 10 poena Dobro je, ali u tre}em razredu budi jo{ boqi. od 2 do 5 poena Moglo je i vi{e da se u~i, zar ne?

RE^NIK A arija (italijanski) ‡ melodija, napev B bazati ‡ i}i bez ciqa, {vrqati, tumarati besediti ‡ govoriti, pri~ati biqur ‡ kristal blagoslov ‡ ovde zna~i: sre}a bodriti ‡ podsticati, hrabriti bro{ ‡ deo nakita, ponekad sa dragim kamewem, koji se specijalnom iglom ka~i za ode}u budaliti ‡ govoriti ili ~initi gluposti V varo{ (ma|arski) ‡ naseqe, gradi} vatru{tina ‡ re~ s uve}anim zna~ewem koja ozna~ava visoku temperaturu vit ‡ koji je izrastao u visinu, vitak, tanak vu}i nekoga za nos ‡ podvaqivati nekome, obmawivati, varati nekoga D dave` ‡ dosadna, nesnosna osoba, koja mnogo gwavi dugim pri~awem da`d ‡ ki{a damar ‡ `ivac da me `eqa mine ‡ da zadovoqim svoju veliku `equ danak ‡ re~ sa umawenim zna~ewem, a ozna~ava dan dobro ‡ ovde ozna~ava dobrotu, plemenitost, vrlinu dolama (turski) ‡ vrsta kaputa koji se ne zakop~ava, ve} se preklapa i opasuje pojasom dr`ati slovo ‡ dr`ati govor, govoriti dru`binica ‡ oni koji su ne~im povezani, drugovi, prijateqi, dru`ina, dru{tvo drum (gr~ki) ‡ put izra|en za saobra}aj automobila i drugih vozila, cesta du{man (turski) ‡ veliki neprijateq

@ `ivaq ‡ qudi koji naseqavaju neki kraj, stanovni{tvo `ivica ‡ `iva ograda od grmqa i {ibqa `i`ak ‡ ovde zna~i: fitiq koji gori u posudici s uqem; slaba svetlost, plami~ak Z zavetovati se ‡ zare}i se, zakleti se, dati zavet, sve~ano obe}ati zavist ‡ ose}awe nezadovoqstva {to drugi ima ne{to {to sam nema{ i `eqa da se to ima za`e}i ‡ zapaliti zalo`iti se ‡ ovde zna~i: potruditi se zamuknuti (se) ‡ u}utati, umuknuti, prekinuti svoj govor, krik, zvuk. Izr. mukom (se) zamuknuti zna~i: u}utati, umuknuti zapajati ‡ napajati nekoga nekom te~no{}u zbrojati ‡ sabrati; skupiti, prikupiti na jedno mesto zebwa ‡ briga, zabrinutost, nemir, strah zembiq (turski) ‡ torba, naj~e{}e pletena, za no{ewe namirnica s pijace I imun ‡ otporan prema zaraznim bolestima inat ‡ protivqewe ne~ijoj voqi, prkosno pona{awe, izaziva~ki stav influenca ‡ grip itekako se zapetqati ‡ mnogo, veoma se upetqati u ne{to, zapasti u te{ko}e, u te`ak polo`aj J  java ‡ stawe onoga koji je budan, koji ne spava  jakako ‡ naravno, dabome  jova ‡ listopadno drvo koje raste du` reka i potoka K katarka ‡ stub za podizawe jedara na brodu, jarbol

