ПАРИСКА МИРОВНА КОНФЕРЕНЦИЈА 19191920
ПРВИ СВЕТСКИ РАТ СТРАТЕШКЕ ОСОБЕНОСТИ • • • • • • • • • • • • •
-позиционо, рововско ратовање; борбена дејства ограничена на локална изнуривања -стално усавршавање и развијање нових борбених средстава, (хемијско оружје, бојни отрови, авијација, тенкови -36 држава - 1,5 милијарди људи (три четвртине човечанства) -Око 70 милиона људи под оружјем -Погинуло 15, рањено 22 милиона -9 милиона војних жртава -6,6 милиона рањених
• • • • • • • • • • • • • • • •
-Силе АНТАНТЕ изгубиле 5 милиона војника -ЦЕНТРАЛНЕ силе 3 милиона. ВОЈНИ ГУБИЦИ ВЕЛИКА АНТАНТА: РУСИЈА 30 % ФРАНЦУСКА 25 % ВЕЛИКА БРИТАНИЈА 16 % ИТАЛИЈА 12 % СРБИЈА 8 % РУМУНИЈА 6% САД 2%
• • • • • • • • • •
ЦЕНТРАЛНЕ СИЛЕ: НЕМАЧКА 52 % АУСТРО-УГАРСКА 35% ТУРСКА 10% БУГАРСКА 3%
• • • • • •
Антанта Војни губици Цивилне жртве Укупно Рањени Аустралија 59,330 ? 59,330 159,171 Белгија 13,716 30,000 43,716 44,686 Канада 66,655 ? 66,655 172,950 Француска 1,375,800 40,000 1,415,800 4,266,000
•
Антанта
Војни губици Цивилне жртве Укупно
• • • •
Грчка Индија Италија Јапан
5,000 43,000 650,000 300
132,000 ? ? ?
137,000 43,000 650,000 300
Рањени 21,000 65,000 947,000 907
• • • • •
Антанта Војни губици Рањени Црна Гора 3,000 Нови Зеланд 18,166 Њуфаундленд 1,251 Португалија 7,222
Цивилне жртве ? ? ? ?
Укупно 3,000 18,166 1,251 7,222
10,000 58,526 2,314 13,751
• • • • •
Антанта Војни губици Цивилне жртве Укупно Рањени Румунија 335,706 275,000 610,706 120,000 Русија 1,700,000 2,000,000 3,700,000 4,950,000 Србија 450,000 650,000 1,100,000 1,250,000 Јужна Африка 7,000 ? 7,000 12,000
• • •
Антанта Рањени Eнглеска САД
•
Укупно (Антанта)
Војни губици 703,000 126,000 5,565,146
Цивилне жртве 30,633 200 3,157,833
Укупно
733,633 1,663,000 126,200 234,300 8,722,979 13,990,605
•
Централне силе Рањени
•
Аустро-Угарска 3,620,000 Бугарска 152,390
•
Војни губици Цивилне жртве
1,200,000 87,500
300,000 275,000
Укупне жртве
1,500,000 362,500
• • • • • • •
Централне силе Војни губици Цивилне жртве Укупне жртве Рањени Немачка 1,773,700 760,000 2,533,700 4,216,058 Турска 325,000 2,150,000 2,475,000 400,000 Укупно 3,386,200 3,485,000 6,871,200 8,388,448 Неутралне државе Норвешка 1,900 1,900 ? Укупно 8,951,346 6,644,733 15,596,079 22,379,053
МИРОВНА КОНФЕРЕНЦИЈА У ПАРИЗУ • -капитулација Аустро Угарске 3. новембра, Немачке 11. новембра у Компијењу • -мировна конференција у Паризу, закључивање мировних уговора са пораженим чланицама Тројног савеза • -мировна конференција у Паризу имала сличну улогу као Бечки конгреса из 1815 • -версајски мир нови међународни поредак до избијања Другог светског рата
НАЧЕЛА И ИНТЕРЕСИ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ МИРА У ВЕРСАЈУ • -основна начела Мировне конференције засновани на Четрнаест тачака Вудро Вилсона говор 8. јануара 1918. • -услови за успостављање трајног и праведног мира.
