dosije

Uvod u psihodijagnostiku Dosije: neklinički slučaj

Student

Mentor

Avgust, 2014.

SADRŽAJ 1. LOBI......................................................................................................................3 2. Intervju...................................................................................................................3 3. VITI........................ ..............................................................................................5 4.Crtež ljudske figure................................................................................................6 3. Test nedovršenih rečenica ....................................................................................7 4. MMPI...................................................................................................................10 8. Test ego percepcije .............................................................................................11 9. Nalaz ...................................................................................................................11 10. Mišljenje ...........................................................................................................12

2

LISTA OSNOVNIH BIOGRAFSKIH PODATAKA Ispitanik M.M. je rođen 15.12.1987. godine u Novom Pazaru. Završio je gimnaziju i promenio promenio dva fakulteta od tad, sada je student druge godine privatnog pravnog fakulteta u Novom Pazaru. Nezaposlen je i nikad nije radio. Neoženjen je i nema dece. Treće je dete, ima dve starije sestre. U vezi je. Živi sa oba roditelja koji su u penziji. Trećerođeno je dete, ima dve starije sestre.

INTERVJU Hvala Vam što ste pristali da mi pomognete i učestvujete u ispitivanju. Da li ste nekada bili u prilici da razgovarate sa psihologom ili psihijatrom? Ne, nikada. A da li ste osećali potrebu za tim? Nisam osećao potrebu, ali me je zanimao test inteligencije, kakav bih rezultat postigao. Da li imate neki poseban razlog zašto želite da testirate inteligenciju? Ne, čisto onako, zanimalo me kako izgleda testiranje. Da li mi možete reći nešto više o sebi, čime se bavite? Trenutno studiram, druga sam godina prava. Nisam zaposlen, pomažem ocu oko posla Da li provodite dosta vremena sa ocem, pomažući mu? Ne, ništa posebno. Uglavnom mu završavam obaveze po gradu, uplaćujem i popunjavam neke papire, pošto on ne vidi dobro. Šta radite u slobodno vreme? Zavisi. Ako je lepo vreme volim da odem sa društvom na neki izlet, obilazimo stare gradove u okolini, roštiljamo. Inače izlazimo u grad kada ima neka dobra žurka, mada se često okupljamo kod nekog kući, popije se nešto. Igram igrice, gledam filmove, imam i mačka. Sa kim najčešće provodite vreme? Sa devojkom i par drugara. Rekli ste da ste druga godina fakulteta. Koliko dugo već studirate? Ovaj fakultet od skoro, prebacio sam se. Studirao sam menadžment u Kragujevcu, pa u Pazaru, 3

pa sam se prebacio na prava. Koji su razlozi za promenu fakulteta? Prvi put se stambena situacija iskomplikovala pa sam se vratio kući. Sledece godine roditelji su me nagovorili da upisem fakultet u Pazaru ali ga nisam shvatio ozbiljno. Sledeće godine sam upisao drugi fakultet i sada sam druga godina. Da li nameravate da završite fakultet koji trenutno studirate? Imam, ali bih hteo da to odložim zbog što kasnijeg zaposlenja. Zašto želite da se što kasnije zaposlite? Zato što želim da još malo živim život bez stalnih obaveza, ustajanja, odlaska na posao i smaranja. Smatram da treba uživati u životu dok si mlad. Šta vaši roditelji misle o tome? Smaraju me ponekad, keva ume da bude naporna. Verovatno sebe smatraju krivim jer mi nisu obezbedili stan. S obzirom da su mi obe starije sestre fakultetski obrazovane i imaju dobre poslove i od mene se slično očekivalo. Pa sam ih možda razočarao u tom smislu. Kakvi su vaši planovi za život po završetku školovanja? Planiram da nađem posao u struci (pravnik) ili bilo kakav drugi posao koji je dobro plaćen. Ako ništa od toga ne bude, ne znam, razmišljaću o tome kad dođe vreme. Kakav je Vaš odnos sa roditeljima? Sa ćaletom se sad dobro slažem. A keva je teška žena, mada i sa njom imam dobar odnos. Recite mi nešto više o Vašem ocu? Pa on je stariji čovek, u penziji je ali i dalje završava poslove, takav je, ne mrzi ga da se cima sa ljudima. Radoholičar. Pre, dok sam bio mlađi, pio je dosta. Posle svog regularnog posla je radio privatno, imao je često sastanke i poslove je uglavnom završavao u kafanama. Odlazio je ujutru na posao i vraćao se kasno uveče. On i keva su se stalno svađali. Ali to je bilo pre. Zbog zdravstvenih problema i godina više ne pije i manje radi pa smo sada bliži. Sada mu i pomažem sa poslom kad mogu, gledamo tenis... Da li vam je otac nedostajao kada ste bili mlađi? Ne baš, uvek mi je davao dosta para, kupovao mi šta sam hteo, nije mi se ljutio nikad. Eto, mogao je da me nauči da vozim bicikl. Rekli ste da je vaša majka „teška žena”. Zašto to kažete?

