Библиотека
THEORIA
LI ll
1. Јакоб Буркхарт: КУЛТУРА РЕНЕСАНСЕ У ИТАЛИЈИ 2. Карл Јасперс: ФИЛОЗОФИЈА 3. Жан Сrаробински: КРИТИЧКИ ОДНОС 4. К. Дежур: ТЕЛО ИЗМЕБУ БИОЛОГИЈЕ И ПСИХОАНАЛИЗЕ 5. Франсоа Фире: О ФРАIЩУСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ 6. Алексис де Токвил: О ДЕМОКРАТИЈИ У АМЕРИЦИ 7. Милорад Радовановиh: СПИСИ ИЗ СИНТАКСЕ И СЕМАНТИКЕ 8. . Ј. Ј. Бахофен: МАТРИЈАРХАТ · · 9. Ж Пијаже 1Н. Чомски: ТЕОРИЈЕ ЈЕЗИКА, ТЕОРИЈЕ УЧЕЊА 10. Мирча Елијаде: ШАМАНИЗАМ 11. Жил Делез/Феликс Гатари: АНТИ-ЕДИП 12. Анри Бергсон: СТВАРАЛАЧКА ЕВОЛУЦИЈА 13. Жан-Франсоа Лиотар: РАСКОЛ 14. Бранислав Петронијевиh: МЕТАФИЗИЧКЕ РАСПРАВЕ . 15. В. фон Хумболт: СПИСИ ИЗ АНТРОПОЛОГИЈЕ И ИСТОРИЈЕ 16. Еманиел Ле Роа Ладири: МОНТАЈУ 17. Ф. В. Ј. Шелинг: СПИСИ ИЗ ФИЛОЗОФИЈЕ УМЕТНОСТИ 18. Ервин Роде: PSYC:fiE. Култ душе и вера у бесмртност код Грка 19. Жан Сrаробински: ЖАН-ЖАК РУСО 20. Мари ДеЈЕСУР: ДЕЛФИЈСКО ПРОРОЧИШТЕ 21. Жак Ле ГОф: НАСТАНАК ЧИСТИЛИШТА 22. Жил Липовецки: ЦАРСТВО ПРОЛАЗНОГ 23. Жорж Пуле: МЕТАМОРФОЗЕ КРУГА 24. Пол Рикер: ВРЕМЕ И ПРИЧА, I том 25. Енес Кушмић: БРАЧНА И ПОРОДИЧНА ПСИХОТЕРАПИЈА 26. Лик Фери: НОМО АЕSТНЕПСUS 27. Буро Шушњиh: ДИЈАЛОГ И ТОЛЕРАIЩИЈА 28. Алексис де Токвил: СТАРИ РЕЖИМ И РЕВОЛУЦИЈА 29. Жилбер Руже: МУЗИКА И ТРАНС 30. Жан Пијаже: УВОД У ГЕНЕТИЧКУ ЕПИСТЕМОЛОГИЈУ, I том 31. Жорж Пуле: КРИТИЧКА СВЕСТ 32. Б. Кроче: ПОЕЗИЈА. Увод у критику и историју поезије и литературе 33. Александар Ивић: УВОД У АНАЛИТИЧКУ ТЕОРИЈУ БРОЈЕВА 34. Борис де IIIлeзep: УВОД У Ј. С. БАХА 35. Жан Пијаже: УВОД У ГЕНЕТИЧКУ ЕПИСТЕМОДОГИЈУ, П том 36. Леон Којен: СТУДИЈЕ О СРПСКОМ СТИХУ 37. Фердинанд де Сосир: КУРС ОПШТЕ ЛИНГВИСТИКЕ 38. Мишел Фуко: НАДЗИРАТИ И КАЖЊАВАТИ
МИШЕЛ ФУКО
/~./..ю pfJ.f!Sd {) ~п-СС--
~ ~ ::8
Е:s: ~ Р-с
:s:
Жорж Димезил: ДРЕВНА РИМСКА РЕЛИГИЈА
Мишел Фуко
~*~ifй!t1§i J~/~]Jl l~ ~ ~
Превела с француског
~•
АНА А. ЈОВАНОВИЋ
> е
Затвор је старији него што кажу они који сматрају да је настао заједно са модерним кривичним законима. И пре него што се у њима почео систематично користити као казна, он је постојао у свом инстпrуционалном облику. Настао је изван судског апарата, у време када су у читавом друштвеном ткиву изграhивани поступ ци којима је био циљ одељивање, просторно распореhивање и везивање јединки за утврhено место, њихово класификовање и максимално искоришhавање њихових снага и времена, поступци за дресирање тела, кодификовање целокупног понашања, обезбеhи вање сталне и беспрекорне видљивости jeдW"v..,_ ЈСа() и стварање
устројства за њихово осматрање, бележење
1
(У)
о ~
НАДЗИРАТИ И КАЖЊАВАТИ
L
НАСТАНАК ЗАТВОРА
:s:
У припреми
•
НАДЗИРАТИ и КАЖЊАВАТИ
:s:
~ щ
s:s: ~
·
• .
ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ЗОРАНА СТОЈАНОВИiiА СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ • НОВИ САД
!
БиблиоШека
МИШЕЛФУКО
ТНЕОRIА
~ НАДЗИРАТИ
и КАЖЊАВАТИ НАСТАНАК ЗАТВОРА
Превела с француског
АНА А. ЈОВАНОВИБ.
n
ИЗДАВА ЧКА КЊИЖАРНИUА ЗОРАНА СГОЈАНОВИfiА СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ
Компјутерски слог: Младен Мозетић, ГРАФИЧАР, Нови Сад
1997
•
НОВИ САд
L L ПРВА ГЛАВА
ТЕЛО ОСУЂЕНИКА
Дамјен* је био осуЬен 2. марта 1757. на »јавно покајаље пред главним улазом у Париску цркву«, где је требало да га >щовезу на осуЬеничкој двоколици, нагог, само у кошуљи, са упаљеном воштаном бакљом тежине две ливре у руци«; затим ,
пошто га спроведу »у реченој двоколици на трг Грев, на губи лиште које ће ту бити подигнуто, да му кљештима искидају месо са прсију, руку, бедара и листова на ногама, те да десну шаку, у којој ће држати нож којим је починио речено краље убиство, сагоре сумпорном ватром, а на места са којих је кљеш тима месо ишчупана излију растопљено олово, кључало уље, врели катран, смешу растопљеног воска и сумпора: после овога
да му тело развуку и рашчерече помоћу четири коља, а удове
и труп спале, претворе у пепео, те пепео развеју на ветру« 1 • »Најзад га рашчеречише«, извештава
L Ј
"--'
1,__,
Gazette d'Amsterdam 2•
»Овај последљи захват потрајао је врло дуго, јер кољи које су за то узели не беху навикнути на вучу; стога је уместо четири ваљало упрегнути шест коља; а пошто ни ово није било довољ но, да би беднику истргли ноге беху приморани да му прережу тетиве и одсеку зглобове ... Кажу да му се није омакла ниједна псовка, премда је увек био велики богохулник; једино га је неиздржљив бол нагонио да испушта ужасне крике, и често је понављао: "Благи Боже, смилуј се на мене; Исусе, помози!" Сви посматрачи беху узне сени и поучени брижним стараљем жупника из цркве Светог Павла, који га је упркос својим поодмаклим годинама усрдно
L
и непрекидно тешио«.
XV
III,
L
Robert-Fraщ;ois Damiens (1715-1757), осуЬен због напада ножем на Лу (прим. прев.). 1 Pieces oтiginnles et procedures du proces fnit а Robert-Fran(Ois Damiens, 1757, !. стр. 372-374. 2 Gnzette d'Amsterdam, 1. април 1757.
•
ја
7
Извештај полицијског извршитеља Бутона: »Запаљен је сумпор, али ватра беше тако слабашна да је само лако опрљила кажу надланице. Затим крвник, рукава засуканих изнад лакта ва, узе за ту прилику посебно израЬена Челична кљешта дужи не око стопе и по, па му најпре откиде месо са листа на десној
нози, потом са бедра, а онда са два места на мишици десне руке; затим са груди. Овај се крвник, мада снажан и крепак, много намучио да ишчупа комаде меса које је захватао и ув ртао кљештима по два -три пута на истом месту, а оно што би отргнуо стварало је на том делу тела рану величине талира од
Исповедници се вратише и опет су с њим разговарали. Он им
рече (чуо сам га): "Пољубите ме, господо". Господин жупник из цркве Светога Павла се није усудио, а господин Де Марсији се провуче испод конопца везаног за леву руку и пољуби га у чело. Крвници се окупише око њега и Дамјен им рече да не псују, да изврше свој задатак, те да им он то не узима за зло; замоли их да се помоле Богу за њега, и заиска од жупника из
цркве Светог Павла да моли за њега на првој миси. После два·три покушаја, крвник Самсон и онај који је чупао месо кљештима, извадише из џепа сваки по један нож и
шест ливри.
пререзаше му бедра, одвојивши их тако од трупа; четири коња,
После кидања меса кљештима, Дамјен, који је много запо магао али није псовао, диже главу и погледа се; исти крвник
која су из све снаге потезала, одвукоше за собом његове ноге, и то: најпре десну, а затим леву; потом исто беше учињено са рукама, на раменима и код пазуха: требало је исећи месо гото
гвозденом кутлачом захвати из котла врелу смешу и обилато је
изли на сваку рану. Затим су конопце привезали за ужад којом ће упрегнути коње, а онда тако упрегнуте коње за сваки уд, дуж бедара, ногу и руку. Господин Ле Бретон, судски чиновник, прилазио је неко лико пута мученоме да га упита има ли штагод да каже. Овај
је одговарао да нема; а запомагао је код сваког мучења попут оних осуЬеника у паклу, што се речима не да описати: "Опро сти, благи Боже! Опрости, Господе!" Упркос свим тим патња ма, с времена на време подизао је главу и одважно се осматрао . Људи који су вукли крајеве конопаца притегли су их тако чврсто да му је то причињавало неописив бол. Господин Ле Бретон му још једаред приЬе и упита зар не жели да ишта каже; овај рече не. Неколико исповедника му приступи, те су дуго с њим разговарали; он је радо љубио распеће које су му приносили; размицао је усне и стално понављао: "Опрости, Господе".
Коњи су се напрезали, сваки је равно потезао по један уд; сваког коња водио је по један крвник. Четврт сата касније поновише исти поступак, те напокон, после неколико наврата,
беху принуЬени да промене правац потезања коња, и то: оне
во све до костију, и коњи тада, вукући пуном снагом, отргоше прво десну, па онда леву руку .
Пошто су тако четири уда откинута, исповедници приt.ю ше да би опет с њиме зборили; меЬутим, крвник им рече да је сада мртав, премда је истина да га видех како мрда, а доња му
се вилица миче горе-доле као да говори. Један од крвника је мало потом казао да овај још беше жив чак и у тренутку када
дигоше труп да би га бацили на ломачу. Сва четири уда, са којих скидоше конопце, беху такоЬе бачена на ломачу при премљену недалеко, равно испред губилишта; затим труп и све остало
прекрише цепаницама и сувим грањем, те
потпалише
сламу која беше помешана с дрвима . ... У складу са пресудом, све би претворена у пепео. По следњи комад наЬен меЬу угарцима догорео је тек увече, у пола једанаест. Беше потребно око четири сата да сагоре сви
комади меса и труп. Извршитељи, меЬу којима смо били ја и мој син, остадоше са четом жандара на лицу места до скоро
пуних једанаест часова.
Извлаче се разни закључци из чињснице да је сутрадан један пас лежао на оном месту на ливади где беше ломача, па
везане за руке окренуше да вуку ка глави, а оне везане за бедра свратише к рукама, што му је сломило руке у зглавцима. Такво
се,
потезање беше више пута безуспешно поновљена. Он је дизао главу и осматрао се. Морали су да додају још два коња, испред оних упрегнутих за његова бедра; тако сад беше укупно шест коња. Опет без успеха. Најзад крвник Самсон оде да каже господину Ле Бретону како нема начина ни наде да се ово успешно обави, и рече му да упита господу судије желе ли да се осуЬеник исече на комаде. Господин Ле Бретон, сишавши из града, нареди да се поново потруде, што и би учињено; меЬутим, коњи се узјогу нише, а један од оних упрегнутих за бедра паде на калдрму.
како је ту топлије него другде« 3 • Осамдесет година касније Леон Фоше саставља правилник
8
пошто су га отуда неколико пута
отерали,
стално
опет
враћао. МеЬутим, није тешко схватити да је животиња осетила
»За Дом младих затвореника у Паризу« 4 : »Члан 17. Дан ће за затворенике почињати ујутру у шест часова зими, а у пет лети. Радиће се девет сати дневно током
читаве године. Два часа дневно посветиће се настави. Дан и радна обавеза завршаваће се у девет часова зими, а у осам лети. з Наведено у: А. L. Zevaes, Damieпs !е regicide, 1937, стр. 201-214. L. Faucher, De !а reforme des prisons, 1838, стр. 274-282.
4
9
п
u Члан 18. УсШајање. На прво удараље добоша затвореници морају устати и обући се у тишини, док надзорник отвара
врата на ћелијама. На друго удараље добоша затвореници мо
рају бити на ногама и намештати кренете. На треће се постро јавају и крећу у капелу на јутарљу молитву. Добош се оглаша
L
ва у размацима од пет минута.
Члан 19. Молитвом руководи капелан, а после молитве чита се неко поучно или религиозно штиво. Ова вежба не сме
да траје дуже од пола сата.
Члан 20. Рад. У четврт до шест лети, а у четврт до седам зими, затвореници силазе у двориште где морају да оперу руке
и умију се, те приме прво следоваље хлеба. Одмах затим раз врставају се по радионицама и одлазе на рад, који мора почети
u
u L
у шест часова лети а у седам зими.
Члан 21. Оброк. У десет часова затвореници рад прекидају ради одласка у трпезарију; перу руке у својим двориштима и
То су били примери за јавно мучеље, с једне стране, _и дневни распоред активности, с друге. Њима се не кажљаваЈу исти злочини нити иста врста злочинаца. Они, мећутим, сваки за себе, јасно дефинишу различите начине кажњава~а. Раздва
ја их непун век. То је раздобље када у Европи и у Сједиљени!'f Државама дод:ази до реорганизације система кажљаваља. То Је време великих »скандала« у тради~ион~ом правосуЬу! време небројених предлога за реформе; ЈављаЈу се нова теориЈа о за кону и злочину, нова оправдаља, морална и пот:пичка, за пра
во да се кажљава; укидају се старе уредбе, н~стазу неки видови обичајног права. Предлажу се или састављазу »савреме~и« за коници: 1769. године у Русији; 1780. године у Пруској; 17?6. године у Пенсилванији и Тоскани; 1788. године у Аустр_"iЈИ; 1791. године, Године IV, 1808. и 1810. године у ФранцускОЈ. За
групишу се у чете. После ручка је одмор који траје до двадесет
. казнени систем отпочело је ново доба. МеЬу толиким променама издвојићу једну: ~естанак Јав
Члан 22. Школа . У двадесет до једанаест, на удараље до боша, постројавају се и у четама улазе у школу. Настава траје
них мучеља. Данас нисмо склони да томе придајемо посебан значај ; својевремено, то је можда био повод за многе надобуд
два сата и састоји се од наизменичне подуке читаљу, писаљу,
не, високопарне изјаве; можда је то. суви~е олако и са _прете
геометрији и рачуну.
раним одушевљељем приписано поступно] »хуманизаци~и«, па
Члан 23. У двадесет до један затвореници излазе из школе на удараље добоша, поново се разврставају по радионицама.
Члан 24. У један затвореници морају опет бfпи у радио
ницама. Рад траје до четири часа.
Члан 25. У четири затвореници излазе из радионица и одлазе у двориште, где перу руке и групишу се у чете ради одласка у трпезарију.
Члан 26. Вечера и одмор који следи трају до пет часова:
L
*
до једанаест .
у четама и одлазе у дворишта на одмор. У пет минута до један,
u
* *
тада се затвореници враћају у радионице.
Члан 27. У седам часова лети, а у осам зими, рад се пре кида; дели се последље следоваље хлеба у радионицама. Један од затвореника или надзорник чита четврт сата неко штиво са поучном или дирљивом садржином, после чега је вечерља мо литва.
Члан 28. У пола осам лети, а у пола девет зими, затворе
ници морају поново бити у ћелијама, после праља руку и пре гледа одеће који се обављају у двориштима; на прво удараље
добоша се свлаче а на друго лежу у кренете. Затварају се врата на ћелијама, а надзорници стражаре дуж ходника да би владао ред И МИр«.
10
се зато ова појава није дубље изучавала. У сваком случаЈу, она не изгледа тако важна у поре!Sељу са великим ~нституционал
ним преображајима, са изричитим законима КОЈИ важе за све, са уједначеним прописима о судском поступку; ~а готово свv: де прихваћеним уво!Sељем пороте, са де9иницизом казне коза има
превасходно
васпитно-поправио деЈство,
израженијом почев од
19.
са тежљом,
све
столећа, да се казна прилагоди лич
ности кривца. Кажњаваље које губи свој непосредни физички карактер, извесна дискреција у вештини н_аношеља бола, све рафиниранија, увијенија патља, лишена своје видљиве раскоши - да ли све то заслужује да буде посебно проучено, по1~т~ :умљиво представља само последицу дубљих преображаЈа. пак, о~ чиљеница да је за свега неколико десетлећа иш чезло ~двргнуто мучељу, рашчеречено и раскомадано,
симболично жигосано на лицу или рамену, изложено живо или мртво као призор за јавност. Тело као главна мета казнене репресије је нестало.
,____ Крајем 18.
и почетком
19.
века _одумире туробна светкови
на кажљаваља, упркос томе што ће ЈОШ понегде накрат~о о жи вети. Таква промена подразумевала је два процеса, КОЈа нис у
а сасвим исту хронологију нити исти raison d'etгe. С Једне не, нестаје пр~зор кажњаваља. Обред извршеља казне пос све скривеНИЈИ, да би коначно постао само нови проце-
Е
11
дурални или административни акт. Јавно покајање је у Фран цуској први пут укинуто 1791. године, а онда поново 1830, пошто су га накратко опет били увели; стуб срама је укинут 1789. године, а у Енглеској 1837. године. Принудни јавни ра дови који су извоћени насред улице или дуж великих путева у Аустрији, Швајцарској и некима од Сједињених Држава, Пен силванији на пример - са робијашима у гвозденим оковима и пругастој одећи, са куглом око ноге, који са гомилом разме њују претње, псовке, поруге, ударце, знаке мржње или саучес ништва5 укинути су готово свуда крајем 18. или у првој половини 19. века. Јавно излагање осућеника задржало се у Француској још 1831. године, упркос жестоким критикама: »гнусан призор«, рекао је Реалб; коначно је укинуто априла 1848. Окови и ланци помоћу којих су робијаши спровоћени кроз читаву Француску, од Бреста до Тулона, замењени су 1837. године прикладним црним затвореничким колима. Казна је постепено изгубила карактер јавног призора, а свака приме са спектакуларности од сада ће добијати негативан предзнак - као да је за функције церемоније кажњавања било све мање разумевања. На овај обред, којим се »ставља тачка« на злочин,
сноси пред јавношћу одговорност за удео у насиљу везаном за
своју извршну делатност. Чињеница да се у име правде осуће
ници убијају или батинају више не представља велича~е_снаге правосућа, већ је само један од његових ел_емената КОЈИ Је оно додуше принућено да толерише, али за КОЈе не може да пола
же рачуне. Долази до прерасподеле одговорности за нечасне,
срамне поступке. У призору јавног ка~њавања са губилишта се ширио некакав неодрећени ужас КОЈИ су изазивали и џелат
[ј
сабла:жњава и оно што је оличење просвећености друкчије рас поредити; већ сама осуда треба да жигоше преступника недвосмислено негативно. Према томе, судски претреси и пресуда
биће јавни; а што се тиче извршења казне, оно је као некаква додатна срамота коју правосуће са стидом намеће осућеном па се држи на одстојању, настојећи да то увек повери другима и чувајући све под велом тајне. Ружно је учин_ити нешто кажњи во, али је неславно и кажњавати. Отуда таЈ двоструки сист~м
l
заштите који је правосуће изградила измећу себе и казне КОЈУ
досућује. Извршење казне тежи да постане аутономни сектор,
чије административно устројство и бирократски начин прю~ри вања казне ослобаћају правосуће одговорности и оне притаЈене
нелагодности. Карактеристично је у том смислу да је у Фран цуској затворска управа дуго била под надлежношћу Ми~ис тарства унутрашњих послова, док су надлежност над робијаш ким радом имали Министарство за морнарицу и Мини~тарство
изокреће улоге, да осућеника подвргнутог мучењу претвара у
предмет сажаљења или дивљења. Бекарија је то вреома рано приметио: »Видимо како се убиство, које нам представљају као страшан злочин, извршава хладнокрвно и без гриже савести« 7 • На јавно погубљење се сада гледа као на жариште које распа љује насиље. Кажњавање, дакле, тежи да постане најскривенији део
за колоније. Поред ове поделе улога, ствар се и теориЈСКИ ~с
порава: немојте мислити да је суштина казне коју ми_, судиЈе,
досућујемо, у самом кажњавању; њен главни задатак Је да по
l l
прави, преваспита, »излечи«; васпитно-поправна метода пот~
~вичног процеса. То повлачи неколико последица: казна престаје да буде нешто што се такорећи свакодневно види го
скује, у казни, строго испаштање злочина, и ослобаћа судиЈе ружног задатка кажњавања. У савременом правосућу и код оних који деле правду присутан је стид због кажњавања, што не искључује увек њихову ревност. Тај стид се чак непрестано
лим оком и постаје нешто о чему човек има само апстрактну свест; очекује се да казна буде делотворна зато што је неми-
новна, а не зато што је њена жестина видљива; од злочина треба да одврати извесност да ће казна уследити, а не одурност призора који се нуди гледалишту; механизам егземпларног
повећава: због ране коју он ст~ара множе се психолози и ситни чиновници моралне ортопедиЈе .
.
Укидање јавних мучења подразумева, према томе, нестаЈа
кажњавања мења своје устројство. Стога правосуће више не
ње призора који се нуди гледаоцима; мећутим, то истовремено
начи и губљење непосредне везе са телом осућеника . Године
5
12
ет сажаљења или славе, а законито насиље извршитеља ре
овна се извргавало у нечастан чин. Од сада ће се он? што
пада сумња да је у неком мутном сродству са самим злочином:
Robert Vaux, Notices, стр. 45, наведено у: N. К. Teeters, Пzеу were in pгison, 24. 6 Archives parlementaires, 2. серија, т. LXXII, 1. дец. 1831. 7 С. de Beccaria, Traire des delits et des peines, 1764, стр. 101 издања које је објавио Ф. Ели (F. Helie) 1856. године, и које ће овде бити навоЬено.
осућеник; зато је злочинац стављен на муке, уместо да пред
тавља нешто срамно, у сваком тренутку могао постати пред
да се са њим изједначује, па и да га превазилази у дивљаштву, да посматраче навикава на крволочност од које их треба одвра тити, да им указује на учесталост злочина, да џелата чини слИчним злочинцу а судије убицама, да у последњем тренутку
1937,
1
787,
стр.
[
Раш каже: »И даље се надам да ће ускоро доћи време
када ће се на вешала, стуб срама, губилиште, бич и точак ледати, у историји казнених мука, као на обе~ежја варварства
l
разних земаља кроз векове, и као на доказе да Је угицаЈ разума
13
Ј
и религије на људски дух био веома слаб« 8 • И заиста, отвара јући шездесет година касније други конгрес казнено-васпитних установа у Бриселу, Ван Менен се сећао времена свога детињ ства као давно превазиЬеног доба: }}Гледао сам земљу прекри вену точковима, вешалима, крстовима, стубовима срама; гледао сам . костуре гнусно разапете на точковима« 9 • Жигосање је би ло укинуто у Енглеској (1834. године) и у Француској (1832.
L
године); Енглеска се од
представља логичну последицу тог }Шетелесног« на
Савремени обреди извршења смртне казне свеДоче о поме
тим, уопште узев; казнене методе су постале чедне. Више се
место у савременим казненим системима
-
такоЬе представља
ју }хризичке« казне: за разлику од глобе, оне непосредно пога Ьају тело. МеЬутим, однос казна-тело овде није истоветан са односом који је постојао у јавном мучењу. Тело сада служи
~
рактера,
чина кажњавања.
ом двоструком процесу, који подразумева нестанак јавних призора кажњавања, с једне стране, и отклањање бола, с друге. Доношење нових закона у европским земљама, иако се у свакој о одвијало различитом брзином, било је последица истог по крета и истих начела: смрт је сада једнака за све осуЬене, што значи да она више не сме да има специфично обележје злочи на или друштвеног статуса злочинца; смрт је тренутна, што
није дирало у тело, или се бар то свело на најмању могућу меру, а и то да би се досегло нешто што није тело само. Може се ставити примедба да затвор, тамновање, принудни рад, ро бијање, забрана боравка, изгон - који су заузели тако значајно
L
зиолошким }Шрекидачима«, чак и ако је нужно пролазног ка
године више није усуЬивала да
1820.
примени све оне многобројне видове мучења издајника (Тист лвуд није рашчеречен). Једино се бичевање задржало у извес ном броју казнених система (Русија, Енглеска, Пруска). МеЬу
L L
дају инјекције са средством за умирење. То је утопија право судне чедности: одузети живот а не нанети бол,_ лишити свих права а не изазвати патњу, извршити казну а учинити је без болном. Прибегавање психо-фармакологији и различитим фи
као средство
или посредник:
казнена мера
-
ако
се
над њим спроводи нека
затварање или принудни рад, на пример
-
то
је зато да би се појединац лишио слободе, која се сматра ујед но и индивидуалним правом и својином. Тело је, према овом начину кажњавања, ухваћено у систем принуда и лишавања, обавеза и забрана. Физичка патња и телесни бол нису више саставни елементи казне. Кажњавање се о вештине изазивања
о ношљивог бола ..правима. ко ·
етворило у економисање кин им · тре но да управља телом
осуЬеника, то ће се вршити издалека, на прикладан начин, у складу са строгим правилима и са
неким много }}ВИШИМ« ци-
љем. Последица те новонастале уздржаности јесте да џелата, непосредног анатома патње, замењује читава чета стручњака: надзорници, лекари, капелани, психијатри, психолози, васпита чи; већ самим својим присуством крај осуЬеника, они правосу Ьу певају хвалоспеве који су му потребни и јемче му да тело и бол нису крајњи циљеви његове казнене делатности. Баља размислити о следећем: лекар данас мора да бди уз осуЬене на смрт, све до последњег тренутка - постављајући се тако, као заступник добробити и ублажавања бола, наспрам оних служ беника који су, с друге стране, задужени да одузму живот. Када се приближи тренутак погубљења, осуЬенима на смрт се 8 В. Rush, nред Society for promoting political enqubles, наведено у: N. К. Teeters, The Cradle of the penilentiary, 1935, стр. 30. 9 Упор. Annales de !а Charite, П, 1847, стр. 529- 530.