ВУДРО ВИЛСОН 1856-1924
• -Рођен у Вирџинији, завршио права, докторирао политичке науке и историју • -Професор и ректор Принстон универзитета • -Гувернер Њу Xерзија 1910-1913 • -Председник САД од 1913-1921 • -Добитник Нобелове награде за мир 1919 •
Четрнаест тачака председника Вудроу Вилсона • 8. јануар 1918. године: Четрнаест тачака председника Вудро Вилсона • Наша жеља и циљ ће бити да процеси у правцу мира, када почну, буду потпуно отворени и да не обухвате и не дозволе никакве тајне споразуме било које врсте. Време освајања и територијалног увећавања је прошло; такође и време тајних споразума у које се улазило у интересу појединих влада, а који би у неком неочекиваном тренутку вероватно нарушили мир у свету. Та срећна околност, сада јасна сваком ко се бави јавним пословима и чије се мисли више не задржавају на времену које је прохујало и припада прошлости, омогућава свакој земљи чији су циљеви у складу с правдом и миром у свету да то јавно изјави.
• У овај рат смо ушли због тога што је дошло до кршења права, која су нас погодила у живо месо и која би учинила живот немогућим и за наше људе уколико им се не би стало на крај а свет обезбедио да се она више никада не понове. Према томе, оно што ми тражимо у овом рату није ништа што би било својствено само нама. Ми желимо да свет буде погодно и безбедно место за живот, а нарочито да буде безбедан за све мирољубиве земље које, као и наша земља, желе да живе својим животом, да оснивају своје институције, да буде сигурне у правду и поштене поступке других народа света, а против силе и себичне агресије. У том интересу сви народи света су у ствари партнери, а ми смо, са своје стране, потпуно свесни да, уколико не буде правде према другима, неће је бити ни према нама. Према томе, наш програм је програм за мир у свету, а тај програм, једини могућ, како га ми видимо, је следећи:
• I Отворени споразуми о миру до којих ће се доћи отворено и након којих неће бити приватних међународних договора било које врсте а дипломатија ће увек наступати искрено и пред очима јавности. • II Апсолутна слобода пловидбе морима, изван територијалних вода, како у доба мира тако и у доба рата, сем што се иста може забранити, потпуно или делимично, међународном акцијом у циљу примене међународних споразума. • III Отклањање, у мери у којој је то могуће, свих препрека економског карактера и успостављање једнаких услова трговине за све земље које прихватају мир и које се удруже у циљу одржавања мира. • IV Давање и прихватање одговарајућих гаранција о смањењу националног наоружања и његовом свођењу на најнижи ниво који ће бити у складу с унутрашњом безбедношћу.
•
•
V Слободно, отворено и потпуно непристрасно прилагођавање свих колонијалних захтева, засновано на строгом поштовању начела да ће, у одлучивању о свим таквим питањима суверенитета, интереси односних становништава имати једнаку тежину као и правични захтеви владе о чијем праву треба да се одлучи. VI Повлачење са целокупне руске територије и такво решење свих питања која се тичу Русије које ће обезбедити најбољу и најслободнију сарадњу осталих земаља света како би јој се обезбедила неометана прилика која неће бити понижавајућа да самостално одлучи о свом властитом политичком развоју и националној политици и како би била уверена у искрену добродошлицу у друштво слободних земаља у оквиру институција које сама изабере; и не само у добродошлицу, већ и у сваку помоћ која јој може бити неопходна или коју може пожелети. Начин на који ће братске земље третирати Русију у наредним месецима представљаће пробу њихове добре воље, разумевања њених потреба, за разлику од њихових властитих интереса, као и њихових интелигентних и несебичних симпатија.
• VII Белгија се, с тим ће се сложити цео свет, мора повући и реорганизовати, без икаквог покушаја да се ограничи суверенитет који ужива заједно са свим другим слободним земљама. Ниједан други појединачан акт неће послужити боље од овог у циљу поновног успостављања поверења земаља у законе које су саме успоставиле и утврдиле за регулисање својих међусобних односа. Без овог исцељујућег акта целокупна грађевина и валидност међународног права биће трајно поткопана. • VIII Целокупна територија Француске треба да буде ослобођена а освојени делови треба да се врате, док неправда коју је Пруска нанела Француској 1871. године у погледу Алзаса и Лорене, што је нарушавало мир у свету готово педесет година, треба да се исправи како би поново могао да се обезбеди мир у интересу свих.
• IX Поновно прилагођавање граница Италије треба да се изврши дуж јасно препознатљивих етничких линија. • X Народима Аустро-Угарске, чије место међу земљама желимо да буде осигурано и очувано, треба пружити најслободнију прилику за самосталан развој. • XI Румунија, Србија и Црна Гора треба да се повуку: окупиране територије треба да буду враћене; Србији треба да се омогући слободан и безбедан излаз на море; међусобни односи балканских држава треба да се утврде путем пријатељског договора дуж историјски утврђених линија припадности и националности; треба да буду дате међународне гаранције за политичку и економску независност и територијални интегритет балканских држава.