4

Ona je stalno nervozna. Najobičnija stvar je razbesni. Tada iskaljuje nervozu nad onima u blizini – meni i ćaletu, a ponekad i pred devojkom i društvom koje često dolazi kod mene. Izgubi kontrolu, pa kaže stvari neprimerene situaciji i njenim godinama. Oko čega najčešće započinju vaše svađe? Najčešće kad joj tražim kredit, upaljač, cigaru ili pare. Ponekad je ćale iznervira, ili spava preko dana pa se probudi nervozna. Nervira me što nema obzira kada je neko tu, pravi scenu. Šta mislite da je uzrok njenom takvom ponašanju? Sada je u penziji, a pre je radila kao medicinska sestra na hirurgiji, strastveni je pušač, verovatno zbog toga, ne znam. Oduvek je takva bila, nervozna žena. Možda je i zbog ćaleta, pre su se dosta svađali. A i smara me često oko fakulteta, kako sam neodgovoran, nezainteresovan. Kako se vi tada osećate? To me užasno nervira, često se posvađamo u tim situacijama. Umem i ja burno da reagujem ali se brzo smirim uglavnom popustim jer znam kakva je i da bi mogli da se svađamo do u nedogled. Kako se slažete sa sestrama? Kada sam se ja rodio one su imale 12 odnosno 14 godina tako da nismo bili drugari. Kasnije su otišle da studiraju, a ja ostao sa roditeljima tako da nismo proveli mnogo vremena zajedno. Ali sam u stalnom kontaktu sa njima i volim da odem kod njih kad su slobodne. Inače su mi uvek bile podrška, i kad sam bio manji stalno su me vodile sa sobom. Kakva sećanja imate na svoje detinjstvo? Većinom lepa, uvek sam imao sve što mi je trebalo. Dobro, bilo je tu i bombardovanje 1999. Bilo je strašno kad su pogodili zgradu blizu moje, tad sam bio sam kući i baš sam se uplašio. I drugi put kad su bombardovali kasarnu dok sam ulazio u zgradu, iza mene su se sručilo staklo sa stanova iznad. Da sam bio samo malo sporiji palo bi na mene. Sad mi je zanimljivo kad se setim, tada nisam bio toliko svestan opasnosti. Kako ste se tada osećali? Uplašio sam se, nisam mogao da verujem. Da li ste imali problema sa spavanjem posle toga? Ne, nisam nikad imao problema sa spavanjem. Da li ste imali nekih drugih problema? Ne. 5