14
значи да никакво мучење не сме да јој претходи нити да се
.касније на лешу
продужава; извршењем смртне казне превасхо
д о се одузима живот а не мучи тело. Нема више оних дуго траЈ
љења када се смрт од
прорачунатим пауза
ма, а истовремено умножавала низом узастопних удараца. Не ма више оног споја разнородних мучења која су уприличавана
за погубљење краљеубица, или оних какве је заступао почет ком 18. века аутор списа Hanging not Punishment enough (Веwање није довољна казна)1о, а чији је циљ био да се осуЬенику сломе удови на точку, затим да га бичују док не изгуби свест, и најзад да га обесе ланцима, пуштајући га да полако умире од глади. Нема више оних мучења која су се састојала од тога да осуЬеника унаоколо вуку на решету од прућа (да му се глава не би размрскала о калдрму), распоре му стомак, журио ишчу- ·
пају утробу да би имао времена да види како је бацају на ватру, те му, најзад, главу одрубе а тело раскомадају 11 • СвоЬење ових }>стотину смрти« на строго извршење смртне казне одсли кава нов морални кодекс установљен за чин кажњавања.
Већ
1760.
године испробана је у Енглеској (приликом по
губљења Лорда Ферера) справа за вешање: постаље које се измицало испод осуЬеникових ногу требало је да онемогући
његову дугу агонију и препирке до којих је долазило измеЬу жртве и џелата . Направа је усавршена и коначно прихваћена 1783, исте године када је укинута традиционална поворка која 10 Текст неnознатог аутора, објављен 1701. године. 11 Јавно мучење издајица оnисано у: W. Blackstone, Commentaire suгle Code criminel anglais, nревод на француски, 1776, I, стр. 105. Пошто је циљ фран цуског nревода био да се истакне хуманост енглеских закона у пореЬењу с а старом Уредбом из 1760. године, коментатор додаје: »При овој казни, која ужасава nосматраче, кривац не n ати ни много ни дуго«.
15
Ј1. је ишла од Њугејта до Тајберна и када је реконструкциј а за
творске зграде, после Гордонових немира, искоришћена за по 12 дизање губилишта у самом Њугејту • Чувени члан
3
Фран
цуског закона из 1791. године - »сваком осуЬенику на смрт глава ће бити одрубљена« - има троструко значење: иста смрт за све осуЬене (»Злочини исте врсте казниће се истом врстом казне, без обзира на ранг и сталешку припадност кривца«, ста јало је већ у предлогу закона који је изнео Гијотен, а који је
био усвојен 1. децембра 1789); само једна смрт за осуЬеног, изазвана једним ударцем - уместо оних »дугИх и самим тим окрутних« погубљења, попут смрти на вешалима чију је суро вост описао Ле Пелтје; најзад, казна само за осуЬеног, пошто је одрубљИ:вање главе, смртна казна за племиће, било најмање 13 срамно за породицу злочинца • Гиљотина која се користи по:
чев од марта 1792. године одговара овим начелима. Смрт коју она доноси је видљива, али тренутна. Веза измеЬу тела злочин ца и закона, односно оних који закон спроводе, сведена је на муњевити део секунде. Нема физичког суочења; џелат је од сада само брижљиви часовничар. »Искуство и разум показују да поступак одсецања главе какав се примењивао у прошлости
излаже злочинца мучењу страшнијем од самог одузимања жи вота, а закон изричито тражи само ово последње - то јест да погубљење буде тренутно и једним ударцем извршено; щ~име ри, меЬутим, доказују колико је тешко ово постићи. Нужна је, да би поступак био сигурно спроведен, користити постојана и
увек иста механичка средства чија се снага и учинак такоЬе могу са сигурношћу одредити ... Једноставно је дати да се из ради таква направа са сасвим поузданим дејством; одрубљива ње главе ће бити тренутно, као што нови закон налаже. Ако се ова справа сматра потребном, она неће изазвати никакво 14 узбуЬење и биће једва примећена« • Гиљотина лишава живота а да готово и не додирне тело, као што се затвором одузима
слобода или глобом део имовине. Њоме треба да се примењује закон не толико над стварно постојећим телом, осетљивим на бол, колико над правним субјектом који има, измеЬу осталих права, и право на живот. Требало је да гиљотина буде једнако апстрактна као сам закон.
Једно време, у Француској се нешто од јавних мучења свакако задржало, упркос свој једноставности новог начина из вршења смртне казне. Оцеубице - и краљеубице који су са 12 Упор. Ch. HiЬbert, Тhе Roots оЈ evil, издање из 1966. године, стр. 85- 86. 13 Le Peletier de Sainr-Fargeau, Archives parlementaires, т. XXVI, З . јун 1791, стр.
720.
14 А Луј (А Louis), Dictionnaire de penalite, 1825,
16
» Извештај о пuьотини«, наведено у: т.
IV,
стр.
161.
Saint-Edme,
- довоЬени су на губилиште са црним по ту су им, све до 1832. године, одсецали шаку.
њима изједначени крова~ на глав~;
К~сНИЈ? ће се ЈОШ само вео задржати. Тако је било у случају ФЈеСКИЈа, новембра 1836: »Биће доведен на место погубљења у кошуљи, босоног и главе прекривене црним велом; стајаће на губилишту док судски службеник народу чита пресуду, а онда ће одмах б~ти погубљен«. Треба само да се сетимо Дамјена и уочимо да Је последња допуна смртне казне био црни покров .
ОсуЬеник од сада не треба да буде виЬен. Једино још читање пресуде на губилишту указује на злочин, који мора бити без лица 15 • Последњи траг великих јавних мучења било је њихово
поништење: покров да би се скрило тело. Беноа, троструко окривљен као матероубица, х?мосексуалац и разбојник, био је
први парицида коме закон НИЈе наложио одсецање шаке: »Док
је читана пресуда он је стај ао на губилишту уз џелате који су га придржавали. Беше ужасно видети тај призор; умотан у
~ироки бели покров, лица прекривеног црним велом, парицида Је био скривен од погледа утихнуле гомиле, а под том тајан ственом и туробном одеждом једине знаке живота одавали су грозни урлици, који убрзо замреше под оштрицом ножа«Iб.
Почетком 19. века нестају, дакле, призори физичког каж њавања; избегава се мучење тела; казна искључује јавно при казивање патње. Отпочиње доба уздржаности у кажњавању. Може се сматрати да су јавна мучења готово потпуно нестала у раздобљу измеЬу 1830. и 1848. године. Наравно, тако уопште
l l l l l
на тврдња за~ева одреЬене допуне .. Пре свега, промене нису
наступиле ощедном, нити су се одвиЈале у оквиру јединственог
процеса . До њих је негде долазило са закашњењем. Парадок сално, Енглеска је била једна од земаља које су се највише опирале укидању јавних мучења: то је можда зато што је ен
глеск;о кривично f!раво служила као узор, захваљујући инсти
туциЈИ пороте и Јавним суЬењима, као и поштовању
habeas
corpus -a; меЬутим, други и пресудни разлог без сумње је био тај што Енглеска није хтела да ублажи строгост својих казне них закона у време великих друштвених немира измеЬу
1820.
1780.
и
године. Ромили, Мекинтош и Фауел Бакстон дуго нису
успевали да смање тежину и број различитих казни предвиЬе них енглеским законом
-
том »ужасном кланицом« , како је
рекао Раси. Строгост закона чак се била повећала (бар у по-
15 О овоме се у то доба често расправљало; што је злочин чудовишнији, . . то Је Јачи императив да његов починитељ буде у тоталном мраку: не сме ништа
да види, нити да буде виЬен. За оцеубицу би ваљало >>н аправити гвоздени кавез или ископати рупу у земљи у коју светлост не допире, а кој а
he му служити
к а о вечно боравиште« . De Molene, De l'lzumanittf des lois cтimin elles, 1830 стр .
m -~
16
,
Gazette des ttibunaux, 30. август 1832.
17
l l
гледу предвиЬених казни, јер се у њиховој примени поступало утолико попустљивије IlПO су пороте сматрале те казне прете раним), будући да је 1760. године Блекстоун набројао 160 зло чина који заслужују смртну казну по енглеском закону, док је 1819. године њихов број порастао на 223. Не би требало изгу бити из вида ни чињеницу да се овај процес, посматран у це лини, час убрзавао а час успоравао у раздобљу измеЬу 1760. и
1840. године; да је реформа у неким - у Аустрији, Русији, Сједињеним
земљама брзо спроведена Америчким Државама и Француској у време Уставотворне скупllПине - а затим да су
реформе обустављене у доба европских контрареволуција и ве лике друштвене несигурности измеЬу 1820. и 1848. године; тре бало би имати у виду и промене које су биле мање-више при времене, а које су судови или закони уводили због ванредног
u
стања; не сме се занемарити ни раскорак који је постојао из меЬу закона и стварне судске праксе (а она нипошто није била верна слика стања у законодавству). Сви ови чиниоци умного ме су чинили неравномерним преображај који се одвијао кра јем 18. и почетком 19. столећа. Треба додати и то да овај процес иако је већи део промена остварен до око
u
u
1840.
године, иако су уведени нови начини кажњавања - ни издалека није био у то време окон чан. Укидање јавних мучења јавља се као тежња која има своје
корене у великим преображајима у раздобљу измеЬу 1760. и 1840. године, али која није у потпуности реализована; може се рећи да је пракса јавних мучења још дуго опседала наш казне ни систем, па и да је дан-дањи присутна . Гиљотина, направа за брзо и дискретно умирање, представљала је у Француској оли чење нове етике смртне казне. Револуција ју је, меЬутим, одмах претворила у велики позоришни ритуал. Годинама је од ње
прављен призор за масе. Да погубљење не би више било при зор који привлачи гледаоце, да би остало чудна врста тајне измеЬу правосуЬа и осуЬеника, требало је преместити гиљоти
ну до капије Сен Жак, заменити отворену двоколицу затворе ним колима, журио извести осуЬеника из кола и хитро га пос
L L
тавити на губилиште, организовати брза погубљења у неоче кивано време, сместити, најзад, гиљотину меЬу затворске зидо ве и учинити је недоступном за јавност (после Ведмановог по губљења 1939. године), забарикадирати улице које воде ка за твору где је скривено губилиllПе и где се погубљење обавља у тајности (погубљење Бифеа и Боитана у затвору Санте 1972. године), па и судски гонити сведоке који су препричавали при зор погубљења. Довољно је набројати толике мере опреза да би се схватило како смртна казна у основи остаје, и данас, призор који се мора изричито забранити.
18
L
Исто тако, непосредни утицај на тело осуЬеника и даље је делимично присутан половином 19. века. Свакако, казна ви ше није била усредсреЬена на мучење као технику изазивања
патње; њен основни циљ је да се осуЬеник лиши неког добра или права. Ипак, казна у виду принудног рада или чак само
затвора
- дакле, простог лишавања слободе - никада није дејствовала без одреhеног с,вога додатног елемента који погаЬа само тело: а то је рационисање хране, сексуална онемогуће ност, батине, самица. Да ли је то нежељена, али неизбежна последица затварања? Право говорећи, затварање је на сасвим изричит начин увек подразумевало одреЬену меру телесне пат
ње. Честе критике упућиване затворском систему у првој по
ловини
19. века (затвор не кажњава довољно: затвореници ма
ње пате од глади и зиме, и у целини се мање лишавају него многи сиромаси или чак радници) указују на захтев који ника да није потпуно одбачен: правично је да осуЬеник физички пати више од осталих људи. Казна се тешко може одвојити од додатне физичке патње. Шта би била нетелесна казна? У савременим механизмима кривичног правосуЬа задржао
се, према томе, некакав траг, остатак мучења
-
остатак који
никада није сасвим превладан али који је све мање приметан, јер је увијен у нетелесне облике кажњавања.
* * * Ублажавање казни током протекла два века представља појаву која је историчарима права добро позната. МеЬутим, на њу се дуго гледало, уопllПено узев, као на нешто квантитатив
но: »мање окрутности, мање патње, више благости, више пош товања, више људскости«. У ствари, истовремено са овим про
менама изменио се и циљ казне. Ублажавање строгости? Мож да. Али промена циља
-
засигурно.
Ако најстрожи облици кажњавања више нису усмерени на тело, на шта онда казна циља? Одговор теоретичара- оних ~ко 1760. године отварају ново раздобље које још није окончано - сасвим је једноставан, готово очигледан. Он као да је већ садржан у самом питању. По11По мета више није тело, онда је то ~спаllПање које се сводило на мрцварење тела треба да се замени казном која делује дубље - на срце, на мисли, на вољу, на склоности. Мабли је, једном за свагда, фор мулисао ово начела: »Нека казна, ако тако могу да кажем, погаЬа душу а не тело« 17 •
То је био значајан тренутак. Ранији неизбежни пратиоци казненог призора, тело и крв, нестају. На позорницу ступа је дан нови лик, али прерушен. Готово је са трагедијом; почиње комедија сенки, гласова без лица, неопиruъивих бића. Апарат казненог правосућа сада мора да загризе у ту бестелесну ствар ност.
Да ли је то само теоријска тврдња коју казнена пракса побија? Такав би закључак био пребрз. Тачно је да се данас ка:Жњавање не своди на преобраћење душе; ипак, Маблијево начело није остало пука побожна жеља. Њене последице се могу пратити и осетити на читавом савременом казненом систему.
.
Пре свега, промењен је предмет кажњавања. Тиме не же лим да кажем како
су се изненада почели
кажњавати неки
други злочини. Наравно, дефиниција преступа, редослед њихо ве тежине, границе дозвољеног, оно што се фактички толери сало и оно што је законом било допуштено - све се то веома
много мењало током последњих двеста година; многи ранији злочини су престали да буду квалификовани као такви, јер су били веЗани за одрећени облик вршења црквене власти или за одрећени тип економије; богохуљење је изгубило статус зло
чина; шверц или поткрадање газде од стране служинчади из
губили су део своје тежине. Мећутим, такви помаци можда
нису најважнији: подела на дозвољено и забрањено остала је, од једног века :до другог, мање-више иста. Заузврат, предмет »злочина« - оно на шта је усмерена казнена пракса - веома се променио: својства, природа и, у извесном смислу, супстанца од које се састоји елемент подложан кажњавању, изменили су
се више од његове формалне дефиниције. Релативна стабил ност закона прикривала је веома много суптилних и брзих про мена. Наравно да злочини или преступи којима се суди пред стављају правне предмете дефинисане законом: мећутим, исто времено се суди не само томе већ и страстима, инстинктима,
аномалијама, слабостима, неприлагоћености, утицајима среди не или наследним чиниоцима; кажњавају се нападачки иступи, али преко њих и агресивност сама; силовања, али у исто време
и сексуална изопаченост; убиства, али у исти мах нагони и жеље. Рећи ћете: не суди се томе; ако се све ово помиње на
суду, то се чини да би се објасниле саме чињенице везане за
недело, као и да би се одредио удео субјектове воље у злочину. Такав одговор није задовољавајући. Јер суди се управо томе, кажњавају се управо те апстракције које стоје иза чињеница и самог недела. Суди им се посредством »ублажавајућих окол ности« преко којих се у пресуду уносе не само »околности« под којима је почињен злочин, већ и нешто сасвим друго, што није могуће правно кодификовати: познавање злочинца, миш-
20
љење стечено о њему, оно што се може сазнати о везама које
постоје измећу њега, његове прошлости и злочина, оно што се од њега може очекивати и будућности. Суди им се и посред ством свих оних појмова које су размењивале медицина и суд ска пракса почев од 19. века (»чудовишта« Жоржеовог доба, Шомјеове »психичке аномалије«, особе »изопачене« и »непри лагоћене« које су тако окарактерисали данашњи вештаци); под изговором да објашњавају неки злочин, ови појмови заправо квалификују појединца. Кажњавају се управо те апстракције,
1 l
тиме што казна има задатак да од преступника створи особу
која »Не само жели, него је и кадра да живи у складу са законом и да сама зараћује за живот«; оне се кажњавају и тиме што се интерно економише казном која, иако кажњава злочин,
може да се промени (скрати или, у одговарајућем случају, про дужи), већ према томе како се мења понашање осућеника; кажњавају се још и посредством оних »мера сигурности« које прате казну (забрана боравка, слобода под надзором, принудно старатељство, обавезно лечење), а чији циљ није да се санкци онише преступ него да се појединац надзире, да се учини бе зопасним, да се промене његове злочиначке склоности
-
тако
да се ове мере укидају тек пошто доће до жељене промене. Душа злочинца се не помиње на суду само да би се објаснио
злочин и да би се на основу ње одредила субјектова одговор ност; ако се она изводи на суд са толико жара, са тако много
настојања да буде схваћена и тако великом »научничком« рев ношћу, то се чини да би се судило не само злочину него и њој, да би се казна управила на њу. Читав казнени ритуал, од ис траге па до пресуде и крајњих консеквенци казне, прожет је одсад новом предметном облашћу која не само да удвостручује број правно дефинисаних и кодификованих предмета, него их и раздваја. Психијатријско вештачење, а општије узев и кри вична антропологија као и криминологија са својим сталним темама, овде налазе једну од својих јасно одрећених функција: свечано уврстивши преступе у област предмета научне спозна је, они · механизмима законског кажњавања дају оправдање за дејство управљена не само на преступе, него и на јединке; не само на оно што су учиниле, већ и на оно што јесу, што ће бити и што могу да буду. Додатно дејство усмерено на душу које је правосуће себи обезбедило, привидно је експликативног и ограничавајућег, а заправо анексионистичког, експанзионис тичког карактера. У последњих 150 или 200 година, од када је Европа увела нове казнене системе, судије су постепено, у про цесу чији корени сежу у веома далеку прошлост, почеле да суде и нечему што није сам злочин: »души« злочинца.
l l l
Самим тим, судије су почеле да се баве и нечим другим, а не више само пресуЬивањем. Или, да будемо прецизнији: у
21
п
L
1 1
сам
начин доношења пресуде
увукле су се
нове врсте
оцена
које битно мењају дотадашња правила. Откако је средњи век увео, не без тешкоћа и веома споро, сложени истражни посту пак, судити је значило установити истину о злочину, утврдити ко је починилац злочина, применити над њим казну која му по
L L L L
IL L L L L L L
закону следи. Познавање преступа, познавање лица одговорног
за преступ, познавање закона - то су била три услова која су омогућавала да се донесе пресуда у складу са истином. Сада се, меЬутим, током сућења тражи друга врста истине, постав
љају се сасвим друкчија питања. Више се не пита само: »да ли је утврћен преступ и да ли је он кажњив?« већ и: »Шта је тај
њали лудило. Допуштали су да неко може бири и крив и луд; утолико мање крив што је лући; свакако крив, али за затварање и лечење, пре него за кажњавање; кривац, и то опасан, пошто
је очигледно болестан, и тако даље. Са становишта Кривичног закона, то су биле правне бесмислице. Мећутим, ту је био почетак промена које ће судска пракса и законодавство убрза ти током наредних 150 година: већ је реформа из 1832. године, увоћењем ублажавајућих околности, допустила да се пресуда модификује према томе колико се претпоставља да је нека болест поодмакла или да је нека врста лудила узела маха. При мена психијатријског вештачења, која је била уобичајена у по
преступ, шта је то насиље или то убиство?« У коју раван, у коју област стварности га треба сврстати? Да ли је то бунило, психотичка реакција, пролазно лудило, изопаченост?« Више се не пита само: »Ко је починилац злочина?« већ: »Како утврдити узрочно-последичну везу која је до злочина довела? Где су
ротничким судовима а понекад присутна и на судовима за пре
његови корени у злочинцу? Је ли то инстинкт, несвесно, утицај
њивање могућности да субјект промени своје прнашање, пред вићање његове будућности. Није тачно да све то не улази у
средине или наслећа?« Не пита се више само: »Којим се зако
кршаје, значи да пресуда, иако се увек формулише као казна која следи по закону, подразумева, на јаснији или мање јасан начин, суд о томе да ли је преступник нормалан, утврћивање узрочно-последичних веза које су довеле до преступа, проце
ном кажњава тај преступ?« већ: »Које су најприкладније мере које треба предузети? Како предвидети даљи развој субјекта?
пресуду, те да само представља припрему за доношење темељ
Који је најсигурнији начин да се он преваспита, поправи?« Мноштво оцена, дијагноза, предвићања и нормативних судова о злочинцу се узиЬују у арматуру сућења и пресуде. Друга врста истине преплиће се сада са оном коју је судска машине рија раније установљавала: истина која, испреШiетена са оном ранијом, претвара утврћивање кривице у чудни научио-право судни конгломерат. У том смислу је карактеристичан начин на који се мењао статус лудила у кривичној пракси. У Закону из 1810. године, лудило се помиње само у члану 64. А он каже да нема ни злочина ни преступа уколико је починилац дела у тренутку његовог извршења био у стању лудила. Могућност
у процес уобличења пресуде. Уместо да лудило укида злочин у складу са основним значењем члана 64, сада сваки злочин и чак сваки преступ носе собом, као закониту сумњу али и као право на које могу да се позивају, могућност да се претпостави лудило, у сваком случају аномалија. А оптужујућа или осло баћајућа пресуда није само суд о кривици, одлука која следи по закону; она у себи носи оцену о томе да ли је субјект
утврћивања лудила искључивала је, према томе, квалификацију дела као злочина; чињеница да је iючинилац био луд није ме њала тежину његовог дела, нити се због тога казна морала ублажити, већ је сам злочин нестајао. Немогуће је било, значи, прогласити некога истовремено кривим и лудим; ако је била постављена дијагноза лудила, она се није могла укључити у пресуду; поступак се тада прекидао и правосуће више није имало власт над починиоцем дела. И испитивање злочинца осумњиченог за лудило и резултати тога испитивања морали
су да претходе пресуди и у њу нису улазили. Мећутим, већ на самом почетку 19. века судови су се почели оглушивати о
смисао члана
64.
Упркос неколиким указима у којима је Врхов
ни суд подсећао на чињеницу да стање лудила не може да
повлачи ни блажу казну ни чак ослобаћајућу пресуду, него само обуставу поступка, .судови су и даље у пресудама поми-
22
но засноване пресуде; напротив, све је то непосредно укључено
нормалан или не, као и техничко упутство за то како да се он
евентуално унормали. Данашњи судија - магистрат или по ротник - засигурно се бави и нечим другим, а не само »пре сућивањем«.
Осим тога, он више није једини који пресућује. Током кривичног поступка, као и при извршењу казне, нагомилала се
јако много помоћних надлежних лица. Нижа судска власт и
паралелне судије намножиле су се око главне пресуде: струч њаци за психијатрију или психологију, магистрати задужени за извршење пресуде, · васпитачи, службеници затворске управе, сви они распарчавају законску казнену власт; рећи ћете да ни ко од њих нема, у ствари, право да суди; да једни, после пре суде, немају никакво друго право осим да спроводе извршење казне коју је суд одредио, а да поготово ови други - стручња ци - не интервенишу пре пресуде да би судили, него да би објаснили одлуку судије. Мећутим, ако казне и мере сигурнос ти које суд прописује нису сасвим тачно одрећене, ако оне могу да се касније мењају, ако судија за прекршаје није једини који може да одлучи да ли осућеник »заслужује« да повремено
23
излази на слободу или да буде условно пуштен из затвора, ако још неко може да укине принудно старатељство које је прес
пена интегрисало у казнену власт, већ
-
напротив
-
то чини
да би им омогућило да врше своју функцију у кривичном пос
законског кажњаваља у својим рукама и да их користе како сматрају за сходно: та лица можда јесу само помоћне судије, али су ипак - судије. Читав сложени апарат који се већ годи нама развија око извршеља казне и љеног прилагоЬаваља по јединцу, јако је повећао број лица надлежних за доношеље
тупку као елементи који нису правне природе; то чини зато јер не жели да се тај поступак сведе на пуки чин законског каж љаваља; то чини зато да би судија био ослобоћен одговорности за своју улогу, то јест да не би био неко ко сам, и само, кажњава: »Ми, наравно, доносимо пресуду, али иако је она узрокована злочином, јасно вам је да за нас та пресуда функ
судских одлука и проширио љихову моћ одлучиваља и на вре
ционише као начин излечеља злочинца; јесте да кажњавамо,
ме после донесене пресуде. Што се тиче психијатријских веш така, они тврде да не учествују у доношељу пресуде. Да про учимо три питаља на која они, на основу циркулара из 1958. године, треба да одговоре: Да ли је окривљени опасан по око-· лину? Да ли се над љим може спровести казнена мера? Да ли се он може излечити или вратити у нормалан живот? Ова пи таља немају никакве везе са чланом 64, нити са евентуалним лудилом окривљеног у тренутку извршеља дела. То нису пита ља везана за љегову »одговорност«. Она се односе искључиво
али то другим речима значи да желимо да постигнемо љегово
тупнику казном досућено, то значи да та лица држе механизме
на досуЬиваље казне, љену нужност, сврсисходност, могућу делотворност; она омогућавају да се покаже, и то речником који није сасвим правно кодификован, да ли је окривљеног боље сместити у лудницу или у затвор, да ли га треба затво
рити на краће или на дуже време, да ли га треба лечити или предузети мере сигурности. Каква је, дакле, улога психијатра у кривичном процесу? Он није стручњак за одговорност, већ саветник за кажљаваље; на љему је да каже да ли је субјект »Опасан«, на који се начин од љега ваља заштитити, шта учи нити да би се он променио, да ли је целисходније казнити га или лечити. Првобитно је психијатријско вештачеље требало да формулише »истинит« исказ о уделу који је имала слобода преступника у почиљеном делу; данас оно треба да да упут ство за нешто што би се могло назвати »медицинско-судским третманом« преступника.