• XII Турском делу садашње Отоманске Царевине треба гарантовати сигуран суверениет, али другим националностима које се сада налазе под турском влашћу треба осигурати стварно безбедан живот и ничим неометану могућност самосталног развоја, док Дарданели треба да буду трајно отворени за слободан пролаз бродова и проток трговине свих земаља на основу међународних гаранција. • XIII Треба да се успостави независна држава Пољска која треба да обухвати територије настањене неспорно пољским становништвом и треба јој омогућити слободан и безбедан излаз на море. Њена политичка и економска независност и територијални интегритет треба да буде гарантоване на основу међународног споразума.
• XIV Мора се основати опште удружење земаља на основу конкретних споразума у циљу давања узајамних гаранција о политичкој независности и територијалном интегритету како великих тако и малих држава. • У погледу овог суштинског исправљања неправде и афирмације права сматрамо да смо блиски партнери свих влада и народа који су се удружили против империјалиста. Не можемо се раздвајатии према интересу и делити према циљевима. Остајемо до краја заједно.
•
Спремни смо да се боримо и да наставимо борбу све док се не остваре ови аранжмани и споразуми, али само због тога што желимо да преовлада право и што тежимо праведном и стабилном миру и то таквом миру који се може обезбедити само отклањањем главних провокација чији је циљ изазивање рата, које овај програм отклања. Нисмо љубоморни на величину Немачке и у овом програму нема ничег што би је поткопавало. Не пребацујемо јој ни због којег достигнућа нити изузетности у науци нити мирољубивих подухвата, којима се она истакла и која су завидна. Не желимо да је повредимо нити да на било који начин блокирамо њен легитиман утицај или моћ. Исто тако не желимо да се борима против ње ни оружјем нити непријатељским трговинским аранжманима уколико је вољна да се удружи с нама и са другим мирољибивим земљама света у споразумима о правди, закону и поштеном поступању. Једино што желимо је то да заузме равноправно место међу народима света - новог света у коме сада живимо - уместо места господара.
НАЧЕЛА МИРОВНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ:
• -НАЧЕЛО ЈАВНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ, искључивање закулисних игара и тајних погодби једних на рачун других држава • -НАЧЕЛО РАВНОПРАВНОСТ СВИХ НАРОДА, једнака права сваког народа у одлучивању о својој судбини, као и о судбини светског мира у целини • -НАЧЕЛО САМООПРЕДЕЉЕЊА • -НАЧЕЛО НАРОДНОСТИ, права народа на стварање независних националних држава
• -НАЧЕЛО ОДРЕЂИВАЊА СТРАТЕГИЈСКИХ (ПРИРОДНИХ) ГРАНИЦА, свакој држави обезбедити сигурне границе и природне услове за одбрану свог интегритета • -НАЧЕЛО ВИТАЛНОГ ЕКОНОМСКОГ ИНТЕРЕСА, привредни развој • -НАЧЕЛО ИСТОРИЈСКОГ ПРАВА, очување политичких и културних традиција народа •
• • • • •
• •
-начела декларативно прихватиле све учеснице конференције -практично велике силе се водиле себичним политичким, националним, империјалним интересима -састав учесника конференције: двадесет седам савезничких земаља победника у Првом светском рату, побеђеним земљама забрањен приступ -мировни уговори не могу се мењати, принцип узми или остави -на конференцији није учествовала Русија, закључила сепаратни мир у Бреслитовску.
ИНТЕРЕСИ СИЛА ПОБЕДНИЦА • ЈАПАН • • -стари империјални интереси економска и политичка експанзију ка источној Азији и Далеком истоку (Кина, Кореја, Манxурија) • ИТАЛИЈА • • -добијање територија на Балкану, Јадранском мору, Трст, Истра, Јулијски Алпи, део далматинске обале (Ријека, Задар, Шибеник), Црес, Ластово Лошињ, Палагружа, централна Албанија са луком Валона, јужни Тирол, острва у Егејском мору, турске територије у Малој Азији.
• • • • • • • • • • • • • • • • •
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА -добијање колонија (Блиски исток, Африка) -елиминација Немачке као поморске силе и фактор континенталне политике -Немачка ипак потребна као елеменат равнотеже снага у Европи -Немачка као противтежа француској хегемонији -Немачка као брана ширењу комунизма из Русије -против претераног привредног слабљења Немачке и превеликог оптерећивања репарацијама -увиђају противречности између САД и Француске -Лојд Џорџ, лавира између две стране не желећи да се замери ни једној ни другој сили.
