Полицијски досије – Policijski dosije 1/4

Dr Vojislav [e{eq

POLICIJSKI DOSIJE

PRVI DEO

Srpska radikalna stranka Beograd 2010.

Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa, kwiga broj 113 POLICIJSKI DOSIJE PRVI DEO

Recenzenti Ogwen Mihajlovi} Boris Aleksi} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Vesna Mari}, Vesna Zobenica, Qubinka Boòvi}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Olui}, Severin Popovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 1000 primeraka CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 32 : 929 [e{eq V. 341 . 645 . 5 POLICIJSKI dosije. Deo 1 / (priredio) Vojislav [e{eq. - Zemun : Srpska radikalna stranka, 2009 (Zrewanin : Dragi}). - 1000 str. ; 25 cm Na nasl. str. naziv mesta izdavawa: Beograd. - Tira` 1.000. - Str. 3-8: Predgovor Boris Aleksi}. ISBN 978-86-7886-069-0 1. [e{eq, Vojislav (urednik) a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (Hag) - Optu`nice b) [e{eq, Vojislav (1954 - ) - Su|ewe COBISS.SR-ID 174510604

Predgovor Komunisti~ki reìm u Jugoslaviji je svoju borbu protiv Vojislava [e{eqa zapo~eo rano. Osamdesetih godina pro{Log veka dràvna bezbednost po~ela je intenzivno da prati budu}eg lidera radikala. Me|utim, wihov va`niji zadatak je bio da stvore “crni mit” kojim }e se koristiti prvo komunisti, zatim prozapadne partije i grupe u Srbiji i na kraju Tribunal u Hagu. U to vreme Tu|man je ve} uspostavio veze sa nema~kim slu`bama bezbednosti BND i MAD, a Izetbegovi} sa iranskom tajnom policijom VEVAK. Kako navodi ameri~ki stru~wak za bezbednost Yozef Bodanski, Alija Izetbegovi} je veoma rano tokom sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka stupio u kontakt sa teroristi~kim grupama koje }e kasnije prerasti u Al kaidu. Situaciju u SFRJ i predstoje}e razbijawe zemqe pratila je i glomazna ameri~ka obave{tajna zajednica. Poznati francuski geopoliti~ar, general Pjer Mari Galoa je nedavno javno potvrdio da je tokom 1976. i 1977. godine nedaleko od Minhena prisustvovao sastancima na kojima su predstavnici izvr{ne vlasti zapadnoevropskih zemaqa i SAD odlu~ivali o sudbini Jugoslavije. Prema wegovim re~ima, nema~ka vlada je jo{ tada teìla razbijawu SFRJ. Nakon toga, 1982. godine, prilikom susreta predsednika SAD Ronalda Regana i pape Jovana Pavla Drugog preciziran je plan o rasturawu vi{enacionalne Jugoslavije. Pomenutim pregovorima prisustvovao je i kardinal Jozef Racinger, sada{wi papa Benedikt [esnaesti. Va{ington je zarad napu{tawa “Teologije oslobo|ewa” u Ju`noj Americi, na koje je pristao Vatikan, prihvatio stvarawe novih rimokatoli~kih tvorevina na Balkanu, etni~ki ~iste Hrvatske i Slovenije. Uloga Srbije kao sanitarnog kordona na putu Nema~ke ka bliskoisto~nim rezervama nafte nije vi{e bila potrebna Zapadu. Planirano ujediwewe Nema~ke je obesmislilo taj projekat. Umesto da se pozabavi ovim bezbednosnim problemima koji su dovodili u pitawe sam opstanak Jugoslavije, Slu`ba dràvne bezbednosti se naj~e{}e oslawala na dou{ni~ke izve{taje u svojoj borbi protiv “velikosrpskog {ovinizma”. Ona je bila posve}ena uni{tavawu “unutra{weg neprijateqa”. Zaslepqena borbom sa “unutra{wim neprijateqem” i likvidacijama srpskih emigranata, Slu`ba dràvne bezbednosti je “zaboravila” na ne3

prijateqe spoqa. Ovakve smernice rada jugoslovenske tajne policije vi{e su podse}ale na scenario za filmove Veqka Bulaji}a nego na ozbiqan bezbednosno – obave{tajni rad. Srbi su imali ulogu neobrijanih, noèvima naoruànih divqaka, dok su wihovi protivnici bili oli~ewe lepote, humanosti i juna{tva. Satanizacija Srba je bila neophodno i mo}no oru`je komunisti~kog reìma. Me|utim, ona je omogu}ila qudima poput Tu|mana i Izetbegovi}a da pod vo|stvom stranih tajnih policija zadaju smrtonosan udarac Jugoslaviji. Da ironija bude ve}a, ni jedan ni drugi nisu krili svoju privrènost nacizmu. Tu|man je zajedno sa Stjepanom Mesi}em i drugima promovisao usta{ku emigraciju i ideologiju, satanizovao Srbe i Jevreje i spremao se da realizuje Paveli}ev testament. U svom tom meteù na{ao se Vojislav [e{eq. Nije imao drugog izbora nego da podeli sudbinu svog srpskog naroda koji je uvek branio. I dok se Tu|man borio da broj srpskih `rtava u Jasenovcu svede na 30 hiqada, a Izetbegovi} da pokaè kako su mu bliì ìteqi Saudijske Arabije od Srba, ~ijim imenom su se po sopstvenom priznawu ponosili wegovi otac i majka, Vojislav [e{eq je zapo~eo svoju borbu protiv povampirenog nacizma koji }e, naàlost, tokom devedesetih godina 20. veka dovesti do stvarawa nove NDH i razbijawa Jugoslavije. Na tom putu agenti Slu`be dràvne bezbednosti su, svesno ili nesvesno podràvaju}i spoqni faktor koji je teìo razbijawu zajedni~ke dràve, satanizovali Vojislava [e{eqa, izmi{qali mu afere, podmetali la`ne informacije i falsifikate i stvarali “crni mit” o wemu u javnosti. Operativci jugoslovenske tajne policije su napisali veliki broj izve{taja o Vojislavu [e{equ. Pratili su ga u stopu jo{ od osamdesetih godina pro{log veka. Pravili su mu probleme na fakultetu, progawali su ga i na kraju utamni~ili. Mislili su da }e to slomiti wegov duh ali su se prevarili. Ti pritisci su od wega na~inili ja~eg ~oveka, sposobnog da izdrì i da se sna|e u najteìm ìvotnim situacijama. Pripadnici Slu`be dràvne bezbednosti su u svojim brojnim izve{tajima zamerali dr [e{equ da se “okomio na komunisti~ku partiju”, da ima veze sa “srpskom neprijateqskom emigracijom”, da se bori protiv Ustava iz 1974. godine, da poku{ava da sru{i kult Josipa Broza Tita, da “teì uspostavqawu demokratskog vi{epartijskog sistema” itd. Primera radi, oktobra 1989. godine, prilikom povratka dr Vojislava [e{eqa iz Velike Britanije obavqen je poja~ani pregled prtqaga i tom prilikom mu je oduzeto ~etrdesetak kwiga. I dok su Hrvati, Slovenci, [iptari i muslimani bez zastoja uvozili oru`je neophodno za istrebqewe Srba, Dràvna bezbednost je zaplewivala kwige dr [e{eqa, kojeg je prethodno proglasila za najve}eg unutra{weg neprijateqa. Vojislav [e{eq je, drè}i predavawa u zapadnim zemqama tokom 1989. godine, shvatio kakva sudbina o~ekuje Jugoslaviju. I dok je boravio u SAD, Francuskoj, Engleskoj i Australiji, svuda su ga pratili dou{nici dràvne bezbednosti. Bogatstvo Zapada nije na wega uticalo kao {to je uticalo na ve}inu drugih srpskih disidenata. Vojislav [e{eq nikad nije bio spre4

man da zarad dobrih kontakata i tap{awa po le|ima u Va{ingtonu i Londonu izda i izneveri svoj narod. Po tome }e se uvek razlikovati od drugih srpskih politi~ara. Na ~elu komunisti~ke tajne policije koja je pratila dr [e{eqa neretko su bili ozlogla{eni antisrbi. Posledwi {ef savezne Slu`be dràvne bezbednosti Jugoslavije bio je blizak saradnik Frawe Tu|mana, Zdravko Musta~, koji je najva`nije operativne podatke slao u Zagreb. Da stvar bude jo{ gora, on je prilikom napu{tawa Beograda ukrao kwigu saradnika slu`be u kojoj su bili podaci savezne, ali i republi~ke tajne policije. Na ovaj na~in je od strane novog usta{kog reìma u Zagrebu otkrivena i stavqena pod kontrolu saradni~ka mreà u Jugoslaviji. Ovakvi propusti su bili pogubni po bezbednost dràve. Oni su, me|utim, bili mogu}i upravo zbog toga {to se dràvna bezbednost bavila pogre{nim qudima. Dok su Tu|man, Izetbegovi} i Musta~ sara|ivali sa stranim tajnim policijama i razbijali Jugoslaviju, dràvna bezbednost je progawala Vojislava [e{eqa. Ova kwiga sadrì i veliki broj falsifikata koji su podmetnuti dr [e{equ. Odli~an primer je pismo iz decembra 1989. godine koje je on, navodno, uputio profesoru Kosti âvo{kom. âk je i falsifikovan [e{eqev potpis. Navedeno pismo, izra|eno u laboratoriji SDB-a je na ekavici, iako je u to vreme Vojislav [e{eq pisao ijekavski. Prema stilu pisawa mogu}e je da je stvarni autor pisma izvesna Ranka î~ak, koja je tada dr [e{eqa intenzivno opservirala. Ovakvi proizvodi iz kuhiwe tajne policije trebali su da unesu razdor me|u srpske intelektualce. Ina~e, celokupnu prepisku sa profesorom âvo{kim iz tog perioda dr [e{eq je objavio u svojoj kwizi “Hajka na jeretika”. Izve{taji dou{nika, koje ovde prenosimo u originalu bez redakcijskih intervrencija, vrve od krupnih materijalnih gre{aka. Redovno su pogre{no navedena imena ~ak i poznatih javnih li~nosti, a ~esto se u zaglavqu izve{taja nalaze neta~ni osnovni podaci o “objektu”, kao {to je pogre{an datum ro|ewa dr [e{eqa. Kao da su prepisivali jedni od drugih, po pravilu se navodi decembar, umesto oktobra kada je dr [e{eq stvarno i ro|en. Naravno, tajna policija ne bi bila to {to jeste kada ne bi poku{ala da stavi nekog pod kontrolu na taj na~in {to }e poku{ati da uni{ti wegov privatni ìvot. Glasinama i falsifikatima Slu`ba dràvne bezbednosti je poku{avala da namesti nekoliko qubavnih afera Vojislavu [e{equ. Izmi{qali su da je u vezi sa Danicom Dra{kovi}, Majom Gojkovi}, Ivanom @igon itd. Sve su to bile izmi{qotine koje su imale za ciq da slome Vojislava [e{eqa. Me|utim, takav pristup operativaca Slu`be dràvne bezbednosti nije dao o~ekivane rezultate. Vojislav [e{eq je ostao svoj ~ovek, koji je spreman da se pokloni samo Bogu i Srpstvu. Vrhunac falsifikata SDB-a uperenih protiv profesora [e{eqa, je svakako pripisivawe “teroristi~kih sklonosti i namera”. âk i dok je bio potpredsednik Vlade Srbije, tajna policija nije prestajala da ga prati i {iri la`ne vesti o wemu. Verovali ili ne, dok je Izetbegovi} prema 5

stru~wacima Kongresa SAD odràvao veze sa Osamom bin Ladenom i dok su po navodima Yozefa Bodanskog u B i H i na Kosovu i Metohiji delovali Kalid [eik Muhamed i Muhamed Ata, operativni organizatori “napada na SAD”, Slu`ba dràvne bezbednosti je pripisivala teroristi~ke sklonosti Vojislavu [e{equ! Onda ne ~udi {to je veoma brzo dozvoqeno da Bosna i Hercegovina i Kosovo i Metohija postanu baze Al kaide i glavni put ubacivawa terorista na Zapad. U ceo taj posao bile su ume{ane i tajne policije zapadnoevropskih zemaqa i SAD, koje su zarad uni{tewa Jugoslavije bile spremne na sve. Dr Vojislav [e{eq se uvek zalagao za mirno preuzimawe vlasti na demokratskim izborima. Za razliku od wega, 9. marta 1991. godine, prozapadna opozicija je, sara|uju}i sa {iptarskim teroristima, poku{ala nasilno da preuzme vlast u Beogradu. Ove podatke je izneo Dragan Filipovi}, biv{i na~elnik Obave{tajne uprave Resora dràvne bezbednosti. Bez obzira na te ~iwenice, Dràvna bezbednost je vodila borbu protiv dr [e{eqa. Ovim podacima se ujedno negira koncept na kojem po~iva Tribunal u Hagu od 2001. godine. Prema profesoru Danijelu Genzeru, koji je pisao o “tajnim NATO armijama”, operacije podmetawa su karakteristi~ne za obave{tajnu zajednicu SAD i NATO, a sprovo|ene su u celoj Evropi. Dokumentacija sadràna u ovoj kwizi je zbog toga od velikog zna~aja. Ona ukazuje na brojne falsifikate kojima se sluìla SDB u borbi protiv srpskog unutra{weg neprijateqa. Me|utim, ona svedo~i i o ozbiqnim bezbednosnim propustima tajne policije koji su doveli do razbijawa Jugoslavije. Ukoliko se pravilno iskoristi, ova dokumentacija moè da unapredi sistem bezbednosti Srbije, a moè da dovede i do raskrinkavawa prikrivenih struktura koje su sluè}i gazdama na Zapadu pomogle u uni{tavawu dràve i srpskog naroda. Naravno, treba imati u vidu i da je veliki broj pripadnika Slu`be dràvne bezbednosti, odbijaju}i da sluì Zapadu, stradao brane}i otaybinu i Srpstvo. Iz tih razloga profesor [e{eq smatra neophodnim da se dokumenta sadràna u ovim kwigama u~ine dostupnim javnosti. Deo dokumentacije objavqene u ~etiri kwige pod istim naslovom, do{ao je u posed dr [e{eqa na samo wemu poznat na~in, a drugi deo je dobijen preko Saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom ~iji su predstavnici jasno upozorili da ovaj materijal ne sme da bude javno objavqen. Me|utim, zbog opasnosti da dokumentacija u posedu Tribunala u Hagu bude uni{tena, {to se ranije de{avalo, dr [e{eq je re{io da je na ovaj na~in sa~uva i u~ini dostupnom zainteresovanim istraìva~ima. Podse}awa radi, tokom 2006. godine, u vreme su|ewa teroristi Ramu{u Haradinaju u Hagu uni{ten je dokazni materijal – DNK uzorci kidnapovanih Srba sa Kosova i Metohije, koji je bio u posedu Tribunala u Hagu. Na ovaj na~in se lica koja su ~inila zlo~ine nad Srbima osloba|aju. Tokom 2003. godine u parohijskom domu u Vrawu zapaqena je najve}a u istoriji izlo`ba o genocidu nad Srbima, koja je obuhvatala period od 1941. do 1945. godine, ali i 1991. i 1992. godinu (autora Bojane Isakovi}). 6

Ona je uni{tena samo mesec dana nakon {to se biv{i predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milo{evi} pozvao na wu i naveo da namerava da je koristi kao dokazni materijal u postupku pred Tribunalom u Hagu. Na po~etku rada Tribunala wegovi zvani~nici su od vlasti u Beogradu zahtevali da im se {aqu iskqu~ivo originalna dokumenta, od kojih je veliki broj nestao bez traga u Hagu. Imaju}i u vidu i te ~iwenice, dokumentacija sadràna u ovim kwigama se ~ini dostupnom javnosti. Rad SDB-a je dugo vremena bio dobro ~uvana tajna. Stvarawem Tribunala u Hagu, za razliku od drugih dràva, Srbiji je uskra}eno svako pravo na dràvnu tajnu i strogo poverqive podatke. Na osnovu raspoloìve nau~ne gra|e moèmo da zakqu~imo kako je izgledalo tajno pra}ewe u reìji komunisti~ke slu`be bezbednosti. U periodu nakon Drugog svetskog rata ciq je bio da na svakih desetak gra|ana bude jedan “poverenik”. U svakom dràvnom organu, preduze}u i ustanovi morao je da radi barem jedan agent. U velikim gradovima sistem {pijunaè je ukqu~ivao stanare svake zgrade. Nastojnike zgrada su ~esto pose}ivali operativci OZNA i UDB-e. Svaka ve}a ulica imala je svoje poverenike ili sekretare koji su vr{ili kontrolu za potrebe tajnih slu`bi. U ve}im preduze}ima postojali su posebni organi dràvne bezbednosti. Primera radi, samo za kontrolu radne akcije 1958. godine prilikom izgradwe autoputa Beograd – Zagreb angaòvano je 392 saradnika tajne policije koji su izve{tavali o “raspoloèwu omladine” prema Titu i partiji. Istim povodom sekretari srezova su imali zadatak da sastave spisak sumwivih lica. Dou{ni~ka mreà u komunisti~koj Jugoslaviji je obuhvatala sve segmente dru{tva. Tajna policija stare Jugoslavije naj~e{}e je primewivala dve vrste pra}ewa: tajno pra}ewe i vidqivo pra}ewe u ciqu zastra{ivawa. Prislu{kivawe signalnih ure|aja se naro~ito razvija od pedesetih godina 20. veka, da bi 1954. godine bilo stvoreno 12. odeqewe savezne UDB-e, zaduèno za ozvu~avawe i prislu{kivawe. Daleke 1964. godine tajna policija je raspolagala sa doma}im cifarskim elektronskim ra~unarom koji je zauzimao ceo sprat zgrade. Nakon smene Aleksandra Rankovi}a broj obrada na teritoriji Kosova i Metohije je znatno smawen, {to je omogu}ilo {iptarskim ekstremistima da se reorganizuju i pripreme za nove sukobe sa Srbima. Prema javno objavqenim podacima, SDB Srbije je 1977. godine imala najvi{e 400 tajnih pretresa, dok je tajna policija u SR Hrvatskoj svoj rad fokusirala na pregled po{iqki. Smatra se da je 1977. do 10 hiqada lica bilo pod obradom. Dou{nika je bilo nekoliko puta vi{e. Bezbednosno – informativna agencija je kao naslednica UDB-e predala Arhivu Srbije 46503 tajnih dosijea “unutra{wih neprijateqa” koji su obra|ivani u periodu od 60 godina. Smatra se da ova brojka nije kona~na. Ovakav na~in rada je bio zastareo i karakteristi~an za neproduktivni autoritarni reìm. Da bi opravdali svoje postojawe, dou{nici su pri~ali sve i sva{ta. Umesto da se oslone na proverene izvore, operativni radnici su imali pod svojim kontrolom armiju dou{nika kojom su zastra{ivali gra|ane. Me|utim, nisu uspeli ba{ svakog da upla{e. 7

Iako mo}na, tajna policija nije uspela da pobedi Vojislava [e{eqa. Predsednik Srpske radikalne stranke je ostao dosledan u svojoj borbi za Srpstvo. Danas, iako u tamnici Tribunala u Hagu, on je neprikosnoveni borac za pravdu i slobodu srpskog naroda. Vojislav [e{eq je ~ovek koji se nikad nije klawao pred svetskim mo}nicima. Komunisti~ka tajna policija nije uspela da ga slomi, a to ne}e po}i za rukom ni tajnoj policiji novog svetskog poretka. Iz tog sukoba on ve} izlazi kao pobednik. Boris Aleksi}

8

Policijski dosije (dokumenti Slu`be dràvne bezbednosti od aprila 1982. do septembra 1989. godine) I (redigovano)

Prijedlog Za zavo|ewe prethodne operativne obrade (POO) u smislu ~lana 36. Pravila o radu SDB za: – [e{eq Vojislava, sin Nikole i Danice, ro|en 11. 1. 1954. godine u Sarajevu, Srbin, dràvqanin SFRJ, docent na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, stalno nastawen u Sarajevu, ulica Rave Jankovi}a broj 17/VII, ~lan je SKJ. Razlozi U toku 1981. godine operativno istraìva~kim radom do{li smo do saznawa da [e{eq Vojislav istupa sa liberalisti~kih i nacionalisti~kih pozicija. Otvoreno se solidari{e i podràva autore pojedinih ~lanaka u ~asopisima u kojima se sa neprihvatqivih pozicija tretira na{ dru{tveno-politi~ki i ekonomski razvoj. Napada i “pri{iva” nacionalisti~ko pona{awe pojedinim profesorima Fakulteta politi~kih nauka, a sam izjavquje kako u Bosni nije mogao doktorirati jer mu “ne daju muslimani”. U posledwe vrijeme tendenciozno i la`no napada pojedine istaknute dru{tveno-politi~ke radnike Grada i Republike. Predlaèmo zavo|ewe POO nad [e{eq Vojislavom u ciqu pra}ewa i dokumentovawa wegove neprijateqske djelatnosti sa liberalisti~kih i nacionalisti~kih pozicija. (redigovano) Odluka Na osnovu ~lana _______ Pravila o radu SDB, odobrava se zavo|ewe POO za [e{eq Vojislava. Sarajevo, ___________

(redigovano) 9

II Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0275 17. april 1982. godine Na osnovu ~lana 72. Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, daje se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa. Vojislav dr [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, docent Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, stalno nastawen u Sarajevu, ul. Rave Jankovi}a 17/3. Mera bi se primewivala od 16. 4. do 20. 4. 1982. godine, na zahtev SDB RSUP-a SR BiH-a, koji je depe{om broj 5038, od 16. 4. 1982. godine, traìo primenu iste. [e{eq }e u Beogradu, prema neproverenim podacima, ostvariti kontakt sa pojedinim novinarima i licima koji deluju sa liberalisti~kih i anarholiberalisti~kih pozicija. Ostale va`ne detaqe operativni radnik }e usmeno saop{titi radnicima IX sektora. (redigovano) Otkucano u 2 primerka. (potpisi redigovani)

III Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0275 23. 4. 1982. godine

Slu`bena bele{ka o boravku Vojislava [e{eqa u Beogradu od 16. 4. do 19. 4. 1982. godine Za vreme boravka u Beogradu [e{eq je odseo u stanu [e{eq Mare, sa stanom u Zemunu, Ba~ka ulica broj 17, stan br. 2. Nakon dolaska u Beograd 16. 4. 1982. godine oko 21.15 ~asova, [e{eq je oti{ao u pomenuti stan i toga dana vi{e nije izlazio. Narednog dana, 17. 4. 1982. godine, pre podne je bio u dru{tvu Krsti} Dragice (ro|ene 18. 5. 1953. godine u De~anu, SO Pe}, od oca Danila i majke Kristine, po zanimawu ekonomski tehni~ar, sa stanom u Novom Beogradu, ul. Ho [i Minova broj 37, stan 5), sa kojom se {etaju}i ulicama grlio i qubio. Slu~ajno na ulici, u {etwi sa pomenutom Krsti}kom, susreo se sa Miodragom Mili}em (redigovano) sa kojim se zadrào u kra}em razgovoru. Istoga dana oko 17.00 ~asova bio je u poseti kod Dobrice ]osi}a (redigovano) gde se zadrào u poseti oko tri sata. Za vreme posete [e{eqa, ]osi}u u posetu je do{ao i Mihajlo Markovi} (re10

digovano). Za sada ne raspolaèmo operativnim podacima o toku i karakteru pomenute posete. U nedequ, 18. 4. 1982. godine, [e{eq je pre podne bio u poseti u Ulici Obili}ev venac broj 3 na ~etvrtom spratu kod Jovanovi} Veroslave (ro|ena 2. 9. 1911. godine od oca Alekse), a na spisku stanara iz pomenutog stana nalaze se Jovanovi} Petar (ro|en 9. 9. 1903. godine od oca Qubomira) i Jovanovi} Zora (ro|ena 3. 9. 1917. godine, od oca Nikole). Nakon pomenute posete, u hotelu “Moskva” [e{eq se sastao sa Gojkom \ogom (kwièvnik, ro|en 1. 11. 1940. godine u selu Vlahovi}i, SO Qubiwe, od oca Riste i majke An|e Kruq, sa prijavom prebivali{ta u Novom Beogradu, ulica Jurija Gagarina broj 193). \ogo i [e{eq zadràli su se u dvo~asovnom razgovoru, i tom prilikom [e{eq je dao \ogu tekst na listu hartije formata A-4 ispod koga su bili potpisi, koji je \ogo pro~itao, pretpostavqamo i potpisao, te ga ponovo vratio [e{equ. Posle susreta sa \ogom, [e{eq je bio u poseti kod nama za sada nepoznatog lica u Tipografskoj ulici, u prizemnoj ku}i bez broja. Istoga dana, u ve~erwim ~asovima bio je u dru{tvu Vuka Dra{kovi}a (redigovano) i nepoznate ènske osobe, najverovatnije supruge Dra{kovi}a. U ponedeqak, 19. 4. 1982. godine, u hotelu “Splendid”, [e{eq je bio u dru{tvu sa Boìdarom Jak{i}em (redigovano), Vukom Dra{kovi}em i za sada nepoznatim mu{karcem. U dru{tvu pomenutih lica zadrào se oko jedan sat. Zatim je [e{eq oko pola sata bio u poseti nepoznatom licu u Srpskoj akademiji nauka, nakon ~ega je u Studentskom kulturnom centru posetio Milorada Vu~eli}a i Qubomira Kqaki}a (direktor). Istoga dana po petnaestak minuta bio je u poseti nama za sada nepoznatim licima, iz redakcija listova “Omladinskih novina” i “Mladosti”. Tako|e se desetak minuta zadrào u Ekonomskom ili sociolo{kom kriminolo{kom institutu SR Srbije, ~ije se prostorije nalaze u istoj zgradi. Pre odlaska za Sarajevo, oko pola sata {etao je ulicama sa za sada nepoznatim licem iz redakcije lista “Mladost”. Naknadno }emo vas informisati o novim eventualnim operativnim saznawima u vezi [e{eqevih kontakata sa licima iz Beograda, a koja se u USDB Beograd obra|uju sa anarholiberalisti~kih i nacionalisti~kih pozicija. Poku{a}emo da izvr{imo identifikaciju pojedinih lica koja su, za sada, neidentifikovana, a sa kojima je [e{eq prilikom boravka u Beogradu bio u kontaktu. Prilikom primene mere tajnog pra}ewa, prime}eno je da je [e{eq nastojao da otkrije istu, okretawem, zastajkivawem, mewawem pravca kretawa i sli~no. (redigovano) Materijal otkucan u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP-u SR Srbije – SDB – 1h V sektoru ove Uprave – 1h operativnom radniku (potpisi redigovani) 11

IV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0275 5. 5. 1982. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak odràn 29. 4. 1982. godine, na na{u inicijativu. Izvor u fazi proveravawa – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Razgovor je obavqen u ciqu sagledavawa aktivnosti V. [e{eqa (OO u USDB Sarajevo) za vreme boravka u Beogradu. Izvor nas je informisao da ga je Vojislav [e{eq nakon objavqenog teksta o wegovom slu~aju u (redigovano) nekoliko puta posetio, a uputio mu je i izve{taj radne grupe sa Pravnog fakulteta iz Sarajeva na osnovu koga je udaqen iz nastave, s molbom da isti objavi u nekom od narednih brojeva (redigovano). Prilikom posledweg boravka u Beogradu, 19. 4. 1982. godine, [e{eq je tako|e posetio izvora i sa wim se tom prilikom zadrào u kra}em razgovoru. Tom prilikom [e{eq je sa àqewem pri~ao izvoru kako mu se u Sarajevu ne dozvoqava da objavi bilo kakav ~lanak o svom slu~aju, dok mu, s druge strane, objavquju stru~ne radove kako bi pokazali da se na wega ne vr{i bilo kakav pritisak. U vezi podr{ke koju mu je u vidu peticije pruìla grupa intelektualaca iz Beograda, [e{eq je rekao izvoru da ga je takav vid podr{ke ohrabrio, jer je u Sarajevu totalno izolovan, a izraàvao je posebno zadovoqstvo {to su peticiju potpisala lica koja uop{te ne poznaje. Zatim je pri~ao izvoru da se trenutno na wega ne vr{i pritisak kakav je bio u vreme wegovog iskqu~ivawa iz SK i iz nastve, a na neformalan na~in pojedinci sa fakulteta govore mu da }e biti vra}en u nastavu ukoliko se smiri, tj. samo u slu~aju ako odustane od isterivawa neke svoje pravde. Po mi{qewu izvora, ovakve pri~e i stav pojedinaca sa Fakulteta politi~kih nauka iritirali su [e{eqa koji namerava da svoju “verziju istine” oko magistarske teze Brane Miqu{a i delovawa, kako je [e{eq naziva, panislamske grupe iz Sarajeva objavi u nekom ~asopisu izvan SR BiH. Izvor je u nastavku razgovora izneo da je [e{eq nakon davawa intervjua Vuku Dra{kovi}u postao i intiman prijateq sa wim, te veoma ~esto i sam Dra{kovi} interveni{e kod izvora da se objavi novi tekst, o slu~aju [e{eqa. O situaciji na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu izvoru su svoje mi{qewe iznosili spoqni saradnici “Omladinskih novina” iz Sarajeva, koji su mu tom prilikom tvrdili da je ve}ina studenata na 12

strani [e{eqa, ali da to samo nezvani~no me|usobno govore, jer se pla{e eventualnih posledica. Pomenuti broj “Omladinskih novina”, u kome je objavqen intervju sa [e{eqem, u to vreme nije se mogao kupiti u Sarajevu, te su zainteresovani obezbe|ivali sebi primerak putem fotokopirawa. âk su se pojedini saradnici àlili izvoru da se na wih vr{io pritisak od strane odgovornih qudi u Sarajevu da ne sara|uju sa “Omladinskim novinama” zbog toga {to iste pi{u o doga|ajima koji nisu iz wihove republike i o temi kojom se ne bave omladinski listovi. Ve}ina pomenutih saradnika nije apologetski na strani [e{eqa, zbog wegove ugroènosti, ali odre|ene simpatije imaju prema wemu upravo zbog ~iwenice {to je slu~aj oko wega zatvoren za {iru javnost u Sarajevu. Pojedince je naro~ito iritiralo {to su ~ak i [e{eqevom ocu “prikrpqena neprijateqstva”, odnosno wegov raniji radni propust na èleznici okarakterisan je kao smi{qeno neprijateqstvo. Izvor je u nastavku razgovora izneo da su mu saradnici-novinari iz Sarajeva jo{ u vreme kada je [e{eq “po~eo” dokazivati da je magistarski rad Miqu{a plagijat, govorili da su Miqu{u glavna odbrana ugledni recenzenti wegovog rada, te navodno i neke wegove ranije “zasluge”, ~ak je i pretio da }e progovoriti ~ega se, po wegovom mi{qewu, “zaduèni” pojedinci verovatno boje, te da ne}e dopustiti da se napada “ugledni partijski ~ovek”. Ovakvo stawe, po mi{qewu pomenutih saradnika, omogu}ilo je da i o Miqu{u kruè razne pri~e u Sarajevu, po~ev od toga da mu automobil RK SSO BiH-a vozi svako jutro dete u obdani{te, pa do drugih koje se odnose na wegov privatni ìvot. Zbog ovakvog razvoja doga|aja oko “slu~aja [e{eqa” ve}ini lica u Sarajevu nisu jasni motivi, odnosno razlozi da se [e{eq okarakteri{e kao nacionalista, anarholiberal, liberal, kao i drugim sli~nim “epitetima” koji mu se daju bez dovoqne argumentacije, a da su{tina “polaznog” problema nije u dovoqnoj meri razja{wena, naveo je izvor. Sam [e{eq je prilikom posledwe posete izvoru rekao da }e se on i daqe àliti vi{im instancama o na~inu na koji je iskqu~en iz SK, kao i o nepravednom na~inu udaqavawa iz nastave, a kao posledwu instancu kojoj }e se àliti naveo je XII kongres SKJ. Na kraju razgovora izvor je izneo da je, izme|u ostalog, i slu~aj oko [e{eqa dokazao koliko su republi~ka omladinska glasila zatvorena u svoje okvire, da ve}ina ima tendenciju da list “stvara” na osnovu izve{taja saradnika-novinara iz svoje republike, a da se pojedinim omladinskim listovima, koji objavquju tekstove saradnika van granica republika, to na izvestan na~in i zamera (ranije smo informisali o reagovawima na intervju [e{eqa koji je objavqen u “Omladinskim novinama” – napomena operativnog radnika). Po navodima izvora, tretman omladinske {tampe uop{te na nivou republika je specifi~an, jer se strogo vodi ra~una da se u wima ne objavquju “angaòvani” politi~ki tekstovi navodno zbog politi~kog neiskustva autora tekstova, a kao dokaz svojoj tvrdwi, izvor je naveo posledwe kritike koje su upu}ene na rad redakcija “Studenta”, “Vidika” i “Kwièvne re13

~i”. Ovakav odnos prema omladinskoj {tampi, po mi{qewu izvora, stvara samo ve}e nezadovoqstvo u redakcijama, koje pojedinci iz revolta i napu{taju, dok su{tina problema, odnosno razlog za{to postoji tendencija da se angaòvani tekstovi sve vi{e objavquju, ostaju nere{eni. S druge strane, tzv. “ùta {tampa”, po mi{qewu izvora, bez ikakve “kontrole” se {tampa i distribuira, te postaje i sve ~itanija me|u mladima, a takav vid indoktrinacije mladih, po~ev od panka i propagirawa zapadnog na~ina ìvota, daleko je opasniji nego od nekog teksta gde je ukazano na neki problem ili ne~iji propust. Izme|u ostalog, po mi{qewu izvora, i uticaj “ùte {tampe” je jedan od razloga {to su mlade generacije sve mawe zainteresovane za re{avawe nekih svojih egzistencijalnih pitawa, ve} po~iwu da ìve u jednom zami{qenom imaginarnom svetu. III.Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vuk Dra{kovi} – (redigovano) Vojislav [e{eq – obra|uje se u OSDB Sarajevo zbog neprijateqske delatnosti sa liberalisti~kih pozicija. IV. Podaci o merama i radwama SDB Pored obavqenog informativnog razgovora za vreme boravka [e{eqa u Beogradu, od 16. 4. 1982. do 19. 4. 1982. godine, primewena je i mera tajnog pra}ewa na zahtev RSUP-a BiH-a. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika

V Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0275 18. 6. 1982. godine Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, daje se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa: Vojislav [e{eq, ro|en 1954. godine, udaqeni profesor sa Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, u Beogradu }e boraviti od 16. 6. do 19. 6. 1982. godine, a odse{}e u Zemunu, u ulici Ba~ka broj 17. Na osnovu depe{e br. 8082, od 16. 6. 1982. godine RSUP-a BiH-a – SDB III sektora, mera tajnog pra}ewa primewivala bi se nad [e{eqom za vreme wegovog boravka u Beogradu od 16. 6. 1982. do 19. 6. 1982. godine. Operativni radnik }e usmeno radnicima IX sektora saop{titi ostale va`ne detaqe. (redigovano) Operativni radnik (potpisi redigovani) 14

VI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0276 2. 7. 1982. godine

Slu`bena bele{ka o boravku Vojislava [e{eqa u Beogradu od 16. 6. do 20. 6. 1982. godine Za vreme boravka u Beogradu, [e{eq je odseo u stanu [e{eq Mare, sa stanom u Zemunu, Ba~ka ulica br. 18. Po dolasku u Beograd 16. 6. 1982. godine oko 21.15 ~asova, oti{ao je u pomenuti stan i toga dana vi{e nije izlazio. Narednog dana, 17. 6. 1982. godine, pre podne bio je u dru{tvu Boìdara Jak{i}a (redigovano), sa kojim je zajedno oti{ao u Institut dru{tvenih nauka, gde su zaposleni biv{i profesori FF-a, a koji su u toku 1975. godine udaqeni sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. U pomenutom Institutu bio je oko pola ~asa, a iza{ao je u dru{tvu Jak{i}a, Neboj{e Popova (OO po anarholiberalizmu) i nepoznatog mu{karca. Nakon rastanka sa pomenutim licima, [e{eq je oti{ao u Studentski kulturni centar, gde se zadrào oko jedan ~as. Iz SKC iza{ao je oko 11.40 ~asova u dru{tvu Milorada Vu~eli}a, sekretara istog, sa kojim se usput rastao. [etaju}i se ulicama svra}ao je u redakciju ~asopisa “Kwièvna re~” i Klub kwièvnika, gde se zadràvao po par minuta. Ispred palate “Albanija” susreo se sa nepoznatim mu{karcem, sa kojim je, kao i pro{log puta kad je boravio u Beogradu, oti{ao u Srpsku akademiju nauka. U SANU se zadrào u dru{tvu pomenutog mu{karca oko dvadeset pet minuta, a potom su zajedno oti{li do redakcije “Kwièvne re~i”, gde su se rastali. U pomenutoj redakciji [e{eq se zadrào oko pola ~asa, a zatim je oti{ao u redakciju lista “Mladost”, gde se zadrào oko pet minuta. Oko 14.25 ~asova oti{ao je na Pravni fakultet, gde je poku{ao da u|e u kabinet broj 330, na vratima pi{e dr Ivanka Srni}, dr Pavle Risti} i dr Zlatija \uki} Veqkovi}. Po{to su vrata pomenutog kabineta bila zakqu~ana, [e{eq je ~ista~ici ostavio jedan koverat formata A-4, koji je pomenuta ~ista~ica ne{to kasnije odnela u pomenuti kabinet. [etaju}i se ulicama u vi{e navrata je telefonirao iz javnih govornica, a toga dana, kao i narednih, sa sobom je nosio crnu aktn ta{nu. Ispred palate “Albanija” susreo se sa nepoznatim mu{karcem, star oko 45 godina, visok oko 197,5 sm, ja~e razvijenosti, sredwe ugojenosti, prosede kestewaste kose, {picastog nosa, bledog tena. U razgovoru su se zadràli oko dva minuta, a pomenuti mu{karac se, nakon rastanka, odvezao kolima marke “Zastava 125-p”, registarski broj SA 103-506. Zatim je oko 16.45 ~asova oti{ao u Narodnu biblioteku SR Srbije, odakle je neprime}en od strane radnika na pra}ewu iza{ao, a u stan se vratio oko 23.15 ~asova. U petak, 18. 6. 1982. godine, [e{eq je u prepodnevnim ~asovima bio u redakciji lista “Mladost” oko tridesetak minuta, a sa sobom je tako|e nosio crnu aktn ta{nu. Iz redakcije lista “Mladost” iza{ao je u dru{tvu dvojice mu{karaca, jedan od pomenutih mu{karaca se odmah po izlasku iz15

dvojio iz pomenutog dru{tva, dok je sa drugim oti{ao u Centar za kulturu SO Stari grad, gde su stigli oko 12.10 ~asova. Oko 12.25 ~asova [e{eq je iza{ao u dru{tvu Vojislava Lubarde i pomenutog mu{karca i zajedno su oti{li u Narodni univerzitet SO “Stari grad”. [e{eq je nakon dvadesetak minuta sam iza{ao iz NU “Stari grad”, odakle je oti{ao na Filozofski fakultet, gde se zadrào desetak minuta, a zatim je oti{ao u ~ika Qubinu ulicu br. 1, gde se zadrào oko pet minuta, odakle se ponovo vratio na Filozofski fakultet. Na fakultetu se zadrào dvadesetak minuta i po izlasku autobusom se odvezao u ku}u Dobrice ]osi}a, gde je stigao oko 16.15 ~asova. U poseti kod ]osi}a, [e{eq se zadrào oko dva ~asa, a za sada ne raspolaèmo operativnim podacima o toku i karakteru posete. ]osi} i [e{eq su zatim zajedno oti{li do poslovnice JAT-a u Bulevaru revolucije, ispred koje su kra}e vreme razgovarali i potom se rastali. U ve~erwim ~asovima bio je u dru{tvu ènske osobe, sa kojom je ve~erao u restoranu “Pres centra” u Knez Mihajlovoj ulici. Na rastanku, oko 21,40 ~asova, [e{eq i pomenuta ènska osoba su se poqubili. Navedenu ènsku osobu, iz Nove skojevske ulice br. 41, ulaz I, sprat III, stan 12 ili 13, nismo uspeli identifikovati, jer je pomenuta zgrada jo{ neuseqena, te nema podataka za stanare u GSUP-u Beograda. U subotu, 19. 6. 1982. godine, u prepodnevnim ~asovima [e{eq je bio u dru{tvu Barjaktarevi} Dragana, novinara lista “Duga”, sa kojim je bio u poseti kod Vojislava Lubarde. U poseti Lubardi, [e{eq je sa Barjaktarevi}em bio oko dva ~asa, a nakon rastanka sa pomenutim licima u vi{e navrata je telefonirao iz javne govornice. Popodne je u dru{tvu ènske osobe, sa kojom je bio prethodnog dana. Ve~erali su u restoranu “Pres centra” u dru{tvu vojnika, star 25 godina, visok oko 180 sm, svetlo sme|e kose, plavih o~iju, belog tena, malo duèg nosa, na sebi je imao SMB uniformu i ~in razvodnika (vojnik je sli~an po izgledu objektu). Pomenuti vojnik je posle ve~ere oti{ao u kasarnu koja se nalazi u Bole~u u blizini Beograda. Slede}eg dana, 20. 6. 1982. godine, [e{eqa je ispratila wegova ro|aka, a sa sobom je nosio crnu aktn ta{nu i putnu torbu. U restoranu “Kragujevac” bio je u dru{tvu Barjaktarevi} Dragana i Bogavac Zorana, glavnog i odgovornog urednika “Zum reportera”. Sa pomenutim licima zadrào se u razgovoru oko dva i po ~asa. Ne{to kasnije, po{to je pro{etao gradom i obavio nekoliko telefonskih razgovora, [e{eq je u istom restoranu sa~ekao ènsku osobu sa kojom je bio i prethodnog dana. Napomena: (redigovano) O odlasku [e{eqa za Sarajevo telefonom je obave{ten deùrni u prate}em sektoru u OSDB Sarajevo. Materijal otkucan u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP-u SR Srbije – SDB – 1h V sektoru ove Uprave – 1h operativnom radniku (potpis redigovan) 16

VII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0310 2. 9. 1982. godine Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, daje se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa: Vojislav [e{eq, ro|en 1954. godine, udaqeni profesor sa Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, u Beogradu }e boraviti od 30. 8. 1982. godine, a odse{}e u Zemunu, u ulici Ba~ka br. 17. Na osnovu depe{e broj D-7099, od 31. 8. 1982. godine RSUP-a BiH, SDB III sektora, mera tajnog pra}ewa primewivala bi se nad [e{eqom za vreme wegovog boravka u Beogradu. Operativni radnik }e usmeno radnicima IX sektora saop{titi ostale va`ne detaqe. (redigovano) (potpisi redigovani)

VIII Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. broj: 99a Dana: 3. septembra 1982. godine

Posebna informacija (redigovano)

Predmet: Neka saznawa o djelatnosti Vojislava [e{eqa (POO) i wegovih istomi{qenika Veza: Na{a pos. inf. broj 93 od 2. 9. 1982. godine Razgovor koji je Vojislav [e{eq (POO) obavio 2. 9. ove godine sa izvjesnim Kostom iz Beograda, u mnogome daje neke indikativne podatke o neprijateqskoj i oponentskoj djelatnosti Vojislava [e{eqa usmjerenoj, prije svega, na negirawe postojawa muslimana kao nacije u okviru Jugoslavije. Naime, tokom razgovora sa Kostom, jasno je uo~qivo {ta sve u ovom trenutku [e{eqa interesuje. Zbog toga ga Kosta i upoznaje o sadràju nekih dijelova kwige “Borba za oslobo|ewe Jugoslavije – 1941-1945”, (“Kultura” 1947. godine – strana 194) i kaè da je u tom periodu procentualno bilo najvi{e Srba i dodaje “a onih koji tebe zanimaju sa malim slovom bilo je dva procenta”. Po rije~ima Koste, i ovo je problemati~no, jer se tada nije znalo da li su “muslimani nacija ili ne”. Upu}uju}i u nastavku [e{eqa na literaturu, Kosta nagla{ava da u kwizi “Borba za mir i me|unarodnu saradwu”, izme|u ostalog stoji da treba “postaviti jugoslovenstvo i da je besmisleno stvarawe novog kad tu qudi mogu slobodno da se izjasne za jugoslovenstvo”. Kosta tako|e informi{e 17

[e{eqa o tome da se u kwizi “Zasjedawe ustavotvorne skup{tine od 25. novembra 1945. do 1. februara 1946. godine”, (str. 174 i 175), iznosi gledawe Mo{e Pijade na suverenost republika. Tom prilikom, prema rije~ima Koste, Mo{a Pijade govori o suverenim pravima, a ne o suverenim republikama (unutar Federacije – primedba operativnog radnika). Skre}u}i pa`wu [e{equ na “pitawe {este buktiwe u grbu Jugoslavije”, Kosta ga upoznaje sa jednim “karakteristi~nim prijedlogom jednog muslimana”, koji je rekao da bi i {estu buktiwu trebalo unijeti u na{ dràvni grb uz motivaciju {to su “muslimani odobrili nacrt Ustava u svim wegovim pojedinostima, ali da su bili nezadovoqni time {to u dràvni grb nije u{la {esta buktiwa kao simbol muslimanske nacionalnosti”. U tom kontekstu, Kosta isti~e da je pitawe priznawa jedne nacije prvenstveno “teoretsko pitawe o kojem se qudi mogu na razne na~ine prepirati, ali ni u kom slu~aju se ono ne moè rje{avati jednim dekretom”. Kosta daqe kaè da, ukoliko se stalo na stanovi{te da jednu naciju predstavqa jedna buktiwa u grbu, onda u “svakom slu~aju mora biti samo pet buktiwa”, o ~emu je svojevremeno govorio i Milovan \ilas. Sve ovo, van svake sumwe, ukazuje na to da }e [e{eq napisati odgovor na sve ove tekstove koji su se pojavili u posqedwe vrijeme, a u kojima se on napada. To je on potvrdio i u razgovoru sa neidentifikovanom sagovornicom kojoj je, na weno pitawe {ta sada radi, decidno odgovorio da sprema odgovore na ove tekstove. Mjere SDB: (redigovano) Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB (redigovano)

IX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0310 8. 9. 1982. godine

Slu`bena bele{ka o boravku Vojislava [e{eqa u Beogradu od 30. 8. do 2. 9. 1982. godine Za vreme boravka u Beogradu, [e{eq je odseo u stanu [e{eq Mare, sa stanom u Zemunu, ulica Ba~ka broj 17, stan 2. Nakon dolaska u Beograd, 30. 8. 1982. godine oko 20.30 ~asova, [e{eq je oti{ao u pomenuti stan i toga dana vi{e nije izlazio. Slede}eg dana, 31. 8. 1982. godine, oko 10 ~asova je oti{ao u prostorije Zajednice pisaca Srbije – “Zapis”, gde se zadrào oko 2 ~asa. Iz “Zapisa” je iza{ao u dru{tvu Vuka Dra{kovi}a (redigovano) i wegove supruge Danice Dra{kovi} i Vojislava Lubarde, gde su se i rastali. Potom je [e{eq oti{ao u zgradu “Politike”, gde je u{ao oko 13 ~asova i zadrào se oko 3 ~asa. Iz zgrade “Politike” iza{ao je u dru{tvu Qube Stoji}a, novinara lista NIN (u~esnik studentskih nemira 1968. godine). 18

Istoga dana [e{eq je bio u poseti u Tipografskoj ulici bb, kod nama nepoznatog lica. U ve~erwim ~asovima, u restoranu “Crveni petao”, bio je u dru{tvu sa Mini} Nade`dom (grafi~ki tehni~ar, ro|ena 19. 7. 1954. godine, od oca Ilije, stalno nastawena u Novom Beogradu, ulica Yona Kenedija 31), Teodosijevi} Mirjanom (profesor, ro|ena 6. 11. 1951. godine, od oca Milosava, nastawena u Beogradu, ulica 7. jula 10a) i, za sada, nama nepoznate mu{ke i ènske osobe. U sredu, 1. 9. 1982. godine, [e{eq je pre podne bio u Narodnoj biblioteci Srbije, gde se zadrào oko 2 ~asa i iza{ao u dru{tvu nama, za sada, nepoznate osobe. Potom je, {etaju}i po gradu, svra}ao u Studentski kulturni centar, hotel “Splendid”, “Komunist”, “Politiku” i “Marksisti~ku misao”, gde se zadràvao po 5 do 10 minuta. Zatim je posetio Vojislava Lubardu na wegovom radnom mestu u NU “Stari grad”, pa su zajedno posetili Radio Beograd, gde su se zadràli oko jedan sat. Zatim su sedeli sat vremena u restoranu “Suvobor”. Posle rastanka sa Lubardom, [e{eq se sastao sa mladom neidentifikovanom ènskom osobom, sa kojom se zadrào u {etwi i ru~ku u restoranu “Polet” oko 3 sata. U ve~erwim ~asovima je oko 3 sata proveo u restoranu Pres centra, odakle je oko 23 ~asa iza{ao u dru{tvu Barjaktarevi} Dragana, novinara “Duge”, i nepoznatog mu{karca. U ~etvrtak, 2. 9. 1982. godine, [e{eq se pre podne sastao sa Jak{i} Boìdarom (OO po anarholiberalizmu u USDB) i zajedno su se na ulici sastali sa âvo{ki Kostom (tako|e OO po anarholiberalizmu u USDB), zadràv{i se u kra}em razgovoru. Posle susreta sa âvo{kim, [e{eq i Jak{i} su oti{li u redakciju lista “Mladost”, gde su se zadràli jedan sat. Po izlasku iz redakcije lista “Mladost”, [e{eq se rastao od Jak{i}a i nepoznatog mu{karca i u restoranu “Bezistan” ponovo se sastao sa âvo{kim, da bi posle kra}eg zadràvawa oti{li u Savezno javno pravobranila{tvo, gde su se zadràli oko pola sata. Pred polazak na stanicu, [e{eq je ponovo svra}ao u redakciju lista “Mladost”. Naknadno }emo vas informisati o novim eventualnim saznawima u vezi [e{eqevih kontakata sa licima iz Beograda koja se u USDB Beograd obra|uju zbog delovawa sa anarholiberalisti~kih i nacionalisti~kih pozicija. Prilikom primene mere tajnog pra}ewa, prime}eno je da je [e{eq nastojao da otkrije istu okretawem, zastajkivawem, mewawem pravca kretawa i sli~no. Napomena: U prilogu akta vam dostavqamo fotografije pojedinih lica sa kojima je [e{eq bio u kontaktu za vreme boravka u Beogradu. O odlasku [e{eqa za Sarajevo telefonom je obave{ten deùrni u RSUP-u SR BiH 2. 9. 1982. godine. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP-u SR Srbije SDB – 1h V sektoru ove Uprave – 1h operativnom radniku (potpis redigovan) 19

X Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. broj: Dana: 9. septembra 1982. godine


Predmet: Sadràj razgovora Vojislava [e{eqa (POO) sa Predragom Matvejevi}em iz Zagreba i Vukom Dra{kovi}em iz Beograda Veza: Na{a inf. pos. broj 99-1 od 3. 9. 1982. godine Dana 8. septembra ove godine, informisani smo o sadràju razgovora Vojislava [e{eqa (POO) i Predraga Matvejevi}a iz Zagreba. Tokom razgovora, [e{eq i Matvejevi} pri~aju o tekstovima koje namjeravaju objaviti i zajedni~ki razmjewuju mi{qewa o svojim daqim publicisti~kim planovima. Tako, [e{eq kaè da je poslao svoj tekst tjedniku “Danas” u kojem odgovara Fuadu Muhi}u na Muhi}eve napade na wega o federalizmu, a Matvejevi} savjetuje [e{equ da mu po{aqe jedan primjerak tog teksta koji }e u sklopu svoje kwige o polemikama sa Muhi}em i Filipovi}em objaviti u izdawu “Nolita” po~etkom januara 1983. godine, po svom dolasku iz SAD. S tim u vezi, Matvejevi} nagla{ava da }e to biti jedna od mogu}nosti da se [e{equ ne zabrani javna djelatnost i ujedno pravo na odgovor Fuadu Muhi}u, jer on (Fuad) poslije napada preko vlasti zabrani odgovore ~ovjeka kojeg je napao. [e{eq, me|utim, pored ovog pokazuje i interes za Milana Kangrgu. On pita Matvejevi}a da li postoji mogu}nost da se u polemiku sa Muhi}em ukqu~i i Kangrga, a Matvejevi} odgovara da su Kangrga i drugi mi{qewa da Muhi}a treba “ru{iti” neko ko nije filozof. Zbog toga on i upoznaje [e{eqa da bi eventualno Boò Jak{i} mogao da Kangrgu nagovori na polemiku sa Muhi}em. U nastavku razgovora, Matvejevi} upoznaje [e{eqa da su wemu dolazili qudi iz Mostara, raznih nacionalnih pripadnosti, koji su mu govorili da “[e{eq ima pravo”, da je “sve to {to pi{e ìva istina, a zatim nagla{ava da je i jedan dio zagreba~ke ~ar{ije “kroatoidno orjentisane” uvjeren da su navodi [e{eqa, kada je rije~ o eskalaciji panislamizma i muslimanskog nacionalizma potpuno ta~ni, jer su “istiskivali prvo Hrvate, a sada i Srbe, ali su Srbi ja~i elemenat, pa se ne daju kao Hrvati”. Matvejevi} u nastavku nagla{ava [e{equ da se mora ~uvati gre{ki sli~nih onoj o ratnim zlo~incima, a prenosi mu i neka svoja iskustva. U tom kontekstu, on kaè da }e se svim snagama [e{eq javnosti predstavqati kao klevetnik, da }e ga familije i Grap~anovi} tuìti, da }e i}i po sudovima i da }e sve to jo{ dugo potrajati. Me|utim, Matvejevi} hrabri [e{eqa time {to ipak ima posao i {to je uhlebqen, jer ga o~ekuje duga i te{ka borba. Dana 9. septembra 1982. godine, upoznati smo sa sadràjem razgovora Vojislava [e{eqa i Vuka Dra{kovi}a iz Beograda. Na po~etku razgovora 20

Vuk savjetuje [e{equ da se ne sekira, a zatim, nakon [e{eqevog upozorewa da ga prislu{kuju, Vuk isti~e: “Da ga niko ne moè sprije~iti da Branku Mikuli}u napi{e otvoreno pismo” u kojem }e traìti da se prestane voditi hajka na [e{eqa, jer su se “sada protiv wega ([e{eqa) digli i pripadnici usta{kog pokreta, a on ih izgleda vodi, on im pomaè u tome”. Vuk zatim kaè da “oni ne smiju [e{equ ni{ta”, ali mu upu}uje i prekore zbog gre{ke koja mu se u kvalifikaciji ratnih zlo~inaca omakla. Jer, po Dra{kovi}u, “pisawe” oda usta{kim koqa~ima i propovjedawe genocida, ipak nije isto {to i genocid. [e{eq na ovo odgovara da “ni Gebels nikoga nije svojim rukama ubio, niti je nare|ivao da se ubija, nego je samo propovjedao ubijawe kao ministar propagande”. U nastavku razgovora, [e{eq upoznaje Vuka da “se za sjednicu 16. septembra priprema napad na wega”, kao i na, radi ravnoteè, jednog muslimana, Kasima Suqevi}a, koji je afirmativno pisao o muslimanskoj naciji. [e{eq informi{e Vuka i o tome da Zlatko Dizdarevi}, urednik lista “Svijet”, àli u svom tekstu {to nema drugog na~ina za krivi~no gowewe [e{eqa, osim privatnom tu`bom. Tako|e, ponovo skre}e pa`wu Vuku da se prislu{kuje i prati po gradu. Na ovo saznawe Dra{kovi} savjetuje [e{equ da bjeì u Beograd, ~im osjeti opasnost po svoj fizi~ki integritet. Jer, kako kaè, Dra{kovi} se nije sikirao, dok su [e{eqa napadali Muhi} i ostali, “ali se sada pla{i za wegov integritet od eventualnog napada biv{ih Paveli}evih pjesnika”. Na sve ovo [e{eq kategori~ki kaè da se on ne}e povla~iti i bjeàti, te upoznaje Vuka da }e u Beograd do}i oko 20. septembra. Na kraju razgovora, Vuk uvjerava [e{eqa da “ne}e sigurno ostati sam, jer ima dosta drugova koji }e ga braniti” i moli ga da pozdravi Peru [imunovi}a, i pored toga {to ga li~no ne poznaje. Mjere SDB: (redigovano) Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB (redigovano)

XI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd III sektor 71-0310 27. 9. 1982. godine Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, daje se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa: Vojislav [e{eq, ro|en 1954. godine, udaqeni profesor sa Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, boravi}e u Beogradu od 22. 9. do 28. 9. 1982. godine, a odse{}e u Zemunu, u ul. Ba~ka broj 17. Na osnovu depe{e broj 7779, od 22. 9. 1982. godine RSUP-a BiH SDB III sektora, mera tajnog pra}ewa primewivala bi se nad [e{eqom za vreme wegovog boravka u Beogradu od 23. 9. do 28. 9. 1982. godine. 21

Operativni radnik }e usmeno radnicima IX sektora saop{titi va`ne detaqe. (redigovano) Kucano u 2 primerka. (potpisi redigovani)

XII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0310 5. 10. 1982. godine

Slu`bena bele{ka O boravku Vojislava [e{eqa u Beogradu od 22. 9. do 28. 9. 1982. godine Za vreme boravka u Beogradu, [e{eq je odseo u stanu [e{eq Mare, sa stanom u Zemunu, ulica Ba~ka broj 17. Nakon dolaska u Beograd 22. 9. 1982. godine oko 21.20 ~asova, [e{eq je oti{ao u pomenuti stan. Sa [e{eqom su vozom doputovali ^voro Ankica, od oca Nedeqka, broj li~ne karte 4162/82 SUP Sarajevo, asistent, zaposlena u Ekonomskom institutu u Sarajevu, i ^voro Slobodan, od oca Lazara, ro|en 11. 8. 1951. godine u Sarajevu, prijavqen u Sarajevu, ulica Kraqa Tvrtka broj 16/1. (redigovano) Slede}eg dana, 23. 9. 1982. godine oko 8.00 ~asova, [e{eq je posetio u stanu Barjaktarevi} Dragana, novinara lista “Duga”, gde se zadrào oko jedan sat. Sa Barjaktarevi}em je potom posetio “Borbu”, Klub me|unarodnog prijateqstva, “Mladost” i hotel “Splendid”, gde su sedeli sa neidentifikovanim licima. Oko 12 ~asova [e{eq je oti{ao u Institut dru{tvenih nauka, gde se zadrào oko 30 minuta. Iz IDN je iza{ao u dru{tvu Dragoquba Mi}unovi}a, jednog iz grupe udaqenih profesora sa FF-a, sa kojim je oti{ao u restoran hotela “Moskva”, gde su im se pridruìli Qubomir Tadi}, tako|e udaqeni profesor sa FF, Andrija Kre{i}, profesor u penziji i Olga Kostre{evi}. U razgovoru su se zadràli oko jedan sat, pri ~emu im je [e{eq pokazivao tekst kucan na 2-3 strane. Posle rastanka sa wima, [e{eq i Olga Kostre{evi} su oko 15 ~asova oti{li u redakciju lista “Mladost” odakle su iza{li u dru{tvu Barjaktarevi} Dragana, Ini} Slobodana, profesora fakulteta ONO u Beogradu i neidentifikovanog lica. Zajedno su oti{li u restoran hotela “Splendid”, gde im je [e{eq pokazivao svoj tekst. Posle sat vremena su se rastali, a [e{eq se oko 17 ~asova susreo sa neidentifikovanom ènskom osobom sa kojom je proveo oko 3 sata na Kalemegdanu. Oko 20 ~asova u restoranu Pres centra se sastao sa Vukom Dra{kovi}em (redigovano) Danicom Dra{kovi} i Koprivica Jovanom, advokatom. Zajedno sa Vukom i Danicom Dra{kovi}, oko 21.30 ~asova 22

[e{eq je oti{ao u posetu Dobrici ]osi}u (redigovano) gde su se zadràli do 02 ~asa. Dana 24. 9. 1982. godine, oko 9 ~asova, [e{eq je posetio Barjaktarevi} Dragana, pa su potom zajedno posetili NU “Bra}a Stamenkovi}”, Klub kwièvnika i IDN, odakle su iza{li u dru{tvu Qubomira Tadi}a, Dragoquba Mi}unovi}a i Miladina @ivoti}a (redigovano). U restoranu “Beogra|anka” su im se pridruìli Svetozar Stojanovi} (redigovano) Vuk Dra{kovi} i Dragan Barjaktarevi} i zadràli se u razgovoru od 12.30 do 16.30 ~asova. Prilikom rastanka Tadi} je ne{to izdiktirao, a [e{eq to zapisao u notes. Dana 25. 9. 1982. godine, [e{eq je oko 10 ~asova ponovo svratio do Barjaktarevi}a, pa su zajedno oti{li u restoran hotela “Moskva”, gde su se sastali, oko 12 ~asova, sa Sekuli} Zoranom, novinarem lista “Duga”, i Dra{kovi} Vukom i zadràli se u razgovoru do 14 ~asova. [e{eq je sa Vukom Dra{kovi}em i wegovom suprugom Danicom oti{ao kod Dra{kovi}a u stan, gde su se zadràli do 21 ~as, kada su zajedno oti{li u restoran Pres centra. Dana 26. 9. 1982. godine, [e{eq je oko 10 ~asova oti{ao u restoran hotela “Moskva”, gde se susreo sa Gojkom \ogom, pesnikom, i zadràli se u razgovoru oko 2 sata. Pri susretu \ogo i [e{eq su se izqubili. Po rastanku sa \ogom, [e{eq je oti{ao u bioskop, da bi oko 18 ~asova ponovo do{ao u hotel “Moskvu”, gde se sastao sa Bogavac Du{anom, novinarem “Komunista”, Tadi} Qubomirom i wegovim sinom Borisom, Dra{kovi} Vukom i wegovom suprugom Danicom. U razgovoru su se zadràli do 23 ~asa. Slede}eg dana, 27. 9. 1982. godine, posetio je oko 10 ~asova redakciju lista “Komunist”, gde se zadrào oko jedan sat, a potom je posetio redakciju lista “Kwièvna re~”, SKC i Klub kwièvnika. Zatim je oko 12 ~asova oti{ao u redakciju lista “Mladost”, gde se zadrào oko 2 sata. Oko 16 ~asova [e{eq je oti{ao u restoran Pres centra, gde se zadrào oko jedan sat. Sa Ini} Slobodanom se susreo oko 18 ~asova u restoranu “Ineks” i zadràli se u razgovoru jedan ~as. Potom [e{eq odlazi u restoran hotela “Moskva”, gde se susreo sa \ogo Gojkom i Savi} Milisavom, kwièvnikom, zadràv{i se u razgovoru oko 3 sata. Sutradan, 28. 9. 1982. godine, [e{eq je oko 10 ~asova oti{ao u restoran “Suvobor”, gde je razgovarao sa Lubarda Vojislavom i neidentifikovanim mu{karcem. U 12 ~asova [e{eq dolazi u restoran “London”, gde se susre}e sa Sekuli} Zoranom, Tadi} Qubomirom, ]osi} Dobricom i Barjaktarevi} Draganom. Kasnije im se pridruùju Mi}unovi} Dragoqub i Stojanovi} Svetozar. U razgovoru su se zadràli do 15 ~asova, kada [e{eq odlazi na èlezni~ku stanicu i vozom u 15.30 ~asova odlazi za Sarajevo, o ~emu smo obavestili CSDB Sarajevo. Naknadno }emo vas informisati o novim eventualnim saznawima u vezi [e{eqevih kontakata sa licima iz Beograda, a koja se u USDB obra|uju zbog delovawa sa anarholiberalisti~kih i nacionalisti~kih pozicija. Prilikom primene mere tajnog pra}ewa prime}eno je da je [e{eq pokazi23

vao znake opreznosti, nastoje}i da otkrije istu, zastajkivawem, okretawem, naglim promenama pravca kretawa i sli~no. Napomena: (redigovano) Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP-u SR Srbije SDB – 1h V sektoru ove Uprave – 1h operativnom radniku

Operativni radnik (potpis redigovan)

XIII RSUP SR BiH SDB, III sektor Dana 5. 10. 1982. godine

Presjek saznawa SDB o djelatnosti [e{eq Vojislava iz Sarajeva [e{eq dr Vojislav, docent na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, od druge polovine 1981. godine ostvaruje ~e{}e kontakte sa istomi{qenicima iz Beograda, Mihajlom Markovi}em, Boìdarom Jak{i}em, Dobricom ]osi}em, Vukom Dra{kovi}em, Vojislavom Lubardom, te Predragom Matvejevi}em iz Zagreba i drugim bezbjednosno interesantnim licima. Rezultat ovih kontakata su objavqeni tekstovi [e{eqa u dijelu beogradske i zagreba~ke {tampe, u kojima se poku{ava diskreditovati politi~ko rukovodstvo i politika SK BiH, te iznose drugi neprihvatqivi stavovi. U ovakvim nastojawima [e{eq se sluì razli~itim metodama i nastoji da “svoj slu~aj” dovede u ìù interesovawa jugoslovenske javnosti. Naime, nakon javne osude stavova i pona{awa [e{eqa, iznesenih u sredstvima javnog informisawa, odnosno wegovog iskqu~ewa iz ~lanstva SK-a i udaqavawa iz nastave sa FPN, on intenzivira svoje kontakte sa istomi{qenicima u Beogradu, poslije kojih je po pravilu dolazilo do objavqivawa wegovih novih tendenciozno intoniranih tekstova ili eskalacija istupa u kontaktima sa drugim licima. Istovremeno, kao dio sinhronizovane akcije, stupaju}i u odbranu [e{eqa, grupa udaqenih profesora Beogradskog univerziteta (Mihajlo Markovi}, Qubomir Tadi}, Svetozar Stojanovi} i dr.) i jedan broj od ranije nacionalisti~ki eksponiranih kwièvnika (Dobrica ]osi}, Antonije Isakovi}, Predrag Palavestra i dr.) sa~inili su “Protestni apel” povodom udaqavawa [e{eqa iz nastave, koji je upu}en na jedan broj profesora Univerziteta i pojedine institucije u Sarajevu. Pojava “Apela” posebno je “ohrabrila” [e{eqa, te on u to vrijeme u vi{e navrata isti~e da je “najva`nije {to nije sam”, te da se za wega “zainteresovala cjelokupna jugoslovenska javnost, {to potvr|uju potpisnici apela, koji su najeminentniji intelektualci u Jugoslaviji”, itd. 24

Neposredno nakon pojave “Apela” [e{eq ~e{}e kontaktira i Vuka Dra{kovi}a, koji u ovom “slu~aju” vidi {ansu za intenzivirawe napada na SK BiH i pojedine li~nosti. U tom ciqu on priprema sa [e{eqom intervju pod naslovom “Buntovnik bez razloga” (ne raspolaèmo podacima da je objavqen u sredstvima javnog informisawa), gdje [e{eq, na vje{to sro~ena pitawa, izme|u ostalog kaè: “Kod nas postoji jedna sorta qudi, jedan sloj, jedna kasta, koji se smatraju nepogre{ivim, nezamjenqivim, nedodirqivim i to nije nikakva posebna specijalnost ni Bosne ni Sarajeva. Ti qudi spremni su na sve, samo da bi o~uvali svoje visoke, a nezasluène, pozicije i poloàje. Izgradili su tipi~no staqinisti~ke metode diskvalifikacije svih onih koji im smetaju, koji im se ne klawaju. Svoj duhovni mrak i nazadluk, svoje neznawe, svoj nacionalizam, svoje zahuktale potro{a~ke i vlastoquba~ke ambicije, prikrivaju pla{tom veoma zvu~nog verbalnog zakliwawa u socijalisti~ke i komunisti~ke principe i ideale”. Za protuuslugu [e{eq je pripremio za objavqivawe prikaz kwige Vuka Dra{kovi}a “Sudije”, kome je dao naslov “Roman kao oblik dru{tvene kritike”. Pored ostalog, osvr}u}i se na problem “istjerivawa pravde i pravi~nosti”, [e{eq pi{e: “Puwewe u{iju i ispirawe mozga o tome da je na{ sistem najboqi, da se dru{tvene nepravde de{avaju samo u tu|im zemqama i da se samo sa onim neprijateqima i otpadnicima koji se suprotstavqaju pojedinim postupcima nosilaca politi~ke vlasti, dovelo do odga|awa i eliminisawa negativnosti, slabosti i privremenog sanirawa poàra, a ne likvidirawa socijalnih uzroka koji do toga dovode... Birokratski duhovi intimno strepe od svake slobodne i kriti~ke misli pla{e}i se za vlastite pozicije, dok javno tu strepwu i nasilni~ki bijes pravdaju strahom od krizne situacije koju bi preispitivawe dru{tvene prakse moglo izazvati ru{e}i neke od nametnutih i la`nih vrijednosti... Da bi se sa~uvale privilegije i s istorijskog aspekta bezna~ajna ili nazadna odlu~uju}a uloga nerijetko mediokritetskih pojedinaca i vrhu{ki, na kocku se stavqaju trajne vrijednosti socijalisti~ke revolucije i kompromituje diktatura proletarijata u o~ima naj{irih narodnih masa, koje u woj po~iwu, ~esto opravdano, gledati diktaturu alijeniranih politi~kih aparata u ime radni~ke klase i nad radni~kom klasom”. Prikaz pomenutog romana “Sudije” [e{eq zavr{ava rije~ima: “Zato roman Vuka Dra{kovi}a ima i ulogu budilnika na{e u~male i usnule kulturne javnosti, predstavqaju}i svjeì primjer istinski angaòvanog intelektualnog odnosa prema vitalnim i egzistencijalnim pitawima na koja niko umjesto nas ne moè dati pravi odgovor”. [e{eq sa nestrpqewem o~ekuje izlazak iz {tampe dvije kwige i ve} sada ih “preporu~uje” za ~itawe svojim vezama u Sarajevu. Po wemu, u prvoj pod nazivom “No`”, Vuk Dra{kovi} }e “potpuno iskompromitovati” jednog dru{tveno-politi~kog radnika iz SR BiH, dok }e u drugoj Quba Tadi} detaqno opisati “stawe me|unacionalnih odnosa” u SR BiH. Me|u poznanicima u Sarajevu, [e{eq najavquje i kwigu koja }e zapravo biti zbirka 25

wegovih i tekstova drugih u kojima se govori o “wegovom slu~aju”. Navodno, kwigu }e uz “podr{ku wegovih prijateqa” objaviti jedna od izdava~kih ku}a u Beogradu, ali [e{eq se za sada ne izja{wava koja. U kontaktu sa drugim licima [e{eq izjavquje da “jedva ~eka” da bude “uhap{en”, jer bi to, po wemu, bio razlog za pokretawe novog “slu~aja [e{eq” u koji bi se ukqu~ili i advokati iz Beograda, na ~elu sa “mladim i progresivnim” Sr|om Popovi}em. Ukqu~ivawem advokata iz Beograda u wegovu odbranu, kako kaè, ~itavo su|ewe bi se pretvorilo u “istinski spektakl”. [e{eq tako|e isti~e veliko povjerewe koje uìva kod odre|enih krugova u Beogradu, a koji su, kako kaè, spremni da osnuju fond iz koga bi za wega obezbjedili mjese~nu platu u visini od 20.000 novih dinara, ukoliko bi u Sarajevu ostao bez posla. U kontekstu ovakvih komentara [e{eq “procjewuje” da je u sada{woj situaciji “veoma va`no” {to je postao ~lan Filozofskog dru{tva Srbije, jer ukoliko izgubi spor sa fakultetom ili bude uhap{en, moè se àliti Me|unarodnoj organizaciji rada, pozivaju}i se na ~lan 102. Poveqe UN, po{to se navedenoj organizaciji ne moè àliti pojedinac, nego organizacija (Filozofsko dru{tvo Srbije), a time bi se “wegov slu~aj internacionalizirao”. (redigovano) Tekst pod nazivom “U cara Trajana kozje u{i”, objavqen u zagreba~kom nedeqniku “Danas” od 17. 8. 1982. godine (kasnije prenesen u skra}enoj verziji u NIN-u), motivisao ga je, kao i wegove istomi{qenike, na ~e{}e me|usobne kontakte, konsultacije i dogovore, u kojima [e{eq najavquje i sprema se, kako kaè, za “nove podvige”. U kontaktima sa licima [e{eq, izme|u ostalog, daje i svoje vi|ewe dana{we omladine, nagla{avaju}i da “omladina ne posjeduje moralne vrijednosti koje bi trebale predstavqati uzor, prije svega zbog toga, {to mladi nemaju svoje uzore i {to su u dru{tvu prepu{teni sami sebi”. Ti uzori, uglavnom politi~ki i javni radnici, po [e{equ, su “veoma kompromitovani”. S tim u vezi on isti~e da je i “Partija nejedinstvena, jer u woj vlada borba pojedinaca za vla{}u”. Sada{wa situacija u Savezu komunista Jugoslavije je, po mi{qewu [e{eqa, “ista, pa ~ak i gora od one koja je 1971. godine, prije 21. sjednice Predsjedni{tva SKJ, bila u Hrvatskoj”. “Traè}i uzroke” ovakvog stawa, on kaè da je to “normalna posqedica borbe republi~kih funkcionera za svoju Partiju i svoju dràvu”, te da se “zatvarawe u uske republi~ke okvire i borba politi~ara za o~uvawe ovakvog stawa, u kojem ne postoji integritet Jugoslavije”, jer “imamo osam dràva i osam Partija mora prevazi}i”. S tim u vezi, on daqe govori da se “protiv takvih politi~ara moramo boriti i oni moraju ustupiti svoja mjesta onima koji su mawe optere}eni karijerizmom”. Jedan od “motiva” za obra~un sa “kompromitovanim” politi~arima, [e{eq nalazi i u sada{woj te{koj ekonomskoj situaciji, za koju okrivquje “nesposobne i nestru~ne politi~are koji su uzeli sebi za pravo da upravqaju i ekonomijom Jugoslavije”. Isti~e da “od tih politi~ara ne moèmo o~ekivati da nas izvuku iz sada{we situacije u koju su nas oni i uvukli i 26

na taj na~in prokockali svoju {ansu”. Kaè da “oni moraju oti}i ~im prije i ne treba im stvarati nove prilike i prepustiti wihovoj savjesti vrijeme kada }e oti}i, jer bi to dovelo do propasti”, jer “da bi dru{tvo na{lo izlaz iz krize i krenulo novim putem, mi moramo zahtjevati da sada{wa garnitura kompromitovanih politi~ara podnese ostavke na svoje poloàje”. Kao jedan od “krivaca” lo{e ekonomske situacije, [e{eq navodi i Zakon o udruènom radu, koji je, po wegovom mi{qewu, pravqen za nekakvo imaginarno dru{tvo, a wegovi tvorci nisu uop{te vodili ra~una o na{oj stvarnosti, jer ZUR odgovara samo visoko razvijenom dru{tvu. Lica iz Beograda sa kojima Vojislav [e{eq ostvaruje kontakte Prate}i neprijateqsku djelatnost Vojislava [e{eqa, do sada su utvr|ena sqede}a lica iz Beograda sa kojima on odràva intenzivne kontakte, kao i jedno lice iz Vaqeva: 1. Dobrica ]osi} 2. Vuk Dra{kovi} 3. Neboj{a Popov 4. Mihajlo Markovi} 5. Boìdar Jak{i} 6. Dragoqub Mi}unovi} 7. Qubomir Tadi} 8. Svetozar Stojanovi} 9. Miladin @ivoti} 10. Andrija Kre{i} 11. Slobodan Ini}, prof. fakulteta ONO u Beogradu 12. Jovan Koprivica, advokat iz Beograda 13. Milisav Savi}, kwièvnik iz Beograda 14. Du{an Bogavac, novinar lista “Komunist” 15. Miodrag Mili} 16. Gojko \ogo 17. Kosta âvo{ki 18. Vojislav Lubarda, kwièvnik 19. Milorad Vu~eli}, sekretar SKC “Beograd” 20. Milomir Mari}, novinar “Duge” 21. Gojko Te{i}, urednik “Kwièvne re~i” 22. Dragan Barjaktarevi}, novinar “Duge” 23. Zoran Sekuli}, novinar 24. Zoran Kalezi}, novinar 25. Zoran Bogavac, urednik “Zum reportera” 26. Esad ]imi}, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu 27. Du{ko Jawi}, novinar u redakciji “Marksisti~ka misao” 28. Dragan Mini} iz Vaqeva 29. Suzana Miti} iz Beograda 30. Dragica Krsti}, ul. Ho [i Minova broj 37 u Beogradu 27

XIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0310 27. 10. 1982. godine Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti daje se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa: Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine, udaqeni profesor sa Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, u Beogradu }e boraviti od 24. 10. 1982. godine, a odse{}e u Zemunu, u ul. Ba~ka br. 17. Na osnovu depe{e broj 8748, od 26. 10. 1982. godine, RSUP-a BiH SDB – III sektora, mera tajnog pra}ewa primewivala bi se nad [e{eqom za vreme wegovog boravka u Beogradu od 24. 10. 1982. godine. (potpisi redigovani)

XV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-9292 9. 11. 1982. godine

Slu`bena bele{ka o boravcima Vojislava [e{eqa u Beogradu Prema na{im saznawima, prvi kontakti Vojislava [e{eqa sa licima iz Beograda, poznatim po svome delovawu sa anarholiberalisti~kih pozicija, ostvareni su tokom februara meseca 1982. godine. Tom prilikom [e{eq je ostvario kontakt sa Boìdarom Jak{i}em, kao i Dobricom ]osi}em, kwièvnikom. (redigovano) U kontaktima sa navedenim licima, [e{eq je u vi{e navrata izneo da je “situacija oko wega u Sarajevu veoma ’zategnuta’, a da su izvesni qudi sa fakulteta predlagali ~ak i wegovo krivi~no gowewe”. Krajem marta 1982. godine [e{eq je ponovo boravio u Beogradu, kojom prilikom je u kontaktu sa Boìdarom Jak{i}em istog upoznao o razvoju doga|aja na wegovom fakultetu, pri ~emu je konstatovao da se situacija razvija u wegovu korist, s obzirom da se nakon op{irnog pisawa {tampe i velikog publiciteta najverovatnije odustalo od preduzimawa “radikalnih” mera. Po wegovim re~ima, ponu|eno mu je i novo radno mesto u okviru instituta na fakultetu u Sarajevu. U periodu od 16-19. aprila 1982. godine [e{eq je, do{av{i u Beograd, kontaktirao Dobricu ]osi}a i Mihajla Markovi}a, udaqenog profesora FF-a iz Beograda, a registrovan je i kontakt sa Gojkom \ogom, kome je ponudio izvesni tekst na potpis, koji je \ogo najverovatnije i potpisao. 28

Tokom svoje posete Beogradu, [e{eq je ostvario susrete i sa Boìdarom Jak{i}em, Vukom Dra{kovi}em, (redigovano) Miloradom Vu~eli}em i Qubomirom Kqaki}em, zaposlenima u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, kao i sa pojedincima iz redakcija “Omladinskih novina” i “Mladosti”. Raspolaèmo i saznawima da je sredinom maja 1982. godine Boìdar Jak{i} “pripremio teren” za eventualni [e{eqev boravak u Zagrebu, tj. omogu}io mu je susrete sa Rudi Supekom, @arkom Puhovskim, Slobodanom Drakuli}em i Mirom Oklop~i}, licima poznatim po anarholiberalisti~kom delovawu na Zagreba~kom sveu~ili{tu. Nova poseta [e{eqa Beogradu registrovana je u periodu od 16. do 20. juna 1982. godine, a tom prilikom je ostvario kontakte sa Boìdarom Jak{i}em i Neboj{om Popovim, sa kojima je posetio Institut dru{tvenih nauka. [e{eq se tako|e susretao i sa Miloradom Vu~eli}em, sekretarom SKC-a, Dobricom ]osi}em, Draganom Barjaktarevi}, novinarom lista “Duga”, i Zoranom Bogavcem, urednikom “Zum reportera”. U istom periodu [e{eq je posetio Pravni i Filozofski fakultet u Beogradu, kao i redakcije ~asopisa “Kwièvna re~” i lista “Mladost”. Novu posetu Beogradu [e{eq je ostvario u periodu od 30. 8. do 2. 9. 1982. godine. Tom prilikom kontaktirao je Vuka i Danicu Dra{kovi}, kao i Vojislava Lubardu, sa kojima je ostvario posetu Zajednici pisaca Srbije – “ZAPIS”. U dru{tvu novinara NIN-a Qube Stoji}a, svojevremeno u~esnika studentskih nemira iz 1968. godine, proveo je oko tri ~asa u zgradi lista “Politika”. (redigovano) Krajem septembra meseca ove godine [e{eq je u Beogradu posetio Barjaktarevi} Dragana, sa kojim je “obi{ao” redakcije lista “Mladost” i “Borbe”. U istom periodu ostvario je kontakte sa Qubomirom Tadi}em, Dragoqubom Mi}unovi}em, udaqenim profesorima FF-a u Beogradu, Andrijom Kre{i}em, penzionisanim profesorom FF-a u Beogradu, kao i sa Olgom Kostre{evi}, prevodiocem i sestrom Svetozara Stojanovi}a, biv{eg profesora FF-a u Beogradu. [e{eq se, tako|e, susreo i sa advokatom Koprivica Jovanom, a u dru{tvu Vuka i Danice Dra{kovi} posetio je Dobricu ]osi}a, gde se zadrào vi{e od ~etiri ~asa. Dana 25. 9. 1982. godine [e{eq se susreo sa Barjaktarevi} Draganom i Sekuli} Zoranom, novinarima lista “Duga”, kao i bra~nim parom Dra{kovi}. Nakon razgovora koji je trajao oko dva ~asa, [e{eq je sa Dra{kovi}ima oti{ao u wihov stan, gde je boravio skoro sedam ~asova. Narednog dana, [e{eq je oko dva ~asa proveo u razgovoru sa Gojkom \ogom, a u popodnevnim ~asovima je skoro pet ~asova bio u dru{tvu Qubomira Tadi}a i wegovog sina Borisa, (redigovano) Vukom i Danicom Dra{kovi}, kao i Bogavac Du{anom, novinarom lista “Komunist”. 29

Svoju posetu Beogradu u pomenutom periodu, [e{eq je iskoristio i za posete redakcijama “Mladosti”, “Komunist” i “Kwièvne re~i”, kao i SKC-u i Klubu kwièvnika. Ostvario je i susrete sa Ini} Slobodanom, profesorom fakulteta ONO u Beogradu, Gojkom \ogom, Savi} Milisavom, kwièvnikom, kao i sa Vojislavom Lubardom, Zoranom Sekuli}em, Qubomirom Tadi}em, Dobricom ]osi}em, Draganom Barjaktarevi}em, Svetozarom Stojanovi}em i Dragoqubom Mi}unovi}em. (redigovano) Dostavqeno: – 2h RSUP-u SR Srbije SDB – 1h V sektoru ove Uprave – 1h operativnom radniku

XVI (redigovano) (redigovano) Dana 25. novembra 1982. godine

Posebna informacija

Predmet: Interesantna zapaàwa iz razgovora Vojislava [e{eqa (POO) i Vuka Dra{kovi}a Veza: Na{a pos. inf. broj 125 od 23. novembra 1982. godine (redigovano) saznawa da su Vojislav [e{eq i Vuk Dra{kovi} dana 24. novembra 1982. godine obavili razgovor. Na interesovawe [e{eqa kako je bilo sino} i ho}e li biti u novinama (naime, radi se o razgovoru povodom kwige Vuka Dra{kovi}a – “No`”, koji je odràn u amfiteatru Narodne biblioteke Srbije 23. novembra 1982. godine, o kwizi su govorili prof. dr Zoran Gavrilovi}, Aleksandar Ili} i Zoran Petrovi}, a izvode iz romana je ~itao sam autor – prim. op. radnika), Dra{kovi} je odgovorio da je bilo odli~no, pun amfiteatar svijeta, ali da u “novinama ne}e iza}i, jer ti Bosanci vr{e veliki pritisak na srpsko rukovodstvo, pa po{to je kwiga proskribuisana, o woj se ne smije ni pisati”. Dakle, Dra{kovi} upoznaje [e{eqa da je kwiga ve} u kwiàrama, u izlozima, ali da je u bosanskim ne}e biti, jer isti ne daju da se pojavi. Tako|e, ovom prilikom [e{eq informi{e Dra{kovi}a da ga je u listu “Oslobo|ewe” “napao” Bogi}evi}, te mu ujedno i pro~itao tekst ~lanka koji se odnosi na Dra{kovi}a. Na kraju razgovora, [e{eq i Vuk Dra{kovi} su se dogovorili da Dra{kovi} do|e u Sarajevo poslije novembarskih praznika, ostane 2-3 dana, pa da se zajedno vrate u Beograd. Ujedno, Dra{kovi} sugeri{e [e{equ da “tamo skupqa ako ga neko je.e”. 30

XVII Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. broj: 138 Dana 28. decembra 1982. godine


Predmet: Sadràj razgovora Vojislava [e{eqa (POO) i Qube Tadi}a i druga saznawa Veza: Na{a pos. inf. broj 136 od 22. decembra 1982. godine Dana 26. decembra 1982. godine informisani smo o sadràju razgovora vo|enog istog dana izme|u Vojislava [e{eqa i Qube Tadi}a, ekstremnog anarholiberala iz Beograda. Tom prilikom, [e{eq upoznaje Tadi}a o svemu onom {to se de{avalo na Op{tinskom sudu I u Sarajevu 24. decembra ove godine, na kojem je vo|ena rasprava o tu`bi Mustafe Grab~anovi}a u kojoj se tereti [e{eq za krivi~no djelo klevete. U tom kontekstu, [e{eq kaè da je na sudu bila “komedija” koja je trajala tri i po sata i u kojoj su on i wegov advokat, Zdravko Radovi}, napravili cirkus maltretiraju}i podnosioca tu`be. Ilustruju}i Tadi}u ono {to se na sudu dogodilo, [e{eq je naveo i to da su proces pratili i novinari “Oslobo|ewa”, “Svijeta”, “Na{ih dana” i “AS”-a, ali da su poslije dono{ewa osloba|aju}e presude pokuweni napustili sudnicu. U tom kontekstu, [e{eq je upoznao Tadi}a i o pona{awu advokata Mustafe Grab~anovi}a, koji je u nedostatku pravnih argumenata po~eo da “prosipa neke politi~ke parole, da se poziva na Mikuli}a, Vasu Ga~i}a i na tekstove iz “Oslobo|ewa”. [e{eq zatim kaè Tadi}u da je reagovao radi toga {to advokat Grab~anovi}a “pribjegava politi~kim argumentima” i da je s tim u vezi rekao i to “ako su za advokata toliko zna~ajna mi{qewa pojedinih politi~kih funkcionera, onda bi sud bio duàn da saslu{a moje mi{qewe o wima, pa bismo vidjeli ~ije je argumentovanije”. Kada je rije~ o tekstovima iz “Oslobo|ewa”, [e{eq je na su|ewu advokatu postavio i pitawe za{to za primjer samo isti~e pisawe “Oslobo|ewa”, a zanemaruje pisawe beogradske {tampe. Nakon upadice advokata da je on eksponent beogradske {tampe, [e{eq je odgovorio da za wega “Drina nije granica koja razdvaja, nego granica koja spaja i da ne priznaje razli~ite sredine”. U tom trenutku Tadi} reaguje rije~ima: “Oni to ho}e da Drina bude granica koja razdvaja” i da je i sam “Grab~anovi} mislio da je do{lo “na{e” vrijeme”. U nastavku razgovora, [e{eq kaè da se Grab~anovi} po~eo i odricati svoje pjesme “Drina”, govore}i da je to tamna mrqa na wegovom obrazu. [e{eq je upoznao Tadi}a da su “dva SKOJ-evca presudno uticala na wegovo osloba|awe, jer su sude}i u vije}u kao sudije porotnici dali svoj glas u korist [e{eqa”. 31

O napadu na Vuka Dra{kovi}a i wegovu kwigu “No`”, Tadi} kaè da su Dra{kovi}a napali takozvani borci iz Kule Fazlagi}a, a kada je od [e{eqa obavije{ten da je u napadu na Vuka u~estvovao i “ona budala [egrt”, Tadi} je rekao da je on li~no bio svjedok kada su partizani u novembru 1943. godine prvi put osloba|ali Kulu Fazlagi}a i da bi o tome trebalo pitati Vladu [egrta. [e{eq tokom razgovora kaè Tadi}u da }e u Beograd do}i u prvoj polovini januara 1983. godine i raspituje se o tome da li je Tadi} bio kod Dobrice ]osi}a 24. 12. 1982. godine. Tadi} odgovara da nije i{ao ]osi}u, jer je on bio kod wega prije nekoliko dana, a zatim poru~uje [e{equ da se “hrabro drì i da ima prijateqe na sve strane”. Istog dana, 25. decembra ove godine, informisani smo o sadràju razgovora Vojislava [e{eqa i Danice Dra{kovi}, supruge Vuka Dra{kovi}a, u kojem [e{eq sagovornicu upoznaje, shodno dogovoru sa Vukom, o novim napadima na Vuka u Sarajevu, odnosno u Bosni i Hercegovini. U tom kontekstu, [e{eq kaè da su Vuka ponovo napali, ali da je to “bezvezno pucawe fraza”. Raspolaèmo tako|e sa podacima iz razgovora Vojislava [e{eqa i Jasne Juri{i}. Tom prilikom, [e{eq i Juri{i}eva govore o kwigama Qube Tadi}a, Rudi Supeka i literaturi o Sudu udruènog rada koje je [e{eq posudio od Juri{i}eve, a zatim [e{eq, na pitawe Juri{i}eve: “[ta kaù wegovi prijateqi iz Beograda?”, odgovara da su mu “oni rekli da napravi spisak qudi sa kojima treba da se obra~unaju kada do|e wihovo vrijeme”. Juri{i}eva u tom kontekstu ironi~no kaè da je “na{a draga Partija uvijek `rtvovala”, a [e{eq odgovara: “I na{a }e, ali }e na{a vas `rtvovati. Va{a je `rtvovala svoje, svoju djecu, a mi }emo vas `rtvovati”. Odmah po zavr{etku su|ewa 24. decembra, Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Rajkom \uri}em (najverovatnije urednik u “Politici” – prim. op. radnika) i tom prilikom sagovorniku, uz molbu da se objavi, izdiktirao “crticu” – vijest – o tome da ga je Vije}e Op{tinskog suda II u Sarajevu oslobodilo optu`be za klevetu koju je podnio Mustafa Grab~anovi}, kwièvnik iz Bijeqine, jer je [e{eq imao opravdanog razloga da tvrdi ono {to je naveo za Grab~anovi}a u svom tekstu “U cara Trojana kozje u{i”. Napomiwemo da je ova vijest o osloba|awu [e{eqa objavqena u “Politici”, od 25. decembra 1982. godine. [e{eq je 25. decembra ove godine razgovarao i sa suprugom Dobrice ]osi}a. Tom prilikom, on se interesovao da li je Dobrica pro~itao vijest u “Politici” i od ]osi}eve supruge je obavije{ten da nije ni{ta o tome komentarisao, {to upu}uje na zakqu~ak da tu vijest jo{ nije pro~itao. [e{eq je u ovom razgovoru upoznat o tome da je Vuk Dra{kovi} bio kod ]osi}a 24. decembra ove godine, o ~emu smo ranije informisali. Mjere SDB: – Nastavit }emo sa pra}ewem djelatnosti Vojislava [e{eqa i wegovih kontakata sa ekstremnim anarholiberalima iz Beograda i drugim op. interesantnim licima. (redigovano) Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB (redigovano) 32

XVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 31. 12. 1982. godine

Rezime depe{a iz dosijea [e{eq Vojislava za 1982. godinu Rezime je sa~iwen od 3 depe{e (strana – 3). D-1776 od 2. 3. 1982. godine, RSUP SRS je obave{ten da je grupa udaqenih profesora FF (zaposlenih na IDN) sa~inila i potpisala “protestni apel” povodom udaqavawa docenta Vojislava [e{eqa sa FPN u Sarajevu. Pomenuti “apel” }e biti ponu|en na potpis odre|enim “naprednim intelektualcima”, a potom }e biti upu}en nadle`nim politi~kim forumima SR BiH i FPN u Sarajevu. D-3090 od 11. 3. 1982. godine (USDB – D-2109) od strane RSUP SRS prosle|ena nam je depe{a RSUP SR BiH, kojom smo obave{teni da su na adresu nekoliko profesora FPN u Sarajevu stigle dve vrste (skoro identi~nog sadràja) “protestnog apela”. Prvi je potpisalo 26 lica, me|u kojima se nalazi grupa udaqenih profesora, Zoran Avramovi}, Dragomir Oluji}, Vojislav Stojanovi}, Vesna Pe{i}, a drugi je potpisalo 15 lica, uglavnom kwièvnika, me|u kojima se nalaze Dobrica ]osi}, Me{a Selimovi}, Mi}a Danojli}, Antonije Isakovi} i dr. D-13689 od 25. 10. 1982. godine (USDB D-8748) od strane RSUP SRS smo obave{teni da je 24. 10. Vojislav [e{eq vozom otputovao za Beograd, gde namerava da ostvari kontakt sa Jak{i} Boìdarom, Vukom Dra{kovi}em, Kostom âvo{kim i dr. (redigovano) (pasus redigovan) (potpis redigovan)

XIX Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. broj: 2 Dana 10. januara 1983. godine


Predmet: Interesantna zapaàwa iz posledweg kontakta Vuka Dra{kovi}a i Vojislava [e{eqa (POO) Veza: Na{a pos. inf. broj 140 od 31. 12. 1982. godine Dana 9. januara 1983. godine, Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Vukom Dra{kovi}em. Pored obostranog ~estitawa Boì}a, Vuk se interesovao kod [e{eqa – je li dobio preporu~eno pismo koje mu je poslao u ~etvrtak (6. 1. 1983. godine). Na [e{eqev odgovor da nije, Vuk je rekao sqede}e: “Evo, u ponedjeqak }e ti sti}i one “maramice”, pa ko god tamo ima “kijavicu”, daj mu”, 33

sa ~im se [e{eq sloìo, te istakao: “Mnogima }u ve} u utorak (11. 1.) “obrisati” nos”. Daqe, kroz razgovor [e{eq informi{e Vuka da je u ~asopisu “Svijet” objavqen tekst novinara Miwe Bojani}a, u kome isti napada wegov roman “No`”, ~ita mu pojedine dijelove navedenog teksta, dok se Vuk interesuje da li se igdje u tekstu kaè: “To je la`, neistina”, je li samo borci citiraju ili imaju ne{to autorskog u tekstu. Na kraju razgovora, [e{eq traì od Vuka da ni{ta u Sarajevu ne organizuje prije wegovog povratka sa svadbenog puta (23. 1. 1983. godine), dok mu Vuk skre}e pa`wu da bi morao prekinuti putovawe, ukoliko do|e do “organizovawa”. Navodno, prema Dra{kovi}u, u Sarajevu bi se trebao “organizovati” razgovor povodom romana “No`”. Dana 10. januara 1983. godine, operativnim putem do{li smo do sadràja pisma o kojem su razgovarali Dra{kovi} i [e{eq. U pismu se nalazilo 20 istovjetnih primjeraka kucanog teksta – na osam stranica, naslovqeno Predsedni{tvu Op{tinskog odbora SUBNOR-a Gacko, a potpisano od strane Vuka Dra{kovi}a. Uz navedene tekstove, nalazilo se i kra}e pismo u kome Vuk obavje{tava [e{eqa da mu “{aqe malo lektire, sve ostalo zna{”. Sadràj teksta je Vukovo obja{wewe {ta je uzeo kao “gra|u” za svoj roman, na koje se istorijske ~iwenice pozivao, te koje je druge autore koristio, a koji su opisali NOB u Gacku. Daqe, Dra{kovi} u tekstu borce Gackog “prekorijeva” {to su {utjeli kada su Dobrica ]osi} i Lali} pisali o ~etni~kim zlodjelima, za{to su {utjeli kada je u Sarajevu nagra|ena kwiga u kojoj su se na{li radovi usta{kih pisaca, te ih “pita” – da li bi {utjeli i da je opisao ~etni~ka zlodjela u romanu. Mjere SDB: – Preduzet }emo odgovaraju}e operativne mjere u ciqu identifikacije lica kojima }e [e{eq dati navedeni tekst. – Tako|e, bi}emo u toku namjera Vuka Dra{kovi}a da u Sarajevu organizuje “razgovor” povodom romana “No`”. (redigovano) Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB, podsekretaru za SDB (redigovano)

XX Socijalisti~ka Republika Bosna i Hercegovina Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbjednosti – Sarajevo Dana 11. 1. 1983. godine

[e{eq Vojislav kontaktirao Qubu Tadi}a i druga lica iz Beograda Povodom odrànog su|ewa 24. decembra 1982. godine u Op{tinskom sudu I u Sarajevu, na kojem je vo|ena rasprava o tu`bi Mustafe Grab~a34

novi}a, kwièvnik iz Bijeqine, u kojoj se [e{eq tereti za krivi~no djelo klevete, [e{eq je kontaktirao Qubu Tadi}a i druga lica iz Beograda. U razgovoru sa Tadi}em, te suprugama Dobrice ]osi}a i Vuka Dra{kovi}a, poseban zna~aj [e{eq je pridavao ishodu su|ewa, isti~u}i da je oslobo|en optu`be i da su on i wegov advokat Radovi} Zdravko od pomenutog su|ewa “napravili komediju i cirkus maltretiraju}i podnosioca tu`be”. Po rije~ima [e{eqa, Grab~anovi}ev advokat je u “nedostatku pravnih argumenata po~eo pribjegavati politi~kim argumentima i parolama, pozivaju}i se na pojedine najistaknutije li~nosti na{e republike i zemqe”. Na ove okolnosti, kako kaè, u toku su|ewa [e{eq je rekao: “Ako su za advokata zastupnika tu`be toliko zna~ajna mi{qewa pojedinih politi~kih funkcionera, tada bi sud bio duàn da saslu{a i moje mi{qewe o wima (funkcionerima), kako bi se vidjelo ~iji su navodi argumentovaniji”. Zadovoqan sa tokom i kona~nim ishodom su|ewa, te dràwem [e{eqa i advokata Radovi}a, Tadi} poru~uje [e{equ da se “treba i daqe hrabro dràti i ra~unati na to da ima brojne prijateqe na sve strane”. Istom prilikom, Tadi} obavje{tava [e{eqa da je kod wega nedavno bio Dobrica ]osi}, kojom prilikom je trebao biti prisutan i Vuk Dra{kovi}, pa s tim u vezi poziva [e{eqa da i on ~im prije do|e kod wega u Beograd. U kontaktima sa suprugom Dobrice ]osi}a i Vuka Dra{kovi}a, [e{eq se interesovao za Dobricu i Vuka, pri tom navode}i da se u BiH “ponovo napada Vuk Dra{kovi}, ali sa bezveznim i bezopasnim frazama”. Istom prilikom, [e{eq je obavje{ten da je 24. decembra 1982. godine Vuk Dra{kovi} kontaktirao Dobricu ]osi}a. U razgovoru sa \uri} Rajkom, novinar – urednik u dnevnom listu “Politika”, [e{eq je istakao da su kwige “Politika kao sudbina” Esada ]imi}a i “No`” Vuka Dra{kovi}a u Sarajevu i {ire “izazvale gu`vu i rasprave” i da su na iste “otpo~eli napadi” u SR BiH, {to je, prema [e{equ, uticalo da on “bude privremeno po{te|en”. Komentari{u}i o navedenom su|ewu, [e{eq je istovremeno izdiktirao podatke koje je \uri} na prijedlog [e{eqa objavio u listu “Politika” 25. decembra 1982. godine, a kojim se potvr|uje da je [e{eq “imao opravdanog razloga” za sve {to je naveo u svom tekstu objavqenom u 1982. godini u revijalnom listu “Danas”, pod naslovom “U cara Trajana kozije u{i”. Interesantno je ista}i da je [e{eq u razgovoru sa Juri~i} Jasnom1) rekao da su mu “prijateqi iz Beograda poru~ili da napravi spisak qudi sa kojima treba da se obra~unaju kada do|e wihovo vrijeme”, dodaju}i “va{a je Partija `rtvovala svoju djecu, a na{a }e va{u Partiju”. Napomena: 1) Juri~i} Jasna, docent na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, ~lan SKJ, stalno nastawena u Sarajevu.

35

XXI Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. broj: 9 Dana 3. februara 1983. godine


Predmet: Nova saznawa o neprijateqskoj djelatnosti Vojislava [e{eqa (POO) Veza: Na{a pos. inf. broj 6 od 21. 1. 1983. godine U skladu sa praksom stalnog pra}ewa neprijateqske djelatnosti Vojislava [e{eqa i {to potpunijeg uvida u wegove daqe “planove” i namjere, dana 28. januara ove godine do{li smo do novih podataka o aktivnosti Vojislava [e{eqa. Tom prilikom, pored ostalog, ostvarili smo uvid u dva wegova teksta. U prvom tekstu, pod naslovom “Aktuelni smisao Marksove filozofije slobode”, [e{eq pi{e o pojmu slobode i demokratije uop{te, pri tom pozivaju}i se na Marksova tuma~ewa istih, odnosno “realizovawa slobode i demokratije u socijalisti~kim dru{tvima”, kao i “birokratskoetatisti~kim strukturama koje mogu da gu{e slobodu i demokratiju u socijalisti~kom dru{tvu”. Ta “gu{ewa” slobode i demokratije, misli itd., [e{eq obja{wava “nametawem od strane partijskog rukovodstva ideolo{kih vrijednosti”, te traèwem pod pla{tom “partijske discipline” jedne “op{te poslu{nosti i spremnosti na odricawe od svega individualnog, samosvojnog i slobodnog”. U kontekstu navedenog, [e{eq postavqa pitawe – da li sada{wa socijalisti~ka dru{tva ovakvim “tuma~ewem” Marksovog poimawa slobode, demokratije i drugog, mogu “predstavqati realnu bazu za stvarawe ìvotnih uslova dostojnih ~ovjeka”. Ujedno, [e{eq pi{e da svako “ko pokaè voqu ili sposobnost da slobodno i samostalno misli biva anatemisan, progowen, pretvaran u vje{ta~kog disidenta i tretiran kao neprijateq”. Daqe, [e{eq traì da se i u socijalisti~kom dru{tvu “~ovjek politi~ki oslobodi, da ne mora da misli kao partijska vrhu{ka”, ili da se na|e kompromis, jer “birokratija sa demago{kim parolama, suprotstavqene revolucionarnim ciqevima, gu{i svaku javnu kritiku”, nastoji o~uvati svoj privilegisani i neprikosnoveni status u novom dru{tvu, pri tom svode}i “elementarna gra|anska prava i slobode na privatno pravo, sa izvitoperenim moralnim vrijednostima i otvarawem vrata korupciji kojoj se odaju i najvi{i politi~ki lideri”. U nastavku teksta, [e{eq, pozivaju}i se ili citiraju}i Zagorku Golubovi}, Andriju Kre{i}a, Qubomira Tadi}a, Kostu âvo{kog, Kangrgu, Mihajla Markovi}a i druge anarholiberale i liberale, isti~e da se “jugoslovensko dru{tvo na{lo, naizgled neo~ekivano, u jednoj dubokoj ekonomskoj, politi~koj i moralnoj krizi”. Za “krizu” na{eg dru{tva [e{eq optuùje vladaju}u birokratiju, koja krivicu za krizu poku{ava prebaciti na spoqa{we i objektivne uzroke, pri tom prikrivaju}i svoj subjektivni doprinos krizi, odnosno “gu{ewe i eliminisawe istinske nau~ne i publicisti~ke kritike svih negativnih pojava u na{em dru{tvu”. Ta “vladaju}a birokrati36

ja”, po [e{equ, i sada nastoji da “politi~ki autoriteti – glavni krivci za krizu, ostanu i daqe neprikosnoveni, danono}no nas ubje|uju, pla{e}i se za svoje foteqe, privilegije i odràwe poluga vlasti, da ne treba sada ispitivati kako je i za{to do krize do{lo, nego samo kako iza}i iz we, pri tom postavqaju}i zahtjev da joj se daju odrije{ene ruke da izvedu zemqu iz katastrofe”, a ~ime bi im, po [e{equ, “pruìli {anse za nove gre{ke i proma{aje”. Izlazak iz “krize” [e{eq Vojislav vidi u “kona~nom prevladavawu staqinisti~kog naslije|a pro{losti i u su{tinskom razobli~avawu kulta li~nosti, u ~emu ve} uveliko zaostajemo za nekim drugim socijalisti~kim zemqama”. Do sada se, prema [e{equ, kritika staqinizma i staqinisti~kih metoda poku{avala istorijski pomjeriti prije 1948. godine, kako bi se prikrila potreba za preispitivawem sopstvene staqinisti~ke pro{losti, odnosno staqinizam se analizirao povr{no, a ne istorijski i temeqito iz razloga {to bi se “svaka kritika, deformacija staqinizma pretvorila u radikalnu samokritiku”. Na istraìvawu staqinizma, prema istom, mogu biti dosledni samo “oni teoreti~ari ~iji je osnovni i jedini ciq istina i progres, oni koji su nezavisni u odnosu na politi~ki aparat i intimno oslobo|eni straha mogu}e primjene represivnih mjera”. Navode}i da “nijedna `rtva nije previsoka ukoliko bi je eventualno trebalo podnijeti za slobodan istup i stvarala~ki anga`man”, da bi ovo dru{tvo nesmetano krenulo putem progresa, [e{eq isti~e da “nam ne bi smjelo biti ni{ta toliko sveto, da ne bismo mogli u wega posumwati”, odnosno da “imena pojedinih politi~kih funkcionera, bez obzira na wihov stvarni istorijski zna~aj i ulogu, ne mogu biti osnovna vrijednost jednog pravednog, demokratskog i slobodnog dru{tva, jer svaka li~na vladavina i personifikacija kulta nespojivi su s izvornim socijalisti~kim i komunisti~kim principima, te je logi~no da mogu samo unaza|ivati socijalnu zajednicu i wen politi~ki sistem”. U kontekstu navedenog, [e{eq pi{e da “u jugoslovenskom slu~aju nema sumwe da birokracija ne}e jo{ dugo biti u stawu da odràva kult Titove li~nosti, koriste}i ga kao svojevrsni {tit za vlastite proma{aje i nesposobnosti, te sredstvo za indoktrinacije {irokih narodnih masa, koje je do sada bilo i te kako efikasno uprkos svojoj elementarnoj iracionalnosti”. Nije daleko, prema [e{equ, da }e “narod, obi~ni gra|ani, po~eti postavqati pitawa u kojoj je mjeri, tvorac svih na{ih uspjeha i pobjeda” i sam kriv za na{e neuspjehe i poraze. Ujedno, [e{eq postavqa pitawe: “Moè li se uop{te istorija zaobi}i i ne postaviti pitawe wegove li~ne odgovornosti, makar tek toliko da bi se definitivno otarasili kultova i mitova, odnosno odbaci i posledwe nametnuto boànstvo, iako birokratija u svojoj zaslijepqenosti neukusno veli~a ime i djelo vode}eg revolucionarnog lidera i dràvnika”? Daqe, [e{eq pi{e da “dnevna politika i ideolo{ka propaganda name}u}i idealisti~ki sistem vrijednosti okrenute naglava~ke, obnavqaju religiozni zanos masa, inauguri{u}i boga koji ima dvije noge, hoda po zemqi, fizi~ki se ne razlikuje od ostalih qudi, osim mo`da u naslagama {minke, obojenoj kosi, fantasti~no luksuznom ìvotu, brojnim kilogra37

mima odlikovawa koja krase “juna~ke” grudi i ~itav repertoar paradnih uniformi, pridikama i parolama koje je, s vremena na vrijeme, u rafalu istresao pred gomilom svojih oboàvateqa”. Upore|uju}i na{u zemqu i druge socijalisti~ke zemqe, [e{eq pi{e da je “tretirawe kulta li~nosti isto, samo se razlikuje u spoqa{nom dekoru i metodu provo|ewa, dok je sve ostalo isto, svaki uspjeh zemqe veè se uz wega, wegova prozai~na misao stoji kao najvi{i domet qudskog duha, pjevaju mu se pjesme, prire|uju proslave i ovacije, dok proma{aji i porazi padaju na le|a drugih”. Tekst zavr{ava tuma~ewem da ovakva “obnova religijske svijesti kroz oboàvawe politi~kog vo|e predstavqa pogodnu osnovicu za formalizovawe prava ~ovjeka i gra|ana”. U svom drugom tekstu “Esej o socijalizmu i intelektualcima” (o dijelu navedenog teksta informisali smo u inf. broj 136 od 22. 12. 1982. godine, a sada smo izvr{ili uvid u kompletan sadràj koji je upu}en ~asopisu “Kwièvnost” u Beogradu – prim. op. radnika). [e{eq “traì” ukidawe “uniformisanosti mi{qewa, administrativnog regulisawa i policijske prinude u sferama qudskog duha”. Ujedno, [e{eq postavqa pitawa – “[ta je ostalo od nekada{wih qevi~arskih pogleda, naprednih shvatawa i slobodoumnih opredjeqewa”? Odgovor na ovo pitawe [e{eq vidi u “odlaèwu pojedinih intelektualaca u oficijelne ideologe – poltrone, koji ~ine}i usluge, nau~no negiraju postojawe dubqih kriza u na{em dru{tvu, za {to dobijaju odre|ene povlastice i privilegije”. Na kraju, [e{eq pledira na “otvorenu i argumentovanu i slobodnu raspravu, bez ikakve ograni~enosti od strane birokratije i sl.”. Tako|e, ovom prilikom na{li smo i pismo novinarke lista “Delo” – Mija Repov`. U pismu Mija obavje{tava [e{eqa da “{aqe ~lanak o nacionalizmu u BiH, koji joj se dopada”. Mjere SDB: – Nastojat }emo identifikovati lica kojima je [e{eq dostavio navedene tekstove, a tako|e }emo raditi na realizaciji planiranih operativno tehni~kih mjera prema istom. (redigovano) Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB (redigovano)

XXII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 1. 3. 1983. godine

Informacija (redigovano) Prema na{im saznawima, prvi kontakti Vojislava [e{eqa sa poznatim anarholiberalima iz Beograda ostvareni su tokom februara 1982. go38

dine. Tom prilikom [e{eq je ostvario kontakte sa Dobricom ]osi}em i Boìdarom Jak{i}em. U periodu od 16. do 19. aprila 1982. godine, [e{eq je u Beogradu kontaktirao Dobricu ]osi}a i Mihajla Markovi}a, udaqenog profesora FF-a u Beogradu, a registrovan je i kontakt sa Gojkom \ogom. Sem pomenutih lica, tada je kontaktirao i sa Boìdarom Jak{i}em, Vukom Dra{kovi}em, Miloradom Vu~eli}em i Qubomirom Kqaki}em, zaposlenima u Studentskom kulturnom centru, kao i sa pojedincima iz “Omladinskih novina” i “Mladosti”. Nova poseta [e{eqa Beogradu registrovana je u periodu od 16. do 20. juna 1982. godine, a tada je ostvario kontakte sa Boìdarom Jak{i}em, Neboj{om Popovim, Dobricom ]osi}em, Draganom Barjaktarevi}em, novinarom lista “Duga”, a posetio je Pravni i Filozofski fakultet, kao i redakcije ~asopisa “Kwièvna re~” i lista “Mladost”. Slede}i put [e{eq je boravio u Beogradu u periodu od 30. 8. do 2. 9. 1982. godine, kada je kontaktirao Vuka Dra{kovi}a, Vojislava Lubardu, Qubu Stoji}a i Kostu âvo{kog. Krajem septembra 1982. godine, [e{eq je u Beogradu ostvario kontakte sa Barjaktarevi} Draganom, Qubomirom Tadi}em, Dragoqubom Mi}unovi}em, Andrijom Kre{i}em, advokatom Koprivica Jovanom, te Vukom Dra{kovi}em, Dobricom ]osi}em, Gojkom \ogom, Svetozarom Stojanovi}em i Vojislavom Lubardom. Registrovana je i poseta [e{eqa Beogradu 24. 10. 1982. godine, ali ne raspolaèmo saznawima o wegovim kontaktima, (redigovano) obavestili smo RSUP SR BiH da }e “ZAPIS” {tampati [e{eqevu kwigu sa naslovom “Hajka”. Dana 27. 1. 1982. godine, depe{om smo obavestili RSUP SR BiH o intervjuu koji je Esad ]imi} dao novinaru Draganu Tanasi}u. ]imi} je do sada u~estvovao na vi{e javnih “tribina” u Beogradu, a wegova kwiga “Politika kao sudbina” izazvala je veliko interesovawe me|u anarholiberalima u Beogradu. Do sada su pra}ena i nastojawa anarholiberalisti~ki orjentisanih lica na Institutu za kwièvnost u Beogradu, da na ovaj Institut zaposle Novicu Petkovi}a, profesora Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Nau~no ve}e ovog Instituta je uputilo predlog Republi~koj zajednici za obrazovawe i nauku da se odobre dodatna sredstva za prijem u radni odnos Novice Petkovi}a. Nakon kona~ne odluke oko zapo{qavawa Novice Petkovi}a na Institutu za kwièvnost obavesti}emo RSUP SR BiH. Vuk Dra{kovi} (POO u USDB Beograd zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija srpskog nacionalizma) je u kontaktu sa Vojislavom [e{eqem, iz Sarajeva. Na zahtev SDB RSUP-a SR BiH, depe{a broj 94 od 3. 12. 1982. godine, prema Krsti Bjelogrli}u je primewivana privremena mera kontrole telefona u periodu od 7. 12. 1982. godine do 15. 2. 1983. godine. Prema navodima iz depe{e, Bjelogrli} i Dra{kovi} povremeno kontaktiraju u ciqu prikupqawa dokumentacije o pojedincima koji su u toku rata pripadali neprijateqskim vojnim formacijama, a sada zauzimaju odgovorne funkcije u dru{tvu. U toku primene pomenute mere, nismo do{li do podataka o kontaktu Dra{kovi}a i Bjelogrli}a. U vezi dopisa RSUP-a 39

SR BiH broj 03-267/1, od 17. 1. 1983. godine, napisan je izvod iz dosijea obrade Vuka Dra{kovi}a u ciqu formirawa wegovog pomo}nog dosijea u USDB Sarajevo. Ne raspolaèmo operativnim saznawima da Dra{kovi} namerava da pi{e nove romane sa temama “Stvarna zbivawa i doga|aji na Kosovu”, “Kama” i “Lipawska gibawa” (doga|aji u vreme mas pokreta), kako smo informisani depe{om od strane SDB RSUP-a SR BiH od 17. 2. 1983. godine. Prema na{im operativnim saznawima, Dra{kovi} namerava da pi{e nastavak romana “No`”, u kome bi opisao klawa od strane ~etnika i roman o “Studentskim demonstracijama 1968. godine”. Na osnovu depe{e RSUP-a SR Srbije broj 15743, od 7. 12. 1982. godine, a u vezi zahteva SDB RSUP-a SR BiH, za vreme boravka Qubi{e Popovi}a iz Zenice u Beogradu, preduzeta je mera operativnog pokrivawa u periodu od 7. 12. do 25. 12. 1982. godine. Depe{om od 9. 12. 1982. godine RSUP SR BiH informisali smo o nameri Popovi}a da svoj materijal, u obimu od oko ~etrdeset strana formata A-4, uputi na vi{e adresa. Mera tajnog pra}ewa nad Popovi}em primewivana je u periodu od 7. 12. do 17. 12. 1982. godine, a prekinuta je zbog wegove izuzetne opreznosti. Kako smo ve} naveli, na zahtev RSUP-a SR BiH SDB, depe{a br. 94 od 3. 12. 1982. godine, primewivana je privremena mera kontrole telefona Krste Bjelogrli}a u periodu od 7. 12. 1982. do 15. 2. 1983. godine, sa kojim je Popovi} za vreme boravka u Beogradu, a i kasnije kontaktirao. O kontaktima i komentarima Popovi}a u Beogradu op{irno smo informisali SDB RSUP-a SR BiH slu`benom zabele{kom od 12. 1. 1983. godine. O svom “slu~aju”, te o iskqu~ewu iz SKJ i po wemu nezakonitom pretresu stana i kancelarije, Popovi} je informisao {iri krug svojih prijateqa, a primqen je i od strane pojedinaca iz dru{tveno-politi~kih organizacija. Vojislav Lubarda se u periodu od 1972. godine do 1975. godine obra|ivao u Centru SDB – Sarajevo zbog neprijateqske delatnosti sa pozicija srpskog nacionalizma. Od 1975. godine ìvi u Beogradu. Ne raspolaèmo podacima da istupa sa nacionalisti~kih pozicija. Povremeno kontaktira sa Boìdarom Jak{i}em (redigovano), i wihovi kontakti su, prema na{im saznawima, li~ne prirode. Rajko Petrov Nogo – pesnik. Od aprila 1982 godine ìvi u Beogradu, gde se zaposlio kao urednik u BIGZ-u. Decembra 1982. godine, u~estvuju}i na jednoj javnoj tribini, odbio je da odgovori na pitawa “{ta misli o na{oj ekonomskoj situaciji, i za{to se iselio iz BiH”. U svojoj pesmi “Epitaf za M. S.” u crnom svetlu prikazuje dru{tveno-politi~ku situaciju u BiH (pesma je objavqena septembra 1982. godine u “Kwièvnim novinama”). Ne raspolaèmo podacima da istupa sa nacionalisti~kih pozicija. U kontaktu je sa Matijom Be}kovi}em (OO USDB Beograd, po srpskom nacionalizmu) i pesnikom Gojkom \ogom. U okviru birokratsko-etatisti~ke grupacije, na zahtev SDB BiH od 25. 9. 1980. godine, vodimo POO nad Brankom [ekari}em zbog delovawa sa pozicija “~vrste ruke”. Od dana zavo|ewa POO vi{e puta smo obave{tava40

ni od SDB BiH o neprijateqskom delovawu [ekari}a na wihovom terenu, gde ina~e provodi najve}i deo vremena. Obave{tavani smo i o dolascima [ekari}a u Beograd, gde se zadràvao dan-dva, tako da naj~e{}e nismo bili u situaciji da sakupimo dovoqno podataka o wegovoj aktivnosti. U proteklom periodu radili smo na stvarawu operativnih pozicija u zgradi gde [ekari} stanuje, proverili vi{e lica, veza objekta, ali nismo do{li do proverenih podataka da [ekari} na na{em terenu organizovano neprijateqski deluje. Pored ovoga, u okviru birokratsko-etatisti~ke grupacije obradama su obuhva}eni i [akota Slobodan, Mastilovi} Mirko, Numi} Selim, Hamovi} Rade i Petovar Rudolf, koji su poreklom iz SR BiH. U vezi sa wihovim pokrivawem za vreme dok borave na terenu BiH, tokom proteklih godina ostvarena je dobra saradwa SDB RSUP-a SR Srbije i SDB RSUP-a BiH. Redovno su razmewivane depe{e o kretawima objekata i informacije o wihovom delovawu na odre|enom terenu, tako da smo imali pravi uvid u wihovo pona{awe. Materijal otkucan u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP-u SR Srbije – SDB – 1h V sektoru ove Uprave – 1h operativnom radniku

XXIII Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. br. 03.31 Dana 8. 6. 1983. godine

(redigovano)

Predmet: Nova saznawa o neprijateqskoj djelatnosti Vojislava [e{eqa (POO) Veza: Na{a posebna inf. br. 23 od 14. 4. 1983. godine Prate}i neprijateqsku djelatnost Vojislava [e{eqa, operativnim putem, dana 27. 5. i 28. 5. 1983. godine, do{li smo do tekstova koje je poslao ili namjeravao poslati kao “referate” za “nau~ne” skupove ili ~asopisima da ih objave. Tako, za simpozijum pod nazivom “Marks i na{e vrijeme”, u organizaciji Hrvatskog filozofskog dru{tva, poslao je tekst pod nazivom “Savremene refleksije Marksove teze o slobodi {tampe” (simpozijum je odràn od 2. 6. do 4. 6. ove godine i [e{eq je na istom u~estvovao i podnio “referat” pod gore navedenim naslovom), za nau~ni skup “Omladina i dru{tvene krize” u organizaciji Centra za marksizam univerziteta u Beogradu, poslao je tekst pod nazivom “Kriza vaspitnoobrazovnog sistema i wene reperkusije na dru{tveni poloàj omladine”, dok za “Dane Ante Fiamenga”, u organizaciji Sociolo{kog dru{tva Hrvatske, namjerava poslati tekst pod nazivom 41

“Ideolo{ka i politi~ka dimenzija sagledavawa iskoraka na~ela i empirijskih pokazateqa u praksi savremenih sociolo{kih dru{tava”, za nau~ni skup o integracionim i dezintegracionim procesima u jugoslovenskom dru{tvu u organizaciji Jugoslovenskog udruèwa za sociologiju iz Qubqane, tekst pod nazivom “Ideolo{ki orijentiri i politi~ki interesi birokratije kao stimulatori dezintegracionih procesa u jugoslavenskom dru{tvu”, te za ~asopis “Politi~ka misao” iz Zagreba, tekst pod nazivom “Neki ustavnopravno-politi~ki aspekti odnosa republika i pokrajina”. Analiziraju}i sve navedene tekstove, moglo se zakqu~iti da se [e{eq kroz iste nastoji nametnuti {iroj jugoslavenskoj javnosti, kao istinski “borac” za slobodu {tampe, misli, javnih istupa i sli~nog, u savremenim socijalisti~kim dru{tvima. Prilikom pisawa ovih “nau~nih referata”, [e{eq se koristio literaturom slede}ih lica: Dobrice ]osi}a, Qubomira Tadi}a, Mihajla Markovi}a, Svetozara Stojanovi}a, Milana Kangrge, Zagorke Golubovi}, Gaje Petrovi}a, Rudi Supeka i Nenada Kecmanovi}a. U tekstu “Savremene refleksije Marksovih teza o slobodi {tampe”, [e{eq optuùje socijalisti~ka dru{tva zbog ograni~avawa slobode {tampe, misli i javnog istupa, ~ime automatski ne ispuwavaju uslove za “primamqivu alternativu buròaskim modelima vladavine”. Kritikuju}i birokratiju u socijalisti~kim dru{tvima zbog “stvarawa nepremostivog jaza izme|u proklamovanog i stvarnog”, [e{eq pi{e da je birokratiji bitno da “postoje li~nosti u koje }e se zakliwati, ìve ili mrtve, ~iji }e kult biti sredi{te javnog manifestovawa ukupne politi~ke aktivnosti, te da se sve zna~ajno odvija u uskim krugovima, pri tom obavijaju}i ga velom tajnosti”. Daqe, [e{eq pi{e da se sve zna~ajne odluke donose u zatvorenim krugovima, a i kad se iznose u javnost, razlog je potrebno glasawe, koje je fiktivno, jedna masovna podr{ka izraèna la`nom aklamacijom. Za obuhvatawe cjelokupnog stanovni{tva raznim oblicima organizovawa i za politizaciju {irokih masa, [e{eq je mi{qewa da to “birokratija nastoji posti}i apsolutnu ideologizaciju i tako privoqeti qude da iskqu~ivo djeluju i misle onako kako to oni ho}e da bi i oni na kraju i sami postali ubije|eni da su ba{ to odabrali i tako mislili. U nastavku teksta, [e{eq pi{e da se svaka misao, druga~ija od voqe vladaju}e partijske grupe, progla{ava neprijateqskim aktom, onaj ko druga~ije misli preìvqava represalije, javno etiketirawe i sli~no. Iako se govori o prevazilaèwu cenzure u socijalisti~kim dru{tvima, [e{eq je mi{qewa da birokratiji ipak ostaje ~itav spektar prikrivene kontrole i dirigovawa od tjerawa autora tekstova na samu autocenzuru, do samih urednika listova koji pred svakom prijete}om represalijom, a za koje se nikad ne zna kada moè biti primjewena, “izbacuju i suzbijaju da stvarna istina iza|e na vidjelo”. Daqe, prema [e{equ, informacije se propu{taju kroz ideolo{ke filtere da bi se po svaku cijenu opravdao teku}i politi~ki kurs, suàva se svaka mogu}nost slobodnog pisawa i izraàvawa. Ujedno, prema [e{equ, birokratska elita progla{ava tajnom sve ono {to bi wene vode}e eksponente moglo dovesti u neugodan poloàj i izazvati revolt naroda. 42

Pi{u}i o dirigovanom postavqawu urednika, redakcija, izdava~kih savjeta, netraèwu od novinara da budu stru~ni za posao, nego “lojalni i dobri”, [e{eq pi{e da je takva praksa “posebno upe~atqiva u onoj sredini lociranoj ju`no od Save, a zapadno od Drine”. I kad puste da se napi{e neki kriti~ki tekst, po [e{equ, i on je po voqi i odluci mo}nika, ali samo onoliko koliko su naru~ili i koliko ne dira wih li~no. Kada optuùje za vlastite proma{aje unutra{weg i vawskog neprijateqa, birokracija savremenih socijalisti~kih dru{tava, po [e{equ, nastoji po svaku cijenu dokazati da sistem nije u krizi da povrate autoritet vlasti, a kad i to ne pomogne, nadokna|uju “drakonskim odnosom prema verbalnim deliktima i povremenim kampawama protiv sredstava javnog informisawa, koje su na trenutak slobodnije poku{ale da di{u”. Kao primjer takvih drakonskih odnosa, [e{eq je naveo “jednog od najboqih jugoslavenskih pjesnika sredwe generacije koji ~ami u zatvoru zbog zbirke pjesama”. “Konstatuju}i” da birokratija, kao vladaju}a klasa u jugoslavenskom dru{tvu, nije ni malo homogena, nego podijeqena po regionalnom i nacionalnom principu i koja se iscrpquje u me|usobnim borbama za vlast, [e{eq pi{e da ista prikriva pravu istinu u svojim feudima, svaku kritiku izvan toga progla{avaju neprijateqskom, a {to ~ine i sa onim iz svoje teritorije ukoliko nije poslu{an i ne misli kao oni. Ta ista birokratija, po [e{equ, onemogu}ava {tampu u borbi protiv nacionalizama, jer im nacionalizam treba za ja~awe republi~ko-pokrajinske dràvnosti i suvereniteta. I kada narod po~ne “da otvoreno iznosi svoje mi{qewe o nekom funkcioneru”, onda istom, po [e{equ, ne ostaje ni{ta drugo nego da optuì ~itav narod, mada mu jo{ ne pada ni na kraj pameti da taj narod kazni tako {to }e odbiti da ga daqe predvodi. Kao “takav primjer”, [e{eq je naveo “jednog regionalnog visokog politi~kog rukovodioca koji je ina~e poznat u jugoslavenskim razmjerima, kao pristalica vladavine po principu ~vrste ruke i metoda orijentalnog despotizma, onog {to je u razmaku svega nekoliko mjeseci svoje sugra|ane nazivao savjesnim radnim qudima i gra|anima kad je trebalo da mu poklone svoj glas na referendumu, a obrnuto zatim ~ar{ijom i u~esnicima ~ar{ijskih divanija kad su po~eli negativno komentarisati izgradwu skupocjene palate dru{tvenim novcem za svoje i porodi~ne potrebe”. Zavr{avaju}i tekst primjerom “te{kih posledica” koje po ~itavo dru{tvo ima monopolizacija i dirigovawe {tampe u slu~aju neblagovremenog ili nikakvog izvje{tavawa o doga|ajima sa Kosova, [e{eq zakqu~uje da savremena socijalisti~ka dru{tva, umjesto da ostvare vi{i stepen demokratije, ~ine korak nazad, kompromituju isto nazadnom dru{tvenom praksom, posebno represivnim mjerama uperenim protiv slobode misli i izraàvawa. U tekstu “Kriza vaspitno-obrazovnog sistema” i wene reprekusije na dru{tveni poloàj omladine, [e{eq pi{e da su birokratske snage jugoslavenskog dru{tva degenerisale omladinu, stvorile od omladine poslu{ne ~inioce dru{tva, stvorile poltrone koje je, po “ugledu na o~eve”, zahvatio skorojevi}ki potro{a~ki mentalitet i samo traè ve}e mjesto u hijerarhijskoj qestvici da bi se {to boqe ìvjelo”. Pi{u}i da nam je nakaradno 43

postavqeni sistem obrazovawa, [e{eq zakqu~uje da nam je isti od kategorije “studenata koji bi po svom socijalnom porijeklu trebali da iskazuju nepomirqivost prema u~malom dru{tvenom poretku zasnovan na iznijansiranim i djelimi~no prekrivenim nejednakostima, stvorio poslu{nu djecu koja su svjesna da nije bitan uspjeh i znawe u {kolama i fakultetima, nego socijalno porijeklo i dru{tvene privilegije koje im roditeqi uìvaju i daruju u naslije|e. Pi{u}i o obrazovawu uz rad, a koje je “proma{eno i nepotrebno”, [e{eq se posebno osvr}e na “politi~ke stipendije koje uìva tanak sloj privilegovanih i koje su neukusno ideolo{ki obrazloène”. U tekstu “Ideolo{ki orijentiri i politi~ki interesi birokratije kao stimulatora dezintegracionih procesa u jugoslavenskom dru{tvu”, [e{eq za “duboke dru{tvene krize u Jugoslaviji” optuùje birokratiju koja ne samo da je u sukobu sa ostatkom dru{tva, nego i u me|usobnom je sukobu, jer nije u “stawu da se dugoro~nije nagodi oko preraspodjele mo}i i uticaja”. Ti sukobi oko prevlasti doveli su, po [e{equ, do dezintegracije na ekonomskom, socijalnom, istorijskom i nacionalnom poqu u na{em dru{tvu. Izgra|ivawem “hibridnih teoretskih koncepata sa zadràvawem staqinisti~kih metoda i formi u unutra{woj politici”, pi{e [e{eq, doveli su do novog socijalno-klasnog antagonizma, ~ije }e rje{avawe decenijama biti prili~no uspje{no prolongirano. U nastavku teksta, [e{eq pi{e da }e birokratija takvom praksom privredu dovesti na rub propasti, te da }e “traè}i ventil obnavqati raspravu o nacionalnom pitawu, iako ga je jo{ revolucija rije{ila”. “Izmi{qaju}i nove nacije, nagla{avawem opasnosti od hegemonije jedne najbrojnije nacije, vje{ta~kim me|unacionalnim suprotstavqawima”, prokockana je ve} jednom izborena {ansa za ostvarewe me|unacionalnog jedinstva i afirmacije ideje jugoslavenstva, koje je vjekovima prisutno na na{em prostoru. Komentari{u}i o doga|ajima na Kosovu, iseqavawu, pritiscima i sli~no, [e{eq zakqu~uje “da je to sve jo{ prije petnaest godina vizionarski predvideo jedan od na{ih najve}ih pisaca svih vremena, u svom poznatom istupawu, zajedno sa eminentnim istori~arem Jovanom Marjanovi}em, na Plenumu CK SK Srbije”. “Vizionari”, po [e{equ, su po uhodanom {ablonu progla{eni nacionalistima, mada za isto nije bilo argumenata, te zakqu~uje da i danas “wihova imena dobro do|u da im se pripi{e krivica za proma{aje vladaju}e garniture”. Citiraju}i “vizionarewe” rije~i “zar zaista”, “neki komunisti SAP Vojvodinu mogu i daqe i jo{ uvijek da smatraju svojim birokratskim vojvodstvom”, [e{eq zakqu~uje “pokazalo se da mogu, samo se pitamo da li je zaista tu rije~ o komunistima”. Ovaj “nau~ni referat”, [e{eq je zavr{io dokazivawem da su pokrajine sastavni dijelovi SR Srbije, te da je SFRJ nastala dràvnom transformacijom stare Jugoslavije. U tekstu “Ideolo{ka i politi~ka dimenzija sagledavawa raskoraka teorijskih na~ela i empirijskih pokazateqa u praksi savremenih socijalisti~kih dru{tava”, [e{eq optuùje socijalisti~ke zemqe zbog potiskivawa i prigu{ivawa ordinarnih qudskih sloboda. Daqe, [e{eq pi{e da su posqedice potiskivawa qudskih sloboda stvarawe jedne bezli~ne mase 44

koja se pred strahom od loma~a, hajki i anatemisawa odri~e vlastitog iskustva, ne vjeruje sopstvenim o~ima i prepu{ta trenutnom prividnom blaènstvu lagodnog samozavaravawa. U nastavku teksta, [e{eq pi{e da birokratija svih savremenih socijalisti~kih dru{tava toleri{e korupciju i {pekulaciju zbog sticawa materijalnih dobara, a dijametralno suprotno rigorozno progawa politi~ke i verbalne delikte, te da vr{i “obnovu izvjesnih oblika religiozne svijesti kroz praktikovawe kulta li~nosti vode}ih dràvnih i partijskih lidera”. “Velikom vo|i” se gotovo bez izuzetka pripisuju uloge revolucionara i teoreti~ara koji je svojim intelektualnim potencijalom najvi{e pribliìo, pa ~ak i izjedna~io praksu socijalizma sa teorijama Marksa, Engelsa i Lewina”, pi{e [e{eq. Daqe, [e{eq isti~e da birokratija, bjeè}i od barem unutarpartijske demokratije “visokoumnim govorima, verbalnim tiradama i vje{to sklopqenim frazama o potrebama istorijskog trenutka, zahtijevaju podre|ivawe svih li~nih, pojedina~nih i posebnih ambicija op{tim interesima, a koje bi zbog apstraktnosti i lebdewa u oblacima bilo te{ko odrediti”. “Konstatuju}i” da su “crvenu zastavu komunizma i socijalizma uprqali mrqama arhipelaga, gulaga i golih otoka”, [e{eq pi{e da se ne bi smjelo vi{e dozvoliti da “se isto ponovi u na{em dru{tvu, iako nije daleko da bi ga nekada{wi glavni tamni~ari poku{ali ponovo otvoriti”. Pi{u}i o “velikim socijalnim razlikama, kulturnom i duhovnom stvarawu samo po naruybi, demago{kim pove}awima primawa pojedinih radnika da bi se u drugi plan stavile enormne materijalne privilegije i birokratije, hroni~ne nezaposlenosti, masovnim izazovom (kao u originalu) radne snage na kapitalisti~ko trì{te, [e{eq postavqa pitawe “svrsishodnosti konkretnog socijalisti~kog eksperimenta”. Tako|e, operativnim putem do{li smo do saznawa da je [e{eq, po zahtjevu Dobrice ]osi}a, sakupqene isje~ke iz sarajevskih novina, a u kojima se kritikuju ]osi}, Qubomir Tadi}, Vuk Dra{kovi} i drugi, ponio za Beograd. (redigovano)

XXIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti– Beograd III sektor 71-0275 14. 6. 1983. godine

Informacija o boravku Vojislava [e{eqa u Beogradu od 29. 5. do 1. 6. 1983. godine [e{eq je doputovao u Beograd 29. 5. 1983. godine oko 20.30 ~asova. Dana 30. 5. 1983. godine [e{eq je bio u prepodnevnim ~asovima u dru{tvu Dragana Barjaktarevi}a, novinara lista “Duga”. Sa Dobricom ]osi}em je 45

istog dana razgovarao u SANU, a u~estvovao je i na devetoj protestnoj kwièvnoj ve~eri koje Udruèwe kwièvnika Srbije organizuje svakog ponedeqka povodom odlaska Gojka \oga na izdràvawe kazne zatvora (o u~e{}u [e{eqa na pomenutoj protestnoj ve~eri informisali smo depe{om od 1. 6. 1983. godine – napomena operativnog radnika). [e{eq je na po~etku svoga izlagawa, izme|u ostalog, rekao “da protestvuje u ime celokupne napredne jugoslovenske javnosti protiv osude Gojka \oga”. Zatim je obavestio prisutne “o osudama sociologa Milana Sokli}a iz Tuzle i izvesnog Abedi}a iz Zenice”, za koje je naveo da su zbog verbalnih delikata osu|eni na po pet godina zatvora. Na kraju izlagawa je rekao slede}e: “Apelujem na sve vas prisutne da obnovimo zahteve dràvnim organima da se pod hitno sprovede temeqna revizija jugoslovenskog krivi~nog zakonodavstva, kako bi ono bilo saglasno modernim demokratskim principima i po{tovawu prava ~oveka i gra|anina”. [e{eqevo izlagawe prisutni su pozdravili burnim aplauzom. Tako|e su na protestnoj ve~eri u~estvovali advokat Sr|a Popovi}, Vesna Pe{i}, Boìdar Jak{i} i Neboj{a Popov (redigovano), a sa kojima se [e{eq zadrào u kra}em razgovoru. [e{eq je 31. 5. 1983. godine prisustvovao zboru – konferenciji udruènih ~lanova Zapisa, koja je odràna u Udruèwu kwièvnika Srbije. U svojoj diskusiji [e{eq je izneo slede}e: “Zapis se svojim dosada{wim radom pokazao da je sasvim opravdano osnovan i da opravdano deluje u na{oj dru{tvenoj javnosti. Ja bih se najvi{e osvrnuo na tekst koji nam je dostavqen u pozivu za dana{wu sednicu, prepis inicijative dru{tveno-politi~kih struktura za ukidawe Zapisa. U tekstu nema pravnog osnova za ukidawe, iako postoje odre|eni propusti u radu. Ovde se govori o jednoj zabrawenoj kwizi. Na stranu ~iwenica {to je Gojko \ogo moj li~ni prijateq, ja ga ovde ne}u braniti niti wegovu kwigu, a smatram da je neopravdano zabrawena kwiga “Slu~aj Gojko \ogo – dokumenti”, kao i da je \ogo neopravdano u zatvoru. Pravno jedna zabrawena kwiga ne moè dovesti u pitawe wenog izdava~a. âk i da je va`no da je kwiga zabrawena, toliko institucija u na{oj zemqi, u na{em dru{tvu, prave kolosalne gre{ke koje sve nas ko{taju, pa nikome do sada nije zapretila opasnost po opstanak. Ovde se govori o nekim kwigama ~ija je sadrìna ocewena kao dru{tveno neprihvatqiva. Molim vas, ko je taj koji ocewuje dru{tvenu prihvatqivost ili neprihvatqivost pojedinih literarnih dela? Kwièvna kritika, a kwièvna kritika nijedno od dela objavqenih u Zapisu nije urnisala. Primedbe su imali razli~iti krugovi, koji se, s vremena na vreme, pojave i povampire u na{oj kulturnoj javnosti, poltroni, birokrate, koji i kad idu protiv kwige kaù da kwigu nisu ~itali, ali da i pored toga misle da je neprihvatqiva. Nekima Zapis smeta zato {to naru{ava u~malu dru{tvenu atmosferu”. Na kraju svog izlagawa, [e{eq je predloìo da Zapis postane izdava~ka radna organizacija ili da ga Udruèwe pisaca Srbije registruje kao dru{tvenu organizaciju koja, izme|u ostalog, obavqa i izdava~ku delatnost. [e{eq je tako|e predlagao da Rastko Zaki} preispita svoju odluku, odnosno zahtev za sporazumni raskid radnog odnosa sa Zapisom, kao i da se poku{a objaviti u {tampi {iri izve{taj sa konferencije Zapisa. O predlozima i sugestijama [e{eqa prisutni se nisu izja{wavali. Nakon zavr46

{ene konferencije u restoranu Kluba kwièvnika, [e{eq je bio u dru{tvu sa Rastkom Zaki}em, Vukom Dra{kovi}em (redigovano) i Zoranom Petrovi}em, v.d. glavnog i odgovornog urednika Zapisa. Izme|u ostalog, [e{eq je rekao pomenutim licima da rediguje rukopis kwige “Hajka”, odnosno da skra}uje pojedine delove na osnovu primedbi recenzenata, a smatra “da nije povoqna politi~ka klima da se ista sada {tampa”. Prema na{im operativnim saznawima, [e{eq je ranije obave{ten o terminu odràvawa konferencije udruènih ~lanova Zapisa. Posledweg dana boravka u Beogradu, 1. 6. 1983. godine, [e{eq je telefonom kontaktirao sa Gojkom \ogom. Po navodima [e{eqa, protestno kwièvno ve~e je bilo veoma uspe{no, a obavestio je \oga o su|ewima u Tuzli i Zenici. Tako|e je naveo da osu|ene li~no ne poznaje, te da je su|ewe u Tuzli “pravi skandal”. [e{eq je obe}ao \ogu da }e ga posetiti krajem juna, kada bude ponovo do{ao u Beograd. [e{eq je iz Beograda otputovao u Zagreb 1. 6. 1983. godine zajedno sa Boìdarom Jak{i}em, Kostom âvo{kim, Miladinom @ivoti}em i Dragoqubom Mi}unovi}em. Prema na{im operativnim saznawima, pomenuta lica su u Zagreb otputovala na skup{tinu Hrvatskog filozofskog dru{tva, koja je odràna 2. i 3. 6. 1983. godine. Napomena: (redigovano) O svim novim eventualnim saznawima vezanim za {tampawe [e{eqeve kwige “Hajka”, blagovremeno }emo vas informisati. Primerak Informacije dostaviti SRUP-u SR BiH SDB III sektoru. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: Operativni radnik (potpis redigovan) 2h RSUP SDB SR Srbije 1h V sektoru Uprave 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

XXV (redigovano) Inf. str. pov. br. Dana 1. 8. 1983. godine


Predmet: Najnovija saznawa o spisateqskoj aktivnosti Vojislava [e{eqa (redigovano) Veza: Na{a depe{a broj 03-1747 od 19. 7 1983. godine Dana 19. 7. ove godine, operativnim putem do{li smo do saznawa o oponentskom djelovawu Vojislava [e{eqa, koje se ogleda kroz wegov spisateqski rad. Tako, upoznati smo sa sadràjem ve} duè vrijeme najavqivane kwige, koju namjerava izdati, “~im bude povoqna klima za to”. 47

Kwiga, ~iji je naslov “Hajka”, posve}ena Gavrilu Principu i “Mladoj Bosni”, sastoji se iz uvoda i ~etiri poglavqa. Navedena poglavqa sastoje se iz raznih [e{eqevih tekstova, tekstova drugih autora koji su pisali o [e{equ i “wegovoj borbi za istinu”, te zvani~nih izvje{taja Drugarskog vije}a OK SK op{tine Centar, OOSK FPN-a i sli~no, a koja su se bavila [e{eqom i “wegovim problemima”. U uvodu, [e{eq pi{e da je razlog prezentirawa ~itala~koj publici prikupqawe i sistematizovawe tekstova, vezano za zbivawa ~iji je akter i sam bio, ~iwenica da on nije “usamqen slu~aj na{e dru{tvene stvarnosti” koji se “borio” sa “otu|enim birokratskim i nacionalisti~kim strukturama i nastojao joj oduzeti mo}no oru`je – tajnost”, da sa istim ne manipuli{e i ne kontroli{e javnost. Daqe, [e{eq u uvodu pi{e da wegovi tekstovi nisu najboqe stilski sro~eni i sli~no, ali sve to ne zna~i da nije “pisao samo ~iwenice”, koje su mnoge redakcije odbile da objave. Ujedno, [e{eq pi{e da se èli ovaj put zahvaliti vrhunskim intelektualcima, filozofima, sociolozima itd. Jugoslavije, koji su digli svoj glas protesta protiv progawawa kojima je bio izloèn u “jednoj krajwe primitivnoj sredini”. Na kraju uvoda, [e{eq obja{wava budu}im ~itaocima da je razlog {to najve}i broj strana kwige opisuje konkretna zbivawa, ~iwenica da su se u “jednoj krajwe primitivnoj sredini afirmisali i postali simbol i indikativ pona{awa u posledwu deceniju, glasnogovornici reakcionarnih politikantskih grupacija i duhovnog morala”. Prvi dio kwige sastoji se iz slijede}ih [e{eqevih tekstova: “Univerzalne teorije i wihovi sledbenici” (objavqen u ~asopisu “Kwièvna re~” od 25. 10. 1981.), “Prakti~ne reperkusije jedne kritike” (objavqen u ~asopisu “Duga” od 21. 11. 1981.), “Osvetni~ki pohod sqedbenika univerzalne teorije” (objavqen u ~asopisu “Kwièvna re~” od 25. 11. 1981.). Kroz sva tri navedena teksta, [e{eq nastoji dokazati da je SR BiH “zahvatio talas panislamisti~kih ideja i muslimanskog nacionalizma”, odnosno da je magistarski rad Brane Miqu{a – plagijat”. Tako|e, [e{eq se u istima bavi licima koja su nosioci takvih ideja, odnosno “kritikuje” odgovorne dru{tveno-politi~ke radnike koji “{tite ta lica”. U tekstu “Za{to sam iskqu~en iz SK”, [e{eq se èli predstaviti kao “`rtva birokratskih odnosa u SK”, odnosno “`rtva muslimanskih nacionalista i wihovih {ti}enika”. U ovo poglavqe kwige [e{eq je uvrstio i slijede}e: “Izvje{taj Drugarskog vije}a Op{tinskog komiteta SK Centar sa sjednice OK SK Centar”, “Komunisti FPN-a u Sarajevu raspravqali o stawu i aktivnosti SK na fakultetu”, “Odluka Komisije za statutarna pitawa SR BiH”, jedan tekst Fuada Muhi}a “O Ganimedu i ostalom” (objavqen u “Sarajevskom svijetu” od 21. 12. 1981.), te svoju àlbu Komisiji za statutarna pitawa SKJ, zbog iskqu~ewa iz SK. U Drugi dio kwige, [e{eq je uvrstio slijede}e svoje tekstove: 1. “O jednoj plagijatorskoj seansi i wenim akterima”, (neobjavqeno); 2. “Odgovor miqenika bogova”, (neobjavqeno); 3. “Odgovor iz podzemqa”, (neobjavqeno); 48

4. “Klupko se daqe odmotava”, (neobjavqeno); 5. “Replika jednom politi~kom fenomenu”, (objavqeno u ~asopisu “Danas”, br. 6/1982; 6. “Stranputice akademskog morala”, (neobjavqeno); 7. “âr{ijskim metodama protiv ~ar{ijskog mentaliteta”, (neobjavqeno); 8. “Pozadina jedne teorijske studije”, (objavqeno u ~asopisu “Gledi{ta”, br. 10/1981. U tekstu “O jednoj plagijatorskoj seansi i wenim akterima”, [e{eq pi{e o mnogim “negativnim pojavama” koje karakteri{u jugoslovensku nauku danas, dokazuje plagijatorstvo magistarskog rada Brane Miqu{a, te traì politi~ku, moralnu i krivi~nu odgovornost istog, kao i lica koja su mu omogu}avala plagijatorstvo. Tekstom “Odgovor miqeniku bogova”, [e{eq “odgovara” na tekst Fuada Muhi}a “O Ganimedu i ostalim”. (redigovano) U tekstu “Odgovor iz podzemqa”, [e{eq pi{e da ga zbog pisawa o plagijatorstvu magistarskog rada Brane Miqu{a i prisustva muslimanskog nacionalizma kod odre|enih lica, pojedinci iz ove sredine, uz “pomo} mo}nika” kao {to su bili Hamdija Pozderac, Ismet Kreso, Arif Tanovi} i drugih, nastoje politi~ki, pa ~ak i fizi~ki likvidirati, prikazati ga kao nosioca raznih vawskih servisa psiholo{kog rata koji kroz wega napadaju SR BiH, samoupravqawe, bratstvo, jedinstvo i dr. Daqe, [e{eq pi{e kako su mu zbog nadzora navedenih “mo}nika” zatvorene ve}ina redakcija u SR BiH, pa i {ire, tako da nije u mogu}nosti da ~iweni~no odgovori na napade Fuada Muhi}a i sli~nih. U tekstu “Klupko se daqe odmotava”, [e{eq pi{e “o nastojawima odre|enih lica da manipuli{u sjednicama OOSK FPN-a, sjednicama Nastavno-nau~nog vije}a”. Sve te manipulacije odvijaju se iz razloga da se [e{eq odstrani iz nastave i SK. Tekstom “Replike o jednom politi~kom fenomenu”, [e{eq nastoji odgovoriti Fuadu Muhi}u na wegov intervju u ~asopisu “Danas”. U tekstu “Stranputice akademskog morala”, [e{eq pi{e o “nasrtajima reakcionarnih snaga na akademske i univerzitetske sredine”, a kao primjer navodi napade profesora FPN-a Stojana Tomi}a i drugih na Nenada Kecmanovi}a i wegove tekstove, objavqene u ~asopisima NIN i “Danas”. Po [e{equ, takvi napadi, unaprijed dogovoreni i osmi{qeni, doìvqavaju potpuni fijasko pred ~iwenicama i istinama, iako su imali svesrdnu podr{ku “birokratije kojoj smetaju slobodoumni mislioci”. U tekstu “âr{ijskim metodama protiv ~ar{ijskog mentaliteta”, [e{eq “brani” ~asopise “Kwièvna re~” i “Kwièvne novine”, Predraga Matvejevi}a, Rudi Supeka, Boìdara Jak{i}a, Zorana Avramovi}a, R. \uri}a i druge “napredne mislioce” i “elitne jugoslavenske intelektualce” od nasrtaja Fuada Muhi}a i sli~nih iz sredine “mraka i nazadwa{tva”. Dokazuje “ispravnost” wihovih misli i stavova, a sa druge strane “kritikuje” malogra|an{tinu i dekaden{tinu koje su zahvatile pojedine na{e sredine. 49

U tekstu “Pozadina jedne teorijske studije”, [e{eq pi{e o “nasrtajima zlobe i primitivizma jedne sredine na Me{u Selimovi}a”, a kao nosioce takvog primitivizma navodi Fuada Muhi}a, koji po naruybi napada istaknutog kwièvnika, dok sa druge strane reda radi pi{e i kritikuje pojavu “reafirmisawa predratnih muslimanskih reakcionarnih udruèwa od strane pojedinih nau~nika i kwièvnika”. Tako|e, u ovom tekstu [e{eq “upore|uje” odgovornost dr Mihajla \uri}a i Boìdara Jak{i}a sa odgovorno{}u Mahmut Bakalija, Savke Dap~evi}-Ku~ar i drugih. U tre}i dio kwige, [e{eq je uvrstio, kako sam pi{e, tekstove raznih jugoslavenskih autora koji su “pozitivno reagovali na wegovu kritiku: kritiku realnih panislamisti~kih tendencija u BiH, raskrinkavawe plagijata magistarskog rada visokog partijskog funkcionera i mo}nika koji su mu isto omogu}ili i koji ga i sada nastoje za{tititi, dokazivawu da su mnogi sada{wi univerzitetski profesori i dru{tveno-politi~ki radnici SR BiH svojevremeno pisali u vjerskom listu “Preporod” bez ikakvih posqedica. Daqe, uvr{}eni su tekstovi “~iji su se autori suprotstavili divqawu antisocijalisti~kih snaga” i koji su se “suprotstavili wegovom antipartijskom iskqu~ewu iz SK, a ~iji su nosioci pojedine grupe i frakcije unutar regionalnog rukovodstva SK”. Ti tekstovi su: 1. “Polit-hepening, dva greha jednog [e{eqa”, autor Dragan Biskupovi}, objavqeno u ~asopisu “Mladost” od 14. 12. 1981. 2. “Muhi}u posqedwi put”, autor redakcija “Kwièvne re~i”, objavqeno u istoj 25. 12. 1981. 3. “Koncert za udaraqke”, autor \or|ije Uskokovi}, objavqeno u “Kwièvnoj re~i” od 25. 12. 1981. 4. “O partiji, dru{tvancu i jo{ pone~emu”, autor Vuk Dra{kovi}, objavqeno u “Kwièvnoj re~i” od 25. 12 1981. 5. “Samo jednom se gubi…”, autor Milutin Stanisavac, objavqeno u “Kwièvnim novinama” od 21. 1. 1982., br. 640. 6. “Pismo obi~nog gra|anina”, autor Namik Barbulovi}, objavqeno u “Dugi”, br. 207/1982. 7. “Buntovnik bez razloga”, intervju [e{eqa dat Vuku Dra{kovi}u, objavqeno u listu “Omladinske novine” od 16. 1. 1982. (redigovano) 8. “Kanye dobrote”, autor Radivoj Cvjeti~anin, objavqeno u “Politici” od 8. 5. 1982. 9. “Svileni gajtan”, intervju Zorana Sekuli}a sa Vojislavom Lubardom, objavqeno u ~asopisu “Ideje” br. 2/1982. 10. “Glavni junak tu`ne pri~e”, autor Fuad Muhi}, kritika navedenog intervjua, objavqeno u “Sarajevskom svijetu” br. 1252 od 31. 5. 1982. 11. “Nastavqa se…”, autor Zoran Sekuli}, odgovor Fuadu Muhi}u, objavqeno u “Sarajevskom svijetu” br. 1255 od 21. 6. 1982. 12. “Ofanziva pquva~ke”, autor Zoran Erak, objavqeno u “Mladosti”, br. 1288 od 14. 6. 1982. 13. “Malo pismo iz Sarajeva”, autor Mi{ko Kalezi}, objavqeno u “Dugi”, broj 218 od 3. 6. 1982. 50

Tako|e, u ovaj dio kwige [e{eq je uvrstio dvije peticije (redigovano) poslate iz Beograda 1. 3. 1982. na adrese CK SK BiH, IV SR BiH, FPN, potpisane od strane Dobrice ]osi}a, Qube Tadi}a, Zagorke Golubovi}, Vojislava Lubarde i drugih, u kojima se traì “obustava progawawa mladog sarajevskog intelektualca Vojislava [e{eqa, te tekst “Bosansko-hercegova~ki yihad protiv srpske {tampe”, poslat CK SK BiH, autora Radisava V. Filipovi}a, pukovnika JNA u penziji iz Beograda. U ~etvrti dio kwige, [e{eq je uvrstio i slijede}e svoje tekstove: 1. “Prilog istoriji samovoqe i tiranije”, autor: [e{eqeva izjava na sjednici nau~nog vije}a FPN-a od 24. 2. 1982., neobjavqeno. 2. “Nad jednom nezakonitom odlukom”, neobjavqeno. 3. “Kad revolvera{ postane {erif”, objavqeno u listu “Reporter”, br. 828/1982. 4. “Jesam li zaista satjeran u mi{ju rupu?”, objavqeno u ~asopisu “Ideje” br. 3-4/1982. Tako|e u ovaj dio kwige uvrstio je zvani~ni “izvje{taj stru~ne komisije FPN-a” i “Odluku Savjeta FPN-a o udaqavawu iz nastave”. U tekstu “Prilog istoriji samovoqe i tiranije”, [e{eq pi{e da se kroz “wegova i sli~na progawawa ogleda ispoqavawe autokratskih i totalitaristi~kih tendencija pojedinaca, pa ~ak i grupa u na{em dru{tvu” koji u “revolucionarnu formu nastoje umotati krajwe reakcionarne sadràje”. Ujedno, [e{eq pi{e da je kod nas ~esta pojava da se pojedinci izdignu iznad dru{tva, iznad sistema i wenih relevantnih institucija, ~ime èle “za{tititi svoje interese i interese odre|ene grupe mo}nika”. U daqem dijelu teksta, [e{eq “dokazuje” neopravdanost wegovog raspore|ivawa na rad u Institut za dru{tvena istraìvawa FPN-a. Za raspore|ivawe na novo radno mjesto optuùje “isuvi{e mo}an klan Dizdarevi}a u ovoj republici, koji i preko tu|ih le{eva èle ostvariti perspektivu svom uzdaniku, a {to im nije te{ko, s obzirom na [e{eqevo radni~ko porijeklo”. Daqe, [e{eq kritikuje pojedine nastavnike FPN-a koji, “uìvaju}i otvorenu podr{ku Hamdije Pozderca”, nastoje sve probleme FPN-a svaliti na wega. U kontekstu navedenog, [e{eq se “pita” zbog ~ega je u SK “velika razlika izme|u proklamovanog i stvarnog, programskih na~ela i konkretnih akcija Partije”. Ujedno, [e{eq “obja{wava” svoje udaqavawe iz SK, kao “jedan svojevrsni anahronizam koji se ve} dugo primjewuje u SK”. Na sve optu`be koje mu se pripisuju, [e{eq odgovara da je jedino “protiv slabosti i negativnosti, lakirovki i uvijawa u oblande, savr{enosti, bezgre{nosti i hvalisavosti”, te da se wegova “krivica” ogleda u tome {to ne èli i ne}e da se pokori “autoritetu mediokriteta koji su se do~epali poluga mo}i i uticaja”. Daqe, “tuma~e}i pojedine ~lanove Ustava SFRJ i SR BiH, kao i ~lanove me|unarodnih konvencija o slobodama, misli, govora i sli~no, [e{eq pi{e da on nije ni{ta radio mimo zakona, nego “iznosio samo ~iwenice”, traìo pravo na slobodu misli i razmi{qawa mimo birokratskih okvira. Za svoje odstrawivawe iz nastave, [e{eq pi{e da }e saznati sve napredne i demokratske snage svijeta. Na kraju teksta, [e{eq pi{e da ne postoji niko ko }e ga sprije~iti da slobodno misli i izraàva svoje mi{qewe, da se 51

deklari{e kao protivnik panislamizma, protivnik zloupotrebe i koristoqubqa istaknutih politi~kih funkcionera koji “grade velelepne i basnoslovne skupe palate – li~ne rezidencije u centru Sarajeva ili slu`bene avione koriste za nabavke kafe i deteryenta u [vajcarskoj”. U tekstu “Nad jednom nezakonitom odlukom”, [e{eq nastoji osporiti opravdanost i zakonitost odluke Savjeta FPN-a kojom je odstrawen iz nau~no-nastavnog procesa. Tekstom “Kad revolvera{ postane {erif”, [e{eq optuùje Fuada Muhi}a zbog wegovog nastojawa da diskvalifikuje niz jugoslavenskih intelektualaca, te osporava i dokazuje neodrìvost Muhi}evih optu`bi upu}enih istima. Daqe, [e{eq optuùje Muhi}a zbog izbjegavawa ili blagog kritikovawa panislamisti~kih tendencija i muslimanskog nacionalizma u SR BiH, odnosno kritikovawa i ukazivawa na nosioce takvih tendencija. U tekstu “Jesam li zaista satjeran u mi{ju rupu?”, [e{eq pi{e o “pojavi da se svaki kriti~ki osvrt na pojedine nosioce panislamisti~kih tendencija i muslimanskog nacionalizma nastoji okvalifikovati kao {ovinisti~ki napad na muslimane. Ujedno, pi{e [e{eq, nosioci navedenih tendencija i nacionalizma nastoje “krajwe perfidnim i nemoralnim metodama zaposjesti nove i na odlu~uju}a mjesta dovesti probrane zastupnike muslimanskog nacionalizma. Isti, da bi ipak odràli princip proporcionalne zastupqenosti i drugih nacionalnosti, “vr{e strogu selekciju me|u pripadnicima srpske ili hrvatske nacionalnosti, odabiru karijeriste, }utologe ili toliko iskompromitovane moralno i politi~ki li~nosti koje su spremne da sluè i izvr{avaju sve {to se od wih traì”, pi{e [e{eq. Prave}i pore|ewe izme|u sebe i Vojislava Lubarde, [e{eq pi{e da su pro{li kroz ista stradawa, sa razlikom {to je on “osjetio novije finese i varijante koje su se tokom zadwih godina usavr{ile”. Pi{u}i kako su mu mnoge redakcije zatvorene, [e{eq iznosi mi{qewe da to sve rade “izvjesni birokratski krugovi, koji se boje da }e sredstva informisawa izma}i kontroli i po~eti raskrinkavati brojne {pekulacije, malverzacije i politi~ke skandale u koje su umije{ani mnogi dràvni i partijski funkcioneri”. Daqe, pi{e [e{eq, i “svaki poku{aj raskrinkavawa nekih negativnih pojava nastoji se prikazati kao zlonamjeran i neprijateqski napad na sredinu u kojoj su se desile negativnosti”. Ujedno, pi{e [e{eq, iako su mu mnoga vrata redakcija zatvorena, iako je izloèn silnim progawawima, pa ~ak i prijetwama da }e biti fizi~ki likvidiran, ne namjerava napustiti sredinu u kojoj se rodio kao Lubarda, ]imi}, Jak{i} i drugi, jer se “boji da ne poremeti demografska kretawa u na{oj zemqi, a koja u posqedwe vrijeme sve ~udnije izgledaju”. Na kraju teksta, [e{eq nastoji odbraniti Rajka Nogu, Momu Kapora i Gojka \ogu od “hu{ka~ke kampawe pune mr`we i osvetni~kog bijesa koju vode sarajevski listovi protiv istih”. Prema saznawima kojima raspolaèmo, [e{eq za sada ne namjerava da izda navedenu kwigu. Me|utim, do{li smo do saznawa da pojedine tekstove dotjeruje, skra}uje i sli~no, odnosno da namjerava kwigu nositi kod izvje52

snih, za sada nepoznatih, lica na recenziju i dogovor oko kona~nog sadràja kwige. (redigovano) Dostavqeno: 3h RSUP SR BiH SDB – podsekretaru 1h OE Centra SDB Sarajevo 1h dosije V. [e{eqa

XXVI Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. broj: Dana 9. septembra. 1983. godine


Predmet: Neprijateqski komentari Vojislava [e{eqa, Radmila Jovanovi}a i Olge Kozomare Veza: Na{a pos. inf. broj 41 od 1. 9. 1983. godine Dana 7. 9. 1983. godine informisani smo o sadrìni razgovora izme|u Vojislava [e{eqa (POO), Radmila Jovanovi}a i Olge Kozomare. (redigovano) u ve~erwim ~asovima. Teme razgovora navedenih sagovornika bile su: poslijeratni izbori, uloga Kominterne, “igre” oko izbora generalnog sekretara KPJ 1934. godine, proces \ilasu, problem kulta li~nosti kod nas, potreba izbora “vo|e naprednih snaga u Jugoslaviji, odnos nacija, republika i autonomnih pokrajina, mogu}nost skorog bunta i protesta kod nas, na{oj emigraciji i sl. Pozivaju}i se na zvani~ne podatke koje iznosi Kosta âvo{ki, da je u Srbiji za listu Narodnog fronta glasalo samo 67% bira~a, [e{eq je tvrdio da je SKJ iza{la na izbore sama – izvan okvira Narodnog fronta, dobila bi 30% glasova, pri tome “zakqu~iv{i” da “ni danas SKJ od svog partijskog ~lanstva ne bi dobila 30% glasova na izborima”. Sloìv{i se s konstatacijom [e{eqa, Jovanovi} je rekao da je u Srbiji i bila tendencija qevi~arewa, navode}i primjer Kragujevca, dok su nasuprot tome [e{eq i Jovanovi} zakqu~ili da je za “generalnog sekretara KPJ trebao biti izabran Mileti}, ali da nije izabran, jer mu je poverio neke dokumente Kopini~, zbog ~ega je likvidiran”. U kontekstu navedenog, isti su mi{qewa da je “Tito potpisao karakteristiku svakom jugoslovenskom komunisti, koji je likvidiran u Staqinovim procesima”, da je “Tito likvidirao sve {to je bilo ja~e od wega, kao bra}u Cviji} iz Zagreba i izvjesnog Karela, koji se spomiwe u Cen~i}evoj kwizi “Enigma Kopini~”, da “iz tih razloga “nije smio u Bugarsku oti}i”, te da im “nije jasno da li je to radio iz èqe za vla{}u ili je to smi{qeno”. Komentari{u}i o izvjesnoj kwizi (pretpostavqamo da se radi o kwizi “Strana~ki pluralizam ili monizam” Koste âvo{kog, predsjednika Filozofskog dru{tva SR Srbije), koju mu je trebao poslati Mi}unovi} 53

(Branko Pavlovi}, odstraweni profesor F.F. u Beogradu), a koja je u Beogradu za jedan dan rasprodana, [e{eq je rekao da ista “govori o manipulaciji kojom se Broz intenzivno sluìo, prvo obe}a vi{epartijski sistem, a poslije dvije godine je protiv, {to uz jo{ neke stvari samo pokazuje da je bio moralna nula”. Navodno, kwiga uop{te ne govori o wemu (drugu Titu), nego samo iz raznih godina navodi citate iz govora, ~ime ostavqa ~itaoca da sam izvodi zakqu~ke. Istakav{i da sarajevski “Svijet”, pi{u}i o \ilasu, istog samo populari{e, [e{eq je u vezi \ilasa rekao da ga i on po~iwe simpatisati, da je \ilas stvarno predvidio sve {to }e se de{avati u Partiji, da je \ilas (nejasno) zato {to je do{ao u situaciju da vi{e nema nikakvih (nejasno) napravio zaokret iz 1948. godine, a novi zaokret (nejasno) kada je \ilas, navodno, u izjavi za “Tajms” veli~ao (nejasno) vidjev{i u woj budu}nost svijeta. Ujedno, [e{eq je rekao da sarajevski “Svijet” prenose}i stenografske biqe{ke sa sjednice CK SKJ, na kojima se raspravqalo o \ilasu, “pokazuju kakav je Tito bio, kako je manipulisao i sa sjednicama SK, a na sjednicama qudima, i kako je Tempo |ubre jer je iznosio i stvari iz privatnih razgovora”. Po Jovanovi}u, “Broz je naterao \ilasa da pi{e prvo protiv Staqina, pa onda o mogu}nosti razvoja demokratije u Jugoslaviji, da bi ga na kraju, kao provokator, (nejasno)”. Daqe, Jovanovi} je rekao kako su morali izu~avati \ilasove ~lanke na Golom otoku, te da je i “Broz mislio isto kao i \ilas, ali na jedan perfidan na~in, dok je to \ilas iznosio otvoreno, intelektualno i po{teno, zbog ~ega mu odaje priznawe”. Jovanovi} je jo{ dodao da je \ilas shvatio “da je to prevara, da nema ni~eg principijelnog kod ovoga”, pri tome zakqu~iv{i “a kako }e se kod obavje{tajca i na}i principijelnost”. Kozomara je rekla da to u vezi sa \ilasom prvo mu izu~ava{ ~lanke, a onda ga kritikuje{, pokazuje kako se poigrava sa masama, te zakqu~uje da je “\ilas ostao ne{to kao glavni, on bi bio vi{e komunisti~ki orjentisan, nego Tito”. Nastavak razgovora sagovornici su posvetili “kultu li~nosti” kod nas. [e{eq je mi{qewa da je “kult ozbiqno na~et, naro~ito u Beogradu i Srbiji”, da je “sa Stanom Toma{evi}, koja je napravila ~asno djelo i umrla, prvi (nejasno), {to je velika stvar. U vezi navedenog, Jovanovi} je rekao da “koliko duè traje kult li~nosti, dotle }e ova zemqa trpjeti”, da “iako je na~et iz baze, mora se suo~iti sa vrha, ali da isti nemaju smjelosti za to”, te da je mislio “evo po~iwe kritikama Stane Toma{evi}, ali se smelo”, Pridruìv{i se mi{qewima [e{eqa i Jovanovi}a, Kozomara je dodala da }e se “ova zemqa te{ko izvu}i zbog kulta li~nosti”. (nejasno) … Jugoslavije, generala u penziji, iritira Terzi}a i (nejasno) zbog odre|enih izdaja zemqe i napora usta{a (nejasno), [e{eq je na osnovu toga zakqu~io da je o~igledno (nejasno) vrlo te{ko ostati sa Hrvatima u istoj dràvi. Daqe, [e{eq je mi{qewa da, “koliko ostane Srba u Hrvatskoj, toliko treba da ostane Hrvata u Srbiji, ali da se to ne}e mo}i odlu~iti bez sile i sve zavisi od me|unarodnih konstelacija”. Ujedno, sagovornici se bave (nejasno) ne razdvaja ni kilometar vazdu{ne linije (ne54

jasno) argument kontra Hrvatske, jer je Hercegovina (nejasno) usta{ka, ne hrvatska, nego usta{ka”. Na Kozomarine rije~i “Srbija gubi Kosovo, a vi ho}ete da osvajate druge – Hrvatsku, malo sutra”, [e{eq je odgovorio da “mo`da gubi Metohiju, ali ne Kosovo”, “Makedonija sad vodi jednu prosrpsku politiku, Crna Gora (nejasno) {to je vrlo zna~ajno, a sad Srbijanci treba da nekako sru{e (nejasno) prinudna uprava, samo kada bi (nejasno) Vojvodine, mi bi dobro stajali”. Govore}i o raznim proma{ajima, [e{eq je rekao da su “proma{aji tokom zadwih dvije godine i djeci postali o~igledni, ali da, iako trenutno nikoga ne ko{taju, u duèm vremenskom periodu }e ih na kraju skupqe do}i”. Kao primjer proma{aja, Jovanovi} je naveo Termoelektranu u Gackom, za{to je okrivio na uvredqiv na~in pok. Yemala Bijedi}a. Kozomaru jedino u vezi proma{aja “zabriwava” {to se ne}e “pripisati muslimanima taman da je u pitawu i Yemal Bijedi}”. Konstatuju}i da panislamski pokret ide direktno na razbijawe Jugoslavije i srpske nacije i da se sudilo perifernim muslimanima, Jovanovi} je na Kozomarine rije~i – da su sada na redu nacionalni procesi protiv Hrvata ili Srba, odgovorio: “Vidjet }e{ da se ne}e suditi, to je mogao Broz da radi, ali ovi ne mogu”. Jovanovi}evim rije~ima: “Ovdje (Srbi) jedan narod mora da ima ve}u istorijsku funkciju i koji treba da daju pe~at razvoju”, [e{eq se suprotstavio rije~ima: “Ne bih ja ni tako, ja mislim da Bosne ne moè ostati sa bilo kakvom samostalno{}u, muslimani mogu zadràti svoju religiju, (nejasno) nacionalnog identiteta je istorijski deplasirano”. Jovanovi} se sloìo sa ovim mi{qewem [e{eqa. Daqe, [e{eq je rekao kako sada jedine nade u ]osi}a polaè, jer samo on (]osi}) moè (nejasno) napravi novi program, neku platformu”. Ujedno, [e{eq je rekao da od “politi~ara ne treba vi{e ni{ta o~ekivati, jer su iscrpqeni”, dok nasuprot isti~e “]osi} jedini moè napraviti bar privremenu platformu, jer je autoritet kome nema ravnog u Jugoslaviji, posebno (nejasno) da okupqaju snage”. (nejasno) [e{eqevog mi{qewa o ulozi ]osi}a, Kozomara je rekla (nejasno) za takve poteze, on bi okupqao dru{tvo i prvog bi [e{eqa doveo u Beograd, jer ako treba vu}i op{te poteze za budu}nost i nacije i Jugoslavije, onda Dobrica mora imati takve qude kao {to su mladi, koji }e izvr{avati poslove”. Me|utim, [e{eq je mi{qewa da bi wegovo pozivawe u Beograd bila ludost, po{to je wemu mjesto u Sarajevu i da ]osi} ima jednog mladog Kostu âvo{kog. Po Jovanovi}u, (nejasno) neko drugi, neko od Ko~e Popovi}evih, te zakqu~uje da svakako treba jedna udarna energija, kao {to je Vuk Dra{kovi}”. Ujedno, Jovanovi} je rekao da i “ovdje treba jedan, ali u Sarajevu nema nijedan, ima{ oportuniste prave, Kecmanovi}a”. Zavr{avaju}i razgovor na ovu temu, [e{eq govori: “Ko god je ostao uz taj reìm do kraja, gotov je”, navode}i kao primjer navodnu bolest Stojana Tomi}a – profesora FPN u Sarajevu. U nastavku razgovora, [e{eq je upoznao sagovornike da se “za sada jo{ ni{ta ne sprema, ali da se spremaju za ne{to {to }e buknuti svom èstinom na sociolo{kim godi{wim susretima, vezano za temu “Integracioni i dezintegracioni procesi u Jugoslaviji”. Navodno, na navedenom susretu, 55

koji }e se odràti u Portoroù i koji se èli pretvoriti u interdisciplinarni skup, a na koji idu svi qevi~ari iz Jugoslavije, po [e{equ, èstoko }e buknuti, dok na Visu (Komià) nije do{lo do istog, po{to su se ustru~avali zbog Hrvata koji nisu jo{ spremni i koji se boje da ne dovedu u pitawe susrete posve}ene sociologu Anti Fjamengu. Na ovu [e{eqevu najavu izvjesnih gibawa me|u qevi~arima, Jovanovi} je rekao, “daj boè da (nejasno) tamo”. Daqe, [e{eq (nejasno) govori o Vawi Sutli}u o kojem imaju svi lo{e mi{qewe (nejasno) {pijunom, dok je za wega @arko (nejasno) koji je vrlo kriti~ki raspoloèn i beskompromisan u analizi jugoslovenske dru{tvene situacije, mada je ~lan Partije i koji je zajedno sa (nejasno) Markovi}em i Jovanom Miri}em objavio takve tekstove u ~asopisu “Na{e teme”, da je pokrenuta javnost. Komentari{u}i pitawe odgovornosti, Jovanovi} je rekao da ovo, (nejasno) istaknuti dru{tveno-politi~ki radnici (nejasno) {kole kod wega nau~ili”, dok je [e{eq mi{qewa (nejasno) jednim potezom okrenuti novu stranicu”. Isti~u}i kako se politika opekla zbog pokretawa postupka protiv wega i Pere [imunovi}a, [e{eq je rekao da }e se sada politika ~uvati dugi niz godina da otvori neki proces protiv bilo kog intelektualca (nejasno), jer su uvidjeli (nejasno) intelektualcima nije lako igrati, a ako (nejasno) poku{ali da traè neku srpsku ili hrvatsku grupu, zaglavit }e neki (nejasno). Raspravqaju}i o sukobu politike i religije, [e{eq je rekao da je “Katoli~ka crkva perfidno vodila dru{tvene procese u Jugoslaviji poslije rata i da nije slu~ajno {to je Tito rekao nadbiskupu – ja sam Hrvat i katolik”. Vra}aju}i se ponovo na razgovor o li~nosti druga Tita, [e{eq je rekao da je “vrlo vje{t i perfidan bio”, da je “inteligentni primitivac, makijavelista te{ki, koji je dosta i sre}e imao, a kasnije, kada je izgradio kult, onda su te stvari same po sebi i{le, drào je sve konce u svojim rukama, jer je suparnike na vrijeme uklawao”. Po Kozomarinom mi{qewu, “psihijatri i psiholozi ostaju du`ni ovom dru{tvu da objasne kako je jedan takav primitivan ~ovjek sa tako primitivnim sredstvima uspio”. U vezi navedenog, Jovanovi} je rekao da je uspjeh do{ao “zahvaquju}i prevarama i inteligencije koja ga je izvla~ila iz opasnih situacija, zagorski kumek se vrlo ìlavo i vrlo uporno, seqa~ki uporno, probijao”. Ironi~no konstatuju}i da je Jovan Du~i} nagradio Hrvate kada im je rekao da su jedini narod u istoriji koji je svjesno prihvatio jezik drugog, [e{eq je jo{ dodao: “Uvijek su (Hrvati) nadmudrili Srbe i Srbi su se ba{ (nejasno) zasluìli su ovakvu sudbinu”. Ujedno, [e{eq govori (nejasno) izvjesnim licima do{ao do saznawa da od (nejasno), dok se hrvatska strahovito obnavqa. (nejasno) uni{tavawe duha qudima osu|enim 1948. g. i poslanim (nejasno), [e{eq je rekao da je “tako ne{to nepoznato i Staqinovim (nejasno) savr{eniji metod obra~una sa opozicijom”, “te da je “{teta (nejasno) izvan56

redna tema, nije Dedijer iskoristio, jer se (nejasno) bio to u stawu”. Na poziv Kozomare da je posjete, [e{eq je odgovorio: “Kod vas prislu{kuju, mi smo pouzdani, kod nas toga nema”. Nosioci neprijateqske djelatnosti: (nejasno) – Radmilo Jovanovi}, sin Alekse i majke Zorke, ro|ene Peri}, ro|en 14. 11. 19 (nejasno) u Kragujevcu, Srbin, dràvqanin SFRJ, qekar – psihijatar, zaposlen (nejasno) “Psihijatrijska klinika dr Nedo Zec” u Sarajevu, stalno nastawen u Sarajevu, ulica Mariana Baruna broj 9. Godine 1951. uhap{en zbog neprijateqskog djelovawa sa pozicija IB-a i upu}en na DKR u trajawu od 2 godine. Ob. interesantan zbog kontakta sa Kondratenko Verom, indiciranim agentom Sov. obavje{tajne slu`be. – Kozomara Olga, k}i Gojka, ro|ena 15. 11. 1930. g. u Sarajevu, Srpkiwa, dràvqanka SFRJ, dr sociologije, zaposlena na Pravnom fakultetu u Sarajevu, stalno nastawena u Sarajevu, ulica Hasana Brki}a 40, ~lan je SKJ. Zbog djelovawa sa nacionalisti~kih i anarholiberalisti~kih pozicija, u krugu lica FPN-a u Sarajevu, (redigovano)

XXVII Centar SDB Sarajevo Odjeqewe: 03 (redigovano) Dana 26. septembra 1983. godine

Prijedlog Za prekategorizaciju POO Vojislava [e{eqa u OO na osnovu ~lana 37. Pravila o radu SDB za: Vojislava [e{eqa, sin Nikole i Danice, ro|en 11. decembra 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, Srbin, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, zaposlen na Institutu za dru{tvena istraìvawa pri FPN u Sarajevu, stalno nastawen u Sarajevu, ulica Obala 27. jula broj 91, nije ~lan SKJ. Razlozi Interes SDB za Vojislava [e{eqa datira od 1981. godine, kada smo operativnim istraìva~kim radom do{li do saznawa da isti istupa sa liberalisti~kih i nacionalisti~kih pozicija, zbog ~ega je krajem 1981. godine nad wim zavedena POO. [e{eqevo otvoreno istupawe protiv politike SKJ i na{eg samoupravnog dru{tva ogleda se u pisawu ~lanaka, u pojedinim ~asopisima (“Oko”, “Duga”, “Danas”) u kojima se sa neprihvatqivih pozicija tretira na{ dru{tveni sistem. Spisateqska aktivnost [e{eqa kulminira wegovim romanom “Hajka”, u kojem [e{eq samim naslovom èli prikazati “progawawa”, koja su na wega podigli odre|eni krugovi u SR BiH. U svom romanu, [e{eq èli “objasniti” {iroj ~itala~koj publici da on nije 57

“usamqen slu~aj na{e dru{tvene stvarnosti”, koji se poku{ao oduprijeti “otu|enim birokratskim i nacionalisti~kim strukturama, ve} da se kroz wegova i sli~na progawawa ogleda ispoqavawe autokratskih i totalitaristi~kih tendencija pojedinaca i grupa u na{em dru{tvu, koji u revolucionarnu formu nastoje umotati krajwe revolucionarne sadràje. Daqe, [e{eq se u svom romanu, koji je prema na{im saznawima lektorisala novinarka beogradskog lista “Ve~erwe novosti” Nata{a Markovi}, zahvaquje “vrhunskim intelektualcima” Jugoslavije, koji su digli svoj glas protesta protiv progawawa, kojima je bio izloèn u “jednoj krajwe primitivnoj sredini”. U razgovorima sa svojim istomi{qenicima, [e{eq isti~e “da se politika opekla zbog pokretawa postupka protiv wega i Pere [imunovi}a, te da }e se sada ~uvati niz godina da otvore neki proces protiv bilo kog intelektualca u Sarajevu, jer su uvidjeli da se sa intelektualcima nije lako igrati”. U svojim sve drskijim komentarima pred svojim istomi{qenicima, [e{eq omalovaàva revolucionarne tradicije SKJ i druga Tita, za koga kaè “da je bio vrlo vje{t i perfidan, da je inteligentni primitivac, makijavelista te{ki, koji je imao dosta sre}e, a kasnije, kada je izgradio kult, onda su stvari same po sebi i{le, drào je konce u svojim rukama, jer je suparnike na vrijeme uklawao”. Istupawa Vojislava [e{eqa sa pozicija srpskog nacionalizma su sve ~e{}a, a ogledaju se u wegovim komentarima u kojima on izjavquje “kako u Bosni nije mogao doktorirati, jer mu ne daju muslimani”, te da je “o~igledno da }e biti vrlo te{ko ostati sa Hrvatima u istoj dràvi”. Tako|e, oponentsko i neprijateqsko djelovawe Vojislava [e{eqa se ogleda u wegovom “angaòvawu” za osu|ene muslimanske nacionaliste u Sarajevu (redigovano) i osu|enog profesora sociologije iz Tuzle – Milana Sokli}a, kada je bio inicijator i potpisnik peticija u kojima se zahtjevalo osloba|awe navedenih lica. U svojim komentarima povodom su|ewa u Sarajevu, [e{eq isti~e da se sudi perifernim qudima, a da su pravi nosioci ideja panislamizma u SR BiH ostali po strani. Karakteristi~na je bliska povezanost [e{eqa sa negativno eksponiranim licima iz Beograda, Zagreba i drugih univerzitetskih centara (Dobrica ]osi}, Quba Tadi}, Vuk Dra{kovi}, Boìdar Jak{i}, Predrag Matvejevi}, Rudi Supek, Kosta âvo{ki, Milan Kangrga i dr.), koji mu omogu}avaju {tampawe tekstova u sredinama gdje ìve. Ova lica u svojim komentarima veli~aju “borbu” Vojislava [e{eqa protiv panislamizma i dogmatsko-etatisti~kih struktura u SR BiH, te organizuju pisawe peticija, koje upu}uju pojedincima i dràvnim organima, u kojima traè “obustavu” progawawa mladog sarajevskog intelektualca. Za uzvrat, [e{eq me|u svojim istomi{qenicima isti~e da “Dobrica ]osi} jedini moè napraviti bar privremenu platformu, jer je autoritet kome nema ravna u Jugoslaviji, posebno za Srbe, a da je na wima ostalim da sad okupqaju snage”. 58

(redigovano) [e{eq komentari{e sa pozicija liberalizma i srpskog nacionalizma, vrije|a i omalovaàva li~nost na{ih istaknutih dru{tveno-politi~kih radnika, te se otvoreno suprotstavqa politici SKJ. Iz gorenavedenih razloga, predlaèmo prekategorizaciju Vojislava [e{eqa iz POO u OO, jer isti sve bezobzirnije istupa sa pozicija liberalizma i srpskog nacionalizma. (redigovano) Sarajevo, 27. septembra 1983. godine

(potpis redigovan)

Odluka Na osnovu ~lana 36 i 37 Pravila o radu SDB, odobrava se prekategorizacija Vojislava [e{eqa (POO) u operativnu obradu (OO). Sarajevo,

(potpis redigovan)

XXVIII Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. br. 47 Dana 28. septembra 1983. godine


Predmet: Interesantna zapaàwa iz razgovora izme|u Vojislava [e{eqa (POO), Zorana Sekuli}a i izvjesnog Alekse Veza: Na{a pos. inf. broj 45 od 22. 9. 1983. godine Dana 28. septembra 1983. godine, informisani smo o sadràju razgovora izme|u Vojislava [e{eqa (POO), Zorana Sekuli}a, novinara iz Beograda, i izvjesnog Alekse. (redigovano) Predmet razgovora navedenih sagovornika bile su sqede}e teme: Dedijerova “optu`nica”, karakteristike sada{weg rukovodstva SR Srbije, situacija na SAP Kosovu, tekst Nenada Kecmanovi}a, te izvjesni materijali {to je Aleksa donio [e{equ itd. Nakon {to je Sekuli} pro~itao Dedijerovu “optu`nicu”, [e{eq je rekao da “Dedijer sada konstrui{e”, da “to nije ni bilo u interesu ko bi wega spre~io, jer je vjerovatno ovaj wega podmenuto da to umjesto wega uradi”. Ujedno, [e{eq u vezi “optu`nice” isti~e da je “Mikuli} bio najvjerniji, a kako Tito nije sam htio da se eksponira, wega je podmetnuo, to je kad je smjewivao Dolanca, tako da je ispalo da ga je Mikuli} smijenio”. Zbog ovih “zasluga” druga Mikuli}a, drug Tito “mu je poslije dao orden”, a {to “potvr|uje makijavelizam o kome su govorili u Komiì”, mi{qewa je [e{eq. Daqe, [e{eq je rekao da neke dijelove “optu`nice” drì na fakultetu, ne{to mu je na ~itawu, te je obe}ao da }e jedan dio prekucati i dati Sekuli}u. Na primjedbu Alekse, kako smije to dràti, [e{eq mu je odgovorio da “sve oni znaju, ni{ta im nije nepoznato, sve to oni imaju”. 59

U nastavku razgovora, komentarisali su o rukovodstvu SR Srbije. Uvod u ovaj dio razgovora bila je trenutna “situacija” oko statusa Sekuli}a i izdava~ke ku}e “Zapis”. [e{equ i Aleksi Sekuli} je rekao da je oko wega sve ra{~i{}eno jo{ prije odmora, a da je postupak oko ukidawa “Zapisa” na Privrednom sudu. U kontekstu navedenog, [e{eq je rekao da Sekuli} “postaje imuniji za sqede}i nastup”, a u vezi “Zapisa” je mi{qewa da to jo{ nije definitivno gotovo, po{to }e 27. ovog mjeseca Skup{tina udruèwa kwièvnika SR Srbije pristati da bude osniva~ “Zapisa”, pa }e biti situacija, “oni ukidaju, ovi ponovo osnivaju”. Na ova razmi{qawa [e{eqa, Aleksa je dodao da je “dobro kada su se ti nasrtaji odbili, jer vi{e nemaju hrabrosti da se daqe ide”, dok je vezano za Sekuli}a rekao da to “nije samo li~no, nego i dru{tveno va`no, da ga ne raskopaju kao Zapis”. Vezano za ovaj dio razgovora, [e{eq je rekao sqede}e: “Samo da ti kaèm Zorane, |ubre vam je onaj general Qubi~i}, to je uàs jedan, on je najgadniji ~ovjek me|u Srbijancima”. Na rije~i Alekse i “onaj {to imate, predsednika Skup{tine Pe{i}a”, [e{eq je odgovorio da “je on najliberalniji od wih sviju, ukoliko se moè tako ne{to re}i za wih”, te zakqu~io da je “Pe{i} pruìo “Dugi” za{titu kada je bilo najteè, u vrijeme onih tekstova o Kosovu”. Konstatuju}i da je “ovo srpsko rukovodstvo vrlo lo{e, najgore mogu}e, vrhunac anemi~nosti do boga u ovoj situaciji kad to Kosovo gori”, [e{eq i Aleksa su izrazili àqewe {to “bar nije ostalo ono sa Nikezi}em i Latinkom, jer su oni bili sasvim druga klasa”. Me|utim, Sekuli}, obja{wavaju}i sagovornicima da je sada{wem rukovodstvu SR Srbije “te{ko u odnosu sa drugim snagama”, “zamjerio” je rukovodstvima drugih republika {to ni na jednom kongresu SK nisu govorili o Kosovu, {to Crnogorci nisu ni{ta uradili, tako da je Srbija ostala sama, kao da je to samo srpska stvar”. Nadovezuju}i se na ovaj komentar Sekuli}a, Aleksa je rekao da mu “ba{ to i stra{no smeta, {to to jednom ne postave kao srpsku stvar, jer ima republi~ki Ustav, imali su argumente da kaù, to je srpski problem”. Sloìv{i se sa mi{qewem Alekse, [e{eq je rekao da je “u tome i problem, {to, iako je to u granicama Srbije, ne}e da puste da sami rje{avaju, neka ukidaju autonomije”, a na primjedbu Sekuli}a, da bi se onda morao mijewati Ustav, jedino uz saglasnost drugih republika, [e{eq je odgovorio da “iako bi oni izazvali ustavnu krizu, niko im ne bi mogao ni{ta u ovoj ustavnoj krizi, naro~ito sada kakva je situacija u Srbiji, jer je srpski nacionalizam buknuo svom silinom, a {to je pokazala Rankovi}eva sahrana, da nema te sile koja bi mogla nametnuti svoju voqu”. Me|utim, na primjedbu Alekse da se “to ne moè formulisati kao nacionalizam, jer je to u stvari jedna reakcija na stawe, na svoj poloàj”, [e{eq se “korigovao” i pozvav{i se na pisawe izvjesnog pukovnika (vjerovatno penzionisanog pukovnika iz Beograda – Radisava V. Filipovi}a), istakao je da je to “bu|ewe nacionalne svijesti, jer je Srbija bila pod prinudnom upravom, po{to se proturao skoro 40 godina princip – slaba Srbija, jaka Jugoslavija”. Nastavqaju}i razgovor o situaciji na SAP Kosovu, Aleksa je rekao da su Srbi i Crnogorci ugroèni nacionalno, teritorijalno, u goroj situaciji nego 60

Palestinci, jer se ovi barem bore, dok su ovi nemo}ni, ostaju bez nacionalnih obiqe`ja na Kosovu, te da nasuprot wima, Albanci imaju svoju vlast, miliciju, teritoriju, a Srbi i Crnogorci to nemaju”. Ujedno, Aleksa isti~e da je “kqu~ni problem {to su Srbi izgubili teritoriju, jer sve ima{ kad ima{ teritoriju”, te da je “tipi~an primjer zapu{tawa problema”, istakav{i da se na Kosovu moraju sprovesti radikalne mjere, [e{eq se “zabrinuo” zbog mi{qewa srpskih intelektualaca, najve}ih imena filozofije, sociologije itd., koji su bili na Komiì, da }e se na kraju “stvarno morati odsje}i, ne ~itavo Kosovo, nego jedan dio amputirati”. Daqe, po [e{equ, u vezi SAP Kosova, postoje sada samo dva izlaza, “~uvati dràvu i svoju nacionalnu suverenost ili pustiti da sve propadne”. Ujedno, [e{eq je mi{qewa da na Kosovu treba “zavesti prinudnu upravu, raseqavati ih, ukidati {kolstvo na albanskom jeziku, dati im samo osnovnu {kolu i obrazovawe za prosta zanimawa, s obzirom da nigdje u civiliziranim zemqama nacionalna mawina nema fakultet na svom jeziku”, te da na Kosovu “postoje dvije nacije koje se bore za jednu zemqu, gdje je pitawe biti ili ne biti, a {to se kroz istoriju pokazalo da nema kompromisa i da pobje|uje koja je sila ja~a”. Tako|e, sagovornici su “konstatovali” da }e se na Kosovu po “zauzimawu teritorije izbrisati svi simboli nacije, prekopati grobovi, poru{iti crkve, te ostati samo kalu|erice, koje }e se boriti za Kosovo, a {to je velika tragedija”. Vra}aju}i se ponovo na temu pasivnosti Srba i Crnogoraca na Kosovu, Aleksa je rekao da mu je “nevjerovatno kako se Srbi pona{aju, da ima utisak da su u{kopqeni, {}u}ureni, bez ekspanzije”, te da se “steklo” uvjerewe kod Srba da su oni jedini odgovorni za Jugoslaviju i da zbog toga oni moraju platiti najskupqi ceh za opstanak Jugoslavije. Na primjedbu Sekuli}a, “ko god je probao da opovrgne takvo mi{qewe, taj je pao”, Aleksa je odgovorio da “sada vi{e nema (vjerovatno misli na druga Tita), sada je moglo srpsko rukovodstvo postaviti pitawe, oni imaju jednog Vla{kali}a, koji moè to”. Ne sloìv{i se sa mi{qewem Alekse o srpskom rukovodstvu, [e{eq je rekao da “to srpsko rukovodstvo, pored bosanskog, {to je najgore, jo{ taj kult drì, kult Tita”. Zavr{avaju}i razgovor o SAP Kosovu, sagovornici su “odali priznawe Makedoncima zbog toga {to su Albance prikqe{tili, {to su se oslobodili antisrpske psihoze i postali nakloweniji, te zakqu~ili da je razlog “masovne prodaje privjesaka sa Kara|or|evim likom i srpskim grbom po Beogradu i no{ewe {ajka~e od strane omladine, paritetna reakcija”. Daqe, Sekuli} je sagovornicima ispri~ao da ga Nenad Kecmanovi} jo{ od pro{le godine zavla~i sa izvjesnim tekstom, kojeg treba samo malo dotjerati. Iako tekst nije navodno u vezi nove Kecmanovi}eve kwige, Sekuli} je mi{qewa da je kod istog “stalno neki strah”, dok je [e{eq istakao da “ima pedigre kao Kecmanovi}, sru{io bi i Hamdiju i Mikuli}a”. Tako|e, ovom prilikom do{li smo do saznawa da je Aleksa [e{equ i Sekuli}u donio izvjesne materijale. Tom prilikom, [e{eq je rekao da Aleksa i nije svjestan {ta je donio, da je sretan {to nije sumwiv, jer bi ga milicija uhvatila, a koja se stalno na }o{ku wegove ku}e nalazi i smjewu61

je svaka tri sata, te da }e Aleksa sada mirnije spavati, s obzirom da se rije{io materijala. Sekuli} je tako|e mi{qewa da Aleksa nije svjestan kakav je materijal donio u ta{ni, na {to je ovaj odgovorio: “Eto, ja sam donio ove zapaqive materijale samo da nisu u ku}i”. (Iako se ovaj dio razgovora o “zapaqivim i eksplozivnim materijalima” odvijao u {aqivom tonu, pretpostavqamo da se radi o izvjesnim [e{eqevim tekstovima koje je krio ili o kwizi “Hajka”). Isto ve~e, [e{eq je gostima u par navrata pu{tao kasetofonski snimak dnevnika Radio-Sarajeva, u kome se kritikuje on i drugi u~esnici skupa sociologa na Komiì, a potpisnici peticije za osloba|awe lica osu|enih zbog neprijateqske djelatnosti sa pozicija muslimanskog nacionalizma. Na osnovu telefonskog razgovora izme|u [e{eqa i Alekse, a koji se vodio nakon dolaska Sekuli}a i [e{eqa u wegov stan i kojim je [e{eq pozvao, uz obja{wewe gdje stanuje, Aleksu da ga odmah posjeti, jer ga ~ekaju oni i Zoran, na osnovu uporedbe boje glasa sa “Morave” i “Merkura”, te na osnovu impulsivnog odre|ivawa broja telefona, ustanovili smo da se najvjerovatnije radi o Milojevi} Aleksi, sinu Pantelije, ro|en 25. 3. 1939. godine u Bosanskom Petrovom Selu, op{tina Gra~anica, Srbin, dràvqanin SFRJ, magistar ekonomskih nauka, zaposlen u Zavodu za prostorno i urbanisti~ko planirawe (Bawalu~ki zavod, filijala u Sarajevu), stalno nastawen u Sarajevu, ulica Zagreba~ka broj 51, ~lan je SKJ. Aleksa je osnovnu {kolu zavr{io u mjestu ro|ewa, a sredwu u Lukavici. Ekonomski fakultet zavr{ava u Sarajevu, gdje i magistrira. Jedno vrijeme radio je kao asistent na Ekonomskom fakultetu, nakon ~ega prelazi na Institut, koji je pri Ekonomskom fakultetu. U navedeni Zavod pre{ao je 1976. godine. U ~lanstvo SKJ primqen je 1959. godine u Lukavici, kao sredwo{kolac. (ne~itko) zbog izvjesnih oportunih stavova i komentara i kritizerstva na ra~un rada samoupravnih organa i rukovode}ih qudi u toku 1974. godine, prema Milojevi}u izre~ena je partijska mjera iskqu~ewa. Milojevi} se àlio OK SK BiH radi navedene mjere, ali je ta mjera potvr|ena. Tako|e, u toku 1969. godine brisan je iz evidencije ~lanstva SKJ zbog nepovezivawa sa Osnovnom organizacijom, ali je nakon àlbe zadràn u ~lanstvu SKJ. U toku pro{le godine i pretpro{le, registrovali smo kontakte i posjete êdi Kaporu od strane Milojevi}a, radi nabavqawa izvjesnih kwiga, kao i tokom ove godine, kontakt sa Nenadom Kecmanovi}em radi istih stvari. (redigovano) Ina~e, do sada nismo registrovali bilo kojom OT mjerom kontakt [e{eqa i Alekse. Mjere SDB: (redigovano) – Biti u toku sli~nih posjeta [e{eqa radi operativnog pokrivawa [e{eqa i drugih operativno interesantnih lica. (redigovano) Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB (redigovano) 62

XXIX Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. br. 66 Dana 22. novembra 1983. godine


Predmet: Interesantna zapaàwa iz razgovora Vojislava [e{eqa (POO) i Olge Kozomare (redigovano) Veza: Na{a pos. inf. broj 64 od 17. novembra 1983. godine Dana 18. novembra 1983. godine informisani smo o sadràju razgovora vo|enog izme|u Vojislava [e{eqa i Olge Kozomare. Tokom razgovora, [e{eq je upoznao Kozomaru da je boravio u Beogradu i da je, tom prilikom, u~estvovao na “protestnom skupu”, odrànom zbog zabrane kwige Neboj{e Popova “Dru{tveni sukobi – izazov sociologiji”. Ovaj protestni skup je na temu “Nauka i politi~ka investicija” organizovao Centar za filozofiju i dru{tvenu teoriju iz Beograda, i navodno je prisustvovalo 500-600 lica. Daqe, [e{eq je obavijestio Olgu da je wegovo izlagawe, na pomenutom skupu, bilo “vrlo zapaèno” i ujedno joj obe}ao donijeti na upoznavawe tekst wegovog izlagawa, prilikom prvog zajedni~kog sastanka, narednih dana. Ujedno, [e{eq je upoznao Olgu da je iz Beograda donio “jednu informaciju, ovako za posebno dru{tvo”, te istakao da }e joj istu prenijeti prilikom pomenutog zajedni~kog susreta. Na Kozomarinu upadicu – “da je vrlo znatièqna i da ne moè da ~eka do wihovog vi|ewa”, [e{eq je rekao: “Sa~ekajte, ne}e se ona ohladiti, nije ni{ta neposredno, nego strate{ko”. Na pitawe Kozomare, da li je pomenuta informacija za “uè ili {ire dru{tvo”, [e{eq je odgovorio “da moè i {ire”. Isto tako, [e{eq je prenio Kozomari da je ranije telefonom razgovarao sa Du{kom Bogavcem, novinarom iz Beograda (informisano u depe{i broj 3157 od 15. 11. 1983. g.), ali da se sa istim nije video na pomenutom skupu. Me|utim, [e{eq je istakao da se sa Bogavcem ve} ranije dogovorio da on ([e{eq) svoja pitawa na temu “{ta da se radi”, dostavi woj (Kozomari), da bi ih ona obradila i dostavila Bogavcu. (O inicijativi Bogavca da intelektualcima {irom Jugoslavije dostavi pitawa na temu “{ta da se radi”, informisali smo u na{oj pos. inf. broj 50 od 6. 10. 1983. g.). Daqe, [e{eq je upoznao Kozomaru da }e se on sa Bogavcem vidjeti tokom decembra u Beogradu, te da }e se tada sa istim o svemu detaqno dogovoriti). Komentari{u}i tekst Fuada Muhi}a “Radikali bi da dezintegri{u”, objavqen u sarajevskom listu “Oslobo|ewe” od 15. 11. 1983. godine, u kojem se [e{eq “napada” zbog referata “Ideolo{ki orjentiri i politi~ki interesi birokratije kao stimulatori dezintegracionih procesa u jugoslovenskom dru{tvu”, a koji je bio poslan za skup sociologa u Portoroù, Kozomara je istakla da on ([e{eq) “mora odgovoriti na ovaj napad”. Na pitawe [e{eqa: “Gdje da mu odgovorim?”, aludiraju}i da mu to nijedne novine ne bi htjele objaviti, Kozomara je istakla “da on mora traìti puteve i na63

~ine da mu odgovori, ako ni{ta drugo, onda neko protestno pismo, to mora{ uraditi”. Na ovo, [e{eq je istakao da }e “zajedno” sa Muhi}em prisustvovati simpoziju sa temom “Marks i savremenost”, koji organizuje 6., 7. i 8. decembra ove godine, Institut za filozofiju u Beogradu, te da }e mu to biti prilika da istom odgovori punom mjerom. (O navedenom simpoziju u Beogradu, na kojem [e{eq treba podnijeti referat, informisali smo u na{oj depe{i broj 03-2612 od 11. 10. 1983. g.) U vezi navedenog, Kozomara je dodala: “Znate {ta? Nama preostaje samo napad. Vama ([e{equ) preostaje jedino skup, po{to vam novine ne}e objaviti”. Na kraju razgovora, [e{eq i Olga su se dogovorili da se sastanu u toku ove sedmice i da o svemu detaqno popri~aju. Tako|e, istog dana, Vojislav [e{eq je kontaktirao sa Vukom Dra{kovi}em i Zoranom Sekuli}em iz Beograda, i sa istima se dogovorio da se vide tokom wegovog boravka u Beogradu, po~etkom decembra ove godine. Mjere SDB: – Biti u toku eventualnog odlaska [e{eqa preko novembarskih praznika na more radi izvo|ewa akcije “Leopard”, u ciqu sticawa novih saznawa o neprijateqskoj djelatnosti istog. (redigovano) Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB 1h u dosije [e{eq Vojislava (redigovano)

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 8. 12. 1983. godine Primedbe, napomene i sli~no: Referat Vojislava [e{eqa na simpozijumu “Marks i savremenost” odrànom u Novom Sadu 8-10. 12. 1983. godine. (potpis redigovan) Institut za me|unarodni radni~ki pokret Tribina “Marks i savremenost” Osmi nau~ni skup: Marks i socijalizam – protivre~ja i perspektive Vojislav [e{eq Protivrje~nosti savremenog socijalizma – determinanta ili posqedica krize marksizma Beograd, 1983. godine Protivrje~nosti savremenog socijalizma determinanta ili posqedica krize marksizma Ono {to podrazumjevamo pod pojmom savremenog socijalizma mora se bliè terminolo{ki i teorijski odrediti nego li je to uobi~ajeno, da bi 64

mogli o wemu meritorno raspravqati. Kako se on danas izraàva kroz nekoliko pojavnih oblik,a od kojih svaki, s ve}om ili mawom dozom iskqu~ivosti, pretenduje na vlastitu autenti~nost, ujedno moramo traìti ono {to im je zajedni~ko i taj obavezni minimum socijalisti~kog sadràja koji im uop{te daje pravo pozivawa na socijalisti~ku teoriju i pri{ivawa wene tako kompleksne ideologije. Dugo vremena je u socijalnoj teoriji i politi~koj praksi vladalo mi{qewe da oblike realnog socijalizma predstavqaju dru{tva s uspostavqenim marksisti~kim reìmima, da ti reìmi predstavqaju wegovu iskqu~ivu mogu}nost, pa se u skladu s nekim kqu~nim ideolo{kim postupcima Komunisti~ke internacionale i{lo na identifikaciju marksizma i socijalizma kao ideje, filozofskog koncepta, pokreta i dru{tvene organizacije. Ova dva termina dobijaju gotovo sinonimsko zna~ewe u radovima Marksovih i Lewinovih sqedbenika koji negiraju istinsku socijalisti~ku orjentaciju svim drugim partijama, pokretima i pojedincima ukoliko nisu prihvatili kao okosnicu svog politi~kog programa i pogleda na svijet marksisti~ke {eme i standardne ideolo{ke obrasce. Duboka kriza do koje je do{lo u postoje}im socijalisti~kim dru{tvima i wihova nemogu}nost da bar prividno pomire vlastitu revolucionarnu teoriju i nedemokratsku empiriju, otvorila je ozbiqnu pukotinu u, sve donedavno, pre}utno ili izri~ito priznavanoj superiornosti marksisti~ke misli kao vode}e, osnovne i u dana{wim uslovima jedine dosqedno revolucionarne vizije. Time se protivrje~nosti savremenog socijalizma neminovno ispoqavaju kao polazna determinanta krize marksizma koja djeluje kao po~etni crv sumwe, otvaraju}i neprekidno nova pitawa i probleme, pa i ona koja su dugo vremena anatemisana kao “svetogr|e”. Sve su izraèniji i sna`niji napori brojnih intelektualaca koji, poslije uobi~ajenog perioda otre`wewa, pokazuju zna~ajne slabosti wegovog polaznog koncepta, prevazi|enost osnovnih kategorija i nesposobnost da odgovori izazovima modernog vremena. Jedan dugo uzgajani mit, utemeqen ve} na teorijskoj idolatriji proletarijata i prakti~nom prihvatawu tipi~nih religijskih obrednih ceremonijala u sferi konkretne politi~ke akcije, pokazao se, kao i u svim ranijim slu~ajevima, nesposobnim da postane univerzalno duhovno nadahnu}e za sve prostore i vremena. Wegova unutra{wa, rekli bismo duhovna, kriza povratno }e uticati na daqu antagonizaciju protivrje~nosti unutar socijalisti~kih dru{tava tipa diktature proletarijata, te u me|unarodnom radni~kom i komunisti~kom pokretu. Kapitalisti~ka dru{tveno-ekonomska formacija je daleko nadìvjela period potpune propasti, koji joj je proricao Marks i jo{ uvijek je u stawu da razvija proizvodne snage neuporedivo brè nego dru{tveni sistemi koji se nazivaju socijalisti~kim i koji pretenduju na ulogu iskqu~ivih subjekata materijalizacije marksisti~kog teorijskog naslije|a. Zahvaquju}i dostignutom tehnolo{kom monopolu, kapitalizmu ~ak polazi za rukom da intenzivira eksploataciju u planetarnim razmjerama i vlastitu radni~ku klasu li{i ekstremnih varijanti egzistencijalnih problema, pa ona fakti~ki vi{e nije ni zainteresovana za izvo|ewe revolucionarnog prevrata. 65

Kapitalisti~ki poedak, reformisan izvjesnim socijalnim mjerama populisti~kih buròaskih vlada, optimalno joj odgovara jer u wemu zadovoqava sve svoje prohtjeve, prvenstveno materijalne. Dosada{wi istorijski razvoj je pokazao da i proletere, kao i sve druge eksploatisane klase, na revolucionarni bunt mogu natjerati samo glad i krvoproli}e, te eventualno drugi oblici materijalnog ugwetavawa i fizi~kog zlostavqawa. Nikakve duhovne vrijednosti nisu motiv wihovog radikalnog i trajnog politi~kog anga`mana. Vjerovatno u toj ~iwenici leì i odgovor na pitawe o razlozima wihovog rezigniranog mirewa s totalitarnom dru{tvenom praksom dana{wih socijalisti~kih dràva. Naru{avawe i negirawe elementarnih politi~kih sloboda i klasi~nih demokratskih prava ostavi}e ih gotovo ravnodu{nim samo ukoliko im reìm zauzvrat obezbje|uje sigurno zaposlewe i pune stomake. Jedino u onim zemqama koje se ~e{}e suo~avaju s ekonomskim krizama, materijalnim nesta{icama i nezaposleno{}u, dolazi do radni~kog bunta. Hroni~na materijalna nesta{ica i ekstremne socijalne razlike doveli su do radni~kih nemira i spontanog masovnog pokreta u Poqskoj. U Jugoslaviji je problem nezaposlenosti rje{avan organizovanim eksportom radne snage na zapadna kapitalisti~ka trì{ta. Time su efikasno preduprije|eni i za duè vrijeme prolongirani socijalni nemiri najniìh socijalnih slojeva, najvi{e ugroènih privrednom reformom iz 1965. godine. Mo`da je time mogu}e objasniti wihovu neuobi~ajenu pasivnost u vrijeme studentskih demonstracija 1968. godine. Nesporno je da dru{tvene prilike u socijalisti~kim sistemima nikako ne mogu djelovati kao primamqiva alternativa za potla~ene klase i slojeve buròaskih zemaqa koji ni u doma}im komunisti~kim partijama ne vide pouzdan oslonac i sredstvo za sticawe i o~uvawe klasnih interesa. To ukazuje na dva kqu~na proma{aja: 1. proma{aj me|unarodnog komunisti~kog pokreta u namjeri da realizuje ideal klasika marksizma o velikom istorijskom revolucionarnom prevratu, te projekt slobodnog socijalisti~kog dru{tva uobli~enog u klasnu diktaturu proletarijata; 2. proma{aj klasika, pogotovo teorijskog rodona~elnika Karla Marksa, u postavqawu hipoteze o proletarijatu (industrijskom radni{tvu) kao subjektu epohalnog revolucionarnog prevrata. Postavqa se sad pitawe da li je osnovni problem u pogre{no odre|enom subjektu ili u na~inu na koji je wegova uloga realizovana. Ako je jedan na~in bio pogre{an, onda je trebalo traìti drugi, podesniji. Me|utim, pokazalo se da je nemogu}e prihvatqivu alternativu prona}i van oko{talog {ablona unutar koga bezli~nu i nesvjesnu masu (proletere) predvodi i manipuli{e grupa odabranih koji pretenduju da budu wihova duhovna i politi~ka avangarda (partija). Zato se u ovom za~aranom krugu nisu mogle ni odràti prvobitne zamisli o emancipaciji i dezalijenaciji ~ovjeka i dru{tva, osim ako ne prerastu u praznu politikantsku frazu kojom se poku{avaju zamagliti i maskirati realni dru{tveni odnosi, beznade`no udaqeni od svake slobode i demokratije. Ipak, uprkos empirijski vi{e nego dokazanoj ~iwenici da marksisti~ki oblici dru{tvenog ure|ewa nisu u stawu prevazi}i kapitalisti~ki poredak ni na planu ekonomske efikasnosti, ni u sferi kulturnog napretka, ni na pod66

ru~ju ostvarivawa sloboda i prava ~ovjeka i gra|anina, oni se pokazuju prihvatqivi i donekle nu`nim u krajwe nerazvijenim dru{tvima, prvenstveno zato {to redovno insistiraju na potpunoj centralizaciji i racionalizaciji svih dru{tvenih potencijala u ciqu {to brèg izlaska iz stawa zaostalosti. Dok ne dostigne stepen prosje~nog ekonomskog razvoja kapitalisti~kog svijeta, ~im se stupi u takozvani krug sredwerazvijenih zemaqa, wegova po~etna progresivnost nestaje vape}i za klasi~nim demokratskim vrijednostima i o~uvawem qudskog individualiteta i slobode li~nosti. Dovo|ewem u sukob nekih bitnih Marksovih postavki, ne umawuju se mogu}nosti i istorijske perspektive socijalizma. âk naprotiv, kriti~kom analizom radova ovog velikog mislioca, ~ije djelo i daqe oboga}uje teorijsku riznicu emancipatorske misli i pokreta, ulijeva se novi ìvotni sok socijalisti~koj teoriji koja je predugo bila gotovo iskqu~ivo vezana za ime i djelo jednog ili nekoliko pojedinaca, od wih stvarala kult prema kome je realnu sliku svijeta prekrivala ~itavim spektrom uqep{avaju}ih ili zamagquju}ih (ve} prema potrebi) boja i preliva. Socijalizam nije nu`nost nego potreba, te prema tome {ansa, a ne neminovnost. Da bi ~ovje~anstvo tu potrebu zadovoqilo i {ansu iskoristilo, ne smije slijepo robovati nijednom konceptu koji ga u~i kako da do|e do ciqa. Kao {to ciq ne moè pravdati sredstvo, tako ni sredstvo ne moè biti va`nije od ciqa. Kad se kroz decenije revolucionarne borbe i misaone djelatnosti uvidi da je odre|eno sredstvo neprikladno, a istorijski individuum kome se pridaje subjekta nepodesan, treba bez oklijevawa za novim (nejasno) i uzastopnim proma{ajima na istom osnovu prokockala {ansa. Danas, kada kriti~ka teorija ne moè biti sinonim za Marksovu misao i djela wegovih sqedbenika, kada je ona vi{estruko prerasla opus jednog od svojih modernih utemeqiva~a, osje}a se potreba za osloba|awem od bilo koje vrste personalnog idolopoklonstva. Koliko se god dana{wa emancipatorska teorija pozivala na Marksa, verbalno mu se zakliwala na vjernost, ona ga je u mnogim ta~kama prevazi{la, pa ovom dje~ijom bole{}u raskr{tavawa sa starim i priznatim autoritetima pokazuje samo nesposobnost, djelimi~nu nezrelost i nespremnost da ofanzivi idejnih sledbenika odoqeva samostalno, bez prizivawa pra{wavih citata, jer oni sami po sebi ni{ta ne zna~e osim {to su ih potpisivali autori ~ije ime svojom misti~no{}u i harizmom djeluje sna`nije nego misao. Marksizam je kao filozofski pravac imao istorijske {anse da se ubrzano razvija sve dok wegovi glavni zastupnici i sqedbenici nisu stekli mogu}nost da vanteorijskim sredstvima prigu{uju wegove oponente, ukqu~uju}i i metode fizi~ke likvidacije. Moè se slobodno re}i da je to danas i jedan od glavnih uzroka duboke krize koju proìvqava ova izvorno revolucionarna misao, ali, razumije se, nikako ne i jedini. Odigrav{i svoju istorijsku ulogu, on je prestao da postavqa kqu~na pitawa o svijetu, ~ovjeku i dru{tvu, a jo{ mawe se pokazuje da na wih daje vrijedne odgovore. Nije vi{e samo rije~ o iskrivqenom tuma~ewu sadràja i smisla djela klasika marksizma od strane wihovih ovovjekovnih epigona, nego i o uzdrmanosti samih temeqa najupe~atqivije u nizu teorija koje su pretendovale na mesi67

jansku misiju. Jesmo li do{li do ta~ke na kojoj napu{tawe marksizma ne predstavqa vra}awe elementarnim oblicima predmarksovske misli, nego daqi kvalitativni prodor u novo i nepoznato? Da li savremeni marksizam i wegov kategorijalni aparat po~iwu predstavqati smetwu, ograni~avaju}i faktor, duhovnu prepreku tome tragawu? Nije li ta smetwa prevashodno izraèna oblicima aktivisti~kog, revolucionarnog anga`mana koje ovaj “dijalekti~ki spor” teorije i prakse implicira, prirodni rezultat Marksovog kardinalnog proma{aja po pitawu odre|ewa istorijskog subjekta revolucionarnih promjena, kojeg su se uglavnom dràli svi marksisti. Osje}aju}i nedostatnost Marksove misli i ~istu kontemplativnost wegove kqu~ne ideje, danas, ipak, dio nonkomformisti~kih mislilaca koji ostaju u biti vjerni marksizmu, nastoje pod termin “proletarijat” podvesti novi pojam, kvalitativno razli~it od pojma industrijskog radni{tva, kako ga je shvatao rodona~elnik, pa tako spasiti Marksovu {emu s iluzijom budu}eg dru{tvenog razvoja. Ali, time oni upadaju u nove kontroverze koje wihovu filozofsku poziciju fragmentarno poistovje}uju s istrajavawem staqinisti~kog dogmatizma na dosqednom i doslovnom slije|ewu Marksovih misli, “oboga}enih” djelima drugih “klasika”. Ovim drugim, ma koliko dru{tvena praksa, za koju se zalaù i koju ostvaruju, bila neslobodarska i neemancipatorska, ne moè se pore}i da, razumije se, na razli~ite na~ine, oìvotvoruju neke od kqu~nih Marksovih zamisli. Na primjer, o diktaturi proletarijata ili vi{estrukom rastu industrijske proizvodwe kao osnovi qudskog blagostawa. Oni koji pori~u bitnu vezu Marksove misli i postoje}e prakse socijalisti~kih dru{tava, ne nude realisti~ku alternativnu viziju u kojoj bi bilo mjesta za, recimo, ove dvije nazna~ene kategorije. Pri tome, nema sumwe, mogu}e je izgraditi predoybu o slobodnom i racionalno organizovanom dru{tvu, li{enom bilo kakve diktature i proizvodwe za trì{te, ali ~emu joj onda na silu lijepiti marksisti~ke etikete, ako joj je priroda druga~ija. Da li samo radi pogodne i za mnoge jo{ primamqive javne legitimacije, po kojoj je ne{to {to je dokazano “marksisti~ko” jedino zaista “revolucionarno”. Veliki dio onog {to nam je ostalo prihvatqivo u Marksovoj misli susre}emo i u mnogim velikim filozofskim sistemima i prije i poslije Marksa. Ideje humanizma, socijalizma i revolucije Marks je prihvatio od svojih teorijskih prethodnika i poku{ao im uliti novi smisao, sluè}i se materijalisti~kom varijantom Hegelovog dijalekti~kog metoda. Daju}i briqantnu i do danas neprevazi|enu kritiku kapitalisti~kog poretka, proma{aj je napravio u analizi mogu}nosti wegovog prevazilaèwa {ablonskim tragawem za novom vladaju}om klasom, proletarijatom, za koga je unaprijed znao da mu klasna i istorijska svijest ne moè izrasti u wemu samom, nego mu mora biti spoqa nakalemqena. A bilo kako progresivna svijest kad se nakalemi na nedorastao supstrat koji je nikada ne bi mogao sam stvoriti, nu`no biva redukovana do one mjere u kojoj prelazi u vlastitu suprotnost. Marksovu misao je mogu}e i elasti~nije tuma~iti, toliko elasti~no da se na|u prikladna obrazloèwa i obja{wewa za wene o~igledne proma{aje. Ali, ~emu to vodi? Insistirawu da se po svaku cijenu odrì jedna teorija i ideologija koja objektivno nije ni neophodna ni nezamjewiva. 68

Odràwu teorije radi we same. âk i u slu~ajevima kad je ne{to novo i toliko originalno da nije ni moglo imati neke prisnije veze s mi{qu klasika marksizma. Dolazimo u situaciju da marksizmom progla{avamo sve ono {to u socijalnoj teoriji i politi~koj praksi smatramo progresivnim, a antimarksisti~kim sve ono {to je reakcionarno po starom {ablonu: hri{}ansko i nehri{}ansko. Dakle, termin “marksisti~ko” postaje u svakodnevnoj, totalnom ideologizacijom optere}enoj, upotrebi sinonima “progresivno”, ali samo kod mislilaca koji se smatraju marksistima. U konzervativnoj gra|anskoj ideologiji pod taj termin se svodi sve ono {to se smatra negativnim, posebno u politi~kom ìvotu, i {to ne moè predstavqati istinsku vrijednost nijednog politi~kog pravca koji drì do svog eti~kog i humanog digniteta. Parafraziraju}i izvornu Marksovu misao, moèmo izvesti stav da ni marksizam ni marksiste ne moèmo procjewivati po istom obrascu po kome oni govore o sebi i kojim se predstavqaju javnosti. Sud o wihovoj istorijskoj ulozi i stvarnom doma{aju jedne izvorno revolucionarne teorije ne moèmo izvoditi iz wene svijesti o samoj sebi, nego o protivrje~nosti istorijskih prilika u kojima je nastala i razvijala se, te kojima je i sama bremenita, pa usqed toga vi{e nego podlo`na krupnim zabludama i krizama. Mada i daqe predstavqa najradikalniju i najtemeqitiju kritiku gra|anskog dru{tva kojoj se malo {ta moè prigovoriti, marksisti~ka misao se pokazala nemo}nom da pruì odgovaraju}u teorijsku osnovicu za izgradwu kvalitativno druga~ijih dru{tvenih odnosa koji bi bili saobraèni fundamentalnim humanisti~kim principima ukidawa ekonomskog i politi~kog otu|ewa, te realizacije koncepta ~ovjeka kao bi}a prakse ~ije su dvije elementarne, generi~ki konstitutivne supstance sloboda i kreativnost. âk {ta vi{e, svi moderni politi~ki pokreti koji danas istupaju pod zastavom marksizma, bilo da je rije~ o onima koji su ve} osvojili vlast ili se tek za wu bore, pa i onda kad osjetno ostvaruju ciqeve nacionalnog oslobo|ewa od kolonijalnog ropstva, predstavqaju faktore novih oblika alijenacije koji se realizuju kroz do sada jedino poznate oblike prakti~nog marksisti~kog ure|ivawa dru{tvenih odnosa i politi~kog organizovawa. Izrastaju}i na idolatriji proletarijata, marksizam je i morao iskazati izvjesna religiozna obiqe`ja koja su postepeno vodila wegovoj degeneraciji u teorijskom, to jest teorijski dogmatizam i ideolo{ki monopolizam koji }e pokazati krajwu inkvizitorsku surovost prema svojim idejnim neistomi{qenicima, pa tako predstavqati za naredne generacije mislilaca, a i radni~ki pokret na koji se redovno pozivao, najefikasniji lijek protiv idealisti~kih zanosa i revolucionarnog romantizma. Reprodukuju}i gra|anske dru{tveno-ekonomske odnose u djelomi~no izmijewenim formama, marksisti~ki pokret pokazuje da nije u stawu na temequ sveobuhvatne kritike kapitalizma izgraditi istorijski novum, {to govori o nesposobnosti dugoro~nog predvi|awa kao zajedni~kom obiqe`ju wegovih klasika. Izgra|uju}i svoju revolucionarnu teoriju u vrijeme dok kapitalizam jo{ ni izdaleka nije iscrpio svoje unutra{we mogu}nosti razvoja, klasici marksizma su djelimi~no dijalekti~ki metod analize pod69

redili metafizi~kom razmi{qawu i rezonovawu, izgra|uju}i koncept nove dru{tveno-ekonomske formacije na kriti~kom sagledavawu onoga {to je buròazija ve} postigla i smatraju}i to wenim ako ne krajwim, onda bar vrhunskim dometom. Kad ve} nisu mogli sagledati sve mogu}nosti i sposobnosti kapitalizma koji se i danas ubrzano razvija, wihovi poku{aji odre|ivawa puteva ostvarewa i su{tine novog dru{tvenog poretka djeluju i naivno i iracionalno. Makoliko wegova kritika kapitalisti~kog dru{tvenog poretka bila zasnovana na genijalnim zapaàwima, Marks nije uspio da sagleda one osnovne mogu}nosti wegovog daqeg razvoja, napretka u odnosu na vrijeme u kom ga je prou~avao. Upravo time je pokazao nesposobnost potpunog prevladavawa metafizi~kog pogleda na svijet i morao one tanane niti principa razvojnosti koje nam ne dozvoqavaju da prema svojim li~nim èqama i htijewima odre|ujemo i prognoziramo vrijeme, mjesto i izgled nailaze}eg revolucionarnog prevrata. U savremenim socijalisti~kim dru{tvima je ostvarena nacionalizacija sredstava za proizvodwu, bar onih osnovnih, ali i kapitalizam dvadesetog vijeka se sve vi{e opredjequje za dràvni intervencionizam u privredi, te vodi politiku nacionalizacije u najzna~ajnijim industrijskim granama. Oba oblika pokazuju tendenciju prevladavawa klasi~nog kapitalisti~kog na~ina proizvodwe i prelaska ka novoj dru{tvenoj organizaciji u kojoj }e dominantne upravqa~ke pozicije imati novi socijalni sloj, birokratija ili tehnokratija. Dràvni kapitalizam je najvi{e do ~ega su marksisti~ki reìmi uspjeli do}i u zemqama u kojima je ostvarena socijalisti~ka revolucija, ali i u onima koje takvu svoju prirodu nastoje kamuflirati frazama o dru{tvenoj svojini, radni~kom samoupravqawu itd. Zato se postavqa pitawe istorijske opravdanosti revolucionarnog prevrata pod marksisti~kim znamewem. S obzirom da su autohtone revolucije tog tipa ostvarivane redovno u krajwe ekonomski i kulturno zaostalim zemqama, one su predstavqale zamajac vi{estrukog ubrzavawa privrednog razvoja i dru{tvenog ure|ewa, preska~u}i neke etape koje su bile karakteristi~ne za tada{we kapitalisti~ke velesile u pro{lom vijeku. To je ono {to za ove revolucije zna~i vi{e od opravdawa, jer govori o wihovoj istorijskoj nu`nosti u konkretnim dru{tvenim uslovima. Bez sumwe, marksizam se pokazao kao jedino prihvatqiva alternativa za mnoge zaostale zemqe Azije, Afrike i Latinske Amerike, pa wegovu ekspanziju ometaju i onemogu}uju samo vawski imperijalisti~ki pritisci i intervencije. Zato ga, za te prostore ograni~ene odre|enim geografskim {irinama, smatramo jo{ uvijek vrijednim idejnim i teorijskim konceptom i politi~kom praksom, ali uz (nejasno) nazna~avawe wegovih ograni~avaju}ih faktora. Istovremeno se sa takvim uslovima boq{evi~ki tip partije pojavquje kao najprirodniji oblik organizovawa potla~enih dru{tvenih slojeva i ve{ta~kog stvarawa wihove klasne svijesti. Kad se, pak, dostigne stepen ekonomskog razvoja sredwerazvijenih kapitalisti~kih zemaqa, marksisti~ki reìm zapada u duboku krizu jer nije u stawu izna}i nove faktore rasta koji }e istovremeno zadràti dotada{wi tempo da bi se razvijene kapitalisti~ke privrede i stigle i prestigle, a i sa~uvali rukovo70

de}i svjetonazori u krutim ideolo{kim qu{turama. On vi{e ne moè zadovoqiti ni mase vlastitog stanovni{tva koje nisu spremne da se unedogled mire s vi{estrukim ekonomskim i politi~kim ograni~ewima koje su u prvo vrijeme prihvatale kao nu`no zlo. Svaki daqi realni dru{tveni napredak podrazumijeva preuzimawe cjelokupnog pozitivnog gra|anskog politi~kog naslije|a, posebno liberalne demokratije, prema kojoj ina~e marksizam osje}a iskonsku i istovremeno iracionalnu averziju. Kapitalizam je i danas bremenit protivrje~nostima, bremenitiji nego ikada. Me|utim, àri{te antagonizirawa tih osnovnih suprotnosti o~igledno vi{e nije na me|uklasnoj relaciji burùji – proleteri. Kapitalisti~ki na~in proizvodwe, trì{na privreda, slobodna konkurencija i potro{a~ko dru{tvo sve vi{e su u raskoraku s mogu}nostima prirodnih resursa da zadovoqe vje{ta~ki uvi{estru~avane potrebe. Sve dok buròaske vlade u relativno optimalnim omjerima zadovoqavaju wegove materijalne zahtjeve, radni~ki pokret uglavnom nije spreman da se energi~nije suprotstavi neracionalnoj proizvodwi, nagomilavawu prividnih dobara i eksploatisawu sirovinskih izvora koje je poprimilo tolike razmjere i koje svjedo~i o masovnoj neodgovornosti pred budu}no{}u i potomstvom. Proizvodne snage kapitalizma su danas toliko narasle da ih je mogu}e koristiti samo do 60-70% optere}ewa wihovih kapaciteta, a i daqe nekontrolisano rastu ne dovode}i do kvalitativnih dru{tvenih promjena kako su o~ekivali vulgarni materijalisti. Radni~ki pokret tome malo pa`we pridaje. Interesuje ga samo daqe poboq{awe socijalnog poloàja. Radni~ke partije na vlasti se takmi~e s buròaskim u efikasnosti primjewivanih mjera radi spasavawa gra|anskog poretka. Jedinu istinsku opoziciju kapitalizmu predstavqa humanisti~ka inteligencija, te novi pokreti ekologista i pacifista koji odbacuju sve zastarjele ideologije bez izuzetka i sentimentalnosti. Po prirodi svog socijalnog poloàja, inteligencija ne moè predstavqati eksploatisanu klasu, a u sistemima gra|anske demokratije ima sve uslove za nesmetanu djelatnost. Me|utim, ona je jedini dru{tveni sloj koji postaje svjestan neizvjesne budu}nosti qudske zajednice i zato se po~iwe prema woj odgovorno odnositi. I to u isto vrijeme kad se sve vi{e idolatrija proletarijata, klase koja istorijski nije u stawu da samostalno odredi svoje dru{tveno bi}e i istorijsku ulogu, koja prepu{ta drugima da to urade u ime we i umjesto we, pokazuje kao posebno opasna po ideju socijalizma, jer otvara put izgradwe totalitarnog sistema u kome }e se qudi bukvalno li{avati i razmi{qawa i odgovornosti, u kome }e ta svojstva prepu{tati partiji, vo|i ili nekom tre}em. Socijalizam se ne moè temeqiti na vladavini bilo koje klase, pa makar i proleterske. U wegovoj politi~koj sferi mogu}a je vladavina ve}ine uz po{tovawe prava mawine, {to podrazumjeva i o~uvawe osnovnih tekovina gra|anske demokratije kao neprocjewivog sredstva istinskog politi~kog oslobo|ewa ~ovjeka. Kada ve}ina u jednom momentu nije dovoqno svjesna svojih stvarnih potreba i interesa, tim gore po wu. Kad se pogre{no opredijeli, mo}i }e i sama, prije ili kasnije, spoznati zabludu, pod uslovom da ne spre~ava slobodno izraàvawe mnijewa mawine. 71

Istina je da poredak gra|anske demokratije omogu}ava pod izvjesnim uslovima masovnu manipulaciju, ali on to ~ini u neuporedivo mawim razmjerama u odnosu na sve do danas poznate tipove i oblike politi~kog sistema. Za{to ga ukidati ako jo{ nemamo pogodnije alternative? Zar samo zato da bismo na le|a jedne nespremne klase, proleterske, “ni krive ni du`ne”, natovarili teret fiktivne uloge dru{tvenog hegemona, za koju nije sposobna, niti predodre|ena ni~im, osim ishitrenom vizijom Karla Marksa i wegovih sqedbenika? U dana{wem svijetu revolucionarne prevrate je gotovo nemogu}e zamisliti bez aktivnog u~e{}a radni~ke klase. Ali, isti je slu~aj bio i u predve~erje buròaskih revolucija. I tada je ve} formirani proletarijat svim svojim snagama, a posebno masovno{}u, u~estvovao u ru{ewu feudalnog poretka. I tada je bio predvo|en, imao avangardu – tek stasalu i za onda{we uslove naprednu buròaziju. I danas on jedino moè biti predvo|en, ali ne i predvoditi. To ne zna~i da se u wegovoj masi ne mogu pojaviti pojedinci koji }e se isticati li~nim sposobnostima i spremno{}u za preuzimawe liderske pozicije. Ali, ~im oni isplivaju na povr{inu, bez izuzetka prestaju biti proleteri. Ostaje im samo mogu}nost povremenog pozivawa na radni~ko porijeklo kako bi tako dokazli “~isto}u” i pravovjernost. Proletarijat moè iz svojih redova dati i dio rukovode}eg sloja, ali on je u stawu i preuzeti dizgine iz ruku ranijih upravqa~a, izvr{iti postepenu smjenu vlasti uz izvjesne programsko-politi~ke korekcije kojima se izraàva privid stvarne revolucionarnosti. Ako vlast realno nije u stawu da bude klasni hegemon dru{tva, za{to onda tako uporno ~ito verbalisti~ko pozivawe na takvu nabije|enu “istorijsku misiju” radni~ke klase? Odgovor je sadràn u dvije komplementarne mogu}nosti: 1. dio teoreti~ara koji revolucionarno misle jo{ uvijek robuju nekim zastarjelim Marksovim {emama; 2. novoj vladaju}oj klasi koja istorijski smjewuje buròaziju jo{ ne odgovara da iskaè svoj vlastiti identitet, jo{ se skriva iza identiteta ranije nastalih i stasalih socijalnih grupacija s ja~im ideolo{kim pokri}ima. A mo`da ni sama nije svjesna svoje izdiferenciranosti i mimikrije kojoj pribjegava. Pona{a se kao odrasli punoglavac koji jo{ nije svjestan da se preobrazio u àbu. @ivimo u vremenu toliko optere}enom Marksovom i marksisti~kom frazeologijom, da sve ono {to je za nas progresivno silom prilika mora da se legitimi{e zastupawem interesa radni~ke klase kako ne bi bilo a priori odba~eno od strane preovla|uju}ih doktrinara. Uostalom, i buròazija se, dolaze}i na vlast, pozivala na zastupni{tvo prvenstveno interesa proletarijata i ostalih potla~enih klasa i slojeva, koji su glavni klasni antagonizam i averziju ispoqavali u odnosu prema feudalnoj reakciji. Kriti~ki odnos i nu`na intelektualno-objektivisti~ka distanca prema Marksu i marksizmu nikako ne zna~i wihovo besprizivno odbacivawe. Marksisti~ka misao ostaje jedna u nizu zna~ajnih filozofskih pravaca (nejasno) u krilu socijalizma, i to tako sna`na da je ~itav jedan vijek imala odlu~uju}u prevagu u odnosu na sve ostale. Socijalisti~ka teorija i pokret zato treba i iz marksizma, kao i iz anarhizma, klasi~nog revizioni72

zma itd., da preuzme sve ono {to je izdràlo probu vremena, odoqelo wegovim isku{ewima, i daqe razvija kroz na~elo jedinstven, a u biti pluralisti~ki teorijski sistem ~ija se emancipatorska uloga sadrì u te`wi i htijewu da se izgradi socijalisti~ko dru{tvo. Razumije se, ono koje bi se bitno razlikovalo od danas postoje}ih. Smatramo da bi wegove osnovne karakteristike trebalo da budu sadràne u dosqednom racionalizmu u ekonomskoj, humanizmu u socijalnoj i demokratskom slobodarstvu u politi~koj sferi. To bi bila ujedno i naj{ira mogu}a platforma za masovnu mobilizaciju intelektualnih potencijala ~ovje~anstva ~ija je glavna prednost u odnosu na sve ranije ideolo{ke i politi~ke tolerancije, te odsustvo mogu}nosti pojedina~nog i grupnog izop{tavawa usqed doktrinarnog neslagawa. Dakle, nikada i nijedna misao ne bi mogle biti progla{avane jereti~kim i “neprijateqskim” i zbog toga progawane, pa ~ak ni one koje su ve} na prvi pogled duboko reakcionarne i nehumane. Sve ono {to je progoweno u masama dobija sveta~ki oreol.

XXX Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. broj: 71 Dana 27. decembra 1983. godine


Predmet: “Sada{wu upravqa~ku garnituru treba prvo politi~ki, a onda ekonomski razvlastiti”, pi{e Vojislav [e{eq (POO) Veza: Na{a pos. inf br. 67 od 7. decembra 1983. godine Dana 9/10. 12. 1983. godine, operativnim putem do{li smo do saznawa o neprijateqskom djelovawu Vojislava [e{eqa (OO), koje se ogleda kroz wegov spisateqski rad. Tako, upoznati smo sa sadràjem wegovih tekstova: odgovori na anketu – intervju – “[ta da se radi?”, “Intelektualni anga`man u konkretnom vremenu i prostoru”, “Intelektualno reagovawe na politi~ku represiju”, “Kriza marksizma kao {ansa za novi preporod socijalizma”, kao i sa drugim interesantnim pisanim stvarima. U povodu teksta, odgovora na anketu – intervju – “[ta da se radi?”, [e{eq pi{e da je kriza u kojoj se jedno dru{tvo na|e, pored svih negativnih posqedica, {ansa da se preispita vrijednost pre|enog puta, odnosno prilika da se dru{tvo oslobodi “raznovrsnih dogmi, idola, la`nih simbola, politikantskih predrasuda i sl.”. Ujedno, [e{eq pi{e da, ukoliko dru{tveni subjekti, koji su glavni krivci za postoje}u krizu, ne pristanu ili ne budu prisiqeni na omogu}avawe otvorene diskusije o uzrocima i posqedicama te{kog dru{tvenog stawa, nema mnogo izgleda za prestrojavawe i prevrednovawe. Daqe, u uvodu [e{eq afirmativno pi{e o poku{aju od strane novinara Du{ana Bogavca i Slobodana Kqaki}a, da realizuju publicisti~ki projekat “[ta da se radi?”, iako sumwa da }e se projekat u dogledno vrijeme ostvariti, onako kako je zami{qen, jer ima u vidu “sve ba73

rijere koje }e mu partijska i dràvna birokratija postaviti”. [e{eq posebno izraàva sumwu da }e wegov odgovor na}i mjesto u projektu, jer je “krajwe radikalno zahvatio stvari u korijenu”, odnosno u ovom tekstu se “oslobodio” doskora{we “umjerenosti i kompromisa, politi~ke apologije i demagogije, partijskih i drugih politi~kih stega i predrasuda, svojevrsne autocenzure, koja je posebno karakteristi~na za kulturnu situaciju geografske sredine iz koje on poti~e”. U kontekstu navedenog, [e{eq kritikuje pokreta~e projekta, {to su i oni zaobi{li “niz najuglednijih jugoslovenskih intelektualaca, koji su od strane politi~ke oligarhije proskribovani kao disidenti, a mogli su pruìti najrealnije odgovore”. Ina~e, ovaj [e{eqev tekst sastoji se iz dvanaest dijelova – odgovora na postavqena pitawa, iako su autori postavili trinaest, [e{eq je 12. i 13. sastavio. U prvom dijelu – odgovoru, [e{eq kritikuje autore {to “podlijeù uobi~ajenim politi~kim tendencijama, odre|uje granice tog dijaloga, postavqaju}i pitawe o zadatku SK”, jer “vladaju}a partija ne trpi bilo kakve partnere, sebi rezervi{e ulogu arbitra koji neprikosnoveno prosu|uje o vrstama i svrsi dru{tvenog dijaloga, wegovim ciqevima i u~esnicima”, te zakqu~uje da automatski ovaj dijalog ne moè biti otvoren, javan i demokratski. Po [e{equ, SK je, kroz svoju dosada{wu istoriju, organizaciono ustrojstvo i rukovode}u ideologiju, pokazao da ne “toleri{e nikakvu demokratsku raspravu ni u vlastitim redovima, ni u dru{tvu, kojim ve} decenijama suvereno vlada, ne dopu{taju}i pri tome ~ak ni slobodu misli o eventualnoj alternativi”, a kamoli mogu}nost da se ona “poku{a kroz slobodan politi~ki proces realizovati”. Zbog navedenog, [e{eq se “zalaè” da osnovna svrha i smisao dijaloga bude rasprava o “dru{tveno-istorijskoj ulozi SK, wegovoj ideologiji, politi~kom programu”, te metodama “javnog i prikrivenog djelovawa, kako bi se do{lo do iscrpnijeg odgovora na pitawe o wegovoj primjerenosti realnim dru{tvenim potrebama”. Iako je “svjestan” da }e ovaj wegov “zahtijev” predstavqati izazov s kojim }e se partija “nemilosrdno obra~unavati dok god bude imala daha”, [e{eq pi{e da “produbqena kriza pokazuje kako joj daha ponestaje”, odnosno da je “dosada{wu vlastitu dru{tvenu supremaciju partija obezbje|ivala demago{kim pozivawem na zastupni{tvo istorijskih i dnevnopoliti~kih interesa radni~ke klase, iako je u praksi najvi{e upravo radila protiv wenih ekonomskih i socijalnih potreba”. Ujedno, [e{eq postavqa “pravo” pitawe, “da li je napokon proleterijat postao svjestan goleme manipulacije kojoj je podvrgnut”, da li se i daqe moè zadovoqavati “ulogom formalnog nosioca klasne diktature, koju nikako nije u stawu samostalno i neposredno vr{iti, nego je prepu{ta politi~koj birokratiji, koja ve} decenijama svoju dominaciju zasniva na sekta{kom izdvajawu i verbalnom favorizovawu radni~ke klase u odnosu na ostatak dru{tva”. Daqe, pi{e [e{eq, proleterijat se “mora otrgnuti smrtnog zagrqaja svoje nabije|ene avangarde”, vratiti se ostatku dru{tva i zajedno sa wim zaloìti se za racionalno ure|ewe dru{tvenih odnosa “koji bi iskqu~ivali privilegovan poloàj bilo koje socijalne klase ili sloja, dru{tva koje }e biti demokratsko i socijalisti~ko u punom smislu 74

rije~i”. Zakqu~iv{i da SK vi{e nije u “stawu u~initi nikakav su{tinski zaokret koji bi vodio dru{tvenom progresu”, [e{eq je “mi{qewa” da bi jo{ “jedina progresivna uloga SK bila, a {to je malo vjerojatno da }e zaista u~initi, otvarawe institucionalnih mogu}nosti ispoqavawa i javnog izraàvawa novih dru{tvenih snaga, koje bi istupile s alternativnim programom obnove, te obezbje|ewe optimalnih uslova da se narod slobodno i na demokratski na~in izjasni koji bi mu od ponu|enih programskih koncepata najvi{e odgovarao u sada{woj situaciji”. Ne slaù}i se sa navodnim mi{qewem kako nema izlaza iz sada{we situacije, [e{eq pi{e da “perspektiva postoji u stvarala~kom i kriti~kom dru{tvenom anga`manu, da se sve dotrajalo i preìvjelo, sve {to nas trenutno ko~i i onemogu}ava, u korijenu sasije~e”, odnosno da su “narodne mase spremne i na stezawe kai{a i materijalno odricawe, ali ne na ovaj na~in koji se danas oficijelno zagovara i postiè, tako da se i u mjerama {tedwe i li{avawa (“stabilizacije” kako se govori) osje}a izrazita socijalna diferencijacija”, jer “teret izlaska iz krize treba najvi{e da podnesu gorwi, imu}ni dru{tveni slojevi, a ne opet oni najsiroma{niji”. “Razumije se”, zakqu~uje [e{eq, da “sada{wa upravqa~ka garnitura nije spremna da `rtvuje sebi~ne i samoìve materijalne interese svojih pripadnika, i zato prvo woj treba oduzeti dizgine vlasti iz ruku, dakle, prvo je politi~ki, a onda i ekonomski razvlastiti”. U drugom dijelu – odgovoru, [e{eq pi{e da sada{wa “aktuelna dru{tvena kriza” nije rezultat pojedina~nih, subjektivnih, individualnih proma{aja, nego naprotiv, “ima neuporedivo dubqe ideolo{ko-politi~ke i socijalno-ekonomske korijene, ~ije otklawawe iziskuje radikalne dru{tvene zahvate”. Pi{u}i da nosioci takvih “zahvata” ne mogu biti dosada{we vladaju}e snage, [e{eq zakqu~uje da “koncipirawe izlaska iz krize moè samo posti}i humanisti~ka inteligencija, qevi~arskog i socijalisti~kog usmjerewa, uz jedinstvenu akciju sa svim socijalnim slojevima”. Traè}i radikalne preokrete u ekonomskom i politi~kom sistemu, sferama nauke, prosvjete, kulture itd., definitivno odbacivawe i boq{evi~ke i anarhisti~ke tradicije, ~ije je “glavne elemente partija nastojala na protivprirodan na~in kombinovati u izgradwi i funkcionisawu politi~ke vlasti”, kao odbacivawe i “tre}e dimenzije ovog hibridnog, socijalnog nedono{~eta: elemenata kapitalisti~kog na~ina proizvodwe iz wegove liberalisti~ke faze, koji su i sama buròaska dru{tva napustila”, [e{eq na kraju ovog dijela “zakqu~uje” da “Jugoslavija danas objektivno nije socijalisti~ka zemqa, ta~nije, ona je to samo deklarativno, po zvani~nom nazivu”. Pi{u}i da danas nemamo u svijetu nijednu zemqu koja bi mogla pretendovati na takav naziv, [e{eq je mi{qewa da se sve “ono {to se ~ovjeku prinudno name}e, ne moè nazivati socijalizam”, te traì da se “qudima prvo treba omogu}iti da slobodno misle, tj. obezbjediti im mogu}nost izbora pri opredjeqivawu, a ne na silu nametati sistem”. Svako samostalno traèwe socijalisti~kog modela dru{tvenog ure|ewa u dana{wem svijetu, [e{eq naziva “skupo pla}enom iluzijom na{eg “mudrog” politi~kog rukovodstva”, jer nemamo za tako ne{to “civilizacijskih pretpostavki”, te 75

predlaè “recepciju svega onog {to je pozitivno dostignu}e drugih naroda i dràva, a {to bi bilo vi{e nego dovoqno, posebno u sferi politi~kih sloboda i prava, racionalizaciji industrijske proizvodwe, efikasnosti dru{tvenih slu`bi, obrazovnog sistema, kulturne djelatnosti itd. U tre}em dijelu – odgovoru, [e{eq pi{e da “svakog normalnog i zdravorazumnog ~ovjeka zahvata ne samo pesimizam, nego i pravo pani~no raspoloèwe, jer nam se nude i name}u kao subjekt prevladavawa krize one dru{tvene snage, prvenstveno Savez komunista i wegove rukovode}e strukture, a koji su glavni krivci za dana{wi nezavidan poloàj”. Postaviv{i pitawe: “Zar }emo im pruìti novu {ansu, da nas kontinuirano upropa{}uju”, [e{eq pi{e da bi to “zna~ilo da ulazimo u krizu kojoj nema kraja, u socijalnu istorijsku degeneraciju, po{to se samoupravqawe, kroz tridesetogodi{wu bezuspje{nu realizaciju, pokazalo kao potpuno neprimjeren i prevazi|en teorijski i ideolo{ki koncept”. Pi{u}i da samoupravqawe nije “rezultat umnog prodora u zakonomjernost istorijskih tendencija, nego na brzinu iskonstruisana alternativa staqinizmu i koja staqinizam samo na rije~ima negira i odbacuje”, da samoupravqawe “staqinizam u ne{to redukovanoj i izmijewenoj varijanti zadràva u unutra{wim politi~kim odnosima i kalemi na restaurisane elemente primitivno kapitalisti~ke privrede”, [e{eq je mi{qewa da se zbog toga samoupravqawe na{lo na “margini dru{tvenih zbivawa i sluì samo kao maska za stvarnu vladavinu birokratskih monopola, u hipokriziji nepremostivog raskoraka izme|u proklamovanog i stvarnog”. Daqe, po [e{equ, samoupravqawu su wegovi ideolo{ki utemeqiva~i i prakti~ni realizatori kao glavni zadatak povjerili da se u “na{im uslovima poku{a teorijski fundirati kao kvalitativna negacija gra|anske demokratije, li{iv{i ga, na taj na~in, jednim potezom pera svih wenih pozitivnih dostignu}a i slobodarskih tradicija i zamjeniv{i ih golom politi~kom manipulacijom”. Tako|e, samoupravqawem se htjelo negirati i isto~noevropski jednopartijski model vladavine, ali je “svako razlikovawe na tom planu ostalo ~isto formalno, osim onog u spoqno-politi~koj sferi i me|usobnom nadmetawu za ideolo{ki primat i iskqu~ivu pravovjernost”, pi{e [e{eq. Ujedno, isti~e [e{eq, ne treba se ~uditi {to se “ovakav sistem boji javne legitimacije, izraènom voqom sveg punoqetnog stanovni{tva”, te zakqu~uje da mu “savjest nije ~ista”, da “nije siguran u sebe, ni u opravdanost onog {to provodi”, pa mu se onda ~ini “najlak{e i najuputnije da neprekidno poziva na revolucionarne tradicije, na prisvojenu ulogu wihovog iskqu~ivog i nepokolebqivog ~uvara, a {to otvara mogu}nost da se svi oni, koji mu protivrje~e, nazivaju kontrarevolucionarima i dru{tvenim neprijateqima, te podvrgnu sistematskim progonima i {ikanirawima”. Daqe, pi{e [e{eq, ne po{tuju}i princip javnosti vlastitog rada, a na{ta se “ina~e normativno zakliwu”, te rade}i tajno prilikom “odlu~ivawa i me|usobnog naga|awa, glavni administratori ovog sistema” idu u “pravcu potpune dezintegracije Jugoslavije, wene svojevrsne refeudalizacije, jer im je ova napa}ena zemqa nevi|enom istorijskom manipulacijom i 76

obmanama prepu{tena na milost i nemilost”. Pi{u}i da je “suzbijen svaki otpor samovoqi birokratije”, [e{eq zakqu~uje da je “ovaj sistem, li{en potrebe da se neprekidno dokazuje i nadme}e s potencijalnim konkurentima, po~eo sam sebe negirati”, odnosno da je “tek tada oslabio preventivni pritisak na oponentske snage i koje su sada dobile izvjesnu {ansu da se djelomi~no javno oglase s razli~itim odgovorima na pitawe – {ta da se radi”. Konstatuju}i da je isto pitawe postavio i sistem, [e{eq je mi{qewa da do “pravog odgovora sistem ne}e do}i, sve dok postoji”, tj. da }e “prestanak wegove egzistencije u sada{wem obliku zna~iti da je izvjestan odgovor napokon prona|en, kakav, vidjet }emo”. U ~etvrtom dijelu – odgovoru, [e{eq pi{e da su osnovni uzroci krize u kojoj se kao dru{tvena zajednica nalazimo, porijeklom iz svere politike, koji su se najpogubnije reflektovali na ekonomskom planu, odnosno da je “kroz ~itav poslijeratni jugoslovenski dru{tveni razvoj politika imala primat nad ekonomijom, a u politici su glavnu rije~ vodili slavoqubivi i neobrazovani qudi, istinski diletanti za posao i funkcije koje su obavqali”. Ujedno, konstatuje [e{eq, ne moè biti pitawe izlaska iz krize daqi razvoj samoupravqawa, jer nam je “jasno kakav je sadràj krio taj, naizgled, primamqivi pojam, ~ijoj nas je svestranoj apologiji godinama podu~avala politi~ka birokratija”, te traì da se “prestane dràti Marksove zablude i papagajskog u horu s birokratskim propagandnim aparatom ponavqawa da je izlaz u odlu~nijem preuzimawu dru{tvenog kormila od strane radni~ke klase”. Traè}i da se pristupi preispitivawu dosada{wih ideolo{kih predrasuda, rastere}ewu iluzija, odnosno okretawu vitalnim i egzistencijalnim problemima, [e{eq se slaè sa navodnim mi{qewem i drugih autora ankete – intervjua, da je “udaqavawe od radni~ko-klasne orijentacije od strane vode}e politi~ke vrhu{ke bilo nu`no kada je rije~ o reìmu s neograni~enom samovoqom i izrazitim autokratskim crtama, a {to su stihijski ekonomski i dru{tveni procesi, koje je podsticala nabije|ena proleterska “avangarda”, najboqi dokaz birokratske nesposobnosti da se izna|e cjelishodno rje{ewe za objektivne i subjektivne te{ko}e i slabosti”. Pi{u}i “vladaju}a birokratija” nudi narodu participaciju u ostvarivawu politi~ke vlasti, ali takvu participaciju koja podrazumijeva wihovu redovnu i bezuslovnu plebiscitarnu podr{ku ve} donesenim, bez prethodnog konsultovawa, politi~kim odlukama da “radni ~ovjek, gra|anin, predstavqa puko gorivo politi~kog procesa, koji se stihijski odvija bez svrhe i ciqa”, da se kroz “besmislene periodi~ne kampawe mase obezglavquju i otupquju i dovode u situaciju da prosto prièqkuju autokratske poteze, kona~no zavo|ewe reda ~vrste ruke i sli~no”, [e{eq zakqu~uje da nas to “i nehoti~no podsje}a na mra~nu nedavnu pro{lost, na period naglog nadirawa fa{izma u Evropi, po{to je i do wega dovela sli~na dru{tvena situacija i osje}aj bezna|a”. U petom dijelu – odgovoru, [e{eq pi{e da wegovo “odbacivawe samoupravqa~kog koncepta ne zna~i zalagawe za etatizam, nego “zalagawe” za teorijsku elaboraciju sistema, koji bi bio socijalisti~ki racionalan u ekonomiji, a demokrati~an u politici i human u socijalnoj sveri”. Daqe, 77

isti~e [e{eq, jugoslovensko dru{tvo sve od 1948. godine, nalazi se u permanentnoj krizi, a vladaju}a birokratija, kontinuirano lutaju}i i pred stalnim zaokretima, prisiqena spletom unutra{wih i spoqnopoliti~kih okolnosti, te usqed vlastite neukosti, nesposobnosti, nedoraslo{}u izazovima vremena istorijskih procesa, na iznenadnim nu`nim zaokretima, uvijek je “`rtvovala ponekog iz svojih redova, izuzev glavnog velikodostojnika i qudi od wegovog bezrezervnog povjerewa, koji su se eksponirali u dosqednom sprovo|ewu zajedni~ke politike, kako bi se svi grijesi prebacili na wihova le|a i u~inili ih jednim od simbola neprijateqskih snaga, tako da su pojedinci ili ~itave garniture politi~ki stradale i 1954., i 1956., i 1971., i 1981. godine, a sve to, da bi se “na{lo pokri}e za glavne kreatore proma{ene politike i sa wih skinula svaka krivica ili mogu}nost pozivawa na odgovornost”. Konstatuju}i da na{ privredni razvoj od 1965. godine, pa naovamo, karakteri{e “totalan iracionalizam primjewivawa politi~kih i ekonomskih mjera”, [e{eq traì “temeqne dru{tvene promjene koje istovremeno moraju po~eti u politi~koj i ekonomskoj sveri”, odnosno pi{e da je “praviti neprekidne normativisti~ke izmjene unutar politi~kog sistema, pove}avati broj birokratskih institucija i interesnih zajednica”, ra~unati da }e se ekonomska problematika sama po sebi razvijati, ~ista ludost”. Na kraju ovog pasusa, [e{eq pi{e da “vladaju}a garnitura, neprekidno, pozivaju}i se na demokratske i slobodarske principe, nevje{to prikriva jedan jedini ciq – o~uvawe sopstvenog dru{tvenog poloàja, samoizbora i samoimenovawa svojih pripadnika na politi~ke pozicije i funkcije, pravdaju}i to ~iwenicom da su najboqi i nezamjewivi, u ~emu im punu podr{ku daje ~itava bulumenta birokratskih poslu{nika, koji svojim podani~kim mentalitetom i horskim recitovawem slavopojki, ne dozvoqavaju da se ~uju izvorna mi{qewa obi~nih qudi, gra|ana, bar onih koji umeju da misle i ne trebuju politi~ke stavove na revers u partijskim komitetima”. U {estom dijelu – odgovoru, [e{eq isti po~iwe afirmativnim prikazom na{eg privrednog razvoja, ali samo do 1964. godine, da bi od privredne reforme (1965. g.) na{ privredni razvoj prikazao kao “katastrofalan proma{aj vladaju}e birokratske vrhu{ke, koja je nezaja`qiva i pohlepna u zadovoqavawu vlastitih materijalnih prohtijeva i nesposobna da pronikne u su{tinu ekonomskih zakonitosti”. Ujedno, [e{eq pi{e da je slabqewem efikasnosti normativne za{tite materijalnih dru{tvenih dobara, po~eo bujati privredni kriminal, {pekulacije i pronevjere, a u “kojima su politi~ke strukture imale glavnu ulogu, tako da je unaprijed bila osuje}ena svaka ozbiqnija intervencija pravosudnih organa”, te da “nijedna kampawska akcija na planu ispitivawa porijekla imovine nije imala {ansi da uspije, sve dok je {ef dràve gradio rezidencije po svim krajevima Jugoslavije i ìvio u sjaju i rasko{i, vaqda jo{ jedino dostupnim feudalnim vladarima”. Tako|e, po [e{equ, mito i korupcija su uzeli toliko maha da su postali svakodnevna dru{tvena pojava koja vi{e nikoga ne ~udi, a u woj “predwa~e najvi{i politi~ki funkcioneri, navikli na intenzivno kori{tewe i neformalne poluge mo}i, uticaja i protekcije”. Na kraju ovog pa78

susa, [e{eq pi{e da je birokratija koja vodi “odlu~nu borbu” ([e{eq stavio navodne znake – prim. op. radnika) za samoupravqawe, samo wegova smetwa, a za samo samoupravqawe pi{e da je rije~ o jednom “nebuloznom pseudo-teorijskom projektu u koji se tako olako ne upu{taju ni dru{tva koja su na neuporedivo vi{em civilizacijskom nivou, nego na{em, u kome je svijest jo{ na nivou zadovoqavawa sitno-sopstveni~kih ambicija, ~ega se ni birokratski mo}nici nikada nisu poku{ali osloboditi, pa ~ak sluè kao nezamjewiv primjer za ugled svojim podanicima, imitatorima na niìm nivoima dru{tvene qestvice”. U sedmom dijelu – odgovoru, [e{eq “predlaè” izvjesne mjere u privredi, kako bi postala moderna, racionalna i sli~no. U osmom dijelu – odgovoru, [e{eq pi{e da “vladaju}a birokratija nemilosrdno razvija dezintegracione procese u Jugoslaviji”, da se “slijepo drì kominternovskih predrasuda prema Srbiji i Srbima”, odnosno zalaè se za “koncept o izgradwi Jugoslavije na federalnom principu, srbofobijom zadojena nacionalisti~ka elita je pretvorila u sredstvo realizacije parole – “Slaba Srbija, jaka Jugoslavija”. Ovu parolu [e{eq “argumentuje” poslijeratnom administrativnom podjelom na republike i pokrajine, svo|ewem teritorije Srbije na podru~je koje je nekada obuhvatao beogradski pa{aluk, ustanovqewem Autonomne pokrajine Vojvodine, bez obzira {to je u “woj ve}insko srpsko stanovni{tvo”, formirawem kosovsko-metohijske autonomne oblasti, koja }e kasnije prerasti u pokrajinu i postepeno dobijati sve atribute posebne republike”, kako bi se olak{alo “ostvarewe separatisti~kih ambicija albanske nacionalne mawine na podru~jima gdje ona ima etni~ko-populacionu prevagu”, te izmi{qawem nove nacije i gotovo na silu tjerawem qudi da se izja{wavaju kao wihovi pripadnici, kako Srbi ne bi predstavqali, u zvani~nim statistikama, apsolutnu ve}inu jugoslovenskog stanovni{tva”. Po [e{equ, prvo je “izmi{qena nacija” bio slu~aj s crnogorskom, a onda “dvije decenije kasnije i s muslimanskom “nacijom”, a sve to da bi se dalo povoda daqem razbuktavawu politikantskih strasti i nacionalisti~ke histerije, koja je pa`wu masa odvra}ala od goru}ih socijalnih problema, za ~ije se rje{avawe birokratija pokazala nemo}nom, kao i nespremnom da ga nekom drugom prepusti”. Komentari{u}i o “sve ve}oj autarhizaciji jugoslovenske privrede, zatvorenosti republika i pokrajina, iscrpquju}im borbama republi~kog i pokrajinskog etatizma, upropa{tavawu jugoslovenskog privrednog sistema, nadmetawu i nadmudrivawu regionalnih birokratija, koalicijama pojedinih republika i pokrajina da bi se ostalima nametnula izvjesna politi~ka i ekonomska rje{ewa i sl.”, [e{eq u ciqu eliminisawa gore navedenih “wegovih ~iwenica”, traì sqede}e: “{to skorijem istupawu racionalne revizije jugoslovenskog federalizma, ponovnog balansirawa odnosa saveznih organa i organa federalnih jedinica, obustavqawu politikantskog insistirawa na daqoj “afirmaciji” izmi{qenih nacija, uvo|ewem SH jezika kao zvani~nog u saveznu administraciju i javne slu`be, obavezno wegovo u~ewe u svim {kolama pored materweg, te ukidawe nastave na jezicima nacionalnih mawina”. Ujedno, [e{eq pi{e da je “nu`no ukidawe auto79

nomnih pokrajina ili bar wihovo striktno podvo|ewe pod srbijanski suverenitet, s obzirom da je u Vojvodini ve}insko stanovni{tvo srpsko, a na Kosovu je preteàn dio albanske etni~ke skupine pokazao spremnost i odlu~nost za vo|ewe separatisti~ke politike, pa bi mu svako daqe davawe politi~kih beneficija bilo nesvrsishodno i {tetno sa stanovi{ta op{tejugoslovenskih interesa”. Ovaj pasus [e{eq zavr{ava insistirawem da se “jugoslovenska federacija sastoji iz ~etiri stvarno-ravnopravne republike: Slovenije, Hrvatske, Srbije i Makedonije”, odnosno insistira na “novom teritorijalnom razgrani~ewu izme|u Srbije i Hrvatske, s obzirom na djelomi~nu teritorijalnu izmije{anost srpskog i hrvatskog stanovni{tva na podru~ju Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Like, Korduna, Banije i Slavonije”. Ta “razgrani~ewa”, po [e{equ, “ostvarila bi se na principu koji podrazumijeva da u granicama Hrvatske ostane isti broj gra|ana – srpske nacionalnosti, kao u Srbiji hrvatske”, ~ime bi “kona~no bilo rije{eno srpsko-hrvatsko pitawe na na~elima humanizma i demokratije, te u~vr{}ena me|unacionalna sloga i zajedni{tvo, a izbjegnut jedan od osnovnih uzroka razdora u pro{losti”, odnosno definitivno bi bio skinut s dnevnog reda od danas “vladaju}e birokratije, tendenciozno podgrijavan strah od jugoslovenstva kao unitaristi~ke i centralisti~ke velikosrpske ujdurme”. U devetom dijelu – odgovoru, [e{eq optuìv{i “Savez komunista, wegove rukovode}e organe, tijela i pojedince, za neo~ekivano povampirewe nacionalizma u savremenom jugoslovenskom dru{tvu”, zakqu~uje da je “Savez komunista zbog politi~kog sqepila i manipulatorskih sklonosti, te optere}enosti nacionalisti~kim predrasudama vrhunskih kreatora wegove politike, sam sebe stavio na marginu dru{tvenih zbivawa, mada se jo{ iz petnih ìla upiwe da bude wihov glavni inicijator i kontrolor”. Komentari{u}i o “prenebregavawu klasnog interesa proletarijata od strane partije”, o svo|ewu “radni~ke klase na puki simbol, nikad provjerene legitimacije politike vladaju}ih krugova, ~iji je jedini ciq bio odràvawe gole vlasti po svaku cijenu”, o “ustavno-pravnom razbijawu jugoslovenske federacije”, o “stvarawu nacionalnih ekonomija”, [e{eq je postavio pitawe kako je “vladaju}a vrhu{ka mogla istrajno wegovati iluziju da je mogu}e narod obmawivati “vo vijeki – vijekov” kultom jedne li~nosti koja nije poloìla ispit istorijske odgovornosti i moralnosti za politi~ke poteze o kojima je sama odlu~ivala, zahvaquju}i uzurpaciji svih poluga politi~ke vlasti”. U desetom dijelu – odgovoru, komentari{u}i o spre~avawu “birokracije bilo kakvih prijedloga za izvla~ewe iz trenutne krize, a ~ijom smo se krivicom i na{li”, [e{eq àli {to je do sada bilo “rijetkih poku{aja i otvorenih suprotstavqawa wihovom daqem poigravawu i kockawu sa sudbinom ~itavog naroda, posebno otpora od strane demokratske i napredne, socijalisti~ke i humanisti~ke inteligencije”. Traè}i “utvr|ivawe konkretne odgovornosti dru{tvenih grupa i pojedinaca, uslijed ~ijeg je diletantizma, samovoqe i bezobzirnosti, li~ne nezaja`qivosti i vlastoqubqa i do{lo do krize”, [e{eq je mi{qewa da “qudi koji su nas uvalili u krizu ne mogu pretendovati na povjerewe i neograni~eni mandat masa da 80

nas u funkciji izbaviteqa iz krize izvedu”. U kontekstu navedenog, [e{eq pi{e da nam “predstoji radikalno preispitivawe svih, do ju~e, neprikosnovenih, teorijskih i ideolo{kih zabluda, politikantskih koncepata”, a {to mu se ~ini presudnim je “kona~no otpo~iwawe s ozbiqnom kritikom kulta li~nosti, decenijama glavnog politi~kog lidera Tita, jer je vrijeme da se inicira ispitivawe wegove individualne odgovornosti za sve neda}e u kojima smo se na{li, po{to je bio divinizovani arbitar presudnih i dalekose`nih politi~kih odluka, koje je donosila vladaju}a vrhu{ka, a pokazale su se totalno proma{enim i {tetnim”. Pored “procesa detitoizacije kao radikalnog razra~unavawa sa staqinisti~kom pro{lo{}u i kominternovskim konceptima u unutra{woj politici”, [e{eq je “mi{qewa” da nam predstoji i “temeqna dekardeqizacija ustavno-pravnog ustrojstva dràve, a koja podrazumijeva odlu~ni raskid s postoje}om prekomjernom i nefunkcionalnom institucionalizacijom politi~kog sistema”. Po [e{equ, uvo|ewe “kardeqevskog delegatskog sistema kao okosnice kompletnog procesa odlu~ivawa zna~ilo je objektivno eliminaciju svih pozitivnih dostignu}a modernih politi~kih sistema i vra}awe to~ka istorije unazad”, a s druge strane, “Savez komunista je danas i po socijalnom sastavu svog ~lanstva tipi~na birokratska partija, srasla s institucijama vlasti i nesposobna da ponudi stvarne emancipatorske ideje i programe djelovawa”. Pi{u}i o mije{awu Me|unarodnog monetarnog fonda u unutra{we jugoslovenske poslove i ukazivawe od strane navedenog na “mogu}nosti prikupqawa finansijskih sredstava za vra}awe kamata na podignute kredite, kako bi se mogli jo{ vi{e zaduìvati”, [e{eq je zakqu~io da “nikad eksploatacija u Jugoslaviji nije bila intenzivnija, ni u vrijeme starojugoslovenskog-buròaskog “ne narodnog” (kako se redovno govori u oficijelnim istupima) reìma”, te da je tom eksploatacijom “podvrgnuto i na{e jo{ nero|eno potomstvo, a da je sve ovo upravo partija podsticala kontroli{u}i sve institucije ekonomske i politi~ke mo}i”. Zakqu~iv{i da je ve}u “istorijsku, moralnu i politi~ku hipokriziju te{ko zamisliti”, [e{eq je istakao da u “vrijeme kada su procesi pot~iwavawa jugoslovenske privrede imperijalisti~kim monopolima bili u punom jeku, nas su iscrpqivali beskrajnim i sterilnim diskusijama o ustavnim amandmanima, kongresnim platformama i rezolucijama, novim ustavima, Zakonu o udruènom radu i sli~nim dosjetkama”. Jedanaesti dio – odgovor, [e{eq je “posvetio” podru~ju kulture, nauke i umjetnosti. I u ovoj sferi dru{tvenog ìvota, po [e{equ, je veoma uo~qivo “odstupawe od proklamovanih slobodarskih ideja”, odnosno birokratija nastoji da stavi pod kontrolu sva duhovna stvarawa i sve svede na wegovawe uspomena na nedavnu “slavnu revolucionarnu pro{lost” i na o~uvawe dana{weg, koje smatraju vje~itim i zato wegovu viziju svim sredstvima propagandnog aparata nastoje projektovati i za daleku budu}nost. Ujedno, [e{eq konstatuje da birokratija, ma koliko bila me|usobno rastrzana i podijeqena, me|u svojim garniturama vrlo lako nalazi zajedni~ki jezik, kada treba suzbiti slobodnu qudsku misao, kada treba skovati stvarne duhovne vrijednosti. Tvrde}i da “progla{avawe kulturnih djelatnosti 81

od posebnog interesa u stvari zna~i daqe ograni~avawe i kontrolisawe wihove socijalne misije”, [e{eq je mi{qewa da je ipak do{lo vrijeme kada je “konkurentske ideje nemogu}e suzbiti ranije tako efikasno i obilato primjewivanim administrativnim mjerama i represijama”. Konstatuju}i da danas “svaki onaj protivnik postoje}e vlasti nailazi na op{te simpatije i da se progoni intelektualaca vra}aju po birokratiji poput bumeranga”, [e{eq je istakao da je pod “èstokim pritiskom me|unarodnog i unutra{weg javnog mwewa, birokratija morala pustiti iz zatvora na{eg najboqeg pjesnika sredwe generacije Gojka \oga”, odnosno da su se “skr{ili poku{aji administrativne zabrane pozori{nih drama “Karamazova” i “Golubwa~e”, kwiga “Stvarno i mogu}e” – Dobrice ]osi}a, “Novih priloga” – Vladimira Dedijera, “Sudije” i “Noà” – Vuka Dra{kovi}a, “Anateme” – Vojislava Lubarde itd.”. Na kraju ovog pasusa, [e{eq pi{e kako se nada da }e i najnovija zabrana kwige Neboj{e Popova, te pro{logodi{wa zbirka Dragana Anti}a – “Slu~aj Gojka \oga – dokumenti”, pasti pred otvorenim osudama i gnu{awem ~itave na{e napredne inteligencije, te da }emo “uskoro biti u prilici da sa uìvawem ~itamo novo neizmjeweno izdawe stihova Gojka \oga – “Vunena vremena”.” U posledwem odgovoru, [e{eq pi{e da je Savez komunista “definitivno pokazao i dokazao svoju nesposobnost da predstavqa vode}eg subjekta daqeg progresivnog dru{tvenog razvoja”, te zakqu~io da bi “svaka eventualna rasprava o wegovom sada{wem stawu sa ovog aspekta bila izli{na”. Istakav{i da ne moè “biti rije~i o nekoj krizi povjerewa u Savez komunista, jer kako }e do}i u krizu ne{to {to ne postoji”, [e{eq je mi{qewa da je “ta partija iscrpila svoje istorijske mogu}nosti i danas predstavqa iskqu~ivi faktor regresa, retrogradnih tendencija i koja nagonski osje}aju}i tu sve opipqiviju realnost, poku{ava prikriti sve manifestacione oblike krize, umjesto da ih predupre|uje i prebro|ava”. Konstatuju}i da su se “jugoslovenski komunisti samo na rije~ima suprotstavili staqinizovanom konceptu razvoja socijalizma”, da su “sve to prikrili jo{ debqim pla{tom la`ne, iluzorne svijesti, a {to potvr|uju ~iwenice – o napu{tawu modernih principa pravnog poretka, ustavnosti i zakonitosti kroz wihovo ideolo{ko diskvalifikovawe kao navodno klasno-buròaskih ograni~enih i prevazi|enih”, te u “insistirawu na izgradwi koncepta revolucionarnog i samoupravnog prava kojim }e se sankcionisati birokratska samovoqa i negirati elementarne gra|anske slobode”, [e{eq isti~e da u Jugoslaviji “danas nema demokratije, jer je u sistemu vladavine jednopartijskog monopolizma i ideolo{kog monizma ne moè ni biti”, da nema “ni pravne jednakosti gra|ana, po{to je pravna za{tita status i tretman koji gra|anin ima zavisan direktno od wegovih politi~kih pozicija, pripadnosti vladaju}oj partiji, ideolo{kih pogleda, stepena pravovjernosti i provjerenosti, odnosno ideolo{ko-politi~ke podobnosti”. Ujedno, [e{eq zakqu~uje da su “gra|anske i politi~ke slobode maksimalno ugroène, duhovnim terorom monolitnosti koja se nastoji maskirati parolom o pluralizmu interesa samoupravnih subjekata”, da od rata nemamo “neposrednog izbornog prava usqed straha i nesigurnosti vladaju}e 82

partije da ne}e poloìti ispit javne legitimacije tamo gdje bi joj mogle konkurisati i alternativne politi~ke organizacije s bitno druga~ijim programom”, odnosno da je i “sloboda {tampe puka proklamacija po{to je pod striktnom kontrolom partije i wenih filijala u vidu drugih dru{tveno-politi~kih organizacija”. U ovom “moru apatije i bezna|a”, po [e{equ, samo “humanisti~ka inteligencija predstavqa jedinu zrelu i sposobnu socijalnu snagu, spremnu da se odlu~no suo~i s postoje}om krizom, ponudi druga~ija rje{ewa i reafirmi{e izvorne socijalisti~ke principe, kompromitovane dugotrajnim birokratskim izvrtawima i izvrdavawima”, te u tom ciqu traì od “Saveza komunista da odustane od ometawa i onemogu}avawa ove nove dru{tvene snage da iza|e na politi~ku pozornicu i preuzme ulogu odgovornog i savjesnog kormilara”. Na kraju, pi{u}i da sada{wa kriza nije ni privremena ni bezazlena, da je izlaz iz we mogu} samo radikalnim promjenama, da je daqwe prepu{tawe stihiji i upravqa~koj samovoqi “zlo~in prema generacijama koje tek dolaze”, da ako “vladaju}a birokratija nije u stawu kontrolisati negativne dru{tvene i ekonomske odnose, to ne zna~i da se oni uop{te ne mogu kontrolisati i na koncu eliminisati”, [e{eq zakqu~uje da “kada je o~igledno da jedan sistem nema nikakve istorijske perspektive, da ~ini fatalni proma{aj za proma{ajem, da je me|u glavnim faktorima, koji su uslovili krizno stawe (a ne smijemo podle}i postoje}im poku{ajima da se sva kriza prebaci na vawske, me|unarodne uzroke), onda je svako insistirawe na daqem odràvawu sistema krajwe nepromi{qeno, prava ludost, jer zatvara sve horizonte oporavka i perspektive progresa”. Tekst “Intelektualni anga`man u konkretnom vremenu i prostoru”, [e{eq posve}uje Dobrici ]osi}u i wegovoj najnovijoj kwizi “Stvarno i mogu}e”, tj. “intelektualcu koji traga za trajnim vrijednostima socijalnog bivstvovawa, a pri tom kroz ~itavo svoje djelo izraàva dramatiku istorije i sudbinu naroda kome pripada i koji dovodi u pitawe sve postoje}e, sve {to ga okruùje i objektivno sputava”, odnosno intelektualcu koji prezire “manipulatorske intrige politikantskih krugova ogrezlih u farisejstvu i samodovoqnosti kao lagodnoj iluziji primitivaca koji dnevnopoliti~ke interese nastoje uzdi}i na nivo univerzalnih principa i temeqnih vrijednosti”. Za samu kwigu “Stvarno i mogu}e”, [e{eq pi{e da predstavqa “vrijedno svjedo~anstvo o na{em vremenu i wegovim protivrje~nostima”, oboga}enim ]osi}evim “javnim politi~kim anga`manom i beskompromisnim suo~avawem s goru}im dru{tvenim problemima na imanentno-filozofsko teorijskom nivou”, odnosno stavqen nam je na uvid “jedan originalni misaoni pledoaje za humanizam, slobodu i demokratiju – vrijednosti koje se u na{oj epohi toliko glasno propovijedaju i propagiraju i u koje se mnogi zakliwu, najvi{e oni mo}nici koji ih u praksi nemilosrdno gaze”. Daqe, po [e{equ, navedena kwiga jo{ jednom potvr|uje “sudar umjetni~kog i duhovnog slobodarstva s dogmatskim pragmatizmom u wegovoj kulturolo{koj varijanti”, odnosno potvr|uje da je ]osi}u “razvoj socijalizma 83

centralna preokupacija, bez obzira na sve proma{aje i zloupotrebe ovovjekovnih protagonista i nabije|enih za{titnika ove najprogresivnije ideje”, tj. “ne odustaje u tragawu za humanijom i slobodnijom budu}nosti od sada{wosti i u tom ga nije u stawu nijedna otu|uju}a i antislobodarska dru{tvena praksa pokolebati, niti weni prepotentni akteri”. Uz “pomo}” pojedinih citata iz navedene kwige [e{eq traì od dana{we inteligencije “neidentifikovawe s dnevnopoliti~kom praksom vladaju}ih krugova, neprihvatawe najamnog odnosa i obi~nog produètka politi~kog aparata, kome je strana i sama pomisao na istinu i slobodu”, odnosno traì tragawe za “novim vizijama istorijskog razvoja i dru{tvenog napretka, kako bi se rezimirala i racionalno analizirala iskustva poraza iz pro{losti, te preduprijedili izgovori i odstupnice krivaca za proma{aje i neuspjehe”, tj. “boriti se protiv svih oblika tutorstva u kulturnom stvarala{tvu”. Pi{u}i o “pogubnom uticaju nedozrelih politi~kih faktora na me|unacionalne odnose u Jugoslaviji”, [e{eq u daqem tekstu, istakav{i da su “proro~anski zvu~ale rije~i Dobrice ]osi}a izgovorene 29. maja 1968. godine, na 14. sjednici CK SK Srbije”, pojavu “nacionalizma na Kosovu, pretvarawe Vojvodine u birokratsko autonoma{tvo, negaciju socijalisti~ke demokratije, nekontrolisano bujawe nacionalizma i republi~ko-pokrajinskog birokratskog partikularizma”, pripisuje “vladaju}oj monopolisti~koj birokratiji i dijelu inteligencije koja svoje mediokritetstvo nastoji nadoknaditi sticawem politi~ke mo}i i oreola zvani~nosti i pravovjernosti, spremno se uklapaju}i u provincijalisti~ke i nacionalisti~ke iskqu~ivosti”. Istakav{i da ]osi}evu nijednu rije~ nije istorija opovrgla, [e{eq sa zadovoqstvom konstatuje da se hajka protiv ]osi}a pokazala nemo}nom i nedoraslom, da slomi i suzbije voqu i misao ~ovjeka koji je oduvijek ~in dru{tveno angaòvanog pisca i intelektualca shvatao, prije svega, kao ~in slobode, slobode u stvarawu novih sloboda, slobode za sve istine o dru{tvu i ~ovjeku, slobode sumwi i provjere svakog i sva~ijeg qudskog djela. Citiraju}i ]osi}eve rije~i da je za “prekrajawe istorijskih ciqeva narodne revolucije za koje su doslovno tekli potoci krvi, bivala ponekad dovoqna i jedna bo~ica mastila”, [e{eq zakqu~uje da se “revolucija, ~iji su ideali odavno iznevjereni i tradicije napu{tene, revolucionarni ciqevi u korijenu transformisani i nade izjalovqene, jo{ uvijek koristi kao sredstvo obmawivawa masa i veli~awa “Cezara”, koji je svojom okretno{}u i okrutno{}u uspijevao da manipuli{e qudskim idealima i zanosima”. Na kraju, citiraju}i odlomak ]osi}evog govora na 64-godi{woj skup{tini Kwièvne zadruge (17. 5. 1971. g. – govor o problemima jedinstva srpske kulture, svo|ewa srpske nacionalne kulture na granice dana{we Republike Srbije itd.), [e{eq konstatuje da ]osi} “smjelo suo~avaju}i se s najozbiqnijim problemima svoga vremena daje orginalne odgovore na goru}a pitawa ~itave jedne istorijske epohe, a {to mu je ne samo javno pravo, nego du`nost i obaveza koje se duhovni stvaralac nikako ne moè odre}i, niti je prepustiti mediokritetskoj svijesti, politikantskoj savjesti i amoralnosti onih koji su se srodili s aktuelnom vla{}u i postali dio wenog represivnog aparata”. 84

U tekstu “Kriza marksizma kao {ansa za novi preporod socijalizma”, [e{eq, pi{u}i o sve ve}em postojawu sumwi u samu perspektivu i budu}nost trenutnog tuma~ewa i primjene marksizma, na poqu politike, ekonomije, kulture i sl., za isto okrivquje ne samo “staqinisti~ki sistem puta u socijalizam i komunizam i kominternovsku ortodoksiju”, nego i “ideolo{ki koncept kog su se slijepo dràli i razvijali ga u etatisti~ko-birokratskoj varijanti do ~udovi{nih razmjera mawe-vi{e kompletan komunisti~ki pokret”. Konstatuju}i da je do krize marksizma u svijetu do{lo zbog “nesposobnosti progresivnih dru{tvenih snaga da odgovore na postavqene zadatke”, [e{eq vidi izlaz u “kriti~kom preispitivawu su{tinske poente marksizma, tj. traì da se preispitaju neke bitne Marksove postavke, kao napr. sam pojam diktature proleterijata itd.”. Na kraju ovog teksta, [e{eq se zalaè da se “dozvoli kritika svega onoga {to se nije potvrdilo u praksi”, tj. da se “ne progawaju i ne progla{avaju neprijateqima oni koji se ne slaù sa tuma~ewima zvani~ne politike socijalisti~kih zemaqa”. Tekst – “Intelektualno reagovawe na politi~ku represiju”, (izlagawe u raspravi “Nauka i politi~ka institucija”) je u stvari [e{eqev govor na tribini SKC-a u Beogradu, 15. 11. 1983. godine, povodom zabrane kwige Neboj{e Popova, jednog od odstrawenih profesora F.F iz Beograda, “Dru{tveni sukobi, izazov sociologiji”, a za koji je “pobrao” veliki aplauz. Na po~etku navedenog teksta, [e{eq “konstatuje” kako je “kriza dubqa i bezizlaznija, dana{wi jugoslovenski birokratski reìm je sve nervozniji i netrpeqiviji u reagovawu na poku{aje javnog prezentovawa produkta slobodnog intelektualca, a ~ija se idejna poruka kosi s oficijelnom ideologijom”. Zbog toga, pi{e [e{eq, sve u~estalije su kampawe protiv pojedinih nau~nih i kwièvnih djela i wihovih autora, lijepe im se najraznovrsnije negativne politi~ke etikete, obasipaju uvredama i psovkama, bez realne mogu}nosti da se odbrane, zahvaquju}i totalitarnoj kontroli nad sredstvima javnog informisawa. Me|utim, pi{e [e{eq, ova progawawa prevashodno su motivisana èqom da se “pa`wa i svijest masa preusmjeri sa svakodnevnih, vitalnih i egzistencijalnih problema, na podru~je politikantskog lova na vje{tice, ataka na nepo}udne i neprilagodqive intelektualce”. Ali, ponekad se zabrana kwige poku{ava izvesti u najve}oj ti{ini zbog “bojazni od pretjeranog iritirawa doma}eg i revoltirawa inostranog demokratskog naprednog javnog mwewa, kao i mo}nih multinacionalnih finansijskih korporacija, za ~ije je varqive dolare prodana jugoslovenska nezavisnost, kako bi vrhovi birokratskog aparata, bar privremeno, narod mogli uquqkati osje}ajem la`nog blagostawa i razum mu pomutiti potro{a~kom groznicom”, zakqu~uje [e{eq. Daqe, pi{e [e{eq, danas kada se polako “trijeznimo iz te{kog mamurluka sveobuhvatne ideologizacije i indoktrinacije proma{enim ideolo{kim i politi~kim konceptima, kad se osloba|amo debelih naslaga demagogije, apologije i karikaturalno misti~nog kulta li~nosti, name}e nam se pitawe o mogu}nosti efikasnijeg odupirawa birokratskoj samovoqi”, 85

te trasirawu puteva “budu}eg dru{tvenog razvoja, bitno razli~itog od onog kojim su nas decenijama proma{eno vodili na{i zvani~nici”. Ujedno, [e{eq je mi{qewa da bi svako daqe “uzmicawe pred birokratskim nasrtajima predstavqalo fatalnu gre{ku i unazadilo perspektive dru{tvenog preporoda, ohrabrilo politi~ke vrhu{ke, ulilo im novo samopouzdawe i poja~alo nezaja`qive apetite”. U kontekstu navedenog, [e{eq traì “neuzmicawe ili nekompromiserstvo sa birokratijom, te u tom ciqu insistira na “pokazivawu spremnosti na individualne ili kolektivne `rtve”. Isto tako, [e{eq je protiv bilo kakve “pasivnosti ili neutralnosti grupe ili pojedinaca u ovom dru{tveno-istorijskom trenutku”, jer nijedna javna publikacija, nau~na institucija ili kulturna asocijacija nije toliko vrijedna da bi “navodna briga za wen opstanak predstavqala vaqan izgovor za daqe povla~ewe iz intelektualne borbe koja danas nije ni zamisliva bez primarno izraène politi~ke i ideolo{ke komponente”. Ujedno, [e{eq isti~e da im treba biti “kompliment {to se nazivaju anarholiberali, ultraqevi~ari i novoqevi~ari”, a da bi “za svakog onog ko drì do stvarala~kog dostojanstva i duhovnih vrijednosti izjedna~avawe poriva intelektualnog anga`mana s nazorima oficijelne ideologije i vladaju}e politike predstavqalo najve}u pogrdu”. Na kraju ovog teksta, [e{eq pi{e da sve ono {to je “reìmski ve} izaziva spontanu averziju i u {irokim narodnim masama”, te takav “podsticaj jo{ dodatno obavezuje na idejnu borbu za nove napore, kako bi {anse za opstanak trenutno vladaju}eg sistema vrijednosti bile svedene na minimum, kako bi se ubrzalo wegovo ru{ewe na dijalektici vlastitih nepremostivih protivrje~nosti”. Tako|e, ovom prilikom, kod [e{eqa u stanu prona{li smo jedan ve}i broj fotokopiranih raznih tekstova Radisava Filipovi}a, penzionisanog pukovnika iz Beograda, kao i dva pisma upu}ena od strane Filipovi}a [e{equ. U pismu od 24. 10. 1983. godine, Filipovi} se interesuje – za{to mu ranije [e{eq nije poslao izvjesne stvari, odnosno da li ih treba vra}ati, dok se u drugom pismu, od 19. 9. 1983. godine, Filipovi} zahvaquje na poslatim tekstovima, te izraàva zabrinutost za autenti~nost istih, jer se “ovoj na{oj policiji i wenim dou{nicima ne moè vjerovati”. Tako|e, Filipovi}u je krivo {to mu [e{eq nije poslao tekst peticije (vjerovatno se radi o protestu protiv su|ewa licima obuhva}enim akcijom “Trebevi}”), pa da i on ne{to napi{e povodom toga. Ina~e, Filipovi} traì da mu se [e{eq redovnije javqa, jer je zabrinut da mu se nije {to desilo. Isto tako, prona{li smo i tekst peticije kojom se protestuje zbog “nedavnog su|ewa grupi gra|ana u Sarajevu” sa kompletnim spiskom lica koja su potpisala istu. Uz ovu peticiju prona|ena je i izvjesna [e{eqeva “dopuna” (tekst je pisan rukom i nosi potpis Vojislava [e{eqa) iste. Na nedavnoj “dopuni” [e{eq je “ogor~en” {to se o~igledno ovakvim represivnim mjerama nastoji javnosti skrenuti pa`wa s o~iglednog nacionalisti~kog i panislamisti~kog djelovawa pojedinih ~lanova SK BiH, ponekad i istaknutih politi~kih funkcionera. [e{eq je vjerovatno nekome 86

slao ili namjeravao poslati, jer na kraju ove dopune, u zagradi, nekom sugeri{e da bi bilo “veoma va`no da pismo sadrì i ovu re~enicu, po{to je to za sada gotovo jedini na~in da se raskrinka pozadina su|ewa”. (redigovano) ugovor izme|u [e{eqa i izdava~ke ku}e “Zapis” iz Beograda, vezano za izdavawe kwige “Hajka”. Ugovor je sklopqen 28. 1. 1983. i obavezuje “Zapis” da {tampa “Hajku” u tiraù od 3 hiqade primjeraka, a potpisali su ga [e{eq i direktor “Zapisa”, Rastko Zaki}. Tako|e, (redigovano) fotokopirana “optu`nica” Raselovog suda protiv druga Branka Mikuli}a, a ~ije su pojedine rije~i i slova zbog slabog fotokopirawa ru~no poja~ane. Mjere SDB: – Bi}emo u toku daqe spisateqske aktivnosti Vojislava [e{eqa, kao i eventualnog slawa gore navedenih tekstova nekom. (redigovano) Podaci – ta~ni. Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB 1h (redigovano)

Dodatni list uz dokument Primedbe, napomene i sli~no: Tekst Vojislava [e{eqa “Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru”. Prilog: 1 (strana – 21) (potpis redigovan) Dr Vojislav [e{eq: Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru Pri svakom ozbiqnijem poku{aju dijagnosticirawa duhovne situacije na{eg vremena, nemogu}e je prenebregnuti wene politi~ke pretpostavke materijalizovane administrativnim i oficijelno-ideolo{kim ustrojstvom dru{tvene zajednice kojoj pripadamo. Uz to, ne smijemo izgubiti iz vida da to ustrojstvo ima mnogo {ira geografska i politi~ka upori{ta, bitno razli~ita od onih na koje se samo poziva, pa zbog toga egzistira u vje~itom gr~u odricawa i negirawa svojih izvora u iskqu~ivo verbalnoj ravni, da bi im se nestrpqivo i kriomice vra}alo kad god osjeti potrebu da slabost i malaksalost lije~i novim dogmama starih ìvotnih sokova iz davno oko{talog tijela boq{evi~ke ortodoksije. Ti sokovi su prije mnogo decenija postali sterilni, nesposobni za reprodukciju emancipatorskih ideja i pokreta, te otrov na svaku slobodarsku misao i te`wu. Ali im se nikako ne moè pore}i zavidan stepen efikasnosti primjewivanih metoda odràwa vlasti kroz svojevrsni ideolo{ki i politi~ki monopolizam i sveobuhvatnu kontrolu dru{tvenih procesa, koji se ispoqavaju kao posebna vrsta duhovnog terora i jedna od retrogradnih, totalitarnih ten87

dencija u istoriji ~ovje~anstva. Staqinisti~ka termidorska reakcija, koja je po logici stvari slijedila boq{evi~kom jakobinstvu, slomila je marksisti~ki mit o dovoqnosti politi~kog prevrata i osvajawa poluga dràvne vlasti kao faktoru mijewawa dru{tveno-svojinskih odnosa i prelaska iz kapitalisti~ke u socijalisti~ku dru{tveno-ekonomsku formaciju. Ve} nam iskustvo Gulaga i Golog otoka ukazuje na neophodnost neprekidnog preispitivawa svih idejno-teorijskih koncepata u koje smo do ju~e zdu{no vjerovali, i u tom vjerovawu toliko pretjerivali, tonuli u te{ki san iracionalizma, da je bu|ewe i moralo biti tako bolno, te nas zate}i nespremne i dezorjentisane na po~etku novog dana, ~ija nam je svjetlost pekla nenavikle o~i. Da bi na{e daqe insistirawe na revolucionarnoj izmjeni svijeta, uprkos svim spoznatim ranijim poreme}ajima, zabludama i nepotrebnim `rtvama, zaista bilo svrsishodno i utemeqeno na humanisti~kim principima za ~iju se revalorizaciju zalaèmo, nije dovoqno samo ukazivati na nedostatke i antagonisti~ke protivrje~nosti gra|anskog dru{tva ~ija je istorijska su{tina odavno razobli~ena u socijalnoj teoriji tako da toj ste~enoj slici ubudu}e moèmo dodavati nove pojedina~ne detaqe. îni nam se daleko zna~ajnijom radikalna kritika dru{tvenih sistema ro|enih u krilu emancipatorskih pokreta koji su dominirali drugom polovinom devetnaestog i gotovo ~itavim dvadesetim vijekom; sistema koji se danas deklari{u kao socijalisti~ki. Utoliko prije ukoliko nam je sve o~iglednije da wihovi teorijski orjentiri gube nekada{wu privla~nu snagu i izazivaju u masama osje}aj razo~aranosti i apatije, naro~ito u krilu radni~ke klase koja se redovno pojavquje kao objekt temeqne manipulacije, te socijalne degradacije novog oblika. Komunisti~ke partije u socijalisti~kim zemqama ne samo da ne predstavqaju izraz objektivne politi~ke mo}i radni~ke klase, nego su i glavni faktor wenog odràwa u podre|enom poloàju unutar sistema koji na relativno novi na~in obnavqa klasni poredak eksploatacije, dominacije i hegemonije, u kome }e dugo vremena pravi identitet stvarno vladaju}e klase biti temeqito prikriven. S obzirom da je i epigonima toga poretka jasno da je iluzorno o~ekivati da u samoj radni~koj klasi sazre svijest o wenoj istorijskoj ulozi subjekta revolucionarnog prevrata, oni poqe sazrijevawa transcendiraju u politi~ku organizaciju koja }e doktrinarno predstavqati najsvjesniji dio proletarijata i wegovu vode}u idejnu snagu. Zato se gra|ansko posredni{tvo obnavqa u neuporedivo ekstremnijoj varijanti, ali razapeto na tankim nitima propagandne idolatrije koja se ispomaè politi~kim i policijskim pritiscima kako bi blagovremeno suzbila svaku kriti~ku ili alternativnu misao. Ovu empirijsku razgoli}enost nimalo ne moè umawiti ~iwenica da su ~esto vode}i akteri komunisti~kog pokreta i lideri zemaqa sa marksisti~kim reìmima zaista uvjereni u opravdanost i, na “nu`nostima dru{tveno-istorijskog razvoja” utemeqenu, zasnovanost sistema mjera koje provode kako bi potpomogli fantazmagori~ni skok iz “carstva nu`nosti u carstvo slobode”. Sloboda se nudi proletarijatu u onoj mjeri u kojoj je on u stawu da se identifikuje sa “svojom” 88

avangardom i prihvati wenu iskqu~ivost i ideolo{ku zagriènost. Dakle, u toliko redukovanoj verziji da ostaje jo{ udaqenija iluzija nego u gra|anskom demokratskom poretku, ali na~iwena “blagotvornim” narkoticima horskih slavopojki velikom vo|i ili partijskim programskim rezolucijama ~iji paternalizam i prividni humanizam predstavqa dovoqnu “duhovnu” hranu za naivne i pla{qive, za one koji nisu spremni uloìti vlastiti misaoni napor u ciqu sagledavawa stvarnog sopstvenog dru{tvenog poloàja i mogu}nosti efikasnog odupirawa sistematskoj represiji. Dolaskom na vlast, komunisti se po~iwu neuporedivo o{trije i nemilosrdnije obra~unavati sa svojim politi~kim protivnicima, nego {to je to buròazija ~inila s wima. Ta osvetoqubivost neminovno sadrì u sebi i notu straha pred nepoznatim, pred onim {to tek slijedi, ali i nevjericu u vlastite sposobnosti da se jednom osvojena vlast zadrì i, {to je, razumije se, najbitnije, proklamovani program realizuje. Sumwa u sebe i vlastite sposobnosti reflektuje se u konstantnu sumwi~avost prema drugima. Partija koja je tokom dosada{we istorije najvi{e pretendovala na nau~no-teorijsku i filozofsku zasnovanost svog programa i wegovu emancipatorsku ulogu, izgra|uju}i vlastiti jednopartijski monopolizam i ideolo{ku supremaciju kao bitnu oznaku politi~kog sistema, postaje odjednom nepovjerqiva i netrpeqiva prema duhovnim djelatnostima uop{te, smatraju}i i strahuju}i da je misaonim procesima najjednostavnije razloìti i prevazi}i ono {to su weni rodona~elnici istim takvim procesima izgradili. Zato }e i inteligencija, kao poseban dru{tveni sloj i nosilac duhovnog programa, podijeliti sudbinu sru{ene buròazije ukoliko ne prihvati ponudu da vjerno sluì, da se odrekne nu`ne kriti~ke distance prema dru{tvenim procesima koje istraùje i nau~no obja{wava. Prihvatawe politi~ke apologije i socijalne demagogije postaje iskqu~ivi uslov wenog opstanka, i individualnog i kolektivnog. “Strah da im ne bude onemogu}en rad nagoni mnoge nau~nike i umetnike da podràvaju ideje koje u stvari ne prihvataju, da pi{u stvari sa kojima se ne slaù ili za koje znaju da su la`, da pristupaju zvani~nim organizacijama ili da u~estvuju u poslovima o ~ijoj vrednosti imaju najniè mi{qewe, ili da izvr}u i sakate sopstveno delo. U nastojawu da se spasu, mnogi ~ak dostavqaju druge zbog onog {to ~ine sami”.1) Komunisti~kom partijom na vlasti rijetko kada upravqaju intelektualci, ali joj ~esto masovno sluè. Ko ~ini vladaju}i sloj u partiji? Uglavnom malogra|anski poluinteligenti ~iji je osnovni ciq o~uvawe politi~ke vlasti i aparata koji oli~avaju i predstavqaju vladavinom radni~ke klase. Ne samo da nije u stawu istinski vladati, nego proletarijat nije mogao ni razviti vlastitu klasnu svijest do nivoa dru{tvene niti izgraditi kompleksnu viziju sopstvene uloge kao subjekta revolucionarnog prevrata i kona~nog ukidawa svake eksploatacije. Takvu viziju izgradili su mu i darivali upravo intelektualci nekriti~ki preuzimaju}i misaone {ablone Karla Marksa, zalutale u vremenu pune ekspanzije gra|anske klase, u kome kapitalisti~kom poretku nije moglo biti adekvatne i realne alternative. Dio inteligencije, dakle, nesposoban i nespreman da samostalno istupi u 89

pravcu revolucionarne izmjene postoje}eg svijeta kao wen originalni i originerni subjekt, gradi romanti~arsku predstavu o proleteru kao idolu kome }e sluìti i wegovoj nabije|enoj istorijskoj misiji podrediti sve svoje umne i duhovne potencijale. Na taj na~in i nesvjesno manipuli{u}i proletarijatom intelektualci }e, organizovani u zametke dana{wih komunisti~kih partija, otvoriti put supremaciji raznoraznih birokratskih klika, niskih intelektualnih i revolucionarnih mogu}nosti, ali sna`ne voqe da se vlast osvoji i zadrì po bilo koju cijenu. Desilo se ne{to {to istorija nikada nije zabiqeìla. Inteligencija, novonastali dru{tveni sloj koji ima sve predispozicije da se razvije u vladaju}u klasu s emancipatorskim i humanisti~kim predznakom koja }e naslijediti buròaziju, nesvjestan svojih istorijskih perspektiva i mogu}nosti, nastoji prometejsku ulogu prebaciti na ple}a “ni krive ni du`ne” radni~ke klase. Koliko je god za svo po{tovawe saosje}awe s wenim zaista te{kim (posebno u pro{lom vijeku), socijalnim poloàjem, toliko je za moralnu osudu poku{aj da se tim dru{tvenim statusom manipuli{e za qubav utopijskog projekta realizacije jednog romanti~arskog sna. Tim prije {to je to u konkretnoj istorijskoj praksi dovelo do ustoli~ewa birokratske strahovlade gdje god je proklamovano preuzimawe vlasti od strane revolucionarnih radnika i seqaka. Dodu{e, wihov dru{tveni poloàj se u tim uslovima mogao donekle poboq{ati u odnosu na raniji, naro~ito tamo gdje su sru{eni autokratski reìmi nerazvijenog kapitalizma s krajwe izraènim socijalnim ugwetavawem, gla|u i nezaposleno{}u. U prilog tom poboq{awu i op{tem dru{tvenom prosperitetu i{la je i svaka centralizacija dru{tvenih sredstava, nacionalizacija, racionalizacija proizvodwe i zadovoqavawa osnovnih ìvotnih potreba u vrijeme krajwe materijalne oskudice. Zato je i o~igledan veliki napredak pri svakom pore|ewu sada{weg stawa u pojedinim socijalisti~kim zemqama s onim pred revoluciju, kada su tavorile na krajwoj periferiji svjetskog industrijskog procvata. Me|utim, postavqa se pitawe da li se moglo i}i i brè i boqe, nakon {to je dostignut relativan egzistencijalni minimum u proizvodwi i raspodjeli materijalnih dobara, da nije bilo birokratskih stega i uzurpacija, da su demokratizovani op{ti dru{tveni procesi i oslobo|eno duhovno stvarala{tvo? To pitawe je posebno danas aktuelno kad ta “real-socijalisti~ka” dru{tva redom zapadaju u duboke krize i, ve} ranije li{ena politi~kog, dovode u pitawe ekonomski napredak. Zarazna i omamquju}a ideologija dogmatskog komunizma, kad preraste u religiju, uspijeva predvodnike svog politi~kog pokreta osloboditi svih moralnih skrupula. Wome inspirisana osnovna qudska i gra|anska vrijednost postaju pravovjernost i lojalnost. Svo naslije|e pro{losti, tekovine prethodnih generacija, ukoliko se ne mogu uklopiti u ideolo{ke {ablone vladaju}e elite i pokoriti zahtjevima dnevne politike, nemilosrdno se bri{u iz istorijskih ~itanki i prepu{taju zaboravu kao prividno spasonosnom lijeku od prijete}e bolesti pore|ewa realne dru{tvene stvarnosti s onim {to je bilo, {to je trenutno na drugim mjestima, u drugim siste90

mima, i {to bi moglo biti u datom dru{tvu u alternativnim socijalnim i politi~kim uslovima. Zanos imaginarnim vi{im ciqevima i zablude o budu}em blagostawu do kog se navodno moè do}i samo “revolucionarnom” o{trinom i bezobzirno{}u ra~una na pritajene mazohisti~ke porive qudi koji, gube}i nadu u izbavqewe od duhovnog i fizi~kog terora, po~iwu da poistovje}uju svoju misao i svijest s voqom vlastitih ugweta~a, da se ukqu~uju u wihov pokret i predano sluè zadovoqavaju}i se, za uzvrat, lagodnom materijalnom situirano{}u koja sleduje poslu{nom. Onog trenutka kad neki intelektualac, do tada u slu`bi partije, napravi novi i originalni misaoni uzlet, nadi|e kvantum koji je svarqiv za skleroti~ni birokratski aparat, biva u najboqem slu~aju odgurnut i odba~en, a u onom teèm, u posqedwe vrijeme rje|em, i fizi~ki likvidiran. Iz svega toga proizlazi da ideologija koja nam se name}e ne trpi racionalan odnos. Ona traì fanati~nu vjeru i `rtvovawe za qubav jedne masovne iluzije koja obe}ava izbavqewe i u ime tog izbavqewa, za koje ne pruà nikakve garancije, uni{tava qudsko u ~ovjeku. Pored pokoravawa, individui se kao osnovna vrijednost name}e i stvarawe privida dobrovoqnog prihvatawa naturenog. Politi~ka organizacija ~iji je ~lan, za wega ima misti~na svojstva, weni organi oreol neprikosnovenosti, a glavni vo|a, bio on ìv ili mrtav (sve dok ne dobije adekvatnu zamjenu, a nerijetko se za ìvota postara da se wegovi ~elni sqedbenici godinama poslije nalaze u pat poziciji i dugo vremena iscrpquju u me|usobnim borbama za prevlast) predstavqa divinizovano intelektualno i nerealno savr{enstvo ~ije i najbezazlenije dovo|ewe u pitawe zna~i neoprostivo bogohuqewe. Ve} s progla{ewem postoje}eg dru{tvenog stawa objektivnom istorijskom nu`no{}u, na silu mu se poku{avaju pripisati osobine zami{qene u nekada{woj programskoj viziji wegovih tvoraca, koje ono, ina~e, nikada nije imalo niti danas ima, a te{ko da }e mu pod ovakvim okolnostima ikada biti svojstvene. Vladaju}a partija, pojavquju}i se u ulozi “kolektivnog intelektualca”, pretenduje na iskqu~ivo kompetentno izno{ewe, zastupawe i odbranu “istine”, i to takve “istine” koja slobodu i demokratiju jednim potezom pera progla{ava buròaskom fikcijom, a humanizam malogra|anskom jadikovkom. Od temeqitog dru{tvenog preobraàja se odustaje i na taj na~in {to se ideologizovanim apologetskim tiradama dokazuje da su wegovi bitni ciqevi ostvareni ve} samom politi~kom revolucijom, odnosno osvajawem dràvne vlasti, pa se ono i izri~ito ozna~ava kao osnovni “revolucionarni” ciq, vrijedan prolivene krvi. Koliko je u modernom vremenu besmislena svaka idolatrija proletarijata, a i ostalih dru{tvenih slojeva, najboqe pokazuje ~iwenica da je radni~ka klasa po~ela da se smawuje i nestaje kao masovna dru{tvena grupa, da napu{ta istorijsku pozornicu prije nego {to je ozbiqnije i poku{ala da ostvari revolucionarne ciqeve utemeqene u spekulativnoj viziji Karla Marksa. Politi~ko organizovawe, ~iji je ona nominalni nosilac, klasna borba kao sredstvo sveobuhvatnog socijalnog prevrata ustupa primat neklasnim, odnosno me|uklasnim dru{tvenim pokretima, spremnim da napu91

ste tradicionalne ideolo{ke predrasude kako bi se stvarala~ki i aktivisti~ki posvetili goru}im problemima svoga vremena i zamorenim, apati~nim, masama ponudili zaista novu alternativu. Borba za apstraktne i daleke ciqeve misti~nog sadràja i tako nesaobraène dana{wim qudskim mogu}nostima i potrebama prestaje motivisati narodne mase, pa i one grupacije koje se jo{ uvijek nalaze u nezavidnom ekonomskom poloàju. Mogu}nost odràwa ìvota na jedinoj planeti koja, bar za sada, ~ovjeku stoji na raspolagawu, nadilazi klasi~ne socijalne protivrje~nosti i postavqa nova pitawa na koja se moè razumno odgovoriti samo racionalnim i voqnim angaòvawem, a nikako idealisti~kim zanosima i kominternovskim fantazmagorijama. Nastaju}i u kvalitativno druga~ijim uslovima i pretenduju}i da predstavqa kona~nu odgonetku ~ovjeka i istorije, dogmatizovana marksisti~ka misao vi{e nije relevantna za obja{wewe ~ovjekovog dru{tvenog bivstvovawa i iznalaèwe povoqnijih perspektiva osmi{qenog ìvqewa. Iz toga posebno proizlazi da socijalne grupe, pokreti i politi~ke organizacije koje jo{ uvijek marksizam prihvataju za osnovnu, iskqu~ivu ili neporecivu ideju vodiqu, ne mogu pretendovati na privilegovanu subjektivnu ulogu u savremenim dru{tvenim previrawima, niti poziciju neprikosnovenog arbitra u odre|ivawu metode i sadràja politi~ke borbe za ostvarivawe dugoro~nih revolucionarnih ciqeva. Ali, ne treba izgubiti iz vida da je marksisti~ko misaono naslije|e pogubnije odstraniti iz riznice emancipatorskih teorija i socijalisti~kog pokreta, {to zna~i da kreativni kriti~ki odnos spram marksizma ne moè predstavqati wegovu aprioristi~ku negaciju. Gube}i dominantne revolucionarne pozicije, marksisti~ka misao je zadràla svoj osnovni emancipatorski potencijal, pa je preostalo da se odrede wegovi stvarni doga|aji i vrijednosti na distanci kako od apologetskog, tako i od negatorskog tretmana. Ubije|eni smo da zauzimawe izvjesne distance prema marksizmu, a posebno radikalno-kriti~ki odnos prema wegovom odre|ewu subjekta revolucionarnog prevrata iz klasnog u besklasno dru{tvo, te politi~ke prakse dru{tvenih sistema koji se deklarativno rukovode marksizmom i, s vi{e ili mawe prava, nazivaju socijalisti~kim, nikako ne moè zna~iti napu{tawe socijalisti~kih, humanisti~kih i demokratskih politi~kih na~ela, teorijskog usmjerewa i ideolo{ke orjentacije. Pa i samu kritiku pojedinih Marksovih teorijskih premisa po~iwemo sluè}i se obilato wegovom varijantom dijalekti~kog metoda, ne odri~u}i se svoje doktrinarne marksisti~ke pro{losti, zapravo, smatraju}i je jednom zna~ajnom fazom u misaonom razvoju u kojoj se akumuliraju dragocjena iskustva i u~i vje{tina kriti~kog mi{qewa. Kako kaè jedan biv{i marksista, koji se nikada nije odrekao elementarnih humanisti~kih vrijednosti i ciqeva revolucionarnog anga`mana: “Da bi ~ovek ostao stvaralac, ne mora stalno kriti~kim pogledom da ceni ishod svojih napora i, polaze}i od prvog iskustva, da izmeni svoja mi{qewa i svoj stav ako je to potrebno, da odbaci suvi{ni teret koji smeta, otvoreno prizna svoje gre{ke i ima hrabrosti da promeni 92

(nejasno).”2) Ukoliko ostane dosqedan pri svom osnovnom opredjeqewu, mo}i }e pri kraju ìvotnog puta da zakqu~i, poput jednog biv{eg sekretara Komunisti~ke internacionale, progla{enim otpadnikom i anatemisanim iz pokreta kome je decenijama pripadao: “Mislim da sam ostao veran filozofiji napora kome je ciq da ~ovek i i dru{tvo postanu boqi, veran socijalizmu, slobodi i miru, koje smatram nerazdvojnim u jednom boqem svetu. Crkva, radni~ki, socijalisti~ki i komunisti~ki pokret, pacifisti~ki pokret, za mene su bili samo sredstva koja sam u tom ~asu smatrao najuspe{nijim da me pribliè jednom uzvi{enom ciqu koji ih sve prevazilazi”.3) Za razliku od ostalih zemaqa takozvanog realnog socijalizma, u jugoslovenskom dru{tvu vladaju}a birokratija je izgradila {iroku mreù institucionalnog upliva na mase i stvarawa la`ne, iluzorne svijesti o prevladavawu negativnosti etatisti~kog modela socijalisti~kih dru{tvenih odnosa. Ali, ve} i najpovr{nija analiza otkriva da je rije~ o jednoj vrlo prozirnoj zavjesi kojom se ne mogu prikriti gu{ewa elementarnih qudskih sloboda i prava, pa makar ona bila mnogo suptilnija nego na drugim mjestima. I na tom primjeru se potvr|uje da, ukoliko jedno socijalisti~ko dru{tvo u slobodama i pravima ~ovjeka i gra|anina vidi opasnost za o~uvawe postoje}eg politi~kog poretka, a ne sredstvo za wegovo u~vr{}ewe, onda je ono zadràlo samo socijalisti~ki ideolo{ki omota~, a odavno prestalo da bude i nalik na ono na {to se deklari{e. Utoliko i jadnije zvu~e rije~i wegovih velikodostojnika kojima najve}u opasnost za o~uvawe otu|enih grupnih interesa predstavqa zalagawe za, kako je maliciozno i podrugqivo nazivaju, “apstraktnu” demokratiju, koje se pripisuje “anarholiberalima”, dakle, dru{tvenim neprijateqima koji uop{te ne mogu pretendovati na uìvawe elementarnih gra|anskih prava. Demokratija se rezervi{e za “po{tene radne qude”, dakle, za one koji }ute, trpe, slu{aju i bespogovorno izvr{avaju; od ~ijeg socijalnog pona{awa birokratiju nikada glava ne}e zaboqeti. Vladaju}a partija neprekidno poziva na dijalog, ali u isto vrijeme rezolutno tvrdi da Savez komunista u politi~kom sistemu socijalisti~kog samoupravqawa ne moè imati partnera. Dakle, zalaè se za dijalog, ali ne s partnerima, ne nikako sa ravnopravnim sagovornicima. Rije~ je o dijalogu jednog jedinog subjekta s objektima svoje politike, dijalogu “gluvih telefona” koji neminovno prerasta u “dijalog” sa samim sobom – skolasti~ki monolog. Jedino wime je mogu}e realno odsustvo demokratije i slobode predstavqati krajwim demokratskim i slobodarskim dometima i opravdavati politi~ki autoritarizam i jednopartijski monopolizam. Ni~im ograni~ena politi~ka vlast svojim totalitarnim strukturama nastoji kontrolisati sve dru{tvene procese, na vrijeme uo~iti i u korijenu sasje}i sve potencijalne opozicione ideje i pokrete. îni se da je najjednostavniji na~in preventivne intervencije ugroàvawe materijalne egzistencije mogu}ih i stvarnih oponenata, ali se ne preza ni od wihove fizi~ke izolacije, duhovne torture, pa i, ne tako davno, biolo{ke likvidacije. Kad vi{e nije u stawu bilo kakvim razumnim argumen93

tima obrazlagati vlastitu politi~ku poziciju, program i ideologiju, ona ih izgra|uje stalnim ukorjewivawem straha u svijest masa, naviknutu na kontinuiranu represiju i ograni~ewa. I to sve uz obilno kori{}ewe kvazidemokratske frazeologije i o~uvawe nekih formi zakonodavne, izvr{ne i sudske vlasti koje podsje}aju na {emu klasi~nog demokratskog gra|anskog poretka. Verbalnim pozivawem na socijalizam i demokratiju kao kqu~ne programske ciqeve i deklarativnom podr{kom naprednim i demokratskim snagama kapitalisti~kog svijeta, poku{ava se prikriti unutra{wa tiranija. U tom sistemu gra|anin ne moè imati osje}aja pravne sigurnosti, on je u ulozi podanika koji sa strahopo{tovawem moli milost od gospodara – partije. Taj podani~ki odnos najupe~atqivije se izraàva u djelatnosti sudstva i javnog tuìla{tva. “Prema tradicionalnom liberalnom i demokratskom shvatawu, neophodna je pretpostavka normalnog rada sudova da su sve strane u sporu jednake, ~ak i kada su strane u sporu dràva i gra|anin, kao i da sud odgovaraju}im tuma~ewem zakona utvrdi osnovanost zahteva strana u sporu. Prema izvornom boq{evi~kom shvatawu, osnovni zadatak sudstva treba da bude likvidacija politi~kih protivnika i neprijateqa, a ne re{avawe iskrslih sporova primenom zakona”.4) Smije{no je i govoriti o po{tivawu principa nezavisnosti sudske vlasti u situaciji u kojoj je osnovni uslov da neko postane sudija i javni tuìlac, pored diplome pravnog fakulteta, da je ~lan partije i na to moralno politi~ki podoban, {to je jo{ uè odre|ewe odanosti i disciplinovanosti. Ono {to je dodatna karakteristika boq{evi~kog pravosu|a, tako izraèna i u jugoslovenskom pravnom sistemu, jeste ~iwenica da je sudija redovno istog opredjeqewa kao tuìlac, da iste politi~ke i druge interese zastupaju, me|usobno se ponekad u tome nadme}u}i. Uz to im idu na ruku i {iroko rastegqive formulacije iz zakonskih propisa koje garantuju mogu}nost “adekvatnog” i oportunog tuma~ewa za svaki pojedina~ni slu~aj birokratskog progla{avawa protivnika reìma za neprijateqe zemqe, izdajnike, {pijune itd. Jugoslovenska intelektualna qevica jo{ nije uspjela izna}i adekvatne forme vlastitog organizovawa i koordinirawa akcije na planu osmi{qavawa i humanog socijalisti~kog usmjeravawa dru{tveno-istorijskih procesa ~iji sudionici trenutno moèmo biti samo u ulozi objekta ili posmatra~a. Eventualno nemirewe i revolt se izraàvaju gotovo iskqu~ivo pojedina~no ili grupno, {to malo ili nimalo ne uti~e na dati poredak stvari. Dalekose`na socijalna previrawa, koja predstoje kao logi~an i neizbjeàn rezultat duboke ekonomske krize koju politi~ki faktori nisu u stawu ni kontrolisati ni prevazilaziti, tek }e ukazati na neizbje`nost kvalitativnih sistemskih promjena kao jedinom izlazu pred prijete}om katastrofom. Ve} je evidentno da svijest masa doìvqava burne transformacije, postepeno se osloba|aju}i decenijama usa|ivanih dogmatskih predrasuda i politikantskih iluzija. Sasvim je realna mogu}nost spontanog socijalnog bunta, kao posqedica krajwe te{kog materijalnog stawa, idejnog }orsokaka i moralnog bezna|a, koji }e vjerovatno iz temeqa uzdrmati po94

stoje}i aparat vlasti i wegovoj rukovode}oj garnituri osporiti do sada gotovo neprikosnovene atribute koje joj je kontinuirano pri~vr{}ivala propagandna ma{inerija: autoritet, kompetentnost i legitimnost. Me|utim, to nije dovoqno da bi se dru{tvo izvuklo iz procesa bezumqa u koji ga gura birokratija, spremna da svim sredstvima brani svoje ugroène grupne interese, a uz to djelatnost represivnog partijsko-policijskog aparata uzdigne na nivo elementarne politi~ke aktivnosti. Najumnije i najobrazovanije dru{tvene snage na sebe zato moraju preuzeti istorijsku odgovornost za iznalaèwe pristupa~ne i ostvarqive nove emancipatorske ideje i politi~kog programa ~ija }e okosnica biti humanizam i slobodarstvo. Takvu ideju je mogu}e jasno odrediti i teorijski utemeqiti samo ukoliko se prethodno izbore i obezbijede odgovaraju}i dru{tveni uslovi za razvijawe slobodne nau~ne i kriti~ke misli i svijesti kroz wihovu prirodnu selekciju filterom neprekidnog preispitivawa, zasnovanog na punom autoritetu iskqu~ive validnosti argumenata duha i razuma. Inteligencija danas u Jugoslaviji predstavqa potla~enu socijalnu grupu, i taj fakt odre|uje osnovicu narastawa wenog buntovni~kog raspoloèwa i revolucionarnog potencijala. Problem je u tome {to u pravom smislu rije~i ovdje ne moè biti govora o nekoj masovnijoj dru{tvenoj grupaciji, uprkos postojawu velikog broja lica s formalnim univerzitetskim obrazovawem. Birokratija vrlo vje{to u ovom sloju podsti~e unutra{wu diferencijaciju potkupquju}i wegov ve}i dio unosnim dru{tvenim pozicijama, materijalnim privilegijama i posrednim ili neposrednim ukqu~ivawem u politi~ke strukture. Samo mali dio intelektualnih poslenika smjelo prihvata egzistencijalni rizik, zadràvaju}i slobodu li~nosti i vlastitu individualnost kao preduslov ovake kreativnosti i stvarala~kog dru{tvenog anga`mana. Oni predmetom svog interesovawa i nonkonformisti~kim odnosom prema dru{tvenoj stvarnosti, predstavqaju uù dru{tvenu grupu u odnosu na naprijed apostrofiranu, pa ih u uobi~ajenim komunikacijama nazivamo humanisti~kom inteligencijom, svjesni wenog danas najizraènijeg progresivnog i socijalisti~kog opredjeqewa. Ipak, imajmo u vidu da nama takvo opredjeqewe nije dovoqan dokaz za tezu, koju smo u jednom prethodnom tekstu poku{ali izloìti, da je humanisti~ka inteligencija istorijski predodre|eni subjekt daqih revolucionarnih dru{tvenih promjena. Takva uloga se pred wom ocrtava kao realna mogu}nost, a da li }e biti realizovana i na koji na~in, trenutno vi{e spada u domen futurologije, da ne kaèmo i nau~ne fantastike. Zato je u ovim dana{wim uslovima na{ nau~ni interes relativno ograni~en prakticisti~kim zahtjevom za iznalaèwem mogu}nosti ostvarivawa aktivisti~kog anga`mana na planu sagledavawa istorijske {anse humanisti~ke inteligencije, podsticawa saznajnih napora i pripremawa socijalnih uslova za wenu materijalizaciju. Ne smije nas, pri tome, nimalo ~uditi {to su histeri~ne kampawe birokratskih ideologa i propagandista prevashodno orjentisane protiv qevi~arskih misli i ideja, te wihovih nosilaca pred kojim neprekidno osje95

}aju, bar u podsvijesti prisutan, strah od odgovornosti zbog istorijske proma{enosti vlastite politi~ke akcije i mogu}nosti kona~nog polagawa ra~una za gotovo bezizlaznu situaciju u koju je dru{tvo dovedeno. Strah je sve ve}i i izraèniji {to je vladaju}a politi~ka oligarhija svjesnija ~iwenice da je humanisti~ka inteligencija jedina u stawu pruìti sveobuhvatnu kriti~ku analizu postoje}eg socijalnog stawa i otkriti javnosti wegove uzroke, a u isto vrijeme traìti i podsta}i nove socijalne pokrete radnika, seqaka, studenata, nezaposlene omladine itd., {to zna~i svih onih slojeva koji se postepeno, s te{kom mukom, osloba|aju naslaga demago{ke i apologetske svijesti koja im je decenijama uqevana u blokirane mozgove i potiskivala razum. [to je wegova kriza dubqa i bezizlaznija, {to mu je opstanak neizvjesniji, dana{wi jugoslovenski birokratski reìm je sve nervozniji i netrpeqiviji u reagovawu na poku{aje javnog prezentovawa produkata slobodnog intelekta ~ija se idejna poruka kosi s oficijelnom ideologijom i nametnutim sistemima vrijednosti. Povremene i sve u~estalije kampawe protiv pojedinih nau~nih i kwièvnih djela, te wihovih autora, motivisane su ne samo autokratskom potrebom potiskivawa kriti~ke misli i rezonovawa, nego prevashodno èqom da se pa`wa i svijest masa preusmjeri sa svakodnevnih, vitalnih i egzistencijalnih, problema na podru~je politikantskog “lova na vje{tice”, ataka na “nepodobne” i “neprilagodqive” intelektualce kojima se, zahvaquju}i totalitarnoj kontroli nad sredstvima javnog informisawa, mogu lijepiti najraznovrsnije negativne politi~ke etikete, obasipati ih uvredama i psovkama, bez otvarawa realne mogu}nosti da se od wih brane. Pa ipak se ponekad neka zabrana kwige poku{ava izvesti u najve}oj ti{ini. Vjerovatno zbog bojazni od pretjeranog iritirawa doma}eg i revoltirawa inostranog demokratskog i naprednog javnog mwewa, ali i mo}nih multinacionalnih finansijskih korporacija, za ~ije je varqive dolare prodavana jugoslovenska nezavisnost kako bi vrhovi birokratskog aparata bar privremeno narod mogli uquqkati osje}ajem la`nog blagostawa i razum ne pomutiti potro{a~kom groznicom, te ga odvratiti i od same pomisli da se kona~no zapita ~ijom je mukom i znojem obezbje|ena ona rasko{ u kojoj ìve wegove “voqene” vo|e, koje slavi i u pjesmama opjeva. Danas, kad se polako ali neizbje`no trijeznimo iz te{kog mamurluka sveobuhvatne ideologizacije i indoktrinacije proma{enim ideolo{kim i politi~kim konceptima, kad se osloba|amo debelih naslaga demagogije, apologije i karikaturalno misti~nog kulta li~nosti za ~iju se i najmawu povredu (makar samo aluzijom) na{i najboqi pjesnici tjeraju na robiju, name}e nam se kao urgentno pitawe o mogu}nosti efikasnijeg odupirawa birokratskoj samovoqi, te aktivnijeg i odgovornijeg u~e{}a u javnom ìvotu, trasirawa puteva budu}eg dru{tvenog razvoja, bitno razli~itih od onih kojima su nas decenijama proma{eno vodili na{i zvani~nici. Postavqa se kao prvenstveno pitawe obezbje|ewa uslova za nesmetano publikovawe intelektualnih produkata i wihovo neposredno izlagawe sudu javnosti. Odvajkada znamo da se nijedan reìm koji zabrawuje i spaquje kwige, pa ma kakav wihov sadràj bio, koji progoni intelektualce zbog javno istraènog 96

mi{qewa, ne moè nazvati ni demokratskim, ni humanim, ni socijalisti~kim. A u isto vrijeme gotovo da smo nemo}ni da do kraja razgolitimo ovaj na{, koji sam sebi prisvaja takve epitete, prijete}i {irokim repertoarom represivnih sankcija svima onima koji bi se eventualno usudili da mu otvoreno i argumentovano osporavaju uzurpirane i nezasluène atribute pragmati~nosti, traè}i u tome i smisao vlastitog intelektualnog reagovawa na ogoqenu politi~ku represiju. Bez sumwe, svako daqe uzmicawe pred birokratskim nasrtajima predstavqalo bi fatalnu gre{ku i unazadilo perspektive dru{tvenog preporoda, ohrabrilo politi~ke vrhu{ke, ulilo im novo samopouzdawe i poja~alo nezaja`qive apetite. Dakle, predstoji ogor~ena borba na duhovnom terenu u kojoj ne smije biti uzmicawa, u kojoj }e svako kompromiserstvo predstavqati zlo~in. Birokratiju treba tu}i za wu najopasnijim oru`jem: snagom javnog mwewa. Razumije se da je pri tome nu`no pokazivati i dokazivati spremnost na individualne ili kolektivne `rtve. Istorijsko je i prirodno pravo intelektualca da sve dovodi u pitawe. Ekvilibristi~ke akrobacije dru{tva na rubu provalije u koju ga sve ja~e i upornije guraju wegovi upravqa~i, uzurpatori kormilarske funkcije, ovo pravo duhovnih stvaralaca pretvaraju u prvostepenu obavezu, u osnovnu ta~ku diferencijacije izme|u snaga mraka i progresa. U ovom dru{tveno-istorijskom trenutku ne moè biti neutralnih pojedinaca i grupa – nesumwivi je zakqu~ak koji nam se snagom izloène argumentacije name}e. Svaka neutralnost i pasivnost je jedan vid opredjeqewa za odràwe statusa kvo. Nijedan ~asopis, nijedna javna publikacija, nijedna nau~na institucija ili kulturna asocijacija nije toliko vrijedna da bi nam narodna briga za wen opstanak predstavqala vaqan izgovor za daqe povla~ewe iz intelektualne borbe, koja danas nije ni zamisliva bez primarno izraène politi~ke i ideolo{ke komponente. To {to nas nazivaju anarholiberalima, ultraqevi~arima i novoqevi~arima moè zna~iti samo kompliment. Najve}u pogrdu za svakog onog ko drì do stvarala~kog dostojanstva i duhovnih vrijednosti predstavqalo bi svako izjedna~avawe poriva intelektualnog anga`mana s nazorima oficijelne ideologije i vladaju}e politike. Sve ono {to je reìmsko ve} izaziva spontanu averziju i u {irokim narodnim masama, a takav podsticaj nas dodatno obavezuje u idejnoj borbi na nove napore, kako bi {ansa za opstanak trenutno vladaju}eg sistema vrijednosti bila svedena na minimum, kako bi se ubrzalo wegovo ru{ewe na dijalektici vlastitih nepremostivih protivrje~nosti. Napomene: 1) V. Havel: Otvoreno pismo iz Praga, rukopis bez izvora izdava~a i datuma izdavawa, cit. prema – Slobodan Ini}: Komunisti~ka partija danas, “Mladost”, Beograd 1982, str. 52. 2) @il Imber Droz: Memoari sekretara Kominterne, I deo, “Rad”, Beograd 1982., str. 9. 3) Isto, str. 10. 4) Vojislav Ko{tunica i Kosta âvo{ki: Strana~ki pluralizam ili monizam. Dru{tveni pokreti i politi~ki sistem u Jugoslaviji 1944-1949., Centar za filozofiju i dru{tvenu teoriju Instituta dru{tvenih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd 1983., str. 97.

97

XXXI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 31. 12. 1983. godine

Rezime depe{a iz dosijea [e{eq Vojislava za 1983. godinu Rezime je sa~iwen od 4 depe{e (strana – 4) D-243 od 11. 1. 1983. godine (USDB – D-196) od strane RSUP SRS prosle|en nam je zahtev RSUP SR BiH kojim se traì da se operativnim putem ustanovi da li su u redakciju “Kwièvne re~i” prispeli tekstovi Vojislava [e{eqa “Bal vampira u savremenoj varijanti”, “Dominacija osredwosti kao antipod demokratiji” – koje je [e{eq slao radi objavqivawa. D-879 od 4. 2. 1983. godine RSUP SRS (da prosledi RSUP SR BiH) je obave{ten da je Vojislav [e{eq prisustvovao 18. Skup{tini Filozofskog dru{tva Srbije, odrànoj 30. 1. u prostorijama Doma omladine u Beogradu, gde je kontaktirao sa Jak{i} Boìdarom, Qubomirom Tadi}em i Kostom âvo{kim. Istog dana je posetio i Dobricu ]osi}a. D-12267 od 23. 11. 1983. godine (USDB D-10177) od strane RSUP SRS prosle|ena nam je depe{a RSUP SR BiH kojom se traì da, ukoliko smo u mogu}nosti, proverimo u kojoj od malih {tamparija u SR Srbiji [e{eq namerava da {tampa svoju kwigu “Hajka”, s obzirom da je otpala mogu}nost da istu {tampa u izdawu “Zapisa”. D-10846 od 14. 12. 1983. godine RSUP SRS (da se prosledi RSUP SR BiH) je obave{ten da su 7. i 8. 12. 1983. godine odràni tradicionalni “filozofski susreti” na temu “Duhovna situacija na{eg vremena”. Organizator pomenutog skupa je Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta uz pomo} Filozofskog dru{tva Srbije i redakcije ~asopisa “Teorija”. Prvog dana, u radu skupa u~estvovao je i Vojislav [e{eq, koji je u celosti pro~itao svoj referat pod nazivom “Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu”, gde je izneo da je na{e dru{tvo “staqinisti~ko i birokratsko”, da se protiv toga “treba boriti javnim mwewem”, a sa birokratijom “ne treba traìti dijalog jer ona to ne zasluùje”. [e{eq je predloìo “stvarawe plana za borbu protiv birokratije”, te je dao niz primedbi na ra~un na{eg pravosudnog sistema i marksizma kao filozofije. Po wegovom mi{qewu, Marks je neprevazi|en “jedino u kritici kapitalizma”. Posle u~e{}a na “filozofskim susretima”, [e{eq je od 8-10. 12. 1983. godine u~estvovao u radu simpozijuma pod nazivom “Marks i socijalizam – protivre~ja i perspektive”, koji je odràn u Novom Sadu, gde je imao referat pod nazivom “Protivure~nosti savremenog socijalizma – determinanta ili posledica krize marksizma”. Iz Novog Sada, [e{eq je doputovao u Beograd, gde je ostvario nekoliko kontakata, pored ostalih i sa Miodragom Mili}em, od kojeg je traìo da ga upozna sa Milovanom \ilasom, {to je Mili} i uradio. U razgovoru sa \ilasom, [e{eq se zadrào oko 3 sata. \ilas je traìo [e{eqev komentar dru{tveno-politi~ke situacije u SR 98

BiH, a [e{eqa su interesovali doga|aji iz revolucije i posle we, u kojima je \ilas neposredno u~estvovao. (potpis redigovan)

XXXII Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. broj: 4 Dana 11. januara 1984. godine Predmet: Interesantna zapaàwa iz razgovora izme|u Vojislava [e{eqa (OO) i Vuka Dra{kovi}a Veza: Na{a pos. inf. broj 1 od 5. 1. 1984. godine Dana 9. 1. 1984. godine, informisani smo o sadràju razgovora, vo|enog izme|u Vojislava [e{eqa (OO) i Vuka Dra{kovi}a (redigovano) Nakon obostranog ~estitawa pravoslavnog Boì}a, Dra{kovi} i [e{eq su se dogovorili da tokom Olimpijskih igara Dra{kovi} do|e jedno dva dana da “malo vr{qa po Sarajevu”. Ujedno, Vuk informi{e [e{eqa da je napisao negdje oko 480 strana izvjesne kwige, i da planira jo{ jedno 150. Na [e{eqeve rije~i da mu dolaze gosti ku}i, Vuk – interesuju}i se “jesu li to neki disidenti”, isti~e: “Duboko sam razo~aran ako to nisu”. U kontekstu navedenog, Vuk, pitaju}i [e{eqa – zna li on ko je ustvari disident, “zakqu~uje”: “To je onaj ko je uz Pozderca i ove rukovodioce, oni su disidenti”. Sloìv{i se sa “zakqu~kom” Dra{kovi}a, [e{eq isti~e: “Jo{ malo pa }e biti progoweni, ulicama progoweni”, na{to je Vuk dodao: “Progoweni od naroda, od ve}ine, ne}e stati do mora”. Daqe, [e{eq se interesovao da li je bio sa Dedijerom, na{to mu je Vuk odgovorio da nema vremena, jer ga trenutno poùruju “iz dva-tri izdava~ka preduze}a”, a na [e{eqevo pitawe: “Ozbiqno, koja, nemoj mi govoriti”, Vuk je istakao: “Ne}u ti ni govoriti, sjetio si se da si vjerovatno ozvu~en, ima{ fin glas, a Bosanci muzikalni, pa vole da te slu{aju, mislim da bi Hamdija crkao da ponekad ne ~uje {ta kaè{”. Na ovaj komentar Dra{kovi}a, [e{eq je dodao: “To mu do|e kao duhovna hrana”. Ovaj razgovor zavr{ili su vrije|awem li~nosti na{eg istaknutog dru{tveno-politi~kog radnika. Isti dan, [e{eq je obavio razgovor i sa Zoranom Sekuli}em, novinarom iz Beograda. Nakon obostranog ~estitawa Boì}a, [e{eq je traìo od Sekuli}a da mu objavi tekst “Aktuelni smisao Marksovih teza o slobodi {tampe” (o sadràju navedenog teksta informisali smo u inf. br. 31 od 8. 6. 1983. g.). (nejasno) da mu je poslati tekst odli~an i da }e objaviti obadva ve} u prvom broju (vjerovatno u ~asopisu “Ideje”, gdje je Sekuli} zamjenik glavnog urednika). Daqe, Sekuli} informi{e [e{eqa da je “neko iz Sarajeva, Slobo ili tako ne{to, interesovao se za wega”, na{to je [e{eq pitao, “a {ta Dolanc 99

misli” (ne razumije se odgovor Sekuli}a, a i [e{eq mu sugeri{e da pazi {ta pri~a, jer se on “prislu{kuje”, tako da nam nije u potpunosti jasan ovaj dio razgovora). Na kraju razgovora, sagovornici su se dogovorili da [e{eq po{aqe fotokopiju sudske presude, kojom mu je potvr|ena presuda o udaqavawu iz nastavnog procesa, pa da Sekuli} vidi moè li {to o tome napisati i objaviti. Ujedno, [e{eq informi{e Zorana da je Emil Vlajki, profesor FPN-a, odigrao “jednu od glavnih uloga oko skidawa dosada{weg dekana FPN-a i izbora novog – Joce Marjanovi}a”. Tako|e, [e{eq je obavio razgovor i sa izvjesnim Mi{kom iz Beograda, te mu rekao da }e i}i u Beograd po~etkom februara. Dana 31. 12. 1983. godine, ostvarili smo uvid i u “spisateqsku aktivnost” Vojislava [e{eqa. Tom prilikom, prona{li smo fotokopije pisama upu}enih “Novoj reviji” iz Qubqane i redakciji ~asopisa “Sociologija” iz Beograda. U pismu upu}enom “Novoj reviji” iz Qubqane, [e{eq ih obavje{tava da im {aqe tekst “Intelektualni anga`man u konkretnom vremenu i prostoru” (tekst je posve}en Dobrici ]osi}u i wegovoj najnovijoj kwizi “Stvarno i mogu}e” – o istom informisano u na{oj pos. inf. br. 71 od 7. 12. 1983. g.) i moli ih da razmotre mogu}nost objavqivawa istog, dok redakciju ~asopisa “Sociologija”, obavije{tava da im {aqe tekst “Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru” i traì od istih da ga objave. (Ovaj tekst za sada nismo prona{li, ali prema obavje{tewu RSUP-a SDB SR Srbije, [e{eq je isti pro~itao na “tradicionalnom” skupu “Filozofski susreti” u Beogradu, odrànom 7. i 8. 12. 1983. g. u organizaciji Instituta Filozofskog fakulteta. Prema obavje{tewu, [e{eq je u navedenom tekstu napisao da je na{e dru{tvo “staqinisti~ko i birokratsko”, da se protiv toga “ne treba traìti dijalog, jer ona (birokratija) to ne zasluùje”, te predloìo “stvarawe plana za borbu protiv birokratije”). Tako|e, prona|ena je fotokopija pisma upu}ena Radisavu V. Filipovi}u, penzionisanom pukovniku iz Beograda, u kome ga [e{eq informi{e da mu ne moè poslati tekst referata iz Portoroà, jer mu je torba sa originalom “ukradena” u vozu na relaciji Sarajevo – Beograd. Daqe, prona|eni su i tekstovi “Relevantnost Marksove misli za savremenu dru{tvenu teoriju i praksu” i “o problemima marksisti~ke filozofije danas”, koji nije dovr{en. U navedenim tekstovima, [e{eq “kritikuje” stati~no primjewivawe marksizma u socijalisti~kim zemqama, te traì preispitivawe pojedinih Marksovih postavki. Prona|en je i tekst – autorski prilog za nau~no-istraìva~ki projekt “Grad u socijalizmu”, rukovodioca dr Alekse Milojevi}a (o kontaktima [e{eqa i Milojevi}a informisano u na{oj pos. inf. br. 47 od 28. 9. 1983. g.). U navedenom tekstu, [e{eq raspravqa o “problemima i rje{avawu” urbanih sredina. Mjere SDB: – Biti u toku eventualnog odlaska Vuka Dra{kovi}a u Sarajevo, radi operativnog pokrivawa. 100

– Biti u toku [e{eqevog odlaska u Beograd, radi preduzimawa dogovorenih mjera. – Nastojati do}i do [e{eqevog teksta “Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru”. (redigovano)

XXXIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0334 23. 1. 1984. godine

Informacija o aktivnosti Vojislava [e{eqa prilikom boravka u Beogradu Tokom novembra i decembra 1983. godine, Vojislav [e{eq je tri puta boravio u Beogradu, od toga dva puta radi u~e{}a na skupovima koje su organizovali pojedinci iz grupacije anarholiberala u Beogradu, a prilikom tre}eg boravka, izme|u ostalog, radi upoznavawa i obavqawa razgovora sa Milovanom \ilasom. Osim toga, u sva tri navrata, [e{eq je obavio mnogobrojne kontakte i “razmenu mi{qewa i iskustava” sa svojim istomi{qenicima iz Beograda. Tako je [e{eq 15. 11. 1983. godine prisustvovao tribini pod nazivom “Nauka i politi~ka justicija”, koja je odràna u prostorijama Instituta dru{tvenih nauka, a ~iji su organizatori bili Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta, Centar za filozofiju i dru{tvenu teoriju IDNa, Sociolo{ko dru{tvo Srbije i Filozofsko dru{tvo Srbije. Neposredni povod za odràvawe ove tribine je bila sudska zabrana kwige Neboj{e Popova “Dru{tveni sukobi – izazov sociologiji”, {to je bilo i nazna~eno u pozivima, bez kojih nije moglo da se prisustvuje tribini. Istoj je prisustvovalo preko 100 lica, (redigovano) izme|u ostalih: Kosta âvo{ki, Ivan Jankovi}, Qubomir Tadi}, Neboj{a Popov, Svetozar Stojanovi}, Zagorka Golubovi}, Miladin @ivoti}, Dragoqub Mi}unovi}, Ilija Moqkovi}, Sr|a Popovi}, Svetlana Kwazeva, Vojislav i Lazar Stojanovi}, Vladimir Mijanovi}, Vesna Pe{i}, Svetlana Slap{ak, (redigovano) Milovan Danojli}, Borislav Mihajlovi}-Mihiz i Vuk Dra{kovi}. U svojoj diskusiji [e{eq je prvo izneo da je wemu “onemogu}eno javno istupawe”, i da jedino na ovakvim i sli~nim tribinama moè da iznese svoje mi{qewe i stavove. Po wegovim re~ima, jugoslovenski sistem “postaje sve ozloje|eniji”, a “po{to je dru{tvo u velikoj krizi, javnost se preusmerava sa bitnih stvari na nekakav lov na ve{tice, radi zamagqivawa stawa”. On smatra da je tako ra|eno i ranije, a izneo je kako je “jugoslovenska nezavisnost prodavana za dolare, da bi narod ìveo uquqkan u iluzijama”. Po mi{qewu [e{eqa, ne moè biti ni demokratski, niti humani socijali101

zam, onaj sistem koji spaquje kwige, dok je “sveta du`nost i obaveza intelektualaca da tuku birokratiju javnim mwewem”. Zatim je [e{eq izneo da se on i wegovi istomi{qenici “ne stide {to ih nazivaju anarholiberalima”, jer je to “boqe nego biti reìmlija, a ta re~ izaziva averziju kod naroda”. Na kraju svog izlagawa, [e{eq je jugoslovenskom dru{tveno-politi~kom sistemu predvideo “ru{ewe na dijalektici vlastitih nepremostivosti”, bez ikakvog obja{wewa {ta je pod tim mislio. Po~etkom decembra, [e{eq je 7. 12. 1983. godine prisustvovao tradicionalnim “filozofskim susretima”, koje su organizovali Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta iz Beograda, Filozofsko dru{tvo Srbije i redakcija ~asopisa “Teorija”, glasila FDS-a. Ovog puta, tema je bila “Duhovna situacija na{eg vremena”, a me|u 30 prisutnih lica bili su i (redigovano) Miladin @ivoti}, Svetozar Stojanovi}, Neboj{a Popov, Dragoqub Mi}unovi}, Kosta âvo{ki, Miodrag Mili}, Svetlana Kwazeva i Mladen Kozomara. Na ovom skupu [e{eq je imao referat pod nazivom “Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru”, koji nije pro~itao u celini, ve} samo odre|ene delove (redigovano). U kasnijim replikama oko svog referata, [e{eq je izneo da je “moralna obaveza ~oveka da se humanisti~ki angaùje” i da treba “traìti puteve dijaloga i tolerancije”, osim sa birokratijom “koja to ne zasluùje”. Zatim je rekao da se mi “pored duhovne, nalazimo i u egzistencionalnoj krizi”, a izneo je i niz primedbi na ra~un Marksovog u~ewa. Jedini izlaz iz krize, [e{eq vidi u “politi~kom anga`manu, intelektualaca pre svega”. Ovako ekstremnim stavovima [e{eqa suprotstavili su se pojedini u~esnici “filozofskih susreta”, me|utim, on je kategori~ki ostao pri svom mi{qewu. Posle u~e{}a na “filozofskim susretima”, [e{eq je prisustvovao nau~nom skupu pod nazivom “Marks i socijalizam – protivre~ja i perspektive”, koji je od 8. do 10. 12. 1983. godine odràn u Novom Sadu, a kome je, ina~e, prisustvovao veliki broj poznatih anarholiberala iz cele zemqe. Na ovom skupu, [e{eq je imao referat pod naslovom “Protivre~nosti savremenog socijalizma – determinanta ili posledica krize marksizma”, a ostvario je i brojne kontakte sa svojim istomi{qenicima. Iz Novog Sada [e{eq je doputovao u Beograd, gde je 12. 12. 1983. godine na sopstveno insistirawe, sa Miodragom Mili}em (redigovano) oti{ao kod Milovana \ilasa (redigovano). Tom prilikom, zadràli su se oko tri sata kod \ilasa, a razgovarali su na vi{e tema. Izme|u ostalog, bilo je re~i o nedavnom su|ewu grupi muslimanskih nacionalista u Sarajevu, kada je \ilas pitao [e{eqa kako gleda na to “homeinijevstvo”, na {ta je on odgovorio da je to ~ist fa{izam. Zatim je nastavio, da ima revolta u “muslimanskoj ~ar{iji” zbog toga i da su oni pokrenuli neku peticiju. S druge strane, on smatra da je gre{ka {to je tom su|ewu, navodno, dat veliki publicitet, a izneo je da je cela “muslimanska ~ar{ija” usmerena prema wemu, jer “sad oni ne mogu smisliti pojedince iz politi~kog rukovodstva SR BiH”, dok je on “svojevremeno ratovao sa wima”. Ovde su \ilas i [e{eq izneli nekoliko negativnih primedbi na ra~un li~nosti i dela druga Tita, te par visokih funkcionera iz SR BiH. U istom kontekstu, [e{eq je 102

dodao da je posledwi partijski plenum pomogao da se vidi “kakva je to bila manipulacija i kako je sve izreìrano”, tako da se do{lo do ta~ke kada qudi “vi{e ne prihvataju argumentaciju oficijalne propagande”, ve} se javqa i sumwa, mada “to je u Bosni dosta slabije izraèno nego u Beogradu”. Ne{to kasnije, u delu razgovora koji se odnosio na JNA, \ilas je izneo da je ona “prazna, bez ideja”, a [e{eq da je “intelektualno zakr`qala”. U vezi me|unacionalnih odnosa i doga|aja na Kosovu, [e{eq je rekao da kod Srba dolazi do “procesa ponovnog nacionalnog osve{}ivawa”, koji za godinu-dve “mora dovesti do ne~eg kvalitativno novog”. Jedini problem, po wegovom mi{qewu, je “{to stalno preti opasnost wegovog fa{isti~kog usmerewa”. Za wega, doga|aji na Kosovu su “normalni”, jer “onaj ko je zamislio ovakav federalni razvoj Jugoslavije, federalno ure|ewe, u startu je imao to na umu”. Po [e{equ, kod “glavnog vo|e” bila je prisutna “antisrpska fobija”, i sve je bilo “tendenciozno sra~unato”, da se Srbija oslabi i da se Srbi razjedine, da se “definitivno onemogu}e u izraàvawu nekog nacionalnog identiteta”, a zbog istog ciqa “izmi{qene su crnogorska i muslimanska nacija”. U daqem razgovoru, kada su govorili o zapadnoevropskom trì{tu, ekonomiji Zapada itd., [e{eq je izneo da bi mi “trebalo da se orijenti{emo na Evropu, jer ona je danas demokratski socijalizam. Po wemu, u isto~nim zemqama “nije socijalizam, i to ni po jednoj doktrini, ~ak ni lewinskoj”, a sve to je “dogmatsko pitawe”. [e{eq smatra da je to “refeudalizacija”, odnosno “industrijski feudalizam, sa privilegovanim slojem”. Zatim je obavestio \ilasa da su novinari “komunista”, Du{an Bogavac i Slobodan Kqaki}, uputili pitawe na temu “{ta da se radi”, na oko 50 adresa, te da je i on sam dobio ista. Po sopstvenom tvr|ewu, odgovorio je na oko 40 strana, gde je izloìo tezu da treba izvr{iti “reviziju federalnog ure|ewa Jugoslavije i i}i na formirawe srpske federalne jedinice”, a pre svega “treba izvr{iti razgrani~ewe izme|u srpske i hrvatske federalne jedinice”. \ilas se, u principu, sloìo sa ovom tezom [e{eqa, posle ~ega su razgovarali o kwizi “Istorija srpskog naroda”, iz koje je, po [e{equ, veoma vaàn {esti tom, jer se u wemu obra|uje konstituisawe dve srpske dràve. Osim navedenog, [e{eq se posebno interesovao {ta \ilas trenutno radi, a razgovarali su jo{ o pojedinim periodima iz bliè i daqe pro{losti, o politi~kim odnosima u wima i sli~no. (redigovano) Jedan primerak ove informacije i referata dostaviti SDB RSUP-a SR BiH – CSDB Sarajevo, tim pre jer je to traèno depe{ama broj 12779 od 9. 12. 1983. i 39 od 5. 1. 1984. godine Sa informacijom se kasnilo zbog objektivnih okolnosti (redigovano) Kucano u 4 primerka Dostavqeno: – 2h RSUP SDB SR Srbije – 1h V sektoru Uprave – 1h operativnom radniku 103

XXXIV (redigovano) Inf. str. pov. broj: 14 Dana 15. februara 1984. godine

(redigovano)

Predmet: Analiza [e{eqeve neobjavqene kwige “Hajka” Veza: Na{a pos. inf br. 10 od 31. januara 1984. godine Nakon pretresa u vozu na relaciji Sarajevo–Beograd i privo|ewa Vojislava [e{eqa (OO) na informativni razgovor, izvr{en mu je i pretres stambenih prostorija, radi dolaèwa do ostalih pisanih materijala. Tom prilikom prona|ena mu je jedna kompletna kopija wegove kwige “Hajka”. Vezano za original i ostale kopije navedene kwige, [e{eq je, kroz informativni razgovor, rekao da se jedan primjerak kopije nalazi kod Olge Kozomare (profesorica Pravnog fakulteta u Sarajevu), jednog od recenzenata kwige, dok je original predao Izdava~koj ku}i “Zapis” iz Beograda. Me|utim, kako su u “Zapisu” saznali da se SDB SR Srbije interesuje za [e{eqevu kwigu “Hajka”, isti su kwigu predali Draganu Barjaktarevi}u, novinaru iz Beograda, da je “~uva” u svom stanu. Ujedno, [e{eq je rekao da je kwiga “Hajka” trebala i}i u {tampu krajem aprila ili maja ove godine, tj. nakon ponovnog regulisawa pravnog statusa izdava~ke ku}e “Zapis”, a {to se o~ekuje ovih dana. Kwiga “Hajka”, posve}ena Gavrilu Principu i “Mladoj Bosni”, sastoji se iz uvoda i ~etiri poglavqa. Navedena poglavqa sastoje se iz raznih [e{eqevih tekstova drugih autora (Vuk Dra{kovi}, Dragan Biskupovi}, Zoran Sekuli}, Radisav V. Filipovi}, \or|ije Uskokovi}, Mi{ko Kalezi}, Milutin Stanisavac i dr.), koji su ustajali protiv “progona mladog intelektualca”, zvani~nih izvje{taja Drugarskog vije}a OK SK op{tine Centar, odgovora Statutarne komisije CK SK BiH na wegovu àlbu i dr., kao i peticije potpisane od strane beogradskih intelektualaca, a koje su poslate CK SK BiH i IV SR BiH, kao i FPN U Sarajevu, kojima se pruà podr{ka [e{eqevoj borbi i traì prestajawe progona istog. U uvodu kwige [e{eq pi{e da je motiv pisawa ove kwige “~iwenica” da “ovdje ne moè nikako biti rije~ o usamqenom slu~aju, presedanu, kao {to je wegov”, nego naprotiv, “rije~ je o jednoj ukorijewenoj dru{tvenoj praksi u sasvim konkretnom vremenu i prostoru”, te da je “doìvqaje sli~ne wegovim iskusio i veliki broj drugih qudi”. U tekstu “Prakti~ne reperkusije jedne kritike”, [e{eq, dokazuju}i plagijat magistarskog rada Brane Miqu{a, pi{e da su “zna~ajne politi~ke strukture na sebe preuzele rizik, staju}i u odbranu ~ovjeka koji je po~inio i krivi~no djelo”, te kao primjer isti~e “kada se uzme u ruke Miqu{eva kwiga i vidi da je jedan od recenzenata profesor Hamdija Pozderac, ina~e ~lan Predsjedni{tva CK Jugoslavije, mnoge stvari postaju jasnije, po{to iskqu~ujem svaku mogu}nost da Pozderac jo{ 1977. godine nije znao da je recenzirana kwiga plagijat”, te je “umjesto javne reakcije i bar post-festum povla~ewa potpisa uslijedilo zata{kavawe i zid }utawa”. 104

I u tekstu “Osvetni~ki pohod sqedbenika univerzalne teorije”, [e{eq, opravdavaju}i svoje pisawe u ~asopisima “Kwièvna re~”, “Duga” i sl., ponovo navodi magistarski rad Brane Miqu{a, pri tome isti~u}i: “Pomenuti magistarski rad je, prije nekoliko godina, odbrawen na na{em fakultetu i ubrzo zatim objavqen u obliku kwige pod naslovom “Nesvrstanost Socijalisti~ke Jugoslavije”, ~iji je jedan od recenzenata bio i Hamdija Pozderac”. Kroz tekst – Komisiji za statutarna pitawa SK Jugoslavije – Beograd, [e{eq, obja{wavaju}i svoje iskqu~ewe iz SK, istovremeno pi{e i o “slu~aju” profesora FPN-a Muzafera Hayagi}a, te zakqu~uje da isti nije iskqu~en iz SK, zbog “velike uloge u tako nezvani~nom, ali uticajnom opredjeqivawu zvani~nih partijskih instanci, odigrala je ~iwenica da je sada{wi predsjednik CK SK BiH, Hamdija Pozderac, vjen~ani kum Muzafera Hayagi}a, da je, opet, Hayagi} jedan od najistaknutijih predstavnika muslimanske nacionalisti~ke grupe, koja godinama nesmetano djeluje na ovom fakultetu, uz blagoslov funkcionera poput Pozderca”. Ujedno, [e{eq pi{e u vezi “slu~aja” Muzafera Hayagi}a, da je “na vijest da je Muzafer Hayagi} ipak iskqu~en iz SK, te da je u pripremi ostvarewe postupka udaqavawa iz nastavnog procesa, Hamdija Pozderac se obratio dekanu fakulteta doc. dr Spasoju Pejovi}u rije~ima da je to sve wemu vrlo sumwivo, te da se odluka mora preispitati, a da se postupak ne pokre}e do 5. jula, kada je zakazao dekanu razgovor, uprkos ~iwenici da postoji bezbroj dokaza koji te{ko terete Hayagi}a”. Daqe, u istom tekstu, pi{u}i o postupku oko svog iskqu~ewa iz SK, optuùju}i da isti nije vo|en korektno, [e{eq isti~e sqede}e: “U slu~aju vo|ewa korektnog i nepristrasnog postupka, u prvi plan bi izbila opasnost da se raskrinka ~itava pozadina ove perfidne hajke, da na vidjelo iza|u razli~ite manipulacije lokalnih, fakultetskih, muslimanskoklerikalisti~kih i panislamisti~kih krugova, koji ve} godinama nesmetano djeluju pod mo}nim patronatom Hamdije Pozderca, organizovano i sinhronizovano se bore}i za zaposjedawe odlu~uju}ih pozicija i poluga mo}i i uticaja, nastoje}i svoju ne~asnu i ~esto kriminalnu rabotu institucionalizovati i zaogrnuti pla{tom zvani~nosti”. Komentari{u}i mnoge izjave u~esnika na Konferenciji OOSK-a FPN-a, [e{eq pi{e sqede}e: “Uzimaju}i u~e{}e u diskusiji, Hamdija Pozderac je prvo nadugo i na{iroko prepri~avao uvodni referat i teze za pripremu Konferencije, uz obilato kori{tewe standardne politikantske frazeologije, stavqaju}i objektivnom posmatra~u do znawa koliki je raskorak izme|u op{tih principa za koje se verbalno zalaè i konkretnih ciqeva interesa, koje poku{ava realizovati ne biraju}i sredstva”, te iako ga je javno prozvao kao recenzenta plagijata Miqu{a, “Pozderac se nije upu{tao u detaqe u konkretna pitawa, jednostavno me je svrstao u red neprijateqa socijalisti~kog dru{tva koji djeluje sa razli~itih pozicija, implicite mi pripisuju}i nacionalisti~ke i {ovinisti~ke sklonosti, dakle, svoju podsvijest nastoji predstaviti kao moju svijest, pa me tako diskvalifiko105

vati”. Ujedno, [e{eq pi{e, komentari{u}i navodno diskusiju druga Pozderca na navedenoj Konferenciji, da “upravo Pozderac i u ovoj prilici pokazuje da mu je svojstveno istupawe bez ikakvih argumenata, uz davawe pau{alnih ocjena i sluè}i se insinuacijama i falsifikatima”, te zakqu~uje “ali, on to sebi moè dozvoliti, jer umjesto snazi argumenata pribjegava snazi mo}i i uticaja politi~kih funkcija koje obavqa, ~ime humanisti~ki koncept socijalizma zamewuje nakaradnom simbiozom staqinizma i orjentalnog despotizma, umotavaju}i sve to u pla{t la`nog slobodarstva”. Tako|e, [e{eq je u ovom tekstu kao “dokaz” svog gore navedenog komentara, citirao navodne pojedine dijelove diskusije druga Pozderca. Nabrojiv{i, po wemu, nacionalisti~ku grupu profesora sa FPN-a (Atif Purivatra, Hasan Su{i}, Ismet Grbo, Neyad Hayidedi}, Muzafer Hayagi}), sa kojima se “prevashodno ideolo{ki sukobio”, [e{eq pi{e da “grupa izraàva ideolo{ko istomi{qeni{tvo i uvijek nalazi mo}nu politi~ku potporu kod funkcionera kao {to su Hajrudin \ulbi}, Arif Tanovi}, Hamdija Pozderac, Muhamed Filipovi}”, te da su “u tom krugu, u vrijeme dok su imali zna~ajniju ulogu u politi~kom ìvotu isticali se i Hasan Grap~anovi}, Munir Mesihovi}, Safet [erifovi} i dr.”. Istakav{i kako je li~no motivisan da “wihovu djelatnost u narednom periodu do kraja raskrinka”, [e{eq pi{e sqede}e: “To se odnosi i na djelatnost Branka Mikuli}a, koji je svu svoju politi~ku karijeru i uticaj zasnovao na uzletu ostvarenom na krilima muslimanskog nacionalizma kome je trebala upravo jedna takva nekarakterna i beskrupulozna li~nost, spremna na sve da bi ostvarila svoje egoisti~ke ciqeve, a uz to i vrlo vje{ta i perfidna”. Pi{u}i o “mahinacijama” grupe profesora na FPN-a, vezano za wega, [e{eq pi{e da je “u posledwe vrijeme ta grupa prili~no raskrinkana, bez obzira {to gr~evito nastoji zadràti u svojim rukama pojedine samoupravne, politi~ke i stru~ne pozicije, uz obilatu pomo} Hamdije Pozderca i wegovih sqedbenika”, te zakqu~uje da “wihove manipulacije sve se teè na nivou fakulteta mogu ostvariti, ukoliko izostane odgovaraju}a oficijelna podr{ka van fakultetskih faktora”. Isti~u}i da “lokalna fakultetska zbivawa vi{e ili mawe nemaju za wega toliki zna~aj, jer smatra da te qude treba poraziti na nau~nom poqu, gdje su najslabiji, najosjetqiviji i gdje je najo~iglednija wihova antimarksisti~ka i panislamska klero-nacionalisti~ka orjentacija”, [e{eq pi{e da je “sasvim drugi slu~aj sa Atifom Purivatrom, Hamdijom Pozdercom, Muhamedom Filipovi}em i nekim drugim, koji pruàju obiqe literature vlastitog pera i ~ijoj analizi se ubrzo sprema da pristupi”. Brane}i stavove Nenada Kecmanovi}a, iznesene u tekstovima koje je objavio u NIN-u, [e{eq pi{e da se “pokazalo da je proces Nenadu Kecmanovi}u organizovan, prije svega, {to je u nekim svojim tekstovima kritikovao izvjesne problemati~ne stavove Hamdije Pozderca i Hrvoja I{tuka, koji su se, u to vrijeme, zalagali za federalizaciju Saveza komunista i ovje106

kovje~ewe republi~kih etatizama, od ~ega su ina~e, kasnije, bar na rije~ima, odustali”. Vra}aju}i se putovawu Hasana Su{i}a i Atifa Purivatre na simpozij u Madrid, posve}en “Zelenoj kwizi” Gadafija, [e{eq pi{e da je “na sve mogu}e na~ine Op{tinski komitet SK, a kasnije su se u tom smislu otvoreno eksponirali i Hamdija Pozderac i Slavojka Jankovi}, poku{avaju}i dokazati kako su Su{i} i Purivatra na skup o Gadafijevoj “Zelenoj kwizi” i{li kao u svojevrsnu diplomatsku misiju”. Ujedno, [e{eq ironi~no zakqu~uje da su “Su{i} i Purivatra stvarno imali diplomatski zadatak, ali ne politi~kih i partijskih institucija, nego nekih poluprivatnih krugova, da s libijskim zvani~nicima pregovaraju o prodaji velelepne palate, koja je u samom centru Sarajeva bila izgra|ena kao rezidencija jednog istaknutog i “uglednog” funkcionera (za Branka Mikuli}a, a ko{tala je nekoliko milijardi starih dinara), pa se onda pokazala “nepodesnom” za svoju prvobitnu namjenu, pa je trebalo {to prije nekome utrapiti. E, to nisam imao u vidu i priznajem da sam napravio veliki propust”. Pi{u}i kako ugled FPN-a ne moè biti doveden u pitawe gre{kama pojedinaca koji mu pripadaju, [e{eq zakqu~uje da “moè onog trenutka kada kao cjelina ta nau~na i nastavna institucija prenebregne intelektualne i akademske vrijednosti, principe i manire pona{awa povinuju}i se dirigentskoj palici pojedinaca i grupa koji pretenduju da oli~avaju SR BiH i SK BiH; koji u provo|ewu li~nih obra~una ne biraju sredstva, u ovom slu~aju to je na vrijeme i glasno i jasno re~eno, glavni me|u tim “pojedincima” je Hamdija Pozderac”. Pripisuju}i Brani Miqu{u {tampawe plagijata o tro{ku nov~anih sredstava RK SSO BiH, angaòvawe omladinskih radnih brigada na izgradwi wegove vikendice i septi~ke jame na Jahorini (“vjerovatno je i to bilo u funkciji priprema za zimsku Olimpijadu”) i niza “drugih mawe ili vi{e poznatih “nesta{luka” ovog ku}nog prijateqa i mezimca Hamdije Pozderca”, [e{eq daqe pi{e o problemima politike oko novog smje{taja biv{eg sekretara Gradskog komiteta. Pi{u}i da su “zadwih godina Sarajevo potresale brojne korupciona{ke afere u koje su bili umije{ani neki najvi{i politi~ki funkcioneri SR BiH”, da je “totalnom cenzurom {tampe i sveobuhvatnim dirigovawem sredstvima javnog informisawa od strane otu|enih i birokratizovanih centara politi~ke mo}i, nastojalo da se afere zata{kaju, a kad je gra|anstvo ipak dolazilo do informacija, da su se tada odgovorni politi~ki faktori sa svom o{trinom obru{avali na “~ar{ijsko javno mwewe” i na “~ar{ijske divanije”, progla{avaju}i pri tome opravdane kritike pojedinaca direktnim napadom na SK, samoupravqawe i sli~no, [e{eq navodi kao “tipi~an primjer ovakvog staqinisti~kog pritiska i odbrane i neprikosnovenosti samozvanih lidera”, dio referata Alije Lati}a na sjednici GK SK Sarajevo, od 9. 1. 1981. godine. Pi{u}i o putovawu Atifa Purivatre slu`benim avionom u [vajcarsku po kafu i deteryente, o kori{}ewu slu`benog “mercedesa” za privat107

ne potrebe porodice Slavojke Jankovi}, [e{eq zakqu~uje da je “nepotizam politi~kih mo}nika u Sarajevu postao uobi~ajena pojava na koju su se narodi navikli i na koju vi{e ne obra}aju pa`wu”. Ovu “konstataciju” [e{eq potkrepquje ~iwenicama da su se “u predizbornoj aktivnosti uo~i posqedweg republi~kog partijskog kongresa na listama kandidata za ~lanstvo u Gradskom, odnosno Op{tinskom komitetu SK, pojavila imena supruge i k}erke Branka Mikuli}a, supruga Hrvoje I{tuka”, da je “najve}i skandal izbio povodom podizawa velike porodi~ne palate u centru grada (vrijednosti od nekoliko milijardi starih dinara), dru{tvenim sredstvima za Branka Mikuli}a, a zbog koje je vi{e starih porodi~nih zgrada sru{eno i ~iji su radovi izvo|eni pod budnim okom milicije, a kad je po gradu pukla bruka, osnovnim organizacijama SK je iz CK poslato cirkularno pismo kojim se poku{avalo ubijediti partijsko ~lanstvo kako, toboè, Mikuli} nije blagovremeno informisan o pravoj vrijednosti “ku}e”, kako je mislio da je ona ko{tala svega 500-600 miliona starih dinara itd., pa kad je saznao pravu vrijednost, odbio je da se useli, to su pri~e za malu djecu”. I u ovom tekstu, kao i u ranijim tekstovima, ve} navedenim, [e{eq na vi{e mjesta spomiwe Arifa Tanovi}a kao “predvodnika i {ti}enika grupe muslimanskih profesora i drugih, koji ga iz razloga ~iste materijalne koristi ili ne~iste pro{losti napadaju”, pripisuje mu (Tanovi}u) da je optuìo beogradske ~asopise “Politiku”, NIN, “Kwièvnu re~” itd., zbog forsirawa srpskog nacionalizma i izmicawa kontroli partije, a nasuprot wima {titi i forsira pisawe u “Preporodu”. Daqe, [e{eq u nekoliko navrata spomiwe Slavojku Jankovi} i Vladu Sultanovi}a, koji su, po wemu, “ultimativno ili prijetwama ~lanovima kolektiva FPN-a traìli wegovo istjerivawe iz SK i nastave”, kao i Ismeta Kresu, koji preko lista “Oslobo|ewe”, nastoji uticati na javno mwewe, da formira lo{e mi{qewe o wemu. Kroz ~itavu ovu àlbu Statutarnoj komisiji SK Jugoslavije, [e{eq nastoji svoje iskqu~ewe iz SK prikazati kao zakulisne igre grupe profesora FPN-a, muslimanske nacionalnosti, potpomognute istaknutim dru{tveno-politi~kim radnicima SR Bosne i Hercegovine. Dokazuju}i tekstom pod nazivom “O jednoj plagijatorskoj seansi i wenim akterima”, plagijat magistarskog rada Brane Miqu{a, [e{eq u istom pi{e da su “recenzenti Hamdija Pozderac i dr Vladimir Degan, trebali izgleda predstavqati izvjesnu akademsku legitimaciju autoru – plagijatoru, a {to bez sumwe zao{trava unaprijed, ve} potencirana, pitawa li~ne odgovornosti za objavqivawe samog plagijata”. U tekstu “Odgovor iz podzemqa”, [e{eq, napadaju}i Fuada Muhi}a i druge profesore FPN-a koji su ga istjerali iz nastave i SK, isti~e “pitam se ovdje koliko je stvarno mo}na ta grupa qudi na ~elu sa Hamdijom Pozdercom i postoje li ikakve granice wihovoj privatizaciji politi~kih institucija i mo}i, koliko }e jo{ dugo pribjegavati politi~kom diskvalifikovawu, denuncirawu i progonu qudi koji ne misle kao ti mo}nici, da li su metode kojima se sluè Pozderac, Tanovi}, Muhi} i Filipovi} primjerene demokratskim principima i na~elima samoupravnog socijalisti~kog 108

dru{tva”, te kao primjer “iskaqivawa bijesa i mr`we navodi raspravu na temu “dru{tvena kritika u socijalisti~kom samoupravqawu”, odrànu u organizaciji CK SK BiH i GK SK u Sarajevu – 3. 12. 1981. godine, a kojoj je predsjedavao Hamdija Pozderac, a uvodno izlagawe podnio Arif Tanovi}”. I u ovom tekstu [e{eq pi{e da je zbor komunista radnika FPN-a u Sarajevu pod “neposrednim pritiskom, prismotrom, prijetwama i ucjenama od strane Slavojke Jankovi}, ~lana Predsjedni{tva CK SK BiH, zauzeo stav o wegovoj idejno-politi~koj nepodobnosti”, dok “Hrvoju I{tuku, sekretaru Predsjedni{tva CK SK BiH pripisuje da stoji iza tolikih kleveta i laì Fuada Muhi}a”. Ujedno, [e{eq pi{e da “panislamisti~ke ideje Muhameda Filipovi}a stoje pod mo}nom i sveobuhvatnom za{titom Hamdije Pozderca”. Tekstom “Klupko se daqe odmotava”, [e{eq nastoji objasniti javnosti kako se u Sarajevu nastoji za{tititi Brane Miqu{, te u jednom dijelu isti~e da “pokretawem postupka za oduzimawe magisterija politi~kih nauka Brani Miqu{u uop{te nije imao namjeru da blamira dr Vladimira Degana i dr Atifa Purivatru ili, pak, kompromituje mr Branu Miqu{a, dr Arifa Tanovi}a i Hamdiju Pozderca, jer su oni na “najboqi” na~in sami sebe izblamirali i kompromitovali”. Ujedno, [e{eq pi{e da Joco Marjanovi} nije u pravu {to ga optuùje da u “cijeli slu~aj oko teze kwige Hamdiju Pozderca na jedan krajwe ~udovi{an na~in uvla~i, jer je “prethodnim tekstovima to fino objasnio i ~ime je iskqu~io svaku mogu}nost da Hamdija Pozderac nije jo{ 1977. godine znao da je teàk plagijat i sad mjesto javne reakcije i bar post-festum povla~ewa potpisa nastoji stvar zata{kati”. Daqe, pi{e [e{eq, da “ni{ta mawe iznena|uju}e nije ni istupawe Hamdije Pozderca na akcionoj konferenciji SK FPN-a – 16. 12. 1981. godine, kroz koje me optuìo za pau{alno diskvalifikovawe pojedinih politi~kih kadrova i izlagawe nau~no-nastavnih radnika grubim napadima i razarala~koj kritici”. Tako|e, [e{eq pi{e “rekao mi je da imputiram, da se sluìm politi~kim insinuacijama i idem na politi~ku diskvalifikaciju pojedinaca (interesantno je da se na isti na~in i Miqu{ brani)”, te da je “iako je pet puta traìo rije~ uop{te mu nije dozvoqavao da govori Hamdija Pozderac, po{to u svojim napisima nije ponudio ni{ta prihvatqivo za dijalog”. Ujedno, [e{eq pi{e da je “Hamdija Pozderac i javno blatio wega bez prava na odgovor, istom prilikom otvoreno izri~ito stao u odbranu Brane Miqu{a”, te zakqu~io “dakle, Pozderac mi zamjera {to nisam uzeo u~e{}a u zata{kavawu i prikrivawu po~iwenog krivi~nog djela”. U kontekstu navedenog, [e{eq pi{e kako je “Hamdija Pozderac wegovo istupawe u sredstvima javnog informisawa okarakterisao kao nenormalno, uz uzvik: “To nije ni za ludnicu”, a odmah zatim me darovao i dobronamjernim savjetom: “Ne bi ti trebao kao june da glaviwa{, treba sebe da preispita{ pa da udari{ glavom u zid”. Tako|e, [e{eq pi{e da je ove izjave biqeìo, te iako su snimqene na magnetofonskoj traci, nisu objavqene preko {tampe, jer “vjerovatno nije ba{ sve u Bosni i Hercegovini spremno za promjene”. 109

Dragan Biskupovi}, tekstom “Polit-hepening, dva greha jednog [e{eqa” (isto uvr{teno u kwigu), brane}i [e{eqa i wegove ~iwenice, u jednom momentu pi{e da se “o Miqu{evoj kwizi javno ne govori, jedino {to je on politi~ki profesionalac i {to je jedan od recenzenata plagirane kwige i profesor Hamdija Pozderac. Ujedno, Biskupovi} pi{e da “grube ocjene koje se odnose na [e{eqa postaju jasnije kada se vidi ko je organizovao i u~estvovao u raspravi, predsjedavao Hamdija Pozderac, a uvodno izlagawe imao je Arif Tanovi}, dok je glavni diskutant bio Fuad Muhi}… sve imena koja je [e{eq zaka~io u svojim tekstovima”. I tekst Vuka Dra{kovi}a “O partiji, dru{tvancu i jo{ pone~emu”, pi{e da je “jedan od recenzenata Miqu{eve kwige Hamdija Pozderac, a priznati javno da je “autor” pokrao druge autore, ne zna~i ni{ta drugo do – optuìti recenzenta da je bio sudija u stvari koju ne poznaje”. U tekstu “Prilog istoriji samovoqe i tiranije” (izjava na sjednici nau~nog vije}a FPN-a od 24. 2. 1982. godine), [e{eq odmah na po~etku svoga odstrawivawa iz nastave “opravdava” potrebom “isuvi{e mo}nog klana Dizdarevi}a, da za svog pripadnika otvori prostor na fakultetu (ovaj dio je precrtan i vjerovatno ne bi i{ao u budu}u kwigu). Daqe, [e{eq pi{e da su “profesori FPN – Atif Purivatra, Omer Ibrahimagi}, Hasan Su{i}, Stojan Tomi}, koji jo{ uvijek àre i pale ovom nau~nom i nastavnom institucijom, uìvaoci otvorene podr{ke, u prvom redu Hamdije Pozderca, nastojali na wega svaliti svu krivicu zbog lo{e situacije na FPN-u. Ujedno, [e{eq pi{e da je sa jedne od sjednica OOSK-a FPN-a, “pod ultimativnim zahtjevom i intervencijom gospo|e Slavojke Jankovi}, ~lana Predsjedni{tva CK SK BiH, izba~en, jer se gospo|a Jankovi} pobojala da bi wegove biqe{ke sa sjednice mogle biti objavqene, pa tako raskrinkane sve podle i prqave rabote”. Daqe, pi{e [e{eq, da je jedan od razloga izbacivawa wega iz nastave, wegovo “javno publicisti~ko pokazivawe da ne smatra Hamdiju Pozderca, kao uostalom ni Branka Mikuli}a, Hrvoja I{tuka, gospo|u Slavojku Jankovi}, ili bilo kog drugog, neprikosnovenim autoritetom i osnovnim vrijednostima na{eg dru{tva”. Tako|e, [e{eq pi{e da je “vrlo simptomati~no {to su mu, svojevremeno, Hamdija Pozderac i Fuad Muhi}, na posredan i krajwe perfidan na~in poku{ali pripisati nacionalisti~ke sklonosti”. Ujedno, [e{eq pi{e da }e neki profesori FPN-a vidno napredovati, kao Omer Ibrahimagi}, s obzirom da je “wegov patron Hamdija Pozderac, izgleda i u sqede}em mandatu obezbijedio zna~ajnu politi~ku funkciju”. Ina~e, kroz ovu kwigu – zbir raznih wegovih i tu|ih tekstova, [e{eq ~esto, navode}i kao primjere “progone” i drugih intelektualaca – pisaca iz SR BiH (Me{e Selimovi}a, Rajka Noge, Vojislava Lubarde, Esada ]imi}a i dr.), nastoji i sebe prikazati kao `rtvu jedne birokratsko-staqinisti~ke politike, prema otvorenim, iskrenim, pravdoqubivim intelektualcima. (redigovano) 110

XXXV (redigovano) Inf. str. pov. broj: 15 Dana 16. februara 1984. godine


Predmet: Preduzete mjere na presijecawu neprijateqske djelatnosti Vojislava [e{eqa (OO) Veza: Na{a pos. inf. broj 14 od 15. februara 1984. godine Prate}i neprijateqsku djelatnost Vojislava [e{eqa, Slu`ba je do{la do saznawa da isti namjerava izvjestan broj svojih tekstova, me|u kojima se nalazio i tekst – Odgovor na intervju “[ta da se radi?”, a na osnovu kojeg se [e{eq moè krivi~no goniti, odnijeti svojim vezama u Beograd (Dra{kovi}, ]osi}, Tadi} i dr.), te dati na ~itawe ili poku{ati objaviti u nekom od ~asopisa. Imaju}i sve ove ~iwenice u vidu, te podatak da je [e{eq 9. 2. 1984. godine krenuo za Beograd, nad wim je u poslovnom vozu na relaciji Sarajevo – Beograd izvr{en pretres. Tom prilikom, prona|en je 21 kucani tekst od 5-40 stranica. Autor svih tekstova je [e{eq, a jedan broj je ve} objavqen dok su ostali tek pripremqeni za {tampawe. Najinteresantniji tekst prona|en kod [e{eqa je Odgovor na anketu – intervju – “[ta da se radi?” (ovaj tekst na 40 kucanih strana je [e{eqev “prilog” za publicisti~ki projekt novinara lista “Komunist” Du{ana Bogavca i Slobodana Kqaki}a, (redigovano) U ciqu ra{~i{}avawa, vezano za na|ene materijale, [e{eq je priveden na informativni razgovor u Centar SDB Sarajevo. Razgovor je vo|en od 13.00 do 10.000 ~asova sutradan (10. 2. 1984. g.), izuzev {to je prekidan pretresom wegovih stambenih i radnih prostorija, po{to su isti objavqeni (kao u originalu) u wegovom prisustvu. Ovi pretresi snimqeni su filmski i tonski, dok je ~itav tok razgovora sa [e{eqem, u prostorijama Centra SDB Sarajevo, (redigovano) U prvom dijelu razgovora, [e{eq je bio nekorektan, odgovaraju}i da ne èli govoriti o svojim prisnim prijateqima, da ne èli re}i kod kojih prijateqa drì ostale pisane materijale, te isti~u}i, u vi{e navrata, da je spreman na sve posqedice. Rekao je, me|utim, da je po{ao u Beograd kod nezavisnog izdava~a Slobodana Ma{i}a, kako bi mu predao odre|ene tekstove u ciqu wihovog objavqivawa u zbirci “Sumrak iluzija”. Zbog nekorektnog dràwa, kao i zbog dolaèwa do ostalih wegovih pisanih materijala, zavr{en je pretres wegovog stana i radnog kabineta na FPN-a. U stanu su prona|ena dva primjerka Odgovora na anketu – “[ta da se radi?”, jedan kompletan materijal za roman “Hajku”, 29 raznih wegovih tekstova (ve}inom duplikati), koji su ve} na|eni prilikom pretresa u vozu ili smo se i ranije upoznali sa wima, (redigovano) kroz objavqivawe u raznim ~asopisima, {est pisama i pamfleta neprijateqskog sadràja Radisava V. Filipovi}a, pukovnika JNA u penziji iz Beograda, jedno pismo Vuka Dra{kovi}a iz 1983. godine, foto-kopiju dijela lista ~etni~ke emigracije “Srbobran”, foto-kopiju jednog materijala na engleskom jeziku u kojem 111

se afirmativno govori o jednom broju politi~kih zatvorenika u SFRJ, izlagawe Velimira Stojni}a na sjednici Savjeta Federacije od 13. 10. 1983. godine, kwigu u formi skripte na 338 strana pod nazivom “Razmi{qawa nad uspomenama”, ~iji je autor Pavle Jak{i}, te raznog drugog pisanog materijala (peticije, pozivi za u~e{}e na raznim skupovima itd.). U radnom kabinetu prona|eno je devet tekstova Radisava Filipovi}a, ~etiri fascikle pripremnog materijala za kwigu “Hajka”, devet wegovih tekstova, jedan tekst na engleskom jeziku Petra Hayiristi}a (obave{tajno-interesantnog dopisnika iz Beograda “Observera” i “Tajmsa”, u kome se govori o su|ewu grupi muslimanskih nacionalista iz Sarajeva, te ostalog pisanog materijala (peticije, rokovnici, razne obavjesti itd.). Nakon izvr{enih pretresa, [e{eq je promijenio dràwe, pa je u nastavku razgovora bio dosta otvoren. Naime, [e{eq je detaqnije govorio o svojim tekstovima, te o tome kako je do{ao u vezu sa Vukom Dra{kovi}em, Vladimirom Dedijerom, Milovanom \ilasom, Dobricom ]osi}em, odstrawenim profesorima sa F. F u Beogradu i drugim bezbjednosno-interesantnim licima. Tako, [e{eq je rekao da je dana 9. februara 1984. godine krenuo iz Sarajeva u Beograd i sobom ponio jedan broj tekstova, koje je namjeravao ponuditi Ma{i} Slobodanu, nezavisnom izdava~u iz Beograda. Naime, prije izvjesnog vremena, [e{eq je razgovarao sa Ma{i}em da mu objavi jednu zbirku tekstova otprilike oko 160 stranica rukopisa, a kojoj bi dao naziv “Sumrak iluzija”. Za navedenu zbirku, ovom prilikom, ponio je 14 tekstova koji su prona|eni prilikom pretresa u vozu. Ina~e, [e{eqa je sa Ma{i}em upoznao, u decembru 1983. godine, urednik Saveznog izdawa “Komunista” Du{an Bogavac, a sa istim se ~uo 8. 2. 1984. godine i dogovorio da se na|u 10. 2. 1984. godine u Beogradu, kojom prilikom bi odabrali tekstove za navedenu zbirku. Vezano za tekstove prona|ene u vozu, [e{eq je rekao sqede}e: 1. Za tekst “Kriza marksizma kao {ansa za novi preporod socijalizma”, rekao je da je to, u stvari, duà verzija referata pod naslovom “Protivrje~nost savremenog socijalizma – determinanta ili posqedica krize marksizma”, a koji je podnio na VIII nau~nom skupu “Marksizam i socijalizam – protivrje~ja i perspektive”, tribina “Marks i savremenost”, organizovan od Instituta za me|unarodni radni~ki pokret u Beogradu, a odràn u Novom Sadu od 8-10. 12. 1983. godine. 2. Tekst “Od marksizma ka novom kriti~kom mi{qewu”, na|ena su dva primjerka, jedan primjerak je imao namjeru odnijeti u redakciju ~asopisa “Teorija”, po{to istovjetan ranije poslani tekst, navodno, nisu dobili. 3. Tekst “Ideolo{ka i politi~ka dimenzija kriti~kog sagledavawa raskoraka teorijskih na~ela i empirijskih pokazateqa u praksi savremenih socijalisti~kih dru{tava”, slao je reviji za sociologiju iz Zagreba, ali jo{ nije objavqen, s obzirom da su traìli skra}ewe na 20 strana. 4. Tekst “Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru” je u stvari referat, koji je podnio na filozofskim susretima – “Duhovna situacija na{eg vremena”, u organizaciji In112

stituta za filozofiju – F. F. u Beogradu, a odrànom 7. i 8. decembra 1983. godine. 5. Tekst “Aktuelni smisao Marksove filozofije slobode” sadrì 27 strana, od kojih je prvih 14 pro~itao kao referat na nau~nom skupu “Marks i na{e vreme”, u organizaciji Filozofskog dru{tva Srbije, odrànom u Beogradu 29. i 30. januara 1983. godine. Ostali dio teksta nije pro~itao, kako zbog ograni~enog vremena, tako i zbog toga {to su ga upozorili Boìdar Jak{i} i Quba Tadi}, da ne ~ita ostatak teksta, jer je pretjerao u izno{ewu nekih svojih ocjena, vezano za li~nost druga Tita. 6. Za tekst “Esej o socijalizmu i intelektualcima”, [e{eq je rekao da ga je slao redakciji ~asopisa “Kulturni radnici” iz Zagreba, gdje nije objavqen, a kasnije ga je dostavio i ~asopisu “Savremenik” iz Beograda. 7. Tekst “Savremene refleksije Marksovih teza o slobodi {tampe”, [e{eq je pro~itao kao referat na nau~nom skupu “Marksova misao i na{e vreme” u Hrvatskom filozofskom dru{tvu, odrànom u Zagrebu od 2. do 4. juna 1983. godine, ali u skra}enoj verziji. 8. Tekst “Ideolo{ki orjentiri i politi~ki interesi birokratije kao stimulatori dezintegracionih procesa u jugoslovenskom dru{tvu”, [e{eq je poslao kao referat na Sociolo{ke susrete 1983. godine, u Portoro`, ali u skra}enoj verziji je {tampan u zbirci referata sa navedenog susreta. 9. Tekst “Kriza vaspitno-obrazovnog sistema i wene reperkusije na dru{tveni poloàj omladine”, [e{eq je poslao ~asopisu “Vidici”, ali kako ga navodno redakcija nije primila, isti je u dogovoru sa Majom Kora}em, jednom od urednika iz “Vidika”, poslao drugi primerak na wegovu ku}nu adresu (kao u originalu). 10. Tekst “Odgovor na anketu – intervju “[ta da se radi?”, Du{ana Bogavca i Slobodana Kqaki}a, [e{eq je pisao u septembru 1983. godine – Sarajevo, na svojoj pisa}oj ma{ini marke “Biser”. Isti je otkucao u pet primjeraka, od kojih je jedan, uz propratno pismo, dana 3. 10. 1983. godine, poslao na adresu Du{ana Bogavca u Beograd (Prona|ena kopija propratnog pisma i potvrda od po{te, da je tekst poslao kao vrednosno pismo, prilikom pretresa stana). Rukopis ovog materijala je uni{tio, kao {to to ina~e i ~ine, i sa rukopisima svih prekucanih materijala. Vezano za ovaj tekst, [e{eq je rekao da nije pokazivao nikome, tj. davao na ~itawe, mada dozvoqava mogu}nost da je s nekim licima – bliskim vezama, razgovarao o pojedinim tezama iz teksta, ali nije bio u stawu precizno rekonstruisati kada i s kim. 11. Tekst “Intelektualni anga`man u konkretnom vremenu i prostoru” je u stvari [e{eqov osvrt na kwigu Dobrice ]osi}a – Stvarno i mogu}e”. Ponudio ga je prvo “Delu”, ali kako su ga isti odbili da objave zbog preop{irnosti, [e{eq je ponudio “Novoj reviji” iz Qubqane, ali ne zna da li }e biti objavqen. 12. Tekst “Roman kao oblik dru{tvene kritike” je u stvari [e{eqev osvrt na kwigu Vuka Dra{kovi}a – “Sudija”, a objavqen je u “Delu” br. 6/82 u skra}enoj verziji. 13. Tekst “Pozadina jedne teorijske studije”, je objavqen u “Gledi{tima” br. 9-10/81. 113

14. Tekst “Istorijska nauka, izgleda, sve trpi”, je objavqen u “Kwièvnoj re~i” od 25. 1. 1982. godine. Pored ve} gore navedenih tekstova, kod [e{eqa je prona|eno sqede}ih pet tekstova: “Bal vampira u savremenoj varijanti” – nije objavqen, “U cara Trojana kozije u{i”, objavqen u reviji “Danas”, “O jednoj modernoj verziji zlo~ina i kazne”, nije objavqen, Sekretarijatu za unutra{we poslove Skup{tine grada Sarajeva – nije objavqen, “O sarajevskoj kulturnoj razglednici”, objavqen u ~asopisu “Duga”. Ovih pet tekstova [e{eq je namjeravao predati Radisavu V. Filipovi}u, penzionisanom pukovniku iz Beograda. Ina~e, u vezi pukovnika Filipovi}a, [e{eq je rekao da ga je upoznao u proqe}e 1982. godine, tj. on i Vuk Dra{kovi}, zajedno su oti{li kod Filipovi}a u wegov stan. Tako|e, Filipovi} mu se javio nekoliko puta pismima, zvao ga telefonom, te mu, u posledwe vrijeme, redovno slao razne svoje tekstove, kao i fotokopije tekstova Svete Jovanovi}a, Mijalka Todorovi}a, Veqe Stojni}a i drugih autora. U vezi Vuka Dra{kovi}a, [e{eq je rekao da ga poznaje od januara 1980. godine, da je sa wim trenutno u vrlo bliskim odnosima, te da ga kontaktira svaki put kada odlazi u Beograd. Ina~e, upoznali su se povodom Dra{kovi}evog ~lanka u “Kwièvnoj re~i”, a kojim je isti stao u za{titu [e{eqa. Kada su se upoznali, [e{eq je dao Vuku Dra{kovi}u intervju, koji je objavqen u “Omladinskim novinama”. U januaru 1983. godine, Dra{kovi} je poslao nekoliko tekstova, upu}enih SUBNOR-u Gacko, a iste [e{eq je pokazao nekolicini prijateqa i kolega sa Fakulteta politi~kih nauka (Momir Zekovi}, Spasoje Pejovi}, Du{ko Stani{i} i dr.). Ujedno, [e{eq je rekao da mu je Vuk slao i razne druge pisane stvari, kao napr. svoj odgovor @arku Papi}u, pismo u vezi promjena naziva ulica u Sarajevu itd. Na kraju, [e{eq je rekao da je sa Vukom ~esto vodio razgovore na razli~ite politi~ke teme, neposredno ili preko telefona, ali, kako ga veè visok stepen prijateqstva, nije spreman ulaziti u bilo kakve kvalifikacije koje bi mogle i}i na wegovu {tetu. Daqe, [e{eq je rekao da je Vladimira Dedijera upoznao 30. ili 31. 5. 1983. godine, a upoznao ih je Vuk Dra{kovi} u beogradskom Pres centru. Upoznavawe je bilo vrlo srda~no, i tom prilikom Dedijer je ponudio [e{equ da radi na projektu o genocidu nad srpskim narodom, ~iji je on rukovodilac, a realizuje Srpska akademija nauka. O [e{eqevom u~e{}u trebali su se dogovoriti tokom jeseni 1983. godine, ali kako je Dedijer bio na operaciji, do ponovnog susreta nije do{lo. Istom prilikom, Dedijer je dao [e{equ dvije fotokopije optu`nice Raselovog suda protiv na{eg istaknutog dru{tveno-politi~kog radnika (iste su na|ene prilikom pretresa u stanu). Po povratku u Sarajevo, [e{eq je pokazivao svojim prijateqima “optu`nice” (Mustafa Festi}, profesor FPN-a i dr.), te kako je nekima i ustupao “optu`nice” na dan-dva, postoji mogu}nost da su ih oni daqe umnoàvali, ali on za to nema saznawa. Sa Milovanom \ilasom, [e{eq se upoznao 12. ili 13. decembra 1983. godine u \ilasovom stanu, a u isti ga je doveo Mi}a Mili}, zajedni~ki poznanik. [e{eq je rekao da se kod \ilasa zadrào oko 2-3 sata u razgovoru, 114

o nizu istorijskih i aktuelno-politi~kih tema. \ilas je navodno pri~ao o svojim li~nim peripetijama, zbog javnog publicisti~ko-polemi~kog anga`mana, odnosno obja{wavao svoj literarni rad. Navodno, \ilas je bio iznena|en kako je [e{eq jo{ uvijek na slobodi, imaju}i pri tome u vidu sredinu u kojoj ìvi, tj. Bosni i Hercegovini. Razgovaraju}i o perspektivi jugoslovenskog dru{tva, \ilas je, po [e{equ, mi{qewa da nam predstoji “regeneracija sistema ~vrste ruke”, odnosno da bi vojska mogla biti jedan od vode}ih faktora stabilizacije dru{tvenog stawa, usqed inertnosti ostalih politi~kih ~inilaca. [e{eq se nije navodno sloìo sa \ilasom, jer perspektivu jugoslovenskog dru{tva vidi u procesu daqe ubrzane demokratizacije i humanizacije, osnovnih dru{tvenih odnosa. Rastali su se veoma srda~no, u nadi da }e se ponovo susresti. Za Dobricu ]osi}a [e{eq je rekao da ga smatra svojim najve}im prijateqem, koga svaki put, kada do|e u Beograd, posjeti. Do poznanstva je do{lo sredinom 1982. godine, posredstvom Mihajla Markovi}a, jednog od odstrawenih profesora F. F. u Beogradu. Ujedno, rekao je da se slaè sa ]osi}evom tezom o kominternovskom na~elu – “Slaba Srbija, jaka Jugoslavija”, a kao o jednom od osnovnih uzroka duboke politi~ke krize, u kojoj se na{la na{a zemqa. Tako|e, [e{eq je istakao da je vi{e puta, u razgovoru sa svojim prijateqima i poznanicima (Olga Kozomara, Radmilo Jovanovi} i dr.), nagla{avao da “]osi}a smatra vode}im autoritetom koji bi bio u stawu okupiti jugoslovensku komunisti~ku inteligenciju”, odnosno da se slaè sa ]osi}evim mi{qewem da “jedan od glavnih pravaca eventualnog sanirawa dru{tvene krize su personalne promjene najve}eg dijela vode}ih politi~kih kadrova i da je boqka na{eg dru{tva u ~iwenici dubokog odstupawa realne dru{tvene prakse od programskih na~ela {ezdesetih godina”. [e{eq je rekao da je ]osi}u, na pokazani interes, govorio svoje vi|ewe – poloàj intelektualnih stvaralaca u Bosni i Hercegovini, uzroka iseqavawa istih itd. U vezi inicijative pokretawa ~asopisa “Javnost” od strane ]osi}a i Tadi}a, [e{eq je rekao da je, navodno, inicijativu podràlo oko nekoliko stotina intelektualaca i da nije iskqu~eno da se i ove godine pokrene isto. Daqe, rekao je, da ga je sa grupom odstrawenih profesora F. F. iz Beograda – trenutno zaposleni na Institutu za dru{tvena istraìvawa (Tadi}, Markovi}, Stojanovi}, Popov i dr.), upoznao Boìdar Jak{i}. Ujedno, istakao je da je samo jednom bio prisutan javnom zahtjevu za formirawe organizacionog oblika “za{tite intelektualnih sloboda”, a koje je traìo jedan mladi}, wemu nepoznat, na skupu “Nauka, politika i justitucija”. Navodno, na ovaj prijedlog, niko od prisutnih nije reagovao. Tako|e, rekao je da mu je poznato da se po privatnim stanovima u Beogradu odràvaju tzv. “otvoreni univerziteti”, na kojima mla|im generacijama drè predavawa “istaknutiji” filozofi i sociolozi, ali da on sam nije nikada prisustvovao, niti je podrobnije upoznat sa wegovim na~inom djelovawa. Krajem septembra ili po~etkom oktobra 1983. godine, [e{eq je rekao da mu je dolazio u Sarajevo urednik “Mladosti” – Zoran Sekuli}, ina~e wegov dobar prijateq, sa kojim se upoznao 1980. godine. Sutradan, po dolasku 115

Sekuli}a, oti{li su u stan Alekse Milojevi}a, sa kojim je Sekuli} imao dogovor oko izdavawa Milojevi}eve kwige. Vrativ{i se, zajedno sa Sekuli}em u svoj stan, ustanovio je da je zaboravio aktn ta{nu kod Milojevi}a, telefonom ga je nazvao, nakon toga je Milojevi} do{ao kod wega i donio mu pomenutu ta{nu. Tom prilikom, [e{eq je Milojevi}u pokazao tekst “Optu`nice” Raselovog suda, te su raspravqali o nizu politi~kih pitawa, ali se detaqa nije mogao, navodno, sjetiti. Zna da je bilo govora o situaciji na Kosovu, pismima pukovnika Radislava V. Filipovi}a i tada aktuelnim prepri~avawima kadrovske kombinatorike u SR Srbiji. [e{eq je rekao da je vjerovatno pred Milojevi}em i Sekuli}em iznosio neke svoje stavove, koji su nalik na stavove napisane u tekstu “[ta da se radi?”, po pitawima poloàja pokrajina i nacionalnih mawina. Rekao je, tom prilikom, da je jedan od glavnih àri{ta albanskog nacionalizma Pri{tinski univerzitet i da bi ga trebalo ukinuti, jer je to, ina~e, presedan u svijetu, da se univerzitetska nastava izvodi prevashodno na jeziku nacionalne mawine. Po wegovom mi{qewu, nacionalnim mawinama se mora garantovati slobodna upotreba materweg jezika, ali im omogu}iti u~ewe jezika ve}ine stanovni{tva jedne dràve ili federativne republike, kako bi se adekvatno osposobili za radni odnos. Tako|e, ovom prilikom, izrazio je svoj revolt zbog prisutne apatije saveznog, dràvnog i partijskog rukovodstva, te organa i institucija SR Srbije, po potrebi urgentnog i sveobuhvatnog rje{avawa kosovske krize, koja ugroàva ne samo stabilnost i integritet, nego sam opstanak Jugoslavije. U vezi Petra Hayiristi}a, engleskog novinara, na{eg porijekla, [e{eq je rekao da se u toku proteklih godinu dana, nekoliko puta susretao sa istim, a u dva-tri navrata ostvario komunikaciju i putem telefona. Navodno, prilikom svakog tog susreta, Hayiristi} je traìo da ga intervjui{e za “Observer” ili neki drugi list koji izlazi na engleskom jeziku, a intervju bi se odnosio na doga|aje osu|enih za panislamizam. [e{eq je, navodno, svaki put odbijao intervju, pod motivacijom da nema namjeru da se obra}a inostranoj javnosti, sve dok ne iscrpi legalne mogu}nosti za{tite svojih prava u okviru pozitivnog jugoslovenskog pravnog poretka. Kada mu je nedavno dostavqena i presuda Republi~kog suda udruènog rada, kojom se odbija wegova àlba zbog udaqavawa sa nastavni~kog radnog mjesta, Hayiristi} mu je, prilikom susreta u januaru ove godine, rekao da postoje vrlo slabe normativne mogu}nosti za daqe vo|ewe spora, te i ovaj put traìo intervju, na{to [e{eq nije pristao. Dio polemi~kih tekstova [e{eq je dao Hayiristi}u i, navodno, objavqeni su na engleskom jeziku u nekim listovima, ali isti ih nije imao priliku vidjeti. U nastavku razgovora, [e{eq je rekao da je o pojedinim kriti~ko-ekstremnijim tezama iz svojih tekstova povremeno raspravqao sa pojedinim svojim prijateqima i poznanicima, ali da mu je te{ko prisjetiti se s kim sve, kada i o ~emu i sl. Isto tako, [e{eq je istakao da kao diplomirani pravnik shvata teìnu krivi~ne odgovornosti, zbog ispoqene neprijateqske propagande i sam zamolio da ode u Beograd i od novinara Saveznog izdawa “Komunista” – Bogavca, izuzme tekst “[ta da se radi?”, da u “Zapisu” onemogu}i {tampawe i izuzme tekst zbirke tekstova “Hajka”, da isti tekst 116

povu~e sa recenzije od dr Olge Kozomare, kao i da povu~e od redakcija raznih ~asopisa i revija u zemqi, ve} upu}ene tekstove, radi objavqivawa, u svim slu~ajevima gdje oni nisu u {tampi, i da se distancira od opozicione anarholiberalisti~ke grupacije intelektualaca u Beogradu, kojima }e to objasniti strahom krivi~ne odgovornosti, bolesti ène itd. Sam je rekao da }e se ponovo pojavqivati na nekim skupovima sa angaòvanim tekstovima, tj. nau~nim tekstovima. Me|utim, istakao je da ne bi bio spreman “posipati se pepelom” javno, ali da bi se po~eo baviti ozbiqnim nau~no-istraìva~kim radom na projektima koji mu budu dati na institutu i tako raditi na svojoj reafirmaciji. Tako|e, rekao je da je on, u posledwu godinu-dvije dana, evoluirao od zaqubqenog marksiste do ekstremnih tekstova, kriti~ki i nacionalisti~ki intoniranih, zbog toga jer se bojao “tihe likvidacije”, pa je bivaju}i {to ekstremniji, htio na sebe skrenuti pa`wu, te da ti ekstremni stavovi nisu wegovi intimni pogledi. Tako|e, traìo je da mu se u radnoj i ìvotnoj sredini osiguraju egzistencijalni uslovi kako bi iza{ao iz stawa svakodnevnog straha da }e ostati bez posla ili da }e mu biti oduzet stan. Mi{qewa smo da }e, boje}i se krivi~ne odgovornosti, kod [e{eqa nastupiti izvjesna pasivizacija, kao i distancirawe od anarholiberala i nacionalista u Beogradu, da }e do}i do me|usobnog sumwi~ewa u grupi anarholiberala u Sarajevu, s obzirom na to da je, kroz razgovor, [e{eq stekao utisak da su Slu`bu o wegovoj djelatnosti obavje{tavali, pored Alekse Milojevi}a, i Olga Kozomara, te da }e sve to dovesti do smawewa intenziteta anarholiberalisti~ke djelatnosti u Sarajevu i da }e biti onemogu}ena izraèna tendencija {irewa kruga [e{eqevih istomi{qenika u Sarajevu. Na kraju razgovora, [e{equ smo sugerisali da “ne bjeì” od kontakata telefonskim putem sa “prijateqima” iz Beograda, instruisali ga na teme razgovora o kojima }e razgovarati sa wima (redigovano) sa wim razgovarali, tokom obavqawa informativnog razgovora. Istovremeno, vode}i informativni razgovor sa Vojislavom [e{eqem, obavqen je razgovor i uzeta izjava na zapisnik od wegove bliske veze – Milojevi} Alekse, ro|en 1939. godine u op{tini Gra~anica, doktor ekonomskih nauka, zaposlen na Ekonomskom institutu u Bawa Luci, a stalno nastawen u Sarajevu. Kroz razgovor, Milojevi} je rekao da mu je [e{eq, u wegovom stanu, govorio o raznim temama, kao na primer o Dedijeru, situaciji oko “Zapisa”, pukovnika Filipovi}a iz Beograda i wegovih tekstova itd. Po Milojevi}u, [e{eq je, pred wim, isticao da je na Kosovu teàk poloàj Srba i Crnogoraca, te da se on sve vi{e zalaè za makijavelizam i primjenu sile prema Albancima, kojima ne treba dati da se {koluju vi{e od osnovne {kole, niti da imaju fakultet. Kritikovao je politi~ko rukovodstvo SR Srbije, na ~elu sa Qubi~i}em, zbog pasivnog dràwa i nepreduzimawa nikakvih mjera prema Albancima, za razliku od Makedonaca, koji su ih, kako [e{eq kaè, po~eli sje}i u korjenu. Milojevi} je jo{ rekao da je u tom kontekstu [e{eq pomenuo Nikezi}a i Latinku Perovi}, tvrde}i da bi oni sigurno, za razliku od sada{weg rukovodstva u Srbiji, povukli neke radikalne poteze na Kosovu. Navodno, tvrdio je ([e{eq) da je upravo 117

sada vrijeme da rukovodstvo Srbije poduzme neke mjere, jer nema vi{e Tita. Pored toga, [e{eq je isticao da problem Kosova nije podjednako prisutan kod svih republika, i da je uglavnom ostavqen kao problem Srbije da ga sama rije{ava. Isto tako, tvrdio je da }e Albanci uskoro na Kosovu uni{titi sve srpske grobove i da su jadni Srbi kada su dozvolili da na Kosovu ostanu samo kalu|erice da ih {tite. Mjere SDB: – Svakodnevno biti u toku pona{awa i reagovawa [e{eqa, odràvawa kontakata sa bliskim vezama u Beogradu i Sarajevu, te o svemu blagovremeno informisati. (redigovano) Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB

XXXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0276 20. 2. 1984. godine

Informacija o reagovawima poznatih anarholiberala i nacionalista u Beogradu u vezi mera koje su od strane SDB RSUP-a SR BiH preduzete prema Vojislavu [e{equ Poznati anarholiberali i nacionalisti u Beogradu ispoqavaju vidno interesovawe u vezi provo|ewa pretresa stana i saslu{avawa Vojislava [e{eqa u Sarajevu. O merama preduzetim prema [e{equ, Vuk Dra{kovi} je, 10. 2. 1984. godine, obavestio Dobricu ]osi}a i Kostu âvo{kog, navode}i da je detaqe u vezi ovoga saznao od samog [e{eqa. U kontaktima sa âvo{kim i ]osi}em, Dra{kovi} je izneo da je [e{eq “uhap{en” 9. 2. 1984. godine, u vozu koji iz Sarajeva za Beograd polazi u 6.00 ~asova, da mu je u vozu izvr{en pretres prtqaga i prona|eni materijali koje su pripadnici OUP-a ocenili kao neprijateqsku propagandu. Prema onome kako je Dra{kovi} obavestio âvo{kog i ]osi}a, [e{eq je nakon ovoga skinut sa voza u Doboju i kolima OUP-a vra}en u Sarajevo, posle ~ega mu je izvr{en pretres stana, oduzeti svi rukopisi, a saslu{avan je do 10.00 ~asova 10. 2. 1984. godine. Niko od ~lanova porodice [e{eqa, prema kazivawu Dra{kovi}a nije znao da je on “uhap{en”, a tokom saslu{avawa pripadnici OUP-a su insistirali na kontaktima [e{eqa sa Dobricom ]osi}em, Vukom Dra{kovi}em i Milovanom \ilasom. Pruàju}i bezrezervnu podr{ku [e{equ, Kosta âvo{ki je predloìo da pokrenu peticiju–protest koju bi uputili Predsedni{tvu SFRJ i Predsedni{tvu SR BiH, a, po mi{qewu Dra{kovi}a, istu bi trebalo do118

staviti novinarima koji prate ZOI. Dra{kovi} je u kontaktu sa âvo{kim izneo da je telefonom zvao SUP U Sarajevu, insistiraju}i da [e{eq bude pu{ten, “ina~e }e alarmirati svetsku javnost”. Po mi{qewu Koste âvo{kog, o “hap{ewu” Vojislava [e{eqa ne treba }utati, nego obavestiti {to vi{e qudi i {to vi{e qudi angaòvati u pruàwu podr{ke [e{equ. Dana 12. 2. 1984. godine, âvo{ki je ostvario kontakt sa Vojislavom [e{eqem, koji ga je upoznao o detaqima vezanim za wegovo “hap{ewe”, navode}i da je sa wim obavqen informativni razgovor, te da je prema wemu primewena mera upozorewa “najvi{e zbog toga {to je u svojim tekstovima napadao Tita”. âvo{ki je predloìo [e{equ da napi{e jedan tekst u vezi wegovog “hap{ewa” i da mu ga dostavi u Beograd, kako bi on mogao preduzeti odre|ene mere u slu~aju da [e{eq bude ponovo “uhap{en”, jasno navode}i da bi to predstavqalo jedan oblik za{tite za [e{eqa. Po{to je [e{eq prihvatio da napi{e takav tekst, âvo{ki mu je predloìo da ga po{aqe na adresu nekog lica u Beogradu “koje nije na spisku policije”, te da ga potpi{e tu|im imenom. Tako|e je naveo da [e{eq mora imati ~oveka koji }e u Beograd mo}i odmah javiti, ukoliko bude ponovo “uhap{en”. Dana 14. 2. 1984. godine, [e{eq je obavestio Kostu âvo{kog da stupi u kontakt sa Du{anom Bogavcem, da od wega uzme jedan tekst [e{eqa i da ga negde skloni, {to je âvo{ki istog dana u~inio. U kontaktu sa Dobricom ]osi}em, Vojislav [e{eq je izneo da }e 21. ili 22. 2. 1984. godine doputovati u Beograd. Tako|e je izneo da u Sarajevu niko nije znao za wegov kontakt sa Milovanom \ilasom, a u toku saslu{awa je i na tome insistirano. (Napomiwemo da smo RSUP SR BiH 23. 1. 1984. godine informacijom obavestili o poseti Vojislava [e{eqa Milovanu \ilasu). O merama preduzetim prema Vojislavu [e{equ, Kosta âvo{ki, Vuk Dra{kovi} i Dobrica ]osi} obavestili su vi{e poznatih anarholiberala i nacionalista u Beogradu. Napomena: O~igledno je da poznati anarholiberali i nacionalisti nastavqaju sa dosada{wom praksom podr{ke svojim istomi{qenicima, kada prema wima budu primewene represivne mere. Za o~ekivati je da }e âvo{ki, u dogovoru sa [e{eqom, pokrenuti peticiju–protest povodom “hap{ewa” [e{eqa, te da }e o svemu ovome obavestiti strane novinare u Beogradu. Mi{qewa smo da bi jedan primerak informacije trebalo dostaviti RSUP-u SR BiH. Podatke iz informacije koristiti pa`qivo u ciqu za{tite izvora. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: Operativni radnik (redigovan potpis) – 2h RSUP-u SR Srbije SDB – 1h V sektoru ove Uprave – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina 119

XXXVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0276 22. 2. 1984. godine Na osnovu ~lana 72. Pravila o radu SDB, daje se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa: [e{eq Vojislava, ro|enog 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, doktor pravnih nauka, zaposlen na Institutu za sociologiju FPNa u Sarajevu, stalno nastawen u Sarajevu, Ul. 27. jula 91. Dana 21. 2. 1984. godine, Vojislav [e{eq }e vozom, koji u Beograd stiè u 12.30, doputovati iz Sarajeva. Za vreme boravka u Beogradu namerava da ostvari kontakte sa vi{e poznatih anarholiberala i nacionalista u Beogradu, zbog ~ega je neophodno prema [e{equ primeniti meru tajnog pra}ewa. Ciq mere je utvr|ivawe veza u Beogradu i fotodokumentovawe kontakata. Mera bi se primewivala za vreme [e{eqevog boravka u Beogradu. (redigovano) Kucano u 2 primerka. (potpisi redigovani)

*** Na osnovu ~lana 72. Pravila o radu SDB, a u vezi podnetog predloga, donosim slede}u odluku: Prihvata se predlog da se prema Vojislavu [e{equ primeni mera tajnog pra}ewa. (potpis redigovan)

XXXVIII GSUP Beograd Uprava za JRM, organizaciju i funkcionisawe milicije Odeqewe za javni red i mir Inf. br. 40/84 Beograd, 28. 2. 1984. godine

Informacija Saznawa u vezi delatnosti Vojislava [e{eqa, biv{eg docenta Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu za vreme boravka u Beogradu (redigovano) za vreme svog nedavnog boravka u Beogradu, od 20. do 22. 2. 1984. godine, biv{i docent Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, dr Vojislav [e{eq, kontaktirao novinara Petra Hayiristi}a, stalnog dopi120

snika britanskih listova “The Observer” i “Daily mail” iz Beograda i tom prilikom je [e{eq Hayiristi}u dao op{iran intervju. U ovom intervjuu, izme|u ostalog, [e{eq je posebno insistirao na tome da je zbog reciprociteta u odnosu na pohap{ene muslimanske fundamentaliste, koji su sredinom 1983. godine i osu|eni u Sarajevu, u posledwe vreme {ikaniran od strane politi~kih faktora u Sarajevu, a posebno pripadnika Slu`be dràvne bezbednosti, i da mu je stan u nekoliko mahova pretresen. [e{eq je tako|e naveo u ovom intervjuu da je, 17. 2. 1984. godine, iz Sarajeva krenuo vozom za Beograd, me|utim, u blizini Doboja bio je uhap{en od strane pripadnika SDB-a i u Doboju skinut iz voza, gde je podvrgnut saslu{avawima i pretresu. [e{eqeva namera bila je da u Beogradu kontaktira urednike ~asopisa “Teorija” i za wih je nosio nekoliko tekstova za objavqivawe. Po{to je u Doboju proveo oko 24 ~asova u pritvoru, [e{eq je doputovao u Beograd, gde je kontaktirao izvesne beogradske disidente, izme|u ostalih i Du{ana Bogavca, novinara savezne redakcije “Komunista”, a prisustvovao je i promociji kwige (nejasno) “Odgovor Mi}e Popovi}a”, 21. 2. 1984. godine u Domu omladine.

XXXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0276 1. 3. 1984. godine

Informacija o komentarima pojedinih anarholiberala iz Beograda da im se kontroli{u telefonski razgovori Za vreme boravka u Beogradu, gde se nalazi od 21. 2. 1984. godine, Vojislav [e{eq ostvaruje kontakte sa vi{e poznatih anarholiberala i nacionalista, kao {to su Kosta âvo{ki, Sr|a Popovi}, Boìdar Jak{i}, Miodrag Mili}, Neboj{a Popov, Qubomir Tadi}, Dobrica ]osi}, Vuk Dra{kovi}, Gojko \ogo, Dragan Anti} i Borislav Mihajlovi}-Mihiz. U kontaktima sa ovim licima, Vojislav [e{eq je govorio o represivnim merama koje je prema wemu preduzela SDB u Sarajevu, navode}i, izme|u ostalog, da za wegov kontakt sa Milovanom \ilasom niko u Sarajevu nije znao, a prilikom saslu{awa, pripadnici SDB su upravo insistirali na tom kontaktu, nakon ~ega su me|u poznatim anarholiberalima i nacionalistima u Beogradu usledili komentari da je SDB ve}inu podataka o aktivnosti [e{eqa dobila kori{}ewem prislu{nih sredstava i kontrolom telefonskih razgovora. Tako je Boìdar Jak{i} u kontaktu sa Kostom âvo{kim izneo da je ranije, na osnovu li~nog iskustva, upozoravao [e{eqa da mu je ozvu~en stan i kabinet na fakultetu, da mu se kontroli{u telefonski razgovori, {to se na osnovu toga saslu{avawa [e{eqa pokazalo kao ta~no. 121

Protestvuju}i protiv represivnih mera primewenih prema [e{equ, Dobrica ]osi}, Qubomir Tadi}, Neboj{a Popov, Svetozar Stojanovi} i Mihailo Markovi} su uputili peticiju Predsedni{tvu SFRJ i Predsedni{tvu SR BiH, u kojoj su, izme|u ostalog, naveli da se prilikom saslu{avawa [e{eqa insistiralo i na kontaktima sa wegovim prijateqima, te da se do tih podataka moglo do}i samo primenom prislu{nih ure|aja. U kontaktu sa Kostom âvo{kim, Du{an Bogavac, novinar “Komunista”, izneo je da je, 22. 2. 1984. godine, u SDB u Beogradu od wega uzeta izjava po ZKP u vezi wegovih kontakata sa [e{eqom, te da je od wega tom prilikom traèn [e{eqev tekst “[ta da se radi”, a âvo{kom je ispri~ao kako su mu pripadnici SDB saop{tili da im je âvo{ki prijavio da se kod Bogavca nalazi pomenuti tekst. (Kolege iz Sarajeva koji su uzeli izjavu po ZKP od Bogavca su mu predo~ili da je Vojislav [e{eq u svojoj izjavi po ZKP naveo da je tekst “[ta da se radi” poslao po{tom Bogavcu, te da ga je od Bogavca uzeo Kosta âvo{ki i negde sklonio – napomena operativnog radnika). Nakon ovoga, âvo{ki je posetio Bogavca kako bi analizirali ovu situaciju. U kontaktima sa Vojislavom Ko{tunicom i Vladimirom Mijanovi}em, âvo{ki je naveo kako je posle razgovora sa Bogavcem i [e{eqem pouzdano utvrdio da mu se stalno, a ne povremeno, kontroli{u telefonski razgovori, te da je isti slu~aj sa [e{eqom. Obja{wavaju}i ovo, âvo{ki je naveo da su pripadnici SDB u Sarajevu isti dan bili obave{teni o kontaktima [e{eqa sa wim, ukoliko mu je [e{eq telefonirao iz svog stana, a za dva dana su bili obave{teni o wihovom kontaktu, ukoliko bi mu [e{eq telefonirao sa nekog drugog mesta, zakqu~uju}i da su o ovom drugom slu~aju pripadnici SDB u Sarajevu bili informisani na osnovu kontrole telefonskih razgovora âvo{kog. Tako|e je izrazio mi{qewe da se kontroli{u telefonski razgovori Du{ana Bogavca, {to je “za wega iznena|uju}e, jer je Bogavac ~lan SKJ i urednik “Komunista”.” Napomena: Dana 14. 2. 1984. godine, Vojislav [e{eq je pozvao telefonom Kostu âvo{kog i rekao mu da poseti Du{ana Bogavca i od wega uzme tekst “[ta da se radi”, jer je to “glavni materijal koji mu je na|en prilikom pretresa stana”. Istog dana âvo{ki je to u~inio. Kada ga je [e{eq naredni dan pozvao, âvo{ki mu je saop{tio da je pomenuti tekst sklonio kod nekog svog prijateqa. Verovatno je da [e{eq u razgovoru sa âvo{kim i Bogavcem nije pomenuo da je u izjavi po ZKP, koja je od wega uzeta, naveo da se pomenuti tekst nalazi kod Bogavca, te da ga je od wega preuzeo i sklonio âvo{ki, {to je ove jo{ vi{e uputilo na to da su podaci dobijeni kontrolom telefonskih razgovora. U kontaktima sa [e{eqom, poznati anarholiberali iz Beograda ga upozoravaju da u telefonskim razgovorima ne pomiwe koga }e posetiti i sl. Karakteristi~no je da âvo{ki i Bogavac vode unapred konstruisane telefonske razgovore, u kojima âvo{ki iznosi da uop{te nije video tekst 122

[e{eqa “[ta da se radi”, a Bogavac da ga uop{te nije dobio, uz pogrdne komentare za SDB. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (redigovano) 2h RSUP SDB SR Srbije 1h V sektoru uprave 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

XL Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0349 7. 3. 1984. godine

Izve{taj o primeni mere tajnog pra}ewa i osmatrawa Po nalogu zamenika na~elnika Uprave Sp. 01-297, od 22. 2. 1984. godine, u periodu od 22. 2. do 29. 2. 1984. godine, primewena je mera tajnog pra}ewa i osmatrawa Vojislava [e{eqa iz Sarajeva, Ul. 27. jula broj 91. Primenom ove mere ustanovqena je intenzivna aktivnost [e{eqa i registrovan je veliki broj kontakata koje je on ostvario sa licima iz grupacije anarholiberala. U periodu od 22. 2. do 29. 2. 1984. godine ostvario je kontakt sa Vladimirom Mijanovi}em, Qubomirom Tadi}em, Svetozarom Stojanovi}em, Sr|om Popovi}em, Miodragom Mili}em, Dragomirom Oluji}em, Kostom âvo{kim, Pavlu{kom Im{irovi}em, Borisom Tadi}em i Obradom Savi}em. Tako|e je kontaktirao sa slede}im licima koja deluju sa nacionalisti~kih pozicija: Dobrica ]osi}, Borislav Mihajlovi}, Vuk Dra{kovi} i Gojko \ogo. Pored navedenih lica, u istom periodu [e{eq je kontaktirao i sa: Bogavac Du{anom, novinarom lista “Komunist”, Draganom Anti}em, novinarom lista “Politika”, Uskokovi} \or|ijem, sekretarom ~asopisa “Gledi{te”, Vidovi} @arkom, zaposlenim u Institutu za kwièvnost i umetnost, i Kora} Majom, studentom iz Beograda. Jedan deo kontakata sa navedenim licima [e{eq je ostvario u beogradskim restoranima “Kasina”, “Moskva”, “Mawe`”, te u Domu omladine, Studentskom kulturnom centru, Institutu dru{tvenih nauka i Klubu kwièvnika. Vuka Dra{kovi}a i Dobricu ]osi}a je posetio u wihovim stanovima. Napomena: Za vreme boravka u Beogradu, [e{eq je stanovao kod svojih ro|aka u ul. Ba~ka broj 17. Tako|e je zapaèna wegova velika pokretqivost i izvesni znaci opreznosti, kao {to su ~esta osvrtawa i zastajkivawa, te zaobi123

lazno kretawe ulicama. Dana 27. 7. 1984. godine posetio je Kora} Maju, studenta iz Beograda, za koju }e biti izvr{ena operativna provera. Kucano u 2 primerka. Dostavqeno: – 1h V sektoru Uprave – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

XLI Centar SDB Sarajevo Op. radnik: (redigovano) Inf. str. pov broj: 22 Dana 9. 3. 1984. godine

Posebna informacija

Predmet: Dokumentovani verbalni neprijateqski istupi Vojislava [e{eqa (OO) Veza: Na{a pos. inf. br. 20 od 6. 3. 1984. godine Nakon obavqawa informativnog razgovora, pretresa stana i kabineta Vojislava [e{eqa, te uzimawa izjave na zapisnik, pri{lo se dokumentovawu wegove neprijateqske djelatnosti. U tom ciqu, obavqeno je nekoliko informativnih razgovora i uzete izjave na zapisnik od lica koja su bila u prijateqskim odnosima sa wim ili su prisustvovala wegovim neprijateqskim komentarima. Tako, dana 21. 2. 1984. godine, obavqen je razgovor i uzeta izjava na zapisnik od Olge Kozomare, profesorice Pravnog fakulteta u Sarajevu. Kroz razgovor, Kozomara je rekla da je [e{eq znao ~esto isticati da “Jugoslavija ovakva kakva jeste, ne moè opstati, jer je vje{ta~ka tvorevina i gdje se Srbi i Hrvati ne podnose zbog tradicije i te`we Hrvata za svojom samostalnom dràvom”, odnosno “zbog vezawa Hrvata za Zapad, a Srba za Istok”. Prema Kozomari, [e{eq je, u posledwe vrijeme, bio zagovornik ideje mijewawa Ustava SFRJ, jer isti, po wegovom mi{qewu, daje prevelika ovla{tewa pokrajinama, te u tom ciqu predlagao da “novi Ustav oja~a nadle`nost Federacije”. U tom kontekstu, [e{eq je pred Kozomarom, pored izno{ewa odre|enih primjedbi na sada{we rukovodstvo SR Srbije, zbog pasivnog dràwa prema situaciji na Kosovu, isticao kako se i ne moè povu}i neki radikalniji potez na Kosovu, upravo zbog toga {to autonomne pokrajine u okviru Srbije imaju suvi{e samostalnosti”. Smatrao je da je u Srbiji napravqena nepravda {to su samo u wenim granicama formirane autonomne pokrajine, a {to nije u~iweno u Hrvatskoj, gdje je, po istoj analogiji, trebalo formirati autonomnu pokrajinu za Liku i Kordun, jer je dominantno srpsko stanovni{tvo. U tom smislu, [e{eq je govorio kako su tamo mogu}nosti Srba da iskaù svoja nacionalna osje}awa i obiqe`ja mawa nego u Srbiji. 124

Tako|e, [e{eq je, po Kozomari, bio stanovi{ta da je i crnogorska nacija svjesno isforsirana, iako se tu u stvari radi o Srbima. Isto tako, govorio je da i muslimani nisu nacija, odnosno narod, te da se tu radi o jednoj islamskoj konfesionalnoj skupini. Za formirawe autonomnih pokrajina, kao i za sve slabosti u na{em dru{tvu, [e{eq je pred Kozomarom okrivqivao Tita, pri tome isti~u}i da je zemqu doveo u dug, vodio rasko{an ìvot i pravio brojne rezidencije, odnosno tvrdio je da je lik druga Tita isuvi{e predimenzioniran, da je stvoren mit o wemu, koji treba ru{iti. I situacija na Kosovu bila je vrlo ~esta tema razgovora izme|u [e{eqa i Kozomare. Po [e{equ, trenutna situacija na Kosovu moè se izlije~iti samo ako armija uzme stvar u svoje ruke. Isto tako, [e{eq je govorio o potrebi mijewawa kursa Saveza komunista, ali je ispoqavao sumwu da bi sada{wa rukovodna garnitura mogla taj kurs provesti. Za ove svoje stavove, [e{eq je, navodno, nalazio podr{ku kod pojedinaca iz reda intelektualaca, uglavnom iz Beograda. Kozomara, tokom razgovora, nije navodno mogla detaqno razgrani~iti kada je i na kojem mjestu [e{eq komentarisao na navedene teme, jer je o ve}ini tema razgovarano u vi{e navrata i na razli~itim mjestima. Ujedno, Kozomara je rekla da su se ponekad razgovori na navedene teme vodili pred Radmilom Jovanovi}em i wihovim bra~nim drugovima, prilikom ku}nih posjeta. Kako je u po~etku razgovora Kozomara negirala da se sje}a bilo kakvih neprijateqskih komentara [e{eqa, te iz razloga da su se kod we nalazili izvjesni pisani materijali [e{eqa, isti dan izvr{en je pretres stambenih prostorija Kozomare. Tom prilikom, izuzeti su navedeni pisani materijali. Isti dan, obavqen je informativni razgovor i uzeta izjava na zapisnik i od Radmila Jovanovi}a, psihijatra iz Sarajeva. I pred Jovanovi}em, [e{eq je govorio da se na{e dru{tveno ure|ewe i samoupravni socijalizam nalazi u fazi raspada i rasula, da je nastupila dru{tvena, ekonomska i moralna kriza iz koje nema izlaza bez duboke reforme ili radikalnog preokreta, odnosno optuìv{i samoupravqawe zbog krizne situacije, tvrdio je da isto treba odbaciti i zamjeniti ga nekom drugom formom demokratskog socijalizma. U vezi SKJ, [e{eq je, po Jovanovi}u, govorio da isti ne moè odigrati bitnu ulogu u dru{tvenom preobraàju, s obzirom da je birokratizovan, odvojen od radni~ke klase i koji pod pla{tom samoupravqawa i proklamovane demokratije provodi staqinisti~ki na~in upravqawa i odlu~ivawa. Tako|e, [e{eq je govore}i o “preure|ewu” jugoslovenskog federalizma, isticao da “centralna Bosna treba biti muslimanska bosanska republika, koja bi bila tampon izme|u Hrvatske i Srbije, a da bi dijelovi BiH, prete`no nastaweni Srbima, pripali Srbiji, dok bi dijelovi prete`no nastaweni Hrvatima, pripali Hrvatskoj. Pored traèwa ~vr{}eg vezivawa autonomnih pokrajina za Srbiju, [e{eq je mi{qewa da se i Crna Gora treba sjediniti sa Srbijom. U tom kontekstu, govorio je da su Crnogorci regionalna varijanta srpske nacije. Ujedno, isticao je da ni muslimani nisu nacija i da oni imaju samo svoju religiju i autohtonu kulturu. 125

Pored negativnih komentara o na{im dru{tveno-politi~kim radnicima, [e{eq je pred Jovanovi}em posebno vrije|ao li~nost druga Tita. Dana 27. 2. ove godine, uzeta je izjava na zapisnik i (redigovano) To{i} je izjavio da je pred wim [e{eq govorio kako se “na{ samoupravni socijalizam nalazi u te{koj krizi, jer je to ideolo{ki proma{aj i koji treba pod hitno radikalno mijewati”. Isto tako, [e{eq je govorio da je Jugoslavija vje{ta~ka tvorevina, koja ne moè opstati i da joj prijeti rasulo”. Optuìv{i najvi{e partijsko i dràvno rukovodstvo zbog trenutnog stawa kod nas, traìo je “pod hitno smjewivawe istih”. Komentari{u}i o situaciji na Kosovu, tvrdio je da se prema Albancima blago postupa i da se situacija na Kosovu moè rije{iti samo ako armija uzme stvar u svoje ruke. Upoznav{i To{i}a o ishodu su|ewa po privatnim tu`bama protiv wega – porodice Dizdar i Mustafe Grap~anovi}a, [e{eq je tvrdio kako je samo kod Srba izvr{en radikalan obra~un sa izdajnicima, dok je nasuprot tome kod muslimana i Hrvata opra{tano i kapom i {akom. Istom prilikom, govorio je da je nad Srbima i Jevrejima vr{en genocid, dok su ~etnici ubijali muslimane i Hrvate samo u BiH i ne{to u Dalmaciji, te isticao kako dana{we statistike o broju poginulih Srba u ratu nisu uop{te ta~ne. U kontekstu navedenog, tvrdio je da se hrvatski kwièvnici nisu nikako obra~unali sa usta{tvom na kwièvnom planu, dok nasuprot wima, srpski pisci su pisali protiv ~etnika. Iz svega navedenog, [e{eq je zakqu~io da nije slu~ajno {to se usta{ka emigracija u svijetu podmla|uje i obnavqa, a ~etni~ka propada. Tako|e, obavqeni su informativni razgovori i uzete izjave na zapisnik i od Alekse Milojevi}a, doktora ekonomskih nauka (9. 2. 84. g.), Kosane Gli{i}, asistentice FPN-a (25. 2. 84. g.) i Hrusti} Bege, samostalnog propagandiste (24. 2 84. g.). Milojevi} je izjavio da je pred wim [e{eq, komentari{u}i o situaciji na Kosovu, govorio kako prema Albancima treba primjeniti silu, ne dati im da se {koluju vi{e od osnovne {kole, niti da imaju fakultet, te u tom kontekstu, kritikovao je sada{we rukovodstvo Srbije zbog pasivnog dràwa prema Albancima, odnosno iznosio mi{qewe da bi Nikezi} i Perovi} Latinka povukli radikalnije poteze na Kosovu. Tvrdio je da je “upravo sada vrijeme da rukovodstvo Srbije preduzme neke mjere, jer nema vi{e Tita”. Ujedno, govorio je kako je penzionisani pukovnik Filipovi} iz Beograda, u pravu {to “zastupa tezu da silom treba rje{avati pitawe Srba i Crnogoraca na Kosovu, jer se Srbija 40 godina nalazi pod prinudnom upravom po principu – slaba Srbija – jaka Jugoslavija”. Pred Kosanom Gli{i}, [e{eq je, govore}i o progawawu intelektualaca u SR BiH, tvrdio da se “intelektualci srpske nacionalnosti u SR BiH vi{e progawaju”. Isto tako, kritikovao je rukovodstvo SR Srbije zbog nedovoqne energi~nosti za rje{avawe situacije na Kosovu, odnosno tvrdio je da bi situaciju najboqe smirio A. Rankovi}. Za na{e trenutne probleme, [e{eq je okrivqivao partijsko i dràvno rukovodstvo, traìo smjewivawe istih, te ujedno isticao kako je SKJ kompromitovan, nesposoban za rje{avawe kqu~nih problema na{eg dru{tva. Ujedno, za trenutne te{ko}e [e{eq je okrivqivao i samoupravqawe, 126

jer na{i narodi nisu na takvom stupwu dru{tvenog razvoja da bi isto prihvatili i primjewivali. U vezi su|ewa muslimanskim nacionalistima u Sarajevu, [e{eq je govorio da su nastradali nedu`ni qudi, a sve da bi se oni pravi nosioci muslimanskog nacionalizma u SR BiH mogli ponovo pona{ati kao i ranije. I pred Hrusti} Begom, [e{eq je, govore}i sve najpohvalnije o Vuku Dra{kovi}u, tvrdio kako je “stil i tradicija SKJ da o qudima govori napamet, i da se qudi, po kratkom postupku, ostavqaju bez glave”, odnosno isticao da je za situaciju u zemqi krivo rukovodstvo i da treba ne{to radikalno mijewati. Pored navedenih, obavqeni su razgovori i sa Milenkovi} Radi{om, docentom FPN-a i Kneì} Bogdanom, muòm Olge Kozomare. Milenkovi} je rekao da je bio u prijateqskim odnosima sa [e{eqom, ali da pred wim isti nije nikad neprijateqski istupao, dok je Kneì} tvrdio da ga takvi razgovori nisu nikad interesovali, tako da nije obra}ao pa`wu, niti u~estvovao u istim. Dana 22. 2. 1984. godine, u prostorijama RSUP-a SR Srbije obavqen je razgovor i sa Du{anom Bogavcem, urednikom Saveznog izdawa “Komunista”, sa ciqem da se od wega izuzme pamflet neprijateqskog sadràja, koji mu je u okviru ankete “[ta da se radi?”, dostavio [e{eq dana 3. 10. 1983. godine preporu~enom po{tanskom po{iqkom. Me|utim, Bogavac je tvrdio da [e{eqev odgovor na anketu nije nikada po{tom dobio, odnosno da iako je dao [e{equ pitawa za anketu, nije sa istim razgovarao o sadràju odgovora. Mjere SDB: – Raditi na realizaciji dogovorenih mjera prema [e{equ, odnosno pratiti pona{awe lica od kojih su uzete izjave. – Ocjeniti potrebu ponovnog pozivawa nekog od lica na razgovor radi utvr|ivawa datih ~iwenica u izjavama. Izvor: Izjave na zapisnik gra|anina – pouzdane Podaci – ta~ni Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB

XLII Slu`ba dràvne bezbednosti Br. 1656/1 9. 3. 1984. godine Beograd, Kneza Milo{a 101

Upravi Slu`be dràvne bezbednosti – III sektor – Beograd Od SDB RSUP SR BiH dobili smo dopis broj 1073/1 slede}e sadrìne: “U vreme boravka u Beogradu, [e{eq Vojislav je od svojih istomi{qenika u Sarajevu zahtevao da ga pozivaju sa javnih telefonskih govornica na broj 667-336 u Beogradu. 127

Olgi Kozomari i supruzi [e{eqa je ovaj broj od ranije poznat. (redigovano) Pom. na~elnika III sektora, (potpis redigovan)

XLIII Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za grad Beograd Sp. br. 2175/1 21. 4. 1984. godine Beograd, Kneza Milo{a 103 Ovla{}eno slu`beno lice Uprave SDB za Beograd, na osnovu ~lana 196, stav 1 i 3, u vezi ~lana 191 ZKP, donosi re{ewe: Odre|uje se pritvor protiv [e{eq Vojislava, od oca Nikole, ro|en 11. 10. 1954. godine, iz Sarajeva, Obala 27. jula br. 91, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo iz ~lana 133 KZ SFRJ. Pritvor se ra~una od 21. 4. 1984. godine, u 11.00 ~asova, kada je li{en slobode. Obrazloèwe: (ne~itko) Protiv ovog re{ewa pritvoreno lice moè izjaviti àlbu ve}u Okru`nog suda u Beogradu najkasnije u roku od 24 ~asa od ~asa prijema re{ewa. @alba ne zadràva izvr{ewe re{ewa. Primio re{ewe Vojislav [e{eq 21. 4. 1984. u 11.00 sati

Ovla{}eno slu`beno lice (potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Primedbe, napomene i sli~no: Dopis uprave Okru`nog zatvora i re{ewe o odre|ivawu pritvora protiv Vojislava [e{eqa 21. 4. 1984. godine (potpis redigovan) Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za grad Beograd Sp. br. 2175/2 21. 4. 1984. godine Beograd, Kneza Milo{a 103

Upravi Okru`nog zatvora – Beograd Shodno odredbama ~lana 196, stav 1 i 3 ZKP, privodimo vam [e{eq Vojislava, od oca Nikole, ro|en 11. 10. 1954. godine, iz Sarajeva, Obala 27. jula 91. 128

Mera pritvora se odre|uje re{ewem broj SP-2175/1 od 21. 4. 1984 godine, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo iz ~lana 133 KZ SFRJ. Imenovani [e{eq je potpisao re{ewe o pritvoru dana 21. 4. 1984. godine u 11.00 ~asova. Beograd, 20. 4. 1984. godine

Ovla{}eno slu`beno lice (potpis redigovan)

XLIV Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za grad Beograd Sp. br. 2175/3 22. 4. 1984. godine Beograd, Kneza Milo{a 103 Ovla{}eno slu`beno lice Uprave SDB Beograd, na osnovu ~lana 196 ZKP, donosi slede}e re{ewe: Ukida se pritvor protiv [e{eq Vojislava iz Sarajeva, Obala 27. jula br. 91, odre|en re{ewem br. Sp. 2175/1 od 21. 4. 1984. godine. Pritvor prestaje 24. 4. 1984. godine u 11.00 ~asova, kada je pu{ten na slobodu. Obrazloèwe: Navedenim re{ewem odre|en je pritvor protiv [e{eq Vojislava zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo neprijateqske propagande iz ~lana 133 KZ SFRJ. Po{to su tokom trajawa ove mere izvr{ena potrebna proveravawa alibija [e{eqa, te prikupqeni traèni podaci, to su prestali zakonski razlozi za daqe trajawe pritvora, zbog ~ega je odlu~eno kao u dispozitivu. Dana 24. 4. 1984. godine pu{ten sam na slobodu u 11.30 Vojislav [e{eq Ovla{}eno slu`beno lice (potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 22. 4. 1984. godine Primedbe, napomene i sli~no: Zapis Upravi Okru`nog zatvora i re{ewe o ukidawu pritvora protiv Vojislava [e{eqa. (potpis redigovan) Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za grad Beograd 129

Sp. br. 2175/4 22. 4. 1984. godine Beograd, Kneza Milo{a 103 Upravi Okru`nog zatvora – Beograd Veza: na{ akt br. 2175/2 od 21. 4. 1984. godine Re{ewem br. Sp. 2175/1, od 21. 4. 1984. godine, odre|en je pritvor protiv [e{eq Vojislava iz Sarajeva, Obala 27. jula br. 91. Po{to su u me|uvremenu prestali zakonski razlozi za daqe trajawe ove mere, to je ovla{}eno slu`beno lice USDB za Beograd donelo re{ewe broj Sp. 2175/3, od 22. 4. 1984. godine, o ukidawu pritvora protiv imenovanog. S obzirom na izneto, nalaèmo da se [e{eq Vojislav pusti na slobodu. Pritvor prestaje 24. 4. 1984. godine u 11.00 ~asova. Primqeno 24. 4. 1984. god. u 10.00 ~asova Ovla{}eno slu`beno lice M. Mijatovi} (potpis redigovan) *** Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za grad Beograd Sp. br. 2190/1 22. 4. 1984. godine Beograd, Kneza Milo{a 103 Okru`nom javnom tuìocu – Beograd Na osnovu ~lana 196, stav 4 ZKP obave{tavamo vas da je na osnovu ~lana 196, stav 1 i 3. u vezi ~lana 191 ZKP, ovla{}eno slu`beno lice Uprave SDB za grad Beograd odredilo pritvor protiv slede}ih lica: 1. [e{eq Vojislava, od oca Nikole, ro|. 11. 10. 1954. godine, iz Sarajeva, Obala 27. jula br. 91. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2175/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 11.00 ~asova. 2. Samaryi} Miroslava, od oca Bogoquba, ro|. 31. 3. 1956. godine u Zrewaninu, Lewinova 11. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2176/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 11.15 ~asova. 3. Mili} Miodraga, od oca Svetozara, ro|. 29. 5. 1929. godine, iz Beograda, Dalmatinska 90. Pritvor je odre|en re{ewem br Sp. 2177/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 12.25 ~asova. 4. Im{irovi} Pavlu{ka, od oca Avde, ro|. 14. 10. 1948. godine u Beogradu, Kosovska 9. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2178/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 11.04 ~asova. 130

5. Oluji} Dragomira, od oca Mirka, ro|. 8. 1. 1949. godine u Beogradu, Knez Miletina 40. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2179/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 12.40 ~asova. 6. Mini} Savi}a, od oca Mihajla, ro|. 27. 10. 1953. godine, iz Beograda, Dostojevskog 6. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2180/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 20.30 ~asova. 7. Stojanovi} Lazara, od oca Dimitrija, ro|. 1. 3. 1944. godine, iz Beograda, Cviji}eva 128. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 21811 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 12.55 ~asova. 8. Cerovi} Stojana, od oca Komnena, ro|. 9. 7. 1949. godine, iz Beograda, Koste @ivkovi}a 9. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2182/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 12.00 ~asova. 9. Kati} Branislave, od oca Qubomira, ro|. 31. 12. 1959. godine, iz Beograda, Cviji}eva 128. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2183/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 13.17 ~asova. 10. Jovanovi} Gordane, od oca Du{ana, ro|. 4. 1. 1961. godine, iz Beograda, Pere Todorovi}a 2. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2184/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 12.00 ~asova. 11. Zastavnikovi} Veselinke, od oca Qubomira, ro|. 1. 7. 1956. godine, iz Beograda, Gospodar Jovanova 35. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2185/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 10.50 ~asova. 12. Paunovi} Dragi{e, od oca Dobrosava, ro|. 13. 6. 1950. godine, iz Beograda, Milo{a Matijevi}a br. 4. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2186/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 11.55 ~asova. 13. Mihajlovi} Jovice, od oca @ivojina, ro|. 2. 9. 1954. godine, iz Zadra, Frane Alfirovi}a 17. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2187/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 11.28 ~asova. 14. Petrovi} Mom~ila, od oca Slavka, ro|. 11. 12. 1947. godine, iz Beograda, Tolstojeva 11. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2188/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 12.30 ~asova. 15. Jeremi} Tomislava, od oca Radivoja, ro|. 11. 11. 1951. godine, iz Velikog poqa 311. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2189/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 19.20 ~asova. U svim ovim slu~ajevima pritvor je odre|en zbog postojawa osnovane sumwe da su navedena lica izvr{ila krivi~no delo neprijateqske propagande iz ~lana 133 KZ SFRJ. Naime, na osnovu prijave gra|ana da se u stanu Oluji} Dragomira u Beogradu, ul. Knez Miletina 40, okupio ve}i broj lica, radnici GSUP Beograd priveli su prisutne, wih 28, u prostorije GSUP-a, gde su isti identifikovani (20. 4. 1984. godine u ve~erwim ~asovima). Po{to je ustanovqeno da je ve}ina od privedenih lica poznata jo{ od ranije po svojoj neprijateqskoj delatnosti, to su, na osnovu odredbi ZKP, prema wima preduzete zakonske mere i radwe, o ~ijim rezultatima }emo vas naknadno obavestiti. (potpis redigovan) 131

XLV Uprava SDB Beograd III sektor 71-0319 22. 4. 1984. godine

Slu`bena bele{ka o obavqenom razgovoru sa [e{eq Vojislavom Dana 21. 4. 1984. godine obavqen je razgovor sa [e{eq Vojislavom u prostorijama GSUP-a Beograd. Ovom prilikom [e{eq je izjavio da ne èli da da pismenu izjavu, niti da razgovara sa pripadnicima SDB, naro~ito ne kada se razgovor snima na magnetofon. [e{eq je odbio da kaè da li je i ranije bio na sli~nim skupovima, kao i to ko ga je pozvao da do|e, a od prisutnih rekao je da poznaje 2-3 ~oveka. Rekao je da je u Beograd do{ao iskqu~ivo zbog toga da bi ~uo \ilas Milovana, sa kojim je i ranije, kako je rekao, u dva navrata razgovarao u wegovom stanu u Beogradu. Za samog \ilasa, [e{eq je rekao da “odi{e sveìnom, vitalno{}u i lucidno{}u”. Napomenuo je da je \ilas jedan od ~etvorice preìvelih qudi koji su izneli revoluciju. Ove ve~eri, po [e{eqevom mi{qewu, “\ilas nije bog zna {ta govorio”, ocenio ga je kao “isluènog revolucionara, od koga se mogu nau~iti dragocena iskustva, kako dobra tako i lo{a”. Kao oblast svog posebnog interesovawa, [e{eq je naveo “Nove pokrete” i rekao da wihovi pripadnici imaju “pametniju strategiju” od “Nove levice” iz sredine {ezdesetih godina. Po wegovoj oceni, teorijsku osnovu “Novih pokreta” ne predstavqa neki celoviti filozofski sistem, ve} “humanitarna misao celog ~ove~anstva”. Prednost “Novih pokreta”, po mi{qewu [e{eqa, je {to nisu ideologizovani i {to u svom radikalizmu ne idu tako daleko kao svojevremeno “Nova levica”. Smatra da je to “jedina moralna snaga”, koja ima odgovaraju}u koncepciju promene savremenog sveta i da u tome moè uspeti daleko pre nego {to je to svojevremeno mogla “Nova levica”. [e{eq je sebe ubrojio u grupu intelektualaca na koje se u Sarajevu vr{i pritisak, “~ak i od SDB”, zbog toga {to, po wegovom mi{qewu, nisu muslimanske narodnosti. Napomenuo je da je u Sarajevu saslu{avan vi{e puta, jednom ~ak 27 ~asova, i da o tome, navodno, u sarajevskom SUP-u ima bogata dokumentacija, te stoga, kako je rekao, nije ni potrebno da se sada sa wim obavqa razgovor. Dostavqeno: – 2 prim. RSUP SRS SDB – 1 prim. V sek. Uprave – 1 prim. operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina (potpis redigovan) 132

Dodatni list uz dokumenta Datum pisawa: 23. 4. 1984. godine Primedbe, napomene i sli~no: @alba Vojislava [e{eqa protiv re{ewa USDB Beograd o odre|ivawu pritvora upu}ena Okru`nom sudu u Beogradu Prilog 1 (strana – 2)

Sp. 2175/5 23. 4. 1984. godine (potpis redigovan) Okru`ni zatvor u Beogradu br. 713-596/04-06 23. 4. 1984. godine Dr Vojislav [e{eq Adresa prebivali{ta: Sarajevo, Obala 27. jula 91/VI Adresa boravi{ta: Okru`ni zatvor u Beogradu Okru`nom sudu u Beogradu Predmet: @alba protiv re{ewa Uprave Slu`be dràvne bezbednosti za grad Beograd, br. sp. 2175/1 od 21. 4. 1984. godine o odre|ivawu pritvora Zahtijevam od nadle`nog vije}a Okru`nog suda u Beogradu da odnosno re{ewe odmah poni{ti i neodlo`no me pusti na slobodu. Pritvor smatram neosnovanim iz slede}ih razloga: 1. Za sumwu da sam izvr{io krivi~no djelo neprijateqske propagande iz ~lana 133 KZ SFRJ ne postoje nikakvi relevantni dokazi, pa se obrazloèwe rje{ewa poku{ava temeqiti i na navodnom zlonamjernom i neistinitom prikazivawu dru{tveno-politi~kih prilika u zemqi razgovorima “sa svojim istomi{qenicima” po privatnim stanovima, {to je atak na elementarne, Ustavom zagarantovane, gra|anske slobode i prava, te kr{ewe pravno neprikosnovene sfere privatnosti. 2. Ukoliko sam zaista ispoqio upornost u vr{ewu nazna~enog djela unazad nekoliko godina na javnim tribinama, osnovano se moè postaviti pitawe {ta su organi gowewa ~ekali do sad. Za{to odgovaraju}e mjere nisu preduzimali odmah nakon prve, navodno, inkriminisane radwe? Ovako se ne moè izbje}i utisak da je rije~ o smi{qenom politi~kom obra~unu, iniciranom grupnim interesima izvjesnih politi~kih krugova. 3. Moje eventualno pu{tawe na slobodu ne moè bitno ometati prikupqawe podataka neophodnih za vo|ewe krivi~nog postupka, te provjeru mog alibija za duì vremenski period. 4. Smatram da upravo li~nost pritvorenog, u mom slu~aju, daje osnovu za suprotnu procjenu od one koja je data u rje{ewu da postoji bojazan da }u ponoviti navedeno krivi~no djelo, ~ije mi se izvr{ewe pripisuje. Ovu àlbu koristim i kao sredstvo izraàvawa odlu~nog protesta zbog policijskih {ikanirawa, kojima sam u toku posledwa dva dana izloèn. Naime, uhap{en sam, zajedno s grupom od oko dvadesetak beogradskih intelektualaca, u privatnom stanu Dragoquba Oluji}a 20. aprila 1984. go133

dine u 20.00 ~asova. Sve do 21. aprila u 11.00 ~asova dràn sam u jednoj prostoriji gradskog SUP-a, na drvenoj stolici, bez mogu}nosti za spavawe, kao i za{titu od hladno}e. Uskra}ena mi je i bilo kakva hrana ili pi}e, mada sam na tome neprekidno insistirao. Prvi obrok koji sam dobio bila je ve~era u Okru`nom zatvoru, dakle, patwi, prouzrokovanoj è|u, gla|u i nesanicom bio sam izloèn punih 12 sati. U rje{ewu ~ak stoji da mi se pritvor ra~una od 21. 4. u 11.00 ~asova, dakle od trenutka wegovog uru~ivawa, a ne od vremena hap{ewa, kako nalaè zakon. Tako|e zahtijevam da se hitno o mom li{avawu slobode obavijesti moj branilac Sr|a Popovi}, advokat iz Beograda, kako bi mi blagovremeno pruìo adekvatnu pravnu pomo}. Vojislav [e{eq

XLVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0319 24. 4. 1984. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa [e{eq Vojislav iz Sarajeva. Sastanak je odràn na na{u inicijativu. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je ve} pisano. Radi se o delatnosti \ilas Milovana i Stojanovi} Svetozara (redigovano). U razgovoru koji je vo|en (redigovano) otvoreno govorio o \ilas Milovanu i Stojanovi} Svetozaru uz osporavawe ili odobravawe nekih wihovih ideolo{ko-politi~kih stavova, svom mi{qewu o tribinama u SKC ili Domu omladine, kao i o tribinama tzv. “otvoreni univerzitet”. Za \ilas Milovana (redigovano) je “isluèni revolucionar, posledwi od ~etvorice koji su izneli revoluciju” i smatra da ga “samo zbog toga vredi ~uti”, te da “nema novih i sveìh ideja”, ali da jo{ uvek “odi{e sveìnom, vitalno{}u i lucidno{}u”. (redigovano) Stojanovi} Svetozara slu{ao vi{e puta i da su mu poznate wegove ideje i stavovi. Ne slaè se sa Stojanovi}em, naro~ito po pitawu politi~kog pluralizma, jer smatra da je “vi{epartijski sistem u sukobu sa izvornim samoupravqawem isto kao i jednopartijski”. Stoji na stanovi{tu da je politi~ki oblik organizovawa kod nas jo{ uvek “neispitan i nere{en” i da bi trebalo da se vodi jedna {ira teorijska rasprava po ovom pitawu. (redigovano) se sa Stojanovi}em slaè da je “Ustav SFRJ 134

glavni krivac za stawe u kome se zemqa nalazi i da ga treba hitno mewati, jer }e dovesti do raspada Jugoslavije”. Ovo je obrazloìo time da je “Ustav SFRJ omogu}io republikama i pokrajinama da se osamostale i potpuno razbiju zemqu”. (redigovano) je napomenuo da je pitawe svojine glavno pitawe jednog dru{tveno-politi~kog sistema. Smatra da samo “najcrwi reakcionar danas moè zagovarati restauraciju privatne svojine”, ali je izneo i svoje zapaàwe da je kod nas “razgra|ivawe dru{tvene svojine, i wen prelazak u privatno vlasni{tvo, uzelo toliko maha da ugroàva ceo dru{tveni sistem”. (redigovano) posebno ogor~en na “spregu birokratsko-etatisti~kih snaga sa tehnokratijom u privredi” ~ime, po wegovom mi{qewu, “od izvornog samoupravqawa nije ostalo ni{ta”. Jedinu snagu u savremenom dru{tvu koja bi mogla da dovede do neke promene izvor vidi u “Novim pokretima” koji, po wegovom mi{qewu, “nisu napravili gre{ku “Nove levice”, iz sredine {ezdesetih, i u svom radikalizmu oti{li previ{e daleko”. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) razgovoru izjavio da je za tribinu, sa koje je priveden u GSUP, saznao na sastanku Filozofskog dru{tva i kada je ~uo da }e tamo govoriti \ilas Milovan, istog trenutka je odlu~io da ide. Nije hteo da kaè od koga je to ~uo, samo je rekao da je i lice koje ga je za tribinu obavestilo, tako|e bilo prisutno na woj. (redigovano) je izjavio da nikada ranije nije bio na tribinama “otvoreni univerzitet”, mada je znao da se one odràvaju u Beogradu, kako je rekao, ve} nekoliko godina. Smatra da svojim prisustvom “nije napravio krivi~no delo” i pita se zbog ~ega je u pritvoru. Za u~esnike na tribini od 20. 4. 1984. godine rekao je da zna samo Milovana \ilasa, Oluji} Dragomira i Mi}u “doktora”. Za ostale je rekao da ih prvi put vidi. Iz ovoga bi se moglo zakqu~iti da je neko iz ovog kruga lica (redigovano) obavestio o odràvawu tribine. (redigovano) je izjavio da je po prirodi optimista i da se tako “ose}a i u zatvoru”. Rekao je da odbija da bilo {ta napi{e ili izjavi “{to bi moglo naneti zlo prijatequ ili onome koji to nije – svejedno”. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP SDB SR Srbije – 1h V sektoru Uprave – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina Operativni radnik (potpis redigovan) 135

XLVII GSUP Beograd Uprava za JRM, organizaciju i funkcionisawe milicije Odeqewe za javni red i mir Inf. br. 184/84 Beograd, 7. 5. 1984. godine

Informacija Saznawa u vezi nameravane izdava~ke delatnosti novinara “Komunista”, Du{ana Bogavca i Slobodana Kqaki}a Od prijateqske veze veze, dobijen je podatak da novinari “Komunista”, Du{an Bogavac (savezna redakcija) i Slobodan Kqaki} (redakcija SR Srbije), nameravaju uskoro da izdaju kwigu – zbornik, do sada neobjavqenih tekstova vi{e jugoslovenskih autora, koje su poku{avali da objave u raznim jugoslovenskim ~asopisima, ali su pri tom odbijeni. Me|u ovim tekstovima nalaze se i radovi dr Vojislava [e{eqa iz Sarajeva, koji su nedavno dostavqeni Bogavcu, li~no od strane [e{eqa. Bogavac i Kqaki} uspeli su da na|u i odgovaraju}e recenzente za ovu kwigu i navodno su u kontaktu sa nekoliko izdava~kih ku}a u Beogradu, radi kona~nog izdawa ovog zbornika. Ina~e, Slobodan Kqaki} je mla|i brat Qubomira Kqaki}a, direktora Studentskog kulturnog centra u Beogradu i ~lan je redakcije “Komunista” od 1978-79. godine Dostavqeno: – Kabinetu gradskog sekretara – Upravi SDB za grad Beograd – Upravi za analitiku i informatiku

XLVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0245 9. 5. 1984. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 3. i 7. 5. 1984. godine, na na{u inicijativu. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Radi se o neprijateqskoj delatnosti [e{eq Vojislava sa pozicija anarholiberalizma. 136

(redigovano) 27. 4. 1984. godine [e{eq Vojislav, preko izvesnog [e{erinca, iz RTV Beograd, do{ao u vezu sa Cvetkovi} Mi}om, zaposlenim kod {vedske televizije kao novinar i da je istom dao intervju, vezano za wegovo hap{ewe zajedno sa jo{ 27 lica iz Beograda. (redigovano) nisu poznati detaqi ovog intervjua. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti [e{eq Vojislav, aktivna obrada CSDB Sarajevo, zbog svoje neprijateqske delatnosti sa pozicija anarholiberalizma. IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) postoje}ih OT mera i radwi Slu`be, kao i saradni~kih pozicija. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Sa izvorom je dogovoreno da nas blagovremeno informi{e o novim saznawima vezanim za navedeni intervju. Izvr{i}emo identifikaciju [e{erinca. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP-u SR Srbije SDB – 1h V sektoru ove Uprave – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina (potpis redigovan)

XLIX Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. broj: 30 Dana 9. maja 1984. godine


Predmet: Najnovija saznawa o djelatnosti Vojislava [e{eqa (OO) Veza: Na{a pos. inf. br. 27 od 23. aprila 1984. godine Odmah nakon emitovawa intervjua saveznog sekretara za unutra{we poslove, a u kojem je, pored ostalog, indirektno spomenut i Vojislav [e{eq, kroz navo|ewe dijela wegovog teksta – odgovora na anketu “{ta da se radi”, [e{eq je pozvao Kostu âvo{kog, (redigovano) Radisava V. Filipovi}a, penzionisanog pukovnika iz Beograda, i sa wima obavio razgovore, vezano za navedeni intervju. Na [e{eqevo upoznavawe sa sadràjem intervjua, âvo{ki je rekao: “Ma ko ga {i{a, pusti ga, neka laje i daqe”, te dodao da oni znaju ve} tri dana za intervju, po{to ih je o sadràju upoznao izvjesni Dragan Anti} iz “Politike”. 137

Po âvo{kom, a kako je wemu, navodno, prenio Anti}, iz intervjua, koji je snimqen ranije, izba~ene su neke stvari vezane za Kosovo i postojao je embargo na objavqivawe prije nego bude emitovan. Ujedno, âvo{ki je mi{qewa da bi “trebalo ne{to uraditi, s obzirom da se u intervjuu citiraju neke stvari iz teksta, koji nije objavqen i koji jo{ uvijek predstavqa privatnu [e{eqevu stvar, bez obzira {to je zaplijewen”. [e{eq se sloìo sa “mi{qewem” âvo{kog, te je dodao da bi trebalo dobro razmisliti {ta bi to mogli napraviti. Razgovor sa Miodragom Mili}em, [e{eq je po~eo pitawem: “Jesi li i ti slu{ao onu budalu {ta govori”. Odgovoriv{i da jeste, Mili} je mi{qewa da “oni” samo wega ([e{eqa) populari{u, te dodao “oni ti izdaju sabrana djela, ~iji je recenzent Dolanc, ti si trenutno jedini koji si profitirao, sada moè{ traìti i honorar da ti daju, samo ne znam od koga da traì{, od onih tvojih ili od wega, po{aqi im samo ìro-ra~un, treba}e ti novac za Komiù i druga putovawa”. Daqe, Mili} je upoznao [e{eqa da su peticiju vezanu za smrt Radomira Radovi}a (redigovano) ve} poslali, a da je potpisana od strane i akademika – Dobrice ]osi}a, Matije Be}kovi}a, Mihajla Markovi}a, Borislava Mihajlovi}a zv. Mihiz, Gojka Nikoli{a i dr. [e{eq je traìo da mu Mili} odmah po{aqe navedenu peticiju, a {to mu je Mili} i obe}ao. Tako|e, Mili} je informisao [e{eqa da je (nejasno) na tribini koja se odràva u okviru ciklusa “Moj pogled na krizu jugoslovenskog dru{tva”, “bio stravi~an, briqantan, fenomenalan, do sad najboqi i najo{triji ako se izuzme wegovo ([e{eqevo) istupawe. Po Mili}u, na navedenoj tribini u~estvovao je i sociolog (nejasno), koji je bio dosta umjeren. (nejasno) Na interesovawe Radisava – da li se radi o wegovom tekstu i pitawe: “Jesu li oni ludi, da li je i{ta bilo vje~no na ovoj kugli zemaqskoj”, [e{eq je odgovorio: “Osim Tita, izgleda nije”. Ujedno, Filipovi} je rekao da se kod nas kad god bi se “ne{to zabrqalo vetar mijewao”, odnosno da je “Kardeq ko niko u svijetu mijewao ustav”. U vezi navedenog intervjua, [e{eq je raspravqao i sa suprugom Vesnom. Istakav{i da mu niko ne moè ni{ta i da mu savezni sekretar “moè samo ku… popu{iti”, [e{eq je dodao da je on sada glavni disident i da je “sam \ilas za wega ni{ta”. Navode}i kako na doradu nisu gonili ni Sartra, ni Markuzena i druge, iako su pisali protiv kapitalizma, dok nasuprot, u komunizmu svakom prilikom progone, [e{eq je zakqu~io da je “kapitalizam humanije dru{tvo od komunizma”, a kao primjer progawawa zbog kritika u komunizmu, naveo je sebe. Mjere SDB: (redigovano) Dostavqeno: (redigovano) 138

L Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. br. 31 Dana 10. maja 1984. godine Predmet: Interesantna saznawa kontakata Vojislava [e{eqa (OO) sa pojedinim operativno interesantnim licima iz Beograda Veza: Na{a inf. br. 30 od 9. maja 1984. godine U toku ju~era{weg dana, 9. maja 1984. godine, Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Kostom âvo{kim (tri puta) i Vukom Dra{kovi}em. Tako|e, [e{eq je, istog dana, poku{ao ostvariti kontakt i sa Dobricom ]osi}em, ali mu to nije uspjelo, po{to se isti, prema rije~ima supruge, trenutno nalazi van Beograda. Kroz razgovore sa âvo{kim, [e{eq je upoznat da su u Beogradu, zbog sumwe da su po~inili krivi~no djelo neprijateqske propagande, uhap{eni Dragomir Oluji} i Miodrag Mili}. Izraàvaju}i bojazan da bi se to moglo desiti i [e{equ, âvo{ki ga savjetuje da “mora biti pripravan, jer se boji da i oni u SR BiH ne{to pripremaju”. Ujedno, âvo{ki je od [e{eqa zatraìo podatke o wegovoj biografiji, plagijatu Brane Miqu{a, statusu druga Hamdije Pozderca na fakultetu i dru{tveno-politi~kom ìvotu, kako u vrijeme potpisivawa recenzije za Miqu{evu kwigu, tako i u vrijeme iskqu~ewa [e{eqa iz nastave i ~lanstva SKJ. âvo{ki je objasnio [e{equ da ove podatke namjerava ustupiti novinarki austrijske televizije Kristini fon Kol (ob. interesantno lice, a prema navodima âvo{kog, ista se u trenutku razgovora nalazila kod wega u stanu). Navodno, po âvo{kom, Kristini su potrebni ovi podaci jer namjerava napisati izvjestan tekst o [e{equ u stranoj {tampi. Daqe, âvo{ki je upoznao [e{eqa da je primio wegovo pismo u kojem se govori o skidawu ([e{eqa) sa voza i privo|ewu u SDB Sarajevo 9. i 10. 2. 1984. godine, sa kompletnim popisom oduzetih mu tekstova, a {to bi Kristini fon Kol dalo jo{ potpuniju sliku o [e{equ, i kako bi lak{e napisala tekst. Nakon {to je upoznat sa situacijom u Beogradu, [e{eq je obavijestio âvo{kog da je i Radio Sarajevo u redovnom dnevniku “dao veliki komentar vezano za intervju saveznog sekretara za unutra{we poslove – druga Dolanca, a u kojem su wega ([e{eqa) o{tro napali”. Tako|e, [e{eq je prenio âvo{kom da je dobio novo rje{ewe od FPN-a, u kojem mu se nalaè da do petka pokupi svoje stvari, preda kqu~ od kabineta i ne dolazi na fakultet, dok se ne okon~a disciplinski postupak protiv wega. Na primjedbu âvo{kog da se vjerovatno nijedan profesor iz solidarnosti ne}e useliti u wegov kabinet, [e{eq je primjetio da “Sarajevo nije Beograd”. Razgovor izme|u [e{eqa i Dra{kovi}a je po~eo upadicom Dra{kovi}a da je “Dolanc pogrije{io {to ga nije imenovao u svom intervjuu”, na {to je [e{eq odgovorio da je zato to u~inilo Radio Sarajevo u svom redovnom dnevniku, i da sada o~ekuje da }e i “Oslobo|ewe” to u~initi. Na primjedbu Dra{kovi}a da objavqivawem wegovog imena u {tampi, “[e{eq ne moè 139

ve}u ~ast da dobije”, i pitawem – da li je istina “ono koliko Hrvata bude u Srbiji, da toliko Srba bude u Hrvatskoj”, i da je to princip ravnopravnosti i uzajamnosti, da se ni jedni, ni drugi ne bi osje}ali ugroènim. Komentari{u}i spomiwawe svog imena na dnevniku Radio Sarajeva, [e{eq je istakao: “Ovdje su krenuli ofanzivno, izgleda da }e mi i sudski proces organizovati, ne{to mi gadno spremaju”. Daqe, [e{eq iznosi mi{qewe da SDB hap{ewem Oluji}a i Miji}a, kao i napadima na wega u sredstvima javnog informisawa, “poku{ava napraviti veliku gu`vu kako bi pa`wu javnosti skrenula sa slu~aja Radomira Radovi}a, koga su direktno ubili”. Ujedno, [e{eq izvodi zakqu~ak “da je to Slu`bi do sada najve}i skandal, kakvog nisu imali od Golog otoka do danas”. Sloìv{i se sa mi{qewem [e{eqa, Dra{kovi} mu poru~uje da ne brine, “da }e oni u slu~aju wegovog ([e{eqevog) hap{ewa imati jo{ gori skandal, i da }e to biti i gore nego {to misle”. Te{e}i [e{eqa da mu ne mogu ni{ta, Dra{kovi} ironi~no navodi: “Kad je sam ministar za to da se tekst javno objavi, onda zbog ~ega da ti sude, mo`da samo zato {to to nisi ti objavio, pa wima krivo”. Tako|e, tokom 10. maja 1984. godine, [e{eq je, u prijepodnevnim satima, ostvario kontakte sa Boìdarom Jak{i}em i Draganom Barjaktarevi}em. Kroz obavqene razgovore, [e{eq je iste informisao o napadima na wega u dnevnom listu “Oslobo|ewe” i RTV, kao i o novom rje{ewu koje je dobio od FPN u Sarajevu. Komentari{u}i ~lanak iz “Oslobo|ewa”, [e{eq navodi da se “isti pozivaju na intervju saveznog sekretara Staneta Dolanca, s tim {to idu daqe, govore da sam to ja, citiraju {to sam pisao, pone{to montiraju i tako”. Uvjeravaju}i ga da je ~lanak u “Oslobo|ewu” ~ist proma{aj, Jak{i} mu savjetuje “da sada propusti jednu loptu, i da ne stavqa bubaw na d..e bez potrebe”. Mjere SDB: (redigovano) Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB (redigovano)

LI Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. broj: 22 Dana 14. maja 1984. godine


Predmet: Interesantni komentari i reagovawa nakon pretresa stambenih i radnih prostorija Vojislava [e{eqa (OO) Veza: Na{a pos. inf. br. 30 od 9. 5. 1984. godine Nakon pretresa stambenih prostorija – 11. maja 1984. godine, Vojislava [e{eqa i odlaèwa na Fakultet politi~kih nauka radi pretresa wego140

vih radnih prostorija, Vesna – [e{eqeva supruga, oko 16.00 ~asova, nazvala je advokata iz Beograda – Sr|u Popovi}a, ali kako je isti na putu u inostranstvu, razgovor je obavila sa Sr|inom suprugom. Kroz razgovor, Vesna je upoznala Sr|inu suprugu da im je stan pretresen, [e{eq odveden, na {to je supruga Popovi}a odgovorila da ona zna o dogovoru izme|u [e{eqa i Sr|e, te da }e vidjeti {ta se moè u~initi. Isto tako, Vesna je poslije razgovora sa suprugom Sr|e Popovi}a o pretresu stana i odvo|ewu [e{eqa, upoznala i Kostu âvo{kog. Nedugo po upoznavawu (nakon desetak minuta) o pretresu stana i odvo|ewu [e{eqa, Sr|ine supruge i Koste âvo{kog, stan [e{eqa su nazvali sqede}i: nepoznati mu{karac iz agencije Frans-Presa (dva puta nazivao), novinar wema~ke agencije (nije se predstavio) i Petar Hayiristi} (dopisnik “Observera” i “Dejli Mejla” iz Beograda). Svi navedeni se interesuju {ta je to bilo sa [e{eqom, {ta je odne{eno prilikom pretresa, je li [e{eq uhap{en i sl., te govore kako }e o svemu tome obavjestiti svoje agencije. Istog dana, oko 17.30 ~asova, stan [e{eqa nazvao je Vuk Dra{kovi} i sa wegovom suprugom obavio sqede}i razgovor. Na upoznavawe Dra{kovi}a da je stan pretresen i [e{eq odveden, isti, te{e}i Vesnu, rekao je sqede}e: “Nemoj da razmi{qa{, budi spremna, ovo je jedna nelegalna, nepravna dràva, ovdje moè sva{ta da se desi, ne}e mu u ìvotu ni{ta biti, ali to da }e ovaj, drug Vu~ko, da montira proces i da vodi sad krivi~ni postupak, to budi ube|ena, jer oni do sada nisu smjeli dok nisu jednim strahovitim pritiskom uspjeli da iznude potez da Beograd prvi po~ne da hapsi, sad su wima otvorili vrata, wima je Beograd otvorio vrata, sad Srbija preuzima na sebe sramnu ulogu predvodnika u gu{ewu qudskih sloboda i sad su u toj “Katangi”, tamo, {irom otvorena vrata”. Rekav{i da je “u ovim vremenima biti hap{en od, s obzirom ko te hapsi i za{to te hapsi, samo ~ast”, Vuk je mi{qewa da se [e{equ ipak ni{ta ne moè desiti, s obzirom da je poznat kako izvan Bosne, tako i izvan Jugoslavije”. Zakqu~iv{i da [e{equ, {to se ti~e zdravqa ne}e se smjeti ni{ta dogoditi, Dra{kovi} je rekao: “E, boè zdravqa, pretrpjet }e se, pretrpjeli smo Turke, pretrpjeli smo usta{e, Nijemce, vala }emo pretrpjeti i tog Mikuli}a, ni{ta se ne sekiraj, hrabro se drì, pisat }e nam jednog dana u biografijama – za vrijeme nenarodnog reìma, ~esto hap{eni i zatvarani”. Na kraju, pruàju}i Vesni moralnu podr{ku, te obe}av{i da }e je on svakodnevno nazivati telefonom, da se ona ne bi izlagala tro{kovima, Dra{kovi} je rekao: “Ti bez para ne}e{ da bude{, vaqda ima jo{ savjesnih i prijateqa u ovoj zemqi koji }e da pomognu, ni{ta se ti ne sekiraj”. Po zavr{enom pretresu u radnim prostorijama i upoznavawa [e{eqa sa nalogom da se mora javqati svakih osam ~asova u Stanicu milicije “Novo Sarajevo”, isti, do{av{i ku}i i saznav{i od supruge ko ga je sve zvao, nazvao je suprugu advokata Sr|e Popovi}a, Kostu âvo{kog (dva puta), Vuka Dra{kovi}a, Boìdara Jak{i}a i Olgu Kozomaru. Nakon upoznavawa supruge Sr|e Popovi}a o pretresu stana i kabineta, o nalogu da se mora svakih osam ~asova javqati, ista je rekla da je ona o 141

svemu informisala oca Sr|e Popovi}a i traìla da on ne{to odmah preduzme, s obzirom da Sr|a nije u Beogradu. Navodno, otac Sr|e Popovi}a je nazvao izvjesnog advokata iz Beograda (]urguza ili Kerkeza, ni woj nije jasno prezime) i naloìo mu da preuzme brawewe [e{eqa do povratka Sr|e Popovi}a iz inostranstva. Ujedno, [e{eq je dao istoj broj telefona advokata iz Sarajeva – Zdravka Radovi}a, kako bi advokati iz Beograda bili u vezi sa wim i o svemu se blagovremeno dogovarali (advokat Radovi} Zdravko zastupao je [e{eqa po privatnim tu`bama porodica Dizdar i Mustafe Grap~anovi}a, a sada ga zastupa u disciplinskom postupku, koji protiv wega vodi Fakultet politi~kih nauka u Sarajevu). Na kraju, supruga Sr|e Popovi}a preporu~uje [e{equ da svoju suprugu Vesnu boqe instrui{e kako da se pona{a u slu~aju wegovog hap{ewa, tj. da blagovremeno sviju wih u Beogradu obavijesti, a ostalo je wihova briga. O pretresu stana i kabineta, nalogu da se mora svakih osam ~asova javqati, kao i o stvarima koje su mu oduzete, [e{eq je iscrpno informisao Vuka Dra{kovi}a, Kostu âvo{kog, Petra Hayiristi}a i Boìdara Jak{i}a. Pored toga {to mu daju punu podr{ku, hrabre ga i sl., isti mu preporu~uju da ne pravi, za sada, nikakve gluposti, da se ~uva provokacija, te savjetuju da razmisli ho}e li se javqati ili ne. Tako|e, predmet razgovora sa svim navedenim licima bilo je i razmi{qawe koji je sqede}i potez Slu`be prema [e{equ. Ovo pu{tawe [e{eqa izazvalo je nedoumice me|u stranim novinarima, dopisnicima iz Beograda, tj. nije im bilo jasno {ta se to de{ava oko [e{eqa, kako da demantuju vijest koju su poslali svojim agencijama da je uhap{en i sl. Posebno je bio “iznerviran” Kosta âvo{ki, jer je morao zvati sve navedene dopisnike da demantuju vijest o hap{ewu [e{eqa. Isto tako, [e{eqa su nazivali Stefanovi} (radi se o Ivanu Stefanovi}u, dopisniku Aso{ijet-presa iz Beograda), Lazarevi} (radi se o Slobodanu Lazarevi}u, dopisniku “Rojtera”) i dopisnik wema~ke agencije, te se interesovali {ta se to stvarno sa wim doga|a. [e{eq je navedene podrobno o svemu informisao, a Petar Hayiristi} mu je preporu~io da slu{a Bi-Bi-Si istog dana oko 23.00 ~asa, jer }e biti govora o hap{ewu i pretresu [e{eqa. Tako|e, [e{eq je o pretresu stana i radnih prostorija namjeravao informisati i Olgu Kozomaru, ali je ista odbila da razgovara, pod motivacijom da se i wen stan prislu{kuje, te preporu~ila [e{equ, preko svog muà, da se na|u negdje vani i o svemu popri~aju. Dana 12. maja 1984. godine (sutradan), [e{eq je obavio razgovore sa sqede}im licima – Radosavom V. Filipovi}em, penzionisanim pukovnikom iz Beograda, Gojkom \ogom, Vukom Dra{kovi}em, Kostom âvo{kim, Desom Trevizan, dopisnikom “Tajmsa” iz Beograda, Renatom Flotau, dopisnikom wema~kih novina, Petrom Hayiristi}em i Mihajlom Markovi}em, odstraweni profesor F.F. u Beogradu. Nakon {to je upoznat {ta se sve [e{equ dogodilo, Filipovi} je rekao da je [e{eq dobro proslavio godi{wicu Slu`be bezbjednosti, te da }e on “~im zavr{i ne{to neodlo`no, odmah se baciti na pisawe teksta u kojem }e od Skup{tine Slovenije traìti opoziv Dolanca, jer je stravi~142

no {ta on radi u ime komunista, a zapravo u ime revolucije sprovodi kontrarevoluciju, hapsi komuniste po Jugoslaviji, hapsi demokrate, slobodare, a ostavqa na miru bandu”. Gojko \ogo, saznav{i {ta se sve desilo [e{equ, insistira da [e{eq ne ide na javqawe u Stanicu milicije, te preporu~uje da se “stisne, ide do kraja, pa {ta bilo”. Ujedno, sagovornici su se sloìli da je sve ovo {to radi Slu`ba protivzakonito, da je objavqivawe teksta “[ta da se radi?” montirawe procesa, te zakqu~ili da se “tako ne{to ne moè dogoditi ni u Ju`noafri~koj republici”. Savjetuju}i [e{eqa da se konsultuje sa advokatom i tuì Slu`bu zbog davawa teksta da se objavi, \ogo je, na opasku [e{eqa da se razgovor snima, rekao: “Neka slu{aju, je.em im mater, ba{ me briga. Ne}u ja da drhtim, vreme je da se oni dozovu pameti i vide da ne mogu raditi {ta ho}e”. Aludiraju}i kako oni nemaju tenkove, pi{toqe i drugo, \ogo je preporu~io [e{equ da “on, kao svaki demokrata, po{tuje vlast kakva god da je dok se ne posavjetuje sa Sr|om Popovi}em”. Na kraju, zakqu~iv{i da “oni ipak ne upravqaju i da su oni jo{ uvijek sredstvo tu|eg upravqawa”, \ogo je rekao da ga je [e{eq tim razgovorom malo ohrabrio, jer je bio zabrinut za wegovu sudbinu. Kroz razgovor sa Vukom Dra{kovi}em, [e{eq ga je upoznao kako je Komitet za ONO i DSZ fakulteta naredio portiru da prati i pi{e ko sa wim sve kontaktira. Aludiraju}i kako mu vlast moè narediti da i u Miqacku sko~i, Dra{kovi} je rekao da se za [e{eqa interesuju Amnesti interne{enel iz Londona i Komitet za za{titu qudskih prava pri Ujediwenim nacijama i jo{ neke svjetske organizacije, ali da oni u Beogradu izbjegavaju trenutno davawe bilo kakvih informacija vezano za hap{ewe i pretres. Zakqu~iv{i “kako se Jugoslavija stra{no blamira pred svijetom hap{ewem intelektualaca”, Dra{kovi} je rekao da }e “ukoliko se [e{equ {ta desi, slu~aj iza}i pred Ujediwene nacije, a ~itav dosije }e se dostaviti Raselovom sudu, jer na kraju [e{eq nije ni{ta protivzakonito uradio, samo je slobodno razmi{qao u svom stanu o jednom tekstu, o jednoj temi”. Ujedno, Vuk je rekao da se “ugledne marksisti~ke li~nosti Zapada interesuju za wegov slu~aj i kad oni dignu glas protesta, devalvirat }e Jugoslaviju u o~ima evrokomunista i socijaldemokrata, tako da se [e{eq ne treba ni{ta brinuti”. Rekav{i da se zbog svjetske javnosti [e{equ ne smije ni{ta tajno dogoditi i da su se oni u Beogradu dogovorili da “~ekaju na potez qubqene politike BiH i {ta }e uraditi”, Vuk je istakao da }e u slu~aju hap{ewa i pokretawa krivi~nog postupka protiv [e{eqa “napraviti me|unarodni skandal po cijenu da i oni svi odu u zatvor”. Ponoviv{i da [e{eq nije ni{ta kriv, izuzev “{to je stao na rep jednom despotskom reìmu, a da i oni imaju neko dostojanstvo i pravo iz Beograda da ga brane”, Vuk je savjetovao [e{eqa da “nabavi {tap, neki stari ruksak i u isti da stavi staro }ebe, suvu hranu i ostalo i da sa tim, pognut i umornog izgleda, odlazi svaki put u Stanicu milicije po antibiotik”. Ovaj “savjet” Vuk je obrazloìo da je [e{eq ipak intelektualac, profesor univerziteta, koji mora imati dostojanstvo kad nema policiju, oru`je i neku organizaciju sile iza sebe. 143

Daqe, Vuk je informisao [e{eqa da }e se ovih dana na}i sa Vladimirom Dedijerom, po{to je i Raselov sud zainteresovan za wega ([e{eqa). Na [e{eqevu primjedbu da Raselov sud mora i Mikuli}u da sudi, Dra{kovi} je odgovorio da }e Raselov sud “povezati [e{eqov slu~aj sa Mikuli}evim slu~ajem, ali da ~ekaju da Mikuli} do|e u Predsjedni{tvo SFRJ, jer }e biti ve}a marka, nego predsjednik Olimpijskog komiteta, mislim, ne znam {ta je bio tamo, ne{to oko Olimpijade, sada je jasno da sve ide iz Mikuli}eve glave”. Na kraju, rekav{i da on nije za “nikakvo kapitulantstvo i da oni gore rade, ~itavu stvar poku{avaju internacionalizovati, ali da ne}e preko telefona da obja{wava”, Vuk je poru~io [e{equ da mu je pri svjesti da ima “par mo}nih prijateqa u zemqi, a jo{ mo}nije prijateqe u inostranstvu”. I Kosta âvo{ki, savjetuju}i [e{equ da se redovno javqa i Qubi Tadi}u i Mihajlu Markovi}u i drugim prijateqima iz Beograda, ironi~no je rekao: “Vjerovatno ~ekaju da pro|e ovaj vikend, pa da konsultuju druga Mikuli}a, ne smiju da ga ometaju dok je u lovu, pa }e vaqda, ja mislim u utorak }e to biti, jasno {ta }e s tobom”. Kroz razgovor sa dopisnicima “Tajmsa” i wema~kim novinama – Trevizan Desom i Renatom Flotau, [e{eq je navedene podrobno informisao {ta mu se sve de{avalo 11. maja 1984. godine. Navedene su istakle da im je drago {to su bile blagovremeno informisane o hap{ewu i pretresu, da su obavijestile svoje agencije, kao i drugi, te najavile mogu}nost dolaska u Sarajevo tokom idu}e sedmice. I Petar Hayiristi} istakao je da je o svemu obavijestio agenciju BiBi-Si, najavio dolazak u Sarajevo tokom sqede}e sedmice, te dodao da pi{e jedan ve}i tekst o [e{equ i da }e se svom snagom boriti za wega. Udaqeni profesor F. F. u Beogradu – Mihajlo Markovi}, upoznav{i se {ta je sve [e{eq “pretrpio i {ta trpi”, pored pruàwa moralne podr{ke i zakqu~ka da su sve to protivzakonite radwe, pita se ko se to igra sa ugledom na{e zemqe i tjera strane novinare da samo pi{u o hap{ewima i pretresima u na{oj zemqi. Po Mihajlovi}u, takva politika natjerat }e strane novinare, a koji su, po wemu, do sada bili nakloweni na{oj zemqi i izbjegavaju da pi{u o na{im ekonomskim problemima, da pi{u i o ekonomskim problemima. Raspravqaju}i o pisawu {tampe, vezano za tekst “[ta da se radi?” i vezivawu [e{eqa uz \ilasa, Markovi} je rekao: “\ilasa moraju da trpe ovakvog kakav je. Ne smiju da ga taknu, volio to neko ili ne, on je sad poslije Tita najpoznatiji Jugosloven svih vremena, slagao se neko s wim ili ne, ali to je tako sad”. Na kraju, [e{eq i Markovi} su se dogovorili da se ponovo ~uju. Ina~e, [e{eq je zamolio prijateqe iz Beograda da oni wega zovu, a ne on wih, zbog visokih telefonskih ra~una, te im skrenuo pa`wu da kad on ili neko wegov nazove, treba da znaju da je uhap{en. U toku 13. maja 1984. godine, [e{eq je obavio razgovore sa Kostom âvo{kim, Petrom Hayiristi}em i Desom Trevizan, kao i sa dvojicom dopisnika stranih novinara iz Qubqane i Beograda, ali na engleskom jeziku (trake su na prevodu, nakon ~ega }emo o sadràju razgovora informisati). 144

Svi navedeni se interesuju ima li {ta novo, obavje{tavaju ga da je o hap{ewu i pretresu objavqeno u mnogim agencijama, te traè da im se svaka “promjena” blagovremeno javi. Mjere SDB: – Biti u toku [e{eqevih kontakata sa op. interesantnim licima iz Beograda, kao i sa stranim dopisnicima, te op. pokrivati iste ukoliko do|u u Sarajevo. (redigovano) Dostavqeno: – 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB (redigovano)

LII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0334 15. 5. 1984. godine

Informacija o aktivnosti Vojislava [e{eqa tokom boravka u Beogradu od 20-27. 4. 1984. godine, te o preduzetim merama Slu`be prema wemu i wegovim komentarima i pona{awu za vreme i posle primene istih Dana 20. 4. 1984. godine, Vojislav [e{eq je, bez u~e{}a u diskusiji, prisustvovao prvom danu rada simpozijuma “Etika i istorija”, koji je organizovalo Filozofsko dru{tvo Srbije u prostorijama FF-a u Beogradu. Istom je prisustvovao i odre|eni broj lica iz grupacije anarholiberala, od kojih je neko obavestio [e{eqa da }e tog dana uve~e, u stanu Dragomira Oluji}a, (redigovano) biti odràn ilegalni sastanak ekstremista, na kome }e uvodnu re~ imati Milovan \ilas (redigovano). U dogovoreno vreme, [e{eq je oti{ao na pomenuti skup ekstremista, odakle je oko 20 ~asova, sa jo{ 27 lica koja su tako|e bila prisutna, priveden u prostorije GSUP-a u Beogradu. Nakon privo|ewa, sa [e{eqom je obavqen razgovor, gde je on odbio da razgovara sa pripadnicima SDB, tim vi{e jer je bio ukqu~en magnetofon. Odbio je i da napi{e bilo kakvu izjavu, pa ~ak i to da ne}e ni{ta da kaè, jedino je rekao da je prvi put prisustvovao skupu ovakve vrste, i to iskqu~ivo zbog \ilasa. Za wega je rekao da je “jedan od ~etvorice preìvelih qudi koji su izneli revoluciju”, te da \ilas “odi{e sveìnom, vitalno{}u i lucidno{}u”. Jo{ ga je ocenio kao “isluènog revolucionara”, od koga se mogu nau~iti “dragocena iskustva, kako dobra tako i lo{a”, nakon ~ega mu je izre~ena mera pritvora u trajawu od tri dana (o svemu tome informisali smo depe{om od 21. 4. 1984. godine (redigovano). 145

Izre~enu meru pritvora [e{eq je izdrào u Okru`nom zatvoru u Beogradu (poznatijem kao CZ), od 21-24. 4. 1984. godine. U tom periodu, dva puta je razgovarano sa wim, kada je uglavnom ponovio ve} navedene stavove o \ilasu, te da je sa wim ranije u dva navrata kontaktirao u \ilasovom stanu (o tome smo informisali depe{om od 14. 12. 1983. godine (redigovano). Vrlo kratko je govorio i o ideolo{ko-politi~kim stavovima Svetozara Stojanovi}a (redigovano), za koga je rekao da su mu poznate wegove ideje i stavovi, ali da se ne slaè u potpunosti sa wima. Naime, za razliku od Stojanovi}a, [e{eq smatra da je “vi{epartijski sistem u sukobu sa izvornim samoupravqawem isto kao i jednopartijski”, a ustvrdio je da je “politi~ki oblik organizovawa kod nas neispitan i nere{en”, o ~emu bi, po wemu, trebalo da se povede {ira teorijska rasprava. Saglasan je sa Stojanovi}em da je Ustav SFRJ “glavni krivac za stawe u kome se zemqa nalazi”, te da ga “hitno treba mewati jer }e dovesti do raspada SFRJ, tako {to je omogu}io republikama i pokrajinama da se osamostale i potpuno razbiju zemqu. Zatim je govorio o pitawu svojine i svom vi|ewu tog problema kod nas, te o svom “ogor~ewu” na spregu “birokratsko-etatisti~kih snaga sa tehnokratijom u privredi”, zbog ~ega, po wegovom mi{qewu, “od izvornog samoupravqawa nije ostalo ni{ta”. Kao oblast svog posebnog interesovawa, [e{eq je naveo tzv. “nove pokrete”, za koje smatra da imaju pametniju strategiju od tzv. “nove levice” iz sredine {ezdesetih, jer nisu “ponovili gre{ku “nove levice” i u svom radikalizmu oti{li previ{e daleko”. Po wemu, tzv. “novi pokreti” predstavqaju “jedinu snagu” koja bi mogla da dovede do nekih promena u svetu, jer “nisu ideologizovani i nemaju za teorijsku platformu neki celoviti filozofski sistem, ve} im je platforma humanitarna misao celog ~ove~anstva”. [e{eq je posebno naglasio da sebe ubraja u “grupu intelektualaca” na koje se, navodno, u Sarajevu vr{i pritisak “~ak i od SDB”, zato {to “nisu muslimanske narodnosti”. Izneo je da je u Sarajevu saslu{avan vi{e puta, jednom ~ak 27 ~asova, te da o tome, navodno, postoji “bogata dokumentacija” u sarajevskom SUP-u, zbog ~ega, po wemu, nije ni potrebno da se sa wim obavqa razgovor. Zatim je rekao da nikada ranije nije prisustvovao nekom ilegalnom skupu u Beogradu po privatnim stanovima, iako je znao da se “odràvaju ve} nekoliko godina”. Od privedenih ekstremista, po sopstvenom tvr|ewu, poznavao je samo \ilasa, Oluji}a i Miodraga Mili}a. (redigovano), a istakao je da je po prirodi optimista i da se tako ose}a i u zatvoru. Ponovo je odbio da napi{e bilo kakvu izjavu, jer bi to “moglo naneti zlo prijatequ ili onome ko to nije, svejedno”. Po izlasku iz zatvora, [e{eq je stupio u kontakt sa advokatom Sr|om Popovi}em (redigovano) kome je potpisao punomo}je da ga zastupa u slu~aju pokretawa krivi~nog postupka. Isto tako, kontaktirao je vi{e poznatih anarholiberala, izme|u ostalih: Kostu âvo{kog, Boìdara Jak{i}a, Qubomira Tadi}a, Svetozara Stojanovi}a, Vladimira Mijanovi}a (redigovano), te vi{e lica koja deluju sa pozicija nacionalizma, izme|u ostalih: Dobricu ]osi}a, Vuka Dra{kovi}a, Gojka \oga, Dragana Anti}a i druge (sa svim navedenim licima on je kontaktirao i prilikom ranijih dolazaka u 146

Beograd (redigovano). [e{eq je kontaktirao i sa nekoliko stranih novinara, i to Heiko Flotauom, Piterom Hayiristi}em, Desom Trevizan (redigovano) Viktorom Majerom, austrijskim novinarem, i izvesnim Cvetkovi} Mi}om, novinarem {vedske televizije, kome je dao intervju pred povratak u Sarajevo 27. 5. 1984. godine, o svom privo|ewu sa jo{ 27 lica u USDB i ostalim detaqima u vezi toga. S druge strane, Kosta âvo{ki je u vi{e navrata obave{tavao Kristinu fon Kol (redigovano) austrijsku novinarku, o svim pojedinostima “slu~aja” [e{eqa i svojih istomi{qenika. Za vreme boravka u Beogradu, [e{eq je saznao da je doneto re{ewe o wegovom udaqewu sa FPN-a u Sarajevu, i to sa datumom 20. 4. 1984. godine, zbog preduzetih represivnih mera prema wemu, pa se i o tome “posavetovao” sa svojim istomi{qenicima u Beogradu, pre svih sa advokatom Sr|om Popovi}em. Po{to je wemu pritvor odre|en re{ewem USDB od 21. 4. 1984. godine, odlu~io je da iskoristi antidatirawe pomenuta dva re{ewa, pa je ~ak “pretio” da }e preko svog advokata podneti krivi~nu prijavu protiv dekana FPN-a u Sarajevu, ukoliko “ne poni{ti svoje nezakonito re{ewe”. Osim toga, pre odlaska u Sarajevo, [e{eq je razglasio svojim istomi{qenicima da je, navodno, u “Ekspres politici” od 27. 4. 1984. godine, objavqen neki ~lanak u kome je i citat iz wegovog teksta, koji mu je “oduzet od SUPa u Sarajevu”, a da ga nikom nije pokazivao, niti je kruìo me|u wegovim istomi{qenicima (nismo uspeli da utvrdimo o kom ~lanku je bila re~ (redigovano). I po povratku u Sarajevo, [e{eq je nastavio intenzivni kontakt sa svojim istomi{qenicima iz Beograda. Odmah je uputio pismo FDS-u (koje je jo{ za vreme wegovog boravka u Beogradu, na inicijativu âvo{kog, izdalo saop{tewe–protest zbog primena mera prema svom ~lanu – napomena operativnog radnika), u kome ih je upoznao sa okolnostima pod kojima je uhap{en, sa detaqima iz razgovora sa wim, te sa pojedinostima oko svoje suspenzije sa FPN-a. Osim toga, [e{eq je na osnovu intervjua saveznog sekretara za unutra{we poslove (emitovanog 8. 5. 1984. godine), zakqu~io da je sada akcenat na wemu, a ne na \ilasu, jer se “govori o sociologu koji se zalaè za samo ~etiri republike” (o svemu tome informisali smo depe{om od 10. 5. 1984. godine (redigovano) je zavr{io rukopis svoje kwige “Hajka–geneza jednog slu~aja”, ali da ne moè da prona|e izdava~a (prema na{im saznawima, âvo{ki je u ime FDS-a pripremio saop{tewe povodom pritvarawa [e{eqa, o ~emu smo blagovremeno informisali (redigovano). Do sada smo u vi{e navrata blagovremeno informisali SDB RSUP-a SR Bosne i Hercegovine o bezbednosno interesantnim detaqima oko boravka i aktivnosti [e{eqa u Beogradu (u vi{e navrata depe{ama, te informacijom od 31. 1. 1984. godine – napomena operativnog radnika). Istovremeno, dostavili smo SDB RSUP-u SR BiH i sve raspoloìve materijale oko wegove aktivnosti, tako da u vezi depe{a br. 3519 od 19. 4. 1984. godine, br. 3631 od 21. 4. 1984. godine i br. 3691 od 24. 4. 1984. godine, sem navoda iz ove izjave, nemamo ni{ta vi{e {to bi predstavqalo vaqanu dokumentaciju za eventualno krivi~no gowewe Vojislava [e{eqa. Nijedan od skupo147

va o kojima je tu re~, a na kojima je [e{eq u~estvovao, nije sniman, niti postoji kakav stenogram ili ne{to sli~no. Napomena: (redigovano) Jedan primerak ove informacije sa prilogom dostaviti SDB RSUP-a SR BiH–CSDB Sarajevo. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SR Srbije SDB – 1h V sektoru ove Uprave – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

LIII Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. broj: 38 Dana 22. maja 1984. godine


Predmet: Preduzete mjere na presjecawu neprijateqske djelatnosti [e{eq Vojislava (OO) Veza: Na{a depe{a br. 1642 od 15. maja 1984. godine Dana 15. maja 1984. godine, Vojislav [e{eq je u 8.30 ~asova, na osnovu telefonskog poziva, do{ao u Centar SDB Sarajevo na informativni razgovor. Prije po~etka razgovora izvr{en je qekarski pregled, kojim je konstatovano da je [e{eq Vojislav psihi~ki i fizi~ki zdrav. Tokom razgovora, [e{eq je odbio da govori o licima kao {to su Vuk Dra{kovi}, Dobrica ]osi}, Quba Tadi}, Kosta âvo{ki, Milovan \ilas i dr., kao i o svim drugim stvarima, koje bi ukazivale na wegovu neprijateqsku djelatnost. [e{eq je jedino pristao da govori o svojim kontaktima sa stranim novinarima i dopisnicima iz Jugoslavije (Petrom Hayiristi}em, Renatom Flotau, Desom Trevizan, Kristinom fon Kol, Viktorom Majerom i Barbarom Kalergi), kojima je, kako sam kaè, tokom kontakata, pri~ao o svom iskqu~ewu iz nastave i SK, skidawu sa voza, pretresu stana i radnih prostorija, hap{ewu u Beogradu, suspenziji sa FPN-a i sl., a {to su oni kasnije, u vidu ~lanaka, objavqivali u stranoj {tampi. Izjavu, koja se odnosila na wegove kontakte sa stranim novinarima, [e{eq je odbio da potpi{e, iako je bio saglasan da je ista pisana na osnovu ~iwenica, koje je on sam rekao. Po{to je odbio i svaki daqi razgovor na bilo koju temu, [e{equ je uru~eno rje{ewe o pritvoru od tri dana, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no djelo kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa iz ~lana 114 KZ-a SFRJ. 148

[e{eq je navedeno rje{ewe potpisao, uz primjedbu da je li{en slobode u 8.30 ~asova, a ne u 15.30 kako je stajalo u rje{ewu, nakon ~ega je od strane dvojice pripadnika Slu`be javne bezbjednosti i jednog operativnog radnika SDB, odveden u Okru`ni zatvor u Sarajevo i predat deùrnom zatvora. Odmah po privo|ewu u Okru`ni zatvor, nad [e{eqom je izvr{en kako li~ni pretres, tako i pretres stvari, koje je imao kod sebe, te su mu tom prilikom oduzete sve nepotrebne stvari, shodno ku}nom redu. Poslije izvr{enog li~nog pretresa i pretresa stvari, [e{eq je pregledan od strane zatvorskog qekara i sproveden u }eliju br. 73-b, gdje }e biti smje{ten zajedno sa pritvorenikom Vu~ijak Momirom. Istog dana, obavqeni su informativni razgovori sa ^voro Slobodanom, zaposlen u SOUR-u “Famos”, Vericom Mila{inovi}, zaposlena kao sekretarica dekana FPN-a u Sarajevu i Borom Gojkovi}em, profesor FPN-a u Sarajevu, u ciqu uzimawa izjava na zapisnik, vezano za neprijateqsku djelatnost [e{eq Vojislava. Kroz izjavu, koja je uzeta od ^voro Slobodana, isti je naveo da je Vojislava [e{eqa upoznao sasvim slu~ajno, u septembru 1983. godine, i to putuju}i vozom iz Sarajeva u Beograd. Daqe, ^voro je rekao da se sje}a da je [e{eq tada govorio “o progonu intelektualaca” iz Sarajeva, odnosno SR BiH, o ugroènosti slobode misli i slobodnog javnog izraàvawa, isti~u}i “da je Sarajevo jedna kruta birokratsko-dogmatska sredina, u kojoj se od intelektualaca traì da se priklone i pi{u po diktatu politi~ara, a nikako slobodno izraàvaju}i i iznose}i svoja mi{qewa”. U kontekstu navedenog, [e{eq je tako|e govorio kako su pojedini intelektualci “poku{ali da ukaù na odre|ene nemoralnosti i lo{e rukovo|ewe u na{em dru{tvu”, ali da su zbog toga progla{eni “nacionalistima, anarholiberalima i drugim vidovima neprijateqa”. Ujedno, [e{eq je tom prilikom nagla{avao da je Savez komunista u na{em dru{tvu “izgubio svoju pravu ulogu”, da je u na{oj zemqi, a posebno u SR BiH “preuzeo ulogu rukovode}e klase”, na ~ijem se ~elu nalaze “birokratizovane li~nosti koje ne dozvoqavaju mla|im qudima da dolaze na rukovode}e funkcije”. [e{eq je posebno isticao da u “Savezu komunista vlada nejedinstvo, odnosno borba za vlast”, tvrdio da se na{e dru{tvo “zatvara u republi~ke okvire, te da zahvaquju}i tome postoji osam dràva i osam partija, koje vuku svaka na svoju stranu”, za{to je on, pored Saveza komunista, okrivqivao i samoupravqawe, koje je, po wemu, “upravo i omogu}ilo politi~arima i najvi{im rukovodiocima u zemqi da lak{e manipuli{u sa radnicima i da se bore za vlast”. Tako|e, [e{eq je, pred ^vorom okrivqavao i Zakon o udruènom radu, isti~u}i da je isti “~ist proma{aj i da je pravqen za neko imaginarno dru{tvo koje ne odgovara na{oj stvarnosti”, te da, ukoliko èlimo iza}i iz “bezizlaza”, moramo sada{we rukovodstvo zemqe prisiliti da podnese ostavku na svoje poloàje, te na wihova mjesta izabrati novo, mla|e rukovodstvo, koje bi na{lo izlaz i krenulo novim putem. Na kraju razgovora, ^voro je rekao da je o svemu, {to je naveo u svojoj izjavi, spreman posvjedo~iti i pred sudom, u krivi~nom postupku protiv [e{eqa. 149

U svojoj izjavi, Verica Mila{inovi} je navela da je [e{eqa upoznala po wegovom dolasku za asistenta na FPN u Sarajevu, te da joj je poznato da je [e{eq, nakon {to je izabran za docenta na istom fakultetu, po~eo objavqivati dru{tveno neprihvatqive ~lanke u na{oj {tampi, {to je dovelo do wegovog iskqu~ewa iz SKJ i udaqavawa iz nastavnog procesa, {to ga je te{ko pogodilo, pa je svoju poziciju obja{wavao lo{im me|uqudskim odnosima na fakultetu, odnosno govorio da je to potez grupe profesora muslimanske nacionalnosti, koje je on, pred wom, nazivao panislamistima i nacionalistima. Daqe, ista je navela da je u jesen pro{le godine u wenoj kancelariji [e{eq rekao: “Ma hajde, {ta vi Crnogorci ho}ete. Vi niste nacija, ona ne postoji. Ma kakva crnogorska republika, ma kakva va{a dràva. Ne postoji crnogorska dràva”. Tako|e, Verica Mila{inovi} je izjavila da ju je [e{eq, u par navrata, molio da mu kuca neke wegove tekstove, {to je ona odbila, pravdaju}i se velikim radnim obavezama. Svoju izjavu, vezano za neprijateqske istupe [e{eqa pred wom, Verica Mila{inovi} je dosta “te{ko” dala, pravdaju}i se da je [e{eqeve negativne komentare, ispri~ane pred wom, zaboravila, jer im tada nije pridavala nikakvu va`nost, i zbog toga {to je sve to pripisivala wegovoj mladosti i ludosti. Gojkovi} Borislav je u svojoj izjavi naveo da, i pored ~estih kontakata sa [e{eqom, isti nije nikada pred wim negativno komentarisao o na{em dru{tveno-politi~kom sistemu, Savezu komunista, me|unacionalnim odnosima i sl., te da je o wegovim stavovima, po tim pitawima, prvi put saznao iz sredstava javnog informisawa, odnosno iz ~lanka koji je, maja ove godine, objavqen u dnevnom listu “Oslobo|ewe”. Prilikom obavqawa razgovora sa Gojkovi}em, stekli smo utisak da je isti bio “pripremqen” za na{ poziv (poznato mu je bilo da su u na{e prostorije ranije pozivani Kosana Gli{i} i Radi{a Milenkovi}, oboje sa FPN-a u Sarajevu), te da se tokom razgovora “odbrana{ki” odnosio prema [e{equ. U toku istog dana, [e{eqeva supruga Vesna je, do zvani~nog saop{tewa o stavqawu u pritvor wenog muà, nazivala Kostu âvo{kog, predsjednika Filozofskog dru{tva Srbije, Petra Hayiristi}a, dopisnika “Observera” iz Beograda i Zdravka Radovi}a, advokata iz Sarajeva, kojeg je [e{eq angaòvao da ga brani u disciplinskom postupku koji protiv wega vodi FPN u Sarajevu, a koji }e ga, uz Sr|u Popovi}a, advokata iz Beograda, najverovatnije zastupati i u predstoje}em krivi~nom postupku pred Okru`nim sudom u Sarajevu. Kroz razgovore, Vesna je navedena lica iz Beograda (âvo{ki i Hayiristi}) informisala da se [e{eq nalazi u SDB-u na razgovoru i da ne zna ni{ta konkretno o wegovom trenutnom statusu, na{to su je isti savjetovali da se odmah detaqnije o svemu raspita kod [e{eqevog advokata Radovi}a ili nekog iz SDB-a. Po{to je postupila po navedenoj sugestiji i nazvala Radovi}a, Vesna je od istog dobila obja{wewe da SDB ima pravo da drì wenog muà 24 ~asa, te da }e on, tek nakon proteka tog vremena, ukoliko [e{eq do tada ne bude pu{ten, mo}i da se raspita za wega. Tako|e, Radovi}a je, vezano za “slu~aj” [e{eqa, nazivao i Petar Hayiristi}, te kroz razgovor insistirao da isti (Radovi}) utvrdi {ta je sa wegovim prijate150

qem, da li je podignuta optu`nica i sli~no, {to je Radovi} odbio, sa obrazloèwem da se radi o poslovnoj tajni, te da on nema prava o tome govoriti za novine i sli~no. Nakon zvani~nog saop{tewa sredstava javnog informisawa o odre|ivawu pritvora protiv [e{eqa, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no djelo kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa iz ~lana 114 KZ-a SFRJ, wegovu suprugu su nazivala sqede}a lica: Petar Hayiristi}, Kosta âvo{ki, Evgenije Popov, dopisnik “Izvjestija” iz Beograda, Ivan Stefanovi}, dopisnik “Aso{ijeted Presa” (dva puta zvao iz Beograda) i Kristina fon Kol, novinarka iz Be~a. Sva navedena lica su se interesovala koliko Vesna zna o hap{ewu, kada je isto bilo, koliko ima istine u saop{tewu i sli~no, poru~uju}i da }e se ponovo javiti, nakon {to saznaju neke pojedinosti. Mjere SDB: – Raditi na realizaciji dogovorenih mjera prema [e{eq Vojislavu, te u tom ciqu obaviti razgovore sa Olgom Kozomarom (radi u~vr{}ivawa ranije date izjave, kao i sa Emilom Vlajkijem i Yemalom Sokolovi}em, profesori FPN-a u Sarajevu, u smislu uzimawa izjava vezano za neprijateqske istupe [e{eqa pred wima. – Isto tako, biti u toku kontakata [e{eqeve supruge Vesne sa stranim novinarima i drugim operativno interesantnim licima iz Beograda i {ire, te o svemu blagovremeno informisati. – Bi}emo u toku dolaska [e{eqevih advokata iz Beograda, radi operativnog pokrivawa.

LIV Centar SDB Sarajevo Op. radnici: (redigovano) Inf. str. pov. broj: 39 Dana 24. maja 1984. godine

Posebna informacija

Predmet: Nastavak realizacije planiranih mjera za krivi~no gowewe Vojislava [e{eqa (OO) Veza: Na{a depe{a br. 1687 od 17. 5. 1984. godine Dana 16. maja 1984. godine, u 10.00 ~asova, posjetili smo u Okru`nom zatvoru u Sarajevu [e{eq Vojislava, radi poku{aja nastavqawa razgovora sa istim. Me|utim, [e{eq je odbio bilo kakav razgovor, kao i prethodnog dana, te rekao kako sumwa da }e se i u narednom periodu predomisliti. Kroz razgovor, koji je istog dana vodio sa svojim “cimerom” u }eliji (pritvorenik Vu~ijak Momir), [e{eq je, pored interesovawa za ku}ni red, ustajawe, hranu, primawe posjeta i sli~no, istom ispri~ao sve o svom slu~aju “skidawe s voza, pretres stana i radnih prostorija, hap{ewe u Beogradu i dr.”. Daqe, [e{eq je rekao da Slu`ba zna kako je on “pun podata151

ka” o svojim prijateqima iz Beograda, kao {to su ]osi}, Dra{kovi}, âvo{ki i drugi, ali da ne èli re}i ni{ta {to bi navedenim moglo na{koditi, te da je do sada uvijek dobro pazio {ta }e o wima re}i kroz razgovore koje je vodio u Slu`bi. Tako|e, [e{eq je “cimeru” rekao kako se on i wegovi prijateqi iz Beograda ve} godinama prate i slu{aju, tako da Slu`ba do u detaqe zna sve o wima, ali da ipak, i pored toga, nema nikakvih primjedbi na rad Slu`be, jer je ista maksimalno bila korektna prema wemu. Ujedno, [e{eq je “cimeru” rekao da su kod wega prona|eni “gadni materijali” prilikom pretresa, ali kako isti nisu nigdje javno objavqeni, to on misli da se ne mogu koristiti kao dokazni materijal u postupku protiv wega. U kontekstu navedenog, [e{eq je zakqu~io da i wegovi verbalni istupi, odnosno “ono {to je govorio u svom stanu i na drugim mjestima” ne mogu biti dokazani, ukoliko neko od wegovih sagovornika ili slu{alaca to ne potvrdi na sudu. Kroz razgovor sa “cimerom” iz }elije, [e{eq se drì dosta rezervisano, tako da istom pri~a samo o poznatim stvarima, koje su objavqene u dnevnoj {tampi, kao hap{ewu grupe anarholiberala u Beogradu i sl. Istog dana, [e{eqevu suprugu Vesnu su nazivala sqede}a lica iz Beograda: Kosta âvo{ki, Gojko \ogo i Petar Hayiristi}, dopisnik “Observera” iz Beograda. Sva navedena lica su se, kroz razgovor sa Vesnom, interesovala za “status” [e{eqa, da li je uspjela da ga vidi u zatvoru i sl. Ujedno, âvo{ki i \ogo su poru~ili Vesni “da o hap{ewu [e{ewa obavje{tavaju dru{tvo” u Beogradu i da trenutno razmi{qaju o tome {ta treba preduzeti da bi se wenom muù na najboqi na~in pomoglo. Daqe, \ogo savjetuje Vesni da o hap{ewu wenog muà “udari na sva zvona”, da svakome ko traì obavje{tewe o [e{equ isto pruì, i da }e on, nekim qudima u Beogradu, dati wenu adresu u Sarajevu, da bi im ista, po wihovom dolasku u Sarajevo, mogla dati potpunu informaciju. Kroz razgovor sa Vesnom [e{eq, Petar Hayiristi} joj je poru~io da }e pisati o wenom muù, da “Vojo nije kriv ni za {ta”, da }e se to dokazati na sudu, po{to }e ga zastupati “najboqi advokat u Jugoslaviji – Sr|a Popovi}”, te da }e on uskoro do}i u Sarajevo, da bi se vidio sa Vesnom i o svemu popri~ao. Isti dan, pozvani su, radi obavqawa informativnih razgovora i uzimawa izjava na zapisnik, vezano za neprijateqsku djelatnost [e{eqa – Emil Vlajki i Yemal Sokolovi}, profesori na FPN u Sarajevu, kao i Olga Kozomara, profesor na Pravnom fakultetu (ranije dala izjavu, vezano za [e{eqa). U svojoj izjavi, Vlajki je naveo da mu je poznato da je [e{eq, nakon izbora u zvawe docenta na wihovom fakultetu, po~eo istupati u sredstvima javnog informisawa raznim tekstovima koji su se objektivno mogli protuma~iti kao nacionalisti~ki. To se, po Vlajkiju, prvenstveno odnosi na jedan ~lanak [e{eqa, koji je on (Vlajki) pro~itao u “Kwièvnoj re~i” 1981. godine, a gdje je [e{eq “prozvao” desetak javnih i kulturnih radnika iz SR 152

BiH, iskqu~ivo muslimanske nacionalnosti, kao nacionaliste. Daqe, Vlajki je naveo da je [e{eq pred wim isticao “da nema povjerewa u radni~ku klasu i Savez komunista, nagla{avaju}i da isti ne mogu biti osnovni subjekti prevazilaèwa postoje}eg stawa, da ne mogu izvu}i dru{tvo iz krize, koja je ve} nastupila, ve} da to su{tinski moè u~initi samo humanisti~ka inteligencija”. U kontekstu navedenog, [e{eq je isticao, kako kaè Vlajki, da na{ sistem ovakav kakav je ne funkcioni{e i da ga treba radikalno mijewati, time da vlast preuzmu pametniji qudi, odnosno humanisti~ka inteligencija, te da radni~ka klasa i SK ne mogu u~initi nikakav su{tinski korak u razrje{avawu postoje}e situacije, a koji bi vodio istinskom progresu. Govore}i o demokratiji i slobodama ispoqavawa, [e{eq je pred Vlajkijem zastupao tezu “da su iste kod nas nedovoqne, da se u nas sputava sloboda misli”, te zaposlenim na fakultetu prijetio Me|unarodnim sudom i stranom {tampom, povodom wegovog slu~aja. Daqe, Vlajki je izjavio da je mi{qewa da je [e{eq prijemom u Filozofsko dru{tvo Srbije bio ohrabren, jer mu je isto, u par navrata, putem raznih peticija i slu`beno upu}enih pisama FPN-a, pruìlo punu podr{ku u wegovim stavovima. Tako|e, [e{eq se Vlajkiju hvalio da je “Bi-Bi-Si objavio vijest o wegovom “skidawu sa voza u Doboju”, te da je o tome, kao i o hap{ewu u Beogradu, davao intervjue predstavnicima strane {tampe. Navode}i da mu je poznato da je [e{eq u~estvovao na raznim skupovima {irom Jugoslavije, Vlajki je izjavio da je “sredinom novembra pro{le godine, razgledaju}i Zbornik radova referenata sa Sociolo{kog susreta u Portoroù, primjetio i referat Vojislava [e{eqa, u kojem se direktno osporava revolucionarna uloga na{ih najvi{ih rukovode}ih li~nosti i wihovih dijela”. Naime, iz navedenog [e{eqevog teksta, u kojem se kaè “da su nam ustavne tekstove pisali krajwe neobrazovani, neodgovorni i nesavjesni qudi, koji su pravne norme podre|ivali i najbanalnijoj politi~koj manipulaciji”, vidqivo je, kaè Vlajki, da se to slaè sa [e{eqevim tezama o detitoizaciji i dekardeqizaciji objavqenim kasnije u dnevnoj {tampi. Ujedno, Vlajki je naveo, da je u aprilu mjesecu ove godine, na sjednici Nau~nog vije}a, na kojoj je kritikovano [e{eqevo pona{awe, isti, u svojoj odbrani, izjavio: “Vi ste svi sa jedne strane ideolo{ki – politi~ki, a ja s druge”. Prilikom razgovora, Vlajki se drào dosta “~vrsto”, nastoje}i prikazati svoje kontakte sa [e{eqom kao sporadi~nu stvar, i kao ne{to {to je vrlo rijetko izlazilo iz okvira zakonskog pona{awa. Yemal Sokolovi} je, u svojoj izjavi, naveo da je [e{eq u wegovom dru{tvu ~esto nametao temu prisutnosti panislamizma u SR BiH, te u tom kontekstu govorio: “Panislamizam je klica koja }e se razbuktati u Bosni i Hercegovini, tome pogoduje vi{i natalitet muslimana u odnosu na Srbe i Hrvate. Taj visoki natalitet muslimana, s jedne strane, i s druge strane iseqavawe Srba i Hrvata iz BiH zbog raznih pritisaka }e stvoriti etni~ki 153

~istu muslimansku sredinu u Bosni i Hercegovini, odnosno da }e to stvoriti situaciju i klimu sli~nu kao na Kosovu”. Daqe, Sokolovi} je izjavio da mu je [e{eq u junu 1983. godine, na nau~nom skupu “Marks i na{e vrijeme” u Zagrebu, poturio da potpi{e peticiju u kojoj se traì osloba|awe iz zatvora osu|enog sociologa iz Tuzle – Sokli} Milana. Tako|e, [e{eq je poku{ao da nagovori Sokli}a da krajem avgusta iste godine, kada su zajedno u~estvovali na skupu “Dani Ante Fiamenga”, na Komiì – Vis, potpi{e peticiju kojom se traì osloba|awe od krivi~ne odgovornosti grupe muslimanskih nacionalista, kojima je upravo bilo su|eno u Sarajevu, {to je on odbio. Sokolovi} je naveo da mu je poznato da je [e{eq, sa jo{ ~etvoricom lica, koje li~no ne poznaje, radio na izradi teksta navedene peticije, koja je kasnije upu}ena Predsjedni{tvu SFRJ i Predsjedni{tvu SR BiH. U kontekstu navedenog, [e{eq je Sokolovi}u tada rekao da je o su|ewu grupi muslimanskih nacionalista u Sarajevu dao intervju izvjesnom stranom novinaru, i da je u istom pomenuto su|ewe okarakterisao kao “pravni skandal”. Tako|e, Sokolovi} je izjavio da je po~etkom novembra 1983. godine, pred po~etak savjetovawa sociologa u Portoroù, zajedno sa ~lanovima Predsjedni{tva Udruèwa sociologa SR BiH, pro~itao [e{eqev referat za navedeni skup, te da su tada oni ocjenili da isti “obiluje neprihvatqivim stavovima, u kojima se iznosi da su na{ Ustav pisali neuki qudi, radi manipulisawa dràvom i dru{tvom”. Zbog toga je Predsjedni{tvo Udruèwa sociologa SR BiH odlu~ilo da ne finansira [e{eqevo u~e{}e na istom savjetovawu i da ne stoji iza wegovog referata. Yemal Sokolovi} se, tokom razgovora, pona{ao vrlo korektno, nastoje}i da se sjeti {to vi{e detaqa iz wegovih kontakata sa [e{eqom, a koji bi bili interesantni za Slu`bu. Olga Kozomara u toku razgovora nije ni{ta novo dala, vezano za neprijateqsku djelatnost [e{eqa, nego u prethodnoj izjavi. Tokom razgovora, ista se korektno dràla, a kada je upoznata da }e se morati pojaviti kao svjedok u krivi~nom postupku protiv [e{eqa na sudu, Kozomara je ~vrsto obe}ala da }e potvrditi svoja saznawa koja je dala u ranijoj izjavi. Mjere SDB: – Raditi na realizaciji dogovorenih mjera prema [e{eq Vojislavu i u tom smislu obaviti razgovore sa Radmilom Jovanovi}em, psihijatar, Begom Hrusti}em, samostalni propagandista, Kosanom Gli{i}, asistent na FPN (radi u~vr{}ivawa ranije datih izjava). – Tako|e obaviti razgovor i, eventualno, uzeti izjave na zapisnik od Boìdara Sekuli}a i Radi{e Milenkovi}a, profesori na FPN. – Biti u toku kontakata [e{eqeve supruge Vesne sa stranim novinarima i drugim operativno interesantnim licima iz Beograda i {ire. 154

LV Centar SDB Sarajevo Op. radnici: (redigovano) Inf. str. pov. broj: 40 Dana 24. maja 1984. godine

Posebna informacija

Predmet: Nastavak realizacije planiranih mjera prema [e{eq Vojislavu (OO) Veza: Na{a depe{a br. 1889 od 18. 5. 1984. godine i 1698 od 18. 5. 1984. godine Dana 17. maja 1984. godine, posjetili smo u Okru`nom zatvoru u Sarajevu Vojislava [e{eqa radi poku{aja nastavqawa razgovora sa istim, {to je on odbio kao i prethodnog dana. Tom prilikom smo od komandira straè upoznati da [e{eq, u par navrata, nije po{tovao ku}ni red, i da je i zbog toga upozoravan. Naime, [e{eq je, i pored upoznavawa sa ku}nim redom, u par navrata u toku dana legao na krevet, {to je zabraweno. Tokom razgovora, koje je [e{eq vodio sa “cimerom” iz }elije, nije bilo bezbjednosno-interesantnih zapaàwa, po{to se [e{eq drì dosta rezervisano prema istom. U toku istog dana, obavqeni su razgovori sa Radmilom Jovanovi}em, psihijatar, Kosanom Gli{i}, asistent na FPN, Begom Hrusti}em, samostalni propagandista, radi u~vr{}ivawa ranije datih izjava, te sa Radi{om Milenkovi}em i Boìdarom Sekuli}em, profesori na FPN, u ciqu eventualnog uzimawa novih izjava na zapisnik, vezano za neprijateqsku djelatnost Vojislava [e{eqa. Kroz razgovore sa Begom Hrusti}em i Kosanom Gli{i}, isti su potvrdili svoje ranije izjave, isti~u}i da nemaju ni{ta novo kazati. Jedino je Radmilo Jovanovi} izmjenio svoj iskaz utoliko – da [e{eq pred wim nije zagovarao “centralnu Bosnu, kao ~isto muslimansku republiku, koja bi predstavqala tampon izme|u Srbije i Hrvatske”, kao {to je u{lo u izjavu, ve} da je [e{eq tu tezu navodio kao primjer prisutnosti panislamizma u SR BiH i wegovih tendencija. U svim ostalim dijelovima, Jovanovi} je ostao pri ranije datoj izjavi. Tokom razgovora, navedena lica su se pona{ala vrlo korektno, isti~u}i da }e se dràti datih izjava i kao svjedoci u krivi~nom postupku protiv [e{eqa Radi{a Milenkovi} je, u svojoj izjavi, potvrdio ~este kontakte sa [e{eqom, ali je ~vrsto ostao pri ranijem stavu (ranije pozivan na razgovor) da sa istim nije nikada vodio razgovore, koji bi se mogli okarakterisati kao neprijateqski istupi [e{eqa. U tom smislu, od Milenkovi}a je i uzeta izjava na zapisnik, a istom je skrenuta pa`wa da, ukoliko se ne~ega prisjeti, da samoinicijativno do|e na razgovor. Tako|e, i Boìdar Sekuli} (od istog nije uzeta izjava na zapisnik), je u informativnom razgovoru negirao da je [e{eq bilo kada pred wim neprijateqski istupao, nagla{avaju}i da Slu`ba “preko wega ne}e do}i do 155

[e{eqa”. Tokom razgovora sa Sekuli}em, isti se veoma drsko i provokativno drào, te isticao da se sa wim moè razgovarati samo o wemu li~no, kao i o eventualnim wegovim grijesima, a nikako o [e{equ. Istog dana, [e{eqevu suprugu Vesnu je nazvao Vuk Dra{kovi} i kroz razgovor joj poru~io da ne nasjeda na bilo kakve provokacije i da se ne sekira, jer }e wenom muù sva{ta pripisati, ali da mu to ne}e mo}i dokazati. Isti~u}i “da nije ba{ lako nevinog ~ovjeka”, kao [e{eqa, osuditi, Dra{kovi} je zakqu~io “da je ovo ipak Evropa, da je javnost uz [e{eqa, da bi oni u Bosni wemu skinuli glavu na turski na~in, da nema tolike javnosti”. Na kraju razgovora, Dra{kovi} je poru~io Vesni da }e je ponovo kontaktirati za par dana, kada se bude konsultovao sa svojim prijateqima u vezi [e{eqevog hap{ewa. Mjere SDB: – Raditi na realizaciji dogovorenih mjera prema [e{eq Vojislavu, te u tom smislu obaviti razgovore sa Dragoqubom û~kovi}em, profesor na FPN, Jasnom Juri~i}, profesor na FPN, Ivom Kom{i}em, asistent na F.F. i Jadrankom Laki}, dipl. fizi~ar, vezano za neprijateqsku djelatnost. – Biti u toku kontakata [e{eqeve supruge Vesne sa operativno interesantnim licima, kao i stranim novinarima iz Beograda i {ire. Tako|e, biti u toku najavqenog dolaska pojedinih operativno interesantnih lica iz Beograda (Petar Hayiristi}, Sr|a Popovi} i dr.), radi operativnog pokrivawa.

LVI Centar SDB Sarajevo Op. radnici: (redigovano) Inf. str. pov. broj: 42 Dana 25. maja 1984. godine Predmet: Vojislavu [e{equ (OO), rje{ewem istra`nog sudije Okru`nog suda u Sarajevu, produèn pritvor u trajawu od mjesec dana Veza: Na{a depe{a br. 1898 od 18. maja 1984. godine Dana 18. maja 1984. godine, posjetili smo u Okru`nom zatvoru u Sarajevu Vojislava [e{eqa, radi poku{aja nastavqawa razgovora sa istim, {to je on odbio, kao i prethodnih dana. Tako|e, [e{eq je, u 13.00 ~asova, pozvan na saslu{awe kod istra`nog sudije Okru`nog suda u Sarajevu, ali je odbio davawe bilo kakve izjave bez prisustva svojih branilaca – advokata Zdravka Radovi}a iz Sarajeva i Sr|e Popovi}a iz Beograda. Nakon saslu{awa, a na zahtjev zamjenika Okru`nog javnog tuìoca, istra`ni sudija je [e{equ rje{ewem produìo pritvor u trajawu od mjesec dana. Isti dan, obavili smo informativne razgovore i uzeli izjave na zapisnik od Dragoquba û~kovi}a, Jasne Juri~i} – profesora FPN-a, Ive Kom{i}a, asistenta na F. F. i Jadranke Laki}, dipl. fizi~ar, vezano za neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa. 156

Dragoqub û~kovi} je, u svojoj izjavi, naveo da je [e{eq pred wim ~esto govorio da ga progone profesori muslimanske nacionalnosti, te da mu spre~avaju redovno napredovawe na fakultetu i sl. Isto tako, [e{eq je ~esto istupao i na sjednicama Nau~no-nastavnog vije}a, zakqu~uju}i da u na{em dru{tvu nema prava i sloboda, da dru{tvo gazi preko le{eva i da }e on svoja prava i za{titu traìti od me|unarodnih institucija u inostranstvu. Daqe, [e{eq je, pred û~kovi}em, ~esto negativno istupao o na{oj dru{tveno-politi~koj stvarnosti. Tako u novembru 1982. godine, u biblioteci fakulteta, [e{eq mu je rekao “da formirawe autonomnih pokrajina u na{oj zemqi nije zasnovano i utemeqeno na AVNOJ-skim odlukama 1943. godine, ve} da su to vje{ta~ke tvorevine, koje su kasnije isforsirane od strane Tita i Kardeqa”. U kontekstu ove teze, [e{eq je pred û~kovi}em “u vi{e navrata kritizerski govorio o na{em Ustavu i potrebi wegove dekardeqizacije, tvrde}i da wegove osnovne premise predstavqaju ko~nicu daqeg razvoja dru{tva, isti~u}i da radni~ka klasa u zemqi nema onaj poloàj koji joj je zacrtan Ustavom i Programom Saveza komunista Jugoslavije, da samoupravqawe nema perspektive niti postoji kod nas, da u dru{tvu nema sloboda i da treba uvesti demokratiju javne odgovornosti, gdje bi dràva samo upravqala sa nekoliko osnovnih privrednih grana, dok bi sve druge svere u dru{tvu trebalo prepustiti slobodnom razvoju”. Daqe, isticao je “da u rukovodstvu zemqe i SKJ nema sposobnih qudi koji bi mogli izvu}i zemqu iz krize u koju je zapala, i da tu ulogu treba da preuzme humanisti~ka inteligencija, odnosno iskqu~ivo qudi od nauke”, me|u koje je i sebe svrstavao. Tako|e, [e{eq je, pred û~kovi}em, “omalovaàvao li~nost i ulogu druga Tita, nazivaju}i ga vlastodr{cem, koji je ìvio rasko{no, kao car i imao u svakom kraju zemqe vile, a zemqu ostavio u dugovima”, te “da bi, da je mogao, sve to ponio sa sobom u grob”. Jasna Juri~i} je u izjavi navela da joj je poznato da se [e{eq, nakon iskqu~ewa iz SK, blisko povezao sa grupom politi~ki diskreditovanih lica iz Beograda (posebno sa grupom udaqenih profesora sa F. F. u Beogradu, kao i nekih kwièvnika kao {to su Dobrica ]osi} i Vuk Dra{kovi} i dr.), koji su stali u wegovu odbranu pisawem raznih peticija naslovqene na dekanat, dru{tveno-politi~ke organizacije na fakultetu, kao i na imena pojedinih profesora, a u kojima je isticana [e{eqeva “nevinost”, te upu}ivan “apel” da se “sprije~i wegovo zlostavqawe u Bosni”. Isto tako, Jasna Juri~i} je izjavila da joj je poznato da je [e{eq, nakon dru{tvene osude kwige “No`”, autora Vuka Dra{kovi}a, poku{ao rasturati istu me|u profesorima na fakultetu, kao i Dra{kovi}evo Otvoreno pismo Predsjedni{tvu Op{tinskog odbora SUBNOR-a Gacko. Tako|e, [e{eq je profesorima sa fakulteta nudio na ~itawe i omladinski list iz Beograda, u kojem je objavqen intervju pod naslovom “Buntovnik bez razloga”, gdje [e{eq, u razgovoru sa Vukom Dra{kovi}em, pokre}e neka pitawa dru{tveno-neprihvatqivog sadràja. Ujedno, [e{eq je dijelio na ~itawe po fakultetu i protestna pisma Radisava Filipovi}a, penzionisanog pukovnika JNA iz Beograda, u kojima isti “neistinito i na veoma drzak na~in, kroz [e{eqev slu~aj, napada mnoge dru{tvene i samoupravne vrijednosti na{eg dru{tva”. 157

U svojoj izjavi, Ivo Kom{i} je naveo da slabo poznaje [e{eqa, da je sa istim kontaktirao samo u par navrata, te da su wihovi kontakti ve}inom bili slu`benog karaktera (Kom{i} je predsjednik Udruèwa sociologa BiH, ~iji je ~lan i [e{eq). Tako|e, Kom{i} je izjavio da kao predsjednik Udruèwa sociologa BiH, ima priliku da ostvari uvid u sadràj [e{eqevog referata, vezano za savjetovawe sociologa u Portoroù, te da je nakon ostvarenog uvida rekao [e{equ, “da su wegovi stavovi o poloàju republika i pokrajina u Federaciji navedenog referata pogre{ni, a da naro~ito zavr{etak wegovog referata, koji govori o neobrazovanosti na{ih najvi{ih funkcionera, koji su pisali Ustav i ostale partijske dokumente, nije idejno prihvatqiv”, na{to isti nije reagovao. Jadranka Laki} je navela da je [e{eqa slu~ajno upoznala u vozu na relaciji Kardeqevo – Sarajevo, te da joj je isti, tokom ~itavog puta, nametao razgovor o sebi, o svojim sukobima sa vla{}u, istjerivawu pravde i sl. Tako, [e{eq joj je rekao “da jedva ~eka da bude uhap{en, jer bi to bio pravi razlog za aktuelizirawe wegovog slu~aja u koji bi se ukqu~ili i advokati iz Beograda, na ~elu sa Sr|om Popovi}em, {to bi bio istinski spektakl”. Tako|e, prilikom ovog susreta, [e{eq je Laki}evoj rekao “da }e u slu~aju wegovog hap{ewa i otpu{tawa sa posla, wegovi prijateqi iz Beograda osnovati fond iz kojeg bi mu mjese~no davali platu od dva stara miliona dinara”. Istog dana, registrovali smo kontakte [e{eqeve supruge sa advokatom Zdravkom Radovi}em iz Sarajeva, Radisavom Filipovi}em, izvjesnom prijateqicom Gojka \oge, te Neboj{om \uri}em, dopisnikom “Junajted pres Interne{enel”, svi iz Beograda. Kroz razgovor sa Radovi}em, Vesna se interesovala za mogu}nost posjeta muù u zatvoru i drugo, dok su se navedena lica iz Beograda najvi{e interesovala za trenutni status [e{eqa, da li mu je produèn pritvor, da li je podignuta optu`nica i sl. Mjere SDB: – I daqe }emo raditi na realizaciji dogovorenih operativnih mjera prema Vojislavu [e{equ. Isto tako, i daqe }emo biti u toku kontakata Vesne sa operativno interesantnim licima iz Beograda i {ire, kao i eventualnog wihovog dolaska u Sarajevo, radi operativnog pokrivawa.

LVII Centar SDB Sarajevo Op. radnici: (redigovano) Inf. str. pov. broj: 45 Dana 29. maja 1984. godine

Posebna informacija

Predmet: Vojislav [e{eq najavio {trajk gla|u u Okru`nom zatvoru Sarajevo Veza: Na{a depe{a br. 1705 i 1719 od 21. i 22. 5. 1984. godine U toku vikenda (19. i 20. 5. 1984. g.), Vojislav [e{eq se korektno pona{ao u Okru`nom zatvoru Sarajevo. Kroz razgovore sa “cimerom” iz }elije, 158

isti se raspitivao za ku}ni red, tok istra`nog postupka, podizawe optu`nice i sli~no, te govorio o svom slu~aju. U isto vrijeme, wegova supruga Vesna ostvarila je kontakte sa Kostom âvo{kim, Petrom Hayiristi}em, Radisavom Filipovi}em i Boìdarom Jak{i}em, svi iz Beograda. Komentari{u}i tekst iz nedjeqnog lista “Svijet”, koji je prenijelo i “Oslobo|ewe”, vezano za djelatnost [e{eqa i wegovih istomi{qenika, âvo{ki je poru~io Vesni da se na takve stvari ne obazire, “da su to organizovale bitange”, te da se takvim i sli~nim tekstovima ne treba ~uditi. Daqe, âvo{ki je rekao da je razgovarao sa jo{ nekim qudima u Beogradu, te da }e se oni povodom hap{ewa [e{eqa oglasiti u javnosti izvjesnim saop{tewima i sli~nim stvarima, a koje oni u Beogradu mogu da urade za wenog muà. Isto tako, âvo{ki, kao i sva gore navedena lica, su se, kroz razgovor sa Vesnom, interesovala za stawe [e{eqa u zatvoru, posjete i sl. Dana 21. 5. 1984. godine, istra`ni sudija Okru`nog suda Sarajevo po~eo je sa saslu{avawem Vojislava [e{eqa u prisustvu zamjenika Okru`nog javnog tuìoca i [e{eqevih advokata – Zdravka Radovi}a iz Sarajeva i Petra Samaryije iz Beograda (zamjena advokata Sr|e Popovi}a). Odmah na po~etku saslu{awa, [e{eq je izjavio da najodlu~nije protestvuje protiv policijskog postupka koji se prema wemu primjewuje, te istakao da smatra da je istraga i sudski proces iskonstruisan, jer se protiv istine nisu mogli druga~ije boriti. Daqe, [e{eq je traìo da se odmah pusti iz pritvora i da mu se vrate svi oduzeti tekstovi, odbiv{i bilo kakav daqi razgovor. Ujedno, [e{eq je najavio da }e sa dana{wim danom po~eti odbijati hranu, odnosno po~eti {trajk gla|u, koji }e, po wemu, dovesti do wegovog pu{tawa na slobodu ili do wegove smrti. Isti dan, [e{eq je odbio da ru~a, napomenuv{i straàru, koji mu je donio ru~ak, da mu ubudu}e ne donosi obroke po{to se odlu~io na {trajk gla|u. Po zavr{enom saslu{awu [e{eqa, Petar Samaryija je ostvario kontakt sa suprugom [e{eqa i sestrom Danicom. Samaryija se, kroz razgovor sa Vesnom i Danicom, interesovao za razloge [e{eqevog iskqu~ewa iz SKJ i nastavnog procesa, za wegove sukobe sa pojedinim profesorima FPN-a u Sarajevu, za plagijat Brane Miqu{a, za [e{eqevo socijalno porijeklo i sl., te iste hrabrio obja{wewem da na{ Ustav garantuje slobodu mi{qewa i pisawa, pa makar to bilo i nakaradno. Daqe, Samaryija je savjetovao Vesnu da nikome ne pri~a o namjeri [e{eqa da {trajkuje gla|u, te joj rekao da }e on o tome razgovarati sa nekim licima iz Beograda, u ciqu iznalaèwa najboqeg rje{ewa po wenog muà (oko 12.30 ~asova Samaryija je otputovao za Beograd). Isti dan, u ve~erwim satima, kroz razgovor sa âvo{kim, Vesna je istog upoznala da je vidjela Voju i da je isti na saslu{awu kod istra`nog sudije odbio svaki razgovor, te da je najavio da }e po~eti sa {trajkom gla|u. Prekoriv{i Vesnu {to ga o navedenom nije odmah informisala, po{to je on jedini [e{eqov iskren prijateq, âvo{ki je rekao da [e{eqev {trajk gla|u, za wega, ne predstavqa iznena|ewe, jer su se oni o tom na~inu “borbe” u zatvoru ve} ranije dogovorili, prilikom jednog boravka [e{eqa u Beogradu. Daqe, âvo{ki je rekao Vesni da {trajk [e{eqa jedino ima 159

smisla ako za isti zna {to {iri krug qudi, kako u zemqi, tako i u inostranstvu, te da }e o istom odmah obavijestiti strane novinare, kao i wihove zajedni~ke prijateqe u Beogradu. Savjetuju}i Vesnu da ne smije imati povjerewa u qude koji wenom muù rade o glavi, âvo{ki je rekao, a navodno to je mi{qewe i drugih lica iz Beograda, da je [e{equ sada najboqe da odbija bilo kakav razgovor sa istra`nim sudijom ili nekim drugim. Smiruju}i Vesnu rije~ima da oni ipak ne}e dozvoliti da on ([e{eq) umre u zatvoru, jer bi to bio svjetski skandal, âvo{ki je dodao: “To vam ja kaèm, èlim da ~uju i ove bitange {to snimaju, znate, te bitange {to slu{aju i rade mu o glavi, ta istraga uop{te nije bitna, jer oni kad donesu odluku da ~ovjeka hapse, odmah donesu odluku koliko }e ga i suditi, tako da se unaprijed sve zna, sve ostalo je forma, istra`ni sudija i ostali samo su obi~ne sluge u tom procesu, ni{ta ne odlu~uju svojom glavom, nego rade samo ono {to im se naredi, zato je Voji jedino ostalo da se bori ovim metodama, po{to je slabiji, a to je uobi~ajeni metod borbe zatvorenika u totalitarnim reìmima”. Hrabre}i Vesnu, te isti~u}i da ima puno povjerewe u Voju da }e isti istrajati u svojoj odluci da {trajkuje gla|u, âvo{ki se detaqno interesovao o svim wenim saznawima oko [e{eqevog {trajka, jer mu navodno to treba da bi upoznao sa istim strane novinare u Beogradu. Na kraju razgovora, âvo{ki je skrenuo pa`wu Vesni da ga o svim sli~nim stvarima, vezano za dràwe [e{eqa u zatvoru, blagovremeno informi{e, te joj poru~io da }e razgovarati i sa Samaryijom, po wegovom povratku u Beograd. Mjere SDB: – I daqe }emo raditi na realizaciji dogovorenih operativnih mjera prema Vojislavu [e{equ. U tom smislu, obavit }emo informativne razgovore i eventualno uzeti izjave na zapisnik od jo{ nekih lica, za koje osnovano pretpostavqamo da su “upoznati” sa neprijateqskom djelatno{}u [e{eqa. – Isto tako, bi}emo u toku kontakata [e{eqeve supruge Vesne sa operativno interesantnim licima iz Beograda i {ire, kao i u toku eventualnog wihovog dolaska u Sarajevo, radi operativnog pokrivawa.

LVIII Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. broj: 50 Dana 8. juna 1984. godine


Predmet: Pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u Sarajevu zavr{eno saslu{awe svjedoka u krivi~nom predmetu protiv okrivqenog Vojislava [e{eqa Veza: Na{a posebna inf. broj 48 od 5. juna 1984. godine U periodu od 28. do 31. maja ove godine, pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u Sarajevu, zavr{eno je sprovo|ewe istra`nih radwi – saslu{awe svjedoka u krivi~nom predmetu protiv okrivqenog [e{eq Vojislava. 160

Pred istra`nim sudijom, 28. maja 1984. godine, u prisustvu [e{eqevog branioca, advokata Zdravka Radovi}a iz Sarajeva, saslu{ani su Radmilo Jovanovi}, psiholog, Kosana Gli{i}, asistent FPN-a, Neboj{a To{i}, novinar, i Hrusti} Bego, komercijalista. U svojim izjavama, Radmilo Jovanovi} i Kosana Gli{i} su u potpunosti odstupili od prvobitno datih izjava pred radnicima SDB. Jovanovi} je pred istra`nim sudijom naveo da je wegova prethodna izjava “iznu|ena” napornim i dugo vo|enim razgovorom od strane radnika SDB, te da ista zbog toga ne odgovara stvarnoj istini. Naime, Jovanovi} je tvrdio da su mu radnici SDB, koji su sa wim vodili razgovor, “predo~ili neki pisani materijal” [e{eqa, iz kojeg je sastavqena wegova ranija izjava. Kosana Gli{i} je, tako|e, u potpunosti odstupila od ranije date izjave, naglasiv{i da je istu dala po “sugestijama” istraìteqa, koji su sa wom vodili razgovor. Ujedno, Kosana se pravdala da se, u vrijeme davawa prvobitne izjave, nalazila u posebnom psiholo{kom stawu zbog bolesti svog oca, tako da nije mnogo pazila na sadràj izjave koju je potpisala. To{i} Neboj{a i Hrusti} Bego su, pred istra`nim sudijom, u potpunosti potvrdili navode svojih ranijih izjava, koje su dali prije radnicima SDB. Sutradan, 29. maja 1984. godine, saslu{ana je kao svjedok i Olga Kozomara, profesor Pravnog fakulteta u Sarajevu, u prisustvu [e{eqevih branilaca, advokata Zdravka Radovi}a iz Sarajeva i Sr|e Popovi}a iz Beograda. (O boravku Sr|e Popovi}a u Sarajevu, kao i o wegovom pona{awu pred istra`nim sudijom prilikom saslu{awa Olge Kozomare, informisali smo u na{oj depe{i br. 1817 od 30. 5. 1984. godine). Kozomara je pred istra`nim sudijom u potpunosti negirala svoj ranije dati iskaz, pri tome tvrde}i da je isti dala pod “pritiskom” radnika SDB, koji su sa wom vodili razgovor. Ujedno, Kozomara je navela da se taj “pritisak” organa bezbjednosti ogledao u dugom i iscrpquju}em razgovoru, kao i u “bezrazlo`nom pretresu wenih stambenih prostorija”, za {to nije postojao nikakav zakonski osnov. Daqe, Kozomara je u svojoj izjavi na jedan vrlo afirmativan na~in govorila o li~nosti i nau~nom radu [e{eqa, poku{avaju}i da sve svoje kontakte sa istim prikaè kao “normalne razgovore qudi koji pripadaju ovom sistemu”. Kozomara je od strane istra`nog sudije pozivana i 31. 5. 1984. godine, da bi se u dopuni svoje izjave izjasnila za fotokopiju liste osnovnih i fakultativnih pitawa novinara Du{ana Bogavca, koji su [e{equ posluìli za inkriminisani tekst “[ta da se radi?”, a koji su, prilikom pretresa, prona|eni u wenom stanu. Kao i prilikom ovog razgovora, tako i u drugom razgovoru, Kozomara je negirala bilo kakvu vezu sa [e{eqevim tekstom “[ta da se radi?”, istakav{i da joj je [e{eq donio navedena pitawa da ih pogleda, po{to je i sama “imala èqu da u okviru svojih mogu}nosti u~estvuje u jednom takvom projektu”. Svjedoci Emil Vlajki, ^voro Slobodan i Dragoqub û~kovi} su saslu{ani kod istra`nog sudije 30. 5. 1984. godine. Isti su u potpunosti ostali 161

pri svojim prvobitnim izjavama, s tim {to je û~kovi} pozivan i 31 5. ove godine, da bi u dopuni izjave pojasnio neke svoje ranije date navode. Po okon~awu krivi~ne istrage, zamjenik OJT-a u Sarajevu }e podi}i optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no djelo kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa iz ~lana 114 KZ-a SFRJ. (redigovano)

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: Gra|anska desnica Primedbe, napomene i sli~no: Kopija pisma koje je iz Beograda upu}eno na adrese nekoliko lica u Sarajevu uz odgovor [e{eq Vojislava na anketu “[ta da se radi”. Prilog: 1 (strana 1) RSUP CRB Op sp. 1504/36 8. 6. 1984. USDB Beograd Sp. 3115 8. 6. 1984. god. (potpis redigovan) Staqinisti~ka banda je evo opet strpala jednog intelektualca Srbina u zatvor. Ovaj puta je to mladi, poletni profesor, sociolog, doktor Vojislav [e{eq iz Sarajeva. Procenite i sami {ta u ovom wegovom nau~nom radu ima {to je protiv progresa i {to je ka`wivo. Kada su srpski diktatori i staqinisti poku{ali da uni{te \oga, ustala je srpska intelektualna javnost, a sada }e to biti i me|unarodna javnost, jer je [e{eq ve} promakao granice dràve u kojoj je danas ~ast biti u zatvoru. Bagri bosanskoj poru~ujemo da mi znamo da [e{eq strada jer je Srbin, jer ga goni panislamisti~ka homeinijevska zver.

LIX Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str pov. broj: 56 Dana 20. juna 1984. godine

Posebna informacija

Predmet: Interesantna zapaàwa iz razgovora Vojislava [e{eqa sa advokatom Sr|om Popovi}em iz Beograda i Zdravkom Rajovi}em iz Sarajeva Veza: Na{a depe{a br. 03-2018 od 14. 6. 1984. godine U po~etku razgovora, Popovi} je poku{ao ubijediti [e{eqa da prestane sa {trajkom gla|u, pod motivacijom da ne}e biti spreman za odbranu, 162

kao ni lica iz Beograda, koja tako|e {trajkuju i vrlo lo{e izgledaju. Me|utim, [e{eq je ostao na stanovi{tu da i daqe {trajkuje gla|u, bez obzira bio osu|en ili ne, tj. sve dok ne bude pu{ten iz pritvora. Ujedno, [e{eq je istakao da se ne namjerava ubiti, te kako uzima hranu pod prinudom, misli da }e biti spreman psihi~ki i fizi~ki za odbranu, jer se i sad dobro osje}a. Na Popovi}evo interesovawe – {ta je [e{eq izjavio prilikom saslu{awa u SUP-u, isti je odgovorio da ga se poku{alo ucijeniti februarskom izjavom, ali da je zakqu~io na osnovu dvije-tri re~enice {to mu je pro~itano, da je ona falsifikovana”, tako da je u maju odbio bilo {ta da potpi{e i govori, te da se on i u februaru, kada je davao izjavu, ~uvao da ne kaè gdje je i ko i {ta od wegovih prijateqa u Beograda i Sarajeva pred wim pri~ao, pa je govorio samo o bezveznim stvarima, tj. gdje se s kim upoznao, gdje je bio na ru~ku i sl.”. U kontekstu navedenog, [e{eq je jo{ rekao da je on tada, u februaru, kada su mu istraìteqi SUP-a, vrativ{i se sa konsultacija, dali da potpi{e svaki list izjave, vidjev{i da prve dvije-tri stranice odgovaraju wegovoj izjavi, potpisao sve, ne gledaju}i ostale izjave, tako da nije sada iskqu~eno da su neke stranice wegove izjave i falsifikovane”. Ujedno, [e{eq se interesovao da li su oni (Popovi} i Radovi}) vidjeli wegovu izjavu u sudskom spisu, odnosno da li postoji zakonska mogu}nost da i on li~no ostvari uvid u sudski spis. Na kraju ovog dijela razgovora, [e{eq je upoznao advokate da on od februara ni u SUP-u, ni pred istra`nim sudijom nije davao nikakve zvani~ne izjave, na{to su mu advokati odgovorili da }e vidjeti sa istra`nim sudijom. Daqe, Popovi} je [e{equ pokazao izvjesne peticije, protestna pisma Filozofskog dru{tva Srbije i dr., povodom wegovog hap{ewa da “vidi kako ga prijateqi nisu zaboravili”, te ga upoznao da je i Sociolo{ko dru{tvo spremilo peticiju sa 400 potpisa i poslalo Predsjedni{tvu, odnosno da se u SKC-u u Beogradu povodom hap{ewa wega i drugih lica (Mijanovi}a, Im{irovi}a i dr.), pripremaju izvjesni protestni sastanci. Tako|e, Popovi} je upoznao [e{eqa da se “javila i jedna organizacija nau~nika u koju je u~laweno 40 nobelovaca, koji se zauzimaju za wega sa stanovi{ta ugroàvawa akademskih sloboda”. Ujedno, Popovi} je rekao [e{equ da se u Beogradu umnoàva i ~ita tekst Ideolo{ke komisije CK Hrvatske, u kome je prozvano preko 200 lica, da ga je i on pro~itao, da je to jedna “novost u partiji”, te da je zbog istog Gradski komitet SK Beograda reagovao i “suprotstavio se bratskoj pomo}i iz Hrvatske”. Kada ga je Popovi} upoznao da su supruge uhap{enih lica iz Beograda i{le u Predsjedni{tvo SR Srbije i traìle pu{tawe na slobodu, [e{eq je traìo od wega i Radovi}a da prenesu wegovoj supruzi, sestri i majci, da im zabrawuje ne samo kontaktirawe sa zvani~nim vlastima, nego i bilo kakva pitawa, molbe i sl., kao {to je to uradila, po nagovoru, rodbina lica su|enih zbog istupawa sa pozicija muslimanskog nacionalizma. 163

U nastavku razgovora, [e{eq se interesovao da li }e svjedoci, kao Olga Kozomara i Kosana Gli{i}, Radmilo Jovanovi} i dr., biti “izloèni represalijama zbog odstupawa od prethodne izjave”, da li }e biti ponovo pozivani i zbog ~ega je zamjenik OJT u optu`nici traìo da se wihove izjave pro~itaju na glavnom pretresu. Popovi} je odgovorio [e{equ da Kozomara i drugi ne}e imati nikakvih posledica, izuzev mo`da partijskih ili sl., te da }e on biti protiv ~itawa wihovih izjava na pretresu, iako su i oni u~estvovali u prethodnom postupku prilikom istrage u Slu`bi. U vezi slede}ih pobrojanih svjedoka u optu`nici, [e{eq je rekao advokatima da je Neboj{a To{i}, policijski provokator, koga je on mnogo ranije “provalio”, vodao po Beogradu, te da je o tome pri~ao ne samo pripadnicima Slu`be, prilikom istrage, nego i prijateqima – Vuku Dra{kovi}u, Draganu Biskupovi}u, Du{anu Bogavcu, rodbini i drugim prijateqima. Popovi} je prekorio [e{eqa {to se poigravao sa To{i}em, jer na kraju ispada da se on ipak sa wim druìo, razgovarao i sl., te predloìo, u ciqu dokazivawa pred sudom da je [e{eq bio pod stalnim nadzorom policije, kao svjedoka Vuka Dra{kovi}a u vezi To{i}a. [e{eq je kategori~ki odbio pozivawe Dra{kovi}a na sud, jer, po wemu, Dra{kovi} bi bio uhap{en “~im bi kro~io nogom ovamo”. Daqe, [e{eq je rekao da je izjava Bege Hrusti}a u redu, jer “{to sam pred wim rekao, on je ta~no izjavio”, ali da je Drago û~kovi} slagao, izuzev onog {to se odnosilo na wegovu izjavu na sjednici NNV-a FPN-a u Sarajevu. [e{eq ne pori~e da je pred nekim govorio ono {to je izjavio û~kovi} – pred istra`nim sudijom, ili misli da je to govorio pred wim. Za izjavu Emila Vlajkija, [e{eq je rekao da je vrlo korektna, te da je ta~no da je pred wim govorio kako SK “nema snage, niti mogu}nosti da na|e izlaz iz nastalih te{ko}a i da predvodnik u izlaèwu iz te{ko}a moè biti samo humanisti~ka inteligencija”. Za svjedoka ^voru Slobodana izjavio je da ga nikad nije vidio i da uop{te ne zna ko je to. Interesuju}i se {to izjava Alekse Milojevi}a nije u{la u optu`nicu, [e{eq je rekao da je istina da je pred Milojevi}em govorio o potrebi uvo|ewa vojne uprave na SAP Kosovo i ukidawa univerziteta, ali da nije istina da je rekao kako prema Albancima treba primjeniti silu i da trebaju zavr{avati samo osnovnu {kolu. U vezi tekstova koji su u{li u optu`nicu, [e{eq je rekao advokatima da se “ne}e nijednog odricati, iza svakog misli ostati do kraja, ali da }e jedino i}i na to da su tekstovi neobjavqeni”, te dodao “da su dijelovi teksta “[ta da se radi?”, koji su u{li u optu`nicu, korektno citirani”. Interesuju}i se da li je [e{eq jo{ kome davao tekst “[ta da se radi?”, izuzev {to ga je poslao Bogavcu, ali koji ga nije dobio i koji }e to potvrditi na sudu, Popovi} je mi{qewa da su se fotokopije navedenog teksta, koji su dobili neki gra|ani, a {to je isto tako u{lo u optu`nicu, “mogle praviti samo sa primjerka koji je poslan Bogavcu, jer ne moè pretpostaviti da li se moglo praviti sa tekstovima koji su oduzeti [e{equ prilikom pretresa”. U vezi navedenog teksta, Popovi} je rekao da i oni moraju vidjeti {ta je sa istim. 164

Konstatuju}i da je optu`nica tanka, kada se uzme sve u obzir (svjedoci, neobjavqeni tekstovi i sl.), [e{eq je istakao da “imaju priliku da od su|ewa naprave komediju”. Sugeri{u}i [e{equ da ~ita tekstove iz “Politike”, NIN-a i drugih listova, jer u wima “ima stvari za wegovu odbranu”, Popovi} je rekao da i on mora znati [e{eqevu koncepciju odbrane, osim toga {to ostaje pri ~iwenicama iznesenim u svojim tekstovima. Daqe, Popovi} je rekao da je on po~eo praviti odbranu analizom pojedinih [e{eqevih tekstova, koje je dobio od wegovih prijateqa, tako {to razdvaja negativno od pozitivnog, tj. da }e u svojoj koncepciji odbrane insistirati na pojmovima kao {to su “pojam jugoslovenstva u socijalisti~koj revoluciji, trajna veza socijalisti~ke revolucije sa diktaturom proletarijata i vlasti radni~ke klase, a sa druge strane, govorit }e o birokratskom monopolu, politikantskim konceptima, neobrazovano{}u qudi i sl. Ujedno, Popovi} je rekao da }e tekstove, koji idu [e{equ u prilog, traìti da se pro~itaju na sudu, a da }e i same tekstove tretirati tako {to }e ih svrstavati – ovi su pisani dok je [e{eq bio u SK, a ovi poslije iskqu~ewa. Istakav{i da je na sudu najboqi dokaz dobra [e{eqeva odbrana i da se ne smije pona{ati odbrana{ki, uzmicati i sl., Popovi} je rekao da }e ga i on ispitivati, ~ak postavqati i neka nezgodna pitawa, ali sve da bi mu to i{lo u prilog. Tako|e, Popovi} je savjetovao [e{eqa da ne ulazi u nikakve sva|e, ne povisuje ton, te da ne sjedi pasivno na sudu, nego da, naprotiv, poslije svakog izvedenog dokaza traì rije~ i pobija isto, a u ~emu }e mu i oni pomagati. Isto tako, Popovi} je savjetovao [e{eqa da i on postavqa pitawe svjedocima, odnosno da ih pobija suprotnim tvrdwama, te da ~ak govori – ja tog ~ovjeka u ìvotu nisam vidio. Popovi} je jo{ [e{equ rekao da on nikada ne sputava svog klijenta kada ga brani, odnosno da ga ne te{i, te zakqu~io da se [e{eq “svojom dobrom odbranom moè od svega odbraniti {to je u optu`nici”. Daqe, Popovi} je rekao da su uhap{ena lica u Beogradu u mnogo teòj situaciji nego [e{eq, jer je to u Beogradu, gdje je i postojala izvjesna neformalna grupa, a on je ipak sam, ali da misli da }e se i oni izvu}i, jer uprkos predloènom, veliki broj svjedoka niko ne}e da svjedo~i protiv wih, tako da }e to zaustaviti sud i policiju. Me|utim, i Popovi} nije vi{e siguran u ni{ta, nemogu}e je ne{to prognozirati, jer su se, kako re~e, “po~ele krupne stvari doga|ati, poslije hap{ewa u Beogradu”. U vezi posledwih hap{ewa u Beogradu i Zagrebu, Popovi} je mi{qewa da }e se ista “katastrofalno odraziti na me|unarodni poloàj Jugoslavije”, te da mu je izvjesni prijateq iz Engleske rekao kako se o Jugoslaviji nije nikada vi{e pisalo, ali u negativnom smislu. Na kraju, Popovi} je rekao da }e te{ko odbraniti negirawe muslimanske nacije od strane [e{eqa, po{to je to i Ustavom deklarisano, dok }e traèwe novih podjela republika sa politi~kog pitawa prebaciti na ~isto organizaciono, administrativno, kako bi ispalo na kraju da se ne dira u federativno ure|ewe. 165

Razgovor su zavr{ili dogovorom da se prije po~etka su|ewa jo{ par puta vide i o svemu podrobno dogovore. Mjere SDB: – Bi}emo u toku sqede}ih kontakata Popovi}a i [e{eqa, te o svemu blagovremeno informisati, odnosno nakon dogovora, izvjesne stvari prezentirati i zamjeniku OJT-a. (redigovano) Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB (redigovano)

LX Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str pov. broj: 61 Dana 8. jula 1984. godine


Predmet: Interesantna zapaàwa iz razgovora Vojislava [e{eqa sa Popovi} Sr|om i Radovi} Zdravkom Veza: Na{a pos. informacija br 59 od 2. 7. 1984. godine Dana 4. jula ove godine, informisani smo o sadràju razgovora izme|u Vojislava [e{eqa i advokata Sr|e Popovi}a i Zdravka Radovi}a. Razgovor je trajao oko 2 ~asa, a predmet je bila “analiza” dosada{weg toka su|ewa i postavqawe odbrane u nastavku, tj. obarawe dokaza, predlagawe svjedoka odbrane i sli~no. U po~etku razgovora, Popovi} upoznaje [e{eqa da su uhap{ena lica iz Beograda pu{tena iz pritvora i da }e se od sada braniti sa slobode. Me|utim, Popovi} je mi{qewa da }e [e{eq imati malo koristi, izuzev {to }e “malo vi{e osloboditi ove iz Filozofskog i sociolo{kog dru{tva da se jo{ vi{e zauzmu za wega”. Ujedno, Popovi} je istakao da }e to isto biti kao i sa Gojkom \ogom, jer }e im se omogu}iti da i daqe vode polemiku sa sudom iz koje }e, po wemu, iza}i kao pobjednici. Nastavqaju}i razgovor o iskazima svjedoka na sudu, sagovornici su konstatovali da je Dragoqub û~kovi} bio najubjedqiviji i da mu je iskaz ostavio na sud uvjerqiv utisak. U namjeri da u zavr{noj rije~i nastoje donekle opovrgnuti i ublaìti izjavu û~kovi}a, Popovi} je sugerisao [e{equ da on pred sudom nastoji dokazati kako ga û~kovi} ve} godinama mrzi, progawa, te da je “optere}en mr`wom prema wemu”. U ciqu dokazivawa da je sa û~kovi}em bio u lo{im odnosima, [e{eq i Popovi} su se dogovorili da predloè ~itawe teksta “Prilog istoriji samovoqe” iz wegovog romana “Hajka”. Iistakav{i da je û~kovi} dobio nalog da ne spomiwe koje je funkcionere napao u navedenom tekstu, [e{eq je mi{qewa da bi iz tog razloga trebalo predloìti ~itawe teksta, po{to je “otvoreno pisao o Branku Mikuli}u i Hamdiji Pozdercu”. U vezi û~kovi}evog iskaza da je 166

[e{eq napadao principe AVNOJ-a, Popovi} je rekao da }e oni to okrenuti u korist [e{eqa, jer }e nastojati dokazati da je isti u stvari branio principe AVNOJ-a od Ustava. [to se ti~e svjedoka ^vore Slobodana, sagovornici su mi{qewa da je on djelovao veoma ubjedqivo prilikom davawa izjava i da ga je najboqe ignorisati. Za ra~un Milenkovi}a i wegovo dobijawe teksta “[ta da se radi”, [e{eq je rekao da }e dokazati kako je policija znala da je Milenkovi} isprepadan ~ovjek, te da }e odmah po primitku teksta “dotr~ati u policiju i prijaviti”, po{to mu je, nakon saslu{awa u SDB, opstanak na fakultetu doveden u pitawe. Za zabiqe{ku o primitku pomenutog teksta Hamze Bak{i}a, Popovi} je rekao da ona ne zna~i u formalnopravnom smislu ni{ta, jer nije potpisana, ovjerena i sli~no, tako da }e je oboriti kao sudski dokument. U vezi iskaza Emila Vlajkija, [e{eq i Popovi} su se dogovorili da }e, iako on nije rekao ne{to naro~ito, tako|e traìti ~itawe wegovih tekstova iz “Hajke”, da bi se vidjelo u kakvim su odnosima bili. [e{eq i Popovi} su se posebno dogovorili u vezi dokazivawa da je To{i} Neboj{a, koji nije bio jo{ dao izjavu, policijski provokator. U tom ciqu, dogovorili su se da kao svjedoci, pred kojima je [e{eq govorio, da je isti provokator predloì Boìdara Jak{i}a, Qubomira Tadi}a, Dragana Biskupovi}a – novinara “Mladosti”, i mo`da Dobricu ]osi}a, a iz Sarajeva mo`da Olgu Kozomaru. Iako je Popovi} predloìo i Vuka Dra{kovi}a kao svjedoka pred kojim je [e{eq govorio da je To{i} provokator, [e{eq je to odbio. Na interesovawe Popovi}a je li o tome govorio i u SDBu prilikom saslu{awa, [e{eq je rekao “sve sam im to ispri~ao, oni su mi to potvrdili”, te naveo imena pripadnika Slu`be koji su sa wim obavqali razgovor, na{to ih je Popovi} predloìo za svjedoke. Nezadovoqni izjavom Du{ana Bogavca pred sudom, jer je isti po wima “prao sebe”, dokazivao da je [e{eq “wega traìo i molio zbog u~estvovawa u projektu”, Popovi} je rekao da se sa istim treba bez ikakve sentimentalnosti ra{~istiti, tj. dokazati da je on molio [e{eqa da u~estvuje u projektu prije nego je sa istim i krenuo u javnost. Ovo dokazivawe je u stvari “dezavuisawe utiska pred sudom da je [e{eq u svakoj prilici bio nametqiv, tj. nametao se licima koja je znao, kao i onima koje nije poznavao”. S obzirom da je predloèno i ~itawe slu`bene zabiqe{ke o upozorewu [e{eqa od strane SDB, februara ove godine, isti su mi{qewa da }e im to posluìti kako bi pred sudom dokazali da je i prilikom tog saslu{awa Slu`ba bila uznemirena, nije znala {ta }e sa [e{eqom, nije wegov inkriminisani tekst kvalifikovala kao krivi~no djelo i da mu je predlagala da se samo smiri, {to je on i prihvatio, po{to od tada nije nigdje istupao, ni{ta pisao i sli~no. [to se ti~e dokaza da je tekst “[ta da se radi” primqen u “Komunistu”, Popovi} je rekao da }e postaviti pitawe {to to policija nije odmah ra{~istila, te da }e oni po~eti istragu u vezi toga. Tako|e, sagovornici su se saglasili da od redakcije “Komunista” traè odgovor ko je wima dao tekst Vojislava [e{eqa da ga ~itaju na sastanku OO SK, u ciqu dokazivawa da ga je policija rasturala. Ujedno, sagovornici su se sloìli da isto pitawe 167

postave redakciji “Oslobo|ewa” i “Politike”. [to se ti~e ostalih tekstova, uvr{tenih u dispozitiv optu`nice, Popovi} je sugerisao [e{equ da kaè kako on sada ne moè da ta~no potvrdi {ta je wegovo, te da istakne kako on nikada nije iste ~itao na raznim skupovima, nego da su mu isti samo sluìli kao podsjetnik prilikom wegovih izlagawa, te da je prilikom pomenutih izlagawa izbacivao ili preskakao inkriminiraju}a mjesta koja optu`nica pomiwe u dispozitivu. Ujedno, Popovi} je sugerisao [e{equ da na sudu govori kako se ne moè sjetiti konkretno gdje je i kada ~itao svoje tekstove, tj. usmeno izlagao. Daqe, u ciqu dokazivawa [e{eqeve dobronamjernosti i rodoqubivosti prema na{em dru{tvu, dogovorili su se da zatraè zvani~ni izvje{taj od SDB-a da je [e{eq svojevremeno samoinicijativno predavao dobijenu emigrantsku {tampu. Ukoliko ne dobiju izvje{taj, predloìt }e svjedoke, Olgu Kozomaru i neke profesore FPN-a. Tako|e, traìt }e da se poku{a utvrditi ko je autor propratnog pisma uz tekst “[ta da se radi”, kojeg su dobili Radi{a Milenkovi} i Hamza Bak{i}, te ~itawe pojedinih tekstova iz kwige “Hajka”, u kojima [e{eq pi{e o pritiscima i progawawima kojima je bio izloèn, kao i pitawe fakultativnih pitawa za projekat “[ta da se radi”, odnosno da se pro~itaju iskazi svjedoka Olge Kozomare, Radmila Milanovi}a i Kosane Gli{i} date u iskaznom postupku. Na kraju ovog dijela razgovora, advokati su se dogovorili da Radovi} obradi, tj. dokazuje nepublikovanost teksta “[ta da se radi”, da je to samo radna verzija, da nije namijewena za objavqivawe, da je bez recenzije i sli~no, dok }e Popovi} pobijati iskaze svjedoka. Popovi} je instruisao [e{eqa da tokom su|ewa mora biti smiren, ubjedqiv, da ne smije biti op{iran, agresivan i sli~no. Razgovor su zavr{ili Popovi}evim ubje|ivawem [e{eqa da tokom boravka u zatvoru fizi~ki radi, jer treba iza}i sa “{to mawe fizi~kih i psihi~kih o{te}ewa”, me|utim, [e{eq je ostao pri svojoj ranijoj odluci, da odbija bilo kakav fizi~ki rad, da se tretira kao politi~ki zatvorenik, jer }e ina~e u suprotnom odmah stupiti u {trajk gla|u do smrti. Kako Popovi} putuje u petak, 6. 7. ove godine, za Beograd, isti se ovom prilikom i pozdravio sa [e{eqom. Kroz ovih nekoliko razgovora izme|u Popovi}a i [e{eqa, da se zakqu~iti da je Popovi}u vrlo malo stalo da [e{eqa odbrani od navoda optu`nice, ve} nastoji da kroz wegov slu~aj poku{a optuìti i omalovaàvati rad SDB-a. Mjere SDB: Bit }emo u toku nastavka su|ewa Vojislavu [e{equ, kao i kontakata Popovi}a sa drugim operativno interesantnim licima tokom boravka u Sarajevu. (redigovano) Dostavqeno: – 3h RSUP-u SR BiH SDB – podsekretaru – 1h dosije Vojislava [e{eqa – 1h OE Centra SDB Sarajevo 168

LXI Centar SDB Sarajevo Odjeqewe: 03 Str. pov. br. 62 Dana 9. 7. 1984. godine Op. radnici: (redigovano)


Predmet: Interesantni komentari Vuka Dra{kovi}a povodom su|ewa Vojislavu [e{equ Veza: Na{a depe{a broj 03-2284 od 8. 7. 1984. godine Dana 5. 7. ove godine, informisani smo o sadràju razgovora izme|u Vuka Dra{kovi}a i supruge Vojislava [e{eqa. U po~etku razgovora, Vesna je upoznala Dra{kovi}a da je tre}eg dana su|ewa (5. 7. o. g.) saslu{an “policijski {pijun i provokator” (misli na svjedoka Neboj{u To{i}a), te da je nakon toga ~itan [e{eqev tekst “[ta da se radi”, kao i izjave svjedoka date pred istra`nim sudijom, a ne u SDBu, Olge Kozomare, Radmila Jovanovi}a i Kosane Gli{i}. Isto tako, Vesna je mi{qewa da se [e{eq sjajno branio od svih navoda optu`nice, svjedoka i sl., odnosno da je dokazao kako je ~itav postupak koji se vodi protiv wega “totalno iskarikiran i namje{ten”. Nakon ovog informisawa, Dra{kovi} je “zakqu~io” da [e{eq “ni u jednom pravnom sistemu ne bi bio optuèn, kao ni osu|en za krivi~no djelo zbog kojeg se sad osu|uje i tuì”, te da je on siguran da je [e{equ “presuda ve} izre~ena i da visina samo zavisi od milosr|a Hamdije Pozderca i Branka Mikuli}a, kao i wihovog dogovora”. Ujedno, Vuk je mi{qewa da }e “oni” i}i na veliku kaznu, kako bi se javnosti pokazalo da je to veliko djelo, a i “osvetoqubivom Hamdiji se pruìla prilika za to i on }e to iskoristiti”. Konstatuju}i da je “sud u ovom procesu obi~an piun, po{to sude age iz rukovodstva”, Vuk je rekao “kako mu nije jasno da advokati ne traè izuze}e cjelokupnog bosansko-hercegova~kog pravosu|a, jer bi time unaprijed pokazali nevjericu u sudstvo koje ne postoji”. Rekav{i da je sada kasno za traèwe izuze}a, Vuk je mi{qewa da se “moè u àlbi traìti izuze}e Vrhovnog suda BiH, po{to je u BiH sve u rukama Mikuli}a, Hamdije i kompanije”, ali da od toga ipak ne}e biti koristi, jer u Jugoslaviji na kraju “vlada tridesetak qudi koji se samovoqno ipak o svemu dogovore, pa }e uraditi isto i u konkretnom dogovoru”. Daqe, Dra{kovi} je mi{qewa da je [e{eq “novi Gavrilo Princip u neku ruku, ali koji ne ubija, nije atentator, nije terorista, nego koji je u jednom slobodarskom zna~ewu digao glas u jednoj jadnoj, uàsnoj sredini”. Istakav{i da [e{eq ima posla sa “jednim samovoqni~kim, diktatorskim, narcisoidnim i primitivnim mentalitetom, sa nequdima koji su unaprijed rije{ili da ga razapnu kao Isusa Krista”, te da je Vojo znao unaprijed {ta }e mu se desiti, Dra{kovi} sugeri{e Vesni da se drì “dostojanstveno i mirno” prilikom izricawa kazne, jer }e time wima pokazati ko su 169

oni (misli na [e{eqa, Vuka i dr.), odnosno da poslije izricawa kazne “klikne – zahtijevam da mu se izrekne ve}a kazna, smrtna kazna, javno nabijawe na kolac na Ba{~ar{iji, jer sam uvrije|ena i ponièna wenom malom visinom”. Upoznav{i Vesnu da mu je Du{an Bogavac, odmah po povratku iz Sarajeva, u poduèm razgovoru ispri~ao kako je [e{eqeva odbrana bila sjajna, uprkos falsifikatima koji mu se podme}u tokom su|ewa, Dra{kovi} je rekao da je i Bogav~evu izjavu pred sudom, bez obzira {to je sjajno govorio, {tampa sve falsifikovala, kao i sam tok su|ewa. Zakqu~iv{i da se “u procesu mora skoro sve mijewati, jer je [e{eq do sada mu~en, podmetano mu i sli~no, ali da je to sve ipak teklo u sjenci pet beogradskih uhap{enika i jednog ubijenog, koji je izvr{io samoubistvo po policijskom saop{tewu, da je u Srbiji jo{ ve}i pomor nego u Bosni, koji su na kraju vrlo humani, jer su samo jednog davili”, Vuk je istakao “sad se situacija promijenila, sad je [e{eq jedini, ovi su pu{teni u Beogradu, ovdje (u Srbiji) samovoqa ipak ne moè da ide do takvih krajwih granica, falsifikovawa dokaza i svjedoka, kao u Sarajevu”. Ujedno, Vuk je rekao: “Za Voju je boqe {to su ovi u Beogradu pu{teni, jer }e sada svi protesti i sve {to je do sada razvodwavano na vi{e strana grupisano i}i na Sarajevo, kako bi [e{equ pomogli”. Na interesovawe Vesne koliku bi [e{eq mogao dobiti kaznu, Vuk je odgovorio da mu je to, iako je pravnik, te{ko prognozirati “po{to Vojin slu~aj nema veze sa pravom”, te da bi mu se te{ko bilo “psiholo{ki staviti u ulogu onih koji kaznu izri~u – Branka Mikuli}a i Hamdije Pozderca”. U kontekstu navedenog, Vuk je rekao “da oni ne}e biti zadovoqni ispod 6 godina, ali i da ipak ne}e smjeti i}i na pretjerano, jer i kod wih ima izvjesna ko~nica koja uti~e na samovoqu, ima malo qudskosti i dostojanstva, a i javnost je tu prisutna”. Zakqu~iv{i na osnovu Bogav~eve pri~e da je sudija jedan po{ten ~ovjek i pravnik, ali koji radi kako mu se naredi, po{to “jadnik druga~ije ne smije”, Vuk je nekoliko puta ponovio “stra{no je, bre, da je Nenad Kecmanovi} to odnio, poùrio na fakultet da odnese pismo, poùrio na sud, to je stra{no, bre”. Na kraju, Dra{kovi} je rekao Vesni da mnogo pozdravi [e{eqa i prenese mu da su oni svi uz wega. I 9. 7. ove godine, Dra{kovi} je obavio razgovor sa suprugom Vojislava [e{eqa. Na po~etku razgovora, Dra{kovi} savjetuje Vesni da odmah obavijesti Sr|u Popovi}a i Zdravka Radovi}a da je iskaz krunskog svjedoka âvi} Bo{ka, referenta za ONO i DSZ “Komunista”, dat pred Krivi~nim vije}em Okru`nog suda u Sarajevu, “potpuno laàn i da je na la`no svjedo~ewe, no} uo~i dolaska u Sarajevo, nagovoren od urednika “Komunista” i dvojice pripadnika sarajevskog SUP-a koji su ga po Beogradu vozali kolima, ~astili i sl.”. Po Dra{kovi}u, s obzirom da Popovi} nije u Sarajevu, advokat Radovi} bi ovo saznawe trebao saop{titi sudskom vije}u pred izricawe same presude, kako bi time napravio skandal i kako bi stranim novinarima pokazao da je ~itav proces protiv [e{eqa iskonstruisan i namje{ten”. Ujedno, Dra{kovi} je mi{qewa da bi Radovi} trebao zahtijevati da se pred sudom pojavi kao svjedok glavni i odgovorni urednik lista 170

“Ekspres politike” – Boìdar Bogdanovi}, koji bi trebao navodno potvrditi da je dobio pismo od izvjesnog Du{ka (vjerovatno se radi o Du{anu Bogavcu) u kome se kaè da je “svjedo~ewe âvi} Bo{ka la`no iskonstruisano”. Tako|e, Dra{kovi} je obavijestio Vesnu da je u dana{wem broju “Politike” objavqeno pismo Du{ana Bogavca pod naslovom “Re~ je o neta~nosti”, kojim isti demantuje pisawe novinara ovog lista vezano za wegovo svedo~ewe u postupku Vojislava [e{eqa. Naime, po Dra{kovi}u, Bogavac je u pomenutom pismu naveo da je ~itav proces protiv [e{eqa obi~na podvala, kako bi se zaustavio wegov projekat “[ta da se radi”. Odmah po zavr{etku razgovora sa Dra{kovi}em, Vesna je o sadràju istog upoznala advokata Sr|u Popovi}a, koji joj je na to rekao da je glavni pretres zakqu~en i da oni na tu okolnost mogu kasnije i}i samo prilikom àlbe. Ujedno, Sr|a je poru~io da Vesna prenese Vuku da treba smiriti ìvce, jer time samo {teti [e{equ. Dana 8. 7. ove godine, informisani smo o sadràju razgovora izme|u Joce Marjanovi}a i Nenada Kecmanovi}a. Kroz razgovor, Marjanovi} upoznaje Kecmanovi}a da su dolazili na fakultet i traìli wegovu adresu, jer se treba pojaviti kao svjedok na sudu, te ga savjetuje da bi mu najboqe bilo da se nikom ne javqa ili da ide iz stana, a {to je i Nenad prihvatio. (Isto je ta~no, jer i pored toga {to je bio u stanu, a kurir koji je donio poziv dugo je zvonio, Nenad se nije htio javiti). Mjere SDB: I daqe }emo biti u toku kontakata Vesne [e{eq sa operativno interesantnim licima iz Beograda. (redigovano) Dostavqeno: – 3h podsekretaru za SDB – 1h u dosije [e{eqa – 1h u OE Centra

LXII Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. br. 67 Dana 30 7. 1984. godine


Predmet: Interesantna zapaàwa iz razgovora Gojka \oge i Vuka Dra{kovi}a sa Danicom i Vesnom [e{eq Veza: Na{e depe{e br. 2449 i 2457 od 25. i 26. jula 1984. godine Dana 25. 7. 1984. godine, upoznati smo sa sadràjem razgovora izme|u Danice [e{eq – majke Vojislava [e{eqa, i Gojka \oge iz Beograda. Po{to je upoznat da [e{eq jo{ nije dobio presudu, \ogo je istakao da je “sve to stra{no, da je to jedno veliko ludilo”, te da on ni “u snu ne misli 171

da }e presuda ostati takva kakva je i da }e kazna sigurno biti smawena”. Sloìv{i se sa mi{qewem Danice “da ovako ne{to nema nigdje u svijetu”, da se sudi za neobjavqen tekst, \ogo je istakao da presuda ipak nailazi na “op{ti otpor”, pogotovo u inostranstvu, da su qudi zapaweni visinom izre~ene kazne, te da je to glavna tema razgovora u Beogradu. Kao primjere “op{teg otpora”, \ogo je naveo ameri~ki list “Wujork Tajms”, koji je, po wemu, navodno, na naslovnoj strani objavio jedan komentar u kojem se direktno zauzeo za pu{tawe [e{eqa, te nedavnu konferenciju za {tampu na kojoj su strani novinari direktno pitali jednog istaknutog dru{tvenopoliti~kog radnika za “slu~aj” [e{eq. Ovom prilikom, po \ogi, strani novinari su stavili do znawa pomenutom dru{tvenopoliti~kom radniku i {iroj jugoslovenskoj javnosti da se “~itav svijet zgraàva” nad presudom koja je izre~ena [e{equ. Daqe, \ogo je rekao da je iz pouzdanih kanala ~uo da su “Amerikanci direktno postavili ultimatum” da se [e{eq oslobodi, te zakqu~io da je vrlo va`no {to “oni vani” ne prestaju da pi{u o wemu kako se ne bi dozvolilo da isti “ostane u jednom zape}ku, jednom }o{ku gdje bi ga mogli daviti i cijediti kao krpu”. Sloìv{i se sa \ogom, Danica je istakla da strani novinari o slu~aju wenog sina ipak nisu trebali pitati istaknutog dru{tvenopoliti~kog radnika iz SR Hrvatske, ve} iz SR BiH, “po{to ga je on zatvorio i ranije indirektno napadao”. Komentari{u}i visinu izre~ene kazne [e{equ, \ogo je istakao da su “oni u SR BiH o~ekivali i ve}u kaznu sa takvim optu`bama” i da bi ista sigurno i bila ve}a da “odmah nije dignuta tolika galama”. Daqe, \ogo je rekao da je on mislio da }e se “oni opametiti nakon {to su ove u Beogradu pustili na slobodu, da }e im se to uliti u u{i”, te da }e shvatiti da }e, ukoliko osude [e{eqa, ispasti budale”. Obja{wavaju}i \ogi da u Sarajevu vlada atmosfera koje nema nigdje u svijetu, Danica je istakla da ovdje oni koji se nazivaju “komunistima i demokratama samo grabe sebi”, te da se to najboqe vidi kada se ode na more i vide “sarajevske vikendice ogra|ene u gvozdene {tange”. Po{to se sloìo sa Danicom, \ogo je komentari{u}i intervju istaknutog dru{tvenopoliti~kog radnika, objavqen u listu NIN, rekao kako je isti tim intervjuom pokazao da je “|ubre”, po{to je on prvi imenovao Voju. Daqe, \ogo je istakao da je svakom jasno da je istom (dru{tveno-politi~kom radniku) [e{eqev tekst upu}en iz Sarajeva od strane policije, koja ga je umnoàvala samo da bi {to vi{e “uvalila” Voju. Na kraju razgovora, hrabre}i Danicu, \ogo je rekao da se “oni (porodica [e{eqa) moraju ponositi Vojinim djelom, jer on ide jednim ~asnim putem, ide mu{ki kako i treba i}i, po{teno, te naglasio da bi se mnogi qudi izjasnili za wegove ideje i stavove samo kada bi to smjeli. Istog dana informisani smo i o sadràju razgovora izme|u Vesne [e{eq, supruge Vojislava [e{eqa, i Vuka Dra{kovi}a iz Beograda. Tokom razgovora, Dra{kovi} se interesovao za [e{eqevo zdravstveno stawe, kako izgleda, da li ga posje}uju i sl. Ujedno, isti se posebno interesovao da li je Vesna gledala na TV konferenciju za {tampu, na kojoj je na pitawa novinara odgovarao jedan na{ istaknuti dru{tvenopoliti~ki rad172

nik. Po{to je dobio negativan odgovor, Dra{kovi} je upoznao Vesnu da su na pomenutoj konferenciji strani novinari direktno pitali istaknutog dru{tvenopoliti~kog radnika za presudu [e{equ, te da je isti, navodno, odgovorio da je i on “~uo da je kazna o{tra”. Daqe, Dra{kovi} je rekao da je izricawe kazne [e{equ “izazvalo uàs”, te da }e u ciqu ukidawa iste “tu biti nekih akcija”. Na kraju razgovora, Dra{kovi} je upoznao Vesnu da je poslao pismo predsjedniku sudskog vije}a koje je osudilo [e{eqa, te da }e se on, ]osi} i jo{ neki uskoro pismom javiti [e{equ, iako sumwaju da }e mu isto biti uru~eno. Mjere SDB: I daqe }emo biti u toku kontakata [e{eqeve porodice sa operativno interesantnim licima iz Beograda. Isto tako, nastojat }emo do}i do pisma Dra{kovi}a, koje je uputio na adresu Okru`nog suda u Sarajevu, te }emo o istom informisati. (redigovano)

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: gra|anska desnica Primedbe, napomene i sli~no: Od strane RSUP SRS dostavqene su dve fotokopije pisma, poslata na adresu sudije Potpari} Milorada, predsednika sudskog ve}a, a u vezi su|ewa Vojislavu [e{equ. Priloga: 2 (strana 3) RSUP SRS 02 Sp. 4504/84 7. 8. 1984. USDB Beograd Sp. 4282 7. 8. 1984. (potpis redigovan) Sudiji Miloradu Potpari}u, predsedniku Velikog ve}a Okru`nog suda u Sarajevu

Beograd, 8. 7. 1984. godine

Pro~itav{i da vam je dodeqena reìja sarajevske postavke “Procesa”, nisam mogao a da vam ne izrazim svoje odu{evqewe. Su|ewe idejama ve} odavno nije nikakva novost, ali su|ewe podsvesti qudskoj jeste pionirski poduhvat koji pravna nauka jo{ nije kona~no definisala, mada je bilo mnogih prakti~nih re{ewa u savremenoj istoriji komunisti~kog pokreta. Kada se po okon~awu va{eg sada{weg projekta teorijski uobli~e principi prosu|ivawa i maestralne metode dokaznog postupka, svaki na{ radni ~ovek, bez obzira na to koliko se trudio da se nikom ne zameri ili, ne daj Boè, ide uz vetar, mo}i }e da igra glavnu ulogu u komadima koji se igraju u va173

{oj instituciji. Prqavi, kontrarevolucionarni itd. se{}e najzad na optuèni~ku klupu. Va{e nesebi~no zalagawe u odbrani od neprijateqa, koji rovariti i gotovo besprimerna budnost, besprimerna ~ak i na ovim na{im sre}nim prostorima, gde je oprez nacionalna strast, naprosto su me dirnuli. Rasplakao sam se od sre}e i poèleo da i ja budem u~esnik tog istorijskog podviga. Zato bih èleo da mi dodelite neku, makar mawu ulogu. Vidim da je podela ve} izvr{ena, ali bi mo`da mogao i da se pro{iri scenario. Istorijske istine nikada dosta, a ona se ~esto razlikuje od proste istine koja se neopravdano koristi kao argument. Mogao bih, na primer, da svedo~im da je teku}i optuèni (jazavac) psovao dràvu na javnom mestu. Tada jo{ nisam znao da je to on, jer je bio u separeu u kojem je nestalo toaletnog papira. (Skromno predlaèm da se razmotri mogu}nost da se ova ~iwenica uzme kao dokaz za wegove separatisti~ke ideje). Iz neverovatno dobrog izbora svedoka i shodno tome ma{tovitih svedoka, koje ste izvr{ili, shvatio sam, me|utim, da je to samo On mogao da bude. Naravno, ja bih se zadovoqio i svakom drugom ulogom koju biste mi poverili, ako ne u ovom, a ono bar u nekom drugom projektu. Zapita}ete se, verovatno, za{to ne poku{avam da svoj talenat iskaèm u sredini u kojoj ìvim, jer ni ona ne oskudeva u projektima sli~nim va{em. Ali, ovda{wi producenti i reìseri naprosto ne dozvoqavaju da svedoci iskaù svoj talenat. Oni rade mimo pozornice ili sputavaju na{ polet izjavama u prevazi|enom stilu kao {to je, npr.: “Sudija uskra}uje odgovor”. Pa gde je tu ose}awe za umetni~ku prirodu svedoka. Oni sigurno ne}e u istoriji su|ewa biti zapisani zlatnim slovima pored imena kao {to su Pontije Pilat, Igwacio Lojola, Herman Gering ili Josif Visarionovi~ sa u~enicima. Vi imate tu {ansu. Jo{ jedanput moram da izrazim svoje duboko po{tovawe za va{ stvarala~ki napor u prevazilaèwu objektivno uskih granica dosada{weg stava i pronalaèwe novih prostora za uspon qudske misli van okvira realnog. Srda~no va{, J. A. Marko N. heroja 32/15, N. Beograd l. k. 650201 SUP Beograd P. S. Moj naklon producentima i scenaristi, pusa tuìteqici. P. S. Ako molbu ne budete mogli da mi usli{ite, molim vas da bar svakako bri{ete moje ime iz onog Naroda u ~ije ime presu|ujete. Za ostale ne odgovaram. A vi biste mogli da se zapitate kada vas je i ~ime taj Narod ovlastio da radite to {to radite, i to u wegovo ime.

*** Potpara, Ranije smo se dugo druìli. Iskreno da ti kaèm, nisam mogao ni pretpostaviti da si toliko glup. Sada sam se zaista uverio. 174

Sada bi trebalo suditi tebi ili Mitji Ribi~i~u. Uostalom, ti ho}e{ da dokaè{ “da si ve}i katolik od pape”. Ne, ne. Jovan je, ipak, najve}i katolik na svetu (sigurno nisi znao). Priseti se, Potpara, kad smo obojica znali da ogovaramo pokojnog Tita i wegove postupke. Ti si tu bio rigorozniji. Tvoj kolega (ne~itko)

LXIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0339 13. 9. 1984. godine

Izve{taj o rezultatu tajne primene prislu{nih sredstava (redigovano) Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci: Dana 6. 9. 1984. godine, na objektu (redigovano) vo|en je razgovor izme|u Koste âvo{kog, Boìdara Jak{i}a, (redigovano) Du{ana Bo{kovi}a, (redigovano) Du{ana Kuzmanovi}a, Nenada Dakovi}a, Tatjane Glinti}, Stani{e Novakovi}a i nekoliko NN lica. Na po~etku sastanka, Du{an Kuzmanovi} je priloìo izve{taj o svom boravku u Sarajevu, gde je kao predstavnik Filozofskog dru{tva Srbije, prisustvovao su|ewu Vojislavu [e{equ. On je potom prisutnima ukratko izneo svoje utiske o pomenutom procesu. Nakon toga je Kosta âvo{ki izneo da je do sada primio 15 odgovora na “Otvoreno pismo stru~nim udruèwima, kulturnim, nau~nim i javnim radnicima”, koje je povodom presude Vojislavu [e{equ, u svojstvu predsednika FDS, uputio sredinom jula. Po wegovim re~ima, “najzna~ajnija pisma su dobijena od Dragoslava Mihailovi}a, u kome se predlaè formirawe sekcije Odbora za za{titu qudskih prava, te pismo Antonija Isakovi}a, koje bi se moglo objaviti i u “Teoriji”. âvo{ki je zatim rekao da treba posti}i dogovor oko daqih akcija povodom osude [e{eqa, te u vezi predstoje}eg su|ewa grupi anarholiberala. Wegov stav je da od organizovawa protestnih ve~eri, bez obzira na problem oko obezbe|ivawa sale, ne treba odustajati. âvo{ki je izneo da su “protestne ve~eri svrsishodne, kako za [e{eqa, tako i za predstoje}e su|ewe”. On je dodao da “me|u wima nema nijednog ~lana FDS”, ali, po wemu, “postoji moralna obaveza prema prijateqima i poznanicima”. âvo{ki je, s tim u vezi, predloìo sastanak sa Izvr{nim odborom Udruèwa kwièvnika SR Srbije, radi ustupawa FDS-u sale u Francuskoj 7. On je izneo da bi “najboqe bilo kada bi se protestne ve~eri organizovale zajedno sa kwièvnicima, tim pre {to se kao povod moè uzeti zabrana kwige @ivojina Pavlovi}a”. 175

âvo{ki je u nastavku izlagawa pomenuo ideju o formirawu “Odbora za odbranu qudskih prava i sloboda dr Vojislava [e{eqa”. On je izneo da je vodio razgovore o tome s nekoliko qudi za koje je mislio da bi mogli u}i u pomenuti odbor. Po wegovom mi{qewu, “bilo bi vrlo te{ko da FDS samo formira taj odbor, jer ono nema veliku teìnu, a unutar dru{tva mali broj qudi uìva politi~ki i krivi~no-pravni imunitet”. On smatra da bi “FDS trebalo da bude samo indikator formirawa odbora i da kasnije eventualno delegira nekog ~lana u to telo”. âvo{ki je izjavio da je o svemu tome razgovarao sa Dobricom ]osi}em, “koji je ~lan FDS, a uz to veoma poznat u javnosti”, te bi bio najpogodnija li~nost za predsednika budu}eg odbora, “po{to se wemu te{ko {ta moè dogoditi”. Po navodima âvo{kog, ]osi} je u prvom trenutku na to pristao, ali se kasnije predomislio i rekao da bi “trebalo sa~ekati predstoje}e su|ewe, pa tek onda formirati odbor za oslobo|ewe svih”. âvo{ki je tom prilikom rekao ]osi}u da je pitawe da li }e {estorica anarholiberala “i}i u zatvor ~ak i ako im bude odràno prvostepeno su|ewe, jer je to zakonom predvi|eno samo u slu~aju da se izreknu kazne preko 5 godina”. On je naveo da }e se “ako kazne budu mawe od pet godina, ~ekati drugostepena presuda”, te da “postoji mogu}nost da ne budu osu|eni”. U tom se slu~aju, po wemu, “postavqa pitawe da li je svrsishodno formirati odbor za oslobo|ewe ~oveka koji jo{ nije u zatvoru”. âvo{ki je izjavio da se, ako ne bude postignut dogovor sa ]osi}em, moè razmi{qati i o drugim kandidatima za predsednika odbora. S tim u vezi, pomenuo je Dragoslava Mihailovi}a, Zorana Gavrilovi}a i Matiju Be}kovi}a, rekav{i da bi se oni toga verovatno rado prihvatili. U diskusiju se ukqu~io Du{an Kuzmanovi}, koji je izjavio da treba formirati “Odbor za odbranu Vojislava [e{eqa” i da u to ne treba ukqu~ivati druge stvari. Kuzmanovi} je rekao da ne veruje da }e “beogradskog su|ewa uop{te biti”, i da o tome ne treba ni diskutovati. Ve}ina prisutnih se izjasnila za Kuzmanovi}ev predlog uz dopu{tewe mogu}nosti da taj odbor pro{iri delokrug svog rada, ili da se, ukoliko se za to ukaè potreba, formira i novi odbor. Za re~ se zatim javio Boìdar Jak{i}, koji je rekao da “odbor, ~ije se formirawe planira, ne sme biti sastavqen iskqu~ivo od qudi iz Beograda”. Po wegovom mi{qewu, “tu treba ukqu~iti i filozofe i kwièvnike, koji ne dele neka [e{eqeva stanovi{ta, ali koji ne smatraju da zbog toga ~oveku treba suditi”. On smatra da bi “[e{equ najvi{e pomoglo ukqu~ivawe u odbor qudi iz Zagreba, Qubqane, Sarajeva, koji nisu wegovi istomi{qenici”. U nastavku diskusije, Du{an Kuzmanovi} je informisao prisutne da }e 9. 9. 1984. godine delegacija Jugoslovenskih udruèwa za sociologiju i}i kod Marjana Roì~a, radi razgovora o [e{equ. On je, s tim u vezi, dodao da bi trebalo obnoviti saradwu sa sociolozima, a predvodnika delegacije Nika To{a pitati da li je zainteresovan da se ukqu~i u rad odbora. 176

Na osnovu prethodnih izlagawa, zakqu~eno je da treba formirati “Odbor za odbranu i oslobo|ewe Vojislava [e{eqa”. Inicijator stvarawa odbora, koji bi imao jugoslovenski karakter, treba da bude FDS. Postignut je dogovor da se ~lanovi Izvr{nog odbora FDS angaùju na uspostavqawu kontakata sa kandidatima za sastav budu}eg odbora (Rade Kalik bi razgovarao sa KasimomProhi}em, âvo{ki sa Rudi Supekom, Predragom Matvejevi}em i Dragoslavom Mihajlovi}em, a Du{an Kuzmanovi} sa delegacijom sociologa). Posle toga se ponovo povela diskusija o saradwi sa Udruèwem kwièvnika i o mogu}em zajedni~kom organizovawu protestnih ve~eri. Za re~ se javio Nenad Dakovi}, koji je izjavio da se ne slaè sa formirawem “Odbora za odbranu i oslobo|ewe Vojislava [e{eqa”, jer smatra da je to posao Izvr{nog odbora FDS. Po wegovom mi{qewu, “ne treba i}i na predlagawe protestnih ve~eri za [e{eqa, ve} treba organizovati razgovor ili niz razgovora o deliktu mi{qewa”. On je dodao da u Statutu FDS stoji da se “Dru{tvo bori za izraàvawe sloboda filozofskih uverewa svojih ~lanova, a ne bilo kakvih uverewa”. Po re~ima Dakovi}a, “o tome se mora voditi ra~una jer je FDS ipak stru~no udruèwe”. U diskusiju se zatim ukqu~io Boìdar Jak{i}, koji je naveo da su “organizovawe protestnih ve~eri i formirawe odbora potpuno razli~ite stvari koje imaju neke zajedni~ke ciqeve”, te da se “te dve inicijative nalaze na razli~itim kolosecima, tako da se nikad ne}e ni susretati”. Govore}i o organizovawu protestnih ve~eri, Jak{i} je izrazio neslagawe sa Dakovi}em, rekav{i da “svako protestno ve~e moè imati temu”, te da se “ipak mora re}i da je osuda Vojislava [e{eqa povod”. On je izneo da to ne treba kriti i izrazio nadu da se “takav povod u ovoj zemqi vi{e nikad ne}e ponoviti”. Rezimiraju}i iznete stavove, Kosta âvo{ki je rekao da u okviru protestnih ve~eri prvi skup treba da bude o deliktu mi{qewa. Po wegovim re~ima, “ukoliko Udruèwe kwièvnika posle toga ne}e da nastavi sa organizacijom, onda je potrebno da ustupi salu FDS-u”. âvo{ki je na kraju predloìo da FDS i Sociolo{ko dru{tvo Srbije usvoje jednu zajedni~ku izjavu o [e{equ, ali se prisutni s tim nisu saglasili, te je on od svog predloga odustao. Na kraju sastanka je dogovoreno da se krajem godine organizuje simpozijum pod nazivom “Znawe i mo}”, nakon ~ega su pro~itane prijave Zagorke Blaìn, Branislave Brki}, Dra{ka Brki}a i Qubi{e Vujo{evi}a za prijem u ~lanstvo FDS. Napomene: Kosta âvo{ki je, koriste}i funkciju predsednika Izvr{nog odbora FDS, u najve}oj meri uspeo da plasira predloge akcija u prilog svojih istomi{qenika – Vojislava [e{eqa u Sarajevu i {estorice optuènih anarholiberala u Beogradu. Iako se ~lanovi Izvr{nog odbora nisu u svemu saglasili, prvobitni predlozi âvo{kog su “pro{li”. 177

Pojedini u~esnici sastanka, poput Kuzmanovi}a i Jak{i}a, izrazili su ube|ewe da {estorica anarholiberala iz Beograda “ne}e biti izvedeni pred sud”. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SR Srbije SDB – 1h V sektoru ove Uprave – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

LXIV Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. broj: 77 Dana 13. septembra 1984. godine


Predmet: Interesantni komentari iz razgovora izme|u Vojislava [e{eqa i wegovog advokata Zdravka Radovi}a iz Sarajeva Veza: Na{a depe{a br. 2766 od 10. 9. 1984. godine Vojislav [e{eq i advokat Zdravko Radovi} obavili su razgovor 6. 9. 1984. godine, u kome iznose detaqe i mi{qewe koje bi trebalo uvrstiti u àlbu koju namjeravaju uputiti Vrhovnom sudu BiH. Cjelokupni sadràj àlbe, po [e{equ, bazirao bi se na ~iwenici da je prvostepeni sud u krivi~nom postupku protiv wega pogre{no i nepotpuno utvrdio ~iweni~na stawa, na osnovu kojih mu je izre~ena presuda, a {to predstavqa povredu odredaba iz ~lana 364, stav 1, ta~ka 11 ZKP-a. Ovu svoju tvrdwu [e{eq potkrepquje nelogi~nostima i propustima u izjavama svjedoka, datim pred Velikim vije}em Okru`nog suda u Sarajevu, kao i drugim detaqima na osnovu kojih se, po wegovim rije~ima, moè vidjeti da je prvostepeni sud donio presudu bez utvr|ivawa stvarnog ~iweni~nog stawa. Tako, na primer, [e{eq sugeri{e Radovi}u da u àlbu treba uvrstiti podatak koji jasno pokazuje da prvostepeni sud nije utvrdio da li je Du{anu Bogavcu stvarno stiglo wegovo pismo sa odgovorima na anketu “[ta da se radi?”, nego je zakqu~ak izveo na osnovu iskaza svjedoka Bo{ka âvi}a. Po rije~ima [e{eqa, sama ~iwenica da je pismo u kome su upu}eni odgovori na anketu “[ta da se radi?” Du{anu Bogavcu bilo vrijednosno, jasno pokazuje da nije postojala wegova namjera rasturawa, ve} samo èqa da Bogavac pro~ita tekst kako bi mu dao svoje mi{qewe. [e{eq daqe navodi da svjedok âvi} Bo{ko, ina~e zaposlen kao referent za ONO i DSZ u listu “Komunist”, nije smio primiti wegovu po{iqku, ve} samo za to nadle`ni organi, koji bi predali li~no Bogavcu. [e{eq nagla{ava da je prvostepeni sud na~inio gre{ku zbog toga {to na sud nije pozvao lice koje je od âvi}a na portirnici primilo pismo sa odgovorima na anketu “[ta da se radi?” i koje ju je navodno uru~ilo Bogavcu. Tek nakon ovoga, konstatira 178

[e{eq, moglo se utvrditi da li je Du{an Bogavac pismo stvarno dobio. [e{eq smatra da se ne moè govoriti o mogu}nosti wegove namjere rasturawa teksta odgovora na anketu “[ta da se radi?”. [e{eq daqe navodi da bi u àlbi bilo neophodno navesti i ~iwenicu da prvostepeni sud nije utvrdio da je on poslao pismo nepoznatom licu (radi se o slawu teksta “[ta da se radi?” na adresu Radi{e Milenkovi}a i Hamze Bak{i}a), kako se navodi u javnoj tu`bi, ve} zakqu~ak iznosi samo na osnovu pretpostavke. Stvarnih materijalnih dokaza, po [e{eqevim rije~ima, nije ni bilo, po{to nije utvr|eno ni kada su tekstovi poslati, ni ko ih je poslao. Tako|e je, po [e{equ, nelogi~na i neodrìva tvrdwa javne tu`be, koja se odnosi na ~iwenicu da su wegovi prijateqi umnoàvali i rasturali tekst odgovora na anketu i dostavili ih Radi{i Milenkovi}u i uredniku “Svijeta”, Hamzi Bak{i}u. [e{eq je mi{qewa da je prvostepenom sudu bilo veoma lako izvesti zakqu~ak da wegovi prijateqi ni u kom slu~aju ne bi materijale slali na adrese Radi{e Milenkovi}a i Hamze Bak{i}a, ve} bi ih dostavili svojim istomi{qenicima. Da bi se utvrdila ta~nost ove konstatacije, potrebno je bilo, po rije~ima [e{eqa, da prvostepeni sud pozove na svjedo~ewe Hamzu Bak{i}a i Radi{u Milenkovi}a, da bi se vidjelo ko im je stvarno dostavio te materijale. Tvrdwa prvostepenog suda da je tekst rasturan, po{to na wemu ne postoji wegov potpis nema, po [e{equ, nikakvog osnova, jer se potpis prilikom fotokopirawa moè izbje}i, stavqaju}i na wega ~isti bijeli papir. U daqem toku razgovora, [e{eq analizira izjave pojedinih svjedoka, iznose}i karakteristi~ne detaqe, koje bi trebalo uvrstiti u àlbu. Po rije~ima [e{eqa, u àlbi bi bilo potrebno uvrstiti ~iwenicu koja govori da su svi svjedoci u sudskom postupku dali izjave u kojima negiraju tvrdwu javne tu`be u kojoj se kaè da ih je on podsticao na neprijateqsku djelatnost i ru{ewe ustavno-pravnog poretka zemqe. Tako|e, veoma bitan i zanimqiv detaq, vezan za svjedoke, je ~iwenica da su svi razgovori, koje je on vodio sa svjedocima, a na osnovu kojih ga oni terete, vo|eni u “~etiri oka”. To je, po [e{equ, jo{ jedan dokaz da su iskazi svjedoka bili neta~ni i neistiniti i da su “namontirani”, tako da se ne mogu provjeriti. Analiziraju}i pojedina~no iskaze svjedoka, [e{eq nagla{ava da bi u àlbi obavezno trebalo navesti ~iwenicu da je svjedok To{i} Neboj{a {pijun, koji mu je montirala SDB, te da zbog te ~iwenice prvostepeni sud nije smio prihvatiti izjavu To{i}a kao istinitu i vjerodostojnu. [to se ti~e svjedoka û~kovi} Dragoquba, [e{eq je mi{qewa da je u àlbi potrebno navesti da je isti s wim duè vremena bio u lo{im odnosima, koji se ~ak grani~e sa patolo{kim, i da zbog toga ni u kom slu~aju sa wim ne bi raspravqao o aktuelnim pitawima dru{tveno-politi~kog ìvota zemqe i izviwavao za ono {to ga je û~kovi} teretio pred sudom. Izjava svjedoka ^vore, po rije~ima [e{eqa, tako|e je neodrìva, jer ga on nikad ranije nije vidio, a kamoli s wim vodio monolog. Da bi se utvrdila istina u vezi sa ^vorom, bilo je neophodno da prvostepeni sud provjeri u R.O., gdje je ^voro zaposlen, da li je on 20. 9. 1982. godine slu`beno putovao u Beograd i kako se mogao poslije toliko vremena sjetiti ta~nog datuma putovawa. [to se 179

ti~e izjava svjedoka Emila Vlajkija i Radi{e Milenkovi}a, datih pred prvostepenim sudom, [e{eq smatra da su one ta~ne, te ih s toga ne treba pomiwati u àlbi. [e{eq je, tako|e, mi{qewa da u àlbi treba tako|e navesti ~iwenicu da su svjedoci Olga Kozomara, Radmilo Jovanovi} i Kosana Gli{i} izostavqeni iz svjedo~ewa pred prvostepenim sudom, samo zato {to su govorili istinu koja nije odgovarala sudu. Me|utim, u àlbi treba zahtjevati da Vrhovni sud saslu{a ove svjedoke, kako bi se utvrdilo da on pred wima nije neprijateqski istupao. Na kraju razgovora, [e{eq je naglasio da su ovo, uglavnom, najkarakteristi~niji detaqi koji bi se trebali uvrstiti u koncepciju i sadràj àlbe koju }e uputiti Vrhovnom sudu BiH, krajem septembra mjeseca ove godine. Tako|e, Radovi} je upoznao [e{eqa da }e i advokat Sr|a Popovi} iz Beograda dostaviti svoju koncepciju àlbe, a koja govori samo o svjedocima, tako da }e i to uvrstiti u àlbu Vrhovnom sudu SR BiH. Mjere SDB: – Bi}emo i daqe u toku kontakata Vojislava [e{eqa i Zdravka Radovi}a, te }emo vas o svemu blagovremeno informisati. (redigovano) Dostavqeno: 3h RSUP-u SR BiH – podsekretaru za SDB (redigovano)

LXV Centar SDB Sarajevo (redigovano) Dana 16. 11. 1984. godine (Dostavqeno u II USDB februara 1987.) Predmet: Provjera podataka za [e{eq Vojislava [e{eq Vojislav, sin Nikole i Danice, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, Srbin, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, izabran za docenta FPN-a u Sarajevu, oèwen Mudre{a Vesnom, ekonomistom, zaposlenom u SOUR “Unioninvest”, ima jedno dijete, ne posjeduje oru`je i kola, rezervni vojni starje{ina, stalno nastawen u Sarajevu. Iskqu~en iz SKJ, prolazi kroz evidencije SDB. Vojislavov otac Nikola, ro|en 1925. godine, u toku 1944. godine prikqu~uje se partizanskim jedinicama. Poslije rata radio je kao èqezni~ar – skretni~ar. Umro je 1978. godine. Ne prolazi kroz evidencije SDB, dok kroz evidencije SJB prolazi zbog krivi~nog gowewa usqed lak{e saobra}ajne nesre}e 1951. godine, za{to je i ka`wen na 4 mjeseca zatvora. Odlukom Sreskog suda u Sarajevu prvobitna presuda je ukinuta i Nikola [e{eq je oslobo|en. Majka Danica, djevoja~ko Misita, je doma}ica, i za istu nemamo negativnih zapaàwa. Nije ~lan SKJ. 180

Vojislav [e{eq je O[ i gimnaziju (I gimnaziju) zavr{io u Sarajevu, kao gimnazijalac (III razred) primqen je u ~lanstvo SKJ. Bio je predsjednik omladinske organizacije I gimnazije, ali je smijewen zbog svojih stavova u pogledu rada i djelovawa omladinske organizacije. Osnovnu i sredwu {kolu zavr{io je sa odli~nim uspjehom. Na Pravni fakultet u Sarajevu upisao se 1972. godine i isti zavr{ava za tri godine sa prosje~nom ocjenom iznad devet. Za vrijeme studirawa bio je predsjednik SSO navedenog fakulteta, da bi u toku 1974. godine bio izabran i za studenta prodekana. U toku studirawa bio je u “sukobu” sa pojedinim profesorima Pravnog fakulteta zbog wihovog na~ina ispitivawa, dràwa predavawa, odnosa prema nastavi, pa ~ak je dovodio i u pitawe wihovu stru~nost. Bio je i delegat VIII kongresa SSO BiH, ali dolazi u sukob sa tada{wim rukovodstvom omladine, jer traì da govori prvi dan kongresa, u kome bi izloìo svoje stavove u pogledu rada i djelovawa omladinske organizacije. [e{equ nije dozvoqeno da govori prvi dan kongresa i pod pritiskom izbacio je neke djelove iz svoje diskusije. Po zavr{etku Pravnog fakulteta, traì da bude izabran za asistenta na navedenom fakultetu, ali nastavni~ko vije}e odbija da ga imenuje za asistenta, odnosno pripravnika. Vidjev{i da ne}e biti izabran za asistenta Pravnog fakulteta u Sarajevu, [e{eq konkuri{e za asistenta FPN, odsjek za ONO i DSZ, gdje je i primqen za asistenta pripravnika na katedri Me|unarodno pravo i odnosi. U septembru 1975. godine upisuje postdiplomski studij na Pravnom fakultetu u Beogradu, gdje magistrira 1977. godine, a doktorira 1979. godine na katedri Me|unarodno pravo kod profesora Voje Dimitrijevi}a. U toku 1981. godine izabran je za docenta FPN-a u Sarajevu za predmet Me|unarodno pravo i odnosi. Vojni rok u JNA sluìo je 1979/80. u [BO u Bile}i. êsto putuje u inostranstvo i do sada je bio u Velikoj Britaniji, SR Wema~koj, DDR Wema~koj i drugim. Kao li~nost je prepotentan, drzak i bezobziran u odnosu prema drugima, sklon omalovaàvawu i potcjewivawu drugih li~nosti. (redigovano)

LXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 31. 12. 1984. godine Rezime depe{a iz dosijea [e{eq Vojislava za 1984. godinu Rezime je sa~iwen od 11 depe{a (strana – 12) D-12779 od 9. 12. 1983. godine (USDB – D-9981/2) od strane RSUP SRS (RSUP SR BiH) prosle|en nam je zahtev da, ukoliko za to imamo mogu}nosti, pribavimo i dostavimo originalni tekst [e{eqeve diskusije, sa tri181

bine pod nazivom “Nauka i politi~ka justicija”, odràne 15. 11. 1983. godine na IDN u Beogradu povodom zabrane kwige Neboj{e Popova “Dru{tveni sukobi – izazov sociologiji”, (redigovano) detaqnu informaciju o wegovim istupima i kontaktima tokom boravka u Beogradu, a po mogu}stvu i pismenu izjavu nekog od u~esnika tribine. Kako }e [e{eq i u decembru boraviti u Beogradu, traèno je wegovo operativno pokrivawe i dokumentovawe wegovih istupa. D-39 od 5. 1. 1984. godine (USDB – D-1046/2) od strane RSUP SRS je traèno da (na zahtev RSUP SR BiH) dostavimo originalni primerak [e{eqevog referata “Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru”, reprodukciju wegovog izlagawa, ili izjavu nekog od prisutnih na “Filozofskim susretima”, kao i podatke o sadràju razgovora Vojislava [e{eqa sa Milovanom \ilasom. D-270 od 13. 1. 9184. godine (USDB D-263) od strane RSUP SRS prosle|en je zahtev RSUP SR BiH kojim smo obave{teni da je [e{eq Vojislav ostvario kontakt sa Barjaktarevi} Draganom iz Beograda, kojom prilikom su razgovarali o eventualnom [e{eqevom zaposlewu u Beogradu, pa traè da utvrdimo o kakvom je konkursu re~. U vezi ovog D-263 od 20. 1. 1984. godine, RSUP SR BiH je obave{ten da ne raspolaèmo saznawima oko u~e{}a Vojislava [e{eqa na nekom konkursu za zapo{qavawe. D-1346 od 13. 2. 1984. godine (USDB – D-1124/2) od strane RSUP SRS smo obave{teni da je, provode}i rutinsku kontrolu (redigovano) u vozu na liniji Sarajevo–Beograd (kod Doboja) 9. 2. 1984. godine, izvr{en od strane SJB pretres nad Vojislavom [e{eqem, kojom prilikom je kod wega prona|en ve}i broj kucanih tekstova, nakon ~ega je [e{eq priveden u Centar SDB Sarajevo i sa wim je obavqen informativan razgovor. U wegovom prisustvu, istog dana, izvr{en je pretres [e{eqevog stana i wegovog kabineta na FPN. [e{eq je nameravao da svoje tekstove ponudi nezavisnom izdava~u iz Beograda, Slobodanu Ma{i}u, a sa jednim brojem tekstova da upozna Radisava Filipovi}a. [e{eqeva supruga Vesna, u vezi mera koje su preduzete prema Vojislavu, animirala je Vuka Dra{kovi}a, koji je grubo istupao napadaju}i SDB. D-1669 od 21. 2. 1984. godine (USDB – D-1402) od strane RSUP SRS (RSUP SR BiH) dopuweni su podaci u vezi mera preduzetih prema Vojislavu [e{equ podatkom da se me|u materijalima prona|enim kod Vojislava [e{eqa nalazi i fotokopija bro{ure “Bilans sovjetskog termidora”, autora @ivojina Pavlovi}a. D-1440 od 23. 2. 1984. godine, RSUP SRS je obave{ten (da prosledi RSUP SR BiH), da prema pouzdanim saznawima, Vojislav [e{eq je 21. 2. 1984. godine doputovao u Beograd, i odmah nakon dolaska ostvario je kontakt sa Kostom âvo{kim i Vladimirom Mijanovi}em. Narednog dana (22. 2.) kontaktirao je sa Sr|om Popovi}em, Boìdarom Jak{i}em, Kostom âvo{kim, Miodragom Mili}em, Vukom Dra{kovi}em, Gojkom \ogom, a po kazivawu [e{eqa, ostvario je kontakt i sa Piterom Hayiristi}em, koga je zamolio da jo{ ni{ta ne objavquje u inostranstvu o wegovom “slu~aju”. U 182

slu~aju da protiv wega bude pokrenut krivi~ni postupak, [e{eq je dao punomo}je Sr|i Popovi}u da ga zastupa na sudu. Lica sa kojima je [e{eq razgovarao sugerisala su mu da o merama koje je SDB RSUP SR BiH prema wemu preduzela, obavesti {to vi{e qudi i institucija u zemqi, i da ne kontaktira strane novinare, da odbija svaki razgovor sa pripadnicima SDB bez advokata, te da, ukoliko bude uhap{en, zatraì psihijatrijsku pomo}. Po{to je [e{eq ~lan Filozofskog dru{tva Srbije, ~lanovi ovog dru{tva }e, na inicijativu Koste âvo{kog, pokrenuti peticiju – protest zbog represivnih mera koje su preduzete prema [e{equ, a isto }e u~initi i Centar za filozofiju i dru{tvenu teoriju Instituta dru{tvenih nauka, u kome je zaposlena grupa udaqenih profesora FF. D-1616 od 29. 2. 1984. godine RSUP SRS je obave{ten (da prosledi RSUP SR BiH) da je Vojislav [e{eq (iako je prvobitno planirao da se u Sarajevo vrati 25. 2.) produìo svoj boravak u Beogradu, gde }e najverovatnije ostati do 3. 3. 1984. godine. Za vreme boravka u Beogradu, pored pomenutih, kontaktirao je i slede}a lica: Vladimira Mijanovi}a, Dobricu ]osi}a, Qubomira Tadi}a, Borislava Mihajlovi}a Mihiza, Dragana Anti}a i Du{ana Bogavca, kao i Milovana \ilasa. Istomi{qenike u Beogradu [e{eq je obavestio da je SDB u Sarajevu saslu{avala i izvr{ila pretrese stanova Olge Kozomare, Bogdana i neke asistentkiwe sa FPN. D-1597 od 29. 2. 1984. godine, RSUP SRS je obave{ten da su Dobrica ]osi}, Svetozar Stojanovi}, Neboj{a Popov, Qubomir Tadi} i Mihajlo Markovi} sastavili tekst-peticiju u znak protesta zbog hap{ewa i saslu{avawa Vojislava [e{eqa, koju su uputili Predsedni{tvu SFRJ i Predsedni{tvu SR BiH. Hap{ewe Vojislava [e{eqa pomenuta lica smatraju “policijskim nasiqem i grubom povredom elementarnih qudskih i gra|anskih prava zagarantovanih Ustavom SFRJ” i “apeluju na pomenuta predsedni{tva da svojom kompetencijom omogu}e [e{equ slobodan i normalan ìvot i rad, a pre svega da mu se vrate oduzeti rukopisi, nau~na dokumentacija i privatna prepiska”. D-1648 od 1. 3. 1984. godine, RSUP SRS (da prosledi RSZUP SR BiH) je obave{ten da se Vojislav [e{eq u Sarajevo vra}a 2. 3. 1984. godine. Pre polaska [e{eqa u Sarajevo, Kosta âvo{ki }e mu dati primerak saop{tewa–protesta koji je FDS uputio Predsedni{tvu SFRJ i SR BiH. D-6388 od 26. 7. 1984. godine, RSUP SRS je obave{ten da smo prate}i reagovawa anarholiberala u Beogradu povodom presude Vojislavu [e{equ, do{li do saznawa da je Vladimir Dedijer uputio pismo Desi Trevizan i Dobrici ]osi}u, u kome ih obave{tava da }e na prvoj sednici Raselov sud raspravqati o ugroàvawu qudskih prava i sloboda u Jugoslaviji, navode}i kao primer osudu Vojislava [e{eqa, koja je, po wemu, “~ist slu~aj sudskog ubistva”, a da je “Bela kwiga” CK SK Hrvatske staqinisti~ka i da iza we stoji Ivan Kraja~i}. 183

]osi} je o sadràju pisma obavestio Mijanovi} Vladimira i obojica su zakqu~ili da je to “dobro i da }e imati velikog odjeka u svetu”. (potpis redigovan)

LXVII Centar SDB Sarajevo (redigovano) Inf. str. pov. broj: 2 Dana 3. januara 1985. godine


Predmet: Interesantna zapaàwa iz pisanih materijala upu}enih Vojislavu [e{equ, iz Beograda Veza: Na{a pos. inf. br. 83 od 11. 10. 1984. godine Dana 17. 12. 1984. godine (redigovano) do{li smo do pisanih materijala upu}enih Vojislavu [e{equ, koji se nalazi na izdràvawu kazne u Okru`nom zatvoru u Sarajevu. Ovaj pisani materijal (79 kucanih stranica), kojim se protestuje protiv izricawa kazne Vojislavu [e{equ, a koji je upu}en jo{ Saveznom sudu i agenciji Tanjug, napisalo je 25 autora iz Beograda, i to: Matija Be}kovi}, kwièvnik; Dimitrije Bogdanovi}, profesor Univerziteta; Milovan Danojli}, kwièvnik; Vuk Dra{kovi}, kwièvnik; Veselin \ureti}, nau~ni saradnik; Mihailo \uri}, profesor Univerziteta; Pavle Ivi}, profesor Univerziteta; Antonije Isakovi}, kwièvnik; Vladeta Jankovi}, profesor Univerziteta; Ivan Jankovi}, nau~ni saradnik; Biqana Jovanovi}, kwièvnik; Vojislav Lubarda, kwièvnik; Svetislav Mandi}, kwièvnik; Mladen Markov, kwièvnik; Borislav Mihajlovi}, kwièvnik; Rajko Petrov-Nogo, kwièvnik; Predrag Palavestra, kwièvnik; Mi}a Popovi}, slikar; Sr|a Popovi}, advokat; Amfilohije Radovi}, profesor Bogoslovskog fakulteta; Radovan Samaryi}, profesor Univerziteta; Svetlana Slap{ak, kwièvni kriti~ar; @ivorad Stojkovi}, profesor kwièvnosti; Dobrica ]osi}, kwièvnik, i Kosta âvo{ki, nau~ni saradnik. U ime navedenih, otvoreno pismo je poslao @ivorad Stojkovi} i Saveznom sudu, po iskqu~ivoj èqi autora da se obrate “jo{ samo najodgovornijoj pravosudnoj instanci u zemqi sa uvjerewem da }e sprije~iti kr{ewe osnova wene zakonitosti, kao {to je u~iweno u Sarajevu – sudskim progonom Vojislava [e{eqa”. Tako|e, u uvodu ovog materijala, na jednom listu, velikim {tampanim slovima, napisano je: “Sloboda [e{equ”!, 27 otvorenih pisama povodom presude Okru`nog suda u Sarajevu, Vrhovnog suda BiH, septembar–novembar 1984. godine – Beograd”. Ovim otvorenim pismima priloèn je i pisani prijedlog potpisan od strane Antonija Isakovi}a, Mihajla \uri}a, Matije Be}kovi}a, @ivorada Stojkovi}a i Mladena Markova, a upu}en Filozofskom dru{tvu Srbije. 184

Navedeni autori zahtijevaju od Filozofskog dru{tva Srbije organizovawe “javnih protestnih skupova, na kojima bi se samo slu{alo, s obzirom na dosada{wa iskustva s drugim oblicima protesta – pisawem i govorewem”. Napisav{i da je “}utawe jedini novi oblik izraàvawa protesta, znak da smo do{li do kraja”, autori su mi{qewa da “ako bi se na{li qudi koji bi smjeli da na odre|enom mjestu javno }ute – posve}uju}i svoje dobrovoqno }utawe onima koji su u}utkani silom – mo`da bismo se pribliìli onom danu kada }e slobodno progovoriti svi”, odnosno da je “to sve {to su mogli smisliti, ne samo kao podr{ku Vojislavu [e{equ, ve} i svakom gra|aninu na{e zemqe koji u osvit XXI vijeka robuje zbog delikta mi{qewa”. U odgovoru Filozofskog dru{tva Srbije (isto priloèno ovim otvorenim pismima) Isakovi}u i drugim autorima gore navedenog zahtjeva, pi{e da bi “Filozofsko dru{tvo Srbije sa velikim zadovoqstvom organizovalo takve protestne skupove, ali da, naàlost, nemaju vlastitih prostorija, a za tu svrhu niko nije bio spreman da svoju salu stavi na raspolagawe”. Matija Be}kovi} u svom pismu, pod naslovom “Novi junak u staroj pri~i”, na alegori~an na~in pi{e da osuda Vojislavu [e{equ nije ni{ta novo u ovoj zemqi, nego se samo pita: dokle to? Dokazuju}i da se Vojislavu [e{equ zbog teksta i pri~a, na osnovu na{eg pozitivnog krivi~nog prava nije mogla izre}i kazna ne samo po osnovu ~lana 114, nego ni po ~lanu 133 KZ-a SFRJ, Bogdanovi} Dimitrije je ujedno “zabrinut” da se nakon “jednog ovakvog politi~kog procesa ne izrodi ~itav niz takvih procesa sa pravnim konstrukcijama, a {to neminovno mijewa lik jedne zemqe i wenih odgovornih vo|a”. Na kraju svog otvorenog pisma, Dimitrijevi} zakqu~uje da “dru{tveno ure|ewe nije ugroèno [e{eqevim tekstom i pri~awem, nego naprotiv, ugroàvawe dolazi od takvih krivi~nih progona i osuda”. U svom pismu pod nazivom “Zapis o toleranciji, disidentima i zapleni rukopisa”, Milovan Danojli} pi{e da je Vojislav [e{eq “samo jedan mladi intelektualac kojih je, u posledwe vrijeme, sve vi{e i koji vjeruju u potrebu i pravo na iskazivawe vi{eglasnosti”, da je “[e{eq mladi Bosanac, pripadnik nove hajdu~ije o kojoj je pjevao jedan drugi bosanski gor{tak – Rajko P. Nogo”, te da se ta “hajdu~ka crta mogla zapaziti i u \ogovoj moralnoj ~vrstini”, odnosno da “nove hajdu~ije ima i u stavu Vojislava Lubarde, a na wu, stasom i glasom, oli~ava i Vuk Dra{kovi}”. Upore|uju}i [e{eqevo stradawe sa stradawem Bogdana Zimowi}a iz Andri}evog “Omerpa{e Latasa”, Danojli} je mi{qewa da je “[e{eq samo jo{ jedan koji se odmetnuo u hajduke, koji okre}e le|a vladaju}im mjerilima, koji se buni protiv site qenosti i nasrtqive laì”. Zakqu~iv{i da je “Vojislav [e{eq osu|en na osam godina robije zbog jednog neobjavqenog teksta, te zbog razgovora {to ih je, u ~etiri oka, vodio po hodnicima na{ih di~nih fakulteta i jo{ di~nijih vozova – ako ih je uop{te vodio”, te da su “protiv wega svjedo~ili nepoznati iz orijent-ekspresa, orijentalni dou{nici i sitni balkanski {pijuni”, Danojli} jo{ pi{e da “se i ono {to se dogodilo [e{equ moè dogoditi svakom intelektualcu koji poku{ava ozbiqnije mi185

sliti o ovome vremenu, te da je i “svaki intelektualac dostojan tog imena osu|en na osam godina robije”. Vuk Dra{kovi} u svom pismu se direktno obra}a predsjedniku Velikog vije}a Okru`nog suda u Sarajevu. Pi{u}i u po~etku da je na osnovu izvje{taja na{e {tampe zakqu~io “kako nikakvog su|ewa nije ni bilo, s obzirom da su glavni arbitri stajali nevidqivi iza scene”, te da je u “tragi~noj predstavi samo formalno, da se udovoqi proceduri, dodijeqena i uloga sudije”. Dra{kovi} daqe upore|uje [e{eqevo su|ewe sa su|ewima u Kraqevini Jugoslaviji, te zakqu~uje da se i u woj i “za teà krivi~na djela mawe sudilo”. Ina~e, Dra{kovi} poku{ava pravnim sredstvima dokazati da je [e{eq nevin osu|en. Na kraju, apeluju}i na svijest sudije, koji je osudio [e{eqa, Dra{kovi} pi{e da “dr Vojislav [e{eq nije ni prva ni posledwa nevina `rtva koja }e proslaviti svoje tamni~ewe”. Veselin \ureti} u svom otvorenom pismu, odmah u po~etku istog, pi{e da je [e{eq “jo{ jedna `rtva bauka nacionalizma, te utvare koja nikako da napusti na{u dru{tveno-politi~ku scenu”. Ujedno, pi{u}i o dugogodi{wem pogre{nom tretirawu nacionalnog pitawa kod nas, \ureti} isti~e: “Te{ko je uspostavqati nacionalnu ravnoteù parola i vrlina u situaciji kada jedan narod, sada srpski, trpi tu|inske udare sa strategijskim implikacijama, kada se, pred na{im o~ima, vr{e nasilne etni~ke promjene, koje su u dvadesetom vijeku ne samo evropski, nego i svjetski kuriozitet. Zar odgovor nad ovakvim nasiqem izazvano stawe nije prirodna qudska reakcija, pravo na samoodbranu? Zar kosovski “Palestinci” moraju imati mawe prava od Arafatovih, kada se zna da ovi na{i napu{taju vjekovima neuga{ena ogwi{ta narodnog duha, narodne samobitnosti, zar odgovor na ove izazove ne pripada moralnoj sferi? U ime kojeg naroda i ko moè zahtijevati da nasiqem postignuto bude ovjekove~eno”? Daqe, \ureti} pi{e o “problemu Kosova, stvarawu Albanije pod crvenom zastavom”, “elaboratima” koji su se bavili ne sudbinom Kosova i Metohije, nego sudbinom Skadra i wegove srpske okoline”, te zakqu~uje da su “izazovi izbjegli~kih srpskih tabora, bez imena i imovine, izgubqenih u {umama socijalnih naravou~enija, bez domova, logora i rezervata, dovoqan razlog za krik svakog oblika nacionalizma i {ovinizma, utoliko vi{e {to su wihove matice – ma}ehe prepu{tene sebi, bez op{tih upori{ta i orijentira”. Na kraju, \ureti} pi{e da ni “[e{eqev slu~aj ne moè razlu~iti ovog uzro~no-posledi~nog konteksta, ako je rije~ o nacionalizmu, on moè biti samo onaj izazovni, posledi~ni”. \uri} Mihajlo u svom pismu pod nazivom “Besputno breme”, pi{e da “mladi sarajevski docent Vojislav [e{eq nije zakasnela `rtva povampirenog sredwovjekovqa, ve} je wegovo stradawe zastra{uju}i predznak rastu}eg uticaja mo}i nihilisti~kog duha, duha osvete i uni{tavawa u na{em vremenu neistomi{qenika od strane onih koji zahtijevaju bezuslovnu pokornost i pravo na neprikosnovenu istinu”. Pavle Ivi} apeluje na sud da oslobodi [e{eqa koji je osu|en na osnovu nedokazanih ~iwenica, a u ciqu da to “osloba|awe doprinese ugledu Ju186

goslavije u svijetu”. Po~iwu}i svoje pismo “konstatacijom” da izrazom “politi~ki kriminal” zapravo “jedna lo{a, nesigurna, nesposobna politika vr{i progon qudi koji misle ono {to se toj politici ne svi|a”. Antonije Isakovi} je mi{qewa da su “glavni zagovornici progona mi{qewa oni me|u politi~kim qudima, ~ije su ratne i revolucionarne biografije podosta sumwive u smislu qudske hrabrosti i ~vrstine”. Ujedno, Isakovi} pi{e da upravo ti politi~ari nastoje da “autoritet steknu zastra{ivawem, umjesto pravim sposobnostima i odgovornostima”. Daqe, Isakovi} pi{e da akciju za osloba|awe [e{eqa i grupe lica u Beogradu ne shvata samo humanitarnim ~inom, ve} i patriotskom akcijom, po{to se u na{em dru{tvu “odràvaju la`ni, providno montirani procesi izmi{qenim krivcima, da bi se skrenula pa`wa sa sopstvenih odgovornosti za op{te ekonomsko, politi~ko i moralno stawe na{eg dru{tva”. Zalaù}i se za “ispitivawe svih politi~kih presuda {irom zemqe, jer bi to za na{u zemqu bio jedini na~in da sa sebe skine hipoteku bespravne policijske zemqe”, Isakovi} i u ovom pismu predlaè Filozofskom dru{tvu Srbije “organizovawe javnih sastanaka na kojima bi se samo }utalo, barem pola sata, kako bi se i na ovaj na~in reklo da se ne pristaje na ponièwa koja osje}a, {to se u zatvorima nalaze ili }e se na}i savremenici samo zbog toga {to misle druga~ije”. Vladeta Jankovi}, u svom pismu pod naslovom “Bele{ka o pokri}u”, zalaè se za su|ewe “odgovornim za “Obrovce”, “Fenije” i druge privredne proma{aje, za napu{tawe osnovnih vrijednosti dru{tva: morala, dostojanstva, pravde i sl., a ne \ogi ili [e{equ”. Ivan Jankovi}, u svom pismu pod nazivom “Jedan veleizdajni~ki proces” (isti je navodno u pro{irenoj verziji objavqen pod naslovom “Pravni vidici gowewa doktora [e{eqa” u slovena~kom ~asopisu “Na{i razgledi”, u broju od 28. 9. 1984. godine), pi{e da “veleizdajni~ki proces [e{equ mnogima ne djeluje sasvim uvjerqivo, po{to veleizdajnici, po pravilu, mogu biti samo oni koji imaju veliku dru{tvenu mo} i uticaj, a [e{eq u te ne spada”. U pismu pod naslovom “êmu se jo{ moèmo nadati”, Biqana Jovanovi} zakqu~uje da }e “Jugoslavija biti jedna od rijetkih zemaqa u kojoj je rat od maja 1945. godine neprekidan, namontiranim procesima i da se tome ne vidi kraj”. Vojislav Lubarda, u svom pismu pod naslovom “Doktoru Vojislavu [e{equ – sarajevska kaznionica”, pi{e da “iako je svjestan kako wegove rije~i ne mogu mu pomo}i, nije mogao odoliti da ne digne glas protesta zbog trpawa qudi u kazamate samo zato {to druga~ije misle”. Ujedno, Lubarda “okrivquje [e{eqa” za sudbinu, jer je “zaboravio starostavni bosanski nauk: kadija te tuì, kadija te sudi”, odnosno {to je povjerovao da “nema vi{e kadija koji sude ar{inom dobro premotane ~alme”. Daqe, Lubarda pi{e da je [e{equ moralo biti jasno da je “Bosni dosta Gojka, Moma, Vuka, Rajka, Voja i svih onih koji nose takva imena i postavqaju pitawa koja zadiru ~ak do AVNOJ-a, jer kud bi to odvelo, {ta bi ostalo od ~iste Bosne”? Ujedno, Lubarda skre}e [e{equ pa`wu da je u “Bosni pro187

{lo vrijeme Igumana Stefana, Novice Cerovi}a, Starca Vujadina, majki Jugovi}a, nevesiwskih pu{aka i sli~no, s obzirom da je do{lo vrijeme da se aga Smajilaga – krvnik, progla{ava najve}im bosanskim junakom”. “Kritikuju}i” [e{eqa {to nije “na vrijeme prilegao uz vlast kako to marksisti~ki rade Rizvi}i, Filipovi}i, Tanovi}i i dr.”, Lubarda zakqu~uje da se [e{eq sapleo, mada za sada kriju lice, o islamske fundamentaliste, o BiH duh na ~elu sa Muhamedom Filipovi}em”. Navode}i kao primjer “tog duha” pjesmu “Od Trebiwa do Brodskije vrata, nije bilo Srba ni Hrvata”, Lubarda pi{e da je autor tih stihova, koji je svojevremeno bio ne samo srcem, nego i perom uz usta{e, dobio najve}e priznawe BiH, nagradu koja nosi naziv ustanka naroda BiH – 27. julsku nagradu, Lubarda zakqu~uje da se “ne{to pobrkalo ili u nazivu nagrade ili u imenu dobitnika”. Daqe Lubarda pi{e: “Bi}e da su na brzinu protuma~ene rije~i usta{a i ustanak, usta{ke pjesme i ustani~ke pjesme”, zakqu~uju}i “u korijenu je to, vaqda, isto. I jedni i drugi su ustali”. Na kraju ovog pisma, Lubarda “àli” {to je [e{eqa pustio da se “vrati preko krive Drine, gdje se odvajkada sudilo i sudi onim koji nisu voqni da se klawaju i metani{u i gdje je i on sam progawan, ali nije imao petqe da sa~eka, kao [e{eq, iste sinyire”. Svetislav Mandi} i Mladen Markov, u svojim pismima osporavaju bilo kakvu odgovornost [e{eqa zbog komentara i ideja u neobjavqenom tekstu “[ta da se radi?”, te traè u ime pravde, humanosti i demokratije da se isti pusti na slobodu. Rajko Petrov Nogo posve}uje [e{equ pjesmu pod nazivom “Kmetske du{e”, u kojoj na alegori~an na~in pi{e o [e{eqevoj kazni: “Ne putujem vi{e tim vozom i ne razgovaram sa nepoznatim. Ne odgovaram na ankete. Ne pi{em ~lanke. Ladice su mi prazne. Ako {ta objavim, neka ih potpi{u. To je wihovih osam godina. Ne {trajkujem gla|u. U onim novinama, u mom zavi~aju, to zovu novom dijetom. Ne pitaj me o istini i pravdi – ja nisam odavde. “Palestinci” ne postoje. Ta~ka. A {to se [e{eqa ti~e, on je ostao, brajko moj…” Borislav Mihajlovi} Mihiz u svom pismu pod nazivom “Posle sto godina”, koje pi{e u dramskom obliku, na kraju se pita: “Kako smo mi to pro}erdali ~etiri dobijena rata i ceo jedan vek borbe za slobodu ~oveka i gra|anina, kada se Vojislav [e{eq za jedan neobjavqeni tekst sa svog pisa}eg stola, osudi na osam godina robije”. Predrag Palavestra, u pismu pod nazivom “Slu~aj Vojislava [e{eqa i duh zajedni~kih stvari”, pi{e da ga presuda [e{equ zabriwava “zbog toga {to ozakowuje praksu uplitawa politi~kog pragmatizma i policijskog podozrewa u kriti~ku metodologiju humanisti~kih nauka, koje su zagledane u budu}nost i posve}ene ~ovjeku kome moraju da sluè vi{e i prije, nego vladaju}em poretku”. 188

Mi}a Popovi}, u svom pismu upore|uju}i slu~aj [e{eqa sa pozori{nim komadom “Balkanski {pijun”, zakqu~uje da je “umnog i odgovornog mladog nau~nika [e{eqa zahvatio talas ne~ijeg ludila (nalogodavca i izvr{ilaca)”, a Sr|an Popovi}, [e{eqev advokat, u pismu pod naslovom “Pre i posle zavr{ne re~i”, dokazuje neodrìvost optu`be protiv [e{eqa. Amfilohije Radovi} pi{e u svom pismu da ga je “kao ~oveka crkve duboko potresla osuda [e{eqa na osam godina zatvora zbog neobjavqenog teksta, te da zna da svako gowewe druga~ije misle}ih, makar vr{eno i u ime najsvetijih ciqeva, zvali se oni jeretici, vje{tice ili anarholiberalisti, uvijek se na kraju pokazivalo kao sabirawe ugqevqa na sopstvenu glavu”. Navode}i da ga jedino te{i “{to crkva, kojoj on pripada, nikada nije nasiqe proglasila za dogmu ìvota, za razliku od inkvizicije, koja je sudila kwigama i idejama, pravdaju}i sredstvo ciqevima”, Radovi} pi{e da je “vjerovao da je vrijeme inkvizicije odavno pro{lo, ali da tako ne misli nakon izricawa presude [e{equ u Sarajevu”, te zakqu~uje da “sve ovo {to se danas zbiva sve vi{e ga u~vr{}uje u uvjerewu da ono mra~no i demonsko iz sredwovjekovqa nije i{~ezlo, nego se, nasuprot, razgranalo do neslu}enih razmjera”. Na kraju pisma, Amfilohije Radovi} pi{e da “presuda [e{equ uniàva u wemu hri{}anina i ~ovjeka, ubija vjeru u qudsku pravdu i ~ovjekoqubqe”, te da “ne èli da svojim }utawem ili pilatovskim prawem ruku bude sau~esnik nad [e{eqom ili bilo kome wemu sli~no”. Da se [e{eq pusti na slobodu i oslobodi svih optu`bi, jer je “nevin optuèn, osu|en i zatvoren”, traè, isto tako, u svojim pismima Radovan Samaryi} i Svetlana Slap{ak, te vjeruju da }e Savezni sud ukidawem kazne [e{equ doprinijeti ugledu na{e zemqe. @ivorad Stojkovi}, u pismu “Primjer Vojislava [e{eqa”, pi{e da je “[e{eq na robiji zbog mi{qewa, ~iju osnovanost ni{ta toliko ne potvr|uje, koliko samo obrazloèwe sudske kazne”, te ujedno zakqu~uje da je sarajevski proces “jedan od primjera da politi~ki obra~uni, poturani okru`nim i vrhovnim sudovima, nikako nisu slu~ajni u dana{woj sudbini ne samo Ko~i}eve otaybine, i da jedino za kriminal slobodoumqa nema osloba|aju}ih presuda”. Stojkovi} daqe pi{e, da se ve} od 40. godine svuda po zemqi de{ava, de{ava u ovoj Jugoslaviji, dva puta starijoj od prve Jugoslavije, “da ima neprijateqe toliko ozlogla{ene, kao {to ih nije imala ni ona prethodna po zakonu o za{titi dràve”. Pi{u}i kako se kod nas “neprekidno alarmira i podjaruje javnost izjavama o nasrtajima spoqa i podrivawima iznutra”, Stojkovi} se pita: “Kakva je to politika jedne dràve koja na sve strane ima neprijateqe, zavide li nam to na najvi{oj stopi inflacije, najve}em procentu nezaposlenih, najzaduènijoj zemqi po glavi stanovnika ili na najkomplikovanijem dràvno-politi~kom ure|ewu na kontinentu, koji ne prestaje da proizvodi i unapre|uje posebnosti da pretvara u podvojenosti, razlike u razmirice, pa i u razdore, ~ak i u jednom istom narodu, podjeqenom teritorijalnom suverenitetu, a pluralizam interesa da pro{iruje i na pluralizam istina o pravom stawu zajednice u dràvi, prestrojene takvim rje{ewima da nas sa189

mo jo{ neprijateqi pitaju, jesu li ona uop{te kompatibilna, a ne previ{e komplikovana, dok drugima, kojih se i druga~ije ti~emo, najboqi smo ovakvi kakvi jesmo”? Ujedno, Stojkovi} pi{e da “nijedan neprijateq ne bi ovu zemqu uvalio u pogubnije neizvjesnosti od onih stvarnih, ali smi{qenih improvizatora koji su bili na najodgovornijim mjestima u dràvi i koji su isprobavaju}i razna “rje{ewa”, do{li do sistema dru{tveno-politi~kih, privrednih ili pravnih samodestrukcija”, te “krojili ili prekrajali istorijsku sudbinu prostora na kome ìvimo”. Po Stojkovi}u, [e{eq nije ni{ta drugo uradio, nego “samo napisao {ta je ura|eno sa zemqom u kojoj ìvi. Navode}i primjere kako se i ranije sudilo zbog opravdanih upozorewa, da }e nas ustavne promjene iz 1974. godine razbiti, Stojkovi} na kraju pi{e da “ukidawe kazni politi~kim osu|enicima svuda po zemqi ne treba samo [e{equ, ne treba samo tolikim mladim qudima Kosova i Metohije, kojima je odre|ena uloga da u zatvorima budu `rtve programirane za izazivawe budu}ih mr`wi i obra~una, ne treba ni samo otvorenim fanaticima svoje vjere, osu|enim da bi se mudrije provodio fundamentalizam u wihovom vilajetu, ~uvenom i po takmi~arski najve}em broju podignutih bogomoqa, ne samo u balkanskim, ve} i u bliskoisto~nim razmjerima, ne treba ni dugogodi{wim i jo{ povratnim zato~enicima preporoda u domovini, po kojoj sad predwa~e inkvizitori sa “belim kwigama” i crnim strahovima od svake promjene odnosa i pameti u ovoj zemqi, kao i {to obustava ne~uvenog beogradskog procesa zbog privatnih politi~kih okupqawa po privatnim stanovima, ne treba samo {estorici optuènih: osloba|awe svih politi~kih zatvorenika, spre~avawe svakog sudskog progona mi{qewa, ma kakva bila, ako su samo mi{qewa, brisawe bar iz krivi~nog rije~nika, vaqda najreakcionarnije pravne odrednice – politi~ki kriminal (najmonstruoznije, svakako) – sve je to daleko potrebnije samoj zemqi u kojoj ìvimo”. Dobrica ]osi} pi{e da je nad [e{eqom “izvr{ena sudska odmazda od osam godina robije, zato {to je poku{ao da misli i da traga za istinom, zato {to je zapisao to o ~emu je razmi{qao, zato {to napisano nije odmah spalio, ne slute}i kolika je to neprijateqska i antiustavna djelatnost po zakonima i obi~ajima SR BiH, gdje je najbezbjednije ne misliti”. Daqe, ]osi} pi{e da je [e{eq ka`wen kako bi posluìo kao “nauk mnogim nezadovoqnim i nespokojnim mladi}ima, svima koji èle vi{e slobode, vi{e pravde, vi{e dobra, vi{e razuma i po{tewa”. Povezuju}i su|ewe [e{equ sa su|ewem grupi lica u Beogradu, ]osi} zakqu~uje da “nije osu|en [e{eq ne bi sudili ni Mijanovi}u i drugima, o~igledno su vodstva jugoslovenskih republika, pokrajina i uè Srbije postigli monolitno jedinstvo u borbi protiv svih koji ne misle onako kako oni misle”. Pitaju}i se “za{to ovih dana Beograd postaje Sarajevo”, te isti~u}i da se “stidi zbog toga”, ]osi} zakqu~uje da ipak “imamo jedan razlog da ne postanemo o~ajnici: postoji u Evropi jo{ jedna dràva u kojoj se drakonski, pa i teè, sudi svim [e{eqima”. 190

U svom pismu “Mi{qewa kao zlo~in”, Kosta âvo{ki se nada da se “su|ewe [e{equ zbog kriti~kih misli neobjavqenog teksta, ne}e pretvoriti u vremena u kojima }e gra|ani biti izvo|eni pred sud zbog li~nih zabiqe{ki, pisama i nedovr{enih tekstova, koje }e im policija, pri pretresu, nalaziti u stanu”. Pi{u}i kako nijedan civilizovani pravni sistem ne poznaje delikt za mi{qewe, âvo{ki na kraju zakqu~uje da je “davno mo}ni Julije Cezar odgovorio kwigom na kwigu i time za sva vremena povukao razliku izme|u civilizovanog vladara i azijatskog satrapa”. Mjere SDB: – Bi}emo u toku slawa sli~nih pisanih materijala podr{ke [e{equ, te o svemu blagovremeno informisati. (redigovano) Dostavqeno: – 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB – 1h u dosije akcije “Indeksi”

LXVIII Socijalisti~ka Republika Bosna i Hercegovina Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbjednosti III sektor Sarajevo Broj: 03-8254/1 Dana 18. 12. 1985. godine Saveznom sekretarijatu za unutra{we poslove Slu`bi dràvne bezbjednosti – III uprava Saveznom sekretarijatu za unutra{we poslove Uprava za istraìvawe, analize i informisawe Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SR Srbije Slu`ba dràvne bezbjednosti – III sektor, Beograd Predmet: Informacija, dostavqa se. U prilogu akta dostavqamo vam na upoznavawe informaciju o namjerama pojedinih eksponenata gra|anske desnice da raznim pritiscima iznude prijevremeni otpust [e{eq Vojislava sa izdràvawa kazne. Pored toga, do{li smo do podataka da je âvo{ki Kosta obavijestio [e{eqevu sestru Dragicu da ga je Danojli} Mi}a, pjesnik koji trenutno ìvi i radi u Parizu, zamolio da preko wega uputi jedan poklon [e{eqevom sinu Nikoli. Dragica je pristala da se ovaj paket po{aqe i pri tom upoznala âvo{kog da ni ona ni [e{eq jo{ nisu dobili izvjesno pismo od advokata Sr|e Popovi}a, {to je âvo{ki prokomentarisao rije~ima: “Dobi}ete, oni to zadràvaju”. Sa Dragicom [e{eq je kontaktirao i Dobrica ]osi}, koji je istakao da mu je drago {to se [e{eq fizi~ki dobro osje}a, te dodao da bi 191

bila nesre}a da mu se tamo ne{to desi, odnosno da se fizi~ki sru{i. Na kraju je Dragici rekao da [e{eqa prilikom svake posjete pozdravi od wega i da mu kaè da “on (]osi}) brine za wega i da mu èli zdravqe”. Priloga: 1. Na~elnik sektora (potpis redigovan)

LXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 31. 12. 1985. godine Rezime depe{a iz dosijea [e{eq Vojislava za 1985. godinu Rezime je sa~iwen od 7 depe{a (strana – 7) D-4058 od 19. 4. 1985. godine (USDB – D-3343), od strane RSUP SRS smo obave{teni o sadrìni razgovora Dragice [e{eq (sestre Vojislava [e{eqa) sa Boìdarom Jak{i}em. Dragica je obavestila Jak{i}a da }e 18. 4. 1985. godine do}i u Beograd kako bi se sa wim, Dobricom ]osi}em i drugim, dogovorila o na~inu – pravnoj mogu}nosti za vra}awe tekstova koji su izuzeti prilikom pretresa, a nisu vra}eni, mada nisu u{li u sudski spis. Radi se o rukopisu romana “Hajka”, na ~ijem vra}awu [e{eq insistira. Sa Dragicom su razgovarali i Dobrica ]osi} i Radisav Filipovi}. ]osi} se interesovao kako [e{eq fizi~ki i psihi~ki izgleda, da li ga zlostavqaju i tuku i da li je Dragici i Vesni odgovoreno na predstavku koju su uputili Republi~kom sekretarijatu za pravosu|e ili saveznim organima, kojom je traèno pomilovawe za [e{eqa. Dodao je da je pre nekoliko dana uputio specijalno pismo [e{equ, kako bi se na{a i svetska javnost upoznala {ta se [e{equ de{ava u KPD. D-5113 od 16. 5. 1985. godine (USDB – D-4169), od strane RSUP SRS (RSUP SR BiH) smo obave{teni da je prema obave{tewu koje je Vuk Dra{kovi} preneo [e{eqevoj porodici, grupacija gra|anske desnice o~ekivala pomilovawe [e{eqa povodom Dana pobede, kao gest dobre voqe najvi{ih politi~kih foruma Jugoslavije, navode}i da su oni zbog toga “obustavili neke akcije”, a Dra{kovi} je jo{ izrazio sumwu da bi “[e{eq mogao biti otrovan u KPD”, te da }e “svi oni koji su ga osudili jednog dana za to platiti”. Dodao je da }e sa Dobricom ]osi}em i Boìdarom Jak{i}em dogovoriti pokretawe novih akcija u Jugoslaviji i svetu u vezi osloba|awa [e{eqa. U razgovorima sa [e{eqevom suprugom i sestrom pojedini gra|anski desni~ari interesuju se za [e{eqevo zdravstveno stawe i dràwe, upu}uju mu re~i podr{ke i ohrabrewa za stavove i pona{awe u KPD. Na inicijativu âvo{kog, ~lanovi FDS poslali su nov~anu pomo} (20.000,00 din.) [e{eqevoj porodici, a âvo{ki je u vezi wegovog osloba|awa kontaktirao i ministra za qudska prava SAD. Tako|e, [e{eq je primqen za po~asnog ~lana PEN kluba Finske. 192

Ina~e, [e{eq i daqe odbija da ispuwava obaveze u skladu sa ku}nim redom KPD i drsko se pona{a. D-7520 od 16. 7. 1985. godine (USD – D-5996), od strane RSUP SRS (RSUP SR BiH) smo obave{teni da je nakon posete [e{eq Vojislavu u KPD Zenici, Dragica [e{eq kontaktirala sa âvo{ki Kostom i ]osi} Dobricom i obavestila ih da [e{eq i daqe odbija da radi, zbog ~ega je stalno u samici. Dodala je da je upravnik KPD razgovarao sa [e{eqevom majkom kako bi ona uticala na wega da promeni svoj odnos prema obavezama koje proisti~u iz ku}nog reda doma, {to je ona energi~no odbila. Dragica je tako|e istakla kako se “u Sarajevu javno pri~a da }e [e{eq uskoro biti pu{ten iz zatvora”, a sli~ne vesti ~ uli su i Dobrica ]osi} i Kosta âvo{ki. D-9046 od 6. 11. 1985. godine RSUP SRS (da prosledi RSUP SR BiH), obave{ten je da se iz kontakta Sr|e Popovi}a sa Ben Hellmanom, ~lanom finskog ogranka PEN-a, saznaje da je pomenuti ogranak izabrao Vojislava [e{eqa za “dopisnog ~lana”, usput se interesuju}i kakva je situacija oko wega i da li je wegovoj porodici potrebna ekonomska pomo}. D-9304 od 14. 11. 1985. godine RSUP SRS je obave{ten da je na ime Sr|e Popovi}a od strane Fondacije PEN imryensi, prof. dr G. Borgersa, za porodicu Vojislava [e{eqa stigao ~ek na 1.000 holandskih guldena. Porodica [e{eq nije htela novac da primi neposredno, “da to ne bude pogre{no protuma~eno”, jer je u pitawu organizacija iz inostranstva. D-12735 od 9. 12. 1985. godine (USDB – D-10128), od strane RSUP SRS (RSUP SR BiH) smo obave{teni da je Jak{i} Boìdar obavestio Dragicu [e{eq da je Sociolo{ko dru{tvo Srbije uputilo Predsedni{tvu pismo sa zahtevom za pomilovawe Vojislava [e{eqa, u kome je re~eno da “pomilovawe, odnosno ranije pu{tawe iz zatvora 2-3 meseca, ne zna~i mnogo [e{equ koji, kad je izdrào toliko – izdrà}e jo{ ta 2-3 meseca, koliko zna~i Predsedni{tvu, jer }e se videti da razumno postupaju”. Komentar Dragice i Vesne [e{eq je bio da “se vi{e ne mogu izvu}i obrazloèwem kako niko nije hteo pisati molbu”. (potpis redigovan)

LXX Socijalisti~ka Republika Bosna i Hercegovina Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbjednosti – Sarajevo Dana 17. 3. 1986. godine

Vojislav [e{eq, nakon izlaska iz zatvora, ostvario niz kontakata sa bezbjednosno interesantnim licima iz Beograda Odmah po izlasku iz KPD Zenica (15. 3. 1986. godine), gdje ga je sa~ekala samo sestra Dragica, i dolaska u Sarajevo, Vojislav [e{eq je obavio telefonske razgovore sa: ]osi} Dobricom, \ilas Milovanom, Dra{kovi} Vukom, Jak{i} Boìdarom, Mili} Miodragom, Mijanovi} Vladom, âvo193

{ki Kostom, Im{irovi} Pavlu{kom, Tadi} Qubomirom, Gojkom \ogom i Filipovi} Radisavom, svi iz Beograda. (redigovano) Tako|e, [e{eq je namjeravao kontaktirati advokata Popovi} Sr|u i Hayiristi} Petra, dopisnika Bi-Bi-Sija i lista “Observer” iz Beograda, ali isti nisu bili ku}i, dok je wega traìo zbog intervjua Graciano Mota, dopisnik italijanske agencije “Ansa” iz Beograda. Ina~e, Mota je pratio tok su|ewa [e{equ u Sarajevu i kroz izvje{taje agenciji pisao je da je “su|ewe laìrano, obi~na farsa, unaprijed odre|eno od strane jugoslovenske politi~ke birokracije i sl.”. Tokom razgovora sa [e{eqom, nakon uobi~ajene konverzacije o zdravqu, porodici i sli~no, ]osi} je izrazio radost {to je on ponovo na slobodi, te ga upozorio da }e u wegovom unutarwem ìvotu sada “nastupiti velike krize, nasta}e depresija na koje mora biti spreman, s obzirom da se mnogo toga promijenilo od onog vremena kada je on bio na slobodi, posebno u raspoloèwima qudi”. S tim u vezi, savjetovao mu je da se “sada odmori, smiri i sredi sam sa sobom”, pa da onda do|e u Beograd “kako bi se vidjeli i o svemu malo op{irnije popri~ali”, istovremeno mu sugeri{u}i da se “odmah javi ako ne{to zatreba”. Po{to je prihvatio ]osi}eve savjete, [e{eq je obe}ao da }e ga posjetiti u Beogradu za otprilike 7 do 10 dana. Nakon {to je u jednom kurtoaznom razgovoru zahvalio Milovanu \ilasu na svemu “{to je u~inio za wega”, [e{eq ga je upoznao da }e ubrzo do}i u Beograd, te da }e mu se obavezno javiti. Pravdaju}i se [e{equ {to i pored velikih napora u Udruèwu kwièvnika Srbije nisu uspjeli organizovati protesne ve~eri povodom wegovog hap{ewa i upu}ivawa na izdràvawe kazne, Dra{kovi} je istakao: “Mene je sramota sad kad se na|em sa tobom da te u o~i pogledam. Ti ipak bija{e u zatvoru, a mene ne}e da zatvore iako ~inim sve da to urade. Ja ti zavidim. Ti si sada neko oli~ewe. Ti si sada neki na{ starac Vujadin, Mali Radojica i tako”. U nastavku razgovora, Dra{kovi} je upoznao [e{eqa sa “akcijama” koje je on li~no poduzimao povodom wegovog hap{ewa i upu}ivawa na izdràvawe kazne u KPD Zenica. Tako, detaqno ga je upoznao o dvjema peticijama koje je uputio Predsjedni{tvu SR BiH povodom hap{ewa grupe lica srpske nacionalnosti u Zvorniku, posebno isti~u}i da je u wima pomiwao wegov slu~aj, kao i o “pute{estvijima” pisma koje je uputio predsjedniku sudskog vije}a u Sarajevu. Daqe, Dra{kovi} ga je upoznao da }e mu po dolasku u Beograd pokazati 2-3 pisma koja mu je pisao, ali koja mu nije poslao u KPD boje}i se da }e ga “zbog wih ubiti”. Informi{u}i [e{eqa o svojim najnovijim spisateqskim aktivnostima, Dra{kovi} je rekao da radi na pisawu “pisama i peticija oko Kosova, Hrvatske i Bosne, a u vezi istupawa Batri} Jovanovi}a u Skup{tini SFRJ”, te traìo da mu [e{eq prikupi neke podatke o dvojezi~nosti u SR BiH, a kako bi ih on ustupio Batri}u. Tako|e, Dra{kovi} je upoznao [e{eqa da je i rukovodstvu SR Hrvatske poslao “stra{an tekst o poloàju i genocidu izvr{enom poslije rada nad srpskom kulturom i srpskim imenom”, te da je u vezi s tim “pokrenuo inicijativu preko izraelskih pisaca da se srpski i jevrejski narod pobratime i da je iz Tel Aviva ve} dobio na~elan pristanak”. 194

Nakon {to je ~estitala [e{equ na ponovnoj slobodi, supruga Vuka Dra{kovi}a je istakla: “Svaka ti ~ast, o tebi svi pri~aju. Bogami, u Jugoslaviji si glavni {to se ti~e borbe za promjenu, za ne{to su{tinsko, ti si glavni, ti si u sistem pogodio, razume{. Ovi na{i pri~aju, Tito ovo, Tito ono, Vuk napada usta{e, ali ti si ono {to treba rekao, su{tinske stvari pokretao. Ti si najva`niji, ti se nisi odrekao ni~ega, ja mislim da se do tebe sada ne}e mo}i do}i. Do|i da te vidim {to pre. [ta }e{ tamo, {ta }e{ u toj neprijateqskoj zemqi”. Na kraju razgovora, Dra{kovi} je upoznao [e{eqa da sa “wim ima finih planova”, jer je “ovdje ve} to dogovoreno, zavisi {ta }e{ ti da odabere{, gdje }e{, {ta }e{”. Po{to je [e{eq izbjegao govoriti o svojim budu}im planovima, Dra{kovi} mu je poru~io da ne “brine za finansijske probleme, ako ih ima da to zaboravi, jer je to ve} rije{eno”. Savjetuju}i [e{equ da “ne izlazi u javnost jo{ nekoliko dana”, Boìdar Jak{i} mu je istovremeno poru~io da }e uskoro do}i u Sarajevo i popri~aju “{ta je bilo, kako je bilo i tako”. Osim {to je [e{eqa informisao sa detaqima su|ewa u Beogradu, kao i svojim trenutnim statusom (treba da se javi na izdràvawe kazne 1. 4. 1986. godine u KPD Poàrevac), Miodrag Mili} se [e{equ “pohvalio” da mu je u inostranstvu objavqena kwiga “Ra}awe Titove despotije”. Istovremeno ga je informisao da je iz zatvora iza{ao i Vladimir [eks, advokat iz Zagreba, te da je ve} napisao kwigu o “zatvorima u Jugoslaviji”. Daqe, Mili} je upoznao [e{eqa da se u Beogradu svakog ponedeqka odràvaju protestne kwièvne ve~eri povodom upu}ivawa na izdràvawe kazne Dragoquba Petrovi}a, profesora FF-a iz Novog Sada. Sugeri{u}i [e{eqa da bi dobro bilo da se i on li~no pojavi na jednoj od predstoje}ih protestnih ve~eri, Mili} je istakao: “Eto vidi{, sazrijeva inteligencija, to je vrlo va`no”. Nakon {to ga je Vladimir Mijanovi} upoznao da se u Beogradu pronijela vijest da }e u ponedeqak (17. 3. 1986. godine), govoriti na protestnoj ve~eri vezano za Dragoquba Petrovi}a, [e{eq je rekao da to ne}e mo}i u~initi, s obzirom da je tek stigao i da treba malo da se odmori, ali da }e svakako nastojati da u Beograd do|e u naredni ponedeqak (24. 3. 1986. godine), kako bi uzeo u~e{}a u radu iste. Kosta âvo{ki je kroz razgovor informisao [e{eqa da se upravo vratio iz Londona sa promocije kwige “Neprijateqi naroda”, te izrazio èqu za wegovim {to skorijim dolaskom u Beograd. I ostala navedena lica kroz razgovore izraàvaju zadovoqstvo zbog [e{eqevog izlaska iz zatvora, te nude moralnu, materijalnu ili bilo koju drugu pomo}, ukoliko mu zatreba Kroz sve navedene kontakte [e{eq je na ironi~an na~in govorio “o humanosti ovog dru{tva i naporima da ga prevaspitaju”, daju}i na taj na~in sagovorniku do znawa da je on i daqe “ostao onaj stari [e{eq na kojeg mogu apsolutno ra~unati”. Prilikom izlaska iz zatvora, [e{eq se prema osobqu KPD pona{ao nekorektno, te zahtijevao da iza|e u osu|eni~kom odijelu, ali mu isto nije omogu}eno. 195

LXXI Centar Slu`bi bezbjednosti – Sarajevo Sektor za SDB (redigovano) Inf. str. pov. br. 109 Dana 19. marta 1986. godine

(redigovano)

Predmet: Po otpu{tawu iz KPD-a Zenica, Vojislav [e{eq (OO) ostvario vi{e kontakata sa bezbjednosno-interesantnim licima iz Beograda Veza: Na{a depe{a br. 1032 od 17. 3. 1986. godine Odmah po otpu{tawu iz KPD Zenica i dolaska u Sarajevo, Vojislav [e{eq (OO) je ostvario kontakte sa Dobricom ]osi}em, Boìdarom Jak{i}em, Radisavom Filipovi}em, Vukom Dra{kovi}em, Milovanom \ilasom, Gojkom \ogom, Miodragom Mili}em, Vladom Mijanovi}em, Kostom âvo{kim, Qubom Tadi}em i Petrom Samaryijom, svi iz Beograda. Tokom razgovora sa [e{eqom, nakon uobi~ajene konverzacije o zdravqu, porodici i sli~no, ]osi} je izrazio radost {to je on ponovo na slobodi. Ujedno ga je upoznao da }e u wegovom unutra{wem ìvotu, po izlasku iz zatvora, “nastupiti velike krize, nasta}e depresije”, na koje mora biti spreman, s obzirom da se “mnogo toga promjenilo od onog vremena (misli se na period [e{eqevog hap{ewa), posebno u raspoloèwima qudi”. S tim u vezi, savjetovao mu je da se “sada odmori, smiri i sredi sam sa sobom”, pa da onda do|e u Beograd “kako bi o svemu malo op{irnije popri~ali”, istovremeno mu sugeri{u}i da se “odmah javi ako mu ne{to zatreba”. Po{to je prihvatio ]osi}eve savjete, [e{eq je obe}ao da }e ga posjetiti u Beogradu, za otprilike sedam do deset dana. Savjetuju}i [e{equ da “ne izlazi u javnost jo{ nekoliko dana”, Boìdar Jak{i} mu je istovremeno poru~io da }e uskoro do}i u Sarajevo da ga posjeti. Pravdaju}i se [e{equ {to i pored velikih napora u Udruèwu kwièvnika Srbije nisu uspjeli organizovati protestne ve~eri povodom wegovog hap{ewa i upu}ivawa na izdràvawe kazne, Dra{kovi} je zakqu~io da je sada, po wegovom izlasku iz zatvora, ipak sve dobro. Hrabre}i [e{eqa, Dra{kovi} je istakao: “Mene je sramota sad kad se na|em sa tobom da te u o~i pogledam. Ti ipak bija{e u zatvoru, a mene ne je.e niko ni{ta. înim sve da me zatvore, a ne}e. Ja ti zavidim. Ti si sada neko oli~ewe, ti si sada neki na{ starac Vujadin, mali Radojica i tako”. U nastavku razgovora, Dra{kovi} je upoznao [e{eqa sa “akcijama” koje je on li~no preduzimao povodom wegovog hap{ewa i upu}ivawa na izdràvawe kazne. Tako, detaqno ga je upoznao o dvije peticije koje je uputio Predsjedni{tvu SR BiH, povodom hap{ewa grupe lica srpske nacionalnosti u Zvorniku, posebno isti~u}i da je u wima pomiwao i wegov slu~aj. Za “pismo” koje je povodom izricawa kazne [e{equ uputio predsjedniku sud196

skog vije}a koje ga je osudilo, Dra{kovi} je rekao da je isto “oti{lo u zemqu u sto hiqada primjeraka”, te da je potom “{tampano i u inostranstvu u vidu letka”. Daqe ga je informisao da mu je za vrijeme izdràvawa kazne napisao dva-tri pisma, napomiwu}i da mu ih nije smio poslati jer se “bojao da ga zbog wih ne ubiju”. Isto tako, Dra{kovi} se kod [e{eqa interesovao da li je upoznat sa kwigom “Sloboda [e{equ” (radi se o apelu koji je povodom izricawa kazne [e{equ napisalo i uputilo Saveznom sudu i agenciji “Tanjug”, 25 lica iz Beograda. O istom smo {ire informisali u posebnoj informaciji br. 2 od 3. januara 1986. godine), {to je on potvrdio. Informi{u}i [e{eqa sa najnovijom vlastitom spisateqskom aktivno{}u, vezano za kwigu “Molitva I i II”, Dra{kovi} ga je istovremeno upoznao da je napisao i poslao izvjestan “stra{an tekst” rukovodstvu SR Hrvatske, u kojem govori “o poloàju i genocidu izvr{enom poslije rata nad srpskom kulturom i srpskim imenom”. S tim u vezi, istakao je da je “pokrenuo inicijativu preko izraelskih pisaca da se srpski i jevrejski narodi pobratime”, tvrde}i da je Tel Aviv ve} dao na~elan pristanak. Na kraju razgovora, Dra{kovi} je upoznao [e{eqa da sa “wim ima finih planova”, istakav{i: “Ovdje je to ve} gotovo, zavisi {ta }e{ ti da odabere{, gdje }e{, {ta }e{”. Po{to [e{eq nije htio konkretnije govoriti o svojim budu}im planovima i namjerama, Dra{kovi} mu je poru~io “da ne brine za finansijske probleme, ako ih ima, da to zaboravi, jer je to ve} rije{eno”. Nakon {to je u jednom kurtoaznom razgovoru zahvalio Milovanu \ilasu “na svemu {to je u~inio za wega tokom izdràvawa kazne”, [e{eq ga je upoznao da }e za desetak dana do}i u Beograd, te mu obe}ao da }e mu se tada obavezno javiti. Osim {to je [e{eqa informisao sa detaqima su|ewa u Beogradu, kao i svojim trenutnim statusom (treba da se javi na izdràvawe kazne 1. 4. 1986. godine u KPD Poàrevac), Miodrag Mili} mu se “pohvalio” da mu je u inostranstvu objavqena kwiga “Ra|awe Titove despotije”. Istovremeno ga je informisao da je iz zatvora iza{ao i Vladimir [eks, te da je ve} napisao kwigu “o zatvorima u Jugoslaviji”. Tako|e, Mili} je upoznao [e{eqa da je “prije tri dana” iza{la iz {tampe kwiga Mijalka Todorovi}a “Politi~ko bi}e dru{tvene krize”, u kojoj je “ceo sistem srozao”. Po navodima Mili}a, pomenuta kwiga “se vrtila dvije godine”, niko nije htio da je {tampa, jer je to “strava i uàs”. Na opasku Mili}a da se “kwige pojavquju, a oni ne idu u zatvor”, [e{eq je rekao: “Oni ipak najboqe znaju ko im je najozbiqniji protivnik, mogu ovima i kroz prste gledati”. Na kraju razgovora, Mili} je upoznao [e{eqa da se u Beogradu svakog ponedeqka odràvaju protestne kwièvne ve~eri povodom upu}ivawa na izdràvawe kazne Dragoquba Petrovi}a, profesora FF-a iz Novog Sada, te mu ujedno sugerisao da bi dobro bilo da se i on li~no pojavi na jednoj od predstoje}ih ve~eri, zakqu~iv{i: “Eto vidi{, sazrijeva inteligencija, to je vrlo va`no”. Nakon {to ga je Vladimir Mijanovi} upoznao da se u Beogradu “pronijela vijest” da }e u ponedeqak (17. 3. 1986. godine), govoriti na protestnoj 197

ve~eri u vezi Dragoquba Petrovi}a, [e{eq je rekao da to ne}e mo}i u~initi (tek je stigao i treba malo da se odmori), ali da }e svakako nastojati da u Beograd do|e u naredni ponedjeqak (24. 3. 1986. godine), kako bi uzeo u~e{}a u radu iste. Kosta âvo{ki je tokom razgovora upoznao [e{eqa da se upravo vratio iz Londona, gdje je imao promociju kwige “Neprijateqi naroda”, te izrazio èqu za wegovim skorim dolaskom u Beograd. Osim navedenih lica, [e{eq je istog dana poku{ao ostvariti kontakte i sa Sr|om Popovi}em i Petrom Hayiristi}em, ali mu to nije uspjelo. U Sarajevu, [e{eq je istog dana ostvario kontakt sa izvjesnom Desom (s obzirom da se iz razgovora da zakqu~iti da je ista zaposlena na FPN u Sarajevu, pretpostavqamo da se radi o Desanki Luka~, profesorici istog fakulteta, ranije nije registrovana kao wegova bliska veza), koja ga je, nakon dogovora da se obavezno na|u za par dana, informisala sa “aktuelnim stawem” na FPN. Tako|e, [e{eq je poku{ao ostvariti kontakt i sa izvjesnim Neboj{om, pa po{to mu je re~eno da on (Neboj{a) nije tu, zamolio je sagovornicu da mu prenese da je on iza{ao iz zatvora. (redigovano) Sutradan, tj. 16. 3. 1986. godine, [e{eq je ponovo ostvario kontakt sa Vukom Dra{kovi}em i wegovom suprugom Danicom. Tom prilikom, Dra{kovi} ga je informisao da sada radi na pisawu “pisama i peticija oko Kosova, Hrvatske i Bosne, a u vezi istupa jednog delegata u Skup{tini SFRJ. S tim u vezi, zamolio je [e{eqa da mu prikupi neke podatke o dvojezi~nosti u SR BiH, jer “od 1950. godine po~ela je anti}irili~na i antisrpska politika, zna{”, kako bi iste ustupio pomenutom delegatu. Nakon {to je ~estitala [e{equ na “ponovnoj slobodi”, Danica mu je rekla: “Svaka ti ~ast. O tebi svi pri~aju. Boga mi, u Jugoslaviji ti si glavni, {to se ti~e borbe za promjenu, za ne{to su{tinsko. Za mjewawe ti si glavni. Ti si ovaj sistem pogodio, razume{. Oni pri~aju Tito ovo, Tito ono, Vuk usta{e dr`-nedaj, ali ti si ono {to treba brate rekao, su{tinske stvari pokretao. Ti si najva`niji, ti se nisi odrekao ni~ega, ja mislim da se do tebe sada ne}e mo}i do}i. Do|i da te vidimo {to pre, {ta }e{ tamo? [ta }e{ u toj neprijateqskoj zemqi?” Osim sa Vukom Dra{kovi}em i wegovom suprugom Danicom, [e{eq je ostvario kontakte i sa @ivoradom Stojkovi}em i Pavlu{kom Im{irevi}em, koji su ga zamolili da im se prilikom dolaska u Beograd obavezno javi, kako bi ga vidjeli i o svemu popri~ali. Za izlazak [e{eqa iz zatvora interesovao se i Graciano Mata, dopisnik agencije ANSA, koji ga je zamolio da mu se po dolasku u Beograd obavezno javi, obe}av{i mu da }e vijest o wegovom izlasku iz zatvora poslati svojoj redakciji. Istog dana, [e{eq je u popodnevnim satima ostvario kra}i kontakt sa svojim advokatom Zdravkom Radovi}em iz Sarajeva. Kontakt je ostvaren u stanu Radovi}a, tako da nismo upoznati sa sadrìnom istog. Napomiwemo da je kroz sve gore navedene kontakte, [e{eq na ironi~an na~in govorio “o humanosti ovog dru{tva i wegovim naporima da ga 198

prevaspita”, daju}i na taj na~in sagovornicima do znawa da je on “ostao onaj stari [e{eq na kojeg mogu apsolutno ra~unati”. Mjere SDB: Radi}emo na realizaciji dogovorenih mjera na operativnom pokrivawu [e{eqa. (redigovano) Boìdara Jak{i}a }emo, ukoliko do|e u Sarajevo, operativno pokriti. Podaci – ta~ni Dostavqeno: – 3h RSUP-u SR BiH SDB – III Upravi – 1h u OE CSB Sarajevo – Sektor za SDB

LXXII Centar Slu`bi bezbjednosti – Sarajevo Sektor za SDB Informacija “B” (redigovano) (redigovano) Inf. str. pov. br: 112 Dana 25. marta 1986. godine Predmet: Interesantna zapaàwa iz boravka Petra Hayiristi}a u Sarajevu i wegovog kontakta sa Vojislavom [e{eqom (OO) Veza: Na{a depe{a br. 1116 od 21. 3. 1986. godine Dana 19. 3. 1986. godine, u popodnevnim satima u Sarajevo je doputovao Petar Hayiristi}, dopisnik lista “Observer” iz Beograda. Odmah po dolasku u Sarajevo, Hayiristi} je ostvario ranije najavqeni kontakt sa Vojislavom [e{eqom (OO), sa kojim se zadrào u duèm razgovoru. Tom prilikom, Hayiristi} se interesovao za uslove pod kojima je [e{eq izdràvao kaznu u KPD Zenica, kakve su mu daqe namjere i planovi u vezi zaposlewa, daqeg boravka u Sarajevu i sli~no. S tim u vezi, [e{eq ga je upoznao da je u dva navrata {trajkovao gla|u, te da je zbog toga odmah po dolasku u KPD Zenica bio izloèn “nevi|enom maltretirawu”. Vezano za svoje daqe planove, [e{eq je rekao da }e ostati u Sarajevu, ukoliko dobije zaposlewe, a da }e u protivnom preseliti u Beograd. Daqe je upoznao Hayiristi}a da je podnio zahtjev za vra}awe oduzete putne isprave, isti~u}i: “Ja ra~unam da mi ga moraju vratiti, jer bez paso{a ja nemam namjeru ovdje ìvjeti. Ako mi ne daju regularni, onda }e mi dati iseqeni~ki, a ako ne daju iseqeni~ki, onda }u tr~ati u neku ambasadu pa }u traìti azil”. U daqem toku razgovora, [e{eq se kod Hayiristi}a interesovao za dimenziju publiciteta, koju su strana sredstva informisawa dala wegovom hap{ewu i su|ewu. S tim u vezi, [e{eqa je posebno interesovalo da li su strana sredstva informisawa povezala wegov slu~aj sa istaknutim dru{tveno-politi~kim radnikom iz SR BiH, za koga je tom prilikom rekao da je “tipi~ni balkanski politikant i da nema istorijske perspektive”, te da 199

}e mu se takva “politika razbiti o glavu”. Sa navedenim mi{qewem [e{eqa, Hayiristi} se u potpunosti sloìo. Tako|e, [e{eq se kod Hayiristi}a ovom prilikom interesovao za su|ewe grupi lica u Mostaru, wihovo dràwe pred sudom, te za “probleme” koje je on tokom pra}ewa istog imao. Vezano za navedeno, Hayiristi} ga je upoznao da se radilo o “obi~nim qudima, bez ikakvog znawa”, koji nisu imali “dobro dràwe pred sudom”. Za sebe je rekao da je bio “pretu~en”, ali da je Mostar i mostarski zatvor ve} zaboravio, posebno apostrofiraju}i da prilikom saslu{awa, o wemu ([e{equ) “nijednu rije~ nije rekao”. Ujedno ga je upoznao da je u vezi sa wegovim privo|ewem u Mostaru, reagovala britanska ambasada u Beogradu, na {to je Vesna – supruga Vojislava [e{eqa, konstatovala da bi on tada oti{ao na vi{egodi{wu robiju, da nije bio engleski dràvqanin. S tim u vezi, naglasila je da je Hayiristi}evo privo|ewe u Mostaru “posluìlo kao opomena drugima”. Ovom prilikom, Hayiristi} je [e{equ pokazao izvjesni materijal (iz razgovora je mogu}e pretpostaviti da je isti u vezi sa wegovim privo|ewem u Mostaru), za koji je [e{eq rekao da ga treba “umnoìti i dijeliti u Beogradu”. Komentari{u}i izru~ewe i predstoje}e su|ewe Andriji Artukovi}u, [e{eq je rekao “da tu nema drugog izlaza sem smrtne kazne, jer ako Artukovi} ne dobije smrtnu kaznu u ovoj zemqi, oni nemaju pravnog ni moralnog osnova da bilo koga drugog osude na smrt”. Po mi{qewu [e{eqa, “oni su sada u dilemi da li da zadovoqe unutra{wu jugoslovensku javnost) da ga osude na smrtnu kaznu) ili vawsku javnost”. Dana 20. 3. 1986. godine, Hayiristi} je ostvario ponovni kontakt sa [e{eqom, ali se ve}i dio razgovora odvijao u “{etwi”. Istog dana, Hayiristi} je u poslijepodnevnim satima ostvario kontakt i sa Melikom Salihbegovi} (predloèna POO, su|ena u akciji “Trebevi}”), za koju je Vesna rekla da joj je prilikom posjete, “u ime pravih muslimana, koji shvataju [e{eqa, nudila nov~anu pomo} za vrijeme [e{eqevog izdràvawa kazne”. Hayiristi} je sa Melikom ostvario kontakt u wenom stanu, gdje se zadrào oko desetak minuta, da bi nakon toga otputovao avionom za Beograd. O odlasku Hayiristi}a, [e{eq je ostvario kontakte sa Vukom Dra{kovi}em, Boìdarom Jak{i}em i Draganom Anti}em – novinarom iz Beograda. Tom prilikom, [e{eq je navedenim licima potvrdio da }e u Beograd doputovati dan-dva prije 31. 3. 1986. godine, kada namjerava govoriti na protestnoj ve~eri povodom upu}ivawa na izdràvawe kazne Dragoquba Petrovi}a, profesora FF-a iz Novog Sada. Na savjet Dra{kovi}a, da on ne bi trebao ni{ta posebno govoriti na navedenoj protestnoj ve~eri, [e{eq je istakao da tamo “ne ide zbog parade, ve} sa konkretnim povodom”, {to je Dra{kovi} prokomentarisao rije~ima: “Ti si neuni{tiv, ti si stvarno heroj. Da smo svi takvi, gdje bi nam bio kraj”. Pozitivno komentari{u}i intervju Batri}a Jovanovi}a, u listu beogradskih studenata “Student”, a u povodu slu~aja \or|a Martinovi}a, Dra{kovi} je obe}ao [e{equ da }e ga po dolasku u Beograd upoznati sa wim (Martinovi}em). Istovremeno ga je zamolio da se “pazi kada hoda ulicom, 200

da ga ko ne krhne”, na {to je [e{eq rekao da se “uzda u to da postoji slu`ba koja brine o wemu, koja ga prati na svakom koraku”, a {to je Dra{kovi} prokomentarisao rije~ima: “Dobro, ali pazi da ti ona to ne organizuje”. Dragan Anti} je, izme|u ostalog, kroz razgovor upoznao [e{eqa da je preko Velizara Ze~evi}a (novinar NIN-a), koji je ispred navedenog lista izvje{tavao o su|ewu [e{equ, uspio u NIN-u objaviti vijest o wegovom izlasku iz zatvora. Ujedno ga je upoznao da trenutno “za Slovence radi jedan tekst o protestnim ve~erima u vezi Dragoquba Petrovi}a, jer oni ne{to jo{ i pu{taju, ovdje je to mrka kapa”, a na {to je [e{eq zakqu~io: “Kod vas opet dahije zavladale”. Tokom razgovora sa [e{eqem, Jak{i} je potvrdio najavqeni dolazak u Sarajevo, u nedjequ 23. 3. 1986. godine, kada bi o svemu op{irnije popri~ali. Mjere SDB: Nastaviti }emo sa mjerama intenzivnog operativnog pokrivawa Vojislava [e{eqa. S tim u vezi, operativno }emo pokriti Jak{i}a, tokom boravka u Sarajevu, kao i tokom najavqenog kontakta sa [e{eqom. (redigovano) Dostavqeno: – 3h RSUP-u SR BiH SDB – III Uprava – 1h u OE CSB Sarajevo – Sektor za SDB

LXXIII Centar Slu`bi bezbjednosti – Sarajevo Sektor za SDB (redigovano) (redigovano) Inf. str pov. br: 121 Dana 27. marta 1986. godine Predmet: Interesantna zapaàwa vezana za boravak Boìdara Jak{i}a u Sarajevu, kao i kontakte Vojislava [e{eqa (OO), sa pojedinim operativno interesantnim licima iz Beograda Veza: Na{e depe{e broj 1053 i 1197 od 24. i 26. 3. 1986. godine Dana 23. 3. 1986. godine, u popodnevnim ~asovima u Sarajevo je doputovao Boìdar Jak{i}, koga je, prema ranijem dogovoru, na èqezni~koj stanici sa~ekao Vojislav [e{eq (OO). Vi{e~asovni razgovor, koji je izme|u [e{eqa i Jak{i}a vo|en istog dana, ostvaren je u “{etwi” po sarajevskom grobqu, tako da nismo upoznati sa sadrìnom istog. Nakon ostvarenog kontakta sa Jak{i}em, [e{eq je istog dana ostvario kontakt i sa Kostom âvo{kim, kome je obe}ao da }e u Beograd doputovati 27. ili 28. 3. 1986. godine. S tim u vezi, [e{eq ga je zamolio da na|e vremena da se svakako vide i o svemu op{irnije popri~aju. 201

Sutradan, t.j. 24. 3. 1986. godine, Jak{i} i [e{eq su ostvarili ponovni kontakt, ali ovoga puta u [e{eqevom stanu. U razgovoru, koji je trajao vrlo kratko i koji je sa aspekta Slu`be bio ve}inom neinteresantan zbog dolaska izvjesnog [e{eqevog ro|aka Riste, [e{eq se kod Jak{i}a interesovao za “situaciju” me|u beogradskim intelektualcima, neke izdate i zabrawene kwige i sli~no. Upoznav{i [e{eqa sa odre|enim kretawima u Beogradu, Jak{i} ga je zamolio da u kontaktima sa licima iz Beograda ostane “krajwe hladan, krajwe oprezan, odmjeren ~ovek”, zakqu~iv{i da bi “dobro bilo da uspostavi jednu normalnu komunikaciju”, odnosno da vodi “svoj ìvot”. Vezano za protestne ve~eri povodom upu}ivawa na izdràvawe kazne Dragoquba Petrovi}a i [e{eqevu nameru da uzme u~e{}a u radu jedne od wih, Jak{i} ga je upoznao da su na istim, izme|u ostalih, govorili i Jara Ribnikar, Jovan Dereti} i izvjesni To{ovi}. Istog dana, Jak{i} je napustio Sarajevo i otputovao u Beograd. U me|uvremenu, [e{eq je ostvario kontakte sa Sr|anom Popovi}em i Gojkom \ogom, koje je upoznao da }e u Beograd doputovati 27. ili 28. 3. 1986. godine. Osim navedenog, [e{eq je kroz razgovor upoznao \ogu da namjerava govoriti na protestnoj ve~eri, vezano za Dragoquba Petrovi}a, a {to je \ogo prokomentarisao rje~ima: “Moje je mi{qewe da se na protestnoj ve~eri treba{ pojaviti, ali i ne sa govorima, ne treba jako. Naprotiv, ti si ~ovjek koji sada nema razloga da se nadme}e u hrabrosti, ti si dovoqno sam po sebi legitimacija. Bilo bi dovoqno da kaè{ dve re~enice, da osudi{ takav na~in pona{awa, da kaè{ da si solidaran sa Petrovi}em i da se zahvali{ skupu na svemu {to je u~inio za tebe. Nisam siguran da bi bilo dobro da iza|e{ radi tebe sa nekim tekstom”. Po{to mu je obe}ao da }e o tome jo{ razmisliti, [e{eq ga je zamolio da mu poku{a pribaviti tekst odgovora CK SKJ, u vezi predstavke Udruèwa kwièvnika Srbije (radi se o predstavci UKS koju ste nam proslijedili va{im aktom broj 435 od 23. 1. 1986. godine, a koja se odnosi na navodno fizi~ko maltretirawe [e{eqa tokom izdràvawa kazne u KPD Zenica), to je \ogo i obe}ao. U vezi navedenog, [e{eq je potvrdio \ogi da su navodi iz predstavke ta~ni, te istakao da je dobijeni odgovor “obi~na la`”. Dana 25. 3. 1986. godine, [e{eq je ostvario kontakt i sa Draganom Mini}em iz Gorweg Milanovca, koji mu je obe}ao da }e ga u aprilu ili maju ove godine posjetiti u Sarajevu. Dana 26. 3. 1986. godine, [e{eq je ostvario kontakt i sa Miodragom Mili}em i Kostom âvo{kim. Tokom razgovora, [e{eq je upoznao sagovornika da u Beograd stiè 27. 3. 1986. godine i da namjerava da ga pozove kod sebe, jer }e se “okupiti jo{ neki”. Sutradan, 27. 3. 1986. godine, u jutarwim ~asovima, [e{eq je vozom otputovao za Beograd. Prema dosada{wim saznawima, [e{eqa je na èqezni~koj stanici nameravao sa~ekati Kosta âvo{ki i Vuk Dra{kovi}. Mjere SDB: (redigovano) pokriti. U tom smislu, predlaèmo da se SDB, RSUP-a SR Srbije izvjesti o wegovom dolasku u Beograd, kao i namjerama da u Beogradu kontaktira pojedina bezbjednosno-interesantna lica, te da uzme u~e202

{}a na protestnoj ve~eri povodom upu}ivawa na izdràvawe kazne Dragoquba Petrovi}a. Podaci – ta~ni Dostavqeno: – 3h RSUP-u SR BiH SDB – III Uprava – 1h u OE CSB Sarajevo – Sektor za SDB

LXXIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0339 31. 3. 1986. godine Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, daje se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa: [e{eq Vojislav, ro|en 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole, srpske nacionalnosti, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, trenutno bez stalnog zaposlewa, sa prebivali{tem u Sarajevu, Ul. 27. jula br. 91. Depe{om RSUP-a SR Bosne i Hercegovine br. 3381, od 27. 3. 1986. godine, informisani smo da je Vojislav [e{eq dana 27. 3. 1986. godine doputovao u Beograd, te da }e 31. 3. 1986. godine uzeti u~e{}e na “protestnoj ve~eri” u Udruèwu kwièvnika Srbije, u Francuskoj ulici br. 7. Istom depe{om je zatraèno da USDB prema [e{equ primeni meru tajnog pra}ewa u ciqu utvr|ivawa wegovih veza i zalazi{ta. Mera bi se primewivala od 27. 3. 1986. do odlaska [e{eqa iz Beograda. (redigovano) Kucano u 2 primerka. (potpis redigovan)

(potpis redigovan)

Na osnovu ~lana 82 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, dajem nalog za tajno pra}ewe lica navedenog u predlogu. (potpis redigovan)

LXXV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0065 3. 4. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak odràn 28. 3. 1986. godine na inicijativu izvora. (redigovano) 203

II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je pisano. Radi se o delovawu Vojislava [e{eqa i Pavlu{ka Im{irovi}a sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nas je informisao da je 28. 3. 1986. godine, u vremenu od 17.30 do 18.30 ~asova, sa ostalim ~lanovima tehni~ke ekipe snimio intervju koji je Miodrag Cvetkovi}, novinar {vedske televizije u programu za Jugoslovene, uradio sa Vojislavom [e{eqom, koji je iza{ao sa izdràvawa kazne 15. 3. 1986. godine. Intervju je snimqen u stanu Pavlu{ka Im{irovi}a, Kosovska 9, koji je bio prisutan (dana 23. 3. 1986. godine u kafani “Boka” su se sastali Cvetkovi}, Spasoje Jovanovi} i ekipa pred intervju sa Milovanom \ilasom i tom sastanku je prisustvovao i, kako ga je izvor okarakterisao, jedan “mra~an tip”, a radi se o Im{irovi}u, koga izvor ranije nije poznavao – napomena operativnog radnika). Im{irovi} se trudio da bude dobar doma}in, nudio je da iskqu~i zvono na vratima i telefon da ih ne ometa i sli~no. Prvo pitawe Cvetkovi}a upu}eno [e{equ odnosilo se na wegov boravak u zatvoru. U odgovoru, [e{eq je detaqno obja{wavao da je osu|en zbog pisanih materijala koje nije {irio, da je osuda u stvari odmazda nekih politi~ara BiH prema wemu preko policije i sudstva, da je samo mislio i zato je osu|en, a ne zato {to je ne{to uradio. Potom je nastavio da opisuje “sve surovosti koje je doìveo u zatvoru”, ne biraju}i re~i dok je napadao sve i svakoga. Pomiwao je imena nekih osu|enika kojima su navodno nanesene te{ke telesne povrede, dok su kao i on bili tu~eni, maltretirani, {ikanirani itd. Na konstataciju Cvetkovi}a da mu je kazna ipak bitno smawena u odnosu na prvobitnu i pitawe da li je to uticalo na wegove politi~ke stavove, [e{eq je decidirano odgovorio da ga je osuda, bez obzira na smawewe kazne, samo u~vrstila u wegovim politi~kim uverewima i stavovima, te da }e nastaviti na tom planu isto da se pona{a. Na pitawe koje on re{ewe vidi da bi Jugoslavija iza{la iz krize, [e{eq je izneo niz svojih od ranije poznatih stavova, tipi~nih za gra|anske desni~are (razgovor je snimqen, te nema potrebe za detaqnom interpretacijom, tim pre {to izvor, zbog svoje nesklonosti politi~kom razmi{qawu, ima ozbiqnih problema dok poku{ava da interpretira razgovor – napomena operativnog radnika). [e{eq je daqe izneo da je traìo (nejasno) i i{ao na biro za zapo{qavawe, ali da ne o~ekuje da dobije posao u BiH. Na pitawe Cvetkovi}a izneo je da nikome, od izlaska iz zatvora, nije dao intervju, tj. da mu je ovo prvi. Izvor je naglasio da je [e{eq govorio bez ikakvih ograda, o~igledno vi{e nego ogor~en, kivan i zagrièn. Sigurno je da }e sve {to je “obe}ao” i u~initi. Interesantno je da je Im{irovi} intervju doìveo sa gotovo istom tenzijom kao i [e{eq. Nakon zavr{enog snimawa, [e{eqa je interesovalo kako je sve to ispalo i po{to je Im{irovi} konstatovao da je bilo veoma dobro, vidno je bio zadovoqan. 204

Nakon odlaska iz stana Im{irovi}a, Cvetkovi} i izvor su seli u kafanu “Kosovo”, gde im se ubrzo pridruìo Spasoje Jovanovi}, koji nije na intervju stigao zbog obaveza na TV. Cvetkovi} je sve vreme po izlasku iz stana Im{irovi}a delovao stra{no uzbu|eno, konstatuju}i i sam da je [e{eq preterao, posebno sa napadima na policiju, ali da }e on to ublaìti prilikom montaè. Izvor je, po na{im instrukcijama, izrazio “zabrinutost” {to radi ovakve stvari, navode}i da su i ostala dva tehni~ka ~lana ekipe tako|e upla{ena ({to je ta~no), na {ta je Cvetkovi} tvrdio da je sve u redu, da tu nigde nema autorstva (osim wegovog), zna~i nema imena, samo je neophodno }utawe. Na ovo se zabrinuo Jovanovi} i iz govornice poku{ao odmah da dobije tonca i snimateqa i da ih upozori (nije ih na{ao). Po{to se izvor “smirio”, pitao je Cvetkovi}a kako je pro{ao u Zagrebu, na {ta je ovaj izrazio zadovoqstvo, iznev{i da je u Hrvatskoj boqa klima za strane dopisnike, da ga je primio prof. Jova Miri} i dao intervju, da je posetio i Andriju Artukovi}a i navodno dobio ~vrsto obe}awe da }e mu dati intervju ~im se zavr{i su|ewe, jer nikome ne}e dati intervju dok se su|ewe ne zavr{i. III.Podaci o licima–izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO SDB BiH zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. Pavlu{ko Im{irovi}, (redigovano) delovawa sa pozicija gra|anske desnice. Miodrag Cvetkovi}, ro|en 29. 11. 1947. godine u Skopqu, od oca Branislava, nalazi se u Stokholmu od 1970. godine, zaposlen na {vedskoj TV, redakcija programa za Jugoslovene, adresa u Beogradu Borska 38A. Prolazi kroz evidenciju USDB Beograd, predmet broj (redigovano) IV. Podaci o radwama–merama SDB Prema Im{irovi}u se primewuju neophodne operativno-tehni~ke mere u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa wegove neprijateqske delatnosti. O intervjuu koji je dao [e{eq, informisali smo depe{om od 1. 4. 1986. godine RSUP SR BiH, Centar SDB Sarajevo. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Izvor }e i daqe prihvatati poslove sli~ne vrste od Miodraga Cvetkovi}a i redovno nas informisati. Kucano u 3 primerka. Dostavqeno: – 1h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku (potpis redigovan) 205

LXXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd II sektor – FOS 71-0376 10. 4. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru 1. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Izvor pouzdan – podaci provereni. 2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O konkretnom slu~aju pi{e se prvi put. Podaci se odnose na dr Vojislava [e{eqa. Izvor nas je informisao da je 28. 3. 1986. godine, posredstvom Pavlu{ka Im{irovi}a, sa kojim se poznaje od ranije, ostvario kontakt sa dr Vojislavom [e{eqom. Sa wim je ovom prilikom, u stanu Im{irovi}a, napravio kra}i intervju. Prema re~ima izvora, intervju je bio tako koncipiran da {to objektivnije da jedan prikaz zbog ~ega je [e{eq svojevremeno su|en, kakav je odnos prema wemu bio u zatvoru gde je izdràvao kaznu, kao i kakvo je wegovo nau~no gledawe na jugoslovenski pravni sistem, sa posebnim osvrtom na tzv. verbalne delikte. O ovoj posledwoj temi izvor je, za vreme svog boravka u Zagrebu od 24. do 27. marta ove godine, razgovarao sa profesorima sa Zagreba~kog univerziteta, Ba~i}em i Slavenom Leticom, te je èleo da u vezi s tim ~uje i [e{eqevo mi{qewe. Izvor navodi da ga je [e{eq ovom prilikom razo~arao, jer je u razgovoru bio veoma “prizeman”, ogor~en i krajwe subjektivan. Naime, [e{eq je u vezi svog hap{ewa i osude istakao da je sve “reìrano” od strane bosanskohercegova~kog rukovodstva, te da on nije osu|en zbog verbalnih delikata, ve} zbog toga {to je “javno i iskreno iznosio svoje mi{qewe”. Najvi{e se zadrào na vremenu provedenom u zeni~kom zatvoru, apostrofiraju}i pri tom kako je od strane zatvorskog osobqa svakodnevno “{ikaniran”, kao i drugi politi~ki zatvorenici koje je upoznao, da su na mnoge od wih “vr{eni pritisci od strane jugoslovenske policije da postanu {pijuni koji }e obave{tavati o pona{awu drugih zatvorenika”, da u zatvoru nije imao ni najminimalnije uslove za li~nu higijenu, da mu je bilo onemogu}eno da prati redovno {tampu i sl. Na kraju, uzimaju}i za primer svoje, su|ewe “{estorici” u Beogradu i jo{ neke sli~ne slu~ajeve, dao je ocenu “da je SFRJ zemqa bez pravog pravnog poretka, a {to dolazi kao plod totalitarnosti ~itavog sistema”. Iako je sve vreme trajawa intervjua bio prisutan, Pavlu{ko Im{irovi} nije uzimao u~e{}a u razgovoru. S obzirom da je ~itav razgovor sa [e{eqem protekao znatno ispod wegovih o~ekivawa, izvor procewuje da }e od celokupnog snimqenog materijala mo}i da napravi jedva dvominutni intervju. Izvor nas je tako|e obavestio da je, na sugestiju Geze Stanti}a, novinara TV Zagreb, sa kojim se su206

sreo za vreme svog ~etvorodnevnog boravka u Zagrebu, odustao od namere da eventualno intervjui{e i Jovanku Broz (o svojoj nameri da eventualno intervjui{e Jovanku Broz, izvor nas je blagovremeno obavestio – primedba operativnog radnika). 3. Podaci o licima nosiocima neprijateqske delatnosti 1. [e{eq dr Vojislav – OO SDB RSUP SR BiH zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija “gra|anske desnice”. 2. Im{irovi} Pavlu{ko – OO u USDB Beograd zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija “gra|anske desnice”. 4. Podaci o merama i radwama SDB Nisu preduzimane mere i radwe SDB. 5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika U saradwi sa III sektorom USDB Beograd, provereni su podaci o kontaktu i sadrìni razgovora izvora i dr Vojislava [e{eqa. Nakon objektivnog sagledavawa wegovih mogu}nosti, izvoru su dati zadaci da i nadaqe prati aktivnost usta{ke emigracije u [vedskoj, forme wenog delovawa, spregu sa pojedinim reakcionarnim krugovima {vedskog dru{tva i {vedskim neofa{istima, kao i konkretne oblike ovakve saradwe, te da, koliko je to mogu}e, do|e do bliìh podataka o glavnim nosiocima pomenute aktivnosti. Tako|e mu je dat zadatak da, u okviru svojih mogu}nosti, vi{e pa`we no do sada posveti delovawu srpske emigracije u [vedskoj, posebno Doj~ina Marinkovi}a, zaposlenog u Radio-Malmeu. Ukoliko se ukaè prilika, izvor }e nastojati da o pomenutim oblicima neprijateqske delatnosti pribavi i odgovaraju}u dokumentaciju. (redigovano) Dostavqeno: – 1h SDB RSUP-a SRS – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku (potpis redigovan)

LXXVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0276 28. 4. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru 1. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak odràn 22. 4. 1986. godine, na inicijativu izvora. (redigovano) 207

2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o delatnosti Vojislava [e{eqa, sa pozicija gra|anske desnice. (redigovano) u razgovoru obavestio da ga je u prvoj polovini aprila ove godine posetio Vojislav [e{eq. Po re~ima (redigovano) [e{eq je tom prilikom govorio o “{ikanirawima” koja je doìvqavao za vreme izdràvawa kazne zatvora, {trajku gla|u, svom istupawu na protestnoj ve~eri u UKS i sli~no. Na pitawe (redigovano) {ta namerava daqe raditi, [e{eq je odgovorio da se namerava baviti nau~nim radom, ali da ne}e korigovati svoja politi~ka uverewa. Potom je naveo da je u tekstu “[ta da se radi” napisao da u SFRJ treba da postoje ~etiri republike, a sada je taj stav u~vrstio u smislu da treba ukinuti sve republike, s namerom da ga analizira u svojim slede}im radovima. Po re~ima izvora, [e{eq je daqe izneo kako je potpuno svestan da }e zbog izno{ewa svojih politi~kih stavova biti ponovo uhap{en, ali da od wih, bez obzira na to, ne}e odstupati. Reaguju}i na ovakve stavove [e{eqa, (redigovano) je rekao kako bi za wega bilo najpametnije da se izvesno vreme potpuno posveti porodici, na {ta je ovaj uzvratio da wegova supruga u potpunosti podràva wegove stavove i da joj sasvim odgovara da se o wemu pi{e kao o disidentu. 3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti – Vojislav [e{eq – OO u CSDB Sarajevo. 4. Podaci o radwama i merama SDB Sem informativnog razgovora, druge mere i radwe nisu preduzimane. 5. Napomene i predlozi operativnog radnika Po re~ima (redigovano) iz razgovora sa [e{eqom jasno se vidi da je pun mr`we prema politi~kom sistemu u SFRJ, te da }e nastaviti sa neprijateqskom delatno{}u. Kucano u 3 primerka. Dostavqeno: – 1h III sektoru SDB RSUP SRS – 1h V sektoru USDB za Beograd – 1h operativnom radniku

Operativni radnik (redigovano)

LXXVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0375 29. 4. 1986. godine Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, daje se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa: 208

[e{eq Vojislav, ro|en 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole, srpske narodnosti, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, trenutno bez stalnog zaposlewa, sa prebivali{tem u Sarajevu, ul. 27. jula br. 91. Depe{om RSUP-a SR Bosne i Hercegovine br. 5239 od 26. 4. 1986. godine, informisani smo da je Vojislav [e{eq dana 26. 4. 1986. godine doputovao u Beograd, te da planira da za vreme svog boravka u Beogradu kontaktira ista bezbednosno interesantna lica sa kojima je kontaktirao i prilikom posledweg boravka u Beogradu, 27. 3. 1986. godine. Istom depe{om je zatraèno da USDB prema [e{equ primeni meru tajnog pra}ewa u ciqu utvr|ivawa wegovih veza i zalazi{ta. Mera bi se primewivala od 26. 4. 1986. godine do odlaska [e{eqa iz Beograda. Radni naziv objekta bi}e “Indeks”. Kucano u 2 primerka. (potpis redigovan)

(redigovano)

Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu SDB, dajem nalog za tajno pra}ewe lica navedenog u predlogu. (potpis redigovan)

LXXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0375 30. 4. 1986. godine

Informacija o aktivnostima Vojislava [e{eqa (OO u OSDB Sarajevo po gra|anskoj desnici) za vreme wegovog boravka u Beogradu Prate}i delatnost lica koja istupaju sa pozicija gra|anske desnice, do{li smo do pouzdanih saznawa da je dana 27. 3. 1986. godine u Beograd doputovao Vojislav [e{eq, koga su na èlezni~koj stanici do~ekali Kosta âvo{ki, Miodrag Mili}, Pavlu{ko Im{irovi} (redigovano) i Vuk Dra{kovi} (redigovano). Odmah po dolasku, svi zajedno su oti{li do Instituta dru{tvenih nauka, gde se okupilo vi{e wihovih istomi{qenika. [e{eq se tom prilikom najvi{e zadrào u razgovoru sa Boìdarom Jak{i}em i Qubomirom Tadi}em (redigovano). Istoga dana, Vojislav [e{eq je u ve~erwim ~asovima prisustvovao na ve~eri koju je Kosta âvo{ki priredio u svom stanu povodom wegovog dolaska u Beograd. Na ve~eri su, pored [e{eqa, bili jo{ Sr|a Popovi}, Pavlu{ko Im{irovi}, Ivan Jankovi} (redigovano), te Gojko \ogo (redigovano) sa suprugom. Pre samog ulaska u stan [e{eq je, prema kazivawu âvo{kog, zamolio da u razgovoru ne spomiwu nijedno konkretno ime. U toku razgovora najvi{e je bilo re~i o [e{eqevom boravku u KPD “Zenica”, 209

kao i o wegovim budu}im planovima u vezi daqeg rada i zaposlewa. Tom prilikom [e{eq je izneo da je podneo zahtev Zavodu za zapo{qavawe u Sarajevu sa namerom da na|e posao koji bi odgovarao wegovoj stru~noj spremi, kao i da }e poku{ati da na|e neki honorarni posao kako bi poboq{ao svoju, i egzistenciju svoje porodice. Najvi{e bi voleo da ostane u Sarajevu i tamo dobije posao, mada je, po wegovim re~ima, svestan da }e i ubudu}e imati raznih neprijatnosti. Ivan Jankovi} je u razgovoru sa Kostom âvo{kim predloìo da bi ipak trebalo “pritisnuti” Dobricu ]osi}a (redigovano) da [e{equ prona|e posao, na {ta je âvo{ki pristao. Obojica su mi{qewa da bi najidealnije radno mesto za [e{eqa bilo u SANU, te da }e u vezi toga razgovarati sa ]osi}em. Dana 28. 3. 1986. godine, u vremenu od 17.10 do 18.20 ~asova, u stanu Pavlu{ka Im{irovi}a, [e{eq je dao intervju Miodragu Cvetkovi}u, novinaru zaposlenom u {vedskoj TV redakciji programa za Jugoslaviju. U svojim odgovorima na postavqena pitawa, [e{eq je izneo da je osu|en samo zbog toga {to je javno “raskrinkavao idejne i politi~ke nedoslednosti istaknutih partijskih rukovodilaca i drugih pojedinaca iz bosansko-hercegova~ke vrhu{ke”, aludiraju}i pre svih na Branka Mikuli}a i Hamdiju Pozderca. Zatim je govorio o tome kako je za vreme izdràvawa kazne zatvora u KPD “Zenica” prema wemu bila nastavqena politi~ka i policijska represija, te da je u zatvoru doìveo razli~ita {ikanirawa koja je morao podneti i koja bi bila mnogo ve}a da wegov slu~aj nije dopro u jugoslovensku i svetsku javnost. Potom je govorio o tri slu~aja politi~kih osu|enika iz KPD “Zenica” koji su, po wegovom mi{qewu, za mnogo bezazlenije stvari osu|eni na vi{egodi{we kazne robije. Kao oteàvaju}a okolnost prilikom wihovog su|ewa, po re~ima [e{eqa, uzeta je “u obzir ~iwenica da su sva trojica odbila saradwu sa jugoslovenskom policijom, koja je od wih traìla da {pijuniraju svoje drugove”. Na kraju intervjua je istakao da se u wegovim pogledima na svet i jugoslovensko dru{tvo nije ni{ta promenilo, te da }e poku{ati da neke svoje ranije stavove osmisli i izrazi u svojim narednim nau~nim tekstovima. Tako|e smatra da je “wegovo su|ewe”, kao i su|ewe {estorici intelektualaca iz Beograda, samo pokazalo da je Jugoslavija zemqa bez pravnog poretka, takore}i zemqa u kojoj je ozakoweno bezakowe. Treba napomenuti da je navedeni razgovor [e{eqa sa Miodragom Cvetkovi}em organizovao Pavlu{ko Im{irovi}. Dana 30. 3. 1986. godine, Vojislav [e{eq je bio u poseti kod Dobrice ]osi}a. Tom prilikom je obavestio ]osi}a o svojoj nameri da ne{to u~ini za qude koji u zeni~kom zatvoru robijaju zbog banalnijih stvari nego {to je on uradio. Naglasio je da su on i Vuk Dra{kovi} u tu svrhu pripremili izvestan materijal. ]osi} je napomenuo da bi to Odbor za odbranu slobode mi{qewa i izraàvawa mogao da uzme u razmatrawe, te da bi se, po wegovom mi{qewu, u vezi toga trebalo konsultovati sa Mihailom Markovi}em (redigovano) koji navodno u tim stvarima ima iskustva. U nastavku razgovora je bilo re~i o protestnim ve~erima u Udruèwu kwièvnika Srbije, koje se odràvaju svakog ponedeqka povodom upu}ivawa Dragoquba Petrovi}a na izdràvawe kazne zatvora. [e{eq je izrazio èqu da na slede}oj protestnoj ve~eri govori o pomenuta tri slu~aja iz KPD “Zenica”. 210

Istoga dana [e{eq je otputovao u Novi Sad, gde se susreo sa Klarom Mandi}–Timarov, koja je ~lan jevrejske zajednice u Novom Sadu. Klara je u veoma dobrim odnosima sa Vukom Dra{kovi}em i Nikolom Milo{evi}em. Slede}eg dana, 31. 3. 1986. godine, ona i [e{eq su zajedno do{li u Beograd, i potom oti{li u Udruèwe kwièvnika Srbije na protestno ve~e. Na protestnoj ve~eri [e{eq je govorio o tri slu~aja politi~kih osu|enika iz KPD “Zenica”: slu~aj izvesnog Ante Kova~i}a, studenta Be~kog univerziteta, zatim slu~aj izvesnog @ivojina Vuki}a iz sela [ekovi}a u Bosni, i slu~aj profesora Vjenceslava @ièka. Istakao je da se jugoslovenska policija prilikom vrbovawa ove trojice lica koristila brutalnim metodama, kao {to je vo|ewe qudi na fiktivno streqawe, podmetawe la`nih svedoka, batiwawe itd. Ta represija od strane policije je nastavqena i za vreme wihovog boravka u zatvoru, a na samom su|ewu svoj trojici je kao oteàvaju}a okolnost uzeto u obzir da su odbili saradwu sa policijom. Po zavr{etku protestne ve~eri, ve}i broj lica iz grupacije gra|anske desnice i nacionalista zadrào se u razgovoru sa [e{eqem u prostorijama Udruèwa kwièvnika Srbije. Dana 4. 4. 1986. godine, [e{eq je u vremenu od 17.10 do 20.35 ~asova bio u poseti kod Qubomira Tadi}a (redigovano). U ovom trenutku ne raspolaèmo podacima o sadràju wihovog razgovora. Dana 5. 4. 1986. godine, [e{eq je sa Matijom Be}kovi}em bio u poseti kod Milovana \ilasa (redigovano). U razgovoru je najvi{e (redigovano) doga|ajima u Kosovu Poqu povodom hap{ewa Koste Bulatovi}a. \ilas je ovaj doga|aj prokomentarisao vrlo suzdràno i stavio je do znawa Be}kovi}u da u takvim trenucima glasine i fantazije u mnogome doprinose stvarawu “psihoze uznemirewa”, zbog ~ega bi sve to trebalo videti sopstvenim o~ima da bi se doneo kona~an sud. [e{eq je izneo da je Radoje Spasi}, koji je tako|e bio uhap{en, u srodstvu sa Koq [irokom, te da je najverovatnije uhap{en samo da bi dao izjavu i pojavio se kao svedok protiv Koste Bulatovi}a. Dana 9. 4. 1986. godine, u poseti kod Pavlu{ka Im{irovi}a su bili Vojislav [e{eq, Gorazd Suhodolnik, saradnik lista “Mladina” iz Qubqane, i Stevan [i}arov, jedan od urednika lista “Student”. Tom prilikom, Gorazd Suhodolnik je napravio intervju sa [e{eqem za “Mladinu”, a organizator i ovog razgovora je ponovo bio Pavlu{ko Im{irovi}. [e{eq je i ovoga puta najvi{e govorio o represiji policije za vreme wegovog boravka u zatvoru, o izreìranosti wegovog su|ewa od strane politi~ara i policije, te o stradawima ostalih zatvorenika na izdràvawu kazne zatvora u KPD “Zenica”. Naglasio je da sada ima nameru da nastavi da se bavi intelektualnim i nau~nim radom, te da }e zato imati potrebu za studijskim boravcima u inostranstvu, te putovawima na nau~ne skupove u inostranstvu, radi ~ega je podneo zahtev za povra}aj putne isprave. Tako|e je preko advokatske kancelarije Miodraga Popovi}a pokrenuo dve gra|anske parnice, jednu zbog fizi~kog maltretirawa i {ikanirawa u zeni~koj robija{nici, a drugu protiv SR Bosne i Hercegovine jer mu SDB nije vratila sve oduzete predmete. Po wegovom tvr|ewu, sud je izdao na211

log da mu se oduzme samo tekst “[ta da se radi”, pa }e zato traìti da mu se vrati wegova kwiga “Hajka”, koja predstavqa zbirku polemi~kih tekstova nastalih u vremenu od 1981. do 1983. godine. Prvi polemi~ki tekst u toj kwizi je “Univerzalne teorije i wihovi sledbenici”, gde na publicisti~ki na~in, prema sopstvenom kazivawu, opisuje svoje doìvqaje od prvog sukoba sa zvani~nom politikom, preko muslimansko-nacionalisti~kih tendencija u delu bosansko-hercegova~kog partijskog i politi~kog vrha. Svoj boravak u Beogradu, Vojislav [e{eq je iskoristio da u KBC “Zemun” izvr{i detaqan pregled svog zdravstvenog stawa. Prema wegovim re~ima, iz lekarskih analiza je utvr|eno da boluje od tuberkuloze bubrega, tj. da mu je jedan bubreg otkazao, dok na drugom postoje vidna o{te}ewa. Interesantan je komentar Koste âvo{kog, koji smatra da [e{eq ovo nije “zaradio” u zatvoru kako tvrdi, ve} da to datira od ranije. (redigovano) Kucano u 3 primerka. Dostavqeno: – 1h III sektoru SDB RSUP SRS – 1h V sektoru USDB za Beograd – 1 h operativnom radniku

(potpis redigovan)

LXXX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0348 6. 5. 1986. godine

Izve{taj saradnika I. Podaci o izvoru saznawa Saradnik (redigovano) Sastanak odràn dana 28. 4. 1986. godine, na inicijativu izvora. Izvor usmeren na pra}ewe lica koja neprijateqski deluju sa pozicija gra|anske desnice. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskoj delatnosti Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice i Du{ana Bogavca (redigovano). (redigovano) Vojislavom [e{eqom i Du{anom Bogavcem. Tom prilikom, Bogavac je obavestio (redigovano) i [e{eqa da je pre tri dana iza{la iz {tampe wegova kwiga pod nazivom “Istina bez distance”. Kwigu je, po kazivawu Bogavca, {tampao BIGZ u 1.000 primeraka. Cena kwige je 3.300 dinara. Kwiga se, po re~ima Bogavca, moè kupiti u kwiàri “Komuni212

sta”, gde je predao 500 primeraka i u RO BIGZ. U nastavku razgovora, Bogavac je izneo da }e, po wegovom mi{qewu, kwiga biti zabrawena pre prvomajskih praznika. U toku razgovora, Vojislav [e{eq je istakao da namerava tokom idu}eg meseca izdati svoju kwigu, koja bi bila neka vrsta zbirke wegovih polemi~kih tekstova. U nastavku razgovora, Bogavac je informisao sagovornike da je pre 3-4 dana dobio re{ewe od strane lista “Komunist”, kojim je utvr|eno da mu prestaje radni odnos sa navedenim listom. Potom je isti naglasio da }e svoj protest zbog navedenog re{ewa izraziti putem protestnog pisma, koje }e uputiti na adresu Skup{tine SFRJ i na redakcije pojedinih doma}ih listova radi objavqivawa, odnosno informisawa doma}e javnosti. Po wegovom mi{qewu, navedeno protestno pismo potpisa}e dosta novinara. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici u OSDB Sarajevo. Du{an Bogavac – (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB Osim informativnog razgovora sa izvorom, druge mere i radwe nisu preduzimane. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) Kucano u 3 primerka. Dostavqeno: – 1h III sektoru SDB RSUP SRS – 1h V sektoru Uprave – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

LXXXI Centar slu`bi bezbjednosti – Sarajevo Sektor za SDB (redigovano) (redigovano) Inf. str. pov. br. 166 Dana 7. 5. 1986. godine Predmet: Nova saznawa o djelatnosti Vojislava [e{eqa (OO) Veza: Na{e depe{e br. 1709 i 1722 od 25. i 28. 4. 1986. godine Dana (redigovano) putem sasvim pouzdanog izvora, upoznati smo sa sadràjem razgovora koje je Vojislav [e{eq (OO), ostvario sa Kostom âvo{kim, Vojislavom Lubardom, Draganom Anti}em, Boìdarom Jak{i}em, Rastkom Zaki}em, Vukom Dra{kovi}em, izvjesnim Jankom Vujinovi}em, te jednim neidentifikovanim mu{karcem, tako|e iz Beograda. Kroz ostvarene kontakte sa âvo{kim, Lubardom, Jak{i}em, Dra{kovi}em, kao i neidentifikovanim mu{karcem, [e{eq se interesovao za 213

“novosti” u Beogradu, termin odràvawa izvjesnog simpozijuma koji organizuje Filozofsko dru{tvo Srbije, a na kome on namjerava da u~estvuje, zdravstveno stawe Dobrice ]osi}a (navodno je bolestan), i sl. Istovremeno ih je upoznao da priprema izvjesni prikaz na temu “Filozofija levog radikalizma”, koji namjerava objaviti u “Kwièvnoj re~i”, te da }e krajem maja, odnosno po~etkom juna, ponovo do}i u Beograd. U razgovoru sa [e{eqom, Dra{kovi} ga je upoznao da je izvjesna novinarka omladinskih novina jako zainteresovana da napravi intervju sa wim, te da }e ga zbog toga mo`da posjetiti i u Sarajevu. Na upadicu [e{eqa da se wegov intervju ne bi mogao nigdje objaviti, Dra{kovi} je ironi~no rekao da on “moè o~ekivati rehabilitaciju poslije kongresa SK BiH, jer bi}e demokratizacija, vidi{, rehabilitovali su Ristu Radovi}a”. Tokom razgovora, Dragan Anti} je upoznao [e{eqa da je “sve spremno” za {tampawe wegove kwige “Hajka”, ali da Rastko Zaki} (izdava~), “smatra da bi morao napraviti jedan kra}i epilog iste”, jer, po rije~ima Anti}a, Zaki} “ho}e na neki na~in da zaintrigira javnost i da najavi nastavak”. Sloìv{i se sa idejom da se postoje}em tekstu “Hajke” doda kra}i epilog ~itavog wegovog “slu~aja” koji bi najavio eventualni nastavak, [e{eq je rekao da }e zamoliti Zaki}a da on to uradi. Vezano za finansijske probleme oko {tampawa “Hajke”, [e{eq je kroz razgovor sa Zaki}em upoznao istog da “o~ekuje sigurnih 20 do 30 pretplata”, na {to mu je Zaki} sugerisao da u “Kwièvnoj re~i” poku{a objaviti jedan tekst kojim bi reklamirao svoju kwigu, te pozvao zainteresovane da prije {tampawa izvr{e pretplatu i na taj na~in omogu}e weno {tampawe. Prihvataju}i navedenu sugestiju Zaki}a, [e{eq je rekao da }e zbog toga ranije do}i u Beograd, kako bi se o svemu konkretnije dogovorili. U ponovnim kontaktima sa Zaki}em, koje je ostvario 24. i 25. 4. 1986. godine, [e{eq je upoznao istog da u Beograd namjerava doputovati 26. 4. 1986. godine i da }e mu tom prilikom donijeti dvadeset miliona starih dinara, kako bi isti mogao izvr{iti potrebne pripreme za {tampawe wegove kwige. Uvjeravaju}i [e{eqa da }e im to biti dovoqno za po~etak, Zaki} je rekao da sumwa da }e im dogovarani oglas, kojim su namjeravali reklamirati “Hajku”, pustiti bilo koje novine. Zbog toga, Zaki} je predloìo [e{equ da u vezi reklamirawa kwige i stvarawa mogu}nosti pretplate kojom bi obezbjedili novac za weno {tampawe, naprave neki prospekt koji bi poslali na adrese oko pet stotina qudi {irom zemqe. Na kraju razgovora, na upozorewe Zaki}a da postoji mogu}nost zabrane wegove kwige, a time i mogu}nost gubitka uloènog novca, [e{eq je odgovorio da su {anse da se kwiga zabrani male, s obzirom da su to “sve tekstovi koji su ve} bili zaplijeweni od strane policije, ali nisu bili izvedeni kao inkriminacije na wegovom su|ewu”. Istog dana, [e{eq je o svom dolasku u Beograd obavjestio @ivorada Stojkovi}a i Vuka Dra{kovi}a, kojeg je istovremeno upoznao, da u nedequ, 27. 4. 1986. godine, namjerava posjetiti grob Radomira Radovi}a. Dana 28. 4. 1986. godine, (redigovano) nas je upoznao sa sadràjem razgovora koji je par dana ranije vodio sa [e{eqom, koga je slu~ajno sreo na ulici. Tom prilikom, po kazivawu izvora, [e{eq ga je upoznao da je neposredno po izlasku iz zatvora boravio u Beogradu i da je tom prilikom u~estvo214

vao na protestnoj ve~eri, vezanoj za ka`wavawe Dragoquba Petrovi}a, profesora FF-a iz Novog Sada. Na interesovawe izvora da li namjerava seliti u Beograd, [e{eq je odgovorio da ostaje u Sarajevu “uprkos razo~arewu mnogih” i da se, s tim u vezi, prijavio SIZ-u za zapo{qavawe, kako bi prona{ao neki adekvatan posao. Vezano za podno{ewe zahtjeva za vra}awe oduzete putne isprave, [e{eq je rekao izvoru da je isti podnio samo zbog “ispitivawa pulsa i stava policije” prema wemu po izlasku iz zatvora. Na kraju razgovora, govore}i o svojim idejama i stavovima zbog kojih je osu|en, [e{eq je izvoru rekao: “Ja i ovo dru{tvo niti smo mogli, niti moèmo biti u istom ko{u. Mi se nalazimo na sasvim suprotnim stranama”. (redigovano) Izvor: (redigovano) Dostavqeno: – 3h RSUP SR BiH SDB – III uprava – 1h u OE CSB Sarajevo – Sektor za SDB

(potpis redigovan)

LXXXII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor – Palilula 71-0204 14. 5. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa Izvor: (redigovano) Dana 12. 5. 1986. godine, obavqen je razgovor sa izvorom, na wegov zahtev. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome se pi{e prvi put. Radi se o neprijateqskom istupu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. (redigovano) U razgovoru, [e{eq je rekao da je dao intervju {vedskoj TV, u kome je govorio o svom stradawu i prilikama u na{oj zemqi – u kome je izneo svoje vi|ewe o dru{tveno-politi~koj situaciji u nas. [e{eq je naglasio kako se sprema da osnuje novu partiju, gde }e biti {ef, sa ciqem da obori ovu vlast. [e{eq jedva ~eka da dobije paso{ pa da ide, kako kaè, u emigraciju, odakle }e da se svim silama bori protiv “ovog propalog sistema i wegovih vlastodràca”. [e{eq priznaje da voli vlast i da je wom opsednut. [e{eq sa mr`wom govori o na{em sistemu i ogor~en je protivnik na{eg sistema. U svojoj pri~i iznosi kako je neopravdano osu|en, kako je ~itav proces protiv wega bio farsa, name{ten po naredbi Mikuli}a i wegovih istomi{qenika i da je u znak protesta vi{e dana {trajkovao gla|u. Po 215

wemu, na{e dru{tvo ga je “oslobodilo rada i sredstava za ìvot”, ali mu ipak ne mogu ni{ta, jer ima prijateqa koji mu pomaù. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq ìvi u Sarajevu, osu|ivan zbog propagandne neprijateqske delatnosti protiv SFRJ. IV. Podaci o merama i radwama SDB Sem razgovora sa izvorom, nisu primewivane druge mere i radwe SDB. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Po mi{qewu izvora, Vojislav [e{eq je fanatik koji mrzi na{ dru{tveno-politi~ki sistem i spreman je na sve kako bi ga sru{io. S obzirom da }e izvor biti u prilici da se i daqe vi|a sa [e{eqom kada se ovaj nalazi u Beogradu, dogovoreno je da nas i daqe obave{tava o svemu {to je od interesa za SDB. Kucano u 3 primerka. Dostaviti: – 1h III sektoru SDB RSUP SRS – 1h V sektoru Uprave – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Primedbe, napomene i sli~no: Kopija intervjua Vojislava [e{eqa objavqenog u “Mladini” br. 8, koji je napravio Gorazd Suhodolnik. Prilog – 1 (strana – 6) (potpis redigovan)

Ko se pla{i crnog ~oveka Nema sumwe: Vojislav [e{eq (~iji intervju objavqujemo na stranama od 8 do 12) je pravi ideolo{ki protivnik dru{tvenog poretka u posleratnoj Jugoslaviji. Osnovna teza wegovog ~lanka “[ta da se radi”, zbog kojeg je oti{ao u zatvor na 22 meseca, je da kqu~ za re{avawe aktuelne jugoslovenske krize leì u ukidawu jedne od republika (Bosna i Hercegovina) i dve autonomne pokrajine. Ovo je (skoro je suvi{no dodati) u suprotnosti sa osnovnim ustavnim odredbama. Verovatno ba{ zbog toga [e{eq nije imao tako jednodu{nu podr{ku doma}e i strane levo orijentisane javnosti kao {to su je imali optuèni u beogradskom procesu, koji se odvijao istovremeno. Beogradski proces je bio shva}en kao napad na kriti~ko mi{qewe kao takvo, jer ~ak ni u cini~nim stavovima, ni u (ne)delovawu optuènih nisu mogli na}i ni{ta {to bi ukazivalo na ru{ewe aktuelnog dru{tvenog poretka. Kod [e{eqa je o~igledno bilo druga~ije jer, kao idejni protivnik mogao se braniti samo principijelnim primedbama na verbalne prestupe (“sloboda je uvek sloboda onih koji misle druga~ije”), a za doma}u i stranu javnost koja je naklowena Jugoslaviji bilo je veliko iznena|ewe, “za{to zatvoriti [e{eqa, kad izgovara takve gluposti da ga niko ne shvata ozbiqno”. 216

Ali, ako i ostavimo po strani sve {to je o verbalnom deliktu u demokratskoj jugoslovenskoj javnosti re~eno (da je “verbalni delikt” napad na osnovne qudske slobode, slobodu mi{qewa, koja se mora po{tovati bez obzira na dru{tveni poredak; da ovaj tip procesa jednostavno ide u prilog antijugoslovenskim i antisocijalisti~kim snagama u celini; da prazne pri~e ne mogu slomiti dru{tveni poredak; da, s druge strane, ideolo{ki argumenti imaju mnogo ve}u teìnu nego palica; da je ponekada izuzetno te{ko napraviti razliku izme|u inkriminisanih i “legalnih” (“de fakto”) pozicija – tako je na primer ideju o jedinstvenom, jugoslovenskom (srpskohrvatskom) jeziku, gde [e{eq ispada mnogo naivan, bilo mogu}e sasvim legalno izneti na jednom od partijskih kongresa; itd, itd. – naàlost, jo{ uvek postoji ~iwenica da verbalni delikt postoji i da zbog toga postoje (i, budimo realni, uvek }e i postojati) politi~ki zatvorenici. [e{eqeva pri~a moè da posluì kao paradigmati~an primer. Pa`qivom ~itaocu ne}e proma}i da je [e{eq imao probleme u zatvoru jer se nije podredio zatvorskom reìmu. Stoga nije – iako to zvu~i cini~no – neoubi~ajeno da je dobio po glavi, ali da je dobio malo previ{e (tu je, naravno, sasvim sekundarno zna~ewe da je svako “dobijawe po glavi” nezakonito, jer je kr{ewe sopstvenih pravila represivnim institucijama imanentno) i da, stoga, u zeni~kom zatvoru stvarno nije bilo sve kako treba dokazuje i jo{ jedna, mnogo tragi~nija pri~a (vidi izvod iz sarajevskog “Svijeta” u antrfileu intervjua). Ukratko, intervju sa [e{eqem ne objavqujemo da bismo skrenuli pa`wu na stawe u zatvorima, jer bi u ovom slu~aju intervju mogli da uradimo sa obi~nim kriminalcem; i intervju ne objavqujemo – kako smeta osnovne stvari ponavqati iznova i iznova – jer se sa [e{eqem slaèmo ili èlimo da damo podr{ku wegovim politi~kim stavovima; objavqujemo ga zbog toga {to je [e{eq imao probleme u zatvoru, jer u Jugoslaviji status politi~kih zatvorenika nije regulisan uprkos ~iwenici da krivi~ni zakon predvi|a mno{tvo politi~kih krivi~nih dela. Jo{ jedna `rtva ~lana 133, verovali ili ne (…) ali dr Vojislav [e{eq je, 15. marta ove godine, zavr{io sa dvadesetdvomese~nim pritvorom u KPD Zenica i vratio se u civilni ìvot. Vaqda ne treba obja{wavati ko je Vojislav [e{eq, jer legenda s po~etka leta 1984. godine jo{ uvek ìvi u kolektivnoj svesti. Nije bitno to {to je bio me|u 28 uhap{enih u~esnika slobodnog univerziteta. Da je ~esto putovao u Beograd, sazna}ete u nastavku intervjua. Wegovo prvo zna~ajno pojavqivawe u javnom ìvotu bilo je pre 5 godina. Kao predava~ me|unarodnih odnosa na sarajevskom Fakultetu politi~kih nauka inicirao je proces da se oduzme magistarska titula asistentu istog predmeta, Brani Miqu{u. Komisija je na kraju odlu~ila da je [e{eqevo saznawe (da je Miqu{ev magistarski rad plagijat) ta~no i uz minimalnu prednost izglasali su oduzimawe magistarskog zvawa. Da sramota bude ve}a, Miqu{ je u to vreme profesionalno vr{io politi~ku funkciju kao sekretar gradskog odbora SK a pre toga je bio predsednik ZSMS BiH i ~lan CK SK. [e{eq je ubrzo nakon toga proteran iz SK. Jo{ jedna gre{ka je napravqena kada je javno na217

pao u~esnika konferencije o Gadafijevoj “Zelenoj kwizi” Atifa Purivatru. I on je poznati bosanski intelektualac – komunista. Tre}i put je [e{eq upao u polemiku o panislamisti~kim tendencijama u bosanskoj republici. Poimence je optuìo neke uticajne politi~ke li~nosti u BiH da institucionalno podràvaju muslimanske nacionalisti~ke tendencije. Uzajamne optu`be i polemike, koje su se leta 1982. godine nastavqale iz broja u broj u zagreba~kom listu “Danas” (i jo{ nekim srpskim novinama), zavr{ile su se trijumfom [e{eqevih protivnika u sarajevskom “Oslobo|ewu” i “Svijetu”. Krajem slede}e godine, [e{eq je bio jedan od inicijatora peticije protiv sudskog ka`wavawa “mladomuslimanskih fundamentalista”. On veruje da su oni `rtve koje su pravim nosiocima muslimanskog nacionalizma obezbedile legitimnost borbe protiv panislamisti~kih tendencija. Jo{ jedan kazneni poen [e{eq je zaradio nastupom u Portoroù na sastanku sociologa 1983. Prvi put je bio uhap{en 8. februara, na putu od Sarajeva do Beograda. Tada je u pritvoru zadràn 27 sati i pu{ten nakon ispitivawa. Krajem meseca je ponovo uhap{en u Sarajevu. Tada su ga pustili nakon ~etiri sata. Tre}i put je uhap{en u Beogradu, na predavawu Milovana \ilasa. Posledwi put (za sada), pripadnici dràvne bezbednosti su uhapsili [e{eqa 11. maja 1984. Oni su mu pretraìli stan, kabinet na fakultetu, kao i stan wegove majke. Opet su ga pustili nakon {est sati, ali sa naredbom da se na svakih 8 sati javqa u policijsku stanicu. To je radio do 15. maja, kada je ponovo morao u zatvor, odakle je do{ao tek posle 22 meseca. âk i pre izricawa presude, koju je okru`ni sud u Sarajevu izrekao 9. jula, zapo~eo je {trajk gla|u. Vojislav [e{eq: Po~eo sam {trajk gla|u 21. maja, kada sam bio izveden pred istra`nog sudiju. Ve} tada sam sumwao da }u biti u mogu}nosti da saop{tim javnosti svoje stavove o su|ewu. Na {trajk gla|u sam se odlu~io da bih upozorio na staqinisti~ki (sudski) proces i metode koje se koriste od strane policijsko-politi~ke strukture za sprovo|ewe procesa. Kad sam u sudu mogao da razotkrijem proces, iako mi ~ak ni tamo nije bilo dozvoqeno da kaèm sve {to sam pripremio u svoju odbranu, tj. kao odgovor na optu`nicu, prestali su osnovni razlozi za {trajk gla|u. Na tu odluku nije uticao strah od visine kazne koja mi je pretila, niti od onog {to me je ~ekalo u zatvoru. • Koliko dugo je trajao (prvi) {trajk gla|u? Vojislav [e{eq: 48 dana. • O~igledno su va{ {trajk nasilno prekinuli? Vojislav [e{eq: Osmog dana su po~eli da mi daju infuziju. To je potrajalo oko dvadesetak dana, onda moj organizam nije mogao vi{e da ìvi samo od infuzije i krenuli su (nasilno) da me hrane uz pomo} sonde. Ili bi mi kroz nos gurnuli gumeno crevo ili bi mi u usta gurnuli levak. Prvi put sam poku{ao da se oduprem tome. Kad sam shvatio da je to uzalud, jer sam bio u potpunosti pod kontrolom {est straàra – vi{e nisam pruào otpor. U to vreme sam bio vezan i hranili su me kao malo dete. Tako je pro{lo 48 dana. • Kako je prolazilo hrawewe infuzijom? 218

Vojislav [e{eq: Svaki dan su mi ubrizgavali kroz vene ~etiri boce razli~itih koncentrata; u jednoj su bile aminokiseline, u drugoj ugqeni hidrati, vitamini u tre}oj i u ~etvrtoj ... ne znam ta~no {ta je bilo u woj. Tako je pro{lo oko dvadeset dana, ne mogu se ta~no setiti ... • Te{ko je zamisliti hrawewe sondom – kroz nos … Vojislav [e{eq: Ovaj metod je i kasnije kori{}en u zeni~kom zatvoru, kada sam {trajkovao po drugi put, tada 16 dana. Gumeno crevo su mi progurali kroz nos u stomak. Onda pumpom guraju te~nu hranu u organizam. Pored toga {to je ova metoda veoma bolna, ona je pre svega neprijatna. Sve vreme te iritira i povra}a ti se, gu{i te... • U takvoj situaciji verovatno niste bili u stawu da radite ono {to je, kao {to znamo, du`nost svakog zatvorenika? Vojislav [e{eq: Kategori~ki sam odbijao da radim u zatvoru. Rekao sam da mi, ako su me ve} zatvorili, omogu}e da se bavim istim poslom kao na slobodi. Da sedim, ~itam i u~im. Pri~e Vratimo se sudskom postupku u Okru`nom sudu u Sarajevu. Optu`nica se uglavnom zasniva na konfiskovanom rukopisu [e{eqevog teksta “[ta da se radi”, koji su prvo u slobodnom tuma~ewu (pre nego {to je pokrenut krivi~ni postupak) javno osudili neki od va`nih politi~kih funkcionera. Prvi od wih je napao [e{qeve ideje, u televizijskom nastupu na Dan bezbednosti, ministar unutra{wih poslova Stane Dolanc. [e{eqa je tada optuìo da je hteo da objavi tekst. U optu`nici je bilo pet izjava svedoka, od kojih je Savezni vrhovni sud dve kasnije poni{tio. [e{eq ne negira izjave svedoka na su|ewu, ali isti~e da takve re~i nikada nije izgovorio pred tim svedocima. Za svedoka, sa kojim je navodno razgovarao u vozu na putu iz Sarajeva u Beograd, tvrdi da ga je prvi put video na su|ewu. Za drugog svedoka, novinara iz sarajevskog “Asa”, kaè da je “policijski provokator koji ga je pratio u nekoliko navrata” i da mu je zbog toga jednom u Beogradu spremio “kontraprovocirawe”. Sa tre}im svedokom, pukovnikom u penziji, zaposlenim tamo gde je do su|ewa predavao i [e{eq, je u sva|i godinama. Sudnica je, po [e{eqevoj pri~i, bila puna sudskih pripravnika, policajaca, zatvorskog osobqa i novinara i svi su igrali uloge u izreìranom procesu. Prvog dana su|ewa predsednik ve}a je [e{equ dozvolio da odgovori na optu`nicu i da to direktno ide u zapisnik, a zatim je po~eo da ga prekida i nije mu vi{e dozvoqavao da kaè sve. Dana 9. jula 1984, Okru`ni sud je osudio [e{eqa, da tako kaèmo, za veleizdaju, na 8 godina zatvora. Dana 20. novembra iste godine Vrhovni sud BiH jednostavno ga je osudio radi neprijateqske propagande (umesto kontrarevolucionarne akcije), a kaznu smawio na polovinu. Savezni sud SFRJ je, 2. jula 1985. godine, kona~no presudio i [e{equ izrekao kaznu od 22 meseca zatvora. U sve tri presude ponavqa se tvrdwa da je [e{eq tekst “[ta da se radi” èleo da po{aqe uredniku “Komunista” za objavqivawe, iako tu nameru nije dokazala nijedna sudska istraga niti postupak. 219

[est i po meseci u samici Vojislav [e{eq: U sarajevskom istra`nom zatvoru prema meni su se pona{ali vrlo korektno. Za zeni~ki zatvor mislim da je prava “robija{nica” i moj boravak tamo je bio veoma teàk. Od prvog dana, upravnik i drugo osobqe zatvora pokazivali su jaku odlu~nost da me prevaspitaju. Poku{avali su na sve na~ine da postignu da se odreknem svojih ideja i tekstova, politi~kih i ideolo{kih stavova. Nakon nekoliko dana od mene su traìli da napi{em “autobiografiju”, u kojoj iznosim motive koji su me naveli na “prekr{aj”. Trebalo je da objasnim svoja politi~ka, ideolo{ka i verska ube|ewa, da opi{em ~lanove moje porodice, socijalnu situaciju u porodici, itd. To sam odbio i napisao sam samo osnovne generalije: datum i mesto ro|ewa, obrazovawe i zanimawe. Zbog toga su me zatvorili u samicu petnaest dana. Bili su veoma strogi: sa sobom nisam smeo da ponesem ni osnovna sredstva za li~nu higijenu, sapun, ~etkicu za zube, ve{... Dali su mi posteqinu koja je bila u upotrebi vi{e od tri meseca i crnela se od prqav{tine. Nisam mogao da se okupam 25 dana. Tako sam ponovo po~eo {trajk gla|u, koji je trajao 16 dana. • Da li ste kasnije jo{ bili ka`wavani samicom? Vojislav [e{eq: Da. Zatvarali su me u samicu, a zatim u karantin, pa opet u samicu. Kasnije su bili korektniji prema meni i dozvolili su mi da koristim li~ni pribor za higijenu, omogu}ili su mi redovnije kupawe... Me|utim, uslovi ìvota u samici su stra{ni. Po 16 sati dnevno sam bio primoran da hodam tri koraka napred, tri koraka nazad. Nikako nisam mogao ni smeo da ~itam, a to me je najvi{e ubijalo. Zdravstveno stawe mi se pogor{alo i tek sad ose}am posledice. U samici sam proveo ukupno 6 i po meseci! U po~etku sam bio tri puta po 15 dana a kasnije po sistemu: jedan mesec samica – tri dana karantina – jedan mesec samica – tri dana karantina... • Pomenuli ste da se va{e zdravqe pogor{alo u zatvoru. Kakvo je va{e mentalno stawe? Vojislav [e{eq: U istra`nom zatvoru sam bio relativno stabilan, uprkos {trajku gla|u. Mogao sam da ~itam i tako sam re{avao neke osnovne probleme. Situacija u kojoj sam se nalazio dok sam bio u samici Zeni~kog zatvora ozbiqno je ugrozila moje zdravqe. Prvi rezultati medicinskih testova nakon odsluène kazne od 22 meseca pokazuju da sam dobio tuberkulozu. O{te}ena su mi oba bubrega, jedan ne radi, a drugi je bolestan. Pored toga {to sam imao jake bolove u grudima dok sam bio u samici, doìvqavao sam i halucinacije. No}u sam se budio sa ose}ajem da nemam vi{e noge. Spavao sam veoma lo{e, smetalo mi je svetlo koje je bilo upaqeno i no}u, iako je neznatno bio smawen napon. • Na koji na~in su vam odre|ivali samicu? Vojislav [e{eq: Zvali su me na razgovor i pitali me da li sam se predomislio u vezi zatvoreni~kog rada, ja sam uvek odgovarao da rad i daqe odbijam, i tako sam nanovo bio izolovan. • êmu je sluìo karantin? Vojislav [e{eq: Nisu èleli da me puste me|u druge zatvorenike, sve dok me ne slome. êkali su da se povinujem wihovim vaspitnim metodama i 220

da po~nem da radim u fabrici. A opet, oni su nezakonito postupali. Zakon predvi|a samicu kao blaù kaznu u trajawu do mesec dana a zatim sledi izolacija. Ona je sli~na samici, samo se odre|uje na duè vreme i “robija{” moè da ~ita, pu{i, ako pu{i, itd. êsto su me zaredom ka`wavali blaòm kaznom, tako da je rezultat na kraju bio mnogo okrutniji. Po zakonu, takvo pona{awe je neprihvatqivo, ali zakon je uvek mogu}e tuma~iti po potrebi i nameri ka`wavaoca a protiv vitalnih interesa prestupnika. Zakon tako|e predvi|a obavezu da upravnik osu|enika po{aqe kod lekara i traì wegovo mi{qewe pre nego {to ga po{aqe u samicu. Nijednom me nisu poslali kod lekara. Posledwi put kada su me izolovali u karantinu sam proveo samo jednu no}, a odmah slede}eg jutra sam ponovo bio u samici. Tada sam osetio zna~ajne psihi~ke probleme i zahtevao sam da me odvedu kod lekara. Odvukli su me tamo i lekar me je oslobodio samice. Vratili su me u karantin. Nakon dva sata, bio sam opet zatvoren u samicu. Vojislav [e{eq se re{io samice samo tri meseca pre isteka kazne. Verovatno su promeni situacije zna~ajno doprinele peticije i javni protesti, koje su potpisali mnogi jugoslovenski intelektualci. O nemogu}im uslovima u zeni~kom zatvoru se mnogo pisalo i u stranoj {tampi. Kona~no, [e{eq je preba~en u zatvorsku biblioteku, gde je mogao da ~ita. Pre toga, jo{ jednom je do{lo je do kriti~ne situacije. Januara 1985. u zatvoru ga je posetila sestra, koja je, preko advokata, informisala javnost (koliko je to uop{te mogu}e) da je ponovo po~eo {trajk gla|u. Vojislav [e{eq: U to vreme su me u samici i prebili. Tukli su me gumenim {tapom po le|ima. Dobio sam oko 15 udaraca. Svaki put kada me udario, straàr me je pitao da li }u raditi. Odgovorio sam da ne i dobio sam ponovo udarac. Ovo se dogodilo osmog dana mog {trajka gla|u. Nakon posledweg udarca sam pao, ~uvar se umorio tako da je prestao da me udara. • Ina~e, vas za ta 22 meseca nisu tukli? Vojislav [e{eq: Tukli su me samo tad. Odmah sam traìo medicinsku pomo}, koju mi nisu dozvolili, rekav{i da povrede nisu opasne po ìvot. Slede}eg dana, {ef ~uvara Yemo Kandri} i zatvorski nadzornik Pera Koji} pozvali su me na razgovor. Rekli su mi da je ~uvar imao pravo da me pretu~e i da }e me ponovo tu}i. Porodici sam, kad mi je do{la u posetu u zatvor, rekao da sam bio pretu~en. Isto to sam poku{ao da kaèm i svom advokatu Zdravku Radovi}u, ali kako sam po~eo da pri~am o tu~i, ~uvar, koji je kontrolisao razgovor, je na grub na~in mene i advokata oterao iz sobe. Kada je ovaj doga|aj izazvao negodovawe javnosti, upravnik zatvora je rekao da me je ~uvar pretukao bez odobrewa svojih pretpostavqenih i da je bio ka`wen na disciplinskom postupku. Ta izjava mi je bila sme{na. Tri koraka napred – tri koraka nazad • Kolika je samica? Vojislav [e{eq: Duga je tri ili ~etiri metra, {iroka dva metra ili dva i po. Jednostavno: tri koraka napred – tri koraka nazad lako uradi{ (op. aut.: dr [e{eq je vi{i od metar i devedeset). • Kako je opremqena? 221

Vojislav [e{eq: U samici je krevet, koji u {est ujutro podigne{ uza zid, a u deset uve~e ga spu{ta{. Tokom dana ne moè da se leì. • Da li moè{ negde da sedne{? Vojislav [e{eq: Moè{ da sedne{ na drvenu stolicu bez naslona, koja je pri~vr{}ena za pod. • Kako se obavqa li~na higijena i vr{i nu`da? Vojislav [e{eq: U samici su lavabo i WC, jednom nedeqno se ide u kupatilo. Tih {est i po meseci sam sam sebi prao ve{ hladnom vodom i obi~nim sapunom. Higijenski uslovi nisu ba{ na zavidnom nivou. • Kolika je temperatura u samici? Vojislav [e{eq: Postoji grejawe i oko toga nije bilo problema. Politi~ki yatvorenici u KPD Zenica • Kako su vas tretirali kada ste do{li me|u “obi~ne” zatvorenike? Vojislav [e{eq: Me|u zatvorskim osobqem tako|e ima vrlo korektnih qudi, koji svoj posao rade profesionalno i sa wima zatvorenici nemaju nikakvih problema bez razloga. Neki od straàra se pona{aju veoma brutalno i divqe, oni tuku bez ikakvog razloga, izazivaju osu|enike i sli~no. Mislim da su u zeni~kom zatvoru politi~ki zatvorenici u posebno te{kom poloàju. • Po{to jugoslovenska kaznena politika ne priznaje status politi~ki zatvorenik, verovatno nisu ni izolovani? Vojislav [e{eq: Nisu, i to je posebno problemati~no zbog toga {to ne postoji ni{ta da ih za{titi od progona pravih kriminalaca. Zatvorske vlasti ~ak i podsti~u kriminalce da {ikaniraju politi~ke osu|enike, i koriste ih kao provokatore. U posledwe tri godine u zeni~kom u zatvoru dogodila su se tri nova su|ewa politi~kim zatvorenicima zbog navodnih pritu`bi. Kao svedoci pojavili su se kriminalci. [e{eq je naveo imena politi~kih prestupnika iz KPD Zenica i ispri~ao wihove tragi~ne sudbine. Pri~ao je o advokatu koji trenutno ìvi u Beogradu i koji je tokom robijawa u zeni~kom zatvoru zbog izjava nekih kriminalaca ponovo osu|en, zatim o dvojici politi~kih osu|enika, koji su u zatvoru dobili novu kaznu jer je neki kriminalac la`no svedo~io kako su poku{ali da ga podmite sa nekoliko bokseva cigareta da na zidovima crta kukaste krstove. O poqoprivredniku iz Bosne, koji je zbog nekoliko protestnih pisama (poslao relevantnim institucijama u ciqu spre~avawa oduzimawa zemqe) bio osu|en na {est godina zatvora. O profesoru slavistike na Univerzitetu u Be~u (poreklom Jugosloven), koji je dobio {est godina robije zbog navodnih politi~kih izjava u privatnom razgovoru. [e{eq je u zeni~kom zatvoru upoznao i neke od osumwi~enih muslimanskih fundamentalista. Jedan od wih je napustio zatvor oko nove godine, a drugog su premestili u Fo~u jer je dobio tuberkulozu. Ispri~ao je kratak doìvqaj: Vojislav [e{eq: Muslimani tokom ramazanskog posta ne jedu tokom dana, tek se posle zalaska sunca moè priu{titi ne{to hrane. Kad je straàr primetio da osu|enik nosi u yepu komadi} hleba (koji je doneo sa sobom iz trpezarije), vi{e puta ga je udario pendrekom. Odredili su mu naj222

teì posao, u brusionici, gde vrlo malo qudi ostane zdravo jer nema osnovnih sredstava za za{titu. Rad u zatvorskom postrojewu Vojislav [e{eq: Primarni posao je u livnici i brusionici. Livnica proizvodi ~eli~ne proizvode koji se uglavnom koriste za dalekovode. U brusionici (nejasan tekst). Postoji nekoliko postrojewa, na primer (nejasan tekst), gde proizvode elektri~ne (nejasan tekst) u kova~nici se obavqaju kova~ki poslovi i sli~no. Politi~ki zatvorenici su namerno raspore|eni na najteè poslove. Najlak{a i vode}a radna mesta zauzimaju kriminalci, koji na radnom mestu direktno nare|uju “politi~kim”. Ako ih ne po{tuju ili se kriminalcu “politi~ki” ne svi|aju, mogu da budu `rtve torture zatvorskog osobqa i sve postaje vrlo neprijatno. • Ako politi~ki zatvorenici odbiju da obavqaju obavezan rad, sna|e ih va{a sudbina? Vojislav [e{eq: Osim jo{ jednog slu~aja gde politi~ki zatvorenik nije èleo da radi, pa su ga zbog toga prebili, ne znam da je bilo slu~ajeva da se zatvorenik odupirao du`nostima u zatvoru. Da nastavim o odnosu izme|u politi~kih zatvorenika i kriminalaca: u zeni~kom zatvoru ovi posledwi uìvaju mnogo vi{e privilegija. Politi~kom zatvoreniku nije dozvoqeno ni da ode sa radnog mesta a kamoli da ode na odmor ili da poseti ku}u. Kriminalcima je sve ovo dozvoqeno. Osnovna zasluga u dobijawu tih privilegija je stepen wihovog u~e{}a u progonu i provocirawu politi~kih zatvorenika. Najve}e privilegije imaju oni kriminalci koji provociraju “politi~ke”, dou{nici i sli~ni. I sam sam stalno bio okruèn wima. Ako bilo koji od kriminalaca poku{a na svoju ruku da se pribliì politi~kim osu|enicima, on je odmah pozvan na odgovornost, prete mu i zabrawuju druèwe... • Kakav je radni dan u zatvorskoj fabrici? Vojislav [e{eq: Radi se po osam sati u tri smene. Ako radite u jutarwoj smeni, radno vreme je od sedam do tri, zatim je vreme za ru~ak, pa {etwa do ~etiri. U ~etiri se ide u “kolektiv”. To su velike prostorije za 120 qudi, pro{le godine pregradili su ih u tri kontejnera za po 40 qudi. Tako se, dakle, na povr{ini od 54 kvadrata skupi 40 qudi. • Da li su zatvorenici pla}eni za svoj rad? Vojislav [e{eq: Robija{ki rad je pla}en vrlo malo. Reìjske plate za vreme mog boravka iznosile su oko 2.000 dinara. U fabrici je zatvorenik u stvari pla}en po u~inku, maksimalna plata ide u rasponu od 10 do 15 hiqada dinara. Veoma mali broj zatvorenika zaradi toliko. Obi~no dobijaju od 3 do 6 hiqada dinara. Qudi sa ovom vrstom posla nemaju mnogo iskustva, a naro~ito politi~ki zatvorenici, treba im neko vreme da se naviknu. Oni ne mogu da se takmi~e sa qudima koji su prethodno radili fizi~ke poslove... • Kakvi su higijenski uslovi? Vojislav [e{eq: Vrlo su lo{i, uglavnom zato {to se me{aju svi zatvorenici. Tipi~ni kriminalci ne mogu da se naviknu na elementarna higijenska pravila i obaveze. Oni svojom aqkavo{}u kvare ìvot i ostali223

ma. Ako je u takvom prostoru polovina qudi koji nikada ne peru noge niti se kupaju, to je sasvim dovoqno da te ugroàva. Imao sam puno problema sa mi{evima. Oni su do{li u moju sobu, uvukli se u moj kofer i grickali mi hranu. Ja sam vi{e u {ali mojima napisao nekoliko re~i o tome i odmah su me pozvali na raport. Pismo je bilo oduzeto, a mene su upozorili, rekav{i da zlonamerno interpretiram situaciju u zatvoru. Vi{e puta su me ujedale i stenice. • [ta se desi ako se osu|enik àli na nepravilnosti? Vojislav [e{eq: Zatvorske vlasti mu se podsmevaju. Ako se àli Sekretarijatu za pravosu|e, àlba ~esto ne bude ni poslata, ali ako je po{aqu, onda sekretarijat obi~no svo poverewe ukaè upravniku zatvora a àlbu odbije kao neosnovanu. • Da li ste se zbog pona{awa zatvorskog osobqa ipak àlili? Vojislav [e{eq: Nisam hteo nikoga da tuìm, jer verujem da je fizi~ko ka`wavawe naredio upravnik zeni~kog zatvora Fadil Lipni~evi}. U ovom zatvoru se jednostavno ni{ta ne de{ava, a da nije pod kontrolom upravnika. Mo`da je odvratno spomenuti uàsan slu~aj ~uvara u KPD Zenica koji je nedavno ubio devetoro qudi. Nekoliko meseci pre toga upravnik je dobio nalog da proveri ko od zatvorskog osobqa nosi oru`je. Me|utim, on nije u~inio ni{ta. Me|u straàrima ima jo{ nekoliko sli~nih slu~ajeva. Tek je nakon masovnog ubistva nekima od wih zabraweno no{ewe oru`ja. • Da li je ~uvar pokazivao bilo kakve simptome koji govore o wegovom psihi~kom stawu? Vojislav [e{eq: Zapravo ne, on nije bio jedan od gorih. Mislim da je u zeni~kom zatvoru nekoliko mnogo opasnijih ~uvara, ~iji opstanak i daqe nije ugroèn. Tu radi nekoliko pravih psihopata. • Verovatno se na|u psihopate i me|u osu|enicima? Vojislav [e{eq: Mislim da tre}ina ka`wenih ne treba da bude u zatvoru nego u bolnici. Ima mnogo problema i sa homoseksualcima a naro~ito ih imaju mla|i zatvorenici. Pro{le godine su do{la u zatvor dva brata, osu|eni na godinu i godinu i po dana zbog ilegalne se~e {ume, stari izme|u 21 i 22 godine. Jednog od wih silovala je velika grupa kriminalaca. Na raportu upravniku nije smeo da prizna da je silovan i rekao je da je pristao, da je bilo dobrovoqno. Kaznili su ga samicom a zatim izolacijom. Wegov brat se obesio od sramote. Ponovo na slobodi • Pomenuli ste zdravstvene posledice nakon 22 meseca robijawa u zatvoru. Da li se promenilo jo{ ne{to u va{em ìvotu? Vojislav [e{eq: Budu}i da sam bio osu|en na vi{e od {est meseci zatvora, u skladu sa zakonom, postao sam nezaposlen. Sad, kad sam na slobodi, prijavio sam se na biro za zapo{qavawe. Poku{a}u da na|em posao koji bi zadovoqavao moje profesionalne kvalifikacije. Odmah sam podneo zahtev da mi se vrati paso{. U daqem intelektualnom radu nameravam da putujem na studijske posete u inostranstvo, da prisustvujem nau~nim skupovima, i tako daqe. Pre nekoliko dana sam ovlastio advokatsku kancelariju Mio224

draga Popovi}a da podnese dve gra|anske tu`be: jednu zbog fizi~kog {ikanirawa i maltretirawa u zeni~kom zatvoru, a drugu (isto protiv SR BiH) protiv Dràvne bezbednosti, zato {to mi nisu vratili sve oduzete stvari. Nakon izricawa presude samo su mi zaplenili tekst “[ta da se radi”, dok je Vrhovni sud Bosne i Hercegovine odlu~io da mi se sve ostalo vrati. Me|utim, nekoliko mojih rukopisa, ukqu~uju}i i pet stotina strana mog rada “Hajka”, nisu mi vratili. • Verovatno }ete te{ko ìveti u Sarajevu nakon svega {to ste doìveli i rekli. Vojislav [e{eq: Znam, bi}e te{ko, ali odlu~io sam da ostanem u Sarajevu. Antrfilei: Veleizdajnici su samo oni qudi koji prete i aktivno u~estvuju u uru{avawu ustavnog sistema. Po pravilu, to mogu biti samo qudi koji imaju veliku dru{tvenu i politi~ku mo}, dok je qudi sa dru{tvenim poloàjem poput [e{eqevog veoma malo. To je razlog za{to su|ewe [e{equ za veleizdaju nije izgledalo sasvim uverqivo. Ivan Jankovi} (“Na{ pregled”, 28. septembar 1984) Jo{ ranije je [e{eq sa univerzitetske katedre prinudno preme{ten na Institut za dru{tvena istraìvawa u Sarajevu. “Na{a slu`ba bezbednosti je, oslawaju}i se na svoje statutarno ovla{}ewe i legitimitet, sprovela posebnu istragu nad odre|enim qudima. Kod jednog su, slu~ajno je bio sociolog, na{li veliki broj dokumenata. U tim dokumentima, koja je on pripremao za objavqivawe, izme|u ostalog, pi{e ono {to on zahteva, wegova politi~ka agenda: ukidawe republika u Jugoslaviji, da postoje samo ~etiri jugoslovenske republike – Srbija, Hrvatska, Makedonija i Slovenija. Crna Gora i Makedonija treba da postoje, dok Bosnu treba podeliti izme|u Srbije i Hrvatske. Pi{e i o potrebi ukidawa delegatskog sistema, o detitoizaciji, dekardeqizaciji itd.” Stane Dolanc, u TV emisiji, 8. maja 1984. Slobodan ^voro je pred sudom izjavio da je o razgovoru koji je obavqen u vozu, kasnije obavestio neke svoje prijateqe, koji su ga savetovali da sve ispri~a odeqewu dràvne bezbednosti u Sarajevu, {to je on i u~inio nakon dva meseca, u novembru 1982. godine NIN, kraj jula 1984. Dragoqub û~kovi} je dugo govorio o li~nosti dr [e{eqa. On ga je opisao kao ~oveka koji “burno reaguje na sitnice”, kao i neskromnog, nesamokriti~nog, ~ak mazohisti~kog, da je nekako sve vreme u potrazi za “razdorom i nesre}om.” Ibidem Du{an Bogavac je potvrdio svoje ranije svedo~ewe da [e{eqev tekst “[ta da se radi” nije dobio, niti je imao ciq da ga uvrsti u nacrt svoje prve dve kwige (odgovore na tu temu dalo je vi{e jugoslovenskih nau~nika i 225

politi~kih radnika), mo`da tek u tre}oj ili ~etvrtoj fazi. Ibidem Tehnologija proizvodwe disidenata poznata je i ustaqena: malovredne talente treba smestiti u centar pa`we i uz pomo} niza javnih i privatnih ekscesa moraju se dovesti u sukob sa zakonom, da se popularizuju u krugu doma}ih i stranih pristalica, zatim, koliko je to mogu}e da se internacionalizuje ceo slu~aj. Do sada se [e{eq u ovu {emu precizno uklapao, naro~ito uz pomo} Petra Hayiristi}a, dopisnika londonskog “Observera”. “Oslobo|ewe” i “Vjesnik”, kraj maja 1984. Mile Mati} (KPD straàr u “Novi ìvot” u Zenici, koji je krajem zime ove godine slu`benim oru`jem ubio devetoro qudi, op. aut.) je bio na psihijatrijskom odeqewu Regionalne bolnice u Zenici od 26. oktobra pro{le godine do 16. januara ove godine. Dijagnoza: {izofrenija! Dr Indilka Lazovi}, neuropsihijatar, potvrdila je da u otpusnoj listi, izdatoj 16. januara, pi{e da mu se zabrawuje da radi i da nosi oru`je. Avdo Hebib, psiholog, kaè da je 21. februara Mati} na sistematskom pregledu progla{en nesposobnim za rad koji obavqa u KPD. I pored toga, on ostaje u “Novom ìvotu”. Poku{aj da stupimo u kontakt sa Fadilom Lipni~evi~em, upraviteqem zatvora, zavr{io se na kapiji sa “kolega upravnik je na putu” (nezvani~no smo saznali da je u toku proces ubrzanog penzionisawa). “Svijet”, 7. mart 1986.

LXXXIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0373 27. 5. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o nameri Vojislava [e{eqa (OO u OSDB Sarajevo po gra|anskoj desnici) da objavi kwigu pod naslovom “Hajka na mene” Prate}i neprijateqsku aktivnost lica koja se u Beogradu eksponiraju sa pozicija srpskog nacionalizma, pouzdano smo ustanovili da je Vojislav [e{eq u protekla dva meseca u par navrata dolazio u Beograd, o ~emu smo ranije informisali. U toku svoga boravka u Beogradu, [e{eq je, izme|u ostalog, nastavio sa aktivnostima oko objavqivawa kwige “Hajka na mene”. Prema na{im saznawima, kwiga predstavqa zbirku polemi~kih tekstova nastalih u vremenu od 1981. do 1983. godine. Prvi polemi~ki tekst u toj kwizi je “Univerzalna teorija i wihovi sledbenici”, gde na publicisti~ki na~in, prema sopstvenom kazivawu, opisuje svoje doìvqaje od prvog sukoba sa zvani~nom politikom, kao i neke panislamisti~ke i muslimansko-nacionalisti~ke tendencije koje se zapaàju u javnoj delatnosti nekih 226

vode}ih bosansko-hercegova~kih politi~kih funkcionera. U navedenoj kwizi, [e{eq namerava da iznese i neka svoja razmi{qawa o vremenu provedenom u zatvoru, kao “svome mu~eni{tvu, ali i ideji”. Za pomenute tekstove, [e{eq je naveo da su u toku sudskog procesa bili oduzeti, ali nisu bili izvedeni kao inkriminisani na su|ewu. U vezi pripreme i {tampawa navedene kwige, [e{eq je prihvatio sugestije Vuka Dra{kovi}a, Dragana Anti}a, Rastka Zaki}a (redigovano) ne samo da se kwiga objavi, ve} i da se postoje}em tekstu doda kra}i epilog ~itavog wegovog “slu~aja” koji bi najavio eventualni nastavak. Epilog bi trebalo da napi{e Zaki}, koji je [e{equ predloìo da poku{a sa objavqivawem jednog teksta u “Kwièvnoj re~i”, kojim bi reklamirao svoju kwigu i pozvao zainteresovane na pretplatu. Izdavawem navedene kwige, [e{eq o~ekuje da poboq{a svoje materijalno stawe, s obzirom da nema stalni izvor prihoda. [tampawe kwige i weno objavqivawe zahteva i odre|ena finansijska sredstva koja je, prema na{im saznawima, [e{eq obezbedio preko Klare Mandi}-Timarov iz Novog Sada, ~lana Jevrejske zajednice u Novom Sadu (redigovano), a Vuk Dra{kovi} je dobio obe}awe od @ivka Api}a iz Toronta (privatni izdava~ iz Toronta), da }e poslati 1.000-2.000 USA dolara, kao pomo} [e{equ za {tampawe kwige. Ve}inu poslova oko {tampawa i izdavawa kwige [e{eq je poverio Rastku Zaki}u, kwièvniku iz Beograda, koji mu je ponudio finansijski najboqe uslove. Kwiga treba da ima 250 kucanih strana, tj. pisana je na 350 novinarskih {lajfni. Bilo je planirano da se {tampawe obavi do 10. maja ove godine, ali je usled nekih nepredvi|enih okolnosti odloèno za kraj maja. Uz navedenu kwigu, Zaki} je predloìo [e{equ da {tampa i neki prospekt koji bi poslali na adrese oko 500 qudi {irom zemqe i tako pozvali zainteresovane na pretplatu, po{to je izrazio sumwu da }e {tampawe oglasa u novinama biti spre~eno. Prema na{im saznawima, rukopis je kucala Jelena Ristovi}, ro|ena 11. 3. 1948. godine, od oca Frawe, stalno nastawena u Beogradu, ul. Bude Tomovi}a 33, @arkovo. Preostali deo rukopisa kucala je izvesna Zorica Vukovi}, Jelenina poznanica. U svojim namerama da objavi kwigu, [e{eq je, izme|u ostalih, imao podr{ku Dragana Anti}a, Klare Mandi}-Timarov, Rastka Zaki}a, Vuka Dra{kovi}a, dok je Dobrica ]osi} osetno rezervisan po ovom pitawu. ]osi} je mi{qewa da [e{eq, ukoliko misli da se bavi nau~nim radom, mora biti mnogo studiozniji, jer wegovo ime zahteva “dodatni napor i odgovornost” za sve {to napi{e i objavi. (redigovano) Jedan primerak bele{ke dostaviti SDB RSUP-a SR BiH, OSDB Sarajevo. Kucano u 3 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 1h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina 227

LXXXIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor 71-0204 7. 6. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa: (redigovano) Dana 6. 6. 1986. godine, obavqen je razgovor sa izvorom na wegov zahtev, u vremenu od 13.30 do 15 sati. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome se pi{e prvi put. Radi se o neprijateqskom istupu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. (redigovano) izme|u ostalog, rekao da je na (redigovano) u Pres centru i tamo je sreo Vojislava [e{eqa. U razgovoru sa wim, [e{eq mu je pokazao pismo koje je poslao Predsedni{tvu SFRJ. U ovom otvorenom pismu [e{eq ~lanove Predsedni{tva naziva gospodom i negira wihov izbor na ove funkcije, kao izbor i ostalih na{ih najvi{ih organa, jer, kako kaè, nisu izabrani demokratskim putem, ve} su se nametnuli narodu. [e{eq traì da mu se vrati putna isprava koja mu je oduzeta, jer èli da ide u inostranstvo, po{to mu je u Jugoslaviji zabraweno pravo na rad. U pismu nagla{ava, ukoliko mu se ne vrati putna isprava i onemogu}i nesmetan odlazak u inostranstvo, da }e, bez obzira na vojsku i bodqikavu ìcu kojom je na{a granica opasana, sa detetom na ramenu pre}i ovu granicu. Ali, pre nego {to to u~ini, obavesti}e svu svetsku demokratsku javnost, neka vidi kako se u na{oj zemqi ugu{uju slobode pojedincima. Izvor nas je obavestio da su tokom ovog razgovora [e{equ prilazili pojedini strani novinari i od wega traìli intervju. Sve ih je odbijao re~ima da jo{ nije sazrelo vreme za to. [e{eq sa mr`wom govori o na{em dru{tveno-politi~kom sistemu i o na{em rukovodstvu. Tvrdi, ukoliko bi se dozvolio vi{epartijski sistem, da ova partija ne bi ni 24 ~asa bila na vlasti. Na{ sistem, po wemu, ve{ta~ki se odràva putem sile i pretwe. Sa cinizmom kaè da se na svakom koraku vidi kako je SKJ avangarda radni~ke klase – u woj su sami lopovi i hoh{tapleri, kojima crvena kwiìca sluì za ostvarivawe li~nih ambicija i ciqeva, ba{ ih briga za radni~ku klasu. I ovoga puta izvoru je ponovio da jedva ~eka da ode iz zemqe i da }e se tamo, sa svim svojim umnim i fizi~kim sposobnostima, staviti u borbu za obarawe na{eg dru{tveno-politi~kog sistema, za koga kaè da je besperspektivan. 228

III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, ìvi u Sarajevu, biv{i profesor univerziteta u Sarajevu, osu|ivan zbog propagandne neprijateqske delatnosti protiv SFRJ. IV. Podaci o merama i radwama SDB Sem razgovora sa izvorom, nisu primewivane druge mere i radwe SDB. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Po mi{qewu izvora, [e{eq je zaslepqen svojom mr`wom, da negira sve i spreman je na sve, kako bi sru{io na{ dru{tveno-politi~ki sistem. Kucano u 3 primerka. Dostaviti: – 1h III sektoru SDB RSUP SRS – 1h V sektoru uprave – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

LXXXV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0348 12. 6. 1986. godine

Izve{taj saradnika I. Podaci o izvoru saznawa: (redigovano) Izvor usmeren na pra}ewe neprijateqske delatnosti pojedinaca iz grupacije gra|anske desnice. Sastanak odràn dana 6. 6. 1986. godine, na inicijativu izvora. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskoj delatnosti Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nas je informisao da je dana 5. 6. 1986. godine obavio razgovor sa Vojislavom [e{eqem. Tom prilikom, [e{eq je rekao izvoru da je pokrenuo akciju prikupqawa nov~anih sredstava od svojih prijateqa–istomi{qenika, radi {tampawa i izdavawa svoje kwige koja bi, po wegovom kazivawu, predstavqala “neku zbirku polemi~kih tekstova”. Naglasio je da svaki pojedinac treba da da po 3.300 dinara. U nastavku razgovora, [e{eq je zamolio izvora da od svojih prijateqa, i svih zainteresovanih za izdavawe wegove kwige, sakupqa novac u pomenutom iznosu. U vezi izdavawa navedene kwige, [e{eq }e, po kazivawu izvora, poku{ati da u listu “Kwièvne novine” objavi jedan tekst kroz koji bi izneo 229

sadrìnu, koncepciju i zna~aj kwige. Po oceni [e{eqa, za izdavawe iste kwige ne postoje prepreke “ideolo{ke i politi~ke prirode”. III. Podaci o licima, izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici u OSDB Sarajevo. IV. Podaci o merama i radwama SDB U vezi akcije [e{eqa oko prikupqawa nov~anih sredstava za izdavawe i {tampawe navedene kwige informisali smo RSUP SR Srbije SDB III sektor, depe{om od 7. 6. 1986. godine. V. Napomena, ocene i predlozi operativnog radnika Prema na{im pouzdanim saznawima, radi se o kwizi [e{eqa pod naslovom “Hajka na jeretika”. Kwiga ima 17 poglavqa sa uvodom autora. Cena kwige je 3.300 dinara. Recenzenti su Qubomir Tadi}, Kosta âvo{ki (redigovano) i Vuk Dra{kovi} (redigovano). Nekoliko primeraka iste kwige [e{eq je podelio pojedincima iz grupacije gra|anske desnice. Izdava~ kwige je Rastko Zaki} (redigovano) i Vojislav [e{eq. Ista je od{tampana u probnom tiraù od 200 primeraka u Birou za umnoàvawe “Multiprint” u Beogradu. Izvoru su dati konkretni zadaci, o ~emu }e nas informisati na jednom od narednih sastanaka. Kucano u 3 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 1h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

LXXXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0375 20. 6. 1986. godine

Informacija o aktivnostima Vojislava [e{eqa (OO u OSDB Sarajevo po gra|anskoj desnici) za vreme wegovog boravka u Beogradu Prate}i aktivnost lica koja deluju sa pozicija gra|anske desnice, do{li smo do pouzdanih saznawa da je dana 27. 4. 1986. godine u Beograd ponovo, nakon mesec dana, doputovao Vojislav [e{eq. Istoga dana, [e{eq je prisustvovao dvogodi{wem pomenu odrànom povodom smrti Radomira Radovi}a na Beànijskom grobqu u Beogradu. Osim [e{eqa, pomenutom skupu su, pored Radovi}eve rodbine, prisustvovali i Kosta âvo{ki, Miodrag Mili}, Pavlu{ko Im{irovi}, Dragomir Oluji}, Vojislav i Lazar Stoja230

novi}, Milan Nikoli}, Vladimir Mijanovi}, Ilija Moqkovi}, Veselinka Zastavnikovi}, (redigovano) Boris Tadi}, Nikola Barovi}, (redigovano) Stojan Cerovi}, Akim \ilas, Neboj{a Kandi}, Sowa Liht, \or|o Vukoja (redigovano). Po{to je [e{eq nakon izlaska iz zatvora naglasio da namerava da nastavi da se bavi intelektualnim i nau~nim radom, te da }e zato imati potrebu za studijskim boravkom u inostranstvu, te putovawima na nau~ne skupove, pojedinci iz grupacije gra|anske desnice iz Beograda su nastojali da mu to i omogu}e. Tako se Mihailo Markovi} (redigovano) dana 25. 4. 1986. godine obratio profesoru Entoni Keniju, upravniku “Balliol koleya” univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji, navode}i da mu je “poznata Kenijeva spremnost da pomogne intelektualcima koji su postali `rtve represije zbog izraàvawa vlastitih uverewa”. Markovi} je “slu~aj” Vojislava [e{eqa detaqno opisao Keniju i napomenuo da je on bez ikakvih {ansi da dobije zaposlewe. S tim u vezi, Markovi} je zamolio Kenija da se zaloì kako bi [e{eq dobio stipendiju za jednogodi{we specijalisti~ke studije na Oksfordu i dodao da bi se u toku pomenutih studija [e{eq prvenstveno bavio prou~avawem etni~kog problema u Jugoslaviji. Markovi} smatra da bi eventualni odlazak u Oksford za [e{eqa, kao mladog nau~nika, bio od velike koristi, te da bi presudno uticao na wegov budu}i razvoj. Vojislav [e{eq je prisustvovao tribini pod nazivom “Kwièvna logorologija”, odrànoj u prostorijama Doma omladine u Beogradu. Povod za razgovor je bio dvobroj 5-6 ~asopisa “Delo”, u kome su objavqeni kwièvni tekstovi o koncentracionim logorima. U svojoj diskusiji, [e{eq je rekao da “treba praviti razliku izme|u nacisti~kih, staqinisti~kih i jugoslovenskih koncentracionih logora”. Po navodima [e{eqa, “osnovni ciq nacisti~kih logora je bio fizi~ko istrebqewe niìh rasa”. Osniva~i staqinisti~kih logora su, po wemu, “pored uklawawa politi~kih protivnika, èleli da obezbede {to vi{e radne snage za nenaseqeni Sibir”. [e{eq je izjavio da su “za razliku od navedenih logora, u kojima su zato~enici trpeli samo fizi~ke patwe, na Golom otoku, Svetom Grguru i drugim jugoslovenskim logorima, osu|enici bili izloèni i nevi|enim psihi~kim patwama”. [e{eq je dodao da je “malo ko sa Golog otoka iza{ao psihi~ki neo{te}en”. Zbog toga je, po [e{equ, “Goli otok bio suroviji od nacisti~kih i staqinisti~kih logora”. Dana 28. 5. 1986. godine, Vojislav [e{eq je bio prisutan na kwièvnoj ve~eri Vuka Dra{kovi}a, koja je odràna u Klubu studenata tehnike na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Pored [e{eqa i Dra{kovi}a, bili su prisutni Zoran Gavrilovi} i Veselin \ureti}. Za vreme svog boravka u Beogradu, [e{eq je intenzivno radio na objavqivawu svoje kwige “Hajka na jeretika”, koju je i pored finansijskih pote{ko}a koje je imao, zavr{io 12. 6. 1986. godine, kada je po~elo i weno rasturawe. S obzirom da nema stalni izvor prihoda, [e{eq je o~ekivao da izdavawem ove kwige poboq{a svoje materijalno stawe. Rasturawe kwige “Hajka na jeretika” su vr{ili @arko Gavrilovi}, sve{tenik u SPC iz Beograda, kome je [e{eq predao 30 primeraka kwi231

ge. Gavrilovi} je 12. 6. 1986. godine 10 primeraka prodao na proslavi slave Vaznesenske crkve u Beogradu, 10 primeraka je dao Tani} Radivoju, studentu Bogoslovskog fakulteta, koji ih je 13. 6. 1986. godine prodao u kwiàri fakulteta, i 10 primeraka izvesnom Milo{u, parohijaninu Vaznesenske crkve. Gavrilovi} je 13. 6. 1986. godine preuzeo jo{ 10 primeraka kwige od Klare Mandi}-Timarov, stomatologa iz Novog Sada, koja je na sebe preuzela rasturawe kwige u Novom Sadu. Mandi}eva je ponudila kwige Vladi Mi}unovi}u, dopisniku “Politike” iz Novog Sada, Predragu Mirkovi}u i Sini{i Nikoli}u, a dogovorila se sa Dragom Hohwecom, koji je zaposlen u kwiàri “Milo{ Crwanski” u Novom Sadu, da on u kwiàri ilegalno prodaje pomenutu kwigu. Oko 10 primeraka kwige prodao je i Filaret Mi}evi}, duhovnik crkve “Sv. Arhangela Gavrila” u Zemunu, a jedan primerak je po Vojislavu Ko{tunici, publicisti iz Beograda, poslao Mitrofanu Mi{uli}u, qoti}evcu-emigrantu, kalu|eru iz manastira Hilandara. Pomenuta kwiga “Hajka na jeretika”, {tampana je u probnom tiraù od 200 primeraka. Recenzenti su Qubomir Tadi}, Kosta âvo{ki (redigovano) Vuk Dra{kovi} (redigovano). Kwiga je obima 240 kucanih strana, sa 17 tekstova koji su uglavnom polemi~kog karaktera i koji su nastali u vremenu od 1981. do 1983. godine. Za pomenute tekstove [e{eq je naveo da su mu bili oduzeti u toku sudskog procesa, ali da nisu bili izvedeni kao inkriminisani na su|ewu. Poslove oko {tampawa i izdavawa kwige [e{eq je poverio Rastku Zaki}u, kwièvniku iz Beograda, koji mu je ponudio najboqe finansijske uslove. Sredstva za {tampawe kwige [e{eq je, prema na{im saznawima, obezbedio preko Klare Mandi}-Timarov iz Novog Sada, ~lana Jevrejske zajednice u Novom Sadu (redigovano), a Vuk Dra{kovi} je dobio obe}awe od @ivka Api}a, privatnog izdava~a iz Toronta, da }e kao pomo} za {tampawe [e{eqeve kwige poslati 1.000-2.000 USA dolara. U vezi {tampawa navedene kwige, [e{eq je prihvatio sugestije Vuka Dra{kovi}a, Dragana Anti}a i Rastka Zaki}a (redigovano). Prvi polemi~ki tekst u kwizi nosi naziv “Univerzalne teorije i wihovi sledbenici”, gde na publicisti~ki na~in, prema sopstvenom kazivawu, opisuje svoje doìvqaje od prvog sukoba sa zvani~nom politikom, kao i neke muslimansko-nacionalisti~ke tendencije koje se zapaàju u javnoj delatnosti nekih vode}ih bosansko-hercegova~kih politi~kih funkcionera”. Zadwi tekst u kwizi je zahtev za za{titu li~ne bezbednosti i fizi~kog integriteta koji je Vojislav [e{eq, dana 8. 11. 1982. godine, uputio Sekretarijatu za unutra{we poslove Skup{tine grada Sarajeva. Na samom kraju kwige, [e{eq navodi da se “hajka” na wega nastavila tokom ~itave 1983. i prve polovine 1984. godine, sve do 15. maja 1984. godine, kada je uhap{en. Tako|e je naveo da je 9. jula 1984. godine osu|en na osam godina zatvora po ~lanu 114 KZ SFRJ, {to je sve tematika wegove nove kwige “Disidentski spomenar”, koja je ve} spremna za {tampu. Dana 1. 6. 1986. godine, Kosta âvo{ki je obavestio Milovana Danojli}a (redigovano), koji se trenutno nalazi u Parizu, da je [e{eq primio 150.000 dinara koje mu je poslao. Danojli} je poru~io âvo{kom da }e naj232

daqe za mesec dana wegov brat doneti jo{ 150.000 dinara za [e{eqa, koje }e predati âvo{kom. Istoga dana, [e{eq je uputio pismo Predsedni{tvu SFRJ u vezi povra}aja wegove putne isprave. Kopiju ovog [e{eqevog pisma, âvo{ki je poslao Milovanu Danojli}u u Pariz. Dana 7. 6. 1986. godine, [e{eq je prisustvovao antinuklearnom skupu u prostorijama SKC-a u Beogradu, a 13. 6. 1986. godine pristupnim besedama u SANU, kada je Mihailo Markovi} promovisan u akademika. Na ovom skupu, Zdenka A}in (redigovano) je ve}i broj svojih istomi{qenika obavestila da se u kwiàri “Akademija”, u Knez Mihailovoj ulici, moè nabaviti kwiga Vojislava [e{eqa “Hajka na jeretika”. Nekoliko primeraka je i podelila licima koja deluju sa pozicija gra|anske desnice, a koja su bila prisutna na ovom skupu. Dana 16. 6. 1986. godine, privremeno je zabrawena kwiga Vojislava [e{eqa “Hajka na jeretika”, re{ewem Okru`nog javnog tuìla{tva u Beogradu. Povodom toga, dana 20. 6 1986. godine je u Okru`nom sudu u Beogradu odràn glavni pretres na kome je, presudom navedenog suda, [e{eqeva kwiga trajno zabrawena. Na ovom pretresu je prisustvovao ve}i broj lica koja deluju sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma, kao i druga neprijateqski orijentisana lica. [e{eq je na su|ewu uporno branio navode iznete u svojoj kwizi, tvrde}i da su oni potpuno ta~ni. Zastupnici autora i izdava~a pomenute kwige su na glavnom pretresu kroz izno{ewe svojih “poznatih stavova” nastojali da ~itavu stvar politizuju (redigovano). Interesantan je komentar (redigovano) je [e{eq potpuno pao pod uticaj Vuka Dra{kovi}a. (redigovano) je istakao da je do konflikta izme|u wega i [e{eqa do{lo onog trenutka kada je on prili~no o{tro napao Miodraga Bulatovi}a, a [e{eq se naqutio i demantovao navode (redigovano), tvrde}i da je Bulatovi} “barjaktar srpskog naroda”. Napomena: Za vreme svog boravka u Beogradu, broj i struktura lica koje je [e{eq kontaktirao ukazuju na to da }e isti nesmawenim intenzitetom nastaviti sa svojom destruktivnom delatno{}u. Vojislav [e{eq je prisustvovao i na proslavi 800 godina manastira “Studenica”, a uzeo je u~e{}a i na simpozijumu “Saveza filozofskih dru{tava Jugoslavije”, odrànom u Zagrebu 23. i 24. maja ove godine. Na skupu u Zagrebu Vojislav [e{eq je imao i referat na temu “O mogu}nostima filozofskog osmi{qavawa perspektiva dru{tvenog razvoja”, koji je svojom sadrìnom izazvao prili~no revolta kod ostalih u~esnika ovog simpozijuma. Kucano u 3 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 1h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina 233

LXXXVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0383 22. 6. 1986. godine

Informacija o odrànom glavnom pretresu povodom re{ewa Okru`nog javnog tuìla{tva kojim je privremeno zabraweno rasturawe kwige “Hajka na jeretika” Dana 20. 6. 1986. godine, u vremenu od 13 do 16.30 ~asova, pred sudskim ve}em Okru`nog suda u Beogradu, kojem je predsedavao sudija Nikola Latinovi}, odràn je glavni pretres povodom re{ewa Okru`nog javnog tuìla{tva o privremenoj zabrani rasturawa kwige “Hajka na jeretika”, autora Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo), u izdawu samostalnog izdava~a Rastka Zaki}a (redigovano). Odlukom Okru`nog javnog tuìla{tva u Beogradu od 16. 6. 1986. godine, privremeno je zabraweno rasturawe pomenute kwige, s obrazloèwem da je autor iznosio “la`ne i neistinite tvrdwe” o delu rukovodstva SR BiH kojima se moè uznemiriti javnost. Na glavnom pretresu autora je zastupao Velimir Cveti} (redigovano), a izdava~a Vladimir [eks (redigovano). Glavnoj raspravi prisustvovalo je oko 50 lica, me|u kojima Vladimir Mijanovi}, Dragomir Oluji}, Pavlu{ko Im{irovi}, Ilija Moqkovi}, Vojislav Stojanovi} (redigovano), @arko Gavrilovi}, Jelenko Mi}evi} (redigovano), te Du{an Bogavac (redigovano). Sudskom ve}u se najpre obratio [eks, koji je u uvodnoj re~i nastojao da bliè obrazloì zna~ewe termina “uznemirewe javnosti”. Prema wegovim “analizama”, pod ovaj pojam se mogu podvesti svakodnevni izve{taji o visokim cenama, proma{enim investicijama, lo{oj kadrovskoj politici i sli~no. Ipak, zakqu~uje [eks, takve vesti se ne zabvrawuju, pa samim tim ne treba zabraniti ni rasturawe pomenute kwige. Obra}aju}i se sudskom ve}u, [e{eq je, pored ostalog, govorio o “dugoj koloni bosanskih intelektualaca” koji su se nastanili u Beogradu, po{to im je u SR BiH uskra}eno pravo na slobodu misli i izraàvawa. U istom stilu govorio je i Cveti}. Prema wegovim re~ima, inkriminisana kwiga nije uznemirila javnost, ve} one na koje se odnosi. Zato on predlaè da se pred sud dovedu svi rukovodioci apostrofirani u delu [e{eqa, kako bi mogli javno da se izjasne o navodima autora. Pridruùju}i se optu`bama [e{eqa, Cveti} iznosi da su prilike u SR BiH “diktirane” èqama “homeinijevaca”. Nastoje}i da to ilustruje, on obja{wava “kako mu je lak{e kada ode na Kosovo nego u Bosnu”. U nastavku glavnog pretresa pristupilo se predlagawu dokaza. Izme|u ostalog, [eks i Cveti} su predloìli da se pro~ita cela kwiga (350 strana); da se pozovu predstavnici “javnosti” koji bi se izjasnili o uticaju kwige na javno mwewe (po jedan predstavnik SSRNJ, SSOJ, UK Srbije, Filozofskog i Sociolo{kog dru{tva Srbije); da se pozovu rukovodioci nazna234

~eni u kwizi i od wih uzmu izjave; da se kwiga podvrgne stru~noj ekspertizi, a ve{taci bi bili Miodrag Bulatovi} i Igor Mandi}. Sudsko ve}e je odbacilo sve predloène dokaze ocewuju}i ih kao neosnovane, pa ~ak i apsurdne. U zavr{noj re~i, zamenik javnog tuìoca Vojislav Dragojlovi} je istakao da kwiga “Hajka na jeretika” obiluje “neistinitim i la`nim tvrdwamaq” o delu rukovodstva BiH, pa je pozvao sud da, rukovode}i se odredbama Zakona o javnom informisawu, kwigu trajno zabrani. Po{to je zamerio javnom tuìocu da kwigu uop{te nije ~itao, [e{eq iznosi da je wena vrednost upravo u obiqu dokaza koje pruà svojim ~itaocima. Istog mi{qewa su bili punomo}nici autora i izdava~a, koji su pozvali sud da donese “pravednu” odluku i ukine re{ewe o privremenoj zabrani kwige. Sud je, cene}i sve okolnosti, doneo odluku kojom se kwiga “Hajka na jeretika” u celosti zabrawuje, a svi primerci koji se na|u bi}e oduzeti i uni{teni. Nakon saop{tewa odluke, prisutni su se razi{li uz mirne komentare, pa se stekao utisak da su ovakav ishod i o~ekivali. Napomena: U sudnici je sve vreme bio prisutan Rastko Zaki}, ali nije uzeo u~e{}e u postupku, ve} je wegova prava zastupao [eks. Kucano u 3 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 1h RSUP-u SRS III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

LXXXVIII SDB SSUP-23 Br. 194 Beograd, 25. 6. 1986. godine

Strogo poverqivo Specijalna informacija Linija rada: gra|anska desnica

Saznawa Slu`be o zabrani rasturawa kwige Vojislava [e{eqa U Okru`nom sudu u Beogradu odràna je, 20. 6. ove godine, rasprava povodom re{ewa Okru`nog javnog tuìoca u Beogradu od 16. 6. ove godine, kojim je privremeno zabraweno rasturawe kwige “Hajka na jeretika”, autora Vojislava [e{eqa, u izdawu samostalnog izdava~a iz Beograda Rastka Zaki}a. Raspravi je prisustvovalo oko 50 lica, me|u kojima i ekstremni pripadnici gra|anske desnice Vladimir Mijanovi}, Dragomir Oluji}, Pavlu{ko Im{irovi}, Ilija Moqkovi}, Vojislav Stojanovi}, poznati kleronacionalisti @arko Gavrilovi} i Jelenko Mi}evi} – Filaret, zatim Du{an Bogavac i drugi. Zastupnik izdava~a, advokat Vladimir [eks, nastojao je da bliè obrazloì pojam “uznemiravawe javnosti”, na koji se poziva javni tuìlac, 235

ukazuju}i da je na{a javnost naviknuta na svakodnevna uznemiravawa, te da je stoga ova kwiga “bezopasna”. U~estvuju}i u raspravi, [e{eq je optuìo partijske rukovodioce SR BiH i visoke funkcionere za velike politi~ke i druge gre{ke, iznose}i pri tom niz “argumenata” kojima je nastojao u~initi svoje re~i uverqivim. Advokat Velimir Cveti}, kao opunomo}enik autora kwige, istakao je da je zabrana kwige “Hajka na jeretika” samo posledica celokupnog stawa u zemqi i da problemi nacionalizma ne postoje samo na Kosovu, ve} i u SR BiH, ali se o wima malo zna. Posle zavr{ne re~i tuìoca, koji je ponovio argumente iz re{ewa o privremenoj zabrani i zavr{nih re~i zastupnika izdava~a i autora kwige, Okru`ni sud u Beogradu je doneo odluku kojom se trajno zabrawuje rasturawe kwige Vojislava [e{eqa “Hajka na jeretika”. U vezi zabrane kwige Vojislava [e{eqa “Hajka na jeretika”, ukazujemo na dva problema koji su se pojavili. Prvi je angaòvawe Vladimira [eksa kao zastupnika samostalnog izdava~a iz Beograda Rastka Zaki}a, iako mu je, nakon izdràne kazne zatvora od osam meseci, zabraweno bavqewe advokaturom u trajawu od 10 godina. Povodom ove zabrane, [eks je podneo zahtev Okru`nom javnom tuìla{tvu u Osijeku za brisawe presude, kao i posledica presude (redigovano). Ina~e, [eksova kwiga “Rasprave o slobodi savjesti”, koja se uglavnom bavi problemom tzv. verbalnog delikta, nije zabrawena. U Beogradu se moè kupiti na kiosku studentske {tampe na Terazijama, gde se prodaje i kwiga Vojislava [e{eqa “Marksisti~ki koncept naoruànog naroda”. Drugi problem u vezi zabrane kwige Vojislava [e{eqa je iskqu~ivo proceduralne prirode. Naime, u me|uvremenu od predaje obaveznih 15 primeraka tuìocu, do dono{ewa odluke o trajnoj zabrani rasturawa gotovo svih 500 {tampanih primeraka “Hajke na jeretika” je rastureno. Samo u Novom Sadu Klara Mandi}-Timarov je uspela da proda preko 30 kwiga, i naknadno je zatraìla od [e{eqa jo{ 20 primeraka od kontingenta od 80, koji je [e{eq bio namenio za Sarajevo.

LXXXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd II sektor 71-0296 Nemci 25. 6. 1986. godine

Izve{taj saradnika 1. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak odràn dana 21. juna 1986. godine od 13.00 do 14.00 ~asova. Podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa. (redigovano) Izvor pouzdan – podaci neprovereni. 236

2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome se pi{e prvi put. Saradnik navodi da je kontaktirao (redigovano), koji mu je u razgovoru napomenuo da Vojislav [e{eq preduzima niz aktivnosti u ciqu dobijawa oduzete putne isprave, te odlaska na Zapad. (redigovano) isti~e da }e [e{eq u slu~aju da wegov zahtev za povra}aj putne isprave ne bude pozitivno re{en, emigrirati iz zemqe. Navodno je ovakva wegova odluka vrlo ~vrsta, a [e{eq je re{io i da po cenu ugroàvawa ìvota, ukoliko ne dobije putnu ispravu, poku{a ilegalno da pre|e granicu. [e{eq navodno preti, po re~ima (redigovano), da }e u ciqu realizovawa svoje ideje upotrebiti i oru`je, koje namerava da nabavi. U vezi ovakve svoje namere, [e{eq je navodno upoznao i zapadne novinare, koji raspolaù pismom koje im je [e{eq dostavio. Tekst ovog pisma je, navodi (redigovano), u stvari molba, koju je [e{eq uputio Predsedni{tvu SFRJ, u vezi povra}aja putne isprave, u kome [e{eq pored molbe, jasno upozorava {ta }e preduzeti ukoliko se molba pozitivno ne re{i. 3. Podaci o licima nosiocima neprijateqske delatnosti 1. (redigovano) 2. Vojislav [e{eq, ostalim podacima ne raspolaèmo, ne prolazi kroz OE USDB Beograd 4. Podaci o merama i radwama SDB U vezi navedenog, nisu preduzimane posebne mere i radwe SDB. 5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) Otkucano u 3 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 1h RSUP SRS SDB II sektor – 1h USDB Beograd V sektor – 1h operativni radnik 6. Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

XC Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd Gra|anska desnica IV sektor – ûkarica 71-0318 4. 7. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru 1. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak odràn 3. 7. 1986. godine u 14 ~asova u restoranu “Zlatni ro{tiq” na inicijativu izvora. 237

Izvor u fazi proveravawa – podaci delimi~no provereni. (redigovano) 2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Radi se o {tampawu kwige “Vrijeme preispitivawa”, autora Vojislava [e{eqa, nad kojim SDB SR BiH vodi obradu zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. O pripremama za {tampawe pomenute kwige je ve} pisano. Izvor je pre 5-6 dana po Bogavac Du{anu poslao Vojislavu [e{equ papirne matrice za wegovu kwigu “Vrijeme preispitivawa” radi prve korekture od ukupno tri, koliko bi trebalo da ih bude. Dana 3. 7. 1986. godine, oko 13 ~asova, izvora su u radwi posetili Miodrag Skuli}, koji je poznat izvoru kao Bogav~ev prijateq i istomi{qenik, i NN ènska osoba koja je Skuli}a dovezla vozilom marke “reno 18”, registarske oznake Q-455-189. Isti su do{li da preuzmu deo {tampanog materijala prvog dela Bogav~eve kwige “[ta da se radi” i istovremeno su obavestili izvora da je Vojislav [e{eq od{tampao svoju kwigu “Vrijeme preispitivawa” na drugom mestu, kako bi se iskoristili julski praznici da se rasturi ceo tira` od 500 primeraka. Ime {tampara nisu hteli da saop{te izvoru. Izvor je primetio da je pomenuti automobil bio pun [e{eqevih kwiga, te je zakqu~io da su upravo preuzete iz {tamparije. Skuli} je za isto popodne najavio dolazak radi preuzimawa ostalog {tampanog materijala Bogav~eve kwige, jer je navodno Bogavcu hitno, po{to je pripremio tekst za 3. i 4. deo i hteo bi da {to pre sve iza|e. 3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti 1. [e{eq Vojislav; 2. Bogavac Du{an; 3. Skuli} Miodrag; 4. NN vlasnik samostalne zanatske radwe za umnoàvawe i {tampawe; 5. NN ènska osoba, voza~ pomenutog “renoa 18”. 4. Podaci o merama i radwama SDB 5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Zbog hitnosti izve{taja, za izvr{ioce neprijateqske delatnosti pod 1, 2 i 3 nisu prikupqani potpuni identifikacioni podaci, s obzirom da se radi o licima koja su pod operativnim tretmanom III sektora USDB. Izvor je instruisan da ponovni dolazak Skuli}a ili Bogavca, najavqen za isti dan, iskoristi kako bi prikupio podatke o eventualnom {tamparu [e{eqeve kwige. Izvor je ukazao na dva lica koja su mogla izvr{iti {tampawe ove kwige, i to: Voju Stefanovi}a, koji ima radwu u Ruzveltovoj ulici, i izvesnog Osmana, koji ima radwu u blizini ulice 7. jula, jer su ih Bogavac i Skuli} pomiwali u prethodnim razgovorima prilikom ugovarawa posla. Izvor nam je predao jedan primerak pomenute kwige koju je wemu, sa posvetom, uru~io Skuli} u [e{eqevo ime. 238

O {tampawu i najavqenom rasturawu pomenute kwige depe{om je obave{ten III sektor SDB RSUP SR Srbije. Kucano u 3 primerka. Dostavqeno: – 1h III sektoru SDB RSUP SRS – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

XCI Operativni centar SDB – Titograd R. Stojkovi} Izvje{taj o provjeri I Podaci se odnose na ôlevi} Radovana, od oca Vojislava i majke Jatlike, ro|ene Bao{i}, ro|enog 5. 12. 1958. godine u selu Star~e – Kola{in, dràvqanin SFRJ, po zanimawu diplomirani etnolog, stalno nastawen u Beogradu, ulica Milovana Milovanovi}a broj 4. Izvje{taj o provjeri se podnosi 7. 7. 1986. godine. II Otac Vojislav, u toku rata bio je maloqetan, a poti~e iz porodice koja je u toku rata simpatisala i pomagala pokret DM. Po zanimawu je radnik. U mjestu ro|ewa uìva ugled po{tenog radnika. Sada je stalno nastawen u Titogradu. Majka Jatlika, ro|ena Bao{i}, u toku rata bila maloqetna, a poti~e iz porodice koja je u toku rata bila na strani NOP-a. Po zanimawu je doma}ica. Ugledna i cijewena u sredini gdje ìvi. Imenovani ima dva brata i sestru, u~enici, stalno nastaweni u Titogradu. Radovan ne prolazi kroz evidenciju SDB i SJB. Provjera je ra|ena na zahtjev III sektora iz razloga, jer imenovani ostvaruje kontakte sa licima koja istupaju sa pozicija gra|anske desnice iz Beograda. III Radovan u mjestu ro|ewa vaì za po{tenog i primjernog omladinca. S obzirom da je imenovani ve} duè vremena odsutan iz mjesta ro|ewa, o istom ne raspolaèmo bliìm podacima. IV Provjera je vr{ena preko operativnih pozicija B. T. i T. K., kao i uvidom u evidencije SDB i SJB. Dostavqeno: – 2h RSUP SDB – III sektor – 1h OC SDB Titograd

(potpis redigovan) 239

XCII Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu KTR-990/86-3 Beograd, 14. 7. 1986. godine Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove USDB za grad Beograd Beograd Kneza Milo{a 101 Dana 8. 7. 1986. godine, oko 12.00 ~asova, ovo tuìla{tvo, putem po{te, primilo je tri primerka kwige Vojislava [e{eqa pod naslovom “Vrijeme preispitivawa”, koji je i izdava~. Kwiga je {tampana u 500 primeraka u samostalnoj {tamparskoj radionici “Fotoslog” u Beogradu, vlasnika âle Milana, ulica Lazareva~ki drum broj 71. Prema nekim obave{tewima, kwiga od{tampana i rasturena 3. 7. 1986. godine, pre dostavqawa obaveznih primeraka tuìla{tvu, pa je, po na{em mi{qewu, postupqeno suprotno odredbi ~lana 25, stav 1 i 2 Zakona o izdava~koj delatnosti. Potrebno je, u postupku prikupqawa potrebnih obave{tewa, utvrditi zbog ~ega {tampar prvih primeraka publikacije, odmah posle {tampawa, nije dostavio tri primerka publikacije nadle`nom okru`nom javnom tuìocu, kao i ~iwenicu kada je kwiga od{tampana i predata autoru. Ukoliko se utvrde navedeni propusti, moète podneti zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv {tampara nadle`nom sudiji za prekr{aje. Po zavr{enom prikupqawu potrebnih obave{tewa, izvestite ovo tuìla{tvo o preduzetim merama. Zamenik javnog tuìoca Du{an Vu~i}evi}

XCIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor – ûkarica 71-0318 23. 7. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o prikupqawu potrebnih obave{tewa na zahtev OJT Na zahtev OJT u Beogradu, KTR-990/86-3, od 14. 7. 1986. godine, dana 23. 7. 1986. godine obavqen je informativni razgovor sa vlasnikom samostalne {tamparske radionice “Fotoslog” âle Milanom, na okolnosti {tampawa kwige autora i izdava~a Vojislava [e{eqa iz Zemuna, Ba~ka 17, pod naslovom “Vrijeme preispitivawa”. 240

U razgovoru imenovani je izneo da su mu se sredinom juna 1986. godine obratili Bogavac Du{an i Skuli} Miodrag radi {tampawa dva toma kwige autora Du{ana Bogavca “[ta da se radi”, a potom kwige autora Vojislava [e{eqa “Vrijeme preispitivawa”. Nakon ugovarawa posla i naplate akontacije za sve tri kwige, imenovani âle je pristupio slagawu teksta [e{eqeve kwige na fotoslogu. Uo~i odlaska u SR Nema~ku, 22. 6. 1986. godine, âle je predao [e{equ, na wegovo insistirawe, tekst kwige sloène na fotoslogu, radi korekture. Po povratku iz SR Nema~ke, preko Skuli}a i Bogavca je traìo [e{eqa radi nastavka posla, ali ga nije prona{ao. Dana 3. 7. 1986. godine, u radwi su ga posetili Skuli} Miodrag i izvesna Klara i obavestili ga da je [e{eq {tampawe i kori~ewe kwige izvr{io na drugom mestu, i pri tom mu predali jedan primerak kwige sa posvetom datiranom na 7. 7. 1986. godine. Bogavcu i Skuli}u je izrazio negodovawe zbog ovakvog postupka, pa mu je od strane [e{eqa, nakon desetak dana, dostavqeno pismo sa izviwewem {to do realizacije {tampawa nije do{lo u wegovoj radionici, kao i zbog toga {to je na pokorici kwige do{lo do oma{ke, te je âle naveden kao {tampar. Tako|e mu je dostavio i po{tansku povratnicu sa naznakom da je paket sa kwigama dostavqen OJT dana 8. 7. 1986. godine. Imenovanom nije poznato kada je do{lo do rasturawa kwige, a ime {tampara do danas nije saznao, iako je na tome insistirao kod napred navedenih lica. Na ove okolnosti od âle Milana je uzeta izjava po odredbama ZKP-a. S obzirom da je âle izvr{io slagawe kwige na fotoslogu, a ne i {tampao kwigu, nije povredio odredbe ~lana 25, stav 1 i 2 Zakona o izdava~koj delatnosti, te ne postoje uslovi za pokretawe prekr{ajnog postupka, o ~emu }emo obavestiti OJT. U prilogu dostavqamo izjavu âle Milana i fotokopije pisma i po{tanske povratnice o svojoj po{iqci OJT, dostavqene imenovanom od strane Vojislava [e{eqa. Kucano u 2 primerka. Dostavqeno: – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 23. 7. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP – âle Milana, data 23. 7. 1986. godine Prilog – 1 (strana – 2) (potpis redigovan) Zapisnik Gra|anin âle Milan, ro|en 11. 1. 1950. godine u Beogradu, od oca Jerka i majke Matilde, dràvqanin SFRJ, po zanimawu ma{inski tehni~ar, radi kao samostalni zanatlija u svojoj samostalnoj zanatskoj radwi za fo241

tokopirawe i umnoàvawe “Fotoslog” u Beogradu, stalno nastawen u @elezniku, pred ovla{}enim slu`benim licem USDB dao je dobrovoqno, u smislu odredbi ~lana 151 ZKP, slede}u izjavu: “Negde sredinom juna 1986. godine u moju samostalnu zanatsku radwu, u ulici Lazareva~ki drum br. 71, do{li su Bogavac Du{an i Skuli} Miodrag radi dogovora o {tampawu kwige Bogavca “[ta da se radi” i kwige autora Vojislava [e{eqa “Vreme preispitivawa”. Tom prilikom su doneli i kucane tekstove, najpre Bogav~eve, a potom i [e{eqev. Tom prilikom smo postigli dogovor i o ceni {tampawa za kompletnu uslugu za oba dela Bogav~eve kwige i za [e{eqevu kwigu. Usluga je podrazumevala obradu tekstova na fotoslogu, {tampawe u po 500 primeraka i kori~ewe. Ugovorena cena za kompletnu uslugu za sve tri kwige je iznosila 1.470.000,00 dinara. Uplatu akontacije za ovaj ugovoreni posao za sve tri kwige mi je u ke{u predao Skuli} Miodrag, i to 250.000,00 dinara 21. 6 1986. godine, i 100.000,00 dinara 28. 6. 1986 godine. Tekst kwige Vojislava [e{eqa sam sloìo uo~i mog puta u SR Nema~ku, gde sam oti{ao 22. 6. 1986. godine. S obzirom da je bio upoznat da }u boraviti u SR Nema~koj od 22. 6. do 27. 6. 1986. godine, [e{eq je insistirao da mu tekst wegove kwige sloèn na fotoslogu predam uo~i polaska na put, kako bi za vreme mog odsustva mogao da izvr{i korekturu, {to sam i u~inio. Po povratku sa puta traìo sam [e{eqa radi dovr{etka {tampawa kwige, me|utim, nisam mogao da ga prona|em, ali su 3. 7. 1986. godine do{li u moju radwu Skuli} Miodrag i izvesna Klara, i tom prilikom me obavestili da je [e{eq kwigu od{tampao na drugom mestu i predali mi jedan primerak te kwige sa meni namewenom posvetom, koja je datirana sa 7. 7. 1986. godine. Skuli} i Klara su tada do{li kod mene vozilom marke “reno 18” qubqanske registracije, u kojem su se nalazili paketi za koje sam pretpostavio da je upakovan ceo tira` pomenute kwige, te sam zakqu~io da su ih upravo preuzeli iz neke {tamparije. Iste ve~eri su u mojoj radwi boravili Skuli} Miodrag i Bogavac Du{an, koji su i ugovarali [e{eqevu kwigu, pa sam im preneo svoje negodovawe zbog kr{ewa dogovora, jer je moj uslov za {tampawe bio da im nijedan primerak kwige ne predam pre nego {to tri primerka ne po{aqem OJT u Beogradu radi procene kwige za javno objavqivawe, a da im primerke predam nakon 24 ~asa ukoliko ne dobijem obave{tewe da je kwiga zabrawena. Obojica su tvrdili da kwiga ne}e biti rasturana pre nego {to se steknu uslovi za weno objavqivawe, da }e mi Vojislav [e{eq dostaviti povratnicu iz OJT i da }e mi poslati zvani~no pismo sa izviwewem zbog svog postupka i pravdawa oma{ke koja se desila da je na potkorici kwige ostala naznaka moje {tamparije. Nakon desetak dana [e{eq je isto i u~inio, tj. dostavio mi najavqeno pismo i po{tansku povratnicu OJT iz Beograda iz koje se vidi da je OJT paket sa kwigama primio 8. 7. 1986. godine. Iako sam insistirao, pomenuta lica mi do danas nisu saop{tila u ~ijoj {tampariji je {tampana [e{eqeva kwiga. Nije mi poznato kada su pomenuta lica po~ela sa rasturawem kwige. 242

Izjavu sam pro~itao, u potpunosti je priznajem za svoju i potpisujem je bez primedbi”. U Beogradu, 23. 7. 1986. godine

Izjavu dao âle Milan

XCIV Centar Slu`bi bezbjednosti Sektor za SDB – Sarajevo Operativni radnik: (redigovano) Inf. str. pov. br. 338 Dana 28. 7. 1986. godine Predmet: Novija saznawa o djelatnosti Vojislava [e{eqa (OO) Veza: Na{a depe{a br. 2968 od 25. 7 1986. godine Dana 23. 7. 1986. godine, upoznati smo sa sadràjem razgovora izme|u Vojislava [e{eqa (OO) i âle Milana, privatnog {tampara iz Beograda (âle je radio na pripremi za {tampawe [e{eqeve kwige “Vrijeme preispitivawa”). Tokom razgovora, âle je upoznao [e{eqa da je bio privo|en u SUP zbog toga {to je wegova ([e{eqeva) kwiga “Vreme preispitivawa”, koju je on pripremio za {tampu, navodno ranije pu{tena u prodaju nego {to je upu}ena nadle`nom tuìla{tvu. Daqe, âle je rekao da je povodom ovoga morao dati pismenu izjavu, s obzirom da su ga tamo “stra{no maltretirali”. Poku{av{i umiriti âlu rije~ima da “oni za to nemaju nikakvih dokaza i da se mogu slikati, s obzirom da nemaju izjavu kwiàra, niti je mogu imati” (kwiga je rasturena privatnim kanalima), [e{eq mu je obe}ao da }e ga posjetiti odmah po dolasku u Beograd, kako bi vidio da li }e se prema wemu “jo{ {ta preduzimati”. Odmah po zavr{enom razgovoru sa âletom, [e{eq je u ciqu upoznavawa svojih istomi{qenika u Beogradu sa navedenom mjerom Slu`be, ostvario kontakte sa Kostom âvo{kim, Du{anom Bogavcem i izvjesnim Danilom iz Beograda (naknadnim provjeravawem utvr|eno je da se radi o Pejovi} Danilu iz Beograda). Nakon {to je upoznao âvo{kog sa “slu~ajem” âle, [e{eq mu je rekao da sada postoji mogu}nost da mu zabrane kwigu “Vreme preispitivawa”. Konstatuju}i da do zabrane navedene kwige najverovatnije ne}e do}i, te da mu to ne bi {kodilo, jer bi se kwiga boqe prodavala, âvo{ki je rekao da smatra da je privo|ewe âla ipak “jedan oblik zastra{ivawa da mu ([e{equ) ne {tampa tre}u kwigu”. Po mi{qewu âvo{kog, “to je wihov metod da ih (privatne {tampare) jednog po jednog dave jer ih i nema mnogo”. Sloìv{i se sa âvo{kim, [e{eq ga je upoznao da u Beograd dolazi 26. 7. 1986. godine, a kao razlog svog dolaska naveo je poku{aj {tampawa drugog izdawa svoje kwige “Vreme preispitivawa”. 243

U razgovoru sa Bogavcem, koji je ve} bio upoznat sa privo|ewem âle, [e{eq je rekao da “oni sada deqaju sa taweg kraja”, tj. da poku{avaju zastra{iti âlu kako se ubudu}e ne bi usu|ivao wima {tampati kwige. S tim u vezi, istakao je da }e oni, ukoliko nastave sa ovakvom praksom, “dobiti pqusku po ~elenci, jer ih ni mi ne}emo {tedeti”. Konstatuju}i da je [e{eq potpuno u pravu, vezano za “poku{aj zastra{ivawa âle”, Bogavac je rekao da je on o tom slu~aju ve} “upoznao neke svoje prijateqe (najvjerovatnije se radi o stranim novinarima), koji su za to pokazali veliko interesovawe”. Sloìv{i se sa Bogavcem da “to treba odmah razglasiti na sve strane”, [e{eq je istakao da }e im zbog privo|ewa âle, kao i zbog zabrane kwige “Hajka na jeretika”, “sva{ta napraviti, ali da ~eka da pro|e qeto”. I u razgovoru sa Danilom, [e{eq je izrazio svoje negodovawe zbog privo|ewa âle, posebno isti~u}i da “sada postoje izgledi da mu se kwiga zabrani”. Daqe je rekao da se “kod nas samo dobre kwige zabrawuju” i da }e on zbog toga “jednom napisati kwigu o zabrani svih kwiga kod nas”. Sloìv{i se sa [e{eqom vezano za zabrane kwiga kod nas, Danilo je hrabre}i ga rekao da su u Beogradu svi puni hvale za wegove kwige i da jedva ~eka da ga vidi, kako bi mu o istim prenio utiske nekih veoma “priznatih” qudi. Na kraju razgovora, Danilo se interesovao da li mu [e{eq moè pomo}i oko upisa izvjesnog studenta na Muzi~ku akademiju u Tuzli, pa nakon {to je dobio negativan odgovor, konstatovao je da “to drè Turci”, na {to je [e{eq rekao da su “ovdje (SR BiH) najgori Turci pravoslavne vjere”. Nosioc neprijateqske djelatnosti: 1. Vojislav [e{eq (OO), podaci kao ranije. Lica u vezi: 1. âle Milan, privatni {tampar iz Beograda; 2. Kosta âvo{ki, nau~ni saradnik u Institutu za uporedno pravo u Beogradu; 3. Du{an Bogavac, biv{i urednik “Komunista” i autor ankete “[ta da se radi”; 4. Izvjesni Danilo iz Beograda (najvjerovatnije se radi o Pejovi} Danilu). Mjere SDB: Mi{qewa smo da bi o namjeri [e{eqa da 26. 7. 1986. godine putuje u Beograd kako bi poku{ao izdejstvovati {tampawe drugog izdawa svoje kwige “Vreme preispitivawa”, trebalo informisati SDB RSUP-a SR Srbije, radi operativnog pokrivawa i dokumentovawa wegove neprijateqske djelatnosti. (redigovano) Podaci – provjereni Dostaviti: – 3h RSUP SR BiH SDB – III uprava – 1h dosije Vojislava [e{eqa (OO) – 1h OE CSB Sarajevo – sektor za SDB 244

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 30. 7. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Dopis OJT u vezi prikupqawa potrebnih obave{tewa o {tampawu kwige Vojislava [e{eqa “Vreme preispitivawa” i angaòvawa âle Milana. Prilog – 1 (strana – 2) (potpis redigovan) Okru`nom javnom tuìla{tvu Beograd Na osnovu va{eg akta br. KTR 990/86-3, od 14. 7. 1986. godine, prikupqena su potrebna obave{tewa o {tampawu kwige Vojislava [e{eqa “Vrijeme preispitivawa” i podnosi se slede}i izve{taj: Dana 23. 7. 1986. godine obavqen je informativni razgovor sa âle Milanom, vlasnikom samostalne zanatske radwe za fotokopirawe i umnoàvawe “Fotoslog”, na okolnosti {tampawa kwige “Vrijeme preispitivawa”, autora Vojislava [e{eqa iz Zemuna. Prema izjavi âle Milana, on je u svojoj radwi izvr{io slagawe teksta pomenute kwige na fotoslogu, a tako pripremqen materijal za {tampawe uzeo je Vojislav [e{eq radi navodne korekture. Me|utim, [e{eq je bez znawa âle Milana, i u wemu nepoznatoj {tampariji, zavr{io {tampawe i kori~ewe svoje kwige bez obavqawa korekture. Naknadno je [e{eq dostavio âle Milanu primerak ve} od{tampane kwige i pismo u kome se izviwava {to je do{lo do oma{ke da na potkorici kwige ostane naznaka radwe âle Milana kao {tampara, iako je {tampawe izvr{eno u drugoj {tampariji. S obzirom na napred izneto, nisu se stekli uslovi za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv âle Milana po odredbama ~lana 25, stav 1 i 2 Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. U prilogu akta dostavqamo: 1. Izjavu âle Milana, 2. Kopiju pisma Vojislava [e{eqa upu}enog âle Milanu, 3. Kopiju po{tanske povratnice o upu}enoj po{iqki Vojislava [e{eqa OJT, a koju je [e{eq naknadno dostavio âletu radi pravdawa. (potpis redigovan)

XCV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor – ûkarica 71-0318 31. 7. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru 1. Podaci o izvoru saznawa: (redigovano) iz @eleznika. 245

Sastanak odràn 30. 7. 1986. godine u prostorijama SDB na ûkarici na inicijativu operativnog radnika. Izvor pouzdan – podaci provereni. Izvor je prethodno orijentisan na prikupqawe podataka o {tampawu i rasturawu materijala neprijateqske sadrìne. 2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti: Radi se o {tampawu kwige autora Vojislava [e{eqa, pisane sa pozicija gra|anske desnice. Vojislav [e{eq, obrada SDB RSUP SR Bosne i Hercegovine, obratio se izvoru sa namerom da u wegovoj samostalnoj radionici za fotokopirawe i umnoàvawe, u ulici Lazareva~ki drum 71, {tampa drugo izdawe kwige “Vrijeme preispitivawa”, koja je pisana sa pozicija gra|anske desnice. Izvor je prvobitno poku{ao da odbije [e{eqa obja{wavaju}i to [e{eqevim postupkom prilikom {tampawa prvog izdawa, kada je [e{eq kwigu sloènu na fotoslogu, tj. papirne matrice, odneo radi korekture, pa izvr{io {tampawe kod drugog privatnog {tampara. [e{eq mu je objasnio da se prvo izdawe odli~no prodavalo po ceni od 6.000 dinara za primerak ({to je izvor ve} znao) i da bi se ovog puta radilo na metalnim matricama koje bi ostale u radwi izvora koji bi jedini mogao da {tampa i naredna izdawa Tako je postignut dogovor da se drugo izdawe ove kwige radi u luksuznijoj opremi i da ovo izdawe bude od{tampano u 1.000 primeraka, s tim {to bi se i naredna izdawa {tampala u ovoj radwi. [e{eq je ve} izvr{io korekturu za {tampawe drugog izdawa. Drugo izdawe bi trebalo da iza|e iz {tampe krajem avgusta 1986. godine. 3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti: [e{eq Vojislav, obrada SDB RSUP SR BiH po gra|anskoj desnici. 4. Podaci o merama i radwama SDB: Osim obavqenog razgovora, druge mere i radwe nisu preduzimane. 5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika: Sa prikupqenim saznawima depe{om upoznat III sektor SDB RSUP SR Srbije. Izvor instruisan da i daqe izve{tava o {tampawu kako ove, tako i drugih kwiga pripadnika gra|anske desnice. Kucano u 3 primerka. Dostavqeno: – 1h III sektoru SDB RSUP SRS – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku

XCVI Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu KTR-990/86-3 246

(potpis redigovan)

Beograd, 7. 8. 1986. godine Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove USDB za grad Beograd Beograd Ul. Kneza Milo{a 103 Vra}amo va{ izve{taj od 30. 7. 1986. godine zajedno sa izjavom âle Milana. Ovim ste postupali po na{em zahtevu broj gorwi, od 14. 7. 1986. godine, a povodom izdavawa kwige “Vrijeme preispitivawa” autora Vojislava [e{eqa. Iz va{eg izve{taja se ne vidi ko je zavr{io {tampawe ove kwige. [e{eq je od âle preuzeo fotoslog, a {tampawe je (kao i kori~ewe) zavr{eno u nepoznatoj {tampariji. Potrebno je da utvrdite u kojoj je {tampariji zavr{eno {tampawe i oprema kwige “Vrijeme preispitivawa”, pa ako utvrdite propuste u smislu navoda na{eg dopisa od 14. 7. 1986. godine, moète podneti zahtev za prekr{ajno ka`wavawe nadle`nom sudiji za prekr{aje, ukoliko je {tampar postupio suprotno odredbi ~lana 25, stav 1 i 2 Zakona o izdava~koj delatnosti. Po u~iwenom, molimo da nas izvestite o preduzetim merama. Zamenik javnog tuìoca Dimitrije Gvozdenovi}

XCVII Okru`nom javnom tuìla{tvu Beograd Na osnovu va{eg akta br. KTR 990/86-03, od 14. 7. 1986. godine, prikupqena su potrebna obave{tewa o {tampawu kwige Vojislava [e{eqa “Vrijeme preispitivawa” i podnosi se slede}i izve{taj: Dana 23. 7. 1986. godine obavqen je informativni razgovor sa âle Milanom, vlasnikom samostalne zanatske radwe za fotokopirawe i umnoàvawe “Fotoslog”, na okolnosti {tampawa kwige “Vrijeme preispitivawa” autora Vojislava [e{eqa iz Zemuna. Prema izjavi âle Milana, on je u svojoj radwi izvr{io slagawe teksta pomenute kwige na fotoslogu, a tako pripremqen materijal za {tampawe uzeo je Vojislav [e{eq radi navodne korekture. Me|utim, [e{eq je bez znawa âle Milana, i u wemu nepoznatoj {tampariji, zavr{io {tampawe i kori~ewe svoje kwige bez obavqawa korekture. Naknadno je [e{eq dostavio âle Milanu primerak ve} od{tampane kwige i pismo u kome se izviwava {to je do{lo do oma{ke da na potkorici kwige ostane naznaka radwe âle Milana kao {tampara, iako je {tampawe izvr{eno u drugoj {tampariji. S obzirom na napred izneto, nisu se stekli uslovi za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv âle Milana po odredbama ~lana 25, stav 1 i 2 Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije. 247

U prilogu akta dostavqamo: 1. Izjavu âle Milana, 2. Kopiju pisma Vojislava [e{eqa upu}enog âle Milanu, 3. Kopiju po{tanske povratnice o upu}enoj po{iqki Vojislava [e{eqa OJT, a koju je [e{eq naknadno dostavio âletu radi pravdawa. (potpis redigovan)

Zapisnik Gra|anin âle Milan, ro|en 11. 1. 1950. godine u Beogradu, od oca Jerka i majke Matilde, dràvqanin SFRJ, po zanimawu ma{inski tehni~ar, radi kao samostalni zanatlija u svojoj samostalnoj zanatskoj radwi za fotokopirawe i umnoàvawe “Fotoslog” u Beogradu, stalno nastawen u @elezniku, pred ovla{}enim slu`benim licem USDB dao je dobrovoqno, u smislu odredbi ~lana 151 ZKP, slede}u izjavu: “Negde sredinom juna 1986. godine u moju samostalnu zanatsku radwu, u ulici Lazareva~ki drum br. 71, do{li su Bogavac Du{an i Skuli} Miodrag radi dogovora o {tampawu kwige Bogavca “[ta da se radi” i kwige autora Vojislava [e{eqa “Vreme preispitivawa”. Tom prilikom su doneli i kucane tekstove, najpre Bogav~eve, a potom i [e{eqev. Tom prilikom smo postigli dogovor i o ceni {tampawa za kompletnu uslugu za oba dela Bogav~eve kwige i za [e{eqevu kwigu. Usluga je podrazumevala obradu tekstova na fotoslogu, {tampawe u po 500 primeraka i kori~ewe. Ugovorena cena za kompletnu uslugu za sve tri kwige je iznosila 1.470.000,00 dinara. Uplatu akontacije za ovaj ugovoreni posao za sve tri kwige mi je u ke{u predao Skuli} Miodrag, i to 250.000,00 dinara 21. 6 1986. godine, i 100.000,00 dinara 28. 6. 1986 godine. Tekst kwige Vojislava [e{eqa sam sloìo uo~i mog puta u SR Nema~ku, gde sam oti{ao 22. 6. 1986. godine. S obzirom da je bio upoznat da }u boraviti u SR Nema~koj od 22. 6. do 27. 6. 1986. godine, [e{eq je insistirao da mu tekst wegove kwige sloèn na fotoslogu predam uo~i polaska na put, kako bi za vreme mog odsustva mogao da izvr{i korekturu, {to sam i u~inio. Po povratku sa puta traìo sam [e{eqa radi dovr{etka {tampawa kwige, me|utim, nisam mogao da ga prona|em, ali su 3. 7. 1986. godine do{li u moju radwu Skuli} Miodrag i izvesna Klara, i tom prilikom me obavestili da je [e{eq kwigu od{tampao na drugom mestu i predali mi jedan primerak te kwige sa meni namewenom posvetom, koja je datirana sa 7. 7. 1986. godine. Skuli} i Klara su tada do{li kod mene vozilom marke “reno 18” qubqanske registracije, u kojem su se nalazili paketi za koje sam pretpostavio da je upakovan ceo tira` pomenute kwige, te sam zakqu~io da su ih upravo preuzeli iz neke {tamparije. Iste ve~eri su u mojoj radwi boravili Skuli} Miodrag i Bogavac Du{an, koji su i ugovarali [e{eqevu kwigu, pa sam im preneo svoje negodovawe zbog kr{ewa dogovora, jer je moj uslov za {tampawe bio da im nijedan primerak kwige ne predam pre nego {to tri primerka ne po{aqem OJT u 248

Beogradu radi procene kwige za javno objavqivawe, a da im primerke predam nakon 24 ~asa ukoliko ne dobijem obave{tewe da je kwiga zabrawena. Obojica su tvrdili da kwiga ne}e biti rasturana pre nego {to se steknu uslovi za weno objavqivawe, da }e mi Vojislav [e{eq dostaviti povratnicu iz OJT i da }e mi poslati zvani~no pismo sa izviwewem zbog svog postupka i pravdawa oma{ke koja se desila da je na potkorici kwige ostala naznaka moje {tamparije. Nakon desetak dana [e{eq je isto i u~inio, tj. dostavio mi najavqeno pismo i po{tansku povratnicu OJT iz Beograda iz koje se vidi da je OJT paket sa kwigama primio 8. 7. 1986. godine. Iako sam insistirao, pomenuta lica mi do danas nisu saop{tila u ~ijoj {tampariji je {tampana [e{eqeva kwiga. Nije mi poznato kada su pomenuta lica po~ela sa rasturawem kwige. Izjavu sam pro~itao, u potpunosti je priznajem za svoju i potpisujem je bez primedbi”. U Beogradu, 23. 7. 1986. godine

Izjavu dao âle Milan

XCVIII SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za inostrane poslove Str. pov. br. 3340 18. 8. 1986. godine Slu`ba za istraìvawe i dokumentaciju Savezni sekretarijat za unutra{we poslove – Slu`ba dràvne bezbednosti – III uprava – Beograd Predmet: Vojislav [e{eq, prikupqawe sredstava za bekstvo Prema saznawu na{eg predstavni{tva u Sidneju, u prostorijama SNO u Sidneju, Aleksandar Tadi}, zamenik sekretara SNO, nedavno je sakupqao nov~anu pomo} od posetilaca na ime obezbe|ewa finansijskih sredstava za eventualno bekstvo Vojislava [e{eqa iz SFRJ. Svakom ko je dao prilog izdavao je priznanicu na kojoj je utisnut pe~at Srpskog nacionalnog odbora. Samo 1. i 9. 8. ove godine sakupqeno je oko 300 australijskih dolara. Nakon zavr{etka akcije planirano je da se novac tajnim kanalom, koriste}i se neka mawe kompromitovana li~nost, direktno dostavi [e{equ. Aleksandar Tadi} rodom je iz [apca i duè vremena ìveo je negde u Sremu. Supruga mu se zove Srbislava. Sklon je alkoholu. Stanuje na adresi: 60 Mcburney St.l Cabramatta (telefon: 726-9276). Dostavqeno: (redigovano) (potpis redigovan) 249

Dodatni list uz dokument Primedbe, napomene i sli~no: Apel srpskoj emigraciji {irom slobodnog sveta koji je 7. 8. 1986. godine objavqen – upu}en od strane Voje Stilinovi}a ispred Srpskog nacionalnog komiteta u Australiji u znak podr{ke Vojislavu [e{equ. Prilog: 1 (strana – 8) (potpis redigovan) Liberty and Democracy for All Serbian national Committee in Australia P.O.Box 179 Parramatta, N.S.W. 2150 Australia 7. avgust 1986. godine Predmet: Apel srpskoj emigraciji {irom slobodnog sveta Srbi i Srpkiwe, Po prijemu otvorenog pisma dr Vojislava [e{eqa Skup{tini SFR Jugoslavije od 1. juna 1986. godine, a koje vam u prilogu dostavqamo, uprava S. N. Odbora u Australiji, a u dogovoru sa nacionalnim organizacijama ~lanicama Odbora, pokrenula je akciju za pomo} mladom Srbinu u beznade`noj situaciji. Svima nam je poznato da je dr [e{eq, mladi srpski intelektualac, ~ovek visokih moralnih vrednosti i sna`nog nacionalnog duha, krenuo trnovitim putem mu~eni{tva i stradalni{tva, jer je Srbin koji duboko veruje da je ìvot vredan samo u slobodi nacije u kojoj je ponikao, a koja je pod komunizmom platila krvavu cenu narodnog biolo{kog i nacionalnog saka}ewa. Ta ose}awa koja je nasledio od naroda kome pripada, srpskog naroda, su i moralna osnova na kojoj je po~ivala i po~iva na{a nacija. S toga je dr [e{eq danas postao istaknuti borac za Srpstvo i wegovo boqe sutra, pobornik za qudska prava i dostojanstvo i time navukao na sebe divqu srybu osvetqivog komunisti~kog reìma Jugoslavije. Zbog wegovog hrabrog i neprikosnovenog stava u odbrani Srpstva bio je hap{en, osu|en i svirepo mu~en u ku`nim komunisti~kim kazamatima gde je, kako sam pi{e: “pored svih muka bar imao svakodnevno obezbe|ena tri obroka kakve takve hrane, a sad nemam nijedan”. Posle dve godine mu~eni~kog i skotskog ìvota, a pod pritiskom svetskog javnog mwewa, sa smawenom kaznom pu{ten je sa robije. Marta meseca ove godine dr [e{eq je samo promenio zatvorsku }eliju. Naime, iz zeni~ke robija{nice i sku~ene }elije, pre{ao je u prostraniju – ku}ni pritvor, u kome je wemu i wegovoj porodici, a pod o{trim komunisti~kim sankcijama nemogu}e opstati. Iako u takvoj situaciji, dr [e{eq nastavqa svojom linijom i diè glas protiv svirepe komunisti~ke nepravde i time daje oli~ewe velikog Srbina i ~oveka. Srpski narod je najzad progovorio kroz dr [e{eqa, jer nacije govore samo kroz svoje velike qude, svetla dela i vite{ke podvige. 250

Da bi se jedna nacija odràla i obnavqala, potrebne su velike `rtve. Danas je ta `rtva Vojislav [e{eq, koji ne}e mo}i da preìvi bez pomo}i svog naroda u ~ije ime govori. Ta pomo} mora do}i prvenstveno od nas koji ìvimo u slobodnom svetu, a zato postoje i va`ni i uzvi{eni razlozi. Smatramo da je Vojislav [e{eq zasluìo da mu se ukaè potrebna pomo} i obezbede uslovi za makar minimalnu ìvotnu egzistenciju i na taj na~in spre~i ili bar umawi osveta komunisti~kog reìma ovom sinu srpskog roda. U tom ciqu, pri S. N. Odboru u Australiji formiran je fond za pomo} dr [e{equ. Uspostavqena je veza i momentalno upu}ena prva po{iqka dok se ova akcija ne omasovi. S toga se ovim apelom obra}amo celokupnom nacionalnom Srpstvu u slobodnom svetu, svim nacionalnim, verskim, kulturnim i sportskim organizacijama, nacionalnoj {tampi i radio programima da nam se pridruè i pomognu ovu rodoqubivu i humanu akciju. Da bi se izbegle sve mogu}e pometwe i zloupotrebe, uprostila administracija i postavila pravilna kontrola primawa priloga i uru~ivawa pomo}i na pravo mesto, umoqavamo vas da sve va{e prikupqene priloge dostavqate fondu za pomo} dr [e{equ na adresu S. N. Odbora. Uprava S. N. Odbora u Australiji se obavezuje da }e svim prilo`nicima uru~iti potpisane priznanice i oglasiti svaku prijemnu potvrdu od primaoca. Tako|e garantujemo da }e sav pristigli novac najbrìm putem biti uru~en li~no dr [e{equ. Na nama je svima da na neki na~in obezbedimo skromno i pristojno izdràvawe ovog vrlog Srbina dok se drugim akcijama, a koje su ve} u toku, dr [e{equ ne ukaè prilika da napusti Jugoslaviju. Jugoslovenski komunizam je vi{e puta svojim bezobzirnim i o{trim napadima na li~nost ~oveka i wegova osnovna prava izazvao prezir i negodovawe ~itavog slobodnog zapada, {to ne zna~i da mi treba skr{tenih ruku da o~ekujemo od wih podr{ku ni razre{ewe na{ih problema. Svaka nacija ìvi od wenih ~lanova, wihove patriotske svesti, ose}awa, du`nosti i savesti. Ako toga nema, onda sve pohvale i odobravawa celog sveta ne zna~e ni{ta. Ako mi, sinovi srpske nacije, izuzmemo sebe iz na{eg naroda, {ta }e onda od nas postati. Obespravqenim i progawanim nacionalnim borcima u otaybini treba na{a konkretna pomo}, a ne samo utehe, izraàvawe gneva zbog po~iwenih nacionalnih uvreda i protesti po inostranstvu. Ukoliko svojim delima ukazujemo {to vi{e pa`we na{em obespravqenom narodu u otaybini i {to uspe{nije budemo isticali na{e razloge za to – ima}emo sve vi{e izgleda da oni kona~no na|u priznawe slobodoqubivog ~ove~anstva. Zato se prikqu~imo ovoj akciji i dokaìmo celom Srpstvu u otaybini da wegov zagrani~ni deo jo{ uvek poseduje zajedni~ku i istovetnu nacionalnu svest i solidarnost. Uprava S. N. Odbora u Australiji ostaje zahvalna svakom Srbinu koji se odazove ovom apelu. Za upravu S. N. Odbora u Australiji, Predsednik, Voja Stilinovi} 251

Kancelarija Ujediwenih nacija u @enevi Centar za qudska prava Sekretarijat UN (Centar za qudska prava) pozdravqa Stalnu misiju SFRJ pri Ujediwenim nacijama u @enevi i ima ~ast da dostavi, u skladu sa Rezolucijom 728 (XXVIII) Ekonomskog i društvenog saveta, primerke predstavke s poštanskim pe~atom od 9. februara 1987, koja se odnosi na qudska prava u Jugoslaviji. Kratka naznaka o suštini predstavke bi}e ukqu~ena u poverqivi spisak predstavki koji treba dostaviti Komisiji za qudska prava i Podkomisiji za spre~avawe diskriminacije i zaštitu mawina prema rezolucijama 728 (XXVIII) i 1503 (XLVIII) Ekonomskog i društvenog saveta. Svaki odgovor koji Stalna misija moè da poèli da uputi u ime svoje vlade prema gorenavedenim rezolucijama treba da se pošaqe Centru za qudska prava, Kancelarija UN u @enevi, s naznakom da li odgovor treba da se predo~i Komisiji i Podkomisiji u saètom obliku ili u celosti. *** 12. mart 1987. Sloboda i demokratija za sve Srpski nacionalni komitet u Australiji Februar 1987. Poštovana gospodo, Šaqemo vam engleski prevod pisma koje je napisao ~astan i o~ajan ~ovek, a koje je uputio jugoslovenskoj ambasadi 1. juna 1986. godine. Vrlo impresivno i dostojanstveno pismo dr Vojislava Šešeqa isti~e da se nedostatak slobode u Jugoslaviji ne razlikuje mnogo od bilo koje druge isto~noevropske komunist~ke zemqe. Ono tako|e ukazuje da u sadašwem politi~kom i društvenom kontekstu nisu zašti}ena osnovna qudska prava u Jugoslaviji pravom primenom pravila koja je jednoglasno usvojila Generalna skupština UN u svojoj deklaraciji, a koja su zatim postala me|unarodni sporazum o gra|anskim i politi~kim pravima svakog qudskog bi}a na zemqi, a koji je prihvatio i potpisao tadašwi zakoniti predstavnik jugoslovenske vlade. U me|uvremenu, posle znatnog broja politi~kih su|ewa po nameštenim optu`bama, ispostavqa se da je prose~an ~ovek u Jugoslaviji zašti}en od gowewa samo dotle dokle se ne bavi nikakvom politikom ili dok otvoreno ne kritikuje partiju na vlasti. Sve dok prihvata dominaciju i nepogrešivost te partije moè da opstaje biološki, ali ne i duhovno, što je suprotno Poveqi o qudskim pravima. Šta je bila krivica dr Šešeqa? Po jugoslovenskom partijskom (ne ustavnom) zakonu, bio je kriv zato što je izrazio svoje mišqewe o àlosnom stawu stvari u Jugoslaviji u jednom privatnom pismu i za tzv. verbalni delikt, što je ne~uveno za pravo demokratsko društvo. Uhapšen je 15. maja 1984. u svojoj ku}i, odveden u policijski pritvor, gde je podvrgnut surovom, nequdskom i poniàvaju}em postupku i optuèn za “antidràvne i an252

tijugoslovenske aktivnosti”. Jedini dokazi protiv wega bili su nedovršeni zapis koji mu je oduzela policija, presretnuto pismo jednom od saradnika i privatna diskusija u ku}i jednog prijateqa, gde je okrivio komuniste za teku}u krizu i za neizvestan poloàj srpskog naroda u raznim delovima Jugoslavije. U svim ovim slu~ajevima dr Šešeq je samo izrazio svoje mišqewe i misli koje bi se u zapadnom civilizovanom svetu smatrale potpuno neuvredqivim. Kasnije je izveden pred sud i osu|en na osam godina zatvora. Zahvaquju}i unutrašwim i spoqnim javnim pritiscima, wegova kazna je najpre prepolovqena, a zatim smawena na dve godine. Treba imati na umu da je jugoslovenska vlada krajwe osetqiva na svetsko javno mwewe zbog finansijske podrške koja dolazi sa Zapada. Na~in na koji jugoslovenski komunisti raš~iš}avaju ra~une s tzv. disidentima klasi~an je primer licemerja jedne vlade koja optuùje gotovo sve druge zemqe u svetu za kršewe qudskih prava svojih gra|ana, ali to ne praktikuje u granicama sopstvene teritorije. Stawe qudskih prava u Jugoslaviji grozno je i nije nimalo boqe nego u Sovjetskom Savezu. U toj nesre}noj zemqi prava se nemilosrdno guše od strane partije na vlasti koja pribegava zastrašuju}em progonu da bi eliminisala sve oblike suprotstavqawa ili ~ak i najblaè kritike. Shodno tome, svi koji se suprotstavqaju komunisti~kom reìmu javno se ìgošu kao zli, regresivni i neprijateqi dràve i naroda. Neslagawe i nezadovoqstvo se obi~no javqaju kada postoje}e politi~ke forme nisu sposobne da na|u razumno i pravedno rešewe za postoje}e politi~ke, nacionalne i ekonomske probleme. Umesto da izloè svoje argumente, jugoslovenske komunisti~ke vo|e su uskratile dr Šešequ slobodu izraàvawa i mišqewa, kao i pravo na rad, na socijalnu sigurnost i na odgovaraju}i ìvotni standard. On je tako|e bio izloèn proizvoqnom reme}ewu intime, doma, porodice i prepiske. Dr Šešeq je postao pitawe slobode za Srbe u Jugoslaviji – ne “slobode” koja se povinuje izvesnom politi~kom obrascu, nego stvarne slobode koju uìvamo mi u zapadnom svetu. Zbog toga treba da jugoslovenska vlada bude optuèna od ostatka civilizovanog sveta za namerno kršewe osnovnih qudskih prava koja se navode u ~lanovima 2, 4, 6, 8, 13, 20, 23, 24 i 26 Opšte deklaracije o qudskim pravima, prava sa kojima se sloìla i koja je potpisala Jugoslavija, pa ih ~ak “ukqu~ila” u Ustav SFRJ iz 1974. godine. U tom kontekstu, postupci jugoslovenskih komunista su regresivni, pogubni za budu}nost te zemqe i wenog naroda i opasni za bezbednost celog sveta. Budu}i da jugoslovenska vlada odbija da prizna ovlaš}ewe postoje}eg Komiteta za qudska prava da prima direktno i da razmatra àlbe pojedinaca koji tvrde da su `rtve nasiqa od strane dràve, nama ne ostaje ništa drugo nego da vas zamolimo da uzmete dr Vojislava Šešeqa pod svoju zaštitu i da u isto vreme javno proglasite Jugoslaviju ugweta~kom i autoritarnom dràvom kojom upravqa mawinska komunisti~ka elita u društvu u kojem ve}ina qudi nije slobodna. Predsednik Sekretar (potpis na originalu (potpis na originalu) 253

7. novembar 1986. godine Predsedništvu Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije Beograd Poštovana gospodo, Pišem vam prvi put i nadam se posledwi. Kao što dobro znate, otvoreno izraàvam svoje sumwe u vašu legitimnost zahvaquju}i uverewu da nema relevantnih dokaza da ste pravilno izabrani za šefove jugoslovenske dràve autenti~nom i demokratskom voqom wenih naroda. S druge strane, li~no ne mogu da prenebregnem vašu zakonsku poziciju nastalu priznawem ve}ine ~lanica me|unarodne zajednice i zato je meni veoma va`no to što ste trenutno jedini nosioci monopolizovane politi~ke vlasti, što je glavni razlog da vam se obra}am. Zahtev koji vam upu}ujem je da, u skladu sa visokim ovlaš}ewima, naredite svojoj kancelariji Sekretarijata unutrašwih poslova u Sarajevu da mi izda pasoš i da mi na taj na~in vrati slobodu kretawa. Posle puštawa iz zatvora 17. marta 1986, zatraìo sam od Sekretarijata unutrašwih poslova u Sarajevu da mi vrate pasoš, oduzet pre dve godine. Saopšteno mi je usmeno 15. maja, a pismenim putem 28. maja, da je moj zahtev odbijen, iz razloga koji mi nisu poznati. Hteo bih da istaknem da mi pasoš ne bi bio potreban, niti bi me prisiqavali bilo koji vaši propisi da ga nabavim da jugoslovenske granice nisu okupirane vojskom i policijom kojom vi komandujete. Putne isprave ove vrste predstavqaju za mene relativno zagarantovan prolazak kroz strane zemqe. U slu~aju da odlu~ite da mi ne vratite pasoš, koji }e mi omogu}iti da odem bezbedno i da se vratim na jugoslovensku teritoriju, onda se nadam da ne}ete praviti nikakve smetwe da mi se izda imigrantski pasoš, ~ak iako se moram odre}i jugoslovenskog dràvqanstva ili vi to uradite u moje ime. Uskra}uju}i mi pravo na posedovawe putnih isprava i lišavaju}i me bilo kakve šanse da radim u ovoj dràvi, terate me da idem u inostranstvo ne samo da studiram na jednom od civilizovanih svetskih univerziteta, nego me lišavate i mogu}nosti da zara|ujem najniù mogu}u platu koja je potrebna za preìvqavawe. Za mene je formalno puštawe iz zatvora zna~ilo samo zamenu zatvorskih }elija, naime prelazak iz mawe u ve}u sa pogoršanom li~nom situacijom. U zeni~kom zatvoru sam barem imao tri takozvana obroka dnevno. Sada nemam nijedan. Pitam se da li je prisiqavawe nekoga da prosi i skupqa otpatke hrane iz kontejnera novi, poboqšani metod jugoslovenskog komunisti~kog reìma za razra~unavawe sa ideološkim i politi~kim protivnicima. Pada mi na pamet da u današwem vremenu ne postoji nijedan drugi totalitarni reìm u Evropi koji postupa sa svojim “neprijateqima” tako što im oduzima ne samo prihode za preìvqavawe, nego i pravo da napuste zemqu. Mo`da pokušavate da me prisilite da prodam sve što mi je ostalo, ode}u, kwige i nameštaj i da dobijenim novcem, ilegalno nabavim oru`je i da me tada isterate iz Jugoslavije s oru`jem u ruci i sa dvogodišwim detetom na le|ima. 254

Ako je to vaša prava namera, mogu da vas uverim da }e uskoro biti realizovana zato što je, po mom mišqewu, takvo rešewe ispravnije i dostojnije od samospaqivawa kao beznade`nog i o~ajni~kog ~ina pobune ili meni potpuno neprihvatqivog pokajawa i traèwa milosti. U me|uvremenu, pre nego što prisilite mene, deklarisanog protivnika svakog nasiqa, na tako ekstremne akte nasilnog sudara sa prakti~no nikakvim šansama da preìvim, budite sigurni da }u u~initi sve što je u mojoj mo}i da objavim vaše postupke jugoslovenskom i svetskom javnom mwewu, i da }u traìti pomo} i zaštitu od svih doma}ih i stranih institucija za odbranu individualne slobode i zaštitu qudskih prava da bih obezbedio da moja `rtva na vašoj bodqikavoj ìci, uzrokovana vašim mecima, ostane najteà optu`ba, moralni oìqak od kojeg se ne}ete nikada oporaviti ili opravdati taj ~in bilo kojim argumentom. Koriste}i ovu jedinstvenu priliku, hteo bih da vam izrazim, gospodo, svoje najve}e poštovawe i uvaàvawe. Dr Vojislav Šešeq

XCIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor –Palilula 71-0204 3. 9. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Dana 1. 9. 1986. godine, obavqen je razgovor sa izvorom na wegov zahtev, u vremenu od 11.00 do 12.30 sati. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome se pi{e prvi put. Radi se o {tampawu kwige, u nezavisnom izdawu, od strane Vojislava [e{eqa i Rastka Zaki}a, koja je idejno neprihvatqiva. U razgovoru, izvor nam je, izme|u ostalog, rekao da je pre neki dan sreo Vojislava [e{eqa, koji joj je ispri~ao da on i Rastko Zaki} {tampaju kwigu u nezavisnom izdawu, koja }e najverovatnije biti zabrawena ukoliko vlasti do|u do nekog wenog primerka. [e{eq je izvoru objasnio da je on napisao kwigu u kojoj (sa sme{kom kaè) izlaè poruzi SFRJ i lik druga Tita. U ovoj kwizi svaquje deo krivice, za situaciju u kojoj se nalazimo, na druga Tita. Ina~e, ovu kwigu {tampaju zajedno on i Rastko Zaki} u tzv. “Kwièvnoj radionici” Rastka Zaki}a. Kwiga }e biti {tampana u svega dvadeset primeraka, jer je ube|en da }e je vlasti zabraniti, pa ne èle da imaju ve}u materijalnu {tetu. 255

Objasnio je da }e ovih dvadeset primeraka biti “probni balon” i da }e pokriti sve tro{kove i da }e jo{ ne{to zaraditi, a ukoliko se desi da sve bude u redu, i}i }e na normalno {tampawe. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti – Zaki} Rastko, (redigovano) – Dr Vojislav [e{eq, sa mestom prebivali{ta u Sarajevu, biv{i profesor univerziteta u Sarajevu, osu|ivan zbog propagandne neprijateqske delatnosti protiv SFRJ. IV. Podaci o merama i radwama SDB Sem razgovora sa izvorom, nisu preduzimane druge mere i radwe SDB. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika [e{eq nije izvoru rekao naziv ove svoje kwige, ali joj je obe}ao da }e joj dati jedan primerak da pro~ita, pa }emo ga dobiti na kori{}ewe. Kucano u 4 primerka. Dostaviti: – 2h III sektoru SDB RSUP SRS – 1h V sektoru uprave – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

C Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor –ûkarica 71-0318 Gra|anska desnica 8. 9. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru 1. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) iz @eleznika. Razgovor obavqen 3. 9. 1986. godine u hotelu “[umadija” na Banovom Brdu, na inicijativu operativnog radnika. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. Izvor prethodno orijentisan na prikupqawe podataka o {tampawu i rasturawu publikacija neprijateqske sadrìne. 2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Radi se o pripremama za {tampawe i objavqivawe kwige od strane Vojislava [e{eqa, u kojoj }e o{tro biti napadnut dru{tveno politi~ki sistem, rukovodstvo zemqe i li~nost druga Tita. [e{eq je prethodnih dana vi{e puta bio u kontaktu sa izvorom radi dovr{avawa drugog izdawa kwige “Vrijeme preispitivawa”, koja se {tampa u radwi izvora. Tom prilikom je istakao da je na{ao kupce za svih 1.000 primeraka drugog izdawa i da bi bilo neophodno da se sa~uvaju metalne matrice, jer planira jo{ izdawa po{to se kwiga odli~no prodaje. Izvora je 256

obavestio da je kod privatnog {tampara Voje Stefanovi}a od{tampao svoju tre}u kwigu “Sumrak iluzija” i poklonio mu jedan primerak sa posvetom. [e{eq je istakao da priprema ~etvrtu kwigu u kojoj }e tako o{tro napasti dru{tveno politi~ki sistem i da }e ta kwiga sigurno biti zabrawena. Zabrana ~etvrte kwige bi trebala da pospe{i prodaju svih prethodnih [e{eqevih kwiga, te je [e{eq zamolio izvora da ima spremne matrice i ma{ine i da odmah pusti u {tampu jo{ 1.000 primeraka kwige “Vrijeme preispitivawa” kada mu to bude javio. 3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti [e{eq Vojislav, (redigovano) 4. Podaci o merama i radwama SDB Osim obavqenog razgovora, druge mere i radwe nisu preduzimane. 5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Izvor je napomenuo u razgovoru da je [e{eq prvenstveno zainteresovan za materijalni momenat, te da o~ekuje da }e nakon dosada{wih ulagawa od prodaje drugog izdawa kwige “Vrijeme preispitivawa” bruto prihod od 3.200.000 predstavqati ~istu zaradu. Izvor je tako|e zapazio da [e{eq ne vodi ra~una o pla}awu poreza, te pretpostavqa da ne}e ni podneti poresku prijavu za 1986. godinu. [e{eq se pred izvorom nije izjasnio gde }e {tampati slede}u kwigu, ali je naglasio da je prezadovoqan brzinom i cenom kojom mu je privatni {tampar Voja Stefanovi} uradio kwigu “Sumrak iluzija”, te se moè osnovano pretpostaviti da }e {tampawe slede}e kwige izvr{iti kod Stefanovi}a. Kucano u 4 primerka. Dostaviti: – 2h III sektoru SDB RSUP SRS – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

CI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor –ûkarica 71-0318 Gra|anska desnica 13. 9. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru 1. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Izvor pouzdan – podaci provereni. Izvor je orijentisan na prikupqawe podataka o umnoàvawu i rasturawu materijala neprijateqske sadrìne. 257

2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je ve} pisano. Radi se o {irewu pisane propagande, odnosno pripremama za {tampawe i objavqivawe publikacije neprijateqske sadrìne. Vojislav [e{eq, obrada SDB RSUP SR BiH po gra|anskoj desnici, vr{i pripreme tekstova za {tampawe nove kwige koju namerava da objavi u Beogradu, smatraju}i da ima “blagonaklonost beogradskih i srpskih politi~ara”. Za sada nije odredio naslov kwige. Spremawe kwige na fotoslogu namerava da izvr{i u privatnoj {tampariji “Fotoslog” na ûkarici, ul. Lazareva~ki drum br. 71, kod privatnog {tampara âle Milana, a pravqewe papirnih matrica, {tampawe i kori~ewe kwige namerava da izvede preko NN lica, o ~emu nije hteo da govori pred izvorom nagla{avaju}i da }e “za{tititi” lice koje mu bude izvr{ilo tu vrstu usluge tako {to }e na potkorici svoje budu}e kwige sebe navesti i kao izdava~a i kao {tampara. [e{eq je do sada radi pripreme na fotoslogu dao vlasniku pomenute radwe slede}a poglavqa budu}e kwige: III Odgovori na anketu–intervju “[ta da se radi?”; XI Simptomi termidora; XII Osmi{qavawe filozofije levog radikalizma; XIII Razvojne tendencije zapadnog marksizma; XV Predsedni{tvu SFRJ. [e{eq u III poglavqu otvoreno poziva na svrgavawe organa vlasti i protivustavne promene federativnog ure|ewa zemqe, dok u XV poglavqu ~lanove Predsedni{tva SFRJ naziva “gospodom”, svoj izlazak iz zatvora predstavqa kao formalni, odnosno “prelazak iz sku~ene u prostraniju zatvorsku }eliju” i vr{i pore|ewe na{eg dru{tveno-politi~kog sistema sa “drugim totalitarnim reìmima u Evropi”. [e{eq }e naknadno âletu dostaviti i ostala poglavqa. 3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti [e{eq Vojislav, (redigovano) 4. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) 5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) O pripremama za {tampawe pomenute kwige depe{om obave{ten III sektor SDB RSUP SR Srbije. III poglavqe kwige koju [e{eq namerava da {tampa: Odgovori na anketu–intervju “[ta da se radi?”, predstavqaju originalan tekst zbog kojeg je [e{eq bio osu|en na 8 godina zatvora za krivi~no delo kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa. Osnovano pretpostavqamo da [e{eq namerava da {tampawe i opremawe nove kwige izvr{i kod NN {tampara, kod koga je izvr{io {tampawe i opremawe prvog izdawa kwige “Vrijeme preispitivawa”, za kojim tragamo po zahtevu OJT u Beogradu. S obzirom na napred izneto, mi{qewa smo da je neophodno napraviti poseban plan rada na presecawu neprijateqske delatnosti [e{eq Vojislava, kojim }e biti obuhva}ene mere i radwe na otkrivawu NN {tampara kod koga je [e{eq izvr{io {tampawe prvog izdawa kwige “Vrijeme prei258

spitivawa”, kao i otkrivawe NN {tampara kod koga namerava da izvr{i {tampawe i opremu nove kwige. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h III sektoru SDB RSUP SRS – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

CII SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti 23 Broj 19486/5 Beograd, 19. 9. 1986. godine

Strogo poverqivo

RSUP SR BiH, SDB – III uprava 0150 Sarajevo RSUP SR Srbije, SDB – III sektor – Beograd Predmet: Vojislav [e{eq, dostava podataka Veza: Na{ dopis br 19486 od 19. 8. 1986. godine Prema raspoloìvim saznawima SID-a SSIP-a, Srpski kulturni klub “Sv. Sava” i Centralna uprava Srpske narodne odbrane za Australiju, uputili su nedavno pismo australijskom premijeru B. Hawku u kome traè da u kontaktima sa jugoslovenskim organima izdejstvuje vra}awe oduzete putne isprave Vojislavu [e{equ. Naime, pojedinci iz redova srpske neprijateqske emigracije smatraju da je Vojislav [e{eq “politi~ki” veoma eksponiran, odnosno da je oli~ewe “nacionalnog heroja” koji svojim imenom i angaòvawem moè objediniti “srpsku emigraciju u slobodnom svetu”, poput Mate Me{trovi}a, “lidera” hrvatske neprijateqske emigracije. Navodno, sli~na akcija je preduzeta i u SAD upu}ivawem pisama Reganu i generalnom sekretaru OUN. (potpis redigovan)

CIII SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za inostrane poslove Str. pov. br. 3340/5 23. 10. 1986. godine Slu`ba za istraìvawe i dokumentaciju Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti – III uprava Beograd 259

Predmet: Akcija SNE u vezi Vojislava [e{eqa Veza: Na{a BI str. pov. br. 3340/3 od 12. 9. 1986. godine Prema obave{tewu na{eg predstavni{tva u îkagu, i pored preduzetih mera nisu mogli da utvrde da je SNE uputila Reganu pismo u vezi sa dopu{tawem odlaska u inostranstvo Vojislava [e{eqa. Dostavqeno: – II uprava SDB SSUP

(potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 22. 9. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Dopis upu}en OJT u vezi aktivnosti Vojislava [e{eqa Prilog – 1 (strana – 2) (potpis redigovan) Okru`nom javnom tuìla{tvu Beograd Slobodana Penezi}a Krcuna br. 17 Obave{tavamo da [e{eq Vojislav, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu)u Sarajevu, od oca Nikole, dràvqanin SFRJ, doktor politi~kih nauka, nezaposlen, stalno nastawen u Sarajevu, Obala 27. jula br. 91/VI, sa boravi{tem u Zemunu, ulica Ba~ka br. 17, kod [e{eq Mare, namerava da nakon objavqivawa kwiga “Hajka na jeretika”, “Vrijeme preispitivawa” i “Sumrak iluzija”, objavi i ~etvrtu kwigu, kojoj jo{ nije odredio naslov. Pripremawe naredne kwige je jo{ u po~etnoj fazi, odnosno [e{eq jo{ vr{i izbor tekstova koji }e biti objavqeni. Za sada je odabrao da, kao posebna poglavqa, objavi tekstove: “Osmi{qavawe filozofije levog radikalizma”, “Razvojne tendencije zapadnog marksizma”, “Simptomi termidora”, “Predsedni{tvu SFRJ”, kao i tekst “Odgovori na anketu–intervju “[ta da se radi?”, zbog kojeg je u SR BiH bio osu|en na 8 godina zatvora, za krivi~no delo kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa. Pomenuti tekstovi se nalaze u fazi korekture pred pravqewe papirnih matrica. Mesto samog {tampawa ~uva u tajnosti. Za likovno re{ewe korica je odabrao sliku {ake stisnute u “{ipak”. Zavr{etak kwige planira po~etkom oktobra 1986. godine, s tim {to bi zavr{etak celog posla bio pode{en za prvi ili drugi petak oktobra oko podne. Nakon toga bi neposredno pre 15 ~asova izvr{io predaju tri obavezna primerka OJT u Beogradu, ra~unaju}i s tim da zabrana kwige ne bi mogla biti izre~ena pre ponedeqka, da bi vikend iskoristio za rasturawe kwige. Planira da na potkorici kwige navede svoje ime i kao autora i kao {tampara. 260

U prilogu dostavqamo u daqu nadle`nost fotokopije materijala sa kojim raspolaèmo: 1. Osmi{qavawe filozofije levog radikalizma, 2. Razvojne tendencije zapadnog marksizma, 3. Simptomi termidora, 4. Predsedni{tvu SFRJ, 5. Odgovori na anketu–intervju “[ta da se radi?”. (redigovano) (redigovano)

CIV Centar slu`bi bezbjednosti Sektor za SDB Sarajevo Operativni radnik: (redigovano) Dana 24. 10. 1986. godine

Prijedlog Za brisawe operativne obrade (OO) u smislu ~lana 36 Pravila o radu SDB za Vojislava [e{eqa, sin Nikole i Danice, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, Srbin, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, nezaposlen, stalno nastawen u Beogradu, nije ~lan SKJ. Razlozi: Zbog djelovawa sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma, SDB je 1981. godine zavela prethodnu operativnu obradu (POO) nad Vojislavom [e{eqom, koja je 1983. godine prekategorisana u operativnu obradu (OO). Radom na obradi Vojislava [e{eqa, Slu`ba je do{la do niza konkretnih saznawa o wegovoj neprijateqskoj djelatnosti, {to je i iskori{teno za krivi~no gowewe istog i izricawe kazne zatvora u trajawu od 1 godine i 10 mjeseci. Odmah po izlasku iz zatvora, [e{eq je nastavio kontaktirati sa jednim brojem eksponenata gra|anske desnice i srpskog nacionalizma iz Beograda, {to je i rezultiralo wegovim preselewem u Beogradu. Kako zbog [e{eqevog preselewa, odnosno stalnog boravka u Beogradu, nismo vi{e u mogu}nosti pratiti i dokumentovati wegovu neprijateqsku djelatnost, predlaèmo da se operativna obrada (OO) nad istim bri{e, a dosije pohrani u Upravi za AIP. Tako|e predlaèmo da se u Planu odbrane i Planu za spre~avawe nastajawa i eliminisawa vanredne situacije prema [e{equ, bri{u ranije predvi|ene mjere, iako }emo prema istom tokom dolazaka u Sarajevo primjewivati sve mjere i radwe operativnog pokrivawa. Sarajevo, 24. 10. 1986. godine

(redigovano) 261

Odluka Na osnovu ~lana 37 Pravila o radu SDB, odobrava se brisawe operativne obrade (OO) nad Vojislavom [e{eqom. (potpis redigovan)

CV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0286 12. 12. 1986. godine

Izve{taj saradnika I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Izvor je usmeren na pra}ewe neprijateqske delatnosti pojedinaca iz grupacije gra|anske desnice. Sastanak odràn 9. 12. 1986. godine, na inicijativu izvora. Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o delatnosti Vojislava [e{eqa i Svetozara Stojanovi}a, (redigovano). Izvor nas je u razgovoru obavestio da je dana 8. 12. 1986. godine, u Domu omladine u Beogradu, prisustvovao tribini pod nazivom “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”. Uvodni~ari na tribini su bili Svetozar Stojanovi}, Andrija Kre{i} i Irinej Bulovi}. Tribina je, po re~ima izvora, trajala od 19.30 do 22.30 ~asova, uz prisustvo oko 200 lica, me|u kojima je bio i Vojislav [e{eq. Po re~ima izvora, Svetozar Stojanovi} je o apokalipsi sveta govorio sa marksisti~kog stanovi{ta, navode}i da se sa ovakvog stanovi{ta o propasti sveta moè govoriti samo kao o mogu}nosti. Potom je Irinej Bulovi} o propasti sveta govorio sa religioznog stanovi{ta, navode}i da je hri{}anska religija ne priznaje, a Andrija Kre{i} se bavio razmatrawem prakti~nih stavova u vezi mogu}nosti izbijawa nuklearnog rata, aktivnosti alternativnih pokreta i sli~no. Na pomenutoj tribini Svetozar Stojanovi} je, po re~ima izvora, sebe odredio kao marksistu kada se govori o politici, a kao demokratskog socijalistu kada se govori o politi~kim institucijama, dok se Andrija Kre{i} u ciqu spre~avawa propasti sveta zaloìo za saradwu izme|u hri{}ana i neomarksista, koji su, po wemu, jedini pravi marksisti. Nakon zavr{enih uvodnih izlagawa, za diskusiju se, izme|u ostalih, javio i Vojislav [e{eq koji je, po re~ima izvora, izneo da je nema~ki pravnik Hans Kelzen u svojim radovima upore|ivao marksiste sa li~nostima iz 262

hri{}anske religije, pa je Marksa upore|ivao sa bogom, Lewina sa Isusom, Tita sa ê Ge Varom i Patris Lumumbom, “a {to se mene ti~e, Josipa Broza Tita je mogao upore|ivati sa satanom”. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti – Svetozar Stojanovi}– (redigovano) – Vojislav [e{eq–OO u CSDB Sarajevo po gra|anskoj desnici. – Andrija Kre{i}– (redigovano) – Irinej Bulovi}– (redigovano) IV. Podaci o radwama i merama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Izvor je instruisan da o svim bezbednosno interesantnim zapaàwima blagovremeno obave{tava Slu`bu. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektor – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

CVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0348 12. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak odràn dana 11. 12. 1986. godine, na na{u inicijativu. Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni. II Podaci o neprijateqskoj delatnosti O. ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskoj delatnosti Vojislava [e{eqa, sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nas je informisao da je dana 5. 12. 1986. godine, u sali na prvom spratu Rektorata BU, odràna sve~ana sednica na kojoj je promovisano zvawe 14 doktora dru{tvenih nauka iz SR Srbije, u vremenu od 12.00–14.00 ~asova. Promociji je, po kazivawu izvora, prisustvovalo oko 200 lica. Nakon zavr{etka navedene promocije, po navodima izvora, Vojislav [e{eq je ustao, pri{ao prvom redu gde su sedeli novopromovisani doktori nauka, izvadio iz ta{ne tekst Memoranduma SANU i obratio se istim 263

re~ima “sada bi novi doktori nauka mogli da potpi{u Memorandum SANU” i isti ponudio jednom od prisutnih, koji je izvoru nepoznat. Ovo lice je u svom odgovoru [e{equ iznelo da za to nije ni vreme, ni mesto, nakon ~ega je [e{eq prokomentarisao, “pa za{to kada iza ovog dokumenta stoji tako velika i zna~ajna institucija, SANU”. Izvor nije primetio da je neko od prisutnih potpisao navedeni Memorandum SANU. Po zavr{etku promocije, organizovan je “koktel”, kome je prisustvovao i [e{eq, ali nije prime}eno da isti nudi “Memorandum” radi potpisivawa. III. Podaci o licima, izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo. IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema Vojislavu [e{equ preduzimaju se neophodne operativne mere i radwe u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa wegove neprijateqske delatnosti. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Utisak je da je izvor u razgovoru bio iskren i da nam je preneo ta~ne podatke. Sa izvorom je dogovoreno da blagovremeno informi{e slu`bu o svim bezbednosno interesantnim zapaàwima. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

CVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0349 12. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o po{tanskim po{iqkama koje je Vojislav [e{eq uputio iz Beograda u SAD i Australiju Dana 25. 11. 1986. godine, Vojislav [e{eq (OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo) je iz Beograda uputio po{tanske po{iqke na adrese Milo{a Milosavqevi}a, 21 Saligua Way, Macquarie Fileds, 2564 N.S.W. Australia; N. Markovi}a, P.O. Boxes. 26, W. Footscray, 3012 Melbourne, Australia; i Miroquba B. Timotijevi}a, 841 West George Street, Chicago, Illinois 60657, U.S.A. U pismu Markovi}u, [e{eq mu se zahvalio na “brizi i {irokogrudoj prijateqskoj podr{ci”. Tako|e je izneo da je imao komplikacija oko preseqewa i pribavqawa novca za isplatu razlike koja se uobi~ajeno pla}a pri264

likom zamene stana na relaciji Sarajevo–Beograd, “s obzirom na ubrzani proces iseqavawa srpskih intelektualaca iz Bosne i Hercegovine pred pritiscima i represijom najgore vrste”. U pismu Timotijevi}u, pored ve} pomenutog u pismu Markovi}u, [e{eq je izneo da sa velikim zadovoqstvom prihvata poziv da sa porodicom do|e u îkago, te navodi da od jugoslovenskih vlasti jo{ nije dobio paso{, niti bilo kakav odgovor na pismo Predsedni{tvu SFRJ koje je uputio 1. 6. 1986. godine. Daqe je u pismu naveo kra}e biografske podatke o sebi i svojoj porodici i dostavio mu je svoje dve fotografije. Napomena: U navedenim pismima Vojislav [e{eq je naveo svoju novu adresu u Beogradu, Ul. Mihajla Pupina br. 14, Zemun Poqe, 11080 Zemun. O Milo{u Milosavqevi}u i N. Markovi}u ne raspolaèmo bliìm podacima. Timotijevi} Miroqub (redigovano). Timotijevi} je organizator i predsednik ekstremne emigrantske organizacije “Legija srpskih dobrovoqaca”, koju je osnovao 1972. godine u îkagu i koja pripada “Nacionalnom udruèwu policijskih oficira Amerike”. Timotijevi} je u SAD aktivan na planu me|usobnog povezivawa pripadnika ekstremne emigrantske organizacije “SOPO”, a u navedenom ameri~kom udruèwu ima ~in “pukovnika”. Uz bele{ku dostavqamo V sektoru USDB i V sektoru SDB RSUP SR Srbije kopije [e{eqevih po{tanskih po{iqki. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina *** Dr Vojislav [e{eq Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe 11080 Zemun Beograd, 25. novembra 1986. godine Gospodinu N. Markovi}u P.O. Box. 26. W. Footscray 3012 Melbourne, Australia Po{tovani gospodine Markovi}u, U prvoj polovini oktobra ove godine dobio sam Va{e pismo. Najtoplije Vam zahvaqujem na Va{oj brizi i {irokogrudoj prijateqskoj podr{ci. Molim Vas da mi oprostite {to Vam se ranije nisam javio. Zadwih nekoliko mjeseci sam bio obuzet poslovima i problemima oko zamjene stana i preseqewa sa porodicom u Beograd. Nadao sam se da }u sve to mnogo ranije okon~ati, pa da Vam pi{em i po{aqem novu adresu. Ipak su komplikacije oko preseqewa i pribavqawa novca za isplatu razlike koja se uobi~ajeno pla}a prilikom zamjene stana na relaciji Sarajevo–Beograd, s obzirom na 265

ubrzani proces iseqavawa srpskih intelektualaca iz Bosne i Hercegovine pred pritiscima i represijom najgore vrste, mnogo duè potrajale, pa sam se tek u pro{lu subotu preselio, a danas sam u mogu}nosti da odgovorim na Va{e pismo, te da Vam dostavim svoju novu adresu. Uz srda~ne pozdrave i izraze iskrene zahvalnosti, Va{ Vojislav [e{eq

*** Dr Vojislav [e{eq Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe 11080 Zemun Beograd, 25. novembra 1986. godine Gospodinu pukovniku Miroqubu B. Timotijevi}u 841 West George Street Chicago, Illinois 60657, USA Po{tovani gospodine Timotijevi}u, Krajem septembra ove godine sam dobio oba Va{a pisma. Najtoplije Vam zahvaqujem na Va{oj nesebi~noj brizi i {irokogrudoj podr{ci. Sa velikim zadovoqstvom prihvatam Va{ poziv da sa porodicom do|em u îkago. Me|utim, od jugoslovenskih vlasti jo{ nisam dobio paso{, niti bilo kakav odgovor na moje pismo Predsjedni{tvu SFRJ od 1. juna. Molim Vas da mi oprostite {to Vam se ranije nisam javio. Zadwih nekoliko mjeseci sam bio obuzet poslovima i problemima oko zamjene stana i preseqewa sa porodicom u Beograd. Nadao sam se da }u sve to mnogo ranije okon~ati, pa da Vam pi{em i po{aqem novu adresu. Ipak su komplikacije oko preseqewa i pribavqawa novca za isplatu razlike koja se uobi~ajeno pla}a prilikom zamjene stana na relaciji Sarajevo–Beograd, s obzirom na ubrzani proces iseqavawa srpskih intelektualaca iz Bosne i Hercegovine pred pritiscima i represijom najgore vrste, mnogo duè potrajale, pa sam se tek u pro{lu subotu preselio, a danas sam u mogu}nosti da odgovorim na Va{a pisma. O sebi i svojoj porodici Vam dajem traène podatke. Ro|en sam 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu. Diplomirao sam na Pravnom fakultetu u Sarajevu 1976., a magistrirao 1978. i doktorirao 1979. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Bio sam docent univerziteta i nau~ni saradnik instituta, a sada sam nezaposlen. Govorim engleski i ruski jezik, ali ne tako dobro da bih bez {estomjese~ne prakse bio u stawu odràti predavawa. Moja supruga Vesna [e{eq, ro|ena Mudre{a, ro|ena je 7. oktobra 1956. godine u Sarajevu. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu, radila u Sarajevu na kompjuterima, a sada, po preseqewu u Beograd, ostala bez zaposlewa. Moj sin Nikola ro|en je 8. juna 1984. godine. [aqem Vam dvije svoje fotografije. Uz izraze najdubqe zahvalnosti i iskrenog prijateqstva, Va{ Vojislav [e{eq 266

CVIII USDB Beograd V sektor/LT 12. 12. 1986. godine

Izvod iz izve{taja o rezultatima primene mere tajne KTR Na osnovu re{ewa republi~kog sekretara za unutra{we poslove SR Srbije, sp. br. 01-97 od 13. 4. 1977. godine, primewuje se mera tajne kontrole telefona br. 626-330, koji pripada dopisni{tvu “Rojtersa” u Beogradu, ul. Brankova 13-15. Primenom navedene mere u periodu od 6. 10. 1986. do 14. 10. 1986. godine, dobijeni su slede}i podaci. Citiram: “Vojislav [e{eq je 6. 10. 1986. godine obavestio Andrea Gustin~i}a “da je traìo Staneta Dolanca i SR BiH i da su u pitawu tri tu`be”. Na predlog Gustin~i}a da se “Rojters” upozna sa tu`bom, [e{eq se saglasio, s tim da fotokopije tu`bi li~no preda Gustin~i}u. Nakon nekoliko dana, 14. 10. 1986. godine, Gustin~i} se ponovo interesovao kod [e{eqa o novostima u vezi pomenutog slu~aja. Vojislav mu je saop{tio da za sada nema odgovora tuènih i da ~eka da rasprava bude zakazana”. (potpis redigovan)

CIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0375 17. 12. 1986. godine

Informacija Prate}i neprijateqsku delatnost lica koja istupaju sa pozicija gra|anske desnice, do{li smo do pouzdanih saznawa da je dana 8. 12. 1986. godine, u prostorijama Doma omladine u Beogradu, odràna tribina pod nazivom “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”. Uvodni~ari na tribini su bili Svetozar Stojanovi} (redigovano), Andrija Kre{i} (redigovano), Irinej Bulovi}, dekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Tribinu je otvorio i vodio Nenad Dakovi} (redigovano), a istoj je prisustvovalo oko 150-200 lica, me|u kojima Qubomir Tadi}, Ilija Moqkovi} (redigovano), Vojislav [e{eq (OO u CSDB Sarajevo zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice), Du{an Bogavac (redigovano), Klara Mandi}-Timarov (redigovano) i dr. U uvodnom delu tribine, Svetozar Stojanovi} je sa marksisti~kog stanovi{ta poku{ao da objasni fenomen “apokalipse sveta”, navode}i da on to vidi kao mogu}nost slu~aja iz razloga {to je nuklearno oru`je u svetu toliko nagomilano, da uvek postoji potencijalna opasnost da ga neko iz 267

“ludosti” upotrebi. U nastavku, Stojanovi} je rekao da on mnoge stvari obja{wava sa marksisti~kog stanovi{ta, jer sebe smatra marksistom kada govori o politici, ali kada su u pitawu politi~ke institucije kod nas, sebe ne smatra marksistom, ve} demokratskim socijalistom. Irinej Bulovi} je o “apokalipsi sveta” govorio sa stanovi{ta religije i naveo da wegova vera ne priznaje “apokalipsu sveta”, jer i ako bi do toga do{lo, to bi samo zna~ilo nastanak jednog novog i mnogo boqeg sveta. Andrija Kre{i} je izneo da se, po wegovom mi{qewu, “apokalipsa sveta” moè spre~iti samo zajedni~kom akcijom svih hri{}ana i neomarksista. Kre{i} je govorio i o pokretu “Zelenih” i istakao da su oni ipak politi~ka stranka, jer su se upustili u politi~ke igre, tj. borbu za vlast, iako je on li~no vi{e verovao u wihovu snagu kao mirovne organizacije, za {ta se o~igledno prevario. Kre{i} je izneo da i pokret nesvrstanih nema tu snagu koja bi mogla da spre~i “apokalipsu sveta”, jer ~ak me|u tvorcima nesvrstanosti je bilo onih li~nosti ~ije su ruke okrvavqene, tj. li~nosti ~ije su zemqe me|usobno ratovale. Nakon uvodnog izlagawa, za re~ se iz publike javio Vojislav [e{eq i izneo da su marksisti preuzeli mnoge pojmove iz hri{}anstva, kao i da do sada nije bilo obratnih situacija. Potom je naveo da je nema~ki pravnik Hans Kelzen upore|ivao pojedine marksiste sa li~nostima iz hri{}anske religije. Tako je Kelzen Marksa upore|ivao sa Bogom, Lewina sa Isusom, Tita sa ê Ge Varom i Patris Lumumbom, na {ta je [e{eq dodao “{to se mene ti~e, Josipa Broza Tita je mogao upore|ivati sa satanom”. Napomena: Ovakvo istupawe Vojislava [e{eqa je kod prisutnih lica izazvalo àmor, a neki od prisutnih su to prokomentarisali tako {to su govorili “ovaj je potpuno lud ili bolestan ~ovek”. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Ili} Dragi} dao 17. 12. 1986. godine Prilog: 1 (strana – 2) (potpis redigovan) Ja, Ili} Dragi}, ro|en 10. 12. 1969. godine u Prokupqu, od oca Vojislava i majke Bosiqke Gligori}, srpske nacionalnosti, dràvqanin SFRJ, po zanimawu u~enik Bogoslovije u Beogradu, sa stanom u Ul. Mije Kova~evi}a br. 11, Beograd, pristupio sam po pozivu ovla{}enih radnika SDB u pro268

storije OUP-a Stari grad, i danas, 17. 12. 1986. godine, po ~lanu 151, stav 3 ZKP, dao slede}u izjavu: Dana 15. 12. 1986. godine, sa mojim {kolskim drugom Duri} Mladenom bio sam u sali Patrijar{ije Srpske pravoslavne crkve u vremenu od 19 do 21 ~as. Izjavqujem da je ovo prvo predavawe ovakve vrste kojem sam prisustvovao. Tek na samom predavawu saznao sam da je tema istog rasprava o kwizi dr Dinka Davidova. Se}am se da je dr Vojislav [e{eq u svom govoru vrlo malo govorio o konkretnom sadràju kwige Davidova. [e{eq je uglavnom govorio o poloàju srpskog naroda kako kroz istoriju, tako i sada. Me|utim, moram naglasiti da je [e{eq, po meni, izneo niz neprihvatqivih podataka o navodnom stradawu srpskog naroda Se}am se da je [e{eq, govore}i o ru{ewima srpskih manastira i crkava u Drugom svetskom ratu od strane usta{a, naveo da je to bio jo{ jedan vid, u nizu drugih, da se srpskom narodu nanese zlo, ru{ewem wegovih nacionalnih svetiwa i kulturnog blaga, ~ime je na odre|en na~in ru{en ponos, ~ast i dostojanstvo srpske nacije u celini. Govore}i o poloàju srpskog naroda, [e{eq je rekao da je nad Srbima u Drugom svetskom ratu izvr{en svojevrstan genocid od strane usta{a. On je to ilustrovao podatkom da su usta{e u Drugom svetskom ratu u Jasenovcu, na teritoriji NDH i Bosni, pobili milion i petstotina hiqada Srba, a to je vi{e nego {to ih je pobijeno za sve vreme vladavine Turaka nad srpskim narodom. Iznose}i te podatke, [e{eq je naveo da je u Jasenovcu, sve do 1949. godine, na zidovima baraka bilo krvavih natpisa, odnosno poruka ispisanih krvqu Srba koje su usta{e pobile. Pomiwu}i genocid koji je NDH vr{io nad srpskim narodom, [e{eq je pomenuo su|ewe ratnom zlo~incu Andriji Artukovi}u i izneo da je istom stavqeno na teret samo 100 do 150 `rtava, a da su masovni zlo~ini u logoru Jasenovac zapostavqeni. Na postavqeno pitawe iz publike, za{to nisu ka`weni vinovnici ru{ewa i razarawa srpskih crkava i manastira, [e{eq je odgovorio da vinovnici nisu ka`weni zato {to ih je {titila trojka koja je bila na vlasti. Iako nije pomenuo imena trojke, ja sam na osnovu reagovawa publike, a i kasnijeg obja{wewa [e{eqa, shvatio da pod trojkom misli na druga Tita i Kardeqa, dok ne znam na kog je tre}eg mislio. Mo`da na Bakari}a. Nastavqaju}i, [e{eq je izneo da je glavni iz te trojke (Tito) bio promenqiv u svojim mi{qewima o veri. Izneo je da je glavni iz trojke to dokazao 1918. godine, kada se u Rusiji ven~ao u pravoslavnoj crkvi i tada zbog ène promenio veru, odnosno iz katoli~ke pre{ao u pravoslavnu veru. Sada{wi poloàj srpskog naroda [e{eq je izneo da je veoma teàk. U vezi s tim, izloèno je da se teritorija Republike Srbije izjedna~ava sa teritorijom beogradskog pa{aluka. Napomiwem da je autor kwige, kojoj je predavawe bilo posve}eno, dr Dinko Davidov, poku{avao svojim komentarima da razgovor skrene na sadràj svoje kwige, a ne na teme koje su izlazile iz tog konteksta. Ovu izjavu priznajem za svoju pod moralnom i krivi~nom odgovorno{}u i spreman sam istu ponoviti i na sudu. Izjavu dao Ili} Dragi} Izuzev re~enice: Na postavqeno pitawe iz publike, za{to nisu… 269

Ja, Popovi} Sneàna, ro|ena 12. 4. 1963. godine u Beogradu, od oca Qubomira i majke Jelice, Srpkiwa, dràvqanin SFRJ, po zanimawu student, sa stanom u Lazarevcu, u ul. XIII proleterskoj 37, pristupila sam po pozivu ovla{}enih radnika SDB i u prostorijama OUP-a Novi Beograd dana 17. 12. 1986. godine, po ~lanu 151, stav 3 ZKP dala slede}u izjavu: Dana 15. 12. 1986. godine, sa po~etkom u 9.00 ~asova, prisustvovala sam tribini organizovanoj u sali Patrijar{ije, koja se odnosila na promociju kwige Dinka Davidova “Ogre{ewa”. Tom prilikom, kao jedan od u~esnika bio je Vojislav [e{eq. U svom izlagawu [e{eq je naveo da je dobro {to je kwiga iza{la i {to je po~elo da se pi{e o tome (tj. o nebrizi o manastirima na Fru{koj gori). Naveo je da je u XX veku ubijeno vi{e Srba nego za vreme vladavine Turaka. [e{eq je izneo i to da je Steva Kraja~i} izjavio da je malo Srba pobijeno, ali se ne se}am u kom kontekstu. U nekakvom kontekstu poredio je Srbiju sa Beogradskim pa{alukom. Se}am se da je pomiwao Ante Paveli}a, i to da mu nije su|eno u odsustvu. Pomenuo je tako|e Slobodana Jovanovi}a. Na kraju uvodnog izlagawa, se}am se da je rekao da Srbija ne}e propasti dok smo mi ìvi. U diskusiji posle uvodnih izlagawa, na pitawe iz publike, koga se ne se}am ta~no, ali se odnosilo na postoje}e stawe srpskih manastira, najpre je na pitawe odgovorio @arko Gavrilovi}, a potom Vojislav [e{eq. Ne se}am se ta~no ko je od wih {ta rekao, ali se se}am da su pomiwali vladaju}u trojku, i to da je wihova politika imala veze sa politikom Vatikana. Ne pomiwu}i ime, govorili su o glavnom iz vladaju}e trojke, da se ven~ao sa jednom Ruskiwom u Rusiji i tad promenio veru. Na pitawe da li su pomiwali ime Herta, prepoznala sam to ime o kom su izneli da se pregovaralo u Jasenovcu, da se Herta pusti dok je ostalo srpsko stanovni{tvo stradalo. Izjavu sam pro~itala i pod punom materijalnom, moralnom i krivi~nom odgovorno{}u prihvatam kao svoju i spremna sam je i na sudu ponoviti. Izjavu dala Popovi} Sneàna Br. l.k. 889033, SUP Beograd

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Lazi} Rodoqub dao 17. 12. 1986. godine Prilog: 1 (strana – 2) (potpis redigovan) Ja, Lazi} Rodoqub, ro|en 25. 4. 1960. godine u Smederevskoj Palanci, od oca Qubomira i majke Golubinke Andri}, srpske nacionalnosti, dràvqanin SFRJ, po zanimawu dipl. pravnik, bez zaposlewa, sa stanom u Beogradu, u ul. Stevana Filipovi}a 28, pristupio sam po pozivu ovla{}enih radnika SDB u prostorije OUP-a Stari grad, i danas, 17. 12. 1986. godine, po ~lanu 151, stav 2 ZKP, dao slede}u izjavu: 270

Dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao sam, u vremenu od 19.00 do 21.30 ~asova, promociji kwige dr Dinka Davidova “Ogre{ewe”, koja je bila organizovana u Patrijar{iji SPC. Namera mi je bila da ~ujem autora pomenute kwige, jer me tema zanima, ali ne ne{to posebno. Raspravu na temu kwige vodio je sve{tenik dr @arko Gavrilovi}, koji je davao re~ prisutnim gostima, a i sam uzimao u~e{}e u raspravi – zna~i da je bio neka vrsta voditeqa. Jedino {to mi je u raspravi odudaralo od uobi~ajenog, odnosno od onog {to bi moglo da se prihvati kao normalno u ovoj dràvi, su dve konstatacije koje su izrekli ili Vojislav [e{eq ili sve{tenik @arko Gavrilovi}. Naime, oni su za vreme diskusije o razlozima za neobnavqawe spomenika kulture SPC izneli da oni leè i u tome {to je vode}a trojka bila u dosluhu sa vatikansko-kominternovskom zaverom. Pretpostavio sam da se to odnosi na Tita, Kardeqa i Bakari}a. Drugi momenat koji, po mom mi{qewu, nije imao mnogo veze sa temom ve~eri, je konstatacija izre~ena od strane jednog od wih dvojice (mislim da je u pitawu Gavrilovi}), da je glavni iz te trojke (iako nije pomenuo ime mislim da je u pitawu Tito) promenio katoli~ku veru u pravoslavnu, ven~av{i se sa izvesnom Ruskiwom u pravoslavnoj crkvi. U vezi sa zlo~inima NDH u toku Drugog svetskog rata, mislim da je Vojislav [e{eq rekao da Anti Paveli}u nije su|eno da ne bi narod saznao za usta{ke zlo~ine u tom periodu. U istom kontekstu bilo je re~i i o Andriji Artukovi}u, pa je re~eno (mislim da je to isto rekao [e{eq) da nije u redu {to mu je su|eno samo za stotinak `rtava, a nije uzet u obzir logor Jasenovac i sve ostalo. Navedeno je bilo tako intonirano kako bi se ilustrovalo da se srpskom narodu ne èli dobro i da je za sve to kriva ve} pomenuta vladaju}a trojka. U istom kontekstu je spomenuto (mislim da je to rekao [e{eq) da postoji te`wa da se Srbija svede na Beogradski pa{aluk, kao i da neke snage u Vojvodini ho}e da stvore nekakvu hibridnu naciju. Tako|e je napomenuto da je intencija da se razvija SPC zbog toga {to je ona u posleratnom periodu jedini kohezioni faktor srpskog naroda (i za ovo mislim da je rekao [e{eq). Se}am se da je pomiwan Stevo Kraja~i}, za koga je re~eno da je u Jasenovcu izjavio: “Malo smo vas Srba pobili”, i da je i pored toga ostao na vlasti do kraja karijere, ali se ne se}am u kom je to kontekstu re~eno i {ta se time èlelo re}i. Sve {to sam izjavio spreman sam da, ako zatreba, ponovim i na sudu. Izjavu dao Lazi} Rodoqub l.k. br. 1277, SUP Beograd

Ovla{}eno slu`beno lice (redigovano)

Prva strana, pretposledwi pasus, zadwa re~enica treba da glasi: … izme|u ostalih i vladaju}a trojka imala udela. (Lazi} Rodoqub) Ja, Mirkovi} Predrag, ro|en 12. 1. 1964. godine, od oca Milorada i majke Ruìce, Srbin, dràvqanin SFRJ, student, sa stanom u ul. Mike Alasa 271

broj 52, pristupio sam po pozivu ovla{}enih radnika SDB-a u prostorije OUP-a Novi Beograd dana 17. 12. 1986. godine i dao, po ~lanu 151, stav 3 ZKP-a, slede}u izjavu: Dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao sam kwièvnoj tribini o kwizi Dinka Davidova “Ogre{ewe”, koja je odràna u sali Patrijar{ije sa po~etkom u 19.00 ~asova. Jedan od izlaga~a bio je i dr Vojislav [e{eq. U svom izlagawu [e{eq je govorio o genocidu usta{a nad Srbima i naveo da je za vreme Drugog svetskog rata od strane usta{a pobijeno vi{e Srba nego za vreme cele turske vladavine. [e{eq je rekao kako nas posleratni reìm neprekidno tera na }utawe o usta{kim zlo~inima i kako je taj isti reìm izjedna~io genocid nad srpskim narodom sa pojedina~nim izdajama i saradwom sa okupatorom u samom srpskom narodu. Zato nije slu~ajno {to nije su|eno Paveli}u, mada je trebalo da mu se sudi, a da se sudilo velikanu srpskog naroda Slobodanu Jovanovi}u. Spomenuo je da je i Artukovi}u su|eno za mali broj zlo~ina, dok mu za Jasenovac, koji je ostao po strani, nije su|eno. Ne mogu ta~no da interpretiram, ali se se}am da je [e{eq rekao da se karta Srbije prekraja i da je Srbija svedena na Beogradski pa{aluk. Jo{ je napomenuo da Srbija ne}e propasti dok smo mi ìvi. Nakon uvodnih izlagawa, a pre po~etka diskusije, napustio sam tribinu, tako da ne znam {ta se posle de{avalo. Izjavu sam pro~itao i pod punom moralnom, materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u je prihvatam kao svoju i spreman sam je ponoviti i na sudu. Izjavu dao Mirkovi} Predrag br. l. k. 1112946, SUP Beograd

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Milan Radovanovi} dao 17. 12 1986. godine Prilog: 1 (strana – 2) (potpis redigovan) Ra|eno u Slu`bi dràvne bezbednosti za grad Beograd, na osnovu ~lana 151, stav 3 Zakona o krivi~nom postupku. Pristupio po pozivu Radovanovi} Milan, ro|en 7. 9. 1941. godine u Rakincu, SO Velika Plana, od oca Blagoja i majke Grozdane, po zanimawu sve{tenik, sa stanom u Beogradu, u ul. Duvawska broj 30a. Upitan od strane ovla{}enih slu`benih lica u SDB {ta znam o istupawima Vojislava [e{eqa na tribini odrànoj 28. 10. 1986. godine u Patrijar{iji Srpske pravoslavne crkve, dajem slede}u izjavu: Dana 28. 10. 1986. godine prisustvovao sam tribini u Patrijar{iji SPC na kojoj je promovisana kwiga sve{tenika @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”. O autoru i pomenutoj kwizi govorili su dr Atanasije Jevti}, Vojislav [e{eq i Mirko \or|evi}. U svom uvodnom izlaga272

wu, koliko se ja se}am, Vojislav [e{eq je govorio o tome da je srpska crkva na marginama dru{tva i o dr @arku Gavrilovi}u, kao onome koji se ne slaè ne samo sa dru{tvenim, nego i sa crkvenim vlastima. Ne se}am se da je rekao da je vo|ena jedna krajwe ideologizovana ateisti~ka propaganda koja je svoje nasrtaje na pravoslavnu crkvu, u nedostatku validnijih argumenata, pravdala partijsko-politi~kim demago{kim frazama i parolama, od kojih nijedna nije izdràla probu vremena. Se}am se da je [e{eq rekao da najbolniju ranu na telu srpskog naroda predstavqa genocid nad wim koji se ne odvija samo na Kosovu i Metohiji, nego se odvija i u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Hrvatskoj, Sloveniji, a ne se}am se da je u ovom kontekstu pomenuo Crnu Goru i Vojvodinu. Koliko se se}am, [e{eq je daqe rekao da je zvani~na politika uspela pre dvadesetak i vi{e godina da ve{ta~ki izdvoji jedan deo Srpske pravoslavne crkve, odnosno da ve{ta~ki proklamuje samostalnost makedonske crkve, mada to nijedna pravoslavna crkva na svetu, na svu sre}u, nije prihvatila. Pozivaju}i se na @arka Gavrilovi}a, [e{eq je daqe rekao da zvani~na politika poku{ava srpski narod da deli na dve nacije, na srpsku i crnogorsku. Koliko se se}am, @arko Gavrilovi} je rekao “daj Boè da se Srbi sloè”. [e{eq je daqe rekao, na kraju svog izlagawa, da je to pitawe opstanka, odnosno biti ili ne biti za srpski narod, {to se moè ostvariti jedinstvom srpskog naroda, teista i ateista, komunista i demokrata ukoliko uop{te èlimo sa~uvati svoje, ne samo dostojanstvo i ponos, nego i golu fizi~ku egzistenciju. Koliko se se}am, [e{eq je govorio da u Bosni i Dalmaciji nema demokratije. Se}am se da je [e{eq u svojoj diskusiji, nakon uvodnog izlagawa, pomiwao episkopa Nikolaja Velimirovi}a, ali ga nije tretirao kao ratnog zlo~inca. Se}am se da je daqe [e{eq govorio o tome da dana{we vlasti poku{avaju da dovedu u isti rang jednog zlikovca Stepinca sa episkopom Nikolajem Velimirovi}em, koji je bio dosledni protivnik fa{izma. Odgovaraju}i na pitawe jednog od prisutnih na tribini, {ta da se konkretno radi u slu~aju jeromonaha Save iz Bosanske Krajine, [e{eq je, koliko se se}am, rekao da je tu te{ko ne{to uraditi, a zatim izneo da je ono {to nama preostaje, misle}i na tribine, danas da radimo to su javni protesti, grupni i pojedina~ni i verbalni i pisani. Ono {to se, po wemu, moè uraditi, to je akcija na jednom op{tem planu, ali je ocenio da to nije tema te tribine. Jedan od prisutnih na tribini je postavio direktno pitawe [e{equ, nije li stradawe srpskog naroda u Bosni uzrokovano slabqewem Srpske pravoslavne crkve. [e{eq je, odgovaraju}i na ovo pitawe, koliko se se}am, odgovorio da je te{ko re}i da li je teàk poloàj srpskog naroda uzrok te{kog poloàja pravoslavne crkve u Bosni ili obrnuto. Ove stvari, rekao je [e{eq, treba {ire sagledavati jer je dana{wi teàk poloàj srpskog naroda u Jugoslaviji produkt jedne perfidne vatikansko-kominternovske zavere. Koliko se se}am, o uticaju panislamizma u Bosni i na Kosovu, [e{eq je govorio, ali se ne se}am detaqa u vezi sa tim. 273

Pod materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da je ono {to sam naveo u izjavi istinito i isto sam spreman ponoviti i na sudu. U Beogradu, 17. 12. 1986. godine Izjavu dao Milan Radovanovi} br. l.k. 345509, SUP Beograd

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Milan Radovanovi} dao 17. 12. 1986. godine Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Ra|eno u U SDB za grad Beograd, na osnovu ~lana 151, stav 3 ZKP-a. Pristupio po pozivu Milan Radovanovi}, ro|en 7. 9. 1941. godine u Rakincu, SO Velika Plana, od oca Blagoja i majke Grozdane, po zanimawu sve{tenik, sa stanom u Beogradu, ul. Duvawska br. 30a. Upitan od strane ovla{}enih slu`benih lica u SDB da li sam prisustvovao na tribini koja je 15. 12. 1986. godine odràna u Patrijar{iji SPC, na kojoj je, izme|u ostalih, kao jedan od uvodni~ara u~estvovao i Vojislav [e{eq, dajem slede}u izjavu: Pod moralnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da nisam prisustvovao tribini koja je 15. 12. 1986. godine odràna u Patrijar{iji SPC. U Beogradu, 17. 12. 1986. godine Izjavu dao Milan Radovanovi} br. l.k. 345509, SUP Beograd

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Makuqevi} Nenad dao 17. 12. 1986. godine. Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Ra|eno u Upravi slu`be dràvne bezbednosti za grad Beograd na osnovu Zakona o krivi~nom postupku, ~lan 151, stav 3. Pristupio po pozivu Makuqevi} Nenad, ro|en 16. 9. 1966. godine u Velikom Gradi{tu, od oca Ratomira i majke Mirjane, devoja~ko Ili}, stalno nastawen u Velikom Gradi{tu, Ul. albanske spomenice 54, po zanimawu student Filozofskog fakulteta u Beogradu, grupa za istoriju umetnosti, privremeno boravi u Studentskom domu “Veqko Vlahovi}”, soba 174/1. 274

Upitan {ta zna znam o istupu sve{tenika @arka Gavrilovi}a na tribini odrànoj 15. 12. 1986. godine u Patrijar{iji SPC, ovla{}enim slu`benim licima organa unutra{wih poslova dajem izjavu: Dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao sam tribini u Patrijar{iji SPC povodom razgovora o kwizi Dinka Davidova “Ogre{ewa”. Jedan od uvodni~ara je bio i sve{tenik @arko Gavrilovi}. Nakon uvodnih izlagawa na tribini, za re~ se javio izvesni student Aleksandar, kome ne znam prezime, i postavio pitawe – kako je mogu}e da katoli~ka crkva sahrani Alojza Stepinca i proglasi ga za sveca, a SPC ne moè da se izbori za obnovu poru{enih manastira ne samo na Fru{koj Gori, ve} i na Kosovu, Makedoniji i Srbiji. Prvi mu je odgovorio sve{tenik @arko Gavrilovi}. To je zato {to katoli~ka crkva ima centralu izvan Jugoslavije u liku mo}nog Vatikana i zato, nagla{avaju}i da je malo smelo da to kaè, {to je vode}a trojka koja je vladala kod nas, potekla iz Rimokatoli~ke crkve i zato {to je u srpskom narodu bilo mnogo vi{e “Prodanovi}a” nego “Obili}a”. Sve{tenik @arko Gavrilovi} obja{wava taj prelazak u pravoslavqe ven~awem u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i napomenuo je da su za vreme rata Milovan \ilas i ostali pregovarali sa Nemcima da se iz Jasenovca pusti Herta, èna ovog glavnog, u zamenu za zarobqene nema~ke oficire, a ostala sirotiwa raja ~ekala klanicu. Pod materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da su navodi koje sam izneo u izjavi ta~ni i iste sam spreman ponoviti na sudu. U Beogradu, 17. 12. 1986. godine Izjavu dao Makuqevi} Nenad br. l.k. 17059, SUP Veliko Gradi{te

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Makuqevi} Nenad dao 17. 12. 1986. godine. Prilog: 1 (strana – 3) (potpis redigovan) Ra|eno u Upravi slu`be dràvne bezbednosti za grad Beograd na osnovu Zakona o krivi~nom postupku, ~lan 151, stav 3. Pristupio po pozivu Makuqevi} Nenad, ro|en 16. 9. 1966. godine u Velikom Gradi{tu, od oca Ratomira i majke Mirjane, devoja~ko Ili}, stalno nastawen u Velikom Gradi{tu, Ul. albanske spomenice 54, po zanimawu student Filozofskog fakulteta u Beogradu, grupa za istoriju umetnosti, privremeno boravi u Studentskom domu “Veqko Vlahovi}”, soba 174/1. Upitan {ta zna znam o istupu sve{tenika @arka Gavrilovi}a na tribini odrànoj 15. 12. 1986. godine u Patrijar{iji SPC, ovla{}enim slu`benim licima organa unutra{wih poslova dajem izjavu: 275

Dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao sam tribini u Patrijar{iji SPC povodom razgovora o kwizi Dinka Davidova “Ogre{ewa”. Jedan od uvodni~ara je bio i Vojislav [e{eq. U svom izlagawu, [e{eq je rekao da je XX vek teàk za srpski narod, i da je u wemu doìvqavao veliki genocid. Da je u XIX veku, osloba|aju}i se od Turaka, hrlio svojoj bra}i u zagrqaj, a da su mu ona zabijala no` u le|a, tako je bilo i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, kao i u me|uratnom i poratnom periodu. Uni{tavawe srpskih nacionalnih svetiwa je i uni{tavawe ~asti, svesti i dostojanstva srpskog naroda, to su znali svi wegovi neprijateqi kroz vekove, kao i wegov najve}i neprijateq – hrvatske usta{e koji su se rodili u nedrima wihove bra}e, koji su ubili vi{e Srba u 4 godine rata, nego Turci za 500 godina. [e{eq je daqe rekao da se tome ne treba ~uditi ako je, po svedo~ewu Vladimira Dedijera, Stevo Kraja~i}, politi~ar, rekao u Jasenovcu – malo smo vas Srba pobili, i on je i daqe normalno radio sve do svoje smrti. Tome se ne treba ~uditi, jer je to organizovana kominternsko-vatikanska zavera. Usta{ku kamu je zamenio kulturni genocid. Ni tome se ne treba ~uditi, ve} se treba ~uditi onim srpskim sinovima koji ih sluè, mislio je da sluè onima koji uni{tavaju srpski narod. Daqe je rekao da se tome ne treba ~uditi, jer se srpski narod decenijama razbija, deli, wegova geografska karta prekraja, da je Srbija ostala na Beogradskom pa{aluku. Daqe je rekao da se ne treba ~uditi {to se u Vojvodini razbija srpski narod, da je SPC bila jedina koheziona snaga u srpskom narodu tokom poratnih godina i da su vojvo|anski autonoma{i krenuli putem crnogorskih komunista da se otcepe od matice svog naroda i da im verovatno pada na pamet stvarawe novih hibridnih nacija. Nakon ovoga, [e{eq je rekao da je to na{a tragi~na sudbina, ali da je krajwe vreme da prestanemo }utati, jer }utawe je sau~estvovawe u ubijawu svog naroda. Na }utawe nas tera na{a vlada, na }utawe o usta{kim zlo~inima, mi ove zlo~ine vrlo brzo zaboravqamo i otvaramo prostore da ih u na{oj budu}nosti vrlo brzo ponove. Nije slu~ajno posleratni reìm poku{avao da izjedna~i ovaj genocid nad srpskim narodom sa sporadi~nim kolaboracionizmom koji se javqao unutar samog srpskog naroda i saradwi sa neprijateqem. Daqe je rekao da nije slu~ajno posleratni reìm odbijao da u odsustvu sudi Anti Paveli}u, zlo~incu koji je okrvavio ruke na na{em nacionalnom bi}u, a sudio je jednom velikanu u odsustvu – Slobodanu Jovanovi}u, jer su|ewe Anti Paveli}u bi zna~ilo da se na videlo iznesu svi zlo~ini za koje je okrivqen. Tako|e je naveo da nimalo nije slu~ajno, bez obzira na poku{aje pravdawa zbog me|unarodnih pravnih odnosa, da je Andriji Artukovi}u su|eno zbog par zlo~ina u kojima je poginulo par stotina qudi, a da je Jasenovac sa milion petstotina hiqada ostao po strani. [e{eq je zavr{io izlagawe govore}i: “Ne treba se ~uditi propadawu fru{kogorskih manastira, ali sve dok ima daha u bilo kom Srbinu, srpski nacionalni ponos, ~ast i dostojanstvo ne}e se ugu{iti”. Izlagawe je zavr{io re~ima: “Srbija ne}e propasti sve dok smo ìvi mi”. 276

Nakon uvodnih izlagawa, za re~ se javio izvesni student Aleksandar, kome ne znam prezime, i postavio pitawe kako je mogu}e da katoli~ka crkva sahrani Alojza Stepinca i proglasi ga za sveca, a SPC ne moè da se izbori za obnovu poru{enih manastira, ne samo na Fru{koj gori, ve} i na Kosovu, Makedoniji i Srbiji. Prvi mu je odgovorio sve{tenik @arko Gavrilovi} re~ima: To je zato {to katoli~ka crkva ima centralu izvan Jugoslavije u liku mo}nog Vatikana i zato, nagla{avaju}i da je malo smelo da to kaè, {to je vode}a trojka (o~ito je da je Gavrilovi} pod ovom trojkom podrazumevao drugove Tita, Bakari}a, Kardeqa) koja je vladala kod nas potekla iz Rimokatoli~ke crkve i zato {to u srpskom narodu je bilo mnogo vi{e “Prodanovi}a” nego “Obili}a”. U odgovarawe na pitawe ubacio se [e{eq re~ima da on ne moè, a da ne kaè da glavni (o~ito je da je mislio na druga Tita) u ovoj trojci nije mnogo drào ni do ideologije ni do politike i da je stalno mewao mi{qewa, ideologiju, veru, u zavisnosti od toga da li odgovara wegovoj li~noj koncepciji vlasti. I da je prema svedo~ewu Vladimira Dedijera ~ak jednom prelazio i u pravoslavqe 1918. u Rusiji. Nakon ovoga je sve{tenik @arko Gavrilovi} obja{wavao taj prelazak u pravoslavqe ven~awem u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i napomenuo je da su za vreme rata Milovan \ilas, i ostali, pregovarali sa Nemcima da se iz Jasenovca pusti Herta, èna ovog glavnog, u zamenu za zarobqene nema~ke oficire, a ostala sirotiwa raja ~ekala klanicu. Pod materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da su navodi koje sam izneo u izjavi ta~ni i iste sam spreman ponoviti na sudu. U Beogradu, 17. 12. 1986. godine Izjavu dao Makuqevi} Nenad br. l.k. 17059, SUP Veliko Gradi{te

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Milanovi} Ozren dao 17. 12. 1986. godine Prilog: 1 (strana – 2) (potpis redigovan) Ja, Ozren Milanovi}, od oca Dragoquba i majke Zagorke, ro|en 27. 5. 1955. godine u Prokupqu, stalno nastawen u Beogradu, ulica Qube [ercera 29, dobrovoqno sam dana 17. 12. 1986. godine ovla{}enim slu`benim licima organa unutra{wih poslova, na wihovo traèwe, a na osnovu ~lana 151, stav 3 ZKP, dao slede}u izjavu: Krajem oktobra ili po~etkom novembra 1986. godine prisustvovao sam javnoj promociji kwige dr @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”, koja je odràna u sali Patrijar{ije SPC, 7. jula 5. O autoru kwige i kwizi govorili su dr Atanasije Jevti}, Mirko \or|evi} i dr Vojislav [e{eq. 277

Vojislav [e{eq je u svom izlagawu, izme|u ostalog, rekao da se nad srpskim narodom vr{i genocid ne samo na Kosovu, ve} i u BiH, Dalmaciji, Slavoniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Vojvodini, te da se posle Drugog svetskog rata srpski narod nalazi u podre|enom poloàju u odnosu na druge narode. U BiH se sudi sve{tenicima SPC i odvode ih na robiju, a iz Dalmacije, Hrvatske i Slavonije se srpski narod masovno iseqava, da se u Crnoj Gori negira i samo srpsko ime. Govorio je i o tome da je ova na{a politika uspela da ve{ta~ki izdvoji jedan deo Srpske pravoslavne crkve i stvori Makedonsku pravoslavnu crkvu, a da zvani~na politika poku{ava da deli srpski narod na dve nacije, srpsku i crnogorsku. U vremenu bu|ewa srpske nacionalne sveti ne}e se dozvoliti da ostane jedna ideolo{ka tvorevina kojoj se robovalo, mada su neki poku{avali da toj ideolo{koj tvorevini pruàju otpor, mada ne potpun i jedinstven. Kada je govorio o kwizi dr @arka Gavrilovi}a, dr [e{eq je istakao onaj deo kwige u kojem se govori o ulozi i zna~aju SPC u Jugoslaviji uop{te, napomiwu}i da Srpska pravoslavna crkva nije bila u svakom momentu iz objektivnih razloga u stawu da se prilagodi istorijskim potrebama i istorijskom kontekstu u kojem je ìveo srpski narod. Pri tom, istakao je, da su objektivne dru{tvene prilike i zvani~na politika na{eg dru{tva nastojale da Srpsku pravoslavnu crkvu stave u drugi plan. Dr [e{eq je rekao u svom izlagawu da je protiv SPC vo|ena jedna krajwe ideologizovana ateisti~ka propaganda, {to je sve pravdano politi~ko-demago{kim frazama i parolama. U vezi s tim, [e{eq je dodao da ta tendencija zvani~ne politike do danas nije izdràla probu vremena. Se}am se da je, izme|u ostalog, govorio i o liku sve{tenika SPC koji su u najteìm trenucima srpskog naroda {titili wegove vitalne interese, na osnovu ~ega je SPC izborila svoje mesto kqu~nog ~uvara nacionalne samobitnosti i dostojanstva srpskog naroda. Kada je govorio o neprijateqima srpskog naroda, [e{eq je posebno pomenuo Drugi svetski rat od kada se, po wemu, sistematski srpski narod obezglavquje i satire mu se nacionalni ponos, vera i slava. Na kraju svog izlagawa, [e{eq je rekao, apeluju}i na srpski narod da se udruì, bez obzira na verska i ideolo{ka opredeqewa, bez obzira da li su teisti, ateisti i sli~no, i da je to jedini na~in da srpski narod spasi svoje dostojanstvo i golu fizi~ku egzistenciju. Po mom uverewu, i sama pojava dr [e{eqa i wegovo predstavqawe publici, izazvala je burne reakcije kod dela publike koji je bio bliì pozornici, dok je ostali, ve}i deo publike, uglavnom slu{ao ne reaguju}i. Bilo je upadica i za i protiv wegovog izlagawa, s tim {to sam na promociji ostao do 18.45, odnosno do kraja izlagawa dr Gavrilovi}a. Na ovaj skup sam do{ao iz profesionalnih i novinarskih razloga, ne znaju}i ko }e sve govoriti na ovoj promociji. Imam utisak da je promocija izazvala veliko interesovawe, jer je sala bila prepuna, a bilo ih je i u ho278

lu i na stepeni{tu Patrijar{ije. Po svojoj proceni, bilo je, mislim, oko 500 posmatra~a. To je sve {to imam da izjavim i pod punom moralnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da su izneseni podaci u izjavi istiniti i ta~ni i iste sam spreman ponoviti na sudu. Izjavu dao Ozren Milanovi} br. l.k. M20715, SUP Beograd

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Milorad Sredojevi} dao 17. 12. 1986. godine. Prilog: 1 (strana – 3) (potpis redigovan) Ja, gra|anin Milorad Sredojevi}, ro|en 22. 11. 1959. godine u Br{tici, op{tina Krupaw, po nacionalnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, sa privremenim boravkom u Beogradu, 7. jula 2, dana 17. 12. 1986. godine dobrovoqno ovla{}enom licu RSUP-a SR Srbije, u smislu ~lana 151, stav 2 ZKP SFRJ, dajem slede}u izjavu: Upitan od strane ovla{}enog lica {ta znam o istupu Vojislava [e{eqa na tribinama odrànim 28. 10. 1986. godine i 15. 12. 1986. godine u sali Patrijar{ije SPC u Beogradu, 7. jula br. 5, izjavqujem slede}e: Pro~itao sam u “Pravoslavqu” da }e se odràti promocija kwige dr @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije” u sali Patrijar{ije SPC, pa sam toj promociji i prisustvovao. O kwizi su govorili Atanasije Jevti}, Mirko \or|evi}, Vojislav [e{eq i autor. Sala je bila puna slu{alaca, a razgovor je otvorio Atanasije Jevti}. Govore}i o kwizi, Vojislav [e{eq je, izme|u ostalog, pohvalio @arka Gavrilovi}a da je on izrastao u velikog teologa i filozofa, zatim o kwizi i wenoj problematici, o odnosu autora prema tim problemima vezanim za crkvu, tj. za odnos izme|u crkve i dràve, poloàj crkve u dana{woj dràvi, zatim da su sve{tenici bili uvek uz svoj narod. Daqe je govorio da stawe srpskog naroda u drugim krajevima na{e zemqe, Bosni, Dalmaciji nije dobro. Govorio je o ru{ewu manastira na Kosovu, silovawu monahiwa, ru{ewu grobova itd. Izme|u ostalog je rekao da je pre dvadeset-trideset godina politika uspela da odvoji makedonsku crkvu od srpske i da do danas u svetu to nije priznala nijedna pravoslavna crkva. Javqaju}i se u diskusiji za re~, govorio je o poku{aju pore|ewa Artukovi}a, Dragi{e Vasi}a, Stepinca i Nikolaja Velimirovi}a, {to je, po wemu, nemogu}e. Odgovaraju}i na pitawe u vezi hap{ewa i ka`wavawa jeromonaha Save u Bosni, [e{eq je rekao da je u BiH jako lo{e stawe za crkvu. O ka`wavawu jeromonaha Save ja sam ve} ranije ~itao u dnevnoj {tampi. Ovo sam sve izjavio po se}awu, tako da mnogih detaqa ne mogu da se setim, jer je pro{lo oko dva meseca od tog doga|aja. Mislim da je smisao navedenih [e{eqevih izlagawa ta~an, ali formulacije sigurno nisu precizne. 279

Po{to se tribine studenata Bogoslovskog fakulteta organizuju godinama i na wima se govori o raznim temama i na wima u~estvuju kao predava~i qudi razli~itih zanimawa, tako je odràna i tribina o kwizi Dinka Davidova “Ogre{ewa”, 15. 12. 1986. godine. Za ovu kwigu i razgovor o woj opredelili su se studenti Bogoslovskog fakulteta zbog wenog sadràja, a ja sam, s obzirom da sam zaduèn i izabran od strane studenata da rukovodstvu fakulteta i profesorskom savetu izloìm èqu studenata, stupio u kontakt sa Davidovim i dogovorio se oko ovog razgovora. Posle dogovora sa Davidovim, gde mi je on sugerisao koga da pozovem kao u~esnike, ja sam o tome informisao studente koji su to prihvatili i pozvao za u~esnike Atanasija Jevti}a, Matiju Be}kovi}a, Vojislava [e{eqa i Mi}u Popovi}a i @arka Gavrilovi}a, koji su se pozivu odazvali. Na po~etku sam se prisutnima obratio i obavestio ih ko }e da u~estvuje u razgovoru i zamolio sam voditeqa razgovora, @arka Gavrilovi}a, da skrene pa`wu da se prilikom razgovora svi drè okvira teme, {to je ovaj i u~inio. Govore}i o kwizi, Vojislav [e{eq je govorio o stawu srpskih manastira, o tome {ta je uzrok da su takvi kakvi su, o jednoj ravnodu{nosti dràve o tim manastirima i da je to razlog {to su doìveli ovakvu sudbinu. Izme|u ostalog, govorio je da je u ovom XX veku, periodu velikog krvoproli}a za srpski narod, srpski narod pruào pomo} svoj slovenskoj bra}i ne znaju}i da ta ista bra}a drè u potaji no` i da su spremna da ga srpskom narodu zabiju u le|a, isti~u}i da je to bilo i u Prvom, i u Drugom svetskom ratu, i posle wega. Istakao je da je srpski narod vi{e stradao od usta{a za ~etiri godine, nego od Turaka. Zatim se, jednom ili dva puta, pozvao na Vladimira Dedijera, pomiwu}i nekog hrvatskog rukovodioca i pomiwu}i sa tim u vezi i Vatikan, kao nekoj vrsti sprege uperene na srpski narod. Govorio je o ugroènosti srpskog naroda i da se wegova teritorija svela na Beogradski pa{aluk. U daqem izlagawu govorio je o Vojvodini kao nekada{woj srpskoj Atini i o sada{wem wenom nemaru prema manastirima, isti~u}i da je sve to uzrok nemarnosti vlasti prema tim manastirima i kulturnim spomenicima. Koliko se se}am, govorio je i o stvarawu nekih novih hibridnih nacija. U daqem izlagawu, [e{eq je postavio pitawe za{to se nije sudilo Anti Paveli}u, a sudilo se Slobodanu Jovanovi}u, i za{to se Artukovi}u nije sudilo i za druga dela, a ne samo za jedno ili dva, posebno isti~u}i Jasenovac. Se}am se da je posle uvodnih govora iz publike postavqeno pitawe – za{to je Stepinac sahrawen u katedrali i zbog ~ega se ne obnavqaju fru{kogorski manastiri. Na pitawe je odgovorio dr @arko Gavrilovi}, i rekao da je razlog stajawe Vatikana iza katoli~ke crkve i da je trojka koja je vladala kod nas poreklom iz Rimokatoli~ke crkve. Zatim je Vojislav [e{eq, nadovezuju}i se na ovo, rekao da je glavni u toj trojci prilago|avao sve sebi i da se ~ak ven~ao u pravoslavnoj crkvi. Nastavqaju}i razgovor o ovome, @arko Gavrilovi} je rekao da je Milovan \ilas u toku rata pregovarao sa neprijateqem da se izvr{i razmena za ènu glavnog iz ove trojke i za jo{ neke, da se oni puste iz Jasenovca, a da je velika ve}ina zato~enih ostala u 280

wemu. Mislim da ovaj istup nije bio na mestu i da je ciq ove studentske tribine bio intelektualno uzdizawe studenata iz oblasti kwièvnosti, teologije, sociologije itd., i ni{ta vi{e od toga. Izjavu sam pro~itao, u svemu je priznajem kao svoju, i ako treba spreman sam je ponoviti i na sudu. Izjavu dao Milorad Sredojevi} br. l.k. 97641, SUP [abac

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Milorad Sredojevi} dao 17. 12. 1986. godine Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Ja, gra|anin Milorad Sredojevi}, ro|en 22. 11. 1959. godine u Br{tici, op{tina Krupaw, po nacionalnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, sa privremenim boravkom u Beogradu, 7. jula 2, dana 17. 12. 1986. godine dobrovoqno ovla{}enom licu RSUP-a SR Srbije, u smislu ~lana 151, stav 2 ZKP SFRJ, dajem slede}u izjavu: Upitan od strane ovla{}enog lica {ta znam o istupu @arka Gavrilovi}a na tribini odrànoj 15. 12. 1986. godine i 15. 12. 1986. godine u sali Patrijar{ije SPC u Beogradu, 7. jula br. 5, izjavqujem slede}e: Dana 15. 12. 1986. godine studenti Bogoslovskog fakulteta organizovali su tribinu na kojoj se razgovaralo o kwizi Dinka Davidova “Ogre{ewa”. Na tribini su u~estvovali Mi}a Popovi}, Atanasije Jevti}, Vojislav [e{eq, Matija Be}kovi}, @arko Gavrilovi} i autor Dinko Davidov. Ja sam se na po~etku razgovora obratio prisutnima, upoznao ih ko su u~esnici i zamolio sam voditeqa razgovora, dr @arka Gavrilovi}a, da zamoli sve da se pridràvaju teme ve~eri, {to je on i u~inio. Posle prvog kruga razgovora, pre{lo se na odgovore na pitawa iz publike. Postavqeno je pitawe za{to je Stepinac sahrawen u katedrali i zbog ~ega se ne obnavqaju fru{kogorski manastiri. Odgovorio je dr @arko Gavrilovi} i rekao da iza katoli~ke crkve stoji Vatikan, i da je trojka, koja je kod nas bila na vlasti, pripadala katoli~koj crkvi. U raspravu o ovom pitawu ukqu~io se i Vojislav [e{eq, koji je rekao da je vode}i iz trojke sebi sve prilago|avao, te i da se ven~ao u pravoslavnoj crkvi u Rusiji. Zatim je Gavrilovi} rekao da je to u~inio zbog ène Ruskiwe i da je zato veru promenio, kao i da je Milovan \ilas u toku rata pregovarao sa neprijateqem da se èna glavnog iz trojke i jo{ jedna grupa pusti iz Jasenovca, dok je veliki deo zato~enih ostao u wemu. Mislim da ovaj istup nije bio na mestu i da je ciq ove studentske tribine bio intelektualno uzdizawe studenata iz oblasti kwièvnosti, teologije, sociologije itd., i ni{ta vi{e od toga. 281

Izjavu sam pro~itao, u svemu je priznajem kao svoju i ako treba ponovi}u je i na sudu. Izjavu dao Milorad Sredojevi} br. l.k. 97641, SUP [abac

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Duri} Mladen dao 17. 12. 1986. godine. Prilog: 1 (strana – 3) (potpis redigovan) Ja, Mladen Duri}, od oca Zdravka i majke Savke Jovi}, ro|en 17. 12. 1967. godine u Vare{u, stalno nastawen u Beogradu, u ul. Mije Kova~evi}a broj 11, dobrovoqno sam dana 17. 12. 1986. godine dao ovla{}enim slu`benim licima unutra{wih poslova na wihovo traèwe, a na osnovu ~lana 151, stav 3 ZKP, slede}u izjavu: Dana 15. 12.1986. godine prisustvovao sam promociji kwige “Ogre{ewa”, autora Dinka Davidova, koja je odràna u sali Patrijar{ije SPC, u ul. 7. jula br. 5. O autoru kwige i kwizi govorili su prota @arko Gavrilovi} (voditeq), akademik Mi}a Popovi}, slikar, jeromonah o. Atanasije Jevti}, akademik Matija Be}kovi} (pesnik), autor kwige “Ogre{ewa” Dinko Davidov, i dr Vojislav [e{eq. Po mojoj slobodnoj proceni, bilo je prisutno oko 300 qudi. Za re~ se prvi javio akademik gospodin Mi}a Popovi}, koji je, pre svega, pohvalio autorovu kwigu i pri~ao potom o wenom zna~aju i vrednosti. Kao slikar govorio je o velikoj ({tetnosti) gre{ci {to se ne obnavqaju srpski manastiri. Zatim je naveo primer jednog ru{ewa veoma vredne freske od strane omladinaca koji nisu znali wenu veliku vrednost. Posle wega, re~ je uzeo o. Atanasije Jevti}, koji se upravo vratio sa putovawa. On je govorio o velikoj ugroènosti na{ih manastira, naro~ito na Kosovu, naveo je primer kako su Turci razgradili crkvu sv. Arhangela i sagradili yamiju u Prizrenu. Mislim da je hteo da pokaè kako su oni tako vredni da sagrade yamije od cigli koje su uzeli po{to su razru{ili crkvu, a da Srbi ne mogu obnoviti nekoliko svojih vrlo vrednih manastira. Rekao je jo{ da su neki manastiri preme{teni ili ru{eni zbog toga {to je preko wih trebalo da pro|e pruga, i to je nazvao “lewirska mudrost”. Naveo je jo{ da su Srbi za vreme svoje velike seobe zajedno sa sobom nosili crkvene predmete, svete sasude itd., i tako ~uvali svoju veru u novim predelima. Srpske svetiwe su ~esto uni{tavane, tako su uni{teni u Jasenovcu dokazi srpskog mu~eni{tva, pa je ispri~ao kako su mu~enici svojom krvqu pisali po jasenova~kim barakama, me|utim, sva ta svedo~anstva su nevidom nestala. Za vreme Drugog svetskog rata na Kosovu su balisti i{li sa pijukom na vredne srpske freske na{ih manastira. Za izlagawe Mi{e Popovi}a naknadno mogu da pojasnim kada je govorio o ru{ewu vredne fre282

ske u razru{enom fru{kogorskom manastiru posle Drugog svetskog rata, rekao je da je ta freska sru{ena od strane omladinaca koji su bili na radnoj akciji, jer je komandir te brigade izneo svoju misao koja je otprilike glasila: kad nema boga, {ta }e nam slika o wemu. Slede}i je re~ uzeo prota @arko Gavrilovi}, koji je pohvalio kwigu i posle kratkog izlagawa dao re~ dr Vojislavu [e{equ. Dr Vojislav [e{eq je na po~etku svog izlagawa, kao i svi, pohvalio kwigu, govore}i da je kwiga svedo~anstvo o potresnom stradawu i golgoti srpskog naroda u 20. veku. Napomenuo je da se srpski narod u 19. veku oslobodio od turskog ropstva i da je pomogao svojoj pokorenoj bra}i da se oslobode, a da nije znao da ta bra}a u potaji drè no` i da }e u svakoj te{koj situaciji u kojoj se Srbin na{ao, taj no` zabiti Srbinu u le|a. [e{eq je naveo da je tako bilo i kroz Prvi, i kroz Drugi svetski rat, i da pretpostavqa da bi tako bilo i u budu}oj te{koj situaciji. Daqe je rekao da ru{iti srpske svetiwe zna~i (ubijati) uni{tavati srpsku ~ast i identitet srpskog naroda. To su znali svi neprijateqi srpskog naroda kroz istoriju, a posebno wegovi najve}i neprijateqi u dosada{woj istoriji, hrvatske usta{e, koje su ubile vi{e Srba za ~etiri godine, nego {to je poginulo za vreme turske vladavine. Me|utim, on kaè da ni to nije najve}a nesre}a srpskog naroda, nego je najve}a nesre}a ta {to se ne dozvoqava obnova srpskih manastira, {to se posledwih decenija srpski narod razbija i deli, {to se wegova geografska karta danas prekraja, {to se geografska karta wegove otaybine prekraja i {to se Srbija danas svela na Beogradski pa{aluk. Na osnovu toga, [e{eq je daqe citirao Vladimira Dedijera, koji je rekao da je svojevremeno jedan od vode}ih hrvatskih komunista izjavio u Jasenovcu: “Malo smo vas Srba ovde ubili”. Posle toga, [e{eq je rekao da je isti Stevo Kraja~i}, i nakon ove izjave, ostao na svom poloàju do svoje nedavne smrti. Tome se ne treba ~uditi, kaè on ([e{eq), kada danas usta{ku kamu zamewuje kulturni genocid. prema tome, nije ~udo {to se u jednoj Vojvodini, nekada{woj srpskoj Atini, zapostavqaju sva srpska kulturna blaga, i manastiri, i SPC, koja u nekoliko posledwih decenija predstavqa jedini kohezioni faktor unutar srpskog naroda. Vojvo|anski i crnogorski komunisti èle da odvoje srpski narod od wegove matice i tako dovedu u pitawe nacionalno jedinstvo srpskog naroda. [e{eq je daqe rekao da }utawem srpski narod u~estvuje u tim zlo~inima nad sobom samim, ali ga posleratni reìm tera na }utawe i da suzbija poku{aje da se o usta{kim zlo~inima otvoreno govori. Na taj na~in, prema [e{equ, ti zlo~ini se vrlo brzo zaboravqaju i istovremeno se otvara prostor neprijateqima srpskog naroda da takve zlo~ine u skorijoj budu}nosti ponove. [e{eq je u vezi toga dodao da nije slu~ajno {to je posleratni reìm odbijao da u odsustvu sudi Anti Paveli}u, jednom od najve}ih zlikovaca srpskog naroda, a da je spremno sudio u odsustvu Slobodanu Jovanovi}u. Posleratni reìm je smatrao da suditi Anti Paveli}u nije bilo poèqno, jer bi se tada saznali svi zlo~ini, a tako|e [e{eq smatra da Andrija Artukovi} nije osu|en za sve svoje zlo~ine, nego za samo neke. Artukovi}u je su|eno za nekoliko stotina qudi, dok je milion i petstotina hiqada jasenova~kih logora{a ostalo po strani. [e{eq je rekao da }e, bez obzira na sve navedeno, srpski narod i daqe ìveti “dok je nas i dok smo jo{ ìvi”. Posle ovog izlagawa, ve}i deo publike mu je odu{evqeno aplaudirao. 283

Posle ovih izlagawa, publika je imala pravo da postavqa pitawa. Neko iz publike je pitao, kako je Alojzije Stepinac progla{en za sveca, a srpski manastiri ne mogu da se obnove, na {to je prota @arko Gavrilovi} odgovorio da je razlog sadràn u tome {to Rimokatoli~ka crkva nema nikakvih smetwi zbog toga {to je trojka, koja je vladala ovom dràvom, potekla iz iste crkve. [e{eq je u vezi toga dodao da je glavni iz te trojke prelazio u pravoslavqe, i da je time pokazao da nije mnogo drào ni do ideologije ni do istine i da je ideologiju i politiku i religiju mewao iz dana u dan, ukoliko se to uklapalo u wegovu {emu i koncepciju vlasti. Ovo je sve [e{eq izneo kao svedo~ewe Dedijera. Za re~ se ponovo javio prota @arko Gavrilovi}, rekav{i da je Herta, èna glavnog iz pomenute trojke, bila zarobqena i odvedena u Jasenovac, a da je Milovan \ilas pregovarao sa Nemcima da ona bude pu{tena u zamenu za zarobqene nema~ke oficire, a da je mnogo logora{a ostalo da bude ubijeno u Jasenovcu. To je sve {to imam da izjavim. Pod punom moralnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da su izneseni podaci u izjavi istiniti i ta~ni i iste sam spreman ponoviti i na sudu. Izjavu dao Mladen Duri} br. l. k. 30/84, SUP Vare{

CX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0373 18. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak odràn dana 15. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika. Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome se prvi put pi{e. Podaci se odnose na neprijateqsko delovawe Vojislava [e{eqa (OO u CSDB Sarajevo po gra|anskoj desnici). Izvor nas je informisao da je od koleginica sa posla ~ula da je Vojislav [e{eq dana 13. 12. 1986. godine doneo 50 primeraka svoje nove kwige “Veleizdajni~ki proces u Sarajevu 1984. godine”, sa namerom da se prodaje u ovoj antikvarnici Matice srpske. Navedenu koli~inu kwiga je primila Jasmina Babi}, kwiàr u navedenoj antikvarnici, po nalogu wenog {efa Milana Davidovi}a, koji je, po izvoru, u ovom slu~aju ugovorio sa [e{eqom prodaju wegove kwige. Po izvoru, uobi~ajeni postupak prodavca-kwi284

àra prilikom prijema i prodaje privatnih izdawa, kao {to je slu~aj sa navedenom kwigom Vojislava [e{eqa, je da donosilac kwiga pokaè potvrdu Okru`nog javnog tuìla{tva da je odobrena prodaja kwige. U ovom slu~aju, naveo je izvor, od Jasmine Babi} je saznala da to [e{eq nije uradio, ve} je kwige primila na zahtev {efa Davidovi}a, ne znaju}i da li je dozvoqena wena prodaja. Izvor nas je informisao da je na isti na~in u ovoj antikvarnici pre otprilike dve godine prodavana i “Bela kwiga”, iako wena prodaja nije bila dozvoqena. Po izvoru, do 15. 12. 1986. godine, kada su radnici GSUP-a zaplenili navedeno delo [e{eqa, prodato je pet primeraka nepoznatim licima. Koliko joj je poznato, naveo je izvor, [e{eq je svoju kwigu odneo u vi{e kwiàra u gradu, izme|u ostalog kwiàru “Prosvete” u Knez Mihajlovoj. III. Podaci o licima nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO u CSDB Sarajevo po gra|anskoj desnici. Milan Davidovi}, {ef antikvarnice Matice srpske u Beogradu, ul. Knez Mihajlova 40. IV. Podaci o merama i radwama SDB U vezi preduzimawa mera oko privremene zabrane kwige Vojislava [e{eqa, sara|ivali smo sa GSUP-om Beograda i Okru`nim javnim tuìla{tvom. O nameri Vojislava [e{eqa da objavi navedeno delo blagovremeno smo informisali. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) Izvor je razgovor korektno prihvatio. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

CXI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0197 18. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) 285

Sastanak odràn dana 17. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika. Izvor u fazi proveravawa, podaci provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je informisano. Radi se o delatnosti [e{eq Vojislava, sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nas je informisao da je 15. 12. 1986. godine, u vremenu od 19-21.30 ~asova, prisustvovao promociji kwige “Ogre{ewa”, autora dr Dinka Davidova, u Patrijar{iji SPC. Po izvoru, Vojislav [e{eq se u svom govoru malo drào konkretnog sadràja kwige Davidova. [e{eq je uglavnom govorio o poloàju srpskog naroda, kako kroz istoriju, tako i sada. Po oceni izvora, [e{eq je izneo niz neprihvatqivih podataka o navodnom stradawu srpskog naroda. Govore}i o ru{ewima srpskih manastira i crkava u Drugom svetskom ratu od strane usta{a, [e{eq je izneo da je to bio jo{ jedan vid, u nizu drugih, da se srpskom narodu nanese zlo ru{ewem wegovih nacionalnih svetiwa i kulturnog blaga, ~ime je na odre|en na~in ru{en ponos, ~ast i dostojanstvo srpske nacije u celini. Po izvoru, [e{eq je, govore}i o poloàju srpskog naroda, izneo “da je nad Srbima u Drugom svetskom ratu izvr{en svojevrstan genocid od strane usta{a”. On je to ilustrovao podatkom, “da su usta{e u Drugom svetskom ratu u Jasenovcu, na teritoriji NDH i posle, pobili milion i petstotina hiqada Srba, a to je vi{e nego {to ih je pobijeno za sve vreme vladavine Turaka nad srpskim narodom”. Iznose}i te podatke, [e{eq je naveo “da je u Jasenovcu sve do 1949. godine na zidovima baraka bilo krvavih natpisa, odnosno poruka ispisanih krvqu Srba koje su usta{e pobile”. Nastavqaju}i daqe o genocidu koji je NDH vr{io nad srpskim narodom, [e{eq je pomenuo su|ewe ratnom zlo~incu Andriji Artukovi}u, i tom prilikom izneo “da je istom stavqeno na teret samo 100-150 `rtava, a da su masovni zlo~ini u logoru Jasenovac zapostavqeni”. U daqoj diskusiji, [e{eq je govorio o uticaju vlasti, odnosno “velike trojke” (iako nije pomenuo imena, po reagovawu publike izvor je shvatio da se radi o drugu titu, Kardequ i verovatno Bakari}u), posle Drugog svetskog rata na izgradwu poru{enih srpskih manastira i crkava. Tom prilikom, [e{eq je izneo da je glavni iz te “trojke” (Tito), bio promenqiv u svojim mi{qewima o veri. Izneo je da je glavni iz te “trojke” to dokazao 1918. godine, kada se u Rusiji ven~ao u pravoslavnoj crkvi i tada “zbog ène promenio veru, odnosno iz katoli~ke pre{ao u pravoslavnu veru”. Sada{wi poloàj srpskog naroda, po [e{equ, veoma je teàk. U vezi s tim, izneo je “da se teritorija Republike Srbije izjedna~ava sa teritorijom Beogradskog pa{aluka”. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti [e{eq Vojislav – OO u CSDB Sarajevo po gra|anskoj desnici. IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) 286

Prema [e{equ, Slu`ba primewuje mere i radwe u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa wegove neprijateqske delatnosti. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Mi{qewa smo da je izvor bio potpuno iskren, te da nam je prezentirao ta~ne podatke o neprijateqskom istupu [e{eq Vojislava. (redigovano) Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 18. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Jevtovi} Miroslav dao 18. 12. 1986. godine Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Ja, Miroslav Jevtovi}, ro|en 11. 4. 1949. godine u â~ku, od oca Milorada i majke Milunke, Srbin, dràvqanin SFRJ, nastavnik u Vi{oj {koli unutra{wih poslova u Zemunu, stalno nastawen u Beogradu, ulica 7. jula br. 70, pristupio sam po pozivu ovla{}enog slu`benog lica u prostorije USDB za grad Beograd dana 18. 12. 1986. godine i u vezi ~lana 151, stav 3, dao slede}u izjavu: Dana 8. 12. 1986. godine sam prisustvovao tribini u Domu omladine pod nazivom “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”, na kojoj su uvodni~ari bili Svetozar Stojanovi}, Irinej Bulovi} i Andrija Kre{i}. Posle uvodnih izlagawa, iz publike se, izme|u ostalih, za re~ javio i Vojislav [e{eq (ranije ga nisam fizi~ki poznavao, ali sam, po{to ga je neko od uvodni~ara oslovio sa “Vojo”, zakqu~io da se radi o Vojislavu [e{equ). Auditorijumu je interpretirao navodno Kelzenovu ideju – pore|ewe li~nosti i dela Karla Marksa, Fridriha Engelsa, Lewina i Tita sa li~nostima iz hri{}anske religije – Bogom, nekim od apostola, Hristom i Luterom. (Marks – Bog, Engels – neki od apostola, Lewin – Hrist i Tito – M. Luter). Upitan od ovla{}enog slu`benog lica da li je [e{eq dodao: “[to se mene ti~e, Tita je mogao upore|ivati sa satanom”, izjavqujem da to nisam ~uo. Izjavu sam pro~itao i pod krivi~nom, materijalnom i moralnom odgovorno{}u je priznajem kao svoju i spreman sam je ponoviti na sudu. Izjavu dao Miroslav Jevtovi} 287

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 18. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Jani~i} êdomir dao 18. 12. 1986. godine. Prilog : 1 (strana – 3) (potpis redigovan) Ja, Jani~i} êdomir, od oca Nikole i majke Nade Pala~kovi}, ro|en 12. 11. 1967. godine u Zadru, po zanimawu student Istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu, stalno nastawen u Beogradu, Nehruova br. 87, dobrovoqno sam dana 18. 12. 1986. godine ovla{}enim slu`benim licima organa unutra{wih poslova na wihovo traèwe, a na osnovu ~lana 151, stav 3 ZKP, dao slede}u izjavu: Dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao sam promociji kwige “Ogre{ewa”, autora dr Dinka Davidova, na kojoj su kao diskutanti u~estvovali dr Mi}a Popovi}, dr Matija Be}kovi}, dr Vojislav [e{eq, sve{tenici @arko Gavrilovi} (predsedavaju}i na promociji), Atanasije Jevti}, kwièvnici Milan Komneni}, Danko Popovi} i Dinko Davidov. Prisustvovalo je, po mojoj proceni, oko 100 qudi. Mi}a dr Popovi} je prvi po~eo sa izlagawem koje je bilo vrlo kratko zbog toga {to je navedeni morao da napusti promociju radi svojih obaveza. Mi}a Popovi} se drào uglavnom same teme, kwige o kojoj je re~, spomenuo je lo{e stawe fresaka i ikona u srpskim manastirima. Sve{tenik Atanasije Jevti} je napomenuo da se upravo vratio sa puta po Kosovu. Ocenio je stawe tamo{wih manastira kao vrlo lo{e. Tako|e je spomenuo da su Srbi na Kosovu diskriminisani verom polumeseca (nekrstima). Kao paralelu, spomenuo je i stradawa srpskog naroda od usta{a, krvqu ispisanim porukama Srba-logora{a u jasenova~kim barakama koje su sru{ene i uni{tene. Jedini na~in i put koji vodi “oslobo|ewu” Srba je Srpska pravoslavna crkva. Sve{tenik @arko Gavrilovi} govorio je, izme|u ostalog, da je jedina uteha pravoslavnih vernika wihova crkva (hram) i da je sramota {to oni propadaju (hramovi). Nazivao je dobrim Srbima one ~iji su hramovi veliki i bogati i da je sramota ukoliko su kubeta crkava nià od krovova ku}a i wihovi zvonici niì od fabri~kih dimwaka. Po re~ima @arka Gavrilovi}a, ~ovek se od svakodnevnice moè opustiti i odmoriti u takvim hramovima i ponovo se vratiti preporo|en u svakodnevnicu. Po wegovom, prili~no pateti~nom, govoru, dana{wi Srbi su “pti}i sokoli}i”, naslednici slavnih predaka. Dr Vojislav [e{eq – po{to sam uo~io ovog ~oveka po wegovoj relativnoj mladosti i dràwu intelektualca, o~ekivao sam da }e smiriti ove, za mene burne, komentare sve{tenika i da }e po~eti da dubqe razmatra samo istorijsko-umetni~ku komponentu kwige. Me|utim, kako se kasnije videlo, Vojislav [e{eq je doprineo jo{ vi{e skretawu sa teme. Vojislav [e{eq je pomenuo da je srpski narod tokom svoje istorije doìvqavao razne strahote, ali da je XX vek vek genocida, àrewa i paqewa nad srpskim narodom. U XIX veku je, po re~ima Vojislava [e{eqa, srpski narod uspeo 288

da se oslobodi od turskog ropstva i da je poùrio da pomogne svojoj porobqenoj bra}i koja su mu to vratila noèm u le|a. Uni{tavaju}i manastire i nacionalna blaga, neprijateq èli da uni{ti srpsko nacionalno bi}e. Posebno je akcentiran Drugi svetski rat, u kojem se isti~e da su hrvatske usta{e najqu}i neprijateqi srpskog naroda. [e{eq isti~e da je za ~etiri godine rata od strane usta{a pobijeno vi{e Srba nego pod turskom vladavinom. On smatra da je period posle Drugog svetskog rata najteì period za srpski narod i, pozivaju}i se na Dedijera, [e{eq je rekao da je jedan od vode}ih hrvatskih komunista, Stevo Kraja~i}, rekao u Jasenovcu: “Vas Srba nismo dovoqno ubili”. Kraja~i} je, govori [e{eq, ostao na rukovode}em mestu u partiji sve do svoje smrti. [e{eq je rekao da to i nije ~udno kada neki sinovi srpskog naroda sluè kominternovsko-vatikanskoj zaveri, koja mewa na~in delovawa – usta{ku kamu zamewuje kulturni genocid nad srpskim narodom. Ti isti, dodaje [e{eq, onemogu}uju obnovu srpskih manastira i dozvoqavaju da se granice srpske otaybine prekrajaju, tako da se Srbija prakti~no svodi na Beogradski pa{aluk. [e{eq je rekao da ateisti~ka propaganda nastoji da razbije Srpsku pravoslavnu crkvu, koja je jedini kohezioni faktor danas i u nekoliko posleratnih decenija u o~uvawu Srpstva. [e{eq je pomenuo Vojvodinu nazvav{i je “srpska Atina”, koja sada sa svojim autonoma{ima sledi birokratsko-vatikansku zaveru, a poistove}uju}i se sa crnogorskim komunistima, doprinosi stvarawu novih hibridnih nacija. Posleratni reìm, rekao je [e{eq, terao je srpski narod na }utawe o usta{kim zlo~inima, a to je jo{ opasnije, po [e{eqevom mi{qewu, jer se na taj na~in stvaraju uslovi neprijatequ srpskog naroda da sli~ne strahote ponovi u vidu novog genocida. Posleratni reìm u Jugoslaviji, po [e{eqevim re~ima, izjedna~ava usta{ke zlo~ine sa sporadi~nim srpskim kolaboracionizmom. [e{eq je pomenuo da se Anti Paveli}u u odsustvu nije sudilo, ali da se sudilo srpskom velikanu Slobodanu Jovanovi}u. Daqe je rekao da je Andriji Artukovi}u danas su|eno za svega nekoliko stotina `rtava, dok je 1.500.000 Srba – logora{a u Jasenovcu zaboravqeno. [e{eq je zakqu~io svoje izlagawe tako {to je rekao da nije ~udno zbog svega navedenog {to srpski manastiri propadaju i da Srbija ne}e propasti dok ima daha u bilo kojem Srbinu. Posle izlagawa Vojislava [e{eqa, postavqana su pitawa iz publike. Se}am se da je postavqeno pitawe kako je mogu}e da Hrvatska katoli~ka crkva proglasi za sveca Alojzija Stepinca, a pravoslavna crkva ne moè da se izbori za rekonstrukciju svojih manastira. Na to pitawe odgovorio je sve{tenik @arko Gavrilovi} re~ima da Hrvatska katoli~ka crkva ima zale|inu u mo}nom Vatikanu, i dodao da je razlog i u tome {to je glavna trojka, koja je vladala kod nas, bila rimokatoli~ke veroispovesti. @arko Gavrilovi} je u vezi toga dodao da je u srpskom narodu bilo ipak vi{e “Prodanovi}a” nego “Obili}a”. Mislim da je Gavrilovi} mislio da kaè re~ju “Prodanovi}a” da je postojalo mnogo Srba koji su izneverili srpsku veru. U vezi toga, [e{eq je dodao da je glavni iz vode}e trojke bio sklon ~estom mewawu ideologije i istine, ukoliko se to uklapalo u wegovu {emu vlasti. Tako|e je rekao, pozivaju}i se na Dedijera, da je glavni iz pomenute trojke 289

promenio i svoju veroispovest 1918. godine u Rusiji, prihvativ{i pravoslavqe. Nakon ovih re~i, @arko Gavrilovi} je ispravio [e{eqa i rekao da se tu radi o ven~awu glavnoga, iz pomenute trojke, 1918. godine u Rusiji. Zatim je Gavrilovi} rekao da je za vreme Drugog svetskog rata, u vreme najè{}ih ofanziva, Milovan \ilas sa kompanijom pregovarao sa nema~kim oficirima da se iz logora pusti Herta, tada{wa èna glavnog ~oveka iz pomenute trojke. Se}am se da je u tom momentu neko iz publike povikao: “Tita, bre, Tita”. Gavrilovi} je zavr{io svoje izlagawe napomiwu}i da je uz Hertu bilo oslobo|eno iz Jasenovca jo{ nekoliko rukovode}ih komunista, a da je “sirotiwa raja ostala da ~eka i ~ami u Jasenovcu”. To je sve {to imam da izjavim i pod punom moralnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da su izneseni podaci u izjavi istiniti i ta~ni i iste sam spreman ponoviti na sudu. Izjavu dao Jani~i} êdomir br. l. k. 94596, SUP Sombor

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 19. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Milo{ Markovi} dao 19. 12. 1986. godine Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Ja, Milo{ V. Markovi}, ro|en u Beogradu 12. 9. 1952. godine, od oca pok. Vojislava Markovi}a i majke Jankovi} Milene, srpske nacionalnosti, dràvqanin SFRJ, po zanimawu dipl. ekonomista, sa stanom u Beogradu, ul. Patrisa Lumumbe br. 96, br. l.k. N12130, izjavqujem slede}e: Kao obrazovan ~ovek (zavr{io sam Ekonomski fakultet, vanredno studiram Pravni, i ove godine po promislu Bo`jem upisao sam Bogoslovski fakultet), dolazim na sve tribine u gradu. Bio sam na tribinama gde se govorilo o ateisti~kim i teisti~kim stavovima, o tome da je srpski narod u svojoj mnogovekovnoj i stradalni~koj istoriji stalno bio napadan, tla~en, i da jednom tome mora do}i kraj. Na{e hri{}ansko geslo (a pravoslavci su tu poznati) da imaju svoje opra{taju}e stavove, jer je mnogo teè oprostiti nego osuditi ~oveka. Govorilo se o stradawu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, u Slavoniji, Dalmaciji i svuda i sa setom to isti~em. Mi smo svi patrioti ove zemqe i treba da se svi zalaèmo da ìvimo u bratstvu i slozi, a ne jedni drugima glavu da se~emo, jer iz iskustva znamo koliko nas je to ko{talo. Srpski narod je rodoqubiv narod i to je istorijski dokazano. Govorili su na{i u~eni qudi, poznati publicisti i razgovor je vo|en u vidu polemike, a svi prisutni mogli su da postavqaju pitawa koja su bila u kontekstu teme o kojoj je re~. Posebno je tu`no saznawe u kakvom se stadijumu nalaze na{i fru{kogorski manastiri, a nekada su tu bili Vuk i toliki na{i pismeni qudi. Dr 290

Dinko Davidov je istakao da je o ovome vo|en razgovor sa pokrajinskim politi~kim funkcionerima, da je èqa svih nas da se konstruktivnim putem re{e ova pitawa o na{im sakralnim spomenicima, jer je u pitawu kultura i nacionalno bi}e jednog u svetu priznatog naroda. To je i na{ moralni dug, jer pro{lost govori o veli~ini jednog naroda. Iz ove oblasti èlim puno da nau~im, jer su manastiri centri prosvetiteqstva i mesta gde se qudi u~e kako da se vole i jedni drugima da budu bra}a i sestre. Milo{ V. Markovi}

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 19. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Milo{ Markovi} dao 19. 12. 1986. godine Prilog: 1 (strana – 2) (potpis redigovan) Ja, Milo{ V. Markovi}, ro|en u Beogradu 12. 9. 1952. godine, od oca pok. Vojislava Markovi}a i majke Jankovi}, srpske nacionalnosti, dràvqanin SFRJ, po zanimawu dipl. ekonomista, sa stanom u Beogradu, ul. Patrisa Lumumbe br. 96, pristupio sam po pozivu ovla{}enih radnika SDB u prostorije OUP-a Stari Grad i dana 19. 12. 1986. godine, po ~lanu 151, stav 3 Zakona o krivi~nom postupku, dao slede}u izjavu: Dana 28. 10. 1986. godine bio sam na tribini koja je odràna u srpskoj Patrijar{iji na promociji kwige “Na braniku vere i nacije”, autora dr @arka Gavrilovi}a. Na tribini su govorili dr Atanasije Jefti}, dr Vojislav [e{eq, Mirko \or|evi}, dr @arko Gavrilovi} i svi u sali okupqeni koji su èleli da postavqaju pitawa koja ih zanimaju. Istupawe dr [e{eqa ja sam doìveo kao neko ko istinski voli svoj narod i koji sa dokumentima nastupa. Govorio je o neravnopravnom tretmanu srpskog naroda i {ta nije u redu sa bratskim odnosima u na{oj federaciji. Vi{e se ne se}am jer vi{e diskutanata je govorilo i svaki je dao svoje polemi~ko vi|ewe ove kwige. Ne se}am se svih stvari, jer je dr [e{eq govorio kao doktor politi~kih nauka, a ja mnogo toga iz te oblasti ne poznajem, jer sam po profesiji dipl. ekonomista i ekonomija mi je uà specijalnost, a pogled mi je religiozan. Dr [e{eq je (ovo govorim po se}awu) govorio o genocidu nad srpskim narodom u na{oj zemqi, {to se ne slaè sa wegovim politi~kim konceptom, posebno u Kosovu i Metohiji, Slavoniji, i u drugim delovima ove zemqe. Na tribini o kwizi dr Dinka Davidova “Ogre{ewa”, odrànoj 15. 12. 1986. godine, dr @arko Gavrilovi} je govorio o odnosu katoli~ke i pravoslavne crkve i posebno o ulozi pape i Vatikana. Toliko sam se uzbudio, jer uvek katolici ne{to imaju protiv Srba i Srpske pravoslavne crkve. Nije mi jasno {to je se i za{to pomiwala trojka, jer Vatikan stalno ima pravoslavce na ni{anu. Naime, dr Gavrilovi} je istakao da Rimokatoli~ka crkva ima prednost zato {to je vladaju}a trojka gledala drugim o~ima na odnos katoli~ke i pravoslavne crkve. Ne znam o kojim trojkama je re~, jer ni291

je poimence navedeno. Dr [e{eq je rekao da je vladaju}i iz trojke promenio veru zato {to se oènio sa Ruskiwom. Govorio je o odnosu vlasti i pomiwane trojke, {to je suprotno wegovom gledawu, i o mewawu stavova po ovim pitawima, jer je, po meni, ostalo nejasno}a u na{em Ustavu po pitawu tretmana republike i pokrajina u woj, a s time i pitawe odnosa nacija i nacionalnosti. Izjavu sam dao pod punom materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u i istu sam spreman da ponovim pred sudom. U Beogradu, 19. 12. 1986. godine Izjavu dao Milo{ V. Markovi} br. l. k. N12130

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 19. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Panti} Sa{a dao 19. 12. 1986. godine Prilog: 1 (strana – 2) (potpis redigovan) Ja, Panti} Sa{a, od oca Slobodana i majke Nade`de Smiqkovi}, ro|en 20. 2. 1966. godine u ]upriji, po zanimawu student Istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, stalno nastawen u Beogradu, ulica Kosovska br. 37, dobrovoqno sam dana 19. 12. 1986. godine ovla{}enim slu`benim licima Organa unutra{wih poslova na wihovo traèwe, a na osnovu ~lana 151, stav 3 ZKP, dao slede}u izjavu: Dana 15. 12. 1986. godine, prisustvovaqo sam javnoj promociji kwige Dinka Davidova “Ogre{ewe”, koja je odràna u sali Patrijar{ije SPC, 7. jula br. 5. O autoru kwige i kwizi govorili su Mi}a Popovi}, Vojislav [e{eq i dva ili tri sve{tenika, ne se}am se ta~no. Po mom se}awu, na ovom skupu se najmawe govorilo o kwizi, a mnogo vi{e o nekim drugim stvarima koje su diskutanti hteli da nametnu publici. Te stvari su oni prezentirali na takav na~in da sam se ja ose}ao posramqenim, i bilo mi je uop{te ào {to sam dolazio na ovu promociju. Tako se se}am da je [e{eq govorio o stradawu Srba od strane usta{a, te je rekao da je vi{e Srba stradalo od usta{a za ~etiri godine rata, nego za sve vreme vladavine Turaka. Se}am se da je daqe [e{eq rekao da nije su|eno Anti Paveli}u, nego da je su|eno nekom srpskom velikanu. Zatim je pomiwao su|ewe Artukovi}a, koji je osu|en za samo nekoliko ubistava, a ne i za ostale Srbe koji su stradali u Jasenovcu. Zatim je pomiwao i usta{ki genocid nad srpskim narodom. Daqe je rekao kako su se Srbi u XIX veku oslobodili od Turaka, a potom oslobodili svoju bra}u. [e{eq je rekao da su ta ista bra}a zabila Srbima no` u le|a. Nakon toga, [e{eq je naglasio kako je jedan hrvatski komunista, kome se ja ne se}am imena, posle rata rekao da je u Jasenovcu pobijeno malo Srba. Potom je [e{eq naveo kako jo{ uvek 292

traje vatikansko-kominternovska zavera protiv Srba. Rekao je da je SPC glavni ~uvar srpskog naroda. Zatim je izjavio kako se ne dozvoqava obnova srpskih manastira koji predstavqaju srpsku kulturu. [e{eq je rekao kako je srpska teritorija svedena na Beogradski pa{aluk. Zatim je rekao kako se i u Vojvodini, nekada srpskoj Atini, zapostavqa obnova srpskih manastira. [e{eq je naveo kako ni Crnogorci vi{e sebe ne smatraju Srbima, a da vatikansko-kominternovska zavera danas ne dozvoqava da se o usta{kim zlo~inima pri~a u na{oj zemqi. Se}am se da je na kraju jo{ rekao da dok je nas, Srbija ne}e propasti. Posle izlagawa [e{eqa, prisutni su postavqali pitawa. Se}am se da je neko pitao iz publike kako je mogu}e da se Stepinac proglasi svecem. Jedan sve{tenik, kome ne znam ime, a koji je najavqivao govornike, odgovorio je na ovo pitawe tako {to je rekao da je vode}a trojka, koja je vladala kod nas, potekla iz katoli~ke crkve. Nakon toga je [e{eq dopunio ovaj odgovor rekav{i da je vode}i iz te trojke mewao veru kako mu se prohtelo, a da je ~ak jednom prelazio i u pravoslavqe. Posle ovoga, javqao se onaj isti sve{tenik i rekao kako je za vreme Drugog svetskog rata u Jasenovcu vr{ena razmena komunista za zarobqene nema~ke oficire, a da su ostali logora{i ostali u logoru. To je sve {to imam da izjavim i pod punom moralnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da su izneseni podaci u izjavi istiniti i ta~ni i iste sam spreman ponoviti i pred sudom. Izjavu dao Panti} Sa{a br. l. k. 64102, SUP Svetozarevo

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 19. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Bradi} Dragan dao 19. 12. 1986. godine Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Ja, Bradi} Dragan, ro|en 26. 5. 1958. godine u Kraqevu, od oca Milutina i majke Olge, po nacionalnosti Jugosloven, dràvqanin SFRJ, po zanimawu advokatski pripravnik, sa stanom u Kraqevu, ulica Dragoslava Bogavca br. 13, pristupio sam po pozivu ovla{}enog slu`benog lica SDB u prostorije OUP Stari grad i danas, 19. 12. 1986. godine, po ~lanu 151, stav 2 ZKP, dao slede}u izjavu: Prisustvovao sam jedne ve~eri, po~etkom decembra meseca ove godine, tribini u Domu omladine na kojoj se razgovaralo o odnosu marksizma i hri{}anstva prema kraju sveta. Na pitawe ovla{}enog lica ko su bili uvodni~ari na pomenutoj tribini, odgovorio sam: Sveta Stojanovi}, Kre{i}, i jedno sve{teno lice ~ije ime ne znam. 293

Na pitawe ovla{}enog lica da li su se diskutanti predstavqali, odgovorio sam da nisu. Na pitawe ovla{}enog lica da li je na toj tribini pomiwano ime nema~kog pravnika Helzena, i u kom kontekstu, odgovorio sam – jeste, u kontekstu pore|ewa hri{}anstva sa marksizmom. Na pitawe ovla{}enog lica koje su li~nosti pore|ene iz pomenutih ideologija, odgovorio sam Marks i Bog. Na pitawe ovla{}enog lica da li su izre~ena pore|ewa i drugih li~nosti iz pomenutih ideologija, odgovorio sam – jesu, pomiwana su imena Lewina i Staqina. Na pitawe ovla{}enog lica u kom kontekstu su pomenuta imena Lewina i Staqina i kakva su pore|ewa vr{ena sa wihovim li~nostima, odgovorio sam kori{}ena su imena Lewina i Staqina u kontekstu pore|ewa hri{}anstva i marksizma u smislu realizacije marksizma kroz socijalisti~ku revoluciju u SSSR. Na pitawe ovla{}enog lica koji je diskutant izvr{io ova pore|ewa, odgovorio sam – ne znam. Na pitawe ovla{}enog lica da li je u tom pore|ewu bilo pomenuto ime Josipa Broza Tita, odgovorio sam – ne se}am se. Na pitawe ovla{}enog lica da li je neko od u~esnika poredio li~nost Josipa Broza Tita sa satanom, odgovorio sam – ne se}am se. Na pitawe ovla{}enog lica da li poznajem, odnosno da li znam Vojislava [e{eqa, odgovorio sam – ne znam ga li~no, ne znam kako izgleda, ali sam ~uo za wega iz novina da je predlagao podelu Jugoslavije na ~etiri republike i da je zbog svoje delatnosti osu|en. Izjavu priznajem za svoju pod moralnom, materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u i spreman sam istu ponoviti na sudu. Izjavu dao Bradi} Dragan Br. l. k. 100016, SUP Kraqevo

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 19. 12. 1986. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Mi~eta Luka dao 19. 12. 1986. godine Prilog: 1 (strana – 2) (potpis redigovan) Ra|en u SDB na osnovu ~lana 151, stav 3 Zakona o krivi~nom postupku. Pristupio po pozivu Mi~eta Luka, ro|en 3. juna u Beogradu, od oca Du{ana i majke Radojke, po zanimawu novinar, neosu|ivan, sa stanom u Beogradu, Jabu~ki rit br. 43, op{tina Palilula. Upitan od strane ovla{}enih slu`benih lica SDB {ta zna o istupu Vojislava [e{eqa na tribini odrànoj 28. 10. 1986. godine u Patrijar{iji SPC, dajem slede}u izjavu: 294

Dana 28. 10. 1986. godine prisustvovao sam tribini u Patrijar{iji SPC, gde je bila organizovana promocija kwige @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”. Uvodni~ari na tribini bili su, pored autora, i Vojislav [e{eq, Atanasije Jevti} i Mirko \or|evi}. Razlog mog odlaska tamo je bio eventualno pisawe za list “Student”, {to sam posle i uradio. Na pitawe ovla{}enog slu`benog lica da li je Vojislav [e{eq u svom uvodnom izlagawu rekao da su objektivne dru{tvene prilike i politi~ka sfera na{eg dru{tva nastojale pravoslavnu crkvu gurniti na dru{tvene rubove, te da je vo|ena jedna krajwe ideologizovana ateisti~ka propaganda koja je svoje nasrtaje na pravoslavnu crkvu, u nedostatkiu vaqanijih argumenata, pravdala partijsko-demago{kim frazama i parolama zbog kojeg se slobodno moè re}i da nisu izdràle probu vremena, izjavqujem da je to Vojislav [e{eq rekao. Na pitawe ovla{}enog slu`benog lica da li je Vojislav [e{eq u svom uvodnom izlagawu rekao da ono {to predstavqa najbolniju ranu na dana{wem telu srpskog naroda je genocid koji se ne odvija samo na Kosovu i Metohiji, nego se odvija u BiH, Dalmaciji, Hrvatskoj, Slavoniji, Crnoj Gori i Vojvodini, izjavqujem da se se}am da je to [e{eq Vojislav rekao, ali nisam siguran za deo: “… Dalmaciji, Hrvatskoj, Slavoniji, Crnoj Gori i Vojvodini”. Na pitawe ovla{}enog slu`benog lica da li je Vojislav [e{eq u svom uvodnom izlagawu rekao da je zvani~na politika uspela da ve{ta~ki izdvoji jedan deo SPC i ve{ta~ki proklamuje samostalnost makedonske pravoslavne crkve, zatim da zvani~na politika poku{ava da srpski narod deli na dve nacije – srpsku i crnogorsku, da zvani~na politika nije bila daleko od pomisli da progla{ava autokefalnost crnogorske crkve, ~emu se uspelo suprotstaviti pravoslavno sve{tenstvo i ne dozvoliti me{awe politi~kih faktora na toj ta~ki, izjavqujem da se se}am da je Vojislav [e{eq to rekao. Na pitawe ovla{}enog slu`benog lica {ta je Vojislav [e{eq govorio o Nikolaju Velimirovi}u, izjavqujem da je rekao da se Nikolaj Velimirovi} ne moè smatrati ratnim zlo~incem, jer to nije na sudu dokazano, a da se to ne moè ni utvrditi na ovakvim na{im komunisti~kim sudovima. Na pitawe slu`benog lica da li je Vojislav [e{eq govorio da dana{we vlasti poku{avaju dovesti u isti rang jednog zlikovca, kakav je nadbiskup Stepinac, sa Nikolajem Velimirovi}em i izjenda~iti Artukovi}a sa Dragi{om Vasi}em i na taj na~in poku{avaju da srpskom narodu pri{iju ratne zlo~ine i genocid, mada je on u srpskom narodu ne{to {to moè da bude retki izuzetak ili da se slu~ajno i uzgred pojavi, izjavqujem da se se}am da je to Vojislav [e{eq rekao. Na pitawe slu`benog lica da li je Vojislav [e{eq rekao da je jeromonah Sava iz Bosanske Krajine uhap{en zato jer se to de{avalo u Bosni, a Bosna je zemqa mraka ~ak i za na{e jugoslovenske uslove, a kamoli za Evropu, izjavqujem da se se}am da je to Vojislav [e{eq rekao. Na pitawe ovla{}enog slu`benog lica da li je Vojislav [e{eq rekao da je dana{wi teàk poloàj srpskog naroda u Jugoslaviji produkt perfid295

ne kominternovsko-vatikanske zavere, izjavqujem da se ne swe}am toga, kao i nekih drugih delova uvodnog izlagawa Vojislava [e{eqa. Pod materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da je ono {to sam naveo u izjavi istinito i isto sam spreman ponoviti na sudu. Izjavu dao Mi~eta Luka PI CO 68002

CXII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0393 19. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa: (redigovano) Sastanak odràn 17. 12. 1986. godine na na{u inicijativu. Izvor u fazi proveravawa – podaci provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je ranije pisano. Izvor je dana 15. 12. 1986. godine, u vremenu od 19.00 do 21.50 prisustvovao promociji kwige “Ogrešewa” dr Dinka Davidova, koja je odràna u Patrijaršiji SPC-a, i preneo nam nekoliko karakteristi~nih momenata iz diskusije, a koji se odnose na istupawe dr Vojislava Šešeqa i sveštenika dr @arka Gavrilovi}a. Naime, za vreme rasprave o razlozima za neobnavqawe spomenika kulture SPC, Gavrilovi} je naveo da oni leè u ~iwenici što je vode}a trojka posleratne Jugoslavije bila u dosluhu sa vatikansko-kominternovskom zaverom iz ~ega se, po izvoru, moglo zakqu~iti da se misli na Josipa Broza, Edvarda Kardeqa i Vladimira Bakari}a. Nadovezuju}i se na ovakvu konstataciju, Šešeq je izneo da je glavni iz te brojke promenio katoli~ku veru u pravoslavnu, ven~avši se sa izvesnom Ruskiwom u pravoslavnoj crkvi. Navode}i kako se u ovoj dràvi srpskom narodu ne èli dobro, za šta krivicu snosi ve} pomenuta vladaju}a trojka, Šešeq je pomenuo i zlo~ine NDH u toku Drugog svetskog rata rekavši, pri tom, da Anti Paveli}u nije su|eno da ne bi narod saznao za ustaške zlo~ine iz tog perioda. U istom kontekstu, Šešeq je izneo da postoji te`wa da se Srbija svede na Beogradski pa{aluk, kao i da se nastoji da se u Vojvodini stvori nekakva hibridna nacija, te da je prisutna intencija da se razbije SPC kao jedini kohezioni faktor srpskog naroda. 296

III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO u CSDB Sarajevo, zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. @arko Gavrilovi} – (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB, III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

CXIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0361 19. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa: (redigovano) Sastanak odràn 17. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika. Izvor u fazi proveravawa – podaci provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je ranije pisano. Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava Šešeqa sa pozicija srpskog nacionalizma. U razgovoru, izvor nas je informisao da je dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao kwièvnoj ve~eri posve}enoj kwizi dr Dinka Davidova pod naslovom “Ogrešewa”, koja je odràna u sali Patrijar{ije SPC. Kao jedan od uvodni~ara na toj kwièvnoj ve~eri u~estvovao je i Vojislav Šešeq. Po izvorovim navodima, Šešeq je u svom izlagawu govorio o genocidu ustaša nad Srbima i naveo da je za vreme Drugog svetskog rata od strane ustaša pobijeno više Srba nego za vreme cele turske vladavine. Šešeq je rekao i to, naveo je izvor u nastavku, da posleratni reìm neprekidno tera na }utawe o ustaškim zlo~inima i da je taj isti reìm izjedna~io genocid nad srpskim narodom sa pojedina~nim izdajama i saradwom. sa okupatorom u samom srpskom narodu. Zato, kako nam je izvor naveo, [ešeq smatra 297

da nije slu~ajno što nije su|eno Paveli}u, mada je trebalo da mu se sudi, a da se sudilo velikanu srpskog naroda Slobodanu Jovanovi}u. Šešeq je spomenuo da je i Artukovi}u su|eno za mali broj zlo~ina, dok mu za Jasenovac, koji je ostao po strani, nije su|eno. Na kraju razgovora, izvor nas je informisao da ne moè ta~no da interpretira, ali se se}a da je Šešeq rekao da se karta Srbije prekraja i da je Srbija svedena na Beogradski pašaluk. III. Podaci o licima – izvršiocima neprijateqske delatnosti Vojislav Šešeq – OO u USDB Beograd sa pozicija gra|anske desnice. VI. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomena, ocene i predlozi operativnog radnika Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

CXIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0361 19. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa: (redigovano) Sastanak odràn 17. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika. Izvor u fazi proveravawa – podaci provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je ranije pisano. Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava Šešeqa i @arka Gavrilovi}a sa pozicija srpskog nacionalizma. U razgovoru izvor nas je informisao da je dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao kwièvnoj tribini organizovanoj u sali Patrijaršije koja se odnosila na promociju kwige Dinka Davidova “Ogrešewa”. Tom prilikom, kao jedan od u~esnika bio je i Vojislav Šešeq, koji je na po~etku svog izlagawa naveo da je dobro što je kwiga izašla i što je po~elo da se piše o tome (tj. o nebrizi o manastirima na Fruškoj gori). Po izvoru, [ešeq je naveo da je u XX veku ubijeno više Srba nego za vreme vladavine Turaka, a 298

u nastavku izlagawa izneo i to, da je Stevo Kraja~i} izjavio da je malo Srba pobijeno, ali u kom kontekstu je to Šešeq naveo izvor nije znao da nam kaè. Izvor tako|e nije mogao da se seti u kom kontekstu je [e{eq poredio Srbiju sa Beogradskim pašalukom, ali je to naveo, kao i da je pomiwao Antu Paveli}a i Slobodana Jovanovi}a. U nastavku razgovora, izvor je naveo da su na pitawe iz publike, koje se odnosilo na postoje}e stawe srpskih manastira, odgovorili i @arko Gavrilovi} i Vojislav [ešeq. Izvor se ne se}a ko je od wih konkretno šta rekao, ali su pomiwali vladaju}u trojku i to da je wihova politika imala veze sa politikom Vatikana. Po izvoru, oni su ne pomiwu}i imena govorili o glavnom iz vladaju}e trojke, da se ven~ao sa jednom Ruskiwom u Rusiji i tad promenio veru. Izvor je nastavio da se se}a kako je pomenuto ime Herta, o ~emu su iznosili da se pregovaralo u Jasenovcu da se Herta pusti, dok je ostalo srpsko stanovništvo stradalo. Izvor je potom naveo da je prisustvovao i tribini pod naslovom “Marksizam, hriš}anstvo i kraj sveta”, organizovanoj dana 8. 12. 1986. godine u Domu omladine. Po izvorovim navodima, tom prilikom Vojislav [ešeq je nakon izlagawa uvodni~ara postavio pitawe koje je imalo politi~ki uvod, a potom je uporedio neke li~nosti iz marksisti~ke prakse sa li~nostima iz religije – po [ešequ, kako je izvor naveo, Marks bi bio Bog, Lewin – Isus Hrist, a druga Tita je [ešeq, po izvoru, izjedna~io sa Martinom Luterom. III. Podaci o licima izvršiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [ešeq – OO u USDB Beograd sa pozicija gra|anske desnice. @arko Gavrilovi} – (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomena, ocene i predlozi operativnog radnika Mišqewa smo da izvor nije bio u potpunosti iskren u razgovoru i da je izbegavao da odgovori na postavqena pitawa. Razgovoru je prisustvovao operativni radnik (redigovano)

CXV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0349 22. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa: (redigovano) Sastanak odràn 17. 12. 1986. godine na na{u inicijativu. Izvor nepouzdan, podaci delimi~no provereni. 299

II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o delatnosti Vojislava [e{eqa i @arka Gavrilovi}a. Tokom razgovora izvor nam je izneo da je dana 28. 10. 1986. godine prisustvovao na tribini u Patrijaršiji SPC, na kojoj je promovisana kwiga @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”, gde su uvodni~ari bili Atanasije Jevti}, Vojislav Šešeq, Mirko \or|evi} i @arko Gavrilovi}. Prema tvr|ewu izvora, Šešeq je u svom uvodnom izlagawu izneo da je srpska crkva na marginama društva, a da se @arko Gavrilovi} ne slaè ne samo sa društvenim, ve} ni sa crkvenim vlastima. Tako|e, po izvoru, Šešeq je daqe istakao da najbolniju ranu na telu srpskog naroda predstavqa genocid koji se nad wim odvija na Kosovu i Metohiji, Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji. Kako nam je preneo izvor, Šešeq je u nastavku prisutnima saopštio da je zvani~na politika uspela pre dvadesetak i više godina da vešta~ki izdvoji jedan deo Srpske pravoslavne crkve, da vešta~ki proklamuje samostalnost makedonske crkve, mada to nijedna pravoslavna crkva na svetu, na svu sre}u, nije prihvatila, te da je, pozivaju}i se na Gavrilovi}a, istakao da zvani~na politika pokušava srpski narod da deli na dve nacije, srpsku i crnogorsku. U nastavku razgovora, po izvoru, na Gavrilovi}eve re~i “daj Boè da se Srbi sloè”, Šešeq je rekao da je to pitawe opstanka, odnosno “ biti ili ne biti za srpski narod”, što se moè ostvariti jedinstvom srpskog naroda, teista i ateista, komunista i demokrata, jer se na taj na~in jedino moè sa~uvati ne samo dostojanstvo i ponos, ve} i fizi~ka egzistencija srpskog naroda. Prema izvoru, [ešeq je daqe napomenuo da u Bosni i Dalmaciji nema demokratije, pomiwao je episkopa Nikolaja Velimirovi}a, ne tretiraju}i ga kao ratnog zlo~inca i istakao je da današwe vlasti pokušavaju da dovedu u isti rang “jednog zlikovca Stepinca sa episkopom Nikolajem Velimirovi}em, koji je bio dosledni protivnik fašizma”. U daqem razgovoru, prema tvr|ewu izvora, Šešeq je, odgovaraju}i na pitawe iz publike “šta da se konkretno radi u slu~aju jeromonaha Save iz Bosanske Krajine”, izneo da jedino preostaju javni protesti, grupni, pojedina~ni, verbalni i pisani, to jest “akcija na jednom opštem planu”. Kako nam je preneo izvor, na drugo postavqeno pitawe iz publike “da li je stradawe srpskog naroda u Bosni uzrokovano slabqewem SPC”, [ešeq je izneo da je teško re}i da li je teàk poloàj srpskog naroda uzrok teškog poloàja pravoslavne crkve u Bosni ili obratno, jer je današwi teàk poloàj srpskog naroda u Jugoslaviji produkt “jedne perfidne vatikansko-kominternovske zavere”. Tako|e, izvor je izjavio da je [ešeq govorio i o uticaju panislamizma u Bosni i Kosovu, ali da se ne se}a detaqa u vezi sa tim. Na kraju razgovora, izvor je izneo da nije prisustvovao na tribini koja je 15. 12. 1986. godine odràna u Patrijaršiji SPC, na kojoj je, pored ostalih, kao jedan od uvodni~ara u~estvovao i Vojislav [ešeq. III. Podaci o izvršiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [ešeq (OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo). @arko Gavrilovi} (redigovano) 300

CXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0349 22. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa: (redigovano) Sastanak odràn 18. 12. 1986. godine na na{u inicijativu. Izvor nepouzdan, podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o delatnosti Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Tokom razgovora, izvor nam je izneo da je u ve~erwim ~asovima, 8. 12. 1986. godine, prisustvovao na tribini u Domu omladine, pod nazivom “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”, na kojoj su uvodni~ari bili Svetozar Stojanovi}, Irinej Bulovi} i Andrija Kre{i}. Izvor nam je preneo da se nakon uvodni~ara za re~ javio jedan ~ovek koga je Svetozar Stojanovi} oslovio sa “Vojo”, na osnovu ~ega je izvor zakqu~io, kao i na osnovu wegove diskusije koja je usledila, da se radi o Vojislavu [e{equ. Prema izvoru, [e{eq je u svojoj diskusiji pomenuo nema~kog teoreti~ara Kelzena, koji je, prema [e{equ, pravio pore|ewa izme|u vode}ih li~nosti hri{}anstva i marksizma. Kako nam je izvor preneo, u tom kontekstu je [e{eq uporedio li~nost predsednika Josipa Broza sa satanom. Izvor je na kraju razgovora istakao da je po isteku izvesnog vremena, nakon [e{eqeve diskusije, napustio tribinu radi nezanimqivosti diskutanata. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq (OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo). Svetozar Stojanovi} (redigovano) Andrija Kre{i} (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) Napomena, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina 301

CXVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0361 22. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa: (redigovano) Sastanak odràn 19. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika. Izvor u vazi proveravawa, podaci provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je ranije pisano. Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava [e{eqa, sa pozicija srpskog nacionalizma. U razgovoru, izvor nas je informisao da je po~etkom decembra meseca ove godine prisustvovao u Domu omladine tribini na kojoj se razgovaralo o odnosu marksizma i hri{}anstva prema kraju sveta. Kako je izvor naveo, uvodni~ari na tribini su bili Sveta Stojanovi}, Kre{i} i jedno sve{teno lice ~ijeg imena nije mogao da se seti. Izvor je naveo, na pitawe operativnog radnika, da je na tribini pomiwano ime nema~kog pravnika Hansa Kelzena u kontekstu pore|ewa hri{}anstva sa marksizmom, da su iz pomenutih ideologija pore|eni Marks i Bog, kao i imena Lewina i Staqina u kontekstu pore|ewa hri{}anstva i marksizma u smislu realizacije marksizma kroz socijalisti~ku revoluciju u SSSR, ali ne zna ko je vr{io ova pore|ewa. Izvor je u nastavku naveo da ne poznaje Vojislava [e{eqa niti da zna kako on izgleda, ali da je za wega ~uo iz novina da je predlagao podelu Jugoslavije na ~etiri republike i da je zbog svoje delatnosti osu|en. Na kraju razgovora, izvor je naveo da se ne se}a da li je neko od u~esnika pomiwao ime Josipa Broza Tita i da je poredio wegovu li~nost sa satanom. III. Podaci o licima izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO u CSDB Sarajevo sa pozicija gra|anske desnice. IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina 302

CXVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0393 22. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa: (redigovano) Sastanak odràn na na{u inicijativu dana 19. 12. 1986. godine. Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o istupawima Vojislava [e{eqa na tribini povodom promocije kwige @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”, koja je odràna u Patrijar{iji SPC dana 28. 10. 1986. godine (redigovano) Izvor je izneo da su uvodni~ari na tribini, pored autora kwige, bili i Vojislav [e{eq, Atanasije Jevti} i Mirko \or|evi}. Prenose}i nam karakteristi~ne momente iz uvodnog izlagawa Vojislava [e{eqa, izvor nas je informisao da je isti tom prilikom istakao da su objektivne dru{tvene prilike i politi~ka sfera na{eg dru{tva nastojale pravoslavnu crkvu gurnuti na rubove dru{tvenog ìvota, zbog ~ega je vo|ena jedna ideologizovana ateisti~ka propaganda, {to je pravdano partijsko-demago{kim frazama i parolama. Izvor je daqe naveo da je [e{eq konstatovao da se genocid nad srpskim narodom ne odvija samo na Kosovu, ve} i u BiH, za koju je izneo da je to zemqa mraka ~ak i za na{e, jugoslovenske prilike, {to je ilustrovao slu~ajem sa jeromonahom Savom iz Bosanske Krajine, koji je tamo uhap{en. Govore}i o poloàju SPC, po izvoru, [e{eq je rekao da je zvani~na politika uspela da proklamuje samostalnost makedonske, a da nije bila daleko od pomisli progla{avawa autokefalnosti crnogorske crkve, te da ta ista zvani~na politika poku{ava da srpski narod podeli na dve nacije, tj. srpsku i crnogorsku. Izvor nas je daqe informisao da je [e{eq izjavio da se Nikolaj Velimirovi} ne moè smatrati ratnim zlo~incem, jer to nije na sudu dokazano, a da se navedeno i ne moè utvrditi na “ovakvim na{im komunisti~kim sudovima”. [e{eq je tako|e, po re~ima izvora, naveo da dana{we vlasti poku{avaju dovesti u isti rang jednog zlikovca, kakav je bio Stepinac, sa Nikolajem Velimirovi}em i izjedna~iti Andriju Artukovi}a sa Dragi{om Vasi}em u ciqu pri{ivawa srpskom narodu ratnih zlo~ina i genocida {to, kad je u pitawu srpski narod, moè da bude samo retki izuzetak. Izvor je sa pomenute tribine, po sopstvenim navodima, poneo mu~an utisak zbog toga {to su ga izneti stavovi govornika asocirali na fa{isti~ke ideje koje su u sebi nosile poruku da srpski narod, sa oru`jem i uz 303

pomo} boga, moè i treba da pobedi sve neprijateqe oli~ene u drugim narodima. Ovakve svoje impresije (redigovano) je, prema sopstvenom tvr|ewu, preneo glavnom i odgovornom uredniku lista “Student” Stevi Bati}u, koji nije bio prisutan na navedenoj promociji. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo. IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano)

CXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0349 22. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa: (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti (redigovano) Tokom razgovora, izvor nam je izneo da je dana 15. 12. 1986. godine, u Patrijar{iji SPC, prisustvovao na tribini povodom razgovora o kwizi “Ogre{ewa”, autora Dinka Davidova, i da su, pored ostalih, na istoj uvodni~ari bili Vojislav [e{eq i @arko Gavrilovi}. Prema izvoru, [e{eq je tom prilikom izneo da je XX vek teàk za srpski narod i da je on u wemu doìveo teàk genocid. Govore}i da je srpski narod tokom XIX veka, osloba|aju}i se od Turaka, hrlio svojoj bra}i u zagrqaj, [e{eq je istakao da su mu ista bra}a zabijala no` u le|a i da je tako bilo i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, kao i u me|uratnom i poratnom periodu. Izvor je daqe izneo [e{eqeve re~i, da je politi~ar Stevo Kraja~i} izneo u Jasenovcu “malo smo vas Srba pobili”, te da je danas usta{ku kamu zamenio kulturni genocid i da je to organizovana kominternovsko-vatikanska zavera. Po izvoru, [e{eq je u nastavku izneo da se srpski narod decenijama razbija, wegova geografska karta prekraja i da je Srbija ostala na Beogradskom pa{aluku. Prema tvr|ewu izvora, [e{eq je daqe istakao da je Srpska pravoslavna crkva jedina koheziona snaga u srpskom narodu tokom poratnih godina, te da su “vojvo|anski autonoma{i” krenuli putem crnogorskih komunista da se otcepe od matice svog naroda i da im verovatno pada na pamet stvarawe novih hibridnih nacija. Kako nam je preneo izvor, [e{eq je tako|e istakao da na }utawe o usta{kim zlo~inima tera sada{wa vlada, ali da je krajwe vreme da se prestane sa }utawem. 304

U nastavku razgovora, izvor nam je saop{tio da prema [e{equ nije slu~ajno {to je posleratni reìm poku{avao da izjedna~i genocid nad srpskim narodom sa sporadi~nim kolaboracionizmom koji se javqao unutar samog srpskog naroda i {to je odbio u odsustvu da sudi Anti Paveli}u. A sudio je “jednom velikanu” u odsustvu, Slobodanu Jovanovi}u. Po izvoru, [e{eq je daqe istakao da nije ni malo slu~ajno, bez obzira na poku{aje pravdawa zbog me|unarodnih pravnih odnosa, {to je Andriji Artukovi}u su|eno zbog par zlo~ina, u kojima je poginulo par stotina qudi, a sa druge strane Jasenovac je, sa milion i pet stotina hiqada `rtava, ostao po strani. [e{eq je kraju uvodnog izlagawa, prema izvoru, zavr{io sa re~ima: “Srbija ne}e propasti, sve dok smo ìvi mi”. U daqem razgovoru izvor je izneo da je na pitawe izvesnog studenta Aleksandra, kome ne zna prezime, “kako je mogu}e da katoli~ka crkva sahrani Alojza Stepinca i proglasi ga za sveca, a SPC ne moè da se izbori za obnovu poru{enih manastira”, prvi odgovorio sve{tenik @arko Gavrilovi}. Po izvoru, Gavrilovi} je izneo da je to zato {to Katoli~ka crkva ima centralu izvan Jugoslavije u liku “Mo}nog Vatikana” i zato {to je “ vode}a trojka”, koja je vladala kod nas, potekla iz Rimokatoli~ke crkve i zato {to je u srpskom narodu bilo mnogo vi{e “Prodanovi}a”, nego “Obili}a”. Izvor nam je istakao da je bilo o~ito da je Gavrilovi} pod “vode}om trojkom” podrazumevao drugove Tita, Bakari}a i Kardeqa. Prema tvr|ewu izvora, u odgovarawe na isto pitawe ubacio se i [e{eq, navode}i da glavni u “vode}oj trojki” nije mnogo drào ni do ideologije, ni do politike i da je stalno mewao mi{qewa, ideologiju i veru u zavisnosti od toga da li odgovara wegovoj li~noj koncepciji vlasti. Po mi{qewu izvora, o~ito je da je [e{eq ovom prilikom insinuirao na druga Tita. [e{eq je na kraju, prema izvoru, izneo da je prema svedo~ewu Vladimira Dedijera glavni iz “vode}e trojke” ~ak jednom prelazio i u pravoslavqe, 1918. godine u Rusiji. Izvor nam je u nastavku razgovora preneo da je Gavrilovi} objasnio prelazak glavnog iz “vode}e trojke” u pravoslavqe wegovim ven~awem u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i da je istakao da je Milovan \ilas pregovarao sa Nemcima iz Jasenovca da se pusti iz Jasenovca Herta, èna “ovog glavnog” u zamenu za zarobqene nema~ke oficire, dok je ostala sirotiwa, raja, ~ekala klanicu. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq (OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo). @arko Gavrilovi} (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) Kucano u 4 primerka Dostavqeno: – 2h RSUP-u SRS SDB III sektor – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

305

CXX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0349 22. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o pismu koga je Miroqub Timotijevi} uputio Vojislavu [e{equ Dana 19. 12. 1986. godine Miroqub Timotijevi} (redigovano), 841 West George Street, Chicago, Illinois, 60657, USA, je na adresu Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo), ul. Mihajla Pupina br. 14, Zemun Poqe, Beograd, uputio pismo u kojem je izneo da je sa velikom pa`wom pro~itao wegovo prethodno pismo i istakao da je wemu i wegovim prijateqima u Va{ingtonu potpuno poznat wegov slu~aj. Tako|e je izneo da je od svojih prijateqa u Va{ingtonu nagra|en pukovni~kim ~inom zato {to je veteran iz korejskog rata. [to se ti~e dolaska Vojislava [e{eqa sa svojom porodicom u îkago, Timotijevi} je istakao da se u vezi sa istim pre mesec dana obratio “doti~nim krugovima i prijateqima u Va{ingtonu”, koji su ga nakon kratkog vremena izvestili da }e [e{eqevo “pitawe” biti re{eno diplomatskim putem. Timotijevi} je u nastavku izneo svoje ~u|ewe {to Ameri~ka ambasada do sada [e{eqa nije ni{ta izvestila, te pretpostavqa da pismo “leì u konzulatu zatrpano”, ili se izgubilo radi [e{eqevog preseqewa iz Sarajeva u Beograd. Daqe je predloìo [e{equ da poseti ameri~ki konzulat, da bi ga obavestio da li je ne{to stiglo iz Va{ingtona. Tako|e, Timotijevi} je istakao da }e u [e{eqevo ime, kao wegov “sponzor”, ispuniti i potpisati bilo kakve formulare i posavetovao ga je da svoju novu adresu i broj telefona prijavi ameri~kom konzulatu. Timotijevi} je zatim izneo da }e fotografije i podatke koje mu je [e{eq poslao “poslati na doti~no mesto radi potrebnih orjentacija” i da je izvesni Z. Ivkovi} u stalnoj vezi sa wim, te da je wegova uloga druga i da je on sprovodi. Na kraju pisma Timotijevi} je, uz pozdrav, izneo nadu da }e se sa [e{eqom u doglednoj budu}nosti sresti u îkagu. Napomena: (redigovano) Kucano u 4 primeraka Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina 306

Puk. Miroqub B. Timotijevi} 841 West George Street 9. decembar 1986. godine Chicago, Illinois 60657, USA Gospodinu doktoru Vojislavu [e{equ Mihajla Pupina 14 Zemun Poqe 11080 Zemun–Beograd, Jugoslavija Vrlo po{tovani doktore [e{equ, Va{e drago mi i preporu~eno pismo pod brojem #684, datirano 25. novembra teku}e godine, primih ju~e i sa velikom pa`wom ga pro~itah. Pismo sam potpuno razumeo i ho}u da znate, dragi doktore, da Vi niste zaboravqeni, niti ste vi{e sami. Va{ slu~aj mi je vrlo dobro poznat, a tako i mojim prijateqima u Va{ingtonu ~iji sam veteran iz korejskog rata, kasnije nagra|en pukovni~kim ~inom. [to se ti~e Va{eg dolaska u îkago, ja sam se jo{ pre mesec dana obratio doti~nim krugovima i prijateqima u Va{ingtonu, koji su me posle kratkog vremena pismeno izvestili da }e Va{e pitawe biti re{eno diplomatskim putem. Me|utim, vidim iz Va{eg pisma, a to me malo i ~udi, ameri~ka ambasada, odnosno konzulat u Beogradu Vas do danas jo{ ni{ta nije izvestio!? Pretpostavqam da je se za vreme Va{eg preseqavawa iz Sarajeva za Beograd, kao i promena Va{e adrese, negde ne{to izgubilo ili u konzulatu leì zatrpano. Zato bih Vam predloìo da posetite ameri~ki konzulat, pa ako iz Va{ingtona jo{ ni{ta nije stiglo da me o tome odmah izvestite. Ako budu potrebni ma kakvi formulari da ih ispunim i da ih potpi{em kao Va{ “sponzor”, to }u rado u~initi, a uzgred da napomenem, o tome bi konzulat da postupi. Istovremeno, prijavite Va{u novu adresu i broj telefona ako ga imate. Hvala Vam za podatke i dve fotografije koje ste mi poslali. Kroz koji dan }u ovo poslati na doti~no mesto radi potrebnih orijentacija. Gospodin Z. Ivkovi} je u stalnoj vezi sa mnom; wegova uloga je druga i on to sprovodi. U nadi da }emo se videti u doglednoj budu}nosti u îkagu, to pozdravqam Va{u suprugu i malog Vam sina Nikolu, ostaju}i sa najlep{im èqama, Va{ odani, Miroqub B. Timotijevi}, puk. P. S. Dostavite mi ime i prezime ameri~kog ambasadora u Beogradu. Hvala. M. T.

CXXI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0349 23. 12. 1986. godine


II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. (redigovano) Tokom razgovora izvor nam je izneo da je 28. 10. 1986. godine prisustvovao na tribini u Patrijar{iji SPC povodom promocije kwige @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”, gde su kao uvodni~ari nastupili Atanasije Jevti}, Vojislav [e{eq, Marko \or|evi} i @arko Gavrilovi}. Izvor je [e{eqevo istupawe, prema sopstvenom tvr|ewu, doìveo kao istupawe nekog “ko istinski voli svoj narod i koji sa argumentima nastupa”. Prema izvoru, [e{eq je u svojoj diskusiji govorio o “neravnopravnom tretmanu srpskog naroda, {to nije u redu sa bratskim odnosima u na{oj federaciji”. Daqe, kako nam je preneo izvor, [e{eq je istakao da se genocid koji se vr{i u na{oj zemqi, a posebno na Kosovu i Metohiji i Sloveniji, ne slaè sa wegovim politi~kim konceptom. U nastavku razgovora izvor nam je saop{tio da je 15. 12. 1986. godine u Patrijar{iji SPC prisustvovao na tribini koja je odràna povodom razgovora o kwizi “Ogre{ewa” autora Dinka Davidova, na kojoj su, pored ostalih, govorili Vojislav [e{eq i @arko Gavrilovi}. Izvor se na istoj tribini, prema sopstvenim navodima, “uzbudio, jer uvek katolici ne{to imaju protiv Srba i Srpske pravoslavne crkve”. Tako|e, izvor je istakao da je Gavrilovi} prisutnima saop{tio da Rimokatoli~ka crkva ima prednost nad pravoslavnom crkvom zato {to je “vladaju}a trojka” gledala “drugim o~ima” na odnos katoli~ke i pravoslavne crkve, u korist katoli~ke crkve. Izvor je napomenuo da mu nije jasno o kojoj se “vladaju}oj trojci” radi, jer isti nisu imenovani na tribini. U nastavku, po izvoru, [e{eq je istakao da je “vladaju}i iz trojke” promenio svoju veru iz katoli~ke u pravoslavnu veru, zato {to se oènio Ruskiwom. Izvor je zavr{io re~ima da je po wemu “ostala nejasno}a u na{em Ustavu po pitawu tretmana republika i pokrajina u nas, a sa time i pitawe odnosa nacija i nacionalnosti. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo. (redigovano) IV Podaci o merama i radwama SDB (redigovano)

CXXII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0349 24. 12. 1986. godine

Izve{taj saradnika I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Izvor pouzdan, podaci provereni. 308

II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome se prvi put pi{e. Radi se o ekstremnom istupawu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice na sudskom pretresu koji je odràn povodom zabrane rasturawa wegove kwige “Veleizdajni~ki proces”. Tokom razgovora izvor je izneo da je dana 22. 12. 1986. godine, u Okru`nom sudu u Beogradu, prisustvovao na glavnom pretresu povodom re{ewa Okru`nog javnog tuìla{tva o privremenoj zabrani rasturawa kwige “Veleizdajni~ki proces”, autora Vojislava [e{eqa. Prema izvoru, [e{eqevu odbranu su zastupali advokati Slobodan Perovi} i @arko Aleksi}, a na samom procesu je prisustvovalo oko 25 lica, me|u kojima su izvoru bili poznati Vladimir Mijanovi}, Pavlu{ko Im{irovi}, Vuk Dra{kovi} i \or|o Vukoja. Kako nam je preneo izvor, [e{eq je sudski proces iskoristio za tridesetominutni “monolog” u kojem je izneo neke svoje stavove i “istorijske ~iwenice”. Tako je izneo da je pokojni predsednik Tito “biv{i austrougarski kaplar”, koji je izme|u dva svetska rata od strane Kominterne postavqen na vlast u KPJ, sa zadatkom da nakon oslobo|ewa razbije Jugoslaviju. Po izvoru, [e{eq je daqe izneo da je drug Tito tokom NOB-a izdao nare|ewe da partizanske jedinice ne napadaju usta{ke jedinice, ve} samo da im se odupru, ako budu napadnuti, te da je pregovarao sa fa{istima u vezi osloba|awa wegove supruge Herte iz logora u Jasenovcu, ostavqaju}i Srbe, Jevreje i Cigane wihovoj sudbini. [e{eq je daqe, po tvr|ewu izvora, izneo da je pokojni predsednik, za vreme mandata Veselina \uranovi}a na mestu predsednika SIV-a, istom naredio da potpi{e “kuvajtske menice” u iznosu od nekoliko stotina miliona dolara. Iste menice su, prema navodima [e{eqa, koje nam je preneo izvor, podeqene pojedinim dràvnicima i predstavnicima nesvrstanih zemaqa koji su se okupili na konferenciji nesvrstanih u Havani, kako bi se “obradio” Fidel Kastro i kako bi bio izvr{en uticaj da se pokojnom predsedniku dodeli “Poveqa Pokreta nesvrstanih”. Prema izvoru, [e{eq je tako|e izneo da je pokojni predsednik odgovoran za “uklawawe” najbliìh saradnika i dokazanih istaknutih komunista, za {ta je bio dovoqan samo wegov potpis, po uzoru na poznate “Staqinove ~istke”. Izvor nam je u nastavku razgovora saop{tio da je [e{eq drugove Staneta Dolanca, Branka Mikuli}a i Hamdiju Pozderca optuìo za “name{tawe wegovog procesa”. Za Dolanca je rekao da je do 1943. godine bio aktivni pripadnik “Hitlerjugenda”, a Mikuli}a i Pozderca je okrivio za podsticawe panislamizma i muslimanskog nacionalizma u BiH, radi ~ega je vi{e stotina hiqada Srba i Hrvata bilo primorano da se isele iz BiH. Zatim je, prema izvoru, izneo da se od dru{tvenih sredstava u centru Sarajeva zida ku}a za druga Branka Mikuli}a, da su se sekretari OKSK u BiH me|usobno takmi~ili ko }e vi{e da proda umetni~kih slika, ~iji je autor wegova k}erka, koja je nakon odràne zimske olimpijade u Sarajevu, zahvaquju}i “zaslugama”, izabrana za direktora Olimpijskog muzeja. [e{eq je, po izvoru, daqe saop{tio da je druga Staneta Dolanca i grupu novinara iz sarajevskog “Oslobo|ewa” tuìo radi povrede wegovih 309

autorskih prava, o ~emu, u toku nekoliko narednih dana o~ekuje sudsku raspravu u istom sudu. U nastavku pretresa, kako nam je izvor preneo, Slobodan Perovi} je u ime [e{eqeve odbrane zahtevao da sud ne zabrani rasturawe celokupne wegove kwige, ve} da se zabrana odnosi na pojedine delove, kao i to da u sudsku dokumentaciju u|u izjave “trojice vode}ih jugoslovenskih pravnika o nezakonitosti [e{eqeve osude”. (redigovano) III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici, u CSDB Sarajevo. (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Izvoru su date instrukcije da o svim interesantnim zapaàwima blagovremeno informi{e Slu`bu. Podaci koje je dao izvoru su provereni prisustvom dva operativna radnika III sektora na navedenom sudskom pretresu. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku

CXXIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0375 24. 12. 1986. godine

Informacija o ekstremnom istupawu Vojislava [e{eqa (OO u CSDB Sarajevo zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice), na pretresu odrànom u Okru`nom sudu u Beogradu, dana 22. 12. 1986. godine, povodom re{ewa o privremenoj zabrani wegove kwige “Veleizdajni~ki proces” U Okru`nom sudu u Beogradu, dana 22. 12. 1986. godine, odràn je glavni pretres povodom re{ewa Okru`nog javnog tuìla{tva kojim je privremeno zabraweno rasturawe kwige “Veleizdajni~ki proces”, autora Vojislava [e{eqa. Na pretresu, koji je bio javan, bilo je prisutno oko 30 lica, me|u kojima Vladimir Mijanovi}, Pavlu{ko Im{irovi}, Ilija Moqkovi}, (redigovano), Vuk Dra{kovi}, (redigovano), @arko Gavrilovi} (redigovano), Tomislav Krsmanovi}, \or|o Vukoja, Milo{ Bogdanovi} (redigovano). 310

Odbranu [e{eqa su zastupali advokati Slobodan Perovi} (redigovano) i @arko Aleksi}, a tre}i branilac Nikola Barovi} (redigovano), koga je [e{eq najavio, nije se pojavio na pretresu. Na samom po~etku glavnog pretresa prvi je govorio Vojislav [e{eq i zahtevao da svoje izlagawe diktira direktno u zapisnik, {to mu je predsednik sudskog ve}a i dozvolio. U svom op{irnom izlagawu, koje je trajalo vi{e od 30 minuta, Vojislav [e{eq je iskoristio tako {to je iznose}i neke svoje stavove i “istorijske ~iwenice” na najgrubqi na~in vre|ao li~nost pokojnog predsednika i neke najvi{e dràvne i partijske rukovodioce u zemqi. [e{eq je u su{tini ovu priliku iskoristio za organizovawe svojevrsne tribine o dru{tvenopoliti~kim prilikama u zemqi. Za ovakvo svoje istupawe [e{eq nije bio opomenut niti upozoren od strane predsednika sudskog ve}a, ve} je svoje tendenciozno i veoma grubo izlagawe doveo do samog kraja, tek nakon ~ega je zamenik okru`nog javnog tuìoca stavio primedbu da [e{eqev “monolog” nema nikakve veze sa predmetom pretresa koji se vodi. U svom izlagawu [e{eq je izneo da je pokojni predsednik Tito “biv{i austro-ugarski kaplar”, koji je u periodu izme|u dva rata postavqen od strane Kominterne na ~elo KPJ sa ciqem da radi ne na ujediwewu, ve} razbijawu Jugoslavije. Po [e{equ, ovakva aktivnost pokojnog predsednika je nastavqena i nakon oslobo|ewa zemqe. Zatim je [e{eq izneo da su po nare|ewu pokojnog predsednika glavni komandanti partizanske vojske u toku IV ofanzive pregovarali sa fa{istima i doma}im izdajnicima, i da su samo zbog toga Vrhovni {tab NOV i partizanske jedinice uspele da se izvuku, aludiraju}i na to da u pomenutoj ofanzivi nije bilo nikakve herojske borbe partizanskih jedinica. Tako|e je naveo da je pokojni predsednik nakon IV ofanzive li~no izdao nare|ewe da partizanske jedinice ne napadaju usta{e, ve} da to urade samo u slu~aju ako moraju da uzvrate na wihove napade. Potom je [e{eq izneo da je pokojni predsednik Tito pregovarao sa fa{istima u vezi osloba|awa wegove supruge Herte iz logora u Jasenovcu, dok za sudbinu hiqade Srba, Jevreja i Cigana u istom logoru nije mario, za {ta, po [e{equ, snosi krivicu. [e{eq je izneo da je pokojni predsednik svojim potpisom odobravao uklawawe svojih najbliìh saradnika i poznatih jugoslovenskih komunista, kako u vreme Staqinovih ~istki, tako i u periodu IB-a. U svom daqem izlagawu, Vojislav [e{eq je naveo da je pokojni predsednik u vreme kada je Veselin \uranovi} bio predsednik SIV-a ovome naredio da potpi{e tzv. “kuvajtske menice” na iznos od nekoliko stotina miliona dolara, i koje je iskoristio za “re{avawe sukoba” sa predsednikom Kube Fidelom Kastrom na konferenciji Pokreta nesvrstanih, odrànoj u Havani. Po [e{equ, te iste menice su po nare|ewu Tita podeqene pojedinim dràvnicima i predstavnicima Pokreta nesvrstanih na konferenciji nesvrstanih u Havani, ~ime je pokojni predsednik kupovao glasove pojedinih li~nosti za “obra~un” sa Kastrom, te da je istim tim menicama izvr{en uticaj “da se Titu dodeli Poveqa Pokreta nesvrstanih”. 311

U nastavku svog izlagawa, [e{eq je rekao da je su|ewe protiv wega u Sarajevu 1984. godine delo “organizovane zavere” Hamdije Pozderca i Branka Mikuli}a, “glavnih nosilaca panislamizma i muslimanskog nacionalizma u BiH”. Naveo je da je Predsedni{tvo CK SKJ donelo odluku da se on krivi~no goni, a da ga je Predsedni{tvo CK BiH osudilo na 12 godina zatvora. Zatim je dodao da je usled takve politike koju vodi rukovodstvo u BiH, u periodu 1961-1971. ovu republiku napustilo vi{e od 120 hiqada Srba i Hrvata, a u periodu 1971-1981. vi{e od 100 hiqada. Za Staneta Dolanca [e{eq je izneo da je u vreme wegovog hap{ewa direktno Dolanc, kao savezni sekretar za unutra{we poslove, rukovodio ovom akcijom, i da je prilikom hap{ewa, a i kasnije, dok je bio u istra`nom zatvoru, doìveo grubo {ikanirawe i maltretirawe od strane pripadnika SDB u Sarajevu. Tako|e je naveo da je Stane Dolanc direktno rukovodio i akcijom hap{ewa grupe od 28 gra|anskih desni~ara u Beogradu. Potom je [e{eq izneo da je taj isti Stane Dolanc do 1943. godine bio aktivni pripadnik “Hitlerjugenda”, a da je danas ~lan Predsedni{tva ove zemqe, {to, po wemu, najboqe govori ko nam sedi u najvi{im dràvnim organima i ko vodi politiku ove zemqe. [e{eq je potom saop{tio da je druga Staneta Dolanca i grupu novinara iz sarajevskog “Oslobo|ewa” tuìo radi povrede wegovih autorskih prava, jer su isti objavqivali neke radove iz wegovih tekstova u {tampi, te da }e za nekoliko dana povodom toga u Okru`nom sudu u Beogradu biti odràna sudska rasprava. Potom je [e{eq izneo da se ogromnim dru{tvenim sredstvima u centru Sarajeva gradi “velelepna palata” za Branka Mikuli}a, te da je Mikuli}eva }erka zaposlena kao direktor Olimpijskog muzeja u Sarajevu bez ikakvog javnog konkursa. Tako|e je izneo da su se sekretari OK SK u BiH takmi~ili ko }e vi{e da proda umetni~kih slika Mikuli}eve }erke, kako bi na takav na~in {to ve}u wegovu naklonost pridobili. Advokati [e{eqa, Perovi} i Aleksi}, izneli su predlog da se eventualno odobri izdavawe i rasturawe pomenute kwige bez inrkiminisanih delova, na {ta autor Vojislav [e{eq nije pristao. U zavr{noj re~i, Vojislav [e{eq je izneo da je na pretresu, koji je tako|e odràn pred Okru`nim sudom u Beogradu, a u povodu zabrane wegove prethodne kwige “Hajka na jeretika”, imao utisak da mu kwiga ne}e biti zabrawena, ali da je na ovom pretresu potpuno siguran da }e ova wegova kwiga “Veleizdajni~ki proces” biti zabrawena. Po{to je naveo da ga i pored ovih zabrana qudi na ulici vuku za rukav i traè wegove kwige, zamolio je predsednika sudskog ve}a da, ako je ikako mogu}e, presudu ne izrekne u ime naroda zbog toga {to “taj narod traì, i pored zabrana, wegove kwige”. Tako|e je naveo da se ose}a izuzetno sre}nim sve dok je svestan da se makar i jedan ve} distribuirani primerak ovih wegovih zabrawenih kwiga nalazi u “narodu” i dok bude bio svestan ~iwenice da }e iste i}i od “ruke do ruke”. U svojoj zavr{noj re~i, advokat Slobodan Perovi} je izneo da je do{ao do “sveìh podataka” da je Beograd, kao podru~je, posebno simptomati~an kada su u pitawu zabrane kwiga, jer od ukupnog broja zabrawenih kwiga u ze312

mqi, 60% otpada na podru~je Beograda. Naveo je da mu nije jasno da li je to rezultat svojevrsne represije koja se u Beogradu na ovom poqu sprovodi, ili je to rezultat nekakve prevencije, ali da }e se u budu}nosti svestrano pozabaviti ovim problemom. Citiraju}i izvod iz izlagawa Mitje Ribi~i~a, objavqenog u jednom od brojeva NIN-a, u kome se kaè da u ciqu prave demokratizacije jednog dru{tva treba i}i idejom na ideju, a kwigom na kwigu, Perovi} je naglasio da se iskreno nada da }e sud imati ovo u vidu i da ne}e zabraniti kwigu Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces”. Napomena: Na{ je utisak da je Vojislav [e{eq za sve vreme svog izlagawa na glavnom pretresu kod prisutnih èleo da ostavi utisak nekakvog junaka. Odre|en broj prisutnih lica na pretresu je sve vreme “hvatao” bele{ke, a posebno se u tome isticao Pavlu{ko Im{irovi}, koji je sva izlagawa na sudu detaqno zapisivao. Svi predlozi odbrane i samog Vojislava [e{eqa datih u postupku su od strane sudskog ve}a odbijeni. Re{ewem sudskog ve}a Okru`nog suda u Beogradu, kwiga “Veleizdajni~ki proces”, autora Vojislava [e{eqa, u celini je i trajno zabrawena. (redigovano) Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

CXXIV PSUP SAPV – Slu`ba DB III sektor Novi Sad

Strogo poverqivo Gra|anska desnica 25. 12. 1986. godine

Kontakt Ranke î~ak sa Vojislavom [e{eqem (redigovano) samoinicijativno nas je obavestio da je tokom novembra 1986. godine, u par navrata kontaktirao sa Rankom î~ak, dopisnicom “Vjesnika” iz Zagreba, nastawena u Pe}incima. î~kova je pri~ala (redigovano) da je ona u dobrim odnosima sa Vojislavom [e{eqom koji je, tokom novembra ove godine, posetio u Pe}incima. Tom prilikom, [e{eq joj je poklonio svoju kwigu “Hajka na jeretika”, sa posvetom, koju je ponudila na ~itawe (redigovano), ali je od toga, navodno, kasnije odustala. Narednih dana, Ranka î~ak je dala (redigovano) vi{e fotokopiranih materijala, me|u kojima “Otvoreno pismo javnosti povodom otpu{tawa s posla novinara Du{ana Bogavca”, sa potpisima 223 lica, koji su ovim potpisima postali ~lanovi Fonda solidarnosti; zatim “Saop{tewe broj 2” 313

inicijativnog odbora Fonda solidarnosti; “Odgovor povodom informacije Izvr{nog odbora Fonda solidarnosti Udruèwa novinara Srbije”; “Otvoreno pismo javnosti inicijativnog odbora”, upu}ene redakcijama listova i ~asopisa, radio i TV stanicama, novinarima i svim poslenicima javne re~i i wihovim asocijacijama. Pored toga, î~kova je dala (redigovano) i {est stranica na kojima se nalaze fotokopije ~lanaka iz vi{e listova koji osu|uju pritisak na Du{ana Bogavca. Napomiwemo da je Ranka î~ak u CSDB Sremska Mitrovica vo|ena u POO po gra|anskoj desnici od decembra 1981. godine. Dana 23. 12. 1982. godine, od strane Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici osu|ena je na zbirnu kaznu zatvora od dve godine i {est meseci zbog krivi~nih dela iz ~lana 133 i 157 KZ SFRJ. Vrhovni sud SAP Vojvodine joj je, 22. 3. 1983. godine, smawio kaznu na 10 meseci zatvora. U prilogu dostavqamo SDB RSUP-u SR Srbije fotokopiju navedenih materijala (27 stranica). Dostavqeno: – 1h SSUP SDB – III uprava – 1h RSUP SR Srbije SDB – III sektor

CXXV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0367 25. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak odràn 17. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika. Izvor nepouzdan, podaci provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Radi se o neprijateqskim istupima Vojislava [e{eqa i @arka Gavrilovi}a na tribinama odrànim 28. 10. 1986. i 15. 12. 1986. godine u sali Patrijar{ije SPC u Beogradu, 7. jula 5. Odgovaraju}i na pitawe {ta zna o istupima Vojislava [e{eqa na tribini odrànoj 28. 10. 1986. godine u sali Patrijar{ije SPC, (redigovano) je odgovorio da je iz lista “Pravoslavqe” saznao da }e se 28. 10. 1986. godine odràti promocija kwige @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”, pa je odlu~io da prisustvuje. Na promociji su o Gavrilovi}evoj kwizi, po wegovim re~ima, govorili Atanasije Jevti}, Vojislav [e{eq, Mirko \or|evi}, publicista iz [imanovaca, i autor. Govore}i o kwizi, Vojislav [e{eq je istakao da je autor kwige izrastao u vrsnog teologa i filozofa. Govore}i o kwizi, [e{eq je govorio o problemima koje ona pokre}e, kao 314

i o poloàju crkve u dru{tvu. Po re~ima (redigovano), [e{eq je govorio o poloàju srpskog naroda u drugim krajevima na{e zemqe, Bosni, Dalmaciji, istakav{i da on nije dobar. [e{eq je, izme|u ostalog, istakao da je politika uspela pre dvadesetak godina da odvoji makedonsku crkvu od SPC i da do danas u svetu to nije priznala nijedna pravoslavna crkva. Po re~ima izvora, Vojislav [e{eq je, javqaju}i se za re~ u diskusiji, govorio da se vr{i upore|ivawe Stepinca i Nikolaja Velimirovi}a, Dragi{e Vasi}a i Artukovi}a, i da je to neprihvatqivo. Odgovaraju}i na pitawe iz publike o poloàju sve{tenika SPC u SR BiH, [e{eq je izjavio, po re~ima Sredojevi}a, da je u BiH jako lo{e stawe za SPC. Odgovaraju}i na pitawe {ta zna o istupima Vojislava [e{eqa i @arka Gavrilovi}a, na tribini o kwizi Dinka Davidova “Ogre{ewa”, odrànoj 15. 12. 1986. godine, (redigovano) je rekao da su pomenutu tribinu organizovali studenti Bogoslovskog fakulteta i da je on odre|en da se stara o organizaciji. Posle konsultacija sa autorom kwige, Sredojevi} je, po sopstvenim re~ima, pozvao Matiju Be}kovi}a, Miodraga Mi}u Popovi}a, Vojislava [e{eqa, Atanasija Jevti}a i @arka Gavrilovi}a da u~estvuju na ovoj tribini, {to su oni i prihvatili. Po{to je otvorio tribinu, Sredojevi} je navodno zamolio Gavrilovi}a, koji je vodio razgovor, da upozori prisutne da u svojim izlagawima ne izlaze iz okvira teme. Po izvorovim re~ima, [e{eq je, govore}i o kwizi, istakao da je stradawe fru{kogorskih manastira plod nebrige dràve. U svom izlagawu [e{eq je govorio da je 20. vek period velikog krvoproli}a za srpski narod, da je srpski narod pruào pomo} svoj slovenskoj bra}i ne znaju}i da ta bra}a drè u potaji no` i da su spremna da srpskom narodu zabiju no` u le|a i da je tako bilo u Prvom i Drugom svetskom ratu, i posle wega. Po Sredojevi}evim re~ima, [e{eq je u svom izlagawu istakao da postoji sprega protiv srpskog naroda koju predvodi Vatikan i da se teritorija srpskog naroda svela na granice Beogradskog pa{aluka. [e{eq je u svom izlagawu, po re~ima izvora, postavio pitawe za{to se nije sudilo Anti Paveli}u u odsustvu, a sudilo se Slobodanu Jovanovi}u, i za{to se Artukovi}u nije sudilo i za druga dela, a ne samo za jedno ili dva, posebno isti~u}i Jasenovac. Po Sredojevi}evim re~ima, iz publike je postavqeno pitawe za{to je Stepinac sahrawen u katedrali, a fru{kogorski manastiri propadaju. Na to pitawe je odgovorio @arko Gavrilovi} i rekao da je razlog taj {to Vatikan stoji iza RKC, a da je trojka koja je vladala kod nas rimokatoli~ke vere. Po re~ima izvora, na istupawe Gavrilovi}a nadovezao se [e{eq, koji je rekao da je glavni u toj trojci prilago|avao sve sebi i da se ~ak ven~ao u pravoslavnoj crkvi. Nastavqaju}i u istom tonu, Gavrilovi} je rekao da je to u~inio zbog ène Ruskiwe, zbog koje je i veru promenio i da je Milovan \ilas u toku rata pregovarao sa neprijateqem da se èna glavnog iz trojke, i jo{ jedna grupa, pusti iz Jasenovca, dok je veliki deo zato~enih ostao u wemu. Na kraju razgovora, Sredojevi} je napomenuo da ovakav istup [e{eqa i Gavrilovi}a nije bio u redu i da je ciq ove tribine bilo intelektualno uzdizawe studenata i ni{ta vi{e od toga. 315

III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO CSDB Sarajevo zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. @arko Gavrilovi} – (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB U vezi istupa [e{eqa i Gavrilovi}a, od Sredojevi}a su uzete dve izjave u smislu ~lana 151, stav 2 ZKP. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika U toku razgovora, Sredojevi} je ostavio nepovoqan utisak. S obzirom da je bio organizator jedne od tribina, nije rekao sve {to je znao. U prilog ovakvoj oceni idu i saznawa koja smo dobili putem OT mera, da je Sredojevi} neposredno po prijemu poziva kontaktirao sa Milanom Komneni}em i @arkom Gavrilovi}em, a Gavrilovi}a je neposredno po obavqenom razgovoru obavestio o wegovom sadràju. U toku razgovora Sredojevi} je odbio mogu}nost nastavqawa kontakta sa Slu`bom. S obzirom na wegovu poziciju predsednika studenata Bogoslovskog fakulteta i wegov udeo u organizovawu ovakvih tribina, trebalo bi oceniti oportunost primene odre|enih mera Slu`be prema wemu. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

CXXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0298 25. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 17. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika. Izvor u fazi proveravawa, podaci provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa, sa pozicija srpskog nacionalizma. Milanovi} nam je ispri~ao da je krajem oktobra, odnosno po~etkom novembra ove godine, prisustvovao promociji kwige dr @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”. Promocija je odràna u sali Patrijar{ije 316

SPC. Milanovi} je rekao da su tom prilikom o kwizi i autoru kwige govorili dr Atanasije Jevti}, Mirko \or|evi} i dr Vojislav [e{eq. Po re~ima Milanovi}a, izlagawe Vojislava [e{eqa je bilo najvi{e zapaèno. U vezi toga, Milanovi} je rekao kako se se}a da je [e{eq govorio da se nad srpskim narodom vr{i genocid ne samo na Kosovu, nego i u SR Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Slavoniji, SR Crnoj Gori, SAP Vojvodini i da se srpski narod posle Drugog svetskog rata nalazi u podre|enom poloàju u odnosu na druge narode u SFRJ. Govore}i o ugroènosti srpskog naroda, [e{eq je rekao da se u SR Bosni i Hercegovini sudi sve{tenicima SPC, a da se srpski narod iseqava iz Hrvatske, kao i da se u SR Crnoj Gori negira “srpsko ime”. [e{eq je u svom izlagawu, prema re~ima Milanovi}a, kritikovao na{ dru{tveno-politi~ki sistem, optuìv{i ga da je ve{ta~ki podelio SPC tako {to je stvorena Makedonska pravoslavna crkva. U vezi toga je dodao da zvani~na politika poku{ava da deli srpski narod na dve nacije: srpsku i crnogorsku. [e{eq je tako|e istakao da krajwe ideologizovana ateisti~ka propaganda od strane “jedne ideolo{ke tvorevine” poku{ava da SPC gurne u drugi plan, jer je SPC bila kroz istoriju do danas ~uvar srpske nacionalne svesti. Prema se}awu Milanovi}a, [e{eq je naglasio da se “u vremenu bu|ewa srpske nacionalne svesti”, ne}e dozvoliti da ostane jedna ideolo{ka tvorevina kojoj se robovalo. Na kraju svog izlagawa, [e{eq je apelovao na srpski narod da se udruì, bez obzira na verska i ideolo{ka opredeqewa, bez obzira da li su teisti ili ateisti, jer je to jedini na~in da srpski narod danas spasi svoju golu fizi~ku egzistenciju. Milanovi} nam je, na kraju svog izlagawa, rekao da je na promociju do{ao iz profesionalnih, novinarskih razloga, ne znaju}i ko }e govoriti na promociji. Procewuju}i koliko je qudi prisustvovalo promociji, Milanovi} je rekao da je bilo prisutno oko 500 qudi. Na na{e pitawe koga je prepoznao od prisutnih, Milanovi} je rekao da se se}a da je promociji prisustvovao Brki} Milovan, novinar. Tako|e je napomenuo da nije ostao do kraja na promociji pomenute kwige, i da je skup napustio oko 18.45 ~asova. Prilikom izlaska iz Patrijar{ije, prepoznao je i Vuka Dra{kovi}a me|u prisutnima. Milanovi} nam je samoinicijativno ustupio tri snimqena kadra filma, koja je snimio prilikom izlagawa Vojislava [e{eqa na pomenutoj promociji. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti [e{eq Vojislav – OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo. IV. Podaci o merama i radwama SDB Sa izvorom je obavqen informativni razgovor i uzeta izjava po ZKPu o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa. Pored toga, o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa u Beogradu uzeto je jo{ 12 izjava po ZKP-u. 317

V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Smatramo da je Milanovi} bio iskren u svom izlagawu i da je objektivno i korektno izneo sva svoja saznawa u vezi neprijateqskog istupawa Vojislava [e{eqa napomenutoj promociji kwige. (redigovano) U prilogu dostavqamo V sektoru USDB dva primerka izjave uzete od Milovanovi} Ozrena. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP SDB SR Srbije – 1h V sektoru Uprave – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

CXXVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0310 25. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 18. 12. 1986. godine na na{u inicijativu. Izvor u fazi proveravawa, podaci provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Radi se o istupu Vojislava [e{eqa na tribini pod nazivom “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”, odrànoj 8. 12. 1986. godine u Domu omladine. Izvor nam je u razgovoru izneo da je dana 8. 12. 1986. godine prisustvovao tribini u Domu omladine sa temom “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”, na kojoj su uvodni~ari bili Stojanovi} Svetozar, Irinej Bulovi} i Andrija Kre{i}. Po izvoru, posle uvodnih izlagawa za re~ se iz publike javio Vojislav [e{eq i, pored ostalog, interpretirao Kelzenovu tezu o pore|ewu li~nosti iz religije sa li~nostima iz marksizma. Tako je, po izvoru, [e{eq Marksa uporedio sa Bogom, Engelsa sa jednim od apostola, Lewina sa Hristom, a Tita sa Martinom Luterom. S obzirom da smo raspolagali proverenim podacima da je [e{eq na kraju svog izlagawa dodao da “{to se wega ti~e, Tita je mogao da uporedi i sa satanom”, upitali smo izvora da nam iznese da li je [e{eq i to dodao. Izvor je izjavio da se tog istupa [e{eqa ne se}a, dodav{i da bi se verovatno setio tako karakteristi~nog istupa da ga je ~uo. (redigovano) III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO u CSDB Sarajevo. 318

IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP SDB SR Srbije – 1h V sektoru Uprave – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

CXXVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0298 25. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 19. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika. Izvor u fazi proveravawa, podaci provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa sa pozicija srpskog nacionalizma. Panti} Sa{a nam je izjavio da je dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao u sali Patrijar{ije SPC promociji kwige “Ogre{ewe” autora Dinka Davidova. Panti} Sa{a je po svom se}awu rekao da su o pomenutoj kwizi govorili Mi}a Popovi}, Vojislav [e{eq i dva ili tri sve{tenika kojima se nije mogao setiti imena. Panti} je na po~etku svoje izjave rekao da se sramno ose}ao {to je prisustvovao pomenutoj promociji, jer je tom prilikom bilo najmawe govora o kwizi, a najvi{e o tzv. ugroènosti Srba u Jugoslaviji. U vezi toga, Panti} je rekao da je Vojislav [e{eq govorio o stradawu Srba u II svetskom ratu, istakav{i da je za ~etiri godine rata poginulo vi{e Srba od usta{a, nego {to je poginulo za vreme vladavine Turaka. Prema se}awu Panti}a, [e{eq je rekao da Anti Paveli}u nije su|eno ali da je zato su|eno jednom srpskom velikanu (Panti} se nije mogao setiti imena koje je [e{eq pomenuo misle}i na “jednog srpskog velikana” – primedba operativnog radnika). Panti} je sa sigurno{}u izjavio kako se dobro se}a da je [e{eq rekao da je Andriji Artukovi}u su|eno samo za nekoliko ubi319

stava, a ne i za ostale Srbe koji su stradali u Jasenovcu. Prema se}awu Panti}a, [e{eq je u svom izlagawu rekao da su se Srbi u XIX veku oslobodili od Turaka, i da su nakon toga oslobodili svoju bra}u. Prema re~ima [e{eqa, ta bra}a su kasnije zabila Srbima no` u le|a. Nakon toga, [e{eq je rekao da je jedan “hrvatski komunista”, kome se Panti} nije mogao setiti imena, posle rata rekao da je u Jasenovcu pobijeno malo Srba. Izvor je izjavio da je [e{eq isticao u svom izlagawu SPC kao glavnog ~uvara srpskog naroda, da se u na{oj zemqi ne dozvoqava obnova srpskih manastira koji predstavqaju srpsku kulturu. Panti} je zapazio da je [e{eq, govore}i o ugroènosti Srba, rekao da je Srbija danas svedena na Beogradski pa{aluk, kao i da se protiv Srba vodi i danas vatikansko-kominternovska zavera, da se Srbima zabrawuje da govore o usta{kim zlo~inima, a da danas ni Crnogorci sebe vi{e ne smatraju Srbima. Na na{e pitawe, da li se se}a kojim je re~ima [e{eq zavr{io svoje izlagawe, Panti} je izjavio da su to bile slede}e re~i: “Dok je nas, Srbija ne}e propasti”. Po Panti}evom se}awu, nakon [e{eqevog izlagawa, prisutni iz publike su postavqali pitawa. Panti} se naro~ito se}a jednog pitawa koje je glasilo: “Kako je Alojzije Stepinac mogao biti progla{en svecem, a da na drugoj strani SPC ne moè da izdejstvuje restauraciju svojih manastira”. Prema Panti}evom se}awu, na ovo pitawe je prvo odgovorio jedan sve{tenik, kome Panti} nije mogao da se seti imena, tako {to je rekao da je vode}a trojka koja je vladala kod nas potekla iz katoli~ke crkve. Nakon toga, [e{eq je dopunio ovaj odgovor rekav{i da je vode}i iz te trojke mewao veru kako mu se prohtelo i da je ~ak jednom prelazio u pravoslavqe. Panti} je nakon [e{eqevog odgovora rekao da se za re~ ponovo javio pomenuti sve{tenik i rekao kako je za vreme Drugog svetskog rata u Jasenovcu vr{ena razmena komunista za zarobqene nema~ke oficire, i da su ostali logora{i ostali u logoru. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti [e{eq Vojislav, OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo. Gavrilovi} @arko – (redigovano) Prema na{im pouzdanim saznawima, Gavrilovi} je sve{tenik koji je istupao, a ~ijeg se imena izvor nije mogao setiti. IV. Podaci o merama i radwama SDB Od Panti} Sa{e je uzeta izjava po ZKP-u, u vezi neprijateqskog istupawa Vojislava [e{eqa. Pored toga, o neprijateqskom istupawu [e{eqa u Beogradu uzeto je jo{ 12 izjava po ZKP-u. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Smatramo da je Panti} Sa{a bio iskren u svom izlagawu. Napomiwemo da je Panti} bio vidno uzbu|en za sve vreme razgovora i da je to verovatno imalo uticaja {to se u svojoj izjavi nije setio vi{e detaqa iz izlagawa Vojislava [e{eqa. (redigovano) 320

U prilogu dostavqamo V sektoru USDB dva primerka izjave po ZKP Panti} Sa{e. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP SDB SR Srbije – 1h V sektoru Uprave – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

CXXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0349 26. 12. 1986. godine Slu`bena bele{ka o po{tanskoj po{iqci koju je @ivota Ivkovi} uputio Vojislavu [e{equ Dana 16. 12. 1986. godine, @ivota Ivkovi}, P. O. Box 23232, Chicago, U.S.A. je na adresu Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo), ul. Mihajla Pupina br. 14, Zemun Poqe, uputio pismo u kojem je izneo da je pro~itao fotokopiju wegove kwige u listovima “Hajka na jeretika”. Navode}i da je istu kwigu dobio od “nekog svog prijateqa iz Zapadne Nema~ke”, izneo je da je od Miroquba Timotijevi}a dobio i pro~itao pismo koje je Timotijevi}u poslao [e{eq. U nastavku pisma Ivkovi} je izrazio àqewe {to je “srpski narod i neki drugi narodi i narodnosti u mojoj otaybini, krenuo tom stra{nom stranputicom ka bezdanu i okrenuo le|a svojoj sopstvenoj svetloj istorijskoj pro{losti, veri i narodnoj tradiciji”, te je naveo da komunisti kao ateisti ne veruju u boga, ali da nastoje sami da se postave kao “bogovi i sveci”. Tako|e je istakao da, iako se [e{eq u kwizi “Hajka na jeretika” deklari{e kao komunista, a on se deklari{e kao antikomunista, je wima dvojici zajedni~ko “srpstvo, moral, karakter, istina, pravda, sloboda, demokratija, istinska, a ne samo proklamovana”. U prilogu pisma Ivkovi} je [e{equ uputio ~ek u iznosu od 100 $, kako bi [e{eq i wegov sin Nikola mogli da kupe “boì}nu pe~enicu” i zapamtili “kroz to isto boì}no prasence taj dan isto kao i ja, za koga je danas taj dan zna~ajan zbog wegovog duhovno-srpskog narodnog zna~ewa i ne samo srpskog, ve} op{te ~ove~anskog zna~ewa istine i pravde”. Napomena: @ivota Ivkovi}, ~lan ekstremne emigrantske organizacije “SOPO” je nakon osnivawa, od strane iste, “Srpskog demokratskog pokreta”, u îkagu 1978. godine, postao ~lan uèg rukovodstva SDP-a. ^lanovi ekstremne 321

emigrantske organizacije “Srpski demokratski pokret” se u svojoj aktivnosti zalaù za primenu terora u borbi protiv SFRJ. Uz bele{ku dostavqamo V sektoru USDB i V sektoru SDB RSUP SR Srbije po jednu kopiju navedene po{tanske po{iqke. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina CIVIC FEDERAL SAVINGS BANK 3522 West 26th Street Chicago, Illinois 60623 271376 Date, december, 15. 1986. Dr Vojislav Seselj, Mih. Pupina 14, Zemun Polje, 11080 Zemun Exactly 100,00 cts CIVIC FEDERAL SAVINGS BANK @ivota P. Ivkovi} 3522 West 26th Street-Chicago, Illinois 60623 P.O. Box 23232 PERSONAL MONEY ORDER CHICAGO, ILL. 60623 – U.S.A. Zivota Ivkovich P.O. Box 23232 CHICAGO, ILL. 60623 U. S. A.

îkago, 16. decembra 1986. godine

Po{tovani gospodine [e{equ, Va{e pismo od 25. novembra t. g. primio sam 6. ovog meseca, te po{to tadawi nedeqni ~ek moradoh da upotrebim za pla}awe gasa, struje, vode, telefona i osigurawa, to i ovaj odgovor ostavih za slede}u subotu, da bih Vam i ovom prilikom mogao poslati malo pomo}i, jer nam se pribliàva na{ svetli hri{}anski praznik Hristovog ro`destva, pa se}aju}i se, kako sam se ja silno radovao Boì}u, ne ba{ mnogo {to sam znao {ta je Boì}, koliko tome {to sam ve} znao {ta je boì}na pe~enica. Moja èqa je ovog momenta da i Va{ mali sin~i} Nikola zapamti kroz to isto boì}no prasence taj dan isto kao i ja, za koga je danas taj dan zna~ajan zbog wegovog duhovnog, srpskog narodnog zna~ewa i ne samo srpskog, ve} op{te~ove~anskog zna~ewa istine i pravde. U tom znaku {aqem Vam ~ek na iznos od 100 ameri~kih dolara br. 271376, od 15. 12. 1986. godine, nadaju}i se da jedno prasence ne}e ko{tati vi{e, mada su mi trenutne tamo{we cene nepoznate, ali ra~unam ako ja ovdi za tu sumu mogu da kupim ~etiri zaklana i o~i{}ena prasadi od po 20 funti, ta vaqda }e mo}i tamo bar jedno, sem ako ste vi tamo prevazi{li i ameri~ki standard usled velikog progresa “nau~nog” socijalizma. Dodu{e, i jeste, jer iz jugoslovenske {tampe koju povremeno ~itam, vidim da tamo danas vi{e nema plate mawe od jednog miliona, zna~i, svi zaposleni gra|ani su 322

milioneri, a to nije mali uspeh. Ja li~no, i pored ove {ale, ose}ao bih se mnogo sre}nijim kad bi ta zarada se kretala samo oko 250 do 300 dinara i za jedan hleb pla}ao samo 2 dinara, a za kilogram mesa 5-7 dinara, kao {to je to nekad bilo u onoj “staroj”, “truloj”, “buròaskoj” i “nazadnoj” Kraqevini Jugoslaviji, nego da za jedan hleb moram da nosim novac u yaku. Ime Va{eg sin~i}a doznao sam od mog prijateqa koji je primio Va{e pismo u pro{li utorak. Istovremeno, pro{le nedeqe jedan prijateq mi dade fotokopiju u listovima Va{e kwige “Hajka na jeretika”, koju je dobio od nekog svoj prijateqa iz Zapadne Nema~ke. Tu, kao iz pisma upu}enog mom prijatequ, videh da ste ro|eni istog dana kada i ja, samo za razliku 27 godina kasnije. Palo mi je u o~i kako datum ro|ewa ima nekakve misti~ne veze sa karakternim crtama qudi. S tim povezujem jo{ jednog na{eg zemqaka od Nevesiwa, koji se upokojio decembra pro{le godine, a ro|en je tako|e istog dana, koliko su nam silno karakterne osobine sli~ne, a da misti~nost bude jo{ ve}a, i on je ro|en 27 godina pre mene. Iz Va{eg pisma upu}enog mom prijatequ, koji se prihvatio da Vam bude sponzor (garant) za Va{ dolazak u Ameriku, vidim da Vam paso{ jo{ nisu vratili, a da ni odgovor na Va{e pismo koje ste uputili Predsedni{tvu SFRJ. Ja li~no mislim da je sve to samo ce|ewe, kidawe nerava, pa otuda i svo to, kaèm, wihovo maltretirawe i {ikanirawe. Da}e oni Vama na kraju paso{ da bi Vas se re{ili, jer su oni svesni da }ete im Va{im izlaskom iz zemqe mnogo, mnogo mawe smetati. Dakako, pamtim i izjavu Josipa Broza datu britanskom ambasadoru u Beogradu povodom prvih izbora u zemqi: “A gde vam je opozicija”? Wegov odgovor je glasio: “Na{a opozicija delimi~no se nalazi u zatvoru, a delimi~no u emigraciji, ali mi se najsigurnije ose}amo kad se ona nalazi na grobqu”. To, tu wegovu izjavu ja ni mrtav ne smem da zaboravim. No, hvala Gospodu Bogu, {to je on veoma milostiv, ali i veoma strog i nezaboravan. On bavi, ali ne zaboravi, pa je eto i sam Broz se najzad na{ao na grobqu, a {to }e generacije i generacije ispa{tati na suludom marksisti~kom eksperimentu, to wega vi{e nimalo nije briga, jer “posle mene – potop”. Isto tako je mislio i Marks kada je pristupio satanisti~koj crkvi i o tome pisao svome ocu i rekao mu: “Jedna zavesa je pala, moje presveto rastrgnuto je, tako da je vaqalo postaviti nove bogove. Ja znam da }u se sunovratiti u bezdan i da mi spasa nema, ali }u se sa zadovoqstvom smejati i uìvati {to }e se za mnom sunovratiti ~itavo ~ove~anstvo”. (D. Rjazanov, MarksEngels, Arhiv Ferlagezel{aft, Frankfurt). “Marks-Engels, Sabrana dela, Internac. pabli{ing haus Wujork). “Dajc-Ferlag Berlin 1975, odj. I, sv. I, str 640/41, 651, 655, 660/61). (Robert Pejn, “Marks”, V. A. Alen, London 1968, str. 69-73). (Rjazanov, Berlin 1929), kao i sijaset dela koja se u Jugoslaviji ne mogu ni na}i ni pro~itati. Ja li~no, dragi gospodine [e{equ, àlim {to je jednim delom i moj srpski narod, a i neki drugi narodi i narodnosti u mojoj otaybini, krenuo tom stra{nom stranputicom ka bezdanu, a okrenuo le|a svojoj sopstvenoj svetloj istorijskoj pro{losti, veri i narodnoj tradiciji, ali naàlost, ja tu ne mogu da pomognem, jer oni koji su silom oru`ja zgrabili vlast uobra323

àvaju da su posisali sva mogu}a znawa i mudrosti, te da za druge koji misle druk~ije nije ostalo nijedne trunke. Govori se veoma mnogo u toj na{oj jadnoj otaybini o kulturi i “civilizaciji”, o demokratiji, o istini, o pravdi, ali sve je to veoma i jadno i bedno ako se dokazuje pesnicom. Iz jednog ovda{weg zagrani~nog lista vidim jedan citat iz tamo{weg ìvota i raznih diskusija: “Da li se moè na}i li~nost koja }e nas izvesti iz ove provalije?” Ja tvrdim da moè i imam smelosti da im kaèm da bih imao smelosti da se prihvatim te ~asne obaveze i du`nosti, ali u tom slu~aju, najblaè da kaèm, dru{kani bi tada trebali, da ne kaèm morali, da slu{aju, a ne da zapovedaju, jer bi to bilo u krajwoj liniji korisno i za wih same, ne samo za narod, jer eto, na na{u i wihovu nesre}u, i oni su jedan mali deo toga naroda. Znam i to da pojedini wihovi zanesewaci vele: “Mi smo sa pu{kom u ruci do{li na vlast i bez pu{ke nikome vlast ne damo. Ko ho}e od nas da uzme vlast, pu{ku u ruke pa u {umu, a mi }emo se pobrinuti da od nas nema ko da preuzme vlast”. Stra{na tragedija i bezumqe. Takvi uop{te ne mogu da shvate {ta zna~i vihor, ili kako ovdi kaù tornado. Pred wim se ru{e i najgrandioznija stabla, ali se za ~udo de{ava da sitno {ibqe izdrì i taj udar. Wihov komunisti~ki udar po opoziciji bio bi svakako vrlo krvav, ali bi op{tenarodni udar, a to je najmawe 90 procenata nekomunista i antikomunista, po wima bio jo{ krvaviji i daj Boè da bi jedan od hiqadu uspeo da ga preìvi. Jer udar izaziva kontraudar i neka im za uzor posluì skora{wa NDH, gdi usta{e posle prvih udara vi{e nisu imali kuraì da se slobodno kre}u izvan svojih barikada i bunkera, a na kraju rata iz Antine torbe prevrnuli se u Brozovu i tako izbegli ka`wavawe i postali jo{ ve}i gospodari situacije. Komunisti kao ateisti i bogoborci ne veruju u Boga i, kako to na{ narod kaè, “svece”, ali i te kako nastoje da se oni postave kao nekakvi bogovi i sveci. Kad im zagusti, oni onda `rtvuju po nekog bog~i}a ili sveca, kao na primer Staqina, kao da je Staqin bio ne{to vi{e krvolo~an od Lewina, ali je Lewina trebalo ostaviti da ima u koga da se kunu, a boqe je i jednog vo|u prokleti i sva zla pripisati wemu kao “nastradalom”, a ideologiju i daqe prikazivati kao svetu i ~istu. Me|utim, moje je mi{qewe da ta ideologija predstavqa utopiju, pa ma koliko se upirali iz petnih ìla da je prikaù kao “progresivnu” i “nau~nu” i da je wezino opstojawe nemogu}e bez nasiqa i diktature, zbog toga je demokratija i sloboda ~oveka u takvom sistemu apsolutno neprihvatqiva. Uzmite Va{ slu~aj; hteli ste istinu, pravdu, demokratiju, proklamovanu jednakost i ravnopravnost i videli ste {ta ste samo dosad preìveli. A moglo je da Vam bude i veoma lepo. Jedino, eto, sitnica, trebali ste da pqunete na sopstveni karakter, moral i qudsko dostojanstvo, da izvr{ite duhovnu amputaciju sopstvene ki~me i da svoj prirodni talenat i inteligenciju i ste~eno stru~no-nau~no znawe prilago|avate wihovim ciqevima i ako bi najmawe 90 procenata zbog toga pquvalo na Vas. Vi bi trebali da se pravite kao da uop{te ne prime}ujete, 324

da se snishodqivo okre}ete, levo, desno i klawate im se kao da Vam ukazuju neku najve}u po~ast. êsto puta i sam, pitao sam se, ako sam stvarno qubiteq istine i pravde, slobode i qudskog dostojanstva, ~asti, morala, demokratije, ta za{to onda nisam komunista, kad komuniste sve to propagiraju, ali ja sem propagande, ne na|oh ni{ta opipqivo {to bi stvarno sluìlo nekoj dobrobiti i blagostawu ~ove~anstva. Po mojoj oceni, wihov jedini ciq je vladati. Ni sam Marks ni slu~ajno nije bio neki du{ebri`nik za potla~ene. Sve {to se u tom ~oveku izrodilo, bila je zavist i mr`wa prema qudima. Otuda i wegova silna mr`wa prema Bogu, zato veli: “Osvetit }u se onome koji tamo gore vlada”. Za{to? [ta mu je u~inio onaj tamo gore. On zna da onaj tamo gore postoji, ali on ho}e da mu se sveti. Bio je, dakle, u zavadi sa wim, jer je u satanisti~koj crkvi na wegovo mesto primio nekog drugog. Ako bi ~ove~anstvo trebalo da ide za Marksom, onda bi trebalo da zna i dobre i lo{e strane Marksa, a ne da mu serviraju samo filtrirane i na{minkane fraze marksizma, koje se na delu pokazuju {upqe. U Va{oj kwizi “Hajka na jeretika”, Vi se i daqe deklari{ete kao komunista, pa }ete se mo`da ~uditi, a i oni kojima }ete morati da predate ovo moje pismo, za{to Vas onda ja, koji se deklari{em kao antikomunista, ho}u da pomognem, kad smo nas dvoje dva antipoda. Ne, nismo. Zajedni~ko nam je srpstvo, moral, karakter, istina, pravda, sloboda, demokratija, istinska, a ne samo proklamovana jednakost i ravnopravnost, a to je daleko, daleko ja~e od na{ih trenutnih ideolo{ko-politi~kih pogleda. Ja àlim {to na{i srpski komunisti ne mogu da uvide perfidnost komunista Hrvata, Slovenaca, te mawinskih komunista Ma|ara, muslimanaturkofila, {kipetara i makedonstvuju}ih bugarofila, da su oni komunisti samo po potrebi za svoje nacionalisti~ke tendencije, kako bi bili {to uspe{niji u borbi protivu Srba, i ni trunke vi{e. Dok na{i srpski jadnici nastoje da budu ve}i marksisti, ne samo od Marksa i wegovih prete~a, a bilo je i bezbroj, pa i daleko boqih od Marksa. ûdan smo mi Srbi narod. Kad se potur~imo – ve}i smo od sultana. Kad se pokatoli~imo – ve}i smo od pape. Kad postanemo marksisti – ve}i smo od Marksa. Ni doga|aji na Kosovu jo{ uvek neke komunisti~ke zanesewake ne mogu da otrezne, dok ovdi dopisnici jugoslovenskih listova pri~aju svojim bliìm poznanicima, a to posle, tako|e u poverewu, curi daqe, da je dana{wa situacija na Kosovu uàsavaju}a. Nasiqe i teror balisti~kih bandi su prevazi{li daleko ratni period 1941-1945. Zapalo se u stra{an }orsokak, jer je kod mnogih preovladala slavoqubivost i karijerizam i ne obra}aju}i pa`wu kuda to vodi. Moja najve}a èqa bi bila da se problem re{i na miran i demokratski na~in, ali istovremeno uvi|am i nemogu}nost zbog bolesne vlastoqubivosti jedne mawine koja nije u stawu da realno sagleda i tragi~an ishod, pa da mirnim putem izvr{i povla~ewe bez prolivawa krvi. êmu jedna ideologija ~ije bi odràvawe na vlasti plivalo u moru krvi? Ako ve} ho}emo da smo narodna vlast, 325

onda treba da slobodno od naroda budemo birani, po vi{epartijskom parlamentarnom sistemu, slobodnom, a ne nametanom i dirigovanom kandidaturom od strane jedne jedine partije, koja koristi kao svoje paravane sindikat, ranije Narodni front, kasnije tzv. Socijalisti~ki savez, kroz koje, opet, i jedino komunisti imaju re~, a ostali su samo aplauderi. Oprostite mi, gospodine [e{equ, {to Vas ja prosto udavih, a znam da ste vi siti davqewa od onih koji su tamo pored Vas, ali ja ovo vi{e radi wih i napisah, jer kao {to rekoh, znam da im ovo moje pismo morate predati, kao {to su to morali da u~ine i svi moji ro|aci i prijateqi sa kojima sam se dopisivao. Naravno, ovo “morali” je na kobajagi fini na~in kao: “Dobio si pismo od Ivkovi}a, {ta pi{e, ho}e{ li nam dati da pro~itamo to pismo, ba{ nas interesuje”. Hristos se rodi i sre}na Vam Nova 1987. godina. Vama, Va{oj supruzi Vesni i sinu Nikoli svako dobro od Gospoda Boga. Srda~no Va{, @ivota Ivkovi}

CXXX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0298 26. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 19. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika. Izvor u fazi proveravawa – podaci provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa sa pozicija srpskog nacionalizma. Jani~i} êdomir nam je u razgovoru izjavio da je, 15. 12. 1986. godine, prisustvovao u sali Patrijar{ije SPC promociji kwige “Ogre{ewe” dr Dinka Davidova. U vezi toga, Jani~i} je rekao da su kao diskutanti na promociji u~estvovali dr Mi}a Popovi}, dr Matija Be}kovi}, dr Vojislav [e{eq, sve{tenici @arko Gavrilovi} (voditeq na promociji), Atanasije Jevti}, kwièvnici Milan Komneni}, Danko Popovi} i Dinko Davidov. Prema proceni Jani~i}a, na promociji je bilo prisutno oko 100 qudi. Jani~i} je izjavio da je prvo govorio vrlo kratko Mi}a Popovi} (uglavnom o kwizi), zatim sve{tenik Atanasije Jevti}, koji je naglasio da se upravo vratio s puta po Kosovu i rekao da je stawe tamo{wih srpskih manastira vrlo lo{e. Tako|e je rekao da su Srbi na Kosovu diskriminisani verom polumeseca, pomenuo stradawe Srba za vreme Drugog svetskog rata od usta{a, kao i 326

stradawe Srba u logoru Jasenovac. Svoje izlagawe Jevti} je zavr{io zakqu~iv{i da jedini put koji vodi oslobo|ewu Srba jeste SPC. Nakon toga, za re~ se javio sve{tenik @arko Gavrilovi}, koji je istakao da je jedina uteha pravoslavnih vernika wihova crkva, hram, a da je sramota {to hramovi propadaju. Posle diskusije sve{tenika @arka Gavrilovi}a, za re~ se javio Vojislav [e{eq. Prema se}awu Jani~i}a, [e{eq je rekao da je XX vek, vek genocida, àrewa i paqewa nad srpskim narodom. Tako|e je rekao da se srpski narod oslobodio u XIX veku turskog ropstva i da je nakon toga poùrio da pomogne svojoj bra}i da se oslobode. Upravo ta bra}a, po re~ima [e{eqa, vratila su to Srbima noèm u le|a. [e{eq je naglasio da su hrvatske usta{e najqu}i neprijateqi srpskog naroda i da su usta{e za ~etiri godine rata ubile vi{e Srba nego {to ih je poginulo za vreme turske vladavine. U vezi toga, [e{eq je ponovio tuma~ewe Vladimira Dedijera po kojem je Stevo Kraja~i}, jedan od najve}ih hrvatskih komunista, rekao posle Drugog svetskog rata u Jasenovcu: “Vas Srba nismo dovoqno ubili”. Jani~i} je izjavio da je [e{eq ironi~no u vezi toga dodao da je Stevo Kraja~i}, i posle svojih napred citiranih re~i, ostao na visokom poloàju sve do svoje smrti. Nakon toga, Jani~i} je rekao da je [e{eq govorio da su Srbi ugroèni danas i od pojedinaca, pripadnika sopstvenog naroda, koji sluè kominternovsko-vatikanskoj zaveri i tako stvaraju uslove da “usta{ku kamu zamewuje kulturni genocid nad srpskim narodom”. Po [e{equ, upravo takvi pojedinci onemogu}avaju obnovu srpskih manastira i dozvoqavaju da se granice srpske otaybine prekrajaju, tako da je “Srbija svedena na Beogradski pa{aluk”. Nakon toga, [e{eq je govorio o poloàju SPC u na{oj zemqi, naglasiv{i da je ona jedini kohezioni faktor u o~uvawu srpstva, ali da ateisti~ka propaganda nastoji da razbije SPC. U vezi SAP Vojvodine, koju je [e{eq nazvao “srpska Atina”, rekao je da zahvaquju}i svojim autonoma{ima sledi birokratsko-kominternovsku zaveru protiv Srba, kao i crnogorski komunisti, tako da se srpski narod ve{ta~ki cepa i da se na taj na~in stvaraju hibridne nacije”. “Posleratni reìm” u na{oj zemqi, po re~ima [e{eqa, insistira na }utawu srpskog naroda o usta{kim zlo~inima i povrh svega “taj reìm” izjedna~ava usta{ke zlo~ine sa sporadi~nim srpskim kolaboracionizmom”. U vezi toga, [e{eq je rekao da se nije sudilo u odsustvu Anti Paveli}u, ali da se zato sudilo u odsustvu srpskom velikanu Slobodanu Jovanovi}u. Tako|e je rekao da se Andriji Artukovi}u sudilo za samo nekoliko stotina `rtava, dok je 1.500.000 Srba-logora{a u Jasenovcu zaboravqeno”. Prema se}awu Jani~i}a, [e{eq je svoje izlagawe zavr{io re~ima da Srbija ne}e propasti dok ima daha u bilo kojem Srbinu. Nakon [e{eqevog izlagawa, prisutni iz publike su postavqali pitawa. Prema Jani~i}evom se}awu, jedan slu{alac pitao je kako je mogu}e da hrvatska katoli~ka crkva proglasi Stepinca svecem, a da se SPC ne moè izboriti za rekonstrukciju svojih manastira. Na ovo pitawe prvo je odgovorio sve{tenik @arko Gavrilovi} re~ima da hrvatska katoli~ka crkva 327

ima zale|inu u mo}nom Vatikanu, i dodao da je razlog i u tome “{to je glavna trojka”, koja je vladala kod nas, bila rimokatoli~ke veroispovesti. Prema Jani~i}evom se}awu, Gavrilovi} je ironi~no rekao da je u srpskom narodu ipak bilo vi{e “Prodanovi}a” nego “Obili}a”, aludiraju}i na one Srbe koji su izneverili svoju veru. Nakon toga, [e{eq je dodao da je “glavni iz vode}e trojke” bio sklon ~estom mewawu ideologije, istine, ukoliko se to uklapalo u wegovu {emu vlasti. [e{eq je pomenuo svedo~ewe Vladimira Dedijera da je “glavni iz pomenute trojke” promenio i svoju veroispovest 1918. godine u Rusiji, prihvativ{i pravoslavqe. Nakon ovih re~i, sve{tenik @arko Gavrilovi} se ponovo javio za re~ i rekao da se “glavni iz vode}e trojke” 1918. godine ven~ao u Rusiji. Gavrilovi} je dodao da je za vreme Drugog svetskog rata “Milovan \ilas sa kompanijom” pregovarao sa Nemcima da se pusti iz logora Jasenovac Herta, tada{wa èna “glavnog ~oveka” iz pomenute trojke. Jani~i} se se}a da je neko iz publike povikao “Tita bre, Tita”. Gavrilovi} je napomenuo da je uz Hertu iz Jasenovca bilo oslobo|eno jo{ nekoliko rukovode}ih komunista, a da je ve}ina logora{a ostala u logoru. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti [e{eq Vojislav – OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo. Gavrilovi} @arko – (redigovano) Popovi} Mi}a – (redigovano) Jevti} Atanasije – (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB Od Jani~i} êdomira smo, nakon obavqenog informativnog razgovora, uzeli izjavu po ZKP u vezi neprijateqskog istupawa Vojislava [e{eqa. Pored toga, o neprijateqskom istupawu [e{eqa u Beogradu uzeto je jo{ 12 izjava po ZKP-u. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Jani~i} êdomir je u svojoj izjavi dao niz detaqa po svom se}awu o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa i @arka Gavrilovi}a. U svojoj izjavi osudio je neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa i @arka Gavrilovi}a, napomiwu}i da je ono bilo krajwe provokativno i neprijateqsko, procewuju}i da je promocija kwige bila izmanipulisana da bi se javno, pred brojnim posetiocima, {irila neprijateqska propaganda. (redigovano) U prilogu dostavqamo V sektoru USDB dva primerka izjave uzete od Jani~i} êdomira. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP SDB SR Srbije – 1h V sektoru Uprave – 1h operativnom radniku 328

(potpis redigovan)

CXXXI Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti 23 Br. 29826/1 Beograd, 29. 12. 1986. godine Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije Slu`ba dràvne bezbednosti – III sektor – Beograd Predmet: Vojislav [e{eq, istup u Okru`nom sudu u Beogradu Veza: Va{a depe{a br. 423, od 25. 12. 1986. godine Molimo da utvrdite identitet predsednika sudskog ve}a i ~lanova porote i dostavite provere podataka. Obavestite nas o va{im najnovijim saznawima u vezi [e{eqevog zaposlewa u Beogradu i prijave stalnog boravka. S obzirom da su na glavnoj raspravi prisustvovali i neki poznati pripadnici gra|anske desnice i nacionalisti, molimo da nas obavestite da li su ovom [e{eqevom istupu prethodili odre|eni dogovori i pripreme, da li su prisustvovali strani novinari i koji. (potpis redigovan)

CXXXII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0298 29. 12. 1986. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 17. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika. Izvor u fazi proveravawa, podaci provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa sa pozicija srpskog nacionalizma. Izvor nam je izjavio da je 15. 12. 1986. godine prisustvovao u Patrijar{iji SPC u Beogradu promociji kwige “Ogre{ewe”, autora Dinka Davidova. Na promociji su govorili sve{tenici @arko Gavrilovi}, Atanasije Jevti}, akademici Mi}a Popovi} i Matija Be}kovi}, zatim Vojislav [e{eq i autor kwige Dinko Davidov. Prema se}awu Duri} Mladena, prvi je 329

govorio Mi}a Popovi}, koji je pohvalno govorio o kwizi. Tako|e je ispri~ao da su srpski manastiri bili ugroèni u posleratnom periodu od strane ateisti~ki odgojene omladine. Naime, prema re~ima Mi}e Popovi}a, omladinci sa jedne radne akcije su sru{ili zid na kojem je bila vredna freska po nare|ewu svog komandira koji je rekao: kad nema boga, {ta }e nam slika o wemu. Posle Mi}e Popovi}a, govorio je sve{tenik Atanasije Jevti}, koji je rekao da se upravo vratio s puta po Kosovu. U vezi toga je rekao da su srpski manastiri na Kosovu ugroèni i da su mnogi poru{eni u posleratnom periodu. Jevti} je apelovao na sve Srbe da obnove manastire. Tako|e je govorio o stradawu srpskog naroda za vreme Drugog svetskog rata, pomenuv{i posebno Jasenovac. Nakon izlagawa Atanasija Jevti}a, govorio je sve{tenik @arko Gavrilovi}. On je pohvalio kwigu i dao re~ Vojislavu [e{equ. O sadràju [e{eqevog izlagawa, Duri} Mladen je rekao da je [e{eq na po~etku pohvalio kwigu kao svedo~anstvo o potresnom stradawu i golgoti srpskog naroda u XX veku. Rekao je da se srpski narod u XIX veku oslobodio od turskog ropstva, i da je pomogao svojoj bra}i da se oslobode, a da su ta bra}a nakon toga zabili Srbinu no` u le|a u svakoj te{koj situaciji. [e{eq je naveo da je tako bilo i tokom Prvog i Drugog svetskog rata i da bi tako bilo u svakoj budu}oj te{koj situaciji. Prema re~ima [e{eqa, ru{iti srpske svetiwe zna~i ubijati i uni{tavati srpsku ~ast i identitet srpskog naroda. [e{eq je rekao da su najve}i neprijateqi srpskog naroda u dosada{woj istoriji hrvatske usta{e koje su ubile vi{e Srba za ~etiri godine rata, nego {to ih je poginulo za vreme turske vladavine. Me|utim, [e{eq je rekao da je najve}a nesre}a za srpski narod nastala u posleratnom periodu i traje do danas, jer se srpski narod u posledwih nekoliko decenija razbija i deli, {to se geografska karta wegove otaybine prekraja i {to se Srbija danas svela na Beogradski pa{aluk. Nakon toga, [e{eq se pozvao na svedo~ewe Vladimira Dedijera, prema kojem je jedan od vode}ih hrvatskih komunista, Stevo Kraja~i}, rekao jednom prilikom u Jasenovcu: “Malo smo vas Srba ovde ubili”. [e{eq je ironi~no zakqu~io kako je Stevo Kraja~i} i posle ove izjave ostao na svom poloàju sve do svoje smrti. Usta{ku kamu danas zamewuje kulturni genocid nad srpskim narodom, jer se zapostavqaju sva srpska kulturna blaga, a SPC se potiskuje u drugi plan. Prema re~ima [e{eqa, SPC je u posledwih nekoliko decenija jedini kohezioni faktor unutar srpskog naroda. Pomenuo je Vojvodinu, rekav{i da je to nekada{wa srpska Atina, u kojoj se ne obnavqaju srpski manastiri, a da vojvo|anski i crnogorski komunisti èle da odvoje srpski narod od wegove matice i tako dovode u pitawe naciionalno jedinstvo srpskog naroda. [e{eq je rekao da posleratni reìm tera na }utawe o usta{kim zlo~inima kako bi se oni {to pre zaboravili, a na taj na~in se otvara prostor neprijateqima srpskog naroda da takve zlo~ine u skorijoj budu}nosti ponove. Zato je [e{eq pozvao srpski narod da prestane sa }utawem, jer }utawem Srbi sami ~ine zlo~in nad sobom. Prema [e{equ, nije slu~ajno {to je posleratni reìm odbijao da u odsustvu sudi Anti Paveli}u, jednom od 330

najve}ih zlikovaca nad srpskim narodom, a da je spremno sudio u odsustvu Slobodanu Jovanovi}u. [e{eq je rekao i da je Artukovi}u su|eno za ubistvo nekoliko stotina qudi, a da je 1.500.000 jasenova~kih logora{a ostalo po strani. Na kraju svog izlagawa, [e{eq je rekao da }e, bez obzira na sve navedeno, srpski narod i daqe ìveti “dok je nas i dok smo jo{ ìvi”. (redigovano) postavqali pitawa. Jedan mu{karac je pitao kako je mogu}no da Alojzije Stepinac bude progla{en za sveca, a da srpski manastiri ne mogu da se obnove. Na ovo pitawe je prvi odgovorio sve{tenik @arko Gavrilovi}, rekav{i da je to mogu}no zato {to je “trojka koja je vladala ovom dràvom potekla iz Rimokatoli~ke crkve”. Nakon toga, [e{eq je rekao da je “glavni iz te trojke” prelazio svojevremeno u pravoslavqe, ~ime je pokazao da nije mnogo drào ni do ideologije ni do istine i da je ideologiju, politiku i religiju mewao po potrebi ukoliko se to uklapalo u wegovu {emu vlasti. [e{eq je rekao da je o tome pisao i Vladimir Dedijer. Nakon ovih re~i, za re~ se ponovo javio sve{tenik @arko Gavrilovi}, rekav{i da je Herta, èna glavnog iz pomenute trojke, bila zarobqena i odvedena u Jasenovac, a da je Milovan \ilas pregovarao sa Nemcima da ona bude pu{tena u zamenu za zarobqene nema~ke oficire, dok su ostali logora{i ostali u logoru da budu ubijeni. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, za koga se u CSDB Sarajevo vodi OO po gra|anskoj desnici (redigovano) @arko Gavrilovi} (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano)

CXXXIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 31. 12. 1986. godine

Rezime depe{a iz dosijea [e{eq Vojislava za 1986. godinu Rezime je sa~iwen od 34 depe{e (strana 36). D-2551 od 7. 3. 1986. godine (USDB – D-1951 od 10. 3. 1986.) od strane RSUP SRS (RSUP SR BiH) obave{teni smo da }e Vojislava [e{eqa, nakon pu{tawa iz KPD Zenica 15. 3. 1986. godine, u Sarajevu posetiti Dobrica ]osi}, kao i Kosta âvo{ki, koji je najavio neposredne kontakte sa [e{eqem, odmah po wegovom povratku iz Londona. 331

D-2267 od 17. 3. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten o kontaktima koje su pripadnici gra|anske desnice ostvarili sa Vojislavom [e{eqem nakon wegovog pu{tawa iz zatvora. Tako je 16. 3. 1986. godine Miodrag Mili} obavestio [e{eqa da ga “od 1. aprila nasle|uje u Poàrevcu” i da mu je u Londonu objavqena kwiga “Ra|awe Titove despotije”, zbog koje je i osu|en, ali da je “ipak zadovoqan i da mu je svejedno {to ide u zatvor”. Mili} je savetovao [e{equ da obavezno pro~ita kwigu Mijalka Todorovi}a “Politi~ko bi}e dru{tvene krize”, a informisao ga je da je Vladimir [eks napisao “odli~nu kwigu o zatvorima u Jugoslaviji”. [e{eqa je 16. 3. kontaktirao i Vladimir Mijanovi} i izrazio zadovoqstvo {to je iza{ao iz zatvora, pozvav{i ga da do|e u Beograd i prisustvuje protestnoj ve~eri u UKS-u. [e{eq je obe}ao da }e u Beograd do}i 24. 3. 1986. godine. D-3381 od 27. 3. 1986. godine (USDB – D-2716) od strane RSUP SRS (RSUP SR BiH) smo obave{teni da }e 27. 3. 1986. godine na poziv Koste âvo{kog, Vuka Dra{kovi}a, Dragana Anti}a i drugih bezbednosno-interesantnih lica u Beograd doputovati 27. 3. 1986. godine, radi u~e{}a na protestnim ve~erima u UKS-u povodom upu}ivawa na izdràvawe kazne zatvora Dragoquba Petrovi}a. Od USDB je traèno da preduzme meru tajnog pra}ewa prema [e{eq Vojislavu, a po potrebi i ostale mere za vreme wegovog boravka u Beogradu. D-3461 od 28. 3. 1986. godine (USDB – D-2784) od strane RSUP SRS prosle|ena je depe{a RSUP SR BiH kojom nas obave{tavaju da je 19. i 20. 3. 1986. godine [e{eqa u Sarajevu posetio Piter Hayiristi}, koga je [e{eq upoznao sa uslovima pod kojima je izdràvao kaznu zatvora, maltretirawu u zatvoru, {trajku gla|u, svojim daqim planovima, nameri da traì putnu ispravu itd. D-2852 od 1. 4. 1986. godine RSUP SRS (da prosledi RSUP SR BiH) je obave{ten da je 27. 3. 1986. godine Vojislav [e{eq doputovao u Beograd, gde su ga na èlezni~koj stanici sa~ekali Vuk Dra{kovi} i Kosta âvo{ki. Za vreme boravka u Beogradu, [e{eq je ostvario kontakte sa Qubomirom Tadi}em, Zagorkom Golubovi}, Miodragom Mili}em, Pavlu{kom Im{irovi}em, Sr|om Popovi}em, Ivanom Jankovi}em, Vladimirom Mijanovi}em, Laslom Sekeqem, Boìdarom Jak{i}em, Milovanom \ilasom, Milovanom Danojli}em, Dobricom ]osi}em i Vukom Dra{kovi}em. Uzeo je u~e{}e na protestnoj ve~eri u UKS-u radi upu}ivawa Dragoquba Petrovi}a na izdràvawe kazne zatvora, odrànoj 31. 3. 1986. godine. U svom kratkom izlagawu [e{eq je istakao da je ogor~en na primenu policijske represije prema licima koja su ~inila verbalni delikt i koja su zbog toga osu|ena. Kao primer, naveo je slu~aj trojice osu|enika iz KPD “Zenica”, koji su osu|eni samo zbog toga {to su odbili da sara|uju sa policijom. D-3179 od 8. 4. 1986. godine i D-4205 od 9. 4. 1986. godine RSUP SRS (RSUP SR Slovenije) odnose se na nameru Stevana [i}arova da za “Mladinu” napravi intervju sa Vojislavom [e{eqom, u kojem }e u~estvovati i Gorazd Suhodolnik. Susret Suhodolnika, [i}arova i [e{eqa, dogovoren je u stanu Im{irovi} Pavlu{ka 9. 4. 1986. godine. 332

D-4938 od 21. 4. 1986. godine (USDB – D-3477/2) od strane RSUP SRS (prosle|en nam je zahtev RSUP SR BiH) da im blagovremeno obezbedimo primerak kwige Vojislava [e{eqa “Hajka na mene”. D-5239 od 26. 4. 1986. godine (USDB – D-3950) od strane RSUP SRS (RSUP SR BiH) obave{teni smo o dolasku Vojislava [e{eqa u Beograd 26. 4. 1986. godine i traèna je primena mere tajnog pra}ewa i operativno pokrivawe boravka Vojislava [e{eqa u Beogradu. D-5718 od 7. 5. 1986. godine (USDB D-4258) od strane RSUP SRS (RSUP SR BiH) smo obave{teni o kontaktima koje je Vojislav [e{eq, u sklopu priprema oko {tampawa svoje kwige “Hajka na mene”, ostvario sa Draganom Anti}em i izdava~em Rastkom Zaki}em. [e{eq je prihvatio Zaki}ev predlog da se postoje}em tekstu doda kra}i epilog ~itavog wegovog slu~aja, koji bi napisao Zaki}, a [e{eq }e poku{ati da u “Kwièvnoj re~i” objavi jedan tekst kojim bi reklamirao svoju kwigu i pozvao zainteresovane na pretplatu. Zaki} je savetovao [e{equ (s obzirom da sumwa da }e mu ijedne novine {tampati reklamni oglas) da napravi neki prospekt koji }e poslati na adrese 500 qudi {irom zemqe kojim bi ih pozvali na pretplatu. Ujedno, Zaki} ga je upozorio na mogu}nost zabrane pomenute kwige, ~ime bi se pojavio problem gubitka uloènog novca, ali je [e{eq mi{qewa da su mogu}nosti zabrane male, jer su to sve tekstovi koji su ve} bili zapleweni od strane policije, ali nisu bili izvedeni kao inkriminacija na wegovom su|ewu. Dogovorili su se da [e{eq naknadno do|e u Beograd, radi konkretnijeg dogovora oko {tampawa kwige, a [e{eq je dodao da }e mu doneti 20 miliona, kako bi Zaki} mogao izvr{iti potrebne pripreme za {tampawe navedene kwige. D-6037 od 14. 5. 1986. godine (USDB – D-4519) od strane RSUP SRS (RSUP SR BiH) smo obave{teni da je u 18 broju “Mladine”, od 16. 5. 1986. godine, objavqen intervju sa Vojislavom [e{eqem. Delovi intervjua Vojislava [e{eqa emitovani su na Radio [tudentu 1. 5. 1986. godine. D-5492 od 8. 6. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav [e{eq pokrenuo akciju prikupqawa nov~anih sredstava u iznosu od 3.500 dinara radi {tampawa i izdavawa svoje kwige koja bi, po wegovom kazivawu, trebala da predstavqa “zbirku polemi~kih tekstova”. D-5683 od 2. 6. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav [e{eq zavr{io pisawe kwige “Hajka na jeretika”, koju namerava da {tampa u 500 primeraka u birou za umnoàvawe “Multiprint” u Beogradu. Korice kwige uradio je Miroslav Dereti}, privatni {tampar iz Beograda, u zeleno-beloj i crvenoj boji. Recenzenti kwige su Qubomir Tadi}, Kosta âvo{ki i Vuk Dra{kovi}. Cena kwige je 3.300 dinara. Vladimir Mijanovi} je izvoru pokazao primerak kwige koji poseduje, i dodao da se kwiga “uveliko rastura po Beogradu”. Tako|e je izneo da je [e{eq 15 primeraka kwige dao javnom tuìocu, te da je sada najva`nije da se {to vi{e primeraka kwige podeli pre nego tuìlac donese odluku o wenoj sudbini. Izdava~i kwige su Rastko Zaki} i Vojislav [e{eq i kwiga predstavqa (po re~ima [e{eqa) “neku vrstu zbirke polemi~kih tekstova 333

koje je vodio sa pojedinim bosanskim politi~arima i poznatim kulturnim radnicima i javnim radnicima iz cele zemqe”. D-5999 od 20. 6. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je 20. 6. 1986. godine, u vremenu od 13-16.20 ~asova, u sudnici br. 3 Palate pravde u Beogradu, odràna rasprava povodom re{ewa Okru`nog javnog tuìla{tva u Beogradu kojim se privremeno zabrawuje rasturawe kwige “Hajka na jeretika” Vojislava [e{eqa, u izdawu samostalnog izdava~a Rastka Zaki}a. Na raspravi je prisustvovalo oko 50 lica, me|u kojima Mijanovi} Vladimir, Oluji} Dragomir, Im{irovi} Pavlu{ko, Moqkovi} Ilija, Stojanovi} Vojislav, @arko Gavrilovi}, Mi}evi} Jelenko i Bogavac Du{an. U uvodnoj re~i, advokat Vladimir [eks, punomo}nik izdava~a Rastka Zaki}a je nastojao da bliè obrazloì termin “uznemirewe javnosti” na koji se pozivao javni tuìlac i povodom kojeg je privremeno zabraweno rasturawe pomenute kwige. Prema wegovim re~ima, na{a javnost je naviknuta na svakodnevna uznemirewa, da je stoga ova kwiga bezopasna. Autor kwige je, u~estvuju}i u raspravi, konstantno optuìvao partijske rukovodioce SR BiH i visoke funkcionere za velike politi~ke i druge gre{ke, iznose}i tom prilikom niz “argumenata” kojima je nastojao svoje re~i u~initi uverqivim. Advokat Velimir Cveti}, punomo}nik autora, mi{qewa je da je zabrana kwige “Hajka na jeretika” samo posledica celokupnog stawa u zemqi. U tom kontekstu navodi da problemi nacionalizma ne postoje samo na Kosovu, ve} i u BiH, ali se o wima malo zna. Nakon uvodnih re~i, pristupilo se predlagawu dokaza o kojima se sud kasnije izjasnio. Prema mi{qewu sudskog ve}a, predloèni dokazi advokata [eksa i Cveti}a, kao i autora kwige, neosnovani su, te je dobijeno wihovo izvo|ewe. U zavr{noj re~i, tuìlac je ponovio argumente iz re{ewa o privremenoj zabrani i pozvao sud da donese odluku kojom se rasturawe pomenute kwige trajno zabrawuje. U svojoj zavr{noj re~i, punomo}nici autora i izdava~a kwige su izrazili mi{qewe da }e odluka suda biti pravedna i da }e biti ukinuta zabrana rasturawa inkriminisane kwige. Sud je nakon kratkotrajnog ve}awa doneo odluku kojom se u celini prihvataju navodi javnog tuìoca, te se rasturawe kwige “Hajka na jeretika” trajno zabrawuje. Posle izricawa presude, prisutni su se mirno razi{li. D-5973 od 20. 6. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten o raspravi povodom zabrane kwige “Hajka na jeretika” i nastojawu [e{eq Vojislava, zajedno sa Mi}evi} Jelenkom – Filaretom, da na su|ewe pozove ve}i broj novinara – dopisnika zapadnih listova u Beogradu, me|u kojima Tomasa Braja, Pavla Jankovi}a, Trevizan Desu, Gernandeza Elovijagu, kao i predstavnike agencije “Rojter”. D-6552 od 3. 7. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je 3. 7. 1986. godine Vojislav [e{eq zavr{io {tampawe svoje kwige “Vreme preispitivawa”. Priprema kwige za {tampawe je izvr{ena u samostalnoj zanatskoj radwi za umnoàvawe i fotokopirawe “Fotoslog” âle Milana. Nakon pripreme, [e{eq je preuzeo od Milana papirne matrice radi korekture, ali ih nije vratio, ve} je u nekoj od privatnih {tamparskih radwi u Beo334

gradu, od{tampao kwigu u 500 primeraka. Kwige su radi rasturawa preuzeli Miodrag Skuli} i NN ènska osoba, a rasturawe }e vr{iti automobilom “reno 18” (Q-455-189), koji vozi NN èna). U kwizi, [e{eq je prezentirao 17 tekstova napisanih do 1983. godine, od kojih je deo na razli~ite na~ine publikovan. U kwizi su, pored ostalih, {tampani i tekstovi “Kriza vaspitno-obrazovnog sistema i wene reperkusije na dru{tveni poloàj omladine”, “Intelektualni anga`man u konkretnom vremenu i prostoru”, ~ije je objavqivawe bilo prihva}eno od redakcija “Vidika” i “Nove revije”, ali je publikovawe bilo spre~eno hap{ewem autora. U predgovoru, [e{eq najavquje nastavak ove kwige, koji je ve} spreman za {tampu, pod nazivom “Sumrak iluzija”. D-8892 od 11. 7. 1986. godine (USDB D-6722) od strane RSUP SRS smo obave{teni da se 17. 6. 1986. godine Vojislav [e{eq odjavio sa adrese u Sarajevu i kao mesto boravka prijavio Zemun–Beograd i traèna je informacija gde je [e{eq prijavio stalno mesto boravka. D-6722 od 15. 7. 1986. godine RSUP SRS je (u vezi prethodne depe{e) obave{ten da je 19. 7. 1986. godine [e{eq Vojislav prijavio stalno boravi{te u Beogradu kod [e{eq Mare, ul. Ba~ka br. 17. D-7073 od 23. 7. 1986. godine RSUP SRS je informisan da, prema tvr|ewu Im{irovi} Pavlu{ka, Vojislav [e{eq ima spremqene rukopise za objavqivawe jo{ dve kwige. Jedna od wih ima naslov “Dnevnik jednog disidenta”. Za tro{kove {tampawa [e{eq raspolaè sumom od 800.000 dinara, a iste namerava {tampati krajem avgusta ili u septembru 1986. godine. D-9466 od 26. 7. 1986. godine (USDB – D-7159) od RSUP SRS (RSUP SR BiH) smo obave{teni da }e 26. 7. 1986. godine doputovati iz Sarajeva u Beograd Vojislav [e{eq zbog poslova oko {tampawa drugog izdawa kwige “Vreme preispitivawa”. Traèno je operativno pokrivawe wegovog boravka u Beogradu. D-7311 od 1. 8. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da Vojislav [e{eq priprema drugo izdawe kwige “Vrijeme preispitivawa”, koja }e se u tiraù od 1.000 primeraka {tampati u samostalnoj zanatskoj radwi za fotokopirawe i umnoàvawe “Fotoslog”, vlasnika âle Milana u Beogradu. D-10882 od 1. 9. 1986. godine (USDB – D-8037) smo obave{teni od RSUP SRS (RSUP SR BiH) da je 1. 9. 1986. godine Vojislav [e{eq iz Sarajeva otputovao za Beograd. D-8052 od 2. 9. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav [e{eq u razgovoru sa Kostom âvo{kim, istom saop{tio da je zavr{io sa pisawem teksta kwige pod naslovom “Sumrak iluzija”, da je navedena kwiga od{tampana i da je najve}i deo tiraà ve} rasturen. [e{eq je tekst navedene kwige 26. 8. 1986. godine dostavio na uvid javnom tuìocu, i jo{ uvek nije dobio nikakav odgovor. Pripremawe kwige [e{eq je drào u tajnosti, a dostavio je po primerak kwige Kosti âvo{kom i Vojislavu Ko{tunici. D-8367 od 12. 9. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da Vojislav [e{eq priprema za {tampawe i objavqivawe novu kwigu, koja }e, pored ostalih tekstova, sadràti pismo Predsedni{tvu SFRJ koje je [e{eq uputio 335

1. 6. 1986. godine, kao i [e{eqev odgovor na anketu – intervju “[ta da se radi”. D-12518 od 18. 9. 1986. godine (USDB – D-8883) od strane RSUP SRS (PSUP SAP Vojvodine smo obave{teni da je 16. 9. 1986. godine Vojislav [e{eq kontaktirao sa Radmilom Muli}em, {efom “Nolitove” kwiàre “Milo{ Crwanski” u Novom Sadu, kome je preneo da je iz {tampe iza{lo drugo izdawe wegove kwige “Hajka na jeretika”, koje je [tampano u 100 primeraka i koje }e se prodavati po ceni od 3.200 dinara, interesuju}i se za mogu}nost wene prodaje u Novom Sadu. Muli} je od [e{eqa traìo da mu po Klari Mandi}-Timarov po{aqe 20 primeraka, dodav{i da ne zna u kom roku }e uspeti da rasproda kwigu. Dopisom sp. 5653 od 24. 9. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je Okru`nom javnom tuìla{tvu dostavqena informacija o namerama Vojislava [e{eqa da objavi novu kwigu, sa fotokopijama do sada pribavqenih tekstova koje [e{eq namerava da objavi u istoj. Zameniku OJT Jovi Kneèvi}u, na wegov zahtev, pruène su i nu`ne usmene informacije. D-15773 od 22. 11. 1986. godine (USDB – D-11265) od strane RSUP SRS (RSUP SR BiH) obave{teni smo da je na adresu KPD Zenica prispela kopija tu`be radi naknade {tete, podneta u ime [e{eq Vojislava od strane advokata Lojpur Aleksandra, koja je upu}ena i Op{tinskom sudu u Sarajevu. U tu`bi [e{eq traì od{tetu u iznosu od 500.000 dinara, a kao razloge navodi da ga je straàr u KPD Zenici fizi~ki zlostavqao, da mu je uskra}ivana i zabrawena lekarska pomo}, da je kaznu provodio u izolaciji iako za sve navedeno “nisu bili ispuweni zakonski uslovi”, te da je zbog represalija pretrpeo fizi~ke i psihi~ke smetwe. Dopisom sp. 6980 od 26. 11. 1986. godine OJT M. Aleksi}u dostavqen je rukopis kwige Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces u Sarajevu 1984. godine”, koja je {tampana u tiraù od 500 primeraka, u birou za umnoàvawe “Multiprint”, vlasnika Vojislava Stefanovi}a. D-11373 od 16. 11. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav [e{eq zavr{io {tampawe svoje kwige “Veleizdajni~ki proces u Sarajevu 1984. godine”. Recenzenti su Vojislav Lubarda i Ivan Jankovi}, a kwiga sadrì “sva dokumenta pravne prirode, neposredno vezana za proces u Sarajevu 1984. godine”. D-11952 od 12. 12. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav [e{eq uputio 25. 11. 1986. godine po{tanske po{iqke na adrese Milo{a Milosavqevi}a i N. Markovi}a u Australiju, i Miroquba Timotijevi}a u USA, u kojima se zahvalio na “{irokogrudoj podr{ci”, izneo probleme materijalne prirode vezano za zamenu stana na relaciji Sarajevo–Beograd i zahvalio se na pozivu da sa porodicom do|e u îkago (kod Timotijevi}a). D-12089 od 17. 12. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten o merama koje su od strane USDB preduzete (informativni razgovori i izjave po ZKP), vezano za istupe Vojislava [e{eqa na tribinama odrànim 28. 10. i 15. 12. 1986. godine. D-12195 od 19. 12. 1986. godine RSUP SRS je informisan o kontaktu Vojislava [e{eqa sa âvo{ki Kostom, kog je [e{eq obavestio o zabrani 336

svoje kwige “Veleizdajni~ki proces” i zamolio ga da âvo{ki o svemu navedenom obavesti wihove zajedni~ke prijateqe, sa kojima bude u kontaktu. D-12310 od 23. 12. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav [e{eq GSUP-u Beograd podneo zahtev za izdavawe putne isprave i traèn je stav i mi{qewe. D-12292 od 23. 12. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je 22. 12. 1986. godine u Okru`nom sudu u Beogradu odràn glavni pretres povodom re{ewa Okru`nog javnog tuìla{tva kojim je privremeno zabrawena kwiga Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces”. Re{ewem sudskog ve}a kwiga je u celini i trajno zabrawena. D-14455 od 4. 11. 1986. godine (USDB D-10544) od strane RSUP SRS (RSUP SR BiH) smo obave{teni da je, shodno dogovoru sa SDB SSUP-a, brisana obrada nad [e{eq Vojislavom i da }e daqu obradu voditi SDB RSUP SRS, a SDB Sarajevo }e voditi pomo}ni dosije i primewivati sve operativne mere prema [e{equ za vreme wegovog boravka u Sarajevu. Rezime sa~inila (redigovano)

CXXXIV SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti 22 Broj 910/1 Beograd, 13. 1. 1987. godine Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije Slu`ba dràvne bezbednosti, II sektor Beograd Predmet: Boì} Mile i drugi ~etni~ki emigranti u Cirihu, dostava podataka Izvor SDB SR BiH je nedavno ostvario kontakt sa Boì} Miletom i Milo{evi} Radomirom, ~etni~kim emigrantima u Cirihu, kojom prilikom je, izme|u ostalog, uspeo delimi~no da proveri da je Ili} Mara veza ~etni~ke emigracije (tokom novembra i decembra boravila u Tuzli), te da odràva vezu sa sve{tenicima. Za vreme boravka u zemqi ostvarila je vi{e kontakata sa episkopom Ka~avendom i sve{tenicima SPC Peri} Miodragom i Gavri} Miodragom. Boì} je izvoru pred polazak u zemqu dao i zadatak da u Beogradu prona|e Vojislava [e{eqa i da mu preda sumu od 300 {vajcarskih franaka, a koju je navodno sakupila ~etni~ka emigracija iz [vajcarske. Boì} je [e{eqa okarakterisao kao najve}eg borca protiv komunizma, savetuju}i izvoru da bude oprezan “jer je [e{eq sigurno pod prismotrom SDB”. 337

Neposredno pred polazak izvor je ostvario kontakt i sa Milo{evi} Radomirom, koji je bio u dru{tvu sa tri izvoru nepoznata lica, a pred kojima je Milo{evi} neprijateqski istupao. Po wihovom odlasku, Milo{evi} je rekao izvoru da oni za emigraciju rade “krupne stvari”. Izvor je naknadno saznao da je jedno od ovih lica zaposleno kao nogometni trener u Cirihu i da je ro|en u Pan~evu i da redovno dolazi u zemqu. (potpis redigovan)

CXXXV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 19. 1. 1987. godine

Slu`bena bele{ka u vezi zabrane rasturawa kwige “Veleizdajni~ki proces”, autora Vojislava [e{eqa Na sudskom procesu odrànom u Okru`nom sudu u Beogradu, dana 22. 12. 1986. godine, trajno je zabraweno rasturawe kwige “Veleizdajni~ki proces” autora Vojislava [e{eqa. Re{ewe o trajnoj zabrani pomenute kwige izreklo je sudsko ve}e u sastavu: – predsednik ve}a Perovi} Nikola, ro|en 2. 9. 1946. godine u Beogradu, od oca Veqka i majke Olge, devoja~ko Pajevi}, po zanimawu sudija, sa stanom u Beogradu, Ulica proleterskih brigada br. 52; – sudija porotnik Stani} Bogoqub, ro|en 15. 5. 1914. godine u Elemiru, SO Zrewanin, od oca Aleksandra i majke Dragiwe, devoja~ko Jovanovi}, po zanimawu radio-tehni~ar, sa stanom u Beogradu, ulica \akova~ka br. 7; – sudija porotnik Kasumovi} Murat, ro|en 25. 4. 1935. godine u selu Rasovo, SO Bijelo Poqe, od oca [abana i majke Hayire, devoja~ko Franca, po zanimawu voza~, sa stanom u Beogradu, ulica Ustani~ka br. 140. Nakon privremene zabrane kwige “Veleizdajni~ki proces”, a pre odrànog glavnog pretresa 22. 12. 1986. godine u Okru`nom sudu u Beogradu, Vojislav [e{eq je o zakazanom su|ewu obavestio ve}i broj svojih istomi{qenika u Beogradu, kao i jedan broj dopisnika stranih novinskih agencija iz Beograda. Jedan broj wegovih istomi{qenika je prisustvovao na su|ewu dana 22.1 2. 1986. godine, ali, po na{im saznawima, istom nisu prisustvovali strani novinari. Prema na{im saznawima, Vojislav [e{eq nema stalno zaposlewe u Beogradu. Stalno je nastawen u Zemunu, Ulica Mihajla Pupina br. 14. 338

CXXXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 20. 1. 1987. godine

Informacija o preduzetim merama posle istupawa Vojislava [e{eqa na tribinama u Patrijar{iji SPC 28. 10. i 15. 12. 1986. godine i Domu omladine 8. 12. 1986. godine Posle neprijateqskog istupawa Vojislava [e{eqa na promocijama kwiga dr @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”, i Dinka Davidova “Ogre{ewa”, odrànim u sali Patrijar{ije SPC 28. 10. i 15. 12. 1986. godine, i na tribini “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”, odrànoj u Domu omladine 8. 12. 1986. godine (o sadrìni istupa smo ranije informisali – napomena operativnog radnika), identifikovali smo ve}i broj lica koja su prisustvovala ovim skupovima. Od ovih lica petnaestoro je 17., 18. i 19. 12. 1986. godine pozvano u prostorije organa unutra{wih poslova i od wih su uzete izjave na osnovu ~lana 151, stav 3 ZKP u ciqu stvarawa krivi~no-pravne dokumentacije o istupawu Vojislava [e{eqa. êtiri izjave (Luke Mi~ete, Ozrena Milanovi}a, Milana Radovanovi}a i Milorada Sredojevi}a) odnose se na istupawe [e{eqa od 28. 10. 1986. godine, tri izjave (Miroquba Jevti}a, Dragana Bradi}a i Miroslava Jevtovi}a) odnose se na wegovo istupawe od 8. 12. 1986. godine, a devet izjava (Sa{e Panti}a, Rodoquba Lazi}a, Milorada Sredojevi}a, êdomira Jan~i}a, Mladena Duri}a, Nenada Makuqevi}a, Dragi}a Ili}a, Predraga Markovi}a i Sneàne Popovi}), odnose se na istupawe od 15. 12. 1986. godine. Od ovih petnaest izjava, pet (izjave Milorada Sredojevi}a, koja se odnosi na [e{eqevo istupawe od 28. 10. i 15. 12. 1986. godine, Dragana Bradi}a i Miroslava Jevtovi}a, koje se odnose na istupawe od 8. 12. 1986. godine, i Sneàne Popovi}, odnosi se na istupawe od 15. 12. 1986. godine) ne bi moglo biti kori{}eno kao dokaz u krivi~nom postupku protiv [e{eqa zbog toga {to ne sadrè inkriminaciju (ova lica se ili ne se}aju ili neta~no interpretiraju istupe [e{eqa), dok ostale izjave uglavnom ili u potpunosti potvr|uju sadrìnu wegovih istupa. Dana 19. 1. 1987. godine odràn je radni dogovor sa Jovom Kneèvi}em, zamenikom okru`nog javnog tuìoca, kome je predo~eno da je u vezi istupa Vojislava [e{eqa na tribinama u Patrijar{iji SPC 28. 10. i 15. 12. 1986. godine, i na tribini u Domu omladine 8. 12. 1986. godine, uzeto 15 izjava po ZKP od lica koja su prisustvovala ovim tribinama. Svih 15 izjava po ZKP predato je zameniku okru`nog javnog tuìoca u ciqu {to hitnije procene mogu}nosti eventualnog krivi~nog gowewa Vojislava [e{eqa. Zamenik okru`nog javnog tuìoca je izneo da }e izjave po ZKP pro~itati, a potom se konsultovati sa okru`nim javnim tuìocem i nakon toga 339

obavestiti USDB o mogu}nosti kori{}ewa ovih izjava u eventualnom krivi~nom postupku protiv [e{eqa. Napomena: Istupi Vojislava [e{eqa od 28. 10. i 15. 12. 1986. godine su i fonodokumentovani, tako da raspolaèmo i sa integralnom verzijom wegovog izlagawa. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

CXXXVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0012 71-0276 20. 1. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o radnom dogovoru Dana 19. 1. 1987. godine, u Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu odràn je radni dogovor kome su prisustvovali zamenik okru`nog javnog tuìoca Jova Kneèvi}, pomo}nik (redigovano). Radni dogovor je ostvaren na inicijativu USDB. Zameniku okru`nog javnog tuìoca Jovi Kneèvi}u je predo~eno da je u vezi istupa Vojislava [e{eqa na tribinama u Patrijar{iji SPC, 28. 10. i 15. 12. 1986. godine, i na tribini Doma omladine 8. 12. 1986. godine, uzeto 15 izjava po ZKP od lica koja su prisustvovala ovim tribinama. Svih 15 izjava po ZKP u vezi istupa Vojislava [e{eqa predato je Jjovi Kneèvi}u u ciqu {to hitnije procene mogu}nosti eventualnog krivi~nog progona [e{eqa. Kneèvi} je ovom prilikom izneo da }e izjave po ZKP pro~itati, potom se konsultovati sa okru`nim javnim tuìocem Milo{em Aleksi}em i tek nakon toga obavestiti USDB o mogu}nosti kori{}ewa ovih izjava u eventualnom krivi~nom progonu [e{eqa. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina (potpis redigovan) 340

CXXXVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 21. 1. 1987. godine Na osnovu ~lana 37 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, dajemo predlog za zavo|ewe operativne obrade. Vojislav [e{eq, od oca Nikole i majke Danice, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, nezaposlen, oèwen Vesnom Mudre{om, otac jednog deteta, stalno nastawen u Beogradu, prijavqen na adresi ul. Ba~ka 17, stvarno stanuje u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14. Vojislav [e{eq je osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{io u Sarajevu. Godine 1972. upisao je Pravni fakultet i zavr{io ga je za tri godine sa prose~nom ocenom preko 9. Na Pravnom fakultetu u Beogradu magistrirao je 1977. godine, a doktorirao je 1979. godine na istom fakultetu, na Katedri za me|unarodno pravo kod profesora Vojina Dimitrijevi}a. Godine 1981. izabran je za docenta na FPN u Sarajevu za predmet Me|unarodno pravo i odnosi. Zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma, nad Vojislavom [e{eqem je u CSDB Sarajevo zavedena POO 1981. godine, a 1983. godine je zavedena OO. Godine 1984. Vojislav [e{eq je od strane Okru`nog suda u Sarajevu osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 8 godina zbog krivi~nog dela iz ~lana 114 KZ SFRJ. Ova kazna mu je od strane vrhovnog suda BiH smawena na 4 godine, da bi je Savezni sud preina~io na kaznu zatvora u trajawu od 1 godine i 10 meseci, koju je [e{eq i izdrào u KPD Zenica. [e{eq je jo{ od ranije u kontaktu sa vi{e lica koja (redigovano) (Kosta âvo{ki, Sr|a Popovi}, Vladimir Mijanovi}, Boìdar Jak{i} i dr.) i (redigovano) (Vuk Dra{kovi}, Dobrica ]osi} i dr.). Zajedno je sa licima (redigovano) neprijateqski istupao i pruào im svoju punu podr{ku u wihovim “akcijama”. Tako|e je bio jedan od uhap{enih u “grupi 28”. Lica iz ovih grupacija su pruàla svoju punu podr{ku [e{equ dok mu je su|eno u Sarajevu, a tako|e su organizovala vi{e peticija kojima je traèno wegovo pu{tawe na slobodu. Po izlasku iz zatvora marta meseca 1986. godine, [e{eq je nastavio da neprijateqski istupa sa istih pozicija. Obnovio je svoje veze sa licima koja deluju sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma i zajedno sa wima i uz wihovu podr{ku je nastavio da neprijateqski deluje. Juna 1986. godine preselio se u Beograd i prijavio na adresu Ba~ka 17, kod svoje tetke. Po preseqewu je nastavio da neprijateqski istupa, a u privatnoj reìji je {tampao i objavio ~etiri kwige (“Sumrak iluzija”, “Vreme preispitivawa”, “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”), dok je za dve od wih (“Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”) presudom Okru`nog suda u Beogradu zabraweno daqe {tampawe i rasturawe. 341

Tako|e je vi{e puta javno neprijateqski istupao (na tribinama u Patrijar{iji SPC 28. 10. i 15. 12. 1986. godine i na tribini u Domu omladine 8. 12. 1986 godine), a ti istupi su i krivi~no-pravno zadokumentovani. S obzirom na navedeno, predlaèmo da se nad Vojislavom [e{eqom zavede operativna obrada u USDB za Beograd. Kucano u 2 primerka. (potpis redigovan) (redigovano)

CXXXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0375 22. 1. 1987. godine

Informacija o istupawu Vojislava [e{eqa u Okru`nom sudu u Beogradu dana 19. 1. 1987. godine Dana 19. 1. 1987. godine odràn je ponovqeni pretres pred ve}em Okru`nog suda u Beogradu, po{to je Vrhovni sud Srbije ukinuo prvostepeno re{ewe kojim se trajno zabrawuje kwiga “Veleizdajni~ki proces” autora Vojislava [e{eqa i predmet vratio na ponovno odlu~ivawe istome sudu. Na pretresu pred Okru`nim sudom [e{eqa su zastupali advokati Slobodan Perovi} i Nikola Barovi} (redigovano). Bilo je prisutno oko 25 lica, me|u kojima Pavlu{ko Im{irovi} i Ilija Moqkovi} (redigovano). Na po~etku pretresa Vojislav [e{eq je izjavio da bi èleo da jo{ vi{e potkrepi svoje stavove izre~ene u kwizi “Veleizdajni~ki proces”, a o kojima je iscrpno govorio na pretresu odrànom pred istim sudom dana 22. 12. 1986. godine. [e{eq je izrazio èqu da svoje izlagawe, u kojem }e samo dokazati da ~iwenice koje je izneo u pomenutoj kwizi nisu neistinite, direktno ponovo diktira u zapisnik. Po [e{equ, glavni argumenat koji potvr|uje wegove “sporne” navode izre~ene u kwizi, su brojna politi~ka su|ewa zbog verbalnog delikta u na{oj zemqi, naro~ito lica srpske nacionalnosti. Kao primere naveo je su|ewe Risti Radovi}u i drugim licima u Mostaru, wegovom advokatu @arku Aleksi}u, Obrenu Jovi}u, jedanaestorici muslimanskih nacionalista u Sarajevu, grupi profesora u Bawa Luci. [e{eq je naglasio da su to sve “slu~ajevi” u kojima je su|eno zbog verbalnog delikta i da su na tim su|ewima bili kori{}eni la`ni svedoci, uglavnom policijski provokatori ili lica koja su pod policijskim pritiskom bila prinu|ena da svedo~e na ve} dogovoren na~in. Zatim je [e{eq naveo da je u BiH bila vo|ena politi~ka i policijska kampawa protiv kulturnih institucija, poznatih kwièvnika i intelektualaca, pre svih Rajka Petrova Noge, Vojislava Lubarde, Me{e Selimovi}a, Esada ]imi}a i Boìdara Jak{i}a. 342

U nastavku, [e{eq je naveo da se u BiH razvija realni muslimanski nacionalizam i panislamizam pod mo}nim patronatom dràvnih i partijskih struktura, prvenstveno Branka Mikuli}a, a na inspirisawe i podstrekavawe Hamdije Pozderca. Zbog ovih pojava, po wegovom mi{qewu, u BiH vlada nacionalisti~ki mrak i bezna|e. Zatim je [e{eq naveo da su se u zadwih nekoliko godina pojavili brojni dokumenti koji svedo~e o kominternovsko-vatikanskoj zaveri prema na{oj zemqi. Po wegovom mi{qewu, komunisti~ka internacionala je izme|u dva rata direktno radila na razbijawu Jugoslavije, a Vatikan i wegova hijerarhija podràvali sve akcije u tom pravcu, naro~ito usta{ki pokret pre rata, NDH u toku rata, a u dana{we vreme sve akcije usta{ke emigracije. U nastavku, [e{eq je izneo da se poziva na nedavno objavqene ~iwenice u kwizi Envera Hoye “Titoisti”, prema kojima je Josip Broz Tito, nakon zavr{etka rata, obe}avao Enveru Hoyi prisajediwewe Kosova i Metohije Albaniji, da bi u drugoj fazi tako pro{irenu Albaniju pripojio balkanskoj federaciji. Tako|e je naveo da je Josip Broz Tito svojevremeno ukazivao podr{ku nacionalisti~kim garniturama u SR Hrvatskoj i SAP Kosovu i Metohiji, i pri tome citirao dva govora Josipa Broza Tita iz 1969. godine, a koje je nedavno u listu “Student” objavio Luka Mi~eta, novinar pomenutog lista. [e{eq je istakao da smatra kako nema potrebe posebno se boriti za ru{ewe Titovog kulta li~nosti, po{to }e objavqivawe sabranih dela Josipa Broza Tita, po wegovom mi{qewu, zna~iti definitivan kraj kulta wegove li~nosti. Zatim je [e{eq govorio o “slu~ajevima stradalni{tva” istaknutih kwièvnika i politi~ara koji su blagovremeno ukazivali na pogubnost nacionalisti~kih i {ovinisti~kih tendencija u na{oj zemqi, pre svih Dobrice ]osi}a, Kadri Reufija, Milo{a Sekulovi}a i Jove [otre. Potom je naveo da Ustav SFRJ iz 1974. godine onemogu}ava bilo kakvu ozbiqniju pravno-politi~ku promenu kako bi se trenutka kriza u dru{tvu mogla prevazi}i. Za Staneta Dolanca [e{eq je izneo da je on li~no rukovodio akcijom hap{ewa “grupe od 28 intelektualaca, na ~elu sa Milovanom \ilasom” aprila meseca 1984. godine, {to je i objavila kao podatak sva dnevna {tampa, te da je neposredno pre wegovog hap{ewa, dana 9. 5. 1984. godine, dao intervju za TV Zagreb i pri tome obelodanio javnosti sadràj [e{eqevih privatnih dokumenata, {to, po wegovom mi{qewu, nije smeo u~initi, te da je zbog toga podneo tu`bu Okru`nom sudu u Beogradu. [e{eq smatra da bi tako flagrantno kr{ewe zakona u civilizovanom svetu neminovno dovelo do podno{ewa ostavke ili smewivawa ministra unutra{wih poslova. Po [e{equ, kod nas mu je to samo pomoglo da politi~ki napreduje i bude izabran u najvi{i dràvni organ u na{oj zemqi. Na kraju, [e{eq je naveo da je u privatnom razgovoru sa jednim ~lanom Predsedni{tva CK SK BiH saznao da je na sastanku Predsedni{tva CK SKJ done{ena odluka o wegovom gowewu, a na Predsedni{tvu CK SK BiH odluka da se osudi na 12 godina zatvora, pri tome nagla{avaju}i da }e iz ose}awa ~asti i dostojanstva ime tog ~lana Predsedni{tva CK SK BiH zadràti u tajnosti. Za istinitost tih navoda [e{eq je predloìo sudu da 343

ostvari uvid u zapisnike sa sastanka Predsedni{tva CK SKJ i Predsedni{tva CK SK BiH iz 1984. godine. Kao posebne dokaze u vezi ovoga, [e{eq je predloìo iskaz Dragoquba û~kovi}a, koji mu je, po wegovim re~ima, nakon su|ewa izjavio da ga je SDB RSUP-a SR BiH primorala da la`no svedo~i protiv wega, i iskaz sudije Milorada Potpari}a, koji mu je saop{tio da je bio primoran da mu izrekne takvu kaznu, iako nije postojao nikakav pravni osnov za wegovo ka`wavawe. Kao dopunu dokaznog postupka i potvrde istinitosti svih svojih izre~enih tvrdwi, a na okolnost “dokazivawa istorijske i politi~ke uloge Josipa Broza Tita pre rata, u toku i nakon rata”, [e{eq je predloìo da se saslu{aju slede}a lica: Milovan \ilas, Svetozar Vukmanovi}-Tempo, Ko~a Popovi}, Velimir Stoji}, Pavle Jak{i}, Jovanka Broz, Mijalko Todorovi}, Vladimir Dedijer, Kosta âvo{ki, Dobrica ]osi}, Milo{ @anko. Na okolnost da su uìvali punu podr{ku Josipa Broza Tita u vo|ewu svoje politike, i da su sa ru{ewem te koncepcije samo oni snosili politi~ke konsekvence, [e{eq je predloìo da se saslu{aju: Savka Dap~evi}Ku~ar, Mika Tripalo, Mahmut Bakali i France Popit. Na okolnost odnosa Josipa Broza Tita prema srpskom narodu i SR Srbiji, [e{eq je predloìo da se kao svedoci saslu{aju Marko Nikezi} i Latinka Perovi}. Na okolnost svoje tvrdwe o politi~koj situaciji u SR BiH, [e{eq je predloìo da se saslu{aju Vojislav Lubarda, Rajko Petrov Nogo, Boìdar Jak{i} i Esad ]imi}. Predsednik sudskog ve}a je sve ove predloge Vojislava [e{eqa, kao i sve nove predloge wegovih punomo}nika, odbio. Po odrànom ponovqenom pretresu, sud je doneo re{ewe kojim se kwiga “Veleizdajni~ki proces”, autora Vojislava [e{eqa, u celosti zabrawuje. Napomena: (redigovano) Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

CXL Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 2. 2. 1987. godine

Informacija o tu`bi koju je Vojislav [e{eq podneo Okru`nom sudu u Beogradu protiv listova “Borba” i “Oslobo|ewe”, Zdravka ôli}a, novinara i ured344

nika lista “Borba”, \ure Kozara, novinara lista “Oslobo|ewe” Televizije Zagreb i Staneta Dolanca, ~lana Predsedni{tva SFRJ Vojislav [e{eq je dana 6. 10. 1986. godine, preko advokata Aleksandra Lojpura, iz Beograda, ul. Takovska br. 19, kao svog zastupnika, podneo Okru`nom sudu u Beogradu “tu`bu radi naknade {tete zbog povrede autorskog prava”, ~ija je vrednost 210.000 dinara, a protiv lista “Borba” kao prvotuènog, Zdravka ôli}a, novinara i urednika lista “Borba”, kao drugotuènog, Staneta Dolanca, ~lana Predsedni{tva SFRJ, kao tre}etuènog, Televizije Zagreb, kao ~etvrtotuènog, lista “Oslobo|ewe”, kao petotuènog i \ure Kozara, novinara lista “Oslobo|ewe”, kao {estotuènog. [e{eq je u tu`bi naveo da je Stane Dolanc, u intervjuu koji je 9. 5. 1984. godine, kao savezni sekretar za unutra{we poslove, dao TV Zagreb, citirao stavove [e{eqa iz wegovog teksta “[ta da se radi”, koji tada nije bio nigde objavqen, te da su to izlagawe preneli TV Zagreb i listovi “Borba” i “Oslobo|ewe”, ~ime je, po [e{eqevom mi{qewu, povre|eno wegovo autorsko pravo. Stoga je [e{eq u tu`bi Okru`nom sudu u Beogradu predloìo da sud donese presudu u kojoj bi se: 1. prvotuènom, drugotuènom i tre}etuènom naloìlo da na ime naknade {tete zbog povrede autorskih prava isplate tuìocu iznos od 70.000 dinara, sa kamatom kao na oro~ena sredstva od dana podno{ewa tu`be; 2. tre}etuènom i ~etvrtotuènom naloìlo da na ime naknade {tete zbog povrede autorskih prava tuìocu solidarno isplate iznos od 70.000 dinara sa pripadaju}om kamatom; 3. petotuènom i {estotuènom naloìlo da tuìocu isplate na ime naknade {tete iznos od 70.000 dinara sa pripadaju}om kamatom, i 4. da tro{kove parnice snose tuènici solidarno. Dana 28. 1. 1987. godine obavqen je razgovor sa \urom Svorcanom, predsednikom Okru`nog suda u Beogradu, i on je izneo da bi, da je [e{eq podneo krivi~nu prijavu, ista odmah bila odba~ena, ali da, po{to se ovde radi o gra|anskoj parnici, odnosno zahtevu za nov~anu od{tetu zbog “povrede autorskih prava”, tu`ba [e{eqa ne moè biti odba~ena jer bi je on posle svakog odbacivawa ponovo podnosio. Po{to je, po re~ima Svorcana, u Okru`nom sudu u Beogradu oceweno da je tu`ba [e{eqa neosnovana, odlu~ili su da po istoj zakaù raspravu za 12. 2. 1987. godine kod sudije Vlade Vu~kovi}a i da se tu`ba [e{eqa odbaci presudom, posle ~ega ne bi mogao ponovo podnositi istu tu`bu protiv napred navedenih lica. Prema tvr|ewu Svorcana, dva puta ga je posetio advokat Aleksandar Lojpur, a jednom i Vojislav [e{eq, interesuju}i se za “sudbinu” tu`be, odnosno da li je ista mo`da “zata{kana”. Prema sopstvenom tvr|ewu, Svorcan im je obojici predo~io da }e povodom [e{eqeve tu`be biti zakazana rasprava kada prema uobi~ajenom postupku bude do{la na red, te da u vezi toga ne bi trebalo da dramatizuju situaciju. Svorcan je jo{ dodao da ga je do sada posetilo pet novinara interesuju}i se kada }e biti zakazana rasprava povodom [e{eqeve tu`be, te je izneo mi{qewe da }e to izazvati prili~no veliko interesovawe doma}ih novi345

nara i da je mogu}e da su|ewu prisustvuje i vi{e drugih lica, ali da tome svemu ne bi trebalo uop{te davati publicitet. Napomena: U prilogu dostavqamo V sektoru ove Uprave i III sektoru RSUP-a SR Srbije–SDB po jednu fotokopiju navedene tu`be. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

CXLI Centar slu`bi bezbjednosti – Sarajevo Sektor za SDB Odjeqewe: 03 (redigovano) (redigovano) Inf. str. pov. br. (nejasno) Dana 4. 2. 1987. godine Predmet: Interesantna zapaàwa tokom boravka Vojislava [e{eqa u Sarajevu Veza: Na{a depe{a br. 418 od 29. 1. 1987. godine U periodu od 21. do 27. januara 1987. godine, u Sarajevu je boravio Vojislav [e{eq (ranija OO na{eg sektora, zbog djelovawa sa pozicija gra|anske desnice). [e{eq je u Sarajevo doputovao radi preuzimawa privremeno mu oduzetih predmeta, koji mu do sada nisu vra}eni, kao i radi prisustvovawa raspravama na Op{tinskom sudu I u Sarajevu, u vezi wegovih tu`benih zahtjeva. Tokom boravka u prostorijama slu`be, kada su mu vra}eni pojedini privremeno oduzeti predmeti, [e{eq je, u “neformalnom razgovoru”, upoznao operativne radnike da je navodno tuìo jednog istaknutog dru{tvenopoliti~kog radnika zbog povrede autorskih prava, po{to je on (dru{tvenopoliti~ki radnik), bez wegovog odobrewa “u televizijskom intervjuu citirao pojedine dijelove” wegovog teksta “[ta da se radi”. Tako|e, [e{eq je ovom prilikom rekao da namjerava preko izvjesnog advokata iz Londona, kojeg mu je preporu~io Sr|a Popovi}, navodno tuìti i redakciju emigrantskog lista “Na{a re~” zbog povrede autorskih prava, tj. zbog {tampawa, u vidu bro{ure, wegovog teksta “[ta da se radi”. Vezano za svoje daqe namjere, [e{eq je upoznao operativne radnike da trenutno radi na pripremawu za {tampawe kwige “Disidentski spomenar”, u kojoj }e, po wegovim rije~ima, biti objavqene sve peticije i tekstovi koji su, u vezi sa krivi~nim postupkom protiv wega, upu}eni raznim organi346

ma i institucijama u zemqi. Daqe je istakao da, nakon {tampawa zavr{ene kwige, namjerava napisati i objaviti svoje “uspomene” sa izdràvawa kazne zatvora, sa posebnim akcentom na dane “provedene u izolaciji i maltretirawe koje je doìvio od strane zatvorskog osobqa. Ujedno, [e{eq nas je ovom prilikom upoznao da je, po{to nije dobio zaposlewe u Institutu dru{tvenih nauka koje mu je, navodno, od strane nekih wegovih prijateqa obe}ano prilikom preselewa u Beograd, preko istih uspio isposlovati studijski boravak u Americi u trajawu od tri godine, ali da navedeno ne moè realizovati zbog toga {to mu jo{ uvijek nije vra}ena oduzeta putna isprava. Za neizdavawe putne isprave, [e{eq “optuùje” RSUP SR BiH, s obzirom da mu, kako kaè, GSUP Beograd, prema obrazloèwu iz odbijenice, nije izdao putnu ispravu, zbog toga {to jo{ uvijek nije dobio potrebnu saglasnost od RSUP-a SR BiH, a {to on sada “goni preko advokata”. Na raspravama koje su u vezi wegovih tu`benih zahtjeva odràne 26. i 27. januara o. g. u Op{tinskom sudu I u Sarajevu, [e{eq se, prema na{im saznawima, drào veoma korektno i nije pravio bilo kakve ispade. Tokom boravka u Sarajevu, [e{eq je, prema operativnim saznawima sa kojima raspolaèmo, kontaktirao ve}i broj lica, me|u kojima Inu Ovadiju-Musafiju (redigovano) profesor FPN-a u Sarajevu, Aleksu Buhu (redigovano) profesor F. F.-a u Sarajevu, Desanku Luka~, prof. FPN-a u Sarajevu, Vericu Mila{inovi}, tehni~ki sekretar na FPN-u u Sarajevu, i Radovi} Zdravka, advokata iz Sarajeva, ali o sadràju ovih kontakata nismo upoznati. U periodu [e{eqevog boravka u Sarajevu, na wegovu adresu u Beogradu je stiglo rje{ewe Okru`nog suda iz Beograda, kojim se ponovo zabrawuje rasturawe wegove kwige “Veleizdajni~ki proces u Sarajevu”. Tim povodom, [e{eq je svojim advokatima u Beogradu (Aleksandru Lojpuru, Nikoli Barovi}u, Slobodanu Perovi}u i @arku Aleksi}u), kao i V. Dra{kovi}u, prenio sugestije kako da napi{u àlbu na navedeno rje{ewe u ciqu wegovog pobijawa.

CXLII 5. 2. 1987. godine Na osnovu ~lana 37 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, a na predlog USDB Beograd, sp. br. 01-126, od 26. 1. 1987. godine, donosim odluku da se zavede operativna obrada nad [e{eq Vojislavom, iz Beograda, sa stanom u Zemunu, ul. Mihajla Pupina br. 14. Obrazloèwe: [e{eq Vojislav, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole, nezaposlen, doktor pravnih nauka. Zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma nad [e{eqem je u USDB Sarajevo zavedena POO 1981. godine, a 1983. godine je zavedena OO. Od strane Okru`nog suda u Sarajevu 1984. godine osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od osam godina zbog krivi~nog dela iz ~lana 114 KZ SFRJ. Ova kazna mu je od strane Vrhovnog suda SR BiH 347

smawena na ~etiri godine, da bi je Savezni sud preina~io na kaznu zatvora u trajawu od jedne godine i deset meseci, koju je [e{eq i izdrào u KPD Zenica. (redigovano) U Beograd se preselio juna meseca 1986. godine, gde je nastavio neprijateqski da deluje, a u privatnoj reìji je objavio ~etiri kwige, dok je za dve (“Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”) presudom Okru`nog suda u Beogradu zabraweno daqe {tampawe i rasturawe. Nekoliko puta je na raznim tribinama u Beogradu neprijateqski istupao, {to je zadokumentovano izjavama svedoka. Imaju}i u vidu navedeno, odlu~eno je kao u dispozitivu. Ra|eno u 2 primerka. Dostavqeno: – 1h USDB Beograd – na~elniku III sektora – 1h SDB III sektoru RSUP SR Srbije

(potpis redigovan)

CXLIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor/LT 5. 2. 1987. godine

Izvod iz izve{taja o rezultatima tajne KT Gwozdz Zdislawa Primenom mere 8. 12. 1986. godine dobijeni su slede}i rezultati: Gwozda je pozvao [e{eq Vojislav saop{tavaju}i da je uputio tri (3) tu`be, odnosno da je tuìo: 1. Bosnu i Hercegovinu i zatvorskog straàra zbog batina u zatvoru i maltretirawa; 2. Bosansku policiju zbog nevra}awa oduzetih stvari, i 3. Dolanca i grupu novinara. Napomenuo je da su mu dva procesa u Sarajevu, a protiv Dolanca u Beogradu, te da }e wegov zakonski zastupnik biti neko od advokata iz kancelarije Sr|e Popovi}a. (redigovano) (potpis redigovan)

CXLIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor/LT 5. 2. 1987. godine

Izvod iz izve{taja o rezultatima tajne KT Flottau Renate Primenom mere 8. 12. 1986. godine dobijeni su slede}i rezultati: Renatu je kontaktirao Vojislav [e{eq interesuju}i se za mogu}nost predstavqawa svog “slu~aja” nema~koj javnosti. Renata je u vezi navedenog 348

obavila odre|ene konsultacije sa mati~nom redakcijom (podatak poznat od ranije), obave{tavaju}i [e{eqa da }e do realizacije wegove èqe do}i prilikom prvog dolaska TV ekipe “ZDF”, te da }e ga o tome pravovremeno obavestiti. [e{eq je informisao Renatu da mu je zakazano su|ewe u Sarajevu za 8. 12. 1986. godine, jer se àlio na “batine i {ikanirawe u zatvoru”. (redigovano) (potpis redigovan)

CXLV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 12. 2. 1987. godine Na osnovu ~lana 63 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, dajemo predlog za zavo|ewe mere tajne kontrole po{tanskih po{iqki. Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, oèwen, otac jednog deteta, nezaposlen, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14. Vojislav [e{eq se nalazi u OO u ovoj Upravi od februara meseca 1987. godine odlukom na~elnika SDB RSUP-a SR Srbije br. 1144/2, od 5. 2. 1987. godine, zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. Zbog delovawa sa istih pozicija, nad [e{eqom je u Sarajevu, gde je ìveo i radio do juna meseca 1986. godine, kada se preselio u Beograd, zavedena POO 1981. godine, a 1983. godine i OO. Godine 1984. [e{eq je od strane Okru`nog suda u Sarajevu osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 8 godina zbog u~iwenog krivi~nog dela iz ~lana 114 KZ SFRJ. Ova kazna mu je od strane Vrhovnog suda SR BiH smawena na 4 godine, a od strane Saveznog suda preina~ena na kaznu zatvora u trajawu od godinu i 10 meseci, koju kaznu je i izdrào u KPD “Zenica”. [e{eq se u svom neprijateqskom delovawu povezao sa vi{e lica koja (redigovano) (Kosta âvo{ki, Mihajlo Markovi}, Vladimir Mijanovi} i drugi) i (redigovano) (Dobrica ]osi}, Vuk Dra{kovi} i drugi) i zajedno sa wima je vi{e puta ekstremno istupao i pruào im svoju punu moralnu i materijalnu podr{ku. Godine 1984. [e{eq je uhap{en u tzv. “grupi 28”, a po izdràvawu kazne zatvora i preseqewu u Beograd nastavio je da neprijateqski istupa, bilo sam, bilo zajedno sa svojim istomi{qenicima. Tako je neprijateqski javno istupao na protestnim ve~erima organizovanim u UKS povodom odlaska prof. Dragoquba Petrovi}a na izdràvawe kazne zatvora, kao i na nekoliko tribina organizovanih u Domu omladine i Patrijar{iji SPC. Vojislav [e{eq je putem pisama ostvario kontakt i sa nekim licima iz redova emigracije (Milo{em Milosavqevi}em i N. Markovi}em iz 349

Australije, Miroqubom Timotijevi}em iz SAD i drugima), a preko Koste âvo{kog je stupio u vezu i sa nekim licima okupqenim oko lista “Na{a re~”, kojima je u vi{e navrata slao razne po{iqke. S obzirom na navedeno, predlaèmo da se nad Vojislavom [e{eqom primeni mera tajne kontrole po{tanskih po{iqki, a u ciqu {to potpunijeg pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wegove neprijateqske delatnosti. Kucano u 2 primerka. (redigovano)

CXLVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 17. 2. 1987. godine

Izvod saradnika I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Saradnik je usmeren na pra}ewe neprijateqske delatnosti lica iz grupacije gra|anske desnice. Sastanak je odràn 10. 2. 1987. godine na inicijativu izvora. Izvor pouzdan, podaci provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je ve} pisano. Radi se o stavovima Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma o politi~koj, ekonomskoj i dru{tvenoj situaciji u Jugoslaviji. Tokom razgovora, izvor nam je izneo da je dana (redigovano) razgovarao sa Vojislavom [e{eqem na temu aktuelne dru{tveno-politi~ko-ekonomske situacije u Jugoslaviji. Tom prilikom, prema izvoru, [e{eq mu je saop{tio da pod normalnim dru{tvenim odnosima u Jugoslaviji podrazumeva dostizawe prose~nog svetskog nivoa dru{tvenog ure|ewa i ostvarivawe elementarnih gra|anskih sloboda i prava. Uslov za isto je uvo|ewe vi{epartijskog sistema u Jugoslaviji, po ugledu na parlamentarne sisteme zapada, uvo|ewe alternativnih ideja, pokreta i politi~kih programa, koji bi doveli u pitawe sada{wi partijski monopolizam Saveza komunista i sada{wu vladaju}u marksisti~ku ideologiju. Kako nam je preneo izvor, [e{eq ne veruje da bi se sada{wa vladaju}a garnitura u Jugoslaviji lako mogla privoleti na demokratizaciju i liberalizaciju, po{to bi u tom slu~aju izgubila vlast. Tako|e, [e{eq smatra da je nemogu}e zamisliti uslove u kojima bi “jedan Dolanc ili jedan Mikuli}” iza{li na slobodne izbore, jer bi predstavqali u tom slu~aju “marginalne tragikomi~ne li~nosti”, qude bez ikakvog autoriteta i poverewa u narodu. Po wegovom mi{qewu, u sedamdeset godina postojawa jugoslovenske dràve, Jugoslavija nikada ni350

je imala mawe popularnog predsednika vlade, nego {to je Mikuli}, a u svom dràvnom vrhu “jednog ~oveka kao {to je Dolanc”, bez ikakvog ose}awa ~asti, dostojanstva i ponosa, koji danas nemaju nikakve razra|ene politi~ke platforme, a jedini princip kojim se rukovode je o~uvawe gole vlasti. Po pitawu situacije u SAP Kosovo, prema izvoru, [e{eq je istakao da je pristalica ukidawa sada{we SAP Kosovo, jer albanska mawina nema nikakvih prava u Jugoslaviji na autonomnost, iako gra|anima albanske mawine treba garantovati sva elementarna gra|anska prava i slobode. U nastavku razgovora, po izvorovim re~ima, [e{eq je izneo svoje stavove o pojavi panislamizma u Bosni i Hercegovini. Istakao je da je panislamizam dosta prisutan u sloju muslimanske inteligencije u BiH, koja se u odsustvu svog nacionalnog identiteta, umesto sa nekada{wim Turcima, poistove}uje sa svojom arapskom religioznom bra}om ili islamskim Iranom. Wihov ciq je da u Bosni i Hercegovini stvore etni~ki ~istu federalnu jedinicu, u kojoj }e muslimansko stanovni{tvo imati apsolutnu prevagu u odnosu na hrvatsko i srpsko stanovni{tvo. Zato se raznim sistematskim merama vr{i proterivawe srpskog, a delom i hrvatskog stanovni{tva, dok se, sa druge strane, odvija proces doseqavawa muslimanskog stanovni{tva. Kako nam je preneo izvor, [e{eq smatra da muslimanski fundamentalisti, a i panislamisti, ostvaruju svoje ideje preko pojedinaca u partijskom rukovodstvu SR Bosne i Hercegovine. po [e{equ, glavni lideri muslimanskog nacionalizma su Mikuli} i Hamdija Pozderac, a stanovni{tvo srpskog i hrvatskog porekla je bilo primorano da se deklari{e kao pripadnici muslimanske nacije. Tako|e, krajem 60-tih i po~etkom 70tih godina muslimanski nacionalisti u BiH su zapo~eli pohod na dru{tvene institucije, vr{ili su selekciju nad srpskim i hrvatskim stanovni{tvom i zato je vi{e stotina srpskih intelektualaca, i mawi broj Hrvata, morao bukvalno da beì iz BiH. Po izvorovim navodima, [e{eq je daqe izneo da su komunisti posle rata decenijama falsifikovali istorijske ~iwenice, da bi na taj na~in umawili istorijsku krivicu hrvatskog naroda za usta{ke zlo~ine, da bi izjedna~ili ono {to su radili usta{e, sa onim {to su radili ~etnici. Od 1.700.000 jugoslovenskih `rtava u Drugom svetskom ratu, kako nam je preneo izvor, [e{eq smatra da je 1.500.000 bilo “srbijanaca”, od ~ega je najve}i broj pobijen u BiH. U daqem razgovoru, po izvoru, [e{eq je naveo da je u~ewe o proletarijatu, kao istorijskom subjektu, najslabija ta~ka u marksizmu, te da radni~ka klasa ne moè biti kreator izgradwe novog dru{tvenog sistema, ve} humanisti~ka inteligencija. Ulogu humanisti~ke inteligencije vidi u koncipirawu alternativnih politi~kih programa i strategije dru{tvenog razvoja u ciqu reafirmacije “gra|anskog liberalnog demokratskog principa vladavine naroda” u Jugoslaviji. Daqe, prema izvoru, [e{eq je istakao da su nepovoqnu sudbinu Jugoslavije “formirali Broz i Kardeq”, tako da je Jugoslavija uo~i Drugog 351

svetskog rata bila mnogo stabilnija nego sada. U pogledu samoupravqawa je izneo da se radi o politi~koj i teoretskoj besmislici, a da se vlast sada{weg birokratskog aparata u Jugoslaviji odràva brutalnom silom u oktroisanom ustavnom sistemu. Tako|e je istakao da je protiv postojawa crnogorske i muslimanske nacije, koje su izmi{qene da bi se razbio srpski narod i kako bi mu se onemogu}ilo da predstavqa ve}inu stanovni{tva u Jugoslaviji. U ciqu razre{avawa situacije u SAP Kosovo, po izvoru, [e{eq je izneo da bi sistemom ekonomskih mera trebalo izvr{iti disperziju albanskog naroda i to na taj na~in {to bi se 200-300.000 albanskog stanovni{tva zaposlilo u Sloveniji, 100-200.000 u Beogradu i pribliàn broj u SAP Vojvodini. Po pitawu delegatskog sistema, kako nam je preneo izvor, [e{eq je istakao da je “Kardeqov koncept delegatskog sistema karikatura principa posredovane demokratije”, koja se zadwi put pojavila u feudalnim dràvama u sredwem veku, kao nastojawe da se sprovede princip demokratizacije unutar vladaju}e federalne klase. Nastavqaju}i razgovor, prema izvoru, [e{eq mu je saop{tio da je nauka u Jugoslaviji devalvirala zato {to se od we zahteva da bude “reìmska”. Kao primer za to je naveo “savezno-republi~ki projekt o Titovoj misli”, isti~u}i da su “ti hoh{tapleri bacili milijarde i milijarde dinara zato {to se bave Titovom mi{qu”. Pod procesom “detitoizacije”, kako nam je saop{tio izvor, [e{eq podrazumeva ru{ewe kulta vlasti, borbu protiv autokratskog politi~kog sistema, monopolske uloge vladaju}e partije, pogre{ne nacionalne politike, proma{ene ekonomske politike, korupcije itd. Na kraju razgovora, izvor nam je preneo [e{eqeve re~i da on trenutno osnovni izvor egzistencije ima u prodaji svojih kwiga, a da su mu neki prijateqi u Beogradu obe}avali stalno zaposlewe u nekom od instituta koji se bave dru{tvenim naukama. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq (OO po gra|anskoj desnici u USDB). IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Izvoru su date instrukcije da nastavi kontakt sa [e{eqem i da o svim interesantnim zapaàwima blagovremeno informi{e Slu`bu. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina 352

CXLVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 20. 2. 1987. godine

Izvod iz slu`bene bele{ke o istupima lica koja neprijateqski deluju sa pozicija srpskog nacionalizma i gra|anske desnice na javnom sastanku Odbora za za{titu umetni~kih sloboda, odrànom 16. 2. 1987. godine Dana 16. 2. 1987. godine, u vremenu od 18 do 21.20 ~asova, u prostorijama UKS odràn je otvoreni sastanak Odbora za za{titu umetni~kih sloboda. Na sastanku je bilo prisutno oko 150 lica, me|u kojima Svetlana Slap{ak, Sr|a Popovi}, Kosta âvo{ki, Ivan Jankovi}, Vojislav [e{eq, Lazar Stojanovi}, Ilija Moqkovi}, Zoran Avramovi}, @arko Gavrilovi}, Gojko \ogo, Aleksandar Petrov, Vesna Pe{i}, Vladeta Jankovi}, Ivan Kamban, Miodrag Peri{i}, Adam Pusojli}, Biqana Jovanovi}, Slobodan Rakiti}, Alek Vukadinovi}, Branislav Petrovi}, Yavad Sabqakovi}, Rade Brankov, novinari, svi iz Beograda, i dr. Sastanak je otvorila Svetlana Slap{ak, predsednik Odbora. U svom izlagawu ona je, izme|u ostalog, istakla da je ciq ovog sastanka kriti~ko sagledavawe dosada{weg rada Odbora i davawe sugestija za wegov daqi rad. Kao jedan od razloga sazivawa sastanka, ona je navela i da je dosada{wi rad Odbora u velikoj meri bio nedostupan javnosti i da je jedini na~in da se obezbedi javnost rada odràvawe ovakvih sastanaka. Kao primer odnosa sredstava informisawa prema radu Odbora, navela je da je list “Intervju” preneo saop{tewe br. 53 tako {to ga je preveo sa slovena~kog jezika, a nije koristio originalni tekst na srpskohrvatskom jeziku, koji je bio dostupan. Konstatovala je da je Odbor iz dosada{weg rada izvukao pouku da u slu~ajevima kojima se bavio nije se bavio samo za{titom umetni~kih sloboda i slobode stvarala{tva, ve} se radilo o za{titi op{tih qudskih prava i sloboda. Po wenom mi{qewu, rad Odbora iako nije bio dostupan {iroj javnosti, umnogome je uticao na proces unutra{we demokratizacije UKS, {to je i rezultiralo promenom na~ina izbora skup{tine UKS i delegatskog sistema unutar we. Na kraju izlagawa predloìla je da jedan od zakqu~aka sastanka bude da se ponovo pokrene inicijativa za ukidawe ~lana 133 KZ SFRJ. Nakon izlagawa vi{e lica, za re~ se javio Vojislav [e{eq, koji je govorio o doga|ajima vezanim za inicijativu za formirawe Fonda solidarnosti i napomenuo da, po{to }e inicijatori organizovawa fonda verovatno ostati bez posla, Odbor treba da se pozabavi wihovim slu~ajem. [e{eq je, kada je govorio o slu~aju Miodraga Mili}a, istakao da je objavqivawe Mili}eve kwige “Ra|awe Titove despotije” omogu}ila policija, koja je distribuirala rukopis kwige, kao i to da je u toj kwizi Mili} napisao istinu. U daqem izlagawu, [e{eq je rekao da je talas demo353

kratizacije zahvatio zemqe Isto~ne Evrope i da je SFRJ u zaostatku u odnosu na SSSR i Poqsku i, da ukoliko se ovako nastavi, za kratko vreme }e se Jugoslavija svesti na nivo Albanije i Rumunije. [e{eq smatra da je obaveza pred intelektualcima da intenziviraju svoju borbu za gra|anska prava i da je sazrelo vreme da se zatraì op{ta amnestija politi~kih zatvorenika. Zatim je naveo nekoliko primera navodnih zato~enika “savesti” koji su, po wemu, svi osu|eni na montiranim procesima i da su prethodno svi osu|eni odbili da sara|uju sa policijom i da su zbog toga osu|eni. Aleksandar Ili} je u svom izlagawu, pored priznawa koje je dao radu Odbora, izrazio neslagawe sa nekim stavovima Vojislava [e{eqa, pogotovo oko toga da su demokratske slobode u SSSR-u i Poqskoj ve}e nego kod nas. Ili} je, polemi{u}i sa [e{eqem, rekao da na ovom skupu treba govoriti kao intelektualac, a ne kao ideolog. Izazvan izlagawem Aleksandra Ili}a, Vojislav [e{eq se javio za re~ i istakao da se on bavi ideologijom i da je “protivnik svakog jednopartijskog sistema, protivnik svakog marksisti~kog reìma i protivnik svakog komunisti~kog oblika vladavine... protivnik reìma koji postoje u ~itavoj Isto~noj Evropi, ukqu~uju}i i Jugoslaviju”. Govore}i o demokratskim slobodama u Jugoslaviji, [e{eq je rekao “ono {to se trenutno de{ava u Jugoslaviji, a to ne postoji nigde u Evropi, osim u Albaniji i Rumuniji... ono {to se de{ava sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji i Slavoniji, Lici, Baniji i Kordunu u Vojvodini, Crnoj Gori, nigde ne postoji u ~itavoj Evropi, izuzev u Albaniji i Rumuniji. Albanija je pretvorena u koncentracioni logor ili Rumunija, u kojoj je srpska nacionalna mawina raseqavana svojevremeno u bolesne mo~vare delte Dunava, gde je malo ko preìveo, dok se najve}i sin na{e zemqe, na{ih naroda i narodnosti javno i periodi~no qubakao sa wihovim velikim vo|om”. [e{equ je poku{ao da odgovori Aleksandar Ili}, ali je, prekidan upadicama iz publike, odustao u pola izlagawa. (redigovano) (potpis redigovan)

CXLVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 21. 2. 1987. godine

Izve{taj saradnika I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Izvor je upu}en na pra}ewe neprijateqske delatnosti lica koja deluju sa pozicija gra|anske desnice. 354

Sastanak je odràn 17. 2. 1987. godine na inicijativu izvora. Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa i Du{ana Bogavca sa pozicija gra|anske desnice, odnosno liberalizma. Izvor nam je u razgovoru rekao da je dana 16. 2. 1987. godine, posle otvorenog sastanka Odbora za za{titu umetni~kih sloboda, koji je odràn u UKS, oti{ao u restoran “Klub kwièvnika”, koji se nalazi u zgradi UKS, gde je sedeo u dru{tvu sa Du{anom Bogavcem, Vojislavom [e{eqom i wegovom suprugom Vesnom, Mihailom Ble~i}em i vi{e drugih lica koja izvor ne poznaje. U razgovoru, koji je tom prilikom vo|en, do{li su u sukob Du{an Bogavac i Vojislav [e{eq. Naime, Bogavac je rekao [e{equ da ga je mnogo zaduìo na~inom na koji je svedo~io pred Okru`nim sudom u Sarajevu u krivi~nom postupku koji je vo|en protiv [e{eqa. [e{eq mu je na to odgovorio da “to svedo~ewe i nije bilo ne{to naro~ito u wegovu korist”, te da su wegovi advokati iz tog svedo~ewa uzimali samo ono {to je bilo [e{equ u korist, a da on, [e{eq, “ostavqa Bogav~evoj savesti wegovo svedo~ewe”, aludiraju}i pri tom da ovaj i nije morao tako da svedo~i i da je [e{eq i osu|en na osnovu wegovog iskaza. Izvor nam je daqe u razgovoru rekao da je [e{eq govorio kako u Jugoslaviji vlada jedan totalitaran, nedemokratski reìm, gde je svaki demokratski dijalog proskribovan i nemogu}, a na pitawe izvora da li bi on èleo vlast, odgovorio je da se on “u stvari i bori za vlast, i to totalnu”. Potom nam je izvor rekao da mu je Bogavac u jednom trenutku izneo da i daqe stoji 7. mart 1987. godine kao datum odràvawa osniva~ke skup{tine fonda solidarnosti u Qubqani, te da on, u stvari, namerava da od fonda solidarnosti kasnije napravi politi~ku organizaciju koja bi delovala opoziciono, a da je ovo {to trenutno radi u stvari samo forma preko koje nastoji da fond solidarnosti legalizuje kao profesionalno udruèwe gra|ana. Posebno je podvukao da fond solidarnosti ima op{tejugoslovensku koncepciju, odnosno da se u wega moè u~laniti svaki gra|anin SFRJ, a da se ~uvao izno{ewa neke preciznije politi~ke platforme zbog toga {to je Jugoslavija politi~ki heterogena i {to bi to odbilo jedan deo potencijalnog ~lanstva. Izvor nam je jo{ rekao da se razgovaralo i o predstoje}im partijskim sastancima u novinskim ku}ama, te da je zakqu~eno da }e biti dosta iskqu~enih iz SKJ, a mo`da }e i neki ostati bez posla. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici. Du{an Bogavac – (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema licima u obradi preduzimamo neophodne OT mere u ciqu pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wihove neprijateqske delatnosti. 355

V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Sa izvorom je dogovoreno da nas i ubudu}e blagovremeno informi{e o svim bezbednosno-interesantnim zapaàwima. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: gra|anska desnica Datum pisawa: 23. 2. 1987. godine Primedbe, napomene i sli~no: @alba Vojislava [e{eqa na re{ewe GSUP-a Beograd kojim mu je odbijen zahtev za izdavawe paso{a Prilog: 1 (strana – 2) Dr Vojislav [e{eq Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe 11080 Zemun Beograd, 23. februara 1987. godine Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SR Srbije Beograd Predmet: @alba na re{ewe Gradskog SUP-a Beograda br. 27-3-3457 od 20. januara 1987. godine Desetog februara 1987. godine uru~eno mi je re{ewe Uprave za upravne poslove Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda br. 273-3457, od 20. januara ove godine, kojim se odbija moj zahtjev za izdavawe paso{a. Predlaèm da prvostepeno rje{ewe poni{tite i naloìte da mi se izda putna isprava i omogu}i putovawe u inostranstvo. Paso{ sam zatraìo jo{ 2. oktobra 1986. godine. nadle`ni organ je bio duàn da se po mom zahtjevu izjasni najduè u roku od 30 dana. Me|utim, to je ura|eno s gotovo tri mjeseca zaka{wewa. Na {alteru op{tinskog SUPa Zemun mi je re~eno da je traèna saglasnost od Gradskog SUP-a Sarajeva, da je saglasnost dobijena 23. oktobra, te da je onda zatraèn ~itav predmet itd. Naposletku sam upu}en na {alter za sporne paso{e Gradskog SUP-a Beograda. Jednom prilikom mi je ~ak tamo odgovoreno (mislim 17. decembra 1986.) da mi je paso{ odobren i proslije|en u Zemun, {to se pokazalo kao neukusna dezinformacija. Sve to ukazuje na ~iwenicu da su se organi vlasti sa mnom na krajwe nekorektan na~in poigravali, kr{e}i ~ak i odredbe zakona koje su sami propisivali. Ono {to mi se ~ini najja~im for356

malnim argumentom je ~iwenica da mi prvostepeni organ u postupku dono{ewa rje{ewa, ~ije poni{tavawe zahtijevam, nije pruìo mogu}nost da se izjasnim o ~iwenicama i okolnostima koje su mogle biti od uticaja na dono{ewe odluke u ovoj upravnoj stvari, ~ime je povrije|ena odredba ~lana 143, stav 3 Zakona o op{tem upravnom postupku (“Slu`beni list SFRJ: br. 32/78). To je ve} dovoqan razlog koji nu`no iziskuje obnovu postupka. Ipak, smatram mnogo zna~ajnijim nagla{avawe materijalne strane ovog problema, s obzirom da to predstavqa samo jednu kariku {ikanirawa kome me ve} duè vrijeme podvrgava sada{wi jugoslovenski reìm kao svog otvorenog ideolo{kog i politi~kog protivnika. Istovremeno mi se ne dozvoqava ni zaposlewe ni izlazak iz zemqe, a kwige koje {tampam u privatnom izdawu zabrawuju bez ikakvih objektivnih i za civilizovani pravni poredak relevantnih razloga. Taj metod psihi~kog iscrpqivawa i finansijskog iznurivawa, ugroàvawa ne samo socijalne, intelektualne i politi~ke, nego i biolo{ke egzistencije, ne moè me nimalo pokolebati u mom slobodarskom i demokratskom ubje|ewu, spremnosti na najve}e `rtve i odricawa, a me|unarodnom ugledu va{eg reìma }e sigurno nanijeti veliku {tetu. Nemojte imati bilo kakvih iluzija da me moète spre~iti da pi{em i govorim ono {to mislim, da iznosim u javnost istinu o pro{losti i sada{wosti, te razmi{qawa o budu}nosti dru{tva u kome ìvim. U tome me moète jedino efikasno osujetiti ako me ubijete ili doìvotno drìte u zatvoru. Ovako }e se, sve dok imam daha, moj glas ~uti {irom svijeta, pu{tali me vi ili ne pu{tali preko jugoslovenske granice. A ve} sam se dovoqno emancipovao i osvojio duhovnu slobodu da sam u stawu da vama na dohvatu ruke i u i{~ekivawu da svake no}i moète do}i da me uhapsite, govorim sve ono {to bih eventualno mogao govoriti i u inostranstvu. Zato, s tog aspekta moje prisilno dràwe u granicama Jugoslavije va{em reìmu ne moè donijeti nikakve koristi. Sistematsko {ikanirawe, kojem me podvrgavate, samo me u~vr{}uje u odluci da istrajem u prkosu i suprotstavqawu svim sredstvima koja mi stoje na raspolagawu i ~ije mi kori{}ewe dozvoqava intelektualno dostojanstvo. Vojislav [e{eq

CXLIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 24. 2. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 17. 2. 1987. godine na inicijativu operativnog radnika. (redigovano) Izvor pouzdan – podaci neprovereni. 357

II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na Vojislava [e{eqa iz Beograda. Izvora je posetila Milka \ureti}, supruga Veselina \ureti}a, 23. 2. 1987. godine, i tom prilikom iznela da je razgovarala sa Vojislavom [e{eqom. Milka \ureti} je saop{tila na{em izvoru da ona i wen suprug Veselin kontaktiraju povremeno sa [e{eqom i da im je on pre nekoliko dana rekao da traì stalno zaposlewe za sebe i svoju suprugu. U vezi toga, interesovao se da li je Milka \ureti} uspela da ne{to uradi u vezi zaposlewa wegove supruge u “Invest banci”, Beograd. Milka \ureti} je saop{tila na{em izvoru da je intervenisala u tom smislu kod izvesnog Hajdukovi}a, koji kao sociolog radi u “Invest banci”, Beograd. Hajdukovi} je rukovodilac kadrovske komisije za prijem radnika. Navodno, Hajdukovi} veoma ceni [e{eqa i ~vrsto je obe}ao da }e u~initi sve da [e{eqeva supruga bude primqena u “Invest banci” Beograd. Hajdukovi} je, prema re~ima Milke \ureti}, odu{evqen [e{eqevim kwigama, tako da je svojevremeno s odu{evqewem primio jednu [e{eqevu zabrawenu kwigu, koju mu je preko Milke uru~io [e{eq. Govore}i o “fondu solidarnosti”, Milka je prenela na{em izvoru da je wen suprug protestovao kod Du{ana Bogavca {to je objavqeno da je ~lan Inicijativnog odbora “fonda solidarnosti”. Naime, Veselin \ureti} je, prema Milkinim re~ima, rekao da je on samo jedan od potpisnika “fonda solidarnosti”, ali da nije prihvatio ~lanstvo u Inicijativnom odboru. (redigovano) III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – za koga se u USDB za Beograd vodi POO zbog neprijateqske delatnosti sa pozicija gra|anske desnice. Veselin \ureti} (redigovano) Du{an Bogavac (redigovano) Vojin Luki} (redigovano). IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano)

CL SSUP – SDB – 23 Br. 37 Beograd, 24. 2. 1987. godine

(redigovano)

Noviji neprijateqski istupi i aktivnosti Vojislava [e{eqa Slu`ba i daqe registruje veoma drske i provokativne istupe Vojislava [e{eqa koga, u posledwe vreme zbog izraène ekstremnosti, po~iwu da izbegavaju i neki doju~era{wi istomi{qenici. 358

Na tribini u SKC, odrànoj 13. 2. 1987. godine na temu “Qudska prava i kwièvnost”, povodom kwige Karla [tajnera “Povratak iz gulaga”, o kojoj je govorio Predrag Matvejevi},1) Vojislav [e{eq je istakao da su “partijski sekretari pisali karakteristike za one qude koji su kasnije nestajali u Staqinovim ~istkama”. U toku otvorenog sastanka “Odbora za za{titu umetni~ke slobode”, odrànog 16. 2. 1987. godine u prostorijama Udruèwa kwièvnika Srbije, [e{eqeva diskusija je bila najprovokativnija. Izneo je da je zvani~na politika na{e zemqe dovela do toga da je Jugoslavija u Evropi jo{ samo “ispred Albanije i Rumunije, te da je u velikom zaostajawu u odnosu na SSSR i Poqsku”, gde se, po wegovom mi{qewu, intelektualci vi{e bore za slobodu mi{qewa nego kod nas. Govorio je o progonu srpskog naroda ne samo na Kosovu, nego i u ostalim delovima zemqe, naro~ito u SER BiH, SAP Vojvodini, kao i u inostranstvu, navode}i da, “dok se u Rumuniji srpski narod raseqavao i bivao izloèn nemogu}im uslovima ìvota, dotle je najve}i sin na{ih naroda odlazio u zvani~ne posete u Rumuniju i tamo se qubakao sa wihovim velikim vo|om”. Po{to je na ovakvu diskusiju [e{eqa bilo reagovawa, on se ponovo javio za re~ i izneo da je on protivnik svakog jednopartijskog sistema, marksisti~ke i komunisti~ke ideologije, ne samo u Isto~noj Evropi, ve} i u Jugoslaviji. Govorio je o “slu~aju” Miodraga Mili}a i drugih politi~kih osu|enika, za koje je naveo da su direktno montirani od strane policije i “hajci koja se ovih dana vodi protiv novinara – potpisnika inicijative za osnivawe Fonda solidarnosti”. Povodom posledwih [e{eqevih istupawa na javnim tribinama u Beogradu, Slu`ba registruje i komentare pojedinaca koji iznose da je on potpuno “poludeo” i da on svojim istupima “priziva represiju i kompromituje sve”. Smatraju da su za to najodgovorniji oni koji mu to omogu}avaju. Tako, zbog najnovijeg [e{eqevog istupa u UKS, Milorad Vu~eli},2) novinar NIN-a, o~ekuje napad na UKS i “Kwièvne novine”. Smatra da su trenutno najve}i [e{eqevi protivnici Qubomir Tadi} i Dobrica ]osi}, koje on ve} duè vreme “najgrubqe” napada na javnim mestima. Po navodima Vu~eli}a, [e{eq iznosi za Tadi}a da je “huqa reìma, kalkulant i kukavica”, zato {to ga nije zaposlio u Institutu dru{tvenih nauka, dok ]osi}a ocewuje kao oportunistu, zbog ~ega su i jedan i drugi po~eli da izbegavaju bilo kakve kontakte sa wim. Ima mi{qewa da [e{eq sve vi{e gubi podr{ku koju je uìvao me|u istomi{qenicima u Beogradu, a da su Tadi} i ]osi} krivi {to su uop{te prihvatili kontakte sa wim. U vezi su|ewa u Okru`nom sudu u Beogradu povodom tu`be3) Vojislava [e{eqa protiv lista “Borba” i wenog urednika Zdravka ôli}a, lista “Oslobo|ewe” i wegovog novinara \ura Kozara, TV Zagreb i ~lana Predsedni{tva SFRJ “zbog povrede autorskih prava” i zahteva za od359

{tetu od 210.000 dinara zato {to je drug Stane Dolanc u intervjuu TV Zagreb, 9. maja 1984. godine, a koji su “Borba” i “Oslobo|ewe” preneli, citirao neke stavove iz [e{eqevog pamfleta “[ta da se radi”, Slu`ba raspolaè saznawima da je advokat druga Dolanca, Miroslav Gajovi}, na zakazanom ro~i{tu 12. februara o. g., podneo prigovor sudiji Vladi Vu~kovi}u da se “tu`ba odbaci kao neosnovana”. Me|utim, zbog nedolaska svih zastupnika tuènih strana, rasprava je odloèna za 30. mart, a o [e{eqevoj tu`bi protiv druga Dolanca i po~etku su|ewa, kao i podnetom prigovoru advokata Gajovi}a, javile su i neke zapadne agencije: UPI, AP i Rojter”. Budu}i da se radi o gra|anskoj parnici, odnosno o zahtevu za nov~anu od{tetu, tu`ba [e{eqa nije mogla biti odba~ena, jer bi je on posle svakog odbacivawa podnosio ponovo Okru`nom sudu u Beogradu.4) Ina~e, u Okru`nom sudu u Beogradu je oceweno da je [e{eqeva tu`ba neosnovana i treba o~ekivati da }e ona na zakazanom ro~i{tu biti odba~ena presudom, posle ~ega on ne}e mo}i da podnosi istu tu`bu protiv navedenih lica i sredstava informisawa. Pored ~etiri napisane kwige u toku druge polovine pro{le godine, od kojih su dve zabrawene (“Hajka” i “Veleizdajni~ki proces u Sarajevu 1984. godine”), [e{eq je, prema raspoloìvim saznawima Slu`be, u toku meseca januara o. g. zavr{io svoju novu kwigu “Disidentski spomenar”5) i predao je na {tampawe6) u privatnu {tampariju “Multiprint” u Beogradu, ulica Ruzveltova br. 42. Po [e{eqevim navodima, u kwizi }e biti objavqene peticije i tekstovi u vezi sa krivi~nim postupkom protiv wega, upu}eni raznim organima i institucijama u zemqi. O radu na pripremi za {tampawe kwige “Disidentski spomenar”, [e{eq je u “neformalnom” razgovoru upoznao i operativne radnike SDB RSUP SR BiH, za vreme boravka u Sarajevu, od 21. do 27. januara o. g., kada je preuzeo privremeno mu oduzete predmete koji mu do sada nisu bili vra}eni, i prisustvovao raspravama u Prvom op{tinskom sudu u Sarajevu u vezi wegovih tu`benih zahteva.7) Ovom prilikom, [e{eq je govorio i o svojoj tu`bi protiv druga Staneta Dolanca, kao i o nameri da, preko izvesnog advokata iz Londona, koga mu je preporu~io Sr|a Popovi}, tuì i redakciju emigrantskog lista “Na{a re~” zbog povrede autorskih prava, odnosno objavqivawa wegovog teksta “[ta da se radi”. Po{to nije dobio zaposlewe u Institutu dru{tvenih nauka koje mu je obe}avano prilikom preselewa u Beograd od strane nekih wegovih prijateqa, [e{eq je, navodno, uspeo preko tih istih prijateqa isposlovati studijski boravak u SAD u trajawu od tri godine, ali ga ne moè realizovati zbog toga {to mu jo{ uvek nije vra}ena oduzeta putna isprava. Izneta saznawa ukazuju na tendenciju da [e{eq jednom smi{qenom aktivno{}u, kroz krajwe ekstremne istupe na javnim tribinama i isterivawe 360

svoje pravde preko suda, nastoji da se odrì u ìì interesovawa i doma}e i strane javnosti, ~ak i po cenu da ga pojedini wegovi doju~era{wi istomi{qenici i odbace. (redigovano) Dostavqeno: (redigovano) Fusnote: 1) Matvejevi} je veoma afirmativno govorio o pomenutoj kwizi i wenom autoru, uz napomenu da “partijskim rukovodstvima Hrvatske i Jugoslavije nije odgovaralo da ova kwiga bude objavqena”. 2) (redigovano) 3) V. [e{eq je podneo tu`bu preko advokata Aleksandra Lojpura iz kancelarije Sr|e Popovi}a. 4) Po Zakonu o parni~nom postupku, sud mora da se upusti u raspravu i o tu`benom zahtevu re{i u postupku. 5) Posle {tampawa ove kwige, [e{eq namerava pisati i objaviti svoje “uspomene” sa izdràvawa kazne zatvora, sa posebnim akcentom na dane “provedene u izolaciji i maltretirawe koje je doìveo od strane zatvorskog osobqa”. 6) Po~etkom januara o. g. [e{eq je isplatio kompletan iznos za {tampawe ove kwige, koje o~ekuje da bude zavr{eno u drugoj polovini februara. 7) [e{eq je novembra pro{le godine preko advokata Aleksandra Lojpura podneo tu`bu protiv jednog straàra u KPD Zenica zbog maltretirawa i nano{ewa lak{ih telesnih povreda, traè}i od{tetu od 500.000 dinara. Na raspravama 26. i 27. januara ove godine, [e{eq se drào veoma korektno i nije pravio bilo kakve ispade. Slede}a rasprava je zakazana za po~etak marta.

CLI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor/LT 26. 2. 1987. godine

Izvod iz izve{taja o rezultatima KTR dopisni{tva “Rojters” Primenom navedene mere u periodu od 6. 10. 1986. do 14. 10. 1986. godine, do{lo se do slede}ih podataka: Vojislav [e{eq je 6. 10. 1987. godine obavestio Gustin~i} Andreja “da je tuìo Staneta Dolanca i SR BiH i da su u pitawu tri tu`be”. Na predlog Gustin~i}a da se “Rojters” upozna sa tu`bama, [e{eq se saglasio, s tim da fotokopije tu`bi li~no preda Gustin~i}u. Nakon nekoliko dana, 14. 10. 1987. godine, Gustin~i} se ponovo interesovao kod [e{eqa o novostima u vezi pomenutog slu~aja. Vojislav mu je saop{tio “da za sada nema odgovora tuènih i da ~eka da rasprava bude zakazana”. (redigovano) (potpis redigovan) 361

CLII Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove St. pov. broj: 01-48/1-87 26. 2. 1987. godine Beograd, Kneza Milo{a 103 Na osnovu ~lana 65 Zakona o unutra{wim poslovima (“Slu`beni glasnik SR Srbije”, broj 22/85) i ~lana 62 Pravila o radu SDB, a na predlog USDB Beograd sp. br. 01-318 od 17. 2. 1987. godine, donosim re{ewe: Da se zavede tajna kontrola po{tanskih po{iqki [e{eq Vojislava, iz Beograda, Zemun Poqe, ul. Mihajla Pupina br. 14. Obrazloèwe: Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole, Srbin, doktor pravnih nauka, obra|uje se u USDB Beograd zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. Zbog delovawa sa istih pozicija, nad [e{eqem je u Sarajevu, gde je ìveo do juna 1986. godine, vo|ena operativna obrada. Od strane Okru`nog suda u Sarajevu 1984. godine osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od osam godina zbog u~iwenog krivi~nog dela iz ~lana 114 KZ SFRJ. Ova kazna mu je smawena od vi{ih sudova i u KPD Zenica izdrào je kaznu zatvora u trajawu od godinu dana i deset meseci. Nakon preseqewa u Beograd, nastavio je sa neprijateqskim delovawem na javnim tribinama, a povezao se i sa istomi{qenicima. Putem pisama ostvario je kontakt i sa nekim licima iz redova neprijateqske emigracije (Milo{em Milosavqevi}em i N. Markovi}em iz Australije, Miroqubom Timotijevi}em iz SAD i drugima), a preko Koste âvo{kog je stupio u vezu sa nekim licima okupqenim oko lista “Na{a re~”, kojima je u vi{e navrata slao razne po{iqke. Imaju}i u vidu navedeno, odlu~eno je kao u dispozitivu. Ra|eno u 3 primerka. Dostavqeno: – 1h USDB Beograd III/N – 1h SDB RSUP SRS III/N – 1h arhivi

(potpis redigovan)

CLIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0249 28. 2. 1987. godine Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) 362

Sastanak je odràn 27. 2. 1987. godine na inicijativu operativnog radnika. Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je pisano ranije. Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava [e{eqa. Izvor nas je informisao da su u toku pripreme za {tampu nove kwige Vojislava [e{eqa pod naslovom “Disidentski spomenar”. Kwiga, kao {to sam autor u predgovoru kaè, predstavqa zbirku peticija, protestnih pisama, saop{tewa i polemi~kih tekstova koje su napisali jugoslovenski intelektualci i uputili na adresu razli~itih dràvnih i partijskih organa, redakcija novina i ~asopisa i predstavqa direktan nastavak prethodnih kwiga “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”. Autor daqe navodi da su u woj sabrana skoro sva dokumenta nastala do kraja 1984. godine, vezana za okolnosti i doga|aje u ~ijem se centru na{ao sam Vojislav [e{eq, a na objavqivawe ovih tekstova autor se odlu~io posle zabrane gore navedenih kwiga od strane Okru`nog suda u Beogradu. Tekstovi koji }e se ovde objaviti tako|e predstavqaju sastavni deo spisa sa su|ewa Vojislavu [e{equ, kao i policijskih i drugih dosijea. Istovremeno, prema autoru, ona je “skroman na~in izraàvawa najdubqe zahvalnosti svim kwièvnicima, filozofima, sociolozima, pravnicima, novinarima, studentima i drugim jugoslovenskim i stranim intelektualcima i asocijacijama, svima onima koji su mi svojom podr{kom pomogli da izbegnem da me proguta orijentalno-despotski i staqinisti~ki mrak”. (redigovano) III. Podaci o licima izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO u USDB Beograd zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

CLIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-03759 2. 3. 1987. godine 363

Informacija Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole, dràvqanin SFRJ, srpske nacionalnosti, doktor pravnih nauka, bez stalnog zaposlewa, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, istupaju}i na sastanku Odbora za za{titu umetni~ke slobode, odrànom u prostorijama Udruèwa kwièvnika Srbije dana 16. 2. 1987. godine, je u svojoj diskusiji, izme|u ostalog, govorio o “hajci” koja se vodi protiv potpisnika Inicijativnog pisma tzv. “fonda solidarnosti”, predloìv{i da jedan od narednih zadataka Odbora bude za{tita ovih lica zbog wihovog prava na izraàvawe javnog mi{qewa. Potom je [e{eq govorio o kwizi Miodraga Mili}a “Ra|awe Titove despotije”, navode}i da se Mili} obreo u zatvoru samo zato {to je pisao istinu, te da je wegovo su|ewe bilo inscenirano od strane policije i partije, po{to nisu postojali dokazi o bilo kakvoj Mili}evoj krivici. Govore}i o procesima demokratizacije kod nas i u svetu, [e{eq je naveo da je Jugoslavija u ovom periodu ve} u velikom zaostatku u odnosu na SSSR ili Poqsku, te smatra da ako se nastavi sa takvom politikom, Jugoslavija moè za kratko vreme da bude svedena na rang Albanije ili Rumunije. Po{to smatra da su u zemqi ugroèna gra|anska prava i slobode, [e{eq se zaloìo za op{tu amnestiju politi~kih zatvorenika u Jugoslaviji, navode}i da, prema podacima “Amnesty Internationala”, u Jugoslaviji ima hiqadudvestotine zato~enika savesti, tj. onih koji su zbog izraènog ili nabe|enog mi{qewa osu|eni na dugogodi{we robije. Potom je [e{eq naveo nekoliko primera qudi ~ija su su|ewa, po wegovom mi{qewu, pro{la potpuno nezapaèno, a koji su zbog javno izgovorene ili ~ak nikad neizgovorene re~i osu|eni na dugogodi{we kazne zatvora. U nastavku svog izlagawa, reaguju}i na jednu od izre~enih diskusija, Vojislav [e{eq je izneo “ja sam protivnik svakog jednopartijskog sistema, protivnik svakog marksisti~kog reìma i protivnik svakog komunisti~kog oblika vladavine, pa sam u tom slu~aju i protivnik reìma koji postoje u ~itavoj Isto~noj Evropi, ukqu~uju}i i Jugoslaviju”. Zatim je [e{eq naveo da, po wegovom mi{qewu, ono {to se trenutno de{ava u Jugoslaviji, ne postoji nigde u Evropi, osim mo`da u Albaniji i Rumuniji. Po [e{equ, ono {to se de{ava sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, i u drugim delovima Jugoslavije, u BiH, u Dalmaciji i Slavoniji, u Lici, Baniji, Kordunu i u Vojvodini i Crnoj Gori nigde ne postoji u ~itavoj Evropi, osim, kako je naveo, u Albaniji, koja je za wega jedan veliki konclogor, i u Rumuniji u “kojoj je srpska nacionalna mawina raseqavana svojevremeno u bolesne mo~vare delte Dunava, gde je malo ko preìveo, dok se najve}i sin na{e zemqe, na{ih naroda i narodnosti, javno i periodi~no qubakao sa wihovim velikim vo|om”. Molimo vas da nam na osnovu prezentiranih podataka, te ranije dostavqenih izjava po ZKP u vezi istupa Vojislava [e{eqa na tribinama odrànim u Patrijar{iji SPC i Domu omladine u Beogradu, kao i wegovog istupa na sudskom pretresu u Okru`nom sudu u Beogradu, povodom zabrane 364

kwige “Veleizdajni~ki proces”, informi{ete da li ima elemenata za krivi~no gowewe Vojislava [e{eqa. Kucano u 3 primerka. Dostavqeno: – 1h OJT – 1h V sektoru Uprave – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

CLV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0276 4. 3. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Izvor je usmeren na pra}ewe neprijateqske delatnosti pojedinaca iz grupacije gra|anske desnice. Sastanak odràn 28 2. 1987. godine na inicijativu izvora. Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o delatnosti Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nas je u razgovoru obavestio da je Vojislav [e{eq uputio redakciji “Studenta” pismo sa naslovom “Konfuzna podmetawa nespretnih juri{nika”, koje predstavqa odgovor na tekst “Dogma kao opijum za disidente”, objavqen u “Studentu” od 14. 1. 1987. godine. Po re~ima izvora, samo deo [e{eqevog pisma je objavqen u “Studentu” od 24. 2. 1987. godine, jer je stav redakcije bio da bi objavqivawe celog sadràja pisma “[e{eqa izloìlo krivi~nom progonu”. (redigovano) disidente”, [e{eq je u pomenutom pismu, izme|u ostalog, naveo da “animozitet M. V. i S. B. prema svakoj moralnosti naveo ih je na karikirawe mog nekada{weg kriti~kog ukazivawa na realne muslimanskonacionalisti~ke i panislamisti~ke tendencije u Bosni i Hercegovini, kojima se pruà i oficijelna podr{ka, posebno od strane Hamdije Pozderca i Branka Mikuli}a. Autorima je svejedno {to se u Bosni i Hercegovini ve} pune dvije decenije kontinuirano odvija progon srpskog naroda i wegovih intelektualaca, po uzoru na onaj kosovsko-metohijski pod albanskom zastavom”. U delu pisma [e{eq na degutantan na~in vre|a i lik Josipa Broza Tita. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO u USDB po gra|anskoj desnici. 365

IV. Podaci o radwama i merama SDB (redigovano) V. Napomena, ocene i predlozi operativnog radnika U prilogu V sektoru USDB i III sektoru SDB RSUP-a SR Srbije dostavqamo po jedan primerak pisma koje je [e{eq uputio “Studentu”. Precrtavawe olovkom nekih delova [e{eqevog pisma vr{eno je u redakciji “Studenta”. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

*** Dr Vojislav [e{eq

11. 3. 1987. godine

Konfuzna podmetawa nespretnih juri{nika Anonimni autori teksta “Dogma kao opijum za disidente”, s nadnaslovom “Difuzna teorija o konfuznoj praksi”, objavqenog u “Studentu” br. 3233 od 14. januara 1987. godine, u nastojawu da potpomognu “mogu}nosti aktuelnog socijalisti~kog razvoja”, skre}u pa`wu preìvjelim tvorcima, odnosno vjernim ~uvarima ideolo{kih vrijednosti i kreatorima oficijelne politi~ke propagande da postoje jo{ niì i podliji oblici javnog podmetawa i nipoda{tavawa od onih kojima su se u publicisti~koj sferi “proslavili” Fuad Muhi} i Oskar Davi~o. Ipak, uprkos iskazanoj samouvjerenosti, nadmenosti i pretencioznosti kojima odi{e skoro svaka re~enica ovog u cjelini konfuznog i nespretno nakalemqenog teksta, ~ini mi se posebno simptomati~nim podatak da je rije~ o jedinom nepotpisanom ~lanku u ovom dvobroju poznatog studentskog lista, pa bi bilo interesantno razmotriti motive autora koji nastoje ostati u anonimnosti. Ina~e, kao da sam wihove stavove ve} negdje ~uo, kao da nisu nimalo originalni, nego do{apnuti od onih koji su tekst naru~ili. … Zahtjev redakciji “Studenta” da ovaj tekst odgovora iskqu~ivo u integralnoj formi objavi kao polemi~ko reagovawe na ~lanak u kome sam na ne~astan na~in izvrgnut javnoj poruzi na osnovu neistinitog interpretirawa pojedinih citata iz jedne moje kwige, podnosim ne pozivaju}i se ni na kakve zakonske propise. Ostavqam joj da sama procijeni oportunost uvaàvawa kulturnih tekovina na ovom planu koje su dostigle publicistika i ùrnalistika civilizovanog svijeta. Unaprijed odustajem od svakog poku{aja pozivawa u pomo} sudskih instanci ukoliko tekst mog odgovora bude odbijen shodno praksi koja kod nas preovla|uje. Ina~e, autori na najbezo~niji na~in falsifikuju dijelove teksta iz moje kwige “Vrijeme preispitivawa”. Tako mi pripisuju tezu “da se staqi366

nizam kao manifestacija marksizma de{ava, istorijski gledano, samo od Lewinove smrti pa do XX kongresa KPSS”! Tvrde da tako stoji na strani 5. moje kwige. Me|utim, citat koji falsifikuju doslovno glasi: “Dogmatski, konzervativni ili staqinisti~ki (po svom glavnom zastupniku i nosiocu) na~in dru{tvenog mi{qewa bio je u periodu od Lewinove smrti pa do XX kongresa Komunisti~ke partije Sovjetskog Saveza fakti~ki dominantan i neprikosnoven ne samo u revolucionarnoj teoriji, nego i u politi~koj praksi me|unarodnog komunisti~kog pokreta i realizovanih socijalisti~kih dru{tava, pa ~ak tamo i u ve}oj mjeri, {to je imalo dalekose`ne negativne posqedice po ostvarivawe proklamovanih kqu~nih ciqeva proleterske revolucije i onda kad su se weni glavni akteri iskreno poku{avali na tome angaòvati, pokazuju}i besprimjernu hrabrost i samopo`rtvovanost”. Dakle, to vi{e nije novinarski po~etni~ki nesta{luk, nego pravi pravcati bezobrazluk M. V. i S. B. … U nedostatku validnijih argumenata, oni i daqe pribjegavaju falsifikatima, pa u nastavku teksta za mene kaù: “Wegov ideologizirani pristup nauci ide ~ak dotle da nau~ne sudove deli na “prihvatqive” i “neprihvatqive”, a ne na ta~ne i neta~ne. (str. 18.)” Ne samo da nikada nisam vr{io takvu klasifikaciju nau~nih sudova, nego joj se u istoj kwizi na strani 232. izri~ito suprotstavqam, ~ak i kad je rije~ samo o politi~kim ili ideolo{kim stavovima. U citatu koji kriti~ari nakaradno interpretiraju moje ozna~avawe sudova prihvatqivim ili neprihvatqivim ima o~igledan ironi~an prizvuk. Zato taj dio teksta navodim u cjelini: “îni nam se da je najozbiqnije savremeno osporavawe marksisti~ke misli i prakse do{lo iz pera Le{eka Kolakovskog. Nesumwivo je i ve} u prvom susretu s wegovim tekstovima o~igledno da je ovaj mislilac izuzetan poznavalac Marksovog teorijskog opusa, ali i filozofske, sociolo{ke i ekonomske nau~ne tradicije koja je prethodila marksizmu, {to sve wegovim sudovima, bili oni prihvatqivi ili ne bili, ulijeva stanovitu ozbiqnost i pokazuje da oni ni u kom slu~aju ne mogu biti zanemareni…” La`na je i wihova tvrdwa da pi{em o religiji kao opijumu za narod. âk naprotiv, na strani 23. moje kwige stoji: “Teolo{ka kritika marksisti~ke interpretacije dru{tvenih i istorijskih korjena religije, posebno stava o religiji kao “opijumu naroda”, shvatawa odnosa religije i otu|ewa, odre|ivawa mjesta i uloge ateizma u razvoju modernih emancipatorskih pokreta i wihovoj politi~koj aktivnosti pokazuje izrazitu filozofsku fundiranost i odsustvo nekada{we misaone dubioznosti, naslije|ene prvenstveno od katoli~ko-jezuitskog na~ina mi{qewa”. Zato su i naredne, na prethodnom falsifikatu konstituisane, teze o amalgamu koji sam napravio od navodnog svog marksisti~kog entuzijazma, religijskog misticizma i unosnog srpstva, krajwe proizvoqne, kao uostalom i tvrdwe o mojoj nabije|enoj “idejnoj i svakoj drugoj dezorjentaciji”. … Ta~no je da sam godinama bio iskreni privrènik ideje integralnog jugoslovenstva, a to sam i danas. Ali, vremenom sam se otarasio zabluda da je to èqa i htijewe svih jugoslovenskih naroda. Neosporno je da ogromna ve}ina hrvatskih i slovena~kih intelektualaca, kao prevashodnih kreato367

ra nacionalnog duha svojih etni~kih zajednica, tome nije nimalo sklona. âk {ta vi{e, sve su glasniji i izri~itiji wihovi zahtjevi za produbqivawem ve} postignute konfederalizacije Jugoslavije. Smatram da se jugoslovenstvo nikome ne smije nametati. Za{to bi mi Srbi bili vi{e za wega zainteresovani nego Slovenci ili Hrvati? Ako su oni sami sebi dovoqni, za{to to mi ne bismo mogli biti? … Ni ateisti~ko sekta{tvo M. V. i S. B. nije mnogo uvjerqivo. O~igledna je wihova animoznost prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ali, to ne zna~i da su oni li{eni bilo kakvih religioznih predrasuda. Wihova religija vodi porijeklo iz kominternovskih retorti ~iji su produkti decenijama nadìvjeli formalno raspu{tawe Komunisti~ke internacionale 1943. godine. Wihov prividni ateizam je proizvod komunisti~ke iskqu~ivosti koja je i u na{im uslovima dovela do obnove religioznog zanosa masa. … Neistinita je i tvrdwa da sam doktorirao u oblasti vojnih nauka sa tezom “Marksisti~ki koncept naoruànog naroda”. Doktorsku disertaciju na temu “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”, s radnim naslovom i kasnijim podnaslovom “Analiza marksisti~ke kritike politi~kih oblika buròaske autokratije”, odbranio sam 1979. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, nakon {to sam uspje{no okon~ao poslediplomske studije na Ustavnopravno-politi~kom smeru, a tekst doktorata namjeravam uskoro objaviti kao kwigu. Ina~e, kwiga na koju se autori pozivaju predstavqa tekst mog magistarskog rada koji sam napisao i 1978. godine odbranio na Pravnom fakultetu u Beogradu, rade}i kao asistent na predmetu Teorija o ratu Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu. Dakle, M. V. i S. B. pored mno{tva izraza primitivnog nipoda{tavawa i ~ar{ijskog ismijavawa, iznose i ~etiri najogoqenije la`ne tvrdwe, pa mislim da na taj na~in dovoqno sami sebe moralno dezavui{u da im se vi{e ni{ta ne moè vjerovati. Zato im i ne vjerujem na rije~ da su “nakon teksta “Vuk dlaku mewa”, o kwièvniku Vuku Dra{kovi}u, naprosto bili okupirani telefonskim pozivima, od prete}ih do kritika pristojnijeg sadràja. Ubije|en sam da tako zavr{avaju svoj tekst samo zato da bi se jo{ jednom neukusno dodvorili vlastima prikazuju}i ih “kao znatno tolerantnije u odnosu na takozvanu opoziciju”, te da bi naknadno podi{li i visokom partijskom funkcioneru Du{anu ^krebi}u. I to sve u skladu sa svojom oprobanom taktikom: prvo jedan kriti~ki i nonkomformisti~ki tekst, pa jedan poltronski, kako bi se stekao privid nepristrasnosti i objektivnosti, te sve tako istrajavalo dok moè da te~e wihova intelektualna ekvilibristika, li{ena bilo kakvih moralnih skrupula”. Dr Vojislav [e{eq

CLVI Predsedni{tvu SR Srbije, Beograd Po{tovane drugarice i drugovi, Sociolo{kom dru{tvu Srbije obratio se na{ kolega i ~lan dr Vojislav [e{eq s molbom da Dru{tvo poduzme odgovaraju}e mere za za{titu 368

wegovih gra|anskih i profesionalnih prava, intelektualne slobode i akademskog dostojanstva, koji su ugroèni i nakon izlaska iz Kazneno-popravnog doma u Zenici. Dr [e{eq se, izme|u ostalog, àli da se iz Sarajeva, u kome mu je egzistencija bila prakti~no onemogu}ena, iselio u Beograd pod pritiskom. Kako je iseqavawe pod pritiskom jedan izuzetno zna~ajan i osetqiv politi~ki problem, kome Predsedni{tvo SR Srbije ve} godinama posve}uje veliku pa`wu, slobodni smo skrenuti va{u pozornost i na ovaj slu~aj iseqavawa pod pritiskom. Dve druge ~iwenice u pismu dr [e{eqa privukle su s razlogom pa`wu ~lanova Predsedni{tva SDS i Odbora za profesionalna pitawa SDS na sednicama 11. 3. 1987. Prvo, radi se o sudskim zabranama dve wegove kwige, “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”. I ovom prilikom èlimo da naglasimo da smo dosledni u na{em stavu da sudske zabrane, ma koliko ih bilo i ma kako bile obrazloène, ne mogu na{u struku naterati da se pomiri s “~iwenicom” da je kazneni zakonik ona kwiga kojom se reaguje na sociolo{ka dela. Mada je ovakvim postupcima egzistencija na{eg ~lana dr [e{eqa dovedena u pitawe, jer su ta izdawa jedini izvor wegovih prihoda i egzistencije wegove porodice, èlimo da naglasimo da se ne radi samo o za{titi jednog ~lana SDS, s ~ijim se stavovima moèmo slagati ili ne slagati, nego o principijelnom stanovi{tu. Zar je mogu}e da odgovorni dru{tveni ~inioci ne shvataju koliko su te zabrane dru{tveno {tetne? Kao {to opetovana la` ne postaje istina, tako ni ponovqene zabrane kwiga na{ih kolega do sada nisu rezultirale nikakvim dobrom. Na{e siroma{no dru{tvo je tom vrstom necivilizovanog dijaloga izme|u ~inilaca dru{tvene mo}i i intelekta jako mnogo gubilo, pre svega brojem nenapisanih kwiga i neizgovorenih ideja, ali isto tako i sadràjima onih napisanih i objavqenih. A {tete nanete ugledu Jugoslavije kao dràve su tolike da nas obavezuju na moralno nespokojstvo i nemirewe, kao {to nam nalaù da kao profesionalno udruèwe uvek iznova o{tro protestujemo, ma koliko znali da to oteàva dru{tveni poloàj struke i ma koliko bili svesni uzaludnosti na{ih reakcija. Ve} nam je neprijatno koliko dostojanstvo ovog dru{tva moramo da branimo od onih koji bi ga po svojoj funkciji trebali {tititi. Ni drugo pitawe nije za nas mawe zna~ajno. Re~ je o uskra}ivawu putne isprave dr [e{equ, produètku jedne lo{e prakse koja je ~esto poga|ala na{e kolege. I u ranijim slu~ajevima smo ukazivali na {tetnost takve prakse, pa predlaèmo da se u Predsedni{tvu principijelno i celovito razmotri taj problem. Naime, kad god je uskra}ena putna isprava nekom od na{ih kolega, naj~e{}e bez obrazloèwa, odnosno iz tzv. bezbednosnih razloga, okrwen je mali deo ugleda Jugoslavije. S druge strane, svi su oni, pre ili kasnije, dobili putne isprave i mogu}nost kontakta sa nau~nicima i nau~nim institucijama drugih zemaqa. Rezultati su – to odlu~no nagla{avamo – vi{e nego dobri. Na{e kolege su sjajni ambasadori jugoslovenske kulture i socijalisti~kog samoupravqawa. Uvereni da }e se i kolega [e369

{eq pona{ati na isti na~in, predlaèmo da u~inite sve u okviru svojih zakonskih ovla{}ewa i ugleda da dobije putnu ispravu. Jednostavno, ovaj oblik represije prema intelektualcima je anahronizam u savremenom svetu, nedemokratska praksa koju treba ukinuti. Dr [e{eq je posledwih godina bio predmet izuzetno o{trih, reklo bi se, i drakonskih oblika represije. To nas, sve zajedno, obavezuje da imamo vi{e razumevawa za wegov revolt i egzistencijalnu situaciju. Otuda smatramo da bi probleme dr [e{eqa trebalo celovito sagledati i re{iti, kako bi se {to pre i uspe{nije integrirao kao produktivan nau~ni radnik u jednom od nau~nih instituta. U tragawu za takvim re{ewem, Sociolo{ko dru{tvo Srbije je spremno da da svoj doprinos. U Beogradu, 11. 3. 1987. godine Odbor za profesionalna pitawa Sociolo{kog dru{tva Srbije

Predsedni{tvo Sociolo{kog dru{tva Srbije

CLVII Izve{taj Vojislav [e{eq, ro|en 11. decembra 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole i majke Danice, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, nezaposlen, oèwen Vesnom Mudre{om, otac jednog deteta, osu|ivan za krivi~no delo iz ~lana 114 KZ SFRJ, stalno nastawen u Beogradu, prijavqen na adresi ulica Ba~ka broj 17, a stvarno stanuje u Zemun Poqu, ulica Mihajla Pupina broj 14. I pored trajne zabrane rasturawa wegovih kwiga “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”, Vojislav [e{eq je svoju aktivnost usmerio na izdavawe nove kwige pod naslovom “Disidentski spomenar”, koja, kako je navedeno u predgovoru, predstavqa direktni nastavak kwiga “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”, kao i wihovu dopunu i ilustraciju politi~kih zbivawa u posledwih {est godina. Po autoru, kwiga je ustvari zbirka peticija, protestnih pisama, saop{tewa i polemi~kih tekstova koje su napisali “vrhunski jugoslovenski intelektualci” i uputili na adrese raznih jugoslovenskih dràvnih i partijskih organa. Po [e{equ, kako je navedeno daqe u predgovoru kwige, on na ovaj na~in nastavqa sa pruàwem otpora autokratskim i totalitaristi~kim snagama i tendencijama, imaju}i u vidu da sloboda duhovnog stvarawa i izraàvawa nigde nije osvojena bez èstoke politi~ke borbe. Kwigu Vojislav [e{eq namerava da {tampa u privatnoj {tamparskoj radwi “Multiprint”, vlasni{tvo Vojislava Stefanovi}a iz Beograda, ulica Ruzveltova broj 42. Do sada je samo prekucan i ispravqen tekst, a jo{ nije ura|en prelom i foto-slog, tako da se o~ekuje da kwiga jo{ za desetak dana ne}e biti zavr{ena. (redigovano) 370

CLVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 71-0375 24. 3. 1987. godine

Izvod iz izve{taja o proveri Perovi} Nikola, ro|en 2. 9. 1946. godine u Beogradu, od oca Veqka i majke Olge, devoja~ko Pajevi}, dràvqanin SFRJ, crnogorske nacionalnosti, ~lan SKJ, po zanimawu diplomirani pravnik, zaposlen kao sudija u Okru`nom sudu u Beogradu, sa stanom u ul. Proleterskih brigada br. 52, Beograd. Provera za Perovi} Nikolu je ra|ena na zahtev SSUP-a br. 29826/1 od 29. 12. 1986. godine, koji nam je prosle|en aktom RSUP SRS SDB br. 254/1 od 9, 1. 1987. godine. Perovi} Nikola je bio predsednik sudskog ve}a Okru`nog suda u Beogradu, koje je u dva navrata zabranilo rasturawe kwige “Veleizdajni~ki proces”, autora Vojislava [e{eqa. (redigovano) (potpis redigovan)

CLIX Informacija Vojislav [e{eq, od oca Nikole i majke Danice, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, po zanimawu doktor pravnih nauka, nezaposlen, oèwen Vesnom Mudre{om, otac jednog deteta, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14. Vojislav [e{eq je, posle kona~nog preseqewa iz Sarajeva u Beograd, juna meseca 1986. godine, nastavio da neprijateqski istupa, bilo sam, bilo u dru{tvu svojih istomi{qenika. Slu`ba je do sada evidentirala ~etiri javna neprijateqska istupa [e{eqa koji podleù krivi~nom gowewu, i to zbog krivi~nog dela neprijateqske propagande iz ~lana 133, stav 1 KZ SFRJ, zatim krivi~nog dela povrede ugleda SFRJ iz ~lana 157 KZ SFRJ i, eventualno, zbog krivi~nog dela izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we, razdora ili netrpeqivosti iz ~lana 134 KZ SFRJ. Istupi Vojislava [e{eqa na promocijama kwige “Na braniku vere i nacije”, autora dr @arka Gavrilovi}a, i kwige “Ogre{ewe”, autora Dinka Davidova (o sadrìni istupa smo blagovremeno informisali), odrànim u sali Patrijar{ije SPC 28. 10., odnosno 15. 12. 1986. godine, zadokumentovani su krivi~nopravnim uzimawem izjava po ZKP od 12 lica koja su prisustvovala ovim skupovima. Tri izjave na osnovu ~lana 151, stav 3 ZKP uzete su na okolnost [e{eqevog istupa na tribini “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”, odrànoj 8. 12. 1986. godine u Domu omladine u Beogradu. 371

Dana 19. 1. 1987. godine odràn je radni dogovor sa Jovom Kneèvi}em, zamenikom okru`nog javnog tuìoca, kome je predo~eno da je u vezi istupa Vojislava [e{eqa na tribinama u Patrijar{iji SPC 28. 10. i 15. 12. 1986. godine uzeto 15 izjava po ZKP od lica koja su prisustvovala ovim skupovima. Svih 15 izjava po ZKP predato je zameniku okru`nog javnog tuìoca u ciqu {to hitnije procene mogu}nosti krivi~nog gowewa Vojislava [e{eqa. Slu`ba dràvne bezbednosti je tako|e zadokumentovala istup Vojislava [e{eqa na otvorenom sastanku Odbora za za{titu umetni~kih sloboda, odrànom 16. 2. 1987. godine u prostorijama UKS. [e{eq je tom prilikom, izme|u ostalog, rekao da je “zvani~na politika na{e zemqe dovela do toga da je Jugoslavija u Evropi jo{ samo ispred Albanije i Rumunije, {to se ti~e qudskih prava i sloboda”, da je “srpski narod progawan ne samo na Kosovu, ve} i u ostalim delovima zemqe, naro~ito u BiH, Hrvatskoj, Vojvodini, kao i u inostranstvu”, da se “u Rumuniji srpski narod raseqava i biva izloèn nemogu}im uslovima ìvota”, a “za to vreme je najve}i sin na{ih naroda odlazio u zvani~ne posete Rumuniji i tamo se qubakao sa wihovim velikim vo|om”. [e{eq je tako|e na ovom skupu rekao da je on protivnik svakog jednopartijskog sistema, marksisti~ke i komunisti~ke ideologije, ne samo u Isto~noj Evropi, ve} i u Jugoslaviji. U vezi pomenutih istupa, Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu upu}ena je 5. 3. 1987. godine Informacija uz zahtev da nam dostavi mi{qewe o tome da li ima elemenata za krivi~no gowewe Vojislava [e{eqa. Slu`ba dràvne bezbednosti je do{la do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq pripremio i namerava da {tampa kwigu “Disidentski spomenar”, te je primerak kwige izuzet i sa sadrìnom je upoznato Okru`no javno tuìla{tvo. Dana 30. 3. 1987. godine obavqene su konsultacije sa Mi{om Aleksi}em, okru`nim javnim tuìocem, i Jovom Kneèvi}em, zamenikom okru`nog javnog tuìoca, i oni su tom prilikom izneli da smatraju da u [e{eqevim istupima postoje elementi krivi~nog dela, te da }e oni prihvatiti krivi~nu prijavu protiv [e{eqa i preduzeti daqe neophodne radwe u krivi~nom postupku, ali da je prethodno neophodno proceniti oportunitet krivi~nog gowewa Vojislava [e{eqa, odnosno podizawa optu`nice protiv wega. (redigovano)

CLX Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Uprava za strance, pograni~ne i upravne poslove 03 broj 27-351/87 Dana 26. 3. 1987. godine 372

Gradskom sekretarijatu za unutra{we poslove – Beograd Predmet: [e{eq Vojislav, drugostepeno re{ewe Veza: Va{ dopis br. 27-3-3457 od 20. 1. 1987. godine U prilogu vam dostavqamo dva primerka drugostepenog re{ewa RSUP-a SR Srbije, donetog po àlbi imenovanog. Napomena: U ponovnom postupku postupati u skladu sa ~lanom 8 i ~lanom 148 ZUP-a, odnosno Uputstvu SSUP-a o na~inu postupawa OUP-a prilikom dono{ewa re{ewa o odbijawu zahteva za izdavawe ili oduzimawe putne isprave, a koje smo vam dostavili na{im dopisom Str. pov. broj 271106/86 od 18. 5. 1986. godine. Nakon zakonito sprovedenog postupka doneti odgovaraju}e re{ewe. Molimo da primerak re{ewa uru~ite stranci. Prilog: Re{ewe i spisi Na~elnik odeqewa, (potpis redigovan)

CLXI Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Uprava za strance, pograni~ne i upravne poslove 03 broj 27-351/87 26. 3. 1987. godine Beograd, Kneza Milo{a 103 Slu`bi dràvne bezbednosti RSUP-a SR Srbije – na~elniku Na{im re{ewem broj gorwi od 20. 3. 1987. godine poni{teno je re{ewe GSUP-a Beograd kojim je odbijen zahtev za izdavawe putne isprave [e{eq Vojislavu iz Beograda, s tim {to je predmet vra}en prvostepenom organu na ponovni postupak. Re{ewe je poni{teno zbog bitne povrede upravnog postupka, odnosno odredaba ~lana 8 i 143 Zakona o op{tem upravnom postupku. Napomiwemo da je na 29. sednici Saveznog suda, vrhovnih sudova SR i SAP i Vrhovnog vojnog suda, odrànoj u Beogradu 5. 12. 1985. godine u vezi sa problemima sudske za{tite kod upravnih akata donetih primenom ~lana 43, stav 1, ta~ke 6 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ, zakqu~eno da se sudovima omogu}i uvid u spise donetih negativnih re{ewa po ovom osnovu, te da strankama treba omogu}iti izja{wavawe o ~iwenicama koje mogu imati uticaja na dono{ewe odluke, odnosno da se prema odredbi ~lana 7, 8 i 143 ZUP-a organi unutra{wih poslova pridràvaju na~ela saslu{awa stranke, utvrde sve ~iwenice koje su od zna~aja za dono{ewe zakonitog re{ewa i omogu}e stranci da u~estvuje u postupku i izjasni se o svim ~iwenicama i okolnostima radi za{tite svojih prava i interesa. 373

Kada se uskra}uje pravo na putnu ispravu na osnovu ~lana 43, stav 1, ta~ke 6 ZOPI, u toku saslu{avawa stranke organi unutra{wih poslova su du`ni da ~uvaju operativne interese slu`be i ne iznose bezbednosno interesantne podatke, ve} stranci saop{tavaju da su se stekli uslovi za primenu gore navedenog osnova i od iste traè da u svom interesu iznese sve ~iwenice i okolnosti koje mogu uticati na dono{ewe re{ewa. Zapisnik o saslu{awu stranke, potpisan od strane ovla{}enog lica i saslu{ane stranke je sastavni deo dosijea predmeta. Saglasno navedenom, Savezni sekretarijat za unutra{we poslove, aktom strogo pov. broj 270-2-1/215 od 9. 5. 1986. godine, zauzeo je stav da se kompletni spisi predmeta, ukqu~uju}i i akt Slu`be dràvne bezbednosti u kome razlozi za uskra}ivawe prava na putnu ispravu moraju biti navedeni makar u globalu (uputstvom saveznog sekretara za unutra{we poslove o sprovo|ewu Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ ~lanom 36, stav 2 propisano je da je slu`ba koja je stavila zabranu du`na da drugostepenom organu dostavi obrazloèwe zahteva za primenu ~lana 43, stav 1, ta~ka 6) dostavqaju Vrhovnom sudu na ime predsednika ve}a ili sudije izvestioca po propisima koji vaè za strogo poverqive materijale. U slu~ajevima gde postupak nije sproveden u skladu sa ZUP-om i napred iznetim zakqu~cima, re{ewa }e biti poni{tena od strane ovog Republi~kog sekretarijata. Molimo da o napred iznetom obavestite USDB Beograd i odeqewa SDB kako bi se ubudu}e, kod oduzimawa putnih isprava, iz razloga bezbednosti, dosledno pridràvali ZUP-a (potvrda o oduzimawu PI, po{tovawe propisanih rokova, dostava obrazloèwa u slu~aju upravnog spora i sl.). Prilog: 4. (potpis redigovan) *** Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije, a na osnovu ~lana 225 i 243 Zakona o op{tem upravnom postupku (“Slu`beni list SFRJ”, broj 47/86), re{avaju}i po àlbi [e{eq Vojislava iz Zemuna, ulica Ba~ka broj 17, donosi re{ewe: Poni{tava se re{ewe Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograd, broj 27-3-3475 od 20. 1. 1987. godine, i predmet vra}a prvostepenom organu na ponovni postupak. Obrazloèwe: Oàlbenim re{ewem odbijen je zahtev àlioca kojim je traèno izdavawe paso{a, jer je utvr|eno da postoje zakonske smetwe iz ~lana 43, stav 1, ta~ka 6 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ (“Slu`beni list SFRJ”, broj 30/79). Protiv prvostepenog re{ewa àlilac je izjavio àlbu i u woj naveo da je re{ewe o odbijawu zahteva nepravilno i predlaè da se isto poni{ti i odobri izdavawe paso{a. Ovaj Republi~ki sekretarijat, razmotriv{i àlbu, oàlbeno re{ewe i spise predmeta, na{ao je da napadnuto re{ewe vaqa poni{titi i predmet vratiti prvostepenom organu na ponovni postupak, jer prvostepeni organ u 374

konkretnom slu~aju pre dono{ewa re{ewa nije pruìo mogu}nost stranci da se izjasni o ~iwenicama i okolnostima koje su od va`nosti za dono{ewe re{ewa, odnosno nije postupio u skladu sa odredbama ~lana 8 i ~lana 143 ZUP-a, pa je zbog toga re{eno kao u dispozitivu. U ponovnom postupku organ je duàn da se pridràva na~ina saslu{awa stranke, utvrdi sve ~iwenice koje su od zna~aja za dono{ewe zakonitog re{ewa i omogu}i stranci da u~estvuje u postupku i izjasni se o svim ~iwenicama i okolnostima radi za{tite svojih prava i interesa. @alba protiv ovog re{ewa nije dopu{tena. Protiv istog moè se voditi upravni spor. Tu`ba se predaje Vrhovnom sudu SR Srbije u roku od 30 dana od dana prijema ovog re{ewa. Taksa po tar. br. 2 ZAT napla}ena je, nalepqena na àlbi i propisno poni{tena. Re{eno u Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SR Srbije, 03 broj 27-351/87, dana 20. 3. 1987. godine. Po ovla{}ewu republi~kog sekretara Na~elnik uprave, (potpis redigovan) *** 07/127-3457 13. 3. 1987. godine RSUP-u SR Srbije UZS – Beograd Predmet: [e{eq Vojislav, àlba U prilogu akta dostavqamo vam àlbu [e{eq Vojislava, iz Zemun Poqa, koji se àli na na{e re{ewe o odbijawu zahteva za izdavawe putne isprave. Re{ewe o odbijawu zahteva za izdavawe putne isprave doneto je na osnovu mi{qewa USDB za grad Beograd, zatvorena depe{a br. 522 od 19. 1. 1987. godine. Prilog: Na~elnik odeqewa Milan Jovi~i} – àlba imenovanog, – re{ewe o odbijawu zahteva, i – opomena za naplatu takse. *** Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ko javno tuìla{tvo Str. pov. broj 6/87 1. 4. 1987. godine Beograd 375

Informacija o sadràju zabrawenih kwiga dr Vojislava [e{eqa i wegovim istupima u Beogradu Do sada je zabraweno rasturawe dve kwige dr Vojislava [e{eqa. To su kwige “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”. Zabranu rasturawa obe kwige u celosti izrekao je Okru`ni sud u Beogradu tokom 1986. godine, a wegove odluke je potvrdio Vrhovni sud SR Srbije kao drugostepeni. Kwiga “Hajka na jeretika” zabrawena je zbog toga {to se u woj iznose neistinite tvrdwe da deo rukovodstva SR BiH pruà za{titu prodoru panislamizma i muslimanskog nacionalizma u dru{tvenu sredinu te republike, kao i da se sli~no pona{aju i pojedinci iz rukovode}ih struktura grada Sarajeva. O svemu ovome najboqe govore inkriminisani delovi navedene kwige: “Dovoqno je samo da citiram neke wegove rije~i (odnosi se na Muhameda Filipovi}a i wegov navodno panislamisti~ki nastup na skupu u Cavtatu), izjave, pa da one same dovoqno i na najboqi na~in osvjetle profil tog panislamiste koji djeluje pod mo}nom i sveobuhvatnom za{titom Hamdije Pozderca”. (strana 44). “Veliku ulogu u takvom nezvani~nom ali uticajnom opredeqivawu zvani~nih partijskih istanci odigrala je ~iwenica da je sada{wi predsednik CK SK BiH, Hamdija Pozderac, vjen~ani kum Muzaferu Hayagi}u, a da je, opet, Hayagi} jedan od najistaknutijih predstavnika muslimanske nacionalisti~ke grupe koja godinama nesmetano djeluje na ovom fakultetu, uz blagoslov funkcionera poput Pozderca”. (strana 59). “U slu~aju vo|ewa korektnog i nepristrasnog postupka, u prvi plan bi izbila opasnost da se raskrinka ~itava pozadina ove perfidne hajke da na vidjelo iza|u razli~ite manipulacije lokalnih, fakultetskih muslimansko-klerikalnih i panislamskih krugova koji ve} godinama nesmetano deluju pod mo}nim patronatom Hamdije Pozderca”. (strana 58 i 59). “Grupa izraàva ideolo{ko istomi{qeni{tvo i uvjek nalazi mo}nu politi~ku potporu kod funkcionera kao {to su Hajrudin \ibi}, Arif Tanovi}, Hamdija Pozderac, Muhamed Filipovi} i drugi. U tom krugu su se, u vrijeme dok su imali zna~ajniju ulogu u politi~kom ìvotu, isticali i Hasan Grap~anovi}, Munir Mesihovi}, Safet [erifovi} i drugi. Sad sam i li~no motivisan da wihovu djelatnost do kraja raskrinkam, pa }u u narednom periodu svo svoje slobodno vrijeme posvetiti podrobnijoj analizi wihovog djelovawa u posledwih 15 godina, posebno na planu publikovawa kwiga i pamfleta s nacionalisti~kom sadrìnom. To se odnosi na djela Branka Mikuli}a, koji je svu svoju politi~ku karijeru i uticaj zasnovao na uzletu ostvarenom na krilima muslimanskog nacionalizma”. (strana 83 i 84). “Ina~e, posledwih godina Sarajevo su potresale brojne korupciona{ke afere u kojima su bili umje{ani neki najvi{i politi~ki funkcioneri SR BiH”. (strana 142). Pri tome, autor ne navodi imena tih rukovodilaca, pa se sti~e utisak da je dobar deo rukovodstva SR BiH korumpiran. Kwiga “Veleizdajni~ki proces” je zabrawena {to se u woj neistinito tvrdi da u Bosni i Hercegovini vladaju staqinisti~ki sistem i panisla376

misti~ke orgije kojima je ciq iseqavawe Srba iz Bosne i Hercegovine po receptu iredente na Kosovu, kao i zbog drugih neistinitih tvrdwi. Tako se u uvodu kwige kaè “… mra~na zbivawa u Bosni i Hercegovini, u prvom redu progon srpskog naroda i wegovih intelektualaca koji se sve vi{e odvija po uzoru na onaj kosovskometohijski pod albanskom zastavom. Autor ovih redova je ve} odavno na~isto s tim kakva ga sve odricawa, `rtve i najteè ìvotne neda}e ~ekaju, te sam egzistencijalni rizik koji se nadvio nad wim i wegovom porodicom, zbog odlu~nosti da do kraja istraje u demaskirawu staqinisti~kog mraka, orijentalno despotskog bezna|a i panislamisti~kih orgija koji su zahvatili ovaj centralni i vitalni dio Jugoslavije. Imam pri tome u vidu da }utati sve vi{e zna~i i u~estvovati u zlo~ina~kim divqawima. Slaba je utjeha ako postoji samo teorijska mogu}nost da oni koji danas }ute i prave se nevje{ti jednog dana i progovore, ako tada bude suvi{e kasno, ako se u potpunosti promjeni demografska karta Bosne i Hercegovine, ako srpski etnos bude iz we definitivno protjeran”. Autor daqe isti~e da, ako svi ovi dokumenti i sudski procesi nisu dovoqno re~iti i alarmantni, onda je to dokaz da na{ narod realno i ne zasluùje boqu sudbinu od ove koja ga je zadesila. A u nastavku zakqu~uje: “Onda i daqe treba da trpi i sluì, da ~eka da ga neke misti~ne i magijske, iracionalne sile oslobode od zla, jer sam nije dovoqno sposoban da se uspravi i strese sa sebe trule, ali lijepqive i qigave mreè kominternovsko-vatikanske zavere. Onda }e se on i daqe kroz pjesmu zakliwati da ne}e skrenuti s puta jednog od glavnih ovovjekovnih krivaca za sve wegove neda}e i nesre}e. Samo ponovno bu|ewe svijesti i savesti, ponosa i dostojanstva, slobodarskih i demokratskih tradicija na{eg naroda moè pomo}i wegovoj emancipaciji iz okova jedne ve} uveliko prevazi|ene i humanisti~kim na~elima neprimjerene ideologije kojoj smo se usled uro|ene naivnosti i iskrenosti predavali svim srcem ne vide}i da ona na{im neprijateqima sluì samo kao bogom dana zamka, klopka, sredstvo dugotrajnog i temeqitog obmawivawa i odnaro|avawa, sijawa nesloge i unutar narodnih razmirica, bratoubila~kih pokoqa”. U posebnom delu kwige prilikom navo|ewa razloga za hap{ewe u Beogradu, tako|e je izneo tvrdwe koje mogu uznemiriti javnost navode}i: “… S obzirom da je ukupnu tada{wu represiju protiv slobodoumnih intelektualaca direktno koordinirao ministar unutra{wih poslova Stane Dolanc, ona je naglo dobila na intenzitetu. Uz wegovu podr{ku i pomo}, Mikuli} je odlu~io da ubrza definitivni obra~un sa mnom. Na Predsjedni{tvu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije donesen je zakqu~ak o potrebi mog hap{ewa, a na sjednici Predsjedni{tva CK SK BiH odlu~eno je da budem osu|en na 12 godina zatvora i iz tog razloga sam gowen po ~lanu 114 Krivi~nog zakona SFRJ, koji supsumira ne{to modifikovan klasi~an delikt veleizdaje”. Na glavnom pretresu pred Okru`nim sudom u Beogradu povodom predloga za zabranu kwige “Veleizdajni~ki proces”, iznose}i svoju odbranu, [e{eq je ovu priliku iskoristio kao javnu tribinu za izno{ewe svojih stavova o prilikama u Bosni i Hercegovini, pa u prvom delu svoga izlaga377

wa, citiraju}i delove iz trajno zabrawene kwige “Hajka na jeretika”, ponovio ranije svoje tvrdwe da je Hamdija Pozderac glavni nosilac panislamisti~kih ideja, a da je Branko Mikuli} direktno podràvao panislamisti~ke tendencije i da je na krilima muslimanskog nacionalizma gradio svoju politi~ku karijeru. Zatim je istakao da je izbio veliki skandal povodom izgradwe velelepne palate u centru Sarajeva dru{tvenim novcem, koja je trebala da bude Mikuli}eva rezidencija, a da su partijski komiteti Bosne i Hercegovine organizovali prodajne izlo`be slika Mikuli}eve k}erke, dok su se sekretari komiteta me|usobno takmi~ili koji }e vi{e slika da otkupi dru{tvenim novcem. Tome dodaje da je k}erka Branka Mikuli}a, bez ikakvog javnog konkursa, postala direktor Olimpijskog muzeja. Isti~e da su bosanski zatvori puni qudi koji su osu|eni zbog svog otvorenog ili pripisanog mi{qewa i da nije ni malo slu~ajno {to je Raselov sud pozvao Branka Mikuli}a da odgovara zbog kr{ewa gra|anskih sloboda i prava u SR Bosni i Hercegovini. S druge strane, pred naletom muslimanskog nacionalizma i panislamizma, vi{e stotina hiqada Srba i Hrvata u zadwih dvadesetak godina iselilo se iz Bosne i Hercegovine. Brojna su|ewa, kao i nedavna {ikanirawa poznatih bawalu~kih profesora, govore da se u Bosni i Hercegovini odvija sli~an proces kao i na Kosovu i Metohiji, samo {to jo{ nije dobio drasti~ne pojedina~ne forme. U drugom delu, [e{eq isti~e da se javni tuìlac u obrazloèwu re{ewa poziva na wegovu aluziju na ulogu Josipa Broza Tita u svim posleratnim zbivawima u Jugoslaviji, a posebno na tragi~an poloàj u kome se na{ao srpski narod. U nastavku svog izlagawa izneo je tvrdwe da je Josip Broz, kao austrijski kaplar, u~estvovao na srpskom frontu i da }e uskoro iza}i autenti~ne fotografije. U predratnom periodu, kao najvi{i funkcioner KPJ, u~estvovao je u kominternovsko-vatikanskom konceptu razbijawa Jugoslavije i da je KPJ u tom smislu sara|ivala sa usta{ama i fa{istima iz VMRO. Prema svedo~ewima Dedijera, Cen~i}a i drugih istori~ara, Josip Broz je u~estvovao u Staqinovim ~istkama i kao generalni sekretar potpisao karakteristiku za svakog ubijenog jugoslovenskog komunistu, jer likvidacije bez wegovog potpisa nije moglo biti. Cen~i} u svojoj kwizi navodi i primer da je Broz potpisao karakteristiku za poznatog komunistu Kamila Horvatina, koji je nakon toga likvidiran. U toku svih ratnih godina, u Vrhovnom {tabu nije razmatran eventualni plan napada na Jasenovac, a po Brozovoj direktivi, vode}i funkcioneri ustanka pregovarali su sa Nemcima i usta{ama da se iz Jasenova~kog logora oslobodi Brozova supruga Herta Has i nekoliko istaknutih komunista, a da ih nije interesovalo {to je u logoru pobijeno na najzverskiji na~in 700 hiqada Srba, Jevreja i Cigana i izvestan broj hrvatskih antifa{ista. Po Brozovoj direktivi, istaknuti partizanski komandanti pregovaraju sa Nemcima i postiù primirje, pa ga Nemci pu{taju da se izvu~e iz obru~a na Neretvi, da bi se mogao nesmetano obra~unati sa ~etnicima koji su u jednom momentu za nema~ku oruànu silu predstavqali ve}u opasnost zbog prete}eg angloameri~kog iskrcavawa na Jadransku obalu. Broz 378

nare|uje svim partizanskim jedinicama da obustave i sve napade na usta{e i da ne vode borbu, osim ukoliko usta{e prve napadnu. Autenti~an dokument je objavio Vladimir Dedijer u drugom tomu svojih priloga. Isto tako, [e{eq isti~e da je 1948. godine formiran logor na Golom otoku, na kome je 60 hiqada qudi zato~eno bez ikakve sudske presude samo zato {to su stvarno druk~ije mislili ili je to neko kompententan pretpostavqao da druk~ije misle. Wegov najboqi prijateq Stevo Kraja~i}, po~etkom 1960. godine, u Jasenovcu izjavio je, opet prema Dedijerovom svedo~ewu, “malo smo vas Srba ubili”, a drugi wegov najbliì prijateq, Vladimir Bakari}, prvo je bio inspirator i organizator masovnog pokreta u Hrvatskoj pod vidom borbe protiv unitarizma, a kad su doga|aji poprimili mnogo ve}i zna~aj nego {to je prvobitno planirano, Bakari} je spa{en, a `rtvovani su qudi maweg zna~aja. [e{eq daqe tvrdi da je nedavno na stidqiv na~in procurilo do javnosti da je 1979. godine po Brozovom nalogu tada{wi predsednik Savezne vlade Veselin \uranovi}, bez ikakve odluke nadle`nih jugoslovenskih dràvnih organa potpisao tzv. “kuvajtske menice” na kredit od vi{e stotina miliona dolara, koje uop{te nisu prokwiène kroz jugoslovenske zvani~ne kwige, a koje su deqene na Kubi {efovima nesvrstanih zemaqa, da bi Broz imao wihovu podr{ku u sukobu sa Kastrom i da bi mu izglasali poznatu plaketu. U nastavku svog izlagawa, povodom navoda iz kwige “Veleizdajni~ki proces”, izjavio je slede}e: “Da li to zna~i da Stane Dolanc predstavqa novog nedodirqivog u jugoslovenskoj politi~koj praksi, da li je zabraweno za tog politi~kog funkcionera izre}i istinitu ~iwenicu da je sve do 1943. godine bio ~lan Hitlerjugenda? Nije slu~ajno da je taj ~ovek, kao ministar unutra{wih poslova, odmah nakon prvih demonstracija albanskih separatista na Kosovu izjavio da zvani~na Albanija u to nije umje{ana”. U nedeqnom izdawu dnevnika TV Sarajevo, od 1. 3. 1987. godine, koji je emitovan za celo srpskohrvatsko jezi~no podru~je, dat je nekorektan komentar su|ewa u Okru`nom sudu u Beogradu u vezi zabrane [e{eqeve kwige “Veleizdajni~ki proces”. Naime, u okviru {ireg komentara o pojedinim neprijateqskim istupawima, komentator je iz zavr{ne re~i Vojislava [e{eqa preneo neke wegove tvrdwe sa posebnim naglaskom na li~nost pokojnog predsednika Tita, a tom prilikom nije rekao u kom povodu je [e{eq to izjavio, tj. da li se radilo o su|ewu [e{equ za u~iweno krivi~no delo ili se radilo o raspravi povodom zabrane wegove objavqene kwige, {to je ustvari i bilo, te je tim povodom [e{eq obja{wavao i branio svoje stavove iz kwige koji su bili predmet inkriminacije i zbog kojih je traèna trajna zabrana rasturawa kwige. U istom komentaru prikazano je dràwe javnog tuìoca kao pasivno, mada je prisutni zamenik javnog tuìoca reagovao izjavom da je [e{eq na ovaj na~in zloupotrebio su|ewe kao javnu tribinu za izno{ewe svojih neprihvatqivih stavova (o{tro reagovao). Sli~no je dr Vojislav [e{eq istupao u dva navrata u Patrijar{iji Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, i to 28. 10. 1986. godine prilikom promocije kwige sve{tenika @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i naci379

je”, i 15. 12. 1986. godine, prilikom promocije kwige Vinka Davidova “Ogre{ewa”, kao i na tribini u Domu omladine 8. 12. 1986. godine, te na sastanku tzv. Odbora za za{titu umetni~kih sloboda odrànom u prostorijama Udruèwa kwièvnika Srbije 16. 2. 1987. godine. U~estvuju}i u uvodnom izlagawu o kwizi @arka Gavrilovi}a, [e{eq je 28. 10. 1986. godine u Patrijar{iji, izme|u ostalog, rekao da se nad srpskim narodom vr{i genocid ne samo na Kosovu, ve} i u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Slavoniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Vojvodini, kao i da se posle Drugog svetskog rata srpski narod nalazi u podre|enom poloàju u odnosu na druge narode. U Bosni i Hercegovini se sudi sve{tenicima Srpske pravoslavne crkve i odvode ih na robiju, a iz Dalmacije, Hrvatske i Slavonije srpski narod se masovno iseqava, dok se u Crnoj Gori negira i samo srpsko ime. Zatim tvrdi da zvani~na politika poku{ava da deli srpski narod na dve nacije – srpsku i crnogorsku, te da je uspela ve{ta~ki da izdvoji jedan deo Srpske pravoslavne crkve i da stvori Makedonsku pravoslavnu crkvu. Govore}i o neprijateqima srpskog naroda, posebno je pomenuo Drugi svetski rat, od kada se srpski narod sistematski obezglavquje i satire mu se nacionalni ponos, vera i slava. Apelovao je na srpski narod da se udruì bez obzira na verska i ideolo{ka opredeqewa, bez obzira radi li se o deistima ili ateistima, jer je to jedini na~in da srpski narod spasi svoje dostojanstvo i golu fizi~ku egzistenciju. U diskusiji je rekao da dana{we vlasti poku{avaju da dovedu u isti rang jednog ratnog zlikovca kakav je nadbiskup Stepinac sa Nikolajem Velimirovi}em, i da izjedna~e Artukovi}a sa Dragi{om Vasi}em i na taj na~in poku{avaju da srpskom narodu pri{iju ratne zlo~ine i genocid, mada je on u srpskom narodu ne{to {to moè da bude retki izuzetak ili da se slu~ajno i uzgred pojavi. U vezi pitawa iz publike da li je stradawe srpskog naroda u Bosni uzrokovano slabqewem Srpske pravoslavne crkve, odgovorio je da je te{ko re}i da li je teàk poloàj srpskog naroda uzrok te{kog poloàja pravoslavne crkve u Bosni ili obrnuto, da ove stvari treba {ire sagledati, jer da je dana{wi teàk poloàj srpskog naroda u Jugoslaviji produkt jedne perfidne vatikansko-kominternovske zavere. U Patrijar{iji, 15. 12. 1986. godine, govore}i o kwizi “Ogre{ewa”, [e{eq je rekao da je uzrok stawa srpskih manastira ravnodu{nost dràve prema wima, da je XX vek period krvoproli}a srpskog naroda, da je srpski narod pruìo pomo} svojoj slovenskoj bra}i ne znaju}i da ta bra}a drè u potaji no`, spremna da mu ga zabiju u le|a, {to se i desilo u Prvom i Drugom svetskom ratu i posle wega. Smatra da je period posle Drugog svetskog rata najteì period za srpski narod, pa je, pozivaju}i se na Dedijera, kazao da je jedan od vode}ih hrvatskih komunista, Stevo Kraja~i}, u Jasenovcu rekao: “Vas Srba nismo dovoqno ubili”, a da je ipak ostao do svoje smrti na rukovode}em mestu u partiji. To nije ni ~udo, kada neki sinovi srpskog naroda sluè kominternovsko-vatikanskoj zaveri, koja mewa na~in delovawa – usta{ku kamu zamewuje kulturni genocid nad srpskim narodom. Ti isti – dodaje [e{eq, onemogu}avaju obnovu srpskih manastira i dozvoqavaju da se granice otaybine prekrajaju, tako da se Srbija prakti~no svela na 380

Beogradski pa{aluk. Pomenuo je Vojvodinu, nazvav{i je “srpskom Atinom”, koja sada sa svojim autonoma{ima sledi birokratsko-vatikansku zaveru, a poistove}uju}i se sa crnogorskim komunistima doprinosi stvarawu novih hibridnih nacija, da vojvo|anski i crnogorski komunisti èle da odvoje srpski narod od wegove matice i tako dovedu u pitawe nacionalno jedinstvo srpskog naroda. Tvrdi da }utawem srpski narod u~estvuje u zlo~inu nad sobom, te da posleratni reìm tera na }utawe i suzbija poku{aje da se o usta{kim zlo~inima govori otvoreno, kao i da je posleratni reìm smatrao da suditi Anti Paveli}u nije poèqno, jer bi se tako saznali svi zlo~ini. U vezi primedbe @arka Gavrilovi}a da je glavna trojka koja je vladala kod nas bila rimokatoli~ke veroispovesti, [e{eq je dodao da je glavni iz vode}e trojke bio sklon ~estom mewawu ideologije i istine ukoliko se to uklapalo u wegovu {emu vlasti, pa da je, prema Dedijeru, promenio i svoju veroispovest 1918. godine u Rusiji prihvativ{i pravoslavqe. Na tribini Doma omladine 8. 12. 1986. godine, prilikom diskusije o temi ove tribine “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”, pomiwu}i nema~kog teoreti~ara Kelzena, koji je, po [e{eqevom tvr|ewu, pravio pore|ewa izme|u vode}ih li~nosti hri{}anstva i marksizma, [e{eq je tada uporedio li~nost Josipa Broza sa satanom. U svojoj diskusiji 16. 2. 1987. godine na sastanku Odbora za za{titu umetni~kih sloboda, Vojislav [e{eq je, izme|u ostalog, govorio o “hajci” protiv inicijativnog odbora tzv. Fonda solidarnosti i predloìo da jedan od zadataka Odbora bude za{tita ovih lica, a potom je pomenuo kwigu Miodraga Mili}a “Ra|awe Titove despotije” i izneo tvrdwu da se Mili} obreo u zatvoru samo zato {to je pisao istinu, kao i da je wegovo su|ewe bilo inscenirano od strane policije i partije, po{to nisu postojali dokazi o wegovoj krivici. Govore}i o procesima demokratizacije u svetu, rekao je da je u ovom periodu Jugoslavija u velikom zaostatku u odnosu na SSSR i Poqsku, i ako nastavi takvom politikom da za kratko vreme moè da bude svedena na rang Albanije ili Rumunije. Po{to smatra da su u zemqi ugroèna gra|anska prava i slobode, [e{eq se zaloìo za op{tu amnestiju politi~kih zatvorenika u Jugoslaviji, navode}i da, prema podacima “Amnesty Internationala”, u Jugoslaviji ima 1.200 zato~enika savesti, tj. onih koji su zbog izraènog ili nabe|enog mi{qewa osu|eni na dugogodi{we robije. Reaguju}i na jednu od izre~enih diskusija, [e{eq je izneo “… ja sam protivnik svakog jednopartijskog sistema, protivnik svakog marksisti~kog reìma i protivnik svakog komunisti~kog oblika vladavine, pa sam u tom slu~aju i protivnik reìma koji postoje u ~itavoj Isto~noj Evropi, ukqu~uju}i i Jugoslaviju”. Zatim je naveo da, po wegovom mi{qewu, ono {to se trenutno de{ava u Jugoslaviji ne postoji nigde u Evropi, osim mo`da u Albaniji i Rumuniji. Ono {to se de{ava sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji i u drugim delovima Jugoslavije: u Bosni i Hercegovini, u Dalmaciji i Sloveniji, u Lici, Baniji, Kordunu i u Vojvodini i Crnoj Gori, nigde ne postoji u ~itavoj Evropi, osim, kako je ve} naveo, u Albaniji, koja je za wega jedan veliki konclogor, i u Rumuniji, u “kojoj je srpska nacionalna mawina raseqavana svojevremeno u bolesne mo~vare delte Dunava, 381

gde je malo ko preìveo, dok se najve}i sin na{e zemqe, na{ih naroda i narodnosti javno i periodi~no qubakao sa wihovim velikim vo|ama”. Ovaj sadràj istupa [e{eqa dat je na osnovu pra}ewa wegovog delovawa u Beogradu. Za neka od ovih istupawa prikupqene su izjave (za oba u Patrijar{iji i za istupawe u Domu omladine, dok za wegovo istupawe u Udruèwu kwièvnika do sada to nije u~iweno). Sve izjave nisu usagla{ene i ima ih kontraverznih, ali su u su{tini na liniji onoga {to je on napisao u kwigama i izjavio na glavnom pretresu povodom wihove zabrane. Naravno, teìna inkriminacija je u nekim izjavama ve}a nego u objavqenim napisima, ali nije potvr|ena u izjavama svih prisutnih, pa u vezi s tim nije izvesno {to bi se od toga u sudskom postupku uspelo dokazati. I daqe se prate ovakvi istupi [e{eqa, pa ocewujemo da bi bilo korisno, pre eventualnog pokretawa krivi~nog postupka, da se obave politi~ke konsultacije.