Da li postoji nešto što biste promenili kod sebe? Pa voleo bih da nisam toliko jeo dok sam bio manji, jeo sam dosta brze hrane, ćale mi je stalno donosio iz kafane, restorana. Baš sam bio debeo. Dešavalo se da izađem sa drugom i pojedem i po četiri – pet bataka pa odem na neki topli sendvič. Kasnije sam smršao ali sam bio debeo celu osnovnu školu. Rekli ste da ste imate devojku. Kako se slažete sa njom? Super se slažemo. Sa njom provodim dosta vremena, imamo slična interesovanja, igramo video igre zajedno, gledamo filmove, imamo sličan muzički ukus. Kako se sada osećate? Dobro, prijatno se osećam. Da li se slažete da pređemo na test inteligencije? Naravno. Analiza rezultata dobijenih na osnovu intervjua Ispitanik je uredne spoljašnjosti. U toku ispitivanja bio je kooperativan. Govor i mimika odaju utisak sigurne i opuštene osobe. Pokazao je spremnost da otvoreno govori o sebi i svom životu. Misli, osećanja i stavove iznosi jasno. M.M. je odrastao u specifičnom porodičnom okruženju. Sklonost oca alkoholu i njegovo izmenjeno ponašanje trajali su duži period njegovog odrastanja. Neadekvatne roditeljske postupke, u vidu čestog odsustvovanja, kompenzovao je materijalnim stvarima (novcem, poklonima, hranom). Odnos sa majkom je poremećen zbog njenog neuroticizma. Oboje su skloni impulsivnom reagovanju, pa su konflikti česti. Neuspešan je na fakultetu. Pokazuje znake emotivne nezrelosti i hedonističkih tendencija koje se manifestuju zaokupljenošću sobom, izbegavanjem obaveza i orijentisanju ka aktivnostima u kojima uživa. Nemotivisan je i nespreman na obaveze koje nose posao i samostalan život. Ima zadovoljavajuće heteroseksualne i socijalne relacije i vodi aktivan društveni život. Okupiran je svojim fizičkim izgledom. U osnovnoj školi je bio gojazan i pokazivao je sklonost prejedanju.

6

VITI Ispitanik testu pristupa zainteresovano, bez vidljivih znakova anksioznosti, deluje sigurno u sebe i svoju sposobnost da dobro uradi zadatak. Tokom testiranja povremeno pita da li ima još puno. Primetan je i pad koncentracije pri kraju testiranja, koji ispitanik ispoljava tako što često traži da mu se ponovi pitanje više puta.

Sažetak rezultata VERBALNI

Sirovi skor

Skalirani skor

PS-AS

Odstupanje

TESTOVI Informacije 27 Brojevi 24 Rečnik 64 Aritmetika 13 Shvatanje 25 Sličnosti 25 Verbalni skor NEVERBALNI Sirovi skor

14 16 13 11 13 14 81 Skalirani skor

1,18 3,18 0,18 -1,82 0,18 1,18

0 ++ 0 0 0

13 11 11 13 12 60

0,18 -1,82 -1,82 0,18 -0,82

0 0 0

TESTOVI Dopune 16 Strip 14 Mozaik 38 Sklapanje 34 Šifra 62 Neverbalni skor Suma skaliranih skorova IQ Verbalni Neverbalni Ukupni

81 60 141

119 111 115

VIQ=119

AS = 141/11 = 12,82

MIQ=111 IQ=115 7

MD=6% Ukupni koeficijent inteligencije je 115. Na verbalnom delu testa postigao je rezultat VIQ=119, a na manipulativnom MIQ=111. Na osnovu izračunatog IQ ispitanik spada u visoki prosek (bistri normalni). Razlika između verbalnog i manipulativnog je 8 iq jedinica i nije značajna. Indeks mentalne deteriorizacije iznosi 6% i možemo reći da nema mentalne deterioracije. Skater analizom je konstatovano izrazito povišenje na Brojevima. To nam govori o osobi normalne inteligencije koja nema napetosti u toku testiranja. Najniži skorovi su na Aritmetici, Stripu i Mozaiku. Niži skor na Stripu ne mora imati značaj uzevši u obzir socio-kulturalnu pristrasnost ovog subtesta, mada može ukazivati na nižu socijalnu inteligenciju. Sniženje na Aritmetici je pokazatelj slabijeg školskog učenja, dok sniženje na Mozaiku može biti znak oštećenja kognitivnih sposobnosti.