157

prkosan ‡ koji ne popu{ta drugome, koji radi po svojoj voqi, tvrdoglav protest ‡ izrazito neslagawe s ne~im pu}purikati ‡ ispu{tati glas pu}-puru} (kao prepelica) R radin ‡ vredan razvigor ‡ prole}ni vetar koji poma`e da biqke procvetaju i olistaju razdragan ‡ veseo, radostan, dobro raspolo`en;  uporedi: ushi}en raspaliti ‡ ovde zna~i: po~eti ne{to brzo, energi~no raditi (pevati, hodati, tr~ati, pe{a~iti) rezak ‡ prodoran, o{tar (zvuk) S sektor (latinski) ‡ glavni posao, zadu`ewe skut ‡ dowi deo haqine, bunde ili kaputa snop ‡ skup ve}eg broja pojedina~nih predmeta, povezanih u jednu celinu solfe|o (italijanski) ‡ melodijsko ve`bawe (bez re~i) srmajli (turski) ‡ koji je od srme, srebra; srmajli marama ‡ marama protkana srebrnim nitima strepeti ‡ bojati se, strahovati strma{ce ‡ re~ sa umawenim zna~ewem koja ozna~ava metalnu papu~icu koja visi na kai{u sa svake strane sedla, a slu`i da se u wu stavi noga pri jahawu, stremen, uzengija strugnuti ‡ pobe}i, brzo otr~ati, uma}i struk zeqa ‡ jedna stabqika zeqa studen ‡ hladan sur ‡ pepeqastosiv, tamnosiv, siv T testo ‡ masa od bra{na i vode ili mleka od koje se prave pite, rezanci, hleb ili kola~i; ovde se misli na peciva tla~iti ‡ ugwetavati, mu~iti tovar ‡ starinska mera za te`inu; koli~ina robe koja se odjednom mo`e natovariti na kowa tratin~ica ‡ livadska biqka, krasuqak

trice ‡ quske od samlevenog zrnevqa `ita koje pri sejawu ostaju u situ, mekiwe; tako|e i: bezvredne stvari, tri~arije. Izr. trice i ku~ine ‡ ono {to je bez vrednosti, bez zna~aja, bezvredna, neva`na stvar trud ‡ napor koji se ula`e pri vr{ewu umnog ili fizi~kog rada U udariti ‡ ovde zna~i: ukucati, zabiti, zabosti uzglavqe ‡ deo kreveta na kojem je glava ushi}en ‡ odu{evqen, razdragan u~tivo ‡ na u~tiv na~in, pristojno F firma (latinski) ‡ natpis nad nekom radwom frqoka ‡ }u{ka, udarac rukom po glavi H huqa ‡ lo{, podao ~ovek, nevaqalac, pokvarewak, nitkov C cve}ka ‡ ovde: osoba koja ima mane ^ ~uvati nekome ponos ‡ brinuti da nekoga ne uvredimo [ {aka ‡ koli~ina ne~ega {to mo`e stati u {aku (ovde: zeqa) {arenorep ‡ onaj koji ima {aren, raznobojan rep {eva ‡ mala poqska ptica peva~ica {eprtqa ‡ nespretna, trapava osoba {epuriti se ‡ 1. hodati ko~operno {ire}i, kostre{e}i perje, dlaku (o pticama i `ivotiwama) 2. hodati di`u}i glavu, dr`ati se oholo, razmetati se; uporedi: ko~operiti se {iprag ‡ gusto izraslo {ibqe, `buwe, grmqe {qaga ‡ {amar, udarac {akom

159

PRAVILA ZA DOBRO PISAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 RE[EWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156 RE^NIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157‡159 SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160‡164 TEMATSKI SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165‡167

164

TEMATSKI SADR@AJ KWI@EVNOST basna 8, 132, 146 razbrajalica 12 poslovice 16, 43, 107 zagonetke 23, 85 ime pesnika ‡ naslov pesme 41 epska (juna~ka) pesma 55 pore|ewe 82 glavni lik pri~e, ostali likovi, mesto i vreme radwe11, 34, 59, 93, 100 napi{i naslov za svako poglavqe pri~e 59 re~i koje se rimuju 22, 79, 116, 126 stihovi, strofe 30, 104 {aqiva narodna pri~a 64 bajka 73 pesma 104 proza 104 pri~a 134 uspavanka 82 zaplet 93 naravou~enije 146 GRAMATIKA re~i koje imaju sli~no zna~ewe 20, 44 re~i sa suprotnim zna~ewem 132 re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem 43, 53, 85, 145 pravo i prenosno zna~ewe re~i 111, 150 upitna, zapovedna, obave{tajna re~enica 25, 85, 108 dovr{i re~enice 31 slogovawe 48 samoglasnici i suglasnici 49 rastavqawe re~i na kraju reda 48 slogotvorno r 49, 55 odvojeno pisawe re~i 50 napi{i pravilno re~enice 44, 48 potvrdne i odri~ne re~enice 51 dve ta~ke i zarez 51 imenice 63, 76, 93 od slogova sastavi re~i 66 veliko i malo slovo 67 re~enice od zadatih re~i 69 glagoli 71, 76, 93, 100 subjekat i predikat 83 znak navoda 93 rod imenica 101 skra}enice za mere 102, 107  jednina i mno`ina imenica 103 kwi`evne i nekwi`evne re~i 109, 111 pro{lost, sada{wost, budu}nost 125 pro{irivawe re~enica 133 PI[EMO ro|endanska ~estitka 7 kako se igraju `murke 13 spisak za kupovinu na pijaci 26 poklon 27 strip 29