CLXII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 71-0375 31. 3. 1987. godine

Izvod iz izve{taja o proveri Stani} Bogoqub, ro|en 15. 5. 1914. godine u Elemiru, SO Zrewanin, od oca Aleksandra i majke Dragiwe, dràvqanin SFRJ, srpske nacionalnosti, ~lan SKJ, penzioner, stalno nastawen u Beogradu, ul. \akova~ka br. 7. Provera za Stani} Bogoquba je ra|ena na osnovu zahteva SSUP-a broj 29826/1 od 29. 12. 1986. godine, koji nam je prosle|en aktom br. 254/1 od 9. 1. 1987. godine od strane RSUP SRS – SDB. Stani} Bogoqub je bio kao sudija porotnik ~lan sudskog ve}a koje je u dva navrata, 22. 12. 1986. godine i 19. 1. 1987. godine, zabranilo rasturawe kwige Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces”. (redigovano) (potpis redigovan)

CLXIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0249 1. 4. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa: (redigovano) 382

Sastanci su odràni 23. i 31. 3. 1987. godine, na inicijativu operativnog radnika. Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je pisano i ranije. Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava [e{eqa, Veselina \ureti}a i Du{ana Bogavca. Izvor nas je informisao da je u wegovom birou za umnoàvawe “Multiprint” Vojislav [e{eq prilikom jednog svog dolaska krajem marta meseca radi dogovora oko {tampawa nove kwige sa naslovom “Disidentski spomenar” (o sadrìni kwige informisali smo ranije – prim. operativnog radnika), bez wegovog znawa fotokopirao na ma{ini u vi{e primeraka (izvoru nije poznato koliko – primedba operativnog radnika) tzv. “Otvoreno pismo gospodinu Hamdiji Pozdercu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ”. U “pismu”, koje ima sedam stranica, [e{eq sa omalovaàvawem, na uvredqiv i ironi~an na~in govori o ~lanu Predsedni{tva SFRJ, koga okrivquje za svoja “stradawa” i preti mu zatvorom. Izvor nas je daqe informisao da jo{ nije po~eo sa {tampawem kwige Vojislava [e{eqa “Disidentski spomenar”, mada [e{eq insistira na tome. Izvor nam je preneo da Veselin \ureti} posledwe su|ewe u vezi wegove kwige “Saveznici i jugoslovenska ratna drama” smatra akcijom politi~kog rukovodstva Srbije uperenom ne toliko li~no protiv wega, ve} obra~unom sa SANU kao jednim od saizdava~a, a posle navodnog neuspeha u vezi pojave tzv. “Memoranduma”. Ina~e, advokatima Tawi Petovar i Slobodanu Perovi}u je otkazao, jer je smatrao da nisu u{li u su{tinu stvari i da su ceo slu~aj iskoristili za samoreklamerstvo. \ureti} ina~e, po re~ima izvora, vr{i odre|ene korekture i prepravke svog dela koje je nameravao da {tampa, ukoliko do|e do ukidawa presude o zabrani kwige. Na kraju, izvor nas je obavestio da Du{an Bogavac povremeno u wegovoj radwi fotokopira “saop{tewa” “Fonda solidarnosti”, kao {to je to u~inio sa posledwim (“saop{tewe br. 9”), i to u 50 primeraka. III. Podaci o licima izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici u USDB Beograd. Veselin \ureti} – (redigovano) Du{an Bogavac – (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB Na pra}ewu neprijateqske delatnosti gore pomenutih lica primewuju se OT mere i radwe i koriste pozicije Slu`be. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Izvor }e nas blagovremeno informisati i ustupiti nam prve primerke najnovije kwige Vojislava [e{eqa “Disidentski spomenar” nakon zavr{etka {tampawa. O sadrìni “pisma” upu}enog ~lanu Predsedni{tva SFRJ informisa}emo OJT u Beogradu, kome }emo dostaviti i jedan primerak istog. 383

U prilogu dostavqamo dve fotokopije “pisma” V sektoru USDB i III sektoru SDB RSUP-a SR Srbije. Kucano u 4 primerka. – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

CLXIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0381 1. 4. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o ro~i{tu povodom tu`be Vojislava [e{eqa radi naknade {tete zbog povrede autorskih prava Dana 30. 3. 1987. godine pred ve}em Okru`nog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Vladimir Vu~kovi}, odràno je ro~i{te povodom tu`be Vojislava [e{eqa radi naknade {tete zbog povrede autorskog prava. Ro~i{tu su prisustvovali Vojislav [e{eq i wegov punomo}nik, advokat Aleksandar Lojpur, dok su od tuènih bili prisutni punomo}nici dnevnog lista “Borba”, Zdravka ôli}a, biv{eg urednika ovog lista i TV Zagreb, dok nije bilo zastupnika ostalih tuènih, Staneta Dolanca, dnevnog lista “Oslobo|ewe” i \ure Kozara, novinara ovog lista. Nije zapaèno prisustvo novinara. Punomo}nici prvotuènog i drugotuènog, “Borbe” i wenog glavnog urednika, istakli su prigovor wihove pasivne legitimacije. Zatim su naveli da je funkcija “Borbe” da samo prenosi ono {to objavquju druga javna glasila, {to iskqu~uje wihovu krivicu zbog objavqivawa intervjua Staneta Dolanca koji je dao TV Zagreb, kao i da nigde nije spomenuto [e{eqevo ime, ve} je samo re~eno da se radi o jednom sociologu. Punomo}nik ~etvrtotuènog, TV Zagreb, osporavao je da se radi o delu koje je autorsko i naglasio je da nigde u intervjuu nije navedeno da se radi o tuìo~evom tekstu. Punomo}nik tuìoca je predloìo sudskom ve}u da se izvede dokaz pribavqawem i preslu{avawem magnetoskopske trake intervjua Staneta Dolanca TV Zagreb, a zatraèn je i rok od 5-6 dana kako bi se utvrdila pasivna legitimacija prvotuènog i drugotuènog. Ove predloge tuìoca sudsko ve}e je odbilo, kao i predlog za preina~ewe tu`be isticawem zahteva za objavqivawe presude na tro{ak tuènih, ~emu su se ina~e usprotivili tuèni. U zavr{noj re~i, punomo}nik tuìoca je istakao od{tetni zahtev u iznosu od po 70.000 dinara za svaki {tetni doga|aj, tj. objavqivawe tekstova 384

u “Borbi” i “Oslobo|ewu” i emitovawe intervjua Staneta Dolanca na TV Zagreb. U svom izlagawu, [e{eq je izneo da “Borba” snosi krivicu jer je “pomogla” Stanetu Dolancu da javnosti u~ini dostupnim deo wegovih rukopisa koji do tada nisu bili objavqeni. Naveo je daqe da je Dolanc opisao okolnosti kako je SDB do{la do wegovog rukopisa i da je zloupotrebio slu`beni poloàj, jer nije bio nadleàn da ocewuje da li je re~ o krivi~nom delu, te je nagovestio mogu}nost podno{ewa krivi~ne prijave protiv Dolanca. Po zakqu~ewu rasprave, sud je obavestio stranke da }e im pismene otpravke presude naknadno dostaviti. Napomena: O odrànom ro~i{tu ranije smo informisali depe{om. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina (redigovano)

CLXV Odeqewe SDB Vaqevo III linija 7-037 4. 4. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru 1. Izvor podataka (redigovano) Izvor ranije nije kori{}en. Izvor nepouzdan – podaci delimi~no provereni. 2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti “… Vojislava [e{eqa, upoznao sam na promociji kwige Dinka Davidova “Ogre{ewe”, u decembru 1986. godine ili januaru 1987. godine. Od tada sa wim nisam imao nikakvih razgovora. O wemu mogu samo da kaèm da mi je li~no poznato da je emigrantska organizacija “Srpski politi~ki koordinacioni odbor” iz Australije organizovala u toku 1985. godine akciju prikupqawa nov~ane pomo}i za Vojislava [e{eqa, te da je ta nov~ana pomo} i uru~ena. O tome mi je pri~ao i Luka Nikitovi}, emigrant u Australiji, predsednik Odbora SKK “Sveti Sava” za Sidnej i ~lan Srpskog politi~kog koordinacionog odbora za Australiju. Napomiwem da “Srpski politi~ki koordinacioni odbor” pretenduje da objedini aktivnost svih srpskih emigrantskih organizacija u Australiji. 385

Nije mi poznato na koji na~in i preko koga je uru~ena nov~ana pomo} Vojislavu [e{equ”. 3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Lica koja se pomiwu u izve{taju poznata su SDB. 4. Mere i radwe Slu`be DB Od Panteli} Dragoquba uzeta je izjava po osnovu ZKP i na osnovu odobrewa na~elnika primewivana je mera tajnog snimawa razgovora. Nad Panteli}em je odre|en pritvor u trajawu od tri dana. 5. Napomena, predlozi i ocene operativnog radnika Preko postoje}ih saradni~kih pozicija i primenom OTS bi}emo u toku oko reagovawa Panteli}evih veza u vezi wegovog hap{ewa. Kucano u 5 primeraka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h SDB RSUP SRS II sektoru – 1h SDB RSUP SRS III sektoru – 1h predmet Panteli}a – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: gra|anska desnica Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP uzeta od Panteli} Dragoquba (potpis redigovan) Odeqewe SDB Vaqevo 4. 4. 1987. godine Zapisnik Na osnovu ~lana 151, stav 2 ZKP, gra|anin Panteli} Dragoqub, ro|en 17. 1. 1947. godine u Gradojevi}u, SO Koceqeva, od oca Du{ana i majke Leposave, Srbin, dràvqanin SFRJ i Australije, radnik, oèwen, bez dece, vojnu obavezu regulisao, nalazi se od 1968. godine na radu u Sidneju, Australija, nastawen u [apcu, ulica Kara|or|eva 66/1, dao je pred ovla{}enim radnikom Odeqewa Slu`be dràvne bezbednosti Vaqevo, dana 4. 4. 1987. godine, dobrovoqno, slede}u izjavu: Vojislava [e{eqa upoznao sam na promociji kwige Dinka Davidova “Ogre{ewe”, u decembru 1986. ili januara 1987. godine. Od tada, sa wim nisam imao nikakvih razgovora. O wemu mogu samo da kaèm da mi je li~no poznato da je emigrantska organizacija “Srpski politi~ki koordinacioni odbor” iz Australije, organizovala u toku 1985. godine akciju prikupqawa nov~ane pomo}i za Vojislava [e{eqa, te da je ta nov~ana pomo} i uru~ena. O tome mi je pri~ao i Luka Nikitovi}, emigrant u Australiji, predsednik Odbora SKK “Sveti 386

Sava” za Sidnej i ~lan Srpskog politi~kog koordinacionog odbora za Australiju. Napomiwem da Srpski politi~ki koordinacioni odbor” pretenduje da objedini aktivnost svih srpskih emigrantskih organizacija u Australiji. Nije mi poznato na koji na~in i preko koga je uru~ena nov~ana pomo} Vojislavu [e{equ. Izjava mi je pro~itana, istu priznajem za svoju i istu potpisujem. Zapisni~ar

Gra|anin

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 9. 4. 1987. godine Primedbe, napomene i sli~no: Pismo koje je Vojislav [e{eq uputio Hamdiji Pozdercu Prilog 1 (strana – 7) (potpis redigovan) Dr Vojislav [e{eq Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe 11080 Zemun Beograd, 9. marta 1987. godine Otvoreno pismo gospodinu Hamdiji Pozdercu, ~lanu Predsjedni{tva SFRJ Dragi Hamdija, Ti }e{ se, sigurno, za~uditi i ovom pismu i tonu kojim se u normalnim ìvotnim okolnostima obra}a samo prijateq prijatequ. Te{ko }e Ti, pogotovo, biti da razumije{ otkuda i za{to to ja, kojega Ti ni~im prijateqskim nisi zaduìo, otvorena srca i s naj~istijim namjerama, èlim da Ti pomognem. Ti se, naravno, sje}a{ decembra 1981. kad si predvodio politi~ku hajku protiv mene, jer sam traìo da se tvom “mezimcu” Brani Miqu{u, tada{wem sekretaru Gradskog komiteta SK Sarajeva, zbog plagijata oduzme magisterij politi~kih nauka. Ta hajka Ti je, zna{ i sam, dobro do{la i da mi se osveti{ za neke moje prethodne grehove, naro~ito za javno ìgosawe Tvojih miqenika Atifa Purivatre, Hasana Su{i}a i Muhameda Filipovi}a, koje argumentovano ozna~ih kao barjaktare panislamizma i muslimanskog nacionalizma u Tvojoj dràvi Bosni i Hercegovini. Pamti{, kao {to i ja pamtim, kako si na partijskom sastanku, pred krcatim amfiteatrom Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, pred mojim kolegama i studentima, zabranio da odgovaram na optu`be i, bez uvijawa, spre~io me da uop{te govorim na tom skupu, gotovo u cjelosti meni posve}enom. Rekao si: “Nisi ni{ta ponudio {to bi bilo prihvatqivo za dijalog”. A tom besprizornom stavu si dodao i ove konstatacije: “Oguglao si, Vojo, na kritiku, kao magarac na batinu. Magare se mora tu}i da krene, ja imam osje}aj da mnoge treba tu}i, da bi se bar preispitali {ta rade i {ta ~ine u ovoj zemqi”! Zapla{io si sve prisutne. Bio si onaj isti Hamdija ko387

ji je 1968. pretio sarajevskim studentima da }e wihove demonstracije rasterati tenkovima! Kazao si, sje}a{ li se, da nisam ni za ludnicu, ~im sam se usudio da u jednom tekstu u “Dugi” pomenem i Tebe, kao recenzenta Miqu{eve kwige – plagijata. Onda si napravio predah, na trenutak spustio batinu i prijateqski me posavjetovao: “Ne bi ti, Vojo, trebao da kao june glaviwa{! Treba sebe da preispita{, da udari{ glavom u zid”! Po Tebi, nije trebalo da javnost upoznajem sa Miqu{evim plagijatom. Kao wegov kolega i, posebno, kao komunista, bio sam duàn da odem kod Miqu{a i da mu, u ~etiri oka, kaèm ovako: “Burazeru, ovo ti ne vaqa, pripremi ogradu, naknadno ubaci navodnike i fusnote”. Nije, dakle, potrebno da Te podsje}am na ono {to nisi zaboravio. Tvojom voqom, istjera{e me iz ~lanstva Saveza komunista, uskoro me protjera{e sa nastavni~ke katedre, a potom mi oduze{e i slobodu. Branko Mikuli} i ti planirali ste najprije 12, a potom vam se u~ini da je dosta i 8 godina robije. Da li je bilo posrijedi zadocwelo pokajawe ili ne{to drugo, tek Ti si, dragi Hamdija, traìo od moje porodice da napi{em molbu za pomilovawe, garantuju}i svojom vla{}u da }u, u tom slu~aju, biti otpu{ten sa robije, tek Ti se, evo, sada na toj brizi zahvaqujem. I ne zamjeri mi {to sam tu Tvoju ponudu tada odbio i svoju zatvorsku kaznu izdrào u zeni~koj robija{nici do posqedweg dana, do posqedweg sata. Kad bih Ti vra}ao istom mjerom, kad bih za izva|eno oko traìo oko, kad bih za svaku godinu robije traìo i za Tebe isto toliko suàwstva, pa za sve straàrske pendreke i mjesece provedene u samici zeni~ke robija{nice traìo osvetu bez priziva, onda ja vi{e ne bih bio ni civilizovani Evropejac, ni slovenski hri{}anin, ni istinski pripadnik naroda na ~iji se “revan{izam” i “hegemonizam” u ovoj zemqi, ve} ~etiri decenije, tako histeri~no galami. Ne, dragi Hamdija. Ja pamtim, ali ne zlopamtim. Pomisao na osvetu mi je strana, daleko je od mene, ve} i zbog toga {to bi me osveta izjedna~ila s Tobom. A u tradiciji je naroda u kome sam ponikao, ~ijim si se pripadnikom i Ti do unazad nepunih dvadeset godina deklarisao, da se na zlo uzvra}a dobrim, i to je glavni razlog {to èlim da Ti u nevoqi pomognem. Beogradski “Student” je objelodanio da si pokrao ~itave pasuse iz tu|e kwige i taj plagijat, po svemu identi~an onom Miqu{evom, objavio pod svojim imenom. Ti si poku{ao da kra|u demantuje{. Navodno, nisi znao da je to {to si krao objavqeno u ne~ijoj kwizi, nego si mislio da su to materijali pisani za potrebe Trinaestog kongresa SKJ. U ~emu je razlika, sve i da Ti se povjeruje? Nije, vaqda, da i Ti spada{ u one koji smatraju da je moralnim i zakonskim normama zabraweno da se pokrade samo privatnik, a da je razvla~ewe i prisvajawe kolektivnog, dru{tvenog, i normalno i dozvoqeno?! Sre}a {to Vuk Karayi} nije bio Tvoga morala i Tvoje pameti, ina~e bi sav Kosovski ciklus, sve prikupqeno narodno stvarala{tvo, neprocjewivo duhovno blago, publikovao pod svojim imenom! Ti zna{, dragi Hamdija, da Ti, po vaè}em Zakonu o autorskim pravima, sleduje najmawe – godina dana zatvora! Zna{, tako|e, i to da Te visoki politi~ki poloàj ne}e spasiti, jer ìvimo u osvjedo~enoj pravnoj drà388

vi. Izli{no je, kona~no, da Te podsje}am na to da nijedan politi~ki mo}nik u nas, ako se ogrije{io o zakon, nije umakao objektivnom sudskom procesu i pravi~noj sankciji. Samo uzgred i ilustracije radi, da napomenem: Tvoj partijski drug Branko Mikuli} je, sje}a{ li se, morao da odgovara zbog one vile sa bakarnim krovom koja je za wega i wegovu skromnu porodicu gra|ena u najuèm centru Sarajeva, a ka`wen je i zbog toga {to je svoju k}erku, bez zakonski obaveznog javnog konkursa, postavio za direktora Olimpijskog muzeja u na{em {eheru. Ni Ti, sigurno, ne}e{ boqe da se provede{. Hamdija, burazeru, ovo ti ne vaqa! Povuci kwigu iz prodaje, pripremi ogradu, svali krivicu na lektore i korektore, za naredno izdawe naknadno ubaci navodnike i fusnote. To Ti, evo, prijateqski savjetujem. U Tvom rodnom kraju, u Cazinu, kaù: “Lak{e bi ti ~ojek u}ero dvajes cenata u gujscu, nego dva centa u glavurdu”! Sjeti se te izreke, jer si je i sam, ~esto, drugima preporu~ivao, vade}i iz we dragocjenu pouku. Poslije su|ewa, koje }e, svakako, u {to ne treba ni sumwati, uskoro biti zakazano i odràno, sleduje Ti odlazak na robiju. S obzirom na to da si mnogo zasluàn za moja robija{ka iskustva, ja Ti ih, ovom prilikom, nesebi~no stavqam na raspolagawe. Dodu{e, Tvoj poloàj je mnogo teì, jer u zatvoru ne}e{ biti kao zato~enik savjesti, nego kao obi~an kradqivac, a i ~itavo dru{tvo }e te tretirati kao kriminalca. Ne}e{ uìvati podr{ku nijednog uglednog intelektualca u Jugoslaviji ili u svijetu. Tebe }e svi, i koji Te li~no znaju i koji Te ne znaju, èstoko osu|ivati. Objelodani}e se, dok bude{ u zatvoru, svi skandali u kojima si, dok si bio van zatvora, na vlasti, u~estvovao. Prvo }e ti okrenuti le|a Tvoji poltroni i sada{wi i nekada{wi miqenici. O~ekuj da }e oni, svakodnevno, policiji i sudovima, ali i zatvorskoj upravi, protiv Tebe slati sve novije i novije prijave, pisma osude i zgraàvawa, prezira i nipoda{tavawa. U zatvoru }e Te podvrgavati batinawu, mo`da i samo zbog toga {to nekom straàru ne}e{ biti simpati~an. Ako se, u znak protesta, odlu~i{ na {trajk gla|u, onda pij, najmawe, dva litra vode dnevno; ina~e }e ti, kao {to su meni, te{ko stradati bubrezi. Unaprijed znaj da je prisilna ishrana, bilo infuzijom, bilo sondom kroz nos, vi{e nego neprijatna. Gla|u ne {trajkuj nikad duè od 15 dana zaredom, jer mogu nastupiti neizqe~ive posqedice po Tvoje zdravqe. Ode{ li u zeni~ku robija{nicu, vjerovatno }e Te rasporediti na rad u brusionu ili livnicu. Zapamti: tamo{wi uslovi su uàsni. Ni najosnovnija sredstva za{tite na radu Ti ne}e stajati na raspolagawu. Ipak, imaj u vidu i ovo: podmi}ivawem uprave moè se promijeniti radno mjesto i pribaviti jo{ niz drugih privilegija. Ako Te u zatvoru angaùju kao provokatora koji }e cinkariti politi~ke osu|enike i pristati da se pojavi kao la`ni svjedok na ponovnom, insceniranom, su|ewu nekom od wih, kaznu Ti mogu prepoloviti, a nakon izlaska na slobodu isposlovati i pristojno radno mjesto. 389

Najve}a opasnost }e Te vrebati od strane Tvojih kolega – ka`wenika – kriminalaca. Oni, ti obija~i kasa, razbojnici i prevejani lopovi, smatra}e Te ludim. Nikako ne}e razumijevati da postoje lopovi koji kradu tu|e kwige, i jo{ ih prepisuju. Bilo bi ti, me|u tim polusvijetom, mnogo lak{e da si yeparo{ ili provalnik! Ako je ikako mogu}e, vodi ra~una da u kolektivnoj spavaonici ugrabi{ mjesto na gorwem krevetu i nikad nemoj spavati potrbu{ke. U protivnom, podmukli klasni neprijateq moè da Te napadne s le|a, tako da sutradan ne}e{ mo}i ni hodati! Bude{ li ka`wen samicom, onda }e{ 16 ~asova dnevno morati da {eta{ tri koraka naprijed, tri koraka nazad, bez mogu}nosti da bilo {ta pro~ita{, prepi{e{ ili da s nekim razgovara{. Mo`da }e poku{ati da Te tako, izolacijom i dodatnim {ikanirawima, izlije~e od skribomanije i prepisiva~kog sindroma. U~ine li Ti se potrebnim jo{ neka obja{wewa, potraì me u mom stanu, predloì neku kafanu, park – ja }u Te primiti, ja }u do}i; stojim Ti na usluzi. Ni najmawe ne sumwam u to da }e{ Ti u zatvoru pokazati maksimalnu èqu da se prevaspita{ i dozove{. Moè se lako desiti da Ti, po izlasku na slobodu, ponovo ponude istu funkciju, isti posao koji sada obavqa{, jer Tebe ne mogu, kao, recimo, nekog politi~kog osu|enika, osu|enog zbog verbalnog delikta, neprijateqske propagande, nakon robije ostaviti bez hqeba, porodicu Ti prisiliti da gladuje. Ti to ne smije{ da prihvati{, mora{ da odbije{. Razmisli i sam: Ti bi, po kqu~u i po redu rotacije, trebalo da za neku godinu, mo`da ba{ u vrijeme kad bude{ iza{ao iz zatvora, postane{ predsjednik Predsjedni{tva SFRJ, odnosno – {ef jugoslovenske dràve. Ne bi bilo ba{ prijatno pro~itati u nekim kapitalisti~kim novinama naslov ovakve sadrìne: “Plagijator postavqen na kormilo Jugoslavije”! Ili ovakav: “Intelektualni kradqivac na ~elu jugoslovenske federacije”! Kra|a je kra|a, pa bilo da se krade kwiga ili tawir u samoposluzi, moj Hamdija. I nije ba{ te{ko zamisliti da bi, u slu~aju da ne odbije{ funkciju ~lana Predsjedni{tva SFRJ, sutra doveo sebe u nezavidnu situaciju da Gorba~ov, gospo|a Ta~er, predsjednik francuske republike ili poluboànski car Japana, sa kojima bi Ti (kao {ef Jugoslavije) eventualno vodio dràvni~ke razgovore, sklawaju od tebe naliv-pera, aktn-ta{ne, li~ne zabiqe{ke ili nao~are! Najboqe je rje{ewe i za Tebe i za Jugoslaviju: odrobijaj to {to ti sud odredi, pa odmah – u penziju! Razmi{qao sam da bi mogao da, eventualno, prihvati{ mjesto ambasadora. Ali gdje? U demokratskim i kulturnim zemqama te{ko da bi Te primili. U Libiji postaje rizi~no: Gadafi je po~eo da streqa i vje{a odve} zagriène fanatike me|u islamskim fundamentalistima. Po mnogim kvalitetima Ti bi se, bez sumwe, dopao Homeiniju, ali on, ipak, nikad ne bi mogao olako pre}i preko Tvog, makar i samo deklarativnog, ateizma i opredjeqewa za marksisti~ku ideologiju. Ostaje jo{ samo Tirana. Reklo bi se, mjesto kao izmi{qeno za Tebe: ogrne{ se parolama i bajkama i basnama o 390

socijalisti~koj revoluciji, proleterskom internacionalizmu i borbi protiv velikosrpske hegemonije, a u ti{ini radi{ na trasirawu zelene transverzale (ZETRA! – je li se tako, i po tome, zove ona olimpijska dvorana u Tvom, sve donedavno sam u svojoj naivnosti mislio i mom, Sarajevu?!) od Teherana pa do iza Biha}a, na istrebqewu hri{}ana iz Bosne, Hercegovine, Sanyaka, Kosova, Metohije, Makedonije… Ipak, odbij i ambasadorsko mjesto u Tirani, ako Ti ga ponude. Penzija: to je, moj Hamdija, za Tebe najpametnije. Izvini {to ti ovo pismo ne {aqem samo po{tom, nego ovako, kao otvoreno, u ne{to ve}em broju primjeraka. Nestaju mi netragom po{tanske po{iqke, a ovako se nadam da }e bar jedna kopija ovog teksta do}i do Tebe. Javi se, bude li ti bilo {ta potrebno. Maksuz selam, Tvoj odani i uvijek budni du{ebri`nik, Dr Vojislav [e{eq

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 8. 4. 1987. godine Primedbe, napomene i sli~no: Dopis OJT upu}en nakon pisma Vojislava [e{eqa Hamdiji Pozdercu, kojim se traì mi{qewe o inkriminisanosti wegovog teksta. USD Beograd Sp. 2297 8. 9. 1987. godine Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Izve{taj Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole i majke Danice, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, nezaposlen, oèwen Vesnom Mudre{om, otac jednog deteta, stalno nastawen u Beogradu, prijavqen na adresi ul. Ba~ka 17, a stvarno stanuje u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14. U martu mesecu ove godine, Vojislav [e{eq je, u privatnoj {tamparskoj radionici “Multiprint”, vlasni{tvo Stefanovi} Vojislava iz Beograda, ulica Ruzveltova broj 42, u vi{e primeraka fotokopirao svoje takozvano otvoreno pismo naslovqeno na ~lana Predsedni{tva SFRJ, druga Hamdiju Pozderca. U pismu, [e{eq na grub i vulgaran na~in vre|a druga Pozderca, nazivaju}i ga raznim pogrdnim imenima. S obzirom da je pismo umnoìo u vi{e primeraka, realno je za o~ekivati da }e ga i distribuirati u krugu svojih istomi{qenika. Molimo vas da nam dostavite mi{qewe o inkriminisanosti [e{eqevog teksta. 391

(redigovano)

10. 4. 1987. godine

Upravi Slu`be dràvne bezbednosti za grad na~elniku Uprave – Beograd Na osnovu va{e depe{e br. 522 od 19. januara 1987. godine, odbili smo zahtev [e{eq Vojislava iz Zemuna, ulica Ba~ka br. 17, za izdavawe putne isprave po ~lanu 43, stav 1, ta~ka 6 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ, i o tome doneli re{ewe. Na na{e re{ewe 07/1 br. 27-3-3457 od 20. 1. 1987. godine, [e{eq je uloìo àlbu Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SRS, koji je svojim re{ewem 03 br. 27-351/87 od 20. 3. 1987. godine poni{tio re{ewe prvostepenog organa, iz formalnih razloga, jer imenovanom nije pruèna mogu}nost da se izjasni o ~iwenicama i okolnostima koje su od va`nosti za dono{ewe re{ewa, ~lan 8 i ~lan 143 ZUP-a. Kako prvostepeni organ nije u mogu}nosti da sazna razloge koji predstavqaju smetwu za izdavawe putne isprave [e{eq Vojislavu da bi postupilo shodno Zakonu, molimo da se od imenovanog {to hitnije na zapisnik uzme izjava i istu nam dostavite kako bi predmet ponovo dostavili drugostepenom organu. Molimo da postupite po predmetu {to hitnije, zbog po{tovawa zakonskih propisa. Prilog: àlba, re{ewe RSUP-a, br. 27-351/87 od 20. 3. 1987. godine i propratni akt RSUP-a – UZS od 26. 3. 1987. godine. (potpis redigovan)

CLXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 71-0375 16. 4. 1987. godine

Izvod iz izve{taja o proveri Kasumovi} Murat, ro|en 25. 4. 1935. godine u selu Rasovo, SO Bijelo Poqe, od oca [abana i majke Hayire, devoja~ko Franca, dràvqanin SFRJ, ~lan SKJ, po zanimawu VKV voza~, stalno nastawen u Beogradu, ul. Ustani~ka broj 140. Provera Kasumovi} Murata je ra|ena na osnovu depe{e SSUP-a broj 299826/1 od 29. 12. 1986. godine, koji nam je prosle|en aktom SDB RSUP SRS broj 254/1 od 9. 1. 1987. godine. Kasumovi} je kao sudija-porotnik bio ~lan sudskog ve}a koje je u dva navrata, 22. 12. 1986. i 19. 1. 1987. godine, zabranilo rasturawe kwige Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces”. (redigovano) (potpis redigovan) 392

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 21. 4. 1987. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava Vojislava [e{eqa data 21. 4. 1987. godine, dostavqena GSUP-u Beograd, Sp. 01-830/2 od 22. 4. 1987. godine, a u vezi zahteva GSUP-a Beograd Sp. 07-1-27-24. Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Zapisnik o saslu{awu stranke Sastavqen u OUP-u Zemun, dana 21. 4. 1987. godine u 11 ~asova, u smislu ~lana 8 Zakona o op{tem upravnom postupku (“Slu`beni list SFRJ”, broj 32/78). Pristupio je po pozivu Vojislav [e{eq, od oca Nikole i majke Danice, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, po zanimawu doktor dru{tveno-politi~kih nauka, nezaposlen, stalno nastawen u Beogradu – Zemun Poqe, ulica Mihajla Pupina 14/1, l. k. br. 025287 SUP Beograd Pa kad bih upoznat da su se stekli uslovi za uskra}ivawe prava na posedovawe putne isprave u smislu ~lana 43, stav 1, ta~ka 6 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ, u svoju korist dajem slede}u izjavu: Zahtevam izdavawe putne isprave da bih kao svaki punopravni gra|anin SFRJ mogao prelaziti granicu Jugoslavije, dakle izlaziti iz zemqe i vra}ati se legalno. Posebni razlozi mojih eventualnih putovawa su slede}i: 1) imam otvoren poziv od Univerziteta u Enarburu, u ameri~koj saveznoj dràvi Mi~igen, konkretno od profesora Noama ômskog, radi studijskog boravka u trajawu od 1-3 godine; 2) radi turisti~kih putovawa u inostranstvo i 3) radi eventualnog traèwa posla kako bih ostvario neku zaradu kojom bih izdràvao sebe i svoju porodicu, s obzirom da u Jugoslaviji nemam mogu}nosti da budem primqen na neko radno mesto, mada sam to vi{e od godinu dana poku{avao, prvo u Sarajevu, a zatim u Beogradu. Pored toga, ne postoje ni objektivne mogu}nosti za samostalno bavqewe nekim dru{tvenim korisnim delatnostima. Poku{ao sam da privatno izdajem svoje kwige, me|utim, sudski organi su me u tome spre~ili, zabrawuju}i dvije od ~etiri izdate kwige, a da za to nisu imali nikakvih objektivnih razloga relevantnih za jedan civilizovani pravni poredak. To je sve {to imam da izjavim, izjavu sam pro~itao i kao verodostojnu mojim re~ima je potpisujem. (redigovano)

Izjavu dao Vojislav [e{eq

(redigovano) 393

CLXVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 23. 4. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o izjavi uzetoj na zapisnik od Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici) Dana 21. 4. 1987. godine u 11 ~asova u prostorijama OUP Zemun uzeta je izjava na zapisnik od Vojislava [e{eqa, a u vezi akta GSUP-a Beograd, Uprave za upravne poslove – Odeqewa za putne isprave Str. pov. br. 07-127-24 od 10. 4. 1987. godine. Izjava je uzeta radi pruàwa mogu}nosti [e{equ da navede razloge za wegov zahtev za izdavawe putne isprave. [e{eq je u svojoj izjavi naveo da je wegov op{ti razlog za zahtev za izdavawe putne isprave taj da bi “kao svaki punopravni gra|anin SFRJ mogao prelaziti granicu Jugoslavije”, a da su posebni razlozi slede}i: 1. ima otvoren poziv od Univerziteta u En Arburu, Mi~igen, SAD, tj. od profesora Noama ômskog, da boravi tamo radi studijskog boravka od 1 do 3 godine; 2. radi turisti~kih putovawa u inostranstvo, i 3. radi eventualnog traèwa posla u inostranstvu. [e{eq je tako|e naveo da u Jugoslaviji nema mogu}nosti da bude primqen na neko radno mesto, mada je to vi{e od godinu dana poku{avao, te da je poku{ao da privatno izdaje svoje kwige, ali da su ga sudski organi u tome spre~ili zabrawuju}i mu dve od ~etiri izdate kwige, “a da za to nisu imali nikakvih objektivnih razloga relevantnih za jedan civilizovani pravni poredak”. (redigovano) Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 1h V sektoru Uprave – 2h III sektoru SDB RSUP SRS – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 28. 4. 1987. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izve{taj upu}en OJT o tekstovima (na nema~kom jeziku) koje je Vojislav [e{eq uvrstio u rukopis kwige pod naslovom “Spomenar jednog disidenta”. USDB Beograd Sp. 2811 28. 4. 1987. godine Prilog: 1 (strana – 2) (potpis redigovan) 394

Izve{taj Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole i majke Danice, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, stalno nastawen u Beogradu, prijavqen na adresi ul. Ba~ka 17, a stvarno stanuje u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14. [e{eq je u privatnoj {tamparskoj radionici “Multiprint”, vlasni{tvo Vojislava Stefanovi}a iz Beograda, ul. Ruzveltova br. 42, predao na {tampawe rukopis kwige pod naslovom “Spomenar jednog disidenta”, koja predstavqa zbirku peticija i protesta upu}enih najvi{im organima u SR BiH i u SFRJ u vezi wegovog slu~aja. U kwigu je [e{eq uvrstio i proteste “kvazihumanitarnih” organizacija iz Evrope i sveta i ovaj izve{taj predstavqa uvid u tekstove na nema~kom jeziku. Tako je u bro{uri “Gegen{timen”, od 17. 6. 1984. godine, koju u Be~u pokre}e Socijalisti~ki komitet koji se bavi problematikom Isto~ne Evrope radi pruàwa “solidarnosti sa demokratskom i socijalisti~kom opozicijom u Isto~noj Evropi”, objavqen apel dvanaestorice ~lanova Nacionalnog saveta Socijalisti~ke partije Austrije upu}en ambasadoru SFRJ u Be~u. U apelu je izraèn protest zbog “krajwe grubog postupawa jugoslovenske vlade prema ~lanovima Slobodnog univerziteta” i hap{ewa “{estorice” iz Beograda i Sarajeva. U apelu stoji da se potpisnici pridruùju stotinama jugoslovenskih gra|ana i brojnim institucijama iz oblasti javnog ìvota u Jugoslaviji u borbi za spre~avawe li~ne i politi~ke tragedije, a obratili su se najvi{im dràvnim organima. Zahteva se osloba|awe zatvora uhap{enih, uz konstataciju da je ono za {ta se optuùju “oduzimawe prava slobode mi{qewa i izja{wavawa”. U apelu se dvanaestorici potpisnika pridruùju jo{ neka lica i organizacije, me|u kojima i predsednik austrijskog Saveza omladine, predsednik Udruèwa novinara, predsednik Socijalisti~kog saveza sindikata, zatim neki univerzitetski profesori, Savezni sekretarijat mla|e generacije u Socijalisti~koj partiji Austrije i Socijalisti~ka omladina Austrije. Apel istog sadràja poslan je i predsedniku Predsedni{tva SFRJ \uranovi}u. Austrijski komitet iz Graca, kao ogranak Svetske univerzitetske slu`be, uputio je na ambasadu SFRJ u Be~u peticiju za pu{tawe na slobodu {estorice uhap{enih intelektualaca iz Beograda i Sarajeva. Potpisnici peticije su eminentni univerzitetski profesori iz Graca i slede}e organizacije: alternativna lista iz Graca, Akcija kriti~ki orijentisanih u~enika, Amnesty International grupa 23, Demokratska unija studenata, Grupa revolucionarnih marksista… i jo{ preko 300 pojedinaca. Ambasadoru SFRJ u Be~u uputio je protestno pismo i dr Franc Pihler iz Be~a sa zahtevom za {to brìm pu{tawem iz zatvora Mijanovi}a, Im{irovi}a, [e{eqa, Nikoli}a, Oluji}a i Mili}a. U rukopisu ima 11 stranica teksta na nema~kom jeziku, od kojih su tri strane identi~ne i ovaj izve{taj predstavqa samo uvid u wihovu sadrìnu. 395

U slu~aju potrebe za integralnim prevodom tekstova, molimo vas da nas blagovremeno obavestite.

CLXVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 28. 4. 1987. godine

Izve{taj o rezultatima primene mere tajne kontrole po{tanskih po{iqki Prema Vojislavu [e{equ (OO po gra|anskoj desnici) primewujemo meru tajne kontrole po{tanskih po{iqki u ciqu {to potpunijeg pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wegove neprijateqske delatnosti. Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci: Dana 3. 4. 1987. godine Vojislav [e{eq je uputio pismo na adresu mr. @ivota Ivkovi}, P. O. Box 23232, îkago, Ill 60623 SAD. U pismu [e{eq obave{tava Ivkovi}a da se od wegovog posledweg javqawa “ovde desio ~itav niz interesantnih i pomalo komi~nih doga|aja”, te da se “oficijelna {tampa ukqu~ila u politi~ku kampawu” koja se vodi protiv wega, a povodom izjave da je protivnik svakog komunisti~kog oblika vladavine, {to je izjavio na tribini u UKS. [e{eq je daqe naveo da je Savez boraca Zagreba zahtevao da mu se onemogu}i boravak u tom gradu, a da je on, “wima za inat” i{ao tamo i u~estvovao u jednom nau~nom skupu. Tako|e je naveo da su jedan vojvo|anski delegat u Skup{tini SR Srbije i list “Oslobo|ewe” traìli wegovo hap{ewe. Daqe u pismu [e{eq je izneo da je kona~no su|ewe po wegovoj privatnoj tu`bi sa jednim ~lanom Predsedni{tva SFRJ, a da nastavqa da vodi dva sudska spora u Sarajevu i to po{to je tuìo SR BiH i zatvorskog straàra “zbog batinawa i {ikanirawa u zatvoru”, te SDB zbog povra}aja stvari zaplewenih 1984. godine. Posebno je podvukao da je “neprekidno u nekoj politi~koj gu`vi”, te da mu “jo{ ne daju paso{, a ni posao” i da ga “na taj na~in samo dodatno podsti~u da jo{ vi{e prkosi”. Na kraju pisma [e{eq je zahvalio Ivkovi}u “na bratskoj podr{ci i pomo}i, kao i na poslatom ~eku (na iznos od 100 USA $ – napomena operativnog radnika), te je naveo da su mu Ivkovi}eva pisma veoma draga po{to “predstavqaju dragocenu vezu sa slobodnim svijetom”. Dana 6. 4. 1987. godine [e{eq je uputio pismo na adresu Rade Jovi~evi}a, 32 Pym St. Croydon Park 5008, Australija. U pismu je naveo da je Jovi~evi}u odgovorio jo{ novembra pro{le godine, te mu se potom zahvalio “na prijateqskoj brizi i podr{ci”. Potom je naveo da je nakon preseqewa u Beograd nastavio sa svojom nau~nom, publicisti~kom i politi~kom delatno{}u, {to ga je dovelo “u àri{te sada{wih dru{tvenih sukoba”, te da reìm i daqe odbija da mu vrati paso{ ili omogu}i zaposlewe. Daqe je izneo da je od juna meseca pro{le 396

godine u privatnom izdawu {tampao ~etiri kwige, ali da su dve sudski zabrawene, te da su u toku tri sudska procesa koja je pokrenuo protiv ~lana Predsedni{tva SFRJ, SR BiH i zatvorskog straàra. Na kraju pisma naveo je da je “u jugoslovenskoj {tampi, posebno u zadwih mesec dana, intenzivirana kampawa” protiv wega, “nakon {to su na udaru bili SANU i Fond solidarnosti”. Napomena: U prilogu dostavqamo V sektoru USDB fotokopije navedenih pisama. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

CLXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 71-0342 30. april 1987. godine

Izvod iz izve{taja o proveri Jovanovi} Sava, ro|en 27. 1. 1937. godine u Pirotu, od oca Svetozara i majke Desanke, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, oèwen, otac dvoje dece, po zanimawu slu`benik, zaposlen u @TO Beograd, ul. Nemawina br 6, stalno nastawen u Zemunu, ul. Mihajla Pupina br. 14. Sava nije ~lan SKJ, niti je pokazivao sklonost za dru{tveno-politi~kim angaòvawem, ali je jedno vreme bio aktivan u radu sindikata, tako da je bio izabran i za predsednika osnovne organizacije Saveza sindikata u @TO Beograd. Kroz kaznenu evidenciju GSUP-a Beograd ne prolazi. Provera je ra|ena u ciqu sagledavawa mogu}nosti da Sava Jovanovi} bude angaòvan za saradwu sa SDB, jer je kom{ija sa [e{eq Vojislavom.

CLXX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 71-0342 30. 4. 1987. godine

Izvod iz izve{taja o proveri Sekuli} Zoran, ro|en 5. 10. 1959. godine u Petrovcu na Mlavi, od oca Radosava i majke Qiqane, deklarisao se kao Jugosloven, dràvqanin SFRJ, 397

oèwen, otac dvoje dece, po zanimawu koàrski tehni~ar, zaposlen u RO “Konzorcijum” u Zemunu, ul. Tvorni~ka br. 20, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14. Zoran Sekuli} je ~ lan SKJ od 1982. godine. Redovno u~estvuje u svim aktivnostima svoje organizacije, i kao izuzetno dobar radnik i omladinac, koji savesno obavqa svoje zadatke, veoma je cewen od svojih drugova i kolega. O wegovom odnosu prema radu i radnim obavezama svi se izraàvaju najpohvalnije. Kao takav, u dva mandata uzastopno biran je za predsednika Radni~kog saveta. Postojali su zahtevi da na ovo mesto bude izabran i tre}i put, no kako zakon ne dopu{ta tu mogu}nost, ostalo je da to bude predloèno posle dvogodi{we pauze. Provera je ra|ena u ciqu sagledavawa mogu}nosti angaòvawa Zorana Sekuli}a za saradwu sa SDB, po{to je neposredni kom{ija sa [e{eq Vojislavom. (redigovano) Provera je uloèna u OAF pod brojem 71-7(potpis redigovan)

CLXXI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0249 12. 5. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor je obavqen 12. 5. 1987. godine, na inicijativu operativnog radnika. Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je pisano ranije. Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava [e{eqa. Izvor nas je informisao da je zavr{io sa prekucavawem preostalih 80 stranica teksta najnovije kwige Vojislava [e{eqa sa naslovom “Disidentski spomenar”, koje je predao autoru 11. maja ove godine. U slede}ih nekoliko dana o~ekuje da mu [e{eq nakon odre|enih ispravki vrati tekst, posle ~ega sledi korektura od strane izvora i time bi ceo tekst bio spreman za {tampu. Izvor je ina~e i pored navaqivawa [e{eqa odbio da {tampa ovu kwigu u svom birou, ali mu za sada nije poznato kome }e [e{eq predati korigovan tekst na {tampawe. Li~no smatra da }e [e{eq te{ko prona}i u Beogradu {tampara za ovu kwigu, mada pretpostavqa da bi se neko iz okoline grada (npr. In|ije) prihvatio ovog posla. [e{eq je i pored odbijawa izvora da mu {tampa “Disidentski spomenar”, obe}ao izvoru da }e mu za par dana doneti rukopis svoje nove kwige ko398

ja, navodno, ne}e biti polemi~kog sadràja (o ovome smo informisali slu`benom bele{kom o informativnom razgovoru od 29. 4. 1987. godine – primedba operativnog radnika). III. Podaci o licima, izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO u USDB Beograd zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. IV. Podaci o merama i radwama SDB Na pra}ewu neprijateqske delatnosti Vojislava [e{eqa primewuju se OT mere i radwe i koriste pozicije Slu`be. O nameri [e{eqa da {tampa kwigu sa naslovom “Disidentski spomenar”, uz priloèn primerak fotokopije autorovog teksta sa uvidom u pojedine tekstove na nema~kom jeziku koje je autor uvrstio u kwigu, ranije smo informisali OJT u Beogradu. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Preko izvora i OT mera i radwi koje se primewuju prema [e{equ, nastoja}emo da utvrdimo gde }e [e{eq {tampati pomenutu kwigu. Izvor }e nam obezbediti i rukopis nove kwige koju je [e{eq najavio. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

CLXXII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 12. 5. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o rezultatima primene mere tajne kontrole po{tanskih po{iqki Vojislava [e{eqa, iz Zemun Poqa, ul. Mihajla Pupina br. 14 Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, po zanimawu doktor pravnih nauka, nezaposlen, nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina broj 14. Vojislav [e{eq se nalazi u OO u ovoj Upravi od 5. 2. 1987. godine zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. Na osnovu re{ewa republi~kog sekretara za unutra{we poslove SR Srbije br. 01-48/1-87 od 26. 2. 1987. godine, prema Vojislavu [e{equ se primewuje mera tajne kontrole po{tanskih po{iqki. 399

Primenom ove mere, za ovo kratko vreme dobijeni su izuzetno dobri rezultati. Ostvaren je uvid u wegove kontakte sa vi{e lica iz SAD i Austrije iz redova neprijateqske emigracije koja su mu, pored moralne, dala i materijalnu podr{ku u vidu nov~anih ~ekova, a preko kojih je on izdejstvovao poziv za studijski boravak u SAD, zatim u pisma podr{ke koja su mu ova lica uputila, kao i u nastojawa ovih lica da [e{equ obezbede i {iru me|unarodnu podr{ku. Tako|e je ostvaren uvid i u tzv. otvoreno pismo koje je [e{eq uputio ~lanu Predsedni{tva SFRJ. Mi{qewa smo da bi sa primenom ove mere trebalo i ubudu}e nastaviti, te da }e ona dati izuzetno dobre rezultate na pra}ewu aktivnosti Vojislava [e{eqa. (potpis redigovan)

CLXXIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 14. 5. 1987. godine

Izve{taj o rezultatima primene mere tajne kontrole po{tanskih po{iqki Prema Vojislavu [e{equ (OO po gra|anskoj desnici) primewujemo meru tajne kontrole po{tanskih po{iqki u ciqu {to potpunijeg pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wegove neprijateqske delatnosti. Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci: Dana 25. 11. 1986. godine [e{eq je uputio pismo na adresu Nikola Markovi}, P. O. Box 26, Footscray 3012, Melburn, Australija. [e{eq se u pismu najpre zahvalio Markovi}u na pismu iz oktobra 1986. godine i wegovoj “brizi i {irokogrudoj prijateqskoj podr{ci”, te je daqe naveo da je imao komplikacija zbog preseqewa iz Sarajeva u Beograd, kao i da postoji “ubrzani proces iseqavawa srpskih intelektualaca iz Bosne i Hercegovine pred pritiscima i represijom najgore vrste”. Istog dana [e{eq je uputio pismo na adresu: gospodinu pukovniku Miroqubu B. Timotijevi}u, 841 West George Street, îkago, Illinois 60657, USA. [e{eq se u pismu najpre zahvalio Timotijevi}u na dva pisma koja je od wega dobio septembra 1986. godine, kao i na “nesebi~noj brizi i {irokogrudoj podr{ci”, te je naveo da sa velikim zadovoqstvom prihvata wegov poziv da sa porodicom do|e u îkago, ali jo{ nije dobio paso{ od jugoslovenskih vlasti, kao ni odgovor na pismo Predsedni{tvu SFRJ od 1. 6. 1986. godine. Daqe u pismu, [e{eq je naveo da postoji “ubrzani proces iseqavawa srpskih intelektualaca iz Bosne i Hercegovine pred pritiscima i represijom najgore vrste”, a zatim je dao podatke za sebe (da je ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, da je diplomirao 1976. godine na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a magistrirao 1978. godine i doktorirao 1979. godine na Pravnom 400

fakultetu u Beogradu, da je docent univerziteta i nau~ni saradnik instituta, a da je sada nezaposlen), svoju suprugu Vesnu, ro|enu Mudre{a, ro|ena 7. 10. 1956. godine u Sarajevu, diplomirani ekonomista, i sina Nikolu, ro|enog 8. 6. 1984. godine. Tako|e je u pismu poslao i dve svoje fotografije. Dana 9. 12. 1986. godine, [e{equ je poslao pismo puk. Miroqub B. Timotijevi}, 841 West George Street, Chikago, Illinois 60657, USA. Timotijevi} je u pismu naveo da je dobio [e{eqevo pismo od 25. 11. 1986. godine, te da je [e{eqevo pismo potpuno razumeo, pa mu je poru~io da nije zaboravqen, a i da vi{e nije sam. Tako|e je naveo da mu je [e{eqev slu~aj dobro poznat, kao i wihovim prijateqima u Va{ingtonu, ~iji je Timotijevi} “veteran iz korejskog rata”, zbog ~ega je “kasnije nagra|en pukovni~kim ~inom”. Daqe u pismu, Timotijevi} je izneo da se povodom [e{eqevog dolaska u îkago, “jo{ pre mesec dana obratio doti~nim krugovima i prijateqima u Va{ingtonu”, koji su ga pismeno izvestili da }e [e{eqevo pitawe biti re{eno diplomatskim putem. Potom je savetovao [e{eqa da poseti ameri~ki konzulat, te da }e on, kao [e{eqev “sponzor”, rado potpisati ma kakve formulare ukoliko to bude bilo potrebno. Napomena: U prilogu dostavqamo V sektoru ove Uprave fotokopije navedenih pisama. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

CLXXIV SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za inostrane poslove Str. pov. br. 198/8 19. 5. 1987. godine Slu`ba za istraìvawe i dokumentaciju

Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti – III uprava, Beograd Predmet: Vojislav [e{eq, prepiska sa S. nac. odborom u Australiji Prema saznawima na{eg punkta u Sidneju, Vojislav [e{eq je svojevremeno (nemamo precizan datum) uputio pismo Voji Stilinovi}u i Mileni Ayi}, odnosno “Srpskom nacionalnom odboru” u Australiji, u kome se zahvaquje “na pruènoj pomo}i”. U daqem tekstu navodi: “ènu iz Pri{tine nisam video, jer nisam mogao da je na|em, u Zemun Poqu, V. [e{eq”. 401

“Srpski nacionalni odbor” je preko Stilinovi}evih i Ayi}kinih veza uspeo da dostavi odre|enu sumu novca (nekoliko hiqada australijskih dolara Vojislavu [e{equ). Dostavqeno: (potpis redigovan) (redigovano)

CLXXV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0401 26. 5. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o neprijateqskom istupu Vojislava [e{eqa – OO – Dana 21. 5. 1987. godine vr{io sam operativno pokrivawe sedme po redu kwièvne ve~eri iz ciklusa “O Kosovu – za Kosovo”, koja je odràna u UKS-u, Francuska br. 7, sa po~etkom u 19.00 ~asova. Neposredno pred po~etak kwièvne ve~eri, u sali UKS-a uo~io sam Vojislava [e{eqa (OO u USDB Beograd po gra|anskoj desnici) koji je razgovarao sa setarijom ènskom osobom. Kako sam se nalazio u neposrednoj blizini, ~uo sam deo razgovora koji su vodili. Tom prilikom [e{eq je, pored ostalog, izjavio i slede}e: “Kada narodni sudovi budu sudili komunistima zbog zlo~ina koje su u~inili, mene }e izostaviti jer sam se ja ve} iskupio za svoju komunisti~ku pro{lost”. @ensku osobu, sa kojom je [e{eq razgovarao, nismo uspeli identifikovati. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 2h RSUP-u SR Srbije SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

CLXXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor – Obrenovac 71-0252 12. 6. 1987. godine

Izve{taj saradnika I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) 402

Razgovor obavqen na inicijativu izvora, dana 22. 5. 1987. godine (redigovano) Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome se pi{e prvi put. Radi se o {irewu i komentarisawu otvorenog pisma Vojislava [e{eqa upu}enog Hamdiji Pozdercu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ. Izvor nas je informisao da na podru~ju Obrenovca kruì i pa`qivo se ~ita otvoreno pismo, navodno upu}eno od strane Vojislava [e{eqa Hamdiji Pozdercu, ~lanu Predsedeni{tva SFRJ, u kome se na perfidan na~in iznosi niz negativnosti, neprincipijelnosti i manipulacija u radu i pona{awu najvi{ih dràvnih i partijskih rukovodilaca, koja su personificirana u liku pomenutog ~lana Predsedni{tva SFRJ. U tekstu pisma Hamdiji se prebacuje da se apsolutisti~ki pona{ao i pona{a, da je doprineo da u Bosni i Hercegovini izborni sistem bude obi~na farsa, jer se na poloàje postavqaju samo oni koji su bezli~ni i poltroni, da je tamo u su{tini totalitarni sistem, gde je celokupna vlast u rukama samo malog broja qudi koji mogu da rade {ta ho}e. U situaciji su da postavqaju i smewuju qude, da ih politi~ki etiketiraju, a se sa wima najsurovije obra~unavaju, bez obzira da li su oni stvarni ideolo{ki neprijateqi, ili samo qudi koji su se drznuli da im se suprotstave i ukaù na wihove mane i nedostatke. Posebno je obra|en deo pisma o navodnom plagijatu i uzimawu delova iz drugih kwiga i materijala spremqenih za XIII kongres SKJ, koje je Hamdija Pozderac autorizovao i objavio kao svoje delo. O~igledno je iza ovoga stajala namera da se devalviraju najvi{e dràvne i partijske li~nosti, jer to, po autoru ovog pisma, i nije svojstveno samo Pozdercu. Ukazuje se i na pona{awe Branka Mikuli}a, koji je navodno izgradio velelepnu vilu u najuèm centru Sarajeva, pokriv{i je bakarnim krovom, a svoju }erku je postavio, bez javnog konkursa, za direktora Olimpijskog muzeja u Sarajevu. Dosta ironi~no, ~ak maliciozno, govori se o su|ewu Pozdercu zbog kr{ewa Zakona o autorskim pravima, zbog ~ega bi, po mi{qewu autora pisma, trebalo da bude osu|en na najmawe godinu dana zatvora… “jer ìvimo u osvedo~enoj pravnoj dràvi”. A onda slede saveti kako se pona{ati u zatvoru i {ta treba raditi da se {to bezbolnije podnese izdràvawe kazne, sa dosta aluzija na stawe u kaznenim ustanovama u na{oj zemqi. Deo pisma o tome {ta }e biti sa Pozdercom kada iza|e sa izdràvawa kazne, je izuzetno opor i u su{tini je uperen protiv osnovnih politi~kih principa u na{oj zemqi, jer se u pismu navodi: “… po kqu~u i po redu rotacije, trebalo bi da za neku godinu, mo`da u vreme kada bude{ iza{ao iz zatvora, postane{ predsednik Predsedni{tva SFRJ…” Na kraju se ipak, kao poenta, provla~i misao o stalnom i neprekidnom favorizovawu muslimanskog ìvqa u SR Bosni i Hercegovini (“… a u ti403

{ini radi{ na trasirawu zelene transverzale, od Teherana pa do iza Biha}a, na istrebqivawu hri{}ana iz Bosne, Hercegovine, Sanyaka, Kosova, Metohije, Makedonije…”). Po mi{qewu izvora, ovo pismo i nije toliko zna~ajno, koliko je trenutno kod obi~nih gra|ana prisutno razo~arawe u delovawe politi~kih i dràvnih funkcionera, po~ev{i od onih u op{tinskim strukturama, do onih u najvi{im dràvnim i partijskim institucijama. Takvo razo~arewe, rezultat je sada{weg stawa u ekonomiji na{e zemqe i nemo}i rukovodstva da takvo stawe poprave. Gra|ani su razo~arani i zbog pokazane nemo}i najodgovornijih rukovodilaca da re{e akutne politi~ke probleme, kao {to je npr. stawe na Kosovu. Javno se komentari{e da je trenutna situacija u zemqi anarhi~na i da se ne vide putevi kojima bi se na{a zemqa izvukla iz ovakve situacije. Zbog toga, po mi{qewu izvora, ovakvo pismo ili pamflet pomenute sadrìne, ra|a jo{ ve}e dileme i nedoumice kod obi~nih gra|ana i prouzrokuje apatiju i nevericu u mogu}nost izlaska iz krize. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Podaci se odnose na dr Vojislava [e{eqa, koji je pod OO III sektora na{e Uprave. IV. Podaci o merama i radwama SDB Sem obavqenog razgovora sa izvorom, od strane na{e slu`be preduzeta je i mera fotokopirawa pomenutog pisma koje }e biti priloèno uz ovaj izve{taj. Sa izvorom je dogovoreno da poku{a da sazna ko to rastura ovo pismo, odakle poti~e i da li je prisutno i u krugu lica koja su pod obradom na{eg sektora, (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Fotokopirawem otvorenog pisma, dobijenog od izvora, koji je ve} bio fotokopiran, nismo dobili materijal koji je bio ~itqiv, pa smo bili prinu|eni da ga prekucamo. To ukazuje i na mogu}nost da se ovo pismo, na podru~ju na{e op{tine, {iri primenom ovog metoda, pa se onda i normalno name}e zakqu~ak da je do nas dospelo najverovatnije iz Beograda. Samo pismo, po na{em mi{qewu, za nas i ne predstavqa toliki zna~aj, koliko saznawa o uticaju ovakvih materijala na raspoloèwe i razmi{qawe obi~nih gra|ana. Kucano u 2 primerka. Dostavqeno: (potpis redigovan) – 1h V sektoru Uprave – 1h operativnom radniku Primedbe, napomene, ocene i odluke nadle`nih stare{ina (potpis redigovan) 404

CLXXVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0404 23. 6. 1987. godine

Izve{taj o rezultatima primene mere tajne kontrole telefonskih razgovora (redigovano) Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci: Dana 29. 5. 1987. godine Vojislav [e{eq (OO po gra|anskoj desnici u USDB Beograd) je razgovarao sa Vukom Dra{kovi}em (redigovano) i poku{ao da sazna telefonski broj izvesnog Pe|e Radovanovi}a, jer treba da se vidi sa istim. Po{to nije saznao telefonski broj, pozvao je ameri~ku ambasadu i razgovarao sa Mark Kolinsom. Obavestio je Kolinsa da je Mr Presel 30. 5. 1987. godine uputio pismo ameri~kom pukovniku Miroqubu Timotijevi}u iz îkaga, da bi ovaj zajedno sa svojim prijateqima pokrenuo pitawe izdavawa paso{a Vojislavu [e{equ, u Ameri~kom kongresu, pa stoga o~ekuje da se i ameri~ka ambasada u Beogradu angaùje oko toga kod “jugoslovenskih vlasti”, koje ne}e da mu izdaju paso{ “iz politi~kih razloga”. Mark Kolins, ameri~ki vicekonzul u Jugoslaviji, je posavetovao [e{eqa da stupi u kontakt sa generalnim konzulom, no i pored toga je izrazio sumwu u mogu}nost re{avawa tog problema, jer je to veoma osetqivo pitawe. Prihvativ{i ovaj savet, [e{eq je zamolio Kolinsa da on upozna generalnog konzula o svemu ovome, pa ukoliko ovaj èli dodatne informacije, da se obrati samom [e{equ na wegovu ku}nu adresu, mada bi bilo dobro da pre toga generalni konzul kontaktira Mr Presela, od koga je i potekla ova inicijativa. Napomena: Vojislav [e{eq je i u ranijem periodu kontaktirao ameri~ki konzulat u Beogradu, sa namerom da od istih dobije pomo} za izdavawe paso{a. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USD – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

CLXXVIII Socijalisti~ka Republika Srbija Javno pravobranila{tvo Srbije Broj: P-1357/87 11001 Beograd, Nemawina 26

25. 6. 1987. godine 405

Tel. 656-922; Po{ta 45–23

Upravi Slu`be dràvne bezbednosti grada Kneza Milo{a 103, 11000 Beograd Pred Prvim op{tinskim sudom u Beogradu, u toku je parnica tuìoca dr Vojislava [e{eqa iz Zemuna, Mihajla Pupina 14, protiv tuène Socijalisti~ke Republike Srbije, radi naknade {tete zbog neosnovanog li{ewa slobode. Prema navodima tu`be proizilazi da je tuìlac od strane naslova pritvoren 20. 4. 1984. godine zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo iz ~lana 133 KZ-a SFRJ, a da je re{ewem naslova (fotokopiju dostavqamo) iz pritvora pu{ten 24. 4. 1987. godine. Radi davawa odgovora na tu`bu, molimo vas da nas hitno izvestite da li je protiv imenovanog, zbog dela radi kojeg je i pritvoren, pokrenut krivi~ni postupak, pa ukoliko jeste, molimo vas da nas izvestite o ishodu istog. Molimo vas da ovaj na{ dopis smatrate hitnim. Zahvaqujemo na pomo}i. Zamenik javnog pravobranioca Srbije Bo{ko Petri}evi}

CLXXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0249 29. 6. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o prisustvu Vojislava [e{eqa na skupu gra|ana u Pionirskom parku Dana 26. 6. 1987. godine, oko 11.30 ~asova, na skupu gra|ana Srba i Crnogoraca u Pionirskom parku, li~nim osmatrawem uo~io sam prisustvo Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u USDB Beograd) u dru{tvu kalu|era Srpske pravoslavne crkve Mi}evi} Jelenka–Filareta (redigovano). U narednih dva sata [e{eq je uglavnom bio u dru{tvu Filareta u krugu maweg broja lica (od 3-5). Nisam uo~io da je [e{eq za vreme boravka u Pionirskom parku neprijateqski istupao, niti je na neki drugi na~in uticao na gra|ane i na bezbednost skoro uop{te. U popodnevnim i ve~erwim satima nisam primetio prisustvo Vojislava [e{eqa. Otkucano u 2 primerka. (potpis redigovan) 406

CLXXX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 29. 6. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o prisustvu Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici) prilikom okupqawa Srba i Crnogoraca sa Kosova u Pionirskom parku povodom sednice CK SKJ posve}ene situaciji na Kosovu, odràne 26. 6. 1987. godine (redigovano) Po dolasku u Pionirski park najpre smo obi{li ceo ovaj prostor radi sagledavawa situacije, a oko 11.30 sati uo~io sam Vojislava [e{eqa, koji je stajao u dru{tvu sa Filaretom (redigovano) u sredini Pionirskog parka, kod de~ijeg igrali{ta i ~esme, ispod jednog drveta (redigovano). (1015 min.) posmatrao sam [e{eqa koji je razgovarao sa Filaretom, a zatim sam sa kolegom iz Pri{tine, ~iji sam doma}in bio, nastavio sa obilaskom Pionirskog parka. [e{eqa sam video jo{ u 3-4 navrata, stajao je na istom mestu, isto sa Filaretom u dru{tvu, s tim {to im je u jednom trenutku pri{lo jedno NN lice i zadràlo se sa wim u kra}em razgovoru. Od 13 sati [e{eqa vi{e nisam zapazio na prostoru Pionirskog parka. Napomena: [e{eq je visok oko 190-195 cm, plave kose, nosi nao~are, a tog dana je bio obu~en u crvenkastu sitno kariranu ko{uqu, plave farmerke i cipele, a u rukama je drào malu ta{nicu. (potpis redigovan) Otkucano u 2 primerka.

CLXXXI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor – Stari grad 71-0262 29. 6. 1987. godine

Slu`bena bele{ka Dana 26. 6. 1987. godine, me|u okupqenim gra|anima srpske i crnogorske nacionalnosti sa Kosova u Pionirskom parku, preko puta Skup{tine SFRJ, izme|u ostalih uo~eno je i prisustvo Vojislava [e{eqa iz Sarajeva. (redigovano) zapaèno je da je [e{eq sam {etao parkom, pri tome nije kontaktirao nikoga od prisutnih u parku. Na sebi je imao teksas farmerke, kariranu ko{uqu i jednu malu ta{nu ispod ruke. (redigovano) Kucano u 2 primerka.


CLXXXII 6. 7. 1987. godine

Informacija Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, po zanimawu doktor pravnih nauka, nezaposlen, oèwen, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14. Dana 20. 4. 1984. godine, na osnovu prijave anonimnog gra|anina da se u stanu Dragomira Oluji}a iz Beograda, ul. Knez Miletina br. 40, okupio ve}i broj lica sumwivog pona{awa, organi unutra{wih poslova su do{li na nazna~enu adresu i tu zatekli 28 lica, me|u kojima i Vojislava [e{eqa. Po{to je postojala osnovana sumwa da su ova lica tu izvr{ila krivi~no delo neprijateqske propagande iz ~lana 133 KZ SFRJ, to je svih 28 lica, me|u wima i [e{eq, privedeno u prostorije GSUP Beograd, odakle su, posle odre|enih radwi organa unutra{wih poslova, neka lica pu{tena, dok je jednom broju, me|u kojima je bio i Vojislav [e{eq, odre|en pritvor u trajawu od 3 dana. Pritvor za Vojislava [e{eqa je tako|e odre|en zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo neprijateqske propagande iz ~lana 133 KZ SFRJ. Posle sprovedenih mera i radwi organa unutra{wih poslova, protiv {est lica iz ove grupe podnete su krivi~ne prijave Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo udruìvawe radi vr{ewa neprijateqske delatnosti iz ~lana 136 KZ SFRJ. Vojislav [e{eq je iz pritvora pu{ten 24. 4. 1984. godine, po{to su izvr{ena potrebna proveravawa relevantnih podataka, te je time prestala potreba za wegovim daqim zadràvawem u pritvoru. Vojislav [e{eq je iste godine od strane Okru`nog suda u Sarajevu osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 8 godina, zbog u~iwenog krivi~nog dela kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa iz ~lana 114 KZ SFRJ. Ovu kaznu je Vrhovni sud SR BiH smawio na kaznu zatvora u trajawu od 4 godine, a Savezni sud je istu kaznu preina~io i smawio na kaznu zatvora u trajawu od 1 godine i 10 meseci. Navedenu kaznu Vojislav [e{eq je izdrào u KPD Zenici.

CLXXXIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0361 15. 7. 1987. godine


Sastanak odràn 9. jula 1987. godine na inicijativu operativnog radnika. (redigovano) Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na Vojislava [e{eqa iz Beograda. U razgovoru, izvor nas je obavestio da je 8. jula 1987. godine Vojislav [e{eq predao na {tampawe, u privatnoj {tamparskoj radionici Stefanovi} Vojislava iz Beograda, ul. Ruzveltova 42, rukopis svoje kwige pod naslovom “Marksisti~ki koncept naoruànog naroda”, koji predstavqa drugi tom wegove studije, a koja je rezultat wegovog vi{egodi{weg prou~avawa marksisti~ke politi~ke teorije, kako je [e{eq sam naveo. Izvor nas je u nastavku razgovora informisao da je, nekoliko dana pre dono{ewa ovog rukopisa, [e{eq predao na {tampawe i rukopis kwige pod naslovom “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”, {to je prvi tom wegove studije, a ustvari je delimi~no izmewen i dopuwen tekst wegove doktorske disertacije. [tampawe ovih kwiga, po izvoru, bi}e zavr{eno za desetak dana i to u tiraù od po 500 primeraka. Izvor nas je obavestio da [e{eq ima nameru da prvo ove kwige preda u prodaju, pa tek onda kwigu pod naslovom “Spomenar jednog disidenta”, za koju je naveo da je od{tampana na nepoznatom mestu, a kwièna u Stefanovi}evoj radionici. Sam [e{eq je, po izvoru, naveo da kwigu “Spomenar jednog disidenta” krije u “bunkeru” na nepoznatiom mestu. III. Podaci o licima-izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO u USDB po gra|anskoj desnici. IV. Podaci o merama i radwama SDB U pra}ewu neprijateqske delatnosti Vojislava [e{eqa preduzimaju se odgovaraju}e OT mere i radwe. Od izvora su izuzete fotokopije rukopisa pomenutih kwiga i bi}e dostavqene Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu. Ranije smo informisali OJT o nameri [e{eqa da {tampa kwigu “Spomenar jednog disidenta”, te smo im fotokopiju rukopisa kwige blagovremeno dostavili. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Zbog obimnosti materijala, rukopise kwige }emo do daqeg zadràti u III sektoru USDB Beograd. U narednom periodu bi}e preduzete odgovaraju}e OT mere i radwe u ciqu pronalaèwa kwige “Spomenar jednog disidenta”. Izvoru su dati konkretni zadati, o ~emu }e nas informisati na slede}em sastanku. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP SRS-SDB – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku (potpis redigovan) 409

CLXXXIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 16. jula 1987. godine Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu SDB, daje se slede}i predlog za primenu tajnog pra}ewa: Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, nezaposlen, nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina 14. Mera tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa Vojislava [e{eqa primewivala bi se od 16. 7. 1987. godine radi ostvarivawa uvida u wegovo kretawe i kontakte, te zbog postojawa mogu}nosti da u petak, 17. 7. 1987. godine, otputuje u Qubqanu. (redigovano) Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu SDB, dajem nalog za tajno pra}ewe Vojislava [e{eqa. (potpis redigovan)

CLXXXV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-056

Slu`bena bele{ka u vezi obavqenog razgovora sa [e{eq Vojislavom Dana 16. 7. 1987. godine, samoinicijativno je u USDB Beograd do{ao [e{eq Vojislav, OO po gra|anskoj desnici, traè}i da razgovara sa odgovornim rukovodiocem u Slu`bi. Nakon konsultacija sa na~elnikom Slu`be, sa [e{eqem je obavio razgovor zamenik na~elnika Uprave. Na pitawe koji su razlozi uticali da traì prijem i razgovor sa odgovornim rukovodiocem u Slu`bi, [e{eq je izjavio da je do{ao da zatraì za{titu li~ne bezbednosti, jer je tog jutra primetio da ga prate nepoznata lica sa dvoja kola. Pretpostavqaju}i da mu ova lica ugroàvaju i ìvot, jer su ga pratili na vrlo upadqiv na~in, [e{eq je zabeleìo brojeve wihovih vozila i zajedno sa Skuli} Miodragom (redigovano) i jo{ jednim licem odlu~io da do|e u Upravu, kako bi prijavio slu~aj i zatraìo da ga na{a slu`bena lica obezbe|uju, posebno no}u, jer stanuje u zaba~enom kraju grada. [e{eq je obave{ten da Uprava i SDB SR Srbije nemaju posebnih razloga da ga prate, niti raspolaù podacima da ga prati neka druga slu`ba. Tako|e, re~eno mu je da se SDB ne bavi fizi~kim obezbe|ewem gra|ana, niti ima razloga da to ~ini prema [e{equ, te da se obrati stanici milicije na terenu gde stanuje. 410

Nakon toga, [e{eq je izjavio da pretpostavqa da ga prati bosanska slu`ba, mada ne vidi razloga da to ~ini, jer on sve {to radi u Beogradu radi javno. Tog jutra je po{ao u grad da bi javnom tuìocu poslao tri primerka svoje najnovije kwige i da bi je distribuirao. Sumwa da je pra}en zbog te kwige, jer pretpostavqa da }e ista biti zabrawena ([e{eqeva kwiga “Disidentski spomenar” trajno je zabrawena odlukom Okru`nog suda u Beiogradu od 24. 7. 1987. godine (redigovano)”. Na pitawe zbog ~ega se ne opredeli da pi{e ozbiqnije kwige sa nau~nom tematikom, [e{eq je izjavio: “Od tih kwiga se ne ìvi. Moè da se ìvi od pamfleta, jer to qudi kupuju. Od ozbiqnih kwiga niko u ovoj zemqi ne ìvi. Svi koji pi{u ozbiqne kwige ìve od plate. Jedan od bitnih razloga zbog ~ega {tampam toliko kwiga, jeste da bih od toga ìveo. U suprotnom, pravio bih neki izbor, a ovako sam prisiqen bukvalno da {tampam sve {to napi{em”. U vezi sa putnom ispravom na koju ima zabranu, [e{eq je izjavio da on sa la`nim paso{em nema nameru da ide van zemqe, ve} da }e oti}i ili ilegalno ili sa pravim paso{em. Izjavio je da ni{ta drugo ne radi, osim {to govori i {tampa svoje kwige. U odnosu na neke svoje ranije stavove govorio je o tome da je usavr{io svoje mi{qewe i svoje teze, jer je u zatvoru imao dosta vremena za razmi{qawe. Sada nije vi{e za podelu Jugoslavije na ~etiri republike, sada je tu podelu smawio na tri republike. Izjavio je da }e nastaviti da zastupa svoju op{tu politi~ku platformu i da se li~no zamera, posebno Pozdercu, Mikuli}u i Dolancu, jer su to, po wemu, kqu~ni staqinisti u rukovodstvu Jugoslavije. Na opomenu da za to {to govori nema ozbiqnu argumentaciju i da je to kleveta, [e{eq je odgovorio: “Voleo bih da me neko krivi~no goni zbog toga, a da ja to dokazujem. Ina~e, ni{ta ne bih dokazivao dok ne iza|em na sud”. Na kraju razgovora izjavio je da }e se za za{titu pismeno obratiti stanici milicije, ali i da o~ekuje da bude obave{ten da li je i od koje slu`be pra}en. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP SRS SDB III sektor – 1h V sektoru USDB Beograd – 1h operativnom radniku (potpis redigovan)

CLXXXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-03756 22. 7. 1987. godine 411

Slu`bena bele{ka o istupawu Vojislava [e{eqa (OO u USDB zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice) na diskusionoj tribini o ~lanu 133 KZ SFRJ, odrànoj dana 30. 6. 1987. godine u Udruèwu kwièvnika Srbije, Francuska broj 7 Dana 30. 6. 1987. godine u Udruèwu kwièvnika Srbije, Francuska broj 7, odràna je tribina na kojoj je raspravqano o opravdanosti primene ~lana 133 KZ SFRJ, na kojoj je jedan od uvodni~ara bio i Vojislav [e{eq. Na tribini, [e{eq je pro~itao tekst koji je pripremio za ovu priliku, a kome je dao naziv “Verbalni delikt kao produkt totalitarnog dru{tva”, nagla{avaju}i da je do sada bilo dosta pravnih tuma~ewa opravdanosti primene ~lana 133, pa }e zbog toga on dati politikolo{ko tuma~ewe primene navedenog ~lana. Na po~etku izlagawa, [e{eq je naveo da je na evropskim prostorima u toku 20. veka krivi~no gowewe politi~kih neistomi{qenika bilo karakteristi~no za dva osnovna oblika “totalitarnog reìma”, fa{isti~ki i komunisti~ki, kao i da su oba sa “nezapam}enim ushi}ewem” pristupali fizi~kom uni{tavawu nepokornih qudi i spaqivawu nepodobnih kwiga. Po wegovom mi{qewu, zato nije ~udno, s obzirom da je fa{izam kao totalitarna alternativa gra|anskoj demokratiji definitivno potisnut sa evropskog tla, da danas pa`wu teoreti~ara najvi{e privla~e autokratski politi~ki oblici koji su nastali kroz dosada{we poku{aje realizacije marksisti~ke teorije i komunisti~ke ideologije, odnosno “kroz wima inspirisane revolucionarne prevrate”. Po tvr|ewu [e{eqa, komunisti~ki projekat preure|ewa sveta je ve} dokazao “potpunu teorijsku neutemeqenost, istorijsku neadekvatnost, humanisti~ku neprimerenost, ekonomsku neracionalnost i odsustvo elementarnih emancipatorskih potencijala”, mada je u po~etku sve to deklarisao kao svoj osnovni ciq i svrhu. Po wemu, najvi{e {to je do sada, objektivno gledano, komunizam postigao, je “temeqna kompromitacija i diskvalifikacija glavne ideje socijalizma”, koju je danas mnogo teè revitalizovati i uspostaviti kao nekada, odnosno kao optimalnu alternativu kapitalizmu. Iz ovakve dràve je, po wemu, proisteklo teorijsko i politi~ko samoubistvo, koje je dovelo do takvih posledica za koje je izgledalo da ih liberalna gra|anska demokratija nije u stawu posti}i u direktnom su~eqavawu sa ovom revolucionarnom teorijom, i “onih” inspirisanih praksom. Po wegovom mi{qewu, dru{tvena struktura komunisti~kog tipa nije sposobna da elimini{e eksploataciju, nego ju je ~ak {ta vi{e intenzivirala i kombinovala sa novim oblicima “ne~ove~nog postupawa” sa qudima. Zato smatra da marksizam nije samo ideolo{ka fasada ovih sistema, nego i wihovo generi~ko bi}e “otelotvoreno u realizovanoj diktaturi proletarijata”, koja ne moè da se ne izrazi kao “antipod slobode i demokratije”. Usled toga, smatra da voluntarizam apsolutne dràvne mo}i i odsustvo osnovnih gra|anskih prava spre~avaju svaku spontanu inicijativu “podanika” i svode ih na puki objekat manipulacije, kroz do kraja institucionalizovane mehanizme. 412

Po [e{equ, ukidawe privatne svojine i individualne inicijative nije smawilo, ve} je mo`da i pove}alo stepen eksploatacije i pogubno uticalo na slabqewe ekonomske efikasnosti “duhom vladaju}e birokratije, wihovom nesposobno{}u i nekreativno{}u”. Potom je naveo da je, po wegovom mi{qewu, svaki pojedina~ni zahtev za ukidawe verbalnog delikta u dru{tvima tipa diktature proletarijata uzaludan ukoliko nije pra}en nastojawima za uspostavqawem vi{epartijskog sistema, legalizovawa alternativnih ideologija i politi~kih programa. Po wemu, sloboda mi{qewa i izraàvawa je osnovna qudska sloboda i gra|ansko pravo u civilizovanom svetu. Zato smatra da misao mora da bude slobodna, ~ak ako je i “neistinita, la`na, zlonamerna i klevetni~ka”. Tako|e, smatra da, ako je qudska misao takva prema dràvi, ideologiji, vladaju}oj partiji ili politi~kim zvani~nicima, od we je nedopustivo {tititi se pravnim sredstvima, jer se “demokratski reìm prema gra|anima ne odnosi kao prema podanicima”, i ne treba da zna~i obaveznu poslu{nost i izraàvawe zahvalnosti onima koji vladaju u wihovo ime. Potom je naveo da dràvni organi, politi~ke institucije i wihovi individualni nosioci, ne mogu biti ni uvre|eni, ni oklevetani od gra|ana koji su ih izabrali. Ukoliko se pojedina~no i li~no smatraju uvre|enim i oklevetanim povodom funkcija i du`nosti koje obavqaju, [e{eq smatra “da u svakom trenutku mogu podneti ostavku i li{iti se neugodnosti te vrste”. Po mi{qewu [e{eqa, sa druge strane “despote i satrape” vre|a i to {to ih “gra|ani ne klikuju dovoqno glasno, {to ne qube wihove fotografije, {to ne tr~e dovoqno brzo kada im nose {tafetu sa izrazima vernosti i odanosti, {to im ode i zahvalnice ne pevaju dovoqno glasno, {to svojim sinovima ne nadevaju wihova imena” itd., naglasiv{i da sve to moè biti okarakterisano i kao krivi~no delo kontrarevolucionarnog ugroàvawa osnova dru{tvenog ure|ewa. Po [e{equ, zato “politi~ka dràva” izrasta nu`no na psihologiji sumwi~ewa i atmosferi potkazivawa, te je, prema wemu, besmisleno da kao takva ima razumevawa za qudsku individualnost i toleranciju razli~itosti. Po wemu, zato sebe smatra apsolutno kompetentnom za agitovawe u svim sferama qudske duhovne delatnosti, i tu je iskqu~ivija i netolerantnija ukoliko su weni zvani~nici nesposobniji i primitivniji. Zatim je [e{eq naveo da, na primer, podstrekivawe na nasiqe moè biti ka`wivo samo ako je krivi~no delo po~iweno ili bar poku{ano, kao i da je nedopustivo ka`wavawe samog ~ina propagirawa neke akcije, odnosno “indidivudalno ili grupno zalagawe, propagirawe nacionalne i verske mr`we, rasne diskriminacije, genocida” itd. Po [e{equ, u civilizovanom i demokratski ure|enom dru{tvu, sa izgra|enim pravnim poretkom, to moè biti samo sporadi~na i marginalna politi~ka pojava, bez zna~ajnijeg dru{tvenog uticaja i opasnosti po izvesne kategorije stanovni{tva. Tako|e smatra da, ako dolazi do masovnijeg odziva na takvu propagandu, to pokazuje da je dru{tvo “bolesno”, zahteva istraìvawe uzroka i metoda eliminisawa socijalnih boqki. Zakqu~io je da takvu dru{tvenu opasnost treba presecati samo onda kada pojedinac poku{a da se preorijenti{e sa re~i na dela. 413

Uzvikivawe parola “dole vlada, dole reìm, dole predsednik”, po [e{equ, ne moè zna~iti ni propagandu ni podstrekavawe na krivi~na dela, niti biti predmet inkriminacije, po{to se u demokratskom dru{tvu podrazumeva da se kroz politi~ki proces vlada moè legalno i legitimno oboriti, predsednik smeniti, a reìm promeniti. Samoupravni koncept dru{tvenog razvoja kao “rafinirani omota~” za izrazito autokratsku sadrìnu dru{tvenih odnosa i totalitarizaciju socijalnih politi~kih procesa, po mi{qewu [e{eqa, dovodi Jugoslaviju na ivicu propasti. Zato, po wemu, svaki poku{aj da se objektivno i nepristrasno analiziraju uzroci postoje}eg dru{tvenog stawa sa aspekta “reìmskih zvani~nika”, moè biti samo zlonameran i neistinit. Po wemu, “reìmski intelektualci” se samo parcijalno poku{avaju pozabaviti nagomilanim dru{tvenim problemima, dok se, sa druge strane, redovno po propisanom ceremonijalu zakliwu u birokratske feti{e, “socijalisti~ko samoupravqawe, delegatski sistem, vode}u ulogu SK, ravnopravnost, bratstvo, jedinstvo i zajedni{tvo naroda i narodnosti, Avnojevske tekovine, tradicije NOR-a i socijalisti~ke revolucije, op{tenarodnu odbranu i dru{tvenu samoza{titu, kolektivno odlu~ivawe i odgovornost, nesvrstanu spoqnu politiku, odanost li~nosti i delu Josipa Broza Tita”, {to predstavqa najvi{u vrednost i kriterijume vrednosti. Po wemu, potpuno je jasno da je samo u tom doktrinarnom sklopu dozvoqeno tragati za izlazom iz krize, “{to, opet, podrazumeva da je pravi izlaz nemogu}”. Zato svako nepo{tovawe 10 zapovesti “komunisti~kih vlastodràca”, po wegovim navodima, je neprijateqski akt prema narodu ~iju voqu i intereswe neprikosnoveno tuma~e, nikada ne poku{avaju}i da na demokratskim izborima provere da li zaista mase u wih imaju neograni~eno poverewe i da li ih smatraju svojom istinskom avangardom. Napomena: (redigovano) (potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Primedbe, napomene i sli~no: Zavr{na re~ na su|ewu povodom zabrane kwige Vojislava [e{eqa “Disidentski spomenar” Prilog: 1 (strana – 5) (potpis redigovan) Dr Vojislav [e{eq: Zavr{na rije~ na su|ewu povodom zabrane kwige “Disidentski spomenar” Jo{ u vrijeme dok sam pripremao za {tampawe svoju kwigu “Disidentski spomenar”, znao sam da }e ona biti zabrawena odmah nakon publikovawa. 414

Ni svojevremeno nisam imao nikakvih iluzija u pogledu sudbine “Hajke na jeretike” i “Veleizdajni~kog procesa”. Dakle, i u dana{wu raspravu sam se upu{tao iako mi je unaprijed bilo jasno, iako je svima bilo izvjesno kakav }e biti wen ishod, bez obzira kojim argumentima moj punomo}nik i ja raspolagali i istupali u wenu odbranu, te uprkos ~iwenici da su weni inkriminisani dijelovi o~igledno istiniti. Ali, bez obzira na ~iwenicu da se kroz wen sadràj operi{e samo istinitim i lako dokazivim tvrdwama, smatram da je javni tuìlac s aspekta interesa koje zastupa i {titi sasvim ispravno postupio kad je zahtijevao wenu trajnu i cjelovitu \abranu, te spaqivawe preostalih neprodatih primjeraka. Sasvim mi je razumqivo {to }e ovaj sud u potpunosti prihvatiti wegove zahtjeve, mada oni nisu potkrijepqeni bilo kakvim relevantnim dokazima. Kakav bi to samo neugodan presedan u jugoslovenskom dru{tvu predstavqalo nesmetano pu{tawe u promet ove kwige koja snagom izvorne dokumentarnosti svjedo~i o su{tini vladaju}eg sistema moralnih, pravnih, ideolo{kih i politi~kih vrijednosti; o nepostojawu modernog pravnog poretka, voluntarizmu sudstva i wihovom direktnom pot~iwavawu aktuelnim nosicoima politi~ke vlasti, mo}i i uticaja? Ovakva kwiga bi iz kwiàrskih izloga naprosto podsticala i druge autore da se kona~no oslobode ukorjewene autocenzure, sru{e glavne ideolo{ke tabue i smjelo iznesu u javnost istinu o vremenu u kome ìvimo, nonkomformisti~ki progovore o bliskoj pro{losti i krajwe neizvjesnoj budu}nosti. Pa ipak, mada mi svakom novom zabranom sudovi do krajnosti ugroàvaju materijalnu egzistenciju, smatram da moji napori nisu uzaludni i ovdje javno izraàvam spremnost i odlu~nost da istrajem u odolijevawu birokratskim pritiscima i {ikanirawima, da nastavim sa svojim javnim intelektualnim anga`manom i publicisti~kom djelatno{}u, uvjeren da nijedno individualno `rtvovawe nije naodmet ukoliko se wima makar minimalno pospje{uje bu|ewe narodne svijesti, slobodarskih tradicija i demokratskih htijewa. Ve} sam postao autor sa najvi{e zabrawenih kwiga u posleratnoj Jugoslaviji, a ubije|en sam da }u u naredne dvije do tri godine udvostru~iti, ako ne i utrostru~iti sopstveni rekord. Jugoslovenski politi~ki zvani~nici neprekidno ponavqaju da je broj zabrawenih kwiga zanemarqiv u odnosu na ukupnu godi{wu produkciju. Me|utim, u uslovima u kojima se izdava{tvo oficijelno smatra djelatno{}u od posebnog dru{tvenog interesa i drì pod striktnom politi~kom kontrolom same brojke prikrivaju prave razmjere razgranatih oblika vanzakonske cenzure. Upu{tawe u privatno publikovawe je vrlo skupo, nesigurno i neizvjesno, pa je ogromna ve}ina autora spremnija na razli~ite nivoe autocenzure da bi se wihovi radovi pojavili u izdawu dràvnih izdava~kih preduze}a. Moje kwige vi{e ne}e da {tampaju ni privatni {tampari. Da li im je posredno ili neposredno zaprije}eno da bi zbog toga mogli imali velikih neprilika, iskusiti krajwe negativne posqedice po sopstvenu profesionalnu egzistenciju, ili su ~isto instinktivno osjetili da bi im samostal415

na zanatska djelatnost mogla biti dovedena u pitawe, nije moje da procjewujem. Ali, smatram interesantnim napomenuti da sam posle vi{emjese~nog potucawa od jedne do druge privatne {tamparije s rukopisom ove kwige u rukama, bio prisiqen da kupim polovnu {tamparsku ma{inu i {tampam u svom stanu. Odavno sam se deklarisao kao otvoreni ideolo{ki i politi~ki protivnik vladaju}eg jugoslovenskog titoisti~kog reìma. Zbog toga sam prognan sa univerzitetske katedre i otjeran na robiju. Nemam nikakve mogu}nosti za zaposlewe. Nijedna redakcija nau~nih i stru~nih ~asopisa ne pristaje da objavquje moje radove. Neke zvani~nike me|u studentima i profesorima Bogoslovskog fakulteta policija je saslu{avala povodom moja dva javna izlagawa na tribini Srpske patrijar{ije. Ogor~ena politi~ka kampawa je vo|ena kroz sredstva javnog informisawa povodom mog februarskog istupa na tribini Udruèwa kwièvnika Srbije. Savez boraca Zagreba je zahtijevao da mi se otkaè gostoprimstvo u takozvanom “gradu heroju” (vjerovatno je postao herojski zbog toga {to su gra|ani Zagreba, prema svjedo~anstvu wema~kih komandanata, najmasovnije i najveli~anstvenije do~ekali fa{isti~ke okupacione trupe, da po tome u ~itavoj okupiranoj Evropi nije imao premca, ako se izuzme Hitlerovo rodno mjesto u Austriji, a uop{te se ne treba ~uditi {to je partizanske oslobodioce do~ekao praznih ulica i zabarikadiranih prozora), povodom mog u~e{}a na nau~nom skupu Sociolo{kog dru{tva Hrvatske. Zabraweno je objavqivawe mog intervjua u qubqanskoj “Tribuni”, pa je wen junski broj iza{ao samo s naslovom, mojom fotografijom i tri prazne strane. Zabrawen je posledwi broj mariborske “Katedre” zbog objavqivawa mog otvorenog pisma povodom poznatih kriminalnih postupaka Hamdije Pozderca. Sekretarijat za unutra{we poslove Maribora zabranio je i odràvawe javne tribine od 18. jula ove godine, za koju je najavqeno i moje u~e{}e. I kao vrhunac svega, Dragan Blagojevi}, prodavac omladinske {tampe, obavije{ten je da }e wegov kiosk biti uklowen sa Terazija i wegov daqi rad onemogu}en zato {to je prodavao moje kwige, iako je to ~inio potpuno u skladu sa zakonskim propisima i samo do zabrane nekih od wih. S druge strane, svaki moj poku{aj da svoja elementarna prava za{titim sudskim putem biva neuspje{an. Okru`ni sud u Beogradu je odbacio moju tu`bu protiv Staneta Dolanca, mada je bilo o~igledno da je Dolanc ne samo povrijedio moje autorsko pravo, nego po~inio i krivi~no djelo neovla{tenim objelodawivawem sadràja mog zaplijewenog rukopisa. Na raznovrsne peripetije nailazim i kroz vo|ewe gra|anskih parnica u Sarajevu zbog batinawa i drugih oblika {ikanirawa u zeni~koj robija{nici, te odbijawa Slu`be dràvne bezbjednosti republi~kog SUP-a Bosne i Hercegovine da mi vrati oduzete rukopise, nau~nu dokumentaciju i privatnu prepisku, mada je na to obavezana pravosna`nom sudskom presudom. Sva ta maltretirawa su u direktnoj vezi s odbijawem nadle`nih dràvnih organa da mi se izda paso{. S jedne strane, jugoslovenski titoisti~ki reìm nastoji da mi elementarnu gra|ansku egzistenciju u~ini ne416

mogu}om, a s druge strane me uporno spre~ava da na relativno jednostavan na~in iza|em iz Jugoslavije i uto~i{te potraìm u civilizovanom i demokratskom svijetu. [to se mene li~no ti~e, {ikanirawa kojima sam izloèn samo me u~vr{}uju u odlu~nosti da istrajem u suprotstavqawu politi~kom autokratizmu, orjentalnom despotizmu i komunisti~kom totalitarizmu, da se svim silama borim za demokratsko dru{tveno ure|ewe, za gra|anske slobode i prava, za nesmetano intelektualno stvarawe i izraàvawe. U tome me moète efikasno sprije~iti samo ako me ubijete ili doìvotno drìte u zatvoru. Ipak, danas sam u prilici da izrazim i vlastito zadovoqstvo, s obzirom da jo{ jedna moja kwiga dobija trajnu vrijednost samim ~inom sudskog proskribovawa. Odavno se pokazalo da zabrane kwige imaju samo kontraproduktivan efekat u odnosu na polazne èqe i namjere politi~kih mo}nika koji kontroli{u i pravosudne institucije. (Pisano rukom): Autor pro~itao (i priloìo u zapisnik) na su|ewu kwizi “Disidentski spomenar” u Okru`nom sudu u Beogradu 24. jula 1987. godine.

CLXXXVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 27. jula 1987. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak odràn 15. 7. 1987. godine na na{u inicijativu. Izvor u fazi proveravawa – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nam je u razgovoru rekao da je primetio kako se ve} nekoliko dana iz stana Vojislava [e{eqa ~uje neka buka, kao da radi neka {tamparska ma{ina, ili ge{tetner, te da se ta buka ~uje skoro preko celog dana i da traje do 10.00-11 sati uve~e. Izvor je tako|e izneo da je pre dve-tri nedeqe primetio kako je ta{ta Vojislava [e{eqa, koja mu je tada bila u poseti, iznela iz [e{eqevog stana dosta veliku gomilu “{tampanih stvari” i to bacala u kontejner za sme}e. Daqe u razgovoru, izvor nam je rekao da [e{eq vrlo retko komunicira sa kom{ilukom i izbegava da sa bilo kim uspostavqa neke prijateqske ili bliè odnose, te da je komunikaciju sa drugima sveo samo na onoliko koliko je to nu`no, a da je, za razliku od wega, wegova supruga uspostavila 417

relativno prisnije odnose sa licima iz zgrade gde stanuje (odlazak u posete, poziva druge kod sebe itd.). Izvor je jo{ rekao da je primetio kako zadwih dana dva lica ~esto dolaze kod [e{eqa, i to jedan sa crvenim kolima marke “zastava 750” i vaqevskom registracijom, i drugi sa zelenim kolima marke “fiat 125 PZ” sa beogradskom registracijom. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici u USDB za Beograd. IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema Vojislavu [e{equ preduzimaju se neophodne OT mere u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa wegove neprijateqske delatnosti. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Preko navedenog izvora, potvr|en je podatak koji smo od ranije imali da Vojislav [e{eq poseduje {tamparsku ma{inu. Sa izvorom je dogovoreno da zapi{e registarske tablice napred navedenih kola, radi identifikacije vlasnika, odnosno lica koja su u kontaktu sa [e{eqom. Mi{qewa smo da bi kontakt sa izvorom trebalo da nastavimo i ubudu}e u ciqu wegovog angaòvawa za saradwu sa SDB. (redigovano)

CLXXXVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 27. jula 1987. godine

Izve{taj saradnika I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa u Klubu kwièvnika dana 30. 6. 1987. godine. Izvor nam je u razgovoru rekao da je pre nekoliko dana bio u Klubu kwièvnika i da je sedeo u dru{tvu sa Vojislavom [e{eqom, Rankom î~ak i jo{ nekoliko, izvoru nepoznatih, lica. Skoro celo ve~e, po re~ima izvora, glavnu re~ za stolom je vodio [e{eq i iz wegovog izlagawa moglo se zakqu~iti da je izuzetno netrpeqiv prema socijalizmu. [e{eq je, po re~ima izvora, sa posebnom netrpeqivo{}u govorio o drugu Titu, rekav{i, izme|u ostalog, kako je bio “veoma prevrtqiv ~ovek, koji se uvek povodio za svojim èqama i potrebama da o~uva vlast”. 418

[e{eq je to poku{ao i “nau~no” da argumentuje, iznev{i kako je analizirao posleratnu istoriju i kako je do{ao do zakqu~ka da je dnevna politi~ka potreba odre|ivala i pona{awe druga Tita prema drugima. Tako se, po re~ima [e{eqa, u periodu od 1945. do 1948. godine, drug Tito odrekao poznatih demokrata zbog “qubavi prema Rusima”, da je posle sukoba sa SSSR-om 1948. godine isforsirao Milovana \ilasa kao poznatog liberala, a da bi se dodvorio Zapadu, da je \ilasa smenio posle pomirewa sa SSSR-om, a da je Rankovi} morao da ode da bi se ponovo dobila podr{ka Zapada posle privredne krize. [e{eq je tako|e, po re~ima izvora, izneo da je kraq Aleksandar Kara|or|evi} imao najboqe re{ewe za nacionalno pitawe i federaciju kod nas, a to zato {to je ukinuo republike i proglasio banovine. Izvor nam je jo{ rekao kako je [e{eq izneo da }e za dva-tri meseca Du{an Bogavac po~eti da “smeta u beogradskoj opoziciji”. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici u USDB Beograd. IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Sa izvorom je dogovoreno da nas i ubudu}e blagovremeno informi{e o svim bezbednosno-interesantnim zapaàwima. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP SRS-SDB – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

CLXXXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0386 28. jula 1987. godine

Slu`bena bele{ka podaci se odnose na istupawe [e{eq Vojislava, OO po gra|anskoj desnici, na su|ewu povodom trajne zabrane wegove kwige “Disidentski spomenar”, odrànom 24. jula 1987. godine u Okru`nom sudu u Beogradu Su|ewe je, sa dva prekida zbog povla~ewa suda na tajno odlu~ivawe o izvo|ewu predloènih dokaza, trajalo oko 3 ~asa, a prisustvovali su mu, osim [e{eqa i wegovog branioca Jankovi} Ivana, i Miqkovi} Ilija, âvo{ki Kosta, (redigovano) Cerovi} Stojan (redigovano), te Brki} Milovan (redigovano). 419

Su|ewe je bilo javno i prisustvovalo mu je 13 lica. U uvodnoj re~i svoje odbrane, [e{eq se sudu i prisutnima obratio re~ima da se wegova kwiga “Disidentski spomenar” ne moè zabraniti “ni po kakvoj argumentaciji dostojnoj civilizovanog i demokratskog dru{tva”, te je u nastavku svog izlagawa istakao da je i ova wegova kwiga, kao i prethodne, imala za ciq da ukaè i upozori jugoslovensku javnost na posledice eskalacije muslimanskog nacionalizma i panislamizma u SR BiH. Izvla~e}i otud odre|ene zakqu~ke, u nastavku svog izlagawa [e{eq je ukazao i na posledice neadekvatne i tendenciozne politike “vladaju}eg rukovodstva” u SR BiH, koje su, po wegovom mi{qewu, dovele srpski (“a i hrvatski”) narod do ovako te{kog poloàja u kome se nalazi u ovoj republici, ukqu~uju}i i izgon Srba, te posebno progon “slobodnomisle}ih intelektualaca” i wihovo sudsko ka`wavawe i “robijawe” po ~lanu 133 KZ SFRJ. U tom kontekstu, kao glavne vinovnike ozna~io je Pozderac Hamdiju, Mikuli} Branka (“lideri muslimanskog nacionalizma”), Filipovi} Muhameda, Hayagi} Muzafera, te jo{ neke, po wemu, lokalne funkcionere koji su slepo sprovodili wihovu politiku. Ograni~avaju}i se potom na Hamdiju Pozderca, kao “glavnog lidera”, i Branka Mikuli}a, kao “glavnog podstreka~a” muslimanskog nacionalizma u SR BiH, [e{eq je istakao da su ista dvojica protiv wega ([e{eqa), organizovali perfidnu hajku koja je vo|ena od 1981. godine, a kulminirala reìranim “veleizdajni~im procesom” iz 1984. godine. Izuzimaju}i par politi~kih pikanterija koje je izneo o navedenima, [e{eq je potom govorio o Mikuli}u, optuùju}i ga da je i jedan od glavnih tvoraca muslimanske nacije 70-tih godina u SR BiH, jer se, kako je naveo, tada nalazio na funkciji predsednika Predsedni{tva CK SK SR BiH i “neposredno rukovodio kampawom bukvalnog prisiqavawa stanovni{tva srpske narodnosti da se deklari{e kao muslimansko”. Osim toga, istakao je da se Mikuli} angaòvao i oko “hitnog smewivawa” svih kadrova srpske i hrvatske (“nekih pripadnika”) narodnosti, sa funkcija na kojima su se do tada nalazili, te kao takvi predstavqali ko~nicu daqem {irewu politike muslimanizacije rukovodstva, a samim tim i prepreku {irewu muslimanskog nacionalizma u SR BiH. Optuìv{i Mikuli}a za u~estvovawe u “mnogim korupciona{kim aferama”, [e{eq je na kraju svog izlagawa o pomenutom, isto “potkrepio dokazom” da je za Mikuli}a o dru{tvenom tro{ku sagra|ena “vila basnoslovne vrednosti” u centru Sarajeva, u koju se, me|utim, po wenom zavr{etku, Mikuli} zbog griè savesti ipak nije uselio, te je ista prodata ispod cene vladi Libije. Sve o ~emu je [e{eq govorio, a {to je napred pomenuto, isti je ocenio “delom jedne {ire vatikansko-kominternovske zavere protiv srpskog naroda u Jugoslaviji”, optuùju}i u navedenom nizu lica i pokojnog Josipa Broza Tita, za koga je naveo da ga “zaista smatra samodr{cem i glavnim krivcem za bezizlaznu situaciju u kojoj se Jugoslavija, a samim tim i srpski narod, na{ao”. U tom smislu, [e{eq je optuìo Tita i za stvarawe “~etvo420

rovrsne birokratije” (termin je preuzet od puk. Filipovi} Radisava i sa tim se [e{eq “u potpunosti slaè” – primedba operativnog radnika), koja je, kako je naveo, “po su{tini staqinisti~ka, a po konkretnom – specifi~nom obele`ju, titoisti~ka”. Zaokruìv{i ovako iznet “istorijski pristup” ulozi pok. predsednika, [e{eq je dodao da je “kominterna nastojala uni{titi srpski narod”, a da joj je u tome uveliko pomogao i sam Tito, sprovode}i u ìvot wenu koncepciju preko SKJ, a {to je rezultiralo “dovo|ewem zemqe u bezizlaznu situaciju i na me|unacionalnom, ekonomskom, kao i moralnom planu”. Vo|en ovakvom “logikom stvari i doga|aja”, [e{eq je bio mi{qewa da je SKJ stvorila “politiku monologa” i reìm koji prihvata dijalog “samo sa samim sobom”, odnosno istomi{qenicima, te da ga politika “zatvarawa” intelektualaca zbog slobodno izraènog mi{qewa, ili samo zbog toga {to su odbili da budu “policijski dou{nici”, ne}e odvratiti od namere da “takav sistem” i daqe dovodi u pitawe. Naprotiv, istakao je, “da ìvim u nekoj demokratskijoj i civilizovanijoj zemqi, na sve to bih svakako imao vi{e prava, {to me ne}e spre~iti da i pri ovakvom stawu stvari nastavim da takav sistem dovodim u sumwu”. Na kraju svog izlagawa, [e{eq je istakao da dru{tvu ne moè pretiti opasnost od izdavawa kwige kakva je “Disidentski spomenar”, te da bi bilo mnogo “jednostavnije” pogledati istini u o~i i krivi~no goniti Hamdiju Pozderca kao plagijatora, Branka Mikuli}a zbog pretwe da }e u ciqu re{avawa unutra{wih problema u zemqi upotrebiti JNA, ili Staneta Dolanca, koji je u svojstvu saveznog sekretara, 1984. godine, neposredno organizovao i koordinirao akciju hap{ewa 28 lica na tribini “Slobodnog univerziteta” u Beogradu. Izlagawe [e{eqevog branioca Jankovi}a, u dokaznom postupku, uglavnom se odnosilo na zahtev za izvo|ewem dokaza saslu{awem svedoka, te je u tom smislu predloìo saslu{awe Lubarde Vojislava, îmi} Esada, Petrov Rajka-Noga, Petkovi} Novice – na okolnosti vezane za progon intelektualaca u BiH, saslu{awe Hamdije Pozderca – na okolnosti podr{ke koju je pruìo muslimanskom nacionalizmu u BiH, saslu{awe Hayagi} Muzareta – na okolnosti da je Pozdercu ven~ani kum, saslu{awe Kecmanovi} Nenada, Vidakovi} Zorana, Kozomara Olge, Sekuli} Boìdara-Gaja, i Sokolovi} Yemala – na okolnosti pritisaka koje su trpeli od muslimanskih nacionalista na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, saslu{awa ûbeqi} Hajrudina, Tanovi} Arifa, Filipovi} Muhameda, Krap~anovi} Hasana i Mesihovi} Munira – radi rasvetqavawa wihove uloge na {irewu muslimanskog nacionalizma i panislamizma u BiH, saslu{awe Mikuli} Branka u vezi sa wegovim u~e{}em u korupciona{kim aferama, te imenovawem wegove k}erke za direktora Olimpijskog muzeja bez javnog konkursa, kao i izgradwom vile basnoslovne vrednosti, i na kraju, saslu{awe Staneta Dolanca u vezi sa hap{ewem 28 lica 1984. godine. Kako je sud odbio da izvede ove dokaze pod obrazloèwem da su te ~iwenice u ranijim sudskim postupcima po zabranama [e{eqevih ranijih 421

kwiga ve} bile predmet dokazivawa, te da ih je necelishodno ponovo dokazivati, branilac Jankovi} je predloìo izvo|ewe slede}ih dokaza: izvr{ewe uvida u zapisnik sa sednice Predsedni{tva CK SKJ iz prve polovine 1984. godine, a na okolnosti da je to predsedni{tvo donelo zakqu~ak o potrebi hap{ewa [e{eqa, uvid u zapisnike Predsedni{tva CK SK SR BiH, na okolnosti da je odlu~eno da [e{eq bude su|en i osu|en na 12 godina zatvora, te da se pred sudom pro~itaju kwige: “Anatema”, autora Vojislava Lubarde, “Politika kao sudbina”, autora Esada îmi}a, “Odgovori”, autora Vuka Dra{kovi}a i “Se}awa” Me{e Selimovi}a. Kako je odbijen i ovaj predlog za izvo|ewem dokaza, branilac je u svojoj zavr{noj re~i konstatovao da postupak nije vo|en u skladu sa na~elom “prezumpcije nevinosti”, ve} da je [e{eq a priori ogla{en krivim bez uvaàvawa stavova odbrane i dokaza koje je ona iznela. U [e{eqevoj zavr{noj re~i bile su sadràne o{tre zamerke na{em pravosudnom sistemu, te ih je isti izneo u nekoliko crta, insistiraju}i na tome da se ne}e ~uditi ako mu zabrane i ovu kwigu, a da ubudu}e ima nameru da bude bar dvostruko, ako ne i trostruko, produktivniji kao pisac. Osim toga, istakao je da ga se wegova zemqa “ne}e re{iti” na ovakav na~in, ve} da to mogu u~initi samo “ako ga ubiju ili doìvotno zatvore”, a da bi bilo najboqe (“za dràvu je to po wemu najsitnija usluga”) da mu se odobri prelazak dràvne granice, kako bi spas potraìo u nekom “demokratskijem” sistemu nego {to je to jugoslovenski. Svoje izlagawe [e{eq je zavr{io konstatacijom da }e trajna zabrana kwige “Disidentski spomenar” predstavqati jo{ jedan u nizu dokaza nedemokrati~nosti na{eg sistema. Napomena: U vereme ~itawa re{ewa o trajnoj zabrani inkriminisane kwige, predsednik ve}a je zamolio prisutne da ustanu i u stoje}em stavu saslu{aju objavqivawe istog, mada to, kako je naveo, nije u skladu sa ZKP, jer se samo presuda objavquje “u ime naroda”. Ovo je, me|utim, bilo propra}eno negodovawem prisutnih, a jedno lice (nije nam poznat wegov identitet – primedba operativnog radnika) je celu situaciju ozna~ilo opaskom da sud re{ewe ne moè objaviti u ime naroda, jer “i nije narodni sud”. Brki} Milovan je su|ewe napustio ranije, ne do~ekav{i objavqivawe re{ewa. U pauzi ispred sudnice, primetio je da Moqkovi} pokazuje prisutnima neki ~asopis. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP SRS-SDB – 1h V sektoru – 1h operativnom radniku (potpis redigovan) 422

CXC Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor – Stari grad 71-0388 31. 7. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je pisano i ranije. Radi se o pismu dr Vojislava [e{eqa – OO III sektora USDB po gra|anskoj desnici, naslovqenog kao “Zavr{na rije~ na su|ewu povodom zabrane kwige ’Disidentski spomenar’”, u kome autor iznosi da je znao i pre {tampawa wegove kwige “Disidentski spomenar” da }e biti zabrawena i da }e doìveti istu sudbinu kao i kwige “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”. Izvor nas je obavestio u toku razgovora da je 24. 7. 1987. godine oko 12 sati (redigovano) star oko 35-40 godina, sredweg rasta, crne guste kose, sa nao~arima i fotokopirao materijal Vojislava [e{eqa “Zavr{na rije~ na su|ewu povodom zabrane kwige ’Disidentski spomenar’”. Materijal se sastoji od 5 kucanih strana i fotokopiran je u 5 primeraka. Mu{karac koji je fotokopirao materijal nije poznat izvoru. U materijalu, autor dr Vojislav [e{eq kaè: “Jo{ u vrijeme dok sam pripremao za {tampawe svoju kwigu “Disidentski spomenar”, znao sam da }e ona biti zabrawena odmah posle publikovawa”. Tako|e kaè “svojevremeno nisam imao nikakvih iluzija u pogledu sudbine “Hajke na jeretika” i “Veleizdajni~kog procesa” i da se u dana{wu raspravu upustio, iako mu je unapred bilo jasno i svima bilo izvesno kakav }e biti ishod, bez obzira kakvim }e argumentima wegov punomo}nik i on raspolagati i stupati u odbranu…” Autor smatra da bi kwiga “Disidentski spomenar” podstakla i druge autore da se kona~no oslobode ukorewene autocenzure, sru{e glavne ideolo{ke tabue i smelo iznesu u javnost…”. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Dr Vojislav [e{eq, OO III sektora USDB Beograd po gra|anskoj desnici. IV. Podaci o merama i radwama SDB Osim obavqenog razgovora, druge mere i radwe nisu preduzimane. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) 423

Prilog: (redigovano) Kucano u 4 primerka. Dostaviti: – 2h III sektoru SDB RSUP SRS – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina (potpis redigovan)

CXCI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0404 5. 8. 1987. godine

Slu`bena bele{ka podaci se odnose na kwigu Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u USDB , Beograd – “Demokratija i dogma”) Dana 3. 8. 1987. godine Vojislav [e{eq je predao OJT-u u Beogradu tri primerka svoje kwige “Demokratija i dogma”. Kako je u kwizi navedeno, izdava~ i {tampar iste je sam autor. Kwiga je {tampana i izdata tokom 1987. godine i sadrì 251 stranicu. Recenzenti su bili Kosta âvo{ki i Ivan Jankovi} (redigovano). [tampana je u tiraù od 500 primeraka. Sadràj kwige “Demokratija i dogma”, za koju autor kaè da je zbirka tekstova koji ~ine nastavak prethodnih kwiga “Vrijeme preispitivawa” i “Sumrak iluzija”, ~ini predgovor samog autora i petnaest poglavqa. Dva poglavqa, prvo i ~etrnaesto, su tekst Miodraga Mili}a (redigovano), pod nazivom “Zato~enik savesti” i tekst Gorazda Suhodolnika (redigovano) pod naslovom “Verjemite ali ne”. Ovaj tekst je intervju koji je Vojislav [e{eq dao Gorazdu Suhodolniku i koji je iza{ao u maju 1986, godine u qubqanskoj “Mladini”. Ostalih 13 poglavqa predstavqaju tekstovi autora, od kojih su slede}i ve} bili objavqeni ili izneti na raznim skupovima: “Autorefleksija sistema i neophodnost promjena”, je nastao 1982. godine u okviru projekta “Dru{tvene potrebe za sociolo{kim i politikolo{kim kadrom” Instituta za dru{tvena istraìvawa FPN-a u Sarajevu. Kasnije je ovaj tekst dopuwen rukopisima saop{tewa pod naslovom “Kriza ideologije kao prakti~na potvrda sazrele svijesti o iracionalnosti utopije”, pa je u tom novom “izdawu” i od{tampan u ovoj kwizi. Odgovori na anketu “[ta da se radi”, tekst koji je objavqen 1985. godine u emigrantskom ~asopisu “Na{a re~” u Londonu, a za koga autor kaè da predstavqa wegov najboqi nau~ni rad, te ga stoga objavquje u ovoj kwizi kao integralni deo. 424

“O mogu}nosti filozofskog osmi{qavawa perspektiva dru{tvenog razvoja” – tekst koji je autor podneo u vidu referata 23. i 24. 5. 1986. godine na Saveznom filozofskom simpozijumu “Filozofija, znanost i dru{tvo”, a koji je organizovao Savez filozofskih dru{tava Jugoslavije. “Moralni smisao savremenog filozofskog anga`mana” – tekst koji je autor u vidu referata podneo na nau~nom skupu “Filozofija i moral”, a koga je organizovalo FDS, 18. i 19. 11. 1986. godine. “Simptomi Termidora” – tekst koji predstavqa osvrt na kwigu “Revolucija izme|u slobode i diktature”, autora Mirjane Oklobyije, objavqen u “Kwièvnoj re~i” br. 282/283 od jula 1986. godine. “Osmi{qavawe filozofije levog radikalizma” – tekst koji predstavqa osvrt na kwigu Ange{ Keler, “Filozofija levog radikalizma”, objavqen u listu “Kwièvna re~” br. 278, 10. 5. 1987. godine. “Razvojne tendencije zapadnog marksizma” – tekst koji predstavqa osvrt na kwigu “Razmatrawa o zapadnom marksizmu”, autora Teri Andersona, a koji je objavqen u listu “Kwièvna re~” br. 286, 10. 10. 1986. godine. “Javni polemi~ki istupi” predstavqa integralni tekst [e{eqevih istupawa na raznim tribinama u Beogradu, koje navodimo hronolo{ki: Istup na protestnoj ve~eri UKS povodom hap{ewa prof. Dragoquba Petrovi}a; u~e{}e u razgovoru o kwièvnoj logorologiji koji je odràn u Domu omladine u Beogradu; u~e{}e u razgovoru o kwizi “Magnum krimen” Viktora Novaka na tribini UKS; u~e{}e u razgovoru o kwizi Boìdara Jak{i}a “Svest socijalnog protesta”, koji je odràn u Domu omladine u Beogradu; u~e{}e u razgovoru na temu “Marksizam, religija i savremena apokalipsa”, koji je odràn u Domu omladine u Beogradu; polemika sa dr Rasimom Muminovi}em na savetovawu u FDS-u; protiv pogroma{kih obra~una sa idejnim neistomi{qenicima me|u licima koja se nalaze na odsluèwu redovnog vojnog roka u JNA; odgovor na pitawe urednice “Mladosti” da li je jugoslovenska omladina konzervativna; “Konfuzna podmetawa nespretnih juri{nika”; i jedan primjer eti~kog savr{enstva. Poglavqe pod naslovom “Na tribini srpske Patrijar{ije” predstavqa tako|e integralni tekst slede}ih [e{eqevih istupawa: autorizovano izlagawe na promociji kwige @arka Gavrilovi}a (redigovano) “Na braniku vere i nacije”; autorizovano izlagawe na promociji kwige Dinka Davidova “Ogre{ewa”; poglavqe pod naslovom “Predlozi Srpskom filozofskom dru{tvu” i sadrì u sebi nekoliko predloga koje je [e{eq uputio navedenom, povodom slede}ih doga|aja: podr{ka SANU povodom “Memoranduma”; protest protiv upu}ivawa Miodraga Mili}a na izdràvawe izre~ene mu kazne; i zahtev za uspostavqawe diplomatskih odnosa sa Izraelom. Poglavqe pod naslovom “Predsedni{tvu SFRJ” je autenti~an tekst pisma koje je Vojislav [e{eq uputio na{em najvi{em dràvnom organu sa zahtevom da mu se izda putna isprava. Od tekstova koji do sada nisu objavqivani su poglavqa pod naslovom “Poku{aj humanisti~ke valorizacije terora” i “Postojanost vjere i dosto425

janstvo nacije” koja, po navodima autora, predstavqaju kriti~ki osvrt na kwige Morisa Merlo-Pontija i @arka Gavrilovi}a. Napomena: (redigovano) Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP-u SRS SDB, III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku (potpis redigovan)

CXCII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 6. 8. 1987. godine

Izve{taj o rezultatima primene mere tajne kontrole po{tanskih po{iqki Prema Vojislavu [e{equ (OO po gra|anskoj desnici) primewujemo meru tajne kontrole po{tanskih po{iqki u ciqu {to potpunijeg pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wegove neprijateqske delatnosti. Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci: Dana 29. 7. 1987. godine, Ilija Moqkovi} (OO po gra|anskoj desnici) uputio je pismo Milo{u Arsenijevi}u (wegovu aktivnost pratimo u okviru DO “TRG”), ul. Karneyijeva br. 3, Beograd. U pismu se nalazio tekst Vojislava [e{eqa pod naslovom “Zavr{na rije~ na su|ewu povodom zabrane kwige ’Disidentski spomenar’”. Tekst je napisan pisa}om ma{inom na 5 stranica. Na po~etku teksta [e{eq je naveo da je, jo{ u vreme dok je pripremao za {tampawe svoju kwigu “Disidentski spomenar”, znao da }e ona “biti zabrawena odmah nakon publikovawa”, te da se u raspravu pred sudom upustio iako mu je bilo unapred jasno kakav }e biti ishod rasprave. Daqe u tekstu, [e{eq je izneo da bi pu{tawe ove kwige u promet bio “neugodan presedan u jugoslovenskom dru{tvu”, te da ova kwiga “snagom izovrne dokumentarnosti svedo~i o su{tini vladaju}eg sistema moralnih, pravnih, ideolo{kih i politi~kih vrijednosti, o nepostojawu modernog pravnog poretka, voluntarizmu sudstva i wegovom direktnom pot~iwavawu aktuelnim nosiocima politi~ke vlasti, mo}i i uticaja”, kao i da bi “ovakva kwiga iz kwiàrskih izloga naprosto podsticala i druge autore da se kona~no oslobode ukorjewene autocenzure, sru{e glavne ideolo{ke tabue i smjelo iznesu u javnost istinu o vremenu u kome ìvimo”. [e{eq je potom naveo da javno izraàva spremnost i odlu~nost da istraje u “odolijevawu birokratskim pritiscima i {ikanirawima” i da na426

stavi sa svojim intelektualnim anga`manom i publicisti~kom delatno{}u, te da je ube|en da }e u naredne dve-tri godine udvostru~iti ili utrostru~iti svoj rekord kao autor sa najvi{e zabrawenih kwiga u posleratnoj Jugoslaviji. [e{eq je daqe izneo da wegove kwige vi{e ne smeju da {tampaju ni privatni {tampari, te da je zbog toga bio prisiqen da kupi polovnu {tamparsku ma{inu i da {tampa u svom stanu. Zatim je naveo da se odavno deklarisao “kao otvoreni ideolo{ki i politi~ki protivnik vladaju}eg jugoslovenskog titoisti~kog reìma”, te da je zbog toga “prognan sa univerzitetske katedre i otjeran na robiju” i da nema nikakve mogu}nosti za zaposlewe”. [e{eq je jo{ naveo da “jugoslovenski titoisti~ki reìm” nastoji da mu elementarnu gra|ansku egzistenciju u~ini nemogu}om, i da ga uporno spre~ava dea na relativno jednostavan na~in iza|e iz Jugoslavije i uto~i{te potraì u civilizovanom i demokratskom svetu. Na kraju teksta [e{eq je rekao da ga “{ikanirawa kojima je izloèn samo u~vr{}uju u odlu~nosti da istraje u suprotstavqawu politi~kom autokratizmu, orijentalnom despotizmu i komunisti~kom totalitarizmu”, te da u tome moè biti spre~en samo ako bude ubijen ili doìvotno dràn u zatvoru. Na kraju pete stranice, rukom je dopisano da je ovaj tekst autor pro~itao i priloìo u zapisnik na su|ewu kwizi “Disidentski spomenar” u Okru`nom sudu u Beogradu, 24. jula 1987. godine. Napomena: Kwiga Vojislava [e{eqa “Disidentski spomenar” trajno je zabrawena za rasturawe re{ewem Okru`nog suda u Beogradu 24. 7. 1987. godine. U prilogu dostavqamo III sektoru SDB RSUP-a SR Srbije i V sektoru USDB po jednu fotokopiju navedenog teksta. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku (potpis redigovan)

CXCIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 17. 8. 1987. godine

Izvod iz informacije Dana 6. 8. 1987. godine, u prostorijama Doma omladine Beograda, Klub kwiàra “Ta~ka”, u vremenu od 21.00 do 23.10 ~asova, odràna je tribina pod 427

nazivom “Arhipelag Gulag”, povodom najavqenog izdavawa istoimene kwige autora Aleksandra Solèwicina. Tribinu je otvorio i vodio Dakovi} Nenad, a uvodni~ari su bili: Golubovi} Zagorka, Jak{i} Boìdar, Teokarovi} Jovan i Suboti} Milan. Tribini je prisustvovalo oko 80 lica, me|u kojima i [e{eq Vojislav, Moqkovi} Ilija, Im{irovi} Pavlu{ko, Oluji} Dragomir, Im{irovi} Jelka, Obrenovi} Zoran i drugi. Pomenuti uvodni~ari su se pohvalno izjasnili o kwizi, nagla{avaju}i wenu vrednost pre svega kao dokumentarnog svedo~ewa o jednom vremenu i epohi razvoja socijalizma u SSSR-u, pa i u ve}ini socijalisti~kih zemaqa, nagla{avaju}i da }e ba{ zbog toga objavqivawe ove kwige kod nas predstavqati kulturni doga|aj sezone. Po{to je data re~ i prisutnim posetiocima, nakon izlagawa Moqkovi} Ilije, za re~ se javio [e{eq Vojislav, koji je otpo~eo svoje izlagawe neslagawem sa izrazom “mi smo objavili”, a koji je upotrebqen vi{e puta od strane svih uvodni~ara, napomiwu}i da on ne ose}a nikakvu pripadnost onima koji odlu~uju o tome {ta }e biti objavqeno, a {ta ne. Tako|e je izneo da se ne slaè sa konstatacijom po kojoj je proces destaqinizacije kod nas otpo~eo 1948. godine, ve} da on li~no smatra da proces destaqinizacije kod nas nije nikada ni otpo~eo, ve} da je na{a zemqa predwa~ila u staqinizmu i u vreme dok je Staqin jo{ bio ìv. Kao argument za svoju tvrdwu, [e{eq je rekao da su na Golom otoku ra|ene stvari koje su po svojoj brutalnosti prevazi{le sve ono {to je radio Staqin, a potom i nacisti. Za samo objavqivawe kwige, [e{eq je rekao da je to stvar trenutne politi~ke kowukture, te da shodno tome ne treba gajiti nadu da }e tako biti i slede}e godine. Dodao je da se sve to kod nas de{ava na ovakav na~in, upravo zbog toga {to ìvimo u dru{tvu koje je veoma sli~no sovjetskom. Ta sli~nost se, po wegovom mi{qewu, ogleda najvi{e u stepenu dostignute demokratije, koja varira u pogledu kvantiteta, ali je ista po kvalitetu. Tako|e je naveo da se ne slaè sa tezom Zagorke Golubovi}, po kojoj je staqinizam jedna od mogu}ih varijanti lewinizma, ve} je izneo li~ni stav po kome je staqinizam u svojoj su{tini jedina mogu}a varijanta ne samo lewinizma, negoi marksizma uop{te. Kao tvrdwu za to je naveo da su sve dosada{we proleterske revolucije izvedene staqinizmom, te da su tako|e sve socijalisti~ke zemqe ostvarile diktaturu proletarijata staqinizmom. Svoje izlagawe [e{eq je zavr{io konstatacijom da se kod nas mnoge stvari jo{ uvek zabrawuju kada se radi o na{im problemima, te da mi jo{ nismo razjasnili na{ staqinizam i na{eg Staqina. Na ove re~i je odmah reagovao NN posetilac, koji je pozvao [e{eqa da kaè imenom i prezimenom na koga se odnosi konstatacija “na{ Staqin”. [e{eq nije hteo da odgovori na ovo pitawe, ali se ume{ao Ilija Moqkovi}, koji je glasno dva puta ponovio “Josip Broz Tito” i napao NN posetioca da ho}e [e{eqa da otera na robiju. (redigovano) 428

CXCIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 71-0399 20. 8. 1987. godine

Izvod iz izve{taja o rezultatima tajne primene PS objekta âvo{ki Koste Dana 12. 8. 1987. godine, u poseti kod Koste âvo{kog nalazio se Vojislav [e{eq. Izme|u ostalog, razgovarali su o Aleksandru Petrovu i wegovom “otvorenom pismu” Stanetu Dolancu, tuma~ili komentar iz lista “Komunist” (pitawe o potrebi davawa ostavke Mikuli}a sa funkcije predsednika SIV-a) i [e{eq je zamolio âvo{kog da napi{e recenziju za wegovu kwigu “Demokratija i dogma”, {to je âvo{ki prihvatio. Tako|e, [e{eq je âvo{kog obavestio da putuje u Sarajevo sa Aleksandrom Lojpurom, povodom su|ewa koje }e se odràti, jer je [e{eq podneo tu`bu zbog maltretirawa koje je doìveo na izdràvawu kazne zatvora. Dodao je da je “tuìo dràvu i straàre u zatvoru”, te da smatra da }e dobiti proces. Napomenuo je da ga Lojpur zastupa besplatno na jo{ dva su|ewa, a da on snosi samo putne tro{kove. Ta dva procesa [e{eq je sam inicirao tu`bama protiv Dolanca i RSUP-a SR Srbije, kada je hap{en zajedno sa Milovanom \ilasom i tom prilikom je proveo u pritvoru 3 dana. (redigovano) (potpis redigovan)

CXCV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 26. 8. 1987. godine Na osnovu ~lana 74 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, dajemo slede}i predlog za izvr{ewe tajnog pretresa stambenih prostorija [e{eq Vojislava: [e{eq Vojislav, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole, Srbin, dràvqanin SFRJ, po zanimawu doktor pravnih nauka, nezaposlen, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br 14, vodi se u ovoj Upravi kao OO zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. Po{to raspolaèmo pouzdanim saznawima da [e{eq Vojislav poseduje privatnu {tampariju bez odobrewa, te da na woj {tampa mnoge bezbednosno-interesantne materijale, primena mere tajnog pretresa stambenih prostorija imenovanog je potrebna radi ostvarivawa uvida i eventualnog izuzimawa bezbednosno-interesantnih materijala. 429

Po na{em mi{qewu, ostvarivawem uvida u sadràj materijala, do{li bismo do bezbednosno-interesantnih podataka potrebnih za daqi rad u vo|ewu obrade nad [e{eqom. Meru tajnog pretresa }e realizovati operativni radnici III sektora 28. 8. 1987. godine. (redigovano) Na osnovu ~lana 75 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, a na osnovu navedenog predloga, daje se odobrewe za primenu mere tajnog pretresa stambenih prostorija [e{eq Vojislava. (potpis redigovan)

CXCVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 31. 8. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nam je u razgovoru rekao da je od supruge Vojislava [e{eqa ~uo kako je on nekoliko puta pred wom izjavio da u toku ove godine, ili onda kada dobije paso{, namerava da na duè vreme otputuje u SAD, odakle ve} ima nekoliko poziva da gostuje i drì predavawa. Vesnu Mudre{u, suprugu Vojislava [e{eqa, ova wegova izjava da namerava sam da ode u SAD, a da wu i wihovog sina ostavi ovde, u prili~noj meri je, po re~ima izvora, razo~arala, tako da je zbog toga, a i jo{ nekih drugih razloga, odlu~ila da se razvede od [e{eqa. Po~etkom avgusta ona je iz stana iznela svoje stvari i zajedno sa sinom pre{la da ìvi kod svoga oca Qubomira Mudre{e, ul. Jurija Gagarina br. 48. Prilikom izno{ewa svojih stvari, ona je pred prisutnim kom{ijama u nekoliko navrata govorila kako [e{eq ima lo{ karakter, kako je samoìv i misli samo o sebi i svojim potrebama itd. Tako|e je pred majkom izvora iznela kako wu i [e{eqa prati policija, kako im se “stan prislu{kuje”, itd. Na kraju razgovora, izvor nam je rekao kako se tokom jula meseca ove godine iz stana Vojislava [e{eqa u nekoliko navrata ~ulo kako radi neka {tamparska ma{ina. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici. 430

IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema Vojislavu [e{equ preduzimamo neophodne OT mere u ciqu pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wegove neprijateqske delatnosti. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h III sektoru SDB RSUP SRS – 1h V sektoru Uprave – 1h operativnom radniku (potpis redigovan)

CXCVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0249 4. 9. 1987. godine

Izve{taj saradnika I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je pisano i ranije. Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava [e{eqa. Izvor nas je informisao da je Vojislav [e{eq napisao tzv. “Tre}e otvoreno pismo gospodinu Hamdiji Pozdercu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ”. Upismu vre|a i na ironi~an na~in povezuje ~lana Predsedni{tva SFRJ sa slu~ajem oko “Agrokomerca”. Uvredqivo procewuje i u~e{}e ~lana Predsedni{tva SFRJ u pripremama oko izmena i dopuna Ustava SFRJ, nude}i svoju pomo}. Po{to je trenutno bez posla, “moli” pomo} i ironi~no predlaè da se postavi za “specijalnog savetnika, recimo za trì{te Gorwe Volte ili Obale Slonova~e, sa sedi{tem u Zemun Poqu”. III. Podaci o licima izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici u USDB za grad Beograd. IV. Podaci o radwama i merama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika U prilogu dostavqamo V sektoru USDB Beograd i III sektoru SDB RSUP-a SR Srbije po primerak fotokopije [e{eqevog “pisma”. 431

O sadrìni pisma upozna}emo i OJT u Beogradu. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina (potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument (nejasno) Dr Vojislav [e{eq Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe 11080 Zemun Beograd, 31. avgusta 1987. godine

Tre}e otvoreno pismo gospodinu Hamdiji Pozdercu, ~lanu Predsjedni{tva SFRJ Dragi Hamdija, Pri~a se da si opet zabrqao. Moram Ti priznati da sam u prvom trenutku povjerovao zlonamjernim glasinama. Istina, bilo mi je malo ~udno, jer sam Te na vrijeme upozoravao. Umjesto da ode{ u penziju, kako sam Te savjetovao, Ti si se latio pisawa ustavnih amandmana. A dobro si znao kuda su nas ve} sli~ni poduhvati odveli. Ali, rekoh, {ta je tu je. Ni ovoga puta ga ne smijem ostaviti na cjedilu. Uostalom, burazeru, Ti zna{ da na mene uvijek moè{ ra~unati. Upla{io sam se da Ti je mo`da palo na pamet da isprepisuje{ Ustav Republike Francuske ili Kraqevine Norve{ke. Me|utim, kad sam iz pouzdanih izvora saznao da si preko stru~ne slu`be traìo tekstove ~ileanskog, sjevernokorejskog i paragvajskog ustava, laknulo mi je. Uz to, vrlo brzo sam se uvjerio da Te rad na Ustavu, na svu sre}u, nije potpuno odvukao od drugih politi~kih i privrednih aktivnosti. Pomno pratim sloènu situaciju oko Tvog mezim~eta “Agrokomerca”, na ~ijem rje{avawu intenzivno radi{. Ubije|en sam da trenutne pote{ko}e predstavqaju jo{ jednu, rekao bih, dragocjenu priliku da se ti u jugoslovenskoj i {iroj javnosti afirmi{e{ kao dosledni borac za socijalisti~kio samoupravqawe i razvoj dràvnosti BiH, koja je mnogima trn u oku. Divim se Tvojim najnovijim potezima i odlu~nosti da istraje{ sa svojim saradnicima u onome {to ste naumili. U okviru svojih skromnih mogu}nosti, spreman sam i ja da vam pomognem. Dobro je {to si ve} Hakiju uputio da traì kukuruz za sirote }urke koje ve} danima gladuju, jer ih je beogradska {tampa svojim zlonamjernim 432

pisanijama ostavila bez ikakvih prihoda. Siguran sam da }e on u tome uspjeti, jer u Hakijine sposobnosti nikada nisam ni sumwao. Ali, to je samo prvi korak. Ja }u Ti sa svoje strane pruìti prijateqsku potporu da se prevazi|e ovo privremeno nemilo stawe koje bi po zamisli intriganata trebalo da ugrozi i same avnojske temeqe Tvoje republike Bosne i Hercegovine. Evo kako }u Ti pomo}i. Pred jugoslovenskom javno{}u preuzimam svu moralnu, politi~ku i eventualno krivi~nu odgovornost za sitne nesta{luke Tvojih velikokladu{kih biznismena. Po{aqi mi jedan kamion blanko mjenica i ja }u to za sedmicu dana sve da ispotpisujem. Time }emo zadovoqiti povjerioca, a i }urke }e ostati na broju. Kakvo je vrijeme do{lo, svi imaju vi{e povjerewa u moje plate`ne sposobnosti, nego u bosanske “lokomotive razvoja”. S druge strane, ja najboqe znam da ste Ti i Tvoji bosanski biznismeni sve radili u najboqoj namjeri, te imam povjerewa u va{e razvojne programe, pa makar se bazirali na mojim mjenicama. Jasno mi je da nije lako voditi jednu dràvu, a pogotovo avnojsku Bosnu. Ima ona mnogo neprijateqa koji ~ekaju u busiji i podme}u klipove u wen samoupravni razvoj. Kao da su uvjereni da ni Tebi ni Tvom prijatequ Mikuli}u ekonomija ba{ ne ide od ruke. Uostalom, sve i da su u pravu, zar je to uop{te va`no. Bitno je da ste vi tu i da se bez vas ne moè. Jadnici, i ne znaju da ste na{a sudbina. Ne poimaju oni s kim imaju posla. Dalekovido si predvidio zna~aj pernate ìvine za na{e dru{tvo i na vrijeme po~eo sa uzgojem }urki. Zato najvi{e i po{tujem Hakijine i Tvoje napore da se one odrè u ìvotu. Mudro si procijenio da }e }urke spasiti Bosnu, kao {to su guske spasile Rim. Makoliko neki osporavali Tvoja ekonomska znawa, niko ne sumwa u to da ti je istorija uvijek bila ja~a strana. Zato, ja u Tebe duboko vjerujem i siguran sam da si u stawu svaku privremeno i prividno izgubqenu bitku u krajwem ishodu pretvoriti u veliku pobjedu. Sjeti se samo koliko smo puta bili u neuporedivo teìm situacijama, pa smo iz wih izlazili ja~i i sposobniji. Kao {to vidi{, dragi Hamdija, saglasan sam s Tobom da nema tog problema koji zajedni~ki ne moèmo rije{iti. Ipak, ovog puta, za ovu moju malu uslugu moram Te zamoliti da i Ti ne{to u~ini{ za mene. Ve} godinu i po dana ìvim u Beogradu i izdràvam se iskqu~ivo od {tampawa svojih kwiga. Ti zna{ koliko je to mukotrpan posao, pogotovo ako ni od koga ne prepisuje{. Burazeru, treba mi plata. Ja ne traìm mnogo. Skroman sam poput Hakijinog ìvotnog saputnika Raze. Vidim iz {tampe da je sa osnovnom {kolom specijalni savjetnik Poslovodnog odbora “Agrokomerca” sa sjedi{tem u Beogradu, zaduèna za marketing na italijanskom trì{tu. S obzirom da sam se ne{to duè {kolovao, ne bih bio u stawu da obra|ujem tako mo}no trì{te. Molim Te da vidi{ sa Fikretom da me zaposlite kao specijalnog savjetnika, recimo za trì{te Gorwe Volte ili Obale Slonova433

~e, sa sjedi{tem u Zemun Poqu. Dobro bi bilo da s tim imenovawem poùri{, jer }u sve do tada biti primoran da nastavim sa {tampawem kwiga. Postaraj se, molim Te, da mi hitno izdaju i paso{ kako bih ~im prije mogao putovati i ugovarati poslove. Budi qubazan pa mi odmah po{aqi slu`bena kola, a za sekretaricu se i sam mogu pobrinuti. Naloì da mi isporu~e i dva teleksa. Jedan }u instalirati u Beogradskoj banci, a drugi u svom stanu. Tako }emo avalirati sve mjenice koje }u ja potpisivati, a nakon toga ih pretvarati u bespovratan kredit. Vidim iz {tampe da su se beogradske banke nekorektno dràle po strani i nisu dovoqno finansijski podupirale Tvoje poslovne poduhvate i ukupno bosansko privredno ~udo. Sad im je prilika da nadoknade propu{teno. Ima da odrije{e kesu i plate sve grijehove srpske buròazije, posleratnih unitarista i (nejasno). Neka se kona~no zna ~ija je sve sada dràva. Ne}e vaqda samo siroti Slovenci svoja le|a da podme}u. Uostalom, ovaj novi vid poslovawa, jedinstven u svijetu, mogao bi brzo i efikasno Jugoslaviju izvesti iz krize. Na nas bi se onda ugledale sve nesvrstane zemqe, pa bismo povratili na{u lidersku poziciju. To {to ste ti i Tvoji biznismeni smislili, civilizovani svijet jo{ ne poznaje. Ovakve nepokrivene mjenice su zna~ajna novina u bankarskoj praksi, a i ekonomska teorija za wih prvi put ~uje. To ne moè ostati nezapaèno. Po{to si zakasnio ~itavih ~etvrt vijeka da postane{ prvi jugoslovenski nobelovac za kwièvnost, Nobelova nagrada za ekonomiju Ti ne gine. Kao Tvoj provjereni i odani prijateq preuzimam na sebe da u Beogradu formiram Inicijativni odbor i pokrenem {iroku akciju za Tvoje nominovawe kod [vedske kraqevske akademije. Tamo pouzdano ne sjede takvi prostaci kao u beogradskim redakcijama i bankama, pa }e sigurno znati da na pravi na~in ocijene i dostojno nagrade Tvoj doprinos ekonomskoj nauci i praksi. @ivim za taj trenutak kad }e {vedski suveren oko Tvog vrata da oka~i zlatnu Nobelovu medaqu kao priznawe za pronalazak, kako ih ve} u literaturi zovu, “Hamdijinih mjenica”. U Tvoju ~ast }emo onda, moj Hamdija, organizovati paradu kakvu Velika Kladu{a jo{ nije vidjela. Postroji}emo milion i po ugojenih i zahvalnih }urki koje }e sve~ano defilovati posle Tvoje odsje~ne komande: “Moète po~eti”! Na wihovom ~elu ve} zami{qam Hakiju kako vje{to o{tri ~akiju i sprema se za obredno klawe. Uve~e }emo prirediti banket na kome }e se odu{evqenim predstavnicima svih na{ih republika i pokrajina, svih jugoslovenskih naroda i narodnosti, servirati Titova torta, Avnojska torta, Komandantska pita i Avnojska baklava, nakon obilnih porcija Hamdijinog sviwskog odreska i Mikuli}eve mu}kalice. Maksuz selam, Tvoj pouzdani ortak i specijalni savjetnik, Dr Vojislav [e{eq 434

CXCVIII Socijalisti~ka Republika Hrvatska Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne sigurnosti Broj: I-177/4 Zagreb, 21. 9. 1987. godine Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije Slu`ba dràvne sigurnosti – III sektor – Beograd Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR BiH Slu`ba dràvne sigurnosti – III uprava – Sarajevo Predmet: [e{eq Vojislav, boravak u Dubrovniku, zapaàwa Veza: Depe{a SDS SR BiH br. 1038 od 15. 8 1987. godine [e{eq Vojislav (OO), boravio je u Dubrovniku, naseqe Moko{ica, od 15. do 25. 8. 1987. godine. Sa wim u dru{tvu bio je korisnik automobila marke “hilman”, reg. oznake BG 265-730. Obojica su 24. 8. boravili u Kij(redigovano) Trebiwe, rodnom mjestu [e{eqeve majke. [e{eq je za prijateqa rekao da je on biv{i zet Broz @arka, da poti~e iz obiteqi koja se 1948. godine izjasnila za IB i ~iji je otac emigrirao, pa je i on ro|en u inozemstvu. [e{eq je zapaèn i u dru{tvu âvo{ki Koste, koji je boravio u Slanom od 17. do 27. 8. 1987. godine. Obojica su pred drugima, jedan o drugom govorili sve u superlativu. U Moko{ici kod Dubrovnika, Vojislav ima tri tetke, maj~ine sestre (Jovanka, Vida i Stana). U prija{wim kontaktima Jovanka je razgovarala sa Vojislavom i ukazivala mu na pogre{no odabrani put, me|utim, nakon wegovog odgovora da je ona “priglupa da bi kompetentno mogla rasu|ivati o onom {to on zastupa”, Jovanka je odustala od daqeg uvjeravawa i sada su wihovi razgovori iskqu~ivo obiteqskog karaktera. [e{eq u Slanom kod Duborvnika ima strica [e{eq Jovu, ~iji sin Zdravko sa Vojislavom najvi{e komunicira i koji mu ~ini sitne usluge. U razgovoru sa na{im izvorima, Zdravko osu|uje Vojislavove postupke i pisawe. Stric Jovo [e{eqa naziva raznim pogrdnim rije~ima, ~esto isti~e da mu je drago {to me|u [e{eqima nema svojih sqedbenika i {to ga svi osu|uju. Po wemu, Vojislav svoga simpatizera ima jedino u [e{eq Radoslavu, ali se ni on u potpunosti s wim ne slaè. Uvidom u raspoloìve evidencije, utvrdili smo da je u Dubrovniku ranije boravio [e{eq Radoslav, sin Du{ana i Cvijete, ro|en 28. 9. 1943. godine u Zavali, SO Trebiwe, koji se je odjavio za Qubqanu 23. 7. 1968. godine. Ne raspolaèmo saznawima da li je rije~ o Radoslavu koji podràva Vojislava. (potpis redigovan) 435

CXCIX Socijalisti~ka Republika Bosna i Hercegovina Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbjednosti Sarajevo Dana 22. 9. 1987. godine

Bezbjednosno interesantni komentari Vojislava [e{eqa Ovih dana, na{ provjereni izvor je u Beogradu razgovarao sa [e{eq Vojislavom, koji mu je tom prilikom iznio svoje ocjene o 9. sjednici CK SKJ i situaciji u SAP Kosovo, kao i ocjene o navodnom nejedinstvu unutar rukovodstva SR Srbije, te ga upoznao sa svojim trenutnim preokupacijama i “aktivnostima”. [e{eq smatra da je 9. sjednica CK SKJ “samo zavaravawe Srba i Crnogoraca sa Kosova, pa i jugoslovenske javnosti, da su done{eni zakqu~ci mrtvo slovo na papiru, te da je Srbima i Crnogorcima jedini izlaz da uzmu oru`je u ruke i sami se izbore za svoja prava”. Zakqu~uje da Srbi “ne mogu o~ekivati veliku pomo} od rukovodstva Srbije, s obzirom da je do{lo do sukoba na liniji predsjednika Predsjedni{tva SR Srbije i predsjednika CK SK Srbije, {to koriste separatisti Kosova i Vojvodine”. Isti~e da je na samoj sjednici do{lo do verbalnog sukoba izme|u predsjednika Predsjedni{tva CK SK Srbije i ~lana Predsjedni{tva SFRJ iz SR Hrvatske, koji je, navodno, zbog okupqenih gra|ana srpske i crnogorske nacionalnosti sa Kosova u Parku pionira u Beogradu, ovu sjednicu nazvao “plenumom ulice i plenumom koji se odràva pod pritiskiom”. Navodno je okupqene Srbe i Crnogorce namjeravalo podràti oko tri do ~etiri hiqade radnika Tvornice IMT iz Rakovice, koji su ~ekali u krugu fabrike, ali je wihov izlazak sprije~en politi~kim akcijama”. Na interesovawe izvora ima li istine u tome da on, ]osi}, Dra{kovi} i drugi organizuju Srbe i Crnogorce sa Kosova, [e{eq je odgovorio da “oni moraju voditi ra~una o svom narodu, kad ne}e oni koji su za to pla}eni”. Potenciraju}i odgovornost kosovskih rukovodilaca za kontrarevolucionarne doga|aje na Kosovu koje je, po wemu, za Srbe izgubqeno, [e{eq je naglasio da je “svima jasno da na ~elu kontrarevolucije stoji Fadil Hoya, koji je trebalo biti na ~elu Velike Albanije i ~iji je pion bio Enver Hoya”. Ina~e, po [e{equ, “srpska inteligencija podràva predsjednika predsjedni{tva CK SK Srbije zbog wegovih energi~nih stavova oko Kosova, ali puno ne vjeruju ni wemu, a pogotovu ne ostalim rukovodiocima, jer znaju pokleknuti pod pritiskom Slovenaca i Hrvata”. Naglasio je da }e se “srpska inteligencija, s obzirom da ne vidi daqu perspektivu opstanka Jugoslavije, zalagati za stvarawe velike Srbije u koju bi u{le i ostale srpske zemqe: Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija”. 436

Daqe je rekao da }e beogradski intelektualci, ~iji je glavni ideolog uz ]osi}a i Isakovi}a istori~ar Veselin \ureti}, preko wega, Pavlu{ka Im{irovi}a, Koste âvo{kog i drugih “juri{nika”, stalno u javnosti “iznositi istinu o jugoslovenskoj stvarnosti, potencirati problem SR Srbije, problem Srba u Jugoslaviji, ru{iti mit o Titu, napadati rukovodstvo, govoriti narodu o wihovim laìma i malverzacijama”. U tom smislu poku{a}e dokazati da se “Tito tokom posledwe posjete Vatikanu ponovo vratio katoli~anstvu”, da su sve “igre Vatikana, Kominterne, Zapada, Tita i drugih bile uperene protiv Srba i usmjerene na razbijawe Srbije”, te da je “sve ra|eno uz blagoslov Staqina, koji se bojao jake Srbije – centra pravoslavqa”. Tezu o liniji “Tito – Zagreb – Vatikan, koja sve snage ujediwuje u ciqu slabqewa i razbijawa Srbije, progawawa Srba, otcjepqewa Makedonske pravoslavne crkve, stvarawa nacije Crnogoraca, stvarawa autonomnih pokrajina”, u svojoj najnovijoj kwizi, po rije~ima [e{eqa, obra|uje Vladimir Dedijer. I Dobrica ]osi}, kako navodi [e{eq, istu temu, koja tretira odnose KPJ i Kominterne, potkazivawe i likvidaciju kadrova KPJ i KP SSSR, obra|uje u svojoj novoj kwizi pod nazivom “Pokajnik”. Napadaju}i daqe li~nost druga Tita, [e{eq je pravio aluzije u vezi sa najavqivanom posjetom Gorba~ova na{oj zemqi, tvrde}i da se “Gorba~ov bori protiv dosada{we politike svoja dva tiranina i ne}e da se pokloni tre}em u Ku}i cvije}a”. Upoznav{i izvora o raspravi koja je vo|ena u Okru`nom sudu u Beogradu povodom zabrane wegove kwige “Veleizdajni~ki proces”, [e{eq je rekao da je “politi~are najvi{e uzbudilo wegovo prozivawe ~lana Predsjedni{tva SFRJ iz SR Slovenije zbog pripadni{tva, do 1943. godine “fa{isti~koj mladeì”. Tako|e je naveo da “ne}e odustati od privatne tu`be protiv navedenog, sve dok ga diskreditovawem u javnosti ne otjera u penziju”. Komentari{u}i zabrane izdavawa pojedinih svojih kwiga, istakao je da, bez obzira na zabrane, i daqe namjerava objavqivati kwige, sve dok “jugoslovenskim birokratima ne dosadi i ne prestanu ih zabrawivati pod pritiskom svjetske i na{e javnosti”. Kako je sam rekao, [e{eq je ve}ini zabrawenih kwiga, koje su istovjetnog sadràja, samo izmijenio naslove ili dijelove pojedinih tekstova, isti~u}i da }e ih objavqivati “dok ne zauzme prvo mjesto me|u disidentima po broju zabrana”. Nakon {to je sagovornika upoznao da }e u svoju slede}u kwigu ubaciti “Otvoreno pismo” upu}eno Hamdiji Pozdercu, [e{eq se interesovao da li se u SR Bosni i Hercegovini ~ita wegovo “pismo”, kakvi su komentari i da li ima potrebe da ga {aqe na razne adrese, jer je, navodno, “pismo” ranije slao nekim licima u na{oj republici, koja nije imenovao.

CC Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 437

71-0375 26. 9. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o istupawu Vojislava [e{eqa (OO u USDB zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice) u Okru`nom sudu u Beogradu, na ponovqenom pretresu povodom zabrane wegove kwige “Disidentski spomenar” U Okru`nom sudu u Beogradu dana 15. 9. 1987. godine je odràn ponovqeni pretres po nalogu Vrhovnog suda SR Srbije, a u vezi zabrane kwige autora Vojislava [e{eqa “Disidentski spomenar”. Pomenutu kwigu Okru`ni sud u Beogradu je, kao prvostepeni sud, trajno zabranio na glavnom pretresu odrànom 24. 7. 1987. godine, ali je [e{eq uloìo àlbu na tu odluku prvostepenog suda. Na ponovqenom pretresu u Okru`nom sudu u Beogradu, Vojislav [e{eq je, kao i prilikom su|ewa na kojima su ranije zabrawivane wegove kwige, pre svih “Hajka na jeretika”, nakon dozvole predsednika sudskog ve}a, svoju dopunsku odbranu diktirao direktno u zapisnik. Naveo je da }e svoju dopunsku odbranu bazirati na analizi ukupnog dru{tveno-politi~kog stawa u Bosni i Hercegovini u ciqu potkrepqivawa teza koje je izneo u predgovoru svoje kwige “Veleizdajni~ki proces” i kwige “Disidentski spomenar”. U dopuni svoje odbrane Vojislav [e{eq napada i blati najodgovornije pojedince iz politi~kog rukovodstva Bosne i Hercegovine, bilo iz ranijeg perioda, bilo danas. Tako [e{eq iznosi da je 1971. godine, kada je vr{en jedan od popisa stanovni{tva SR BiH, postojao dogovor izme|u Josipa Broza Tita, Yemala Bjedi}a i Branka Mikuli}a, dana{weg predsednika SIV-a, da se vodi èstoka kampawa prisiqavawa muslimanskog stanovni{tva da se na pomenutom popisu izjasne kao pripadnici novoj naciji. Po [e{equ, Branko Mikuli} daje punu podr{ku muslimanskom nacionalizmu u SR BiH, pa usled toga u politici Jugoslavije dolazi i do politi~ke orijentacije prema islamskim zemqama ~iji se politi~ki lideri, po navodima [e{eqa, otvoreno me{aju u na{ politi~ki ìvot, apostrofiraju}i posebno predsednika Libije, Moamera El Gadafija. O svojevrsnoj islamizaciji koja se sprovodi u SR BiH, po navodima [e{eqa, jasno svedo~i i to {to danas dolazi do “veli~awa mnogih turskih zlikovaca, poku{aja rehabilitacije poznatih ratnih zlo~inaca i kvislinga iz reda muslimanskog stanovni{tva”, naro~ito od strane profesora sarajevskog Filozofskog fakulteta Muksima Rizni}a, koji je, po tvr|ewu [e{eqa, za to dobio dvadesetsedmojulsku nagradu u SR BiH. Tako|e je naveo da su posledwi doga|aji u Velikoj Kladu{i zami{qeni kao “najisturenija ta~ka panislamske federacije”, te da je mnoge qude u zemqi iznenadilo {to je “pod mo}nim pokroviteqstvom Hamdije Pozderca do{lo do podizawa spomenika turskom zlikovcu Muji Hrwici” u Velikoj Kladu{i. Na kraju svoje dopune odbrane, Vojislav [e{eq navodi da su se u jugoslovenskom rukovodstvu “na{la dva notorna kriminalca, Hamdija Pozde438

rac, potpredsednik Predsedni{tva SFRJ, i Branko Mikuli}, predsednik Savezne vlade”, te da zbog toga {to je strana {tampa po~ela prozivati Branka Mikuli}a on odlu~io da `rtvuje Hamdiju Pozderca, a sa~uva sebe. Po mi{qewu [e{eqa, Branko Mikuli} se ne}e na taj na~in izvu}i, jer je jugoslovensko javno mwewe osetilo dah slobode i vi{e ga niko ne moè zaustaviti. U svojoj zavr{noj re~i na ponovqenom pretresu, Vojislav [e{eq je izneo da se ni{ta ozbiqnije ne moè u~initi na planu prevazilaèwa duboke ekonomske i politi~ke krize u zemqi “sve dok se javno ne prozove glavni krivac Josip Broz Tito i ne utvrdi bar wegova istorijska odgovornost za gotovo bezizlazno stawe u kome se na{la Jugoslavija”. Po [e{equ, to bi podrazumevalo radikalno ru{ewe kulta li~nosti, “odustajawe od ceremonijalnog deklamovawa vernosti Brozovom delu i ritualnog obeleàvawa wegovog ro|endana, koji ima tipi~an fa{isoidni karakter”. Po navodima [e{eqa, “nijedan segment krize jugoslovenskog dru{tva se ne moè razre{iti ili otkloniti bez direktnog postavqawa pitawa Brozove odgovornosti za postupke sa katastrofalnim posledicama, bilo da je re~ o {iptarskom separatizmu na Kosovu i Metohiji, ogromnim dràvnim dugovima, rasipni{tvu birokratske kaste, proma{enim investicijama, korupciona{kim aferama, pojedina~nom i grupnom luksuzu na teret dru{tva, politikantskoj samovoqi, refeudalizaciji Jugoslavije, nacionalnoj netrpeqivosti itd.” Napomena: Na ponovqenom pretresu dana 15. 9. 1987. godine, u Okru`nom sudu u Beogradu, ponovo je doneseno re{ewe navedenog suda kojim se trajno zabrawuje rasturawe kwige “Disidentski spomenar” autora Vojislava [e{eqa i oduzimaju svi primerci pomenute kwige. U prilogu V sektoru USDB dostavqamo fotokopiju teksta zavr{ne re~i Vojislava [e{eqa i fotokopiju teksta dopune wegove odbrane koju je [e{eq direktno izdiktirao u zapisnik, i jedan primerak III sektoru SDB RSUP-a SR Srbije. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h III sektoru SDB RSUP SRS – 1h V sektoru Uprave – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

*** Prethodno upitan autor i izdava~, dr Vojislav [e{eq, da se glavni pretres odrì iako nije pristupio wegov drugi punomo}nik, advokat Aleksandar Lojpur. Konstatuje se da stranke, kao i punomo}nik autora i izdava~a, saglasno predlaù da se pretres odrì. Sud donosi re{ewe da se glavni pretres odrì. Glavni pretres je javan. 439

Konstatuje se da je pro~itan predlog OJT-a u Beogradu, Ut. br. 28/87 od 20. jula 1987. godine. Konstatuje se da za ovim autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq, uzimaju}i re~, izjavquje: U svemu ostajem pri navodima svoje re~i koju sam dao na glavnom pretresu na dan 24. jula 1987. godine pred ovim sudom, s tim {to èlim jo{ da dodam i molim da mi se odobri da ja to izdiktiram u zapisnik. Konstatuje se da je predsednik ve}a odobrio autoru i izdava~u, dr Vojislavu [e{equ, da isti diktira svoju re~ koju je pripremio u zapisnik, pa isti iznosi: Svoju dopunsku argumentaciju }u bazirati na analizi ukupnog dru{tvenog i politi~kog stawa u Bosni i Hercegovini, kako bih na taj na~in potkrepio i dopunio argumentaciju na kojoj se baziraju moje tvrdwe iznesene u predgovoru kwige “Veleizdajni~ki proces”, a prepri~ane u “Disidentski spomenar”, kao i razlog zabrane. Pravni status Bosne i Hercegovine unutar jugoslovenske dràve u novijem razdobqu dugo vremena nije bio sasvim jasan. S obzirom da je u woj bilo ve}insko stanovni{tvo srpske nacionalnosti izloèno stravi~nim pogromima od strane usta{a i fa{ista, vrlo je te{ko bilo rukovodstvu narodnooslobodila~kog rata, odnosno pokreta sa Josipom Brozom na ~elu, da otvoreno gu{i nacionalna ose}awa srpskog naroda, pa je jedno vrijeme cirkulisala ideja o Bosni i Hercegovini kao autonomnoj pokrajini u sastavu Srbije. U isto vrijeme, postojala je teza o neophodnosti stvarawa posebne federalne jedinice od Sanyaka. Pri kraju rata na|eno je kompromisno re{ewe, a da bi se zadovoqili svi oni koji su tradicionalno od narodne i velikosrpske hegemonije i unitarizma (kao u originalu) odlu~eno je da Bosna i Hercegovina postane posebna federalna jedinica, a da se Sanyak podijeli izme|u Srbije i Crne Gore. Nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata glavna li~nost reìma u Bosni i Hercegovini bio je \uro Pucar “Stari”, ~ovek kome je nedostajalo i elementarno obrazovawe, bez ikakvih intelektualnih svojstava oko sebe je okupio garnituru qudi koji su bili sli~ni ili jo{ gori od wega. To je uzrok katastrofalnog zaostajawa Bosne i Hercegovine i u ekonomskom i u kulturnom razvoju. Kult li~nosti \ure Pucara bio je gotovo identi~an Brozu. Jo{ i danas u zaba~enim selima i domovima kulture na zidovima se mogu na}i izra|eni portreti Josipa Broza i \ure Pucara, jedan uz drugoga. Kako je ve} negde polovinom 60-toh godina bio toliko senilan da nije mogao uop{te u~estvovati u politi~kom ìvotu, Tito odlu~uje da ga smjeni, a na wegovo mjesto jednom kratkom interprognum dolaze Cvijetin Mijatovi} i Rato Dugowi}, dok je Broz tragao za pogodnijom li~no{}u. Najpogodniju li~nost na{ao je u Branku Mikuli}u, ~oveku koji je iza{ao iz partijskog aparata, verbalno krajwe odan Brozu, sa policijskim sklonostima u politi~kom ìvotu, koji je zadrào sve negativne karakteristike politike koju je vodio \uro Pucar, za vrlo kratko vreme osvojio potpunu vlast, staru gardu potisnuo sa javne pozornice i naveliko energijom i spretno{}u upustio se u sprovo|ewe politike refeudalizacije Jugoslavije koja je otpo~ela Brionskim plenumom, a predvodili su je hrvatski nacionalisti 440

na ~elu sa Vladimirom Bakari}em. Da bi definitivno u~vrstio samostalnost Bosne i Hercegovine u jugoslovenskoj federaciji, Mikuli} dolazi do ideje o formirawu muslimanske nacije. Za tu ideju je zainteresovao i Yemala Bjedi}a, a wih dvojica krajem 60-tih godina odlaze kod Josipa Broza koji im pruà punu podr{ku, jer je odmah bilo jasno da ta stvar bitno moè uticati na daqe cepawe srpskog naroda. Veliki broj muslimanskog stanovni{tva u Bosni i Hercegovini tradicionalno se smatralo dijelom srpskog naroda, ne{to mawi broj pripadnicima hrvatskog, a ostatak je uvijek sebe identifikovao sa turskim okupatorom. Dakle, do kraja su bili denacionalizovani. Nakon dogovora Mikuli}a, Bjedi}a i Broza, u Bosni i Hercegovini se vodi èstoka kampawa prisiqavawa muslimanskog stanovni{tva da se izjasni na predstoje}em popisu stanovni{tva 1971. godine pripadni{tvom novoj naciji. U toj kampawi su u~estvovali najpoznatiji politi~ki funkcioneri, na raspolagawu su im stajali helikopteri. Svi oni koji su makar za trenutak pokazivali sumwu i neslagawe surovo su progoweni. Vr{ene su velike ~istke nepodobnih funkcionera u partijskim komitetima, javnim ustanovama, privrednim preduze}ima i kulturnim institucijama. Jedan od najve}ih srpskih kwièvnika svih vremena, Me{a Selimovi}, morao je pod pritiskom da napusti Bosnu i Hercegovinu. Tada{wi asistent Univerziteta, Boìdar Jak{i}, bio je ~ak i su|en, jer je u nekom privatnom razgovoru pomiwao kako je Atif Purivatra, jedan od glavnih nacionalisti~kih ideologa, stotine i stotine kilometara preleteo dràvnim helikopterom provode}i agitaciju. Dolazi do progona istaknutog sociologa Esada ]imi}a, Hrvata po nacionalnosti, zbog izjave da on ne moè svoju nacionalnost da mewa svakodnevno kao ko{uqu. To su samo najkarakteristi~niji primeri. Mikuli}u je bilo jasno, s obzirom da hrvatsko stanovni{tvo ~ini svega 15-20% stanovni{tva Bosne i Hercegovine, da najduì politi~ki uzlet moè ostvariti podsti~u}i muslimanski nacionalizam. U skladu s tim, on postaje jedan od glavnih propagatora takozvane balkanijade (kao u originalu) kwièvnosti, koja je nastajala u krilu bosansko-muslimanskog stanovni{tva na srpskohrvatskom jeziku, ali pisana takozvanom maticom.(kao u originalu) Tada{wi pisci i kwièvnici su saglasni da na taj na~in nije napisano nijedno iole vrednije kwièvno djelo. Me|utim, Mikuli}u nau~ni sudovi uop{te nisu va`ni. On podsti~e izgradwu takozvane ideologije bosanskog duha u kwièvnosti, kulturi, ~iji je glavni tvorac Muhamed Filipovi}, profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Istina, Mikuli} nije ba{ voqan da muslimanski nacionalizam u potpunosti preraste u panislamizam, pa s vremena na vreme poku{ava razblaìti neke wegove najekstremnije oblike. Iz tog razloga }e i sam Filipovi} vi{e puta biti na tapetu partijske kritike da bi ga svaki put iznela “bra}a” kao feniks i zadràli mu ulogu vode}eg ideologa. Sporadi~ne kritike Filipovi}evih teza bile su samo na~in da se jugoslovenskoj javnosti baci pra{ina u o~i, a da se vo|ewe nacionalisti~ke politike nastavi. Dolazi i do politi~ke orijentacije prema islamskim zemqama ~iji se lideri ~ak otvoreno me{aju u na{ politi~ki ìvot, posebno libijski vo|a Moamer El Gadafi tokom 441

svoje poznate posete Bosni i Hercegovini, uz pravnu pomo} podiè veliki broj yamija i drugih sakralnih objekata. Potpuna kontrola nad sredstvima javnog informisawa dovela je do apsolutnog gu{ewa politi~ke javne rije~i, a pritisak nije uperen samo prema intelektualcima srpske i hrvatske nacionalnosti, nego prema svim narodima uop{te. Prema podacima koje je u dva navrata objavio beogradski NIN, 1982. i 1984. godine, u desetogodi{wem periodu u Bosni i Hercegovini se iseqava 240.000 Srba i oko 120.000 Hrvata vi{e nego {to se u wu useqava, dok dolazi do velikog useqavawa muslimanskog stanovni{tva iz Sanyaka, Crne Gore, Ju`ne Srbije, Makedonije, privu~enog beneficiranim poloàjem i obe}awima o brzom gra|anskom prosperitetu me|u svojima. Cifre o tom prilivu nisu mogle biti bitno umawene ni podacima o velikom broju muslimana koji je oti{ao u Sloveniju ili inostranstvo u tragawu za boqom zaradom. Uporedo s tim, dolazi do obnavqawa turske okupatorske tradicije, veli~awa mnogih turskih zlikovaca, u prvom redu Saraj Age êngi}a (kao u originalu), te do poku{aja rehabilitacije poznatih ratnih zlo~inaca i kvislinga iz reda muslimanskog stanovni{tva, a na taj posao je svojski prionuo profesor sarajevskog Filozofskog fakulteta Muksim Rizni} i za to je dobio dvadesetsedmojulsku nagradu, dakle nagradu povodom dana ustanka Bosne i Hercegovine. I sam Rizni} je u toku rata pripadao usta{kom pokretu, posle rata je ~ak osu|ivan na nekoliko godina zatvora kao mladomusliman. O~igledno je, dakle, da su neki pojmovi i termini u politici Mikuli}a i Pozderca pobrkani. Prvo je izjedna~en ustani~ki sa usta{kim pokretom, da bi se pre{lo na rehabilitaciju usta{kih ideologa. Prije nekoliko godina vo|ena je i javna kampawa od strane nedeqnika “Svijet”, u kojoj je glavnu ulogu imao Enver Dizdar (?!) radi podizawa spomenika Evliji êlebiji. Pokrenuta je inicijativa da se promjene imena nekih od najduìh sarajevskih ulica, Ulica vojvode Stepe i vojvode Putnika. Obala vojvode Stepe trebalo je da dobije ime turskog velika{a Hayi Loje, koji se gr~evito suprotstavqao austrougarskoj okupaciji, teè}i da Bosna i Hercegovina i daqe ostanu u sastavu turske imperije. Drugoj ulici je, prema toj zamisli, trebalo dati ime Edvarda Kardeqa, da bi se bar neka ravnoteà uspostavila, a i glavni ciq postigao. Dolazi i do izgradwe ki~ trgova~kog centra na Ba{ ~ar{iji pod firmom restauracije i renovirawa. Ba{ ~ar{ija danas izgleda kako nikad nije izgledala u turskom periodu, ali neodoqivo podse}a na centre prestonica islamskih zemaqa. Mnoge je, izgleda, u ovoj zemqi iznenadilo {to je pod mo}nim pokroviteqstvom Hamdije Pozderca do{lo do podizawa spomenika turskom zlikovcu Muji Hrwici u Velikoj Kladu{i. Velika Kladu{a je zami{qena kao najisturenija ta~ka panislamske federacije, kao reklamni prozor zabijen u srce Evrope, sa isukanom sabqom. Naoruàn homeinijevskom ideologijom Mujo Hrwica ne samo da je pretio Lici, Baniji i Kordunu, ne samo da je pretio Hrvatskoj i Sloveniji, nego je ambicije panislamizma projecirao duboko u centralnu Evropu. 442

Nije slu~ajno preko dva miliona dolara od strane nekih islamskih zemaqa uloèno u izgradwu zagreba~ke yamije, kao {to nije slu~ajno {to su tu izgradwu ilegalno finansirala i mnoga bosansko-hercegova~ka preduze}a, dok je za sada javnost obave{tena o 350 miliona dinara koja su pristigla od “Agrokomerca”. Nakon pogibije glavnog vo|e bosansko-hercegova~kog muslimanskog nacionalizma Yemala Bjedi}a, dolazi do izgradwe wegovog kulta. Jedna od najduìh ulica u Sarajevu, Univerzitet u Mostaru, mnoge {kole i javne ustanove dobijaju wegovo ime. âk je lansirana ideja da Gacko postane Bjedi}evo. Univerzitet “Yemal Bjedi}” u Mostaru nosi ime ~oveka koji nikada nije uspeo da zavr{i Pravni fakultet. Bio sam student u Sarajevu kada je pred jedan od partijskih konkursa osnovne partijske organizacije cirkulisao spisak kandidata za partijske funkcije, koji je sadrào wihove osnovne generalije. Moète li samo pomisliti kakav je smijeh kod studenata izazvalo ~itawe podatka da Yemal Bjedi} i 30 godina nakon po~etka studirawa jo{ uvek predstavqa apsolventa Pravnog fakulteta, mada se ne zna pouzdano da li je i drugu godinu studija ikada zavr{io. Na wegovo mesto dolazi Hamdija Pozderac, ~ovjek mnogo primitivniji od Bjedi}a, koji se ve} nimalo ne skriva u vo|ewu muslimanske nacionalisti~ke i panislamisti~ke politike. Predgovor za wegovu kwigu prikaza preko ~itave stranice “Oslobo|ewa”, pi{e niko drugi nego Muhamed Filipovi}. Karakteristi~an je podatak da se to redovno de{avalo posle svake javne kritike upu}ene Filipovi}u za wegov prethodni ekstremizam. Pozderac je otvoreno stajao u za{titu i drugih nacionalisti~kih ideologa, kao {to su, primjera radi, Atif Purivatra, Hasan Su{i}, Muksim Rizni}, Omer Ibrahimovi} i drugi. On se nije libio i da otvoreno interveni{e prilikom zapo{qavawa na unosna radna mesta svoje rodbine, rodbine svojih prijateqa i poslu{nika. Ako je neko iz wegovog klana makoliko sporednu ulogu u politi~kom ìvotu i divqawu (kao u originalu) za trenutak bio ugroèn, Pozdercu nije bilo ni malo te{ko da do|e na lice mesta i da ga spa{ava. Koliko je samo puta dolazio na Fakultet politi~kih nauka da pruì otvorenu podr{ku svojim poltronima dovedenim u gotovo bezizlazan poloàj otkrivawem wihovih malverzacija, lopovluka, pa ~ak i napastvovawa studentkiwa. Mikuli}u je to sve odgovaralo. Wega je interesovala apsolutna vlast i Pozderac mu je sluìo kao referent za prqave poslove. Mikuli} se nije libio da vr{i pritisak na Fakultet politi~kih nauka da se wegovoj }erki pokloni referat, da joj se slike otkupquju po visokoj cijeni od strane partijskih komiteta i radnih organizacija, mada u umjetni~kim krugovima za wu kaù da je tre}erazredni slikar. Za weno postavqawe na mjesto direktora Olimpijskog muzeja bez javnog konkursa, ve} sam govorio. Bilo bi mnogo interesantno kad bi na{a {tampa mogla iskopati podatke koliki su devizni ra~uni Mikuli}evi u stranim bankama i na koji na~in je obezbedio smje{taj sinu i }erki u zapadnoevropskim zemqama u slu~aju da ovde izgubi vlast i odlu~i da bjeì iz Jugoslavije. Kakve su tek malverzacije ~iwene oko sarajevske olimpijade i on sam, i qudi oko wega, su to shvatili kao {ansu za li~no boga}ewe. Neki od sitnijih ~inovni443

ka iz olimpijskog komiteta, a me|u wima i brat sekretara komiteta, bio je ~ak i uhap{en na nekoliko dana zbog svojih progovorenih (kao u originalu) apetita, da bi onda bio pu{ten, a afera zata{kana. Za pojedine olimpijske objekte po nekolikio puta je isporu~ivana identi~na oprema, sve dok apetiti organizatora za wihovu besplatnu nabavku nisu do kraja zadovoqeni. âk su i gra|ani Sarajeva vi{e godina upla}ivali mjesni samodoprinos za izgradwu komunalnih objekata, porodili{ta, vodovoda, bazena i sli~no, da bi Mikuli} jednim potezom pera, nikoga ne pitaju}i, sav taj novac preusmerio za izgradwu olimpijskih objekata. Sarajevsku olimpijadu on je shvatio kao vlastitu {ansu da se ~itavoj Jugoslaviji nametne kao bogom dani lider, i zato je vr{io otvoreni pritisak na privredna preduze}a i gra|ane, da po principu takozvanog donatorstva olimpijskom komitetu poklawaju ogromna nov~ana sredstva. Proqetos se obrukao pred ~itavim svijetom svojim intervjuom nema~kom “[piglu”, u kome je ~ak izjavio da je za milion i sedamstohiqada `rtava u Drugom svetskom ratu na podru~ju Jugoslavije kriv predratni vi{epartijski sistem. Mikuli} je, dakle, otvoreno istupio na planu zata{kavawa usta{kog genocida nad srpskim narodom, vlastitom naredbom pretio i intervencijom vojske, potoke krvi taj ~ovek je spreman da prospe samo da bi li~nu vlast sa~uvao. Ba{ wega briga {ta narod misli o wegovoj vladavini. I na kraju, do gu{e je umje{an u aferu sa “Agrokomercom”. U jugoslovenskom rukovodstvu tako su se tragi~nim spletom okolnosti na{la dva notorna kriminalca. Jedan je kriminalac Hamdija Pozderac, potpredsednik Predsedni{tva Jugoslavije, a drugi kriminalac Branko Mikuli}, predsednik Savezne vlade. Kad ga je doma}a i strana {tampa po~ela prozivati, Mikuli} je odlu~io da `rtvuje Pozderca i sa~uva sebe. Dok je Hamdija Pozderac bio na turneji po Bosanskoj krajini obja{wavaju}i kako nema nikakve veze sa “Agrokomercovom” aferom, Mikuli} je u najve}oj tajnosti sazvao pro{irenu sednicu Predsedni{tva bosanske partije, poslao helikopter po Pozderca, gotovo prisilno ga doveo na sednicu i ponudio da podnese ostavku. Razume se, Mikuli} se nada da }e se na taj na~in izvu}i. Me|utim, jugoslovensko javno mwewe, koje je osjetilo dah slobode, vi{e niko ne moè zaustaviti. Samo je pitawe dana kada }e Mikuli} da padne sa Pozdercom. Pro{le godine na ovom sudu je zabrawena moja kwiga “Hajka na jeretika”. Trebalo je da pro|e samo petnaestak meseci da bi se ~itava jugoslovenska javnost uverila kako su moji navodi iz te kwige potpuno istiniti. Ube|en sam da za kwigu “Veleizdajni~ki proces”, “Disidentski spomenar” ili “Demokratija i dogma”, ne}e biti potrebno ni toliko vremena. Osta}e samo svedo~anstvo da su prikrivawu realnih dru{tvenih zbivawa u Bosni i Hercegovini kumovali i politi~ki frunkcioneri iz susednih republika, zabrawuju}i da se o gorwim malverzacijama, mahinacijama, ru{ila~kom divqawu muslimanskog nacionalizma i panislamizma otvoreno i realno govori. Na kraju, predlaèm da sud odbaci predlog OJT-a u Beogradu o trajnoj zabrani rasturawa kwige “Disidentski spomenar”. 444

Zavr{na re~ Vojislava [e{eqa: Pre svega, isti~em da u svemu ostajem, odnosno prihvatam re~ svog punomo}nika i iskazu koji sam dao na glavnom pretresu od 24. jula 1987. godine i tada, po{to sam je pro~itao, i pismeno prilaèm sudu. Dodajem jo{ u zavr{noj re~i ne{to {to sam pismeno pripremio, i to }u sada javno pro~itati i zatim priloìti sudu. ***

Dr Vojislav [e{eq Zavr{na rije~ na ponovqenom su|ewu povodom zabrane kwige “Disidentski spomenar” Sa ~etiri do sada proskribovana naslova, kao autor sa najve}im brojem zabrawenih kwiga u posleratnoj Jugoslaviji, i ovom su|ewu sam pristupio, a da mi je unaprijed bilo jasno kakav }e biti wegov ishod. Uostalom, u nekoliko svojih prethodnih radova sam ukazivao da je dominantan uticaj politi~kih faktora na rad pravosudnih institucija jedna od osnovnih karakteristika dràve bez pravnog poretka. Me|utim, smatraju}i i sudnicu mjestom sa koga se moè alarmirati javno mwewe ukazivawem na pravu prirodu jugoslovenskog titoisti~kog reìma i wene prakti~ne reperkusije, posebno one koje karakteri{u Bosnu i Hercegovinu kao ortodoksnu staqinisti~ku tvr|avu i wenog apsolutnog gospodara Branka Mikuli}a, koji se decenijama pona{a kao orginalni (kao u originalu) despot i nedodirqivi satrap, svaki put iznova ulaèm napore da argumentovano ukaèm na rasprostraweno autokratsko bezakowe i totalitarnu samovoqu, te progon srpskog naroda, prvenstveno wegovih intelektualaca od strane muslimanskog nacionalizma i panislamizma. Sve moje zabrawene kwige uglavnom se bave tom problematikom, a posebno “Hajka na jeretika” kao da predstavqa direktnu anticipaciju trenutnih zbivawa vezanih za aferu oko “Agrokomerca” i mahinacija vode}eg muslimanskog nacionalisti`kiog lidera Hamdije Pozderca, koji je djelovao uz punu podr{ku i pomo} Mikuli}evu, da bi bio `rtvovan u trenutku kada je ta nevjerovatna pqa~ka, zapravo konkretni dokaz da je u wu vezan i sada{wi predsjednik savezne vlade, po~ela da ugroàva i samog Branka Mikuli}a. Pro{lo je ve} skoro {est godina kako sam se definitivno odmetnuo od komunisti~ke ideologije i pokreta, shvataju}i da su oni puko sredstvo porobqavawa i dehumanizacije ~ovjeka i dru{tva. Gotovo sav svoj intelektualni anga`man sam posvetio teorijskom i prakti~nom razobli~avawu su{tine titoizma i postupaka Brozovih najvjernijih slijedbenika, a ~ini mi se da sam ve} vi{e puta pokazao i dokazao da me od toga ne moè odvratiti niti zastra{iti nikakva represija, nikakvo partijsko-policijsko {ikanirawe u koje, samo primjera radi navodim, spada i vi{emjese~no prekora~ivawe zakonskog roka za rje{avawe moje àlbe povodom uskra}ivawa putne isprave od strane organa unutra{wih poslova. Realna dru{tvena zbivawa neprekidno potvr|uju istinitost mojih navoda, a kad se za koji mjesec ili godinu dana ispostavi da sam bio potpuno u pravu, oni isti koji danas dis445

kretno odlu~uju o zabranama mojih kwiga, javno }e tvrditi da ni{ta nisu znali, da su neprijatno iznena|eni, zgraàva}e se nad veli~inom nesre}e u koju je ~itava Jugoslavija gurnuta birokratskom samovoqom i bahatom nezaja`qivo{}u. Razumije se, dosada{we iskustvo me je nau~ilo da se sporadi~nim ukazivawem na pojedina~ne negativne pojave malo ~ega moè posti}i. Sve dok se javno ne prozove glavni krivac Josip Broz Tito i ne utvrdi bar wegova istorijska odgovornost za gotovo bezizlazno stawe u kome se na{la Jugoslavija, ni{ta se ozbiqnije ne moè u~initi na planu prevazilaèwa duboke ekonomske i politi~ke krize. Nu`no je istori~arima i publicistima omogu}iti punu slobodu u istraìvawu svih wegovih postupaka, motiva i metoda djelovawa, razotkrivawu wihovog sadràja i smisla, te posqedica koje su imale na ukupno dru{tveno stawe. To bi podrazumjevalo radikalno ru{ewe kulta li~nosti, odustajawe od ceremonijalnog deklamovawa vjernosti Brozovom djelu i ritualnog obiqeàvawa wegovog ro|endana koji ima tipi~an fa{isoidni karakter. Uz to, trebalo bi sa~uvati takozvanu “Ku}u cvije}a” kao spomenik na{oj nacionalnoj gluposti, a wegove posmrtne ostatke preseliti, recimo, u Kumrovec, gdje se i rodio, ali se nije usudio one 1941. godine i podi}i ustanak. Gradovima i ulicama koji nose wegovo ime nu`no je vratiti stare naslove, te poskidati Brozove portrete sa zidova javnih ustanova. Neophodno je odustati od daqe zakonske za{tite titovog imena i li~nosti, a za eventualne uvrede i klevete wegove potomke uputiti na mogu}nost privatne tu`be radi postizawa sudske satisfakcije. Posebno je va`no vaspitno-obrazovne ustanove i armiju osloboditi wegovog kulta, te prevazi}i tragikomi~nu ~iwenicu da je Jugoslovenska narodna armija jedina vojska na svijetu ~iji je vrhovni komandant dugogodi{wi mrtvac. Nijedan segment krize jugoslovenskog dru{tva ne moè se razrije{iti ili otkloniti bez direktnog postavqawa pitawa Brozove odgovornosti za postupke sa katastrofalnim posledicama, bilo da je rije~ o {iptarskom separatizmu na Kosovu i Metohiji, ogromnim dràvnim dugovima, rasipni{tvu birokratske kaste, proma{enim investicijama, korupciona{kim aferama, pojedina~nom i grupnom luksuzu na teret dru{tva, politikantskoj samovoqi, refeudalizaciji Jugoslavije, nacionalnoj netrpeqivosti itd. Nije nimalo slu~ajno {to se najreakcionarnije snage aktuelnog komunisti~kog reìma neprekidno legitimi{u kao ~uvari Brozovog ideolo{kog i politi~kog nasqe|a. Iz istih razloga oni su najè{}i pajta{i protiv svega {to je progresivno, demokratsko i na nivou moderne civilizacije. Jugoslovenski hod prema demokratiji bi}e dug i mukotrpan. Spaqivawe kwiga nije najve}a nesre}a koja moè zadesiti one koji u tom kora~awu predwa~e. Borba za osvajawe sloboda zahtijeva i mnogo ve}e pojedina~ne i kolektivne `rtve i odricawa. A svi oni koji su na to spremni nemaju ~ega da se boje. Kako su ti ve} marksisti~ki rodona~elnici drugom prilikom konstatovali, nemaju {ta da izgube, osim svojih okova. Najvi{e gube oni koji se protivno svojoj savjesti, osje}awu ~asti i dostojanstva, za qubav malogra|anske situiranosti, materijalnih privilegija i socijalne sigurnosti, 446

opredequju na sluèwa sistemu ugwetavawa ~ovjeka i ukidawu wegovih osnovnih vrijednosti. Wihovi potomci ima}e zbog ~ega da se stide svojih o~eva i djedova.

CCI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0404 12. 10. 1987. godine

Izve{taj o rezultatima primene mere tajne kontrole po{tanskih po{iqaka Mera se primewuje prema Vojislavu [e{equ (OO po gra|anskoj desnici u USDB Beograd), radi sveobuhvatnijeg sagledavawa wegove neprijateqske delatnosti. Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci: Dana 12. 9. 1987. godine, Vojislavu [e{equ je poslao pismo sa svojom fotografijom Vidosav D. Raki} “[umadinac”, poverenik emigrantske pro~etni~ke organizacije “Ravna gora”, post. fach 58, 8804-AU-ZH/Scweiz. Raki} se obratio [e{equ napomenom da mu je ve} uputio jedno pismo, ali da ne dobija odgovor od wega, pa pretpostavqa da je pismo mo`da zapleweno, {to je, po wegovom navodu, ka`wivo po me|unarodnom zakonu u vezi tranzita po{tanskih usluga. U pismu tako|e navodi da mu {aqe fotografiju i “malo yeparca” (po navodima radnika VII sektora, N. Pa{i}a, u pismu nije bilo novca – primedba operativnog radnika), te ga moli da mu po{aqe svoju kwigu (nije navedeno koja je kwiga u pitawu – primedba operativnog radnika), koju bi on potom kopirao u “Zagrani~nom srpstvu”. Daqe je napisao da se nada da mu [e{eq zbog tog kopirawa ne}e praviti problema kakve je pravio “lagurdi Hamdiji” i da mu, ukoliko moè, po{aqe kwige “Ispquvak krvi” i “[estu kolonu” za izvesnog inèwera Radovanovi}a, iz Kambere. Za ovu kwigu je napisao da je izdajni~ka, kao i kwiga “izdajnika Srba Nikole Milovanovi}a” u ~etiri toma “Izdaja”, “Poraz”, “Rasulo” i “Slom”. Na kraju je napisao [e{equ izraze podr{ke, s obzirom da se na wega “sudbina stra{na sru~ila”, da nije imao sre}e kao ostali Hercegovci, Momo Kapor, Nogo, Gojko i Radovan Samaryi}, da se provu~e “kao pas kroz rosu”, ali da je “bog nepogre{iv, {to je tebi dao izuzetnu i te{ku ulogu”. Napomena: U prilogu ovog izve{taja dostavqamo V sektoru USDB Beograd fotokopiju navedene po{tanske po{iqke. Materijal otkucan u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP-u SR Srbije – 1h V sektoru ove Uprave – 1h operativnom radniku

(potpis redigovan)

447

CCII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd V sektor 12. 10. 1987. godine

Izvod iz slu`bene bele{ke o informativnom razgovoru sa (redigovano) (redigovano) U istom birou trebalo bi da {tampa svoju najnoviju kwigu i Vojislav [e{eq sa naslovom “Veleizdajni~ki proces u Sarajevu 1984. godine”, u tiraù od 500 primeraka, recenzenti su Vojislav Lubarda i dr Ivan Jankovi}, a izdava~ sam autor. Kwiga ima 284 strana i sadrì “sva dokumenta pravne prirode, neposredno vezana za poznati veleizdajni~ki proces u Sarajevu”, samom autoru. [e{eq je, naime, pored dogovora sa izvorom da kod wega {tampa, povukao matrice i odneo kod nekog nepoznatog privatnog {tampara iz Beograda, jer je bio nezadovoqan nepo{tovawem roka, ali po{to se tom {tamparu navodno pokvarila ma{ina, nagovestio je izvoru da }e opet {tampati kod wega, a prethodno se ve} sporazumeo da u bioru “Multiprint” uradi kori~ewe. Izvor o~ekuje da mu [e{eq ovih dana donese matrice, kako bi po~eo sa radom. Slu`benu bele{ku o informativnom razgovoru napisao je operativni radnik Risti} Miroslav i ista je uloèna u dosije \ureti} Veselina. Izvod iz izve{taja saradnika (redigovano) od 17. 12. 1986. godine Izvor nas je u razgovoru obavestio da je, dana 15. 12. 1986. godine, u Patrijar{iji SPC odràna tribina na kojoj je promovisana kwiga Dinka Davidova “Ogre{ewa”. Jedan od uvodni~ara na pomenutoj tribini bio je Vojislav [e{eq. Po re~ima izvora, pre nego {to je [e{eq po~eo svoje izlagawe, prisutni su ga pozdravili aplauzom. U svom izlagawu [e{eq je, po re~ima izvora, izneo da je dobro {to je po~elo da se pi{e o patwi srpskog naroda, te da je u ne~ijem interesu bilo da se ranije o tome ne pi{e. Potom je, prema re~ima izvora, izneo da su drugi narodi u na{oj zemqi la`ni prijateqi srpskog naroda, da samo ~ekaju priliku “da Srbima zabiju no` u le|a”, navode}i da je tako bilo za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, izme|u ratova i posle Drugog svetskog rata. Daqe je govorio o stradawu srpskog stanovni{tva u logoru Jasenovac za vreme Drugog svetskog rata. Po re~ima izvora, [e{eq je u ovom kontekstu, navode}i da je to ~uo od Vladimira Dedijera, izneo da je Steva Kraja~i} 1966. godine u Jasenovcu izjavio kako je malo Srba tu pobijeno, navode}i potom da je Kraja~i} bio jedan od najvi{ih rukovodilaca SR Hrvatske sve do svoje smrti. U svom izlagawu [e{eq je, po re~ima izvora, izneo da je vi{e Srba stradalo u Drugom svetskom ratu od usta{kog terora, nego za 500 godina turske vladavine. Prema re~ima izvora, [e{eq je u svom izlagawu izneo da se posle Drugog svetskog rata nije sudilo Anti Paveli}u u odsustvu, koji je najodgovorniji za stradawe srpskog naroda u Jasenovcu, ali se sudi448

lo Slobodanu Jovanovi}u. Govore}i o su|ewu Andriji Artukovi}u, [e{eq je, po re~ima izvora, izneo kako je la` da se Artukovi}u zbog nekih odredbi me|unarodnog prava nije sudilo za genocid nad srpskim narodom, nego samo za zlo~ine. Svoje izlagawe [e{eq je, po re~ima izvora, zavr{io re~ima: “Srbija ne}e propasti dok je nas”. Zavr{etak wegovog izlagawa prisutni na tribini su propratili aplauzom. (redigovano) (potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 13. 10. 1987. godine Primedbe, napomene i sli~no: Krivi~na prijava podneta protiv Vojislava [e{eqa Prilog: 1 (strana – 6) (potpis redigovan) Okru`nom javnom tuìla{tvu Beograd Na osnovu ~lana 151, stav 6 Zakona o krivi~nom postupku, podnosi se krivi~na prijava protiv [e{eq Vojislava, ro|enog 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole i majke Danice, Srbin, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, bez stalnog zaposlewa, oèwen Vesnom Mudre{om, otac jednog deteta, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~na dela iz ~lana 133 KZ SFRJ, ~lana 134 KZ SFRJ, odnosno ~lana 157 KZ SFRJ. Obrazloèwe: Dana 22. 12. 1986. godine, u Okru`nom sudu u Beogradu, na glavnom pretresu povodom re{ewa Okru`nog javnog tuìla{tva kojim je privremeno zabraweno rasturawe kwige Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces”, [e{eq je istakao: “da je pokojni predsednik Tito biv{i austro-ugarski kaplar” koji je od strane Kominterne na ~elo KPJ postavqen “sa ciqem da radi na razbijawu Jugoslavije”. Izme|u ostalog je istakao … da je “Tito svojim potpisom odobravao uklawawe svojih najbliìh saradnika, poznatih jugoslovenskih komunista, kako u periodu Staqinovih ~istki, tako i u periodu IB-a. Izme|u ostalog, [e{eq je naveo da je su|ewe protiv wega u Sarajevu 1984. godine delo “organizovane zavere Hamdije Pozderca i Branka Mikuli}a, glavnih nosilaca panislamizma i muslimanskog nacionalizma u BiH”. Potom je istakao … “da je Stane Dolanc do 1943. godine bio aktivni pripadnik Hitlerjugenda”, a da je danas ~lan Predsedni{tva SFRJ, {to “najboqe svedo~i ko nam sedi u najvi{im dràvnim organima i ko vodi politiku ove zemqe”. [e{eq je istakao i … “da se ogromnim dru{tvenim sredstvima u centru Sarajeva gradi velelepna palata za Branka Mikuli}a, te da je Mikuli}eva }erka zaposlena kao direktor Olimpijskog muzeja u Sarajevu bez ikakvog javnog konkursa”. Na kraju, [e{eq je izneo da je usled politike koju vodi rukovodstvo BiH, u periodu “od 449

1961-1971. ovu republiku napustilo vi{e od 120 hiqada Srba i hrvata, a u periodu od 1971-1981. vi{e od 100 hiqada”, ~ime je po~inio krivi~no delo iz ~lana 133 KZ SFRJ, jer je zlonamerno i neistinito prikazivao dru{tveno-politi~ke prilike u zemqi, odnosno krivi~no delo iz ~lana 157 KZ SFRJ, jer je izloìo poruzi predstavnike najvi{ih organa SFRJ. Dokaz: Sudski zapisnik sa glavnog pretresa odrànog dana 22. 12. 1986. godine povodom zabrane kwige Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces”. Dana 19. 1. 1987. godine, na ponovqenom pretresu pred ve}em Okru`nog suda u Beogradu povodom zabrane kwige “Veleizdajni~ki proces”, autora Vojislava [e{eqa, [e{eq je naveo “da se u BiH razvija realni muslimanski nacionalizam i panislamizam pod mo}nim patronatom dràvnih i partijskih struktura, prvenstveno Branka Mikuli}a, a na inspirisawe i podstrekavawe Hamdije Pozderca, zbog ~ega … u “BiH vlada nacionalisti~ki mrak i bezna|e”. Izme|u ostalog je naveo … “da je Josip Broz Tito nakon zavr{etka rata obe}avao Enveru Hoyi prisajediwewe Kosova i Metohije Albaniji”, ~ime je po~inio krivi~no delo iz ~lana 133 KZ SFRJ, jer je zlonamerno i neistinito prikazivao dru{tveno-politi~ke prilike u zemqi, odnosno krivi~no delo iz ~lana 156 KZ SFRJ, jer je izloìo poruzi predstavnike najvi{ih organa SFRJ. Dokaz: Sudski zapisnik sa ponovqenog pretresa povodom zabrane kwige “Veleizdajni~ki proces”, odrànog u Okru`nom sudu u Beogradu dana 19. 1. 1987. godine. Dana 24. 7. 1987. godine, na su|ewu povodom trajne zabrane kwige Vojislava [e{eqa “Disidentski spomenar”, autor je izme|u ostalog izneo … da je zbog “neadekvatne i tendenciozne politike vladaju}eg rukovodstva u SR BiH” kao posledica proizi{ao teàk poloàj Srba u ovoj republici, izgon Srba i slobodnomisle}ih intelektualaca iz ove republike”. Tako|e je naveo … “da je Branko Mikuli} jedan od glavnih tvoraca muslimanske nacije 70-tih godina u BiH” jer se, kako je naveo, tada nalazio na funkciji predsednika Predsedni{tva CK SK SR BiH i “neposredno rukovodio kampawom bukvalnog prisiqavawa stanovni{tva srpske narodnosti da se deklari{e kao muslimansko”, ~ime je po~inio krivi~no delo iz ~lana 133 KZ SFRJ, jer je zlonamerno i neistinito prikazivao dru{tveno-politi~ke prilike u zemqi, odnosno krivi~no delo iz ~lana 157 KZ SFRJ jer je izloìo poruzi predstavnike najvi{ih organa SFRJ. Dokaz: Sudski zapisnik sa glavnog pretresa odrànog dana 24. 7. 1987. godine u Okru`nom sudu u Beogradu. Dana 15. 9. 1987. godine, na ponovqenom pretresu u Okru`nom sudu u Beogradu, povodom zabrane kwige Vojislava [e{eqa “Disidentski spomenar”, [e{eq je, izme|u ostalog, naveo … da je prisutan “dominantan uticaj politi~kih faktora na rad pravosudnih institucija, jedna od osnovnih karakteristika dràve bez pravnog poretka. Tako|e je naveo da i sudnicu smatra mestom sa koga se moè alarmirati javno mwewe ukazivawem na “pravu prirodu jugoslovenskog titoisti~kog reìma i wene prakti~ne reprekusije”, posebno one koje karakteri{u BiH kao “ortodoksnu staqinisti~ku tvr|avu i wenog apsolutnog gospodara Branka Mikuli}a, koji se decenijama pona{a kao originalni (kao u originalu) despot i nedodirqivi satrap”. 450

Zatim je izneo da bi analiza ukupnog dru{tvenog stawa u zemqi “podrazumevala radikalno ru{ewe kulta li~nosti, odustajawe od ceremonijalnog deklamovawa vernosti Brozovom delu, i ritualnog obeleàvawa wegovog ro|endana koji ima tipi~an fa{isoidni karakter”. Potom je naveo … “da bi trebalo sa~uvati takozvanu Ku}u cve}a kao spomenik na{oj nacionalnoj glupisti, a wegove posmrtne ostatke preseliti u Kumrovec”. Potom je izneo … “da gradovima i ulicama koje nose wegovo ime nu`no je vratiti stare naslove, te poskidati Brozove portrete sa zidova javnih ustanova”. Dodao je da je “posebno va`no vaspitno-obrazovne ustanove u JNA osloboditi wegovog kulta, te prevazi}i tragikomi~nu ~iwenicu da je JNA jedina vojska na svetu ~iji je vrhovni komandant dugogodi{wi mrtvac”. Izme|u ostalog je i naveo … da “dolazi do politi~ke orijentacije prema islamskim zemqama, ~iji se lideri ~ak otvoreno me{aju u na{ politi~ki ìvot, posebno libijski vo|a Moamer El Gadafi tokom svoje poznate posete BiH, uz pravnu pomo} podiè “veliki broj yamija i drugih sakralnih objekata”. Tako|e je naveo … da su se “u jugoslovenskom rukovodstvu, tragi~nim spletom okolnosti, na{la dva notorna kriminalca. Jedan je kriminalac Hamdija Pozderac, a drugi kriminalac Branko Mikuli}, predsednik Savezne vlade”, ~ime je po~inio krivi~no delo iz ~lana 133 KZ SFRJ, jer je zlonamerno i neistinito prikazivao dru{tveno-politi~ke prilike u zemqi, krivi~no delo iz ~lana 157 KZ SFRJ jer je izloìo poruzi predstavnike najvi{ih organa SFRJ. Dokaz: Zapisnik sa glavnog pretresa odrànog u Okru`nom sudu u Beogradu, dana 15. 9. 1987. godine. Tekst zavr{ne re~i Vojislava [e{eqa na ponovqenom pretresu povodom zabrane kwige “Disidentski spomenar”. Dana 28. 10. 1987. godine, na tribini odrànoj u Patrijar{iji SPC, na kojoj je promovisana kwiga sve{tenika @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”, pred oko 100 lica Vojislav [e{eq je, izme|u ostalog, izneo … “ono {to predstavqa najbolniju ranu na dana{wem tijelu srpskog naroda je genocid koji se ne odvija samo na Kosovu i Metohiji, koji se odvija u Bosni i Hercegovini, u Dalmaciji, Hrvatskoj i Sloveniji, Crnoj Gori i Vojvodini! Srpski narod, mada nikada u istoriji nije ugwetavao druge narode, mada nikada u istoriji nije ni tla~io, ni izrabqivao, ni ubijao, ni àrio, ni palio, na{ao se u situaciji da se, nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata, kada je ~itava Evropa navikla da ìvi u miru i materijalnom i duhovnom prosperitetu, bori za goli opstanak”. Dodao je izme|u ostalog … “u BiH sude i odvode na robiju sve{tenike pravoslavne crkve. Iz Hrvatske, Slavonije i Dalmacije srpsko stanovni{tvo se masovno iseqava, dok u Crnoj Gori negiraju i samo ime narodu koji predstavqa cvijet srpstva”. Tako|e je naveo … “da zvani~na politika ne samo da poku{ava unijeti nejedinstvo i razdor u sam srpski narod, nego na isti na~in poku{ava postupati i sa Srpskom pravoslavnom crkvom”, … “da je politika uspijela prije dvadesetak-trideset godina da vje{ta~ki izdvoji jedan dio SPC-a, da “vje{ta~ki proklamuje samostalnost makedonske crkve”, … da zvani~na politika poku{ava srpski narod da “djeli na dvije nacije, na srpski i crnogorski deo”, ~ime je po~inio krivi~no delo iz ~lana 133 KZ 451

SFRJ, jer je zlonamerno i neistinito prikazivao dru{tveno-politi~ke prilike u zemqi, odnosno krivi~no delo iz ~lana 134 K SFRJ jer je vr{io izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we, razdora ili netrpeqivosti. Dokaz: Prilog br. 1. – Slu`bena bele{ka ovla{}enog slu`benog lica. Izjave uzete od prisutnih lica kao svedoka, i to: Luke Mi~ete, Milorada Sredojevi}a, Milana Radovanovi}a i Ozrena Milanovi}a. Dana 8. 12. 1986. godine, na tribini u Domu omladine u Beogradu, pod nazivom “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”, pred oko 150 lica, Vojislav [e{eq je, izme|u ostalog, izneo da je nema~ki pravnik Hans Kelzen, Karla Marksa upore|ivao sa Bogom, Lewina sa Isusom, Tita sa ê Gevarom, Martinom Luterom, na {ta je dodao “{to se mene ti~e, Josipa Broza Tita je mogao upore|ivati sa satanom”, ~ime je po~inio krivi~no delo iz ~lana 157 KZ SFRJ, jer je izloìo poruzi predstavnike najvi{ih organa SFRJ. Dokaz: Prilog br. 2. – Slu`bena bele{ka ovla{}enog slu`benog lica. Izjave uzete od prisutnih lica kao svedoka, i to: Miroqub Jevti}, Dragan Bradi} i Miroslav Jevtovi}. Saslu{awe kao svedoka Nenada Dakovi}a, voditeqa tribine iz Doma omladine. Dana 15. 12. 1986. godine, na tribini u Patrijar{iji SPC povodom promocije kwige Dinka Davidova “Ogre{ewa”, Vojislav [e{eq je pred 200 prisutnih, izme|u ostalog izjavio … “Dvadeseti vjek je vjek velikih isku{ewa za srpski narod. Sa dvadesetim vjekom je doìvqavao najteè genocide ubijawa, àrewa i paqewa, a tokom 19. vjeka, osloba|aju}i se definitivno iz turskog ropstva, ùrio je da pruì pomo} pokorenoj bra}i, osloba|ao svoju bra}u ne znaju}i da ona, raduju}i se osloba|awu, s osmjehom na licu, u potaji drè no` u svakoj te{koj situaciji u kojoj se Srbin na{ao, zabijaju bratu Srbinu u le|a! Tako je bilo i kroz Prvi i kroz Drugi svetski rat. Me|utim, tako je bilo i u me|uratnom i posleratnom periodu”. Zatim je izneo: “To su vrlo dobro znali svi neprijateqi srpskog naroda kroz istoriju, a posebno u posledwem svjetskom ratu, neprijateqi koji su se rodili u wedrima wegove bra}e, wegovi najve}i neprijateqi u dosada{woj istoriji – hrvatske usta{e, koje su ubile vi{e Srba za ~etiri godine rata nego {to je poginulo, bez sumwe, kroz ~itav period turske vladavine”. Dodao je: “Ne treba se mnogo ~uditi ako, na primer, prema svedo~ewu Vladimira Dedijera, jedan od vode}ih hrvatskih komunista Stevo Kraja~i} po~etkom {ezdesetih godina izjavquje u Jasenovcu – “Malo smo vas Srba ovde ubili”.” Tako|e je izneo: “Zar nismo decenijama bili slijepi pred ~iwenicom da se srpski narod razbija, da se djeli, da se wegova geografska karta prekraja, geografska karta wegove otaybine prekraja, da se Srbija svodi na Beogradski pa{aluk”. Tako|e je naveo: “Jednom zapjenu{anom ateisti~kom propagandom nastoji razbiti Srpska pravoslavna crkva, jer je ona kroz nekoliko posleratnih decenija bila gotovo jedini kohezioni faktor unutar srpskog naroda. Vojvo|anski birokratski autonoma{i, sqede}i tu vatikansko-kominternovsku zavjeru, poku{avaju dovesti u pitawe nacionalno jedinstvo srpskog naroda, idu putem kojim su krenuli crnogorski komunisti, odvajawem dela srpskog naroda od wegove matice, vjerovatno nisu daleko od pomi452

sli od stvarawa novih hibridnih nacija”. Dodao je: “Nije slu~ajno da je posleratni reìm poku{ao da izjedna~i genocid koji je vo|en nad srpskim narodom sa sporadi~nim kolaboracionizmom koji se javqao unutar samog naroda kroz saradwu sa okupatorom”. Tako|e je izneo: “Srbija ne}e propasti sve dok smo ìvi mi”, “{to je trojka koja je vladala kod nas potekla iz Rimokatoli~ke crkve”, “da glavni u toj trojci nije ba{ mnogo drào ni do ideologije, ni do istine, da je lako mewao i ideologiju i religiju i politiku iz dana u dan, ukoliko se to uklapalo u wegove {eme, u wegovu koncepciju vlasti, li~ne vlasti”, “da je u toku rata u najè{}oj ofanzivi Milovan \ilas i druga kampawa (kao u originalu) pregovarali su u Jasenovcu upravo sa nema~kom komandom, da se iz Jasenovca pusti Herta, èna ovoga ~oveka, sa nekoliko drugih komunista u zamenu za zarobqene nema~ke oficire, dok je ostala sirotiwa raja, uglavnom Srba, nekoliko stotina hiqada, ~amila i ~ekala klanicu”, ~ime je po~inio krivi~no delo iz ~lana 133 KZ SFRJ, ~lana 134 KZ SFRJ, jer je vr{io izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we, razdora ili netrpeqivosti, i ~lana 157 KZ SFRJ. Dokaz: Prilog br. 3. – Slu`bena bele{ka ovla{}enog slu`benog lica. Izjave uzete od prisutnih lica kao svedoka, i to: Milorad Sredojevi}, Sa{a Panti}, Nenad Makuqevi}, Mladen Duri}, Sneàna Popovi}, Rodoqub Lazi}, Predrag Mirkovi}, êdomir Jani~i} i Dragi} Ili}. S obzirom da [e{eq Vojislav ve} duè vremena agresivno, beskrupulozno, kontinuirano – javno i tajno, neprijateqski deluje, molimo vas da navode iz krivi~ne prijave uzmete na razmatrawe. Beograd, 13. 10. 1987. godine

Ovla{}eno slu`beno lice

CCIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0348 17. 10. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. (redigovano) Izvor usmeren na pra}ewe neprijateqske delatnosti pojedinaca iz grupacije gra|anske desnice. Sastanak odràn dana 8. 10. 1987. godine, na inicijativu izvora. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskoj delatnosti Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nas je informisao da je krajem meseca septembra teku}e godine, u restoranu “Maèstik”, odrào sastanak sa Vojislavom [e{eqom i izvesnom Mirom, koja je izvora upoznala sa Vojislavom [e{eqom. Tema wiho453

vog razgovora bila je, po izvoru, ukupna dru{tveno-ekonomska kriza kod nas. Po proceni [e{eqa, jugoslovensko partijsko i dràvno rukovodstvo }e u ciqu re{avawa te{kog stawa na Kosovu, morati u bliskoj budu}nosti zavesti prinudnu vojnu upravu. U nastavku razgovora sa sagovornicima, [e{eq je, po navodima izvora, izneo kako je duboko ube|en da }e u “razjediwenoj jugoslovenskoj federalnoj zajednici, ukoliko se nastavi sada{we krizno stawe, do}i do gra|anskog rata”. Po oceni [e{eqa, SSSR-u i SAD-u ne bi odgovarao gra|anski rat u Jugoslaviji, i navedene sile }e pre wegovog izbijawa izvr{iti podelu jugoslovenske teritorije na taj na~in {to }e Srbija sa pokrajinama, Makedonija, Crna Gora i deo BiH pripasti SSSR-u, dok }e ostali deo teritorije pripasti SAD-u. Na kraju razgovora sa izvorom, [e{eq je rekao da je osnovni ciq wegovih dosada{wih izdatih kwiga, s jedne strane, pokazivawe {iroj javnosti pravog stawa na{eg dru{tva, a sa druge strane, iste imaju za ciq da doprinesu brèm propadawu i razjediwewu na{e zajednice. III. Podaci o licima, izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici u USDB. IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema Vojislavu [e{equ primewuju se neophodne operativno-tehni~ke mere i radwe u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa wegove delatnosti sa pozicija gra|anske desnice. U toku je identifikacija izvesne Mirjane. V. Napomena, ocene i predlozi operativnog radnika Sa izvorom je dogovoreno da ostvari bliè kontakte sa n. Mirjanom u ciqu kasnijeg ponovnog zajedni~kog odràvawa sastanaka sa Vojislavom [e{eqom. Izvoru su dati konkretni zadaci na planu dobijawa podataka o Mirjani, sa kojom se izvor upoznao u mesecu avgustu teku}e godine u UKS-u. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: – 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru – 1h V sektoru USDB – 1h operativnom radniku

CCIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 19. 10. 1987. godine

Izve{taj saradnika I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) 454

(potpis redigovan)

Sastanak je odràn 14. 10. 1987. godine na na{u inicijativu. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nam je u razgovoru rekao da se pre nekoliko dana sreo sa Rankom î~ak, te da mu je ona iznela da je 15. 9. 1987. godine bila prisutna u Okru`nom sudu u Beogradu kada je vo|ena rasprava povodom zabrane kwige “Demokratija i dogma”, autora Vojislava [e{eqa. [e{eq je tom prilikom, po re~ima Ranke î~ak, “odrào ~itav pledoaje” koji je trajao nekoliko sati i, izme|u ostalog, govorio je o islamizaciji BiH, te je zato neposredno optuìo Hamdiju Pozderca i predsednika SIV-a. Za predsednika SIV-a, [e{eq je tako|e izneo da je kupio stan u Parizu i da se sprema da, zbog te{ke situacije kod nas, pre|e da ìvi u Pariz. Izvor je daqe rekao kako mu je Ranka î~ak kazala da je [e{eq potom govorio o odgovornosti Fadiqa Hoye za stawe na Kosovu, i da je tom prilikom rekao da ta odgovornost nikada ne moè biti do kraja utvr|ena, po{to je Fadiq Hoya sve to radio u dogovoru sa Josipom Brosom Titom, te ako bi se do kraja istraìvalo wegovo delovawe, neizostavno bi moralo da do|e i do preispitivawa li~nosti i dela druga Tita. Po{to Ranka î~ak, kao po{tovalac li~nosti i dela druga Tita, ovo nije mogla da slu{a, ona je iza{la napoqe, a za wom je po{ao i jedan oficir JNA u uniformi. U hodniku je upitao Ranku î~ak zbog ~ega se toliko uzbudila, odnosno da li je mo`da supruga ili ro|aka [e{eqa, pa kada mu je ona odgovorila da je samo [e{eqeva prijateqica, ovaj oficir joj je rekao da se ne uzbu|uje mnogo zbog ove izjave [e{eqa u vezi sa drugom Titom, po{to je sve to istina. Na kraju razgovora, izvor nam je rekao kako mu je Ranka î~ak iznela da ne}e pro}i ni godinu dana, a da }e do}i do potpunog preispitivawa li~nosti i dela druga Tita. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici. (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Sa izvorom je dogovoreno da nas i ubudu}e blagovremeno informi{e o svim bezbednosno-interesantnim zapaàwima.

CCV Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti Pov. broj 18820/3 Beograd, 20. 10. 1987. godine 455

Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije Slu`ba dràvne bezbednosti – III sektor – Beograd Predmet: Vojislav [e{eq Veza: Na{a depe{a br. 18820/1 od 11. 8. 1987. godine U vezi istupa Vojislava [e{eqa u Okru`nom sudu u Beogradu, 15. 9. 1987. godine, smatramo da ovaj istup, zadokumentovan u sudskom zapisniku, predstavqa dovoqan razlog za podno{ewe krivi~ne prijave, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~na dela iz ~lana 133 i 157 KZ SFRJ. [e{eqeva fanati~nost, koja je do{la do punog izraàja, ovom prilikom odraàva prave ciqeve wegove ukupne delatnosti, a weno daqe tolerisawe bi delovalo podsticajno ne samo na [e{eqa i rezultiralo bi jo{ grubqim napadima i radikalnijim zahtevima i drugih ekstremista. Pri ovome treba imati u vidu i brojne kontakte i zna~ajnu materijalnu pomo} koju je [e{eq dobijao od srpske neprijateqske emigracije, a za {ta postoji deo dokumentacije u II sektoru SDB RSUP SR Srbije. Cenimo potrebnim da razmotrite i mogu}nost da se nad sudijama Nikolom Perovi} i Vladimirom Danilovi}, koji su vodili rasprave povodom zabrane kwiga “Veleizdajni~ki proces” i “Disidentski spomenar”, primene odre|ene mere operativne obrade u ciqu otkrivawa eventualne neprijateqske pozadine omogu}avawa Vojislavu [e{equ da otvoreno neprijateqski istupa u sudu i na najgrubqi na~in vre|a li~nost i delo druga Tita i druge revolucionare i rukovodioce.

CCVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0298 23. 10. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 16. 10. 1987. godine na inicijativu izvora. Operativna veza je angaòvana na pra}ewu neprijateqske delatnosti Vojina Luki}a sa birokratsko-etatisti~kih pozicija. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa (OO u ovoj Upravi po gra|anskoj desnici). Dana 15. 10. 1987. godine, Milka \ureti}, supruga Veselina \ureti}a, (redigovano) je sa Vojislavom [e{eqem posetila na{eg izvora na radnom mestu. Tom prilikom, Vojislav [e{eq je na{em izvoru ponudio na prodaju svoje dve kwige: “Disidentski spomenar” i “Demokratija i dogma”. Nakon {to je izvor pristao da kupi obe kwige, [e{eq je rekao da wegove kwige imaju tehni~kih gre{aka, ali da je to zbog toga {to ih on sam {tampa i da u stanu ima ma{inu skromnih {tamparskih mogu}nosti. Tako|e je napome456

nuo da ima materijalnih problema i da mu je stalo da proda {to vi{e kwiga. Zato je zamolio na{eg izvora da svojim poznanicima proda wegove kwige. Nakon toga, [e{eq je pitao na{eg izvora da li mu je poznato da je predsednik SIV-a, Branko Mikuli}, za vreme rata “bio u usta{koj mladeì”, da je Veselin \uranovi} “bio u ~etnicima”. [e{eq je napomenuo da }e i o tim saznawima da pi{e, kao {to je ve} pisao o Hamdiji Pozdercu. Na pitawe na{eg izvora da li je pored svog prvog i tre}eg pisma Hamdiji Pozdercu, napisao i drugo pismo, [e{eq je rekao da “drugo pismo nije napisao, ali da }e naredno pismo Hamdiji Pozdercu imati redni broj 6”. [e{eq se interesovao da li }e uhapsiti Hamdiju Pozderca, napomiwu}i da bi to trebalo i da je on u svojim pismima bio u pravu. Nakon toga, [e{eq je pohvalno govorio o kwizi Veselina \ureti}a “Saveznici i jugoslovenska ratna drama”. Interesovao se za kwigu i traìo od Milke \ureti} i na{eg izvora da mu obezbede jedan primerak dopuwenog izdawa koje je na na{em jeziku {tampano u SR Nema~koj. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti – Vojislav [e{eq, za koga se u USDB za Beograd vodi OO po gra|anskoj desnici. – Veselin \ureti} (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB Sa izvorom je obavqen informativni razgovor u vezi Vojislava [e{eqa. Planom predvi|ene radwe i mere prema navedenim licima u obradi i daqe se primewuju. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Izvor nas je obavestio da je Milka \ureti} slede}eg dana do{la kod wega i izjavila da je navodno wen suprug Veselin veoma zabrinut {to je na svoje radno mesto dovela Vojislava [e{eqa, a naro~ito zbog toga {to je [e{eq traìo da mu obezbedi jedan primerak kwige “Saveznici i jugoslovenska ratna drama”, {tampan u SR Nema~koj. S obzirom da je pomenuta kwiga sudski zabrawena, Veselin \ureti} se pla{i da [e{eq umnoì kwigu i po~ne da je rastura poznanicima. S obzirom da je [e{eq obe}ao na{em izvoru da }e 21. 10. 1987. godine do}i u wegovu kancelariju, operativnu vezu smo instruisali za taj kontakt.

CCVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 24. 10. 1987. godine

Izve{taj saradnika I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak je odràn 22. 10. 1987. godine na inicijativu izvora. (redigovano) 457

II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskom istupawu pojedinih lica sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nam je u razgovoru rekao da je 19. 10. ove godine bio u restoranu “Klub kwièvnika”, i da je tom prilikom od Nikole Vuj~i}a, glavnog i odgovornog urednika lista “Kwièvna re~”, ~uo kako ne namerava da objavi neki poseban izve{taj sa skupa o civilnom dru{tvu koji }e biti odràn u Institutu za sociologiju u Qubqani od 28. do 31. 10. 1987. godine, ali da }e, umesto toga, objaviti ceo rad Lasla Sekeqa, koji je ovaj spremio za pomenuti skup. Izvor nam je daqe rekao da je 21. 10. 1987. godine u ve~erwim ~asovima bio prisutan na Kolar~evom narodnom univerzitetu, gde je odràno kwièvno ve~e povodom Dana oslobo|ewa Beograda. Tom prilikom je primetio i vi{e bezbednosno interesantnih lica, me|u kojima i Du{ana Bogavca i Vojislava [e{eqa. Za Bogavca izvor je naveo kako je bilo primetno kako u ruci drì list “Politika”, neobi~no velikog obima, te da je kasnije video kako Bogavac u stvari tu drì neke pisane materijale. Za [e{eqa izvor je naveo da je prilikom pozdrava jedino naveo da se razvodi od svoje supruge, pa se potom izgubio u masi. Na kraju razgovora, izvor nam je rekao da }e ispred lista “Mladost” u Qubqanu putovati Ra{ko Kova~evi}, kako bi izve{tavao sa skupa o civilnom dru{tvu, te da je Kova~evi} materijale za ovaj skup ve} dobio od Nece Jovanova. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Laslo Sekeq, Vojislav [e{eq – (redigovano) Du{an Bogavac (redigovano) Neca Jovanov, Nikola Vuj~i} (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Sa izvorom je dogovoreno da nas i ubudu}e blagovremeno informi{e o svim bezbednosno-interesantnim zapaàwima.

CCVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0404 29. 10. 1987. godine

Izve{taj o rezultatima primene mere tajne kontrole po{tanskih po{iqki Meru primewujemo prema Vojislavu [e{equ (OO po gra|anskoj desnici u USDB Beograd) radi sveobuhvatnijeg sagledavawa wegove neprijateqske delatnosti. 458

Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci: Dana 3. 10. 1987. godine Vojislav [e{eq je uputio {est po{tanskih po{iqki, i to slede}im licima: Vidosav Raki} “[umadinac” (redigovano) poverenik emigrantske pro~etni~ke organizacije “Ravna Gora”, post. fach. 68, 8804-AU-ZH-Scweiz; Miroqub Timotijevi} (redigovano) 841 West George Street, Chicago, Illinois 60657–USA; Radivoj Pavlovi}, Schlösslistr 14, 6030 Ebikon, Schweiz; Milorad Baki}, Postfach 24, 6340 Baar, Schweiz; Petar Milatovi}, Plankenbüchlergasse 12/30, 1210 Wien–Ostereich; Nikola Markovi} (redigovano) P.O. box 26, West Footscray 3012, Melboorne Vic.–Australia. Vojislav [e{eq je poslao pismo Vidosavu Raki}u “[umadincu”, u kojem mu je odgovorio da su mu nedavno zabrawene kwige “Disidentski spomenar” i “Demokratija i dogma”, pa bi svaki poku{aj da se te kwige iznesu iz zemqe i wemu uru~e predstavqao veliki rizik, jer, kako on to kaè, ko bude uhva}en u tom poku{aju moè biti osu|en do tri godine zatvora. Ovo isto mu je odgovorio i za kwigu @ivojina Pavlovi}a “Ispquvak pun krvi”. Me|utim, u nastavku pisma je izrazio uverewe da je jo{ pre zabrane ovih kwiga do{lo do wihovog izno{ewa iz Jugoslavije, te da ih Raki} poku{a nabaviti od na{ih emigranata. Na kraju je poru~io da }e mu kwigu “[esta kolona” najverovatnije nabaviti na sajmu kwiga, koji se odràva krajem oktobra u Beogradu. Drugo pismo je [e{eq poslao Miroqubu Timotijevi}u, kome je napisao da mu “reìm” jo{ nije izdao paso{, da je on re{io da istraje u zahtevu za putnom ispravom, te da nema nameru da se iseli iz Jugoslavije, jer bi upravo to, po wegovim navodima, poèleli mnogi “dràvni velikodostojnici”. Na kraju mu je poru~io da bi eventualni wegov dolazak u Ameriku mogao biti uzrokovan samo predava~kom turnejom ili boravkom na jednogodi{wim ili dvogodi{wim studijama. Slede}e pismo je Vojislav [e{eq uputio Radivoju Pavlovi}u, i wime ga obavestio da se najvi{e druì sa Vukom Dra{kovi}em (redigovano), da mu jo{ nije odobren paso{, da su mu zabrawene tokom leta jo{ dve kwige, te da ga je napustila supruga i da je sada pred razvodom. Tako|e ga je obavestio da je pored zabrawenih kwiga izdao pro{log leta jo{ dve, usko stru~ne, kwige. Na kraju je obavestio Pavlovi}a da se pojavio odgovor na wegovo prvo pismo Hamdiji Pozdercu, a to je u stvari jedan “èstok, napada~ki” ~lanak koji je objavqen u sarajevskom “Oslobo|ewu”, te da nije u mogu}nosti da mu to pismo po{aqe, jer je jedini primerak dao na ~itawe Milanu Davidovi}u (redigovano), koji mu ga jo{ nije vratio. Zatim je napisao pismo Miloradu Baki}u i zamolio ga da mu {to pre odgovori da li je dobio kwige “Disidentski spomenar” i “Demokratija i dogma” koje je on, kako je napisao, poslao Baki}u neposredno pred wihovo zabrawivawe. Tako|e mu je poru~io da je pa`qivo pro~itao wegovo pismo, te da se nada kako je Baki} uvideo da su oni po mnogo ~emu istomi{qenici. 459

Tako|e je Vojislav [e{eq istog dana uputio pismo i Petru Milatovi}u, kome je poru~io da je primio kwige i ~asopise koje mu je ovaj poslao, te da u na~elu prihvata saradwu sa nekoliko zapadnih ~asopisa, ali je napomenuo i to da bi za po~etak hteo da se objavquju samo oni ~lanci koji su ve} objavqeni u Jugoslaviji, bili oni zabraweni ili ne. I wemu je napisao da nije u mogu}nosti da mu po{aqe svoje zabrawene kwige, jer nekoliko primeraka koje poseduje ne drì u svom stanu, ali je izrazio nadu da }e Milatovi} ipak do}i do wegovih kwiga preko qudi koji su te kwige kupili pre wihovog zabrawivawa i izneli iz Jugoslavije. Posledwe pismo je [e{eq uputio Nikoli Markovi}u, kome je odgovorio da ga uop{te ne ~udi {to mu po{ta tako dugo kasni. Tako|e mu je napisao da jo{ nije dobio putnu ispravu, pa stoga wegov eventualni dolazak u Australiju uop{te nije aktuelan, a da se za mogu}nost odràvawa nekoliko predavawa interesovao samo informativno. Zatim je napomenuo Markovi}u da mu je veoma jasna situacija u Australiji i da ~esto razgovara sa Atanasijem Jevti}em (redigovano). Na kraju ga je obavestio da su mu letos zabrawene jo{ dve kwige, a da su tako|e zabraweni i “omladinski listovi” u Mariboru i Qubqani, “Katedra” i “Mladina”, zbog toga {to su od{tampali wegovo otvoreno pismo Hamdiji Pozdercu. Napomenuo je i to da mu samo ovi podaci mogu biti dovoqni za ilustraciju trenutne situacije u Jugoslaviji. Napomena: U prilog ove bele{ke dostavqamo V sektoru USDB fotokopije navedenih po{tanskih po{iqki. USDB Beograd V odeqewe Pogledati bele{ku od 17. 2. 1992. godine o materijalima koji nedostaju iz dosijea (Napomena: Bele{ka se nalazi u kwiyi “Policijsli dosije, drugi deo”, op. red)

CCIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti III sektoru Beograd U prilogu dostavqamo kopiju akta SDB SSUP broj 18820/3 od 20. 10. 1987. godine, koji se odnosi na [e{eq Vojislava (OO po gra|anskoj desnici). Mi{qewa smo da SDB ne moè podnositi krivi~nu prijavu zbog istupa na sudu. Neophodno je sugerisati OJT da oni podnesu krivi~nu prijavu za [e{eqev istup u Okru`nom sudu u Beogradu 15. 9. 1987. godine. (Napomena: Dokument se nalazi na strani 448, op. red.) 460

CCX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0298 12. 11. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa Operativna (redigovano) Razgovor obavqen 10. 11. 1987. godine na inicijativu izvora. Operativna veza je angaòvana na pra}ewu neprijateqske delatnosti Vojina Luki}a sa birokratsko-etatisti~kih pozicija. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na neprijateqsko delovawe Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u USDB za Beograd). Vojislav [e{eq je posetio operativnu vezu 10. 11. 1987. godine na radnom mestu. [e{eq je prethodno svratio kod Milke \ureti}, supruge Veselina \ureti}a, (redigovano) insistiraju}i da ga ona najavi na{oj operativnoj vezi. Tokom razgovora sa operativnom vezom, [e{eq je rekao da je “na{ reìm u totalnoj krizi i da je vreme za revolucionarne promene”. U vezi toga je govorio o svom poloàju, tvrde}i da je on blagovremeno uo~io da je “sve osu|eno na propast”, kao i da je zbog toga {to je to javno iznosio bio i u zatvoru. Pomenuo je “aferu Agrokomerc” i s tim u vezi Hamdiju i Hakiju Pozderca i Du{ka Zgowanina, sekretara RSUP SR Bosne i Hercegovine. Posebno je revoltirano govorio o Zgowaninu, imenuju}i ga “produènom rukom represivnog reìma” od koga je on bio progawan i maltretiran. Sada, po re~ima [e{eqa, sve izlazi na videlo i “politi~ka kriza, posebno u SR Bosni i Hercegovini posle Agrokomerca, potvr|uje da je on bio sasvim u pravu”. S tim u vezi, [e{eq je rekao da }e uskoro i predsednik SIV-a biti smewen “zbog malverzacija i politi~kih gre{aka”. Na primedbu na{eg izvora da sada “nije vreme za revolucije” i da su mnogi koji tako misle skloni da politi~kim sredstvima postignu svoj ciq, [e{eq je rekao da on ne misli tako i da on li~no smatra da je potrebno radikalnim potezima “kompromitacijom politi~ara na vlasti raskrinkati reìm”. U vezi toga, pitao je operativnu vezu na koji na~in bi on mogao izvr{iti uvid u arhivsku gra|u o ~etni~kom pokretu, kako bi navodno na{ao podatke o Veselinu \uranovi}u. Nakon toga, [e{eq je rekao da je tokom oktobra teku}e godine pokrenuo peticiju koju namerava da po{aqe Predsedni{tvu SFRJ. U pomenutoj peticiji, [e{eq navodi: “Rukovode}i se demokratskim principima i humanitarnim razlozima, apelujemo da, u skladu sa va{im ustavnim i zakonskim ovla{}ewima, oslobodite Vladimira Dap~evi}a i Mileta Perovi}a daqeg izdràvawa kazne”. Pored toga, u tekstu peticije se navodi da je Vla461

dimir Dap~evi} uhap{en 1975. godine i osu|en na smrt, da mu je kazna odmah zamewena kaznom strogog zatvora u trajawu od 20 godina i da kaznu izdràva u poàreva~kom zatvoru. Za Mileta Perovi}a je napisano u peticiji da je uhap{en 1976. godine i osu|en na 20 godina strogog zatvora, da mu je kazna kasnije smawena na 15 godina i da se nalazi na izdràvawu kazne u Sremskoj Mitrovici. U peticiji [e{eq konstatuje da su Perovi} i Dap~evi} bili i ranije osu|ivani i da su “robijali od 1948. do 1955. godine na Golom otoku. Dakle, u zatvorima posleratne Jugoslavije proveli su skoro dvadeset godina zbog svojih politi~kih ube|ewa. [e{eq je jedan primerak peticije dao na{em izvoru. Napomenuo je da je peticija jo{ u fazi potpisivawa. Naime, peticiju je do sada, osim [e{eqa, potpisalo 28 lica. Me|u potpisnicima su i Dobrica ]osi}, Vuk Dra{kovi}, @arko Gavrilovi}, Miodrag Skuli} (redigovano) Neboj{a Popov, Ivan Jankovi}, Ilija Moqkovi}, Kosta âvo{ki, Stojan Cerovi}, Milovan \ilas, Dragomir Oluji} (redigovano), Du{an Bogavac (redigovano). III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema navedenim licima koja su pod operativnim tretmanom preduzimaju se planom predvi|ene radwe i mere. Sa izvorom je obavqen informativni razgovor. Preko izvora smo izuzeli primerak peticije. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Operativna veza je instruisana za naredne kontakte sa Vojislavom [e{eqem. Uz ovaj izve{taj prilaèmo 2 primerka fotokopije peticije. Jedan primerak fotokopije dostaviti V sektoru USDB za Beograd, a drugi III sektoru SDB RSUP SR Srbije.

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: gra|anska desnica Primedbe, napomene i sli~no: Peticija koju je pokrenuo Vojislav [e{eq, kojom se traì osloba|awe daqeg izdràvawa kazne Dap~evi} Vladimira i Mileta Perovi}a. Priloga: 2 (strana – 2) (potpis redigovan) Predsedni{tvu SFRJ Vladimir Dap~evi}, partizanski pukovnik, uhap{en je 1975. godine i osu|en na smrt. Kazna mu je odmah, od strane suda, zamewena sa dvadeset godina robije. Od tada se nalazi u poàreva~kom zatvoru. 462

Dr Mileta Perovi} uhap{en je 1976. godine i osu|en na dvadeset godina robije. Kazna mu je kasnije smawena na petnaest godina i izdràva je u Sremskoj Mitrovici. Pukovnik Dap~evi} i dr Perovi} ve} su ranije osu|ivani; od 1948. do 1955. godine robijali su na Golom otoku. Dakle, u zatvorima posleratne Jugoslavije proveli su skoro dvadeset godina zbog svojih politi~kih ube|ewa. Rukovode}i se demokratskim principima i humanitarnim razlozima, apelujemo da, u skladu sa va{im ustavnim i zakonskim ovla{}ewima, oslobodite Vladimira Dap~evi}a i Miletu Perovi}a daqeg izdràvawa kazne. U Beogradu, oktobra 1987. godine

Vojislav [e{eq

Spisak potpisnika sa~iwen po redosledu potpisivawa: 1. Dr Vojislav [e{eq 2. Dr Oleg Golubovi} 3. Dr Kosta âvo{ki 4. Miodrag M. Skuli} 5. Rastko Zaki} 6. Du{an Bogavac 7. Vojislav Lubarda 8. Dr @arko Gavrilovi} 9. Milorad Radevi} 10. Milorad Balan~i} 11. Akademik Matija Be}kovi} 12. Dr @arko Vidovi} 13. Dragomir Oluji} 14. Dr Dragoqub Mi}unovi} 15. Ilija Moqkovi} 16. Vuk Dra{kovi} 17. Akademik Dragoslav Mihailovi} 18. Brana Crn~evi} 19. Dr Svetlana Slap{ak 20. Miodrag \uki} 21. Milivoje Gli{i} 22. Stojan Cerovi} 23. Dr Predrag Risti} 24. Akademik Borislav Peki} 25. Milovan \ilas 26. Akademik Dobrica ]osi} 27. Dr Neboj{a Popov 28. Danilo Pejovi} 29. Dr Ivan Jankovi} 30. Aleksandar Lojpur 31. Sr|a Popovi} 32. Borislav Mihajlovi} Mihiz 33. Dr Zoran Gavrilovi} 34. Zdenka A}in 463

35. Dr Neca Jovanov 36. Akademik dr Qubomir Tadi} Uz saglasnost svih potpisnika, preporu~enom po{tom poslao Predsedni{tvu SFRJ Dr Vojislav [e{eq Spisak adresa kod Vojislava [e{eqa: 1. Gojko \ogo, Jurija Gagarina 193, “golf” BG-469-321; 2. Vuk Dra{kovi}, Sretena Mladenovi}a br. 1, “peò” 205; 3. Miodrag Mili}, Cara Uro{a 6a; 4. Dobrica ]osi}, Branka \onovi}a 6; 5. Mihajlo Markovi}, Vladete Kova~evi}a 12; 6. Veroslava Jovanovi}, Obili}ev venac 3/IV-9; 7. Dragan Barjaktarevi}, Jurija Gagarina 94, Pariske komune 31/12; 8. Olivera Bogavac, Mihajla Bogi}evi}a 6, BG-438-413; 9. Nade`da Mili}, Yona Kenedija 31/34; 10. Mirjana Teodorovi}, 7. jula 10a; 11. Nata{a Ivkovi}, Bulevar Lewina 183, “zastava 101”, BG-451-315; 12. Slobodan Ini}, Bulevar AVNOJ-a 110; 13. Milisav Savi}, Generala @danova 16/V; 14. Mirjana Jovanov, Krwa~a, Zrewaninski put 43; 15. Mojmir Andri}, Aleksandra Gli{i}a 2, “peò” 504, BG-570-980; 16. Andrija Kresti}, Topli~in venac 29/VII-59; 17. Jovan Koprivica, Pavla Papa 3; 18. Du{an Bogavac, Bulevar Lewina 143; 19. Svetozar Stojanovi}, G. G. Deà 30; 20. Zoran Sekuli}, Kameni~ka 5; 21. Boìdar Jak{i}, Prava br. 4, Kumodra`; 22. Jovan Marjanovi}, Bulevar Lewina 143/43, Radoja Domanovi}a 28; 23. Radisav Filipovi}, Bulevar Lewina 15/10; 24. @arko Vidovi}, 27. marta br. 36, Alekse Dejanovi}a br. 8, Tipografska 69; 25. Miladin i Maja Kora}, Save Kova~evi}a 42/42; 26. Mara [e{eq, Ba~ka 17, Zemun; 27. Dobrila \or|evi}, [umatova~ka 26; 28. Miodrag Skuli}, Kumodra{ka; 29. Oleg Golubovi}, Milutina Boji}a 8, “hilman”, BG-265-730; 30. NN – Nova skojevska 41; 31. Rastko Zaki}, Borska 36b; 32. Jelenko Mi}evi}-Filaret, Ustani~ka 193, Zemunski park bb; 33. NN – Mar{ala Tita br. 2; 34. NN – Dimitrija Tati}a 14; 35. NN – Osmana \uki}a 7; 36. Narodna biblioteka Srbije; 37. Radio Beograd; 38. Ilija Moqkovi}, Pohorska 7; 464

39. Dragomir Oluji}, Knez Miletina 40; 40. NN – îka Qubina 1; 41. NN – Kijevska 8; 42. Klub kwièvnika, Francuska 7; 43. NN – Baba Vi{wina 20; 44. NN – Wego{eva 30; 45. NIRO “Je`”, Nu{i}eva 6; 46. IDN, Narodnog fronta 45; 47. NN – Vuka Karayi}a 12 – Nada Vrawe{; 48. NN – Majke Jevrosime 42; 49. NN – Makedonska 31; 50. NN – Kijevo – Partizanska 85/XIV-111; 51. NN – Mar{ala Tita br. 4; 52. NN – Kumodra{ka 55; 53. NN – Ranka Tajsi}a 40 – drugi ulaz; 54. NN – Kru{edolska 1a; 55. NN – Ja{e Igwatovi}a – “reno” 4, BG-680-444; 56. NN – 29. novembra 108; 57. Kosti} – Teslina 16/III; 58. Radovi} – Ustani~ka 208/113; 59. “zastava 126p”, BG-722-812; 60. “reno 4”, BG-643-165; 61. “zastava 101”, NS-168-816; 62. “jugo 45”, NS-228-352.

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: gra|anska desnica Primedbe, napomene i sli~no: Informacija o istupawima dr Vojislava [e{eqa na javnim tribinama i na glavnim pretresima u Okru`nom sudu u Beogradu povodom zabrane rasturawa wegovih kwiga (potpis redigovan)

Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ko javno tuìla{tvo Str. pov. broj 27/87 Beograd, 2. 12. 1987. godine Informacija o istupawu dr Vojislava [e{eqa na javnim tribinama u Beogradu i na glavnim pretresima u Okru`nom sudu u Beogradu povodom zabrane rasturawa wegovih kwiga i stav tuìla{tva prema ovim istupima 465

I Dr Vojislav [e{eq je ro|en u Sarajevu 1954. godine. Doktorirao je na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu. Radio je na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu kao asistent, predava~ i na kraju kao docent. Kao {to je poznato, protiv wega je tokom 1984. godine vo|en krivi~ni postupak pred Okru`nim sudom u Sarajevu za krivi~no delo kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa. Ovaj postupak je okon~an presudom Saveznog suda, tako da je ogla{en krivim za krivi~no delo neprijateqske propagande i osu|en na kaznu zatvora u trajawu od jedne godine i 10 meseci. Kaznu je izdrào u KPD Zenica. Po izdrànoj kazni preselio se s porodicom u Zemun, gde i sada ìvi. U Beogradu je izdao osam kwiga, i to: “Hajka na jeretika”, “Sumrak iluzija”, “Vrijeme preispitivawa”, “Veleizdajni~ki proces u Sarajevu 1984.”, “Disidentski spomenar”, “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”, “Demokratija i dogma” i “Marksisti~ki koncept naoruànog naroda”. Od ovih kwiga odlukom suda trajno je zabraweno rasturawe tokom 1986. godine dve kwige (“Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”), i u 1987. godini dve kwige (“Demokratija i dogma” i “Disidentski spomenar”). Posebnom informacijom Strogo pov. 6/87, od 1. 4. 1987. godine, informisani ste o sadràju kwiga dr Vojislava [e{eqa “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”, te o [e{eqevim istupawima u Okru`nom sudu u Beogradu na glavnim pretresima u 1986. godini prilikom zabrane ove dve wegove kwige. Istovremeno ste informisani i o [e{eqevim istupawima na javnim tribinama krajem 1986. i po~etkom 1987. godine, i to u Patrijar{iji Srpske pravoslavne crkve 28. 10. 1986. godine prilikom promocije kwige “Na braniku vere i nacije” sve{tenika @arka Gavrilovi}a, i 15. 12. 1986. godine prilikom promocije kwige Dinka Davidova “Ogre{ewa”, zatim u diskusiji na tribini Doma omladine 8. 12. 1986. godine i u Udruèwu kwièvnika Srbije 16. 2. 1987. godine na sastanku tzv. Odbora za za{titu umetni~kih sloboda. (Prepis posebne informacije Strogo pov. br. 6/87 daje se u prilogu ove informacije). Posle ovoga, kao {to je napred pomenuto, a u posebnim informacijama tako|e preneto, usledile su zabrane rasturawa jo{ dve kwige autora dr Vojislava [e{eqa, i to: kwiga “Demokratija i dogma” i “Disidentski spomenar”. II 1) U avgustu ove godine Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu donelo je odluku o privremenoj zabrani rasturawa kwige “Demokratija i dogma”, a kasnije su Okru`ni sudu Beogradu i Vrhovni sud SR Srbije svojim odlukama trajno zabranili weno rasturawe. Kwiga je zabrawena zbog toga {to je autor dr Vojislav [e{eq u woj preneo integralni tekst svoga priloga anketi novinara Du{ana Bogavca pod nazivom “[ta da se radi?”, a u kome se la`no prikazuju dru{tveno-politi~ke prilike u zemqi, vr{i grub napad na dràvno i partijsko rukovodstvo, kao i na li~nost Josipa Broza Tita i 466

zbog ~ega je on osu|en u Sarajevu za krivi~no delo neprijateqske propagande. U istoj kwizi preneo je i delove kwige autora Miodraga Mili}a “Ra|awe Titove despotije”, koja je izdata u Londonu i zbog ~ijeg sadràja je Mili} osu|en februara 1984. godine u Beogradu za krivi~no delo neprijateqske propagande. I u ovim Mili}evim tekstovima vr{i se grub napad na dràvno i partijsko rukovodstvo, kao i na li~nost Josipa Broza Tita. Na pretresu pred Okru`nim sudom u Beogradu, brane}i svoju kwigu, dr Vojislav [e{eq ponavqa napad na dràvno i partijsko rukovodstvo, kao i na li~nost Josipa Broza Tita. Tada je, izme|u ostalog, u zapisnik izjavio: – da se Josip Broz Tito najpre obra~unavao sa buròaskim demokratima koji su bili voqni da sara|uju sa komunistima, a zatim 1948. godine sa onim {to je bilo naj~asnije u Komunisti~koj partiji Jugoslavije, kojom prilikom su neki likvidirani politi~ki, a neki i fizi~ki; – kada je partijskom i dràvnom vrhu trebalo da se poprave odnosi sa Sovjetskim Savezom `rtvovan je Milovan \ilas, a kada je trebalo napraviti zaokret prema Zapadu, tada je `rtvovan Aleksandar Rankovi}; – da je Josip Broz Tito davao podr{ku hrvatskom nacionalizmu, a kada je morao `rtvovati nekog, onda je `rtvovao mawe va`ne li~nosti, kao {to su Savka Dap~evi}-Ku~ar i Mika Tripalo, da bi se spasao glavni ideolog hrvatskog nacionalizma Vladimir Bakari}; – da su politi~ki likvidirani “srpski liberali” da bi se napravila ve{ta~ka ravnoteà sa stawem u SR Hrvatskoj; – da je posleratna Jugoslavija izgra|ivana na izrazito antisrpskoj platformi i – da Josip Broz Tito treba da snosi odgovornost za ratne poraze, odnosno za komunisti~ke zlo~ine u kojima je stradalo hiqade nevinih qudi. 2) Kwiga “Disidentski spomenar” zabrawena je prvenstveno s razloga {to je autor u wenom predgovoru ponovio sve inkriminacije zbog kojih je zabraweno rasturawe wegovih kwiga “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”. Osim toga, zabrawena je i sa razloga {to se u kwizi prenosi sadràj pisama izvesnog Radisava Filipovi}a kojima se on obra}ao raznim dràvnim organima SFRJ, SR Srbije i SR BiH, te forumima dru{tvenopoliti~kih organizacija i drugima. U tim pismima se neta~no prikazuju postoje}e dru{tveno-politi~ke prilike u zemqi i izlaè poruzi SFRJ. Na glavnom pretresu od 24. 7. 1987. godine, protive}i se zabrani rasturawa kwige “Disidentski spomenar”, [e{eq je neargumentovanim prikazivawem dru{tvenih i politi~kih prilika u zemqi u celini, posebno u SR BiH, poku{ao da dokaè istinitost svojih tvrdwi zbog kojih se zabrana traì. Pri ovome je uvredqivo govorio o pojedinim rukovodiocima iz Bosne i Hercegovine pod ~ijom za{titom, navodno, zadwih godina buja u SR BiH panislamizam i muslimanski nacionalizam na direktnu {tetu srpskog i hrvatskog naroda. Tada je rekao i to da Josipa Broza Tita smatra “samodr{cem i glavnim krivcem za beznadnu situaciju u kojoj se Jugoslavija na{la. Kao posednik apsolutne vlasti u gotovo ~etiri posleratne decenije, apsolutno je odgovoran za duboku ekonomsku, politi~ku i moralnu krizu i bezna|e u kojem se na{la zemqa”. 467

Po{to je Vrhovni sud SR Srbije, kao drugostepeni sud, ukinuo prvu odluku Okru`nog suda u Beogradu o zabrani kwige “Disidentski spomenar”, Vojislav [e{eq je iskoristio ponovno su|ewe za svoje istupawe, pa je na glavnom pretresu od 15. 9. 1987. godine pro~itao svoju unapred pripremqenu zavr{nu re~, koju je nakon toga priloìo sudu u spis. U woj se, izme|u ostalog, kaè: “… smatraju}i i sudnicu mjestom sa koga se moè alarmirati javno mwewe, ukazujemo na pravu prirodu jugoslovenskog titoisti~kog reìma i wegove prakti~ne reperkusije, posebno one koje karakteri{u Bosnu i Hercegovinu kao ortodoksnu staqinisti~ku dràvu i wenog apsolutnog gospodara Branka Mikuli}a koji se decenijama pona{a kao orijentalni despot i nedodirqivi satrap, svaki put iznova ulaèm napore da argumentovano ukaèm na rasprostraweno autokratsko bezakowe i totalitarnu samovoqu, te progon srpskog naroda, prvenstveno wegovih intelektualaca od strane muslimanskog nacionalizma i panislamizma. Sve moje zabrawene kwige uglavnom se bave tom problematikom, a posebno kwiga “Hajka na jeretika” kao da predstavqa direktnu anticipaciju trenutka zbivawa vezanih za aferu oko “Agrokomerca” i mahinacije vode}eg muslimanskog nacionalisti~kog lidera Hamdije Pozderca koji je djelovao uz podr{ku i pomo} Mikuli}evu, da bi bio `rtvovan u trenutku kada je ta nevjerovatna pqa~ka, zapravo konkretni dokazi da je uz wu vezan i sada{wi predsednik savezne vlade, po~ela da ugroàva i samog Branka Mikuli}a. Pro{lo je ve} skoro {est godina kako sam se definitivno odmetnuo od komunisti~ke ideologije i pokreta, shvataju}i da su oni puko sredstvo porobqavawa i dehumanizacije ~ovjeka i dru{tva. Gotovo sav svoj intelektualni anga`man sam posvetio teorijskom i prakti~nom razobli~avawu su{tine titoizma i postupaka Brozovih najvjernijih sqedbenika, a ~ini mi se da sam ve} vi{e puta pokazao i dokazao da me od toga ne moè odvratiti niti zastra{iti nikakva represija, nikakvo partijsko-policijsko {ikanirawe u koje, samo primera radi navodim, spada i vi{emjese~no prekora~ewe zakonskog roka za re{avawe moje àlbe povodom uskra}ivawa putne isprave od strane organa unutra{wih poslova…”. “Razumije se, dosada{we iskustvo me je nau~ilo da se sporadi~nim ukazivawem na pojedina~ne negativne pojave malo toga moè posti}i. Sve dok se javno ne prozove glavni krivac Josip Broz Tito i ne utvrdi bar wegova istorijska odgovornost za gotovo bezizlazno stawe u kome se na{la Jugoslavija, ni{ta se ozbiqnije ne moè u~initi na planu prevazilaèwa duboke ekonomske i politi~ke krize. Nu`no je istori~arima i publicistima omogu}iti punu slobodu u istraìvawu svih wegovih postupaka, motiva i metoda djelovawa, razotkrivawu wihovog sadràja i smisla, te posledica koje su imale na ukupno dru{tveno stawe. To bi podrazumjevalo radikalna ru{ewa kulta li~nosti, odustajawe od ceremonijalnog deklamovawa vjernosti Brozovom djelu i ritualnog obiqeàvawa wegovog ro|endana koje ima tipi~an fa{isoidni karakter. Uz to, trebalo bi sa~uvati takozvanu “Ku}u cvije}a” kao spomenik na{oj nacionalnoj gluposti, a wegove posmrtne ostatke preseliti, recimo, u Kumrovec, gde se i rodio, ali se nije usudio da ode 1941. godine i podiè ustanak. Gradovima i ulicama koje nose wego468

vo ime nu`no je vratiti stare nazive, te poskidati Brozove portrete sa javnih ustanova. Neophodno je odustati od daqe zakonske za{tite Titovog imena i li~nosti, a za eventualne uvrede i klevete wegove potomke uputiti na mogu}nost privatne tu`be radi postizawa sudske satisfakcije. Posebno je va`no vaspitno-obrazovne ustanove i armiju osloboditi wegovog kulta, te prevazi}i tragikomi~nu ~iwenicu da je Jugoslovenska narodna armija jedina vojska na svijetu ~iji je vrhovni komandant dugogodi{wi mrtvac. Nijedan segment krize jugoslovenskog dru{tva ne moè se razrije{iti ili otkloniti bez direktnog postavqawa pitawa Brozove odgovornosti za postupke sa katastrofalnim posqedicama, bilo da je rije~ o {iptarskom separatizmu na Kosovu i Metohiji, ogromnim dràvnim dugovima, rasipni{tvu birokratske kaste, proma{enim investicijama, korupcija{kim aferama, pojedina~nom i grupnom luksuzu na teret dru{tva, politikanskoj samovoqi, refeudalizaciji Jugoslavije, nacionalnoj netrpeqivosti, itd. Nije ni malo slu~ajno {to se najreakcionarnije snage aktuelnog komunisti~kog reìma neprekidno legitimi{u kao ~uvari Brozovog ideolo{kog nasle|a. Iz istih razloga oni su najè{}i hajka~i protiv svega {to je progresivno, demokratsko i na nivou moderne civilizacije”. III Povodom istupawa Vojislava [e{eqa na pretresu pred sudom, reagovao je javni tuìlac suprotstavqaju}i se ovakvom na~inu istupawa. Kasnije je tuìla{tvo pribavilo prepise zapisnika koji su sadràvali re~ Vojislava [e{eqa. Pored toga, kao {to se vidi i iz ranije informacije koja se ovde prilaè, preko organa unutra{wih poslova prikupqena su potrebna obave{tewa o istupawima Vojislava [e{eqa na javnim tribinama u Beogradu. O svemu tome data je i zajedni~ka informacija Republi~kog javnog tuìla{tva SR Srbije i Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove u odgovoru na delegatsko pitawe u Skup{tini SR Srbije koje je postavqeno u prvoj polovini ove godine. Tom prilikom je u informaciji nazna~eno da su u toku provere povodom istupa [e{eqa i da }e o wegovom eventualnom gowewu biti naknadno odlu~eno. Su{tinski jedan od osnovnih razloga zbog koga u to vreme nije mogla biti doneta odluka, jeste ~iwenica da sve odluke suda o zabrani rasturawa [e{eqevih kwiga nisu bile pravosna`ne, jer je bio u toku postupak pred Vrhovnim sudom po wegovim àlbama, pa zbog toga, ceweno je, nije bilo oportuno eventualno pokrenuti krivi~ni postupak protiv [e{eqa, naro~ito povodom wegovih istupawa na glavnim pretresima koja u dobrom delu predstavqaju odbranu stavova iz wegovih kwiga. Odluka o posledwoj zabrani rasturawa wegove kwige “Disidentski spomenar” postala je nedavno pravnosna`na (otpravak re{ewa Vrhovnog suda Srbije o tome primqen je u Okru`nom javnom tuìla{tvu 18. 11. 1987.), pa se u tuìla{tvu ocewuje da su sada ispuweni uslovi za dono{ewe odluke po pitawu odgovornosti Vojislava [e{eqa. 469

Kako je u ranijim informacijama isticano, a sagledavaju}i sada ukupno delovawe Vojislava [e{eqa, moè se konstatovati slede}e: 1) U vezi [e{eqevih javnih istupawa na tribinama i daqe se ostaje pri konstatacijama iz ranije date informacije koja se prilaè. Naime, sve izjave svedoka koje su prikupili organi unutra{wih poslova nisu saglasne, jer o istom pitawu svedoci razli~ito iskazuju. Od posebnog zna~aja je i to da je [e{eq na ovim tribinama istupao pred istomi{qenicima. Prema tome, s obzirom na ponu|ene dokaze moè se ve} sada zakqu~iti da nema pouzdanog osnova za vo|ewe postupka protiv [e{eqa povodom ovih wegovih usmenih istupawa na javnim tribinama; 2) [to se ti~e wegovih istupa na glavnim pretresima u sudu kod odlu~ivawa o zabranama wegovih kwiga, u prvom redu treba imati u vidu da je to deo odbrane ovih zabrawenih kwiga, {to nije bez zna~aja za ocenu s aspekta wegove krivi~ne odgovornosti. S druge strane, o~igledno je da ovi wegovi istupi predstavqaju uvredqiv napad na li~nost i delo Josipa Broza Tita ne samo kao vo|e revolucije, nego kao i predsednika republike i vrhovnog komandanta oruànih snaga, {to predstavqa krivi~no delo. Ova istupawa u su{tini nisu samo napad na li~nost i delo Josipa Broza Tita, ve} preko wega predstavqaju napad na postoje}i dru{tveno-politi~ki sistem i izlaù poruzi dràvu SFRJ. Me|utim, kod ocene ovoga slu~aja treba imati u vidu da, posmatraju}i ukupno delovawe Vojislava [e{eqa posle wegove osude u Sarajevu i izdràne kazne, te sva wegova istupawa u Beogradu, sa razlogom se moè zakqu~iti da on namerno provocira da bi stvorio takvu situaciju zbog koje bi ponovo bio izveden na sud, bio su|en i osu|en i tako opet dospeo u centar interesovawa, doma}e, a naro~ito strane javnosti. Potvrdu za ovakvu ocenu nalazimo i u wegovim otvorenim izja{wewima o tome u vi{e navrata, a naro~ito na zadwem glavnom pretresu, gde on odre|eno izjavquje da ga nikakva represija ne}e odvratiti od ovakvog pona{awa, odnosno da je spreman na sve `rtve. Prema tome, tuìla{tvo ocewuje da u istupima Vojislava [e{eqa na glavnim pretresima pred sudom stoje elementi krivi~nog dela neprijateqske propagande iz ~lana 133, ili krivi~nog dela povrede ugleda SFRJ iz ~lana 157 KZ SFRJ i da ima mesta pokretawu krivi~nog postupka. S obzirom na mesto izvr{ewa dela i ostale okolnosti, smatramo da je, u konkretnom slu~aju, celishodnije pokrenuti krivi~ni postupak zbog povrede ugleda SFRJ. Me|utim, o definitivnoj pravnoj kvalifikaciji odlu~i}e se naknadno.

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: gra|anska desnica Datum pisawa: 7. 12. 1987. godine Primedbe, napomene i sli~no: Pismo koje je Vojislav [e{eq uputio na adresu Staneta Dolanca Prilog: 1 (strana – 4) (potpis redigovan) 470

Dr Vojislav [e{eq Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe 11080 Zemun Beograd, 7. decembra 1987. godine Gospodinu Stanetu Dolancu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ Dragi Stane, Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Srbije 11. novembra je odbacio moju àlbu na re{ewe Gradskog SUP-a Beograda kojim mi je odbijen zahtjev za izdavawe putne isprave. Razumije se, mogu}nost vo|ewa upravnog spora pred Vrhovnim sudom Srbije iskoristi}u samo zato da bih jo{ jednom doma}oj i stranoj javnosti pokazao i dokazao da je Jugoslavija zemqa u kojoj ne postoji moderan pravni poredak, te se vr{i sistematsko kr{ewe elementarnih gra|anskih sloboda i prava, uporno progawaju ideolo{ki neistomi{qenici i politi~ki oponenti, u ~emu ste Ti i Tvoj prijateq Mikuli} posebno revnosni. Uvjerio sam se na primjeru zabrane ~etiri moje kwige, te izgubqene gra|anske parnice koju sam protiv Tebe vodio, da u ovoj zemqi ne mogu ra~unati ni na kakvu sudsku za{titu, te da mi jo{ jedino preostaju mehanizmi samopomo}i. Pouzdano sam obavije{ten da iza odluke da mi se definitivno uskrati paso{ stoji{ Ti li~no, kao predsjednik Saveznog savjeta za za{titu ustavnog poretka, pa Te ovom prilikom obavje{tavam da sam ve} izgubio strpqewe, da mi je dosadilo sizifovsko zamajavawe s niìm dràvnim ~inovnicima, te da sam kona~no odlu~io da po~etkom idu}e godine putujem u inostranstvo. Ostavqam Ti rok do prvog januara da mi izda{ paso{ ili da me uhapsi{, odnosno da po{aqe{ svoje pla}enike da me likvidiraju. U protivnom, uvjeravam Te da }e{ mi paso{ Ti li~no morati donijeti na ku}ni prag i da }e{ me jo{ moliti da ga primim. Ne kaèm, mo`da }e{ Ti pribje}i ~etvrtoj opciji, pa rje{ewe potraìti u blagovremenom podno{ewu ostavke na sve politi~ke funkcije, kako bi se li{io neprijatnosti koje bi Ti daqe politi~ko, u svakom slu~aju javno, suo~avawe sa mnom moglo donijeti, te tu nezahvalnu ulogu prepustiti svom nasledniku na funkciji glavnog {efa svih policijskih, obavje{tajnih i kontraobavje{tajnih slu`bi SFRJ. Ovo pismo ti {aqem strogo privatno (pa nemam namjeru da do prvog januara 1988. wegovu sadrìnu objelodawujem) u nadi da }e{ se napokon urazumiti. Zaèlio sam se ozbiqnog nau~nog rada, pa bi mi stra{no nelagodno bilo da se daqe bavim Tvojom politi~kom biografijom, istraùjem Tvoju ratnu aktivnost u Hitler-jugendu, rasvjetqavam afere u koje si umije{an kao biv{i sekretar Izvr{nog biroa Predsjedni{tva Saveza komunista Jugoslavije i savezni ministar unutra{wih poslova. Razumije se, smrt Radomira Radovi}a i ulogu u hap{ewu dvadeset osam intelektualaca na predavawu Milovana \ilasa nikada Ti ne mogu oprostiti. Ali, upitaj i sam, kuda bi me sve moglo odvesti ispitivawe okolnosti ubistva \urekovi}a, ili, pa, ne{to ranije, ako se tom poslu studiozno posvetim, otmice, recimo, pukovnika Vladimira Dap~evi}a u Rumuniji, dr Milete Perovi}a u [vajcarskoj, profesora Vjenceslava @ièka u Italiji itd. Ubije|en sam 471

da }e{ se sloìti sa mnom da bi i jugoslovensku i me|unarodnu javnost mnogo interesovale okolnosti pod kojima je 9. avgusta 1974. godine iz sobe 1005 hotela (nejasno) u Bukure{tu kidnapovan Vladimir Dap~evi}, da bi “Politika” tek 24. decembra objavila da je uhap{en na teritoriji Jugoslavije. Me|utim, javnost nikada nije obavje{tena da su tom prilikom likvidirani \or|e Stojanovi} (ro|en 19. februara 1937. u Beogradu, jedan od funkcionera Komunisti~ke partije Francuske, sekretar organizacije devetnaestog pariskog arondismana) i Aleksandar Savi} (ro|en u selu Ada{evci, prvoborac, pukovnik JNA), kome su usta{e u toku rata poklale dvanaest ~lanova porodice. Misli{ li da je kasno da se javno zahtijeva rasvjetqavawe okolnosti ubistva advokata Jovana Barovi}a? Kao ogor~eni protivnik svih teroristi~kih akata, posebno sam revoltiran svakim slu~ajem dràvnog terorizma, od ~ega, naàlost, ni posleratna Jugoslavija nije bila imuna. Spreman sam da uvijek i na svakom mjestu takvim postupcima pruàm beskompromisan otpor i ustanem u odbranu sva~ijeg li~nog integriteta i qudskog dostojanstva. Ubije|en sam da }e svi slu~ajevi koje sam pomenuo, kao i mnogi drugi za koje sada uop{te ne znam, jednog dana biti istraèni. Po{to }e se u to upu{tati ~itave ekipe istori~ara, pitam se da li uop{te moje u~e{}e, kao nestru~waka, ~ovjeka koji se profesionalno bavi sasvim drugim stvarima, moè dovesti do ozbiqnijih rezultata. Jasno mi je da ne moè, pa se zato ovim pitawima bavim samo u onoj mjeri u kojoj ona mogu biti u funkciji borbe za slobodu i demokratiju, protiv totalitarnog mraka i despotskog nasiqa, te posluìti kao kqu~ni argument u politi~kom odmjeravawu snaga s trenutnim reìmskim mo}nicima koji su se takvim postupcima ve} do kraja kompromitovali. Nema spora, dragi Stane, postavio sam mnoga pitawa, ali sam ubije|en da Te ne moram posebno uvjeravati u svoju odlu~nost i upornost da pristupim sistematskom istraìvawu aktivnosti jugoslovenske politi~ke policije i Tvoje li~no, i to sve do posebne uloge koju si odigrao u qeto{woj zabrani mariborske “Katedre”, ukoliko me i daqe nastavi{ spre~avati da se bavim onim {to je moja primarna nau~na preokupacija – politi~kom teorijom, te mi u tom smislu i daqe uskra}uje{ slobodu kretawa. U nadi da }e{ ovo moje pismo shvatiti kao krajwe dobronamjeran gest prema Tebi li~no, te kao dokaz moje dobre voqe da Ti dodatno ne oteàvam nezavidnu situaciju u kojoj se nalazi{, srda~no Te pozdravqam. Tvoj savjesni i neumorni biograf, Dr Vojislav [e{eq

CCXI Uprava slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0375 11. 12. 1987. godine Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, daje se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa: 472

[e{eq Vojislav, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole i majke Danice, dràvqanin SFRJ, srpske narodnosti, doktor pravnih nauka, bez stalnog zaposlewa, stalno nastawen u Zemunu, ulica Mihajla Pupina br. 14. Ciq mere je da se fotodokumentuju kontakti i prati kretawe [e{eq Vojislava. Mera bi se primewivala od 10. 12. 1987. godine. (redigovano) Kucano u 2 primerka. (potpis redigovan)

(potpis redigovan)

Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, dajem nalog da se izvr{i tajno pra}ewe lica navedenog u podnetom predlogu – Vojislava [e{eqa. Saglasan (potpis redigovan)

CCXII SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti 23 Pov. broj 26736/1 Beograd, 11. 12. 1987. godine Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije Slu`ba dràvne bezbednosti – III sektor, Beograd Raspolaèmo saznawima pouzdanog izvora X uprave SDB SSUP da se u Beogradu na (redigovano) moè, izme|u ostalog, kupiti i kwiga Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces”, koja je pravosna`nom sudskom presudom trajno zabrawena za rasturawe. Realno je pretpostaviti da se radi o kiosku na Terazijama gde se prodaju {tampa i kwige, uglavnom provokativnog karaktera. Kupovina se, prema izvoru, obavqa tako {to se, bez razgovora sa prodavcem, izme|u ostalih [e{eqevih kwiga izabere “Veleizdajni~ki proces” i ostavi 500 dinara, koliko ko{ta. Podaci vam se dostavqaju na upoznavawe i proveru, a zavisno od toga i radi preduzimawa odgovaraju}ih mera u skladu sa ~lanom 20 Zakona o spre~avawu zloupotrebe {tampe i drugih vidova informisawa. Molimo da nas u vezi s tim blagovremeno informi{ete. Na~elnik Uprave (potpis redigovan) 473

CCXIII Uprava slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0432 18. 12. 1987. godine

Izve{taj o rezultatima primene mere tajne kontrole po{tanskih po{iqki Prema Vojislavu [e{equ (OO po gra|anskoj desnici) primewujemo meru TKPP u ciqu {to potpunijeg pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wegove neprijateqske delatnosti. Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci: Dana 1. 12. 1987. godine Vojislavu [e{equ je uputio pismo Mihailo [a{kevi} iz îkaga, 9056 South Pleasant Avenue, Illinois, USA. [a{kevi} je u pismu naveo da [e{eq ne bi trebalo da ovo pismo smatra provokacijom po{to je i on ([a{kevi}) kao i [e{eq, “proveo izvesno vreme po Brozovim tamnicama” i to jo{ kao sredwo{kolac, a da je zadwi put bio uhap{en u leto 1986. godine, kada je kao ameri~ki gra|anin posetio Jugoslaviju. [a{kevi} je daqe naveo da ga je “udba{ na Rijeci uhapsio”, ali da nije znao za{to ga je uhapsio. [a{kevi} je potom izneo da nije napisao ovo pismo “da bi se poàlio na postupak mikuli}evaca”, ve} zato {to bi èleo da zamoli [e{eqa za jedan ili vi{e primeraka wegove kwige, te je zapitao kako da do|e do [e{eqevih kwiga i radova, i to “naravno, uz nov~anu nadoknadu”. Na kraju pisma, [a{kevi} je upitao da li bi [e{eq, ako ima paso{, èleo da poseti Ameriku, te mu je preporu~io da se slobodno obrati ako mu ne{to treba. U prilogu pisma, [a{kevi} je poslao 10 stranica svog teksta pod naslovom “Ispovest”, ~etiri stranice sa fotokopijama tekstova iz lista “îkago sandi tajms” i 5 USA dolara, kako bi [e{eq platio po{tarinu ukoliko mu bude slao neke svoje radove. Tekst “Ispovest”, ~iji je uvod jedan citat Bukovskog, predstavqa me{avinu tekstova Mom~ila Seli}a i [a{kevi}a. U oba teksta se na najgrubqi na~in napada li~nost i delo Josipa Broza Tita, na{a revolucija, kao i uop{te socijalizam i komunizam. Napomena: Mihajlo [a{kevi} (redigovano) pripadnik ekstremne pro~etni~ke emigracije, a bavio se propagandnom i subverzivnom delatno{}u prema SFRJ. U dva navrata (1983. i 1986. godine) proterivan je kao ameri~ki dràvqanin sa zabranom ulaska u Jugoslaviju u roku od 5, odnosno 3 godine. U prilogu dostavqamo V sektoru ove Uprave i III sektoru SDB RSUP SR Srbije fotokopiju navedenog pisma i prate}ih tekstova. 474

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: gra|anska desnica Primedbe, napomene i sli~no: Tekst Mihajla [a{kijevi}a “Ispovest” koji je poslao Vojislavu [e{equ (potpis redigovan) Sadràj Josip Broz je o{qario Evropom, biografu rekao da je traìo posao. U austrougarsku vojsku se javio dobrovoqno; ratovao i u Srbiji. Tridesetih godina poslat iz Rusije, kao (ne~itko) i proveren, da sredi jugoslovensku kompartiju. Uspe{no likvidirao i onemogu}io (ne~itko). Juna 1963. godine bio spreman da baci vojsku na studente. Druìo se sa Hailem Selasijem, Kim Il Sungom, Bokasom, Gadafijem, Jaserom Arafatom. Po mnogobrojnim izjavama, najve}i ~ovek svih vremena. êsto gledamo slede}i ùrnal: Josip Broz vadi cigaru iz tabakere na baroknom sto~i}u. Polako je razvija dok sagovornik pri~a i osmehuje se, svi okolo se osmehuju, upu}uju jedni druge. Gestovi kamermanima, audio mikserima, momak sa pecaqkom se znoji, {ef protokola kontrolisano slu|en. Josip Broz vadi cigaru iz omota, stavqa je u usta, zagleda joj vrh. Nad nosom mu vertikalne brazde. Dok vrte kamere, povla~i dim; svi blistaju kao la{tene kvake. [venk lica i kristala. Zovemo ga i tutankamun. Tuta. *** “Vi{e volim plavu pi~ku, nego zna~ku udarni~ku”! *** Juna 1964. stigao je voz sa brigadama na lozni~ku stanicu. Kaù da nema ìvota bez ~e`we. Pevali smo pra{wavom yadom. Iza kuvara i ameri~kih poqskih kuhiwa ~ekala su seoska deca pomije, a za nama lelekale ène za kukuruzom. Rez nove trase. Na Drini {qunak kao dramlije. Gledao nas {qunkar, sme| kao deblo, i govorio: Dobro radite momci. Posle smo se kupali u prozra~noj bari, mimo zabrane. Na{a bina jo{ traje, ofucana. Svake godine govori i zastave. Vuk i socijalizam, {qakaju dalape, a cigani vijaju gomilom kao ledinom. Sa brda vi~emo u no}. *** “ôvek ìvi dokle o}e, a budala dok ne umre”. 475

*** Drugi ùrnal: Josip Broz lovi medvede. Ili muflone. Zatim diè ~a{u i pri~a ne{to. Crnac do wega po~iwe da pqe{}e, pre vremena. Josipovo odelo nalik je na bavarsko, lova~ki {e{ir se cakli, lovci zadrigli i kolmovani. Stid me je. Tre}i ùrnal: Josip Broz napupeo, prati ga svita, svi de`mekasti kao otisak, gegaju se peronom. Mi }emo, govori Josip Broz. Junak voli, dete voli. Pla~e, svesno smrti, a mi se zevze~imo. Drugog dana demonstracija skupili smo se u dvori{tu filozofskog i pratili nastupe. Jednima nismo dali da govore, drugima sjaktili. Oslovqavali smo se drugovi i raznosili letke po gradu. Jedan kopa~ u Dowem gradu mi je rekao: Kaì brale, koga da klepim? Nosio je seqa~ke ~ak{ire od zelenog {ajaka. *** Josip Broz je odrào govor. Slu{ali smo ga kao Mahdija. Od muke i gluposti zaigrali smo kozara~ko kolo. “Ne znam {ta da mislim”. *** Drugog dana, Vinko je u amfiteatru rekao: Za{to mora socijalizam? Neka bude dobro! Na sredi{nom podestu nalazio se koncertni klavir, a Rasim i trojica prebirali dirke. Rekli su mi: Ho}e{ da ~uje{ “Koncert za sedam ruku i jednu nogu”? Naslonio sam se na ogradu, slu{alac: pevali su za svoj gro{. Potom su vratili klavir u sve~anu salu i odmakli se na salamu i jogurt. Pristizali su ostali, pro{av{i pored straè na ulazu. Tada nam je uru~en ultimatum da skinemo nenau~ene parole sa fasade, da to ne bi ~inili oni. *** “S Titom na ~elu do kona~ne pobede!” stajalo je do: “Besplatno merewe pritiska”. Orguqa je bila puna frontovaca. Profesori su tvrdili da ni ovo nije socijalizam. A Sa{a Krivo{ein, kod Smolenska, uveravao me je da ga oni imaju. Usred Rusije, povrh kostiju, qudi su ìveli svakodnevno. Na beogradskoj èlezni~koj stanici, pod tatarskim kapicama, igrali su gopak. Vode ih Kali{em: pospani qudi i neprivla~ne ène, reveri im oki}eni zna~kama. “U nas tak we slu~ajetsja!” rekla mi je gra|anka kad sam pqunuo na travu. *** U junu smo zahtevali socijalizam. Prstom u Ustav i Statut, citirali: “Pre|imo sa re~i na dela!” A deda Lalko rekao je mom ocu: Ni{ta vi ne znate. Dva puta su mu zatvorili radwu, a otac ga izbavqao. Meni je }ale pri~ao: “Qudske potrebe ne priznaju granice!” 476

“U~iti, u~iti, i samo u~iti!” Vi{e vredi dobar uybenik od svih romana ikada napisanih, rekao je Broz. Onda mi je majka obja{wavala kako treba ~itati klasike, tamo je voda najbistrija. Ne zna Tito {ta se radi, govorili mi kubika{i u Baru. Oni gore to lepo smisle, ali ove u{tve dole, oni sve zaseru. Pisali su pisma Kabinetu. Tri bradata, jedan }elav, nas gledaju. Mar{al s leva, mar{al s desna. “Wihovi dani”: Jovanka u kostimu pere su|e. Stid me je. Umreti od stida, od besa zbog stida. ]uti di si, jer kaki si, ni za di si nisi. Milo{ Obrenovi}, lica kryalije, Nikola I Petrovi}. Nagodba. Jedina islamska enklava u Evropi, yamija sa zelene Ajatuli i Gadafiju. “Druè Tito, na{e rosno cve}e, ceo narod za tobom se kre}e!” [to niko ne govori o fa{izmu sa qudskim likom? Bukovski *** Crnogorci su se nekad pla{ili gubitka ~asti, i otimali od straha. Josip Broz farba kosu, nikad u istoj nijansi. U~i nas. Sudi nam. Odredio je praunuci kako da nam ìve. Ne volim ga, jer nisam hri{}anin. Ono {to je mo`da novo, je svest o bi}u. Zlo~ini nastaju sve{}u, ina~e je re~ samo o nesre}i. Znamo {ta nam se de{ava, kako se zove uni{tavawe qudi, ~iji je najaktivniji pogon trenutno u Kamboyi, znamo {ta smemo i ne smemo, znamo {ta je socijalizam, i komunizam, mnogo boqe od Klasnika. “Buròaska ~ast”, i “la`ni gra|anski stid”, nema ni~eg {to nije ne~ije, na{e je samo da pratimo {ta se radi i di{emo dok ne utihnemo. I ranije su se qudi pla{ili, ali ne ovako. U jaslicama deca pevaju: “… Tito se voli vi{e od mame, Tito se voli najvi{e”! Posle svake revolucije javqa se jedna izuzetna li~nost, govorio nam je major. Posle francuske Napoleon, posle ruske Staqin. Gospodari Istorije, Mudrosti, Veka i Sveta, nadqudi koji u nadmo}i trpe neupu}ene, a po potrebi satiru neprijateqe. Lista neprijateqa otvorena je sa oba kraja. *** Rusi kaù: Kult li~nosti. Kim Il Sung hoda zemqom, posve}uje je, svaki wegov korak je uvreda, meni li~no. Varvarin, kqu~ar qudi i uma, wegove kose o~i su terazije. Naplavi Azije: semenke i Vo|e. Tvrdi se da su Kinezi siti. Sa vrapcima se otimaju o balegu, pojeli su sve travke i li{}a, i oglodali svu koru u pokrajinama velikim kao Nema~ka, i to znaju samo robija{i po Sibiru, kojima prebezi hvale Rusiju. Kmeri se bore za slobodu, da ih fronti doma}i kagan, a ne tu|in. Tatara je malo, ~etiri i po miliona, kaù. Tatara je bezmerno, me|u wima po koji ~ovek koga more ne pla{i. Svakog jutra, pisao je Kipling, majmuni su glasali da sunce iza|e, wihov kraq vr{io obred da potvrdi voqu puka. Slobodni smo da uzmemo pa477

so{ i to~imo pivo po Nema~koj, da nas najure kad moraju, jer ne mogu Italijane. Juga? Da, bio sam u Bratislavi. Ah, da, Tito. Tito, to smo mi. U Mesopotamiji je postojao obi~aj da se vladaru pu{i kurac. Velikodostojnici, mo}nici, u red pa na zurlu. *** Prvo je jedan diktator proglasio mawinsko krilo svoje partije za ve}inu, pa kao agens neprijateqske sile do{ao u zemqu, obe}avaju}i narodu “mir, hleb, i zemqu”. Zatim je pu~em oborio vladu koja je izvela revoluciju, i raspustio Ustavotvornu skup{tinu, jer mu je Partija, iako na vlasti, dobila svega ~etvrtinu glasova. Crvenim terorom odgovorio je legitimnim zahtevima esera, socijalisti~ke partije i pobednika na izborima. Proglasio ih je za Bele, a na metak jedne ène odvratio pogubqewem pet stotina raznorodnih protivnika u Moskvi. U Petrogradu je smaknut odgovaraju}i broj qudi zbog atentata na {efa policije. Dràvom su Lewinovi telegrami nare|ivali smrt i izgon mew{evicima, eserima, caristima, kadetima, anarhistima, nacionalistima, i prostitutkama. Rusiju je darovao ratom do 1921, seqake gla|u {to ne}e u sebre, zemqu nacionalizovao. Danas ga mnogi smatraju du{evnim ~ovekom. *** Zatim, Druga revolucija: Agent Kominterne postiè jedinstvo jugoslavenske partije lewinsko-staqinisti~kim na~inima. Po napadu na SSSR, progla{ava Nemce za zlo, namesto Engleza, i poziva narod na vojnu. Uspostavqa svoju vlast ve} prvih dana ustanka, istovremeno sa apelima na naj{iru saradwu. Partizani seju eksere po putovima u Srbiji, i ubijaju do kraja 1941. oko 400 Nemaca, u zamenu za 44.000 Srba. Bratoubila~kim ratom Jugoslavija gubi 15% stanovni{tva, uz obe}awe o demokratskom ure|ewu nakon oslobo|ewa. Jedna~ewem pojmova dobijamo socijalizam. Voqom 99,9% naroda. Uve}awe: Sedmi jul, dan napada na jugoslavenske àndare, postaje ustanak protiv okupatora. êtnici Draè Mihajlovi}a, tri meseca u {umi pre partizana, postaju glavni neprijateq, jer ne èle da predaju vlast grupi studenata, profesionalnih revolucionara, i zastupnika SSSR-a. Po{to im se ne svi|a odnos 1 Nemac za 100 Srba, postaju izdajnici, a qudi koji su uspostavili sovjetsku republiku u Uìcu, odràli defile u ~ast Velikog Oktobra, i osnovali svoju Prvu proletersku jedinicu na Staqinov ro|endan, postaju rodoqubi, prepustiv{i Srbiju kaznenoj ekspediciji. U Crnoj Gori ve} od avgusta 1941. komunisti ubijaju protivnike, {tampaju}i im uz imena “nastavi}e se”. U Kola{inu januara 1942. organizuju “Drugu istragu poturica”, pobacav{i `rtve na “Pasje grobqe”. Ve}ina naroda Crne Gore prilazi ~etnicima. *** Uve}awe dva: Tito je odgovoran za odmazde u Srbiji, za bratoubila~ki rat u Crnoj Gori, za pogubne napade na Kupres, za gubitke u êtvrtoj i Pe478

toj ofanzivi*). Wegova li~na bezbednost ko{tala je hiqade ìvota, a wegova èqa za sovjetskom Jugoslavijom, mnogo vi{e. Koliko su gubici Francuske? Gr~ke? Danske?**) (*) Lista je nepotpuna. Kao i svakom drugom u Jugoslaviji, Seli}u su nedostupna obave{tewa o Brozovim zlo~inima. Sremski front, Dravograd, Blajburg, mar{ smrti, Ko~evqe… Od 1,700.000 jugoslovenskih `rtava za vreme rata najve}i deo je poginuo u bratoubila~koj borbi izme|u pravoslavnih i katolika. Jedni su bili varani od Broza, a drugi od Paveli}a. Svi zajedno od Musolinija, Hitlera, Staqina. Niko nikada nije bio iskreno voqan da ra{~lani taj broj od 10% izgubqenog stanovni{tva. Koliko smo se ubijali mi sami izme|u sebe, a koliko su nas ubijali stranci? Svako je imao svoj razlog da krije istinu. Da je Broz jedini nepo{ten, on ne bi mogao da se odrì. (**) Seli} misli “za vreme rata”. Kako da se porede gubici Danske i Jugoslavije posle rata? *** “Ovo nam je na{a borba dala, da imamo Tita za mar{ala!” Svaki dan zlatne plakete. A Dedijer je pisao: Ponedeqak, 2. mart, 1942. “Mi }emo pucati na ro|enog oca – ako ide protiv naroda. Tito”. Sreda, 4. mart, 1942. “Pri povratku slu{amo decu od 5 do 10 godina kako pevaju “Krasni Flot” i Jednu crnogorsku partizanku”. Subota, 9. maj, 1942, pri napu{tawu Fo~e: “@ao mi je na velike Staqinove slike od 5 m. Zaista je divna stvar. Sama drvena plo~a te{ka je 300 kilograma”. “Oj Staqine, ti narodni boè, Bez tebe se ìvjeti ne moè”! Onda je do{la opevana 1948. Za staqiniste otvoreni su konc-logori. I dan danas qudi sa (nejasno) }ute. Vukoja Doì}a poslali su na Mermer kao osamnaestogodi{waka zato {to je primio (nejasno) u ku}u na spavawe. Iz Kola{ina mu do{li i prvo ponudili da pomaè, a kad im je rekao da to ne voli, poslali ga na Goli otok kao informbirovca. Prvo {to je ~uo u utrobi brodi}a kojim su ga dovezli na ostrvo, bilo je neko muklo udarawe, kao kad vojska gazi. “U, {to lepo stupaju!” govorio je Vukoja, pa iza{ao u dan i pro{ao kroz {palir, tako da je po wemu zvonilo kao po trupcu. Iskupqewe sa Otoka pribavqalo se ne~ijom propa{}u. Bilo potkazivawem, bilo ubistvom prokaènih. Posle Golog otoka do{lo je stupawe u NATO. Na{e par~e pakla zvalo se Balkanski. Amerikanci, koji nisu prestajali da nas hrane od 1943, i daqe su bili krivi za sve na{e nevoqe, a Rusi, koji su nas urnisali od 1800 pa do danas, ostali nam duhovni i krvni ro|aci. Josip Broz i Partija ne zaboravili ko ih je odnegovao. 479

“Ako do|e do gustoga, dobro znamo s kime }emo!” izjavqivao je Broz i pismeno i usmeno. A u vojsci su nam tvrdili da nam niko ni{ta ne moè sa alpske strane. Sa koje strane su do{li tenkovi u Poqsku, Nema~ku, i Ma|arsku 1955. godine, i u ê{ku 1968? “Ja ne mogu da verujem da je to zaista bilo”, rekla mi je majka za ruske logore. Zatim je tuìla za bezbrojnim komunistima koje je Staqin pobio. Tuìla je za wima kao za bra}om. Ko pla~e za kulacima? Tatarima? Litvancima? Estoncima? Bo`jacima, inteligentnima, kozacima, Ukrajincima? Cibulski je tvrdio 8 miliona pobijenih, a Bukovski preko 40. Solèwicin kaè preko 60 miliona. Niko ne pomiwe hiqade. Ako do|e do gustoga, gusto }emo se provesti, jer brojke nikad ne vaìle, osim u Agitpropu. Milentije Popovi} je 1944. odgovorio {ta }e biti ako Srbi ne budu hteli da bratuju sa Rusima: “Onda }emo mesto wih naseliti Kineze”! Kinezi ne bi bili na odmet: jo{ jedan {tih za vrhovnog vatrogasca. “[ta }e biti kad Tito umre”? Da, zbiqa, {ta }e biti? “U sloènoj me|unarodnoj situaciji”, kaè general Armije, Qubi~i}, “mi moramo biti spremni da se odupremo svakom agresoru”! Ako nas napadnu Austrijanci, Italijani, Ju`noafrikanci, ili îleanci, na{a armija }e ih satrti. Prite}i }e nam u pomo} nesvrstani: Kuba, Libija, Somalija, Centralnoafri~ka Republika. Po ku}ama drìmo gas maske (sami smo ih platili), uniforme, sve osim oru`ja. Kao rezervni oficir u JNA, ispalio sam oko 30 bojevih metaka, ili desetak mimo sledovawa. Obuka nam se sastoji od majora koji obja{wavaju }udored revolucije. Oj Josipe, na svemu ti hvala, Tebe imat, nije mala {ala”! *** Kad sam bio klinac, ]ora je bio glavni. Peo se gde niko nije smeo, znao vi{e od ostalih. Moma je bio odli~an |ak, {meker, tr~ao stotku za dvanaest sekundi. A Kuqa othranio sebe i }aleta, pa kad je }ale umro, oti{ao za London. ]ora je u Wujorku, a Moma u Frankfurtu. Privremeno u inostranstvu, 17, 15, 10 godina. Zato nam je ostao @arko Papi}.*) Ne mogu bez sebe. Beograd, 30. 12. 1979. godine (*) Sli~no je bilo i u mom nara{taju. Samo {to smo ~ekali malo duè. Bogdan je drào kruòk o Masariku. Broz ga je uhapsio i osudio na tri godine. Posle toga mu je jedno vreme bilo zabraweno {kolovawe. Tri meseca po{to je diplomirao napisao je doktorsku disertaciju. Ali profesori su je brzo i ve{to zagubili. Onda je posle {est meseci napisao novu razli~itu disertaciju i branio ju je u Novom Sadu, gde ga Brozovci nisu znali. Posao nije dobio nikada. Bora je bio u istom kruòku, ali “taj drug je bio drzak”, te je dobio 15 godina. \or|e nije radio ni{ta, ali za svaki slu~aj bio 480

je tri dana u zatvoru. Predrag nije nikada ni izlazio iz ku}e, pa nije bio hap{en, ali su ga Brozovci ipak na{li i premlatili na fakultetu. Bora je poznati pisac, ìvi u Londonu. Bogdan i \or|e su ugledni profesori univerziteta u Americi. Predrag je uspeli arhitekta u [vajcarskoj. Zato su vam ostali Pe~ujli} i Bertolino. Bertolino je uvek bio svestan svoje ograni~enosti i strpqivo je ~ekao da svi drugi odu. Istini za voqu, nije nikada nikome pospe{avao odlazak, ali oprezno nije nikada nikome ni pomagao da ostane. Posmatran iz Amerike, on je bezopasno nepismen. Ja ne mogu da ga posmatram iz Beograda. Pe~ujli} je bio jedini koji nije imao nikakav nadimak niti bilo kakve oznake, ni bilo kakvu osobnost. Ravan. Bez misli, bez duha, bez smeha, bez pla~a. Kao ispumpana automobilska guma. Boqe re~eno, spqesnuta guma bicikla. Jednom je ~uvao straù dok su ozna{i hapsili jednu gimnazijalku. To je bilo dok je udba bila jo{ ozna. Bio je na straì, ali na sigurnom otstojawu. Amerika je danas na sigurnom otstojawu od wega. Ja ne mogu da merim otstojawa u Beogradu.

*** Mihailo [a{kevi} Ispovest Qudi su mi govorili: – Nastrada}e{. I ne samo ti. Svi }emo nastradati pored tebe. O~ima svojim vidi{. On ima vlast, vojsku, àndare. A {ta ti ima{? A ja ih nisam slu{ao. Nisam ni bio ~lan Narodne omladine, ni Narodnog fronta, niti sam na konferencije odlazio, nikome nisam pqeskao, nikoga nisam hvalio, nikoga nisam lagao. âk nisam nikada ni glasao. U prvo vreme sam u zatvor odlazio, a kasnije me vi{e nisu ni hapsili. Samo po katkad, samo po nekoliko dana, da ne zaboravim. U {kolu me nisu pu{tali, svako obrazovawe mi je bilo zabraweno. Lo{ posao bih mo`da i dobio, ili ga ne bih ni dobio. A qudi su govorili: – Opameti se. Popravi se. Na konferencije idi. U~lani se. Ukqu~i se. Pqeskaj mu. Hvali ga. Na glasawe idi. Glasaj za wega. A kada bi on poslao opri~nike svoje qudi bi ih molili. – Ubijte wega, ali nas ne dirajte. A opri~nici, èna èqni, pijani, bahati, prepla{eni, na zemqu me obore, udaraju nogama, pquju i samozadovoqno se smeju. – Lud je. – Udarite ga. Pravo imate. Neka zapamti! Lud je – ponavqali bi qudi sretni {to su ih opri~nici zaobi{li. Opri~nici odu, a qudi vi~u na mene qutito: – Tako ti treba! Mi bismo te izudarali jo{ i vi{e. Obesili bismo te! Glavu bismo ti otsekli. Koù bismo ti odrali. Vidi{ li u kakvu si nas 481

opasnost stavio? Zbog tebe }emo posao izgubiti. Stanove }e nam uzeti. Odlazi od nas. Da te ne znamo. Niti da on zna, da te mi znamo. A ène zapla~u: – Radi tebe }e nam decu pobiti. Muèvi }e nam bez posla ostati. Hleba za siro~ad ne}emo imati. Pokloni se. Sagni se. Smawi se. A ja i daqe ne pqeskam mu, ne odobravam mu, ne glasam za wega, posao nemam, qudi od mene glavu okre}u. Kasnije mi starci pri|u. – Prijateqi smo ti. Glavu sa~uvaj. Pqeskaj mu. Odobravaj mu. Na glasawe idi. Konferencije pose}uj. On ne traì mnogo od tebe. laì ga. Ne mora{ da krade{ i ubija{ za wega. Pusti}e te na miru. Vidi{ da nas pu{ta na miru. Opri~nike moè{ lako da zaobi|e{. Slabi}i su oni, èqni slasti ovozemaqske. Wega uzdiì u nebo, a opri~nicima baci po koji zlatnik. Svakoj psini po kosku pse}u. Posao }e{ dobiti i stan i u {kole }e{ i}i i qudi od tebe glavu ne}e okretati. A mladi}i i devojke mi kaù: – Mani se svojih misli. Daj mu {ta on ho}e, pa se s nama u kolo uhvati. Budi kao i mi! [ta od ìvota ima{? U se, na se, i poda se. To ti je sve. Dok jo{ moè{. Vreme ti brzo prolazi. A ja mu se i daqe ne klawam, ne sluìm mu, ne gledam ga, ne slu{am ga. Glavu od wega okre}em. Ne znam za wega. Ro|acima se poàlim: – @ivot vam je razneo. Porodice vam razbio. Po svetu vas rasturio. Imovinu vam je uzeo. Bez pristojnog posla vas je ostavio. Budale je od vas napravio. Vi niti {ta imate, niti ste vi{e {to ste pred svetom bili. A ro|aci moji kaù: – Znamo, ali {ta moèmo? Nije on glup. Pametan je on ~ovek. Ima dvorce, sluge, blaga, ène. I mi bismo tako kada bismo mogli. I hrabar je, borio se da bi sebi sve ovo pribavio. Ja razmi{qam: Da je pametan, ne bi mu trebala sila da do vlasti do|e. Da je hrabar, ne bi od straha decu i starce u okovima po tamnicama drào. I kaèm: – Nisu nam na{i dedovi ime zato ostavili da ga wemu damo. Da nas tera da sami na to ime pqujemo. Da od imena na{eg sramotu pravimo. A ro|aci mi odgovore: – Ko te za mrtvog dedu pita? Zaboravi dedove. Sna|i se. @ivot si podesi. Uìvaj, kao {to i on uìva. A ja, {ta ja da radim? Porodice da se odreknem? U zemqu od sramote da propadnem? I svi mi kaù: – Nisi ti boqi od drugih. A sa kime i da se merim? Sa wim ili sa opri~incima wegovim? Ili sa qudima kada na dan izbora u ranu zoru u redove stanu, da bi svi videli da su oni prvi koji mu na rukama savest donose? 482

Ili sa ènama koje na konferencijama spavaju, a bude se samo zato da bi mu u strahu mahnito pqeskale? Ili s decom malom u kolevkama, kojima roditeqi jo{ nisu savest uzeli i wemu u ~equst bacili? Qudi posao imaju i stanove, obu~eni su i dobro jedu. U dru{tvu su. A ja sam sa strane stojim, ali usamqen nisam. Posao i ne traìm, zaposlen sam i bez toga, stan nemam, ali glavu imam gde da sklonim, odelo mi se raspada, ali mi zima nije, ako i koru hleba pojedem, svejedno, gladan nisam. I ostajao sam sam. Ja i savest moja. Sami. Sami u mraku. ûvao sam je kao nevino devoj~e. Da joj se ni{ta ne dogodi. To mi je bilo sve {to sam imao. Sve {ta sam ikada imao i sve {ta }u ikada imati. Da sa wom iza|em iz ovoga mraka, iz ove tamnice naroda, iz ropstva misirskog. Da je neokaqanu ~istu sa sobom izvedem u zemqu obe}anu, na svetlost dana, na sunce slobode. Trinaest godina sam proveo u paklu pakla, robuju}i wemu, faraonu ovozemaqskome. ûvao sam savest svoju i ~ekao sam dan kada }e Gospod rastvoriti talase mora Crvenoga i kada }u oti}i iz zemqe misirske u zemqu obe}anu. To nevino devoj~e je sve {to sam imao i sve {to ikada mogu da imam. Da joj se ni{ta ne dogodi. Da wu iznesem iz ovoga mraka, iz ropstva, iz pakla zaga|enog. Samo dok savest imam mogu da imam i slobodu. A sloboda se ne meri ni sa ~ime. “Sva srebra, sva zlata, svi qudski ìvoti ne mogu biti plata tvojoj ~istoj qepoti”. A qudi su i daqe govorili: – Ti si sam, a vidi koliko ih on ima. Vidi {ta sve on ima, a {ta ti ima{, jadni~e usamqeni? Bez stana, bez odela, bez hleba. [ta ti ima{? Savest qudi imam i to mi je sve {to imam. To ho}u da sa~uvam. To ho}u da zadrìm. îsto, neokaqano. To ho}u da odnesem odavde da bih mogao da ostanem ~ovek, da ìvim kao ~ovek i da umrem kao ~ovek. I svo bogatstvo koje sam ~uvao, koje sam krio, nikome ga ne bih dao, samo za sebe zadràvao, u sebi nosio, pazio da se ne zaprqa, da se nikoga ne dotakne, da bude uvek moje i samo moje, ~isto i svetlo, nevino i neuprqano. Sve {to sam imao bila mi savest moja. I sve sam u~inio da savest ~istu sa~uvam, ali savest ~istu sa~uvao nisam. Nisam uspeo. Mali sam bio, neupu}en sam bio, neiskusan sam bio, sam sam bio. Slab sam bio. Prijateqi su mi nedostajali, dom o~inski nisam imao, znawe mi je bilo nedovoqno. Snagu sam trebao. I zaprqao sam se. Zaprqao sam savest svoju jedinu, jedino {to sam imao, sve {to sam ikad i mogao da imam. Jer drugo ni{ta nikada nije bilo moje, niti moè biti moje, niti }e ikada i{ta drugo biti moje. Sve sam u~inio da savest spasem, da ~ist ostanem, ali ~ist ostao nisam. 483

Uprqao sam se. On me je uprqao. Sa wim sam se uprqao. Uprqao sam se Brozom. Poku{ao sam da se operem u reci, ali je voda odisala smradom Broza. Pobegao sam u planinu, ali Broz se provla~io klisurama kao gusti slojevi otrovane magle. Pome{ao sam se me|u qude, ali Broz je bio u svakom od wih, gadost wegova je izbijala iz svakog ~oveka. Sakrivao sam se u malim sporednim prostorijama, na skrovitim mestima u potkrovqima, ali je Broz gmizao po zidovima kao memla u grobnicama. Vazduh je bio zaga|en Brozom. I samo more, plavo more, beskrajno, {iroko, svetlo, duboko, Broz je zaprqao. Broz je ulazio u mene, kretao se po mojoj krvi. Uvla~io se u moje kosti. Mutio mi je pogled, zaglu{ivao mi je sluh. San mi je remetio, javu mi je mra~io. A qudi su se kretali kao potoci Broza, da bi no{eni maticom Broza ulazili u more Brozove prqeì. Meni nije stalo do vlasti. Slava mi je strana. Ne}u da upravqam ovim ili onim, da budem ovo ili ono. Zvu~ni nazivi su mi àlosni. Predsednik, potpredsednik, natpredsednik, rukovodilac, direktor, {ef, upravnik… Ne mogu na to ni da se smejem. Ne}u da rukovodim ni tvornicom, ni {kolom, ni selom, ni gradom, ni dràvom. Ne}u da sam iznad bilo ~ega, ili bilo koga. Ne}u ni da budem ~lan bilo ~ega. Ne èlim ni novac, ni blaga ovoga sveta. Ni brze kowe, ni mlade ène. Ho}u samo jedno. Ho}u da promenim krv svoju, da isperem kosti svoje, da zenice o~iju svojih zamenim novim, ~istim, nepomu}enim. Ho}u da se o~istim od Broza. Pro{ao sam i zemqe i gradove, morima sam prokrstario, pustiwe prope{a~io, i{ao toplim pra{umama i pewao se na zale|ene planinske visove. Uvek i na svakom mestu sam poku{ao da se oslobodim Broza. Da ga spustim u dubine morske, da ga zakopam u pesak pustiwski, da ga ostavim zverima u pra{umi da ga rastrgnu, da propadne u planinske jame memqive. Ali ga se nisam oslobodio. Nisam mogao. Nosio sam ga sobom, u sebi sam ga nosio. @ivot sam ìveo, qude sam poznao, grehe sam gre{io, grehe starozavetne. Ili sam ih sam sagre{io, ili sam ih o~ima gledao, rukama uhvatio. I uvek bi mi po{lo za rukom da se od svakog od tih greova operem, da se o~istim. I oslobodio sam se i èqe za novcem, za vla{}u. Slava mi smeta, ène mi ni u snu ne dolaze jer ih ne}u. Bogatstvo me odbija, jela i pi}a su mi neukusna. S qudima se ne sva|am. Ne pamtim kada sam zadwi put sreo ~oveka koji mi je bio neprijatan. Ali Broza se nisam oslobodio. Pratio me je kroz sve krajeve sveta, mra~io mi je dane sun~ane, na grehe me je u snu pozivao. Ako mi i po|e za rukom da jedan deo sebe o~istim od wega, drugi qudi pro|u pored mene, drugi qudi koji ga nose u sebi. Broz sam do|e iz nekog skrivenog mesta i ja se ponovno zaprqam. Ne èlim da mu sudim. Ako ga i qudi izvedu pred pravdu, pred pravdu Slavena, ja na su|ewe ne}u do}i. Svedo~iti ne}u. Re~ re}i ne}u. Ako ga bu484

du ve{ali, ja im konopac dodati ne}u. Za noge ga povu}i ne}u. Glavu }u okrenuti. Neka ìvi {to duè, tako da bi imao vremena da se i deci svojoj i unucima svojim zgadi. Neka ga niko ne dira. Neka niko ni opri~nike wegove ne dira. Sklonimo se od wega da nam ne smeta. Ostavimo wega i opri~nike wegove samima sebi. Da oni sami smetaju jedni drugima, da se oni sami zgade jedni drugima. I da na kraju on ostane sam i da smeta samome sebi i da se zgadi samome sebi. Da sam sebi bude gadan, da ima sam èqu da ode. Da ode sasvim i da ode zauvek. Ne èlim da mu sudim. Da se obja{wavam sa wim, da se nateèm sa qudima koje je kupio pokradenim blagom. Ja ne}u wegov ìvot, ja ne}u wegovu glavu, koù wegovu ne}u. Ne. Ja ne}u da ga dotaknem, ne}u da ga vidim, ne}u da ga ~ujem. Ne}u da znam ni{ta o wemu. Ja ho}u slobodu. A sloboda je nemati Broza. Ho}u da sam slobodan, ho}u da nema Broza. Da se slobodno kre}em, od nenaseqenih pustiwa do prenaseqenih gradova i da znam da ga ne}u sresti. Mrva hleba i kap vode je sve {to mi treba do sun~eva zalaska. A brige sutra{weg dana ostavqam danu sutra{wem. Ali tu mrvu hleba i tu kap vode ne èlim da mi zagadi Broz. Ni danas ni sutra, ni meni ni drugome. Ni ovde ni onde, ni u Starom svetu, ni u Novom svetu. Nigde. Nikome. Nikada. Ni neprijatequ to ne èlim. Ja ho}u da ga se oslobodim. Da ga se oslobode qudi, ène, deca, reke, planine, poqa, {ume. Da ga se oslobodi plavo more Jadransko. Ho}u da se o~istim od Broza, da ga nemam u sebi, da ga nema pored mene, da ga nema oko mene, da ga nema. Da ne postoji. Da ne moè ponovno da se vrati. Nigde. Nikome. Nikada. I to je jedino {to ho}u. Na ~ast im i vile i vikendice i pare na strani, i nakit i kamewe drago i mlade glumice sa siroma{nih pozornica i stara vina iz pokradenih podruma. Na ~ast im sve {to su od qudi oteli, prigrabili, rasto~ili. Mene to ne privla~i. Neka svako traì sam svoje natrag. Ja ni{ta od toga ne}u. Ja ne}u ni vlast, ni dràvu, ni dvorce, ni ène, ni sluge, ni kowe, ni blaga, ni zlata. Ja ho}u wega, Broza ja ho}u. Ho}u da ga nema. I svi koji su tamo neka ostanu tamo gde jesu. Neka svaki ostane sam sa svojom save{}u, ili bez savesti ako mu ju je Broz uzeo. Ja im savest ne mogu da vratim. I blebetawa Kardeqa, i harem Stamboli}a, i pijani le{ Penezi}a, i spletke Bakari}a, i zluradost Mitre Mitrovi}, i strah Vla{kali}a i nezaja`qivost Dolanca, i lewost Kire Gligorova, i nesposobnost Herqevi}a, i bezo~nost Milke Planinc, i tamnice Rankovi}a. Neka ostanu zidine kao uspomena na neka stara nepoznata vremena, daleka vremena. Mo`da Turaka, Tatara, Avara, Huna… Nije va`no. Neka zarastu u br{qan, neka kamewe vreme raznese. Svi su oni sitni i mali i wihova dela su sitna i gadna i sa wima ne}u da se zadràvam. 485

Neka sitni qudi sitne stvari sitno dele izme|u sebe. A ja veliku stvar ho}u da u~inim, od greha ho}u da se operem. Pred qudima da se od Broza o~istim, da pred Gospodom ne bih morao da se pravdam. Greh ho}u od qudi da udaqim, da se zemqe od wega oslobode, da se vode od wega operu, da se vetri od wega otkuè, da se neba od wega razvedre. Da svaki ~ovek ima unutra{wu potrebu da se odeli od wega, da ima ga|ewe od imena wegovog. Jer je on, Broz, pogan i sramota Ju`nih Slavena. On mora da se skloni od dece, od unuka, od potomstva, da se skloni tako da niko nikada ne bude znao da je on postojao, da tako ne{to uop{te i moè da postoji. Da se ne zna da je bio, da jeste i da }e biti. Da se izbri{e iz pam}ewa, iz pro{losti, iz budu}nosti. Da niko nikada ne bude mogao da izgovori wegovo ime. I to je jedino {to jo{ ho}u. Da izbri{em ime wegovo iz kwiga slavenskih. Da decu sklonim od wega. Da o~istim od imena wegovog i zemqu i vodu i vazduh. Da svetlost sun~eva ne bude zaklowena senkom wegovom. Ne}u da ostane potomstvu, da nas se potomstvo ne bi se}alo po wemu. Ne}u da ostane nikome, da niko nikada ne bi vi{e mogao da wegovo ime izgovori i da u isku{ewe padne da sagre{i grehom wegovim. Da niko nikada ne bi mogao ni da zamisli da tako ne{to uop{te i moè da postoji. Ni u pri~i, ni u snu, ni na nekom drugom svetu iz bajke. Gurnu}u ga u provaliju zaborava. Odne}u ga na kraj vasione i baci}u ga preko wenog ruba. Tamo gdje niko nikada ne}e do}i, ni qudi ni neka druga bi}a. Ne samo da se ne zna gde je, nego da se i ne zna da je ikada postojao. Da bude zaboravqen zauvek, za sva vremena, za sve prostore. Ho}u da pre~istim svaku grudu zemqe, svaku kap vode, svaki pir vetra od wegovog gada, od wegove prqeì, od wegovog imena, od wegovog znamewa, od senke wegove, od senke senke wegove, od spomena na senku senke wegove. Da spasem zemqu od wega, da spasem decu od wega, da spasem rod qudski od wega. Ne sa mr`wom. Da ne zgazim crva i da ne uprqam zemqu i stopalo svoje. On nije izmet austro-ugarski, zelena{ dediwski, ni{tavilo brionsko. On je vi{e nego sve to zajedno. On nije zbir starih grehova u jednom novom. On je greh koji niko nikada nije ni opisao, ni objasnio, ni zamislio. On je greh koji se jedino moè nazvati wegovim imenom i da bi taj greh nestao, prvo treba wegovo ime da nestane. Taj nadsatanski greh {to muti krv i du{e Ju`nih Slavena. On nije oznaka greha, on je sam sobom greh. I kao takav, kao taj nadsatanski greh, on je jo{ i oznaka greha. Ne s mr`wom. Pa`qivo i postojano. Da zadignem svaki list u {umi da vidim da li se ispod wega ne krije seme Broza. I da to seme onda pa`qivo i tiho bacim u provaliju zaborava. Da iz reka, jezera i mora izvadim svaku kap vode i da vidim da li se u woj ne krije odbqesak imena Broza. I ako se krije, pa`qivo da ju prospem preko ruba vasione. 486

Ne s mr`wom. Hladno, odmereno. Da pazim da ga ogaw ne saèè, da ne bi u vazduhu ostao smrad wegov. Da pazim da ga niko u vodi ne zadavi, da se posle toga vode ne bi mogle da razbistre. Da budem siguran da ga niko u zemqi ne sahrani, da se zemqa od wega ne bi zagadila. Ne s mr`wom. Sa znawem, s iskustvom koje smo pored wega stekli. Ako umre pre mene, da polako si|em na dno pakla da ga odnesem odande, tako da ga ni satana ne bi mogao da zapamti. Da ni sam satana ne bi mogao wegov greh me|u qude da vrati i onda da ga odnesem na kraj krajeva svih svetova, tamo gde ni zvezda nema, gde qudska znanost ne}e nikada mo}i da do|e i da ga tamo ostavim u mraku ve~itoga zaborava. A ako ja umrem pre wega, da ostavim èqu ~ove~anstvu da u~ini ono {to ja nisam stigao. Tako da ga i mrtav progawam preko prostora i vremena dok ne nestane u mraku zaborava. Ne s mr`wom. Ne u ùrbi. Lagano i postepeno. Od zore do ve~eri, od ve~eri do zore. Svakoga dana u sedmici, svake sedmice u mesecu, svakog meseca u godini, svake godine u stole}u. I stole}ima ako treba dok je ~ove~anstva. Da se wegovo ime i uspomena na wega bri{e i bri{e, dok ne bude izbrisana, izbrisana i izbrisana. Preko pet stole}a je pro{lo od kada su oci dràve svetoga Vlaha ropstvo ukinuli. I ne pamti se kada se robqem me|u Slavenima trgovalo. Mi me|u Ju`nim, ni me|u Isto~nim, ni me|u Zapadnim. I eto, sada do{ao tu|in na zemqe slavenske i ropstvo ponovo me|u Slavene doneo. Tamnice podigao. A tamnice su strane Slavenima. Samo gad tu|inski moè po porobqenim zemqama slavenskim da robqem trguje. Zar sada treba da dozivamo mrtve bogove iz prapostojbine na{e slavenske, da ga sam Perun, bog gromovnik saèè i spali gromovima i muwama svojim? Zar bogovi na{i slavenski kada su nas poslali na tri strane sveta, zar nam nisu tada dali snage da sami o svojim plemenima brigu vodimo? Nego da stranci Slavenima do|u i da po zemqama slavenskim gad rasipqu? Nije potrebno da bogove slavenske budimo iz ve~nog sna, jer su nam oni dali dovoqno snage da ga sami iz zemaqa slavenskih uklonimo, da ga iz kwiga izbri{emo, iz pam}ewa i{~upamo. Bogovi slavenski nisu krivi za grehe na{e, mi smo sami krivi za grehove na{e. Broz nije satanski greh, on je nadsatanski greh, on je na{ greh. Da ga je satana doneo, mogli bismo da se obratimo Gospodu i da ga molitvama umilostivimo da nam da jedanaestu zapovest svoju: “Ne sagre{i grehom Broza. Ne ~ini brozov{tinu”. Da nas tom zapove{}u za{titi od satane, da nas tom zapove{}u za{titi od Broza. Ali Broza nije doneo satana, nego mi qudi, mi narod, narod ju`noslavenski. Mi smo ga sami sebi doneli. Mi nemamo sada pravo da traìmo od Gospoda da nas spasava od gluposti na{e i da nam nove zapovesti daje. Jo{ mawe prava imamo da mi sitni smrtni sami upisujemo zapovesti Bo`je. Jer kad bismo sebi uzeli pravo da sami upisujemo zapovesti Gospodwe, time bismo jo{ i vi{e utonuli u greh Broza. 487

Da je Gospod prstom svojim plamenim upisao u kamene plo~e Gore Sinajske jedanaestu zapovest svoju, qudi bi imali i zakon kojega bi mogli da se drè. “Savest ~oveku ne diraj. Ni èni, ni detetu, ni starom, ni mladom, ni jakom, ni slabom. Nikome. Ni gospodaru, ni sluzi, ni robu, ni robiwi. Nikome. Ni prijatequ, ni neprijatequ, ni namerniku, ni putniku, ni susedu, ni strancu, ni poznatom, ni nepoznatom, ni bogata{u, ni siromahu, ni cariniku, ni farizeju, ni caru, ni vojniku. Nikome. Ne diraj savest nikome. Ni ìvom, ni mrtvom, ni ro|enom, ni nero|enom. Nikome. Ne diraj savest nikome, da niko ne bi ni tvoju savest dirao. Jer ako dira{ savest drugome ni tvoja savest ne}e biti ~ista. Jer ako druge bude{ u~inio nepravednima, ni ti sam ne}e{ spavati snom pravednika”. Ako Gospod to nije rekao, niti je sam rekao, niti je preko proroka poru~io. Gospod nije rekao {ta da se radi s Brozom. Gospod nije nikada Brozovo ime ni spomenuo. Zato je du`nost na{a i du`nost je dece na{e i dece dece na{e, unuka na{ih, da greh Broza ubijemo u nama samima. Ne da zapovestima spre~imo da se sagre{i grehom Broza, nego da taj greh u~inimo nepoznatim. Kao da Kain nije nikada ubio Aveqa, kao da ubistvo ne postoji i kao da ne moè ni da se zamisli da ~ovek moè ~oveka da ubije. Tako treba da nestane Broza, da niko nikada ne bude znao da taj greh postoji, da niko nikada ne bi mogao da zamisli da tim grehom moè da se sagre{i. Ne zapove{}u i strahom od kazne, nego brisawem iz pam}ewa i uklawawem iz povesti, iz letopisa slavenskih, iz svih kwiga qudskog roda, ne samo greha nego i imena toga greha. Brisawem imena Broza treba da za{titimo ~ove~anstvo. Da za{titimo ~ove~anstvo od Broza. Kakva bi se ~ast u~inila Brozu kada bi wegovo ime bilo upisano u jedanaestu zapovest bo`ju! I kakva sramota za qudski rod! Sramota da su qudi takvo grdilo ikada imali izme|u sebe! Zato ime Broza mora da bude izbrisano, mora da nestane, da nestane iz nas samih kao najve}a sramota na{a. Broz ne samo da je prekr{io svih deset zapovesti Bo`jih, po~ev od prve, kada je sebe proglasio boànstvom, do desete, kada je poèleo sve {to postoji i sve {to nije wegovo. I ne samo da je prekr{io sve zapovesti svih proroka od Mojsija do Tolstoja, nego je i sam stvorio nov greh, greh neopisan, greh neiskazan, greh nezamisliv. Uzimao bi od qudi du{u, ali ne i telo. Uzimao bi savest od qudi, da bi im je kasnije zaga|enu vratio natrag. Nekima bi zagadio jednu, a nekima drugu stranu savesti. Vra}ao bi im je natrag i onda ostavio da jedni drugima zagade ono {to im on nije sam stigao da zagadi. Da ih posmatra kako uni{tavaju jedni druge. Kako lagano pod wegovim satanskim rukovodstvom seku, razaraju, na kolac nabijaju savesti jedan drugome. Na tim zaprqanim savestima Broz izgra|uje svoje carstvo na ovome svetu. Da bi i u podzemqu pakla nastavio da vlada nad du{ama Ju`nih Slavena. 488

I zato se od Broza nije spasao niko. Taj greh ne samo da je novi, nego je postao i op{ti. Zaga|eno je sve. Prvo su se zagadili oni koje je Broz sam dotakao, pa onda oni koji su dotakli one koje je Broz dotakao. Preko granica zemaqa ju`noslavenskih. Preko prostora, preko vremena, sa roditeqa na decu. âk i oni koji su izbegli ispred Brozovih hordi nisu izbjegli od Brozova gada. Zato niko ne moè da kaè: “Ja sam ~ist od Broza”! âk ni oni koji su se rodili na drugom kraju sveta i za Broza nikada ~uli nisu. I na wih je Broz uspeo da ispqune svoj gad. I jo{ je najgore kad ~ovek i ne zna da on u sebi ima Broza. On laè i sebe i druge kad kaè: “Ja sam ~ist od Broza”! On i ne zna da je ba{ tom re~enicom pokazao da u sebi ima gad Brozov, da u sebi ima Broza. Ili pak misle}i da je ~ist od Broza ~ovek u sebi moè da zanemari klicu Broza i da joj dopusti da proklija i da ga sru{i u podzemqe ne~astivog, u podzemqe Broza. Svako treba da zna da on u sebi ima Broza. Svako treba da sam u sebi uni{ti svoga Broza. I kada ga uni{ti da i daqe ostane budan, na oprezi, na straì, da pazi da se ni senka senke Broza ne sakrije u nekom dubokom kutku du{e wegove. Kao bolest koja moè uvek da se vrati. Broz mora da se uni{ti i iskoreni u svakom ~oveku, svakom stvoru Gospodwem, u svakom drvetu, u svakom kamenu, u svakoj vodi, u svakom dahu vetra. Sve ovo kaèm jer sam ja o~ima svojim video tu neman crvenu, svojim o~ima sam je video. Video sam je kada je pro`dirala Ju`ne Slavene i Isto~ne i Zapadne i celo ~ove~anstvo, ceo qudski rod. Svojim o~ima sam video neman crvenu, neman petokraku. Pro`dirala je i qude i ène i decu i stoku i ìto i crkve i {ume i vode. âk i grobqa je pro`dirala. I goli kamen je pro`dirala nenasito. Video sam svojim o~ima neman crvenu, neman petokraku, neman Brozovsku. Video sam je kada je iz {ume iza{la, iz vlade i mraka pe}ina i {piqa, iz memle podzemqa. Bila je crna kao ugaq, a crvena je bila od krvi de~ije i krvi sirotiwe. êtiri kraka je pu{tala na ~etiri sveta, a petim je poku{ala da nebo dohvati. Ali su kraci bili mali, zemqa velika, a nebo visoko. A {to nije stigla da pro`dere, stigla je da zagadi. Sipala je gad, nequdski smrad, otrovan i satanski. I gad se naselio u qudima, u du{ama se wenim naselio. Video sam, svojim o~ima sam video. Boqe bi bilo da sam o~i iskopao da ne bih mogao tu napast da vidim i da je u pam}ewu nosim. I da me se gad ne dotakne, ja sam se od gada sklawao. Sklawao sam se koliko sam mogao. Ali ne jedanput me se je gad dotakla. Prqav sam i zato ho}u sada da se o~istim. A da se o~istim moram gad da uni{tim. Da ga uni{tim u sebi i u vama i u wima koji su bili, u wima koji su sada i u wima koji }e do}i. 489

Bila su vremena kada sam se od gada sklawao. Pla{io sam ga se, nesiguran sam bio. Bojao sam se da ga se dotaknem, da se on mene dotakne. Ali pro{la su ta vremena. Gad me se je dotakao. Dotakao sam se i ja wega. Pogledao sam gad u o~i i o gadu sam po~eo da govorim jezikom gada. Jezikom Broza. Jer se o Brozu i ne moè govoriti druga~ije, negoli jezikom Broza, a ne jezikom koji deca smeju da slu{aju. Greh sam saznao i o grehu ho}u da govorim. I ne sklawam se vi{e ja od wega. Sada se on sklawa od mene. Ne priznajem mu pravo na zemqu, qude, du{e qudske. Vi{e me sumwa ne mu~i, sada znam. Znam {ta jeste, znam {ta treba i znam {ta ho}u. I to {to treba i to {to ho}u, to }u i da uradim. Ja Mihailo, rab bo`ji, sin Vladimira, sina Mihaila, sina Antona, sina Sime, sina Simeonovog, sin sinova zemaqa slavenskih sa one i sa ove strane Karpata, progoni}u ga, sledi}u ga, na miru ga ostaviti ne}u. Ne}e mi pobe}i ni on ni ime wegovo ni uspomena na wega. Ni seme svoje ne}e sakriti u dubine nekog podzemqa, da bi proklijalo posle vekova zaborava. Nesta}e. On }e nestati, nedeqa wegova }e nestati, ime wegovo }e nestati. I niko nikada ni{ta o wemu ne}e znati. Ni{ta. Nikada. Niko. Mom~ilo Seli} Sadràj Novi nara{taj Jugoslovena o Josipu Brozu Predgovor i biqe{ke napisao, za tisak sredio Mihailo [a{kevi} Predgovor Sedam godina tamnice za sedam stranica istine! To je bila posledwa re~ Josipa Broza pre nego {to je oti{ao Lewinu na istinu. Zapravo nije verovatno da je Broz i{ta rekao. On je mumlao, mlatarao rukama, cedio kroz zube, psovao… Jedino bi ga zadovoqavala nesre}a drugih. Ali nesre}a Mom~ila Seli}a nije spasila Josipa Broza od Lewina. Nekoliko dana poslije Seli}evog su|ewa (polutajnog i na brzinu smu}kanog), Broz je oti{ao u Lewinsko podzemqe. Ostali su zbuweni Brozovci po vilama i ostao je kwièvnik Mom~ilo Seli} u tamnici. Mom~ilo Seli}, sin Vladete, crnogorskog udba{a, i Bobe, male birokratkiwe, zet je Draè Markovi}a, srbijanskog apart~ika i danas rotacijom predsednika Savezne NarodneSkup{tine. Svi od ~etrdeet i prve, svi u partiji, nijedan borac, nijedan komunista. Na wino zaprepa{}ewe, od wih tako bri`qivo odgajan de~ko, ro|en one mra~ne Brozovsko-Staqinske 1946. godine, odgajan da se klawa onima gore i da ih zna da hvali, a da krivi i prezire one koji su dole, taj wihov de~ko od udba{a da bude udba{, od birokratkiwe birokrata, od apart~ika apart~ik, umestio da nastavi sigur490

nim, {irokim i ugodnim putem laì i prevare, tim putem koji mu je stariji Brozovski nara{taj ostavio, on je ustao i bez da mu je iko dao pare, bez da mu je neko obe}ao poloàj, ugodan ìvot, vilu, sve za {to se ispravan ~lan partije bori, on, Mom~ilo Seli}, oti{ao je sa izrodima, to jest nije ni bio sa izrodima, bio je sam, stao sam samcit i rekao najgoru stvar koju ispravan Brozovac moè da u~ni – rekao je istinu. I za tu istinu po nepisanom zakonu Josipa Broza, Mom~ilo Seli} je bio odmah uhap{en. Da nije mo`da neko o~ekivao da bi ga Brozovci za istinu nagradili? I {ta }e sad wegova mama i tata i tast i ta{ta i strine i tetke i ro|aci i prijateqi? Mogu da izgube stanove, posao, penzije. I to sve zato {to je taj balavac rekao istinu. Kome treba istina? Povlastice trebaju Brozovcima, a ne istina. [ta je na to uradio wegov udba{ki tatica, wegova kancelarijska mamica? Da li su ustali da brane sina, da brane istinu? Oni uvek kaù da su se borili jo{ od pre ~etrdeset i prve (kao) za istinu. Za {to se bore sada? Za blagi pogled Josipa Broza? Pogled iz nebeskog plavetnila? Ili mo`da iz nekog kotla Lewinskog podzemqa? Mom~ilov branilac je bio Sr|an Popovi}, poznati beogradski odvetnik, ~vrst i ispravan, istinoqubiv i hrabar, poznat daleko preko Jugoslavenskih granica kao branilac qudskih prava. Me|utim, Mom~ilovi su (ne)roditeqi, dok im je sin bio u Brozovoj tamnici u Beogradu, smenili branioca i umesto prijateqa svoga sina i neprijateqa laì, doveli nekog Jovana Vuk~evi}a, udba{a i zaostalog Brozovca, neprijateqa svoga sina i prijateqa laì, koji je dopustio da se na brzinu i bez javnosti, bez stranih posmatra~a sudi Mom~ilu Seli}u. Jovan Vuk~evi} nije branio Mom~ila Seli}a, on je branio wegove (ne)roditeqe i wihovo prepla{eno dru{tvo, wihove povlastice, wihovo posleratno ste~eno bogatstvo. I za sedam stranica istine koje je Mom~ilo napisao, Okru`ni sud u Beogradu ga je osudio na sedam godina tamnice. êstitam, gospodine Vladeta Seli}u, ~estitam, gospo|o Bobo Seli}, sada ste slobodni. [ta }e vam sin, kada vam je ostala avet Josipa Broza. Trqajte ruke, sin vam je u tamnici, a vi niste izgubili penziju, niste izgubili stanove, niste izgubili vikendice, pare u [vajcarskoj, niste izgubili krug svojih Brozovskih prijateqa. Da li moè jedna Brozovska mati da bude prava mati svom istinoqubivom sinu? Da li moè jedan Brozovski otac da izvede svog sina na put ~ojstva i juna{tva? Ne mogu. Brozovci ìve iskqu~ivo za sebe, ni za koga drugog, ni za svoju ro|enu decu, a kamoli za narod. Da su oni u stawu da budu roditeqi svojoj deci, da im pruè qubav, za{titu, da ih izvedu na put, ne bi bio milion jugoslovenskih radnika u Nema~koj, bio bi milion nema~kih radnika u Jugoslaviji. Da je ona mati, da je on otac, oni bi ustali u odbranu svoga sina, u odbranu istine koju je on izneo. A oni }ute, kukavno Brozovski }ute. I boqe je da }ute. Seli}evo ime ne}e ostati nara{tajima po Vladeti udba{u, nego po Mom~ilu piscu. 491

Mom~ilo Seli} nije moj u~enik niti sam mu ja duhovni otac. [ta vi{e, ne verujem da je on ikada ~uo za mene, niti sam ja ~uo za wega sve dok se neki sudija nekog suda u Beogradu nije potrudio da wegovo ime iznese u javnost. Bez obzira na to {to nismo ~uli jedan za drugoga, kada ~itam Seli}ev “Sadràj” ose}am zadovoqstvo u~iteqa kojega je u~enik nadma{io. Nisam nikada sa wim razgovarao, ali ose}am da imamo zajedni~ku èqu, da se mi Slaveni uzdignemo iznad ìvotiwa, iznad Lewina, iznad Broza. U ime naroda, sudija je prvi put kaznio Mom~ila Seli}a javnim ukorom. Javna sramota sudstvu i svima nama savremenicima tog sudstva, ali nikako ne i Mom~ilu Seli}u. Drugo su|ewe smo i{~ekivali u strahu. U strahu da se ponovo osramotimo. I ponovo je ~ove~anstvo bilo osramo}eno. I to u ime naroda… U ime magle, zabune, {piritusa… îtatequ, nemoj se smijati. Kada bi ti samo znao kakve su sve gluposti sudije treskale u ime naroda. Da su to samo gluposti, da ih zapisuje{, ~ita{ u kazali{tu i zasmijava{ narod. Te su gluposti ko{tale qude glava, djeca su ostajala bez roditeqa, razbijene obiteqi, raseqena sela, napu{tena radna mjesta. Metne{ hraniteqa u tamnicu, èna mora da izdràva wega u tamnici i djecu kod ku}e. Ne moè. Gdje ide ona, gdje idu djeca, gdje ide dru{tvo? îtatequ, nemoj se smijati. Da je jedan ~ovjek bio u pitawu, jedna gre{ka, drugi bi se pobrinuli. Ispravilo bi se. Ali Broz je rekao dva milijuna hraniteqa odjelio od obiteqi, od slabe ène, od nejake djece. Preko dva milijuna o~eva, pa i majki oduzeo djeci. Koliko djece je prepu{teno sudbini? A to sve uz pomo} tih jadnih sudaca i sve u ime tog besmislenog i zbuwenog naroda. îtatequ, nemoj se smijati. Nije hara~ u zlatu prisilio Ju`ne Slavene na seobu. Hara~ u krvi je bio taj koji je natjerao qude da napuste svoje domove. Nije Jugoslaviju raselila zaostala privreda. Qubav roditeqa i djece moè uti{ati glad. Ali ako nema roditeqa? Ako otac pla}a hara~ u krvi Josipu Brozu? Djeco, Brozovci vam ne}e zamjeniti oca. Kad porastete i vi }ete na Goli. Nemoj se smijati, ~itatequ. Uzmi roditeqe od djece i djeca se mogu jedino odràti ako se odaju porocima i ako prihvate zlo~in. Od naroda ~vrste obiteqi, reda, sloge, zadrugarstva, osje}awa du`nosti – Broz je napravio narod sileyija, kockara, lopova, bludnica, len~uga, paliku}a, ubojica. Narod bez osje}aja odgovornosti, bez gri`we savjesti, bez savjesti. Ne smij se, ne smij se ~itatequ. Cijeli ìvot gradi{ ku}u, a potrebna je samo jedna ura da ti ku}a izgori. Od Qudevita Gaja gradili smo Jugoslaviju, preko stotinu godina. Za deset dana nam je oti{la. Ne moè se graditi nego od doqe, a ru{i se samo i jedino od gore. Ne smij se, ~itatequ. Moè{ se jedino sam sebi smijati. To je sve tako jednostavno, ne treba ti pismen ~ovjek, u~ewak da sve ovo objasni. Djeca vide da je vladateq go. Duhovna i moralna golotiwa. Kako se moè o~ekivati od Broza, tog ne~ovjeka, Staqinskog cinkaro{a, bez narodnosti, bez obiteqi, bez savjesti, bez vjere, bez roda i poroda, kako se moè o~ekivati od to492

ga jada da sada on vodi brigu, razumije, zauzima se za pravdu, za istinu, za narod, za dom? On koji nije nikada ni radio, ni gradio, da sada on vodi brigu o privredi, o velikom gazdinstvu cijeloga naroda? A sam nije ni poku{ao da sagradi krov nad glavom svojoj djeci koju bi iskurvao tu i tamo. Tko je mati @arku, gde je Herta Has, gde je bila Jovanka zadwe dvije godine? Lako je imati sno{aj, zatrudniti ènu, izbaciti dijete iz maj~ine utrobe, ali dati qubav, razumijevawe, rad, cijeli ìvot za slijede}i nara{taj, to nisi o~ekivao od Broza, to ne o~ekuj od Brozovaca. îtatequ, ti ne zna{ {ta i kada }e tebi zakucati na vrata. Koji put se pitam tko je sve odgovoran za sve te gluposti, ludosti, preteranosti, zlo~ine. Cinkaro{ koji tr~i u udbu ne za pare, ne za stan, ne za svoju bezbijednost, nego za blag pogled nekog udba{a – taj cinkaro{ je odgovoran za pokretawe zlo~ina. Udba{ koji tu prijavu nije bacio u ko{, nego je donio odluku da se ~ovjek uhapsi – taj udba{ je odgovoran za stvarawe zlo~ina. Tuìteq, koji nije na{ao razloge da se ~ovjek pusti, nego je na{ao razloge da se jadnik izvede pred sud – taj tuìteq je odgovoran za u~e{}e u zlo~inu. Sudija, koji ne samo da ~ovjeku nije dao uslovnu kaznu, nego ga je uop{te na{ao krivim – taj sudija je primio na sebe odgovornost za zlo~in. Upravnik zatvora, sa svojim pandurskim kerovima, koji je ~ovjeka stavqao u samicu umjesto da ga pusti na ~isti zrak – taj upravnik zatvora je odgovoran za zavr{etak zlo~ina. Imena tih qudi treba javno iznositi, treba ih ìgosati, o winim djelima treba da se govori. Ali neka ih nitko ne takne, neka ih nitko ne dira, ostavite ih na miru neka se oni sami pravdaju pred svojom djecom, pred samim sobom. Mom~ilo Seli} je bio prvi put kriv Josipu Brozu, jer je sa Milovanom (\ilasom) i sa Dragoqubom (Igwatovi}em) i jo{ uz u~e{}e onoga tamo napoqu, onoga Mihajla (Mihajlova) – da wemu }emo pokazati kad ga uhvatimo, sudi}e mu na{a narodna vlast! Dakle da nastavimo, Mom~ilo je kriv jer je izdao jedan broj jednog ~asopisa sa nekoliko pri~a. I to usrijed Beograda! Zamislite! Drugovi! Taj drug je drzak! âsopis se zvao “âsovnik”, a pri~a je bila ona o gubavcu od Milovana (koja je jo{ prije dvadesetak godina bila objavqena u slobodnom svijetu), pa onda neka stara rasprava o Dostojevskom od Mihajla (na koju smo mi ovdje ve} i zaboravili) i jo{ neke na izgled nove pri~e od Mom~ila i Dragoquba, koje bi, da nisu bile uz imena Milovana i Mihajla, bile neprimje}ene i bezopasne. Sudska odluka donijeta je 15. listopada 1979. godine. Dragoqub je dobio mjesec dana zatvora, a Milovan da plati Brozu deset tisu}a dinara. Mihajlovo ime su cijedili iz usta sa mr`wom, ali mu nisu ni{ta mogli, jer je bio u Americi, Mom~ilo je, kao {to rekoh, dobio javni ukor. Izgledalo je da je 493

sve na tome zavr{eno. Ali ne lezi vraè. Krajem prosinca 1979. objavi Mom~ilo ovaj svoj sastav o vladaocu. Poslije rasturawa toga rada, on je brozovski, prirodno, bio uhap{en. Ako je Seli} to dijelio, onda on èli da se o tome zna. Sveto pravo pisca je da svijet upozna sa svojim djelom. Seli} je u zatvoru, on to ne moè, ali ja nisam jo{ u zatvoru, ja to mogu. Zato sam uzeo na sebe da umnoìm i po{aqem ovaj rad Jugoslovenima. Do|e tako neki Amerikanac iz posjete Jugoslaviji, pa sa ~udnim smije{kom na licu ne{to hvali. Drugi Amerikanci ga slu{aju, gledaju mene, a na licima im se javqa sli~an osmejak. Mene sramota. Onda matori Trudo zaka~i onu klinku Margaretu. Trudo je bio u Jugoslaviji na nekoj radnoj akciji. Pun hvale, stekao iskustvo, ali ne i ~udan osmejak. Margarita nije bila na radnoj akciji. Dala mu nogu. Meni lak{e. Onda mislim na {ta sam spao. Tu|a glupost da me zadovoqava. Sramota me je. Neki na{ zaka~i Amerikanku. Posle nekoliko dana sve gotovo. Pitam je {ta je bilo: – We couldn’t relate to each other. Even the sex was flat. Prevedeno: – Nemamo ni{ta zajedni~ko. âk nije znao ni da se jebe. To mi je tako, na primer, rekla jedna èna iz Mi~igena za Vladimira Dedijera. Znam {ta je bilo. Glupak joj je pokazivao svoju nadmo}nost. Narodnooslobodila~ku nadmo}nost. O~ekivao od we povla|ivawe, e ne bi li {to vi{e izvukla od wega. On je igrao maloga Broza i o~ekivao od we maloga podanika u borbi za opstanak. Ona je htjela jedinstvo. Jedinstvo tela, jedinstvo misli, jedinstvo delovawa. Ona je bila komunista. On je proizvod onog robovlasni~kog, samohvalisavog, austrougarskog, ne{kolovanog, ne~ovje~nog |ubreta. On jadnik i ne zna da je iz tog odnosa iza{ao samo osiroma{en. Ali ona to zna. On misli da je uspeo. Uspeti zna~i obogatiti se kroz qudski odnos. Iz tog brozovskog odnosa iza{li su osiroma{eni i on i ona. Brozovski osiroma{eni. Siroma{tvo na vi{em stupwu. Duhovno, moralno, qudsko siroma{tvo. Da je jedan iza{ao iz toga oboga}en, a drugi osiroma{en, to bi bilo ili dobrotvorni ~in, ili bi to bilo iskori{}avawe. To nije bilo. On wu nije mogao da obogati. Nikada nikoga on nije obogatio. Svojim radom i pisawem on je osiroma{io jugoslovenski narod. On putuje svetom i siroma{i narode. Tim odnosom ni on nije mogao da se obogati. Mo`da je mislio da ju je ve{to iskoristio, ali nije, jer on nije ni{ta dobio. Nije ni{ta ni izgubio, jer on nema {ta da izgubi. Qudsko dostojanstvo, ~ast, veru, savest – ne moè se izgubiti ono {to se nema. Znam da }e nas sve posle toga izbegavati. Na kraju i zasluìli smo, jer smo dopustili da nas onaj brozovski gad zagadi. Kad mislim o onim na{im jadnicima pitam se koji put {ta li je Broz traìo od ène sa kojom je imao sno{aj? Ili poku{avao da ima sno{aj? 494

Jednoga dana }e iza}i kwiga neke kavanske pevaqke koja se uspje{no uguzila na Brione, pod naslovom: “Ja sam se jebala sa Brozom”. Tu }e ~itateqima so~no opisati sve pojedinosti svoga u~e{}a u socijalisti~koj izgradwi. Kakva republika takav predsednik republike, kakav predsednik republike, takva i republika. Ne smij se, ~itao~e. Ti si sastavni deo toga. Demokratija je dru{tveno ure|ewe u kojem svaki ima pravo da pokaè celom svetu kolika je budala. Diktatura je dru{tveno ure|ewe u kojem samo diktator pokazuje celom svetu kakvo je |ubre. Nedavno su Amerikanci po~eli da upotrebqavaju re~ “kakistokracija”, {to }e re}i vladavina najgorih. Mi za to ne samo da imamo rije~, mi imamo i iskustvo. Brozov{tina – vladavina najgorih na ~elu sa najgorim me|u najgorima. Qudi me pitaju za{to koji put pi{em ekavicom, koji put ijekavicom, koji put isto~no, a koji put zapadno, koji put vladateq, koji put vladalac, a koji put vladar. Izvinite, ne pi{em ovde vladar, to je i suvi{e dostojanstveno za Brione. – Za{to ne pi{ete samo jednom varijantom? Ne moè to tako! Vi me{ate (mije{ate) jezike! Ja stapam jezike, ali jasno razdvajam misli. Broz vam je razdvojio jezike, ali vam je izme{ao misli. Vladalac, vladateq… Svi se otimaju za svoju varijantu na vrhu. Ali {ta }e vam razne vrste drmatora kada se svi davite u istim govnima? Za{to ne bi govnalac, govnateq? Tako da se zna da li je govnar isto~ni ili zapadni. Suvi{e vam je dobro kada se sva|ate oko re~i. Ne smij se, ~itao~e. Ne smej se, ~itatequ. Koja varijanta se upotrebqava u Mitrovici, Lepoglavi, na Golom? Koja varijanta }e se upotrebqavati u Sibiru? Samo jedna varijanta – nemu{ta varijanta. Mom~ilo Seli} me je prevazi{ao. Lako je meni da govorim {ta ho}u. Oti{ao sam na drugu stranu zemaqske kugle, zamakao iza planina, reka i mora i onda se jo{ za{titio ameri~kom putnicom. I sada mi nije te{ko da govorim {ta mislim i {to osje}am. I jo{ da putujem u Jugoslaviju, da vidim kako narod prima ono {to pi{em. Da ih gledam kako se sklawaju od mene. – Oprostite ùri mi se, ~eka me èna, rukovoditeq, posao, ured… Jedan od tih je tako na primjer bio Miroslav Krleà. Ili kako mi steù ruku: – Rekao si ono {to mislim. Kad to ~itam osje}am da sam ponovo postao ~ovjek. Ali me nitko ne psuje niti ko zove udba{e. 495

Bio je jedan izuzetak. êkaju}i na jednom su|ewu u Palati pravde u Beogradu (neka dru{tva imaju pravdu, a neka to nadomje{taju palatama), zapazi me Mladen Pavlica, odvjetnik iz Zemuna. On je znao da sam ja nekada bio obespravqen. Verovatno mu je trebala neka veza koju bi kasnije mogao ve{to da unov~i kod nekog jadnika koji ima koju paru. Jedan biv{i brozozatvorenik mi je rekao: “Kada se rukuje{ sa Pavlicom, taj ti prebroji prste”. Po{to me spazi, Pavlica se po~ne oko mene da previja, a ne traì mi ni{ta. ûdno. Poslije ga vidim kako ne{to {apu}e udba{ima. Javqa im da Amerikanac posmatra su|ewe “politi~kog”. Cinkaro{i da znate, nama Amerikancima sama udba (za pare) kaè va{a imena. @ao mi ga je. @ao mi je {to ovo moram da pi{em o wemu. Ali za cinkaro{e nemam milosti. Cinkaro{i su na{a narodna sramota. Wihova imena objavqujem. Mladen Pavlica, odvjetnik iz Zemuna. To je bilo pre podne u ponedeqak, 19. kolovoza 1974. godine. Kada sam ve} kod toga susreta u toj palati te pravde, da spomenem i sudiju. On je najve}a `rtva tog Brozovog uni{tavawa savesti qudi, jer je on taj koji u svojoj nemo}i prima na sebe odgovornost za taj Brozov prqe`. Pri~a tog su|ewa je duga~ka i gadna. Ako neki mladi pisac èli, moè da upotrebi taj slu~aj kao predmet jedne drame, jednog romana, sukoba savesti i gluposti. Ukratko, sudija Dragomir Nikoli} uz pomo} prisuditeqa \ure Svorcana je osudio jednog starca (\uru \urovi}a, ro|enog 1900. godine) na pet godina tamnice, a jednu nesretnu, jadnu ènu (Zagorku Kovi}-Stojanovi}, ro|enu 1924. godine) na tri godine tamnice. I to sve zato {to su se barem pet godina pre su|ewa dopisivali sa jednim ~ovekom u Parizu (Androm Lon~ari}em) koji je bio ubijen 1969. godine i za kojeg se sumwalo da je bio terorista. Nikakvih posledica to dopisivawe nije imalo, nikada ni{ta nije za javnost objavqeno i taj ~ovek je ve} pet godina bio mrtav. Pa za{to onda tog starca i tu jadnu ènu u tamnicu? êmu taj besmisleni bes, ta nemo}na nadmo} tog dràvnog aparata, tog veli~anstvenog predsednika te balkanske republike, nad tim jadnim starcem i tom slabom ènom? Radi ~ega? Kome? Za{to? îtao~e, ti to zna{, ti ìvi{ sa wima, taj prqe` ima{ svaki dan u rukama. Radi ~ega? – Radi novaca. Novaca. Prqavog, bezvrednog papirnog novca. Udba{ treba da ìvi od ne~ega – on ìvi od hap{ewa. Sudija treba da ìvi od ne~ega – on ìvi od presu|ivawa. I to ne radi zlata i dragog kamewa, ne radi sakrivenog blaga u trezorima {vajcarskih banaka, nego radi bijedne mese~ne pla}e. Oni koji imaju pare na strani, ti se ne bave sa tim hap{ewem, time se bave nesretne prevarene `rtve Brozove megalomanije. I na{li su se jadni Dragomir Nikoli} i \uro Svorcan da oni podmetnu svoje gole guzice za Broza i Brozovce, za wine papirne pare i wina la`na obe}awa. Ja sam imao ~ast da budem prvi strani posmatra~ na su|ewu tom starcu. Posle mene (ne~itko) strani posmatra~i i strani novinari. I svi su beleìli ime Dragomira Nikoli}a. 496

Dragomira Nikoli}a. Ne presuditeqa, ne tuìoca, nego ba{ Dragomira Nikoli}a. Znam da im je ime Dragomira Nikoli}a u{lo u povijest Slavena. U sramotni dio povijesti Slavena. [ta u~ini od sebe ~ove~e, Dragomire Nikoli}u? Za{to si dopustio da te uvuku u taj (ne~itko)? Mogao si da kaè{ da si bolestan, da tu stvar dobro ne razumije{, da mora{ da vodi{ ta{tu u bawu, makar {to. Mogao si da da{ ~ovjeku uslovnu presudu, da barem pusti{ onu jadnu ènu ku}i, a ti si brqao, ba{ brqao do kraja, sasvim do kraja, do kraja si brqao. Ti si za onu Brozovsku fukaru vadio kestewe iz vatre. Kada su stranci do{li da posmatraju su|ewe, Du{an ôti} je zbrisao iz Beograda, (ne~itko) Jovanovi} se krio iza gomile poslova, a sam Franko je bio u maglenim visinama. Oni su ostavili tebe da se ti izlaè{, da ti prqa{ ime sebi i svom porodu… Veliki imaju pare i mogu lako da se sklone, odu u svoje vikendice, vile na moru, u Libiju, Ugandu. Imaju pare na strani spremne za to. A tebe ostave da ti primi{ na sebe sve posledice. Oni }e re}i: “Mi ne znamo ni{ta, mi nismo bili ovde. To je sve Dragoqub radio. Hapsite wega”. Dragoqube, ja sledujem Tolstoja i Masarika, a Mom~ilo kaè da nije Kr{}anin, te da ne moè da voli Josipa Broza. Makar {ta se desilo, kad ti bude{ u zatvoru, ja }u te vaditi iz zatvora. Ti nisi Broz, ti si mali ~ovek. Za{to da se na tebi istresa sudbina. A vrag bi ga znao, sve moè da se desi. Informbirovci, Bre`wev, Enver Hoya, Kinezi, Arapi, Idi Amin, Gadafi, dobrovoqci sa Kube… I onda tu je i Vlada Dap~evi}, a ja i wega vadim iz zatvora. Tako su me u {koli u~ili: “Qubi bli`weg svog”. Jednoga dana ja do|em kod Vlade Dap~evi}a: “I ti si bio na Golom. Zna{ kako je. Dragoquba napoqe, slavenstva radi…” A on se ne nasme{i: “Da}u ti limuzinu i najboqe hotele, pa se odmori koliko ho}e{, ali mi se ne me{aj u moje unutra{we poslove”. Meni to ne treba. Ja idem pe{ke i mogu da spavam ispod mosta. Meni treba da ti vi{e ne bude{ slobodan. Danas da bude{ slobodan u sebi, a sutra u sebi i u dru{tvu. Meni se obra}aju porodice zatvorenika, mole me za pomo}, a vas sudije kunu. Ja ih sti{avam, poku{avam da ublaìm bol. Zar ne misli{ da }e mi se i tvoja jednoga dana obra}ati za pomo}? I koje li }e sudije oni jednoga dana kleti? Pa boqe da prekine{ taj zatvoreni krug, tu spiralu koja se ne pewe, nego spu{ta u (ne~itko). Rekoh, Dragoqube, ja }u te vaditi iz zatvora, ali lak{e }e mi biti da te vadim ako bude mawe qudi koji }e te se se}ati kao ne~oveka koji je treskao godine. Eto radi sebe, radi tvojih bli`wih, radi mene, da meni olak{a{ posao, kada te budem vadio iz zatvora, molim te, molim te ostavi jadne qude na miru. Suze sirotiwske su te{ke i ne zaboravqaju se lako. Da znate da se beleè imena cinkaro{a, udba{a, tuìlaca, sudija, zatvorskih sileyija. Sam Solèwicin traì od svakog Slavena da to ~ini. A da zna{ samo koliko Slavena ima. Rusi – prebroj ih, pa Ukrajinci – sa wima nema {ale, pa Poqaci – nema mesta gde ih nema, pa êhoslovaci – malo ih je, ali su odabrani. 497

Ja i ne znam ko to sve beleì. Pa se onda mewamo, izmewujemo iskustva, od Kam~atke do So~e. Vezuje nas ne{to. Gulag i jugo-fulag. Lewin i Staqin, Beria i Broz. Povijest dana{weg Slavenstva, to su zatvorenici. unutra{wi zatvorenici i spoqa{wi zatvorenici. Oni kojima je zatvoreno telo i oni kojima je zatvorena savest. Iseqenici. oni koji su se iselili preko granica i oni koji su se iselili iz samih sebe. Ameri~ki komunisti kaù da su jugoslavenski komunisti unutra{wi emigranti. Da emigracija… Vuk Karayi}, prvi emigrant srpskog naroda. Vuk Karayi} je obogatio narod, Josip Broz je narod osiroma{io. Tolstoj je obogatio ~ove~anstvo, Lewin je ~ove~anstvo osiroma{io. @ao mi je Dragoqube, ali povijest netko mora da pi{e. [to rekao Solèwicin, ako povjesni~ari ne}e, mora}e matemati~ari. Dragoqub Nikoli}, sudija Okru`nog suda u Beogradu. îtao~e, nemoj se {aliti glavom da takne{ Dragoquba Nikoli}a. Kad pro|e{ pored wega u~tivo ga pozdravi i pogledaj ga pravo u o~i. Da, dobro i pravo ga pogledaj u o~i. Ako samo netko digne glas na wega, a da ne kaèm da ga udari, ja }u izbrisati ime Dragoquba Nikoli}a i upisati ime onoga tko je to u~inio. Ostavi ga na miru da sam raspravi sa sobom. Mi Slaveni ne osu|ujemo ~oveka na smrt, nego na ìvot, ne na zatvor, nego na slobodu. To su teè kazne. Celokupnost hap{ewa Mom~ila Seli}a u presjeku dvadesetog stole}a: Imperator @an Bedel Bokasa I, Generalisimus Josip \uga{vili, Generalisimus Francisko Franko, Mar{al Josip Broz – Valter, Mar{al Idi Amin – Dada, General Aleksandar Rankovi} – Marko, General Vjekoslav Luburi} – Driwanin, Pukovnik Moamer Gadafi, Major Jovanka Budisavqevi}, Kapetan Nikola Kalabi}, Narednik vodnik Samuel Doe, Kaplar Adolf Hitler. I mnogi drugi raznih ~asti i naslova: Benito Musolini, Cvijetin Mijatovi}, Eva Braun, Enver Hoya, Slobodan Penezi}, Ante Paveli}, Klara Peta~i, Mao Ce Tung, Miroslav Krleà, Lavrentije Berija, Oskar Davi~o, Mira Stupica, Fidel Kastro, Leonid Bre`wev, Gertruda Muniti}, Ruholah (kao Alah) Homeini, Evita Peron, Vladimir Bakari}, Herman Gering, Stane Dolanc… Da, Stane Dolanc. Da li znate da je Stane Dolanc do 1943. godine bio ~lan Hitler Jugenda? Nemojte misliti da je on bio tamo jer je verovao u Hitlera i nacizam. On je bio tamo jer se tamo boqe jelo. Tebi govorim, Stane Dolanc. Nema{ hrabrosti da pusti{ pisca iz tamnice, a da li ima{ hrabrosti da ustane{ i kaè{ Slovencima, Jugoslovenima, Slavenima, gde si bio za vrijeme rata? Boji{ se da ti se qudi ne bi smejali? Ne boj se, tebi se qudi smiju kad te vide. Naravno, ipak paze da to udba{i ne vide. Svi ti vode}i qudi i ène im, sa naslovne strane su dobro vaspitani, znaju da se pona{aju za stolom, ne rigaju kad jedu, vezuju kravatu, kada svr{e nu`du bri{u stra`wicu papirom (Broz nam to u zatvorima nije dopu{tao – papir je bio Brozu opasan), no` u desnu ruku, viqu{ku u levu, ne jedu meso ka{ikom. 498

Ajhman se uzbu|ivao {to su ti tako fini i tako vaspitani qudi koje je on okupqao oko sebe bili na kraju obe{eni. [to nije bio obe{en netko tko nije imao priliku da se umije ili kome mama nije dala no` i viqu{ku te je sve jeo ka{ikom? A meni vi~e Branko Laki}, Brozov {pijun za srez ~ika{ki (11. studenog 1976. godine): – Smrdi{! Operi se! Poburòaèno ~oban~e, ima kravatu, odelo u dva dela (u tri treba da bude – prsluk si zaboravio, novope~eni), pustio stomak, {acuje ène iz daqine, sve ba{ kao fini stariji malogra|anski gospodin, ali mu ne polazi za rukom da na|e svoj izraz, svoje mesto u dru{tvu. Kad je diplomata ne samo da ne moè da ide stranim gradom i hapsi {kolovane qude, ne moè da hapsi nikoga. A ovce vi{e ne}e da ~uva, smrde mu. Nije meni te{ko da se operem. Vode i sapuna ima u Americi. Ne treba da ~eka{ u redu, niti ti trebaju karte za snabdevawe, ~ak nema ni straàra da ti ne da sapun koji si dobio u paketu. Ali kako }ete se vi qudi, nequdi oprati posle Seli}evog hap{ewa? Kada se ja ne perem nekoliko dana onda se ose}am kao de~ak, vra}am se u mladost Glavwa~e, Deligradske, Ade Ciganlije… Kada Brozovci drè Seli}a u tamnici onda se i oni ose}aju podmla|eni, vra}aju se u vreme kada su bili agi{e ozne (ili mo`da Specijalne policije, one Dragog Jovanovi}a) i i{li gradom hapse}i sve ìvo. Pitam se {ta u povu~enosti porodi~nog mira (ili nemira) Cvijetin i Mira govore o svojoj mladosti? Ili Bela i Miroslav? Da li ih vest o Mom~ilu potse}a na ne{to? Ili pa`qivo zaobilaze svaki zrak svetla? Me{am se u va{ porodi~ni ìvot? Uznemiravam vas dok poku{avate da se odmorite od napornog rukovodila~kog rada? A Mom~ilu se nitko ne me{a u porodi~ni ìvot? To nije bilo me{awe u porodi~ni ìvot kada su ga Brozovci odvojili od ène i djece? Wega nitko ne uznemirava u onoj Brozovoj zadu`bini u Ba~koj 14? Treba da vas je sramota. Imate prepune podrume, ali prazne du{e. I ìvotiwa ima ose}aj vernosti, qubavi, privrènosti, zahvalnosti. I ìvotiwa ima savest. A vi niste ni ìvotiwe. Vi ste organska tvorevina na smetwi qudskom rodu. I za{to da ne pi{em o vama, za{to da vas ne uznemiravam? Zar mislite da vi mene ne uznemiravate kada pisca drìte u tamnici? Kad ~ujem da se kr{e qudska prava ja se uznemirim. I onda pi{em. Pomaèm va{u nevinu `rtvu. I kada znam da je ~ovjeku u tamnici lak{e, onda je i meni lak{e. Jedini na~in da mi onemogu}ite da ovo pi{em je da te nevine qude pustite iz tamnica. Svako uìvawe se pla}a. Uìvate {to je Mom~ilo u tamnici, pla}ate time {to vas qudi pquju. Ne kr{im ja dru{tvena pravila kada ovo pi{em, kr{ite ih vi kada pisca drìte u tamnici. Tebi govorim, Miro Stupice. Ti si u tom dru{tvu, ti si me|u wima. Tebi i tvom dru{tvu briona{kih snobova, skorojevi}a i tajfuna{a u Beogradu. Svojim }utawem odobravate da se pisac drì u tamnici. Pretsedavate 499

nad arhipelagom jugo-gulaga, nad inkvizicijom, nad zaostalo{}u, duhovnom zaostalo{}u i duhovnom nema{tinom. Pisca drìte u tamnici, mra~waci sredwovekovni, ruqo azijatska, divqaci balkanski. Tebi govorim, Miroslave Krleà. êga se ti pla{i{? Da ne izgubi{ prijateqstva me|u onom glembajevskom izlapelom starudijom? Da ne izgubi{ stan ili pare, da ti ne zatvore teku}i ra~un? I to onaj devizni. [ta }e tebi osamdesetogodi{waku tolike pare kada nema{ djecu? Kome da ih ostavi{? Koliko dugo jo{ misli{ da ìvi{ i da odobrava{ hap{ewa {kolovanih qudi? Ho}e{ li da te qudi sahrane sa tim parama uz kora~nicu posmrtne glazbe? Pa onda pare da odnese{ Lewinu, da se pozlate nu`nici u paklu. Ti kaè{ da nije vaàn Mom~ilo jer on nije veliki pisac. Kakav si mi ti pa komunista kada deli{ qude na velike pisce (one sa velikim parama) i ostale bezna~ajne radnike, seqake. I po{tenu inteligenciju? Zar za tebe postoji ~ovjek koji moè da se drì u tamnici samo zato {to on nije zna~ajan pisac? Sredwi vijek je u tvojoj austrougarskoj glavi. Zna{ li ti za{to je petokraka crvena? Od krvi sirotiwske koja se prosula za povlastice koje ti sada uìva{. Od te krvi koju su Nemci i Jugosloveni zajedni~ki prosipali za nema~ke industrijalce. [vabe se danas barem odmaraju na Jadranu, a Jugoslovenima nema odmora. Se}a{ li se {ta si mi rekao kada sam ti pokazao pismo me|unarodne amnestije (Amnesty International) sa spiskom zatvorenika savesti u Jugoslaviji (23. srpwa 1974. godine)? Pokazao si prstom na imena ameri~kog dela Me|unarodne amnestije i rekao si: “Ja nikada nisam ~uo za ta imena”. Pa tko govori o potpisnicima, re~ je o zatvorenicima, o patwama qudi u Brozovim tamnicama. Da li ti koji put pomisli{ na siro~ad ~iji roditeqi su na Golom samo zato da bi Broz mogao da bude na Brionima? Zato da bi ti imao povlastice koje po{tenim radom ne bi nikada mogao da stekne{? Ali iako ti nisi ~uo za Me|unarodnu amnestiju, svet ipak zna vi{e o nama nego o tebi. Mi smo dobili 1977. godine Nobelovu nagradu za mir, mi ho}emo da izmirimo qude, da ih pomognemo, a ne da hapsimo i da se samo veli~amo. Ti si druga~iji ~ovjek, ti ho}e{ da bude{ velik i da svijet govori o tebi. Da postane{ velik, u tome te ne mogu da pomognem, ali }u ti pomo}i da postane{ poznat me|u qudima. Zato sada pi{em ovo da qudi ~itaju i govore o tebi. @eqa }e ti biti ispuwena. Da si ti digao glas u odbrani qudskih prava i da si spre~io da oni Brozovci u Beogradu bace Mom~ila Seli}a u tamnicu, svet bi govorio o tebi sa po{tovawem. Ovako }e govoriti o tebi sa prezirom. Kako ti moè{ da kaè{ da je neko kriv {to nije digao glas u odbranu pravoslavaca kada ti nisi nikada digao svoj glas u odbranu bilo koga? Ajde pokaì sada svijetu da ja nisam u pravu, pa daj izjavu za strani tisak u kojoj }e{ traìti da se Mom~ilo Seli} pusti iz tamnice. ne sme{. I ti si i{ao na grob Petra Dobrovi}a da bi Srbima rekao da oni smrde. Kao {to je Branko Laki} rekao meni. Nau~io balkanski ~obanin od austrougarskog hoh{taplera. Ne sme{ da brani{ qudska prava. Ne boji{ se ti Brozovaca, jer zna{ da se oni boje tebe. Ti se boji{ samoga sebe. Boji{ se svoje pro{losti koju ne moè{ da dovede{ u sklad sa razvitkom ìvota svoga naroda. Hrvatskog naroda, jugoslo500

venskog naroda, slavenstva, i {ta }e{ sada? Moè{ samo skrovito, }utke da umre{. A pare? Sa Brozom su do{le, odnesi ih Brozu. Uvo|ewem stranih re~i u hrvatski jezik, Krleà je osiroma{io hrvatski jezik i kroz to i bratske vrijednosti, hrvatski narod. Austrougarske rije~i su potisnule hrvatske rije~i, i kada je narod osiroma{io, onda je Austrougarin sa lako}om potisnuo Hrvata. Obogatiti hrvatski jezik zna~i uvesti hrvatske re~i, jugoslovenske rije~i, slavenske re~i, potisnuti austrougar{tinu, dovesti Hrvate, Jugoslovene, Slavene. Vratiti Vuka Karayi}a, Josipa [trosmajera, Lava Tolstoja, Tomasa Masarika, oterati Marksa, Lewina, Broza, Envera Hoyu. Ili onaj mali beogradski @danov, kako li se ve} zove. Onaj {to od mladih pisaca otima oglasni prostor u novinama. Kad god sam ja u Beogradu wega nema kod ku}e. Taj ne da ne sme da govori, taj ne sme ni da misli. Ajde reci ne{to. Reci A: Afganistan, Ajatola, Albanija, Amin. Reci B: Berija, Bokasa, Bre`wev, Broz. C: cenzura, cinkaro{, ^: îzma, ]: }elija, }utawe, D: Davi~o, daviti, divqa{tvo… [to rekao Benyamin Franklin: “Prazna vre}a ne moè da stoji uspravno”. Udba{i i ne znaju da sam u Jugoslaviji dok ih ne obavijesti ameri~ka ambasada. Diplomati se pla{e nezgoda, me|unarodni odnosi, svetski mir… Udba{i ne veruju, misle netko se zeza. Razgovaraju sa mnom: – [ta se to tamo u Americi pri~a o \ilasu? Nek se ~e{e koga svrbi… Vi{e puta sam dolazio u Jugoslaviju pre nego {to je protiv mene pokrenut postupak. I ti me sveznaju}i udba{i nisu mogli da prona|u. Da sam znao da me traè, ja bi im sam rekao gde sam. Tek ~etvrti put su me na{li: – Nema smisla, mi ovde izgra|ujemo, a vi tamo tako… Prevedeno: Mi hapsimo, a ti umesto da cinkari{ – kad ve} nisi udba{ da hapsi{ – ti pi{e{. Ili: – Mi gradimo zatvore, a ti pomaè{ porodice zatvorenika. I onda su doneli odluku da ne}u imati pravo da slede}e tri godine pose}ujem Jugoslaviju. Samo tri? Qudi obja{wavaju: – Udba vas se pla{i. Vi imate jako pero. Nemogu}e. Udba{i su nepismeni. – Vi imate veze sa zapadnim tiskom. Vi znate qude koji imaju utjecaj. Vi ste ~lan organizacije koja je dobila Nobelovu nagradu. (Jesam, ja sam tako nekako jedan desetotisu}i dio Nobelovca). Vi imate veze… Ali udba{i nemaju veze ni sa ~im, osim sa pendrekom. Ja imam drugo obja{wewe. Udba{i su kukavice. Boje se nepoznatoga. A u stvari i ja sam kukavica, jer sam se zaklonio iza Atlantika. 501

Mom~ilo Seli} nije kukavica. Siguran sam da wegova obiteq i wegovi znanci to znaju. Znaju da on nije kukavica, znaju da je hrabar. Ali sami sebi obja{wavaju: – Moma je lud. Oni znaju da on nije lud, oni znaju da je on i te kako na svom mjestu, odre|en i jasan, ali sebe zaklawaju iza tog qigavog izgovora. Priznati da je on hrabar i da jo{ ima pravo, zna~i sebe izloìti isku{ewu da se kaè istina. Svakom onom jadniku koji kaè da je Mom~ilo Seli} lud, ja u lice kaèm da je |ubre. Obi~na Brozovska bagra. îkam ja vas jadnici, da vi meni kaète da sam lud. îkam vas da moje ime i spomenete, kukavice komunisti~ke. Kukavice brozovske. Moè{ uvek da mi kaè{ da sam kukavica, jer sve ovo pi{em pod za{titom ameri~ke putnice. Ali kako }e{ meni da kaè{ da sam ja lud kad ja imam pare? Moète uvek da mi kaète da iz mene govore mr`wa, osveta i sli~no. To razumem jer za vas pojmovi pravde, istine i qubavi nisu ni poznati. Moète uvek da kaète da mene pla}aju neke podzemne tajne slu`be. Recimo libijska tajna obave{tajna slu`ba, ili kineski masoni. To razumem, jer je èqa za novcem najve}a tekovina Narodnooslobodila~ke borbe. Uostalom, to ste sve ve} rekli i za Solèwicina, pa kada kaète i za mene, ta poredba moè samo da mi laska. Strpajte tu i Wego{a, on je mrzio Turke. I Hrista, on je mrzio satanu, a sada mu vatikanska tajna slu`ba pla}a {tampawe Biblija. A Lewin, Staqin, Broz i Enver Hoya su puni qubavi, razumevawa, pra{tawa… I naravno, nisu nikada primali ni~ije pare. îkam ja tebe da o meni govori{. îkam ja tebe da o meni {apu}e{! Me|utim, o Mom~ilu Seli}u svaka bitanga moè da kaè {ta god ho}e. Jadnik je u Brozovskoj tamnici, ni{ta ti ne moè. Ali da zna{ da ja nisam u Brozovskoj tamnici. I poseti}u Jugoslaviju, kao {to sam ju ranije pose}ivao, pa mi onda kaì na Jela~i}evom trgu, na Terazijama, tamo mi kaì {to misli{. Nemoj bjeàti kad me vidi{. Ne budi Krleà. Tebe {titi udba, armija, partija, sami vladaoci, vladateqi {estero, sedmero, koliko li ih ve} ima. Mene u Jugoslaviji ne {titi Amerika. Ja imam samo pero u rukama. Prijatequ, kaèm ti za tvoje dobro, ne diraj Mom~ila Seli}a. Ako se ve} boji{ da kaè{ istinu, onda boqe nemoj ni{ta da govori{. Pravi se da ni{ta ne zna{ i ni{ta ti ne}e biti. Nemoj otrcavati i opawkavati ~ovjeka koji ne moè da se brani. Nemoj iskazivati svoju pakost, svoj strah, svoju glupost. Netko }e ti se potsmehnuti, netko }e te gledati s gnu{awem, a netko }e te popquvati. Nitko ti ne}e biti prijateq. Brozovci ti ne}e dati ni{ta. Brozovci ne znaju da daju, oni znaju samo da uzimaju. Mom~ilo Seli} je hrabar. On se nije zaklonio iza Atlantika, on se nije za{titio ameri~kom putnicom. On je rekao {ta treba, gde treba i kako treba. 502

Sramota me je {to ja to nisam u~inio. Sudbina Mom~ila Seli}a vi{e nije u rukama Josipa Broza. Sam Broz je sada u rukama svoje sopstvene nequdske tvorevine. I sa wim su u istom poloàju i svi oni koji su ostali tamo, ili su putnicama vezani za ono tamo. Kako iza}i iz toga, a da se tom prilikom ne ode u Sibir? Niko ne zna. Seli}eva sudbina je sada u rukama Brozovaca. [ta }e oni urediti sa wim u svojem neograni~enom divqa{tvu i svojoj neograni~enoj gluposti? Nitko to ne zna. Ne znaju ni oni sami. Ti ~udotvorci planske privrede ne znaju da li }e sutradan osvanuti na Brionima ili na golom. Uostalom, u ~emu je razlika? ôvek na golom je moralno slobodniji od ne~ovjeka na Brionima. Mom~ilo Savi} je u tamnici, on je moralno slobodan ~ovek. Ja sam kukavica jer sam pobegao. A ti ~itatequ, ti si rob, jer si sam izabrao da to bude{. @ivot i prikqu~enija Mihaila [a{kevi}a (Ukratko) I ne{to o sebi da neko ne bi pomislio da se krijem. Da neko ne pomisli da se pla{im udba{a. Supovaca. Brozovaca. Brozovog vampira. Moje mesto boravka je jasno ozna~eno na zadwoj strani. Ako si koji put u îkagu javi mi se, moj broj je (312) 238-7785. Ne o~ekuj da }u te pomo}i, jer kad si jednom u Americi ne treba ti vi{e mnogo tu|a pomo}. Pomaèm one koji su radi istine i pravde u Brozovskim tamnicama. Rodio sam se na Lapadu, posledwih dana Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Zapravo pet meseci i sedamnaest dana nakon smrti Stjepana Radi}a. Wegov duh nije pre{ao u mene iz jednostavnog razloga, {to u Slavena to duhovi ne ~ine, ali Slavenstvo sam primio preko Praga i Zagreba. Moj deda, Karamata, se bavio nov~anim poslovima, osnovao je Srpsku banku u Zagrebu, gde mi se majka rodila. Kasnije je bio direktor Jadranskopodunavske banke u Beogradu. Od wega sam nasledio sposobnost ra~unawa i prezir prema novcu. On je znao kakva je bezvredna budala{tina novac. Bio je suvlasnik brodogradili{ta u Kraqevici. Nikada nije spomenuo {trajkove, bune, revolucije, Josipa Broza. Moj otac je bio pomorski ~astnik. Od wega sam nasledio postojanost, radinost i odgovornost. Odgovornost prema ~ovjeku, brigu za ~ovjeka i wegovo dobro. Ako sam sawalica, to mi je od wega. I qubav prema moru. Jadranskom moru. Verno je sluìo Kraqa i Otaybinu, na raznim brodovima i u raznim obalskim postrojewima. Za vreme rata je jedno vreme bio u zatvoru u Zagrebu, kasnije je bio sa Draòm. Pred kraj rata se prebacio iz Boke Kotorske u Bari. Nikada se nije vra}ao u Jugoslaviju. Jedno vreme pre rata je bio zapovednik vojno-pomorskog arsenala u Tivtu. Arsenal je davao posao celoj Boki i Grbqu. Nikada u ku}i nisam ~uo za komunisti~ku partiju, niti znam da je netko oti{ao u inostranstvo da traì posao. Brat moga pradede je bio narodni pesnik Zapadne Ukrajine. Izme|u ostalog, prevodio je Vukove ènske pjesme na ukrajinski. 503

“Ah moja vodo studenaja! I moja roè rumenaja”! Sa drugim mladi}ima je izdao u Lavovu zbirku pesama “Zora”. Kopitar zbirku propusti, ali mitropolit ne dopusti. Upravnik redateqstva rekao: “Ako ga ne{to svrbi, neka ~e{e svoje popovske stvari”. I ni{ta vi{e. I zbog mnogo maweg dobio godinu dana. Ne od upravnika redarstva, nego od Lewinisti~kog vladateqa. Stavili su ga u bogosloviju, oènio se, postao sve{tenik, dobio parohiju. Izba~en iz {kole. Ne od mitropolita, nego od u~enicima prisne drugarice, ministarke prosvete, Mitre Mitrovi}, zabrinute ène i majke. Da bi zaobi{ao mitropolita i redarstvo (partiju i udbu) po{aqe prijateqa u Pe{tu, gde ovaj pe~ati u drukeriji nekog Srbina Petrovi}a “Rusalku Dnistrovaju”. Prijateq po{aqe to u Be~ i Lavob gde sve bude zapleweno. Naravou~enije: Ne {aqi sve odjednom. On je bio kriv ne zbog onoga {to je pisao, nego zbog same ~iwenice da je pisao narodnim jezikom i to jo{ i }irilicom. Sto godina kasnije }e moga oca Paveli}evci hapsiti iz istoga razloga: }irilice. Ne zbog pravoslavqa, nego zbog }irilice. Moji pretci, oèweni sve{tenici nisu bili pravoslavni. Ja se danas podjednako dobro (ili lo{e) ose}am u pravoslavnoj ili katoli~koj crkvi. Znam kako treba da se pona{am i {ta treba da radim. Pre nego {to u|em u yamiju skinem cipele i operem noge, a u sinagogi pokrijem glavu. Ne smetaju meni tu|i bogovi, nego mi smeta na{ sopstveni satana. Tu|e vrednosti su mi uvek dobro do{le, ali {ta da radim sa sopstvenim zlom? Ja sam bio kriv unapred. Ako napi{em istinu kriv sam pred vladaocem, ako mu se qigavo ulizujem kriv sam mnogo gore – kriv sam pred samim sobom. Jedino mi ostaje posledwe nijekawe ~ovjeka: da ne pi{em, da ne ~itam, da ne govorim, da ne mislim. Ja danas ne {aqem prijateqa u Pe{tu. Re{io sam pitawe cenzure, pe~a}ewa, povezivawa, izdavawa, ogla{avawa. Ne trebaju mi ni “Prosveta” ni “Zora”, ni oglasi u ùtom dnevnom, jutarwem, ve~erwem tisku. Telefoniram u tiskaru: – Pet tisu}a za ponedeqak. – Kome da po{aqemo? – Narodu jugoslovenskom. – Onda se ispravim – Narodima Jugoslavije. – Ne vaqa ni to – Narodima i narodnostima Jugoslavije. Veroispovedima i veroispovednostima, Muslimanima i muslimanima, Katolicima i katolicima, Pravoslavnima i pravoslavnima, Ateistima i ateistima, Komunistima i komunistima, Onanistima i onanistima… Zbuwenima – velikim, sredwim i malim slovom. Velika slova i male stvari preovla|uju. Velika slova prave male stvari jo{ i mawima. 504

Danas u Sovjetiji pre{tampavaju pesme i prevode Markijana [a{kevi}a. U Lavovu postoji muzej, spomenik, ulica… Dopisujemo se. Sara|ujemo. Me|unarodna kulturna saradwa. Proizvodimo atome, rakete, neutrone. Me|unarodna tehni~ka saradwa. Pose}ujemo êhoslova~ku, Angolu, Etiopiju, Kamboyu, Afganistan. Me|unarodna turisti~ka saradwa. Srpske narodne ènske pjesme. “Za troma gorami zelenim! Za troma vodami studenimi”! A Antin, brat Markijana [a{kevi}a, je bio ~astnik kod Vindi{gradeca i uz Josipa Jela~i}a ratovao protiv Lajo{a Ko{uta u Ugarskoj. To je bilo pre Bele Kuna, pre Rako{ija, pre Kadra. Rat ga naneo u Pe{tu, gde se oènio sa Juditom Beri}, k}erkom Jovana Beri}a, upravnika srpskih {kola i prijateqa Vuka Karayi}a. Iz toga braka ja nastao. A Karlo Marks se gadno nadrkao, razqutio, razjario, vikao, udarao pesnicom. Pisao ~lanke u kojima je sve to o{tro napao. A Broz videv{i Karla nadrkanog, izdrkanog, razdraènog, nadraènog, sa onom ~etni~kom kosurinom i bradurinom usere se od straha, pa skloni Jela~i}ev spomenik sa trga Bana Jela~i}a u Zagrebu. Karlo se smirio. Jo{ je jedno vreme kruìo nad zemqom. Privi|ao se onima u C.K., pa i qudima u Sremskoj Mitrovici, Lepoglavi, a ponajvi{e onima na golom. Prepirao se sa starcima po stara~kim domovima, me{ao se sa Ciganima ~ergarima, trgao po koju qutu u prolazu kraj mehane na seoskom drumu. Kasnije se sasvim smirio, samo bi mu se lik po koji put nazreo u inostranom tisku. Na kraju ga potpuno nestade. Danas vi{e nitko niti ~uje za wega, niti i{ta zna o wemu. A Broz oti{ao na Brione i ostao usran. Kada sam bio na trgu Bana Jela~i}a 1970. godine slikao sam dete koje prosi. Prolaznici mi pogledom i osmejkom odobravali. Milisava nije bilo nigde u okolini. Kada sam bio na trgu Bana Jela~i}a 1978. godine, slikao sam veliku parolu: “Socijalisti~ka republika Hrvatska je samoupravna i Titova”. Milisav mi pogledom i osmjehom odobravao. Prolaznika nije bilo u okolini. U leto 1944. godine sam oti{ao na Ravnu Goru. Draà me primio, ru~ao sa mnom, pa me poslao u radiotelegrafsku {kolu. êtiri meseca sam bio vojnik u Jugoslovenskoj vojsci u otaybini. U borbama oko â~ka me Nemci uhvate. Dràli me tri nedeqe u zatvoru. Tu sam sreo dva partizana. Brzo sam se sprijateqio sa wima. Lako je sa borcima, oni su qudi. Brozovske slugeware su gadne. Nedi}evci su nekako izmoqakali [vabe, koji sve qude iz zatvora smeste u neku napu{tenu kafanu u gradu. Tek da ne budu u zatvoru. Uglavnom su bili seqaci iz okoline, sa nekoliko ~etnika i ta dva partizana. Ja odmah umaknem u Atenicu. [ta je bilo sa ta dva partizana ne znam. Jedan je bio Vaqevac i bio je rawen u butinu. Drugi je bio musliman (u to vreme jo{ nije bilo Muslimana), vrlo ozbiqan ~ovek i vrbovao me je da postanem skojevac. Gde su oni sada? Da li su preìveli rat, da li su zavr{ili na golom, da li su na radu u Nema~koj ili mo`da negde rukovode ne~im? Ako 505

doznate ne{to o wima molim vas da mi javite. To je bilo izme|u 23. listopada i 14. studenog 1944. godine. Krajem prosinca me uhvate partizani. Na spavawu. U selu Ko{tuni}ima. Prebili me, sproveli u â~ak. Bio sam u istom zatvoru u kojem su me pre dva meseca dràle [vabe. Za [vaba zatvor je bio skoro prazan. Sada je bio prenatrpan. Sreo sam neke seqake koji su tu bili sa mnom pod [vabama. Kako me ~a~anski ozna{i nisu znali, a u zatvoru nije bilo mesta, to su me jednostavno izbacili na ulicu. Gladnog, prozeblog, polugolog, bez prebijene pare u yepu (sav novac su mi ukrali partizanski omladinci koji su me uhvatili). U pola ledene zimske no}i na ulicu nepoznatoga grada. Imao sam petnaest godina. Ja sam imao pameti da se probijem do Beograda. [ta je bilo sa ostalom decom? U vozu od â~ka do Beograda hteli su da me uhapse jer nisam imao voznu kartu. Jedan ~ovek, videv{i da sam “~etnik”, plati mi kartu. Pitao sam ga za ime. Rekao mi je samo da je trgovac iz â~ka i da se zove Nedi}. Gde je on sada, ako je ìv? Najverovatnije da mu je Broz ukrao sve {to je imao, a wega uhapsio. Ako doznate ne{to o wemu molim vas da mi javite. To je bilo no}u izme|u 25. i 26. prosinca 1944. godine. Draà je izgubio rat. I dobro je {to je tako. [ta mislite da je Draà dobio rat, a ja postao neki ~etni~ki skojevac i na kraju rektor univerziteta. A Pe~uqi} prorektor, Bertolino dekan, a svi ostali prodekani. [to vi{e prodekana, da ih imam vi{e pod sobom. Posle bi me se deca stidela. Ovako sam ostao po{ten. Po{ten, ukoliko je netko pored Broza mogao da ostane po{ten. Kiselo gro`|e? Pa ja sam ovde u Americi bogatiji nego li bilo koji rektor bilo kojeg univerziteta u Jugoslaviji. I ne moram da laèm, varam i kradem za opstanak. Posle rata su me Brozovci hapsili bilo za {ta. Jedanput sam bio tri dana u zatvoru jer sam na ulici pogledao popreko jednog udba{a. Tukli su me, bacali u samicu, vezanog na betonu u samicu. Bez da sam im dao ve}i razlog nego li iko drugi. Mene su na{li jer sam bio mali, pa se nisu bojali da }u ih udariti natrag, ili da }u im kasnije van zatvora ne{to u~initi. Sve skupa sam bio hap{en od Brozovaca {est puta (jedanput od [vaba), dva puta osu|ivan i proveo u zatvoru oko godinu i po dana. Ve}i deo toga je bio pre nego {to sam imao osamnaest godina, a skoro sve pre nego {to sam imao dvadeset i jednu. Posle moje dvadeset i prve godine bio sam samo jedanput uhap{en i to samo za jedanaest dana. Ja sam im se sada sklonio sa puta hap{ewa, a kako udba{ mora od ne~ega da ìvi, to onda hapse sopstvenu decu. Jedanput sam kao zatvorenik morao da ~istim ku}u nekog druga Mo{e. To je bilo 1. prosinca 1949. godine. Ku}a je bila u ulici Aleksandra Stamboliskog broj 1. Prezime tog druga niko nije smeo da izgovori. Nas ~etiri zatvorenika smo bili dodeqeni da pomognemo dvema sluàvkama i jednom sluzi. Veliko spremawe, cepawe drva, tre{ewe tepiha… Kada sam kasnije to rekao \ilasu, uzviknuo je qutito: – Meni robija{i nisu nikada ~istili ku}u! 506

Mo{a je u kaznioni Sremske Mitrovice pre rata napravio sporazum sa Milom Budakom o ru{ewu Kraqevine Jugoslavije. Mile je postao doglavnik Anti Paveli}u, a Mo{a je postao doglavnik Josipu Brozu. Na ru{evinama Kraqevine Jugoslavije su sagradili Jasenovac i Goli Otok. Od svakoga prema wegovim sposobnostima… Da je Broz znao da gradi ~oveka ne bi gradio zatvore. Mitra Mitrovi} mi je zabranila da se {kolujem. Ne samo da mi je zabranila, nego mi je postojano spre~avala svaki poku{aj da se pravno i zakonito {kolujem. Ni privatne ispite, ve~erwe kurseve, ni{ta. Kada sam to kasnije kazao \ilasu, rekao mi je àlosnim glasom, skoro mole}ivo: – Pa nije ona kriva, ona je morala to da radi. Verujem da je tako. Ne goni udba{ po{tena ~oveka jer ga mrzi i jer ga se boji. On ga goni jer se boji drugog udba{a. Ako te udba{ gawa, nemoj da mu vra}a{ natrag. Poku{aj da ga razume{. I on mora od ne~ega da ìvi. Da se bude graditeq, lekar, za to treba prvo zavr{iti {kolu… Kad je ve} re~ o {koli, dopustite mi da vam ispri~am kako sam diplomirao pre nego {to sam maturirao. Kako sam postao univerzitetski obrazovan ~ovek, a da nisam poloìo ispit zrelosti. Uprkos Mitrinoj zabrani ja nastavim da idem u {kolu. Zapravo samo sam polagao dodatne ispite. U gimnaziji sam polagao pod pravim imenom, a u trgova~koj akademiji sam dopustio da se napravi gre{ka, te da me umesto [a{kijevi}, nazovu [o{kijevi}. Polaù}i ispite u gimnaziji budem zapaèn od onih Mitrinih jadnica, slu`benica u ministarstvu (ne) prosvete. One odmah otcinkare i ja zavr{im u zatvoru. Dobijem {est meseci. Ne radi poku{aja kra|e, ili poku{aja begstva preko granice, nego radi poku{aja da se {kolujem. [kolovawe je krivi~no delo, jer je {kolovan ~ovek opasan po Brozovsko dru{tvo. Me|utim, u trgova~koj akademiji me nisu zapazili, te preko we na Ekonomski fakultet i na kraju diplomiram. Kao vanredni student, naravno. U me|uvremenu, neki pravnici u Predsedni{tvu vlade Srbije, neka starija gospoda, vanredno {kolovani i vaspitani u onoj staroj, truloj, dobiju moj predmet. Uo~e Mitrinu sviwariju i postupe po slovu zakona. Ne po duhu. Vladalac je u to vreme ve} po~eo da se {eta svemirom, a Mitra je ispadala iz koloseka. Ipak, dugo su zatezali, bili su krajwe nesigurni, sa pravom su se bojali za sebe. Onda sam se vratio u gimnaziju i maturirao. U veqa~i 1953. sam diplomirao, a u lipwu sam maturirao. Da li je neko dobio doktorat, pa onda zavr{io analfabetski te~aj? Ne verujem. Ali ih ima koji su dobili doktorat, a da jo{ nisu zavr{ili analfabetski te~aj. Me|utim, bio je jedan koji je dobio nekoliko doktorata, i bio je ~lan svih mogu}ih i nemogu}ih akademija, a da nikada nije nau~io da govori. Kao da mu je Mitra bila (ne~itko). U leto 1958. godine sam preplivao. Ne Jadran. Samo jedan vrlo mali deo wegov. 507

Da sam mogao, na obali bih ostavio svoje dràvqanstvo, svoju narodnost, svoj jezik, svoje ime, svoju pro{lost. Da sam mogao. Pre nego {to sam na drugoj strani za{ao iza rta, okrenuo sam se i jo{ jednom u mraku pogledao senku Brozovog vlasni{tva. Zatim sam za{ao za rt, do{ao u Trst, oti{ao u Ameriku. Izdawe Michael Shaskevich 9056 South Pleasant Avenue Chicago, Illinois 60620 USA, 1980.

Fotokopije noviskih ~lanaka “Chicago Sun-Times”, 5. novembar 1987. godine Pri~e o dva titana Jedan od glavnih biv{ih komunista se}a se Staqina, Tita... Pi{e: Yej Bu{inski iz Jerusalima Ako je Jugoslavija èlela da impresionira Izrael, i preko wega ostatak zapadnog sveta, svojom ideolo{kom nezavisno{}u, nije mogla da izabere impresivnijeg predstavnika od Milovana \ilasa. Ratni vo|a antinacisti~kih partizana, koji je sluìo kao harizmatski najbliì saradnik Josipa Broza Tita i posleratni potpredsednik wegove vi{enacionalne zemqe, g. \ilas je bio jedan od prvih proroka “komunizma s qudskim likom”. Me|utim, platio je za svoj idealizam i intelektualnu nezavisnost tako {to je u dva navrata bio u zatvoru – prvi put 1953, zbog otvorene kritike na~ina na koji je mar{al Tito primewivao komunisti~ke teorije, a zatim 1956, zbog podràvawa ma|arskog ustanka. G. \ilas je proveo skoro devet meseci u zatvorima mar{ala Tita. I iako je slobodan od 1959. godine i moè ponovo izraàvati svoja mi{qewa, ona mogu da se prenesu samo strancima, ne wegovom narodu na srpskohrvatskom jeziku. Zbog toga se pojavqivawe g. \ilasa u Jerusalimu pre dve nedeqe ne moè tuma~iti kao politi~ki motivisan gest reìma u Beogradu prema Izraelu. Zvani~no obja{wewe wegove posete sa suprugom Stefanijom, jeste da je preduzimqivi gradona~elnik Jerusalima, Tedi Kolek jednostavno otkrio da 77-godi{wi autor “Novog sveta” (ne~itko) sada ima vra}en paso{ i s wim pravo da putuje u inostranstvo. Dakle, gradona~elnik Kolek je pozvao g. \ilasa u Jerusalim. Dok je bio ovde, g. \ilas je impresionirao svoje izraelske doma}ine se}awima na dva komunisti~ka titana s kojima je bio u direktnom kontaktu: Josifa Staqina (SSSR) i mar{ala Tita (Jugoslavija). Sa Staqinom se sastao tri puta: tokom 1944, kada je sovjetski diktator prvi put otkrio nezavisno razmi{qawe svojih balkanskih komunisti~kih saveznika; 1945, kada su sovjetsko-jugoslovenski odnosi bili zategnuti zbog r|avog pona{awa 508

vojnika Crvene armije u Jugoslaviji; i 1948, kada je mar{al Tito odlu~io da izvu~e Jugoslaviju iz sovjetskog lagera. G. \ilas opisuje Staqina kao “malog ~oveka ~ije su ruke izgledale preduga~ke za wegovo telo i ~ije lice je nosilo karakteristi~an oìqak od vakcinacije od bogiwa”. Zbog toga {to te~no govori ruski i {to odli~no poznaje rusku kwièvnost, pored tada{we bezuslovne odanosti Komunisti~koj partiji Jugoslavije, g. \ilas je bio izuzetno kvalifikovan za misije u Moskvi. Uo~io je, me|utim, nedostatke u Staqinovom ruskom. Staqin je bio iz Gruzije, stare kavkaske zemqe, i ruski nije bio wegov materwi jezik. “Staqin je dobro govorio ruski”, nastavio je \ilas. “Imao je bogat re~nik, ali nije imao dobar izgovor.” Tako|e je na{ao nedostatke u srpskohrvatskom jeziku mar{ala Tita, pripisuju}i te jezi~ke mane pokojnog jugoslovenskog vo|e ~iwenici da je ro|en u seoskom delu severne Hrvatske. “Neki Jugosloveni su sumwali da je tito Rus ili Poqak”, rekao je g. \ilas, pripisuju}i to wegovim jezi~kim nedostacima. Staqinov nabusiti direktan nastup ostavio je trajan utisak na g. \ilasa. Prisetio se da ga je Staqin pitao na jednoj od no}nih zabava (koje su trajale od 10 ~asova uve~e do 5 ~asova ujutro) da li su Albanci Sloveni i mogu li zato biti prirodni saveznici Sovjetskog Saveza. Kada je g. \ilas rekao da Albanci nisu iz slovenske zemqe, Staqin je upitao zbog ~ega neki od wih imaju slovenska imena. G. \ilas je objasnio da su Sloveni, koji su nekad ìveli u dolinama Albanije, proterani u 13. veku i da su ta imena ostatak iz tog doba. Staqin je ostao lakoveran. Govore}i o alkoholi~nim aspektima tih celono}nih slavqa, g. \ilas je rekao: “On je pio mnogo, ali nikada nije bio pijan.” Uzgred, za Tita se govorilo da je “pio vrlo malo, da je voleo dobru hranu, naro~ito jela iz svoje ku}e, iz detiwstva, posebno dimqeno meso”. Staqin je mogao da pojede velike koli~ine hrane “za tako malu bebu”, nastavio je \ilas. “Redovna jela na wegovoj trpezi bili su losos, kavijar i etni~ka jela koja su sluèna pod prozirnim poklopcima. Bilo je svega u izobiqu.” Stav sovjetskog diktatora prema Jevrejima bio je izri~ito antisemitski. “Bilo je perioda kada Staqin nije bio naklowen Jevrejima”, govorio je \ilas, misle}i na godine koje su ukqu~ivale likvidaciju vode}ih jevrejskih pisaca u SSSR-u, sramnu “doktorsku zaveru”, kojom su navodno sovjetski jevrejski lekari planirali da ubiju Staqina. “Za{to nemate nijednog Jevreja u svom Centralnom komitetu?”, pitao je Staqin \ilasa. Kada je Jugosloven naveo da je Mo{a Pijade igrao veliku ulogu u komunisti~kom vo|stvu zemqe, i da je vi{e hiqada jugoslovenskih Jevreja (nedostaje deo teksta) za vreme nacisti~ke okupacije, Staqin je odmahnuo rukom i narugao se: “I ti si antisemita.” Ali Staqinu antisemitizam nije dozvoqavao da ima zna~ajan broj Jevreja na kqu~nim poloàjima u Politbirou Komunisti~ke partije (nedostaje tekst) \ilas je priznao Staqinu da je stvorio besklasno dru{tvo sa velikom birokratijom u wegovom centru. “On je znao da bi bilo nemogu}e...” 509

U privatnom ìvotu, nastavio je on, Staqin je bio veoma skroman. “Nije bilo nikakvog luksuza u maloj vili u {umi koja je bila sagra|ena 20 godina ranije, sredinom dvadesetih godina 20. veka. Obla~io se jednostavno, nose}i uniformu bez oznaka ~ina i obi~ne ~izme.” Mar{al Tito, nasuprot tome, voleo je rasko{an ìvot, govorio je \ilas. “Tito nikada nije znao koliko palata i vila ima”, nastavio je \ilas. “Neke su za wega sagradili lokalni politi~ari za svaki slu~aj, ako Tito mo`da odlu~i da do|e u posetu.” \ilas je pretpostavqao da su graditeqi uìvali u tim vilama bez obzira {to im Tito nije nikada do{ao u posetu. “Tito je voleo ène”, nastavio je on, “ali nije bio razvratnik. Sve wegove ène bile su lepotice.” “Za razliku od Staqina, Tito nije bio surov po prirodi. Bio je plemenit ~ovek. Kada je naterao seqake da prihvate kolektivizaciju, oni koji su se protivili, bili su u zatvoru maksimalno tri meseca, posle ~ega su pu{teni”, rekao je on. Staqinov stvarni genocid, naro~ito u Ukrajini, jedan je od najteìh politi~ki motivisanih zlo~ina u 20. veku. Veruje se da je smrt sna{la preko 10 miliona qudi zbog agrarne politike. Povoqni komentari g. \ilasa u vezi s mar{alom Titom bili su naro~ito iznena|uju}i s obzirom na to da u wima nije bilo ni nagove{taja gor~ine zbog toga {to ga je mar{al slao u zatvor. G. \ilas se se}ao kako je pisao mar{alu Titu da pati u zatvoru zbog zimske hladno}e. Kada se ministar unutra{wih poslova, Aleksandar Rankovi} usprotivio bilo kakvom poboq{awu uslova za biv{eg potpredsednika, mar{al Tito se sloìo s wim. “Iz pouzdanih izvora sam ~uo da je Tito (nejasno).

CCXIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0249 24. decembra 1987. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa Operativna veza (redigovano) Sastanak je odràn 17. 12. 1987. godine na inicijativu operativnog radnika. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na Vojislava [e{eqa koji istupa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nas je informisao da je Vojislav [e{eq po~eo sa pripremama za {tampawe svoje nove kwige pod naslovom “Nastavak disidentskog spomenara”. Pripreme za {tampawe navedene kwige [e{eq vr{i u birou za fotokopirawe i umnoàvawe “Multiprint” u Beogradu, Ruzveltova 42. 510

Po navodima izvora, [e{eq je do sada predao jedan deo rukopisa koji se prekucava i ~iju korekturu vr{i sam autor. Izvoru za sada nije poznato u kom tiraù }e biti {tampana navedena kwiga. Deo navedenog rukopisa sadrì tekstove: “Nacionalizam u BiH”, sa podnaslovom “Neuralgi~ne ta~ke i neisceqene rane”, autora P. [imunovi}a, objavqenog u ~asopisu “Kwièvnost” 1983. godine; “Protiv jednostranosti”, autora Ranka Sladojevi}a, objavqenog u “Svijetu” 1982. godine, zatim Otvoreno pismo sredstvima javnog informisawa o privo|ewu grupe od 28 lica od strane GSUP-a Beograd, od 3. 5. 1984. godine, potpisano od strane vi{e lica; Otvoreno pismo Predsedni{tvu SFRJ, od 29. 5. 1984. godine Dragi{e Paunovi}a i Dragomira Oluji}a; tekst Milovana \ilasa iz 1984. godine “Nezakonito, tragi~no su|ewe u Beogradu”, za pariski “Le Mond” i “Izjava Milovana \ilasa agenciji “Frans pres” povodom osude dr Vojislava [e{eqa”; “Slu~aj [e{eq (samo kao povod) – Jad i beda disidentstva” iz “Omladinskih novina”, od 22. juna 1984. godine; tekst Gojka Nikoli{a “Sekretaru sedme osnovne organizacije SKJ mesne zajednice Dediwe”; Izlagawe na aktivu SK SANU Antonija Isakovi}a, 27. 9. 1984. godine. Izvor nas je tako|e informisao i o sadràju pisma Predsedni{tvu SFRJ koje je, u ime vi{e potpisnika nedavno uputio Vojislav [e{eq, sa zahtevom da se oslobode daqeg izdràvawa kazne zatvora Mileta Perovi} i Vladimir Dap~evi} (o tome smo ranije izve{tavali; u prilogu dostavqamo potpun spisak potpisnika ovog pisma – napomena operativnog radnika). III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO u USDB Beograd po gra|anskoj desnici. IV. Podaci o merama i radwama SDB U pra}ewu neprijateqske delatnosti Vojislava [e{eqa koriste se OT mere i radwe, kao i pozicije Slu`be. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Preko operativne veze (redigovano) izuzet je tekst dela nove kwige Vojislava [e{eqa “Nastavak disidentskog spomenara”. Izvoru je dat zadatak da nas blagovremeno informi{e o daqem toku priprema [e{eqa na izdavawu pomenute kwige, kao i da nam obezbedi rukopis i primerak iste, po wenom {tampawu. U prilogu bele{ke dostavqamo III sektoru SDB RSUP SR Srbije i V sektoru USDB Beograd kopiju dela teksta za navedenu novu kwigu Vojislava [e{eqa i pisma Predsedni{tvu SFRJ sa spiskom potpisnika.