CRTEŽ LJUDSKE FIGURE Ispitanik pri početku testa ističe da ne ume da crta. Prvo je nacrtao mušku figuru što je znak zrele psihoseksualne identifikacije i prihvatanja polne uloge svog pola. Nacrtane figure su pozicionirane blago gore, što predstavlja optimizam. Glava je adekvatno nacrtana u odnosu na telo, i to je nešto veća kod muške figure, što ukazuje da se muškom polu pridaje veći intelektualni autoritet, ali i socijalni i emotivni značaj. Jednostavno obrađeno lice je indikator infantilnog ponašanja i slabog dodira sa društvenom realnošću. Oči i nos nacrtani su kao kružići, što, opet, ukazuje na emotivnu nezrelost i egocentričnost. Usta muške figure predstavljena kao izvrnuta linija, a kod ženske punija pokazatelj su infantilnosti, nežnosti ili narcizma. Ruke koje mehaničke vise pored tela ukazuju na površan i neemocionalan kontakt. Latičasti, grozdasti prsti znak su slabe manuelne veštine, ali i infantilnosti. Četvrtasta figura trupa je pokazatelj muževnosti i agresije. Naročito tanko telo je izraz nezadovoljstva svojim telom (kompenzacija za debljinu). Linije na struku koje pokazuju šta je gore, a šta dole ukazuju da ispitanik ima jaku svest o seksu. Crteži su anfas i pokazuju otvorenost u komunikaciji i ekstraverziju. 8

Analizom crteža nisu utvrđeni znaci grafomotornog sindroma.

Test nedovršenih rečenica - TNR Najviše vrednovane teme su Budućnost, Heteroseksualne veze i Kooperacija. Najniže su vrednovane skale Osećanje krivice, Stres apercepcija i Strah i nesigurnost što je znak odsustva psihopatoloških znakova na istim.

INTERPRETATIVNI REZIME Ispitanik je brzo shvatio instrukcije, ali mu je trebalo vremena da popuni ceo test. Delovao je kao da se dosađuje. Pravio je nekoliko pauza, tako da mu je trebalo vremena da popuni test. 1. Majka Većina iskaza o majci je ocenjena visokom ocenom (prosečna ocena je 2,4). Ali iz odgovora možemo primetiti da je njihov odnos promenljiv. Kao karakterističan ajtem se izdvaja: Majčin odnos prema meni nije uvek isti. 2. Otac U odnosu sa ocem vidi se razočarenje zbog izneverenih očekivanja, sa obe strane, ali je ispitanik zadovoljan trenutnim odnosom. Kao karakterističan ajtem se izdvaja: Želeo sam da moj otac bude više samnom u detinjstvu. 3. Porodica Ispitanik svoju porodicu percipira kao dobru i zadovoljan je. Takođe navodi da je imao problema sa težinom kao mlađi.

9

Kao karakterističan ajtem se izdvaja: Moja porodica je dobra porodica. 4. Heteroseksualni odnosi Odgovori koje je dao ispitanik ukazuju na pozitivno doživljavanje heteroseksualnih odnosa, prosečna ocena je među najvišim. Kao karakterističan ajtem se izdvaja: Život u braku može da bude lep. 6. Prijatelji Odgovori na iskaze pokazuju zadovoljstvo druženjem i dobra iskustva u prijateljskim odnosima. Kao karakterističan ajtem se izdvaja: Prijatelji mi zameraju što malo izlazim. 7. Autoritet Odgovori na iskaze vezane za autoritet pokazuju da ispitanik iznosi svoje stavove i shvata ulogu šefa kao neophodnu. Mada, moramo uzeti u obzir da ispitanik nikada nije bio zaposlen. Kao karakterističan ajtem se izdvaja: Ako šef od mene traži jedno, a ja imam drugo mišljenje izneću mišljenje ali bez nametanja. 8. Sposobnosti Ispitanik svoje sposobnosti ocenjuje kao prosečne, smatra da su sposobnosti potrebne za uspeh ali ističe da ponekad ne koristi svoje potencijale. Prosečan skor je među najnižima. Kao karakterističan ajtem se izdvaja: Imam sposobnosti, ali kažu da sam lenj. 9. Rad U odnosu prema radu ispitanik navodi dodatne uslove kako bi započeo neki posao, što ukazuje na slabu koncentraciju i volju za radom. Tako ističe da kada nešto radi, onda uradi dobro. 10