Да резимирамо: од времена када је почео да дејствује нов казнени систем - дефинисан познатим законима донесеним у 18. и 19. столећу - судије су, захваћене општим развојним током ствари, почеле да суде не само злочинима него и нечему
поврх тога; исто тако, судије су наведене да се у својим пресу дама баве и другим стварима, а не само пресуЬиваљем; моћ одлучиваља, односно део судске власти, пренети су сада и на
друга надлежна лица. У читав кривични поступак укључени су спољни елементи и лица. Рећи ћете да у томе нема ничег
необичног, и да је судбина права да постепено упија стране елементе. Ипак, има нечег чудног у савременом кривичном праву:
ако
преузима толико
изван-правних
елемената,
оно
то
не чини да би их правно дефинисала, кодификовала и посте-
24
l
излечеље«. Данашље кривично право дејствује и оправдава се само кроз то непрекидно позиваље на нешто друго, кроз стал
но укључиваље у системе који нису љегови. То љегово прек
валификоваље нужна је последица корпуса нових знаља. Иза све блажих казни може се, дакле, уочити да се поме рила тачка љихове примене; а иза те промене откривамо читава
поље нових предмета кажљаваља, друкчију врсту истине за
којом се трага, и гомилу дотад непознатих улога у кривичном праву и казненој пракси. Нова знаља, технике и »научни« дис курси уобличавају се и преплићу са праксом кажњаваља. Циљ ове кљиге је да прикаже историју односа измеЬу душе савременог човека
и нове судске власти, као
и генеа
логију данашљег научио-судског система на који се казнена власт ослаља и позива када треба да се оправда, промени своја правила, прошири своје дејство и прикрије оно што је у љој необично и чудно.
Одакле, мећутим, да кренемо ако желимо да напишемо такву историју душе данашљег човека - душе која је изведена на суд? Ако се ограничимо на измене закона или кривичних поступака, може се догодити да промена колективног сензиби
литета, развој хуманизма или напредак у друштвеним наукама избију у први план, као крупна, спољашља, непроменљива и
l
главна чиљеница. Ако се пак ограничимо, као што је учинио
Диркем 18 , на опште друштвене форме, може се догодити да разлог ублажаваља казни видимо у процесима индивидуализа ције који су, пре ће бити, једна од последица нових тактика власти, а тиме и нових казнених механизама . У овој студији смо, зато, поштовали четири општа правила:
1. Не усмерити проучаваље казнених механизама само на љихово »репресивно« дејство, само на љихову »казнену« ди мензију, него их разматрати у оквиру могућих позитивних ефе ката, чак и ако се они на први поглед чине споредним. Разма
трати кажњаваље, према томе, као сложену друштвену функ
цију. 18 Е.
Durkheim, »Deux lois de l'evolulion penale<<, Ати?е sociologique IV,
1899- 1900.
25
l
1
u L
IL L L L L L L L L L L L
2. Анализирати казнене методе не само као просте после дице правних прописа или као показатеље социјалних структу ра, него као посебне технике вршења власти уопште. Разматра ти кажњавање као политичку тактику.
З. Не проучавати историју казненог права и историју дру штвених наука као два одвојена тока чије укрштање ремети или поспешује, зависно од угла посматрања, развој првог од носно другог - или можда оба истовремено; уместо тога, ВЈ-Ј дети постоји ли њихова заједничка матрица и није ли и једно и друго последица јединственог »епистемолошко-правног« процеса. Укратко, у технологији власти тражити корене и ху манизације казненог система и нових сазнања о човеку. 4. Испитати да ли је извоЬење душе пред кривични суд, као и укључивање »научног« знања у судску праксу, последи
ца промене у начину на који односи власти утичу на тело.
Све у свему, покушати проучити промене казнених метода као последицу политичке технологије тела у којој би се огле дала заједничка историја односа власти и предмета њиховог дејства, тако да се анализом ублажавања казни као технике власти може разумети постали,
поред
самог
не само злочина,
како
су
и човек,
предмети кажњавања душа,
нормални
или
ненормални појединац, већ уједно и како је специфични начин потчињавања индивидуе могао
узроковати да
човек
постане
сазнајни предмет >>научног« дискурса.
МеЬутим, знам да нисам први који је истраживао у том
* * * У чувеној књизи Рушеа и Кирхајмера 20 * налазимо многе важне одреднице. Пре свега, морамо се ослободити заблуде да
је казнени систем превасходно (ако не и искључиво) начин да се спрече преступи, те да може да буде- већ према друштве
ним формама, политичким системима или веровањима - строг или благ, усмерен на испаштање или преваспитање, на прога њање појединаца или утврЬивање колективних одговорности. Затим, морамо анализирати »конкретне казнене системе«, проУ сваком случају, напоменама и наводима не бих ни могао да изразим
колико ова књига дугује Ж. Делезу (G. Deleuze) и послу који је он обавио заједно са Ф. Гатаријем (F. Guattari). На безброј страна бих морао и да наведем књигу Psychanalysme Р. Кастела (R. Castel) и изразим своју захвалност П. Нори (Р. Nora). 20 G. Rusche и О. Кirchheimer, Punishment and social strncture, 1939. * Georg Rusche и Otto Кirchheimer, Казна и друWШвена ciiipyкiiiypa, Нови Сад, 1994, превод и поговор Иван Јанковиh (прим. прев.).
26
и његова основна етичка опредељења, него те феномене треба разматрати у оквиру ширег поља њиховог дејства, да кажњава
ње злочина није једини елемент. Ваља показати да казнене мере нису само »негативни« механизми помоћу којих се прес тупи сузбијају, спречавају, отклањају, укидају, већ да су те мере везане за низ позитивних и корисних ефеката и да имају задатак да их поспешују (и у том смислу, ако законским каз нама треба да се кажњавају преступи, може се рећи да дефи ницијом преступа и њиховим гоњењем треба да се, заузврат, подржавају казнени механизми и њихове функције). Полазећи од тога, Руше и Кирхајмер су различите казнене системе пове зали са производним системима у којима се они примењују:
тако би у робовласничкој економији казнени механизми имали задатак да обезбеде додатну радну снагу - и заснују »цивил но« ропство, поред робова до којих се долази ратовима или трговином; са феудалним уреЬењем, и у раздобљу примитивне производње и неразвијеног тржишта новцем, долази до наглог повећања броја телесних казни, пошто је тело, најчешће, једи ни облик својине која се може одузети; казнионице (Hopital general, Spinhuis или Rasphuis)*, принудни рад и затворске ради онице појавиће се са развојем тржишне економије. Мећутим, пошто индустријски поредак захтева слободно тржиште рад ном снагом, удео принудног рада у казненим механизмима сма
њиће се у 19. веку и биће замењен затвором који има васпит но-поправну сврху. Без сумње, оваквом начину повезивања мо
правцу19.
19
учавати их као друштвене феномене за чије испитивање није довољно само познавати правосудно устројство једног друштва
же се ставити много примедби.
Ипак, засигурно се може прихватити уопштена теза да казнене системе у нашим друштвима треба разматрати у окви ру »политичке економије« тела: чак и ако ти системи избега вају насилничка или крвава кажњавања, чак и ако користе
»благе« методе које подразумевају затварање или преваспита ње, :ипак је увек реч о телу - о телу и о његовим снагама, њиховој корисности и њиховој заузданости, њиховој расподели и њиховој потчињености. Свакако је оправдано написати исто рију казнених мера на основу моралних идеја или правосудних структура. МеЬутим, може ли се таква историја написати на
основу историје тела, будући да казнени системи тврде да су казне усмерене само на скривене душе злочинаца?
Историчари су одавно започели проучавање историје тела. Изучавали су тело у оквиру историјске демографије и патоло-
*
Њ5pital
genera/ -
установа за просјаке и бескуhнике;
Spinhuis и Rasphuis
су амстердамски казнено-поправни домови за просјаке, малолетнике и престу
пике, у којима је био обавезан принудни рад (прим. прев.).
27
гије; разматрали су га као седиште потреба и нагона, као место где се одвијају физиолошки процеси и метаболизми, као мету напада микроба или вируса; показали су у којој су мери исто ријски процеси утицали на оно што може изгледати као чисто биолошка основа живота, као и коју уло11у у историји друштва имају биолошки »догаћаји«, као што су кружење бацила или продужење животног века 21 • МеЬутим, тело је непосредно ук ључено и у политику; на њему се непосредно одражавају од носи власти; они утичу на њега, жигошу га, дресирају, муче, приморавају на рад и церемоније, захтевају од њега извесне знаке. Политички утицај на тело повезан је, сложеним и уза јамним везама, са његовом економском употребљивошћу; одно си власти и доминације утичу на тело, добрим делом, као на производну снагу; заузврат, оно може постати радна снага са
мо ако је укључено у систем потчињавања (у којем телесне потребе такоће представљају брижљиво припремљен, срачунат и коришћен политички инструмент); тело постаје корисна сна га само ако је уједно и продуктивно и потчињено тел о. То потчињавање се не постиже само инструментима насиља или
идеологије; потчињавање може да буде непосредно, физичко, да. користи снагу против телесних снага, да утиче на матери
јалне елементе, а да ипак не буде насилничко; потчињавање може да буде прорачунато, организовано, технички осмишље но, префињено, да не користи оружје нити терор, а да ипак буде физичке природе. То значи да може постојати юнање« о телу које се не своди на науку о телесним функцијама, као што може постојати овладавање телесним снагама које се не може свести на могућност њиховог побећивања: то знање и такво овладавање телима су оно што би се могло назвати по литичком технологијом тела. Наравно, ова је технологија рас плинута, ретко је формулисана на повезан и систематичан на чин; често је распарчана и раздробљена, а служи се разнород ним инструментима и методама. Иако су јој резултати кохе рентни, она је најчешће само мултиформни инструментаријум. Поред тога, она се не може локализовати ни у одрећеном типу институције ни у државном апарату, а ипак се ови њоме ко ристе, hримењујући, истичући или. намећући неке од њених метода. Политичка технологија тела се, у својим механизмима и дејствима, сврстава у једну сасвим другу раван. Реч је о некој врсти микрофизике власти којом се служе разни апарати и институције; њено поље дејства налази се, на неки начин, из мећу ових значајних функција и самих тела, са њиховом мате ријалношћу и њиховим снагама. 2! Упор. Е.
28
Le Roy-Ladurie, »L'Нistoire immobile«, Annales, мај-јун 1974.
У проучавању ове микрофизике полазимо од претпоставке да власт над телом није облик својине већ стратегија, да таква доминација није последица >Юдузимања својине« него различи тих прописа, маневара, тактика, техника, устројстава; у њој от
l
кривамо сплет увек напетих и увек делатних веза, а не приви
легију која неком припада; њен модел је непрекидна борба, а не уговор о преузимању власти нити задобијена победа. Све у свему, та се власт врши а не поседује, она није стечена или сачувана >шривилегија« владајуће класе, него последица њених стратешких позиција у целини - последица коју одражава и понекад учвршћује положај оних којима се влада. Осим тога, таква власт над онима који је >>немају« не спроводи се само као вид принуде или забране; она се врши на њима и преко њих; као што она тежи да потчини њих, тако се и они, у својој
борби против ње, одупиру том потчињавању. То значи да те узајамне везе задиру дубоко у прошлост друштва, да се не своде само на односе државе према поданицима или на класне
оквире, да не пресликавају само општи облик власти или зако на на појединца, на тело, на његове поступке и понашање; то значи да иако постоји континуитет (везе о којима говоримо заиста одражавају општи облик власти и закона преко низа сложених механизама), ипак не постоји ни аналогија ни хомо логија, него специфичност метода и модалитета. Најзад, те ве зе нису једнозначне; оне садрже безброј тачака конфронтације и жаришта нестабилности, а у свакоме од њих може доћи до сукоба, борби и бар привременог преокрета у односу снага. Рушење тих >>микровласти« не подлеже, према томе, закону »све или ништа«; ако надзор над апаратима преће у туће руке,
ако се промени начин функционисања институција или се оне укину, то не значи да је ова власт срушена једном за свагда; осим тога, ниједан такав догаћај није историјске природе, па може ући у историју само по последицама које изазива на читавом сплету односа у које је укључен. Можда треба одбацити и традиционално схватање по ко јем знање може постојати само тамо где нема односа власти, и развијати се само независно од наредби, захтева и интереса власти. Можда треба одбацити и веровање да власт чини чове ка лудим и да је, заузврат, одустајање од власти један од пре дуслова знања. Радије ваља признати да власт производи знање (и то не само подстрекујући га јер јој оно служи, или приме њујући га јер јој је корисно); треба признати да се власт и знање непосредно узајамно условљавају; да не постоји однос власти без стварања корелативног поља знања, нити знање које не претпоставља и истовремено не ствара односе власти. Те
везе »власт-знање« не треба, значи, анализирати полазећи од субјекта сазнања који је слободан или не у односу на систем
29
l
l
l
l
L L
u L
власти; напротив, субјекта који сазнаје, предмете његовог саз нања и начине спознаје треба разматрати као последице тих суштинских узајамних условљености власти-знања и њихових
историјских преображаја. Укратко, активност субјекта сазнања не производи знање које би било корисно или противно власти, него власт-знање, то јест процеси и борбе који их прожимају, и од којих су састављени, одреЬују могуће облике и области сазнања.
Анализа политичког корншћења тела и микрофизике вла сти претпоставља, према томе, да одбацимо опозицију насиље -идеологија, метафору својине и модел уговора или победе ка да је реч о власти, као и опозицију оно што јесте-оно што није »у интересу«, модел спознаје и првенство дато субјекту, када је реч о знању. Могли бисмо да замислимо неку врсту поли тичке »анатомије«, позајмљујући реч од Петија и његових са временика, али дајући јој смисао различит од онога у 17. веку. То не би било проучавање државе као »тела« (са његовим елементима, сировинама и снагама), нити проучавање тела и његовог окружења као државе у малом. »Политичко тело« би се разматрала као скуп материјалних елемената и техника који служе као инструменти и преносни механизми, као путеви ко
L
муникације и ослонци односима власти и знања, односима који утичу на људска тела, користе их и потчињавају, стварајући од
L
u u
назвати »умањеним телом осуЬеника«.
Ако вишак власти код краља производи удвајање његовог тела, зар вишак власти која се врши над потчињеним телом осуЬеника не производи другу врсту удвајања? Удвајања бес
телесног, удвајања »душе«, као што би рекао Мабли. Историја такве »микрофизике« казнене власти била би тада генеалогија или део генеалогије савремене »душе«. Уместо да ту душу видимо као остатке поново покренуте и делатне идеологије, треба да је разматрамо као данашњи корелат одреЬене техно логије власти над телом. Било би погрешно рећи да је душа илузија или идеолошки ефекат; она, напротив, постоји, стварна је, непрекидно се производи око тела, на њему и у њему, по
моћу власти која се врши над кажњеницима - и, општије узев, над онима који се надзиру, дресирају, преваспитавају; над лу дацима, децом у кући, ученицима, колонизованим народима, над онима који су приморани да стоје за машином и буду под надзором током читавог свог живота. То је историјска реал ност те душе која није, за разлику од душе представљене у хришћанској теологији, роЬена у греху и кривици, него у ме тодама кажњавања, надзора и принуде. Та стварно постојећа, бестелесна душа, није супстанца; она је елемент на којем се
њих предмете · сазнања.
испољава учинак одреЬене врсте власти и на који се, уједно,
Технике кажњавања- биле оне усмерене на душу, ·или на тело у обреду јавног мучења - треба разматрати у оквиру историје таквог политичког тела и као поглавље политичке
позива одреЬена врста знања; она је механизам којим односи власти условљавају могуће знање, а оно пак учвршћује и пос пешује учинак власти. На тој реално постојећој основи где се
анатомије, а не само као последицу правних теорија.
сустиче дејство власти-знања, изграЬени су различити појмови и подељене области анализе: психа, субјективност, личност, свест, и тако даље; на њој су изграЬене технике и научни дис
Канторовиц 22 је дао изванредну анализу >>Краљевог тела« показавши да је, према правној теологији средњег века, оно удвојено јер садржи, поред пролазног елемента који се раЬа и
L
Ьеник представља симетричну, али изокренуту фигуру краља . Треба анализирати оно што би се у · Канторовицеву част могло
умире, још један елемент који опстаје кроз време непромењен, као физички а ипак недодирљив ослонац краљевства. Око так
курс, утемељени су морални захтеви хуманизма. Али, да се
разумемо: душу, илузију теолога, није заменио стварни човек, као предмет знања, филозофског промишљања или техничког напретка. Човек о коме нам говоре и који треба да постане слободан већ је, по себи, резултат потчињености чији корени сежу много дубље у прошлост. У њему је »душа« која га уводи у живот и која је сама део те власти над телом. Душа је резул
вог двојства, које је првобитно личило на христолошки модел, организују се иконографија, политичка теорија монархије, правни механизми који истовремено раздвајају и повезују лич ност краља и захтеве Круне, као и читав ритуал чији је врхунац крунисање, погреб и церемонија потчињавања. На супротНом
тат и инструмент политичке анатомије; душа је тамница тела .
пољу могли бисмо да замислимо тело осуЬеника; и оно има свој правни статус, свој ритуал и пратећи теоријски дискурс чији циљ није заснивање »вишка власти«, као за личност мо
* *
нарха, већ кодирање »мањка власти«, којим су обележени они који се кажњавају. У најмрачнијем делу поли'rичког поља осу22 Е.
30
Kantorowitz, Ihe
Кing's
two bodies, 1959.
* Да затвор, и кажњавање уопште, спадају у политичку тех нологију тела, научио сам можда не толико од историје, коли ко од садашњости. Последњих година је долазило до затвор ских побуна готово свуда у свету. У циљевима ових побуна,
31
њиховима слоганима и њиховом току, било је засигурно нечег
парадоксалног. То су биле побуне против физичке беде која
траје дуже од једног века: против хладноће, против загушљи вости и претрпаности, против трошних зидова, против глади,
против батина. Побуне су, мећутим, биле уперене и против затвора који служе за узор, против средстава за умирење, про
тив изолације, против медицинских и образовних служби. Да
ли су циљеви тих побуна били превасходно материјалне при
роде? Да ли су били противречни, пошто се устало против
дотрајалих зграда, али и против комфора; против чувара, али
ДРУГА ГЛАВА
и против психијатара? У ствари, у свим овим покретима - као
и у безбројним расправама које затвор изазива још од почетка
УПЕЧАТЉИВ ПРИЗОР МУЧЕЊА
19. века - реч је о телима и о материјалним стварима. Све те
расправе и побуне, те успомене и погрде, покренуте су сићуш
ним појединостима материјалне природе. Неко у свему томе може видети само слепе захтеве, или сумњати да се иза тога
крију туће стратегије. Ипак, дошло је до побуне на нивоу тела, и то против самог тела затвора. Суштина није била у затвор ском окружењу, превише трошном или превише асеmичном, превише примитивном или превише усавршеном, него у мате-
-
ријалној природи затвора као инструмента и вектора власти. Суштина је била у читавој тој технологији власти над телом коју технологија »душе« - она која припада васпитачима, пси
холозима и психијатрима - не успева да прикрије ни да ком пензује, из простог разлога што представља један од њихових инструмената. Желео бих да напишем историју таквог затвора, са свим политичким утицајима које он у својој затвореној ар хитектури врши на тело. Откуда таква жеља? Је ли то чисти анахронизам? Не
-
ако се под тиме подразумева писање исто
рије прошлости у категоријама садашњости. Да тиме подразумева писање историје садашњости 23 •
ако се под
Све до револуције, општи облици казнене праксе били су регулисани уредбом из 1670. године. Ево хијерархије казни ко ју је она прописивала: »Смрт, истражна тортура до сазнања истине, робијање, бичевање, јавно покајање, прогонство«. То су највећим делом, значи, физичке казне . Оне варирају према обичајима, природи злочина и статусу осућеника. »Под смрт ном казном се подразумевају различите врсте смрти: неки зло чинци могу да буду осуЬени на вешање, други на одсецање
шаке или пак одсецање или бушење језика, а затим на вешање; трећи, због тежих злочина, на ломљење удова, да би потом издахнули на точку; неки, пак, на ломљење костију док не издахну природним путем, а неки на дављење па онда на лом
љење удова; неки на ломачу, и то тако да живи на њој сагоре, а други опет да се спале пошто су претходно задављени; неки
на одсецање или бушење језика, а затим на ломачу на којој ће живи сагорети; једни на черечење помоћу четири коња, дру ги на одрубљивање главе, трећи, најзад, на то да им се глава размрска« 24 • Готово узгред, Сулаж додаје да постоје и лакше казне, које ова уредба не помиње: задовољштина поврећеној страни, опомена, укор, затвор, забрана боравка у неком месту и, коначно, новчане казне- глоба или одузимање имовине. Ово, ипак, не треба да нас заведе. Свакодневна казнена пракса ни издалека се није сводила на наведени арсенал ужаса. Јавна мучења и погубљења нипошто нису била најчешће каз не. Нама данас удео смртних пресуда у класичном законодав
ству сигурно изгледа велики: одлуке Шатлеа* у раздобљу од 1755. до 1785. године садржавале су нешто мање од 10% смрт2З Проучиhу роЬење затвора само у француском казненом систему. Због постојеhих разлика, како у инстmуцијама тако и у историјском развоју других
земаља, задатак да се овај феномен проучи детаљно био би претежак, а његово целовита приказивање нужна би било превише схематизовано .
32
24 Ј. А.
Soulatges, Traite des crimes, 1762, I, стр. 169-171. • Grand Chatelet, седиште кривичног правосуЬа за париску област (прим.
прев.).
33
L них казни - точак, вешала или ломачу 25 ; фландријски парла мент је измеЬу 1721. и 1730. године досудио 39 смртних казни на укупно 260 пресуда (а 26 на укупно 500 измеЬу 1781. и 1790. године )26 • МеЬутим, не треба заборавити чињеницу да су судо ви налазили многе начине да изврдају строгости казненог сис тема, било тако што не би гонили преступе за које су следиле престроге казне, било тако што би донекле изменили квалифи кацију злочина; понекад би и сама краљевска власт назначила
L
IL L L
да се не мора дословно применити нека посебно строга одред ба27. У сваком случају, најчешће казне су биле прогонство или глоба: у судској пракси Шатлеа, на пример (где се судило само релативно тешким преступима), у више од пола пресуда доне тих измеЬу 1755. и 1785. године изречена је казна изгнанства. Али, веома често су та нетелесна кажњавања била праћена додатним казнама које су имале неке елементе јавних мучења: излагање осуЬеника, стуб срама, бацање у окове, бичевање, жигосање. То је по правилу важило за све осуде на робију, као и за осуде на болнички затвор - што је била одговарајућа казна исте тежине за жене; поред тога, изгнанству је често претходило излагање руглу и жигосање, а глобу је, понекад, пратило бичевање. У део јавних мучења у казненом систему није се очитовао, значи, само у свечаном обреду погубљења, него и у овом додатном виду кажњавања: свака иоле стража
казна морала је да садржи елемент јавног мучења. Шта је јавно мучење? >>Телесна казна којом се наноси бол,. мање-више ужасна«, рекао је Жокур, додајући: »То је необ
јашњива појава коју је изродила варварска и свирепа маШта
човекова« 28 • Она можда јесте необјашњива, али сигурно није без правила, нити дивљачка. Мучење је техника, а не некон
тролисани гнев. Казна мучењем мора задовољити три основна критеријума. Пре свега, она мора да изазове одреЬену количи
ну патњи које се могу тачно измерити, или бар приближно проценити, поредити и степеновати. Смртна казна је мучење
L
утолико што се не своди на просто лишавање права на живот,
L
ко вешања, ломаче и точка који продужавају агонију, па до
већ представља повод и кулминацију прорачунате градације патњи: од одсецања главе, које патњу своди на само један по крет и један тренутак, што је дакле нулти степен мучења, пре
черечења којим се бол готово бесконачна наставља. Смрт-му чење је вештина одржавања живота у патњама, тако да се пос тигну »стотине малих смрти« кроз најистанчаније, најпробра није агоније (»the most exquisite agonies«)29 • Мучење почива на вештини одмеравања, прорачунавања патње. Друго, и с тим у вези: такво изазивање патње подлеже строго утврЬеним прави
лима. Врста телесног мучења, квалитет, интензитет и трајање бола зависе од тежине злочина, личности злочинца, друштве ног статуса његових жртви. Бол је предмет законских прописа; казна мучењем не спроводи се над телом насумице или без
разлике; она је срачуната према детаљним правилима којима се одреЬује број удараца бичем, место где ће се прислонити уси јана гвожЬе, врста сакаћења ( одсецање шаке, бушење усана или језика), дужина агоније на ломачи или точку (суд одлучује да ли осуЬеника треба одмах задавити или га пустити да пола ко издише, односно у којем тренутку се може дозволити такво милосрЬе ). Сви ови елементи повећавају број различитих казни и комбинују се већ према суду и злочину: »То је Дантеов пакао преточен у законе«, рекао је Раси; у сваком случају, реч је о обимном корпусу физичко-казнених знања. Треће: мучење је, уз све то, и део ритуала. Оно је елемент казнене литургије који испуњава два захтева. У односу на жртву, оно мора да је жигоше срамом - било ожиљком који оставља на телу, било призором за јавност, јер иако је сврха мучења да се »искупи« злочин, тиме се не измирују сви рачуни; мучење оставља око тела, или пре на самом телу осуЬеника, белег који се не сме
избрисати: у сваком случају, људи ће се сећати да су својим
очима видели осуЬеника- јавно изложеног, или стављеног на
стуб срама, или подвргнутог мучењу и патњама. У односу на правосуЬе које досуЬује такву казну, мучење мора бити упе чатљ~·ЈВО, морају га сви видети и доживети као тријумф правде. Чак Је и претерана окрутност над осуЬеником елемент такве славне победе: ако кривац под ударцима које му задају јеца и урличе, то није нешто чега правосуЬе треба да се стиди него, напросто, део церемонијалног дељења правде која се приказује у својој пуној снази. Ту вероватно треба тражити разлог пос тојања и оних мучења која се настављају после смрти осуЬе ника: спаљивање лешева, развејавање пепела на ветру, повла чење тела на решету, његово излагање поред путева. Правосу
25 Упор. чланак П. Петровиhа (Р. Petrovitch), у: Crime et criminalite en France XVI!e-XVI!Ie siecles, 1971, стр. 226 и даље. 26 Р. Dautricourt, La Criminalite ella repression au Parlement de Flandre, 1721 1790 (1912). 27 То је суrерисао Шоазел (Choiseul) поводом обзнане од З. августа 1764. године о скитницама (Memoire exposilif Нац. библ., рукопис 8129, лист. 128-129). 28 Encyclopedie, чланак ))Supplice«.