• • • • • • • • • • • • • • •
ФРАНЦУСКА -бројни захтеви -огромне жртве (1,400.000 погинулих, 40% разорених рудника и фабрика) -основни циљ Немачка да надохнади све материјалне губитке -запоседање привредно најразвијенијих подручја Немачке (Сарска и Рајнска област) -стратегијско политички интереси: дефинитивно елиминисање Немачке као велике силе -формирање Пољске и Чехословачке као антруске и антинемачке творевине -коначно осигуравање француске безбедности и доминације у Европи
ФЕРДИНАНД ФОШ 1851-1929
ПЛАН МАРШАЛА ФОША • • • • • •
-Фердинанд Фош, маршал, врсни војсковођа -повратити Алзас-Лорен -одузети Немачкој целу леву обалу Рајне -под руководством Друштва народа, формирати на левој обали Рајне неколико независних државица подвргнутих временски неограниченој војној окупацији од стране савезничких трупа
• • -наметнути Немачкој тешке репарационе обавезе • • -ограничити немачку армију на 200.000 људи
ЖОРЖ КЛЕМАНСО 1841-1929
• • • • • • • • • • •
ЖОРЖ КЛЕМАНСО 1841-1929 -лекар, у политику ушао 1870. -Као посланик заузимао се за наставак француско-пруског рата, против Франкфуртског мировног уговора - У парламенту предводио леве радикале -Испољавао говорничко умеће, сарказам, опасан политички противник -Спретним маневрима оборио неколико влада, стекао надимке тигар и рушитељ министарстава -Жесток антиклерикалац -Тражио ревизију Драјфусовог процеса, у свом листу "ЛОрор" објавио Золино писмо председнику републике –Оптужујем -министар унутрашјих послова и председник владе1906-1909 -Председник владе 1917-1920 -Један од главних актера Мировне конференције у Паризу
ПРОГРАМ ЖОРЖА КЛЕМАНСОА: • А) ЗАПАДНЕ ГРАНИЦЕ НЕМАЧКЕ • -леву обалу Рајне војно неутралисати без промене њеног политичког положаја • • -Алзас и Лотарингију вратити Француској, са границама из 1814, а не из 1870 • • -сарске руднике предати на експлоатацију Французима. • • Б) ОБНОВА ПОЉСКЕ • -обнова Пољске државе у целини,(делови западне Пруске, Горња Шлезија) •
• • • • • • • • • • •
Б) ОБНОВА ПОЉСКЕ -обнова Пољске државе у целини,(делови западне Пруске, Горња Шлезија) В)УРЕЂЕЊЕ НЕМАЧКЕ -преуређење Немачке на федеративном принципу Г) ЕВРОПСКИ СИСТЕМ БЕЗБЕДНОСТИ -у централној и југоисточној Европи створити систем политичких односа као сигурне противбољшевичке и противгерманске бране Д) КОЛОНИЈАЛНИ ИНТЕРЕСИ -заузимање немачких колонија у Африци и бивших турских територија
ИНТЕРЕС САД НА МИРОВНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ • • • • • • • • • • • • • • • •
САД -јавно не износи непосредне територијалне добити, нити захтеве за одштетамаскривени империјални интереси -залагање за принципе самоопредељења, равноправност међу народима, економске сарадње у свету -предлог о оснивању Друштва народа као инструмента мира и колективне безбедности у свету -развој, опоравак, али против стварања прејаке, Енглеске и Француске -образовати економски и политички стабилну Немачку -формирати стабилне мале европске државе -преко Друштва народа у Европи играти улогу главног арбитра у споровима
ИНТЕРЕСИ ПОРАЖЕНИХ СИЛА • ПОРАЖЕНЕ СИЛЕ • • -циљ свих побеђених земаља- што мањи материјални, територијални и политички губици • • -Немачка спремна да се одрекне Алзас-Лорена, северног Шлезвига, источних области насељених Пољацима
ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА КОНФЕРЕНЦИЈЕ • -Версај 18. јануара 1919- 21. јануар 1920 • • -поздравни говор Рејмона Поенкареа, председника Републике • -преко хиљаду делегата • • -службени језик француски и енглески
ВЕРСАЈСКИ ДВОРАЦ
РЕЈМОН ПОЕНКАРЕ 1860-1934