Kao karakterističan ajtem se izdvaja: Da bih počeo nešto da radim treba mi vremena. 10. Kooperacija Ispitanik ima izrazito pozitivan stav prema timskom radu. Smatra da je zanimljiviji i ističe da ima volju da odradi svoj deo. U svim stavkama pokazuje zadovoljstvo timskim radom. Prosečna ocena je veoma visoka. Kao karakterističan ajtem se izdvaja: Timski rad je za mene zabavan. Napomena: Sledeće tri skale pripadaju skupu životnih tema koje su označene kao Neurotičnost. One se simptomatske, a ne skale stavova i negativno su konotirane (ocena 3 se daje za prisustvo simptoma, a ocena 1 za njihovo odsustvo). 11. Strah i nesigurnost U odgovorima se navode situacije u kojima se oseća strah (insekti) i nesigurnost pri prostornoj orjentaciji. Prosečan skor je nizak što je indikator odsustva ili slabo izraženog straha i nesigurnosti. Kao karakterističan ajtem se izdvaja: Osetim strah kada vidim insekta. 12. Osećanje krivice Odgovori na svih pet stavki ukazuju na normalnu savest, navodi situacije u kojima je očekivan osećaj krivice. Odgovori su generalno uopšteni. Kao karakterističan ajtem se izdvaja: Kada napravim grešku trudim se da je ispravim. 13. Apercepcija stresa U stavkama ispitanik stavlja do znanja da je u neprijatnoj situaciji spreman da prihvati kritiku i aktivira svoje kapacitete da bude bolji. Kao karakterističan ajtem se izdvaja: 11

Kada me kritikuju i okrivljuju pognem glavu i slušam. 14.Prošlost Visoka prosečna ocena iskaza označava prevagu prijatnih i pozitivnih iskustava iz prošlosti. Kao karakterističan ajtem se izdvaja: Moje detinjstvo je bilo lepo i turbulentno. 15. Budućnost Ispitanik idealizuje svoju budućnost, ali je evidentna i namera da se promeni nešto kod sebe (putovanje, frizura). Od svih životnih tema ova ima najveći prosečan skor (3). Kao karakterističan ajtem se izdvaja: Očekujem da moja budućnost bude lepa. 16. Ciljevi U odgovorima na stavke koje se tiču ciljeva ispitanik nije naveo nijedan konkretan cilj izuzev (da uživam u životu) što nam govori da on nema jasne ciljeve, ali svejedno očekuje da uspe. Iskazuje zadovoljstvo postignutim ciljevima. Kao karakterističan ajtem se izdvaja: Sebi sam postavio cilj da uživam u životu. 17. Identitet Većina iskaza na temu identiteta je visoko ocenjena, neki iskazi su generalizovani. Kao karakterističan ajtem se izdvaja: U mom životu najvažnije osobe su oko mene. Analiza TNR-a Analizom TNR-a zapaža se da je većina iskaza uopštena. Nastavci su najčešće u formi prosto proširenih rečenica. Na prvi pogled ispitanik deluje kao optimistična osoba koja voli druženje, ima dobre porodične i heteroseksualne odnose i očekuje lepu budućnost. 12

Na skupu životnih tema koje se tiču porodičnih odnosa ispitanik pokazuje prilagođenost. Odnos sa majkom je promenljiv, dok je sa ocem bliskiji iako mu je žao što nije provodio više vremena sa njim dok je bio mlađi. Heteroseksualni odnosi su pozitivno konotirani. Socijalni i odnosi su zdravi i normalni. U odnosu prema radu pokazuje slabu motivisanost. Primetna je idealizacija budućnosti i nepostojanje jasnih ciljeva. Svoje sposobnosti karakteriše kao prosečne, ali i nedovoljno iskorišćene. Prema timskom radu ima izrazito pozitivan stav. Nema pokazatelja straha i anksioznosti, savest je normalno razvijena uz očiglednu zabrinutost fizičkim izgledom. Spreman je da prihvati kritiku i da ga to podstiče da bude bolji. Ispitanik o prošlosti govori neodređeno ali je evidentno kajanje zbog određenih stvari u detinjstvu koje bi promenio. Slika o sebi je pozitivna.