34
Ье прогони тело и после сваке могуће телесне патње. Казна мучењем није, према томе, било који облик телес ног кажњавања: то је прорачунато изазивање патњи, организо ван ритуал жигосања жртве и јавно приказивање власти која 29 Израз је Олајфов: Olyffe, An Essay 10 prevenl capilal crimes, 1131.
35
кажњава, а не очајнички потез правосућа које се, забор_авивши своја начела, предала необузданом гневу. У »претераноЈ окрут ности« јавних мучења присутна је читава структура власти.
Иако је поступак био тајан, при утврћивању истине мора
Тело подвргнута мучењу укључено је, најпре, у судски церемонијал који треба да изнесе на видело истину о злочину. У Француској, као и у већини европских земаља - са
-
читав кривични поступак, ~ве до
доноiпења пресуде, држан је у тајности: а то значи да Је био скривен не само од очију јавности, већ и од самог оrпуженог. Одвијао се без њега, односно тако д:а оптужени НИЈе имао могућност да сазна садржину ни приЈаве, ни оп:гvжнице, ни
исказа сведока, ни доказа. Према тадашњем устроЈству кривич ног правосућа, знање је било апсолутна повластица истражних
органа. »Истрага ће се водити«, каж~ се У. указу ~з
процесу, па чак и против судија«; краљ је тиме хтео да покаже како »врховна власт«, у чију надлежност спада и право каж њавања, ни у ком случају не може припадати »мноштву« 31 • Када суверен дели правду, сви гласови морају Да замукну.
*
* *
часним изузетком Енглеске
као и страх од нереда, насиља и излива гнева против страна у
1.498.
го
дине, »на најбрижљивији начин и у наЈвећоЈ могућоЈ таЈности«. Према уредби из 1670. године, која је поновила и у неким тачкама још пооштрила строгост прописа из претходног пери ода, оптужени није могао да има увид у докуме~та сућењ~, није могао да дозна идентитет лица која су га приЈав":ла, НИЈе могао да сазна садржај исказа пре изузећа сведока, НИЈе могао да искористи, све до последњег тренутка процеса, свој доказни
материјал, није могао да има адвоката који би б~ло надзирао исправност тока сућења, било учествовао у самОЈ одбрани. С друге стране, магистрат је имао право да прима анонимне при јаве, да скрива од оптуженог предмет тужб~, да на превару измамљује одговоре, да прибегава инсинуацирма 30 • Маги~трат је представљао, као једина и свемоћна ВЈ_Iаст, истину КОЈУ би импутирао оптуженом; ту истину су судиЈе прихватале у гото
вом облику, у виду писмених извештаЈа и докумената; _за њих
је то био једини доказ; они би видели оптуженог само Једном, да га испитају пре него што донесу пресуду. Чињеница да се процес водио тајно и да је био у писаном облику, одржава
начела да је, у кривичном поступку, утврћивање истине би~о апсолутно право и искључива власт монарха и његових судир.
Еро је изнео претпоставку да у корену таквог поступка. (уте мељеног мање-више током 16. века) лежи »страх од граЈе, уз вика протеста или одобраваља којима је народ обично склон,
ла су се поштовати одрећена правила . Штавише, то је подра
зумевало постојање утврћеног модела доказног поступка. Тра диција која датира од половине средњег века, а коју су познати правници у доба ренесансе даље развили, прописивала је какви треба да буду природа и дејство доказа . Још у 18. столећу редовно се срећу овакве дистинкције: прави, непосредни или легитимни докази (искази сведока, на пример), те посредни,
претпостављени, ·вештачки докази
( аргументовањем); или, по
ред тога, очигледни докази, значајни докази, непот~ или слаби доказизz; па онда »хитни или нужни« докази КОЈИ не допуштају сумњу у истинитост почињеног дела (то су >>пуни« докази: рецимо, два беспрекорна сведока изјављују да су виде ла оптуженог како са исуканим и крвавим мачем у руци одла
зи са места на којем је мало касније наћен избоден леш); затим, блиске индиције или половични докази, који се могу сматрати правим доказима све док их оптужени не оповргне доказавши
супротно (»половичан« доказ би био само један св~док очеви дац или, на пример, претња смрћу пре убиства); нарад, далеке индиције или »админикуле«*, које се своде на мишљења и ста
вове (гласине, бекство осумњиченог, његова узнемиреност при ликом саслушања, и тако даље 33 ). Ове дистинкције нису, мећу тим, само теоријске природе. Оне имају своју непосредну при мену и дејство. Пре свега зато што свака таква врста доказа, узета по себи и независно од других, повлачи одрећену врсту казне: на основу пуних доказа може се досудити било која постојећа казнена мера; на основу половичних доказа могу се досудити телесне казне, али никада смртна пресуда; на основу
непотпуних и слабих доказа може се подићи тужба против осумњиченог, предузети мера даље истраге или досудити гло
ба . Осим тога, ови докази се мећусобно могу комбиновати према прецизним аритметичким правилима: два ~оловична до
каза могу чинити цун доказ; админикуле, ако их Је више и ако
су узајамно сагласне, могу се комбиновати и чинити један по31 Р. Ayrault, L'Ordre, formalite et instruction judiciaire, 1576, књига Ш, погл. и погл. LXXIX. 32 D. Jousse, Traite de /а justice criminelle, 1771, I, стр. 660. • адмzжикула - доказни елемент, претпоставка на основу индиција (прим. прев.). 33 Р . F. Muyart de Vouglans, Institutes au droit criminel, 1757, стр. 345-347.
LXXII 30 Све до 18. века водиле су се дуге расправе да ли је, током ~аслушања на којима се лукавством измамљују одговори, дозвољено да се судиЈе користе лажним обеhањима, неистинама, двосмисленим реченицама. Била Је то права казуистика судског непоштења.
36
37
l
1
ловичан доказ, али никада
L
L L L 1
-
колико год да их је
-
не могу
ипак оставља простора за многе расправе: да ли је за доношење
смртне ~ресуде до_вољан један пун доказ, или треба да га прате и слабије индиције? Да ли две блиске индиције, односно два половична доказа, Увек имају вредност пуног доказа? Можда треба да их буде три, или да се комбинују са далеким индици јама? Има ли елемената који могу бити индиције само за од реЬене злочине, у одреЬеним околностима и у односу према одреЬеним особама (тако је сведочење неважеће ако је у пита њу скитница и његов исказ; томе насупрот, оно има већу вред
ност, односно тежину ако је реч о »знаменитој личности«, или о сведочењу господара поводом преступа за који је осумњичен
неко од његових слугу). То је аритметика донекле модифико вана казуистиком; помоћу такве аритметике утврЬује се начин конструисања судског доказа. Оваквим системом »легалних до каза«, истина у казненој пракси постаје резултат сложеног умећа; поштују се правила која познају само стручњаци, чиме
l
се још учвршћу)е начело тајности. »Није довољно да судија
1
им~ уверење К?Је може делити сваки разуман човек... Ништа НИЈе погрешније од оног начина суЬења који се, заправо, своди
L
ставља тако јак доказ да није неопходно додавати му друге , нити улазити у тешку и сумњиву комбинаторику индициј а; ако је добијено на формално исправан начин, признање готово да ослобаЬа тужиоца обавезе да пружи друге доказе (у св аком случају, оне до којих је теже доћи). Друго: једини начин да с е овај поступак двоструко потврди и постане стварна победа над оптуженим, једини начин да се утврЬена истина покаже несум њивом - јесте да и сам злочинац потврди да је починио зло чин и потпише оно што је врло учено и у тајности конструисала истрага. »Није довољно«, приметио је Еро који се противио тајности поступка, »што су преступници правично кажњени . Уз то треба, ако је могуће, да и сами себи пресуде, да с ами себе казне«~. У злочину који је писмено реконституисан, зло чинац са свОЈИМ признањем долази да одигра улогу исти не кој а се уживо потврЬује. Чин признања - који подразумева да је субјект починио злочин, прихватио одговорност за њега и то усмено изјављује - представља допуну писане и тајне истраге. Због тога ће признање у истражном поступку инквизиторско г типа добити велики значај. Због тога, такоЬе, оно има двоструке улоге. С једне стра
имати вреднос: ~ог доказа. Реч је, према томе, о казненој аритметици КОЈа Је у много чему брижљиво разраЬена, али која
не, признање улази у општу аритметику до каза. Истиче с е да је оно само један од доказа, додуше јачи од осталих али не и
evidentia rei,
на мање-више основано убеЬење«. С друге стране, меЬутим, тај систем намеће магистрату строга и велика огранич'ења; без то
га би »свака осуда била олак? донета и, може се рећи, у неку
починили;
руку неправична, чак и када Је оптужени заиста крив«34. Доћи
током кривичног поступка чинити саблажњивим, баш због то
чења у _ поступку доказивања представљала вид унутрашње ре гулациЈе апсолутне и искључиве власти над знањем.
ВоЬена у тајности, у писано~ облику и уз постојање стро гих правила у конструис~њу свОЈИХ доказа, кривична истрага представља механизам КОЈИМ се може утврдити истина у од
суству оптуженог. Зато ће се, иако то закон није изричито налагао, овакав поступак нужно усмерити Ј(а изнуЬивању при
знања. И то из два разлога: пре свега, зато што признање пред-
34 Poullain du Parc, Principes du droit fran~ais selon les coutumes de Вге/аgпе, 1767-1771, т. XI, стр. 112-113. У п ор. А. Esmein, Histoire de /а proceduгe cгiminelle en France, 1882, стр. 260- 283; К. Ј . Mittermaier, Traite de la preuve, превод из 1848, стр. 15- 19. 35 G. Seigneux de Coпevon, Essai sur l 'иsage, l'abиs et les inconvenienls de /а lonure, 1768, стр. 63.
38
магистрат,
.
мери,. оно трансцендира
га што правосуЬе није морало да се држи општих правила о
L L L L L
зато
ако
располаж е
само
призн ањ ем
окривљеног, мора спровести додатну истрагу. С друге стране, меЬутим, признање је јаче од било које врсте доказа. У из весној
ће дан када ће се овај необични начин утврЬивања истине
истини: »Шта би о половичном доказу рекле егзактне науке? Како би изгледао половичан доказ у геометрији или алге бри?«35 Али, не треба заборавити да су ова формална ограни-
па се зато само на основу признања не мо же дон е
ти пресуда: морају га пратити додатне индиције, пошто с е зна да оптужени понекад изјаве да су криви за злочине кој е нису
·
сваки други доказ;
иако
представљ а
само Један елемент у рачуници којом се утврЬује истина, оно је истовремено чин којим оптужени прихвата оптужбу и приз наје њену основаност; тиме истрага у којој он није учествовао добија своју потврду у виду вољно дате изјаве. Својим призна њем и сам оптужени узима учешће у ритуалу утврЬив ања ис тине. Још се у средњовековном праву на води да признање »Чи ни ствар општепознатом и очигледном«. Поред такве двоструке улоге, признање је у још једном погледу двозначно: по што представља изузетно јак доказ који, да би се донела пр есуда, захтева само неке додатне индиције, чиме се посао истраг е и доказни механизам своде на минимум, признање је вео ма по жељно; да би се оно изнудило , користиће се сви могућ и на чи ни принуде. МеЬутим, ако оно у кривичном поступку мора да буде жива и усмена потврда веродостојности писаних изв ешта ја, ако признањем оптужени закључује истрагу и тиме ј е, на 36 Р.
Ayrault, L'Ordre,
fonrшlite
et irtStruction judiciaiгe, књига I, погл . XIV.
39
1 неки начин, озваничава, онда признаље мора бити праћено формалним гаранцијама. Оно донекле има карактер споразума: отуда захтев да оно буде »спонтано«, да буде дато пред над лежним судом и при пуној свести оmуженог, да се не може односити на немогуће ствари, и тако даље 37 . Признаљем се оптужени обавезује у односу на кривични поступак; он потпи сује истину коју је утврдила истрага.
Ове две улоге које признаље има (оно је и доказни еле мент и потврда веродостојности истраге; и последица принуде и делимично вољни споразум) објашљавају постојаље два ос новна средства којима се класично кривично право служи да би дошло до признаља. Прво је заклетва коју оптужени треба да положи пре саслушаља (он не сме починити кривоклетство пред људским и Божјим судом; то је, истовремено, и ритуални чин обавезиваља); друго средство је тортура (физичко насиље да би се изнудила истина, која у сваком случају, да би имала тежину доказа, мора затим да се понови пред судијама у виду »спонтаног« признаља) . Крајем 18. века тортура ће бити про глашена остатком варварске прошлости, обележјем »готског« дивљаштва. Тачно је да тортура сеже далеко у прошлост: при мељивана је у време Инквизиције, наравно, а пре тога сигурно
још у робовласничко доба. Мећутим, на љу се у класичном праву није гледало као на остатак прошлости или као на неш то срамно што би ваљало укинути. Тортура има своје строго
утврЬено место у сложеном кривичном механизму где је ис тражни поступак инквизиторског типа ојачан елементима оп тужбеног система, где писмени доказ тражи свој усмени коре лат, где се магистратове технике доказиваља мешају са мето дама кушаља оптуженог, где се од љега захтева - ако је по требно и најокрутнијим видовима принуде - да у поступку игра улогу вољног учесника, где, речју, треба утврдити истину помоћу два елемента: истраге коју тајно води судска власт и чина којег ритуално изводи оптужени. А тело оптуженог тело које говори и, ако је нужна, бива стављено на муке обезбеЬује складно садејство та два елемента; зато ће, све док
класични казнени систем не буде у целости преиспитан, бити веома мало темељних критика на рачун тортуре 38 . Много су
37 У катало3има судских доказа, признање се појављује измеЬу 13. и 14. века. Нема га код Бернара Де Павије (Bemard de Pavie), али га налазимо код Хостијенсиса (Hostiensis). Карактеристична је, уосталом, Кратерова (Crater)
формулација:
»Aut legitime convictus, aut sponte confessus«.
У средњовековном пра ву, признање је имало вредност доказа само ако га даје пунолетна особа и ако га даје пред противном страном. Упор. Ј. Ph. Uvy, La Hierarchie des preuves dans /е droit savant du Моуеп Age, 1939.
38 Најпознатија les crimes, 1682.
40
таква критика је
Nicolas, Si
/а to1tиre
est un
тоуеп а
verifier
чешћи савети којима се напросто препоручује опрез: »Тортура је опасно средство долажеља до истине. Зато судије морају добро да промисле пре него што се на то одлуче. Ништа није тако непоуздано . Јер има криваца који поседују довољно чврс тине да не открију прави злочин ... као и невиних које је муче ље натерало да признају злочине за које нису били криви«39. На основу тога, истражна тортура се може сматрати не ком врстом мучеља којем је циљ истина о злочину. Мећутим, таквом тортуром се, најпре, истина не чупа по сваку цену; она се не може поистоветити са разулареношћу тортуре при саслу шаљима у наше доба; она свакако јесте сурова, али не и див
l п
љачка. Реч је о строго регулисаном методу При којем се пош
тује тачно утврЬени поступак; различите фазе, љихово трајаље,
коришћени инструменти, дужина конопаца, тежина оптереће
ља, број клинова, интервенције магистрата који испитује - све је то, већ према различитим локалним обичајима, брижљиво кодификовано 40 • Истражна тортура је била строго прописана судска игра. Као таква, она се надовезује на древне начине искушаваља, примељиване у тужбеним поступцима још пре Инквизиције и љој својствених техника: на ордалије, судске
двобоје, Божје судове. Измећу судије који наЛаже истражну
тортуру и осумљиченог кога муче, још постоји нека врста дво боја; »мученога« - то је термин којим се означава онај ко је подвргнут мучељу стављају на многа, све тежа искушеља која он успешно савлаЬује >юдолевајући«, или којима подлеже признајући кривицу 41 • Мећутим, судија не налаже тортуру без икаквог ризика са своје стране (а он се не своди само на опас ност да осумљичени током тортуре умре); наиме, магистрат у игру ставља свој улог, а то су доказни елементи које је већ прикупио; јер, ако оптужени »издржи« и не призна, магистрат по правилу бива принуЬен да одустане од оптужнице. Мучени је победио. Отуда обичај, уведен за најтеже случајеве, да се наложи истражна тортура »до сазнаља истине« : у том је слу чају судија могао да настави истрагу на основу прикупљених доказа и после завршене тортуре; осумљичени тада није могао да буде проглашен невиним само на основу чиљенице да је успешно одолео тортури, али захваљујући својој победи бар није више могао да буде осуЬен на смрт. Судија је задржао све своје карте, осим оне главне. Omnia citra mortem. Отуда често
39 Cl. Ferriere, Dictionnaire de pratique, 1740, т. П, стр. 612. 40 Године 1729, Агсо (Aguesseau) је наложио истраживање
о средствима и правилима тортуре примењиваним у Француској. Резултате истраживања изложио је Жоли Де Флери: Нац. библ., Fonds Joly de Fleury, 258, vol. 322-328. 4! Први степен тортуре сводио се на приказиваље сnрава за мучење.
Када су била у питању деца и старци од преко седамдесет година, даље се и
није ишло.
41
l l l
lJ
1 понављана препорука судијама да не подвргавају истражној
пуњен, него је од љега стварао полукривца; већ сама слаба
тортури оног осумњиченог против кога постоје довољно јаки
правосуЬе би изишло као губитник. Уколико има довољно до
индиција за тешки злочин жигосала је осумњиченог као »де лимичног« злочинца. Укратко, доказни поступак у казненој пракси није поштовао дуалистички систем истинитог или не истинитог, већ начела сталног степеноваља: степен до којег се дошло у доказном поступку представљао је одговарајући сте
каза »да се такав кривац осуди на смрт«, онда не треба »пре
пен кривице и, у складу с тим, подразумевао исти степен казне.
докази да је починио најтеже злочине; јер, ако би се догодило да он одоли тортури, судија више није имао право да му досу ди смртну казну коју овај, меЬутим, заслужује; из тога двобоја
L 1
L.
L
u
суду препустити случају, односно исходу пролазне истражне тортуре која често ни до чега не доводи; најзад, у општем је интересу и за јавно добро да се примерно казне озбиљни, гроз ни и најтежи злочини, они који заслужују смртну казну«4z. Иза привидно необузданог жара за брзим откривањем ис тине, у класичној истражној тортури налазимо строго утврЬен механизам искушавања: физички изазов који треба да одлучи
о истини. Ако је мучени крив, патње које му искушење намеће нису неправедне; али, ако је невин, оно је истовремено знак
ослобаЬања од кривице. Патња, сукоб и истина су узајамно повезани приликом примене истражне тортуре: они здружено
делују на тело мученог. Трагање за истином помоћу »тортуре« представља начин да се доЬе до доказа, и то најјачег од свих:
до признања кривице. МеЬутим, то је уједно и борба, тако да
победа једног противника над другим ритуално »обелодаљује« истину. У тортури којој је циљ добијаље признаља, постоји елемент истраге, али и елемент двобоја.
У љој се, исто тако, преплићу елементи истражног пос тупка и кажљаваља . А то није један од љених маљих парадок
Осумњичени је, као такав, увек заслуживао одреЬену казну;
нико на кога је пала сумља није могао бити невин. Сумља је уједно представљала и доказни елемент за судију, и одреЬени степен кривице за осумљиченог, и ограничени вид казне у ок
виру казнених мера. Ако би осумљичени само остао сумњив,
он ипак не би био проглашен невиним, него је бивао делимич но кажњен. На одреЬеном ступњу доказног поступка могла се,
према томе, легитимно увести у игру пракса која је имала двос труку улогу: да представља почетну казну на основу већ са купљених индиција, и, с друге стране, да ту почетну казну
искористи за изнуЬиваље оног дела истине који недостаје. Ис тражна тортура у 18. веку одвијала се у оквиру тог чудног механизма у којем је ритуал долажеља до истине био нераски диво повезан са ритуалом досуЬиваља казне. Над телом под вргнутом истражној тортури истовремено се врше и чин каж љаваља и изнуЬиваља истине. Као што је сумља уједно и еле мент истраге и део кривице, тако је и строго прорачуната пат ља
при тортури у исти мах и казнена мера и део
истражног
поступка.
са. Истражна тортура се, наиме, дефинише као начин да се доказни поступак употпунИ када »у процесу нема довољних
1 L
казни«. Она се и сврстава меЬу казне; и то тако тешке да је, у љиховој хијерархији датој уредбом из 1670, наведена одмах иза смртне. Касније ће се поставити питаље: како се казна може користити као средство? Како се може сматрати казном оно
што би требало да буде доказни поступак? Разлог за ово треба тражити у начину на који је кривично правосуЬе, у класично
доба, долазило до истине. Различити делови доказа нису пред стављали по себи неутралне елементе који ће такви остати све
L L L
до тренутка када се обједине у јединствену целину, да би се доказала коначна и потпуна извесност кривице. Напротив, сва
ка индиција је собом носила један степен осуде више. Кривица
није почиљала од тренутка када су сакупљени сви докази; она је стварана постепено, део по део, сваким од елемената који су омогућавали да се препозна кривац. Тако један половични до
каз није осумљиченог остављао невиним све док не буде упот42
42
L
G. du Rousseaud de la СоmЬе, Traite des matieres criminelles, 1741, стр. 503.
* *
*
Необично је да се ова повезаност два ритуала посредством тела продужавала,
после завршеног доказног поступка те из
рицаља пресуде, и на само извршеље казне. Поново тело осу Ьеника игра главну улогу у церемонијалу јавног кажњаваља. На окривљеном је да обелодани и пресуду и истину о злочину који је починио. Његово тело, показано свима, проведено кроз град, изложено на трговима, подвргнута тортури, треба да буде нека врста јавног сведочанства о кривичном поступку који је до тог тренутка остајао скривен; у телу, и на телу, пресуда треба да постане видљива за све. То упечатљиво обзнаљиваље
истине приликом јавног погубљеља имало је, у
18.
веку, неко
лико аспеката.
1. Пре свега, кривац је био гласник своје пресуде. Његов је задатак био да ту пресуду, у извесном смислу, сам обзнани, те тиме потврди истинитост оптужнице: отуда пролазак улица
ма, натпис окачен на леЬима, грудима или главни са садржи-
43
ном пре~уде, заустављаље на раскршћима, читаље пресуде, јав но покаЈаље пред црквеним портама када осуЬеник свечано
признаје свој злочин: »Бос, у кошуљи, са бакљом у руци, да на коленима каже и изјави како је злочиначки, гнусно, издајнич ки и с предуМишљајем починио најстрашнији злочин ... «; отуда излагаље руглу на стубу срама, где се наводе преступи и пре суда, као и поновно читаље осуде на губилишту. Било да је осућен само на стуб срама или пак на ломачу и точак, осуЬе
ник обзнаљује свој злочин и судску пресуду, физички их но
тако скромно и достојанствено да су особе које су га посма трале изблиза говориле да је сигурно или савршено примеран хришћанин, или највећи могући лицемер. Када се натпис који је носио на грудима Померио, опазише да га је сам вратио на место, сигурно зато да би се лакше могао прочитати« 44 • Казне на церемонија, ако у љој свако од глумаца добро одигра своју улогу, има упечатљиво дејство јавног признаља кривице.
3.
Јавно мучеље је нераскидиво везано за злочин, и те везе
успостављене измеЬу љих су свима разазнатљиве. Леш осуЬе
сећи на свом телу.
ника се излаже на местима на којима је почиљен злочин, или
Сцена признаља се још једном понављала. Јавно пока јаље изречена под принудом морало је битЈ.I поновљена у виду
на једном од најближих раскршћа. Погубљеље се организује
2.
спонтаног признаља кривице. Јавно мучеље се тиме претварало у час истине. Последљи тренуци, када окривљени више нема шта да изгуби, искоришћени су за обзнаљиваље истине у ље ном пуном сјају. Суд је имао право да после изрицаља пресуде наложи нову тортуру, не би ли се измамила имена могућих
саучесника. ТакоЬе, било је предвиЬено да осуЬеник може у тренутку пељаља на губилиште тражити одлагаље извршеља казне, да би открио нове чиљенице. Посматрачи су ишчекива ли те нове заплете око истине о злочину; Многи осуЬеници су то користили да би добили у времену, као извесни Мишел Барбје, окривљен за оружани напад: »Он дрско осмотри губи лиште и рече да га сигурно нису за љега подигли, јер је невин; најпре је тражио да се попне у судске одаје, где је само којеш та говорио пуних пола сата, стално настојећи да се оправда; а затим, када су га вратили на губилиште, он се успе на љега одлучна израза лица; меЬутим, пошто су му скинули одећу и привезали га на крст, припремивши га за батиљаље, он затра
жи да се по други пут попне у суд, где најзад прИзнаде свој злочин и чак изјави да је крив за још једно убиство« 4 з. Правом јавном мучељу циљ је био упечатљиво обелодаљиваље истине; у том смислу је оно настављало пред очима јавности посао истражне тортуре, додајући судској пресуди потпис окривље нога. Успелим јавним мучељем правосуЬе добија своје оправ даље, утолико што се обзнаљује истина о злочину на самом телу мученога. Пример доброг осуЬеника нуди Франсоа Би љар, главни поштански благајник који је 1772. убио своју же ну; џелат је хтео да му сакрије лице како би га поштедео погрда гомиле: »Нису ми, рече он меЬутим, досудили ову за ~лужену казну да бих остао скривен од очију посматрача ... Још Је носио црнину у знак жалости за женом ... на ногама је имао сасвим нове ципеле, био је нафризиран и напудран, а држао се 43
44
S.
Р.
Hardy, Mes loisirs,
Нац. библ., рукопис
6680-87,
т.
IV
стр.
80, 1778."
l
на самом месту злочина - као у случају извесног студента који је 1723. убио неколико особа, и за кога је првостепени суд у Нанту одлучио да се губилиште подигне пред вратима го
стионице где је починио своја убиства 45 • Постоје »симболичка« јавна мучеља, где начин погубљеља упућује на природу злочи
на: богохулницима се буши језик, развратници се спаљују, уби
цама се одсеца шака којом су убили; осуЬеник понекад мора
да носи оружје којим је починио злочин
-
тако је било са
Дамјеном и љеговим чувеним ножем премазаним сумпором и
привезаним му за шаку, да би изгорео заједно са Дамјеном. Као што је рекао Вико, класично правосуЬе је било »читава једна поетика«.