• -Завршио право на Универзитету у Паризу, адвокат по струци • -Посланик од 1887. • -Конзервативац по политичком убеђењу • -Министар образовања 1893 • -Министар финансија 1894-1895, 1906 • -Председник владе 1912-1913, 1922-1924, 1926-1929 • -Председник Републике 1913-1920 •
• ОРГАНИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ • • -ВРХОВНИ САВЕТ (савет четворице) Лојд Џорџ, Жорж Клеманско, Вудро Вилсон, Виторио Орландо
САВЕТ ЧЕТВОРИЦЕ ЛОЈД ЏОРЏ ВИТОРИО ОРЛАНДО ЖОРЖ КЛЕМАНСО ВУДРО ВИЛСОН
ДЕЈВИД ЛОЈД ЏОРЏ 1863-1945
• -Завршио права, отворио приватну адвокатску канцеларију • • -1890. изабран у Доњи дом Парламента као представник либерала • • -Способан говорник и политичар, лидер радикалног крила у Либералној партији • • -Министар трговине у влади Кемпбел-Банерман (1905-1908) • • -Заслужан за доношење важних закона: Трговачко пловидбени закон, Закон о патентима, Закон о луци Лондон • • -У Асквитовој влади 1908-1915. министар финансија
• • • • • • • • • • • • •
-Ватрени присталица социјалних реформи, познате његове филипике говори против аристократије и богаташа -Утемељивач енглеског радничког законодавства, осмочасовно радно време, право на штрајк, државне пензије, здравствено и социјално осигурање -Министар наоружања 1915-1916 -Министар рата 1916. -После оставке Асквита, председник владе 1916-1922. -На Париској мировној конференцији кључни британски преговарач На челу Либерала 1926- 1931.
ВИТОРИО ОРЛАНДО 1860-1952
• • • • • • •
ВИТОРИО ОРЛАНДО 1860-1952 -Завршио Правни факултет, професор права -Министар образовања 1903-1905 -Министар правде 1907-1909, 1914-1916 -Министар унутрашњих послова 1916-1917 -Председник владе 1917-1919 -Учесник конференције мира у Паризу, али слабо знао енглески и француски, главна реч Сонино, министар спољњих послова • -Председник Уставотворне скупштине 1946-1947
ОРГАНИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ • -САВЕТ ДЕСЕТОРИЦЕ (премијери и председници), министри иностраних послова пет великих сила (Балфур, Пишон, Роберт Ленсинг, Сонино) • • -учешће јапанских делегата ограничено на расправе о Далеком истоку • • -савет десеторице припрема програм рада Конференције у целини, упознаје се са конкретним питањима, упућује их на разматрање стручним комисијама
ОРГАНИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ • • • • • • • • • • • • • • • • • •
-КОНФЕРЕНЦИЈА АМБАСАДОРА -СТРУЧНЕ КОМИСИЈЕ (укупно 52). -две основне временске фазе -18. јануара до 28. јуна 1919 -28. јун - 21. јануар 1920 -прва фаза припрема мировног уговора са Немачком и оснивање Друштва народа -доминантни политички утицај САД и Вилсона -друга фаза припреме уговора о миру са Аустријом, Мађарском, Бугарском и Турском -прецизирање неких одредаба уговора са Немачком
• • • • • • • • • • •
-отклањање спорних питања између победничких земаља -постепеним опадање америчког и пораст англофранцуског политичког утицаја, нарочито након повлачења целе америчке делегације са Конференције 9. децембра 1919 -улога других учесника конференције другоразредна, само се обавештавају о одлукама -велике силе о најбитнијим питањима светског мира не расправљају на пленарним седницама, већ у уском кругу иза затворених сила -у првој фази конференције одржано само седам пленарних седница Конференције
ДРУШТВО НАРОДА ПРИНЦИПИ • • • • • • • • • •
ПАКТ О ДРУШТВУ НАРОДА -идеја о стварању Друштва народа Вудро Вилсон- 14 тачака -Жорж Клемансо резервисан -одлука о формирању Друштва народа донета 25. јануара 1919. -циљ међународне организације: А. спречавање рата стварањем система колективне безбедности Б. гарантовање независности и територијалног интегритета држава Ц. разоружање Д. решавање спорова преговорима и дипломатијом Е. остваривање глобалног благостања.