MMPI Ispitanik je zainteresovano pristupio radu i brzo rešavao test, sa malo propratnih komentara. Vidljivih znakova anksioznosti i nelagodnosti nije bilo. Na osnovu položaja kontrolnih skala može se utvrditi da je profil validan i stoga je moguće pristupiti interpretaciji. K skala je najizraženija, ali ne i klinički značajno (65). Nijedna klinička skala ne prelazi T-skor 70. Postoji blago povišenje na skalama Histerije (t skor 60), Psihopatskih devijacija i Psihastenije. Izrazito je snižen skor na skali Anksioznosti (nešto iznad 20), Agresije (nešto iznad 30) i Kritičnih ajtema. Ostale skale se uglavnom kreću između T-skora 35 i 45. Visok skor koji ispitanik ima na K skali ukazuje na nespremnost ka ispoljavanju sopstvenih karakteristika i jake odbrambene mehanizme, a uzevši u obzir da je od kliničkih skala najviši pik na skali Histerije, dominantni odbrambeni mehanizmi su potiskivanje i negacija. Umereno visok skor na skali Pd je pokazatelj egocentrične, neodgovorne i emocionalno nezrele osobe. Umereno visoka vrednost T-skora na Pt skali karakteriše osobu niskog nivoa spontanosti, koja je rigidna i organizovana. Međutim, te crte nisu izražene u tolikoj meri da bi se moglo govoriti o psihopatologiji. Izrazito sniženje na skali An može ukazivati na odsustvo anksioznosti ali može biti i rezultat negiranja i odbrambenih mehanizama ispitanika.

13

Dobijeni profil ne ispunjava kriterijume ali najviše odgovara Pd – Hy profilu iz priručnika sa razlikom što je kod M.M. skala agresivnosti niska (ispod t skora 40) a treća najizraženija skala je Pt. Osobe ovog tipa su egocentrične, neodgovorne i emocionalno nezrele. Veliki procenat pripadnika ovog tipa daje informacije o odbacujućem roditelju, najčešće ocu. Postoji sklonost alkoholizmu i delikvenciji. Ove osobe često imaju lošu kontrolu agresivnosti i sklone su impulsivnom reagovanju, ali M.M. ima nizak skor na skali Ag, a viši na skali Psihastenije koja ukazuje na pad vitalnih dinamizama. Kao karakteristični se izdvajaju sledeći ajtemi: 68. Vrlo retko se svađam sa članovima svoje porodice. 69. Neki ljudi se ponašaju tako nadmeno i zapovednički da imam potrebu da učinim baš suprotno od onoga što traže. 13. Bilo je trenutaka kada sam osećao veliku želju da napustim kuću. 159. Ponekad sam zabrinut zbog svog izgleda. 161. Teško mi je da nešto otpočnem. 136. U mojoj porodici ima mnogo manje sloge i ljubavi nego u drugim porodicama. Ispitanik je na sve gorenavedene stavke odgovorio sa Tačno.

ANALIZA TESTA EGO PERCEPCIJE Ispitanik zainteresovano pristupa testovnom materijalu i dobro shvata instrukciju. Tom prilikom nije bilo teškoća i nakon nekoliko minuta je odgovorio na oba postavljena pitanja. Dao je odgovore u vidu kratkih, prostoproširenih rečenica. Rukopis je uredan i razumljiv i upućuje na zaključak da se radi o obrazovanoj i inteligentnoj osobi, što potvrđuje i njen stil pisanja. U delu testa u kome odgovara na pitanje Ko sam ja? ispitanik sebe analizira kroz svoje pozitivne osobine („dobar drug“ i „vesela osoba“), nepoželjne („pomalo neodgovoran“, „ponekad tvrdoglav“ i sl.), kao i kroz odnose sa drugima gde je on taj koja voli da se druži i bude okružen ljudima koje voli. Na osnovu tih odgovora može se zaključiti da ispitanik ima realan uvid u svoje unutrašnje doživljaje i da je samokritičan.

14

U odgovoru na pitanje Ko bih želeo da budem? ispitanik otkriva idealnu sliku o sebi kao „sličan kao i sad“, „malo da smršam“. Analizom odgovora može se zaključiti da kod ispitanika ne postoji raskorak između postojanog i željenog, pa tako ni podloga za razvoj intrapsihičkog konflikta. Ispitanik poseduje sposobnost introspekcije, kontrolu i uvid u svoje ponašanje. Okrenut je realističnoj proceni ličnosti i ima razvijenu samokritičnost. Anticipacija željenog je u okvirima realnosti i pozitivno konotirana.