Било је чак неколико случајева готово позоришног опона шаља злочина приликом погубљеља окривљеног: користе се
исто оружје, исти покрети. ПравосуЬе преко јавних мучеља пред очима свих људи понавља злочин, обелодаљујући тако истину о љему и истовремено поништавајући тај злочин смрћу кривца. Чак се и крајем 18. века, 1772. године, још могу срести овакве пресуде: због убиства своје газдарице, једна је служавка из Камбреа осуЬена да буде довезена на мучилиште у колици ма »која су служила за одношеље смећа са раскршћа«; тамо ће се налазити »вешала под која ће бити постављена иста она фотеља у којој је седела речена Де Лале, љена газдарица, у
l
тренутку убиства; пошто окривљену буде посео на ту фотељу, суДски извршилац ће јој одсећи десну шаку и бацити је пред љеним очима у ватру, а онда ће јој одмах затим нанети четири
ударца сатаром коју је она употребила за убиство речене Де Лале, и то први и други ударац у главу, трећи у подлактицу
леве руке, а четврти у груди; када то буде учиљено, обесиће је на поменута вешала где ће висити док не наступи смрт; два
сата касније леш ће јој бити скинут а глава одрубљена у под44 S. Р. Hardy, Mes loisirs, т. 45 Градски архив Нанта, F.
archtologique d'Ille-et-Vilaine, 1896,
I, стр. 327 (uпампан је једино први том). F. 124. Упор. Р. Parfouru, Memoiгes de la societe
т.
XX.V.
45
l l l
L
ножју тих вешала, на реченом губилишту, и то истом оном сатаром коју је она употребила да убије своју газдарицу; та глава ће бити изложена на мотки високој двадесет стопа изван градске капије реченог Камбреа, крај пута који води за Дуе, а остатак тела биће стављен у врећу и закопан крај речене мот ке, десет стопа под земљу«4б.
4.
L
Споро одвијање јавног мучења, његови заплети и обрти,
крици и патње осуЬеника- све то има на крају судског риту ала улогу последњег искушења. Као свака агонија, и она која се одвија на губилишту казује неку истину, али са утолико већом снагом што се изриче под мукама, са утолико већом строгошћу што представља спој људског и Божјег суда, са
утолико већом упечатљивошћу што се одиграва јавно. Патње на губилишту надовезују се на патње изазване истражном тор
L
туром; тада се, меЬутим, исход још није знао и живот се могао спасити; сада се засигурно умире, и треба спасити душу. Ве чита игра је већ започела: јавно мучење наговештава казну која чека на оном свету; оно показује каква је она; мучење је по зорница пакла; крици осуЬеника, његова побуна, псовке и бо
гохуљење већ сведоче о томе да је оно што даље следи неиз бежно и непоправљиво. Али, овоземаљске патње могу се сма трати и окајањем кривице, што ће ублажити казну на оном свету: о таквом мучеништву, ако се оно подноси мирно и скру
u
u l
L
L L
шено, Бог ће свщсако водити рачуна. Окрутност земаљског кажњавања умањиће будућу казну: у њему се већ назире на говештај опроста. МеЬутим, може се исто тако рећи: зар нису овако велике патње знак да је Господ препустио кривца људи ма? Уместо да представљају залог за будући опроштај, оне оличавају предстојеће проклетство. И обрнуто: ако осуЬеник брзо умре, без продужене агоније, није ли то доказ да је Бог хтео да га заштити и спречи да он потоне у безнаЬе? Та се патња, према томе, може двоструко тумачити, јер може да зна чи потврду истине о злочину али и погрешку судија, доброту али и опакост злочинца, подударање али и неподударност из
меЬу људског и Божјег суда. Отуда она огромна радозналост која нагони гледаоце да се тискају око губилишта и призора патњи које оно нуди; ту се qдгонетају злочин и невиност, про
шлост и будућност, овоземаљски и вечни живот. То је час истине чије одговоре сви посматрачи ишчекују: свака реч, сва ки крик, трајање агоније, тело које пружа отпор, живот који неће да се прекине, све то има своје значење; ту је пример осуЬеника који је живео »шест сати на точку, не допуштајући да га крвник, који га је без сумње својевољно тешио и храбрио,
ни за часак напусти«; онога који умире »испуњен хришћан ским осећањима, што сведочи о његовом најискренијем каја њу«; онога који »издише на точку свега један сат пошто је на њега стављен; прича се да су сведоке његових мука разнежили
видљиви докази његове вере и кајања«; онога који је показивао највећу могућу скрушеност током читавог пута до губилишта,
али који, када су га поставили на точак, не престаје да »Ис
пушта ужасне крике«; или пример оне жене што је »сачувала хладнокрвност све до тренутка читања пресуде, али је тада изненада почела да губи разум; у часу када је вешају, већ је потпуно полудела«47.
Круг је затворен: од истражне тортуре до погубљења, тело је показало и поновило истину о злочину. Боље речено, оно представља елемент који кроз низ ритуала и искушења призна је да се злочин догодио, изјављује да га је само починило,
показује га неписаног на себи и у себи, подноси чин кажња вања и сведочи, на најупечатљивији могући начин, о последи цама казне. Тело које је више пута подвргнута мучењу обезбе Ьује синтезу онога што се стварно догодило и истине до које
се дошло
46
Dautricourt, ор. cit., стр. 269-270.
судских докумената
и
исказа
злочинца,
права владара, начело гоњења и начело тајности.
·
* *
*
Јавно мучење није само судски, него и политички ритуал. Оно спада, чак и у мање важним случајевима, у церемоније · манифестације власти.
Према правосуЬу у класичном добу, преступом се
-
не
зависно од могуће нанете штете, па чак и независно од кршења прописа - у сваком случају повреЬује право оног ко заступа закон: »Чак и под претпоставком да појединцу није нанета ни штета ни увреда, ако је учињено нешто што је законом забра
њено - то јесте преступ који тражи обештећење, зато што је нарушено право надреЬеног и повреЬено достојанство његовог статуса« 48 . Злочин, осим што има своју непосредну жртву, представља и напад на монарха: напада га лично, пошто је закон воља монархова; али и физички, пошто је сила закона снага монархова. Јер , »да би један закон могао да буде на
47 4
46 Наведено у: Р.
истрагом,
злочина и његовог кажњавања. Према томе, тело има главну улогу у казненој литургији, где треба да служи као добровољ ни учесник у поступку који поштује начело неприкосновених
S. Р. Hardy, Mes loisirs, т. I, стр. 13; т. IV, стр. 42; т. V, стр. 134. ~ Р. Risi, Obseтvations sur les matЊ·es de jurisprudence criminelle, 1768, стр. 9,
позивајуhи се на
Cocceius, Dissertationes ad Grotium, XII, § 545.
47
снази у овом краљевству, нужна је морао потицати непосредно од монарха, или бар бити потврћен љеговим печатом« 49 • Улога монарха не своди се, значи, на арбитрираље измећу два про тивника и чак је много више од заштите свачијих права; она је, наиме, непосредни одговор ономе који га је увредио. »Учешће врховне власти у кажљаваљу злочина без сумље је један од основних елемената дељеља правде« 50 • Казна, према
томе, не може да се сведе на пуко обештећеље, нити је чак
.стране, свемоћног монарха који показује своју снагу. Иако нак нада приватне штете изазване преступом треба да буде сраз
мерна оштећељу, иако пресуда треба да буде правична, каж љаваље не сме да пружи призор од~ерености, већ неравнотеже и претераности;. у казненОЈ литургиЈИ власт и љена интринсич
на надмоћ_ мораЈу се показати на што упечатљивији начин. Та надмоћ НИЈе само правне природе, него и физичке: свом својом ~нагом монарх се обрушава на тело свог противника и побеЬу
у кажњаваљу увек мора да
Је га. Крш~ћи закон, преступник је повредио саму личност
постоји бар један део који припада монарху: чак · и када се комбинује са предвићеном одштетом, тај део представља нај
владара КОЈИ се сада - или бар они на које је пренео своју снагу - дочепао тела осуЬеника да би га показао жигосаног
самерљива
са учиљеном штетом;
важнији елемент кажњаваља злочина. А тај је део, већ по себи, сложен: с једне стране, он подразумева накнаду штете нанете
краљевству (уношеље нереда и лош пример су тако велике повреде да нису ни самерљиве са штетом нанетом појединцу); с друге стране, тај део подразумева и освету краља за увреду нанету љеговој личности. Право на кажњаваље је, значи, један вид монарховог права да зарати против својих непријатеља: кажњаваље спада у оно »право мача, у ону апсолутну власт над животом и над смрћу
коју римска право назива
mernm imperium;
на основу тога вла
дар обезбећује спровоћеље свога закона, нарећујући кажљава
ље злочина« 51 • Меоутим, казна је и врста освете, истовремено и личне и јавне, пошто је у закону, у извесном смислу, присут
побеЬеног, сломљеног. Казнена церемонија је, дакле, у целост~ »тероришућа«. Када су започели полемику са реформаторима,
правници 18. века су дали рестриктивно и »модернистичко« тумачеље физичке окрутности при кажњаваљу: строге казне су потребне да би се љихов пример урезао дубоко у људско ср~е и памћеље. Ме'?утим, јавна мучеља све до тог тренутка НИЈе подржавала идеЈа економисаља примером, у смислу који
ће _то добити у време идеолога (да је приказиваље казне важ НИЈе од самог злочина), него политика застрашиваља: сви треба да осете, преко тела злочинца, ничим ограничена присуство
монарха. Јавним мучељем се није поново успостављала правда; љиме ~е оживљавала власт. У
17.
веку, па и почетком
18.
сто
лећа, Јавно мучеље није дакле представљало, са својом позор ницом страве, некакав ЈОШ неизбрисан траг ранијих епоха. У пе
на физичко-политичка снага владара: »Већ из саме дефиниције закона види се да он не настоји само да забрани, него и да се
чатљив призор љегове окрутности, насиље над телом, крајља
освети због непоштоваља свога ауторитета, и то кажљаваљем
Јал, украт~о
оних који прекрше љегове забране« 52 • У најрегуларнијем каж љаваљу, у надоследнијем поштоваљу правних форми, владају
тичког деЈства казненог система.
активне силе освете.
Јавно мучеље има, значи, правно-политичку функцију. Реч је о церемонијалу којим се поново успоставља на тренутак нарушена врховна власт, сада обновљена и показана у свом пуном сјају и снази. Јавно погубљеље, ма колико да је рутин ско и свакодневно, спада у низ великих ритуала начас помра
чене и опет успостављене власти (крунисаље, улазак краља у освојени град, потчиљаваље побуљеника); преко злочина који је омаловажио владара, јавним погубљељем се пред очима свих приказује непобедива снага. Његов циљ није толико поновно успостављаље равнотеже, колико истицаље крајље асиметрије измећу појединца који се усудио да прекрши закон и, са друге 4 9 Р. F. Muyart de Vouglans, Les Lois cтiminelles de France, 50 D. Jousse, Traite de la justice cтiminelle, 1777, стр. VII. 51 Р. F. Muyart de Vouglans, Les Lois cтiminel/es de France, 52 !Ьid.
48
1780,
стр.
XXXIV.
1780,
стр.
XXXIV.
~еравнотежа сукобљених снага, брижљиво негован церемони
.
-
читав љегов апарат
-
улазио је у оквир поли
То нам омогућава да разумемо нека својства литургије
Јавних муче~а: ~р~ свега, значај ритуала који се јавно прика зи~ао у своЈ СВОЈОЈ раскоши. Ништа од тог тријумфа закона НИЈе смело да остане скривено. Иако је редослед поступака био
l l l l l l l l l
одавно утврћен и увек ис!и, он је био толико значајан део казненог механизма да га Је свака пресуда редовно наводила: пролазак ~радом, заустављаља на раскршћима и пред црквеним портама, Јавно читаље пресуде, падаље на колена, изјаве каја
ља због увреде нанете Богу и краљу. Понекад је сам суд одлу чивао о протоколарним питаљима: >>Стражари ће јахати према
следећем распореду: на челу ће бити два полицијска наредни
ј
1
ка; затим мучени; . после љега ће Бонфор и Ле Ко р с леве
стране корачати заЈедно, праћени судским чиновником· на тај
начин доћи ће ~о пијачног трга, на ком ће месту пресу~а бити извршена«53 • ТаЈ помно припремљен церемонијал није био само 53
Наведено у: А. Сопе, Documents pour servir а l'histoire de la totture judiciaire
en Bretagne, 1896,
стр.
7.
49
1
L
правосудне, него и сасвим изричито војне природе. Краљево правосуће се приказивало као оружано правосуЬе. Мач који кажњава кривца истовремено је мач који разара непријат еље. Читав војни апарат окружује губилиште: стражари на коњима, жандари, полицијски службеници, војници. Тиме се, наравно, спречава бекство или напад осуЬеника, као и могућност да народ, саосећајући или разјаривши се, покуша било да их спа се или одмах затуче; меЬутим, тиме се истовремено подсећа на то да у свакома злочину постоји и елемент побуне против за кона, те да је злочинац краљев непријат ељ. Из свих тих разлога - било да они представљају мере опреза у посебним околно стима, или су пак функционални за одвијање ритуала - јавно погубљење није само правосудни чин, него и показивање сна ге; боље речено, ту се правосуЬе показује као физичка, мате ријална и застрашујућа снага монархова. Церемонија јавног мучења упечатљиво свима показује снагу врховне власти која је своју моћ пренела на закон. Као ритуал оружаног закона - у којем се владар показује у својој двострукој улози правосудног и ратног поглавар а ис товремено - јавно погубљење има такоЬе два вида: борбу и победу. С једне стране, оно је свечана завршница рата измеЬу злочинца и монарха, рата чији се исход унапред знао; оно тре ба да покаже неограничену моћ владара над онима које је покорно. Несразмера, односно непроменљива неравнотежа у односу снага, била је једна од основних функција јавних муче ња. Тело које је збрисано, претворено у пепео и развејано на ветру, тело које је комад по комад разарала неограничена врховна власт, представља крајњи домет казне не само у иде алном већ и · у стварном смислу. Сведочанство о томе пружа чувено јавно мучење Масоле у Авињону, једно од првих што је изазвало гнушање савременика. Било је то наизглед парадок сално мучење пошто се готово у потпуности одвијало после смрти, а улога правосуЬа се свела на чудовишно разметањ е над лешом, на ритуални хвалоспев властитој снази . ОсуЬеник је, са повезом преко очију, везан за стуб; свуда унаоколо, на губи лишту, налазе се коци са гвозденим кукама. »Исповедник ша пуће нешто мученоме на ухо и затим га благосиља ; одмах потом џелат гвозденим маљем, попут оних које користе у кла ницама, свом снагом задаје ударац несрећнику по слепоочн и ци, и овај пада мртав: тада му mortis exactor великим ножем пререже гркљан, из којег шикне крв и свег га облије; тај је
L L Ј
1
'----'
L L L L L L L L L
призор ужасно видети; а онда га расеца целом дужином све до
пета, отвара му утробу одакле вади срце, џигерицу, слезину и плућа, које качи на гвоздену куку; затим га сецка на комаде које ставља на остале куке оним редоследом којим их је одре зао, као што се то чини са животињом. Па нека даље гледају
50
\
они који могу да издрже такав призор« 54 . Бесконачно разарање
тела, и то на начин који јасно подсећа на кланицу, постаје овде представа за гледаоце: сваки комад се излаже тако да буде свима видљив.
Јавно мучење се врши у оквиру церемонијала тријумф а; оно меЬутим садржи, као драмско језгро у свом једноличном току, сцену сукоба: то је тренутна и непосредна акција џелата над телом »мученога«. Та је акција, разуме се, кодификована, пошто обичај - а често изричито и сама пресуда - прописује њене основне епизоде. Ипак, она је у себи сачувала нека свој
ства борбе. Егзекутор није само лице које спроводи закон, већ
и неко ко показује снагу; он је .заступник једне силе која се супротставља, да би је победила, сили злочина. Он је матери
јални, физички противник тога злочина. Понекад ~ољив, а
понекад огорчени противник. Дамудер се жалио, заЈедно са
многим својим савременицима, да џелати поступају »крајње окрутно према мученим преступницима, ударајући их и убија јући као што би чинили са животињом« 55 . Тај обичај ће се задржати још врло дуго 56 . Церемонија јавног мучења сачувала
је неке елементе изазова и двобоја. Ако џелат тријумфује, ако
успе да једним ударцем откине главу коју су му наложили да одруби, он је »показује народу, поставља на земљу и затим
поздравља гледаоце, који пљескањем изражавају дивљење ње
говој вештини« 57 . Обрнуто, уколико омаши и не успе да ваља
но убије, он може да буде кажњен. Такав је био случај са
Дамјеновим џелатом: пошто није умео да свога мученог а про писно рашчеречи, био је принуоен да му удове одсече но жем ; зато су коњи за мучење, обећани му на поклон, заплење ни у
корист сиромашних. Неколико година касније џелат из Авињо на је превише намучио тројицу разбојника, иако веома опас них, које је требало да обеси; гледаоци се љуте; пријављују га; да би био кажњен, али и спасен од народне одмазде, послат је
у затвор5s. Иза овог кажњавања неспретног џелата назире се
доскорашњи обичај да се осућеник помилује ако којим случа-
54 259.
А.
Bruneau, Observations et maximes sur les
55 Ј. de Domhoudere, Pratique Судске новwrе (La Gazette
56
matтieres cтiminelles,
1715,
стр.
judiciaire es causes civiles, 1572, стр. 219. des tтibunaux) од 6. јула 1837. године извеш
тавају, према Глосйlерском дш;впику (loumal de G/oucester), о »свирепом и од вратном« понашању једног џелата који је, пошто је осуhеника обесио , »дохва· тио леш за рамена, силовито га окренуо ка себи и добро га изударао, рекавши му: "Стара хуљо, јеси ли сад на чисто мртав?" А затим је, окренувши се го м или , подруrљивим тоном добацивао најнепристојније ствари« . 57 Такав призор забележио је Т. С. Гелет (Т. S. Gueulette), приликом погубљења жандара Монтињија (Montigny) 1737. године. Упор. R. Anchel, Crimes et chtitiments au XVJIJ< siecle, 1933, стр. 62-69. 58 Упор. L. Duhamel, Les blcutions capitales а Avignon, 1890, стр. 25.
51
јем погубљеље не успе. У неким је земљама такав обичај био јасно установљен 59 • Народ је често очекивао да се то примени, па би штитио осућеника који на тај начин умакне смрти. Да би се иукоренио тај обичај и такво ишчекиваље, требало је
леним воском; чак се, ако је било нужио, претварао да га је
искористити пословицу »Од вешала се не може утећи« и пос
због нарушеног закона, него и као власт која може да укине и закон и освету. Једино он суверено одлучује о томе како да спере нанету му увреду; ако је пренео на судове своју моћ да
тара:ти се да одсад смртне пресуде садрже изричита упутства:
угледао како долази (ово се догодило на по губљељу осућених
за побуну поводом отмице деце, З. августа
1750).
Монарх је
присутан при извршељу казне не само као сила која се свети
»да буде обешен и дављен док не наступи смрт«, »док се живот не угаси«. Правници као што су Серпијон и Блекстон усред
дели правду и кажњава, он ту моћ није отућио него ју је у
18.
целости задржао, па казну може да укине или је пак учини
века упорно истичу чиљеницу да џелатов неуспех не сме
значити да је осуЬеников живот спасен 60 • У церемонији погуб љеља још се разабиру заостаци Божјег суда и искушаваља. Тако је приликом суочеља са осућеником џелат био нека врста краљевог борца и заступника. Заступника, мећутим, непризна тог и оспораваног: традиција је изгледа налагала да се запеча ћена писма за џелата не ставе на сто, него баце на з емљу.
Познате су многе забране којима је била окружена та »преко потребна« а ипак »противприродна служба« 61 . Иако је пред стављао, у извесном смислу, мач којим краљ дели правду, џелат
је са својим противником делио срамоту. Врховна власт која му је налагала да убије, и која је преко љега задавала ударце, није у љему била присутна; није се поистовећивала са љеговом ос трвљеношћу. И она управо никада не би блеснула таквим сја јем као када би одлуком о помиловаљу прекинула егзекутора усред посла. Пошто би обично пресуду од извршеља делило
врло кратко време (често свега неколико сати), помиловаље је најчешће стизало у последљем часу. Церемонија се сигурно и одвијала тако споро баш да би се оставило места за ову могућ ност62. Осућеници су се томе надали и зато су, да би добили на времену, тек под самим вешалима тврдили да имају нешто да открију. Када је народ желео помиловаље за осућеника, узвикивао би свој захтев, настојао да одгоди последљи трену
још тежом.
Јавно мучеље, у свом ритуализованом облику какав још постоји у 18. веку, треба сагледати и као делотворни политич ки чинилац. Оно је логични део казненог система у којем мо нарх посредно или непосредно захтева кажњаваље, одлучује о
казнама и налаже љихово извршеље, у оној мери у којој је сам, посредством закона, поврећен злочином . У сваком преступу
постоји crimen majestatis, а у најситнијем преступнику - мали могући краљеубица. А краљеубица није ништа друго до тотал ни и апсолутни злочинац, пошто уместо да напада, као било
који преступник, неку одлуку или посебну вољу врховне влас
ју, у француским законима није постојала утврћена казна за тако чудовишно злодело. За Равај ака* је било потребно сми
слити спој најсуровијих казни икада досућених у Француској. За Дамјена су хтели да измисле нешто још свирепије. Понуће ни предлози су, мећутим, оцељени као маље савршени. Зато је поновљена Равајакова казна. Чак ваља признати да је она била умерена у порећељу са начином на који је
1584.
убица Гијома
из Оранжа препуштен бесконачној освети. »Првога дана је од веден на трг, где је затекао казан пун кључале воде; ту му је зарољена рука којом је нанео ударац. Сутрадан му је рука
59 У Бургоњи, на пример. Упор. Chassanee, Consuetudo Burgundi, лист_ 55. 60 F. Serpillon, Code criminel, 1767, т. Ш, стр. 1100. Блекстон: »Јасно Је да
одсечена; он ју је, пошто му је пала пред ноге и ту остала, одгурнуо низ губилиште; трећега дана су му кљештима чупали
ако злочинац, осуЬен на казну вешања док не наступи смрт, сачува живот
месо са груди и предљег дела друге руке; четвртога су му опет
61
80- 81.
62 Упор. S. Р. Hardy, 30. јануар 1769, стр. 125 првог тома, кој и је 11Пампан; 14. децембар 1779, IV, стр. 229; R. Anchel, Cгimes et chiitiments au XVIIJ< siecle, стр. 162-163, извештава о случају Антоана Бултекса (Antoine Boulleteix) који је већ под вешалима када стиже коњаник са чувеним папиром. Народ виче »живео
Краљ«, Бултекса одводе у крчму, а за то време писар у свој шешир сакуruьа за њега милостињу.
52
п
ти, он напада љену суштину физички оличену у монарху. Иде ална казна за краљеубицу морала би да буде збир свих могућих видова мучеља. Била би то бесконачна освета: у сваком случа
так, вребао да ли наилази гласник са писмом запечаћеним зе -
захваљујуhи неспретности џелата или неке друге особе, шериф мора да понови егзекуцију пошто пресуда није извршена; а ако би нас понела то лажно мило срЬе, отворили бисмо могуhност за безброј тајних споразума« (Blackstone, Commentaire sur le Code criminel d'Angleteттe, француски превод, 1776. стр. 201). Ch. Loyseau, Cinq livres du droit des offices, издање из 1613. године, стр.
l l
чупали месо кљештима, позади с руке и са стражљице; и тако
је свакодневно тај човек мучен током осамнаест дана«. Послед љег дана је разапет на точку и »топузован«. Шест сати касније још је тражио воде, али му је нису дали. »Најзад је кривични судија замољен да нареди да осућеног докрајче и задаве, како му душа не би, из очајаља, залутала«6з_
•
63
Франсоа Равајак
(1578- 1610),
убица Анриј а
IV
(прим. прев.) .
Brantбme, Memoires. La vie des hommes illustres, издање из 1722. године,
т. П, стр.
191- 192.
53
l l l
L
* *
меним казненим системима
*
Јавна мучеља, ван икакве сумље, нису постојала само за хваљујући свом унутрашљем устројству, него су била повезана и са много чим другим. Руше и Кирхајмер с правом у љима виде одраз производног система у којем радна снага, и дакле људско тело, нема ону употребљивост нити тржишну вредност коју ће добити у доба индустријске привреде. Извесно је, та коЬе, да је »презир« према телу повезан са општим ставом
l_
према смрти; а у том ставу могу се препознати како вредности
својствене хришћанству, тако и одреЬене демографске те, уне колико, биолошке прилике: пустошеља која су остајала иза
\
L
\
\ 1
L 1
L
века пожу
свега, својство појединих крупних злочина: оно се односи на известан број природних или позитивних, божанских или људ ских закона које ти злочини крше; на саблажњиву разметљи вост или, напротив, подмукло лукавство са којим су извршени;
Писор, који је мећу повереницима задуженим да припреме тек
који производи, у средишту саме казне, видљиву истину о зло чину. Јавно мучеље је део поступка којим се установљује ре
интегрисала и прихватила,
а
љена стална
агресивност
за разлога због којих су се јавна мучеља тако дуго одржала захтевала би, такоЬе, да се размотре чиљенице везане за дате околности; не смемо заборавити да је уредба из 1670. године, по којој се кривично право управљало све до уочи револуције, на одреЬеним местима још пооштрила строгост ранијих указа. стова закона заступао краља, наметнуо је такву љену строгост упркос неким магистратима као што је био Ламоаљон; наиме, мноштво побуна до којих је још долазило половином 17. века, негодоваља која су претила да прерасту у граЬанске ратове,
настојаља краља да наметне своју власт суду - добрим делом објашљавају постојаност тог »чврстог« казненог поретка . То су општи и, у неку руку, спољашљи разлози нужни за разумеваље мучитељског казненог система; они објашљавају
зашто су биле могуће и тако се упорно одржале физичке каз не, као и чиљеницу да су протести против љих били слаби и прилично ретки. МеЬутим, сада на основу тога треба показати тачну функцију јавног мучеља. Ако се оно тако дубоко уреза ло у судску праксу, то је зато што открива истину и делотвор но је за власт. Оно обезбеЬује везу измеоу писменог и усменог дела процеса, измеЬу тајности и јавности, измеЬу истражног поступка и чина признаља; оно омогућава да се злочин репро
l L
18.