ОРГАНИ ДРУШТВА НАРОДА • -врховни орган организације -пленарна СКУПШТИНА, (делегација сваке државечланице има један глас • -извршни орган Друштва народа САВЕТ, састављен од сталних чланица (великих сила) Француска, Велика Британија, Немачка, Италија, Јапан, СССР и несталних (укупно десет) које, на одређено време, бира Скупштина • • -скупштина двотрећинском већином гласова одлучује о пријему нових чланова и о повећавању броја чланова Савета
ЧЛАНИЦЕ ДРУШТВА НАРОДА • -првобитно Друштво народа сачињавало 26 држава, без поражених држава, СССР и САД, (успротивила се републиканска опозиција, а конгрес и сенат нису ратификовали Версајски мировни уговор) • • -број чланова повећан на 42 и коначно на 60 земаља • -у састав Лиге народа 1926. улази Немачка, а 1934. СССР • • -из лиге 1933. иступили Јапан и Немачка, а 1937 Италија (агресија на Етиопију) • • -седиште организације у Женеви • -велике разлике око метода и механизма рада Друштва
ИНТЕРЕСИ ВЕЛИКИХ СИЛА У ОКВИРУ ЛИГЕ НАРОДА
• -САД (Вилсон): опште разоружање, обавезности одлука Друштва за све земље, могућност употребе силе према непослушним државама • -ФРАНЦУСКА: Друштво народа да има право примене оружане санкције, међународне војне формације са јединственом врховном командом • -ВЕЛИКА БРИТАНИЈА: против оружаних санкција и међународних трупа, страх од француске хегемоније
• -Енглеска и САД: предлог економско-финансијске и моралне санкције против прекршиоца принципа Друштва народа • -без оружане санкције нема гаранција политичке независности и територијалног интегритета чланицама Друштва. • -под притиском Француза и Белгијанаца, Англоамериканци пристају на могућност примене војне интервенције под низом услова • -обесмишњеност војну интервенцију • -Пакт о Друштву народа, са статутом свечано усвојен у Версају 28. априла 1919. Године •
ВЕРСАЈСКИ МИРОВНИ УГОВОР СА НЕМАЧКОМ
• -најспорније питање будућих граница Немачке • -Алзас (на источној граници Француске, главни град Страсбур), Лотарингија (источна Француска, главни град Мец) одмах вратити Француској али у границама из 1870
АЛЗАС
ЛОТАРИНГИЈА
САРСКА ОБЛАСТ
• -југозападна област Немачке граничи се са Француском и Луксембургом • -Француска: захтев за припајање Сарске области богате угљом, позивајући се на историјско право и економске интересе • • -Сарска област добија посебни статус • • -издвојена из Немачке, стављена под управу Друштва народа и комисије од пет чланова на 15 година •
САРСКА ОБЛАСТ
• -после 15 година плебисцит становништва • • -три солуције: продужавање интернационалног статуса, враћање у састав Немачке, прикључење Француској • • -током посебног статуса Французи контролишу и експлоатишу руднике угља • • -плебисцит 1935, прикључење Немачкој
РАЈНСКА ОБЛАСТ
РАЈНСКА ОБЛАСТ • • • • • • • • • • • • • •
-у западном делу Немачке (река Рајна извире у Швајцарској) -Французи потражују Рајнску област због стратегијских интереса -одбацити немачке трупе што даље од француских граница -што дубље се уклинити у немачку територију -француски предлог: леву обалу Рајне одвојити од Немачке -формирати слободну државу-тампон зона између Немаца и Француза -на левој обали Рајне забрани политичку и војну активност Немачке -француски предлог одбијен
• • • • • • • • • • • • • • • •
-англо-америчка политичка гаранција против оживљавања немачког милитаризма -одлука: Немачка мора да изврши трајну демилитаризацију десне обале Рајне у дубини од 50 км, забрана да у том појасу држи војску и гради касарне -леву обалу Рајне окупирају савезници на 15 година -окупирана територија ће се сваких пет година смањивати за једну трећину -после првих пет година евакуисаће се северна зона са градом Келном (лева обала Рајне) -након десет година централна зона са Кобленцом (лежи на обе обале реке Рајне) -после петнаест година, јужна зона са Мајнцом (десна обала Рајне) -трошкове окупације сносиће Немачка.