NALAZ Ispitanik M.M. je rođen 1987. godine u Novom Pazaru, gde je i odrastao. Živi sa oba roditelja. Studira prava i druga je godina. Nije oženjen i nema dece. Treće je dete. Nezaposlen je. Punije je građe, srednje visine, sportski obučen i odaje utisak prijatne i opuštene osobe. U toku ispitivanja bio je kooperativan, nije bilo znakova anksioznosti, osim pada koncentracije posle nekog vremena. Psihološko ispitivanje izvršeno je primenom naturalističkih tehnika (intervju, LOBI) i baterijom testova u okviru koje se nalaze test za procenu intelektualnih sposobnosti (VITI) i tehnike za procenu ličnosti (MMPI-202, Test nedovršenih rečenica, Mahover test crteža ljudske figure, Test ego percepcije). Na testu inteligencije ispitanik postiže skor koji ga svrstava u kategoriju visoke prosečne inteligencije (CIQ=115), pri čemu je nešto bolji ispitanikov učinak na verbalnim testovima nego na neverbalnim testovima. Indeks mentalne deterioracije od 6% znak je da nema organskog poremećaja. Tokom testiranja nisu uočeni indikatori anksioznosti koji bi ometali kognitivno funkcionisanje ispitanika. Na osnovu ovoga se može zaključiti da je celokupni koeficijent inteligencije dobar reprezent ispitanikovih sposobnosti. Analiza intervjua daje podatke o porodičnim odnosima. Ispitanikov odnos sa majkom je poremećen zbog njenog neuroticizma. Otac je tokom dužeg perioda pokazivao znake sklonosti alkoholu i izmenjeno ponašanje. Ispitanik je u tom periodu bio gojazan i sklon prejedanju. Neuspešan je student, emotivno nezreo i sklon samoudovoljavanju.

15

Podaci dobijeni MMPI-202 ukazuju na nespremnost ka ispoljavanju sopstvenih karakteristika i jake odbrambene mehanizme, primarno potiskivanje i negaciju. Uočljiv je pad vitalnih dinamizama. Dobijen je profil osobe sa egocentričnom i emocionalno nezrelom strukturom ličnosti koja ne dostiže nivo psihopatologije. Ispitanik idealizuje svoju budućnost i nema jasne ciljeve. U odnosu prema radu pokazuje slabu motivisanost. Nema pokazatelja straha i anksioznosti, savest je normalno razvijena uz očiglednu zabrinutost fizičkim izgledom. Analizom crteža ljudske figure uočavaju se karakteristike koje su pokazatelji nezrele, egocentrične osobe koja je nezadovoljna svojim izgledom i ima slab dodir sa društvenom realnošću. Na osnovu analize Testa ego percepcije može se zaključiti da ispitanik ima realan uvid u svoje unutrašnje doživljaje i da je samokritičan. Anticipacija željenog je u okvirima realnosti i pozitivno konotirana. Nema podloge za razvoj intrapsihičkog konflikta.

MIŠLJENJE Rezultati dobijeni ispitivanjem intelektualnih sposobnosti svrstavaju ispitanika u kategoriju visoke prosečne inteligencije (IQtot=115; IQv = 119, IQm = 111). Nisu uočeni indikatori anksioznosti koji bi ometali kognitivno funkcionisanje ispitanika te se na osnovu ovoga može zaključiti da je celokupni koeficijent inteligencije dobar reprezent ispitanikovih sposobnosti. Samoopisnom tehnikom otkrivena je nespremnost ka ispoljavanju sopstvenih karakteristika uz korišćenje potiskivanja i negacije kao dominantnih mehanizama odbrane. U strukturi ličnosti ističu se emocionalna nezrelost i hedonističke tendencije. Kao rezultat toga pokazuje nisku motivaciju za postignućem i neuspešan je student. Nema jasne životne ciljeve i idealizuje budućnost. Ispitanik pokazuje dobru socijalnu integrisanost. Okupiran je svojim fizičkim izgledom. U strukturi ličnosti ispitanika nisu evidentirani elementi psihopatologije.

16

17