риће да дисквалификују јавна мучеља, замерајући им љихову >>СВИрепост«. Тим термином су јавна мучеља често одреЬивали и сами правници, али без критичке намере. Можда је управо појам »свирепости« један од оних који најбоље одсликава ус тројство мучеља у старој казненој пракси. Свирепост је, пре
некако осмислила, око ље су покретани разни ритуали. Анали
се она
1
али у сасвим другом облику и
на ранг и статус особа које су биле љихови починитељи или жртве; на неред који они претпостављају или повлаче за собом, на ужас који изазивају. Зато кажљаваље, у оној мери у којој пред свима мора да обелодани злочин у свој љеговој строгости, сада треба да преузме ту свирепост: мора да је јасно покаже помоћу признаља, изјава и натписа који је чине јавном; мора да је репродукује у церемонијама које ту свирепост очитују на телу кривца, у виду понижеља и патље. Свирепост је онај део злочина који казна понавља у јавном мучељу, да би га показа ла и докраја обелоданила: она је фигура инхерентна механизму
болештина и глади, повремено десетковаље становништва епи демијама, веома висока стопа смртиости деце, несталност био -економске равнотеже - све је то чинила смрт блиском. Да би
L
-
са веома различитим учинцима. Просветитељи
дукује и понови на видљивом телу злочинца; оно допушта да се злочин, у свом своме ужасу, покаже и поништи. Осим тога, оно ствара од осућениковог тела мету суверенове одмазде, по
ље за манифестацију власти, прилику за афирмисаље неравна теже снага. Видећемо касније да однос истина-власт остаје у средишту свих казнених механизама, те да се налази и у савре-
54
алност онога што се кажњава. Меоутим, постоји још нешто :
свирепост једног злочина је истовремено силовитост изазова упућеног владару; а то ће, са своје стране, изазвати одговор којим треба да се надиое та свирепост, да се она надвлада, да
се победи помоћу крајности која је поништава. Свирепост при
сутна у јавном мучељу има, према томе, двоструку улогу: она је начела повезаности злочина са казном, а са друге стране подразумева пооштраваље казне у односу на злочин. Она у
исти мах обезбеЬује блесак истине и сјај власти; она је ритуал
завршног дела истраге и церемонија у којој суверен тријумфу
је. Она обе ове ствари повезује на телу подвргнутом мучељу.
Казнена пракса 19. века настојаће да што је могуће више од воји »мирно« трагаље за истином од насиља при кажњаваљу, које се не може сасвим искоренити. Указиваће се на то да су злочин који треба санкционисати и казна коју налаже јавна
власт две разнородне, одвојене ствари. ИзмеЬу истине и каж љаваља ће смети да постоји искључиво легитимни последични однос. Власт која санкционише више не сме да буде укаљана
злочином још тежим од онога који је хтела да казни. Она мора да остане недужна и после казне коју досуоује. »Пожуримо и
што пре забранимо таква јавна мучеља. Она су достојна једино
55
оних крунисаних чудовиuпа која су владала Римом« 64 • Мећу тим, према казненој пракси из претходне епохе, ни блискост која је у јавном мучењу постојала измеЬу владара и злочина, ни чињеница да су се ту мешали »доказни поступак«
и сама
казна, нису биле последица варварске збрке; ту се радило о
механизму свирепости и свему што је он нужно условљавао. Свирепост испаuпања омогућавала је свемоћној власти да ри туално потчини бесрамнике. Чињеница да преступ и кажњавање меЬусобно опште и повезују се кроз свирепост, није се јавила као последица пре ћутно одобреног закона одмазде. Она је била, у казненим обре
на кривца : >>У области кривичног правосуЬа најтеже је само кажњавање: оно је циљ и завршни део процеса, и једини ко рисни резултат, ако се да пример и улије страх, онда када је казна добро извршена над окривљеним«6s.
У том призору страха, улога народа је двострука. Њега зову да буде посматрач: позивају га да присуствује излагању тела и јавним погубљењима; стубови срама, вешала и губилиш та подижу се на трговима или крај путева; догаћа се да лешеве осућеника после мучења излажу неколико дана свима на виде ло, на местима њихових злочина. Потребно је не само да људи
знају, него и да се увере својим очима. И то зато што треба да
дима, резултат одреЬених механизама власти: власти која не
се уплаше, али и зато што треба да буду сведоци, да јемче за
само да не крије своје непосредно дејство на тела, већ својим физичким манифестацијама постаје славнија и све јача; власти која се потврћује као оружана власт, и чије функције у одржа
извршење казне; осим тога, они морају, у извесној мери, у
вању реда нису сасвим одвојене од њених ратних функција; власти која прописе и обавезе вреднује као личне везе, чије кршење представља увреду и захтева освету; власти која непо корност сматра за непријатељски акт, за почетак побуне, на челно сличне граЬанском рату; власти која не мора да доказује због чега примењује своје законе, већ само треба да покаже ко су јој непријатељи, и каква им необуздана сила прети; власти која, у недостатку непрекидног надзора, настоји да обнавља своје дејство тиме што ће своје појединачне манифестације учинити што упечатљивијим; власти која се челичи тако uпо ритуално обзнањује своју реалну над-власт.
* *
*
нису стидела своје »свирепости« бити замењена казнама које траже да им се ода признање због »хуманости«, постоји један разлог који треба одмах размотрити јер је, када су у питању
јавна мучења, унутрашње природе: истовремено је елемент њи ховог функционисаља и начело сталног нереда. Главну улогу у церемонијама јавних мучења има народ, чије је стварно и непосредно присуство неопходно за њихово извршење. Мучење за које би се знало али које би се оДвијало у тајности, не би баш имало смисла. Да би пример био де лотворан није било довољно створити свест о томе да ће и најмањи прекршај готово сигурно бити кажњен, него је треба ло изазвати и страх помоћу призора у којем се власт острвљује 64 С. Е.
56
61.
de Pastoret,
поводом казне за краљеубице, Des lois penales,
кажњавању_ и да учествују. Бити сведок казне је стечено и захтевано право; мучење спроведено далеко од очију јавности
је привилегија, и често се сумња да се оно тада не одвија онако строго како би требало. Уклањање жртве у последњем тренут ку изазивало је протесте. Главни поштански благајник, кога су најпре јавно изложили због убиства жене, касније је склоњен
l l
од погледа гомиле; »попели су га у једну кочију на тргу; да
није имао добру пратњу, мислимо да би било тешко заштитити га од напада светине, која је урлала против њега«бб. Обешеној
Лекомба покрили су лице »неком врстом кукуљице«; имала је »мараму преко главе и врата, због чега гледаоци гунћају, го ворећи да то није злочинка Лекомба« 67 . Народ захтева своје право на увид у мучење, да би утврдио како се оно одвија и над киме је извршено 68 • Он има право и да у њему учествује. Осућеник кога дуго водају, показују и понижавају, чији зло
l
чин, у свом своме ужасу, више пута понављају, изложен је
Мећу свим разлозима због којих ће кажњавања која се
стр.
l
1790, II,
погрдама, а понекад и нападима посматрача . У освету монарха
позвана је да се увуче и освета народа. То не значи да се прва темељи на овој другој, те да краљ треба себи да прилагоди народну одмазду, него да народ мора својим учешћем помоћи
краљу када се он »свети својим непријатељима«
-
чак и пого
тово онда када су ти непријатељи из народа. Постоји нека
врста »губилишне обавезе« коју народ дугује краљу и његовој освети. Та је »обавеза« била предвићена у старим законима; 65 А.
Bruneau, Observatio!IS et maximes sur les affaires -criminelles, 1715, непаги
нирани предговор за први део .
Р. Hardy, Mes Zoisirs, I, игrампани том, стр. 328. S. Gueulette, наведено у: R. Anchel, Crimes et cblitiments au XVJIJe siecle, 70-71. 66
S.
6? Т.
стр.
68 Када је први пуr употребљена гиљотина, Париска хроника (Chronique de Paris) извеигrава да се народ жалио да ништа не види и да је узвикивао »Вратите нам наша вешала« (упор. Ј. Laurence, А history оЈ capital punishment,
1432,
стр.
71
и даље) .
57
l l
u L
L l_
-- -- ---·
указ из
1347. о богохулницима прописивао је да ће они бити
изложени на стубу срама »Од првих звона од самртног часа.
Могу се гаћати блатом и свакојаким осталим ћубретом, али не и каменицама или чиме другим што може да озледи. .. Идући
пут, у случају поновљеног преступа, захтевамо да такав буде
стављен на стуб срама, и то свечаног пијачног дана, те да му се расече горња усна тако да се појаве зуби«. У 17. веку овакав
вид учешћа у јавном мучењу сигурно се само успутно толери
ше, уз настојање да се ограничн јер подстиче варварско пона
L
шање и узурпира казнену власт. Мећутим, то је био тако не раздвојни део опште организације јавних мучења да се није могао сасвим укинути. У 18. веку се још вићају призори као
онај који је пратио јавно мучење Монтињија: док је џелат уби
L L
јао осуЬеника, продавачице рибе на тржници проносиле су унаоколо лутку одрубљене главе 69 • Често је ваљало ))заштити
ти« злочинце од гомиле кроз коју су морали лагано да проћу
-
да би у исти мах послужили и као пример и као мета, као
могућа претња и као обећани, али истовремено забрањени
плен. Позивајући светину на манифестацију своје моћи, мо
нарх је на тренутак толерисао оваква насиља, користећи их као знак оданости; мећутим, одмах би их и ограничио, супротстављајући им властите привилегије. . . Јер управо на таквом месту, привучен призором коЈеМ Је
циљ да улије страх, народ може изненада испољити своје не слагање са казненом влашћу, а понекад и свој револт. Спреча вање погубљења које се сматра неправичним, отимање осуће
ника из џелатових руку, насилно добијање одлуке о његовом помиловању, евентуално гоњење егзекутора и напад на њих, 1
L
1
L
L
неизбежно псовање судија и урлање против пресуде
- све је
то део народних обичаја који освајају, прожимају и неретко ремете ритуал јавних мучења. До тога, наравно, посебно често долази када се пресудама санкционишу побуне: такав случај је био после афере око отмице деце, када је гомила хтела да спречи погубљење тројице претпостављених побуњеника, осу Ьених на вешање на гробљу Сен Жан »због тога што има
мање излаза и пролаза за надзирање« 70 ; застрашени џелат 69 Т.
S. Gueulette,
наведено у:
R. Anchel,
стр.
63. ДогаЬај се збива 1737.
године.
Marquis d'Argenson, Јоитл/ et Memoires, VI, стр. 241. Упор. BarЬier, JourIV, стр. 455. Једна од првих епизода читаве афере сасвим је, уосталом, типична за народне немире до каквих у 18. веку долази око кривичног право 70
na/,
т.
суЬа. Главни полицијски наредник Берије (Вепуеr) организовао је отмицу >>не
L
законите ванбрачне деце«; жандари пристају да их врате родитељима >>само за новац«; проноси се глас да тај новац иде за краљева уживања. Ухвативши
једног доушника, гомила га убија >жрајње н~човечно 1-! днвљачки~<, >Юдвлачеhи га мртвог са ужетом око врата пред Г. БериЈеа«. А таЈ доушник Је био лопов
58
одвезао је једног осућеника; жандари су припуцали. Такав слу је био и после Житне побуне 1775; или још 1786, када су надничари, након похода на Версај, решили да ослободе све
.чај
своје ухапшене . Осим ових случајева, где су немири избили раније и независно од досуЬене казнене мере, постоје многи примери нереда непосредно изазваних пресудом или погубље
њем. То су ситна, али безбројна ))узбућења око губилишта«. У своме најпростијем облику, овакви немири почињу уз ницима охрабрења и понекад једногласним клицањем осуЬени ку, што траје до самог чнна погубљења. Све време током из
лагања осућеника и његовог водања кроз град помаже му ))Са учешће оних који су нежна срца, те пљескање, дивљење и завист неустрашивих и окорелих« 71 • Гомила се гура око губи
лишта не само да би присуствовала патњама осућеника или да би изазвала џелатов бес, него и да би чула како онај који више
нема шта да изгуби псује судије, законе, власт, цркву. Јавно мучење допушта осуЬенику ове краткотрајне сатурналије, када више ништа није забрањено нити кажњиво. Под окриљем на
илазеће смрти злочинцу је дозвољено све да каже, а присутни ма да повлаЬују. ))Када би постојали анали у којима би се
брижљиво бележиле последње речи осуЬеника стављених на
муке и када би се човек одважно да то ишчита, када би се само пропитала ова проста светина коју окрутна радозналост окуп ља око губилишта, видело би се да сваки кривац разапет на
точку умире оптужујући небеса због беде која га је одвукла у злочин, замерајући судијама њихово варварство, проклињући пратећу црквену службу и хулећи на Бога чији је она заступ ник«72. У оваквим погубљењима, где треба да се прикаже ко лико је застрашујућа монархова власт, долази, меЬутим, до кар невалског извртања улога: моћници су извргнути руглу, а зло
чинци претворени у хероје. Њиховом храброшћу, као и њихо вим плачем или крицима, блате се једино закони; љага има
повратни смер. Филдинг то са жаљењем примећује: ))Пред при зором осуЬеника који дрхти, људи не мисле на бешчашће . А кога би осудили на казну вешања заједно са његовим саучесником Рафјаом, да није прихватио улогу потказивача; меЬутим, због свог познавања читаве завереничке мреже, био је потребан полицији и постао је >>врло цењен« у свом новом послу. Овај пример показује неколико ствари: отпор изазван релативно новим средством репресије, које не примењује кривично· правосуЬе, него поли ција; техничку сарадњу измеЬу преступника и полицајаца, која од 18. века постаје систематична; побуну у којој народ на себе преузима кажњавање осу Ьеника који је нечасно измакао казни. 71 Н.
стр.
61.
Fielding, An inquiry,
у:
The Causes
72 А. Boucher d'Argis, Observatio!IS sur les Буше Д'Аржис је био саветник у Шатлеу.
оЈ
tl!e late increase of RobЬer.s, 1751,
lois cтiminelles, 1781, стр. 128-129.
59
још је горе ако се кривац држи гордо и надмено« 73 . За окуп љени народ који ово посматра увек постоји, чак и у најстраш
вана, али једна жена, која умало није избола иглом злог гос
нијој сувереновој освети, повод за реванш.
Осамнаести век је остао упамћен по великим судским аферама у којима учествују просветитељи зај едно са филозо фима и неким магистратима - Каласом, Сирваном, витезом Де Ла Баром. Мање се, међутим, говори о свим оним народним бунама изазваним постојећом казненом праксом. Ти немири су, додуше, обично остајали у оквирима града или једне градске четврти. Ипак, њихов значај није био занемарљив. Било у сми
Ово утолико пре ако се осуда сматра неправичном, или
ако је човек из народа осуђен на смрт, и то за злочин који би некоме вишега порекла или из богатије куће донео блажу каз ну. Изгледа да у 18. веку, а можда још и знатно раније, најни жи слојеви народа више не трпе извесне видове казнене праксе
подара, прогнана је на три годинеп.
- што је лако могло да отвори пут првим немирима. Пошто најсиромашнији - примећује један магистрат - немају могућ ност да буду саслушани на суду7 4, они могу да се умешају, и то физички, тамо где се правосуђе јавно показује, где су поз
давали нову димензију (тако су у годинама уочи револуције
вани као · његови сведоци и готово као помоћници: да се сило
најпознатије три афере: прва потиче из 1785. због Катарине
вито укључе у казнени механизам и направе прерасподелу ње
говог дејства, да преусмере насиље казнених ритуала. Ево при мера немира изазваних подешавањем казни према класној при падности: године 1781. жупника из Шампреа убио је један мес ни властелин, чије наводно лудило сада покушавају да докажу; »разјарени сељаци, пошто су били веома привржени своме пас тору, показују спремност да се безобзирно обрачунају са влас телином, претећи да ће му запалити замак ... Сви су се с правом побунили против попустљивости тужилаштва, које суду одузи ма могућност да казни тако гнусан злочин« 75 . Долазило је и до побуна против претешких казни досуђиваних за честе преступе
који су уз то сматрани лакшима (крађа са провалом); затим, против казни које санкционишу одређене прекршаје везане за социјални положај, као што је крађа од стране послуге; смртна казна за овај злочин изазивала је велика незадовољства зато
што је послуга била многобројна и било јој је тешко да у том случају докаже своју невиност; осим тога, она је лако могла да постане жртва злонамерности својих господара; најзад, попус тљивост неких властелина који би у таквој прилици затварали очи чинила је још неправичнијом судбину оних послужитеља који би били оптужени, осуђени и обешени. Њихова погубље ња су често изазивала протесте 76 . У Паризу је 1761. дошло до мање побуне због слушкиње која је украла парче тканине сво ме господару. Иако је вратила украдено и упркос њеним мол
бама, овај није хтео да повуче тужбу: на дан погубљења ста новници тога кварта спречавају вешање, заузимају продавницу дотичног трговца и пљачкају је; служавка је на крају помило -
73
Fielding, /ос. cit., стр. 41. Dupaty, Memoire pour trois Јюттеs condamnes а /а roue, 1786, стр. 247. S. Р. Hardy, Mes loisirs, 14. јануар 1781, т. IV, стр. 394. О незадовољству изазваном оваквим пресудама видети у: Hardy, Mes I, стр. 319, стр. 367; т. Ш, стр. 227-228; т. IV, стр. 180. Н.
74 С.
75 76 loisirs,
60
т.
слу да су се ти покрети, зачети у народу, ширили и привлачили
пажњу припадника виших слојева који би им својим учешћем
Епина, лажно набеђене за оцеубиство; другу су изазвала тро јица из Шомона погубљених на точку, поводом којих је Дипати 1786. написао своју чувену расправу; трећи је повод била Мари Франсоаз Салмон, коју је као тровачицу суд у Руану осудио 1782. на ломачу, али ни четири године касније, 1786, није по губљена). Било што су ти немири око казненог правосуђа и његових манифестациј а, чији је циљ био да служе као пример, одржавали стално неспокојство. Колико је само пута, да би се
l l l
n
обезбедио мир на губилишту, ваљало предузети мере опреза >юзлојеђују народ« и »понижавајуће су за власт«7S? Било је јасно да раскошни призор кажњавања могу изокренути и
· које
преусмерити управо они којима је намењен. Ужас изазван јав ним мучењима у ствари је само распиривао незаконитости: у дане погубљења рад се прекидао, крчме су се пуниле, вређана је власт, а џелат, жандари и војници су псовани или гађани каменицама; народ је покушавао да се дочепа осуђеника, било
да би га спасао или дотукао; долазило је до туча, а метеж и знатижеља гомиле око губилишта представљали су за лопове идеалну прилику 79 . Најгоре је, међутим - и ту су ове неугод ности прерастале у праву политичку опасност
-
што је баш у
тим ритуалима, чији је циљ био да злочин прикажу гнусним а власт непобедивом, народ осећао највећу могућу блискост са кажњеницима и, као и они, највећу могућу угроженост од стране легални силе, неуравнотежене и неумерене. Солидар
ност најширих слојева становништва са онима које бисмо наз вали ситним преступницима - скитницама, лажним просјаци
l l l
ма, исквареном сиротињом, џепарошима, утајивачима и преп Видети у: R. Anchel, Crimes et chtitiments au XVJJI< siecle, 1937, стр. 226. Marquis d'Argenson, Joumal et memoires, т. VI, стр. 241. 79 Арди описује многе такве случајеве; измеЬу осталог, велику краЬу почињену баш у куhи у којој је одсео извршитељ кривичног суда да би при 78
суствовао једном погубљењу.
Hardy, Mes loisirs,
т.
IV,
стр.
56.
61
l
L 1
LJ
L L L L L L
продавцима - очитовала се готово непрекидно. О томе сведо че отпор полицијским претресима и рацијама, прогањање до ушника, напади на стражаре или инспекторе 80 • Зато циљ каз нене и полицијске репресије сада постаје разбијање такве со лидарности. Јер управо је она, много више него врховна власт, могла да ојача у церемонији јавних мучења, тој неизвесној
до пете. Свако од наше сабраће дао му је понешто: неко ко
светковини у којој насиље у трену може да буде преусмерено.
шуљу, неко рукавице, неко перику«si.
Реформатори 18. и 19. века не заборављају да јавна погубљења, на крају крајева, напросто не застрашују народ. Један од њи хових првих повика биће захтев да се она укину. Да бисмо разумели какав је политички проблем стварало мешање народа у ритуал јавног мучења, довољно је да наведе мо два случаја. Први се одиграва крајем 17. века у Авињону. Ту налазимо све главне елементе позоришта свирепости: фи зички сукоб џелата и осуЬеника, преокрет током њихове борбе, напад народа на мучнтеља, побуну и спасавање осуЬеника, на силно преусмеравање казненог механизма. Требало је, наиме, обесити убицу по имену Пјер Ди Фор; њему су се неколико пута »ноге заглавиле у пречагама« па није могао да буде ва љано обешен. »Видевши ово, џелат му је преко главе пребацио капут и почео га ударати ногом по стомаку и доњем трбуху. Када су људи схватили да овај сувише пати и помислили да ће га мучитељ чак заклати бајонетом испод капута ..., понети са жаљењем према мученоме и бесом према џелату, заврљачише каменице; у тај мах је крвник ослободио отвор и бацио муче нога доле, скочивши му на рамена и газећи га, све уз помоћ
L L L L
своје жене која је испод вешала вукла обешенога одоздо за ноге, док му није покуљала крв на уста. Киша каменица се, мећутим, појачала и неке су чак обешенога погодиле у главу, што је приморало џелата да тако суновратно стрчи са губи лишта да се спотакао на пола пута, треснувши главом о земљу.
Тада се гомила обруши на њега. Он се диже са бајонетом у руци, претећи да ће убити оне који му се приближе; али, пош то је неколико пута пао и придигао се, умлаћен је до крви, задављен у уличном одводу и онда одвучен уз велико узбућење и гнев народа до Универзитета, па одатле на фрањевачко гроб
ље. Претучен је и његов слуга, који је са ранама по глави и читавом телу пренет у болницу, где је неколико дана касније подлегао. У меЬувремену су се неки странци и непознати људи попели на губилиште и обешеноме пресекли конопац о којем је висио дуже него што траје велики псалм, док су га остали прихватили одоздо. Истовремено су поломили вешала, а народ је растурио џелатово губилиште ... Деца су појурила да разнесу делове вешала и баце их у Рону«. Што се тиче мученога, пре нели су га на једно гробље »да га се правосуће не би дочепало,
L
80 Упор.
62
D. Richet, La France modeme, 1794, стр. 118-119.
а одатле у цркву Светог Антонија«. Надбискуп му је указао милост и наложио да га пренесу у болницу, препоручивши
службеницима да му укажу посебну негу. На крају, додаје записничар, »тамо смо дали да му се направе ново одело, два
пара чарапа и ципеле, те смо га обукли у нову одећу од главе
Други случај одиграва се у Паризу век касније, непосред но после житне побуне 1775. године. Пошто у народу влада велика напетост, власти желе >>ваљано« погубљење. ИзмеЬу
губилишта и _публике, коју брижљиво држе на одстојању, двос труки уед ВОЈника обезбеЬује и надзире предстојеће погубље ње, с Једне стране, а са друге, могућу побуну. Веза је преки
нута: мучење јесте и даље јавно, али је у њему поништена компонента упечатљивости и раскоши призора; боље речено,
?на се свела на апстрактно застрашивање. Под заштитом оруж Ја, на пустом тргу, правосуЬе извршава погубљење крајње све
деним средствима. Оно, додуше, показује смрт коју задаје, али само с висине и издалека: »Тек у три сата поподне поставили
су двоја вешала високих 18 стопа, сигурно да би се боље виде ла. Већ од два сата трг Г~ев и читава шира околина врвели су од разнородних одреда ВОЈске, коњичких и пешадијских; швај
царски гардисти и француски стражари непрекидно су патро лирали околним улицама. Током погубљења нико није при
пу;nтен на тр: Грев, а свуда наоколо стајао је двоструки ред ВОЈника .са бајонетима на пушкама, постројених лећа уз лећа тако да Једни надзиру спољашњи, а други унутрашњи део трга;
два су несреhника... све време успут викали да су невини, па су исту песму наставили и када су се попели на губилиште«sz.
Да ли су, приликом напуштања литургије јавних мучења, икак ву улогу ~диграла осеhања човекољубља према осућеницима?
Оно што ~е, мећутим,_ на страни власти у сваком случају оди гр::шо СВОЈУ улогу
-
Јесте политички страх пред последицама
~ОЈе су ови двосмислени ритуали могли изазвати.
* *
*
Та двосмисленост се јасно очитовала у ономе што бисмо могли наз~ати »говором на губилишту«. Обредно погубљење захте~ало Је од. осуЬеника да он сам обзнани своју кривицу кроз рвно покарње, путем натписа који би носио на себи и у 81 L. Duhamel, Les Executions capitales а Avignon au XVIlle siec/e, 1890, стр. 5-6. Овакве сцене доrаЬале су се и у 19. веку; видети Ј. Laurence, А history of capital 1/;,unishment, 1932, стр. 195-198 и стр. 56. 2 S. Р. Hardy, Mes loisi1-s, т. Ш, 11. мај 1775, стр. 67.
63
изјавама које је, свакако под принудом, морао да даје. У тре нутку погубљења изгледа да су му, измеЬу осталога, остављали
могућност да говори - не да би изјављивао да је невин, него да потврди свој злочин и правичност пресуде. Хронике бележе многе такве говоре. Јесу ли они били стварни? У одреЬеном броју случајева - сигурно. А колико је таквих говора било измишљено да би се штампали и делили народу као пример и опомена? То је, без сумње, био још чешћи случај. Сме ли се веровати, рецимо, извештају о смрти Марион Ле Гоф, која је била воЬа чувене разбојничке дружине средином 18. века у Бретањи? Наводtiо је на губилишту изјавила: »Очеви и мајке, овде присутни, чујте и почујте: добро чувајте и васпитавајте своју децу; ја сам као дете била лажљива и лења; прва моја краЬа био је ножић од шест пара... Касније сам поткрадала путујуће трговце и продавце стоке; на крају сам постала пред водник лоповске дружине и због тога сам овде. Испричајте ово својој деци, па нека им то барем служи за пример« 8 з. Такав говор исувише личи, чак и по коришћеним изразима, на поуке
које се традиционално срећу у лецима, жутој штампи и јефти ној литератури; вероватно је апокрифан, а не истинит. МеЬу тим, постојање жанра »последње осуЬеникове речи« значајно је већ само по себи. ПравосуЬу је било потребно да његова жртва, на неки начин, потврди аутентичност мучења којем је била подвргнута . Од злочинца се тражило да сам благосиља своју казну, тиме што ће прогласити гнуснима властите злочи не; натерали би га, као Жан Доминика Ланглада, троструког убицу, да изјави следеће: »Почујте сви о моме ужасном, нечас ном и кукавном злочину почињеном у граду Авињону, где је сећање на мене мрско јер сам нечовечно повредио свето право пријатељства« • У извесном смислу, летак и речи умирућег. представљају наставак процеса; боље речено, они су продуже 84
так механизма којим је јавно мучење тајну и писану истину истражног процеса обзнањивало на телу злочинца, кроз њего
ве поступке и говор. ПравосуЬу су такви апокрифи били по требни да би поткрепило своју истину. Његове пресуде су на тај начин биле окружене свим овим посмртним »доказима«.
