AVANTURE TOMA BOMBADILA
AVANTURE TOMA BOMBADILA
Naslov originala: THE ADVENTURES OF TOM BOMBADIL Copyright © Unwin Hyman Limited 1990 Copyright © 1997 by MONO & MANANA PRESS, Beograd
Dž. R. R. Tolkin
Avanture Toma Bombadila i drugi stihovi iz Crvene knjige
Ilustrovao Vlada Vesović
Prevela
ANA SELIĆ
Izdavač IP MONO & MANANA PRESS, Beograd Za izdavača Miroslav Josipović Nenad Atanasković Ilustracija na koricama Vlada Vesović Dizajn korica & DTP Denis Radovanović Tiraž 500 primeraka
CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 86-82001-08-X TOLKIN, Džon Ronald Rejel Avanture Toma Bombadila/Dž.R.R. Tolkin: Ilustrovao Vlada Vesović; prevela Ana Selić, Beograd; Mono: Manjana press, 1997 (Beograd: Art Grafik) – 82 str.; ilustr. ; 21 cm Prevod dela: The Adventures of Tom Bombadil/J.R.R. Tolkien - Tiraž 500
Uvod Crvena knjiga sadrži veliki broj stihova. Neki se mogu naći u Padu gospodara prstenova, ili u pričama i hronikama koje se nalaze u dodatku ovog proznog dela; veći broj je zabeležen na posebnim listovima hartije, dok su ostali nemarno ispisani po marginama i prazninama. Ovi
poslednji većinom predstavljaju besmislice, nezarumljive čak i onda kada su ispisane čitko, ili polupamćene fragmente. Tim marginalijama pripadaju pesme pod brojevima 4., 11., 13.; mada je daleko bolji primer za
njihove opšte odlike škrabotina na stranici na kojoj se nalazi Bilbova tvorevina: Kad zima prvi put štipa: Vetar vetrokaz udara, i repom mu sve damara; mraz spopade sulundara, led se hvata posred gara. „Teško mi je“ , čunak kuka, a i petla muči muka, skupa stenju dva drugara. Ovaj izbor napravljen je iz starijih radova koji se uglavnom dovode u vezu sa legendama i pošalicama Šaira
na kraju Trećeg doba, a koje su po svemu sudeći izmišljali hobiti, pre svega Bilbo i njegovi prijatelji, ili njihovi
direktni potomci. Njihovo autorstvo je, međutim, retko 7
DŽ.R.R. TOLKIN
naznačeno. One pesme koje nisu uključene u prozne radove potiču iz različitih pera, i verovatno pripadaju usmenoj tradiciji. U Crvenoj knjizi piše da je pesmu 5. sastavio Bilbo, a pesmu 7. Sem Gemdži. Pesma 8. označena je inicijalima S.G., mada se Sem najverovatnije oslonio na
stariju tvorevinu iz komičnog predanja o životinjama koje su hobiti po svemu sudeći voleli. U Gospodaru prstenova, Sem kaže da je pesma 10. bila tradicionalna pesma u Šairu. Pesma 3. je primer još jedne vrste koja je zabavljala hobite, pesma ili priča koja se vraća na svoj početak, te se može recitovati sve dok se slušaoci ne pobune. Nekoliko primeraka može se naći u Crvenoj knjizi, ali oni su uglavnom jednostavni i ne mnogo prefinjeni. Pesma 3. je
najduža i najrazrađenija pesma. Očigledno je sačinio Bilbo. Na to ukazuje njena očita veza sa dugom pesmom koju je recitovao Bilbo, kao svoj sastav, u kući Eldondovoj. U svom prvobitnom obliku „besmislena pesma“ , ona je u Rivendelskoj verziji preobličena i preimenjena, ponešto neskladno, na usvišene vilovnjačke i numenorejske legende Erendila. Verovatno stoga što je Bilbo izmislio njene metričke dosetke i bio na njih ponosan. One se ne javljaju u drugim radovima u Crvenoj knjizi. Stariji oblik koji je ovde naveden, najverovatnije pripada prvim danima posle Bilbovog povratka sa putovanja. Mada je