ЕПЕН
МАЛМЕДИ
ЕПЕН И МАЛМЕДИ • -Немачка Белгији уступа градове Малмеди и Епен •
ШЛЕЗВИГ
ШЛЕЗВИГ • -плебисцит у Шлезвигу (област између Данске и Немачке, између северног и Балтичког мора) (1920. године, већи северни део се изјаснио за Данску, мањи јужни за Немачку)
ПОЉСКА • -признавање обновљене Пољске и утврђивање њених граница • • -у састав пољске државе улазе све територије на којима Пољаци чине већину од 65% становништва • • -Пољској припало 58.000 км2 територија одузетих Немачкој
ПОМЕРАНИЈА, ПОЗНАЊ, ЗАПАДНА ПРУСКА, КОРИДОР • -Немачка уступа Пољској област Помераније (област између доњег тока реке Одре и Висле), пруску провинцију Познањ и делове Западне Пруске са градом Торном, на реци Висли (коридор)
ИСТОЧНА ПРУСКА
ЗАПАДНА ПРУСКА
ГДАЊСК • -Пруска историјска област између југоисточне обале Балтичког мора и Мазурског језера (Пољска) • • -коридор ширине 100 км са већинским пољским становништвом омогућава излаз Пољској на Балтичко море и потпуно одваја Источну Пруску од осталих делова Немачке • • -Гдањск (западна Пруска, балтичка лука) са већинским немачким становништвом претворен у слободан град под управом Друштва народа, али укључен у пољски царински систем
ГОРЊА ШЛЕЗИЈА • -плебисцит за јужни део Источне Пруске и Горњу Шлезију (између горњих токова реке Одре и Висле), (1920. године јужни део Источне Пруске се определио за Немачку, 1921. северозападни део Горње Шлезије се определио за Немачку а југоисточни за Пољску)
МЕМЕЛ -КЛАЈПЕД
МЕМЕЛ-КЛАЈПЕД • -град Мемел (балтичка лука, источна Пруска), проглашен слободним градом под управом Лиге народа
ПИТАЊЕ РЕПАРАЦИЈА • • • • • • •
-Немачка се обавезала да поштује независност Аустрије -изгубила 1/7 територија и једну десетину становништва -на плаћању ратне штете нарочито инсистирају Французи -Енглези заступају тезу да Немци треба да плате све што могу а не све што треба
• • -висине репарација су се кретале од 120 милијарди златних марака (САД), 480, (Енглези) до 800 милијарди исплативих за 50 година (Французи) • • -нема сагласности око укупне висине репарација
ОДГОВОРНОСТ НЕМАЧКЕ ЗА РАТ • • • • • • • • • •
-Немачка у року од две године да исплати први износ од 20 милијарди златних марака у угљу -Немачка проглашена јединим кривцем за Први светски рат и једином обавезном да надокнађује ратне штете -одлука да се суди ратним кривцима -ратни кривац бивши немачки цар Виљем II, емигрант у Холандији, оптужен за најтеже злочине, али га Холандија неће предати савезницима -Немачка није изручила нити осудила преко 700 оптужених политичара, војника, дипломата
ПИТАЊЕ НЕМАЧКЕ ВОЈСКЕ • -извршено смањење броја немачких војника са 400.000 на 100.000 војника добровољаца и 4000 официра • • -укинут је немачки генералштаб • -забрана држања тешке артиљерије, оклопних јединица и авијације • • -ограничено јој држање ратних бродова • • -изгубила све колоније
СТАТУС НЕМАЧКИХ КОЛОНИЈА • -Јапан посео ШинТао, Кјао Чоу, Шантунг, Маршалска, Каролинска, Маријанска острва • -Аустралија заузела Нову Гвинеју • • -Камерун и Того у Африци запосели Белгија, Енглеска, Португалија • • -формални наследник немачких колонија Друштво народа, као носилац суверенитета • • -управа над немачким колонијама дата појединим државама
РЕАКЦИЈЕ НЕМАЧКЕ НА УСЛОВЕ МИРА • -услови мира саопштени 7. маја 1919. • • -министар спољњих послова гроф Ранцау изјављује услови неприхватљиви • • -право писмених примедби у року од 15 дана • • -немачка влада: документ мржње и слепила, неприхватљив за било коју нацију, наметање таквог уговора осуда на самоубиство са задршком • • -текст уговора одбацила и немачка скупштина • • -немачке примедбе на сто страна послате 29. маја 1919.