165

{aqiva pri~a 41 kako se do~ekuju gosti 45 Marko Kraqevi} i orao 55 {aqivi doga|aj 65 bajka o princezi, princu i zlom ~arobwaku 75 odgovor detli}u 77 opis psa i ma~ke 77 zagonetke 85 pri~a o mla|em bratu 87 pri~a poziv na kreketawe 104-105 pozivnica 105 mali re~nik 109 spisak kwiga 113 kratka pri~a 113 mame i wihova deca 121 oglas 122 natpis za pekaru 124 kad bih bio car 127 posao koji voli{ da radi{ 130 ~arolija 140 predlog za promene u {koli 151 razglednica 152 adresar moga dru{tva 153

GLUMIMO utorak ve~e ma {ta mi re~e 66 zna on unapred 69 pera kao doktor 70 medved i devoj~ica 93 GOVORNA VE@BA lav i mi{ 8 objasni poslovice 16 ~uo sam ‡ objasni stihove 35 izgovaraj glasno 36 Marko Kraqevi} i orao 55 nestrpqewe 62 utorak ve~e ma {ta mi re~e 66 ima jedno mesto 94 recitovawe 95 lopov 107 tri brata 136 daj mi krila jedan krug 149 CRTAMO I BOJIMO prijateqstvo 4 oboj listove 16 nacrtaj sebe upla{enog 21 nacrtaj detli}a 76 ilustruj pesmu 90 oboj broj 113 zelenvil 129 RE[AVAMO zagonetke 23, 62, 67, 85 rebuse 31, 34, 44, 49, 55, 65, 69, 70, 73, 112, 151 ukr{tenice 6,15, 76, 123, 131 spoj slova 94 ISTRA@UJEMO mali ku}ni ogled 112 mala anketa 115

166

mala enciklopedija 140-141 predlog 151

DOMA]I ZADATAK prepri~aj pri~u 11 napi{i jo{ jedan recept 17 seti se nekog doga|aja kada si se inatio 25 lakomi me~i}i 47 pera kao doktor 70 bolesnik na tri sprata 78 smisli zagonetke 85 potvrdne i odri~ne re~enice 108 oglas 122 patak i `abe 148 razglednica 152 SETI SE [TA SMO NAU^ILI glavni lik, vreme, mesto radwe, osobine lika 18 basne 18, 154 poslovice 18, 38, 154 rima 38 zagonetke 38, 154 re~i koje imaju sli~no i suprotno zna~ewe 38, 128 subjekat i predikat 98 obave{tajne, zapovedne, upitne re~enice 38 samoglasnici i suglasnici 60 odvojeno pisawe re~i 60 dve ta~ke i zarez 60 imenice 80, 138 glagoli 80, 138 predikat 138 potvrdna i odri~na re~enica 80 veliko i malo slovo 80 subjekat i predikat 98 znaci navoda 98 uspavanke 98 pravo i prenosno zna~ewe re~i 118 pesma ‡ stih, pri~a ‡ proza 118, 154 bajka 154 pro{lost, sada{wost, budu}nost 138 re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem 154 SMISLI I NAPI[I tajna 5 kako poma`emo jedni drugima 9 poruka pri~e 34 glavne osobine lika 34 Mah i [ebestova 59  jednoga dana 79 lepo je sve {to je malo 97 sme{no ~udo 102 objasni poslovicu 107 {kola 117 kow i magare 146 staro lijino lukavstvo 147

167