vidan uticaj vilovnjačke tradicije, ona se ne uzima suviše ozbiljno, imena koja se koriste (Derilin, Telami, Irija) su puke izmišljotine u vilovnjačkom duhu, a ne stvarna
imena vilovnjačkog porekla. Uticaj događaja s kraja Trećeg doba, i proširavanje vidika u Šairu preko dodira sa 8
AVANTURE TOMA BOMBADILA
Rivendelom i Gondorom, može se videti u ostalim pesmama. Pesma 6., mada je ovde stavljena odma do Bilbovih stihova, o Čoveku sa Meseca, i poslednja, pesma
16., verovatno su u krajnjoj liniji poticale iz Gondora. Očito su zanovane na tradicijama ljudi, koji su živeli u priobalnim područjima i bili upoznaci sa rekama ko je su uticale u More. Pesma 6. pominje Belfalas (vetrovit zaliv Bel), i visoku morsku kulu, Tirit Ear, ili Dol Amrot. 16. pominje 7 reka1 koje su uticale More u Južnom kraljevstvu, i koristi gondorsko ime, uzvišeno -vilovnjačkog oblika, Firiel, smrtna žena2. U Langstrendu i Dol Amrotu, bilo je
rašireno predanje o postojanju vilovnjačkih staništa i o luci na ušću Mortonda iz koje su „brodovi koji su išli na Zapad“ isplovljavali sve do pada Eregiona u Drugom dobu. Ove dve pesme, stoga, samo su variranje tradicije Juga, mada su mogle dopreti do Bilba preko Rivendela. Pesma 14. se takođe oslanja na tradiciju Rivendela i
vilovnjačku i numenorejsku tradiciju, koja se bavi herojskim danima s kraja Prvog doba; čini se da ona sadrži odjeke numenorejske priče o Turinu i Mimu patuljku. Pesme 1. i 2. očito potiču iz Baklenda. Oni pokazuju veće znanje o toj oblasti i o Dolu, šumovitoj doli Vitvindla 3 , od Lefnui, Mortond–Kiril–Ringlo, Gilrain-Sernui i Anduin 2 Ovo ime nosila je princeza iz Gondora, preko koje je Aragorn polagao 1
pravo na Južnjačku liniju. To je takođe bilo i ime kćeri Elanorine, kćeri Semove, ali je njeno ime, ako se dovodi u vezu s pesmom, verovatno iz nje i potekla; ono se nije moglo javiti u Vestmarku. 3 Grindval je bila mala luka na severnoj obali Vitvindla; nalazi se izvan Heja,
i bila je veoma dobro sačuvana i zaštičena Grindom ili ogradom koja je zalazila u vodu. Breredon (Brajer Hil – Brdo divljih ruža), bilo je malo selo 9
DŽ.R.R. TOLKIN
onog koji je i jedan hobit zapadno od Mariša mogao imati. oni takođe pokazuju da su Bakliđani bili upoznati sa Bombadilom4 , mada su bez sumnje, razumevali njegove
moći jednako slabo koliko i stanovnici Šaira Gandalfove: obojica
su
smatrani
blagonaklonim
osobama,
tajanstvenim i možda nepredvidivim, ali ipak komičnim. Pesma 1. je raniji rad, i sačinjena je od različitih hobitskih verzija legendi koje se odnose na Bombadila. Pesma 2. se
oslanja na sličnu tradiciju, mada je Tomovo podrugivanje ovde okrenuto u porugu njegovim prijateljima koji je
prihvataju zabavljujući se (ali i pribojavajući se); ali je verovatno sačinjena znatno kasnije, posle posete Froda i njegovih prijatelja Bombadilovoj kući. Stihovi hobitskog porekla koji su ovde predstavljeni imaju dve opšte zajedničke oblike. Drage su im neobične reči i rima i metričke dosetke – u svojoj jednostavnosti hobiti su očigledno ovakve stvari smatrali vrlinom i ljupkošću, mada su one bile samo imitacija vilovnjačke tradicije. Oni su takođe, barem na površini laki i beznačajni, mada se povremeno može učiniti da u njima postoji više no što se na prvi pogled vidi. Pesma 15., koja je svakako hobitskog