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: gra|anska desnica Primedbe, napomene i sli~no: Fotokopija teksta “Nastavak Disidentskog spomenara” Strana – 40 (potpis redigovan) 511

Prvi dio Nastavak Disidentskog spomenara I. Nacionalizam u BiH Neuralgi~ne ta~ke i neisceqene rane [ta je “bosanski duh” i kakva je korist od }utawa? Hrvatske nacionalisti~ke parole, koje su se lane pojavile u okolini mesta gde se “pojavqivala” majka bo`ja, u siroma{nom hercegova~kom selu Me|ugorju kod îtluka, bile su u Bosni i Hercegovini povod za niz rasprava i ra{~i{}avawa – pa ~ak pred sudskom porotom. Ali sada se ve} duè vreme ne ~uje ni{ta o pomenutoj pojavi, kao i o nekim drugim kleronacionalisti~kim pojavama, pa o me|ugorskom “~udu” i svemu ne~asnom {to se oko wega spletalo. A to ne zna~i da u ovoj republici i ove godine nije bilo vru}ih i grozni~avih diskusija i polemi~kih napisa o nacionalizmu i “mra~nim silama koje prizivaju tamu”. Nacionalizam i kleronacionalizam bili su zajedno sa jo{ nekim “izmima (ne~itko) barem marginalne teme svake sednice CK SK BiH. Tako je septembra (1982.) predsednik SK BiH, Hamdija Pozderac, izazvao pa`wu tvrdwom da “delovawe nacionalista, dogmati~ara, liberala, kleronacionalista ne samo {to je poraslo, ve} se moè ste}i utisak da je i mnogo organizovanije” i da “ne moè vi{e da se govori samo o ekscesima, ve} i o poku{ajima konsolidovawa neprijateqskih snaga, koje se povezuju naro~ito na bazi nacionalizma i {ovinizma”. Mada je predsednik CK SK i BiH temeqito i detaqno opisao razne forme delovawa sve{tenstva svih triju crkava (islamske, srpske i hrvatske), te spomenuo i pove}anu aktivnost dogmati~ara (koji traè “~vrstu ruku”), ipak su pro{lih meseci naj~e{}e doìvqavali osude takozvani anarholiberali, unitaristi, ultralevi~ari i sli~ni. “Oni” – kazao je Hamdija Pozderac – “zajedno sa istomi{qenicima iz drugih sredina nastoje da javnim nastupima prikaù bosansko-hercegova~ku sredinu kao dogmatizovanu, bez qudskih, nacionalnih i kreativnih sloboda, a da stvarawem ekscesnih primera odvra}aju pa`wu javnosti od dru{tvene akcije za stabilnije dru{tveno-politi~ke i ekonomske prilike”. Na wihovu aktivnost uti~e “paternalisti~ko pona{awe onih koji su pre svega iz politi~kih razloga oti{li iz BiH u druge sredine (~itaj: u druge republike, prim. aut.), obe}avaju im tamo uto~i{te, a pri pisawu im pomaù kao savetodavci”. U referatu Hamdije Pozderca, dodu{e nije bilo izgovoreno nijedno ime onih koji su ovako ili onako manifestovali anarholiberalisti~ke poglede i u~ewa. ^lanovima CK i posmatra~ima bosansko-hercegova~kih prilika nije ni potrebno bilo kakvo poimeni~no navo|ewe koje bi razotkrilo politi~ki toliko {tetne aktere i otkrilo wihova lica. O krivcima, obeleènim anarholiberalisti~kim predznakom i nacionalisti~kom, unitaristi~kom ili ultralevom bojom, mogli su se ove godine ~itati odjeci i reagovawa u “Oslobo|ewu” i u sarajevskom nedeqnom ~asopisu “Svijet”. Oba su se o{tro razra~unavala s pisawem nekih intelektualaca u beogradskim ili zagreba~kim ~asopisima, bilo da se radilo o doma}im anar512

holiberalima ili wihovim za{titnicima. Zaista, svako me|u wima je ve} davno zasluìo izraz iz politi~kog àrgona – postao je “slu~aj”. “Slu~aj” Vojislav Lubarda – kwièvnik, pisac romana “Quqa{ka”, “Bli`wi svoj” i tri, u BiH, sporna, “Gordo posrtawe”, “Preobraèwe” i “Anatema”. Nakon objavqivawa prvog dela romana “Gordo posrtawe”, na Sarajevskoj televiziji – gde je dotad radio – dat mu je otkaz po{to je “prouzrokovao {tetu trenutnim i trajnim interesima narodima i narodnostima Jugoslavije”. Postao je “niko i ni{ta”, uzalud je traìo zaposlewe i naposletku ga dobio tek u Beogradu. U intervjuu za ~asopis “Ideje”, kazao je Lubarda ove godine: “’Gordo posrtawe’ prikazuje neulep{anu sliku revolucije i razgoli}uje do kraja bratoubila~ko klawe, surovo ìvotiwsko me|usobno istrebqivawe. Naslikao sam sliku sveop{teg zla, zla kao vladaju}e sile u ratu”. Ulep{avao nije ni partizane, {to je pokrenulo pravu lavinu gneva. Roman “Preobraèwe”, koji je iza{ao 1979. godine, govori o odnosima izme|u Srba i muslimana, a vremenski je prethodnik doga|aja u romanu “Gordo posrtawe”, pokrenuo je talas ogor~ewa dru{tveno-politi~kih faktora. Nakon deset godina leàwa po ladicama, iza{la je lane “Anatema”, Lubardino pripovedawe o progawawu romana “Gordo posrtawe”, odnosno wega samog. I “Anatema” (Izop}ewe) je u BiH nai{lo na osudu. “Slu~aj” dr Vojislav [e{eq – do februara pro{le godine docent na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, tada iskqu~en iz SK i izdvojen iz predava~kog procesa, sada radi u Institutu fakulteta. [e{eq je zahtevao da se zbog plagijata pokrene postupak za oduzimawe magisterija tada{wem sekretaru GK SK Sarajeva, Brani Miqu{u. Brani Miqu{u su ve} oduzeli magisterij zbog “prepisivawa”. Dr [e{eq je osim toga i pisac ~lanka o sudelovawu prof. dr Atifa Purivatre i prof. dr Hasana Su{i}a (oba sa Fakulteta za politi~ke nauke u Sarajevu) na madridskom simpozijumu o Gadafijevoj Zelenoj kwizi. Dr [e{eq je napao gledi{te dr Atifa Purivatre na tom simpozijumu o postojawu tri vrste socijalizma i to na temequ marksizma, islama i hri{}anstva. S obzirom na to da referat dr Su{i}a nije bio nigde objavqen, dr [e{eq je pretpostavqao da ne moè biti bitno boqi od Purivatrinog. Dr [e{equ se ~inilo da je objavqivawe ~lanka u NIN-u i drugim beogradskim listovima mnogo mawe sporno – ukoliko to uop{te i moè da bude sporno – no sara|ivawe u islamskom ~asopisu “Preporod”, pri ~emu je naveo dr Atifa Purivatru, dr Muhameda Filipovi}a, profesora Filozofskog fakulteta, i mr Nijaza Durakovi}a. Dr [e{eqa su – kao {to je zapisao dr Fuad Muhi} – “jednoglasno iskqu~ili iz SK, po{to je partijska instanca dala odgovaraju}u ocenu o tim intelektualnim gadostima”. “Slu~aj” Petar [imunovi} – asistent na sarajevskom Filozofskom fakultetu. U septembarskom broju je objavio kriti~an napis o kwizi dr Muhsina Rizvi}a “Kwièvnost BiH izme|u dva rata”, koja je bila dobila nagradu sarajevskog izdava~a “Svjetlosti”. [imunovi} prebacuje dr Rizvi}u da je prilikom obja{wewa zna~aja nekih muslimanskih pisaca, govorio o wihovom patriotizmu i odanosti, a ovi su, u stvari, sara|ivali u toku ra513

ta u usta{kim listovima, pevali slavospeve Hitleru i dr Anti Paveli}u, odnosno NDH. [imunovi} je naglasio da je dr Rizvi} trebalo da spomene ovakvu aktivnost muslimanskih kwièvnika barem u fusnoti. Napis [imanovi}a je doìveo kritiku i na kongresu Saveza socijalisti~ke omladine BiH, kada je Branko Mikuli}, predsednik Predsedni{tva BiH, rekao da oni koji prikazuju saradwu s okupatorom samo jedne od bosansko-hercegova~kih narodnosti, razjediwuju vi{enacionalnu zajednicu kakva je BiH, koja je u toku rata upravo zbog nacionalizma ve} mnogo pretrpela. Sva tri “slu~aja”, objektivizirana koliko je samo mogu}e – ukazuju na neuralgi~ne ta~ke oko kojih dru{tveno-politi~ki faktori u BiH ne dozvoqavaju nikakvu kolebqivost, ukazuju i na neisceqene rane, koje jo{ nisu izle~ili ni vreme ni dokazi o nepobitnim mogu}nostima i nu`nosti zajedni~kog ìvota svih nacionalnosti u BiH kao posebnoj dràvnoj formaciji. U Bosni i Hercegovini do kraja istovetno obja{wavaju zna~aj i htewa hrvatskog i srpskog nacionalizma, odnosno kleronacionalizma. To vaì i u pogledu “odricawa autenti~nosti muslimanskoj nacionalnosti”, koja je kao nacionalnost doìvela zvani~no priznawe pre deset godina, na kongresu. Ali, panislamisti~ke tendencije, kao izraz muslimanskog nacionalizma, ove godine su se razli~ito tuma~ile. Dr Fuad Muhi}, profesor sarajevskog pravnog fakulteta, a osim toga i predsednik Komisije za nauku RK SSRN i ~lan MK SK Sarajeva, je u reviji “Danas”, u ~lanku “Osumwi~eni za ajatola{tvo”, ovako opisao osnovne karakteristike panislamizma u modernom svetu: “Ovde se radi najpre o(kao u originalu) koji treba pro{iriti u planetarnom obimu svim sredstvima, ukqu~iv i svetim ratom; daqe iziskuje da pripadnici islamske vere moraju imati pre svega ose}aj pripadnosti nekoj duhovnoj, svetovno-islamskoj republici, i kao tre}e – da uloga revolucionarne avangarde u tom svetom pohodu pripada borbenom sve{tenstvu. Fuad Muhi} kaè da su ove ideje oìvele i u BiH, naro~ito me|u sve{tenstvom. “Potpuno izli{no bi bilo osporavati da se u BiH nismo susretali sa retkim poku{ajima da se idejama panislamizma obezbedi barem prividna legitimnost, i to uz pozivawe na tradicionalne prijateqske veze SFRJ sa mnogim arapskim dràvama”. Dr [e{eq obja{wava postoje}e panislamisti~ke tendencije druga~ije. “Glavni ciq panislamizma u na{oj dràvi izraàva postojano insistirawe muslimanskog nacionalizma na srodnosti ili identi~nosti sa takozvanim “bosanskim duhom” i arapsko-tursko-persijskom kulturom, mewaju}i ulogu te kulture u ideal i bazu revalorizovawa celokupne kulturne ostav{tine u bosanskim predelima. Glavni ciq muslimanskog nacionalizma jeste dominantna uloga u BiH, koja bi, po wihovom mi{qewu, trebalo da bude pre svega muslimanska dràvna zajednica” – kaè [e{eq i zavr{ava da “sa idejama panislamizma koketuju i pojedini ~lanovi CK SK BiH i neke grupice u wemu”. Dr Fuad Muhi} nagla{ava da nema nikakvih argumenata za ovakve tvrdwe. Dr [e{eq kao dokaz navodi nastup dr Purivatre na madridskom simpozijumu o Zelenoj kwizi, a i poznatu tezu dr Muhameda Filipovi}a, profesora sarajevskog Filozofskog fakulteta, koja je ponovo oìvela u posledwe vreme. 514

Filipovi} je, naime, 1967. godine u sarajevskoj reviji “@ivot”, u ~lanku “Bosanski duh – {ta je to?” napisao otprilike ovo: U BiH su izvorni stanovnici muslimani, to su prvobitni stanovnici, “Bo{waci”, dok su Srbi i Hrvati “do{qaci”, a wihovi pisci – Ivo Andri} je wihova kulminacija – su, prema toj tezi dr Filipovi}a, u~inili Bosni ve}u {tetu no sve osvaja~ke vojske. Dr Filipovi} je bio zbog tog ~lanka iskqu~en iz SK, ali nekoliko godina posle opet je primqen. Pa`wu, odnosno proteste, javnosti izazvao je opet svojim nastupom na okruglom stolu o socijalizmu u Cavtatu 1978. godine, kada je govorio o islamskom socijalizmu. Dr Muhi} govori o “stvarawu psihoze u panislamskoj sablasti u BiH”, koju “{ire oni pojedinci, povezani u neformalne grupe, kojima je ve} dugo bliska ideja o historijskoj prevazi|enosti BiH kao dràvno-pravne i kulturno-istorijske formacije sa svim wenim osobenostima, koje proizlaze iz wenog vi{enacionalnog bi}a”. Kwièvna dela koja govore o bratoubila~kom ratu u BiH su vi{e puta pobedila i rasplamsala polemike i druge strasti. To se nije desilo samo sa romanima Vojislava Lubarde. Kada je Dervi{ Su{i} 1979. napisao roman “Parerogon” (“Parerogon – neke marginalne stvari”) i to kao nadopunu televizijske serije “Tale”, a u wemu ukazao na temequ istinskih istorijskih ~iwenica, na ulogu islamskog sve{tenstva u toku Drugog svetskog rata, ta je kwiga izazvala o{tra reagovawa kod dela islamskog klera. Roman “No`” Vuka Dra{kovi}a, koji tretira sli~nu temu, bratoubila~ki rat, sa~ekale su osude samo {to je iza{ao. Da li se mo`da ostvaruju strahovawa Me{e Selimovi}a? “Jo{ i danas ne mogu da shvatim – pisao je on 1972. godine – da treba da govorimo veoma obazrivo o zlo~inima pojedinih nacionalnosti u toku NOB. Zar istina, kakva god bila, nije korisnija? Znam, neprijatno je kopati po ranama, pogotovo starim… Ali ne moè se iza}i iz sopstvene koè i svi moramo da nosimo svako svoj teret i svoju sudbinu upravo zato {to ne}emo i ne moèmo da se identifikujemo sa zlo~incima i zato {to osu|ujemo sve zlo~ine nad qudima i narodima. Stid i nacionalni kompleks zbog kojih }utimo, ne}e nam pomo}i: istorija se ne moè ni brisati, ni mewati”. Mija Repov` “Borba” od 16. januara 1983. Preneseno iz “Dela” II. Da li su u pitawu samo zanosi ili kako se postaje slu~aj U “Kwièvnosti” br. 9 od 1982. godine, objavqen je moj tekst “Stare zablude i novi zanosi”, sa podnaslovom “Prilog kriti~kom tuma~ewu kwièvnog nasle|a u BiH”. Svrha teksta je bila da se, iskqu~ivo u stru~nom ~asopisu kao {to je “Kwièvnost”, problematiziraju neki momenti izu~avawa kwièvnog nasqe|a u BiH, da se, prevashodno sa znanstvenih pozicija, upozori na neke probleme {to dovode u pitawe vaqanost izu~avawa kwièvnog nasqe|a u BiH i postavqaju pitawe vjerodostojnosti same kwièvne historije kao znanosti. 515

Reakcije na ovaj tekst, naro~ito u BiH, niti u jednom momentu kwièvno-historijske, poprimile su tako krupne razmjere da sam prisiqen, iako sam u na~elu protivnik polemizirawa o delikatnim pitawima na na~in kako se to kod nas radi, nakon brojnih tekstova koji se prije svega bave mojom li~no{}u, a ne mojim tekstom, odgovoriti ne polemizirawem, nego izvjesnim pro{irivawem, pa i produbqivawem problema kojima sam se bavio u tekstu u “Kwièvnosti” br. 9 iz 1982. godine. Zapravo, poku{ao sam odgovoriti samo na jedan beskrupulozan atak na mene, i to samo stoga {to je autor bio ~ovjek ~ije sam ime i prezime u tekstu izri~ito pomiwao – rije~ je o Mustafi Grab~anovi}u, {to me u jednom pismu “Politici” izri~ito prozvao. Moj odgovor-pismo pod naslovom “[ta sa istinom”, “Politika”, iz meni nepoznatih razloga, nije objavila, no pretpostavqam da je problem bio ponajvi{e u duìni teksta. Iz tih razloga }u to pismo, sa nekoliko novih fusnota, zajedno sa svim onim {to se zbivalo oko moga jednoga objavqenoga teksta, prezentirati ovom prilikom. “Politika” od 14. 10. 1982. godine, u rubrici “Me|u nama”, objavila je po mnogo ~emu zanimqivo pismo M. H. Grab~anovi}a “Istina je ovo”. U tom pismu doti~ni “kwièvnik iz Bijeqine” beskrupulozno me optuùje da sam ga u tekstu “Stare zablude i novi zanosi (Prilog kriti~kom tuma~ewu kwièvnog nasqe|a u BiH)” nazvao “zlo~incem i izdajnikom”. Za svakoga tko je pro~itao tekst u ~asopisu, ili bar kratak izvod u “Politici” od 8. 9. 1982. godine, jasno je do koje mjere je M. H. Grab~anovi} u stawu zaobilaziti istinu. Ne samo da ga nisam nazvao “zlo~incem i izdajnikom”, nego me wegova ratna biografija, kao niti bilo ~ija druga, nije sama po sebi interesirala. Bio mi je zanimqiv jedino kao kwièvno-historijska ~iwenica kojom dr Muhsin Rizvi} manipulira, to jest, sve {to sam rekao o Grab~anovi}u bila je konstatacija da ~ovjek {to je u “Novom beharu” od rujna 1941, br. 5, str. 160, objavio budni~ku pjesmu pod naslovom “Drina”, sa posvetom “Doglavniku gosp. Ademagi Me{i}u” i stihovima “Tutwi Drina… mutni su joj vali, pronijeli su crne ropske dane, eno, purpur povrh kr{ne strane, novog sunca rasko{no se pali”, ni u kom slu~aju nije mogao biti “socijalno orijentirani” lirik. Nazvati “ratnim zlo~incem” Mustafu H. Grab~anovi}a odista zna~i pridati mu ve}i zna~aj no {to ga je imao u toku rata. On je, po svemu sude}i, bio minorni, izrazito profa{isti~ki orijentirani pisac-poltron (uzoran i lojalan ~inovnik od 1941-1945, kako sam veli), o ~ ijem karakteru danas najboqe govori ~iwenica da mu nije dovoqno {to su ga neka sredstva javnog informirawa, brane}i ga od dr Vojislava [e{eqa, promovirala u “simpatizera NOB-e od 1943”,1) nego ide jo{ daqe, sada ve} pomiwu}i i vrijeme “formirawa” NOB-e. Ne bi se trebalo iznenaditi ako uskoro od wega, ili iz nekog sli~nog izvora informacija, ~ujemo pri~u i o “predratnoj ilegali”. No, koliko je meni poznato o “stvarawu” M. H. Grab~anovi}a u periodu 1941-1945, jasno je da je ovaj kwièvnik, ako je i bio “simpatizer NOB-e od 1943, svoje simpatije drào u dubokoj tajnosti sve do kraja rata. Zbog nedostatka prostora, ne nabrajaju}i sva glasila u kojima do 1945. moèmo na}i 516

wegove tekstove, navest }u primjere iz ve} pomiwanog “Novog Behara”, ali iz godine 1944.: “Idila” (br. 10, 15. svibwa 1944), “Uzhi}ewe” i “Drinski nokturno” (br. 15, 1. kolovoza 1944), “Suton na reci” (br. 17, 1. rujna 1944). Posebno zanimqiva pjesma je “Drinski nokturno”, objavqena tri godine poslije “Drine”, posve}ene “Doglavniku gosp. Ademagi Me{i}u”: “Srdce izpuwa neka strava luda / netko tajinstven u vrbaku {uti / i skriven vreba… i du{a mi sluti / u ovoj no}i vampira i ~uda…/ krajolik strepi pred buru u tmici (i vali Drine romore zloslutno…)”. Grab~anovi}eva Drina iz 1944. godine nije ni nalik na onu iz 1941. godine. Pjesni~ki subjekt u potowoj o~ito je izgubio sav zanos iz 1941, upla{en je i sluti zlo dok “vali Drine romore zloslutno”. Za{to je to tako? Za{to Drina ne tutwi vi{e dok “krv svih pre|a – krv junaka pline u venama silno razbuktana.” (“Drina”)? Mo`da stoga {to je Grab~anovi}evo “Novo Sunce” od 10. travwa 1941. ve} dobrano “potavnilo”? Mo`da stoga {to }e ve} krajem listopada 1944. Beograd biti oslobo|en i {to }e po~eti operacija za kona~no oslobo|ewe zemqe i kona~no likvidirawe “doglavnika gosp. Ademage Me{i}a” i wemu sli~nih. U svakom slu~aju, na ova zanimqiva pitawa pravi odgovor moè dati iskqu~ivo sam Grab~anovi}, no on je, po{to se poslije rata popravio i dobio neka zna~ajna dru{tvena priznawa u rodnoj Bijeqini, zasigurno prekrio “velom zaborava” svoj pravi ìvot od 1941. do 1945. godine. Sqede}a optu`ba kojom me je M. H. Grab~anovi} teretio u svome pismu “Politici”, jednako je “ozbiqna” kao i prethodna. On, naime, tvrdi da sam tekst u “Kwièvnosti” objavio da bih olak{ao “teàk poloàj” dr Vojislava [e{eqa, misle}i pri tomu vjerojatno na ~iwenicu da je [e{eq u tekstu u listu “Danas”, br. 26 od 17. 8. 1982. godine, usput se osvrnuv{i na najnoviju kwigu dr M. Rizvi}a “Kwièvni ìvot BiH izme|u dva rata”, mawe-vi{e neosnovano nazvao wega i H. Dizdara “ratnim zlo~incima”. @ao mi je {to }u razo~arati kwièvnika M. H. G., ali je istina da moj tekst ima mnogo duù prethistoriju, nego {to on misli. Dana 16. 3. 1982. godine sam predsjedavaju}em Akcione konferencije SK OOUR-a Filologija na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, kao i sekretarima OO SK I i II na Odsjeku za hist. kwièvnost naroda i narodnosti Jugoslavije (gdje i sam radim), te i samome Odsjeku, uputio op{irno pismo u kojem sam, u èqi da se unutar na{eg OOUR-a pokrene razgovor o aktualnim problemima, izu~avawa na{e kwièvne ba{tine, analizirao neke momente u kwièvnohistorijskim tekstovima prof. dr Muhsina Rizvi}a objavqenim od 1972. do 1982. godine. Unaprijed svjestan neugodnosti {to }e slijediti kada se obznani da “napadam starijeg, uglednog kolegu”, koji uz to nije ni moje nacionalnosti (a kod nas je, izgleda, zavladao stav da ~ak i komunista mora u kritici odre|enih pojava ostati u okvirima nacije), no imaju}i u vidu ~iwenicu da ve} desetak godina nitko od muslimana nije kriti~ki progovorio o djelovawu dr Rizvi}a, traìo sam da se, bez izlaèwa u javnosti i nepotrebnog dramatizirawa, zauzme stav o problemima {to sam ih uo~io. 517

Uskoro me u vezi sa pismom pozvao dekan dr Kasim Proki} i u prisustvu dijela ~lanova Poslovodnog odbora RO obavijestio da je pozvao partijske sekretare i naloìo (?) im da se “u interesu fakulteta” pismo ne razmatra na partijskim forumima. Izraziv{i u ime prisutnih djelimi~no slagawe sa mojim navodima u tekstu, predloìo je zajedni~ki sastanak sa Odsjekom. Sastanak je odràn nakon nekoliko dana, uvodno slovo odrào je dr Proki}, i umjesto prethodno pomiwanog “djelomi~nog slagawa” sa mojim navodima, informirao je prisutne da je obavio konzultacije iz “politi~kog vrha” republike, ~ije mi{qewe nije bio spreman iznijeti. U neodre|enoj atmosferi vr{ewa politi~kog pritiska na prisutne, dr Proki} je sastanak zavr{io zakqu~kom da se jednoglasno odbija rasprava o tekstu, te da se moj postupak osu|uje bez obzira na sadràj pisma. Prihvativ{i Proki}evu sugestiju da tekst objavim u nekom stru~nom glasilu kako bi se, po wegovu mi{qewu, “izbjegle trzavice na fakultetu”, tekst sam pro{irio i pripremio za tisak. U obliku u kojem je i objavqen u “Kwièvnosti” poslao sam ga, 9. 4. 1982. godine, reviji “Odjek” i istodobno u CK SK BiH, sa propratnim pismom. Nakon desetak dana dobio sam odgovor iz CK, pismo u kome stoji da je svejedno ho}e li se tekst “… pojaviti u ~asopisu koji izlazi u BiH ili bilo kojoj drugoj republici. Najva`nije je, me|utim, da je ~asopis po svome programu i profilu odgovaraju}i”. (Autor i potpisnik pisma bio je tada sekretar Predsjedni{tva CK SK BiH, drug Hrvoje I{tuk). Mjesec dana nakon {to sam poslao tekst pozvan sam u redakciju “Odjeka”, gdje mi je odgovorni urednik revije izrazio spremnost da objavi tekst pod uvjetom da ga skratim za polovinu i da unesem neke izmjene “metodolo{ke” naravi, tj. da pi{em o idejama prof. Rizvi}a, ali da ne pi{em o wemu samom. Po{to takve intervencije, iako se ve} desetak godina bavim kritikom, nadilaze moje spisateqske sposobnosti, razi{ao sam se sa urednikom u “dubokom razumijevawu”, i tako se tekst, nakon izvjesnog vremena, na{ao u “Kwièvnosti”, jednom od najzna~ajnijih jugoslovenskih kwièvnih ~asopisa, gdje je i objavqen u broju 9/82. Nema, dakle, ni govora o tomu da je tekst, kako to literata M. H. Grab~anovi} insinuira, objavqen da bi se olak{ao “teàk poloàj” Vojislava [e{eqa. Prije odgovora M. H. Grab~anovi}u na wegovu glavnu primjedbu, a kako }e se docnije vidjeti, ne samo wegovu, bila mi je namjera da za ~itaoce “Politike” ne{to vi{e kaèm o tekstu “Stari zanosi i nove zablude”, sa kojim su se imali prilike upoznati tek u krajwe {turim i nepotpunim navodima. Su{tina teksta, kako mu i podnaslov kaè (“Prilog kriti~kom tuma~ewu kwièvnog nasqe|a u BiH”), jeste problem kod nas ~esto nekriti~kog odnosa prema kulturnom i kwièvnom nasqe|u. Kao ilustraciju takvog odnosa napravio sam kratak pregled tekstova prof. dr Muhsina Rizvi}a (sa osvrtom na neke tekstove wegovog mla|eg, mo`da jo{ agresivnijeg sqedbenika dr Enesa Durakovi}a), vode}i ra~una da o wihovoj nekriti~nosti go518

vore {to mawe moji izravni komentari, a {to vi{e ~iwenice i zaokruèni citati iz wihovih tekstova. Polazi{te su mi predstavqale ocjene prof. Rizvi}a listu “Bo{wak” (1891-1910), kao i wegove ocjene “patriotske” poezije Safet-bega Ba{agi}a {to je objavqivana u tom listu. “Bo{wak” se pojavio u vrijeme eskalacije kako hrvatskog, tako i srpskog nacionalizma, i kao list muslimanskih nacionalista nije se ni malo razlikovao od bilo kojeg reakcionarnog hrvatskog ili srpskog lista. Pokrenut od strane inteligencije muslimanskih feudalaca, odlikovao se prije svega sna`no izraènim nacionalizmom i bo{wa{tvom. [to se podrazumijevalo pod “bo{wa{tvom” kazuje sam prof. Rizvi}, govore}i o patriotskoj lirici S. B. Ba{agi}a, pjesmama u kojima je ovaj “… kao svoje osje}awe i uvjerewe izraàvao narodno-domovinsku ideologiju bosanstva, ali je od samog po~etka svodio na muslimane kao starosjedioce i nasqednike bosanskih starinika i kao istorijske nosioce bosanske narodne individualnosti…”. Isto tako, “Bo{wak” je isticao vjeru, veze sa Turskom, slavio “turski vakat”, inzistirao na regionalnoj autonomiji BiH, koja je navodno postojala jo{ od pada pod Tursku. Poricao je postojawe Srba i Hrvata u BiH, nazivaju}i ih “fratarskom i popovskom izmi{qotinom”, razvijao teze o “bosanskom duhu”, “bosanskom jeziku”, muslimanskoj kwièvnosti kao jedinoj bosansko-hercegova~koj kwièvnosti. I sve to na veliku radost austrougarskih vlasti, koje su u wemu vidjele mogu}nost jo{ intenzivnijeg {irewa politike “zavadi pa vladaj”. Safet-beg Ba{agi} je bio austrofil, ~ak u dva navrata potpredsjednik i predsjednik bosanskog Sabora, dakle, drugi ili tre}i ~ovjek austrougarskog reìma u BiH – poznato je da je potpredsjednike i predsjednike Sabora izravno postavqao sam austrougarski car – i sav wegov “patriotizam” svodio se na poziv “bo{waku” na “obra~un rad imena – wemu sveta” sa Srbima i Hrvatima u BiH. Safet-beg Ba{agi} bio je jedan od najzna~ajnijih suradnika u “Bo{waku” i wegovi tekstovi “O bosanskoj kwièvnosti” (misli se iskqu~ivo na kwièvnost muslimana u BiH) i “O bosanskom plemstvu” i sl., zajedno sa wegovom “patriotskom poezijom, izraàvali su dru{tvenu, kulturnu i kwièvnu politiku ovog lista. (Treba jo{ dodati da su stavovi “Bo{waka”, Safet-bega Ba{agi}a, Osman Nuri-Hayi}a, Edhema Mulabdi}a, Mehmed-bega Kapetanovi}a, preko teorijske razrade ideja panislamizma Fehima Spahe – pored teksta “Panislamska ideja”, “Behar”, br. 1 od 21. i 24. 1906, ovaj autor je pisao tekstove i o islamu u Rusiji, Americi, Indiji, Engleskoj, Siera Leoni, Zapadnoj Africi, Japanu, Turskoj i arapskim zemqama – predstavqali politi~ku platformu sa koje su “El Hidaja” i mladomuslimani za vrijeme Drugog svjetskog rata, pod okriqem NDH i Tre}eg rajha, gradili viziju autonomne BiH u panislamskoj dràvi. Ina~e, ideje panislamizma oìvqavaju kod nas nakon pobjede Homeinijeve revolucije u Iranu, kroz neke rasprave o “islamskom socijalizmu”). 519

Zbog nedostatka prostora ovdje }u navesti samo “programsku” pjesmu Ba{agi}eve “patriotske” lirike (“Bo{waku”, “Bo{wak”, br. 1, 1891): Zna{, “Bo{wa~e”, nije davno bilo Sveg mi svjeta! Nema petnaest qeta Kad u na{oj Bosni ponositoj I juna~koj zemqi Hercegovoj Od Trebiwa do brodskijeh vrata nije bilo Srba ni Hrvata A danas se kroz svoje hire Oba stranca ko u svome {ire i jo{ ne{to, ~emu oko vje{to, Hrabri ponos i srce juna~ko Nada sve se za~uditi mora. Oba su nas gosta saletila, Da nam otmu najsvetlije blago Na{e ime ponosno i drago. Eto hore, {e}er razgovore! No, “Bo{wakova” agresivnost nije se zadràvala samo na ovome. Godine 1986. (“Bo{wak”, br. 50), vlasnik i urednik lista Jusuf-beg Filipovi} uzvikuje: “A nije samo da se ’Bo{wak’ drì onog na~ela: ’Od Trebiwa do brodskijeh vrata ne bija{e Srba ni Hrvata’, nego kaè ’âk od Bi{}a do tvrdoga Ni{i}a, i Trebiwa do brodvejskih (kao u originalu, treba: brodskijeh) vrata ne bija{e Srba ni Hrvata’.” A evo kako dr Mushin Rizvi} “znanstveno” ocewuje Ba{agi}evu “patriotsku” poeziju i djelatnost “Bo{waka”: “Ali u ovom prvom periodu svoje patriotske poezije on (Ba{agi}, P. [.) nije izgubio nimalo od udarnosti svoga bosanskog, i u wemu regionalnog, hercegova~kog patriotizma, koji je dizao u hiperboli~ne visine: bilo je ne{to prkosno epsko iz muslimanskih juna~kih pjesama u wegovoj rodoqubivoj lirici iz ovoga vremena, ali romanti~arski uzdignuto do zanosa etike i vjere, i sa te visine prezirno prema svima koji imaju druk~ije mi{qewe… Patriotizam i rodoqubqe su u ovoj “’Bo{wakovoj’ fazi Ba{agi}eva stvarawa najvi{e poetske, eti~ke i qudske vrijednosti”. (“Kwièvno stvarawe muslimanskih pisaca u BiH u doba austrougarske vladavine”, Sa, 1973, str. 126). “Ba{agi}eva bosanska patriotska lirika, prva wegova poezija i jedina koju je pisao u “Bo{waku”, imala je u tom vremenu, a i kasnije (podvukao P. [.) uzbu|uju}i karakter, kako svojom nacionalnom ideologijom, tako i svojom poetskom kvalitetom, ponosom osje}awa i dramatikom saop{tavawa. To su bili prvi patriotski stihovi (podvukao P. [.) u kwièvnom stvarawu muslimana na narodnom jeziku, koji su, nakon decenije okupacionih nedoumica i isku{ewa, za muslimane i wihove uè interese u tome istorijskom trenutku zna~ili u kwièvnom pogledu ono isto {to je “Bo{wak” predstavqao na politi~ko-publicisti~kom poqu: svoju vlastitu pi520

sanu rije~, koja je predstavqala uskrsnu}e ranijeg ugleda i slave (podvukao P. [.) i odbranu i stupawe u budu}nost s vi{e pouzdawa. Zbog toga je Ba{agi}eva poezija, ovako sinhronizovana i koincidentna sa “Bo{wakovom” akcijom, primqena sa zanosom i odobravawem u muslimanskoj javnosti”. (“Kwièvno stvarawe muslimanskih pisaca u BiH u doba austrougarske vladavine I”, str. 127). (Kwiga “Kwièvno stvarawe muslimanskih pisaca u BiH u doba austrougarske vladavine”, proèta nekriti~no{}u i nacionalnim romantizmom karakteristi~nim za gotovo sve Rizvi}eve do danas objavqene tekstove, obrawena prethodno kao doktorska disertacija 1971, a objavqena u ediciji “Djela” Akademije nauka i umjetnosti BiH, 1973. godine, donijela je dr Rizvi}u najvi{e republi~ko priznawe – Dvadesetsedmojulsku nagradu 1975. godine). Fusnota: 1) Zaista je skandal bez presedana u poslijeratnoj povijesti BiH na~in na koji su neka sredstva javnog informirawa, mislim na “Oslobo|ewe” i RTVSA, i uz to zvani~na glasila SS, poku{avala da od jednog nedvojbenog kvislinga naprave “suradnika NOR-a”. Mislim da je pri tom glavnu ulogu odigralo nacionalno obrana{tvo nekih krugova u tim medijima pred ~iwenicama {to sam ih iznosio o falsifikatima dr Rizvi}a i dr Durakovi}a. Ne mogu ni da zamislim da je svemu tomu doprinijela ~iwenica da je M. H. Grab~anovi} ro|eni brat Hasana Grab~anovi}a, ~lana CK SK BiH, u proteklom mandatu ~ak i ~lana Predsjedni{tva ovog tijela.

4. Osnovna primjedba M. H. Grab~anovi}a jeste da ja u objavqenom tekstu u “Kwièvnosti” ne pomiwem imena srpskih i hrvatskih pisaca za vrijeme Drugog svjetskog rata kompromitiranih, a koje je, navodno, dr Rizvi}, pored muslimanskih pisaca {to sam ih nabrojao, obradio “apsolutno po istoj metodologiji”. Ista primjedba dominira i u tekstu izjave Izdava~kog savjeta “Svjetlosti” (“Oslobo|ewe”, 15. 10. 1982). (Tekstovi M. H. G. i Izdava~kog savjeta “Svjetlosti” uklopili su se u kampawu odbrane dr Rizvi}a {to je ve} izvjesno vrijeme vode “Oslobo|ewe” i RTV Sarajevo. Nije ni ~udo, dakle, {to se dr Rizvi} ne ogla{ava li~no – nema ni potrebe kad ga brani “dràva”, a “dràva”, za razliku od pojedinaca, izgleda da ne mora voditi ra~una o teìni argumenata kojima se bavi). Ja zaista nisam vi{e siguran kakve argumente treba izabrati da bi bili dovoqno djelotvorni da mogu sportske i druge novinare, ozloje|ene biv{e maspokretovce {to “obrnu{e }urak naopako”, krivotvorene kwièvno historijske “fakte” i druge, “nepa`qive” i nepa`qive ~itaoce ~asopisnih tekstova, ubijediti u ono {to u tolikoj mjeri bode o~i. Rekao sam to ve} ovdje, a govorio sam i u tekstu “Stare zablude i novi zanosi”, da me nijedna kwiga dr Rizvi}a nije zanimala kao zasebna cjelina, pa tako ni “Kwièvni ìvot BiH izme|u dva rata”, te tekst u “Kwièvnosti”, kao {to se, uostalom, vidi i iz ovog teksta, uop}e ne predstavqa osvrt na tu kwigu. I to~no je da su srpski i hrvatski pisci, za vrijeme rata kompromitirani, tako|e obra|eni u ovoj posledwoj Rizvi}evoj kwizi. 521

No, kako sam ve} rekao, mene je u svakoj, pa i u ovoj Rizvi}evoj kwizi, interesiralo prevashodno ono {to predstavqa primjer wegove nekriti~nosti i nacionalnog romantizma. A dr Muhsin Rizvi} nije krivotvorio poetiku niti jednog srpskog ili hrvatskog pisca – ~inio je to iskqu~ivo sa muslimanskim piscima. Nije, dakle, bilo nikakvog razloga da u tekstu, ionako duga~kom, nabrajam imena pisaca Srba i Hrvata prema kojima je Rizvi} nastojao, mawe ili vi{e, biti “korektan”. Jedino kada su u pitawu muslimanski pisci i muslimanski ~asopisi, nekriti~nost i nacionalni romantizam dr M. Rizvi}a dolazi u ovoj kwizi do punog izraàja. Koliko onda smisla ima “za~u|enost” nad mojim navo|ewem Rizvi}eve tvrdwe da su se kalendar “Narodna uzdanica” i ~asopis “Novi Behar” pred sam rat pojavili “… pod talasom socijalne literature, poprimaju}i wena stvarnosna predo~ewa, pa ~ak i klasno-politi~ke optu`be…” (kw. III, str. 227), kada se ima na umu da se ova glasila ve} u prvim brojevima nakon 10. travwa 1941. pojavquju sa Hitlerovom i Paveli}evim slikama na naslovnoj strani, u istoj formi, istim suradnicima, i sadràjima apsolutno primjerenim naslovnim stranama. (Pravi socijalno usmjereni ~asopisi, ako ih je bilo, ukinuti su, a suradnici i urednici ili pohap{eni ili pobijeni ili ve} daleko u {umi sa oru`jem u rukama). I tko to onda ima znanstveno i moralno pravo da nazove “neprincipijelnim ~eprkawem po pro{losti” moje bavqewe ratnom biografijom pojedinih pisaca da bih pokazao da nikada nisu mogli biti niti su pred rat bili “socijalno usmjereni pisci”. (Pravi socijalni pisci muslimani – u tekstu u “Kwièvnosti” naveo sam imena Hasana Kiki}a, Zije Dizdarevi}a, Safeta Krupi}a, \emila Krvavca, Muhameda Strawaka i Huse Sal~i}a – listom su izginuli u partizanima, sa pu{kom u ruci, koju su nosili kroz rat kao i pravi socijalni pisci svih naroda i narodnosti Jugoslavije). Ovdje ne mogu, kao u “Kwièvnosti” 9/82, da navedem potpuniji spisak onih pisaca ~ija oprijedeqewa Rizvi} krivotvori, ali ipak evo nekih imena: Rizvi}ev “socijalno usmjereni” pisac – Alija Nametak – za vrijeme rata je jedan od vode}ih usta{kih pisaca i ideologa; Rizvi}ev “socijalno usmjereni” pisac Sulejman Ale~kovi} Sule, pravnik, za vrijeme rata je sudija Visokog suda u Sarajevu, a od 20. listopada 1944. veliki ùpan Vrhbosne: Rizvi}ev “socijalni” pisac M. H. Grab~anovi} – sa ve} poznatim stihovima; Ahmed Muradbegovi} – Rizvi}ev “krleìjanac” – za vrijeme rata ne samo {to je bio intendant Hrvatskog dràvnog kazali{ta u Sarajevu, autor teksta o “rasnom prabi}u Bosne” iz 1944. u “Hrvatskoj misli”, urednik ovog glasila i “Hrvatske pozornice”, ve} je i, svega pet dana po ulasku usta{a u Bosnu, pisac proglasa u “Hrvatskom narodu” od 29. 4. 1941. pod naslovom “Hrvati muslimanske vjere” (“Hrvatima muslimanske vjere otvaraju se danas putovi u boqu i sretniju budu}nost”). Nadam se da ovdje nije potrebno posebno nagla{avati da nijednog srpskog ili hrvatskog pisca koji nije bio uistinu progresivno orijentiran, dr M. Rizvi} nije nazvao socijalnim piscem. Kada smo ve} kod kwige “Kwièvni ìvot izme|u dva rata”, samo jo{ da dodam da ni pozivawe na autoritet dr Radovana Vu~kovi}a, recenzenta, 522

i dr Juraja Martinovi}a, ~lana ìrija za dodjelu nagrade “Svjetlosti”, nema ba{ preveliku teìnu – dr Vu~kovi} se decidno u recenziji izjasnio da ne poznaje dovoqno kwièvnost muslimana u BiH izme|u dva rata, a dr Juraj Martinovi}, jedan od vode}ih jugoslovenskih stru~waka za slovensku kwièvnost, vjerojatno o kwièvnosti muslimana u me|ura}u, o kojoj se i kod nas veoma malo zna, zna tek ne{to vi{e nego o koagulacionim poreme}ajima u kirur{kom lije~ewu, ~ime se bavi kwiga kojoj je ìri dodijelio priznawe ravnopravno sa Rizvi}evom kwigom. Fusnota: 2) Nije mi sasvim jasno kako to da “37 godina poslije rata”, {to bi rekao M. H. G., za eminentni Izdava~ki savjet “Svjetlosti” metodi~no pre{utkivawe svega {to ima veze sa fa{izmom, osim opisa pogibija onih pisaca {to su se na ovaj ili onaj na~in borili protiv wega, u kwièvnom imeniku na kraju tre}eg toma – detaqi iz ratnih biografija onih kompromitiranih, naravno, ne pomiwu se – predstavqa “znanstveni pristup materiji”.

5. Pa kad ve} stvari stoje kako stoje, kako je mogu}e, upitat }e se netko, da se stvori tako {irok front odbrane dr Rizvi}a i wegove, u najmawu ruku, znanstveno sumwive kwige (niz falsifikata ~ak i materijalne naravi, kao {to sam jednim dijelom pokazao u tekstu “Stari zanosi i nove zablude”). Ja ne znam. Bit }e da sam, prvi put otkako se bavim kritikom, nai{ao na “nedodirqivog”. (Na na{em fakultetu zna se da je dr Muhamed Filipovi} “nedodirqivi” – ve} vi{e od jedne decenije wega nitko ne dira niti proziva na neke zvani~ne tribine punim imenom i prezimenom – ponekad se progovori o “jednom profesoru” ili “nekim pojavama” – bez obzira na reakcionarnost wegovih idejnih stranputica. A svaki osvrt nekog tko nije iz wegove nacije na wegove “filozofske ekstravagancije” tuma~i se ve} u za~etku kao atak na narod kojemu pripada. Izgleda da i dr M. Rizvi} u kwièvnosti ima isti takav tretman). Tko je dr Muhsin Rizvi}? Ve} sam u tekstu u “Kwièvnosti” naveo da je u “Novom Beharu” iz 1944. na 1943, kao ~etrnaestogodi{wak, odnosno petnaestogodi{wak (u godinama Bo{ka Buhe), redovno sura|ivao, pod patronatom Alije Nametka, u rubrikama “Za na{e najmla|e” i “Male pri~e i dosjetke”. Poslije rata Rizvi} nije prekinuo vezu sa idejama svojih u~iteqa. Bio je ~lan “Mladomuslimanske organizacije” (“Mladomuslimani” su bili mladi vjerski fanatici {to su se 1943. godine pridruìli “El Hidaji” i propagirali regrutaciju u SS jedinice, u koje su se i sami masovno ukqu~ivali. Ideal im je bila, kao i “El Hidaji”, nebulozna zamisao o stvarawu, uz pomo} Tre}eg rajha, panislamske dràve u kojoj bi centralno mjesto zauzimala BiH. Prema “Parergonu” Dervi{a Su{i}a, “mladomuslimani” poslije rata prelaze u ilegalu, formiraju se kao teroristi~ka organizacija i do 1950. odràvaju svoje ilegalne plenume, imaju svoje ilegalno glasilo, organiziraju razne kurseve – radio-telegrafske, padobranske, iz rukovawa vatrenim i hladnim oru`jem – stvaraju skladi{ta oru`ja itd. Nedvojbeno, 523

dok stotine tisu}a omladinaca {irom zemqe, u najve}im naporima i oskudici gradi socijalizam u gotovo opusto{enoj zemqi, “Mladomuslimani” uvje`bavaju kako da taj isti socijalizam zakoqu). Pomiwawe ovakvih “pikanterija” iz pro{losti bilo bi bez nekog ozbiqnijeg moralnog opravdawa da nije notorna ~iwenica da je dr Rizvi} (kao i wegovi mla|i sqedbenici) u svojim tekstovima do dana dana{weg odan “bo{wa{tvu” (a “bo{wa{tvo”, recimo kona~no i to, krajwe je konzervativni, kleronacionalisti~ki, pa i klerofa{isti~ki oblik muslimanskog nacionalizma – pandan onomu {to je Stanislav [imi} u Beogradu izme|u dva rata nazivao “geyofa{izam”), odan “bo{wa~koj liniji {to se proteè od Safet bega Ba{agi}a do dr Muhameda Filipovi}a. (Tekstovi ovog potoweg – “Bosanski duh u kwièvnosti – {ta je to?” (“@ivot”, br. 3, 1967), “Prilozi historiji dru{tvene misli u Bosni i Hercegovini”3) (III program Radio-Sarajeva, 1976), wegovo izlagawe o “islamskom socijalizmu” u Cavtatu 1979,4) kao i nedavno obnarodovana “enciklopedijska” teza o “paralelnim povijestima” – predstavqaju, svakako na kvalitetno vi{em idejnom nivou, zagovarawe obnove politi~ke platforme “Bo{waka” i bo{wa{tva. Koliko “nezdrave” ideje nesavjesnih profesora na visoko{kolskoj ustanovi mogu negativno djelovati, to mo`da najboqe pokazuje na{a mala interna afera na fakultetu. [to je uslijedila nakon panigirika dr M. Filipovi}a “islamskom socijalizmu” u Cavtatu 1979. godine.5) Radi se o tomu da se izvjesno vrijeme nakon Filipovi}eve “filozofske avanture” u aulama fakulteta pojavila grupica studenata sa nacionalnim i vjerskim no{wama èna u Iranu. (Koliko pro~itah u novinama, progoweni Mohayedini Halk koriste te no{we da sakriju kala{wikove). Nedugo zatim drugovi iz SDB upozorili su dekana dr Kasima Prohi}a da se na fakultetu nalazi neprijavqeni Iranac kao asistent za perzijski jezik. Uskoro potom otkriveno je da grupica studenata orijentalistike brka Sarajevski univerzitet sa univerzitetom u svetom gradu Komu – koristili su zajedni~ke prostorije seminara da iza zakqu~anih vrata upra`wavaju kolektivne molitve. Koliko se lako takve stvari mogu pretvoriti u ono {to smo sretali na Kosovu ili u nekim studentskim domovima u posqedwe vrijeme u Hrvatskoj, mislim da ne treba posebno govoriti. Pra{ina {to se digla oko moga teksta objavqenog u “Kwièvnosti” 9/82. nije me mnogo iznenadila. Kod nas se ve} odavna uvrijeìla praksa da svaki kriti~ki zasnovan tekst o problemima iole delikatne naravi po svaku cijenu mora biti sveden u okvire unutar kojih }e najmawe uznemiravati duhove, tim prije ako je neki od tih “duhova” egzistencijalno zainteresiran za predmet kojim se odre|eni tekst bavi. Gotovo svaka upitanost nad djelom nekog od autora {to ima ~vrstu podr{ku bilo kakve institucije koja iza wega stoji, kao po pravilu se zavr{ava razbijawem glave radoznalaca, ili u najblaèm slu~aju namje{tawem niza etiketa na koje “naivni” slobodni strijelac treba da se uhvati i tako samoga sebe diskvalificira, i kao kriti~ara i kao ~ovjeka uop}e. 524

Ve} tekstovi Branka Tomi}a i Ivice Mi{i}a, preneseni i na RTVS, tekstovi autora, sportskih novinara, {to po svoj prilici znaju o kwièvnosti onoliko koliko ja znam o sportu, tj. pojma nemaju, pokazali su odakle bi vjetar mogao da zapu{e. Napadaju}i samo djelimi~no s pravom Vojislava [e{eqa, oni istodobno brane dr Rizvi}a i wegove mra~ne “junake”, o~igledno blaèno nesvjesni da to u {to se upu{taju predstavqa najmra~niju i najprqaviju rabotu u na{oj kwièvnoj historiji od rata naovamo. Uostalom, {to o anga`manu zvani~nih sredstava informisawa u odbrani dr Rizvi}a i dr Durakovi}a kao “institucija” mislim, rekao sam ve} na po~etku ovog teksta. Slijede}i braniteqi institucije Rizvi}-Durakovi} krenuli su jo{ “o{trije”. U pitawu su dr Qubomir Cvijeti} i Ivan Lovrenovi}. Tako|er se ogla{avaju u “Oslobo|ewu”. (Kada je rije~ o ova dva autora, moram re}i nekoliko stvari. âk i da su napisali ne{to ozbiqno o mome tekstu, a nisu, meni je dobro poznato da tim qudima moje pisawe a priori smeta. O Qubomiru Cvijeti}u napisao sam nekoliko o{trih kriti~kih tekstova, no sre}om smo danas u koliko-toliko dobrim odnosima. Za Ivana Lovrenovi}a to naàlost ne vaì. Kao recenzent odbio sam mu kwigu pjesama, a lo{ je pjesnik koliko je lo{ i prozaista, i nakon toga bio sam iskqu~en sa svih kwièvnih manifestacija {to ih organizira “Odjek” – doti~ni je urednik u “Odjeku” – a “Odjek” ih prakti~no u BiH organizira sve). Ni sa tim tekstovima nije se imalo o ~emu raspravqati. Qubomir Cvijeti} tvrdi da je Rizvi}eva kwiga dobro napisana i da je Rizvi} dobar znanstvenik, no po{to Cvijeti} zasigurno ne poznaje oblast kojom se Rizvi} bavi, a i ina~e mu nije vjerovati kao kriti~aru, to mu se donekle moè oprostiti {turo obra}awe blaènom ~itaocu “Oslobo|ewa”. Ivan Lovrenovi} ne radi ni toliko. Ne govore}i ni{ta o Rizvi}evu djelu, pa ni o mome tekstu, oni mi – stilom biv{eg lidera maspoka oko Mrkowi}a i Vakufa, {to danas metani{e svakoj ideji i pojavi {to }e mu omogu}iti blagoutrobije – kao stru~wak za lijepqewe etiketa, naro~ito neposlu{nim piscima Hrvatima, lijepi etiketu zlobnog kriti~ara {to se usu|uje napasti vrle znanstvenike. No, sve skupa, pomiwani tekstovi nisu predstavqali nikakav zna~ajan doprinos “ra{~i{}avawu” situacije, pa su brzo i zaboravqeni, pogotovu {to se u cijeloj stvari oko “Priloga kriti~kom izu~avawu kwièvnog nasqe|a u BiH” pojavio nov momenat, koji je od wega napravio gotovo politi~ki problem. Nekako istodobno, gotovo sinhronizirano, pojavquju se u javnosti tekstovi M. H. Grab~anovi}a u “Politici” (o wemu je ve} bilo naprijed rije~i), izjava Izdava~kog savjeta “Svjetlosti” pod naslovom “Protiv olakih politikantskih diskvalifikacija” (povod je Rizvi}eva kwiga “Me|uratni kwièvni ìvot u BiH”), i Deseti kongres SSO BiH, odnosno neki stavovi u vezi sa Rizvi}evim djelom izneseni na tom kongresu. Po{to sam M. H. Grab~anovi}u ve} postavio dovoqno prostora, osvrnuo bih se unekoliko na izjavu Izdava~kog savjeta “Svjetlosti”. Osnova te izjave jeste tvrdwa da je djelo dr Rizvi}a ~isto od bilo kakvih sumwi, kao uostalom i sam izdava~, koji u prvi plan isti~e recenzente, kao i ~lanove 525

ìrija {to su ovo djelo docnije nagradili nagradom “Svjetlosti”. Naravno, ovakav stav izdava~a kao robnog proizvo|a~a {to poku{ava za{tititi svoju robu bio bi sasvim normalan da se iz saop}ewa ne vidi da izdava~ a priori brani svoga urednika “Kulturnog nasqe|a” kao i svaku kwigu objavqenu u toj biblioteci, te a priori odbacuje kao politikantstvo svaku kritiku osim “meritorne” (a takva se izgleda ne smije kod nas traìti nego tek u galakti~kim razmjerama). Iako sam ve} pomiwao jednog od recenzenata ove Rizvi}eve kwige (o kojoj ja nisam uop}e iskqu~ivo pisao, u {to ne mogu nikoga ubijediti), dodao bih jo{ da je Savjet u izjavi zaboravio re}i da je prvi recenzent dr M. Begi} u uvodu re~enice izjavio da ju pi{e pod “veoma oteànim mojim zdravstvenim okolnostima”, te da je uz to imao cijeli niz primjedaba na kwigu, a da se drugi recenzent a priori, u samoj recenziji, ogradio od poznavawa “muslimanske me|uratne periodike i kwièvnosti” (dr Vu~kovi}), a kao {to se iz teksta u br. 9 i ovoga ovdje vidi, svi problemi kojima sam se uzgred bavio nalaze se upravo u toj oblasti. Svakako da mi je najteè pala implicite iznesena kritika moga teksta, iznesena, bez pomiwawa imena, na tribini 10. kongresa SSO BiH, od strane nekih visokih republi~kih rukovodilaca. Po~elo je kazivawe, za mene za~u|uju}e antiintelektualisti~kih, moram priznati, predsjednika SS BiH o “u~enim doktorima” i “vje~itim asistentima”, “militantnim polemi~arima po novinama”. Ja, istina, jo{ uvijek jesam asistent (nisam doktorirao). Uostalom, kako nekim qudima objasniti da je rad asistenta, iako bijedno pla}en, s obzirom da ne prakticira rad Ex catedra, ponekad zna~ajniji od rada profesora, a pored toga, zar upravo u vezi s tim govorimo da nam nisu potrebni “brojler” doktori znanosti. Ja, ponavqam, jesam asistent, pa jesam i kwièvni kriti~ar sa stotinama prikaza, recenzija i drugih radova, ali ni u kom slu~aju nisam “militantni polemi~ar po novinama”, {to uostalom nije te{ko ni biti. Nakon izlagawa druga Uzelca slijedilo je izlagawe predsjednika Predsjedni{tva SR BiH, druga Branka Mikuli}a, koji je u na~elu dobro postavio stvari, no iz konteksta wegova izlagawa vidjelo se da je do{lo do nekog nesporazuma s mojim tekstom. Neprincipijelno ~eprkawe po pro{losti zaista je nedopustivo, ako se govori o izdajnicima u jednom narodu, onda neizostavno treba re}i da je bilo izdajnika i u drugim narodima, no upiru}i prstom u “kriti~ara” koji govori o kvislinzima samo u jednom narodu, i to onom kojem ne pripada, drug Mikuli} je o~igledno pokazao da nije vaqano do~itao moj tekst, jer u protivnom primijetio bi da mene ratna biografija pisaca nije interesovala zbog sebe same, da sam se bavio krivotvorewem poetike pojedinih pisaca od strane dr M. Rizvi}a, da on nije krivotvorio poetiku nijednog srpskog ili hrvatskog pisca-kvislinga, ali da to jeste ~inio sa piscima muslimanima, pa ~ak i muslimanskim kwièvnim glasilima. Nesporazumi ove naravi mogli su se izbje}i da je moj tekst pa`qivije pro~itan, {to nije trebalo da bude problem, po{to se on u pute{estviju od OOSK u oùjku 1982. na{ao u CK SK BiH ve} u travwu 1982, gdje se i nala526

zio, gotovo pola godine, do objavqivawa u “Kwièvnosti”. Po{to sam ve} imao pismeno odobrewe za objavqivawe, moglo me se pozvati na razgovor ako je bilo nejasnih stvari, moglo se ~ak od mene kao disciplinarnog komuniste zahtijevati i da tekst ne pustim u javnost. Bilo kako bilo, upereni prst sa kongresne tribine, od takve li~nosti, sa svim publicitetom {to je i{ao uz to, donio mi je niz neprilika. I umjesto da se dru{tveno pozabavi ozbiqnije problemima na{ega kwièvnog nasqe|a, polako se po~elo govoriti o “slu~aju [imunovi}”. No, svakako najneugodnija posqedica istupa na kongresu SSO BiH jeste ~iwenica da je “hu{ka~ki” sarajevski “Svijet” shvatio to kao zeleno svjetlo za atak na moju malenkost, te zaredao nizom tekstova, maltene u nastavcima, od kojih niti jedan nije bio analiza moga teksta, nego beskrupulozno pquvawe po meni kao ~ovjeku. “Pobo`ni budist, koji u dubokoj veri guta izmetine svog dalaj-lame, i on slu{a za~u|en pri~u o berlinsko-halskim budistima, ~ija im se prostitucija pred kraqevstvom po milosti boìjoj ~ini bajkom”. K. Marks, “Nema~ka profesorska podlost”. “Nove rajnske novine”, br. 156, 30. 11. 1848. Dr Fuada Muhi}a dugo godina neizravno poznajem. Poznajem ga iz detiwstva kao vo|u izvi|a~a zvanog “[tuka”. Zbog toga se ni danas ne ~udim wegovoj sklonosti ka bremovskoj metaforici – nedavno je jednog svog protivnika u polemici nazvao amazonskim àpcem. Poznajem ga kao polemi~ara ~ija me stilska ekvilibristika tjera da se zacenim od smijeha. Poznajem ga kao redovitog prof. Pravnog fakulteta. Poznajem ga kao tipi~nog “b-h budistu” {to je u mladosti traìo dalaj-lamu u Zagrebu, gdje ga nije na{ao. Traìo ga je i u Beogradu, no ni tamo ga nije na{ao. Kona~no ga je, izgleda, na{ao u Sarajevu, u dr Muhamedu Filipovi}u ili nekomu iz wegova kruga. Poznajem ga kao ~ovjeka {to je na ideolo{kom planu utvrdio da je qevica desnica, a desnica qevica. Poznajem ga kao ~ovjeka {to je otkrio da je Staqin bio staqinista. Poznajem ga kao ~ovjeka, naravno sve iz wegovih tekstova, {to je ve} poodavno staqinisti~ki anakronizam, ~iji mi tekstovi sve vi{e, naàlost, prestaju bivati smije{ni, a postaju beskrajno dosadni. Toga ~ovjeka, zapravo, nikada ne bih htio osobito upoznati. âst da prvi otpo~ne seriju tekstova protiv Petra [imunovi}a, ne protiv wegova teksta, nego protiv wega li~no, pripala je, naravno, komu drugomu do korifeju dr Fuadu Muhi}u, “privatnom vlasniku tjednika ’Svijet’”. Dana 1. 11. 1982. godine javqa se on u “Svijetu” sa tekstom {to nosi wegov vje~ito isti naslov: “Lijevi scenario na{e desnice”. U tekstu samo jedno pitawe – sve ostalo veliko ni{ta na stranici i pol ovog lista. Pitawe o komu je rije~ identi~no je, ~ak i stilski, onomu {to ga je postavio Mustafa H. Grab~anovi} – za{to kod Rizvi}a izdvajam samo muslimanske pisce kvislinge? Kako sam u ovome tekstu ve} odgovorio na to pitawe, smatram da nema potrebe ovdje ponavqati isto. A ono sve ostalo {to se nalazi u ovome tekstu, ono veliko ni{ta, identi~no je onomu {to on svakome svome protivniku pripisuje. Jer, o~ito je da Muhi} nije pro~itao ni moj tekst do kraja, ni Rizvi}evu kwigu, niti on, izgleda, ~ita bilo {to iz kwièvnosti, {to je svakako sre}a, jer tko zna da li bi ova krhka biqka mogla preìvjeti dodir wegove senzibilne ru~ice. 527

U nedostatku, dakle, bilo kakvih argumenata, on po obi~aju etiketira. Progla{ava me i pristalicom praksisovaca, i unitaristom i zagovornikom kineske “kulturne revolucije” (~etvoro~lanom bandom), maoistom, linpiaovcem, pripadnikom andergraundske loè (nije vaqda i kod nas ima masona), i rankovi}evcem. Optuùje me, naravno, i za nacionalizam, no ovdje ima jedan mali problem – vaqda zbog nezgodnog imena nije siguran da li sam srpski ili hrvatski nacionalista. Sve u svemu, tipi~an Muhi} – dosadno i bqutavo. Sqede}i “Svijetov” juno{a u napadu na Peru [imunovi}a jeste sredovje~ni mladi}, generacija Enesa Durakovi}a, dr Munib Maglajli}. Wegov tekst “Novi igra~i u staroj igri”, objavqen 29. 11. 1982. godine, ima samo jednu dobru stranu – otkriva javnosti da je pisawe Vojislava [e{eqa samo indirektna pozajmica iz moga teksta {to je napisan davno prije nego [e{eq pomiwe Rizvi}a. Ina~e, sve isto kao kod F. Muhi}a. Zapravo jo{ gore. Krajwe obrana{ki, bez ikakvog argumenta, Maglajli} brani instituciju Rizvi}-Durakovi}-Filipovi}. [tovi{e, ovaj mladi ~ovjek, poznati sarajevski vjerski fanatik, autor dva ili tri rada o sevdalinci, ~ovjek ~ija kreativnost ide toliko daleko da u jedan od bezbrojnih izbora sevdalinki uvr{tava i pjesmu o vlastitom obiteqskom imenu, naravno prigodno spjevanu, vrije|a me na sve mogu}e na~ine. Samo {to mi, nimalo znanstveno, ne opsuje roditeqsku. U toj svojoj klerofa{isti~koj zapjewenosti, Maglajli} ide tako daleko da gotovo ne biraju}i rije~i napada i ~asopis “Kwièvnost” koji je, eto, dozvolio da netko dira u wegove birvaktile turske, austrougarske, predratne, ratne i poratne svetiwe. Sa qudima kao {to je Maglajli} ne vrijedi polemizirati. Wega je najboqe svojedobno u jednoj polemici okarakterizirao dr Sait Orahovac. “Zato, u ovoj polemici, Maglajli} je za mene samo jedan prate}i element i jedna sekundarna figura… nevidqivog i konspirativnog zbora dervi{a, i ovo {to sa ovim gospodinom polemiziram i vodim nametnuti mi dijalog, treba shvatiti kao moju polemiku sa klanom, a ne sa wim, koji je jedna sitna i nevidqiva riba na{eg literarno-nau~nog podnebqa i ~iji glas nije dospio ni do kozje }uprije (“@ivot”, br. 4, 1977. godine). Pa ipak, u Maglajli}evom tekstu postoje dva momenta na koje treba posebno svratiti pa`wu. Prvi je – wegov hvalospjev eseju Muhameda Filipovi}a “Bosanski duh u kwièvnosti – {to je to?”, eseju {to udara temeqe obnovqenom bo{wa{tvu, eseju vi{e nego gadna i opaka sadràja, jednom od najmra~nijih eseja, zapravo, napisanih kod nas poslije rata. Maglajli}evo odu{evqewe tim tekstom, s obzirom na wegov “pogled na svijet”, naravno i ne ~udi, no ono {to ~udi jeste ~iwenica da se on wime odu{evqava otvoreno i javno, unato~ tomu {to je Filipovi} svojedobno zbog wega izba~en prvi, ili drugi put, iz SKJ, te da ga se ~ak, izgleda zakratko, i odrekao. Ono {to je najmu~nije pri svemu tome, jeste ipak spoznaja da taj opskurni tekst i daqe ìvi, prenosi se o~ito s generacije na generaciju. Drugi zanimqiv momenat u Maglajli}evu ina~e ispraznom tekstu, jeste wegova ù~na obrana dr Enesa Durakovi}a. (U svim do sada protiv mene pi528

sanim tekstovima u BiH brawen je iskqu~ivo, makar i bez argumentacije, dr M. Rizvi} – Durakovi}a nitko nije ni poku{ao braniti, jer s obzirom na teìnu argumenata kojima sam dokazao wegovo gotovo primitivno falsificirawe kwièvnopovijesnih ~iwenica, to se nije moglo ~initi). Maglajli} o~ito smatra da se Durakovi}u ~ini nepravda. Da vidimo jo{ jednom u ~emu je zaista problem. Ne}u ponavqati sve ono {to sam rekao o Durakovi}u u “Kwièvnosti” 9/82. Zadràt }u se samo na jednoj tvrdwi Durakovi}evoj kojom sam se ve} bio pozabavio. Dr Enes Durakovi}, naime, u nekim svojim tekstovima izri~ito naziva revolucionarima Hamida i Maka Dizdara. U pomenutom tekstu tvrdio sam da takva ocjena uop}e ne dolazi u obzir. Da po|emo od Hamida. Za cijelo vrijeme rata, tvrdio sam tada, Hamid Dizdar je sura|ivao u usta{kim glasilima i revijama: “Osvitu”, “Novom Beharu”, “Narodnoj uzdanici”, a u “Hrvatskoj misli” nakon A. Muradbegovi}a, u 1944. bio je i urednik. Dopustimo li ~ak mogu}nost da je H. Dizdar nakon pada Italije, kada je partija i ina~e nudila po{tenim, pasivnim ili u neprijateqskim redovima angaìranim intelektualcima da joj se na ovaj ili onaj na~in pridruè, na neki na~in stupio u kontakt sa KPJ, dr Durakovi} je dovoqno dugo komunista da mu mora biti jasno da Hamida mi u tome slu~aju ne moèmo nazvati revolucionarom kakvi su bili H. Kiki}, Z. Dizdarevi}, S. Krupi} i drugi. U najboqem slu~aju, rije~ je o suputniku revolucije. No, da ipak vidimo ne{to {ire kako je stajala stvar sa H. Dizdarom. Za period 1941–1945. godine, Hamid je objavio oko 70 bibliografskih jedinica. Pored ve} pomiwanih glasila, sura|ivao je u “Sarajevskoj hrvatskoj pozornici”, “Sarajevskoj hrvatskoj sceni”, Kalendaru “Napredak”, “Gospodarstvu” u Zagrebu, sarajevskom “Novom listu” i drugdje. Pored “Hrvatske misli”, ure|ivao je i “Hrvatsku pozornicu”, bio urednik na Krugovalu, ure|ivao pojedine rubrike u nekim drugim glasilima. Kako se pona{ao za vrijeme rata? Ponajprije, izuzetno aktivno u~estvuje na razli~itim kwièvnim ve~erima. Aktivno u~estvovao u radu Hrvatskog dràvnog kazali{ta (i kao glumac). U~estvovawe, u sporazumu s predstavnicima “na{ih” (usta{kih) vlasti u zabavqawu predstavnika “prijateqskog nam talijanskog naroda” (ovi su bili u uniformama, naravno). “Novi list” od 4. travwa 1943. objavquje da je, nakon pogibije komandanta Crne legije, zloglasnog koqa~a i ratnog zlo~inca, u krugu Usta{ke bojnice u Kasindolu, pred postrojenom legijom, komemorativnu sve~anost otvorio Hamid Dizdar “krasnosloviv{i” pjesmu “Na{ stari” od Kova~i}a. U~estvovao je u priredbama davanim za oruàne snage, bivao konferansije u âstni~kom domu u Sarajevu na ~astni~kim prosvjetno-zabavnim sijelima, odrànim pod patronatom Ministarstva oruànih snaga. Objavquju}i u “Hrvatskoj misli” (studeni-prosinac 1943, str. 57-58), prikaz u vlastitoj nakladi izdate kwige pjesama izvjesnog Ismeta A. Tabakovi}a, H. Dizdar }e re}i: “Danas, kada svijet ne ide s lirom nego s pu{kom u ruci i kad svak ide ba{ tamo, gdje }e zaraditi koricu hqeba, a ne obratno, kako to Tabakovi} ho}e…”, sasvim smetnuv{i s uma gladne idealiste {to su ginuli po Sutjesci, Neretvi, kao i {irom na{e zemqe. 529

U “Novom Beharu” od 15. 1. 1944. (str. 26), Hamid Dizdar objavquje pjesmu “Muhayiri”, u kojoj nalazimo ovakve stihove: U daqini odjekuju eksplozije i pucwi i jauci, Uàsi i nevoqe sve vi{e moje selo steù. Opli}u mreè strave krvavi bauci {to o{trim bodeìma i vatrom i klawem sebi sablasno puteve kr~e ko crni krvolo~ni pauci. Nema dvojbe da se poruka ovih stihova nimalo ne razlikuje od one u tekstu E. Mulabdi}a: “Velike `rtve (tuàn spomen)”, gdje ovaj pisac optuùje i partizane i ~etnike da vr{e pokoq nad muslimanima, tvrde}i da se jedni od drugih razlikuju po kapama, pa ~ak ni po tomu, kako veli, jer se ~esto isto lice moè vidjeti pod obje kape. Posledwe tekstove Hamida Dizdara za vrijeme rata nalazimo u “Novom Beharu” od 15. 1. 1945, prikaz na francuskom jeziku u Zagrebu objavqene kwige “Postupak srpskih vlasti prema muslimanima u Jugoslaviji”, 1944, prikaz u kome i sam tvrdi da se u Jugoslaviji vr{io genocid nad muslimanima, upozoravaju}i da se to nikada ne zaboravi; u broju od 1. 2. 1945. prikaz kwige pri~a za mlade “Iz na{e mahale” H. Muhi}a; u broju od 1. 3. 1945. pjesmu “Sarajevski akvareli”, pjesmu ~iji zadwi stih glasi: “iznad grada visi no}i brada”. Zar dr Durakovi} i dr Maglajli} jednu ovakvu li~nost smatraju za oli~ewe revolucionara, zar dr Durakovi}a kao komunistu zaista nije stid da to ~ini? U vezi sa Makom Dizdarom nitko i nikada nije pomiwao vezu sa KPJ u periodu 1941–1945, no to kwièvnom histori~aru Durakovi}u nimalo ne smeta da ga proglasi za revolucionara. A Mak je zapravo cijelo vrijeme rata ìvio bonvivanski u Sarajevu, objavquju}i u usta{kim glasilima “Hrvatska misao”, “Spremnost”, “Osvit”, “Hrvatska pozornica” i drugim. Objavqivao je pod pseudonimom M. D. Muhremov, kao i pod svojim imenom (kao napr. u “Hrvatskoj pozornici” od 1. travwa 1943, gdje objavquje pjesmu “Poslije premijere”). Slijede}i prof. Rizvi}a u vje{tini krivotvorewa kwièvnohistorijskih podataka, dr Enes Durakovi} u kwizi “Govor i {utwa tajanstva” (wegov magistarski rad) daje biografske podatke M. Dizdara i veli (str. 155): “Rodio se u Stocu 17. X 1917. Tu je zavr{io osnovnu {kolu, a gimnaziju u Sarajevu (1929–1936). Za vrijeme rata jedno vrijeme radio kao po{tanski slu`benik, a potom na ilegalnom radu”. Za komunistu Durakovi}a, kao i po svoj prilici za wegova drugara i istomi{qenika, Maglajli}a, objavqivawe pod pseudonimom u fa{isti~kim listovima predstavqa sasvim ozbiqan ilegalan rad. I na kraju, u vezi sa “Svijetom” kampawom protiv Pere [imunovi}a, da pomenem i 13. 12. 1982. dva objavqena, o~ito isfabricirana, pisma dvojice ~italaca {to op}instvu saop}avaju da su u tekstovima Muhi}a i Maglajli}a kona~no otkrili nekog crnog Petra, {to maltene ho}e da ru{i dràvu. Nakon toga, 20. 12. 1982. pojavquje se u “Svijetovoj” rubrici “Pisma ~italaca” informacija Ranka Sladojevi}a o tomu da je “Svijetu” ponudio 530

op{irniji tekst iz kojega bi wihovi ~itaoci kona~no mogli saznati neke od ~iwenica {to ih sadrì moj tekst “Stare zablude i novi zanosi”. Redakcija mu u istom broju odgovara da mu ~lanak ne moè objaviti zbog vlastitog opredjeqewa i osje}awa du`nosti. Sude}i po pismima koje objavquju, wihova opredjeqewa su potpuno prepoznatqiva. Fusnote: 3) Dr Muhamed Filipovi} je izgleda sklon da u istoj vizuri i u istim okvirima prati, iako se iskazuje kao marksist, razvoj religiozne i dru{tvene misli u BiH. Nije ni ~udo onda {to se u wegovom odnosu prema vjerskim institucijama danas te{ko moè uo~iti ~iwenica da je u na{em samoupravnom socijalisti~kom dru{tvu crkva odvojena od dràve. I dok je, recimo, kod nas nezamislivo da neki Srbin ili Hrvat marksista sura|uje u “Glasu koncila” ili “Pravoslavqu”, ili da sura|uje sa nekim od crkvenih institucija, dr Filipovi}a nalazimo kao recenzenta kwizi o Hasanu Pru{~aku (Omera Naki}evi}a), {to je izdaje Starje{instvo islamske zajednice u BiH, 1979. Drugi recenzent je tako|er istaknuti marksist dr Hasan Su{i}, a i on i Filipovi} su profesori Univerziteta u Sarajevu. Dr Filipovi}a nalazimo i kao recenzenta i predgovara~a krajwe religioznom djelu, Mevludu “Muhamed Resulullah” E{refa Kova~evi}a, stru~nog savjetnika Orijentalnog instituta u Sarajevu, u izdawu tako|er islamskog starje{instva u BiH, 1981. Pored ponesenih rije~i dr Filipovi}a “o na{oj vjerskoj poeziji”, ovdje ~itamo da su recenzenti i predgovara~i tog djela jedan profesor islamskog teolo{kog fakulteta, dr Fehim Nametak sa Orijentalnog instituta, i dr Lamija Osmanovi} sa Filozofskog fakulteta. 4) Koliko je lo{e govoriti o negativnim istupima izvjesnih pojedinaca u stilu “ima pojava”, najboqe pokazuje primjer osude Filipovi}eva istupawa u Cavtatu. Na jednom skupu marksista u Bawaluci drug Hamdija Pozderac je veoma o{tro govorio o nastupu “jednog” profesora u Cavtatu, ali puno ime i prezime nije izneseno. Uz to je izostala i pravna akcija na fakultetu. I normalno je da se desilo to {to se desilo, tim prije {to je samo jedna osoba u javnosti, dr Arif Tanovi}, u malotira`nom “Odjeku” i u gotovo prijateqskom tonu upozorila, ne inzistiraju}i, da bi ideje dr Filipovi}a mogle dobiti “… funkciju idejno-teorijske platforme za snage druk~ije dru{tveno-politi~ke orijentacije u na{oj zajednici” (“Odjek”, br. 21, 1979). 5) O ovoj aferi se zna malo mawe nego o zbivawima na Fakultetu politi~kih nauka, tj. ni{ta. Na Fakultetu politi~kih nauka je poslije dr [e{eqa izba~en iz partije i iz nastave prof. Muzafer Hayagi}. Prilikom izbacivawa iz partije, zbog silovawa studentica i podvajawa studenata po nacionalnoj liniji, ovaj juno{a je zaprijetio: “Zbog ovoga }e krv da padne”! Po{to sa ovakvih mjesta rije~i daleko dopiru, mogu da zamislim nacionaliste svih boja po ovim na{im “beha” brdima kako sa zadovoqstvom trqaju “trofejno” naoruàwe. Zanimqivo je da, iako se u kolektivu koji ga je iskqu~io iz SK nalazi i sada{wi predsjednik CK SK BiH, ovaj primitivni univerzitetlija biva vra}en u SK od strane Op}inskog komiteta.

III. Iako me stalno “optuùju” da moj tekst u “Kwièvnosti” 9/82. predstavqa prikaz najnovije Rizvi}eve kwige “Kwièvni ìvot u BiH izme|u dva rata” (biblioteka “Kulturno nasqe|e”), ja }u prvi put ovdje poku{ati re}i ne{to malo vi{e o toj kwizi, koliko je to uop}e mogu}e, s obzirom na wen obim, izvesti na relativno malome prostoru. Kwiga “Kwièvni ìvot BiH izme|u dva rata”, objavqena u tri toma, obimom i obiqem podataka izvanredno je bogata kwiga. U weno pisawe o~ito je uloèn ogroman trud, i to, kao i svaki qudski napor, treba po{tova531

ti. Na vi{e od 1.400 strana u rukopisu, Rizvi} se upu{ta u posao u koji bi se samostalno te{ko upustio ijedan kwièvni histori~ar u Jugoslaviji. (Nije ni ~udo {to je Hasan Grab~anovi} – ina~e veoma obrazovan ~ovjek, ~ovjek koji je sa grupom qudi kao {to su Q. Cvijeti}, I. Lovrenovi}, N. [ipovac i jo{ nekolicina, izvanredno pomogao na{em Odsjeku u izradi novih programa – bio impresioniran ovom kwigom i u rukopisu je proglasio kapitalnim djelom na{e kwièvne znanosti). Zahvaquju}i ~iwenici da ima, kako to R. Vu~kovi} u recenziji veli, “sposobnost epskog opisivawa pojava i ~iwenica”, M. Rizvi} o kwièvnom ìvotu u BiH izme|u dva rata, iako to nije oblast kojom se on dubqe bavi (wegov “resor” je 19. stoqe}e), daje toliko mnogo podataka o piscima, ~asopisima, kwigama, kwièvnim skupovima i drugom, da bi na{em prosje~nom studentu trebalo zasigurno nekoliko godina studija da sve to provjeri i sam istraì. No, kako sam to ve} dokazao, dr Muhsin Rizvi} ima jednu manu – sklonost ka nekriti~nosti i ~ak krivotvorewu kwièvnohistorijskih ~iwenica. Dovoqno je da u takvoj jednoj, figurativno govore}i, monstruoznoj gra|evini od raznovrsnih fakata samo jedna jedina (a ja sam u “Kwièvnosti” br. 9 nepobitno dokazao da ih ima bar nekoliko takvih) ~iwenica bude krivotvorena da sve, a to nam govori i minimum znanstvenog iskustva, bude poru{eno kao kula od karata. Ali ostavimo to za trenutak po strani. Osnovni problem kod Rizvi}a jeste to (a na to upozoravaju i wegovi recenzenti) da on nema ~vrstu i koherentno zasnovanu metodologiju rada. On uop}e ne obja{wava {to podrazumijeva pod kwièvnim ìvotom, {to naro~ito smeta kada se dubqe u|e u tkivo wegova teksta, kada nam postaje jasno da tu nisu u prvom planu kwièvni doga|aji i zbivawa {to ~ine kwièvni ìvot, nego poeti~ka pitawa, ponekad do banalnosti jednostrano i shemati~no tretirana. Kwièvna materija naprosto nije u funkciji odslikavawa ìvota jedne kwièvnosti u odre|enom periodu, nego je raskomadana i tendenciozno, neovisno wenoj stvarnoj funkciji, (zlo)upotrebqavana za sumwiva poeti~ka razgrani~ewa. Prodremo li jo{ vi{e u strukturu ove Rizvi}eve kwige, otkrit }emo, zapravo, da ukoliko se u woj i moè govoriti o kwièvnom ìvotu, ovaj nalazimo sveden gotovo iskqu~ivo na pregled ~asopisa i prepri~avawa kwièvno-kriti~kih tekstova u wima. A ti tekstovi se opet uzimaju tako bez reda i nasumice da iz wih nije uop}e mogu}no nazrijeti probleme i kronologiju kwièvnog ìvota. Kwièvni ìvot u ovoj Rizvi}evoj kwizi ne daje se uop}e tematskoproblemski. Sveden, kao {to je ve} re~eno, na nekoliko najva`nijih oblika ispoqavawa (~asopisi, kwièvno-kulturna dru{tva, kwièvne manifestacije, izdava~ka djelatnost, kwige i doga|aji, osnovna idejno-estetska strujawa), predstavqen nam je po godinama, tako da se u odre|enoj temi, pojavi, problemu ili ~asopisu, govori i na vi{e mjesta u tri toma kwige. îtalac stoga, npr. mora itekako dobro da pazi na to gdje je prekinut recimo ìvot jednog ~asopisa, jer nikako ne moè biti siguran u kojem tomu ili na kojem mjestu }e taj ìvot biti nastavqen. 532

Pri svemu tomu, naravno dosqedan sebi, pojedine kwièvne doga|aje, ~asopise ili zbivawa, napu{ta u izvjesnim trenutcima bez ikakvog opravdawa, samo zato da bi zadovoqio nekakvu unaprijed zadatu kronologiju. Da bi za takve postupke na{ao kakvo-takvo opravdawe, on ~esto, naro~ito kada su u pitawu ~asopisi, izmi{qa nekakve “faze” u wihovu razvoju, iako je dobro znano da ve}ina wih za ~itavo vrijeme izlaèwa nije su{tinski mijewala vlastitu koncepciju. Treba, naravno, malo pogledati i idejnu pozadinu Rizvi}eva pisawa, idejne zasade na kojima wegov rad po~iva. U kwizi je ponajprije o~ito da Rizvi} krajwe prosto idejno-estetsko razgrani~ewe na pisce qevi~arske orijentacije i one koji su imali gra|ansko shvatawe umjetnosti, izvedivo (sasvim dokumentirano) na desetak stranica teksta, razvla~i i “potkrepquje” u tri toma kwige, uz krajwe neodgovorno i tendenciozno tuma~ewe kwièvne gra|e. Kako se ta teza o idejno-estetskoj diferencijaciji u kwièvnosti BiH izme|u dva rata èli produbiti i pokazati svim sredstvima na svaki na~in, sva je kwièvnohistorijska gra|a podre|ena tome ciqu, i zbog toga je potpuno dezorganizirana i “onesposobqena” da uobli~i sliku kwièvnog ìvota, {to je vaqda i bio pi{~ev ciq. Rizvi} ina~e dosta simplificirano doìvqava dru{tveno-politi~ka zbivawa u BiH i u Jugoslaviji izme|u dva rata. Tako na jednom mjestu, u po~etku prvoga toma, veli: “Tako se pred muslimanskim piscima i inteligencijom (a problemima muslimana on se u svojoj kwizi ponajvi{e i bavi, P. [.) u tom po~etku, pa i za vrijeme ja~awa gra|anske jugoslavenske muslimanske organizacije, nalazilo jedino raskr{}e – prema Beogradu kao sredi{tu dràve i politi~kog konformizma za wih, ili prema Zagrebu kao tada{wem uto~i{tu opozicije, dok se nije krajem tridesetih godina otvorio i za wih put vlastite samosvijesti u redovima marksisti~ki orijentirane omladine” (kwiga I, str. 77). Za wega je, dakle, a to se provla~i kroz cijelu kwigu, sve {to u idejnom pogledu, ma o ~emu da je rije~, dolazi iz Beograda, automatski reìmsko i konformisti~ko, a sve {to dolazi iz Zagreba automatski opozicijsko, i samim tim, po Rizvi}evoj logici, napredno. Da se ne bih zaglibio u ilustrirawu Rizvi}eva krivotvorewa kwièvno-historijskih fakata, a primjera je zaista ogroman broj (mislim da sam ih dovoqno naveo u prvome tekstu o djelu M. R.), da ne bih morao ilustrirati ponovo kako je kleronacionalisti~ki, klerofa{isti~ki, pa ~ak i nacionalsocijalisti~ki orijentirane muslimanske pisce progla{avamo za socijalno angaìrane stvaraoce, dodat }u o ovoj Rizvi}evoj kwizi samo jo{ nekoliko rije~i. Ponajprije, a to se na bar tisu}u mjesta u tri toma wegove kwige moè vidjeti, Rizvi} do nejverojatno visokog stupwa gaji animozitet prema jugoslavenstvu. Sve {to je jugoslavensko za wega je automatski unitaristi~ko i velikosrpsko. (To ide toliko daleko da bi se za wega moglo re}i, gotovo bez ironije, da je uglavnom idejno tolerantan osim {to ne podnosi Srbe i Jugoslavene).6) 533

U stvari, krajwe je vidqivo da Rizvi} nema ni{ta od marksisti~ko-dijalekti~kog pogleda na svijet i predmet kojim se bavi. Klasno na~elo u pristupu dru{tvenim, pa i kwièvnim pojavama, wemu je o~ito neshvatqivo. Idejno-politi~ki odgoj M. Rizvi}a zaustavio se, nema dvojbe, na razini prava{ko-frankova~kog i bo{wa~kog pogleda na svijet, {to, uostalom, s obzirom na wegovu biografiju, nije ni ~udno. Sve u svemu, kwiga M. Rizvi}a “Kwièvni ìvot BiH izme|u dva rata”, unato~ po{tovawa vrijednog uloènog truda, po mome je mi{qewu o~ajan proma{aj u svakom, a naro~ito u znanstvenom pogledu. I da budem iskren, nimalo mi ne smeta {to je za ovu kwigu dobio nagradu “Svijetlosti”, jer vjerojatno su i gore kwige dobijale silne nagrade. Daleko mi se ~ini ozbiqnijom ~iwenica da je za svoju kwigu “Kwièvno stvarawe muslimanskih pisaca u BiH u doba austrougarske vladavine”, iz 1973, pisanu sa krajwe reakcionarnih pozicija, dobio najve}a dru{tvena priznawa. Fusnota: 6) U ovo se i sam ~italac Rizvi}eve kwige moè uvjeriti, no ukoliko zatreba, spreman sam svoju tvrdwu potkrijepiti nizom citata, koje trenutno ne ukqu~ujem zbog nedostatka prostora.

IV. I, prije nego privedem kraju ovaj, po mome mi{qewu ve} preduga~ak tekst, da jo{ jednom zavirimo u biblioteku “Kulturno nasqe|e BiH”, IP “Svjetlost”, tu najzna~ajniju biblioteku na{e izdava~ke djelatnosti. U ve} pomiwanoj izjavi Izdava~kog savjeta ovoga preduze}a ubjedqivo je izneseno ~vrsto ubje|ewe da u vezi sa ovom bibliotekom i wenom djelatno{}u nema nikakvih problema. No, meni se ~ini da nije ba{ sasvim tako. U funkcionirawu ovakve biblioteke postoji kompleksan niz faktora {to odre|uje, zapravo utje~u na odre|ivawe wenog profila – odgovorni urednik, uredni~ki odbor, izdava~ u cjelini, pa i konzumenti ovakvoga {tiva. I ukoliko ne{to nije u redu u radu biblioteke, negdje u ovome nizu mora postojati slaba karika. Ne izja{wavaju}i se u ovome konkretnom slu~aju za jednu mogu}nost, zbog nedostatka vremena i prostora, pozabavit }u se nakratko samo odgovornim urednikom. Sada{wi urednik “Kulturnog nasqe|a” jeste Alija Isakovi}, kwièvnik. Kako taj ~ovjek obavqa svoj posao? Ve} sama ~iwenica da Rizvi}eva kwiga “Kwièvni ìvot BiH izme|u dva rata” izlazi u ovoj biblioteci, govori o tomu da urednik u najmawu ruku nije siguran {to je to, zapravo, kwièvno, kulturno nasqe|e. No, o Isakovi}evom osje}awu odgovornosti prema kwièvnom nasqe|u, moglo se saznati prate}i i wegov ure|iva~ki rad u ~asopisu “@ivot”. Objavquju}i u “@ivotu” br. 4, 1977. godine dijelove iz poetske zaostav{tine Envera ôlakovi}a, za vrijeme rata izuzetno aktivnog usta{kog pisca i kulturnog radnika, Isakovi} ne nalazi za shodno da ~itaocu ponudi ni minimum biografskih podataka, iako je rije~ o ~ovjeku koji je pored prozne djelatnosti, objavqivao i stihove kakvi su npr. u pjesmi “Miqacki”: “Tvojom rukom svom u krvi (abdest Tur~in uze prvi). (Ti susrete prve pa{e), prve age krvi na{e…”. 534

Prire|uju}i za istu biblioteku u kojoj je sada odgovorni urednik izabrana djela Edhema Mulabdi}a 1974. godine (izuzetno nadahnuti predgovor, kao i bri`qivo selekcioniranu bibliografiju pi{e mu dr M. Rizvi}), Isakovi} u napomeni prire|iva~a kratko obavje{tava ~itaoca da u djelo “Zeleno busewe” ne uvr{tava epilog koji je pisac dopisao 1944, u drugom izdawu, zbog toga {to epilog “… nije literarna gra|a”, nego samo kwièvnohistorijska. Takav “znanstveni” stav razvija i kao odgovorni urednik “Kulturnog nasqe|a”. Tako npr. u izabranim djelima Osmana Azija (Osman Nuri Hayi} i Ivan A. Mili~evi}), gdje se pored toga {to se urednik pojavquje i kao prire|iva~, dok mu ponovo izuzetno nadahnuti predgovor i bri`qivo selekcioniranu bibliografiju pi{e dr M. Rizvi} – ujedno i ~lan ure|iva~kog odbora), izbjegava sve {to bi ovu dvojicu moglo predstaviti kao militantnog bo{waka u jednom i prava{a – frankovaca u drugom dijelu tandema. Ni{ta nije ozbiqniji i odgovorniji prema ovoj zna~ajnoj biblioteci ni kada u 1981. objavquje “Hrestomatiju bosanske ahamijade kwièvnosti”. Jedan od recenzenata mu je od D. Su{i}a u “Parergonu” raskrinkani dr Muhamed Hayijahi}. No, ono {to je jo{ zna~ajnije, prire|iva~ “Hrestomatije” mu je dr Abdurahman Nametak, za vrijeme rata poznati usta{ki dramski pisac, a uzgred budi re~eno, i aktivni fa{isti~ki oficir. Nije ni ~udno {to u prera|iva~kim napomenama na kraju ove kwige nalazimo teze o paralelnom stoqetnom stvarawu “konfesionalno-etni~kih grupa ovog tla” (izgleda da je i ovdje na djelu teza dr M. Filipovi}a o “paralelnim povijestima”), a u samoj kwizi nalazimo niz tekstova sa krajwe diskutabilnim klasnim i vjerskim porukama. Kao odgovorni urednik biblioteke “Kulturnog nasqe|a”, Alija Isakovi} nudi op}instvu u posqedwe vrijeme i dvije kwige iz historijske znanosti (wihova druga izdawa), ~ije objavqivawe u ovome trenutku ne moè imati iskqu~ivo znanstveni karakter. Radi se o djelima dvojice znanstvenika muslimana ~ija su idejna opredjeqewa bila nepodijeqeno nacionalisti~ki, bo{wa~ki utemeqena. Znanstvenici-histori~ari, Hamdija Kre{evqakovi} i Hazim [abanovi}, nedvojbeno se mogu svrstati me|u autenti~ne kreatore “bosanskog duha” i wihova kapitalna djela (H. Kre{evqakovi}, “Kapetanije u Bosni i Hercegovini, “Svjetlost”, Sa., 1980; H. [abanovi}, “Bosanski pa{aluk”, “Svjetlost”, Sa., 1982), predstavqaju zapravo vrhunac velikobo{wa~kog sna, sliku i viziju velike, autonomne BiH u turskom vremenu. Wihova prva izdawa pedesetih godina mogu se i razumjeti, no pojavqivawe wihovih drugih izdawa u osamdesetim godinama, bez ikakvog, a kamoli ozbiqnog znanstvenog predgovora, i to ba{ u vrijeme kada kod nas diù glavu nacionalizmi svih vrsta, ne moè se smatrati samo bezazlenim izdava~kim poduhvatom. Uostalom, da kaèm ne{to i o biografijama ova dva histori~ara po{to izdava~ (urednik) u potpunosti to izbjegava – da li slu~ajno? Hazim [abanovi} je od stvarawa NDH postao gorqivi usta{ki ideolog i wegov tekst “Hrvatski muslimani u svojoj nezavisnoj dràvi”, ve} u 535

prvom broju usta{kog “Novog Behara”, zapravo je poziv svim muslimanima sa teritorije nekada{weg Bosanskog pa{aluka, da se zajedno sa oblastima koje nastawuju ujedine pod okriqem NDH. (To {to je pisac takvih tekstova poslije rata rehabilitiran, kao uostalom i Hamdija Kre{evqakovi}, vjerojatno je rezultat, zbog velikog broja u NOB-i izginulih, potrebe za kadrovima svih vrsta). Hamdija Kre{evqakovi} ima jo{ zanimqiviju biografiju negoli [abanovi}. Kao nacionalni histori~ar bosanskohercegova~kih muslimana, on je ve} 1939. godine postao dopisni suradnik JAZU, kao prvi musliman akademik. No, u “Sarajevskom novom listu” od 4. 9. 1941. nalazimo ~lanak pod naslovom “Hamdija Kre{evqakovi} rehabilitiran”. U ~lanku stoji da je H. K. “Poglavnikovom odredbom imenovan za profesora na sarajevskoj u~iteqskoj {koli, vrativ{i se iz Surdulice kamo su ga”, kako autor ~lanka veli, “Srbi otjerali”. Nedugo zatim on, tako|er Poglavnikovom odredbom, postaje ~lan Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Od tada on je jedan od najaktivnijih intelektualaca usta{kog reìma u BiH. Pa i pored sve odanosti usta{kom reìmu i truda na stvarawu autonomne BiH pod okriqem NDH, ima indicija da se priklawao i onoj struji “El Hidaje” i “Mladomuslimana” {to su nebulozno zami{qali BiH kao centar panislamske dràve pod okriqem Tre}eg rajha. U povodu dolaska jeruzalemskog muftije El Huseina, koji je bio posrednik izme|u ovih fanatika i Himlera, u Sarajevo, usta{ki “Osvit” od 25. travwa 1943. informira: “Wegova Eminencija je posebno primila na{eg akademika i u~ewaka prof. Hamdiju Kre{eqakovi}a, prof. A. Nametka i izdava~a “Osvita”, Hasana Hayiosmanovi}a. Nakon rata, H. Kre{evqakovi} je poput mnogih “zaboravio” svoju neposrednu pro{lost, {to se ~ak vidi i iz ove kwige o kojoj je rije~. Naime, u predgovoru prvom izdawu (i u drugom objavqenom) on izlagawe zapo~iwe rije~ima: “U II godi{tu Godi{waka Istorijskog dru{tva Bosne i Hercegovine – napisao sam mawu radwu o kapetanijama i kapetanima BiH. To je bio prvi poku{aj u na{oj historiografiji..”, {to, naàlost, nije ta~no, jer ~lanak sa istim naslovom, koji nosi i kwiga, nalazimo u “Osvitu” od 29. kolovoza 1943. Kre{evqakovi}eva zaboravnost je sasvim razumqiva, ali kako razumjeti zaboravnost nekih na{ih op}inskih faktora {to su, unazad desetak godina, u Nasequ Pavla Goranina ([vrakino selo), prvom nasequ od brigadira poslije rata izgra|enom u Jugoslaviji – Tito ga je otvorio – ulici izme|u Prvomajske i Partizanske dali ime Hamdije Kre{evqakovi}a. Sasvim je izvjesno da H. K. nije imao nikakve veze sa radnicima, ni sa partizanima, pa ni sa Pavlom Goraninom Ilijom. Nadam se, nakon ovoga, da }e ~lanovima Izdava~kog savjeta “Svijetlost” postati bar malo prihvatqiva ~iwenica da u krugu ~inilaca i djelatnosti biblioteke “Kulturno nasqe|e” ipak postoji nekakva slaba karika. 536

V. Kona~no, privode}i kraju ovaj tekst, da se samo jo{ jednom, nakratko, vratim na peripetije {to ih je izazvao moj tekst “Stare zablude i novi zanosi” u “Kwièvnosti” 9/82. îtaju}i “Oslobo|ewe” od 11. sije~wa 1983. saznadoh da sam postao “slu~aj”. Budu}i da sam pisao o tekstovima M. Rizvi}a i E. Durakovi}a, i wihovom odnosu prema na{oj kwièvnoj pro{losti, pitao sam se kako sam to ja umjesto wih postao “slu~aj”. No, sve mi se brzo razjasnilo. “Oslobo|ewe” je reagiralo na tekst objavqen u qubqanskom “Delu” pod naslovom “Neuralgi~ne ta~ke i nezacijeqene rane”. Sude}i po naslovu teksta “Nacionalizam i takozvani slu~ajevi”, novinar “Oslobo|ewa”, Yevad Ta{i}, preveo je ono “neuralgi~na to~ka” kao “slu~aj”. (Uostalom, mo`da ta sintagma na slovenskom jeziku i ima to zna~ewe). Pa, iako nisam ~itao tekst u “Delu” koje u Sarajevo stiè, kako sam saznao u Narodnoj biblioteci, sa tri mjeseca zaka{wewa, podi{li su me `marci. Postati “slu~aj”, i to u vezi sa nacionalizmom u BiH, nije nimalo jednostavna stvar. No, ~itaju}i tekst i utvrdiv{i da se ni Yevad Ta{i}, po obi~aju “Oslobo|ewa”, “ne izja{wava” o stvarima, bi mi lak{e. Do{av{i do kraja teksta gdje autor “bosanski duh” (ili bo{wa{tvo) izjedna~ava sa duhom bratstva i jedinstva, zajedni{tva i ravnopravnosti, sasvim mi je olak{alo. Bilo mi je jasno s kim imam posla – o~ito je u pitawu jo{ jedan trabant F. Muhi}a koji napadawem i etiketirawem nastoji sakriti neku krupnu stvar na svome “buwi{tu”. Ali, na to smo ovdje ve} oguglali. Ve} dobrano opu{ten, po~eo sam razmi{qati o problemima {to stoje iza tekstova ove vrste. Notorna je istina da je svaki nacionalizam podjednako opasan. Notorna je ~iwenica, isto tako, da i svi mi u BiH, izuzev nacionalista, naravno, vidimo stvari upravo tako. Pa, i pored toga {to smatramo da su svi nacionalizmi podjednako opasni, ~ini mi se da im mi u javnosti ne pridajemo podjednaku pa`wu. To je naro~ito vidqivo kada je u pitawu muslimanski nacionalizam – wemu se u javnosti pridaje ili previ{e ili premalo pa`we. Premalo pa`we mu se pridaje npr. kada mi iz svih javnih glasila saznamo svaku rije~ iz nacionalisti~kih pjesama {to su se pjevale u ku}i popa Jawi}a, ili svaku rije~ iz propovijedi fra Zovka u Me|ugorju (~ak saznajemo i puno ime i prezime malodobne i o~ito izmanipulirane djevoj~ice {to joj se ukazala Gospa), a ne saznajemo za{to je uhap{en hoya u Nasequ Pavla Goranina, {to se zbiva na Fakultetu politi~kih nauka ili Filozofskog fakulteta, kakvo je to {irewe dervi{kih redova i sl. Previ{e pa`we u javnosti poklawamo muslimanskom nacionalizmu onda kada neki pojedinac {to nije “zvani~nik” poku{a ne{to re}i o konkretnim nacionalisti~kim pojavama me|u muslimanima. Tada sva na{a javna glasila, kao po komandi, po~nu govoriti na sav glas o ugroàvawu osnovnih tekovina ovoga dru{tva od strane neodgovornih pojedinaca, “slobodnih strijelaca”, elemenata iz “druge sredine” itd., itd. (I mo`da upravo zbog neizdiferenciranog odnosa prema muslimanskom nacionalizmu u javnosti, pojedinci, kao ja na primjer, stje~u utisak da je pomalo ve} ~udno to {to je ve}ina “slu~ajeva” me|u intelektualcima u BiH posqedwih godina upravo iz redova onih {to su poku{ali ne{to re}i o musli537

manskom nacionalizmu. A pomalo je ve} ~udno i to {to sve te “slu~ajeve” stiè ista sudbina – ili bivaju dru{tveno strogo izolirani, ili bivaju izba~eni iz partije – i sa posla, a potom po mogu}nosti hitno “izvezeni”, u neku “drugu sredinu”). Mo`da se sve to meni ~ini. Mo`da tako vidim samo iz straha (u strahu su velike o~i, kaè narod) od gungule oko jednoga jedinog stru~no pisanog teksta, objavqenog u strogo stru~nom glasilu maloga tiraà, sa pismenom podr{kom od strane zvani~nog partijskog funkcionera. Bilo kako bilo, jedna ~iwenica sa kojom sam ovih dana upoznat iz samoupravnih akata fakulteta osobito me se dojmila. Upravo dok sam ja, od strane ~estitoga Maglajli}a od Kozje }uprije imenovani Crni Pero postajao “slu~aj”, dr Muhsin Rizvi} traìo je i dobio slobodan qetni semestar sa obrazloèwem da treba da radi na doradi kwiga “Kwièvni ìvot BiH izme|u dva rata” i “Interpretacije iz romantizma”. Taj ~ovjek je, dakle, oduvijek imao pravo na popravni ispit. Pitam se samo jedno: kako }e i tko }e organizirati popravni ispit za onih desetak generacija studenata {to su pro{le kroz Rizvi}eve ruke. I ho}e li tko odgovarati ako kojim slu~ajem popravni ispit ne uspije. Pero [imunovi} “Kwièvnost” 1-2/1983. III. Protiv jednostranosti Sastavqa~ ovog pisma prvobitno je bio uredni{tvu “Svijeta” ponudio jedan drugi, mnogo duqi tekst; taj neprihva}eni tekst potakli su napisi dra Fuada Muhi}a (Lijevi scenario na{e desnice, “Svijet” od 1. novembra o.g.) i dra Muniba Maglajli}a (Novi igra~i u staroj igri, “Svijet” od 29. novembra o.g.), ali je wegova ambicija bila i da kriti~ki analizira neke aspekte teksta Pere [imunovi}a (Stare zablude i novi zanosi, “Kwièvnost”, 9/82), koji se (i tekst i [imunovi}) na{ao na meti oba spomenuta autora. Za takav poku{aj u “Svijetu” o~igledno nisu imali simpatija; oni imaju vlastito vi|ewe [imunovi}eva teksta, koje se obznawuje u Maglajli}evom i Muhi}evom napisu. Svoje, druga~ije vi|ewe, ja nipo{to ne smatram jedino vaqanim i ispravnim; no ~udi “Svijetovo” odbijawe da i jedno takvo prezentira svojim ~itateqima, nakon {to ih je ve} izloìo uop}avawima i fragmentarnom pristupu F. Muhi}a i grubome, mr`wom naqevenom, opada~kom tekstu M. Maglajli}a. Sliku jednostranoga izvje{tavawa kompletiraju pisma ~itateqa objavqena u posqedwem broju: upravo je ke~erska polemika M. Maglajli}a nai{la na plodno tle, pa se Zoran Radovi} iz Sarajeva zgraàva nad “nacionalisti~im djelovawem jedne grupe sarajevskih (i ne samo sarajevskih) ’kwièvnika’ i ’profesora’ predvo|enih dr Vojislavom [e{eqom i ’doktorom’ Petrom [imunovi}em. “Dakle, i Radovi} [imunovi}a s pika naziva nacionalistom; kada to ~ini Maglajli} (s kojim se “Svijet” vaqda slaè), moè i on. Ako je Maglajli}a vodila nesputana mr`wa, na{ega ~itateqa moglo je voditi jedino blaèno neznawe: te{ko da je on ~itao [imunovi}ev tekst i da zna o ~emu se radi; da zna, ne bi olako nasjedao Maglajli}evom podmetawu. 538

U tekstu {to sam ga zaludno nudio “Svijetu” (sa kojim sam i ranije sura|ivao, uz obostrano zadovoqstvo, ako sam dobro upamtio) nastojao sam objasniti upravo ono ~ime se drugi dosad uglavnom nisu bavili: {to je to [imunovi} napisao, i {to je kazano u reakcijama na wegov napis. Tekst je, istina, pozama{an, ali to nije bila, kako su odmah rekli u “Svijetu”, zapreka wegovu objavqivawu. Sa onim {to sam ja napisao uredni{tvu “Svijeta” naprosto se ne slaè. Ono nipo{to ne bi da mijewa svoju verziju zbivawa. A ~itateqstvo neka se ravna prema onome sa ~ime se “Svijet” slaè i {to izda{no i u nastavcima {tampa. Smije{no bi bilo traìti od novina da objave sve {to im se po{aqe. Utoliko ni ja nisam jalan {to nije objavqen moj tekst, koji sadrì pone{to druga~iju verziju zbivawa. Drìm, me|utim, da na stranicama novina sporna pitawa vaqa rje{avati dijalogom i suprotstavqawem mi{qewa, da glasila treba da budu vi{e tribina, a mawe usmene novine, gdje bi se ogla{avali jedino urednici i oni koji misle kao urednici. îtateqstvu ne treba uskra}ivati informacije koje se uredni{tvu ne svi|aju, naro~ito ako je prostor ve} ustupqen druga~ijim, katkad i spornim informacijama. Ne bih volio da moj neprihva}eni napis postane poznat, barem ne na na~in na koji je postala poznata kritika Pere [imunovi}a, koja najprije nije mogla(?) biti objavqena ovde kod nas, u Sarajevu, pa je napadnuta kad se pojavila u beogradskoj “Kwièvnosti”. Smatraju}i ga prilogom rasvjetqavawu nekih spornih pitawa oko na{e kwièvne historiografije, nastojat }u i da ga publiciram, ako ne u nekome od na{ih sarajevskih glasila, onda nekome drugome, opet na{em: strana mi je podjela na bilo kakve ùrnalisti~ke sredine. U slu~aju da taj tekst ugleda svjetlo dana, uzdam se da ne}e biti novoga Maglajli}a, koji bi pquvao po meni, pre{u}uju}i posve moje argumente i stavove, i posebno se uzdam da ne}e biti novoga Radovi}a, koji bi se sa wima suglasio u rubrici “Odu{evqeni ~itaoci”. Pa sve i da bude tako, uzdam se barem da to ne}e biti opet u “Svijetu”, kojemu ina~e èlim mnogo uspjeha u narednoj godini; ko bi rekao, jo{ jedna burna, preburna godina na izmaku je! Ranko Sladojevi} “Svijet” od 20. 12. 1982. IV. Otvoreno pismo sredstvima javnog informisawa u Jugoslaviji U ciqu potpunijeg obave{tavawa uznemirene javnosti, o~ekujem da objavite slede}e: Saop{tewem gradskog SUP-a Beograd od 21. 4. 1984. emitovanim na radiju i televiziji i objavqenim u dnevnoj {tampi, javnost je obave{tena o privo|ewu grupe od 28 lica “na osnovu prijave gra|ana o okupqawu ve}eg broja nepoznatih lica u jednom privatnom stanu”. Navedeno je da “postoji osnovana sumwa da je ovo okupqawe izvr{eno radi neprijateqske delatnosti”. U drugom saop{tewu GSUP-a od 26. 4. 1984. stoji da su svi privedeni nakon ispitivawa pu{teni na slobodu, ali }e “protiv pojedinih u~esnika biti podneti zahtevi za prekr{ajno gowewe ili krivi~ne prijave”, a “organi 539

unutra{wih poslova i ubudu}e }e preduzimati zakonske mere radi spre~avawa ovakvih i sli~nih skupova”. Usledilo je nekoliko komentara u NIN-u, “Borbi”, “Ve~erwim novostima”, “Politici” i “Politika ekspresu”. Bez namere da polemi{emo sa svakim pojedina~nim tvr|ewem objavqenim u vezi sa ovim doga|ajem i bez èqe da demantujemo svaku od mnogih neistina, smatramo da smo, ipak, du`ni da javnosti predo~imo nekoliko relevantnih ~iwenica. U skladu sa Ustavom SFRJ i Poveqom UN o pravima ~oveka, sloboda okupqawa i sloboda govora zagarantovane su i neprikosnovene. Susre}u}i se i razmewuju}i mi{qewa, svejedno o ~emu i u kolikim grupama, gra|ani samo upra`wavaju ova svoja prava i slobode. To vaì i za privo|ena lica o kojima je re~. Upravo ova vrsta dru{tvenog pona{awa ozna~ena je kao “neprijateqska delatnost” i podvrgnuta represiji. Zbog ~ega? Da li je oceweno da takvo pona{awe suvi{e dugo traje, da ga upra`wava veliki broj qudi, ili {to su, tvrdi se, neki od wih ranije osu|ivani (~ime se, ina~e, vr{i krivi~no delo omalovaàvawa tih osoba navo|ewem wihovih davno zastarelih su|ewa u svrhu politi~kog diskvalifikovawa)? Ili je “neprijateqska delatnost” mo`da u tome {to se tamo ne gleda televizija, ne to~i alkohol, ni{ta se ne proslavqa, ne pevaju se masovne pesme, nego se razgovara o dru{tveno, politi~ki i intelektualno relevantnim i zanimqivim problemima? Na ova pitawa saop{tewa GSUP-a ne odgovaraju, ~ime se javnost ozbiqno uznemirava i zastra{uje, jer preostaje samo da se naga|a ko, kada i u kakav stan sme da do|e i o ~emu sme da razgovara. Komentari su nesaglasni ~ak i u sasvim sporednim pitawima, kao {to je mesto gde je po~iweno “neprijateqsko” okupqawe: stan “prostran i udoban” (“Borba”), odnosno “podrum” (“Politika”). Pred zvani~nim upozorewem da se okupqawa ove vrste vi{e ne}e tolerisati, moèmo samo da izjavimo da upra`wavawe i odbranu svojih prava i sloboda smatramo svojom moralnom obavezom. U Beogradu, 3. maja 1984. Ilija Moqkovi} Miodrag Mili} Mom~ilo Mihajlovi} Tomislav Jeremi} \or|e Savi} Neboj{a Kandi} Lazar Stojanovi} Pavlu{ko Im{irovi} Branislava Kati} Gordan Jovanovi} Stojan Cerovi} Dragi{a Paunovi} Dragomir Oluji} 540

V. Predsedni{tvu SFRJ – otvoreno pismo – Beograd, 29. maja 1984. U zatvoru Okru`nog suda u Beogradu pritvoreni su Pavlu{ko Im{irovi}, Vladimir Mijanovi}, Miodrag Mili}, Milan Nikoli} i Dragomir Oluji}, a u zatvoru Okru`nog suda u Sarajevu pritvoren je Vojislav [e{eq. Pri tome, Im{irovi}, Mijanovi}, Nikoli} i [e{eq stupili su u {trajk gla|u, protestuju}i protiv ove mere pravosudne politike. Li{avawu slobode sve {estorice prethodilo je privo|ewe i ispitivawe 28 lica, me|u kojima nisu bili Mijanovi} i Nikoli}, a zbog okupqawa i razgovora u privatnom stanu. Sada{wi pritvorenici su pod istragom, osumwi~eni da su organizovali ovakve skupove i u wima u~estvovali tokom posledwih sedam godina. Zdravqe Im{irovi}a, Mijanovi}a, Nikoli}a i [e{eqa ozbiqno je naru{eno gladovawem, a Radomir Radovi} je, u vezi sa prethodnim privo|ewem, tragi~no izgubio ìvot. Da biste stekli potpuniji uvid u ovu situaciju i shodno tome preduzeli odgovaraju}e korake, potrebno je da uzmete u obzir i naredne ~iwenice. Pomenute skupove za~eli smo pre sedam godina upravo mi, potpisani, {to je i osnovni razlog da vam se obratimo, smatraju}i to svojom moralnom obavezom prema javnosti. Odlu~ili smo se za pokretawe razgovora, jer se u to vreme javila izrazita potreba za otvorenim raspravqawem o pitawima koja se ne pokre}u na zvani~nim tribinama i za ukqu~ivawem qudi kojima je uskra}eno slobodno istupawe u javnosti, iako zvani~no nikada nisu bili li{eni gra|anskih prava. Od samog po~etka ovi skupovi bili su otvoreni za sve one kojima je takav oblik izraàvawa odgovarao i za sve teme. Pri tome, svako se obavezivao da iskqu~ivo sam odgovara za saznajnu vaqanost i mogu}e posledice onoga {to kaè. Skupovi su bili javni i o wima se veoma {iroko obave{tavalo. Ograni~eni prostor svodio ih je, i pored izraènog interesovawa, na najvi{e po nekoliko desetina qudi. Bilo je perioda kada su se uporedo odràvala i dva-tri skupa razli~ite vrste nedeqno. Teme razgovora bile su uvek aktuelne, bilo da je re~ o filozofiji, dru{tvenim naukama, politici ili kulturi. Tokom sedam godina u ovim razgovorima u~estvovalo je vi{e stotina qudi, dok je predava~a ili uvodni~ara bilo vi{e desetina. Mnogi me|u u~esnicima su najugledniji qudi svoje sredine – akademici, univerzitetski radnici, kulturni stvaraoci i stru~waci iz raznih oblasti. U~esnici su bili iz Beograda, Zagreba, Qubqane i drugih jugoslovenskih gradova. Znatan broj wih su ~lanovi SKJ. Iz svega re~enog sledi da su skupovi ove vrste stvarno zadovoqavali autonomne potrebe {irokog kruga intelektualaca razli~itih generacija. Legalnost ovih skupova nikada nije osporio nijedan u~esnik, iako je svako mogao da u~estvuje. Vi{e od toga, mi smatramo da su sloboda okupqawa i sloboda govora stvarno zagarantovane vaè}im Ustavom SFRJ. Wu {tite i Poveqa UN o pravima ~oveka i gra|anina, kao i Poveqa o evrop541

skoj bezbednosti i saradwi iz Helsinkija, dokumenti koje je Jugoslavija kao dràva potpisala i time se obavezala da ih po{tuje. Onaj ko nalaè kr{ewe ovih sloboda i prava ili takav nalog izvr{ava, odgovoran je pred zakonom i prema me|unarodnim obavezama Jugoslavije, a time podleè krivi~nim i politi~kim sankcijama. Nama ~ini ~ast da upra`wavamo i branimo ove slobode i prava pred svakom represijom ili pretwom, ma od koga dolazile. Vlasti su, potpuno arbitrarno, izdvojile {estoricu me|u svima nama i okrivile ih za ono {to smo zajedni~ki radili. Ako je pravo jednako za sve, primenom ovakve pravosudne politike trebalo bi, za istu delatnost, svakako podvrgnuti represiji vi{e stotina qudi, a ne samo tridesetak, koliko je do sada wome obuhva}eno. Svaka arbitrarna represija gora je od sistemske zbog toga {to je iracionalna, ~ime vi{e govori o onome koji je sprovodi, nego o onome nad kim se sprovodi. Ona je posebno neodrìva kada je neizazvana, a primewuje se na jedan oblik javnog i nenasilnog dru{tvenog pona{awa. S obzirom na sve izneto, traìmo da, shodno svojim ovla{}ewima, (1) smesta naloìte pu{tawe okrivqenih na slobodu, (2) u~inite da se obustavi politi~ko, pravosudno i fizi~ko ometawe zakonom zagarantovanih kolektivnih aktivnosti i (3) utvrdite ko je odgovoran za niz teku}ih represivnih mera koje mogu imati nesagledive posledice, a za wih biste u prvom redu bili odgovorni vi. Ilija Moqkovi} Lazar Stojanovi} Vojislav Stojanovi} VI. Izjava Milovana \ilasa agenciji Frans-pres povodom osude dr Vojislava [e{eqa Osuda dr [e{eqa na osam godina zatvora drasti~na je i za tu`ne prilike kakve vladaju u Bosni. [arm sa zimske olimpijade preobrazio se u bezumnu brutalnost ~im su iskrsla qudska prava. Ta osuda utoliko vi{e zapawuje svojom drasti~no{}u {to je pravno neosnovana, odnosno iskonstruisana radi frakcijskih i zastra{iva~kih potreba neostaqinista – neostaqinista koji se zakliwu u Tita i prikazuju kao nastavqa~i “Titovog puta”. U Beogradu su za sli~ne “delikte” pustili zatvorenike da se brane sa slobode, a ima nade i da ih sasvim oslobode. Dr [e{eq je nevin! Dr [e{eq je “kriv” samo zbog toga {to je u neobjavqenom spisu iskazao mi{qewa druk~ija od zvani~ne totalitarne dogme, koja je i dovela Jugoslaviju u najdubqu krizu i koja nastoji da Jugoslaviju modelira po uzoru na isto~noevropske policijske dràve. Dr [e{eq je su|en u Bosni, u Sarajevu, po federalnom zakonu; ta~nije re~eno, kr{ewem federalnog ustava i federalnih zakona i me|unarodnih obaveza Jugoslavije o qudskim pravima. Za bezakowe nad dr [e{eqom odgovorne su vlasti u Sarajevu, ali u jo{ ve}oj meri i savezni, centralni organi koji to pre}utno, ako ne i blagonaklono, odobravaju. 542

Jedan mlad, odvaàn i uman ~ovek je nevin ba~en u dugogodi{wu tamnicu. U datim jugoslovenskim – i ne samo jugoslovenskim – uslovima, on simbolizuje i sva nastojawa da se primene qudska prava. U Beogradu, 10. jula 1984. Za pariski “Le mond”

Milovan \ilas, s. r.

VII. Nezakonito, tragi~no su|ewe u Beogradu U Beogradu 5. novembra po~iwe su|ewe {estorici intelektualaca – Vladimiru Mijanovi}u, Miodragu Mili}u, Dragomiru Oluji}u, Gordanu Jovanovi}u, Pavlu{ku Im{irovi}u i Milanu Nikoli}u. Su|ewe }e – prema dosada{woj proceduri – biti u formalnom pogledu korektno, a za jugoslovenski pravni sistem ~ak i na izuzetnoj visini. Tome mawe doprinosi evolucija pravnog sistema, nego ìvo interesovawe javnosti i brojni apeli jugoslovenskom vo|stvu – ovoga puta ne samo iz spoqweg sveta, nego i iz zemqe, u prvom redu iz beogradske inteligencije. No, uprkos toj formalnoj, formalisti~koj korektnosti – unapred se moè predskazati da }e to su|ewe u}i u anale kao antisudska, antipravna konstrukcija, smi{qena i izvo|ena radi providnih potreba prevla|uju}e – tvrdoruka{ke, titoisti~ke – frakcije: osta}e, posle svega, besmisao i nasiqe, besmisleno nasiqe. Takav rezultat su|ewa mogao bi biti umawen, ako ne i sasvim poni{ten, jedino ako bi u jugoslovenskom vo|stvu u zadwem trenutku prevladala – {to je malo verovatno – razumnost i tolerantnost. Kada je sve to po~elo? Te{ko je, nemogu}no je na to ta~no odgovoriti. Ali svakako je proizvod nastojawa vlasti da ugu{i demokratska strujawa u delu inteligencije, u prvom redu beogradske, koja su izbila na videlo posle smrti predsednika Tita. Negodovawa tog dela inteligencije izbila su najglasnije i naj{ire povodom hap{ewa pesnika Gojka \oga, zbog pesama u kojima su pani~no-budne o~i partijskih birokrata “otkrile” aluzije na predsednika Tita. Ali, bez sumwe je kao povod “obra~unu” s “opozicijom” posluìo sastanak od 20. aprila 1984. godine, u stanu Dragomira Oluji}a, na kome sam ja drào predavawe o nacionalnim problemima u Jugoslaviji. Policija je upala i pohapsila svih 28 prisutnih. Policija je dakako znala za taj sastanak, jer nije ni skrivan, a verovatno je imala u planu da na wemu okupi i ostale najvidnije raspoloène intelektualce. Ali ve}ina ovih, iz raznoraznih razloga, nije do{la, pa je “definitivni obra~un” samo napola uspeo. A budu}i da je ta polovi~nost odjeknula u svetu kao prava bomba – ve} sutradan su ve}ina oslobo|eni, a posle nekoliko dana i ostali – sem Mili}a i Oluji}a, ~ije se oslobo|ewe svakodnevno o~ekivalo. Ali, “planeri” se nisu pomirili s tim – pomislili su da }e se razumnost shvatiti kao poraz i da to moè osokoliti “opoziciju”. “Planere” nije trgla ni tragi~na, neobja{wena smrt hap{enika Radomira Radovi}a. U tom nemirewu s razumno{}u svakako je igralo ulogu i to {to je federalni 543

ministar unutra{wih poslova bio Stane Dolanc, dugogodi{wi sekretar Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i izraziti aparatski prakti~ar. On je dan uo~i hap{ewa pomenute dvadesetosmorice odrào sastanak s organima bezbednosti Beograda, pa je osloba|awem ve}ine pohap{enih, a pogotovu eventualnim kursom na okon~awe ~itave afere, bio doveden u pitawe wegov presti`, a u jo{ ve}oj meri intencije tvrdoruka{ke, titoisti~ke struje, u kojoj i sam Dolanc igra, iako ne ba{ zavidnu, bez sumwe vidnu ulogu. Ponovo su, neo~ekivano za svako zdravo rezonovawe, uhap{eni Im{irovi} i Nikoli}, a pridodat im je i Mijanovi}, koji istina nije prisustvovao sastanku od 20. aprila, ali je utoliko “gre{niji” {to ga policija dugo ima na oku zbog uznemiravawa “javnosti” peticijama vi{im instancama, koje ina~e Ustav garantuje gra|anima. No, iznenadili su inicijatori nastavqawa progona – neo~ekivanim, hrabrim i upornim {trajkom gla|u Mijanovi}a i Im{irovi}a, kao i dr Vojislava [e{eqa u Sarajevu: [e{eqa su se bosanski titoisti “otarasili” hitnom primernom osudom na 8 godina zatvora – zbog gledi{ta izraènih u neobjavqenom anketnom tekstu partijskog centralnog organa “Komunist”. Apeli u zemqi, a u jo{ ve}oj meri i protesti na Zapadu, naveli su umerenije struje u vlasti, u prvom redu srpske u Beogradu, da najzad oslobode Mijanovi}a i ostale pohap{ene. Ali nakratko – dok se tvrdi talas nije pribrao i navalio – da bi ubrzo protiv wih i ostalih spomenutih podigli optu`nicu, zbog “krivi~nog dela udruìvawa radi neprijateqske delatnosti”, po kome je najmawa kazna 5 godina zatvora. Ove peripetije boqe od i~ega ilustruju o ~emu se radi. A radi se, o~igledno o zastra{ivawu, o suzbijawu demokratskih – ta~nije realno: druk~ijih od zvani~nih – mi{qewa, koja su naro~ito ìvnula posle Titove smrti i zaustavqawa krize ~itavog sistema, kojoj vladaju}i vrhovi ne vide kraj, niti su kadri da na|u izlaz. Ali to su|ewe gra|anima druk~ijeg mi{qewa ima i drugu, ba{ kriznu, pozadinu i smisao: tim na~inom, preko nevinih qudi, istovremeno se suzbijaju i zastra{uju umerenija, razboritija, tolerantnija i sklonija reformama struja u vladaju}em Savezu komunista. Ukoliko kriza traje i produbquje se, tvrdoruka{i, “neostaqinisti” i titoisti, postaju besomu~niji i bezobzirniji. Zbog toga su zare|ala optuùju}a izja{wavawa najvi{ih funkcionera, koja prejudiciraju odluku suda na providan i direktan na~in. Zbog toga je sada{we su|ewe u Beogradu zna~ajno za Jugoslaviju, i ne samo za wu, iz dva razloga: a) da li }e ili ne}e sudstvo koraknuti daqe u svojoj nezavisnosti, b) da li }e se ili ne}e usporiti, ako ne i zaustaviti, antidemokratsko – kretawe kobno kako po unutra{wi razvitak, tako i po spoqni poloàj Jugoslavije. Ne moè se izbe}i ni pitawe: ko su i kakvi su optuèni, da li su krivi? Optuèni su u intelektualnoj sredini, naro~ito beogradskoj, poznati kao kriti~ki nastrojeni, a svi su odreda skromni, siroma{ni, solidno obrazovani intelektualci. Pogleda neistovetnih – od {ezdesetoosma{ke levice do demokrata i socijalista. 544

A optu`nica? Da to nije tragi~no – bilo bi sme{no! Ovako je groteska pravde, vlasti i optu`be. Optu`nica kao “dokaze” za prevratni~ku organizaciju navodi: da su se optuèni sastajali petnaestodnevno, da su unapred odre|ivali temu za diskusiju, da je predsedavao vlasnik stana u kome bi se sastanak odràvao. I to treba da je prevratni~ka ilegalna organizacija! U Jugoslaviji bi se danas na{lo jo{ takvih “organizacija”, a pogotovu ima podosta takvih “krivaca”. Jedan od takvih “krivaca” sam i ja. Krivqi stotinu, hiqadu puta nego koji bilo, i svi skupa, od pomenutih optuènih. Nije moja ni krivica ni zasluga {to nisam s wima na “crnoj klupi”. Stid me za svoju zemqu, i za svoju pro{lost – nisam doista o~ekivao da }e se tako suditi 40 godina posle revolucije i “ustavnog poretka”. Ukoliko sam u svojoj revolucionarnoj pro{losti i ja takvom stawu doprineo – nek ovaj moj tekst svi, a pogotovu optuèni, shvate i prihvate kao solidarisawe i àqewe. Beograd, 28. oktobar 1984. godine Milovan \ilas, s. r. za pariski “Le Mond” VIII. Slu~aj [e{eq (samo kao povod) Jad i beda disidentstva Moè se na prvi pogled upitanost dowih redova nad epilogom jednog su|ewa u~initi kao (pre svega) pledoaje za reviziju ovog procesa. Me|utim, o tome, naravno, ne moè biti ni govora, jer pa`qiv posmatra~ lako moè uo~iti da izre~ena presuda nikako nije jedini epilog su|ewa dr Vojislavu [e{equ, ili preciznije, ako za pravosu|e mo`da i jeste, za izvla~ewe suptilnijih politi~kih poruka najmawe se sme koristiti suèna i pravolinijska logika kojom se jedna optu`nica sa mawe ili vi{e uspeha dovodi do presude. Naime, i ovo su|ewe, kao uostalom i jo{ nekoliko sveìh doga|aja koji se nekakvom “vi{om zabludom” sele sa idejnog fronta u sudske klupe, pokazuju koliko efikasnost dràvnih organa (u ovom slu~aju – suda) moè da u obrnutom ogledalu ukaè na mawkavost idejne borbe danas i ovde. Ne samo u domenu borbe argumentima koja se javqa kao nasu{na potreba, ali ne i pravilo pona{awa u savezu komunista, sredstvima informisawa i na politi~kim tribinama, pre svega i ne samo zato {to nas sve to uverava da se lo{im potezima i neblagovremenom kritikom ideja koje kasnije sazre za sud samo mnoè “neprijateqi”, ve} pre svega zbog toga {to se svaki trenutak nesnalaèwa idejnih boraca “s ove strane” fronta ukazuje samo kao posledica otkrivenih bokova i u drugim, mo`da va`nijim situacijama. Primera radi, ako se istovremeno sa ovim su|ewem (a jo{ jednom podvla~imo, o wemu je ovde ponajmawe re~) visoki partijski funkcioner javno izja{wava protiv takvog na~ina borbe, onda dilema nije samo u tome koji je na~in na{oj situaciji primerniji, ve}, {to je daleko va`nije, postoji li u svemu tome jedinstvo stavova, da ne govorimo o jedinstvu stavova i akcije. Ili ako se, jednim drugim povodom, u javnom partijskom opticaju uop{te 545

pojavi sintagma o “bratskoj pomo}i” jedne “republi~ke partije” drugoj u obra~unu sa neprijateqima socijalizma, onda, ~ini se, nisu najva`nija opredeqewa je li to stvarni ili la`ni neprijateq i koji bi drugi neprijateq bio opasniji, ve} je za sudbinu partije mnogo bitnije koliko je u svemu ovome na dnevnom redu weno jedinstvo. Da se i ne pomiwe to da idejna borba ne sme da se resorski deli, pa da jedan republi~ki ili pokrajinski SK bude zaduèn za jedne, a drugi za druge svoje slojeve protivnika. Su|ewe mladom doktoru nauka, Vojislavu [e{equ, ponovilo je znanu dilemu da li se pre i è{}e sporiti sa wegovim idejama ili sa na~inom na koji su te ideje pre nekoliko dana “osporene”. Sli~no dilemi koja se javila posle hap{ewa Milovana \ilasa i wegovih “|aka” sa “otvorenog univerziteta”: da li najpre (ponovo) opovrgavati wegove/wihove stavove ili potez hap{ewa grupe qudi li{ene svake politi~ke mo}i? Jugoslovenskom, kao i svakom drugom demokratskom dru{tvu, intelektualci su potrebni, ali i opasni; neophodni, ali i potencijalni disidenti. Da li je mogu}e da je stvorena, danas, generacija disidenata, qudi intelektualaca ~ije ideje i stavovi o (budu}em) dru{tvenom razvoju smetaju i dovode do angaòvawa i sudskih ve}a? Ne, mi nemamo ipak neke kvazi-disidente. Ne samo zato {to je stvarno apsurd biti neustra{ivi disident sa paso{em i mogu}no{}u da otputuje{ u neki eventualno boqi svet kad god to zaèli{, ve} i zato {to je evidentno da trenutno imamo i “disidente” sa dru{tvenim ili makar materijalnim privilegijama, sa mogu}nostima nastupa u uglednim dràvnim institucijama, disidenata vlasnika va`nih dràvnih ordena… Disidentstvo bi mo`da postalo imenica od zna~aja, mo`da bi mu i ostali “pristupali” bez mnogo razmi{qawa kad bi intelektualci koji sebe nazivaju disidentima i koje i drugi tako nazivaju zaista nudili neku – alternativu. Na{i kvazi-disidenti okupqaju se na prevazi|enim i starim idejama, uz prevazi|ena i stara imena, te kao i takvi ne ìve kao zagovornici polaska novim putevima, ve} kao zagovornici vra}aju na staro, kao nesigurni i neinventivni konzervativci. “Da je klasi~ni parlamentarni vi{epartijski sistem krajwi obrazac demokratije, onda ne bismo imali situaciju da su ba{ tamo nikli dru{tveni pokreti koji traè mnogo vi{e, traè ono {to u su{tini kod nas zahteva samoupravni pokret” (Vuka{in Pavlovi} u intervjuu “Omladinskim”). Najbitnija stvar koja bi mogla ubediti da je strah od disidentstva preteran je i ta da oni jo{ nikako nisu izrekli nikakvu ekonomsku platformu koja bi bila podloga politi~kih promena koje predlaù. Sigurno je, iako ne svima prihvatqivo, da je u jugoslovenskom dru{tvu gerontokratije neophodan niz personalnih promena, ali bi wihovi rezultati bili jadni ukoliko ne bi bili pra}eni druga~ijom ekonomskom pame}u. S druge strane, istog stava su i neki prestravqeni oratori sa politi~kih skupova koji se protive stavu da se sada ne moè sa ve}om èstinom voditi idejna od ekonomske borbe. Onda se kao problem ne ukazuje (samo) to {to imamo neke tzv. disidente, nego i to {to nemamo – prave intelektualce, pogotovo ne one sa smislom za novo. U ime kojeg mira se radilo na liferovawu ogromne mase intelek546

tualaca (ili barem qudi koji se tako nazivaju) kojima je osnovna delatnost da }ute i svoja mi{qewa ~uvaju u fiokama? Da li se u ime tog istog mira sada sudi “disidentima”? Sada osu|eni dr [e{eq jeste proizvod ovog dru{tva. Najpre skoro genije svoje sredine, nekad najmla|i doktor nauka u ovoj zemqi, poku{ao je da svoj intelektualni potencijal upotrebi u vrlo konkretnim situacijama, {to se od wega i o~ekivalo. No, wegov anga`man u nekoliko lokalnih politi~kih afera za koje se ne moè re}i da se dr [e{eq nije angaòvao na pravoj strani, nije do~ekan sa simpatijama. O stavovima tada otpisanog mladog intelektualca nije vi{e raspravqano mnogo javno, sve dok nije vra}en na problemati~ne novinske stupce kao \ilasov sledbenik, nacionalista ({to se iz navodnih mu citata moè uzeti kao ta~no) i anarholiberal ({to je svojevremeno ùstro kritikovano kao problemati~na kovanica ~ak i u partijskim glasilima). U tom smislu se ukazuje sva paradoksalnost su|ewa dr Vojislavu [e{equ. Koje su to ideje (ne samo dr [e{eqa) koje ne zasluùju da budu diskutovane i naravno osporene, a zasluùju da budu pretresane na sudu i povod presudi na osam godina zatvora wihovom vi{e zagovorniku, nego tvorcu jer su sli~ni stavovi bili poznati i od ranije. Da li je nemogu}e da se konkretnim politi~kim idejama konkretnog ~oveka polemi{e i ospori ih, recimo, neki socijalisti~ki opredeqen intelektualac. Polemi{e, sluè}i se argumentima, a ne autoritetom i snagom sopstvenog poloàja. Dr [e{eq ne pi{e i ne objavquje od ju~e, ve} godinama, a sve je stalo u sudski proces od samo pet dana. Ko je polemisao sa wegovim stavovima onda kad ih je izgovarao i pisao? Dr Fuad Muhi} sebi svojstvenim, neponovqivim manirom u nedeqniku “Danas”. I ko jo{ pre no {to je slu~aj dr [e{eqa dospeo pred sud i time tek pruìo povod za – odgovor? Forumi dru{tveno-politi~kih organizacija obja{wavali su i pred svojim ~lanstvom osporili parolu “Kosovo – republika”. Niko nije ni probao (za{to?) da ras~lani glupost parole o “~etiri republike”(!?!) na kojoj se, dodu{e, nije tako zdu{no i konkretno radilo kao na sprovo|ewu one prve, ali je na osnovu (i) we dr [e{eq osu|en kao jedan od najve}ih dràvnih neprijateqa od posleratnog vremena do danas. Kao takav on ne}e imati prilike da odmagli u obe}anu zemqu Ameriku i otuda nam {aqe poruke, kao sada ve} iz davne pro{losti poznat lopov Medenica. Pustili smo ga da zbri{e i osudili ga u prazno ne poku{avaju}i ni da pro~eprkamo po glasinama da su u spravqawu Medeni~inih eliksira u~estvovali i vrlo bitni qudi i time, svakako, propustili {ansu za po~etak procesa moralnog ozdravqewa. Sve je zavr{eno na principu “tresla se gora, rodio se mi{”. Pore|ewe mo`da jeste banalno, ali za{to se vi{e pla{imo disidenata koji govore i pi{u i (za sada) nemaju veza u inostranstvu, nego onih koji nam uzmu koji procenat nacionalnog dohotka i zbri{u uz pomo} veza koje imaju u inostranstvu? Re~ prvih moè se pore}i glasnijom, pametnijom i progresivnijom re~ju ako je izgovorena na vreme i sa pravog mesta; delo drugih ne moè se potirati lako. 547

“Mi mislimo i danas ponekad da moramo i moèmo sve re{avati ili administrativnim ili sudskim putem. Nije to preovla|uju}a tendencija, ali ako nekog pesnika ili nekog sociologa i filozofa vu~emo na sud, umesto da kwigom udarimo po kwizi, umesto da stru~nom i ideolo{kom kritikom odgovaramo na neprihvatqive stavove, onda upravo ~inimo ono {to opozicione snage èle da mi u~inimo” – kaè Mitja Ribi~i~ u intervjuu NIN-u. Jasno je da sloboda mi{qewa ne podrazumeva brqarije nacionalisti~kih (ukidawe {kolovawa na materwem jeziku i sl.) i ostalih reakcionarnih tezica, ali ni odgovaraju}i ~lanovi na{ih zakona ne zna~e, nadamo se, da }emo svakoj isluènoj, pomerenoj ili inatnoj pameti koja nasred ulice uzvikne, recimo, “@iveo kraq”, suditi kao opozicionaru, kao – rojalisti(!). Skandali i wihov broj obrnuto su srazmerni dostignutom stepenu socijalisti~ke demokratije i pokazateq su nedovoqno razvijenih socijalisti~kih odnosa. A zabrane, su|ewa i presude jesu skandali koji dru{tvenu atmosferu ~ine prevru}om da bi se u woj razumno mogla voditi i razre{avati idejna borba o kojoj tako puno re~enica stiè sa politi~kih skupova. Znaju}i i za doga|aje iz 1971. i naro~ito iz 1981. kada su ideje “postale” i meci iz pu{aka, sud je zakqu~io da “… samoupravqawe i na{e dràvno i dru{tveno ure|ewe niko do sada nije tako napao i iz pera i usta izlio toliko otrova, kao {to je to ovog puta u~inio dr Vojislav [e{eq”. Potom je sarajevski dnevnik “Oslobo|ewe” izve{taj o presudi na osam godina, doneo, veoma cini~no, u rubrici “Iz sudskih klupa” na kojoj se objavquju i informacije tipa “maloletnik obio samoposlugu”. Osu|eni je najavio àlbu vi{im sudskim instancama. Neki, mo`da, novi rasplet ovog slu~aja mogao bi povratiti ne{to poquqanu veru u ispravnost i punu nezavisnost ovog ekspres su|ewa, tokom kojeg su u javnost dolazile razne glasine, ironi~ne i nepoverqive primedbe, pa i demanti nekih svedoka… S Medenicom smo propustili {ansu za po~etak moralnog ozdravqewa; sa [e{eqom bismo mogli iskoristiti {ansu za po~etak jednog novog demokratskog rasta. “Kwigom udarimo na kwigu” mo`da nije formula za sva vremena i za sve situacije. Ali, sada se jo{ poàri reakcionarnih ideja boqe i sigurnije gase argumentovanim pravovremenim osporavawem, nego jakim udarcem sudskog “~eki}a”. Ideje su oduvek u svet, ukoliko je ovaj èleo da ih usvaja, prolazile i kroz re{etke. “Omladinske novine” od 22. jula 1984. godine IX. Sekretaru Sedme osnovne organizacije SKJ Mesne zajednice Dediwe Drugu Qubi{i Radosavqevi}u, Beograd Druè sekretare, Navr{ilo se ravno pedeset godina od kada pripadam komunisti~kom pokretu (~lan SKOJ-a od 1934. godine i ~lan KPJ od 1935. godine). Niko me 548

u taj pokret nije vrbovao, a nisam bio na tu odluku prisiqen materijalnim razlozima ni politi~kim ambicijama. Pokretu sam pristupio apsolutno dobrovoqno, podstaknut jedino duhovnim motivima i li~nom potrebom da doprinesem borbi protiv nasiqa, neslobode, za jedno pravednije dru{tvo, teorijski zasnovano na Marksovom u~ewu. Moj konkretni doprinos toj borbi sastojao se, pored ostalog, u u~e{}u u predratnom studentskom naprednom pokretu na beogradskom Univerzitetu, u propagandi socijalisti~kih ideja me|u seqa{tvom, u u~e{}u u {panskom gra|anskom ratu kao dobrovoqac interbrigada (1937-1939), u u~e{}u u narodnooslobodila~kom ratu (1941-1945) na jednoj od odgovaraju}ih funkcija, u naporima koje sam uloìo u razvoj JNA od 1945. godine do 1971. godine kada sam zavr{io aktivnu slu`bu u JNA. Za celo to vreme odnosi izme|u mene, kao li~nosti, kao ~lana SK, s jedne strane, i partijskih foruma, odnosno SKJ kao celine, bili su uglavnom skladni. Istina, ja sam uvek, kad sam na{ao za potrebno, ispoqavao i kriti~ki stav. Za vreme rata i neko vreme posle rata takav moj stav je nailazio na razumevawe, a vrlo retko na otpor ili osudu. Odnosi su se po~eli bitno remetiti posledwih godina mog slu`bovawa u JNA, a naro~ito za vreme “maspoka” u SR Hrvatskoj. Ispoqavaju}i, u granicama svojih statutarnih mogu}nosti otpor kontrarevolucionarnom kursu CK SK Hrvatske, doìveo sam kritike u svojoj partijskoj sredini koja se dràla “neutralno” prema tokovima u SR Hrvatskoj i tako objektivno podràvala tamo{wi politi~ki kurs. Tim povodom sam doìveo i to da mi se kaè da se “udaqavam od politike SKJ”. Danas posle pedesetogodi{weg mog staà u KP, odnosno u SKJ, a sagledavaju}i, koliko mi je mogu}e objektivno, kriznu situaciju u kojoj su se na{li Savez komunista i celo dru{tvo u Jugoslaviji, ose}am potrebu da ovim pismom iznesem otvoreno svoj dana{wi odnos prema SK sa osnovnom te`wom da na ovaj na~in, barem minimalno, doprinesem ra{~i{}avawu stvari i iznalaèwu izlaza. Ve} duè vremena negodujem protiv mnogih pojava u na{oj zemqi. Da budem potpuno jasan, ja nemam nikakvih li~nih razloga da negodujem. Ja sam svojim radom i ni~ijom milo{}u postigao sve {to se, s obzirom na moj dru{tveni status i s obzirom na na{e prilike, moè posti}i: visok vojni ~in, odlikovawa, penzija, dru{tvene po~asti itd. Prema malogra|ansko-birokratskoj logici ja bih morao biti prezadovoqan i obavezan da }utim. Ali, kao {to pre pedeset godina nisam pri{ao pokretu radi svojih li~nih interesa, tako da ni sada ne pi{em ovo pismo radi sebe, naprotiv, na{a stvarnost me upravo ko~i da ~inim ovaj, po mnogima, rizi~an korak. Moje nezadovoqstvo je samo jedan izraz op{tenarodnog nezadovoqstva i nespokojstva koja narod proìvqava u sada{wem trenutku. Odakle i za{to nezadovoqstvo? Ima li gra|anin, pogotovo komunista, pravo da bude nezadovoqan? Dok neki politi~ki vrhovi odri~u to pravo, identifikuju}i ga sa destruktivnim kriticizmom, negacijom socijalnih tekovina itd., dotle ja smatram da je nezadovoqstvo su{tinska tekovina itd., dotle ja smatram da je nezadovoqstvo su{tinska poluga napretka i neotu|ivo pravo ~oveka. 549

S tim u vezi je pitawe slobode kriti~ke, nau~ne i umetni~ke misli, slobode qudskog duha da izraàva misli koje se “ne uklapaju” u “sistem”. Iako su na{i visoki forumi SK u vi{e navrata apelovali da se me|u ~lanstvom razvije “borba mi{qewa”, ipak to u praksi ne ide. Svakodnevna praksa, kako nam je prikazuju sredstva javnih komunikacija, govori da su “slobodni mislioci”, kako me|u nau~nicima i intelektualcima uop{te, tako i me|u radnicima izloèni pritisku, {ikanirawu, otpu{tawu s posla, sudskom gowewu i dr. Ni{ta od ovoga, po mome ube|ewu, nije bez znawa, pa i podsticaja od strane nekih najodgovornijih dràvno-partijskih rukovodilaca. Pitawe opozicije Opozicija je univerzalni zakon materijalnog sveta. Prema dijalektici, sve ima i mora da ima svoju suprotnost da bi se moglo razvijati. Tako je u fizici, biologiji i u qudskom dru{tvu. Samo u na{em sistemu opozicija dobija najcrwi atribut “neprijateqstva protiv socijalisti~kog poretka”. Da izbegnem nesporazume, èlim da preciziram: opozicija ne zna~i obavezno organizaciju ni instituciju, ve} mogu}nost slobodne razmene i borbe razli~itih mi{qewa. Jedno vreme, ne tako davno, bilo je “u modi” da se ovaj princip isti~e. “Pravo mawine”? Izgleda mi da se danas odstupilo od ovog obe}awa nekoliko koraka unazad. Uostalom, nikad se ni ne zna {ta je to “ve}ina”, a {ta “mawina”, tako da ove kategorije ìve iza kulisa, ilegalno, a to ima za posledicu sterilizaciju qudskog mi{qewa, strahovawe, oportunizam i stagnaciju na svim frontovima gde bi trebalo da se napreduje. [to se mene li~no ti~e, kao komunista izjavqujem da sam u opoziciji prema svemu {to je bezumno, {to je delo megalomanskih ambicija, u opoziciji sam protiv etatisti~kog nasiqa, protiv mu~ewa qudi u ciqu da se iznudi priznawe, protiv nacionalizma i separatizma prikrivenih ustavnim pravom nacija da se samostalno razvijaju, protivim se sve te{woj sprezi izme|u SK i dràvnog aparata u kojoj sprezi dràvno-birokratske i tehnokratske snage imaju sve ja~u ulogu, dok SKJ svemu tome ~esto i kumuje. Konkretno i primera radi navodim: Ne shvatam i ne odobravam osnovnu strategiju na{eg privrednog “razvitka”, i to: a) davna{we forsirawe industrije po svaku cenu na ra~un poqoprivrede umesto da se uzelo u obzir prirodne uslove koji su nudili skoro idealnu uskla|enost izme|u industrije i poqoprivrede. Dugogodi{we zapostavqawe poqoprivrede dovelo je do te{kih i nepopravqivih posledica, do kriza u ishrani, do pusto{ewa seoskih stani{ta, do invazije seoskog stanovni{tva u gradove i sledstvenog pritiska na urbanizam, socijalne odnose, {kolstvo i kulturu. Posledice su naro~ito ozbiqne u brdsko-planinskom podru~ju, pogotovo sa stanovi{ta op{tenarodne odbrane. Opusto{eno zemqi{te postaje plen bogata{a (vile) ili divqih {ikara. Forsirawem industrije do{lo se do ogromnog broja nerentabilnih fabrika koje proizvode gubitke. Nijedna zemqa ne bi mogla izdràti deset èqezara-~eli~ana, pa ~ak da je tih deset kapaciteta udruèno na jednom mestu, u jednom objektu, te{ko da bi i ta jedna izdràla konkurenciju 550

na svetskom trì{tu. I daqe se grade klanice (a sto~ni fond opada!), i daqe se grade {e}erane i rafinerije, a sirovina nedostaje. Da li su “proma{aji”, kao {to su Obrovac i Krk, stavqeni ikada na javnu raspravu, za{to nisu i ko je pravi krivac za ta krivi~na dela? Ne shvatam i ne odobravam da se jedna pesma ili neobjavqeni rukopis (slu~aj [e{eqa) osu|uju kao krivi~no delo, koje povla~i i osam godina zatvora, a da nosioci pomenutih “proma{aja”, koji su upropastili milijarde dinara i dolara, nastavqaju da i daqe rade bez kazne, pa ~ak i bez javne “politi~ke” odgovornosti. “Malenkost” je u nizu ovih primera i sudbina reke Tare. Tara je ocewena kao izuzetna svetska vrednost, pa ipak je odlu~eno, uprkos protivqewu velikog dela javnosti, da se ova reka zagradi i podigne elektri~na centrala. Razumem velike potrebe za energijom, ali tvrdim da ni ta centrala ne}e doneti trajno re{ewe (jer }e ve} za par godina narasti nove potrebe), dok je vrednost Tare trajna i ve~ita i nenadoknadiva sve dok je qudska ruka na bilo koji na~in ne upropasti. Karakteristi~no je za na{u dru{tvenu klimu da se planeri ove hidrocentrale jednostavno oglu{uju o kritiku, pa ne daju javnosti makar kakvu argumentaciju u prilog centrale. Slu~aj Tare otvara pitawe o smislu tehni~kog razvitka, da li on stvarno podiè ~oveka na vi{i stepen qudskosti, ili treba iz temeqa mewati na~in ìvota? Ali to je filozofsko pitawe koje ne èlim ovde da razra|ujem. b) Visoko {kolstvo. Ekspanzija visokog {kolstva (univerziteti da im se ve} i broj ne zna) u sprezi sa preforsiranom i ambicioznom industrijalizacijom, dovela je do nesagledivih posledica u privredi, posebno poqoprivredi (opustela sela), do te{kih socijalnih problema u gradovima, do nezaposlenosti, do gomilawa pseudointelektualnog lumpenproletarijata, koji je potencijalno àri{te i politi~ke nestabilnosti. Divqawe u proizvodwi sredwo{kolskih uybenika. Moralna kriza na{eg dru{tva zauzela je najdubqe razmere. Ona je najopasnija i najteà za popraviti. Sru{ena ku}a moè da se podigne za mesec dana, ali ako se pose~e stoqetni hrast treba nam stotinu godina dok ne naraste takav. Sli~no je i jo{ teè sa li~nim i dru{tvenim moralom. Eksploatacija radni~ke klase u korist administracije i birokracije kanceroznog rasta, obezvre|ewe rada i praksa nerada, spekulacije i korupcije, kao da su to postale najvi{e gra|anske vrline – invazija karijerista i skorojevi}a u SKJ – sve to dovodi u pitawe temeqe na{e egzistencije i odbrambene sposobnosti. Svi ratovi pokazuju da je moral naroda presudan faktor odbrane. Da li ovo na{e stawe ikog zabriwava? Ni socijalizam u mirno doba ne moè se graditi bez qudi, bez wihova morala, bez voqe da ba{ takav sistem grade. Ni{ta se ni tu ne moè posti}i silom i pritiskom aparata. Moralnu krizu izraàvaju i brojne zabrane nau~nih i umetni~kih dela, {to ne sluì na ~ast na{e dràve pred progresivnim ~ove~anstvom. Na poqu kulture ima tako|e brojnih ekscesa. Na primer, podizawe velelepnih “faraonskih” spomenika, kako napisa drug ^krebi} (NIN, 2. septembar 1984). Jedan od takvih spomenika je i onaj na Lov}enu “u ~ast” Wego{a (ili u ~ast crnogorske birokratije?). Milijarde i milijarde su stu551

~ene (zar Crna Gora kao jedna od najsiroma{nijih republika nije imala pre~ih egzistencijalnih potreba?) da bi se dobilo, prvo, jedno grdilo na prirodnoj lepoti Lov}ena, i drugo, da bi se sad rodio problem odràvawa spomenika. Za popravke ove godine nema sredstava, a to zna~i da }e o{te}ewa spomenika rasti iz godine u godinu eksponencijalno, {to }e iziskivati nove milijarde. Tako je i pokojni veliki pesnik postao veliki “gubita{”. Ali, najgora je politi~ka strana ovog spomenika. Naime, ko se u ono vreme usudio da podvrgne kritici ideju o podizawu tog spomenika, taj je bio anatemisan kao protivnik nacionalnih interesa Crne Gore itd. Ta nesloboda kriti~kog mi{qewa je bila i ostala do danas kao rak-rana na{eg dru{tva. U na~inu ìvota uzelo je maha nezakonito boga}ewe na ra~un dru{tva i radnih qudi, tehno-birokratski sloj ne pokazuje voqu da se odrekne luksuza i privilegija. O tome u {ta su utro{ene milijarde dolara kredita bi na{a javnost morala da bude obave{tena. Ako je re~ o privrednim proma{ajima, mislim da, pored neukosti i nerespektovawa nauke, glavni uzrok leì u samovoqi pojedinaca, grupa i foruma koji su se radi vlastitog politi~kog prestià upu{tali brzopleto u nedovoqno prou~ene investicije. Me|u proma{enim investicijama ima i takvih koje prosto zapawuju odsustvom normalnog razuma. Ube|en sam da bi obi~ni seqa~ki razum, da ga se pitalo i ~ulo, blagovremeno upozorio {ta vaqa, a {ta ne vaqa raditi. Jedan savet seqaka, dobrih doma}ina, po jedan iz svake republike (pokrajine) – sazvan ad hok, a ne kao institucija u kancelarijama i foteqama – mogao bi da predupredi mnoge nesre}e i doneo bi neuporedivo vi{e koristi nego svi saveti federacije i republika, koji, uzgred re~eno, ne sluè ni~emu i ne odgovaraju niza{to, a predstavqaju povelik finansijski teret. Ja sam u opoziciji protiv etatisti~kog nasiqa nad qudima, protiv gaèwa wihovog fizi~kog i psihi~kog dostojanstva, a {to se u novije vreme ~ini protivno pozitivnim zakonima i odredbama Ustava. Iz dnevne {tampe vidim da se flagrantno gaze slede}i ~lanovi Ustava SFRJ: 157, 167, 176, 181, 184 i 219. Ovo je utoliko teè {to je re~ i o visokim funkcionerima koji su dali “sve~anu izjavu” da }e se “pridràvati Ustava”. Tragi~an je paradoks da oni anatemi{u i gone upravo one qude koji se pozivaju na Ustav.6) Smatram da administrativni pritisak na qude nije nikakav izlaz iz dru{tvene krize. Naprotiv, to je opasna stramputica. Neopravdano nasiqe nad ~ovekom moè izazvati fenomen bumeranga. Ne zaboravimo da ìvimo u decenijama kada buja op{ti terorizam na svim kontinentima. U nas je Kosovo dovoqna opomena. Ja strahujem da se mladi qudi, koji su izgubili veru u pravdu i pravnu sigurnost, ne late teroristi~kih sredstava, {to bi zemqu dovelo u totalni haos. Ve} samo iskustvo iz Irske pokazuje da vojnopolicijske mere, makar kolikih dimenzija bile, ne daju nikakve rezultate. Pravi put je samo u prevenciji tu, politi~koj demokratizaciji dru{tva. Videant consules!... 552

Smatram da nije dobra vlast koja poja~ava vladawe nad qudima, a ispu{ta iz ruku vladawe nad stvarima. Ako èlimo da se pridràvamo istorijskog materijalizma, onda bi trebalo da se svom snagom okrenemo prema stvarima. Kao {to sam ranije naveo, meni se upu}uje prigovor da sam se udaqio od linije SKJ. Ne! Stvari stoje sasvim obratno. SKJ se udaqio od mene, od mojih ideala i mojih predstava o socijalizmu, SKJ se udaqava od svog Programa (donetog na VII kongresu u Qubqani 1958). Prihvatam tezu da je do ovog udaqavawa, delimi~no, i moralo do}i pod pritiskom izmewenih okolnosti, kojima SKJ nije bio kadar da se suprotstavi. Me|utim, ne mogu da prihvatim da SKJ ulazi, naro~ito u novije doba, u sve te{wu spregu sa etatisti~ko-birokratskom vla{}u, {to donosi te{ke posledice po razvoj socijalisti~ke samoupravne demokratije unutar SKJ u kome je preovladao forumski rad, s jedne strane, i apatija u ~lanstvu, s druge strane. Ovih dana se apeluje na ~lanstvo da u op{tepartijskoj raspravi o Predlogu zakqu~aka 13. sednice CK SKJ slobodno izrazi svoje kriti~ko mi{qewe, svak o sebi, ali i o op{tim problemima dru{tva. Nije to prvi put da se od ~lanova traì istinska, kreativna, a ne formalna aktivnost. O~ekivala se i nagove{tavala vi{e puta “renesansa” SKJ. Pa opet je sve nastavilo da te~e po starome. Za{to? Zato {to nikada do sad nisu bili stvoreni uslovi za istinsku slobodu i borbu mi{qewa. Jer, posle ovakvih najava demokratizacije odnosa unutar SK, uvek je sledilo jedno “me|utim”, ili jedno “ali” u smislu upozorewa ili pretwe da se ne smeju tolerisati “tu|a idejna shvatawa, ako se ve} unapred onemogu}i da se javno i slobodno izraze. Malo ko se usu|uje na takav rizik, tim pre {to se i najdobronamernija i argumentovana kritika moè podvesti pod pojam kritizerstva. Iz novije istorije KP Kine znamo za period “cvetawa stotine cvetova”. Pokazalo se da je taj poziv bio provokativni trik kako bi se saseklo svih 99, a ostao samo jedan. Da ne govorim o po~ecima staqinizma u SSSR-u. Pa ko da se, posle takvih iskustava, usudi da istupi sa svojim mi{qewem, ako ono ne odgovara datim “stavovima”? Smatram da je predstoje}a rasprava mo`da posledwa prilika da SKJ ozdravi, pa da se time stvore po~etni preduslovi za izlazak zemqe iz krize. Da bi se taj ciq postigao, trebalo bi: a) O~istiti SKJ od svih oportunista, dogmati~ara, od svih koji su decenijama tolerisali narastawe ekonomske i politi~ke krize, prave}i se da “ni{ta ne znaju” i da se ni{ta ne doga|a (primer Kosova, povodom koga niko nije podneo ozbiqniju odgovornost, zakqu~no sa sudskom, jer se radi o o~iglednom politi~kom kriminalu).7) O~istiti SKJ od svih “snaga” koje se odupiru demokratizaciji i samoupravqawu. Stalno se pri~a i pi{e o tim “snagama” (koje slobodno i neka`weno oduzimaju privredi vi{ak vrednosti), a nikada jo{ niko nije bio imenovan. Kre}emo se u zagu{qivoj magli. c) O~istiti SKJ od svih megalomana, ambicioznih politikanata, ina~e visokih i niìh funkcionera, koji su bili inicijatori ili podràvaoci nerentabilnih investicija. Sad je mo`da posledwa prilika da se kriv553

ci javno imenuju i kazne. U protivnom }e narod izgubiti i posledwi tra~ak nade i vere u SKJ i u mogu}nost zdravog izlaska iz krize. Tvrdim da 75% misle}eg stanovni{tva SFRJ smatra da se iz krize ne moè izi}i ako na vlasti (u privredi i politici) ostanu isti qudi koji su do “ovoga” zemqu doveli, koji ne pristaju da se odreknu vlasti i privilegija. Ne{to o “peticija{ima” i “disidentima”. Re~ “peticija{” ima ~ar{ijski prizvuk, intoniran s prezrewem sa nekakve olimpijske visine. Mislim da takav presuditeqski “dijalog” nije dostojan visokih funkcionera SKJ. Nije ispravno niti je u duhu demokratskog centralizma da se ne objavi makar su{tina tih peticija, ako ne i integralni tekst. Lako je manipulisati s javno{}u, ako se barata samo sa poluistinama. Ja li~no poznajem nekolicinu izme|u brojnih potpisnika peticija i mogu da ovde iznesem svoje uverewe da su to ~asni qudi koji zara|uju svoj hleb nau~nim radom koji im je doneo po{tovawe u nau~nim krugovima na{e zemqe. Oni, i pored udaraca koje su podneli, veruju i daqe u mogu}nost samoupravnog socijalizma, pa nema nikakvog osnova da ih se svrstava u “neprijateqsku opoziciju”. Kao {to su jo{ Marks i Lewin predvideli, opasniji neprijateq socijalizma se nalazi u redovima “socijalisti~ke” birokratije. Protiv ovog neprijateqa se ne vodi konkretna (po imenu i prezimenu) kampawa, ve} se nezadovoqstvo naroda nastoji skrenuti na {a~icu intelektualaca. Vi{e je nego sme{na tvrdwa da potpisnici mnogih peticija “èle da se istaknu u javnosti”. Oni ne traè ni{ta za sebe. Naprotiv, klevetnici su ti koji ve} godinama ne silaze s ekrana i s novinskih stranica i koji time misle da u~vrste svoje pozicije. Sve ovo ne vodi dobru. Isto tako, pravi disidenti se nalaze u redovima dràvno-partijske birokracije. Oni su okrenuli le|a Programu SKJ, oni okre}u le|a svim rezolucijama i rade nesmetano po svojemu. Na re~ima su za jedno, a na delu za sasvim deseto, tj. za svoje sebi~ne interese, za odràwe na vlasti po svaku cenu. Me|u wima ima i takvih koji u intimnom krugu daju najnegativnije ocene stawa, dok sa javne govornice drè hvalospeve, ili, u najboqem slu~aju, upu}uju uop{tene, demago{ke “kritike”, koje se javno anatemi{e jesu disidenti, ali ne u odnosu na socijalizam i marksizam, nego u odnosu na disidente u redovima birokracije SKJ. Oni su disidenti (otpadnici) od disidenata. U postoje}im prilikama ovakvo disidentstvo je jo{ jedini na~in da individua, kao komunista, sa~uva svoj moralni integritet. Sada se, kako saznajem, priprema jo{ jedan spektakularni monstr-proces protiv “neprijateqa dru{tvenog poretka”. Ne èlim da prejudiciram, tj. da sugeri{em sudu ni oslobo|ewe ni drakonsku presudu (kao {to to ~ine neki visoki rukovodioci, naru{avaju}i time grubo ~lan 219 Ustava SFRJ). Sad }e vaqda ipak objektivno oceniti optu`nicu. Ja bih samo èleo da sa punom i ~istom save{}u svojom upozorim na{e dràvnike da ovakvi procesi nimalo ne sluè ugledu i stabilnosti na{e dràve, kako me|u na{im narodima, tako i van wenih granica. Ovoga leta sam iz zdravstvenih razloga boravio u inostranstvu, pa sam se mogao uveriti koliko je presti` i demokratski karakter na{eg sistema opao u o~ima napredne javnosti. Kome to treba da sluì? Zar ponovnoj izolaciji na{e zemqe? Zar se mi pred 554

inostranstvom moramo da pojavqujemo samo kao molioci kredita, a da neuroti~no reagujemo na svaki wihov kriti~ki pogled na na{u stvarnost. Ovo se dogodilo povodom hap{ewa 28 gra|ana u privatnom stanu, povodom zagonetne i do danas neobja{wene smrti Radomira Radovi}a, povodom hap{ewa jednog advokata (!), povodom {trajka gla|u Vladimira Mijanovi}a i drugova, povodom presude [e{equ – 8 godina – dok politi~ki kriminalci slobodno {etaju po Pri{tini itd. Svi ti qudi su, po mome mi{qewu, po{teni qudi, me|u wima i “{ezdesetosma{i” koji su, i pored primqenih udaraca, ostali verni ideji jednog pravednijeg, socijalisti~kog dru{tva, pa im SKJ u stvari duguje priznawe za tu vernost, a ne da ih jo{ i danas progoni. Oni su ostali verni svojim onda{wim parolama: “Dosta privilegija, dosta korupcije, dosta pendreka po glavi stanovnika, to~kovi mercedesa nisu to~kovi revolucije”. Da je SKJ prihvatio ove zdrave parole i da se istinski borio za wih, danas bismo verovatno boqe stajali. Pokojni Josip Broz, drug Tito, uloìo je ogromnu svoju energiju i me|unarodni uticaj da na{oj zemqi izvojuje presti` u svetu, presti` jedne socijalisti~ke, samoupravne, nesvrstane zemqe. Zar ovo {to se doga|a u novije vreme ne zna~i lakomisleno poigravawe sa me|unarodnim delom druga Tita, zar to ne zna~i jedan regres od politike nesvrstavawa i pritajeno (dodu{e “samo” na ideolo{kom poqu!) pribliàvawe zemqama real-socijalizma? Na osnovu svega izloènog do{ao sam do zakqu~ka da za mene li~no, tj. za moje idejno opredeqewe, nema vi{e uslova unutar dana{weg SKJ da bih mogao na bilo koji na~in afirmisati to svoje opredeqewe, a da se pritome ne izloìm niskim udarcima. Stoga, i na osnovu ~lana 28 Statuta SKJ, odlu~io sam da vas sa dubokim àqewem, obavestim da me bri{ete iz spiska ~lanova SKJ. U prilogu vra}am partijsku legitimaciju. ^lanarinu sam uplatio za mesec septembar 1984. @elim vama, druè sekretare, i osnovnoj organizaciji SKJ, puno uspeha u radu na dobro na{e zemqe. S drugarskim pozdravom Dr Gojko Nikoli{ U Beogradu, septembra 1984. godine P. S. Ovo pismo, po va{em naho|ewu, moète proslediti i vi{im forumima SKJ. @elim da ovo pismo bude pro~itano pred svim ~lanovima SKJ Sedme osnovne organizacije, i to integralno, bez ijednog skra}ivawa. Fusnota: 6) Tako|e je tragi~na situacija da na{a zemqa, potpisnik niza me|unarodnih konvencija o pravu gra|ana, ne po{tuje te iste konvencije. Pa {ta onda moèmo o~ekivati od îlea, Kampu~ije (Vijetnama), Ju`noafri~ke Unije ili Afganistana? 7) Ovde mislim na najistaknutije rukovodioce Kosova i SFRJ. Oni su pravi krivci, a sad wihove grehe pla}a albanska omladina i to stogodi{wim robijama. Oni su samo sekundarni krivci, jer su se dali godinama in555

doktrinisati fa{isti~kom ideologijom “odozgo”. Te{ko je poverovati da }e se ijedan od wih vratiti iz KPZ kao patriota, osta}e zakleti neprijateq jugoslovenske zajednice. Ko je kriv za masovno iseqavawe Srba i Crnogoraca? Zar samo albanska iredenta?! X. Izlagawe na aktivu SK SANU Nisam se pripremao za ovu diskusiju, javqam se za re~ vi{e po ose}awu du`nosti, da podrìm otvorenost i ozbiqnost ovog razgovora. Pobrojana su i uo~ena mnoga va`na pitawa. Me|utim, ipak imam utisak da opet ponavqamo jedan sastanak, od mno{tva sastanaka koji se odràvaju u Beogradu, Srbiji ili Jugoslaviji. Samo, boqe je i ponavqati ono {to se sve nas, svakog pojedinca ti~e, nego }utati! ]ute oni kojima je u stvari svejedno {ta se de{ava sa nama i oko nas. Vrlo ~esto, nema prqavijeg posla od tobo`weg ~uvawa da se ne uprqaju ruke, javnim istupima, i tako uìva glas lojalne, za svaki slu~aj ili potrebu pogodne inteligencije. Ako bih hteo slobodno i slikovito da se izrazim, ova na{a privreda ili dràva Jugoslavije izgleda kao jedno umorno kquse, unezvereno i upla{eno; jedan kow koji je {ugav, rawav i sakat tako da svako ko mu pristupi ima mogu}nost da ga plasti~no opisuje, i po{to ima sto rup~aga u sebi i na sebi, stvorila se prilika da se nare|aju mnogi problemi, zadaci, tako da se prosto ne zna odakle zapo~eti i koje prve poslove zavr{avati. Ako dozvoqavate da i daqe slobodnije nastavim, ovo na{e pomenuto umorno kquse je zato tako rawavo, jer je ispu{teno iz ruku, i zabasalo negde, zaglibilo se pod teretom koje nije u stawu da izdrì, pa sad ne moè ni napred ni natrag. Kako da ga izvu~emo, rasteretimo, da spasemo i wega i onaj dragoceni tovar koji smo iz jednog pogubnog, genocidnog rata, izneli kao pravu tekovinu iz revolucije. Do{li smo do duvara, to znaju svi, a ne priznaju samo oni koji su najodgovorniji za svr{eni ~in pred koji su nas stavili, ne od ju~e. Mislim da nam je du`nost poku{ati da sagledamo ili bar nazremo neke od osnovnih stvari. U tom poku{aju neke stvari }e nam biti bolne, ali mi moramo da ih imenujemo. Mislim da su u tom smislu govorili ôbeqi}, Kosta Mihajlovi}, Ivan Maksimovi}, Du{an Kanazir i Gojko Nikoli{. Barem sam ja tako shvatio wihova izlagawa. Evo {ta ho}u da kaèm. Jugoslavija kao zemqa, dràva, istorijski je tako postavqena da je imala dve mogu}nosti svoga toka: da se razvija kao jedna federacija, u kojoj }e granice me|u republikama biti administrativne, a ne dràvne; federacija sa zaista zajedni~kim trì{tem, planirawem i svim onim {to to podrazumeva, ne samo u privrednom smislu; kao zajednica koja neguje ono {to nas spaja i prevazilazi ono {to nas razdvaja; ukratko, negovati avnojsku Jugoslaviju. Druga mogu}nost je ova sa kojom se suo~avamo, kao sa kakvim nali~jem Jugoslavije: smer prema konfederaciji, a stalno govoriti, sebe lagati, da smo u federaciji; forsirati razlike, cepati jezik, parcelisati kwièvnosti i istorije prema regionalnim atarima, uspostavqati teritorijalne dràvnosti i kad za to nema nikakvih etni~kih osnova, ekonomskih razloga, a po najmawe dru{tvenih potreba. 556

Prema mom iskustvu, istorijski gledano, Jugoslavija je uvek umela sebe da na|e kada je bila najugroènija, rascepana i pod mnogim okupacijama, kada su wenim prostorima harali pokoqi i bujali najopasniji doma}i nacizmi – onda se, kroz praksu rata, a ne prigodnu parolu “bratstvo-jedinstvo” i stvarala ta avnojska Jugoslavija. Onda nam je bio jasan i prepoznativ svaki {ovinizam; prepoznavali smo pravog borca, revolucionara, znali smo nepogre{ivo da razlikujemo {ta je napredno od nazadnog, i da reakcionarno, konzervatno odmah stu~emo. Umeli smo da nalazimo prave odgovore i zadajemo sebi realne zadatke, da bismo stvorili novu, svoju istoriju. Posle oslobo|ewa 1945. godine pa naovamo, imali smo, dakle, dve istorijske mogu}nosti: ho}emo li da izvu~emo i razvijamo onaj tok Jugoslavije iz revolucije ili ne{to drugo. Vrlo brzo po~eo je, me|utim, da se provla~i jedan drugi tok, koji nas odvodi i name}e nam neki tu|i ili podmetnuti princip Jugoslavije. Istorijski, druga jedna stvar se desila 1948. To je bio onaj na{ sukob sa dogmatizmom, staqinizmom. Onda se zaustavio put konfederacije, opet je izbila avnojevska Jugoslavija. Narogu{ila se u svom otporu, ponovo je stvarala i u~vr{}ivala svoje jedinstvo, zapquskivalo nas je me|usobno poverewe, i{li smo u veliki boj, obnavqala se revolucija. I sa nau~enim gre{kama prolazili smo svoja ~istili{ta. Zapravo, hiqadu devetsto ~etrdeset osmom dali smo pravi, revolucionarni smisao Narodnooslobodila~koj borbi. Hiqadu devetsto ~etrdeset osma istorijski otkriva i potvr|uje da se pod kapom Narodnooslobodila~ke borbe odvija i revolucija. Borba sa staqinisti~kim dogmatizmom bio je na{ veliki istorijski trenutak. Da li smo ga iskoristili? Mi smo do jedne crte i{li, daqe nismo. Zaustavili smo se. Nismo iskoristili provaqenu dru{tvenu bre{u. Spre~ile su nas mnoge stvari. I onda smo dali propis, podigli zavesu za ovu Jugoslaviju kakva je sada. Na kojim se na~elima razvija? Zaqubqeni smo i negujemo dva osnovna glagola: rascepiti se (deliti sebe neprekidno) i zatvarati se u sebe (ogra|ivati se ogradom, neprekidna feudalizacija, i tako i}i ka stvarawu nacionalno ~istih sredina). Nisu samo osam osnovnih jedinica – nego u svakoj od wih ide se u daqe deobe, ourizacije. Manifestaciono se zalaèmo za velike sisteme i samoupravne sporazume koji se ne ostvaruju (negde sam pro~itao da takvih mrtvih sporazuma u ~itavoj zemqi ima preko milion). Ako pogledamo svetski razvoj, bez obzira na sisteme i dru{tvene reìme, wihove privrede, zajednice i nauke – idu u velike integracije, udruìvawa, u krupne sisteme; prekora~uju se i dràvne granice izme|u zemaqa sa razli~itim sistemima. Po{to negujemo pocepanost, putevi na{eg razvoja postavqeni su u obrtnom smeru od razvoja sada{we qudske civilizacije. Ne stvaramo velike sisteme, usitweni skoro u svim proizvodwama i organizacijama (po{ta, èleznica, energetski sistem) odnegovali smo u praksi jedan prudonisti~ki, malogra|anski “socijalizam” koji se opet sjajno odslikao u na{em dru{tvenom moralu. Svoj koren razvoja treba brè mewati. 557

E sada, mi vr{imo neku kritiku, vr{imo je od predsednikove smrti na ovamo, jer smo zapali u jednu te{ku krizu. Ne samo ekonomsku i kosovsku. Tu odgovornost zbog situacije u kojoj se sada nalazimo mora da ponese i najodgovornija li~nost za posleratnu sudbinu Jugoslavije. To mi nikako ne izgovaramo, i dokle god budemo kao dru{tvo to zaobilazili, ne èle}i ni{ta tu da pomerimo, osta}emo pilad, i daqe }emo kqucati jedan drugog. U ovom veku bilo je niz krupnih i velikih politi~ara koji su vodili svoje zemqe i ratove oslobodila~ke, zavojeva~ke i revolucije. To su bili êr~il, Ruzvelt, Staqin, Mao, Hitler. Sve su te li~nosti pomrle i oti{le u istoriju. Mi kao dru{tvo govorimo za sebe da smo vrlo demokrati~ni, oslobo|eni dogmatizma, mi se istorijski nismo odredili prema prvoj li~nosti na{e revolucije, nismo ga stavili u kontekst istorije. To su na jedan na~in u~inili Kinezi, Rusi, koliko su mogli, Englezi na svoj na~in sa êr~ilom, kao Amerikanci sa Ruzveltom. Me|utim, mi ne. Za{to? Verovatno ima mnogo razloga. Jedan je: deo (verovatno ne mali) upravqa~kog sloja misli da ne treba dirati u legendu, pomo}u we se vlada, u~vr{}uje vlast i misli da pravi socijalizam. Verujem da su ta stanovi{ta pogre{na. [to se god vi{e zadràvamo na starom, to gore po nas. Onda }emo polako, ali sigurno, oti}i u bezizlaz, ako ve} nismo sasvim blizu wega. Molim vas, {ta zna~e ta zakliwawa (ne samo na stadionima kad doma}i klub pobedi, ve} i na zaglavqu lista jedne republike) “da sa tvoga puta ne skrenemo”? Osnovni smisao te parole bio je, zapravo, solidarnost sa vo|om jugoslovenske revolucije kad je Kominform po~eo da nanosi najteè uvrede na{oj borbi, izjedna~avaju}i na{u oslobodila~ku vojsku sa okupatorskim armijama satelitskih zemaqa, kako smo ih onda zvali. Bila je to, isto tako, solidarnost naroda sa svojim predsednikom Republike koji predstavqa nezavisnost zemqe. Dakle, da ne skrenemo sa puta nezavisnosti na{e zemqe i demokratskog razvitka na{eg jugoslovenskog socijalizma. Me|utim, od 1948. godine i mi smo se ~esto prestrojavali, mewali svoje privredne sisteme i ustavna ure|ewa zemqe, jer je bilo potrebno traìti sve boqe, savremenije na~ine da se razvijamo kao napredno dru{tvo. Od izvesnog trenutka, o tome govore ekonomisti, sociolozi, politikolozi – mi smo ne{to pobrkali, krenulo je nizbrdo. I sad umesto da preispitujemo od koje je to skretnice po{lo naopako, i koji nas je to put doveo dovde gde smo sada – pojedine sredine i wihovi predstavnici, takozvani “ustavobraniteqi”, sve vi{e se smi{qeno oglu{uju ponavqaju}i: “da sa tvoga puta ne skrenemo”. E, vidite, ba{ u ime glavnog puta nezavisnosti zemqe, wenog demokratskog razvitka, kojim smo po{li u rat, a probili se i 1948. – mi moramo da identifikujemo sve stranputice, te zamr{ene, prikrivene puteqke koji nas vode gde mo`da i ne slutimo. A mi moramo da traìmo prave izlaze. Jer, jedna Jugoslavija ne samo konfederacije, ve} stalnih konfrontacija oko svakog zakona, propisa, ili op{tih mera, oko ~lanaka, pesama, intervjua; jedna Jugoslavija ne samo razlika ve} nadzora; jedna Jugoslavija usporenog progresa, a poja~anih progona – to je skretawe sa puta, sa pravog puta na{e revolucije, i na{eg, jugoslovenskog socijalizma. A taj put pripada svima onima koji su ga izborili, kao i svima onima koji ga dogra|uju, {ire, otvaraju. 558

Decenijama se u posleratnom politi~kom ìvotu nekad vrlo èstoko, ~esto neargumentovano i kampawski isticala parola “borba protiv velikosrpskog {ovinizma, hegemonizma”. Hteo bih da ukaèm na jo{ jedan, drugi wen politi~ki smisao: ta parola je bila i ki{obran za birokratizovane komuniste drugih naroda i omogu}ila im je da razviju svoje separatizme, a srpski komunisti da se zadrè u oportunizmu, da budu u stalnom popu{tawu i u gubqewu smisla za svaku inicijativu. Sredina ove republike je uglavnom razra|ivala i sprovodila odluke, ideje. Nije ih ni stvarala ni izmi{qala. I sada kada je Jugoslavija ovako razgra|ena, a stojimo pred stotinu zadataka, {ta sad? Nema ~oveka ni institucije koja moè sve na{e muke i probleme da pore|a. Mo`da nema ni potrebe. Postoji samo jedan na~in: neprekidno razvijati demokratizam, javno mwewe. Zadaci su toliko brojni i te{ki, da jedino ako milioni trudbenika u|u u wihovo odlu~ivawe i re{avawe, mo}i }e da se uspe. Danas se donose mnoge odluke koje se brzo razgwecave. Mlitav i gwecav rad stvara bezna|e ili beslovesne iluzije o spasonosnosti nekakve vojne diktature koja bi se naslonila na snage ~vrstog socijalizma. Jer, na sve je sposobna jedna otu|ena birokratija, u svakoj zemqi. I onda bi se brzo potrlo i istopilo sve {to se u borbi sa Inforbiroom i posle toga postiglo. Gojko Nikoli{ je pomenuo osudu [e{eqa na 8 godina robije. Zabriwava takva osuda. Kao kakva drasti~na i bezobzirna odmazda. Kao da je time ba~ena rukavica u lice demokratskoj i socijalisti~koj jugoslovenskoj javnosti, kao da se htelo re}i: “Samo vi pi{ite i pri~ajte, a da znate {ta vas ~eka”. Kome se preporu~uju inspiratori ovakvih kazni? I kakav nam to socijalizam nude? Su|ewe u Sarajevu je podsetilo na moskovske procese iz 1939. Ali, ovo je sada 1984. Ovakvi procesi nanose veliku {tetu na{em unutra{wem politi~kom ìvotu. A na spoqwem planu, o tome i da ne govorimo. Diskusiju, koja se vodi od smrti na{eg predsednika, treba pomeriti koju deceniju unazad. Mnogo }emo se onda boqe sagledati. Na primer, govori se o Ustavu, o politi~kom sistemu. Vi vidite da neko ne}e, ne dozvoqava da se mewa. Kao zemqa, Jugoslavija je nekoliko ustava promenila, ~etiri vaqda. I sada odjednom ovaj Ustav koji je ovakav napravqen, ne sme da se promeni. Zna~i, neko ho}e da ostane ovo stawe kakvo je. To nekome odgovara, a nekome ne odgovara. Ho}u na kraju da kaèm: kao {to se zna, srpski narod ìvi u mnogim federalnim jedinicama; wemu, normalno, odgovara jedan federativni princip, ali ne konfederacija, o kakvoj sam ve} govorio. Na{a je du`nost da kaèmo da nas takva konfederacijska Jugoslavija ne zanima. Mi smo za avnojsku Jugoslaviju. Ali, i taj avnojski princip sve vi{e se zloupotrebqava i preina~uje, tako da se, u stvari, i izneverivawe AVNOJ-a vr{i pozivawem na taj istorijski ~in. Dozvolite da to bliè objasnim: vidite, imamo 6 republika, ali 559

naziv na{e zemqe nije “Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije”, ve} “Republika Jugoslavija”. To je Avnojska Jugoslavija! Dakle, savezna dràva, a ne savez dràva. To su autenti~ni, izvorni principi AVNOJ-a. Avnojsku Jugoslaviju ne treba brkati sa brionskom Jugoslavijom iz 1970-74. Kao {to se borimo za izvorne principe nesvrstavawa u spoqnoj politici, moramo se u pitawima na{eg unutra{weg razvoja boriti za izvorne principe AVNOJ-a. Mi u~esnici u revoluciji nismo smatrali da su ti principi dono{eni na osnovu nekih spoqnih odluka i ocena, ve} da je AVNOJ izrastao iz rata kao rezultat revolucije, kao najodlu~niji odgovor na bratoubila~ke realnosti tog rata. [ta je, istina kratka, ali ipak istorijska praksa, pokazala sa tim u pokrajinama “konstitutivnim elementom u federaciji”? Vreme je da se o tome porazgovara i ovo bi bio prilog takvoj diskusiji. Mislim da je dosada{wa praksa iznela, ogolila dve postoje}e stvari. Prvo, da se Republika Srbija kao pravna dràva nikamo ne moè da organizuje kako to mogu i ~ine sve ostale republike u Federaciji. Govori se da je sloèna republika, rekao bih da je i presloèna. Drugo, u pokirajinama se “konstitutivni element u federaciji” koristi da razvija te`wu ka potpunom otcepqewu sa nagla{enom èqom da se postane nova republika. Na Kosovu ta te`wa koncentrisala se u jednoj ìì “stvoriti ~isto Kosovo”, i zato se iseqavawe ne zaustavqa; donete odluke se ne sprovode, zamazuju se o~i. U Vojvodini se razvila praksa razgra|ivawa i razdvajawa, od istorije i kulturne istorije, do istorije kwièvnosti (ve} se upotrebqava termin vojvo|anska kwièvnost kao i vojvo|anski narod, Vojvo|ani; Vojvo|ani su Srbi, Ma|ari, Rumuni, zapravo svi koji ìve na toj teritoriji – zna~i stvoreno je jedno unitaristi~ko ime: {to ne bi onda bili svi Jugosloveni, {to se tog unitaristi~kog imena odri~emo, ne, va`no je Srbe cepati i prekr{tavati; u tu svrhu se prave razni vojvo|anski pregledi – enciklopedije. Ja sam za pokrajine, ali da se ukine “konstitutivni element u federaciji” jer smo spoznali {ta on zna~i i kuda vodi. Taj “element” je podmetnuti perpetum mobile Republici Srbiji koji je samo iscrpquje, i kojim je Republika Srbija sapeta. Mo`da treba pomi{qati na referendum. Ina~e, Srbija stiè dotle, {to se nijednoj dràvi u Evropi nije desilo, da u mirno vreme gubi svoje nacionalne teritorije. Dodao bih nekoliko re~i ovom stenogramu, jer pre nego {to sam i dobio tekst svog izlagawa da ga autorizujem, u {tampi se ve} progovorilo o wemu. I to ne samo isledni~ki, ve} izaziva~ki! Birokratsku vlast ne uznemirava stawe u zemqi, ve} otvorena re~ koja ga otkriva. Ona je arogantno nezadovoqna na{im zabrinutostima i sve ~ini ne samo da ih omalovaì, ve} im podme}e politi~ke namere. A ustvari delimo se ne na “pozicije” i “opozicije”, ve} na one koji se upiwu da trezveno, po{teno kaù dokle smo do{li, na{ta smo sve spali – i na one koji ne}e ni{ta da ~uju {ta im se govori; wima je va`nije da nam love re~i koje im dobro do|u da se, preko nas, obra~unavaju jedni s drugima. Ali, svako radi svoj posao i svako }e odgovarati za svoj u~inak. Verujem da je otvorenost ove diskusije samo dokaz vi{e 560

spremnosti na{e ustanove, Srpske akademije nauka i umetnosti, da sluì dobru i napretku ove zemqe. Beograd, 27. septembar 1984.

Antonije Isakovi}

XI. O slobodi mi{qewa u svetlosti [e{eqevog slu~aja Kada su klasici marksizma, Marks i Engels, pre vek i po, pisali “Nema~ku ideologiju”, istakli su: “Misli vladaju}e klase su vladaju}e misli u svakoj eposi, tj. klasa koja je vladaju}a materijalna sila dru{tva istovremeno je wegova vladaju}a duhovna sila”,1) mislili su prvenstveno na buròasko dru{tvo, sazdano na kapital-odnosu, na odnosu da ko ima taj i vlada, ne slute}i da }e wihovi sledbenici, kada i gde do|u na vlast, zasnovati jedan drugi, nepravilniji odnos, odnos nasiqa, da ko vlada taj ima, da misli onoga koji je na vlasti postanu dogme svima onima kojima se vlada. Da li su sledbenici Marksa i Engelsa bukvalno protuma~ili svoje u~iteqe i zabranili svaku drugu misao, ~ak i marksisti~ku, ako im ne ide u prilog, izuzev one koju prezentiraju kao marksisti~ku, bio bi problem jedne obuhvatnije studije. Jer, kako objasniti razli~ito tuma~ewe i pozivawe na Marksa i Engelsa od strane marksista u Sovjetskoj Rusiji, komunisti~koj Kini, Albaniji, u na{oj zemqi, me|u komunisti~kim partijama Evrope, Azije i Amerike, ako svako od ovih mo}nika ne koristi svoje razloge i argumente pod izgovorom da su marksisti~ki za eksploataciju drugih, monopol nad vla{}u i posedovawem dru{tvenog kapitala kao da je wegov? Vratimo se na termin “vladaju}e misli”, koji je dosta problemati~an i neprecizan. On se moè odnositi na dominiraju}e, najuvaàvanije misli, misli koje su, svojom unutra{wom sadrìnom, koherentno{}u, humano{}u, istinito{}u i progresivno{}u vladaju}e misli svakog vremena, a ne na dogmatizovane, nasilne misli vladaju}e birokratije koje su odraz wene ograni~enosti, sebi~nosti i iskvarenosti, koje gu{e sve druge misli neprimernim sredstvima i besprizornim nasiqem. Vladaju}e misli jedne epohe nisu nipo{to misli koje suzbijaju sve druge misli, sva druga mi{qewa. Naprotiv, one im dopu{taju da se, kroz prizmu ogleda i borbe mi{qewa, iskaù i dokaù kakve su, po{to jednog dana i poga{ene misli mogu postati vladaju}e misli jednog naroda. Istorija nam o tome pruà dokaza. Misao jednog ~oveka, klase, epohe nije (apsolutna) istina, nego racionalni stav, ideja, racionalni ugao ~ovekovog sagledavawa datog kako bi se do{lo do zadatog. Otuda i wena subjektivnost, relativnost i stalna te`wa da se dorekne, kroz sebe i druge qude, da se do|e do sve potpunije i obuhvatnije slike sveta. Stoga su klasici marksizma, u Komunisti~kom manifestu, istakli: “Vladaju}e ideje (podvukao @. G.) nekog vremena bile su uvek ideje vladaju}e klase”.2) Ali, i ideje vladaju}e klase su podlo`ne promenama, {to i Marks i Engels nedvosmisleno isti~u, po{to “istorija ideja” dokazuje da su se mi{qewa, ideje, odnosno “duhovna proizvodwa” mewali sa promenama materijalne proizvodwe.2) 561

Marksisti su, uglavnom, dogmatizovali mi{qewe klasika marksizma ~ime, u stvari, ~ine najve}u {tetu samom marksizmu, spre~avaju}i dogradwu, proveru u praksi i dokazivawe samog marksizma. Ovo tim pre kad se zna da su klasici marksizma deca kapitalizma, da su svoje ideje stvarali na osnovu kapitalisti~kog dru{tva i industrijske revolucije, da oni samo nisu bili proleteri niti su mogli da misle kao proleteri, da se wihovo mi{qewe, sve do Oktobarske revolucije, nije proveravalo u praksi, nego se prihvatalo ili odbacivalo, bez provere, da je i wihovo mi{qewe, iako ono nije bilo mi{qewe vladaju}e klase, u neku ruku bilo vladaju}e mi{qewe epohe u kojoj su ìveli klasici marksizma. Klasici marksizma su, dakle, i pored “vladaju}eg mi{qewa” klase koja je vladala u buròaskom dru{tvu mogli slobodno da istaknu svoje mi{qewe, ~ak da i ono bude dominantno mi{qewe toga vremena, da ih {tampaju i objavquju, izlaù javnosti. Me|utim, ~im se marksisti dokopaju vlasti, ~im podru{tvene sredstva javnog informisawa, oni zabrawuju svako drugo javno mi{qewe, isti~u mi{qewe klasika marksizma kao dogmu, protivno wihovim u~iteqima, ne dopu{taju da se objavi nijedno drugo mi{qewe, naro~ito ne ono koje im idejno {teti, ~ak i kada je to mi{qewe proletera ili radnika, a da ne govorimo ako ono dolazi od istomi{qenika. Tako je, dakle, u marksisti~kim dru{tvima vladaju}e samo mi{qewe klase qudi koja je na vlasti, koja je birokratizovana me{avina razli~itih klasa i interesa. A ba{ taj nedostatak protoka i dotoka drugih mi{qewa u vladaju}e marksisti~ko mi{qewe ~ini ovo sterilnim, dogmatizovanim i nasilnim. Ustoli~ewe ma koga mi{qewa kao dogme ili istine, bez obzira da li je wegov tvorac genije ili skitnica, vodi nasiqu nad qudskim duhom i li~no{}u, po{to qudsko mi{qewe uvek traì da se kroz dato do|e do zadatog, da se kroz stvarno ostvari èqeno, da se od ostvarenog po|e ka idealnom. Ovako dogmatizovano i ustoli~eno marksisti~ko mi{qewe o ma kom problemu, postalo je ko~nica qudskog progresa, iako je poniklo kao wegov inspirator. Ovo tim pre {to nosioci vlasti u marksizmu nisu oni koji su najsposobniji i najpo{teniji, nego oni koji su najposlu{niji, najlicemerniji. U tzv. buròaskim dru{tvima postoji opozicija vladaju}em mi{qewu kao poziciji koja sluì kao katalizator, pre~i{}a~ svega ograni~enog, nepo{tenog, sebi~nog, pogre{nog, kako bi se bezbolnije i svrsishodnije do{lo do prihvatqivijeg, ta~nijeg i istinitijeg stava i mi{qewa, korisnog za ve}inu qudi. Marksisti ne dozvoqavaju konfrontaciju svome mi{qewu, ~ak i ako to wihovo mi{qewe odudara od mi{qewa klasika marksizma, i to je wihov najve}i idejni neprijateq. Oni ~esto pod marksizmom proturaju oko{tala, skleroti~na, birokratizovana mi{qewa otu|enih reprezenata radni~ke klase i proletera, da bi za{titili svoje ostvarene privilegije ili monopol na vlasti kao “najpravednije dru{tvene zajednice”. U stvari, nijedno dru{tvo nije ostvarilo svoje savr{enstvo, nego je u stalnom tragawu za boqim i savr{enijim svojim izrazom, oblikom. Ali, do tog boqeg i savr{enijeg dru{tva nijedno, pa ni marksisti~ko, dru{tvo ne moè do}i bez borbe mi{qewa, a we nema onda gde nema slobode govora i izno{ewa sopstvenog stava. 562

Sloboda mi{qewa i govora jeste preduslov stvarala{tva i progresa, osloba|awa latentnih snaga duha u ~ovekovom bi}u koje su zaptivene stegama i zabranama. Upravo mi ne moèmo po~iwati re{avawe na{ih kriza bez otvarawa ventila pra`wewa u ~ovekovoj li~nosti. Bez ove nema slobode, bez animirawa uspavane javnosti ne moè se uvesti odgovornost vladaju}e birokratije koja sve vi{e gura ceo narod u moralnu, duhovnu, ekonomsku i nacionalnu propast u kojoj svako misli da je neko drugi kriv za wegovu dekadenciju. U marksizmu se, dakle, mnogo manipuli{e sa Marksovim i Engelsovim mi{qewem, tako da skleroti~na i kao hobotnica vlasti èqna birokratija protura svoje misli kao marksisti~ke, svoje interese prezentira kao interese radni~ke klase, isti~e da su jedino misli vladaju}e klase vladaju}e misli jednog doba, po{to je radni~ka klasa samo nominalno na vlasti u marksisti~kim dru{tvima. âk i onda kada ima svoje delegate koji, kada steknu dru{tvene privilegije, zaboravqaju na “stvar” radnika. U marksizmu je, dakle, na vlasti fosilizirana birokratija, konglomerat svih klasa i interesa u kome su vladaju}i interesi zatvorenih grupa i klanova. Kada radnik, nekim ~udom, i do|e na vlast, on se ve} izborio za svoja prava, za svoju fotequ, svoj poloàj u dru{tvu, u neku ruku je potkupqen od vladaju}e birokratizovane strukture, gubi motiv da se bori za ostale radnike, jer moè i to {to ima izgubiti, te je samo nominalni predstavnik radni~ke klase koja boqe ìvi u kapitalizmu nego u socijalizmu, uprkos tome {to ~itav jedan qudski vek postoji barem jedna zemqa socijalizma. U marksisti~kim dràvama jedino vladaju}e i favorizuju}e misli jesu misli koje se proturaju za marksisti~ke, bez obzira da li su to ili nisu, jer radnik tu nema svoje mi{qewe, po{to mu birokratija “soli pamet”, zamewuju}i teze, govori da je interes birokratije, u stvari, interes radnika, iako radnik ima sve mawu platu, a birokrata sve ve}u. Jer vladaju}a klasa u marksizmu nije radni~ka nego birokratska, birokratija je ta koja raspolaè sredstvima za proizvodwu, koja uzima lavovski deo od kola~a koji zarade radni~ke ruke. Vladaju}e misli u marksizmu su misli birokratske i administrativne, {to se o~ituje u hiperprodukciji normi i pravila, te tako birokratizovana i podeqena, da ne kaèm raskolni~ka, partija postaje reprezent radnika koja zaboravqa na onoga koga zastupa, zaslepqen svojim sopstvenim, ponekad klanovskim podelama, ome|anim interesima. Za{to se pojedini marksisti bore protiv slobode mi{qewa? Oni to ~ine, uglavnom, iz straha da ukrste argumente i pokaù se na prakti~nom poqu, jer misao ni{ta ne zna~i dok se ne dokaè u praksi. To je mi{qewe klasika marksizma. A marksisti~ka misao nije mogla da se dokaè u praksi, pre svega kad je nastala, jer je bila anemi~na da pobedi buròasko mi{qewe u ravnopravnoj borbi slobode mi{qewa, a kasnije, kada se dogmatizovala i instalirala kao vladaju}a dràvna istina, poku{alo se, krivim putem i nedopustivim sredstvima, da se ona uvede u praksu totalizacijom qudskog duha. Osim toga, zabranom slobode mi{qewa od radnika i naroda otu|eni reprezenti vlasti èle da sakriju od javnosti svoju ograni~enost i nepravilnost, svoj rad, boqe re~eno rabotu koja nije u in563

teresu radnika, jer da jeste, onda bi javnost rada vlasti morala da bude dnevno pravilo. Zna se ko se krije od javnosti – onaj koji ne radi ono {to bi trebalo da radi, pa time èli da izbegne kriti~ki sud javnosti. Gmizavci i buqine uvek su traìli mrak i memlu da bi za{titili svoju mawkavost i lakomost. Zabranom slobode mi{qewa vlast nas sve vi{e gura u psihopate, u mazohiste koji mu~e sebe zbog tu|ih gre{aka, koji gu{e slobodu svoje savesti zbog ne~ijeg nesavesnog rada, u robove duha koji uvi|aju gre{ke “vladaju}ih misli”, ali ne smeju da im se suprotstave, te se tako stvara sve ve}a pukotina izme|u onih koji vladaju i onih kojima se vlada, sve se vi{e potkopava mo} i snaga “vladaju}ih misli” jedne epohe, sve se vi{e raslojava dru{tvo, uzaludno rasipa wegova duhovna snaga koja bi trebalo da je objediwena i usmerena ka progresu, dobrobiti svih klasa i qudi. Zabrana slobode mi{qewa jeste najtu`nije ropstvo koje se pojavilo u ~ove~anstvu, jer je, {tavi{e, i dvorskoj ludi bilo nekada dopu{teno da kraqu kaè istinu na jedan komi~an na~in, a nama qudima dvadesetog veka, koji smo na pragu tre}e, elektronske, revolucije – nije dopu{teno da kaèmo svoje mi{qewe ako nije u “sklopu” vladaju}eg mi{qewa, opet po mi{qewu mediokriteta koji reprezentuju to vladaju}e mi{qewe i tuma~e ga shodno svojim ograni~enim mo}ima i interesima. A ako se desi da se neko, svojim mi{qewem, usprotivi silom instaliranom “vladaju}em” mi{qewu, on se progla{ava raskolnikom, jeretikom, antidràvnim elementom, vagabundom i protuvom. Takav jedan slu~aj predstavqa dr Vojislav [e{eq, koji je smogao snage da se usprotivi ustajalom, zakre~enom mi{qewu koje je, pod firmom “vladaju}eg mi{qewa”, a bez stvarne prakti~ne provere u slobodi i odabiru, poku{alo da zatvori usta svima koji ne mogu prihvatiti neta~na i pogre{na mi{qewa kao svoja niti kao ta~na i ispravna. Vojislav [e{eq jeste `rtva na{e oko{tale i otu|ene birokratije koja je, u èqi da cementira svoje interese i ste~ene privilegije, ustala protiv interesa svih drugih qudi, pogotovu protiv neistomi{qenika. Ko ne veruje u slobodu mi{qewa, glup je; ko ne sme slobodno da misli, kreten je; a ko se ne usu|uje da slobodno iskaè svoje mi{qewe duhovni je rob kome fizi~ka sloboda moè da bude slaba uteha, budu}i da je wegov duh u zato~ewu. ôvek ne sme da ima slobodu samo u jelu, nego i u delu, ako to delo treba da bude moralno. A za slobodno delo prvi preduslov je slobodna misao, sloboda u mi{qewu. Samo je mediokritetska misao totalitarna, a prava qudska misao ne moè i ne sme nikad biti iskqu~iva. Osobina civilizovanog ~oveka treba da bude tolerancija sva~ijeg mi{qewa, bez obzira na wegovu motivaciju i “nivo”. Qudsko mi{qewe, ukoliko je dobronamerno i iskreno, niko nema pravo da potceni, jer se ono moè razuveravati, opet u slobodnom dijalogu, dakle u ravnopravnoj borbi mi{qewa, ako je pogre{no i ako se ve} ne moè razumeti i prihvatiti, a ne gu{iti ga pesnicom i kundakom. Me|utim, ako se misliocu koji èli slobodno da misli preti, ako mu se zatvaraju usta pre nego {to je izustio svoju re~, takav mo}nik nije humanist nego tiranin, tiranin nad qudskim duhom. Mada je razli564

ka izme|u onih koji zlostavqaju telo od onih koji zlostavqaju ~ovekov duh ogromna, ipak je nezamislivo da ima i takvih danas koji zagovaraju totalitarnu vladavinu nad qudskim duhom pomo}u “vladaju}ih misli” jedne klase ili pojedinca. Ovo i zato {to i sami klasici marksizma uvi|aju da se qudi razlikuju po mi{qewu, po{to, kako kaè Lewin, “predmeti na{ih predstava razlikuju se od na{ih predstava, stvar po sebi razlikuje se od stvari za nas, jer je ova posledwa samo deo ili jedna strana prve, kao {to je i sam ~ovek samo jedan deli} prirode koja se odraàva u wegovim predstavama”.3) Bez razli~itih mi{qewa nema, dakle, ni dijalektike, ni progresa, ni mukotrpnog istraìvawa istine, dru{tvo brzo postaje skleroti~no, beznade`no, bezvoqno, nastaje dekadencija i rasulo, favorizuje se poltronstvo i oportunizam, gu{i stvarala{tvo i kreativna inicijativa, dogmatizuju se stavovi i mi{qewa koja su relativna i treba da su promenqiva. Zbog toga se mitologizuju i oboàvaju li~nosti koje su ih lansirale, oìvqava se kult li~nosti onih koji su najobi~niji mediokriteti i probisveti, ako ne i tirani. Prema tome, nestvarno je, nenau~no i antiprogresivno, u svakom slu~aju suprotno dijalektici i stvarnom ìvotu, dogmatizovati samo jedno mi{qewe, samo jedan stav, samo jednog ~oveka, ~ak i kad je to mi{qewe jednog genija ili jedne klase. Ni{ta postoje}e ne moè da bude jedino vaè}e, jer postoje}e ima svoje mesto samo u trenutnom odrazu qudske misli, a sve {to je trenutno nije, i ne sme da bude, op{tevaè}e, apsolutno, iskqu~ivo. Isticati kao vladaju}e mi{qewe samo mi{qewe vladaju}e klase, to jest radi mi{qewa vladaju}e klase zabraniti sva druga mi{qewa, nije u duhu marksizma niti su to klasici marksizma zahtevali. Obi~no marksisti imaju kriti~ki pristup prema svemu, naro~ito prema sistemima u kojima se bore za vlast, ali kada dobiju vlast oni prestaju da budu kriti~ki prema dru{tvenom sistemu ~iji su reprezenti, ~ak i prema samima sebi. Zbog toga se marksizam kao vladaju}a ideologija ~esto izvr}e u dogmatizam, a on, daqe, postaje “prokrustova” posteqa za ~ovekov ìvot i stvarala{tvo. Uostalom, vladaju}e misli jednog doba treba da budu najboqe, najistinitije i najqudskije misli jednog doba. One su zbog tih i takvih svojih svojstava i vladaju}e, a nisu vladaju}e zato {to su to misli vladaju}e klase. Vladaju}a klasa jednog doba treba da bude soj najgenijalnijih i najpo{tenijih stvaralaca u jednom narodu, ako ho}emo boqe, humanije i savr{enije dru{tvo. Svu glupost i {tetnost tako jednog dogmatizovanog “vladaju}eg” mi{qewa osetio je li~no na svojoj koì i dr Vojislav [e{eq, za koje se danas vi{e veruje da je to bilo uzurpatorsko, monopolisti~ko, klanovsko, ~ak mediokritetsko mi{qewe. Samo {to je [e{eq to preskupo platio: naru{enim zdravqem i psihi~kim posledicama, poreme}enim porodi~nim odnosima, gubqewem posla i slu`be u prosveti, a kolovo|e tih uzurpacija nisu osetili ~ak ni prekore, iako je evidentno da su nepo{teni qudi. Dokle }e se na{e dru{tvo hraniti hajkama na po{tene i odane qude? Dokle }e se manipulisati sa qudima i ovi tutkati da napadaju one za koje bi trebalo da ginu, a hvaliti one koje bi trebalo poslati na giqotinu? Vladaju}a klasa, ako bi i bilo zabraweno svako drugo mi{qewe osim wenog, morala bi platiti nekome da je kritikuje kako ne bi, u javnosti nedostupnom mraku, radila {ta ho}e, uglavnom na {tetu naroda i dràve. 565

Vladavinom nasiqa, zastra{ivawa i zabranom izno{ewa svakog osim svoga mi{qewa, birokratija kod nas èli da od nas stvori robote, licemere i oportuniste kako bi, iako je nesposobna da vlada u slobodi i za slobodu u slobodnom izno{ewu argumenata i kontraargumenata, osigurala svoju nepo{tenu, nesposobnu i za sve nas vrlo {tetnu vladavinu. Zar glupost qudska u svim epohama i narodima ne podlaè vatru gde spaquju buntovnike i slobodare kojima dugujemo velike iskorake u svet morala, progresa i kulture? Zar progoni slobodno izno{enog mi{qewa danas nisu povampireni “lov na ve{tice” koji kaqa qudsko ime, koji je odraz qudske gluposti i sebi~nosti? Zar ono {to [e{eq iznosi danas ne}e sutra biti {utke prihva}eno i od te samoìve, izopa~ene i dogmatizovane birokratije kao jedna neminovnost? Samo, u tom slu~aju nikome ne}e pasti na pamet od tih birokrata da rehabilituje Vojislava [e{eqa i da mu, makar i rawavom i razo~aranom, da mrvicu nade u ~ovekovu qudskost i plemenitost. âk i kada uvidi svoje gre{ke, na{a svemo}na birokratija, kao da je bezgre{ni rimski papa, ne}e da prizna svoje gre{ke. Znamo, barem to, da je Dobrica ]osi} 1967. godine govorio istinu, zastupao ono {to je trebalo da zastupa svaki ~estit i po{ten komunista, a komunisti, boqe re~eno oportunisti, vaspitani pod dogmatizovanim mi{qewem “vladaju}e” klase, su bili ti koji su prvi bacili kamen na wega, koji do dana dana{weg nisu skinuli sa wega, niti oprali qagu koju su mu naneli. A i tada, kao i sada u slu~aju Vojislava [e{eqa, radilo se o izno{ewu obi~nog qudskog mi{qewa, bez patetike, nasiqa i poziva na bunt i ustanak, na {ta svaki ~ovek ima neotu|ivo prirodno pravo. Ko od qudi moè, i sme, da osudi ma ~ije mi{qewe, a da ne pocrveni, ako imalo ~ove~nosti i savesnosti u sebi ima? Ko je to dru{tvo, izuzev dru{tva gangstera, sme osuditi ma kog ~oveka koji slobodno iznosi svoj stav – mi{qewe o svemu onome {to wega duboko tangira i ~ak vre|a, na batine u zatvor? Koji to sistem vlasti, koja vladaju}a klasa, ~ak i po Marksu, ima pravo da drì monopol nad qudskim glavama, mi{qewem i duhom, da zabrawuje ono {to se nikojim zakonom ne sme, i ne moè, zabraniti – slobodno misliti i slobodno iznositi ono {to ~ovek misli i {to smatra za istinu, a da se ne ìgo{u od potomstva kao tiranska, prokrustovska? Vojislav [e{eq trune u zatvoru za ono za {to je trebalo da bude pohvaqen i promovisan. Wemu plene rukopis “[ta da se radi?” i bez ikakvog re{ewa protiv wega oko{tala birokratizovana kamarila podiè hajku, a drugi ~ak kao papagaji osu|uju ono {to nisu ~itali, pre`vakavaju svojim ustima ono {to je samo neko od oko{tale birokratije, ~iji su interesi i presti` pogo|eni, ustao protiv Vojislava [e{eqa koji je, opet, ustao protiv zloupotrebe i kra|a. Onaj koji mu je ukrao disertaciju, a opet ga osudio, mogao je da mu preotme ènu, ku}u i imetak, pa opet ne bi odgovarao, jer je na vlasti, jer je wegovo mi{qewe poistove}eno sa mi{qewem vladaju}e klase, jer se on izdigao iznad svakog mi{qewa i kriti~kog proveravawa, jer je i takav (ne)~ovek postao jedan od nedodirqivih. Misliti zna~i biti ~ovek. Onog momenta kada je Dekart istakao filosofsko pravilo “Kogito, ergo sum”, nastalo je novo duhovno razdobqe u 566

istoriji sveta i ~oveka. A to razdobqe mi{qewa, slobodnog obelodawivana onoga {to ~ovek najube|enije misli nije prevazi|eno ni Marksovom niti ma kojim drugim velikanom qudske misli. ôvekova li~nost implicira mi{qewe, wime se utvr|uje i manifestuje, wime ona ~ini epohalne iskorake u svet progresa i kulture. Onaj ko ne misli, taj kao i da ne ìvi. Ko nema svog mi{qewa, taj postaje rob tu|eg mi{qewa. Sposobnost misliti drugoja~ije nego {to se ju~e mislilo vu~e na{ progres. Stoga su nezavisne misli najprogresivniji deo ~ovekovog duha. Ne moè se misliti po naruybini. Niti pot~iweni mogu misliti isto kao osioni vladaoci. Misli pot~iwenih nisu i misli vladaju}ih, {to pokazuje pojava i manifestacija marksizma. Misli pot~iwenih jesu misli koje se o{tre i gla~aju da jednog dana vladaju, dok se misli koje vladaju utromqavaju, postaju sve vi{e lewe i sterilne, samodovoqne i nekriti~ne, sve dotle dok jednog dana prestaju da vladaju i u glavama onih koji ih imaju. Misao je izdah duha koji se otima iz glave. Misao kazuje ~oveka. ôvek koji vlada ima druge rezone, drugu logiku od qudi kojima se vlada, drugu misao. Stoga ~ovek mora misliti i mi{qewem sebe iskazivati. Paskal kaè: “U pore|ewu sa svetom koji ga okruùje ~ovek je slaba trska, ali trska koja je obdarena sposobno{}u da misli. Ma kakva sitnica dovoqna je da ~oveka ubije. Pa ipak, ~ovek je vi{i od svake stvari, vi{i od svega zemaqskog, jer }e on i kad bude umirao biti svestan da umire. ôvek moè da bude svestan ni{tavnosti svoga tela pred prirodom. Ali, priroda nije svesna ni~ega. Sva na{a nadmo}nost je u na{oj sposobnosti da mislimo. Misao na{a uzdiè nas iznad ostalog sveta. Cenimo i odràvajmo snagu svoje misli, i ona }e nam objasniti sav na{ ìvot, pokaza}e nam {ta je dobro, a {ta zlo”.4) Ko, dakle, nema svoju misao o ìvotu i u slu`bi ìvota, mora pristajati uz tu|u misao. Seneka je davno istakao da ko sam ne misli, taj se mora pot~iwavati mislima drugih qudi, a to pot~iwavawe zna~i ropstvo koje vi{e pot~iwava nego fizi~ko robovawe. Robovi u feudalnim i robovlasni~kim dru{tvima imali su pravo da barem slobodno misle i slobodno manifestuju svoju misao. A sada dru{tva koja u svojoj samodovoqnosti sebe nazivaju naprednim, najnaprednijim humanim dru{tvima, gu{e slobodu mi{qewa i slobodu govora. Misao je disawe ~ove~ijeg duha i uma. Ona ne sme da se pot~iwava nikome i ni~emu: ni autoritetu, ni partiji, ni vo|i, ve} samo istini. Jedna usamqena misao, pod uslovom da je ispravna i po{tena, boqa je i vi{e vredi od sijaset zajedni~kih misli mase, te kada svi misle isto, onda zna~i da nema qudi ili da nema mi{qewa, to jest da qudi robuju dogmi i nasiqu. Prava misao je jaka kao grom, nezadrìva kao voda, svetla kao muwa. Wu qudi i nequdi mogu progoniti, stavqati na muke, ve{ala i strati{ta, sve joj mogu ~initi, ali je ne mogu sahraniti. Istinski velika misao jeste ona koja se stalno domi{qa, koju qudi stalno, kroz borbu mi{qewa, izo{travaju, fokusiraju, usavr{avaju. A bez slobode mi{qewa i govora nema napretka niti morala. Svaka dirigovana misao jeste ropska, amoralna, neodgovorna. A kako mi ìvimo u dru{tvu 567

anarhi~nom i problemati~nom, u dru{tvu gde nema li~ne odgovornosti i moralnosti, gde se kolektivna odgovornost koristi da vladaju}e misli vladaju}e klase ne budu podvrgnute kritici javnosti, u dru{tvu u kome oni koji su nas upropastili i osudili na dekadenciju, a ne samo na stagnaciju, ne snose nikakvu odgovornost pred svojim narodom, ali za to odgovaraju oni koji uvi|aju wihove gre{ke i propuste, koji se drznu da govore o lopovluku i nesposobnosti klase koja vlada. Zabranom slobode mi{qewa i govora samodopadqiva vlast moè stvarati poslu{ne gra|ane, ali ne stvarala~ke qude, savesne i samosvesne tvorce boqeg sutra. Ona moè, na taj na~in, dràti monopol vlasti, bez obzira kako vlada i da li zemqu vu~e u propast, ali ne moè iza}i ni iz jedne krize oja~ana, ve} samo odba~ena. Takva samodopadqiva vlast ne vidi sebe, jer je oslobo|ena pritiska kritika i suda javnosti. Ona se sve vi{e kvari, izme}e u anarhiju gde pojedini klanovi poku{avaju da nametnu svoje sopstveno mi{qewe i kao vladaju}e mi{qewe jedne epohe. Takva vlast gura sve nas u dru{tveno i moralno rasulo, u ekonomsku i politi~ku propast, u katastrofu nevi|enih razmera, u gra|anski rat u kome }e suludim ratom svih protiv svih, doju~era{we robqe poku{ati da dokaè svoju slobodu. Jer tamo gde nema slobode mi{qewa qudi, vladaju naoruàne gorile kojima ne zna~e nikakvi argumenti niti logika dokaza nego logika stisnute pesnice. Nas ipak raduje {to se u ovom bezna|u u koje se nalazimo pojavquje i po koji zra~ak nade i svetlosti, {to kod nas jo{ uvek ima qudi koji, poput [e{eqa i drugih, diù svoj glas protiv zloupotrebe mo}nika i silnika, koji traè otvarawe i dijalog izme|u onih koji vladaju i onih kojima se vlada, da im dokaù da vladaju}e misli jedne epohe nisu samo misli vladaju}e klase, po{to mi{qewe qudsko mora da se oplemewuje, ubequje, gla~a i usavr{ava u konkurenciji drugih i drugoja~ijih mi{qewa, u borbi mi{qewa koje treba da dovede ~oveka do istine, pravde, dobra, do boqeg sutra. Mi znamo da nas stega i zabrane, diktatura i nasiqe ne vode nigde drugde nego u ambis i propast. Do slobode, napretka i plemenitijeg dru{tva od ovog u kome ìvimo moè nas dovesti jedino sloboda mi{qewa i govora koja je preduslov slobode dru{tva, li~ne odgovornosti i moralnosti onih koji vladaju nama. Bez slobode mi{qewa i govora nema javnosti, a bez ove nema slobodnih, kreativnih li~nosti, ve} samo robova, siwih robova duhom koji, nadasve, moraju istovremeno da budu i mazohisti, da sebe mu~e tu|im gre{kama, da gre{ke svojih nesposobnih politi~ara i nemoralnih predvodnika pripisuju sebi, da se bave posledicama kriza umesto wihovim uzrocima, da osu|uju one koje treba hvaliti i uznose one koje treba kuditi. Fusnote: 1) K. Marks – F. Engels, Nema~ka ideologija, Beograd; Kultura, 1964. I tom, str. 147. 2) Sr. Glavni radovi Marksa i Engelsa, priredili: Adolf Dragi~evi}, Vjekoslav Mikecin, Momir Niki}, Zagreb; Stvarnost, 1979. str. 382. 3) V. I. Lewin, Materijalizam i empririokriticizam, nav. Boris Ziherl, Dijalekti~ki i istorijski materijalizam, Beograd: Rad, 1952, str. 251. 4) Nav. Lav Tolstoj, Put u ìvot, prev. M. Jak{i}a, Beograd: Narodno delo, 1932, str. 341 sr. Blez Paskal, Misli, prev. jer. Hrizostoma, Beograd 1946., str. 76.

568

CCXV RSUP SR Srbije SDB III sektor Beograd, 24. 12. 1987. godine

Slu`bena bele{ka o radnom dogovoru Dana 24. 12. 1987. godine u SDB RSUP SR Srbije odràn je radni dogovor u vezi Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici) i Zorana Jovanovi}a, novinara “Politikinog sveta”, kome su prisustvovali (redigovano). U vezi zahteva SDB SSUP, a povodom pisma Vojislava [e{eqa upu}enog Stanetu Dolancu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ, dogovoreno je slede}e: – Na osnovu analize dosada{we delatnosti [e{eqa napisati predlog mera u ciqu wegove pasivizacije. Posebno obuhvatiti aspekt eventualnog izdavawa putne isprave, kao i wegovog zaposlewa. – Imaju}i u vidu da u navedenom pismu [e{eq navodi i pojedine podatke iz domena rada SDB, neophodno je analizirati krug wegovih veza u ciqu ustanovqavawa izvora ovakvih podataka. U analizirawe veza ukqu~i}e se i III sektor SDB RSUP SR Srbije. Rok: 28. 12. 1987. godine. Povodom pisawa novinara Zorana Jovanovi}a u “Politikinom svetu” o Bati Todorovi}u, gde su tako|e izneti podaci iz domena rada SDB, dogovoreno je slede}e: – da se za Zorana Jovanovi}a – od UB JNA zatraì}e se podaci o Jovanovi}evim nastojawima da u Vojnom arhivu do|e do odre|enih materijala. Bele{ku napisao (redigovano)

CCXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 29. 12. 1987. godine Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, dajemo predlog za primenu mere tajnog pra}ewa. Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, nezaposlen, nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14. Mera tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa kontakata Vojislava [e{eqa primewivala bi se od 29. 12. 1987. godine radi ostvarivawa uvida u wegovo kretawe i kontakte koje bude ostvario. 569

(redigovano) Kucano u 2 primerka. Na~elnik III sektora (redigovano)

Operativni radnik (redigovano)

Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu SDB, dajem nalog za tajno pra}ewe Vojislava [e{eqa. (potpis redigovan)

CCXVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 29. 12. 1987. godine

Slu`bena bele{ka predlog mera prema Vojislavu [e{equ (OO po gra|anskoj desnici) u ciqu wegove pasivizacije Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 12. 1954. (kao u originalu) godine u Sarajevu, doktor pravnih nauka, nezaposlen, stalno nastawen u Zemun poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14. Ekstremno istupawe Vojislava [e{eqa datira od 1981. godine, kada je zbog wegovog delovawa sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma nad wim zavedena POO od strane CSDB Sarajevo. [e{eq se u to vreme povezao sa jednim brojem lica iz Zagreba i Beograda koja deluju sa pozicija gra|anske desnice (Predrag Matvejevi}, Qubomir Tadi}, Kosta âvo{ki, Mihajlo Markovi}, Svetozar Stojanovi} i drugi) i srpskog nacionalizma (Dobrica ]osi}, Vuk Dra{kovi}, Predrag Palavestra i drugi) i sa wima zajedno po~eo da istupa sa pozicija gra|anske desnice, uìvaju}i pri tome wihovu punu podr{ku. U to vreme objavio je vi{e tekstova u raznim listovima i ~asopisima u kojima je otvoreno iznosio svoj negativan stav prema politici rukovodstva BiH i uop{te Jugoslavije. Zbog ovakvog svog delovawa [e{eq je iskqu~en iz SKJ i udaqen iz nastave na FPN u Sarajevu. [e{eq je 1984. godine od strane Okru`nog suda u Sarajevu osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 8 godina zbog u~iwenog krivi~nog dela iz ~lana 114 KZ SFRJ. Ovu kaznu je Vrhovni sud BiH smawio na kaznu zatvora u trajawu od 4 godine, da bi je Savezni sud preina~io na kaznu zatvora u trajawu od jedne godine i 10 meseci, {to je [e{eq i izdrào u KPD u Zenici. Po izlasku sa izdràvawa kazne, marta 1986. godine, [e{eq je jedno vreme boravio u Sarajevu, da bi se juna meseca iste godine preselio u Beograd. Posle preseqewa u Beograd, [e{eq je nastavio sa svojom ranijom delatno{}u sa pozicija gra|anske desnice, zbog ~ega je januara 1987. godine nad wim zavedena OO u USDB za Beograd. 570

[e{eq je po izlasku iz zatvora, a naro~ito posle preseqewa u Beograd, jo{ vi{e intenzivirao svoju delatnost i nastavio da jo{ ekstremnije istupa. [e{eq je do sada napisao i objavio {est kwiga, i to: “Hajka na jeretika”, “Sumrak iluzija”, “Vreme preispitivawa”, “Disidentski spomenar”, “Veleizdajni~ki proces” i “Demokratija i dogma”. Od navedenih kwiga, odlukom nadle`nih pravosudnih organa, ~etiri su trajno zabrawene, i to: “Hajka na jeretika”, “Veleizdajni~ki proces”, “Disidentski spomenar” i “Demokratija i dogma”. U ovom periodu [e{eq je imao i nekoliko istupa na javnim tribinama (Dom omladine, Patrijar{ija SPC), a tako|e je ekstremno istupao na su|ewima prilikom zabrane wegovih kwiga, napadaju}i pri tom naj~e{}e najvi{e rukovodstvo SFRJ i potenciraju}i navodno nepostojawe demokratije u nas. Naro~ito je insistirao na predstavqawu BiH kao neke vrste “tamnice za intelektualce” odakle “svako onaj ko slobodno misli mora da beì”, te “odakle se, zbog sprovo|ewa muslimanske nacionalisti~ke politike, moralo iseliti vi{e Srba nego sa Kosova”. Ovakva delatnost i istupawa Vojislava [e{eqa su krivi~no-pravno zadokumentovana uzimawem izjava po ZKP od lica prisutnih na tribinama u Domu omladine i Patrijar{iji SPC, te je na osnovu toga napisana krivi~na prijava zbog postojawa osnovane sumwe da je [e{eq po~inio krivi~na dela neprijateqske propagande iz ~lana 133 KZ SFRJ i uvrede najvi{ih predstavnika iz ~lana 157 KZ SFRJ, dok bi u obzir do{lo i razmatrawe podno{ewa krivi~ne prijave zbog raspirivawa verske, nacionalne i rasne mr`we iz ~lana 134 KZ SFRJ. Posle izlaska sa izdràvawa kazne zatvora, [e{eq je stupio u kontakt sa nekim pripadnicima ekstremne emigracije (Mihajlo [a{kijevi}, Miroqub Timotijevi}, Veqko Radovi}, @ivota Ivkovi} – svi iz SAD, Radivoj Pavlovi} iz [vajcarske, Nikola Markovi} iz Australije i drugi). Pored toga {to je od wih dobio punu podr{ku za svoju delatnost, [e{eq od wih dobija i nov~anu pomo} (preko 2.000 USA$ tokom 1987. godine), kao i pozive da, kad dobije paso{, bude wihov gost u SAD, odnosno Australiji, te da tamo odrì vi{e predavawa. Mi{qewa smo da bi u ciqu pasivizacije Vojislava [e{eqa wemu trebalo odobriti izdavawe putne isprave. Moè se o~ekivati da }e [e{eq odmah po dobijawu putne isprave iskoristiti pozive od nekih pripadnika ekstremne emigracije i oti}i u SAD ili Australiju, gde }e nastaviti sa svojim ekstremnim istupawima i delovawima. Me|utim, samim ~inom odlaska u inostranstvo bitno mawe bi se ose}ala wegova delatnost u zemqi, kako samostalna, tako i u krugu wegovih istomi{qenika. Pored toga {to bi, s jedne strane, do{lo do odre|ene pasivizacije wegove delatnosti zbog retkih kontakata sa opozicijom u zemqi, s druge strane, kad ode van granica Jugoslavije, [e{eq }e, najverovatnije iz egzistencijalnih razloga i zbog mogu}nosti {tampawa, biti prinu|en da se poveè sa ekstremnom emigracijom, {to bi nam omogu}ilo da tu wegovu delatnost zadokumentujemo i dopunimo krivi~nu prijavu, kao {to 571

se pokazalo u nekim ranijim slu~ajevima (Mom~ilo Seli}, Mihajlo Mihajlov, Aleksa \ilas, itd.). Svojim istupawima pred ekstremnom emigracijom, [e{eq }e kona~no pokazati da on, u stvari, istupa protiv sistema kod nas, a ne protiv pojedinih li~nosti, kako sad prikazuje. Pored toga, mi{qewa smo da neizdavawe putne isprave [e{equ u odre|enoj situaciji deluje i kontraproduktivno, tj. neprijateqska emigracija i razne kvazihumanitarne organizacije prave od wega heroja i mu~enika kome je uskra}eno jedno od osnovnih qudskih prava. Tako|e se moè o~ekivati da utisak koji bi [e{eq ostavio na lica sa nekih univerziteta u SAD, nikako ne bi bio povoqan za wega, te se ni u tom smislu ne bi sna{ao. S druge strane, tako|e na osnovu primera koje znamo, i za neprijateqsku emigraciju i za odre|ene krugove u inostranstvu, neprijateqski raspoloènu prema Jugoslaviji, [e{eq je interesantan prvenstveno dok deluje u zemqi i dok ostvaruje odre|eni uticaj na opoziciju ovde, koje veze bi bile prekinute ako ode u inostranstvo. Tako|e, dosada{wa iskustva sa licima kojima je omogu}eno da dobiju putnu ispravu (Mihajlo Mihajlov, Lazar Udovi~ki, Mom~ilo Seli}, Vladimir Mijanovi}, Bojana Mladenovi} i drugi), ukazuju da su ova lica po odlasku u inostranstvo u bitnoj meri smawila svoju neprijateqsku delatnost, odnosno da wihova delatnost, iako su nastavili sa wom, nije vi{e imala one efekte koje je proizvodila dok su ova lica bila u zemqi. Pored toga, pokazalo se da ova lica, i pored odre|ene delatnosti u inostranstvu, te nepostojawa wihove potpune pasivizacije, ne ostvaruju vi{e onaj uticaj na svoje istomi{qenike u zemqi kao dok su bili ovde, a tako|e nikad nisu potpuno i bez rezervi prihva}eni od ekstremne emigracije, odnosno ino-elementa uop{te.

CCXVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti –Beograd V sektor 71-0342 31. 12. 1987. godine

Rezime depe{a iz dosijea Vojislava [e{eqa za 1987. godinu Rezime je sa~iwen od 31 depe{e. D515 od 19. 1. 1987. godine od RSUP SRS – da prosledi PSUP SAP Vojvodine, OSDB Zrewanin traèna je provera za Stani~ Bogoquba, na koju je i odgovoreno D-2057 RSUP SRS od 24. 2. 1987. Ina~e, u dosijeu [e{eqa nalazi se operativna provera za Stani~ Bogoquba. D-516 od 19. 1. 1987. godine od RSUP SRS – da prosledi RSUP SR Crne Gore – Ivangrad, traèna je operativna provera za Kasumovi} Murata, na koju je odgovoreno sa D-2755 od 12. 3. 1987. godine od strane RSUP SRS. U dosijeu Vojislava [e{eqa nalazi se operativna provera za Kasumovi} Murata. 572

D-502 (USDB D-579) od 20. 1. 1987. godine od strane RSUP SRS prosle|ena nam je depe{a RSUP SR BiH u kojoj traè da ih najhitnije obavestimo da li se Vojislav [e{eq àlio vi{oj sudskoj instanci na odluku Okru`nog suda iz Beograda zbog zabrane rasturawa kwige “Hajka na jeretika”, koje im je potrebno radi postavqawa u sporu koji se vodi pred Okru`nim sudom u Sarajevu na osnovu tu`be [e{eqa radi vra}awa oduzetih pisanih materijala koji su delom uvr{teni u kwigu “Hajka na jeretika”. D-546 (USDB D-621) od 21. 1. 1987. godine od strane RSUP SRS prosle|ena nam je depe{a SSUP-a kojom nas obave{tavaju da je Vojislav [e{eq podneo tu`bu Okru`nom sudu u Beogradu protiv Staneta Dolanca zbog povrede autorskih prava, a preko Aleksandra Lojpura tuìo je i list “Borbu” i “Oslobo|ewe”, kao i dva novinara istih listova. O navedenom je odgovoreno D-621/2 od 28. 1. 1987. godine, a napisana je i informacija o istom 2. 2. 1987. godine. D-690 od 23. 1. 1987. godine RSUP SRS je obave{ten i naloèno mu je da istu depe{u prosledi RSUP SR BiH da je re{ewem Okru`nog suda u Beogradu, K. br. 142/86 od 20. 6. 1986. godine, trajno zabraweno rasturawe kwige Vojislava [e{eqa “Hajka na jeretika” u izdawu autora i Rastka Zaki}a, privatnog izdava~a iz Beograda. D-1455 od 13. 2. 1987. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav [e{eq predao na {tampawe svoju novu kwigu “Disidentski spomenar”. D-1456 od 13. 2. 1987. godine RSUP SRS je obave{ten da je 12. 2. 1987. godine ve}e Okru`nog suda u Beogradu odloìlo ro~i{te u parnici povodom tu`be Vojislava [e{eqa za naknadu {tete zbog povrede autorskog prava, zbog nedolaska punomo}nika koji zastupaju TV Zagreb, list “Oslobo|ewe” iz Sarajeva, Staneta Dolanca i \uru Kozara. Ro~i{tu je prisustvovalo 7 lica, me|u kojima Ilija Moqkovi} i Dragomir Oluji} i pet doma}ih novinara. D-1692 od 21. 2. 1987. godine RSUP SRS je obave{ten da je advokat Miroslav Gajevi}, koji zastupa Staneta Dolanca, na zakazanom ro~i{tu 12. 2. 1987. godine podneo prigovor kod sudije Vlade Vu~kovi}a da se “tu`ba odbaci kao neosnovana”, a sudija Vu~kovi} je odredio 30. 3. za po~etak su|ewa. O [e{eqevoj tu`bi protiv Dolanca, kao i o odre|ivawu po~etka su|ewa i podnetom prigovoru advokata Miroslava Gajevi}a, javile su i zapadne agencije AP i UPI. D-1895 od 26. 2. 1987. godine RSUP SRS je obave{ten da se u birou “Multiprint”, vlasni{tvo Vojislava Stefanovi}a, vr{e pripreme za {tampu nove kwige Vojislava [e{eqa “Disidentski spomenar”, koja }e imati oko 300 stranica i koja }e se {tampati u 500 primeraka. D-2896 od 16. 3. 1987. godine (USDB D-2454) od strane RSUP SRS prosle|ena nam je depe{a RSUP SR BiH kojom nas obave{tavaju da je 10. 3. 1987. godine u Osnovnom sudu u Sarajevu odràno ro~i{te u vezi tu`benog zahteva Vojislava [e{eqa, koje je odgo|eno za 23. 4. 1987. jer je [e{eq traìo nov~anu naknadu {tete koja je nastala zbog radwi OUP-a, o kojoj se zbog kratko}e vremena nisu mogli izja{wavati. Tokom same rasprave [e{eq se drào korektno i nije se upu{tao u komentarisawe mimo predmeta spora, a odmah po zavr{enoj raspravi otputovao je za Beograd. 573

D-1056 od 9. 4. 1987. godine od strane RSUP SRS prosle|ena je depe{a RSUP SR BiH (USDB D-3374) kojom nas obave{tavaju da je 2. 4. 1987. godine u Sarajevu boravio Vojislav [e{eq zajedno sa Aleksandrom Lojpurom i suprugom Vesnom, radi prisustvovawa raspravi u Osnovnom sudu povodom wegove tu`be protiv KPD Zenica. Novo ro~i{te zakazano je za 23. 4. 1987. godine. D-5131 od 5. 5. 1987. godine od strane RSUP SRS prosle|ena je depe{a RSUP SR BiH (USD – D-4217) kojom nas obave{tavaju da je 23. 4. 1987. godine Vojislav [e{eq boravio u Sarajevu, kako bi prisustvovao ro~i{tu na Osnovnom sudu u vezi tu`be oko vra}awa oduzetih stvari naknade {tete koja je nastala pritom. Na negirawe zamenika pravobranioca DSR BiH po tom pitawu, [e{eq je traìo ve{ta~ewem, tako da je zakazano novo ro~i{te za 6. 6. 1987. godine. Nakon zavr{etka ro~i{ta [e{eq je otputovao za Beograd. D-6939 od 17. 6. 1987. godine od strane RSUP SRS prosle|ena je depe{a RSUP SR BiH (USDB D-5734) kojom traè da im hitno dostavimo raspoloìva saznawa u vezi pisma Vojislava [e{eqa Hamdiji Pozdercu, u kojim sredinama se rastura, kakvi su komentari i reagovawa, da li pojedinci iz grupacije gra|anske desnice poku{avaju u nekim glasilima da objave navedeno pismo, da li se kopija pisma dostavqa listovima i institucijama u inostranstvu, s obzirom da je pismo ve} objavio ~etni~ki list “Glas slobodnih Srba” u SAD i da li [e{eq ima nameru da pokrene i sudski postupak. D-6013 od 24. 6. 1987. godine RSUP-u SRS je odgovoreno na prethodnu depe{u i obave{teni su da je Vojislav [e{eq pismo Hamdiji Pozdercu umnoìo u vi{e primeraka i podelio ih ve}em broju svojih istomi{qenika (âvo{kom, Dra{kovi}u i dr.), koji su opet pismo daqe rasturali (Vuk Dra{kovi} je ~itao pismo Radoslavu Boòvi}u), [e{eq je pismo poslao i “Kwièvnim novinama”, ali ne raspolaèmo da li }e i kada biti objavqeno, kao ni da li }e [e{eq pokrenuti sudski postupak, kako je to u pismu nagovestio. D-8991 od 31. 7. 1987. godine od strane RSUP SRS prosle|ena je depe{a SSUP-a (USDB D-7486) da je Okru`ni sud u Beogradu 24. 7. 1987. godine doneo odluku o trajnoj zabrani {tampawa i rasturawa kwige Vojislava [e{eqa “Disidentski spomenar”. Glavnoj raspravi je prisustvovalo vi{e lica, a [e{eq je samu raspravu iskoristio za nove istupe. Fotokopija kwige je dostavqena svim republi~kim i pokrajinskim sekretarima za unutra{we poslove. OJT iz Qubqane je 29. 7. 1987. godine doneo odluku o privremenoj zabrani rasturawa lista “Mladina” broj 26-27, jer su u wemu objavqeni delovi teksta zbog kojih je trajno zabrawen 12. broj studentskog lista “Katedra” iz Maribora. D-7505 od 3. 8. 1987. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav [e{eq publikovao kwigu “Demokratija i dogma”, za koju su recenzenti bili Kosta âvo{ki i Ivan Jankovi}, koja je {tampana u tiraù od 500 primeraka, i sastoji se od 15 poglavqa i ima ukupno 251 stranu. [e{eq je 3. 8. 1987. godine OJT dostavio tri primerka kwige. 574

D-7521 od 4. 8. 1987. godine RSUP SRS je obave{ten da je ostvaren 4 8. 1987. kontakt sa zamenikom OJT Dragojlovi} Vojislavom, koji je rekao da }e re{ewem OJT biti zabraweno {tampawe i rasturawe kwige “Demokratija i dogma” Vojislava [e{eqa. O tome je obave{ten i GSUP. D-9442 od 12. 8. 1987. godine (USDB D-7688) od strane RSUP SRS prosle|ena je depe{a SSUP-a kojom se u vezi istupa Vojislava [e{eqa i Ilije Moqkovi}a na tribini odrànoj 6. 8. 1987. godine u Domu omladine u Beogradu, povodom objavqivawa kwige Aleksandra Solèwicina – koji predstavqaju “grub napad na li~nost i delo druga Tita” traì da ih obavestimo o merama koje planiramo da preduzmemo u ciqu dokumentovawa i eventualnog podno{ewa prekr{ajne ili krivi~ne prijave. D-7688 od 17. 8. 1987. godine RSUP SRS je obave{ten da je istup Vojislava [e{eqa na tribini odrànoj 6. 8. 1987. godine fonodokumentovan i dostavqen Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu. Zamenik OJT Vojislav Dragojlovi} je izrazio mi{qewe da ne postoje elementi za podno{ewe prekr{ajne ili krivi~ne prijave protiv [e{eqa zbog istupa na pomenutoj tribini, po{to je isti zbog izno{ewa takvih stavova ve} ranije osu|ivan u Sarajevu, a iz istih razloga su mu kwige ve} zabrawivane. Po re~ima Dragojlovi}a, ukoliko GSUP Beograda utvrdi da je [e{eq neke od svojih kwiga {tampao u svom stanu, protiv istog }e biti podneta prekr{ajna prijava zbog neovla{}enog {tampawa kwiga u vezi ~ega su istom ve} uputili dopis. Tako|e }e se sa gradskim ve}em za prekr{aje razmotriti mogu}nost za podno{ewe prijave protiv [e{eqa zbog objavqivawa wegovog “Otvorenog pisma Hamdiji Pozdercu” u listu mariborskih studenata “Katedra”, ~ije je rasturawe zabraweno. D-9592 od 18. 8. 1987. godine (USDB D-7829) od strane RSUP SRS prosle|ena je depe{a RSUP SR BiH kojom nas obave{tavaju da je 12. 8. 1987. godine u Sarajevu boravio Vojislav [e{eq radi prisustvovawa raspravi u Osnovnom sudu u Sarajevu protiv KPD Zenica. Tokom boravka u Sarajevu ostvario je kontakt sa Olegom Golubovi}em, kancelarijom Sr|e Popovi}a, advokatom Aleksandrom Lojpurom (koji ga je obavestio da je morao odustati od puta u Sarajevo, ali da mu je obezbedio najboqu zamenu – advokata Vidoja Ija~i}a iz Zenice), kao i advokata Zdravka Radovi}a, koji ga je ranije zastupao. Sutradan, 18. 8., [e{eq je otputovao u Novu Moko{icu, Dubrovnik, kod Jovanke, gde }e se sastati sa Olegom Golubovi}em. D-10119 od 3. 9. 1987. godine (USDB D-8216) od strane RSUP SR BiH prosle|ena nam je depe{a RSUP SR BiH da je Vojislav [e{eq boravio u mestu Nova Moko{ica kod Dubrovnika, zajedno sa Olegom Golubovi}em, sa kojim je otputovao u Tivat, gde su kontaktirali Nikolu Milo{evi}a, a boravili su i u Budvi, gde su posetili kwièvnika Vuka Krwevi}a, i 29. 8. 1987. godine se vratili u Beograd. O boravku Vojislava [e{eqa u Dubrovniku informisani smo od strane RSUP SR Hrvatske. Dopisom sp. 5351 od 4. 9. 1987. godine Okru`nom sudu u Beogradu – predsedniku \. Svorcanu dostavqeno je na upoznavawe “tre}e otvoreno pismo Hamdiji Pozdercu”. 575

Dopisom sp. 5350 od 4. 9. 1987. godine Okru`nom javnom tuìla{tvu – M. Aleksi}u dostavqeno je na upoznavawe “tre}e otvoreno pismo Hamdiji Pozdercu”. D-8247 od 4. 9. 1987. godine RSUP SRS je obave{ten da smo preko pouzdanog izvora obave{teni da je Vojislav [e{eq napisao “tre}e otvoreno pismo Hamdiji Pozdercu”. D-10487 od 11. 9. 1987. (USD D-8518) od strane RSUP prosle|ena nam je depe{a SSUP-a kojom nas obave{tavaju da je Vojislav [e{eq umnoìo i po~eo sa rasturawem “tre}eg otvorenog pisma Hamdiji Pozdercu”, u kome koriste}i kao povod aferu sa menicama u “Agrokomercu”, pored li~nih uvreda H. Pozderca, poku{ava da ismeje i neke osnovne tekovine dru{tva i napada politi~ko rukovodstvo zemqe i SR BiH, i u tom smislu, s obzirom da se o~ekuje rasturawe i umnoàvawe pisma sugerisano je da se odgovaraju}im merama prati i spre~ava takva delatnost, kao i da ih o svim saznawima informi{emo. D-11072 od 23. 9. 1987. godine (USDB Bgd D-9060) od strane RSUP SRS prosle|ena je depe{a RSUP SR BiH kojom nas obave{tavaju da je 17. 9. 1987. godine Vojislav [e{eq boravio u Sarajevu radi rasprave u Osnovnom sudu u Sarajevu. D-11498 od 2. 10. 1987. godine (USDB D-9548) od strane RSUP SRS prosle|ena nam je depe{a RSUP SR Slovenije, podaci se odnose na slovena~ki list “Mladinu” i namere Francija Zavrla i Roberta Boterija da eventualno objave “tre}e otvoreno pismo Vojislava [e{eqa upu}eno Hamdiji Pozdercu” u jednom od brojeva lista “Mladina”. D-9618 od 6. 10. 1987. godine RSUP SRS je obave{ten da je 6. 10. 1987. godine u razgovoru Jova Kneèvi} izneo da OJT i Okru`ni sud u Beogradu nisu preduzimali represivne mere prema Vojislavu [e{equ zbog wegovih istupa na su|ewima povodom zabrana kwiga “Hajka na jeretika”, “Veleizdajni~ki proces” i “Disidentski spomenar”, ali da je o istupima [e{eqa na sudskim procesima napravqena informacija i da OJT razmatra mogu}nost primene represivnih mera prema [e{equ. D-11769 od 7. 10. 1987. godine (USDB D-9691) od strane RSUP SRS smo obave{teni da je RSUP SRS – Upravi za strance i pograni~ne poslove upu}en dopis kojim se traì da se [e{eq Vojislavu uskrati izdavawe PI. Tako|e, dat je nalog da se neprekidno prikupqa krivi~no relevantna dokumentacija, jer se u Akcionom programu za suzbijawe neprijateqske delatnosti sa pozicija gra|anske desnice predvi|a mera krivi~nog progona za Vojislava [e{eqa. D-13629 od 14. 11. 1987. godine (USDB D-11200) od strane RSUP SRS smo obave{teni da Vojislav [e{eq priprema peticiju u kojoj se iz i u ime humanitarnih i demokratskih principa traì pu{tawe na slobodu Vlade Dap~evi}a i Mileta Perovi}a. D-11047 od 11. 11. 1987. godine RSUP SRS je obave{ten o peticiji koju prikupqa Vojislav [e{eq koju su, prema podacima USDB, potpisali Dobrica \osi}, Vuk Dra{kovi}, @arko Gavrilovi}, Miodrag Skuli}, Neboj{a Popov, Ivan Jankovi}, Ilija Moqkovi}, Kosta âvo{ki, Stojan Cerovi}, Milovan \ilas, Dragomir Oluji} i Du{an Bogavac. 576

CCXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 8. 1. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o mogu}em izvoru podataka o navodnim merama Slu`be iznetim u pismu Vojislava [e{eqa U pismu od 7. 12. 1987. godine upu}enom Stanetu Dolancu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ, Vojislav [e{eq je, pored ostalog, istakao: “… kuda bi me sve moglo odvesti ispitivawe okolnosti… otmice, recimo, pukovnika Vladimira Dap~evi}a u Rumuniji… Ubije|en sam da }e{ se sloìti sa mnom da bi i jugoslovensku i me|unarodnu javnost mnogo interesovale okolnosti pod kojima je 9. avgusta 1974. godine iz sobe 1805 Hotela “Dorobantis” u Bukure{tu kidnapovan Vladimir Dap~evi}, da bi “Politika” tek 24. decembra objavila da je uhap{en na teritoriji Jugoslavije. Me|utim, javnost nikada nije obavije{tena da su tom prilikom likvidirani \or|e Stojanovi} (ro|en 19. 2. 1937. godine u Beogradu, jedan od funkcionera komunisti~ke partije Francuske, sekretar organizacije devetnaestog partijskog arondismana) i Aleksandar Opajevi} (ro|en u selu Ada{evci, prvoborac, pukovnik JNA) kome su usta{e u toku rata poklale dvanaest ~lanova porodice. Misli{ li da je kasno da se javno zahtjeva rasvetqavawe okolnosti ubistva advokata Jovana Barovi}a….”. Na osnovu na{ih dosada{wih saznawa realno je pretpostaviti da je mogu}i izvor napred iznetih navoda Ivan Stojanovi}. Ivan Stojanovi}, od oca Vaska i majke Nade`de, ro|en 14. 3. 1951. godine u Ni{u, po zanimawu recepcionar u hotelu “Grand” u Zemunu, ul. Radoja Daki}a 11/14, (redigovano). Stojanovi} je od 1973. godine do 1977. godine (redigovano) Parizu brata, \or|a Stojanovi}a, IB emigranta kod koga je boravio oko mesec dana tokom 1971. godine, a stupio je u kontakt i sa Vladimirom Simi}em, IB emigrantom u Belgiji, od koga je traìo konkretne zadatke za delovawe u Jugoslaviji. Tokom 1986. godine, Ivan Stojanovi} je u vi{e navrata bio u kontaktu sa Vojislavom Stojanovi}em, i sa kojim je nastojao da ostvari {to bliè odnose. Tako je, dana 11. 8. 1986. godine, Ivan Stojanovi} rekao Vojislavu Stojanovi}u (izve{taj KT “Cvija” br. 25743 od 30. 8. 1986. godine) da 12. 8. 1986. godine ide u Novo Gradi{te da vidi nekog koji ve} 10 godina ìvi sam kao pustiwak, a zove se \oka, te da pretpostavqa da to moè biti wegov ro|ak. Dana 18. 8. 1986. godine Ivan Stojanovi} je obavestio Vojislava Stojanovi}a da taj ~ovek ìvi na ostrvu kod Golupca, a ne kod Gradi{ta. Dana 12. 8. 1986. godine Vojislav Stojanovi} je obavestio Dragomira Oluji}a i Pavlu{ka Im{irovi}a (izve{taj PS “@iva” br. 1809 od 14. 8. 1986. godine) kako se na{ao sa Ivanom Stojanovi}em koji namerava da prona|e svog bra577

ta \or|a, a taj \or|e je nestao pre desetak godina u Bukure{tu zajedno sa Vladimirom Dap~evi}em, koji je neposredno posle toga uhap{en. Dap~evi} je, po navodima V. Stojanovi}a, kasnije pri~ao na sudu da su wih dvojica po{li iz Pariza, zajedno odseli u jednom rumunskom hotelu, ali da \or|a vi{e nije video. Ivan Stojanovi} je, po re~ima V. Stojanovi}a, ~uo od nekoga da u Velikom Gradi{tu ìvi ~ovek koga su ribari prona{li u Dunavu pre desetak godina isprebijanog i izmu~enog i da taj ~ovek odgovara opisu Ivanovog brata. Vojislav Stojanovi} je jo{ istakao da je pre poznanstva sa Vladimirom Dap~evi}em, koji ga je zagrejao za Informbiro i sa kojim je zajedno pripremao Barski kongres, \or|e bio istaknuti ~lan KP Francuske. Dana 14. 8. 1986. godine V. Stojanovi} je obavestio Vladimira Mijanovi}a (redigovano) 25. 8. 1986. godine da I. Stojanovi} traì nekog svog brata \or|a Stojanovi}a, koji je po opisu vi|en na nekom ostrvu na Dunavu. Ina~e, I. Stojanovi} je u izuzetno bliskim odnosima sa jeromonahom Jelenkom Mi}evi}em-Filaretom (redigovano), preko koga je stupio u vezu sa Vojislavom [e{eqom i sa kojim i sada odràva dobre odnose i ~esto se vi|aju i kome je mogao da prenese napred iznete podatke.

Dodatni list uz dokument Primedbe, napomene i sli~no: Fotokopija pisma koje je Pajo Stojsavqevi} uputio Vojislavu [e{equ sa ~ekom od 250 USA $. Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) (redigovano) Merrillville, 15. 1. 1988. Po{tovani gosp. [e{equ, U prilogu vam {aqemo ~ek na 250 dolara kao dio poklona od va{ih ~italaca koji ìve pored ju`ne obale jezera Mi~igen u dràvi Indiana. Pokloni su prikupqeni ponajvi{e od mladi}a (studenata) koji su do{li ku}ama za boì}ne praznike. Nismo sigurni na koji na~in da po{aqemo prikupqeni novac, zato {aqemo samo 250 dolara. Nadamo se da }ete nam se javiti i ujedno objasniti da li je ovo zgodan na~in slawa novca, tako da vam moèmo poslati ostatak. Nadamo se da }e vam ovaj poklon delimi~no pomo}i dok se u Beogradu ne sredite sa va{om familijom. Ako vas interesuje, u idu}em pismu moèmo vam poslati spisak prilo`nika, za sada, radi jednostavnosti, samo se jedan prilo`nik potpisuje. Sa po{tovawem, Pajo Stojsavqevi} 7401 Chase Street Merrillville, In. 4610 USA Telefon 219-769-4891 578

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – Gra|anska desnica Autor: USDB Beograd Primedbe, napomene i sli~no: Informacija dostavqena OJT – koja se odnosi na aktivnost Vojislava [e{eqa USDB Beograd Sp. 562 27. 1. 1988. Prilog: 1 (strana – 2) (potpis redigovan) Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 27. 1. 1988. godine

Informacija Tokom posledwa tri meseca Vojislav [e{eq je nastavio da, mada u smawenom intenzitetu, istupa sa od ranije poznatih pozicija. Wegovo istupawe i delovawe ogledalo se prvenstveno u kontaktima sa wegovim istomi{qenicima (Vuk Dra{kovi}, Miodrag Skuli}, Ilija Moqkovi} i drugi), dok su u prili~noj meri izostala wegova javna istupawa (na tribinama i drugo). [e{eq je u ovom periodu posetio vi{e javnih tribina u Domu omladine u Beogradu, SKC-u i Patrijar{iji SPC (tribina povodom kwige “Revolucija nije partijska stvar”, odràna 21. 9. 1987. godine u kwiàri “Ta~ka”, zatim tribina “Sredwi slojevi u Jugoslaviji”, odràna 8. 12. 1987. godine u SKC-u, tribina posve}ena kwizi “Ruska ideja”, odràna 12. 11. 1987. godine u Domu omladine, tribina “Od Kosova do Jadovna”, odràna 14. 12. 1987. godine na Bogoslovskom fakultetu itd.), ali za razliku od ranijeg perioda, na ovim tribinama nije u~estvovao ni kao gost, niti se javqao iz publike za diskusiju. Karakteristi~no je da je na jednom broju ovih tribina [e{eq boravio samo oko pola sata, posle ~ega ih je napu{tao. U navedenom periodu [e{eq je ostvario vi{e bezbednosno-interesantnih kontakata sa raznim licima iz redova srpske emigracije u inostranstvu. Pored toga {to je od ovih lica dobijao punu moralnu podr{ku za svoju delatnost, [e{eq je od wih dobio i materijalnu pomo}, bilo putem ~ekova ili neposredno u novcu koji mu je slat preko poznanika (Vuk Dra{kovi} i drugi). Tokom 1987. godine [e{eq je od ovih lica iz inostranstva dobio ukupno preko 3.000 USA dolara. Od wih tako|e ima i otvoren poziv za gostovawe u Australiji, SAD, SR Nema~koj i drugim zemqama onog trenutka kada dobije paso{. Nekima od ovih lica [e{eq je poslao svoje kwige koje su ina~e odlukom nadle`nih pravosudnih organa zabrawene za {tampawe i rasturawe u Jugoslaviji. 579

Posle izricawa zabrane izdavawa putne isprave, [e{eq je poveo upravni spor protiv RSUP-a SR Srbije pred Vrhovnim sudom SR Srbije, zahtevaju}i da mu se putna isprava izda. [e{eq je 7. 12. 1987. godine odista uputio pismo drugu Stanetu Dolancu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ, u kome, pored zahteva za izdavawe putne isprave, iznosi i vi{e pretwi da }e objaviti “razne stvari” ukoliko mu se ne izda putna isprava.

CCXX RSUP SR BiH SDB II uprava Op. (redigovano) Dana 28. 1. 1988. godine

Izvje{taj saradnika Izvor: (redigovano) Izvor je kontaktiran 29. 12. 1987. godine u restoranu “Jezero”, Mali Zvornik, SR Srbija. Saradnik je u sklopu sa na{im instrukcijama primio od Boì} Mileta po{iqku za [e{eq Vojislava, koja se sastojala od 500 {vajcarskih franaka, a u apoenima od po 100 franaka i upakovano pismo u kome se nalazio “izvje{taj sa komemoracije 94-godi{wice ro|ewa Draè Mihajlovi}a, odràne u Va{ingtonu 25. marta 1987. godine”. Shodno radnom dogovoru odrànom u SSUP-u 28. 12. 1987. godine, kome su prisustvovali predstavnici SSUP-a SDB II uprava, RSUP-a SR Srbije SDB II i III sektor, PSUP SAP Vojvodine SDB II sektor i RSUP-a SR BiH SDB II uprava, (redigovano) je pomenuti novac i pismo trebao 30. 12. 1987. godine predati [e{eq Vojislavu. Izvje{taj se podnosi 5. 1. 1988. godine. Po{to smo sa saradnikom ostvarili kontakt 29. 12. 1987. godine u 23 ~asova u restoranu “Jezero”, odmah smo krenuli u Zemun, gdje su u hotelu “Grand” ve} bile rezervisane sobe. Saradnika smo na recepciji prijavili pod “la`nim” imenom kao Milanovi} Mirko iz Zenice, kako je i upisano u kwigu gostiju pomenutog hotela. Sutradan, u 7.00 ~asova, ostvarili smo kontakt sa operativnim radnikom Beogradske uprave SDB, (redigovano) zaduèn za vo|ewe operativne obrade nad [e{eq Vojislavom, kada smo i precizno dogovorili na koji na~in (redigovano) da ostvari susret sa [e{eqem. U vezi s tim dogovoreno je da “Vasko” gradskim autobusom iz Zemuna ode do [e{eqevog stana i da ga obavijesti da mu je iz Ciriha donio po{iqku od Boì} Mileta. Predloìo bi mu da se na|u u restoranu “Venecija” u Zemunu, jer je to i najbliì restoran hotelu “Grand” u Zemunu, gdje je ina~e preno}io i “u sobi ostavio po{iqku”. Ukoliko [e{eq ne bi pristao da do|e u restoran “Venecija”, druga varijanta bi bila da se primopredaja realizuje u centru Zemun Poqa, dok bi tre}a varijanta bila i sam prijedlog [e{eqa u bilo kom re580

storanu u Zemunu i Beogradu, samo {to za primopredaju ne bi u obzir do{ao wegov stan. Po dogovoru, “Vasko” je u 10 sati bio u [e{eqevom stanu gdje je, pored wega, zatekao wegovu majku, sestru i sina. Nakon {to mu je “Vasko” rekao da ima poklon iz [vajcarske za wega, [e{eq je donio posqedwi broj lista srpske neprijateqske emigracije “Iskra” i pokazao ~lanak ~iji je on autor, a zatim ga zamolio da sa~eka dok se on osvjeì u kupatilu, kada }e skupa krenuti po “poklon”. Tako|e mu je rekao da u wegovom stanu uop{te ne mogu razgovarati iz razloga {to policija snima. Daqe nas je “Vasko” obavijestio da su se po dolasku u Zemun odmah smjestili u salu za ru~avawe restorana “Venecija”, gdje je [e{eq ostao sam oko 15 minuta dok “Vasko” iz hotela “Grand” nije donio po{iqku. Prije nego {to mu je uru~io pomenutu po{iqku, “Vasko” je prenio pozdrave od Boì} Mileta, kao i zahtjev da obavezno napi{e jedno op{irno pismo o svojoj djelatnosti, kao i o djelatnosti wegovih istomi{qenika u zemqi. U tom smislu [e{eq je odgovorio da pristaje udovoqiti zahtjevu Boì} Mileta, ali da to ni u kom slu~aju nije dobro, jer se moè desiti da se to pismo prona|e kod “Vaska”, kada bi obojica bili uhap{eni. Istakao je da nikako nije u redu {to kontakte ostvaruju u Zemunu i Beogradu. Rekao je da mu je ào {to “Vasko” nije sa autom da odu iz Zemuna u neki drugi grad, gdje bi mu dosta toga ispri~ao, a {to tu ne moè zbog straha da ih prati policija. Zatim je [e{eq zatraìo od konobara list papira i pred “Vaskom” napisao za Boì}a pismo sqede}eg sadràja: “70-godi{wi razvoj…” Komentari{u}i pomenuti tekst, [e{eq je “Vasku” rekao da usmeno prenese Boì} Miletu da su pripadnici gra|anske desnice u Jugoslaviji podijeqeni na dvije generacije, i to: stariju i mla|u. Mla|oj generaciji pored wega, kako je daqe rekao “Vasku”, pripadaju Vuk Dra{kovi}, Kosta âvo{ki i jo{ neki ~ijih se imena saradnik nije mogao sjetiti. Daqe je [e{eq istakao da ve} u 1988. godini treba da se “legalizuje nova partija” kojoj i on pripada, a “uz koju su i pojedini na{i najvi{i dràvni i partijski rukovodioci”. Tako|e je po “Vasku” poru~io da je “jednopartijski sistem u na{oj zemqi pred raspadom” i ukoliko ne do|e do uvo|ewa vi{epartijskog sistema, vlast u zemqi u svoje ruke }e uzeti vojska, a u tom slu~aju svi inicijatori uvo|ewa vi{epartijskog sistema i drugi protivnici sada{weg politi~kog ure|ewa u Jugoslaviji bit }e pozatvarani u logore namijewene za politi~ke osu|enike koji se, kako kaè “uveliko grade u zemqi”. Daqe je [e{eq predao “Vasku” i tekst pod nazivom “zavr{na rije~ na ponovqenom su|ewu…”, za koji je rekao da bi bilo dobro da se objavi u bilo kom emigrantskom listu. U pomenu tom tekstu se omalovaàvaju i vrije|aju li~nosti i djela predsjednika Tita i predsjednika SIV-a. Ujedno je poru~io Boì} Miletu da mu sve ~lanke iz strane {tampe i emigrantskih listova, a koji o wemu govore, redovno {aqe, jer su mu navodno potrebni, ne obrazlaù}i zbog ~ega. Daqe nas je “Vasko” obavijestio da je nakon pomenutog dijela razgovora izvadio {vajcarske franke i kovertu, {to je [e{eq brzo uzeo, prekrio ta{nicom i rekao mu da to nije dobro kako rade, jer ga je strah da ih prati 581

policija. Po{to je otvorio kovertu, [e{eq je rekao “Vasku” da je o~ekivao pismo od Boì} Mileta, ali da ga nema jer je u koverti samo “neki materijal”, na {to mu je “Vasko” odgovorio da je uradio onako kako mu je re~eno i da nije upoznat sa sadràjem koverte. Tako|e nas je “Vasko” obavijestio da je upitao [e{eqa za mi{qewe o Dra{kovi}u, pomiwu}i mu sumwe Boì} Mileta da “Dra{kovi} radi za UDB-u”, na {to je dobio odgovor: “To nije ta~no jer je Dra{kovi} pravi borac za srpstvo, da je ina~e wegov veliki prijateq, pa ~ak i kum, jer je u septembru prisustvovao kr{tewu wegovog sina”. Na kraju pomenutog razgovora, [e{eq se pozdravio sa “Vaskom” ujedno ga pozivaju}i da se vide svaki put kada dolazi iz [vajcarske u zemqu, uz prijedlog da kontakte ostvaruje van Beograda.

CCXXI Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti Sl. pov. broj 2978/1 Beograd, 9. 2. 1988. godine Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije Slu`ba dràvne bezbednosti (redigovano) Beograd Predmet: Mere prema Vojislavu [e{equ Dostavqamo informaciju Saveznog sekretarijata za pravosu|e i organizaciju savezne uprave i Posebnu informaciju Republi~kog javnog tuìla{tva SR Srbije, koje se odnose na istupawa Vojislava [e{eqa pred Okru`nim sudom u Beogradu povodom zabrane wegovih kwiga, i stav Tuìla{tva prema ovim istupima. Ove informacije su dostavqene 18. 1. 1988. godine Saveznom savetu za za{titu ustavnog poretka radi razmatrawa na jednoj od narednih sednica. U vezi planirawa daqih mera Slu`be dràvne bezbednosti u ciqu onemogu}avawa i suzbijawa neprijateqske delatnosti Vojislava [e{eqa, smatramo da, s obzirom na postojawe elemenata krivi~nih dela u dosada{wim istupawima, wegovu re{enost da ostane na neprijateqskim pozicijama koja je ispoqena u izjavi pred Okru`nim sudom, i elemente iz procene o mogu}em wegovom daqem pona{awu u slu~aju da mu se da ili ne da putna isprava, smatramo da u ovom momentu ne bi bilo oportuno da mu se izda putna isprava, bar do kona~nog stava o eventualnom krivi~nom progonu. Ocewujemo da bi bilo celishodno razmotriti mogu}nost da slu`ba na odgovaraju}i na~in pomogne da Vojislav [e{eq dobije stalno zaposlewe. Time bi se, na odre|eni na~in, lak{e mogla kontrolisati i dokumentovati wegova delatnost i onemogu}ile prisutne {pekulacije da ga vlasti progawaju ne daju}i mu ni posao, zbog ~ega je postao socijalni slu~aj i prisiqen na pomo} i od pro~etni~kih i antijugoslovenskih struktura iz ino582

stranstva. Realno je pretpostaviti da bi ovakav pristup doprineo wegovoj pasivizaciji. Molimo da nas i daqe redovno informi{ete o delatnosti Vojislava [e{eqa, a posebno o planiranim i preduzetim merama Slu`be u skladu sa Akcionim programom i stavom Republi~kog saveta za za{titu ustavnog poretka SR Srbije, a imaju}i u vidu i na{e ocene u ovom dopisu. Prilog: 1. Informacija Saveznog sekretarijata za pravosu|e i organizaciju savezne uprave; 2. Posebna informacija Republi~kog javnog tuìla{tva SR Srbije br. 12 od 2. 12. 1987. godine. (potpis redigovan) Podsekretar

CCXXII Odeqewe za slu`bu DB Titovo Uìce III/nacionalizam 79-033 Dana 15. 2. 1988. godine

Izve{taj saradnika I Izvor podataka je saradnik (redigovano) Sastanak sa izvorom odràn je dana 11. februara o.g. u motelu “Zlatiborska no}” na Beloj Zemqi kod Titovog Uìca, u vremenu od 15-16 sati. Izvor pouzdan, podaci neprovereni. II Podaci se odnose na neprijateqski istup Mari} Radenka, ekonomiste iz Titovog Uìca (POO po srpskom nacionalizmu). Izvor je rekao slede}e: Dana 10. februara o.g. oko 9 sati, kod mene u kancelariju do{ao je Mari}. Sedeli smo oko jedan sat i razgovarali. U toku razgovora Mari} je rekao slede}e: “Ja imam razloga da se qutim na ovo dru{tvo. Na{a inteligencija je potisnuta i nalazi se po strani. Ja sam li~ni prijateq sa dr Vojislavom [e{eqom. On je ju~e bio na proputovawu kroz Titovo Uìce i svratio je kod mene da me poseti. Li~no mislim da je on veoma pametan i hrabar ~ovek, jer je me|u prvima napao Tita. [e{eqevu literaturu zabrawuju oni koji se boje istine, ali wegova dela se ipak ~itaju. Pored dela i pisama koje je on do sada objavio, sada sprema i jedno novo pismo koje }e uskoro biti objavqeno. Duboko sam ube|en, a delim i mi{qewe dr Vojislava [e{eqa, da je Srbija jedan obi~ni pa{aluk Slobodana Milo{evi}a, koji se pona{a i radi onako kako wemu odgovara. Ja za moju sudbinu ne}u da brinem, jer imam prijateqa i druìm se sa qudima koji ne{to zna~e. Za sudbinu neka brinu oni koji vode ovakvu politiku”. 583

Na kraju razgovora, Mari} mi je obe}ao da }e mi dati na ~itawe sva [e{eqeva dela. III Mari} Radenko, ekonomista iz Titovog Uìca, za koga ovo Odeqewe vodi POO zbog delovawa sa pozicija srpskog nacionalizma. IV Radi}emo na potvr|ivawu podatka da je dr Vojislav [e{eq boravio u Titovom Uìcu i kontaktirao sa Mari}em. Izvoru podataka je dat zadatak da nam dostavi na uvid svu pisanu literaturu koju bude dobio od Mari}a, a koju pi{e dr Vojislav [e{eq.

CCXXIII USDB Beograd V sektor 16. 2. 1988. godine

Izvod iz izve{taja o rezultatima TKTR (redigovano) [e{eq je naveo da je letos upoznao Mi{u Milosavqevi}a iz SAD, preko kojeg je hteo da stupi u kontakt sa Radenkovi}em. Potom je pitao kakve su mogu}nosti da oni u SAD {tampaju wegove kwige. Navedene kwige je jedno vreme nameravao da {tampa u saradwi sa Rastkom Zaki}em i @ivkom Api}em (privatni izdava~ i kwiàr iz Toronta) naveo je [e{eq, ali je kasnije odustao od toga jer nije hteo da ulazi u poslove sa wima zbog lo{eg iskustva kojeg ima od ranije. Zatim je ponudio Radenkovi}u da mu {tampa kwige ako je zainteresovan, ili neki tekst iz posledwe zabrawene kwige, koji bi bio objavqen u tamo{wim novinama. [e{eq je dao Radenkovi}u svoju saglasnost za {tampawe svih wegovih tekstova, jer mu je u interesu da se to {tampa i zato ne postavqa nikakve uslove. Daqe je izneo da }e po Draganu Veli~kovi}u (slikar, stalno nastawen u SAD), koji je trenutno u Beogradu i bi}e do 5. februara 1988. godine, poslati svoje kwige “Sumrak iluzija”, “Vreme preispitivawa”, “Demokratija i dogma”, pa iz wih mogu uzeti neke tekstove za {tampawe. Na pitawe Radenkovi}a da li bi èleo da do|e u SAD i provede izvesno vreme na nekom univerzitetu, [e{eq je odgovorio da to ne bi èleo, ve} bi do{ao kao svojevremeno V. \ureti} na turneju. Na univerzitet bi do{ao bar na godinu dana i sa stipendijom, u tom slu~aju bi ga interesovalo. Me|utim, naveo je [e{eq, ne moè dobiti paso{ i ne veruje da }e ga dobiti uskoro. Povodom toga, izneo je [e{eq, nije angaòvao javnost, a prema wegovim podacima, protiv wega }e ponovo biti preduzete represivne mere. Daqe je naveo da mu se kwige i daqe zabrawuju, i mora sam da {tampa svoja dela. Zatim je [e{eq zamolio Radenkovi}a da mu po{aqe sve ono {to je emigrantska {tampa pisala o wemu, od su|ewa pa na ovamo. Blagoje Radenkovi} je u razgovoru sa [e{eqom izneo da mu je Mi{a Milosavqevi} rekao da je pre neki dan dobio [e{eqevo pismo. Daqe je naveo da bi rado {tampali wegove kwige, ali nisu znali {ta je wegova èqa. Izrazio je mogu}nost da {tampaju “Veleizdajni~ki proces”, a {tampali bi 584

u Kanadi jer je jeftinije, pa onda prebacili u SAD u tiraù do hiqadu primeraka, s tim {to bi unapred rasprodali jedan deo. U delu razgovora koji se odnosio na mogu}nost izdavawa putne isprave [e{equ, Radenkovi} je izneo da je insistirao u Va{ingtonu, a [e{eqev “slu~aj” je dospeo i do predsednika SAD. U Kongresu je “potegao” dobar deo svojih prijateqa, ameri~kih kongresmena, naveo je Radenkovi}, koji su se zauzeli za “va{ slu~aj”. Neki od wih su, u Radenkovi}evo ime, pisali i zvali osobqe ameri~kog ministarstva spoqnih poslova i oni su odgovorili. Po Radenkovi}u, ima i pisama Kongresmena i Stejt departmenta, {to se ti~e [e{eqevog slu~aja i paso{a, i obe}ao je da }e to poslati [e{equ. Potom je Radenkovi} savetovao [e{eqa da ide i traì paso{ jer Stejt department smatra da }e ga dobiti, to je “diplomatski izjavqeno” u pismima da su oni intervenisali u vezi sa [e{eqom, kod jugoslovenske vlade. To je tako ura|eno, naveo je Radenkovi}, “da svako sa~uva lice” pa je zbog toga preporu~qivo da [e{eq ni{ta “javno ne tera”, naveo je Radenkovi}. Nakon dobijawa paso{a, izneo je Radenkovi}, [e{eq bi do{ao u Los An|eles i imali bi turneju po celom SAD. Imali bi dovoqno vremena da [e{eq razgovara sa licima sa univerziteta, kako bi se na{la neka mogu}nost da ga zadrè, ako ne, “onda moète ovde kod nas ostati koliko ho}ete, da pi{ete kwige i da radite {ta ho}ete”. Na molbu [e{eqa da mu po{aqe, gde je pisano o wemu, Radenkovi} je obe}ao da }e to potraìti i poslati. Zatim je insistirao da ukoliko [e{eq bude odbijen za paso{, odmah ga o tome obavesti nakon ~ega }e se angaòvati u Va{ingtonu. Ako [e{eq do|e u SAD, naveo je Radenkovi}, “gleda}emo da vam ne{to pomognemo jer ne radite”. U svakom slu~aju, prvo neka sa~eka po{tu, a onda postupi po dogovoru, zavr{io je Radenkovi}. Izvod sa~inila (redigovano)

CCXXIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0375 17. 2. 1988. godine

Izve{taj o rezultatima tajne kontrole po{tanskih po{iqki Vojislav [e{eq – OO u USDB zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. U ciqu potpunijeg sagledavawa wegove neprijateqske delatnosti zavedena je mera tajne kontrole po{tanskih po{iqki. Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci: Dana 15. 1. 1988. godine na adresu Vojislava [e{eqa stiglo je pismo i ~ek na 250 ameri~kih dolara koje mu {aqe grupa lica a koji u pismu navo585

de da ìve u ameri~koj Saveznoj dràvi Indiana. U pismu se navodi da u idu}em pismu, ako to [e{eq smatra za dobro, mogu mu pored ostatka novca koji su prikupili i koji nameravaju da mu po{aqu, mogu poslati i spisak lica koja su dala svoje priloge za [e{eqa. Za sada, dok ne dobiju [e{eqevo mi{qewe o ovome, kao i o tome da li je ovo dobar na~in kako mu {aqu novac, u potpisu pisma su naveli samo jedno ime, izvesnog Paje Stojsavqevi}a (adresa 7401 Chase Street, Merrillville, IN 46410, USA).

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Autor: OJT Datum pisawa: 17. 2. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Posebna informacija OJT-a o istupawu Vojislava [e{eqa na javnim tribinama u Beogradu i na glavnim pretresima u Okru`nom sudu u Beogradu povodom zabrana rasturawa wegovih kwiga i stav tuìla{tva prema ovim istupima. Prilog: 1 (strana – 9) (potpis redigovan) Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ko javno tuìla{tvo Poverqivo Za internu upotrebu Posebna informacija Broj 12 Primerak 1-014 2. 12. 1987. godine Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ko javno tuìla{tvo Str. pov. broj 27/87 Beograd, 2. 12. 1987. godine Informacija o istupawu dr Vojislava [e{eqa na javnim tribinama u Beogradu i na glavnim pretresima u Okru`nom sudu u Beogradu povodom zabrane rasturawa wegovih kwiga i stav tuìla{tva prema ovim istupima Dr Vojislav [e{eq je ro|en u Sarajevu 1954. godine. Doktorirao je na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu. Radio je na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu kao asistent, predava~ i na kraju kao docent. Kao {to je poznato, protiv wega je tokom 1984. godine vo|en krivi~ni postupak pred Okru`nim sudom u Sarajevu za krivi~no delo kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa. Ovaj postupak je okon~an presudom Save586

znog suda tako da je ogla{en krivim za krivi~no delo neprijateqske propagande i osu|en na kaznu zatvora u trajawu od jedne godine i 10 meseci. Kaznu je izdrào u KPD Zenica. Po izdrànoj kazni preselio se sa porodicom u Zemun, gde i sada ìvi. U Beogradu je izdao osam kwiga, i to: “Hajka na jeretika”, “Sumrak iluzija”, “Vrijeme preispitavawa”, “Veleizdajni~ki proces u Sarajevu 1984”, “Disidentski spomenar”, “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”, “Demokratija i dogma” i “Marksisti~ki koncept naoruànog naroda”. Od ovih kwiga odlukom suda trajno je zabraweno rasturawe tokom 1986. godine dve kwige (“Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”) i u 1987. godini dve kwige (“Demokratija i dogma” i “Disidentski spomenar”). Posebnom informacijom strogo pov. 6/87 od 1. 4. 1987. godine, informisani ste o sadràju kwiga dr Vojislava [e{eqa “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”, te o [e{eqevim istupawima u Okru`nom sudu u Beogradu na glavnim pretresima u 1986. godini prilikom zabrane ove dve wegove kwige. Istovremeno ste informisani i o [e{eqevim istupawima na javnim tribinama krajem 1986. i po~etkom 1987. godine, i to u Patrijar{iji Srpske pravoslavne crkve 28. 10. 1986. godine prilikom promocije kwige “Na braniku vere i nacije” sve{tenika @arka Gavrilovi}a, i 15. 10. 1986. godine prilikom promocije kwige Dinka Davidova “Ogre{ewa”, zatim u diskusiji na tribini Doma omladine 8. 12. 1986. godine i u Udruèwu kwièvnika Srbije 16. 2. 1987. godine na sastanku tzv. Odbora za za{titu umetni~kih sloboda. (Prepis posebne informacije strogo pov. broj 6/87 daje se u prilogu ove informacije). Posle ovoga, kao {to je napred pomenuto, a u posebnim informacijama tako|e preneto, usledile su zabrane rasturawa jo{ dve kwige autora dr Vojislava [e{eqa, i to: kwiga “Demokratija i dogma” i “Disidentski spomenar”. II 1) U avgustu ove godine Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu donelo je odluku o privremenoj zabrani rasturawa kwige “Demokratija i dogma”, a kasnije su Okru`ni sud u Beogradu i Vrhovni sud SR Srbije svojim odlukama trajno zabranili weno rasturawe. Kwiga je zabrawena zbog toga {to je autor dr Vojislav [e{eq u woj preneo integralni tekst svoga priloga anketi novinara Du{ana Bogavca pod nazivom “[ta da se radi?”, a u kome se la`no prikazuju dru{tveno-politi~ke prilike u zemqi, vr{i grub napad na dràvno i partijsko rukovodstvo, kao i na li~nost Josipa Broza Tita i zbog ~ega je on osu|en u Sarajevu za krivi~no delo neprijateqske propagande. U istoj kwizi preneo je i delove kwige autora Miodraga Mili}a “Ra|awe Titove despotije”, koja je izdata u Londonu i zbog ~ijeg sadràja je Mili} osu|en februara 1984. godine u Beogradu za krivi~no delo neprijateqske propagande. I u ovim Mili}evim tekstovima vr{i se grub napad na dràvno i partijsko rukovodstvo, kao i na li~nost Josipa Broza Tita. 587

Na pretresu pred Okru`nim sudom u Beogradu brane}i svoju kwigu, dr Vojislav [e{eq ponavqa napad na dràvno i partijsko rukovodstvo, kao i na li~nost Josipa Broza Tita. Tada je, izme|u ostalog, u zapisnik izjavio: – da se Josip Broz Tito najpre obra~unao sa buròaskim demokratama koji su bili voqni da sara|uju sa komunistima, a zatim 1948. godine sa onim {to je bilo naj~asnije u Komunisti~koj partiji Jugoslavije, kojom prilikom su neki likvidirani politi~ki, a neki i fizi~ki; – kada je partijskom i dràvnom vrhu trebalo da se poprave odnosi sa Sovjetskim Savezom `rtvovan je Milovan \ilas, a kada je trebalo napraviti zaokret prema zapadu tada je `rtvovan Aleksandar Rankovi}; – da je Josip Broz Tito davao podr{ku hrvatskom nacionalizmu, a kada je morao `rtvovati nekog, onda je `rtvovao mawe va`ne li~nosti kao {to su Savka Dap~evi}-Ku~ar i Mika Trpalo da bi se spasao glavni ideolog hrvatskog nacionalizma Vladimir Bakari}; – da su politi~ki likvidirani “srpski liberali” da bi se napravila ve{ta~ka ravnoteà sa stawem u SR Hrvatskoj; – da je posleratna Jugoslavija izgra|ivana na izrazito antisrpskoj platformi, i – da Josip Broz Tito treba da snosi odgovornost za ratne poraze, odnosno za komunisti~ke zlo~ine u kojima je stradalo hiqade nevinih qudi. 2) Kwiga “Disidentski spomenar” zabrawena je prvenstveno s razloga {to je autor u wenom predgovoru ponovio sve inkriminacije zbog kojih je zabraweno rasturawe wegovih kwiga “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”. Osim toga, zabrawena je i sa razloga {to se u kwizi prenosi sadràj pisma izvesnog Radisava Filipovi}a, kojima se on obra}ao raznim dràvnim organima SFRJ, SR Srbije i SR BiH, te forumima dru{tvenopoliti~kih organizacija i drugima. U tim pismima se neta~no prikazuju postoje}e dru{tveno-politi~ke prilike u zemqi i izlaè poruzi SFRJ. Na glavnom pretresu od 24. 7. 1987. godine, protive}i se zabrani rasturawa kwige “Disidentski spomenar”, [e{eq je neargumentovanim prikazivawem dru{tvenih i politi~kih prilika u zemqi u celini, posebno u SR BiH, poku{ao da dokaè istinitost svojih tvrdwi zbog kojih se zabrana traì. Pri ovome je uvredqivo govorio o pojedinim rukovodiocima iz Bosne i Hercegovine pod ~ijom za{titom navodno zadwih godina buja u SR BiH panislamizam i muslimanski nacionalizam na direktnu {tetu srpskog i hrvatskog naroda. Tada je rekao i to da Josipa Broza Tita smatra “… samodr{cem i glavnim krivcem za beznadnu situaciju u kojoj se Jugoslavija na{la. Kao posednik apsolutne vlasti u gotovo ~etiri posleratne decenije apsolutno je odgovoran za duboku ekonomsku, politi~ku i moralnu krizu i bezna|e u kojem se na{la zemqa”. Po{to je Vrhovni sud SR Srbije, kao drugostepeni sud, ukinuo prvu odluku Okru`nog suda u Beogradu o zabrani kwige “Disidentski spomenar”, Vojislav [e{eq je iskoristio ponovno su|ewe za svoje istupawe, pa je na glavnom pretresu od 15. 9. 1987. godine pro~itao svoju unapred pripremqenu zavr{nu re~, koju je nakon toga priloìo sudu u spis. U woj se, izme|u 588

ostalog, kaè: “… smatraju}i i sudnicu mjestom sa koga se moè alarmirati javno mwewe, ukazujemo na pravu prirodu jugoslovenskog titoisti~kog reìma i wegove prakti~ne reprekusije, posebno one koje karakteri{u Bosnu i Hercegovinu kao ortodoksnu staqinisti~ku dràvu i wenog apsolutnog gospodara Branka Mikuli}a, koji se decenijama pona{a kao orijentalni despot i nedodirqivi satrap, svaki put iznova ulaèm napore da argumentovano ukaèm na rasprostraweno autokratsko bezakowe i totalitarnu samovoqu, te progon srpskog naroda, prvenstveno wegovih intelektualaca od strane muslimanskog nacionalizma i panislamizma. Sve moje zabrawene kwige uglavnom se bave tom problematikom, a posebno kwiga “Hajka na jeretika”, kao da predstavqa direktnu anticipaciju trenutka zbivawa vezanih za aferu oko “Agrokomerca” i mahinacije vode}eg muslimanskog nacionalisti~kog lidera Hamdije Pozderca koji je djelovao uz podr{ku i pomo} Mikuli}evu, da bi bio `rtvovan u trenutku kada je ta nevjerovatna pqa~ka, zapravo konkretni dokazi da je uz wu vezan i sada{wi predsednik Savezne vlade, po~ela da ugroàva i samog Branka Mikuli}a. Pro{lo je ve} skoro {est godina kako sam se definitivno odmetnuo od komunisti~ke ideologije i pokreta, shvataju}i da su oni puko sredstvo porobqavawa i dehumanizacije ~ovjeka i dru{tva. Gotovo sav svoj intelektualni anga`man sam posvetio teorijskom i prakti~nom razobli~avawu su{tine titoizma i postupaka Brozovih najvjernijih sqedbenika, a ~ini mi se da sam ve} vi{e puta pokazao i dokazao da me od toga ne moè odvratiti niti zastra{iti nikakva represija, nikakvo partijsko-policijsko {ikanirawe u koje, samo primera radi navodim, spada i vi{emjese~no prekora~ewe zakonskog roka za re{avawe moje àlbe povodom uskra}ivawa putne isprave od strane organa unutra{wih poslova…”. “Razumije se, dosada{we iskustvo me je nau~ilo da se sporadi~nim ukazivawem na pojedina~ne negativne pojave malo toga moè posti}i. Sve dok se javno ne prozove glavni krivac Josip Broz Tito i ne utvrdi bar wegova istorijska odgovornost za gotovo bezizlazno stawe u kome se na{la Jugoslavija, ni{ta se ozbiqnije ne moè u~initi na planu prevazilaèwa duboke ekonomske i politi~ke krize. Nu`no je istori~arima i publicistima omogu}iti punu slobodu u istraìvawu svih wegovih postupaka, motiva i metoda djelovawa, razotkrivawu wihovog sadràja i smisla, te posledica koje su imale na ukupno dru{tveno stawe. To bi podrazumjevalo radikalna ru{ewa kulta li~nosti, odustajawe od ceremonijalnog deklamovawa vjernosti Brozovom djelu i ritualnog obiqeàvawa wegovog ro|endana koje ima tipi~an fa{isoidni karakter. Uz to, trebalo bi sa~uvati takozvanu “Ku}u cvije}a” kao spomenik na{oj nacionalnoj gluposti, a wegove posmrtne ostatke preseliti, recimo, u Kumrovec, gde se i rodio, ali se nije usudio da ode 1941. godine i podiè ustanak. Gradovima i ulicama koje nose wegovo ime nu`no je vratiti stare nazive, te poskidati Brozove portrete sa javnih ustanova. Neophodno je odustati od daqe zakonske za{tite Titovog imena i li~nosti, a za eventualne uvrede i klevete wegove potomke uputiti na mogu}nost privatne tu`be radi postizawa sudske satisfakcije. Posebno je va`no vaspit589

no-obrazovne ustanove i armiju osloboditi wegovog kulta, te prevazi}i tragikomi~nu ~iwenicu da je Jugoslovenska narodna armija jedina vojska na svijetu ~iji je vrhovni komandant dugogodi{wi mrtvac. Nijedan segment krize jugoslovenskog dru{tva ne moè se razrije{iti ili otkloniti bez direktnog postavqawa pitawa Brozove odgovornosti za postupke sa katastrofalnim posqedicama, bilo da je rije~ o {iptarskom separatizmu na Kosovu i Metohiji, ogromnim dràvnim dugovima, rasipni{tvu birokratske kaste, proma{enim investicijama, korupcija{kim aferama, pojedina~nom i grupnom luksuzu na teret dru{tva, politikantskoj samovoqi, refeudalizaciji Jugoslavije, nacionalnoj netrpeqivosti, itd. Nije ni malo slu~ajno {to se najreakcionarnije snage aktuelnog komunisti~kog reìma neprekidno legitimi{u kao ~uvari Brozovog ideolo{kog nasle|a. Iz istih razloga oni su najè{}i hajka~i protiv svega {to je progresivno, demokratsko i na nivou moderne civilizacije”. III Povodom istupawa Vojislava [e{eqa na pretresu pred sudom reagovao je javni tuìlac suprotstavqaju}i se ovakvom na~inu istupawa. Kasnije je tuìla{tvo pribavilo prepise zapisnika koji su sadràvali re~ Vojislava [e{eqa. Pored toga, kao {to se vidi i iz ranije informacije koja se ovde prilaè, preko organa unutra{wih poslova prikupqena su potrebna obave{tewa o istupawima Vojislava [e{eqa na javnim tribinama u Beogradu. O svemu tome data je i zajedni~ka informacija Republi~kog javnog tuìla{tva SR Srbije i Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove u odgovoru na delegatsko pitawe u Skup{tini SR Srbije koje je postavqeno u prvoj polovini ove godine. Tom prilikom je u informaciji nazna~eno da su u toku provere povodom istupa [e{eqa i da }e o wegovom eventualnom gowewu biti naknadno odlu~eno. Su{tinski, jedan od osnovnih razloga zbog koga u to vreme nije mogla biti doneta odluka, jeste ~iwenica da sve odluke suda o zabrani rasturawa [e{eqevih kwiga nisu bile pravosna`ne, jer je bio u toku postupak pred Vrhovnim sudom po wegovim àlbama, pa zbog toga, ceweno je, nije bilo oportuno eventualno pokrenuti krivi~ni postupak protiv [e{eqa, naro~ito povodom wegovih istupawa na glavnim pretresima koja u dobrom delu predstavqaju odbranu stavova iz wegovih kwiga. Odluka o posledwoj zabrani rasturawa wegove kwige “Disidentski spomenar” postala je nedavno pravnosna`na (otpravak re{ewa Vrhovnog suda Srbije o tome primqen je u Okru`nom javnom tuìla{tvu 18. 11. 1987.), pa se u tuìla{tvu ocewuje da su sada ispuweni uslovi za dono{ewe odluke po pitawu odgovornosti Vojislava [e{eqa. Kako je u ranijim informacijama isticano, a sagledavaju}i sada ukupno delovawe Vojislava [e{eqa, moè se konstatovati slede}e: 1) U vezi [e{eqevih javnih istupawa na tribinama i daqe se ostaje pri konstatacijama iz ranije date informacije koja se prilaè. Naime, sve izjave svedoka koje su prikupili organi unutra{wih poslova nisu saglasne, 590

jer o istom pitawu svedoci razli~ito iskazuju. Od posebnog zna~aja je i to da je [e{eq na ovim tribinama istupao pred istomi{qenicima. Prema tome, s obzirom na ponu|ene dokaze, moè se ve} sada zakqu~iti da nema pouzdanog osnova za vo|ewe postupka protiv [e{eqa povodom ovih wegovih usmenih istupawa na javnim tribinama; 2) [to se ti~e wegovih istupa na glavnim pretresima u sudu kod odlu~ivawa o zabranama wegovih kwiga, u prvom redu treba imati u vidu da je to deo odbrane ovih zabrawenih kwiga, {to nije bez zna~aja za ocenu s aspekta wegove krivi~ne odgovornosti. S druge strane, o~igledno je da ovi wegovi istupi predstavqaju uvredqiv napad na li~nost i delo Josipa Broza Tita ne samo kao vo|e revolucije, nego kao i predsednika Republike i vrhovnog komandanta oruànih snaga, {to predstavqa krivi~no delo. Ova istupawa u su{tini nisu samo napad na li~nost i delo Josipa Broza Tita, ve} preko wega predstavqaju napad na postoje}i dru{tveno-politi~ki sistem i izlaù poruzi dràvu SFRJ. Me|utim, kod ocene ovoga slu~aja treba imati u vidu da posmatraju}i ukupno delovawe Vojislava [e{eqa posle wegove osude u Sarajevu i izdràne kazne, te sva wegova istupawa u Beogradu, sa razlogom se moè zakqu~iti da on namerno provocira da bi stvorio takvu situaciju zbog koje bi ponovo bio izveden na sud, bio osu|en i tako opet dospeo u centar interesovawa doma}e, a naro~ito strane javnosti. Potvrdu za ovakvu ocenu nalazimo i u wegovim otvorenim izja{wewima o tome u vi{e navrata, a naro~ito na zadwem glavnom pretresu, gde on odre|eno izjavquje da ga nikakva represija ne}e odvratiti od ovakvog pona{awa, odnosno da je spreman na sve `rtve. Prema tome, tuìla{tvo ocewuje da u istupima Vojislava [e{eqa na glavnim pretresima pred sudom stoje elementi krivi~nog dela neprijateqske propagande iz ~lana 133 ili krivi~nog dela povrede ugleda SFRJ iz ~lana 157 KZ SFRJ i da ima mesta pokretawu krivi~nog postupka. S obzirom na mesto izvr{ewa dela i ostale okolnosti, smatramo da je, u konkretnom slu~aju, celishodnije pokrenuti krivi~ni postupak zbog povrede ugleda SFRJ. Me|utim, o definitivnoj pravnoj kvalifikaciji odlu~i}e se naknadno.

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Autor: Savezni sekretarijat za pravosu|e Primedbe, napomene i sli~no: Informacija Saveznog sekretarijata za pravosu|e i organizaciju Savezne uprave – u vezi izjave Vojislava [e{eqa u toku postupaka pred sudom u Beogradu, vo|enih povodom zabrane rasturawa kwiga ~iji je on autor. Prilog: 1 (strana – 3) (potpis redigovan) 591

Savezni sekretarijat za pravosu|e i organizaciju Savezne uprave

Strogo poverqivo

Informacija u vezi izjave dr Vojislava [e{eqa u toku postupaka pred Okru`nim sudom u Beogradu, vo|enih povodom zabrana rasturawa kwiga ~iji je on autor i izdava~ I Dr Vojislav [e{eq je ro|en 1954. godine u Sarajevu, zavr{io je Pravni fakultet, doktorirao u oblasti dru{tveno-politi~kih nauka i radio je kao nau~ni radnik Univerziteta u Sarajevu, gde je i ìveo. Jula 1984. godine presudom Okru`nog suda u Sarajevu osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od osam godina zbog krivi~nog dela kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa iz ~lana 114 Krivi~nog zakona SFRJ. Presudom Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine (novembra 1984. godine) preina~ena je prvostepena presuda, tako {to je utvr|eno da je Vojislav [e{eq izvr{io krivi~no delo neprijateqske propagande iz ~lana 133 Krivi~nog zakona SFRJ i zato mu je izre~ena kazna zatvora u trajawu od ~etiri godine. Postupak je okon~an po~etkom 1985. godine presudom Saveznog suda kojom je za ovo krivi~no delo [e{eq ka`wen zatvorom u trajawu od jedne godine i deset meseci. U toku krivi~nog postupka okrivqeni se nalazio u pritvoru. Kaznu je izdrào u KPD Zenica. Za vreme izdràvawa kazne ispoqavao je otpore prema izvr{ewu propisanih obaveza i izricane su mu disciplinske kazne. Nakon izdràne kazne, Vojislav [e{eq je sa porodicom preselio u Zemun, gde i sada ìvi. U Beogradu je Vojislav [e{eq izdao osam kwiga,*) od kojih su ~etiri trajno zabrawene pravosna`nim odlukama Okru`nog suda u Beogradu. Naime, u toku 1986. i 1987. godine Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu privremeno je zabranilo rasturawe ~etiri kwige ~iji je autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq, i predloìlo Okru`nom sudu u Beogradu da izrekne trajnu zabranu rasturawa tih kwiga. Okru`ni sud je sproveo postupak i izre~ena je trajna zabrana rasturawa slede}ih kwiga: “Hajka na jeretika”, “Veleizdajni~ki proces”, “Disidentski spomenar” i “Demokratija i dogma”. II Uvidom u predmete Okru`nog suda u Beogradu, moè se konstatovati da je u postupcima u vezi sa zabranom navedenih kwiga, autor i izdava~ dr Vojislav [e{eq pozivan i da je zajedno sa svojim advokatima prisustvovao javnim raspravama. Pri tome je, u sva ~etiri postupka, svoje izjave kazivao direktno u zapisnik. Autor, odnosno izdava~, ima pravo da u postupku iznese zbog ~ega smatra da ne postoji osnov za trajnu zabranu rasturawa odre|ene kwige. Me|utim, izjave Vojislava [e{eqa sadrè i tvrdwe da: Jugoslavija nije socijalisti~ka zemqa i da u woj ne postoje osnovna qudska prava; nacionalno pi592

tawe nije pravilno re{eno i da se ve{ta~ki stvaraju nove nacije (crnogorska, muslimanska); da je za takvo stawe kriva Komunisti~ka partija i da treba uvesti vi{epartijski sistem; najvi{e rukovodstvo zemqe je korumpirano; podsti~e se muslimanski nacionalizam, naro~ito u Bosni i Hercegovini, gde se progone oni koji nisu muslimani, i sl. Posebno isti~e svoju tvrdwu o krivici pokojnog predsednika Josipa Broza Tita koji je, prema wegovim navodima, sprovodio apsolutisti~ku vlast i ìveo u rasko{i, nemilosrdno se obra~unavao sa svojim protivnicima i snosi posebnu krivicu za “tragi~ni poloàj” u kome se na{ao srpski narod za vreme rata i posle rata. Tako|e tvrdi da sudovi u Jugoslaviji nisu nezavisni i da sude po nalogu partije, te da je odluka, kako da mu se sudi i koja kazna da mu se izrekne, doneta na sednici Predsedni{tva CK SKJ, kao i to da ga progone najvi{i rukovodioci iz SR Bosne i Hercegovine. Sli~ne je tvrdwe Vojislav [e{eq iznosio i u svojim istupawima na javnim tribinama u Beogradu krajem 1986. godine i po~etkom 1987. godine.**) U izjavama Vojislava [e{eqa, datim u toku postupka pred Okru`nim sudom u Beogradu, ima elemenata krivi~nog dela povrede ugleda SFRJ iz ~lana 157 Krivi~nog zakona FRJ i, eventualno, krivi~nog dela neprijateqske propagande iz ~lana 133 istog zakona. U toku je procena da li }e se preduzeti krivi~no gowewe protiv Vojislava [e{eqa. Republi~ko javno tuìla{tvo pripremilo je posebnu informaciju o ovim pitawima, koja se daje u prilogu.***) Fusnote: *) “Hajka na jeretika”, “Sumrak iluzija”, “Vrijeme preispitivawa”, “Veleizdajni~ki proces”, “Disidentski spomenar”, “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”, “Demokratija i dogma” i “Marksisti~ki koncept naoruànog naroda”. **) U Patrijar{iji Srpske pravoslavne crkve prilikom promocije kwige “Na braniku vere i nacije” @ivka (kao u originalu) Gavrilovi}a, prilikom promocije kwige Vinka Davidova “Ogre{ewa”, u diskusiji na tribini Doma omladine, u Udruèwu kwièvnika Srbije na sastanku tzv. odbora za za{titu umetni~kih sloboda. ***) Informacija Str. pov. br. 27-87 od 2. 12. 1987. godine.

CCXXV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 18. 2. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Izvor je upu}en na pra}ewe neprijateqske delatnosti Vojislava [e{eqa. Sastanak je odràn 12. 2. 1988. godine na na{u inicijativu. (redigovano) 593

II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nam je u razgovoru rekao da je Vojislav [e{eq pre izvesnog vremena nabavio neku noviju {tamparsku ma{inu ili ge{tetner, te da zadwih nekoliko dana svakodnevno po vi{e sati ne{to {tampa na woj i da se rad ove ma{ine vrlo jasno ~uje izvan [e{eqevog stana. Izvor je to doveo u vezu sa jednom ranijom [e{eqevom izjavom, datom posle zabrane kwige “Demokratija i dogma”, da }e i nadaqe nastaviti sa pisawem i objavqivawem kwiga. Izvor je daqe izneo da je pre dve nedeqe bio u (redigovano) i da je tom prilikom kod jednog svog poznanika video [e{eqevu kwigu “Demokratija i dogma”. Ovaj izvorov poznanik je objasnio izvoru da je kwigu pre dve nedeqe kupio od jednog wemu nepoznatog lica (redigovano) po ceni od 15.000 dinara, te da je tom prilikom ovo lice prodalo oko 60-80 primeraka kwige. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici. IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema Vojislavu [e{equ preduzimamo neophodne OT mere u ciqu pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wegove neprijateqske delatnosti. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Izvor je instruisan da poku{a da preko svojih poznani~kih veza (redigovano) sazna ko je u ovom mestu prodavao [e{eqeve kwige. Tako|e je instruisan da poku{a da sazna ne{to vi{e o novoj [e{eqevoj kwizi, kao i da, eventualno, pribavi rukopis iste. Sa izvorom je dogovoreno da nas i ubudu}e blagovremeno instrui{e o svim bezbednosno interesantnim zapaàwima.

CCXXVI X Uprava SDB SSUP-a Beograd, 24. 2. 1988. godine Samostalni inspektor: (redigovano)

Slu`bena bele{ka Dana 24. 2. 1988. godine od 10 do 10.30 ~asova imao sam kontakt sa saradnikom (redigovano). Rekao je da je 23. ovog meseca uve~e bio na promociji kwige “Ameri~ko novo dru{tvo” nekog na{eg sociologa. Promocija je bila u Narodnoj biblioteci Beograda. Prisustvovali su ambasador SAD John Scanlan i Barry Levin, direktor Kulturno-informativnog centra SAD u Beogradu, kao i jo{ nekolicina diplomata iz ambasade i slu`benika KIC-a. Pre i posle zvani~ne promocije, dr Vojislav [e{eq je prodavao svoju najnoviju kwigu koju je sam izdao u tiraù od {est stotina primeraka pod 594

nazivom “Kwige za loma~u”. Kwigu je prodavao na{im gra|anima, a najvi{e su kupovali Amerikanci. Cena kwige je 10.000 dinara. Pri{ao je saradniku koga poznaje od ranije kao ~lana Raselovog suda. Dao mu je kwigu rekav{i da mu je daje kao ~lanu Raselovog suda o kome se tako|e govori u kwizi, a novac }e mu dati kada bude imao. Kwiga je odmah dostavqena III Upravi SDB, glavnom inspektoru (redigovano). Zabele{ku tako|e dostaviti III Upravi. Predlaèm da se saradniku naknade tro{kovi u iznosu od 10.000 dinara.

CCXXVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0298 25. 2. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 25. 2. 1988. godine na inicijativu operativnog radnika. Operativna veza je angaòvana na pra}ewu neprijateqske delatnosti Bo{ka Vidakovi}a koji deluje sa birokratsko-etatisti~kih pozicija. Izvor pouzdan, podaci neprovereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na Vojislava [e{eqa, OO u ovoj Upravi po gra|anskoj desnici. Izvor je slu~ajno sreo Vojislava [e{eqa u Udruèwu kwièvnika Srbije 23. 2. 1988. godine. Po re~ima izvora, [e{eq je bio u dru{tvu sa jednom plavu{om i kada je ugledao izvora, sam je pri{ao wegovom stolu. Izvor nas je informisao da je [e{eq rekao da namerava da se zaposli u Balkanolo{kom institutu i da mu u tom smislu mnogo pomaè Antonije Isakovi}. Na pitawe izvora da li je raspisan konkurs za to radno mesto, [e{eq je rekao da nije, jer “u Institutu ne raspisuju konkurs dok unapred ne odrede kandidata”. Na savet izvora da se obrati i Veselinu \ureti}u, koji radi u Balkanolo{kom institutu, [e{eq je rekao da bi mu \ureti} sigurno pomogao, ali da su \ureti}eve pozicije slabe. U vezi toga, [e{eq je dodao da veruje obe}awu i uticaju Antonija Isakovi}a u SANU, koji “}e svojim jakim vezama uspeti da ga zaposli”. Uz izviwewe {to mora da se vrati svojoj devojci, [e{eq je rekao izvoru da }e ga posetiti slede}e nedeqe i istovremeno zamolio izvora da mu i on pomogne oko zaposlewa na Balkanolo{ki institut. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti – Vojislav [e{eq, OO u ovoj Upravi po gra|anskoj desnici. – Veselin \ureti} – Antonije Isakovi} 595

IV. Podaci o merama i radwama SDB Sa operativnom vezom je obavqen informativni razgovor. Operativnu vezu smo instruisali za naredni kontakt sa Vojislavom [e{eqom. Planom predvi|ene mere i radwe Slu`be prema licima u obradi i daqe se primewuju. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Imaju}i u vidu ~iwenicu da je [e{eq poverqiv prema na{em izvoru, osnovano o~ekujemo da }emo blagovremeno biti obave{teni o svim pojedinostima oko wegovog zaposlewa na Balkanolo{ki institut.

CCXXVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor 71-0306 25. 2. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen dana 24. 2. 1988. godine na inicijativu izvora. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovoj vrsti neprijateqske delatnosti je i do sada pisano, a o konkretnom slu~aju pi{e se prvi put. Podaci se odnose na [e{eq Vojislava, OO po gra|anskoj desnici u USDB. U razgovoru sa izvorom, isti nam je, pored ostalog, izneo da je u utorak, 23. 2. 1988. godine, kod wega u kancelariju do{ao radnik NOLIT-a Bora Jovi~in i pokazao mu najnoviju kwigu Vojislava [e{eqa pod nazivom “Kwige za loma~u”, koja je {tampana i izdata u 1988. godini. Na woj stoji i [e{eqeva posveta za Boru Jovi~ina, koji je ina~e komercijalista, odnosno referent prodaje u RO NOLIT, OOUR “Izdava~ka delatnost”, sa sedi{tem u ulici Terazije broj 13. Kwiga ima 278 strana, {tampana je navodno u 600 primeraka, a omot joj je {tampan u zeleno-beloj boji i na wemu su, pored imena autora i naslova, na sredini veliki inicijali [V ispisani }irilicom. U kwizi se napadaju osnovne tekovine na{eg dru{tva i grubo se vre|a lik pokojnog predsednika Tita, kao i drugih biv{ih i sada{wih dràvnih funkcionera i li~nosti. U woj [e{eq brani svoje ranije iznete stavove, komentare i ve} izdate kwige neprijateqske sadrìne. Ona predstavqa u stvari skup tekstova o sudskim procesima koji su vo|eni prilikom zabrawivawa wegovih prethodnih kwiga. 596

III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti [e{eq Vojislav, OO po gra|anskoj desnici kod ove Uprave. IV. Podaci o merama i radwama SDB Osim obavqenog informativnog razgovora sa izvorom, druge mere i radwe nisu preduzimane. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Prema na{im saznawima, ova kwiga je pre par dana zabrawena, a jedan broj primeraka koji je zate~en kod [e{eqa je oduzet od strane GSUP za Beograd. Recenzenti kwige su Sr|a Popovi} (redigovano) i @ivorad Stojkovi} (redigovano). [tampa~ i izdava~ je navodno sam autor. Preko izvora }emo nastojati da utvrdimo u kakvim je odnosima sa [e{eqom Bora Jovi~in i o kakvom se ~oveku radi, kao i to gde je eventualno kwiga umnoàvana i gde se nalaze ostali primerci te kwige, jer su pretpostavke da je ona umnoèna u mnogo ve}em broju primeraka nego {to to u woj pi{e. (redigovano)

CCXXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0348 25. 2. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) (redigovano) Sastanak odràn dana 23. 2. 1988. godine, na inicijativu izvora. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o ekstremnim istupima pojedinaca na tribini u Udruèwu kwièvnika Srbije. Izvor nas je informisao da je dana 22. 2. 1988. godine u prostorijama UKS-a odràna tre}a tribina u okviru ciklusa “Ustav i ustavne promene”, u vremenu od 18.00 do 21.45 ~asova. Uvodni~ari tribine bili su: Radomir Luki}, Sr|a Popovi}, Qubomir Tadi}, Vojislav [e{eq, Vojislav Ko{tunica. Voditeq tribine bio je Gojko \ogo. Tribini je, po oceni izvora, prisustvovalo oko 350 lica, me|u kojima su bili poznati desni~ari iz Beograda: Dragomir Oluji}, Neboj{a Popov, Ilija Moqkovi} i Tomislav Krsmanovi}. 597

Kroz svoje izlagawe, Vojislav [e{eq je izneo niz neprihvatqivih stavova i ocena koje su u potpunoj suprotnosti sa na{im dru{tvenim opredeqewima i nastojawima. Po oceni [e{eqa, sa izuzetkom Albanije i Rumunije, te{ko bi bilo na}i zemqu sa izrazitijom politi~kom kontrolom stanovni{tva, od one koju je postigla Jugoslavija sa tzv. sistemom dru{tvene samoza{tite. Organi dru{tvene samoza{tite su, po mi{qewu [e{eqa, pod punom kontrolom vladaju}e partije, kao i SDB, wen su bukvalni produètak. SK, po [e{equ, nije odgovoran za svoj rad radni~koj klasi – narodu, ve} samo istoriji, jer narodu sigurno nije – po{to mu i ne pada na pamet da iza|e na slobodne izbore i proveri kolika je qubav radni~ke klase i radnih qudi prema wemu. “SK se u stvari pojavquje u ulozi monarha, apsolutiste koji nikome ne odgovara za svoje postupke, pa se i po tom osnovu Ustav koji se donosi pod wegovom kontrolom moè nazvati oktroisan”. Da bi Ustav bio zaista instrument u rukama gra|ana, [e{eq smatra da on mora biti done{en na adekvatan na~in, i to tako {to }e se organizovati slobodni parlamentarni izbori, kroz koje }e se izraziti voqa naroda. Ukoliko zaista èlimo dono{ewe demokratskog ustava, po oceni [e{eqa, aktuelni jugoslovenski reìm bi morao prethodno omogu}iti formirawe neograni~enog broja politi~kih partija i raspisati neposredne izbore za Ustavotvornu skup{tinu, te bi tako neposredno izabrani poslanici Ustavotvorne skup{tine mogli pristupiti izradi teksta Ustava, “a onda je stvar, po meni, da li }e Ustav biti kona~no usvajan glasovima kvalifikovane ve}ine ~lanova Narodne skup{tine ili op{tenarodnim referendumom”. U nastavku svog izlagawa, govore}i o predstoje}im ustavnim promenama, [e{eq je dodao da u novom Ustavu treba reafirmisati pravo naroda na samoopredelewe, ukqu~uju}i i pravo na otcepqewe. “Razumije se, to pravo mogu imati samo narodi, tj. Srbi, Hrvati i Slovenci, a ne i nacionalne mawine. To bi iskqu~ivalo daqe postojawe autonomnih pokrajina, u onom obliku u kome one danas postoje. Podrazumeva se i odustajawe od insistirawa na postojawu izmi{qenih nacija kao, na primer, Crnogoraca ili muslimana, te svo|ewe federalnih jedinica na broj jugoslovenskih naroda”. Na kraju svog izlagawa, [e{eq je, kako nam je izvor preneo, konstatovao da SK ne zastupa interes doma}e radni~ke klase, ve} toj istoj klasi name}e svoje interese kao wihove. Izlagawe [e{eqa je, po izvoru, nagra|eno kratkim aplauzom od strane nekolicine prisutnih posetilaca. Izvor nije bio u mogu}nosti da prati izlagawa ostalih uvodni~ara tribine, kao i polemike pojedinih posetilaca tribine, po zavr{etku uvodnih izlagawa – napomena operativnog radnika. III. Podaci o licima, izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, Qubomir Tadi}, Vojislav Ko{tunica, Sr|a Popovi}, Dragomir Oluji}, Ilija Moqkovi}, Neboj{a Popov (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema licima u obradi primewuju se neophodne operativno-tehni~ke mere i radwe u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa wihove delatnosti sa pozicija gra|anske desnice. 598

(redigovano) Izlagawe Vojislava [e{eqa je fonodokumentovano od strane izvora. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Izvoru su dati konkretni zadaci o ~emu }e nas informisati na jednom od narednih sastanaka.

CCXXX Odeqewe SDB Titovo Uìce III/Srpski nacionalizam 79-033 Dana 25. 2. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o IR 1. Izvor podataka je (redigovano) Razgovor je obavqen 22. februara ove godine u slu`benim prostorijama OSDB u Titovom Uìcu, u vremenu od 8 do 9 sati. Izvor pouzdan, podaci provereni. 2. Podaci se odnose na neprijateqski istup Mari} Radenka, ekonomiste iz Titovog Uìca (POO), potvrdu wegove veze i kontakata sa Vojislavom [e{eqom iz Beograda i dr. Izvor je rekao: “Pre ~etiri-pet dana, ne se}am se ta~no datuma, oko 10 sati, sreo sam se sa Mari}em u restoranu hotela “Palas” u Titovom Uìcu. Sedeli smo oko dva sata i razgovarali. Za vreme razgovora Mari} je komentarisao stawe u na{em dru{tvu, govore}i i slede}e: “Ova zemqa je do{la do ruba propasti, a Srbija je ve} uni{tena, we vi{e i nema. Ja sam kao pravi Srbin imao problema u SUP-u oko izdavawa li~ne karte. Traìo sam da se {tampa }irilicom. To sam jedva uspeo”. Zatim je izvadio li~nu kartu, pokazuju}i mi da je od{tampana }irilicom. U daqem razgovoru Mari} me je pitao da li se se}am da sam ga pre nekoliko dana u ovom istom restoranu video oko 16 sati. Odgovorio sam potvrdno, a on je nastavio: “Moju decu zna{, a onaj gospodin sa mnom, to je bio dr Vojislav [e{eq. [e{eq je moj li~ni prijateq koga mnogo cenim i po{tujem, jer je izuzetno pametan i po{ten ~ovek. Tako|e, i on mene uvaàva. Tada mi je rekao da sprema novo, tre}e pismo koje }e se odnositi na stawe u Jugoslaviji i uskoro }e biti objavqeno. Me|utim, [e{eq mi je tom prilikom rekao i slede}e: da se mi intelektualci moramo boriti za pravdu i boqe sutra, i nas i ovog napa}enog naroda, ali da moramo voditi ra~una, jer su sada{we vlasti nemilosrdne i ne biraju sredstva da se odrè na silu ste~enim pozicijama. Primera radi, naveo je da je vi{e puta bio pretu~en od 599

policije i na razne na~ine maltretiran, samo da odustane od svojih ideja koje su za wega i mnoge wegove prijateqe jedini i pravi put u budu}nost, da se wegove kwige sada zabrawuju, ali }e “do}i vreme da }e biti biseri koje }e ~itati i staro i mlado”. Upozorio me je da budem oprezan, da ne bih doìveo wegovu sudbinu, ali to nikako ne zna~i da odustajem i skre}em sa puta koji sam odabrao”. Dok sam razgovarao sa Mari}em, prisetio sam se da je tog istog dana, kada sam ga video u hotelu “Palas” u dru{tvu [e{eqa, oko 17 sati, iza{ao i pred hotelom predao nekakve papire u obliku skripte ili tako ne{to sli~no Draganu Penezi}u, slu`beniku Beo-banke. Ina~e, Penezi}a ~esto vi|am u dru{tvu Mari}a. Veliki je nezadovoqnik, mada mi je poznato da nema nekih posebnih li~nih ili porodi~nih problema. Ne znam {ta je Mari} tada dao Penezi}u, ali se mogu potruditi da to saznam, s obzirom da sam sa obojicom dobar prijateq i ~esto sedimo zajedno. Na kraju razgovora, Mari} mi je rekao da }e i on podneti zahtev za iskqu~ewe iz ~lanstva SKJ, kao {to je u~inila koleginica Ana Bogdanovi} i kao {to }e jo{ u~initi neki wegovi prijateqi, mada je to, kako on kaè, trebala da uradi OOSK na osnovu wegovih izostanaka”. 3. Mari} Radenko, ekonomista iz Titovog Uìca, POO zbog delovawa sa pozicija srpskog nacionalizma. 4. Sa izvorom podataka je, pored ovoga, obavqen i {iri razgovor u ciqu angaòvawa. Dat mu je zadatak da i ubudu}e vodi razgovore sa Mari}em na ovakve i sli~ne okolnosti, a posebno da se zaloì da sazna o kakvom se materijalu radi, koga je Mari} dao Penezi}u. Uradi}emo potpunu proveru podataka za Penezi} Dragana, radi rasvetqavawa osnova druèwa sa Mari}em.

CCXXXI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd V sektor 26. 2. 1988. godine

Izvod iz slu`bene bele{ke o istupawima pojedinih bezbednosno-interesantnih lica na diskusionoj tribini odrànoj 22. 2. 1988. godine u prostorijama UKS pod nazivom “Ustav i ustavne promene” Vojislav [e{eq je u svom izlagawu naveo da svakodnevno razotkrivawe novih ~iwenica iz savremene istorije Jugoslavije, pored ukazivawa na politi~ku samovoqu, voluntarizam i neodgovornost vladaju}ih krugova prema interesima naroda i budu}nosti zemqe, sve vi{e dokazuje tezu 600

da je posleratna Jugoslavija izgra|ena na izrazito antisrpskoj platformi, {to je bilo mogu}e iskqu~ivo zahvaquju}i dugotrajnoj komunisti~koj diktaturi. Potom je izneo da su antisrpski nastrojeni pojedinci ustavnom i zakonodavnom delatno{}u perfidno reìrali sada{wu antisrpsku dramu ~iji je vrhunac genocid nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. U daqem izlagawu, [e{eq je naveo da u partijskom javnom mwewu sazreva sve vi{e svest o neophodnosti promena, zbog ~ega dolazi do o{trog suprotstavqawa konzervativnih i reformisti~kih struja. Naglasio je da su konzervativne reìmske snage pristale na ustupke i neke izmene postoje}eg Ustava, mada smatra da }e postoje}e ustavne promene biti ~isto kozmeti~ke {to, po wemu, potvr|uje sadràj upravo objavqenog Nacrta ustavnih amandmana i wihovo obrazloèwe u kome se ne odustaje od ideologizacije politi~kog ìvota. [e{eq je potom ukazao na neke pojavne oblike duboke politi~ke i ekonomske krize dru{tva, pri ~emu je istakao da je nepostojawe {ire alternativne demokratske platforme osnovni uzrok {to, i pored svega, jo{ nije ozbiqnije doveden u pitawe politi~ki monopol SK kao glavnog krivca za bezizlaznu situaciju u kojoj se Jugoslavija na{la. Naveo je da se SK pojavquje u ulozi monarha i apsolutiste koji nikom ne odgovara za svoje postupke, zbog ~ega se Ustav, koji se pod wegovom kontrolom donosi, moè nazvati oktroisani. [e{eq je potom izneo da Ustav moè biti instrument u rukama gra|ana kojim }e se ograni~iti i kontrolisati institucije vlasti jedino ukoliko bude donet na adekvatan na~in. Istakao je da dono{ewu Ustava mora prethoditi postojawe osnovnih gra|anskih sloboda i prava, pre svega slobode misli i govora i prava na politi~ko okupqawe i organizovawe. Naveo je da bi demokratski Ustav mogao biti donet jedino omogu}avawem formirawa neograni~enog broja politi~kih partija i raspisivawem neposrednih izbora za ustavotvornu skup{tinu. Potom bi neposredno izabrani poslanici skup{tine pristupili izradi Ustava koji bi bio usvojen ili referendumom ili ve}inom glasova poslanika, {to bi bila stvar konvencije. [e{eq se zatim zaloìo za uvo|ewe slobode misli, govora i {tampe i ukidawe svih oblika preventivne cenzure. Izneo je mi{qewe da bi u novom Ustavu trebalo reafirmisati pravo naroda na samoopredeqewe, ukqu~uju}i i pravo na otcepqewe. Istakao je da to pravo mogu imati samo Srbi, Hrvati i Slovenci, a ne i nacionalne mawine. Naveo je da bi autonomne pokrajine trebalo iskqu~iti u obliku u kome danas postoje, kao i odustati od insistirawa na postojawu izmi{qenih nacija kao {to su Crnogorci i muslimani. (redigovano) Izvod sa~inila (redigovan potpis) 601

CCXXXII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 26. 2. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o zabrani kwige “Kwige za loma~u”, autora Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici), koji je istovremeno i {tampar i izdava~ Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu je re{ewem UT br. 9/88, od 24. 2. 1988. godine, privremeno zabranilo rasturawe kwige “Kwige za loma~u” autora, {tampara i izdava~a Vojislava [e{eqa, koja je {tampana u tiraù od 600 primeraka. U kwizi se govori o ranijim zabranama [e{eqevih kwiga, te su u tom kontekstu izneta sva re{ewa i presude o tim zabranama, istupawa Vojislava [e{eqa na tim ro~i{tima, kao i neki novinski i drugi tekstovi u kojima je komentarisano o tim zabranama, ali bez ikakvih komentara samog autora. Razlog za dono{ewe re{ewa o zabrani “Kwige za loma~u” je taj {to je [e{eq u kwizi preneo u izvornom obliku re{ewa o ranijim zabranama wegovih kwiga, u kojima su istovremeno u obrazloèwu sadràni i delovi tih kwiga zbog kojih su zabrawivane. [tampawem tih re{ewa u stvari se ponovo iznose inkriminisani tekstovi, i to oni delovi zbog kojih su ranije kwige i zabrawivane, te kako je to u suprotnosti sa zakonom, doneto je pomenuto re{ewe. Vojislav [e{eq je kwigu izdao 19. 2. 1988. godine, kada je po{tom poslao i tri obavezna primerka Okru`nom javnom tuìla{tvu. Kwigu je odmah stavio u promet i to uglavnom preko nekih svojih istomi{qenika i poznanika i prodavao je po ceni od 10.000 do 20.000 dinara. Kwiga je prodavana i na tribini u UKS dana 22. 2. 2988. godine. Postoji mogu}nost da protiv Vojislava [e{eqa bude poveden i prekr{ajni postupak zbog neblagovremenog dostavqawa obavezna tri primerka kwige Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu. Od ukupno 600 primeraka, koliko iznosi tira` kwige, do sada je prona|eno 27 primeraka, i to tri primerka prilikom pretresa stana Vojislava [e{eqa, dok su ostali primerci prona|eni u nekim kwiàrama u gradu. Napomena: Mi{qewa smo da je Vojislav [e{eq najve}i broj kwiga podelio i sklonio kod svojih istomi{qenika i prijateqa (Dragomir Oluji}, Ilija Moqkovi} i drugi), kako bi kasnije mogao da ih ilegalno rastura, po{to se moè o~ekivati da }e kwiga biti trajno zabrawena. Ovo tim pre {to raspolaèmo pouzdanim saznawima da je Dragomir Oluji} nudio kwigu na prodaju na tribini u SKC odrànoj 25. 2. 1988. godine. Moè se o~ekivati da }e sudskoj raspravi o trajnoj zabrani [e{eqevih kwiga prisustvovati ve}i broj wegovih istomi{qenika i prijateqa, te da }e on tu priliku iskoristiti kao svojevrsnu “tribinu” za prezentirawe svojih stavova. 602

CCXXXIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0298 2. 3. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 1. 3. 1988. godine na inicijativu operativnog radnika. Operativna veza je angaòvana na pra}ewu neprijateqske delatnosti vi{e lica koja deluju sa pozicija gra|anske desnice. Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u USDB za Beograd). Izvor nas je informisao da je 29. 2. 1988. godine prisustvovao su|ewu u Okru`nom javnom tuìla{tvu, koje je odràno povodom zabrane kwige “Kwiga za loma~u” Vojislava [e{eqa. Su|ewu je prisustvovalo vi{e novinara, Ilija Moqkovi}, Ranka î~ak i Nikola Barovi} kao branilac. Nakon su|ewa, na kojem je rasturawe kwige zabraweno, izvor je razgovarao sa [e{eqem, koji mu je rekao da je zadovoqan su|ewem, “jer se na taj na~in opet ~ulo za wega”, navode}i da je svoju kwigu {tampao u 600 primeraka, a da mu je zapleweno samo 140 primeraka. Ostali primerci se, prema re~ima izvora, prodaju na dva mesta. Na na{e pitawe koja su to mesta, izvor je rekao da je prvi punkt na kojem se nalazi vi{e stotina primeraka na Teolo{kom fakultetu u Beogradu i da su za prodaju zaduèna dva studenta. Drugi punkt se nalazi u RO “Metalservis”, Kara|or|eva br. 65, gde prodaju vr{i “jedna plavu{a”. Na pitawe ko je ta plavu{a, izvor nam je rekao da mu je [e{eq rekao da je ona wegova neven~ana èna (ina~e, na{ izvor je nekoliko puta video pomenutu plavu{u u [e{eqevom dru{tvu, ali ne zna weno ime – primedba operativnog radnika). Nakon toga, izvor nas je informisao da ga je [e{eq zamolio da mu omogu}i uvid u arhivu TANJUG-a kako bi prikupio podatke {ta je sve {tampa u inostranstvu pisala o wemu. Na primedbu na{eg izvora da bi on mogao da mu to omogu}i preko svojih prijateqskih veza, ali da bi to bilo kompromituju}e za sve one koji bi mu to omogu}ili, [e{eq je rekao: “Ne moram ja li~no da u|em u arhivu, povedi moju neven~anu ènu u TANJUG da ona to uradi za mene”. Prema re~ima izvora, [e{eq je pristao da u vidu intervjua ispri~a sve o sebi, kao i o svojim planovima i da se u tom smislu dogovorio sa jednim novinarom da se na|e 2. 3. 1988. godine oko 20.00 ~asova. Ovom sastanku prisustvova}e i na{a operativna veza. 603

III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici u USDB za Beograd. Ilija Moqkovi}, OO po gra|anskoj desnici. IV. Podaci o merama i radwama SDB Planom predvi|ene mere i radwe prema Vojislavu [e{equ i daqe se preduzimaju. Sa izvorom je obavqen informativni razgovor u vezi Vojislava [e{eqa. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Operativnim putem smo, preko drugih izvora saznawa, do{li do podataka da je NN ènska osoba, koja je zaposlena u RO “Metalservis”, u intimnom kontaktu sa Vojislavom [e{eqem i da vr{i prodaju wegove kwige “Kwiga za loma~u”. U toku je identifikacija ove NN ène. Preko na{e operativne veze }emo identifikovati dva NN studenta Teolo{kog fakulteta koji tako|e vr{e prodaju pomenute [e{eqeve kwige. Naime, [e{eq }e upoznati operativnu vezu sa pomenuta dva studenta na Teolo{kom fakultetu 1. 3. 1988. godine u 20.00 ~asova, koji }e operativnoj vezi ustupiti jedan primerak kwige.

CCXXXIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0375 4. 3. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o komentarima Vojislava [e{eqa (OO u USDB po gra|anskoj desnici) koji se odnose na Milovana Brki}a U razgovoru sa Kostom âvo{kim (redigovano) Vojislav [e{eq je govorio o Milovanu Brki}u i pri tome naveo da je “bez svake sumwe on policijski ~ovek”, odnosno da ima “beneficirani sta` i da se nalazi na platnom spisku policije”. Tako|e je naveo da je on oduvek sumwao da je Brki} policijski ~ovek, ali da je to sada “pouzdano utvrdio” ne èle}i da pri tome âvo{kom saop{ti od koga i na koji na~in je do{ao do ovakvog podatka. Izme|u ostalog, [e{eq je naveo da je pouzdano utvrdio i da Milovan Brki} za vreme izdràvawa kazne zatvora uop{te nije {trajkovao gla|u, kako se to me|u wegovim istomi{qenicima pri~alo, ve} da je, naprotiv, imao sasvim povoqan tretman u zatvoru. O navedenim okolnostima Kosta âvo{ki je naveo da se veoma ~esto za pojedine qude navodi da su u vezi sa policijom, iako za takvu ocenu nema pravih argumenata koji bi tu ~iwenicu potvrdili, kao i da takve podatke 604

za Brki}a treba uzeti ipak sa rezervom, na {ta je [e{eq dodao da }e mu saop{titi ime ~oveka koji mu je potvrdio taj podatak, ne èle}i pri tome da mewa svoje navode.

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Primedbe, napomene i sli~no: Fotokopije materijala koje je Boì} Mile uputio [e{eq Vojislavu u decembru 1987. godine, dostavqen od RSUP SRS 6. 3. 1988. godine Prilog: 1 (strana – 23) (potpis redigovan) Fotokopije materijala koga je Boì} Mile uputio [e{eq Vojislavu u decembru 1987. godine Po{tovani gospodine, Stawe u dana{woj Jugoslaviji i odvijawe doga|aja u svim oblicima dru{tvenog razvoja, kao i situaciju na svetskom nivou, pratimo sa izuzetnom pa`wom. Nesporno je da kao gra|ani te zemqe daleko vi{e ose}ate celishodnost situacije i wen impakt na ìvot i rad, kao i da vladate detaqnijim poznavawem konkretnih ~iwenica dopuwenih reakcijom {irokih narodnih masa kao vrlo va`nog ~inioca – {to je nama u emigraciji uskra}eno ili delimi~no dostupno. Stoga se ne}emo upu{tati u analizu dana{we jugoslovenske situacije i brojnih kriza koje haraju zemqom, niti pak uzroka istih, jer je uo~qivo da je prst naroda uperen prema stvarnom krivcu dana{weg pateti~nog stawa u koje su i zemqa i narod nepotrebno dovedeni. Nas Srbe u slobodnom svetu posebno raduje neosporna ~iwenica koja danas dominira u Jugoslaviji – shvatili ste poloàj Srbije i srpske nacije u sklopu jugoslovenske federacije i ideolo{ko-politi~kog trika “bratstva i jedinstva naroda i narodnosti” u Jugoslaviji. Kosovo, koje je veoma skupa srpska nacionalna tekovina, danas je najboqi primer jugoslovenske “pravde”, “ravnopravnosti” i stvarnog poloàja Srba. Pohvalan je na~in koji ste prihvatili u borbi protiv o~ite nepravde kojoj je srpska nacija izloèna vi{e od ~etiri decenije – nacionalni preporod. Wime se srpski narod vra}a na su{tinske korene wegovog postojawa i istorijskog razvitka – {to je ustvari jedina garancija wegovog opstanka, nesmetanog i pravilnog razvoja. êtrdesetogodi{wim “prawem mozgova”, prebacivawem vela zaborava preko srpskih nacionalnih i istorijskih veli~ina, umawivawem istorijske uloge i vrednosti, uni{tavawem tradicija od strane vladaju}ih, ni{tene su i srpske vekovne tekovine i srpskoj naciji naneta neprocewiva {teta. Vra}awe naroda na sopstvene temeqe je ulivawe snage, o~vr{}avawe morala, ja~awe duha, okrepqewe vere u boqe sutra – bez ~ega je razvoj jednog naroda – bilo kog naroda, nemogu}. Srpska nacija je hrabra nacija, borbena, slobodarska, ~asna, pravedna i ponosna i jedino sa povra}enim joj vrednostima koje su je karakterisale kroz vekove, moè se ra~unati na wen prosperitet. 605

U brojnim dràvama u svetu, a od strane vladaju}ih i u ciqu potpunijeg razvoja, nacionalne vrednosti se neguju, temeqi za{ti}uju i narod usmerava linijom nesmetanog nacionalnog razvoja. Vi u zemqi, a i mi u slobodnom svetu, kao i svetska javnost danas, svesni smo ~iwenice da to nije slu~aj sa Srbima u posleratnom razvoju Jugoslavije. Ugled, uloga, mo} i uticaj srpskog naroda u razvoju Titove Jugoslavije, (nedostaje deo teksta) ostali mogli javno ista}i, poneti zasluga kojih nisu bili dostojni i dobiti privilegije koje nisu zasluìli. Rezultat takve politike vladaju}eg sistema je raspar~anost srpske teritorije, pocepanost srpske nacije, ni{tewe srpskih kulturnih tekovina, omalovaàvawe nacionalnih postignu}a i veli~ina i u osnovi – (jugoslovenskoj realnosti), “stavqawe” Srbije van sfera jugoslovenskog ustava. Svakako, za takav stav jugo komunisti su morali prona}i “modus operandi”. Stoga je cela srpska nacija ìgosana pe~atom “krivice”, nacionalnim ìgom “izdaje” i “srama” koje su im komunisti “utisnuli” jo{ u po~etku Drugog svetskog rata i razvojem doga|aja revolucije. Ishod iz ovog istorijskog razdobqa poznat je celokupnoj svetskoj javnosti, a naro~ito istori~arima i savremenim politi~arima. Pitawe koje se postavqa je – da li je istina poznata kako ~ove~anstvu tako i srpskoj naciji i je li pravda zadovoqena. Za posledwih 40 godina KP Jugoslavije se u dve faze i na dva na~ina borila protiv srpskog nacionalnog pokreta otpora – ~etnika i wegovog vo|e generala Draè Mihajlovi}a. U toku rata, odnosno gra|anskog rata, borba protiv ~etnika bila je vojno-politi~ka i zavr{ila se vojnim uni{tavawem ~etni~kih formacija, zarobqavawem Draè Mihajlovi}a, su|ewem u Beogradu sa primesama staqinisti~kih velikih procesa tridesetih godina i ubistvom 17. jula 1946. Od tada pa do danas, koriste}i se svim sredstvima jednog totalitarnog sistema – monopolom dràvne propagande, {tampe, radija i televizije, celokupnog {kolskog vaspitnog sistema, komunisti~ki sistem je postavio zvani~nu tezu da je Draà Mihajlovi} bio izdajnik, okupatorski saradnik i ratni zlo~inac. Va`no je primetiti histeri~nu zapenu{anost u wihovoj dràvnoj propagandi, potrebu da se u beskrajnim i brojnim varijacijama na tu istu temu gra|anima stalno “pere mozak” o ne~emu {to – da je istinito i o~igledno, ne bi bilo potrebno uporno ponavqati. Kada bi se jedan politi~ki reìm mogao psihoanalizirati, bilo bi interesantno dovesti u vezu navedenu primedbu biv{eg ~lana Polit biroa – o odsustvu legitimnosti jugoslovenskog komunisti~kog reìma i potrebe da tu legitimnost afirmira kroz stalno isticawe svog “narodnooslobodila~kog” karaktera i izdaju svog glavnog ideolo{kog protivnika. Svakako, svesni plitkosti svojih politi~kih korena, a naro~ito svoje slabosti u Srbiji izme|u 41-44. godine, u vremenu kada je popularnost Draè Mihajlovi}a bila neuporedivo ve}a od wihove, komunisti~kim propagandistima je potrebno da jo{ uvek “streqaju” Draù i hapse “~etnike”. Naravno, ovim sti~u jo{ jednu prednost: prikrivaju se stvarni izdajnici i opravdavaju se “Pasja grobqa” u Crnoj Gori, monstruoznost slawa srpske omladine na Sremski front u zavr{noj fazi rata – kao specijalna osveta Josipa Broza Srbiji koja ga nije prihvatila, preki postupci prema svim optuènim za pripadnost ili pomagawe ~etni~kom pokretu. 606

U sklopu ovoga treba primetiti da se u jugoslovenskoj javnosti, a naro~ito u ratnim filmovima proizvedenim u Jugoslaviji, ~etnici predstavqaju kao karikature i nakaze, monstrumi, pripadnici neke strane – u osnovi nerealne rase, a ne kao deo jedne iste nacije iz koje su neosporno i partizani imali svoje vojnike. U svojoj zaslepqenoj mr`wi prema Srbima, okupatore predstavqaju daleko objektivnije i humanije i ni posle ~etiri decenije gra|anski rat nisu priveli kraju. Interesantna je ~iwenica da su mnogi partizanski generali, komesari ili jednostavno vojnici “zaboravili” gra|anski rat, jer ih je vreme i stvarnost napravilo tolerantnijim i trezvenijim. Me|utim, reìm niti zaboravqa, niti “toleri{e”. Netrpeqivost ste~ena u tom periodu je u{an~ena i pretvorena u bri`qivo ~uvanu politi~ku barikadu. Druk~ije se ne moè objasniti stav dana{we vladaju}e klase koju velikim brojem ~ine oni koji nisu uzeli u~e{}a u ratu ili dece ~iji o~evi nisu bili u partizanima. Oni nisu mogli da budu “`rtve” ili protivnici ~etnika. îwenica je da je jugoslovenski reìm po tom pitawu daleko zagrièniji i od Frankovog, jer je za ìvota ovog {panskog diktatora podignut spomenik u Dolini palih svima koji su izgubili ìvote u gra|anskom ratu – dok to nije slu~aj u Titovoj “slobodnoj Jugoslaviji”. Ovo potvr|uju i slu~ajevi hrvatskog nadbiskupa Alojza Stepinca koji je, umesto (ne~itko) po~iwene zlo~ine, (ne~itko) Krunislava Draganovi}a, sve{tenika, biv{eg usta{kog zlo~inca, progla{enim ratnim zlo~incem, koji se posle boravka u emigraciji vratio u Sarajevo i kao penzioner nastavio da ìvi mirno i nesmetano, nikome ne odgovaraju}i za po~iwena nedela, slu~aj [iptara ]azima Blace, fa{isti~kog ministra, ~lana marionetske velikoalbanske vlade Mustafe Kruje, ~lana CK Druge Prizrenske lige i tvorca zloglasnih divizija “Skender Bega” i “Rezimete Kosova”, osu|enog na 20 godina zatvora, a koji punih 12 godina nesmetano ìvi u Prizrenu, Hasana Reme-Zrze i mnogih drugih. Ovakav stav pokazuje cinizam onih koji planski odràvaju mr`wu prema “neprijatequ” i za koje je ~etni{tvo ~isto politi~ka ujdurma koja im sluì da bi se odràli na vlasti. Ovde je va`no ista}i izjave pojedinih biv{ih partizanskih boraca posle rata, koji su svoja shvatawa i stavove izmenili u odnosu na dana{wi (nedostaje deo teksta) da ~etni{tvo tuma~imo kao izdajni~ki pokret koji sluì okupatoru. Tako|e smo ga izjedna~avali sa usta{tvom i qoti}evcima. Da je to bio pokret otpora sli~an pojedinim partijskim otporima u drugim pokorenim zemqama Evrope, nismo isticali. Drugo, dugo smo se ustezali oko tuma~ewa stvarnog sadràja na{e revolucije i pla{ili se da analiziramo gra|anski rat kao komponentu oslobodila~kog rata, {to je bio neposredan uticaj KP Jugoslavije”. Smatramo da je samo ova izjava potvrda da je pokret Draè Mihajlovi}a bio pokret otpora okupatoru, kao i da je gra|anski rat rezultat politi~kih imperativa Komunisti~ke partije, a ne delo Mihajlovi}a i wegovih ~etnika – kako to zvani~no komunisti i danas tvrde. Za srpsku naciju je va`no ista}i da je dolaskom na Ravnu goru, maja 1941. godine, sa osnovnom idejom organizovawa narodnog otpora protiv okupatora, Draà Mihajlovi} sebe utkao u vekovnu slobodarsku razvojnu liniju srpskog naroda. To danas podvla~e i svetski istori~ari. Svoju misiju Mi607

hajlovi} nije za ìvota ostvario, jer ga je progutao talas svetskog komunizma sa sedi{tem u Moskvi u sprezi sa najodanijom sekcijom Kominterne u Jugoslaviji. Razvojem politi~kih doga|aja na svetskoj pozornici napustili su ga saveznici, iako je bio i prvi i jedini koji se tokom rata borio za ideale demokratije na tlu Jugoslavije. Titov komunisti~ki nastup, poduprt Crvenom armijom, izgledao je neodoqiv i definitivan. Istorijska zbivawa u Jugoslaviji i van we nisu se razvijala kako se po zavr{etku rata o~ekivalo. Tako se vremenom, a na osnovu nagomilanog iskustva, pokazalo da je uprkos izgubqene bitke Draà Mihajlovi} imao pravo u svojim osnovnim stavovima kako na doma}em, tako i na svetskom nivou. Tragedija i wega li~no i wegovog pokreta, kao i najve}eg dela srpskog naroda koji ga je sledio – je u tome {to su bili u pravu pre vremena i imali hrabrosti pre drugih, {to potvr|uje jo{ jednu od srpskih osobina – odva`nost. Zato je na Zapadu na “dnevni red” stavqena rehabilitacija Draè Mihajlovi}a i wegovog pokreta sa odva`nim poku{ajima i u samoj zemqi. Mihajlovi}, antifa{ista po ube|ewu, kroz celu svoju vojnu karijeru shvatio je da je komunisti~ki pokret bio samo drugi oblik totalitarnog fenomena na{eg doba. Zato se uhvatio u ko{tac sa oba zla. Adolf Hitler, ~ija je izjava zabeleèna i sa~uvana u ratnim arhivama, avgusta meseca 1944. godine, rekao je: Srpska vojska ne sme da postoji. Upotrebite sve da se ona uni{ti. âk je boqe izloìti se izvesnoj opasnosti od komunizma”. Komunisti~ke namere Draà je prozreo jo{ u po~etku i odlu~no se odupro wihovoj “igri” u toku nametnutog gra|anskog rata. Svima je poznata ~iwenica da je Mihajlovi} zapo~eo borbu protiv okupatora u doba kada je Kominterna zahtevala suprotno zbog sklopqenog ugovora Staqin-Hitler. Draà se borio protiv jugoslovenskog komunizma u doba kada ~itav Zapad i wihovo javno mwewe nisu bili svesni nove opasnosti ~ove~anstva. Tek 1946. ameri~ki predsednik Truman je proklamovao svoju antikomunisti~ku “doktrinu”, uz napomenu da je ve} pola evropskih dràva bespotrebno bilo iza “gvozdene zavese”, a Mihajlovi} leào sa mecima u grudima koji se ustvari danas uzimaju kao simboli~ni, jer su bili nameweni predstavnicima svih slobodnih poredaka. Mihajlovi} se li~no tretira u inostranstvu kao prva `rtva “hladnog rata”. Analiziraju}i osnovne teze Ravnogorskog pokreta, sa sigurno{}u se moè konstatovati da do raspar~avawa srpstva i srpske teritorije, jedne od glavnih “tekovina” Titovog reìma, ne bi do{lo da je 1944. u Beograd umesto Broza u{ao Mihajlovi}. Sudbina srpskog naroda druk~ije bi izgledala da se umesto AVNOJ-a, tvorevine KP Jugoslavije, odràla Ustavotvorna skup{tina, jer je Mihajlovi} bio ~ovek dubokih demokratskih ube|ewa. Nasuprot svom ideolo{kom protivniku Josipu Brozu, Mihajlovi} nije pretendovao na vlast niti je ikada pokazao osobine diktatora, {to bi ~etiri decenije apsolutisti~ke vladavine bile iskqu~ene da se rat zavr{io pobedom narodnog pokreta otpora. Posle uni{tewa Musolinija i pada Hitlera, svaki krajwe desni~arski sistem bio je za Evropu iskqu~en, a demokratska osnova Mihajlovi}evog pokreta spre~ila bi ustoli~avawe komunisti~ke mawine koja je zemqu preskupo ko{tala u smislu dugogodi{we politi~ke represije, ekonomskog haosa i moralnog bespu}a. 608

Postoje}a, besomu~na kampawa jugo-reìma protiv Draè Mihajlovi}a i wegovog pokreta, postala je po wih kontraproduktivna, jer ~iwenica je da svaka sistematska propaganda uperena protiv onoga ko nema prilike i mogu}nosti da se brani, prestaje da bude verodostojna. Drugo, imaju}i specijalno na “ni{anu” li~nost “izdajnika” Mihajlovi}a, koga su pre ~etiri decenije mrcvarili i umorili, obezbe|uje mu daqe simpatije naroda kao proizvod pravdoqubivosti koja se zadovoqava preispitivawem istorijskih ~iwenica i stvarnosti. Srbi imaju duboke ose}aje za ne{to {to je u osnovi nepravedno ili apsurdno preterano. Stoga, na~in na koji se zvani~no tretira slu~aj Draè Mihajlovi}a je sistematski nepravedan, jer zbog svoje namerne i uske politi~ke tendencioznosti predstavqa falsifikat istorije. Tako|e, za sve one koji su bliè poznavali Mihajlovi}a i sa wim proveli izvesno vreme, pitawe se nikada ne bi moglo postaviti da bi on – od naroda spontano voqen i po{tovan “î~a”, mogao da izda kroz saradwu sa okupatorom taj isti narod koji mu je ukazao puno poverewe. Za istoriju ostaje va`no – uprkos svih kleveta i bla}ewa od strane wegovih ideolo{kih protivnika, da je vo|a formalno zapo~etog ali neostvarenog Tre}eg srpskog ustanka, bio oli~ewe najboqeg {to je srpski narod 1941. godine imao. Stoga, ba{ on ostaje spona sa plejadom prethodnika koji su Srbe kroz vekove ~asno predstavqali i vodili. Ostaje ~iwenica da su Tito i Mihajlovi} tokom rata vodili razli~ite pokrete otpora, bili motivisani potpuno razli~itim ciqevima i svoje sledbenike inspirisali u potpuno razli~itom duhu. Krajem 1944. godine, kada je bilo jasno da je partizanska pobeda obezbe|ena ulaskom Crvene armije, pukovnik Mek-Dauel, uo~i svog odlaska od Mihajlovi}a, insistira da ga sa sobom povede i na taj na~in mu bar ìvot spase. Odgovor Draìn je bio kategori~an: “Sa svojim narodom sam zapo~eo borbu protiv okupatora 1941, sa tim istim narodom }u ostati da podelim sudbinu do kraja i nastavim borbu protiv novih zavojeva~a”. Godine 1946. Tito je svog glavnog rivala definitivno sru{io i uklonio sa aktivne vojno-politi~ke scene, zapo~iwu}i svoju apsolutisti~ku vladavinu koja rezultira u dana{wem stawu Jugoslavije. Britanski istori~ar Tejlor ijavio je: “Viteza Ravne gore, (ne~itko), a u Tita razo~arani êr~il u Briselu, u Belgiji, 1946. godine re~e: “Moja najve}a pogre{ka u Drugom svetskom ratu bila je {to sam pomagao jugoslovenske i gr~ke partizane-komuniste”. I dok je decenijama Titov kult li~nosti sistematski stvaran i odràvan uz anatemisawe Mihajlovi}a, bilans titoizma je doveo do op{teg saznawa da se istorija srpskog naroda ne}e zavr{iti na Josipu Brozu. Jedan Britanac 1977. godine, izme|u ostalog, izjavi: “Kao posledica rata i iskustva Jugoslavije pod komunisti~kom vladavinom tokom cele jedne generacije, Mihajlovi} po~iwe da se pojavquje kao duboko neshva}ena li~nost. Ta usamqena i tragi~na osoba, danas se razvija u tradicionalnog narodnog heroja. Ja se usu|ujem da kaèm da, ukoliko nacionalizam kao snaga ne is~ezne sa zemqe, Mihajlovi} }e daleko nadìveti Tita kao predmet srpske narod609

ne qubavi. Titova glavna lojalnost je uvek pripadala stvari koja nije bila prisna wegovom sopstvenom narodu”. Deklasifikacijom ratnih dokumenata u raznim vojnim i istorijskim arhivama, ~ove~anstvo je sve bliè istini i stremi ka zadovoqewu pravde. Godine 1985, ameri~ki major Felman, koji je za vreme rata boravio u Draìnom {tabu, izjavi: “Ovih dana deklasifikovan je dobar deo materijala o Mihajlovi}u. Skoro 300 stranica zvani~ne dokumentacije nalazi se u mojim rukama. @elim da napomenem da se na izve{tajima i depe{ama koje su i{le preko Engleske obave{tajne slu`be u Kairu, a zahvaquju}i komunisti~kom agentu u woj, Klugmanu ({to potvr|uje priloèni tekst na engleskom jeziku), jasno uo~ava falsifikat. U ranijim primercima sa depe{a je bri`qivo uklawano ime Mihajlovi}, a umesto wega dopisivano Titovo. Nakon toga se ni o tome nije vodilo ra~una, ve} je jednostavno “Mihajlovi} precrtano i iznad wega napisano Tito. Ako vam od sada iko kaè da je Mihajlovi} bio izdajnik – kaìte mu otvoreno da laè”! Dva nedavna doga|aja u Americi podstakla su nas na ovaj poduhvat, jer smo mi{qewa da srpski narod ima pravo na obave{tenost, tim pre {to se radi o direktno wegovoj sudbini. Dana 25. februara 1987. godine na ameri~kom nacionalnom grobqu u Arlingtonu (Va{ington), uz visoke vojne po~asti i sve~anosti sahrawen je Yory Musulin – Amerikanac srpskog porekla. Tom prilikom, a s obzirom da je bio ~lan ameri~ke vojne misije pri Mihajlovi}evoj (ne~itko) i wegovom vo|i Draì (ne~itko) kako ameri~ke, tako i srpske himne. Samo mesec dana kasnije, 25. marta, povodom proslave dvestogodi{wice postojawa ameri~kog ustava, predstavni~ko telo ameri~kog Kongresa odràlo je komemoraciju povodom 94. godi{wice ro|ewa Mihajlovi}a, istinskog heroja i pobornika najsvetijih principa ~ove~anstva – slobode i demokratije. Uz ovaj osvrt prilaèmo izve{taj sa komemoracije na engleskom jeziku i prevod wegovog najbitnijeg dela sa fotografijama glavnih govornika. Da bi stav ameri~ke javnosti bio za vas prihvatqiviji, uz pomenuti materijal prilaèmo izvode iz dokumentacije istorijskog instituta u Huveru – Kalifornija, a koji }e baciti dovoqno svetla na istorijske doga|aje Drugog svetskog rata u Jugoslaviji i pruìti odgovore na brojna pitawa. Boriti se za istinu i pravdu je pravo svakog ~oveka, a boriti se za svoj narod i otaybinu sveta du`nost! *** GENERAL DRA@A MIHAJLOVI] PO DOKUMENTIMA IZ ISTORIJSKOG INSTITUTA HUVER – KALIFORNIJA, AMERIKA Nekoliko stvari koje autoritativno ilustruju ose}awa nema~kih ratnih vo|a prema Draì Mihajlovi}u i wegovom pokretu zasluùje da se navedu. 610

Po~etkom decembra 1941, nema~ka visoka komanda u Srbiji naredila je javno isticawe plakata na kojima je pisalo: Srbi, Vo|a odmetnika i pobuwenika, Draà Mihajlovi}, koji na svojoj savesti nosi krv mnogo hiqada Srba i koji je uzrokovao beskrajnu bedu i patwu svojoj zemqi, posle uni{tewa wegove bande, postao je begunac i verovatno se kre}e prema Bosni. Zbog odbijawa da poloì oru`je, zbog toga {to je mobilisao ilegalnu vojsku, zbog kriminalne povezanosti s komunistima i zbog toga {to je digao oruàni ustanak protiv nema~kih okupacionih snaga, proigrao je svoj ìvot. Onome ko ga uhvati bi}e dodeqena nagrada od 200.000 dinara.(46) Dana 17. jula 1942. Himler je iz Hitlerovog {taba poslao slede}e pismo Hajnrihu Mileru, jednom od svojih najbliìh saradnika: Osnov svakog uspeha u Srbiji i u celoj jugoisto~noj Evropi leì u uni{tewu Mihajlovi}a. Koncentri{i sve svoje snage na locirawe Mihajlovi}a i wegovog {taba tako da on bude uni{ten. Za postizawe ovog ciqa dozvoqena su sva sredstva. O~ekujem najuù saradwu izme|u svih zainteresovanih slu`bi, od tajne policije i Slu`be bezbednosti, do svih drugih odeqewa SS-a i policije (u okupiranoj Srbiji). Majsner je od mene ve} dobio uputstva u tom smislu. Molim da me obavesti{ o saznawima koja ve} imamo o kretawu Mihajlovi}a. Molim da me jednom nedeqno obave{tava{ o napredovawu akcije.(47) Dana 9. februara 1943, general Rajnhard Gelen, {ef nema~ke vojne obave{tajne slu`be za isto~nu Evropu, podneo je slede}i strogo poverqiv izve{taj nema~kom general{tabu: Me|u raznim pokretima otpora koji stvaraju sve vi{e problema na podru~ju biv{e jugoslovenske dràve, pokret generala Draè Mihajlovi}a ostaje na prvom mestu obzirom na vo|stvo, naoruàwe, organizaciju i aktivnost... Sledbenici D. M. poti~u iz svih slojeva naroda i trenutno obuhvataju 80 odsto srpskog naroda. Nadaju}i se oslobo|ewu od “tu|inskog jarma” i boqem i novom poretku i novoj ekonomskoj i socijalnoj ravnoteì, wihov broj se neprestano uve}ava.(48) Mo`da najdramati~niji dokaz razmera nema~kih represalija protiv Mihajlovi}evih Srba treba traìti u “Turisti~koj enciklopediji Jugoslavije”. Deo koji se bavi beogradskim podru~jem kazuje da se na putu za Kragujevac, pred samom planinom Avalom, u selu Jajinci, nalazi grupna skulptura, “Streqawa”, delo vajara Lojzea Dolinara, s plo~om koja nosi slede}i natpis: “Ovde u Jajincima, u rukama nema~kih fa{isti~kih okupatora na{lo je smrt 80.000 boraca za slobodu Jugoslavije.”(36) Jugosloveni koji su bili `rtve streqawa u Beogradu i na strati{tima kod Jajinaca, bili su, sa retkim izuzecima, Mihajlovi}evi Srbi, iz jednostavnog razloga {to je Srbija bila Mihajlovi}eva teritorija.(37) Ovo je pitawe o kojem su se sloìli svi britanski i ameri~ki oficiri pridodati Mihajlovi}u. Partizani, od vremena kada su krajem 1941. proterani iz Srbije, do septembra-oktobra 1944, kada su se vratili u Srbiju dok je So611

vjetska armija napadala Beograd, imali su samo nekoliko izolovanih xepova otpora u seoskim atarima (ne~itko) po svedo~ewu mnogih britanskih i ameri~kih oficira koji su bili pridodati Mihajlovi}evom pokretu u razli~ito vreme i na razli~itim mestima, kao i mnogih ameri~kih pilota koje su spasile wegove snage. Britanski oficiri, u mnogim pismima “Tajmsu” i drugim londonskim novinama, jasno su izrazili svoje ube|ewe da, bez obzira na sve slabosti ~etnika, oni smatraju Mihajlovi}a vernim saveznikom, a wegov pokret pokretom otpora. Ovo je bilo ta~no za grupu oficira pridodatih Mihajlovi}evom {tabu, ukqu~uju}i tri vi{a oficira, potpukovnika D. T. Hadsona, pukovnika S. V. Bejlija i brigadnog generala K. (ili ^.) D. Armstronga; tako|e je to bilo ta~no za oficire koji su bili ukqu~eni u podmisije u reonima Pri{tine, Kopaonika i Homoqa, Srbija. Doìvqaje homoqske misije zabeleìo je Yesper Rutem u delu “Ne pucaj”, objavqenom po zavr{etku rata. U akciji koja je bila ravna akciji ameri~kih oficira, pet britanskih oficira za vezu, ukqu~uju}i brigadnog generala Armstronga i pukovnika Bejlija, Yespera Rutema, Enka Grinvuda i Keneta Grinajsisa, dostavilo je zajedni~ku izjavu u odbranu Mihajlovi}a preko Ministarstva spoqnih poslova Britanije (Forin ofis).(38) Tekst ove izjave, koji sam dobio za vreme su|ewa Mihajlovi}u, ali koji nije nikada {tampan, navodi se dole: IZJAVA U pogledu predstoje}eg su|ewa u Jugoslaviji generalu Draì Mihajlovi}u, dolepotpisani oficiri i biv{i oficiri Britanske vojske, koji su svi bili akreditovani kod snaga generala Mihajlovi}a u razli~ito vreme izme|u decembra 1942. i juna 1944, èle da se u dosije zabeleì nekoliko tipi~nih primera na~ina na koji je general Mihajlovi}, i li~no i u svojstvu glavnokomanduju}eg, na boji{tu Kraqevske jugoslovenske vojske u Otaybini, davao zna~ajan i neprekidan doprinos savezni~koj borbi. Svim navadenim operacijama li~no je prisustvovao barem jedan od potpisnika koji su spremni da ih, po zahtevu, detaqno objasne; sli~no tome, wihov broj moè biti dodat ako se to èli. A poznato je da su sli~ne akcije potvr|ene u delovima Jugoslavije koje ne pokriva ova izjava britanskih oficira i da u ovom trenutku one nisu na raspolagawu za prilagawe ovoj izjavi. Sve slede}e akcije izvele su jedinice ili odredi snaga generala Mihajlovi}a: Vo|ena je borba s me{ovitim nema~ko-bugarskim snagama kod @agubice u homoqskom kraju, naneti su im te{ki gubici i bilo je zarobqenih. Trupama Sila osovine pruèn je uspe{an otpor radi obezbe|ewa snabdevawa iz vazduha u Prawanima, u blizini â~ka, ~ime su uspostavqene hitno potrebne veze i dostavqena oprema za isporuku Britanskoj misiji. U Mu~wu, ju`no od Uìca, vo|ena je borba s jakim bugarskim snagama kojima su naneti te{ki gubici. (Izjava britanskog oficira za vezu). Poquqani italijanski moral isti~e u gerilskim vestima sa Balkana da u Srbiji Silama osovine velike nevoqe zadaje Miahilovi}. Wegova 612

uspe{na akcija protiv plovidbe Dunavom toliko je zabrinula Nemce da su odmah poja~ali svoje ionako ne~ove~ne represalije zbog ove akcije. Izve{taji kaù da je pedeset nevinih lica, ukqu~uju}i ène i decu, ubijeno u Beogradu od strane nema~kih okupatora, pri ~emu je u {irini od 500 metara sa srpske strane reke sve nemilosrdno evakuisano, a Nemci seku sve obli`we {ume, besomu~no poku{avaju}i da spre~e ponavqawe ovakvih napada na wihov vitalni dunavski saobra}aj. (Poruka dràvnog ministra, Kairo, Forin ofisu, 4. avgust 1942, FO 371/37589). Od Repartija: (37, t. 2): Dana 5. avgusta, Kalabi} je ubio 11 [vaba i razoruào wih 15. U znak odmazde, [vabe su zapalile selo Stragari, 27 kilometara od Kragujevca, 420 ku}a, i pobile celokupno mu{ko stanovni{tvo koje nije pobeglo. O aktivnostima Muzikravi}a javi}u vrlo brzo. (WO 202/140, 12/10/43). Pe~urki: . . . Kako se traì, ovde je re~ o slu~aju poznatom kao antiosovinska aktivnost Mihajlovi}evih vojnika: 28. avgusta, u Trsteniku, oni su izbacili sa pruge dva voza vojnika i ubili wih 200, a zarobili nekoliko. Ta~no je da Mihajlovi}evi qudi nisu ni izbliza aktivni kao partizani, ali kada se na wih vr{i najja~i pritisak, ra~unajte na ubrzavawe sabotaè. (WO 202/139, 20/9/43, list br. 15). (Ova poruka bila je poslata kapetanu Dikinu, koji be{e telegramski zatraìo “garantovane slu~ajeve” sabotaè koje je izveo Mihajlovi}). Snage Sila osovine bile su napadnute u nekoliko prilika za vreme (ne~itka re~) u podru~ju Uìca, â~ka i Ivawice. (Izjava oficira za vezu). (ne~itko) u~estvovali u borbi sa pribli`no 300 nema~kih vojnika koji su poku{ali iznenadan napad na {tab generala Mihajlovi}a. @estoka borba trajala je preko dva sata, kada su Nemci prvi put uspeli da se ubace kroz na{e patrole. Na kraju su Nemci odba~eni niz padine planine. Gubici su bili otprilike jednaki sa obe strane. Svedok je video kako ~etnici zarobqavaju nekoliko nema~kih vojnika i razgovarao je s jednim od wih. Posle ispitivawa, zarobqenici su pobijeni. (Mensfildova izjava). Protiv vojnika Sila osovine i snaga generala Nedi}a vo|ene su borbe u êmernici, u blizini Ivawice, gde su im naneti gubici i gde su imali zarobqenih. (Izjava britanskog oficira za vezu). Jedan odred snaga generala Mihajlovi}a, odabran da pomogne britanskim oficirima u obezbe|ivawu primene primirja s Italijanima koje se odnosilo na lokalne italijanske snage u dolini Lima, napao je i osvojio grad Prijepoqe posle wegovog zauzimawa od strane jakih nema~kih snaga 9. septembra. Nemcima su naneti te{ki gubici i zarobqena je velika koli~ina ratnog plena, ukqu~uju}i motorizovani transport. Bez uspe{nog okon~awa ove akcije, britanski oficiri ne bi ispunili nare|ewa. (Isto). Britanski pukovnik Vilijam Bejli, sa 1000 ~etnika koje im je dao general Mihajlovi}, vodio je èstoku borbu sa snagama nema~kog garnizona u Prijepoqu, u kojoj je ubijeno preko 200 Nemaca. Pukovnik Bejli je zatim produìo za Berane (sa ~etni~kim snagama), gde je prihvatio predaju 8000 Italijana u {tabu divizije “Venecija”. (Mensfildova izjava). 613

Svedok je, sa britanskim potpukovnikom Duanom Hadsonom, deluju}i po naredbi Mihajlovi}a, oti{ao sa 300 ~etni~kih gerilaca pod komandom poru~nika Novakovi}a na Priboj, gde je posle jednono}ne borbe iznu|ena predaja 1800 qudi pod komandom pukovnika Gracijanija. (Isto) Po prijemu prve vesti o predaji generala Badoqa (posle savezni~ke invazije na Italiju 3. septembra 1943), general Mihajlovi} je izdao radio naredbe svim svojim komandantima na terenu da svuda napadaju nema~ke i italijanske okupacione snage, budu}i da je verovao da je dan D nadohvat ruke. Svedok je li~no pro~itao mnoge od ovih naredbi kada su upu}ivane. (Isto) Od An|elike: U vezi s va{om (porukom br?) 75, molim da potvrdite da li mu je Mihajlovi} dao punu slobodu da postupa kako ho}e. Ovo ne deluje verovatno s obzirom na stroga nare|ewa \uri}u koja su suprotna tome. On se sada nalazi u te{kim borbama s Qoti}em i zarobio je znatan broj oru`ja. Boji{te. (WO 202/131, 15/9/43). Mihajlovi}eve snage su 16. septembra do~ekale u zasedi 16 nema~kih vojnika na putu za Berane. (WO 202/139, 19/9/43). Od Pe}ine: Partizani su se precenili. Mihajlovi} je isterao [vabe iz Sarksog (?), da bi sada partizani polagali pravo na grad. Mihajlovi} sna`no zahteva od nas da po{aqemo barem 15 ameri~kih oficira sa sopstvenom {ifrom i da odmah krenu na razne strane i uvere se u veli~inu, poloàj trupa, da dokaù snagu ovde i na severu. Veruje nam bez predrasuda. Mislim da ovo moè biti na~in da ga ubedimo ako gre{i. (WO 202/131, 17/9/43). Od Rapira Udala (762, t. 3): Na{ vozni park sada broji 7 kamiona, 4 terenska vozila i 4 motocikla. Ovu zasedu izveo je Lasi}, lokalni komandant, na sopstvenu inicijativu. Lasi} sada mora, hteo-ne hteo, da se bori protiv Nemaca u Crnoj Gori. Za pouzdane slu{aoce Bi-Bi-Sija, ... (Isto), 19/9/43. Od Rapira (174): 17. septembra Mihajlovi} je preoteo Zvornik od [vaba i drì ga uprkos svim kontranapadima. Cari}. (Isto, 5/10/43). Od Emajla (25): Po obave{tewima od Sini{e. Dana 19. septembra, o{te}en je èlezni~ki most u Rabrovu, na pruzi Ku~evo-Beograd. Veruje se da }e saobra}aj biti u prekidu do kraja septembra. Onesposobqeno je 14 kamiona marke “tot”. Dana 23. septembra, u @abarima je razoruàno 100 Nedi}evih i Qoti}evih vojnika. (Isto, 26/9/43). Od Rapira Udala (766, t. 2): [ahovi}i, Andrijevica i Mate{evo. êtnici su formalno preuzeli upravu od Italijana u svim ovim srezovima. Tako|e u srezovima Priboj i Pqevqa, i nadaju se da }e danas zauzeti ili opkoliti oba grada. (Isto, 22/9/43). Od Pe}ine 2 (Zubac): îwenica je da je Markovi} morao da obustavi borbu protiv [vaba u Gorwem Pomoravqu zbog nedostatka municije. Ne mogu da de{ifrujem tvoju prvu {ifru, ali je druga u redu. Izvini za moje lo{e {ifrovawe, ali zna{ kako sam oti{ao. Centar veze morao bi da shvati lo{e radne uslove ovde, a radim danono}no, ~esto samo s jednom lampom i bez stola. Dejstvuju po nama iz mitraqeza i minobaca~a. (Isto) Od Rapira (t. 2): 23. septembra Mihajlovi} uni{tava voz pun [vaba i eksploziva u tunelu 20 km isto~no od Pe}i izbacivawem iz {ina u tunelu Noak (?) Mils (?). (Isto, 9/10/43). 614

Od Rapira (t. 3): 23. septembra Mihajlovi} napada [vabe i usta{e kod Tuzle, nanosi im gubitke, zaplewuje oru`je i municiju. (Isto) Od An|elike (89): [ef stanice u Mitrovici obave{tava o slede}oj sabotaì: A) Sudar u Vu~itrnu u 19.45 ~asova 26. septembra izme|u vozova br. 4876. (?) O{te}eno osam vagona, ukqu~uju}i 2 cisterne za naftu koje su eksplodirale. 29 [vaba sada se nalazi u mitrova~koj bolnici. B) Jedan vagon zba~en sa pruge kod Zve~ana 27. septembra. C) O{te}eno 2km pruge 30 km severno od Ra{ke, pruga (van upotrebe?) 48 ~asova. (Isto, 3/10/43). Od Pe}ine 2 (19, t. 2: Zubac Houtu): Dvadeset hiqada Italijana u i oko Dubrovnika sklopilo sporazum da se bori sa [vabama, ali ga je raskinulo kada su [vabe uzele wihovo oru`je. Sada se samo dva bataqona bore za [vabe, ostali su {vapski zarobqenici. Du` obale od Dubrovnika do pomorske baze u Kotoru, Italijani i Mihajlovi}evi qudi vojuju zajedno protiv [vaba, a najè{}e borbe vode se kod Grude. Italijani u Kotoru ùde da vide iskrcavawe savezni~kih brodova, {to bi im diglo moral. (Isto, m29/9/43). Od Pe}ine 2 (115, t. 3): Pruga Qig-Lajkovac uni{tena na nekoliko mesta. [vabe ubile 35 talaca u Uìcu, zapalile 18 ku}a u Bajinoj Ba{ti. (Isto). Od Rapira (194, t. 1): 29. septembra Mihajlovi}eve snage napale dva {vapska voza na pruzi â~ak-Poèga... (Isto, 9/10/43). Od Serboniana (A 1): Zavr{eno ru{ewe u 15 ~asova, 4 mosta sru{ena u Mokroj Gori, poruka Viks. Most br. Jedan tri obi~na luka, jedan trostruki, svi sa ~li~nim nosa~em. Dva neuspe{na poku{aja zbacivawa voza sa {ina u tunelu, voz presko~io prazninu. Trideset {est Bugara (ubijeno) sino} i sedamdeset danas. Dvadeset devet se predalo na licu mesta bez borbe. Vidi Bi-Bi-Si veruje Mihajlovi}evim snagama koje su ovde dobro raspoloène. Yil i Pio pomogli. (Isto, 30/9/43). Od Fuge: Napadnut bugarski garnizon u selu Grada{nica kod Pirota 30. septembra. Ubijeno 20, raweno 45. Na{i gubici jedan i jedan. Represalije usledile. Celo selo spaqeno, ène i deca odvedeni. Ostatak linije Grada{nica – Ni{ o~i{}en od Nemaca izuzev Bele Palanke. Brzo mi dostavite oru`je. Bird. (WO 202/140, 30/9/43). Od Neroniana: \uri} izve{tava da je wegova minerska ~eta izbacila voz sa pruge 30. septembra, miniraju}i {ine kod Te{i}a, 20 km severno od Ni{a. Poginulo ~etrdeset [vaba. Besne [vabe zauzimaju grad Vidin. Mislim da to tvrdi i Nim. Mit. (WO 202/131, 9/10/43). Od Fuge (69): Dignut u vazduh jedan kilometar Isto~ne pruge u no}i tridesetog (30. septembra). Posao obavila grupa za sabotaè od 25 qudi pod engleskom komandom i bez srpskih oficira ili \uri}evih nare|ewa. Pruga }e biti van upotrebe deset dana. Ovom prugom prolazilo je dnevno 50 vozova, koji su prevozili vojsku, tenkove, oru`je u Gr~ku, najvi{e oru`je. Majk. (Isto, 4/10/43). Napad na prugu kod Grdelice, oko 15 kilometara ju`no od Leskovca, razneto 100 m pruge eksplozivom koji je upaqen sporogore}im {tapinom. Izvedeno krajem septembra (WO 202/162, Dodatak Op{tem izve{taju o Misiji Fuga). 615

Londonu (1957): Ovo {to sledi je rezime Mihajlovi}evog izve{taja od 1. oktobra. U akciji na pruzi Uìce-Sarajevo, o ~emu je prethodno izve{tavao Viks 161, Mihajlovi} tvrdi da je zarobqeno: 3 te{ka, 5 lakih mitraqeza, 140 pu{aka, 1 minobaca~ i municija za sve... (WO 202/139, 9/10/43). Od Emajla (84): 1. oktobra ~etnici uspe{no postavili zasedu Nemcima izme|u Planinca (?) i Lesikova (?), otprilike 15 km jugozapadno od Zaje~ara. Nemci se kasnije poja~ali Bugarima iz Zaje~ara i ~etnici se povukli; ubijeno 20 Nemaca, a jedan bugarski poru~nik umro kasnije u bolnici. Veruj navadenim podacima, jer su provereni kod u~esnika. (WO 202/131, 9/10/43). Od An|elike (95): Slede}u nesre}u izazvao je {ef stanice u Mitrovici u 04.30 ~asova prvog oktobra kod Vu~itrna. Sudar izme|u voza 5874 koji je prevozio ugaq u Salunar (!) i voza 4851 koji je prevozio zarobqenike u Beograd. Obe lokomotive i sedam vagona potpuno uni{teni, pruga van upotrebe 14 sati. Boji{te. (Isto, 8/10/43). Od Rapira (t. 2): Kod Uìca Mihajlovi} uni{tava ~etiri lokomotive i 70 vagona eksplozivom. [vabe uzimaju 200 talaca u Uìcu... (Isto, 9/10/43). Od Rapira (5. okt. Houtu): Mihajlovi} naredio (daqe ne~itko) Londonu (t. 2): Ono {to sledi je ponavqawe poruka od Serboniana 191 od 4. Iz Ostoji}evog {taba za no}ni mar{ radi napada na i{egrad u 03.00 ~asova 5. oktobra – sve vrlo poverqivo. Ako grad bude zauzet, popi}emo ~a{u rakije ako Ostoji} zakoqe {vapskog komandanta. Ne volim rakiju, ali jo{ mawe volim [vabe. Posle, pokret na zapad i ru{ewe mosta – Yil pomaè u toj operaciji (WO 202/139, 9/10/43). Grupa od 2.500 ~etni~kih gerilaca okupila se po nare|ewima generala Mihajlovi}a ju`no od Vi{egrada i napala nema~ki garnizon od 800 vojnika u tom gradu. Posle 4 i po sata borbe, ~etnici zauzeli grad, ubiv{i oko 200 Nemaca i proterav{i ostatak na sever. Celu bitku pratilo nekoliko savezni~kih oficira, ukqu~uju}i brigadnog generala Armstronga (Britanac), pukovnika Alberta Zajca (SAD) i majora Yeka (Britanac), koji su u~estvovali u potpunom dizawu u vazduh dugog ~eli~nog Vi{egradskog mosta preko Drine, eksplozivom koji su saveznici doturili padobranima Mihajlovi}u, presekav{i tako prugu Beograd-Sarajevo na devet meseci. (Mansfeldova izjava). Londonu, 1992: Serbonian 191 od 4.: Pruga kod Dobruna, 7 km isto~no od Vi{egrada minirana na mnogo mesta. Mislim da su [vabe u ovom trenutku odustale od kori{}ewa pruge izme|u Uìca i Sarajeva na vi{e mesta. Mihajlovi}eve snage drè pod kontrolom mnoge delove. (WO 202/139, 9/10/43). Od Neroniana (21 od 10. oktobra): 5. oktobra u Jela{nici (?) i Arkwaèvcu Nemci napadnuti radi otimawa oru`ja. Ubijeno 14, raweno 20. Jedan rawenik je vra}en, 40 pu{aka, 3 mitraqeza, 1 pu{komitraqez, 2 pi{toqa, 1 dvogled, velike zalihe municije za oteto oru`je i oprema uzeta od poginulih. Za{to nema pomo}i iz Kaira? Tri aviona, kako je zahtevano, predstavqala bi veliku pomo}. Danas pao prvi mraz, nema ode}e, nema novca, nema hrane. Pomagajte. Pomagajte. (WO 202/143, 7/11/43). 616

Od Rapira (174): Snage pod komandom \uri}a uni{tile voz koji je prevozio vojsku i eksploziv u tunelu 20 km isto~no od Pe}i u isto~noj Bosni. (WO 202/131, 3/10/43). Od Neroniana: Vozim se va`nom Ni{kom prugom koja vodi za Sofiju, Skopqe i Beograd, sa aerodromom za “{tuke” u Ni{u. Vozni park i sabotaè u gradu ve} u punom zamahu. Dajte mi moje avione sa oru`jem i eksplozivom jer je neophodno da ih sada dobijem. Imam jake snage od tri jedinice da aktiviram na terenu. Radio pode{en i operater spreman, prvi avion hitan. Bird (Ptica). (Isto, 10/10/43). Od Pe}ine 2 (97): Pruga (dignuta u vazduh) izme|u Leskovca i Vrawa, i 2500 metara {ina na stanici Uzepolumir (?) u Ibarskoj dolini kod Ra{ke. Snage od 7000 vojnika kod Gorweg Milanovca napale 50, uzele 200 talaca i granatirale selo Trocinambrajikonsuho (?). Tre}eg oktobra neprijateqske snage ja~ine 3500 tuku se s Mihajlovi}em kod Kosjeri}a. (Isto). Od Rapira (187): Kratki Mihajlovi}ev izve{taj. Pet kilometara pruge minirale Mihajlovi}eve snage izme|u Vi{egrada i Rogatice. Uni{ten i mali most. Put Vi{egrad-Rogatica tako|e pod kontrolom Mihajlovi}a. On tako|e tvrdi da drì u rukama nema~ko skladi{te s velikom koli~inom eksploziva u Rudom. [vapsku (ne~itko) Quboviju napale Mihajlovi}eve snage, ali je nisu osvojile. Mihajlovi} zarobio jedan minobaca~, tri kamiona, jedan (?). Mihajlovi} drì âjetinu. (Isto, 8/10/43). Za Potkovicu 32 (Tvoj 52 od 4): (1) Fuga je upravo razorio 1km pruge. Verovatno }e biti onesposobqena 10 dana. O~ekuje represalije i traì odmah 5 doleta, kao i jo{ 5 kasnije u toku meseca. Dodelio je nekog preduzetnog lokalnog komandanta. . . (WO 202/139, 7/10/43). Od Pe}ine (/nenumerisano/: Huot, 8. oktobar): Mihajlovi} izve{tava 8. oktobra. Pri zauzimawu Vi{egrada 18 poginulih i 65 rawenih. Neprijateq: 354 poginula, mnogo rawenih. Mihajlovi} je zarobio 22 vojnika, 2 topa, 3 minobaca~a, 7 te{kih, 4 laka pu{komitraqeza, 200 pu{aka, vi{e kowa i automobila. Tako|e je zauzeo bunkere i èlezni~ki most preko Lima, u blizini Rogatice zaplenio municiju iz voza (WO 202/131, 12/10/43). Od An|elike (96): Voz izba~en iz {ina na pruzi Pri{tina-Pe}, 400 radnika radilo 15 dana da bi osposobilo prugu. [vabe nisu objavile broj poginulih i rawenih. Boji{te. (WO 202/131, 8/10/43). Od Rapira (t. 2): Kod Uìca Mihajlovi} uni{tio 4 lokomotive i 70 teretnih vagona eksplozivom. [vabe uzele 200 talaca u Uìcu. U Hercegovini Mihajlovi} porazio veliku grupu partizana (Isto, 9/10/43). Od An|elike (97): Razoruàn veliki èlezni~ki tovar. Dobio sam preko Neroniana (20 od 10. oktobra). Najnovije (re~ ne~itka) kao {to sledi. Izme|u Kalne i Oneta (?) napadnute bugarske snage i potisnute 15km u Bugarsku. Linija stabilizovana u pravoj bici, pri ~emu su Bugari dobili poja~awa iz Bele Palanke i Pirota. Nije bilo gubitaka. Ubijeno 40 Bugara. Kasnije su Bugari spalili Kalnu i ubili 15 seqana. Brzo po{aqite poja~awa Nedu (?). Vidi slede}i moj (izve{taj). (WO 202/143, 7/11/43). Od Neroniana (14: Bird/Ptica preko Neroniana 222): Sa [entonom i Pouzdanim, 6 Grka, 9 Srba, napadnute ~etni~ke snage probile su se kroz Ro617

gaticu prema Sarajevu, gone}i Nemce koji su se povla~ili dok partizani nisu napali ~etnike sa desnog boka i prislili ih da se povuku. (Mensfildova izjava). U Rogatici, ~etnici su napali jaki usta{ki garnizon, ubiv{i nekoliko stotina (usta{a). (Izve{taj puk. Alberta Zajca). Voz dignut u vazduh kod Grabonice (Grdelice?) oko 7km ju`no od Leskovca. Bio je to teretni voz koji je posle minirawa uni{tio 150 metara {ina i pragova. Akcija izvedena sredinom oktobra. (WO 202/162, dodatak Op{tem izve{taju Misije Fuga). Od Emajla (17 t. 1): ... Pribli`no 200 Nedi}evih vojnika razoruàno ili pre{lo ~etnicima. Razoruàn mali broj Bugara, oficir rawen. (WO 202/140, 18/10/43). Od Pe}ine 2 (t. 1): Puk. Vest, 22. okt. Mihajlovi} izve{tava 22.oktobra da su wegove snage prisiqene da odustanu od napada na Sokolac zbog ometawa koje vr{e partizani. [vabe sada drè Bajinu Ba{tu. [vapski pukovnik Rfbam (?) stigao iz Uìca u Novu Varo{. Veruje se da je ovo u koordinaciji s napadom 118. divizije. Na jugu [vabe stigle nadomak Berana, do linija italijanske divizije Venecija. (Isto, 10/11/43). Od Neroniana (nenumeirsano): Tvoj 390 i 392. Bez kontakta s Birdom (Pticom) {est dana, verovatno je morao da se premesti posle te{ke bugarske odmazde. Ostaje na vama da li trebate Nero(nianu) ili }ete ~ekati Birdovo javqawe. Bombe na Ni{ veoma popularne, {aqemo srpske oficire da izveste o {teti. Moral ~etnika raste. Krvoèdni su prema Sofiji. (Isto, 22/10/43). Od An|elike (Iz prve ruke 123): Tri italijanska oficira u Mitrovici, veoma zabrinuti, prikqu~uju se nama. Ubedili su Markovi}a da po{aqe po wih, smatraju}i da mogu biti korisni kao obave{tajci i za kontakte sa italijanskim zarobqenicima koji rade na putevima. Markovi} traì da naoruàmo i pokrenemo ~etu Italijana. Molim da kaète svoje stavove u vezi s kontaktima i naoruàvawem Italijana. Fild (boji{te). (Isto, 23/10/43). Od Pe}ine 2 (t. 2): Puk. Vest 23. okt. Mihajlovi} (napao) prugu severno od Leskovca. Bez uspeha, ali 3 Bugara ubijena, 3 rawena. Jedan Grk rawen u noge ru~nom bombom. Trebaju nam ru~ni baca~i, minobaca~i i topovi 47 MMAT (?) sa drugim naoruàwem koliko god moète da ubacite. Najva`nije za prostor koji pokriva \uri}. (WO 202/131, 10/10/43). Od Neroniana (13): Rezultate sabotaè dobi}ete za nekoliko dana. Nameravam da onesposobim vozni park i uni{tim robu. Tokom posledwih nekoliko dana zaplenili smo od Nemaca 20 lakih mitraqeza, 3 {majsera i 600 (ne~itko) sa izvesnom koli~inom uniformi i opreme. Sve to bez prethodnog naoruàwa. Pomognite mi da dobijem jo{ za 10.000 qudi u ovom podru~ju. Bird (Ptica) preko Neroniana. (Isto). Svedok prisutan kada su sedi{te Mihajlovi}evog general{taba ponovo napale nema~ke snage na planini Ravewa u blizini Rudog i kada su ga bombardovali nema~ki lova~ki avioni. Prisiqen da se povu~e dva dana i jednu no} u planine blizu Vi{egrada. (Mensfildova izjava). 618

Od Fuge: Veoma o{tar razgovor s lokalnim komandantom za sabotaè zato {to sam èleo da po{aqem jednu grupu da digne voz u vazduh. On kaè da je izvodio prvoklasne sabotaè sa mnom zato {to sam mu obe}ao avione i da vi{e ne}e raditi sa mnom bez \uri}evih nare|ewa i dok ne vidi avione. Po prijemu M (?) zahteva da odmah dignemo most u vazduh. Moram da imam avion (re~ ne~itka) u roku od tri dana, predlaèm da mi date neke od \uri}evih aviona. Majk (WO 202/140, 11/10/43). Od Fuge (84): Pruga koju smo digli u vazduh bi}e popravqena do sutra, jedanaest dana po{to smo je minirali. Prema informacijama iz Leskovca, zaustavili smo preko milion tona robe. Da bih ovo stalno ponavqao, potrebno mi je samo nekoliko aviona. Majk. (Isto). Nema~ki tegqa~ i barè napadnuti na Dunavu kod Boqetina i o{te}eni (Izjava britanskog oficira za vezu). Od Rapira (1: od Vesta) Mihajlovi} izve{tava da su 12. oktobra [vabe i Bugari izvr{ili blokadu srezova: Qubu{ki, Crnogorski, Poè{ki, Draga~evo. Izve{tava da je (u oktobru) razoruào italijanske partizane, zaplenio 11 te{kih mitraqeza i 4 minobaca~a ( ? 10/11/43). Od Pe}ine 2: Vrlo je verovatno da je partizanski napad na Mihajlovi}eve snage, kada su se tukle s Nemcima i usta{ama na Sokocu u isto~noj Bosni 24. oktobra, izveden ta~no na isti na~in preko partizanskih agenata u usta{kim snagama. (Bejli je ovde govorio o kori{}ewu obave{tajaca u kolaboracionisti~kim jedinicama, od strane i partizana i ~etnika, u svrhu koordinirawa me|usobnih napada. (Isto, 7/12/43). Od Emajla preko Rapira (44): U jutro 27. oktobra napadnut nema~ki tegqa~ Kentaur i holandski tegqa~ Amsterdam, od kojih je svaki vukao po dve barè kod Boqetina. Napad nije uspeo, a glavni ciq bio je potapawe prvog tegqa~a na izlazu iz uskog kanala, ~ime bi Dunav bio blokiran dva meseca, ali kada smo oti{li, drugi tegqa~ i barè izgledali su nepokretno. Daqe niz kanal barè su delovale nasukano. Jedna barà prvog tegqa~a nasukana van kanala. O detaqima kasnije. A{ovsko drvo (?). (Isto, 30/10/43). Od Rapira (SAD): Vest 28. okt. Mihajlovi} izve{tava 28. oktobra. [vapski pukovnik za koga je prethodno javqeno da se nalazi u Novoj Varo{i, sada je u{ao u Prijepoqe, veruje se da su [vabe zauzele i Pqevqa. Mihajlovi} planira da napadne Vi{egrad. Nepotvr|ene informacije ukazuju da su partizani odba~eni na zapadnu obalu Drine, informacije jo{ oskudne zahvaquju}i najnovijim potezima. (Isto, 11/11/43). Od An|elike (134): Vratio se danas. Pruga dignuta u vazduh u 20.00 ~asova 29. oktobra. [vabe zatvorile 90 Srba u Mitrovici u znak odmazde, wihova sudbina jo{ nepoznata. @elezni~ki radnici pomiwali (moja poruka br.) 132 zatvorena. [est kamiona zapaqeno u Ka~aniku zapaqivim zrnima. Fild (Boji{te). (Isto, 3/11/43). Od Rapira (Britanija): Puk. Vest 29. okt. Mihajlovi} izve{tava 2. oktobra. Mihajlovi}eve snage sada napadaju Sokolac koji drè [vabe i usta{e. Na putu Vi{egrad-Pra~a Mihajlovi} napao 500 esesovaca i zarobio dva laka mitraqeza i 20 pu{aka. [vabe iz 118. divizije sada napadaju partizane kod Andrijevice, Kola{ina i Berana. Mihajlovi} kaè da je dao 619

stroga nare|ewa svojim trupama u navedenim podru~jima da ne napadaju partizane. (Isto, 12/11/43). Ostavqen da uni{tim putni most izme|u Mitrovice i Pe}i u Ka~ani~kom Dolu (?) 30 (tridesetog). Minirao most. Nisam bio mnogo uspe{an zato {to je most od armiranog betona. Zasedne snage ostale na poloàju. (WO 202/162, izve{taj kap. G. R. M. H. Mora, str. 2). Voz digli u vazduh srpski inèwerci samostalno, na bugarskoj strani u blizini Vladi~inog Hana, izme|u Leskovca i Vrawa. Inèwerce obezbedio kap. Jovo Stefanovi}. Oktobar. (Isto, dodatak Op{tem izve{taju Misije Fuga). Voz dignut u vazduh ju`no od Grdelice, oko 20 km od Leskovca – oktobar. (Isto). Od Neroniana (A. 22): U znak odmazde za pohod na Kalnu spaqeni su: Gabrovnica, Tatra{nica, Crni Vrh, Kustica, Ravno Bu~je, Jawa, ûgrin (?), Milkovcija (?), Tovarnica (?), Krova (?), Htawanci (?), Dagovi} (?), Orjiqa (?), Mirasovac (?), êstigava (?), Gorjawa (?), Kamoranica. (?) Seqani, bez obzira na starosnu dob i pol, pobijeni. (ne~itko) (WO 202/140, 2/11/43). Od Neroniana (A. 23) Preìveli seqani traè oru`je. Viktor planira pohod svim snagama osamnaestog. Dajem sve od sebe da smirim (sitauciju) u o~ekivawu dolaska oru`ja itd. od vas. Odmah dajte svu mogu}u pomo}. Podsetio bih vas da pro~itate prethodne poruke ovog meseca. Ovde je komandir veze. Za{to ga ne iskoristiti? Dajte mi odmah svu traènu pomo}. Ovom podru~ju je potrebno vi{e od pukog prisustva britanskih oficira da bi se dokazali britanski interesi. (Isto). Od Pe}ine 2 (21): Armstrong izve{tava: “Dva {vapska aviona oborile Mihajlovi}eve snage u blizini Fo~e.” (Isto, 19/11/43). Od Potkovice (27): Nema~ki vojni voz imao sudar izme|u Vrawa i Kumanova. [ezdeset poginulih. Seqaci javqaju da je nema~ki poru~nik pobio sve te{ko povre|ene. [ef stanice pobegao. Od Kat. (Isto, 25/11/43). Od Rodijuma (25): 27. novembra osamdeset qoti}evaca u {vapskim uniformama, dobro obu~eni i naoruàni, blokirali Brus, ubili 21, troje odveli i druge premlatili, odnev{i i tri civilna radija. ûo sam da su svi Bugari napustili Kru{evac. Nema preciznih vesti o tome gde je Nim ve} 15 dana, otkad sam ga video posledwi put. âkqa. (Isto, 1/12/43). Pruga razneta u duìni od 1000 metara na isti na~in kao i prvi put u blizini Grabonice (Grdelice?) ju`no od Leskovca – novembar (WO 202/162, dodatak Op{tem izve{taju Misije Fuga). Voz digli u vazduh srpski inèwerci samostalno, oko 5 kilometara severno od Leskovca. Qudstvo obezebdio kap. Majk Anderson (?). Novembar (Isto). Kapetan Stefanovi} sa 150 qudi postavio zasedu jednoj bugarskoj ~eti preko bugarske granice. Potpuno ih je uni{tio, pobeglo je samo desetak Bugara. Zarobio je wihovu opremu. Ovo se desilo u novembru. Sa svojim qudima tako|e je napadao male grupe Bugara koje su prelazile granicu da bi pqa~kale imawa u Srbiji. U jednoj od ovih operacija pratio sam kapetana Stefanovi}a. Ispostavilo se da je re~ o sposobnom komandantu. (Izve{taj majora Majkla Liza, WO 202/162, Izve{taji britanskih oficira za vezu). 620

Iz Izvoda (16) Sabotaà koju su izveli èlezni~ari uzrokovala dva direktna sudara na glavnoj pruzi iz Beograda. Jedan u Maloj Krsni, jedan u Top~ideru. Tri lokomotive uni{tene, jedna o{te}ena. Vrsta vozova i koli~ina o{te}enih vagona nepoznati. (WO 202/140, 8/12/43). Vozovi dignuti u vazduh s druge strane bugarske granice, najpre izme|u dva tunela severno od samog Vladi~inog Hana, a zatim dva dana kasnije kod Mrtvice, oko 8 kilometara severnije. Izvedeno po~etkom decembra. Bila je ovo posledwa operacija pre prekida. Slede}a operacija, planirana za ~etrnaesti, obustacvqena je zbog prekida dvanaestog. (WO 202/162, dodatak Op{tem izve{taju Misije Fuga). Osim gorenavadenog, snage generala Mihajlovi}a su pruìle pomo}, izme|u 1941. i 1944, barem 11 britanskih i preko 100 drugih pobeglih savezni~kih ratnih zarobqenika, i barem 40 savezni~kih pilota u raznim delovima Jugoslavije. General Mihajlovi} je omogu}io, u maju i junu 1944, mnogim od ovih oficira i vojnika, kao i celokupnoj Britanskoj vojnoj misiji, da budu evakuisani u Italiju sa aerodroma koji su obezbe|ivali wegovi vojnici. Dolepotpisani najozbiqnije èle da informacije sadràne u ovoj najsve~anijoj izjavi budu dostojno uzete u obzir na su|ewu generalu Mihajlovi}u. Oni se zato iskreno nadaju da }e jugoslovenske vlasti omogu}iti da se ovo svedo~ewe predo~i sudu u meri u kojoj to mogu zahtevati optu`be za kolaboraciju ili za predaju talaca. Oni ne sumwaju da }e ono (svedo~ewe) biti pravi~no proceweno.” Dosije predstavqen ovde daleko je od potpunog, iz vi{e razloga. Prvo, nije bilo savezni~kih svedoka o glavnoj ulozi koju su Mihajlovi}evi nacionalisti odigrali u velikim ustancima u Crnoj Gori, Bosni i Lici u leto 1941. godine. Drugo, depe{e pukovnika Hadsona u kojima se opisuju brojne antinema~ke akcije Mihajlovi}evih snaga u srpskom ustanku 1941. godine uni{tene su u Kairu. Tre}e, Operativni dnevnik (komunikacije izme|u Specijalnog odeqewa Britanske obav. slu`be i britanskih oficira za vezu u Jugoslaviji) koji se ~uva u Britanskom arhivu po~iwe tek sa septembrom 1943. êtvrto, bilo je mnogo akcija, velikih i malih, koje su izvele Mihajlovi}eve snage, ali wima nisu prisustvovali britanski ili ameri~ki oficiri za vezu; dok je jo{ 22. avgusta 1944. Hitler pokazivao potpuno neprijateqski odnos prema Mihajlovi}u. Tog datuma on je upozorio posetioce svoga {taba, general-feldmar{ala Maksimilijana fon Vajhsa, u to vreme glavnokomanduju}eg za jugoisto~nu Evropu, i Hermana Nojbahera, svog specijalnog civilnog izaslanika sa ovla{}ewima pro{irenim na celu jugoisto~nu Evropu, da “prirodno, naoruàvawe ~etnika ne dolazi u obzir”. Insistiraju}i na tome da Nema~ka mora “oslu~no da se suprotstavi svim planovima za (stvarawe) Velike Srbije”. General Albert Jodl ovako je rezimirao Hitlerov stav: “Ne sme se dozvoliti postojawe nikakve srpske vojske.”(49) Uravnoteèna procena Mihajlovi}evog pokreta tako|e zahteva paralelnu procenu svih dokumenata koji ukazuju na postojawe sporazuma ili poku{aja sporazuma partizana s Nemcima i sa wihovim hrvatskim i slovena~kim kolaboracionistima. 621

Takva procena zahteva daqe da se prou~e nema~ka dokumenta u vezi sa dokazima da je mnogo hiqada Mihajlovi}evih sledbenika bilo zarobqeno prakti~no do nema~kog povla~ewa iz Jugoslavije u aprilu 1945. godine i da je mnogo vi{e wih streqano ili ubijeno u masovnim represalijama. Ovo je, naàlost, oblast koja jo{ nije iscrpno istraèna. Fragmenti dokaza koji su ve} arhivska stvar sugeri{u da bi vi{e desetina hiqada moglo predstavqati preuveli~avawe broja Mihajlovi}evih sledbenika koje su pobili Nemci. Odeqci u kojima se nalaze takvi fragmenti pokrivaju 1941, 1942, 1943 i 1944. godinu. Dana 29. oktobra 1941, Feliks Bencler, opunomo}enik nema~kog ministra spoqnih poslova u Srbiji, podneo je izve{taj: “Pro{le nedeqe streqan je veliki broj Srba, ne samo u Kraqevu nego i u Kragujevcu, u znak odmazde za ubijawe pripadnika Vermahta, u srazmeri 100 Srba za jednog Nemca. U Kraqevu je streqano 1700 Srba, u Kragujevcu 2300. . .”(30) Valter Roberts navodi dve stvari iz nema~kog Ratnog dnevnika (Kriegtagesbuch) za decembar 1942. godine. 16. decembar: “U Beogradu 8 hap{ewa, streqano 60 Mihajlovi}evih sledbenika.” 27. decembar: “U Beogradu 11 hap{ewa, streqano 250 Mihajlovi}evih sledbenika u znak odmazde.”(31) Pukovnik Vilijam Bejli iz Britanske misije dodeqene Mihajlovi}u, u poruci datiranoj 21. januara 1943, konstatovao je: “Danas sam video originalne nema~ke plakate sa slede}im sadràjem donete iz Beograda. (1) U znak odmazde za ru{ewe èlezni~kog mosta izme|u Petrovca i Poàrevca, 13. decembra 1942. streqano 50 talaca. Neprijateqstvo Nemaca prema Mihajlovi}evom pokretu tako|e je bilo stvarnost koja se moè dokumentovati – kao {to su bila beskrajna streqawa i represalije, te ogromne ìvotne te{ko}e Mihajlovi}evog pokreta i hroni~ni nedostatak oru`ja i municije, hrane i lekova. Zakqu~ak koji jasno proisti~e iz svega toga je da imamo posla s pokretom otpora, a ne sa kolaboracionisti~kim pokretom – s pokretom koji je, po op{tem priznawu, uìvao podr{ku veoma velike ve}ine srpskog naroda dok nije savladan kombinovanim napadima sovjetske Crvene armije i partizana krajem 1944. godine. (slede tekstovi koji su uramqeni na str. 190) (Prvi tekst) Dana 9. marta Musolini je odgovorio na Hitlerovo pismo od 16. februara po ovim pitawima: Potpuno se slaèmo da su i ~etnici i partizani neprijateqi Sila osovine i da bi sutra, u slu~aju iskrcavawa (saveznika), stvorili zajedni~ki front protiv nas.... General armije Pircio Birol zaduèn je da sa~ini kordinirani sporazum sa nema~kom visokom komandom u vezi sa budu}im akcijama koje }e se preduzeti u odnosu na pokret generala Mihajlovi}a koji, bez obzira na to da li se tretira izdajnikom u emisijama partizanskog radija, svakako predstavqa na{eg neprijateqa s obzirom da je ratni ministar Jugoslovenske vlade u Londonu.(64?) (Drugi tekst) “Tajni izvor” bio bi daleko kredibilniji da je on – ili oni – barem pomenuo nekoliko stvari o Mihajlovi}evim snagama s pozitivne strane. 622

Uravnoteèno predstavqawe od strane “tajnog izvora” napisano u jesen 1943, moglo bi, na primer, ukqu~iti slede}e stavke na pozitivnoj strani, a koje su mogle biti potvr|ene na bazi raspoloìve dokumentacije i svedo~ewa iz prve ruke britanskih oficira za vezu: 1. Mihajlovi}ev pokret jo{ uìva podr{ku ogromne ve}ine srpskog naroda. To potvr|uju i britanski oficiri za vezu i nema~ke procene. 2. Nema uop{te sumwe u to da Nemci smatraju Mihajlovi}ev pokret jednim od wihovih glavnih neprijateqa u Jugoslaviji, otprilike jednako kao partizanski pokret. Ovo potvr|uju najnovija pore|ewa ponuda od 100.000 maraka u zlatu za glave Tita i Mihajlovi}a. 3. Tokom 1942. i u prvom delu 1943. godine Mihajlovi}eve snage su bile ukqu~ene samo u ograni~ene aktivnosti protiv Nemaca zato {to je Mihajlovi}eva politika nastojawe da ograni~i represalije, koje su bile teè u Srbiji nego u ostalim delovima okupirane Evrope, i da stvori snage u pripremi za zavr{ni ustanak protiv okupacionih sila kad za to do|e vreme. Me|utim, u toku ovog perioda bilo je mnogo okr{aja sa drugim delovima Sila osovine u Jugoslaviji, naro~ito sa usta{ama i sa jedinicama srpskih kolaboracionista, Qoti}a i Pe}anca. 4. Srpski narod u celini gleda na Nemce sa strasnom mr`wom i postoje svi razlozi da se veruje da, s obzirom na wegovu tradiciju i vojni~ki karakter, nastoji da izvodi sabotaè protiv nema~ke ratne ma{inerije na mnogo razli~itih na~ina. Dok britanski oficiri za vezu mogu da potvrde izve{taje o sabotaàma samo u ograni~enom broju slu~ajeva, tvrdwe da su takve sabotaè rasprostrawene potvr|uju se mnogim streqawima i masovnim represalijama na Mihajlovi}evoj teritoriji. 5. Tokom avgusta, septembra i oktobra 1943. godine, Mihajlovi}ev pokret postao je mnogo aktivniji protiv Nemaca i prema izve{tajima britanskih oficira za vezu, preduzeo je ofanzivu protiv wih u pola tuceta prili~no velikih akcija, ako i u velikom broju mawih akcija. Oni su tako|e sru{ili vi{e mostova i ru{ili su prugu u raznim delovima Srbije. NAGRADA OD 100.000 MARAKA U ZLATU Sa 100 000 maraka u zlatu bi}e nagra|eno lice koje dovede, ìvog ili mrtvog, vo|u bandita, Draù Mihajlovi}a. Ovaj zlo~inac je bacio zemqu u najve}u nesre}u. Otupqen izopa~enim ìvotom, umi{qa da je pozvan da “oslobodi” narod. Kao engleski najamnik, ovaj sme{ni razmetqivac nije u~inio ni{ta drugo osim {to je trasirao put boq{evizmu, i na taj na~in doprineo ru{ewu svih nacionalnih vrednosti koje narod od pamtiveka smatra svetiwom. Na ovaj na~in je poremetio mir seqaka i drugih gra|ana, uni{tio imovinu, blagostawe i sam ìvot hiqada (qudi), i bacio je zemqu u neopisivu bedu i bol. Zbog toga se nudi nagrada od 100.000 rajhsmaraka za hvatawe ovog opasnog bandita. Lice koje dokaè da je u~inilo ovog zlo~inca bezopasnim ili koje ga izru~i najbliìm nema~kim vlastima ne}e samo dobiti nagradu od 100 000 623

rajhsmaraka u zlatu, nego }e tako|e izvr{iti patriotski ~in, osloba|aju}i svoj narod i otaybinu od muka nequdskog krvavog terora. VRHOVNI ZAPOVEDNIK NEMA^KIH TRUPA U SRBIJI Ovaj plakat je, kao dokaz, predo~io Istra`noj komisiji poru~nik Ri~ard Felman. On je rekao Komisiji da je strgao plakat sa drveta i da je video mnogo takvih plakata u srpskim selima tokom svojih putovawa. Vaqa zapaziti da su Nemci nudili jednake nagrade od 100 000 maraka u zlatu za Tita i Mihajlovi}a u oglasima {tampanim u julu 1943, a da su sredinom 1944. godine po Srbiji mogli da se vide samo plakati posve}eni Mihajlovi}u. (Tre}i tekst) Ipak, 22. avgusta, Operativni {tab pozvao je nema~kog komandanta na jugositoku. Hitlerov stav bio je sasvim druga~iji. Tito je prodro u ju`nu Srbiju i na{ ciq sada bio je da dobijemo Hitlerov pristanak na predloge za saradwu s nacionalnim vo|ama Nedi}em i Mihajlovi}em, u zajedni~kim naporima protiv komunizma u unutra{wosti. Umesto da donese odluku, Hitler je po~eo da iznosi dugi istorijski elaborat o “opasnosti od Velike Srbije” govore}i da su oni “jedini pravi narod na Balkanu”. Iako su se Rusi nalazili pred forsirawem Dwepra i Pruta, pred ulaskom u Podunavsku niziju i prodorom duboko u pozadinu celog priobalnog fronta na jugoistoku, Hitler nije èleo da ~uje ni{ta drugo nego da Nema~ka mora “odlu~no da se odupre stvarawu Velike Srbije”. Jodl je ovako rezimirao wegov stav: “Ne sme se dozvoliti postojawe srpske vojske. Boqe je biti izloèn opasnosti od komunizma”. Pukovnik Bejli predo~io je depe{u (1) Mihajlovi}eva organizacija je vrhunska i veoma dobro organizovana {irom Srbije. (2) Partizani ne predstavqaju ni{ta u Srbiji. (3) Relativno dobrostoje}i seqaci nemaju nikakvih simpatija za komunizam. Svaki na{ poku{aj da omalovaìmo Mihajlovi}a i uzdignemo partizane u Srbiji, ili svaki poku{aj Jugoslovenske vlade da u~ini isto, gurnuo bi ih u ruke Nedi}a.(134) Ko je napisao uputstvo od 28. maja i odredio da se ono po{aqe? Svakako ga nije sastavilo Odeqewe za specijalne operacije u Londonu; ovo mi je potvrdio Piter Bafej. [to se ti~e Odeqewa za specijalne operacije u Kairu, nezamislivo je da je tako duga~ak i detaqan dokument koji se odnosi na situaciju u Jugoslaviji sa~inio lord Glenkoner ili brigadni general Kebl, koji su bili odgovorni za aktivnosti Odeqewa za specijalne operacije na celom Sredozemqu. Po prirodi stvari, takva komunikacija je gotovo sigurno morala biti pripremqena na diplomatskom nivou – to jest, na nivou Bezila Dejvidsona i Yejmsa Klugmana. Pukovnik Bejli, u toku dugog razgovora u Londonu septembra 1946, izrazio je ube|ewe da je Bezil Dejvidson napisao uputstvo od 28. maja. Bez obzira na to ko ga je napisao, ovo uputstvo, iz o~itih razloga, imalo je katastrofalne posledice po odnose s Mihajlovi}em. Mihajlovi} je na uputstvo odgovorio gnevno i prkosno: Tvrdwa... da moje snage nemaju nikakav zna~aj zapadno od Kopaonika, apsolutno je bez osnova. Nije ta~no da su jedinice Jugoslovenske vojske u Cr624

noj Gori, Hercegovini, Bosni uni{tene, a jo{ mawe istine ima u istoj izjavi da one blisko sara|uju sa Silama osovine. Nije ta~no da moè da se kaè da jedinice Jugoslovenske vojske ne postoje u Sloveniji i Slavoniji. Naprotiv, Jugoslovenska vojska postoji u svim delovima i ona }e dokazati svoje postojawe celom svetu. Vi{e ne}u tolerisati takve uvrede.(134) Da je postojalo bilo kakvo raspoloèwe da se to u~ini, Mihajlovi}eva opcija je mogla da se ponovo otvori, uz ameri~ku pomo}, jo{ u aprilu 1944. Kapetan Volter Mensfild be{e se vratio u Va{ington u drugoj polovini marta te godine, a ne{to posle wega do{ao je pukovnik Albert Zajc. Wihovi izve{taji ostavili su snaàn utisak na generala Donovana i predsednika Ruzvelta. U su{tini, oni su izvestili da Mihajlovi} kontroli{e celu Srbiju i velike delove Bosne, Hercegovine i Crne Gore, i da nisu na{li nikakve dokaze o kolaboraciji izuzev nekoliko niìh komandanata koje je Mihajlovi} najurio. Izjavili su da bi Mihajlovi}, ako bi dobio potrebnu pomo} od saveznika, bio kadar da mobili{e vojsku od 250.000 qudi. Postupaju}i po ovom izve{taju, general Donovan, uz odobrewe predsednika, odlu~io je da po{aqe veliku misiju Mihajlovi}u, koja se sastojala od 40 oficira i podoficira, podeqenih u {est timova. Treba naglasiti da je Donovan, pri tom, bio motivisan i potrebom da prikupi obave{tajne informacije u Srbiji iz prve ruke, pored svih “za” i “protiv” Mihajlovi}a. Osobqe za novu obave{tajnu misiju kod Mihajlovi}a odabrano je i okupqeno u jednoj vili u blizini Brindizija, Italija, gde su upoznati sa planiranim zadatkom u Jugoslaviji. Ugovor o zajmu i najmu, koji je potpisan s Jugoslovenskom vladom 24. jula 1942, predstavqao je zakonski instrument koji je obezbe|ivao isporuku ameri~ke vojne pomo}i Jugoslovenskoj vladi, ~iji je vojni, mornari~ki i vazduhoplovni ministar jo{ uvek bio general Mihajlovi}. Me|utim, êr~il nije bio spreman da pristane na bilo kakvo ponovno otvarawe Mihajlovi}eve opcije. Saznav{i za odobrewe Donovanovog plana koje je dao predsednik Ruzvelt, britanski premijer je poslao, 6. aprila, neumoqivu poruku ameri~kom predsedniku, u kojoj se kaè: “Mi se sada nalazimo u procesu povla~ewa svih na{ih misija od Mihajlovi}a”, dodaju}i: “Ako u ovom trenutku ameri~ka misija do|e u Mihajlovi}ev {tab, ima}emo na celom Balkanu potpuno suprotno delovawe Britanije i Sjediwenih Dràva.” Dva dana kasnije Ruzvelt je obavestio êr~ila da planirana misija ne}e biti poslata Mihajlovi}u.(195) Po mnogim stvarima bilo je jasno da se êr~il tako ~vrsto opredelio za Tita da ni{ta ne moè da ga pokoleba ili ubedi da se predomisli. Kada su se pukovnik Bejli i Hadson kona~no vratili u Englesku, krajem aprila 1944, najpre su pozvani na sastanak u Forin ofis, a zatim kod premijera u êkersu 6. maja. êr~il be{e dobio izve{taje iz prve ruke o partizanima od Meklina u novembru i Dikina u decembru 1943. Wegov sastanak sa Bejlijem i Hadsonom 6. maja (Ficroj Meklin i ambasador Stivenson tako|e su bili prisutni) bio je wegov prvi kontakt sa britanskim oficirima za vezu koji su sluìli na Mihajlovi}evoj teritoriji. 625