• -протест против сурових услова, осуда одлука о источним границама Немачке: Данциг, коридор, Шлезија, Судети • • -тражи се остављање свих ових територија Немачкој (Немци већина) • • -тражи се плебисцит за Алзас-Лорен, Епен, Малмеди, Шлезвиг • • -протест против забране аустро немачког уједињења • • -одбацује се решење сарског питања •
• -одузимање колонија неправедно • • -прихвата се ограничење армије на 100.000 војника • • -савезницима се уместо репарације нуде бонови од 20 милијарди марака који би се наплатили до 1926 • • -Англо-Американци за прихватање неких захтева Немаца, ублажавање одредби о окупацији Рајнске области, деоба Горње Шлезије •
• • • • • • • • • • • • •
-рок од пет дана за одговор по принципу узми или остави -одбијање мировног уговора, обнова непријатељства, марш савезничких трупа на Берлин -немачка дилема за или против уговора -шеф Генералштаба, генерал Гренер:Немачка превише исцрпљена и угрожена са свих страна да би могла пружити ефикасан отпор нападачу -нова влада социјалдемократе Бауера прихвата уговор -захтев да се избаце понижавајуће одредбе о ратним злочинцима и ратној кривици -савезници одбијају немачко условљавање, Немци присиљени да прихвате уговор -министар иностраних послова Херман Милер 28. јуна 1919. у сали огледала Версајског дворца потписује Мировни уговор
ОСТАЛИ МИРОВНИ УГОВОРИ • -распад Аустро-Угарске и настанак нових националних држава окончан пре Париске мировне конференције • -конференцији треба да правно санкционише настале промене, изврши међународно признање нових држава и одреди будуће границе •
• • • • • • • • • • • •
-спорне границе: -италијанско-аустријска граница у Тиролу -италијанско-југословенска у Јулијским Алпима и на Јадрану -југословенско-аустријска у Корушкој -аустријско-мађарска у Бургсланду -југословенско-мађарска у Бачкој и Прекомурју -југословенско-румунска у Банату -мађарско-румунска у Трансилванији -румунско-совјетска у Бесарабији -мађарско-чехословачка у Поткарпатима -чехословачко-пољска у Шлезији
МИРОВНИ УГОВОР У СЕН ЖЕРМЕНУ 10.СЕПЕМБАР 1919 • -мировни уговор с Аустријом потписан у Сен-Жермену 10. септембра 1919 • • -питање италијанско-аустријске границе у Тиролу решено је тако да цео Јужни Тирол (Алто Адиђе-северна Италија) припадне Италији, као и делови Крањске и Корушке • • -решење југословенско италијанске границе на Јадрану: Италија добија Истру, Задар, Кварнере, Ластово, • • -Ријека постаје слободна држава под заштитом Лиге народа али 1924. улази у састав Италије • • -за подручје Корушке предвиђен плебисцит
• -Аустрија изгубила Буковину која улази у састав Румуније • • -Галицију припада Пољској • • -Мађарска јој уступа Бургланд (источна Аустрија) • -Аустрија добила право да држи 30000 војника
НЕЈСКИ МИРОВНИ УГОВОР 27. НОВЕМБАР 1919
МИРОВНИ УГОВОР У НЕЈИУ • мировни уговор са Бугарском потписан у Нејиу 27. новембра 1919 • -Добруџа је припојена Румунији, • -губи Тракију • -могла да држи војску од 20000 војника • -дужна да плати ратну репарацију од 2,5 милијарде златних франака
МИРОВНИ УГОВОР У ТРИЈАНОНУ 4. ЈУНИ 1920
• мировни уговор са Мађарском потписан у Тријанону 4. јуна 1920 • -Словачка и Поткарпатска Украјина (Рутенија) припале Чехословачкој • -Хрватска и Словенија у састав Краљевине СХС • -Румунији дат Трансилванија (Ердељ) и део Баната • '-Аустрији дат Бургенленд • -војска није могла да прелази цифру од 30000 • -изгубила 70 одсто територије и половину становништва
УГОВОР У СЕВРУ 10.АВГУСТ 1920
• мировни уговор са Турском потписан у Севру 10. августа 1920 • -Цариград под међународном контолом • -изгубила територије Саудијска Арабија, Сирија (Француска), Ирак (Енглеска), Палестина (Енглеска) • -Грци добили Измир и Тракију • -Италијани добили Додеканез, делове Анадолије •
РЕЗУЛТАТИ ВЕРСАЈСКОГ МИРА
• -продубљене противречности између поражених и победника • • -створен јаз међу победницима (Енглеска и Француска, САД и Енглеска, САД и Јапан, Италија -остали савезници) • -јачање реваншизма и екстремних снага код поражених народа • • -велика мобилности сеоба становништва (300000 Мађара исељено из Бесарабије, • из Македоније и Добруџе иселило се пола милиона становника • • -унет раздор међу словенским народима • • -ово није мир, ово је примирје на двадесет година-Маршал Фош