porekla je izuzetak. To je najkasniji rad i pripada Četvrtom dobu, ali je ovde uključena, jer je nečija ruka u zagljavlju na uzvišici između luke, koje se pružalo na jezičku kopna od kraja Haj Heja do Brendivajna. A Majt, istoka Šairborna, bilo je mesto iskrcavanja odakle je vodio put u Diphalou, a potom izlazio na Kauzvej, put koji je prolazio kroz
Raši i Stok. 4
Oni su ga najverovatnije tako i nazvali (po svom obliku ime je baklensko)
dodavši tako još jedno njegovim starijim imenima 10
AVANTURE TOMA BOMBADILA
napisala kao njen naslov Frodov san. To je nešto izuzetno, i mada je ovaj rad najverovatnije Frodovo delo, naslov pokazuje da je ono povezano sa mračnim i očajem ipunjenim snovima koje je imao tokom marta i oktobra u
poslenje tri godine svog života, ali u pitanju su očito bile i druge tradicije koje su se odnosile na hobite, a koje su bile uključene u „ludilo lutanja“, i koje su, ako su se ikad
vraćale, bile čudne i nesaopštive drugima. Pomisao na More bila je stalno prisutna u hobitskoj imaginaciji; ali
strah od njega i nepoverenje u vilovnjačko predanje, preovlađivalo je u raspoloženju Šaira, na kraju Trećeg doba, a to raspoloženje svakako nije bilo u potpunosti ukljonjeno događajima i promenama koje su se na kraju tog doba odigrale.
11
AVANTURE TOMA BOMBADILA
1 Avanture Toma Bombadila *
Tom Bombadil Stari beše vedar čova,
svetloplav mu prsnik, čizma žuta, nova. Kaiš mu je zelen, čakšire od kože, nosi labud-pero, misli da sve može. Ispod brda živi, gde Vitvindl jasni iz travnatog izvora toči uz zvuk glasni. Leta svakog Tom se livadama šeće, naokolo jurca sve berući cveće, bum bare on čika što kroz travu zuje, sedi ukraj reke, vreme ne brenuje.
Dugu bradu jednom u vodu umoči, a lepojka Zlatka, rečne vile kći izronivši naglo dole ga povuče; naglavačke Tom se pod lokvanje smače. “Bombadile kuda put se sada vodi?” Upita ga Zlatka “Ko pod vodom hodi? Pacove je rečne i ribica roj na smrt preplašio visok šešir tvoj!” 13
DŽ.R.R. TOLKIN
“Vraćaj mi ga smesta, dobra curo, molim!” Bombadil joj reče “Da gacam ne volim! Idi blago meni, u virove tamne,
snivaj pod korenjem snove svoje davne!” Zlatka krenu hitro put majčina doma, ka viru dubokom. Ostavi se Toma. On na koren vrbe pri suncu se spusti,
da osuši čizme i svoj šešir pusti. A starac se Vrba u taj čas razbudi, svoju blagu pesmu otpoče da gudi. Omamljenog Toma u procep uhvati
pre no šta se zbiva Tom uspe da shvati. “Aha, Bombadile, šta li si mislio gledajući krišom mene dok sam pio, u mom crven-domu džarkao me perom, kopao po meni i licu mi celom?” “Odmah ti me pusti, čuješ Vrbin-Starče, tvoje mi korenje žulja svako parče! Odlazi i gutaj mutnu rečnu vodu, u snu se pridruži svome milom rodu!” Vrbočovek smekša na Tomove reči, zaključa svoj zabran šumno mrmoreći, šapćući za sebe. A Tom dalje krete, iz vrbinog dola u Vitvindil plete. 14
DŽ.R.R. TOLKIN
Načuljio uvo podno šumskog lišća odakle se čula vedra pesma ptičja. Leptiri igrači oko njega lete, oblaci su tamni, suncu mrenom prete.