Hadson je odgovorio da smatra da treba da podrè partizane. Govore}i ovo, Hadson mi je obja{wavao da on ne odbacuje Mihajlovi}a, ve} da jednostavno ose}a da je to jedini prakti~an politi~ki pristup u svetlu napu{tawa plana za invaziju Balkana i s obzirom na ~iwenicu da je sovjetska Crvena armija dobila monopol na slawe oruànih snaga u Jugoslaviju. Pukovnik Bejli, na sli~an na~in, nije se trudio da, po povratku, agresivno brani Mihajlovi}a: bilo je prekasno za takav pristup. @eleo je, me|utim, da uradi ne{to da za{titi one s kojima je ìveo i borio se i nastojao je da spase ne{to, makar i po cenu `rtvovawa Mihajlovi}a. Tako je, u izve{taju napisanom po povratku u Englesku aprila 1944, ~ak preporu~io “eliminaciju” Mihajlovi}a – u interesu pronalaèwa vo|stva koje bi bilo prihvatqivije partizanima. U poruci poslatoj 22. novembra 1943, Bejli se zalagao protiv eliminacije Mihajlovi}a iz Jugoslovenske vlade, govore}i da bi to pre bilo lo{e nego dobro.(171) Ovaj stav prenet je u neke potowe Bejlijeve izjave, iako nije bilo zablude u pogledu intenziteta wegovog gneva u vreme Mihajlovi}evog kraja (?). Vi{e je nego verovatno da je to razlog {to se nikad nije dao na pisawe kwige o Mihajlovi}u, za koju je tako ~esto govorio da je pi{e. Kao odani slu`benik vlade i kasnije kao dugogodi{wi ~inovnik UN, on je odustao od svojih planova kojima bi obnovio sukob sa Bi-Bi-Sijem, Odeqewem za specijalne operacije i êr~ilom. Ba{ zbog toga su poruke koje su Bejli i Armstrong slali sa terena u to vreme od kqu~nog zna~aja kao indikatori wihovog razmi{qawa kada su bili u Jugoslaviji i kada su wihove izjave mogle imati uticaja na bitku koja je jo{ bila u toku. Naro~ito je Bejli pokazivao simpatije prema Mihajlovi}evoj zabrinutosti za zadràvawe pozicije u podru~jima koja je kontrolisao nasuprot velikim pregnu}ima partizana koja su se oblikovala tokom avgusta i septembra 1943. U poruci od 16. septembra, zapisao je: U potpunosti odobravam vr{ewe maksimalnog pritiska na Mihajlovi}a, ali pazite da ne stavqate partizane tamo gde ne pripadaju. Li~no ose}am da bi wihovo forsirawe na Crnu Goru moglo, u vezi sa bilo kakvim te{ko}ama savezni~ke invazije, omogu}iti [vabama da ustoli~e Nedi}a u Crnoj Gori ili Strovu (?) (u) Velikoj Srbiji (na) antikomunisti~koj osnovi. S druge strane, pre nego {to moète prisiliti Mihajlovi}a da stavi van zakona Nedi}eve qude, morate ukloniti razlog postojawa ovih firtuta (?) [vaba. Ovde treba primetiti da su partizani, iako su u~estvovali u mnogim juna~kim podvizima otpora, veliki deo ogor~ene i izvanredne borbe vodili s ~etnicima. Ovo je stvar koju uveliko potvr|uju partizanski istori~ari i lako se moè dokumentovati na bazi izvora objavqenih u Jugoslaviji. Kapetan Valter Mensfild izve{tavao je da je prisustvovao ispitivawu vi{e partizana koje su zarobile Mihajlovi}eve snage u borbi tokom septembra 1943. Ti zarobqenici su ratovali u Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori i Sanyaku. Niko od wih nije ratovao protiv Nemaca. Ratovali su samo protiv ~etnika.(17?) 626

U ovoj fazi gra|anskog rata, partizani su nesumwivo bili agresori zato {to su prodirali u ono {to tada be{e ~vrsta Mihajlovi}eva teritorija. Svakim mesecom pritisak se poja~avao, potpomognut otvorenom propagandom Bi-Bi-Sija u korist partizana i velikom savezni~kom isporukom oru`ja wima. Ube|en da ne}e biti milosti sa komunisti~ke strane i da ulog nije samo opstanak wegovih snaga, nego celokupne budu}nosti Jugoslavije, Mihajlovi} je krajem novembra 1943. izdao nare|ewa za mobilizaciju za odbranu Srbije od partizanske invazije koja je bila u toku. Zbog ovoga su ga kritikovali ne samo Odeqewe za specijalne operacije u Kairu i Forin ofis, nego ~ak i Bejli i Armstrong. Obojica su imala simpatije prema Mihajlovi}u, a i prema wegovim nastojawima da se suprotstavi komunistima. Me|utim, bili su u situaciji koju nijedan od wih nije sasvim shvatao i imali su fragmentarne informacije o situaciji u reonima podmisija, a jo{ mawe informacija o tome kako se wihova specijalna uloga uklapa u savezni~ku strategiju. Rezultat je bio da je izgledalo da se pona{aju {izofreno, ponekad kritikuju}i Mihajlovi}a a ponekad ga brane}i – kako u promi{qenim izjavama tako i u eksplozijama gneva. Mnoge izjave koje su davali u to vreme, koje se mogu tuma~iti kao odbrana Mihajlovi}a, od posebnog su zna~aja u svakoj istorijskoj proceni zato {to su dolazile direktno sa terena. U kasnijoj fazi, kada je bitka za spasavawe Mihajlovi}a bila izgubqena, ~inilo se Armstrongu kao profesionalnom vojniku i Bejliju i Hadsonu kao lojalnim slu`benicima vlade da nema smisla pokretati polemiku protiv Bi-Bi-Sija, Odeqewa za specijalne operacije u Kairu, Em-Aj6, Forin ofisa i êr~ila, pa su nastojali da ostvare kompromis s politi~kom realno{}u prihvatawem napu{tawa Mihajlovi}a kao ~iwenice koja se ne moè promeniti. Me|utim (ne~itko), u Operativni {tab stigla je poruka iz Odeqewa za specijalne operacije u Kairu, koju su dobili od Ficroja Meklina koji upravo be{e stigao u partizanski {tab, a koja je glasila (mislim da je ovo smisao ne~itkog dela teksta, prim. prev) da se “Mihajlovi} i êtnici smatraju kolaboracionisti~kim izdajnicima i da }e im biti su|eno posle rata... Prisustvo britansjkih vi{ih oficira kod Mihajlovi}a ne}e promeniti partizansku re{enost da ratuju protiv ~etnika po celoj Jugoslaviji...”(143) Dana 29. septembra, kao {to je istaknuto u izjavi britanskih oficira za vezu, snage generala Mihajlovi}a su, u prisustvu britanskih i ameri~kih oficira, uni{tile ~etiri va`na èlezni~ka mosta i raznele {ine izme|u Mokre Gore i Vi{egrada na pruzi Sarajevo-Uìce, a odbacile su bugarski kontingent. Dana 5. oktobra, u prisustvu brigadnog generala Armstronga i pukovnika Zajca, iste te snage, pod komandom majora Ostoji}a, napale su grad Vi{egrad no}u i savladale jaki garnizon Nemaca i usta{a, ubiv{i ih nekoliko stotina. Slede}eg dana digle su u vazduh Vi{egradski most koji je bio duga~ak 165 metara. êtni~ke inèwerce o~ito je zbuwivao problem kako da postave eksplozivna puwewa na tako duga~ku i sloènu konstrukciju – tako da je puwewa postavio Armstrongov inèwerijski oficir, major Ar~i Yek, a pukovnik Zajc je zatim gurnuo u vodu mehanizam koji je bacio most u `drelo reke. 627

U svom kratkom opisu vi{egradske akcije (vidi str. 233-35), kapetan Mensfild zabeleìo je da je dizawe mosta u vazduh preseklo prugu BeogradSarajevo na devet meseci. Zatim je naveo: “êtni~ke snage nastavile su pohod kroz Rogaticu prema Sarajevu, gone}i Nemce koji su bili u povla~ewu, dok ih nisu napali partizani sa desnog boka i prisilili da se povuku.” Mensfild je tako|e zabeleìo da su nekoliko dana posle napada nema~kih snaga na planini Ravewi kod Rudog, bili bombardovani od strane nema~kih lova~kih aviona. Pri{tapska jedinica, pisao je on, bila je prisiqena da se povla~i dva dana i jednu no} u planine kod Vi{egrada. [}u}ureni oko logorske vatre dan posle vi{egradske operacije, brigadni general Armstrong i pukovnik Zajc slu{ali su emisiju Bi-Bi-Sija u kojoj je partizanima pripisano ru{ewe dva mosta i zauzimawe Vi{egrada. General Armstrong, koji be{e poslao poruku odmah posle vi{egradske operacije, kojom je zahtevao da Bi-Bi-Si da oda puno priznawe Mihajlovi}evim snagama, smesta je uputio najgnevniji od mnogih gnevnih protesta, zahtevaju}i da se izve{paj Bi-Bi-Sija ispravi. To se nije dogodilo. Dana 13. oktobra, Bi-Bi-Si je objavio da su partizani zauzeli Berane i da razoruàvaju diviziju Venecija. Oni su, naravno, preoteli Berane ne od Nemaca ili Italijana, nego od male jedinice koju je Mihajlovi} ostavio u Beranama nakon {to su Bejli, Perhinek i Luka~evi} spo~etka prihvatili predaju divizije Venecija. Bilo je to ne{to {to je Bejli o~ajni~ki èleo da izbegne. Emisija o Beranama i diviziji Venecija bila je posledwa kap koja je prelila ~a{u kod Mihajlovi}a. U tom trenutku, ose}aju}i se potpuno izdanim i pitaju}i se kakvu to igru igraju s wim Armstrong i Bejli, Mihajlovi} je, umesto da eksplodira, za}utao. U poruci poslatoj dan posle te emisije, Bejli je izrazio sopstveni gnev i ogor~ewe – i svoje simpatije za Mihajlovi}a – na sasvim jasan na~in: Mihajlovi} nije uop{te pomiwao emisiju Bi-Bi-Sija uve~e 13. oktobra, Berane i razoruàvawe divizije Venecija od strane partizana. Iakon su Berane precrtane na Mihajlovi}evoj karti kao mesto u partizanskim rukama, imamo ose}aj da je ovo }utawe neprirodno i da Mihajlovi} namerava da sprovodi sopstvenu politiku u odnosu na partizane ne otkrivaju}i namere ovoj misiji. Ali rekli bismo u wegovo ime da je beranski slu~aj bio velika provokacija za wega zato {to je na va{e insistirawe pukovnik Bejli uspeo da ubedi Mihajlovi}a da ne razoruà Italijane u dolini Lima i da tako izbegne svaki sukob s partizanima, s posledicom da su wegove snage sada isterane iz doline Lima. (nagla{avawe Bejlijevo).(164) Period koji je usledio posle emisije Bi-Bi-Sija od 13. oktobra bio je mu~an za Britansku misiju. Neprestano su dobijali pozive iz Odeqewa za specijalne operacije u Kairu da ube|uju Mihajlovi}a da se angaùje na vi{e Prijepoqa, vi{e Vi{egrada, da vi{e napada linije komunikacija Sila osovine. Me|utim, kako je oko dva meseca pre emisije od 13. oktobra bio angaòvan u borbenim dejstvima prili~no velikih razmera, Mihajlovi} je do{ao do àlosnog otkri}a, da {to vi{e radi, dobija mawe sredstava. 628

Prirodno se automatski postavqa pitawe: za{to su Britanci, ako su svedo~ewa ameri~kih i izve{taji britanskih oficira imali bilo kakvu vrednost, odlu~ili da napuste Mihajlovi}a, znaju}i da }e to gotovo sigurno rezultirati komunisti~kim preuzimawem Jugoslavije? Pre ustanka u Var{avskom getu i samog ustanka u Var{avi, koliko je bitaka vodio bilo koji pokret otpora u Evropi u kojima je bilo dvesta ili vi{e ubijenih neprijateqa? U Mihajlovi}evoj kwizi, za period od 15. avgusta do 15. oktobra 1943, bilo je barem ~etiri takve bitke. Ipak, u memorandumu Forin ofisa od 19. novembra 1943, zapisano je da “tokom posledwih 18 meseci nema nikakvih dokaza o bilo kakvoj efikasnoj akciji protiv Sila osovine koju je pokrenuo Mihajlovi}”. (ne~itak broj fusnote) Promena u politici Odeqewa za specijalne operacije u Kairu, koja je Hauardu delovala tako ~udno, zaista je predstavqala trijumf Odeqewa za specijalne operacije u Kairu (nejasan tekst) grube li~nosti bila je tako|e inicijativa za promenu jugoslovenskog deska pri Odeqewu za specijalne operacije u Kairu, po~ev od oktobra 1942, bio je oficir i biv{i pisac, Bezil Dejvidson, koji je u avgustu 1943. ba~en u centralnu Bosnu da bude britanski oficir za vezu kod partizana. Kako wegova kwiga, “Slika partizana” (London, Bedford Books, 1946) obilato ilustruje, Dejvidson je odu{evqeno odobravao sva titoisti~ka “liberalna” i “demokratska” nastojawa i pokazivao je nepokolebqiv antimihajlovi}evski stav. Jedan od Dejvidsonovih glavnih pomo}nika u Kairu bio je major Yejms Klugman. U ~ituqi za Klugmana, od jednog prijateqa, koja se pojavila u londonskom Tajmsu 26. septembra 1977, pisalo je za wega: Bio je posve}en me|unarodnom radni~kom pokretu i Komunisti~koj partiji, u koju se u~lanio 1933. godine i u kojoj je ostao do smrti 14. septembra... Bio je glavni arhitekta i organizator levi~arskog studentskog pokreta tridesetih godina, ne samo u Kembriyu. Kao sekretar Rassemblement Mondial des Etudiants (Svetske studentske skup{tine), sa sedi{tem u Parizu, ali sa savezima {irom sveta. Mnogo je putovao i bio je jedan od najistaknutijih vo|a velikog antifa{isti~kog studentskog pokreta koji je u mnogim zemqama igrao va`nu ulogu u pokretima otpora i oslobodila~kim pokretima, znatno doprinev{i pobedi 1945. godine. Posle rata posvetio se istorijskom, teorijskom i pedago{kom radu za Komunisti~ku partiju i postao je pomo}nik urednika, a potom urednik ~asopisa Marxism Today (Marksizam danas). U ~ituqi nije pomenuta ~iwenica da je Klugman tako|e sluìo kao ~lan Izvr{nog komiteta Britanske komunisti~ke partije u posleratnom periodu, niti je pisalo bilo {ta o ulozi koju je odigrao u jugoslovenskom desku pri Odeqewu za specijalne operacije u Kairu tokom rata. U Odeqewu za specijalne operacije u Kairu, a kasnije u Bariju, jasno je da je Klugman zaista odigrao zna~ajnu ulogu, kako u oblasti obave{tavawa, tako i u oblasti snabdevawa. Mnoge poruke britanskih oficira za vezu kod Mihajlovi}a u vezi sa snabdevawem bile su upu}ene Klugmanu li~no. Poruka podmi629

sije Alkali, na primer, od 3. novembra, glasila je: “Za Klugmana od Pjera. Mi smo jo{ ìvi. Izgleda da si nas zaboravio.”(104) U obimnom memorandumu Forin ofisa, na strani 143, Daglas Hauard, {ef Ju`nog odeqewa Forin ofisa, izrazio je uverewe da “Odeqewe za specijalne operacije u Kairu ne èli da do|emo do povoqnog aran`mana s Mihajlovi}em.” G. Orm Sarxent, zamenik podsekretara, sloìo se s ovom ocenom. Ako po|emo samo mali korak daqe od uverewa koje su izrazili Hauard i Saryent, ~ini se da je jasno iz dosijea da je Odeqewe za specijalne operacije u Kairu èlelo da dovede do pada Mihajlovi}a, i da je tome doprinelo na mnogo raznih na~ina. Kampawa za podrivawe Mihajlovi}a funkcionisala je na slede}i na~in: 1. Mihajlovi} je bio izloèn (ne~itka re~) scenama ultimatuma i provokacija koje su za posledicu mogle imati samo wegovu razjarenost i zagor~avawe odnosa sa Britanskom misijom. 2. Mihajlovi} je vapio za sredstvima ~ak i po{to su saveznici postigli ve}i logisti~ki kapacitet u leto i ranu jesen 1943. i po{to je general Henri Mejtlend Vilson, glavnokomanduju}i na Bliskom istoku, obe}ao ve}i dotok sredstava. Osim ovoga, veliki deo sredstava koja su slata Mihajlovi}u, {to }e utvrditi slede}a dokumentacija, sastojao se od raznih neupotrebqivih stvari, koje su vre|ale britanske oficire za vezu jadnako kao i Mihajlovi}a. 3. Nijedna od velikih akcija koje su izvele Mihajlovi}eve snage nije wima pripisana (priznato im je samo nekoliko malih), uprkos naro~itim zahtevima – i naro~itim protestima – britanskih oficira za vezu, nego su u mnogim slu~ajevima pripisivane partizanima. 4. Britanska misija kod Mihajlovi}a bila je uporno ignorisana – u tolikoj meri da su duge periode ostajali bez ikakvih komunikacija. Ova misija je bila dodatno hendikepirana insistirawem Odeqewa za specijalne operacije u Kairu da sva obave{tewa od Bejlija, Armstronga i wihovih podmisija moraju pro}i preko Kaira, i uskra}ivawem Bejliju i Armstrongu, uprkos wihovim protestima, prava da komuniciraju direktno sa svojim podmisijama, {to je predstavqalo kr{ewe svih pravila komandovawa i zdravog razuma. U depe{i od 4. septembra 1943. Bejli je napisao: ... Za osam meseci (u Jugoslaviji) dobili smo samo dva relevantna telegrama od Vlade Wegovog veli~anstva, jedan u maju i drugi u avgustu. Nijedan ne smatram odgovaraju}im... Iako normalno komadujem svim podmisijama kod Mihajlovi}evih snaga, sve do avgusta nisam uop{te znao o lokacijama, planovima i aktivnostima podmisija.(107) U istoj depe{i, Bejli je izri~ito zahtevao da brigadni general Armstrong, koji se tada pripremao za dolazak u Jugoslaviju, bude postavqen za stvarnog komandanta sve ve}eg broja podmisija (do kraja oktobra bilo ih je ~etrnaest) i da mu budu dodeqena sredstva za direktnu komunikaciju s wima. General Armstrong je i sam zatraìo isto kada je preuzeo komandu nad misijom. Me|utim, Odeqewe za specijalne operacije nije htelo nimalo da popusti po ovim pitawima. 630

5. Kapitulacija Italije vo|ena je na takav na~in da spre~i Mihajlovi}eve snage da dobiju naoruàwe italijanskih jedinica ~iju su predaju izdejstvovale, ali takvo ograni~ewe nije nametnuto partizanima. 6. Skoro dva puna meseca, Bejli i Armstrong su, pod nepopustqivim pritiskom Odeqewa za specijalne operacije, obuzdavali Mihajlovi}a da napada partizanske snage, iako su partizani u to vreme po~iwali da ulaze na Mihajlovi}evu stabilnu teritoriju. Uprkos mno{tvu lepih re~i u dokumentima Forin ofisa o zahtevima za paralelnim sputavawem partizana, takav ograni~avaju}i uticaj nije u stvari sprovo|en, pa su partizani neprestano koristili savezni~ko oru`je koje im je dostavqano za nemilosrdne napade na ~etni~ke poloàje. 7. ôvek bi pomislio da je trebalo da, pre bilo kakve nepovratne odluke o napu{tawu Mihajlovi}a – zato {to je u pitawu bila celokupna budu}nost Jugoslavije i Balkana – pukovnik Bejli, izuzetno inteligentan i pronicqiv oficir sa godinama iskustva u Jugoslaviji, bude pozvan u Kairo i London radi konsultacija. U depe{i od 4. septembra Bejli je napisao: ... jo{ uvek smo uznemireni i obeshrabreni zbog ozbiqnih praznina u slici koju imate o uslovima ovde, kako pokazuju va{i posledwi telegrami i razgovori s Mensfildom i Novakovi}em. Zato najozbiqnije predlaèm da razmislite o mom preme{taju po{to uvedem u posao Armstronga. Ose}am da bi mesec dana u Kairu i Londonu bogato nadomestio nevoqe preme{tawa i opravdao li~ni rizik. Nemogu}e je da vam predo~im potpunu sliku bez li~nog kontakta.(108) Bejli je neprestano, u depe{ama narednih meseci, ponavqao zahtev da na kra}i period bude izvu~en iz Jugoslavije, da bi mogao podneti izve{taj iz prve ruke odgovornim vlastima. Postoje indikacije da sam Forin ofis nije bio principijelno protiv toga u novembru 1943, kada su Ficroj Meklin i partizanska delegacija do{li na pregovore u Kairo. G. Orm Saryent, zamenik podsekretara, poslao je telegram ambasadoru Stivensonu u Kairo: “Mislimo da bi bilo korisno da brigadni general Armstrong i pukovnik Bejli budu pozvani u Egipat, da stignu tamo istovremeno kad i general Meklin i partizanska delegacija i da budu na raspolagawu za konsultacije tokom pregovora izme|u glavnokomanduju}ih i delegacije.”(109) Me|utim, od ovog predloga nije bilo ni{ta. Izgovor je bio da se to verovatno ne bi svidelo partizanima. Da je Odeqewe za specijalne operacije èlelo da Bejli do|e i podnese izve{taj, nesumwivo je da su mogli da ga dovedu negde pred kraj oktobra. Da je do{ao, velika je verovatno}a da bi wegov izve{taj iz prve ruke uticao na êr~ila i Idna. Me|utim, kako to nije èlelo. Odeqewe za specijalne operacije u Kairu, Bejli nije doveden do marta 1944, kada je napu{tawe Mihajlovi}a ve} bilo gotov ~in i kada se ni{ta nije moglo uraditi da se ublaì britanska politika. 8. Postoji razlog da se veruje da se Odeqewe za specijalne operacije u Kairu tako|e potrudilo da spre~i Amerikance da se ume{aju u igru koju je ono igralo. Moè se uzeti zdravo za gotovo da su Dejvidson i Klugman i drugi protitovski oficiri u Odeqewu za specijalne operacije u Kairu ima631

li bliske kontakte s pukovnikom Luisom Huotom i oficirima jugoslovenskog deska Kancelarije za strate{ke slu`be u Kairu, i da su nastojali da ih snabdeju informacijama sra~unatim na ja~awe svojih ciqeva. (Pukovnik Huot bio je toliko titoista da je, nezadovoqan obimom po{iqki oru`ja dostavqanog Titu, dobio dozvolu od generala Donovana i generala Ajzenhauera da organizuje doturawe brodom preko Jadranskog mora u oktobru 1943. Molio je, posu|ivao i omogu}avao skretawe vojne i medicinske opreme, tako da je u periodu od tri meseca, sa svojim timom ameri~kih oficira, dostavio partizanima skoro 6000 tona pomo}i, evakui{u}i bolesne i rawene partizane pri povratku. Huot je prevazi{ao svoja ovla{}ewa odlaskom u Jugoslaviju da se sastane s Titom bez odobrewa ameri~kih stare{ina ili generala Meklina. U Bariju se tako|e mnogo razgovaralo o nepravilnostima u pribavqawu opreme za wegov program snabdevawa partizana. Bilo kako bilo, wega je po~etkom novembra premestio sa rati{ta pukovnik Yon E. Tulmin, novi {ef Kancelarije za strate{ke slu`be u tom podru~ju).(110). Po~etkom 1943. godine, general Donovan je zakqu~io da je do{lo vreme da se savezni~koj misiji kod Mihajlovi}a doda ameri~ka komponenta. Oko pola tuceta mladih ameri~kih oficira jugoslovenskog porekla regrutovano je za ovu svrhu i obezbe|ena im je specijalna obuka u trajawu od nekoliko meseci. Me|utim, kada su stigli u Kairo u junu i julu 1943, re~eno im je u desku za specijalne operacije pod komandom pukovnika Huota da se situacija promenila i da je sada planirano da budu poslati Titovim snagama umesto Mihajlovi}evim. Kapetan Yory Musulin, jedini iz te originalne grupe, uspeo je da se probije do Mihajlovi}a, ali je to bilo tek posle odlagawa od tri i po meseca i po{to je pukovnik Zajc, koji je spu{ten sa brigadnim generalom Armstrongom 24. septembra, doveo svoje agresivno pona{awe u ime Musulina u ravnoteù. Pukovnik Huot nije mogao spre~iti kapetana Mensfilda da se prikqu~i Mihajlovi}u sredinom avgusta, ili Zajca da krene pet nedeqa kasnije, zato {to su oni i{li po li~nim naredbama generala Donovana. Na bazi celokupnog se}awa generala Donovana po pitawu prisustva ameri~kih oficira kod Mihajlovi}a, kao i na bazi nekoliko razgovora koje sam imao s wim posle Drugog svetskog rata, jednostavno ne mogu da verujem da je Donovan li~no odgovoran za skretawe grupe mladih ameri~kih Srba, koji su bili spremni da se prikqu~e Mihajlovi}u, na du`nost obavqawa veza kod Titovih snaga. To je gotovo sigurno bila promena plana koju su inicirali oficiri Kancelarije za specijalne operacije u Kairu. Kako ta kancelarija nije tada imala sopstvenih operativaca u Jugoslaviji, obave{tajne informacije na kojima se zasnivala ova akcija mogle su da do|u samo iz Odeqewa za specijalne operacije u Kairu. Odeqewe za specijalne operacije u Kairu tako|e se trudilo da ograni~i uticaj misije Zajc-Mensfild-Musulin, insistiraju}i da oni nemaju direktne komunikacije s Kancelarijom za specijalne operacije u Kairu i da se sve {aqe preko linka Britanskog radija. Ovo je dovelo do trvewa od samog po~etka. To trvewe se, prema Armstrongu, poja~avalo zato {to su ameri~ki oficiri bili nominalno pod wegovom komandom, a svoje jedinice su smatrali autonomnim i radili su uglavnom {ta su hteli.(111) 632

9. Celokupno rukovo|ewe Ameri~kom misijom iz Odeqewa za specijalne operacije u Kairu primorava nas da zakqu~imo da je to odeqewe igralo prqavu igru s Armstrongom i Mihajlovi}em – i na kraju s êr~ilom i Forin ofisom. Na papiru, teorija koja je stajala iza Armstrongove i Meklinove misije bila je da }e biti poslata dva oficira potpuno istog ranga da bi se starali o misijama kod Mihajlovi}a i Tita, a u svrhu isticawa ~iwenice da Britanska vlada daje otprilike jednaku podr{ku obojici; i da }e oba oficira koristiti svoj uticaj u smislu okon~awa gra|anskog rata i usmeravawa svih energija suparni~kih pokreta otpora protiv Nemaca. Tako|e teorijski, slawe dvojice visokih oficira Titu i Mihajlovi}u imalo je za ciq da obezbedi Britanskoj vladi autoritativnu i sveobuhvatnu procenu Mihajlovi}evog i Titovog pokreta, prema kojoj }e se ravnati politika vlade. U nekim od ranih radova koji analiziraju slawe Meklinove i Armstrongove misije, govorilo se ~ak da bi pukovnik Bejli mogao imati rang vi{eg politi~kog savetnika za celu Jugoslaviju. Me|utim, izjedna~enost ove dve misije, nema nikakvu podlogu u stvarnosti (nejasan tekst). Brigadni general Meklin bio je biv{i konzervativni politi~ar od prili~nog ugleda i li~ni êr~ilov prijateq koji je lako mogao da do|e do wega. General Armstrong je imao odli~an vojni~ki dosije, a wegovi komandni kvaliteti i li~no po{tewe obezbe|ivali su mu naklonost svih pot~iwenih oficira za vezu. Me|utim, on nije imao nikakvih politi~kih veza i nije znao ni{ta o politici (~ak je rekao generalu Keblu iz Odeqewa za specijalne operacije da ne èli da ide u Jugoslaviju ako je ume{ana politika), nije ni{ta znao o pozadini stvari u Jugoslaviji ili na Balkanu, a u svojim se}awima kaè da ga niko nije ni o ~emu obavestio pre nego {to je poslat u Jugoslaviju. Oficiri koji su poslati s wim bili su tako|e neobave{teni i nepripremqeni, a nisu poznavali ni jezik.(112) Sve ove stvari bile bi dovoqan hendikep same po sebi. Me|utim, Armstrongova misija bila je dodatno hendikepirana i potkopana emisijama Bi-Bi-Sija u Jugoslaviji, kao i nedoturawem pomo}i da bi mogla da ponudi ne{to za uzvrat za akcije Mihajlovi}evih snaga. Kada se sve ovo sabere, dolazimo do zakqu~ka da Armstrongova misija nije uspela zato {to je Odeqewe za specijalne operacije u Kairu èlelo da ona ne uspe i zato {to je to odeqewe uspelo da stvori situaciju koja je delovala kao da ostavqa êr~ila i Forin ofis bez alternative napu{tawu Mihajlovi}a. 10. U drugoj polovini novembra i prvoj polovini decembra 1943. Odeqewe za specijalne operacije u Kairu nastojalo je da elimini{e Mihajlovi}a ovako ili onako. Ponovo bez konsultovawa sa Bejlijem ili Armstrongom, oni su poslali formalne poruke mla|im oficirima za vezu koji su bili rasuti po Srbiji, traè}i od wih da razglase lokalnim komandantima svoju reakciju na smenu Mihajlovi}a (jedan redak potpuno ne~itak). Ameri~ki oficiri koji su bili dodeqeni Mihajlovi}u u razli~ito vreme pridruìli su svoj glas glasovima spasenih pilota. Potpukovnik Albert Zajc, koji je predvodio prvu ameri~ku misiju kod generala Mihajlo633

vi}a i koji je bio u Jugoslaviji od septembra 1943. do marta 1944, nalazio se na aktivnoj du`nosti u Evropi u vreme Mihajlovi}evog hap{ewa. Iako je ograni~en svojim aktivnim statusom, dao je slede}u izjavu preko svoje supruge u Kolumbusu, Ohajo: “On je (general Mihajlovi}) ìveo samo za svoju zemqu. Nisam na{ao nikakve dokaze da je bio kolaboracionista: wegov slu~aj potpuno pogre{no je shva}en od spoqnog sveta.” (ne vidi se broj fusnote) Kapetan Yory Musulin iz Pitsburga, koji se nalazio s Mihajlovi}evim snagama odoktobra 1943. do maja 1944, i koji se vratio u Jugoslaviju 2. avgusta 1944. kao {ef Spasila~ke misije za ameri~ke posade, izrazio je èqu da svedo~i u ime Mihajlovi}a u seriji intervjua za pitsbur{ku {tampu. Rekao je da, ako je Mihajlovi} bio izdajnik, onda su on i ostali ameri~ki oficiri koji su bili pridodati Mihajlovi}u – po prirodi stvari – tako|e izdajnici savezni~ke stvari. Pukovnik Hadson, u razgovoru koji sam imao s wim u Londonu novembra 1976, govorio je veoma pohvalno o Mihajlovi}evom pokretu. Izme|u ostaloga, ispri~ao je da je po~etkom 1944, neposredno po povratku u London iz Jugoslavije, prisustvovao prijemu lidera Komonvelta na poziv premijera êr~ila. Kada se upoznao sa feldmar{alom Janom Kristijanom Smatsom, predsednikom vlade Ju`ne Afrike, Smats ga je upitao da li je Mihajlovi} izdajnik. Na ovo pitawe odlu~no je odgovorio: “Mihajlovi} nije izdajnik!” Kolaboracija je re~ sa vrlo opipqivim zna~ewem. Kolaboracionisti se bore uz rame okupacionim snagama ili se pretpo~iwavaju wihovoj komandi, ili za akcije koje izvode samostalno dobijaju pomo} u vidu oru`ja, municije i drugog materijala, ili se bratime s wima. Svi od preko 500 ameri~kih vazduhoplovaca koje su spasile snage generala Mihajlovi}a posvedo~ili bi, ako bi dobili priliku, da za vreme wihovog boravka s ~etnicima nisu primetili ni{ta {to bi sugerisalo kolaboraciju s Nemcima; da su, nasuprot tome, prisustvovali mnogim ~inovima otpora usmerenim protiv nema~kih okupacionih snaga. Da navedem nadahnute re~i {tapskog stare{ine Gasa T. Brauna, iz Lulinga, Teksas, ~lana prve ameri~ke posade koja je oborena nad Jugoslavijom: “Za pet i po meseci nisam prisustvovao ni jednom jedinom prijateqskom susretu s Nemcima. Jedini susreti kojima sam uop{te prisustvovao bili su oni borbeni.” Ne{to od ovih dokumenata objavqeno je u kwizi Voltera R. Robertsa 1973. godine.(43) Prema jednom nema~kom memorandumu, 13. marta 1943, do{lo je do sastanka general-majora Beningusa Dipolda, komandanta nema~ke 717. pe{adijske divizije i trojice visokih vo|a partizanskog pokreta – Milovana \ilasa, Vladimira Velebita i generala Ko~e Popovi}a. Roberts je rezimirao ovaj memorandum i nekoliko potowih dokumenata na slede}i na~in: “Partizanska delegacija je istakla da partizani ne vide nikakvog razloga da ratuju protiv nema~ke vojske – dodali su da ratuju protiv Nemaca samo u samoodbrani – nego èle jedino da se bore protiv ~etnika. . . da bi ratovali protiv Britanaca ako bi se iskrcali u Jugoslaviji. . . (i da) po{to èle da se usredsrede na borbu protiv ~etnika, ho}e da predloè od634

govaraju}e interesne teritorije.” U potpisanom dokumentu koji su ostavili kod Nemaca, trojica partizanskih vo|a ne samo da su predloìla daqu razmenu zarobqenika, nego su tako|e naveli da “smatraju ~etnike svojim neprijateqima”, i predloìli su prestanak neprijateqstava izme|u partizana i Nemaca. Nekoliko dana kasnije, Ka{e, nema~ki predstavnik u Zagrebu, poslao je depe{u u Berlin, u kojoj je obrazloìo mogu}nost “da }e Tito i wegovi sledbenici prestati da ratuju s Nema~kom, Italijom i Hrvatskom, i povu}i se u Sanyak da bi ra{~istili ra~une s Mihajlovi}evim ~etnicima”. Dana 25. marta, Velebit i \ilas su do{li nema~kim avionom iz Sarajeva u Zagreb na razgovore s generalom Glajzeom fon Horstenauom i wegovim {tabom. Kada je Ribentrop, telegramom od 29. marta, zabranio sve daqe kontakte s partizanima, Ka{e je odgovorio da je u svim dotada{wim pregovorima “pouzdanost Titovih obe}awa” bila “potvr|ena”. (Roberts podvla~i da je ovaj niz razgovora s Nemcima o~ito zapo~eo sredinom novembra 1942). Nedostatak materijalnih dokaza o kolaboraciji 1. Oru`je i municija: êtnici u gotovo svim komandama behu bedno odeveni i slabo naoruàni. Samo je sre}na mawina imala obu}u: mnogi od wih bili su bosi ~ak i po najgorem vremenu. Wihove pu{ke bile su zastarele, a gotovo da nisu imali mitraqeza, dok minobaca~e nisu uop{te imali. Poru~nik Raja~i} iz ameri~ke spasila~ke jedinice prisustvovao je napadu Kolubarskog korpusa na grad Lazarevac. Korpus je imao 6.000 qudi. Me|u wima je wih 2.000 imalo zastarele pu{ke i jedan mitraqez, koji su uzeli iz oborenog ameri~kog aviona. 2. Medicinska pomo}: êtnici behu gotovo bez ikakve medicinske pomo}i. Kada je ameri~ka medicinska misija stigla u Prawane, lokalna bolnica nije imala ni kapi antiseptika ili anestetika, ni bo~ice lekova. Na svakog rawenog ~etnika koji bi umro od fizi~kih posledica rawavawa dolazilo je 10 koji su umirali zbog nedostatka sapuna, antiseptika i drugih medikamenata. Da su ~etnici bili spremni da predaju samo jednog ameri~kog vazduhoplovca Nemcima, sigurno je da su mogli dobiti medicinsku pomo} dovoqnu za spas bezbrojnih ìvota rawenika.(24?) înovi otpora kojima su prisustvovali ameri~ki vazduhoplovci 1. Ameri~ki vazduhoplovci su ~esto spasavani pred nosom Nemcima. Neki od wih su spaseni tek posle okr{aja s nema~kim pretra`nim grupama. Jedan je otet od Nemaca kada su ~etnici zaustavili voz. 2. U nekim slu~ajevima, spaseni vazuduhoplovci saznali su iz proglasa lokalne nema~ke komande da je 10 do 20 (~etni~kih) seqaka streqano kao taoci zato {to nema~ke pretra`ne grupe nisu uspele da lociraju ameri~ku posadu, ili zato {to su ~etnici odbili da otkriju wihovo skrovi{te. 3. Ameri~ki vazduhoplovci pra}eni su na velikim razdaqinama do aerodroma za evakuaciju u Prawanima. Na mnogim od tih putovawa ~etni~ki pratioci imali su okr{aje s nema~kim grupama u ulozi za{titinice. 4. Ameri~ki vazduhoplovci bili su sme{teni u ilegalnim ~etni~kim bolnicama. Poru~nik Vilijam Royers, predsednik odbora, ostao je 5 nede635

qa s nogom u gipsu u ilegalnoj ~etni~koj bolnici u selu Ripaw, 9 km od Beograda. êtni~ki lekari putovali su od 50 do 100 kilometara da bi le~ili rawene ameri~ke pilote. 5. U svim slu~ajevima ameri~ki piloti su nailazili samo na qubaznost i topao prijem lokalnog stanovni{tva. (êtni~ki) seqaci su uporno ponavqali da su ameri~ki saveznici prvi – i tada bi, kada bi piloti zavr{ili s jelom, wihovi doma}ini pojeli ostatke. Izri~ito su zahtevali da wihovi ameri~ki saveznici spavaju u ku}ama, dok su sami spavali u ambarima ili ponekad u sviwcima. 6. Neki od spasenih pilota prisustvovali su pqa~kama vozova i drugim ~inovima sabotaè, ili hvatawu i streqawu nema~kih i kvislin{kih vojnika. Poru~nik Ri~ard Felman iz Bruklina, rekao je reporteru lista “Wujork ùrnal ameriken”: Kada smo se spustili, svi mi smo imali istu stvar na umu, bili smo upozoreni da se drìmo daqe od Mihajlovi}evih ~etnika. Ovo nam je prenela na{a obave{tajna slu`ba. Nevoqa je bila u tome {to su oni dobili informacije od komunista. Nije bilo ~udo da smo se pla{ili. Posle nekoliko nedeqa saznali smo istinu. General Mihajlovi} nije uop{te bio izdajnik nego patriota – jedini koji ga nisu smatrali takvim bili su komunisti... Qudi oko mene po{tovali su Mihajlovi}a. Govorili su o wemu vrlo emotivno i mnogo puta su mi ponovili da je on glavni ratni vo|a Jugoslavije. Wihova odanost wegovim naredbama bila je dirqiva. Intervju sa jo{ jednim pilotom, Yozefom T. Harmtuom Mla|im, iz Briyvila, zabeleìo je list “Pitsburg san(di) telegraf” od 7. aprila (ne vidi se godina, prim. prev): Harmut i drugi ameri~ki piloti stajali su na bregu i posmatrali. (ne~itko) celo jugoslovensko selo, ubijaju}i seqake i pale}i ku}e. Rekao je da je prisustvovao no}nim napadima ~etnika na nema~ke snage dok su ~etni~ka deca i ène bili izloèni napadima partizana. Dana 25. marta, kada je {tampa objavila hap{ewe Mihajlovi}a, {tapski stare{ina Majk Mekul iz Dalasa, Teksas, napisao je slede}e pismo predsedniku Trumanu: 25. marta 1946. Po{tovani predsedni~e, Nije ~est slu~aj, g. predsedni~e, da ti pi{e obi~an gra|anin. Me|utim, smatram da si ti u mnogo boqem poloàju da mi pomogne{ neko bilo ko drugi. Evo {ta je moj problem. Dana 5. februara 1946, u mojim lokalnim novinama, “Dalas tajms herald”, pojavila se pri~a Eso{iejtid presa u kojoj se kaè da Rusi u Nirnbergu pripremaju dokaze za predstoje}e su|ewe generalu Draì Mihajlovi}u, vo|i ~etni~kih snaga u Jugoslaviji. Ruski tuìoci tvrde da je general Mihajlovi} pomagao Nemce za vreme rata. I danas, 25. marta, u novinama “Dalas morning wuz”, jedna Rojtersova pri~a otkrila je da je general Mihajlovi} uhap{en. 636

Tokom 1944. godine bio sam mitraqezac na avionu B-24 u Petnaestoj vazduhoplovnoj (brigadi) u Italiji, kada se me|u na{im momcima govorilo da “~etnici sara|uju s Nemcima; da su oni na{i neprijateqi; da }e predati sve Amerikance Nemcima”, itd. Dana 4. jula 1944, moja posada bila je primorana da isko~i padobranom iznad “Juge”. êtnici su spasili mene i moju posadu od Nemaca. Kada Nemci nisu uhvatili nikoga od nas Amerikanaca, uzeli su dvadeset talaca me|u seqacima u tom kraju, od kojih su svi bili simpatizeri ~etnika. Deset talaca streqano je kada Nemci nisu mogli dobiti od wih nikakve informacije o tome kud smo pobegli – a verovatno oni to nisu ni znali. Da li je mogu}e da bi ovi ~etnici i wihovi simpatizeri pomagali Nemcima i sara|ivali s wima? Pre{ao sam oko 800 kilometara za tih 38 dana, koliko sam proveo s ~etnicima, i imao sam priliku da upoznam mnoge od wih. Vrlo ~esto smo na putu sretali ène – starice – koje su nas, kada bi saznale da smo Amerikanci, qubile u ruku i plakale. Pri~a je uvek bila skoro ista – Nemci su joj pobili sinove ili odveli k}eri, ili su poslali sinove u koncentracioni logor ili na prisilni rad, ili su joj zapalili ku}u... Da li je mogu}e da bi ti ~etnici i wihovi simpatizeri pomagali Nemcima i sara|ivali s wima? Jednom sam pro{ao kroz gradi} koji se zove Gorwi Milanovac, koji je u normalno vreme imao 3000 stanovnika. Me|utim, kada sam ja pro{ao kroz wega, ceo grad sa izuzetkom crkve bio je spaqen do temeqa – doslovno “do temeqa”, baca~ima plamena. Razlog? Grupu nema~kih vojnika do~ekali su ~etnici u zasedi i pobili. Poslat je jaki nema~ki garnizon da se osveti, {to su i u~inili ubijawem svih stanovnika koje su uhvatili i spaqivawem grada baca~ima plamena. Da li je mogu}e da bi ti ~etnici i wihovi simpatizeri pomagali Nemcima i sara|ivali s wima? êtnici su pretrpeli od Nemaca kao i svi drugi. Oni su spasili i negovali na stotine i stotine Amerikanaca poput mene. Samo u mojoj grupi, koja je evakuisana iz “Juge” 9. i 10. avgusta 1944, bilo je skoro 200 Amerikanaca i nekoliko Engleza, nekoliko Francuza, nekoliko Italijana, pa ~ak i nekoliko Rusa kojima su pomogli ~etnici. Da li je mogu}e da bi ti ~etnici, koji su pomogli svim ovim savezni~kim vojnicima, pomagali Nemcima i sara|ivali s wima? Dok su se starali o nama, ~etnici su nam davali sve {to su imali da bi nam bilo udobno, iako nisu imali mnogo da ponude. Mnogo puta davali su nam posledwi “gutqaj” rakije (viski od {qiva), posledwu veknu hleba, posledwe par~e sira, itd. Kad god smo imali sre}e da ostanemo u nekoj ku}i, ustupali su nam svoje krevete a oni su spavali na podu. Da li je mogu}e da bi ovi ~etnici i wihovi simpatizeri pomagali Nemcima i sara|ivali s wima? ... Mogu pouzdano da kaèm da nisam nikada nai{ao ni na jednog ~etni~kog vojnika ili simpatizera koji nije gajio veoma sna`nu mr`wu prema Nemcima koji su napali i okupirali wihovu zemqu. Da li je mogu}e da bi ti ~etnici i wihovi simpatizeri pomagali Nemcima i sara|ivali s wima? Ose}am da dugujem ìvot generalu Mihajlovi}u i wegovim ~etnicima i èlim da u~inim sve {to mogu da mu pomognem u predstoje}em su|ewu. Si637

guran sam da ovim izraàvam ose}awa vi{e stotina ameri~kih vazduhoplovaca kojima su ~etnici pomogli. Evo {ta bih èleo da ti uradi{, g. predsedni~e. Molim te da mi javi{ koji je najboqi na~in da upotrebim svoja li~na saznawa i iskustvo da pomognem generalu Mihajlovi}u. Pravda i fer postupak zahtevaju da se sve strane ovog predmeta predo~e sudu, da bi mogao da do|e do pravedne odluke. Bio bih vi{e nego sre}an da odem u Nirnberg, Nema~ka, o sopstvenom tro{ku kao svedok, u ime generala Mihajlovi}a. Stejt department se poneo ~asno i posredovao je bez odlagawa, i to jezikom koji je sugerisao duboko uznemirenu savest. Nota koju je uru~ilo ameri~ko poslanstvo u Beogradu 2. aprila 1946, zasluùje da se navede u celosti: Notu podnosi Vlada Sjediwenih Dràva 24. marta, u vezi sa zvani~nom objavom preko Radio Beograda po pitawu izjave Skup{tini Jugoslavije ministra unutra{wih poslova (Aleksandra Rankovi}a), da je 13. marta uhap{en Draà Mihajlovi}. Kada su, 1941, Nemci pregazili Jugoslaviju, osta}e zapam}eno da je general (tada pukovnik) Mihailovi} organizovao i vodio zna~ajne snage otpora protiv okupatora. Posle unapre|ewa, 1941, u ~in generala, Draà Mihajlovi} je imenovan za ministra rata Kraqevske jugoslovenske vlade u egzilu, ali je ostao u svojoj zemqi bez adekvatne opreme, i bore}i se pod najve}im te{ko}ama, sa svojim snagama je znatno doprineo savezni~koj borbi u kojoj je tako juna~ki u~estvovala Jugoslavija. General Mihajlovi} ostao je komandant Jugoslovenske vojske i ministar rata do maja 1944. Od tada je on kontroverzna li~nost na politi~kom planu. Kako su jugoslovenske vlasti nesumwivo obave{tene, kadrovi Sjediwenih Ameri~kih Dràva, u svojstvu savezni~kih oficira za vezu, bili su pridodati Mihajlovi}evom {tabu u najve}em delu wegovih vojnih aktivnosti. One su tako|e verovatno obave{tene o ~iwenici da su snage generala Mihajlovi}a, neustra{ivim naporima, spasile mnoge ameri~ke vazduhoplovce i vratile ih u savezni~ke redove. Jedan broj ovih pojedinaca, i drugih u Sjediwenim Dràvama, koji su blisko sara|ivali s generalom Mihajlovi}em, poseduje dokaze iz prve ruke koji moraju imati smisla u vezi s optu`bama za kolaboraciju s neprijateqem, koje je Jugoslovenska vlada nagovestila da }e izneti protiv generala Mihajlovi}a. Vlada Sjediwenih Dràva, u ovim okolnostima, veruje da }e Jugoslovenska vlada, u interesu pravde, biti spremna da izvr{i odgovaraju}e pripreme da sva takva lica koja poèle mogu da se pojave na su|ewu, za koje se kaè da se razmatra, generalu Mihajlovi}u. Vlada Sjediwenih Dràva }e visoko ceniti hitno izraàvawe stavova Jugoslovenske vlade s tim u vezi, skupa sa naznakom mesta i vremena su|ewa i koraka koje je Jugoslovenska vlada spremna da preduzme da bi olak{ala izno{ewe dokaza ove prirode.(3) Akciju Stejt departmenta sna`no je podràla {tampa i ~lanovi Kongresa. 638

@alosno je, me|utim, zapaàwe da tokom celog tog perioda nije bilo javnog odgovora predsednika Trumana na brojne poruke i molbe koje su mu upu}ene u ime Mihajlovi}a. Ipak, uprkos o~ito negativnom stavu elemenata predsedni~ke garde, neke molbe i novinski ~lanci i uvodnici, kao i izjave iznete u Kongresu, verovatno su kona~no stigli do predsedni~ke kancelarije. Dana 29. marta 1948 – gotovo na dvogodi{wicu wegovog hap{ewa – Mihajlovi}a je posthumno odlikovao, u svojstvu glavnog komandanta, Legijom zasluga, predsednik Truman. Va{ington – Amerika Draì Mihailovi}u! Komemoracija u ameri~kom Kongresu na dan 94-godi{wice ro|ewa Draè Mihailovi}a U prestonici SAD Va{ingtonu, u sredu 25. marta 1987. godine, Predstavni~ki dom ameri~kog Kongresa odrào je komemoraciju povodom 94. godi{wice ro|ewa Dragoquba-Draè Mihailovi}a. U komemoraciji je u~estvovalo {esnaest ameri~kih kongresmena. Minutom }utawa odata je po{ta neumrlom vo`du Tre}eg srpskog ustanka i komandantu Jugoslovenske vojske u otaybini. Duh i ideja Ravnogorskog pokreta, na ~ijem je ~elu bio Draà Mihailovi}, danas vi{e nego ikad, inspiri{u ameri~ke narodne predstavnike nepresu{nim patriotizmom i nesebi~no{}u. Prvi put otkako se u Sjediwenim Dràvama pi{e i govori o Draì Mihailovi}u, na ovoj komemoraciji iznete su dokumentovane ~iwenice koje u potpunosti osvetqavaju sr` Ravnogorstva, istorijsku ulogu srpskog duha u urastawu u Ravnogorstvo, a tako|e i {ta je zaista bila Jugoslovenska vojska u otaybini i kakvi su borba, doprinos i stvarni lik Draè Mihailovi}a i wegovih vojnika. Istovremeno, ovo istorijski dokumentovano ponirawe u srpsku istinu, jasno je iscrtalo surovu dvoli~nu ulogu jugoslovenskih komunista u toku Drugog svetskog rata na tlu Jugoslavije. Donosimo izvode iz govora koje su na komemoraciji odràli ameri~ki kongresmeni. Robert J. Lagomarsino, California: Mihailovi} je bio istinski junak, vrlo privrèn na{oj zemqi. On, ne samo da je komandovao pokretom otpora protiv nema~kih okupatora, nego je spasao i preko pet stotina ameri~kih vazduhoplovaca. Robert A. Roe, New Jersey: Najskromnije {to moèmo da u~inimo na dan ro|ewa generala Mihailovi}a, koji je ro|en 27. marta 1893. godine, je da mu na dana{wi dan odamo po~ast. Iako je od wegovog ro|ewa pro{lo devedeset ~etiri godine, ovaj dan je priznawe jednom velikom ~oveku. Henry J. Hyde, Illinois: Nesre}om, istorija je falsifikovana. Tito i wegovi komunisti~ki partizani smatraju se onima koji su doprineli porazu Hitlera. Me|utim, bio je to antikomunisti~ki general Mihailovi} i wegovi sledbenici, koji nikada nisu popustili u borbi protiv nacista. Me|u639

tim, po{to je bio antikomunista, a Sovjetski Savez je bar privremeno bio na{ saveznik, zapadni saveznici su bili zavedeni i podràli su Tita. I zato ogromne zasluge i patriotizam generala Mihailovi}a nisu priznati. Na konferenciji u Teheranu, decembra 1943. godine, saveznici su odbacili Mihailovi}a i shodno tome preko pola miliona odanih mu Jugoslovena. Me|utim, ima nas mnogo koji pamtimo juna{tvo generala Mihailovi}a i wegovih vojnika i koji smo sre}ni zbog wegovih zasluga za ~ove~anstvo uprkos falsifikovawu istorije. Arlan Stangeland, Minnessota: General je ubijen pre mnogo godina. Me|utim, wegova veli~ina nastavqa da ìvi. Svakom onom ko je svojevoqno ustao kao simbol otpora u samotnu borbu protiv totalitarizma – ovakva nacija kao {to su Sjediwene Dràve, mora mu odati priznawe. Mi smo satkani od verovawa u slobodu i demokratiju i od duha koji se bori protiv totalitarizma. U toku krvavih godina Drugog svetskog rata, general Mihailovi} je pokazao ba{ takav intenzitet patriotizma i hrabrosti i odanosti slobodi koji su plamteli iz wegovog karaktera. Ne samo da se borio protiv nema~kih okupatora – borio se i protiv mahinacija komunisti~ke mawine u Jugoslaviji – da bi spasao demokratiju i slobodu u svojoj otaybini. Za ovu nesebi~nu odanost on je bio ubijen – posle insceniranog procesa 1946. godine, na kome je bio optuèn za saradwu sa okupatorom, mar{al Tito je naredio da se Mihailovi} pogubi kao izdajnik. Me|utim, 1948. predsednik Truman je odlikovao Mihailovi}a Legijom ~asti u rangu glavnokomanduju}eg “za presudni doprinos savezni~koj pobedi”. Hladni rat je zapo~eo. Odvratna je ironija da je ova po~ast bila sakrivana od javnosti mnogo godina samo zato da ne bi razqutila komunisti~ke vlastodr{ce u Jugoslaviji. Danas, me|utim, svet mora da sazna o hrabrosti generala Mihailovi}a. Plemenitost wegovog napora vodila ga je putem demokratije – protiv tiranije. Ron Packard, California: Uvek sam verovao da su Sjediwene Dràve davale podr{ku i da }e to nastaviti da ~ine svima onima koji se bor protiv totalitarizma. Mi Amerikanci cenimo hrabrost i odlu~nost muyahedina u Afganistanu i antikomunista u Kamboyi, ali nasuprot tome, na{ Dràvni sekretarijat, koji je dobrim delom odgovoran za poraz slobode u Jugoslaviji, ne priznaje ~ak ni postojawe nacionalnog pokreta jo{ od 1941. godine. Ova ~iwenica me navodi da citiram predsednika Regana, tada{weg guvernera: “âst i sloboda su uni{teni kad god `rtvujemo odanost la`nim obe}awima koja nam daju agresori i napu{tamo prijateqe…” General Mihailovi} nije bio samo prijateq i spasilac 500 avijati~ara, on ostaje uzvi{eni patriota i saveznik – jer ~ak kada je wegov pokret otpora bio odba~en od Ujediwenog Kraqevstva i Sjediwenih Dràva – on je nastavio da se bori. Biti prevaren od strane prefrigane kampawe dezinformacija od strane komunisti~kih agenata na visokim poloàjima – to je jedno – ali sasvim je drugo biti uporan u tvr|ewu ove laì danas – posle ~etrdeset godina – kada je istina dokazana! 640

Jim Kolbe, Arizona: Mi danas ne odajemo priznawe generalu Mihailovi}u zato {to on ìvi u srcima majora Felmana i ostalih 500 avijati~ara koje je spasao, nego {to je wegovo mesto u istoriji obezbe|eno – kao jednog od stegono{a borbe protiv tiranije – i to i desne i leve. Godine 1979, tada guverner Regan, nazvao je Mihailovi}evo zave{tawe “simbolom otpora za sve one {irom sveta koji vode borbu sli~nu po hrabrosti – usamqenu borbu protiv totalitarizma”. William O. Lipinski, Illinois: Najzna~ajnije je to da je generalu Mihailovi}u bilo pruèno vrlo malo pomo}i od saveznika. Pa ipak, on je komandovao izvanredno efikasnom organizacijom pokreta otpora. Za razliku od Tita, kome je bilo omogu}eno da emituje propagandu iz Sovjetskog Saveza, i kome su date ogromne koli~ine materijalne pomo}i, Mihailovi} nije dobio takore}i ni{ta. Pa ipak, Mihailovi} i wegovi ~etnici vezivali su 22 nema~ke divizije na teritoriji Srbije i Gr~ke. Od aprila 1941. do decembra 1944. nema~ke snage izgubile su 80.000 ubijenih i 125.000 rawenih. Sala Burton, Indiana: Pukovnik Draà Mihailovi} vodio je juna~ki pokret otpora na tlu Jugoslavije protiv nema~kih okupacionih snaga u toku Drugog svetskog rata. Wegova odanost i hrabrost predstavqaju neprocewivi doprinos savezni~koj pobedi u Evropi. Sovjetska dezinformacija smi{qena da diskredituje Mihailovi}a kao saradnika okupatora, navela je êr~ila da ga napusti u korist mar{ala Tita, koga su podràvali Sovjeti. Iako odba~en od saveznika, Mihailovi} je odigrao presudnu ulogu u spasavawu 500 ameri~kih avijati~ara i u wihovom prebacivawu na slobodnu teritoriju. Ja verujem da je nakon ~etrdeset godina krajwe vreme da se oda me|unarodno priznawe generalu Mihailovi}u i podrà}u svaki napor da se podigne spomenik u ~ast ovog ~oveka koji se sa takvom odano{}u borio za slobodu. Bill Schuette, Michigen: Drugi svetski rat bio je doba kada je svet bio sklup~an u nadqudskom naporu da odbrani prava svakog pojedinca od agresora koji su poku{avali da potpuno uni{te li~nu slobodu. Premnogo je spomenika bola, poraza, izdaje, nasiqa… I naravno – spomenika li~nog juna{tva i trijumfa koji }e kroz istoriju daleko prema{iti uàse tog rata. @elim danas da kaèm ne{to u ~ast uspomene jednog od ovih junaka koji, da je ìveo, imao bi danas 94 godine. Draà Mihailovi} je bio jedan od onih koji su ustali da brane integritet svoje nacije i li~ne slobode svojih zemqaka. Wegovi napori kao komandanta ~etni~kog pokreta otpora uspe{no su se suprotstavili {irewu nacisti~ke najezde u Jugoslaviji. Mi se danas jednostavno se}amo ~oveka na 94. godi{wicu wegovog ro|ewa. ôveka, koji se, iako nije bio Amerikanac, `rtvovao ba{ za one ideale za koje se bori na{a zemqa i koji je pokazao takvu snagu li~nosti (ne~itko). Jim Courter, New Jersey: Rat se zavr{io tragedijom i trijumfom i skoro polovina evropskih naroda, za koje smo se borili da ih spasemo okupacije i tiranije, postali su ponovo zato~enici iza gvozdene zavese – zato~enici pro{irenog sovjetskog carstva. 641

Phil Crane, Illinois: Danas kada slavimo dvestogodi{wicu na{eg ustava i sve one velikane koji su osigurali blagoslov slobode – jeste trenutak da se oda po~ast generalu Mihailovi}u. Mihailovi} je doprineo onim najsu{tinskijim idealima civilizacije – i ba{ zbog toga se i sakriva istina o wemu. Ali bakqa koju je on zapalio – ne gasi se – to svetlo osvetqava ona dostignu}a koja su ugra|ena u na{u istoriju, isto onako kao {to su ugra|ena i u wegovu. Ove nedeqe proslavqamo 94. godi{wicu ro|ewa Draè Mihailovi}a, jednog od istinskih junaka Drugog svetskog rata, koga je, 1941. godine, kada je wegova otaybina pala pod nacisti~ki jaram, sudbina bacila u kovitlac svetskih doga|aja. Mihailovi} i Srbi borili su se za ideale slobode, pravde i jednakosti – za one iste ideale za koje su se borili i Amerikanci. Kao komandant Jugoslovenske vojske u otaybini, general Mihailovi} bio je i na ~elu Ravnogorstva – srpskog slobodarskog pokreta nazvanog po planini Ravnoj Gori u Srbiji. Mihailovi} je, ustvari, nastavio onaj uzvi{eni srpski duh za~et jo{ u ~etrnaestom veku bitkom na Kosovu, kada su se Srbi hrabro suprotstavili najezdi Turaka. Iako su bili malobrojni i znali da }e biti poraèni, Srbi su se ve} tada nesebi~no `rtvovali za o~uvawe onih istih ideala slobode i pravde koje je Mihailovi} – vekovima docnije – branio od totalitarizma u Drugom svetskom ratu. Tada, u ~etrnaestom veku, Srbi su bili prvi koji su branili vrednost zapadne civilizacije. Pet vekova docnije, u Prvom svetskom ratu, Srbi su ponovili istovetan podvig probojem Solunskog fronta. Jednu generaciju docnije, vo|en ovim istim srpskim duhom, general Mihailovi} je vodio svoje vojnike protiv dvostrukog zla – nacista i komunista. Svoju odanost slobodi general Mihailovi} je platio – svojim ìvotom. Dok je on trijumfovao bore}i se protiv nacisti~kih zavojeva~a – podlost komunista pripremila ga je za jednu od prvih `rtava hladnog rata. General Mihailovi} je bio izdan zbog svoje odlu~nosti da odbrani slobodu i pravdu za svoj narod. On je bio prvi borac za slobodu koji je iskusio podlost komunista – zla istovetnog nacizmu. Odu{evqen pobedom nad Hitlerom, Zapad je okrenuo le|a ovoj sramnoj tragediji koja je za~ela tre}i svetski rat. Danas smo svedoci posledica ove izdaje slobode. Ovu izdaju smo po~inili mi. Iza gvozdene zavese danas su robovske dràve Isto~ne Evrope, Afganistan, Angola, Mozambik, Kamboya, okrutni genocid marksisti~kih diktatora u Etiopiji… Ima simbolizma u datumu Mihailovi}evog ro|ewa – 27. mart. Ba{ na ovaj dan 1941. godine srpski narod je podrào vojni pu~ u Jugoslaviji. I srpskom narodu i onom delu kraqevske vojske koji su bili odani slobodi – bilo je jasno da je rat boqi nego pakt. Me|utim, Centralni komitet bezna~ajne Komunisti~ke partije Jugoslavije, poslu{an Staqinovim direktivama, javno je propagirao suprotno; da je pakt boqi nego rat! Komunisti su tvrdili da je narod voqan da se preda i da izgubi svoju slobodu – samo da bi izbegao rat. Me|utim, oficiri i vojnici Kraqevske vojske, nadojeni slobodarskim duhom Srpstva, i podràni od naroda, oborili su pakt sa Silama Osovine. 642

ovo je bio po~etak presudnog odlagawa Hitlerove invazije na Sovjetski Savez – osvajawe koje je Hitlerov osvaja~ki pohod pretvorio u Hitlerov poraz. Ove iste patriote i antinacisti~ke oficire i vojnike komunisti su proglasili za ratne zlo~ince. Zaista postoji simbolika sudbine u danu ro|ewa Draè Mihailovi}a – ba{ na taj dan 1941. godine zacrtano je zauvek razgrani~ewe izme|u stremqewa srpskog naroda i komunisti~ke diktature. A samo nekoliko godina pre tog martovskog dana 1941. godine, ~ovek zvani Tito – koji }e docnije pogubiti Draù Mihailovi}a – objavio je dva manifesta u {vedskim komunisti~kim novinama u kojima je hvalio nacizam i sovjetsku okupaciju tri balti~ke dràve. Tragi~an je cinizam rata: simpatizer nacista, Josip Broz Tito, bio je podràn od saveznika na ra~un stvarnog saveznika i stvarnog patriote – Mihailovi}a – blagodare}i komunisti~kim agentima unutar britanske obave{tajne slu`be u toku rata. Svega ~etiri dana nakon {to je Nema~ka napala Jugoslaviju, na plenumu Centralnog komiteta Komunisti~ke partije u Zagrebu, jugoslovenski komunisti su pozdravili nema~ke osvaja~e dobrodo{licom. Komunisti su smatrali Veliku Britaniju neprijateqem i uporno su ponavqali da je rat protiv nema~ke nepotreban. Uprkos ovoj izdaji otaybine, tada pukovnik Mihailovi}, na ~elu jedne kombinovane jedinice Kraqevske vojske – odbio je da prizna kapitulaciju. Za samo nekoliko nedeqa ova mala jedinica prerasla je u izvanredno organizovanu vojsku u otaybini – iza neprijateqskih linija, uz podr{ku srpskog naroda koja je bila spontana i nesebi~na. Tako|e, u Beogradu i svim gradovima, varo{ima i selima Srbije narasla je organizovana ilegala. Na ~elu sa Mihailovi}em, Srbi su bili jedini koji su se, osim Engleza, borili protiv nacista na tlu porobqene Evrope. Jugoslovenski komunisti, koji su se ponosili time {to su bili najstaqinisti~kija partija Evrope, postali su najverniji Hitlerovi saradnici nakon potpisivawa sovjetsko-nacisti~kog pakta. Ribentropov vrhunski obave{tajac na Balkanu izjavio je posle rata da je Tito bio “wihovo oru`je” i da je ba{ zbog toga Balkanski biro Hitlerovog Ministarstva spoqnih poslova organizovao Titovo ubacivawe u Jugoslaviju da bi iskoristio komuniste protiv Srba koji su odbili da priznaju kapitulaciju. Neprijateqstvo komunista prema srpskom slobodarstvu, koji su hrabro odolevali nadmo}nijim nacistima, nije prestalo ni kada su Hitler i Staqin postali neprijateqi. Komunisti su zapo~eli da sistematski ubijaju srpske sve{tenike, doma}ine, pa ~ak i ostarele junake iz Prvog svetskog rata koji su probili Solunski front, a oktobra 1941. Tito je izjavio da se borba vi{e ne vodi protiv Sila osovine, jer je u pitawu politi~ka mo} u budu}nosti i vlast nad ~itavom zemqom. Krajem oktobra 1941. godine, jugoslovenski komunisti po~eli su bratoubila~ki rat, masakriraju}i Mihailovi}eve rawene vojnike u zajedni~koj bolnici u Uìcama. Uprkos istorijskoj istini, komunisti~ke dezinformacije su ve} tada po~ele da izvr}u istinu i ne prestaju to da ~ine do dana{weg dana. Za ko643

muniste je ovo normalno – istovetne dezinformacije oni danas sprovode u odnosu na Nikaragvu, Afganistan, Angolu, Mozambik… Na primer, 10. decembra 1941. nema~ka Vrhovna komanda za Srbiju je u tajnom izve{taju priznala da je Mihailovi} izmakao iz postavqene mu zamke i javno je optuèn preko radija i na plakatima kao zlo~ina~ki pobuwenik i wegova glava je ucewena. Me|utim, 6. jula 1942. Kominternin radio “Slobodna Jugoslavija” iz Moskve optuìo je Mihailovi}a za saradwu sa okupatorom, iako je svega jedanaest dana docnije Hajnrih Himler telegrafisao iz Hitlerovog {taba u Berlinu svojim komandama u Jugoslaviji, da se uspeh u Srbiji i jugoisto~noj Evropi moè posti}i “samo ako se potpuno uni{te Mihailovi} i wegova vojska” i da to “mora da se u~ini po svaku cenu”. Ironi~no je da takore}i u isto vreme dok je Bela ku}a hvalila izvanredne uspehe Mihailovi}a i wegovih junaka na bojnom poqu, komunisti~ki “Daily Worker” iz Wujorka je izvestio da je Mihailovi} “fa{ista i izdajnik”. A, u stvari, ba{ tada je Ravnogorstvo nesebi~no krvarilo za slobodu i pravdu za ~itavo ~ove~anstvo. Ciq jugoslovenskih komunista nije bio da doprinesu savezni~koj pobedi u Evropi, nego da uhvate Draù Mihailovi}a i wegovu Vrhovnu komandu, ~ime su hteli da uni{te srpski nacionalni duh. Ba{ Mihailovi}eva vojna, politi~ka i ekonomska obave{tajna slu`ba neprestano je doprinosila saveznicima. Ba{ Mihailovi}eva obave{tajna slu`ba prva je obavestila saveznike o postojawu V-I lete}e bombe usmerene na London. Nasuprot ovome, kako tvrdi Milovan \ilas, “radio veza izme|u komunisti~ke obave{tajne slu`be i nema~ke vojne obave{tajne slu`be nije se prekidala do posledweg dana rata”. U zajednici sa nacistima jugoslovenski komunisti uloìli su sve napore da uni{te Mihailovi}eve snage i ovo je preraslo u opsesiju. “Mihailovi}eve snage i simpatizeri moraju se uni{titi po svaku cenu”, naredio je general Paul Bader, nacisti~ki komandant Srbije. Samo dva dana ranije, radio “Slobodna Jugoslavija” iz Moskve, emitovao je Titove optu`be da je Mihailovi} izdajnik koji se bori protiv komunista. I ba{ u to vreme, januara 1943. godine, Mihailovi} je vezivao tri nema~ke i {est bugarskih divizija. Beskrajna je lista dokumenata koji dokazuju izdajni~ku saradwu Titovih komunisti~kih snaga sa nacistima, ali, kako je pisao [ekspir, “pro{lost je samo prolog”. Mi smo danas slobodni i zato moèmo da odamo javno priznawe Mihailovi}u – izneverenom patrioti – za wegovu borbu i pravdu – koja je ukradena i od wega i od srpskog naroda – u miru! Danas, nakon {to je komunisti~ki java{luk doveo najbogatiju zemqu Balkana u ekonomsku, politi~ku i moralnu propast, ne smemo zaboraviti Mihailovi}evu neuni{tivu zaostav{tinu. Mihailovi} ìvi u srcima i mislima srpskog naroda danas; ali tako|e i u srcima i mislima svih slobodoqubivih naroda sveta – kao simbol uzvi{enog duha koji se uprkos svih okolnosti koje su bile protiv wega – nesebi~no borio za neuni{tive ideale plemenitosti, slobode i pravde. 644

Danas, kada slavimo dan ro|ewa i ìvot ovog velikog ~oveka i svih drugih srpskih patriota koji su pali zbog (ne~itko). Barbara F. Vukanovich, Nevada: Ideali i dela generala Mihailovi}a su ideali i dela na{e zemqe. Ovom prilikom, na dan 94. godi{wice ro|ewa generala Mihailovi}a, ja ga pozdravqam kao istinskog borca za slobodu. Za svu pomo} koju smo isporu~ili Jugoslaviji u posleratnim godinama, i za svu diplomatsku podr{ku koju smo pruìli Titovom komunizmu, i uprkos ~iwenici da Jugoslavija poseduje status najpovla{}enije nacije u trgovinskim odnosima – jugoslovenska vlada je duboko antiameri~ka. Umesto da u beskraj ponavqamo ono {to va{ingtonski politi~ari i univerzitetski profesori neprestano ponavqaju – da je Jugoslavija nesvrstana – treba da se upitamo {ta sve ovo zna~i za Ameriku. To zna~i suprotstavqawe na{im interesima konsekventno – kao na{ najve}i neprijateq – a mi ipak ne kaèmo ni re~ o tome jer se pla{imo da }e stvari postati jo{ gore. Prijateqi Jugoslavije su PLO, Libija, Kuba, Managva. âk i odnosi sa Sovjetskim Savezom su mnogo dubqi nego {to i jedan zapadni analiti~ar priznaje. Septembra 1986. godine, {ef KGB-a Viktor êrbjakov, bio je u zvani~noj poseti Jugoslaviji i sklopio je ugovor o saradwi na zajedni~koj bezbednosti. Zapostavqawe generala Mihailovi}a, koji je toliko mnogo u~inio za na{e avijati~are, ravno je jedino na{em ulagivawu Titu i wegovim sledbenicima. Takva politika ustvari prikriva stra{nu realnost onoga {to jugoslovenska vlada èli po svaku cenu. Ovakva politika, me|utim, ne pomaè Jugoslovenima, koji niti èle, niti zasluùju da ìve pod tiranijom komunizma. Helen D. Bentley-Delich, Maryland: Krajwe je vreme da platimo na{ dug generalu Mihailovi}u i wegovim vojnicima – ~ime }emo bar onima koji su bili svedoci wegove hrabrosti i koji mu duguju svoje ìvote – ameri~kim avijati~arima koje je spasao – dokazati na{e po{tovawe, i ovim procesom dokazati da istina na kraju uvek pobedi. Nema boqeg dana da po~nemo sa istinom nego na dan ro|ewa Draè Mihailovi}a. Gerald D. Kleczka, Wisconsin: U Drugom svetskom ratu, u doba stravi~nog mraka, general Mihailovi} i wegova gerilska armija su odlu~no odolevali brutalnosti nacisti~kih okupatora, ovi hrabri qudi izneli su bakqe svetla obezglavqenom srpskom narodu. Tragi~na je ~iwenica da general Mihailovi} nije doìveo da uìva blagodeti mira za koji se hrabro borio. Svima nam je ào {to je nepravedno ubijen od strane mar{ala Tita. Okrutna je ironija da je general preìveo sve te godine bore}i se protiv nacista, da bi pao kao `rtva komunisti~kog insceniranog su|ewa koje se moè opisati jedino kao izrugivawe pravde. Da su ove nesre}ne okolnosti bile izbegnute, uveren sam da bi general Mihailovi} sluìo svojoj naciji isto onako ~asno u miru – kako joj je sluìo u ratu. Frank Horton, New York: Na{ Dràvni sekretarijat nastavqa da tvrdi da jo{ uvek postoji protivre~nost u odnosu na ulogu Mihailovi}a. Me|u645

tim, jedina protivre~nost koja postoji u vezi sa Mihailovi}em proiza{la je iz izmi{qotina sovjetske propagande. General Mihailovi} je spasao vi{e od 500 ameri~kih avijati~ara. On je ostao verni saveznik ~ak i nakon {to je wegov pokret bio odba~en od strane Zapada. Mihailovi} ovaplo}uje sve ono najboqe {to se moè posedovati u borbi za slobodarstvo. Ova wegova jedinstvena `rtva je neuni{tiva i ve~no }e nas napajati. Robert K. Dornan, California: U toku Drugog svetskog rata komunisti~ki agent na visokom poloàju u britanskoj obave{tajnoj slu`bi, Yejms Klagman, izvitoperio je podatke o Mihailovi}u do te mere da je Mihailovi}a to ko{talo ìvota. Stvaraju}i la`ne izve{taje, Klagman je inscenirao la`ni profil Mihailovi}a kao saradnika okupatora i antikomuniste. Iako jeste bio zakleti antikomunista, istorija je dokazala da je ba{ Mihailovi} usporio nema~ko napredovawe kroz Rusiju. Jugoslavija je danas jo{ uvek komunisti~ka zemqa. Mar{al Tito je mrtav. Sovjetski Savez, na{ saveznik iz Drugog svetskog rata, pokazao je svoje pravo lice, i ne pada mu na pamet da oslobodi polovinu Evrope. Nema~ka se otresla nacista, ali je podeqena i zapadni deo prosperira kao deo slobodnog Zapada. Predsednik Truman je oti{ao. General Mihailovi} je ve} dugo mrtav i wegova Legija ~asti ostaje kao jedina komemoracija wegove `rtve. Setimo se danas duha ove `rtve kojom nam je Mihailovi} svima dao primer – na dan koji je 94. godi{wica wegovog ro|ewa. (…) Budu}nost i istorija }e mu odati pravo i puno priznawe, a danas se i u porobqenoj otaybini ve} pojavquju glasne odbrane Draè i wegove borbe, pored sve strogosti reìma koji gu{i slobodnu re~ i izvr}e istorijske ~iwenice, hvale}i svoje partizane i kude}i Draìne ~etnike. Ali, pravu istoriju ne pi{u savremenici i u~esnici, a najmawe propagandisti i reìmski pla}enici. Wu pi{u kasniji nara{taji i nau~nici, objektivni i slobodni od predrasuda ili pritiska vladaju}ih krugova. Prema tome, Draà }e neminovno u}i u istoriju kao jedan gorostas zbog svoje hrabrosti, moralne snage, ~estitosti i samo`rtvovawa, koji je ìveo i umro za svoj voqeni srpski narod. Po dokumentima iz Istorijskog instituta Huver-Kalifornija, Amerika (…) Nagrada od 100.000 rajhsmaraka u zlatu! 100.000 rajhsmaraka u zlatu dobi}e onaj koji dovede ìva ili mrtva vo|u bandi Draù Mihajlovi}a. Vrhovni zapovednik nema~kih trupa u Srbiji (…) Lenta ordena Pohvalna naredba uz orden Legion of Merit General Dragoqub Mihailovi} izvanredno se istakao kao glavni zapovednik jugoslovenskih oruànih snaga i docnije kao ministar vojni, orga646

nizuju}i i vode}i krupne snage otpora protiv neprijateqa koji je okupirao Jugoslaviju, od decembra 1941. do decembra 1944. godine. Zahvaquju}i neustra{ivim naporima wegovih trupa, mnogi ameri~ki avijati~ari bili su spaseni i bezbedno vra}eni na savezni~ku stranu. General Mihailovi} i wegove snage, uprkos nedovoqnom snabdevawu i bore}i se pod izuzetnim te{ko}ama, materijalno su doprineli savezni~koj stvari i bili sudeonici u izvojevawu kona~ne savezni~ke pobede. 29. marta 1948. godine (…)

Hari S. Truman, s. r.

Napomena: U potpunosti svesni okolnosti pod kojima ìvite – nagla{avamo – ukoliko je to od ikakvog zna~aja za nadle`ne, da za ovaj materijal, ukoliko se prona|e kod Vas – Vi li~no ne moète snositi odgovornost jer Vam se dostavqa na{om inicijativom, a bez Va{eg znawa i saglasnosti. U ime istine i pravde, a za svoj narod u otaybini, pripremili ~lanovi Srpskog Nacionalnog Odbora u Australiji. (Od prijateqa za V. [e{eqa)

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Primedbe, napomene i sli~no: Fotokopije materijala koga je [e{eq Vojislav uputio Boì} Miletu u decembru 1987, dostavqeni od RSUP-a SR Srbije 6. 3. 1988. godine. Prilog: 1 (strana – 9) (potpis redigovan) Fotokopije materijala koga je [e{eq Vojislav uputio Boì} Miletu u decembru 1987. godine Dr Vojislav [e{eq Zavr{na rije~ na ponovqenom su|ewu povodom zabrane kwige “Disidentski spomenar” Sa ~etiri do sada proskribovana naslova, kao apsolutni rekorder po broju zabrawenih kwiga u posleratnoj Jugoslaviji, i ovom su|ewu sam pristupio a da mi je unaprijed bilo jasno kakav }e biti wegov ishod. Uostalom, u nekoliko svojih prethodnih radova sam ukazivao da je dominantan uticaj politi~kih faktora na rad pravosudnih institucija jedna od osnovnih karakteristika dràva bez pravnog poretka. Me|utim, smatraju}i i sudnicu mjestom sa koga se moè alarmirati javno mwewe ukazivawem na pravu prirodu jugoslovenskog titoisti~kog reìma i wene prakti~ne reperkusije, posebno one koje karakteri{u Bosnu i Hercegovinu kao ortodoksnu staqinisti~ku tvr|avu i wenog apsolutnog gospodara Branka Mikuli}a, koji se decenijama pona{a kao orjentalni despot i nedodirqivi satrap, svaki put iznova ulaèm napore da argumentovano ukaèm na rasprostraweno auto647

kratsko bezakowe i totalitarnu samovoqu, te progon srpskog naroda, prvenstveno wegovih intelektualaca od strane muslimanskog nacionalizma i panislamizma. Sve moje zabrawene kwige uglavnom se bave tom problematikom, a posebno “Hajka na jeretika” kao da predstavqa direktnu anticipaciju trenutnih zbivawa vezanih za aferu oko “Agrokomerca” i mahinacije vode}eg muslimanskog nacionalisti~kog lidera Hamdije Pozderca, koji je djelovao uz punu podr{ku i pomo} Mikuli}evu, da bi bio `rtvovan u trenutku kad je ta nevjerovatna pqa~ka, zapravo konkretni dokazi da je u wu vezan i sada{wi predsjednik Savezne vlade, po~ela da ugroàva i samog Branka Mikuli}a. Pro{lo je ve} skoro {est godina kako sam se definitivno odmetnuo od komunisti~ke ideologije i pokreta shvataju}i da su oni puko sredstvo porobqavawa i dehumanizacije ~ovjeka i dru{tva. Gotovo sav svoj intelektualni anga`man sam posvetio teorijskom i prakti~nom razobli~avawu su{tine titoizma i postupaka Brozovih najvjernijih sqedbenika, a ~ini mi se da sam ve} vi{e puta pokazao i dokazao da me od toga ne moè odvratiti niti zastra{iti nikakva represija, nikakvo partijsko-policijsko {ikanirawe u koje, samo primjera radi navodim, spada i vi{emjese~no prekora~ivawe zakonskog roka za rje{avawe moje àlbe povodom uskra}ivawa putne isprave od strane organa unutra{wih poslova. Realna dru{tvena zbivawa neprekidno potvr|uju istinitost mojih navoda, a kad se za koji mjesec ili godinu dana ispostavi da sam bio potpuno u pravu, oni isti koji danas diskretno odlu~uju o zabranama mojih kwiga, javno }e tvrditi da ni{ta nisu znali, da su neprijatno iznena|eni; zgraàva}e se nad veli~inom nesre}e u koju je ~itava Jugoslavija gurnuta birokratskom samovoqom i bahatom nezaja`qivo{}u. Razumije se, dosada{we iskustvo me je nau~ilo da se sporadi~nim ukazivawem na pojedina~ne negativne pojave malo toga moè posti}i. Sve dok se javno ne prozove glavni krivac Josip Broz Tito, i ne utvrdi bar wegova istorijska odgovornost za gotovo bezizlazno stawe u kome se na{la Jugoslavija, ni{ta se ozbiqnije ne moè u~initi na planu prevazilaèwa duboke ekonomske i politi~ke krize. Nu`no je istori~arima i publicistima omogu}iti punu slobodu u istraìvawu svih wegovih postupaka, motiva i metoda djelovawa, razotkrivawu wihovog sadràja i smisla, te posqedica koje su imale na ukupno dru{tveno stawe. To bi podrazumijevalo radikalno ru{ewe kulta li~nosti, odustajawe od ceremonijalnog deklamovawa vjernosti Brozovom djelu i ritualnom obiqeàvawu wegovog ro|endana koje ima tipi~an fa{isti~ki karakter. Uz to, trebalo bi sa~uvati takozvanu “Ku}u cvije}a” kao spomenik na{oj nacionalnoj gluposti, a wegove posmrtne ostatke preseliti, recimo, u Kumrovec gdje se i rodio, ali se nije usudio da ode 1941. godine i podiè ustanak. Gradovima i ulicama koje nose wegovo ime nu`no je vratiti stare nazive, te poskidati Brozove portrete sa zidova javnih ustanova. Neophodno je odustati od daqe zakonske za{tite Titovog imena i li~nosti, a za eventualne uvrede i klevete wegove potomke uputiti na mogu}nost privatne tu`be radi postizawa sudske satisfakcije. Posebno je va`no vaspitno-obrazovne ustanove i armiju oslobodi648

ti wegovog kulta, te prevazi}i tragikomi~nu ~iwenicu da je Jugoslovenska narodna armija jedina vojska na svijetu ~iji je vrhovni komandant dugogodi{wi mrtvac. Nijedan segment krize jugoslovenskog dru{tva ne moè se razrije{iti ili otkloniti bez direktnog postavqawa pitawa Brozove odgovornosti za postupke sa katastrofalnim posledicama, bilo da je rije~ o {iptarskom separatizmu na Kosovu i Metohiji, ogromnim dràvnim dugovima, rasipni{tvu birokratske kaste, proma{enim investicijama, korupciona{kim aferama, pojedina~nom i grupnom luksuzu na teret dru{tva, politikantskoj samovoqi, refeudalizaciji Jugoslavije, nacionalnoj netrpeqivosti itd. Nije nimalo slu~ajno {to se najreakcionarnije snage aktuelnog komunisti~kog reìma neprekidno legitimi{u kao ~uvari Brozovog ideolo{kog i politi~kog nasqe|a. Iz istih razloga oni su i najè{}i hajka~i protiv svega {to je progresivno, demokratsko i na nivou moderne civilizacije. Jugoslovenski hod prema demokratiji bi}e dug i mukotrpan. Spaqivawe kwiga nije najve}a nesre}a koja moè zadesiti one koji u tom kora~awu predwa~e. Borba za osvajawe slobode zahtijeva i mnogo ve}e pojedina~ne i kolektivne `rtve i odricawa. A svi oni koji su na to spremni nemaju ~ega da se boje. Kako su to ve} marksisti~ki rodona~elnici drugom prilikom konstatovali, nemaju {ta da izgube, osim svojih okova. Najvi{e gube oni koji se protivno svojoj savjesti, osje}awu ~asti i dostojanstva, za qubav malogra|anske situiranosti, materijalnih privilegija i socijalne sigurnosti, opredjequju na sluèwe sistemu ugwetavawa ~ovjeka i ukidawa wegovih osnovnih vrijednosti. Wihovi potomci ima}e zbog ~ega da se stide svojih o~eva i djedova. Sedamdesetogodi{wi razvoj jugoslovenske dràve pokazao je da je srpskom narodu nemogu} zajedni~ki ìvot sa Slovencima i Hrvatima, a da ta dràva bude demokratska. Zato se srpska opozicija sve vi{e orjenti{e na iznalaèwe institucionalnih i dru{tvenih mogu}nosti za koncipirawe novog politi~kog programa. Me|utim, tu ve} dolazi do krupnog raskoraka me|u samim opozicionarima. Jedna grupacija, oni stariji, nije u stawu da se otarasi komunisti~kih predrasuda i marksisti~ke doktrine, pa svoju djelatnost orijenti{e u pravcu reforme postoje}eg sistema, kako bi eventualno oìvotvorili neke wegove ideolo{ke postavke kao, na primjer, o socijalizmu i samoupravqawu. Mla|i opozicionari su ve} razvili svijest da je sam komunizam jedna zlo~ina~ka ideologija, poput fa{izma, pa traè radikalni raskid s marksisti~kim dogmama i zabludama. Ja pripadam toj grupaciji. Moja politi~ka aktivnost je usmjerena ka stvarawu slobodnog i demokratskog dru{tva koje }e karakterisati parlamentarizam, vi{epartijski sistem, slobodna inicijativa i trì{na privreda, te neprikosnovenost privatne svojine i uvo|ewe akcionarskih dru{tava. Srbi sa Slovencima nemaju nerje{enih teritorijalnih problema pa bi Sloveniji trebalo omogu}iti da se, kad god zaèli, izdvoji iz jugoslovenske federacije u sada{wim granicama slovena~ke federalne jedinice. 649

Sa Hrvatima postoje nerje{ena teritorijalna pitawa. Granice budu}e srpske dràve obiqeìo je sam Paveli} jamama i gubili{tima, na kojima je stradalo oko 1.500.000 Srba. Nijedno masovno srpsko grobqe iz Drugog svjetskog rata ne bi smjeli ostaviti van granica srpske dràve. To zna~i da bi Srbija obuhvatala i Makedoniju, Kosovo, Metohiju, Crnu Goru, Bosnu, Hercegovinu, veliki dio Dalmacije, Liku, Kordun, Baniju i dio Slavonije. U srpskoj dràvi bi se garantovala sva gra|anska politi~ka prava i slobode, te ravnopravnost bez obzira na ideolo{ka, politi~ka i religijska opredjeqewa. Li~no sam mi{qewa da uskoro treba pristupiti stvarawu nove politi~ke partije na {irokoj demokratskoj platformi. Smatram da su dru{tveni uslovi za takvo ne{to sazreli. Prva faza te akcije ve} traje. Srpski intelektualci ve} intenzivno rade na bu|ewu narodne svijesti. Svako novo kwièvno i nau~no djelo slobodarske orjentacije krupan je korak u tom pravcu. Narod se sve slobodnije pona{a. Vlast je izgubila svaki autoritet. Policijska presija je jo{ uvijek vrlo jaka, pa zato nije uputno pisati bilo {ta o konkretnim namjerama opozicije u politi~koj borbi koja se vodi. Na~elni politi~ki programi se mogu izraàvati. Ja sam to iznio u svojoj kwizi “Demokratija i dogma”. Me|utim, neposredni planovi djelovawa ne bi trebalo da budu dostupni na bilo koji na~in reìmu. (Primio 500 Vojislav [e{eq)

CCXXXV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0298 10. 3. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 3. 3. 1988. godine na inicijativu operativnog radnika. Operativna veza je angaòvana na pra}ewu vi{e lica koja deluju sa pozicija gra|anske desnice. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na istupawe Vojislava [e{eqa, Koste âvo{kog, Milo{a Arsenijevi}a i Du{ana Bogavca, dana 2. 3. 1988. godine na raspravi povodom “Ustavnih promena i mogu}nosti demokratizacije jugoslovenskog dru{tva”, koju je organizovalo Filozofsko dru{tvo Srbije (FDS). Izvor je fonodokumentovao najinteresantnija izlagawa. 650

Prema re~ima izvora, sastanak je vodila Zagorka Golubovi}. Prvi se za re~ javio Vojislav [e{eq: “… ustavne promene, smatram da je potrebno preduzeti nu`no slede}e mere: definitivno ru{ewe kulta li~nosti Josipa Broza Tita, kao nesumwivo glavnog krivca za gotovo beznade`nu situaciju u kojoj se na{la Jugoslavija. S obzirom da je Broz decenijama bio apsolutni nosilac politi~ke vlasti, apsolutno je i odgovoran za duboku ekonomsku, politi~ku i moralnu krizu. Izgra|uju}i svoj li~ni kult i samodràvqe, sistematski je eliminisao elementarne gra|anske slobode i prava, ìvio u rasko{i i luksuzu nezapam}enim u modernoj evropskoj istoriji, a kompletan politi~ki ìvot podre|ivao veli~awu vlastitog imena i djela. Efikasno je, ne biraju}i sredstva, spre~avao svaku ozbiqniju demokratizaciju komunisti~kog reìma u ~ijem je ustoli~ewu odigrao presudnu ulogu, ne prezaju}i ni od pribegavawa najogoqenijim makijavelisti~kim metodama obra~una sa ideolo{kim neistomi{qenicima i li~nim politi~kim protivnicima. Vodio je izrazitu antisrpsku politiku, u ~emu su mu najvi{e pomagali wegovi najbliì saradnici Edvard Kardeq i Vladimir Bakari}. Za ~etiri posleratne decenije, vje{to smi{qenim ustavnim … akcijama postepeno su suzbijali srpske nacionalne interese, i Srbiju fakti~ki sveli na nekada{wi Beogradski pa{aluk, a srpski narod kulturno, ekonomski i politi~ki dezintegrisali, omogu}avaju}i albanskim separatistima, hrvatskim {ovinistima i bosanskim panislamistima da nad wim sprovode rafinirani genocid, progonom srpskog ìvqa sa Kosova, iz Metohije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Dalmacije, Hrvatske, Like, Banije, Korduna i Slavonije. Oktroisanim Ustavom iz 1974. godine, Josip Broz je definitivno institucionalizovao i pravno normirao svoju li~nu vlast. Li~no je postao ustavni faktor. Suspenzijom prava i du`nosti Predsedni{tva SFRJ za wegovog ìvota i uvo|ewem ustavne mogu}nosti da samo on moè biti izabran za predsednika Republike, i to bez ograni~ewa trajawa mandata. Zato je Ustav iz 1974. godine po sadrìni reakcionarniji od tipi~nih monarhisti~kih ustava. Ovde termin monarhisti~ki treba razlikovati od termina monarhijski. Prvi se odnosi na apsolutisti~ke, a drugi na parlamentarne monarhije. Dok se monarhisti~ki ustav zadovoqava normirawem vlastodrà~kih prava jedne dinastije, ostavqaju}i otvoreno pitawe same li~nosti {efa dràve, jugoslovenski Ustav otklawa svaki prostor za eventualnu nedoumicu. Po wemu, jedini predsednik Republike, i to bez ograni~ewa trajawa mandata, moè biti samo Josip Broz, i to, kako ustavotvorac kaè – “polaze}i od istorijske uloge Josipa Broza Tita u NOR i socijalisti~koj revoluciji, stvarawu i razvijawu SFRJ, razvoju jugoslovenskog socijalisti~kog samoupravnog dru{tva, ostvarivawu bratstva i jedinstva naroda i narodnosti Jugoslavije, u~vr{}ewu nezavisnosti zemqe i wenog poloàja u me|unarodnim odnosima i u borbi za mir u svetu, a u skladu sa izraènom voqom radnih qudi i gra|ana, naroda i narodnosti Jugoslavije”. Tako se olako barata sa navodno izraènom voqom gra|ana, a da vlastodr`cima nikad nije ni padalo na pamet da organizuju slobodne izbore i tajno glasawe gra|ana, a kamoli da se pored Josipa Broza pojavi i neki protivkandidat za 651

funkciju predsednika Republike, pa da se na taj na~in najefikasnije proveri kolika je zaista narodna qubav prema velikom vo|i koji odlu~uje i deluje u ime naroda i umesto wega. Dovoqne su bile i samo te ustavne odredbe, ~lanovi 333 do 345 Ustava, pa da nam se sav civilizovan svet ruga. Drugo – uspostavqawe modernog pravnog poretka, {to prije svega podrazumeva legitimnost zakonodavnog tela i legalnost sprovo|ewa wegovih odluka. Legitimitet zakonodavnog tela se temeqi na neposredno izraènoj i slobodnoj voqi naroda koji ga bira na odre|eni vremenski period. Legalnost predstavqa iskqu~ivawe samovoqe bilo koje institucije ili pojedinca, te po{tivawe na~ela ustavnosti i zakonitosti. To iziskuje racionalizaciju pravnog sistema, odnosno modernizovawe, pojednostavqewe i kodifikaciju zakonskih propisa. U svemu tome je najva`nije obezbe|ewe stvarne nezavisnosti sudstva koja se ne moè posti}i kroz sistem reizbornosti sudija. Samo doìvotno, mislim na radni vijek, obavqawe sudijske funkcije i imenovawe od strane najvi{eg zakonodavnog tela ili {efa dràve, mogli bi stvoriti po~etne uslove za obnovu sudske nezavisnosti koja je tako-tako egzistirala u predratnoj Jugoslaviji da bi je komunisti po dolasku na vlast potpuno uni{tili. Tre}e – obnova gra|anskih sloboda i prava koje je posleratni reìm sistematski negirao, neprestano se verbalno zakliwu}i u wihovu neprikosnovenost. Osnovna me|u wima je sloboda misli, koja je po svojoj prirodi javna sloboda, {to zna~i da podrazumeva i neograni~enu slobodu izraàvawa. Slobode misli ne moè biti u dru{tvu nametnutih ideolo{kih normi, ve~itih neprikosnovenih politi~kih stavova i diktiranih “istina”, u kojima postoji kult li~nosti i kult vladaju}e politi~ke partije i wenog monopola, idolacija jednog socijalnog sloja ili klase, recimo idolacija proletarijata itd. Kroz celokupnu posleratnu jugoslovensku istoriju pokazalo se da titoisti~ki reìm nije na duì rok uspevao suzbiti slobodu misli i izraàvawa, mada je u te svrhe primewivao metode koje po okrutnosti uveliko prevazilaze inkvizitorske, o ~emu najboqe svedo~i iskustvo Golog otoka. Sloboda misli je osnovna qudska sloboda iz koje se izvode sve ostale gra|anske slobode i prava, i zato ona mora biti garantovana bez ikakvih ograda i rezervi, pa se uop{te daqe ne moè ure|ivati niti ograni~avati bilo kojim zakonom. Svako ograni~avawe predstavqa weno eliminisawe. A ona postoji samo ako se manifestuje kao sloboda za onoga ko misli druga~ije, suprotno. Ma kakva da je izraèna misao, ma na koju politi~ku ili drugu akciju pozivala, ona u jednom civilizovanom dru{tvu ne moè predstavqati osnov za bilo kakvu inkriminaciju i krivi~ni progon. Takvu pravnu prirodu bi trebalo da imaju i sloboda savjesti i opredeqewa, sloboda govora, sloboda javnog okupqawa, sloboda udruìvawa, sloboda vjeroispovesti i sloboda nau~nog i umetni~kog stvarawa, te pravo na ravnopravnost svih gra|ana, bez obzira na rasu, nacionalnost, pol, vjeroispovest, ideolo{ko ube|ewe, politi~ko opredeqewe, pravo na obrazovawe, pravo privatne svojine, pravo na neprikosnovenost li~nosti i qudskog dostojanstva, sloboda kretawa i nastawivawa, pravo na rad, nepovredivost stana, tajnost pisama i drugih sredstava op{tewa. 652

êtvrto – u ustavnom koncipirawu i pravnom organizovawu jednog civilizovanog dru{tva, poseban zna~aj ima sloboda {tampe i drugih sredstava informisawa. U posleratnom jugoslovenskom dru{tvu sloboda {tampe nikad nije po{tivana. Gra|ani fakti~ki nemaju pravo na izdavawe povremenih i stalnih listova, a svaka wihova inicijativa na tom planu nailazi na nesavladive birokratske barijere, o ~emu najboqe svedo~i primer i inicijativa za pokretawe lista “Samouprava” ili ~asopisa “Javnost”. [tampa se nalazi pod potpunom kontrolom vladaju}e partije, a weni povremeni i pojedina~ni uzleti uglavnom su rezultat (nerazumqiva re~) u kontroli do koje dovode me|usobni sukobi regionalnih birokratija, te zato vi{e predstavqaju dokaz temeqite manipulacije nego ozbiqnijeg stepena osloba|awa i nezaviznosti. I privatno izdavawe kwiga podleè raznovrsnim oblicima dràvne kontrole i ometawa, a svako otvorenije suprotstavqawe vladaju}em sistemu ideolo{kih vrednosti dovodi do brzih administrativnih zabrana u kojima kao da najboqe dolazi do izraàja potpuna zavisnost sudstva i javnog tuìla{tva od voqe centara politi~ke mo}i i birokratskog odlu~ivawa. Sada{wi oktroisani Ustav samo isprazno garantuje slobodu {tampe, jer odmah zatim predvi|a mogu}nost wene zloupotrebe, te ostavqa prostor za administrativno sudsku intervenciju, da se ta, kako se kaè, “zloupotreba sprije~i”, a u stvari da se onemogu}i javno izraàvawe ideja i saop{tavawe misli koje se kose sa ideologijom Saveza komunista kao neprikosnovenog gospodara dru{tva koji nikom ne odgovara osim “istoriji”. Peto – uvo|ewem vi{epartijskog sistema … (re~enica na latinskom) … stvarnog ustavnog i demokratskog ure|ewa jugoslovenskog dru{tva. Sloboda udruìvawa u politi~ke partije i nezavisni sindikati su glavni oblik realizacije osnovnih gra|anskih sloboda i prava koje smo prethodno taksativno naveli. Bez ukidawa politi~kog monopola Saveza komunista i wegovog prisiqavawa da se svake ~etiri godine nadme}e s drugim politi~kim partijama radi zadobijawa narodnog povjerewa, nemogu}e je prevazi}i sada{wu krizu i izgra|ivati demokratsko, slobodno i otvoreno dru{tvo. Kao najja~i argument protiv uspostavqawa vi{epartijskog sistema reìm isti~e bojazan da }e se ukidawem vladaju}eg monopola SK dovesti u pitawe tekovine NOR i socijalisti~ke revolucije. Ali, upitajmo se {ta je danas jo{ ostalo od tih tekovina ~ime bismo se mogli di~iti i za ~iju bi se qubav spremno odrekli jednog izuzetno zna~ajnog demokratskog na~ela. Na drugom mestu je bojazan da bi nove politi~ke partije bile po svom karakteru nacionalne i nacionalisti~ke. I taj prigovor je bespredmetan ako se ima u vidu da se i sam SK odavno podelio na osam nacionalisti~kih i regionalisti~kih partija koje se me|usobno iscrpquju u stalnim sukobqavawima. Nemam nikakvih iluzija da }e uspostavqawem vi{epartijskog sistema me|unacionalna trvewa preko no}i nestati, ali }e se tenzije stalno smawivati ako se protivure~nosti javno razre{avaju u slobodnom i demokratskom dijalogu, bez reìmskih prikrivawa ~iwenica iz pro{losti i falsifikovawa oficijelne istorije. 653

[esto – nacionalna rekonstrukcija jugoslovenskog federalizma, {to podrazumeva svo|ewe broja federalnih jedinica na broj jugoslovenskih naroda, dakle na tri, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju. Pod tim uslovima bi se moglo reaktivisati pravo svakog jugoslovenskog naroda na samoopredeqewe, ukqu~uju}i i pravo na otcepqewe. Pri tome je i nu`no odustajawe od insistirawa na izmi{qenim nacijama, kao {to su crnogorska ili muslimanska. Jugoslovenska federacija bi se sastojala od tri republike, odnosno dràve, a unutra{wa stvar svake federalne jedinice bi onda bilo eventualno postojawe razli~itih stepena i oblika regionalne autonomije i lokalne samouprave u wima samima. Jugoslavija bi tada mogla zadràti konfederalni oblik, ali bitno druga~iji od onog koji je propisao Ustav iz 1974. godine. Srbija bi u tom slu~aju mogla imati unutra{we federalno ure|ewe sa odre|enim stepenom autonomije za tzv. istorijske pokrajine, kao {to su Crna Gora, Bosna, Hercegovina, Vojvodina, Makedonija itd. Ovakva formula federalnog ure|ewa ne prejudicira pitawe etni~kog karaktera stanovni{tva Makedonije. Imam u vidu da od Jovana Cviji}a nije objavqena nijedna ozbiqnija studija na tu temu, a stanovni{tvo Makedonije govori 12 dijalekata koji predstavqaju karakteristi~ni prelaz od srpskog ka bugarskom jeziku, da je dijalekat stanovni{tva {ire okoline Skopqa i Kumanova identi~an vrawanskom, te da je administrativnom odlukom bez odgovaraju}e nau~ne elaboracije jedan od makedonskih dijalekata, nakon Drugog svetskog rata, progla{en za zvani~ni makedonski kwièvni jezik. Nije naodmet napomenuti ~iwenicu da su sve crkve i drugi istorijski spomenici kulture u Makedoniji nedvosmisleno srpski, te da je direktnim politi~kim me{awem u crkvene poslove, ve{ta~ki proklamovana autonomnost tzv. Makedonske pravoslavne crkve, {to je dovelo i do novog raskola izme|u mati~ne i prekomorske crkvene organizacije. Razume se, ni stanovnicima Makedonije, kao ni stanovnicima bilo kog drugog kraja Jugoslavije, ne moè se uskratiti pravo da budu ono {to sami èle i ho}e. Ali se ne sme izgubiti iz vida ~iwenica da je Makedonija bila u sastavu Srbije i prije Prvog svetskog rata, te da je wena eventualna politi~ka i kulturna autonomija iskqu~ivo unutra{wa stvar Srbije. S druge strane, oficijelni ideolozi u svojim tiradama u slavu sada{weg dràvnog ustrojstva Jugoslavije, najradije zaboravqaju i prikrivaju ~iwenicu da su se Crna Gora, Vojvodina i Bosna i Hercegovina, slobodnom izraènom narodnom voqom prikqu~ile Srbiji pre stvarawa jedinstvene dràve, odnosno Kraqevine SHS. U slu~aju Vojvodine i Crne Gore, tu su odluku donela jedinstvena skup{tinska tela, a u slu~aju Bosne i Hercegovine, regionalne institucije vlasti pojedina~no. Prema podacima iz kwige dr Dragoslava Jankovi}a i dr Bogdana Krizmana, gra|a o stvarawu jugoslovenske dràve od 1. januara do 20. decembra 1981. godine, i dr Hamdije Kapiyi}a – Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, odbori okru`nih i kotarskih narodnih vje}a Bosanske Gradi{ke, Bosanske Dubice, Bosanskog Novog, Te{wa, Livna, Mostara, Glamo~a, Doboja, Doweg Vakufa, Bawa Luke, Sanskog Mosta, Bosanske Krupe, Biha}a, Prijedora, Pr654

wavora, Bosanskog Petrovca, Kla{nice, Vi{egrada, Gacka, Fo~e, Zvornika, Bosanskog [amca, Maglaja, Gra~anice, Kqu~a, Bijeqine, Modri~e, Zavidovi}a, Jablanice, Trebiwa i Vlasinice, doneli su odluku o prikqu~ewu Bosne i Hercegovine Srbiji, odbijaju}i poslu{nost narodnoj vladi u Sarajevu, naslije|enoj iz austrougarskog administrativnog aparata. Autoritet te vlade je obnovqen tek 2. decembra 1918. godine, porukom Stojana Proti}a da do daqweg upravna vlast ostaje u wenim rukama, s obzirom da je prethodnog dana done{ena odluka o ujediwewu Kraqevine Srbije sa intorizovanom dràvom Slovenaca, Hrvata i Srba i stvarawu Kraqevine SHS, {to je zna~ilo da u zajedni~ku dràvu ulaze i Slovenija i Hrvatska. êtrdesetogodi{wim manipulisawem nacionalnim pitawem komunisti~ki reìm je, sprovode}i izrazito antisrpsku politiku koncipiranu u kominternovskim retortama, uspio zao{triti me|unacionalne odnose jugoslovenskih naroda do usijawa, do onog stepena netrpeqivosti koji oni nikada nisu mogli dose}i u periodu postojawa me|uratne jugoslovenske dràve. Jedini rezultat takve politike je podrivawe samih osnova Jugoslavije i ja~awe centrifugalnih tendencija. Uprkos ve~nom zakliwawu i gromoglasnim parolama vladaju}ih mo}nika, nacionalna ravnopravnost nije postignuta, mada je u weno ime `rtvovana mnogo va`nija, gra|anska ravnopravnost. Negirawe ne samo nacionalnih, nego i elementarnih gra|anskih prava, dovodi do masovnog i rafiniranog prinudom izazvanog iseqavawa Srba sa svojih vjekovnih ogwi{ta i useqavawa na teritoriju nekada{weg Beogradskog pa{aluka i srpske Vojvodine. Sedmo – uvo|ewe akcionarskih dru{tava kao osnovnog oblika svojinskih i proizvodnih odnosa, koncept dru{tvene svojine se pokazao i teorijski i prakti~no proma{enim, jer je u wemu u stvari dràvna svojina ostala bez titulara vlasni{tva, u~iwena ni~ijom i sva~ijom, {to je dovelo do krajweg stepena neodgovornosti u proizvodwi i investirawu. Odsustvo elementarne javnosti politi~kog ìvota i slobodne {tampe, pogodovalo je bujawu pronevera i korupcije, a dràvni, partijski i privredni funkcioneri naprosto su se me|usobno takmi~ili u li~nom boga}ewu na ra~un dru{tva, te u sklawawu nov~anih sredstava u strane banke i kupovinama nekretnina u zapadnim zemqama. Osmo – redukcija dràvne uprave i ukidawe privilegija upravqa~kog sloja dru{tva. Masovan i razgranat administrativni aparat je najve}i balast za jugoslovensku ekonomiju i bez wegove potpune redukcije i racionalizacije nemogu}e je ozdraviti narodnu privredu i povratiti vitalnost proizvodnih procesa. Deveto – neutralna spoqna politika kao nu`na i jedino racionalna alternativa tzv. nesvrstavawu, koje je za Jugoslaviju bilo vrlo skupo i nepromi{qeno. Dobijawem me|unarodnog pravnog i politi~kog statusa koje imaju [vajcarska, Austrija i [vedska, Jugoslavija bi trajno obezbedila vlastitu spoqnopoliti~ku stabilnost, otklonila opasnost ozbiqnijih pritisaka u pravcu ukqu~ivawa u bilo koji vojni pakt, te stvorila uslove za bitno smawivawe izdataka za narodnu odbranu. 655

Deseto – depolitizacija vojske i policije. Oficirski i policijski kadar, kao uostalom i sudski, mora predstavqati strogo profesionalizovani dio dràvnog aparata. Aktivni oficiri i policajci ne bi smeli biti ~lanovi bilo koje politi~ke partije i morali bi striktno ~uvati svoju neutralnost u odnosu na aktuelne politi~ke procese u dru{tvu. Posebno armija treba da predstavqa sredstvo o~uvawa dràvnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jugoslavije, li{eno ideolo{kih predrasuda bilo koje vrste. To bi podrazumevalo daqu racionalizaciju vojne slu`be i prestanak ideolo{ke indoktrinacije mladih qudi u toku sluèwa vojne obaveze. U sada{wim uslovima jednu tre}inu ukupne obuke u jedinicama Jugoslovenske narodne armije predstavqa politi~ka nastava kao oblik komunisti~kog ideolo{ko-politi~kog obrazovawa. Vojnici bi se morali vaspitavati u duhu po{tivawa ideolo{kog i politi~kog pluralizma, te demokratskih tradicija i prakti~no ostvarenog narodnog suvereniteta kroz parlamentarne oblike narodnog odlu~ivawa o upravqawu dràvnim poslovima. Jedanaesto – sistematizacija i racionalizacija obrazovawa po uzoru najrazvijenijih dru{tava. To podrazumeva i eliminisawe ideolo{ke indoktrinacije kao danas dominantne karakteristike pedago{kog rada. Dvanaesto – nova kolonizacija Kosova i Metohije. Albanski ìvaq na Kosovu i Metohiji je doveo turski okupator, kome su Albanci i muslimani vjekovima predano sluìli, isti~u}i se kontinuiranim terorom prema srpskim starosedeocima. Nakon osloba|awa od turske vlasti, ve}i deo pripadnika albanske nacionalne mawine je kontinuirano sluìo svim zavojeva~kim silama koje su atakovale na nezavisnost i teritorijalni integritet prvo Srbije, a onda Jugoslavije. Zato ni aktuelna permanentna pobuna ve}eg dela albanskog stanovni{tva nije nimalo slu~ajna i predstavqa dugoro~ni osnov nestabilnosti Srbije i Jugoslavije. Nesumwivo je da bi jedna umna vlada u Beogradu morala da se ozbiqnije pozabavi pitawem trajnijeg obezbe|ewa Kosova i Metohije kao sastavnog dela Srbije i Jugoslavije, {to prije svega podrazumeva {iroku akciju na planu {to intenzivnijeg naseqavawa ovih teritorija gra|anima srpske, hrvatske i slovena~ke nacionalnosti. Mnogi umni qudi na{eg naroda, u prvom redu Ivo Andri} i Vasa ûbrilovi}, upozoravali su jo{ prije Drugog svetskog rata na opasnost po dràvnu stabilnost i integritet koju prouzrokuje prevelika koncentracija jedne nacionalne mawine na strate{ki najzna~ajnijem prostoru, i to mawine koja je poznata po neprijateqskoj orijentaciji prema Ju`nim Slovenima uop{te i Srbima posebno. Naàlost, predratni reìmi nisu pokazali ni voqe ni sposobnosti da prihvate savete i predloge na{ih vrsnih intelektualaca, a kako danas ne postoje uslovi da se realizuju umne zamisli Ive Andri}a i Vase ûbrilovi}a, preostaje nam da tragamo za novim re{ewima od kojih sam neka mogu}a ve} eksplicirao u svojoj kwizi “Demokratija i dogma”, pa smatram da nema potrebe da ih ovde ponavqam”. Kosta âvo{ki: “Zajedni~ki program ustavnih promena… poku{aj da ne{to zajedni~ki urade, i taj tekst je plod jednog ozbiqnog rada jedne {ire grupe u trajawu od mesec dana, a danas je na zajedni~kom sastanku prihva656

}en kao nacrt koji se ne moè objavqivati. To je va`no u pogledu ovih koji snimaju. Ne moè se pojaviti u novinama, niti na radiju i televiziji. Sada }u taj tekst pro~itati. To je prilog raspravama o ustavnim promenama. Prihvataju}i poziv Socijalisti~kog saveza radnog naroda Jugoslavije, na{a udruèwa, kao wegovi kolektivni ~lanovi, koriste ovu priliku da u javnoj raspravi izloè svoje poglede na postoje}i ustavni poredak i daju na~elne predloge za wegovu izmenu. îwenica da je posledwih 25 godina Jugoslavija vi{e puta mewala svoj Ustav, svedo~i o tome da jo{ nisu na|ena prava i vaqana re{ewa za utemeqewe jednog slobodnog, demokratskog dru{tva i dobro ure|ene dràvne zajednice ravnopravnih gra|ana i naroda. A u posledwoj deceniji Jugoslaviju u temeqima potresa egzistencijalna kriza. Samoupravni socijalizam po koncepciji vladaju}e ideologije i politi~ke prakse SKJ doìveo je poraze koji prete kona~nim neuspehom jugoslovenskom projektu demokratskog socijalizma. Op{ta stagnacija i nazadovawe na svim podru~jima ìvota, svemo} politi~kih oligarhija i odsustvo elementarne demokratije, niska, nekvalitetna i nerentabilna proizvodwa i r|ava ekonomska politika, spoqni i unutra{wi dugovi, opadawe ìvotnog standarda i velika nezaposlenost, osobito mlade generacije, op{te osiroma{ewe dru{tva koje razaraju eksploatacija, pqa~ke, nerad, privilegije, moralna kriza dru{tva, sve dramati~nije nacionalne i socijalne suprotnosti i netrpeqivosti, parazitizam ogromne birokratije, ograni~avawe i sputavawe intelektualnih stvarala~kih snaga dru{tva, lo{e {kolstvo, ideologizovano obrazovawe i vaspitawe, rasprostrawena nepismenost, pogor{awe zdravstvenog stawa naroda, zaostalost i primitivnost javnih ustanova, saobra}aja i komunikacija, sve ve}e civilizacijsko zaostajawe za Evropom, pad me|unarodnog ugleda Jugoslavije u svetskoj zajednici itd., su izazvali op{te nezadovoqstvo gra|ana postoje}im poretkom, ose}awe nemo}i, bezna|a i strah od budu}nosti. Rastu}e me|unacionalne netrpeqivosti, politika dominacije brojnih etni~kih grupa i krajeva sa izme{anim stanovni{tvom, a naro~ito masovno iseqavawe pod pritiskom, pokazuju da postoje}e ure|ewe Jugoslavije kao dràvne zajednice ne po~iva na vaqanim osnovama. Posebno zabriwava ~iwenica {to u pojedinim delovima zemqe, a osobito na Kosovu i Metohiji, vladaju bezakowe i {ovinisti~ki teror nad srpskim ìvqem i {to nisu zajem~ena osnovna qudska prava i gra|anske slobode. Takvo stawe pogor{ava i okolnost {to je Republika Srbija li{ena bilo kakvih delotvornijih ovla{}ewa kojima bi pruìla neposrednu za{titu svojim gra|anima na ~itavom podru~ju republike i time se u punom svetlu otkriva neodrìvost sada{weg ure|ewa Srbije i wenog ustavnog poloàja u Jugoslaviji. Jugoslovenska zajednica naroda na{la se pred sudbonosnim isku{ewima – prepustiti se nezaustavqivom nazadovawu ili pokrenuti celokupne radne, umne i moralne snage dru{tva u ciqu radikalne promene postoje}eg poretka i stawa. Promena Ustava iz 1974. godine prvi je politi~ki uslov i po~etak mogu}eg preporoda Jugoslavije. Nau~na i kriti~ka javnost uverqivo su dokazali da se postoje}i poredak ne moè popraviti predloènim 657

ustavnim amandmanima i rezolucijama politi~kih foruma. Nepovratno se gubi istorijsko vreme i ne otklawaju uzroci nacionalnih, socijalnih i ideolo{kih sukoba koji mogu voditi i katastrofalnim ishodima. Oslawaju}i se na znawe, stvarala{tvo i ìvotno iskustvo svojih ~lanova, mi smo uvereni da se postoje}i dràvni, politi~ki i ekonomski poredak mora temeqno i promi{qeno, ali i odlu~no mewati iskqu~ivo demokratskim metodama i sredstvima. Zvani~ni predlog ustavnih promena ne samo da ne nudi jasno definisan pravac promena, ve} bezna~ajnim popravkama postoje}eg Ustava zata{kava ozbiqnost krize i spre~ava nalaèwe izlaza. Zato na{a ustavna reforma treba da vodi stvarawu novog ustava koji bi bio veran izraz slobode, politi~kih uverewa i ìvotnih potreba gra|ana i naroda jugoslovenske zajednice, a koji bi se oslawao na oslobodila~ke, demokratske i revolucionarne tradicije jugoslovenskih naroda, na iskustvo politi~ke demokratije i samouprave, kao i na tekovine savremene civilizacije. Za vaqanu ustavnu reformu neophodno je obezbediti slede}e pretpostavke; da se stave van snage ustavne norme koje postoje}i Ustav ~ine prakti~no nepromenqivim; da ustavne promene obuhvate na~ela svih ustava, a ne samo Ustav SFRJ; da se programska na~ela, tu se misli na preambulu, koja ne mogu imati karakter ustavne norme, razmatraju i usvajaju demokratskim postupkom u istinski politi~kom duhu; da se o svim osnovnim pitawima dru{tvenog i dràvnog ure|ewa Jugoslavije, ukqu~uju}i i kori{}ewe prava naroda na samoopredeqewe do otcepqewa, sprovede op{ti jugoslovenski referendum kojim bi se slobodno izrazila politi~ka voqa svih jugoslovenskih naroda i gra|ana; da se op{tim referendumom utvrde osnovne institucije zakonodavne i izvr{ne vlasti, na primer Ve}e naroda, pod tim mislimo ve}e federalnih jedinica, Savezno ve}e, Ve}e proizvo|a~a, predsednik republike i na~in wihovog izbora; da se stave van snage zakonske norme koje sankcioni{u verbalni delikt; da gledi{ta i predlozi pojedinaca, grupa i udruèwa i organizacija budu ravnopravni sa zvani~nim predlogom i da se wihova verifikacija vr{i javno i demokratskim putem. Po na{em mi{qewu, svojim osnovnim na~elima novi ustav, izme|u ostalog, treba da obezbedi, i sada sledi 12 pravno-politi~kih zahteva: 1. Uspostavqawe Ustava u wegovom izravnom smislu kao akta koji utemequju}i osnove dràvnog poretka ograni~ava vlast i zajem~uje slobodu. Na{ novi ustav treba uistinu da bude konstitutia libertatis, tj. prakti~no utemeqewe slobode. Vlast ne sme da bude sveobuhvatna i svemo}na. Ona mora biti ograni~ena. Osnovna prava i slobode su izraz doma{aja vlasti. Stoga su nu`na pouzdana ustavna jemstva kojima se svakakvim zloupotrebama vlasti moè uspe{no stati na put. 2. Ukidawe monopola vlasti vladaju}e partije i svakog oblika partijske dràve. Demokratija iskqu~uje svaki monopol na politi~ku vlast i dràvnom prinudom za{ti}en jednostrana~ki sistem. Nespojivo je sa demokratijom ustavno liberalizovawe dràvne partije, {to ne zna~i da se time osporava postojawe SKJ, kao ni mogu}nost da on i daqe obavqa rukovode}u ulogu. SK moè, me|utim, delovati kao demokratska snaga koja dopri658

nosi demokratskom razvoju dru{tva samo u ravnopravnoj konkurenciji, s razli~itim politi~kim udruèwima gra|ana i nezavisnim udruèwem proizvo|a~a i pod uslovom da poverewe naroda zadobije na slobodnim, tajnim i neposrednim izborima na kojima nastupaju kandidati razli~itih programskih opredeqewa. 3. Ponovo definisawe i potvr|ivawe samouprave kao neposredne demokratije. Postoje}i oblik samoupravqawa, kakav je uveden u Jugoslaviji, skriva dràvu i partiju i nastojawe ogromne parazitske birokratije, {to je prouzrokovalo destrukciju ~itavog dru{tva, osobito privrede, podstaklo sve oblike partikularizma, nacionalnih i socijalnih suprotnosti i suprotstavilo se osnovnim tokovima i zahtevima savremene civilizacije. Usled toga preti opasnost da se kompromituje projekat samouprave kao alternative dràvi, iako samouprava kao dru{tveni oblik teritorijalnih i radnih zajednica, organizacija i ustanova, ima podsticajnu demokratsku tradiciju i demokratski potencijal, neophodan modernom pluralisti~kom i socijalisti~kom dru{tvu. 4. Ponovo definisawe pojma gra|anina i wegove uloge u politi~kom sistemu. Pod vidom davawa ve}e uloge radniku, proizvo|a~u, odnosno radnom ~oveku, umnogome je potisnuta i zanemarena uloga gra|anina kao osnove svakog predstavni~kog sistema i politi~ke demokratije. [tavi{e, u saveznim predstavni~kim organima gra|ani kao takvi uop{te nisu predstavqeni. Otuda bi bilo celishodno ponovno uvo|ewe nekada{weg saveznog ve}a prema Ustavu od 1946. godine i ustavu od 1964. godine, u kojem bi gra|ani Jugoslavije bili jednako predstavqeni, a republike srazmerno broju svojih stanovnika. 5. Stvarno potvr|ivawe uloge proizvo|a~a u razvoju ekonomske demokratije. Umesto stvarne, postoji privredna autonomija proizvo|a~a. Postoje}i Ustav je znatno ograni~io prava proizvo|a~a na samoupravu, obnavqawem poja~ane uloge dràve u ekonomiji, a naro~ito u oblasti raspolagawa dru{tvenim proizvodom. Izmewenom strukturom skup{tinskih ve}a u Skup{tini SFRJ, Ustav je omogu}io nacionalnu dezintegraciju proizvo|a~a. Otud bi bilo celishodno ponovno uvo|ewe Ve}a proizvo|a~a u Skup{tinu SFRJ, a u republi~kim skup{tinama preimenovati Ve}e udruènog rada u Ve}e proizvo|a~a. 6. Ukidawe delegatskog sistema kao sistema posrednih izbora i uvo|ewe slobodnih, neposrednih i tajnih izbora za sva predstavni~ka tela, od op{tinskih skup{tina do Skup{tine SFRJ. To je jedini na~in da postoje}a vlast postane legitimna. Neposredni izbori sa vi{e kandidata za svako poslani~ko mesto su pravi ispit poverewa naroda u one koji su na vlasti, a za bira~e prilika da izaberu one za koje veruju da mogu delati za op{te dobro. 7. Utvr|ivawe i dosledno primewivawe na~ela javne odgovornosti i smewivosti svih nosilaca dràvnih i javnih funkcija kada wihova politika dovede do {tetnih posledica. Od ovog na~ela niko ne moè biti izuzet. Neuspesi u politici i neispuwavawe postavqenih dru{tvenih ciqeva moraju imati za posledicu gubitak vlasti kojom se raspolaè, po~ev od vlade pa do najniìh lokalnih rukovodilaca i funkcionera. 659

8. Uspostavqawe dosledne pravne i politi~ke jednakosti gra|ana. Gra|ani su jednaki u pravima i du`nostima bez obzira na rasu, pol, nacionalnost, jezik, veroispovest, obrazovawe, politi~ko uverewe, partijsku pripadnost ili dru{tveni poloàj. Dràvni i javni poloàj, rukovode}e zvawe u privredi i dru{tvenim slu`bama, uredni~ka mesta u {tampi, radiju i televiziji, kao i sli~ni istaknutiji poloàji u dru{tvu i dràvi, dostupni su svim gra|anima sa odgovaraju}im kvalifikacijama i nisu privilegija ~lanova SKJ. U dru{tvu i dràvi stvarne pravne jednakosti, partijska pripadnost ne moè donositi nikakvo povla{}ivawe, a partijska nepripadnost diskriminaciju gra|ana na osnovu normi i moralno politi~ke podobnosti ili nepodobnosti. 9. Uklawawe iz ustavnih odredaba o slobodama i pravima i du`nostima ~oveka i gra|anina, formulacija kojima se zajem~uju, a istovremeno ograni~avaju, pa i oduzimaju ove slobode i prava. Ovim na~elom uklawaju se sve upu}uju}e norme da }e se ovo ili ono ustavno pravo ili ustavna sloboda koristiti pod uslovima odre|enim zakonom, ili da se ne sme zloupotrebiti u politi~ke svrhe, ili da se ne sme koristiti radi ru{ewa osnova ure|ewa, ~ime se na op{ti na~in ograni~avaju ustavne slobode i prava gra|ana. Uìvawe ovih sloboda i prava ne moè se unapred uslovqavati reìmom odobrewa i dozvola dràvne vlasti. Ustav mora jem~iti gra|anima pravo na slobodu javnog mi{qewa, pravo da pokre}u listove, obrazuju udruèwa i slobodno se okupqaju u zatvorenom prostoru bez ikakvih prethodnih administrativnih dozvola i provera. Ustav ne daje slobodu {irewa rasne, nacionalne, verske i ideolo{ke mr`we, propagande i terora i pozivawe na nasilno ru{ewe ustavnog poretka. 10. Utvr|ivawe ustavnih jemstava za slobodu {tampe i onemogu}avawe bilo kakve dràvne ili samoupravne cenzure. [tampa, radio i televizija su sredstvo javne komunikacije, slobodnog izraàvawa javnog mwewa i kontrole vlasti, a ne instrument u rukama nosilaca vlasti za manipulisawe javnim mwewem i odbranu svojih pozicija i privilegija. Izdavawe novina i drugih javnih glasila treba pod jednakim uslovima da bude dostupno svim gra|anima i wihovim udruèwima, bez ikakvog povla{}ivawa neke dru{tvene grupe ili stranke. 11. Ukidawe mogu}nosti van sudske povrede prava na privatnost, odnosno neprikosnovenost privatnog ìvota i tajnost pisama i drugih sredstava op{tewa. Postoje}e diskreciono pravo rukovode}ih radnika organa unutra{wih poslova da u odnosu na pojedina lica odstupe od na~ela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava op{tewa sadrì velike mogu}nosti zloupotrebe vlasti, pa je neophodno kori{}ewe ovog prava staviti pod strogu sudsku kontrolu. Naru{avawe tajnosti pisama i drugih sredstava op{tewa u vo|ewu krivi~nog postupka ili radi bezbednosti zemqe, ne moè se vr{iti bez odgovaraju}eg sudskog naloga. Gra|anin mora imati pravo uvida u dokumentaciju koju o wemu vode organi unutra{wih poslova na osnovu evidencije o li~nom broju. 12. Uvo|ewe i stvarawe nezavisnosti redovnog sudstva u odnosu na izvr{nu vlast, i ustavnog sudstva u odnosu na izvr{nu i zakonodavnu vlast. U 660

vr{ewu svojih funkcija sudije ne mogu primati nikakva uputstva od SKJ, ili bilo koje politi~ke organizacije ili dràvnog organa. Neophodno je ukidawe reizbornosti sudija, uvo|ewe wihove stalnosti i ve}e materijalne nezavisnosti. Sada slede 4 zahteva iz oblasti nacionalnog pitawa: 13. Uspostavqawe punog nacionalnog, duhovnog i kulturnog integriteta svakog jugoslovenskog naroda ponaosob, nezavisno od republike ili pokrajine u kojoj se nalazi. Granice izme|u federalnih jedinica koje je 1943. i 1944 godine utvrdilo rukovodstvo KPJ, bez stvarnog udela AVNOJ-a i potowe ustavotvorne skup{tine i odgovaraju}eg plebiscita naroda sa spornih teritorija, dobrim delom nisu etni~ke granice. Znatni, pa i veliki, delovi pojedinih naroda nalaze se izvan mati~ne republike. S toga odgovaraju}im institucionalnim i drugim sredstvima treba omogu}iti wihovu politi~ku, kulturnu i duhovnu integraciju. Ustav mora garantovati realne uslove svim nacionalnostima za potvr|ivawe i afirmisawe svog nacionalnog i kulturnog identiteta, i duhovnu pripadnost svojoj etni~koj matici. I to: stvarawem samostalnih politi~kih i kulturnih udruèwa i organizacija; povezivawe sa mati~nim narodom obrazovawem, upotrebom materweg jezika i pisma; svim nacionalnostima na jugoslovenskom prostoru treba omogu}iti jedinstveni kulturni ìvot. 14. Konstituisawe Republike Srbije kao dràve koja u vr{ewu svojih osnovnih ustavnih prava na celoj svojoj teritoriji u oblasti zakonodavne, izvr{ne i sudske vlasti ima ona ista prava i du`nosti koje imaju i ostale republike koje tvore jugoslovensku dràvnu zajednicu. Ustavom iz 1974. godine izvr{ena je stvarna podela Srbije na uù Srbiju i autonomne pokrajine, koje su po svojim prerogativima u svemu izjedna~ene sa republikom ~iji su sastavni deo, a po nekim pravima pokrajine su i iznad uè Srbije. Takvim ustavom onemogu}eno je Srbiji da se konstitui{e kao dràva srpskog naroda. Sve republike u Jugoslaviji moraju biti uspostavqene na istom principu. One su ili nacionalne dràve, ili dràve gra|ana. Srbija ne moè biti izuzetak. Po{to je u Jugoslaviji primewen princip nacionaliteta dràva ~lanica, postoje}e ure|ewe mora se mewati i izmenom Ustava SFRJ i dono{ewem novog ustava SR Srbije. Ako se ostvarewe ovog demokratskog ciqa ne moè da postigne postoje}im ustavnim i zakonskim procedurama, zahtevamo referendum na kojem bi se gra|ani SR Srbije izjasnili po ovom ustavnom pitawu. 15. Utvr|ivawe prerogativa Autonomne Pokrajine Vojvodine i Autonomne Pokrajine Kosova u skladu sa nacionalnim i istorijskim uslovnostima i demokratskim pravima gra|ana i naroda. Autonomna Pokrajina Vojvodina i Autonomna Pokrajina Kosovo ne mogu imati svojstvo dràvnog suvereniteta. Integritet SR Srbije kao dràve i konstitutivnog ~inioca jugoslovenske federacije ne dopu{ta da i pokrajine budu konstitutivni element jugoslovenske federacije. Wihova prava i du`nosti se moraju razlikovati od prava i du`nosti republika. Republika Srbija, kao politi~ka zajednica i sastavni deo federacije, treba da ima {ire prerogative od autonomnih pokrajina. Autonomne pokrajine ne mogu biti neposred661

no predstavqene u Skup{tini Jugoslavije i drugim saveznim organima, niti mogu u~estvovati u vr{ewu ustavotvorne vlasti federacije i republike, davawem saglasnosti i veta prilikom dono{ewa ili promene Ustava SFRJ ili Ustava SR Srbije u ~ijem su sastavu. Zakonodavna nadle`nost pokrajina mora da bude uà od zakonodavne nadle`nosti republike, a pokrajinski ustavi i zakoni moraju biti u skladu sa Ustavom SFRJ i Ustavom SR Srbije. Na ovaj na~in se demokratski, civilizovano i trajno uklawa dana{wa politi~ka neravnopravnost srpskog naroda u jugoslovenskoj federaciji, re{ava permanentna ustavna kriza Srbije, a i obezbe|uju sva osnovna qudska i gra|anska prava nacionalnostima koje ìve na teritoriji SR Srbije. 16. Univerzalizovawe prava na obrazovawe autonomnih jedinica na podru~jima posebnog nacionalnog sastava ili posebnog istorijskog i kulturnog razvitka, a na osnovu slobodno izraène voqe stanovni{tva tih podru~ja. Pravo na teritorijalnu autonomiju u okviru republike mora biti op{te pravo. Wime treba da raspolaù svi narodi, kako neslovenske nacionalnosti, tako i jugoslovenske nacije. Poseban istorijski i kulturni razvoj pojedinih podru~ja u okvirima jedne republike, ili vi{e republika, moè da predstavqa osnov za obrazovawe autonomnih pokrajina ili oblasti, ako to wihovi gra|ani èle. Nova ustavna re{ewa o autonomiji u okviru federalnih jedinica postaju univerzalna za sve republike koje imaju podru~ja posebnog kulturnog i istorijskog razvitka, ili nacionalnog sastava. Sada slede 4 zahteva iz socijalno-ekonomske oblasti: 17. Uspostavqawe pluralizma oblika svojine. Ustav treba da garantuje ravnopravnost uslova investirawa, privre|ivawa i obaveza vlasnika dràvne, dru{tvene, zadru`ne i privatne svojine. Pored slobodne ekonomske konkurencije na jedinstvenom jugoslovenskom trì{tu, nu`no je utvrditi na~ela solidarnosti i za{tite radne snage od eksploatacije. Pravo na stvarawe samostalnih sindikata i sloboda {trajka su elementarna gra|anska prava. 18. Ukidawe mogu}nosti eksploatacije i velikih socijalnih razlika. U postoje}im dru{tvenim uslovima rasprostraweni su raznovrsni oblici eksploatacije ~oveka i gra|anina. Ta eksploatacija qudskog rada, znawa, sposobnosti i stvarala{tva, omogu}ena birokratskim poretkom i zakonima, prouzrokovala je duboke socijalne razlike u jugoslovenskom dru{tvu. Dru{tvo koje teì socijalnoj pravdi i ravnopravnosti qudi, dru{tvo koje èli da zasnuje su{tinski socijalisti~ki odnos, du`no je da odgovaraju}im zakonima i poreskom politikom dela na uklawawu svih oblika eksploatacije i neravnopravnosti, ali da istovremeno destimulativnim egalitarizmom ne vodi sputavawu radnih i stvarala~kih sposobnosti qudi. 19. Utvr|ivawe pouzdanih obaveza javnih vlasti da pruàju odgovaraju}u pomo} socijalno ugroènim gra|anima, nezaposlenima, siroma{nima i starima, koji nisu u stawu da svojim prihodima iz rada obezbede zadovoqavawe svojih osnovnih ìvotnih potreba. Potcewivawe socijalne politike i stalno smawivawe brige zajednice o socijalno ugroènim gra|anima, do662

veli su pojedine grupe qudi u stawe velike nema{tine i egzistencijalne ugroènosti. 20. Uspostavqawe autonomije nauke i kulture u odnosu na dràvnu vlast i ideolo{ku i partijsku cenzuru. Demokratizacija jugoslovenskog dru{tva moè se obezbediti samo ako kultura prestane da bude domen ideologije i postane autonomna sfera. To vaì i za raspolagawe materijalnim uslovima sa kojima ne mogu raspolagati dràva i paradràvni organi, SIZ-ovi, ve} odgovaraju}e skupine stvaralaca i kulturne ustanove. Sada kao zakqu~ak: Ova na~ela predstavqaju samo polaznu osnovu za temeqnu reviziju, odnosno izradu novih ustava. Predlaèmo ih u veri da se jedino radikalnim promenama ustavnog i politi~kog sistema moè na}i izlaz iz postoje}e ekonomske i politi~ke krize. U protivnom, bi}emo osu|eni na dugo i neumitno propadawe koje }e se, pre ili posle, preobratiti u pogubne, a mo`da i tragi~ne nacionalne i socijalne sukobe”. Mi{a Arsenijevi}: “… uè Srbije, predlaù da se Ustav na taj na~in promeni, da se ukine partijski monopol i ovde se navode slede}i razlozi: Polazimo od toga da je osnovni zadatak svakog … da je mogu}e samo na jedan na~in – nedvosmislenim i ~vrstim definisawem osnovnih prava gra|ana, ~ija bi prava bila ograni~ena samo (nerazumqiva re~) pravima drugih. To je sr` svakog ustava. Tek ako gra|anin ima takva prava, moè se ustanoviti i … politi~ka odgovornost. Tek kada se odrede na taj na~in prava pojedinaca prema dràvi i prava dràve prema pojedincu, moè se ustanoviti vladavina prava, odnosno samo tako se moè do}i do autonomne privrede, kulture, nauke i umetnosti, sindikata i javne re~i naroda i gra|ana. Samo tako se moè do}i, dakle, do svega onoga za {ta se danas na re~ima gotovo svi slo`no zalaù. Dana{wi Ustav, kao ni svi dosada{wi i posleratni ustavi, ne ispuwava svoju osnovnu funkciju, a da bi ispunio tu osnovnu funkciju, na{ Ustav bi morao: 1. Da omogu}i svakom ~oveku da ide za svojim sopstvenim ciqevima u skladu sa svojim mi{qewem i svojom save{}u, pri ~emu bi prava i slobode gra|anima bile ograni~ene jedino istim pravima i slobodama drugih. 2. Da svaki gra|anin ima potpunu jednakost pred zakonom, ukqu~uju}i jednako pravo na udruìvawe, naravno i udruìvawe u politi~ke stranke. Da prizna pravo svim gra|anima da budu politi~ki predstavqeni u predstavni~kim telima od strane svojih legitimnih predstavnika koji }e pred wima odgovarati za rezultate svoga rada. 3. U postoje}em Ustavu SFRJ nije normiran odnos izme|u gra|anina i vlasti. Osnovna prava su samo deklarativno nabrojana. Wihovo po{tovawe u praksi uslovqeno je odre|enim interesima. Ti interesi su, [e{eq je pomenuo na kraju svog izlagawa, uop{teno formulisani da podleù razli~itim tuma~ewima. Na to tuma~ewe, {to je jo{ gore, nije pozvana dràvna vlast, ve} politi~ke organizacije, SKJ. ^lanove te organizacije gra|ani niti biraju, niti ih smewuju, niti ona wima odgovara za svoje rezultate, niti rad te organizacije podleè obavezi javnosti u radu. Zato smatramo da na javnu diskusiju treba izneti postoje}u koncepciju Ustava po kojem se: 663

– ~itav dru{tveni i politi~ki ìvot zemqe i svi odnosi stavqaju u slu`bu kolektivnih ciqeva; – jednoj politi~koj organizaciji, a to je SK Jugoslavije, daju ovla{}ewa … {ta tome ciqu vodi, a {ta ne, odlu~uju}i o tome {ta su interesi radni~ke klase, a samim tim i {ta su interesi socijalisti~kog dru{tva i interesi svakog naroda, opet prema osnovnim na~elima 8. i 1. Ustava, pri ~emu ta organizacija nema definisan pravni poloàj, ne podleè nikakvom obliku ni institucionalne kontrole, niti bilo kome odgovara za eventualno pogre{ne ocene, budu}i da je SKJ osnovni nosilac politi~ke aktivnosti u uslovima socijalisti~ke demokratije. Za sada je ta demokratija poseban oblik diktature proletarijata u ~ije ime i na ~iji ra~un politi~ki nastupa SKJ, “budu}i opet da te`we i interese proletarijata tuma~i i zastupa po Ustavu, SKJ i to zakonito{}u istorijskog razvitka”. A gra|ani se stavqaju u nejednak poloàj pred zakonom … {tete ovako protuma~enim interesima, pa ~ak ni Ustavom nisu za{ti}eni od negativne diskriminacije ukoliko su wihova politi~ka uverewa ocewena kao … prema ~lanu 154 Ustava SFRJ. Ovakva ustavnopravna regulacija poloàja SKJ u politi~kom sistemu, u stvari nad politi~kim sistemom, nu`no mora imati slede}e posledice: uspostavqawe jednog politi~kog subjekta u ~ijim rukama je sakupqena sva politi~ka mo} i dràvna vlast, a koji kao takav nije odgovoran pred gra|anima, ve} jedino pred istorijom … uspostavqawa jednog od dru{tva autonomnog upravqa~kog sloja sa posebnim interesom da sa~uva svoj monopolisti~ki poloàj. Taj sloj }e po obi~noj psiholo{koj nu`nosti poku{ati da nametne svoj poseban interes, kao svaka politi~ka stranka uostalom, ~itavoj zajednici kao op{ti interes. Ciq kojim se opravdavaju sva ta sredstva, dozvoqava da se na ovaj na~in uspostavqena privremena suspenzija suvereniteta naroda i pravne dràve beskona~no produàva, budu}i da je svako trenutno stawe samo prolazna etapa ka dalekom ciqu kome se, tvrdi se, pribliàvamo sve vi{e i vi{e. Pitawe bilo kakve odgovornosti tu se uop{te ne moè postaviti, jer su i ciq i mandat istorijski, nadilaze savremenike i obeshrabruju budu}e generacije, pa je i odgovornost istorijska. U me|uvremenu, ovakva ustavnopravna regulacija dovela je dràvu i dru{tvo u stawe koje se i zvani~no danas opisuje kao “stawe duboke ekonomske i politi~ke krize”. Smatramo da se uop{te ne radi o krizi, ve} o krajwem stadijumu jednog ovako opisanog politi~kog sistema. Svi se danas mawe-vi{e slaù da je ono {to se danas naziva kriza, i {to je iznenadno izbilo pred o~i javnosti … koji proisti~u iz sistema kakav je postavqen ustavom. Otuda, uostalom, i ogromno interesovawe u jugoslovenskoj javnosti za teme posleratne jugoslovenske istorije. Mislimo da je mogu}no i ta~no pokazati da iz opisanog ustavnog poloàja SKJ mawe-vi{e neposredno proizilaze bar slede}e te{ko}e sa kojima se suo~ava dana{we jugoslovensko dru{tvo: nezadovoqavaju}i izborni sistem; blokada krivi~nog i pravnog sistema; neefikasnost svih instrumenata gra|anske kontrole; unutra{wa i spoqna prezaduènost; nazadovawe 664

poqoprivrede; ekonomska-politi~ka emigracija, nezaposlenost, inflacija, propale investicije, poreske malverzacije i privredni kriminal, nepotizam, privredna i politi~ka dezintegracija federacije, tehnolo{ko zaostajawe, pad standarda, politi~ka apatija gra|ana, demagogija koja nastoji svoj zakonski izraz … u pojmu uznemirewe gra|ana, svih oblika organizovawa i transmisije vlasti, preventivna cenzura, ograni~avawe slobode {tampe, krivi~ne osude za izraàvawe mi{qewa i uverewa, diskriminacija pri zapo{qavawu i vr{ewu poziva, diskriminacija vernika, ugroàvawe slobode umetni~kog i nau~nog stvarala{tva, ideologizacija obrazovnog i vaspitnog procesa, nemar prema kulturnoj ba{tini, izolacija od prirodnog, kulturnog, ekonomskog, pa i politi~kog evropskog udruèwa zbog ideolo{ke nespojivosti. – … prava i slobode gra|ana odre|ene su da bi se stvorili revolucionarni ciqevi, socijalne pravde, ekonomske … radni~ke klase, jednakih prava jugoslovenskih naroda i pune demokratije. Budu}i da je dana{we stawe u jugoslovenskom dru{tvu onako kako je opisano, ~iwenica je da upotrebqena sredstva nisu imala opravdawe. Politi~ka i gra|anska prava bila su decenijama suspendovana, a postoje}i revolucionarni ciqevi nisu ni{ta bliì, ako nisu i daqi. Dolaze nove generacije koje imaju pravo da odlu~uju o svojoj sudbini i na koje se ne mogu prenositi obaveze koje su nosili wihovi o~evi i dede. Zna~i… da bi sloboda politi~kog udruìvawa vodila stvarawu nacionalnih stranaka, nema smisla kada se i SK centralizovao i … monopolski monopola. Ako su jugoslovenski narodi maloletni i ako bi dobijenu slobodu zloupotrebili, oni je ni u kom slu~aju… Opravdawe monopola ratnom pobedom pola veka nakon zavr{etka rata tako|e vi{e ne izgleda vaqano. Ne vidimo nikakvog dobrog razloga da se jugoslovenski gra|ani i narodi i daqe onemogu}avaju u razvoju svojih qudskih i … potencijala, i upotrebe ih za boqe i razumnije, organizovanije ure|ivawe ìvota svakog pojedinca, pa i svih zajedno. Podela na aktere istorije i one druge koji su vo|eni, s druge strane, to je stvarni smisao. U takvoj situaciji, kada su svi izneti stavovi ve} uveliko prodrli u javnost, pri ~emu se samo … partija naziva politi~kim faktorom, centrima mo}i, rukovodstvom… SK nudi slede}e: sopstvenu obnovu i renesansu, daqu demokratizaciju dru{tva kroz demokratizaciju partije, odvajawe partije od dràve, personalne promene u rukovodstvima, odustajawe od … ekonomije itd. Drugim re~ima, u trenutku kada je dru{tvo prodrlo u politiku usled te{kog stawa i po~elo zahtevati reforme, partija je bar deklarativno usvojila ve}inu tih zahteva, izuzev osnovnog – da se li{i tog ustavnopravnog monopolskog poloàja bez kojeg reforma nije mogu}a. To uvi|a i partija, pa nudi da izmeni samo svoje bi}e, da se iznutra transformi{e, ali da ostane subjekt sprovo|ewa svih tih reformi, tj. ostavqa svoj monopolski poloàj. Me|utim, weni unutra{wi odnosi, wena unutra{wa obnova, mada svakako potrebni, ne mogu vi{e biti ta jedina snaga kroz koju }e se odlu~ivati sudbina svih Jugoslovena… (galama) zato iz svega ovoga predlaè da se odgovornost… podeli na sve gra|ane, ako ni zbog ~ega drugog, a ono zato da se izbeg665

nu (eksplozivne?) situacije koje politi~ki monopol sobom nosi i koje mogu imati tragi~ne posledice po sve nas. To je taj predlog 94 (?) gra|anina”. Du{an Bogavac: “… pozvani sa najvi{ih zvani~nih mesta… o ~emu vaqa razmisliti, jer dramati~no stawe u kome se nalazi zemqa bezmalo diktira svim patriotskim snagama da se sloè, bez obzira na ideolo{ke i politi~ke razlike i maksimalno iskoriste ovu mo`da posledwu {ansu za mirno i dru{tveno i zakonski regularno preduzimawe bar najnu`nijih demokratskih reformi koje su uslov izlaska iz krize. S rizikom se, dakle, mora ìveti, pogotovo kad je takav ulog kao {to je spasavawe zemqe, ali se zato treba, koliko je god mogu}e, i osigurati, ako ni~im pouzdanijim, a ono bar predvi|awem. Ukoliko smo prihvatili ovako, dodu{e skoro neizbe`no re{ewe prve dileme – u~estvovati ili ne u~estvovati, pogledajmo onda s kakvim se novim nedoumicama na prvom slede}em koraku susre}emo: suo~avamo se zapravo s jednom op{tom skepsom. âk i oni mawe obave{teni gra|ani, samo ako nisu kratkog pam}ewa, nisu vi{e u stawu da se posle toliko izneverenih obe}avawa predaju boqim nadawima, a o onima kojima je istraìvawe dru{tva posao, da i ne govorimo. Oni gotovo listom i polaze od pretpostavke koju }e bez te{ko}a potkrijepiti, da i ova reformska kampawa u stvari predstavqa novu takti~ku varku zvani~ne politike, kako bi se ve} dobro isprobanom opstrukcijom ponovo dobilo u vremenu. A ba{ to manipulisawe sa vremenom i jeste enigma. [ta to politi~ka hijerarhija o~ekuje ovakvim dobijawem u vremenu u kome se Jugoslavija rapidno srozava davno pre|enim putem ka siroma{nim pedesetim godinama, dok ne samo visoko, ve} i sredwe razvijeni svet, tehnolo{ki i civilizacijski uska~e u III milenijum. Da li je to samo zrak (nerazumqiva re~) oligarhije puko nagonsko preìvqavawe, ili one veruju da }e dobijawem u vremenu oja~ati svoje potajne adute koje za svaki slu~aj drè u rukavu. Ili je posredi najprostije kalkulisawe da se {to vi{e preostalog vremena proìvi u blagostawu. Bilo kako bilo, ~iwenica je da su jugoslovenske oligarhije svoje blagostawe, upravo na taj bezobziran na~in, bez ijednog ustupka, dok je zemqa na ~ijem su ~elu nezadrìvo propadala, produìle punih sedam godina. A za qude s duhovnim horizontom negativne kadrovske selekcije, i to je ne{to. [ta ih onda spre~ava da tako produè dok se moè. Sve relevantne premise o kojima ovakvom skupu, a i zbog ograni~enog vremena, ne}u govoriti, upu}uju na zakqu~ak da se ni ovoga puta, ukoliko to zavisi od namere dràvno-partijskog vrha, ne}e u Ustavu ni{ta bitno izmeniti. Koliko se ostaje pri tvrdokornom odbijawu reformi, najboqe pokazuje sudbina najmawe ~etiri zna~ajne peticije koje su komisiji, znatno pre usvajawa Nacrta amandmana, prispele, sa dragocenim predlozima za demokratizaciju politi~kog i ekonomskog sistema, i utemeqewa uskra}enih qudskih prava i sloboda u na{em dru{tvu. Hronolo{ki navode}i, to su: predlog za uspostavqawe politi~ke demokratije u SFRJ Odbora za odbranu slobode misli i izraàvawa, ustavni predlozi Dru{tva pisaca Slovenije, peticija osmorice, sa Horvatom, Krivicom, Vidakovi}em i drugima, 666

predlog reforme privrednog sistema Koro{i}a i Gold{tajna. U Nacrt amandmana nije unesen nijedan od mno{tva tih predloga u koje je ugra|eno i najboqe znawe i najteè iskustvo ovoga dru{tva. Jugoslovenskoj hijerarhiji zna~i ne nedostaju saznawa, ni {ta sve treba reformisati, niti za{to, ve} je stvar u tome {to joj za dru{tvene promene nedostaje politi~ka voqa. Ho}e li se taj naboj negativne voqe i sistematske opstrukcije savladati pukim ponavqawem ve} odba~enih ideja i predloga, naivno je i pitati, a kamoli i {to god o~ekivati, osim {to otkrivamo teìnu rizika zbog u~e{}a u diskusiji kojoj je unapred dosu|ena ritualna uloga tzv. op{tenarodnog plebiscita. [ta }e se onda dogoditi kad kroz 2-3 meseca ili pola godine, qudi shvate da je sve ovo {to se sad traì, palo u vodu, tj. kad stupe na snagu samo ovi oktroisani amandmani! Kako }e se tada ose}ati ponovo prevareni narod, a kako tek svi oni dobronamerni u~esnici unapred otpisane rasprave, stotine i hiqade wih! [ta }e uraditi razo~arani radnici koji su proleto{wim talasima {trajkova onako silovito reagovali na mnogo bezazleniji Mikuli}ev interventni udar! A kakve }e sve razmere i koje sve razorne oblike poprimiti i onako neobuzdana kriza, ~ije je harawe trebalo da zaustave obe}ane i nesu|ene reforme, dok bi i najzamr{enije probleme koncipirawa reformi bila u stawu da zadovoqavaju}e re{i i svaka grupa pametnih i obrazovanih qudi, samo ako za to ima voqe. Na ova i mnoga zastra{uju}a pitawa koja bi nametnulo definitivno izigravawe obe}anih ustavnih promena, te{ko da bi znali da pruè odgovore ikakvi trustovi mozgova. No, ma {ta da se desi sa Ustavom, stawe prije i posle ustavne diskusije vi{e ne moè biti isto. Gotovo je pouzdano da bi u slu~aju ponovnog izneveravawa nada, ovoga puta zaista do{lo do zna~ajnih pomerawa u samom dru{tvu, pogotovo izvan oficijelnih struktura. Mislim da bi u takvom slu~aju, mada su predvi|awa nezahvalna, dva mogu}a pravca dru{tvenih kretawa zasluìvala pomniju pa`wu: prvi i najnepoèqniji bi mogao biti onaj tok sa nesagledivim posledicama, koji obi~no nastaje kada se kona~no iscrpu narodno strpqewe i poverewe, a u na{oj situaciji i ekonomske mo}i zemqe koji su ve} danas na izmaku; drugi je mogu}i tok koji je vi{e verovatan i poèqan, da usled zvani~nog odustajawa od reformi do|e do samoorganizovawa ve} postoje}ih demokratskih snaga koje bi eventualno svojom alternativom, ili vi{e wih, mogle da preduprede sve ono {to u svom strahovawu naj~e{}e podrazumevamo pod nesagledivim posledicama, svejedno da li pri tom pomi{qamo na op{te rasulo i nemire, na zavo|ewe kakvog vanrednog stawa, na udare, strano ugroàvawe i sli~no. Nije sasvim iskqu~ena, mada je i najmawe verovatna, i tre}a mogu}nost, tj. da i simboli~na promena Ustava oìvi izvjesne nade u daqe postupne reforme, {to bi privremeno osujetilo ili odloìlo autonomna dru{tvena kretawa, ali i fakti~ki produìlo unedogled krizno stawe, daqe ekonomske nazadovawe i sli~no. Ovde se, ako ve} govorimo o riziku, postavqa kqu~no pitawe – kako da se predupredi da dragoceni pojedinci, kriti~ke i demokratske grupe, i svi drugi qudi nezavisnog mi{qewa, ne izloè nezasluènom odijumu za nevoqno, ali objektivno sa667

u~esni{tvo u jednom obmawuju}em ritualu, ma kako bi on bio nazivan. Znam koliko je to neuhvatqivo i sloèno pitawe, ali se ono bar sada, u ovom ~asu, dok traje ustavna reforma, ne bi moglo olako prenebregavati. Veliko je pitawe da li se moèmo tek tako predavati iskqu~ivo diskusijama, predlozima, potpisivawu i izglasavawu peticija, istodobno znaju}i da se sve to {to smo rekli ili napisali, na nekom drugom mestu, bez ikakvog na{eg uvida, koristi, odbacuje ili ~ak zloupotrebqava. Svo|ewe prava gra|anina, kao uostalom i celog jednog 23-milionskog naroda na jedino politi~ko pravo, pravo da se àli i moli, da kle~i pred vla{}u, jeste osnovni uzrok koji je Jugoslaviju doveo u ovo stawe. Za takvo stawe uostalom i ne snosi krivicu samo ta vlast, jer za iznu|ivawe wene odgovornosti nisu molbe, àlbe i peticije jedine forme demokratskog i kriti~kog delovawa, pogotovo ne bez sopstvenog preuzimawa odgovornosti putem demokratskog samoorganizovawa. Istina, toga prava nema u Ustavu, ali ga nema ni za {trajk, ali su ga radnici {trajkovima u stvarnosti izborili. Mi smo zemqa s puno opozicionara, bezmalo ~itav narod je, ako je suditi po nezadovoqstvu, ali jo{ nemamo opozicije, ne na javnoj sceni. Mo`da je i to razlog, a ne samo negativna selekcija, {to niko i ne o~ekuje da se iz glomazne jugoslovenske rukovode}e ma{inerije ima ko da izdvoji mudro{}u i samostalno{}u i sprovede reforme. Zbog takve àbokre~ine, pa i strepwe da ne do|e do gorega, i uverewa da se rukovodstvo moè umilostiviti, Jugoslavija je, pored susedne Albanije i prijateqske Rumunije, sve do danas ostala jedina socijalisti~ka dràva u Evropi koju ne zapquskuju talasi perestrojke i glasnosti, a zajedno sa Albanijom, Rumunijom i Severnom Korejom, jedina socijalisti~ka zemqa na evroazijskom tlu u kojoj se zvani~no zabrawuje preispitivawe uloge najzaslu`nijih posleratnih vo|a, uz olak{avaju}u okolnost po Rumune i Koreance, ~ije su neprikosnovene vo|e jo{ ìvi. Da na{ … bude ve}i, osnovne Gorba~ovqeve ideje su umnogome sli~ne ili identi~ne sa idejama iz gotovo zaboravqenog Programa SKJ s kojim je, kako odabrani eksperti tvrde, Ustav iz 1974. godine u velikoj koliziji. Ja sam uveren da se ipak s puno pouzdawa moè o~ekivati da nije daleko vreme kad }e upravo jugoslovenska opoziciona koalicija, postoje}i faktor konstruktivnog re{avawa ustavne krize, preuzeti i ulogu kolektivnog Gorba~ova. Hvala”. Slede diskusije koje po iznetim predlozima i mi{qewima nisu interesantne za slu`bu. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti – Vojislav [e{eq, Kosta âvo{ki, Zagorka Golubovi} (redigovano) – Milo{ Arsenijevi} (redigovano) – Du{an Bogavac (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika 668

CCXXXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0404 12. 3. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o istupawu Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u USDB za Beograd) na sudskom postupku koji je vo|en povodom zabrane wegove kwige “Kwige za loma~u” Dana 29. 2. 1988. godine, u Okru`nom sudu u Beogradu je vo|en sudski postupak za zabranu kwige “Kwige za loma~u”, autora i izdava~a Vojislava [e{eqa. Glavni pretres je trajao u vremenu od 11.00-18.00 sati, a prisustvovali su jo{ i Nikola Barovi} u svojstvu opunomo}enika, Miodrag Mili}, Milija Moqkovi}, (redigovano) Du{an Bogavac (redigovano), Johan Havlovi} (redigovano), @arko Gavrilovi} (redigovano), \or|o Vukoja (redigovano), Ranka î~ak (redigovano), i nekoliko novinara doma}ih sredstava javnog informisawa. Po{to je od strane republi~kog javnog tuìoca odbijen zahtev Barovi}a za izuze}em okru`nog javnog tuìoca i wegovog zamenika, javni pretres je nastavqen istupawem Vojislava [e{eqa, ~ije su re~i direktno uno{ene u zapisnik. [e{eq je prvo naglasio da ostaje kod svih onih “konstatacija i kvalifikacija” koje je izneo za pokojnog predsednika Tita, te da ih zbog toga sada ne}e ponavqati, ali da }e ovom prilikom izneti neke nove pojedinosti koje su vezane za predsednika SIV-a na{e zemqe. Rekao je za wega da je “kriminalac i laòv”, jer je, tvrdio je [e{eq, obmanuo jugoslovenski narod da }e podneti ostavku ukoliko bude nesta{ica u toku wegovog mandata. Tako|e je, rekao je potom [e{eq, obmanuo javnost davawem neta~nih odgovora na pitawa vezana za {kolovawe wegove dece u inostranstvu i za posedovawe luksuzne ku}e u Parizu. Po re~ima [e{eqa, predsednik SIV-a je jedan od glavnih aktera afere “Agrokomerc”, koja se ne}e re{iti dok god je on na visokoj funkciji. Dodao je i to da je predsednik SIV-a od Bugojna napravio svoju Kladu{u, te da tamo wegovi “poslu{nici” sprovode bezakowe. Nakon ovoga, [e{eq je konstatovao da je i pored svega navedenog najbitnije pitawe kadrovske politike u SR BiH, koju su, po wegovim re~ima, sprovodili Hamdija Pozderac i sada{wi predsednik SIV-a. Po tvr|ewu [e{eqa, oni su sve vreme forsirali za rukovode}a mesta u SR BiH “usta{ke sinove”, dovode}i srpski ìvaq u toj republici u podre|eni poloàj, a sela i op{tine u kojima je prete`no narod srpske nacionalnosti, su ostali “najnerazvijeniji i najzatucaniji”. Na kraju je rekao da je on za sve svoje tvrdwe koje su okarakterisane kao neistinite, izneo mno{tvo argumenata, dok okru`ni javni tuìlac nije izneo nijedan kontraargument, te da na wemu tek leì teret dokazivawa. Po{to je sudsko ve}e od tri ~lana uzelo u obzir sve iznete ~iwenice, izreklo je presudu kojom se trajno zabrawuje rasturawe kwige “Kwige za lo669

ma~u”, a postoje}i primerci se imaju izuzeti i uni{titi. Na ovo re{ewe se ima pravo àlbe Vrhovnom sudu SR Srbije, u roku od 15 dana. Napomena: (redigovano) Vojislav [e{eq je imao nameru da kada dobije re~, nastavi sa vre|awem imena i dela pokojnog predsednika Tita, navode}i, izme|u ostalog, da }e predloìti da se “Ku}a cve}a” sa~uva kao uspomena na na{u glupost, a da se posmrtni ostaci pokojnog predsednika prenose u svaku republiku na po godinu dana, a u pokrajine na po {est meseci. [e{eq je od ove zamisli odustao na insistirawe svog advokata Nikole Barovi}a.

CCXXXVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0404 14. 3. 1988. godine

Slu`bena bele{ka – o komentarima Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u USDB za Beograd) koji se odnose na Milovana Brki}a (redigovano) – Dana 29. 2. 1988. godine je u sali III okru`nog suda u Beogradu pred sudskim ve}em, u prisustvu oko 25 lica, odràn glavni pretres sudskog postupka koji se vodio povodom privremene zabrane kwige “Kwige za loma~u”, autora i izdava~a Vojislava [e{eqa. Tokom nekoliko pauza [e{eq je bio naj~e{}e u dru{tvu Ranke î~ak (redigovano) i izvesne Vesne, koju je @arku Gavrilovi}u (redigovano) predstavio kao svoju “neven~anu suprugu”. Po{to je rekao Ranki î~ak da se uvek po neki “policajac u civilu” nalazi na wegovom su|ewu, napomenuo je da je siguran kako je Milovan Brki} “policajac koji ima beneficiran sta` u UDB-i”. Istovremeno je dodao da Brki} “zna neke stvari” koje niko drugi nije u mogu}nosti da sazna. Ranka î~ak je ovo potvrdila i dodala da je svojevremeno bila prisutna kada je Brki}, iz stana Du{ana Bogavca (redigovano) okrenuo jedan telefonski broj i traìo izvesnog Du{ka, ali po{to ga nije na{ao kod ku}e, razgovarao je sa wegovom ènom i raspitivao se za wihovu decu. î~ak je potom rekla da je tada stajala iza le|a Brki}a i zapamtila pomenuti broj, pa je kasnijim proveravawem ustanovila da je pomenuti telefonski broj vlasni{tvo Du{ana Stupara, te da je Brki} “sigurno UDB-in ~ovek” (Ranka î~ak nije rekla na koji na~in je saznala vlasnika pomenutog broja – napomena operativnog radnika). Zavr{avaju}i ovu pri~u, Ranka î~ak je zamolila [e{eqa da nikome ne kaè od koga je ovo saznao. Vojislav [e{eq je na kraju dodao i to da se Brki} sasvim normalno hranio za vreme dok je navodno u pritvoru {trajkovao gla|u. Napomena: (redigovano) 670

CCXXXVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0298 16. 3. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 4. 3. 1988. godine na inicijativu operativnog radnika. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na Vojislava [e{eqa, OO u USDB za Beograd po gra|anskoj desnici. (redigovano) Izvor nas je informisao da mu je [e{eq rekao da je 2. 3. 1988. godine u~estvovao na sastanku Filozofskog dru{tva Srbije (FDS) i da je pro~itao svoj referat u kojem je napao pokojnog predsednika, SKJ, zaloìo se za ukidawe SAP Kosovo i Vojvodine i naglasio da je insistirao na formirawu nove Jugoslavije od tri naroda – Srba, Hrvata i Slovenaca (o sadràju [e{eqevog istupawa do{li smo i preko drugih izvora saznawa – primedba operativnog radnika). U vezi toga, [e{eq je rekao da se sprema da pi{e “o Makedoniji kao srpskoj teritoriji, da su Makedonci izmi{qena nacija i upitao izvora da li smatra da on ovakvim svojim istupawima remeti “posao srpskog rukovodstva koje ipak radi u interesu srpstva”. Nakon toga, [e{eq je zakqu~io da wegovu delatnost dobronamerni treba da shvate kao bespo{tednu borbu za interese Srbije koja je smi{qeno svedena na Beogradski pa{aluk, kao i da je pogre{an zakqu~ak onih koji u wemu vide nacionalistu. Govore}i o razlozima za{to je po~eo “borbu protiv reìma”, [e{eq je rekao da je jo{ kao student video nepravdu i samovoqu politi~ara u SR BiH koji su zloupotrebom slu`benog poloàja progawali qude koji su ukazivali na wihove propuste. Za sebe je rekao da ga je to inspirisalo da i sam po~ne bespo{tednu borbu protiv “vlastodràca”. Zbog toga je, prema sopstvenim re~ima, dospeo u zatvor. U vezi toga, [e{eq je rekao da je wegova supruga, u vreme dok je bio u zatvoru, pre{la na islam pod uticajem Melike (redigovano). Navodno, nakon izlaska iz zatvora on nije mogao da toleri{e supruzi {to je postala islamski vernik, tako da su se razveli. Nakon toga, [e{eq je rekao da raspolaè proverenim podatkom da je novinar Milovan Brki} “na vezi vojne kontraobave{tajne slu`be”, da ga je ta slu`ba “vrbovala i poturila me|u disidente”. U vezi toga, [e{eq je rekao da je vojna slu`ba inscenirala hap{ewe Brki}a i razglasila da {trajkuje gla|u u zatvoru, iako je Brki} u zatvoru uìvao povla{}en tretman. Prema mi{qewu [e{eqa, vojska ima interesa da “sredi situaciju u zemqi, posebno u Srbiji, i zato snabdeva Brki}a specijalnim informacijama ko671

jima on objavqivawem u {tampi kompromituje pojedine li~nosti i doprinosi uznemiravawu javnosti, {to stvara preduslove za vojnu intervenciju”. Pomiwu}i svoje pismo Stanetu Dolancu, [e{eq je rekao da je u pismu “optuìo” Dolanca za “hap{ewe Perovi}a i Dap~evi}a, za uskra}ivawe gra|anskih prava i sloboda u Jugoslaviji”, kao i da je u istom pismu “uslovio da mu vrati putnu ispravu do 31. 12. 1987. godine”. Na kraju razgovora, [e{eq je poklonio na{em izvoru svoju kwigu “Kwiga za loma~u”, obe}av{i da }e mu za nekoliko dana doneti tekst svog govora kojeg je drào na FDS 2. 3. 1988. godine, kao i fotokopiju svog pisma Stanetu Dolancu. Napomenuo je da }e on i daqe insistirati da dobije svoju putnu ispravu, ali ne zato {to namerava da napusti zemqu, “jer mu je poznato da bi reìm èleo da napusti Jugoslaviju. Me|utim, on zna da bi u emigraciji pao u zaborav kao i Solèwicin”. Naglasio je da se divi \ilasu upravo zbog toga {to je ostao u zemqi i borio se odavde. Borba protiv reìma iz inostranstva, po mi{qewu [e{eqa, sigurno je osu|ena na propast. III. Podaci o licima izvr{iocima neprijateqske delatnosti – Vojislav [e{eq, Milovan \ilas (redigovano) – Milovan Brki} (redigovano) – Melika Salihbegovi} (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB Sa izvorom je obavqen informativni razgovor u vezi Vojislava [e{eqa. Planom predvi|ene mere i radwe Slu`be prema licima u obradi i daqe se preduzimaju. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Operativna veza }e izuzeti fotokopije [e{eqevog “Pisma Stanetu Dolancu” i teksta [e{eqevog govora na FDS-u.

CCXXXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd V sektor 22. 3. 1988. godine

Izvod iz slu`bene bele{ke o informativnom razgovoru sa (redigovano) od 22. 3. 1988. godine Izvor nam je u razgovoru rekao da je do sada u nekoliko navrata video ili ~uo da je Vojislav [e{eq dolazio u RO “Metalservis” i da je tom prilikom pose}ivao Miodraga Skuli}a. Skuli} i [e{eq su, po re~ima izvora, u veoma srda~nim odnosima, tako da je [e{eq preko Skuli}a i upoznao Anicu Novakovi}, radnicu “Metalservisa”, sa kojom odràva intimne odnose. Po{to raspolaèmo podacima da Vojislav [e{eq jedan broj primeraka “Kwige za loma~u”, koja je odlukom Okru`nog suda u Beogradu zabrawena za 672

{tampawe i rasturawe, drì kod Anice Novakovi}, koja ih u wegovo ime prodaje, to smo instruisali izvora da poku{a da utvrdi da li ona te primerke drì na radnom mestu kako bismo mogli da preduzmemo daqe mere. (redigovano) Izvod sa~inila (potpis redigovan)

CCXL Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 23. 3. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o pismu koje je Vojislav [e{eq (OO po gra|anskoj desnici) naslovio ~lanu Predsedni{tva SFRJ iz SR Slovenije, a uputio mariborskom listu “Katedra” radi objavqivawa U vezi depe{e RSUP-a SR Srbije, SDB, III sektor br. 3311 od 21. 3. 1988. godine, navodimo da od ranije raspolaèmo celovitim tekstom pisma, napisanog 7. 12. 1987. godine, ali za sada ne raspolaèmo saznawima da li je tekst ovog pisma identi~an sa tekstom pisma upu}enog listu “Katedra” radi objavqivawa, po{to nismo do{li do ovog drugog teksta. Tako|e, ne raspolaèmo saznawima da li je [e{eq pismo uputio direktno redakciji lista “Katedra”, ili je pismo dostavqeno na neki drugi na~in, odnosno preko nekog od saradnika lista ili [e{eqevih istomi{qenika. Ne iskqu~ujemo mogu}nost da je pismo u redakciju lista “Katedra” dostavqeno preko Igora Mekine, glavnog urednika ovog lista, koji je u Beogradu boravio 14. 3. 1988. godine u poseti kod Svetlane Vasovi}. Na osnovu izve{taja operativnih veza, (redigovano) do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq tekst pisma delio pojedinim svojim istomi{qenicima i poznanicima. Do sada nisu preduzimane mere da se spre~i umnoàvawe i rasturawe pisma, po{to ne raspolaèmo relevantnim krivi~no-pravnim dokazima da je [e{eq masovnije {tampao i rasturao pismo. U navedenom pismu Vojislav [e{eq je, pored ostalog, istakao: “… kuda bi me sve moglo odvesti ispitivawe okolnosti… otmice, recimo, pukovnika Vladimira Dap~evi}a u Rumuniji… Ubije|en sam da }e{ se sloìti sa mnom da bi i jugoslovensku i me|unarodnu javnost mnogo interesovale okolnosti pod kojima je 9. avgusta 1974. godine iz sobe 1805 hotela “Dorobantis” u Bukure{tu, kidnapovan Vladimir Dap~evi}, da bi “Politika” tek 24. decembra objavila da je uhap{en na teritoriji Jugoslavije. Me|utim, javnost nikada nije obavije{tena da su tom prilikom likvidirani \or|e Stojanovi} (ro|en 19. 2. 1937. godine u Beogradu, jedan od funkcionera Komunisti~ke partije Francuske, sekretar organizacije devetnae673

stog pariskog arondismana), i Aleksandar Opojevi} (ro|en u selu Ada{evci, prvoborac, pukovnik JNA), kome su usta{e u toku rata poklale dvanaest ~lanova porodice. Misli{ li da je kasno da se javno zahtijeva rasvetqavawe okolnosti ubistva advokata Jovana Barovi}a…” Na osnovu na{ih dosada{wih saznawa, realno je pretpostaviti da je mogu}i izvor napred iznetih navoda Ivan Stojanovi}. Ivan Stojanovi}, od oca Vaska i majke Nade`de, ro|en 14. 3. 1951. godine u Ni{u, po zanimawu recepcioner u hotelu “Grand” u Zemunu, stalno nastawen u Novom Beogradu, ul. Radoja Daki}a br. 11/14, kroz OE USDB prolazi (redigovano). Stojanovi} je od 1973. do 1977. (redigovano). Sam je izjavio da ima u Parizu brata \or|a Stojanovi}a, IB emigranta, kod koga je boravio oko mesec dana tokom 1971. godine, a stupio je u kontakt i sa Vladimirom Simi}em, IB emigrantom u Belgiji, od koga je traìo konkretne zadatke za delovawe u Jugoslaviji. Tokom 1986. godine Stojanovi} je u vi{e navrata bio u kontaktu sa Vojislavom Stojanovi}em (OO po gra|anskoj desnici) sa kojim je nastojao da ostvari {to bliè odnose. Tako je, dana 11. 8. 1986. godine, Ivan Stojanovi} rekao Vojislavu Stojanovi}u (redigovano) da 12. 8. 1986. godine ide u Novo Gradi{te da vidi nekog koji ve} 10 godina ìvi sam kao pustiwak, a zove se \oka, te da pretpostavqa da to moè biti wegov ro|ak. Dana 18. 8. 1986. godine Ivan Stojanovi} je obavestio Vojislava Stojanovi}a da taj ~ovek ìvi na ostrvu kod Golupca, a ne kod Gradi{ta. Dana 12. 8. 1986. godine Vojislav Stojanovi} je obavestio Dragomira Oluji}a i Pavlu{ka Im{irovi}a (redigovano) kako se na{ao sa Ivanom Stojanovi}em koji namerava da prona|e svog brata \or|a, a taj \or|e je nestao pre desetak godina u Bukure{tu zajedno sa Vladimirom Dap~evi}em, koji je neposredno posle toga uhap{en. Dap~evi} je, po navodima Vojislava Stojanovi}a, kasnije pri~ao na sudu da su on i \or|e Stojanovi} po{li iz Pariza, zajedno odseli u jednom rumunskom hotelu, ali da \or|a vi{e nije video. Ivan Stojanovi} je, po re~ima Vojislava Stojanovi}a, ~uo od nekoga da u Velikom Gradi{tu ìvi ~ovek koga su ribari prona{li u Dunavu pre desetak godina, isprebijanog i izmu~enog, i da taj ~ovek odgovara opisu Ivanovog brata. Vojislav Stojanovi} je jo{ istakao da je pre poznanstva sa Vladimirom Dap~evi}em, koji ga je zagrejao za Informbiro i sa kojim je zajedno pripremao Barski kongres, \or|e bio istaknuti ~lan KP Francuske. Dana 14. 8. 1986. godine, Vojislav Stojanovi} je obavestio Vladimira Mijanovi}a (redigovano) 1986. godine, da Ivan Stojanovi} traì nekog svog brata \or|a Stojanovi}a, koji je po opisu vi|en na nekom ostrvu na Dunavu. Ina~e, Ivan Stojanovi} je u izuzetno bliskim odnosima sa jeromonahom Jelenkom Mi}evi}em-Filaretom (redigovano), preko koga je stupio u vezu sa Vojislavom [e{eqom i sa kojim i sada odràva dobre odnose i ~esto se vi|aju i kome je mogao da prenese napred iznete podatke. Tako|e, ne iskqu~ujemo mogu}nost da je [e{eq do nekih podataka iznetih u pismu mogao da do|e i preko Nikole Barovi}a (redigovano), Olega 674

Golubovi}a ili nekog drugog s kim je u dobrim odnosima, a ko raspolaè ovakvim saznawima. Napomena: U prilogu dostavqamo V sektoru USDB i III sektoru SDB RSUP-a SR Srbije po jednu fotokopiju [e{eqevog pisma.

CCXLI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor – Palilula 71-0306 28 3. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa Izvor: (redigovano) iz Beograda. Razgovor obavqen dana 21. 3. 1988. godine na inicijativu izvora. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovoj vrsti neprijateqske delatnosti je i do sada pisano, a o konkretnom slu~aju pi{e se drugi put. Podaci se odnose na [e{eq Vojislava (OO po gra|anskoj desnici u USDB) i Borislava Jovi~ina, komercijalistu NOLIT-a iz Beograda. Pre par dana kod na{eg izvora (redigovano) je do{ao Borislav Jovi~in i, pokazav{i mu kwigu Vojislava [e{eqa, izneo da je Vojislav [e{eq svoju zabrawenu kwigu “Kwige za loma~u”, u kojoj se drsko napadaju osnovne tekovine na{eg dru{tva i grubo vre|a lik pokojnog predsednika Tita, kao i drugih biv{ih i sada{wih dràvnih funkcionera, a tako|e brane dosada{wi neprijateqski komentari i stavovi autora, fototipski radio, odnosno umnoàvao kod ku}e, a korice mu je izradio jedan od vlasnika privatne {tamparije koji se pomiwe u sudskim procesima vezanim za [e{eqeve kwige, odnosno za wegovu neprijateqsku delatnost. Prema onome {to je Jovi~in izneo izvoru, izra|eno je negde oko hiqadu primeraka ove kwige, iako na kwizi stoji da je tira` {esto primeraka. Na ilegalnom trì{tu kwiga, cena joj je dva miliona starih dinara. Jovi~in je rekao izvoru da moè da nabavi kolikogod treba primeraka pomenute kwige, ali ne dan za dan, ve} bi za naruybu morao da zna bar dva dana ranije. Pomenuti je ovo u mogu}nosti, jer su navodno on i [e{eq u dobrim prijateqskim odnosima, pa [e{eq u wega ima poverewa. Tako se Jovi~in poverio izvoru da odlazi ku}i kod [e{eqa i da mu je ~ak ovaj pri~ao razne detaqe iz sudskih procesa protiv wega, kao i to {ta su mu sve radili u zatvoru. Po re~ima Jovi~ina, finansijska sredstva za {tampawe kwige “Kwige za loma~u” su delom samoga [e{eqa, a delom mu je pomogao “Odbor za odbranu slobode misli i izraàvawa” iz svog fonda solidarnosti. 675

III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti [e{eq Vojislav, OO po gra|anskoj desnici kod ove Uprave. Jovi~in Borislav, ro|en 13. 12. 1950. godine u Pe}incima, od oca Mileta i majke @ivke, u~iteq, po zanimawu komercijalista, zaposlen u NOLIT-u, sa stanom u ul. Stanka Vraza broj 38 u Beogradu. (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB Osim obavqenog informativnog razgovora sa izvorom, druge mere i radwe nisu preduzimane. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Izvor je ovaj razgovor obavio sa Jovi~inom prilikom susreta sa wim, a povod za razgovor je bio taj {to je on trebao da vrati Jovi~inu pomenutu kwigu koju je nekoliko dana ranije zadrào da bi je pro~itao, odnosno da bi je uru~io nama. Mi{qewa smo da je izvor bio iskren i da mu se u potpunosti moè verovati. S obzirom da nam je i u dosada{wem periodu pruào korisne informacije, a ima i objektivne mogu}nosti za to, sa izvorom }emo i daqe nastaviti kontakt. (redigovano)

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 6. 4. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Drugo otvoreno pismo koje je Vojislav [e{eq uputio Stanetu Dolancu Prilog: 1 (strana – 4) (potpis redigovan) Dr Vojislav [e{eq Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe 11080 Zemun Beograd, 6. aprila 1988. godine Drugo otvoreno pismo gospodinu Stanetu Dolancu, ~lanu Predsjedni{tva SFRJ, Beograd Dragi Stane, I posledwu {ansu si prokockao. Prema Tebi sam bio vi{e nego susretqiv. Lijepo sam Ti ostavio rok do Nove godine da mi vrati{ paso{. Dodatno sam pokazao toliku blagonaklonost da sam Ti tolerisao i naredna tri mjeseca, koliko si me ostavqao bez ikakvog odgovora. U svojoj naivnosti i dobrodu{nosti nadao sam se da }e{ se napokon urazumiti. Me|utim, ju~e sam dobio presudu Vrhovnog suda Srbije kojom je potvr|ena Tvoja odluka da mi se uskrati izdavawe putne isprave. Napravio si veliku gre{ku {to me u me|uvremenu nisi uhapsio ili likvidirao. Zbog toga }e{ se sada gorko kajati. Ve} Te zami{qam za nekom politi~kom govor676

nicom kako cmizdri{ i kuka{, kako se poput Tvog mezimca Du{ana Stupara kaje{ zbog raznoraznih zloupotreba slu`benih ovla{}ewa i kriminalnih radwi koje si vr{io u zadwih dvadesetak godina. Nije nemogu}e da Ti Tvoji partijski drugovi prirede i ne{to poput Brionskog plenuma, a i krajwe je vrijeme da se rad jugoslovenskih policijskih, obavje{tajnih i kontraobavje{tajnih slu`bi stavi pod lupu javnosti. Pod Tvojom komandom mnogo su se osilile i predstavqaju glavnu prepreku liberalizaciji i demokratizaciji jugoslovenskog dru{tva. Ne}e Ti pomo}i ni ovo propagirawe poluvanrednog stawa, kojim u posledwe vrijeme prijeti{. Ne zaboravi, ako u ovoj zemqi ponovo do|e do u~estalih politi~kih hap{ewa, Ti }e{ biti me|u prvima koji }e se na}i u zatvoru. U stvari, na Tvom slu~aju jugoslovensko pravosu|e }e polagati ispit zrelosti. Bez obzira na moje iskrene simpatije prema Tebi li~no i dobru voqu da Ti pomognem u nezavidnoj situaciji u kojoj si se na{ao, savjest mi nalaè da u op{tenarodnom interesu, za dobrobit Jugoslavije, u~inim sve {to je u mojoj mo}i da kona~no snosi{ sve konsekvence svog bahatog vlastodrà~kog pona{awa. Ali, ipak, iako sam odlu~io da se s Tobom definitivno obra~unam, ne}u pri tome pribjegavati Tvojim omiqenim metodima. Ne}u Te ni pratiti ni prislu{kivati, a moè{ mi vjerovati da Ti s moje strane ne prijeti ni fizi~ka likvidacija. Na sudu }e{ Ti, moj Stane, obja{wavati kako si organizovao otmicu pukovnika Vladimira Dap~evi}a, kako si ~itavu operaciju izveo u dosluhu sa rumunskim socijalisti~kim vlastima. Obrazlaga}e{ i za{to si organizovao mafiju da otme dr Miletu Perovi}a u [vajcarskoj, da se bosovima evropskog podzemqa isplati dvjesta hiqada dolara iz jugoslovenskog dràvnog buyeta za tu uslugu. O~ekuj i pitawe javnog tuìoca za{to je profesor Vjenceslav îèk, nakon {to je otet na italijanskoj magistrali i jakim narkoticima uspavan, pa preba~en u Jugoslaviju, u istra`nom postupku dva puta izvo|en na fiktivna streqawa. Ipak, mo`da }e biti najinteresantnije rasvjetqavawe okolnosti ubistva Stjepana \urekovi}a. Neki od Tvojih kompawona htjeli su da ga ìvog dovedu, ali se to Tebi i Tvom najblièm saradniku Josipu Vrhovcu nije nimalo svidjelo, pa si stvari presjekao narediv{i da se \urekovi} ubije, a glavni zagovornik otmice Pavle Saì smijeni sa svih funkcija. Tako si zata{kavao korupciona{ku aferu u koju su do gu{e umije{ani Vawa [piqak i Aleksandar Broz opqa~kav{i vi{e stotina hiqada dolara raznim pronevjerama i mahinacijama. Da ste \urekovi}a ìva doveli i izveli pred sud, raskrinkavawe [piqakove i Brozove uloge nikako se ne bi moglo izbje}i. To {to si sprije~io mariborsku “Katedru” da objavi moje prvo pismo ni{ta Ti ne}e pomo}i. Naprotiv, pokaza}e se da su efekti po Tvoju politi~ku sudbinu kontraproduktivni. Ti, moj Stane, tek treba da odgovara{ {to si godinama smi{qeno i sistematski zata{kavao stawe na Kosovu i Metohiji. Optuìo si \or|a Martinovi}a da se sam povrijedio, iako su sve raspoloìve ~iwenice svjedo~ile suprotno. Za{titio si tako sestri}e Sinana Hasanija, koji su neposredno izvr{ili taj stravi~ni zlo~in nad Martinovi}em. Sjeti se kako je samo providno izgledalo Tvoje obja{wewe 677

da je Radomir Radovi} izvr{io samoubistvo, jer je to dosta ~esta pojava u wegovoj porodici. Pretpostavqam da si te metode podmetawa i klevetawa marqivo izu~avao u Hitler-jugendu. [teta {to si se 1943. godine, kad je ve} bilo potpuno jasno ~ijom }e se pobjedom rat zavr{iti, prepla{io upu}ivawa na isto~ni front, te odlu~io da pobjegne{ u partizane. Zbog sopstvene ratne pro{losti svojski si se trudio da jugoslovenski dràvni organi ostanu po strani od u~e{}a u ispitivawu djelatnosti poru~nika Kurta Valdhajma na balkanskom rati{tu. Mo`da bi za Jugoslaviju mnogo boqe bilo da si pao u rusko zarobqeni{tvo kao wema~ki vojnik, te u sibirskim logorima iskupqivao svoju predanu aktivnost u Hitlerovoj omladini. Mnogo }e{ teè pod starost podnijeti robija{ke dane i godine, ali ja ti zbog toga ni najmawe nisam kriv. Iako si mi mnogo drag, Jugoslavija mi je neuporedivo draà i zato ti ne smijem opra{tati. Morao sam protiv Tebe podnijeti krivi~nu prijavu. Jednu kopiju Ti dostavqam uz ovo pismo kako mi ne bi mogao zamjeriti da Ti bilo {ta radim iza le|a. @ele}i ti mnogo sre}e, dobro zdravqe i milostive sudije, srda~no Te pozdravqam. Tvoj savjesni i neumorni biograf, Dr Vojislav [e{eq

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 6. 4. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Krivi~na prijava koju je protiv Staneta Dolanca podneo Vojislav [e{eq, a koju je uputio Milo{u Baki}u, saveznom javnom tuìocu SFRJ. Prilog: 1 (strana – 5) (potpis redigovan) Dr Vojislav [e{eq Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe 11080 Zemun Beograd, 6. april 1988. godine Gospodinu Milo{u Baki}u saveznom javnom tuìocu SFRJ, Beograd Predmet: Krivi~na prijava protiv gra|anina Staneta Dolanca, dru{tveno-politi~kog radnika, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no djelo kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa, sankcionisano ~lanom 114 Krivi~nog zakona SFRJ. Izvr{avaju}i svoju gra|ansku du`nost, prijavqujem vam da je gra|anin Stane Dolanc, dru{tveno-politi~ki radnik, po~inio krivi~no djelo kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa sankcionisano ~lanom 114 Krivi~nog zakona Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, tako {to je: 678

1. Smi{qeno obmawivao jugoslovensku i stranu javnost u pogledu stvarnih zbivawa na Kosovu i Metohiji, ~ime je sistematski potpomagao albansku separatisti~ku pobunu. Takva wegova djelatnost posebno je do{la do izraàja prilikom davawa la`nih podataka stranim novinarima na poznatoj konferenciji za {tampu 1981. godine, kada je kao visoki dràvni i partijski funkcioner vrlo dobro znao prave razmjere pobune, ~inio je sve {to je bilo u wegovoj mo}i da ometa weno pravovremeno suzbijawe. 2. Kao izvr{ni sekretar najvi{eg partijskog foruma, ~lan Predsjedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i savezni sekretar za unutra{we poslove SFRJ, li~no je rukovodio organizovawem akcije dràvnog terorizma, od kojih su doma}oj i stranoj javnosti najpoznatiji slu~ajevi otmice Vladimira Dap~evi}a u Rumuniji (tom prilikom su likvidirani \or|e Stojanovi} i Aleksandar Opojevi}), dr Milete Perovi}a u [vajcarskoj, profesora Vjenceslava îèka u Italiji, te ubistvo Stjepana \urekovi}a u Wema~koj. 3. Direktno je umije{an u ubistvo Radomira Radovi}a 1984. godine tako {to je kao glavni {ef policije onemogu}io objektivnu i nepristrasnu istragu o uzrocima smrti jednog od 28 tada uhap{enih intelektualaca u Beogradu na tribini Slobodnog univerziteta, te ~itav slu~aj poku{ao zata{kati la`nom javnom izjavom da je rije~ o samoubistvu, beskrupulozno pri tom kleve}u}i Radovi}evu porodicu. 4. Neposredno je u~estvovao u reìrawu la`ne verzije slu~aja Martinovi}, tako {to je raznim ucjenama uticao na istra`ne organe i vje{take da daju neistinite izjave da se \or|e Martinovi} sam povrijedio. O tome najboqe svjedo~i iskaz nekada{weg Dolan~evog najblièg saradnika, biv{eg zamjenika saveznog sekretara za unutra{we poslove Dragomira Papovi}a, ina~e predsjednika Savezne komisije za ispitivawe slu~aja Martinovi}, dat advokatu Velimiru Cveti}u: “@elim da dam pismenu izjavu advokatu Velimiru Cveti}u da sam ja, Dragomir Papovi}, bio ~lan Savezne komisije zajedno sa zamenikom saveznog javnog tuìoca Simi~evi}em i zamenikom sekretara za pravosu|e SFRJ i da smo pod prinudom gazde Staneta Dolanca morali da potpi{emo la`ni izve{taj da se Martinovi} povredio sam. Iako sam ja prethodno izdvojio mi{qewe, jer sam znao da se Martinovi} nije povredio sam, ve} da su ga povredila dvojica [iptara – balista. Kada je moje izdvojeno mi{qewe pro~itao Stane Dolanc, pri{ao mi je duboko potresen i uzrujan, pa je rekao: “Ima{ da potpi{e{ da je Martinovi} sam sebe povredio iz samozadovoqstva, bez obzira {to zna{ da to nije istina. Ovo ti je partijski zadatak, za koji ni pod kojim uslovima ne sme da sazna Srbija. Ako sazna Srbija, propali smo”. Pri tome, on je udarao nogama i tresao se i prinudio me da potpi{em la`ni izve{taj o Martinovi}u, iako sam znao da su dvojica {iptarskih kriminalaca unakazili Martinovi}a”. 5. Me|u slovena~kim privrednicima se pri~a da se Dolanc nezakonito obogatio i da je ~ak u inostranstvu uloìo kapital u jednu privatnu fabriku, pribjegavaju}i i vaninstitucionalnim mjerama uticaja na jugoslovenske firme da s wom posluju na na~in koji u najmawu ruku nije u interesu ekonomskog prosperiteta Jugoslavije. 679

6. Li~no se zauzeo da jugoslovenske vlasti ostanu po strani od temeqitog ispitivawa ratne djelatnosti poru~nika Kurta Valdhajma, ratnog zlo~inca, jer se pribojavao da bi se klupko moglo toliko odmotati da se po~ne rasvjetqavati i wegova, Dolan~eva, ratna pro{lost, posebno aktivnost u Hitler-jugendu. Sve ove aktivnosti daju vi{e nego dovoqno materijala za osnovanu sumwu da je Stane Dolanc po~inio krivi~no djelo kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa, a s tim u vezi i krivi~na djela prikrivawa i pomagawa po~inioca te{kih krivi~nih djela sankcionisanih drugim ~lanovima Krivi~nog zakona, te posebno izvr{io krivi~no djelo ubistva iz neprijateqsekih pobuda prema SFRJ (~lan 122 KZ SFRJ), nasiqa iz neprijateqskih pobuda prema SFRJ (~lan 123 KZ SFRJ), terorizma (~lan 125 KZ SFRJ), sabotaè (~lan 127 KZ SFRJ), u~estvovawa u neprijateqskoj djelatnosti (~lan 131 KZ SFRJ), neprijateqseke propagande (~lan 133 KZ SFRJ), izazivawa nacionalne, rasne i vjerske mr`we, razdora i netrpeqivosti (~lan 134 KZ SFRJ), pruàwa pomo}i u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog djela (~lan 137 KZ SFRJ), povrede ugleda SFRJ (~lan 157 KZ SFRJ), zloupotrebe slu`benog poloàja (~lan 174 KZ SFRJ), nesavjesnog rada u slu`bi (~lan 182 KZ SFRJ), povrede ravnopravnosti gra|ana (~lan 186 KZ SFRJ), iznu|ivawa iskaza (~lan 190 KZ SFRJ). Pored svega toga, Stane Dolanc je u maju 1984. godine po~inio i krivi~no djelo odavawa slu`bene tajne (~lan 183 KZ SFRJ), tako {to je javno citirao dijelove mog oduzetog rukopisa koje nije vidio dok ga nije policija zaplijenila. Kao glavni {ef policije bio je obavezan da rukopis dostavi javnom tuìocu na ocjenu da li se povodom wega treba pristupiti krivi~nom gowewu, a sve do eventualnog podizawa optu`nice wegov sadràj je predstavqao slu`benu tajnu. U vezi s tim, predlaèm da hitno preduzmete slede}e mjere: 1. da kod nadle`nog suda podnesete zahtjev za otvarawe krivi~ne istrage protiv Staneta Dolanca; 2. da na odgovaraju}i na~in zatraìte da se Dolancu oduzme imunitet koji uìva kao trenutni ~lan Predsjedni{tva SFRJ; 3. da naloìte nadle`nom organu sekretarijata unutra{wih poslova da se Stanetu Dolancu oduzme putna isprava, jer postoji opravdana sumwa da bi, saznav{i za pokretawe istrage, mogao poku{ati da pobjegne u inostranstvo i izbjegne krivi~no gowewe; 4. da zahtijevate od nadle`nog istra`nog sudije da se Stanetu Dolancu odredi pritvor do okon~awa istra`nog postupka i podizawa optu`nice. To sve je neophodno zbog realne opasnosti da eventualni ostanak Staneta Dolanca na slobodi dovede do uznemirewa javnosti, te zbog procjene da bi Dolanc mogao i u toku istra`nog postupka da poku{a ponoviti krivi~na djela za koja je osumwi~en. Uz to, mogao bi uticati na svjedoke razli~itim mjerama pritiska i ucjewivawa da odustanu od wegovog tere}ewa pred sudom. Li~no se obavezujem da Vas u najkra}em roku obavijestim ako saznam i za druge ~iwenice koje bi bile od interesa za Dolan~evo krivi~no gowewe i izvo|ewe pred sud pravde. Dr Vojislav [e{eq 680

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 6. 4. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Pismo koje je Vojislav [e{eq uputio Dobroslavu ]ulafi}u Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Dr Vojislav [e{eq Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe 11080 Zemun Beograd, 6. april 1988. godine Gospodinu Dobroslavu ]ulafi}u saveznom sekretaru za unutra{we poslove SFRJ, Beograd Uvaèni gospodine ministre, Obavije{tavam vas da sam danas podnio saveznom javnom tuìocu krivi~nu prijavu protiv gra|anina Staneta Dolanca, dru{tveno-politi~kog radnika, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no djelo kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa SFRJ, sankcionisanog ~lanom 114 Krivi~nog zakona SFRJ. S obzirom da postoji velika vjerovatno}a da bi osumwi~eni Stane Dolanc mogao poku{ati da pobjegne iz Jugoslavije, pa tako izbje}i krivi~no gowewe i zasluènu kaznu, zahtijevam da naloìte nadle`nom organu unutra{wih poslova da mu se odmah oduzme putna isprava. Uz to, smatram da ga je potrebno odmah staviti pod bri`qivu policijsku prismotru, sve dok nadle`ni istra`ni sudija ne izda rje{ewe o Dolan~evom pritvarawu u interesu nesmetanog vo|ewa istrage. Koristim ovu priliku, cijeweni gospodine ministre, da Vam uputim izraze dubokog po{tovawa i iskrenog uvaàvawa. Dr Vojislav [e{eq

CCXLII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0298 11. 4. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 8. 4. 1988. godine na inicijativu operativnog radnika. (redigovano) Izvor pouzdan – podaci provereni. 681

II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nas je informisao da ga je 7. 4. 1988. godine na radnom mestu posetio Vojislav [e{eq i doneo svoja tri teksta i zamolio izvora da ih fotokopira u 50 primeraka. U vezi toga, [e{eq je rekao da je prethodni dan zvani~no obave{ten da je Vrhovni sud SR Srbije odbio wegovu àlbu kojom je traìo putnu ispravu. Vidno revoltiran, [e{eq je rekao na{em izvoru da putnu ispravu danas poseduju Milovan \ilas, Vuk Dra{kovi} i “mnogi drugi disidenti”, a da je samo wemu to pravo uskra}eno. Navodno, zbog toga je odlu~io da po{aqe “novo pismo Stanetu Dolancu i podigne krivi~nu prijavu protiv wega”. Na primedbu na{eg izvora da bi mogao zbog ovog pisma da ima posledica, [e{eq je rekao da je “svestan ~iwenice da je Dolanc katolik, ali da ga to ne zabriwava, jer Dolanc ve} duè vreme nema takav uticaj u Predsedni{tvu SFRJ da bi mogao bilo {ta mu u~initi”. Nakon toga, [e{eq je rekao da je napisao “Drugo otvoreno pismo gospodinu Stanetu Dolancu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ”, zatim pismo “gospodinu Milo{u Baki}u, saveznom javnom tuìocu SFRJ” i pismo “gospodinu Dobroslavu ]ulafi}u, savesnom sekretaru za unutra{we poslove SFRJ”. U prvom pismu, [e{eq se ironi~nim i uvredqivim tonom obra}a li~no Stanetu Dolancu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ, u kojem ga optuùje za “zloupotrebu slu`benog ovla{}ewa i zbog u~iwenih kriminalnih radwi koje je vr{io u zadwih dvadesetak godina”. [e{eq tako|e “konstatuje” u pismu da je “krajwe vreme da se rad jugoslovenskih, policijskih, obave{tajnih i kontraobave{tajnih slu`bi stavi pod lupu javnosti. Pod Tvojom komandom mnogo su se osilile i predstavqaju glavnu prepreku liberalizaciji i demokratizaciji jugoslovenskog dru{tva”. U daqem tekstu svog pisma, [e{eq optuùje Dolanca kao organizatora hap{ewa Vladimira Dap~evi}a i Mileta Perovi}a, kao i ubistva Stjepana \urekovi}a, koje povezuje sa “slu~ajem Gaì i afere u INI oko ume{anosti Vawe [piqka i Aleksandra Broza”. U pismu Milo{u Baki}u, saveznom javnom tuìocu, [e{eq je napisao “krivi~nu prijavu protiv gra|anina Staneta Dolanca” u 6 ta~aka. U prvoj ta~ki, [e{eq optuùje Dolanca za “sistematsko potpomagawe albanske separatisti~ke pobune”; u drugoj ta~ki [e{eq optuùje Dolanca da je svojevremeno li~no rukovodio, kao savezni serketar za unutra{we poslove SFRJ, organizovawem akcija “dràvnog terorizma, od kojih su najpoznatiji slu~ajevi otmice Vladimira Dap~evi}a i Mileta Perovi}a, Vjenceslava îèka i ubistvo Stjepana \urekovi}a”; u tre}oj ta~ki [e{eq optuùje Dolanca da je “direktno ume{an u ubistvo Radomira Radovi}a”; u ~etvrtoj ta~ki [e{eq kaè da je Dolanc “neposredno u~estvovao u reìtrawu la`ne verzije slu~aja Martinovi}”; u petoj ta~ki [e{eq govori o navodnom “nezakonitom boga}ewu Staneta Dolanca”; a u {estoj ta~ki [e{eq optuùje Dolanca da se “li~no zauzeo da jugoslovenske vlasti ostanu po strani od temeqitog ispitivawa ratne delatnosti poru~nika Kurta Vald682

hajma zbog li~nih razloga”, konstatuju}i decidirano da bi se u suprotnom “po~ela rasvetqavati Dolan~eva ratna pro{lost, posebno aktivnost u Hitler-jugendu”. U istom pismu, [e{eq sarkasti~nim tonom iznosi da je “Dolanc po~inio krivi~no delo kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa i posebno izvr{io krivi~no delo ubistva iz neprijateqskih pobuda prema SFRJ, nasiqa iz neprijateqskih pobuda prema SFRJ, terorizma, sabotaè, u~estvovawa u neprijateqskoj delatnosti, neprijateqske propagande, izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we, razdora i netrpeqivosti, pruàwa pomo}i u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela, povrede ugleda SFRJ, zloupotrebe slu`benog poloàja, nesavesnog rada u slu`bi, povrede ravnopravnosti gra|ana i iznu|ivawa iskaza”. Na kraju svog pisma [e{eq “predlaè” saveznom javnom tuìocu slede}e: “1. da kod nadle`nog suda podnestee zahtev za otvarawe krivi~ne istrage protiv Staneta Dolanca; 2. da na odgovaraju}i na~in zatraìte da se Dolancu oduzme imunitet koji uìva kao trenutni ~lan Predsedni{tva SFRJ; 3. da naloìte nadle`nom organu sekretarijata unutra{wih poslova da se Stanetu Dolancu oduzme putna isprava, jer postoji opravdana sumwa da bi, saznav{i za pokretawe istrage, mogao poku{ati da pobegne u inostranstvo i izbegne krivi~no gowewe; 4. da zahtevate od nadle`nog istra`nog sudije da se Stanetu Dolancu odredi pritvor do okon~awa istra`nog postupka i podizawa optu`nice. To sve je neophodno zbog realne opasnosti da eventualni ostanak Staneta Dolanca na slobodi dovede do uznemiravawa javnosti, te zbog procene da bi Dolanc mogao i u toku istra`nog postupka da poku{a ponoviti krivi~na dela za koja je osumwi~en. Uz to, mogao bi uticati na svedoke razli~itim merama pritiska i ucewivawa da odustanu od wegovog tere}ewa pred sudom. Li~no se obavezujem da vas u najkra}em roku obavestim ako saznam i za druge ~iwenice koje bi bile od interesa za Dolan~evo krivi~no gowewe i izvo|ewe pred sud pravde”. U tre}em puismu, [e{eq se obra}a Dobroslavu ]ulafi}u, saveznom sekretaru za unutra{we poslove SFRJ, u kome ga “obave{tava” da je 6. 4. 1988. godine “podneo saveznom javnom tuìocu krivi~nu prijavu protiv gra|anina Staneta Dolanca, dru{tveno-politi~kog radnika, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa sankcionisanog ~lanom 114 KZ SFRJ”. Sarkasti~nim tonom [e{eq u daqem tekstu “predlaè” da se Stanetu Dolancu oduzme putna isprava i prema wemu “odmah primeni bri`qiva policijska prismotra sve dok nadle`ni istra`ni sudija ne izda re{ewe o Dolan~evom pritvarawu u interesu nesmetanog vo|ewa istrage”. Na kraju razgovora sa na{im izvorom, [e{eq je insistirao da izvor nikom ne pokazuje fotokopije pisama nekoliko dana, jer on navodno namerava da ih po{aqe na nazna~ene adrese tek krajem dana, odnosno slede}i dan, jer bi u suprotnom “policija mogla da do|e do fotokopija pre nego on pomenuta pisma po{aqe na nazna~ene adrese”. 683

III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq i Milovan \ilas, obojica OO u ovoj Upravi po gra|anskoj desnici. Vuk Dra{kovi} (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB Planom predvi|ene mere i radwe prema licima u obradi i daqe seprimewuju. Sa izvorom je obavqen informativni razgovor, a u vezi [e{eqa. Preko izvora smo izuzeli fotokopije pomenutih pisama Vojislava [e{eqa. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Napomiwemo da je operativni radnik prisustvovao razgovoru Vojislava [e{eqa i operativne veze. Naime, operativni radnik je pre nenajavqenog dolaska [e{eqa bio kod operativne veze na razgovoru, tako da je bio predstavqen [e{equ kao slu`benik radne organizacije iz unutra{wosti zemqe. Operativna veza je fotokopirala [e{equ pomenuta pisma u 6 primeraka. Uz bele{ku prilaèmo po dve fotokopije pisama Vojislava [e{eqa. Jednu fotokopiju dostaviti V sektoru USDB za Beograd, a drugu III sektoru SDB RSUP-a SR Srbije.

CCXLIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 12. 4. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o aktivnosti Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici) Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, doktor pravnih nauka, nezaposlen, nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14. U proteklom periodu Vojislav [e{eq je nastavio intenzivno da istupa sa pozicija gra|anske desnice. Za ta istupawa koristio je svaku priliku, i to kako pred svojim istomi{qenicima, tako i na javnim tribinama, sudskim procesima prilikom zabrane wegovih kwiga i dr. Tokom 1987. godine [e{equ su trajno zabrawene tri kwige, i to: “Veleizdajni~ki proces”, “Disidentski spomenar” i “Demokratija i dogma”. Prilikom su|ewa na kojima su ove kwige zabrawivane, [e{eq je istupao otvoreno neprijateqski, isti~u}i svoju antikomunisti~ku orijentaciju i otvoreno napadaju}i dru{tveno-politi~ki sistem i najvi{e dràvne i partijske rukovodioce kod nas. 684

[e{eq je tako|e 1987. godine napisao i dva otvorena pisma Hamdiji Pozdercu, dok je ovaj jo{ bio ~lan Predsedni{tva SFRJ, u kojima je sa nipoda{tavawem govorio o wemu kao rukovodiocu i ~oveku. Ta pisma [e{eq je umnoìo i podelio svojim istomi{qenicima, a jedno je bilo objavqeno u mariborskom listu “Katedra”. Pored toga, [e{eq je nastavio da otvoreno neprijateqski istupa i na nekim javnim tribinama odrànim u Beogradu (tribine u UKS, u kwiàri “Ta~ka” u Domu omladine, itd.). U ovim istupawima, [e{eq je isticao svoju antikomunisti~ku orijentaciju, negirawe na{eg dru{tveno-politi~kog sistema, zatim je istupao navode}i kako su Srbi kao narod progoweni i iz BiH i Hrvatske pored Kosova, itd. Tako|e je 1987. godine nabavio i {tamparsku ma{inu koju je postavio u svom stanu i na kojoj je, u privatnom izdawu, {tampao i izdao kwige “Disidentski spomenar” i “Demokratija i dogma”. [e{eq je nastavio sa dva zapo~eta sudska procesa: protiv lista “Borba” i Staneta Dolanca, ~lana Predsedni{tva SFRJ, zbog navodne povrede autorskih prava i protiv SR BiH zbog navodnog fizi~kog maltretirawa tokom izdràvawa kazne u KPD Zenica. [e{eq je tokom 1987. godine uspostavio kontakt sa jednim brojem bezbednosno-interesantnih lica u inostranstvu, ina~e pripadnicima neprijateqski raspoloène emigracije prema SFRJ (Rade Borisavqevi} iz Kanade, Milorad Baki} iz [vajcarske, @ivota Ivkovi} iz SAD, Miroqub Timotijevi} iz SAD, Veqko Radovi} iz SAD, Radivoj Pavlovi} iz SAD, Petar Milatovi} iz Austrije, Nikola Mirkovi} iz Australije i drugi), koji su [e{equ pruìli svoju punu moralnu podr{ku za wegovu delatnost, a neki su [e{equ dali i nov~anu pomo} u iznosima od 100 USA $ i vi{e, dok od nekih lica ima otvoren poziv za dolazak u SAD onog trenutka kada dobije paso{. [e{eq je nekom od ovih lica dao i svoje zabrawene kwige. Ina~e, [e{eq je ~esto istupao i u dru{tvu svojih istomi{qenika (Vuk Dra{kovi}, Kosta âvo{ki, Ilija Moqkovi}, Du{an Bogavac i drugi), a naro~ito intenzivno se druì sa Vukom Dra{kovi}em. [e{eq je i tokom prva tri meseca 1988. godine nastavio nesmawenim intenzitetom sa ovakvom svojom delatno{}u. Privatno je {tampao i samostalno izdao kwigu “Kwige za loma~u”, koja je re{ewem Okru`nog suda u Beogradu trajno zabrawena za {tampawe i rasturawe. I pored ove zabrane, [e{eq je, preko nekih svojih poznanika i istomi{qenika, kwigu prodavao po ceni 10.000-20.000 dinara, tako da je rasprodao skoro celokupan tira` kwige od 600 primeraka. Prilikom rasprave o zabrani kwige pred Okru`nim sudom u Beogradu, [e{eq je ponovo istupao sa pozicija koje je zastupao i prilikom ranijih zabrana svojih kwiga. U ovom periodu [e{eq je istupao i na UKS i FDS povodom rasprava o ustavnim promenama, i tom prilikom je otvoreno iznosio svoje od ranije poznate antikomunisti~ke i nacionalisti~ke stavove. O istupawu Vojislava [e{eqa u vi{e navrata je upoznato OJT i izvr{eno je konsultovawe oko mogu}nosti krivi~nog progona, te je protiv wega napisana krivi~na prijava. 685

CCXLIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0298 15. 4. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor je obavqen 13. 4. 1988. godine na inicijativu izvora. (redigovano) izvor pouzdan – podaci neprovereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa (OO u ovoj Upravi po gra|anskoj desnici). Dana 13. 4. 1988. godine, Vojislav [e{eq je posetio na{eg izvora na radnom mestu. Tom prilikom, [e{eq je saop{tio na{em izvoru da je svoje tekstove, koje je poslao saveznom sekretaru za unutra{we poslove SFRJ, Stanetu Dolancu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ i Milo{u Baki}u, saveznom javnom tuìocu (ove tekstove smo preko na{eg izvora izuzeli, o ~emu smo informisali Slu`bu – primedba operativnog radnika) umnoìo u 100 primeraka. Pomenute primerke [e{eq, prema sopstvenim re~ima, sada deli svojim poznanicima i prijateqima. [e{eq je rekao da je Desanki Trevizan, novinaru Rojtera, tako|e dao primerak pomenutih tekstova s namerom da ona to objavi u stranoj {tampi. Pomiwu}i svoj razgovor sa Desankom Trevizan, [e{eq je rekao da mu je poznato da je ona “intimna sa onim protiv koga je napisao krivi~nu prijavu”. [e{eq je tako|e rekao na{em izvoru da u najgorem slu~aju o~ekuje da zbog “krivi~ne prijave” koju je napisao protiv Staneta Dolanca, dobije najvi{e dva meseca zatvora. U vezi toga, [e{eq je dodao da smatra da situacija u zemqi nije takva da “bi bilo kome odgovaralo hap{ewe [e{eqa”. Na primedbu na{eg izvora da }e zbog pisawa i rasturawa pomenutih tekstova da ima samo neprijatnosti, [e{eq je odgovorio da on upravo prièqkuje da ponovo svrati pa`wu javnosti na sebe. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO u ovoj Upravi po gra|anskoj desnici. Desanka Trevizan, novinar iz Beograda. Za wu postoje (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB Planom predvi|ene mere i radwe Slu`be prema Vojislavu [e{equ i daqe se preduzimaju. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Saradnik je instruisan za naredne kontakte sa Vojislavom [e{eqom. 686

CCXLV SDB SSUP III uprava Beograd, 19. 4. 1988. godine

Strogo poverqivo

Slu`bena bele{ka sa sastanka kod potsekretara druga Zdravka Musta~a u vezi preduzimawa mera prema Vojislavu [e{equ Sastanak je odràn 13. 4. 1988. godine Prisutni: (redigovano) Sastanak je vodio Zdravko Musta~. Drug Zdravko Musta~ je u kra}em izlagawu izneo sadràj najnovijeg istupa Vojislava [e{eqa u pismu drugu dolancu, “prijavi” protiv druga dolanca koju je dostavio saveznom javnom tuìocu, i pismu u vezi druga dolanca koje je dostavio saveznom sekretaru za unutra{we poslove, drugu Dobroslavu ]ulafi}u, i naglasio da je ciq sastanka da se sagledaju sve operativne i krivi~no-pravne mogu}nosti da se protiv [e{eqa preduzmu mere krivi~nog gowewa, imaju}i u vidu i wegove ranije neprijateqske istupe, naro~ito u Okru`nom sudu u Beogradu. Drug Milo{ Baki} je izneo mi{qewe da bi se moglo i}i na kvalifikaciju uvrede slu`benog lica u vr{ewu slu`bene du`nosti, {irewa la`nih vesti ili neprijateqske propagande, ali da treba proceniti kakve bi to efekte i posledice moglo da ima, s obzirom na mogu}e pona{awe [e{eqa pred sudom (dovo|ewe svedoka, zahteva da se dokazuje istinitost wegovih navoda itd.). Smatra da bi bilo najjednostavnije i najcelishodnije da se ustanovi i dokumentuje eventualna veza [e{eqa sa emigrantskim krugovima i pojedincima, posebno povodom objavqivawa wegovih tekstova u emigrantskom listu “Iskra”. Drug D. Simi} je izneo da je, u vezi ranijih [e{eqevih istupa u Okru`nom sudu u Beogradu, ~vrst stav Vrhovnog suda da u tim istupima nema elemenata za podno{ewe krivi~ne prijave, jer se smatra da je on samo “iznosio svoju odbranu”, vezano za sadràje u kwigama, povodom ~ije zabrane je bilo su|ewe. [to se ti~e najnovijeg istupa [e{eqa, drug Simi} smatra da ima elemenata krivi~nog dela {irewa la`nih vesti, ali bi u tom slu~aju prethodno trebalo re{iti pitawe mesne nadle`nosti suda. Osim toga, [e{eq bi traìo da se dokaè da nije ta~no ono {to je u svojim pismima naveo, predloìo bi izvo|ewe dokaza, saslu{awe svedoka, verovatno i samog V. Dap~evi}a, {to bi sve imalo {tetne posledice i predstavqalo bi kompromitaciju za SDB i pojedine li~nosti, bez obzira {to bi eventualno su|ewe bilo zatvoreno, a to bi bio i krajwi [e{eqev ciq. Naglasio je, tako|e, da treba imati u vidu da [e{eq jedva ~eka da ode u zatvor, pa da svom slu~aju tako da jo{ {iri publicitet. Zbog toga drug Simi} smatra da bi bilo najboqe da se daqim operativnim radom prema celoj grupaciji gra|anske desnice, a posebno prema [e687

{equ, utvr|uju i dokumentuju wegove veze sa neprijateqskom emigracijom, {to bi bio dovoqan osnov za pokretawe postupka, posebno zbog objavqivawa wegovih sadràja u listu “Iskra”. Me|utim, povodom toga, i Milo{ Baki} i D. Simi} isti~u da bi se moralo dokazivati da je [e{eq li~no poslao tekst “Iskri” ili da je on objavqen sa wegovim znawem ili pristankom. Cene}i dosada{wu aktivnost [e{eqa, drugovi Milo{ Baki}, D. Simi} i D. Mitrovi} smatraju da bi mu trebalo dati putnu ispravu, jer bi u tom slu~aju, povodom wegovih eventualnih odlazaka u inostranstvo, bilo lak{e pratiti i dokumentovati wegove veze sa emigracijom, a osim toga, cene da me|u emigracijom ne bi predstavqao li~nost posebnog zna~aja i da bi se “utopio” kao M. Mihajlov. Nakon analize ovih elemenata i mogu}nosti, zakqu~eno je da se republi~kom i okru`nom tuìocu dostave svi materijali o najnovijim [e{eqevim istupima, a oni }e nakon {to ih prou~e, zakazati sastanak sa operativnim radnicima SDB RSUP SR Srbije i USDB Beograd i odlu~iti o konkretnim merama prema [e{equ. U drugom delu sastanka, kome nisu prisustvovali tuìoci, a na koji je pozvan i (redigovano), dogovoreno je da II i III uprava razrade plan konkretnih operativnih mera na utvr|ivawu [e{eqevih veza sa emigracijom i posebno okolnosti objavqivawa pisma u “Iskri”, u vezi ~ega treba predloìti i na~ine da se, operativnom kombinatorikom, obezbedi relevantna sudska ili kompromituju}a dokumentacija. Dostavqeno: Zdravku Musta~u

Zabele{ku sa~inio (potpis redigovan)

CCXLVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 23. 4. 1988. godine

Izve{taj o rezultatima tajne kontrole po{tanskih po{iqki Vojislav [e{eq, OO u USDB za Beograd zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. Ova mera se primewuje u ciqu potpunijeg sagledavawa i dokumentovawa wegove delatnosti sa pozicija gra|anske desnice. Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci: @ivota Ivkovi}, PO BOS 23232, Chicago Il 60623 USA, uputio je 12. aprila 1988. godine pismo Vojislavu [e{equ (OO po gra|anskoj desnici u USDB) u kojem obja{wava [e{equ da zbog obaveza koje je imao kao predsednik crkveno-{kolske op{tine “Sveti Nikola” i poàra u kome je izgorela crkvena sala 8. aprila 1987. godine, nije mogao ranije da mu odgovori na wegovo pismo, koje mu je Vojislav [e{eq uputio juna 1987. godine. U daqem tekstu pisma, Ivkovi} mu pi{e {ta misli o G. Timotijevi}u“Pukovniku”, za koga je [e{eq u pro{lom pismu pokazao interesovawe. 688

Ivkovi} o “Pukovniku” misli da je to osoba “koja se za neku stvar zagreje, a zatim brzo hladi do najniè ta~ke smrzavawa”. Ivkovi} zatim obja{wava [e{equ da G. Timotijevi} nije “pukovnik”, ve} da je to po~asna titula kojom ovaj voli da se oslovqava. Zatim obja{wava [e{equ da Jovan Dereti} ho}e u îkagu da stvara “ne{to novo, prosocijalisti~ko i prosovjetsko”. @ivota Ivkovi} daqe pi{e da mu se zbog Marksovog nau~nog socijalizma smu~io svaki vid socijalizma, i kaè da je pravda pravda i da, po wemu, ne mora da nosi oznaku socijalna. Daqe, Ivkovi} ovo obja{wava time da je upravo kroz to “socijalno i socijalisti~ko” postignuta, po wemu, najprqavija nepravda, koja se ne pamti ni u vremenima feudalizma. Zatim @ivota Ivkovi} obja{wava Vojislavu [e{equ da on ne vidi razliku izme|u rimske kurije i kominterne, koje su, po wemu, htele da biolo{ki istrebe Srbe. Isto ovakvo mi{qewe Ivkovi} ima i za Jevreje, koje jo{ naziva mafijom i koja je, po Ivkovi}u, qubomorna na na{ geografski prostor koji pokrivamo, s toga pomaù sve na{e neprijateqe. Za marksizam, Ivkovi} daqe navodi da je gore unazadio srpstvo za ovih 46 godina, nego li otomanska vladavina za 500 godina. Me|utim, sada je, po Ivkovi}u, situacija druga~ija. Kaè da je srpski duh po~eo da se budi. Drago mu je {to je Gojko Nikoli{ (redigovano) vratio partijsku kwiìcu, {to je tragi~no zavr{io Qubi{a Veselinovi}, raduje ga ]opi}evo skakawe s mosta, (redigovano) i Antonije Isakovi} (redigovano) shvatili u kakvu su te{ku i prqavu marksisti~ku kaqugu bili zapali”. Na kraju pisma, @ivota Ivkovi} je Vojislavu [e{equ, wegovoj supruzi Vesni i sinu Nikoli ~estitao Uskrs, i u ime toga priloìo ~ek na 100 USA$. Napomena: Osim ~eka @ivote Ivkovi}a, u pismu je priloèn i ~ek @ivka Uro{evi}a na 50 USA$.

CCXLVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 27. 4. 1988. godine (redigovano) Jovaneti} Milica, ro|ena 22. 9. 1951. godine u Titovom Uìcu, od oca @ivka i majke Qubinke, Srpkiwa, dràvqanka SFRJ, neudata, novinar Tanjuga, privremeno nastawena u Beogradu, ul. Pariska 14. Milica je u kontaktu sa Vojislavom [e{eqem. Nije utvr|eno kako se upoznala sa wim (redigovano) utvr|eno da se povremeno vi|aju po beogradskim restoranima i da je ona odu{evqena wime. [e{eq je snabdeva raznoraznim podacima. (redigovano) (potpis redigovan) 689

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 28. 4. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude Vrhovnog suda Srbije – koji je Vojislav [e{eq uputio Saveznom sudu Jugoslavije Prilog: 1 (strana – 40) (potpis redigovan) Dr Vojislav [e{eq Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe 11080 Zemun Beograd, 28. aprila 1988. godine Saveznom sudu Jugoslavije – Beograd Predmet: Zahtjev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude Vrhovnog suda Srbije U zakonskom roku podnosim zahtjev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude Vrhovnog suda Srbije U-1331/87 od 26. januara 1988. godine, kojom je odbijena moja tu`ba u upravnom sporu protiv re{ewa Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda broj 27.3.3457 od 28. aprila 1987. godine, kojim mi je uskra}eno izdavawe putne isprave. Predlaèm Saveznom sudu da moj zahtjev prihvati i pravosna`nu presudu Vrhovnog suda Srbije preina~i, tako {to }e naloìti odgovaraju}em organu unutra{wih poslova da mi se paso{ izda, odnosno da pravosna`nu presudu ukine i predmet vrati Vrhovnom sudu na ponovno odlu~ivawe. Zahtjev obrazlaèm pozivaju}i se na bitne povrede zakona i nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe od strane suda ~iju presudu pobijam. Povrede zakona i nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe sastoje se u slede}em: II. Zahtjev za izdavawe putne isprave podnio sam jo{ 2. oktobra 1986. godine Op{tinskom sekretarijatu za unutra{we poslove Zemun, da bi se ~itav postupak okon~ao tek po~etkom aprila 1988. godine, kada mi je uru~ena presuda Vrhovnog suda Srbije koju pobijam. U toku trajawa postupka nikada me nadle`ni organ nije saslu{ao u vezi okolnosti zbog kojih mi se uskra}uje paso{. Jedan jedini put kad me je pozvao na razgovor, postavqeno mi je samo pitawe za{to traìm putnu ispravu. Ovakvim postupawem povre|ena je odredba ~lana 143, stav 3 Zakona o op{tem upravnom postupku (“Slu`beni list SFRJ”, br. 32/78). Kako se trenutno ne nalazim pod istragom niti se protiv mene vodi krivi~ni postupak, nezakonito je bilo kakvo otvarawe mog personalnog dosijea kod odgovaraju}e policijske slu`be koji bi sluìo za sistematsko ugroàvawe mojih elementarnih gra|anskih prava. Prema stavu 2, ~lana 183 Ustava SFRJ, sloboda kretawa bi mi se mogla ograni~iti radi za{tite javnog poretka ili ako to zahtjevaju interesi odbrane zemqe. Interesi odbrane zemqe nikako ne bi mogli nalagati da mi se uskrati izdavawe paso{a, s obzirom da ja nikada nisam bio upu}en ni u kakvu vojnu tajnu ~ije bi eventualno odavawe moglo ugroziti odbranu Jugoslavije. Nisam ni rezer690

vni oficir, a nikada nisam pokazivao nikakve sklonosti ili eventualnu namjeru da pristupim oruànim snagama neke strane zemqe. S druge strane, sloboda kretawa mi se ne bi mogla ograni~iti ni iz razloga za{tite javnog poretka, po{to se ne nalazim pod istragom niti se protiv mene vodi krivi~ni postupak zbog eventualnog ugroàvawa postoje}eg poretka. Jedini argument koji bi mo`da policijski organi mogli ista}i u poku{aju da opravdaju svoj postupak je ~iwenica da sam ja otvoreni ideolo{ki i politi~ki protivnik vladaju}e jugoslovenske partije, te da sam istaknuti pristalica demokratskih politi~kih ideja i koncepcija ure|ewa dru{tva. Dakle, moje odbacivawe komunisti~ke ideologije i suprotstavqawe totalitarnim i autokratskim pojavama i tendencijama je iskqu~ivi razlog spre~avawa da nesmetano putujem u inostranstvo i vra}am se u otaybinu. Iz ovoga proizlazi da sada{wi reìm u inostranstvo pu{ta samo svoje istomi{qenike i sqedbenike, {to zna~i da se takvom diskriminacijom ideolo{kih i politi~kih protivnika kr{e kqu~ni me|unarodnopravni akti kojima se za{ti}uju gra|anske slobode i prava, a ~iji je potpisnik i Jugoslavija. II. Ustavni sud Jugoslavije je u maju 1987. godine donio zakqu~ak U – broj 142/87 o neprihvatawu inicijative za pokretawe postupka za ocjewivawe ustavnosti ~lana 43, stav 5 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ, ali je tom prilikom dato obrazloèwe koje }u najprije citirati u cjelosti da bih pokazao da je postupak Vrhovnog suda Srbije u suprotnosti i sa stanovi{tem Ustavnog suda Jugoslavije: “Osporenom zakonskom odredbom propisano je da se u re{ewu, kojim se odbija zahtev za izdavawe putne isprave, produèwe roka va`nosti putne isprave, ili za izdavawe viza, ili se oduzima putna isprava, odnosno poni{tava viza, ako to zahteva za{tita javnog poretka, ili ako to zahtevaju interesi odbrane zemqe – stav 1, ta~ka 6, ne moraju navesti razlozi kojima se nadle`ni organ rukovodio prilikom dono{ewa takvog re{ewa. Davalac inicijative smatra da se ovom odredbom naru{ava ustavna sloboda kretawa, kao i ostvarivawe ustavnog prava gra|ana na àlbu, ~ime pruà i uslove za samovoqu u odlu~ivawu. S obzirom da o pokrenutom pitawu sud ima stav i sudsku praksu, te kako je pored re{ewa sud odlu~ivao i zakqu~kom, ovom prilikom interpretira se, radi preglednosti problema u oceni suda, obrazloèwe iz re{ewa U. br. 170/79: – Prema ~lanu 203 Ustava SFRJ, sloboda i prava ne mogu se oduzeti ni ograni~iti, osim ako se koriste radi ru{ewa osnova socijalisti~kog samoupravnog demokratskog ure|ewa, ugroàvawa nezavisnosti zemqe, kr{ewa ustavom zajam~enih sloboda i prava ~oveka i gra|anina, ugroàvawa mira i ravnopravne me|unarodne saradwe, raspirivawa nacionalne, rasne i verske mr`we ili netrpeqivosti, ili podsticawa na vr{ewe krivi~nih dela, niti se te slobode mogu koristiti na na~in kojim se vre|a javni moral. Zakonom se odre|uje u kojim slu~ajevima i pod kojim uslovima kori{}ewe slobodama protivno Ustavu, povla~i ograni~ewe i zabranu wihovog kori{}ewa. 691

Na~in ostvarivawa pojedinih sloboda i prava moè se propisati samo zakonom, i to samo onda kad je to ustavom utvr|eno i kad je to neophodno za wihovo ostvarivawe. Ostvarivawe slobode kretawa preko dràvne granice i boravak u inostranstvu, ure|eno je Zakonom o putnim ispravama jugoslovenskih dràvqana, koji utvr|uje da dràvqanin SFRJ ima pravo na putnu ispravu i na vizu za prelaèwe dràvne granice i boravak u inostranstvu, pod uslovima propisanim tim zakonom. Ograni~ewe slobode kretawa i prelaèwe dràvne granice i prava na putnu ispravu i na vizu, propisano osporenom zakonskom odredbom, ima osnova i u odredbama ~lana 183 Ustava SFRJ. Naime, prema stavu 2, ~lana 183 Ustava SFRJ, sloboda kretawa moè se ograni~iti radi za{tite javnog poretka, ili ako to zahtevaju interesi odbrane zemqe. Ograni~ewe utvr|eno osporenom zakonskom odredbom, prema tome, saglasno je sa Ustavom SFRJ i me|unarodnim dokumentima i obavezama koje za SFRJ proisti~u iz tih dokumenata. Osporenom zakonskom odredbom se, po oceni Ustavnog suda Jugoslavije, ne dovodi u pitawe ostvarivawe ustavnog prava na àlbu, jer se tom odredbom ne iskqu~uje kako pravo na àlbu protiv prvostepenog re{ewa, tako ni pravo na sudsku za{titu protiv kona~nog akta nadle`nog organa u upravnom sporu. To ustavno pravo ne dovodi se u pitawe ni time {to je nadle`nom organu dato ovla{}ewe da ne mora navoditi razloge kojima se rukovodi pri dono{ewu re{ewa kojim se odbija zahtev gra|anina. Takvo zakonsko ure|ivawe saglasno je sa Ustavom SFRJ. Naime, prema odredbi stava 2 i 3, ~lana 97 Ustava SFRJ, na~in obezbe|ewa javnosti ure|uje se zakonom i zakonom se mogu odrediti poslovi i zadaci koji predstavqaju tajnu i ne mogu se objavqivati. Takvim ovla{}ewem organa uprave za{ti}uje se javni poredak i interesi odbrane zemqe, u skladu sa odredbama Ustava SFRJ. Prema stavu suda, nadle`ni organ nije u postupku utvr|ivawa i ograni~avawa prava oslobo|en obaveze da potpuno i pravilno utvrdi ~iwenice i okolnosti od zna~aja za re{ewe o pravu gra|anina, niti mu je dato ovla{}ewe da o zahtevima gra|ana re{ava po slobodnoj oceni, ve} je obavezan da, u odre|enim slu~ajevima, kad se ustanove zakonski razlozi, donese re{ewe o odbijawu zahteva, i ovla{}en je da u re{ewu ne izna|e razloge u slu~ajevima utvr|enim osporenom odredbom Zakona. Takvo ovla{}ewe organa ne iskqu~uje supsidijarnu primenu pravila op{teg upravnog postupka da saslu{awem stranke, i izvo|ewem drugih dokaza, utvrdi ~iweni~no stawe stvari od zna~aja za re{avawe. U ciqu ostvarivawa prava na sudsku za{titu sloboda i prava ~oveka i gra|anina postoji obaveza i za sudove da, kada odlu~uju o zakonitosti kona~nih re{ewa organa uprave, cene postojawe relativnih (vaqda: relevantnih – primedba V. [.) ~iwenica, bitnih za zakonito odlu~ivawe i cene zakonitost sprovedenog postupka. Ovla{}ewe iz stava 5, ~lana 43 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ u skladu je i sa odredbama ~lana 180, stav 2; ~lana 183, stav 1, i ~lana 198, stav 1 i 215, stav 1 Ustava SFRJ. Kao zakleti antititioista, mi{qewa sam da i ovakvo stanovi{te Ustavnog suda svjedo~i da je dana{wa Jugoslavija zemqa bez pravnog poretka. 692

Ali, ono {to mi se u ovom slu~aju ~ini najbitnijim je ~iwenica da Vrhovni sud Srbije prenebregava i stav Ustavnog suda Jugoslavije tako {to se uop{te ne upu{ta u ocjenu postojawa relevantnih ~iwenica, bitnih za zakonito odlu~ivawe, pa je tako i wegova ocjena zakonitosti sprovedenog postupka krajwe proizvoqna i ne temeqi se ni na kakvim egzaktnim ~iwenicama. Nakon {to je primqena moja tu`ba, Vrhovni sud se obratio Upravi za strance, pograni~ne i upravne poslove Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove SR Srbije i zatraìo weno izja{wewe o tu`benim navodima. Dana 11. januara 1988. godine Vrhovnom sudu je upu}en odgovor 03 br. 27-351/87, koji je potpisao na~elnik odeqewa Slobodan Todorovi}. U odgovoru je doslovno stajalo: “Osporenim re{ewem odbijena je àlba tuìoca izjavqena na re{ewe Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograd, broj 27-3-3457 od 28. 4. 1987. godine, kojim je odbijen zahtev za izdavawem putne isprave za putovawe u inostranstvo. Ne stoje navodi tuìoca da su doneta re{ewa u upravnom postupku nepravilna i nezakonita iz slede}ih razloga: ^lanom 43 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ predvi|eno je kada }e se odbiti zahtev za izdavawe putne isprave za putovawe u inostranstvo. U konkretnom slu~aju, prvostepeni organ je odbio zahtev tuìoca na osnovu ta~ke 6, stava 1 navedenog ~lana 43, po{to je u postupku utvr|eno da su nastupili razlozi. Nezadovoqan prvostepenim re{ewem, tuìlac je izjavio àlbu. Re{avaju}i u drugostepenom postupku, RSUP SR Srbije odlu~io je da se àlba odbije kao neosnovana, jer je utvr|eno da je prvostepeni organ ispravno postupio kada je doneo oàlbeno re{ewe, po{to su se stekli uslovi za odbijawe zahteva za izdavawe putne isprave za putovawe u inostranstvo. Razlozi za odbijawe zahteva nisu navedeni u obrazloèwima donetih re{ewa u smislu ovla{}ewa iz stava 43 Zakona o putnim ispravama. Na osnovu napred navedenog, RSUP SR Srbije predlaè da sud tu`bu odbije kao neosnovanu”. I to je bio jedini dokument koji je Vrhovnom sudu stavqen na uvid i na osnovu koga je sud donio presudu. Dakle, ~ak ni sudu razlozi odbijawa zahtjeva nisu saop{teni, nego mu je samo sugerisano kakvu presudu da donese. To rje~ito govori da su u jugoslovenskom poretku sudovi podre|eni policiji, umjesto da to bude obrnuto, po uzoru na civilizovane dràve. Dva puta sam ostvarivao uvid u spise Vrhovnog suda i svojim o~ima sam se uvjerio da tamo nije bilo nikakve dokumentacije, osim moje tu`be i odgovora Republi~kog SUP-a. Bilo kakve relevantne ~iwenice Vrhovni sud Srbije nisu interesovale. On je samo izvr{avao partijsko-policijski nalog da se definitivno uskrati sloboda kretawa jednom otvorenom politi~kom protivniku postoje}e titoisti~ke diktature. 693

III. Putna isprava mi je ina~e oduzeta nakon pravosna`nosti presude poznatog veleizdajni~kog procesa koji su protiv mene reìrali Branko Mikuli} i Hamdija Pozderac, uz asistenciju Staneta Dolanca, 1984. godine u Sarajevu, na kome sam osu|en na osam godina zatvora. Su|ewe je imalo veliki publicitet u doma}oj i stranoj javnosti i sigurno je nanijelo veliku {tetu komunisti~kom reìmu u Jugoslaviji, posebno wegovoj ultrastaqinisti~koj varijanti u Bosni i Hercegovini, kojom ve} decenijama nesmetano àri i pali Mikuli}eva razbojni~ka banda. Kakvoj su op{toj blamaì zbog tog politi~kog procesa u me|unarodnom javnom mwewu bili izloèni Titovi sqedbenici, mo`da bi se ovog puta najboqe moglo ilustrovati ~lankom “Ko misli svojom glavom biva drakonski ka`wen”, koji je u jesen 1984. godine objavqen u broju 17 austrijskog ~asopisa “Gegen{timen”: “U sredu, 4. jula uve~e, po mnogim stanovima u Beogradu, Zagrebu i Qubqani otvarale su se fla{e crnog vina: preko vesti u ve~erwim satima objavqeno je da su privremeno pu{teni (da se brane sa slobode) {estorica uhap{enih intelektualaca iz Beograda, koji su bili zatvoreni od kraja aprila, odnosno neki od maja. (Videti: “Gegen{timen” br. 16/1984.) Slede}eg ponedeqka, 9. jula, usledilo je neverovatno zaprepa{}ewe, uàs: u glavnom gradu Bosne, Sarajevu, osu|en je na osam godina zatvora sociolog Vojislav [e{eq sa nepunih trideset godina ìvota. Uostalom, ni Milovan \ilas nije izbegao drakonsku kaznu u svoje vreme, 1957. godine, zbog svoje “Nove klase”. A tek po~etkom avgusta je javni tuìlac Beograda podigao optu`nicu protiv {estorice. [e{eq je progla{en krivim od strane vije}a Okru`nog suda u Sarajevu, kojim je predsedavao Milorad Potpari}, a prema ~lanu 114 Krivi~nog zakona, za kontrarevolucionarnu delatnost i zbog ugroàvawa dru{tvenog poretka Jugoslavije, i osu|en je. [e{eq je prema obrazloèwu presude, “od 1982. do maja 1984. pisawem i govorom sa anarholiberalisti~kih i nacionalisti~kih pozicija, zajedno sa drugim osobama, razvio delatnost ~iji je ciq obarawe vlasti radni~ke klase i radnog naroda, potkopavawe dru{tvenog i privrednog ure|ewa i ustavom utvr|enog dru{tveno-politi~kog sistema samoupravqawa”. On je, kako navodi sud, antiustavno delovao u ciqu slabqewa dru{tvenih i samoupravnih organa, razbijawa bratstva i jedinstva i ravnopravnosti naroda i zalagao se za promenu federativnog ure|ewa dràve. Sudija je na dan izricawa presude izgovorio krupne re~i: Od vremena sukoba Tito–Staqin, tako kaè predsedavaju}i od re~i do re~i, nije Savez komunista Jugoslavije tako napadnut, kao od strane [e{eqa u posledwe dve godine, a uz to i Tito i ceo sistem samoupravqawa, koji, uostalom, nije ni postojao u vreme prekida Tita sa Staqinom. [e{eq je nesumwivo postao izrazito o{tar kriti~ar jugoslovenskog, a naro~ito bosanskog partijskog rukovodstva. Ali, ni po jugoslovenskom krivi~nom zakonu ne bi smeo da bude osu|en zbog svog mi{qewa. Zato je tuìlac morao za vreme procesa da iznosi???? dokaze da [e{eq nije samo nepodoban intelektualac, ve} i da se bavio kontrarevolucionarnom propagandom. 694

Najva`niji dokazni materijal je u tom smislu bio rukopis koga je [e{eq pro{le jeseni napisao za beogradskog novinara Du{ana Bogavca, sa ve} poznatim naslovom “[ta da se radi?”. Bogavac je do pre nekog vremena bio slu`benik (urednik) partijskog ~asopisa “Komunist”. U tom rukopisu, od oko ~etrdeset stranica, [e{eq je o{tro napao politi~ki sistem u Jugoslaviji, naravno ako je verovati novinskim izve{tajima. On odri~e socijalisti~ki karakter dru{tva i daje dijagnozu “permanentne krize birokratske vladavine”. Navodno zahteva da sada{wa vode}a garnitura mora da ode sa vlasti, te odri~e svaku sposobnost Saveza komunista za iznalaèwe izlaza iz krize. On i Tita smatra odgovornim za dana{we prilike u zemqi. Kao alternativu za sada{wu krizu [e{eq navodi, pi{e jugoslovenska {tampa, da radni~ka klasa treba da se oslobodi zagrqaja svoje navodne avangarde, a da humanisti~ka i socijalisti~ka inteligencija dobije mogu}nost da nastupi na politi~koj pozornici. [e{eq optuùje partijsko rukovodstvo i za savremeni talas nacionalizma i tvrdi da re{ewa koja rukovodstvo nudi ne mogu ni slu~ajno da pro|u kod kriti~ara beogradskog reìma. On smatra, kako kaè jugoslovenska {tampa, muslimansku i crnogorsku naciju ve{ta~kim tvorevinama i predlaè da se ukinu republika Bosna i Hercegovina, kao i Crna Gora. Pravni osnov navoda tuìla{tva pada u vodu kad se radi o ovom tekstu, jer on predstavqa neobjavqeni materijal koga je, kako [e{eq kaè, poslao eventualnom izdava~u Du{anu Bogavcu. Uprkos svim insistirawima istra`nih organa, Bogavac je pred sudom izjavio da nije dobio primerak teksta koji je bio poslat uredni{tvu “Komunista”. Iskusni jugoslovenski ~italac je razumeo: policija ga je zaplenila. A ako bi ikada i do{lo do objavqivawa planiranog projekta, to bi bilo tek 1986. godine, i to u nekoj tre}oj ili ~ak ~etvrtoj verziji. [to se originala ti~e, wega je policija zaplenila prilikom pretresa [e{eqevog stana za vreme zimske olimpijade. Na zasedawu Savezne skup{tine 12. aprila, visoki slovena~ki politi~ar Mitja Ribi~i~, a potom i tada{wi ministar unutra{wih poslova Stane Dolanc, po~etkom maja na televiziji javno napadaju tekst. Filozofi i pisci 28. maja u otvorenom pismu predsedniku Predsedni{tva Jugoslavije doslovce pi{u: “Ko je ovde po~inio verbalni delikt? Da li ~ovek koji pi{e ili onaj koji zaplewuje napisano i iznosi u javnost”? Kako tuìla{tvo stvari predstavqa, [e{eq je rukopis umnoìo i razaslao svojim istomi{qenicima, kako bi privukao nove pristalice. Mada je policija zaplenila sav materijal u stanu i na radnom mestu optuènoga, za wu je kqu~no pismo Bogavcu. Na{ao se i jedan jedini svedok koji je pred sudom izjavio da je ilegalno dobio jednu kopiju [e{eqevog teksta “[ta da se radi?”. To je bio kolega optuènog, Radi{a Milenkovi}. Ali, gle nezgode za optu`bu: {tambiq beogradske po{te je nosio datum od nekoliko dana nakon [e{eqevog hap{ewa. I ovog puta je nespretna ruka Dràvne bezbednosti proma{ila. Stav odbrane je da tekst koga autor nikome nije davao na ~itawe ne moè biti predmet optu`be i da se optu`ba ne moè oslawati na politi~ke zahteve. 695

Svedoci koje je tuìla{tvo predloìlo, a koji su trebali da dokaù [e{eqevu usmenu “kontrarevolucionarnu propagandu”, bili su uglavnom osvedo~eni li~ni protivnici optuènog koje je sud prihvatio i pored protivqewa odbrane, jer su im iskazi bili konfuzni. Svi od reda su iznosili samo [e{eqev sud o politi~koj situaciji u Jugoslaviji, ono {to im je optuèni rekao u ~etiri oka. Tako se nau~nik iz oblasti ekonomije, Slobodan ^voro, prise}a da je sreo [e{eqa 20. septembra 1982. godine u vozu na putu od Sarajeva do Beograda. [e{eq je izjavio pred sudom da se toga ne se}a i da ovog, za optu`bu tako va`nog svedoka, nije sreo nikada u ìvotu. Svedok je tvrdio da mu se [e{eq za vreme puta àlio na birokratsko ugwetavawe intelektualaca u Bosni. Dva meseca kasnije (!), svedok je otkrio da je to izlagawe imalo antidràvni karakter i prijavio ga policiji. Emilu Vlajkiju, politikologu iz Sarajeva, [e{eq je ~ak poverio da on smatra Savez komunista nesposobnim da prona|e izlaz iz krize. Da je u izjavama ostalih svedoka “optuùju}i materijal” bio jo{ bezna~ajniji, svedo~i jugoslovenska {tampa, koja o tome nije ni slova objavila. Iza presude sudije Milorada Potpari}a stoji, s jedne strane, dugogodi{wi progon bosanskog partijskog rukovodstva protiv pojedinih poznatih i kriti~ki raspoloènih “disidenata” u republici. [e{eq se nesmotreno usudio da otkrije plagijat u magistarskom radu gradskog sekretara partije Sarajeva, Brane Miqu{a, {ti}enika sada{weg ~lana Predsedni{tva Jugoslavije i vrlo uticajnog ~oveka u Bosni i Hercegovini, Branka Mikuli}a. Od tada po~iwe sukob izme|u docenta sociologije i partije. [e{eq je kritikovao ideolo{ku naklonost partije prema “muslimanskom nacionalizmu”. Istovremeno se osvrnuo i na administrativno gowewe takozvanih “muslimanskih fundamentalista” u Sarajevu. Posledice su bile iskqu~ewe iz partije i besprimerna kampawa protiv [e{eqa u glasilima Bosne i cele Jugoslavije. “Infektivni pacov”, “intelektualna sviwa”, “staqinisti~ko |ubre” i “zagovornik psiholo{kog rata inostranih tajnih slu`bi”, to su bili otmeni epiteti pri{iveni jednom nau~niku. I dok se me|unarodna javnost interesovala iskqu~ivo za zimske olimpijske igre, [e{equ je bilo zabraweno da razgovara sa inostranim novinarima. Prilikom pretresa stana i radnog kabineta, zapleweno mu je oko 1.700 stranica rukopisa, a me|u wima i 40 strana projekta “[ta da se radi?”, kako navode autorovi prijateqi. Hap{ewe i proces povodom wegovog u~e{}a na sastancima “Slobodnog univerziteta” u Beogradu, 20. aprila, samo su logi~ni ishod. @eqeni efekt zastra{ivawa treba da bude: sada svaki intelektualac zna da sud i bez ikakvog dokaza moè da izrekne dugogodi{wu kaznu protiv kriti~ara reìma, a da pri tom ni okom ne trepne”. Pored ovog teksta, Mihajla [rajber, u istom broju “Gegen{timena” objavquje intervjue sa dvojicom poznatih intelektualaca marksisti~kog usmjerewa, koji uprkos sopstvenom komunisti~kom ideolo{kom ubje|ewu, kritikuju reìmsku samovoqu i autokratske postupke koji su do{li do izraàja i u toku mog krivi~nog progona. Tako dr Qubomir Tadi}, izme|u ostalog, kaè: “U Bosni je partijska oligarhija zavela jo{ pre mnogo godina represivan kurs, a predstavnici Bosne u saveznim organima su sa tim stavom otvo696

reno iza{li. Ja sam to okarakterisao kao refeudalizaciju Jugoslavije u intervjuu ~asopisu “Teorija”. U svakoj republici i u obema autonomnim pokrajinama vladaju odnosi kao u starim feudalnim vremenima. Delovi republika su zapravo suverene dràve, a dràvno i partijsko rukovodstvo se pona{a kao u doba prelaska iz feudalizma u apsolutizam. U Bosni je rukovodstvo naro~ito angaòvano u represivnoj politici. Naàlost, u Bosni postoji i jaka grupa korumpiranih intelektualaca, takozvanih filozofa, koji su sastavni dio nasilni~kog aparata. Oni su i organizovali taj monstruozni proces. [e{eqevi stavovi se mogu kritikovati, ali kako je proces pokazao, nema pravne osnove za kaznene mere. Sve su to diskutabilne stvari: ustrojstvo na{e federacije itd. Wegova kritika se bazira na jasnoj socijalisti~koj osnovi, a ipak je ìgosana kao neprijateqska delatnost, te je prema odgovaraju}im paragrafima krivi~nog zakona odmerena monstruozna kazna od osam godina. U partijskom rukovodstvu su razli~itog mi{qewa. Mitja Ribi~i~ se u NIN-u izjasnio protiv takvih mera. On je rekao da mi moramo kwigu da kritikujemo kwigom, a ne nasiqem. Branioci o{trog kursa su se izjasnili protiv te izjave Ribi~i~a. Tako, na primer, Vrhovec iz Hrvatske, koji je poznat po tome da je uvek bio za takav kurs. Naravno i bosanski zastupnici u Hrvatskoj, kao Balti} koji je mog kolegu i prijateqa, pisca ]osi}a, napao na najprimitivniji na~in. I qudi iz Vojvodine su se solidarisali sa tim o{trim kursom”. Istovremeno, dr @arko Puhovski na pitawe: “Posle policijske intervencije na jednom skupu “Slobodnog univerziteta” u Beogradu, krajem aprila, i posle hap{ewa sedmorice intelektualaca u Beogradu i u Sarajevu, do{lo je do mnogih protesta. Kakvi su motivi tih peticija?”, odgovara: Pre svega, mislim da su te mere bile pogre{ne. Kao prvo, u principu, jer uhap{eni nisu u~inili ni{ta protivzakonito ni protivustavno. Drugo, ~ak i sa stanovi{ta rukovodstva. Mnogi mladi qudi nisu dotle slu{ali ni{ta ili skoro ni{ta od Milovana \ilasa. \ilas je rehabilitovan, a da ga nisu rehabilitovali “praksisovci” ni “nacionalisti” ni “anarholiberali”, ve} policija. Mnoge na{e kolege su se principijelno suprotstavile hap{ewu qudi kao neprijateqa samo zato {to su u nekom stanu o ne~emu raspravqali. Jedino {to smo mogli protiv toga da u~inimo bilo je pisawe peticija vlastima, pa smo to i radili. Prema na{im zakonima to je legalno sredstvo komunikacije s vlastima. Na hiqade intelektualaca, studenata, ali i radnika, slu`benika i penzionera iz Beograda, Zagreba i Qubqane potpisalo je te peticije. To smo u~inili iz sasvim odre|enih razloga: da bismo za{titili na{e kolege, kao i da bismo stali u odbranu principa bez kojih nijedna socijalisti~ka zemqa ne bi smela da bude. O tom slu~aju su jugoslovenske novine iscrpno pisale. I nigde nije bilo traga da je “Slobodni univerzitet” imao politi~ki program ili da je stvorio neku organizaciju, a da i ne govorimo da nije bilo ni pomena o nekim planovima da se sru{i vlada ili tome sli~nom. Uglavnom su se vodili teoretski razgovori, pri ~emu svakako i o kriti~nom poloàju jugoslovenskog dru{tva. O tome su i pri697

~ale kolege koje su tamo u~estvovale. U Beogradu su uhap{ene pustili da se brane sa slobode. U Sarajevu je po~etkom jula osu|en na osam godina zatvora sociolog Vojislav [e{eq. Li~no poznajem [e{eqa i nije mi te{ko da kaèm ne{to protiv presude, jer nisam u naro~ito prijateqskim odnosima s wim. Neke wegove politi~ke teze smatram pogre{nim. Ali to {to je u~inio, to je samo pisawe politi~kih teza i verovatno – ni to nije potpuno sigurno – da je poku{ao da ih objavi. Pri tome, ni u jednom trenutku nije bilo neke akcije, propagande ili organizacije. Po{to mislim da [e{eq nije u pravu, onda sam to mogao da kaèm kada sam imao prilike da s wim vodim diskusije. Takvu priliku sam imao pre dve godine ili pre {est meseci. Ali, sada se govori samo o wemu. I mada ima toliko razloga da sa [e{eqem raspravqam o filozofiji, ideologiji i o politici, to mogu da u~inim samo sa slobodnim gra|aninom. Sada mogu samo da protestujem {to ne mogu s wim da vodim takvu prepirku, jer je zbog svojih stavova uhap{en”. Ina~e, sam sam do sada objavio vi{e od hiqadu kucanih strana raznog dokumentacionog materijala, protestnih pisama, saop{tewa i peticija koje su napisali najzna~ajniji jugoslovenski (i srpski i hrvatski i slovena~ki) i strani intelektualci suprotstavqaju}i se brutalnom policijskom nasiqu kome sam nekoliko godina sistematski izlagan. Ako smatrate da bi za va{ reìm bilo dobro da se daqe nastavi produkcija takvih tekstova, onda mi ni vi ne dajte paso{. I ne samo to, nego me podvrgnite i novom krivi~nom gowewu. Sa svoje strane vas uvjeravam da }u se do zadweg daha suprotstavqati sada{wem titoisti~kom reìmu i wegovim glavnim vlastodr{cima. Jedan jedini na~in da u tome budem sprije~en je da me Stane Dolanc, ili neko wemu sli~an, fizi~ki likvidira. IV. Zbog odbijawa da mi izda paso{, jugoslovenski komunisti~ki reìm trpi i znatnu {tetu na diplomatskom planu. Da bih ovaj navod potkrijepio, upozna}u vas samo sa dijelom dokumentacije do koje sam slu~ajno do{ao, a koja pokazuje da su se po pitawu mog paso{a angaòvali i poznati politi~ari Jugoslaviji tradicionalno prijateqskih zemaqa. Prethodno vas obavje{tavam da sam se li~no 24. februara 1987. godine obratio Centrali me|unarodnog PEN centra i Organizaciji “Helsinki vo~” pismom slede}e sadrìne: “Poštovane dame i gospodo, Hteo bih da se zahvalim vašoj organizaciji za sve što je u~inila za mene; siguran sam da je ona odigrala va`nu ulogu u smawewu moje kazne i odràvawu principa koji se poštuju u civilizovanim društvima. U ovom trenutku ja se borim za pravo na slobodu kretawa: vlasti i daqe odbijaju da mi izdaju pasoš. Bio bih neizmerno zahvalan ako biste mogli da mi pruìte svoju moralnu i politi~ku pomo} u vezi s ovom borbom i da pomognete nama ovde da uspostavimo jedno od najsonovnijih qudskih prava”. Drugog marta u ime Me|unarodnog PEN centra odgovorila mi je gospo|a Ketlin Simeon pismom u kome je stajalo: “Po{tovani g. [e{eq, Uop{te nisam sigurna da li }e priloène stvari sti}i vama, niti da li je mudro {to ih {aqemo. 698

Toliko nam je drago {to ste slobodni i shvatamo da se neke va{e kwige objavquju. Nadamo se da }ete vrlo brzo dobiti paso{ i da }ete mo}i putovati. U maju mesecu }e se odràti jedan sastanak u Luganu na kojem mogu da se iznesu neki va{i problemi. Htela bih da kaèm koliko su bili od pomo}i PEN centri i druge organizacije. Oni se zaista mogu smatrati zaslu`nim za svako smawewe (kazne) itd. U~inili su sve {to su mogli i wima je bilo mnogo teè nego nama. Nisam mogla da na|em ni{ta interesantnije od priloènih stvari, kopije apela sada ne bi imale smisla. Uz najboqe èqe, sigurna sam da }ete dobiti paso{!” Dvadesetog marta sam dobio pismo od direktora “Helsinki vo~a”, gospo|e Katerine Ficpatrik: “Po{tovani g. [e{eq, Ameri~ki Helsin{ki odbor u potpunosti podràva va{u borbu za dobijawe paso{a, ~ime biste stekli zakonitu slobodu kretawa. Kao {to vam je poznato, Deklaracija Ujediwenih nacija o qudskim pravima garantuje pravo slobodnog izlaska i povratka u domovinu. Intervenisa}emo u va{e ime kod Stejt departmenta i Kongresa. Mogu}e je da se za vas obezbedi neka vrsta pozicije gostuju}eg profesora na nekom ameri~kom univerzitetu, iako je to te{ko i postoji velika konkurencija za malo mesta. Bilo bi korisno ako biste poslali prikaz svog akademskog rada (svoju biografiju) i neke od radova prevedene na engleski, ako je uop{te mogu}e. Shvatam da vam va{e prilike mo`da ne}e dozvoliti da to u~inite, ali bi barem prikaz bio (dobar) po~etak. U prilogu vam {aqemo neke od va{ih publikacija u kojima smo dokumentovali i poku{ali da obnarodujemo va{ slu~aj. Molim vas da ostanete uvereni da }emo nastaviti da traìmo od jugoslovenske vlade da popravi svoje po{tivawe me|unarodnih ugovora u vezi s qudskim pravima koje je potpisala, ukqu~uju}i Heksin{ki zavr{ni akt”. Ina~e, jo{ u novembru 1986. godine akademik dr Vladimir Dedijer se obratio dr Noamu ômskom s molbom da se li~no angaùje da mi se na nekom od ameri~kih univerziteta obezbijedi stipendija za studijski boravak. Uputio mu je pismo u kome je naveo: “Dragi Noame, Upravo me je posetio moj prijateq dr Vojislav [e{eq, mole}i me da mu pomognem da ode u SAD, na neki univerzitet, radi bavqewa nau~nim radom. Kao {to znate, dr [e{eq je osu|en na osam godina zatvora zbog neobjavqenog teksta nau~nog karaktera, koji je napisao kao sociolog. Raselov sud je tri puta protestovao zbog kazne izre~ene [e{equ, koju smo opisali kao sudijsko uverewe. Dr [e{eq je proveo godinu i deset meseci u zatvoru u groznim uslovima. [trajkovao je gla|u i brutalno je premla}en posle devet dana {trajka gla|u. Dr [e{eq je, posle velikog pritiska na{eg i svetskog javnog mwewa, pu{ten iz zatvora 15. marta ove godine i do sada nije uspeo da dobije bilo kakav posao. 699

Zato vas molim, dragi Noame, da pomognete ovom hrabrom i inteligentnom ~oveku da dobije priliku da usavr{i svoje znawe na poqu politi~kih nauka”. U me|uvremenu sam ve} dobio i dva otvorena poziva za studijski boravak na ameri~kim univerzitetima. Nadam se da vam je razumqivo iz kojih vam razloga ne}u re}i o kojim je univerzitetima rije~. Nadam se da vam je poznato i koliko je jugoslovenskoj vladi diplomatskih nevoqa izazvalo moje su|ewe iz 1984. godine, ali, da bih vas na to podsjetio, nave{}u vam i jedno karakteristi~no pismo ministra spoqnih poslova Australije, gospodina Bila Hajdena, na interpelaciju gospodina R. J. Mulaka, potpredsednika vlade i ministra zdravqa. Pismo je datirano 1. februara 1985. godine i u wemu stoji: “Dragi moj ministre, Hvala vam za pismo od 23. novembra u kojem ste traìli moj komentar u vezi s pismom predsednika Srpskog nacionalnog komiteta u Australiji koje se odnosi na pitawe qudskih prava u Jugoslaviji. Mislim da dopis koji je poslao g. Stilinovi}, “Neslagawe i qudska prava u Jugoslaviji” predstavqa upe~atqivo trezven prikaz novijih sukoba izme|u jugoslovenskih vlasti i nekih srpskih disidenata. Po mojim uputstvima, australska ambasada u Beogradu vrlo pomno prati ove doga|aje i poslala je posmatra~a na su|ewe beogradskoj {estorci, grupi intelektualaca koji su nedavno optuèni za kontrarevolucionarne aktivnosti. Doga|aji dokumentovani u dopisu nai{li su na op{te i detaqno prihvatawe {tampe, a potowe akcije jugoslovenskih vlasti, kao {to je odlagawe su|ewa beogradskoj {estorci i smawewe zatvorske kazne izre~ene dr [e{equ, sugeri{u da su oni svesni da bi daqe mere protiv disidenata mogle naneti {tetu me|unarodnom poloàju Jugoslavije. Vlada je izrazila jugoslovenskim vlastima svoju sna`nu opredeqenost da vidi da se me|unarodno prihva}eni standardi po{tuju u Jugoslaviji i iznela je jedan broj individualnih slu~ajeva. Mi }emo nastaviti da pomno pratimo akcije jugoslovenskih vlasti u ovom smislu i, kao {to prili~i, ponavqa}emo im na{e stavove”. Desetog decembra 1986. godine, pukovnik ameri~ke armije, gospodin Miroqub B. Timotijevi}, obratio se gospodinu Yozefu A. Preslu, otpravniku poslova ameri~ke ambasade u Beogradu, pismom u kome je naveo: “Po{tovani g. Presl, Pi{em vam kao ro|eni Srbin, sada naturalizovani dràvqanin SAD, pripadnik ove slobodne nacije kojoj sam se pridruìo pre 36 godina, i veteran ratova u inostranstvu (Koreja). G. Presl, ne bih vam oduzimao dargoceno vreme radi ~itawa ovog pisma, za koje se nadam da }e sti}i vama li~no, niti bih gubio svoje vreme pi{u}i ga da nije pitawa koja se odnose na dr Vojislava [e{eqa, poznatog intelektualca na Zapadu kao i u Jugoslaviji, koji je tokom posledwih 8–10 godina mu~en, progawan, pa ~ak i zatvaran od strane komunisti~kog reìma u Jugoslaviji, a sada èli da napusti svoju domovinu i da emigrira u neku slobodnu zemqu sa svojom ènom i dvogodi{wim sinom. 700

(Molim vas da odvojite nekoliko minuta svog vremena i da pro~itate ovo pismo koje sam preveo sa srpskohrvatskog na engleski, a u kojem on kazuje svoju pri~u. Hvala). (Rije~ je o mom pismu Predsjedni{tvu SFRJ od 1. juna 1986. – napomena V. [.) Dakle, kako nisam u poziciji da mu pomognem diplomatskim kanalima i da podstaknem jugoslovenske vlasti da mu izdaju paso{ i izlaznu vizu za legalan ulazak u Sjediwene Dràve, moram se obratiti vama, gospodine, da pomognete dr [e{equ i wegovoj porodici da mogu da do|u ovamo kao moji gosti-posetioci, gde on moè da zatraì politi~ki azil u îkagu, kako su mi savetovali u Slu`bi za imigraciju i naturalizaciju. U me|uvremenu, savetovao sam dr Vojislava [e{eqa pismom da stupi u kontakt s va{om kancelarijom ~im ga primi, u vezi s va{im pismom koje ste mi nedavno poslali. (Molim vas da pogledate priloène kopije). Ako bi se pojavila bilo kakva pitawa u vezi sa ovom stvari, molim vas da se ose}ate slobodni da me obavestite. Va{a saradwa po ovom pitawu bi}e veoma cewena. U me|uvremenu ostajem veoma iskreno va{”. Prethodno je pukovnik Timotijevi} zamolio za pomo} senatora Alena Diksona, pa je gospodinu Preslu priloìo pismo koje je dobio od senatorovog sekretara Endrjua Praì}a, slede}e sadrìne: “Po{tovani pukovni~e Timotijevi}u, Dobio sam priloèn odgovor na moj zahtev u va{e ime. Nadam se da }e priloène informacije biti korisne i da }e doprineti razumevawu ovog pitawa. Ako, me|utim, imate dodatnih pitawa ili verujete da na{a kancelarija moè da pruì daqu pomo}, ne oklevajte da ponovo pi{ete na dolenavedenu adresu”. U pismu gospodina Presla senatoru Diksonu stajalo je: “Po{tovani senatore Dikson, U odsustvu ambasadora, odgovaram vam na pismo od 27. oktobra u vezi s upitom va{eg bira~a, pukovnika Miroquba Timotijevi}a, u ime dr Vojislava [e{eqa. Dr [e{eq nije stupio u kontakt s ovom ambasadom u vezi s mogu}im putovawem u Sjediwene Dràve, bilo kao privremeni posetilac ili kao imigrant. Ako nam se obrati u vezi s putovawem u Sjediwene Dràve, bi}e nam drago da ga posavetujemo u vezi s onim {to treba da u~ini da bi zadvoqio uslove za ulazak u Sjediwene Dràve. Ako mogu da vam budem od bilo kakve daqe koristi, molim vas da me obavestite”. Odgovaraju}i pukovniku Timotijevi}u, gospodin Presel je u pismu od 30. januara 1987. godine naveo: “Po{tovani pukovni~e Timotijevi}u, Ovo je odgovor na va{e nedavno pismo u vezi sa statusom dr Vojislava [e{eqa. Drago nam je {to se interesujete za situaciju dr [e{eqa. Naàlost, na{ dijapazon mogu}ih akcija u takvim slu~ajevima je ograni~en. Prema na{im iskustvima, ukoliko doti~na li~nost nije ameri~ki dràvqanin, uko701

liko nema pravo na ameri~ko dràvqanstvo ili nema bliskog ro|aka u Sjediwenim Dràvama, jugoslovenske vlasti uglavnom ne odgovaraju ambasadi na upite u ime te li~nosti. Dr [e{eq je nazvao moju kancelariju pre nekoliko nedeqa. Re~eno mu je da stupi u kontakt sa Konzularnim odeqewem ambasade da razjasni svoj problem. Koliko je nama poznato, to jo{ nije u~inio. Ova ambasada ~ini sve napore da prati slu~aj dr [e{eqa. Me|utim, uvek bi nam bilo drago da od vas ~ujemo ako imate vesti za koje mi ne bismo ina~e znali”. Mo`da }e vas interesovati i dio prepiske gospodina Majkla Radenkovi}a, predsjednika Ameri~ko-srpske fondacije iz Los An|elesa, sa ameri~kim kongresmenom Filipom Krejnom. Dana 27. avgusta 1987. kongresmen Krejn je pisao gospodinu Radenkovi}u: “Po{tovani g. Radenkovi}u, Hvala vam za pismo u vezi sa dr Vojislavom [e{eqem. Uspostavio sam kontakt sa odgovaraju}im funkcionerima u va{e ime i ~im dobijem odgovor na svoj upit, stupi}u s vama u vezu”. Dvadesetog novembra kongresmenu Krejnu je pomo}nik ameri~kog sekretara za pravosu|e Edvard Foks uputio pismo slede}e sadrìne: “Po{tovani g. Krejn, Hvala vam za pismo od 27. avgusta s priloènom prepiskom Majkla Radenkovi}a. G. Radenkovi} je zabrinut zbog propusta jugoslovenskih vlasti da izdaju paso{ disidentskom sociologu Vojislavu [e{equ. Stejt department sna`no podràva slobodu kretawa. Mi verujemo da svakom ko èli da napusti svoju zemqu i otputuje u inostranstvo treba da bude omogu}eno da to u~ini. Napomiwemo da je u slu~aju Jugoslavije ogromnoj ve}ini stanovni{tva dozvoqeno da slobodno putuje u inostranstvo. Naàlost, u malom broju slu~ajeva licima se uskra}uje izdavawe paso{a iz politi~kih razloga. Izrazili smo svoju zabrinutost u vezi s ovim uskra}ivawima direktno jugoslovenskim vlastima, i to }emo ~initi i daqe. Tokom pro{le godine neki poznati disidenti, ukqu~uju}i Milovana \ilasa, dobili su paso{e za odlazak u inostranstvo. Nadamo se da }e se ovaj trend nastaviti i da }e Vojislavu [e{equ biti dozvoqeno da putuje u inostranstvo ako to bude zatraìo”. Tim povodom kongresmen Krejn ponovo pi{e 1. decembra 1987. godine gospodinu Radenkovi}u: “Po{tovani g. Radenkovi}u, Kao odgovor na moj posledwi upit u va{e ime, na}i }ete priloènu kopiju pisma koje sam dobio od Stejt departmenta. Po{to pro~itate pismo, molim vas da me obavestite da li imate bilo kakvih dodatnih pitawa ili da li mogu da pomognem na bilo koji drugi na~in. Nadam se da ne}ete oklevati da mi se obratite u svako doba kad ima ne{to {to mogu da uradim da bih bio od pomo}i”. Vjerovatno vam je poznato da sam sve do sada bio vrlo uzdràn u pogledu kori{}ewa mogu}nosti li~nog angaòvawa kod diplomatskih predstavnika dràva slobodnog svijeta i traèwa wihove podr{ke i pomo}i u po702

gledu za{tite mojih elementarnih gra|anskih prava. Dokumenta koja vam dajem na uvid nastala su spontano, angaòvawem qudi dobre voqe, ali, ako u najskorije vrijeme ne dobijem paso{, u~ini}u sve {to bude u mojoj mo}i da mobili{em i stranu {tampu, i me|unarodne organizacije, i diplomatska predstavni{tva civilizovanih i demokratskih zemaqa da natjeram jugoslovenski titoisti~ki reìm da mi omogu}i da otputujem iz Jugoslavije. U tome me komunisti~ke vlasti mogu sprije~iti samo ako me uhapse ili ubiju. V. Uporno odbijaju}i da mi izda putnu ispravu, jugoslovenski komunisti~ki reìm olako pruà dragocjenu argumentaciju i politi~koj emigraciji koja ~ini sve {to je u wenoj mo}i da se pred inostranom javno{}u odlu~no osude wegova policijska samovoqa i brutalni postupci. Ilustracije radi, upu}ujem vas na tri dokumenta Srpskog nacionalnog komiteta iz Australije, do kojih sam slu~ajno do{ao, a nastala su u sklopu velikog uzbu|ewa koje je u jugoslovenskom i me|unarodnom javnom mwewu izazvalo moje pismo Predsjedni{tvu SFRJ od 1. juna 1986. godine. U Apelu srpskoj emigraciji {irom slobodnog sveta od 7. avgusta 1986. godine, koji je potpisao predsjednik Voja Stilinovi}, kaè se: “Srbi i Srpkiwe, Po prijemu otvorenog pisma dr Vojislava [e{eqa Skup{tini SFR Jugoslavije od 1. juna 1986. godine, a koje vam u prilogu dostavqamo, uprava srpskog narodnog odbora u Australiji, a u dogovoru sa nacionalnim organizacijama ~lanicama Odbora, pokrenula je akciju za pomo} mladom Srbinu u beznade`noj situaciji. Svima nam je poznato da je dr [e{eq, mladi srpski intelektualac, ~ovek visokih moralnih vrednosti i sna`nog nacionalnog duha, krenuo trnovitim putem mu~eni{tva i stradalni{tva, jer je Srbin koji duboko veruje da je ìvot vredan samo u slobodi nacije u kojoj je ponikao – a koja je pod komunizmom platila krvavu cenu narodnog biolo{kog i nacionalnog saka}ewa. Ta ose}awa koja je nasledio od naroda kome pripada, srpskog naroda, su i moralna osnova na kojoj je po~ivala i po~iva na{a nacija. Stoga je dr [e{eq danas postao istaknuti borac za srpstvo i wegovo boqe sutra, pobornik za qudska prava i dostojanstvo i time navukao na sebe divqu srybu osvetoqubivog komunisti~kog reìma Jugoslavije. Zbog wegovog hrabrog i neprikosnovenog stava u odbranu srpstva bio je hap{en, osu|en i svirepo mu~en u ku`nim komunisti~kim kazamatima gde je – kako sam pi{e: “pored svih muka bar imao svakodnevno obezbe|ena tri obroka kakve-takve hrane – a sad nema nijedan”. Posle dve godine mu~eni~kog ìvota, a pod pritiskom svetskog javnog mwewa, sa smawenom kaznom pu{ten je sa robije. Marta meseca ove godine dr [e{eq je samo promenio zatvorsku }eliju – naime, iz zeni~ke robija{nice i sku~ene }elije pre{ao je u prostraniju – ku}ni pritvor, u kome je wemu i wegovoj porodici, a pod o{trim komunisti~kim sankcijama, nemogu}e opstati. Iako u takvoj situaciji, dr [e{eq nastavqa svojom linijom i diè glas protiv svirepe komunisti~ke nepravde i time daje oli~ewe velikog Srbina i ~oveka. Srpski narod je najzad progovorio kroz dr [e{eqa, jer nacije govore samo kroz svoje velike qude, svetla dela i vite{ke podvige. 703

Da bi se jedna nacija odràla i obnavqala, potrebne su velike `rtve. Danas je ta `rtva Vojislav [e{eq, koji ne}e mo}i da preìvi bez pomo}i svog naroda u ~ije ime govori. Ta pomo} mora do}i prvenstveno od nas koji ìvimo u slobodnom svetu – a zato postoje va`ni i uzvi{eni razlozi. Smatramo da je Vojislav [e{eq zasluìo da mu se ukaè potrebna pomo} i obezbede uslovi za makar minimalnu ìvotnu egzistenciju i na taj na~in spre~i ili bar umawi osveta komunisti~kog reìma ovom sinu srpskog naroda… … Jugoslovenski komunizam je vi{e puta svojim bezobzirnim i o{trim napadima na li~nost ~oveka i wegova osnovna prava izazvao prezir i negodovawe ~itavog slobodnog zapada – {to ne zna~i da mi treba skr{tenih ruku da o~ekujemo od wih podr{ku za re{avawe na{ih problema. Svaka nacija zavisi od sopstvenih ~lanova, wihove patriotske svesti, ose}awa, du`nosti i savesti. Ako toga nema, onda sve pohvale i odobravawa celoga sveta ne zna~e ni{ta. Ako mi, sinovi srpske nacije, izuzmemo sebe iz na{eg naroda, {ta }e onda od nas postati? Obespravqenim i progawanim nacionalnim borcima u otaybini treba na{a konkretna pomo}, a ne samo uteha, izraàvawe gneva zbog po~iwenih nacionalnih uvreda i protesti po inostranstvu. Ukoliko svojim delima ukazujemo {to vi{e pa`we na{em obespravqenom narodu u otaybini i {to uspe{nije budemo isticali na{e razloge za to – ima}emo i vi{e izgleda da oni kona~no na|u priznawe slobodoqubivog ~ove~anstva…” U otvorenom pismu Skup{tini SFRJ od 8. oktobra 1986. godine, koje su potpisali predsednik Voja Stilinovi} i sekretar @ika Marinkovi}, kaè se: “Gospodo dràvnici, Kaè se “vlast korumpira, a apsolutna vlast korumpira u potpunosti”. Ovakva definicija nalazi svoju prakti~nu primenu i potvrdu u svim mogu}im apsolutisti~kim reìmima sveta – od Rasove stare ere, pa preko feudalizma, do hitlerizma i staqinizma, pa i kod vas u formi titoizma, iako je ovaj posledwi uvijen u la`ne omote demokratije, “radni~kog samoupravqawa” i “nesvrstanosti”. Dana{wa jugoslovenska stvarnost i dugogodi{wa primena totalitaristi~kog na~ina upravqawa, kona~no je “otvorila o~i” svetu i dala mu mogu}nost da sagleda svu bedu “titoizma”, iako ste ga (svet) godinama obmawivali postojawem “pravednog jugoslovenskog komunizma”, koji je po vama, a za razliku od ostalih, “human”. Ustvari, ~itavo to vreme stajali ste, i to ~vrsto, na marksisti~ko-nacifa{isti~koj osnovi nasilnog sprovo|ewa svoje voqe i partijskih linija i ciqeva u Jugoslaviji – ~ak i kada su bili suprotni pojmovima op{teg dru{tvenog morala i univerzalne ~ove~nosti! Zar je to demokratija?! Nakazna dvoli~nost takvog reìmskog stava mogla je nekada i da funkcioni{e u zemqi sa posleratnim prilikama, a uz upotrebu sile i primenu straha, ali se negativno ispoqila u ovim vremenima totalne krize i te{kih socijalnih poreme}aja u Jugoslaviji, za {ta va{ partijski egoizam i veoma izraèna elitna sebi~nost snose svu odgovornost. Danas je poverewe u va{u partiju i dràvne rukovodioce te{ko uzdrmano i toga ste i sami 704

svesni, a slobodan zapad je posle razumnog rezonovawa kona~no shvatio da va{a propagandna krilatica o demokratiji “titoizma” nije ni{ta drugo ve} ve{to smi{qena obmana koja nema svoje primene u stvarnosti, lukavo podmetnut politi~ki manevar, nitkovluk i fikcija jugoslovenskog komunizma. U wega mogu da veruju samo jo{ oni koji uprkos svih ~iwenica “zatvaraju o~i” pred stvarnim posledicama va{e vladavine. Takvi ni vama danas nisu potrebni, jer su podlo`ni pritiscima svake vrste i spremni da rade i za tu|e interese. Nesporno je da ste svojevremeno uspeli da ubedite bar jedan deo naroda u ispravnost i politi~ku efikasnost partijskih ciqeva i odluka, a koje ste sprovodili beskrupuloznim uni{tavawem i otklawawem svakog onog koji se sa va{om partijskom linijom nije slagao – {to vas je kona~no, s nu`nim na~inom, dovelo do omalovaàvawa, potcewivawa, pa i ozbiqnog kr{ewa qudskih prava gra|ana te nesre}ne i napa}ene zemqe. îwenica je, ceo taj va{ dru{tveno-politi~ki sistem je zasnovan na marksisti~koj filozofiji nasiqa i nekakvim “revolucionarnim postignu}ima” Tita i partije, koje ste poku{ali da naturite i zemqi i inostranstvu krajwe tendenciozno, a nerazumqivim àrgonom tradicionalnog “titoizma”. To, kao {to ste se i sami uverili, nije uspelo! Prevareni narod Jugoslavije od vas je o~ekivao po{tewe, pravdu i zrelo delovawe – a ne naduto politi~ko frazirawe, kombinovano sa nasrtqivo{}u i potpunom politi~kom netolerancijom – tako karakteristi~nom svakom parveniju, {to ste, u stvari, bili i ostali. Kome u Jugoslaviji danas treba va{a netrpeqivost, politi~ko {arlatanstvo, samoisticawe “ratnih zasluga” (a mi vas pitamo kojih), i obe}avawa budu}ih uspeha koje niste u mogu}nosti da ostvarite? Pravilne i temeqne odluke, a koje su danas neophodne, ne donose se u fantasti~noj konfuziji va{eg 13-og kongresa Saveza komunista Jugoslavije, niti pak pozitivna re{ewa u iluzornoj pro{losti, u snovima sada{wosti, ma{tarewu o budu}nosti i la`nim obe}awima. Trebali ste odavno biti svesni da iluzije, snovi i la`no do~aravawe budu}nosti nisu potrebni nikome u Jugoslaviji, jer to ne moè puniti trpeze radnog naroda – kao {to ni va{a “revolucionarna postignu}a” ne mogu grejati hladne radni~ke stanove, odevati i {kolovati wihovu neja~! La` i nasiqe uvek idu ruku pod ruku – jedno bez drugog ne moè. Isticawe va{ih partijskih interesa i primoravawe naroda da ih usvoji, je istovremeno prisiqavawe da se taj isti narod odrekne svojih i prinudi na bezuslovnu kapitulaciju pred komunizmom koji je i Jugoslaviju kao dràvu, a i wen narod, doveo na prosja~ki {tap. Kada u nameri niste uspeli, progonima i metodama najodvratnije vrste uklawate sa politi~ke, a ~esto i sa ìvotne pozornice, sve one koji se ne mire sa postoje}im stawem i koji vam skre{u istinu u lice. To zna~i da u Jugoslaviji ima mesta samo za marksiste, lewiniste, titoiste i nikog vi{e, a vi se i pored toga usu|ujete da va{ reìm svetu “prodajete” kao neograni~enu demokratiju! Sudske progone nevinih i nasilni~ke postupke prema sve ve}oj opoziciji nazivate “klasnom borbom”, iako vam je dobro poznato da je to samo iz705

raz narodnog nezadovoqstva koje nema nikakve veze sa klasnim. Zverski postupak sa dr Vojislavom [e{eqem jo{ jednom baca svetlost na okrutnost i nepravednost va{eg sistema koji je nasiqem stvoren i silom odràvan. Wegovo o~ajni~ko pismo Skup{tini SFR Jugoslavije (rije~ je o pismu Predsjedni{tvu SFRJ – nap. V. [.) od 1 juna ove godine, je te{ka, a istovremeno najvernija optu`ba celog tog va{eg svirepog i ne~ove~nog dru{tveno-politi~kog poretka, a i nepobitan dokaz va{e moralne poreme}enosti. Takav postupak prema dr [e{equ – a on svakako nije jedini, ne moète opravdati nikakvom marksisti~kom dijalektikom i propagandom, niti pred svetom “oprati” iskrivqenim paragrafima va{eg dràvnog ustava o “neograni~enim slobodama i pravima gra|ana”. Za svetsku javnost, gospodo dràvnici, to je dru{tveno-politi~ki kriminal od koga ne moète lako otresti ruke – pa ~ak ni ponovnim stavqawem na optuèni~ku klupu ve~itog deùrnog krivca: “neprijateqske” politi~ke emigracije. Da vas podsetimo! Kod vas je, kao {to smo se uverili, postala normalna praksa da optuùjete i osu|ujete qude – kao {to je slu~aj sa dr [e{eqem i mnogim drugim – za “dela” po~iwena u okviru dozvoqenog i zakonom za{ti}enog prava svih gra|ana Jugoslavije. U ~lanu 166 Ustava Jugoslavije jasno stoji: “Zajem~ena je sloboda misli i opredjeqewa…” Pitamo vas, da li se to odnosi samo na marksisti~ku misao i opredjeqewe, jer je sve drugo podlo`no zakonskim sankcijama va{eg pravosu|a i “legalnom” iskorewivawu od dràvnih organa vlasti?! Zar to nije flagrantno kr{ewe osnovnih qudskih prava, sloboda i principa demokratskog poretka – za ~iju ste se za{titu i vi obavezali ugovorom u Helsinkiju? Objasnite nam stvarno zna~ewe ~lana 159 Ustava SFR Jugoslavije, u kome doslovno stoji: “Zajem~eno je pravo na rad i pod uslovima zakonom odre|enim – pravo na materijalno obezbe|ewe za vreme privremene nezaposlenosti” – jer se toga ne pridràvate u praksi. Pasus pisma dr [e{eqa glasi: “Formalni izlazak iz zeni~ke robija{nice predstavqa samo promenu zatvorske }elije, prelaz iz sku~enije u prostraniju, s tim {to su mi se osnovni ìvotni uslovi bitno pogor{ali, jer sam u Zenici imao bar svakodnevno obezbe|ena tri obroka kakve-takve hrane, a sad nemam nijedan”. Zar ne uvi|ate koliko je la`no i cini~no va{e stalno isticawe privrènosti humanizmu i osnovnim demokratskim na~elima, uprkos dokazima o suprotnom i konstantne zloupotrebe vlasti koja je na jugoslovenskim prostorima izri~ito najnehumanija na tlu civilizovane Evrope. Uzelo nam je dosta vremena i truda da slobodan zapad uverimo da je apsolutisti~ka vlast kqu~ va{e politike. Sve va{e deklarativne izjave o slobodi, pravdi, humanosti, demokratiji i “brizi” za radnim narodom sela i grada su samo lako prozirne obmane da od “kapitalista” iznudite pomo} za odràvawe i izdràvawe vlasti koju ste, {to i sami znate, dobili nasiqem, prevarama i ve{tim podmetawima ideolo{ko-politi~kim protivnicima jo{ u doba rata. To i svojim delima dokazujete. Dana{wi problem Kosova je najboqa potvrda da vam je reìm truo i jednosmeran i da je nesposoban da pravilno i pravedno re{ava goru}a pitawa, kako u toj pokrajini, ta706

ko i u zemqi uop{te. Jednostavno, dozvoqavate da Albanci nesmetano sprovode politi~ko-biolo{ku ofanzivu u srcu Srbije, gde se ve} vi{e od dvadeset godina vodi duhovni i fizi~ki genocid nad srpskim ìvqem – dok svaki poku{aj otpora osu|ujete kao “antidràvnu delatnost velikosrpskih nacionalista”. Govorite o Kosovu u funkciji Jugoslavije, iako je ono teritorijalna, verska i kulturna ba{tina srpskog naroda. Za{to je onda za vas tako zaprepa{}uju}a ~iwenica da su mlade generacije Srba iz svega ovoga izvukle potrebne zakqu~ke i pouke? Niste nikada smeli zaboraviti da nema naroda na svetu koji se dobrovoqno odri~e svog identiteta i svoje otaybine – pogotovo Srbi. Na{a uzdanica, koja je postala zdrava snaga srpskog naroda, opasno narasta. Progoni mladih Srba i ve~ita hajka na “velikosrpstvo” ne}e ih zaustaviti, niti je u narodu prihva}ena – {to bi vi neosporno èleli, ne kao iskorewivawe {tetnih i opasnih dru{tvenih pojava, ve} kao komunisti~ku preventivnu meru za odràvawe srpstva u rasutom i slabom stawu. Zar, uostalom, nije osnovna ideja va{e partije od postanka do danas: “[to slabije srpstvo – boqe {anse za komunizam”. Drugo zasedawe AVNOJ-a je ukazalo, a Kosovo potvrdilo, va{e namere u pogledu poloàja srpskog naroda u okviru Jugoslavije. Zar ne smatrate da su srpske slabosti u obe Jugoslavije, a koje su vam donele ogromnu korist – i dovoqna lekcija za nas? Srpski narod se danas osvestio i otresao jarma politi~ke podvale, laì i zlo~ina. Sada je zreo da brani svoje pozicije i nacionalna prava na politi~kom tlu – ne samo prolivawem krvi kao u pro{losti, mada ni to nije iskqu~eno pod sada{wim prilikama. Znajte, Srbi su re{eni da zadrè Kosovo u sastavu Srbije i sva dosada{wa “re{ewa” su samo pretenzije koje morate odbaciti, ne samo {to su politi~ki nepo{tene, nego nisu vi{e ni u va{em interesu. Najposle, za stawe na Kosovu neko mora da snosi odgovornost – i to ne samo pred sudom istorije! Ne krijemo da nam je namera da ra{~istimo sa “Titovim putem” koji je u katastrofalnim razmerama o{tetio srpsko nacionalno bi}e – jer }e nam biti boqe. Taj proces niste u stawu da zaustavite ni danas ni ubudu}e, kao {to se ni izvoru misli, èqe za boqim i borbi protiv tiranije niko ne moè suprotstaviti onda kada uzme maha i kada pred sobom ima ciq za koji je vredno podneti i najve}e `rtve. I na kraju, gospodo dràvnici, ne zaboravite – srpska politi~ka emigracija ostaje, kao {to je uvek i bila, nerazdvojni deo svog naroda u Otaybini! Zahvaquju}i ba{ woj, istina o vama, va{im “revolucionarnim postignu}ima” i zlo~ina~kim delima neodoqivo prodire u demokratski zapad, ubijaju}i nekada{we poverewe u vas i va{e “po{tene” namere. Pred borbom koju vodimo za nacionalno dostojanstvo i slobodu na{eg naroda, Srbe na Kosovu, dr Vojislava [e{eqa, vi i va{ reìm ste nemo}ni! Sve za srpstvo – srpstvo ni za {ta”! I na kraju, isti potpisnici su uputili slede}e otvoreno pismo svim me|unarodnim organizacijama i vladama demokratskih zemaqa, istaknutim politi~arima i intelektualcima: 707

“Po{tovani gospodine, [aqemo vam engleski prevod pisma koje je napisao jedan ~astan i o~ajan ~ovek, a koje je poslao jugoslovenskoj ambasadi 1. juna 1986. godine. Veoma impresivno i dostojanstveno pismo dr Vojislava [e{eqa isti~e da se nedostatak slobode u Jugoslaviji ne razlikuje mnogo od bilo koje druge isto~noevropske komunisti~ke zemqe. Ono tako|e ukazuje na to da u sada{wem politi~kom i dru{tvenom sadràju osnovna qudska prava u Jugoslaviji nisu za{ti}ena pravilnom primenom pravila koja je jednoglasno usvojila Generalna skup{tina UN u deklaraciji koja je zatim postala me|unarodni ugovor o gra|anskim i politi~kim pravima svakog qudskog bi}a na zemqi, za uzvrat s puno po{tovawa prihva}en i potpisan od tada{wih legalnih predstavnika jugoslovenske vlade. U me|uvremenu, posle znatnog broja politi~kih procesa pod la`nim optu`bama, ispostavqa se da je u Jugoslaviji prose~an ~ovek za{ti}en od progona samo dotle dok nije ukqu~en u bilo kakvu politiku ili dok otvoreno ne kritikuje partiju na vlasti. Dotle dokle prihvata dominaciju i nepogre{ivost partije moè da preìvi biolo{ki ali ne duhovno, {to je suprotno Poveqi o qudskim pravima. U ~emu je bila krivica dr [e{eqa? Po jugoslovenskom partijskom pravu (ne ustavnom) bio je kriv zato {to je u jednom privatnom pismu izrazio svoje mi{qewe o àlosnom stawu stvari u uskome{anoj Jugoslaviji i za takozvani verbalni delikt, {to je ne~uveno u pravom demokratskom dru{tvu. On je uhap{en 15. maja 1984. kod svoje ku}e, odveden u policijski pritvor, gde je podvrgnut surovom, nehumanom i poniàvaju}em tretmanu i optuèn za “antidràvne i antijugoslovenske aktivnosti”. Jedini dokaz protiv wega bio je nezavr{eni tekst koji je oduzela policija, presretnuto pismo jednom od saradnika i privatni razgovor u ku}i jednog prijateqa u kojem je okrivio komuniste za teku}u krizu i za neizvestan poloàj srpskog naroda u raznim delovima Jugoslavije. U svim tim slu~ajevima dr [e{eq je samo izrazio svoje mi{qewe i misli koje bi se u civilizovanom zapadnom svetu smatrale potpuno neuvredqivim. Kasnije je izveden pred sud i osu|en na osam godina zatvora. Izloèna i unutra{wem i spoqnom javnom pritisku, kazna mu je smawena na pola i kasnije na dve godine. Treba imati na umu da je jugoslovenska vlada krajwe osetqiva na mi{qewe sveta zbog finansijske podr{ke sa Zapada wenoj sve slabijoj vlasti. Na~in na koji jugoslovenski komunisti ra{~i{}avaju ra~une sa tzv. disidentima predstavqa klasi~an primer licemerja vlade koja optuùje gotovo sve druge zemqe u svetu za kr{ewe qudskih prava sopstvenih gra|ana, a to ne praktikuje u granicama sopstvene teritorije. Dosije qudskih prava u Jugoslaviji grozan je i nije nimalo boqi od sovjetskog. U toj nesre}noj zemqi slobode se svode na stra{an progon da bi se eliminisali svi oblici suprotstavqawa ili ~ak najblaè kritike. Shodno tome, svi oni koji se suprotstavqaju komunisti~kom reìmu javno se ìgo{u kao zli nazadwaci i neprijateqi dràve i naroda. Neslagawe i nezadovoqstvo obi~no se doga|aju kada postoje}e politi~ke forme nisu sposobne da na|u razumno i pravedno re{ewe za postoje708

}e politi~ke, nacionalne, socijalne i ekonomske probleme. Umesto da iznese svoje argumente, jugoslovensko komunisti~ko vo|stvo je zabranilo dr Vojislavu [e{equ slobodu izraàvawa, razmi{qawa i gladovawa, kao i pravo na rad, na socijalnu sigurnost i na adekvatan ìvotni standard. On je tako|e bio podvrgnut samovoqnom me{awu u wegovu privatnost, ku}u, porodicu i prepisku. Dr [e{eq je za Srbe postao pitawe slobode u Jugoslaviji – ne “slobode” prilago|avawa izvesnom politi~kom modelu, nego stvarne slobode koju uìvamo mi u zapadnom svetu. Zbog toga jugoslovenska vlada treba da bude optuèna od ostatka civilizovanog sveta za samovoqno i namerno kr{ewe osnovnih qudskih prava navedenih u ~lanovima 2, 4, 6, 8, 13, 20, 23, 24 i 26 Univerzalne deklaracije o qudskim pravima, prava na koja je pristala i s puno uvaàvawa potpisala Jugoslavija i ~ak ih “ukqu~ila” u Ustav SFR Jugoslavije iz 1974. godine. U tom kontekstu, postignu}a jugoslovenskih komunista su nazadna, smrtonosna za budu}nost te zemqe i wenog naroda i opasna po bezbednost celog sveta. Kako jugoslovenska vlada odbija da prizna nadle`nost postoje}eg Komiteta za qudska prava da prima direktno i razmatra àlbe pojedinaca koji tvrde da su `rtve nasiqa od strane dràve, nama ne preostaje ni{ta drugo nego da vas zamolimo da uzmete dr Vojislava [e{eqa pod svoju za{titu i da istovremeno javno proglasite Jugoslaviju ugweta~kom i autoritarnom dràvom kojom upravqa mawinska komunisti~ka elita u jednom dru{tvu u kojem ve}ina qudi nije slobodna”. Ako smatrate da jugoslovenskoj politi~koj emigraciji treba dati novi materijal koji bi joj efikasno posluìo da u me|unarodnom javnom mwewu kompromituje va{ reìm, onda je najboqe da moj zahtjev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude odbacite. VI. U jugoslovenskoj {tampi do sada su se rijetko pojavqivali napisi u kojima bi se, izme|u ostalog, problematizovala odluka reìma da mi se uskrati izdavawe putne isprave. Pa ipak, s vremena na vrijeme, i u dirigovanim sredstvima javnog informisawa, kakva su sva jugoslovenska, probije se poneka notica neslagawa. Tako, na primjer, Brana Crn~evi} u prvom nastavku svog feqtona “Moja emigracija”, u “Dugi” od 13. decembra 1986. godine, pi{e: “Ne pada mi na pamet da se pravdam otaybini zbog susreta sa emigrantima. Sretao sam \ilasa i nisam postao |ilasovac, poznavao sam Rankovi}a i nisam postao rankovi}evac, Rusi od mene nisu uspeli da naprave Rusa, ni crnci crnca, ni Tripalo tripalovca, ~ak sam uzeo tu slobodu da druè}i se sa ateistima ne postanem ateista, po{tujem neke pedere, ali nisam peder, imam razumevawa za marksiste, ali zaista nisam marksista, po{tujem Ni~ea, ali nisam ni~eovac, govorio sam i pisao ono {to mislim, hvala onima koji su to {tampali, klawam se do zemqe svima koji su, uprkos sopstvenih briga, imali vremena da to pro~itaju. Nervirao sam se u Americi kad me neko sumwi~avo pogleda i upita da li sam zaista slobodan ~ovek. govorio sam da jesam, zato {to jesam. Slobodan sam zahvaquju}i sistemu, i uprkos wemu! Slobodan sam zato {to sam izabrao slobodu. Kad bi mi se dopalo da budem rob, bio bih rob, kad bih sma709

trao da je lepo biti karijerista, bio bih to, kad bih mislio da je neophodno da budem emigrant, emigrirao bih. O da, govorio sam, Beograd je siv i neokre~en. (Takav je ovde, za{to bi u Americi bio druga~iji?) Govorio sam da je slu~aj Martinovi} sviwarija koja vri{ti do neba. (Tako mislim ovde, za{to bih u Americi mislio druga~ije?) îtao sam svojim slu{aocima ono {to sam ovde pisao, mislio i mislim. Da li je lepo {to [e{eq nema paso{? Ne. Nije lepo. Odvratno je da neko ne raspolaè sopstvenom putnom ispravom, gadim se od pomisli da neko ne moè da ustane, kupi kartu, i ode, kuda ho}e! Jeìm se od pomisli da neko ne moè, kad mu se prohte, da se vrati. Ose}ao sam se bedno kad mi je qoti}evac rekao da (taj i taj grad) nije prihvatio le{ wegove supruge zato {to je bila udata za wega. Nisam mogao da ve~eram kad mi je drug Slovenac u Wu Orleansu rekao da bi Kosovarima trebalo prepustiti Kosovo, pa bi Srbima na Kosovu onda, svi zajedno, cela Jugoslavija, mogla garantovati status nacionalne mawine. (Te ve~eri me nije uvredila emigracija, uvredila me je otaybina!) Nisam spavao od uàsa kad mi je gospo|a T., bogoboja`qiva i inteligentna starica, Slavonka, ispri~ala da su za vreme rata, u Capragu, usta{e jednog dana pobile stotinak srpskih sve{teni~kih porodica, pa, iznad rupe u koju su ih bacili, napravili klozete ~u~avce za ostale logora{e”. Mo`da }e vas interesovati i dio intervjua Dragana Anti}a, objavqen pod naslovom “\avo iz izgubqenog raja” u mariborskoj “Katedri” marta 1987. godine: “– Od kada nemate paso{? – Paso{ nisam imao sve do 1968. godine. Tada sam poku{ao da ga dobijem, ali su me odbili. Me|utim, kada je u êhoslova~koj izbila kriza, pozvao me je savezni sekretar za unutra{we poslove i, mada su me pre toga odbili, saop{tio mi: “Vi moète da dobijete paso{”. O~igledno je bilo u interesu jugoslovenske vlade da otputujem na Zapad kako bi se taj potez na Zapadu tuma~io kao liberalan, ali i zato {to su unapred znali da podràvam odbranu Jugoslavije od eventualne sovjetske intervencije. Tako sam tada dobio paso{. Zatim su mi ga organi vlasti 1970. godine, tri dana pre odlaska u SR Nema~ku, oduzele. Od tada sam podneo dve molbe za dobijawe paso{a. Na posledwu molbu, mislim da je to bilo 1976. godine, nisu mi ni odgovorili. Kasnije nisam vi{e hteo da ulaèm molbe, jer sam se jednostavno ose}ao poniènim. Sada sam po savetu svoga sina Alekse, sa kojim se, otkako je 1980. godine oti{ao u Englesku, nisam video ve} {est godina, ponovo zahtevao paso{. Dobio sam ga 19. januara, uz obrazloèwe da bih èleo da posetim sina u Engleskoj. – Govori se, u stvari, vi{e naga|a, da ste paso{ dobili zbog povratka Saharova iz Gorkog u Moskvu. Imaju li promene, koje u SSSR-u uvodi Gorba~ov, neku vezu sa va{im poloàjem ovde? – Mislim da je to {to sam dobio paso{ u izvesnoj vezi sa zbivawima u Sovjetskom Savezu i slu~ajem Saharov, mada mislim i da su na{e vlasti od710

lu~ivale samostalno, a ne pod uticajem sovjeta ili nekog drugog. Me|utim, postoje i neki drugi razlozi koje je moj sin naveo u izjavi za BBC. Izjavio je da je (po{to ja u stvari ne predstavqam nikakvu opasnost po dana{wi reìm) postalo apsurdno da mi ne daju paso{. To {to ovde govorim, govori}u i u inostranstvu. Drugi razlog (da opet citiram sina, po{to su mi se wegovi argumenti u~inili dobri) je u tome {to je ~iwenica da se starom i bole{qivom ~oveku ne izda paso{ da bi video svoje dete, sama po sebi apsurdna. U stranoj {tampi su celom ovom slu~aju pridali veliki zna~aj u smislu demokratizacije Jugoslavije. Ve} sam izjavio da to, po mom mi{qewu, nema {iri zna~aj. Zna~ajno je mo`da samo utoliko {to se ti~e promene odnosa prema meni – tolerantniji stav sa vi{e razumevawa za moj poloàj, moju li~nost i biografiju. Tako|e sam pomenuo da mnogi nemaju paso{. Konkretno: advokat Vladimir [eks i dr Vojislav [e{eq”. Sama ~iwenica da sam danas zaista jedan od rijetkih dràvqana Jugoslavije kojima se uskra}uje mogu}nost nesmetanog putovawa u inostranstvo, nikako ne govori da se va{ reìm liberalizovao ili demokratizovao. To je samo svjedo~anstvo wegovog daqeg slabqewa i nu`nosti stalnog reducirawa broja oficijelnih neprijateqa, uprkos ~iwenici da vam se danas politi~ki i ideolo{ki protivnici umnoàvaju geometrijskom progresijom. VII. Vjerovatno }ete se upitati {ta mi bi pa da vam ovaj zahtjev pi{em na ~etrdeset strana. I po tom pitawu moje namjere su do kraja jasne i ne ostavqaju nikakvog mjesta o dvoumqewu. Odlu~io sam da kompletan materijal svog nadmudrivawa i pregawawa sa reìmskim organima povodom paso{a objavim, a ovo je bio i jedan od na~ina da prikupim i sistematizujem raspoloìvi materijal, kako bih javnosti pruìo na uvid {to iscrpniju dokumentaciju. Dr Vojislav [e{eq

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 30. 4. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Pismo koje je Vojislav [e{eq uputio na adresu Branka Mikuli}a Prilog: 1 (strana – 9) (potpis redigovan) Dr Vojislav [e{eq Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe 11080 Zemun Beograd, 30. aprila 1988. godine

(redigovano)

Otvoreno pismo gospodinu Branku Mikuli}u, predsjedniku SIV-a SFRJ Dragi Branko, Najzad da i Tebi napi{em jedno pismo. Znam da to èqno o~ekuje{ jo{ od pro{le godine kad sam tako ne{to najavio. U me|uvremenu sam se mnogo 711

angaòvao oko pruàwa blagovremene i dragocjene pomo}i Hamdiji i Stanetu. Hamdija me je razo~arao. Ti si mi svjedok da sam u~inio sve {to je bilo u mojoj mo}i da mu pomognem. Nije me slu{ao. Uzdao se samo u Tvoju podr{ku i pomo}. Zaboravio je da je Tvoja podr{ka uvijek principijelne prirode. [ta li je samo on mislio? êmu li se nadao? Ti si ga pomagao donekle, ja odnekle. Mo`da smo malo pogrije{ili {to na{u pomo} nismo koordinirali; {to se nismo dogovorili da zajedni~ki prisko~imo ~ovjeku, jer je ~ovjek na{e najve}e blago. A Hamdija nije bio kadar za bacawe. Ipak, kad je po~eo da ~a~ka po Tvojim lovi{tima i buni radnike “Unisa” u Vogo{}i kako bi malo oslabio pritisak na “Agrokomerc”, morao si ga `rtvovati. Pri dono{ewu takve odluke uìvao si moju punu podr{ku. Kad je vidio da definitivno tone, Hamdija je htio i Tebe da povu~e za sobom, i to mu najvi{e zamjeram. Ina~e, u Tvoju budnost nikada nisam ni sumwao. Znao sam da si u svojoj muwevitoj revolucionarnoj i dràvni~koj karijeri `rtvovao i mnogo draà bi}a nego {to je Hamdija, a sve za op}e dobro. Sjeti se samo one pudlice koju Ti je poklonila Jovanka Broz. Ti i Tvoja supruga Rajka s ponosom ste je pokazivali u Sarajevu, pred wom {enili i organizovali joj prava porodi~na hodo~a{}a politi~ara regionalnog i lokalnog ranga, sve dok Jovanka nije pala u nemilost. îm si ~uo da je u ku}nom pritvoru, jer je izgubila povjerewe druga Tita, pudlici si jednostavno zavrnuo {iju i tako je nestao posledwi trag hirovite Jovankine naklonosti prema Tebi. Stane se malo vi{e gica nego Hamdija, ali ne vjerujem da }e mo}i jo{ dugo. ûjem da je prije nekoliko dana bio u Dedijerovom beogradskom stanu i da mu je odnio fasciklu s dokumentima o ratnom zlo~incu Kurtu Valdhajmu. Upla{io se da se klupko ne po~ne daqe odvijati i do|e do wegovog u~e{}a u aktivnosti Hitler-jugenda. Valdhajmu je u pravi ~as pomogao. Wegove slu`be su fabrikovale onaj la`ni telegram i lansirale ga u idealnom trenutku, kako bi se otkrivawem jednog falsifikata kompromitovala i sva druga dokumentacija koja te{ko tereti Valdhajma. Ina~e, Stane mi je nedavno ponudio da zajedno qetujemo na Kor~uli. Tamo bismo krenuli helikopterom. Pristao sam pod uslovom da oba putujemo istom letilicom kako bismo se obezbijedili da se wemu ne desi neki planirani udes. Ali, prethodno }u morati da zata{kam jo{ neke afere u koje je umije{an. Evo, pro~ulo se kako je u Saveznu privrednu komoru prije sedam-osam godina stigao neki ra~un od 1.800 dolara koji je Stane ostavio nepla}en na safariju u Keniji. Sva sre}a pa smo tada na tom kqu~nom mjestu imali na{eg ~ovjeka, Iliju Vaki}a, koji se postarao da se izbjegne bruka. A i Stane, navalio da lavove lovi ~ak u Keniji. Mogao je jednostavno naru~iti da mu ih avionom transportuju, pa da ih upuca, recimo, u Tvom Bugojnu, kao Tito medvjede. Stane ko Stane, brqa gdje god stigne. [ta mu je trebalo da provaquje kod Dedijera, kad ja imam sve kopije dokumenata za kojima je tragao. Umjesto 712

da mi se odmah obrati kao prijatequ, on se la}a svojih tradicionalnih politi~kih metoda. Moè{ misliti koliko me je zbog te nepromi{qenosti nasekirao. Ali, {ta je tu je. Posle takvih velikana na{e revolucije, kakvi su Hamdija i Stane, do{ao je red i na Tebe. Hamdija je ve} umro iz principijelnih razloga, Stane se uskoro namjerava upokojiti, a kako ~ujem, ni Ti se ba{ ne osje}a{ dobro. Pa, ko velim da poùrim, jer si mi ostao jedina uzdanica. Ti zna{, dragi Branko, koliko sam ja zaduìo i Tebe i Tvoju porodicu. Jo{ 1979. godine odlu~no sam se zalagao na sjednici Nau~no-nastavnog vije}a sarajevskog Fakulteta politi~kih nauka da se Tvojoj }erki – mezimici Planinki po ubrzanom postupku izda diploma doktora ùrnalisti~kih nauka. Nimalo mi nije smetalo {to ona nije za tako ne{to imala nikakvih stru~nih ni nau~nih kvalifikacija. Kad su neki zlonamjernici i intriganti osporili takav zahtjev tvrdwom da ne moè prijaviti doktorsku disertaciju jer uop{te nema zavr{en neki fakultet dru{tvenih nauka niti bilo kakav magisterij, a nije objavila nijedan nau~ni rad, ùstro sam reagovao ukazuju}i da ima objavqeno oko osamdeset novinskih ~lanaka. Pretpostavio sam da je svaki od tih tekstova iznosio bar po jednu kucanu stranicu rukopisa, {to zbirno ve} predstavqa obim jednog magistarskog rada. Posebno sam napomenuo da ne moè biti nikakve sumwe da su ti tekstovi vrhunskog kvaliteta, s obzirom da ih je pisala }erka politi~ara Tvog kalibra. Uz to sam i beskompromisno podrào predlog da se na Odsjeku ùrnalistike izmisli novi predmet, koji bi Planinka predavala. Na àlost, ostao sam u mawini. Po ko zna koji put nadglasale su me one iste antisocijalisti~ke i antisamoupravne snage koje decenijama rovare na tom fakultetu, beskrupulozno se suprotstavqaju}i svemu {to je progresivno u bosanskohercegova~koj politici. Daleke 1981. godine opet sam bio uz Tebe èstoko brane}i Tvoju namjeru da u najqep{em dijelu Sarajeva, dru{tvenim sredstvima, izgradi{ svoju porodi~nu palatu. Raskrinkavao sam raznorazne “~ar{ijske divanije” dokonog svijeta koji nije shvatao kakav podsticaj na{em samoupravnom razvoju predstavqa Tvoja vila. Ukazivao sam na primjer Bugojna, gdje si izgradio dvorac poput Titovog, te na Vla{i}, Neum i druga mjesta na{e voqene i zbratimqene Bosne i Hercegovine, u kojima si ostavqao tragove svojih neimarskih poduhvata. I 1982. godine sam podrào upisivawe imena Tvoje supruge Rajke i }erke Planinke na kadrovsku listu Centralnog komiteta uo~i partijskog kongresa. Zaprepastili su me motivi i postupci onih boraca koji su se tako promi{qenoj kadrovskoj politici protivili baqezgaju}i o nekom navodnom nepotizmu. âk sam i iz zeni~ke robija{nice slao pozdravna pisma povodom Tvoje odluke da Planinku postavi{ za direktora olimpijskog muzeja bez ikakvog javnog konkursa. [ta nam je uop{te trebao konkurs kad se unaprijed znalo ko }e biti postavqen. Ta neodgovorna yangrizala i formalisti raz713

bacivali bi se novcem za nepotrebno ogla{avawe ne~eg {to je ve} bilo rije{eno na najboqi na~in. Istina, malo si se zaletio kad si nedavno na crnogorskoj televiziji izjavio da ti }erka nije studirala u inostranstvu, jer si zaboravio da je ona o tome ve} dala podrobne informacije u intervjuu listu “Politika bazar” po~etkom 1986. godine. Ali, nije to ni{ta stra{no. [to bi Ti morao svega da se sje}a{ i sve da pamti{. Najva`nije je da si vje{to odgovorio na ono pitawe o Tvojim ku}ama u inostranstvu. U pravom trenutku si izmislio neku navodnu izjavu Gorana Bregovi}a o Tvojoj ku}i u Parizu, pa si tako ne{to energi~no demantovao. Genijalno si se dosjetio da zamjenom ~iwenica izbjegne{ da komentari{e{ da se u narodu zapravo prepri~ava Pogoreli}eva izjava o Tvojoj ku}i u Londonu, u wegovom susjedstvu. Kao {to si rekao da nema{ ku}u u Parizu, mogao si tvrditi da nema{ ni palatu u Bagdadu, neboder u Wujorku, plantaè u Brazilu, rudnik dijamanata u Ju`noj Africi itd. Sva sre}a pa te niko nije pitao gdje ima{ ku}u u inostranstvu. I {ta su qudi toliko zapeli za ku}u u Londonu. Sasvim je normalno da Ti kao vrhunski dràvnik na vrijeme sebi pripremi{ neko pribjeì{te, onako, zlu ne trebalo. Tako su Tito i Kardeq jo{ 1948. kupili ku}u u @enevi, da im se na|e ako do|e do bjeànije. I svi istaknuti svjetski dràvnici su imali debele devizne ra~une u {vajcarskim bankama. Sjeti se samo Haila Selasija, Reze Pahlavija, Ferdinanda Markosa i mnogih drugih, posebno na{ih osvjedo~enih prijateqa iz pokreta nesvrstavawa. Vaqda je krajwe vrijeme da i mi krenemo u korak sa svijetom. Nije vaqda da neko od Tebe o~ekuje da u slu~aju bjekstva svoje bogatstvo nosi{ u ~arapama. Dobro si nedavno, na sjednici bosanskog Centralnog komiteta, rekao da Ti na svoje funkcije nisi ni do{ao kao bijednik. Zato Ti niko i ne moè zamjeriti da si ba{ ~itavo bogatstvo stekao na narodnoj grba~i. Kao i uvijek, dragi Branko, ja Ti se obra}am s mnogo po{tovawa jer cijenim Tvoj ìvotni uspjeh i divim se Tvojoj muwevitoj politi~koj karijeri. Znam da si krenuo od ni~ega, a sada si predsjednik Savezne vlade sa ozbiqnim izgledima da uskoro postane{ doìvotni diktator ove nezahvalne zemqe. Niti po svom ro|ewu, a ni po svojoj pameti, a kamoli po onome {to si u~inio za ovu zemqu, Ti ne bi imao nikakvih {ansi da bude{ prvi ~ovjek u nekoj normalnoj dràvi, u dràvi sa realnom izvr{nom vla{}u. Me|utim, kako to obi~no biva u na{oj samoupravnoj praksi, prevagnuli su mnogo ozbiqniji kriterijumi. Lijepo si i sam nedavno obavijestio javnost da Ti na sada{wi poloàj nisi do{ao ni po kakvom javnom konkursu i da ti nije bilo takmaca. U pravom momentu si zaprijetio da }e{ svoju vlast i vojskom braniti. Po kom osnovu si preuzeo dràvno kormilo, nisi duàn nikome da obja{wava{. Za normalne qude ti kriterijumi su oduvijek i bili nedoku~ivi. Divim se Tvojoj odlu~nosti. Ne sumwam da si u stawu i cijelom narodu zavrnuti {iju samo ako nastavi da {trajkuje i da se buni protiv Tvoje stabilizacione politike ili interventnih mjera. Bitno je da si narod na vrijeme upozorio preko wema~kog “[pigla” da s tobom nema {ale, da si u sta714

wu i vojsku upotrijebiti protiv gladnih nezadovoqnika, te da Tvojoj vlasti nema alternativa. Ruku na srce, i ja ne vidim ko bi mogao do}i na Tvoje mjesto. Da si ~ovjek posebnog kova, to si dokazao u Bosni. Jest da si tamo sve upropastio, ali qudi ti se jo{ uvijek dive. Pripazi samo malo na Fikreta Abdi}a. Prijeti da }e na sudu govoriti istinu. Ba{ nam je istina u ovom prelomnom trenutku potrebna. Gledaj da ga nekako zastra{i{ ili ubijedi{ da ne pomiwe Tvoju direktnu povezanost s aferom “Agrokomerca”, niti podr{ku koju si mu neprekidno i svojski pruào u wegovim poslovnim poduhvatima. Ako se pokaè tvrdoglav poput Hamdije, ne bi bilo lo{e da s wim okon~a{ kao sa onom Jovankinom pudlicom. Vidim da ti ova bora~ka struktura nije nimalo sklona. Zato je dobro {to se okruùje{ qudima kao {to su Hrvoje I{tuk, Stjepan Doma}inovi} i drugi. S obzirom na Tvoju ratnu pro{lost i porijeklo iz ustani~kog Bugojna, i prirodno je da si zabrinut za sudbinu revolucije i da vodi{ ra~una u ~ije ruke }e{ wene tekovine povjeriti. Samo Te molim da {to prije uni{ti{, ako to ve} nisi u~inio, svu dokumentaciju o finansijskom poslovawu sarajevske Zimske olimpijade. Nemoj da se sada neko na|e ko }e po~eti da kopa po Tvojim onda{wim nesta{lucima. Zna{ kakvi su ovi liberali i nacionalisti kad odlu~e da upropaste ono {to nam je najdraè i najsvetije. Ne libe se ni premetawa po pra{wavim arhivama, ni kako bi rekao Bakari}, kopawa po tijelima qudi. Sad bi otkrivawem raznoraznih mahinacija i manipulacija da ugroze Tvoj politi~ki poloàj. Ni~im se ne daj zbuniti. Va`no je da si ti to i da si na{a sudbina. Bolan Branko, ni ostali nisu bili boqi od Tebe, ali im to nije smetalo da dospiju do visokih poloàja. Ne{to Te ipak izdvaja iz te sive mase najbliìh Brozovih saradnika i naslednika. Odlikuje{ se posebnom odlu~no{}u i ~vrstinom na izabranom putu, pa makar ba{ taj put pouzdano vodi u propast. Boqe je i propasti na samom putu, nego se vra}ati tamo odakle smo krenuli. Jest da si ostavio intelektualnu i ekonomsku pusto{ u na{oj voqenoj Bosni, ali je najva`nije {to si tamo sa~uvao usavr{eni policijski aparat. Dobar Ti je onaj kowi} Zgowanin. Maksimalno je u~inio da povodom “Agrokomerca” za{titi Tvoj li~ni integritet i ukloni sva dokumenta koja bi Te mogla kompromitovati. Ina~e, Bosna je za Tebe bila samo eksperimentalni poligon za izlazak na {iroku me|unarodnu arenu i zaposjedawe upra`wenog jugoslovenskog prestola. Kako }e{ se zadràti na tom prestolu, i to si lijepo objasnio novinarima “[pigla”. S obzirom da bi u svakoj drugoj dràvi ve} odavno pao kao politi~ar sklon korupciji i nesposoban za upravqawe u normalnim prilikama, jedini na~in da se odrì{ na vlasti je ukidawe Ustava, raspu{tawe Savezne skup{tine i uvo|ewe li~ne diktature uz pomo} armije i policije. Na{ narod ve} dugo vapi za novom diktaturom, jer prièqkuje da se uvede neki redosled u ovoj op{toj pqa~ki. Samo pazi na koje }e{ se oficire i generale osloniti. Ne vjeruj Srbima. Me|u srpskim oficirima oduvijek su neke demokratske i liberalne tendencije. Takvi su ubili i kraqa 715

Aleksandra Obrenovi}a i oborili kneza Pavla Kara|or|evi}a. Vaqda }e{ na}i dovoqno ovih koji su preko reda unapre|ivani, po nacionalnom kqu~u. Nije ni va`no {to nisu sposobni za ratovodstvo. Kao àndarmi bi}e idealni. Sada{we stawe prijeti neizvjesnim ishodom. Neki ve} diù glavu i traè vi{epartijski sistem, demokratiju i slobodne izbore. Htjeli bi slobodnu ekonomsku inicijativu, prosperitet pojedinaca nezavisno od institucija postoje}eg sistema. I to sistema koji je, bez sumwe, usre}io sve na{e narode i narodnosti, posebno wihove istaknute predstavnike. Osnove samoupravnog ure|ewa i avnojske tekovine treba sa~uvati i po cijenu potpunog osiroma{ewa svih slojeva stanovni{tva, jer su to na{e originalne tvorevine i moraju se qubomorno ~uvati. U ovoj situaciji kada vrhove razara nejedinstvo, kada sve vi{e diù glavu raznorazni spoqa{wi i unutra{wi neprijateqi, kada se vodi specijalni rat protiv Jugoslavije, kada se nemilosrdno gaze revolucionarne svetiwe, samo odlu~na akcija, Tvoja i Tvojih istomi{qenika, moè da spre~i raspad samoupravnog sistema i krah originalnog modela socijalizma na na{em tlu. Najva`nija tekovina koju po svaku cijenu treba sa~uvati je vlast. Da bi se ona sa~uvala, ne smiju se dozvoliti ni minimalne popravke sada{weg sistema. One bi ga mogle ozbiqno ugroziti. Da bi se vlast odràla, neophodno je istrajati u vo|ewu neracionalne ekonomije, suzbijawu bilo kakve inicijative. Treba ukinuti i ono malo sloboda koje danas postoje i odlu~no se svrstati u red najnaprednijih zemaqa Evrope, kao {to su Rumunija ili Albanija. Wihov primjer nam najboqe pokazuje kako se oblast efikasno ~uva uprkos svim isku{ewima. Vojsku treba izvesti na ulice, uvesti u fabrike i javne ustanove, a sve nezadovoqnike, ukqu~uju}i i Tvoje li~ne konkurente u borbi za vlast iz sada{wih politi~kih struktura, strpati u koncentracione logore. Nu`no je prekinuti veze sa civilizovanim svijetom i okrenuti se sebi. Pekare moèmo i zatvoriti, ali, pored {tamparije novca, najva`nije je da fabrike bodqikave ìce rade besprijekorno. Pored o~igledne èqe na{eg vo|stva da se uspostavi takva vlast, nedostaje nam jedino neprikosnoveni lider. Po mojoj procjeni, to bi mogao biti samo Ti. Zato {to prije obuzdaj posebno slovena~ku i hrvatsku {tampu, koja sistematski podriva Tvoj ugled, a u wihovim redakcijama postavi li~ne komesare koji }e im odre|ivati kako da pi{u istinu o Tebi. A da bi se Tvoja vlast odràla, neophodno je daqe ekonomsko i duhovno upropa{}avawe dràve. S toga ti predlaèm da po svaku cijenu preduprijedi{ eventualne poku{aje Tvog smjewivawa koja traè nezrela rukovodstva pojedinih republika. Uvedi ratno stawe i preuzmi sve zna~ajnije funkcije u svoje ruke. Jedino tako moèmo opstati siroma{ni u kolektivnoj sre}i. U nadi da }e{ odoqeti svim isku{ewima i uspje{no obaviti svoju istorijsku misiju, srda~no Te pozdravqa Tvoj budu}i logora{, Dr Vojislav [e{eq 716

CCXLVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0348 6. 5. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Izvor usmeren na pra}ewe neprijateqske delatnosti pojedinaca iz grupacije gra|anske desnice. Sastanak odràn dana 5. 5. 1988. godine, na inicijativu izvora. izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskoj delatnosti Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nas je informisao da ga je nedavno posetio Vojislav [e{eq i tom prilikom dao mu na ~itawe svoje pismo pod nazivom “Otvoreno pismo gospodinu Branku Mikuli}u, predsedniku SIV-a SFRJ”. Po sopstvenom kazivawu, [e{eq je navedeno pismo napisao, od{tampao i umnoìo (nije rekao izvoru u koliko primeraka – napomena operativnog radnika) 30. aprila teku}e godine. U tekstu pisma Vojislav [e{eq je, po re~ima izvora, izneo niz insinuacija, koje imaju za ciq kompromitovawe i omalovaàvawe poloàja i rada sada{weg predsednika SIV-a. Na po~etku pisma, [e{eq je izneo da predsednik SIV-a poseduje ogromno bogatstvo (palatu u Sarajevu, ku}u u Londonu i Parizu), te da je to sasvim nerealno, kako bi vrhunski dràvnik pripremio sebi neko pribjeì{te. U nastavku pisma [e{eq je, izme|u ostalog, naveo da predsednik SIV-a “po svojoj pameti, a kamoli po onome {to je u~inio za ovu zemqu”, ne bi imao nikakvih {ansi da bude prvi ~ovjek u nekoj normalnoj dràvi. Nastavak pisma, po izvoru, obiluje nizom podataka koji imaju za ciq da iskaù kako je sada{wi predsednik SIV-a spreman, te da je to do sada i ~inio u svom radu, da se koristi nizom manipulacija i mahinacija kako bi zadrào svoj sada{wi politi~ki poloàj. Na kraju pisma [e{eq je izneo “srda~no te pozdravqa tvoj budu}i logora{ dr Vojislav [e{eq”. III. Podaci o licima, izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici u USDB. IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema Vojislavu [e{equ primewuju se neophodne operativno-tehni~ke mere i radwe u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa wegove neprijateqske delatnosti sa pozicija gra|anske desnice. 717

O sadrìni pisma informisali smo depe{om III sektor SDB RSUP SR Srbije dana 5. 5. 1988. godine. V. Napomena, ocene i predlozi operativnog radnika U prilogu dostavqamo fotokopije primerka navedenog pisma Vojislava [e{eqa V sektoru Uprave i III sektoru SDB RSUP SR Srbije.

CCXLIX III uprava SDB SSUP Beograd, 11. 5. 1988. godine

Strogo poverqivo

Informacija o najnovijim neprijateqskim istupima Vojislava [e{eqa i merama Slu`be Vojislav [e{eq je u obradi Slu`be od 1982. godine, zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma. Godine 1984. osu|en je u Sarajevu na 22 meseca zatvora zbog po~iwenog krivi~nog dela neprijateqske propagande (~lan 133 KZ SFRJ), koju je izdrào u celosti. Nakon izdràvawa kazne zatvora, marta 1986. preselio se iz Sarajeva u Beograd i nastavio intenzivnu neprijateqsku delatnost, kroz objavqivawe ve}eg broja kwiga, od kojih je jedan deo i zabrawen, i neprijateqske istupe na javnim tribinama i skupovima kojima je bio prisutan i ve}i broj nacionalista i kleronacionalista. Intenzivirawem mera Slu`be i realizacijom zadataka iz Akcionog programa Slu`be na suzbijawu delatnosti gra|anske desnice i drugih antisocijalisti~kih snaga, kojim je obuhva}en i Vojislav [e{eq, zadokumentovan je jedan broj wegovih istupa na osnovu ~ega su preduzimane slede}e mere: Istupi na tribinama u Patrijar{iji SPC i Domu omladine, krajem 1986. godine, zadokumentovani su kroz izjave uzete po ZKP od 15 prisutnih lica, i dostavqene na ocenu okru`nom javnom tuìocu u Beogradu. Povodom toga, u Posebnoj informaciji Republi~kog javnog tuìla{tva od 2. 12. 1987. godine, konstatovano je da sve izjave svedoka koje su prikupili OUP nisu saglasne, jer o istom pitawu svedoci razli~ito iskazuju, odnosno da nema pouzdanog osnova za vo|ewe postupka protiv Vojislava [e{eqa povodom ovih wegovih istupa. U vezi istupa Vojislava [e{eqa u Okru`nom sudu u Beogradu, povodom zabrane wegovih kwiga (22. 12. 1986., 19. 1., 24. 7. i 15. 9. 1987.) na sugestiju SDB SSUP, SDB RSUP SR Srbije je dala inicijativu OJT i RJT za pokretawe krivi~nog postupka protiv Vojislava [e{eqa zbog postojawa elemenata krivi~nog dela neprijateqske propagande (~lan 133 KZ SFRJ) i povrede ugleda SFRJ (~lan 157 KZ SFRJ). 718

Republi~ko javno tuìla{tvo, u Informaciji od 2. 12. 1987. godine, iznosi stav da postoje elementi krivi~ nog dela iz ~lana 133 i 157 KZ SFRJ, a da je zbog okolnosti i mesta na kome je izvr{eno, celishodnije pokrenuti krivi~ni postupak zbog povrede ugleda SFRJ. U informaciji Saveznog sekretarijata za pravosu|e i organizaciju savezne uprave, upu}ene Saveznom savetu za za{titu ustavnog poretka 18. 1. 1988. godine, konstatuje se da u izjavama Vojislava [e{eqa ima elemenata krivi~nog dela povrede ugleda SFRJ (~lan 157 KZ SFRJ) i eventualno iz ~lana 133 KZ SFRJ i da je u toku procena da li }e se preduzeti krivi~no gowewe. Me|utim, kasnije je Savezni sud zauzeo stav da nema elemenata za krivi~ni progon, jer je, po wegovom tuma~ewu, [e{eq pred sudom istupao u smislu svoje odbrane povodom zabrane wegovih kwiga. SDB RSUP SR Srbije je u skladu sa zadacima iz Akcionog programa Slu`be na suzbijawu delovawa gra|anske desnice sa~inila krivi~nu prijavu za Vojislava [e{eqa i jo{ pet lica,*) kojom su obuhva}eni svi wegovi istupi na javnim tribinama i u Okru`nom sudu, i u vezi toga traìla stav SDB SSUP. SDB SSUP je ocenila da su se stekli uslovi za krivi~ni progon, na ~iju potrebu je i ranije ukazivala, i uputila SDB RSUP SR Srbije na stavove iz dokumenta Predsedni{tva SFRJ “Mere i akcije dràvnih organa” i Zakqu~ke Saveta za za{titu ustavnog poretka SR Srbije od 17. 11. 1987. godine. Me|utim, s obzirom na stavove Republi~kog javnog tuìla{tva u vezi istupa Vojislava [e{eqa na tribinama i pred sudom, SDB RSUP SR Srbije smatra da nije ni celishodno ni oportuno da podnosi pripremqenu krivi~nu prijavu. Povodom najnovijih istupa Vojislava [e{eqa kroz “pisma” Stanetu Dolancu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ, koje je dostavqeno mariborskom studentskom listu “Katedra” i qubqanskoj “Mladini”, u ciqu objavqivawa, {to je onemogu}eno akcijom Slu`be i dru{tveno-politi~kih faktora, i wegovog objavqivawa u emigrantskom (qoti}evskom) listu “Iskra”, SDB SSUP je, cene}i da u ovim radwama ima elemenata krivi~nog dela povrede ugleda dràve i wenih organa i predstavnika (~lan 157 KZ SFRJ), inicirala sastanak sa saveznim i javnim tuìocem SR Srbije i SDB RSUP SR Srbije, sa ciqem razmatrawa mogu}nosti krivi~nog gowewa Vojislava [e{eqa. U svojim stavovima, tuìoci su izneli da u [e{eqevim istupima ima elemenata krivi~nih dela neprijateqske propagande (~lan 133 KZ SFRJ), {irewa la`nih vesti (~lan 218 KZ SR Srbije), i eventualno uvrede i klevete, ali su naglasili da treba imati u vidu mogu}e [e{eqevo pona{awe na sudu, odnosno zahtev da se dokazuje neistinitost wegovih navoda, u kom smislu bi mo`da predlagao i izvo|ewe pojedinih dokaza, saslu{avawe svedoka i dr., {to bi sve imalo {tetne posledice i predstavqalo kompromitaciju za SDB, pojedine dràvne organe i li~nosti, bez obzira {to bi eventualno su|ewe bilo zatvoreno. 719

Naglasili su, tako|e, da dosada{we [e{eqevo pona{awe ukazuje da bi mu sve to i bio ciq, a eventualni odlazak u zatvor iskoristio bi da svom slu~aju da jo{ {iri publicitet. Zbog toga tuìoci smatraju da bi najcelishodnije bilo dokazivati [e{eqevu vezu sa emigracijom, u konkretnom slu~aju neposredan kontakt i predaju “pisma” listu “Iskra”, {to bi bio dovoqan razlog za pokretawe postupka, bez navedenih negativnih inplikacija. Smatraju tako|e da bi na pasivizaciju [e{eqa uticalo vra}awe putne isprave i mogu}nost zapo{qavawa, o ~emu je ranije razmi{qano i u Slu`bi. Na sastanku je dogovoreno da javni tuìlac SR Srbije organizuje sastanak sa okru`nim javnim tuìocem u Beogradu, predstavnicima SDB RSUP SR Srbije i USDB Beograd, na kome bi se, na bazi najnovijih materijala o istupima Vojislava [e{eqa, koji su mu dostavqeni, jo{ jednom razmotrile mogu}nosti i uslovi za krivi~no gowewe. Preduzimaju}i mere i radwe u pravcu utvr|ivawa [e{eqeve veze sa emigracijom, Slu`ba je do{la do pouzdanog podatka da je [e{eqevo “pismo” jednom od urednika “Iskre” predao Dobrica ]osi} za vreme svog boravka u Be~u, polovinom februara ove godine. Slu`ba preduzima daqe mere na utvr|ivawu [e{eqeve uloge u predaji ovog “pisma” i razmatra mogu}nost pribavqawa sudski relevantnih dokaza za pokretawe krivi~nog postupka. U me|uvremenu, SDB SSUP je, planiraju}i mogu}e operativne mere prema [e{equ, analizirala mogu}nost da se u okviru eventualnog krivi~nog postupka prema wemu, a kroz zahtev tuìoca upu}en Slu`bi za prikupqawe potrebnih obave{tewa i dopuna, sa Vojislavom [e{eqem pristupi operativnom ra{~i{}avawu na okolnosti navedene u “pismima”, posebno u odnosu na pojedine iznete podatke poverqivog karaktera i rada Slu`be, a zavisno od ishoda ovog razgovora odlu~ilo bi se o daqim merama prema wemu. U eventualnom ras~i{}avaju}em razgovoru, Vojislavu [e{equ bi trebalo staviti do znawa odlu~nost Slu`be u sprovo|ewu Zakona, uprkos o~ekivanih pritisaka od wegovih istomi{qenika, raznih odbora u zemqi, komiteta i grupacija iz inostranstva i sl. Me|utim, treba mu staviti do znawa da bi se, ukoliko bi dao ~vrsto uveravawe (izjava i sl.), da }e korigovati svoje pona{awe, Slu`ba adekvatno postavila u re{avawu wegovih egzistencionalnih pitawa, zaposlewa, bavqewa nau~nim radom i dr. U planirawu svih mera Slu`be prema Vojislavu [e{equ ukqu~i}emo wegov najnoviji istup kroz pismo upu}eno drugu Mikuli}u. O svim aktivnostima [e{eqa i preduzetim merama Slu`be, pravovremeno je informisano dru{tveno-politi~ko rukovodstvo. Dostavqeno: – D. ]ulafi}u Fusnota: *) M. \ilas, R. Filipovi}, V. Dra{kovi}, R. Zaki} i V. \ogo.

720

CCL Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ki sekretarijat za pravosu|e i upravu Br. 703-18/88 Beograd, 13. 5. 1988. godine Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Grad Beograd Beograd, Kneza Milo{a 103 Molimo vas da nas obavestite da li je [e{eq Vojislav, od oca Nikole, bio u pritvoru od 21. 4. 1984. godine do 24. 4. 1984. godine. Ovo nam je potrebno radi re{avawa po zahtevu za naknadu {tete zbog neosnovanog li{ewa slobode, koji je [e{eq podneo ovom Sekretarijatu. (potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Primedbe, napomene i sli~no: U~e{}e Vojislava [e{eqa na tribini u Murskoj Soboti 13. 5. 1988. godine Prilog: 1 (strana – 28) (potpis redigovan) Okrugli sto u galeriji Mi{ka Krawca Murska Sobota, dana 13. maja 1988. godine (Napomena: Objavqujemo prevod sa slovena~kog, originalnih, nelektorisanih stenograma sa Okruglog stola) Novinar: Pre nego {to predstavimo na{e goste, ~ini mi se da je neophodno, po{to je nedavno do{lo do komplikacija i nesporazuma, da pojasnimo neke stvari. Najpre bih èleo da kaèm da za kwièvnu omladinu ovi razgovori predstavqaju okupqawe na koje gosti dolaze, govore i izlaù samo svoju, jedinu mogu}u ili pravu istinu, iskazuju nam svoje mi{qewe, a svi zajedno poku{avamo da nadogradimo i kreiramo pravu sliku. Mi smo danas ovde pozvali predstavnike DPO, nema ih ba{ mnogo, da bi se u stvari svi zajedno i ravnopravno oprobali u diskusiji o stvarima koje su trenutno u na{em dru{tvu aktuelne. Prvo, ~estitam svima koji su se okupili i ostalima 13. maj – Dan bezbednosti. Na{a javna rasprava, “Mediji i politika”, vezana je za medije u naj{irem smislu te re~i, a izvorno zna~i – ono {to je u ìì. Pripreme za ovu raspravu pratilo je dosta zanimqivih situacija, a naro~ito kad je bilo neophodno da se teza rasprave saop{ti nadle`nim organima, mada, kao {to znamo, to nije bilo potrebno u javnim raspravama Toneta Partqi~a u 721

Mariboru, u “Slaviji” ili kod Kirila Zlobeca u plemi}koj ku}i “Zemono”, kao ni onima koji spremaju “Pesni~ke ve~eri” u Qubqani, u “Slonu”. Kao {to je re~eno, na{e rasprave su demokratske, otvorene za kriti~ko mi{qewe, sa èqom da pratimo razli~ita aktuelna pitawa i probleme. Ako je ijedno pitawe ili problem ba{ sad aktuelno i u centru pa`we, to je rasprava o sredstvima javnog informisawa u odnosu na medije i politiku. Ovde sa nama je dr Vojislav [e{eq, doktor dru{tveno-politi~kih nauka, doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, ìvi u Zemunu, ro|en 1954. godine, ina~e, bio je jedan od najmla|ih doktora nauka u zemqi. Drugi koji bi trebalo da nam se pridruì je Franc Zavrl, glavni urednik “Mladine”. Ve}ina ovaj ~asopis dobro poznaje, jer ga pratimo i bio je vi{e puta zabrawivan i zaplewivan. Tre}i, Dejan Pu{ewak, glavni urednik “Katedre”, s kojom se de{ava ne{to sli~no kao i sa “Mladinom”. Tako|e, trebalo bi da bude tu Avgust @erdin sa radija “Student” ali je na vojnoj ve`bi. Trebalo bi da do|e i Vlatko Vujovi}, smeweni urednik beogradske (…) Ova drugarica je saradnica, koleginica i pratilac, Svetlana Vasovi}, stalni novinar “Mladine” i urednik beogradskog dodatka “Katedre”. Rekli smo da je ovo sastanak u vezi medija, i u tom kontekstu bi, u su{tini, èleli da podsetimo na konfiskacije, privremene zabrane, sudske procese, {to je aktuelno u na{em dru{tvu. Najpre bismo malo pobliè upoznali dr [e{eqa. Kako bi se olak{ali razgovori, ozvu~eni smo. Moète govoriti slovena~ki ili srpskohrvatski, on razume sve. Nadam se da }emo se razumeti. Kao {to sam rekao, mi }emo poku{ati da predstavimo dr [e{eqa, kome su najvi{e puta oduzeli radove i zabranili tekstove koje je pisao za “Tribunu” i jo{ nekoliko listova, koji su potom tako|e zabraweni. Izvolite. Dr Vojislav [e{eq: Pre nekoliko godina za jednog ~oveka, koji je intelektualac, bilo bi stra{no u javnosti ista}i da je autor ve}eg broja zabrawenih kwiga, publikacija, da je autor makar jedne zabrawene kwige. Toliko su se prilike u jugoslovenskom dru{tvu izmenile, da danas vi{e (...) za sada su mi zabranili pet kwiga i dva teksta u novinama. Pro{le godine otvoreno pismo Hamdiji Pozdercu, objavqeno u mariborskoj “Katedri” i ovo danas, otvoreno pismo Stanetu Dolancu, objavqeno u qubqanskoj “Tribuni”. Ina~e, doktorat sam objavio u dvanaest kwiga, ukupno od toga dve kwige su {tampali izdava~i, jedna je {tampana 1982. u Beogradu, jedna u Londonu 1985, ostale u privatnom izdawu, a pet ih je zabraweno. Te{ko je govoriti u takvoj situaciji o sebi. Zna~ajno za jugoslovensko dru{tvo, za na{u zemqu, da sva opozicija koja se nam javqa, pa je svakim danom sve masovnija, da kao politi~ki pokret moè za sobom (...) Institucionalnih i sli~nih karakteristika, u su{tini poti~e od biv{ih komunista, otpadnika od komunisti~kog pokreta, od qudi koji su verovali, mada iskreno, u komunisti~ke ideale, sluìli im, pa su u jednom trenutku (...) zahoda (...) politi~kih pozicija. Ja sam jedan koji je bio iskren i ube|en moralni komunista, primqen u partiju sa 16,5 godina, 4 godine bio ~lan partije, u 722

vreme dok sam to bio verovao u marksizam i u lewinizam, u komunisti~ki politi~ki pokret (...) Tako se polako po~ela javqati sumwa. I to sve postepeno, moj prelaz iz komunizma u liberalizam nije se desio preko no}i, odvijao se u nekoliko godina, u Sarajevu gde sam ìveo od ro|ewa pa do 1984. godine. U po~etku sam kao ube|eni, odani komunista istupao protiv nekih negativnih pojava u dru{tvu u kojem su u kriminalne radwe bili ume{ani najvi{i partijski funkcioneri, u prvom redu partijski sekretar komiteta Sarajeva, koji je bio plagijator, zatim Hamdija Pozderac, kao wegov mentor i vidac (kao u originalu) muslimanskog nacionalizma (...) Tendencija u Bosni i Hercegovini, Branko Mikuli}, koji je jo{ u to vreme duboko bio u aferama, u~vrstio li~nu mo} u Bosni i Hercegovini, da bi u (...) reìm u kome su negirane sve gra|anske slobode i prava kojim je dana puna kontrola nad {tampom i javnim sredstvima informisawa i moj prvi politi~ki ispit je bio protiv tih pojedinaca i konkretnih pojava koje su oni simbolizovali. Da bi postepeno, kako se taj sukob razvijao, kad sam nai{ao na èstoki otpor svih partijskih i dràvnih institucija, partija je ostala… za koje sam dokazivao da iska~u iz otvorenih panislamskih pozicija, po ovom postupku iskqu~en sam iz SK, (...) se usudio u moju (…) bio sam u to vreme na Fakultetu politi~kih nauka. Mjesec dana posle toga po kratkom postupku uklonili su me iz nastavni~ke katedre, celo vreme daju}i mi obe}awa (...) samo da ne napadam najvi{e partijske funkcionere i da ne sara|ujem sa beogradskom i zagreba~kom {tampom, (...) Nekoliko tekstova u beogradskoj {tampi, u “Kwièvnoj re~i” i “Dugi” a zatim u zagreba~koj {tampi “Danas”, to je bilo po~etkom 1982, ba{ u vreme kad je po~eo da izlazi. Ni na kakve metode, prisile, ucene nisam se dao privoliti. Taj sukob se daqe razvijao, a ja sam se sam, ~ini mi se, uzdao u taj sukob (...) Sumwao u te neposredne politi~ke reìmske autoritete u Sarajevu i Bosni i Hercegovini, pa sam po~eo da sumwam u partijsko rukovodstvo zemqe koje predvodi takvu politiku koja dozvoqava raznorazne mahinacije, manipulacije i kriminal, (...) pa je do{la na red sumwa u samu partiju, pa ideologiju, (...) da bi na kraju do{lo do sumwe i (...) tako se razvijao moj zadatak od iskreno odanog komunista u jedno otvoreno gra|ansko demokratsko (...) Godine 1974. sam nekoliko puta hap{en, u februaru 1982. dva puta, u Beogradu i Sarajevu pet puta. Petnaestog maja bio sam uhap{en i bio osu|en na osam godina zatvora, zbog jednog neobjavqenog rukopisa i svedo~ewa trojice la`nih svedoka. Jednog svedoka nikada u ìvotu nisam video, sa jednim sam bio u otvorenom sukobu – kolega sa fakulteta, koji je ina~e penzionisani pukovnik (...) I tre}i je pripadao politici, za koga sam ja znao da mi je kao takav uba~en i za koga sam svoje qude, desetak svojih kolega upozoravao ko je i {ta je, i znao sam da je re~ o provokaciji. On je znao da je otkriven, ali je nastavio sa radom. Godine 1986. iza{ao sam iz zatvora, ostao bez posla u Sarajevu, odselio se u Beograd, gde tako|e nisam na{ao posla. Reìm mi ne da paso{, sad je ve} dve godine, me|utim nastavqam sa javnom publicisti~kom delatno{}u, javnim politi~kim i tribinama u Beogradu, u~estvujem na nau~nim skupo723

vima, sociolo{kim, kwièvnim (...) bavim se pisawem, {tampam pet kwiga koje su uglavnom zabrawene (...) To bi bio uglavnom odgovor na va{e prvo pitawe. Novinar: Imali ste dosta problema, a sigurni ste da je to {to ~inite pravo i kod toga ostajete, bez obzira na to {to ste bili u zatvoru, ukqu~uju}i samicu, o~igledno nemate ni voza~ku dozvolu. Da li mislite da u ovim godinama otkako se trudite za ovu drugu stranu, zna~i, ono o ~emu se po va{em nije govorilo ili se ne govori, da li se ne{to promenilo, jer u posledwih par godina, na primer u Sloveniji jeste. Mogu}e da }ete kao primer uzeti u odnosu na Srbiju, situacija postaje znatno druga~ija, {tampaju se stvari koje pre godinu dana ne bi, pre dve jo{ mawe, a pre pet nikako, zna~i svakako imamo demokratizaciju sredstava javnog informisawa u naj{irem zna~ewu te re~i. Da li se ose}aju neke promene ili ih nema? Dr Vojislav [e{eq: Mislim da je do{lo vreme masovne liberalizacije i demokratizacije reìma u posledwih nekoliko godina, koja je zna~ajna, ali ne i dobra. Uvek se drìm nekih svojih sigurnih ideolo{kih ograni~ewa, izvornih ideolo{kih dogmi. Jasno vam je ako bi se (...) Osnovni princip {ta se (...) Odràvawa vlasti po svaku cenu. I da bi se ti odràli, dràva je u stawu i ne samo da (...) A sada je do{lo do posebno zna~ajnih realizacija demokratizacije u Sloveniji. U Beogradu je taj proces mnogo sporiji. Jo{ se zapaàju oscilacije, neko vreme je taj proces zna~ajniji, da bi opet nastupila faza malo è{}eg pritiska. U svakom slu~aju neke granice su osvojene i ne mogu se tako lako ukinuti bez velikih okreta u dru{tvu uop{te. Ovaj proces koji traje u Sloveniji u svakom slu~aju, po mome }e biti to neki avangardan proces za ~itavu Jugoslaviju. Ovo {to je postignuto u Sloveniji ne postoji vi{e nigde i Beograd se jo{ ne moè meriti sa slovena~kim dru{tvenim prilikama, mada je (...) Recimo, kwièvno udruèwe sociolo{ko-filozofskog dru{tva i omladinskih listova (...) A druge grupe, samo ono {to je interesantno {to sam ja zapazio kada je re~ o beogradskoj omladinskoj {tampi, obi~no kad se dovede druga redakcija omladinske {tampe, ona je jo{ radikalnija od prve, na ~ije je mesto do{la. A {to se ti~e slovena~kih politi~kih prilika, mislim da je tu zna~ajno to {to je do{lo do bu|ewa demokratske i nacionalne svesti (...) {to je do{lo do pomla|ivawa te garniture i wihovog osloba|awa od toga {to su na{ svet pokrivali (kao u originalu) posledwih dvadeset godina i {to je qudima verovatno postalo jasno, da bez podr{ke javnosti nema mogu}nosti da se bilo {ta zna~ajno postigne {to bi moglo i da u~vrsti wima vlast, da je u~vrsti na {irem planu, ne samo na slovena~kom, nego u celom svetu. Ono {to je (...) I tra~ak sre}e je ~iwenica (...) Nesposoban da se sva opozicija svojom politi~kom neprijateqem obra~una na onaj na~in kako je on hteo, kako je on èleo i kako je on mogao kada nije imao nad glavom Me|unarodni monetarni fond zapadnih zemaqa i kad nije trebao voditi ra~una o zapadnom javnom mwewu, o wegovoj reakciji na (...) U Sloveniji deluje nekoliko izuzetno bogatih i dobrih listova kakvih ni u Beogradu nemamo i nema ni u drugim delovima Jugoslavije. I ti su se o~igledno potpuno oteli reìmskoj kontroli, me|utim, mogu}e je da u ne724

kom momentu ipak moè da do|e do nekih (...) sve dotle su oni na dràvnom buyetu. Kad kaèm dràvni buyet, mislim na buyet bilo koje vrste (...) dru{tvenopoliti~ke zajednice ili dru{tvenopoliti~ke organizacije. Onoga trenutka kada je (...) Bojim se da bi nestalo i sve ono {to postoji sada u omladinskoj {tampi, i to ne mislim samo na omladinsku {tampu, nego i na druge listove u Sloveniji. Neuporedivo je sa bilo kojim drugim listom iz unutra{wosti Jugoslavije po temama, po kriti~nosti i sli~no. Novinar: Do zaplene “Tribune” je, kao {to kaè zvani~no obave{tewe, do{lo zbog pisma Vojislava [e{eqa “Gospodinu Stanetu Dolancu, ~lanu predsedni{tva SFRJ”. Ova “Tribuna” je bila i dnevno aktuelna i ba{ danas se vezano za to ne{to de{avalo u Qubqani. [ta se de{avalo u Qubqani? Dr Vojislav [e{eq: Pa sada je najnoviji broj “Tribune” poznat po mom prilogu pisma Stanetu Dolancu. To pismo je ina~e (...) jo{ pro{le godine uvodno pitawe pisma moj osnovni bitni povod (...) i {to je Stane Dolanc glavni {ef kao predsednik Saveznog saveza za za{titu ustavnog poretka, glavni {ef svih obave{tajnih i kontraobave{tajnih slu`bi u Jugoslaviji. Ja sam se direktno wemu obratio. I, umesto da ga molim, ja sam na wegovo nasiqe odgovorio jednim verbalnim nasiqem. S druge strane, u svom pismu sam naveo ~itav niz politi~kih (...) i drugih skandala u koje je ume{an Stane Dolanc i to sam sve (...) i kako nikakvog odgovora nije bilo do 6. aprila 1988. godine, poslao sam mu novo pismo i podneo sam krivi~nu prijavu protiv Staneta Dolanca saveznom javnom tuìocu Milo{u Baki}u. Naveo sam i sva krivi~na dela koja je, po mom mi{qewu, Stane Dolanc u~inio u vreme svoje politi~ke aktivnosti. Posebno kao sekretar Izvr{nog biroa CK SKJ, zatim kao sekretar unutra{wih poslova i na kraju kao predsednik za za{titu ustavnog poretka. Novinar: Mo`da je dobro da upoznamo u~esnike sa slede}im (…) pismo koje je ovde pred nama i koje je pro~itano na drugom programu Radio Qubqane na Talasu 202. Dr Vojislav [e{eq: Pa ne to pismo. Novinar: Imamo ga ovde. Dr Vojislav [e{eq: Ne, ne, ovo je pismo Branku Mikuli}u, a ovde imate ovo drugo pismo Stanetu Dolancu. Novinar: Imamo ga ali jedino ako bude tribina zainteresovana moèmo kasnije da kaèmo ne{to i o tome. Ovo je zaista otvoreno pismo gospodinu Branku Mikuli}u, predsedniku SIV-a ili ZIS-a, a ~iwenica je da je ovo pismo Stanetu Dolancu pro~itano na talasima 202 Radio Qubqane i da je pro~itan i onaj deo teksta koji je bio problemati~an, odnosno taj deo pisma koji je bio zabrawen, i s obzirom na uzrok oduzimawa bio je emitovan sa veoma karakteristi~nim zvu~nim signalom; tako da u stvari pri~amo o stvari u koju je javnost ve} upu}ena, ali to ne umawuje zna~aj onoga {to ste ve} prethodno rekli. Bilo bi potrebno previ{e vremena da sve argumente u pismu objasnite. Mislim da bi bilo u redu da damo re~ Svetlani Vasovi}, jer je ve} dr [e{eq govorio o beogradskoj {tampi, napravio neku skicu, barem indirektno, odnosa izme|u srpske i slovena~ke omladinske {tampe 725

i na neki na~in ~ak i uputio kompliment slovena~koj omladinskoj {tampi. @elimo da znamo {ta se zapravo de{ava u Beogradu u ovoj oblasti. U kojoj meri se ova {tampa osloba|a presije vlasti i da li ~iwenica da voli da sara|uje sa slovena~kom omladinskom {tampom potvr|uje da je ipak, bar na severu na{e zemqe, barem u Sloveniji, u toku demokratizacija u naj{irem smislu? Svetlana Vasovi}: Da je demokratizacija na pohodu (...) teme koje me najvi{e zanimaju iz oblasti politike. Ovo bih dodala {to su pri~ali o [e{eqevom pismu Stanetu Dolancu, koje je, kako ~ujem, bilo prvi put pro~itano na talasima 202 u Qubqani, da je prvi poku{aj prikazivawa pisma tako|e bio u Sloveniji i to je protiv pravila igre, jer (...) zatim je do{lo do èstoke intervencije i pismo je posle po~elo isticati. Tako da ta demokratizacija i oblast u Sloveniji trpi odre|ene {amare ali u svakom slu~aju, i sam poku{aj tog objavqivawa i tako|e wegovog uspeha mnogo zna~i. To {to je zbog ovoga “Tribina” bila privremeno obustavqena zna~i da i u Sloveniji postoje institucije zabrane. [e{eqevo pismo Stanetu Dolancu u bilo kojem beogradskom omladinskom glasilu, koliko ja znam, ne bi stiglo ni do pola, jednostavno zbog toga {to su sva beogradska glasila o kojima imam pravo da govorim, negde od septembra pro{le godine, doìvela odre|ene kritike. Po~elo je u maju pro{le godine vrlo ozbiqnim sukobom (...) partije, o ~emu ste mogli i ~itati, po{to je slovena~ka {tampa najvi{e i najpo{tenije o tome pisala i obave{tavala. Prilog “Student” je po~eo negde oko ~etvrtog, petog maja se pojavila (...) koja je bila namewena (...) Tada se vodila odlu~uju}a bitka protiv (...) koja je tada trenutno bila na{ najve}i neprijateq, me|utim, ta naslovna strana koja je zadràla (...) a na osnovi (...) ovde u svakom slu~aju u vezi sa (...) ko je uglavnom na naslovnoj strani kao simbol pla{ewa vampira, odnosno tom na{em konceptu asocijacija (...) bio je lik (...) koga je na jednom mestu ujeo (...) Politi~ari su iskoristili tu naslovnu stranu da je pro~itaju kao napad na Tita, a onda su krenule rasprave koje su trajale ~itavo leto. Zavr{ilo se time da je u septembru, da je redakcija u kojoj sam i ja dala ostavku, nakon toga je bila opet (...) koje su shvatili kao (...) koji su vrlo bolno trajali preko leta, negde od marta meseca u tom politi~kom vrhu, morate znati da su mnogi qudi beogradske partije, srpske partije, podneli ostavke a u istom vremenu do{lo je do (...) politike i (...) pretrpeli smene glavnih ili odgovornih urednika, smene ~itavih redakcija, zatim su tu bili, ja sam neko vreme sara|ivala u beogradskoj “Osmici”, tamo se radilo uglavnom o nekim politi~kim (...), kasnije sam dobila sugestije od glavne urednice da se ipak bavim kulturom, jer su oni dobili sugestiju sa najvi{eg mesta da biv{i “Studentovci” (...) u biti qudi koji su (...) te{ko sara|uju jer su do{li do neke lepe saradwe izme|u Slovenije i nas, jer smo mi ranije sara|ivali sa “Mladinom” i “Katedrom”, do{lo do ideje (...) za beogradski prilog koji ima ~etiri strane. U po~etku je bila ideja da poveèmo tekstove a onda smo odlu~ili da poku{amo ne{to drugo, da pratimo “Katedru”, slovena~ki na~in razmi{qawa koji je bio druga~iji, ~iji (...) {to zna~i da su te ~etiri strane na hrvatskom jeziku bili tekstovi tog druga~ijeg mi{qewa kakvo ne izlazi u na{oj 726

{tampi. To je trajalo sve do (...) gde je ve}ina tekstova vra}ana u Sloveniju na prevode (...) {to ne}e biti, {to je uzrokovano opet odnosom izme|u medija i politike, odnosno u Sloveniji, pa posle (...) zao{trili prema “Tribini”. (...) {to bi trebalo biti (...) za tekst a ne jezik, do{lo je do te vrste (...) Ina~e, {to se same Srbije ti~e, u me|uvremenu je izvr{ena ~istka ne samo u takozvanim ~ito srpskim listovima, kao {to su listovi “Politika”, svi listovi politi~ke ku}e NIN, “Intervju” itd., nego je partijska ruka Srbije, u kojoj je u me|uvremenu do{lo do nevi|enog (...) koga nikad nije bilo, da tu ruku pro{iri recimo i na neka savezna glasila, koja imaju tu nesre}u da im je sedi{te u Beogradu. Ta glasila su shva}ena kao ~isto srpska stvar, tako da je do{lo do veoma bitnih kadrovskih promena u listu “Borba”, koji je po~eo da biva ne{to (...) imao je {ansu da tu i ostane. U me|uvremenu (...) ~lanovi beogradskog komiteta partije, zagreba~kog komiteta partije za Beograd (...) bavili su se problemom Milo{evi} (...) u Beogradu i wegovog odnosa ne samo prema medijima nego i prema politi~kim protivnicima. Tako da je odnos izme|u politike i svih vrsta medija ovih (...) pa do novina u Srbiji, tako da nema vi{e nikakvih problema. Novinar: Sada ste nekoliko puta pomenuli kao neko pogor{awe odnosa ili neke probleme u me|urepubli~kim odnosima. O ovome se u stvari u posledwe vreme malo vi{e javno raspravqa. Dugi niz godina ìveli smo od onih poznatih slogana o tome kako nam je sve zajedni~ko. Sad u Sloveniji poku{ava da se sprovede mwewe kako moramo prona}i taj krajwi na~in, smisao ìvota u tome da priznamo razlike izme|u nas, zna~i da svako zadrì tu raznolikost i da na tome gradimo ono {to nam je zajedni~ko. Kakav je zapravo odnos Slovenija – Srbija? Kako to ose}ate vi, tj. vas dvoje? Kod nas retko dolaze qudi iz Beograda ili okoline i mi u stvari ne znamo, pro~itamo ono {to, vi{e-mawe objektivno, pi{e u novinama, a kakvo je u stvari, na primer, dobro, ovo jeste relativno, ali svejedno, qudsko mi{qewe, zna~i {ta kaè narod, kao {to se kaè? Da li je to, da li narod ostaje isti, taj koji se ne bavi tim glupostima, pa su u stvari to neki qudi, koji zapravo nemaju drugog posla i traè probleme, ili je to nekako druga~ije? Svetlana Vasovi}: Ja sam imala dosta dobrih prijateqa u Beogradu i Qubqani, pa evo i sada, za ovih nekoliko nedeqa u Beogradu, ~ak mi se desilo da su me moji prijateqi, koji rade u “Mladini”, savetovali da ba{ i nije dobro da na ulici i na javnim mestima pri~am srpski, zato {to bi mogli imati nekih neprijatnosti. Sada se par puta desilo, recimo u autobusu i u parku Tivoli, {to me je jako iznenadilo i upla{ilo s jedne strane, dok sam {etala sa svojim prijateqima, nisam ni poku{avala, jer slovena~ki dosta dobro razumem, onda ja pri~am na svom jeziku, oni na svom i mi smo razgovarali o nacionalnom pitawu i neki su nam dobacivali sa strane, tako da su to neprijatne stvari. Me|utim, stvar je u tome, da mislim da su se srpski i slovena~ki intelektualci, kao i uvek, sasvim dobro razumeli, da nema nikakvih nacionalnih problema, uglavnom, nema velikih problema. Me|utim, po{to je toliko velika razlika izme|u politike Slovenije i politike u Srbiji, nerazumqivo skrenuti u sve vidove ìvota, od jezika pa na727

daqe. Tako da se sada najve}e zao{travawe, na nesre}u, upravo de{ava u Srbiji, pa se tu odràvaju svi va`ni sastanci obi~no (...) po~elo, da dolazi vi{e ovde, da svi kaù kako je odli~no to i to, dok nam je (...) te savezne odluke (...) onda su srpski funkcioneri (...) slovena~ki predstavnici rekli kako nas Srbiju sa (...) i to uveli~ava neku nestrpqivost koja ispuni (...) koja je (...), kao {to }e pokazati susreti PEN klubova iz Srbije i Slovenije i tako daqe, gde su postojale razlike, ali upravo je to to. Po{to je moral i jednih i drugih ali da... Novinar: Mo`da ne bi bilo lo{e da dr [e{eq malo pro{iri ovu temu, pogotovo na pitawe odnosa sever – jug, o ~emu se sada mnogo i govori. O tome se nekako pri~alo i na posledwoj partijskoj konferenciji u Qubqani, a posebno se jo{ govorilo i o tome da Slovenija ne bi èlela da bude takozvani faktor smetwe u toj na{oj saveznoj dràvi ili na{oj federaciji. Dr Vojislav [e{eq: Ja bih rekao nekoliko re~i o ovom pitawu odnosa Srba i Slovenaca. Ja bih odgovorio na to va{e, rekao bih svoje mi{qewe o tom odnosu sever – jug. Mislim da izme|u slovena~kog i srpskog naroda u istoriji i nemamo nikakvih problema, nikakvih nere{enih problema i pitawa. Me|utim, ono {to je na{a zajedni~ka nesre}a, na{a zajedni~ka tragedija, to je jedan autokratski reìm u posledwih ~etrdeset godina, koji je ve{tom manipulacijom narode me|usobno suprotstavqao, suprotstavqao dru{tvene slojeve, qude, intelektualce, dru{tvene grupe i td. I zbog te manipulacije dolazi i sa jedne i sa druge strane do stvarawa, u dijelu javnosti, do stvarawa mwewa u javnosti da su oni drugi krivi za sve na{e neda}e. Bilo bi sasvim glupo sa srpske strane re}i da su za sve na{e neda}e i nesre}e krivi Slovenci, kao {to i sa druge strane ne bi nikako odgovaralo ako bi Slovenci rekli da su za sve wihove nacionalne i druge neda}e krivi Srbi. Mislim da su (...) istorijske okolnosti zajedni~ki na{li u istom bloku u kojem, umesto da gledamo kako da zajedni~ki isplivamo, mi se uhvatimo (...) da ne bismo atakovali na vlast, {to je osnovno pitawe. Samim tim {to nemamo nikakvih nere{enih me|usobnih sporova, moèmo odmah da pre|emo na to, da kaèmo {ta nam je zajedni~ko i da traìmo ono {to bi nam eventualno mogao biti zajedni~ki ciq. U krugu srpskih intelektualaca u kojem se ja kre}em, a kre}em se u vrlo {irokom krugu i druìm se sa intelektualcima svih evropskih usmerewa i politi~kih (...) za nametawe Sloveniji bilo kakvih politi~kih i ideolo{kih na~ela. Ali ovo za {ta bi se zajedni~ki mogli boriti su sloboda i demokratija. Ne verujem da bi (...) Slovenija mogla da postane slobodna i demokratska a da to ne budu i drugi delovi Jugoslavije, kao {to (...) ali postoji ~itav niz pitawa na kojima dolazi do nesporazuma, na kojima dolazi do sukoba. Vidite, slovena~ki narod je podijeqen, wegova matica ìvi na teritoriji Jugoslavije a zna~ajniji dijelovi u Austriji i Italiji (napomena novinara: tako|e i u Ma|arskoj). Celokupna srpska javnost, i reìmska i opoziciona, jednodu{no je stala u za{titu slovena~kih nacionalnih (...) Me|utim, morate imati u vidu da i srpski narod ima takvih problema. U Rumuniji ìvi velika srpska mawina. Oko 300.000 qudi ìvi u Temi{varskom okrugu. Ti qudi su prepu{te728

ni sami sebi. Nikada jugoslovenske vlasti, nikada srpske, nisu bilo {ta preduzele na za{titi wihovih prava. Wih je jo{ (...) iza osamstotridesete preseqavao u masade (kao u originalu) Dunava, i tamo su umirali od malarije, nemaju ni (...) za sluèwe svojim jezikom ni {kole, ni bilo koje drugo pravo. A zamislite jo{ kakav je taj rumunski reìm, pa u takvom reìmu, koji je ina~e (...) Evrope, da se sa jednom nacionalnom mawinom postupa na ovaj na~in, sada sa srpskom nacionalnom mawinom. Zatim, postoji znatna nacionalna mawina u Ma|arskoj i u Albaniji. Nikada jugoslovenske vlasti ni srpski zvani~nici ni prstom nisu makli da se toj srpskoj nacionalnoj mawini pomogne. To je recimo jedno pitawe. Iz srpskog nacionalnog (...) izmi{qene su ~ak (...) reakcije. Izmi{qeno je (...) sve da bi se stvorila parola o slaboj Srbiji u tom, da bi se sru{io velikosrpski hegemonizam koji predstavqa jednu propagandnu (...), u koji jo{ niko nije mogao (...) zatim, srpska dràva je razbijena na niz administrativnih jedinica. I Jugoslavija se razvijala od autokratskog u pravcu konfederacije. Ja se slaèm da takva federacija moè odgovarati narodima koji su pali u okviru Jugoslavije, rije{ili neka svoja egzistencionalna pitawa. Srbiji bi isto tako odgovarala konfederacija kao i Sloveniji u slu~aju da se nalaze pod istim uslovima. Ali u ovom slu~aju, kad je Srbija svedena na podru~je nekada{weg beogradskog pa{aluka, kad su anulirani svi rezultati oslobodila~kih ratova Srbije iz pro{log vijeka, iz Prvog i Drugog balkanskog rata i i Prvog i Drugog svjetskog rata (...) da kaèm oko toga, oko kosovskog pitawa. Srpski narod nije nai{ao na razumevawe ni Slovenaca ni Hrvata. Kosovsko pitawe je za srpski narod egzistencionalno pitawe. Srpski narod je oslobodio Kosovo u Prvom balkanskom ratu. Bez novog rata (...) srpski narod Kosovo i Metohiju ne}e dati bilo kome. Svi narodi koji èle da ìve sa Srbima, koji imaju nameru da ìve sa srpskim narodom to uvek moraju da imaju u vidu. âk, oko Kosova i Metohije se srpski narod ne moè cewkati. Svaki reìm, koji se bude poku{ao cewkati na ra~un tih srpskih teritorija nikada u srpskom narodu ne}e imati nikakvu podr{ku. On moè navodno da nametne svoju (...) ali ne moè da se odrì na duge staze. Sada, ~iwenica da nemamo razumevawa za pitawe Kosova i Metohije ne potkopava na{e nade da tog razumevawa eventualno ne}e biti ubudu}e. Ali svako onaj ko misli da se Kosovo i Metohija mogu odvojiti od Srbije, da se mogu prepustiti Albancima (...) taj mora ra~unati da po tom osnovu sa Srbima ni na kakvo sporazumevawe ne moè i}i, da se nikakav kompromis ne moè posti}i. [to se ti~e odnosa sever-jug, mislim da je on ve{ta~ki postizan od kraja rata na ovamo i da je tu do{lo do jednog velikog prelivawa nacionalnog dohotka, koji je rasipan od strane lokalnih i regionalnih birokratija, a da se ni{ta nije pokrenulo po planu razvoja i nerazvijenih jugoslovenskih podru~ja. Sever i jug se ne moè re{avati nikakvim dogovorima, nikakvim, ni saveznim ni republi~kim fondovima za pomo} (...) Sever i jug, po mom mi{qewu, moè se re{iti samo liberalizacijom privrede, uvo|ewem privatne inicijative, ekonomskim razvojem na principu trì{ne privrede i slobodne me|usobne konkurencije. Svako izdvajawe nacional729

nog dohotka, wegovo preusmeravawe u te fondove, buyete i druge stvari, samo je otimawe od privrede i deqewe me|u nacionalne organizacije koje taj novac koriste za li~no i grupno boga}ewe, pune svoje ra~une po stranim bankama, a da narod u sredinama kojima one vladaju ostaje i daqe da ìvi u bedi. Kad bi se prera~unali svi iznosi pomo}i koji su dati Bosni i Hercegovini, Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori i Makedoniji i uporedili sa ovim {to je tamo zaista ra|eno na planu privrednog razvoja, pokazalo bi se da mo`da ni pet odsto svih sredstava nije iskori{}eno tako kako je bilo nameweno. Vidite, primera radi, pogledajmo Bosnu i Hercegovinu. Ona mi je nekako najblià, najboqe poznajem situaciju, jer sam tamo dugo ìveo. Pogledajmo {ta se radilo sa sredstvima za pomo} nerazvijenima. Podizano je luksuzno naseqe za funkcionere u Neumu, podizano je luksuzno funkcionersko naseqe na Vla{i}u, na Jahorini, taj Mikuli} (...) poput Fikreta Abdi}a i Pozderca u Velikoj Kladu{i. Pa je Mikuli} podizao (...) u centru Sarajeva (...) pa su se drugi funkcioneri bogatili, punili svoje ra~une u zapadnim bankama, {kolovali svoju decu u inostranstvu, kupovali tamo ku}e i sli~ne stvari. Zato mislim da je taj utisak odnosa sever i jug u Jugoslaviji ve{ta~ki utisak, da se on nikada do sada nije ni poku{avao re{iti na pravi na~in. Tom slobodnom ekonomskom inicijativom, mislim da bi se problem re{io za nekoliko godina, ne za mesec ili dva ili za godinu dve, ali za nekoliko godina sigurno. Novinar: Ovo je veoma {irok spektar pitawa, naravno za teme koje bismo mogli izokola upoznati kroz razne politi~ke poruke, opet preko medija. Ovde je, naravno, izuzetno va`no i te{ko nacionalno pitawe na slovena~kom i jugoslovenskom prostoru. Mo`da bismo ovu tribinu i daqe poku{avali da drìmo u okvirima nekog aktuelnog nivoa, pa bi mo`da mogli Svetlanu Vasovi} da pitamo da li ona ima bilo kakve informacije u vezi poku{aja zabrane ili oduzimawa posledweg broja “Mladine”, kao i o ju~era{wem su|ewu odgovornom uredniku Franciju Zavrlu, koji bi danas trebao da bude sa nama na tribini. Svetlana Vasovi}: [to se ti~e su|ewa odgovornom uredniku Franciju Zavrlu, ono se dosta dobro i uspe{no odugovla~i, odnosno, bilo je ve} par pretresa, ali dobrom taktikom, ne samo advokata Draga (...), nego i same redakcije, stvar nije i{la po skra}enom postupku kako se pre smatralo da }e Franci dobiti uslovnu kaznu ili neku kaznu koja bi onemogu}ila wegov daqi rad (...) tako da je na neki na~in redakcija “Mladine”, koja je kao uredni{tvo bila izvanredna, za sada u statusu kvo. [to se ti~e drugog pitawa... Novinar: Zaplena “Mladine”, tj. poku{aj zabrane “Mladine”. Svetlana Vasovi}: U utorak je zaustavqeno {tampawe najnovije “Mladine”, ne znam da li je (...) to je tekst pod nazivom “No} dugih noèva”, umesto teksta koji je izba~en nalazi se (...) ali je kraj i (...) sasvim druga~iji (...) u kome se (...) predsednikom predsedni{tva CK SKJ, na kojima je raspravqano o aktuelnoj politi~koj situaciji u celoj zemqi, naro~ito u Sloveniji i kod nas, ali uzrok svemu je vojska, napad na vojsku u Sloveniji. To je bilo iz govora Milana Ku~ana, u kome je on branio slovena~ki stav i slo730

vena~ku liniju (...) i govorio o mogu}nostima nekih neustavnih intervencija u Sloveniji, pa i {ire, tako da je po hitnom postupku zaustavqeno {tampawe u {tampariji (...) i tako je tekst (...) Novinar: Danas sa nama (...) Svetlana Vasovi}: To je bila (...), tako se u drugom tekstu sli~ne orjentacije, koji }e se pojaviti u narednom broju jer je to stvar koju treba svakako objaviti u slede}em broju “Mladine”. Vide}emo (...) Novinar: JNA je u posledwe vreme veoma velika, i na jugu, veoma popularna i analizirana tema, kako u politi~kim krugovima, tako i u samom vrhu vlasti. [ta vi mislite, dr [e{eq, vezano za tu problematiku oko JNA? Dr Vojislav [e{eq: U posledwih godinu dana sam u nekoliko svojih tekstova pokrenuo jedno pitawe koje do tada nije bilo u tom javnom dijalogu pokretano. Mislim da je dosta dugo vremena, da su se pitawa JNA ~esto (...) postavqala i mislio sam da tu postoji ne{to mnogo (...) Mislim da smo mnogo vremena potro{ili oko pitawa civilnog sluèwa JNA i drugim pitawima vezanim za tako ne{to, ali se nismo posvetili pitawu dru{tvene strukture JNA. Tako da sam se javno zaloìo u jednom programu od 12 ta~aka za re{avawe krize u SFRJ za (...) JNA, za wenu (...) za iskqu~ivawe SK iz JNA. Tako sam postavio jedan zahtev da svi oficiri, slu`benici, ne mogu biti ~lanovi SK. To je ono {to se meni u svemu tome ispostavqa kao kqu~no pitawe, kao glavna te`wa i ta (...) je danas fakti~ki (...) Partijski komiteti su u tome veoma povla{}eni, svi oficiri (...) mo`da se na|e neki, ali to je bezna~ajno. Svi su ~lanovi SK i svi su prvo komunisti pa tek onda oficiri. Zatim, sluìo sam i ja tu armiju i znam kako to izgleda, a 30 odsto ukupne obuke JNA predstavqa politi~ka nastava pri kojoj se vr{i ideolo{ka indoktrinacija, umesto da se vojska obu~ava za ono za {ta vojska postoji u svakoj civilizovanoj zemqi, teritorijalni integritet i dràvni suverenitet. Ovdje kod nas se, kao i u drugim zemqama real-socijalizma, vr{i {iroka ideolo{ka indoktrinacija vojnika. I svaki koji izrazi sumwu u dogme, koje se svakodnevno trpaju u glavu tokom obuke, taj }e da (...) zavisi od toga koliki je stepen wegovog otpora, toliko i ta represija. Ako ga oficir na ~asu ubjedi da nije u pravu, to moè na tome i da se zavr{i (...) sve do zatvora, i takvih slu~ajeva u armiji ima. Zato mislim da bi osnovno pitawe i osnovna te`wa u pokretu reformisawa JNA trebalo da bude wena profesionalizacija i iskqu~ivawe mogu}nosti da bilo koji princip (...) oficiri ili aktivni vojni slu`benici partije (...) Isti princip uveo bih i u pravosu|e. Tako nijedan sudija ne bi mogao biti ~lan nijedne partije sve dok mu (...) To bi i{lo na sudijske funkcije, iskqu~ewe sada{we reizbornosti (...) jednoj dràvnoj politi~koj kontroli. Novinar: Ova tribina traje ve} sat vremena. Kao {to je pomenuto, postavqena su veoma op{irna pitawa. Naravno, nije nu`no da se slaèmo sa dr [e{eqem. Mogu}a su i suprotna mi{qewa, moè do}i do dijaloga, diskusije, jer je spektar pitawa veoma {irok, od nacionalnog problema, preko JNA, pa sve do problema zvanog sever – jug i naravno, do pitawa koja se direktno vezuju za glavnu temu na na{oj tribini, a to je “mediji i politika”. Ako neko iz publike èli da postavi neko pitawe, ovde je mikrofon. 731

Osim toga, imamo ovde jo{ jedno zanimqivo pismo. Jo{ smo ranije pomenuli otvoreno pismo Branku Mikuli}u, od 30. aprila 1988. godine u Beogradu, prili~no opse`no, preko 10 kucanih strana i ako publika èli da zna {ta pi{e u ovom, jo{ neobjavqenom, pismu, sudbina tog pisma nam jo{ nije poznata i kako }e se ovo daqe razvijati ako ponudite ili ste mo`da ve} ponudili ovo pismo da se objavi. Dr Vojislav [e{eq: Znate {ta, ja kompletno pismo nisam nikome ponudio. Ja pismo napi{em i jedan primerak po{aqem, a onda ostale fotokopiram i dijelim ih prijateqima, poznanicima (...), pa ako neko ho}e da to objavi, tim boqe. Novinar: Danas je 13. maj, Dan bezbednosti i do sad niste dobili jo{ nijedan odgovor? Dr Vojislav [e{eq: Nisam jo{, ali svaki dan i{~ekujem... Novinar: Da li da se pismo citira ili da se pro~ita u celini? Publika: Pro~itajte! (...) Mnogo je obi~no, zna~i… Franci Zavrl: Ja vas pozdravqam, imao sam problema sa kolima (...) Novinar: Evo nas kod otvorenog pisma gospodinu Branku Mikuli}u, predsedniku ZIS, poku{a}emo da sumiramo osnovno, da pro~itamo zanimqive delove. Ali, prvo bismo iz prve ruke mogli da saznamo kako se odvija va{e su|ewe koje je bilo ju~e. Franci Zavrl: Meni nije potrebno da podnosim bilo kakve uvodne referate o “Mladini”, svi|a mi se da sam dobio konkretno pitawe. Imam dva procesa zbog ~lanka o Mamuli, “Mamula go home” i o izgradwi vile kod Opatije Branku Mamuli. U prvom postupku bio sam vre|an a u drugom su iznosili klevete o meni. U prvom postupku sam imao istra`ni postupak, kod drugog isto, ni kod jednog nisam hteo da razgovaram, rekao sam da jo{ nije vreme da bih se branio, ali kad bude vreme za to, tad ho}u. Dakle, oni su me pozvali (...) direktno na sud i za ~lanak “Mamula go home” rekao sam da je praksa takva da uredni{tvo objavquje predgovor. Ho}u da kaèm to je taktika odbrane, ne}u da kaèm tako, to sigurno jeste, da se to malo odugovla~i. U drugom ~lanku sam kao namerno {irio neistinu. Verujem u slovena~ko pravosu|e (...) to {to se danas desilo sa “Tribunom”, slu{ao sam na radiju, to {to se desilo sa “Mladinom”, tu vidim jedan razlog za pravosu|e. (aplauz) Novinar: Franci Zavrl, da te pitam jo{ ovo, kako je bilo sa tom “Mladinom” i sa milijardom? Franci Zavrl: Trebalo bi re}i dve milijarde, onda bih razumeo. Ova {teta, ako se pri~a o finansijama, moè brzo da se povrati. “Mladina” je jedan od retkih ~asopisa, koji se sam finansira. Opet, hvala pravosu|u. Vi{e nego {to ste pro~itali u dana{woj “Mladini” vezano za ovu konfuziju ne mogu da kaèm. Da me neko pitao {ta se de{ava sa “Mladinom”, rekao bih: u pet popodne dobio sam telefonski poziv od ~oveka, koji nije vr{io pritisak na mene, ve} me je samo obavestio da je jedan od ~lanaka u “Mladini” dràvna tajna. U 5.15 pismeno sam obustavio ~asopis, ali je tuìlac ipak (…) tuìlac dobija prve tri kucane, vezane kopije magazina. Mi i da732

qe pri~amo o tome da su to posledwi izvodi, tuìlac ih dobija jo{ u 14.45, prve tri kopije. Ima vremena da pregleda. Ja sam u 17 ~asova zabranio {tampawe a on je ve} u 21 ~as oduzeo “Mladinu”, {to sam video ujutru i upozorio da je prerano oduzeo “Mladinu”. [ta se desilo, to je slu~ajnost da sam dan pre povukao ~lanak koji je (...) i tu je nastala cela (...), iz koje je iza{la “Mladina” i ova {teta. Kada sam povukao ~lanak u ~asopisu, stvarno sam dobio argumentovano, da je to dràvna tajna. Nije bilo nikakvog maltretirawa, pretwi, kao {to smo ina~e navikli. Drugo je su{tinska strana medaqe, o ~emu je ~lanak pod nazivom “No} dugih noèva”, a o tome se ne moè mnogo kazati. Novinar: Neki su pripremili teze pitawa Franciju Zavrlu, da bi tribina bila zanimqivija, raznovrsnija (...) Franci, “Mladina” otvara druga~ija, mawe-vi{e {kakqiva pitawa, a zanimqivo je pitawe koje uzbu|uje javnost, oko prislu{kivawa. Ju~e je republi~ki sekretar rekao da su to zaista izuzetni slu~ajevi, ali samo uz dozvolu, upotrebqavaju se u izuzetnim okolnostima, kada bi mogao da bude ugroèn ìvot qudi, ugroèn sistem, itd. Tamo pomiwe da u stvari dokaza o tim prislu{kivawima... Franci Zavrl: Ja }u re}i da je solidno odgovarao iako se malo natezao oko onih pitawa koja se odnose na prislu{kivawe. Dr [e{eq }e zapravo re}i vi{e vezano za prislu{kivawe. U “Mladini” smo po~eli da se bavimo tehni~kim sredstvima, kad je do{lo do incidenta kad je bio obavqen telefonski razgovor u prisustvu drugih qudi, tako da tu nije bilo (...) A objavqeno je u nekim drugim novinama. Tu je do{lo do sumwe da se u “Mladini” prislu{kuje. Tu se kona~no rodila ideja, u jednom razgovoru rekao je na{ kolega Matija Grah da su (...) prislu{kivali, da se Kocbek prislu{kivao, da su mikrofoni postavqeni svuda i da su mu namestili (...) Bio je duhovit, rekao je jo{ sva{ta. Uglavnom, i daqe postoje slu~ajevi koje jo{ imamo na lageru. Ako vi imate neki primer ovde, kaìte (...) ~ovek se ne boji. Mnogo qudi je bilo svesno da se prislu{kuje ali su se pla{ili da kaù. Ja ne verujem da su svi ovi slu~ajevi (...) bio je ~lan dràvne bezbednosti, da jeste i ne vidim ni{ta lo{e u wegovim delima kod qubqanskog nadbiskupa, bogosloviji, to jest u svim slu~ajevima koje smo mi obra|ivali. Posledwi slu~aj kojeg smo mi obra|ivali desio se na po~etku osamdesetih godina. Mislim da je wegova odgovornost prevelik blef (...) Na ono {to se ve} dogodilo i pri~alo na na{im prostorima. To je moj komentar. Novinar: Da li bi vi, dr [e{eq, o tom prislu{kivawu i iskustvima? Dr Vojislav [e{eq: Pa u Beogradu jo{ nisam u stawu da pouzdano potvrdim te pojedine slu~ajeve prislu{kivawa. Ja sam ube|en da stan (...) znam svoja kretawa po otvorenom u Sarajevu ali informacije stiù. Ali u Sarajevu je to bilo krajwe bqutavo (...). Dok nisam bio u stanu, policija u|e i po stanu pro{uwa, promeni ure|aje za prislu{kivawe, {ta li su ve} radili i toliko su bili bezobrazni da sam u WC {oqi na{ao puno pikavaca (...) kao da su mi dali do znawa da su bili tu. Kao kad su me pratili u Sarajevu, pa vi{e kola i desetak qudi, bilo je toliko o~igledno, da i kad bih bio slep, primetio bih. I to nije bilo ni{ta, nikakvu ulogu nije imalo osim zastra{ivawa. Uostalom, sve {to ja radim, radim na najotvoreniji na~in, 733

nisam se nikada upu{tao u delatnost {to ima nekakav zna~aj, ja sve napi{em, prema tome, nemaju ni{ta, da moje politi~ke stavove... U Beogradu nemam nikakvu {ansu da vi{e {tampam u privatnim {tamparijama. Pro{le godine sam bio prisiqen da kupim {tamparsku ma{inu i da {tampam u svom stanu. [tampam u svom stanu, na|em nekog kwigovesca da veè kwigu i u tri primerka, da je da tuìocu, da je zabrawena (...) 40 odsto tiraà, a ostalo je policiji nedostupno. To je bilo neko iskustvo... Novinar: Zanimqiva iskustva, to ne ~ujemo svaki dan, ima li kakvo pitawe? Ako nema, onda bi krenuli sa pismom Branku Mikuli}u. (Napomena: Na okruglom stolu je pro~itano pismo dr Vojislava [e{eqa Branku Mikuli}u, koje objavqujemo u celosti na strani 703) Novinar: Mislim da ima dovoqno materijala za pitawa. Gledalac iz publike: Ja bih prvo izrazio svoje divqewe nepokolebqivom stavu. Pratio sam va{u sudbinu iz raznih medija i koliko sam video, vi ste veoma principijelan ~ovek, stoga vam se i divim i mislim da je zbog qudi poput vas bio sloàn “slovena~ki podmladak”. A kao drugo, interesuje me da li mo`da imate neke dokaze, jer su tu veoma zanimqive stvari u vezi gospodina Dolanca kao {to ste rekli, da li imate vi, na primer, neke konkretne dokaze o tome? I jo{ bih da pitam gospodina urednika (...) Franc Zavrl: Imamo {ansu da takvo pismo proguramo. Ovo je pismo koje je i doktor nazna~io da je pisano u odre|enom stilu, da bi ve}ina tvrdwi mogla da se okarakteri{e kao istinita, u ovom slu~aju, informacija, mnogo (...) u praznom obliku. Politi~ki ili eti~ki, ne bi bilo lo{e uzeti u obzir. [to se ti~e Hamdije Pozderca, tu bi neka uredni~ka razmatrawa ~ovek i imao, ako pri~amo iskreno. Dr Vojislav [e{eq: [to se ti~e podataka, od svega {to sam pomenuo u ovom pismu, jedino je izmi{qeno da mi je Dolanc predloìo da zajedno letujemo na Kor~uli. Ali i to je jedna ironi~na primedba, koja ima jedan konkretni zna~aj. A svi ostali podaci, sve {to sam rekao, govorio sam i na sjednici i bio sam jedini koji je poku{ao (...) da joj se izmisli (...) na fakultet. Zatim sam morao jo{ u Sarajevu, pa nakon velikih javnih rekcija je prakti~no sve OO SK u BiH pismo, koje je potpisao Nikola Stojanovi}, tada{wi predsednik CK, u kome se tvrdilo da je palata izgra|ena, da Mikuli} nije znao kolika je wena prava vrijednost. U to vrijeme wena vrijednost je bila oko dve milijarde dinara a oni su tvrdili da je vrijedna svega 500 miliona. Pa kad je video koliko je skupa, nije htio da se usudi. Svaki ovaj detaq je dokaz. Evo, slu~aj sa (...) sa mojim prvim pismom koje je objavila “Tribuna”. To pismo je puno podataka. Ja se tu pozivam i na dràvni terorizam, kojim se bavi jugoslovenska dràva, u koji je umje{an i Dolanc, jer je u to vrijeme bio najvi{i dràvni i partijski funkcioner, recimo sekretar izvr{nog biroa Predsedni{tva SK Jugoslavije, u vrijeme kada je done{ena partijska odluka da se u Rumuniji (...) Dap~evi} i doveden u SFRJ, da se u [vajcarskoj (...) da kidnapuje dr Mileta Petrovi}a i dovede u Jugoslaviju, da se u Italiji kidnapuje dr îèk i dovede u Jugoslaviju. Sva trojica se jo{ uvek nalaze po jugoslovenskim zatvorima. I sad u privremenom rije{e734

wu o zabrawenoj “Tribuni” stoji i ovaj podatak o otmicama Dap~evi}a u Rumuniji, Petrovi}a u [vajcarskoj i îèka u Italiji, na samom (...) donosi javni tuìlac rje{ewe iz koga se ispu{ta ovaj podatak, dakle tvrdwe o prirodi jugoslovenskog reìma da nema glavnog voditeqa... Dakle, sve {to je konkretno iz pisma (...) A ti qudi su jo{ uvek ìvi, znate. Jedino Dap~evi}a moète privesti u SUP pa da vam pri~a kako je kidnapovan u (...) (...) ina~e u toku rata pobili porodicu, wih dvojica su (...) prilikom otmice Dap~evi}a u Rumuniji. Otmica je izvedena u dosluhu s rumunskim (...), koji su se pravili da ni{ta ne znaju (...) onda mu je su|eno posle pola godine, uhap{en je a nije re~eno kako je uhap{en. To su mjere dràvnog terorizma. To na{i (...) kad je rije~ o Izraelu, a i sami se bave. Jedan jedini podatak da se na|e (...) da se tamo obra~una. Ne znam da li neko od vas pamti, 1982. godine sam objavio nekoliko polemi~kih tekstova u beogradskoj “Dugi”, zagreba~kom listu “Danas”, u “Kwièvnoj rije~i” i ~asopisu “Ideje”. U listu “Danas” je na pune dve strane objavqen moj tekst “(...) kozije u{i”, u kojem sam naveo ~itav niz primjera (...) tendencija u BiH, kojim se davala potpora CK a ~iji je nosilac bio Hamdija Pozderac. Zatim sam ukazao na poku{aj rehabilitacije nekih ratnih zlo~ina. I tad sam jednu jedinu gre{ku napravio, {to sam ratnim zlo~incima nazvao dvojicu qudi koji to zvani~no nisu bili, koji nikada nisu bili progla{eni za ratne zlo~ince, ali cijelo vrijeme su radili u usta{kom propagandnom aparatu, {irili usta{ku ideologiju, jedan je bio urednik (...) pisao tekstove itd. Bila je (...) mala gre{ka (...) Dodu{e, ja sam imao toliko argumenata s kojima sam istupio na sudu da su me u jednom osudili samo na nov~anu kaznu od 500.000 a u drugom su me morali osloboditi, jer sam doneo gomilu materijala iz kojeg sam pokazao da sam imao (...) {to sam to pisao. Wihove porodice su me tuìle da, ne znam (...) u “Delu” Mija Repov` imala je veliki tekst. Franc Zavrl: Tu je jo{ jedna stvar koju bi urednik spomenuo. Uvek nastupa pitawe tuma~ewa, odakle ~oveku ta mo}, kad npr. politi~ki (...) posle medijska mo} jer pi{e po celoj dràvi i koliko je sad pravosu|e nezavisno. Mogu vam re}i jedan primer gde je “Mladina” ve} duè vreme insistirala na istini a zvani~na istina je potpuno druga~ija. Na primer, prodaja oru`ja. To je dokumentovano u “Mladini” od strane svetski poznatih instituta, prevedena literatura, gde nijedna stvar nije izmi{qena, u svakom govoru predstavnika inostranih poslova, govornika, vojnih li~nosti (...) Nije lepo pri~ati gluposti o SFRJ. Druga stvar, smrt ~oveka u Beogradu, Radovi}a, za koga znate. Uporno se tvrdi da je sve u redu, iako postoje osnovane sumwe (...) cinizam vlasti, koji }e morati polako da podnese kritiku i brzo odgovarati. Za{to je bilo potrebno iz “Mladine” ukloniti taj tekst? Jer je to kao dràvna tajna, {to su o tome raspravqali na vojnoj sednici dràve i (...) latinsko-ameri~ke varijante. Hteo bih da upozorim da jo{ uvek nismo ravnopravni, kako da kaèm. Novinar: Nastavqamo sa pitawima, verovatno ih ima jo{? Gledalac iz publike: Ne{to podataka vezano za taj ~lanak koji je bio razlog za zabranu ove nove “Mladine”. 735

Franci Zavrl: U Qubqani kruè glasine i obrnuto, prepis, koji uzbu|uje qude, koji ne znaju {ta se de{ava (...) sveàw papira, u kojem su bila imena najvi{ih jugoslovenskih politi~ara. Radi se o veoma tvrdim na~inima re{avawa konfliktne situacije u Jugoslaviji i mi, kao javni radnici, smatrali smo to veoma va`nim da se kaè, kaèm, naravno na odgovaraju}i na~in. Ovaj ~lanak nije bio provokativan, niti je bio na najzvani~nijem mestu, ali je ~iwenica, s namerom da to do|e u javnost. Ako je trebalo za ovo da se `rtvuje toliko i toliko para, toliko brige, sad svi znamo {ta je (...) toga se pla{imo, da sami sebi zabodemo no` u le|a, ako previ{e o{tro objavqujemo u Sloveniji (...) Ovo su samo neke od varijanti, jer na kraju krajeva to su mediji, neka trgovina novostima, politikom, odnosima u dru{tvu i kona~no smo postigli ciq, da dobijemo (...) misle i govore. Novinar: Jo{ neko pitawe. Izvolite. Gledalac iz publike: Zanima me kako bi izgledalo pismo drugu Milo{evi}u. On se veoma zalaè za demokratizaciju dru{tva, kako bi izgledalo to pismo? Dr Vojislav [e{eq: Kad sam krenuo (...) ja imam jo{ veliki broj pisama te vrste da napi{em ako se ne{to nepredvi|eno ne desi, pa mogu (...) da je slede}i na redu Veselin \uranovi}, pa predsedni{tvo Jugoslavije, pa }e i mnogi drugi, ja se nadam, do}i na red. Zavisi od toga, neka ~ekaju. Mislim da o malo kome nema {ta da se napi{e, gotovo nema qudi u politi~kom vrhu tako|e (...) Novinar: Nastavite sa pitawima. Gledalac iz publike: (...) wegovog (...) pozadina? Dr Vojislav [e{eq: Pa u Zadru su se maksimalno iìvqavali (...), poku{ali su na sve mogu}e na~ine da me prevaspitaju. Ovih pet hap{ewa kojim sam se (...) bilo je smi{qenih da se pokajem i da (...) Nudili su mi da prekinem kontakte sa svojim prijateqima iz Zagreba i Beograda, iz Slovenije tada jo{ nikoga nisam poznavao. (...) Tako, uslovi koje su mi postavqali su bili da prekinem svaki kontakt sa tim qudima, da vi{e ne pi{em tekstove one vrste koje sam pisao, da se posvetim svome stru~nom nau~nom radu, a da }e me odmah (...) za univerzitetsku katedru ako (...) SK, {tampati kwige, da }e mi dati ve}i stan, da }u sve mogu}e privilegije uìvati. Ne znam {ta mi sve nisu nudili (...) da ni{ta od toga nema i uhapsili su me definitivno 15. maja. I dok sam bio u pritvoru, prva tri dana je dolazio slu`benik dràvne bezbednosti da me pita ako sam se predomislio. U slu~aju da se jesam, odmah bi me pustili iz zatvora i sve bismo probleme rije{ili. Umjesto toga, ~im su vidjeli da po~iwem taj {trajk gla|u 48 dana u Sarajevu, dali su mi infuziju (...), to je ve} bilo opasno po ìvot a skoro se okon~alo na taj na~in na koji nisam htio da se zavr{i. Nakon 48 dana prekinuo sam {trajk, posle presude (...) U sarajevskom zatvoru pona{ali su se ina~e korektno, nisam imao nikakvih problema, mogao sam da ~itam (...) U zemqi su ve} od prvog dana pokazali (...) da na bilo koji na~in (...) {ta radim, pozivali me da (...) komunisti u zatvorima ne {to nisu samo (...) pa po{to sam ja okvalifikovan (...) kako su se moji istomi{qenici protiv wih pona{ali. I dràli su me {est i po meseci u samici, 16 sati dnevno bio sam (...) da 736

{etam tri koraka napred i nazad, legnem, pi{em (...) Onda (...) imao sam halucinacije, bolove u grudima, nisam mogao da spavam i tako, psihosomatske smetwe koje (...) Nakon (...) pustili su me u zatvorsku biblioteku da (...), tamo sam sedeo i ~itao i niko me nije ni{ta vi{e pitao, ni ni{ta drugo. Kako su izgledali ti moji kontakti sa (...) bez obzira koliko mi je bilo te{ko u zatvoru, nikad to nisam pokazivao zatvorskim vlastima. Poslije mesec dana upravnik me poziva na razgovor, na raport, pita da li sam se predomislio, ja (...) qudi. I{ao sam u pogon da radim, nije bilo radno mjesto koje su mi dali te{ko, va`no je bilo samo da radim. Oni mi kaù – tamo se zara|uje 500 hiqada mjese~no, pa rekoh upravniku da nijesam do{ao u zatvor da se obogatim. Vide}e kako je kad zamjenimo uloge. To mjesto nek ~uva za Pozderca, Mikuli}a (...) Tako sam se nekako odrào (...) kao neku psihi~ku snagu. A {to se djesilo poslije zatvora, imao sam jo{ uvijek ta tri sudska procjesa u Sarajevu. Tuìo sam BiH kao dràvu zbog {ikanirawa i (...) u zatvoru, to sam izgubio u prvom stepenu, mada je bila (...) buka i straàr je disciplinski ka`wen zbog toga. Sva dokumentacija postoji, ali kaù (...) nije bilo (...) posqedica, pa nije (...) da se nadoknadi {teta. I tre}i slu~aj koji je meni (...) 1978. poloìo sam voza~ki ispit u (...) kod Sarajeva. Prilikom hap{ewa 1984. godine, meni je nekako nestala voza~ka dozvola, ja uop{te ne znam na koji na~in, vjerojatno je ostala u kabinetu na Fakultetu politi~kih nauka. Pro{le godine uputim zahtjev SUP-u Sarajeva da mi izda potvrdu da sam poloìo voza~ki, kako bih u Beogradu mogao dobiti novu voza~ku (...) [ef me nazvao i rekao da }e poslati za koji dan ali od toga ni{ta nije bilo. Obratio sam se pismom republi~kom SUP-u i dobio odgovor da nikad nisam polagao za voza~ki, da me nikad nije bilo u voza~koj evidenciji (...) U stawu da kompletnu dokumentaciju SUP-a falsifikuje i (...) danas sam do{ao u Qubqanu pre podne (...), eventualno da pri~am na sudu pri ovom su|ewu. Imao sam ~itav niz dokaza da je jugoslovenska zemqa bez (...) poretka, iz li~nog iskustva i iskustva drugih qudi (...) Novinar: Da li neko ima jo{ ne{to konkretno? Ako ne, onda mo`da ovako pri kraju da postavimo jo{ jedno pitawe o budu}nosti, nade, {ta moèmo da o~ekujemo, tj. mawe-vi{e javno se u posledwe vreme pri~a o ukidawu zloglasnog ~lana 133, pitawe je kad }e se to desiti. Kakvu {ansu vidite, da li }emo posti}i taj status, kada }e biti mogu}e pisati kao {to bi pisali u demokratskom dru{tvu? Ovo vaì i za Francija, zna~i svaki broj se smatra ozbiqnom borbom. Da li }e ikada biti druga~ije, od broja do broja, postoji li neka dugoro~na nada? Da li }e jednom biti mogu}e pisati jo{ vi{e, mnogo vi{e? Dr Vojislav [e{eq: Bi}u veoma kratak. Osnovni uslov za demokratizaciju (...) Sloveniji nego i u drugim mjestima, ali nigdje je nema dovoqno. Ako bismo imali vi{epartijski sistem, mogli bismo o~ekivati da imamo vi{e gra|anske slobode, prava, slobode {tampe i svega {to je (...) Novinar: A kako je to u SZDL nemogu}e re{iti kao {to izgleda? Dr Vojislav [e{eq: Ja mislim da ove zemqe takozvane diktature proleterijata jednostavno nemaju nikakvog prava da se nazovu socijalisti~kim zemqama. Za mene je socijalisti~ka zemqa [vedska, za mene je vi{e socija737

listi~ka jedna velika zemqa Amerika, izvinite, nego Jugoslavija, po{to, ako u SAD ostane{ bez posla, ima{ socijalnu pomo}, koja je tolika da vam se ne isplati da radite. Moète re}i da je to zato {to su oni bogatiji, ali nisu oni sami po sebi postali bogatiji, znate, nisu jednoj zemqi dovoqna rudna blaga, ~itava je Afrika prirodno bogatija, pa ìve siroma{no, u siroma{nim dru{tvima. Mislim da je [vedska jedna socijalisti~ka zemqa koja bi mogla biti (...) posebno (...) Socijalizam dolazi tek poslije, kao rezultat demokratije. Imati moramo najprije demokratiju, a ne socijalizam, kako nam se obrnuto kaè. Demokratija bez socijalizma je nemogu}a, a socijalizam bez demokratije nije. Franci Zavrl: Odgovor o ovome uop{te nije mogu}, ja bih rekao. Ja }u govoriti vi{e kao novinar. Uprkos ~iwenici da u Sloveniji, za razliku od nekih okruèwa jo{ u vreme kad sam ja bio u “Mladini”, nije vi{e praksa, koja je nekada bila stalna (...) A da su mladi na{ kapital u medijima, vi{e vidim u perspektivi, sigurno, kao i [e{eq. U na~elu bih se sloìo sa wim (...) trenutka sistem ulazi u hri{}ansku demokratiju, kao {to je dao predlog dr Mo~nik, na ovaj na~in bi se zaustavila samovoqa vlasti (...) razvitka partijskog monopola, bez radikalnih promena nema, bez toga ne vidim (...) [to se ti~e mog rada, mogu biti optimista, uprkos ~iwenici da imam problema sa vlastima, velikim pritiscima, kada se àle da ~esto rade protiv interesa Slovenije, naroda, ali kad pogledate iz druge perspektive (...) demokratije ozbiqno, mi se pona{amo (...) Verujemo da je sada{wi slovena~ki uticaj nekako uspeo da prevlada, da sam mogao da uradim a ne kao {to je to u utorak kad sam (...) }e i daqe biti najmawe onoliko koliko i pitawa, kao {to je i na dana{woj tribini “Mediji u politici” ura|eno, u o~ekivawu da se trudimo da se bave (...) sa onim {to je pro{lo od po~etka, naro~ito {to se ti~e zabrana, drugog ~lana Zakona o spre~avawu zloupotrebe slobode {tampe i drugih medija. Hvala svima, vidimo se na slede}em javnom forumu u junu.