дине против извесног Монтања, предводника кријумчарске дружине, Удружење растура летке чији саставља ч сам каже: »Приписано му је неколико краЬа чија је истинитост прилично неизвесна ... Монтања су приказали као дивљу звер, праву хије
ну за којом треба поћи у лов; главе становника Оверње биле су усијане, па је идеја прихваћена«8s.
МеЬутим, учинак овакве литературе био је двосмислен, као и само њено коришћење. Захваљујући мноштву злочина нашироко излаганих, а понекад и објави свога закаснелог по кајања, осуЬеник би постајао херој. У очима света он је изгле дао као неко ко води борбу против закона, против богатих и моћних, против магистрата, жандармерије или стражара, про тив убирања пореза и порезника; са таквом борбом свако је могао лако да се поистовети. Обзнањивани злочини увеличава ли су, све до размера епопеје, сићушне догаЬаје и борбе који
иначе не би изишли на видело. Ако је осуЬеник био приказан као покајник који прихвата пресуду и тражи опроштај од Бога и људи за своје злочине, свет би га сматрао очишћеним од грехова: умирао би као својеврстан светац. С друге стране, и
његова непокорност би га чинила великим и славним; не по пустити при јавном мучењу значило је показати снагу коју
икаквог суЬења, са циљем да се изврши притисак на правосуЬе
за које су сумњали да је превише попустљиво. У дружење по рез ника објављивала је, у жељи да кријумчаре изнесе на лош глас, »извештаје« са описима њихових злочина; тако 83 Сопе, Documents de cтiminologie retrospective, 84 Наведено у: L. Duhamel, стр. 32.
64
1896,
стр.
25.
1768.
го-
l
никаква власт не успева да скрши: »На дан погубљења током
јавног покајања нисам био узбуЬен, што је изгледало неверо ватно; најзад сам сео на крст без икаквог страха«86. Као нега тивни јунак или злочинац покајник, бранитељ правде или оли чење неукротиве снаге, злочинац из летака, штампаних новос
ти, алманаха и петпарачке литературе само је привидно поучан
случај, пример који не треба следити; испод тог привида, он оличава спомен на све те борбе и сукобе. Било је осуЬеника који су после смрти постајали нека врста светаца, чија је успо мена слављена а гроб поштован 87 . Било је оних који су готово без остатка сврстани меЬу позитивне јунаке. Било је и оних чија се слава није могла раздвојити од гнушања које су изаз вали, него је и једно и друго, у повратној спрези, још дуго било везано за њихов лик. У свој тој литератури о злочинима, која
ДогаЬало се, такоЬе, да приче о злочинима и бесрамним живо
тима преступника буду штампане као чиста пропаганда, пре
l
85 Обласни архив Пи Де Дома. Наведено у: М. стр. 24.
Juillard, Bтigandage et con-
trebande en haute Auvergne art XVlll' siecle, 1937,
86
12.
Тужбалица Ж. Д. Ланглада (Ј.
априла
87
1768.
D. Langlade), погубљеног у Авињону
године.
Такав је случај био са Тангијем
(Tanguy), погубљеним у Бретањи око
године. Пре него l!ПО је осуЬен, почео је дуги покајнички говор какав му је наложио исповедник. Је ли то сукоб измеЬу црквеног и световног пра восуЬа? Видети о томе у: А. Сопе, Documents de cтiminologie retrospective, 1895, стр. 21. Кор ynyhyje на: Trevedy, Une promenade а !а montagne de justice et а !а
1740.
tombe Tanguy.
65
l l
L буја око неколико истакнутих фигура 88 , без сумње не треба.
L
литература је била место на којем су се укрштала два учинка казнене праксе - нека врста борбеног фронта око злочина, њему одговарајуће казне и успомене на њега. Ако ове припо вести,
L L L
истините приче из занимљиве прошлости,
могу да се
штампају и деле народу, то је зато што се од њих очекује учинак идеолошке контроле 89 • С друге стране, ако се оне тако жељно ИШчекују и примају, ако постају део основног штива народних маса, то је зато што народ у њима налази не само
-
успомене из прошлости него и тачке ослонца; интерес из »зна
тижеље« истовремено је и политички ~штерес. Тако се ови
текстови могу читати из више углова: из угла чињениц а које
износе, оцјека које им дају, славе којом обавијају оне злочинце
L L L L
те да он чак постаје искључиво повластица оних који су ствар но велики. Лепа убиства нису за оне који настоје да на ситно ушиhаре, бавећи се противзаконитим радњама. Што се тиче
(ваљало би проучити употребу појмова као што су »несреhа«
и »страхота«, или квалификатива »чувен« и >>Кукаван« у при повестима попут »Приче о животу, великим краЬама и препре деностима Гијрија и његове дружине, те о њиховом кукавно м
криминалистичког жанра, са Габорјоом*** и надаље, наведена промена само се продубљује: захваљујуhи својим лукавств има, истанчаности и изузетној оштрини своје интелигенције, злочи нац какав се ту приказује је изван сваке сумње; борба измеЬу два чиста духа - духа убице и детективског духа - представ љаће основни облик сукоба. Тако смо се веома удаљили од оних приповести које су подробно описивале живот и недела злочинца, у којима је он сам признавао своја злодела, и где се потанко препричавало његово јавн.о мучење: од излагања чи
Ову литературу свакако треба повезати са >>узбуЬењима око губилишта«, где су се преко тела мученога сукобљавали власт која суди и народ који је сведок, учесник, те евентуална
и »Истакнута« жртва погубљења. Ова церемонија, не успевају ћи да каналише односе власти које је настојала да ритуализује,
отворила је простор за мноштво говора и текстова који су нас тавили исти тај сукоб; посмртно обзнањивање злочина оправ давало је правосуЬе, али је и величало злочинца. Зато ће уско ро реформатори казненог система тражити забрану штампања
88 Оних које Р. Мандру назива двојицом великих: Кар1уш (Cartouche) и Мандрен (Mandrin), а треба им прикључити и Гијрија (Guilleri). (R. Mandrou,
сличну улогу имали Џонатан Вајлд (Jonathan Wild), Џек Шепард (Jack Клод Дивал (Claude Duval). 89 Штампање и растурање алманаха, летака и сличног било је,
pard),
у начелу,
строго контролисано.
90
Овај наслов налази се у »Плавој библиотеци« и Нормандије и Шампа
91 Видети, на пример, код Лакретела: »да би се задовољила наша потре- · ба за јаким узбуЬењима, да би неки пример оставио дубоки утисак, пушта ју се у оптицај те ужасне приповести о злочинцима које преузимају народни песни
ци и надалеко шире њихову славу. Ова је породица једног дана чула како се
пред њеним вратима опева злочин и казна њених синова«
sur les peines infamantes, 1784,
стр.
106).
-
Shep-
ње (упор R. Helot, La ВiЫiotblque Ыеие en Normandie, 1928).
L
њеница и признаља прешло се на спори процес откриваља; од
јавног мучења на фазу истраге; од физичког сукоба са влашћу на интелектуалну борбу измеЬу злочинца и истражитеља . Са
поменутих летака 91 • Зато је, такоЬе, у народу постојало тако
De /а culture populaire aux XVJJ< et XVJIJ< siecles, 1964, стр. 112). У Енглеској су
(Lacretelle, Discours
·
слави и уздиже, али сада зато што представља једно од лепих умећа, зато што може да буде дело само изузетних особа, зато nпо открива чудовишност јаких и моhних, зато што је преступ ништво један од начина· да се буде повлашhен. Од црног ро мана до Квинсија*, или од ОШранйlско'i замка** до Бодлера постоје многе књижевно-естетске обраде злочина, што значи да се криминалитет присваја у свом прихватљивом облику. Привидно, реч је о откривању лепоте и величине злочина; у ствари, тиме се тврди да и свака величина има право на злочин,
означене као »гласовите«, те, наравно, термина које користе
и несрећном свршетку«90).
L
живо занимање за оно што је, на неки начин, играло улогу јуначког спева: свакодневног величања незаконитих дела. Како се, меЬутим, политичка функција ових последњих мењала, тако су и леци са говорима осуЬеника губили на значају. Најзад су и сасвим нестали, са развојем једне потпуно друкчије литературе о злочину: литературе у којој се злочин
видети ни чисто »народски израз«, нити пак с врха покренут и договорен пропагандно-морализаторски подухват; наиме, та
раЬањем криминалистичког жанра не нестају само леци, него и слава којом је био овенчан припрости, неотесани преступн ик, као и његово суморно уздизаље на пиједестал јунака, захваљу јући претрпљеном јавном мучељу. Човек из народа је сада су више прост да би био протагониста префиљених истина. У новом жанру нема више народских јунака нити славних погуб љеља; ликови су ту зли, али интелигентни; ако је неко каж љен, не мора и да пати. Криминалистички жанр преноси на другу друштвену класу онај сјај и славу којима је злочинац био
• Thomas De Quincey (1785-1859 ),
енглески књижевник (прим. прев.).
•• Castle of Otranto, роман енглеског књижевника Хјуа Волпола (Hugh
Walpole), објављен 1765. (прим. прев.). ••• Emile Gaboriau (1835-1873 ),
Француској (прим. прев.) .
зачетиик криминалистичког жанра у
66 67
f
1
окружен. Са друге стране, новине ће преузети у својим црним
хроникама свакодневно једнолично · приказивање злочина и
n
кажњавања, без њиховог епског величања. Направљена је по
дела: народ треба да се лиши свога преЬашњег поноса на зло
чине које је чинио; велика убиства постала су нечујна игра учених.
l 11 КАЖЊАВАЊЕ
п
l
n 68
L ПРВА ГЛАВА
L
ШИРЕЊЕ КАЗНЕНЕ ФУНКЦИЈЕ
f
L
»Нека казне буду умерене и сразмерне преступима, нека
се смртна казна изриче само кривима за убиство и нека се укину јавна мучења, против којих се буне осећања човечнос ти«t. У друтој половини 18. века свуда налазимо протесте про тив јавних мучења: код филозофа и теоретичара права; код
L
правника практичара, код људи од закона, код чланова парла
мента; у књигама жалби и код скупштинских законодаваца. Треба друкчије кажњавати: укинути физичко сучељавање су верена са осуЬеником; окончати сукоб у коме учествују освета владара и уздржани бес народа, а посредници су страдалник и џелат. Јавно мучење је врло брзо постало недопустиво. Недос тојно за власт, јер одаје њену тиранију, неумереност, жудњу за
L
L L L L
u
осветом и »окрутна уживање у кажњавању« 2 • Понижавајуће за жртву, јер је доводи у стање безнаЬа и од ње још тражи да благосиља »небо и своје судије, од којих изгледа напуштена« 3 • Јавно мучење је у сваком случају опасно, због ослонца којег у њему налазе узајамно супротстављена насиља краља и народа. Као да у том надметњу у свирепости суверенова власт није видела изазов који сама себи упућује и на који једнога дана може бити одговорено: навикнут »да види како тече крв«, на род брзо схвата »да може да се освети само крвљу« 4 • У тим церемонијама, које су мета толиких сукобљених интереса, ви
1
димо да махнитање
1
1 Овако Министарство правде сажима 1789. године заједнички став пре ма јавним мучењима изнет у Књигама жалби . Упор. Е. Seligman, La Justice sous
1
оружане
власти
наилази
на гнев
народа .
/а Revolution, т. 1, 1901, као и А. Desjardin, Les Cahiers des Etats generaux et /а justice criminelle, 1883, стр. 13-20. 2 Ј. Petion de Villeneuve, »Discours а la Constituante«, Arc!Jives parlem entaiгes, т.
XXVI,
стр.
641. Boucher d'Argis, Observations srtr les loiS criminel/es, 1781, стр. 125. Lacheze, »Discours а la Constituante«, З. јун 1791, Archives paг/emeпtaiгes ,
з А. 4
XXVI.
т.
71
u
ко~е се прети. Тај ће однос за Жозефа де Местра представља ти Један од основних механизама апсолутистичке власти: џелат
посредује измеЬу владара и народа, а смрт која са љим долази личи на смрт потлачених сељака при изградљи Санкт-Петерс бурга, на ку~ и блатним баруштинама; она је универзално
коначн~ смисао. Према томе, тре_ба испричати како се родила и како Је изгледала рана историр те загонетне »благости« у кажњаваљу.
*
начело; од ПОЈединачне воље деспота ствара закон за све, а од
сваког разореног тела један камен за државу; шта мари што погаЬа невине! Баш у таквом, ритуалном и стихијском насиљу, реформатори 18. века указали су на постојаље онога што, на
обе стр_ане, изла~и из оквира легитимног вршеља власти: ту се тираниЈа, сматрају они, суочава са побуном; оне изазивају једна другу. То је двострука опасност. Уместо да се свети, кривично правосуЬе треба, најзад, да почне да кажљава. Ова потреба да се кажњава без јавних мучеља првобитно је исказана кроз вапај срца или крик згрожене природе: чак и када се кажњава најцрљи убица, једно бар у љему треба пош товати - а то је љегова »људскост«. Доћи ће време када ће у
19. веку, тај »човек« откривен у злочинцу постати мета казн:не
интервенције, објект који се љоме наводно поправља и прео бражава, који је подручје дејства низа необичних наука и прак си »пенолошких«, >жриминолошких« . У доба просвећено
сти, меЬутим, човек још није супротстављен варварству јавних мучеља
као
тема
позитивистичког
знаља,
него
као
правно
ограничеље: као легитимна граница казнене власти. Не као нешто на шта она треба да удари ако жели да га промени, већ као нешто што треба да остави нетакнутим да би га могла поштовати. Noli те tangere. Он означава тачку на којој се суве репова освета мора зауставити. »Човек« кога су реформатори супротставили деспотизму губилишта је и човек-мера, али не стварИ, већ власти. Поставља се, дакле, питаље како је тај човек-граница био супротстављен традиционалном начину кажњаваља? Како је
постао велико морално оправдаље реформаторског покрета? Откуда то једнодушно згражаље над јавним мучељима и тако лирско инсистираље на »човечним« казнама? Или, што излази
на исто, како се повезују у јединствену стратегију два елемента · -·
присутна увек када се поставља захтев за ублажаваљем казни: елемент »мере« и елемент »човечности«? Са тим тако потреб ним а ипак тако несигурним елементима, тако мутним, па још удруженим у једном сумљивом односу, поново се срећемо да нас када се опет и стално поставља проблем економисаља каз нама. Као да је 18. столеће отворило ту кризу економисаља казнама
и предложило,
ради љеног
решаваља, основни
закон
да »човечност« треба да буде »мера« казне, а да се томе наче лу, иако се оно сматрало незаобилазним, није могао дати неки
72
*
*
Великим »реформаторима« - као што су Бекарија, Сер ван, Дипати или ~акретел, Дипор, Пасторе, Тарже, Бергас, са стављачима књиг~ жалби или члановима Уставотворне скуп
п п
l
штине - приписује се слава због наметаља блажих казни пра восуЬу и теоретичар~а »класичарима«, који су их са аргумен тованом строгошћу ЈОШ одбацивали у другој половини 18. ве ка5.
архиве: а то Је ублажаваље насилности у казненом систему током 18. века или, да кажемо прецизније, двоструко кретаље
у том раздобљу, током којег злочини као да губе у жестини, док каЖI:Ьаваља де:тмично губе у интензитету, али су зато учесталиЈа. Наиме, ЈОШ од краЈа 17. столећа примећује се знат
Гl
но опадаље крвних злочина и, уопште, физичких напада; кри вична дела против имовине изгледа да смељују злочине наси ља; .краЬе и преваре учестале су наместо убистава, раљаваља и
туча; шир~ко распрос~раљено, стихијско али често, преступ ништво најсиромашн~ЈИХ слојева замељено је ограниченом и »вештом« деликвенци}ом; злочинци 17. века су »људи измож дени, неухраљени, КОЈИ почине дело намах, у бесу; они су се
зонски крим_иналци«;_ злочинци
18.
века су »лукави, препреде
ни, рачунџиЈе«, и то Је криминал »маргиналаца«б. Напослетку,
меља се унутрашља организација преступништва: велике дру
жине зликовац~ (пљачкаш_и удружени у мале наоружане једи
нице, чете ~ријумчара КОЈе отварају ватру на порезнике, от пуштени ВОЈНИци или дезертери који заједно скитају) теже да се растуре; без сумње успешније прогољене, принуЬене да се смаље не би ли прошле незапажене - често немајући више од шачице људи - оне се задово.п::авају скривенијим подухватима, користе маље снаге и избегавају могућност покоља: »Физичка ликвидација ~ли институционално растураље великих дружи на ... остављаЈу после 1_755. го~ине слободан простор за пре
l
ступништво против СВОЈИне, које од тада постаје ствар поједин ца или дело сасвим малих група лупежа или крадљиваца, чији Видети, пре свега, распр~ву Мијара Де Вуглана против Бекарије: Muyart de Vouglans, Refutat/011 du Tralte des del!ts et des pei11es, 1766~ 6 Р. Chaunu, Amzales de Norma11die, 1962, стр. 236, као и 1966, стр . 107- 108. 5
73
n
L L L L L L L
број не прелази четири особе« 7 • НајопiiПије узев, у оквиру не законитих радњи долази до помераља од телесних напада ка
Француској, а највише у Паризу - спречава развој организо ваног и отвореног криминала и скреће га ка љеговим маље
саном за професионалце. Све се, дакле, одвија као да је дошло
ба додати прилично раширено уверење да су злочини у непре кидном и опасном порасту. Док данашљи историчари конста
маље-више непосредној пљачки добара; од »масовног кримина-" ла« ка »криминалу маргиналних слојева«, делимично резерви до
постепене осеке
-
>шопуштаља затегнутости
односима ... , боље контроле насилничких порива« 8 -
у људским
и као да
су противзаконите радље саме ослабиле свој притисак на те лесно и окренуле се другим циљевима. Дошло је до ублажава ља злочина пре ублажаваља закона. А тај се преображај не може одвојити од неколико процеса који га подржавају; у првом реду, како примећује П. Шони, од промене у дејству економских притисака, од опiiПег подизаља животног станд
арда, од снажног демографског раста, од умножаваља богат става и имовине и од »потребе за безбедношћу, која отуда проистиче« 9 • Током
18. века опажа се, измећу осталог, извесно пооштраваље у правосућу, чији текстови, у многим питаљима, постају строжн: у Енглеској од 223 злочина који повлаче смрт
ну казну, колико их је било дефинисано почетком 19. века, 156 је било утврЬено током последљих стотину година 10 ; у Фран цуској су закони о скитљи од 17. столећа па надаље обнављани и ПООIIПравани у више наврата; доследнија и брижљивија при мена закона настоји да поведе рачуна о ситном преступни
IIПву, које јој је раније лакше измицало; »правда у 18. веку постаје спорија, тежа, стража према краЬи, чија је релативна
учесталост порасла и према којој она отад заузима граЬански став класне правде«н; раст полицијског апарата - нарочито у
L L
L L
7 Е. Le Roy-Ladurie, у: Contrepoint, 1973. 8 N. W. Mogensen, Aspects de la societe augeronne aux XVII• et XVIII• siecles, 1971. Теза у рукопису, стр. 326. Аутор показује да је у покрајини Ож уочи Револуције број насилничких злочина четири пута мањи него крајем владавине Луја XIV. Уопштено узев, студије о крнминалитету у Нормандији под руков одством Пјера Шонија такоЬе показују раст кривичних дела против имовине на рачун насиља. Упор. чланке Б. Бутлеа (В. Boutelet), Ж. К. Жегоа (Ј. С\. Gegot) и В. Бушрона (V. Boucheron) у Annales de Normandie из 1962, 1966. и 1971.
године. За Париз видети: Р. Petrovitch, Crime et criminalite еп France aux XVII• et XVIII• siec/es, 1971. Иста појава, по свему судећи, среће се и Енглеској. Упор. Ch. HiЬbert, The Roots of evil, 1966, стр. 72. као и Ј. ToЬias, Crime and industrial society, 1967, стр. 37 и даље. 9 Р. Chaunu, Annales de Normandie, 1971, стр. 56. 10 Thomas Fowe\1 Buxton, Parliamentary DeЬate, 1819, XXXIX. 11 Е. Le Roy-Ladurie, Contrepoint, 1973. Студија Арлете Фарж о краЬи хра не у 18. веку у Паризу потврЬује такву тенденцију: измеЬу 1750. и 1755. године, 5% пресуда због овог кривичног дела доноси робију, а измеЬу 1775. и 1790. године њихов број расте на 15%: »строгост судова временом се повећава ... угрожене су вредности корисне за друштво, које жели да у погледу имовине
L
буде уреЬено и да се она у њему поштује « (А. Farge, Le Vo/ d'aliments а Paris au
XVIII• siecle, 1974,
74
стр.
130-142).
упадљивим облицима. Свим тим мерама предострожности тре
тују осипање великих злочиначких дружина, у очима Ле Трона оне се, као јата скакаваца, обрушавају на француска села: »То су прождрљиви кукци, који свакодневно пустоше храну ратара. То су, да се не изражавамо сликовито, непријатељске трупе раширене по читавој територији које ту живе на туЬ рачун, као у освојеној земљи, и које узимају праве намете у виду милос тиље«; најсиромашније сељаке оне коiiПају више. него порез најмање трећину тамо где је намет највећи 12 • Већина посматра ча подржава тезу да је преступништво у порасту; то тврде, свакако, они који су присталице веће строгости; то тврде и они који мисле да би правосуЬе које би било умереније у свом
насиљу било делотворније, и маље склоно да устукне пред последицама које је само изазвало 13 ; то тврде магистрати, који су наводно затрпани превеликим бројем поступака: »беда на рода и изопачаваље обичаја довели су до пораста броја злочи на и кривица« 14 ; то показује, у сваком случају, стварна судска пракса. »Последље године Старог режима већ најављују рево луционарно и империјалистичко доба. СуЬеља измеЬу 1782. и
1789.
изненадиће порастом опасностИ. Долази до веће строгос
ти према сиромашнима, сложног одбијаља да се сведочи, уза
јамног пораста неповереља, мржље и страха« 15 • У ствари, заокрет од телесног ка имовинском криминалу представља део сложеног механизма који укључује развитак
производље, повећаље богатстава, боље правно и морално вредноваље имовинских односа, строже методе надзора, поја чану контролу становништва, савршеније технике откриваља, хватаља, истраге: преусмераваље противзаконитих радљи пове
зано је са ширељем и усавршаваљем казнене праксе. Да ли је то општа промена у ставу, »промена у равни духа и подсвести« 16 ? Можда; али сигурније и непосредније, то је
напор да се подесе механизми власти који уоквирују живот појединаца; то је прилагоЬавање и усавршавање апаратуре кој а преузима
стараље
и
надзор
над њиховим
свакодневним пона
шаљем, идентитетом, делатношћу, над љиховим наизглед без-
G. Le Trosne, Memoires sur les vagabonds, 1764, стр. 4. на пример С. Dupaty, Memoire justificatif pour trois hommes corzdamm!s а /а roue, 1786, стр. 247. 14 Један од судија скупштинског одбора обраћајуhи се краљу, 2. августа 1768, наведено у: Arlette Farge, стр. 66. 15 Р. Chaunu, Annales de Normandie, 1966, стр. 108. 16 Израз ј е преузет из: N. W. Mogensen, loc. cit.. 12
13 Упор.
75
начајним поступцима; то је нова политика према том мноштву тела и снага које чини становништво. Назире се нешто ново: а то сигурно није толико поштовање људскости осуЬеника јер, јавна мучења су још честа, чак и за лакше злочине - већ тежња Да се створи лукавије и тананије правосуЬе, казнени
систем који ће подразумевати чВршћу контролу друштвенога тела. Тиме добијамо следећи процес: подиже се праг преласка на злочине насиља, имовински преступи све се мање толеришу, контроле постају чешће, а казнене интервенције све раније и
све бројније. Ако се овај процес сучели са критикама реформатора, мо же се уочити значајна стратешка коинциденција. Они, наиме, нападају у традиционалном правосуЬу, пре но што су утврдили начела новог казненог система, неумереност казни; та је неу мереност, меЬутим, пре условљена нерегулисаношћу, него зло употребом казнене власти. Године 1790, 24. марта, Туре на У с тавотворној скупштини отвара расправу о новој организацији судске власти. Власти која је, по његовом мишљењу, у Фран
цуској >>Изопачена« на три начина. Приватизацијом: судијска места се продају; она се преносе наслеЬем; она имају тржишну вредност и, самим тим, изрицање правде је скупо. Затим, меша њем две врсте власти: оне која дели правду и изриче пресуде примењујући закон, и оне која доноси саме законе. На крају, постојањем низа привилегија које правосудну делатност чине несигурном: има судова, поступака, парничара, чак и преступа под јавно право 17 •
који су >юовлашћени«, и који не потпадају То је само једна од безбројних критика старих најмање пола века; све оне у том изопачавању осуЬују начело нерегулиса ности правосуЬа. Казнено правосуЬе је нерегулисано, у првом реду, због мноштва надлежиих инстанци, које никада не обра зују јединствену и повезану пирамиду 18 • Чак и ако оставимо по страни верску јурисдикцију, треба узети у обзир неповезанос ти, преклапања и сукобе меЬу различитим судским властима: властелинским, које су још значајне за сузбијање ситних прес
тупа; краљевским, које су и саме многобројне и неусклаЬене (краљевски судови су често у сукобу са окружним судовима, а нарочито са првостепеним, недавно створеним као меЬуинстан
це); затим оних које, право или фактички, обезбеЬују админис тративне инстанце (као што су интенданти) или полицијске инстанце (полицијске старешине и наредници); томе би још требало додати право краља или његових представника да од17 Archives par·lemenraires, т. XII, стр. 344. 18 Погледати о овом е , измеЬу осталог, у:
dans /'administration de trat, 1789.