Tom se tada prenu, Kiša poče seći, a krugovi njeni skupa s rekom teći; svaki listić vetrom krupnu suzu roni , Tom krete ka suvom, samog sebe goni.
Uto stiže Jaza, čela snežno belog i očima žmirnih. Rio dana celog sa ženom i decom. Ćapili su Toma, tunelom odvukli do svog mračnog doma. U skrivenoj rupi mrmljali su zlobno;
“Bombadile, brajko, došlo vreme kobno! Slobodnoga Toma sputale su jaze,
puta njemu nema kroz naše bogaze!” “O, Jazavče crni, slušaj moje reči, napolje me puštaj, put meni ne preči. Ja bih rupom bočnom, ka divljim ružama, ne bih da se motam u društvu sa vama! Onda idi spavaj, slamnat jastuk beri,
Vrbi društvo pravi, Zlatki, rečnoj kćeri!” “Opraštaj molimo!” Jazavci su rekli, pa tunelom drugim s Tomom su potekli; 16
AVANTURE TOMA BOMBADILA
uz drhtanje potom u leglu se krili, i duboko dole kroz zemlju su rili.
Posle kiše nebo vedrinom se jari, dom Tomovo lice osmehom se zari.
On otvori kapke kada domu stiže, noćne leptirice lampi lete bliže. S prozora ugleda sline zvezde budne i obrise Brda pri mesecu čudne.
Noć obavi brdo. Tom sveću užeže i krenu uz stube sa željom da leže. “Gledaj Bombadile, šta sve tmina nosi! Iza vrata vrebam, konačno ti moj si! Stvoru iz mogile niko se ne ruga seni s vrha Brda, iz kamenog kruga. Slobodan sam sada, pod zemlju te vodim,
jadni Bombadile, bled i hladan, hodi!” “Napolje izlazi, ne vraćaj se više, sklopi oči sjajne, smej se malo tiše! U mogilu idi, jastuk sebi beri,
nalik Starcu Vrbi i vilinoj kćeri. Usni kao Jaza u leglu mu plačnom svom jadu odlazi i svom zlatu mračnom!” Hitro preko plota stvor iz humke beži, kroz vrt, pri mesecu, tamna sen što ježi; 17
DŽ.R.R. TOLKIN
dravnom grobu žuri, usput stalno ječi, pod kružnom mogilom svakom koskom zveči. Stari se Bombadil tad na jastuk baci,
slađe nego Zlatka i svi Vrbin-Starci, Jazavcu na muku i senci na peh;
u snu strugao je ko kovački meh. Ustade u zoru, kliknu poput čvorka: “Brojutro vedrino, zdravo dušo moja!” Šešir zgužvan beše, čizme, prsnik, pero, prozor jutru širi, gleda nebo vedro. Tom Bombadil mudri obazriv je čova, svetloplav mu prsnik, čizma žuta, nova. Niko da ga sputa sred Brda u Dolu,
u šetnji kroz šumu, niz rečicu malu, niti kraj lokvanja u čamcu vrh vode, Da Zlatku ugrabi on tog dana ode,
što u halji dugoj, kosa rusih hodi, poje pesme drevne pticama pri vodi.
Zgrabi je i steže, čaplja kriknu muklo, rečni pacov beži, Zlatki srce tuklo. Tom Bombadil reče “Neveste mi evo, ideš domu mome, što spreman je ceo. Slatko vrhnje, saće, maslo i pogača, 18