CCLI USDB Beograd V odelewe Pogledati bele{ku od 17. 2. 1992. godine o materijalima koji nedostaju iz dosijea (Napomena: Bele{ka se nalazi u kwiyi “Policijsli dosije, drugi deo”, op. red)

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Datum pisawa: 19. 5. 1988. godine 738

Primedbe, napomene i sli~no: Prevod teksta iz “Katedre” br. 11, od 19. 5. 1988. godine, pod naslovom “Racionalna rekonstrukcija jugoslovenskog federalizma” Prilog: 1 (strana – 3) (potpis redigovan) Prevod Katedra br. 11 od 19. 5. 1988. godine Racionalna rekonstrukcija jugoslovenskog federalizma (pod ~im podrazumevam smawewe broja federalnih jedinica na broj jugoslovenskih naroda, odnosno na tri: Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju). Pod tim uslovima bi se moglo reafirmisati pravo svakog jugoslovenskog naroda na samoodlu~ivawe, ukqu~uju}i i pravo na otcepqewe. Pri tom treba odustati od insistirawa na izmi{qenim nacijama, kao {to su crnogorska ili muslimanska. Jugoslovenska federacija bi trebala da bude sastavqena od tri republike, odnosno dràve, a postojawe bilo kakvih nivoa i oblika regionalne autonomije i lokalne samouprave u wima bi bila unutra{wa stvar svake federalne jedinice. Jugoslavija bi tako mogla da sa~uva konfederalni oblik, ali potpuno druga~iji od onoga koji propisuje Ustav iz 1974. Srbija bi imala unutra{we federalno ure|ewe sa odre|enim stepenom autonomije za tkz. istorijske pokrajine kao {to su Crna Gora, Bosna, Hercegovina, Vojvodina, Makedonija itd. Takva formula federalnog ure|ewa ne prejudicira pitawa eti~kog karaktera stanovnika Makedonije. Po{tujem i to da od Jovana Cviji}a daqe nije bila objavqena nijedna ozbiqnija studija na temu, a stanovnici Makedonije govore dvanaest dijalekata, koji predstavqaju zna~ajan prelazak od srpskog ka bugarskom jeziku, da je dijalekat stanovnika {ire okoline Skopqa i Kumanova identi~an vrawanskom i da je sa administrativnom odlukom, bez odgovaraju}e nau~ne argumentacije, posle Drugog svetskog rata jedan od makedonskih dijalekata progla{en za zvani~ni makedonski kwièvni jezik. Nije zanemarqiva ~iwenica da su sve crkvene zgrade, i drugi istorijski spomenici kulture u Makedoniji, nesumwivo srpski i da je direktnim politi~kim me{awem u crkvene stvari ve{ta~ki proklamirana autokefalnost tkz. makedonske pravoslavne crkve, {to je i dovelo do novog razdora izme|u mati~ne i prekookeanske crkvene organizacije. Razumqivo je da se stanovnicima Makedonije, kao i stanovnicima bilo kog drugog kraja u Jugoslaviji, ne moè oduzeti pravo da budu ono {to sami èle da budu, ali ne smemo da izgubimo iz vida ~iwenicu da je Makedonija bila u sastavu Srbije ve} pre Prvog svetskog rata i da je pitawe wene politi~ke i kulturne autonomije iskqu~ivo unutra{wa stvar Srbije. Na drugoj strani, zvani~ni ideolozi u svojim apologetskim tiradama u slavu dana{weg jugoslovenskog dràvnog ure|ewa najradije zaboravqaju i prikrivaju ~iwenicu da su se Crna Gora, Vojvodina i BiH prikqu~ile Srbiji slobodno izraènom voqom naroda jo{ pre osnivawa jedinstvene jugoslovenske dràve, odnosno Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U slu~aju Vojvodine i Crne Gore, ovu odluku su prihvatila jedinstvena skup{tinska tela, u 739

slu~aju BiH regionalne institucije vlasti pojedina~no. Prema podacima iz kwige dr Dragoslava Jankovi}a i dr Bogdana Krizmana (Gra|a o stvarawu jugoslovenske dràve / 1. decembar 1918, Bg. 1964) i dr Hamdije Kapiyi}a (Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, Sa, 1968) su se odbori okru`nih narodnih ve}a Bosanske Gradi{ke, Bosanske Dubice, Bosanskog Novog, Te{wa, Kulen Vakufa, Livna, Mostara, Glamo~a, Blatnice, Doboja, Sk. Vakufa, Bosanskog Petrovog sela, Bawa Luke, Sanskog Mosta, Bosanske Krupe, Jajca, Dobriwa, Biha}a, Prijedora, Varcar Vakufa, Prwavora, Bosanske Kostajnice, Bosanskog Petrovca, @ep~e, Kla{nice, Vi{egrada, Tesli}a, Gackog, Rudolfstadta, Fo~e, Zvornika, Bosanskog [amca, Maglaja, Gra~anice, Kqu~a, Bijeqine, Kowu{e, Srebrenice, Pura~i}a, Modri~e, Zavidovi}a, Jablanice, @itomisli}a, Trebiwa i Vlasenice, odlu~ili da prihvate zakqu~ak o prikqu~ivawu BiH Srbiji i odrekli se poslu{nosti Narodnoj vladi u Sarajevu, gde je bilo nasle|e austrougarskog administrativnog aparata. Autoritet ove vlade je obnovqen tek 2. decembra 1918. sa objavom Stojana Proti}a, da do daqeg ostaje upravna vlast u wenim rukama, jer je dan ranije bio done{en zakqu~ak o ujediwewu Kraqevine Srbije sa improviziranom Dràvom Slovenaca, Hrvata i Slovenaca (kao u originalu), {to je zna~ilo da u zajedni~ku dràvu ulaze i Slovenija i Hrvatska. êtrdesetpetogodi{wim manipulisawem sa nacionalnim pitawem je komunisti~ki reìm, od vo|ewa izrazito antisrpske politike, koncipirane u kominternovskim retortama, uspeo da zao{tri me|unacionalne odnose jugoslovenskih naroda do takvog stepena netrpeqivosti, kakva nikada nije mogla biti u me|uratnoj jugoslovenskoj dràvi. Jedini rezultat takve politike je potkopavawe samih osnova Jugoslavije i ja~awe centrifugalnih tendencija. Uprkos sve~anom zakliwawu i gromoglasnim parolama vlastodràca, nacionalna ravnopravnost nije postignuta, iako je u weno ime `rtvovana mnogo zna~ajnija ravnopravnost dràvqana. Negirawe ne samo nacionalnih, ve} i osnovnih gra|anskih prava, vodi do masovnog i sa rafiniranom prisilom izazvanog iseqavawa Srba sa svojih stogodi{wih ogwi{ta i do wihovog naseqavawa na teritoriji nekada{weg Beogradskog pa{aluka i Srpske Vojvodine. Dr Vojislav [e{eq Jedna od dvanaest ta~aka wegovog referata “Od kozmeti~kih ka optimalnim ustavnim promenama”, pro~itanog na tribini Srpskog filozofskog dru{tva (2. mart 1988). (potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 23. 5. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Pismo koje je Vojislav [e{eq uputio Raifu Dizdarevi}u Prilog: 1 (strana – 9) (potpis redigovan) 740

Dr Vojislav [e{eq Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe 11080 Zemun Beograd, 23. maja 1988. godine Gospodinu Raifu Dizdarevi}u, Predsjedniku Predsjedni{tva SFRJ Beograd Uvaèni gospodine Dizdarevi}u, Vjerovatno }ete se iznenaditi kad dobijete moje pismo, s obzirom da sam do sada imao obi~aj da se na ovaj na~in obra}am samo do kraja kompromitovanim jugoslovenskim politi~arima, od kojih su neki i notorni kriminalci. U ovom slu~aju ~inim izuzetak, poku{avaju}i da izna|em, ako je to vi{e uop{te mogu}e, razumne na~ine za{tite mojih gra|anskih prava koja i daqe beskrupulozno ugroàvaju neki od glavnih nosilaca politi~ke vlasti, mo}i i uticaja u Bosni i Hercegovini. Svjestan sam i te{kog dru{tvenog trenutka i gotovo bezizlazne situacije u koju je Jugoslavija dovedena birokratskom samovoqom, te da moja javna djelatnost moè predstavqati i dolijevawe uqa na vatru ve} razbuktalih politi~kih strasti i nerazrje{ivih konflikata. Ali, budite ubije|eni da, u najmawu ruku, dijelim i Va{u zabrinutost za budu}nost ove zemqe i ovog napa}enog naroda, pa sve {to radim, ~inim u najboqoj namjeri i s razvijenom svije{}u da je to za op{tenarodno dobro, da ide u prilog procesima liberalizacije i demokratizacije koje vi{e ne mogu zaustaviti nikakav Stane Dolanc ili Branko Mikuli}, a da o admiralu Mamuli i ne govorim. Sa velikom tugom pratim nemila zbivawa u na{oj rodnoj Bosni koju su Hamdija Pozderac i Branko Mikuli}, uz pomo} bulumente svojih poslu{nika, u crno zavili. Umjesto da se kona~no stane na put tamo{woj korupciji, pronevjerama, pqa~kama i drugim mahinacijama, bosanski Centralni komitet i posle `rtvovawa nekolicine najkompromitovanijih politi~ara, najogrezlijih u malverzacijama i zloupotrebama slu`benog poloàja, opet nastavqa po starom. Evo, ~ak je i jedan Nijaz Durakovi}, jedan od najbliìh i najpovjerqivijih seiza Hamdije Pozderca, poznati muslimanski nacionalista i panislamista, jedan od pisaca po nalogu “nau~nih” radova Atifa Purivatre, kandidovan za predsjednika Centralnog komiteta. Nijaz Durakovi}, Rom po etni~koj pripadnosti, ro|en od oca Roma i majke Romkiwe, stidi se svog nacionalnog porijekla, deklari{e se kao musliman i vaì za jednog od vode}ih ideologa muslimanskog nacionalizma, trenutno prvog posle Muhameda Filipovi}a. Prije nekoliko godina pro~uo se i kao veliki laòv. Kad sam ga javno prozvao kao agilnog saradnika islamskog vjerskog lista “Preporod”, {to mu je, izgleda, posluìlo kao odsko~na daska za izbor na funkciju glavnog i odgovornog urednika bosanskohercegova~kog partijskog teorijskog ~asopisa “Opredjeqewa”, Durakovi} u tekstu “La` se ponavqa”, objavqenom u 741

~asopisu “Ideje” broj 3-4/1982., tvrdi da nikada nije sara|ivao u “Preporodu”. Doslovno kaè: “Naime, prije jedanaest godina list “Preporod” je prenio dvije kartice teksta prikaza izlo`be “Umjetnost na tlu Jugoslavije od praistorije do danas” (Skenderija, 1981. godine), koju sam jo{ kao student prikazivao za list omladine Sarajeva. Predano se zanimaju}i za moju biografiju, [e{equ i wegovim saradnicima su te dvije kartice prenesenog teksta (koji se iskqu~ivo odnosi na prikaz izlo`be) bile dovoqne da me poku{aju uvrstiti u imaginarni krug “ajatolaha”, panislamista, homeinijevaca i ~ega ne sve jo{, beskrajno laviraju}i i ponavqaju}i la` da sam saradwom u islamskim glasilima obezbijedio svoju politi~ku karijeru”. Kao laòv tako velikog formata da mu ni baron Minhauzen nije ravan, Nijaz Durakovi} drsko pre}utkuje, recimo, ~iwenicu da je u “Preporodu” broj 23/1971. objavio i tekst “O muslimanskoj kulturnoj autohtonosti” (obima oko sedam kucanih strana), koji nije niotkud prene{en, nego je pisan namjenski za ovo islamsko glasilo i wime se izri~ito insistira na identifikaciji vjerskog i nacionalnog. Durakovi} je postao toliko zaboravan da ovaj tekst ne navodi ni u svojim iscrpnim bibliografijama, a imao sam prilike da se u to uvjerim prou~avaju}i dokumentaciju o wegovom izboru u zvawe docenta na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. Nemam ni{ta protiv da Durakovi} i daqe pi{e u “Preporodu”, samo da to ne radi tajno, da se taj detaq ima u vidu prilikom javnog procjewivawa wegove ideolo{ke orjentacije i politi~kih ambicija. Sama saradwa u bilo kojem vjerskom glasilu, po mom mi{qewu, ni za koga ne bi mogla biti kompromitantna, ali u va{oj partiji se tradicionalno traì idejna ~isto}a, pa tako ne{to ne bi bilo preporu~qivo nekome ko reflektuje na najvi{e politi~ke funkcije. Naro~ito ako mu je savjest ne~ista, pa se upli}e u laì kao pile u ku~ine, ne mogav{i izbje}i ideolo{ku kompromitaciju. Razumije se, tako kompromitovan ~ovjek bio je potreban Hamdiji Pozdercu, Muniru Mesihovi}u, a sada i Branku Mikuli}u, jer je svaka “mrqa” u wegovoj biografiji najboqa garancija da }e Durakovi} slu{ati i vjerno sluìti. A na{a sirota Bosna }uti i propada. Razvla~e je i pqa~kaju i Pozderci, i Munir Mesihovi}, i Todo Kurtovi}, i Hrvoje I{tuk, i Du{ko Zgowanin. O Mikuli}u da i ne govorim. Da li }e se ikada toj dubokoj provinciji ukazati neka ozbiqnija {ansa da se otarasi te{kog balasta prevejanih kriminalaca i zacijeli rane nastale bezo~nim pqa~kama u posledwe dvije decenije? Poneso{e me crne slutwe i duboka tuga, pa umalo i da zaboravim za{to Vam se obra}am. Po ko zna koji put suo~io sam se sa samovoqom Branka Mikuli}a i wegovog vazala Du{ka Zgowanina, pa Vas molim da kao {ef jugoslovenske dràve i politi~ar s mnogo ugleda i uticaja u Bosni i Hercegovini, interveni{ete u ciqu obezbje|ewa po{tivawa zakonskih propisa i otklawawu posledica zloupotrebe slu`benih ovla{}ewa kojima pribjegava Zgowaninova Slu`ba dràvne bezbjednosti, pod direktnom Mikuli}evom dirigentskom palicom. 742

Rije~ je o tri karakteristi~na slu~aja koji me li~no tangiraju, jer su wima ugroèna moja elementarna gra|anska prava: 1. Po~etkom oktobra 1986. godine podnio sam tu`bu Osnovnom sudu I u Sarajevu protiv Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine kao dràve, zbog odbijawa Slu`be dràvne bezbjednosti da mi vrati sve oduzete rukopise, nau~nu dokumentaciju i privatnu prepisku, na ~ije vra}awe je, ina~e, obavezana presudom Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine od 20. novembra 1984. godine. U odgovoru na tu`bu, Republi~ko javno pravobranila{tvo Bosne i Hercegovine ne spori da su mi zaista oduzeti specifikovani predmeti, ali tvrdi da oni vi{e ne postoje (da su izgubqeni ili uni{teni), te da nisu ni imali nikakvu “prometnu” vrijednost, pa je, prema tome, tu`beni zahtjev navodno neosnovan. Posebno se obrazlaè odbijawe da mi se vrati rukopis kwige “Hajka” (500 kucanih strana) i ~etiri debele fascikle prate}ih dokumenata ~iwenicom da mi je 1986. godine u Beogradu zabrawena kwiga “Hajka na jeretika”, ~ija je tre}ina sadràja identi~na sadràju kwige “Hajka”, odnosno wenim odgovaraju}im dijelovima. Sud je odbacio moj tu`beni zahtjev la`no predstavqaju}i da su svi potraìvani predmeti materijali za kwigu “Hajka”, a sam rukopis “Hajke” da se ne moè vratiti, jer mu je jedna tre}ina identi~na dijelovima ve} zabrawene kwige “Hajka na jeretika”. Ne samo da mi nikakvim rje{ewem ili sudskom odlukom nije naloèno oduzimawe rukopisa “Hajke”, nego to nije u~iweno ni sa rukopisom “Hajka na jeretika”. Zabrana se odnosi samo na rasturawe {tampanih primjeraka, pa se samo oni mogu i oduzeti, kako, uostalom, pi{e i u rje{ewu. Rade}i po direktnom nalogu Slu`be dràvne bezbjednosti i wenog glavnog {efa Du{ka Zgowanina, sudija Branko [inikovi} je “zaboravio” da svako sudsko rje{ewe ili presuda mora taksativno nabrojati sve sankcije koje se gra|aninu eventualno izri~u, te da se ni{ta ne moè, posebno u pogledu oduzimawa materijalnih dobara ili intelektualnih produkata, prepustiti nezavisnoj procjeni i slobodnoj voqi politi~ke policije. Kako se pokazalo da je bosanskohercegova~ka Slu`ba dràvne bezbjednosti jedna najobi~nija razbojni~ka banda koja otima kad stigne, gdje stigne i kome stigne, ne podleù}i nikakvim zakonskim obavezama, ne treba se nimalo ~uditi {to je jo{ uvijek u Bosni i Hercegovini iluzorno o~ekivati uspostavqawe civilizovanog pravnog poretka i zakonske za{tite gra|anskih sloboda i prava. U tom sklopu nimalo me nije ni iznenadilo {to mi je jo{ krajem maja 1983. godine jedan slu`benik Dràvne bezbjednosti ukrao i aktn-ta{nu u vozu, na putu iz Sarajeva u Beograd. 2. Krajem 1986. godine sam tako|e Op{tinskom sudu I u Sarajevu podnio tu`bu zahtijevaju}i naknadu {tete zbog batinawa kome sam bio podvrgnut u zeni~koj robija{nici, te zbog drugih vidova sistematskog {ikanirawa 743

kome sam bio izlagan nezakonitim dràwem u samici {est i po mjeseci i ~etiri mjeseca u zatvorskom karantinu. Mada je na sudu dokazano da me je straàr Ivo [imi} batinao gumenom palicom, pa ~ak i da je zbog toga disciplinski ka`wen, sud je odbacio moj tu`beni zahtjev s obrazloèwem da bolovi nisu trajali duè od sedam dana, te da udarci nisu izazvali trajne {tetne posledice po moje zdravqe, pa da zbog toga ne bi bilo pravi~no da mi se nadoknadi {teta. Iako je i upu}ivawe u samicu uvijek bilo nezakonito, jer nije smjelo trajati duè od trideset dana po istom osnovu, jer mi nikada nije uru~eno nikakvo pisano upravnikovo rje{ewe o disciplinskom ka`wavawu na koje bih se eventualno mogao àliti, niti je upravnik ikada uo~i upu}ivawa u samicu traìo mi{qewe qekara o mom zdravstvenom stawu, {to mu je bila izri~ita zakonska obaveza, sudija Milena Raji} je poslu{no izvr{ila politi~ko-policijski nalog da se moja tu`ba odbije kao tobo` neosnovana. Ina~e, na obje presude sam se àlio Vi{em sudu u Sarajevu i ve} mjesecima ~ekam odgovor. 3. U decembru 1978. godine poloìo sam voza~ki ispit u Olovu kod Sarajeva. Uo~i isteka pet godina, uredno sam produìo va`nost voza~ke dozvole, mada u me|uvremenu nisam ni posjedovao automobil. Prilikom hap{ewa 15. maja 1984. godine, dozvola mi je nestala. Pretpostavqam da mi je ostala u radnom stolu u mom kabinetu na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, ili su je slu~ajno pokupili slu`benici Dràvne bezbjednosti s gomilom papira koje su mi “privremeno” oduzeli po izvr{enom pretresu. Bilo kako bilo, po izlasku iz zatvora dozvolu vi{e nisam imao. Zato sam se u maju 1987. godine pismeno obratio Op{tinskom sekretarijatu za unutra{we poslove Olovo da mi se izda potvrda da sam poloìo voza~ki ispit, kako bih u Beogradu na osnovu toga mogao izvaditi novu dozvolu. Kako ni posle {est mjeseci nisam dobijao nikakvog odgovora, a na moje vrlo ~este telefonske pozive ovla{}eni slu`benici su me molili da se strpim “jo{ dva-tri dana”, obratio sam se Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine i li~no Du{ku Zgowaninu. Dobio sam odgovor da nikada nisam polagao voza~ki ispit, da nikada nisam bio prijavqen u Olovu, te da nikada moje ime nije une{eno u registar voza~kih dozvola. U Olovu sam 1978. godine bio uredno prijavqen. Ispit sam poloìo pred komisijom ~iji je predsjednik bio tada{wi komandir Stanice milicije Olovo Milorad Radulovi}, nakon {to sam savladao obuku uz pomo} instruktora, ina~e aktivnog milicionera koji se preziva ]ebeyija. Voza~ku dozvolu mi je potpisao tada{wi na~elnik Op{tinskog SUP-a Miladin Ani~i}. Wenu va`nost sam u novembru 1983. godine produìo tako|e u Olovu, jer voza~ki dosije nisam ni prenosio u Sarajevo, kako se u me|uvremenu dozvolom nisam ni sluìo. Dakle, policija je, izgleda, uni{tila moj voza~ki dosije i falsifikovala kompletnu dokumentaciju, kako bi uklonila svaki dokaz da sam bi744

lo kada poloìo voza~ki ispit. U~iweno je to iz ~iste zlobe i mr`we, da mi se {to vi{e napakosti. Oni koji mi nisu na politi~koj pozornici u stawu adekvatno parirati, svete mi se perfidnim birokratskim maltretirawima. Povodom ovakvog postupka organa unutra{wih poslova poveo sam upravni spor pred Vrhovnim sudom Bosne i Hercegovine, ~iju presudu ve} pola godine i{~ekujem. Nadam se, gospodine Dizdarevi}u, da Vas ne trebam posebno ubje|ivati da je argumentacija kojom raspolaèm, te dokumentacija kojom mogu potvrditi svoje navode, vi{e nego dovoqna da dovede do te{ke javne blamaè aktuelnu bosanskohercegova~ku politi~ku garnituru i pravosudni sistem, te uvjeriti u svoju odlu~nost da u~inim sve {to je u mojoj mo}i, da iskoristim sva sredstva koja mi stoje na raspolagawu, da pa`wu jugoslovenske i strane javnosti skrenem na ova tri flagrantna slu~aja politi~ko-policijske samovoqe kao na vjernu ilustraciju ukupnih politi~kih zbivawa u Bosni i Hercegovini. Ali, iskreno se pitam da li je to sada, u ovakvim uslovima, ikome potrebno. Da li je nu`no da se ionako nezavidna situacija dodatno komplikuje? Li~no nemam nikakvog interesa da se daqe bak}em po sudovima, pa ra~unam na Va{u dobru voqu i spremnost da se angaùjete kod nadle`nih faktora kako bi se posledice ove birokratske samovoqe {to prije otklonile, te za{titila moja gra|anska prava u ova tri slu~aja, bez obzira na ~iwenicu {to sam ve} odavno otvoreni politi~ki protivnik jugoslovenskog titoisti~kog reìma. Spreman sam da na Va{u eventualnu intervenciju sa~ekam dvadesetak dana, a ako ona slu~ajno izostane, ne preostaje mi ni{ta drugo nego da se na adekvatan na~in obratim jugoslovenskoj i stranoj javnosti, te me|unarodnim organizacijama za za{titu gra|anskih sloboda i prava. Koristim ovu priliku, cijeweni gospodine Dizdarevi}u, da Vam uputim izraze dubokog po{tovawa i iskrenog uvaàvawa. Dr Vojislav [e{eq

CCLII PSUP SAPV – Slu`ba DB III sektor Novi Sad

Strogo poverqivo gra|anska desnica 24. maja 1988. godine

Preduzete mere na otkrivawu rastura~a tekstova Vojislava [e{eqa U vezi depe{e SDB SSUP-a broj 9766/1 od 27. 4. 1988. godine, i na{e depe{e broj 2327 od 19. 4. 1988. godine, preduzimaju}i mere na otkrivawu rastura~a tekstova neprijateqske sadrìne Vojislava [e{eqa, koji su se to745

kom aprila o. g. pojavili u Staroj Pazovi, ustanovili smo da su isti fotokopirani u RO “Ineks centrosrem” – OOUR “Gradwa” iz Stare Pazove. Po jedan primerak ovih tekstova (pismo “gospodinu Stanetu Dolancu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ, od 7. 12. 1987. godine; “Ustav i ustavne promene” – uvodno izlagawe na istoimenoj tribini UKS u Beogradu od 22. 2. 1988. godine, i “Od kozmeti~kih ka optimalnim ustavnim promenama” – izlagawe na tribini FDS od 2. 3. 1988. godine) pro~italo je vi{e radnika ove radne organizacije, a primerak se predavao “u poverewu”, “od ruke do ruke”, i pre izvesnog vremena je uni{ten. [e{eqeve tekstove je na fotokopirawe u Staru Pazovu doneo izvesni Dragan Pavlovi}, gra|evinski preduzima~ – kooperant OOUR “Gradwa”, nastawen u Bole~u, op{tina Grocka – Prvomajska bb. Pavlovi} je u OOUR “Gradwa” zamolio da mu se ovi tekstovi fotokopiraju u po 10 primeraka koje je, prema na{im saznawima, doneo za Beograd. Nismo do{li do podataka da je iste davao na ~itawe i nekom u Staroj Pazovi, sem {to su radnici “Gradwe”, prilikom fotokopirawa, samoinicijativno uzeli po jedan primerak na ~itawe, a koji je kasnije uni{ten. O predwem smo informisali DPF, obavili vi{e informativnih razgovora, a od jednog lica smo uzeli pismenu izjavu. Dostavqeno: – 1h SSUP SDB III uprava – 1h RSUP SRS SDB III sektor

CCLIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 26. 5. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa Izvor: (redigovano) Sastanak je odràn 19. 5. 1988. godine na inicijativu izvora. Izvor u fazi proveravawa – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o nekim bezbednosno-interesantnim zapaàwima vezanim za istupawe Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nam je u razgovoru rekao da je zadwih dana od vi{e lica u “Metalservisu” ~uo da je [e{eq prekinuo svoju intimnu vezu sa Anicom Novakovi} i da je ostvario novu vezu sa Jadrankom @ivkovi}, sekretaricom OOUR-a “Inìwering”. Od An|elke Piqevi} izvor je ~uo da bi [e{eq i Jadranka @ivkovi} trebalo uskoro da se ven~aju, te da je Jadranka trenutno na trudni~kom bo746

lovawu. An|elka Piqevi} je tako|e ispri~ala izvoru da je ona sa [e{eqom u izuzetno dobrim odnosima i da izvoru moè, ukoliko èli da nabavi svaku [e{eqevu kwigu, pa ~ak i rukopise koje [e{eq tek namerava da {tampa. Izvor je jo{ rekao da [e{eq skoro svakodnevno dolazi u “Metalservis”, gde pose}uje Miodraga Skuli}a, sa kojim je u izuzetno dobrim odnosima. [e{eq ~ak ~esto koristi Skuli}ev slu`beni telefon za obavqawe svojih privatnih poslova. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici. Miodrag Skuli}, POO po srpskom nacionalizmu. An|elka Piqevi}, devoja~ko prezime Nestorovi}, zaposlena u “Metalservisu”. IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema Vojislavu [e{equ i Miodragu Skuli}u preduzimamo neophodne OT mere u ciqu pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wihove neprijateqske delatnosti. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Za An|elku Piqevi} i Jadranku @ivkovi} uradi}emo operativne provere, te na osnovu wih odlu~iti o daqim merama. Sa izvorom je dogovoreno da nas i ubudu}e blagovremeno informi{e o svim bezbednosno interesantnim zapaàwima.

CCLIV 30. 5. 1988. godine Republi~ki sekretarijat za pravosu|e i upravu SR Srbije Beograd U vezi va{eg akta br. 703-18/88 od 13. 5. 1988. godine, obave{tavamo vas da je Re{ewem Uprave slu`be dràvne bezbednosti za grad Beograd, Sp. br. 2175 od 21. 4. 1988. godine, Vojislavu [e{equ, od oca Nikole, ro|enom 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, stalno nastawenom u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, odre|ena mera pritvora u trajawu od tri dana, zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo neprijateqske propagande iz ~lana 133 KZ SFRJ, s tim da mu se pritvor ra~una od 21. 4. 1984. godine, od 11 sati. Re{ewem Uprave slu`be dràvne bezbednosti za grad Beograd Sp. br. 2175/2 od 22. 4. 1984. godine, Vojislavu [e{equ je ukinut pritvor, s tim da iz pritvora bude pu{ten 24. 4. 1984. godine u 11 sati. Vojislav [e{eq je iz pritvora Okru`nog zatvora u Beogradu pu{ten 24. 4. 1984. godine u 11 sati. (redigovano)


CCLV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 30. 5. 1988. godine Na osnovu ~lana 74 Pravila o radu SDB, dajemo slede}i predlog za izvr{ewe tajnog pretresa stambenih prostorija [e{eq Vojislava: [e{eq Vojislav, ro|en 11. 12. 1952. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole, srpske nacionalnosti, dràvqanin SFRJ, po zanimawu doktor pravnih nauka, nezaposlen, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, vodi se u ovoj Upravi kao OO zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. Po{to raspolaèmo pouzdanim saznawima da [e{eq Vojislav poseduje privatnu {tampariju bez odobrewa, te da u woj {tampa mnoge bezbednosno interesantne materijale, primena mere tajnog pretresa stambenih prostorija imenovanog je potrebna radi ostvarivawa uvida i eventualnog izuzimawa bezbednosno-interesantnih materijala. Po na{em mi{qewu, ostvarivawem uvida u sadràj ovih materijala, do{li bismo do bezbednosno-interesantnih podataka potrebnih za daqi rad u vo|ewu obrade nad [e{eqom. Meru tajnog pretresa }e realizovati operativni radnici III sektora kada se za to steknu operativno-tehni~ki uslovi. Na~elnik III sektora (potpis redigovan)

Operativni radnik (potpis redigovan)

Na osnovu ~lana 75 Pravila o radu SDB, a na osnovu navedenog predloga, daje se odobrewe za primenu mere tajnog pretresa stambenih prostorija [e{eq Vojislava. (potpis redigovan)

CCLVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 31. 5. 1988. godine

Izve{taj o tajnom pretresu Na osnovu odobrewa zamenika na~elnika USDB za Beograd Sp. br. 01814 od 30. 5. 1988. godine, izvr{en je tajni pretres stambenih prostorija Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici) u ciqu pronalaèwa i izuzimawa bezbednosno-interesantnih materijala. Primenom mere tajnog pretresa, u stanu Vojislava [e{eqa prona|eni su i fotokopirani slede}i bezbednosno-interesantni materijali: 1. Tekst Vojislava [e{eqa “Ideolo{ki jezik i idolatrijska svijest”, obima pet kucanih strana; 748

2. Pismo Milovana Danojli}a (redigovano) upu}eno Milanu Davidovi}u, kwiàra “Matice srpske”, Knez Mihajlova 40, Beograd. U pismu se kao prilog nalazi tekst Milovana Danojli}a “Zapisi o [e{equ”, obima 10 kucanih strana, sa molbom Davidovi}u da ovaj tekst uru~i [e{equ; 3. Tekst Vojislava [e{eqa “Dru{tvena mogu}nost i misaone perspektive jugoslovenske filozofije”, obima 9 kucanih strana; 4. Tekst Vojislava [e{eqa “Dru{tvene mogu}nosti realizacije qudskih sloboda i prava”, sa podnaslovom “Izlagawa na nau~nom skupu ’Aktuelni problemi ustava i ustavnih promena’, Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd, 17. i 18. mart 1988.”, obima 8 kucanih strana; 5. Tekst Dragana [tavqanina pod naslovom “Sa dr [e{eqem tri godine nakon sarajevskog procesa”, obima 26 kucanih strana; 6. Tekst Tomaà Drozga pod naslovom “Razgovor sa dr Vojislavom [e{eqom”, tekst je obima 22 kucane strane, a ra|en je u formi intervjua; 7. Tekst Pitera Hayiristi}a (redigovano) pod naslovom “Intervju sa dr Vojislavom [e{eqom”, obima 75 kucanih strana; 8. Pismo Vojislava [e{eqa, pisano 23. 5. 1988. godine, upu}eno predsedniku Predsedni{tva SFRJ, obima 9 kucanih strana. Pored navedenih tekstova, prona|ene su kwige Vojislava [e{eqa “Kwige za loma~u” (7 primeraka) i “Pravo na istinu” (4 primerka), te rukopis nove kwige (za sada bez naslova), koji je od{tampan i spreman za kori~ewe. Tako|e je prona|ena i {tamparska ma{ina marke “Rotoprint offsetta”, a na posebnom par~etu hartije prona|en je, rukom napisan, slede}i tekst: “@ivko, SUP 761-348, da iza|emo posle i da se provozamo”. (redigovano) Napomena: U prilogu dostavqamo V sektoru ove uprave i III sektoru SDB RSUPa SR Srbije po jednu fotokopiju tekstova navedenih od rednog broja 1, zakqu~no sa rednim brojem 8.

CCLVII SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti 23 SP/broj 12200/2 Beograd, 31. 5. 1988. godine Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije Slu`ba dràvne bezbednosti – III sektor, Beograd Predmet: Vojislav [e{eq, dostava podataka Veza: Na{a depe{a br. 12200/1 od 30. 5. 1988. godine U prilogu dostavqamo na upoznavawe i daqe kori{}ewe magnetogram sa tribine “Mediji i politika”, odràne 13. 5. ove godine u Murskoj Sobo749

ti, na kojoj je u~estvovao i Vojislav [e{eq, kao i prevod teksta “Racionalna rekonstrukcija jugoslovenskog federalizma”, objavqenog u “Katedri” br. 11 od 19. maja ove godine. Budu}i da ovaj tekst, u kome su izneti ekstremniji stavovi od onih zbog kojih je [e{eq svojevremeno su|en, predstavqa deo [e{eqevog izlagawa na temu “Od kozmeti~kih ka optimalnim ustavnim promenama”, odrànog u Filozofskom dru{tvu Srbije 2. 3. ove godine, molimo da nam u vezi s tim dostavite va{a raspoloìva saznawa. Tako|e, potrebno je da nas obavestite i o va{im saznawima vezanim za umnoàvawe i rasturawe [e{eqevih ~lanaka (dopis SDB PSUP SAP Vojvodine br 3188/1 od 24. 5. ove godine). U vezi poja~ane neprijateqske delatnosti Vojislava [e{eqa i preduzimawa odgovaraju}uih mera Slu`be na spre~avawu, predlaèmo odràvawe radnog dogovora, na kome bi analizirali noviju dokumentaciju u ciqu podno{ewa krivi~ne prijave, odnosno obavqawa razgovora sa Vojislavom [e{eqom, pre svega na okolnosti pribavqawa podataka iznetih u pismu Stanetu Dolancu, kao i wegove delatnosti u celini. (redigovano) Prilog: kao u tekstu (potpis redigovan)

(redigovano)

CCLVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor – Lazarevac 71-0213 13. 6. 1988. godine

Izve{taj saradnika I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen dana 20. 5. 1988. godine na inicijativu izvora. Izvor pouzdan – podaci neprovereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Saradnik je informisao SDB o ilegalnom propagandnom materijalu neprijateqske sadrìne koji se odre|enim kanalima rastura po Beogradu iz grupe pripadnika “gra|anske desnice” u izdawu dr Vojislava [e{eqa. O ovome se prvi put pi{e. Saradnik navodi slede}e: “Dana 14. 5. 1988. godine u popodnevnim ~asovima, kada sam i{ao ulicom Mar{ala Tita u Beogradu, preko puta hotela “Moskva” kod jednog kioska do kwiàre “Prosveta”, prodavan je ilegalni {tampani materijal od Vojislava [e{eqa, kwiga pod naslovom “Sumrak iluzija” i tri pam750

fleta, upu}eni na adrese Branka Mikuli}a, Staneta Dolanca i Mitra Baki}a. U pomenutoj kwizi se negira samoupravni socijalizam, marksizam kao nau~ni socijalizam, a kroz to delegatski sistem u Jugoslaviji i samoupravqawe u celini, daju}i svoju “nau~nu teoriju” kako socijalizam u svetu pripada, ilustruju}i to kao o~it primer u Jugoslaviji. Kroz to daje teoriju kako je za napredno ~ove~anstvo jedini izlaz u vi{epartijskom sistemu, a u Jugoslaviji jedini put ukinuti samoupravqawe i da SKJ ne treba da ima ulogu koju sada ima”. U pamfletima se na perfidan na~in vre|a li~nost drugova Mikuli}a, Dolanca i Baki}a. Ovi se komplet materijali rasturaju po ceni od 50.000 st. dinara. Ja sam to uzeo od jednog de~aka, verovatno je student”. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Rasturawe propagandnog materijala od strane NN lica u Beogradu neprijateqske sadrìne. Pisac ovih materijala je dr Vojislav [e{eq, pripadnik gra|anske desnice iz Beograda. IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Saradnik je uz informaciju dostavio navedeni propagandni materijal koji se prilaè. Prilog: 3. Kucano u 2 primerka. (redigovano)

CCLIX Socijalisti~ka Republika Bosna i Hercegovina Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbjednosti III uprava – Sarajevo Broj: 03-0100/1 Dana 16. 6. 1988. godine Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbjednosti – III uprava – Beograd Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije Slu`ba dràvne bezbjednosti – III sektor – Beograd Predmet: Saznawa, dostavqaju se. Obavje{tavamo vas da je Vojislav [e{eq (OO), tokom posqedweg boravka u Sarajevu (od 27. 5. do 30. 5. 1988. godine), na ulici susreo na{eg pro751

vjerenog izvora i tom prilikom ga, pored ostalog, upoznao da trenutno “pi{e pismo drugu Titu, u kome }e iznijeti svoje vi|ewe razvoja Jugoslavije, od oslobo|ewa do danas”. [e{eq nije detaqnije govorio o ovom svom “pismu”, ali je izvor stekao dojam da }e isto biti koncipirano sli~no ranijim “otvorenim pismima”. Tokom boravka u Sarajevu, nismo registrovali druge komentare ili kontakte sa bezbjednosno interesantnim licima. Ina~e, [e{eq je u Sarajevu boravio povodom desetogodi{wice smrti oca. Na~elnik uprave (potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 17. 6. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Mili~i} Slobodan dao 17. 6. 1988. godine Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Zapisnik Na osnovu ~lana 151, stav 2 Zakona o krivi~nom postupku SFRJ, gra|anin Mili~i} Slobodan, od oca Nikole i majke Dragiwe, ro|en 22. 10. 1946. godine u Beogradu, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, fotokopirant, zaposlen u RO Brodogradili{te “Tito”, Savski nasip br. 7, sa stanom u Batajnici, @ike Markovi}a broj 1, dana 17. 6. 1988. godine dobrovoqno je dao ovla{}enom slu`benom licu Uprave slu`be dràvne bezbednosti slede}u izjavu: Pre dvadesetak dana kod mene u fotokopirnicu Brodogradili{ta “Tito” oko 9.00 sati je do{ao radnik Brodogradili{ta Vukajlovi} Desimir. Tom prilikom zamolio me je da mu u jednom primerku fotokopiram neki kucani materijal. Pogledao sam i video da se radi o drugom otvorenom pismu dr Vojislava [e{eqa Stanetu Dolancu, kao i tu`ba istog autora saveznom javnom tuìocu Baki}u na isto lice. Pre nego {to sam kopirao pomenuti materijal, Vukajlovi}a sam pitao za{to mu to treba. Nasmejao se i rekao da mu treba jedan primerak, ne nagla{avaju}i za{to. Pomenuti materijal umnoìo sam u dva primerka. Jedan sam dao Vukajlovi}u i onaj primerak sa koga sam vr{io kopije, a drugi sam istog dana dao kadrovskoj slu`bi gde rade Sredojevi} Nada, Damjanovi} Bosiqka i Spasojevi} Qiqana. Kada sam materijal odneo u kadrovsku slu`bu, rekao sam pomenutim radnicama – evo vam da pro~itate, po{to to vas interesuje. Nisam se zadràvao niti sam komentarisao u vezi sa materijalom. Osim Vukajlovi}a, niko od radnika Brodogradili{ta nije mi se obra}ao sa molbom da mu fotokopiram pomenuti materijal, niti sam pak ~uo da se isti {iri me|u radnicima. Tako|e mi nije poznato {ta je Desimir ura752

dio sa umnoènim materijalom i onim koji je ve} imao. Me|u radnicima nisam ~uo da se diskutuje o materijalu koji je napisao Vojislav [e{eq Stanetu Dolancu. Izjavu sam pro~itao i u potpunosti je prihvatam kao svoju. Izjavu uzeo Zapisni~ar Izjavu dao Ovla{}eno slu`beno lice Kova~evi} Qubi{a Mili~i} Slobodan Mikowa Todorovi}

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 17. 9. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Jovanovi} Stanija dala 17. 6. 1988. godine Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Zapisnik Na osnovu ~lana 151, stav 2 Zakona o krivi~nom postupku SFRJ, gra|anin Jovanovi} Stanija, od oca Stojana i majke Leposave, ro|ena 25. 7. 1950. godine u mestu Dowa Budriga, SO Gwilane, po narodnosti Srpkiwa, dràvqanka SFRJ, finansijski kwigovo|a, zaposlena u RO Brodogradili{te “Tito”, Savski nasip broj 7, Beograd, sa stanom na Novom Beogradu u sama~kom hotelu, ulica Otona @upan~i}a broj 21, soba 436, dana 16. 7. 1988. godine dobrovoqno je dala ovla{}enom slu`benom licu Uprave slu`be dràvne bezbednosti slede}u izjavu: Pre petnaestak dana, u vreme radnog vremena, oti{la sam kod Nade Sredojevi}, koja radi u Brodogradili{tu “Tito” u kadrovskoj slu`bi. Na stolu kod we videla sam neki materijal u koverti i pitala sam je {ta joj je to. Odgovorila mi je da mogu da pogledam i da nosim ku}i da pro~itam, {to sam i uradila, ne gledaju}i o ~emu je re~. Kada sam do{la ku}i, otvorila swam koverat i letimi~no pogledala o ~emu se radi. Videv{i da se radi o pismu i tu`bi Vojislava [e{eqa, materijal sam ostavila, misle}i da }u ga nekad kasnije pro~itati. Nakon par dana na{la sam se u dru{tvu sa Rado{em Milosavqevi}em i izvesnim Vuletom, koji stanuju u istom sama~kom hotelu, u sobi 158. U nevezanom razgovoru ja sam rekla da imam u sobi pismo i tu`bu Vojislava [e{eqa u kome se govori o Stanetu Dolancu. Rado{a i Vuleta je to zainteresovalo, te su me zamolili da im pomenuti materijal donesem kako bi ga oni pro~itali. Istog dana, ne se}am se datuma, ja sam donela materijal i ostavila ga Rado{u i Vuletu. Nakon par dana Rado{ mi je vratio materijal da bi ga Vule ponovo nakon par dana uzeo i nije mi ga vratio. Kada sam pismo i tu`bu uzela od Nade, nisam imala nameru da ga rasturam, niti sam isti umnoàvala u Brodogradili{tu. Tako|e mi nije poznato na koji na~in je Nada do{la do pomenutog materijala, niti sam ja sa wom 753

komentarisala u vezi svega ovoga. Ne znam da li su Rado{ i Vule umnoàvali materijal i {ta su sa wim daqe radili. Izjavu sam pro~itala i u potpunosti je prihvatam kao svoju. Izjavu uzeo Zapisni~ar Ovla{}eno slu`beno lice Kova~evi} Qubi{a Mikowa Todorovi}

Izjavu dao Jovanovi} Stanija

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 17. 6. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Milosavqevi} Rado{ dao 17. 6. 1988. godine Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Zapisnik Na osnovu ~lana 151, stav 2 Zakona o krivi~nom postupku SFRJ, gra|anin Milosavqevi} Rado{, od oca Milana i majke Desanke, ro|en 9. 9. 1954. godine u Barbatovcu, Blace, SR Srbija, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, ma{inbravar, zaposlen u RO “IMT” OUR FON na Novom Beogradu, To{in Bunar broj 268, stalno nastawen na Novom Beogradu, sama~ki hotel, ulica Otona @upan~i}a broj 21, soba 158, dana 17. 6. 1988. godine dobrovoqno je dao ovla{}enom slu`benom licu Uprave slu`be dràvne bezbednosti slede}u izjavu: Pre par dana kod mene u sobu do{la je devojka koja stanuje u istom sama~kom hotelu u sobi 436, a koja se zove Stanija, prezime ne znam, i tom prilikom mi je rekla da poseduje drugo otvoreno pismo Stanetu Dolancu, koje je uputio Vojislav [e{eq i tu`bu koju je [e{eq uputio saveznom javnom tuìocu Milo{u Baki}u protiv Staneta Dolanca. Ne se}am se da je Stanija pri~ala kako je do{la do pomenutih materijala, ali mi je govorila da tu`ba sadrì niz optu`bi na ra~un Dolanca, te sam ne razmi{qaju}i zamolio da mi donese pomenuti materijal kako bih ga pro~itao i fotokopirao u jedan primerak. Stanija je meni ustupila materijal dana 15. 6. 1988. godine i ja sam ga 17. 6. 1988. godine doneo u RO IMT, gde sam zamolio mog prijateqa Neboj{u da mi fotokopira u jednom primerku. Neboj{a me je tom prilikom pitao {ta mi je to, a ja sam mu odgovorio da su neke neva`ne stvari i da mi to uradi za 15 minuta, kada }u do}i da uzmem fotokopiju. Fotokopiranu tu`bu i pismo Vojislava [e{eqa nameravao sam dati cimeru da pro~ita, bez nekih namera da ga daqe rasturam i ustupam drugim licima. Staniju znam od pre 5-6 godina i povremeno se druìmo. Zaposlena je u Brodogradili{tu “Tito” kao administrativni radnik. Poznata mi je kao dobra i po{tena devojka. 754

@elim da kaèm da do sada nisam imao nikakvih politi~kih ekscesa i sve ovo {to sam uradio bio je nepromi{qen gest bez konkretnih namera. Izjavu sam pro~itao i prihvatam je kao svoju. Izjavu uzeo Ovl. slu`beno lice Mikowa Todorovi}

Zapisni~ar Kova~evi} Qubi{a

Izjavu dao Milosavqevi} Rado{

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 17. 6. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Sredojevi} Nada dala 17. 6. 1988. godine Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Zapisnik Na osnovu ~lana 151, stav 2 Zakona o krivi~nom postupku SFRJ, gra|anin Sredojevi} Nada, od oca Radoja i majke Dragiwe, ro|ena 23. 12. 1950. godine u @egrovi, SO Kur{umlija, po narodnosti Srpkiwa, dràvqanka SFRJ, zavr{ila gimnaziju, zaposlena u Brodogradili{tu “Tito”, Beograd, Savski nasip br. 7, sa stanom na Novom Beogradu, Studentska 37a, dana 17. 6. 1988. godine dobrovoqno je dala ovla{}enom slu`benom licu Uprave slu`be dràvne bezbednosti slede}u izjavu: Pre dvadesetak dana u kancelariju gde radim do{ao je Slobodan Mili~i}, kopirant Brodogradili{ta, i doneo neki materijal za koji je rekao da ga pro~itamo. Nije se zadràvao u kancelariji niti nam je rekao o kakvom je materijalu re~. Ja i moje koleginice, Bosiqka Damjanovi} i Spasojevi} Qiqana, uzele smo i pro~itale materijal. Nakon par dana materijal sam dala Jovanovi} Staniji, koja tako|e radi u Brodogradili{tu, kako bi ga i ona pro~itala. [ta je Stanija uradila sa pomenutim materijalom nije mi poznato, niti sam isti sa wom ili sa bilo kim komentarisala. Slobodan Mili~i}, kada je doneo materijal u moju kancelariju, nije rekao ko mu je dao ili ko mu je naredio da ga nama dostavi. Tako|e, nije govorio da li je i u koliko primeraka umnoìo materijal Vojislava [e{eqa koji se odnosi na Staneta Dolanca. Nije mi poznato da li je materijal jo{ nekom dostavqen u Brodogradili{tu, niti sam ~ula da se isti komentari{e me|u radnicima. Izjavu sam pro~itala i u potpunosti je prihvatam kao svoju. Izjavu uzeo Zapisni~ar Ovla{}eno slu`beno lice Kova~evi} Qubi{a Mikowa Todorovi}

Izjavu dala Sredojevi} Nada 755

CCLX Uprava SDB Beograd III sektor 71-0404 17. 6. 1988. godine

Izve{taj saradnika 1. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak odràn 7. 6. 1988. godine na inicijativu izvora. Izvor usmeren na pra}ewe neprijateqske delatnosti Vladimira Mijanovi}a (OO po gra|anskoj desnici u USDB za Beograd) i lica u (redigovano). Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni. 2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovom se prvi put pi{e. Radi se o umnoàvawu pisama Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u USDB za Beograd) i o nekim komentarima @elimira Bara~kova (za wega postoje podaci u USD za Beograd). Izvor nas je obavestio da je 4. 6. 1988. godine izvesni Jovi~i} Milenko, advokat iz Beograda, fotokopirao [e{eqeva pisma. Isti je izvoru dao vi{e pismenih dokumenata za umnoàvawe, a me|u wima su bila i dva pisma Vojislava [e{eqa, jedno naslovqeno Stanetu Dolancu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ, i drugo naslovqeno Milo{u Baki}u, saveznom javnom tuìocu SFRJ. Jovi~i} je oba pisma umnoìo u po 10 primeraka. Izvor nas je tako|e informisao da je razgovarao sa @elimirom Bara~kovim, te da mu se ovaj poàlio da mu je “UDB-a na le|ima”. Naime, po re~ima izvora, Bara~kov je rekao da je od op{tinskog pravobranioca SO Stari grad, izvesnog Luki}a, saznao da je iz “UDB-e urgirano” da se Bara~kov rigorozno osudi, zbog finansijskih prekr{aja koje je napravio uvoze}i repromaterijal za svoju fotokopir radwu. (U vezi sa sudskim postupkom koji se vodi protiv @elimira Bara~kova, iz USDB za Beograd nije preduzimano ni{ta, niti je Slu`ba u toku sa ovim sudskim postupkom – napomena operativnog radnika), Bara~kov je rekao izvoru i to da nije siguran da li je “urgencija iz UDB-e” bila u pismenoj ili usmenoj formi, te da je u vezi sa pravobraniocem Luki}em, po{to je Luki}eva supruga vlasnik radwe za fotokopirawe. 3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Jovi~i} Milenko – advokat iz Beograda. Bara~kov @elimir – za wega postoji provera u USDB za Beograd. 4. Podaci o merama i radwama SDB Sa izvorom je obavqen informativni razgovor. 5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Uraditi operativnu proveru podataka za Jovi~i} Milenka i u skladu sa podacima iz provere preduzeti daqe radwe. 756

Izvor je instruisan da kontaktira Bara~kov @elimira i da nas o svim novim bezbednosno-interesantnim saznawima informi{e.

CCLXI Odeqewe SDB Zaje~ar III linija – gra|anska desnica “3 0028” 17. jun 1988. godine

Slu`bena bele{ka radnika SDB Podaci se odnose na prispe}e ~etiri teksta autora Vojislava [e{eqa, upu}ena od strane Krunislava Spasi}a iz Beograda (redigovano). Tekstovi su upu}eni: – Gospodinu Milo{u Baki}u, saveznom javnom tuìocu SFRJ – Beograd; – Gospodinu Dobroslavu ]ulafi}u, saveznom sekretaru za unutra{we poslove SFRJ – Beograd; – Drugo otvoreno pismo gospodinu Stanetu Dolancu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ – Beograd; – Otvoreno pismo gospodinu Branku Mikuli}u, predsedniku SIV-a SFRJ. (redigovano) Spasi} Krunislav, iz Beograda, trenutno zaposlen kao sekretar nekog odbora ili komisije u SANU – Beograd Prilog: 4 teksta. Operativni radnik, (potpis redigovan)

CCLXII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-342 17. 6. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak je odràn 13. 1. 1988. godine na inicijativu izvora. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o istupawima Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. 757

Izvor nam je u razgovoru rekao da je u zadwih desetak dana u vi{e navrata u kancelariji Miodraga Skuli}a u “Metalservisu” video Vojislava [e{eqa. [e{eq je kod Skuli}a boravio oko sat i po vremena i tom prilikom je uglavnom telefonirao sa Skuli}evog telefona. U razgovorima koji su vo|eni u Skuli}evoj kancelariji, po re~ima izvora, [e{eq je naveo da je upravo zavr{io sa {tampawem kwige “Su~eqavawe sa samoupravqawem”, a da je u pripremi kwiga “Osvajawe slobode”, koja }e uskoro biti gotova. Izvor je tako|e naveo da mu je [e{eq prodao kwigu “Pravo na istinu” za 10.000 dinara, te da mu je traìo papir za fotokopirawe, i to dva pakovawa, kako bi mogao da nastavi sa {tampawem svojih kwiga. Izvor mu je navedeni papir obe}ao pod uslovom da mu [e{eq “ekskluzivno da na ~itawe prve primerke svojih novih kwiga”. Izvor je jo{ rekao da je [e{eq u razgovoru sa Skuli}em istakao da u potpunosti podràva proteste u jednom delu slovena~ke javnosti, koji su nastali povodom hap{ewa Janeza Jan{e, Davida Tasi}a i Ivana Bor{tnera, te da misli da se tu radi o “podmetnutoj stvari” i da je potrebna {to ve}a javna kontrola svih dràvnih institucija, pa i JNA. Na ovo mu je replicirao Skuli}, rekav{i da i JNA, kao i sve armije na svetu, mora da ima neke svoje tajne i da je normalno da to pravo na tajnu treba po{tovati i zakonski sankcionisati. Na kraju razgovora, izvor nam je rekao da je jedno pakovawe papira za fotokopirawe dao Jadranki @ivkovi}, [e{eqevoj intimnoj vezi, kako bi mu ona to dostavila. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici. Miodrag Skuli} – POO po srpskom nacionalizmu. IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema Vojislavu [e{equ i Miodragu Skuli}u preduzimamo neophodne OT mere u ciqu pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wihove neprijateqske delatnosti. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Sa izvorom je prethodno dogovoreno da u ciqu poku{aja da se {to vi{e pribliì [e{equ, kupi od wega kwigu “Pravo na istinu”, kao i da kupi za [e{eqa jedno pakovawe papira za fotokopirawe i da mu dostavi. Sa izvorom je dogovoreno da nas i ubudu}e blagovremeno informi{e o svim bezbednosno interesantnim zapaàwima.

CCLXIII SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti Str. pov. br. 486 20. 6. 1988. godine 758

Specijalna informacija Najnoviji neprijateqski istupi Vojislava [e{eqa i mere Slu`be dràvne bezbednosti Vojislav [e{eq je pod tretmanom Slu`be od 1981. godine, zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma. Okru`ni sud u Sarajevu izrekao je [e{equ 1984. godine kaznu zatvora u trajawu od osam godina, zbog krivi~nog dela kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa (~lan 114 KZ SFRJ).*) Vrhovni sud SR BiH je svojom presudom prekvalifikovao inkriminaciju u krivi~no delo neprijateqske propagande (~lan 133 KZ SFRJ) i smawio kaznu na ~etiri godine zatvora. Postupaju}i po zahtevu za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude, Savezni sud je polovinom 1985. godine smawio kaznu na godinu i deset meseci zatvora, sa obrazloèwem da je Vrhovni sud SR BiH prekora~io optu`bu time {to je konstatovao da je Vojislav [e{eq poslao inkriminisani tekst Du{anu Bogavcu, uredniku u “Komunistu”, koji je ovaj tekst “primio i upoznao se sa wim”, a {to nije stajalo u optu`nici. Nakon izdràvawa kazne zatvora, marta 1986. godine preselio se iz Sarajeva u Beograd i nastavio intenzivnu neprijateqsku delatnost, kroz objavqivawe ve}eg broja kwiga, od kojih je jedan deo i zabrawen, i neprijateqske istupe na javnim tribinama i skupovima kojima je bio prisutan i ve}i broj nacionalista i kleronacionalista. Intenzivirawem mera Slu`be i realizacijom zadataka iz Akcionog programa Slu`be na suzbijawu delatnosti gra|anske desnice i drugih antisocijalisti~kih snaga, kojim je obuhva}en i Vojislav [e{eq, zadokumentovan je jedan broj wegovih istupa na osnovu ~ega su preduzimane slede}e odgovaraju}e mere: Istupi na tribinama u Patrijar{iji SPC i Domu omladine, krajem 1986. godine, zadokumentovani su kroz izjave, uzete po ZKP od 15 prisutnih lica, i dostavqene na ocenu okru`nom javnom tuìocu u Beogradu. Povodom toga, u Posebnoj informaciji Republi~kog javnog tuìla{tva od 2. 12. 1987. godine, konstatovano je da sve izjave svedoka koje su prikupili OUP nisu saglasne, jer o istom pitawu svedoci razli~ito iskazuju, odnosno da nema pouzdanog osnova za vo|ewe postupka protiv Vojislava [e{eqa povodom ovih wegovih istupa. U vezi istupa Vojislava [e{eqa u Okru`nom sudu u Beogradu, povodom zabrane wegovih kwiga (22. 12. 1986, 19. 1., 24. 7. i 15. 9. 1987.) na sugestiju SDB SSUP, SDB RSUP SR Srbije je da da inicijativu OJT i RJT za pokretawe krivi~nog postupka protiv Vojislava [e{eqa zbog postojawa elemenata krivi~nog dela neprijateqske propagande (~lan 133 KZ SFRJ) i povrede ugleda SFRJ (~lan 157 KZ SFRJ). Republi~ko javno tuìla{tvo, u informaciji od 2. 12. 1987. godine, iznosi stav da postoje elementi krivi~nog postupka iz ~lana 133 i 157 KZ SFRJ, a da je zbog okolnosti i mesta na kome je izvr{eno, celishodnije pokrenuti krivi~ni postupak zbog dela povrede ugleda SFRJ, odnosno wenih najvi{ih organa i predstavnika tih organa (~lan 157 KZ SFRJ). 759

U informaciji Saveznog sekretarijata za pravosu|e i organizaciju Savezne uprave, upu}ene Saveznom savetu za za{titu ustavnog poretka 18. 1. 1988. godine, konstatuje se da u izjavama Vojislava [e{eqa ima elemenata krivi~nog dela povrede ugleda SFRJ (~lan 157 KZ SFRJ) i eventualno iz ~lana 133 KZ SFRJ i da je u toku procena da li }e se preduzeti krivi~no gowewe. SDB RSUP SR Srbije je u skladu sa zadacima iz Akcionog programa Slu`be na suzbijawu delovawa gra|anske desnice sa~inila krivi~nu prijavu za Vojislava [e{eqa, zbog krivi~nog dela neprijateqske propagande (~lan 133), izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we, razdora ili netrpeqivosti (~lan 134) i povrede ugleda SFRJ (~lan 157 KZ SFRJ), kojom su obuhva}eni svi wegovi istupi na javnim tribinama i u Okru`nom sudu, i u vezi toga traìla stav SDB SSUP. SDB SSUP je ocenila da su se stekli uslovi za krivi~ni progon, na ~iju potrebu je i ranije ukazivala, i uputila SDB RSUP SR Srbije na stavove iz dokumenta Predsedni{tva SFRJ “Mere i akcije dràvnih organa” i Zakqu~ke Saveta za za{titu ustavnog poretka SR Srbije od 17. 11. 1987. godine. Povodom istupa Vojislava [e{eqa kroz “pisma” Stanetu Dolancu, potpredsedniku Predsedni{tva SFRJ, koje je dostavqeno mariborskom studentskom listu “Katedra” i qubqanskoj “Mladini”, u ciqu objavqivawa, {to je onemogu}eno akcijom Slu`be i drugih dru{tveno-politi~kih faktora, i wegovog objavqivawa u emigrantskom (qoti}evskom) listu “Iskra”, SDB SSUP je, cene}i da u ovim radwama ima elemenata krivi~nog dela povrede ugleda dràve i wenih organa i predstavnika (~lan 157 KZ SFRJ), inicirala sastanak sa saveznim javnim tuìocem, javnim tuìocem SR Srbije i podsekretarom za SDB RSUP SR Srbije, sa ciqem razmatrawa mogu}nosti krivi~nog gowewa Vojislava [e{eqa zbog ovog i ranijih istupa. U svojim stavovima, tuìoci su izneli da u [e{eqevim istupima ima elemenata krivi~nih dela neprijateqske propagande (~lan 133 KZ SFRJ), {irewa la`nih vesti (~lan 218 KZ SR Srbije), i eventualno uvrede i klevete, ali su naglasili da treba imati u vidu mogu}e [e{eqevo pona{awe na sudu, odnosno zahtev da se dokazuje neistinitost wegovih navoda, u kom smislu bi mo`da predlagao i izvo|ewe pojedinih dokaza, saslu{avawe svedoka i dr., {to bi sve imalo {tetne posledice i predstavqalo kompromitaciju za SDB, pojedine dràvne organe i li~nosti, bez obzira {to bi eventualno su|ewe bilo zatvoreno. Naglasili su, tako|e, da dosada{we [e{eqevo pona{awe ukazuje da bi mu sve to i bio ciq, a eventualni odlazak u zatvor iskoristio bi da svom slu~aju da jo{ {iri publicitet. Podsetili su i da je Savezni sud 1984. godine zauzeo stav po kome se inkriminacija iz ~lana 157 KZ SFRJ odnosi iskqu~ivo na pojedinca koji rukovodi organom i predstavqa dràvni organ u skladu sa odredbama Ustava SFRJ, odnosno da se u konkretnom slu~aju to odnosi samo na predsednika Predsedni{tva SFRJ. 760

Zbog toga tuìoci smatraju da bi najcelishodnije bilo dokazivati [e{eqevu vezu sa emigracijom, u konkretnom slu~aju neposredan kontakt i predaju “pisma” listu “Iskra”, {to bi bio dovoqan razlog za pokretawe postupka, bez navedenih negativnih implikacija. Preduzimaju}i mere i radwe u tom pravcu, Slu`ba je do{la do podataka da je [e{eqevo “pismo” jednom od urednika “Iskre” predao Dobrica ]osi} za vreme svog boravka u Be~u, polovinom februara ove godine, i nastoji da razjasni da li je i kakvu ulogu pri tom imao [e{eq. *** U organizaciji “Kwièvne omladine” pri OK SSO Slovenije, u Murskoj Soboti je 13. maja ove godine odràna tribina (prisustvovalo oko 100 lica) pod nazivom “Mediji i politika”, a rasprava se vodila o odnosima Srba i Slovenaca, Sever-Jug i me|unacionalnim odnosima, kao i o problemu “prislu{kivawa”. U~estvuju}i u raspravi, Vojislav [e{eq je pro~itao svoje pismo**) predsedniku SIV-a Branku Mikuli}u, nagla{avaju}i da je koristio “proverene podatke” i u tom kontekstu pomiwao slu~aj Vlada Dap~evi}a, o ~emu govori i u svom “pismu” Stanetu Dolancu. Odgovaraju}i na pitawa u~esnika okruglog stola u omladinskoj {tampi, a u vezi svojih “otvorenih pisama” pojedinim funkcionerima, [e{eq je rekao da }e napisati jo{ pisama te vrste, ukoliko se ne{to nepredvi|eno ne desi. Naglasio je da je “slede}i na redu” Veselin \uranovi}, pa Predsedni{tvo Jugoslavije. Zakqu~io je da o malo kome iz politi~kog vrha nema {ta da napi{e, ukqu~uju}i i republi~ka i pokrajinska rukovodstva. Govore}i o odnosu Srba i Slovenaca, odnosno Severa i Juga, [e{eq je izneo da u istoriji slovena~kog i srpskog naroda nikada nije bilo nere{enih pitawa, me|utim, “nesre}a oba naroda je u tome {to je reìm u zadwih ~etrdeset godina ve{tom manipulacijom suprotstavqao narode, dru{tvene pojave i dru{tvene grupe”, {to je dovelo do stawa u kome jedni druge optuùju za sve neda}e i neprijatnosti koje im se de{avaju. Naglasio je da bi umesto toga, trebalo da se zajedno borimo za slobodu i demokratiju. Istakao je da su “odnosi Sever-Jug” ve{ta~ki stvarani od rata na ovamo, zbog ~ega je do{lo do dugogodi{weg prelivawa nacionalnog dohotka. Po wemu, ti odnosi se ne mogu re{avati nikakvim sporazumom niti saveznim i republi~kim dogovorima, ve} samo liberalizacijom privrede i uvo|ewem privatne inicijative, odnosno ekonomskim razvojem na principima trì{ne privrede i slobodne me|usobne konkurencije. Naveo je daqe da srpski narod, u re{avawu pitawa Kosova, nije nai{ao na razumevawe ni Slovenaca ni Hrvata, a “svako onaj ko misli da }e Srbija dozvoliti pripajawe Kosova Albaniji ne moè posti}i nikakav sporazum sa Srbijom” – zakqu~io je [e{eq. U svom izlagawu, [e{eq se zalagao za vi{epartijski sistem koji je, po wemu, osnovni uslov za demokratizaciju jugoslovenskog dru{tva, a istovremeno obezbe|uje gra|anske slobode, slobodu govora, {tampe i drugo. Po wegovoj oceni, bez vi{epartijskog sistema “sloboda se dozira na ka{i~icu i 761

mo`da je ima vi{e u Sloveniji nego u drugim republikama, ali je nigde nema dovoqno”. U tom kontekstu izneo je da u SR Sloveniji deluje nekoliko izuzetno dobrih listova, kakvih nema u Beogradu i {ire u Jugoslaviji, koji su “uspeli da se otmu reìmskoj kontroli” – {to je ocenio progresivnim. Naveo je da bi Srbiji, kao i Sloveniji, odgovarala konfederacija samo kada bi postojali isti ekonomski uslovi, ali “po{to je Srbija svedena na nekada{wi Beogradski pa{aluk i anulirani svi rezultati oslobodila~kih ratova Srbije – za srpski narod bi konfederacija zna~ila propast”. Komentari{u}i pitawe nacionalnih mawina, [e{eq je izneo da postoje razli~iti pristupi tom pitawu. Naveo je zatim da ~im neko ugrozi interese slovena~ke nacionalne mawine koja ìvi u Austriji, Italiji i Ma|arskoj, cela jugoslovenska javnost staje u wenu odbranu, dok za srpsku nacionalnu mawinu, koja ìvi u Rumuniji, Ma|arskoj i Albaniji, “srpski zvani~nici nikada nisu prstom mrdnuli”. U osvrtu na Jugoslovensku narodnu armiju, [e{eq je izneo da je dosta vremena potro{eno na rasprave oko civilnog sluèwa vojnog roka, a da je pri tom malo vremena posve}eno pitawu dru{tvene strukture JNA. Po wemu, 30% ukupne obuke u JNA “predstavqa politi~ka nastava preko koje se vr{i ideolo{ka indoktrinacija – umesto da se vojska obu~ava o onome zbog ~ega postoji, odbrani teritorijalnog integriteta i dràvnog suvereniteta”. Izneo je da bi osnovno kod reformisawa JNA trebalo da bude profesionalizacija Armije. Neposredno po zavr{etku tribine u Murskoj Soboti, u 18-om broju mariborske “Katedre”, koja je publikovana 19. maja ove godine, {tampan je deo predavawa Vojislava [e{eqa, koje je po~etkom marta odrào na tribini Srpskog sociolo{kog dru{tva. Iz referata pod naslovom “Od kozmeti~kih ka optimalnim ustavnim promenama”, preneta je ta~ka u kojoj se obra|uje “racionalna rekonstrukcija jugoslovenskog federalizma”. [e{eq je u tom referatu predloìo da se smawi broj federalnih jedinica na broj jugoslovenskih naroda, tj. na Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju, kao i potrebu reformisawa prava svakog jugoslovenskog naroda na samoodlu~ivawe, ukqu~uju}i pravo na otcepqewe. Naglasio je da je potrebno prestati sa insistirawem na “izmi{qenim nacijama, kao {to su crnogorska i muslimanska”. Zauzimao se za Srbiju sa unutra{wim federalnim ure|ewem i odre|enim stepenom autonomije za, kako je naglasio, istorijske pokrajine kao {to su Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Vojvodina i Makedonija. Referat je zakqu~io konstatacijom da je “komunisti~ki reìm ~etrdesetogodi{wim manipulisawem sa nacionalnim pitawem uspeo da zao{tri me|unacionalne odnose jugoslovenskih naroda do takvog stepena netrpeqivosti, kakav se u toku rata u Jugoslaviji nije mogao posti}i”. Krajem pro{le godine i po~etkom ove godine, [e{eq je napisao dva “otvorena pisma” Stanetu Dolancu, koje je poku{ao da objavi u nekim slovena~kim glasilima, kao {to su “Katedra” i “Mladina”.***) U pismima vre|a li~nost Staneta Dolanca, napada Slu`bu dràvne bezbednosti, te {pe762

kuli{e da Jugoslavija koristi dràvni terorizam za obra~un sa protivnicima reìma. SDB raspolaè podacima da [e{eq i wegovi istomi{qenici rasturaju kopije ovih tekstova na {irem podru~ju zemqe. Slu`ba dràvne bezbednosti Vojvodine utvrdila je da se u pojedinim RO u Staroj Pazovi rasturaju fotokopije pamfleta Vojislava [e{eqa “Gospodinu Stanetu Dolancu”, uvodno izlagawe na tribini Udruèwa kwièvnika Srbije “Ustav i ustavne promene”, kao i wegovo izlagawe na tribini Filozofskog dru{tva Srbije “Od kozmeti~kih ka optimalnim ustavnim promenama”. [e{eqevo “prvo pismo” Stanetu Dolancu objavqeno je u aprilskom broju emigrantskog qoti}evskog lista “Iskra” u Minhenu. *** U vezi ovih najnovijih istupa Vojislava [e{eqa, u SDB SSUP je 9. 6. 1988. godine odràn jo{ jedan sastanak sa saveznim javnim tuìocem, javnim tuìocem SR Srbije i podsekretarom za SDB RSUP SR Srbije. Nakon razmatrawa raspoloìve dokumentacije o [e{eqevom istupawu u Murskoj Soboti, konstatovano je da se ono ne razlikuje od ranijih [e{eqevih stavova koje je izneo u odgovoru na anketu “[ta da se radi”, koju je 1984. godine pokrenuo tada{wi urednik “Komunista” Du{an Bogavac, i zbog kojih je [e{eq osu|en u Sarajevu iste godine. [e{eq se i daqe zalaè za promenu politi~kog sistema, uvo|ewe vi{epartijskog sistema, ukidawe pojedinih republika i autonomnih pokrajina, ukidawe pojedinih nacija itd. Tuìoci su zakqu~ili da su se stekli elementi krivi~nog dela neprijateqske propagande (~lan 133 KZ SFRJ) u povratu, a da mesno nadle`ni javni tuìlac u SR Srloveniji moè da pokrene krivi~ni postupak i bez daqeg angaòvawa SDB u ovom slu~aju. Zajedni~ka ocena u~esnika ovog sastanka je da SDB treba da daqim operativnim radom prati i dokumentuje [e{eqeve neprijateqske istupe i istraùje veze sa emigracijom. Dostavqeno: – ~lanovima Predsedni{tva SFRJ; – ~lanovima Predsedni{tva CK SKJ; – ~lanovima Saveznog saveta za za{titu ustavnog poretka Fusnote: *) Osnov za krivi~ni progon je bio [e{eqev {iri tekst odgovora na anketu “[ta da se radi”, koju je pokrenuo Du{an Bogavac, tada urednik u listu “Komunist”, a u kome je [e{eq grubo neprijateqski istupao, pozivaju}i na promenu ustavnog poretka i federativnog ure|ewa zemqe, odstrawivawe SKJ iz sistema, ukidawe makedonske, muslimanske i crnogorske nacije, stvarawe samo tri republike, sa granicama na Bosni i Hercegovini izme|u Srbije i Hrvatske i sli~no. **) Ovo je prvo javno istupawe [e{eqa u vezi sa “pismima” – kojima je u posledwe vreme okupiran. ***) 13. broj studentskog glasila UK SSOS Qubqane “Tribuna”, na osnovu odluke javnog tuìoca u Qubqani bio je privremeno zabrawen zbog [e{eqevog “pisma” Stanetu Dolancu, koje je pored “Tribune” bilo ponu|eno na {tampawe i “Katedri” (broj 7/8).

763

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 20. 6. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP koju je Vukajlovi} Desimir dao 20. 6. 1988. godine Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Zapisnik Na osnovu ~lana 151, stav 2 Zakona o krivi~nom postupku SFRJ, gra|anin Vukajlovi} Desimir, od oca Dragutina i majke Jele, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, ro|en 4. 3. 1939. godine u Guberevcu, SO Lu~ani, ekonomista, zaposlen u Brodogradili{tu “Tito”, Savski nasip br 7, Beograd, sa stanom na Novom Beogradu, II Bulevar br. 119/27, dana 20 6. 1988. godine dobrovoqno je dao slu`benom licu Uprave slu`be dràvne bezbednosti Beograda slede}u izjavu: Pre otprilike dva meseca polaze}i na posao u svom po{tanskom sandu~i}u na{ao sam neki pisani-kucani materijal. Kada sam pogledao, video sam da se radi o drugom otvorenom pismu Vojislava [e{eqa Stanetu Dolancu, kao i tu`bi [e{eqa upu}enoj Milo{u Baki}u, saveznom javnom tuìocu, protiv Dolanca. Ovaj materijal nije bio naslovqen na moje ime, niti na bilo koje drugo ime. Pomenuti materijal poneo sam sa sobom na posao, gde sam ga i pro~itao. Po{to su pojedini delovi teksta bili pocepani, po{ao sam u fotokopirnicu RO, gde sam materijal fotokopirao u jednom primerku. Kopiraju}i materijal, radnik na fotokopir aparatu, Slobodan Mili~i}, umnoìo je za sebe jedan primerak. Kada sam se vratio u kancelariju, ponovo sam pro~itao materijal, posebno one delove koji su bili pocepani, te sam isti nakon toga pocepao i bacio u ko{. Napomiwem da materijal koji se odnosi na Dolanca nikom nisam dao i sam sam ga ~itao u kancelariji. îtao sam ga zato {to su me neke stvari iritirale u pismu. Po meni, sadràj materijala je bezna~ajan, te mu radi toga nisam pridavao veliki zna~aj i nisam ga nikom dostavio, ve} sam ga nakon ~itawa pocepao. Nije mi poznato da je pomenuti materijal kruìo me|u radnicima Brodogradili{ta, a tako|e ne znam {ta je bilo sa fotokopijom koju je napravio Mili~i}. Izjavu uzeo Zapisni~ar Izjavu dao Ovla{}eno slu`beno lice Kova~evi} Qubi{a Vukajlovi} Desimir Mikowa Todorovi}

CCLXIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor N – Beograd 71-0385 20. 6. 1988. godine 764

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru 1. Podaci o izvoru saznawa: (redigovano) Sastanak je odràn dana 17. 6. 1988. godine u vremenu od 13.00 do 15.00 ~asova, na inicijativu operativnog radnika. Izvor u fazi proveravawa, podaci neprovereni. 2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Radi se o rasturawu drugog otvorenog pisma Vojislava [e{eqa Stanetu Dolancu i tu`be istog autora upu}ene Milo{u Baki}u, a koja se odnosi na Staneta Dolanca. Izvor nam je u razgovoru izneo da je pre dvadesetak dana kod wega u fotokopirnicu, gde ina~e izvor radi, do{ao radnik Brodogradili{ta Vukajlovi} Desimir. Tom prilikom Vukajlovi} je sa sobom doneo neki materijal za koji je traìo da ga izvor fotokopira u jednom primerku. Izvor je pogledao pomenuti materijal i video da se radi o drugom otvorenom pismu dr Vojislava [e{eqa Stanetu Dolancu i tu`bi [e{eqa saveznom javnom tuìocu Milo{u Baki}u, koja se odnosi tako|e na Dolanca. Pre nego {to je izvr{io fotokopiju materijala, izvor je pitao Vukajlovi}a {ta }e mu to, na{to se ovaj nasmejao i rekao da mu treba. Izvor je, kako kaè, nakon toga pomenuti materijal umnoìo Vukajlovi}u u jednom primerku, nakon ~ega je ovaj oti{ao. Pored toga {to je materijal umnoìo Vukajlovi}u, izvor je isti umnoìo i sebi u jednom primerku. Istog dana, nastavqa daqe izvor, materijal koji sam ja fotokopirao odneo sam u kadrovsku slu`bu gde rade Sredojevi} Nada, Spasojevi} Qiqana i Damjanovi} Bosiqka. Ulaze}i u kancelariju pomenutih radnica, izvor je, kako tvrdi, rekao “evo vam ovaj materijal da pro~itate, po{to vas to interesuje”, da bi nakon toga bez komentara iza{ao iz kancelarije. Od ove tri radnice prva je materijal uzela i pro~itala Spasojevi} Qiqana, zatim Bosiqka i na kraju Nada, koja je isti nakon ~itawa dala radnici Brodogradili{ta Jovanovi} Staniji. Stanija je, kako je izvor kasnije saznao, materijal dala radniku RO “IMT” Milosavqevi} Rado{u, koji je poku{ao u svojoj RO da fotokopira materijal. 3. Podaci o izvr{iocu neprijateqske delatnosti Vukajlovi} Desimir, ro|en 4. 3. 1939. godine u Guberevcu, SO Lu~ani, od oca Dragutina i majke Jele, Srbin, dràvqanin SFRJ, ekonomista, zaposlen u RO Brodogradili{te “Tito”, Savski nasip br. 7, sa stanom na Novom Beogradu, II Bulevar br. 119/27. Vukajlovi} je operativna veza IV sektora, USDB za grad Beograd. Ina~e, u posledwe vreme Vukajlovi} je kao pozicija totalno neaktivan, te je radi toga planiran za deregistraciju. 4. Podaci o merama i radwama SDB Osim obavqenog razgovora i uzete izjave po ZKP-u od izvora, druge mere i radwe nisu preduzimane. 765

5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Izvor je na po~etku razgovora uporno odbijao da kaè ko je pomenuti materijal doneo na fotokopirawe, da bi nakon dugog razgovora sve priznao i rekao. Na navedene okolnosti uzete su izjave po ZKP-u od Milosavqevi} Rado{a, radnika RO “IMT” na Novom Beogradu, kao i od Jovanovi} Stanije i Sredojevi} Nade, radnica Brodogradili{ta “Tito”. Pored toga, planiramo pozivawe na razgovor Vukajlovi} Desimira, nakon ~ega }e se od istoga uzeti izjava po ZKP-u na navedene okolnosti. Uz ovu bele{ku prilaèmo fotokopiju navedenog materijala koju je posedovao Milosavqevi} Rado{.

CCLXV Uprava SDB Beograd V sektor 21. 6. 1988. godine

Izvod iz izve{taja o rezultatima primene mere tajne kontrole prislu{nih sredstava kod Milana Davidovi}a Dana 8. 6. 1988. godine, u poseti kod Milana Davidovi}a su bili: Miodrag Mili}, Vojislav [e{eq, Slobodan Danko Popovi}, Rastko Zaki}, n.n. mu{karac profesor sa Kosova. Vojislav [e{eq je govorio o skupu (tribina u KST-u, pod naslovom “Mladina u KST-u”, od 7. 6. 1988. godine), koji je odràn na Elektrotehni~kom fakultetu, kome su prisustvovala trojica Slovenaca (nije naveo koja su to lica) i trojica iz Beograda, gde se razgovaralo o “Mladini”, da bi se potom diskutovalo i o “aktuelnim hap{ewima u Sloveniji”. (J. Jan{e, D. Tasi}a i I. Ber{tnera). [e{eq je naveo da je rekao da oni ne mogu biti hap{eni zbog otkrivawa vojne tajne, jer se ne radi o licima koja profesionalno dolaze u kontakt sa vojnom tajnom. Oni bi mogli biti eventualno goweni za {pijunaù, ako se dokaè da su stranoj agenturi to prosledili, a po{to za to nema nikakvih dokaza, “onda ni{ta”, izneo je [e{eq, i zastupao je mi{qewe da u Beogradu potpisivawem peticija treba pruìti podr{ku javnosti u Sloveniji, koja je reagovala protiv navedenih hap{ewa. Po [e{equ, tim postupkom bi se “eksponirali” protiv hap{ewa qudi za “verbalni delikt”, i na taj na~in je odgovorio svom sagovorniku, izvesnom Sveti, koji je bio protivnik davawa podr{ke Slovencima, jer oni nisu podràli reakciju Srba sa Kosova, povodom stawa na Kosovu. Tim povodom [e{eq je izneo da “smo sami krivi {to trpimo 40 godina jedan neprijateqski reìm u Beogradu, koji je do svega toga doveo, a mi smo tom istom reìmu aplaudirali, tr~ali za {tafetom”. [e{eq je izneo da treba podràti “separatisti~ke tendencije” Slovenije, “jer sa wima u zajedni~koj dràvi mi nemamo {ta da traìmo. Me|utim, ponovio je [e{eq, kada bilo koga uhapse u svetu, za ove stvari za ko766

je su ovu dvojicu uhapsili, treba reagovati. Treba se solidarisati sa Slovencima i zbog toga, naveo je [e{eq, {to }e u suprotnom “pripisati nam da je vojska u srpskim rukama”.

CCLXVI Uprava SDB Beograd III sektor 23. 6. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak odràn dana 21 6. 1988. godine, u prostorijama USDB na inicijativu operativnog radnika. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskoj delatnosti Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Na po~etku razgovora izvor nas je informisao da se sa Vojislavom [e{eqem zna jo{ od vremena kada je [e{eq radio kao profesor na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. Wihovi kontakti su, po kazivawu izvora, dobili na intenzitetu, naro~ito po preselewu Vojislava [e{eqa u Beograd. U nastavku razgovora, izvor nas je obavestio da je dobro upoznat sa dosada{wom politi~kom delatno{}u [e{eqa, sa razlozima wegovog razlaza sa zvani~nom politikom i ideologijom, ali da o tome ne èli pred bilo kim govoriti. Li~no smatra da [e{eq nije “nikakav neprijateq na{eg sistema i dru{tva”, te da je on jedan izgubqen ~ovek koji ni sam ne zna {ta zapravo ho}e. Izvor nam je izneo da je veoma dobro upoznat sa privatnim ìvotom [e{eqa, te da wegovi te{ki materijalni i porodi~ni uslovi znatno uti~u na pove}awe wegove ekstremne delatnosti. [e{eq, po izvoru, ìvi od novca koji dobija prodajom svojih kwiga i od nov~anih sredstava koja dobija od ~lanova uè porodice i pojedinih bliskih prijateqa. Po{to su u dobrim odnosima, izvor nam je rekao da je normalno da je posedovao sve dosada{we kwige Vojislava [e{eqa, ali da o sadrìni i kwièvnom kvalitetu istih ne èli govoriti. U daqem toku razgovora, izvor je izneo da je u kontaktu sa jo{ nekoliko lica za koja zna da su Slu`bi poznati po ekstremnim istupawima, od kojih je pomenuo Vuka Dra{kovi}a i Du{ana Bogavca. (redigovano) U posledwe vreme izvor izbegava kontakte sa Du{anom Bogavcem, jer smatra da su wegove ideje, predlozi, shvatawa, postali konfuzni, neodre767

|eni i samim tim neinteresantni za ve}inu novinara iz beogradske sredine. Na kraju razgovora, izvor nam je rekao da je li~no pratio nekoliko zna~ajnijih skupova ~lanova UKS-a, te da je zapazio da je Vuk Dra{kovi} kroz svoja izlagawa pokazao da je “krajwe desno orjentisan kwièvnik”. III. Podaci o licima, izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici u USDB. Vuk Dra{kovi} – (redigovano) (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB Osim informativnog razgovora sa izvorom, druge mere i radwe nisu preduzimane. Za Jovaneti} Milicu ura|ena je operativna provera. V. Napomena, ocene i predlozi operativnog radnika Preko operativnih pozicija Slu`be, do{li smo do neproverenog podatka da je Jovaneti}ka emotivno vezana za Vojislava [e{eqa, i da sa wim povremeno odràva intimne odnose. Imaju}i u vidu radno mesto Jovaneti}ke i ustanovu gde radi, gde su joj, po sopstvenom kazivawu, dostupni poverqivi podaci, i imaju}i u vidu napred izneto, smatramo da u budu}em operativnom radu treba usmeriti pa`wu u pravcu eventualnog otkrivawa odavawa tih podataka Jovaneti}ke Vojislavu [e{equ. Utisak je da je izvor u razgovoru nastojao da {to mawe pruì podataka o aktivnosti navedenih lica, i da je ve}inu interesantnih podataka “namerno pre}utao”. Na kraju razgovora, izvor nam je rekao da, ukoliko ocenimo da nam moè pomo}i na planu pruàwa podataka o destruktivnoj aktivnosti stranih lica, da }e to rado u~initi, ali da o ekstremnoj delatnosti lica u zemqi to ne èli raditi zbog svog “patriotskog ose}awa”. Razgovor sa Jovaneti} Milicom obavili operativni radnici: (redigovano) Otkucano u 4 primerka Dostavqeno: Operativni radnik (potpis redigovan) – 2 pr. III – SDB RSUP SRS – 1 pr. V sektoru ove Uprave – 1 pr. operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 28. 6. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Krivi~na prijava protiv Staneta Dolanca koju je podneo Vojislav [e{eq, a uputio je Ahmetu Hoyi}u, vrhovnom vojnom tuìocu JNA Prilog: 1 (strana – 5) (potpis redigovan) 768

Dr Vojislav [e{eq Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe 11080 Zemun Beograd, 28. jun 1988. godine General-majoru Ahmetu Hoyi}u, vrhovnom vojnom tuìocu JNA – Beograd Predmet: Krivi~na prijava protiv gra|anina Staneta Dolanca, dru{tveno-politi~kog radnika, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no djelo odavawa vojne tajne, sankcionisano ~lanom 224 Krivi~nog zakona SFRJ, a u vezi s krivi~nim djelom kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa iz ~lana 114 KZ SFRJ, za koje sam ve} 6. aprila 1988. godine podnio krivi~nu prijavu saveznom javnom tuìocu SFRJ. Predlaèm vam da pred nadle`nim vojnim sudom zahtijevate pokretawe istrage protiv Staneta Dolanca zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no djelo odavawa vojne tajne, tako {to je kao predsjednik Saveznog savjeta za za{titu ustavnog poretka i fakti~ki glavni {ef svojih policijskih, obavje{tajnih i kontraobavje{tajnih slu`bi SFRJ, naloìo sebi podre|enim oficirima i podoficirima vojne kontraobavje{tajne slu`be da novinarima Janezu Jan{i i Davidu Tasi}u podmetnu strogo povjerqive armijske dokumente koji se iskqu~ivo ti~u odbrambenih priprema zemqe, te kao takvi ne sadrè nikakvu politi~ku dimenziju. Jan{a i Tasi} su {iroj jugoslovenskoj javnosti ve} poznati po kriti~ki intoniranim tekstovima u kojima su pisali o nekim politi~kim aspektima djelovawa Jugoslovenske narodne armije. Bili wihovi novinski napisi umjesni ili ne bili, ne moè im se prigovoriti da su prije nedavnog hap{ewa u~inili bilo {ta {to je upereno protiv bezbjednosti zemqe, odnosno usmjereno na podrivawe odbrambene sposobnosti Jugoslavije. Nakon {to su u {iroj javnosti provaqeni Dolan~evi planovi da se uz pomo} vojske zavede vanredno stawe u Sloveniji i uhapsi vi{e stotina istaknutih intelektualaca, Stane Dolanc pribjegava podmetawu bri`qivo ~uvanih vojnih planova Jan{i i Tasi}u, kako bi reflektore javnosti usmjerio u drugom pravcu, te izazvao veliko uzbu|ewe i nespokojstvo, posebno u slovena~kom stanovni{tvu. Glavni mu je ciq da na taj na~in isprovocira èstoki gra|anski revolt i masovne nemire, kako bi mu to omogu}ilo obarawe sada{we slovena~ke politi~ke garniture relativno demokratskog i slobodarskog usmjerewa, te da na wihovo mjesto dovede sebi odane qude. Koji su Dolan~evi motivi? Stane Dolanc je ve} petu godinu ~lan Predsjedni{tva SFRJ i trenutno potpredsjednik kolektivnog {efa jugoslovenske dràve. Mandat mu isti~e u maju 1989. godine, upravo u vrijeme kad na slovena~kog predstavnika dolazi red da obavqa du`nost predsjednika. Mogu}e je, ako ustavne promjene krenu u tom pravcu, da od idu}e godine mandat predsjednika bude ~etiri ili pet godina, umjesto dosada{weg jednogodi{weg. Kako sada stvari stoje, ako se ima u vidu raspolo769

èwe slovena~kih politi~kih faktora i stav slovena~ke javnosti prema wemu, Dolanc nema nikakvih {ansi da od Skup{tine Slovenije dobije jo{ jedan petogodi{wi mandat u Predsjedni{tvu SFRJ i tako se ustoli~i kao novi {ef dràve nakon {to Dizdarevi}u istekne sada{wi jednogodi{wi mandat. Da bi ispitao puls javnosti, Dolanc je pro{le godine pustio probni balon da namjerava oti}i u penziju. Vjerovatno je o~ekivao javne reakcije koje bi i{le u pravcu wegovog nagovarawa da odloì penzionisawe kao jedan od “najzaslu`nijih” politi~ara. Kako su se takva wegova o~ekivawa izjalovila, pa ~ak {ta vi{e, gra|anstvo pokazalo da bi mu napokon malo laknulo nakon Dolan~evog povla~ewa, a bilo je vi{e nego o~igledno da mu niko je vjeruje da ima ozbiqne namjere da se penzioni{e, Dolanc je odlu~io da obori Milana Ku~ana i kompletnu sada{wu slovena~ku politi~ku garnituru, te na vode}e poloàje u toj republici ustoli~i one koji }e mu “odu{evqeno” izglasati jo{ jedan mandat. U èqi da to {to prije postigne, on se na protivzakonit na~in posluìo svojom funkcijom predsjednika Saveznog savjeta za za{titu ustavnog poretka i zloupotrijebio poloàj glavnog {efa kontraobavje{tajne slu`be i drugih slu`bi bezbjednosti kako bi na krajwe vje{t na~in isprovocirao uspostavqawe prinudne uprave nad Slovenijom. Sve konce je vukao u potpunoj tajnosti, imaju}i dodatnu namjeru da odijum javnosti, ogor~ewe naroda, ne samo zbog hap{ewa Jan{e i Tasi}a, nego i zbog predstoje}eg uspostavqawa vanrednog stawa u Sloveniji, usmjeri prema Jugoslovenskoj narodnoj armiji, posebno podvrgavaju}i srpske oficire i ~itav srpski narod naglo naraslim animozitetima. Ciq mu je da pored zadovoqewa li~nih vlastodrà~kih ambicija, podstakne izgradwu javne predoybe o Srbima kao narodu koji prièqkuje vojnu diktaturu i srpskim oficirima kao protagonistima àndarmskih ambicija. Ina~e, ovo Stanetu Dolancu nikako nije prvi put da manipuli{e vojnim organima, ozbiqno naru{avaju}i ~ast i ugled Jugoslovenske narodne armije. Podsje}am vas na èstoke pritiske kojima je Dolanc izlagao vojne qekare i druge oficire kako bi iznudio wihovo la`no svjedo~ewe u slu~aju Martinovi}. S tim u vezi, krajwe ne~asna uloga pukovnika Ivanovi}a u zata{kavawu albanskog separatisti~kog i {ovinisti~kog zlo~ina nad \or|em Martinovi}em, samo je najkarakteristi~niji primjer koji svjedo~i da je Dolan~eva samovoqa neograni~ena. Uvjeren da sam vam krajwe razlo`no dokazao da je moja sumwa da je Stane Dolanc zaista po~inio krivi~no djelo odavawa vojne tajne opravdana i na zakonu zasnovana, predlaèm vam da nadle`nom organu bezbjednosti naloìte Dolan~evo hap{ewe, te zahtjevate od odgovaraju}eg vojnog suda da mu odredi pritvor do okon~awa istrage, s obzirom da sve okolnosti ukazuju da je osumwi~eni po~inio odnosno krivi~no djelo odavawa vojne tajne u pogledu naro~ito povjerqivih podataka iz stava 2 ~lana 224 770

Krivi~nog zakona Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, za {to se moè izre}i kazna od jedne do petnaest godina zatvora. Razumije se, prethodno je potrebno podnijeti zahtjev nadle`nom dràvnom organu da mu se oduzme imunitet koji sada uìva. Predlaèm vam i da pokrenete inicijativu pred sudom ~asti nadle`ne organizacije Saveza rezervnih vojnih starje{ina da se Stanetu Dolancu oduzme ~in rezervnog pukovnika, s obzirom da je svojim postupcima nepopravqivo ukaqao oficirsku ~ast. Mi{qewa sam da je sasvim osnovana bojazan da bi Stane Dolanc, ukoliko ne bude blagovremeno li{en slobode, poku{ao sve {to je u wegovoj mo}i da ukloni i prikrije, po mogu}nosti i uni{ti, tragove po~iwenog krivi~nog djela, te mogao pobje}i u inostranstvo. S druge strane, dopu{tawe da se i pored sve teìne krivi~nog djela brani sa slobode, moglo bi dovesti do te{kog uznemirewa javnosti. Predlaèm vam, napokon, da inicirate otvarawe istrage i protiv odgovornih slu`benika slu`bi bezbjednosti, koji su Dolancu pomogli pri izvr{ewu odnosnog krivi~nog djela. Sa svoje strane se obavezujem da vas odmah obavijestim ako saznam i neke nove podatke koji bi dodatno osvjetqavali Dolan~evu krivicu, kao i ukazivali na eventualnu umije{anost i nekih drugih dràvnih funkcionera. Koristim ovu priliku, cijeweni gospodine generale, da vam uputim izraze dubokog po{tovawa i iskrenog uvaàvawa. Dr Vojislav [e{eq

CCLXVII SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za inostrane poslove Str. pov. br. 2033/2 Slu`ba za istraìvawe i dokumentaciju

26. 6. 1987. godine

Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti – III uprava (redigovano) Beograd Predmet: Vojislav [e{eq, dostava saznawa Veza: Va{ str. pov. br. 12578/1 od 21. 5. ove godine Prema izvoru na{eg punkta u Sidneju (bliskog strukturi SNE), Vojislavu [e{equ je dostavqeno 900,00 australijskih dolara (ne zna se, me|utim, da li su ovi direktno uru~eni ili protivvrednost u US dolarima). Navedeni iznos je nazna~en kao pomo} Vojislavu [e{equ u finansijskom izve{taju “Srpskog nacionalnog odbora” za prvo tromese~je ove godine. Na~elnik II uprave (potpis redigovan) 771

CCLXVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 2. 7. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa Izvor: (redigovano) Sastanak je odràn 27. 6. 1988. godine na inicijativu izvora. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nam je u razgovoru rekao da je 29. 6. 1988. godine kod wega na kratko navratio Vojislav [e{eq i da mu je tom prilikom dao tekst, pisan na pet kucanih strana, naslovqen sa “General-majoru Ahmetu Hoyi}u, vrhovnom vojnom tuìocu JNA Beograd”. Ovaj tekst je napisao [e{eq u svom stanu u Zemun Poqu 28. 6. 1988. godine. U tekstu je navedeno da je wegov predmet “krivi~na prijava protiv gra|anina Staneta Dolanca, dru{tveno-politi~kog radnika, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo odavawa vojne tajne, sankcionisano ~lanom 224 Krivi~nog zakona SFRJ, a u vezi s krivi~nim delom kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa iz ~lana 114 KZ SFRJ”, za koje je autor teksta “ve} 6. aprila 1988. godine podneo krivi~nu prijavu saveznom javnom tuìocu SFRJ”. Daqe u tekstu [e{eq je naveo da predlaè da Vrhovni vojni tuìlac SFRJ zahteva “pokretawe istrage protiv Staneta Dolanca zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo odavawa vojne tajne tako {to je … naloìo sebi podre|enim oficirima i podoficirima vojne kontraobave{tajne slu`be da novinarima Janezu Jan{i i Davidu Tasi}u podmetnu strogo poverqive armijske dokumente koji se iskqu~ivo ti~u odbrambenih priprema zemqe, te, kao takvi, ne sadrè nikakvu politi~ku dimenziju”. [e{eq je potom naveo da je glavni ciq Staneta Dolanca da “na taj na~in isprovocira èstoki gra|anski revolt i masovne nemire, kako bi mu to omogu}ilo obarawe sada{we slovena~ke garniture relativno demokratskog i slobodarskog usmerewa, te na wihovo mesto dovede sebi odane qude”. Kao glavni motiv za to, po [e{eqevim re~ima, ovakvo pona{awe ~lana Predsedni{tva SFRJ, [e{eq je naveo to {to mu idu}e godine isti~e mandat u Predsedni{tvu SFRJ, bez mogu}nosti ponovnog izbora, a wegova èqa je da i daqe ostane na tom mestu, te u tom ciqu nastoji isprovocirati “uspostavqawe prinudne uprave nad Slovenijom”. Na kraju teksta [e{eq je naveo da se sa svoje strane obavezuje da vrhovnog vojnog tuìoca JNA odmah obavesti “ako sazna i neke nove podatke, ko772

ji bi dodatno osvetqavali Dolan~evu krivicu, kao i ukazivali na eventualnu ume{anost i nekih drugih dràvnih funkcionera”. Izvor nam je jo{ naveo da mu je [e{eq, prilikom predaje ovog teksta, rekao da je isti uputio vrhovnom vojnom tuìocu JNA, kao i na vi{e drugih adresa. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici. IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema Vojislavu [e{equ preduzimamo neophodne OT mere u ciqu pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wegove neprijateqske delatnosti. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Jedan primerak navedenog teksta dostavi}emo OJT na ocenu o wegovoj eventualnoj inkriminisanosti. U prilogu dostavqamo V sektoru USDB i III sektoru SDB RSUP-a SR Srbije, po jednu fotokopiju navedenog teksta. Sa izvorom je dogovoreno da nas i ubudu}e blagovremeno informi{e o svim bezbednosno-interesantnim zapaàwima.

CCLXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd VI sektor 12. 7. 1988. godine

Izvod iz izve{taja o proveri Jadranka @ivkovi}, od oca Vukadina i majke Desanke, ro|ene Krsti}, ro|ena 6. 11. 1953. godine u selu Gorwi Matejevac, SO Ni{, po narodnosti Srpkiwa, dràvqanka SFRJ, neudata, po zanimawu administrativni tehni~ar, zaposlena u RO “Metalservis”, ul. Kara|or|eva br. 65, stalno nastawena u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina broj 14. Jadranka @ivkovi} je od marta meseca ove godine u intimnoj vezi sa Vojislavom [e{eqom, sa kojim ìvi u vanbra~noj zajednici. U kontakt sa [e{eqom Jadranka je do{la preko An|elke Piqevi}, Anice Novakovi} i Miodraga Skuli}a (svi zaposleni u “Metalservisu”), koji [e{eqa izuzetno cene i kod kojih on ~esto dolazi. Jadranka @ivkovi} se tako|e nalazi na istim idejnim pozicijama kao i [e{eq, pruà mu svoju punu podr{ku u wegovoj delatnosti, a u vi{e navrata dràla je kod sebe u kancelariji neke [e{eqeve zabrawene kwige i prodavala ih. Provera je ra|ena u ciqu sagledavawa prirode kontakta Jadranke @ivkovi} sa Vojislavom [e{eqom. (redigovano) Izvod sa~inila (potpis redigovan) 773

CCLXX SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za inostrane poslove Str. pov. br. 2033/3 Slu`ba za istraìvawe i dokumentaciju

14. 7. 1987. godine

Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti – III uprava – Beograd Predmet: Vojislav [e{eq, poseta SAD Prema saznawima predstavni{tva u Va{ingtonu, u organizaciji struktura koje su realizovale nedavno gostovawe \oga i Zaki}a u SAD, planira se dolazak Vojislava [e{eqa u SAD u oktobru ove godine i istupawe u jednom broju gradova SAD u kojima su nastawena lica jugoslovenskog porekla. Vui}, iseqenik na{eg porekla,*) stupio je u kontakt sa organizatorima gostovawa [e{eqa, kako bi izdejstvovao da u turneju bude ukqu~en i Va{ington. Organizatori sa [e{eqem kontaktiraju preko nekog wegovog ro|aka ili prijateqa koji ìvi u SAD. Napomena SID-a: Predstavni{tvo je angaòvano na prikupqawu dodatnih podataka. Na~elnik II uprave (potpis redigovan) Fusnota: *) Dejvid Vui} i wegova supruga Yinyer, bili su veoma aktivno ukqu~eni i u organizaciju nedavnog gostovawa \oga i Zaki}a u Va{ingtonu.

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 14. 7. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Otvoreno pismo koje je Vojislav [e{eq uputio Bo{ku Kruni}u Prilog: 1 (strana – 7) (potpis redigovan) Dr Vojislav [e{eq Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe 11080 Zemun Beograd, 14. jula 1988. godine

Otvoreno pismo gospodinu Bo{ku Kruni}u, ~lanu Predsjedni{tva SKJ Dragi Bo{ko, Po{to nesre}nim spletom okolnosti propade dugo o~ekivana prilika za na{ neposredni susret, koji smo i ti i ja podjednako èqeli, primoran 774

sam da Ti pi{em i skrenem pa`wu na neke stvari koje si, izgleda, previdio u Tvojoj birokratskoj bahatosti i te`wi da po svaku cijenu zadrì{ poloàj pokrajinskog samodr{ca. Moram Ti priznati da me sve vi{e podsje}a{ na Moiza ômbea. Kao {to je on u~inio sa Katangom u odnosu na ostatak Konga, tako si i Ti odlu~io da izdvoji{ najbogatiji kraj Srbije i pretvori{ ga u svoje neograni~eno lovi{te. Razumije se, kao vrlo talentovan u~enik Ti temeqito studira{ wegova iskustva, rije{en da gre{ke ne ponavqa{. Ali, ne{to mi ipak govori da ne}e{ uspjeti. U subotu, 9. jula 1988. godine, prikqu~io sam se dugoj koloni na{e napa}ene bra}e, kosovskih Srba, koja Ti je krenula u pohode, da Te posledwi put opomene i pozove da se opameti{. Ali, umjesto da nas, oko hiqadu Kosovaca i Beogra|ana bratski primi{, posluì{ sendvi~ima i sokovima, prijateqski porazgovara{, objasni{ nam svoju politi~ku poziciju i iznese{ vjerodostojne argumente kojim bi dokazao da zaista vojvo|anski narod podràva Tvoju separatisti~ku politiku, Ti glavom bez obzira pobjeè u rodno Prhovo, u op{tinu Pe}ince. Dok smo se mi pekli na nemilosrdnom julskom suncu ~ekaju}i Te, Ti si mezetio vru}u jagwetinu i pio hladne {pricere, podsmjehuju}i se muci i jadu kosovskih Srba, provjeravaju}i pragove strpqewa i izdr`qivosti ~itavog srpskog naroda. Ne zamjeram Ti mnogo. Pametno si procijenio da je tako za Tebe najboqe. [to bi ba{ Ti morao da se suo~ava{ sa sopstvenim narodom i polaè{ ra~une za autonoma{ku samovoqu? âk mi posebno imponuje {to si naknadno i mene proglasio jednim od nacionalisti~kih vojvoda koje se stavqaju na ~elo svog naroda. Ni{ta zato {to si prozvao Matiju Be}kovi}a, a on uop{te nije bio u Novom Sadu. Dovoqno je da sam ja tu, pa da bude isto kao da je i on. Moram Ti priznati da godinama ve} èqno o~ekujem takvu javnu promociju i svojski se trudim da je zasluìm. Da moje iznena|ewe i zadovoqstvo bude ve}e, najmawe sam se nadao da }u od Tebe takvu po~ast do~ekati, pa sam Ti utoliko vi{e zahvalan. Samo ne razumijem za{to se ~udi{ {to su se vojvode uputile u Tvoj birokratski zabran. Gdje bi uop{te mogle krenuti na{e vojvode nego u Srpsku Vojvodinu, me|u qute grani~are koji su slavu srpskog oru`ja vjekovima pronosili {irom Evrope? ûdim ti se {to si tako nepouzdane dou{nike ostavio u Novom Sadu i nasjeo wihovoj podvali – informaciji da je na demonstracijama u~estvovalo svega nekoliko stotina gra|ana, do{qaka, a da im se Novosa|ani nikako nisu prikqu~ivali. Ispade da smo mi samo tamo prikazivali neku, maltene, cirkusku predstavu, koju je dokoni narod poluzainteresovano posmatrao. E moj Bo{ko! Deset hiqada ìteqa Novog Sada, i Srba, i Ma|ara, i Rusina, i Slovaka, i Rumuna, i pripadnika drugih nacionalnosti, kora~alo je rame uz rame s kosovskim mu~enicima i izraàvalo protest zbog nemo}i Srbije da se kosovsko-metohijski genocid suzbije, usqed ravnodu{nosti jugoslovenskog dràvnog i partijskog vrha, a i zluradosti birokratskih gar775

nitura drugih federalnih jedinica; zbog barijera koje ujediweni srpski neprijateqi hitro i vje{to postavqaju svakom ozbiqnijem poku{aju da se stane ukraj divqawu albanskih {ovinista i separatista. Uzalud kordoni Tvoje milicije koji su poku{ali sprije~iti Novosa|ane da nam se prikqu~e, uzalud sva bezrazlo`na legitimisawa, zastra{ivawa i druga provokativna maltretirawa. Bilo je vi{e nego o~igledno da ti i Tvoja bratija u Vojvodini nikakvu narodnu podr{ku ne uìvate. Dvostruko iskqu~ivawe struje bilo je samo dokaz nemo}nog bijesa. Na svaku parolu “Vojvodina – Srbija”, “Jedan ustav – jedna Srbija”, “Dole birokratija”, “Dole Bo{ko Kruni}”, deset hiqada glasova se slivalo u jedan zaglu{uju}i pokli~. Neprekidno su novi qudi prilazili. Mnogi su nam donosili kiselu vodu, sokove, hqeb. Sve mi je to bilo vi{e nego razumqivo, a moram Ti iskreno priznati da sam tako ne{to i o~ekivao, svjestan da se nalazimo u svojoj zemqi, me|u svojim qudima, me|u bra}om. Me|utim, pravo iznena|ewe je usledilo na povratku iz centra grada ka èqezni~koj stanici. Gra|ani Novog Sada su na{u kolonu skrenuli u ulicu Vase Staji}a. Deset do dvanaest hiqada qudi se slilo pred Tvoju ku}u. Na moje veliko zaprepa{}ewe, upravo Tvoji sugra|ani, qudi u ~iju se bezgrani~nu podr{ku svakodnevno zakliwe{, po~e{e na sav glas skandirati – “Kruni}u lopove”! Vi{e od pola sata grmjeli su slo`ni uzvici hiqade i hiqade qudi: “Kruni}u lopove”. Znao sam da Ti je iznad svega draga vlast, da si beskrupulozni autonoma{, bezdu{ni birokrata; da u svojoj politi~koj karijeri nikada nisi imao moralnih skrupula. Ali, u svojoj prevelikoj naivnosti nikada nisam ni pomislio da si, uz sve to, jo{ i lopov. Sa izrazom neskrivenog ~u|ewa, sa o~iglednom nevjericom, obratio sam se nekolicini najbliìh Novosa|ana s pitawem; “Kako to sad odjednom Kruni} lopov?” U prvom trenutku su mislili da se {alim, a onda me gotovo saàqivo pogleda{e. Gotovo da se pokajah {to sam uop{te takvo pitawe postavio. Kad sam ve} spremno o~ekivao da me izloè ruglu i podsmjehu, uslijedi{e odgovori: “[ta! Zar ti ne zna{ u koliko je kra|a i pronevjera Kruni} umije{an, kojima je li~no kumovao?” Me|usobno se gotovo utrkuju}i, po~e{e mi pri~ati o Tvojoj ulozi u aferi oko filma “Veliki transport”, o u~e{}u u “sviwskoj aferi” u Pe}incima i nizu drugih. Posebno su mi skretali pa`wu kako si se nemilosrdno obra~unavao sa novinarkom Rankom î~ak i advokaticom Spomenkom Bili}, jer su poku{ale da ~a~kaju po nekim Tvojim mangupskim marifetlucima. Ko bi sve to zapamtio. Re|ale su se fantasti~ne brojke deviznih sredstava u stranim bankama, zakulisne mahinacije, naprosto da ~ovjeku pamet stane. Uze{e Tvoji sugra|ani moju adresu i obe}a{e mi da }e mi o svemu tome op{irno pisati i dokumentaciju mi poslati. Budi bez brige. Sve {to saznam, u slede}em pismu }u Ti prenijeti. I dok sam se ja tako ~udom ~udio, vikali su vojvo|anski Srbi: “Kruni}u lopove!” Nimalo za wima nisu zaostajali neustra{ivi Ma|ari: “Kruni}u lopove!” S posebnom èstinom ukqu~ivali su se gordi Slovaci: “Kruni}u lopove!” Prolamali su se kliktaji ponosnih Rusina: “Kruni}u lopo776

ve!” “Kruni}u lopove!” – grmjeli su dostojanstveni Rumuni. “Kruni}u lopove!” – orilo se ispred Tvoje ku}e. U susjedstvu su se svi prozori {irom otvarali. “Kruni}u lopove!” – sasvim razgovjetno se ~ulo i iz usta Tvojih najbliìh kom{ija, onih koji Te najboqe poznaju. “Kruni}u lopove!” – skandiralo je u jedan glas hiqade Vojvo|ana. Mi, Kosovci i Beogra|ani, jedva Tvoje sugra|ane ubijedismo nekako da nastavimo pje{a~ewe prema èqezni~koj stanici. Sa suzama u o~ima napa}eni Kosovci tada se gromoglasno obrati{e prisutnim i vojvo|anskim Srbima, i Ma|arima, i Rumunima, i Slovacima, i Rusinima: “Hvala vam bra}o!” “Hvala vam bra}o!” – prolamalo se beskrajnom panonskom ravnicom. Ponovo utonuh u razmi{qawe. Mjesecima sam glavu razbijao pitawem za{to napokon ne podnese{ ostavku na sve politi~ke funkcije i jednostavno rije{i{ gotovo bezizlaznu situaciju u koju Te Tvoja politi~ka orjentacija dovela. Sad mi je, posle svega ovoga, jasno da Ti ne smije{ ni po koju cijenu podnositi ostavku. Mora{ istrajati do kraja. Li{i{ li se poluga vlasti, skon~a}e{ u zatvoru. Svejedno, kao veleizdajnik ili kao kriminalac. Ako Te uhapse kao kriminalca odgovara}e{ za brojne malverzacije i pronevjere, za goleme pqa~ke u koje si do gu{e umije{an. Zatvore li Te kao veleizdajnika, odgovara}e{ pred narodnim sudom zajedno sa ostalim najve}im izdajnicima srpskog naroda, kao {to su Milo{ Mini}, Petar Stamboli}, Draà Markovi}, Svetozar Vukmanovi} Tempo i drugi. Naprosto se ne zna koja Ti je perspektiva gora. Da sam na Tvom mjestu, najozbiqnije bih razmi{qao o samoubistvu. Ima toliko bezbolnih na~ina da ~ovjek jednostavno nema nikakvog ozbiqnog razloga za oklijevawe. Svakako, prethodno bi trebalo uni{titi {to vi{e tragova koji bi te posmrtno mogli dodatno kompromitovati. Kako qudi Tvog kova i ne znaju za osje}aj ~asti i dostojanstva, ipak je suvi{e optimisti~ki o~ekivati da bi Ti mogao pribje}i ovom krajwem sredstvu. Zato, mo`da je najboqe rje{ewe i za Tebe i za Jugoslaviju da {to prije, u najve}oj tajnosti, pobjegne{ u inostranstvo i uto~i{te potraì{ u nekoj od dràva s kojom nemamo ugovor o ekstradiciji. Razmisli o Paragvaju, îleu, Sjevernoj Koreji ili nekoj drugoj zemqi ~iji su Ti vlastodr{ci {to sli~niji. Spasavaj svoju rusu glavu i ne osvr}i se za sobom. Tvoja birokratska tvr|ava sasu}e se kao kula od karata. Po{to si me promovisao u srpskog vojvodu, osje}am se Tvojim doìvotnim du`nikom, pa moè{, {ta god da Ti se desi, ra~unati na moju svesrdnu pomo}. Mogu Te bez ikakvog rizika ilegalno prevesti preko jugoslovenske dràvne granice. Da bih Te {to boqe preru{io, posudi}u Ti i jednu prikladnu periku. Ona }e Te efikasno za{tititi i od mjese~ine, ako u toku vedre qetne no}i po|emo za Italiju i Austriju, da ne bi neki grani~ar primjetio odsjaj Tvoje pametne glave. 777

Ina~e, po{to sam ve} godinama bez paso{a, vi{e puta sam u potpunoj konspiraciji izlazio iz zemqe i bezbjedno se vra}ao. Nikad nisu ni naslutili da odlazim u inostranstvo, a kamoli da me uhvate na granici. Dakle, ima}e{ vodi~a kakav se samo poèqeti moè. Ni lova~ki psi Ti u trag ne bi u{li. Svu imovinu rasprodaj {to prije i novac pretvori u devize. Traì najkrupnije dolarske nov~anice ili engleske funte, kako tri-~etiri kowa ne bi lipsala pod Tvojim nagomilanim bogatstvom. Za prvo vrijeme, dok ne dobije{ poziv nekog sebi sli~nog diktatora, komotno bi se mogao smjestiti u Mikuli}evoj ku}i u Londonu. Dobro zapamti adresu: Dueens gate 25. Kako sam obavije{ten, ku}a se formalno vodi na ime Mikuli}evog sina. U moju lojalnost se moè{ potpuno uzdati. Dobro o svemu razmisli, pa mi se {to prije javi. Do tada, srda~no Te pozdravqa Tvoj vjerni pajta{ Dr Vojislav [e{eq, vojvoda srpski

CCLXXI Odeqewe SDB Smederevo III sektor – gra|anska desnica 6-051 18. 7. 1988. godine

Izve{taj saradnika I (redigovano) Saradnik je kontaktiran 18. 7. ovog meseca na obostranu inicijativu u popodnevnim ~asovima u restoranu “Jugovo” u Smederevu. Saradnik se koristi na sagledavawu neprijateqske delatnosti lica sa na{eg podru~ja i {ire, eksponiranih sa pozicija gra|anske desnice. Izvor se nekontinuirano proverava, podaci se mogu smatrati ta~nim. II Pisano i ranije. Podaci se odnose na obra}awe Vojislava [e{eqa Vrhovnom vojnom tuìocu JNA general-majoru Ahmetu Hoyi}u. Saradnik je podneo usmeni izve{taj u kome je, pored ostalog, naveo da je pre nekoliko dana kod Mladenovi} Milana dolazio Neboj{a Damjanovi}, za koga saradnik kaè da je bliska Mladenovi}eva prijateqska i istomi{qeni~ka veza, i tom prilikom Milanu predao kopiju “Krivi~ne prijave protiv gra|anina Staneta Dolanca”, koju je Vojislav [e{eq, iz Zemun Poqa, ul. Mihajla Pupina br. 14, napisao 28. juna ove godine kao “dopunu” krivi~ne prijave od 6. 4. ove godine, upu}ene saveznom javnom tuìocu SFRJ. Ovu “krivi~nu prijavu” [e{eq je naslovio na ime general-majora Ahmeta Hayi}a, vrhovnog vojnog tuìoca JNA. U “prijavi” [e{eq sa poznatih ideolo{kih pozicija gra|anske desnice napada ~lana Predsedni778

{tva SFRJ za “podmetawe” strogo poverqivih dokumenata Janezu Jan{i i Davidu Tasi}u “obja{wavaju}i” to li~nim karijeristi~kim motivima, namerom kompromitovawa sada{weg slovena~kog rukovodstva i stvarawem “javne predoybe o Srbima kao narodu koji prièqkuje vojnu diktaturu i srpskim oficirima kao protagonistima àndarmskih ambicija”, sa ciqem odbrane Jan{e i Tasi}a i solidarisawem sa aktivno{}u svojih istomi{qenika u SR Sloveniji. Mladenovi} je saradniku ispri~ao da je Neboj{a Damjanovi} prilikom dono{ewa ovog materijala napomenuo da navodno poseduje pisane materijale u formi dnevnika nedavno preminulog ~lana CK SKS, ina~e generala (ina~e saradniku nije poznato ime). Za taj dnevnik (Damjanovi} ga je navodno otkucao i “sredio”), Mladenovi} iznosi da sadrì “vrlo interesantne podatke, posebno o sednicama CK SKS, na kojima je smewen Ivan Stamboli}”. I ovom prilikom Mladenovi} je istakao da “takve stvari” ne drì u stanu, ve} “na sigurnom mestu”. Saradnik nije mogao da se izjasni gde bi to moglo biti, iznose}i mi{qewe da u stanu nema inkriminisanih materijala, kao i da ih sigurno ne skriva kod svog oca Marka Mladenovi}a, niti u porodi~noj vikendici u Grockoj, kao ni kod oca svoje supruge Nade, koji ìvi u â~ku i ne slaè se sa Milanovim politi~kim stavovima. Saradnik je o Milanu Mladenovi}u jo{ izneo da je dobio zvani~no obave{tewe o trajnom oduzimawu svojih “dnevnika”, koji su na su|ewu iskori{teni kao dokaz protiv wega. U vezi sa tim, Mladenovi} je izneo da }e Udruèwe kwièvnika Srbije, PEN klub, Udruèwe za za{titu umetni~kih sloboda i drugih, pisati navodno proteste zvani~nim organima traè}i da se “dnevnici” (oko 1.500 strana) vrate Mladenovi}u. Tako|e, Mladenovi} se àli da jo{ nije dobio putnu ispravu i pored obe}awa iz SDB da }e je dobiti. Mladenovi}, po mi{qewu saradnika, ~esto kontaktira bezbednosno interesantna lica u UKS, u svom stanu i na drugim mestima. Na kraju, saradnik je izneo da je krajem juna u Domu omladine u Beogradu odràna promocija kwige Jana Lestvi~eka, na kojoj je, pored postalih, u~estvovao i Amfilohije Radovi}. Po oceni saradnika, pose}enost je bila neuobi~ajeno brojna, jer se o~ekivalo ne{to senzacionalno, “ali se ve}ina razo~arala, jer je promocija protekla bez senzacija”. III Dr Vojislav [e{eq, istaknuti predstavnik gra|anske desnice u Beogradu, pod tretmanom SDB. Mladenovi} Milan, iz Zemuna, ul. Jakuba Kuburovi}a br. 3 (redigovano) Damjanovi} Neboj{a, zaposlen u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu, bliska Mladenovi}eva prijateqska i istomi{qeni~ka veza. IV Fotokopirana “krivi~na prijava” Vojislava [e{eqa, koja se dostavqa u prilogu. 779

V (redigovano) Sa saradnikom je dogovoreno da preko Damjanovi} Milana, koga li~no poznaje, do|e do pomenutih “dnevnika”, navodno preminulog generala, i ~lana CK SKS.

CCLXXII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 19. 7. 1988. godine

Izve{taj o rezultatima primene tajne kontrole po{tanskih po{iqki od 10. 5. 1988. godine Danojli} Milovan, kwièvnik iz Beograda, stalno nastawen u Parizu, Francuska, za koga vodimo OO zbog veze sa intelektualnim delom neprijateqske emigracije na Zapadu i neprijateqski eksponiranim licima u zemqi. Mera se primewuje na osnovu re{ewa republi~kog sekretara za unutra{we poslove SR Srbije, br. Sp. 01-195 od 19. 10. 1981. godine. Primenom navedene mere, dobijeni su slede}i podaci: Dana 21. 4. 1988. godine, Milovan Danojli} iz Pariza, uputio je pismenu po{iqku Davidovi} Milanu, na adresu kwiàre “Matica Srpska”, ul. Knez Mihajlova br. 40, 11000 Beograd. Pomenuta po{iqka sadrì kra}e pismo koje je Danojli} uputio Davidovi}u, u kome ga obave{tava da mu {aqe svoj tekst “Zapisi o [e{equ” (radi se o tekstu kucanom na ma{ini, na 10 stranica), kako bi ga ovaj li~no uru~io Vojislavu [e{equ. U pismu stoji i obja{wewe za{to Danojli} nije poslao pomenuti tekst na adresu [e{eqa, ve} ga {aqe posrednim putem preko Davidovi}a. Naime, Danojli}a je obavestio Kosta âvo{ki, kako bi [e{eq èleo da ima wegov tekst “Zapisi o [e{equ”, s obzirom da mu se ovaj nije li~no obratio, Danojli} se odlu~io da mu ga ovim putem dostavi. U tekstu “Zapisi o [e{equ”, otkucanom na 10 stranica, Danojli} iznosi svoje vi|ewe “slu~aja [e{eq”, u kome dominira kritizerski i neprijateqski stav prema na{em pravosudnom sistemu, visokim partijskim i dràvnim rukovodiocima, Savezu komunista Jugoslavije i prema dru{tvu uop{te. Iz teksta se jasno vidi jedan neprijateqski stav Danojli}a prema dana{wem dru{tveno-politi~kom sistemu SFRJ i veoma jasno se odraàvaju pozicije na kojima se on nalazi u odnosu na opredeqewe i puteve SKJ i na{e zemqe u celini. Prilog: – fotokopija Danojli}evog teksta “Zapisi o [e{equ”, koji je preko Davidovi} Milana Danojli} poslao Vojislavu [e{equ u Beograd. Izvod sa~inila (potpis redigovan) 780

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: srpski ekstremizam Autor: Danojli} Milovan Datum pisawa: 21. 4. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Fotokopija Danojli}evog teksta “Zapisi o [e{equ” i pisma Danilovi} Milanu. Priloga 2 (strana – 1) (potpis redigovan) Pariz, 21. 4. 1988. godine Dragi Milane, Evo, to su stvari koje sam govorio o [e{equ: molim te, daj mu ovo, po{to mi ve} pola godine traì da mu to po{aqem. Da mi se li~no obratio, pismom, kako je red, ja bih mu ovo, naravno, poslao na ku}nu adresu. Po{to to nije u~inio, ne èlim ni ja wemu da se javqam, pa to ~inim posredno. Reci mu da mu, prema poruci koju mi je preneo Kosta, ovo {aqem, i to je sve. Pozdrav, tvoj M. D. Zapisi o [e{equ 1. “Vrijeme preispitivawa”, druga od tri nedavno {tampane kwige dr Vojislava [e{eqa, jeste zbirka saop{tewa, ogleda i ~lanaka o teku}im pitawima na{eg dru{tvenog ìvota. U kratkoj uvodnoj re~i, pisac napomiwe da se obrazovao u “krajwe dogmatizovanim {kolskim institucijama”, i da se godinama budio iz “duhovne letargije”. Svi smo pro{li kroz takve ili sli~ne {kolske ustanove, svi smo se mukotrpno budili iz istog ru`nog sna. Sporo i kasno sazrevawe je odlika na{eg podnebqa; diktatura na sve svoje podanike gleda kao na decu. Da bi se otrgao i po~eo misliti svojom glavom, [e{eq je uloìo veliki napor, snagu i hrabrost. Otimawe iz zamki jednog zaglupquju}eg pogleda na svet on je, ~ak, i zatvorom platio. Ovakav se recept ne moè preporu~iti svakome; obi~an ~ovek nije spreman da za svoja ube|ewa plati tako visoku cenu. [iroke mase se protiv vladaju}e dru{tvene misli bore ravnodu{no{}u. Intelektualci su, po prirodi svog poziva, obavezni da govore. Marks je alfa i omega mladog [e{eqa; kod wega se traè odgovori i kad je u pitawu zaga|ivawe ~ovekove okoline, i kad se raspravqa o monopolizmu u upravqawu dràvom, i kad se autor obra~unava sa nazadnim shvatawima i pojavama… U tom, borbeno-naprednom duhu, dat je niz osvrta i replika na teku}e izazove. Tu je jedan strastan napis o Dobrici ]osi}u, koga [e{eq smatra za “na{eg najve}eg savremenika”, propu{taju}i da nam objasni koje je merilo veli~ine, pri izricawu ove ocene, primenio. Tu je i 781

osvrt na roman “Sudija” Vuka Dra{kovi}a, delo koje [e{eq obasipa {tedrim pohvalama, ne prave}i veliku razliku izme|u sadràja, poruke i oblika umetni~ke materije. Nalazimo tu i prikaz slavne “Etnogeneze” [pira Kuli{i}a, pa intervenciju povodom \ogove osude na zatvor, osvrt na poku{aj rasrbqivawa Wego{a i Selimovi}a, ~lanak o “preporoditequ na{e istoriografije”(!) Vladimiru Dedijeru, i vi{e polemika sa Fuadom Muhi}em, koga nepa`qivi slovoslaga~ preobra}a u Fauda. Izme|u 1980. i 1983. nije bilo vru}e teme koju [e{eq nije dotakao, povodom koje se nije javio za re~ i izneo {ta ose}a i misli. Time je sa raznih strana navukao na sebe mr`wu i ubrzao svoje stradawe. U ovoj zbirci tekstova [e{eq nam se prikazuje kao marksista kome je u marksizmu tesno, i koji tu teskobu pomalo krije od samog sebe. On, dakako, vojuje protiv dogmatske verzije marksisti~kog nasle|a, {to se kod nas ~ini od sredine veka. Svi dosada{wi poku{aji primene Marksovog u~ewa doìveli su, iz razli~itih razloga, poraz; do toga je naj~e{}e dolazilo zbog siroma{tva u kojem su revolucije podizane. (Kao da siroma{tvo nije bilo glavni pokreta~ tih prevrata!) Tako ispada da su ostvareni vidovi marksisti~kih dru{tava u Rusiji, Kini, Vijetnamu, Kubi, Kamboyi i Etiopiji razli~iti oblici izdaje Marksovog u~ewa, te da jedino na{i marksisti-disidenti (Mihailo Markovi}, Horvat, [e{eq, i jo{ neki) i daqe poseduju recept o tome kako bi ova stvar najzad mogla “zaìveti”… Gr~evito nastojawe da se, koliko-toliko, ostane u okriqu marksizma treba razumeti kao ostatke duga jednom vaspitawu, ~ije se pouke ne mogu preko no}i odbaciti. Kad se, bez ideolo{kog kqu~a, okrene nekim konkretnim nevoqama i tegobama, kad, sa stanovi{ta zdrave pameti, progovori o razbijawu dràvne zajednice na brojne pokrajine i feude, [e{eq dolazi do nemilosrdnih dijagnoza i ocena. Iako se tada ne poziva na svete oce Marksa, Engelsa i Lewina, on jo{ ne uvi|a da je kriza na{e zajednice direktno proizi{la iz primene marksisti~ko-lewinisti~kih na~ela u privredi, te u ure|ewu dràvnog i pravnog ìvota. Moglo bi se, ukratko, re}i da [e{eq, pod jednim ofucanim barjakom, vodi autenti~nu bitku protiv nasiqa, da u tu bitku unosi znatnu strast tragawa za istinom, nesumwivu intelektualnu znatièqu i zadivquju}u hrabrost. Izme|u sedamnaeste godine, kad je primqen u partiju, i dvadesetdevete, kad je iz we izba~en, mladi sociolog je prevalio zavidno rastojawe, i posvr{avao poslove za koje bi drugima bio potreban ceo ìvot: zavr{io je prava, postao doktor nauka, docent na Fakultetu politi~kih nauka, napisao desetine ogleda i ~lanaka, od dràvnog pitomca postao dràvni neprijateq broj jedan. Ova kwiga je zanimqiva u meri u kojoj, uz put, odraàva pone{to od tog neobi~nog putovawa. 2. U uvodnoj re~i “Hajke na jeretika”, pisac napomiwe da o “stilskim i literarnim kvalitetima” svog pisawa nema iluzija. Stil je ~ovek, ali, u ovom slu~aju, i sredina u kojoj je neko odrastao. Za utehu [e{equ, moèmo 782

mu re}i da se, kod na{ih posleratnih mislilaca koji su se bavili dru{tvenim naukama, dobrom pisawu nije imao od koga nau~iti. âk i neki na{i ugledni kwièvnici (]osi}, na primer), kad zagaze u ove vode, pi{u jezikom referata sreskih partijskih konferencija. Kao da je cela ova oblast qudskog mi{qewa, bar kod nas, prokleta, otu|ena od lepe re~i i istinitog iskaza, pa je sam jezik, kao ne{to jalovo i tu|e, od sebe odbacuje, ili joj posu|uje najpraznije re~i koje poseduje. Pisac veli da su ga iz “dogmatskog drijemeà” probudili “birokratski i nacionalisti~ki nasrtaji”; on se tim nasrtajima i daqe odupire sa stanovi{ta dogme. Tako, u vatrenom napisu protiv dr Purivatre, sociolog polazi od pretpostavke “da je ve}ina na{ih teoreti~ara iz oblasti dru{tvenih nauka marksisti~ki usmjerena”, i da stoga, nijedan na{ predstavnik na nekom me|unarodnom skupu, makar takav skup organizovao i pukovnik Gadafi, u tome ne bi smeo biti izuzetak. Mogu}nost da dr Purivatra bude skloniji Gadafijevoj viziji socijalizma, nego jugoslovenskoj, [e{eq smatra za skandal. U tom tekstu vidimo budu}eg disidenta i jeretika kako nastupa u ime na{e zvani~ne ideologije, mada, iz razli~itih razloga takti~ke prirode, ne dobija podr{ku od onog koji bi mu je morao dati. [e{eqa to }utawe razgnevquje, pa svoje pretpostavqene u partiji i dràvi sumwi~i za spregu sa islamom. On pritom pokazuje veliku netrpeqivost prema religiji, posebno prema islamskoj, koju smatra izuzetno nazadnom. âk i ako poverujemo [e{eqevoj oceni nau~nog rada dr Purivatre, osta}e utisak da je na~in na koji se s wim obra~unava karakteristi~an za pogroma{ku tradiciju, da ne upotrebim koju teù re~. 3. Drugi istup, koji }e [e{eqa skupo ko{tati, u vezi je sa pitawem originalnosti magistarske teze izvesnoga Brane Miqu{a. Docent [e{eq utvr|uje da je magistar Miqu{ prepisao delove svog rada o nesvrstavawu, ne navode}i autore, Kardeqa, Vukadinovi}a, Petkovi}a i Durakovi}a! Mladi polemi~ar se previ{e uzbudio zbog ovog otkri}a. Plagijat ima smisla samo u slu~aju kad se potkradaju zna~ajni i originalni mislioci, {to Kardeq & Comp. svakako nisu. Tema Miqu{evog nau~nog rada je takva da je, kod nas, svako svakog mogao do mile voqe prepisivati, a da pritom ne o{teti ni~ija moralna prava. O ovoj se gra|i kod nas godinama raspravqa sva~ijim i ni~ijim jezikom, pa je te{ko utvrditi ko je koga pokrao. Me|u tolikim doktorima sumwivih nauka Miqu{ je, mo`da, bio jedan od nespretnijih, ~im je dozvolio da ga uhvate. Trebalo mu je progledati kroz prste zbog nespretnosti i gluposti. Kakva partija, takva i nauka; tu nema ni~eg ~udnog. Uhva}eni lopovi ovakve stvari nerado zaboravqaju, utoliko neradije {to je mentor plagiranog rada bio istaknuti politi~ar Hamdija Pozderac. Po~iwu napadi sa svih strana. [e{eq je progla{en za intelektualnu gnusobu, staqinisti~ko |ubre i pacova. Pala je neizbe`na optu`ba za nacionalizam. Od te se optu`be na{i intelektualci, sa ~asnim izuzetkom 783

Mi}e Popovi}a, o~ajni~ki brane, bez obzira na ono {to u dubini du{e misle i ose}aju, {to je posebno tu`no poglavqe na{e dru{tvene hipokrizije i politi~ke mimikrije. [e{eqa izbacuju iz partije, otpu{taju ga s posla, po~iwu ga pratiti i prislu{kivati, spremaju mu sudski proces. Po~iwe hajka na jeretika. Sukob izme|u [e{eqa i sarajevske sredine surov je i vrlo zamr{en, kao i mnogi na{i sukobi. Niko u tom sukobu ne govori do kraja ono {to misli, svako ima poneki rezervni stav i prikriveni ciq. Naravno, od ~asa kad na nekog krenu toliki goniteqi, kad na wega udari kontrolisana {tampa, kad ga preko televizije sam ministar unutra{wih poslova proglasi za dràvnog neprijateqa, neko, ko celu stvar gleda sa strane, mora stati na stranu progowenog. [e{equ je bilo su|eno zbog wegovih shvatawa, i to je bio dovoqan razlog da se s wim solidari{emo. Sad, kad je iza{ao s robije i, kako-tako, ìvi i radi na slobodi, prilika je da reknem da me ta shvatawa nikad nisu posebno privla~ila. Ova kwiga-dokument nam jo{ jednom, posle slu~ajeva \oga, Lubarde i ]imi}a, predo~ava tehniku progawawa nepo}udnih pojedinaca. Sti~emo svojevrstan uvid u na{u moralnu i duhovnu situaciju, u kojoj su gotovo svi orijentiri la`ni ili zameweni, gde se svi kunu u istog boga, a pritom svako gleda svoja mala posla, i gde je javna rasprava izjedna~ena s tu~om u kojoj je sve dopu{teno. Tim protivre~nostima nije umakao ni pisac ove kwige. On osporava ideolo{ku ispravnost rukovodiocima partije u koju je dobrovoqno u{ao, a kad ga oni iskqu~e iz svojih redova, pi{e àlbu na stotinu gustih stranica, mole}i tu istu partiju da ga, i pored svih wenih mana, primi u svoje materinsko okriqe… Koliko intriga, koliko podlosti i niskosti, a sve pod zastavom borbe za samoupravnu demokratiju! Polemika, u kojoj [e{eq u~estvuje, pogor{ana je svestranim verskim i nacionalnim nepoverewem. Te{ko je tu utvrditi granicu na kojoj prestaje pojedina~na niskost, a po~iwe obolelost sistema, kao {to se ne moè shvatiti koliko mane pojedinaca kvare poredak, a koliko poredak podsti~e i izaziva wih. [e{eq nam se ovom kwigom prikazuje kao neuroti~na `rtva jedne bolesne sredine. Uslovi rada, koje u ovim spisima uz put slika, pogodniji su za hajdukovawe nego za produbqeni nau~ni rad. Zahvaquju}i nevoqama kroz koje je pro{ao, autoru su se ve} po~ele otvarati o~i. Bi}e zanimqivo pratiti wegov daqi razvoj. îwenica da je ve} dosad objavio tri kwige tekstova, na svoj na~in je ohrabruju}a. Znamo da se nekad, po izdrànoj kazni, godinama ~ekalo na objavqivawe, te da se nije znalo od koga se dozvola za po~etak objavqivawa dobija. Ustanovqene pre dvadeset ili trideset godina, pre}utne zabrane {tampawa u nekim slu~ajevima jo{ su na snazi. Te{ko je re}i da li je pojava ovolikih [e{eqevih spisa prekretnica u jednoj praksi, ili puka slu~ajnost. Dodu{e, pravo na objavqivawe ovaj je autor sam za sebe osvojio. Bilo kako bilo, jedan nepravi~no osu|en ~ovek se ukqu~io u normalan ìvot, oslobodio se rukopisa koji su mu se bili nagomilali po fijokama i fasciklama, i sad se moè udubiti u nova istraìvawa. To je 784

dobro za wega, a korisno je i za dru{tvenu sredinu, jer se smawuje zla voqa izme|u pojedinca i dru{tva. Slika bi bila gotovo ruì~asta, da “Hajka na jeretika” nije sudski zabrawena; sudska zabrana bi, opet, bila porazna i ubistvena da neki primerci nisu izmakli policijskoj kontroli: jedan takav primerak stigao je i do mene, u dalekom, belom svetu. 4. Tri kwige, s kojima je [e{eq izi{ao pred javnost po izlasku iz zatvora, pisane su pre sudskog procesa: ova je trilogija, u stvari, ìvotna i intelektualna autobiografija jednog tridesetogodi{waka, povest razlaza jednog levi~ara sa vlastima sopstvene levi~arske dràve. “Sumrak iluzija” teorijski uop{tava saznawa do kojih je autor, podaju}i se jednoj ideologiji i istovremeno se otimaju}i od we, do{ao. Poku{aj da se o Kosovu, samoupravqawu, ustrojstvu dràvne zajednice, privrednom krahu i {kolstvu progovori sa marksisti~kog stanovi{ta, dao je prili~no jalove rezultate. U svim tim oblastima ìvota i rada primewena su upravo marksisti~ka na~ela, i to u wihovoj originalnoj verziji. [e{equ, i wegovoj levi~arskoj sabra}i, nije, sre}om, bilo dano da svoje iluzije isku{aju u stvarnosti, da ih nametnu ìvotu. Te su iluzije ostale kao dokument o ìlavosti jedne humanisti~ke utopije. 5. Evo nam sad i “Disidentskog spomenara”, pete kwige {to je dr [e{eq, po izlasku iz zatvora, daje u svet. Od tih pet kwiga, tri su bile sudski zabrawene. I pored zabrana, pojedini primerci stiù do ~italaca. Ova kwiga je zbornik tekstova koji odslikavaju proces prepora|awa i osloba|awa jedne ideolo{ki zaslepqene li~nosti. Po~etkom osamdesetih, [e{eq dolazi u sukob sa nosiocima tzv. panislamizma u Bosni. U stvari, on je taj sukob sam izazvao, uveren da se, kao dobar komunista, mora boriti protiv idejnih zastrawivawa i nazadnih pojava u svojoj sredini. Stvar, me|utim, ubrzo dobija neèqen tok, prvo, zbog [e{eqeve nacionalne pripadnosti, i drugo, zbog nejedinstva u “monoqitnoj” partiji. Ispalo je da borbu ne vodi komunista protiv nazadwaka, nego Srbin protiv muslimanina! A onda, naslutilo se da muslimanske fundamentaliste podràvaju neki vode}i qudi u bosanskoj partiji. Otkiri}e plagijata Miqu{eve teze donelo mu je neprijateqstvo Hamdije Pozderca. Ishod ovog sukoba, bar u prvoj rundi, bila je osuda na osam godina robije; Mikuli}u i Dolancu se ~inilo da su zagospodarili ve~no{}u, a u perspektivi ve~nosti osam godina su puki trenutak. U normalnoj zemqi ja se u [e{eqevu borbu nikad ne bih me{ao: ne zanima me ~istota marksisti~ke ideologije, i ne bi mi nikad palo na um da marksizam {titim od muslimanskih fundamentalista. Na{e prilike, me|utim, nisu normalne, i [e{eq je, od sudije i goniteqa otpadnika, preko no}i postao onaj koga gone. Hamdija Pozderac izjavquje na jednom skupu da }e [e{equ igrati na grobu! A umesto da objasne razloge koji su ih naveli 785

da u~estvuju na nau~nom skupu o “Zelenoj kwizi” pukovnika Gadafija, na{i fundamentalisti optuùju [e{eqa da je on sam nacionalista! Da li je [e{eq nacionalista? Verovatno jeste. Srbima u Bosni nije lako, a on je zapaqiv ~ovek, i rodoqub. Ima li me|u na{im muslimanima fundamentalista? Verovatno ih ima. Nevoqa je {to niko danas ne}e, ili ne sme, da kaè {ta ho}e i ~emu uistinu teì, nego nacionalisti optuùju nacionaliste za nacionalizam samo zato da bi ih skinuli s poloàja, dok se fundamentalisti zakliwu u Marksa, koji im je deveta rupa na svirali, samo zato da bi onima sa druge obale zapu{ili usta, titoisti ma{u Titovom slikom da bi napakostili svojim konkurentima, koji se tako|e pozivaju na Tita, i tako daqe, u beskraj. Dok se ne prekine ta igra `murke, nema nam izlaska iz }orsokaka u kojem stojimo. [e{eq je ustao u odbranu zvani~ne ideologije, i pao pod udar razjediwene i iznutra sukobqene dràve; on je, u neku ruku, `rtva sopstvene preterane revnosti. Ipak, teret koji je on, u jedan mah, uzeo na svoja ple}a, ne znaju}i kud se zaputio ni kuda }e sti}i, nije bio lak, pa mu, zbog toga, vaqa oprostiti mnoge pregrejane formulacije i nespretnosti u izraàvawu. U ovakvim sukobima, gde na pojedinca kre}e cela dràva, nije lako sa~uvati prisebnost. “Disidentski spomenar” donosi pojedinosti o jednom progonu, daju}i istovremeno sliku razvoja jednog bu|ewa. Hajka~e predvode Dolanc, Mikuli} i Pozderac, a u protivakciji u~estvuju desetine i stotine jugoslovenskih intelektualaca. U kwizi je stotinak peticija, pisama, novinskih napisa, prigodnih ~lanaka i poslanica, koje su potpisale stotine i stotine doma}ih i stranih pisaca, filozofa i nau~nika. [e{eq, tako, igra ulogu katalizatora u bu|ewu duhova i odupirawu zlu totalitarne dràve. Akciju predvodi neustra{ivi dr Kosta âvo{ki, predsednik Filozofskog dru{tva Srbije; javqa se i nekakav stidqivi “Humanitarni odbor”, kao prethodnica Odbora za odbranu slobode, a u pomo} priska~e i neizbe`ni pukovnik Filipovi}, sa Novog Beograda, ~iji protest nosi artiqerijski naslov: “Gnusne klevetni~ke laì {estorice pripadnika bosanske Slu`be dràvne bezbednosti”. Jedna od prate}ih epizoda slu~aja [e{eq, bar kad se gleda iz autorove perspektive, jeste hap{ewe Beogradske grupe, za koje je neposredno odgovoran Dolanc. Tu je i ubistvo radnika Radomira Radovi}a, te onaj àlosni proces u jesen 1984. godine, kad je celom svetu postalo jasno da ima ne~eg trulog u dràvi Danskoj. Borba za ukidawe presude [e{equ dobija novi zamah, grupa od 27 beogradskih pisaca pi{e zbornik “Sloboda [e{equ”, osniva se Odbor za odbranu slobode mi{qewa, i presuda se dva puta prebija napola, ~ime je bosansko sudstvo kona~no kompromitovano. To je kratak sadràj ove, sudski zabrawene kwige. U predgovoru, autor nas obave{tava da je u vreme ovih zbivawa zaista bio disident, ali da danas to vi{e nije. “Danas sam otvoreni politi~ki opozicionar”. Dr [e{eq bar poznaje etimologiju re~i disident, kao i zna~ewe re~i opozicionar, {to se za neke na{e ugledne intelektualce ne bi moglo re}i. 786

I “Disidentski spomenar”, i “Hajka na jeretika”, i “Veleizdajni~ki proces” jesu sudski zabrawene kwige. Zabrana ih je stigla vaqda zato {to daju poraznu sliku na{eg sudstva koje se, izgleda, stidi sopstvenih spisa i presuda, pa spre~ava wihovo izlaèwe na javnost. [e{eqev proces, koji se odigrao pre pet godina, danas je ve} kod nas te{ko zamisliv. Slu~aj mladog sociologa je pripomogao da se neke stvari u glavama ra{~iste, te da se, jo{ jednom, okupe sve snage kojima je stalo do slobode i za{tite osnovnih qudskih prava. Intelektualci su, ponekad, prinu|eni da igraju i ovu stradalni~ku isusovsku ulogu, da se `rtvuju za op{tu dobrobit. Ne treba gubiti iz vida da nam je ta uloga naj~e{}e spoqa nametnuta. Nije na{e da juri{amo na bedeme i dièmo barikade, nego da pratimo, opisujemo i tuma~imo zbivawa. [e{equ, koji je pregrmeo najteè, sad treba poèleti da se ozbiqnije posveti nau~nom radu, i da povede ra~una o svom na~inu pisawa, koje je previ{e obeleèno marksisti~kim {ematizmom. Baviti se Dolancima i Pozdercima celog veka veliko je prokletstvo i tuga, i jedan od puteva da se sasvim obesmisli i isprazni na{ ionako teàk ìvot. M. D.

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 19. 7. 1988. godine Dopis Uprave za strance, pograni~ne i upravne poslove br. 27-351/88 koji se odnosi na zahtev Vojislava [e{eqa za vanredno preispitivawe sudske odluke. Prilog: 3 (strana – 4) (potpis redigovan) Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Uprava za strane, pograni~ne i upravne poslove 03 broj: 27-351/88 19. 7. 1988. godine Beograd, Kneza Milo{a 103 Slu`bi dràvne bezbednosti – III sektor Ovde Veza: Va{ dopis sp. br. 557/1-III od 9. 19. 1987. godine U prilogu dostavqamo fotokopiju zahteva za vanredno preispitivawe sudske odluke koju je Vojislav [e{eq podneo Saveznom sudu. Na{im dopisom broj gorwi od 14. 7. 1988. godine, dostavqen je Saveznom sudu odgovor i kompletni spisi predmeta u vezi odbijawa zahteva za izdavawe putne isprave [e{eq Vojislavu iz Beograda. Zamenik na~elnika Uprave (potpis redigovan) 787

Savezni sud Uiss broj: 275/88 Beograd, 6. 6. 1988. godine U postupku u smislu ~lana 20 Zakona o upravnim sporovima po zahtevu [e{eq Vojislava iz Beograda, za ispitivawe odluke Vrhovnog suda Srbije U broj 1331/87 od 26. 1. 1988. godine, pozivom na ~lan 48, stav 2 istog zakona, Savezni sud doneo je re{ewe: Zahtev se dostavqa na odgovor Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SR Srbije u Beogradu 03 kao tuènom organu u upravnom sporu. Odgovor na zahtev ima se dostaviti ovom sudu u roku od 15 dana od dana prijema ovog re{ewa. Tuèni organ je istovremeno duàn da u ostavqenom roku dostavi i sve spise koji se odnose na re{ewe tuènog organa, 27-351/87 od 19. 2. 1987. godine, koje je bilo predmet tu`be u upravnom sporu. Prilog: zahtev Za ta~nost otpravka, {ef sudske pisarnice (ne~itko) Advokat Slobodan M. Perovi} 11000 Beograd, Majke Jevrosime br 8-I Telefon: 340.066 i 333.021 Telegram: APRO Bgd. Teleks: 12425 apero yu Savezni sud – Beograd

5. maj 1988. godine Beograd

Presudom Vrhovnog suda Srbije, U.br. 1331/87, donetom u upravnom sporu, u nejavnoj sednici odrànoj 26. januara 1988. godine, re{avaju}i po tu`bi dr Vojislava [e{eqa, doneo je odluku kojom je tu`ba odbijena. Dr Vojislav [e{eq podnosi Saveznom sudu u Beogradu, na osnovu ~lana 20 Zakona o upravnim sporovima, protiv ozna~ene pravosna`ne presude Vrhovnog suda Srbije, a preko svoga branioca po punomo}ju u prilogu: Zahtev za vanredno preispitivawe sudske odluke zbog povrede odredaba ~lana 80, stav 1; ~lana 209, stav 2; ~lana 223, stav 1 Zakona o op{tem upravnom postupku, kao i ~lana 166; ~lana 193, stav 1; ~lana 206, stav 2 i ~lana 215, stava 1 Ustava SFRJ, sa predlogom da Savezni sud o ovom zahtevu odlu~i na javnoj sednici, u smislu ~lana 49 Zakona o upravnim sporovima, tako {to }e zahtev uvaìti i osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije ukinuti, ili preina~iti usvajawem tu`benog zahteva i poni{tajem re{ewa upravnog organa, kao nezakonitog. Obrazloèwe: Svojom tu`bom dr Vojislav [e{eq je traìo da se utvrdi nezakonitost re{ewa Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove br. 27.3.3457 i Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove SR Srbije, 03 br. 27-351/87, kojima je odbijen wegov zahtev za izdavawe putne isprave (paso{a) kojom se jugoslovenswkim gra|anima omogu}ava kretawe i van granica SFRJ. Tu`ba je odbijena kao neosnovana, jer je po shvatawu Vr788

hovnog suda Srbije zakonito postupawe tuènog organa, koji je “… re{avao po slobodnoj oceni”. Po mi{qewu podnosioca ovog predloga ozna~enom presudom Vrhovnog suda Srbije nepravilno je primewen Ustav i Zakon. To se, pre svega, odnosi na ~lan 215, stav 1 Ustava SFRJ, kojim se gra|anima garantuje pravo àlbe. Pravo na àlbu je jedno sloèno pravo, koje se sastoji iz niza prava. Svako, pa i najuè tuma~ewe pojma “prava àlbe”, podrazumeva pravo àlioca da se wegov zahtev razmatra pred vi{im organom i da se u tom razmatrawu ispituju ~iweni~ne osnove osporene odluke, ispita pravilnost sprovedenog postupka i pravilnost primene Zakona, kao i da se isti~u protivrazlozi, ukqu~uju}i i nove ~iwenice i nove dokaze. U upravnom, kao i u sudskom postupku, koji je proveden po zahtevu dr Vojislava [e{eqa za izdavawe paso{a, o~igledno je do{lo do povrede svih prava koja ~ine su{tinu “prava àlbe”, izuzev golog prava na razmatrawe zahteva od strane vi{eg organa. Wemu nije bila pruèna mogu}nost da ispituje da li su dràvni organi ta~no utvrdili ~iwenice (kad mu te ~iwenice nisu poznate), niti da li su ~iwenice pravilno ocewene i pravno kvalifikovane (supsumirane). Tako|e mu nije bilo omogu}eno da ispita sam postupak kojim se do{lo do tih ~iwenica, pa ni data mogu}nost da iznosi protivrazloge i protivdokaze, jer mu nisu poznati ni razlozi, ni dokazi. O~igledno je da je dr Vojislav [e{eq, kao podnosilac zahteva za izdavawe paso{a, li{en ~itavog jednog niza prava koja mu Ustav garantuje u okviru prava na àlbu. Smatramo da je u ovom slu~aju nepravilna, nezakonita i protivustavna odredba ~lana 43, stav 5 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ, i da je sud bio duàn da primeni odredbu ~lana 215, stav 1 Ustava SFRJ, i to na osnovu odredbe ~lana 2903, stav 4 Ustava (“obezbe|uje se sudska za{tita, sloboda i prava zajem~enih ovim Ustavom”). Potrebno je naglasiti da je dr Vojislav [e{eq svojim javnim istupima do sada ~esto izazivao kritike, pa ~ak i osude jednog dela javnosti, i to upravo zbog svog beskompromisnog kriti~kog stava prema svim vidovima dru{tvenih negativnosti. Me|utim, ovakvi wegovi javni istupi nisu i ne mogu biti razlog za uskra}ivawe prava na dobijawe one vrste putne isprave kojom se gra|anima SFRJ omogu}ava kretawe u inostranstvu. O~igledno je da se radi o ~istoj represiji, kazni za wegove javne istupe, jer se na taj na~in ne moè spre~iti wegovo istupawe u me|unarodnoj javnosti. Wegovi filozofski, sociolo{ki i politi~ki tekstovi mogu prelaziti granice bez ikakvih prepreka, ali je zato autoru onemogu}en prelaz tih istih granica. Mogu}e je da se radi o odre|enom vidu represije koji je usmeren na ograni~ewe slobode misli i opredeqewa, koje su za{ti}ene ~lanom 166 Ustava SFRJ (“zajam~ena je sloboda misli i opredeqewa”). Zbog toga je Vrhovni sud Srbije trebalo da, na osnovu ~lana 206, stava 2 Ustava SFRJ (podre|enost zakona i propisa Ustavu) i ~lana 203, stav 4 (sudska za{tita, sloboda i prava zajem~enih Ustavom) naloì tuènom organu (RSUP Srbije) da obrazloì svoj stav kojim je dr Vojislavu [e{equ ograni~ena sloboda kretawa, zajam~ena ~lanom 183 Ustava SFRJ. 789

Odre|ena procesna prava uskra}ena su podnosiocu ovog zahteva vezano za odredbe ~lanova 80, 209 i 223 Zakona o op{tem upravnom postupku. Ta prava se odnose na na~elno pravo stranke da u upravnom postupku razgleda spise predmeta i izjavquje argumentovanu àlbu, kao i du`nost upravnog organa koji vodi postupak da navede utvr|eno ~iweni~no stawe. U vezi sa napred navedenim povredama ustavnih prava, trebalo je i tuma~iti ove ~lanove ZOUP-a tako da se naloì upravnom organu da dokaè postojawe poverqivih podataka na osnovu kojih “… su se stekli uslovi za odbijawe zahteva za izdavawe putne isprave za putovawe u inostranstvo” (citat iz odgovora na tu`bu). Na ovaj na~in spre~ila bi se mogu}nost tako {iroko shva}enih ovla{}ewa organa unutra{wih poslova, koja bi se mogla zloupotrebiti. Jer, pravo na “slobodnu ocenu dokaza”, koje ima organ unutra{wih poslova, ne podrazumeva osloba|awe od obaveze tog istog organa da dokaè postojawe razloga (dokaza) na osnovu kojih je doneta odluka. Savezni sud bi trebalo da otkloni i ovu povredu prava gra|ana “zajem~enih” Ustavom SFRJ. Punomo}nik, Advokat Perovi} M. Slobodan Beograd, Majke Jevrosime 8

CCLXXIII USDB Beograd V odelewe Pogledati bele{ku od 17. 2. 1992. godine o materijalima koji nedostaju iz dosijea (Napomena: Bele{ka se nalazi u kwiyi “Policijsli dosije, drugi deo”, op. red) Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 20. 7. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak je odràn 15. 7. 1988. godine na inicijativu izvora. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o istupawu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nam je u razgovoru rekao da je 15. 7. 1988. godine bio u kontaktu sa Vojislavom [e{eqom, te da mu je ovaj tom prilikom dao svoj tekst 790

“Otvoreno pismo gospodinu Bo{ku Kruni}u, ~lanu Predsedni{tva SFRJ”, pisan 14. 7. 1988. godine. U ovom tekstu-pismu, [e{eq, pored ostalog, navodi kako ga ~lan Predsedni{tva CK SKJ iz Vojvodine sve vi{e podse}a na “Moiza ômbea”, te da kao {to je ômbe u~inio sa Katangom u odnosu na ostatak Konga, “tako si i Ti”, po navodima u obra}awu Bo{ku Kruni}u, “odlu~io da izdvoji{ najbogatiji kraj Srbije i pretvori{ ga u svoje neograni~eno lovi{te”. [e{eq je potom u tekstu-pismu izneo da je u subotu, 9. 7. 1988. godine, bio u Novom Sadu zajedno sa grupom Srba i Crnogoraca sa Kosova, te da mu imponuje {to ga je ~lan Predsedni{tva CK SKJ iz Vojvodine naknadno “proglasio jednim od nacionalisti~kih vojvoda koje se stavqaju na ~elo svog naroda”. [e{eq je zatim izneo da je 9. 7. 1988. godine u Novom Sadu “deset hiqada ìteqa Novog Sada, i Srba, i Ma|ara, i Rusina, i Slovaka, i Rumuna, i pripadnika drugih nacionalnosti, kora~alo rame uz rame s kosovskim mu~enicima i izraàvalo protest zbog nemo}i Srbije da se kosovsko-metohijski genocid suzbije…”. [e{eq je u pismu tako|e predloìo ~lanu Predsedni{tva CK SKJ iz Vojvodine da pobegne iz Jugoslavije, te se ponudio za vodi~a po{to je, kako sam navodi, “vi{e puta u potpunoj konspiraciji izlazio iz zemqe i bezbedno se vra}ao”. Na kraju pisma, [e{eq se potpisao kao “vojvoda srpski”. Izvor nam je jo{ rekao da mu je [e{eq tokom razgovora naveo da je konkurisao na jedno radno mesto u Balkanolo{kom institutu SANU, te da zbog toga namerava da se “malo smiri u svojoj delatnosti”. [e{eq je tako|e rekao da namerava da 15. 7. 1988. godine otputuje na odmor i da }e biti odsutan oko mesec dana. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici. IV. Podaci o merama i radwama SDB O navedenom pismu Vojislava [e{eqa, kao i wegovom odlasku na odmor u Herceg Novi, depe{ama smo informisali RSUP SR Srbije – SDB – III sektor. Jedan primerak pisma dostavqen je OJT. Prema Vojislavu [e{equ preduzimamo neophodne OT mere u ciqu pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wegove neprijateqske delatnosti. V. U prilogu dostavqamo V sektoru USDB i III sektoru SDB RSUP-a SRS, po jednu fotokopiju navedenog pisma. Sa izvorom je dogovoreno da nas i ubudu}e blagovremeno informi{e o svim bezbednosno-interesantnim zapaàwima. Operativni radnik (potpis redigovan) 791

CCLXXIV SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti 23 St.pov. broj 1834/1 Beograd, 22. 7. 1988. godine Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije Slu`ba dràvne bezbednosti – III sektor – Beograd Predmet: Mere prema Vojislavu [e{equ Veza: Va{a depe{a br. 8458 od 15. 7. 1988. godine Dostavqamo “krivi~nu prijavu protiv gra|anina Staneta Dolanca”, koju je Vojislav [e{eq napisao i adresovao na general-majora A. Hoyi}a, vrhovnog vojnog tuìoca. “Prijavu” je dobio radnik Brigade milicije SSUP-a od svog poznanika koji je zaposlen u dnevnom listu “Politika”. Proverom preko UB SSNO ustanovili smo da “krivi~na prijava” nije jo{ dostavqena vrhovnom vojnom tuìocu, ali je tekst prona|en zaka~en na jednom vojnom vozilu u Beogradu. S obzirom na sadràj “krivi~ne prijave” i ranija istupawa Vojislava [e{eqa, kao i predvi|ene mere prema wemu u Akcionom programu Slu`be na suzbijawu delovawa gra|anske desnice, smatramo potrebnim da prema Vojislavu [e{equ preduzmete meru upozorewa i da nas u vezi s tim obavestite. Prilog: tekst “krivi~ne prijave”. Na~elnik Uprave (potpis redigovan) Informacija U privatnoj {tamparskoj radwi “Biro za umnoàvawe i fotokopirawe Multiprint”, vlasni{tvo Stefanovi} Vojislava iz Beograda, ul. Ruzveltova br. 42, pre nekoliko dana Vojislav [e{eq, iz Beograda, je od Stefanovi}a preuzeo rukopis za svoju kwigu pod naslovom “Pledoaje za demokratski ustav”, kojeg mu je Stefanovi} pripremio za {tampawe. S obzirom da [e{eq poseduje ma{inu za {tampawe, on je od Stefanovi}a zatraìo samo da mu ovaj pripremi rukopis za {tampu. U kwizi pod naslovom “Pledoaje za demokratski ustav”, koja obuhvata 183 stranice, [e{eq je, kriti~ki se osvr}u}i na koncepte na{eg dru{tvenog i politi~kog ustrojstva i daju}i mu epitete “totalitarno dru{tvo”, “politi~ka samovoqa, voluntarizam i neodgovornost vladaju}ih krugova prema interesima naroda i budu}nosti zemqe”, istakao svoju tezu o posleratnoj izgradwi Jugoslavije na “izrazito antisrpskoj platformi” i izneo svoje mi{qewe o tome kakav bi trebalo da bude na{ politi~ki sistem. 792

Kwiga predstavqa zbirku [e{eqevih izlagawa na raznim simpozijumima i tribinama, pod slede}im podnaslovima: 1. Poku{aj kriti~ke analize jedne savremene koncepcije socijalisti~kog dru{tva (referat na nau~nom savetovawu “Dru{tvena struktura socijalizma”, odrànom 19. i 20. 3. 1987. godine u Zagrebu, u organizaciji Sociolo{kog dru{tva Hrvatske), 2. Verbalni delikt kao neizbjeàn produkt totalitarnog dru{tva (izlagawe na tribini Udruèwa kwièvnika Srbije 30. 6. 1987. godine), 3. Ustav i ustavne promjene (uvodno izlagawe na istoimenoj tribini Udruèwa kwièvnika Srbije u Beogradu 22. 2. 1988. godine), 5. Dru{tvene mogu}nosti i realizacije qudskih sloboda i prava (izlagawe na nau~nom skupu “Aktuelni problemi ustava i ustavnih promena”, SANU, Beograd 17. i 18. 3. 1988. godine), 7. Projekt mogu}eg jugoslovenskog i srpskog demokratskog ustava, 8. Pismo Vojislava [e{eqa vrhovnom vojnom tuìocu JNA, odnosno krivi~na prijava protiv Staneta Dolanca, 6. Ideolo{ki i teorijski orjentiri marksisti~kog pristupa nacionalnom pitawu. Na kraju, iz fotokopije rukopisa kwige vidi se da [e{eq namerava da u kwigu ubaci i svoje pismo Bo{ku Kruni}u, u vezi sa nedavnim dolaskom gra|ana srpske i crnogorske nacionalnosti sa Kosova u Novi Sad. Napomiwemo da je izme|u 29. i 87. stranice, [e{eq u kwigu ubacio tekst Ustava SFRJ, a izme|u 96. i 145. stranice Ustav SR Srbije. [e{eq jo{ nije od{tampao pomenutu kwigu, koja predstavqa deo wegovog izdava~kog projekta za ovu i slede}u godinu, u okviru kojeg namerava da {tampa i izda jo{ nekoliko kwiga sa slede}im naslovima: “Debrozovizacija dru{tvene svijesti”, “Razarawa srpskog nacionalnog bi}a”, “Sizifovska sudovawa”, “Robija{ke meditacije”, “Horvatove usta{ke fantazmagorije”, “Bal vampira” i “Fenomenologija balkanskog despotizma”. Molimo vas za stav i mi{qewe o inkriminisanosti [e{eqeve kwige “Pledoaje za demokratski ustav”, te nas o tome blagovremeno informi{ite. Operativni radnik (potpis redigovan)

CCLXXV USDB Beograd V odeqewe Pogledati bele{ku od 17. 2. 1992. godine o materijalima koji nedostaju iz dosijea (Napomena: Bele{ka se nalazi u kwiyi “Policijsli dosije, drugi deo”, op. red) Odeqewe SDB Smederevo III sektor – Gra|anska desnica 6-051 28. 7. 1988. godine 793

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I (redigovano) Izvor se koristi na sagledavawu dràwa bezbednosno indikativnih lica nacionalisti~ke i gra|ansko-desni~arske orijentacije. (redigovano) II Prvi put se pi{e. Podaci se odnose na dràwe i rasturawe propagandnog materijala. (redigovano) podnela je usmeni izve{taj u kome je, pored ostalog, iznela bezbednosno indikativne podatke o Radetu, sekretaru RO “16. oktobar” u Smederevu, po zanimawu dipl. pravnik, doseqen sa Kosova. Naime, (redigovano) raspolaè podacima da Rade poseduje pisane materijale ~iji su autori istaknuti gra|anski desni~ari iz Beograda (Vojislav [e{eq, Dobrica ]osi}, âvo{ki i dr.). Ove materijale Rade daje na ~itawe svojim istomi{qenicima i prijateqskim vezama koje odabira po svojim kriterijumima “poverqivosti”. Ina~e, po saznawima (redigovano), Rade se potpuno solidari{e sa iznetim stavovima gra|anskih desni~ara i iste koristi kao argumente i razloge te{ke politi~ko-ekonomske situacije u zemqi. Proveravaju}i iznete podatke, jer (redigovano) nije imala ve}ih mogu}nosti prema Redatu, obavqeno je vi{e kontakata i razgovora sa drugim (redigovano). Jedna od wih, u li~nom kontaktu sa Radetom, posle razgovora o aktuelnoj politi~koj situaciji, dobila je na ~itawe “Otvoreno pismo gospodinu Branku Mikuli}u, predsedniku SIV-a SFRJ”, autora dr Vojislava [e{eqa, od 30. 4. ove godine. U navedenom materijalu [e{eq, pored ostalog, iznosi insinuacije o tome da je Stane Dolanc, ~lan Predsedni{tva SFRJ navodno bio ~lan “Hitler-jugenda”, zatim da Branko Mikuli} ima ku}u u Londonu i Bagdadu i “palatu u Wujorku”, plantaè u Brazilu i rudnik dijamanata u Ju`noj Africi. Pored toga, [e{eq sa poznatih pozicija gra|anske desnice pravi insinuacije na ra~un predsednika Tita, samoupravnog socijalisti~kog dru{tveno-politi~kog ure|ewa itd. III – Vojislav [e{eq, istaknuti gra|anski desni~ar iz Beograda, pod tretmanom SDB. – Stanojevi} Mladena Radisav, rio|en 8. 1. 1959. godine u Gwilanu, SAPK, sa prebivali{tem u Vu~aku, SO Smederevo, po zanimawu dipl. pravnik, zaposlen u RO “16. oktobar” u Smederevu, na radnom mestu sekretara radne organizacije. Doseqen sa Kosova. (redigovano) IV Identifikovan Rade u licu Stanojevi} Radisava. (redigovano) 794

V (redigovano) Prilog: 1 fotokopija otvorenog pisma Branku Mikuli}u, predsedniku SIV-a. Operativni radnik SDB, (potpis redigovan)

CCLXXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0249 28. 7. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak je odràn 20. 7. 1988. godine na inicijativu operativnog radnika. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na Vojislava [e{eqa iz Beograda, koji istupa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nas je u razgovoru informisao da je pre nekoliko dana Vojislav [e{eq preuzeo iz Biroa za umnoàvawe i fotokopirawe, Ruzveltova 42, pripremqen za {tampu rukopis svoje nove kwige pod naslovom “Pledoaje za demokratski ustav”, koju }e {tampati na sopstvenoj {tamparskoj ma{ini. U navedenoj kwizi, obima 183 strane, [e{eq je {tampao svoja ranija izlagawa na pojedinim tribinama i simpozijumima sa slede}im podnaslovima: “Poku{aj kriti~ke analize jedne savremene koncepcije socijalisti~kog dru{tva”, “Verbalni delikt kao neizbe`ni produkt totalitarnog dru{tva”, “Ustav i ustavne promene”, “Od kozmeti~kih ka optimalnim ustavnim promenama”, “Dru{tvene mogu}nosti i realizacije qudskih sloboda i prava”, “Projekt mogu}eg jugoslovenskog i srpskog demokratskog ustava”, “Ideolo{ki i teorijski orijentiri marksisti~kog pristupa nacionalnom pitawu” i “Pismo Vojislava [e{eqa vrhovnom vojnom tuìocu JNA, odnosno krivi~na prijava protiv Staneta Dolanca”. Tako|e, [e{eq namerava da u kwigu ubaci i svoje pismo Bo{ku Kruni}u, u vezi nedavnog odlaska gra|ana srpske i crnogorske nacionalnosti sa Kosova u Novi Sad. Izvor nam je preneo i to da je [e{eq u ovom birou izradio i korice za svoje nove kwige koje namerava da objavi do kraja ove i tokom slede}e godine pod slede}im naslovima: “Debrozovizacija dru{tvene svesti”, “Razarawa srpskog nacionalnog bi}a”, “Sizifovska sudovawa”, “Robija{ke meditacije”, “Horvatove usta{ke fantazmagorije”, “Bal vampira” i “Fenome795

nologija balkanskog despotizma”. Tekstove ovih kwiga [e{eq tek namerava da napi{e, tako da za sada ne raspolaèmo saznawima o wihovom sadràju. Po navodima izvora, [e{eq je izrazio èqu da navedene kwige {tampa u Birou “Multiprint”, zato {to wegova ma{ina za {tampawe nije dobra. U pomenutom Birou, kako nam je preneo izvor, vr{e se i pripreme za {tampawe ~asopisa “Teorija”, koji izdaje Filozofsko dru{tvo Srbije, i to dvobroj 1-2 za 1988. godinu. Za sada je predat i u pripremi je samo jedan deo rukopisa za ovaj ~asopis. Tako|e, Du{an Bogavac je u pomenutom Birou najavio {tampawe svoje kwige, obima 300 strana, o razgovorima koje je vodio sa Milovanom \ilasom, Mihajlom Markovi}em, Kostom âvo{kim, Qubomirom Tadi}em, Svetozarom Stojanovi}em i Slobodanom Ini}em (o navedenim razgovorima ranije smo u vi{e navrata informisali – napomena operativnog radnika). Bogavac nije precizirao vreme {tampawa ove kwige, ali je istakao da }e biti veoma traèna. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO u USDB Beograd po gra|anskoj desnici. Du{an Bogavac – OO u USDB Beograd po liberalizmu. IV. Podaci o merama i radwama SDB Pored obavqawa informativnog razgovora sa operativnom vezom “Hilandar”, izuzeta je kopija teksta kwige Vojislava [e{eqa “Pledoaje za demokratski ustav”, kao i kopije korica kwiga koje namerava da {tampa u narednom periodu. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika O sadràju najnovije kwige Vojislava [e{eqa “Pledoaje za demokratski ustav”, kao i o wegovoj nameri da uskoro {tampa i druge kwige, informisali smo OJT. U prilogu bele{ke dostavqamo V sektoru Uprave fotokopiju teksta pomenute [e{eqeve kwige, kao i fotokopije korica kwiga koje namerava da {tampa u narednom periodu. Bi}emo u toku daqih priprema i najavqenog {tampawa novih kwiga Vojislava [e{eqa i Du{ana Bogavca. Operativni radnik (potpis redigovan)

CCLXXVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 2. 8. 1988. godine Na osnovu ~lana 74 Pravilnika o radu Slu`be dràvne bezbednosti, dajemo predlog za primenu mere tajnog pretresa stambenih prostorija Vojislava [e{eqa. 796

Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, po zanimawu doktor pravnih nauka, nezaposlen, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina 14, nalazi se u OO u ovoj Upravi zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. Primenu mere tajnog pretresa stambenih prostorija Vojislava [e{eqa predlaèmo imaju}i u vidu da je [e{eq najavio {tampawe osam novih kwiga, a da je rukopis jedne ve} gotov i da je tuìla{tvo o woj dalo negativno mi{qewe. Primenom ove mere ostvari}emo blagovremeni uvid u bezbednosno-interesantne [e{eqeve rukopise, kao i druge materjale, te wihovim izuzimawem i fotokopirawem do{li bismo do bezbednosno interesantnih podataka potrebnih za daqi rad u vo|ewu obrade nad [e{eqom. (redigovano) Operativni radnik

(redigovano) (potpis redigovan)

Na osnovu ~lana 75 Pravila o radu SDB dajem odobrewe za primenu mere tajnog pretresa stambenih prostorija Vojislava [e{eqa. (potpis redigovan)

CCLXXVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0298 20. 8. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Operativna (redigovano) Razgovor obavqen 17. 8. 1988. godine na inicijativu izvora. (redigovano) Izvor pouzdan, podaci neprovereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na Vojislava [e{eqa, OO po gra|anskoj desnici u USDB za Beograd. Vojislav [e{eq je posetio operativnu vezu dana 15. 8. 1988. godine na radnom mestu. Tom prilikom [e{eq je rekao da je bio na godi{wem odmoru, i to 20 dana u Dubrovniku, a nakon toga da je proveo nekoliko dana “po selima obilaze}i ro|ake”. Nakon toga, [e{eq je rekao da namerava da pi{e pismo Josipu Vrhovcu u vezi wegove diskusije na 16. sednici CK SKJ, ali da je za sada odustao, “jer o~ekuje da bude primqen na radno mesto nau~nog saradnika u Institutu za uporedno pravo u Beogradu”. 797

Naime, prema re~ima [e{eqa, on je jedini kandidat za to radno mesto, a da je za wega intervenisala Smiqa Avramov. Na pitawe operativne veze da li }e biti primqen, [e{eq je rekao da je tokom pro{le nedeqe bio na razgovoru sa konkursnom komisijom Instituta za uporedno pravo, i da procewuje da su ~lanovi komisije svi za wegov prijem, osim Radovi} Zorice, koja, po [e{eqevom mi{qewu, kao ~lan komisije nije “mnogo odu{evqena wegovim eventualnim prijemom”. [e{eq je zamolio operativnu vezu da pita Radomira Stojanovi}a, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, da se zauzme za wega i interveni{e kod Zorice Radovi}. U daqem razgovoru [e{eq je rekao da mu je mnogo stalo do zaposlewa, jer je materijalno ugroèn zajedno sa svojom porodicom. Ukoliko, prema proceni [e{eqa, Zorica Radovi} ne bude imala presudan uticaj na komisiju, postoje realni izgledi da bude primqen na pomenuto radno mesto, tim pre {to je 9. 8. 1988. u Institutu za uporedno pravo poloìo ispit iz engleskog jezika. Na primedbu izvora da je poznat kao “ekstremni protivnik reìma” i da upravo to moè da bude presudno za komisiju, [e{eq je rekao: “Ja }u sigurno da prestanem sa dosada{wom delatno{}u, jer sam uvideo da ne nalazim razumevawa kod ovih od kojih sam o~ekivao podr{ku. Ako dobijem ovo zaposlewe i ako mi pozitivno odgovore u RSUP-u na moj upu}eni zahtev za dobijawe putne isprave, ja }u se povu}i”. Na pitawe operativne veze kada je uputio zahtev RSUP-u za dobijawe putne isprave, [e{eq je rekao da je to uradio ovih dana. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO u USDB za Beograd po gra|anskoj desnici. Radomir Stojanovi}, (redigovano). IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema licima u obradi i daqe se preduzimaju planom predvi|ene mere i radwe. Sa izvorom je obavqen informativni razgovor. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Operativna veza je kontaktirala sa Radomirom Stojanovi}em, koji je u vezi [e{eqevog zaposlewa rekao da }e preduzeti sve da [e{eq bude primqen. Ujedno je saop{tio operativnoj vezi da prenese [e{equ da, po wegovom mi{qewu, Zorica Radovi} sigurno ne}e praviti probleme za prijem [e{eqa u Institut za uporedno pravo, s obzirom da Radovi}evu izuzetno dobro poznaje. Napomiwemo da je operativna veza kontaktirala sa Radomirom Stojanovi}em samoinicijativno, bez prethodne konsultacije s operativnim radnikom. Operativni radnik (potpis redigovan) 798

CCLXXIX RSUP SR BiH SDB II Uprava 179/1 Radnik: (redigovano) Dana 26. 8. 1988. godine

Slu`bena zabiqe{ka (redigovano) Kontakt je realizovan u vremenu od 15.00 do 17.00 u restoranu “Venecija” u Zemunu i u stanu [e{eq Vojislava. Saradnik je iznio da mu je [e{eq Vojislav saop{tio da sada{wa “situacija u Srbiji ide na ruku opoziciji”, te da }e se “tokom septembra desiti krupne stvari”, kada bi “Srbija dobila granice tzv. Velike Srbije bez pokrajina, a u sklopu koje bi bila i Crna Gora”. Po rije~ima saradnika, [e{eq je istakao da }e se ove promjene “ba{ sada ostvariti zahvaquju}i “Milo{evi} Slobodanu, predsjedniku Predsjedni{tva CK SK SR Srbije”, koji je, kako kaè, “~ovjek opozicije”, kao i dr Borivoje Jovi}, predsjednik Skup{tine SR Srbije, dok su, po tvrdwama [e{eqa, “nasuprot wima titoisti, na ~elu sa Kruni} Bo{kom, ~lanom Predsjedni{tva SKJ”. [e{eq je pomenuo da }e se u septembru ove godine u Beogradu odràti miting ispred zgrade CK SKJ kome }e, kako kaè, “prisustvovati milion Srba, {to }e biti povod i kqu~ni momenat” za naprijed pomenute promjene u Srbiji. Daqe je rekao da }e opozicija, ukoliko se ostvare predvi|awa o novim granicama tzv. “Velike Srbije” bez pokrajina, nakon Crne Gore krenuti u ofanzivu i prema Bosni i Hercegovini. Komentari{u}i daqe, [e{eq je naglasio da ukoliko ne do|e do navedenih promjena u vezi sa SR Srbijom u pomenutom smislu da je jedino alternativno rje{ewe “preuzimawe vlasti od strane armije”. Tokom kontakta sa [e{eqom, saradnik je zapazio da je ovoga puta [e{eq bio smiren i bez posebno uo~qivih kretwi kojima bi pokazivao bojazan od prisustva slu`be, {to je potvrdio i rije~ima da je “sada u Beogradu potpuno bezbjedan i siguran da ga UDB-a ne prati” jer, kako kaè, “u ovom trenutku UDB-a ima mnogo krupnijih problema od wega”. Kada je saradnik nakon razgovora sa [e{eqom pomenuo profesora*), koji je rodom sa Pala, a nalazi se na privremenom radu u [vicarskoj i u kontaktu je sa Boì} Miletom, [e{eq je istakao da poznaje tog profesora, da je bio sa wim u jednom dru{tvu u Sarajevu, te da je po wemu i pozdravio Boì} Mileta, ali da, po wegovom mi{qewu, “taj profesor nije ne{to posebno intelektualno jak”. Tako|e je [e{eq saradniku rekao da se nada da }e u oktobru ove godine dobiti putnu ispravu, kada namjerava putovati u [vajcarsku, gdje bi pored Boì} Mileta posjetio i Raki} Vidosava (~etni~ki emigrant u Cirihu), za koga je istakao da su ve} duè vremena u kontaktu, kao i dr Ili} \or799

|a (~lan uèg rukovodstva “Dru{tva za ~uvawe spomenika i wegovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine), koji ga navodno redovno posje}uje u Zemunu. S tim u vezi, preko saradnika je uputio usmenu poruku da mu Boì} obezbjedi tjelohraniteqa, jer smatra da }e ga za vrijeme boravka u [vicarskoj “UDB-a poku{ati likvidirati”, isti~u}i da “to ne smije u~initi u zemqi, jer bi se znalo ~ije je to djelo”. Isto tako, [e{eq je u daqem razgovoru saradniku izjavio da je opozicija u kontaktu sa jednim brojem studenata (nije konkretnije obrazlagao), ali da je wihova uloga (misli na studente) sada neznatna. Saradnik je tako|e iznio da je za vrijeme wegovog boravka u stanu kod [e{eqa istog posjetilo lice staro oko 35 godina, koga je [e{eq predstavio kao svog li~nog “{tampara”, a do{ao je automobilom registarskih oznaka VA*516-66. [e{eq je ovom prilikom svojeru~no napisao jedno kra}e pismo za Boì} Mileta, na listu papira potvrdio da je primio 500 SFRS i poslao mu tri svoje posqedwe kwige: “Kwige za loma~u”, “Pravo na istinu” i “Suo~avawe sa samoupravqawem”, te fotokopiju pisama kucanih na ma{ini koja je upu}ivao na adrese Predsjedni{tva SFRJ i Skup{tine SFRJ, general-majoru Ahmetu Hayi}u, vrhovnom vojnom tuìocu JNA i Bo{ku Kruni}u, ~lanu Predsjedni{tva SFRJ. Sa saradnikom smo dogovorili ponovni kontakt 26. 8. ove godine, kada }emo ga instruisati i dati mu nove zadatke predvi|ene planom mjera i radwi u sklopu operativne kombinacije “Hir”. Fusnota: *) Utvr|eno je da se radi o Jovanovi} Milomiru, zv. “Mi{o”, sin Milorada i Dese, ro|en 8. 11. 1955. godine u Koranu, Pale, neoèwen, profesor fizi~kog vaspitawa, SKI-serviser na Jahorini, posjeduje sezonsku dozvolu za rad u [vajcarskoj, koji je prenio Boì} Miletu pozdrave od [e{eqa, obavijestio ga da }e [e{eq iz Zemuna biti odsutan od 15. 7. do 15. 8. ove godine, {to je operativnim putem provjereno i ispostavilo se ta~nim.

***

Fotokopije materijala koga je [e{eq Vojislav uputio Boì} Miletu u avgustu 1988. godine Vojislav [e{eq Pravo na istinu Samostalna izdawa Vojislava [e{eqa 1. Marksisti~ki koncept naoruànog naroda 2. Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma 3. Hajka na jeretika 4. Vrijeme preispitivawa 800

5. Sumrak iluzija 6. Demokratija i dogma 7. Veleizdajni~ki proces 8. Disidentski spomenar 9. Pravo na istinu 10. Suo~avawe sa samoupravqawem 11. Osvajawe slobode 12. Kwige za loma~u ***

Predsedni{tvu SFRJ Skup{tini SFRJ Jugoslovenskoj javnosti Predlog za slobodno i kriti~ko preispitivawe istorijske uloge Josipa Broza Tita Od svog osnivawa, Odbor za odbranu slobode misli i izraàvawa zalaè se za ukidawe ograni~ewa slobode misli i izraàvawa. Kritika rada upravqa~a predstavqa samo jezgro slobode mi{qewa i ona ne trpi nikakve izuzetke. Ono {to u demokratskim porecima vaì za nosioce vlasti, vaì i za biv{e dràvnike i politi~are. Sve vode}e li~nosti Drugog svetskog rata (êr~il, Ruzvelt, Staqin, Mao Cedung, Hitler) pomrle su i sme{tene u istoriju. Politi~ka uloga biv{eg jugoslovenskog predsednika Republike jo{ uvek nije stavqena u objektivan istorijski kontekst. Savremena istoriografija, stru~no i pedago{ko shvatawe i tuma~ewe savremene istorije jugoslovenskih naroda i danas imaju prete`no partijski, ideolo{ko-propagandni karakter. Dru{tvene nauke su jo{ uvek ograni~ene ideolo{kom mitologijom i partijskim tabuima i izloène neprestanim udarima birokratskog subjektivizma i funkcionerske ideologije. Za slobodno, objektivno procewivawe uloge Josipa Broza kod nas ne postoje neophodne slobode. Nepristrasno ocewivawe politi~ke delatnosti i li~nosti Josipa Broza potisnuto je idolopokloni~kim negovawem wegovog kulta i primitivnim ritualnim oblicima izraàvawa odanosti (“I posle Tita – Tito!”). Dosada{wi poku{aji radikalnog kriti~kog obja{wewa minulih vremena i zbivawa – u kojima ni on ni wegovi saradnici (Edvard Kardeq i drugi) ne bi bili povla{}eni i za{ti}eni tabuom – ideolo{ki se diskvalifikuju kao “detitoizacija”. Sudska praksa ~ak u pojedinim slu~ajevima o{trim kaznenim merama i presudama primewuje i na mrtvog predsednika zakonsku odredbu koja od povrede ugleda {titi “najvi{e organe vlasti i predstavnike tih organa”. Udeo Josipa Broza u dono{ewu presudnih politi~kih odluka i wegov apsolutni uticaj na celokupan politi~ki razvoj zemqe toliki su da se novija istorija i dana{wi poloàj Jugoslavije – a posebno sada{wa te{ka dru{tvena kriza u zemqi – ne mogu ni shvatiti ni objasniti bez slobodnog, 801

svestranog i objektivnog nau~nog i kriti~kog preispitivawa istorijske odgovornosti Josipa Broza Tita. Pitawe slobodnog kriti~kog preispitivawa istorijske uloge Josipa Broza nije, me|utim, izraz zaludne znatièqe da se uporno pretura po pro{losti. Re~ je o tome da se iz dana{we op{te dru{tveno-ekonomske, politi~ke i moralne krize, u koju jugoslovensko dru{tvo sve dubqe tone, ne moè biti izlaza bez temeqnog kriti~kog preispitivawa celokupne dosada{we jugoslovenske politike; a takvog preispitivawa ne moè biti ukoliko se objektivnoj analizi i kritici ne podvrgne li~nost najodgovornija za dana{wi poloàj Jugoslavije i za budu}nost i sudbinu mnogih wenih nara{taja. U tom smislu bilo bi nu`no ispitati {ta je sve uzrok i gde je po~etak sada{we dru{tvene krize koja se ispoqava u katastrofalnom stawu privrede, u nacionalnim i socijalnim antagonizmima, u monopolskoj vladavini birokratske oligarhije, u odsustvu stvarne politi~ke demokratije i odgovornosti, u zastra{uju}im etni~kim i ekonomskim migracijama, prezaduènosti zemqe, nezaposlenosti i inflaciji, u socijalnoj bedi i bezna|u velikih delova dru{tva, u propalim investicijama i privrednom kriminalu, u sve ve}em nau~nom i tehnolo{kom zaostajawu. Ta kritika mora biti pra}ena konkretnom ocenom rada svih glavnih tvoraca poretka i politike, a pre svega biv{eg predsednika Republike, u ~ijim je rukama decenijama bila apsolutna politi~ka vlast u zemqi. Deklarisani kurs destaqinizacije Jugoslavije nije ni posle ~etiri decenije doveo do stvarawa demokratskog, produktivnog i civilizovanog dru{tva, nego je stvoren jedan politi~ki poredak koji je svojom strukturom onemogu}io op{ti progresivan razvoj dru{tva. Takvom nesre}nom ishodu jugoslovenske alternative “realnom socijalizmu”, doprineli su brojni objektivni i subjektivni ~inioci, me|u kojima je najodgovorniji Josip Broz Tito. Sa stanovi{ta interesa srpskog naroda mora se, na primer, postaviti pitawe odgovornosti za politiku stalnog podozrewa prema tom narodu kao tobo`wem nosiocu ugweta~kog unitarizma i centralizma, na ~emu je insistirala Kominterna preko svojih opunomo}enih predstavnika, me|u kojima je od 1937. bio i Josip Broz. Jednu od posledica takve politike predstavqa sistematska, odobrena i neprekidna albanizacija Kosova i Metohije. Ta politika ~ini jedno od stalnih kriznih obele`ja u razvoju posleratne Jugoslavije; pored danas ve} tragi~nog poloàja srpskog i sveg nealbanskog stanovni{tva na ovom podru~ju, ta politika dovodi u pitawe i sam teritorijalni integritet zemqe. Udeo Josipa Broza i wegova li~na odgovornost za posledice ove politike – politike koja je na izmaku ovog veka dovela do patwi i stradawa stotine hiqada qudi, do odsustva svake pravne sigurnosti i za{tite, do primene najgorih oblika fizi~kog nasiqa – do danas nisu vaqano rasvetqene. Tvrditi da je predsednik Republike bio neobave{ten ili obmawivan o jednoj tako va`noj stvari, to odavno zvu~i sasvim neuverqivo. Od samog po~etka ostaje otvoren i nerazja{wen wegov odnos prema kosovskom pitawu, a posebno od wegovog poznatog razgovora sa {efom 802

albanske partije u Beogradu 1946. godine, kada se raspravqalo o budu}nosti Albanaca u Jugoslaviji. Pitawe Kosova tesno je povezano sa celokupnom nacionalnom politikom koju je KPJ, odnosno SKJ, sprovodio u Jugoslaviji, ~ije negativne tendencije kulminiraju u posledwim decenijama. Neposredno posle smrti Josipa Broza, jedan od ~lanova Predsedni{tva SFRJ ukazao je na {tetnost politike koja se odvijala u skladu sa parolom: “Slaba Srbija – jaka Jugoslavija”. Zato bi trebalo sagledati razmere, oblike ispoqavawa i sve posledice takve politike, a pre svega dràvnog ustrojstva Jugoslavije utemeqenog Ustavom od 1974. godine, koji je Srbiju stavio u neravnopravan poloàj prema ostalim republikama. Treba ispitati da li je i koncepcija asimetri~nog federalizma u Jugoslaviji – tj. uvo|ewe autonomnih pokrajina sa atributima dràvnog suvereniteta, i to samo u jednu republiku, posledica takve politike. Tako|e treba da se utvrdi da li je i u kojoj meri sada{wi nere{eni ustavnopravni poloàj Srbije neposredan plod ove politike. Posebno bi bilo va`no ispitati oblike i razmere politi~ke represije prema navodnim ili stvarnim politi~kim neistomi{qenicima u posleratnoj Jugoslaviji, ~ime je podràvana sablast permanentnog gra|anskog rata i stalne ugroènosti poretka i onemogu}ena realna demokratizacija dru{tva. Ve}i deo raznih mera politi~ke represije u zvani~nim tuma~ewima naknadno je umawen, obja{wen tobo`wim objektivnim okolnostima i opravdan vi{im zahtevima dràvnog interesa. U drugim slu~ajevima, odgovornost za preterano i nepotrebno nasiqe preba~ena je sa onih koji su politiku stvarali na one koji su politiku sprovodili, pre svega na one koji su kasnije doìveli politi~ku likvidaciju i koji su sami nasilnim putem bili ukloweni iz javnog ìvota. Politika represije prema neistomi{qenicima zapo~iwe sa pojavom tzv. levih skretawa i sekta{ewa tokom rata, odnosno retorzijom i odmazdom pri samom kraju rata. Mnogim vidovima represije posle rata bili su pogo|eni svi koji su se pre vremena usudili da zapo~nu s kritikom etatizma, birokratizacije dru{tvenog i privrednog ìvota, odnosno sa kritikom neprou~ene i brzoplete nasilne kolektivizacije na selu, od koje je stradala najbrojnija kategorija dru{tva – seqa{tvo. Jo{ nisu objektivno ispitane sve okolnosti pod kojima je stvoren i pod kojima je funkcionisao jedan od najmra~nijih logora na tlu moderne Evrope – Goli otok. Svi ovi i ovakvi oblici politi~kog nasiqa ne mogu se izu~avati bez osvetqavawa udela koji je u wima imao Josip Broz. U kriti~kom ispitivawu istorijske uloge biv{eg predsednika Republike posebno je zna~ajno podru~je spoqne politike. Razvoj doga|aja u svetu ve} odavno je postavio pitawe koliko je ta spoqna politika izolovala zemqu od wenog prirodnog kulturno-istorijskog, privrednog i politi~kog okruèwa, pribliàvaju}i je Aziji i Africi, a udaquju}i je od Evrope. Jugoslovenska spoqna politika, koja je na re~ima bila za ravnopravnost i demokratska na~ela, zavr{avala je ponekad u podr{ci nizu diktatorskih reìma i wihovih vo|a koji su ta na~ela dosledno naru{avali, primewuju}i prema svojim podanicima surove oblike nasiqa i torture. Mora se posta803

viti i pitawe koliko je takva politika uop{te bila primerena poloàju, veli~ini i materijalnim mogu}nostima Jugoslavije i koja je bila wena stvarna cena. Tro{kovi dràve u realizaciji ambiciozne zamisli o svetsko-istorijskoj ulozi Jugoslavije, ~ijem je stvarawu i razvijawu najvi{e doprineo biv{i predsednik Republike, neizbe`no name}u i pitawe: koliki su bili stvarni rashodi wegove vladavine? U ve}ini demokratskih reìma, nizom pravnih propisa regulisana je lista godi{wih prihoda i izdataka najvi{ih dràvnih funkcionera, zakonskim propisima utvr|ene su maksimalne (po pravilu simboli~ne) vrednosti poklona koje dràvnici mogu li~no primiti dok su nosioci odre|enih javnih funkcija. Tradicija civilne liste – javnoga raspravqawa i odlu~ivawa o visini godi{wih primawa {efova dràva – u pojedinim evropskim zemqama stara je i vi{e vekova. Civilne liste vladara, kneèva i kraqeva Srbije i Jugoslavije, bile su ~est predmet èstokih polemika u parlamentu i javnosti, dovode}i ponekad i do ozbiqnih politi~kih kriza. Posle smrti Josipa Broza Tita, zahvaquju}i porodi~nim sporovima oko wegove zaostav{tine, kao i brojnim informacijama o wegovom ìvotu, postavilo se i pitawe bogatstva i poseda kojima je on raspolagao, a ~iji su obim i poreklo do danas ostali nepoznati. U zemqi koja ne spada u krug razvijenih dràva i koju odavno te{ko poga|aju ekonomska i dru{tvena kriza, nezaposlenost, pad standarda, odsustvo socijalne sigurnosti i gubitak perspektive za mla|e nara{taje, pitawe tro{kova vlasti i cene upravqa~a postavqa se kao moralni zahtev, kako bi se ubudu}e obezbedio pouzdaniji uvid u rashode i bogatstvo nosilaca javnih funkcija. Ovo su samo neki od mogu}ih pristupa razmatrawu uloge Josipa Broza Tita u novijoj istoriji Jugoslavije. Ovaj predlog za slobodno i objektivno kriti~ko preispitivawe istorijske uloge Josipa Broza predstavqa, dakle, nalog istorijske istine i nasu{ne potrebe u traèwu izlaska iz te{ke i sveop{te krize jugoslovenskog dru{tva i duhovni, moralni i psiholo{ki preduslov za zasnivawe jedne vi{e politi~ke kulture na jugoslovenskom prostoru. U Beogradu, 27. juni 1988. godine

U ime Odbora Tanasije Mladenovi} Mi{a Popovi}

Odbor za odbranu slobode misli i izraàvawa: Tanasije Mladenovi}, kwièvnik Dobrica ]osi}, ~lan SANU Borislav Mihajlovi}-Mihiz, kwièvnik Prof. dr Neca Jovanov Prof. dr Qubomir Tadi}, ~lan SANU Dr Ivan Jankovi} Dragoslav Mihailovi}, ~lan SANU Mladen Srbinovi}, ~lan SANU Prof. dr Mihailo Markovi}, ~lan SANU 804

Dr Gojko Nikoli{, ~lan SANU Prof. dr Predrag Palavestra, ~lan SANU Prof. dr Andrija Gams Prof. dr Radovan Samaryi}, ~lan SANU Dr Vojislav Ko{tunica Matija Be}kovi}, ~lan SANU Dr Kosta âvo{ki Prof. dr Dragoslav Srejovi}, ~lan SANU Prof. dr Zagorka Golubovi} Mi}a Popovi}, ~lan SANU

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – Gra|anska desnica Primedbe, napomene i sli~no: Fotokopije materijala koje je Boì} Mile uputio [e{eq Vojislavu avgusta 1988. godine, dobijene od RSUP SR Srbije 6. 3. 1988. godine Prilog: 1 (strana – 19) (potpis redigovan)

Fotokopije materijala koje je Boì} Mile uputio [e{eq Vojislavu u avgustu 1988. godine Dr Vojislav [e{eq Od kozmeti~kih ka optimalnim promenama Po{to jugoslovenska zvani~na {tampa ne sme da obavesti svoje gra|ane o idejama mladog srpskog intelektualca dr Vojislava [e{eqa u vezi sa stvarnim, a ne samo kozmeti~kim, ustavnim promenama, “Srpska Borba” donosi u celini tekst wegovog izlagawa, odrànog na tribini Filozofskog dru{tva Srbije u Beogradu 2. marta 1988. godine Svoje u~e{}e u aktuelnim raspravama o sada{wem i budu}em ustavnom ure|ewu Jugoslavije, po~eo sam izlagawem na tribini “Dijalozi” Udruèwa kwièvnika Srbije, 22. februara 1988. godine, na temu “Ustav i ustavne promene”. U logi~kom sledu sa osnovnim zamislima koje sam tom prilikom izrekao, na ovoj tribini Filozofskog dru{tva Srbije izloì}u donekle sistematizovan predlog programa ustavnog preure|ewa Jugoslavije u 12 ta~aka, ~iju sam osnovu ve} pro{log leta publikovao u kwizi “Demokratija i dogma”. Nadam se da }u u dogledno vreme dovr{iti i pisawe vlastitog vi|ewa mogu}eg nacrta novog jugoslovenskog demokratskog ustava, te ga uz posebno obrazloèwe i tekstove ova dva javna izlagawa dostaviti odgovaraju}oj komisiji Skup{tine Jugoslavije. 805

Razume se, moje primedbe i predlozi ostaju iskqu~ivo u ravni ideja o kojima se moè raspravqati, koje se mogu kritikovati, podràvati ili odbaciti. Nemam nikakvih iluzija da bi one u ovda{wim dru{tvenim uslovima mogle imati neku materijalnu politi~ku snagu, pa se wima ne inicira ni stvarawe opozicionog pokreta niti politi~ko-programsko artikulisawe koncepta dru{tvene i dràvne obnove. U ovom obliku u kome ih iznosim, moje ideje su tek prilago|ene jednoj akademskoj raspravi od ~ijih u~esnika o~ekujem polemi~ki pristup i radikalno-kriti~ke sugestije. Uostalom, od postoje}eg reìma ne treba o~ekivati da }e pokazati dobru voqu, dobrovoqno se li{iti privilegija koje uìvaju wegovi mo}nici i pristupiti ozbiqnijim reformskim zahvatima. On na to mora biti nateran snagom javnog mwewa i ozbiqno{}u, promi{qeno{}u i racionalno{}u alternativnih programa obnove. Da bismo umesto kozmeti~kih, za koje se zalaè aktuelni reìm, ostvarili zaista optimalne ustavne promene i reformisali politi~ki sistem shodno najvi{im civilizacijskim dostignu}ima i demokratskim na~elima, smatram da je nu`no preduzeti slede}e mere: 1. Definitivno ru{ewe kulta li~nosti Josipa Broza Tita kao nesumwivo glavnog krivca za gotovo beznade`nu situaciju u kojoj se na{la Jugoslavija. S obzirom da je Broz decenijama bio apsolutni nosilac politi~ke vlasti, apsolutno je i odgovoran za duboku ekonomsku, politi~ku i moralnu krizu. Izgra|uju}i svoj li~ni kult i samodràvqe, sistematski je eliminisao elementarne gra|anske slobode i prava, ìveo u rasko{i i luksuzu nezapam}enim u modernoj evropskoj istoriji, a kompletan politi~ki ìvot podre|ivao veli~awu vlastitog imena i “dela”. Efikasno je, ne biraju}i sredstva, spre~avao svaku ozbiqniju demokratizaciju komunisti~kog reìma u ~ijem je ustoli~ewu odigrao presudnu ulogu, ne prezaju}i ni od pribegavawa najogoqenijim makijavelisti~kim metodama obra~una sa ideolo{kim neistomi{qenicima i li~nim politi~kim protivnicima. Vodio je izrazito antisrpsku politiku, u ~emu su mu najvi{e pomagali wegovi najbliì saradnici Edvard Kardeq i Vladimir Bakari}. Za ~etiri posleratne decenije ve{to smi{qenim ustavnim transformacijama postepeno su suzbijali srpske nacionalne interese, Srbiju fakti~ki sveli na nekada{wi Beogradski pa{aluk, a srpski narod kulturno, ekonomski i politi~ki dezintegrisali, omogu}avaju}i albanskim separatistima, hrvatskim {ovinistima i bosanskim panislamistima da nad wim sprovode unekoliko rafinirani genocid progonom srpskog ìvqa sa Kosova, iz Metohije, Makedonije, Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Hrvatske, Like, Banije, Korduna i Slavonije. Oktroisanim ustavom iz 1974. godine Josip Broz je definitivno institucionalizovao i pravno normirao svoju li~nu vlast. Li~no je postao ustavni faktor suspenzijom prava i du`nosti Predsedni{tva SFRJ za wegova ìvota i uvo|ewem ustavne mogu}nosti da samo on moè biti izabran za predsednika Republike, i to bez ograni~ewa trajawa mandata. Zato je Ustav iz 1974. godine po sadrìni reakcionarniji i od tipi~nih monarhi806

sti~kih ustava (ovde termin monarhisti~ki treba razlikovati od termina monarhijski. Prvi se odnosi na apsolutisti~ke, a drugi na parlamentarne monarhije.) Dok se monarhisti~ki ustav zadovoqava normirawem vlastodrà~kih prava jedne dinastije ostavqaju}i otvoreno pitawe same li~nosti {efa dràve, jugoslovenski ustav otklawa svaki prostor za eventualnu nedoumicu. Po wemu, jedini predsednik Republike, i to bez ograni~ewa trajawa mandata, moè biti samo Josip Broz, i to, kako ustavotvorac kaè, “polaze}i od istorijske uloge Josipa Broza Tita u narodnooslobodila~kom ratu i socijalisti~koj revoluciji, stvarawu i razvijawu Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, razvoju jugoslovenskog socijalisti~kog samoupravnog dru{tva, ostvarivawu bratstva i jedinstva naroda i narodnosti Jugoslavije, u~vr{}ewu nezavisnosti zemqe i wenog poloàja u me|unarodnim odnosima i u borbi za mir u svetu, a u skladu sa izraènom voqom radnih qudi i gra|ana, naroda i narodnosti Jugoslavije”. Tako se olako barata sa navodno izraènom voqom gra|ana, a da vlastodr{cima nikada nije padalo na pamet da organizuju slobodne izbore i tajno glasawe gra|ana, a kamoli da se pored Josipa Broza pojavi i neki protivkandidat za funkciju predsednika Republike, pa da se na taj na~in najefikasnije proveri kolika je zaista qubav naroda prema velikom vo|i koji odlu~uje i deluje u ime naroda i umesto wega. Dovoqne su bile i samo te ustavne odredbe, ~lanovi od 333 do 345, pa da nam se sav civilizovani svet ruga. 2. Uspostavqawe modernog pravnog poretka, {to pre svega podrazumeva legitimnost zakonodavnog tela i legalnost sprovo|ewa wegovih odluka. Legitimitet zakonodavnog tela se temeqi na neposredno izraènoj i slobodnoj voqi naroda koji ga bira na odre|eni vremenski period. Legalnost predstavqa iskqu~ivawe samovoqe bilo koje institucije ili pojedinca, i po{tovawe na~ela ustavnosti i zakonitosti. To iziskuje racionalizaciju pravnog sistema, odnosno modernizovawe, pojednostavqewe i kodifikaciju zakonskih propisa. U svemu tome najva`nije je obezbe|ewe stvarne nezavisnosti sudstva koje se ne moè posti}i kroz sistem reizbornosti sudija. Samo doìvotno (mislim na radni vek) obavqawe sudijske funkcije i imenovawe od strane najvi{eg zakonodavnog tela ili {efa dràve, mogli bi stvoriti po~etne uslove za obnovu sudske nezavisnosti koja je, kako-tako, egzistirala u predratnoj Jugoslaviji, da bi je komunisti po dolasku na vlast potpuno uni{tili. 3. Obnova gra|anskih sloboda i prava koje je posleratni reìm sistematski negirao neprestano se verbalno zakliwu}i u wihovu neprikosnovenost. Osnovna me|u wima je sloboda misli, koja je po svojoj prirodi i javna sloboda, {to zna~i da podrazumeva i neograni~enu slobodu izraàvawa misli. Sloboda misli ne moè biti u dru{tvu nametnutih ideolo{kih dogmi, ve~itih neprikosnovenih politi~kih stavova i diktiranih “istina”, u kome postoji kult li~nosti, kult vladaju}e politi~ke partije i wenog monopola, idolatrija jednog socijalnog sloja ili klase, recimo idolatrija proletarijata itd. Kroz celokupnu posleratnu jugoslovensku istoriju pokazalo se da titoisti~ki reìm nije na duì rok uspevao suzbiti slobodu 807

misli i izraàvawa, mada je u te svrhe primewivao metode koje po okrutnosti uveliko prevazilaze inkvizitorske, o ~emu najboqe svedo~i iskustvo Golog otoka. Sloboda misli je osnovna qudska sloboda iz koje se izvode sve ostale gra|anske slobode i prava. Zato ona mora biti garantovana bez ikakvih ograda i rezervi, pa se uop{te daqe ne moè ure|ivati niti ograni~avati bilo kojim zakonom. Svako ograni~avawe predstavqa weno eliminisawe, a ona postoji samo ako se manifestuje kao sloboda za onoga koji misli druk~ije, i suprotno. Ma kakva da je izraèna misao, ma na koju politi~ku ili drugu akciju pozivala, ona u jednom civilizovanom dru{tvu ne moè predstavqati osnov za bilo kakvu inkriminaciju i krivi~ni progon. Takvu pravnu prirodu bi trebalo da imaju i sloboda savesti i opredelewa, sloboda govora, zbora i javnog okupqawa, sloboda udruìvawa, te pravo na ravnopravnost svih gra|ana bez obzira na rasu, nacionalnost, pol, veroispovest, ideolo{ko ube|ewe i politi~ko opredelewe, pravo na obrazovawe, pravo privatne svojine, pravo na neprikosnovenost li~nosti i qudskog dostojanstva, sloboda kretawa i nastawivawa, pravo na rad, nepovredivost stana i tajnost pisama i drugih sredstava op{tewa. 4. U ustavnom koncipirawu i pravnom organizovawu jednog civilizovanog dru{tva poseban zna~aj ima sloboda {tampe i drugih sredstava informisawa. U posleratnom jugoslovenskom dru{tvu sloboda {tampe nikada nije po{tovana. Gra|ani fakti~ki nemaju pravo na izdavawe povremenih i stalnih listova, a svaka wihova inicijativa na tom planu nailazi na nesavladive birokratske barijere, o ~emu najboqe svedo~i primer inicijative za pokretawe lista “Samouprava” ili ~asopisa “Javnost”. [tampa se nalazi pod potpunom kontrolom vladaju}e partije, a weni povremeni i pojedina~ni uzleti uglavnom su rezultat bre{e u kontroli do koje dovode me|usobni sukobi regionalnih birokratija, te zato vi{e predstavqaju dokaz temeqite manipulacije nego ozbiqnijeg stepena osloba|awa i nezavisnosti. I privatno izdavawe kwiga podleè raznovrsnim oblicima dràvne kontrole i ometawa, a svako otvorenije suprotstavqawe vladaju}em sistemu ideolo{kih vrednosti dovodi do brzih administrativnih zabrana u kojima kao najboqe dolazi do izraàja potpuna nezavisnost sudstva i javnog tuìla{tva od voqe centara politi~ke mo}i i birokratskog odlu~ivawa. Sada{wi oktroisani ustav samo na prazno garantuje slobodu {tampe, jer odmah zatim predvi|a mogu}nost wene zloupotrebe, te ostavqa prostor za administrativno-sudsku intervenciju da se ta, kako se kaè, “zloupotreba spre~i”, a u stvari da se onemogu}i javno izraàvawe ideja i saop{tavawe misli koje se kose sa ideologijom Saveza komunista kao neprikosnovenog gospodara dru{tva koji nikome ne odgovara, osim “istoriji”. 5. Uvo|ewe vi{epartijskog sistema je conditio sine qua non stvarnog ustavnog i demokratskog ure|ewa jugoslovenskog dru{tva. Sloboda udruìvawa u politi~ke partije i nezavisne sindikate je glavni oblik realizacije osnovnih gra|anskih sloboda i prava koja smo prethodno taksativno naveli. Bez ukidawa politi~kog postojawa politi~kih stepena i oblika re808

gionalne autonomije i lokalne samouprave u wima samima, Jugoslavija bi tada mogla zadràti konfederalni oblik, ali bitno druga~iji od onog koji je propisao Ustav iz 1974. godine. Srbija bi u tom slu~aju mogla imati unutra{we federalno ure|ewe sa odre|enim stepenom autonomije za takozvane istorijske pokrajine kao {to su Crna Gora, Bosna, Hercegovina, Vojvodina, Makedonija itd. Ovakva formula federalnog ure|ewa ne prejudicira pitawe etni~kog karaktera stanovni{tva Makedonije. Imam u vidu da od Jovana Cviji}a nije objavqena nijedna ozbiqnija studija na tu temu, a stanovni{tvo Makedonije govori dvanaest dijalekata koji predstavqaju karakteristi~ni prelaz od srpskog ka bugarskom jeziku, da je dijalekat stanovni{tva {ire okoline Skopqa i Kumanova identi~an vrawanskom, te da je administrativnom odlukom bez odgovaraju}e nau~ne elaboracije, jedan od makedonskih dijalekata nakon Drugog svetskog rata progla{en za zvani~ni makedonski kwièvni jezik. Nije na odmet napomenuti i ~iwenicu da su sve crkve i drugi istorijski spomenici kulture u Makedoniji nedvosmisleno srpski, te da je direktnim politi~kim me{awem u crkvene poslove ve{ta~ki proklamovana takozvana Makedonska pravoslavna crkva, {to je dovelo i do novog raskola izme|u mati~ne i prekomorske crkvene organizacije. Razume se, ni stanovnicima Makedonije, kao ni stanovnicima bilo kog drugog kraja Jugoslavije, ne moè se uskratiti pravo da budu ono {to sami èle i ho}e, ali se ne sme izgubiti iz vida ~iwenica da je Makedonija bila u sastavu Srbije i pre Prvog svetskog rata, te da je wena eventualna politi~ka i kulturna autonomija iskqu~ivo unutra{wa stvar Srbije. S druge strane, oficijelni ideolozi u svojim apologetskim tiradama u slavu onda{weg dràvnog ustrojstva Jugoslavije najradije zaboravqaju i prikrivaju ~iwenicu da su se Crna Gora, Vojvodina i Bosna i Hercegovina slobodno izraènom narodnom voqom prikqu~ile Srbiji pre stvarawa jedinstvene jugoslovenske dràve, odnosno Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U slu~aju Vojvodine i Crne Gore, tu su odluku donela jedinstvena skup{tinska tela, a u slu~aju Bosne i Hercegovine, regionalne institucije vlasti pojedina~no. Prema podacima iz kwige dr Dragoslava Jankovi}a i dr Bogdana Krizmana “Gra|a o stvarawu jugoslovenske dràve” (1. januara – 20. decembra 1918. godine), Beograd 1964, i dr Hamdije Kapiyi}a “Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom”, Sarajevo 1968, odbori okru`nih i kotarskih narodnih ve}a Bosanske Gradi{ke, Bosanske Dubice, Bosanskog Novog, Te{wa, Kulen-Vakufa, Livna, Mostara, Glamo~a, Blatnice, Doboja, Doweg Vakufa, Bosanskog Petrovog Sela, Bawa Luke, Sanskog Mosta, Bosanske Krupe, Jajca, Dobrqina, Biha}a, Prijedora, Varcar Vakufa, Prwavora, Bosanske Kostajnice, Bosanskog Petrovca, @ep~e, Kla{nice, Vi{egrada, Tesli}a, Gacka, Rudolf{tata, Bor~e, Zvornika, Bosanskog [amca, Maglaja, Gra~anice, Kqu~a, Bijeqine, Krwu{e, Srebrenice, Pura~i}a, Modri~a, Zavidovi}a, Jablanice, @itomisli}a, Trebiwa i Vlasenice doneli su odluku o prikqu~ewu Bosne i Hercegovine Srbiji, odbijaju}i poslu{nost Narodnoj vladi u Sarajevu nasle|enoj iz austrougarskog administrativnog aparata. Autoritet te vlade je obnovqen tek 2. decembra 1918. 809

godine porukom Stojana Proti}a da do daqweg upravna vlast ostaje u wenim rukama, s obzirom da je prethodnog dana done{ena odluka o ujediwewu Kraqevine Srbije sa improvizovanom Dràvom Slovenaca, Hrvata i Srba i stvarawu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, {to je zna~ilo da u zajedni~ku dràvu ulaze i Slovenija i Hrvatska. êtrdesetogodi{wim manipulisawem nacionalnim pitawem komunisti~ki reìm je, sprovode}i izrazito antisrpsku politiku, koncipiranu u kominternovskim retortama, uspeo zao{triti me|unacionalne odnose jugoslovenskih naroda do usijawa, do onog stepena netrpeqivosti koji oni nikada nisu mogli dose}i u periodu postojawa me|uratne jugoslovenske dràve. Jedini rezultat takve politike je podrivawe samih osnova Jugoslavije i ja~awe centrifugalnih tendencija. Uprkos sve~anom zakliwawu i gromoglasnim parolama vladaju}ih mo}nika, nacionalna ravnopravnost nije postignuta, mada je u weno ime `rtvovana mnogo va`nija – gra|anska ravnopravnost. Negirawe ne samo nacionalnih, nego i elementarnih gra|anskih prava dovodi do masovnog i rafiniranom prinudom izazvanog iseqavawa Srba sa svojih vekovnih ogwi{ta i useqavawa na teritoriju nekada{weg Beogradskog pa{aluka i Srpske Vojvodine. 7. Uvo|ewe akcionarskih dru{tava kao osnovnog oblika svojinskih i proizvodnih odnosa. Koncept dru{tvene svojine se pokazao i teorijski i prakti~no proma{enim, jer je u wemu, u stvari, dràvna svojina ostala bez titulara vlasni{tva, u~iwena ni~ijom i sva~ijom, {to je dovelo do krajweg stepena neodgovornosti u proizvodwi i investirawu. Odsustvo elementarne javnosti politi~kog ìvota i slobode {tampe pogodovalo je bujawu pronevera i korupcije, a dràvni, partijski i privredni funkcioneri naprosto su se me|usobno takmi~ili u li~nom boga}ewu na ra~un dru{tva, te sklawawu nov~anih sredstava u strane banke i kupovinama u zapadnim zemqama. 8. Redukcija dràvne uprave i ukidawe privilegija upravqa~kog sloja dru{tva. Masovan i razgranat administrativni aparat je balast za jugoslovensku ekonomiju i bez wegove potpune redukcije i racionalizacije nemogu}e je ozdraviti narodnu privredu i povratiti normalno stawe. 9. Neutralna spoqna politika kao nu`na i jedino racionalna alternativa takozvanom nesvrstavawu, koje je za Jugoslaviju bilo vrlo skupo i nepromi{qeno. Dobijawem me|unarodnopravnog i politi~kog statusa koji imaju [vajcarska, Austrija ili [vedska, Jugoslavija bi trajno obezbedila vlastitu spoqnopoliti~ku stabilnost, otklonila opasnost ozbiqnijih pritisaka u pravcu ukqu~ivawa u bilo koji vojni pakt, te stvorila uslove za bitno smawivawe izdataka za narodnu odbranu. 10. Depolitizacija vojske i policije. Oficirski i policijski kadar, kao uostalom i sudski, mora predstavqati strogo profesionalizovani deo dràvnog aparata. Aktivni oficiri i policajci ne bi smeli biti ~lanovi bilo koje politi~ke partije i morali bi striktno ~uvati svoju neutralnost u odnosu na aktuelne politi~ke procese u dru{tvu. Posebno armija treba da predstavqa sredstvo o~uvawa dràvnog suvereniteta i teritori810

jalnog integriteta Jugoslavije, li{eno ideolo{kih predrasuda bilo koje vrste. To bi podrazumevalo daqwu racionalizaciju vojne slu`be i prestanak ideolo{ke indoktrinacije mladih qudi u toku sluèwa vojne obaveze. U sada{wim uslovima jednu tre}inu ukupne obuke u jedinicama JNA predstavqaju politi~ka nastava kao oblik komunisti~kog ideolo{ko-politi~kog obrazovawa. Vojnici bi se morali vaspitavati u duhu po{tivawa ideolo{kog i politi~kog pluralizma, te demokratskih tradicija i prakti~no ostvarenog narodnog suvereniteta kroz parlamentarne oblike narodnog odlu~ivawa o upravqawu dràvnim poslovima. 11. Sistematizacija i racionalizacija obrazovawa po uzoru najrazvijenijih dru{tava. To podrazumeva i eliminisawe ideolo{ke indoktrinacije kao danas dominantne karakteristike pedago{kog rada. 12. Nova kolonizacija Kosova i Metohije. Albanski ìvaq na Kosovo i Metohiju je doveo turski okupator kome su Albanci – muslimani vekovima predano sluìli isti~u}i se kontinuiranim terorom prema srpskim starosedeocima. Nakon oslobo|ewa od turske vlasti, ve}i deo pripadnika albanske nacionalne mawine je kontinuirano sluìo svim zavojeva~kim silama koje su atakovale na nezavisnost i teritorijalni integritet, prvo Srbije, a onda i Jugoslavije Zato ni aktuelna permanentna pobuna ve}eg dela albanskog stanovni{tva nije ni malo slu~ajna i predstavqa dugoro~ni osnov nestabilnosti Srbije i Jugoslavije. Nesumwivo je da bi jedna umna vlada u Beogradu morala da se ozbiqnije pozabavi pitawem trajnijeg obezbe|ewa Kosova i Metohije kao sastavnog dela Srbije i Jugoslavije, {to pre svega podrazumeva {iroku akciju na planu {to intenzivnijeg naseqavawa ovih teritorija gra|anima srpske, hrvatske i slovena~ke nacionalnosti. Mnogi umni qudi na{eg naroda, u prvom redu Ivo Andri} i Vasa ûbrilovi}, upozoravali su jo{ pre Drugog svetskog rata na opasnost po dràvnu stabilnost i integritet koju prouzrokuje prevelika koncentracija jedne nacionalne mawine na strate{ki najzna~ajnijem prostoru, i to mawine koja je poznata po neprijateqskoj orijentaciji prema Ju`nim Slovenima uop{te i Srbima posebno. Na àlost, predratni reìmi nisu pokazali ni voqe ni sposobnosti da prihvate savete i predloge na{ih vrsnih intelektualaca, a kako danas ne postoje uslovi da se realizuju umne zamisli Ive Andri}a i Vase ûbrilovi}a, preostaje nam da tragamo za novim re{ewima, od kojih sam neka mogu}a ve} eksplicirao u svojoj kwizi “Demokratija i dogma”, pa smatram da nema potrebe da ih ovde ponavqam. Srpski astralik Posve}ujem dr Vojislavu [e{equ Ne traìm Srbiju na istoku! Ni na zapad zalutala nije… Sunovra}en vid u sopstvenom oku pretraùje ostatke jedne Srbije: U kojoj nalik najcrwem zloduhu 811

trguju senima Rastka i Save, veruju}i da je sa fla{om u trbuhu Srbin ro|en odsrbqene glave; U kojoj je najmawe glasan svako ko glavu nosi uspravno, u kojoj je ponièwe ostati ~astan, a vrlina vidqiva u ciqu vodoravnom; U kojoj se preko svake mere ra|aju sinovi, ne za Otaybinu, ve} `rtve za srbogladne srbo`dere preko Srbije u neku Domolovinu! Ne traìm Srbiju na jugu! I na severu je uzalud traìm! Makar u pesmi Otaybinu drugu zidam razidanim kamenom daleko od vra`jih tragova sa naopakim stopalima, koje i krst ~asni pogazi{e… U inat srbogladnim srbo`derima mimo wih u nebo i iznad, vi{e, neka se same istraùju pogurice, da je samo uspravnima zagarantovana sloboda i svaka osobina ptice sa izle~enim danima od pro{lih dana! Vidim kamewe u nebo koraknulo! Niz ruku se cedi osobina stida u dru{tvu poniènom i trulom da se ne le~i otrovima Privida! Jauknuo kamen kao brojanica da je, a on te{ke pustio kamene suze! Pitaju me: Do kada da traje srpsko mu~ili{te ispod zvezdane bluze? Bojim se da ne povredim kamen! I nikoga sa wim ne ga|am… A on onako, qudski, raskamewen o~i mi miri i uporno razva|a! Hteo bih za wim u visine da srpski budem astralik! Hitni me posred Domolovine: nagovara me kamen ~ovekolik. Bojim se za ~elo deteta srboubice! I ono na pesmu ima pravo, da broji oblake ispod bele ptice, ono crno arnautsko i hrvatsko plavo! Pla{i me ta mogu}a de~ja vriska da se krv ledi u svim ìlama… 812

Iako su mi deca moja vi{e bliska kamenu ne dam da me tako slama! Ne mogu da ga hitnem iz potaje! Damare napreèm, kamen steèm! Izjedna~en sa wim kameno trajem da sopstvenim bolom ruke veèm! Zagledan u sve op{te sunovrate jednog sasvim umobolnog vremena sa naivnom verom da }e qudskost da vrate sva one~ove~na qudska plemena! I kamen se pregrejao u mojoj ruci Po~eo da damara i mi~u se prsti da se u sopstvenoj prepoznaju poruci kroz pitawe: Kojoj to pripadam vrsti? Ne traìm Srbiju na istoku! Ni na zapad koraknula nije! Sunovra}en vid u sopstvenom oku pretraùjem kamen – ostatak Srbije! U Be~u, 12. februara 1988. godine

Petar Milatovi}

*** Prvi put na Kajmak~alanu Bilo je to na Petrovdan 12. jula 1937. godine. Kao mlad poru~nik bio sam sa slu`bom u 33. ~eti Grani~ne trupe na Carevom Visu na Osogovskoj planini (bugarska granica). Re{io sam da uzmem svoje godi{we otsustvo i da odem i posetim Kajmak~alan, taj srpski pobedni~ki simbol ~uvenog Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Prvo sam posetio ~uveni srpski manastir Sv. Joakima Osogovskog iznad Krive Palanke. Onda sam po{ao autobusom u posetu Kozjaku, Nagori~anima, Stracinu i Kumanovu. Odatle vozom za carsko Skopqe, i daqe preko Velesa, Prilepa za Bitoq. Posmatrao sam burni i hu~ni Vardar. Na ovom putu u vozu sam se upoznao sa dva mlada srpska sve{tenika, jedan je bio iz Rekovca kod Para}ina, a drugi iz Sabante kod Kragujevca. Sprijateqili smo se i ostali zajedno do kraja ovog putovawa. Docnije sam saznao da su obojica postali hrabri ~etnici Ravnogorskog diva Draè Mihailovi}a za vreme Drugog svetskog rata i da su poginuli u borbi za odbranu Srpstva i Svetosavqa. U Bitoqu sam preno}io i sutradan specijalnim autobusom krenuo na Kajmak~alan. Stigli smo po podne na jedan plato (visoravan). Ve~erao sam i preno}io tu sa jednom grupom putnika. Upoznao sam mladog pravnika-sudiju Milana Teodosijevi}a iz Jagodine. Docnije smo se na{li u zarobqeni~kom logoru i istim brodom novembra 1949. godine stigli u Wujork. Mislim da je moj saputnik iz mladih dana umro u Keno{i, Viskonsin. 813

Na Petrovdan po lepom sun~anom danu rano ujutru opet autobusom iza{li smo na vrh Kajmak~alana, na planini Niye. Vrh dominira svojom visinom od 2521 metar. O, koliko je to veliko i uzbudqivo ose}awe stajati pred ovom ~uvenom spomen-kapelom i kosturnicom na kojoj su uklesane re~i Vite{kog Kraqa Aleksandra: “Mojim div junacima, neustra{ivim i vernim, koji grudima svojim otvori{e vrata slobode i ostado{e ovde – kao verni straàri, na pragu Otaybine”. – Aleksandar Na Kajmak~alanu se nalazi i srce velikog srpskog prijateqa [vajcarca dr Ar~ibalda Rajsa, koji je ceo rat proveo sa hrabrom srpskom vojskom od Cera do Kajmak~alana i umro u Beogradu 8. avgusta 1929. godine. Wegova èqa da mu se srce odnese na Kajmak~alan je ispuwena. Na urni gde se nalazi ovo veliko srce prijateqa srpskog naroda, uklesane su re~i: “Ovde u ovoj urni na vrhu Kajmak~alana zlatno srce spava prijateqa srpskog iz najteìh dana; vojnika pravde, istine i prava [vajcarca Rajsa”. U blizini same kapele nalazi se vojni~ka karaula, u kojoj su te, daleke 1937. godine, bili budni i neustra{ivi grani~ari. Na tom delu grani~nog fronta u zimi i velikom snegu ugasio se ìvot pukovnika Kujunyi}a, pomo}nika Grani~ne trupe Dragi{e Kova~evi}a, dok je bio na no}nom obilasku granice. Sa vrha Kajmak~alana se vide s leve strane Veternik, Dobro Poqe, Soko Floka Koòbej, a sa desne, Gruni{te, Starkov Grob i Starkov Zub, kao i ~uvena kosa Siva Stena, na kojoj je 19. septembra 1916. godine, pod o{trim i strogim nare|ewem komandanta Drinske divizije, pala ~uvena komanda srpskog ~etnika Vojvode Vuka (p.pukovnik Vojin Popovi}-Vuk) wegovim neustra{ivim ~etnicima: “Napred! U slavu ili smrt!” Posle te{ke i krvave borbe u maglovitoj no}i, u juri{u prsa u prsa, Siva Stena i Kajmak~alan su zauzeti. Kad je zora osvanula video se uàsan prizor ~etni~ke herojske pogibije. Tu je izgubilo ìvote oko 4.000 srpskih junaka, me|u kojima je bilo oko 20 najelitnijih srpskih oficira i rodoquba. Na tom mestu je seku}i ìce pred samim bugarskim rovovima poginuo juna~kom smr}u moj stric Voja P. Ota{evi}, ~etnik – aktivni pe{adijski poru~nik i nosilac ordena Kara|or|eve zvezde sa ma~evima, koga je pesnik Milosav Jeli} u svom “Srbijanskom vencu” opevao: Koji ono dobar junak be{e; U naletu ispod Stene Sive, Da kolena ve~no mu se dive; Kad ~etnici juri{ preduze{e, On pogibe grede} nasilice Desnom rukom drè}i za ìce; Davno takvog ne be{e heroja, Ono jeste Ota{evi} Voja! Vojvoda Vuk-Vojin Popovi} znao je da je Vardarska dolina bila ki~ma sredwevekovne srpske dràve i zato je sa svojim hrabrim ~etnicima juri{ao sa pesmom na usnama: “Tamo daleko, daleko kraj mora, tamo je selo moje, 814

tamo je Srbija”! On je pao u stra{nom i krvavom boju na Crnom Kamenu, vi{e Gruni{ta – pogo|en u juna~ko srce. Srpski pesnik, borac i junak sa Kajmak~alana Milosav Jeli} ovekove~io je Vojvodu Vuka re~ima: Pred wim drh}e kr{na Stena Siva, A sa wime ~etnici u besu, Zaliva se olovo po mesu, I smrt te{kim poqubom celiva. Pred wim dr{}e kr{na Stena Siva! Posle kratke ceremonije i sve~anog pomena odrànog u prisustvu mnogobrojnih sve{tenika, kao i uz prigodni govor |eneral{tabnog potpukovnika, na~elnika {taba Vardarske divizije, ova moja prva poseta ~uvenom i slavnom Kajmak~alanu je zavr{ena. Posle vojni~ke zakuske vratio sam se automobilom u dru{tvu istih mladih sve{tenika. Silazili smo polako sa vrha planine u ravnicu. Usput smo svratili u selo @ivojiwe. U tom selu pored crkve sa severne strane sahraweni su posle pogibije na Sivoj Steni i Kajmak~alanu: moj otac Milosav i stri~evi Voja, Milan, Radojica, Stevan i Milija. Jedini preìveli stric Branko P. Ota{evi}, aktivni art. kapetan prve klase, uspeo je da prona|e svoju bra}u, donese u selo @ivojiwe, sahrani ih i podigne im spomenik. Ja sam te daleke 1937. godine pozvao mesnog sve{tenika i u prisustvu mojih saputnika odràn je pomen mome ocu i stri~evima, verovatno prvi i posledwi put. Posle toga smo produìli za Bitoq i stigli nekako pred ve~e. Prvu smo no} preno}ili u Domu Bitoqske eparhije – Bogoslovije. Sutradan sam posle predavawa i govora ohridskog episkopa Josifa – o tada vrlo aktuelnom Konkordatu, prona{ao preno}i{te na privatnom mestu. Posle dva dana krenuo sam autobusom preko Resna, Peristera i Struge za ~uveni srpski Ohrid. Prirodne lepote na{eg klasi~nog juga su me odu{evile. Dva dana sam proveo u razgledawu lepota Ohrida, Ohridskog jezera i manastira. Daqe sam posetio kod Debra na jednoj uzvi{enoj steni istorijski srpski manastir Sv. Jovana Bogorskog. Reke Bistrica i Drim, koje teku pored visokih jablanova, su posebna lepota. U Prizrenu sam ostao dva dana i odseo kod svog starog prijateqa i klasnog druga Dragi}a Gajovi}a, koji je ba{ tada do{ao sa granice na poloàj a|utanta 2. Grani~nog odseka. Video sam Du{anov manastir Sv. Arhan|ela, kao i lepu prizrensku Bistricu, koja se uliva u valoviti Beli Drim. Odatle sam opet autobusom krenuo dolinom lepe reke Radike za carsko Du{anovo Skopqe. Video sam Quboten i lepi plato Popova [apka na [ar planini; tada ~uveno mesto za skijawe. Posle odmora od jednog dana i posete poznatoj Sabornoj crkvi Sv. Spasa u Skopqu i {tabu Grani~ne trupe, produìo sam put nazad u svoju jedinicu – 33. ~etu Grani~ne trupe na Carevom Visu – na Osogovskoj planini, osmi podotsek (Kriva Palanka), odakle sam uskoro bio preme{ten u [kolu Grani~ne trupe u Skopqe. Odatle sam oti{ao na albansku granicu ]a815

fa Morina, a docnije u Beograd (prvo sam bio u 18. pe{adijskom puku “Suvoborskom”, a zatim u Vojnoj akademiji, 68 klasa). Ovaj moj put na Kajmak~alan bio je zaista najveli~anstveniji doga|aj moje mladosti. Stupiv{i nogom u svetu kapelu i potpisuju}i svoje ime u kwigu posetilaca, duhovno sam se uzneo do neba. Pred o~ima su mi prostrujali doga|aji iz slavne srpske istorije, dokazi srpskog juna{tva i vite{tva, srpske nacionalne borbe “Za krst ~asni i slobodu zlatnu”. Poseta Kajmak~alanu i moje li~no duboko po{tovawe prema palim srpskim vitezovima ulila mi je voqu, snagu i hrabrost, kao i inspiraciju i u~vrstila istrajnost i èqu za moja budu}a stremqewa u ìvotu i radu, a sve za dobro, interese i slobodu celokupnog Srpstva i Svetosavqa. *** 18. marta 1988. godine Poslati projekat “Ciq srpske opozicije” smo prou~ili i prodiskutovali. Na{e mi{qewe je slede}e: 1) Na~elno smo saglasni sa sadrìnom projekta; 2) Stav grupacije starijih opozicionara nije apsolutno prihvatqiv. Mi smo protiv svake reforme postoje}eg sistema i wegovog daqeg odràvawa, jer ozdravqewe komunisti~kog bolesnika ne donosi slobodu srpskom narodu. Promenom sada vode}ih komunista drugim komunistima bi bilo “Sja{io kurta, a uzja{io murta”. Isto tako, ne dolazi u obzir preuzimawe vlasti od strane JNA, jer je ona odani organ Komunisti~ke partije Jugoslavije; 3) Stav mla|ih opozicionara potpuno je prihvatqiv. Bez slobode, jedinstva i nezavisnosti srpskog naroda nema mu opstanka; 4) Mi ho}emo oslobo|ewe i ujediwewe celog srpskog naroda i obrazovawe srpske nacionalne dràvne zajednice; 5) Mi ho}emo da narodne i dràvne poslove vode najboqi sinovi srpskog naroda – izabrani slobodnom voqom narodnom; 6) Ne}emo dràvu koja }e biti protiv srpskog naroda kakva je dana{wa SFRJ. Pred nama su, tako|e, dva “Predloga za uspostavqawe politi~ke demokratije u SFRJ”. Prvi je potpisan u ime odbora od Mladena Srbinovi}a, ~lan SANU, 25. novembra 1987. godine u Beogradu. Drugi je potpisan u ime odbora od Predraga Palavestre, ~lan SANU, 12. februara 1988. godine u Beogradu. Smatramo da su oba u znaku politi~ke objave rata postoje}em reìmu. Ovo naro~ito vaì za prvi, dok je drugi vi{e “molben” da bi se stawe u SFRJ popravilo, jer je neodrìvo. Kaè se: “Ono opasno ugroàva ne samo wen dru{tveni razvoj, ve} i wen integritet”. Dobija se utisak da su za “popravku”, a ne obarawe i smenu komunisti~kog jednopartijskog sistema u kome je KPJ dràva i kao takva nezamenqiva da vodi dràvne poslove. Da bi se sve ovo moglo sprovesti, treba imati kao glavni ciq stvarawe nacionalne svesti kod naroda, naro~ito omladine. Taj rad mora biti do816

bro organizovan, vo|en i spreman za izvr{ewe promene postoje}eg stawa – obarawa komunisti~kog sistema. Sve ovo treba raditi u tesnoj saradwi sa Srpskom pravoslavnom crkvom, jer ona organizacijski postoji i kao takva od postoje}eg reìma je priznata. Nadamo se da smo na{li puteve na{eg razumevawa i saradwe. Da dopunim svoje mi{qewe, Doga|aji u isto~nim zemqama tipa marksisti~ke despotije su se uverili da nemaju {anse za daqi eksperiment ostvarewa despotske vlasti, zato ih treba dràti u {ahu da priznaju i akceptiraju vi{epartijsko ure|ewe. Pobune radnika pratimo, {trajk pred Skup{tinom u Beogradu od 7. jula, i raniji {trajkovi, da radni~ka masa traì mrvicu hleba vi{e, pa da se miri sa postoje}im zlom despotizma, bez sumwe takve {trajkove organizuju komunisti~ki `biri, da bi dràli radni~ku ruqu pod kontrolom. @alosno da pred Skup{tinom, dok mase traè hleba, a mladi igraju partizansko kolo i dovikuju da su Brozovi unuci, ~ijeg bi se imena svako zdravog razuma morao postideti. Takvi doga|aji potvr|uju da radni~ka ruqa nije upu}ena {to treba da traì – na prvom mestu sloboda, sloboda misli, vi{epartijsko ure|ewe dràve, a kada bi se postigao takav ciq, bez sumwe raspodela dohotka i socijalna pravda mora da se mewa u korist radni~ke klase, kao i u korist uop{te naroda koji bi ìveo u zajednici sa srpskim narodom. Dok se mase organizuju da izlaze na ulice i pred fabrike bez odre|enog ciqa, crvenim dahijama ne}e zapretiti opasnost, ure|ewe dràve uz po{tovawe vi{epartijsko i demokratsko, a koje je jedino u stawu da slobodnom voqom naroda izvede mase iz krize u koju ih je uvela Komunisti~ka partija sa Brozom srbomrscem. Jasno se vidi da je studentska omladina pasivna u dosada{wim doga|ajima, zato je potrebno da Va{e kwige idu na studentske univerzitete omladini u ruke, da bi se pokrenuli u borbu. Na ~elu demonstracija treba da stoje qudi koji su pripremqeni da znaju {ta treba da traè od tih nemilosrdnih despota, nikako samo mrvicu hleba vi{e, {to ne}e re{iti problem koji se mora re{iti. Sa jalovim sindikatom na ~ijem ~elu stoje komunisti~ki `biri, zavode radni~ke mase za Gole{ planinu. Ako bih imao vi{e adresa od srpskih studenata iz Beograda, Novog Sada, Sarajeva, Podgorice i drugih srpskih krajeva, mogao bih odavde da istima doturam materijal kojim bih pokretao u borbu i pokretu povezivao studentsku i radni~ku omladinu. Bez dobre povezanosti i zajedni~ke borbe ne moè biti uspeha. Zato bi trebalo da se mlada srpska inteligencija bavi i pitawem povezivawa i zajedni~kog dejstva celog srpskog naroda u borbi za ostvarewe ciqeva za boqu i sre}niju budu}nost celog Srpstva, a takva pitawa moè obezbediti dobro organizovana na~ela vi{epartijskog ure|ewa i ujediwewe srpskog naroda u jednu dràvnu zajednicu za boqu i sre}niju budu}nost. S po{tovawem, Va{ Mile Boì}, [vajcarska. 817

*** Baar, 15. jula 1988. godine Po{tovani profesore [e{equ, Ovom prilikom {aqem Vama ponovno pismo, u nadi da ste primili vest da dolazim na odmor, to jest na{ prijateq, krajem ovog meseca, svakako ne}u propustiti priliku da se ne vidimo, to o~ekujem i od Vas. Va{ patriotski ideolo{ki politi~ki rad sa interesovawem pratimo, kao i izlagawe pesnika Milana Komneni}a, Matije Be}kovi}a, preneta su preko radio ~asa u Americi i Australiji. Od tih radio ~asova umnoène su trake koje kruè u dru{tvu srpskih patriota. Va{a izlagawa u odbranu va{ih kwièvnih radova pred politi~kim mo}nicima crvenog despotizma, objavio je mese~ni ~asopis “Srpska Borba” u Americi, kao i ~asopis “Bratstvo” u Kanadi. Va{ stav i dràwe pod drskim komunizmom zasluùju op{te narodno po{tovawe. Ja sam od rane mladosti optimista da je na{a snaga u narodu i srpskoj inteligenciji sa srpskim narodom, o Vuku, i drugim srpskim intelektualcima pozitivno mi{qewe u srpskoj sredini u slobodnom zapadnom svetu. Va{e izlagawe, kao i drugih srpskih intelektualaca, da je Vatikan i tre}a svetska internacionala udruèni neprijateq srpskog naroda, to je nepobitna ~iwenica koju danas zdravom razumu nije potrebno dokazivati, ve} zauzeti pravilan stav i odrediti ciq borbe za oslobo|ewe i ujediwewe celog srpskog naroda u jedinstvenu srpsku zajednicu, bez obzira na politi~ka opredeqewa. Svako ima pravo na svoje mi{qewe, no niko nema pravo da nas kao Srbe vodi u propast i uni{tewe. Put kojim kora~ate Vi i mi sigurno da nije lak, jo{ mawe se moè ra~unati na kratku stazu. Pred Vama u otaybini i nama u tu|ini stoji dug i trnovit put koji moramo izdràti. Stara izreka ima – ko izdrì taj }e biti pobednik. Verujem u snagu srpskog naroda i wegovu ~vrstu voqu, posebno kada pratimo daqu i skoriju istoriju, da je srpski narod sa svojim najboqim sinovima u presudnim trenucima znao zauzeti stav i bez straha zbaciti ropske lance, tako sebi obezbediti boqu i sre}niju budu}nost, verujem da }e se i ovog puta sa uspehom osloboditi svih zala. Ako nas Srbe ne ujedine doga|aji Srpskog Kosova, Srpske Bosne, Like, Korduna i Srema, Dalmacije i drugih srpskih nesre}nih doga|aja, onda }emo zasluèno biti izbrisani sa karte postoje}ih naroda i samim tim zasluèno izba~eni na buwi{te. Danas bi bilo suludo raspravqati o pojedincu srbokomunista i wihovim neodgovornim dràwem pred Kominternom tre}e svetske internacionale u cepkawu srpskih pokrajina od srpske celine kao dràve, zato }e ih srpska budu}a istorija registrovati kao nedorasle maloletnike, kazna sledi svakog po zasluzi. Sada{wim vremenom je potrebno da svaki Srbin dade svoj doprinos za oslobo|ewe i ujediwewe celog Srpstva u srpsku zajedni~ku dràvu, bez obzira na politi~ka opredeqewa, izuzev komunista i fa{ista, izme|u kojih nema znatnih razlika na ideolo{kim principima. 818

U budu}em vremenu uzmite u obzir da moè i drugi prijateqi da Vas posete, pri susretu bi}e znak prepoznavawa (Lep je Dunav, ili Soko Bawa, ili manastir Ravanica). Sa ovim lozinkama primite prijateqe bez rezerve, i po istom po{aqite {to je za nas potrebno. Ovom prilikom {aqem po prijatequ vama 500 {vajcarskih franaka u znak na{e solidarnosti, kao i da se podràva va{ stav u daqoj borbi, uz to ise~ke iz “SB” i “Bratstva”. Toliko, dragi profesore [e{equ. Drìte se juna~ki kao i do sada, uzmicawa ne treba biti samim tim {to srpski narod nema {to izgubiti, sem lance sa ruku zbaciti {to qudska priroda ìvota dozvoqava. Primite srpski srda~an pozdrav od Va{eg Srbina, Mile Boì}, [vajcarska. Od prijateqa za Vojislava [e{eqa *** “Bratstvo”, br. 386-387 Polugodi{wa sednica S.N. odbrane u Kanadi Srpska narodna odbrana u Kanadi, pod dugogodi{wim predsedni{tvom brata Milutina Baj~eti}a, predstavqa jedan jak bedem srpske nacionalne odbrane. ûvati i braniti, ova dva glagola imaju sli~no zna~ewe, ali ustvari prvi zna~i kultivisati, upra`wavati, negovati i od zaborava ~uvati. Drugi, gore pomenuti glagol, ima istorijsku vrednost u odbrani roda, dràve, istine, pravde i svih vrednosti jedne nacije. U odbrani tih principa i vrednosti, Srpska narodna odbrana {irom sveta zauzima va`no mesto u odbrani Srpstva i Srbije i wenih interesa. Polovinom aprila, ta~no 16. aprila, odràna je polugodi{wa sednica SNO u Torontu, gde su se re{avali dalekovidni problemi, i gde je sumirana aktivnost za proteklih {est meseci. Izve{taj predsednika, brata Baj~eti}a, pozabavio se problemima koji su od goru}eg zna~aja po srpski narod u otaybini. Wihova (komunisti~ka) {tampa i Kanadski Srbobran (zvani~ni organ SNO), ukrstili su ma~eve ve} vi{e od ~etiri decenije, ali za posledwih nekoliko godina ukazala se potreba za jo{ ja~im napadima i otvorenijom borbom. U prethodnici, sa svojim o{trim perom, brat i gospodin Lazar Stoj{i}, nepo{tedno i beskompromisno vr{io je napade na laì i klevete kom-partije Jugoslavije i branio zapostavqene srpske interese. Dru{tvena ravnopravnost i dràvna jednakost pred zakonom nisu pripadali srpskom narodu ni po Ustavu Jugoslavije, ni po odobrewu kom-partije. Tek sada u posledwe vreme pojavila su se jaka pera razo~aranih komunista (Srba), koji se pitaju: “ko smo mi”? Odgovor }e sami dobiti kad budu prvo oni rekli: … mi smo Srbi. îka Laza (major Lazar Stoj{i}), predratni oficir, posvetio je sav svoj ìvot borbi za odbranu Srpstva. 819

Na Kongresu SNO odrànom 1987. godine, brat Stoj{i} podneo je ostavku na uredni~ki poloàj Kanadskog Srbobrana. Razlog su godine. Srpska narodna odbrana raspisala je konkurs, pa se nadamo da }e se na}i jedan mla|i Srbin, koji }e nastaviti putem koji je ova SNO trasirala od svog postanka. âsopis “Bratstvo” javno odaje priznawe vrlom Srbinu, bratu i gospodinu Lazaru Stoj{i}u za wegov dugogodi{wi nacionalni rad. Na{e su nade da }e otaybina biti uskoro slobodna, i da }e ~ika Laza doìveti da se vrati u Beograd i pro{eta Kalemegdanom, i tu na}i zadovoqstvo i nagradu za svoj patriotski rad. Hvala, ~ika Lazo! Opet da se vratimo na sednicu. Prilikom pozdrava istaknutih nacionalnih radnika, major Joksimovi}, komandant Limskog korpusa za vreme rata, Draìn komandant, osvrnuo se dowim ~lankom na op{te stawe u otaybini. Uz na{u zahvalnost gospodinu Joksimovi}u, donosimo wegov govor u celosti. *** Govor majora Joksimovi}a na polugodi{woj sednici SNO Po{tovani proto Savi}u, dragi brate Milutine, predsedni~e Srpske narodne odbrane u Kanadi i draga bra}o! Zahvalan sam bratu Milutinu, {to me je pozvao da pozdravim ovaj skup srpskih rodoquba i ~lanova Srpske narodne odbrane u Kanadi. No, pre nego to u~inim, neka mi bude dozvoqeno da kaèm nekoliko re~i o Kosovu, na{em najbolnijem pitawu, koje komunisti ne èle da re{e da se ne zamere mrtvom Titu, koji je obe}ao [iptarima Kosovo i pravo slobodnog opredeqewa za Jugoslaviju ili Veliku Albaniju. Razume se da su se oni odlu~ili za Albaniju i na putu su tog ostvarewa, ako se Srbi ne prenu iz u~malosti, tj. ako se ne prene Lazareva kletva: “Ko ne do{o na boj na Kosovo”. [ta zna~e za Srpstvo Kosovo i Metohija, svi znamo. I ako ih izgubimo bez zrna baruta i ispaqenog metka, onda ne zasluùjemo da se zovemo Srbima i potomcima Stevana Nemawe, Svetog Save, cara Du{ana, kneza Lazara, Milo{a i Marka, Kara|or|a, Wego{a, kraqa Petra I, i vo`da Draè i svih onih vitezova i junaka koji pado{e u qutim bojevima i bitkama za o~uvawe slobode ili wen povratak, ako je izgubqena. Ba{ na tom Kosovu knez Lazar je 1389. godine poku{ao da zaustavi tursku najezdu, ali je podlegao turskoj nadmo}nosti i hrabro poginuo sa svojom vojskom. Ali i Turci su skupo platili tu pobedu, pa im je bilo potrebno nekoliko godina da se oporave i nastave svoj osvaja~ki pohod na Evropu. Ali im pod Be~om: “Pu~e kolan sve~evoj kobili i odo{e kola niza stranu”. Dana{wa arnautska najezda je slabija prema turskoj, ali je drska i brutalna, jer je podràva komunisti~ki reìm. Slobodno se ~uju arnautski pokli~i “Ho}emo sre}no Kosovo, ali bez Srba”! Tako nam i treba kad je propu{teno vreme posle 1912. godine da se ra{~isti sa tim nakotom. Ko nije 820

vodio borbu sa Arnautima, ne zna koliko su oni slabi borci. Kad napreduju hala~u i vi~u, da bi ~ovek pomislio da su u pitawu hrabri borci; ali kad se povla~e, nema im zaustavqawa do polazne ta~ke. Se}am se slu~aja na planini Smiqevici, posle julskog ustanka 1941. godine. Na ~elu italijanskih kolona kaznene ekspedicije nalazili su se Arnauti. Preko dana su vodili borbu sa nama, ali kad padne no} naloè vatre i okupe se oko wih, dok svoju bezbednost zanemare. Jedne takve no}i, {est dobrovoqaca iz mog Doworàni~kog odreda privukli su se vatrama i bacili po nekoliko bombi. Panika je nastala i pretvorila se u begstvo, da se docnije pri~alo, bilo ih je koji su se zaustavili u Pe}i! Iz skore pro{losti znamo kako su pro{le mo}ne carevine i jedna kraqevina, kad su navoj{tile na Srbiju i Crnu Goru, s ciqem da ih pokore i prisvoje wihove teritorije. Danas potomci tih div-junaka sa Kumanova, Bitoqa, Skadra, Bregalnice, Cera, Suvobora, Mojkovca i Kajmak~alana skoro ravnodu{no posmatraju arnautska divqawa na Kosovu i uvrede koje se nanose srpskim ènama. U na{em narodu postoji izreka: “Kote se kao pacovi”. I Arnauti se zaista mnoè poput pacova, pa je wihov natalitet najve}i u Evropi. Zato su im Kosovo i Metohija nedovoqni, te su zakora~ili u Srbiju. Wihov vo|a, ozlogla{eni Fadiq Hoya, preporu~uje “da se nastavi sa sada{wim tempom ra|awa, pa ako nema mesta na Kosovu, neka idu u Srbiju, neka idu u Sloveniju, neka idu u Evropu, neka se zapo{qavaju i nastawuju”! Branko Mikuli} iza{ao je u susret ovom predlogu Hoyinom, pa je Radio Beograd objavio, ba{ na dan Svetog Save, ne slu~ajno, ve} namerno, da se bez odlagawa (moje podvla~ewe) sedam hiqada Albanaca sa Kosova zaposli i naseli na teritoriji uè Srbije, jer, navodno, na Kosovu ima 132.144 nezaposlenih Albanaca. Eto komunisti~ke pravde: sedam hiqada Albanaca moraju se odmah zaposliti, a stotine hiqada nezaposlenih u Srbiji neka se pakuju za put i prikqu~e onim radnicima na Zapadu. Kad se uzme u obzir da ovih 7.000 radnika prose~no vode sobom porodicu od deset ~lanova, to iznosi 70.000 du{a! Eto, u dogledno vreme i [umadija bi}e {iptarska, pa }e se ispuniti \ilasovo predvi|awe: “Ako ne bude Srba naseli}emo Kineze, Mongole, Crnce, pa evo i Albance”. Proces istrebqewa Srba je otpo~eo. Nadamo se u boga i svest srpskog naroda da tako ne}e biti. Da se osvrnem sa nekoliko re~i na uvredu koju je naneo srpskim ènama Fadiq Hoya. On je na skupu rezervnih oficira odrànom u Prizrenu odobrio silovawe srpskih èna i devojaka na Kosovu, pa je preporu~io, ako se èli da se prestane sa silovawem, neka se na Kosovu obrazuju javne ku}e i u wih po{aqu one iz Srbije. Ovako te{ku uvredu niko i nikad nije izrekao srpskim ènama, koje su oli~ewe dobrih majki, supruga i sestara. Za ovu uvredu trebao je da Hoya plati svojim ìvotom. [to je najàlosnije, ène su same ustale u svoju odbranu. U vite{ka vremena sevali su ma~evi na dvobojima i za mawe uvrede. Nadamo se da }e Srbi i sa zaka{wewem kazniti va{qivog Albanca, {to se drznuo da vre|a ène vite{kog srpskog naroda. 821

2. Da kaèm nekoliko re~i o stawu u Jugoslaviji. Postoji stara izreka: “Ima ne{to trulo u dràvi Danskoj”. Tu izreku je potisnula nova: “Sve je trulo u dràvi Jugoslaviji”. Pred wom zjapi ponor, koji treba da bude wena grobnica i samo treba ~vrsta ruka novog narodnog vo`da da je gurne u tu provaliju. Amerika i Zapad su krivi da se Jugoslavija jo{ nije survala u ponor. Svakovrsna, a najvi{e dolarska pomo}, odràva u ìvotu ovog te{kog bolesnika na Dunavu i Savi. Kaè se: “Kad brod tone, pacovi prvi beè s wega”. Komunisti~ki tone}i broj ve} napu{taju ~lanovi Komunisti~ke partije. Samo u 1987. godini iz partije se ispisalo ili je izba~eno 77.476 ~lanova. U obrazloèwu ispisivawa iz partije ima interesantnih obrazloèwa, pa }emo nekoliko navesti. “Ja u partiju nisam nikad u{ao, nego ona u mene, i ve} davno, davno iza{la je iz mene, pa nisam imao zbog ~ega da ostanem u woj. Prema tome, nisam ja napustio wu, nego ona mene. Pre nego je napustila mnoge od nas, napustila je sebe”. “Partiju sam napustio 1980. posle 34 godine vernog joj sluèwa. Ali sam sa wom raskrstio 10 godina ranije. Mogao sam svojoj partiji oprostiti i kolebqivost i name{taqke i poltronstvo i oportunizam, ali ne i lopovluk”. “Kaèm da struktura ove organizacije (Komunisti~ke partije, moja napomena) ne donosi demokratske odluke i pona{a se ~as kao vojna ustanova, ~as kao ne{to {to niko ne zna {ta ho}e”. Jedan ispisnik iz partije je tuìo partiju sudu da mu vrati upla}enu ~lanarinu. Verovatno wegovom primeru sqedi}e i drugi, ako sudija povoqno re{i u korist tuìoca. Detitoizacija je po~ela. “Gradovima i ulicama koje nose wegovo ime (Titovo) nu`no je vratiti stare nazive, te poskidati Brozove portrete sa zidova javnih ustanova. Neophodno je odustati od daqe zakonske za{tite Titovog imena i li~nosti, a za eventualne uvrede i klevete wegove potomke uputiti na mogu}nost privatne tu`be radi postizawa sudske satisfakcije. Posebno je va`no vaspitno-obrazovne ustanove i armiju osloboditi od wegovog kulta, te prevazi}i tragikomi~nu ~iwenicu da je Jugoslovenska narodna armija jedina vojska na svetu ~iji je vrhovni komandant mrtvac”. (Dr Vojislav [e{eq) Na kraju ovog mog izlagawa èlim da vam ~estitam postignuti uspeh na dana{wem zasedawu. Neka je sre}an i od Boga blagosloven va{ dana{wi rad. @iveli na mnogaja qeta! *** Ako smo Draìni… (…) Pravi put kr~e, a istorijske momente re{avaju istorijske li~nosti, qudi koji vide daqe i cene boqe nego drugi, qudi sa velikom vizijom o 822

stvarnostima svog naroda, qudi od dubokog nacionalnog instinkta koliko i qudskog genija, qudi koji imaju istorijske smelosti i snage, osvedo~eni i beskompromisni, osvetqeni kao suncem onim {to ih ispuwava. Takav je u tom momentu bio i Draà, Bogom poslani Vo`d, koji je pred srpskim narodom i{ao kao ogweni stub pred Mojsijem osvetqavaju}i mu put iz pustiwe, zvane ropstvo i “jadila i grdila” zvanog jugoslovenstvo. Na poziv svoga î~e pohrlili su stari i mladi u nedra nepokornih srpskih planina, u redove Srpskog Ravnogorskog êtni~kog Pokreta, na svoj put, na put koji ih je iz gore oslobodio petstoletnog ropstva, da u wima nastave i obnove Kosovsku Legendu, sebi na ~ast, a pokolewima na ponos. U tim planinama otkud je vekovima dolazila srpska snaga, gde je boravio Duh i kud se odvajkada obra}alo pa}eni~ko srce srpskog naroda, nikao je S^P, kao izraz najboqih, najpametnijih i najidealnijih pobuda srpskog naroda, kao mo}na kula svetiqa koja je u pomra~ini strasti i poroka bqe{tavo osvetqavala puteve kojima moraju i}i budu}a srpska pokolewa. Ravnogorstvo nije bilo nikakva politi~ka dogma, niti pak akcioni program nikakve gra|anske politi~ke akcije, nego spontana reakcija slobodarskog srpskog duha izo{trenog vekovnom borbom za opstanak na balkanskoj vetrometini. Ime Draè be{e u tim danima ime najslavnijeg Srbina koji se odjednom pojavio, na iznena|ewe celog sveta, kao granitna stena nasuprot Nemaca, Italijana i Hrvata svih odreda da “S verom u Boga, za Kraqa i Otaybinu” povede svoje ravnogorce u boj, kao nekada Lazar “Za Krst âsni i Slobodu Zlatnu”. On je u ime srpskog naroda progovorio s Ravne Gore u porobqenoj Jugoslaviji u kojoj se sukobi{e Hitler, Musolini, êr~il i Staqin, ne da na|u saradnike i saveznike, nego lakoumne `rtve svojih interesa. Wegova odluka da ne prizna kapitulaciju, ve} da nastavi rat, nije bila ni odluka o~ajnika, ni odluka odmetnika (~ime su se jani~ari Dimitrija Qoti}a pravdali za progon ~etnika), ve} odluka zasnovana na vernosti zemaqskim zakonima, vojnim propisima i veri u budu}nost. Slavili su ga zapadni “saveznici” kao prvog gerilca Evrope, zahvaqivali mu javno na uslugama i odlikovali ga. A kada im to vi{e nije i{lo u ra~un, ostavi{e ga kao posvojeno siro~e, da se sam rve sa agentima saboterske “savezni~ke” obave{tajne slu`be, koji su wemu predstavqeni kao ambasadori Wegovog Britanskog Veli~anstva ili li~ni predstavnici predsednika Ruzvelta. Bio je sam ispred Hitlerove Nema~ke, Musolinijeve Italije, zlo~ina~ke Dràve Hrvatske, fa{isti~ke Ma|arske i Bugarske, Staqin sa celom me|unarodnom sovjetijom, da im se na kraju pridruè êr~il i Ruzvelt sa svim belosvetskim saputnicima. Svi ti Neroni, Fariseji i Jude, pretvoreni u Pilate, optuì{e ga i htedo{e raspeti, wega, kome nisu dostojni ni obu}e izuvati. I kao {to je Gospod stavio u nalog Sinu svojemu, da svojom smr}u iskupi qudske grehe i preporodi ~ove~anstvo, tako je i Draù i srpske ~etnike izveo na golgotu da svojom `rtvom vrate sjaj i ugled srpskom imenu i naciji. U tim crnim danima nacionalne istorije, |eneral Mihailovi} sa svojim ~etnicima be{e oli~ewe srpskog juna{tva i mu~eni{tva, kosovske ~istote i vere u krajwu srpsku pobedu. 823

Slavqen i ku|en, veli~an i klevetan, zvan u najamnike i zvan najamnikom, ovaj nacionalni gorostas znao je kako da se izdigne iznad svega toga kola i ostane sa Srbijom na raspe}u, kao svetac me|u farisejima, kao heroj me|u izdajnicima, kao orija{ me|u pigmejima. Poloàj ministra vojnog, koji mu politi~ki ra~uni i kombinacije protivno voqi wegovoj natovari{e na glavu, nije dodavao wegovom glasu ni ugledu, a vezivao mu je ruke i u vojnoj i u politi~koj akciji. Umesto da ostavi Draì slobodu akcije, da pored borbe protiv Nemaca i komunista pokrene i razvije i snage srpskog preporoda, londonska vlada imenuju}i ga ministrom vojnim od srpskih slobodara napravi Kraqevsku Jugoslovensku Vojsku u Otaybini, a od srpskog î~e gospodina ministra, ~ime ga veza i zarobi, prisiliv{i ga da po sili du`nosti brani kontinuitet skrhane pro{losti. Draà kao oficir Krune, nije imao drugog izlaza nego da po|e za svojim Kraqem i izbeglom vladom, ali time sebe nevoqno veza i ironijom sudbine baci u kolosek jednog od ~etvorice, koji bezose}ajno raskomada{e krvavu utrobu srpskog naroda. On nije mogao da ima Revolucionarnu Vladu, niti akcioni politi~ki program, on nije mogao niti smeo da narodu kaè novu re~ onda kada se ona najvi{e traìla, on je naspram komunisti~ke propagande i utopijskog “laàjevan|eqa” imao jedno re}i: “Za Kraqa i Otaybinu”. A to u tim sudbonosnim danima nije bilo dovoqno. Nedostatak diplomatskog znawa i umewa, odsustvo ugleda u zemqi i inostranstvu, londonskoj izbegli~koj vladi nisu dopu{tali niti da sama uspostavi vezu sa svojim ministrom vojske, niti da mu izdaje nare|ewa, niti da spre~i druge da to poku{avaju ~initi. Sav wihov rad sveden je na jalove poku{aje da se dodvore Englezima i nekolicini preostalih hrvatskih ministara. Draà Mihailovi} je izabrao “Kosovsku Liniju” i “Carstvo Nebesko”, mada on sebe u to doba nije video u metafizi~koj ulozi kosovskog viteza. îwenica je, me|utim, da su Ravna gora i Draà postali u narodu neka vrsta mita, jer je ideja otpora okupatoru palila ma{tu, a lik î~in i wegove rastu}e {umske vojske nadahwivao je anonimne narodne pesnike. Iz tog zanosa rodila se i Draìna himna: Planino, moja qubavi, planino, cvete ubavi, Tvoja su nedra mirisna, tvoja je du{a milosna, U tebi ìvot provode sinovi srpske slobode. ûvaj nam Draù junaka, narodnog borca prvaka. a kad do|e pred zoru, svi }emo sa wim u goru, U ime Kraqa i Boga, da nam se vrati sloboda. [to nam se sloboda nije vratila krivci nisu ni Draà ni srpski ~etnici, jer su jedini za Srpstvo i Ota~estvo poloìli ono najvrednije {to su imali, svoje ìvote. Ve}a `rtva od ove i nije dostupna ~oveku, ve} samo Bogu. Danas nas neprijateqi srpskog naroda ismejavaju {to pravimo legendu od jednog “pobe|enog generala”. Pre svega, Draà kao vojskovo|a nije bio potu~en u doslovnom vojni~kom smislu re~i. Wega nije ostavila ni wegova 824

li~na, ni komandantska hrabrost, wegova strategija nije bila pogre{na, a ni pobedni~ke trupe nisu bile superiorne wegovim borbenim jedinicama. Wegov vojni~ki poraz bio je potpuno izvan okvira wegovog delawa, posledica svetske politi~ke zavere. I nikakva odluka, nikakva mera s wegove strane nije to mogla izmeniti. Draìna veli~ina je istorijska i ve~na, jer su se u wemu sjedinile najboqe vrline srpskog naroda: hrabrost, strasna qubav slobode i prezir prema svim osvaja~ima i diktatorima, {irokogrudnost, ~ove~nost, po{tivawe demokratije i qudskih prava. Jednom re~ju, Draà je bio li~nost kojom se moglo meriti sve {to je ~isto, po{teno, uzvi{eno i narodsko. Bezazlenost, jedina mana koju je imao, {tetila je wegovom delu isto onoliko koliko je ne jednom u pro{losti {tetila celom srpskom narodu. Imao je sve vrline starih srpskih junaka, ali nijedne wihove mane: bio je pravedan kao Marko, ali bez wegove èstine; bio je junak kao Kara|or|e, ali nije bio nemilosrdan kao on; bio je mudar kao knez Milo{, ali bez wegove podmuklosti, lukav{tine i intriga, i uz sve to skroman i jednostavan, bez pompe i poze. Bio je ~ove~ni patriota i hri{}anin i nije hteo hiqadama srpskih ìvota pla}ati simpatije saveznika, kao {to su to u~inili komunisti. Veli~ina S^P i Draìna li~no bila je u tome {to je, uprkos najteìm okolnostima, nastavqao borbu na dva fronta, ostaju}i dosledan nacionalnim i demokratskim ciqevima svoje borbe. Ustani~ki i nacionalni karakter pokreta zahtevao je borbu protiv okupatora, dok je narodni i demokratski nametao otpore prema totalitarnom komunisti~kom pokretu. Kao {to nije kapitulirao 17. aprila 1941. godine, kada je fa{izam zavladao Jugoslavijom, Draà nije kapitulirao ni oktobra 1944. godine, kada je Titov pokret predvo|en sovjetskim tenkovima ovladao zemqom. On nije bio pristalica slobode i demokratije samo na papiru, nego je pokazao svojim delom da je spreman da se u wihovu odbranu i `rtvuje. O wemu }e najboqe svedo~iti wegova dela, a sudi}e potomstvo kad na wega bude gledalo iz dalekog istorijskog razmaka. Oficir, monarhista i diplomata u ~ijem pokretu su socijal-demokrati i republikanci sa~iwavali politi~ko vo|stvo. Srbin na ~iji poziv na ustanak Hrvati odgovaraju pokoqom Srba, a on u politi~kom rukovodstvu ima i Hrvate. Muslimani-usta{e koqu Srbe, a Mustafa Mulali}, kao ~lan CNK, izdaje muslimanski list “Istok”. Klevetan da predvodi pokret velikosrpske buròazije, a najve}i deo vojske i komandnog kadra sa~iwavali su mu seqaci. Hrvat-[umadinac i Srbin “pre~anin”. Samozvani razumnici prozva{e ga ludakom, jer simptome wegove bolesti oni nisu poznavali. I Sin|eli} je bio lud, i Tanasko Raji}, i Wego{ koji je sve, pa i vreme, merio “od propadenija carstva na{ega”, i ona 24 Crnogorca {to od turske vojske odbrani{e Ostrog, i Tripko Yakovi} {to sam do~eka tursku vojsku na tarskom mostu, i serdar Janko Vukoti} i wegovi |eti}i {to do jednog izginu{e na Mojkovcu brane}i prolaz Srbijancima. Ta bolest, to zavetno kosovsko ludilo, bilo je isto ono koje je Milo{a odvelo me|u 100.000 Turaka da im usred vojske raspori cara, ono koje je |a825

kona Avakuma oteralo na turski kolac, ono koje nam je odvelo vojsku i narod u beàniju i stradawe kroz albansku vrletiwu, ono kojeg nam je prepuna istorija od Lazara do Draè. (…) *** Ciq srpske opozicije Mi{qewe jednog istaknutog srpskog intelektualca u porobqenoj Otaybini, ~ije }e ime ostati u tajnosti do boqih prilika. Sedamdesetogodi{wi razvoj jugoslovenske dràve pokazao je da je srpskom narodu nemogu} zajedni~ki ìvot sa Slovencima i Hrvatima, a da ta dràva bude demokratska. Zato se srpska opozicija sve vi{e orijenti{e na iznalaèwe institucionalnih i dru{tvenih mogu}nosti za koncipirawe novog politi~kog programa. Me|utim, tu ve} dolazi do krupnog raskoraka me|u samim opozicionarima. Jedna grupacija, oni stariji, nije u stawu da se otarasi komunisti~kih predrasuda i marksisti~ke doktrine, pa svoju delatnost orijenti{e u pravcu reforme postoje}eg sistema, kako bi eventualno oìvotvorili neke wegove ideolo{ke postavke, kao na primjer o socijalizmu i samoupravqawu. Mla|i opozicionari su ve} razvili svijest da je sam komunizam jedna zlo~ina~ka ideologija, poput fa{izma, pa traè radikalni raskid s marksisti~kim dogmama i zabludama. Ja pripadam toj grupaciji. Moja politi~ka aktivnost je usmjerena ka stvarawu slobodnog i demokratskog dru{tva, koje }e karakterisati parlamentarizam, vi{epartijski sistem, slobodna inicijativa i trì{na privreda, te neprikosnovenost privatne svojine i uvo|ewe akcionarskih dru{tava. Srbi sa Slovencima nemaju nerije{enih teritorijalnih problema, tako da bi Sloveniji trebalo omogu}iti da se, kad god zaèli, izdvoji iz jugoslovenske federacije u sada{wim granicama slovenske federalne jedinice. Sa Hrvatima postoje nerije{ena teritorijalna pitawa. Granice budu}e srpske dràve obiqeìo je sam Paveli} jamama i gubili{tima na kojima je stradalo oko 1.500.000 Srba. Nijedno masovno srpsko grobqe iz Drugog svjetskog rata ne bi smjelo ostati van granica srpske dràve. To zna~i da bi Srbija obuhvatila i Makedoniju, Kosovo, Metohiju, Crnu Goru, Bosnu, Hercegovinu, veliki deo Dalmacije, Liku, Kordun, Baniju i dve Slavonije. (Slavoniju i Vojvodinu, prim. A. D. O.). U srpskoj dràvi bi se garantovala sva gra|anska politi~ka prava i slobode, te ravnopravnost bez obzira na ideolo{ka, politi~ka i religijska opredelewa. Li~nog sam mi{qewa da uskoro treba pristupiti stvarawu nove politi~ke partije na {irokoj demokratskoj platformi. Smatram da su dru{tveni uslovi za tako ne{to sazreli. Prva faza te akcije ve} traje. Srpski intelektualci ve} intenzivno rade na bu|ewu narodne svijesti. Svako novo kwièvno i nau~no djelo slo826

bodarske orijentacije krupni je korak u tom pravcu. Narod se sve slobodnije pona{a. Vlast je izgubila svaki autoritet. Policijska straà je jo{ uvijek vrlo jaka, pa zato nije uputno pisati bilo {ta o konkretnim namerama opozicije u politi~koj borbi koja se vodi. Na~elni politi~ki programi se mogu izraàvati. Ja sam to i u~inio u svojoj kwizi “Demokratija i dogma”. Me|utim, neposredni planovi dru{tva ne bi trebalo da budu dostupni na bilo koji na~in reìmu. *** Petar Milatovi} Skica za portret o najve}em srpskom pesniku posle Wego{a • (Kada pesnik pi{e o pesniku, dolazi u isku{ewe da kaè mnogo! Mene pla{i obrnuto!) Jedne no}i “Re~e mi jedan ~oek” da je to jedinstven slu~aj kada jedna kwiga doìvi jedanaest izdawa za jedanaest meseci. (Taj ~oek koji mi to re~e be{e poznati srpski kwièvnik Momir M. Vojvodi}, u Podgorici jo{ one 1972. godine.) Tragom te bespogovorne tvrdwe stadoh jednog dana pored “Me|e Vuka manitoga” u predstoje}em oburdavawu, zlu ne trebalo, da je gre{kom ne razi|u, ube|en da je Srpstvo dobilo novog pesni~kog Vladiku koji posle najnovije kwige “Kaà” posta op{tepriznati srpski pesni~ki Patrijarh! Re~ je o Matiji Be}kovi}u, najve}em ìvom srpskom pesniku koji u svojoj pesni~koj vokaciji ima heroiku Milo{a Obili}a, mudrost Vladike Danila, sarkazam Leca, snagu i lepotu mudrog Rada Tomova, bogato dostojanstvo sirotiwskog mora~kog kamena koji oduvek be{e srpski moralni kredit. Srpski kwièvnik, satiri~ar, dramati~ar, akademik Matija Be}kovi} je ro|en 29. novembra 1939. godine u Senti. Posle zavr{ene vi{e realne gimnazije u Vaqevu, studirao je kwièvnost u Beogradu. Kwièvne radove objavquje u najpoznatijim listovima i ~asopisima za kwièvnost i kulturu. U otaybini je poznat i kao pisac tekstova za radio, film i televiziju. Svojevremeno je objavqivao humoristi~ke i satiri~ne radove na kojima su se ve{tini mudre o{trine u~ili mnogi poznati satiri~ari. Prevo|en je na nekoliko svetskih jezika. Od kwiga izdvajam: “Vera Pavladoqska”, “Metak lutalica”, “Tako je govorio Matija”, “Re~e mi jedan ~oek”, “Me|a Vuka Manitoga”, “Kaà”. Ono {to Be}kovi}a izdvaja iz horskog pevawa u savremenom srpskom pesni{tvu i svrstava ga pored Wego{a je ~iweni~no postojawe svetlog trougla: moralnost, patriotizam i ~ojstvo, nasuprot najtamnijeg: licemerje, kukavi~luk i poganluk! Be}kovi} nije od onih pisaca koji traì inspiraciju u datom trenutku, koje po pravilu zavede dekadencija u sunovrat misli i ose}awa. Od onih je koji snagom svog stvarala~kog ponirawa u su{tinu narodne esencije usavr{ava lapidarnost re~i do najsavr{enijeg sjaja go827

vorewa, kada se pesni~ki govor prihvata kao sveta lekovitost u vremenu koje je obolelo od vlastitog antipoda – nevremena! Od onih je koji su zagledani u svevremenost pro{losti jasno vide}i budu}nost u onom obliku kojeg oblikuje sada{wost, najblià zaboravu! Ali i to ne po svaku cenu! Uslovno prihvatawe sada{wosti kao povoda je nadome{teno eti~kim shvatawem uzro~nosti. Onog trenutka kada se usvoji be}kovi}evski stil mi{qewa i govorewa presta}e bavqewe posledicama, od kojih srpski narod nema vremena i prostora za uzroke koji metastaziraju}im permanentnostima poprimaju osobine gumice za brisawe ~itavog jednog naroda! Etika Be}kovi}evog poetskog govora je vidqiva slepim poklonicima prava na postojawe po svaku cenu i onima koji to, poput Be}kovi}a, Vojvodi}a, Jovovi}a, Danojli}a, Simovi}a, Rakiti}a, \oga, Zaki}a, [e{eqa, Lubarde, Dra{kovi}a, Stojkovi}a, Kova~evi}a, Mihiza, Gavrilovi}a, Jevti}a, Komneni}a i mnogih drugih u otaybini i inostranstvu, koji postojawe po svaku cenu u startu odri~u, da se ne bi ciq dogodio i pre nego se prema wemu krene! U predwego{evsko i u vreme Wego{a srpski narod je imao dosta poturica! U predbe}kovi}evsko i u Be}kovi}evo vreme srpski narod ima previ{e pogurica koje ipak ne mogu da stanu u obim crnog trougla savesti: licemerje, kukavi~luk i poganluk! Be}kovi} filosofskom smireno{}u i satiri~nom o{trinom uspravqa pogurene, koji, za~u|eni lekovito{}u siline udarca re~i u mozak i srce, prvo iz znatièqe diù glavu gore i videv{i re~, koja prethodi svemu, ostaju uspravni u onoj meri u kojoj ki~ma nije deformisana za svoju prirodnu namenu! Be}kovi}eva sraslost sa duhom naroda iz kojeg je potekao obezbe|uje mu savremenu trajnost u svim narodima, jer svaki narod teì eti~koj sintezi u onoj meri u kojoj je dorastao da to u~ini. A srpski narod, koji je imao tu privilegiju da iznedri jednog Matiju Be}kovi}a, izme|u svog Savindana i Vidovdana izrastao je iznad doraslosti sopstvenom bolu. Ne prigu{uje ga ve} osmi{qava, kao “memento mori” izme|u svojih Savindana i Vidovdana po kojima se ve~nost ve~nosti u~i! Jedno od merila te savremenosti se zove Matija Be}kovi} u antologijskoj pesmi “Kosovo poqe”, koju “Srpska Borba” ponovo objavquje! Kosovo poqe Kradu mi pam}ewe, Skra}uju mi pro{lost, Otimaju vekove, Yamijaju crkve, Araju azbuku, êki}aju grobove, Izdiru temeq, Razme}u kolevku. Kud da ~ergam s Visokim De~anima? 828

Gde da predignem Pe}ar{iju? Uzimaju mi ono [to nikome nisam uzeo, Moje lavre i prestonice, Ne znam {ta je moje, Ni gde mi je granica, Narod mi je u najmu i rasejawu, Pale mi tapije I zatiru postojanstvo. Zar da opet zatrapim Svete Arhangele? Da mi pomunare ponovo Qevi{ku O~ni ìvac su mi odavno rasturili, Sad mi i beli {tap otimaju @rtveno poqe sa krvavom travom Ne smem da kaèm da je moje. Ne daju mi da u|em u ku}u Kaù da sam je prodao, Zemqu koju sam od neba kupio Neko im je obe}ao. Ko im je obe}ao Taj ih je slagao, [to im ne obe}a Ono {to je wegovo? Zato juri{aju na mene udruèni Kivni {to sam ih poznao. Beograd, 1987.

Matija Be}kovi} ***

Vuk Dra{kovi} o Spomen hramu Svetog Save na Vra~aru List Srpske Patrijar{ije “Pravoslavqe”, od 1. aprila ove godine, objavio je razgovor svog urednika sa srpskim kwièvnikom Vukom Dra{kovi}em. Za ~itaoce “Srpske Borbe” prenosimo jedan deo tog razgovora uz jednu dopunu, Vuk Dra{kovi} naziva Srbima one koji su ru{ili i palili srpske svetiwe posle rata. Tu moramo da podvu~emo jednu zna~ajnu stvar: oni koji veruju u Boga i Svetoga Savu i oni koji u ime marksisti~ko-lewinisti~ke ideologije rade protiv svog naroda ne pripadaju vi{e istom narodu! • Pozvani ste iz Australije da, zajedno sa profesorom arh. Brankom Pe{i}em, protomajstorom Spomen-hrama Svetog Save, i kwièvnikom Dankom Popovi}em, drìte predavawa i vodite razgovore o Spomen-hramu. îme ste se rukovodili prihvataju}i taj poziv? 829

Hram Svetog Save gradi se sad i nikad vi{e u srpskoj istoriji. Naravno da sam bio po~astvovan pozivom iz Australije, ali sam, pre svega, bio posti|en. Za{to posti|en? Zato, o~e Mi}o, {to pripadam najgoroj i najmawe svetosavskoj generaciji Srba otkako Svetosavqe postoji. Do mog ro|ewa, a ro|en sam 1946. godine, na{e crkve, na{e manastire, na{u kulturnu ba{tinu i spomenike ru{ili su, palili i pqa~kali Turci, Arnauti, latinski krsta{i, hrvatske i muslimanske usta{e, razne tu|e vojske. Nekako mojim ro|ewem, zapo~ela je “revolucionarna era” kada su se Srbi latili poslova koje su do tada, ponavqam, iskqu~ivo obavqali srpski du{mani. Srbi su u spaqene srpske crkve spra}ali ovce i goveda. Srbi su kritikovali srpsku istoriju, satirali srpsku tradiciju, zabrawivali krsne slave i obi~aje. Srbi su minirali srpsku crkvu u \akovici, u kojoj su bili sahraweni kosturi srpske dece pomrle od gladi u Prvom svetskom ratu, u Albaniji. Srbi su naredili da se, od cigala te crkve, sagrade javni klozeti u \akovici… To i takvo pokolewe ’srpsko’ (ûdni su, zbiqa, putevi Gospodwi!) dobija u zadatak da zida Hram Svetog Save, najve}u na svetu sakralnu gra|evinu pravoslavqa! Kako, o~e Mi}o, da ne budem posti|en? • [ta za vas, kao srpskog kwièvnika ~ije se pero ne su{i, zna~i izgradwa Spomen-hrama Svetog Save? To je hram na{eg i nacionalnog i qudskog pokajawa, iskupqewa i pomirewa, najkra}e kazano. [ansa je to, zapravo, da se o~istimo od tolikih grehova po~iwenih u ime samozvanih bogova i wihove jedine istine, da priznamo svoju plitku pamet i duboke zablude, da okon~amo gra|anske, klasne, ateisti~ko-teisti~ke i ostale ratove, mr`we i podele, da jedni drugima oprostimo i omogu}imo dana{wem potomstvu Svetog Save, wegovom najgorem i najnesrpskijem potomstvu, da se izvu~e iz mo~vare duhovnog, moralnog, ekonomskog i sveop{teg propadawa i da se uhvati u kolo sa civilizovanim, demokratskim, kulturnim i sre}nim narodima. Filip Fi{wi} bi, verovatno, rekao da je zidawe Hrama posledwa “nebeska prilika” Srbima da se urazume. • S obzirom na ìvot i delo Sv. Save, koje ste tako dobro prou~ili, da li je mogao biti primerniji, da ne kaèmo adekvatniji, vidqiv znak zahvalnosti srpske svome prvom svetitequ i prosvetitequ? Rastko-Sava Nemawi} je bio ne samo najve}i na{ svetiteq, ve} i najve}i pomiriteq. Nema tako grandiozne crkve, biblioteke koju on ne zasluùje. Samim Hramom, kao gra|evinom, mi se, me|utim, ne}emo oduìti ni~emu i nikome, ako nastavimo da reìmo jedni na druge iz svojih ratnih, klasnih, provincijskih, idejnih, crkvenih i ostalih srpsko-srpskih rovova. [ta }e nam Hram Svetog Save, ako srpski nacionalni i duhovni prostor u Jugoslaviji ostane i razjediwen i neza{ti}en od pogroma, skrnavqewa i novog parcelisawa. Ako na{i univerziteti i daqe budu {kolovali stru~wake Amerikancima, Nemcima ili Francuzima. Ako dva miliona Srba rasutih po belom svetu ne steknu garancije da se sa svojim kapitalom i svojim znawem mogu vratiti u Otaybinu, bez rizika da ih ovde isle|uju i zatvaraju, pa ma kakvo wihovo politi~ko uverewe da je. Ako Srbija ne postane dràva i ako u toj Srbiji gra|ani ne steknu pravo da biraju najboqe i najspo830

sobnije, umesto da im se name}u najpravoverniji i najpodobniji. Ako … duga~ak je spisak tih ako, ali drugog ni pre~eg puta da se oduìmo Svetom Savi i celokupnoj svojoj tradiciji ja ne vidim.

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 30. 8. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Dopis Saveznog suda br. 275/88 kojim se traè razlozi uskra}ivawa prava na PI Vojislavu [e{equ – kako bi isti mogao odlu~ivati po zahtevu za vanredno preispitivawe presude. (potpis redigovan) Savezni sud Uiss broj 275/88 Beograd, 30. 8. 1988. godine Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SR Srbije Beograd, Kneza Milo{a 103

Veza: va{ akt br. 27-351/87 od 14. 7. 1988. godine Protiv presude Vrhovnog suda Srbije U broj 1331/87 od 26. 1. 1988. godine, koja je doneta u predmetu izdavawa putne isprave, zahtev za vanredno preispitivawe iste podneo je Vojislav [e{eq iz Beograda. S obzirom da je osporeno re{ewe doneto na osnovu ovla{}ewa iz ~lana 43, stav 5 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ, to nisu navedeni razlozi kojima se organ rukovodio pri dono{ewu negativnog re{ewa. Kako u spisima nema podataka na osnovu kojih je utvr|eno da postoje zakonske smetwe iz ~lana 43, stav 1, ta~ka 6 navedenog zakona za izdavawe putne isprave imenovanom, to molimo da nam dostavite podatke o tome (akt broj 557/1-II od 8. 10. 1987. godine), kako bi mogli da odlu~imo po zahtevu za vanredno preispitivawe navedene presude Vrhovnog suda Srbije. Poverqivu dokumentaciju }emo vratiti odmah nakon odlu~ivawa po zahtevu. Predsednik ve}a sudija, Marko Gligorovi}

CCLXXX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 31. 8. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o izvr{enom fotodokumentovawu Na osnovu saglasnosti zamenika na~elnika Uprave sp. br. 01-1165 od 23. 8. 1988. godine, izvr{eno je, 25. 8. 1988. godine, u restoranu “Venecija” u Ze831

munu fotodokumentovawe kontakta Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici) sa saradnikom SDB RSUP-a SR BiH. Primena ove mere dogovorena je na sastanku u SDB SSUP-a dana 22. 8. 1988. godine. Primedba: U prilogu bele{ke dostavqamo V sektoru USDB i III sektoru SDB RSUP-a SR Srbije po jedan album sa fotografijama navedenog kontakta. Jedan primerak ovog albuma trebalo bi dostaviti SDB RSUP-a SR BiH. Kucano u 4. primerka. Operativni radnik (potpis redigovan)

CCLXXXI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 1. 9. 1998. godine Na osnovu ~lana 81 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, dajemo predlog za primenu mere upozorewa. Vojislav [e{eq, od oca Nikole i majke Danice, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, po zanimawu doktor pravnih nauka, nezaposlen, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, vodi se kao OO u ovoj Upravi zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. Vojislav [e{eq je po preseqewu u Beograd, juna meseca 1986. godine, nastavio da ekstremno istupa sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma. Neka wegova javna istupawa, posebno na tribinama u Domu omladine i Patrijar{iji SPC, kao i na “okruglom stolu” u Murskoj Soboti, imala su i obele`ja krivi~nog dela zbog kojeg je ranije ve} jednom su|en. Primenu mere upozorewa Vojislavu [e{equ predlaèmo imaju}i posebno u vidu da je u nekim svojim otvorenim pismima, upu}enim pojedinim li~nostima iz partijskog i dràvnog vrha zemqe, te{ko oklevetao SDB, odnosno Jugoslaviju, optuùju}i ih za dràvni terorizam, {to, s obzirom da su pisma dospela u javnost, moè imati negativne posledice po me|unarodni ugled Jugoslavije i wenu politiku. Meru upozorewa Vojislavu [e{equ predlaèmo i na osnovu akta SSUP-a SDB br. 18134/2 od 1. 8. 1988. godine. (redigovano) Kucano u 2 primerka. (potpis redigovan) 832

(potpis redigovan)

Na osnovu ~lana 81 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, dajem odobrewe za primenu mere upozorewa prema Vojislavu [e{equ. (potpis redigovan)

CCLXXXII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0056 2. 9. 1998. godine

Slu`bena bele{ka o upozorewu [e{eq Vojislava Na osnovu odobrewa zamenika na~elnika USDB za Beograd, st. pov. br. 01-1193 od 1. 9. 1988. godine, a u vezi sa zahtevom SDB SSUP st. pov. 18134/2 od 1. 8. 1988. godine, te u skladu sa Akcionim programom SDB na suzbijawu delatnosti gra|anske desnice i drugih antisocijalisti~kih snaga, dana 1. 9. 1988. godine, u prostorijama Uprave izre~ena je mera upozorewa [e{eq Vojislavu, od oca Nikole i majke Danice, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, Srbin, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, nezaposlen, stalno nastawen u Beogradu, naseqe Zemun Poqe, ulica Mihajla Pupina br. 14. U toku izricawa mere upozorewa, [e{equ je predo~eno slede}e: da Slu`ba dràvne bezbednosti raspolaè saznawima i podacima da je isti, i nakon preseqewa iz Sarajeva u Beograd 1986. godine, nastavio sa svojom neprijateqskom delatno{}u protiv SFRJ sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma; da je tu svoju delatnost posebno ispoqavao na raznim skupovima i tribinama (Patrijar{ija SPC, Dom omladine, UKS), na “okruglom stolu” u Murskoj Soboti, u seriji kwiga, od kojih su neke zbog toga i zabrawivane, u pismima koje {aqe dràvnim i partijskim rukovodiocima i dr. Upozoren je da su wegovi istupi grubi, pau{alni i bez argumentacije, tj. da baziraju na raznim pri~ama i insinuacijama. Predo~eno mu je da wegovi istupi sadrè elemente krivi~nih dela i da }e SDB nakon ovog upozorewa, tj. u slu~aju da nastavi sa takvom delatno{}u preduzeti odgovaraju}e represivne mere u skladu sa svojim zakonskim ovla{}ewima. [e{equ je skrenuta posebna pa`wa da isti u svojim “pismima” koja umnoàva i rastura u zemqi, bez ikakvih dokaza iznosi te{ke optu`be na ra~un Slu`be dràvne bezbednosti, odnosno SFRJ za dràvni terorizam, {to moè imati posledice ne samo po ugled zemqe, ve} i po wega samog ako sa takvim insinuacijama nastavi. Na pitawe na osnovu ~ega Slu`bu optuùje za smrt Radomira Radovi}a, iako i sam, kao u~esnik doga|aja oko 26-orice, zna da Slu`ba sa tim nema nikakve veze, [e{eq je izjavio da nema konkretnih dokaza, ve} da je do 833

takvog zakqu~ka do{ao na osnovu kontradiktornih saop{tewa za javnost, te na osnovu toga {to advokatu porodice nije dozvoqeno da prisustvuje obdukciji. Kada je upozoren da to nisu nikakvi dokazi i upitan za{to se, ako je ve} zainteresovan, nije obratio Institutu za sudsku medicinu, radi dolaèwa do prave istine, tj. dokumentacije o Radovi}evoj smrti, [e{eq je slegao ramenima, a zatim izjavio da nema ni{ta protiv SDB, ve} protiv koordinatora svih slu`bi bezbednosti Jugoslavije. [e{eq je odmah upozoren da ovo nije “tribina”, te da o tome ne moè govoriti. Na kraju razgovora izjavio je da je upozorewe dobro razumeo, te da u vezi sa tim nema {ta da izjavi. (potpis redigovan)

CCLXXXIII Socijalisti~ka Republika Bosna i Hercegovina Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbjednosti – Sarajevo Dana 2. 9. 1998. godine Prate}i neprijateqsku djelatnost emigrantske organizacije SKK “Sveti Sava” iz Ciriha, Slu`ba je do{la do podataka o sprezi inostranog faktora i nekih ekstremnih gra|anskih desni~ara na planu ru{ewa ustavnog poretka u SFRJ. Ve} duè vrijeme SDB prati neprijateqsku djelatnost emigrantske organizacije Srpski kulturni klub “Sveti Sava”1) – SKK “Sveti Sava” i dosada{wim radom do{la je do provjerenih podataka o sprezi rukovodstva navedene organizacije sa pojedinim srpskim nacionalistima i pripadnicima gra|anske desnice radi zajedni~kog nastupa i sinhronizacije neprijateqske djelatnosti protiv SFRJ. Do sada je utvr|eno da je Boì} Mile,2) rukovodilac SKK “Sveti Sava” iz Ciriha – [vicarska, uspostavio ~vrste veze i ilegalne kanale sa [e{eq Vojislavom3) iz Beograda, kojem obezbje|uje {tampawe i rasturawe wegovih tekstova u inostranstvu,4) dijelom finansira wegovu neprijateqsku djelatnost5) i me|usobno razmjewuju mi{qewa i usagla{avaju stavove o pravcima daqe djelatnosti u zemqi. Isto tako, prema raspoloìvim saznawima Slu`be, sa [e{eqom je uspostavio vezu i ekstremista Raki} Vidosav.6) Analizom raspoloìvih podataka o sprezi navedenih lica, vidqivo je da je ona, kako se bezbjednosna situacija u SFRJ uslo`wava, sve intenzivnija i dru{tveno opasnija. Naro~itu bezbjednosnu pa`wu sa ovog aspekta zasluùje pismo koje je [e{eq po~etkom ove godine preko kurira uputio Boì} Milu, a u kome je saèto iznio platformu djelovawa opozicionih snaga u zemqi i {to je ~etni~ka emigracija iz SAD u ciqu rasturawa u SFRJ i inostranstvu {tampala kao letak pod naslovom “Ciq srpske opozicije”. 834

U navedenom pismu, odnosno letku, [e{eq, izme|u ostalog, navodi da “pripada mla|oj generaciji opozicionara,7) antikomunista po uvjerewu, ~ija je politi~ka aktivnost usmjerena na stvarawe srpske nacionalne dràvne zajednice koja bi obuhvatila Makedoniju, Kosovo, Metohiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, veliki dio Dalmacije, Liku, Kordun, Baniju i dio Slavonije, i bila ure|ena na principima zapadne parlamentarne demokratije”. U tom kontekstu isti~e da treba u zemqi “pristupiti stvarawu nove politi~ke partije”, za {ta su, po wegovom mi{qewu, dru{tveni uslovi sazreli, jer je “vlast izgubila svaki autoritet”. U odgovoru na ovo pismo, koji je centrala SKK “Sveti Sava” iz îkaga, SAD, preko Boì} Mila, odnosno wegovog “ilegalnog” kanala uputila [e{equ, se izme|u ostalog navodi: “Poslati projekat “Ciq srpske opozicije” smo prou~ili i prodiskutovali. Na{e mi{qewe je slede}e: 1. Na~elno smo saglasni sa sadrìnom projekta; 2. Stav grupacije starijih opozicionara nije apsolutno prihvatqiv. Mi smo protiv svake reforme postoje}eg sistema i wegovog daqeg odràvawa, jer ozdravqewe komunisti~kog bolesnika ne donosi slobodu srpskom narodu. Promenom sada vode}ih komunista drugim komunistima bi bilo “sja{io kurta, a uzja{io murta”. Isto tako, ne dolazi u obzir preuzimawe vlasti od strane JNA, jer je ona odani organ Komunisti~ke partije Jugoslavije; 3. Stav mla|ih opozicionara potpuno je prihvatqiv. Bez slobode, jedinstva i nezavisnosti srpskog naroda nema mu opstanka; 4. Mi ho}emo oslobo|ewe i ujediwewe celog srpskog naroda i obrazovawe srpske nacionalne dràvne zajednice; 5. Mi ho}emo da narodne i dràvne poslove vode najboqi sinovi srpskog naroda – izabrani slobodnom voqom naroda; 6. Ne}emo dràvu koja }e biti protiv srpskog naroda, kakva je dana{wa SFRJ. Da bi se sve ovo moglo provesti treba imati kao glavni ciq stvarawe nacionalne svesti kod naroda, naro~ito omladine. Taj rad mora biti dobro organizovan, vo|en i spreman za izvr{ewe promene postoje}eg stawa – obarawa komunisti~kog sistema. Sve ovo treba raditi u tesnoj saradwi sa Srpskom pravoslavnom crkvom, jer ona organizacijski postoji i kao takva od postoje}eg reìma je priznata. Nadamo se da smo na{li puteve na{eg razumevawa i saradwe”. Polaze}i od naprijed navedenog, kao i ~iwenice da je jedan od najuticajnijih ~lanova Centrale SKK “Sveti Sava” u îkagu – SAD, dr Milorad Fra{kovi},8) utvr|eni agent CIA i savjetnik “Bijele ku}e” za pitawe Balkana, da Boì} radi direktno pod wegovim uticajem, procjewujemo da iza ove aktivnosti stoji strani faktor, da je to jedna od formi djelovawa snaga specijalnog rata koja ima za ciq daqe destabilizovawe i ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka u SFRJ. S tim u vezi, interesantno je da je centrala SKK “Sveti Sava” iz îkaga, ovih dana naloìla Boì}u da stupi u 835

kontakt sa Zulfikarpa{i} Adilom,9) pripadnikom “Nove demokratske alternative”10) – NDA, obavje{tavaju}i ga da Zulfikarpa{i} ima velik broj istomi{qenika u zapadnoevropskim zemqama i da finansira odre|ene protestne skupove u SFRJ, koje bi trebalo “preusmjeravati” tako da zahtjevi sa ovih skupova budu identi~ni zahtjevima “opozicije”. Na ozbiqnost sprege ekstremne emigracije i stranog faktora sa [e{eqom i wihovog nastojawa da u zemqi razviju {iru ilegalnu neprijateqsku djelatnost, pored navedenog ukazuje i ~iwenica da se sluè metodima konspirativnog rada, u kom ciqu je Boì} ovih dana dostavio [e{equ tri lozinke kojima bi se legitimisale wegove veze iz inostranstva, a koje bi [e{eq bez rezerve trebao prihvatiti nakon {to bi mu ovi saop{tili jednu od tih lozinki. Naro~itu pa`wu sa bezbjednosnog apsekta zasluùju [e{eqevi stavovi, tvrdwe i poruke koje je nedavno uputio rukovodstvu emigrantske organizacije SKK “Sveti Sava” iz Ciriha. Tako je, komentari{u}i stawe u zemqi, istakao “da sada{wa situacija u Srbiji ide na ruku opoziciji”, te da }e se “tokom septembra desiti krupne stvari” kada }e “Srbija dobiti granice tzv. velike Srbije bez pokrajina, a u sklopu koje bi bila i Crna Gora”. U vezi s tim, napomenuo je da }e se u septembru ove godine u Beogradu odràti protestni miting ispred zgrade CK SKJ kome }e, prema wegovoj procjeni, “prisustvovati oko milion Srba”, {to }e biti “povod i kqu~ni momenat” za promjene u Srbiji. Naglasio je tako|e da }e “opozicija”, “ukoliko se ostvare predvi|awa o novim granicama tzv. velike Srbije bez pokrajina, nakon Crne Gore krenuti u ofanzivu i prema Bosni i Hercegovini”. Neuspjeh opozicionih snaga u navedenom smislu vodio bi, kako je [e{eq rekao, “preuzimawu vlasti od strane armije”, kada bi se “svi mi iz opozicije na{li iza brave”. Govore}i o dru{tvenom trenutku u kojem treba da se dogode naprijed navedene promjene, [e{eq je istakao da }e se one ba{ sada ostvariti zahvaquju}i angaòvawu nekih va`nih osoba iz Beograda sa kojima su oni iz “opozicije”, navodno, u direktnom i indirektnom kontaktu. Tako|e je naveo da je on kontaktu sa jednim brojem studenata (nije konkretnije obrazlagao) ~ija je uloga, prema wegovim rije~ima, za sada, “u opoziciji potpomaù}a”. Imaju}i u vidu stavove iznijete u projektu “Ciq srpske opozicije”, te ~iwenicu da je Slu`ba do{la do podataka da je spoqni i unutra{wi neprijateq prihvatio konkretnu i jedinstvenu platformu u ciqu ru{ewa Ustavom utvr|enog dru{tveno-politi~kog sistema u SFRJ, cijenimo da tekst “platforme” nije samo [e{eqevo, nego djelo wegovih istomi{qenika u zemqi. Navedena saznawa, sa bezbjednosnog aspekta, SDB cijeni veoma zna~ajnim i u skladu s tim je preduzela potrebne mjere i radwe na wihovom produbqavawu, te pra}ewu i onemogu}avawu neprijateqske djelatnosti pripadnika gra|anske desnice, nacionalista i kleronacionalista da u sprezi sa ekstremnom emigracijom i stranim faktorom organizuju {iru neprijateqsku aktivnost usmjerenu na ru{ewe Ustavom SFRJ utvr|enog poretka. Prilog: letak “Ciq srpske opozicije”. 836

Fusnote: 1) Srpski kulturni klub “Sveti Sava” osnovan je 1938. godine u Beogradu, po ugledu na neka sli~na udruèwa hrvatske i slovena~ke buròazije i djelovao je do po~etka rata. Wegov rad je obnovqen 1944. godine u SR Wema~koj, a po zavr{etku rata sjedi{te mu je bilo u Francuskoj i od 1950. godine u SAD (îkago i Wujork). Od samog osnivawa osnovni elementi u neprijateqskoj djelatnosti ove organizacije su velikosrpski nacionalizam, separatizam i antikomunizam, a sa tih pozicija djeluje i danas razvijaju}i intenzivnu propagandnu aktivnost protiv SFRJ. 2) Boì} Mile, sin Dragi}a, ro|en 8. 10. 1926. godine u Kordunskom Leskovcu – Sluw, emigrirao 1962. godine u Cirih – [vicarska, gdje je rukovodilac emigrantske organizacije Srpski kulturni klub “Sveti Sava”. 3) [e{eq Vojislav, sin Nikole, ro|en 1954. godine u Sarajevu, Srbin, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, su|en 1984. g. u Sarajevu zbog djelovawa sa pozicija gra|anske desnice. Sada stalno nastawen u Beogradu, gdje je nastavio sa neprijateqskom djelatno{}u. 4) Prema na{im saznawima [e{eq je do sada dostavio Boì}u svoje kwige: Disidentski spomenar, Demokratija i dogma, Pravo na istinu, Kwige za loma~u, Suo~avawa sa samoupravqawem, fotokopije pisama koja je upu}ivao na adrese Predsjedni{tva SFRJ, Skup{tine SFRJ, general-majoru Ahmetu Hayi}u – vrhovnom vojnom tuìocu JNA, i Bo{ku Kruni}u, ~lanu Predsjedni{tva CK SKJ. 5) Prema provjerenim saznawima Slu`be, Boì} Mile je [e{equ do sada dostavio 1700 {vicarskih franaka. 6) Raki} Vidosav, sin Dragoquba, ro|en 1. 9. 1933. godine u Gorwoj Trep~i, â~ak, dràvqanin SFRJ, emigrant, tako|e ~lan SKK “Sveti Sava” u Cirihu – [vicarska. 7) Prema [e{equ, paralelno sa ovom postoji i starija grupa opozicionara “koja ne moè da se otarasi komunisti~kih predrasuda i marksisti~ke doktrine, pa svoju djelatnost orijenti{e u pravcu reforme postoje}eg sistema”. 8) Milorad Dra{kovi}, rodom iz SR Srbije, emigrant u SAD-u, brat Dra{kovi} Slobodana, ministra unutra{wih poslova biv{e Jugoslavije koji je obnovio rad emigrantske organizacije SKK “Sveti Sava” i bio wen rukovodilac u SAD do smrti. 9) Zulfikarpa{i} Adil, sin Huseina, ro|en 1922. godine u Fo~i, dràvqanin SFRJ, zavr{io trgova~ku akademiju, emigrant od 1946. godine u [vicarskoj, obavje{tajno interesantan i osniva~ “Bosanskog instituta” u Cirihu iz kojeg se odvija intenzivna subverzivno-propagandna djelatnost protiv SFRJ. 10) “Nova demokratska alternativa” okupqa tzv. intelektualni dio emigracije koji djeluje na platformi objediwavawa emigrantskih grupacija u ciqu stvarawa jedinstvenog fronta na ru{ewu ustavom utvr|enog poretka u SFRJ i formirawa “tre}e Jugoslavije” na principima demokratije zapadnog tipa.

CCLXXXIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 6. 9. 1988. godine.

Slu`bena bele{ka o aktivnosti Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici) Posle preseqewa u Beograd juna 1986. godine, Vojislav [e{eq je nastavio da ekstremno istupa sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma. (redigovano) [e{eq je svoje ekstremne stavove iznosio i javno, istupaju}i na tribinama, kroz otvorena pisma upu}ena na vi{e li~nosti iz 837

partijskog i dràvnog rukovodstva zemqe, te kroz {tampawe i rasturawe kwiga koje su uglavnom bile zabrawivane. Tako je Vojislav [e{eq na tribini – promocija kwige “Na braniku vere i nacije”, autora dr @arka Gavrilovi}a, (redigovano) odrànoj 4. 11. 1986. godine u sali Patrijar{ije SPC, izme|u ostalog rekao: “… ono {to predstavqa najbolniju ranu na dana{wem tijelu srpskog naroda je genocid koji se odvija ne samo na Kosovu i Metohiji, koji se odvija u Bosni i Hercegovini, u Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji, Crnoj Gori i Vojvodini”…, “… U Bosni i Hercegovini sude i odvode na robiju sve{tenike pravoslavne crkve. Iz Hrvatske, Slavonije i Dalmacije srpsko stanovni{tvo se masovno iseqava, dok u Crnoj Gori negiraju i samo srpsko ime narodu koji predstavqa cvijet srpstva…”, “… Ono {to nama preostaje danas da radimo, to su javni protesti, grupni i pojedina~ni, i verbalni i pisani. Ali, ono {to se moè uraditi, to je akcija na jednom op{tem planu koja bi, u ovom slu~aju sad, iscrpila i prevazi{la obim rasprava ovog ve~era{weg na{eg razgovora…”. Na tribini odrànoj 8. 12. 1986. godine u Domu omladine Beograda, [e{eq je u svojoj diskusiji rekao da je nema~ki pravnik Hans Kelzen u svojim radovima upore|ivao marksiste sa li~nostima iz hri{}anske religije, pa je Marksa upore|ivao sa Bogom, Lewina sa Isusom, Tita sa ê Gevarom, Patrisom Lumumbom, a {to se wega ([e{eqa) ti~e, “Josipa Broza Tita je mogao upore|ivati sa satanom”. Vojislav [e{eq je 13. 5. 1988. godine u~estvovao na okruglom stolu u galeriji Mi{ka Krawca u Murskoj Soboti, gde je, pored ostalog, rekao: “… Branko Mikuli}, koji je jo{ u to vreme duboko bio u aferama, u~vrstio li~nu mo} u Bosni i Hercegovini…”, “… i {to je Stane Dolanc, kao predsednik Saveznog saveta za za{titu ustavnog poretka, glavni {ef svih obave{tajnih i kontraobave{tajnih slu`bi u Jugoslaviji. Ja sam se direktno wemu obratio. I umjesto da ga molim, ja sam na wegovo nasiqe jednim verbalnim nasiqem s druge strane, u svom pismu naveo ~itav niz politi~kih i drugih skandala u koje je ume{an Stane Dolanc… 6. 4. 1988. godine sam mu poslao novo pismo i podneo sam krivi~nu prijavu protiv Staneta Dolanca saveznom javnom tuìocu Milo{u Baki}u…”. “… To pismo je puno podataka. Ja se tu pozivam i na dràvni terorizam, kojim se bavi jugoslovenska dràva, u koji je umje{an i Dolanc, jer je u to vrijeme bio najvi{i dràvni i partijski funkcioner, u vrijeme kada je donesena partijska odluka da se u Rumuniji … Dap~evi} i doveden u SFRJ, da se u [vajcarskoj… da se kidnapuje dr Mileta Perovi} i dovede u Jugoslaviju, da se u [paniji kidnapuje dr îèk i dovede u Jugoslaviju…”. [e{eq je u toku posledwih godinu dana napisao i vi{e tzv. otvorenih pisama naslovqenih raznim licima iz dràvnog i partijskog rukovodstva zemqe. Pored dva pisma upu}ena Hamdiji Pozdercu, tada{wem potpredsedniku Predsedni{tva SFRJ, [e{eq je 7. 12. 1987. godine i 6. 4. 1988. godine uputio dva pisma Stanetu Dolancu i naslovio ih sa “Gospodinu Stanetu Do838

lancu, ~lanu Predsjedni{tva SFRJ” (prvo), i “Drugo otvoreno pismo gospodinu Stanetu Dolancu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ”, a 28. 6. 1988. godine uputio je “General-majoru Ahmetu Hoyi}u, vrhovnom vojnom tuìocu JNA”, “krivi~nu prijavu protiv gra|anina Staneta Dolanca, dru{tvenopoliti~kog radnika, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo odavawa vojne tajne, sankcionisano ~lanom 224 Krivi~nog zakonika SFRJ, a u vezi s krivi~nim djelom kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa iz ~lana 114 KZ SFRJ”. [e{eq je 6. 4. 1988. godine uputio “Gospodinu Milo{u Baki}u, saveznom javnom tuìocu SFRJ”, krivi~nu prijavu protiv gra|anina Staneta Dolanca, dru{tveno-politi~kog radnika, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no djelo kontrarevolucionarnog ugroàvawa dru{tvenog ure|ewa, sankcionisano ~lanom 114 Krivi~nog zakona SFRJ”, a istog dana uputio je pismo i “Gospodinu Dobroslavu ]ulafi}u, saveznom sekretaru za unutra{we poslove SFRJ”. U pismu “Gospodinu Stanetu Dolancu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ” od 7. 12. 1987. godine [e{eq je, pored ostalog, naveo: “… Upitaj se i sam kuda bi me sve moglo odvesti ispitivawe okolnosti ubistva \urekovi}a, ili, pak, ne{to ranije, ako se tom poslu studioznije posvetim, otmice recimo pukovnika Vladimira Dap~evi}a u Rumuniji, dr Milete Perovi}a u [vajcarskoj, profesora Vjenceslava îèka u Italiji, itd. Ube|en sam da }e{ se sloìti sa mnom da bi i jugoslovensku i me|unarodnu javnost mnogo interesovale okolnosti pod kojima je 9. avgusta 1974. godine iz sobe 1005 hotela “Dorobantis”, u Bukure{tu, kidnapovan Vladimir Dap~evi}, da bi “Politika” tek 24. decembra objavila da je uhap{en na teritoriji Jugoslavije. Me|utim, javnost nikada nije obave{tena da su tom prilikom likvidirani \or|e Stojanovi} (ro|en 19. februara 1937. godine u Beogradu, jedan od funkcionera Komunisti~ke partije Francuske, sekretar organizacije devetnaestog pariskog arondismana) i Aleksandar Opojevi} (ro|en u selu Ada{evci, prvoborac, pukovnik JNA, kome su usta{e u toku rata poklale dvanaest ~lanova porodice)”. Pored navedenih, [e{eq je 30. 4. 1988. godine napisao “Otvoreno pismo gospodinu Branku Mikuli}u, predsedniku SIV-a SFRJ”, 23. 5. 1988. godine pismo “Gospodinu Raifu Dizdarevi}u, predsedniku Predsedni{tva SFRJ”, i 14. 7. 1988. godine “Otvoreno pismo gospodinu Bo{ku Kruni}u, ~lanu Predsedni{tva SKJ”. Sva navedena pisma Vojislav [e{eq je umnoìo i podelio svojim istomi{qenicima, koji su ih daqe rasturali. Pismo upu}eno Hamdiji Pozdercu bilo je objavqeno u mariborskom listu “Katedra”, a pismo upu}eno Stanetu Dolancu bilo je objavqeno u qubqanskom listu “Tribuna”. Pored navedenog, [e{eq je po preseqewu u Beograd samostalno {tampao i izdao slede}e kwige: “Hajka na jeretika”, “Demokratija i dogma”, “Disidentski spomenar”, “Pravo na istinu”, “Kwige za loma~u”, “Osvajawe slobode” i “Suo~avawa sa samoupravqawem”, od kojih su prvih pet navedenih odlukama nadle`nih sudova trajno zabrawene za {tampawe i rasturawe. Na su|ewima prilikom zabrana navedenih kwiga, [e{eq je otvoreno iznosio svoje ekstremne stavove. 839

[e{eq je tako|e najavio da }e do kraja godine {tampati i osam novih kwiga, i to: “Pledoaje za demokratski ustav”, “Debrozovizacija dru{tvene svijesti”, “Razarawe srpskog nacionalnog bi}a”, “Sizifovska sudovawa”, “Robija{ke meditacije”, “Horvatove usta{ke fantazmagorije”, “Bal vampira” i “Fenomenologija balkanskog despotizma”. Napomena: (redigovano)

Dodatni list uz dokument Datum pisawa: 10. 9. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Saop{tewe br. 20 Inicijativnog odbora Fonda solidarnosti Prilog: 1 (strana – 8) (potpis redigovan) Inicijativni odbor Fonda solidarnosti

Beograd, 10. septembra 1988. godine

Saop{tewe broj 20 Demokratskoj jugoslovenskoj javnosti Inicijativni odbor Fonda solidarnosti obavje{tava cjelokupnu demokratsku jugoslovensku javnost da je s velikim zaprepa{}ewem primio k znawu vijest o krajwe ne~asnom postupku novinara Du{ana Bogavca, ~lana Inicijativnog odbora, koji je, daju}i izjavu za poznato bosanskohercegova~ko staqinisti~ko programsko glasilo “Na{i dani”, te{ko oklevetao cjelokupan srpski narod predstavqaju}i ga pukim, izmanipulisanim sredstvom u rukama politi~ke birokratije. Da ne bismo prepri~avali {ta je Bogavac rekao, pa tako eventualno nekorektno interpretirali wegove rije~i, citira}emo doslovno onaj dio teksta Fahrudina \ape, u cjelini zasnovanog na otvorenoj antisrpskoj mr`wi i netrpeqivosti, koji sadrì Bogav~evu izjavu: “Kako se zaista suprotstaviti onima koji bi probleme rje{avali jednim prstom na obara~u? Treba li isponova re}i da se jugoslovenskim oligarhijama, bez razlike, jebe za narod. Treba li mo`da poslu{ati Du{ka Bogavca, ~ovjeka koji je zbog svog mi{qewa brutalno otjeran s posla. Radio je u “Komunistu”. Novinar. – Milo{evi} ima preko 45 godina. To zna~i da je i 1981. godine bio zreo i formiran ~ovjek. Od tada do danas on se nije mogao izmijeniti, ili se mogao promijeniti vrlo te{ko. On za svih ovih {est i po godina nije progovorio ni rije~, a pogotovo nije u vrijeme najdramati~nijih doga|aja 840

na Kosovu, kad je bilo najva`nije ocijeniti stawe i na osnovu toga izgraditi platformu za povla~ewe pravih, spasonosnih poteza da se ne bi dobio ovakav obrt kakav se dobio. Sad imamo gore stawe nego prije sedam godina. Ali, ne kritikujem ja wega {to je }utao, to je wegova li~na stvar, ali je bitno ovo: to je tako|e ~ovjek iz boq{evi~ke {eme koji je dobrovoqno i disciplinovano }utao jer je vjerovao, jer je bio ubije|en da pravo na mi{qewe ima samo onaj ko drì bank. Zna~i, ~ekao je svoj trenutak i iskoristio je jedan talas na vanredan na~in, {to govori da je on sposoban politi~ar. Vo|a ne nastaje iz sopstvene voqe, vo|a nastaje sticajem okolnosti, usqed odre|enih stremqewa naroda, èqa koje su u wemu tiwale. O tome da je Srbija Ustavom iz 1974. godine bila uvrije|ena, govori}e vam u Beogradu svi bez razlike. Zato se rje{ewe problema Srbije kao republike i stvarno ujediwene sa pokrajinama uz zadràvawe autonomije pokrajina, ali ne i dràvnosti, name}e kao prioritet. Da li }e se, me|utim, na taj na~in rije{iti problem Kosova? Du{an Bogavac: – Stawe na Kosovu je krajwa konsekvenca na{eg sistema i jedini stvarni lijek jeste promjena ovog nemogu}eg sistema sazdanog na nacionalnom kolektivitetu, nekoj vrsti nacionalne dijalektike koja je omogu}ila refeudalizaciju Jugoslavije i vladavinu osam oligarhija. Na{e stawe je uàsno, devetnaestovjekovno. Pravo rje{ewe, na dugi rok, jeste promjena ovog sistema. Kad se provedu ove reforme kako su danas koncipirane, narod }e vidjeti da ni{ta od toga nema i onda }e morati da do|u drugi bliè kormilu i na kormilo da zasnuju rje{ewe kosovskog problema. Danas bi bilo iluzorno suprotstavqati se ovome, jer je to uzelo tako {irokog maha da je stiglo do posqedweg ~ovjeka. âk i kuvarica koja ne moè da preìvi, jer ima platu 9 miliona, kaè da joj je danas najpre~e konstituisawe Srbije. Ja nijesam u stawu da budem pristalica, niti traìm pristalice, ali ovdje }u ponuditi alternativu. Mogu samo da àlim {to ova ogromna energija naroda, nestala nezadovoqstvima, od socijalnih do nacionalnih, nije iskori{tena i usmjerena u jednom pravom smjeru, a to zna~i na razbijawu dràvnosti i suvereniteta svih republika i pokrajina u ovoj zemqi i svo|ewe tih posebnosti na jednu civilizacijsku mjeru. Rje{ewa srpskog pitawa nema bez demokratske i jedinstvene Jugoslavije. Ustavne promjene su obi~no {minkawe i ni{ta novo ne donose. Reforma Srbije je toliko minimalna, iako se tu kao lome kopqa triju oligarhija. Obe}awe narodu da }e se ovakvom promjenom rije{iti kosovsko pitawe je iluzija, samoprevara. Kao posqedica prethodnih argumenata dolazi Bogav~evo mi{qewe da je “Milo{evi} prolazna pojava”. – Ima ona dalmatinska pjesma “di si bija kad je grmilo”. Skori qudi, da ne kaèm skorojevi}i, i uop{te qudi koji isplivaju bez ikakvog prethodnog stvarala{tva, bojim se ne mogu donijeti ni{ta novo. Svaka politika u kojoj ima makar skramica koja dijeli qude, a pogotovo ako to dijeqewe i suprotstavqawe ima veze s nacionalnim, ne moè trajati dugo. Narod je trpio dugo. Debelguzi foteqa{i, koji su samo mislili na svoje privilegije, vozali su ga godinama izdaju}i saop{tewa koja niko pametan 841

nije ~itao. A stawe je iz dana u dan bivalo sve gore. Na Kosovu je tiwalo i eksplodiralo. Crna {truca postajala je najtraènija roba na trì{tu. I narod se pokrenuo, iznutra. Ali, odmah su se pred narodom na{le vo|e kojima je jedina du`nost i specijalnost da ga skrenu s pravog puta. Uspjeli su. Zaigrali su na tananu ìcu nacionalnog ponosa. “Politi~ka birokratija ne vidi nacionalizam zato {to postoji, ve} da bi ga ona progonila”, pi{e Mirko Kova~. Srpska politi~ka birokratija proizvodi nacionalizam da bi na wegovim krilima dojezdila do vlastitog mira. Jer, u “polemikama oko radni~kog hqeba” politi~ari svih boja nemaju {ansi ni prolaza. U toj sferi su nemo}ni. Zar nam to nisu bezbroj puta dokazali. Iscrpqivawe u sferi nacionalnog, svrstavawe u nacionalne torove danas kad se tu, nadomak nas, Evropa ujediwuje, nije ni{ta drugo nego primitivizam i anahronizam. Evropa }e osam godina prije u 21. vijek. Nama se ne ùri, mi }emo ionako u 19. ili mo`da jo{ dubqe, prema sredwem vijeku. Za{to pokret naroda nije ni u kom slu~aju mogao biti usmjeren ka iznalaèwu civilizacijske verzije i vizije budu}nosti Jugoslavije? Jednostavno zato {to bi time bila smijewena jedna generacija vlastelina toliko ogrezlih u despotizam i samovla{}e, i {to bi na taj na~in bilo umnogome relativizirano i na demokratsku mjeru svedeno vladawe razli~itih uskih burazerskih klanova. Puno je lak{e navesti ovaj narod na klawe, to zna iz iskustva, negoli na demokratiju, to mu je sad zasad nepoznato”. Ovim svojim istupom Du{an Bogavac se javno deklarisao kao protagonista najreakcionarnijih ideja koje poku{ava smjestiti u oblande demokratskih fraza, s iskqu~ivim ciqem da se srpskom narodu oteà i onemogu}i realizacija prava na ravnopravnost sa svim drugim jugoslovenskim narodima, te zaustavi kosovsko-metohijski genocid koji nad wim provode albanski separatisti. Vi{e se nimalo i ne ~udimo {to Fond solidarnosti u protekle dvije godine, koliko je djelovao pod rukovodstvom Du{ana Bogavca, nije nikada nijednim svojim saop{tewem izrazio protest zbog tragedije kosovskih Srba, mada se bavio svim i sva~im, i onim {to je bilo u saglasnosti sa èqama wegovih potpisnika i onim {to je bilo iskqu~ivo u politikantskom interesu Du{ana Bogavca i wegovih glavnih pajta{a: Milovana Brki}a i Branka Horvata. Fond solidarnosti smo osnovali 1986. godine u trenutku kad je novinar Du{an Bogavac nezakonito otpu{ten sa svog radnog mjesta u redakciji vode}eg jugoslovenskog partijskog lista. Mislili smo da je to najboqi na~in da pomognemo ~ovjeku u nevoqi, pa je pristupnicu Fondu potpisalo nekoliko stotina istaknutih jugoslovenskih intelektualaca. Nai{av{i na ogroman odziv, odlu~ili smo da Fond solidarnosti preraste u op{tejugoslovensku instituciju koja bi pomagala svim intelektualcima i drugim gra|anima kojim birokratska samovoqa ugrozi ìvotnu egzistenciju, kao vid odmazde za wihov nonkomformisti~ki i demokratski javni anga`man. Me|utim, ubrzo je Fond solidarnosti postao Bogav~evo li~no sredstvo manipulisawa qudima i novcem. Imali smo namjeru odràti osniva~ku 842

skup{tinu i formirati legitimne organe fonda, te izraditi objektivne kriterije dodjeqivawa materijalne pomo}i. Bogavac se upravo dono{ewu tih kriterija najodlu~nije suprotstavio, traè}i da raspolagawe novcem bude u wegovom iskqu~ivom domenu. Zato mu nije bilo po voqi ni stvarawe organa Fonda sa stalnim sastavom, kojima bi morao polagati ra~une. Za sebe je rezervisao ulogu i samozvanog predsednika, i idejnog vo|e, i blagajnika, i nadzornika, i pisca saop{tewa i wihovog distributera, te, {to je najpogubnije, ~ovjeka koji }e svaki put suvereno odlu~ivati koji }e ~lan Fonda potpisivati pojedina saop{tewa, a koji ne}e. Ogromna ve}ina ~lanova Fonda nikada nije ni pozivana ni na jedan sastanak. Bogavac je sam, po sopstvenoj zamisli, ad hok sastavqao “Inicijativni odbor” iskqu~ivo od svojih istomi{qenika i qudi koji }e ga bezrezervno slu{ati. Dovoqno je da se makar zbog najbezazlenije sitnice s nekim od wih sporje~ka, pa da ga odmah, bez obja{wewa i obave{tewa odstrani iz Inicijativnog odbora. Danas se uop{te i ne zna ko je sve u ~lanstvu Fonda solidarnosti, jer se qudi u~lawuju bez ikakvih kriterija, kao {to i izlaze iz Fonda kad shvate da su izmanipulisani. Bogavac je zaveo dvojno, javno i tajno ~lanstvo Fonda. Mistifikuje navodne tajne liste ~lanova za ~ije objavqivawe “jo{ nisu sazreli uslovi”. Sebe nastoji predstaviti nezamjewivim liderom, pa zato i nastoji po svaku cijenu sve konce poslovawa Fonda zadràti iskqu~ivo u svojim rukama. Sam pi{e saop{tewa i nikome ne dozvoqava da u tome u~estvuje, a nikada nije spreman prihvatiti nijednu primjedbu ili sugestiju, pa ma kako one bile o~igledno dobronamjerne. Manipuli{e s potpisima ~lanova, koje izrezuje s jednog saop{tewa i lijepi na drugo. Jedini ~ovjek u koga ima bezrezervno povjerewe je Branko Horvat. Sve wegove zamisli aùrno sprovodi, a u slobodnom vremenu mu sluì kao odana sekretarica izrezuju}i novinske ~lanke i obavqaju}i mu druge tehni~ke poslove u Beogradu, od ~ije intelektualne sredine Horvat u posledwe vrijeme zazire, nakon {to se otvoreno eksponirao kao protagonista prousta{ke ideologije. Horvatu je rezervisano, po Bogav~evoj voqi, mjesto jednog od kqu~nih lidera Fonda solidarnosti u povoqnijim dru{tvenim okolnostima koje se prièqkuju i i{~ekuju, a ima i po~asno mjesto u Bogav~evom projektu “[ta da se radi?”, posebno u ciklusu koji se upravo priprema. Niko od ~lanova Fonda solidarnosti ne zna {ta se desilo s pozama{nim sumama novca koje su dobronamjerni i naivni qudi iz Jugoslavije i inostranstva upu}ivali Fondu Bogav~evim posredstvom. Niko ne zna {ta se desilo s novcem koji je dobijen od prodaje slika poznatih srpskih slikara – darodavaca. Istina, jedna minimalna suma novca je podijeqena nekim ugroènim pojedincima, strogo po Bogav~evom li~nom izboru i subjektivnim kriterijumima. Ugroènost tih qudi i potrebu da im se pomogne mi ne negiramo, ali nas vrije|a osnovni motiv kojim se Bogavac rukovodio, da bi i na taj na~in do{ao do sopstvene javne promocije kao {irokogrudi darodavac. 843

Istovremeno se nije libio da preuzima, u ime Fonda, i razli~ite nov~ane obaveze, da fond finansijski zaduùje, mada ga niko za to nije ovlastio. Velike iznose Fond solidarnosti danas duguje na ime fotokopirawa materijala koje je Bogavac umnoàvao za svoje li~ne potrebe predstavqaju}i ih autenti~nim potrebama fonda. Temeqito razmotriv{i sve te ~iwenice, Inicijativni odbor je do{ao do zakqu~ka da je svojim postupcima Du{an Bogavac nepopravqivo kompromitovao polaznu ideju i koncepciju Fonda solidarnosti, iznevjerio o~ekivawa svih potpisnika i demokratske jugoslovenske javnosti, te doveo u pitawe prvu intelektualnu inicijativu te vrste u na{oj zemqi. Raznim zloupotrebama i manipulacijama na{a daqa humanitarna angaòvawa u ovoj formi su onemogu}ena, pa je Inicijativni odbor odlu~io da se danas, 10. septembra 1988. godine, Fond solidarnosti raspusti i svi oblici wegove djelatnosti obustave pod dosada{wom firmom. Ovim putem stavqamo javnosti do znawa da ne priznajemo nikakve materijalne ili politi~ke obaveze koje je Bogavac preuzimao u ime Fonda, te osu|ujemo sve zakulisne politikantske manipulacije u kojima je u~estvovao ili ih je li~no predvodio, a suprotstavqene su izvornim narodnim interesima i demokratskim te`wama, kao {to je to slu~aj s wegovom izjavom za list “Na{i dani”.

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: srpski ekstremizam Primedbe, napomene i sli~no: Fotokopija teksta “Ciq srpske opozicije” Priloga – 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Ciq srpske opozicije Mi{qewe jednog istaknutog srpskog intelektualca u porobqenoj otaybini, ~ije }e ime ostati u tajnosti do boqih prilika. Sedamdesetogodi{wi razvoj jugoslovenske dràve pokazao je da je srpskom narodu nemogu} zajedni~ki ìvot sa Slovencima i Hrvatima, a da ta dràva bude demokratska. Zato se srpska opozicija sve vi{e orijenti{e na iznalaèwe institucionalnih i dru{tvenih mogu}nosti za koncipirawe novog politi~kog programa. Me|utim, tu ve} dolazi do krupnog raskoraka me|u samim opozicionarima. Jedna grupacija, oni stariji, nije u stawu da se otarasi komunisti~kih predrasuda i marksisti~ke doktrine, pa svoju delatnost orijenti{e u pravcu reforme postoje}eg sistema, kako bi eventualno oìvotvorili neke wegove ideolo{ke postavke, kao na primjer o socijalizmu i samoupravqawu. Mla|i opozicionari su ve} razvili svijest da je sam komunizam jedna zlo~ina~ka ideologija, poput fa{izma, pa traè radikalni raskid s mark844

sisti~kim dogmama i zabludama. Ja pripadam toj grupaciji. Moja politi~ka aktivnost je usmjerena ka stvarawu slobodnog i demokratskog dru{tva, koje }e karakterisati parlamentarizam, vi{epartijski sistem, slobodna inicijativa i trì{na privreda, te neprikosnovenost privatne svojine i uvo|ewe akcionarskih dru{tava. Srbi sa Slovencima nemaju nerije{enih teritorijalnih problema, tako da bi Sloveniji trebalo omogu}iti da se, kad god zaèli, izdvoji iz jugoslovenske federacije u sada{wim granicama slovenske federalne jedinice. Sa Hrvatima postoje nerije{ena teritorijalna pitawa. Granice budu}e srpske dràve obiqeìo je sam Paveli} jamama i gubili{tima na kojima je stradalo oko 1.500.000 Srba. Nijedno masovno srpsko grobqe iz Drugog svjetskog rata ne bi smjelo ostati van granica srpske dràve. To zna~i da bi Srbija obuhvatila i Makedoniju, Kosovo, Metohiju, Crnu Goru, Bosnu, Hercegovinu, veliki deo Dalmacije, Liku, Kordun, Baniju i dve Slavonije. (Slavoniju i Vojvodinu, prim. A. D. O.). U srpskoj dràvi bi se garantovala sva gra|anska politi~ka prava i slobode, te ravnopravnost bez obzira na ideolo{ka, politi~ka i religijska opredelewa. Li~nog sam mi{qewa da uskoro treba pristupiti stvarawu nove politi~ke partije na {irokoj demokratskoj platformi. Smatram da su dru{tveni uslovi za tako ne{to sazreli. Prva faza te akcije ve} traje. Srpski intelektualci ve} intenzivno rade na bu|ewu narodne svijesti. Svako novo kwièvno i nau~no djelo slobodarske orijentacije krupni je korak u tom pravcu. Narod se sve slobodnije pona{a. Vlast je izgubila svaki autoritet. Policijska straà je jo{ uvijek vrlo jaka, pa zato nije uputno pisati bilo {ta o konkretnim namerama opozicije u politi~koj borbi koja se vodi. Na~elni politi~ki programi se mogu izraàvati. Ja sam to i u~inio u svojoj kwizi “Demokratija i dogma”. Me|utim, neposredni planovi dru{tva ne bi trebalo da budu dostupni na bilo koji na~in reìmu.

CCLXXXV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0249 15. 9. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti (redigovano) Vojislav [e{eq u Birou za fotokopirawe i umnoàvawe “Multiprint” u Ruzveltovoj ulici br. 42, fotokopirao u vi{e primeraka saop{te845

we br. 20 Inicijativnog odbora “Fonda solidarnosti”. Inicijator za izdavawe ovog saop{tewa je (redigovano) Vojislav [e{eq. U ovom saop{tewu se govori o “ne~asnom postupku” Du{ana Bogavca, ~lana Inicijativnog odbora, koji je izjavom za list “Na{i dani” oklevetao celokupan srpski narod, predstavqaju}i ga izmanipulisanim sredstvom politi~ke birokratije i oklevetao predsednika Predsedni{tva CK SK Srbije. Bogavac je, kako je navedeno u saop{tewu, manipulisao “Fondom solidarnosti” i iskoristio ga kao li~no sredstvo za zloupotrebu novca Fonda i manipulisawe wegovim ~lanovima, i da se solidarisao sa Brankom Horvatom i aùrno sprovodio sve wegove zamisli. (redigovano) Govore}i o aktuelnoj dru{tveno-politi~koj situaciji, Bogavac je optuìo predsednika Predsedni{tva CK SK Srbije da mu je jedino stalo do liderstva, da su pozadina wegove aktivnosti neki drugi “dubqi razlozi”, da je sada mnogo va`nije re{avati ekonomske probleme nego one za {ta se zalaè predsednik Predsedni{tva CK SK Srbije. (redigovano) (redigovano) [e{eq najavio ponovno {tampawe svoje kwige “Vreme preispitivawa”. (redigovano) Miodrag Skuli} u Birou “Multiprint” kopirao u nekoliko primeraka govor Vuka Dra{kovi}a, koji je odrào u Vo`dova~koj crkvi dana 10. 9. 1988. godine, sa namerom da ga razdeli nekim licima (redigovano). (redigovano) III. Podaci o nosiocima neprijateqske aktivnosti Du{an Bogavac, (redigovano) Vojislav [e{eq, OO u USDB Beograd po gra|anskoj desnici. Miodrag Skuli}, (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) Izuzeto je saop{tewe br. 20 Inicijativnog odbora “Fonda solidarnosti” i govor Vuka Dra{kovi}a odràn u Vo`dova~koj crkvi. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika U prilogu bele{ke dostavqamo III sektoru SDB RSUP-a i V sektoru Uprave po jedan primerak navedenog saop{tewa i govora Vuka Dra{kovi}a.

CCLXXXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0298 11. 10. 1988. godine 846

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 5. 10. 1988. godine na inicijativu operativnog radnika. (redigovano) Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na Vojislava [e{eqa, OO po gra|anskoj desnici u USDB za Beograd. Dana 1. 10. 1988. godine, [e{eq je posetio na{eg izvora i tom prilikom mu doneo svoju kwigu “Osvajawe slobode”. U vezi toga, [e{eq je rekao da mu je pomenuta kwiga ovih dana zabrawena. Na pitawe izvora o ~emu je pisao u ovoj kwizi, [e{eq je rekao da je u kwizi objavio vi{e svojih, do sada neobjavqenih, tekstova razli~itog sadràja: politikolo{ke i filozofske eseje, publicisti~ke osvrte, otvorena pisma pojedinim najvi{im jugoslovenskim politi~kim funkcionerima i tekstove intervjua koje je dao novinarima tokom 1986. i 1987. godine. Kwiga je {tampana u tiraù od 600 primeraka. Recenzenti ove kwige su @arko Vidovi} i Brana Crn~evi}. Nakon toga, [e{eq je rekao da je dobio negativan odgovor od konkursne komisije Instituta za uporedno pravo u Beogradu, gde je nameravao da se zaposli (o tome smo informisali Slu`bu u prethodnom izve{taju – prim. op. radnika). Procewuju}i da je odbijen samo zato {to je poznat kao “politi~ki protivnik reìma”, [e{eq je rekao da }e u narednom periodu nastaviti sa pisawem i izdavawem svojih kwiga (preko drugih izvora saznawa do{li smo do podataka da [e{eq namerava da u svojoj slede}oj kwizi pi{e o Josipu Brozu Titu – prim. operativnog radnika), s obzirom da mu je to “jedini izvor prihoda”. Nakon toga, [e{eq je rekao izvoru da je nedavno bio pozvan u USDB za Beograd i da je tom prilikom o{tro upozoren zbog svog pisawa i objavqivawa tekstova u kojima optuùje Slu`bu za fizi~ku likvidaciju Radomira Radovi}a i jo{ nekih lica. U vezi toga, [e{eq je rekao da je s wim razgovarano o{tro, upozoravaju}e, ali “ipak korektno”. (Napomiwemo da je [e{eq bio tokom septembra teku}e godine pozvan u prostorije USDB za Beograd i da je upozoren zbog neargumentovanog pisawa o SDB. O ovom razgovoru je napisana posebna bele{ka – prim. operativnog radnika). U vezi toga, [e{eq je izvoru rekao da mu na razgovoru u prostorijama USDB za Beograd nije bilo dozvoqeno da kaè za{to je optuìo Slu`bu za fizi~ke likvidacije, napomiwu}i da on ima argumente na osnovu kojih to zakqu~uje. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici u USDB za Beograd. 847

IV. Podaci o merama i radwama SDB Planom predvi|ene mere i radwe Slu`be prema Vojislavu [e{equ i daqe se preduzimaju. Sa izvorom je obavqen informativni razgovor u vezi Vojislava [e{eqa. Preko izvora smo izuzeli primerak [e{eqeve kwige “Osvajawe slobode”. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Kwiga Vojislava [e{eqa “Osvajawe slobode” sadrì 20 poglavqa, i to: I – Problem racionalnosti u marksisti~koj teoriji na nivoima wenog teleolo{kog samoodre|ewa; II – Crtice o Hegelovoj i Makijavelijevoj filozofiji istorije; III – Fa{izam kao dominiraju}i oblik politi~ke autokratije u modernom vremenu i wegova analiza u marksisti~koj teoriji; IV – Shvatawa Trockog o dru{tvenoj su{tini rata i istorijskom karakteru proleterske vojne organizacije; V – Ideolo{ki jezik i idolatrijska svijest; VI – Dru{tvene mogu}nosti i misaone perspektive jugoslovenske filozofije; VII – Povodom ispovijesti balkanskog despota novinarima civilizovanog svijeta; VIII – Prvo otvoreno pismo gospodinu Hamdiji Pozdercu, ~lanu Predsjedni{tva SFRJ; IX – Drugo otvoreno pismo gospodinu Hamdiji Pozdercu, ~lanu Predsjedni{tva SFRJ; X – Tre}e otvoreno pismo gospodinu Hamdiji Pozdercu, ~lanu Predsjedni{tva SFRJ; XI – Gospodinu Du{ku Zgowaninu, republi~kom sekretaru za unutra{we poslove Bosne i Hercegovine; XII – Prvo otvoreno pismo gospodinu Stanetu Dolancu, ~lanu Predsjedni{tva SFRJ; XIII – Drugo otvoreno pismo gospodinu Stanetu Dolancu, ~lanu Predsjedni{tva SFRJ; XIV – Gospodinu Milo{u Baki}u, saveznom javnom tuìocu SFRJ; XV – Gospodinu Dobroslavu ]ulafi}u, saveznom sekretaru za unutra{we poslove SFRJ; XVI – Otvoreno pismo gospodinu Branku Mikuli}u, predsedniku SIV-a SFRJ; XV – Gospodinu Dobroslavu ]ulafi}u, saveznom sekretaru za unutra{we poslove SFRJ: XVI – Otvoreno pismo gospodinu Branku Mikuli}u, predsjedniku SIV-a SFRJ; XVII – Gospodinu Raifu Dizdarevi}u, predsjedniku Predsjedni{tva SFRJ; XVIII – Petar Hayiristi}: Intervju sa dr Vojislavom [e{eqem; XIX – Dragan [tavqanin: Sa dr [e{eqem tri godine nakon sarajevskog procesa; XX – Toma{ Drozg: Razgovor sa dr Vojislavom [e{eqem. Kwiga ima 266 strana.

CCLXXXVII USDB Beograd V odeqewe Pogledati bele{ku od 17. 2. 1992. godine o materijalima koji nedostaju iz dosijea (Napomena: Bele{ka se nalazi u kwiyi “Policijsli dosije, drugi deo”, op. red) 848

Informacija Vojislav [e{eq, od oca Nikole i majke Danice, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, po zanimawu doktor pravnih nauka, nezaposlen, oèwen Vesnom Mudre{om, otac jednog deteta, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14. Vojislav [e{eq je, posle kona~nog preseqewa iz Sarajeva u Beograd, juna meseca 1986. godine, nastavio da neprijateqski istupa bilo sam, bilo u dru{tvu svojih istomi{qenika. Slu`ba je do sada evidentirala ~etiri javna neprijateqska istupa [e{eqa koji podleù krivi~nom gowewu, i to zbog krivi~nog dela neprijateqske propagande iz ~lana 133, stav 1 KZ SFRJ i, eventualno, zbog krivi~nog dela izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we, razdora ili netrpeqivosti iz ~lana 134 KZ SFRJ. Istupi Vojislava [e{eqa na promocijama kwige “Na braniku vere i nacije”, autora dr @arka Gavrilovi}a, i kwige “Ogre{ewa”, autora Dinka Davidova (o sadrìni istupa smo blagovremeno informisali), odrànim u sali Patrijar{ije SPC 28. 10., odnosno 15. 12. 1986. godine, zadokumentovani (redigovano). (redigovano) Slu`ba dràvne bezbednosti je tako|e zadokumentovala istup Vojislava [e{eqa na otvorenom sastanku Odbora za za{titu umetni~kih sloboda, odrànom 16. 2. 1987. godine u prostorijama UKS. [e{eq je tom prilikom, izme|u ostalog, rekao da je “zvani~na politika na{e zemqe dovela do toga da je Jugoslavija u Evropi jo{ samo ispred Albanije i Rumunije, {to se ti~e qudskih prava i sloboda”, da je “srpski narod progawan ne samo na Kosovu, ve} i u ostalim delovima zemqe, naro~ito u BiH, Hrvatskoj, Vojvodini, kao i u inostranstvu”, da se “u Rumuniji srpski narod raseqava i biva izloèn nemogu}im uslovima ìvota”, a “za to vreme je najve}i sin na{ih naroda odlazio u zvani~ne posete Rumuniji i tamo se qubakao sa wihovim velikim vo|om”. [e{eq je tako|e na ovom skupu rekao da je on protivnik svakog jednopartijskog sistema, marksisti~ke i komunisti~ke ideologije, ne samo u Isto~noj Evropi, ve} i u Jugoslaviji. (redigovano) Slu`ba dràvne bezbednosti je do{la do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq pripremio i namerava da {tampa kwigu “Disidentski spomenar”, te je primerak kwige izuzet i sa sadrìnom je upoznato Okru`no javno tuìla{tvo. (redigovano)

CCLXXXVIII USDB Beograd V odeqewe Pogledati bele{ku od 17. 2. 1992. godine o materijalima koji nedostaju iz dosijea (Napomena: Bele{ka se nalazi u kwiyi “Policijsli dosije, drugi deo”, op. red) 849

Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0342 14. 10. 1988. godine

Informacija o preduzetim merama u ciqu dokumentovawa neprijateqskog istupawa Vojislava [e{eqa i wegovog krivi~nog gowewa Posle preseqewa iz Sarajeva u Beograd, juna 1986. godine, Vojislav [e{eq je nastavio da neprijateqski istupa sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma. Slu`ba je do sada evidentirala i krivi~no-pravno zadokumentovala (uzimawem 15 izjava po ZKP) ~etiri javna neprijateqska istupa Vojislava [e{eqa koji podleù krivi~nom gowewu zbog krivi~nih dela iz ~lanova 133, stav 1, 157 i, eventualno, 134 KZ SFRJ. Dana 19. 1. 1987. godine odràn je radni dogovor sa Jovom Kneèvi}em, zamenikom OJT, kome su predate svih 15 izjava po ZKP, sa zahtevom da se proceni mogu}nost krivi~nog gowewa Vojislava [e{eqa. Dana 5. 3. 1987. godine OJT je upu}ena Informacija o istupawu [e{eqa na otvorenom sastanku Odbora za za{titu umetni~kih sloboda, odrànom 16. 2. 1987. godine u UKS, uz zahtev da nam OJT dostavi mi{qewe o tome da li ima elemenata za krivi~no gowewe [e{eqa. Dana 30. 3. 1987. godine obavqene su konsultacije sa Mi{om Aleksi}em, okru`nim javnim tuìocem, i Jovom Kneèvi}em, wegovim zamenikom, i oni su tom prilikom izneli da u [e{eqevim istupima postoje elementi krivi~nog dela, ali da je neophodno proceniti oportunost wegovog krivi~nog gowewa, odnosno, podizawa optu`nice. Dana 30. 7. 1986. godine OJT je na wihov zahtev dostavqen izve{taj o obavqenom razgovoru sa Milanom âle, na okolnost {tampawa kwige Vojislava [e{eqa “Vrijeme preispitivawa”. Dana 22. 9. 1986. godine OJT je obave{ten da [e{eq namerava da {tampa novu kwigu, kojoj jo{ nije dao naslov, a tako|e je dostavqeno i 5 tekstova koji }e u}i u tu kwigu. Dana 28. 1. 1987. godine obavqen je razgovor sa \urom Svorcanom, predsednikom Okru`nog suda u Beogradu, na okolnost podno{ewa privatne tu`be Vojislava [e{eqa protiv listova “Borba” i “Oslobo|ewe”, TV Zagreb, te Staneta Dolanca, Zdravka ôli}a i \ure Kozara. Dana 20. 3. 1987. godine OJT je poslat izve{taj o pripremi Vojislava [e{eqa za {tampawe i izdavawe kwige “Disidentski spomenar”, uz zahtev da se dostavi mi{qewe da li ima elemenata za krivi~no gowewe [e{eqa kako u vezi ove kwige, tako i u vezi ranije dostavqenih izjava po ZKP o wegovim istupawima na javnim tribinama. Dana 6. 4. 1987. godine OJT je dostavqena fotokopija pisma Vojislava [e{eqa upu}enog Hamdiji Pozdercu, uz molbu da se da mi{qewe o inkriminisanosti ovog teksta. 850

Dana 28. 6. 1987. godine OJT je dostavqen izve{taj o tekstovima na nema~kom jeziku koje je Vojislav [e{eq uvrstio u rukopis kwige “Disidentski spomenar”. Dana 13. 10. 1987. godine protiv Vojislava [e{eqa je napisana krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~na dela iz ~lanova 133, 134 i 157 KZ SFRJ. Dana 27. 1. 1988. godine OJT je dostavqena informacija koja se odnosi na aktivnost Vojislava [e{eqa. Dana 17. 2. 1988. godine Savezni sekretarijat za pravosu|e i organizaciju savezne uprave dostavio je “Informaciju u vezi izjave dr Vojislava [e{eqa u toku postupaka pred Okru`nim sudom u Beogradu, vo|enih povodom zabrana rasturawa kwiga ~iji je on autor i izdava~”. U “Informaciji” je navedeno da u [e{eqevim istupima ima elemenata krivi~nih dela iz ~lanova 157 i 133 KZ SFRJ, a da je u toku “procena da li }e se preduzeti krivi~no gowewe protiv Vojislava [e{eqa”. Dana 17. 2. 1988. godine dostavqena je Posebna informacija Republi~kog javnog tuìla{tva SR Srbije u kojoj je navedeno da stoje elementi da je [e{eq po~inio krivi~na dela iz ~lanova 133 i 157 KZ SFRJ, ali da }e se o definitivnoj pravnoj kvalifikaciji odlu~iti naknadno. Dana 1. 4. 1987. godine dostavqena je Posebna informacija Republi~kog javnog tuìla{tva SR Srbije o sadràju zabrawenih kwiga dr Vojislava [e{eqa i wegovim istupima u Beogradu, gde je na kraju re~eno da se “i daqe prate ovakvi istupi [e{eqa, pa ocewujemo da bi bilo korisno, pre eventualnog pokretawa krivi~nog postupka, da se obave politi~ke konsultacije”. Dana 18. 7. 1988. godine dostavqen je OJT primerak fotokopije teksta “Otvoreno pismo Bo{ku Kruni}u, autora Vojislava [e{eqa. Dana 25. 7. 1988. godine dostavqena je OJT Informacija koja se odnosi na Vojislava [e{eqa i fotokopija rukopisa wegove kwige “Pledoaje za demokratski ustav”, uz molbu da se dostavi stav i mi{qewe OJT o inkriminisanosti ovog teksta. Dana 13. 10. 1988. godine OJT je dostavqen tekst “Pamfletistika o savremenoj srpskoj kwièvnosti”, autora Vojislava [e{eqa, uz molbu da OJT dostavi mi{qewe da li u tekstu postoje elementi krivi~nog dela i kojeg. Dana 13. 4. 1988. godine kod Zdravka Musta~a, podsekretara u SSUP-u, odràn je sastanak kome su prisustvovali Milo{ Baki}, savezni javni tuìlac, Dragi{a Simi}, republi~ki javni tuìlac SR Srbije, (redigovano). Na sastanku je zakqu~eno da se republi~kom i okru`nom tuìocu dostave svi materijali o [e{eqevim istupima, a oni }e nakon {to ih prou~e, zakazati sastanak sa operativnim radnicima SDB RSUP-a SR Srbije i USDB Beograd i odlu~iti o konkretnim merama prema [e{equ. Pored toga, u USDB su preduzete i druge aktivnosti u ciqu pasivizacije neprijateqske delatnosti Vojislava [e{eqa. Tako mu je uskra}eno izdavawe putne isprave, a 16. 7. 1988. godine sa wim je obavqen razgovor, dok mu je 1. 9. 1988. godine izre~ena mera upozorewa. 851

Napomena: Povodom napred navedenih pismeno dostavqenih informacija i izve{taja za OJT, od tuìla{tva do sada nismo dobili ni pismeno ni usmeno mi{qewe o na{im zahtevima za ocenu inkriminisanosti delatnosti Vojislava [e{eqa.

CCLXXXIX USDB Beograd V odeqewe Pogledati bele{ku od 17. 2. 1992. godine o materijalima koji nedostaju iz dosijea (Napomena: Bele{ka se nalazi u kwiyi “Policijsli dosije, drugi deo”, op. red) 20. 10. 1988. godine Gradski sekretarijat za unutra{we poslove Uprava za upravne poslove – Odeqewe za putne isprave Beograd Molimo vas da nas odmah obavestite ukoliko Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 12. 1954. godine kao u originalu) u Sarajevu, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, ponovo podnese zahtev za izdavawe putne isprave. (potpis redigovan)

CCXC 20. 10. 1988. godine Informacija Vojislav [e{eq je 1984. godine od strane Okru`nog suda u Sarajevu osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 8 godina zbog u~iwenog krivi~nog dela iz ~lana 114 KZ SFRJ. Vrhovni sud SR BiH je ovu kaznu preina~io u kaznu zatvora u trajawu od 4 godine, da bi Savezni sud preina~io kvalifikaciju krivi~nog dela i zbog u~iwenog dela neprijateqske propagande iz ~lana 133 KZ SFRJ Vojislavu [e{equ izrekao kaznu zatvora u trajawu od 1 godine i 10 meseci, koju je ovaj i izdrào u KPD u Zenici. Po izlasku sa izdràvawa kazne, Vojislav [e{eq se, juna 1986. godine, preselio u Beograd, gde je nastavio da iznosi svoje ekstremne stavove. Javna istupawa na kojima je iznosio ovakve stavove, [e{eq je imao na vi{e javnih tribina (Udruèwe kwièvnika Srbije, Dom omladine Beograda, Patrijar{ija SPC), a u ovom periodu je tako|e {tampao i samostalno izdao vi{e kwiga (“Hajka na jeretika”, “Demokratija i dogma”, “Disidentski spomenar”, “Pravo na istinu”, “Osvajawe slobode”, “Kwige za loma~u” i 852

dr.), koje su od strane Okru`nog suda u Beogradu i Vrhovnog suda SR Srbije bile zabrawene. O eventualnom postojawu inkriminacije u javnim ekstremnim istupima Vojislava [e{eqa konsultovano je Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu, kao i republi~ki javni tuìlac SR Srbije. Pored toga, o ekstremnim istupawima Vojislava [e{eqa na su|ewima prilikom zabrana wegovih kwiga, svoj stav dao je i Savezni sekretarijat za pravosu|e i organizaciju savezne uprave. Na osnovu iznetog, kao i na osnovu mi{qewa koje nam je dostavio RSUP SR BiH – SDB, odlu~eno je da se Vojislavu [e{equ ne odobri izdavawe putne isprave. (redigovano)

CCXCI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0381 21. 10. 1988. godine

Informacija o izlagawu Vojislava [e{eqa na zavr{enoj plenarnoj sednici XXV me|unarodnih oktobarskih susreta pisaca Dana 20. 10. 1988. godine, u bioskopskoj sali Narodne biblioteke Srbije, odràna je zavr{na plenarna sednica XXV me|unarodnih oktobarskih susreta pisaca na kojoj je, pored ostalih, Vojislav [e{eq izloìo fragmente iz svog referata, kojeg je ina~e priloìo u UKS-u. Na po~etku izlagawa, [e{eq je izneo da tu`na istorija srpskog naroda pruà mno{tvo primera progona srpskih kwièvnika i intelektualaca, i wihove prinu|enosti da napuste rodnu grudu zbog nemirewa sa aktuelnim reìmom u otaybini, a da bi sa~uvali goli ìvot, ilustruju}i to primerima Jovana Du~i}a i Slobodana Jovanovi}a. Potom je ukazao na dva specifi~na oblika intelektualnog izgnanstva koja danas postoje u Jugoslaviji: progonstvo iz jedne federalne jedinice u drugu i prikriveni oblici rasprostrawene cenzure, ~ija je pogubna posledica vrlo izraèna autocenzura. Naveo je da iako se svi jugoslovenski intelektualci susre}u s merama ograni~avawa slobode, misli i izraàvawa, situacija u svim delovima zemqe nije ista. Po wemu, u najteèm poloàju se nalaze kwièvnici srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, kao i intelektualni stvaraoci koji ìve u Bosni i Hercegovini. Istakao je da je maltretirawe srpskih kwièvnika i nau~nika na Kosovu i Metohiji sastavni deo sprovo|ewa genocida nad srpskim narodom i stvarawa etni~ki ~iste teritorije, kao prve faze realizacije programa albanskih separatista ~iji je krajwi ciq otcepqewe ovog dela dràvne teritorije i wegovog pripajawa Albaniji. Naveo je da se ovaj program kontinuirano sprovodi jo{ od 1941. godine, kada je otpo~et pod pokroviteqstvom 853

italijanskih fa{isti~kih okupatora, da bi ga nastavio posleratni jugoslovenski reìm ve} zakonskom zabranom povratka prognanog srpskog stanovni{tva na razorena ogwi{ta. U vezi dru{tvene situacije u BiH, [e{eq je naveo da je ona zabriwavaju}a i da se u woj ve} vi{e od dve decenije progoni sve {to je iole slobodarsko i demokratsko, napomiwu}i da je wen glavni grad ostao skoro bez intelektualaca. Za specifi~nu simbiozu balkanskog staqinizma i orijentalnog despotizma koja vlada u ovoj republici okrivio je Branka Mikuli}a i Hamdiju Pozderca. Osvr}u}i se na nedavne doga|aje u Crnoj Gori, [e{eq je naveo da je birokratski reìm u ovoj republici uputio specijalne policijske odrede protiv golorukog naroda i mirne demonstracije brutalnom silom razbio, pri ~emu su upotrebqeni i bojni otrovi, za {ta su, po wemu, naloge izdali Vidoje @arkovi} i Veselin \uranovi}. Dodao je da to nije ni malo slu~ajno, jer je i u toku Drugog svetskog rata Veselin \uranovi} otvoreno delovao protiv svog naroda predano sluè}i u zelena{koj fa{isti~koj miliciji. Istakao je da je sli~an slu~aj i Staneta Dolanca, potpredsednika Predsedni{tva SFRJ, koji je u toku rata bio agilni pripadnik “Hitler-jugenda”, i koji je u posleratnom periodu bio glavni organizator niza zahvata dràvnog terorizma. Kao primer, naveo je da je Dolanc u dogovoru sa Mikom [piqakom i Josipom Vrhovcem organizovao ubistvo Stjepana \urekovi}a u Zapadnoj Nema~koj, a da je pla}eni ubica @ivko Ra`watovi} (kao u originalu) zvani “Arkan”, koji ìvi u Beogradu, prema dokazima iz dokumentacije advokata Velimira Cveti}a nagra|en ~inom pukovnika i na poklon dobio pi{toq sa ugraviranom posvetom “@ivku od Staneta”. Izneo je da se Dolanc posebno istakao i u zata{kavawu zlo~ina albanskih fa{ista nad \or|em Martinovi}em, koga su nabili na kolac. Na kraju izlagawa, [e{eq je istakao da je u Jugoslaviji, naàlost, sve mogu}e, pa ~ak i to da qudi poput Dolanca ili Vrhovca budu ~lanovi predsedni{tva Jugoslavije. Kako je Vojislav [e{eq bio posledwi podnosilac referata na zavr{noj plenarnoj sednici, kada u sali nije bilo vi{e od 30 posetilaca, i to uglavnom inostranih u~esnika Oktobarskih susreta, wegovo izlagawe nije izazvalo bilo kakvu reakciju kod prisutnih. Napomena: (redigovano) (potpis redigovan)

CCXCII USB Beograd V odeqewe Pogledati bele{ku od 17. 2. 1992. godine o materijalima koji nedostaju iz dosijea (Napomena: Bele{ka se nalazi u kwiyi “Policijsli dosije, drugi deo”, op. red) 854

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Autor: USDB Beograd Datum pisawa: 20. 10. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Informacija u vezi podnetih krivi~nih prijava OJT u Beogradu. Prilog: 1 (strana – 10) (potpis redigovan) Informacija Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za grad Beograd je, u okviru svojih zakonskih ovla{}ewa, radila i na prikupqawu sudske dokumentacije u ciqu eventualnog krivi~nog gowewa pojedinih lica, a u vezi s ~im je III sektor USDB u periodu januar 1987. – oktobar 1988. godine OJT-u u Beogradu podnosio krivi~ne prijave, dostavqao informacije i traìo mi{qewe o inkriminisanosti pojedinih aktivnosti, istupa i delovawa pojedinaca. Kada je re~ o krivi~nim prijavama, u ovom su periodu od strane OJT odba~ene dve na{e prijave, a rezultati jedne nam jo{ nisu poznati. U pitawu su slede}e krivi~ne prijave: 1. svojim aktom KT-170/87 od 27. 3. 1987. godine OJT je obavestio RSUP SR Srbije da je odbacio krivi~nu prijavu protiv Ban Lazara (po podriva~koj delatnosti) st. pov. 590 od 30. 1. 1987. godine, koja je bila podne{ena zbog krivi~nog dela pqa~ke izvr{ene zloupotrebom poloàja iz ~lana 172, stav 1, u vezi ~lana 242, stav 1, u vezi stava 3, 4 i 5 KZ SR Srbije. Prijava je odba~ena zbog nepostojawa osnovane sumwe da je imenovani izvr{io krivi~no delo i zbog zastarelosti krivi~nog gowewa; 2. aktom broj KT-815/86 od 21. 4. 1987. godine obave{teni smo od OJT da je nakon sprovedene istrage protiv Rodi} Borislava iz Beograda, po na{oj krivi~noj prijavi podnetoj 4. 7. 1986. godine, zbog krivi~nog dela povreda ugleda SFRJ iz ~lana 157 KZ SFRJ, odustalo od gowewa jer nije bilo dovoqno dokaza koji bi okrivqenog ~inili osnovano sumwivim da je izvr{io pomenuto krivi~no delo; 3. na osnovu prethodnog dogovora sa zamenikom OJT Vojom Dragojlovi}em, dana 8. 5. 1987. godine OJT je podneta krivi~na prijava protiv Mari} Aleksandra iz Beograda zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}eno posredovawe ili zastupawe u poslovima spoqnotrgovinskog prometa iz ~lana 166 KZ SFRJ. U ovom periodu OJT-u su dostavqeni na uvid i procenu prikupqeni podaci o neprijateqskoj delatnosti pojedinih lica. U vezi delatnosti Vojislava [e{eqa, OJT-u je dostavqeno 6 informacija, i to: – Dana 5. 3. 1987. godine dostavqena je informacija o [e{eqevom istupu na otvorenom sastanku Odbora za za{titu umetni~kih sloboda, odrànom u prostorijama Udruèwa kwièvnika Srbije, odrànom 16. 2. 1987. 855

godine. Tom prilikom [e{eq je, izme|u ostalog, uzeo u za{titu inicijatore “Fonda solidarnosti”, zahtevaju}i od Odbora da ih uzme u za{titu. U nastavku, govore}i o kwizi Miodraga Mili}a “Ra|awe Titove despotije”, konstatovao je da je su|ewe autora ove kwige iscenirano, te da je isti osu|en zbog toga {to je govorio istinu. Ocewuju}i aktuelnu dru{tveno-politi~ku situaciju u na{oj zemqi, uporedio je SFRJ sa Albanijom i Rumunijom, naglasiv{i da je u Rumuniji srpska mawina raseqavana po mo~varama Dunava, {to je malo ko preìveo, “dok se najve}i sin na{e zemqe, na{ih naroda i narodnosti javno i periodi~no qubakao sa wihovim velikim vo|om”. OJT je izneo stav da nema elemenata za pokretawe krivi~nog postupka. – Dana 20. 3. 1987. godine i 23. 3. 1987. godine su OJT-u dostavqene informacije u vezi sadràja kwige Vojislava [e{eqa “Disidentski spomenar”, koju je on u ovom periodu pripremao za {tampu, kao i o pripremama koje je vr{io za {tampawe iste. Na osnovu ovih informacija, po izlasku ove kwige iz {tampe, OJT i Okru`ni sud doneli su re{ewe o wenoj privremenoj, odnosno trajnoj zabrani. Dana 30. 3. 1987. godine, obavqene su konsultacije sa OJT Beograda i tom prilikom OJT Milo{ Aleksi} i wegov zamenik Jovo Kneèvi} su izneli stav da u navedenim [e{eqevim istupima, kao i u onim iz 1986. godine, postoje elementi krivi~nog dela i da }e oni prihvatiti krivi~nu prijavu protiv wega, ali da je prethodno neophodno proceniti oportunost pokretawa krivi~nog postupka. – Dana 8. 4. 1987. godine OJT-u je dostavqena informacija u vezi otvorenog pisma Vojislava [e{eqa upu}enog ~lanu Predsedni{tva SFRJ, drugu Hamdiji Pozdercu, u kom [e{eq na grub i vulgaran na~in vre|a druga Pozderca nazivaju}i ga raznim pogrdnim imenima. S obzirom da je autor ovo pismo umnoìo, bilo je realno o~ekivati da }e ga i distribuirati u krugu svojih istomi{qenika, pa je u vezi sa eventualnom inkriminisano{}u navedenog teksta traèno mi{qewe OJT, koji je izneo stav da nema elemenata za pokretawe krivi~nog postupka. – Dana 17. 8. 1987. godine dostavqena je OJT-u informacija o istupu Vojislava [e{eqa na tribini odrànoj 6. 8. 1987. godine u Domu omladine u Beogradu, na kojoj je bilo re~i o kwizi Aleksandra Solèwicina “Arhipelag gulag”. Tom prilikom [e{eq je, izme|u ostalog, istakao da se ne slaè sa konstatacijom da je proces destaqinizacije kod nas otpo~eo 1948. godine, ve} da taj proces u na{oj zemqi nikada i nije zapo~eo, te da je u periodu do Staqinove smrti SFRJ predwa~io u staqinizmu, {to je nastojao da potkrepi navode}i primer Golog otoka, za koji je istakao da su na wemu ra|ene stvari koje po brutalnosti prevazilaze nacisti~ke i staqinisti~ke metode. Svoje izlagawe [e{eq je zavr{io konstatacijom da jo{ nismo razjasnili na{ staqinizam i na{eg Staqina. Tom prilikom, on je odbio da odgovori na pitawe, {ta je podrazumevao pod formulacijom “na{ Staqin”. OJT nam je usmeno saop{tio da o istupu [e{eqa ne postoje elementi za krivi~no i prekr{ajno gowewe, jer je ve} u Sarajevu osu|ivan po istom osnovu. U vezi delatnosti Du{ana Bogavca i wegove aktivnosti oko “Fonda solidarnosti”, dana 23. 2. 1987. godine je OJT-u dostavqena informacija u ko856

joj je dat presek neprijateqske delatnosti imenovanog do pokretawa inicijative za formirawe fonda solidarnosti, kao i podaci o wegovoj delatnosti oko formirawa istog. U prilogu navedene informacije dostavqeni su svi raspoloìvi materijali u vezi sa Fondom solidarnosti, kako bi se ocenilo da li oni sadrè inkriminaciju na osnovu koje bi se protiv Bogavca mogao pokrenuti krivi~ni postupak. Dana 5. 3. 1987. godine, povodom navedene informacije i materijala dostavqenih na procenu, obavqene su konsultacije sa OJT, kojom prilikom su nas OJT i wegov zamenik obavestili da su posle pa`qive analize svih materijala koji su im prezentirani, do{li do nedvosmislenog zakqu~ka da isti ne sadrè inkriminisanu delatnost u smislu eventualnog krivi~nog progona Du{ana Bogavca. Tom prilikom oni su izneli mi{qewe da bi se prema Bogavcu i ~lanovima Inicijativnog odbora mogle primeniti kaznene odredbe iz ~lana 87, stav 1, ta~ka 1, i stav 2 Zakona o dru{tvenim organizacijama i udruèwima gra|ana, s obzirom da Fond deluje bez odobrewa nadle`nog organa, kao i kaznene odredbe ~lana 2, ta~ka 20 Zakona o prekr{ajima zbog neovla{}enog sakupqawa nov~anih priloga. Imaju}i u vidu neznatne nov~ane sankcije koje predvi|aju ove kaznene odredbe, kao i sloènost dokaznog postupka, OJT i wegov zamenik su izneli mi{qewe da bi eventualno prekr{ajno ka`wavawe Bogavca izazvalo suprotne efekte od o~ekivanih. U vezi aktivnosti Jovanovi} Dragoquba iz Beograda, OJT-u je 27. 3. 1987. godine dostavqena informacija o tome da je imenovani napisao kwigu pod nazivom “Muzej ìvih qudi”, koja predstavqa wegova se}awa sa izdràvawa kazne na Golom otoku nakon objavqivawa Rezolucije IB. U pomenutoj kwizi Jovanovi} na grub na~in napada tekovine NOB-a. U pri~i “Kolektivni zlo~in u Klagenfurtu”, autor govori o “ubistvu 26 hiqada èna, dece i staraca, koji su 1945. godine pobijeni od strane partizana, nakon {to su ih Britanci vratili iz Austrije u Jugoslaviju, i u vezi toga kaè: “Ubice su od vrha titovke do ~izama bili uprqani krvqu, komadi}ima koè, mesa, o~iju”. Po Jovanovi}u, borci NOV su “najreakcionarnija organizacija prebogatih, prebesnih, bezbrojnih generala i drugih kaplara”. Navedeni rukopis Jovanovi} je umnoìo i distribuirao na ~itawe ve}em broju lica {irom SFRJ, od kojih je identifikovano 21 lice. U prilogu informacije OJT-u je dostavqen i rukopis navedene kwige na procenu da li sadrì elemente krivi~nog dela. Stav OJT-a po ovom pitawu je bio da postoje elementi krivi~nog dela ukoliko su navodi prezentirani u pomenutoj pri~i neta~ni. OJT smo 16. 6. 1987. godine informisali o istupima \uki} Miodraga, kwièvnika iz Beograda, i Jelenka Mi}evi}a, kalu|era SPC iz Zemuna, na Duhovnoj akademiji posve}enoj manastiru Hilandaru, koja je odràna 7. 6. 1987. godine u pravoslavnoj crkvi u Zemunu. Tom prilikom \uki} je, izme|u ostalog, rekao: “Da li smo mi zaista izgubili istorijsko pam}ewe, dostojanstvo, nacionalni ponos da ovako pristajemo da nam, dok u svetu najve}i ìvi zlo~inac, srbo`der Artukovi}, u Zagrebu mirno tavori svoje stara~ke dane, a vaè}i ateisti~ki reìm hapsi Srbe zbog tzv. verbalnog de857

likta, zbog {ajka~e na glavi”. U daqem izlagawu \uki} je istakao da smo osaka}eni nakaradnim {kolskim sistemom. Na kraju svog izlagawa, \uki} je zatraìo: “Da se vrate qudska i nacionalna prava na sve za{ta posedujemo istorijski legitimitet ili }emo to morati sami da uzmemo”. Uzimaju}i u~e{}e na pomenutoj akademiji, Jelenko Mi}evi} je istakao: “Da se nismo tako olako odrekli na{ih duhovnih i nacionalnih kvaliteta, ne bismo nikada dozvolili da nam srce Srbije, na{e sveto Kosovo, politi~kim intrigama zauzmu na{i neprijateqi i daju ga albanskom narodu koji sada dole ima svoju drugu, ali ~vrsto ure|enu dràvu, tzv. SAP Kosovo”. Od strane OJT usmeno smo obave{teni da u istupima \uki}a i Mi}evi}a nema elemenata za pokretawe krivi~nog postupka. Dana 29. 7. 1987. godine OJT smo informisali o doga|ajima koji su se odigrali 26. 6. 1987. godine u Pionirskom parku za vreme odràvawa IX sednice CK SKJ. Informacijom smo ukazali na destruktivno delovawe jednog broja lica koja su se posebno eksponirala, i to: – Mladenovi} Dragi{a iz Beograda, koji je odrào govor okupqenim gra|anima u kome je, pored podr{ke koju je dao licima sa Kosova, rekao slede}e: “Dosta ste trpeli Hoyu, Veli Devu i Zrzu. Ne treba vi{e da trpite genocid i treba da se vratite i da se osvetite, da uzmete oru`je i ubijate. Kosovo je va{e i ne dajte da nas pretwama upla{e, silujte vi wihove ène i decu, osvetite se”. – Mrdak Risto iz Beograda je pozivao gra|ane da ne napu{taju Beograd, a prilikom akcije radnika milicije, kojom su gra|ani sa Kosova sme{teni u autobuse, traìo od prisutnih da sednu kako bi spre~ili akciju milicionera. – Miodrag Skuli} iz Beograda je okupqenim gra|anima, izme|u ostalog, rekao da se problemi ne mogu re{iti dok Skup{tina SR Slovenije ne utvrdi da li su istinite pri~e da je Stane Dolanc do 1943. godine bio ~lan organizacije “Hitler-jugend”. Do sada OJT po ovom pitawu nije odgovorio. Dana 22. 7. 1987. godine, OJT-u je dostavqena informacija o ~lanku Milovana Brki}a pod naslovom “Igrale se delije nasred zemqe Srbije”, objavqenom u listu “Katedra” juna 1987. godine. U navedenom ~lanku napada se drug Slobodan Milo{evi} da, navodno, zajedno sa svojom suprugom dr Mirjanom Markovi} vr{i politi~ke pritiske na univerzitetu i manipuli{e kadrovskom politikom. Prema autoru ~lanka, drug Milo{evi} i wegova supruga su navodno formirali “klan” koga sa~iwavaju wima podre|eni i odani pojedinci koji su raspore|eni na najodgovornija mesta na Beogradskom univerzitetu. Na kraju ~lanka, Brki} je izneo: “U periodu najteè krize, kada na vrata kuca glad, kada su nelikvidni ìro ra~uni RO, kada prosto ne znamo {ta }emo sami sa sobom, partijski vrh zahteva da idemo Titovim putem. Po kom putu i kuda”? Dana 29. 7. 1987. godine u vezi ove informacije obavqene su konsultacije sa zamenikom OJT Bari{i} Jerkom, koji je tom prilikom istakao da je za ovaj slu~aj nadle`no tuìla{tvo SR Slovenije, koje je i zabranilo po858

menuti broj lista “Katedra”, me|utim, u SR Sloveniji protiv autora prezentiranog ~lanka nije poveden bilo kakav postupak. Po mi{qewu Bari{i}a, ukoliko bi OJT u Beogradu poveo postupak protiv Brki}a, na su|ewu bi, kao o{te}eni morao da se pojavi drug Slobodan Milo{evi}. On je ocenio da u pomenutom ~lanku postoje elementi klevete i insinuacije u prikazu delatnosti dru{tveno-politi~kog rukovodioca. Bari{i} nije bio u mogu}nosti, s obzirom da odsustvo OJT Milo{a Aleksi}a, da nam dostavi pismeni odgovor na na{ zahtev. Po nalogu na~elnika SDB RSUP SRS, 5. 8. 1987. godine OJT je ponovo upu}en zahtev da nam pismeno dostavi mi{qewe o eventualnoj inkriminisanosti navedenog teksta. Do danas pismeni odgovor od OJT nije primqen. Dana 3. 6. 1987. godine konsultovan je zamenik OJT Jovo Kneèvi} u vezi vaqanosti raspoloìve dokumentacije u ciqu podno{ewa krivi~ne prijave protiv Hayi Dauti Imera iz Beograda, za krivi~no delo iz ~lana 128, stav 3 KZ SFRJ. Oceweno je da je raspoloìva dokumentacija vaqana za podno{ewe krivi~ne prijave protiv Dautia, a u ciqu wenog u~vr{}ivawa Kneèvi} je predloìo da se pribavi jo{ jedan broj dokumenata. Rad na ovome je u toku. Pored krivi~nih prijava i pismenih informacija koje su prosle|ivane OJT, ostvareno je i niz usmenih dogovora, izme|u predstavnika USDB Beograd i OJT: – Dana 6. 3. 1987. godine su obavqene konsultacije u vezi objavqivawa teksta Josifa Brockog “O tiraniji”, u ~asopisu “Poveqa” broj 4. Stav OJT je bio da ~asopis ne treba zabraniti jer sadrì samo aluzije na pojedina lica i doga|aje, te da u navedenom tekstu nema konkretnih imena, zbog ~ega ne postoji zakonski osnov za krivi~no gowewe. Od strane OJT je sugerisano da se obavi informativni razgovor sa glavnim i odgovornim urednikom “Poveqe” o motivima objavqivawa ovog teksta. – Dana 22. 5. 1987. godine obavqen je radni dogovor sa OJT u vezi pokretawa prekr{ajnog postupka, ali da ga treba predati u nadle`nost Upravi za upravne poslove GSUP-a. O raspoloìvim podacima USDB je trebao da sa~ini informaciju, {to je i u~inio. – Po~etkom juna teku}e godine sa OJT su obavqene konsultacije o istupu Vuka Dra{kovi}a na tribini “O Kosovu – za Kosovo”, odrànoj u prostorijama UKS dana 16. 5. 1987. godine. Dra{kovi} je tom prilikom, govore}i o kosovskim problemima, istakao da je KPJ jo{ na svom IV Kongresu 1928. godine proglasio Kosovski komitet ka~a~kih ubica i pustahija koji se tada javno izdràvao iz buyeta Musolinijeve Italije za Nacionalnu revolucionarnu organizaciju [iptara. Po Dra{kovi}u, KPJ je to ~inila uprkos saznawu ili mo`da ba{ zbog tog saznawa da pokret Ka~aka u trenutku svoga osnivawa 1922. godine proklamuje fizi~ko uni{tewe Srba i prikqu~ivawe Kosova i Metohije Albaniji. Dra{kovi} je tako|e izneo da je KPJ na V zemaqskoj konferenciji izglasana rezolucija kojom se zahteva proterivawe srpskih kolonista sa Kosova, a ~lanovima partije nije bilo strano mi{qewe da su “kolonisti stub velikosrpske hegemonije”. Nasta859

vqaju}i svoje izlagawe, Dra{kovi} je naveo da je KPJ 1939. godine uputila proglas kosovsko-metohijskim Srbima da “àwu tu|u p{enicu i kose tu|e livade”, te da je 1945. godine “revolucionarna vlast” donela zakon o zabrani povratka srpskih izbeglica na Kosovo. O navedenom Dra{kovi}evom istupu OJT je izneo stav da postoje elementi krivi~nog dela ukoliko su wegovi navodi neta~ni. Godine 1988. (januar–oktobar) OJT-u podneli smo dve krivi~ne prijave. U pitawu su slede}e krivi~ne prijave: 1. Na{im aktom Sp. br. 273 od 18. 1. 1988. godine podneta je krivi~na prijava protiv Slap{ak Svetlane zbog krivi~nog dela povreda u slu`bi, a na osnovu ~lana 247, stav 2 KZ SRS, na osnovu koje je istra`ni sudija Okru`nog suda u Beogradu 1. 2. 1988. godine doneo re{ewe o otvarawu istrage. Nakon zavr{etka istra`nog postupka, podignuta je optu`nica protiv Slap{akove i dostavqena Okru`nom sudu u Beogradu, gde se predmet nalazi u daqem postupku. 2. Aktom Sp. br. 408 od 25. 1. 1988. godine OJT je dostavqena krivi~na prijava protiv Brki} Milovana, zbog krivi~nog dela povreda ugleda SFRJ iz ~lana 157 KZ SFRJ, ali smo istu povukli i OJT nam je uz svoj akt pov. br. 17/88 od 11. 4. 1988. godine vratio krivi~nu prijavu i priloge koje smo uz istu dostavili. U ovom periodu OJT su dostavqeni na uvid i procenu prikupqeni podaci o neprijateqskoj delatnosti pojedinih lica: – Dana 10. 12. 1987. godine dostavqena je informacija u vezi sa neprijateqskim istupom Vuka Dra{kovi}a 6. 12. 1987. godine u crkvi Sv. arhangela Gavrila” u Zemunu, a povodom 170 godi{wice ro|ewa Kara|or|a. U wihovom odgovoru 14. 1. 1988. godine navedeno je da u govoru Dra{kovi}a nema elemenata, pa ni osnova, za pokretawe krivi~nog postupka. – Za Gavrilovi} @arka OJT je aktom od 11. 1. 1988. godine dostavqena informacija u vezi predavawa koje je isti odrào u Sabornoj crkvi u Beogradu 7. 1. 1988. godine. U wihovom odgovoru od 19. 1. 1988. godine se iznosi da se eventualne inkriminacije iz govora Gavrilovi}a mogu podvesti pod ~lan 218, stav 1 ili ~lan 248 KZ SRS, odnosno odgovaraju}i prekr{aj, ali imaju}i u vidu da je izvr{ena radwa na Boì}noj liturgiji u Sabornoj crkvi, i to u prisustvu patrijarha Germana, nalazimo da ne treba pokretati ni krivi~ni ni prekr{ajni postupak, sa ~ime je upoznato Republi~ko javno tuìla{tvo koje se sloìlo sa stavom OJT. Istovremeno OJT sugeri{e da se povodom istupa Gavrilovi}a upozna komisija Izvr{nog ve}a SR Srbije za odnose sa verskim zajednicama i da se preko iste onemogu}e budu}a sli~na istupawa @arka Gavrilovi}a. Tako|e, 15. 9. 1988. godine OJT je dostavqena informacija o istupawu Gavrilovi}a prilikom wegovog gostovawa i govora u Kanadi na proslavi u Nijagara Falsu, uz koju je priloèna i fotokopija pomenutog govora koji je u celosti objavqen u emigrantskom listu “SNO” i “Glas kanadskih Srba”. Odgovor smo dobili 27. 9. 1988. godine, u kome se navodi da se nisu stekli svi uslovi za pokretawe krivi~nog ili prekr{ajnog postupka. 860

– U vezi pripreme za objavqivawe kwige Tanasi} Dragora “Smi{qene besmislice”, dostavili smo OJT informaciju o sadrìni iste aktom Sp. br. 1706 od 17. 3. 1988. godine. U informaciji je, pored ostalog, navedeno da sadràj i koncepcija kwige ima za ideju da pokaè kako je na{ politi~koekonomski sistem besmislica i proizvod dogovora odre|enih uskih krugova koji su kao “otu|eni centri mo}i” porekli sve {to je ranije postojalo kao qudsko iskustvo, ~ime su zemqu doveli u propast. Autor je kwigu zamislio kao niz razgovora sa qudima koji su na ove probleme “bezuspe{no upozoravali od ranih za~etaka”. Te razgovore Tanasi} je grupisao u ~etiri poglavqa: “Programirane obmane”, “Upropa{tavawe dru{tva”, “Prvi po~eci krize” i “Staqinizam onda i sada”. Kwiga je iza{la iz {tampe 14. 4. 1988. godine. – Za Mi}evi} Jelenka – Filareta dostavqena je informacdija u vezi organizovawa “duhovne akademije” u crkvi “Sv. arhangela Gavrila” u Zemunu, a povodom proslave 600 godi{wice Kosovske bitke, na kojoj je govorio Miodrag \uki}. Odgovor smo dobili 28. 6. 1988. godine, u kome se navodi da za Mi}evi}a stoje obele`ja prekr{aja kao organizatora “duhovne akademije” iz ~lana 36, stav 1, ta~ka 2 Zakona o pravnom poloàju verskih zajednica SR Srbije, ukoliko su se u ovom konkretnom slu~aju stekli uslovi iz ~lana 14 istog Zakona, tj. ukoliko je obred obavqen van prostorija odre|enih u ~lanu 13 toga Zakona, a to nije prijavqeno nadle`nom organu OUP-a Zemun. Istovetno je i mi{qewe odeqewa za javni red i mir GSUP-a Beograd. Za \uki} Miodraga je odgovoreno da se moè raditi po postojawu elemenata prekr{aja prvenstveno iz ta~ke 8, ~lan 2, a eventualno i ta~ke 7, ~lan 2 Zakona o prekr{ajima javnog reda i mira, ali samo ako se o sadràju mogu prikupiti odgovaraju}i dokazi. Ina~e, s obzirom na okolnosti i obim istupa, kao i nedovoqno podataka o li~nosti \uki}a, mi{qewa su da ne treba pokretati postupak. U toku 1988. godine OJT smo informisali o pripremama i sadrìni bro{ure sa naslovom “Predlozi za ustavnu reformu”, u izdawu Odbora za odbranu slobode misli i izraàvawa, o sadrìni rukopisa [e{eq Vojislava sa naslovom “Pledoaje za demokratski ustav”, uz koju smo dostavili i fotokopiju rukopisa i traìli mi{qewe i procene o eventualnoj inkriminisanoj delatnosti, ali odgovor od OJT nismo dobili. Tako|e smo informisali o {tampawu bro{ure Gavrilovi} @arka “Kult ìvom bogu i mrtvom ~oveku”, uz istovremeno dostavqawe fotokopije rukopisa. Uputili smo informaciju o sadrìni pisma Gorana Babi}a, kwièvnika iz Zagreba, a koje se odnosi na wegovu ocenu i vi|ewe stawa u kulturnom i politi~kom ìvotu SR Hrvatske, koje je bilo pripremqeno za upu}ivawe redakciji lista “Duga”, a u ciqu objavqivawa. U vezi Vojislava [e{eqa OJT smo dostavili primerak fotokopije wegovog teksta sa naslovom “Otvoreno pismo gospodinu Bo{ku Kruni}u, ~lanu Predsedni{tva CK SKJ” aktom br. 4122 od 18. 7. 1988. godine, kao i tekst sa naslovom “Pamfletistika u savremenoj srpskoj kwièvnosti”, koji je [e{eq pro~itao kao svoju pristupnu besedu povodom prijema u Udruèwe kwièvnika Srbije na tribini u 861

prostorijama UKS-a, u ul. Francuska broj 7, 30. 9. 1988. godine na{im aktom SP. 01-1387 od 13. 10. 1988. godine. U toku 1988. godine od OJT u Beogradu dobili smo nekoliko zahteva za preduzimawe konkretnih mera i radwi na koje smo u pismenoj formi odgovorili. Radi se o slede}im zahtevima OJT: – Dana 3. 8. 1988. godine uz dopis pov. 6/88 od 2. 8. 1988. godine prosle|ena nam je informacija Republi~kog javnog tuìla{tva br. 22/88 od 2. 8. 1988. godine o stavu Republi~kog javnog tuìla{tva i RSUP-a SR Srbije u vezi Predloga za slobodno i kriti~ko preispitivawe istorijske uloge Josipa Broza Tita, upu}enog od strane Odbora za odbranu slobode misli i izraàvawa Predsedni{tvu SFRJ i jugoslovenskoj javnosti, u vezi sa kojim je oceweno da sa krivi~no-pravnog aspekta za sada navedeni predlog ne bi bilo mogu}e podvesti pod odredbe KZ-a. S obzirom na navedeno, dogovoreno je da se utvrdi koliko je to mogu}e, kako je do{lo do predloga, ko je stvarni autor, da se preciznije utvrde motivi i namere, te da li je predlog umnoàvan i rasturan. U vezi s tim, 5. 8. 1988. godine prosledili smo informaciju u vezi navedenog zahteva SDB RSUP-a SR Srbije. – Na zahtev OJT KTR 441/88 od 10. 3. 1988. godine da se izvr{i identifikacija autora teksta “Keops” i pesme “Pesma za laku no}”, a {to je objavqeno u “Kwièvnoj re~i” br. 315 od 10. 2. 1988. godine, kao i da se obavi informativni razgovor sa glavnim i odgovornim urednikom navedenog lista o motivima pisawa i objavqivawa pomenutih tekstova. Putem pismenog izve{taja, OJT smo odgovorili na postavqene zahteve. – Aktom br. KTR 546/88 od 25. 3. 1988. godine traèno je da se obavi informativni razgovor sa Milovanovi} Stevom, autorom ~lanka “Stvar se ipak kr~ka…”, objavqenog u listu “NON” br. 367 od 6. 3. 1988. godine, kao i sa Mijatovi} Zoranom, glavnim i odgovornim urednikom pomenutog lista, a na okolnosti kako je do{lo do objavqivawa ~lanka, kako je autor do{ao do podataka iznetih u ovom ~lanku, sa posebnim osvrtom na izre~ene konstatacije da su pare uzete, a da se samo ne zna ko je i koliko uzeo. U vezi navedenih zahteva, OJT smo odgovorili u formi pismenog izve{taja 25. 4. 1988. godine na wihove postavqene zahteve.

CCXCIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd 24. 10. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o istupawu Vojislava [e{eqa na zavr{noj plenarnoj sednici XXV me|unarodnih oktobarskih susreta pisaca, odrànoj 20. 10. 1988. godine u sali Narodne biblioteke Srbije Na pomenutoj sednici Vojislav [e{eq je govorio me|u posledwim prijavqenim diskutantima, te je tom prilikom pro~itao izvode iz svog {ireg referata. 862

Vojislav [e{eq je, izme|u ostalog, rekao slede}e: “Dame i gospodo, pro~ita}u vam samo kra}e izlagawe iz svog saop{tewa, koje je, ina~e, distribuirano pred po~etak ovog skupa. Mnogi srpski pisci su osetili svu gor~inu emigracije i pismenog otpadni{tva od svog naroda zbog nemirewa sa aktuelnim reìmom u otaybini. Jovan Du~i}, jedan od najve}ih srpskih pesnika svih vremena, umro je u tu|ini, do zadweg dana se bore}i za slobodu, ~ast i dostojanstvo svog naroda i porobqene Srbije i Jugoslavije. Na veliku sramotu wegovih sunarodnika u Jugoslaviji, jo{ iz ideolo{kih i politi~kih razloga nije mogu}e objavqivawe wegovih poznih dela, a reìm ne dozvoqava ni da se kosti ~uvenog barda sahrane u rodnom Trebiwu. Jo{ je teà sudbina Slobodana Jovanovi}a, bez sumwe najkompletnije intelektualne li~nosti koju smo ikada imali. Izraziti demokrata i liberal izmakao je 1941. godine pred fa{isti~kim hordama, a nijednog trenutka nije odustajao od ogor~ene borbe za spas Srbije i slobodu Jugoslavije. Posleratni reìm u svojoj ideolo{koj netrpeqivosti i te`wi za apsolutnim politi~kim monopolizmom oglasio ga je za ratnog zlo~inca. âk je i u odsustvu su|en i osu|en. Sudili su mu isti oni mo}nici kojima, ina~e, nikada nije padalo na pamet da sude jednom Anti Paveli}u. ûvarima reìma iznad svega je bilo stalo da izna|u ve{ta~ku simetriju izme|u zlo~inaca i wihovih `rtava. Tako bi umawili zlo~ine i {to pre izbrisali (...) skidaju}i tako i istorijsku i moralnu odgovornost naroda ~iji su pripadnici masovno u~estvovali u zlo~inima s kojima se ne moè porediti ni{ta sli~no {to pamti evropska civilizacija. Mada mi tu`na istorija moga naroda pruà mno{tvo drugih primera progona kwièvnika i publicista, wihove prinu|enosti da napuste rodnu grudu da bi sa~uvali goli ìvot, posebnu pa`wu }u ovom prilikom posvetiti ukazivawu na dva specifi~na oblika intelektualnog izgnanstva s kojima smo danas u Jugoslaviji najvi{e suo~eni. To su progonstva iz jedne federalne jedinice u drugu i prikriveni oblici rasprostrawene cenzure, ~ija je pogubna posledica i vrlo izraèna autocenzura. U to se upu{tam sa saznawem da je tim pitawima do sada u intelektualnim raspravama poklawana minimalna pa`wa. Iako se svi jugoslovenski intelektualci susre}u s merama ograni~avawa slobode, misli i izraàvawa, slobode duhovnog stvarala{tva, situacija u svim delovima zemqe nije ista. U najteèm poloàju danas se nalaze kwièvnici srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, pa intelektualci, intelektualni stvaraoci uop{te u Bosni i Hercegovini. Maltretirawa i {ikanirawa srpskih kwièvnika i nau~nika na Kosovu i u Metohiji sastavni su deo sprovo|ewa genocida nad srpskim narodom i stvarawa etni~ki ~iste teritorije kao prve faze realizacije programa albanskih separatisti~kih pobuwenika ~iji je krajwi ciq otcepqewe ovog dela srpske i jugoslovenske dràvne teritorije i wegovo pripajawe Albaniji. Taj program se kontinuirano sprovodi jo{ od 1941. godine, kada je otpo~et pod pokroviteqstvom italijanskih fa{isti~kih okupatora, da bi ga nastavio posleratni jugoslovenski reìm ve} zakonskom zabranom povrat863

ka prognanog srpskog stanovni{tva na razorena ogwi{ta. Realizacija je personifikovana u zemqi dvadesetak godina nakon {to je antisrpski nastrojeni savezni i dràvni vrh ovu pokrajinu pretvorio u federalnu jedinicu i vlast u woj poverio (nedostaje deo teksta). Posebnu pa`wu zasluùje dru{tvena situacija i duhovna klima u Bosni i Hercegovini. Ve} vi{e od dve decenije tamo se èstoko progoni sve {to je iole slobodarsko i demokratski nastrojeno. Specifi~na simbioza balkanskog staqinizma i eventualnog despotizma svoj vrhunac je dostigla pod palicom Branka Mikuli}a i Hamdije Pozderca. Najlep{i bosanski grad Sarajevo ostao je skoro bez intelektualaca. U isto vreme, birokratski reìm u Crnoj Gori protiv golorukog naroda upu}uje specijalne policijske odrede i mirne demonstracije brutalnom silom razbija. Narod je podvrgavan dejstvu bojnih otrova, a nalog za upotrebu ovog opasnog hemijskog oru`ja, ~ije kori{}ewe me|unarodno ratno pravo zabrawuje i u otvorenim vojnim obra~unima me|u neprijateqskim dràvama, izdali su li~no Vidoje @arkovi}, ~lan najvi{eg jugoslovenskog partijskog rukovodstva, i Veselin \uranovi}, ~lan kolektivnog {efa dràve. To ni malo nije slu~ajno, ako se ima u vidu da je i u toku Drugog svetskog rata Veselin \uranovi} otvoreno delovao protiv svog naroda stavqaju}i se na platni spisak italijanskog okupatora i predano sluè}i u zelena{koj fa{isti~koj miliciji. Pre nekoliko godina izvesni Vlado Mali{i} uhap{en je i osu|en da se drznuo da javno razobli~uje \uranovi}evu ratnu pro{lost. Sli~an je slu~aj i Staneta Dolanca, potpredsednika Predsedni{tva SFRJ, koji je u toku rata bio agilni pripadnik “Hitler-jugenda”. U posleratnom periodu je bio glavni organizator niza zahvata dràvnog terorizma, od kojih su najpoznatiji otmice Vladimira Dap~evi}a u Rumuniji, Milete Perovi}a u [vajcarskoj i Vjen~eslava îèka u Italiji. Posebno se istakao u zata{kavawu zlo~ina albanskih fa{ista nad \or|em Martinovi}em, koga su nabili na kolac. Stane Dolanc je u dogovoru sa Mikom [piqakom i Josipom Vrhovcem organizovao ubistvo Stjepana \urekovi}a u Saveznoj Republici Nema~koj, a pla}eni ubica @ivko Ra`watovi}, (kao u originalu) zvani “Arkan”, koji danas ìvi u Beogradu, prema dokazima iz dokumentacije advokata Cveti}a nagra|en je ~inom pukovnika i dobio na poklon pi{toq sa ugraviranom posvetom: “@ivku od Staneta”. Svako normalan }e se upitati kako je mogu}e da je ~ovek poput Dolanca ~lan kolektivnog {efa jugoslovenske dràve. Kako je mogu}e da to bude Josip Vrhovec, koji se kompromitovao la`nim kriminalnim radwama i do{ao kao eksponent u usta{koj ideologiji. U Jugoslaviji je, naàlost, sve mogu}e”. Ina~e, Vojislav [e{eq je jedan primerak svog referata priloìo Udruèwu kwièvnika Srbije. (redigovano) (potpis redigovan) 864

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Autor: USDB Beograd Datum pisawa: 24. 10. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Slu`bena bele{ka o istupawu Vojislava [e{eqa na zavr{noj plenarnoj sednici 25 me|unarodnih oktobarskih susreta pisaca 20. 10. 1988. u sali Narodne biblioteke Srbije, dostavqena OJT. Prilog: 1 (strana – 4) (potpis redigovan) USDB Beograd V odelewe Pogledati bele{ku od 17. 2. 1992. godine o materijalima koji nedostaju iz dosijea (Napomena: Bele{ka se nalazi u kwiyi “Policijsli dosije, drugi deo”, op. red)

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Autor: USDB Beograd Datum pisawa: 24. 10. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Slu`bena bele{ka – istupawe Vojislava [e{eqa na nau~nom skupu “Filozofija, politika i vrednosti”, odrànom 21. 10. 1988. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Filozofskog dru{tva Srbije, dostavqena OJT-u. Prilog: 1 (strana – 3) (potpis redigovan) Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd 24. 10. 1988. godine Slu`bena bele{ka o istupawu Vojislava [e{eqa na nau~nom skupu “Filozofija, politika i vrednosti”, koji je 21. 10. 1988. godine odràn na Filozofskom fakultetu u Beogradu u organizaciji Filozofskog dru{tva Srbije Na napred pomenutom nau~nom skupu Vojislav [e{eq je u~estvovao u popodnevnom delu rada sa referatom “Debrozovizacija dru{tvene svijesti 865

kao rezultat preispitivawa vladaju}eg sistema ideolo{kih i politi~kih vrijednosti”. [e{eq se u ovom svom referatu, pored ostalog, bavio dokazivawem da marksisti~ka teorija kao oblik svoje vladavine podrazumeva totalitarizam, te da je staqinizam jedini i pravi na~in kroz koji se ispoqava marksizam kao oblik vladavine. U drugom delu referata, [e{eq je govorio o Josipu Brozu Titu, prikazuju}i ga kao glavnog krivca za sada{we stawe u Jugoslaviji, optuùju}i ga za “kult li~nosti” i poseban, antisrpski stav, a sada{we rukovodstvo SFRJ za za{titu albanskih separatista i spre~avawe ugu{ivawa pobune albanskih nacionalista i separatista na Kosovu 1981. godine. Tako je Vojislav [e{eq u svom referatu, izme|u ostalog, naveo: “…Mada wegovi sledbenici i daqe horski deklamuju da je li~nost Josipa Broza neprikosnovena i da predstavqa najvi{u dru{tvenu vrednost, pa i strogim kaznama progone one koji se drznu da u to javno posumwaju, narod se sve mawe da zastra{iti, pa je ~ak uprkos wegovoj separatisti~koj motivisanosti sa simpatijama propratio postupak albanskog demonstranta koji je Titovom slikom uramio milicionera. Tretiraju}i Josipa Broza kao {efa dràve i vladaju}e partije, i koji samo trenutno iz svima poznatih razloga nije u stawu da obavqa svoje du`nosti, kao i oficijelno diktirani i programirani paganskim ritualima idolopoklonstva reìm danas uspeva samo svoje postupke daqe promovisati na ogoqeno karikaturalni na~in, {to mu muwevitom brzinom potkopava svaki autoritet… ûvaju}i kult li~nosti Josipa Broza i spre~avaju}i javnu raspravu o wegovoj neposrednoj odgovornosti za duboku krizu jugoslovenskog dru{tva, ~elnici sada{weg reìma {tite prije svega sopstvene pozicije i novu raspodelu koju su od Broza nasledili, uprkos ~iwenici da ona ne odgovara objektivnoj konstelaciji dru{tvenih snaga, interesa i potreba. Mada su se najpresudnije Brozove politi~ke odluke, done{ene po tipi~nom obrascu autokratske samovoqe, pokazale potpuno proma{enim i suprotstavqene izvornim narodnim htewima, reìm i daqe istrajava u wihovom sprovo|ewu uprkos sve o~iglednijoj opasnosti od kompletnog dru{tvenog kolapsa. Nevi|eni haos u jugoslovenskoj privredi i katastrofalna prezaduènost, galopiraju}a pauperizacija naj{irih slojeva stanovni{tva i stravi~na inflacija, te birokratski voluntarizam, krah investicione i ukupne ekonomske politike, proma{enost najbitnijih privrednih projekata, za evropske uslove nepojmqiva stopa nezaposlenosti, rasprostrawene pronevere i korupcije s politi~kom pozadinom, beznade`no tehnolo{ko zaostajawe, pravi su spomenici Titove ere i direktne posledice wegove samodrà~ke politike sazdane na specifi~noj kombinaciji staqinisti~ke tiranije i orijentalnog despotizma. Od Staqina je uglavnom preuzimao politi~ke metode vladavine, osnov ideolo{kog kategorijalnog aparata i metode nemilosrdnog obra~unavawa s politi~kim protivnicima, a od orijentalnih despota dvorski sjaj, rasko{ i luksuz po cijenu najve}e socijalne bede svojih nesre}nih podanika, onih istih koji su pri866

nu|eni da se neprestano zakliwu na vernost tiraninu… Totalitarnim mehanizmima vaspitawa i obrazovawa ~iji je glavni kreator sada{wi {ef partije Stipe [uvar, nastojalo se obezbediti da se ni ubudu}e iz {kolskih klupa ne pojave kreativni umovi i ne poremete lagodnu socijalnu situiranost i politi~ku nedodirqivost birokratske kaste izrasle pod Brozovim okriqem. Posebno je bila pogubna Brozova politika po nacionalnom pitawu. Pokazuju}i otvorenu srbofobiju u~inio je sve {to je bilo u wegovoj mo}i da srpski narod moralno ponizi i politi~ki obezglavi, li{i wegove istorijske, demokratske i kulturne tradicije, politi~ki rascepka, iz wegovog nacionalnog bi}a, birokratskim merama prinude, izdvoji nekoliko novih ve{ta~kih nacija. Posebno je odgovoran za forsirano nametawe propagandne simetrije u ratnim zlo~inima pripadnika stvarno hrvatskog i navodno srpskog naroda, kako bi se tako elegantno ublaìli usta{ki zlo~ini i vremenom izbrisali iz narodnog se}awa. Sistematski je srpskom narodu pripisivana krivica za izmi{qeno nacionalno ugwetavawe drugih naroda u me|uratnom periodu. Za poraz jugoslovenske kraqevske vojske u aprilskom ratu 1941. za navodne unitaristi~ke i centralisti~ke te`we, Broz je uspeo da veliku srpsku pobedu u Drugom svetskom ratu pretvori u sudbonosni, posle Kosova, najteì istorijski poraz srpskog naroda… âk {tavi{e, Broz je jo{ 1946. godine obe}ao Enveru Hoyi da }e ove dve odvajkada srpske pokrajine biti pripojene Albaniji, ~im za to sazru politi~ke prilike… Uop{te se vi{e ne moè postavqati pitawe da li je Josip Broz znao kakvom su ugwetavawu izloèni kosovski Srbi, kad je vi{e nego jasno da je upravo on bio glavni kreator takve politike. A nakon izbijawa otvorene albanske pobune iz 1981. godine wegovi vrli naslednici, u prvom redu Vladimir Bakari}, a zatim Stane Dolanc i Josip Vrhovec, u~inili su sve {to je bilo u wihovoj mo}i da spre~e ugu{ivawe te pobune… A pre nekoliko dana smo se mogli uveriti nedvosmisleno da je jedan od glavnih punktova za{tite albanskih separatista CK SKJ…” Posle izloènog referata, [e{eq je sa vi{e lica (Zagorka Golubovi}, Marija Vrani} i dr.) polemisao, zastupaju}i uporno napred iznete stavove iz referata. (redigovano) (redigovano) (potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Autor: Vojislav [e{eq Primedbe, napomene i sli~no: Tekst Vojislava [e{eqa “O nekim varijantama, karakteristikama i dru{tvenim uzrocima unutra{weg izgnanstva u savremenoj srpskoj kwi867

èvnosti” – izlagawe na Me|unarodnom oktobarskom susretu pisaca na temu “Izgnanstvo i kwièvnost” UKS, Beograd, 18-20. 10. 1988. godine Prilog: 1 (strana – 9) (potpis redigovan) Dr Vojislav [e{eq: O nekim varijantama, karakteristikama i dru{tvenim uzrocima unutra{weg izgnanstva u savremenoj srpskoj kwièvnosti: (Izlagawe na Me|unarodnom oktobarskom susretu pisaca na temu “Izgnanstvo i kwièvnost”, UKS, Beograd, 18, 19. i 20. 10. 1988. godine) Izgnanstvo intelektualaca staro je koliko i qudska civilizacija. Autokratskim reìmima, despotima i tiranima, oduvijek su smetali qudi koji su mislili dubqe od ostalih, umnije i trezvenije, a {to je najzna~ajnije, ni po koju cijenu se nisu mirili s postoje}im dru{tvenim stawem. Teìli su boqem, qudskijem, slobodnijem, rizikuju}i pri tome ne samo lagodnu gra|ansku situiranost, nego i samu fizi~ku egzistenciju. Me|u takvima, kroz dosada{wu istoriju, neuporedivo je mawi broj nevoqnika koji su bar tu sre}u imali da nisu zbog svoje individualisti~ke razli~itosti i nepodlijegawa propisanim kalupima i {ablonima biolo{ki likvidirani, nego su prognani. Svako izgnanstvo izaziva patwu, a iz patwe ~esto ni~u veli~anstvena djela. Ali, tamo su i kriteriji selekcije neuporedivo o{triji nego u otaybini, pa uspijevaju i opstaju samo oni ~iji su duhovni dometi vrhunski i po mjerilima kulturno najnaprednijih naroda. Mnogi srpski pisci su osjetili svu gor~inu emigracije prisilnog otpadni{tva od svoga naroda zbog nemirewa s aktuelnim reìmom u otaybini. Jovan Du~i}, jedan od najve}ih srpskih pjesnika svih vremena, umro je u tu|ini do zadweg daha se bore}i za slobodu, ~ast i dostojanstvo svog naroda i porobqene Srbije i Jugoslavije. Na veliku sramotu wegovih sunarodnika, u Jugoslaviji jo{, iz ideolo{kih i politi~kih razloga, nije mogu}e objavqivawe wegovih poznijih djela, a reìm ne dozvoqava ni da se kosti ~uvenog barda sahrane u rodnom Trebiwu. Jo{ je teà sudbina Slobodana Jovanovi}a, bez sumwe najkompletnije intelektualne li~nosti koju smo ikada imali. Izraziti demokrata i liberal, izmakao je 1941. godine pred fa{isti~kim hordama, ali nijednog trenutka nije odustajao od ogor~ene borbe za spas Srbije i slobodu Jugoslavije. Posleratni reìm, u svojoj ideolo{koj netrpeqivosti i te`wi za apsolutnim politi~kim monopolizmom, proglasio ga je za ratnog zlo~inca. âk je i u odsustvu su|en i osu|en. Sudili su mu isti oni mo}nici kojima, ina~e, nikada nije padalo na pamet da sude jednom Anti Paveli}u. êlnicima reìma je iznad svega bilo stalo da izna|u vje{ta~ku simetriju izme|u zlo~inaca i wihovih `rtava, kako bi umawili zlo~ine i {to prije ih izbrisali iz kolektivnog sje}awa srpskog naroda nad kojim je sprovo|en ge868

nocid, skidaju}i tako i istorijsku i moralnu odgovornost s naroda ~iji su pripadnici masovno u~estvovali u zlo~inima s kojima se ne moè porediti ni{ta sli~no {to pamti evropska civilizacija. I Laza Kosti}, autor oko osamdeset kwiga, umro je u emigraciji, u velikom siroma{tvu, potucaju}i se od nemila do nedraga, dok su wegova djela u otaybini ignorisana, pre}utkivana ili bjesomu~no napadana, mada im je te{ko uputiti bilo kakav ozbiqniji prigovor u pogledu intelektualne utemeqenosti, ~iweni~ne vjerodostojnosti ili stru~ne pouzdanosti. Mnogi srpski pjesnici i prozni pisci i danas {irom Evrope, Amerike i Australije, nakon napornog rada u fabrikama, rudnicima i ustanovama, `rtvuju posledwe atome snage oboga}uju}i kulturu svog naroda. Upe~atqiv je primjer pjesnika Petra Milatovi}a, koji se pretvorio u pravu ma{inu za pisawe, otkad je izbjegao iz otaybine, nakon nekoliko krivi~nih osuda zbog slobodoumqa i javnog iskazivawa sopstvenog mi{qewa. Mada mi tu`na istorija moga naroda pruà mno{tvo drugih primjera progona kwièvnika i publicista, wihove prinu|enosti da napuste rodnu grudu da bi sa~uvali goli ìvot, posebnu pa`wu }u ovom prilikom posvetiti ukazivawu na dva specifi~na oblika intelektualnog izgnanstva s kojima smo danas u Jugoslaviji naj~e{}e suo~eni. To su progonstvo iz jedne federalne jedinice u drugu i prikriveni oblici rasprostrawene cenzure, ~ija je pogubna posledica i vrlo izraèna autocenzura. U to se upu{tam sa saznawem da je tim pitawima do sada u intelektualnim raspravama poklawana minimalna pa`wa. Iako se svi jugoslovenski intelektualci susre}u s raznovrsnim mjerama ograni~avawa slobode misli i izraàvawa, slobode duhovnog stvarala{tva, situacija u svim dijelovima zemqe nije ista. U najteèm poloàju danas se nalaze kwièvnici srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, te intelektualni stvaraoci uop{te u Bosni i Hercegovini. Maltretirawa i {ikanirawa srpskih kwièvnika i nau~nika na Kosovu i u Metohiji sastavni su dio sprovo|ewa genocida nad srpskim narodom i stvarawa etni~ki ~iste teritorije kao prve faze realizacije programa albanskih separatisti~kih pobuwenika, ~iji je krajwi ciq otcjepqewe ovoga dijela srpske i jugoslovenske dràvne teritorije i wegovo pripajawe Albaniji. Taj program se kontinuirano sprovodi jo{ od 1941. godine, kada je otpo~et pod pokroviteqstvom italijanskih fa{isti~kih okupatora, da bi ga nastavio posleratni jugoslovenski reìm ve} zakonskom zabranom povratka prognanog srpskog stanovni{tva na razvaqena ogwi{ta. Realizacija je intenzifikovana u zadwih dvadesetak godina, nakon {to je antisrpski nastrojeni savezni dràvni vrh ovu pokrajinu pretvorio u federalnu jedinicu i vlast u woj povjerio glavnim separatisti~kim vo|ama. Kulminirala je otvorenom pobunom iz 1981. godine, nakon koje je ìvot tamo{wem srpskom stanovni{tvu postao nepodno{qiv. Svaki poku{aj da se na Kosovu i u Metohiji stawe ozbiqnije promijeni, vje{to je blokiran manevrima hrvatske i slovena~ke birokratske gar869

niture kojima su se, vi{e ili mawe, predano priklawale i oligarhije Bosne i Hercegovine, Vojvodine i Crne Gore. Nema tog sredstva kome antisrpska osovina, oli~ena u Stanetu Dolancu, Josipu Vrhovcu, Branku Mikuli}u, Vidoju @arkovi}u i Veselinu \uranovi}u, nije spremna pribje}i da bi odràla postoje}e dru{tveno i politi~ko stawe i suzbila bu|ewe nacionalnog ponosa, ~asti i dostojanstva srpskog naroda, a ~ini im se da bi to bilo mogu}e samo obnovom prinudne uprave nad Srbijom. Qeto{wim op{tenarodnim pokretom i milionskim demonstracijama srpski narod je svima wima jasno stavio do znawa da su takva vremena pro{la, da su odbrojani dani jednom neprirodnom dru{tvenom stawu i vje{ta~ki stvorenoj ravnoteì politi~kih snaga. Sa àqewem moram konstatovati da i danas ve}ina hrvatskih i slovena~kih intelektualaca stoji na izrazito antisrpskim pozicijama, da su zadojeni srbofobijom i rezolutni u stavu “[to gore Srbima – to boqe Jugoslaviji”, zapravo wima samima. Epidemija antisrpskog raspoloèwa je o~igledna kroz gotovo sve oblike intelektualnog stvarala{tva u dana{woj Hrvatskoj i Sloveniji, a neposredno je dirigovana od strane birokratskih vrhu{ki ove dvije federalne jedinice. Srpskim intelektualcima koji se otvoreno solidari{u sa svojim narodom, u ovim sredinama opstanak je postao nemogu}, dok se, s druge strane, vrlo rado u wihovo okriqe primaju svi oni koji su spremni za novac, profesionalni poloàj i dru{tvene privilegije, da se okrenu protiv svog naroda. Wima kao uzor sluè okorjeli izdajnici i korupciona{i kakvi su Milutin Balti} i Du{an Dragosavac. U ovom primjeru se susre}emo s jednim specifi~nim slu~ajem samoizgnanstva u koje odlaze kwièvnici i publicisti ~ije biografije kompromituju podaci o ne~asnim radwama i podla~kim postupcima u Srbiji, gdje su ranije ìvjeli. U Sloveniji i Hrvatskoj ih objeru~ke prihvataju kao “prave”, “najboqe” ili “po{tene” Srbe. U tim sredinama se tradicionalno weguje uvjerewe da su po{teni Srbi samo oni koji se neprekidno dokazuju u borbi protiv interesa sopstvenog naroda. Svi putevi javne promocije su im otvoreni proporcionalno spremnosti da bespogovorno sluè agenturama i centralama vatikansko-kominternovske zavjere. Posebnu pa`wu zasluùje dru{tvena situacija i duhovna klima u Bosni i Hercegovini. Ve} vi{e od dvije decenije tamo se èstoko progoni sve {to je iole slobodarsko i demokratski nastrojeno. Specifi~na simbioza balkanskog staqinizma i orjentalnog despotizma svoje vrhunce je dostigla pod dirigentskom palicom Branka Mikuli}a i Hamdije Pozderca. Najve}i bosanski grad Sarajevo ostao je skoro potpuno bez intelektualaca. U kwièvnoj sferi glavnu rije~ vode intelektualne mizerije i moralne nakaze kakvi su Miroslav Jan~i}, Mladen Oqa~a i Abdulah Sidran. Qudi premazani svim bojama, nevje{ti peru, ali beskrupulozni u javnom ìvotu, skloni politi~kim intrigama, mnogo su zaslu`ni {to se na vrijeme posje~e svaki intelektualni izdanak, koji se pomoli iz duhovne baru{tine i poletno ustremi ka suncu. 870

Ideolo{ku platformu za lov na sve qude koji poku{avaju da slobodno misle revnosno utemequju i razra|uju Fuad Muhi} i Nijaz Durakovi}. Jedina egzistencijalna i stvarala~ka {ansa intelektualcima iz Bosne i Hercegovine sadràna je u pravovremenom bjekstvu u beogradski egzil. Kako sada stvari stoje, ni objelodawivawe najve}e posleratne jugoslovenske pqa~ka{ke afere, vezane za “Agrokomerc”, nije bilo dovoqan povod da se prolomi bujica dru{tvene kritike, raskinu totalitarni okovi i napokon oslobodi dru{tvena klima. Reìm se, opet, svim silama nastoji konsolidovati i zaustaviti talas pojedina~nih politi~kih padova vi{estruko kompromitovanih mo}nika. Kad se sagledaju sve komponente dru{tvene situacije u ovoj mra~noj sredini, ne ostavqa se nimalo mjesta ~u|ewu {to je i Oskar Davi~o, bez sumwe najve}a intelektualna prostitutka u srpskoj kwièvnosti, na li~ni Mikuli}ev poziv, vi{e godina ìvio i djelovao u Sarajevu, da bi napokon za sobom ostavio kulturnu pusto{. U isto vrijeme, birokratski reìm u Crnoj Gori protiv golorukog naroda upu}uje specijalne policijske odrede i mirne demonstracije brutalnom silom razbija. Narod je podvrgavan dejstvu bojnih otrova, a nalog za upotrebu ovog opasnog hemijskog oru`ja, ~ije kori{}ewe me|unarodno ratno pravo zabrawuje i u otvorenim vojnim obra~unima me|u neprijateqskim dràvama, izdali su li~no Vidoje @arkovi}, ~lan najvi{eg jugoslovenskog partijskog rukovodstva, i Veselin \uranovi}, ~lan kolektivnog {efa dràve To nimalo nije slu~ajno ako se ima u vidu da je i u toku Drugog svjetskog rata Veselin \uranovi} otvoreno djelovao protiv svog naroda, stavqaju}i se na platni spisak italijanskog okupatora i predano sluè}i u zelena{koj fa{isti~koj miliciji. Prije nekoliko godina izvjesni Lado Mali{i} uhap{en je i osu|en jer se drznuo da javno razobli~uje \uranovi}evu ratnu pro{lost. Sli~an je slu~aj i Staneta Dolanca, potpredsjednika Predsjedni{tva SFRJ, koji je u toku rata bio agilni pripadnik Hitler-jugenda. U posleratnom periodu je bio glavni organizator niza akata dràvnog terorizma, od kojih su najpoznatije otmice Vladimira Dap~evi}a u Rumuniji, Mileta Perovi}a u [vajcarskoj i Vjenceslava îèka u Italiji. Posebno se istakao u zata{kavawu zlo~ina albanskih fa{ista nad \or|em Martinovi}em, koga su nabili na kolac. U svom iskazu, datom advokatu Velimiru Cveti}u, nekada{wi najbliì Dolan~ev saradnik, biv{i zamjenik saveznog sekretara za unutra{we poslove Dragomir Papovi}, ina~e predsjednik Savezne komisije za ispitivawe slu~aja Martinovi}, rekao je i slede}e: “@elim da dam pismenu izjavu advokatu Velimiru Cveti}u da sam ja, Dragomir Papovi}, bio ~lan Savezne komisije zajedno sa zamenikom saveznog javnog tuìoca Simi}evi}em i zamenikom sekretara za pravosu|e SFRJ i da smo pod prinudom gazde Staneta Dolanca morali da potpi{emo la`ni izvje{taj da se Martinovi} sam povredio. Iako sam ja prethodno izdvojio mi{qewe, jer sam znao da se Martinovi} nije povredio sam, ve} da su ga povredila dvojica [iptara – balista. Kada je moje iz871

dvojeno mi{qewe pro~itao Stane Dolanc, pri{ao mi je duboko poti{ten i uzrujan, pa je rekao: “Ima{ da potpi{e{ da je Martinovi} sam sebe povredio iz samozadovoqstva, bez obzira {to zna{ da to nije istina. Ovo ti je partijski zadatak, za koji ni pod kojim uslovima ne sme da sazna Srbija. Ako sazna Srbija, propali smo”. Pri tom, on je udarao nogama i tresao se i prinudio me da potpi{em la`ni izve{taj o Martinovi}u, iako sam znao da su dvojica {iptarskih kriminalaca unakazili Martinovi}a. Stane Dolanc je, u dogovoru sa Mikom [piqkom i Josipom Vrhovcem, organizovao ubistvo Stjepana \urekovi}a u Saveznoj Republici Nema~koj, a pla}eni ubica @eqko Ra`watovi}, zvani Arkan, koji danas ìvi u Beogradu, prema dokazima iz dokumentacije advokata Cveti}a, nagra|en je ~inom pukovnika i dobio na poklon pi{toq sa ugraviranom posvetom: “@eqku od Staneta”. Svako normalan }e se upitati kako je mogu}e da je ~ovjek poput Dolanca ~lan kolektivnog {efa jugoslovenske dràve. Kako je mogu}e da to bude i Josip Vrhovec, koji se kompromitovao raznoraznim kriminalnim radwama i pro~uo kao otvoreni eksponent prousta{ke ideologije. U Jugoslaviji je, na àlost, sve mogu}e. Mogu}e je da ~lan kolektivnog {efa dràve bude i jedan od glavnih lidera albanskog separatizma, Sinan Hasani. Tu se nalazi i general Nikola Qubi~i}, do gu{e umije{an u poznatu uì~ku aferu. Koliko je sposoban, pokazuje podatak da nije svojevremeno bio u stawu ni da poloì generalski ispit, pa su ga ~lanovi ispitne komisije propustili tek na direktnu intervenciju s najvi{eg dràvnog vrha. A prije nekoliko dana se proslavio otvorenim zalagawem za uvo|ewe vanrednog stawa. Qudima poput wega jasno je da je to jedini na~in da se jo{ izvjesno vrijeme odrè na vlasti uprkos narodnom protivqewu i zahtjevu da se svi kompromitovani politi~ari definitivno odstrane iz javnog ìvota i sa uticajnih pozicija. Dok takvi qudi suvereno vladaju Jugoslavijom, iluzorno je o~ekivati po{tivawe elementarnih gra|anskih prava i sloboda. Pogotovo je nepojmqivo da se realno obezbijedi sloboda {tampe i sloboda intelektualnog stvarawa i izraàvawa. Jugoslovenski romansijeri, pripovjeda~i i esejisti jo{ uvijek se nerado upu{taju u stvarawe djela sa savremenom dru{tvenom tematikom. Prisiqeni su na svojevrsno unutra{we samoizgnanstvo. To govori o {iroko rasprostrawenoj autocenzuri kao o~ajni~koj reakciji na politi~ki monopolizam i surovu represiju. Ona se od strane reìma vje{to kombinuje s mehanizmima preventivne cenzure koji dosta uspje{no spre~avaju da uop{te otpo~ne {tampawe nepodobnog {tiva, a reìmu se onda pruà {ansa da se busa u prsa zbog minimalnog broja sudski zabrawenih kwiga, kao da je to jedino {to je u zemqi proskribovano. Sve su ovo okolnosti u kojima danas djeluju srpski kwièvnici, pa u wihovom svjetlu treba cijeniti i rezultate koje postiù svojim intelektualnim stvarala~kim naporima. 872

CCXCIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0361 25. 10. 1988. godine

Izve{taj saradnika I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Izvor se koristi na pra}ewu neprijateqske delatnosti lica koja u Beogradu deluju sa pozicija srpskog nacionalizma. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na neka saznawa o delatnosti Vojislava [e{eqa, iz Beograda. U razgovoru, izvor nas je informisao da je dana 20. 10. 1988. godine, u vremenu od 10.00 do 14.00 ~asova, u prostorijama Narodne biblioteke u Beogradu, a u okviru XXV me|unarodnih oktobarskih susreta pisaca, odràna zavr{na plenarna sednica sa temom koja je dominirala ovogodi{wim susretima – “Izgnanstvo i kwièvnost”. Izvor nije prisustvovao celom toku sednice, ve} je kasnije saznao da je jedan od u~esnika, pored ve}eg broja doma}ih pisaca i gostiju iz inostranstva, bio i Vojislav [e{eq, koji je pro~itao deo svog izlagawa, a tekst celog govora je priloìo. Na po~etku izlagawa, koje nosi naslov “O nekim varijantama, karakteristikama i dru{tvenim uzrocima unutra{weg izgnanstva u savremenoj srpskoj kwièvnosti”, [e{eq je naglasio da je izgnanstvo intelektualaca staro koliko i qudska civilizacija, te da su autokratskim reìmima, despotima i tiranima oduvek smetali qudi koji su mislili dubqe, umnije i trezvenije i ni po koju cenu se nisu mirili sa postoje}im dru{tvenim stawem. [e{eq je potom istakao da danas u Jugoslaviji postoje dva specifi~na oblika intelektualnog izgnanstva – progonstvo iz jedne federalne jedinice u drugu i prikriveni oblici rasprostrawene cenzure, ~ija je pogubna posledica i vrlo izraèna autocenzura. U nastavku izlagawa, [e{eq je o{tro napao pojedine najvi{e dràvne i partijske rukovodioce, navode}i na kraju da je iluzorno o~ekivati po{tovawe elementarnih gra|anskih prava i sloboda dok “takvi qudi suvereno vladaju Jugoslavijom”. (redigovano) III. Podaci o licima izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO u USDB po gra|anskoj desnici. IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) (potpis redigovan) 873

CCXCV Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Za grad Beograd br. 01-1466 25. oktobar 1988. godine Beograd, Kneza Milo{a 103 Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije Slu`bi dràvne bezbednosti – III sektoru – Beograd U prilogu akta dostavqamo vam krivi~nu prijavu protiv Vojislava [e{eqa, od oca Nikole i majke Danice, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~na dela povrede ugleda SFRJ iz ~lana 157 KZ SFRJ, te klevete iz ~lana 92 KZ SR Srbije i uvrede iz ~lana 93 KZ SR Srbije, a u vezi ~lana 101, stav 2 KZ SR Srbije. Uz krivi~nu prijavu dostavqamo vam: 1. prilog br. 1 – tekst Vojislava [e{eqa “Pamfletistika o savremenoj srpskoj kwièvnosti”; 2. prilog br. 2 – slu`benu zabele{ku od 24. 10. 1988. godine o istupawu Vojislava [e{eqa na zavr{noj plenarnoj sednici XXV me|unarodnih Oktobarskih susreta pisaca odrànoj 20. 10. 1988. godine u sali Narodne biblioteke Srbije; 3. prilog br. 3 – slu`benu bele{ku od 24. 10. 1988. godine o istupawu Vojislava [e{eqa na nau~nom skupu “Filozofija, politika i vrednosti”, koji je 21. 10. 1988. godine odràn na Filozofskom fakultetu u Beogradu u organizaciji Filozofskog dru{tva Srbije; 4. tekst Vojislava [e{eqa “O nekim varijantama, karakteristikama i dru{tvenim uzrocima unutra{weg izgnanstva u savremenoj srpskoj kwièvnosti” – izlagawe na Me|unarodnom oktobarskom susretu pisaca na temu “Izgnanstvo i kwièvnost”, UKS, Beograd, 18, 19. i 20. 10. 1988. godine. Tako|e vam dostavqamo i krivi~nu prijavu protiv Vuka Dra{kovi}a, od oca Vidaka i majke Stoje, ro|en 29. 11. 1946. godine u selu Me|i, SO Se~aw, stalno nastawen u Beogradu, ul. Sretena Mladenovi}a br. 1, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we, razdora ili netrpeqivosti iz ~lana 134 KZ SFRJ. Uz ovu krivi~nu prijavu dostavqamo vam: 1. prilog br. 1 – tekst Vuka Dra{kovi}a “Svi Navuhodonosori roda srpskoga”; 2. prilog br. 2 – izjavu po ZKP-u uzetu od Petra Dr~e, uzetu dana 14. 9. 1988. godine. 874

Uz ove dve krivi~ne prijave dostavqamo vam i odgovor Okru`nog javnog tuìla{tva pov. br. 44/88 od 24. 10. 1988. godine u vezi teksta Vojislava [e{eqa pod naslovom “Pamfletistika o savremenoj srpskoj kwièvnosti”. O napred podnetim krivi~nim prijavama obavestili smo vas depe{om br. 11075 od 25 10. 1988. godine.

CCXCVI USDB Beograd V odeqewe Pogledati bele{ku od 17. 2. 1992. godine o materijalima koji nedostaju iz dosijea (Napomena: Bele{ka se nalazi u kwiyi “Policijsli dosije, drugi deo”, op. red) Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0381 25. 10. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o izlagawu Vojislava [e{eqa (OO u USDB Beograd po gra|anskoj desnici) na zavr{noj plenarnoj sednici XXV me|unarodnih oktobarskih susreta pisaca Dana 20. 10. 1988. godine, u bioskopskoj sali Narodne biblioteke Srbije, u vremenu od 10.15 do 13.50 ~asova, odràna je zavr{na plenarna sednica XXV me|unarodnih oktobarskih susreta pisaca. Sednicom je predsedavao Moma Dimi}, sekretar Odbora za me|unarodnu saradwu i oktobarske susrete pisaca, a u sastav radnog predsedni{tva u{li su u~esnici ovih susreta, predstavnici iz Indije, Kine, Austrije i Kipra. Na ovoj sednici, me|u podnosiocima referata bio je i Vojislav [e{eq, koji je izloìo fragmente iz svog referata, kojeg je ina~e prethodno priloìo u UKS-u. [e{eq je u svom izlagawu, izme|u ostalog, izneo da se svi jugoslovenski intelektualci u zemqi susre}u s merama ograni~avawa slobode misli i izraàvawa, a da se u najteèm poloàju, po wemu, nalaze kwièvnici srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, kao i intelektualni stvaraoci koji ìve u Bosni i Hercegovini. Osvr}u}i se na nedavne doga|aje u Crnoj Gori, [e{eq je naveo da su naloge za primenu sile prema demonstrantima izdali Vidoje @arkovi} i Veselin \uranovi}. Dodao je da to nije ni malo slu~ajno, jer je u toku Drugog svetskog rata \uranovi} otvoreno delovao protiv svog naroda predano sluè}i u zelena{koj fa{isti~koj miliciji. 875

Istakao je da je sli~an slu~aj i Staneta Dolanca, potpredsednika Predsedni{tva SFRJ, koji je u toku rata bio agilni pripadnik “Hitler-jugenda” i koji je u posleratnom periodu bio glavni organizator niza zahvata dràvnog terorizma. Kao primer, naveo je da je Dolanc u dogovoru sa Mikom [piqakom i Josipom Vrhovcem organizovao ubistvo Stjepana \urekovi}a u Zapadnoj Nema~koj, a da je pla}eni ubica @ivko Ra`watovi} (kao u originalu) zvani “Arkan”, koji ìvi u Beogradu, prema dokazima iz dokumentacije advokata Velimira Cveti}a nagra|en ~inom pukovnika i na poklon dobio pi{toq sa ugraviranom posvetom “@ivku od Staneta”. Izneo je da se Dolanc posebno istakao i u zata{kavawu zlo~ina albanskih fa{ista nad \or|em Martinovi}em, koga su nabili na kolac. Na kraju izlagawa, [e{eq je istakao da je u Jugoslaviji, naàlost, sve mogu}e, pa ~ak i to da qudi poput Dolanca ili Vrhovca budu ~lanovi Predsedni{tva Jugoslavije. Napomena: (redigovana tri pasusa) (potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Autor: Vasi} Vladimir Datum pisawa: 26. 10. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava Vasi} Vladimira data 26. 10. 1988. godine u vezi prodaje kwiga na {tandu na Sajmu – Vojislava [e{eqa. Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Izjava Ja, Vasi} Vladimir, iz Beograda, ulica Maruli}eva br. 3, ina~e privatni izdava~ udruèwa “Autorskih prava”, izlagao sam kwige na Beogradskom sajmu, hala XIV, {tand br. 188, i izme|u ostalih kwiga u {tandu neizloène u kutiji imao sam 34 kwige “Osvajawe slobode”, autora Vojislava [e{eqa. Ja sam pomenute kwige dobio u zamenu od kolege Zorana Ampevski iz Kalu|erice, ulicu i broj ne znam, ali bih mogao na}i wegovu privatnu ku}u. Ina~e, Zoran mi nije nagovestio da ima i spornih kwiga koje su trajno zabrawene. Ja posedujem dostavnicu koju mi je dao Ampevski Zoran br. 10, tel. 493-089, koju sam potpisao dana 24. 10. 1988. godine. U dostavnici nisu nazna~ene zamewene kwige. Dana 26. 10. 1988. godine, oko 12.30 ~asova, u {tand su mi do{li milicionari, uzeli pomenute kwige i saop{tili mi da su iste zabrawene. Do pronalaska kwiga od strane milicionara nisam nijednu kwigu prodao, niti sam kome nudio. 876

Izjavu sam dao u slu`benoj prostoriji deùrnog milicionara na sajmu i u woj sam sve izneo ta~no i kao takvu potpisujem. Beograd, 26. 10. 1988. godine

Izjavu dao Vasi} Vladimir

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Autor: OUP Savski venac Datum pisawa: 26. 10. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Potvrda o privremeno oduzetim predmetima od Vasi} Vladimira Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) OUP Savski venac Dana 26. 10. 1988. godine Beograd Potvrda Kojom se potvr|uje od strane ovla{}enog slu`benog lica OUP-a Savski venac, Obradovi} Save, da je dana 26. 10. 1988. godine (sreda), u 13.30 ~asova u slu`benoj kancelariji deùrnog milicionara na Beogradskom sajmu, privremeno oduzeo od Vasi} Vladimira, od oca Radenka i majke Darinke, dev. prezime majke Ili}, ro|en 17. 11. 1940. godine u mestu Barajevo, SO Barajevo, sa stanom u Beogradu, ul. Maruli}eva br. 3, SO Vra~ar, tel. u stanu 430-212, po zanimawu komercijalista, u stalnom radnom odnosu u “Narodnoj kwizi” u Beogradu, ul. [afarikova br. 11, identitet utvr|en na osnovu li~ne karte broj N-23569, MBG-1711940714025, izdata od SUP-a Beograd, i to: 1. 34 (trideset i ~etiri) kwige sa naslovom “Osvajawe slobode”, autora Vojislava [e{eqa, {tampana 1988. godine u tiraù od 600 primeraka, gde izdaje i {tampa dr Vojislav [e{eq, Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe, 11080 Zemun, recezenti: dr @arko Vidovi} i Brana Crn~evi}. (Zakqu~no sa rednim brojem 1 – jedan). Kwige predao Vasi} Vladimir

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Autor: GSUP Beograd Datum pisawa: 27. 10. 1988. godine 877

Primedbe, napomene i sli~no: Zapisnik u GSUP-u Beograd u vezi okolnosti oko rasturawa trajno zabrawenih kwiga Vojislava [e{eqa “Osvajawe slobode”. Prilog: 1 (strana – 2) (potpis redigovan) Zapisnik Sa~iwen u Gradskom sekretarijatu za unutra{we poslove grada Beograda – Upravi za upravne poslove dana 27. 10. 1988. godine u vezi okolnosti na rasturawe trajno zabrawenih {tampanih stvari – kwige autora, {tampara i izdava~a dr Vojislava [e{eqa pod nazivom “Osvajawe slobode”. Prisutni su: slu`beno lice Mirkovi} Vojkan, zapisni~ar Mijatovi} Desanka i stranka Ampevski Zoran. Zapo~eto u 10.00 ~asova. Pristupi po pozivu Ampevski Zoran, trgova~ki putnik – akviziter iz Beograda, Du{ana Petrovi}a [aneta broj 12, ro|en 19. 5. 1961. godine u Beogradu, identitet utvr|en na osnovu li~ne karte reg. br. 1423804, izdate u GSUP-u Beograd dana 19. 12. 1983. godine, pa po{to bi upozoren u smislu ~lana 178 ZUP-a, upitan izjavi slede}e: “Dana 24. 10. 1988. godine, negde oko 14.00 ~asova, do{ao sam u IRO “Alfa” u Beogradu, Dobra~ina ulica, broja ne mogu da se setim, i tom prilikom razgovarao sam sa Vasi} Vladimirom i kolegom koga do tada nisam poznavao iz izdava~ke ku}e “Alfa” na okolnosti u vezi sa prodajom kwiga na predstoje}em Beogradskom sajmu kwiga. Ne{to kasnije u izdava~ku ku}u je u{ao dr Vojislav [e{eq, koga do tada nisam poznavao, i u razgovoru ponudio Vasi} Vladimiru, mom kolegi trgova~kom putniku – akviziteru, da mu proda na sajmu kwiga u Beogradu odre|eni broj primeraka svojih izdawa, {to je ovaj i prihvatio. Po{to Vasi} Vladimir nema automobil, on je mene zamolio da za wegov ra~un od dr Vojislava [e{eqa podignem odre|ene primerke kwiga, {to sam i u~inio, i istog dana, negde oko 14.30 ~asova, svojim kolima, zajedno sa dr Vojislavom [e{eqom oti{ao do wegovog stana u Zemun Poqu i podigao uz dostavnicu broj 10, od 24. 10. 1988. godine, slede}e primerke kwiga: 1. “Marksisti~ki koncept naoruànog naroda” – 34 primerka; 2. “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma” – 26 primeraka; 3. “Suo~avawa sa samoupravqawem” – 30 primeraka; 4. “Sumrak iluzija” – 10 primeraka; 5. “Pravo na istinu” – 10 primeraka; 6. “Vrijeme preispitivawa” – 80 primeraka. Navedene primerke kwiga ugovoreno je da se prodaju pod rednim brojem 1 i 2 po ceni od 10.000 dinara, pod rednim brojem 3, 4 i 5 po ceni od 20.000 dinara, a pod rednim brojem 6 po ceni od 40.000 dinara. Dostavnicu mi je izdao i potpisao dr Vojislav [e{eq, a ja sam je uzeo uz svojeru~ni potpis. 878

Kada sam brojao primerke navedenih kwiga, primetio sam da je pod rednim brojem 6, pod naslovom “Vreme preispitivawa”, koje je u dostavnici izdato na 80 primeraka, primetio da je 40 primeraka kwiga pod tim naslovom, a ostalih 40 pod naslovom “Osvajawe slobode”, na {ta je dr Vojislav [e{eq reagovao da se u dostavnicu ne unese kwiga pod naslovom “Osvajawe slobode”, zbog toga {to je ista cena 40.000 dinara i te kwige i kwige “Vreme preispitivawa”, na {ta sam ja pristao. Dana 25. 10. 1988. godine, oko 10.00 ~asova, predao sam navedene primerke kwiga Vasi} Vladimiru na Karaburmi, u ul. (nejasno) \uki}a, gde Vasi} ima svoj magacin kwiga i odatle podiè robu. Tom prilikom Vasi} mi je dao od svih primeraka navedenih kwiga po 5 komada u ciqu prodaje. Ovom prilikom izjavqujem da nijednu kwigu od navedenih primeraka nisam prodao, niti sam znao za zabranu rasturawa bilo koje kwige ovog autora. Prilikom dostavqawa kwiga Vasi}u na ime prodaje, nisam sa wim potpisao nikakav ugovor niti bilo kakvu potvrdu u smislu predaje navedenih kwiga, ve} sam to za Vasi}a u~inio iz kolegijalnih razloga, jer se poznajemo ve} par godina kao akviziteri. Na ime ove usluge Vasi} mi je dao po 5 primeraka od svakog naslova da prodam za moj ra~un, kako bi mi se na taj na~in oduìo za uslugu koju sam mu u~inio”. Zapisnik mi je pro~itan i na isti nemam primedbi. Zavr{eno u 10.35 ~asova. Stranka Ampevski Zoran

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Autor: GSUP Beograd Datum pisawa: 27. 10. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Potvrda o oduzetim predmetima od Ampevski Zorana Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Socijalisti~ka Republika Srbija Grad Beograd Gradski sekretarijat za unutra{we poslove Uprava za upravne poslove odeqewe za upravne poslove Broj 213-30/88 Beograd, 27. 10. 1988. godine 879

Potvrda Na osnovu re{ewa – naloga Okru`nog javnog tuìla{tva u Beogradu, broj UT 29/88 od 12. 9. 1988. godine, dana 27. 10. 1988. godine od trgova~kog putnika – akvizitera Ampevski Zorana, Beograd, Du{ana Petrovi}a [aneta br. 12, privremeno se oduzimaju slede}e {tampane stvari: 5 (pet) primeraka kwiga pod nazivom “Osvajawe slobode”, izdava~a i {tampara dr Vojislava [e{eqa, koji je autor ovih kwiga. Izdava~ oduzetih {tampanih stvari je dr Vojislav [e{eq, Zemun Poqe, Mihajla Pupina 14, a {tampar dr Vojislav [e{eq. [tampane stvari predao,

Ovla{}eno slu`beno lice Ampevski Zoran l.k. br. 1423804

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Datum pisawa: 27. 10. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Dostavnica br. 10 o preuzimawu kwiga od Vojislava [e{eqa od strane Ampevski Zorana, oduzeta od Ampevskog 27. 10. 1988. godine. Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) 24. 10. 1988. Dostavnica br. 10 Za Ampevski Zorana, tel. 493-089 1. Marks. konc. naoruànog naroda 2. Politi~ka su{t. mil. i fa{izma 3. Suo~avawa sa samoupravqawem kom. 4. Sumrak iluzija 5. Pravo na istinu 6. Vrijeme preispitivawa

kom 34 26 30 10 10 80

Primio Ampevski Zoran

Rabat 40% 40% 40% 40% 40% 50%

Izdao Vojislav [e{eq

CCXCVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0413 27. 10. 1988. godine 880

10.000 10.000 20.000 20.000 20.000 40.000

Informacija o bezbednosno interesantnom istupawu Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u USDB za Beograd) na skupu “Filozofija, politika, obrazovawe” Dana 21. 10. 1988. godine, sa po~etkom u 9.30 ~asova, u sali 101 zgrade Filozofskog fakulteta u Beogradu, odràn je skup pod nazivom “Filozofija, politika, obrazovawe”, na kome je, pored ostalih uvodni~ara, u~estvovao i Vojislav [e{eq sa referatom “Debrozovizacija dru{tvene svesti kao rezultat preispitivawa vladaju}eg sistema ideolo{kih i politi~kih vrednosti”. Vojislav [e{eq je istupao u drugom delu pomenutog skupa, od 16.30 do 20.00 sati, uz prisustvo oko 50 lica, me|u kojima su bila i slede}a, bezbednosno interesantna, lica: Ilija Moqkovi}, Zagorka Golubovi}, Gordan Jovanovi} (redigovano), Vojislav Ko{tunica (redigovano), Triva In|i} i Milorad Belanyi}. (redigovano). U prvom delu svog izlagawa [e{eq je ponovio svoje poznate teze o marksizmu kao konceptu totalitarne vladavine nad qudima, u kome marksisti ostvaruju vlast time {to odbacuju tradicionalne qudske vrednosti i tekovine i qudima pripisuju usko klasno obele`je, ~ime idealizuju sopstvene ciqeve. Po wegovom mi{qewu, marksizmu je svojstvena “sekta{ka zatvorenost” prema svemu {to preti konkurencijom, {to se vremenom pretvara u agresivnost i ideolo{ku netrpeqivost prema svima koji druga~ije misle i koji nisu “mediokriteti u moru prose~nosti”. U socijalizmu, nastavio je [e{eq, qudi su svedeni na masu, jer se wima tada lak{e vlada. Obra~un socijalizma sa ideolo{kim protivnicima i konkurentima prouzrokovao je milione `rtava, a sam Marks je izri~ito favorizovao nasiqe kao sredstvo ubrzavawa istorijskog razvoja. [e{eq je pojam diktature proletarijata okarakterisao kao vlast najuèg rukovodstva jedne partije nad celim dru{tvom, rukovodstva koje se verbalno zakliwe u slobodu i demokratiju, a u prakti~nom delovawu ne bira sredstva da bi se do~epalo vlasti. Rezultat toga je zavo|ewe dosad nepoznatih oblika tiranije i intenzifikacija eksploatacije radni~ke klase. U drugom delu svog referata, [e{eq je rekao da je staqinizam jedini mogu} oblik marksizma u praksi. Za Staqina je rekao da je najdosledniji marksista, u ~ijem su okviru nastajale li~ne diktature i kultovi li~nosti Josipa Broza Tita, Envera Hoye, Mao Ce Tunga, Ho [i Mina, Fidela Kastra, Kim Il Sunga, Nikolaja âu{eskua i mnogih drugih samodràca i tiranina. Feti{izacija li~nih svojstava tih vlastodràca uzrokovala je kraj slobodnih duhovnih aktivnosti za vreme wihovog ìvota i velike lomove i obarawe nametnute totalitarne ideologije posle wihove smrti. 881

O~uvawe kulta li~nosti Josipa Broza i spre~avawe javne rasprave o wegovoj odgovornosti za duboku krizu jugoslovenskog dru{tva na~in su da ~elnici sada{weg reìma odrè sopstvene pozicije. U nastavku, [e{eq je rekao da su: “haos u jugoslovenskoj privredi, katastrofalna prezaduènost, galopiraju}a pauperizacija naj{irih slojeva stanovni{tva, inflacija, nezaposlenost i tehnolo{ko zaostajawe pravi spomenici Titove ere i direktna posledica wegove samodrà~ke politike sazdane na specifi~noj kombinaciji staqinisti~ke tiranije i orijentalnog despotizma”. [e{eq je nastavio rekav{i da je od Staqina Tito preuzeo “politi~ke metode vladavine i metode nemilosrdnog obra~unavawa sa politi~kim protivnicima, a od orijentalnih despota dvorski sjaj, rasko{, luksuz po ceni najve}e socijalne bede svojih nesre}nih podanika, onih istih koji su prinu|eni da se neprestano zakliwu na vernost tiraninu”. Po re~ima [e{eqa, vlast je posle rata eliminisala gra|ansku klasu, ekonomski upropastila seqa{tvo, ali je najzverskije od svega bio obra~un me|u samim komunistima gde je “Goli otok primer qudskog uni{tavawa nepoznat u ~itavoj evropskoj istoriji”. Isto tako, totalitarni sistem obrazovawa je onemogu}io nastajawe kriti~ke svesti, a glavni kreator tog sistema je sada{wi predsednik CK SKJ. U nacionalnom pitawu, po mi{qewu [e{eqa, Josip Broz je pokazao otvorenu srbofobiju i u~inio je sve da srpski narod ponizi i politi~ki obezglavi {to je, izme|u ostalog, postignuto i stvarawem nekoliko “novih ve{ta~kih nacija”, ve{ta~kim izjedna~avawem srpskih i hrvatskih ratnih zlo~ina i pripisivawem krivice za “izmi{qeno nacionalno ugwetavawe drugih naroda izme|u dva rata”. [e{eq je rekao da je Josip Broz obe}ao Enveru Hoyi 1946. godine da }e Kosovo i Metohija biti pripojeni Albaniji, i da je bio glavni kreator politike ugwetavawa kosovskih Srba, koju su kasnije nastavili wegovi sledbenici Vladimir Bakari}, Stane Dolanc i Josip Vrhovec. Na kraju svog izlagawa, [e{eq je zakqu~io “da je sada jasno da se glavna centrala albanske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji ne nalazi u Pri{tini ni u Tirani, nego u Zagrebu”, a da je “jedan od glavnih punktova za{tite albanskih separatista CK SKJ”. Po zavr{etku ~itawa referata, [e{eq je, odgovaraju}i na pitawe postavqeno od strane Milorada Belanyi}a “za{to jo{ nije do{lo do detronizacije Josipa Broza, kao {to se to desilo ubrzo posle Staqinove i Mao Ce Tungove smrti”, rekao da se Tito u~io na wihovim gre{kama i zbog toga iza sebe nije ostavio nijednu sna`nu li~nost koja bi mogla da dovede u pitawe wegov kult li~nosti. Isto tako, po wegovom mi{qewu, u slu~ajevima SSSR-a, Kine, prvo je do{lo do odre|enih politi~kih procesa koji su prethodili detronizaciji, {to u Jugoslaviji nije mogu}e zbog blokade celokupnog politi~kog sistema podelom na konfederalne jedinice. 882

Po~etke procesa preispitivawa Titove li~nosti, [e{eq vidi u “masovnom pokretu srpskog naroda”. [e{eq je objasnio za{to koristi izraz “brozovizacija” umesto “titoizma”. Po wegovom mi{qewu, “-izam” ozna~ava postojawe originalne ideologije, {to kod Tita nije bio slu~aj, jer se, veli, radilo samo o “rukavcu” staqinizma, koji se privremeno odvojio da bi se potom opet vratio u “staqinisti~ku reku”. Marija Vrani} je primetila da referat Vojislava [e{eqa nije oportun u ovom momentu, posebno sa stanovi{ta srpskog naroda, na {ta je on odgovorio da se na skupu vodi filozofska rasprava i da filozofe ne interesuju mi{qewa politi~kih foruma, a da on kao Srbin sigurno ne bi pokrenuo tu raspravu da misli da }e ona {tetiti wegovom narodu. [e{eq je rekao da je “antisrpska koalicija” pokrenula pitawe saop{tewa “Odbora za za{titu slobode misli i izraàvawa” kad joj je postalo jasno “da vi{e nema na~ina da se suprotstavi srpskom narodu”, ali da }e i to oru|e biti samo jedan “prazan balon”, da “rukovodstvu vi{e nijedan argument nije dovoqan da o~uva vlast posle blamaè koju je doìvelo pred narodom”. Zagorka Golubovi} je osporila [e{eqevu tezu da je staqinizam jedini mogu}i oblik marksizma u praksi, na {ta ju je on upitao da li raspolaè nekim argumentima koji idu tome u prilog. [e{eq je rekao da je savremena praksa potvrdila wegovu tezu i da su ~ak i evrokomunisti~ke partije u praksi pokazale da su u biti staqinisti~ke. Zagorka Golubovi} se ponovo javila za re~ i rekla da je u realizaciji marksisti~kog koncepta bitnu ulogu odigralo i okruèwe prve zemqe socijalizma i uop{te konstelacija me|unarodnih odnosa u vreme pobede Oktobarske revolucije. Po wenom mi{qewu, svi koncepti marksizma jo{ nisu ostvareni i samo }e budu}nost pokazati da li je socijalizam jedino mogu} kao staqinizam. [e{eq je odgovorio da je neosporno da su postojale li~nosti koje su zagovarale razli~ite oblike izgradwe socijalizma, ali da pojedina~ne li~nosti ne ~ine pokret, da to nije bilo dovoqno. Po wegovom mi{qewu, ~ak ni revizionisti~ki pokreti unutar “tabora socijalisti~kih zemaqa” nisu u svojim poku{ajima ni{ta bitno izmenili od srì socijalizma. Sada{wi poku{aji reforme socijalizma jedino su mogu}i ako idu ka ponovnom uvo|ewu privatne svojine, slobodne privrede i vi{epartijskog sistema, a to ima malo zajedni~kog sa marksizmom, zakqu~io je na kraju Vojislav [e{eq. Pored [e{eqa, u raspravi su u~estvovali i Vita Teofilovi} (redigovano), koji je u svom uvodnom izlagawu govorio o politici kao dominantnoj vrednosti dru{tvenog ìvota, Vjekoslav Butigan, koji je za temu referata uzeo Aksiologiju vaspitawa, i Gordana Draì}, koja je govorila o politici i obrazovawu i mestima u dosada{wim ustavima gde se pomiwe vaspitawe i obrazovawe. 883

Napomena: (redigovano) Zavr{etak [e{eqevog referata voditeq skupa Trivo Indi} je prokomentarisao re~ima: “[ta je tu je, ovo je dokaz da FDS ne cenzuri{e radove svojih ~lanova”. (potpis redigovan)

CCXCVIII Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu Pov. 44/88 Beograd, 2. 11. 1988. godine Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove Upravi Slu`be dràvne bezbednosti za grad Beograd – Beograd Po{to podaci iz va{e krivi~ne prijave protiv dr Vojislava [e{eqa zbog krivi~nog dela povrede ugleda SFRJ iz ~lana 157 KZ SFRJ i krivi~nih dela klevete iz ~lana 92 i uvrede iz ~lana 93, u vezi ~lana 101, stav 2 KZ SR Srbije nisu dovoqni za dono{ewe odluke, to vam vra}amo tu krivi~nu prijavu i na osnovu ~lana 153, stav 2 ZKP zahtevam da prikupite potrebna obave{tewa. U nastavku rada na ovoj stvari potrebno je da obavite informativni razgovor sa prijavqenim dr Vojislavom [e{eqem, tokom koga od wega treba traìti da objasni od kuda mu podaci o svakom od ovih pitawa iznesenih za svaku od pojedinih li~nosti u wegovim istupawima 30. 9. 1988. godine u pristupnoj besedi u Udruèwu kwièvnika Srbije, i 20. 10. 1988. godine na zavr{noj plenarnoj sednici Me|unarodnog oktobarskog susreta pisaca u Beogradu, kao i da se izjasni o tome da li je on sve {to je u prijavi navedeno izjavio za Josipa Broza Tita na nau~nom skupu u organizaciji Filozofskog dru{tva Srbije 21. 10. 1988. godine u Beogradu. Nakon obavqenog razgovora sa [e{eqem potrebno je da na pogodan na~in proverite wegovu odbranu u vezi svakog pojedinog pitawa. U vezi [e{eqevih istupawa od 30. 9. i 20. 10. 1988. godine, priloìli ste pismeni tekst wegovog izlagawa, dok u vezi wegovog istupawa od 21. 10. 1988. godine u okviru Filozofskog dru{tva Srbije tekst izlagawa prijavqenog niste priloìli. Trebalo bi po mogu}nosti pribaviti i taj tekst koji navodno nosi naslov “Debrozovizacija dru{tvene svijesti kao rezultat preispitivawa vladaju}eg sistema ideolo{kih i politi~kih vrijednosti”. Osim predweg, potrebno je da obavite informativne razgovore sa svim svedocima navedenim u va{oj krivi~noj prijavi i drugim eventualnim svedocima, a koje bi trebalo pitati sve {to je wima poznato i {to su li~no ~uli da je prijavqeni [e{eq izjavio prilikom svakog od wegovih istupawa. Tako u vezi [e{eqevog istupawa 30. 9. 1988. godine u pristupnoj besedi u Udruèwu kwièvnika Srbije, treba obaviti informativni razgovor sa kwièvnikom Momom Dimi}em i drugim eventualnim svedocima, kao i 884

u vezi sa [e{eqevim istupawem 20. 10. 1988. godine na zavr{noj plenarnoj sednici me|unarodnog oktobarskog susreta pisaca, a u vezi [e{eqevog istupawa 21. 10. 1988. godine na nau~nom skupu sa temom “Filozofija, politika i vrednosti” detaqne razgovore obaviti sa svedocima: Trivom In|i}em, Miloradom Belanyi}em, Ilijom Moqkovi}em i Zagorkom Golubovi}, kao i drugim eventualnim svedocima. Traène provere trebalo bi obaviti hitno, a tokom rada na ovom predmetu treba biti u stalnom kontaktu sa tuìla{tvom i s wim obavqati konsultacije po potrebi. Po zavr{enim proverama dostavite nam va{ izve{taj i drugu dokumentaciju koju prikupite tokom provera, a vratite nam krivi~nu prijavu i dokumentaciju koju vam uz wu dostavqamo. Prilog: krivi~na prijava, tekst “Panfletistika u savremenoj srpskoj kwièvnosti”, slu`bena bele{ka o istupawu Vojislava [e{eqa na zavr{noj plenarnoj sednici XXV Me|unarodnih oktobarskih susreta pisaca od 24. 10. 1988. godine, slu`bena bele{ka od istog datuma o istupawu Vojislava [e{eqa na nau~nom skupu “Filozofija, politika i vrednosti” i [e{eqev tekst “O nekim varijantama, karakteristikama i dru{tvenim uzrocima unutra{weg izgnanstva u savremenoj srpskoj kwièvnosti”. Zamenik javnog tuìoca, Mr Jovo Kneèvi}

CCXCIX Ra|eno u GSUP Beograd Upravi za upravne poslove dana 3. 11. 1988. godine

Slu`bena bele{ka U vezi okolnosti na rasturawe trajno zabrawenih {tampanih stvari – kwige autora, {tampara i izdava~a dr Vojislava [e{eqa pod nazivom “Osvajawe slobode”. Dana 26. 10. 1988. godine, radnici ovog Sekretarijata su na XXXIII Beogradskom sajmu kwiga u hali XIV, na {tandu broj 188, privatnog izlaga~a Vasi} Vladimira iz Beograda, otkrili nezakonito rasturawe trajno zabrawenih {tampanih stvari, kwige autora, {tampara i izdava~a dr Vojislava [e{eqa pod nazivom “Osvajawe slobode”. Od Vasi}a je tom prilikom oduzeto uz potvrdu 34 (trideset~etiri) kwige sa pomenutim naslovom, a Vasi} je tom prilikom dao izjavu na okolnosti u vezi sa nabavqawem i rasturawem ovih kwiga. Iz razgovora sa Vasi}em doznali smo da je on akviziter i da je pomenute kwige dobio od svog kolege akvizitera Ampevski Zorana iz Beograda. Istoga dana radnici ovog Sekretarijata oti{li su do privatnog stana Ampevski Zorana u Le{tanima, Du{ana Petrovi}a [aneta 12 i izvr{ili 885

pretres prostorija uz prisustvo Zoranovog oca, jer Zoran trenutno nije bio u stanu. Tom prilikom nije prona|en nijedan primerak zabrawene kwige autora dr Vojislava [e{eqa, ali je Zoranovom ocu naloèno da odmah sutradan wegov sin do|e u slu`bene prostorije ovog Sekretarijata radi obavqawa informativnog razgovora. Dana 27. 10. 1988. godine, u informativnom razgovoru sa Ampevski Zoranom doznali smo da je on od dr Vojislava [e{eqa primio uz dostavnicu, pored kwiga koje nisu sudski zabrawene, i 40 primeraka kwige pod nazivom “Osvajawe slobode”, koja je trajno sudski zabrawena. On je kasnije svom kolegi Vasi} Vladimiru odneo sve primerke navedenih kwiga koje je primio od dr Vojislava [e{eqa, a Vasi} mu je za u~iwenu uslugu predao po pet primeraka kwiga od svih kwiga koje nisu sudski zabrawene, kao i pet primeraka kwiga pod nazivom “Osvajawe slobode”, koja je trajno sudski zabrawena. Istog dana, radnici ovog Sekretarijata su iz privatnog automobila Ampevski Zorana oduzeli uz potvrdu pet primeraka kwiga pod nazivom “Osvajawe slobode”. Dana 2. 11. 1988. godine, u prostorijama ovog Sekretarijata uzeta je izjava na zapisnik od dr Vojislava [e{eqa, koji je uredno pozvan i odazvao se pozivu na okolnosti u vezi rasturawa trajno zabrawene kwige, ~iji je on autor. Tom prilikom, dr Vojislav [e{eq je izjavio da je svesno dao 40 primeraka svojih kwiga Ampevski Zoranu, privatnom akviziteru, radi rasturawa i da ga (nedostaje tekst) koja je trajno sudski zabrawena. Svi primerci oduzetih kwiga “Osvajawe slobode” autora dr Vojislava [e{eqa, ukupno 39 (tridesetdevet), nalaze se u prostorijama ovog Sekretarijata.

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Datum pisawa: 2. 11. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Zapisnik sa~iwen u GSUP-u u vezi okolnosti rasturawa trajno zabrawenih kwiga “Osvajawe slobode”, autora Vojislava [e{eqa. Prilog: 1 (strana – 1) (potpis redigovan) Zapisnik Sa~iwen u Gradskom sekretarijatu za unutra{we poslove grada Beograda – Uprave za upravne poslove, dana 2. 11. 1988. godine, u vezi okolnosti na rasturawe trajno zabrawenih {tampanih stvari – kwige autora, {tampara i izdava~a dr Vojislava [e{eqa, pod nazivom “Osvajawe slobode”. Prisutni su: (redigovano) stranka dr Vojislav [e{eq Zapo~eto u 9.15 ~asova. 886

Pristupi po pozivu Vojislav [e{eq, doktor dru{tveno-politi~kih nauka, nije u radnom odnosu, iz Zemuna, Zemun Poqe, Mihajla Pupina 14, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, identitet utvr|en na osnovu li~ne karte broj O 25287, izdate od GSUP-a Beograd, OUP Zemun, dana 26. 9. 1986. godine, pa po{to bi upozoren u smislu ~lana 178 ZUP-a, upitan, izjavi slede}e: “Akvizitera Ampevski Zorana upoznao sam 24. oktobra i ponudio mu da prodaje moje kwige na sajmu kwiga u Beogradu. Oti{li smo mojoj ku}i u Zemun Poqe i dao sam mu na dostavnicu broj 10 34 svoje kwige “Marksisti~ki koncept naoruànog naroda”, 26 komada “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”, 30 komada “Suo~avawa sa samoupravqawem”, 10 komada “Sumrak iluzija”, 10 komada “Pravo na istinu”, 40 komada “Vreme preispitivawa” i 40 komada “Osvajawe slobode”. Dok sam pisao dostavnicu, po{to se pisawe oduìlo a Ampevski je negde ùrio, predloìo sam da pod ta~kom 6. “Vreme preispitivawa”, konstatujemo ukupno 80 kwiga, podvode}i pod to i “Osvajawe slobode”, obrazlaù}i to identi~nom cenom i istim rabatom. Ampevskom sam rekao da nijedna od kwiga koje prodajem nije zabrawena, ne pomiwu}i mu da je kwiga “Osvajawe slobode” sudski zabrawena. Napomiwem da Zorana Ampevskog ranije nisam poznavao, a da smo se slu~ajno upoznali u agenciji “Alfa”, u koju sam do{ao traè}i kwigu Popovskog “Kara|or|evi}i protiv Kara|or|evi}a”. Zapisnik mi je pro~itan i na isti nemam primedbu. Zavr{eno u 9.25 ~asova. (potpisi redigovani)

Stranka Dr Vojislav [e{eq

CCC Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 4. 11. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o razgovoru obavqenom sa Zoranom Ampevskim u vezi rasturawa zabrawenih kwiga Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici) Dana 27. 10. 1988. godine obavqen je u prostorijama GSUP-a Beograd, ul. Qermontova br. 2, razgovor sa Zoranom Ampevskim, akviziterom zaposlenim u “Nau~noj kwizi”. Ampevski je tom prilikom naveo da je u ponedeqak, 24. 10. 1988. godine, u magacinu kwiàre “Alfa”, koja se nalazi u Dobra~inoj ulici, sedeo u dru{tvu magacionera (kome ne zna ime) i Vladimira Vasi}a, tako|e akvizitera zaposlenog u “Nau~noj kwizi”, te da je u tom trenutku nai{ao Vojislav [e{eq, koji je Vasi}u i Ampevskom ponudio da prodaju wegove kwige. Ina~e, po re~ima Ampevskog, bilo je o~igledno da se magacioner kwiàre “Alfa” i Vasi} od ranije poznaju sa [e{eqom. 887

Ampevski je daqe izneo da je Vasi} prihvatio da prodaje [e{eqeve kwige i da je isto posle podne on (Ampevski) oti{ao zajedno sa [e{eqom u [e{eqev stan u Zemun Poqe, gde mu je [e{eq dao 190 primeraka kwiga za prodaju. [e{eq mu je tom prilikom dao slede}e kwige: “Sumrak iluzija”, “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”, “Marksisti~ki koncept naoruànog naroda, “Suo~avawe sa samoupravqawem”, “Pravo na istinu”, “Vreme preispitivawa” i “Osvajawe slobode”. Tom prilikom je [e{eq, koji je li~no napisao revers za primqene kwige, naglasio da se prvih pet kwiga prodaje po 20.000 dinara, a zadwe dve po 40.000 dinara. Kwiga “Osvajawe slobode” je pravosna`nom odlukom Vrhovnog suda SR Srbije trajno zabrawena za {tampawe i rasturawe, a [e{eq je u reversu 40 datih primeraka ove kwige podveo pod kwigu “Vreme preispitivawa”, stavqaju}i sve zajedno kao 80 datih primeraka ove kwige. Ampevski je jo{ rekao da je 23. 10. 1988. godine dao Vasi}u navedene kwige, zadràvaju}i pri tom za sebe radi prodaje po pet primeraka od svakog naslova. Dana 26. 10. 1988. godine radnici GSUP-a Beograd prona{li su na {tandu Vladimira Vasi}a, u hali XIV Beogradskog sajma, prilikom odràvawa sajma kwiga, 34 primerka kwige “Osvajawe slobode”, koje su zaplenili, a potom uzeli izjavu od Vasi}a. Tako|e je zapleweno i 5 primeraka ove kwige koje su prona|ene kod Zorana Ampevskog i od wega je uzeta izjava. Napomena: S obzirom da se u ovom slu~aju radi o rasturawu {tampanih stvari koje su odlukom Vrhovnog suda SR Srbije trajno zabrawene za {tampawe i rasturawe, radnici GSUP-a Beograd pozvali su Vojislava [e{eqa da do|e u GSUP 2. 11. 1988. godine u 9 sati radi davawa izjave, nakon ~ega }e biti odlu~eno o eventualnom krivi~nom gowewu Vojislava [e{eqa. Proverom kroz kartoteku USDB za Beograd utvrdili smo da Zoran Ampevski, od oca Milorada, ro|en 18. 5. 1961. godine u Beogradu, stalno nastawen u Le{tanima, ul. Du{ana Petrovi}a [aneta br. 12, i Vladimir Vasi}, od oca Radenka, ro|en 17. 11. 1940. godine u Barajevu, stalno nastawen u Beogradu, ul. Generala @danova br. 48, ne prolaze kroz istu. O poku{aju rasturawa [e{eqeve zabrawene kwige depe{om smo informisali RSUP SR Srbije – SDB – III sektor.

CCCI USDB Beograd V odelewe Pogledati bele{ku od 17. 2. 1992. godine o materijalima koji nedostaju iz dosijea (Napomena: Bele{ka se nalazi u kwiyi “Policijsli dosije, drugi deo”, op. red) 888

Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0401 14. 11. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Izvor je u fazi proveravawa, podaci su delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na u~e{}e bezbednosno-interesantnih lica na XXV me|unarodnim Oktobarskim susretima pisaca u Beogradu, odrànim od 18. do 25. 10. 1988. godine. O ovome je i ranije informisano. (redigovano) Oktobarski susreti pisaca, po oceni odgovornih lica UKS-a, bili veoma uspe{ni, mo`da ~ak i najuspe{niji od kada se ova manifestacija odràva. (redigovano) je da je interesovawe doma}ih i stranih novinara bilo izuzetno veliko i do sada neuobi~ajeno, koje je, po wemu, izazvano pre svega zbog zanimqivosti teme “Izgnanstvo i kwièvnost”, kao i zbog u~e{}a pre svega pisaca emigranata Josifa Brodskog i Vladimira Vojinovi~a, koji su do sada uglavnom javno istupali u zemqama Zapada. Iz istih razloga, po izvoru, posete svim manifestacijama u okviru Oktobarskih susreta su bile jako dobro pose}ene. Organizatori susreta, (redigovano) smatraju da je ovaj susret pisaca posebno zna~ajan i zbog toga {to je obavqeno vi{e nezvani~nih razgovora izme|u ~lanova zvani~ne delegacije Saveza pisaca SSSR-a i pisaca sovjetskih emigranata, koji su bili prijateqski. Po oceni organizatora, kako nam je preneo izvor, ovi kontakti }e doprineti daqoj saradwi pisaca emigranata sa mati~nom zemqom. Vladimir Vojinovi~, koji je po op{tim ocenama ostavio izuzetno dobar utisak, sa ~lanovima delegacije Saveza pisaca SSSR-a je razgovarao i na ve~eri koju je priredio Milivoje Jovanovi}, profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu, kada je pored ostalog bilo re~i, po navodima izvora, i o objavqivawu wegovih kwiga u Sovjetskom Savezu. Pored toga, Vojinovi~ je obavio i vi{e razgovora sa pojedinim prevodiocima o mogu}nostima prevo|ewa wegovih kwiga u na{oj zemqi. (redigovano) pisci, u~esnici susreta, su po dolasku u Beograd pokazivali i izvesno interesovawe za ekonomsku i dru{tveno-politi~ku situaciju u Jugoslaviji, (redigovano) interesovawe je uglavnom (redigovano) i nije bilo propra}eno neprihvatqivim komentarima. Izlagawe Vojislava [e{eqa na jednoj od plenarnih sednica (redigovano) po re~ima izvora, bilo “van konteksta”, jer se samo delimi~no dotakao zadate teme susreta. Izvor smatra da bi bilo veoma nepopularno, posebno zbog prisustva stranaca, da je [e{eq onemogu}en da govori, s obzirom da je ~lan UKS-a, iako je govorio o stvarima koje nemaju nikakve veze sa 889

kwièvno{}u. Me|utim, izvor je mi{qewa da wegovo izlagawe nije izazvalo neko posebno interesovawe ni stranih ni doma}ih u~esnika susreta, posebno ne na{ih pisaca (redigovano). (redigovano) Smederevskoj Palanci u posledwem trenutku otkazana zbog nedovoqnog interesovawa pisaca za odlazak u ove gradove, kao i o tome da je gest jednog nema~kog pesnika, koji je na kwièvnoj ve~eri na Kolar~evom narodnom univerzitetu pozvao prisutne da minutom }utawa odaju po{tu |acima streqanim u Kragujevcu, primqen sa posebnim po{tovawem. Na kraju razgovora, izvor nam je preneo da }e neposredno po zavr{etku finansijskih obra~una i sre|ivawu rezultata ovih susreta po~eti pripreme za naredne Oktobarske susrete kako bi se, pored ostalog, izbegli i neki mawi propusti koji su ovog puta u~iweni u organizaciji. Tako|e, izvor nas je informisao da }e uskoro biti izabran i novi predsednik Odbora za me|unarodnu saradwu UKS-a, s obzirom da je dosada{wem predsedniku Momi Dimi}u istekao mandat. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, OO u USDB Beograd po gra|anskoj desnici. IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) (potpis redigovan)

CCCII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 14. 11. 1988. godine

Slu`bena bele{ka plan mera i radwi u vezi zahteva Okru`nog javnog tuìla{tva u Beogradu da se prikupe potrebna obave{tewa povodom podnetih krivi~nih prijava protiv Vuka Dra{kovi}a i Vojislava [e{eqa Nakon stava OJT u Beogradu, da podaci iz krivi~nih prijava podnetih od strane USDB za Beograd protiv Vuka Dra{kovi}a i Vojislava [e{eqa nisu dovoqni i wihovog zahteva da se prikupe potrebna obave{tewa, predlaè se preduzimawe slede}ih mera i radwi: – Vojislavu [e{equ uputili bi poziv za informativni razgovor u utorak 15. 11. 1988. godine. Poziv za razgovor, koji }e biti odràn u prostorijama USDB, uru~iti mu 15. 11. 1988. godine, izme|u 7 i 7.30 sati, sa naznakom da odmah do|e u prostorije USDB radi obavqawa informativnog razgovora. 890

– Razgovor sa [e{eqom obavi}emo na slede}e okolnosti: 1. Otkuda mu podaci za li~nosti koje je pomiwao u svojim istupawima koja su predmet krivi~ne prijave; 2. Da se pojasni da li je on naveo sve {to je izneto u izlagawu pod naslovom “Debrozovizacija dru{tvene svijesti kao rezultat preispitivawa vladaju}eg sistema ideolo{kih i politi~kih vrijednosti”; 3. Traìti od wega autenti~an tekst izlagawa i, ukoliko ga ima kod ku}e, uzeti ga uz potvrdu i dva prisutna svedoka. Dana 16. 11. 1988. godine u 8.00 sati u prostorijama deta{mana Stari grad obavi}emo razgovor i uzeti izjavu po ZKP od Mome Dimi}a, a na okolnosti [e{eqevog istupawa na zavr{noj plenarnoj sednici XXV me|unarodnih Oktobarskih susreta pisaca. Razgovor sa Momom Dimi}em (redigovano). Dana 16. 11. 1988. godine u 12.00 sati u prostorijama deta{mana Stari grad obavi}emo razgovor sa Zagorkom Golubovi} i uzeti izjavu po ZKP na okolnost [e{eqevog istupawa na nau~nom skupu “Filozofija, politika i vrednosti”, koji je u organizaciji FDS-a organizovan 21. 10. 1988. godine. Od Zagorke Golubovi} tako|e traìti autenti~an tekst izlagawa [e{eqa, po{to je [e{eq isti priloìo za zbornik radova sa ovog skupa, koji }e biti {tampan u organizaciji FDS. Razgovor sa Zagorkom Golubovi} obavi}e (redigovano). Dana 17. 11. 1988. godine u 8.00 sati, u prostorijama deta{mana Stari grad obavi}emo razgovor sa Miloradom Belanyi}em i uzeti izjavu po ZKP na okolnosti istupawa Vojislava [e{eqa na nau~nom skupu “Filozofija, politika i vrednosti”. Razgovor (redigovano) Dana 17. 11. 1988. godine u 12.00 sati, u prostorijama deta{mana Stari grad obavi}emo razgovor sa Trivom In|i}em i uzeti izjavu po ZKP na okolnost [e{eqevog istupawa na nau~nom skupu “Filozofija, politika i vrednosti”. Razgovor }e obaviti (redigovano). Dana 17. 11. 1988. godine u 12.00 sati, u prostorijama deta{mana Novi Beograd obavi}emo informativni razgovor sa Ilijom Moqkovi}em i uzeti izjavu po ZKP na okolnosti [e{eqevog istupawa na nau~nom skupu “Filozofija, politika i vrednosti”. Razgovor }e obaviti (redigovano). Po obavqenim, napred navedenim razgovorima, izjave i drugu dokumentaciju dostavi}emo OJT. – Vuka Dra{kovi}a pozva}emo na informativni razgovor u sredu 16. 11. 1988. godine. Poziv za razgovor, koji }e biti obavqen u prostorijama USDB, uru~i}emo 16. 11. 1988. godine izme|u 7.00 i 7.30 sati, sa naznakom da na razgovor do|e u prostorije USDB u 10.00 sati radi obavqawa informativnog razgovora. Prilikom uru~ivawa poziva od Dra{kovi}a zahtevati da sa sobom ponese putnu ispravu. Dra{kovi} namerava da krajem novembra meseca ove godine putuje u Kanadu, o ~emu smo pismeno obavestili OJT i zatraìli wihov stav u vezi eventualnog oduzimawa putne isprave Dra{kovi}u, o ~emu nas OJT jo{ nije obavestio. 891

Razgovor sa Vukom Dra{kovi}em obavi}emo na slede}e okolnosti: 1. Da ukaè na izvore podataka koje je izneo u svome istupawu pod naslovom “Svi Navukodonosori roda srpskoga”, a koji se odnose na poloàj pojedinih nacija u Jugoslaviji; 2. Ukoliko ukaè na izvore podataka, wegovu odbranu u vezi toga proveriti po svim pitawima; 3. Ukoliko Dra{kovi} ne ukaè na izvor svojih iznetih tvrdwi, pitati ga za{to te tvrdwe pripisuje postoje}em sistemu; 4. Zahtevati od Dra{kovi}a da objasni motive i ciq ovakvog wegovog istupawa. Razgovor sa Vukom Dra{kovi}em, o ~emu bi bio sastavqen zapisnik po ZKP, (redigovano). Dana 17. 11. 1988. godine u 10.00 sati obavi}emo informativni razgovor sa Dr~a Petrom iz Beograda u prostorijama deta{mana Savski venac na okolnosti Dra{kovi}evog istupawa u vo`dova~koj crkvi pod naslovom “Svi Navukodonosori roda srpskoga”. Po potrebi uzeti izjavu po ZKP, s obzirom da je Dr~a Petar radnicima USDB Beograd ranije dao navedenu izjavu. Razgovor bi obavili (redigovano). Dana 17. 11. 1988. godine u 11.00 sati, u prostorijama deta{mana Vo`dovac, obavi}emo informativne razgovore i uzeti izjavu po ZKP od sve{tenika SPC Vasi} Dragoquba, a na okolnosti istupawa Dra{kovi}a u vo`dova~koj crkvi. Razgovor bi obavili (redigovano). Po obavqenim napred navedenim razgovorima, izjave i drugu dokumentaciju dostavi}emo OJT. Tako|e planiramo obavqawe razgovora i sa drugim licima ukoliko se ukaè potreba.

CCCIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 18. 11. 1988. godine Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dràvne bezbednosti, dajemo predlog za primenu mere tajnog pra}ewa. Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, bez zaposlewa, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, vodi se kao OO u ovoj Upravi zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. Mera tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa Vojislaa [e{eqa primewivala bi se 19. 11. 1988. godine. Ciq mere je ostvarivawe uvida u kretawe Vojislava [e{eqa, te identifikovawe wegovih veza i fotodokumentovawe wihovog kontakta. 892

Radnici IX sektora USDB za Beograd prihvati}e Vojislava [e{eqa (po{to ga od ranije poznaju) 19. 11. 1988. godine u 6.00 sati ispred wegovog stana u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina 14. (redigovano) Kucano u 2 primerka. (potpis redigovan)

(potpis redigovan)

Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu SDB, dajem nalog za primenu mere tajnog pra}ewa Vojislava [e{eqa. (potpis redigovan)

CCCIV Informacija Vojislav [e{eq je 1984. godine od strane Okru`nog suda u Sarajevu osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 8 godina zbog u~iwenog krivi~nog dela iz ~lana 114 KZ SFRJ. Vrhovni sud SR BiH je ovu kaznu preina~io na kaznu zatvora u trajawu od 4 godine, da bi Savezni sud preina~io kvalifikaciju krivi~nog dela i zbog u~iwenog krivi~nog dela neprijateqske propagande iz ~lana 133 KZ SFRJ izrekao [e{equ kaznu zatvora u trajawu od 1 godine i 10 meseci, koju je i izdrào u KPD u Zenici. Po izlasku sa izdràvawa kazne, Vojislav [e{eq se juna 1986. godine preselio u Beograd, gde je nastavio da iznosi svoje ekstremne stavove. Jo{ pre preseqewa u Beograd, [e{eq je GSUP-u Sarajevo podneo zahtev za izdavawe putne isprave koji je od ovog organa odbijen re{ewem br. 06-2-270-2 od 28. 5. 1986. godine, uz obrazloèwe da je “u sprovedenom postupku ustanovqeno da postoje razlozi za odbijawe zahteva u smislu ~lana 45 i 43, stav 1, ta~ka 6 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ”, te da “na osnovu ~lana 43, stav 5 istog Zakona Sekretarijat nije duàn dati obrazloèwe kojim se rukovodio prilikom dono{ewa ovog re{ewa”. Na ovo re{ewe Vojislav [e{eq je uloìo àlbu RSUP-u SR BiH, a ovaj organ je àlbu prihvatio, poni{tio prvostepeno re{ewe i vratio ga na ponovni postupak, ali isti nije sproveden zbog preseqewa [e{eqa u Beograd. Po preseqewu u Beograd, Vojislav [e{eq je u OUP-u Zemun podneo zahtev za izdavawe putne isprave. (redigovano) (redigovano)

CCCV Odeqewe SDB Smederevo III sektor – Gra|anska desnica 6-051 2. 12. 1988. godine 893

Izve{taj saradnika I (redigovana dva pasusa) Izvor se kontinuirano proverava, podaci se mogu smatrati ta~nim. (redigovano) II Pisano i ranije. Podaci se odnose na bezbednosno indikativne kontakte i komentare Mladenovi} Milana iz Beograda. Saradnik je podneo usmeni izve{taj u kome je, pored ostalog, izneo svoja najnovija saznawa u vezi sa odobrewem o useqewu u Kanadu. Naime, Mladenovi} je obave{tewe dobio od ambasade Kanade u Rimu, sa ~ijim je predstavnikom ostvario kontakt preko Vidana N. iz ambasade Kanade u Beogradu (o ~emu je pisano ranije). Posle obave{tewa o dozvoli za useqewe, Mladenovi} je dobio dodatne formulare koje treba da ispuni i koji sadrè vrlo detaqna pitawa iz svih oblasti, ukqu~uju}i i politi~ko opredeqewe. Pored navedenog, od Mladenovi}a (Milana i supruge Nade) traèno je da dostave i lekarska uverewa sa preporukom od kojih lekara bi bila poèqna uverewa (navedena su imena i zdravstvene ustanove gde ovi lekari rade), {to je Mladenovi}a iznenadilo, te su o tome komentarisali. Saradnik nije mogao da kaè imena lekara, ali je obe}ao da }e poku{ati da ih pribavi. Pored navedenog, neuobi~ajeno i indikativno je da su iz ambasade Kanade u vi{e navrata intervenisali – insistirali da im se dostave popuweni upitnici, uverewa i druga dokumenta jer je Mladenovi} sa dostavom, po svom obi~aju, kasnio. Saradnik je izneo i svoja saznawa o Mladenovi}evom dràwu za vreme mitinga “bratstva i jedinstva” u Beogradu. Milan Mladenovi} je bio na mitingu, po povratku je bio vidno uzbu|en i impresioniran. Sa mitinga je doneo okvir za transparent govore}i da }e ga ~uvati kako bi mogao da istakne svoj transparent za podr{ku “svojoj vladi”. Odmah zatim se ispravio rekav{i da }e vaqda u toj “vladi” biti i on, a drugi }e nositi transparente. U vezi sa ovim, saradnik je povezao i dijalog Mladenovi}a sa Vojislavom [e{eqom na sajmu kwiga u Beogradu. Naime, Mladenovi} je [e{eqa pitao {ta èli da bude u “wegovoj vladi”, na{ta mu je [e{eq, posle prvog iznena|ewa i male pauze, odgovorio: “Vo|a opozicije”. Saradnik je izneo li~ne utiske u kontaktima sa [e{eqom da on ([e{eq) sebe smatra sposobnijim i ve}im “liderom” od Milana Mladenovi}a. Na sajmu se drào dostojanstveno, malo je pri~ao, izbegavao gu`vu i imao “stav”, za razliku od Mladenovi}a, koji se trudio da bude okruèn {to ve}im brojem qudi i da vodi glavnu re~. [e{eq je tako|e, po re~ima saradnika, za razliku od Mladenovi}a vrlo disciplinovan u pogledu svojih obaveza, rano uve~e odlazi ku}i (Zemun Poqe, ul. M. Pupina br. 14), 894

kako bi, po sopstvenim re~ima, “sutradan bio spreman za posao”. Zatim, [e{eq je oprezan u izjavama i komentarima i uvek ima na umu mogu}nost da se ono {to kaè moè eventualno koristiti protiv wega na sudu, u kom smislu ~esto pravi aluzije o “svedocima” ukoliko apsolutno dobro ne poznaje sve prisutne. Ube|en je u “svoju misiju”. III Mladenovi} Milan i [e{eq Vojislav, lica pod tretmanom SDB. IV Kontaktiran saradnik i napisan izve{taj. Saradnik instruisan o na~inu pribavqawa imena “preporu~enih” lekara. Druge mere i radwe SDB nisu preduzimane. V Vojislav [e{eq je za vreme sajma kwiga ~e{}e kontaktirao saradnika i o wemu stekao povoqan utisak, tako da je obe}ao neke svoje neobjavqene “radove” da pozajmi na ~itawe. Me|utim, [e{eq vrlo retko ili nikako ne dolazi kod Mladenovi}a ku}i, a saradnik do sada nije bio u [e{eqevom stanu, te je potrebno proceniti celishodnost i operativni interes za eventualnu posetu saradnika [e{equ na inicijativu saradnika. U tom smislu, potreban nam je stav linijske slu`be SDB RSUP-a SRS, imaju}i u vidu iznete osobine Vojislava [e{eqa.

CCCVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd V odeqewe

Izvod iz izve{taja o proveri ôtri} Aleksandra od 2. 12. 1988. godine operativnog radnika Cvetojevi} Dragana Aleksandar ôtri}, od oca Qubomira i majke Slavke, ro|. Savi}, ro|en 25. 9. 1966. godine u Loznici, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, neoèwen, po zanimawu student druge godine Pravnog fakulteta u Beogradu, stalno nastawen u Beogradu, ul. Kosovska br. 6. Primenom OT mera do{li smo do pouzdanih saznawa da je Aleksandar ôtri} u kontaktu sa Vojislavom [e{eqom (OO po gra|anskoj desnici). [e{eq povremeno svra}a kod ôtri}a u stan, a ôtri} preko svog telefona i adrese prima poruke drugih lica za [e{eqa i iste mu prenosi. Tako je u dva navrata preneo poruke Svetlane Vasovi} (POO po gra|anskoj desnici) za [e{eqa, a sama Svetlana Vasovi} je izjavila da, kad neko ho}e da ugovori sastanak sa [e{eqem ili da mu prenese neku drugu poruku, to bi trebalo da uradi preko ôtri}a, po{to }e tako najbrè i najsigurnije sti}i do [e{eqa. 895

Provera je ra|ena u ciqu sagledavawa prirode kontakta Aleksandra ôtri}a sa Vojislavom [e{eqom. Izve{taj o proveri je uloèn u (redigovano). (potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Autor: [e{eq Vojislav Datum pisawa: 6. 12. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Izjava [e{eq Vojislava data 6. 12. 1988. godine u USDB Beograd. Prilog: 1 (strana – 6) (potpis redigovan)

Ra|eno u Upravi Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd dana 6. 12. 1988. godine Pristupio je po pozivu Vojislav [e{eq, od oca Nikole i majke Danice, ro|en u Sarajevu 11. 10. 1954. godine, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, oèwen, po zanimawu doktor dru{tveno-politi~kih nauka, nezaposlen, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, i na osnovu ~lana 151, stav 2 ZKP dade slede}u izjavu. Na pitawe ovla{}enog slu`benog lica da sam za Branka Mikuli}a dana 30. 9. 1988. godine, prilikom pristupne besede u UKS-u, rekao i otkuda mi podaci da je Branko Mikuli} “okoreli korupciona{ i otvoreni branilac usta{kih zlo~ina”, i kada je i gde Mikuli} izjavio da je “predratni vi{epartijski sistem krivac za milion sedamstotina hiqada `rtava Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije”, iznosim: “Ta~no je da sam izrekao odnosnu tvrdwu za Branka Mikuli}a, a za ~iwenicu da je on okoreli korupciona{ imam ~itav niz dokaza, od kojih za sada iznosim samo podatke u vezi sa podizawem velelepne palate u centru Sarajeva dru{tvenim novcem, podizawe vile u Bugojnu u vlasni{tvu wegovog sina, koja se grije uz pomo} toplovoda iz Titove vile, wegovo u~e{}e u neumskoj aferi posredstvom supruge Rajke, postavqawe wegove }erke Planinke za direktora Olimpijskog muzeja u Sarajevu bez javnog konkursa itd. Branko Mikuli} je ~ak dao izjavu za crnogorsku televiziju u kojoj je tvrdio da mu se djeca nisu {kolovala u inostranstvu, mada je dvije godine ranije wegova }erka Planinka izjavila u intervjuu za “Politiku bazar” da je studirala u Engleskoj. Mikuli} je zaboravio da mu se }erka tamo i udala i da je u Sarajevo dovela svoga muà Engleza Aleksejeva, kome je tast po kratkom postupku obezbjedio zaposlewe na Filozofskom fakultetu. Mikuli} 896

je glavni organizator i inspirator zata{kavawa usta{kih zlo~ina u Bosni i Hercegovini, o ~emu najvi{e svjedo~i wegovo u~e{}e u kupre{kom skandalu ru{ewa partizanskih spomenika, zatim izrazito forsirawe usta{kih sinova na javne funkcije (slu~aj Stjepana Doma}inovi}a i dr.), a posebno smatram zna~ajnim pomenuti wegovu tvrdwu iz intervjua wema~kom “[piglu”, da je predratni vi{epartijski sistem glavni krivac za milion i sedamstotina hiqada `rtava u Drugom svetskom ratu. Intervju je objavqen u “[piglu”, ~ini mi se, u martu 1987. godine, da bi ga preneo beogradski NIN desetak dana kasnije. U vezi pitawa ovla{}enog slu`benog lica da li je ta~no, i ako jeste, otkuda mi podaci za tvrdwu izre~enu 20. 10. 1988. godine na Me|unarodnim oktobarskim susretima pisaca da se u “SR BiH progoni sve {to je iole slobodarsko i demokratski nastrojeno”, navodim: Ta~no je da sam i to izjavio, a takvu tvrdwu argumentujem slede}im ~iwenicama: 1. Nedavno je sarajevski list “Kwièvna revija” objavio spisak od oko 150 intelektualaca koji su na razli~ite na~ine posle rata prognani iz Sarajeva, a i u tom tematskom broju obradio neke od karakteristi~nih slu~ajeva. 2. I sam sam vi{e puta pomiwao slu~ajeve skandaloznih su|ewa tzv. nevesiwskoj grupi, zvorni~koj grupi, su|ewa @arku Aleksi}u u Doboju, su|ewe Milanu Sokli}u u Tuzli, Anti Kova~evi}u u Doboju, su|ewe @ivojinu Luki}u, grupi tzv. muslimanskih fundamentalista, Radomiru Kova~evi}u, progon bawalu~kih univerzitetskih nastavnika i sl. Pomiwao sam i slu~ajeve progona Esada îmi}a, Boìdara Jak{i}a, Vojislava Lubarde, Rajka Petrova Noga, Novice Petkovi}a i dr. Na pitawe ovla{}enog slu`benog lica da li sam dana 30. 9. prilikom pristupne besede u UKS-u izjavio, i ako jesam, odakle mi podaci da je Stane Dolanc “biv{i pripadnik Hitler-jugenda, jedan od glavnih pomaga~a albanske separatisti~ke pobune na Kosovu, direktno odgovoran za zata{kavawe stravi~nog zlo~ina nad \or|em Martinovi}em, te glavni akter otmice Vladimira Dap~evi}a u Rumuniji, Milete Perovi}a u [vajcarskoj, Vjenceslava îèka u Italiji, ubistva Stjepana \urekovi}a”, iznosim: Podatak da je Stane Dolanc bio pripadnik Hitler-jugenda prvi je objavio Du{ko Doder u svojoj poznatoj kwizi “The Yugoslav”, da bi o tome zatim pisala i strana {tampa. Dolanc taj podatak nikad nije demantovao. Prvi put sam li~no taj podatak pomiwao u svom otvorenom pismu Dolancu koje je objavila qubqanska “Tribuna”. Taj broj “Tribune” je zbog pisma zabrawen, me|utim, zabrana je obrazloèna sasvim sporadi~nim razlozima, a da Dolan~eva delatnost u Hitler-jugendu nije ni pomiwana. Dolanc je u vi{e navrata nipoda{tavao objektivnu dru{tvenu opasnost od albanske separatisti~ke pobune na Kosovu i u Metohiji, a za sad se pozivam samo na wegovu izjavu datu stranim novinarima 1981. godine. Dolanc je javno tvrdio pre izvesnog vremena da se Martinovi} sam povredio kao navodni homoseksualac, a ja se pozivam na izjavu koju je advokatu Velimiru Cveti897

}u dao biv{i Dolan~ev pomo}nik Papovi}, iz koje se vidi da su ~lanovi Savezne komisije za istraìvawe slu~aja Martinovi} pod li~nim Dolan~evim pritiskom potpisali izve{taj sa la`nim navodima. Ja sam slu{ao magnetofonski snimak Popovi}eve izjave i dosledno je citirao u svojoj krivi~noj prijavi, koju sam aprila ove godine protiv Dolanca podnio saveznom javnom tuìocu. Savezni javni tuìlac mi do danas nije odgovorio. Vladimir Dap~evi} je u vrijeme dok je Stane Dolanc bio jedan od najvi{ih partijskih i dràvnih funkcionera, direktno zaduèn za pitawa bezbednosti zemqe otet u Bukure{tu, u hotelu “Durabantis”, a tom prilikom su dva lica koja su se nalazila s wim u dru{tvu likvidirana. Rije~ je o partizanskom pukovniku Opojevi}u i funkcioneru Francuske komunisti~ke partije Stojanovi}u. Mileta Perovi} je otet u [vajcarskoj. Otela ga je mafija i isporu~ila jugoslovenskim vlastima. Vjenceslav îèk je otet u Italiji i ~ak u predistra`nom postupku izvo|en na fiktivna streqawa u svrhu zastra{ivawa. Stjepan \urekovi} je ubijen u Wema~koj, a ubio ga je @eqko Ra`watovi} zvani Arkan, koji danas ìvi u Beogradu, po neposrednom Dolan~evom nalogu da bi zauzvrat dobio ogromne sume novca i od Dolanca li~ni poklon – pi{toq sa ugraviranom posvetom “@eqku od Staneta”. Za otmicu Vladimira Dap~evi}a i Milete Perovi}a raspolaèm izjavama ve}eg broja qudi koje ne bih dovodio u eventualnu neprijatnu situaciju sve dok se za to ne ukaè prijeka potreba na eventualnom sudskom procesu. Sa Vjenceslavom îèkom sam se upoznao u zeni~koj robija{nici i li~no mi je pri~ao o svemu {to je doìvio. \urekovi} je ubijen da bi se zata{kala afera u “Ini”, u koju su direktno umije{ani sin Mike [piqka – Vawa i sin Josipa Broza – Aleksandar. Tada{wi ministar unutra{wih poslova Hrvatske, Pavle Gaì, htio je da se \urekovi} ìv dovede, a to je bio glavni razlog wegovog pada i po tom pitawu raspolaèm odre|enim dokazima na koje se ne bih pozivao prije eventualnog sudskog procesa. [to se ti~e ubistva \urekovi}a, li~no sam vidio izjavu advokata Velimira Cveti}a i Vesne Radosavqevi} datu beogradskom SUBNORu, a sa~iwenu na osnovu izjave nekih biv{ih policijskih funkcionera o direktnoj sprezi Dolanca i Ra`watovi}a i okolnostima ubistva \urekovi}a koje sam ve} naveo. U vezi slede}eg pitawa, da li je ta~no da sam navedenog dana u pomenutoj pristupnoj besedi u UKS-u, i ako jeste, na osnovu ~ega zasnivam tvrdwu da je Josip Vrhovec ume{an u primawe mita od Vesting Hausa, kao i da je direktni u~esnik u ubistvu \urekovi}a, navodim: Iz pouzdanih izvora sam saznao da je Vrhov~ev brat Ivo primio veliku sumu novca sa znawem Josipovim, od Vesting Hausa na ime provizije, a Vrhovec je ina~e jedan od glavnih stubova tzv. nuklearnog lobija u Jugoslaviji, koji se godinama suprotstavqao dono{ewu saveznog Zakona o nuklearnom moratorijumu. Ina~e, Vrhovec je direktno umje{an i u neke druge korupciona{ke afere, od kojih je posebno upe~atqiv slu~aj organizovawa Univerzijade. Vrhovec je glavni protagonista reìranog su|ewa Andriji 898

Artukovi}u, na kome su zata{kavane prave dimenzije usta{kih zlo~ina i Artukovi}eva uloga u wima da bi ovaj Paveli}ev ministar bio osu|en na osnovu podataka sumwive verodostojnosti i usmenih izjava nekih preìvelih usta{kih koqa~a. Trebalo je, dakle, istori~arima koji }e se ovim slu~ajem baviti kroz stotinu ili dvijesta godina ostaviti materijal za eventualnu tvrdwu da je Artukovi} osu|en za izmi{qene krivice i da zlo~ina genocida ustvari nije ni bilo. I u ovom slu~aju }u se pozvati na sasvim konkretne svedoke ukoliko se ukaè potreba. U vezi svoje tvrdwe iznete 20. 10. 1988. godine na Me|unarodnim oktobarskim susretima pisaca da je Veselin \uranovi} bio “talijanski pla}enik i pripadnik zelena{ke fa{isti~ke milicije”, iznosim podatak da se u Vojnom istorijskom arhivu ~uva dokument sa spiskom talijanskih pla}enika na kome se nalazi i ime Veselina \uranovi}a, a pozivam se i na slu~aj Vlade Mali{i}a koji je pre nekoliko godina sudski gowen zbog javnog izno{ewa ~iwenica o \uranovi}evoj ratnoj pro{losti. Broj arhivskog dokumenta bih mogao naknadno staviti na uvid odgovaraju}im organima, a eventualno i wegovu fotokopiju. Dana 21. 10. 1988. godine u~estvovao sam na nau~nom skupu “Filozofija, politika i vrednosti”, koji je u organizaciji Filozofskog dru{tva Srbije odràn u prostorijama Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na ovom skupu podneo sam referat “Debrozovizacija dru{tvene svijesti kao rezultat preispitivawa vladaju}eg sistema ideolo{kih i politi~kih vrednosti” i ta~no je da sam tom prilikom, izme|u ostalog, rekao: “… mada wegovi sledbenici i daqe horski deklamuju da je li~nost Josipa Broza neprikosnovena i da predstavqa najvi{u dru{tvenu vrednost, pa i strogim kaznama progone one koji se drznu da u to javno posumwaju. Narod se sve mawe da zastra{iti, pa je ~ak uprkos wegovoj separatisti~koj motivisanosti sa simpatijama propratio postupak albanskog demonstranta koji je Titovom slikom uramio milicionara. Tretiraju}i Josipa Broza kao {efa dràve i vladaju}e partije koji samo trenutno iz svima poznatih razloga nije u stawu da obavqa svoje du`nosti, kao i oficijelno diktirani i programirani paganskim ritualima idolopoklonstva, reìm danas uspeva samo svoje postupke daqe promovisati na ogoqeni, karikaturalni na~in, {to mu muwevitom brzinom potkopava svaki autoritet… ûvaju}i kult li~nosti Josipa Broza i spre~avaju}i javnu raspravu o wegovoj neposrednoj odgovornosti za duboku krizu jugoslovenskog dru{tva, ~elnici sada{weg reìma {tite prije svega sopstvene pozicije i onu raspodelu politi~ke mo}i koju su od Broza nasledili uprkos ~iwenici da ona ne odgovara objektivnoj konstelaciji dru{tvenih snaga, interesa i potreba. Mada su se najpresudnije Brozove politi~ke odluke, dono{ene po tipi~nom obrascu autokratske samovoqe, pokazale potpuno proma{enim i suprotstavqene izvornim narodnim htewima, reìm i daqe istrajava u wihovom sprovo|ewu uprkos sve o~iglednijoj opasnosti od kompletnog dru{tvenog kolapsa… Nevi|eni haos u jugoslovenskoj privredi i ka899

tastrofalna prezaduènost, galopiraju}a pauperizacija naj{irih slojeva stanovni{tva i stravi~na inflacija, te birokratski voluntarizam… pravi su spomenici Titove ere i direktna posledica wegove samodrà~ke politike sazdane na specifi~noj kombinaciji staqinisti~ke tiranije i orijentalnog despotizma. Od Staqina je uglavnom preuzimao politi~ke metode vladavine, osnov ideolo{kog kategorijalnog aparata i metode nemilosrdnog obra~unavawa sa politi~kim protivnicima, a od orijentalnih despota dvorski sjaj, rasko{ i luksuz po cijenu najve}e socijalne bede svojih nesre}nih podanika, onih istih koji su prinu|eni da se neprestano zakliwu na vernost tiraninu… Totalitarnim mehanizmima vaspitawa i obrazovawa, ~iji je glavni kreator sada{wi {ef partije Stipe [uvar, nastojalo se obezbediti da se ni ubudu}e iz {kolskih klupa ne pojave kreativni umovi… Posebno je bila pogubna Brozova politika po nacionalnom pitawu. Pokazuju}i otvorenu srbofobiju, u~inio je sve {to je bilo u wegovoj mo}i da srpski narod moralno ponizi i politi~ki obezglavi, li{i wegove istorijske, demokratske i kulturne tradicije, politi~ki rascepka i iz wegovog nacionalnog bi}a birokratskim merama prinude izdvoji nekoliko novih, ve{ta~kih nacija. Posebno je odgovoran za forsirano nametawe propagande simetrije u ratnim zlo~inima pripadnika stvarno hrvatskog, i navodno srpskog naroda, kako bi se tako elegantno ublaìli usta{ki zlo~ini i vremenom izbrisali iz narodnog se}awa… Za poraz jugoslovenske kraqevske vojske u aprilskom ratu 1941. godine, za navodno unitaristi~ke i centralisti~ke te`we, Broz je uspeo da veliku srpsku pobedu u Drugom svetskom ratu pretvori u sudbonosni, posle Kosova, najteì istorijski poraz srpskog naroda… Broz je jo{ 1946. godine obe}ao Enveru Hoyi da }e ove dve, odvajkada srpske pokrajine, biti pripojene Albaniji, ~im za to sazru politi~ke prilike… Uop{te se vi{e ne moè postavqati pitawe da li je Josip Broz znao kakvom su ugwetavawu izloèni kosovski Srbi, kad je vi{e nego jasno da je upravo on bio glavni kreator takve politike. A nakon izbijawa otvorene albanske pobune iz 1981. godine, wegovi vrli naslednici, u prvom redu Vladimir Bakari}, a zatim Stane Dolanc i Josip Vrhovec, u~inili su sve {to je bilo u wihovoj mo}i da spre~e ugu{ivawe te pobune… a pre nekoliko dana smo se mogli uveriti nedvosmisleno da je jedan od glavnih punktova za{tite albanskih separatista CK SKJ…” Poja{wavaju}i pojedine dijelove svog teksta, isti~em da je podatak o Brozovom obe}awu Kosova i Metohije Albaniji prvi objelodanio Enver Hoya u svojoj kwizi “Titoisti”. Na verodostojnost Hoyinog svjedo~ewa govori kompletna politika koju je Broz vodio u odnosu na ove srpske pokrajine u toku Drugog svjetskog rata i posle rata. U mnogim Brozovim govorima se moè vidjeti wegovo insistirawe na vje{ta~koj simetriji ratnih zlo~ina koje su po~inili pripadnici hrvatskog i srpskog naroda. âk vrlo ~esto Broz na prvo mesto stavqa ~etni~ke zlo~ine, pa tek onda usta{ke, mada se me|u wima nikakva objektivna paralela ne bi mogla izvu}i. Razumije 900

se, ratni zlo~in je uvek ratni zlo~in, bez obzira ko ga je po~inio, ali je u ovom slu~aju vrlo zna~ajno ukazati na razlike u brojkama jer su genocid sprovodili samo usta{e i Nemci prema Srbima, Jevrejima i Romima. U vezi uloge Josipa Broza u predratnim, ratnim i posleratnim politi~kim zbivawima, pozivam se na ~itav niz izjava drugih autora, prevashodno na kwigu @ivojina Pavlovi}a, Vladimira Dedijera, Veselina \ureti}a, Velimira Terzi}a i neobjavqeni rukopis Pavla Jak{i}a. Ina~e, re~ je o mom teorijskom eseju na temu na koju bi se i ~itava kwiga mogla napisati. Rije~ je o mojim ocenama do kojih sam do{ao dugogodi{wim prou~avawem istorijske uloge Josipa Broza Tita. Da bi sprovodio svoju politiku potiskivawa srpskog naroda, razbijawa wegove nacionalne kulture i dràvotvornih tradicija, Broz je glavni protagonista politike svo|ewa srbijanske federalne jedinice gotovo na granice nekada{weg Beogradskog pa{aluka, izmi{qawa crnogorske i muslimanske nacije, uvo|ewa vojvo|anske i kosovo-metohijske autonomije, kako bi se srpski narod {to vi{e oslabio i nad wim decenijama odràvala fakti~ka prinudna uprava. Mada je Srbija u svom sastavu imala i Makedoniju, i Kosovo i Metohiju, i Crnu Goru, i Vojvodinu prije nego {to je u{la u zajedni~ku jugoslovensku dràvu, te mada je i narod Bosne i Hercegovine u novembru 1918. godine izrazio svoju nedvosmislenu voqu o direktnom prikqu~ewu Srbiji, Broz je kao glavni vlastodràc u posleratnoj Jugoslaviji vodio politiku sistematskog anulirawa svih ranijih srpskih oslobodila~kih ratova. U slu~aju potrebe, spreman sam da pred nadle`nim sudom na{iroko elabori{em i argumentujem sve svoje tvrdwe vezane za politi~ku i istorijsku ulogu Josipa Broza Tita. Josip Broz je sistematski potpomagao pripremawe albanske separatisti~ke pobune i genocid nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, a kada su 1968. godine na tamo{wa zbivawa ukazivali kwièvnik Dobrica ]osi} i istori~ar Jovan Marjanovi}, zbog toga su politi~ki i stradali. Broz je glavni protagonista Ustava iz 1974. godine, kojim su Kosovo i Metohija i Vojvodina fakti~ki zadobile status identi~an statusu republike. Vladimir Bakari} je svim silama nakon izbijawa albanske separatisti~ke pobune 1981. godine spre~avao weno gu{ewe, otvoreno nipoda{tavaju}i opasnost po stabilnost Jugoslavije koja iz we proisti~e, o ~emu svjedo~i i wegov intervju dat reviji “Start” 1982. godine. Josip Vrhovec se posebno isticao u odbrani Fadiqa Hoye kao glavnog separatisti~kog vo|e. I ina~e svaki poku{aj srbijanske federalne jedinice da se albanska separatisti~ka pobuna definitivno suzbije nailazi na èstoka protivqewa prevashodno hrvatskih politi~kih krugova, {to ide u prilog mojoj tezi da je glavni centar albanskog separatizma u Zagrebu, a ovu tvrdwu }u najmawe puna dva dana obrazlagati na eventualnom su|ewu. U svemu ovome na najdirektniji na~in u~estvuje i Stane Dolanc, a i ~itava slovena~ka politi~ka garnitura, u ~emu posebno pomiwem Janeza Stanovnika, Franca [etinca, Joèta Smolea i dr. 901

Sva tri navedena teksta: “Pristupna bjeseda” u Udruèwu kwièvnika Srbije od 30. 9. 1988. godine, saop{tewe na Me|unarodnim oktobarskim susretima pisaca od 20. oktobra, i referat na savetovawu filozofskih dru{tava Srbije, predstavqaju moje autorske radove iza ~ije svake rije~i i daqe stojim, a spreman sam da wihove kopije u roku od dva dana dostavim Slu`bi dràvne bezbednosti, da ih potpi{em i svaku stranicu parafiram. Ovo iz razloga {to se ti tekstovi trenutno nisu zatekli kod mene”. Zapo~eto u 8.30 ~asova, a zavr{eno u 10.40 ~asova. (potpis redigovan)

Izjavu dao Vojislav [e{eq

CCCVII Uprava slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 8. 12. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa Izvor: Vojislav [e{eq, iz Beograda. Sastanak je odràn 6. 12. 1988. godine na na{u inicijativu. Izvor neproveren – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nam je u razgovoru rekao da je ta~no da je 30. 9. 1988. godine u pristupnoj besedi prilikom prijema u UKS naveo da je Branko Mikuli} “okoreli korupciona{ i otvoreni branilac usta{kih zlo~ina”, kao i da je ta~no da je rekao kako je Branko Mikuli} izjavio da je “predratni vi{epartijski sistem krivac za 1.700.000 `rtava Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije”. [e{eq je potom rekao da za “~iwenicu da je Branko Mikuli} okoreli korupciona{” ima ~itav niz dokaza od kojih, za sada, iznosi “samo podatke u vezi sa podizawem velelepne palate u centru Sarajeva, dru{tvenim novcem, podizawe vile u Bugojnu u vlasni{tvu wegovog sina, koja se greje uz pomo} toplovoda iz Titove vile, wegovo u~e{}e u neumskoj aferi posredstvom supruge Rajke, postavqawe wegove }erke Planinke za direktora Olimpijskog muzeja u Sarajevu bez javnog konkursa, itd.”. [e{eq je zatim rekao da je Branko Mikuli} “~ak dao izjavu za crnogorsku televiziju u kojoj je tvrdio da mu se djeca nisu {kolovala u inostranstvu, mada je dvije godine ranije wegova }erka Planinka izjavila u intervjuu za “Politikin bazar” da je studirala u Engleskoj”, te da je 902

“Mikuli} zaboravio da mu se }erka tamo i udala i da je u Sarajevo dovela svoga muà Engleza Aleksejeva, kome je tast po kratkom postupku obezbedio zaposlewe na Filozofskom fakultetu”. [e{eq je daqe naveo da je “Mikuli} glavni organizator i inspirator zata{kavawa usta{kih zlo~ina u BiH, o ~emu najvi{e svedo~i wegovo u~e{}e u kupre{kom skandalu ru{ewa partizanskih spomenika, zatim izrazito forsirawe usta{kih sinova na javne funkcije (slu~aj Stjepana Doma}inovi}a i dr.), a posebno smatra zna~ajnim pomenuti Mikuli}evu tvrdwu iz intervjua nema~kom “[piglu” da je “predratni vi{epartijski sistem glavni krivac za 1.700.000 `rtava u Drugom svetskom ratu”. Intervju je, po re~ima [e{eqa, objavqen u “[piglu”, u martu 1987. godine, da bi ga beogradski NIN preneo desetak dana kasnije. [e{eq je zatim rekao da je ta~no da je 20. 10. 1988. godine na Me|unarodnim oktobarskim susretima pisaca naveo da se u “SR BiH progoni sve {to je iole slobodarsko i demokratski nastrojeno”, te da to argumentuje slede}im ~iwenicama: “1. nedavno je sarajevski list “Kwièvna revija” objavio spisak od oko 150 intelektualaca koji su na razli~ite na~ine posle rata prognani iz Sarajeva, a i u tom tematskom broju obradio neke od karakteristi~nih slu~ajeva; 2. i sam je vi{e puta pomiwao slu~ajeve skandaloznih su|ewa tzv. nevesiwskoj grupi, zvorni~koj grupi, su|ewe @arku Aleksi}u u Doboju, su|ewe Milanu Dikli}u u Tuzli, Anti Kova~evi}u u Doboju, su|ewe @ivojinu Luki}u, grupi tzv. muslimanskih fundamentalista, Radomiru Kova~evi}u, progon bawalu~kih univerzitetskih nastavnika i sl.”, kao i da je ve} pomiwao slu~ajeve Esada ]imi}a, Boìdara Jak{i}a, Vojislava Lubarde, Rajka Petrova Noga, Novice Petkovi}a i dr. [e{eq je daqe rekao da je ta~no da je 30. 9. 1988. godine, prilikom pristupne besede u UKS, naveo da je Stane Dolanc “biv{i pripadnik Hitlerjugenda, jedan od glavnih pomaga~a albanske separatisti~ke pobune na Kosovu, direktno odgovoran za zata{kavawe stravi~nog zlo~ina nad \or|em Martinovi}em, te glavni akter otmice Vladimira Dap~evi}a u Rumuniji, Milete Perovi}a u [vajcarskoj, Vjenceslava îèka u Italiji, ubistva Stjepana \urekovi}a”, te da je “podatak da je Stane Dolanc bio pripadnik Hitler-jugenda prvi objavio Du{ko Doder u svojoj kwizi “The Yugoslav”, da bi zatim o tome pisala strana {tampa, a da Dolanc taj podatak nikad nije demantovao”. [e{eq je potom rekao da je prvi put li~no taj podatak pomiwao u svom otvorenom pismu Dolancu, koje je objavila qubqanska “Tribuna”, te da je taj broj “Tribune” zabrawen, a da je zabrana obrazloèna sasvim sporadi~nim razlozima, a da Dolan~eva delatnost u Hitler-jugendu nije ni pomiwana”. [e{eq je zatim izneo: “Dolanc je u vi{e navrata nipoda{tavao objektivnu dru{tvenu opasnost od albanske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji, a za sada se pozivam samo na wegovu izjavu datu stranim novinarima 1981. godine. Dolanc je javno tvrdio pre izvesnog vremena da se Martinovi} sam povredio kao navodni homoseksualac, a ja se pozivam na izjavu 903

koju je advokatu Velimiru Cveti}u dao biv{i Dolan~ev pomo}nik Papovi}, iz koje se vidi da su ~lanovi Savezne komisije za istraìvawe slu~aja Martinovi} pod li~nim Dolan~evim pritiskom potpisali izve{taj sa la`nim navodima. Ja sam slu{ao magnetofonski snimak Papovi}eve izjave i dosledno je citirao u svojoj krivi~noj prijavi koju sam, aprila ove godine, protiv Dolanca podneo saveznom javnom tuìocu. Savezni javni tuìlac mi do danas nije odgovorio. Vladimir Dap~evi} je u vrijeme dok je Stane Dolanc bio jedan od najvi{ih partijskih i dràvnih funkcionera, direktno zaduèn za pitawa bezbednosti zemqe, otet u Bukure{tu, u hotelu “Durabantis”, a tom prilikom su dva lica, koja su se nalazila s wim u dru{tvu, likvidirana. Re~ je o partizanskom pukovniku Opojevi}u i funkcioneru Francuske komunisti~ke partije Stojanovi}u. Mileta Perovi} je otet u [vajcarskoj. Otela ga je mafija i isporu~ila jugoslovenskim vlastima. Vjenceslav îèk je otet u Italiji i ~ak u predistra`nom postupku izvo|en na fiktivna streqawa u svrhu zastra{ivawa. Stjepan \urekovi} je ubijen u Nema~koj, a ubio ga je @eqko Ra`watovi}, zvani Arkan, koji danas ìvi u Beogradu, po neposrednom Dolan~evom nalogu, da bi zauzvrat dobio ogromne sume novca i od Dolanca li~ni poklon – pi{toq sa ugraviranom posvetom “@eqku od Staneta”. Za otmice Vladimira Dap~evi}a i Milete Perovi}a raspolaèm sa izjavom ve}eg broja qudi koje ne bih dovodio u eventualnu neprijatnu situaciju sve dok se za to ne ukaè preka potreba na eventualnom sudskom procesu. Sa Vjenceslavom îèkom sam se upoznao u zeni~koj robija{nici i li~no mi je pri~ao o svemu {to je doìveo. \urekovi} je ubijen da bi se zata{kala afera u “Ini”, u koju su direktno umije{ani sin Mike [piqka – Vawa i sin Josipa Broza – Aleksandar. Tada{wi ministar unutra{wih poslova Hrvatske, Pavle Gaì, htio je da se \urekovi} ìv dovede, a to je bio glavni razlog wegovog pada i po tom pitawu raspolaèm odre|enim dokazima na koje se ne bih pozivao pre eventualnog sudskog procesa. [to se ti~e ubistva \urekovi}a, li~no sam video izjavu advokata Velimira Cveti}a i Vesne Radosavqevi} datu beogradskom SUBNOR-u, a sa~iwenu na osnovu izjave nekih biv{ih policijskih funkcionera o direktnoj sprezi Dolanca i Ra`watovi}a i okolnostima ubistva \urekovi}a”. [e{eq je potom rekao da je ta~no da je 30. 9. 1988. godine u pristupnoj besedi u UKS naveo da je Josip Vrhovec “ume{an u primawe mita od Vestinghausa”, kao i da je “direktni u~esnik u ubistvu \urekovi}a”, te da je “iz pouzdanih izvora saznao da je Vrhov~ev brat Ivo primio veliku sumu novca sa znawem Josipovim, od Vestinghausa na ime provizije, a Vrhovec je ina~e jedan od glavnih stubova tzv. Nuklearnog lobija u Jugoslaviji”. [e{eq je zatim rekao: “Vrhovec je direktno ume{an i u neke druge korupciona{ke afere, od kojih je posebno upe~atqiv slu~aj organizovawa Univerzijade. Vrhovec je glavni protagonista laìranog su|ewa Andriji Artukovi}u, na kome su zata{kavane prave dimenzije usta{kih zlo~ina i Artukovi}eva uloga u wima da bi ovaj Paveli}ev ministar bio osu|en na osnovu 904

podataka sumwive verodostojnosti i usmenih izjava nekih preìvelih usta{kih koqa~a. Trebalo je, dakle, istori~arima koji }e se ovim slu~ajem baviti kroz stotinu ili dvesta godina ostaviti materijal za eventualnu tvrdwu da je Artukovi} osu|en za izmi{qene krivice i da zlo~ina genocida ustvari nije ni bilo. I u ovom slu~aju }u se pozvati na sasvim konkretne svedoke ukoliko se ukaè potreba. [e{eq je daqe rekao da, u vezi svoje tvrdwe, iznete 20. 10. 1988. godine na Me|unarodnim oktobarskim susretima pisaca, da je Veselin \uranovi} bio “talijanski pla}enik i pripadnik zelena{ke fa{isti~ke milicije”, iznosim podatak da se u Vojnom istorijskom arhivu ~uva dokument sa spiskom talijanskih pla}enika na kome se nalazi i ime Veselina \uranovi}a, a da se tako|e poziva i na slu~aj Vlade Mali{i}a, koji je pre nekoliko godina sudski gowen zbog javnog izno{ewa ~iwenica o \uranovi}evoj ratnoj pro{losti. [e{eq je jo{ dodao da bi broj arhivskog dokumenta mogao naknadno da stavi na uvid odgovaraju}im organima, a eventualno i fotokopiju navedenog dokumenta. [e{eq je zatim rekao da je 21. 10. 1988. godine u~estvovao na nau~nom skupu “Filozofija, politika i vrednosti”, koji je u organizaciji FDS odràn u prostorijama Filozofskog fakulteta u Beogradu, te da je na ovom skupu podneo referat “Debrozovizacija dru{tvene svesti kao rezultat preispitivawa vladaju}eg sistema ideolo{kih i politi~kih vrednosti”. [e{eq je potom istakao da je ta~no da je sastavni deo ovog referata i deo koji se odnosi na Josipa Broza Tita, a koji mu je pro~itan od strane ovla{}enog slu`benog lica (odnosi se na onaj deo koji je u{ao u krivi~nu prijavu, strane 4, 5 i 6 krivi~ne prijave – napomena operativnog radnika). Poja{wavaju}i pojedine delove svog teksta, [e{eq je naveo: “Podatak o Brozovom obe}awu Kosova i Metohije Albaniji prvi je obelodanio Enver Hoya u svojoj kwizi “Titoisti”. Na verodostojnost Hoyinog svedo~ewa govori kompletna politika koju je Broz vodio u odnosu na ove srpske pokrajine u toku Drugog svjetskog rata i posle rata. U mnogim Brozovim govorima se moè videti wegovo insistirawe na ve{ta~koj simetriji ratnih zlo~ina koje su po~inili pripadnici hrvatskog i srpskog naroda. âk vrlo ~esto Broz na prvo mesto stavqa ~etni~ke zlo~ine, pa tek onda usta{ke, mada se me|u wima nikakva objektivna paralela ne bi mogla izvu}i. Razume se, ratni zlo~in je uvek ratni zlo~in, bez obzira ko ga je po~inio, ali je u ovom slu~aju vrlo zna~ajno ukazati na razlike u brojkama jer su genocid sprovodili samo usta{e i Nemci prema Srbima, Jevrejima i Romima. U vezi uloge Josipa Broza u predratnim, ratnim i posleratnim politi~kim zbivawima, pozivam se na ~itav niz izjava drugih autora, prevashodno na kwigu @ivojina Pavlovi}a, Vladimira Dedijera, Veselina \ureti}a, Velimira Terzi}a i neobjavqeni rukopis Pavla Jak{i}a. Ina~e, re~ je o mom teorijskom eseju na temu na koju bi se i ~itava kwiga mogla napisati. Re~ je o mojim ocenama do kojih sam do{ao dugogodi{wim prou~avawem istorijske uloge Josipa Broza Tita. Da bi sprovodio svoju politiku potiskivawa srp905

skog naroda, razbijawe wegove nacionalne kulture i dràvotvornih tradicija, Broz je glavni protagonista politike svo|ewa srbijanske federalne jedinice gotovo na granice nekada{weg Beogradskog pa{aluka, izmi{qawa crnogorske i muslimanske nacije, uvo|ewa vojvo|anske i kosovsko-metohijske autonomije, kako bi se srpski narod {to vi{e oslabio i nad wim decenijama odràvala fakti~ka prinudna uprava. Mada je Srbija u svom sastavu imala i Makedoniju, i Kosovo i Metohiju, i Crnu Goru, i Vojvodinu, prije nego {to je u{la u zajedni~ku jugoslovensku dràvu, te mada je i narod Bosne i Hercegovine u novembru 1918. godine izrazio svoju nedvosmislenu voqu o direktnom prikqu~ewu Srbiji, Broz je kao glavni vlastodràc u posleratnoj Jugoslaviji, vodio politiku sistematskog anulirawa svih ranijih srpskih oslobodila~kih ratova. U slu~aju potrebe, spreman sam da pred nadle`nim sudom na{iroko elabori{em i argumentujem sve svoje tvrdwe vezane za politi~ku i istorijsku ulogu Josipa Broza Tita. Josip Broz je sistematski potpomagao pripremawe albanske separatisti~ke pobune i genocid nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, a kada su 1968. godine na tamo{wa zbivawa ukazivali kwièvnik Dobrica ]osi} i istori~ar Jovan Marjanovi}, zbog toga su politi~ki i stradali. Broz je glavni protagonista Ustava iz 1974. godine, kojim su Kosovo i Metohija i Vojvodina fakti~ki zadobile status identi~an statusu republike. Vladimir Bakari} je svim silama nakon izbijawa albanske separatisti~ke pobune 1981. godine spre~avao weno gu{ewe otvoreno nipoda{tavaju}i opasnost po stabilnost Jugoslavije koja iz we proisti~e, o ~emu svedo~i i wegov intervju dat reviji “Start” 1982. godine. Josip Vrhovec se posebno isticao u odbrani Fadiqa Hoye kao glavnog separatisti~kog vo|e. I ina~e svaki poku{aj srbijanske federalne jedinice da se albanska separatisti~ka pobuna definitivno suzbije nailazi na èstoka protivqewa prevashodno hrvatskih politi~kih krugova, {to ide u prilog mojoj tezi da je glavni centar albanskog separatizma u Zagrebu, a ovu tvrdwu }u najmawe puna dva dana obrazlagati na eventualnom su|ewu. U svemu ovome na najdirektniji na~in u~estvuje i Stane Dolanc, a i ~itava slovena~ka politi~ka garnitura, u ~emu posebno pomiwem Janeza Stanovnika, Franca [etinca, Joèta Smolea i dr.”. [e{eq je potom izneo da sva tri navedena teksta: “Pristupna beseda” u UKS od 30. 9. 1988. godine, saop{tewe na Me|unarodnim oktobarskim susretima pisaca od 20. 10. 1988. godine, i referat na nau~nom skupu FDS od 21. 10. 1988. godine, predstavqaju wegove autorske radove, iza ~ije svake re~i i daqe stoji, te da je spreman da wihove kopije u roku od dva dana dostavi SDB, da ih potpi{e i svaku stranicu parafira. Ovo iz razloga {to se ti tekstovi trenutno nisu zatekli kod wega. [e{eq je Slu`bi dobrovoqno predao i izjavu advokata Velimira Cveti}a i Vesne Radosavqevi} od 7. 10. 1988. godine, upu}enu Predsedni{tvu SR Srbije i predsedni{tvu Saveza komunista Srbije, iz koje je koristio neke podatke za svoje tvrdwe o ubistvu \urekovi}a i navodnoj povezanosti @ivka Ra`watovi}a (kao u originalu) i Staneta Dolanca. 906

Tokom razgovora [e{eq je tako|e rekao da je ovih dana zavr{io kwigu pod nazivom “Pledoaje za demokratski ustav”, te da ju je {tampao u tiraù od 1.000 primeraka, da }e je prodavati po ceni od 40.000 dinara po primerku, ali da o~ekuje da }e je javni tuìlac zabraniti za rasturawe zbog toga {to je u woj objavqena krivi~na prijava protiv Staneta Dolanca i otvoreno pismo Bo{ku Kruni}u. [e{eq je u razgovoru daqe rekao da je on li~no pre izvesnog vremena napravio saop{tewe o raspu{tawu Fonda solidarnosti i u roku od dva dana prikupio 34 potpisa za ovo saop{tewe. Kao neposredan povod za ovo posluìo mu je, po wegovim re~ima, “napad Bogavca na srpski narod u sarajevskom listu “Na{i dani”. [e{eq je potom rekao da je “Bogavac kriminalac i crnogorski zelena{”, te da je “u stawu da se svakom stavi u slu`bu”. Tako|e je izneo da se “Bogavac povezao sa Brankom Horvatom i izvr{ava wegove naloge”, te da je “to glavni motiv za ru{ewe Fonda solidarnosti i Bogavca”. Govore}i o Fondu solidarnosti, [e{eq je rekao da je “zami{qeno da Fond solidarnosti u nekoj pogodnoj prilici igra odlu~uju}u ulogu kao eventualna opoziciona grupacija, kao politi~ki pokret ili politi~ka partija”. [e{eq je potom naveo da je “uloga Fonda solidarnosti u Jugoslaviji da bude politi~ka snaga koja je antisrpska”, te da “postoji sprega izme|u Fonda solidarnosti i nekih aktivnih politi~ara”, kao i da “Fond solidarnosti treba da bude sredstvo u ne~ijim rukama”. Tako|e je rekao da je “Branko Horvat glavni ideolog Fonda solidarnosti”, dok je “Bogavac suvi{e glup ~ovek da bi mogao ne{to da kreira”, a da “glavne poteze vu~e Branko Horvat”. Zatim je dodao da je “tu upletena jo{ jedna grupa qudi iz Zagreba (Predrag Matvejevi}, @arko Puhovski)”, ali da je “Horvat najopasniji i najlukaviji”. [e{eq je potom izneo da tu, oko Fonda solidarnosti, pomaè i jedna grupa praksisovaca iz Beograda (Zagorka Golubovi}, Svetozar Stojanovi}) koji su mawe-vi{e antisrpski usmereni, kao i da se on li~no “sa wima definitivno razi{ao”. [e{eq je zatim rekao da je “Bogavac angaòvao advokata Aleksandra Lojpura da ga tuì zbog navodne uvrede u saop{tewu o raspu{tawu Fonda solidarnosti”. Tako|e je izneo da sprema kwigu pod naslovom “Horvatove usta{ke fantazmagorije”, te da ima podatak da je “Branko Horvat u direktnoj sprezi sa Josipom Vrhovcem”. U daqem razgovoru, [e{eq je rekao da se “razi{ao sa praksisovcima”, a da je “povod bio to {to su mu obe}ali posao u IDN, odnosno u Centru za filozofiju i dru{tvenu teoriju, pa ga izigrali”, ali da je su{tina u tome “{to su se ideolo{ki razi{li”. Za sebe je naveo da se u ideolo{kom smislu smatra “liberalom i gra|anskim demokratom”, te da je na to uticala praksa, odnosno ìvotno iskustvo unazad 10 godina. [e{eq je potom rekao da se “razi{ao sa Slovencima zbog wihove izrazite antisrpske politike i antisrpske usmerenosti”, kao i da je “obustavio sve kontakte sa wima”, te da su “jo{ ìve veze izme|u Qubqane i nekih 907

krugova u Beogradu”, ali da on “ne pripada tim krugovima koji su tako|e izrazito antisrpski”. [e{eq je jo{ rekao da je wegov prvi kontakt sa SDB bio jo{ 1974. godine, i to sa Bahrudinom Bijedi}em, tada na~elnikom CSDB Sarajevo, te da je jo{ tada ~uo da je Bijedi} “lakom na pare” i da je “znao privoditi i hapsiti zanatlije, privatnike i sli~na lica, i od wih uz pretwe iznu|ivati novac”. [e{eq je na kraju rekao da je pravi razlog wegovog pisawa i ovolikog broja kwiga i otvorenih pisama to {to èli da iznese u javnost svoje mi{qewe. Tako|e je izneo da misli da je svojim pisawem “dosta uticao na politi~ku sudbinu Hamdije Pozderca”, kao i da su “wegova pisma u prili~noj meri kompromitovala Branka Mikuli}a, Staneta Dolanca, Josipa Vrhovca i Veselina \uranovi}a, te da je to “wegova svesna `rtva”. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici. Du{an Bogavac – (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano)

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Primedbe, napomene i sli~no: Izjava advokata Cveti} Velimira i Vesne Radosavqevi} upu}ena Predsedni{tvu SR Srbije i Predsedni{tvu SK Srbije u vezi Popovi} Borivoja, koju je posedovao i Vojislav [e{eq Prilog: 1 (strana – 5) (potpis redigovan) U.br. 1335/85 (Okru`ni sud Beograd) U.br. 664/85 (Vrhovni sud) Predsedni{tvu SR Srbije Predsedni{tvu Saveza komunista Srbije – Beograd Povodom ~iwenice da su se uznemirili borci u odnosu na rad saveznog sekretara za unutra{we poslove ]ulafi}a Dobrosava i wegovog brata Dragana, na~elnika Uprave u Saveznom sekretarijatu, a s obzirom da o tome }uti Dràvna bezbednost Srbije, koja je izvr{ila istraìvawa i utvrdila da je prema mom klijentu Popovi} Borivoju, povratniku iz SAD, u~iwen teàk zlo~in sa nasiqem, zbog kojeg je umro jer je iz protesta danima 908

leào u snegu pred radwom iz koje su ga izbacili, pa se tako bolestan vratio u SAD gde je umro, pa povodom toga dajem slede}u izjavu. Na dan 24. 4. 1985. godine, u moju kancelariju je u{ao iznuren i izmu~en ~ovek, koji se tresao, plakao, i rekao mi da samo ja mogu da ga spasim od zlo~inaca iz policije i od @eqka Ra`watovi}a koji ho}e da ga ubije. Sa mnom je bila koleginica Vesna Radosavqevi}, a sa Popovi}em jedan smeweni na~elnik SUP-a Beograd, koji je bio ogor~en i ispri~ao mi slede}e: “Ja sam smewen sa poloàja na~elnika SUP-a sa grupom smewenih na koju se okomio Ivan Stamboli}, veruju}i da je neko od nas wega oklevetao da je napravio put iz Prili~kog Kiseqaka kod Ivawice, do wegove ku}e u selu Brezovu”. Zatim je produìo: “Ovaj nesre}ni ~ovek, Borivoje Popovi}, ucewen je od @eqka Ra`watovi}a, a to je onaj {to je ubio \urekovi}a po nalogu Staneta Dolanca, i koji je dobio od Dolanca pi{toq na kome pi{e: Stane – @eqku”. Daqe nam je rekao da je taj @eqko dobio ~in pukovnika zbog ovog zlo~ina. Da je @eqko postao prava napast, da pi{a na goste u hotelu “Slavija”, da je pucao u noge policajcima iz SUP-a Palilula. Da je on, pored toga {to je pulen Dolanca, i pulen Mike [piqka, koji je naru~io ubistvo \urekovi}a, da \urekovi} ne bi izdao [piqkovog sina Vawu da je i on prodavao brodove nafte na moru. Da je postao (@eqko) prava napast za [piqka, od koga je dosad iznudio vi{e milijardi dinara i da gleda da ga se otrese. Daqe je ovaj smeweni rukovodilac SUP-a rekao: “Mika [piqak je ovo ubistvo naru~io preko Staneta Dolanca, uz obe}awe da }e ga SR Hrvatska predloìti za ~lana Predsedni{tva SFRJ. Sve ovo govorim zbog toga {to taj @eqko (ina~e sin jednog ~estitog prvoborca koji stanuje na Novom Beogradu), postaje napast za qude u Beogradu, a ovog nesre}nog Popovi}a }e ubiti ako pomene wegovo ime pred bilo kojim organom. Popovi} je doneo iz Amerike ogroman kapital u brilijantima i zlatnim satovima, da ovde otvori sajyijsku radwu. Lokal mu je prvo bio dodeqen, ali su po~ela ucewivawa od raznih na~elnika, od Op{tinskog komiteta za komunalne gra|evinske i stambene poslove SO Vra~ar (br. 36149/86-3). Naka~io mu se na vrat i Gradski sekretarijat za inspekcijske poslove, predmetom broj 3342992/83, o tome je odlu~ivao i Gradski sekretarijat za pravosu|e i upravu Beograda (re{ewe 038-116/85-XXV-04 od 17. 6. 1985.). Daqe nam je ovaj ~ovek govorio tako jezive stvari da smo prebledeli, ba{ kao nesre}ni Popovi}, koji se tresao i govorio kako je bio poru~nik JNA u ratu. Kako je koju re~enicu izgovarao ovaj funkcioner SUP-a, tako je psihi~ko stawe u kancelariji bilo sve eksplozivnije, da bi nam na kraju rekao i ovo: “Saznav{i da su razni prostaci od Popovi}a iznudili ogromne koli~ine novca da mu toboè pomognu oko lokala, @eqko Ra`watovi} (kao u originalu) je od Popovi}a zatraìo da mu da brilijantski prsten od tada909

{wih dve i po milijarde dinara, a da }e on preko Dragana ]ulafi}a, tada{weg i sada{weg na~elnika uprave u Saveznom sekretarijatu uprave, ro|enog brata Dragoslava ]ulafi}a, obezbediti Popovi}u ovaj lokal koji su mu dali, pa mu ga sad otimaju. Ra`watovi} je odveo Popovi}a kod Dragana ]ulafi}a na sastanak i predao mu prsten, a ]ulafi} je obe}ao da }e preko Jovanovi}a (Blaè Jovanovi}a sin koji radi u Poslovnom prostoru SO Vra~ar), obezbediti ovaj lokal. Me|utim, ovaj nesre}ni Popovi} obradovao se da }e dobiti lokal i pred nekim je lanuo da mu je to omogu}io Dragan ]ulafi} primawem mita brilijantskog prstena od dve i po milijarde, za koji Ra`watovi} tvrdi da ga je predao ]ulafi}u. Dragan ]ulafi} je saznao za ovo, a saznao je i Dobrosav ]ulafi}, a odmah posle ovoga Ra`watovi} je izjavio da mu je Dragan \ulafi} vratio prsten i da to nije bio Dragan ]ulafi}, ve} neki taksista dvojnik. Me|utim, Popovi} je posle ovoga desetinu puta i{ao pred Savezni SUP, kada se odlazi i izlazi sa posla, i utvrdio je da je to bio Dragan ]ulafi}, a ne {ofer. Zbog ovoga sam ja oti{ao kod dr Obrena \or|evi}a i izneo mu celu stvar ovako kako je iznosim pred vama. Jo{ mogu da vam kaèm da sam dobio da u preduze}u “Kompresor” u Zemunu radi pla}eni ubica, koji ubija qude koji su nepoèqni, kamionom, ali tako {to iza wega vozi drugi kamion koji odmah preuzima odgovornost, i taj drugi se legitimi{e, dok pravi ubica Nikoli} nikada nije legitimisan. Popovi} je celo vreme plakao, drhtao, tako da nam se ~inilo da ovaj nesre}ni i bedni ~ovek moè umreti svakog trenutka”. II Posle gore iznetog, ja sam uzeo punomo}je, uz molbu Popovi}a da nigde ne pomenem @eqka Ra`watovi}a, Dragana ]ulafi}a i Miku [piqka, a ako to u~inim, da }e on odmah biti ubijen od strane Ra`watovi}a, koji mu je zapretio smrtnom kaznom. Kada sam se ja ovom suprotstavio, rekav{i da bi bilo efikasno da pi{emo ovako kako je izneo ovaj funkcioner SUP-a, a Popovi} potvrdio, Popovi} je po~eo da kle~i, moli, govore}i da ne}e da umre zbog jednog brilijantskog prstena i pokvarenih qudi. Posle ovoga ja sam odmah napisao tu`bu Vrhovnom sudu Srbije protiv grada Beograda – Sekretarijata za inspekcijske poslove, zbog toga {to su oni doneli re{ewe XVIII 01 br. 3342992/83 u kojoj sam naveo mnoga re{ewa, nepravde, dve i po milijarde dinara, o tome da se radi o te{kim zloupotrebama, ali je Vrhovni sud Srbije sebe oglasio nenadle`nim za ovu nesre}u Popovi}a re{ewem U.664/85. Daqe sam pisao svima od nemila do nedraga, ali su svi odbijali nesre}nog Popovi}a. Istakao sam imena qudi koji su ga ucewivali i novac primali, ali sve to nije zna~ilo ni{ta. 910

III Od tada su Popovi} i taj funkcioner SUP-a bili svakodnevni gosti u na{oj kancelariji, iz koje je ovaj SUP-ovac razgovarao sa dr Obrenom \or|evi}em, Mitrovi}em i oni su pokazivali veliku aktivnost da pomognu u ovom predmetu. Jednog dana je do{ao sav ozaren i rekao nam je slede}e: “DB Srbije je utvrdila da je moje i Popovi}evo izno{ewe ~iweni~nog stawa do detaqa istinito, i obratili su se sa svojim zahtevom saveznom sekretaru za unutra{we poslove Dobrosavu ]ulafi}u, traè}i da Savezni SUP upotrebi materijal DB Srbije i preduzme korake protiv svih korupciona{a u ovom predmetu. Obren \or|evi} je li~no i{ao na referat kod ]ulafi}a i wegovog zamenika za dràvnu bezbednost i predao im svoj nalaz. Taj zamenik je bio Sr|an Andrejevi}”. Posle ovoga, nesre}ni Popovi} se po~eo oporavqati i prekinuo je sa {trajkom gla|u. Uskoro, cela situacija je “legla”. Do{ao je ovaj funkcioner SUP-a sav oja|en i rekao nam je: “Savezni sekretar za unutra{we poslove Dobrosav ]ulafi} je naredio da u ovoj stvari niko ni{ta ne sme raditi, pa ni Dràvna bezbednost Srbije”. Posle toga, Popovi}u je Ra`watovi} pquvao u lice i rekao mu “da je wegov prsten prokockao i da }e mu prokockati svo ostalo zlato i brilijante, ali }e ga pre toga zadaviti ako se ne izgubi iz Beograda”. Konkretno mu je rekao: “Slu{aj ti govno ameri~ko. Ja sam bog, pukovnik DB, evo vidi{ ovaj pi{toq na kome pi{e “Stane @eqku”, iz wega }u te ubiti, a ti onda svedo~i kod advokata Cveti}a. Ja sam za tebe sve”. A posle toga je pi{ao po nekim gostima u Hotelu “Slavija”. Posle kratkog vremena iz na{e kancelarije je nestao ovaj funkcioner SUP-a i vi{e nije do{ao, ali svi wegovi podaci stoje u predmetu DB Srbije, jer je on dao ceo materijal ovom organu, i bio na sastancima bar dvadeset puta sa dr Obrenom \or|evi}em i wegovim saradnicima. Popovi} je do{ao jedno ve~e da se sa nama pozdravi. Plakao je i rekao nam: “Dovi|ewa dobri qudi, ja moram da se vratim nazad ili ovde da umrem, ipak je boqe da odem”. Posle izvesnog vremena ~uli smo da je Borivoje Popovi}, tada iz Beograda, Mar{ala Tolbuhina 11, umro od posledica stradawa u Beogradu. IV Posle toga, koleginica Vesna Radosavqevi} i ja odlu~ili smo da o ovome obavestimo druga ^krebi}a, predsednika Predsedni{tva SFRJ, predsednika Predsedni{tva SKJ, predsednika SIV-a Milku Planinc, Radio televiziju Beograd i Radio Jugoslavija i druge. Niko od ovih nije reagovao, iako je u tu`bi bilo jezivih podataka. (U. br. 664/85) 911

Sada izazvan psihi~kim bolovima boraca i drugih qudi koji pate, ponovo se obra}am Predsedni{tvu Srbije, zajedno sa koleginicom Vesnom Radosavqevi}, i predlaèmo da Predsedni{tvo SR Srbije direktno pokrene postupak za smewivawe saveznog sekretara za unutra{we poslove Dobrosava ]ulafi}a i wegovog brata Dragana ]ulafi}a, a da ovo poveè sa wegovom krajwom neaktivno{}u kada je u pitawu sre|ivawe stawa na Kosovu, gde vr{qa wegov biv{i zamenik Rahman Morina, uprkos ~iwenice da je Savezno izvr{no ve}e Savezne skup{tine obavezalo i ]ulafi}a i Morinu da spre~e zlo~ine na Kosovu. VI ]ulafi} je pred Predsedni{tvom Savezne konferencije Jugoslavije izneo neistinitu tvrdwu (koju je ranije izneo Stane Dolanc) da je \or|e Martinovi} sam sebe povredio. Ovo je ponovo i povratno koristio Dolanc tvrde}i kako su savezni organi (]ulafi}), utvrdili zajedno sa pokrajinskim (Morina) i republi~kim, da je Martinovi} sam sebe povredio. Istovremeno vas molim za obave{tewe {ta ste u~inili sa mojom prijavom u kojoj je Dragan Popovi}, zamenik Staneta Dolanca, kao zamenik saveznog sekretara za unutra{we poslove, priznao da je na{ao zlo~ince koji su izvr{ili zlo~in nad Martinovi}em, ali da ga je Dolanc naterao da pred Saveznu skup{tinu iznese la`ni izve{taj u kome }e utvrditi da je Martinovi} sam sebe povredio. U Beogradu, 7. 10. 1988. godine

Adv. Velimir Cveti}, Nosilac Partizanske spomenice 41 Adv. Vesna Radosavqevi}

Dostavqeno: – Grupi boraca koja je podnela krivi~nu prijavu protiv Fadiqa Hoye, a bi}e dostavqeno i doma}oj i stranoj {tampi ako se ne preduzmu odre|ene mere.

CCCVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0432 8. 12. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o tekstovima izuzetim od Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici) Dana 8. 12. 1988. godine u 8 sati, operativni radnik je oti{ao kod Vojislava [e{eqa, a po prethodnom dogovoru sa istim (dogovor do 6. 12. 1988. godine prilikom uzimawa izjave po ZKP od [e{eqa), i od wega izuzeto 912

tri teksta, i to: 1. Pamfletistika u savremenoj srpskoj kwièvnosti; 2. O nekim varijantama, karakteristikama i dru{tvenim uzrocima unutra{weg izgnanstva u savremenoj srpskoj kwièvnosti i 3) Debrozovizacija dru{tvene svijesti kao rezultat preispitivawa vladaju}eg sistema ideolo{kih i politi~kih vrednosti. Tekst pod brojem 1. [e{eq je pro~itao kao pristupnu besedu prilikom prijema u UKS dana 30. 9. 1988. godine. Tekst pod brojem 2. [e{eq je pro~itao na zavr{noj plenarnoj sednici XXV me|unarodnih oktobarskih susreta pisaca odrànoj 20. 10. 1988. godine. Tekst pod brojem 3. [e{eq je pro~itao kao svoj referat na nau~nom skupu “Filozofija, politika i vrednosti”, koji je u organizaciji FDS odràn 21. 10. 1988 godine u sali FF. Delovi sva tri navedena teksta predstavqaju elemente za krivi~nu prijavu koja je 25. 10. 1988. godine podneta OJT. Svaku stranicu navedenih tekstova [e{eq je parafirao, a svaki tekst je na kraju svojeru~no potpisao. Za napred navedene izuzete tekstove Vojislavu [e{equ je data potvrda o privremeno oduzetim predmetima. [e{eq je u razgovoru naveo da nije nabavio arhivski broj navodnog dokumenta koji se, po wegovim re~ima, odnosi na Veselina \uranovi}a (a {to je tako|e bilo dogovoreno da, u ciqu dokazivawa svoje tvrdwe, pribavi prilikom uzimawa izjave po ZKP 6. 12. 1988. godine), ali je rekao da se taj dokumenat ~uva u Vojnoistorijskom arhivu i da nosi naziv “Gorwobjelopavli~ki ~etni~ki odred”, a da se \uranovi}evo ime nalazi pod rednim brojem 12. ili 13. Napomena: U prilogu dostavqamo V sektoru ove Uprave i III sektoru SDB RSUPa SR Srbije po jednu fotokopiju navedenih tekstova. [e{eq nam je tako|e dao i primerak svoje najnovije, trinaeste po redu kwige, pod naslovom “Pledoaje za demokratski ustav”, koja je 5. 12. 1988. godine re{ewem OJT privremeno zabrawena za rasturawe. (potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Autor: [e{eq Vojislav Primedbe, napomene i sli~no: Tekst [e{eq Vojislava “Pamfletistika”, izuzet od Vojislava [e{eqa i parafiran od Vojislava [e{eqa Prilog: 1 (strana – 7) (potpis redigovan) 913

Dr Vojislav [e{eq:

Pamfletistika u savremenoj srpskoj kwièvnosti (Pristupna besjeda povodom prijema u Udruèwe kwièvnika Srbije, Tribina, Francuska 7, u Beogradu, 30. septembra 1988. godine) U srpskoj kwièvnosti i publicistici pamflet je kao literarni oblik neopravdano zapostavqen. Kategorijalnom aparaturom vladaju}eg sistema ideolo{kih vrijednosti samom pojmu pamfleta nastoji se pripisati iskqu~ivo peòrativno zna~ewe. To upravo i dokazuje tvrdwu da se aktuelni reìm, od svih kwièvno-publicisti~kih rodova i vrsta, najvi{e boji pamfletistike, pa je zato nastoji diskvalifikovati pripisuju}i joj one osobine koje ona uglavnom nema. Da bi je suzbio, on progoni i poniàva, ideolo{ki diskvalifikuje i politi~ki diskrimini{e wene autore, ali to radi tako nespretno i nezgrapno da i daqe {iri prostor za procvat onoga {to po svaku cijenu èli suzbiti. Pamflet je borbeni esej kojim se brzo reaguje na zna~ajnija dru{tvena, politi~ka i kulturna zbivawa. On sadrì izrazitu subjektivnu notu i iskazuje moralnu potrebu da se javno ìgo{u negativne pojave. Obi~no je to odgovor na izazov koji autoritarni vlastodr{ci upu}uju svom narodu, poigravaju}i se s wegovim strpqewem. Pamflet je i izraz nemo}i da se na drugi na~in pruì otpor tiraniji, korupciji i kriminalu koji se ~ini u okriqu vlasti i pod wenim pokroviteqstvom. Pamfletom se udara i na personalni integritet i dostojanstvo li~nosti, ali s moralnog aspekta takav nasrtaj je ispravan, jer je uperen protiv onih koji svoju li~nost nastoje u~initi neprikosnovenom gaze}i individualitet, slobodu i qudska prava ve}ine gra|ana. Kopaju}i po wihovom prqavom rubqu i razgoli}uju}i konkretne postupke vlastodràca, pamfletista spre~ava wihovu divinizaciju i pokazuje narodu da su oni itekako rawivi i oborivi uprkos svoj mo}i i bogatstvu kojima raspolaù. Malogra|anski moralisti, kompromiseri i poltroni ne vole pamflet, ali zato {to se ili pribojavaju da se i sami ne na|u u sredi{tu kriti~kog udara zbog predanog sluèwa nenarodnom reìmu, ili, pak, zato {to se wima ~a~ka po wihovoj ne~istoj savjesti usqed nedostatka hrabrosti da se usprave i suprotstave bezakowu. Pamfletom se budi duh naroda, izgra|uje wegovo samopouzdawe, obnavqa ponos i podsti~e politi~ka akcija. Pamfletista je bezobziran prema objektu napada, ali ne i nemoralan jer ne pribjegava klevetama. Dovoqna mu je istina, pa nema potrebe da bilo {ta izmi{qa i podme}e. Na najdirektniji na~in on baca istinu u lice. Istinom obara i razvaquje dotad mo}nog i nedodirqivog po~inioca nedjela ili zlo~ina. Autor pamfleta mrzi onog o kome pi{e. Ali i ta mr`wa je opravdana, jer je uperena protiv huqe, despota, kriminalca. 914

U dru{tvu u kome ne postoji sloboda {tampe niti se po{tuju elementarna gra|anska prava, pamflet je gotovo jedini na~in da se javnosti stavi do znawa da je jedan Hamdija Pozderac panislamisti~ki lider i kriminalac velikog kalibra; da je Stane Dolanc, biv{i pripadnik Hitler-jugenda, jedan od glavnih pomaga~a albanske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji, direktno odgovoran za zata{kavawe stravi~nog zlo~ina nad \or|em Martinovi}em, te glavni akter otmica Vladimira Dap~evi}a u Rumuniji, Milete Perovi}a u [vajcarskoj, Vjenceslava îèka u Italiji, ubistva Stjepana \urekovi}a u Wema~koj i drugih slu~ajeva dràvnog terorizma; da je Branko Mikuli} okorjeli korupciona{ i laòv, bosanski staqinisti~ki samodràc i otvoreni branilac usta{kih zlo~ina, koji se posebno “proslavio” nedavnom izjavom da je predratni vi{epartijski sistem krivac za 1.700.000 `rtava Drugog svjetskog rata na teritoriji Jugoslavije; da je Josip Vrhovec, pobornik usta{ke parole da Kraqevinu Jugoslaviju nije trebalo braniti 1941. godine, umije{an u niz korupciona{kih afera, kao {to su primawe mita da bi se od Vestinghausa kupila zastarjela tehnologija za nuklearne centrale u Jugoslaviji i pronevjera vezana za Univerzijadu, kao i direktni u~esnik u ubistvu \urekovi}a, nezgodnog svjedoka ogromnih zagreba~kih pqa~ki i pronevjera s politi~kom pozadinom itd.; da je Veselin \uranovi} u toku rata bio talijanski pla}enik i pripadnik zelena{ke fa{isti~ke milicije, te da je izvjesni Lado Mali{i} svojevremeno otjeran na robiju zbog razotkrivawa \uranovi}eve ratne pro{losti. îtav niz sli~nih stvari moglo bi se iznijeti i za Bo{ka Kruni}a, Stipu [uvara, Vidoja @arkovi}a i mnoge druge. A ti i takvi qudi upravqaju na{im sudbinama. Kako reìm ne podnosi pamflete jer raskrinkavaju wegove glavne stubove i oslonce, on im se suprotstavqa policijskim progonima ili paskvilama. Dakle, na neugodnu istinu odgovara silom ili laìma. Paskvile su klevetni~ki spisi kojima ranije pisci obi~no nisu bili poznati. I wihovi autori su se dakle ustru~avali da se potpi{u ispod prqav{tina proiza{lih iz wihovog pera. Usqed sistematskog javnog devalvirawa moralnih skrupula, danas u Jugoslaviji pisci paskvila otvoreno potpisuju vlastite “umotvoravine”, ~uvaju}i svoje inspiratore i nalogodavce u tajnosti. [to reìmu vi{e nedostaju legitimitet i kredibilitet, to su mu pisci paskvila, poput profesionalnih revolvera{a, sve potrebniji. U posledwe vrijeme kao autori paskvila posebno su poznati Fuad Muhi}, \uro Keozar, Milovan Brki}, Dragi{a Pavlovi} i Branko Horvat. Sva petorica su ~isti pla}enici, potpuno amoralne li~nosti, a me|usobno se razlikuju samo po stepenu pismenosti, od ~ega zavisi cijena wihovih usluga na podzemnom politikantskom trì{tu. Branko Horvat je pla}enik Josipa Vrhovca, pa se zato i ne treba ~uditi {to se nedavno deklarisao kao otvoreni eksponent usta{ke ideologije. Fuad Muhi} je “intelektualno” ~edo Hamdije Pozderca, a \uro Kozar 915

Branka Mikuli}a. Dragi{a Pavlovi} i Milovan Brki} se prodaju onima koji su trenutno u stawu da im najvi{e plate, a vrlo su bliski saradnici nekih policijskih slu`bi koje im omogu}avaju i neposredni uvid u personalna dosijea gra|ana markiranih za odstrel po svaku cijenu. [to se dru{tvo vi{e osloba|a birokratskih stega, to pisci paskvila, intelektualne mizerije i moralne nakaze, imaju sve mawu pro|u. Za razliku od paskvila, koji se svodi na margine javnog djelovawa, pamflet doìvqava sve ve}u afirmaciju jer progovara du{om naroda, osim {to se u masama decenijama taloìlo, pa iznenada prokuvalo, da bi jednim dugim potezom sru{ilo sve reakcionarno i necivilizacijsko. U te`wi da ponizi pisca pamfleta reìm ne bira sredstva, ali mu politi~ka mo} ne moè nadoknaditi krajwu intelektualnu i moralnu nemo}. Uglavnom se moè osloniti na publicisti~ke diletante koji izrazitu sopstvenu nekreativnost nastoje nadomjestiti psovkama i laìma, prijetwama i ucjenama. S obzirom da omalovaàvawe i politi~ko diskvalifikovawe nepo}udnih u javnosti izaziva kontraefekte u odnosu na one prièqkivane, preostaje jo{ jedino administrativna zabrana objavqivawa i ugroàvawa li~ne egzistencije autora. Totalitarni sistemi su idealni istorijsko-socijalni miqei za najraznovrsnije skandale. Odsustvo otvorenosti i prozra~nosti politi~kog ìvota dovodi do wihovog permanentnog nagomilavawa, a kad jednom buknu u javnost, djeluju poput bujice, neukrotive stihije koja ru{i sve pred sobom, sve ono {to je do ju~e djelovalo ~vrsto poput stijene i kao takvo uspje{no demoralizovalo mase, tjeralo ih u rezigniranost i apatiju. Qudi koji su decenijama {ti}eni i privilegovani, kojima je u svakom trenutku stajao na raspolagawu kompletan policijski i propagandni aparat, odjednom se nalaze na ~istini, izloèni udarima sa svih strana. Navikli da ih uvijek drugi brane, i to tako efikasno da do wih i ne dopre o{trica napada, iznenada osjete gor~inu bespomo}nosti. Nemo} je najteà kazna za dugogodi{we tiranine i samodr{ce. Gubqewe poluga apsolutne vlasti zna~i nestajawe jedine radosti i sre}e koju im je ìvot do tada pruào. Li~no postojawe gubi svaki smisao u wihovim sopstvenim o~ima. Zato sudbina Hamdije Pozderca nikako nije usamqen slu~aj. Ne mawe bolno }e izgledati i skori politi~ki sunovrat Staneta Dolanca, Branka Mikuli}a, Josipa Vrhovca, Veselina \uranovi}a, Vidoja @arkovi}a i drugih parazita koji decenijama si{u narodu krv i danas se zabezeknuto ~ude {to je narod prestao da to daqe }utke trpi i zahvaquje im {to ga mu~e i svakojako iscrpquju. Pamfletom se hrabri narod, vra}a mu se nada i voqa za borbom. To je ne samo dokaz da svaki otpor nije prestao, nego i da pruàwe otpora nije uzaludno. Da bi se tiraninov pad ubrzao, najboqe je ismijavati ga, pokazivati svu grotesknost wegove li~ne politi~ke pojave i dru{tvene pozicije. Narodnom ismijavawu, rugawu i preziru niko kroz istoriju nije odolio. Politi~ka mo} ismijanog nikada vi{e ne moè povratiti nekada{we za916

stra{uju}e dejstvo. @ivotna tragedija naroda pod tiranijom prerasta u farsu, a stra{ni tirani postaju bespomo}ni cirkuski klovnovi. Tada se ve} osje}a dah demokratije. Narod izlazi na ulice i nikakva sila ne moè sputati wegovu mo}. Najmawe je to u stawu ona koja je izrasla na kontinuiranom obmawivawu masa. Svjedoci smo i sudionici istorijskog trenutka u kome je srpski narod ponovo odlu~io da sopstvenu sudbinu preuzme u svoje ruke. Bijedno djeluju sve antisrpske snage i pojedinci koji ponovo nastoje lomiti ki~mu srpskom narodu preìvjelim parolama i zastarjelom frazeologijom. Ono {to je Srbima decenijama nedostajalo ponovo se rodilo iz kosovskometohijske tragedije i isprepadalo preìvjele centre kominternovsko-vatikanske zavjere: sloga. Ponovna srpska sloga na smrt je isprepadala i Dolanca, i Mikuli}a, i Vrhovca; glavne lidere antisrpske koalicije, ali i uspani~ila centralu albanske separatisti~ke pobune na Kosovu i u Metohiji koja se, ma koliko to paradoksalno izgledalo, ne nalazi ni u Pri{tini ni u Tirani, nego u Zagrebu – “gradu heroju”. I ovaj period srpske istorije bi}e ovjekovje~en i romanima i pripovjetkama i politi~kim studijama. Pamfleti, ve} po svojoj prirodi, ne mogu imati trajnije vrijednosti. Wihov prakti~ni i kulturni zna~aj striktno je ograni~en socijalnim uslovima vremena i mjesta nastanka. Ali, kao prevashodno borbeno sredstvo angaòvanih intelektualaca oni mogu predstavqati svjedo~anstvo èstoke borbe koja je vo|ena i pokoqewima koja dolaze odslikavati ja~inu zla kome smo se suprotstavqali. Moralnost i adekvatnost na{ih postupaka procjewiva}e tek naredne generacije. A na{a je obaveza da im obezbjedimo slobodne dru{tvene uslove u kojima }e to ~initi nesmetano i nepristrasno, da se napokon izborimo za politi~ku demokratiju i gra|anska prava. Dakle, moramo napokon stati ukraj i Stanetu Dolancu, i Branku Mikuli}u, i Bo{ku Kruni}u, i Veselinu \uranovi}u, i Vidoju @arkovi}u, i Azemu Vlasiju, i Josipu Vrhovcu, ako ni zbog ~ega drugog, a onda zato da se na{i sinovi ne bi stidjeli svojih o~eva Na{ eventualni kukavi~luk u odlu~nim momentima kod wih bi izgradio osje}aj krivice i bezna|a. Na{a, jo{ uvijek govorim potencijalna, hrabrost podsticala bi ih na nove neustra{ive podvige i veli~anstvene pobjede. U tom ciqu, u takvom svjetlu, nijedna na{a `rtva nije prevelika. Vojislav [e{eq

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Autor: Vojislav [e{eq 917

Primedbe, napomene i sli~no: Tekst Vojislava [e{eqa “O nekim varijantama, karakteristikama i dru{tvenim uzrocima unutra{weg izgnanstva u savremenoj srpskoj kwièvnosti” izuzet od Vojislava [e{eqa i parafiran od strane autora. Prilog: 1 (strana – 9) (potpis redigovan) Dr Vojislav [e{eq:

O nekim varijantama, karakteristikama i dru{tvenim uzrocima unutra{weg izgnanstva u savremenoj srpskoj kwièvnosti (Izlagawe na Me|unarodnom oktobarskom susretu pisaca na temu “Izgnanstvo i kwièvnost”, UKS, Beograd, 18, 19. i 20. 10. 1988. godine) Izgnanstvo intelektualaca staro je koliko i qudska civilizacija. Autokratskim reìmima, despotima i tiranima, oduvijek su smetali qudi koji su mislili dubqe od ostalih, umnije i trezvenije, a {to je najzna~ajnije, ni po koju cijenu se nisu mirili s postoje}im dru{tvenim stawem. Teìli su boqem, qudskijem, slobodnijem, rizikuju}i pri tome ne samo lagodnu gra|ansku situiranost, nego i samu fizi~ku egzistenciju. Me|u takvima, kroz dosada{wu istoriju, neuporedivo je mawi broj nevoqnika koji su bar tu sre}u imali da nisu zbog svoje individualisti~ke razli~itosti i nepodlijegawa propisanim kalupima i {ablonima biolo{ki likvidirani, nego su prognani. Svako izgnanstvo izaziva patwu, a iz patwe ~esto ni~u veli~anstvena djela. Ali, tamo su i kriteriji i selekcija neuporedivo o{triji nego u otaybini, pa uspijevaju i opstaju samo oni ~iji su duhovni dometi vrhunski i po mjerilima kulturno najnaprednijih naroda. Mnogi srpski pisci su osjetili svu gor~inu emigracije prisilnog otpadni{tva od svoga naroda zbog nemirewa s aktuelnim reìmom u otaybini. Jovan Du~i}, jedan od najve}ih srpskih pjesnika svih vremena, umro je u tu|ini do zadweg daha se bore}i za slobodu, ~ast i dostojanstvo svog naroda i porobqene Srbije i Jugoslavije. Na veliku sramotu wegovih sunarodnika, u Jugoslaviji jo{, iz ideolo{kih i politi~kih razloga, nije mogu}e objavqivawe wegovih poznijih djela, a reìm ne dozvoqava ni da se kosti ~uvenog barda sahrane u rodnom Trebiwu. Jo{ je teà sudbina Slobodana Jovanovi}a, bez sumwe najkompletnije intelektualne li~nosti koju smo ikada imali. Izraziti demokrata i liberal, izmakao je 1941. godine pred fa{isti~kim hordama, ali nijednog trenutka nije odustajao od ogor~ene borbe za spas Srbije i slobodu Jugoslavije. Posleratni reìm, u svojoj ideolo{koj netrpeqivosti i te`wi za apsolutnim politi~kim monopolizmom, proglasio ga je za ratnog zlo~inca. âk je i u odsustvu su|en i osu|en. Sudili su mu isti oni mo}nici kojima, 918

ina~e, nikada nije padalo na pamet da sude jednom Anti Paveli}u. êlnicima reìma je iznad svega bilo stalo da izna|u vje{ta~ku simetriju izme|u zlo~inaca i wihovih `rtava, kako bi umawili zlo~ine i {to prije ih izbrisali iz kolektivnog sje}awa srpskog naroda nad kojim je sprovo|en genocid, skidaju}i tako i istorijsku i moralnu odgovornost s naroda, ~iji su pripadnici masovno u~estvovali u zlo~inima s kojima se ne moè porediti ni{ta sli~no {to pamti evropska civilizacija. I Laza Kosti}, autor oko osamdeset kwiga, umro je u emigraciji, u velikom siroma{tvu, potucaju}i se od nemila do nedraga, dok su wegova djela u otaybini ignorisana, pre}utkivana ili bjesomu~no napadana, mada im je te{ko uputiti bilo kakav ozbiqniji prigovor u pogledu intelektualne utemeqenosti, ~iweni~ne vjerodostojnosti ili stru~ne pouzdanosti. Mnogi srpski pjesnici i prozni pisci i danas {irom Evrope, Amerike i Australije, nakon napornog rada u fabrikama, rudnicima i ustanovama, `rtvuju posledwe atome snage oboga}uju}i kulturu svog naroda. Upe~atqiv je primjer pjesnika Petra Milatovi}a, koji se pretvorio u pravu ma{inu za pisawe, otkad je izbjegao iz otaybine, nakon nekoliko krivi~nih osuda zbog slobodoumqa i javnog iskazivawa sopstvenog mi{qewa. Mada mi tu`na istorija moga naroda pruà mno{tvo drugih primjera progona kwièvnika i publicista, wihove prinu|enosti da napuste rodnu grudu da bi sa~uvali goli ìvot, posebnu pa`wu }u ovom prilikom posvetiti ukazivawu na dva specifi~na oblika intelektualnog izgnanstva s kojima smo danas u Jugoslaviji naj~e{}e suo~eni. To su progonstvo iz jedne federalne jedinice u drugu i prikriveni oblici rasprostrawene cenzure ~ija je pogubna posledica i vrlo izraèna autocenzura. U to se upu{tam sa saznawem da je tim pitawima do sada u intelektualnim raspravama poklawana minimalna pa`wa. Iako se svi jugoslavenski intelektualci susre}u s raznovrsnim mjerama ograni~avawa slobode misli i izraàvawa, slobode duhovnog stvarala{tva, situacija u svim dijelovima zemqe nije ista. U najteèm poloàju danas se nalaze kwièvnici srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, te intelektualni stvaraoci uop{te u Bosni i Hercegovini. Maltretirawa i {ikanirawa srpskih kwièvnika i nau~nika na Kosovu i u Metohiji sastavni su dio sprovo|ewa genocida nad srpskim narodom i stvarawa etni~ki ~iste teritorije, kao prve faze realizacije programa albanskih separatisti~kih pobuwenika, ~iji je krajwi ciq otcjepqewe ovog dijela srpske i jugoslovenske dràvne teritorije i wegovo pripajawe Albaniji. Taj program se kontinuirano sprovodi jo{ od 1941. godine, kada je otpo~et pod pokroviteqstvom italijanskih fa{isti~kih okupatora, da bi ga nastavio posleratni jugoslovenski reìm ve} zakonskom zabranom povratka prognanog srpskog stanovni{tva na razvaqena ogwi{ta. Realizacija je intenzifikovana u zadwih dvadesetak godina, nakon {to je antisrpski nastrojeni savezni dràvni vrh ovu pokrajinu pretvorio u federalnu jedinicu i vlast u woj povjerio glavnim separatisti~kim vo|ama. Kulminira919

la je otvorenom pobunom iz 1981. godine, nakon koje je ìvot tamo{wem srpskom stanovni{tvu postao nepodno{qiv. Svaki poku{aj da se na Kosovu i u Metohiji stawe ozbiqnije promijeni vje{to je blokiran manevrima hrvatske i slovena~ke birokratske garniture kojima su se, vi{e ili mawe, predano priklawale i oligarhije Bosne i Hercegovine, Vojvodine i Crne Gore. Nema tog sredstva kome antisrpska osovina, oli~ena u Stanetu Dolancu, Josipu Vrhovcu, Branku Mikuli}u, Vidoju @arkovi}u i Veselinu \uranovi}u nije spremna pribje}i da bi odràla postoje}e dru{tveno i politi~ko stawe i suzbila bu|ewe nacionalnog ponosa, ~asti i dostojanstva srpskog naroda, a ~ini im se da bi to bilo mogu}e samo obnovom prinudne uprave nad Srbijom. Qeto{wim op{tenarodnim pokretom i milionskim demonstracijama srpski narod je svima wima jasno stavio do znawa da su takva vremena pro{la, da su odbrojani dani jednom neprirodnom dru{tvenom stawu i vje{ta~ki stvorenoj ravnoteì politi~kih snaga. Sa àqewem moram konstatovati da i danas ve}ina hrvatskih i slovena~kih intelektualaca stoji na izrazito antisrpskim pozicijama, da su zadojeni srbofobijom i rezolutni u stavu “[to gore Srbima – to boqe Jugoslaviji”, zapravo wima samima. Epidemija antisrpskog raspoloèwa je o~igledna kroz gotovo sve oblike intelektualnog stvarala{tva u dana{woj Hrvatskoj i Sloveniji, a neposredno je dirigovana od strane birokratskih vrhu{ki ove dvije federalne jedinice. Srpskim intelektualcima koji se otvoreno solidari{u sa svojim narodom, u ovim sredinama opstanak je postao nemogu}, dok se, s druge strane, vrlo rado u wihovo okriqe primaju svi oni koji su spremni za novac, profesionalni poloàj i dru{tvene privilegije, da se okrenu protiv svog naroda. Wima kao uzor sluè okorjeli izdajnici i korupciona{i kakvi su Milutin Balti} i Du{an Dragosavac. U ovom primjeru se susre}emo s jednim specifi~nim slu~ajem samoizgnanstva u koje odlaze kwièvnici i publicisti ~ije biografije kompromituju podaci o ne~asnim radwama i podla~kim postupcima u Srbiji, gdje su ranije ìvjeli. U Sloveniji i Hrvatskoj ih objeru~ke prihvataju kao “prave”, “najboqe” ili “po{tene” Srbe. U tim sredinama se tradicionalno weguje uvjerewe da su po{teni Srbi samo oni koji se neprekidno dokazuju u borbi protiv interesa sopstvenog naroda. Svi putevi javne promocije su im otvoreni proporcionalno spremnosti da bespogovorno sluè agenturama i centralama vatikansko-kominternovske zavjere. Posebnu pa`wu zasluùje dru{tvena situacija i duhovna klima u Bosni i Hercegovini. Ve} vi{e od dvije decenije tamo se èstoko progoni sve {to je iole slobodarsko i demokratski nastrojeno. Specifi~na simbioza balkanskog staqinizma i orjentalnog despotizma svoje vrhunce je dostigla pod dirigentskom palicom Branka Mikuli}a i Hamdije Pozderca. Najve}i bosanski grad Sarajevo ostao je skoro potpuno bez intelektualaca. U kwièvnoj sferi glavnu rije~ vode intelektualne mizerije i moralne nakaze 920

kakvi su Miroslav Jan~i}, Mladen Oqa~a i Abdulah Sidran. Qudi premazani svim bojama, nevje{ti peru, ali beskrupulozni u javnom ìvotu, skloni politi~kim intrigama, mnogo su zaslu`ni {to se na vrijeme posje~e svaki intelektualni izdanak, koji se pomoli iz duhovne baru{tine i poletno ustremi ka suncu. Ideolo{ku platformu za lov na sve qude koji poku{avaju da slobodno misle revnosno utemequju i razra|uju Fuad Muhi} i Nijaz Durakovi}. Jedina egzistencijalna i stvarala~ka {ansa intelektualcima iz Bosne i Hercegovine sadràna je u pravovremenom bjekstvu u beogradski egzil. Kako sada stvari stoje, ni objelodawivawe najve}e posleratne jugoslovenske pqa~ka{ke afere, vezane za “Agrokomerc”, nije bilo dovoqan povod da se prolomi bujica dru{tvene kritike, raskinu totalitarni okovi i napokon oslobodi dru{tvena klima. Reìm se, opet, svim silama nastoji konsolidovati i zaustaviti talas pojedina~nih politi~kih padova vi{estruko kompromitovanih mo}nika. Kad se sagledaju sve komponente dru{tvene situacije u ovoj mra~noj sredini, ne ostavqa se nimalo mjesta ~u|ewu {to je i Oskar Davi~o, bez sumwe najve}a intelektualna prostitutka u srpskoj kwièvnosti, na li~ni Mikuli}ev poziv, vi{e godina ìvio i djelovao u Sarajevu, da bi napokon za sobom ostavio kulturnu pusto{. U isto vrijeme, birokratski reìm u Crnoj Gori protiv golorukog naroda upu}uje specijalne policijske odrede i mirne demonstracije brutalnom silom razbija. Narod je podvrgavan dejstvu bojnih otrova, a nalog za upotrebu ovog opasnog hemijskog oru`ja, ~ije kori{}ewe me|unarodno ratno pravo zabrawuje i u otvorenim vojnim obra~unima me|u neprijateqskim dràvama, izdali su li~no Vidoje @arkovi}, ~lan najvi{eg jugoslovenskog partijskog rukovodstva, i Veselin \uranovi}, ~lan kolektivnog {efa dràve To nimalo nije slu~ajno, ako se ima u vidu da je i u toku Drugog svjetskog rata Veselin \uranovi} otvoreno djelovao protiv svog naroda, stavqaju}i se na platni spisak italijanskog okupatora i predano sluè}i u zelena{koj fa{isti~koj miliciji. Prije nekoliko godina izvjesni Lado Mali{i} uhap{en je i osu|en jer se drznuo da javno razobli~uje \uranovi}evu ratnu pro{lost. Sli~an je slu~aj i Staneta Dolanca, potpredsjednika Predsjedni{tva SFRJ, koji je u toku rata bio agilni pripadnik Hitler-jugenda. U posleratnom periodu je bio glavni organizator niza akata dràvnog terorizma, od kojih su najpoznatije otmice Vladimira Dap~evi}a u Rumuniji, Mileta Perovi}a u [vajcarskoj i Vjenceslava îèka u Italiji. Posebno se istakao u zata{kavawu zlo~ina albanskih fa{ista nad \or|em Martinovi}em, koga su nabili na kolac. U svom iskazu, datom advokatu Velimiru Cveti}u, nekada{wi najbliì Dolan~ev saradnik, biv{i zamjenik saveznog sekretara za unutra{we poslove Dragomir Papovi}, ina~e predsjednik Savezne komisije za ispitivawe slu~aja Martinovi}, rekao je i slede}e: “@elim da dam pismenu izjavu advokatu Velimiru Cveti}u da sam ja, Dragomir Papovi}, bio ~lan Savezne komisije zajedno sa zamenikom saveznog javnog tuì921

oca Simi}evi}em i zamenikom sekretara za pravosu|e SFRJ i da smo pod prinudom gazde Staneta Dolanca morali da potpi{emo la`ni izvje{taj da se Martinovi} sam povredio. Iako sam ja prethodno izdvojio mi{qewe, jer sam znao da se Martinovi} nije povredio sam, ve} da su ga povredila dvojica [iptara – balista. Kada je moje izdvojeno mi{qewe pro~itao Stane Dolanc, pri{ao mi je duboko poti{ten i uzrujan, pa je rekao: “Ima{ da potpi{e{ da je Martinovi} sam sebe povredio iz samozadovoqstva, bez obzira {to zna{ da to nije istina. Ovo ti je partijski zadatak, za koji ni pod kojim uslovima ne sme da sazna Srbija. Ako sazna Srbija, propali smo”. Pri tom, on je udarao nogama i tresao se i prinudio me da potpi{em la`ni izve{taj o Martinovi}u, iako sam znao da su dvojica {iptarskih kriminalaca unakazili Martinovi}a. Stane Dolanc je, u dogovoru sa Mikom [piqkom i Josipom Vrhovcem, organizovao ubistvo Stjepana \urekovi}a u Saveznoj Republici Nema~koj, a pla}eni ubica @eqko Ra`watovi}, zvani Arkan, koji danas ìvi u Beogradu, prema dokazima iz dokumentacije advokata Cveti}a, nagra|en je ~inom pukovnika i dobio na poklon pi{toq sa ugraviranom posvetom: “@eqku od Staneta”. Svako normalan }e se upitati kako je mogu}e da je ~ovjek poput Dolanca ~lan kolektivnog {efa jugoslovenske dràve. Kako je mogu}e da to bude i Josip Vrhovec, koji se kompromitovao raznoraznim kriminalnim radwama i pro~uo kao otvoreni eksponent prousta{ke ideologije. U Jugoslaviji je, na àlost, sve mogu}e. Mogu}e je da ~lan kolektivnog {efa dràve bude i jedan od glavnih lidera albanskog separatizma, Sinan Hasani. Tu se nalazi i general Nikola Qubi~i}, do gu{e umije{an u poznatu uì~ku aferu. Koliko je sposoban, pokazuje podatak da nije svojevremeno bio u stawu ni da poloì generalski ispit, pa su ga ~lanovi ispitne komisije propustili tek na direktnu intervenciju s najvi{eg dràvnog vrha. A prije nekoliko dana se proslavio otvorenim zalagawem za uvo|ewe vanrednog stawa. Qudima poput wega jasno je da je to jedini na~in da se jo{ izvjesno vrijeme odrè na vlasti uprkos narodnom protivqewu i zahtjevu da se svi kompromitovani politi~ari definitivno odstrane iz javnog ìvota i sa uticajnih pozicija. Dok takvi qudi suvereno vladaju Jugoslavijom, iluzorno je o~ekivati po{tivawe elementarnih gra|anskih prava i sloboda. Pogotovo je nepojmqivo da se realno obezbijedi sloboda {tampe i sloboda intelektualnog stvarawa i izraàvawa. Jugoslovenski romansijeri, pripovjeda~i i esejisti jo{ uvijek se nerado upu{taju u stvarawe djela sa savremenom dru{tvenom tematikom. Prisiqeni su na svojevrsno unutra{we samoizgnanstvo. To govori o {iroko rasprostrawenoj autocenzuri kao o~ajni~koj reakciji na politi~ki monopolizam i surovu represiju. Ona se od strane reìma vje{to kombinuje s mehanizmima preventivne cenzure koji dosta uspje{no spre~avaju da uop{te otpo~ne {tampawe nepodobnog {tiva, a reìmu se onda pruà {ansa da se busa u prsa zbog minimalnog broja sudski zabrawenih kwiga, kao da je to jedino {to je u zemqi proskribovano. Sve su ovo 922

okolnosti u kojima danas djeluju srpski kwièvnici, pa u wihovom svjetlu treba cijeniti i rezultate koje postiù svojim intelektualnim stvarala~kim naporima. Vojislav [e{eq

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: III – gra|anska desnica Autor: [e{eq Vojislav Primedbe, napomene i sli~no: Tekst Vojislava [e{eqa “Debrozovizacija dru{tvene svesti kao rezultat preispitivawa vladaju}eg sistema ideolo{kih i politi~kih vrednosti” izuzet od Vojislava [e{eqa i parafiran od strane autora. Prilog: 1 (strana – 13) (potpis redigovan) Dr Vojislav [e{eq:

Debrozovizacija dru{tvene svesti kao rezultat preispitivawa vladaju}eg sistema ideolo{kih i politi~kih vrednosti (Referat podnesen na nau~nom skupu “Filozofija, politika i vrednosti”, Filozofsko dru{tvo Srbije, Beograd, 21. oktobra 1988. godine) Svojstvo svih totalitarnih reìma je konstantna te`wa za sistematskim preoblikovawem i izmjenom smisla elementarnih aksiolo{kih kategorija. Wihovi utemeqiva~i svojim podanicima prevashodno nastoje nakalemiti svijest da prava istorija od wih po~iwe. Pristupaju najprije revitalizaciji samog pojma vrijednosti ograni~avaju}i wene faktore i domete na sasvim konkretne dru{tveno-istorijske uslove, kako bi na taj na~in opravdali ideolo{ko opovrgavawe svih naslije|enih vrednosnih sistema, temeqito ih razorili i izgradili nove, saglasne doktrinarnim interesima i politi~kim potrebama protagonista autoritarizma. Marksisti su to u~inili tako {to su vrijednostima umjesto op{tequdskih pripisali uska klasna obiqe`ja, da bi tako lak{e realizovali sopstvene te`we i ciqeve, a kompromitovali tradicionalne socijalne tekovine, koje bi eventualno mogle pruìti otpor wihovim nastojawima. Ako se ve} vrijednosti konkretnog ~ovjeka pojedinca odre|uju wegovim klasnim porijeklom i socijalnim statusom, oni to redovno ~ine na osnovu wegovog ideolo{kog uvjerewa i politi~kog opredjeqewa. Zato su i svi oblici marksisti~ke autorefleksije izrazito dogmatski i idolatrijski, zasnovani na politi~koj apologiji i socijalnoj demagogiji. Svo dosada{we civilizacijsko naslije|e kritikuju i odbacuju u mjeri u kojoj se ono ne moè 923

prilagoditi wihovim stremqewima, a vlastitim dru{tvenim tvorevinama i idejnim tekovinama pripisuju osobine koje one ne samo da jo{ nemaju, nego ih i nikada ne mogu posjedovati usqed sekta{ke zatvorenosti i ideolo{ke netrpeqivosti prema svemu {to se razlikuje i prijeti mogu}om konkurencijom u borbi za primat u sferama dru{tvene svijesti. Opredjequju}i svoj filozofski pravac kao duhovno oru`je jedne striktno odre|ene i ome|ene dru{tvene klase u borbi za vlast, marksisti ve} u startu dosledno instrumentalizuju kriti~ku svijest, pretvaraju}i je u puko sredstvo politi~ke borbe i prilago|avaju}i je dnevnopoliti~kim borbenim zahtjevima. Duhovna borbenost se tako pretvara u politi~ku agresivnost, a intelektualne sumwe u ideolo{ku netrpeqivost. Slobodu klase za ~ije se interese i u ~ije se ime bore marksisti, poku{avaju osvojiti uni{tavawem svih drugih klasa. Najozbiqnijeg protivnika oni ne vide samo u posjedni~kom individualizmu, nego i u samosvijesti qudske li~nosti kao takve, individualnoj kreativnosti i pojedina~noj ~ovjekovoj hrabrosti da se, kako to Kant kaè, sluì vlastitim razumom. Wihov je ciq da intelektualno superiorne prisilno utope u moru prosje~nosti, jer samo mediokritetima mogu beskrajno vladati i od wih iznuditi bespogovornu poslu{nost, neprestano deklamovawe napamet nau~enih doktrinarnih dogmi. U dru{tvenom sistemu tipa diktature proletarijata, konstituisanom po standardnom marksisti~kom obrascu, vrednosti su do kraja redukovane na politi~ki program vladaju}e partije, ili, jo{ daqe, na nekoliko parola koje reìmski velikodostojnici s vremena na vrijeme deklamuju masama svojih oboàvalaca. Narod, koji gubi ulogu demosa, reafirmisanu u gra|anskom dru{tvu, sveden je ponovo na populus i predstavqa ujedno i predmet i sredstvo politi~ke manipulacije, mada se i daqe wegovi interesi proklamuju kao najvi{e dru{tvene vrijednosti. Totalitarnom kontrolom dru{tvenog ìvota on se moè dovesti u situaciju da se “odu{evqeno” odri~e svojih vitalnih i egzistencijalnih interesa za qubav onoga {to mu mo}nici propovijedaju kao wegovo najvi{e dobro. Da bi mogao biti doveden u takvo stawe, on prethodno mora biti sveden na masu, {to podrazumijeva blagovremeno eliminisawe svih pojedinaca i grupa koje trezveno misle i razumijevaju dato dru{tveno stawe. Proces totalitarizacije, koji provode marksisti~ki reìmi, odvija se pod parolom op{tequdske emancipacije. ôvjeku se oduzima sloboda koja je ve} osvojena, koju trenutno uìva, pa ma kako ona bila nedovoqna i ograni~ena, a zauzvrat mu se obe}ava neka budu}a, neizvjesna, ali, kako se kaè, “potpuna sloboda”. Marksisti~kim rodona~elnicima se ne moè pore}i da su zna~ajno doprinijeli razumijevawu dru{tveno-istorijske stvarnosti, ali sve te zasluge se gube pod teìnom negativnih posledica koje su proizveli poku{ajima da tu stvarnost promijene. Ona dru{tvena praksa koja je ra|ena u wihovom teorijskom okriqu predstavqa veliki korak unazad u odnosu na dostignuti nivo najrazvijenijih gra|anskih dru{tava. Osje}aju}i slabosti svog teorijskog pristupa, Marks i Engels nisu bili u sta924

wu da ih trezveno sagledaju i u~ine bitne korekcije, ali su zato pruìli primjer krajwe doktrinarne iskqu~ivosti u su~eqavawu s brojnim oponentima. Ta iskqu~ivost i politi~ka nemilosrdnost u obra~unu s ideolo{kim protivnicima i konkurentima u borbi za vlast, karakterisa}e ~itav me|unarodni komunisti~ki pokret i prouzrokovati milione nevinih `rtava. Da li zaista nevinih? Marksisti su tu ~iwenicu te{ko i bolno priznavali. Wihova svijest se mukotrpno osloba|a predrasuda da su `rtve nedvosmisleno krive ve} samom ~iwenicom da su mislile druga~ije ili su se otvoreno suprotstavqale od strane marksista inaugurisanoj revolucionarnoj praksi. Karl Marks je izri~ito favorizovao nasiqe kao sredstvo ubrzavawa odvijawa zakonitosti dru{tveno-istorijskog razvoja, pa je tako i koncept socijalizma svodio na rezultat borbe za vlast koju vode komunisti kao nabije|ena avangarda radni~ke klase. Time on sopstvenom shvatawu slobode, kao glavnog ciqa proleterskog revolucionarnog prevrata, suprotstavqa politi~ku demokratiju i konkretna gra|anska prava koje ukida diktatura proletarijata kao ovaplo}ewe monopolisti~ke vlasti, ne vi{e samo jedne klase ili pokreta, nego jedne partije, pa ~ak i najuèg rukovodstva te partije, koje sebi prisvaja pravo autenti~nog definisawa, tuma~ewa i realizacije izvornih interesa partije, pokreta i klase, a da nikada i ne poku{ava provjeriti stepen svoje stvarne sposobnosti da te interese izraàva i potpuno zadovoqava. Diktatura u ime neminovno prerasta u diktaturu umjesto da bi se u krajwem ishodu manifestovala kao diktatura nad radni~kom klasom i oblik materijalizacije birokratske samovoqe ve} samim tim {to interese jedne socijalne klase, koja predstavqa mawinu stanovni{tva, nastoji uzdi}i na pijedestal interesa ~itavog dru{tva. Kako dru{tvo prirodnim tokom stvari nikada ne moè postati “svjesno” da su to zaista wegovi globalni interesi, ta “svijest” mu se nastoji nasilnim sredstvima nametnuti. U istoriji je svaka diktatura predstavqala samovoqu i tiraniju, a nije bilo nikakvog razloga da diktatura proletarijata izbjegne takvu sudbinu, makoliko wenu “istorijsku ulogu” feti{izovala krajwe pristrasna komunisti~ka ideologija i wome inspirisana propaganda. Ideju slobode kao op{tequdske emancipacije Marks je `rtvovao konceptu diktature proletarijata koji se idealno uklapao u wegove politi~ke planove i prakti~ni revolucionarni anga`man. Wegovi sqedbenici }e do pogubnih konsekvenci razviti Marksovo dvojstvo. I daqe }e se verbalno zakliwati u slobodu i demokratiju, qudsku i dru{tvenu dezalijenaciju, ali u prakti~nom djelovawu ne}e birati sredstva da bi se do~epali politi~ke vlasti, a kad se vlasti jednom domognu, zavode dosad nepoznate oblike tiranije. Sopstvena voqa za mo} Marksu je razvila potrebu borbe za uticaj i vlast, a da bi ta borba mogla imati realnih izgleda na uspjeh, morala je biti predstavqena kao izvorna potreba ~itave jedne dru{tvene grupe, dovoqno sna`ne i svojim socijalnim poloàjem motivisane za borbu. Tu dolazi do temeqite transformacije potreba klase sa dna hijerarhijske qe925

stvice. Interese ~itave grupe za pojedina~nim i kolektivnim boqim ìvotom, marksisti pretvaraju u potrebu i èqu za vladaju}om ulogom u dru{tvu, za poloàjem koji }e obezbijediti wenu ekonomsku dominaciju i politi~ku hegemoniju. Tako radni~ka klasa postaje predmet nove manipulacije. Umjesto da unutar gra|anskog dru{tva neprekidno poboq{ava uslove svoje egzistencije i postepeno, u procesu tehni~ko-tehnolo{ke revolucije i ukidawa fizi~kog rada, nestaje kao klasa, ona je navedena na ru{ewe gra|anskog dru{tva uop{te i uspostavqawe anahronih oblika vladavine, potpuno ogoqene politi~ke vlasti kao neprikrivenog nasiqa nad svima koji se bespogovorno ne povinuju. Originalnu vrijednost, kakva je za radni~ku klasu poboq{awe postoje}eg socijalnog poloàja, marksisti zamjewuju nametnutom vrijedno{}u, sadrànom u obliku politi~ke vlasti koji }e se deklarisati kao klasno proleterski. Komuniste pri tome ni malo ne brine ~iwenica da se revolucionarnim prevratom i uspostavqawem diktature proletarijata uslovi ìvota radni~ke klase bitno pogor{avaju. Spremni su ~ak da radnike ubje|uju da im je, mada su i gladni i bijedni, mnogo boqe nego u kapitalisti~kom dru{tvu jer vi{e, navodno, nisu eksploatisani. A eksploatacija je, zapravo, intenzifikovana, samo {to se sada uspje{nije prikriva mistifikacijom titulara vlasni{tva nad proizvodnim snagama. Marksisti~ka teorija i ideologija redovno prenebregavaju ~iwenicu da za ustanovqavawe postojawa i procjenu stepena eksploatacije nije bitno ko raspolaè pravom svojine nad primarnim kapitalom, proizvodnim kapacitetima, sredstvima rada, nego ko i s kojim procentom u~estvuje u raspodjeli rezultata rada, vi{ka vrijednosti, profita. S obzirom da je udio politi~ke birokratije u dràvama tipa diktature proletarijata u raspodjeli profita neuporedivo ve}i nego u~e{}e privatnih vlasnika i akcionarskih dru{tava u dràvama s kapitalisti~kim na~inom proizvodwe i liberalnom privredom, nije te{ko do}i do zakqu~ka da je u navodnim radni~kim dràvama eksploatacija intenzivnija. To govori da je proleterskoj klasi ideolo{kom indoktrinacijom i sredstvima politi~ke prinude naloèno da se odrekne svojih vitalnih i egzistencijalnih vrednosti i potreba u zamjenu za nametnute i la`ne vrijednosti, odnosno za stvarne nevrijednosti, za koje je izgledalo da ih se gra|ansko dru{tvo ve} uveliko otarasilo. Posledwih decenija unutar marksisti~ke filozofije i politi~ke teorije u~estale su rasprave o su{tini staqinizma, ali je wihova osnovna slabost {to poku{avaju izvesti suvi{e o{tru distinkciju izme|u Marksa i Staqina. Dosada{wa istorija je pokazala da je staqinizam jedini mogu} marksizam u praksi, a sam Staqin najdosledniji revolucionar marksisti~kog kova. On je razvio obrazac politi~kog sistema tipa diktature proletarijata, koji je docnije, uz izvjesne, u su{tini nebitne, modifikacije primjewivan nakon svakog revolucionarnog prevrata pod marksisti~kim znamewem. Pod staqinisti~kim okriqem nicale su li~ne diktature i kultovi Josipa Broza, Envera Hoye, Mao Ce Tunga, Ho [i Mina, Fidela Kastra, 926

Kim Il Sunga, Nikolae âu{eskua i mnogih drugih samodràca i tiranina. îtava dru{tvena svijest u wihovim zemqama optere}ena je feti{izacijom li~nih svojstava glavnih vlastodràca, a to je prouzrokovalo kraj svake slobodne duhovne djelatnosti. Kompletno intelektualno stvarala{tvo svedeno je na ulogu pomo}nog sredstva politi~ke propagande. Otuda i veliki lomovi nakon svakog ru{ewa postoje}eg kulta i obarawa nametnutih sistema ideolo{kih vrijednosti. Decenijama nametana totalitarna ideologija ostavila je velikog traga u svijesti qudi, pa je osloba|awe iz wenih stega i li~na drama svakog pojedinca. Potrebno se pri tome prvenstveno osloba|ati li~nih zabluda i predrasuda, te odbaciti omota~ laì i kleveta koji su komunisti vrlo vje{to ispleli oko tradicionalnih vrijednosti gra|anske demokratije i liberalizma. Vladaju}i sistem ideolo{kih i politi~kih vrijednosti u Jugoslaviji ne moè se odràti podvrgne li se iole ozbiqnijem kriti~kom preispitivawu s humanisti~kog, slobodarskog i demokratskog stanovi{ta. Svaki produbqeniji kriti~ki poku{aj predstavqa podstrek daqoj debrozovizaciji dru{tvene svijesti i dovo|ewu u pitawe svih elemenata originalnog Titovog ideolo{kog i politi~kog nasle|a. Aktuelni reìm ne moè da se pomiri s ~iwenicom da su ve} uveliko sazreli svi uslovi da se Josip Broz i wegova istorijska uloga objektivno sagledaju van konteksta u koji su ih stavqali decenijama wegovani kult li~nosti i komunisti~ka, partijska propaganda. Mada wegovi sledbenici i daqe horski deklamuju da je li~nost Josipa Broza neprikosnovena i da predstavqa najvi{u dru{tvenu vrijednost, pa i strogim kaznama progone one koji se drznu da u to javno posumwaju, narod se sve mawe da zastra{iti, pa je ~ak, uprkos wegovoj separatisti~koj motivisanosti, sa simpatijama propratio postupak albanskog demonstranta koji je Titovom slikom uramio milicionera. Tretiraju}i Josipa Broza kao {efa dràve i vladaju}e partije koji “samo trenutno, iz svima poznatih razloga, nije u stawu da obavqa svoje du`nosti”, kao i oficijelno diktiranim i programiranim paganskim ritualima idolopoklonstva, reìm danas uspijeva samo svoje postupke daqe promovisati na ogoqeno karikaturalni na~in, {to mu muwevitom brzinom potkopava svaki autoritet. Autoritet bi jugoslovenski vlastodr{ci mogli o~uvati samo da su na vrijeme inicirali nepristrasna procjewivawa Brozovih li~nih svojstava, politi~ke djelatnosti i istorijske uloge. Poku{aji svo|ewa dru{tvene teorije na puku politi~ku apologiju u krajwem ishodu uvijek se okre}u protiv svojih aktera, podrivaju}i im moralni dignitet i li{avaju}i ih i posledwih tragova serioznosti. Skorojevi}ku mitologiju preplavquje talas probu|ene tradicije i onih narodnih vrijednosti za koje je vladaju}a partija bila ubije|ena da ih je definitivno iskorijenila. [to je birokratska za{tita neprikosnovenosti Brozove li~nosti intenzivnija i obuhvatnija, to je raspoloèwe, ne samo u humanisti~koj inteligenciji, nego i u ~itavom narodu sve o~iglednije orjentisano ka radikalnoj detitoizaciji. A 927

{to se autokratski vlastodr{ci vi{e trude da blokiraju naglo naraslu demokratsku dru{tvenu svijest i gra|ane vrate u status pukih podanika, to je narodno nestrpqewe da se napokon oslobodi tih svojih nabije|enih najboqih sinova, o~iglednije. ûvaju}i kult li~nosti Josipa Broza i spre~avaju}i javnu raspravu o wegovoj neposrednoj odgovornosti za duboku krizu jugoslovenskog dru{tva, ~elnici sada{weg reìma {tite, prije svega, sopstvene pozicije i onu raspodjelu politi~ke mo}i koju su od Broza naslijedili, uprkos ~iwenici da ona ne odgovara objektivnoj konstelaciji dru{tvenih snaga, interesa i potreba. Mada su se najpresudnije Brozove politi~ke odluke, done{ene po tipi~nom obrascu autokratske samovoqe, pokazale potpuno proma{enim i suprotstavqenim izvornim narodnim htijewima, reìm i daqe istrajava u wihovom sprovo|ewu, uprkos sve o~iglednijoj opasnosti od kompletnog dru{tvenog kolapsa. Nevi|eni haos u jugoslovenskoj privredi i katastrofalna prezaduènost, galopiraju}a pauperizacija naj{irih slojeva stanovni{tva i stravi~na inflacija, te birokratski volontarizam kao glavno obiqe`je investicione i ukupne ekonomske politike, proma{enost najskupqih privrednih projekata, za evropske uslove nepojmqiva stopa nezaposlenosti, rasprostrawene pronevjere s politi~kom pozadinom, beznade`no tehnolo{ko zaostajawe, pravi su spomenici “Titove ere” i direktna posledica wegove samodrà~ke politike, sazdane na specifi~noj kombinaciji staqinisti~ke tiranije i orjentalnog despotizma. Od Staqina je uglavnom preuzimao politi~ke metode vladavine, osnove ideolo{kog kategorijalnog aparata i metode nemilosrdnog obra~unavawa s politi~kim protivnicima, a od orjentalnih despota dvorski sjaj, rasko{ i luksuz, po cijenu najve}e socijalne bijede svojih nesre}nih podanika, onih istih koji su prinu|eni da se neprekidno zakliwu na vernost tiranima. U uslovima nepo{tivawa elementarnih gra|anskih sloboda i prava, nepostojawa modernog politi~kog sistema i civilizovanog pravnog poretka, vlast je izgra|ivala takve upravqa~ke instrumentarije kojim se obezbje|ivala od potrebe bilo kakvog polagawa ra~una za svoje postupke pred narodom. Nije se, dakle, dala podvrgnuti nikakvim oblicima odgovornosti, a u tome je uspijevala prevashodno zahvaquju}i sistematskom eliminisawu svakog, makar i onog prividnog, oblika slobode {tampe. Svi oni koji su pretendovali na slobodno intelektualno stvarawe i izraàvawe, osjetili su svu o{trinu {irokog aspekta represivnih mjera, kojima je bez oklijevawa pristupao dràvni aparat prinude. Gra|anska klasa je brutalno likvidirana u toku i odmah posle rata, u uslovima u kojima komunisti nisu pravili nikakvu razliku izme|u stvarnih politi~kih protivnika i ideolo{kih neistomi{qenika, da bi se potom obra~unali sa seqa{tvom, ekonomski ga upropa{}uju}i i uni{tavaju}i sve uslove za razvoj racionalno osmi{qene poqoprivrede. Pa ipak, po najve}im zvjerstvima su karakteristi~ni politi~ki obra~uni me|u samim komunistima, gdje je posebno upe~atqiv 928

primjer Golog otoka, na~ina qudskog uni{tavawa, nepoznatog u ~itavoj evropskoj istoriji. Kroz sve to neprekidno je odràvan jak front prema inteligenciji, ~iji je zadatak bio da se odmah u korjenu sasje~e svaki poku{aj kriti~kog razmi{qawa i ra|awa dru{tvene samosvijesti. Totalitarnim mehanizmima vaspitawa i obrazovawa, ~iji je glavni kreator sada{wi {ef partije Stipe [uvar, nastojalo se obezbediti da se ni ubudu}e iz {kolskih klupa slu~ajno ne pojave kreativni umovi i ne poremete lagodnu socijalnu situiranost i politi~ku nedodirqivost birokratske kaste, izrasle pod Brozovim okriqem. Posebno je bila pogubna Brozova politika po nacionalnom pitawu. Pokazuju}i otvorenu srbofobiju, ~inio je sve {to je bilo u wegovoj mo}i da srpski narod moralno ponizi i politi~ki obezglavi, li{i wegove istorijske, demokratske i kulturne tradicije, politi~ki rascjepka i iz wegovog nacionalnog bi}a birokratskim mjerama prinude izdvoji nekoliko “novih”, vje{ta~kih nacija. Posebno je odgovoran za forsirano nametawe propagandne simetrije u ratnim zlo~inima pripadnika stvarno hrvatskog i navodno srpskog naroda, kako bi se tako elegantno ublaìli usta{ki zlo~ini i vremenom izbrisali iz narodnog sje}awa. Sistematski je srpskom narodu pripisivana krivica za izmi{qeno nacionalno ugwetavawe drugih naroda u me|uratnom periodu, za poraz jugoslovenske kraqevske vojske u aprilskom ratu 1941., za navodne unitaristi~ke i centralisti~ke te`we. Broz je uspio da veliku srpsku pobjedu u Drugom svjetskom ratu pretvori u sudbonosni, posle Kosova najteì, istorijski poraz srpskog naroda. Najtragi~nija posledica tog poraza bez sumwe je sada{we stawe na Kosovu i Metohiji. âk {tavi{e, Broz je jo{ 1946. godine obe}ao Enveru Hoyi da }e ove dvije, odvajkada srpske, pokrajine biti pripojene Albaniji ~im za to sazru politi~ke prilike. U skladu s tim je i Zakon o zabrani povratka na svoja ogwi{ta Srbima koje su balisti u toku rata protjerali. Uop{te se vi{e ne moè postavqati pitawe da li je Josip Broz znao kakvom su ugwetavawu izloèni kosovski Srbi, kad je vi{e nego jasno da je upravo on bio glavni kreator takve politike. A nakon izbijawa otvorene albanske pobune iz 1981. godine, wegovi vrli naslednici, u prvom redu Vladimir Bakari}, a zatim Stane Dolanc i Josip Vrhovec, ~inili su sve {to je bilo u wihovoj mo}i da spre~e ugu{ivawe te pobune. Uporedo s tim, Srbi se i daqe progawaju i forsirano iseqavaju i iz Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Like, Banije, Korduna, Hrvatske i Slavonije, a srpski narod istovremeno horski optuùje za hegemonisti~ke pretenzije. âk je i u Vojvodini ustoli~ena jedna birokratska autonoma{ka garnitura s jasnim zadatkom da forsira prerastawe autonomne pokrajine u republiku i tako dodatno politi~ki oslabi srpski narod. Za to vrijeme ubrzano je forsiran ekonomski razvoj slovena~ke i hrvatske federalne jedinice i ~itava Jugoslavija pretvarana u wihovo kolonijalno trì{te, kome }e nesmetano diktirati cijene sirovina i finalnih proizvoda, podvrgavaju}i je tako inten929

zivnoj eksploataciji. Poku{aj da se odrì status kvo i sa~uvaju ste~ene privilegije, glavni je razlog sada{weg ogor~enog suprotstavqawa slovena~ke politi~ke birokratije svakoj ozbiqnijoj politi~koj promjeni, a posebno narasloj duhovnoj snazi, probu|enoj nacionalnoj svijesti, demokratskim tradicijama, ponosu i dostojanstvu srpskog naroda, koji je napokon ponovo odlu~io da svoju sudbinu preuzme u sopstvene ruke, odbijaju}i da bilo koga moli da mu dopusti takav postupak. Daqi razvoj doga|aja, uz sve to, pokazuje da se glavna centrala albanske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji ne nalazi ni u Pri{tini, ni u Tirani, nego u Zagrebu. A prije nekoliko dana smo se mogli nedvosmisleno uvjeriti da je jedan od glavnih punktova za{tite albanskih separatista Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije. Na osnovu ovih nekoliko karakteristi~nih primjera izvla~imo zakqu~ak da svaki oblik racionalnog preispitivawa vladaju}eg sistema ideolo{kih i politi~kih vrijednosti u jugoslovenskom dru{tvu predstavqa dragocjen doprinos debrozovizaciji dru{tvene svijesti, a u onoj mjeri u kojoj smo u stawu da se brzo i radikalno oslobodimo kulta li~nosti Josipa Broza Tita, otvori}emo mogu}nosti da izlazak iz gotovo beznade`ne krize u koju su svojom totalnom neodgovorno{}u Jugoslaviju doveli Broz i wegovi sqedbenici. Vojislav [e{eq

CCCIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 12. 12. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Operativna veza je upu}ena na pra}ewe neprijateqske delatnosti Vojislava [e{eqa. Sastanak je odràn 5. 12. 1988. godine na na{u inicijativu. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o istupawu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nam je u razgovoru rekao da se tokom protekle nedeqe, tri dana uzastopno, odnosno 29. i 30. 11. i 1. 12. 1988. godine, iz stana Vojislava [e{eqa ~uo rad {tamparske ma{ine. Tokom ova tri dana kod [e{eqa je u vi{e navrata dolazilo jedno lice sa automobilom marke “zastava 101”, teget boje, registarski broj VA 516-66, koje je [e{equ donosilo hartiju za {tam930

pawe, a od [e{eqa je navedeno lice odnelo vi{e paketa sa od{tampanim kwigama. Izvor nam je daqe rekao da mu je [e{eq pre 10-15 dana pri~ao kako ima raznu kompromituju}u dokumentaciju za neke na{e vode}e politi~are, te da mu, ukoliko ga interesuje, moè dati da je pro~ita, kao i neke svoje, ranije zabrawene, kwige. Tom prilikom je rekao da trenutno ima kod sebe jedan kompromituju}i dokument za Veselina \uranovi}a. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici. Milivoje Trifunovi} – od oca Milo{a i majke Milene, ro|en 16. 12. 1954. godine u Mionici, stalno nastawen u Beogradu, vlasnik automobila “zastava 101”, reg. broj VA 516-66. IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema Vojislavu [e{equ preduzimamo neophodne OT mere u ciqu pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wegove neprijateqske delatnosti. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Kwiga koju je Vojislav [e{eq {tampao 29. i 30. 11. i 1. 12 1988. godine jeste wegova najnovija, trinaesta po redu kwiga, “Pledoaje za demokratski ustav”, {tampana u tiraù od 1.000 primeraka, cena 40.000 dinara po jednom primerku. Za Milivoja Trifunovi}a }emo uraditi operativnu proveru i na osnovu we odlu~iti o daqim merama. (potpis redigovan)

CCCX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 12. 12. 1988. godine

Informacija o istupawima Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici) sa pozicija gra|anske desnice Dana 8. 12. 1988. godine obavqen je razgovor sa Vojislavom [e{eqom u wegovom stanu u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina broj 14, i u kolima na putu od wegovog stana do GSUP-a Beograd, ul. Qermontova br. 12, gde smo [e{eqa odvezli na wegovu molbu, po{to je imao poziv da se u GSUP Beograd javi radi uzimawa re{ewa OJT o privremenoj zabrani rasturawa kwige “Pledoaje za demokratski ustav”. Do kontakta sa Vojislavom [e{eqom do{lo je na osnovu prethodnog dogovora od 6. 12. 1988. godine, kada je od wega u prostorijama USDB za Be931

ograd uzimana izjava po ZKP i kada je dogovoreno da nam za ~etvrtak, 8. 12. 1988. godine, spremi autenti~ne tekstove svojih izlagawa od 30. 9., 20. i 21. 10. 1988. godine, a da mi po ove tekstove do|emo navedenog dana u 7.00 sati. Na po~etku razgovora [e{eq nam je rekao da }e dobiti kompletnu dokumentaciju o su|ewu Vladi Mali{i}u sa procesa kada je ovaj bio osu|en zbog toga {to je “obelodanio podatak da je Veselin \uranovi} za vreme Drugog svetskog rata bio italijanski pla}enik”. U nastavku razgovora, [e{eq je izneo da se “po Crnoj Gori sada pri~a da je Veselin \uranovi} u toku rata izvr{avao talijanske naloge kao talijanski pla}enik, i to za makarone”. Zatim je rekao da je ~uo da su “Slovenci dali Crnoj Gori 2.500 milijardi i za te pare je kupqena zimnica i podeqena svim zaposlenima preko sindikata”, te da se na osnovu toga “po Crnoj Gori pri~a da je Veselin \uranovi} samo mewao nalogodavce, za vreme rata je sluìo jednima, sada drugima”. [e{eq je potom naveo da su “u Crnoj Gori svi izgubili autoritet, pa i ovaj Orlandi} koji je jedini imao {anse, a koji nije imao petqu u kqu~nom momentu”. Daqe je rekao da “Crnogorce nije trebalo tu}i” i da je sada “svima krivo {to nisu dobili batine, dok se ovi koji su tu~eni hvale sa povredama, pokazuju ih okolo i preuveli~avaju”, te da }e “idu}i put svi Crnogorci okrenuti le|a i i}i na miliciju ne bi li dobili neki udarac”. Posebno je istakao da se “Nik{i}ani ne mogu pacifikovati” i da su “otkazali poslu{nost i op{tinski funkcioneri i komitet i svi ostali”. U daqem razgovoru, [e{eq je rekao da “crnogorski funkcioneri nisu bili antisrpski orijentisani, ali to prethodna srpska vlast, koja je bila korumpirana i kompromiserska, nije znala iskoristiti”, te da “na slede}em popisu stanovni{tva ne}e biti ni 10% Crnogoraca” i da “tu ne vredi narod ni ube|ivati ni pla{iti”, a “ni Slovenija ne moè ve~ito dre{iti kesu, jer ima i svojih problema: zastarelu tehnologiju, skupu radnu snagu, izgubi}e traèni monopol, a ne}e mo}i da izdrì trì{nu utakmicu, navika da se ìvi na visokoj nozi, i sl.”. [e{eq je potom govorio o svom vi|ewu situacije u SR BiH, te je naveo da }e “tu tek nastati problemi kada se sarajevska olimpijada po~ne odmotavati”. Po wegovim re~ima, “sada se me|usobno tuku Mikuli}eva i muslimanska, odnosno Hamdijina struja. Jedni potegnu “Agrokomerc”, drugi Bugojno, jedni Vla{i}, drugi Neum, a u olimpijadu su obe strane ume{ane, a tu su i bile najve}e pronevere zbog kojih je Sarajevo bankrotiralo”. Posebno je naglasio da ne zna “koliko je pouzdano, ali qudi iz najblièg Mikuli}evog kruga pri~aju da je sam Mikuli} uzeo 11 miliona ameri~kih dolara provizije od raznih firmi koje su sklopile ugovor sa olimpijadom”. [e{eq je za Branka Mikuli}a jo{ rekao da je “laòv i da je poznata stvar da ima ku}u u Kvins gejtu u Londonu, a k}erka mu je udata za Engleza Aleksejeva”. [e{eq je zatim rekao da su “najve}i poltroni i |ubrad u Bosni Mladen Oqa~a, Fuad Muhi}, Miroslav Jan~i}”, te da je “Mladen Oqa~a ìveo u Beogradu, a onda je oti{ao u Sarajevo i postao dvorski pisac”. 932

Govore}i o svom slu~aju u Sarajevu, [e{eq je rekao da “kad je izbacivan iz partije studenti FPN su bili listom uz wega, pa je morao op{tinski komitet da ga izbaci, a nisu smeli da idu na FPN”. Potom je naveo da mu je “Arif Tanovi} nudio da }uti 6 meseci, ne objavquje ni{ta i prekine kontakte sa beogradskim intelektualcima, pa }e ga ponovo vratiti u partiju i nastavu”. Po [e{eqevim re~ima, “to je bilo u igri i onog dana kad je hap{en. Samo da prihvati wihove uslove i sve }e biti u redu, obe}avali su sve: veliki stan, vra}awe u partiju i nastavu, da }e mu objaviti kwige, da }e mu sva vrata biti otvorena, i sl.”. U daqem razgovoru, [e{eq je rekao da je ~uo da je “Stipe [uvar kandidovan za ~lana Predsedni{tva SFRJ iz Hrvatske”, te da }e “sad biti interesantno jer se u Hrvatskoj vodi borba izme|u tri struje: Ante Markovi}a, Josipa Vrhovca i Stipe [uvara”. Po re~ima [e{eqa, “[uvar je svoje pozicije u Hrvatskoj obnovio suprotstavqawem Milo{evi}u, ~ime je zadobio i simpatije hrvatskih nacionalista”. Jo{ je dodao da je za “predsednika Predsedni{tva CK SKJ trebalo da bude biran Ivica Ra~an, jer je poznat kao hrvatski nacionalista, pa sa wim ~ovek makar zna na ~emu je”. [e{eq je zatim rekao da je grupa muslimanskih fundamentalista, koja je pre nekoliko godina osu|ena u Sarajevu, “stvarno ne{to muvala i imala direktne kontakte sa iranskim vlastima”, ali da “oni nisu najopasnija struja”, ve} su “kao najbezna~ajniji `rtvovani da bi se sa~uvali ovi glavni”. Komentari{u}i slu~aj iskqu~ewa Avde Hume iz SKJ, [e{eq je naveo da je “Humo iskqu~en na izri~it Brozov zahtev”, te da “postoji dokument koji je Broz poslao Mikuli}u gde traì javni politi~ki obra~un sa Avdom Humom”, a da je razlog tome to {to je “Avdo Humo na Brionima, uo~i ustavnih promena 1974. godine, odgovaraju}i na Titovo pitawe, rekao da misli da Tito ne bi trebao da bude i {ef partije i {ef dràve i da to li~i na kult li~nosti”. [e{eq je daqe rekao da je “neki funkcioner UDB-e ostavio pismeno Dedijeru kako je Krcun dobio nalog da ubije Kardeqa u lovu”, te da je Tito to traìo od Rankovi}a”, ali je “Rankovi} oklevao i rekao da treba sa~ekati”. Po [e{eqevim re~ima, “u to vreme nije bila ~vrsta sprega izme|u Tita i Kardeqa, ve} je Tito hteo da smeni Kardeqa, ali su Slovenci stali iza wega”. [e{eq je jo{ dodao da je “papir o tome pola godine kruìo po Beogradu”. [e{eq je potom rekao da je “Jovanka Broz svoje memoare dala Indiri Gandi prilikom wenog dolaska na Titovu sahranu, da bi ih indijske vlasti objavile ako se Jovanki ne{to desi”. [e{eq je potom govorio o memorandumu SANU, te je naveo da “memorandum nije ne{to zna~ajno, ve} je zna~ajnija gu`va koja se u javnosti oko toga digla, nego sam tekst memoranduma”. Tako|e je naveo da je “ekonomska platforma u memorandumu dogmatskija od ove sada{we ekonomske platforme, i to zbog toga {to su ovi stari ekonomisti velike dogmate i jo{ nisu u stawu da odbace svoju dogmu”. Jo{ je naveo da misli da je “memorandum 933

posluìo u me|usobnim politi~kim sukobima u rukovodstvu Srbije” i da je “tu kampawu vodila Stamboli}eva ekipa”, a da su i wegova kwiga “Veleizdajni~ki proces” i \ureti}eva kwiga “Saveznici i jugoslovenska ratna drama” zabrawene “upravo zbog gu`ve oko memoranduma”. Na kraju razgovora, [e{eq je rekao da “{to se ti~e krivi~nog procesa, koji se upravo vodi protiv wega, on nije mnogo zabrinut”, te da misli da }e “vi{e biti zabrinuta ova ~etvorica na koje se to odnosi”. Tako|e je naveo da misli da “procesa ne}e ni biti”, te da bi “ova ~etvorica jo{ i pristala da se vodi proces za wegove izjave o Titu, ali za izjave o wima ne}e pristati”. Napomena: Od [e{eqa su ovom prilikom, a po prethodnom dogovoru od 6. 12. 1988. godine prilikom uzimawa izjave po ZKP od wega, izuzeta tri teksta, i to: 1. Pamfletistika u savremenoj srpskoj kwièvnosti, 2. O nekim varijantama, karakteristikama i dru{tvenim uzrocima izgnanstva u savremenoj srpskoj kwièvnosti, i 3. Debrozovizacija dru{tvene svijesti kao rezultat preispitivawa vladaju}eg sistema ideolo{kih i politi~kih vrednosti. Svaku stranicu navedenih tekstova [e{eq je parafirao, a svaki tekst je svojeru~no potpisao. (redigovan tekst) Na kraju razgovora, [e{eq je zamolio operativnog radnika da mu, ukoliko moè i ho}e, pomogne oko dobijawa voza~ke dozvole po{to je, kako je sam naveo, saznao da je predmet iz RSUP-a SR Srbije vra}en GSUP-u Beograd na odlu~ivawe. [e{eq je istakao da je u prilogu zahteva za izdavawe voza~ke dozvole dostavio svu neophodnu dokumentaciju za izdavawe iste, te da bi se, u slu~aju vra}awa predmeta u RSUP SR BiH, ceo postupak oduìo jo{ za 2-3 godine. [e{eq je u razgovoru tako|e naveo da je “policija po preseqewu u Beograd prema wemu korektna”, te da se i on “trudi da bude u istoj meri korektan i prema policiji”. Ovo se, po wegovim re~ima, “naro~ito odnosi na postupak SDB prema wemu”, za koji je naglasio da je korektan. [e{eq nam je ovom prilikom dao i primerak svoje kwige “Pledoaje za demokratski ustav”, koja je re{ewem OJT privremeno zabrawena za rasturawe, ali je naglasio da nam je kwigu dao pre nego {to je primio re{ewe o zabrani. Mi{qewa smo da je [e{eq u razgovoru sa nama bio iskren, te da nije imao otpora da govori, ali samo o stvarima o kojima je sam hteo da pri~a. Iz nekih postupaka i komentara (izbegavawe da kaè gde fotokopira svoje tekstove, ko su mu svedoci za pojedine tvrdwe, gde i koliko ima zabrawenih kwiga, itd.), vidqivo je da prema SDB ima veliku dozu rezerve i nepoverewa, mada ne izbegava kontakte sa SDB i izno{ewe svojih stavova za koje sam proceni da ih treba re}i. (redigovano) (potpis redigovan) 934

CCCXI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0351 23. 12. 1988. godine

Slu`bena bele{ka o u~e{}u bezbednosno-interesantnih lica na promociji kwige “Varvarstvo u ime Hristovo” Dana 16. 12. 1988. godine, u vremenu od 19.00 do 21.20 ~asova, odràna je u prostorijama Udruèwa kwièvnika Srbije diskusiona tribina – promocija kwige “Varvarstvo u ime Hristovo”, autora dr Dragoquba @ivojinovi}a i novinara “Intervjua” Dejana Lu~i}a. Istoj je prisustvovalo oko 250 lica, me|u kojima su zapaèni: Miodrag Bulatovi}, Vuk Dra{kovi}, (redigovano), Vojislav [e{eq (OO u USDB po gra|anskoj desnici), Veselin \ureti} (redigovano), Igor Mandi} (redigovano), Milo{ Arsenijevi} (redigovano), Danica Dra{kovi}, Ivo Marinovi} i drugi. Voditeq je bio Ratko Pekovi}, a u razgovoru su pored autora u~estvovali i istori~ari Vasilije Kresti} i Velimir Veskovi}, te Vujo @egarac – preìveli logora{ iz Jasenovca. U diskusiji je u~estvovalo i vi{e lica iz publike, me|u kojima su posebno zapaèni Vojislav [e{eq i Ivo Marinovi}. Sa posebnom pa`wom pra}en je nastup Vuje @egarca, koji je bio logora{ – bolni~ar u Jasenovcu i pravio statistiku logora{a ubijenih u logorskoj bolnici do 1943. godine. Na pitawe iz publike on je potvrdio da, kao i drugi preìveli logora{i, jo{ uvek prima prete}a pisma od usta{ke emigracije. Tako|e je naveo da je nestao wegov zapisnik koji je u vezi Jasenovca dao istra`noj komisiji 1946. godine, ali je sa~uvana wegova izjava komesarijatu za izbeglice iz iste godine. Vasilije Kresti} je, izme|u ostalog, naveo da se jo{ uvek neargumentovano napadaju istraìva~i koji se bave genocidom u smislu da navodno sve Hrvate optuùju za usta{oidnost i sl. Wega li~no je napadao ne samo “Glas Koncila” i sli~ni, ve} i jedan beogradski funkcioner sa kojim se zbog toga sudi. Dejan Lu~i} je govorio o fra Antoniju Jerkovu, koji je bio “zapaèni” usta{ki novinar, a sada radi u Vatikanu i koji, uprkos svemu, slobodno dolazi u SFRJ i pi{e feqtone za zagreba~ki “Start”. On u Vatikanu izdaje list “Relationes Macedonice” na ~ijoj je naslovnoj strani karta tzv. Velike Makedonije. Dragoqub @ivojinovi} je, izme|u ostalog, naveo da je, kako usta{ki pokret izme|u dva rata, tako i sama tzv. NDH, bila direktno potpomognuta od strane Vatikana, te da su usta{ki pokoqi donekle produkt osvete Vatikana zbog nepotpisivawa Konkordata sa Kraqevinom Jugoslavijom 1938. godine. Tako|e je naveo da je u ameri~kim izvorima prona{ao pismo koje je na935

vodno Stepinac uputio pokojnom predsedniku odmah posle rata i u kome mu predlaè da vlasti nove Jugoslavije sara|uju sa “progresivnim delom usta{tva”. Po wemu se u najpoverqivijim dokumentima govori o 4-5 stotina hiqada ubijenih u Jasenovcu samo do jula 1942. godine. Nadovezuju}i se na napred pomenuto pismo, Vojislav [e{eq je u diskusiji naveo da je Stepinac mo`da imao i realnih osnova za takav predlog, jer je poznato da su komunisti sara|ivali sa usta{ama pre rata (sporazum Mo{a Pijade – Mile Budak), a i u toku rata (“slu~aj Hebrang”), kao i da postoje indicije da se i Vladimir Bakari} tako pona{ao (misli na tkzv. KP NDH (redigovano). Tako|e se zapitao za{to partizani nikad nisu napali Jasenovac i ko je naredio generalu Nenezi}u da 12 dana sa vojskom ~eka pred Jasenovcem, za koje su vreme ukloweni mnogi tragovi genocida. Ivo Marinovi} je naveo da u inostranim arhivima ima mnogo dokumenata na osnovu kojih bi se “mogli osuditi svi posleratni politi~ari u Jugoslaviji”, te da zato nikada ne}e uspeti zata{kavawe istine o Jasenovcu. Tako|e se zapitao ko je i po ~ijem nare|ewu sravnio sa zemqom Jasenova~ki logor i time uni{tio mnoge tragove, kad se ve} zna da to nije u~inila 21. Srpska udarna brigada, i ko je dozvolio da se Stepinac sahrani u zagreba~koj katedrali i da mu se svakodnevno donosi sveè cve}e. NN mu{karac iz publike je u diskusiji hvalio Milomira Mari}a i wegovu kwigu “Deca komunizma”, navode}i da je zajedni~ka fotografija Stepinca i Vladimira Bakari}a na paradi u Zagrebu 1945. godine, u to vreme obi{la ~itav svet i stoga nisu opravdani napadi na Mari}a zato {to je istu objavio u svojoj kwizi.

CCCXII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 27. 12. 1988. godine

Izvod iz izve{taja o proveri Oleg Golubovi}, ro|en 13. maja 1950. godine u Moskvi, od oca Radowe i majke Branke, dràvqanin SFRJ, po zanimawu diplomirani ekonomista, zaposlen u Jugolaboratoriji, razveden, prijavqen u Beogradu kao podstanar u ulici Mutapova br. 24. Tokom 1987. godine Oleg Golubovi} je ~esto kontaktirao sa Vojislavom [e{eqem. Tako|e je sa istim letovao u Dubrovniku i vozio ga svojim kolima po Hercegovini. Podràvao je [e{eqeve neprijateqske stavove sa pozicija gra|anske desnice. Provera za Olega Golubovi}a ra|ena zbog sagledavawa prirode kontakta sa Vojislavom [e{eqom. (potpis redigovan) 936

CCCXIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 31. 12. 1988. godine Rezime depe{a iz dosijea [e{eq Vojislava za 1988. godinu Rezime je sa~iwen od 33 depe{e (strana – 34) D-58/up-213-1/88-07/3 od 24. 2. 1988. godine (USDB – D-1766) od strane GSUP Beograd smo obave{teni da je re{ewem Okru`nog javnog tuìla{tva u Beogradu, broj 9/99 od 24. 2. 1988. godine, privremeno zabrawena kwiga Vojislava [e{eqa “Kwige za loma~u”, autora, {tampara i privatnog izdava~a Vojislava [e{eqa, {tampana u tiraù od 600 primeraka. Potrebno je utvrditi da li se navedena kwiga rastura i istu oduzeti uz pismenu potvrdu. Oduzete primerke uz navedenu potvrdu dostaviti Odeqewu za upravne poslove GSUP-a Beograd. D-3311 od 21. 3. 1988. godine (USDB D-2804) od strane RSUP SRS prosle|ena nam je depe{a RSUP SR Slovenije kojom nas obave{tavaju da povodom poku{aja objavqivawa u novom broju “Katedre”, ~ije je izlaèwe spre~eno, pisma Vojislava [e{eqa, adresiranog na Staneta Dolanca, potrebni su im slede}i podaci: – da li Slu`ba raspolaè celovitim pismom Vojislava [e{eqa izuzetim pre upu}ivawa “Katedri”, ili samo pripremqenim tekstom za {tampawe, da li su sadràji identi~ni, kao i da im tekstove u celosti dostavimo; – da li je pismo direktno upu}eno redakciji “Katedre” od strane Vojislava [e{eqa, ili ga je na drugi na~in dostavio neko od saradnika lista ili [e{eqevih istomi{qenika i kakvi su raspoloìvi podaci slu`be u vezi sa tim; – da li se nakon odustajawa od objavqivawa novog broja “Katedre” pomenuti tekst [e{eqevog pisma umnoàva i rastura, i da li su preduzete mere da se to spre~i. Traèni podaci su potrebni u ciqu planirawa daqih mera prema Vojislavu [e{equ, s obzirom na wegovu konstantno izraènu ekstremnu delatnost. Tako|e, po{to se u konkretnom pismu radi o napadu na sredstva i metode rada SDB, potrebno je utvrditi okolnosti i izvore pribavqawa i izno{ewa takvih podataka, radi ra{~i{}avawa i primena mera. D-3483 od 8. 4. 1988. godine RSUP SRS je obave{ten da raspolaèmo podacima da je Vojislav [e{eq napisao tri pisma, i to: Stanetu Dolancu, Dobroslavu ]ulafi}u i podneo je krivi~nu prijavu protiv Staneta Dolanca, koju je uputio Milo{u Baki}u, saveznom javnom tuìocu SFRJ. D-4689 od 20. 4. 1988. godine od strane RSUP SRS prosle|ena nam je depe{a PSUP SAP Vojvodine kojom nas obave{tavaju da se u pojedinim RO u Staroj Pazovi rasturaju fotokopije pisma Vojislava [e{eqa upu}enog Stanetu Dolancu, “Ustav i ustavne promene” (uvodno izlagawe na tribini u UKS 22. 2. 1988.) i “Od kozmeti~kih ka optimalnim ustavnim promenama” 937

(izlagawe na tribini Udruèwa filozofskog dru{tva Srbije od 2. 3. 1988. godine). D-5086 od 28. 4. 1988. godine (USDB D-4282) od strane RSUP SRS smo obave{teni da prema raspoloìvim saznawima Vojislav [e{eq je krajem 1987. i po~etkom 1988. godine napisao tekstove neprijateqske sadrìne u formi dva pisma upu}ena Stanetu Dolancu (7. 12. 1987. i 6. 4. 1988. godine), koje poku{ava da objavi u pojedinim glasilima (“Katedra”, “Mladina” i dr.). U pismima se vre|a li~nost Staneta Dolanca, a ima i napada na SDB, pri ~emu se {pekuli{e podacima da Jugoslavija koristi dràvni terorizam za obra~un sa protivnicima reìma. SDB se optuùje za smrt nekih li~nosti, kao npr. R. Radovi}a i sl. Kako je iskustvo pokazalo da se kopije ovih tekstova rasturaju, a ~ak i objavquju u raznim emigrantskim listovima, potrebno je da se preduzmu mere na utvr|ivawu i dokumentovawu takve delatnosti, otkrivawu rastura~a i izvora, uzimawu izjava i sli~no, a sve u dogovoru sa III sektorom SDB RSUP SRS. D-5165 od 29. 4. 1988. godine od strane RSUP SRS prosle|ena nam je depe{a RSUP SR Slovenije kojom nas obave{tavaju o razgovoru Slobodana Perovi}a sa Hren Markom, u kojem govore na koji na~in je pismo Vojislava [e{eqa dobijeno. Naime, Hren je dobio broj “telefaksa” od “Mikrohita” u Qubqani, koji im ina~e otpravqa tekstove i u kome o~igledno nema uvedene tehni~ke kontrole. Tako|e, RSUP SRS nas obave{tava da ne raspolaù podatkom da li “Mladina” namerava ovo pismo [e{eqa objavqivati, a poku{a}e da prona|u fotokopiju teksta u ciqu identifikacije vlasnika telefaksa iz Beograda. D-5164 od 29. 4. 1988. godine (USDB 4406) od strane RSSUP SRS naloèno nam je da preduzmemo poja~ane mere sa ciqem utvr|ivawa: – da li je [e{eq neposredno poslao pismo Slobodanu Perovi}u (odnosno na koji na~in i od koga je Perovi} dobio navedeno pismo); – da utvrdimo preko kog je telefaksa Perovi} uputio tekst pisma. Naime, u redakciji “Mladine” treba ostvariti uvid u karakteristi~ni broj odzivnika i druge potrebne elemente radi identifikacije telefaksa sa kog je upu}en tekst; – utvrditi da li }e “Mladina” pripremiti tekst pisma za objavqivawe kako bi se isprovocirala eventualna zabrana i preduzele mere u vezi sa tim. D-4473 od 5. 5. 1988. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav [e{eq napisao “Otvoreno pismo Branku Mikuli}u”, u kojem je izneo niz insinuacija koje imaju za ciq kompromitovawe i omalovaàvawe poloàja i rada sada{weg predsednika SIV-a. D-5693 od 14. 5. 1988. godine od strane RSUP SRS prosle|ena nam je depe{a RSUP SR Slovenije kojom nas obave{tavaju o razgovoru odgovorne urednice Bari~ Ruè sa [e{eq Vojislavom, kojom prilikom se [e{eq interesovao o ka{wewu 13. broja “Tribune”. Bari~eva ga je obavestila da su objavili wegovo prvo pismo Stanetu Dolancu, a da su u narednom broju nameravali da objave wegovo drugo pismo, kao i pisma Milo{u Baki}u i Dobrosavu ]ulafi}u. Tekstove su dobili od nekog iz uredni{tva “Stu938

dentskog lista”. Tako|e je Perovi} Slobodan obavestio Marka Hrena da je [e{eq napisao i pismo Branku Mikuli}u. D-5805 od 18. 5. 1988. godine (USDB D-4893) od strane RSUP SRS prosle|ena nam je depe{a RSUP SR Slovenije kojom nas obave{tavaju da je Vojislav [e{eq u~estvovao 13. 5. 1988. godine na Okruglom stolu u Murskoj Soboti, koji je organizovala “Kwièvna mladina” pri OK ZSMS na temu “Mediji i politika” povodom obeleàvawa 100 godi{wice postojawa. Na tribini su raspravqana pitawa odnosa Slovenci–Srbi, Sever–Jug, [e{eqevo pismo Stanetu Dolancu, prislu{kivawe, me|unacionalni odnosi i sl. [e{eq je u~esnicima pro~itao (ponudio) svoje pismo koje je uputio Branku Mikuli}u. U svom nastupu [e{eq se predstavio kao liberalni demokrata koji zagovara vi{epartijski sistem. Sastanku su prisustvovali i Svetlana Vasovi} i Franc Zavrl. D-6486 od 31. 5. 1988. godine (USDB D-5476) od strane RSUP SRS prosle|ena je depe{a SSUP-a kojom nas obave{tavaju da povodom istupa [e{eq Vojislava na tribini “Mediji i politika”, u Murskoj Soboti 13. 5. 1988. godine, smatraju da su u wima sadràni i elementi krivi~nog dela povrede ugleda SFRJ iz ~lana 157 KZ SFRJ i da je u vezi sa tim potrebno, u ciqu dokumentovawa ovog [e{eqevog istupa, uzeti izjave po ZKP od prisutnih lica, posebno na okolnosti: – navo|ewe Jugoslavije kao zemqe koja sprovodi dràvni terorizam kroz obrazloèwe svog pisma Stanetu Dolancu; – ~itawe integralnog teksta pisma Branku Mikuli}u; – posebno [e{eqevih navoda kako pi{e, fotokopira i {aqe pisma prijateqima i istomi{qenicima. Tako|e traè da im se dostave raspoloìva saznawa u vezi objavqivawa [e{eqevog teksta “Racionalna rekonstrukcija jugoslovenskog federalizma” u “Katedri” br. 11 od 19. 5. 1988. godine (ko je inicirao objavqivawe, dostavio tekst redakciji i sl.), uz napomenu da su stavovi u ovom tekstu ekstremniji od sadràja [e{eqevog teksta – odgovora na anketu “[ta da se radi?” iz 1984. godine, zbog kojeg je i bio su|en. D-6819 od 8. 6. 1988. godine (USDB D-5727) od strane RSUP SRS prosle|ena je depe{a PSUP SAP Kosovo kojom nas obave{tavaju da je kod lica, koje se izvoru poverilo, vi|eno pismo Vojislava [e{eqa adresirano na Branka Mikuli}a. D-6081 od 17. 6. 1988. godine RSUP-u SRS da prosledi PSUP SAP Vojvodine – traèna je operativna provera po mestu ro|ewa za An|elku Nestorovi}. D-2765 od 18. 6. 1988. godine (USDB D-6124) od GSUP Beograd (OUP Novi Beograd) smo obave{teni da su 17. 6. 1988. godine do{li do saznawa da radnik RO “IMT” kod sebe poseduje materijal koji poku{ava da u krugu RO fotokopira. Izlaskom na lice mesta, utvr|eno je da se radi o Milosavqevi} Rado{u, radniku “IMT” OOUR “FOM”, ma{inbravaru, kod koga je proverom prona|ena krivi~na prijava podneta protiv Staneta Dolanca i drugo otvoreno pismo upu}eno Stanetu Dolancu. U informativnom razgovoru obavqenom sa Milosavqevi}em isti je izjavio da je materijal dobio od Jovanovi} Stane, radnice RO Brodogradili{te “Tito” i da je imao nameru da 939

ga fotokopira za sebe, kako bi ga pokazivao drugovima. Privedena je i Jovanovi} Stana, sa kojom je obavqen razgovor. D-6177 od 20. 6. 1988. godine od OSDB Ni{ traèna je operativna provera za Jadranku @ivkovi}. D-8037 od 6. 7. 1988. godine (USDB D-6502) od strane RSUP SRS dostavqena je depe{a PSUP SAP Vojvodine kojom smo obave{teni da [e{eq Vojislav ima nameru da napi{e novo pismo (izvor saradnik), koje bi se ovog puta odnosilo na Tita. Istakao je da ovo pismo nije u potpunosti pripremio, da oko wega jo{ uvek ima nekih razmi{qawa, ali je mi{qewa da bi ga mogao zapo~eti u stilu: “Nameravao sam ranije da ti po{aqem pismo, ali po{to mi je nepoznata tvoja adresa, hteo sam da ga po{aqem po Hamdiji, koji mi pobeè, pa }u ti isto poslati po Dolancu”. U toku razgovora [e{eq se interesovao za Borisavqevi} Radomira, ~lana “Srpske nacionalne akademije” u Torontu. D-6894 od 15. 7. 1988. godine RSUP SRS je informisan da je Vojislav [e{eq napisao otvoreno pismo Bo{ku Kruni}u, a vi{e primeraka ovog pisma poslao je jednom broju svojih istomi{qenika. Dopisom sp. 4122 od 18. 7. 1988. godine Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu obave{teno je da je Vojislav [e{eq napisao otvoreno pismo Bo{ku Kruni}u. D-7005 od 18. 7. 1988. godine RSUP SRS da prosledi RSUP SR Crne Gore je obave{ten da je Vojislav [e{eq otputovao iz Beograda 16. 7. 1988. godine autobusom za Herceg Novi na odmor zajedno sa Jadrankom @ivkovi} i traèno je operativno pokrivawe [e{eqa za vreme wegovog boravka na odmoru. D-9546 od 15. 8. 1988. godine (USDB D-8037) od strane RSUP SRS prosle|ena je depe{a RSUP SR BiH, kojom nas informi{u da, prema obave{tewu SID SSIP-a, Radovi} \or|e, ekstremista iz Achena, SR Nema~ka, poslao je po jednom svom Hercegovcu 480 DM [e{eq Vojislavu. Operativnim putem do{lo se do saznawa da na podru~ju Hercegovine boravi Parovi} Mi{o, te se traì da se operativno pokrije eventualni kontakt Parovi}a sa [e{eqem. D-8037 od 19. 8. 1988. godine RSUP-u SRS je odgovoreno da [e{eq 13. i 14. 8. 1988. godine nije kontaktirao sa Parovi} Mi{om iz Nevesiwa, koji se nalazi na privremenom radu u SR Nema~koj. D-9815 od 24. 8. 1988. godine (USDB D-8259) od strane RSUP SRS prosle|ena nam je depe{a RSUP SR BiH da su registrovali kontakt [e{eq Vojislava sa majkom Danicom da narednih dana namerava da se preseli. Dopisom sp. 5105 od 8. 9. 1988. godine od OSDB Vaqevo traèna je provera podataka za Milo{a Trifunovi}a, vlasnika vozila kojim je u vi{e navrata prevoèna hartija za {tampawe i kwige Vojislava [e{eqa. D-46-up/213-30/88-07/2 od 14. 9. 1988. godine (USDB D-9038) od strane GSUP Beograd obave{teni smo da je re{ewem Okru`nog javnog tuìla{tva u Beogradu broj ut-29/88 od 12. 9. 1988. godine privremeno zabraweno u celosti rasturawe kwige “Osvajawe slobode” Vojislava [e{eqa, koji se javqa kao autor, izdava~ i {tampar, jer se u istoj nanosi povreda ugleda 940

SFRJ i iznose neistine koje mogu uznemiriti javnost. Ukoliko se neke kwige prona|u, treba ih oduzeti privremeno uz potvrdu i dostaviti GSUPu Beograd. D-11246 od 23. 9. 1988. godine (USDB D-9634) od strane RSUP SR prosle|ena je depe{a OSDB Smederevo kojom nas obave{tavaju da }e Petar Milatovi}, emigrant u Be~u, po svom poverqivom ~oveku, koji nesmetano legalno dolazi u Jugoslaviju, poslati kompromituju}i materijal i dokumenta prikupqena u Be~u iz biblioteke i drugih izvora, koja se odnose na aktivnost i rad predsednika Tita i KPJ, za period 1941. godine. Pomenuti materijal je fotokopiran od strane Milatovi}a na formatu A-4 i sadrì oko 40 stranica. Milatovi} je ovo prikupio po nalogu i dogovoru sa Vojislavom [e{eqem, kome je materijal potreban za objavqivawe istine o Titu i komunistima. Milatovi} smatra da bi, ukoliko bi lice koje materijal prenosi preko granice bilo uhva}eno, bilo osu|eno najmawe na 5 godina. Dokumenta }e [e{equ biti uru~ena 24. 9. 1988. godine D-9706 od 30. 9. 1988. godine od OSDB Vaqevo je traèna provera podataka za ôtri} Aleksandra. D-10930 od 22. 10. 1988. godine RSUP SRS je obave{ten da po zavr{enom istupawu Vojislava [e{eqa sa referatom “Debrozovizacija dru{tvene svesti kao rezultat preispitivawa vladaju}ih sistema ideolo{kih i politi~kih vrednosti”, u kome je grubo “nasrnuo” na lik i delo pokojnog predsednika Tita, ve}ina posetilaca nije ni htela da polemi{e o istom, dok su Ilija Moqkovi} i Gordan Jovanovi} napustili skup. Napu{taju}i skup, Moqkovi} je izrazio veliko neslagawe i ogor~enost zbog [e{eqevog istupawa, dodaju}i da }e ovaj, po wegovim re~ima, nepromi{qeni potez Izvr{nog odbora Filozofskog dru{tva Srbije, baciti veliku qagu na samo dru{tvo, a ne na [e{eqa. Tako|e, prate}i komentare ostalih, do{lo se do saznawa da su Kosta âvo{ki i Triva In|i} pomenuto istupawe ocenili kao proma{aj. Po{to je In|i} istupawu dao nivo napisa iz “Ve~erwih novosti”, âvo{ki je dodao da je [e{eq “obi~na prosta~ina” i da je potpuno neobrazovan. Ina~e, istupawe [e{eqa je fonodokumentovano. D-11075 od 25. 10. 1988. godine RSUP SR je obave{ten da su 25. 10. 1988. Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu podnete krivi~ne prijave protiv [e{eq Vojislava i Vuka Dra{kovi}a. D-11219 od 27. 10. 1988. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav [e{eq 24. 10. 1988. godine ustupio 190 primeraka svojih kwiga Zoranu Ampevskom, akviziteru, radi prodaje. [e{eq je ustupio slede}e kwige: “Sumrak iluzija”, “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”, “Suo~avawe sa samoupravqawem”, “Pravo na istinu”, “Vreme preispitivawa”, “Marksisti~ki koncept naoruànog naroda” i “Osvajawe slobode”. [e{eq je Ampevskom dao 40 primeraka kwige “Osvajawe slobode”, koja je odlukom Vrhovnog suda SR Srbije trajno zabrawena za rasturawe, a u dostavnici je ovu kwigu potpisao ispod naslova “Vreme preispitivawa”. Ampevski je ove kwige, sem po 5 primeraka od svake koje je zadrào za sebe, ustupio Vladimiru Vasi}u, koji je navedene kwige prodavao na svom {tan941

du u hali IXIV na sajmu kwiga u Beogradu. Dana 26. 10. 1988. godine organi GSUP-a zaplenili su 34 primerka kwige “Osvajawe slobode” od Vladimira Vasi}a na wegovom {tandu u hali XIV beogradskog sajma. D-11413 od 1. 11. 1988. godine RSUP-u SRS – OSDB Vaqevo traèna je provera podataka za Aleksandra i Zorana ôtri}a. D-11844 od 11. 11. 1988. godine od RSUP SRS je traèno da ponovo od RSUP SR BiH traè stav i mi{qewe o eventualnom izdavawu PI Vojislavu [e{equ. Stav je potreban po{to je [e{eq uloìo àlbu na zabranu za izdavawe putne isprave i vodi upravni spor pred Vrhovnim sudom SR Srbije. (potpis redigovan)

CCCXIV Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbija Slu`ba dràvne bezbednosti Sp. br. 151/1 6. 1. 1989. godine Beograd, Kneza Milo{a 103 Upravi Slu`be dràvne bezbednosti za grad III sektoru – Beograd U prilogu akta dostavqamo vam kopiju pisma Ivkovi} @ivote, ekstremnog emigranta iz SAD (redigovano) upu}eno Vojislavu [e{equ, kwièvniku iz Beograda. Na~elnik II sektora (potpis redigovan) *** îkago, 8. oktobra 1988. godine Po{tovani gospodine [e{equ, Va{e ceweno pismo primio sam poodavno, ali na isto nisam bio u mogu}nosti da odgovorim iz zdravstvenih razloga. Naime, bio sam u bolnici radi operacije bruha. Posle operacije ispostavilo se da imam problem sa mokrewem. Lekarska konstatacija: zadebqawe prostate, pa posle nedequ dana hajde ponovo na operaciju prostate. Po izlasku iz bolnice bio sam neko vreme na oporavku ku}i, ali nekako o{amu}en, a potom hajde ponovo na posao, ali sad novi problem, pored osigurawa, tro{kove le~ewa snosi i osiguranik, pa navalili doktori sa ra~unima, pa nikad kraja. Ovde se moè i zaraditi i u{tedeti, naravno ako se bude skroman i ako posluì zdravqe, jer za 2-3 meseca le~ewa moète da spiskate {to ste ~itav ìvot {tedeli. Zna~i, treba se moliti Bogu za dobro zdravqe i ~uvati se kao druge kuge od 942

advo ka ta, jer te dve pro fe si je u Ame ri ci su vam naj ne mi lo srd ni je guli ko è. Iz Va{eg cewenog pisma vidim da ste puno zauzeti, ali to vidim i iz na{e emigrantske {tampe ovde, a sve to potvr|uje i NIN i “Kwièvne novine”, pa se i iz ostalih novinskih izve{taja vidi i da puno putujete, jer je sada tamo i puno demonstracija. Ako, hvala Bogu da se i Srbi, pa ako makar i komunisti, krajwe je vreme da se najzad opamete, jer je u toj nesre}noj drugoj Jugoslaviji sve se udruìlo protivu Srba, vaqda zato {to su Srbi temeq i prve i druge Jugoslavije. Moje je mi{qewe da bez jake Srbije nema ni jake Jugoslavije. êstitam i Slobodanu Milo{evi}u na wegovim hrabrim potezima da najzad i kroz partiju brani srpske interese i kamo lepe sre}e da bi nam dragi Bog dao da on bude pametan i dalekovid ~ovek. Od mojih skromnih mogu}nosti {aqem vam ~ek br. 353810 na iznos od pedeset ameri~kih dolara, da Vam olak{am tro{kove putovawa po raznoraznim mitinzima i demonstracijama, pa sam i na neke svoje prijateqe i poznanike apelovao da to isto u~ine i dao im va{u cewenu adresu. @ele}i vam svaku sre}u i dobro zdravqe od Gospoda Boga, primite moje srda~ne i bratske pozdrave. Srda~no Va{, @ivota Ivkovi}

CCCXV USDB Beograd V odeqewe Pogledati bele{ku od 17. 2. 1992. godine o materijalima koji nedostaju iz dosijea (Napomena: Bele{ka se nalazi u kwiyi “Policijsli dosije, drugi deo”, op. red) Socijalisti~ka Republika Bosna i Hercegovina Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbjednosti II uprava – Sarajevo Broj: 179/1 Dana 10. januara 1989. godine SSUP SDB II uprava RSUP SR Srbije SDB II sektor, Beograd Predmet: Kopije materijala, dostavqaju se. Veza: Radni dogovor odràn 5. 1. 1989. godine u II upravi SSUP-a SDB. U prilogu vam, shodno radnom dogovoru u II upravi SDB SSUP-a, od 5. 1. 1989. godine, dostavqamo fotokopije materijala koje su razmjenili Bo943

ì} Mile i [e{eq Vojislav posredstvom na{eg saradnika “Vasko” u decembru 1987. godine i avgustu 1988. godine Priloga: 23. (potpis redigovan)

CCCXVI SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti S. pov. broj 646/2 Beograd, 16. 1. 1989. godine Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije Slu`ba dràvne bezbednosti – III sektor – Beograd Predmet: Vojislav [e{eq, dostava podataka. Veza: Na{a depe{a br. 28676/1 od 29. 12. 1988. godine. U prilogu dostavqamo izve{taj SID – SSP-a br. 114 od 11. januara 1989. godine u vezi rasturawa pamfleta Vojislava [e{eqa me|u pripadnicima ~etni~ke emigracije u SAD. Imaju}i u vidu sve u~estalije glasine me|u ~etni~kom emigracijom o odlasku Vojislava [e{eqa u SAD, odnosno Australiju, za {ta se prikupqaju i nov~ana sredstva, kao i pritiske kojima su zbog uskra}ivawa izdavawa putne isprave Vojislavu [e{equ izloèna i na{a DKP – nedavno se u vezi toga obratio na{em ambasadoru u Be~u biv{i ministar inostranih poslova Austrije Jankovi~ – a u ciqu upoznavawa SSIP-a sa aktuelnim stawem u vezi putne isprave Vojislava [e{eqa, molimo da nas obavestite da li su u wegovom slu~aju iskori{}eni svi pravni lekovi, odnosno da li se, kada i kome on àlio zbog uskra}ivawa izdavawa putne isprave. Prilog: kao u tekstu

Na~elnik Uprave (potpis redigovan)

CCCXVII SFR Jugoslavija 25. januar 1989. godine Savezni sekretarijat za inostrane poslove Str. pov. br. 114 Slu`ba za istraìvawe i dokumentaciju Savezni sekretarijat za unutra{we poslove – Slu`ba dràvne bezbednosti – III uprava – Beograd Predmet: Vojislav [e{eq, podaci. Veza: Na{ br. 492/2 od 22. 11. 1988. godine Prema saznawima na{eg predstavni{tva u Wujorku, u raskolni~koj pro~etni~koj crkvi “Sveto vaznesewe gospodwe” u Elizabetu, Wu Yersi, za 944

vreme proslave Draìnog dana”, 18. 12. 1988. godine, kao i nedequ dana kasnije (25. 12. 1988. godine), prisutnima su deqeni pamfleti autora Vojislava [e{eqa. Prvi pamflet “Pamfletistika” sadrì govor Vojislava [e{eqa povodom wegovog prijema u Udruèwu kwièvnika Srbije (30. 9. 1988. godine) i drugi “Debrozovizacija dru{tvene svesti kao rezultat preispitivawa vladaju}eg sistema ideolo{kih i politi~kih vrednosti”, u stvari referat sa skupa “Filozofija, politika i vrednosti” (21. 10. 1988. godine). Na~elnik II uprave (potpis redigovan)

CCCXVIII Socijalisti~ka Republika Srbija Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Uprava za strance, pograni~ne i upravne poslove 03 broj: 27-351/87 30. 1. 1989. godine Beograd, Kneza Milo{a 103 Slu`bi dràvne bezbednosti – III sektor Ovde Veza: Va{ dopis Str. pov. broj 14523/1 od 28. 10. 1988. godine U prilogu dostavqamo fotokopiju (redigovano) broj 275/88 od 7. 12. 1988. godine. Navedenom presudom uvaèn je zahtev [e{eq Vojislava za vanredno preispitivawe sudske odluke, a presuda Vrhovnog suda SR Srbije U broj 1331/87 od 26. 1. 1988. godine preina~ena tako {to se tu`ba uvaàva i poni{tava re{ewe RSUP-a SR Srbije broj 27-351/87 od 19. 11. 1987. godine. U obrazloèwu presuda Savezni sud navodi da se u odsustvu kompletnih spisa predmeta ne moè sa sigurno{}u oceniti zakonitost osporenog re{ewa, odnosno da li u konkretnom slu~aju postoje razlozi koji bi predstavqali smetwu za izdavawe putne isprave, a koji su propisani ~lanom 43, stav 1, ta~ka 6 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ. Na osnovu dostavqenih spisa predmeta sud smatra da se ne moè zakqu~iti da postoje smetwe iz pomenute odredbe Zakona. Napomiwemo da smo Saveznom sudu dostavili sve spise predmeta sa kojima smo raspolagali, ukqu~uju}i i one koje smo od vas dobili. Navode iz va{e informacije u vezi podno{ewa krivi~ne prijave sud je imao u vidu i na{ao da bi isti mogli biti razlog za odbijawe zahteva za izdavawe putne isprave jedino u slu~aju da su ispuweni svi uslovi propisani ~lanom 43, stav 1, ta~ka 1 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ (“Putna isprava se ne}e izdati, rok vaèwa putne isprave se ne}e produìti, niti }e se viza izdati licu: 1) protiv koga je doneseno re{ewe o sprovo|ewu istrage ili podignuta optu`nica bez sprovo|ewa istrage na osnovu ~lana 160, stav 6 Zakona o 945

krivi~nom postupku, odnosno data saglasnost istra`nog sudije za podizawe optu`nice bez sprovo|ewa istrage na osnovu ~lana 160, stav 2 Zakona o krivi~nom postupku – ako to zahteva nadle`ni sud ili javni tuìlac”). Saglasno ~lanu 62 i 63 Zakona o upravnom sporu, du`ni smo da uvaàvaju}i pravno shvatawe i postupaju}i po primedbama datim u presudi, umesto poni{tenog, donesemo drugi upravni akt. Molimo da jo{ jednom razmotrite ~iweni~no stawe u vezi uskra}ivawa prava na izdavawe putne isprave [e{eq Vojislavu i obavestite nas da li je po ovoj upravnoj stvari meritorno odlu~iti i odobriti izdavawe putne isprave ili predmet vratiti prvostepenom organu na ponovni postupak, u kom slu~aju je potrebno da nam u smislu datih primedbi suda dostavite nove ~iwenice.

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: srpski ekstremizam Autor: Savezni sud Datum pisawa: 7. 12. 1988. godine Primedbe, napomene i sli~no: Fotokopija presude Saveznog suda UISS broj 275/88. Prilog: 1 (strana – 2) (potpis redigovan) Savezni sud Uiss broj: 275/88 Beograd U ime naroda Savezni sud u ve}u sastavqenom od sudija dr Mirjane Kolak, kao predsednika ve}a, dr Rafaele Cijana, Ilije Durbabe, Taipa Taipi i Miladina Tomovi}a, kao ~lanova ve}a, uz sudelovawe vi{eg sudskog savetnika Marijane Tafra-Mirkov, kao zapisni~ara, re{avaju}i po zahtevu za vanredno preispitivawe sudske odluke (~lan 20 Zakona o upravnim sporovima) koji je uloìo Vojislav [e{eq iz Zemuna, koga zastupa Slobodan Popovi}, advokat iz Beograda, ul. Majke Jevrosime br. 8, protiv presude Vrhovnog suda Srbije U broj 1331/87 od 26. januara 1988. godine, kojom je odbijena wegova tu`ba protiv re{ewa Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove SR Srbije u Beogradu 03 br. 27-351/87 od 19. novembra 1987. godine, u predmetu izdavawa putne isprave, u nejavnoj sednici od 7. decembra 1988. godine, doneo je slede}u presudu: Zahtev se uvaàva, a presuda Vrhovnog suda Srbije U br. 1331/87 od 26. januara 1988. godine se preina~uje tako {to se tu`ba uvaàva i poni{tava re{ewe Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove SR Srbije u Beogradu 03 br. 27-331/87 od 19. novembra 1987. godine. Obrazloèwe: Osporenim re{ewem odbijena je, kao neosnovana, àlba tuìoca uloèna protiv prvostepenog re{ewa kojim je odbijen zahtev 946

tuìoca za izdavawe putne isprave, jer je utvr|eno da na strani tuìoca stoje smetwe iz ~lana 43, stav 1, ta~ka 6 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ (“Slu`beni list SFRJ”, br. 30/79). Re{avaju}i po àlbi, tuèni organ je na{ao da je pravilno postupio prvostepeni organ kada je odbio zahtev tuìoca za izdavawe putne isprave, te da se, saglasno odredbi ~lana 43, stav 5 pomenutog zakona ne moraju dati razlozi za odbijawe zahteva, odnosno àlbe tuìoca. Odlu~uju}i, u upravnom sporu, po tu`bi tuìoca protiv drugostepenog re{ewa, Vrhovni sud Srbije je na{ao da je osporeno re{ewe pravilno i zasnovano na zakonu, te da saglasno odredbi ~lana 43, stav 5 zakona, budu}i da je osporeno re{ewe doneto na osnovu ta~ke 6, stav 1, ~lana 43 Zakona, tuèni organ nije morao da navede razloge kojima se rukovodio prilikom odlu~ivawa. Osporavaju}i, zahtevom za vanredno preispitivawe, presudu Vrhovnog suda Srbije, tuìlac je, izme|u ostalog, naveo da je prilikom odlu~ivawa po wegovom zahtevu za izdavawe putne isprave, tj. prilikom re{avawa po podnetim pravnim sredstvima povre|en zakon na wegovu {tetu, kao i prava data Ustavom. Posebno je istakao da ovla{}ewe nadle`nih organa, kada re{avaju po zahtevu stranke, da odluku mogu zasnovati na slobodnoj oceni dokaza ne podrazumeva oslobo|ewe od obaveze tih organa da dokaù postojawe razloga na osnovu kojih je doneta odluka. Predloìo je da Savezni sud zahtev uvaì, a osporene odluke poni{ti. Izja{wavaju}i se na navode zahteva tuèni organ je, u odgovoru, naveo da osporenim re{ewem nije povre|en zakon na {tetu tuìoca, {to je u svojoj odluci utvrdio i Vrhovni sud Srbije, te je predloìo da Savezni sud zahtev za vanredno preispitivawe odbije kao neosnovan. Postupaju}i, u prethodnom postupku, po podnetom zahtevu tuìoca, Savezni sud je saglasno odredbi ~lana 48, stav 2 Zakona o upravnim sporovima podneti zahtev dostavio na odgovor tuènom organu, te je na osnovu odredbe stava 3, ~lana 48 istog zakona zatraìo dostavu svih spisa predmeta ove upravne stvari. Razmatraju}i navode zahteva, te razloge osporenih odluka, a u odsustvu kompletnih spisa predmeta ove upravne stvari, koji ni na ponovno traèwe suda nisu dostavqeni, Savezni sud nalazi da se ne moè sa sigurno{}u oceniti zakonitost osporenog re{ewa sa stanovi{ta da li u konkretnom slu~aju na strani tuìoca stoje smetwe propisane ~lanom 43, stav 1, ta~ka 6 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ koje predstavqaju razlog za odbijawe zahteva tuìoca za izdavawe putne isprave. Ovo zbog toga {to se iz tako dostavqenih spisa i osporenih odluka ne moè zakqu~iti koje su to smetwe. Navode tuènog organa u vezi podno{ewa krivi~ne prijave, ovaj sud je imao u vidu, pa nalazi da bi ovi mogli biti razlog za odbijawe zahteva tuìoca jedino u slu~aju da su ispuweni svi uslovi propisani ~lanom 45, stav 1, ta~ka 1 Zakona o putnim ispravama dràvqana SFRJ, me|utim, o ovome se tuèni organ nije posebno izja{wavao, pa se i ne moè oceniti da je i ovo bio razlog za odbijawe zahteva tuìoca. 947

Sledstveno napred iznetom, a na osnovu ~lana 20 i 50 Zakona o upravnim sporovima, odlu~eno je kao u izreci. U Beogradu, 7. decembra 1988. godine. Zapisni~ar, Marijana Tafra-Mirkov, s.r.

Predsednik ve}a, Dr Mirjana Kolak, s.r.

CCCXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 8. 2. 1989. godine

Izvod (redigovano) (redigovano) se do{lo do pouzdanih saznawa da je Aleksandar ôtri} u kontaktu sa Vojislavom [e{eqem, koji povremeno dolazi kod ôtri}a u stan, a ôtri} preko svog telefona i adrese prima poruke drugih lica za [e{eqa i iste mu prenosi. Tako je u dva navrata preneo poruke Svetlane Vasovi} za [e{eqa, a sama Svetlana je izjavila da kad neko ho}e da ugovori sastanak sa [e{eqem ili da mu prenese poruku, da bi to trebalo da uradi preko ôtri}a po{to }e tako najbrè i najsigurnije sti}i do [e{eqa. Pored toga, ôtri} je u kontaktu i sa Miroslavom Vi{i}em i Milovanom Brki}em. (redigovano) Izvod sa~inila (potpis redigovan)

CCCXX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0399 9. 2. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o razgovoru obavqenim sa saradnikom (redigovano) Dana 2. 2. 1989. godine na na{u inicijativu obavili smo razgovor sa saradnikom (redigovano). Tom prilikom, izvor nas je informisao da je Vojislav [e{eq (OO po gra|anskoj desnici u USDB) konkurisao na radno mesto u Institutu za uporedno pravo i da mu je nakon toga re{ewem Instituta saop{teno da se odbija wegova molba za zaposlewe. Po navodima izvora, Vojislav [e{eq je podneo tu`bu Sudu udruènog rada na pomenuto re{ewe. 948

Zatim je dodao da je navedeno re{ewe, pravno gledano, lo{e ura|eno, tako da postoje realni izgledi da ga Vojislav [e{eq obori na sudu, i da se ipak zaposli na Institutu za uporedno pravo. Izvor nas je potom informisao da je pomenuto re{ewe sro~ila Lidija Basta (redigovano) i da smatra da ona nije namerno time ostavila mogu}nost Vojislavu [e{equ da na sudu ostvari svoju nameru i zaposli se na Institutu za uporedno pravo, ve} da se radi o wenoj nestru~nosti. Napomena: Izvor je instruisan da i daqe prati situaciju na Institutu za uporedno pravo, vezanu za nameru Vojislava [e{eqa da se u wemu zaposli, i da nas o svemu blagovremeno informi{e.

CCCXXI 9. 3. 1989. godine Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Upravi Slu`be dràvne bezbednosti za grad Beograd Va{ dopis Sp. 5857 od 20. 10. 1989. godine, izve{tavate se da je Savezni sud poni{tio na{e re{ewe i odobrio izdavawe putne isprave [e{eq Vojislavu. Molimo vas, obavestite SDB – Centar Sarajevo. [e{eq Vojislavu smo dana 8. 3. 1989. godine odobrili izdavawe putne isprave. Za na~elnika odelewa Nikola Zeli}

CCCXXII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0401 14. 3. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o istupawu Vojislava [e{eqa na vanrednoj Skup{tini UKS-a Vanredna Skup{tina Udruèwa kwièvnika Srbije odràna je 4. 3. 1989. godine u sali Narodne biblioteke Srbije u Beogradu (o tome smo ranije u vi{e navrata informisali – napomena operativnog radnika). Pored ostalih, na vanrednoj Skup{tini UKS-a govorio je i Vojislav [e{eq (OO u USDB Beograd po gra|anskoj desnici). U svom izlagawu [e{eq je, pored ostalog, naveo da je srpski narod sam kriv za svoju sudbinu zbog “svoje dobrodu{nosti”, te da su srpski politi~ari i narod napravili tri velike gre{ke, i to 1914. godine, kada su u{li u sastav Jugoslavije, zatim 1941. godine i 1945. godine, kada su “podlegli ideolo{kom monizmu i monolitizmu”. 949

U nastavku izlagawa [e{eq je rekao da “zaboravqamo da je usta{ki pokret do 1943. godine imao ogromnu podr{ku hrvatskog naroda i kako su Nemci 1941. godine do~ekani u Zagrebu”, te da su italijanska i nema~ka dràva odgovarale za fa{izam, iako je i u wima bilo pripadnika antifa{isti~kog pokreta, a da Hrvatska ne samo da nije ka`wena, ve} je posle rata dobila i teritorije koje joj nikada nisu pripadale. Dodao je i to da su posle rata usta{ki zlo~ini u Hrvatskoj zata{kavani. Tako|e, naveo je [e{eq u nastavku, i Albanci su posle rata nagra|eni za saradwu sa okupatorom, iz ~ega je zakqu~io “da se antisrpstvo isplati”. [e{eq je zatim istakao da perspektivu Jugoslavije i Srbije vidi u parlamentarnoj demokratiji i vi{epartijskom sistemu, “ali ne ovakvom kakav se zagovara u Hrvatskoj i Sloveniji”, te da je srpskom narodu Jugoslavija potrebna, ali ne po svaku cenu. Zaloìo se potom za “rehabilitaciju svih Srba koji su progoweni zbog svojih politi~kih ideja”. Izneo je i to da Jugoslavija primewuje i metode dràvnog terorizma za ostvarivawe svojih politi~kih ciqeva, te da je tako organizovana “otmica” Vlade Dap~evi}a iz Rumunije i Milete Perovi}a “uz pomo} mafije”. Predloìo je da se “u Titov grob ubace svi oni koji se zaklawaju iza wega i sluè se wegovim imenom”. Na kraju svog izlagawa podrào je predlog Zdenke A}in da Udruèwe kwièvnika Srbije bude kolektivni izdava~ dela Salmana Ru`dija, engleskog pisca koga je Homeini osudio na smrt zbog dela “Satanski stihovi”. Naveo je da ukoliko UKS ne prihvati taj predlog, da }e ovu kwigu izdati sam, kao privatni izdava~, uz sve eventualne posledice tog ~ina. U toku izlagawa od strane dela prisutnih prekidan je aplauzima.

CCCXXIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0342 16. 3. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak je odràn 9. 3. 1989. godine na na{u inicijativu. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice. Izvor nam je u razgovoru rekao da je zadwih dana Vojislav [e{eq u vi{e navrata dolazio u RO “Metalservis”, gde je kontaktirao sa Miodragom 950

Skuli}em. Prilikom boravka u “Metalservisu”, [e{eq je po ceni od 30.000 dinara prodavao radnicima ove RO svoju kwigu “Pledoaje za demokratski ustav”, koja je ina~e re{ewem Okru`nog suda u Beogradu zabrawena za rasturawe. Izvor nam je daqe rekao da je [e{eq kontaktirao i sa nekoliko drugih radnika “Metalservisa”, te da bi po dolasku u ovu RO, zajedno sa Skuli}em, odlazio u kancelariju Boè Dimitrijevi}a, gde bi se vodio razgovor o izvoru nepoznatim temama. Ina~e, po re~ima izvora, u zadwe vreme je primetno intenzivnije kontaktirawe Miodraga Skuli}a i Boè Dimitrijevi}a. Izvor je jo{ rekao da je Miodrag Skuli} po~eo u zadwe vreme da vi{e komentari{e politi~ku situaciju u zemqi i da iznosi neke svoje stavove o woj, za razliku od ranijeg perioda, kada je uglavnom govorio o ekonomskom aspektu krize u Jugoslaviji. Tako je, po re~ima izvora, Skuli} komentarisao da se moè “i bez Slovenije i Hrvatske ukoliko one ne èle da budu u Jugoslaviji”. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici; Miodrag Skuli} – (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB (redigovano) V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) Sa izvorom je dogovoreno da nas i ubudu}e blagovremeno informi{e o svim bezbednosno interesantnim zapaàwima. Operativni radnik (potpis redigovan)

CCCXXIV 20. 3. 1989. godine Informacija Dana 4. 3. 1989. godine, u sali Narodne biblioteke Srbije, u vremenu od 10.30 do 17.30 ~asova, odràna je vanredna Skup{tina Udruèwa kwièvnika Srbije. Vojislav [e{eq je u svom izlagawu, pored ostalog, naveo da zaboravqamo da je usta{ki pokret do 1943. godine imao ogromnu podr{ku hrvatskog naroda i to kako su Nemci 1941. godine do~ekani u Zagrebu. Dodao je da su italijanska i nema~ka dràva odgovarale za fa{izam, iako je i u wima bilo pripadnika antifa{isti~kog pokreta, a da Hrvatska ne samo da nije ka`wena, ve} je posle rata dobila i teritorije koje joj nikada nisu pripadale, te da su posle rata usta{ki zlo~ini u Hrvatskoj zata{kavani. Tako|e je naveo da su i Albanci posle rata nagra|eni za saradwu sa okupatorom, iz 951

~ega je zakqu~io da se “antisrpstvo isplati”. [e{eq se tako|e zaloìo za rehabilitaciju “svih Srba koji su progoweni zbog svojih politi~kih ideja”. Naveo je i to da Jugoslavija primewuje i metode dràvnog terorizma za ostvarivawe svojih politi~kih ciqeva, i to pod neposrednim rukovodstvom Staneta Dolanca koji, kako je istakao, upravqa svim obave{tajnim slu`bama u zemqi. Kao “ilustraciju” navedenog, izneo je da je Mileta Perovi} kidnapovan u inostranstvu uz pomo} mafije, a da je Vlada Dap~evi} “otet” u Rumuniji. Pored toga, predloìo je da se “u Titov grob ubace svi oni koji se zaklawaju iza wega i sluè se wegovim imenom”. Vuk Dra{kovi} je u svom izlagawu govorio o neophodnosti stvarawa “srpskog nacionalnog programa”. U svom izlagawu je, pored ostalog, rekao da su Srbija i Crna Gora jo{ u toku rata svedene na granice pre Kumanova “da bi narednih decenija u kroja~nici Briona bile jo{ vi{e obogaqene”. Naveo je i to “da su interesi srpskog naroda bili iznevereni u prvoj Jugoslaviji, da smo osaka}eni u drugoj, avnojevskoj, i sasvim pogaèni i ponièni u tre}oj, brionskoj Jugoslaviji” (u prilogu dostavqamo integralni tekst Dra{kovi}evog izlagawa objavqenog u “Kwièvnim novinama” br. 772 od 15. 3. 1989. godine). Molimo vas da nam dostavite va{ stav i mi{qewe da li u gore navedenim izlagawima Vojislava [e{eqa i Vuka Dra{kovi}a ima elemenata za krivi~no gowewe, kao i va{ stav u vezi ranije podnetih krivi~nih prijava protiv Vojislava [e{eqa i Vuka Dra{kovi}a.

CCCXXV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0298 22. 3. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 18. 3. 1989. godine na inicijativu izvora. Operativna veza je angaòvana na pra}ewu vi{e lica koja deluju sa birokratsko-etatisti~kih pozicija i pozicija gra|anske desnice. Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na Vojislava [e{eqa, OO po gra|anskoj desnici u USDB za Beograd. Dana 18. 3. 1989. godine, Vojislav [e{eq je posetio na{eg izvora na radnom mestu. Tom prilikom, [e{eq je rekao da je dobio putnu ispravu i da namerava uskoro da putuje u SAD. U vezi toga je rekao da je kupio preko “jednog poznanika” veoma jeftino povratnu avionsku kartu i to za “samo 400 952

miliona starih dinara”. [e{eq }e, prema sopstvenim re~ima, do Frankfurta putovati JAT-ovim avionom, a od Frankfurta }e avionom PANAM-a da putuje do îkaga. U îkagu treba da bude 22. 3. 1989. godine oko 16.00 ~asova. Nakon toga, [e{eq je zamolio na{eg izvora da mu sa slu`benog telefona pozove slede}e brojeve u SAD: 991216842277 i 9912166596457, i u [vajcarskoj broj 99141369824. Na prvom telefonskom broju u SAD niko se nije odazvao, a na drugom telefonskom broju [e{eq je rekao da izvor traì Radivojevi}a. Nakon {to se Radivojevi} javio, [e{eq je uzeo slu{alicu. Izvor je iz wihovog razgovora ~uo da [e{eq stiè u îkago kod Radivojevi}a 22. 3. 1989. godine u 16.00 ~asova. Nakon obavqenog telefonskog razgovora, [e{eq je rekao da je ovih dana traìo u ambasadi Australije vizu i da ga je primio ambasador Australije na razgovor. S obzirom da se viza za Australiju ~eka oko mesec dana, [e{eq je traìo da mu se viza izda za nekoliko dana, kako bi mogao iz SAD direktno da otputuje u Australiju. Prema [e{eqevim re~ima, ambasador mu je obe}ao da }e ga otpravnik poslova ambasade primiti naredni dan i uru~iti mu vizu. Navodno, ju~e ga je otpravnik poslova zvao i zakazao mu da do|e sutra u wegovu kancelariju po vizu. U vezi toga, [e{eq je ispri~ao izvoru da }e prvo otputovati u SAD, da }e posetiti nekoliko gradova kao gost na{ih iseqenika, zatim da }e iz SAD otputovati u Kanadu gde }e, tako|e, posetiti vi{e gradova, a nakon toga ponovo }e se vratiti u SAD. Iz SAD }e otputovati u Australiju i iz Australije namerava da se vrati u zemqu do 6. 6. 1989. godine, jer “svakako èli da prisustvuje proslavi Kosovske bitke”. Na pitawe izvora o ~emu }e da drì predavawa u SAD i Kanadi, [e{eq je rekao da }e “svugde govoriti istinu o na{em reìmu, ali o predsedniku Predsedni{tva CKS ne}u ni{ta lo{e da kaèm. On je i tamo postao popularan”. III. Podaci o merama i radwama SDB Planom predvi|ene mere i radwe prema Vojislavu [e{equ i daqe se preduzimaju. Sa operativnom vezom je obavqen informativni razgovor. IV. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Izvor }e se, prema dogovoru, pre odlaska [e{eqa u SAD jo{ jednom videti sa wim.

CCCXXVI USDB Beograd V odelewe Pogledati bele{ku od 17. 2. 1992. godine o materijalima koji nedostaju iz dosijea (Napomena: Bele{ka se nalazi u kwiyi “Policijsli dosije, drugi deo”, op. red) 953

Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0348 7. 4. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o izvr{enom poja~anom carinskom pregledu Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u USDB) Dana 23. marta 1989. godine izvr{en je, na aerodromu “Beograd”, poja~an carinski pregled prtqaga Vojislava [e{eqa prilikom wegovog putovawa za SAD (îkago). O namerama i razlozima putovawa blagovremeno smo informisali – napomena operativnog radnika. Prilikom carinskog pregleda nije prona|en bezbednosno-interesantan materijal. Napomena: Primenom navedene mere kod Vojislava [e{eqa je prona|ena vaè}a potvrda o izno{ewu deviznih sredstava iz Jugoslavije. (potpis redigovan)

CCCXXVII SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za inostrane poslove Str. pov. br. (ne~itko) Slu`ba za istraìvawe i dokumentaciju Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti – III uprava – Beograd Predmet: Vojislav [e{eq, put u SAD i Kanadu Veza: Va{ str. pov. br. 6656/1 od 21. 3 1989. godine 1. Prema saznawima na{eg predstavni{tva u Torontu, Vojislav [e{eq }e boraviti u Kanadi od 5. do 10. ovog meseca, a doma}ini su Rade Borisavqevi}*) i @ivko Api}. Vojislav [e{eq }e 5. ovog meseca odràti predavawe u Vinsdoru, 7. ovog meseca u Torontu, a 9. ovog meseca u Hamiltonu. Organizator ovih predavawa je Vladan Vasiqevi}.**) 2. Tako|e su mu zakazana predavawa u Klivlendu,***) i to: 15. ovog meseca u prostorijama Ameri~ke pravoslavne crkve, a 16. ovog meseca u sali crkve “Sveto Trojstvo” u Youngstonsu (raskolnici). Predavawu }e prisustvovati, navodno, i Mateja Mateji}, direktor Hilendarske biblioteke na Ohio State Univerzity. Organizator ovih predavawa je Maro Tomi}, a pokroviteq NU “Vuk Karayi}”. Napomena SID-a: *) Rade Borisavqevi} je veoma aktivan ~lan u “raskolni~koj” SPC i ~lan organizacije SNO (Baj~eti}). Na raznim manifestacijama nosi {aj954

ka~u sa ~etni~kom kokardom i koristi svaku priliku da napada jugoslovensko rukovodstvo i raspiruje me|unacionalne sukobe i mr`wu. U SFRJ dolazi bez smetwi, te isti~e da ima brata koji, navodno, radi u policiji. **) Blagajnik SNU “Vuk Karayi}” i prijateq Vojislava [e{eqa, svojevremeno slao i finansijsku pomo}. ***) Izbor mesta predavawa je “neutralan” (Ameri~ka PC) i obezbe|uje prisustvo “raskolnika” i “federalaca” SPC.

CCCXXVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0399 14. 4. 1989. godine

Izve{taj saradnika I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak odràn 11. 4. 1989. godine na na{u inicijativu. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome je i ranije pisano. Radi se o nastojawu Vojislava [e{eqa da se zaposli na Institutu za uporedno pravo i reagovawe Lidije Baste i Zorice Ko{tunice u vezi sa tim. Izvor nas je u toku razgovora obavestio da je pred Sudom udruènog rada u Beogradu jo{ uvek u toku postupak koji je pokrenuo Vojislav [e{eq, povodom re{ewa Instituta za uporedno pravo kojim se odbija wegova molba za zaposlewe u pomenutoj instituciji. Po re~ima izvora, Institut jo{ uvek nema povratnu informaciju o toku pomenutog sudskog postupka. Pored toga, izvor nas je informisao da je pre dvadesetak dana odràna sednica Nau~nog ve}a Instituta za uporedno pravo, na kojoj je jedna od ta~aka dnevnog reda bila kadrovska politika na Institutu, gde se ponovo diskutovalo o mogu}em prijemu Vojislava [e{eqa u radni odnos. Po re~ima izvora, prisutni su bili jednoglasno protiv prijema Vojislava [e{eqa u radni odnos na Institutu za uporedno pravo, bez obzira na to kako }e Sud udruènog rada postupiti po àlbi Vojislava [e{eqa, kojom on osporava pomenuto re{ewe Instituta. Izvor nam je zatim izneo da je Lidija Basta u vezi sa tim u kontaktima sa kolegama iznosila da je slu~aj Vojislava [e{eqa o~igledan primer kako se sistem obra~unava sa svojim politi~kim protivnicima, pri ~emu se osporavaju wihova osnovna ustavna prava, odnosno pravo na rad. Me|utim, po navodima izvora, {to se ti~e zaposlewa Vojislava [e{eqa na Institutu za uporedno pravo, Lidija Basta je jedan od najve}ih protivnika, zajedno sa Zoricom Ko{tunicom, koja uglavnom po tom pitawu deli isto mi{qewe sa wom. Kako nas je izvor informisao, Lidija Basta je do sada u vi955

{e navrata isticala da ne bi trebalo omogu}iti Vojislavu [e{equ da zasnuje radni odnos na Institutu, navode}i da je pomenuti ekstreman u svojim istupawima i da zna biti veoma nekorektan sa svojim neistomi{qenicima. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti – Vojislav [e{eq (OO po gra|anskoj desnici u USDB) – Lidija Basta (redigovano) IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema Vojislavu [e{equ se primewuju neophodne operativne i operativno-tehni~ke mere radi uvida u wegovu neprijateqsku delatnost. V. Napomena, ocene i predlozi operativnog radnika Izvor nam je sugerisao da bi trebalo razmotriti i sa bezbednosnog zna~aja sagledati eventualno zaposlewe Vojislava [e{eqa na Institutu za uporedno pravo u smislu podsticawa jo{ boqeg uvida i kontrole u wegovu neprijateqsku delatnost, pri ~emu bi izvor u granicama svojih objektivnih mogu}nosti dao svoj doprinos. Potom je naveo da bi najverovatnije koriste}i svoj autoritet u Institutu, mogao uticati da se molba Vojislava [e{eqa, kojom je traìo zaposlewe, pozitivno re{i. Izvor je instruisan da i daqe prati zbivawa u Institutu za uporedno pravo u vezi sa eventualnim zaposlewem Vojislava [e{eqa i da o tome blagovremeno informi{e Slu`bu.

CCCXXIX SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti 23 S. p. broj 11222/1 Beograd, 5. 5. 1989. godine Slu`ba dràvne bezbednosti – III sektor – Beograd Predmet: Vojislav [e{eq, dostava podataka Veza: Va{a depe{a br. 4212 od 18. 3. 1989. godine Obave{tavamo vas da je Vojislav [e{eq, prema raspoloìvim podacima SSIP-a, odrào 15. aprila ove godine predavawe u prostorijama tzv. ameri~ko-pravoslavne crkve u Klivlendu, kome je prisustvovalo oko 200 qudi. Predavawu koje je odrào narednog dana, 16. 4. ove godine, u Youngstownu, bilo je prisutno oko 40 qudi. I u izlagawu i u kasnijoj diskusiji [e{eq je uglavnom ponavqao teze koje je izneo i prilikom svog prijema u Udruèwe kwièvnika Srbije, ali bilo je i nekih novih ocena. Uslov za opstanak Jugoslavije, prema [e{equ, je jasno ozna~ewe hrvatskog naroda kao kolektivnog krivca za genocid nad Srbima u Hrvatskoj i Bosni, i to ne samo za vreme rata, nego i kasnije, zbog provo|ewa tihe asi956

milacije. S tim u vezi je izneo da bi Hrvatima, kao {to je to mislio za Nemce krajem Drugog svetskog rata Ruzveltov savetnik Margentau, trebalo za kaznu oduzeti pravo na narodni suverenitet, i to na nivou svetske javnosti. Re{ewe kosovskog pitawa [e{eq vidi u preseqewu administracije SR Srbije u Pri{tinu, koja bi morala biti glavni grad Srbije. Na Kosovo bi trebalo, smatra on, preseliti i akademije i druge {kole JNA. U Youngstownu [e{eq je izneo i mi{qewe da Slovenci moraju da prestanu da napadaju Srbe ili u suprotnom slu~aju ne}e dobro pro}i. Poru~io im je da ne zaborave da do danas nisu imali svoje dràve i da postoje kao narod zbog pomo}i Srba. Ukazao je na potrebu sloge me|u srpskim iseqeni{tvom i angaòvawa svih na re{avawu srpskog nacionalnog pitawa. Do sada, po wemu, to je spre~avala politika SK Srbije, koja se nije otarasila ni svog jugoslovenstva po svaku cenu, a ni svog oportunizma, koga je prikrivala marksisti~kom i komunisti~kom ideologijom nacije. Na kraju predavawa, [e{eq je Dobricu ]osi}a ozna~io kao liberala, po svojoj frazi, ali je za wegov na~in razmi{qawa i zakqu~ivawa rekao da je tipi~no komunisti~ki. Na~elnik Uprave (potpis redigovan)

CCCXXX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0249 10. 5. 1989. godine

Izve{taj saradnika I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak je odràn dana 8. 5. 1989. godine na inicijativu izvora. Saradnik se koristi na pra}ewu neprijateqske aktivnosti lica koja istupaju sa pozicija srpskog kleronacionalizma. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome se pi{e prvi put. Podaci se odnose na delatnost srpske neprijateqske emigracije u vezi proslave 600-te godi{wice Kosovske bitke i Vojislava [e{eqa. Izvor nas je informisao da je dana 6. 5. 1989. godine obavio telefonski razgovor sa Borom Draga{evi}em, zvanim Bora ]a-]a, urednikom “Radio[umadije” iz Toronta, qoti}evcem, jednim od rukovodilaca neprijateqske emigrantske organizacije SNO (o poznanstvu izvora i Bore Draga{evi}a, koje datira iz predratnog i ratnog vremena, ranije smo u vi{e navrata informisali – napomena operativnog radnika). 957

Po navodima izvora, Draga{evi} mu se obratio sa molbom da mu za proslavu 600-te godi{wice Kosovske bitke, koju }e organizovati u Nijagara Falsu u Kanadi, preporu~i jedno lice iz beogradske kulturne sredine koje bi odràlo predavawe, ali da to ne bude Matija Be}kovi}, Milan Komneni} i wima sli~ni, ve} neko lice iz UKS-a ili SANU, koje do sada nije gostovalo u Kanadi. Po izvoru, Draga{evi} ne pristaje na Matiju Be}kovi}a i druga lica koja su do sada ve} gostovala u Kanadi u organizaciji Sofije [kori}, sekretara Srpske nacionalne akademije iz Toronta, s obzirom da smatra da je ona, kako je po izvoru naveo Draga{evi}, “agent Udbe”. Po navodima Bore Draga{evi}a, kako nam je preneo izvor, Upravni odbor SNO }e tokom ove nedeqe odlu~iti koje }e lice pozvati da u~estvuje na ovoj proslavi, te da ve} imaju delimi~no pripremqen govor koji bi to lice eventualno dopunilo. Za lice koje bude u~estvovalo u ovoj proslavi snosi}e putne tro{kove, kao i tro{kove jednonedeqnog boravka, uz honorar od 500 kanadskih dolara. Bora Draga{evi} je tako|e preneo izvoru da je Vojislav [e{eq veoma dobro primqen za vreme boravka u Kanadi, da je “najpametnija li~nost” koja je do sada kod wih gostovala, da je drào predavawa pred prepunim salama, da je govorio na temu – Srbija, Kosovo i ugroènost Srba od komunisti~kog reìma, te da su prisutni, osim {to su kupovali ulaznice, od kojih je deo pripao i [e{equ, za wega davali i dobrovoqne nov~ane priloge. Tako|e, preneo je izvoru, da je i Nikola Pa{i}, predsednik Srpske nacionalne akademije, bio odu{evqen [e{eqem. Po navodima izvora, Draga{evi} je rekao da se sprema da za godinu-dve poseti Jugoslaviju, jer se sada poboq{ala klima, a i da on, navodno, ne radi ni{ta protiv Jugoslavije. Draga{evi} je tako|e preneo izvoru da su za hram Sv. Save na Vra~aru do sada u SAD i Kanadi prikupili i poslali {ezdeset miliona dolara. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Bora Draga{evi}, pripadnik srpske neprijateqske emigracije, qoti}evac, jedan od rukovodilaca SNO. Vojislav [e{eq, OO u USDB Beograd po gra|anskoj desnici. IV. Podaci o merama i radwama SDB Osim navedenog razgovora sa saradnikom “Foto”, druge mere i radwe nisu preduzimane. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Saradniku su dati konkretni zadaci na planu daqih kontakata sa Borom Draga{evi}em, o ~emu }e nas informisati. Sa podacima iz ovog razgovora upoznat je II sektor USDB Beograd. (potpis redigovan) 958

CCCXXXI SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti S.p. broj 11674/1 Beograd, 11. 5. 1989. godine Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije SDB – II sektor – Beograd Predmet: Vojislav [e{eq, boravak u SAD Prema saznawima SDB SR Crne Gore, Vojislav [e{eq je za vreme boravka u îkagu posetio spomenik Draì Mihailovi}u u Libertvilu, i tom prilikom poloìo cve}e. U klubu “Sv. Sava” je posle odrànog predavawa u razgovoru izjavio “da sada u Srbiju mogu do}i i ~etnici, a da ne odgovaraju za dela iz doba rata”. Podatke dostavqamo na upoznavawe i proveru. Na~elnik Uprave (potpis redigovan)

CCCXXXII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd IV sektor – JAT 71-0347 29. 5. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Radi se o istupawu Vojislava [e{eqa u SAD-u sa pozicija gra|anske desnice. Tokom razgovora, operativna veza je podnela slede}i izve{taj: Po~etkom ovog meseca operativna veza je boravila deset dana u SADu, gde je tokom boravka u îkagu kontaktirao sa (redigovano) koga poznaje od ranije (redigovano). Tokom razgovora sa imenovanim, isti je saop{tio izvoru da je polovinom aprila ove godine u îkagu boravio [e{eq Vojislav, gde je odrào jedno predavawe. Prema wegovim re~ima, predavawe je [e{eq odrào u prostorijama Srpske pravoslavne crkve, na kome je i on li~no prisustvovao. Predavawe je imalo za temu trenutnu situaciju u SFRJ, sa posebnim osvrtom na doga|aje u SR Srbiji. (redigovano) smatra da predavawe nije ostavilo poseban utisak na prisutne (nije rekao izvoru koliko je bilo pri959

sutno lica na predavawu, niti imena istih), s obzirom da je bilo neuobi~ajeno “blago”. Naime, situacija u Srbiji je ocewena kao bitno poboq{ana u odnosu na raniji period, a kritikovana je SR Slovenija i SR Hrvatska. Druge podatke o boravku [e{eqa u îkagu izvor nije prikupio. Nakon îkaga, izvor je otputovao za Detroit, gde se zadrào dva dana. Tokom boravka u pomenutom gradu, izvor nije imao kontakte sa na{om emigracijom, ali je, prema wegovim re~ima, obavio interesantan razgovor sa jednim ameri~kim policajcem. Naime, izvor je u metrou pri{ao policajcu i zamolio ga za informaciju o narednoj stanici, nakon ~ega je zapo~et spontani razgovor. Policajac je pitao izvora da li je Hrvat ili Albanac, te po{to je dobio negativan odgovor, u nastavku razgovora rekao je da u Detroitu ìvi veliki broj Albanaca ~ija mafija predstavqa sve ve}i problem za policiju. Kao ilustraciju, naveo je da je nedavno u okolini Detroita obijeno jedno vojno skladi{te iz koga je nestala ve}a koli~ina lakog pe{adijskog oru`ja, kao i dva “Stingera”. Prema wegovim re~ima, sumwa se da je organizator i izvr{ioc albanska mafija. Nakon ovog razgovora, izvor nije imao ponovni kontakt sa navedenim policajcem. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti [e{eq Vojislav, dràvqanin SFRJ, imenovani se obra|uje kroz OO ove Uprave. IV. Podaci o merama i radwama SDB – V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Operativna veza je instruisana da u narednom periodu produbquje svoje kontakte sa na{im iseqenicima u SAD-u.

Dodatni list uz dokument Organizaciona jedinica: USDB Beograd Linija rada: Srpski ekstremizam Autor: [e{eq Vojislav Datum pisawa: maj 1989. godine Primedbe, napomene i sli~no: Fotokopija teksta “Srpski narod i aktuelna politi~ka situacija u Jugoslaviji” autora Vojislava [e{eqa, objavqenog u emigrantskom ~asopisu “Srpska borba”. Priloga: 1 (strana – 6) (potpis redigovan) 960

Dr Vojislav [e{eq

Srpski narod i aktuelna politi~ka situacija u Jugoslaviji Za vreme svoje dvomese~ne posete Srbima Sjediwenih Dràva i Kanade, neustra{ivi i odva`ni srpski intelektualac dr Vojislav [e{eq je odrào niz predavawa, ponekad i po dva u istom danu. Svojim jasnim izlagawima, izvanrednim poznavawem politi~ke situacije u Jugoslaviji, analizom ~iwenica i istorijskih doga|aja koji su doveli do dana{weg poloàja srpskog naroda, kao i nacrtom budu}eg Srpskog nacionalnog programa, dr Vojislav [e{eq je postigao ogroman uspeh me|u Srbima Amerike i Kanade i podsetio mnoge na po~. dr Slobodana M. Dra{kovi}a. Za ~itaoce “Srpske borbe” donosimo tekst wegovog predavawa odrànog 2. aprila 1989. godine kod manastira Gra~anice, Tre}e Jezero, Ilinoj. – Tema mog predavawa i nastupa pred prekomorskim Srbima je “Srpski narod i aktuelna politi~ka situacija u Jugoslaviji”. Srpski narod se ponovo nalazi na jednoj od svojih velikih istorijskih prekretnica. Takvih prekretnica imao je mnogo u ovome vjeku, i naàlost, nikad nije uspio da im odgovori na najboqi na~in. Nikad wegovi politi~ki predstavnici, wegove politi~ke vo|e, nisu bili u stawu da odgovore zahtjevima vremena i na|u onaj put koji bi najvi{e odgovarao istorijskim nacionalnim potrebama srpskog naroda. Koje su to prekretnice? Godine 1918. posle pobjedonosnog zavr{etka Prvog svjetskog rata, slavom ovjen~ana srpska vojska, osloba|a i na{u navodnu sjevernu bra}u Hrvate i Slovence, a srpski narod zaboravqa svu onu patwu i strahote koje je pro{ao u Prvom svjetskom ratu, u kojima su u~estvovali, tj. me|u kojima su bili po~inioci i pripadnici te na{e navodne severne bra}e, {iri svoje ruke i prihvata ih u bratski zagrqaj, a oni mu ne odgovaraju na isti na~in. Godine 1918., kada je postojala najboqa istorijska {ansa da se srpski narod napokon ujedini i zaokruì definitivno granice svoje dràve, kada su mu te granice garantovane Londonskim ugovorom iz 1915. godine, tu wegove politi~ke vo|e ~ine ogromnu gre{ku, razumje se iz dobrih namjera, pa ih ne moèmo osu|ivati, i ulaze u zajedni~ku dràvu sa Hrvatima i Slovencima. Ta gre{ka }e se pokazati kobnom ve} prvih posleratnih godina. Slovenci i Hrvati pokazuju da nikada iskreno nisu èleli ìvjeti sa Srbima u granicama te jedinstvene dràve, a po~iwe period dugog parni~ewa, koji nisu dozvoqavali da se nova dràva stabilizuje, u~vrsti i da odgovori zahtevima svoga vremena i o~ekivawa srpskog naroda. Taj veliki istorijski proma{aj ponovi}e se i 1929. godine, kada Vite{ki kraq, mu~enik Aleksandar I Kara|or|evi}, ujediniteq i oslobodilac, dolazi na pomisao, razmi{qa o amputaciji Hrvatske, shvataju}i da je nemogu} zajedni~ki ìvot Srba, Hrvata i Slovenaca u jednoj dràvi, pod uslovom da ta dràva bude demokratska. Naàlost, kraq Aleksandar nije uspio u svojim namjerama, izme|u ostalog i zato {to mu se suprotstavio i jedan broj istaknutih srpskih politi~ara, me|u kojima je kqu~nu ulogu igrao izdajnik srpskog naroda Svetozar Pribi}evi}. 961

Svetozar Pribi}evi}, koji je ulazio u savez sa srpskim neprijateqima, koji posle u emigraciji pi{e kwigu “Diktatura kraqa Aleksandra”, opravdavaju}i usta{ka zverstva koja su po~iwena uo~i Drugog svjetskog rata, gde je npr. prikazivao usta{ku pobunu na Velebitu kao mirni protest hrvatskog stanovni{tva. Tako je i ta istorijska {ansa prokockana, a dràvnik, ipak velikog svjetskog formata, Aleksandar Kara|or|evi} pao pod mu~kim kur{umima hrvatsko-bugarske zavjere. Srpski narod kao da se kre}e stra{nom stranputicom. Slede}a stra{na gre{ka koja se desila, a koju su po~inile na{e politi~ke vo|e, tj. potpisivawe sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek, a {to je omogu}ilo formirawe banovine hrvatske. Banovina Hrvatska je prete~a kasnije tzv. “nezavisne dràve Hrvatske”. Nastoje}i da Hrvate odobrovoqe, {to je uvjek bila na{a velika gre{ka, nastoje}i da sa Hrvatima na|u zajedni~ki jezik ~ine}i te{ke kompromise, na{i politi~ki vo|i napravili su jednu od najve}ih gre{aka u ovom vjeku. Ve} uo~i Drugog svjetskog rata, nakon formirawa banovine Hrvatske, srpsko stanovni{tvo, koje je obuhva}eno wenim granicama, po~iwe te{ko da strada. Ve}i broj Srba je i ubijen. Na meti su se na{li svi oni koji su u odre|enim krajevima mogli da predvode srpski narod, koji su uìvali najve}i ugled i po{tovawe svojih sunarodnika. U banovini Hrvatskoj se formiraju i prete~e, kasnije usta{ke organizacije, Hrvatska seqa~ka stranka formira tzv. seosku straù, ~iji su pripadnici odmah nakon aprilskog rata 1941. godine obukli usta{ke uniforme, opasali noève i krenuli u klawe Srba. Ta gre{ka }e se pokazati fatalnom. Me|utim, Srbi ni to ne}e da shvate. Srbi prelaze i preko toga i ~ine jo{ fatalniju gre{ku 1941. godine, kada je Jugoslavija porobqena, razdrobqena, kada su fa{isti~ke trupe umar{irale i to tako brzo zahvaquju}i hrvatskoj izdaji; Hrvatima koji nisu hteli da se bore na frontu, koji su okrenuli pu{ke protiv svoje srpske bra}e razoruàvaju}i jugoslovenske jedinice, hvataju}i iz zasede oficire i vojnike ubijaju}i ih ili {aqu}i ih u nema~ke logore i sl. Godine 1941. srpski narod dozvoqava da mu bude podmetnuta jedna, u osnovi, zlo~ina~ka ideologija – komunisti~ka ideologija, koja u najnepovoqnijem istorijskom momentu, u vreme kada je srpski narod na klanici, kada su strati{ta {irom tzv. NDH, a i u drugim krajevima Jugoslavije, srpski narod ne uspjeva odoqeti tom izazovu. Za{to je srpski narod jednim djelom podlegao komunisti~koj ideologiji? Li~nog sam mi{qewa {to mu je ona pobudila qudska osje}awa: komunizam je do{ao iz Rusije, a na{i seqaci, na{i intelektualci, na{i radnici, na{i gra|ani kao da nisu mogli da shvate {ta je to komunizam. Osnovna vrijednost komunisti~ke ideologije za wih je bila sadràna u ~iwenici da komunizam dolazi iz Rusije, da mu ga nude pripadnici tog na{eg bratskog slovenskog naroda. I to iz iste ove Rusije kojoj je komunizam podmetnut nekoliko decenija ranije da bi je upropastio, da bi je napatio, da bi izazvao milionske `rtve. 962

Komunisti, umjesto da se suprotstave zlo~inima usta{a i drugih saradnika okupatora, posebno nad srpskim narodom, namerno forsiraju bratoubila~ki rat, namerno forsiraju gra|anski rat koriste}i tu situaciju, kao najpogodniji momenat za osvajawe vlasti. Wihov jedini ciq je bio osvajawe vlasti, bez obzira koliko mnogo `rtava to ko{talo. U toku rata komunistima i ne pada na pamet da se ozbiqnije bore sa okupatorom. Komunistima ne pada na pamet da se ozbiqnije bore sa usta{ama. Nikad im nije palo na pamet da napadnu najve}u srpsku klanicu Jasenovac. Wima je padalo na pamet da se samo bore sa svima koji bi se posle rata mogli na}i na pobjedni~koj strani, koji bi im mogli pomrsiti ra~une. Zato su komunistima u Drugom svjetskom ratu najopasniji protivnik bili ~etnici i oni sve ~ine da bi ih onemogu}ili, da bi ih oslabili i politi~ki likvidirali. Oni u tom smislu sara|uju, na taj na~in razumje se, i sa Nemcima i sa usta{ama. Poznata je naredba Josipa Broza Tita, kao vrhovnog komandanta partizanskih odreda, da partizani prestanu sa svakim oruànim sukobqavawima sa Nemcima. To je posle onih poznatih pregovora u Prozoru, Sarajevu, a kasnije u Zagrebu, na koje je Tito poslao \ilasa, Velebita i Ko~u Popovi}a da sa usta{ama vode borbe samo ako ih usta{e prve napadnu, da su glavni neprijateqi ~etnici i da se sa wima treba prvo obra~unati. Takvu politiku Broz je vodio do kraja rata. Apsolutnu antisrpsku politiku. Istu onu politiku koju je komunisti~ka partija vodila uo~i Drugog svjetskog rata, kada su se weni politi~ki predstavnici sporazumjevali sa usta{ama. Poznat je pakt iz sremsko-mitrova~ke kaznionice koji su potpisali komunisti~ki vo|a Mo{a Pijade i usta{ki vo|a Mile Budak, orijentisan u pravcu uni{tewa srpskog naroda za razbijawe Jugoslavije. Tu politiku }e komunisti sprovesti na kraju Drugog svjetskog rata. Vje{tim potezima komunista u zemqi, podupiranih politikom Sovjetskom Saveza, ukqu~i}e se i Vinston êr~il, da na taj na~in spasi hrvatski narod od odgovornosti za nevi|ene zlo~ine nad srpskim narodom, da oslabi Srbiju i stvori uslove za kasnije restaurisawe austrougarske monarhije ili neke dràve sli~nog tipa. êr~il je posle rata najzaslu`niji, najodgovorniji za dovo|ewe Josipa Broza na vlast u Jugoslaviji. Druga izrazito antifa{isti~ka snaga, ~etnici Draè Mihailovi}a, bili su izdani i prepu{teni sami sebi. Oni tako pri kraju Drugog svjetskog rata nisu mogli predstavqati neku vojni~ku snagu, a tamo gde su to predstavqali, gde su oslobodili gradove unutar Srbije, kao grad Kru{evac, koji su oslobodili ~etnici Draè Mihailovi}a, vladali wim nekoliko dana, organizovali sve~ani do~ek Crvene armije, vladali sa Rusima nekoliko dana, ali su ih Rusi na prevaru razoruàli i predali partizanima. To su ta zbivawa koja su ostavila neizbrisiv pe~at na na{oj nacionalnoj sudbini. Te podjele u srpskom narodu, to nejedinstvo u kqu~nim istorijskim momentima }e nam se kasnije razbijati o glavu. Godine 1945-46. Broz, kao komunisti~ki vo|a, ~ini nove gre{ke i poteze orjentisane protiv interesa srpskog naroda. On je uspio okupiti oko sebe predstavnike nekoliko gra|anskih i politi~kih partija, izmanipulisati ih u vreme prvih posleratnih izbora i kada je na tim reìranim izborima utvrdio vlast komu963

nisti~kog reìma, on }e te partije jednostavno ukinuti, a wihove pojedine vo|e koje su mu, kao Jovanovi}, pruàle otpor, poslati na dugogodi{wu robiju. Posle Drugog svjetskog rata Broz sve otvorenije vodi antisrpsku politiku. Dok se u ratu prikazivao i svoje poteze obja{wavao strate{kim razlozima, posle rata za to nije vi{e imao potrebe, jer wegovom politi~kom monopolu nije imao ko da se suprotstavi. Srpska gra|anska opozicija je likvidirana fizi~ki odmah posle rata, bilo na taj na~in {to su potencionalni opozicionari likvidirani odmah posle komunisti~kog preuzimawa vlasti, kao {to je npr. u Beogradu odmah posle ulaska partizana i Crvene armije streqano oko 5.000 gra|ana, mahom intelektualaca, civila koji u ratu uop{te nisu u~estvovali. Tako i posle rata veliki broj intelektualaca, svi oni koji su na neki na~in predstavqali potencijalnu opasnost komunisti~kom reìmu, otjeran je u zatvore ili je morao da izbjegne u emigraciju. Srpski narod je u ovom vjeku nekoliko puta uni{tavan. Sve ono {to je bilo najboqe u srpskom narodu izginulo je kroz dva Balkanska rata i dva svjetska rata ili istrunulo po tamnicama ili bilo prisiqeno da napu{ta otaybinu. Zato je srpski narod tako oslabqen, biolo{ki uni{ten, potu~en ostao na milost i nemilost komunistima. Komunisti to vje{to koriste i wihovom reìmu nekoliko decenija nema ko da se suprotstavi. Komunisti odmah nakon rata uvode novu administrativnu podjelu Jugoslavije izrazito antisrpski upjereno. Komunisti, ustvari, sprovode onaj politi~ki program za koji su se pre Drugog svjetskog rata zalagali Hrvatska seqa~ka stranka i frankova~ki pokret. Potrebno je bilo razbiti Srbiju i onemogu}iti da se srpski narod bilo kada ujedini i digne glavu, tako da je Srbija razdrobqena na vi{e federalnih jedinica. Odmah posle rata komunisti su govorili da je to administrativna podjela, ~isto formalna, da se u praksi ne}e znati za granice izme|u pojedinih republika, pokrajina, oblasti itd. Me|utim, postepenim ustavnim promenama, po~ev od Ustava od 1963. godine, zakqu~no sa Ustavom iz 1974. godine, te administrativne celine su pretvorene u posebne dràve. Karakteristi~an je slu~aj autonomne pokrajine Kosova i Metohije za ~ije konstituisawe nije bilo nikakvih istorijskih, politi~kih ili drugih razloga, jednostavno teritorija na kojoj je ìvjela albanska nacionalna mawina, odvojena je od matice Srbije i pretvorena u autonomnu oblast, da bi ta oblast Ustavom iz 1963. godine bila konstituisana u pokrajinu, a Ustavom iz 1974. godine data su joj sva prava, sve prinadle`nosti, sve ingerencije dràve. Godine 1974. obje pokrajine donose ustave i zakone i formiraju druge dràvne organe po ugledu na savremene dràve, razumje se samo formalne organe. Na taj na~in Srbi su dodatno razdrobqeni. Prethodno nam je oduzeta Makedonija, kojom je srpska dràva u{la u sastav Jugoslavije, koju je u svom sastavu imala prije Prvog svjetskog rata. Zatim je Srbiji ponovo oduzeta Crna Gora, mada je srpski narod Crne Gore jo{ 1918. na Velikoj narodnoj podgori~koj Skup{tini odlu~io da se pripoji Srbiji. Oduzeta joj je i Vojvodina, mada je i Vojvodina pripojena Srbiji prije decembarskog akta o ujediwewu Srbije i improvizovane dràve Sr964

ba, Hrvata i Slovenaca. Oduzeta joj je i Bosna i Hercegovina, mada je jo{ u novembru 1918. godine vi{e od dve tre}ine naroda, kotarskih odbora kako se u to vreme zvalo {irom Bosne i Hercegovine, odlu~ilo da se Bosna i Hercegovina pripoje Srbiji i odlu~ilo da ne prizna narodnu vlast Bosne i Hercegovine sa sjedi{tem u Sarajevu, koja je nasle|ena iz austro-ugarskog vremena. Tek posle Prvodecembarskog akta ujediwewa, Stevan \oki} upu}uje nalog svim kotarskim narodnim odborima da do daqweg priznaju ipak tu narodnu vlast BiH dok se ne konstitui{u organi nove vlasti. Srpski narod je dozvolio da i tada bude prevaren. Dozvolio je da i posle mnogo puta bude prevaren. Srpski narod se nalazio u o~ajnoj ekonomskoj situaciji. Odmah nakon dolaska na vlast, komunisti po~iwu sa masovnom pqa~kom. Oni su uni{tili sve ekonomske kapacitete nad kojima su preuzeli kontrolu. Uni{tili su i srpsko selo, mada shodno i svako drugo selo {irom Jugoslavije. Znali su da onaj ko nema ekonomsku osnovicu, ne moè da im pruà ozbiqniji otpor. Znali su kad sve qude dovedu u egzistencijalnu zavisnost od svog reìma da upravqaju wihovim sudbinama, ne moè da bude rije~i o nekom ozbiqnijem suprotstavqawu wihovoj samovoqi. Srpsko selo je definitivno uni{teno. Srbi su podvrgnuti eksperimentisawu. Da bi se posle 1948. godine pokazao “ve}im katolikom od pape”, Josip Broz èli da nadma{i Staqina. On ga nije samo nadma{io po zlo~inima po~iwenim na Golom otoku i drugim logorima, nego ga je nadma{io i u postupcima koji su sprovo|eni prilikom kolektivizacije seqa{tva. Tek nekoliko godina posle toga, kad Tito nije uspio da ponovo umilostivi Staqina da dobije wegov opro{taj, onda on mjewa plo~u i povodi se zahtevima zapadnih sila i po~iwe proces dekolektivizacije sela. Me|utim, tada je selo definitivno uni{teno i nikada se vi{e nije moglo oporaviti. Verovatno se srpsko selo ne moè ni danas vi{e oporaviti. Po{to je, ina~e, tendencija u savremenom svjetu da se smawuje ukupan broj seqaka, da se seoska poqoprivredna proizvodwa industrijalizuje. Bilo kako bilo, Tito je uspio u svim svojim namjerama, u svim svojim potezima. Srbi su bili glavni oslonac komunisti~kog reìma. Komunizam nije imao nikakvih {ansi ni me|u Hrvatima, ni me|u Slovencima. Toj zaraznoj ideologiji, toj zaraznoj bolesti rekao bih, podvrgnuti su uglavnom Srbi. Tito je znao, zato je vje{to sa Srbima manipulisao. Na ~elo te suène Srbije dovodio je svoje najboqe poltrone, najve}e izdajnike srpskoga naroda, koji su se me|u sobom takmi~ili, koji su svoju ideolo{ku, komunisti~ku i titoisti~ku pravovjernost provjeravali stepenom okrutnosti prema srpskom narodu. Ipak, godinu dana posle Titove smrti, de{ava se ne{to {to predstavqa prekretnicu u istoriji Srba. De{ava se jedan veliki doga|aj. Albanska nacionalna mawina, albanski separatisti u Kosovu i Metohiji ~ine ne{to zbog ~ega im srpski narod mora biti vje~ito zahvalan. Mada je Tito posle 1945. godine direktno obe}ao Enveru Hoyi da }e koristiti prvu povoqnu politi~ku situaciju da im ustupi Kosovo i Metohiju, na{to su ga Albanci neprekidno pozivali, on je to ~inio postepeno, daju}i im malo po malo sve ve}a prava, sve ve}e prinadle`nosti u toj improvizovanoj auto965

nomnoj pokrajini. Godine 1981. albanski separatisti, vide}i da nema niko da im se suprotstavi, postali su nestrpqivi u izraàvawu svojih maksimalisti~kih zahtjeva i time su pokvarili svoju strate{ku inicijativu, time su pokvarili svoj strate{ki program. Mi treba najvi{e da budemo zahvalni kao Srbi albanskim separatistima koji su 1981. godine iza{li u otvorenu pobunu, iza{li na ulice. To je djelovalo kao hladan tu{ za srpski narod. Od tog momenta po~iwe ponovo bu|ewe nacionalne svijesti, savjesti, ~asti, ponosa i dostojanstva srpskog naroda. Razumje se, taj se proces sporo odvijao. Odvija se jo{ i danas. Jo{ uvjek ne moè biti tako brzo okon~an, ali on se odvija i svakim danom je sve o~igledniji. Srbi pokazuju sve vi{e da nisu spremni da trpe lance i okove na svojim rukama. Srbi pokazuju da nisu spremni vi{e da trpe tu zlo~ina~ku ideologiju, koja im je spoqa uvezena. Srbi pokazuju ponovo da su odani ciqevima i tradiciji demokratije i slobode. Potrebno je da pro|u ~etiri decenije od Drugog svjetskog rata da bi se srpski narod ponovo biolo{ki oporavio, da stasaju nove generacije koje su krenule u obra~un sa titoisti~kim nasle|em. One, razumje se, nisu jo{ svjesne veli~ine ovih istorijskih zbivawa. Jo{ nisu u stawu da se u potpuno otarase tih dogmatskih zabluda koje su im ostavili wihovi o~evi. Me|utim, oni do toga svakim danom postaju sve svjesniji. Srpska omladina, srpski intelektualci vi{e ne priznaju nijednu komunisti~ku dogmu. Ne mire se vi{e ni sa kakvim reìmom koji je u zemqi uspostavqen protiv wihove voqe. Srpski intelektualci, srpska omladina, pokazuju sve vi{e spremnost da se `rtvuju za interes svoga naroda i da ne podlegnu bilo kakvoj zaveri protiv srpskog naroda unutar Jugoslavije i izvan wenih granica. U takvoj situaciji pred srpski narod se postavqa jedan vrlo ozbiqan zadatak. Srpski narod nije imao svog kompletnog politi~kog programa, sistematizovanog i detaqno razra|enog jo{ od Gara{aninovih na~ertanija. Srpski narod mora {to prije da konstitui{e nacionalni program. Jo{ uvjek se na tome ne radi. Srpski intelektualci, oni koji imaju odgovornost da rade na tom programu, jo{ nisu u stawu da tome organizovano pristupe. Srpska opozicija jo{ uvjek nije jedinstvena. Ona je, uglavnom, podjeqena na dva osnovna krila: na marksisti~ko – ne{to radikalnije nego {to je sada{wi reìm, na tzv. praksisovce (i kako ih jo{ sve ne nazivaju), i nacionalno demokratsko krilo, koje sve otvorenije istupa i sve radikalnije zahteve postavqa. Jo{ uvjek zato nismo u stawu da ne{to na organizovan na~in uradimo, npr. konstituisawe srpskog nacionalnog programa, ali o tome sve vi{e razgovaramo u zemqi, sve vi{e iznosimo sopstvena mi{qewa i razmewujemo ideje. Prije dvije godine u mojoj kwizi “Demokratija i dogma”, iznio sam u najkra}im crtama svoje vi|ewe mogu}eg srpskog nacionalnog programa, svoje predloge u tom pravcu, pa }u ih ovdje u najkra}im crtama rezimirati. • Prijedlog za budu}i srpski nacionalni program Smatram da osnovna ta~ka budu}eg srpskog nacionalnog programa treba da bude definitivno ru{ewe kulta Josipa Broza Tita, kao glavnog krivca za beznade`nu situaciju u kojoj se na{la Jugoslavija uop{te, a srpski na966

rod posebno. Pre dvije godine, prilikom zabrane moje kwige “Disidentski spomenar”, predlagao sam, pred sudnicom, u beogradskoj Palati pravde, drè}i zavr{nu besedu na predlog javnog tuìoca, da se Josip Broz preseli iz “ku}e cvije}a” iz Beograda u Kumrovec, gde se i rodio, ali se nije usudio da ode 1941. godine da diè ustanak, nego je oti{ao u srce Srbije da bi srpske mladi}e poveo na klanicu. Moram vam priznati, ipak sam u me|uvremenu evoluirao od tog prijedloga, da sam taj prijedlog unekoliko promjenio, pa sam se zalagao da se Josip Broz iskopa iz “ku}e cvije}a”, da se “ku}a cvije}a” sa~uva kao spomenik na{e srpske nacionalne gluposti, a da se on isporu~uje svim republikama na po godinu dana, pokrajinama na po {est mjeseci, da bi svi imali podjednaku mogu}nost da mu se dive, da ga vole, da ga paze! Za{to bi to bila privilegija samo srpskog naroda?! Kako sam posle do{ao do saznawa da se politi~ka rukovodstva republika i pokrajina Jugoslavije ne bi mogla nikako sporazumjeti u redosledu isporu~ivawa Josipa Broza, predlagao sam da se Josip Broz iskopa, podjeli na osam jednakih djelova i svakoj republici pokloni po jedan dio za uspomenu. Tako bi svaka republika i pokrajina bila u mogu}nosti da sagradi svoju vlastitu ku}u cvije}a. (Malo da se na{alimo, po{to sam zaista to predlagao u Beogradu gdje god mi se za to ukazala prilika, da ne biste mo`da pomislili da govorim ovdje ne{to {to tamo nisam.) Da se vratimo ovom srpskom nacionalnom programu. Druga osnovna ta~ka tog srpskog nacionalnog programa je definitivno izja{wavawe srpskog naroda da li èli, ili ne èli, da ìvi u Jugoslaviji. Po{to su Srbi imali glavnih zasluga za formirawe, a mo`da i odgovornosti jugoslovenske dràve, smatram da mi Srbi ne bi trebalo da budemo ti koji }e prvi izraziti svoje neslagawe za daqi opstanak Jugoslavije. Mi Srbi treba da u okviru Jugoslavije odredimo svoje nacionalne ciqeve, svoj nacionalni program i granice svoje dràvnosti, a da prepustimo to na{oj, navodnoj sjevernoj bra}i Hrvatima i Slovencima, wihovoj slobodnoj voqi, da se izjasne da li èle da ìve u takvoj dràvi ili ne èle. Srpski narod je, duboko sam ubje|en, za postojawe Jugoslavije, ali ne Jugoslavije po svaku cijenu. Samo one Jugoslavije koja bi svojim granicama po{tivala granice srpske dràvnosti garantovane Londonskim ugovorom. Dakle, u slu~aju opstanka federalne Jugoslavije, srpska federalna jedinica u svojim granicama mora da ima, ne samo dana{wu Srbiju, dana{we pokrajine Vojvodinu, Kosovo i Metohiju, nego i Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Dubrovnik, Dalmaciju, Liku, Baniju, Kordun, isto~nu Slavoniju i Barawu. Sve ove granice nisu garantovane Londonskim ugovorom; wih je obiqeìo Ante Paveli} u toku Drugog svjetskog rata. Obiqeìo ih je srpskim grobqima, masovnim grobnicama, srpskim strati{tima, logorima, klanicama, jamama. A mi{qewa sam da srpski narod ni po koju cjenu ne smije dozvoliti da bilo koje masovno grobqe ostane van granica srpske dràve. Definitivno srpski intelektualci treba da postave zahtev utvr|ivawa istorijske odgovornosti hrvatskog naroda za usta{ke zlo~ine. Istog onog hrvatskog naroda koji je sve do 1943. godine, do kapitulacije Italije, davao masovnu podr{ku usta{kom reìmu. Istog onog hrvatskog naroda, po967

sebno gra|ana Zagreba, koji su s tolikim odu{evqewem do~ekali Hitlerove trupe u aprilu 1941. godine u Zagrebu; u tom, kako ga komunisti nazivaju “gradu heroja” su Hitlerovi oficiri, oficiri Vermahta pisali svojoj rodbini i prijateqima da toliko odu{evqewe nisu videli nigde u okupiranoj Evropi, osim u Hitlerovom rodnom mestu u Austriji. Ja ne mislim da su svi Hrvati usta{e i da svi Hrvati moraju ispa{tati zbog usta{kih zlo~ina. Ne mislim da mi Srbi treba da se svetimo Hrvatima. Ono {to je osnovna vrednost na{eg naroda, bez obzira koliko ubijan, zlostavqan i poniàvan kroz istoriju, je da Srbi nikada svoje lice nisu umazali krvqu nevinih èna, djece i staraca. Srpski narod se nikada nije svetio na taj na~in i srpski narod se i ne}e svetiti na taj na~in {to }e Hrvatima vra}ati ravnom mjerom za ono {to su oni wemu u~inili. Me|utim, mada svi Hrvati nisu bili usta{e, nisu ni svi Nemci bili nacisti. Bilo je Nemaca koji su se otvoreno suprotstavqali Hitleru. Bilo je Nemaca koji su zaglavili u Hitlerovim logorima, koji su izbegli u emigraciju i nastavqali da se suprotstavqaju Hitleru; bilo je Nemaca koji su ratovali na strani snaga antihitlerove koalicije u Drugom svjetskom ratu. Me|utim, nema~ki narod je u ogromnoj ve}ini podràvao Hitlera i zato je nema~ki narod posle Drugog svjetskog rata ka`wen onako kako se narodi i dràve ka`wavaju u civilizovanom svjetu. Narodi i dràve se ka`wavaju oduzimawem teritorija, unutra{wom politi~kom podelom, oni se ka`wavaju i uskra}ivawem davawa nezavisnosti i integriteta za izvesno vrijeme. Ka`wavaju se i uvo|ewem prinudne uprave nad tim narodima, nad tim dràvama. Nema~ki narod je, kao posledica Hitlerovih osvajawa i Hitlerovih zlo~ina, ostao bez ogromnih teritorija: bez isto~ne Pruske, [lezije, Sudeta… Nema~ka dràva je podjeqena na tri djela: isto~nu i zapadnu Nema~ku i Austriju. Pojedini djelovi Nema~ke vrlo dugo su ostali pod prinudnom upravom, recimo isto~na Nema~ka, a u odre|enim uslovima i Austrija. Nema~ki narod je, dakle, ka`wen za Hitlerove nacisti~ke zlo~ine. Hrvatski narod ne da nije na taj na~in ka`wen, nego je nagra|en. Hrvatska dràva, kao proizvoqna dràvna tvorevina u posleratnoj Jugoslaviji, dobila i teritorije koje nikada nije imala ranije u svome sastavu kroz celokupnu svoju istoriju. Recimo Dubrovnik; Dubrovnik nikad nije bio hrvatski grad. Dubrovnik je uvek bio srpski grad, u kome su u ve}ini ìveli Srbi katolici. Dakle, to zaokruìvawe srpske dràvnosti, u okviru Jugoslavije, je na{ osnovni preduslov daqeg opstanka u Jugoslaviji. A prepusti}emo Hrvatima i Slovencima da sami procjene da li su spremni ìvjeti u toj zemqi ili traìti nezavisnost. Ukoliko zatraè nezavisnost, ja mislim da im se treba dati mogu}nost da se otcjepe od Jugoslavije. Da to prepustimo wihovoj slobodnoj voqi neka se snalaze daqe samostalno ili u sastavu nekih drugih dràva. Slede}a ta~ka na{eg Nacionalnog programa je, po mom mi{qewu (samo svoje mi{qewe iznosim), uvo|ewe demokratskog politi~kog poretka, vi{epartijskog sistema i parlamentarizma po uzoru na civilizovani demokratski svjet. Uvo|ewe vi{epartijskog sistema koji su Srbi imali i 968

prije i posle Prvog svjetskog rata kao jedini narod, posle Gr~ke, ima demokratske tradicije na Balkanu. [ta se desilo posle Prvog svjetskog rata? Srbi su nastavili sa odràvawem vi{epartijskog sistema, politi~ko-demokratskog ìvota, a svi su se Hrvati organizovali u jednu partiju – Hrvatsku seqa~ku stranku, bez obzira na svoje ideolo{ke poglede, a svi Slovenci u drugu stranku, Slovensku qudsku stranku, kako se zvala. êtvrta ta~ka ovog srpskog nacionalnog programa bilo bi oslobo|ewe ekonomije, oslobo|ewe narodne privrede, uvo|ewe privatne inicijative, akcionarskih dru{tava, slobodne konkurencije na trì{tu. To je jedini na~in da Srbija, a i Jugoslavija, iza|u iz ove ekonomske krize. Tito je zaduìo Jugoslaviju tako da te dugove i na{i sinovi, i na{i unuci nisu u stawu da vrate. Kako rje{iti taj problem dugova? Nedavno, pre otprilike mjesec dana, intervjuisan sam za nema~ku televiziju i iznio ideju da bi najboqe bilo da Jugoslavija, kao dràva, bankrotira, jer mi te dugove ne moèmo vra}ati, a zapadni finansijeri bi trebalo da imaju u vidu da su novac davali reìmu koji nije uìvao povjerewe svoga naroda, koji nije bio legitiman. Sami su na taj na~in rizikovali, sami neka snose posledice. Srpski narod, a nijedan drugi narod unutar Jugoslavije, nije odgovoran za dugove koje su napravili qudi koji su se nad wim konstituisali u politi~ki reìm. Taj reìm nikada nije proveravao da li uìva povjerewe u narodu. To su znali zapadni finansijeri. Kakve su posledice tog bankrotstva Jugoslavije? Dràva bi onda trebalo da formira neki organ zaduèn za sprovo|ewe legalizacije bankrotstva. Taj organ bi trebalo da popi{e svu dràvnu imovinu, sva preduze}a, a da zapadnim finansijerima da u vlasni{tvo najve}i deo tih preduze}a, bar ona preduze}a koja su finansirana stranim kapitalom, pa neka ti zapadni finansijeri imaju u vlasni{tvu ta preduze}a pa neka sami ocjene {ta je najboqe da urade. Da li da ne obnove proizvodwu, da li da uvedu novu tehnologiju da u~ine kako se to radi u civilizovanom svjetu, ili da to preduze}e prodaju u staro gvo`|e. Razumje se, potrebno je da krivi~no odgovaraju svi pripadnici tog nenarodnog reìma, koji su sa pozicije politi~ke, na kojoj su se nalazili, koristili za li~no boga}ewe, za rasipawe narodne imovine. Nijedan od wih ne sme da ostane neka`wen, nijedan od wih ne sme da bude prepu{ten da uìva plodove svoje pqa~ka{ke rabote. Nisu u pitawu samo Pozderci i Mikuli}i. Takvih je na hiqade u dana{woj Jugoslaviji. Slede}a ta~ka politi~kog programa je postavqawe modernog pravnog poretka koji bi garantovao legitimnost dràvne vlasti i legalnost wenih odluka. [ta to zna~i? Legitimnost dràvne vlasti podrazumjeva da vlast svoje povjerewe u narodu provjerava najmawe svake ~etvrte godine. Ukoliko vlast ne uìva povjerewe naroda, da bude promjewena. Legalnost zna~i da vlast mora da se pridràva zakona i drugih odluka koje donosi. U dana{woj Jugoslaviji vlast je donosila zakone, narodne zakone, ali nije sama bila obavezna da ih se pridràva. Zakoni su bili samo za gra|ane, posebno 969

za wene protivnike. Vlasti su imale privilegije da se ne osvr}u na zakonske odredbe, kako su one ina~e bile nakaradno formulisane. Slede}a ta~ka Srpskog nacionalnog programa bi se ticala spoqne politike Jugoslavije ili srpske dràve. Tito nas je, protiv na{e voqe, uveo u pokret nesvrstavawa. Tako nas je uveo u savez sa najreakcionarnijim reìmima savremenog svjeta. Tito je sklapao prijateqstva sa mnogim qudo`derima, bukvalnim qudo`derima, kakav je bio centralnoafri~ki samozvani car @an Badel Bokasa I ili ugandski feldmar{al Idi Amin-Dada. Tito nas je uveo u prijateqske odnose sa reìmom jednog Gadafija u Libiji, Homeinija u Iranu, Kim Sunga u Severnoj Koreji. Tito je sklapao prijateqstva sa najprimitivnijim diktatorima savremenog svjeta, a odvojio nas od mati~ne postojbine Evrope. Osnovna ta~ka Srpskog nacionalnog programa treba da sadrì te`wu za povratkom Evropi, zajednici slobodnih naroda. Me|utim, {to se ti~e same spoqnopoliti~ke orijentacije, mi{qewa sam (zbog ~iwenice da se na{im prostorima suprotstavqaju interesi velikih sila), na{a dràva treba da vodi neutralnu spoqnu politiku. Da obezbjedi me|unarodni pravni status po uzoru, recimo, na Austriju, [vajcarsku ili [vedsku. To bi nam svelo optimalne mogu}nosti za daqi ekonomski, politi~ki ili kulturni razvoj. Srpski narod treba da vodi ra~una da mu se takve istorijske prilike ne}e suvi{e ~esto ukazati. Ovo je jedna od tih prilika. Ako je ne iskoristimo, pitawe je da li }e se ikada nova ukazati. U dana{woj situaciji imamo i tu sre}u da nam u ovoj situaciji ne preti intervencija nijedne velike sile. Sovjetski Savez je, sa svojim saveznicima, zaokupqen vlastitim unutra{wim problemima i prinu|en je da se povu~e iz Avganistana. Mi Srbi moramo biti svjesni da nemamo mnogo prijateqa. I sa onim prijateqima koje smo imali, Broz je uspio da nas pozavadi: sa jednom Francuskom, na{im tradicionalnim saveznikom. Broz je uspio da nas zavadi sa Gr~kom, sa kojom nikada nijesmo imali nerje{enih problema. Na{a stara prijateqstva moramo da obnavqamo. Pri svemu tome, moramo imati u vidu kako da na planu na{e kulture, na{eg obrazovnog sistema moramo (nedostaje deo teksta) upropastio {kolstvo, vaspitno-obrazovni sistem u ~itavoj Jugoslaviji. Mi moramo ponovo uspostaviti obrazovni sistem u ~itavoj Jugoslaviji. Mi moramo ponovo uspostaviti obrazovni sistem koji }e odgovarati zahtevima savremenog svjeta, savremene civilizacije. To je, tako|e, jedna od ta~aka koju }e sadràti na{ nacionalni program. [to se ti~e pitawa pojedinih nacionalnih mawina, koje bi nastavile da ìve u Srbiji, odnosno Jugoslaviji, srpski narod je uvjek bio tolerantan prema drugim narodima, a Srpska pravoslavna crkva tolerantna prema drugim vjerskim zajednicama. Srpski narod }e stvoriti dràvu gra|ana. I srpski narod sa svim nacionalnim mawinama na svojoj teritoriji }e garantovani gra|ansku ravnopravnost – ista prava koja }e imati i weni podanici. Me|utim, srpski narod nikada vi{e ne}e stvoriti ovo {to je Broz uradio na ovoj teritoriji: da nacionalnim mawinama omogu}i da stvaraju dràvu u dràvi. 970

Ja se li~no ne bih sada upu{tao u procjenu kakav je odnos, etni~ki sastav stanovni{tva u Makedoniji. Pretpostavqam, na osnovu dosada{wih saznawa, da u Makedoniji, kada je rje~ o hri{}anskom stanovni{tvu, ìvi dve tre}ine Srba, jedna tre}ina Bugara. Mi moramo imati u vidu da na{a dràva treba da garantuje gra|anska prava svima onima koji u woj ìve i ispoqavawe wihove nacionalnosti. Me|utim, moramo poni{titi sve ono {to je Broz, odmah posle Drugog svjetskog rata, uradio uvode}i u Makedoniji jedan slu`beni jezik i to od dijalekta koji je najbliì bugarskom jeziku, tjeraju}i srpsko stanovni{tvo da mjewa svoju nacionalnu pripadnost, izbacuju}i iz prezimena onih koji su imali karakteristi~no srpsko prezime, onaj nastavak “i}” i cjepaju}i Srpsku pravoslavnu crkvu. Komunisti~ki reìm je odvojio tzv. autokefalnu makedonsku pravoslavnu crkvu kojoj ta autokefalnost nikada ne}e biti priznata. Me|utim, eventualna autonomija Makedonije moè biti samo unutra{wa stvar Srbije i srpskog naroda. To pitawe moèmo ostaviti i otvorenim, me|utim, ni po koju cjenu ne smjemo dozvoliti da bilo koja teritorija, s kojom je Srbija u{la u sastav jugoslovenske dràve, ostane van sastava Srbije. Mislim da jedno od na~ela na{eg Srpskog nacionalnog programa treba da bude zahtev da vojska i policija budu profesionalne slu`be. To podrazumeva da nijedan oficir, podoficir ili policajac ne moè biti ~lan bilo koje politi~ke partije. U sada{woj komunisti~koj Jugoslaviji oni su to gotovo stoprocentno. Zatim nezavisno sudstvo i javno tuìla{tvo. Nijedan sudija ne bi trebalo da bude ~lan bilo koje politi~ke partije, a i nezavisnost sudstva koju dosad nismo imali, jer su sudovi bili pod nadle`no{}u partijskih komiteta, naro~ito u politi~kim slu~ajevima. Presude su izricane u partijskim komitetima, a sudijama je samo davan nalog da ih saop{te javnosti i sprovedu formalisti~ka i reìrana su|ewa. [to se ti~e Kosova i Metohije, srpski narod je kroz svoju istoriju vi{e puta ratovao za Kosovo i Metohiju. Ako bude potrebno, srpski narod }e ponovo ratovati za Kosovo i Metohiju. I rjeke krvi }e se proliti da Kosovo i Metohija ostanu srpska teritorija, ako nas na to prisile. Mi ne prijetimo ali obe}avamo, ako budemo prisiqeni, tako }emo uraditi. Smatram da jedno od na~ela tog Srpskog programa treba da bude zahtev za novom kolonizacijom Kosova i Metohije. Na koji na~in? Ja nemam nikakvih iluzija da je mogu}e vra}awe na Kosovo i Metohiju Srba koji su otuda izbjegli. Onaj koji je jednom ìvio sa albanskom nacionalnom mawinom i varvarskim necivilizovanim narodom ne pada mu na pamet da se tamo vra}a. Onaj ko je tamo prodao svoje imawe, preselio se u Beograd ili Srbiju, podigao ku}u, zaposlio se, {koluje djecu, ni po koju cjenu se ne}e vra}ati na Kosovo i Metohiju, a ja mislim da te qude i ne treba prisiqavati da tako u~ine. Me|utim, na Kosovo i Metohiju bi se mogla preseliti srpska i jugoslovenska prestonica, svi dràvni organi, ustanove i institucije. To bi podrazumjevalo preseqewe vi{e stotina hiqada dràvnih ~inovnika i 971

~lanova wihovih porodica. Zatim, na Kosovo i Metohiju bi se mogle preseliti sve vojne i policijske akademije, sve vojne ustanove koje nisu direktno vezane za komandovawe pojedinim armijskim oblastima. Na taj na~in po~iwalo bi se naseqavati {to vi{e dràvnih ~inovnika, dràvnih slu`benika na Kosovu. Onaj ko ne}e da se preseli, da bude jednostavno otpu{ten iz dràvne slu`be i neka se sam snalazi. Dràvni ~inovnici koji su decenijama posle rata uìvali najvi{e privilegije treba da daju svoj doprinos rje{avawu na{eg kqu~nog problema. S druge strane, mislim da bi trebalo pod hitno 360.000 albanskih emigranata, koji su od 6. aprila 1941. upali na Kosovo i Metohiju, pod hitno proterati iz Jugoslavije. Oni su pokazali da su do kraja zloupotrebili srpsko i jugoslovensko gostoprimstvo, pa }emo ih isporu~iti komesarijatu Ujediwenih nacija. U svijetu ima mnogo bogatijih zemaqa koje ih mogu izdràvati, koje ih mogu pomo}i. Za{to bi se oni otimali neprekidno o na{u sirotiwu i stavqali nam no` pod grlo. Po{to je albanska nacionalna mawina u ve}ini slu~ajeva pokazala da ogromnim svojim djelom nije spremna da se pokori srpskom i jugoslovenskom suverenitetu na Kosovu i Metohiji, da svim snagama radi na otcepqewu Kosova i Metohije i drugih srpskih i jugoslovenskih pokrajina i wihovom pripajawu Albaniji, smatram da bi trebalo iz strate{kih i vojno-politi~kih razloga nacionalizovati svo poqoprivredno zemqi{te u, recimo, jednom pojasu od 50 do 100 kilometara od albanske granice, svima wima platiti zvani~nu nov~anu nadoknadu za zemqi{te, uputiti da se sele u druge djelove Jugoslavije, posebno u Hrvatsku i Sloveniju, pa da i na{a sjeverna bra}a vide kako je ìveti s wima. Pokazalo se da pravi centar albanske separatisti~ke zavjere nije Pri{tina ni Tirana, nego Zagreb. Otpor albanskih separatista bi bio odavno skr{en da oni nisu uìvali otvorenu podr{ku garnitura koje vladaju Hrvatskom i Slovenijom, a do nedavno vojvo|anskom garniturom, bosansko-hercegova~kom i crnogorskom. A ovo zemqi{te koje bi se nacionalizovalo, razumje se, to podrazumjeva i ukidawe tog fonda za finansirawe nerazvijenih republika i pokrajina, jer svakodnevno, prema podacima koji su nedavno objavqeni, iz tog fonda na Kosovo ide milion i pet stotina hiqada dolara. Tim se finansira iskqu~ivo albansko razmnoàvawe i funkcionisawe wihove birokratije. Taj novac bi se mogao iskoristiti i za otkup tog zemqi{ta i preseqewe jugoslovenske i srpske prestonice. Ovo zemqi{te bi trebalo povjeriti na upravqawe armiji koja bi formirala armijska poqoprivredna dobra, organizovala proizvodwu na tom zemqi{tu i polako stvarala uslove za naseqavawe novog stanovni{tva, novu kolonizaciju. To bi bilo, u nekoliko osnovnih ta~aka, o mom vi|ewu srpskog nacionalnog programa koji bi tek trebalo konstituisati. Taj srpski nacionalni program nedavno sam, u ne{to pro{irenoj verziji, objavio u Beogradu u kwizi “Pledoaje za demokratski ustav”, koja je polovinom decembra u Okru`nom sudu zabrawena. 972

CCCXXXIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd V sektor 31. maj 1989. godine

Izvodi iz izve{taja o proveri Stani} Bogoqub, ro|en 15. 5. 1914. godine u Elemiru, SO Zrewanin, od oca Aleksandra i majke Dragiwe, dràvqanin SFRJ, srpske nacionalnosti, ~lan je SKJ, penzioner, stalno nastawen u Beogradu, ulica \akova~ka br. 7. Provera za Stani} Bogoquba je ra|ena na osnovu zahteva SSUP-a broj 29826/1 od 29. 12. 1986. godine, koji nam je prosle|en aktom SDB RSUP-a SR Srbije br. 254/1 od 9. 1. 1987. godine. Stani} Bogoqub je bio kao sudija porotnik ~lan sudskog ve}a koje je u dva navrata, 22. 12. 1986. godine i 19. 1. 1987. godine, zabranilo rasturawe kwige Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces”. (redigovano) Kasumovi} Murat, ro|en 25. 4. 1935. godine u selu Rasovo, SO Bijelo Poqe, od oca [abana i majke Hayire, devoja~ko Franca, dràvqanin SFRJ, ~lan je SKJ, po zanimawu VKV voza~, stalno nastawen u Beogradu, ulica Ustani~ka broj 140. Provera za Kasumovi} Murata je ra|ena na osnovu depe{e SSUP-a broj 29826/1 od 29. 12. 1986. godine, koji nam je prosle|en aktom SDB RSUP SR Srbije 254/1 od 9. 1. 1987. godine. Kasumovi} Murat je bio kao sudija porotnik ~lan sudskog ve}a koje je u dva navrata, 22. 12. 1986. i 19. 1. 1987. godine, zabranilo rasturawe kwige Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces”. (redigovano) Perovi} Nikola, ro|en 2. 9. 1946. godine u Beogradu, od oca Veqka i majke Olge, devoja~ko Pajevi}, dràvqanin SFRJ, crnogorske nacionalnosti, ~lan je SKJ, po zanimawu diplomirani pravnik, zaposlen kao sudija u Okru`nom sudu u Beogradu, sa stanom u ul. Proleterskih brigada broj 52, Beograd. Provera za Perovi} Nikolu je ra|ena na zahtev SSUP-a broj 2986/1 od 29. 12 1986. godine, koji nam je prosle|en aktom SDB RSUP-a SR Srbije, broj 254/1 od 9. 1. 1987. godine. Perovi} Nikola je bio predsednik sudskog ve}a Okru`nog suda u Beogradu, koje je u dva navrata zabranilo rasturawe kwige “Veleizdajni~ki proces”, autora Vojislava [e{eqa. (redigovano) Jovanovi} Sava, ro|en 27. 1. 1937. godine u Pirotu, od oca Svetozara i majke Desanke, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, oèwen, otac dvoje dece, po zanimawu slu`benik, zaposlen u @TP Beograd, ul. Nemawina 973

broj 6, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14. Provera je ra|ena u ciqu sagledavawa mogu}nosti da Sava Jovanovi} bude angaòvan za saradwu sa SDB, jer je kom{ija sa Vojislavom [e{eqom. (redigovano) Sekuli} Zoran, ro|en 5. 10. 1959. godine u Petrovcu na Mlavi, od oca Radosava i majke Qiqane, deklarisao se kao Jugosloven, dràvqanin SFRJ, oèwen, otac dvoje dece, po zanimawu koàrski tehni~ar, zaposlen u RO “Konzorcijum” u Zemunu, ul. Tvorni~ka br. 20, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14. Provera je ra|ena u ciqu sagledavawa mogu}nosti angaòvawa Zorana Sekuli}a za saradwu sa SDB po{to je neposredni kom{ija sa Vojislavom [e{eqom. (redigovano) Alibabi}-Hoyi} [efika, ro|ena 21. 4. 1951. godine u selu Srbqani, SO Biha}, od oca Meha i majke Hame, muslimanka, dràvqanka SFRJ, profesor na Fakultetu narodne odbrane i dru{tvene samoza{tite u Beogradu, udata, stalno nastawena u Studentskom domu “Veqko Vlahovi}” III blok. Hoyi}ka je tokom pro{le godine u dva navrata kontaktirala sa Vojislavom [e{eqom. Kontakti su bili privatnog karaktera, prilikom promocije wene kwige. Provera podataka za Hoyi} [efiku ra|ena u ciqu rasvetqavawa wenih kontakata sa Vojislavom [e{eqom.

CCCXXXIV Izvod Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd V sektor 1. 6. 1989. godine

Izvod iz izve{taja o rezultatima primene tajne kontrole po{tanskih po{iqki od 23. 5. 1989. godine Soluji} Mileta, ekstremni emigrant u SAD, ~lan emigrantske organizsacije SKK – “Sveti Sava”. Mera se primewuje na osnovu re{ewa republi~kog sekretara za unutra{we poslove SR Srbije od 16. 7. 1969. godine. Primenom navedene mere dobijen je podatak da je 10. 5. 1989. godine Mileta Soluji} iz Wu Yersija, SAD, uputio pismenu po{iqku na adresu manastira ]elije, po{t. fah 68, 14000, Vaqevo. Pomenuta po{iqka se sastoji iz fotokopije teksta “Srpski narod i aktuelna politi~ka situacija u Jugoslaviji”, autora Vojislava [e{eqa, koji je objavqen u emigrantskom ~asopisu “Srpska borba”, od maja meseca 1989. godine. Uz izvod, priloèna i fotokopija pomenutog teksta. (potpis redigovan) 974

CCCXXXV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0361 13. 6. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak odràn dana 13. 6. 1989. godine, na inicijativu izvora. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na neka saznawa o delatnosti Vojislava [e{eqa iz Beograda. U razgovoru, izvor nas je informisao da ga je, prilikom nedavnog susreta, wegov poznanik (redigovano) iz Beograda, informisao da je boravio u SAD kod svojih prijateqa, kod kojih je pomalo i radio. Kako je sam ispri~ao na{em izvoru, jednom prilikom su ga prijateqi pozvali da prisustvuje predavawu, kako je najavqeno, doktora pravnih nauka iz Jugoslavije, Vojislava [e{eqa, koji se tako|e nalazio u îkagu, {to je ovaj prihvatio. [e{eq je, po (redigovano) govorio o dru{tveno-politi~kim prilikama u Jugoslaviji, o{tro je napadao unutra{wu i spoqnu politiku Jugoslavije, kao i biv{e i sada{we rukovodstvo zemqe. Po izvoru, [e{eq je, izme|u ostalog, naveo da bi on ekshumirao pokojnog predsednika Josipa Broza Tita i predloìo da ga svaka republika u Jugoslaviji ~uva po {est meseci u godini, a pokrajine po godinu dana, jer je on, po [e{equ, stvorio pokrajine, pa bi one na taj na~in mogle da izraze svoju zahvalnost. U nastavku je, navodno, izneo svoj drugi predlog da bi, nakon ekshumacije, on podelio posmrtne ostatke pokojnog predsednika na osam delova i podelio ih republikama i pokrajinama, a da bi Kosovu dao deo koga, me|utim, ne}e da pomiwe jer ima i dama u publici. Izvor nas je na kraju razgovora obavestio da ga je Rakoni} jo{ obavestio da su neki od prisutnih na ovakvo [e{eqevo izlagawe glasno negodovali i napu{tali tribinu. III. Podaci o licima izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq – OO u USDB Beograd po gra|anskoj desnici. IV. Podaci o merama i radwama SDB Osim obavqenog informativnog razgovora, nisu preduzimane druge mere i radwe. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika (redigovano) 975

CCCXXXVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti –Beograd IV sektor – JAT 71-0284 23. 6. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak je odràn dana 12. 6. 1989. godine u vremenu od 11 do 12.30 sati, na inicijativu izvora. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti: O ovome je pisano i ranije. Radi se o pona{awu Vojislava [e{eqa tokom nedavnog boravka u SAD. U prvoj polovini juna ove godine, izvor je slu`beno boravio u Detroitu i îkagu. Na osnovu na{ih instrukcija, obavio je razgovore sa vi{e iseqenika koji su prisustvovali predavawima koja je [e{eq odrào u pomenutim gradovima. Tokom svog boravka u SAD, [e{eq je odrào 30-40 predavawa i sva su bila izuzetno dobro pose}ena od strane na{ih iseqenika. Organizatori su obi~no koristili pravoslavne crkve ili zakupqivali sale za javne manifestacije. Tema predavawa je bila sada{wa jugoslovenska dru{tveno-politi~ka stvarnost, najzna~ajniji doga|aji koji su se u posleratnom periodu zbivali u na{oj zemqi, kao i osvrt na ulogu najistaknutijih li~nosti politi~kog ìvota. Po tvr|ewu izvora, [e{eq je izjavio da je postoje}e stawe u na{oj zemqi razumqiva posledica na{e politike u posledwih nekoliko decenija. Kao glavnog krivca za sada{wi “kolaps” naveo je Josipa Broza Tita i ve}inu wegovih bliskih saradnika. Navodno su se ostvarila sva wegova predvi|awa i tvrdio je da mu nije ào {to je robijao zbog svojih ube|ewa, jer su se vremenom pokazala kao potpuno ispravna. Publika je na ovim predavawima aktivno u~estvovala, postavqaju}i [e{equ razna pitawa i iznose}i neke svoje stavove. Reakcija je bila raznolika, od potpunog odobravawa, do apsolutnog neslagawa. Ulaznice su prodavane po ceni od 30 US$ i smatra se da je [e{eq na ovoj turneji po raznim ameri~kim gradovima zaradio izme|u 160.000 i 200.000 US$. III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq, (redigovano) 976

IV. Podaci o merama i radwama SDB Osim kontakta sa izvorom, nisu preduzimane druge operativne mere i radwe SDB. V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika S obzirom da tokom obavqawa redovnih radnih zadataka ~esto putuje u SAD i Kanadu, izvor je u prilici da do|e do bezbednosno interesantnih podataka. S tim u vezi, instruisan je da nas o svim svojim saznawima blagovremeno izvesti.

CCCXXXVII SFR Jugoslavija Savezni sekretarijat za unutra{we poslove Slu`ba dràvne bezbednosti 23 S.p. broj 11222/4 Beograd, 29. 6. 1989. godine Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije Slu`ba dràvne bezbednosti – III sektor – Beograd Predmet: Vojislav [e{eq, boravak u Australiji, dostava podataka Veza: Na{ dopis 11222/3 od 20. 6. 1989. godine U govoru u Kanberi (SKK “Sv. Sava” 3. juna) Vojislav [e{eq je isticao da je “nemogu}e pomirewe Srba sa Hrvatima, da su Srbima najve}i neprijateqi bili komunisti~ka internacionala i Vatikan, da su najve}u nesre}u Srbima donela dva sina hrvatskog naroda, A. Paveli} i J. B. Tito, da je Tito razjedinio narode i izmislio tzv. nacije, kao {to su makedonska, crnogorska i muslimanska, da su se komunisti i usta{e pismeno dogovarali o saradwi (M. Pijade–M. Budak), kao i da srpski narod vi{e nikada ne}e stoi~ki trpeti diktaturu i komunisti~ku tiraniju”. Prema [e{equ, srpski narod ne}e dozvoliti da se na wegovoj teritoriji stvaraju druge dràve. Srbi se ujediwuju i, po wemu, to obuhvata Banat, Ba~ku, Srem, Barawu, Isto~nu Slavoniju, [umadiju, tzv. uù Srbiju, Kosovo, Metohiju, Makedoniju, Sanyak, Crnu Goru, Boku Kotorsku, Bosnu i Hercegovinu, Liku, Baniju i Kordun. Optuùju}i Hrvatsku i Sloveniju {to podràvaju Kosovo, [e{eq iznosi da “nema ni{ta protiv da Hrvati i Slovenci formiraju albansku dràvu na podru~ju Zapadne Slavonije ili Hrvatskog Zagorja, ali ne na svetoj srpskoj zemqi”. Govore}i o obeleàvawu 600 godina Kosovske bitke, [e{eq je rekao da se nekoliko miliona Srba sprema da krene na Kosovo Poqe, i u tom duhu, apelovao na ujediwewe Srba u zemqi, kao i zagrani~nih Srba, i na pomirewe Srpske pravoslavne crkve. 977

[e{eq je govor zavr{io uvredom J. B. Tita (“da se le{ina J. B. T. ukloni iz Beograda, po{to srpski narod nije nikada sahrawivao zlikovce na svojoj svetoj zemqi i dizao im paganske hramove”). Na TV SBS “Vox populi” 11. 6. ove godine, [e{eq je dao {iri intervju. Izme|u ostalog, rekao je da su fa{izam i komunizam sli~ni, da Srbi nisu slobodni. “Komunisti~kom sistemu se treba suprotstaviti javno{}u, bez obzira na `rtve i rizike. Moje je da se javno borim protiv tog reìma, a stvar reìma je kako }e da se bori protiv mene”. [e{eq je ponovio ono {to je rekao u Kanberi, o nacijama i formirawu albanske dràve na teritoriji Hrvatske. Po [e{equ, Jugoslavija, ako treba da opstane, mora da bude vi{epartijska, privatno-svojinska, van nesvrstanih i neutralna poput [vajcarske ili [vedske, i u svakom slu~aju sa~iwena samo od tri federalne jedinice – Slovenije, Hrvatske i Srbije. List “Novo doba”, u broju 23 od 13 6. ove godine, pod naslovom “Misionar srpskog nacionalizma” dao je ironi~an prikaz [e{eqevih nastupa sa porukom da [e{eq ne donosi ideje demokratije, ve} {ovinizam. Povodom istupawa Vojislava [e{eqa, veliki broj iseqenika je izrazio nezadovoqstvo, revolt i ~u|ewe. Me|u wima zastupqeni su Srbi, Crnogorci, Makedonci, Hrvati i muslimani. Pozitivni iseqenici ne mogu da shvate kako Vojislav [e{eq moè javno i grubo da govori o prekrajawu granica SFRJ, {to sve raspaquje srpski nacionalizam, a u ostalim iseqeni~kim grupacijama stvara antisrpsko raspoloèwe, te da se mirno i neka`weno vrati u SFRJ. Zahtevaju obave{tewe kako je mogao, s obzirom na raniju aktivnost, do}i u Australiju, u kom svojstvu je do{ao, i da li i kako }e biti ka`wen kada se vrati u SFRJ. Prema proceni ambasade SFRJ u Kanberi, jugoslovenski iseqenici }e sa velikom pa`wom pratiti vesti o eventualnom pozivawu Vojislava [e{eqa na odgovornost po povratku u zemqu. [e{eq je nastupao antijugoslovenski, i po sadrìni izjava i po formi (nastupi u klubovima SNE), te odigrao ulogu akademskog glasnogovornika okorelih ~elnika SNE. Prema oceni SSIP, “gostovawe” [e{eqa u Australiji jasno govori o stalnim nastojawima SNE da se ~vr{}e poveè sa antijugoslovenskim elementima u zemqi i aktivno uzme u~e{}a u produbqivawu aktuelnih podela u zemqi. Krivi~no gowewe koristilo bi [e{equ u èqi da se prikaè kao `rtva represije, dok bi jasna i javna osuda u SR Srbiji pozitivnom iseqeni{tvu potvrdila neprihvatqivost [e{eqevih li~nih stavova. Pomo}nik na~elnika Uprave (potpis redigovan)

CCCXXXVIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 978

71-0422 6. 7. 1989. godine

Izve{taj o rezultatima tajne kontrole po{tanskih po{iqki Vojislav [e{eq – OO u USDB za Beograd zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. Ova mera se primewuje u ciqu potpunijeg sagledavawa i dokumentovawa wegove delatnosti sa pozicija gra|anske desnice. Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci: Miroqub B. Timotijevi} (redigovano) iz SAD, îkago, Ilinois 60657, 841 West George Street, uputio je 19. 6. 1989. godine dr Vojislavu [e{equ pismo, u kome iznosi da je zadovoqan {to su se upoznali prilikom zadwe posete dr Vojislava [e{eqa SAD, uz istovremeno àqewe {to nisu imali malo vi{e vremena da budu zajedno, nadaju}i se da }e se opet sresti, ako ne u Beogradu, ono bar u nekom drugom mestu. Autor pisma je u daqem tekstu govorio o “svom snu da poseti rodni kraj”, Kneèvac Gruànski, i nerazumevawu na koje nailazi kod vlasti u SFRJ u pogledu te svoje èqe. Prema sopstvenom tvr|ewu, on je jo{ 10. 4. 1989. godine poslao preporu~eno pismo sa povratnim receptom saveznom sekretaru za unutra{we poslove za dobijawe ulazne vize i dozvole za posetu Srbiji, ali do danas nije dobio odgovor i veruje da ga ne}e ni dobiti. U vezi sa tim, Miroqub B. Timotijevi} je naveo da je ju~e (18. 6. 1989. godine) imao telefonski poziv i razgovor sa jednim vrlo pouzdanim izvorom u Evropi, koji mu je saop{tio da je SUP skrenuo pa`wu nadle`nim vlastima da }e se Miroqub B. Timotijevi} najverovatnije ilegalno prebaciti u zemqu i ukoliko bude uhva}en na na{oj teritoriji treba ga {to pre sprovesti u Beograd. Potom se autor pisma raspitivao za posetu dr Vojislava [e{eqa Australiji i da li je bilo problema pri povratku u Beograd. Na kraju pisma, Miroqub B. Timotijevi} je zamolio dr Vojislava [e{eqa da do~eka gospo|u Helenu Bentli-Deli} (za wu ne postoje podaci u USDB Beograd) koja uskoro dolazi u SFRJ, da joj omogu}i posetu “Jasenovcu i drugim mestima gde su usta{e-Hrvati vr{ili zlo~ine u Drugom svetskom ratu”, da je upozna sa sudbinom Srba, naro~ito na Kosovu. Milan Ardali} (redigovano) iz Australije, BOX 172 Ljoodwood rd., DAW Park 5130, uputio je 19. 6. 1989. godine dr Vojislavu [e{equ po{iqku novina i kra}e pismo u kome ga u svoje ime, ime svoje ène, Zorke Ardali} i dece Aleksandra, \or|a i Petra toplo pozdravqa kao brata po veri i naciji. Milan Ardali} je u po{iqci dostavio dr Vojislavu [e{equ dva teksta iz lista “Spremnost hrvatski tjednik” od 13. 6. 1989. godine: “Sa stola urednika” i “Tko je dr Vojislav [e{eq?” (Razotkrivawa–K. Cili) i tekst iz lista “Iskra” Birmingem od 1. 6. 1989. godine “Godina u znaku Milo{evi}a” (V. Dimitrijevi}). Napomena: (redigovano) 979

CCCXXXIX Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0298 6. 7. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Razgovor obavqen 29. 6. 1989. godine na inicijativu izvora. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti Podaci se odnose na Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici). Izvor nas je informisao da ga je Vojislav [e{eq posetio na radnom mestu 29. 6. 1989. godine u vremenu od 13.00 do 13.30 ~asova. Tom prilikom, [e{eq je ispri~ao izvoru da se pre nekoliko dana vratio s puta po SAD i Australiji i da je tamo odrào niz predavawa jugoslovenskim iseqenicima. Na primedbu izvora da je od Milke \ureti}, supruge Veselina \ureti}a (redigovano) ~uo da je od predavawa zaradio 130.000 dolara, [e{eq je rekao da “ba{ nije toliko”, ali da je “sve dolare oro~io u inostranstvu”. Na pitawe izvora za{to ih nije oro~io u zemqi, [e{eq je rekao da to nije, pretpostavqaju}i da }e po povratku u zemqu biti uhap{en i da }e mu “svi dolari biti oduzeti”. [e{eq je u vezi toga dodao da jo{ uvek misli da }e biti uhap{en zbog govora koje je odrào u inostranstvu. Na pitawe izvora, kakvi su mu utisci o na{im iseqenicima, [e{eq je rekao da su ga oni veoma dobro primili, ali da je “srpska emigracija” tamo uglavnom podeqena na dva dela, tako {to su jedni pristalice raskolni~ke crkve, a drugi odani Srpskoj pravoslavnoj crkvi u zemqi. U vezi toga, [e{eq je rekao da ga je “\uji} proglasio vojvodom” i da su svi s odu{evqewem prihvatili wegovu analizu dru{tveno-politi~ke situacije u zemqi. Nakon toga, [e{eq je rekao da }e “ubrzo u Srbiji formirati politi~ku stranku”. Na pitawe izvora {to se ne prikloni Dobrici \osi}u (redigovano) ili Qubomiru Tadi}u (redigovano) [e{eq je rekao: “]osi}ev i Tadi}ev program nije radikalan i to me ne privla~i. Isto tako, znam da ni oni mene ne bi prihvatili. Zato }u ja da osnujem novu politi~ku stranku”. Nakon toga, u kancelariju izvora je u{la stranka, tako da je [e{eq prethodni razgovor prekinuo. [e{eq je ubrzo oti{ao, napomenuv{i izvoru da }e se videti za nekoliko dana. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti – Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici u USDB za Beograd. IV. Podaci o merama i radwama SDB Planom predvi|ene mere i radwe Slu`be prema Vojislavu [e{equ i daqe se preduzimaju. 980

V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika Operativna veza je instruisana za naredne kontakte sa Vojislavom [e{eqem.

CCCXL Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0349 28. 7. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o sadràju dva paketa kwiga koje je GSUP Beograd dana 18. 7. 1989. godine privremeno oduzeo od Vojislava [e{eqa Dana 18. 7. 1989. godine, u prostorijama GSUP Beograd izvr{en je pregled dva paketa kwiga koje je GSUP Beograd dana 18. 7. 1989. godine na aerodromu “Beograd” privremeno oduzeo od Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u USDB) prilikom wegovog poku{aja da iste unese u zemqu u formi legalnog uvoza iz Australije. Mawi paket je sadrào 29 primeraka kwige pod naslovom “Kwige za loma~u” autora Vojislava [e{eqa. Okru`ni sud u Beogradu je 1987. godine doneo re{ewe o trajnoj zabrani rasturawa i uni{tewu celokupnog tiraà navedene kwige. Ove godine kwigu je ponovo {tampala na srpskohrvatskom jeziku – }irili~no izdawe, izdava~ka ku}a iz Sidneja–Australija u 3000 primeraka, od kojih je 28 primeraka [e{eq poku{ao da unese u zemqu. Svaka kwiga je pojedina~no bila upakovana u ve}e koverte adresirane na slede}a lica: 1. Glas Crkve, Vojvode Mi{i}a 28, Vaqevo; 2. Todor Bo{kovi}, Radni~ka 2, Be~men; 3. Ivanka Srni}, Lole Ribara 35, Beograd; 4. Milija [}epanovi}, Yona Kenedija 15, Beograd; 5. Vojin Vuleti}, Bulevar Lewina 1991, Beograd; 6. Miodrag Skuli}, Kumodra{ka 69, Beograd; 7. Dragan Todorovi}, Nade @aumovi} 7, Beograd; 8. Sowa Bogdanovi}, Bogdana @erai}a 24, Beograd; 9. Sr|a Popovi}, Takovska 19, Beograd; 10. Miodrag Stojkovi}, Gra~ani~ka 11, Beograd; 11. Slobodan Perovi}, Majke Jevrosime 8, Beograd; 12. \or|e Nikoli}, Kneza Milo{a 28, Beograd; 13. Timotije Mili}, Kneza Vi{eslava 12, Beograd; 14. Radi{a Milenkovi}, Lewinova 37, Sarajevo; 15. Du{ka Jovanovi}, Grani~evska 29, Beograd; 16. Radisav Filipovi}, Bulevar Lewina 15, Beograd; 17. Milan Davidovi}, Kwiàra Matice srpske, Knez Mihajlova, Beograd; 981

18. Hasan Deli}, Mo{evac 118, Maglaj; 19. Milan Drap{i}, Svilajska 8, Batajnica; 20. Milan Gojkovi}, Trg ZAVNO BiH-a 15, Sarajevo; 21. Gojko \ogo, Jurija Gagarina 193, Beograd; 22. Vuk Dra{kovi}, Sretena Mladenovi}a 1, Beograd; 23. Qubomir Tadi}, Gogi}, kwiàra Prosveta–Antikvarijat, Knez Mihajlova 35; 24. Boro Gojkovi}, Tome Masarika 7, Sarajevo; 25. Radmilo Jovanovi}, Marijana Bruna 9, Sarajevo; 26. Gaga Kozomora, Hasana Brki}a 40, Sarajevo; 27. Branislav Levi}, Laze Savatovi}a 3, Zemun; 28. Branko Lazi}, Nade Naumovi} 7, Beograd. U drugom, ve}em paketu, nalazilo se 65 primeraka raznih bro{ura i kwiga. Prema proceni operativnih radnika, na osnovu povr{nog uvida u tekst kwige, ime autora, izdava~a ili emigrantske organizacije (kao izdava~i se pojavquju “Kanadski srbobran”, “Srpska narodna odbrana u Kanadi”, “Srpski ~etnici – Ravna Gora) u odnosu na nacionalisti~ki sadràj, problemati~ne su slede}e kwige: 1. “Rodoqub ili izdajnik: slu~aj |enerala Draè Mihajlovi}a” – dokument Huverovog instituta, Standford, Kalifornija. 2. “Srbi i Ma|ari u IXI i XX veku” – prof. L. M. Kosti}, Toronto 1975. 3. “Hrvatska zverstva u Drugom svetskom ratu”, prema izjavama wihovih saveznika – prof. Lazo Kosti}, îkago 1974. 4. “Sve su to laì i obmane – fraze i parole komunisti~ke Jugoslavije” – prof. Lazo Kosti}, Minhen 1977. 5. “Iz srpske rodoqubive lirike” – Gavro S. Vujo{evi}, srpski kulturni klub “Sv. Sava”, Sidnej 1953. 6. “The South Slav Journal” – 2 komada. 7. “Srbija ili Jugoslavija” politi~ka studija, prof. Lazo Kosti} III i IV kwiga, {tamparija “Kanadskog srbobrana”, Hamilton 1962, Hamilton 1969. 8. “Primeri hiqadugodi{we kulture Hrvata” – III, IV, V kwiga – Lazo Kosti}, Srpska narodna odbrana u Kanadi, Hamilton 1962, 1958, 1968. 9. “Armijski |eneral Milan Nedi}”, wegova uloga i delovawe u posledwem ratu, prof. Lazo Kosti}, privatno izdawe, Melburn 1976. 10. “Verski odnosi Bosne i Hercegovine” – prof. Lazo Kosti}, izdawe pi{~evo, Minhen 1965. 11. “Kako bi izgledala tre}a Jugoslavija” – Lazo M. Kosti}, izdawe privatno Milutina P. Baj~eti}a, Lazara \. Stoj{i}a, Hamilton 1965. 12. “Nacionalni stav srpske emigracije” – srpski emigrantski spisi, ure|uje i izdaje Odbor, sveska 1, Melburn 1959. 13. “Sporni predeli Srba i Hrvata” – Lazo Kosti}, ameri~ki institut za balkanska pitawa, îkago 1957. 14. “Ko je kriv za zlo~ine nad Srbima u NDH – pravna i sociolo{ka rasprava – Lazo Kosti}, izdawe pi{~evo, [vajcarska 1972. 982

15. “[ta su Srbi mislili o Bosni” – prof. Lazo Kosti}, objavqeno dobrotom rodoquba Milana Bosanca, Minhen 1975. 16. Ivan Me{trovi} i wegovi memoari – Lazo Kosti}, Melburn 1976. 17. “U odbranu Kraqevi}a Marka” – Lazo Kosti}, specijalno izdawe biltena srpskog nacionalno-kulturnog kluba u [vajcarskoj 1968. 18. “Saveznici i jugoslovenska ratna drama: I i II deo, Veselin \ureti}, izdawe autora, Bran{vajg, 1987. 19. “Jugoslavija uo~i i za vreme Drugog svetskog rata” – dr \oko Slijep~evi}, Minhen 1978. 20. “Istorija Srba” I i II tom – Jovan I. Dereti}, izdawe pi{~evo, Nica 1975, 1977. 21. “Hrvatska zverstva u Drugom svetskom ratu” – prema izjavama wihovih saveznika, Lazo Kosti}, pi{~evo izdawe, Melburn 1975. 22. “Hrvatska zverstva u Drugom svetskom ratu” – prema izjavama wihovih saveznika, II izdawe, Melburn 1983. 23. “Memoari” – Qubica Qoti}, Minhen 1973. 24. “Izjave priznawa prof. Lazi Kosti}u” – izvodi iz pisma, Minhen 1966. 25. “Istorija i sli~na prava na Bosnu i Hercegovinu” – istorijska, pravna i politi~ka studija, Lazo Kosti}, tro{kom pi{~evim uz kneèvsku pomo} Gasa Kneèvi}a Hercegovca, u Nevadi, SAD. Baden 1968. 26. “Jo{ o srpskom karakteru” – Lazo Kosti}, Ontario 1975. 27. “Iz Wego{evih dela” – Lazo Kosti}, îkago 1952. 28. “Kulturne prilike Bosne i Hercegovine”, Lazo Kosti}, [vajcarska 1971. 29. “Obrazovawe i odràwe srpske nacije prema stranim piscima” – Lazo Kosti}, izdato dobrotom Milana Bosanca iz Australije, [vajcarska 1978. 30. “Nasilno preotimawe srpskih pisaca” – Lazo Kosti}, Milvoki 1973. 31. “Srpski pravoslavni kalendar 1989.” – Srpski ~etnici Ravna gora, izdaje pokret srpskih ~etnika Ravne gore. 32. “Duhovno stvarala{tvo srpske emigracije” – Borivoje M. Karapanyi}, Melburn 1978. 33. “Holokaust” – dr Lazo Kosti}, îkago 1981. 34. “Nasilno prisvajawe dubrova~ke kulture” – Lazo Kosti}, privatno izdawe, Melburn 1975. 35. “Kosovo – osnovni destabilizacioni faktor u Jugoslaviji” – Miodrag Beqakovi}, Wujork 1989. 36. “Osvrt na popis narodnosti u Jugoslaviji” – Lazo Kosti}, izdawe pi{~evo 1973. 37. “Srbi u o~ima stranaca” – II kwiga, Lazo Kosti}, [vajcarska 1972. 38. “O zastavama kod Srba” – istorijska razmatrawa, Lazo Kosti}, izdawe pi{~evo, Minhen 1960. 39. “Roman o stradawu srpskog naroda u Drugom svetskom ratu” – Aweg Sabrie, Pert 1982. 983

40. “Saga o Kosovu” – Alex N. Dragnich i Slavko Todorovich, Columbia Univerzitet, New York 1984. 41. “Iz srpskog verskog ìvota” – Lazo Kosti}, Minhen, 1961. 42. “Srpsko Kosovo i Metohija – zlo~ini arnauta nad srpskim narodom” – Borivoje M. Karapanyi}, Klivlend 1986. 43. “Ni po babu ni po stri~evima” – Rodoqub @. Ili}, Sidnej 1983. 44. “Podigao sam spomenik” – Rodoqub @. Ili}, Sidnej 1984. 45. “Iz ìvota i rada dr @ivka Topalovi}a” – Marko Milunovi} i \or|e Radovanovi}, Stokholm 1988. 46. “Genocid Hrvata” u periodu od 1941-45, îkago. Nakon uvida u sve kwige koje je Vojislav [e{eq poku{ao da unese u zemqu, sa na~elnikom Odeqewa za strance GSUP-a Beograd je dogovoreno da operativni radnici USDB za Beograd naknadno detaqnije pregledaju navedene kwige sa spiska, kako bi mu bile oduzete one kwige ~ije je uno{ewe u Jugoslaviju zabraweno. Napomena: (redigovano) O ovome smo depe{om informisali SDB RSUP SR Srbije 19. 7. 1989. godine.

CCCXLI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0414 28. 7. 1989. godine

Izve{taj o rezultatima tajne kontrole po{tanskih po{iqaka Vojislav [e{eq, OO u USDB za Beograd zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. Ova mera se primewuje u ciqu potpunijeg sagledavawa i dokumentovawa wegove delatnosti sa pozicija gra|anske desnice. Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci Dana 20. juna 1989. godine, Vojislav [e{eq je iz Sidneja uputio pismo emigrantskom ~asopisu “Beli orao” u SR Nema~koj. U pomenutom pismu imenovani je na po~etku izrazio zahvalnost “na srda~nom bratskom prijemu” u svim mestima u SAD-u, Kanadi i Australiji u kojima je isti i boravio prilikom svoje posete navedenim zemqama. U nastavku pisma autor je posebno naglasio da su po wegovom mi{qewu posle nekoliko decenija obnovqene veze “izme|u Srba koji ìve pod komunisti~kom diktaturom” i Srba koji su novu domovinu potraìli u slobodnom svetu. 984

Zatim je u nastavku istoga, Vojislav [e{eq taksativno nabrojao po datumima sva predavawa i politi~ke govore koje je imenovani odrào prilikom svoje posete gorepomenutim zemqama. Iz pisma se vidi, a po sopstvenom kazivawu autora, da je odrào 67 predavawa, i to prvo 25. marta ove godine u Merrillville u SAD-u, a zadwe 19. juna ove godine u australijskom srpskom nacionalnom centru u Australiji. Zatim je u daqem tekstu pisma Vojislav [e{eq izrazio zahvalnost predstavnicima SPC-a u SAD-u, a posebno princu Andreji Kara|or|evi}u, kao i poznatom pripadniku ~etni~ke emigracije Mom~ilu \uji}u. Potom je imenovani tako|e izrazio zahvalnost i nekim organizacijama koje su mu, kako sam kaè, “pruìle neprocewivu pomo} u organizaciji prekomorske turneje”, izme|u ostalih Vojislav [e{eq se zahvalio Pokretu srpskih ~etnika “Ravna gora”, srpskom kulturnom klubu “Sveti Sava”, Srpskoj narodnoj odbrani i Organizaciji srpskih ~etnika “Ravna gora”. Nakon ovih zahvalnica, Vojislav [e{eq je u nastavku pisma govorio o poloàju srpskog naroda. Naime, po navodima imenovanog, srpski narod se nalazi u prelomnom istorijskom periodu i isti je ugroèn od brojnih neprijateqa. Zbog takvog poloàja srpskog naroda, neophodno je, po mi{qewu Vojislava [e{eqa, “da jedinstveno i koordinirano ubudu}e istupaju sve srpske politi~ke i kulturne organizacije”. U ciqu realizacije napred navedenog, tj. “postizawa op{te srpskog politi~kog jedinstva”, imenovani smatra da je pre svega potrebno: “Ru{ewe kulta li~nosti Josipa Broza Tita”, obnavqawe granica srpske dràvnosti na osnovu Londonskog ugovora iz 1915. godine, kao i uspostavqawe demokratskog reìma sa vi{epartijskim sistemom i slobodnom trì{nom privredom. Na kraju navedenog pisma, Vojislav [e{eq je predloìo sazivawe “Svesrpskog zagrani~nog nacionalnog kongresa” koji bi, po shvatawu istoga, trebao da okupi sve srpske politi~ke i kulturne organizacije. Kao mesto odràvawa gorepomenutog kongresa, imenovani je predloìo îkago, a vreme odràvawa bi trebalo da bude 28. juna 1990. godine. Autor tako|e smatra da bi na navedenom kongresu, izme|u ostaloga, trebalo usvojiti “kona~an tekst zajedni~kog programa”, kao i konstituisati jedinstveni Srpski demokratski pokret i izabrati wegov izvr{ni odbor. U post skriptumu, Vojislav [e{eq je naglasio da se svi zainteresovani, a u vezi svega napred iznesenog, mogu za dodatne informacije obratiti \or|u Kneèvi}u na adresu: 51-09 Douglastone Parkway, New York, USA / tel. 718-229-2048. Napomena: Vojislav [e{eq je navedeno pismo uputio na pogre{nu adresu emigrantskog ~asopisa “Beli orao” u SR Nema~koj, tako da je isto bilo vra}eno po{iqaocu na wegovu adresu u Jugoslaviji, koju je imenovani ostavio na pole|ini pisma. Usled navedenih okolnosti, bili smo u mogu}nosti da operativnim putem i izuzmemo pomenuto pismo. 985

CCCXLII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0399 7. 8. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru I. Podaci o izvoru saznawa (redigovano) Sastanak odràn 6. 8. 1989. godine. (redigovano) II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti O ovome nije pisano. Radi se o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa za vreme wegovog boravka u SAD ove godine. Izvor nas je informisao da je Vojislav [e{eq u leto ove godine odrào predavawe u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u îkagu i da je tom prilikom iznosio ocene o aktuelnim dru{tvenim prilikama u na{oj zemqi. Po re~ima izvora, Vojislav [e{eq je u tom kontekstu izneo da je SR BiH nedemokratska sredina u kojoj su Srbi potisnuti na margine dru{tvenog ìvota. Pored toga je naveo da se u pomenutoj republici kr{e osnovna prava srpskog naroda i da se vr{i permanentan progon srpske inteligencije. Pomenuti iskaz je potkrepio navodom da je i on u SR BiH bio osu|en na 8 godina zatvora kao srpski intelektualac {to, po wegovom mi{qewu, nije ni{ta iznena|uju}e jer u politi~kom ìvotu SR BiH prevlast imaju muslimanski lideri. Izvor nas je zatim informisao da je Vojislav [e{eq potom izneo da je razlika, u demokratskom smislu, izme|u SR BiH i SR Srbije kao izme|u Beograda i îkaga. To je objasnio navodom da se u SR Srbiji, za razliku od SR BiH, moè o svemu javno diskutovati i da se sve moè podvrgnuti javnoj kriti~koj re~i, ali je i napomenuo da se jedino ne moè kritikovati politi~ki vrh i politika SR Srbije, {to ipak ne predstavqa potpunu demokratiju u pravom smislu te re~i. Nakon toga je za predsednika Predsedni{tva SR Srbije izneo da je to prvi jugoslovenski komunista koji se zaloìo za “srpsku stvar”. Izvor nam je zatim saop{tio da je [e{eq tom prilikom izneo i svoje vi|ewe re{ewa “kosovske krize”, odnosno da je povodom toga rekao da bi sedi{te jugoslovenske vlade trebalo premestiti iz Beograda na Kosovo, kao i da bi po 200.000 Albanaca sa Kosova trebalo poslati UN i na{im republikama SR Hrvatskoj i SR Sloveniji. Pored toga, izvor nas je informisao da je uo~i pomenutog predavawa Vojislava [e{eqa u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u îkagu prodavana izvesna wegova kwiga i da je potra`wa bila tolika da je mnogi zainteresovani nisu mogli kupiti, jer je odmah rasprodata. 986

Izvor nam je na kraju razgovora saop{tio da je Vojislav [e{eq na pomenutom predavawu izneo da }e sli~na predavawa odràti u jo{ nekim gradovima SAD, Kanade i Australije. III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti Vojislav [e{eq (OO po gra|anskoj desnici u USDB). IV. Podaci o merama i radwama SDB Prema Vojislavu [e{equ se primewuju operativne i operativno-tehni~ke mere u ciqu pra}ewa wegove neprijateqske delatnosti sa pozicija gra|anske desnice. V. Napomene, ocene i i predlozi operativnog radnika Podaci o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa za vreme boravka u SAD dobijeni su u informativnom razgovoru sa izvorom, koji nema saznawa o zanimawu operativnog radnika.

CCCXLIII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0275 9. 8. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o radnom dogovoru u OJT o mogu}nosti krivi~nog gowewa Vojislava [e{eqa zbog neprijateqskih istupa u SAD, Kanadi i Australiji Dana 9. 8. 1989. godine u OJT odràn je radni dogovor sa zamenikom OJT Dragojlovi} Vojom o mogu}nosti krivi~nog gowewa Vojislava [e{eqa zbog neprijateqskih istupa za vreme boravka u inostranstvu i osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo – povreda ugleda SFRJ iz ~lana 157 KZ SFRJ i izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we, razdora ili netrpeqivosti iz ~lana 134 KZ SFRJ. Kao dokazni materijal OJT su predo~eni nekoliko primeraka glasila neprijateqskih emigrantskih organizacija i dve video kasete, gde su sadràni govori i natpisi o neprijateqskom istupawu [e{eqa. Stav OJT je da se video kasete kao dokazni materijal mogu koristiti u eventualnom postupku, dok je za objavqene tekstove ne{to druga~ija situacija, tj. mogu se koristiti kao dokaz ukoliko autor ne osporava wihovu autenti~nost. Imaju}i u vidu da u OJT postoji na{a ranija krivi~na prijava protiv [e{eqa za ista krivi~na dela, OJT je predloìlo da ovoga puta ne podnosimo novu krivi~nu prijavu, ve} da im dostavimo presek podataka i dokaza o novim inkriminacijama [e{eqa, nakon ~ega bi nam dali kona~an stav. (redigovano) (potpis redigovan) 987

CCCXLIV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 17. 8. 1989. godine

Slu`bena bele{ka presek raspoloìvih podataka o istupawima Vojislava [e{eqa u SAD, Kanadi i Australiji [e{eq Vojislav, zvani Vojo, od oca Nikole i majke Danice, ro|ene Misita, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, po narodnosti Srbin, dràvqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, nezaposlen, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, SO Zemun, razveden, ranije osu|ivan po ~lanu 114 KZ SFRJ, sada na slobodi. Vojislav [e{eq je tokom marta, aprila, maja i juna meseca ove godine boravio na turneji po SAD, Kanadi i Australiji, gde je u periodu od 25. marta do 19. juna 1989. godine, odrào ukupno 67 predavawa i tribina na temu poloàja srpskog naroda i aktuelne politi~ke situacije u SFRJ, i to uglavnom u prostorijama antijugoslovenske emigracije. Tako|e je dao vi{e intervjua glasilima antijugoslovenske emigracije i listovima za na{e iseqenike u inostranstvu. U tim istupawima je, po na{em mi{qewu, po~inio krivi~na dela povreda ugleda SFRJ iz ~lana 157 KZ SFRJ i izazivawe nacionalne, rasne ili verske mr`we, razdora ili netrpeqivosti iz ~lana 134 KZ SFRJ. [e{eq je putem vi{e izjava datih i objavqenih u sredstvima informisawa emigrantskih organizacija, kao i na javnim tribinama i predavawima u inostranstvu, kontinuirano izlagao poruzi SFRJ kao saveznu dràvnu zajednicu dobrovoqno ujediwenih naroda, odnosno wihovih socijalisti~kih republika i socijalisti~kih autonomnih pokrajina. Tako je dana 2. aprila 1989. godine u blizini manastira Gra~anica, na tre}em jezeru u saveznoj dràvi Ilinois – SAD, pred ve}im brojem lica, a u okviru svog predavawa pod nazivom “Srpski narod i aktuelna politi~ka situacija u Jugoslaviji”, izme|u ostalog [e{eq rekao slede}e: … “Smatram da osnovna ta~ka budu}eg srpskog nacionalnog programa treba da bude definitivno ru{ewe kulta Josipa Broza Tita, kao glavnog krivca za beznade`nu situaciju u kojoj se na{la Jugoslavija uop{te, a srpski narod posebno. Pre dvije godine, prilikom zabrane moje kwige “Disidentski spomenar”, predlagao sam pred sudnicom u beogradskoj palati pravde, drè}i zavr{nu besedu na predlog javnog tuìoca, da se Josip Broz preseli iz “ku}e cvije}a” iz Beograda u Kumrovec, gdje se i rodio, ali se nije usudio da ode 1941. godine da diè ustanak, nego je oti{ao u srce Srbije da bi srpske mladi}e poveo na klawe. Moram vam priznati, ipak sam u me|uvremenu evoluirao od tog prijedloga, da sam taj prijedlog u nekoliko promjenio, pa sam se zalagao da se Josip Broz iskopa iz “ku}e cvije}a”, da se “ku}a cvije}a” sa~uva kao spomenik na{e srpske nacionalne gluposti, a da se on isporu~uje svim republikama na po godinu dana, pokrajinama na po 6 mje988

seci da bi svi imali podjednaku mogu}nost da mu se dive, da ga vole, da ga paze! Za{to bi to bila privilegija samo srpskog naroda?! Kako sam posle do{ao do saznawa da se politi~ka rukovodstva republika i pokrajina Jugoslavije ne bi mogla nikako sporazumjeti o redosledu isporu~ivawa Josipa Broza, predlagao sam da se Josip Broz iskopa, podjeli na osam jednakih djelova i svakoj republici pokloni po jedan dio za uspomenu. Tako bi svaka republika i pokrajina bila u mogu}nosti da sagradi svoju vlastitu “ku}u cvije}a”… Takvu politiku Broz je vodio do kraja rata. Apsolutnu antisrpsku politiku … Posle Drugog svjetskog rata Broz sve otvorenije vodi antisrpsku politiku. Dok se u ratu prikazivao i svoje poteze obja{wavao strate{kim razlozima, posle rata za to vi{e nije imao nikakve potrebe, jer wegovom politi~kom monopolu nije imao ko da se suprotstavi … Tito je zaduìo Jugoslaviju tako da te dugove i na{i sinovi, i na{i unuci nisu u stawu da vrate…”, i daqe: “… Kako rije{iti taj problem dugova? Nedavno, pre otprilike mjesec dana, intervjuisan sam za nema~ku televiziju i iznio ideju da bi najboqe bilo da Jugoslavija, kao dràva, bankrotira, jer mi te dugove ne moèmo vra}ati, a zapadni finansijeri bi trebalo da imaju u vidu da su novac davali reìmu koji nije uìvao povjerewe svog naroda, koji nije bio legitiman. Sami su na taj na~in rizikovali, sami neka snose posledice. Srpski narod, a nijedan drugi narod unutar Jugoslavije nije odgovoran za dugove koje su napravili qudi koji su se nad wim konstituisali u politi~ki reìm. Taj reìm nikad nije proveravao da li uìva povjerewe u narodu. To su znali zapadni finansijeri. Kakve su posledice tog bankrotstva Jugoslavije? Dràva bi onda trebalo da formira neki organ zaduèn za sprovo|ewe legalizacije bankrotstva. Taj organ bi trebalo da popi{e svu dràvnu imovinu, sva preduze}a, a da zapadnim finansijerima da u vlasni{tvo najve}i deo tih preduze}a, bar ona preduze}a koja su finansirana stranim kapitalom, pa neka ti zapadni finansijeri imaju u vlasni{tvo ta preduze}a, pa neka sami ocijene {ta je najboqe da urade. Da li da ne obnove proizvodwu, da li da uvedu novu tehnologiju da u~ine kako se to radi u civilizovanom svijetu ili da to preduze}e prodaju u staro gvo`|e. Razumije se, potrebno je da krivi~no odgovaraju svi pripadnici tog nenarodnog reìma, koji su sa pozicija politike, na kojima su se nalazili, koristili za li~no boga}ewe, za rasipawe narodne imovine. Nijedan od wih ne sme da ostane neka`wen, nijedan od wih ne sme da bude prepu{ten da uìva plodove svoje pqa~ka{ke rabote…”, i daqe:”… Tito nas je, protiv na{e voqe, uveo u pokret nesvrstavawa. Tito nas je uveo u savez sa najreakcionarnijim reìmima savremenog svijeta. Tito je sklapao prijateqstva sa mnogim qudo`derima, bukvalnim qudo`derima, kakav je bio centralnoafri~ki samozvani car @an Badel Bokasa ili ugandski feldmar{al Idi Amin – Dada. Tito nas je uveo u prijateqske odnose sa reìmom jednog Gadafija u Libiji, Homeinija u Iranu, Kim Sunga u Severnoj Koreji. Tito je sklapao prijateqstva sa najprimitivnijim diktatorima savremenog svijeta, a odvojio nas od mati~ne postojbine. Osnovna ta~ka Srpskog nacionalnog programa treba da sadrì te`wu 989

za povratkom Evropi, zajednici slobodnih naroda. Me|utim, {to se ti~e same spoqnopoliti~ke orijentacije, mi{qewa sam (zbog ~iwenice da se u na{im prostorima suprotstavqaju interesi velikih sila), da na{a dràva treba da vodi neutralnu spoqnu politiku. Da obezbjedi me|unarodni pravni status po uzoru, recimo, na Austriju, [vajcarsku ili [vedsku… Mi Srbi moramo biti svjesni da nemamo mnogo prijateqa. I sa onim prijateqima koje smo imali, Broz je uspio da nas pozavadi: sa jednom Francuskom, na{im tradicionalnim saveznikom. Broz je uspio da nas zavadi sa Gr~kom, sa kojom nikada nijesmo imali nerje{enih problema. Na{a stara prijateqstva moramo da obnavqamo…”. Predavawe pod istim nazivom, koje sadrì ve} citirane navode, [e{eq je ponovio na tribini u sali neprijateqske emigrantske organizacije “Srpska narodna odbrana” u Sidneju – Australija, dana 22. 5. 1989. godine, kao i u sali neprijateqske emigrantske organizacije Srpskog kulturnog kluba Sveti Sava u Sidneju – Australija, dana 20. 5. 1989. godine. Istom prilikom, [e{eq je drè}i predavawe u vi{e navrata napao Josipa Broza Tita kao glavnog krivca ratnih i posleratnih neda}a u Jugoslaviji. Na ove okolnosti je, izme|u ostalog, rekao i slede}e: “… Ali krajem 1944. godine u Srbiju prodire Crvena armija i ustoli~uje J. B. Tita u Beogradu kao komunisti~kog diktatora… Josip Broz Tito se krvavo sveti srpskom narodu, posebno Srbijancima. U svim mestima u koje su do{le wegove partizanske jedinice dolazi do te{kih pokoqa, do masovnih streqawa… Time po~iwe i krvavi mirnodopski period komunisti~ke diktature, 1948. godine Josip Broz Tito se krvavo obra~unava i sa ono ne{to malo preostalih ~asnih qudi unutar komunisti~kog pokreta… One metode brutalnog mu~ewa i uni{tavawa qudi koje je Josip Broz Tito upotrebqavao, nisu upoznali ni Staqinovi gulazi… Josip Broz Tito posle Drugog svetskog rata vodi izrazito antisrpsku politiku, istu onu politiku koju je vodio i pre Drugog svetskog rata i u toku rata, nastavqa i posle Drugog svetskog rata… Posle Drugog svetskog rata Josip Broz Tito uvodi takvu administrativnu podelu Jugoslavije na federalne jedinice, koja }e maksimalno pocepati i razbiti srpski narod i politi~ki i ekonomski i kulturno i duhovno… Odmah posle Drugog svijetskog rata Josip Broz Tito je obe}ao Enveru Hoyi da }e mu isporu~iti Kosovo i Metohiju u prvoj povoqnoj istorijskoj prilici. Josip Broz Tito je poslije rata ~inio sve da to svoje obe}awe izvr{i. On to nije ~inio zato {to je volio Envera Hoyu, nego zato {to je znao da }e na taj na~in najteì udarac zadati srpskom narodu… Smatram da osnovna ta~ka srpskog nacionalnog programa treba da predstavqa insistirawe na definitivnom ru{ewu kulta li~nosti Josipa Broza Tita, kao glavnog krivca za gotovo nezavidnu situaciju u kojoj se na{la ~itava Jugoslavija uop{te, a srpski narod i srpska zemqa posebno…”. Odgovaraju}i istom prilikom na pitawa prisutnih wegovim predavawima, [e{eq je, izme|u ostalog, rekao i slede}e: “… A {to se ti~e su|ewa glavnim krivcima za sada{we stawe u Jugoslaviji, na svu sre}u ili naàlost, glavni su umakli. Ja bih bio najsre}ni990

ji da sam do~ekao da bude javno su|eno Josipu Brozu i Edvardu Kardequ za zlo~ine koje su po~inili… Postoje fotografije koje }e se uskoro pojaviti u javnosti, na kojima se vidi da se Josip Broz Tito, kao austrougarski kaplar, slikao pod ve{alima u Srbiji. Josip Broz Tito je u~estvovao u najkrvavijim zlo~inima nad srpskim narodom u Prvom svetskom ratu… Verovatno otada i datira Brozova velika mr`wa prema srpskom narodu uop{te…” Navedena [e{eqeva predavawa u Australiji su dokumentovana video kasetama, a integralni tekst wegovog predavawa odrànog u Ilionisu – SAD, objavqen je u emigrantskoj {tampi. (redigovano) Istupaju}i sa sli~nih pozicija, [e{eq je u intervjuu datom uredniku emigrantskog radio programa “Glas slobodnih Srba”, Budimiru Sre}kovi}u, a koji je emitovan u Wujorku – SAD, dana 6. 5. 1989. godine, rekao slede}e: “… Smatram da komunisti~ki reìm jednostavno nije u stawu da rije{i ekonomsku krizu u Jugoslaviji, s obzirom da je ona politi~kim ~iniocima izazvana. Komunisti~ki reìm do kraja insistira na vra}awu dugova, jer mu je jasno onog trenutka kada bi prestao da vra}a dugove, prestala bi i wegova vlast, prestale bi zapadne finansijske injekcije. Ja smatram da te dugove mi i ne moèmo i ne}emo da vra}amo i u tom smislu se zalaèm da Jugoslavija kao dràva bankrotira, da se formira jedan dràvni organ zaduèn za sprovo|ewe bankrotstva, da se popi{e sva dràvna imovina, odnosno sva dru{tvena svojina, kako to komunisti zovu, i da se zapadnim poveriocima umesto vra}awa dugova ponudi vlasni{tvo nad fabrikama odgovaraju}e vrijednosti, vrijednosti koja odgovara ukupnom iznosu jugoslovenskih spoqnih dugova, a da im se prepusti potpuna sloboda raspolagawa svojinom i kapitalom…”, i daqe: “… Povla|uju}i svojim vlastodrà~kim ambicijama, Josip Broz Tito nas je uspio zavaditi sa svim na{im tradicionalnim prijateqima i otrgnuti iz na{eg prirodnog, istorijskog i kulturnog zale|a – Evrope. Uveo nas je u politi~ki savez sa tzv. nesvrstanim zemqama, sa liderima tih zemaqa, polucivilizovanih i varvarskih dràva, od kojih su se neki u me|unarodnoj javnosti pro~uli i kao bukvalni qudo`deri, kao, recimo, centralnoafri~ki samozvani car @an Badel Bokasa ili samozvani ugandski predsednik Idi Amin Dada. Uveo nas je Josip Broz Tito u politi~ki savez i sa diktatorima tipa jednog Gadafija u Libiji, Homeinija u Iranu ili Kim Sunga u Severnoj Koreji. Smatram da pod hitno moramo napustiti tu nesvrstanu spoqnu politiku i u~initi sve da se na{a dràva vrati u evropsku zajednicu slobodnih i demokratskih naroda…” Integralni tekst navedenog intervjua objavqen je u emigrantskom ~asopisu “Srpska borba” u SAD, br. 1463 od juna 1989. godine. (redigovano) U istom ovom periodu, [e{eq je istupaju}i na javnim tribinama u inostranstvu, kao i u izjavama datim i objavqenim u sredstvima informisawa emigrantskih organizacija, putem propagande izazivao i raspaqivao nacionalnu mr`wu i vre|awem ose}awa gra|ana izazivao nacionalnu netrpeqivost me|u jugoslovenskim narodima i narodnostima. 991

Tako je dana 2. aprila 1989. godine u okviru ve} pomenutog predavawa u Ilinoisu – SAD rekao, izme|u ostalog, slede}e: “… Druga osnovna ta~ka tog srpskog nacionalnog programa je definitivno izja{wavawe srpskog naroda da li èli, ili ne èli da ìvi u Jugoslaviji. po{to su Srbi imali glavnih zasluga za formirawe, a mo`da i odgovornosti jugoslovenske dràve, smatram da mi Srbi ne bi trebalo da budemo ti koji }e prvi izraziti svoje neslagawe za daqi opstanak Jugoslavije. Mi Srbi treba da u okviru Jugoslavije odredimo svoje nacionalne ciqeve, svoj nacionalni program i granice svoje dràvnosti, a da prepustimo to na{oj, navodnoj sjevernoj bra}i Hrvatima i Slovencima, wihovoj slobodnoj voqi, da se izjasne da li èle da ìve u takvoj dràvi ili ne èle. Srpski narod nije apriori protiv postojawa Jugoslavije. Srpski narod je, duboko sam ubje|en, za postojawe Jugoslavije, ali ne Jugoslavije po svaku cjenu. Samo one Jugoslavije koja bi svojim granicama po{tivala granice srpske dràvnosti garantovane Londonskim ugovorom. Dakle, u slu~aju opstanka federalne Jugoslavije, srpska federalna jedinica u svojim granicama mora da ima ne samo dana{wu Srbiju, dana{we pokrajine Vojvodinu, Kosovo i Metohiju, nego i Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Dubrovnik, Dalmaciju, Liku, Baniju, Kordun, isto~nu Slavoniju i Barawu…”, i daqe: “… Definitivno srpski intelektualci treba da postave zahtev utvr|ivawa istorijske odgovornosti hrvatskog naroda za usta{ke zlo~ine… Hrvatski narod ne da nije na taj na~in ka`wen, nego je nagra|en. Hrvatska dràva, kao i proizvoqna dràvna tvorevina u posleratnoj Jugoslaviji, dobila je i teritorije koje nikada nije imala ranije u svome sastavu kroz celokupnu svoju istoriju. Recimo Dubrovnik, Dubrovnik nikad nije bio hrvatski grad. Dubrovnik je uvek bio srpski grad, u kome su u ve}ini ìveli Srbi katolici. Dakle, to zaokruìvawe srpske dràvnosti, u okviru Jugoslavije, je na{ osnovni preduslov daqeg opstanka u Jugoslaviji. A prepusti}emo Hrvatima i Slovencima da sami procjene da li su spremni ìvjeti u toj zemqi ili traìti nezavisnost. Ukoliko zatraè nezavisnost, ja mislim da im se treba dati mogu}nost da se otcjepe od Jugoslavije. Da to prepustimo wihovoj slobodnoj voqi neka se snalaze daqe samostalno ili u sastavu nekih drugih dràva…”, i daqe: “… Ja se li~no ne bih sada upu{tao u procjenu kakav je odnos, etni~ki sastav stanovni{tva u Makedoniji. Pretpostavqam, na osnovu dosada{wih saznawa, da u Makedoniji, kada je re~ o hri{}anskom stanovni{tvu, ìvi dve tre}ine Srba i jedna tre}ina Bugara. Mi moramo imati u vidu da na{a dràva treba da garantuje gra|anska prava svima onima koji u woj ìve i ispoqavawe wihove nacionalnosti. Me|utim, moramo poni{titi sve ono {to je Broz, odmah posle Drugog svetskog rata, uradio uvode}i u Makedoniju jedan slu`beni jezik i to od dijalekta koji je najbliì bugarskom jeziku, tjeraju}i srpsko stanovni{tvo da mijewa svoju nacionalnu pripadnost, izbacuju}i iz prezimena onih koji su imali karakteristi~no srpsko prezime, onaj najstavak “i}” i cjepaju}i Srpsku pravoslavnu crkvu… Me|utim, eventualna autonomija Makedonije moè biti samo unutra{wa stvar Srbije i srpskog naroda. To pitawe moèmo ostaviti i otvore992

nim, me|utim, ni po koju cjenu ne smjemo dozvoliti da bilo koja teritorija, s kojom je Srbija u{la u sastav jugoslovenske dràve, ostane van sastava Srbije…”, i daqe: “…Ja nemam nikakvih iluzija da je mogu}e vra}awe na Kosovo i Metohiju onih Srba koji su otuda izbjegli. Onaj koji je jednom ìvio sa albanskom nacionalnom mawinom i varvarskim necivilizovanim narodom ne pada mu na pamet da se tamo vra}a…” Predavawe pod istim nazivom koje sadrì ve} citirane navode, [e{eq je ponovio na napred pomenutim tribinama u Sidneju – Australija, dana 20. i 22. 5. 1989. godine, {to je dokumentovano video kasetama, dok je integralni tekst pomenutog predavawa objavqen u napred citiranoj emigrantskoj {tampi. U istom periodu [e{eq je ponovio inkriminisane navode i u govoru odrànom na opro{tajnom banketu prire|enom dana 18. 6. 1989. godine u sali emigrantske organizacije “Srpska narodna odbrana” u Sidneju – Australija, kao i u intervjuu datom uredni{tvu lista za Jugoslovene u Australiji “Novosti” br. 2388 i br. 2389 od 9. i 12. juna 1989. godine. (redigovano) Na ve} pomiwanom opro{tajnom banketu u Sidneju, [e{eq je u svom govoru, izme|u ostalog, rekao i slede}e: “… Ono {to nas jo{ uvek boli kao te{ka rana u na{oj otaybini to je Titovo zlo~ina~ko izmi{qawe novih, ve{ta~kih nacija iz srpskog narodnog bi}a. Jo{ uvek ima Srba muslimana kod kojih nije probu|ena nacionalna svest. Mo`da je danas takvih i ve}ina u toj muslimanskoj masi, ali mi moramo da se trudimo da u~inimo sve {to je u na{oj mo}i da probudimo i wihovu nacionalnu svest… Ja smatram da sazreva vreme za jo{ jednu na{u tolerantnu politiku, politiku i prema Srbima muslimanima i prema Srbima katolicima. U~inimo sve {to je u na{oj mo}i, upregnimo sve na{e intelektualne snage da probudimo wihovu nacionalnu svest. Na koji na~in? Samo istinom! … Razume se, za istinu se ne moèmo u potpunosti izboriti dok ne pobedi istina o zlo~incu i zlikovcu Josipu Brozu Titu i politici komunisti~kog reìma. Zato, prva na{a akcija u otaybini treba da bude usmerena u pravcu stvarawa uslova da se definitivno otarasimo le{ine Josipa Broza Tita da ne pogani vi{e svetu srpsku zemqu … Srpski narod Crne Gore je dokazao svoju srpsku nacionalnu svest, ~ast, ponos i dostojanstvo. Ne verujem da je mogu}e vi{e crnogorske Srbe odvojiti od wihove matice. Li~no sam ube|en da je samo pitawe vremena kada }e se omogu}iti i ponovno fakti~ko ujediwewe te dve osnovne srpske zemqe. Ali, ostaju druge na{e bolne rane: i Makedonija, i Bosna i Hercegovina, i Dubrovnik, Dalmacija, Lika, Banija, Kordun, isto~na Slavonija i Barawa…”, i daqe: “… Ideologiju koju je prihvatio veliki deo srpskog naroda, komunisti~ku ideologiju, malo je ko od tada{wih Srba uop{te razumijevao. Srbi nisu znali {ta prihvataju, nisu znali ko sve wima manipuli{e i sa kakvim ciqevima. Kada su se napokon osvjestili, na àlost bilo je kasno… Po me|unarodnom pravu jedinio ne zastarevaju ratni zlo~ini i zbog toga mi imamo pravo da postavimo pitawe odgovornosti hrvatskog naroda za usta{ke zlo~ine…”. Dokaz: (redigovano) 993

Napomena: (redigovano) Napomiwemo da je dana 13. 10. 1987. godine podneta OJT Beograd krivi~na prijava protiv Vojislava [e{eqa zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~na dela iz ~lana 133, 134 i 157 KZ SFRJ, te da su tokom 1988. godine OJT Beograd u vi{e navrata dostavqane posebne informacije i drugi materijali u vezi krivi~ne prijave od 13. 10. 1987. godine.

CCCXLV Uprava Slu`be dràvne bezbednosti – Beograd III sektor 71-0348 22. 8. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o kontaktima Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u USDB) sa pojedinim bezbednosno interesantnim licima iz SAD, Kanade i Australije u toku avgusta teku}e godine Primenom mere tajne kontrole po{tanskih po{iqki prema Vojislavu [e{equ, do{li smo do saznawa da je isti uputio pisma u avgustu ove godine slede}im licima: mr Vlajko \uri~in, 8/84 Mc Burney Rol. Cabramatta 2166, N. S. W. Australia; mr Milan Ardali}, Box 172, Goodwood Rd. Daw Park 5130 South Australia; Col. Miroqub B. Timotijevi}, 841 West George Street Chicago, Ilinois 60657 USA; mr Voja Jefti}, 2394 North Collier Court Simi Valley, Cal 93065 USA; mr \oko Mari}, 1439 So 78th Street Milw Aukee, Mis 53214 USA; rev. Mihailo Mikich, 1046 Cliford Rd. Brownsburg, in. 46112 USA; mr Rade Dobrivojevi}, 3 Leonard St. Edwarastown – S. A. 5039 Australia; mr Leonida Jovanovi}, New Horisons tower, apt. 401-B 1140 Bloor St. West Toronto, Ontario MGH 4EG Canada; in`. Radovan Radovanovi}, P.O. Box. 714, Woden, A. C. T. 2606 Australia; mr Jack & mrs. Helen Stavin, 4750 Cove Cirele 910 Madeira Beach, FL. 33708 USA. U pismima navedenim licima [e{eq se zahvalio na gostoprimstvu koje su mu isti ukazali za vreme wegovog nedavnog boravka u pomenutim zemqama. Napomena: (redigovano) za Timotijevi} Miroquba – ~lan “Legije srpskih dobrovoqaca” iz îkaga i ~lan ~etni~ke organizacije “Srpska narodna odbrana”, Jovanovi} Leonid, ~lan nepoznate srpske emigracije u Italiji, Paunovi} Svetomir – ~lan rukovodstva emigrantske organizacije “Zbor”, biv{i urednik emigrantskog lista “Iskra”, i Mari} \oko – ~etni~ki vojvoda, biv{i predsednik ~etni~kog udruèwa u USA. Ranije vodio jedno krilo OS^ “Ravna gora”. 994

CCCXLVI Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0422 1. 9. 1989. godine

Izve{taj o rezultatima tajne kontrole po{tanskih po{iqki Vojislav [e{eq – OO u USDB za Beograd zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice. Ova mera se primewuje u ciqu potpunijeg sagledavawa i dokumentovawa wegove delatnosti sa pozicija gra|anske desnice. Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci: Sveta Paunovi} (redigovano) iz BRD, 800 München 90, Untersbergstr. 20, uputio je 20. 8. 1989. godine dr Vojislavu [e{equ pismo u kome ga obave{tava da }e mu poslati “sve one” kwige, koje do sada nije imao prilike da pro~ita i tako sagleda i “drugu stranu medaqe na{e skorije pro{losti”. Autor pisma je u daqem tekstu govorio o tome da, dok je bio urednik “Iskre”, nije dozvoqavao napad na nedu`ne qude, me|utim, od kada je {tampawe lista pre{lo u Englesku, on nema uvid u sve {to se u novinama pojavi. Zato i moli dr Vojislava [e{eqa da odgovori na napade izvesnog Jadrijevi}a, gra|evinskog inìwera iz Brtonigle u Istri, zatim jednog zemqaka koji se potpisuje kao “Natus”, i tre}e osobe koja mu nije poznata, a koji su objavqeni u “Iskri”. Sveta Paunovi} daqe preporu~uje dr Vojislavu [e{equ da se po dolasku u London telefonski poveè sa Stani{om Vlanovi}em (redigovano), tel. 021/449-2185, ili izvesnim Dragutinom – tel. 021/459-3926, kako bi mu oni organizovali predavawe u crkvenom domu kod prote Milenka u Birmingemu, gde ina~e ima dosta Srba. Na ova lica }e ga uputiti izvesni ôrda{, koji }e mu se javiti u Londonu za vreme predavawa. Sveta Paunovi} je jo{ zamolio dr Vojislava [e{eqa da mu javi dan dolaska u Minhen na tel. 09/6972811 ili kod prote îleryi}a (redigovano) u Diseldorfu – tel. 0211/490-107 (stan) ili 422-503 (crkveni dom), kako bi mu oni organizovali predavawa. Na kraju pisma, Sveta Paunovi} navodi da je ~itao i slu{ao o gostovawu dr Vojislava [e{eqa u Americi i Kanadi, dok je o doga|ajima u Australiji slabije obave{ten, uz molbu da ga blagovremeno obave{tava o svom dolasku ili dolasku Vuka Dra{kovi}a (redigovano), sa kojim tako|e kontaktira. Jordan Vuji} (redigovano) iz Australije, 30 Cabinda DUE, Keysborough 3/73, tel. 03/7985098, uputio je 7. 8. 1989. godine pismo dr Vojislavu [e{equ u kome izraàva àqewe “vernih sledbenika” iz Melburna zbog brzog odlaska dr Vojislava [e{eqa iz Australije, uz istovremeno nadawe da }e na995

}i malo vi{e vremena kada do|e drugi put. Jordan Vuji} nagla{ava svoju spremnost da u~ini sve za dr Vojislava [e{eqa i srpstvo, prenose}i mu na kraju svoje pozdrave i pozdrave Miloja Sofrani}a (redigovano) Beograd. Napomena: Za Ivana Niklanovi}a (3 Rue de la Bievre, 91700 Fleury Merogis, Republique Francaise) ne postoje podaci u (redigovano). (redigovano)

CCCXLVII Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd III sektor 71-0419 5. 9. 1989. godine

Izve{taj o rezultatima primene mere tajne kontrole po{tanske po{iqke Mera se primewuje prema Vojislavu [e{equ (OO u USDB po gra|anskoj desnici) radi pra}ewa i dokumentovawa neprijateqske delatnosti. Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci: Dana 28. 8. 1989. godine Rade Dobrivojevi} (emigrant, urednik “Srpskog glasnika”, generalni sekretar Srpskog narodnog univerziteta “Vuk Karayi}”, generalni sekretar politi~kog odbora “Zemqa–emigracija”, iz Edvardstowna, Adelaide–Ju`na Australija – napomena operativnog radnika) uputio je pismo Vojislavu [e{equ. U pismu se Dobrivojevi} interesuje da li je [e{eq kupio ku}u u Beogradu i ako jeste, da od [e{eqa ~eka pristanak za osnivawe Instituta za studije i delatnosti zagrani~nog srpstva “Vuk Karayi}”. Inicijativa za osnivawe instituta potekla je od Dobrivojevi}a, tokom [e{eqevog boravka u Australiji. Ciq osnivawa instituta, kako stoji u pismu od 12. 6. 1989. godine, koje je [e{equ predato, je “olak{ati zajedni~ku misiju intelektualne elite u o~uvawu identiteta i oslobo|ewu srpskog naroda od antisrpske koalicije, koja je upadqivo agresivna, na ~elu sa reìmom KPJ-SKJ”. Dobrivojevi} nadaqe isti~e da }e po dobijawu pristanka biti osnovan u Australiji poseban fond koji bi skupqao kwige, listove i pisane materijale. Dobrivojevi} napomiwe da je SPE bogata u pisanom {tivu i da “sve to treba sakupiti i na jednom mestu dràti usred Beograda”. Ideja o osnivawu instituta, sa [e{eqem na ~elu, potekla je me|u emigracijom tokom wegovog boravka u Australiji, gde se “… zalagao i izlagao o duhovnoj povezanosti Srba na rodnoj srpskoj grudi i nas u izgnanstvu i rasejawu po belom svetu. Vi (misli se na Vojislava [e{eqa) odajete priznawe qudima koji pune ~etiri (4) decenije uporno i po`rtvovano, re~ju i delom pri~aju i dokazuju ba{ ono {to Vi, ovih dana, u slobodnom svetu govorite, izlaète i potvr|ujete. 996

Naro~itu pa`wu privla~e Va{i iskazi o ratnim doprinosima srpskoj slobodi pod vo|stvom |enerala Dragoquba Draè Mihajlovi}a i wegovih ~etnika, koji sagore{e u odbrani Krsta ~asnog i srpske slobode zlatne…”. U pismu od 28. 8. 1989. godine se navodi da je paket od 18 kwiga poslat u ~etvrtak (17. 8. 1989. godine), a bi}e poslat i paket sa 14 kwiga, {to }e se nastaviti i ubudu}e. Ove kwige je Rade Dobrivojevi} èleo [e{equ da preda tokom [e{eqevog boravka u Ju`noj Australiji od 12. 6. do 15. 6. 1989. godine, ali je [e{eq traìo da mu budu poslate (kopija spiska kwiga je u prilogu pismu). Kao prilog uz pismo od 28. 8. 1989. godine, Dobrivojevi} je poslao i ise~ke koje je wemu uputio Rodoqub @. Ili} (redigovano). Tu se nalazi komentar iz lista “Novo doba” (koji izlazi u Australiji) o boravku Vojislava [e{eqa gde pisac teksta, izvesni \uro Simi}, isti~e za [e{eqa da je nacionalista i {ovinista, ali postavqa pitawe da li “nacionalne preokrete iniciraju Srpska akademija nauka i umjetnosti u Srbiji?” Isti autor iz [e{eqevih izlagawa izvodi zakqu~ak da je “navodno” predsednik Predsedni{tva SR Srbije “samo isturena ruka srpskih misle}ih qudi”. Pored ovog ise~ka, Ili} je Dobrivojevi}u, a ovaj daqe [e{equ, poslao i pesme “Ku}a cve}a”, u kojoj se na o~igledno pogrdan na~in govori o Josipu Brozu (delo izvesnog Miroquba D. Brankovi}a, objavqeno u listu “Sloboda” u îkagu 27. 2. 1989. godine), te dve svoje pesme “Ko su ovi qudi” i “Doktor Vojislav [e{eq”, koju je Ili} pro~itao pred [e{eqom kada je ovaj boravio u dvorani SNO 22. 5. 1989. godine u Kabramati (Australija). U prilogu pismu su i ise~ci iz emigrantskih listova. Jedan, od 2. 8 1989. godine, se odnosi na pripreme za organizovawe proslave 600 godina Kosovske bitke od strane emigracije. Planirana sve~anost je u Detroitu, a trebalo bi da prisustvuju princ Aleksandar Kara|or|evi} i ameri~ki kongresmen Helen Deli} Bentli. Glavni organizator je izvesni dr Slobodan Popovi}. U ise~ku iz lista “Novosti 9”, od 18. 8. 1989. godine, obave{tava se da je za 20. 8. 1989. godine u Sidneju u sali SKK “Sveti Sava” zakazano ve~e na kome treba da gostuju Amfilohije Radovi} (redigovano), kwièvnik Antonije \uri} (lice pod obradom IV sektora USDB), glumac Tihomir Arsi}, proto|akoni Vlada Miki} i Radomir Per~evi} i hor studenata Bogoslovskog fakulteta iz Beograda. Napomena: Preko OT mera i radwi i preko drugih izvora saznawa, raspolaèmo saznawima da je Vojislav [e{eq kupio ku}u, po wegovim navodima u Batajnici, koju preure|uje i gde namerava da se useli u novembru mesecu 1989. godine. Daqim operativnim radom proveri}emo wegove navode i utvrditi ta~nu adresu ku}e. Fotokopije pisma Rade Dobrivojevi}a upu}enog Vojislavu [e{equ sa prilozima dostavqamo III sektoru SDB RSUP SR Srbije i V sektoru SDB RSUP SR Srbije. 997

Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa 1. Vreme preispitivawa 2. Hajka na jeretika 3. Fenomenologija balkanskog despotizma 4. Veleizdajni~ki proces 5. Narkomanija Vuka manitoga 6. Politika kao izazov savesti 7. Milan Pani} mora pasti 8. Na me|unarodnoj sceni 9. Su~eqavawe sa sedmom silom 10. Narodni tribun 11. Poslani~ke besede 12. Filipike ~etni~kog vojvode 13. Pali, àri, dediwski dizdare 14. Crveni tiranin sa Dediwa 15. Da sve srpsko bude kao zemunsko 16. Promene po voqi naroda 17. Bez dlake na jeziku 18. Mo} argumenata 19. Falsifikovana voqa naroda 20. Vlada nacionalnog jedinstva 21. Srbija pod ameri~kim bombama 22. Dok patriote obnavqaju izdajnici razaraju 23. Radikali se nisu obrukali 24. Pakleni planovi Zapada 25. Kontrarevolucionar u buldoèr revoluciji 26. Dosmanlijski zulum nad Srbijom 27. Kontinuitet radikalske doslednosti 28. Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{ 29. Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a 30. Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu 998

31. Glogov kolac u dosovskom srcu 32. Dosmanlije kao novi jawi~ari 33. êtni~ka sabqa nad dosmanlijskom glavom 34. Na juna~kim rukama kroz srpsku Boku 35. Kora od banane 36. Srpski ~etni~ki pokret 37. Srpska radikalna stranka 38. Peti otaybinski kongres 39. Sudanije nepokornog vojvode 40. Ideologija srpskog nacionalizma 41. Afirmacija parlamentarizma 42. Slom savezne dràve 43. @igosawe dosmanlijskog be{~a{}a 44. êli~ni vojvoda 45. Stazom slave, u slu`bi otaybine 46. Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima 47. Uporna odbrana Srpstva 48. Stanko Suboti} – Cane @abac, kraq duvanske mafije 49. Mafija{ka pudlica Neboj{a ôvi} 50. Cijin major Grujica Spasovi} 51. êtni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom 52. Suo~avawe sa ha{kim inkvizitorima 53. Ha{ki dosije nabe|enog ratnog zlo~inca 54. Pocepana ha{ka inkvizitorska ode`da 55. U ~equstima Kurve del Ponte 56. Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron 57. \avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle Drugi 58. Va{ingtonski seksualni manijak Bil Klinton 59. Ha{ko bajramsko prase 60. La`qiva ha{ka peder~ina Yefri Najs 61. Svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a u ha{kom procesu 62. Engleski pederski isprdak Toni Bler 63. Kriminalac i ratni zlo~inac Havijer Solana 64. Podmukli galski picopevac @ak [irak 65. Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Gen{er 66. Krvave ru~erde Madlen Olbrajt 67. Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi 68. Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt [esnaesti 69. Najve}i izdajnik Rusije Boris Jeqcin 70. Milo \ukanovi} novi Skenderbeg Crnojevi} 999

71. Boris Tadi} novi Sinan Pa{a Koya 72. Izdajni~ki akreditivi usta{kog konzula Vuka Dra{kovi}a 73. Politi~ki ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Ko{tunice 74. Vatikan glavno Satanino gnezdo 75. Rimska kurija ve~ito èdna srpske krvi 76. Evropska unija satanisti~ka tvorevina 77. Vatikanski antisrpski instrument Frawo Tu|man 78. Ameri~ki antisrpski instrument Alija Izetbegovi} 79. Holandski kurvin sin Alfons Ori 80. Ubica Slobodana Milo{evi}a Patrik Robinson 81. Korumpirani predsednik nelegalnog Ha{kog suda Fausto Pokar 82. Pitomac minhenske pivnice Volfgang [omburg 83. Ha{ki {trajk gla|u 84. Varvarska gozba 85. Kad bitange mar{iraju 86. Siktawe crvene zmije 87. Skalpirawe kao smisao informisawa 88. Ko pose~e bega Gutenberga 89. Robija kao sudbina 90. Politi~ka partija Prodanovi}a 91. Pokvareni malte{ki pacov Karmel Agijus 92. Smrdqiva gvajanska sviwa Mohamed [ahabudin 93. Pqa~ka{ novca Ujediwenih nacija Hans Holtajus 94. Degenerisani majmun Bakone Yastis Moloto 95. Retardirana ha{ka tuìteqka Hildegard Uerc-Reclaf 96. Qubavnik Yefrija Najsa Danijel Sakson 97. Jedna banana za Kofi Anana 98. O~erupana ha{ka }urka Kristina Dal 99. Afera Hrtkovci i usta{ka kurva Nata{a Kandi} 100. Ha{ka instrumentalizacija la`nih svedoka 101. Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije 102. Ubistvo mafija{kog premijera Zorana \in|i}a 103. Mafija ubila svog lidera 104. Propali pu~ Tomislava Nikoli}a 105. Ha{ki denuncijant Tomislav Nikoli} 106. Portparol lopovske stranke Aleksandar Vu~i} 107. Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vu~i} 108. Sanaderova ma~kica Aleksandar Vu~i} 109. Narogu{eno {kotsko govno Jan Bonomi 110. Smeùrano kengurovo mudo Kevin Parker 111. Ju`nokorejska gwida O-Gon Kvon 1000

Полицијски досије – Policijski dosije 1/4

Recommend Documents