76
/а
justice, 1764,
или у: А.
S. Linguet, Necessite d'une refonne Boucher d' Argis, Calzier d'un magis-
лучују о затварању или изгону, ван сваког редовног поступка. Ове много?Р?ЈНе инстанце, самим својим претераним бројем, поништаваЈу Једна другу и нису кадре да покрију читаво друш
твено тело. Њихово препл_итање чини казнено правосуЬе пара
доксално мањкавим. Оно Је мањкаво због разлика у обичајима и поступцима, упркос општој Уредби из
1670;
мањкаво због
унутрашњих сукоба око надлежности; мањкаво због поједи начних интерес.а
-
политичких или економских
-
које свака
инстанца настОЈИ да ?рани; мањкаво, најзад, због интервенција краљевске власти, КОЈа помиловањима, изменама, сазивањем са вета или непосредним притисцима на магистрате може да спречи редовни и строги ток правде.
У критици реформатора више је реч о лошој расподели
власти, него о слабости или окрутности. Власти је превише на нижим судским инстанцама, које могу
-
а незнање и сиро
маштво осуЬеника томе доприносе - да занемаре жалбе и на реде извршење самовољних пресу~а без контроле; власти је превише на страни тужилашт~а КОЈем су дата готово неогра ничена средства гоње~а, док Је оптуженик пред њим разору
жан, што наво~ судије да некада буду сувише строги, а нека да, к;ао р~акциЈа на то, сувише благи; власти је превише за судиЈе, КОЈИ се могУ: задовољити ништавним доказима ако су они >шегални«, и КОЈИ располажу прилично великом слободом
при избору казне; власти је превише за >>краљеве људе«, не
само у односу на оптужене, него и у односу на друге магис трате; напослетку, превише власти врши и краљ, пошi:о може да заустави ток правде, да измени њене одлуке, да одузме ма гистратима .њихова права, да их опозове или прогна, да их
замени су~Јама са краљевским овлашћењем. Парализа право
суЬа мање Је везана за слабљење, а више за лошу расподелу власти, за њену концентрацију у извесном броју тачака, те за
сукобе и неповезаности који отуда проистичу.
l
Ово лоше функционисање власти упућује на једну главну
неумеренос:: на оно што би се ~огло назвати >>надвлашћу« монарха, КОЈа _право к~жњав~ња ИЗЈедначава са личном влашћу
суве~ена. То Је теоријско ИЗЈедначавање, које од краља ствара
fons ;ustltщe; меЬутим, практичне последице тога могу се откри
ти чак и у ономе што изгледа као да се супротставља краљу и
ограничава. његов апсолутизам. Пошто краљ, из финансијских
разлога, ;:щЈе себи право да продаје судске положаје који му >юрипада~у«, он има пред собом магистрате, власнике својих звања, КОЈИ су не само непослушни, него и незналице, повод
љиви за својим интересима, спремни на нагодбу. Пошто непре кидно оџара нове положаје, он умножава сукобе овлашћења
и надлежности. Пошто има превише власти над својим »људи Ма« и поверава им готово неограничену моћ, он појачава суко-
77
l
L
L
L L L
L (_ 1l . -
L L L L L
бе у судству. Пошто је ставио судство у конкурентски положај у односу на мноштво хитних поступака (а они су у јурисдик цији полицијских старешина или наредника) или у односу на административне мере, он кочи редовно правосуЬе, чини га некад попустљивим и несигурним, а некад брзоплетим и стро гим19.
Не критикују се толико, или не само, привилегије право суЬа, његова самовоља, његова застарела ароганција, његова неконтролисана права, него пре свега мешавина његових сла
бости и његових неумерености, његових претеривања и њего вих мањкавости, а надасве само начело те мешавине
-
над
власт монарха. Стварни циљ реформе, и то почев од њених најопштијих формулација, није толико да утемељи неко ново казнено право полазећи од правичнијих начела, него да заснује нову »економију« казнене власти, да обезбеди њену бољу расе поделу, како не би била ни сувише концентрисана у неколико привилегованих тачака, ни сувише подељена меЬу узајамно су протстављеним инстанцама; да је распореди у хомогене круго ве тако
да
она
може да се врши
свуда,
непрекидно,
па
и
у
најситнијим ћелијама друштвенога тела 20 • Реформу кривичног права треба схватити као стратегију обнове казнене власти, а у складу са модалитетима који ће је учинити уједначенијом, делотворнијом, сталнијом и разућенијом по дејству; који ће, укратко, повећати њене учинке смањујући њену економску це ну (што значи, одвајајући је од система својине, куповине и продаје, од могућности да се купују како положаји, тако и саме одлуке) и њену политичку цену (одвајајући је од самово ље монархове власти). Нова правна теорија казненог система скрива, у ствари, нову »политичку економију« казнене власти. Према томе, разумљиво је зашто ова »реформа« није имала јединствену полазну тачку. У зачетку реформе нису стајали најпросвећенији окривљени, нити филозофи који су били не
пријатељи деспотизма и поклоници човечности, па чак ни дру
штвене групе супротстављене посланицима. Или, тачније, у њеном за'fетку нису били само они; у истом глобалном пројек-
19
О овој критици »превелике власти« и њене рЬаве расподеле у судском
апараrу, видети посебно: С. Dupaty, Lettres sur la procedure criminelle, 1788; Р. L. de Lacretelle, Disseтtation sur le ministere puЬ/ic, у: Discours sur le prejuge des peines infamantes, 1784; G. Target, L'Esprit des cahiers prisentes та Etats generaux, 1789.
20 Видети Н. Бергаса, који о судској власти каже: »Не вршеhи никакву активност против политичког режима државе нити икакав утицај на вољу
људи који учествују у стварању или одржавању тог режима, она треба да
располаже
-
у циљу заштите свих појединаца и свих права
-
таквом снагом
да буде свемоhна у одбрани и у пружању помоhи, а да се потпуно гаси чим се њена намена промени и покуша њено искоришhавање ради тлачења« а la Constituante sur le pouvoir judiciaire, 1789, стр. 11-12).
Bergasse, Rapport
78
(N.
ту нове поделе казнене власти и нове расподеле њених учина
ка, укршта се мноштво различитих интереса. Реформа није би ла припремана ван правосудног апарата, нити је била уперена против свих његових представника; она је била припремљена,
и то главним својим делом, изнутра; припремио ју је веома велики број магистрата, полазећи од циљева који су им били . заједнички и од сукоба овлашћења, који су их супротстављали једне другима. Свакако, реформатори нису чинили већину ме ћу магистратима, али су без сумње људи од закона скицирали
главна начела реформе: судску власт која неће бити оптереће
на непосредним утицајем суверенове врховне власти; која ће
бити ослобоћена претензије да врши законодавне функције; која ће бити одвојена од својинских односа; и која ће, будући да нема других функција осим да суди, ту власт вршити у
пуној мери. Једном речи, треба постићи да судска власт више
не зависи од многобројних, неповезаних, понекад противречних привилегија врховне власти, него од правилне расподеле деј ства јавне власти. Ово опште начело дефинише стратегију која је представљала заједнички оквир за најразнородније битке. За
оне које су водили филозофи као Волтер и публицисти као
Брисо или Мара, али и за оне које су водили магис.трати из
сасвими различитих интереса: Ле Трон, саветник првостепеног
суда у Орлеану и Лакретел, државни тужилац у парламенту; Тарже, који се са парламентима супротставља Мопуовој ре форми; али и Ж. Н. Моро, који подржава краљевску власт
против чланова парламента; Серван и Дипати, магистрати и
један и други, али у сукобу са својим колегама, и тако даље. Током читавог 18. века, унутар судског апарата и ван ње га, у свакодневној казненој пракси као и у критици институ
ција, видимо како се образује једна нова стратегија вршења
казнене власти. А »реформа« у ужем смислу речи, таква каква
је формулисана у теоријама права или скицирана у предлози ма, представља репризу те стратегије у равнИ политике или
филозофије, и то са овим првенственим циљевима: да кажња вање и сузбијање противзаконитих радњи постану регуларна
делатност, коекстензивна у односу на друштво; да се кажњава
не мање, већ боље; да се кажњава, можда, са ублаженом стро гошћу, али свеобухватније и неминовније; да се казнена власт усади дубље у друштвено тело.
*
* * Према томе, до реформе није довела нова врста осећајнос
ти, већ друкчија политика према незаконитим радњама.
79
У опште но говорећи, може се рећи да је под Старим режи
мом сваки друштвени слој имао своје подручје толерисаног ,
илегализма: непримењивање прописа и непоштовање безброј
них указа или уредби били су услов за политичко и економско
функционисање друштва. Карактеристика која није искључиво
својствена Старом режиму? Наравно да није. Али у то време је илегализам био тако дубоко укорењен, тако потребан у живо
ту сваког друштвеног слоја да је, у неку руку, сваки о~ тих разних његових видова имао сопствену логику и устроЈство.
Могао је попримити потпуно статутарни облик -
што је онда
од њега стварало пре некакав регуларни изузетак него прави
илегализам: такве су биле привилегије одобрене појединцима
и заједницама. Могао је узети облик масовне и сваковрсне не
послушности, што је значило да се током деценија, некада и векова, уредбе могу објављивати и стално обнављати а да се никада не примењују, Могло је доћи до постепеног застарева
ња прописа, да би се понекад неки од њих изненада реактиви
рали. Могло се радити о прећутној сагласности власти, о ње ном немару, или просто њеној ефективној немогућности да
наметне закон и казни прекршиоце. Најсиромашнији слојеви становништва нису, по правилу, имали привилегије, али је за њих мимо онога што су им наметали закони и обичаји посто јало подручје толерисаног илегализма извојевана силом или
устрајношћу, које им је било тако неопходан услов опстанка
да су често били спремни на побуну не би ли га одбранили;
повремени покушаји да се то подручје смањи, позивањем на старе прописе или усавршавањем репресије, изазивали су увек
немире у нижим слојевима, као што су настојања да се укину
извесне привилегије узнемиравале племство, свештенство и
граћанство. . . Тај тако потребни илегализам, КОЈИ Је за сваки друштвени
слој имао посебна обележја, носио је у себи многе парадоксе. У својим најнижим видовима он је прелазио у криминал, од којег му је било тешко да се разликује ако не морално, а оно
правно: од непоштовања фискалних до кршења царинских про
писа, преко кријумчарења, пљачке, оружане борбе против фи ванса а затима и самих војника, па, најзад, до побуне
- пос
тојао је континуитет и ту је било тешко повући границе; или пак скитња (строго кажњива· по уредбама које готово никада нису примењиване) са свим оним што је подразумевала - оти
мачинама, тежим облицима краћа, понекад и убиствима
--_
слу
жила је као прибежиште незапосленима, . радницима КОЈИ су
непрописно напустили послодавце, слугама који су имали неки
разлог да побегну од својих господара, злостављаним шегрти
ма, одбеглим војницима, као и свима онима који су хтели да
избегну принудну регрутацију. Тако се криминал утапао у ши-
80
ри илегализам, за који су нижи слојеви народа били везани као за услов опстанка; и обрнуто, тај је илегализам био стални фактор раста криминала. Отуда двоструко држање становниш тва: с једне стране, злочинац је - поготово кад се радило о неком кријумчару или пак сељаку кога гони газда гуликожа - наилазио на спонтано одобравање; у његовом насиљу народ је видео продужетак својих ранијих борби. Али, са друге стра не, онај ко би под окриљем илегализма прихваћеног у народу починио злочине на рачун становништва, као на пример прос
јак-скитница који краде и убија, постајао би лако предмет на рочите мржње: он је тај илегализам, који је био саставни део услова опстанка најсиромашнијих, окренуо против њих. Тако
су се око злочина испреплели хвалоспеви и осуде; народ је том слоју становништва у покрету и без сталног боравишта час помагао а час га се бојао, знајући да му је он веома близак, али и осећајући да се ту може родити злочин. Народни илега лизам носио је у себи језгро криминала које је представљало његов екстремни облик и, уједно, унутрашњу опасност. Измећу овог илегализма нижих слојева и илегализама других друштвених сталежа није било ни потпуне конверген ције ни битне супротстављености. Опште узев, различите про тивзаконите радње својствене свакој групи понаособ одржава ле су мећу собом односе који су били супарнички, такмичар ски, сукобљени различитим интересима, али у исто време и односи узајамног потпомагања, саучесништва: земљопоседни ци нису нужно осућивали одбијање сељака да плаћају извесне обавезе држави или цркви; нови предузимачи често су охрабри вали занатлије да не поштују фабричке прописе; кријумчарење је уживало веома широку подршку, што доказује случај Ман дрена, кога је прихватала читаво становништво: био је приман у замковима и имао заштиту посланика. Најзад, у 17. веку су многа одбијања да се удовољи различитим фискалним обавеза ма обједињена у велике побуне мећусобно врло удаљених сло јева становништва, Укратко, узајамни односи разних илегали зама били су саставни део политичког и економског живота друштва. Боље речено, известан број промена (застаревањ е, на пример, Колберових прописа, непоштовање царинских барије ра у краљевству, распадање еснафске праксе) одвијао се уну тар процепа којег је свакодневно ширио народни илегализам, а те су промене биле потребне граћанству; на љим а је оно засновала део свог економског развитка. Толерисање противза конитих радњи прерастало је у њихово охрабриваље и подсти цаље.
Мећутим, у другој половини 18. столећа овај процес пока зује тежњу ка преокрету. Прво, са општим повећаљем богат ства, али и са великим демографским растом, главна мета на-
l
l
1
81
l
Ј 1
L
L L
L L L L
L
родног илегализма више нису у првом реду права, него добра: пљачка и краћа теже да замене кријумчареље и оружану борбу против финанса. У складу с тим, главна жртва често постају сељаци, земљишни закупци, занатлије. Ле Трон је без сумње само преувеличао постојећу тенденцију када је описивао како сељаци више трпе од пљачки бескућника, него што су некада трпели испуњавајући захтеве властеле: лопови се на љих данас обрушавају као ројеви инсеката штеточина, прождирући же тве, уништавајући амбаре 21 . Може се рећи да се у 18. веку постепено продубљује криза народног илегализма; ни покрети с почетка Револуције (око одбијаља обавеза које про истичу из . властелинских права) ни они каснији - када ће се удружити борба против власничких права, политички и верски протест, одбијаље регрутације - нису му вратили ранији привлачни облик. Осим тога, док је велики део граћанства прихватио, без превише опираља, незаконитости када је реч о правима, тешко их је подносио када се радило о ономе што је сматрао својим имовинским правом. У том погледу ништа није карактеристич није од кршеља прописа од стране сељаштва крајем 18. века, а нарочито после Револуције2 2 . Прелазак на интензивну пољо привреду врши све већи притисак на права коришћеља, на оно
што није било озакољено али се допуштало, на ситне, прихва ћене илегализме. Поред тога, земљишна својина пошто је ослобоћена феудалних намета који су је притискали - поста ла је апсолутна својина: сва допуштеља што их је сељаштво било извојевало или сачувало (напуштаље ранијих обавеза и укорељиваље неозакољене праксе : право бесплатне испаше, скупљаља дрва, и тако даље) сада нови власници прогоне, да јући им статус прекршаја (и тако изазивају у становништву низ ланчаних реакција, све незаконитијих или, може се рећи, све теже кажљивих: рушеље ограда, краћу или покољ стоке, по
жаре, насиља, убиства 23 ) . Због новог статуса својине, онај иле гализам који је био везан за одреЬена права и који је најсиро машнијима често омогућавао да преживе, тежи сада да постане имовински илегализам. Према томе, требаће га кажљавати. А незаконитости које граЬанство тешко подноси у облас ти земљишне својине, недопустиве су на подручју трговинског и индустриј ског власништва: развој лука, појава великих скла дишта где се нагомилава роба, организација радионица огром них димензија (са знатном количином сировина, алата и гото вих производа који припадају предузетнику и које је тешко
21 22
L
Le Trosne, Memoire sur les vagabonds, 1764, стр. 4. У . М. Berce, Cгoquants et nu-pieds, 1974, стр. 161. 23 Упор. О . Festy, Les Delits ruгaux et /eur repression sous /а Consulat, 1956; М . Agulhon, La vie sociale еп Proveпce (1970).
82
Revolution et /е
надзирати) такоће захтевају строго сузбијаље илегализама. На tЈИН на који богатство тежи да буде улагано у робу и машине, nрема сасвим новој мерној скали, претпоставља систематску и
оружану борбу против незако~итих радљи. Та је _пој~ва, нарав но, веома изражена тамо где Је економски развОЈ наЈинтензи~
нији. Кохун се био подухватио да само за Лондон пружи броЈ чане доказе о томе колико је хитно сузбити небројене против законите радље: према проценама предузетника и осигуравај у ћиХ друштава, краћа производа увезених из Америке и смеш
тених на обалама Темзе пељала се просечно на 250.000 фунти годишље; само у лондонској луци украло би се робе у укупној вредности од око 500.000 фунти сваке године (и то не рачуна јући арсенале); томе је требало додати још 700.000 фунти за сам град. У тој сталној пљачки присутне су, према Кохуну, три појаве које би ваљало размотрити: саучесништво, а често и активно учешће службеника, надзорника, пословоћа и радни ка: »сваки пут када се велики број радника окупи на једноме месту, ту ће се неминовно наћи много рЬавих појединаца« ; друго, постојаље организоване мреже недопуштене трговине, која започиље по радионицама или на доковима, настављ а се
преко утајивача - оних на велико, специјализованих за одре Ьене врсте робе, и утајивача на мало, чији излози нуде с ам о »бедну хрпу гвожћурије, дрољака, прља«, док стражљи део радље' крије »поморску опрему највеће вредности, бакарне за вртље и ексере, одливке и скупе метале, производе Западне Индије, сваковрсни намештај и одећу купљену од радника« и још даље преко препродаваца и колпортера , који украдене производе разносе далеко по унутрашљости 2 4; напослетку, из
рада лажног новца (изгледа да је постојало 40 до 50 фабрика лажног новца које су радиле непрекидно, а биле су расуте по читавој Енглеској). Олакшицу том подухвату огромних разме ра, пљачкашком и уједно конкурентском, представља чиљен и ца да се велики број ствари толерише: једне важе као нека врста стечених права (на пример, право да се око бродова са купљају комади гвожћа и окрајци ужади, или да се препродај у отпаци шећера); друге спадају у категорију онога што је мо рално прихватљиво: аналогија коју ова пљачка, у очима почи нитеља, има са кријумчарељем, »чини им ту врсту преступа блиском, тако да уопште не осећају љихову тежину и разме ре«25.
Потребно је, значи, да се све те недопуштене радље ставе под надзор и друкчије квалификују. Прекршаје ваља јас н о де-
т.
1.
24 Р. Colquhoun, Traite На странама 153-182 и Љid., стр. 297-298.
25
sur /а police de Loпdres, превод на француски 1807, 292- 339 Кохун вео ма исцрпно описује ову мрежу.
83
финисати и поуздано кажљавати; у тој маси неправилности
ременог резултата сасвим случајног сусрета, онда је то зато rото се измеЬу те над-власти и инфра-власти образовао густ cllЛeT узајамних односа. Стварајући владару вишак необуздане,
које су се толерисале и санкционисале само повремено.' и тада
са несразмерном силином, треба тачно одредити шта Је недо
пустив прекршај и кажњавати га т~ко да казна буде неизбеж
безграничне, личне, несреЬене и неповезане власти , овај облик
на. Са новим облицима акумулациЈе капитала и производних
монархијског суверенитета остављао је поданицима слободан простор за сталне незаконитости; оне су биле као некакав ко релатив тога типа власти. Устајање против разних прерогати ва суверена значило је истовремени напад на функционисаље
односа, са новим правним статусом својине, све делатности нај нижих сталежа које су спадале - било у своме мирном, сва кодневном и толерисаном виду, било у оном насилничком - у илегализам у области права, принудно су преусмеl?ене на имо
илегализама. Та два циља била су повезана. Већ према окол
вински илегализам. У том преласку од друштва КОЈ~ посеже ~а правно-политичким овлашћељима на друштво коЈе присваЈа средства и производе рада, краЬа тежи да постане први од
ностима или појединим тактикама, реформатори би наизменич
великих изговора којима се користи законски поредак. Ил~,
другим речима: са развојем капиталистичког друштва дошло Је
до преструктурисаља рас~од~ле незаконитих радљи. Илег~ зам у области добара одвоЈеН Је од илегализма у ~бласти права. Иза те поделе крије се класна супротстављено_ст Јер ће, с Једи~ стране, илегализам најдоступниЈ~ нижим слоЈевима бити ОНаЈ
·
имовински: насилни пренос СВОЈИНе. С друге стране, граЬан ство ће себи наменити илегализам везан за права: могућност да заобилази властите прописе и законе, те могућност да оси гура огромни сектор привредног промета, и _то д~л~тн~стима
које се одвијају на ивици закона ~ на подручју КОЈе Је само то
граЬанство предвидело намерним прећуткиваљи~а, или ослобо
дило фактичким толерисаљем ствари . Та ве~ика преl?асподела незаконитости испољиће се чак и кроз специЈализацИЈУ судова:
за имовинске незаконите радље -
за краЬу -
надлежни ~у
редовни судови и следе казне; за правне илегализме
-
утаЈе,
избегаваље пореских обавеза, непрописне послове _У трговини - постоје посебни судови и могућност трансакциЈа, поравна
пл~дно поље илегализма у области права. Истовремено са овим
Јавља се потреба да се напусти ранИЈа организацир казнене
власти чије су карактеристике биле: неср~Ьено и маљкаво мно
штво инстанци; расподела и концентрациЈа моћи са фактичком
инертношћу и неизбежним толерисаљем незаконитости као последицама; најзад, казне упечатљиве као призор а недослед
не и несигурне у својој примени. Јавља се потреба д~ се де финишу таква стратегија и технике кажљавања у _КОЈИМа ће
структура континуитета и ст~ности сменити преЬашње ус тројство разметљивости и краЈности. Све у свему, казнена ре форма је роЬена из споја борбе _против над- власти суверена и борбе против инфра-власти извОЈеваних и толерисаних незако
нитости. А уколико је та реформа била нешто више од прив-
84
l
Ле Трон захтева да се смање прерогативи државног тужилаш
ља блажих глоба, и тако редом. ГраЬанство је себи наменила
раздвајаљем незаконитих радљи јавља се потреба за сталном контролом над, превасходно, илегали~мом у облас~и добара.
ио давали предност првоме, односно другоме. Ле Трон, тај фи зиократа* и саветник првостепеног суда у Орлеану, може овде да послужи за пример. Године 1764. он објављује расправу о скитњи: љу сматра извориштем лопова и убица }>КОји живе унутар друштва а нису љегови чланови«, који воде }Шрави рат против свих граЬана« и који су меЬу нама }}у оном стаљу за које се претпоставља да је постојало пре засниваља граЬанског друштва«. Против љих Ле Трон захтева најстроже казне (веома је карактеристично Његово чуЬеље што се према љима испо љава већа благост него према кријумчарима); он хоће да поли ција добије појачаље, да скитнице гони жандармерија уз помоћ становништва које трпи од љихових краЬа; тражи да ти неко рисни и опасни људи }}буду својина државе и да Јој припадају као робови господарима«; а уколико се организују заЈе_дничке хајке по шумама како би се они потерали, свако ко Једнога зароби треба да добије награду: »За вучју главу даје се накнада од десет ливри. А скитница је неупоредиво опаснији за друш тво«2б. Године 1777, у Оiледима о кривичном йравосућу, исти
,
тва, да се тужени сматрају невинима све до евентуалне осуде, да судија буде праведан арбитар измеЬу њих и друштва, да закони буду }}ЧВрсти, непроменљиви, веома прецизни« - тако да поданици знају >}чему се излажу« а магистрати да буду само »орган закона« 27 • Код Ле Трона, као и код толиких других у исто доба, борба за ограничавање казнене власти непосредно
се надовезује на захтев да с~ народни илегализам подвргн е строжој и сталнијој контроли. Сада је разумљиво због :ега је у казненој реформи тако значајну улогу имала критика Јавних
-. 1
мучеља: у том призору су се, наиме, на очигледан начин сре
тале неограничена моћ суверена и увек будни народни илега лизам. Режим кажљаваља којим треба ограничити и једно и
* Економиста припадник Кенеове (Quesnay) школе, по којој је пољопри· вреда једини извор богатства (прим. прев.). 26 27
G. Le Trosne, Memoire sur les vagaЬonds, 1764, стр. 8, 50, 54, 61-62. G. Le Trosne, Vues sur la justice criminelle, 1777, стр. 31, 37, 103-106.
l 85
1
L
L
L
друго добија као своје начела правило да казне морају бити
ки његов елемент понаособ. Стога се поставља питање »мере«,
као и економисања казненом влашћу. Кршење закона заиста супротставља појединца читавом
Ако је тачно да је реформа, као теорија кажњавања и као стратегија казнене власти, настала у својим основним цртама тамо где су се подударила два наведена циља, за њену будућу стабилност пак ваља захвалити чињеници да је други циљ за дуго имао првенство. Наиме, баш зато што је притисак на на
родне илегализме постао главни задатак у време Револуције, Царства па и током чиrавога 19. века, реформа је и могла да од свог првобитног стања, када је била само предлог законских мера, преЬе у фазу институционализације и практичне приме не на свим нивоима. Другим речима, ако се ново кривично законодавство наизглед одликује ублажавањем казни, јаснијом кодификацијом, знатним смањењем самовоље, већим консензу сом у погледу казнене власти (у недостатку њене реалније расподеле), у основи свега тога стоје преокрет у традиционал тојању да се одржи њихово ново устројство. Казнени систем треба разумети као механизам за друкчије организовање неза конитостИ, а не за њихово потпуно, коренито сузбијање.
* * Треба изменити циљеве казнене политике, као и њен оп сег дејства. Дефинисати нове тактике како би се досегла мета
која је сада тања, али и шире распрострањена у телу друштва. Изнаћи нове технике, прилагодити им кажњавања и подесити њихове учинке и последице. Поставити нова начела регулиса ња, усавршавања, универзализације кажњавања. Хомогенизова ти га. Смањити његову економску и политичку цену повећа
њем његове ефикасности и ширењем поља дејства . Укратко, створити нову организацију и нову технологију казнене влас ти: то су, свакако, основни разлози увоЬења казнене реформе у
веку. У равни начела, ова нова стратегија лако се формулише кроз општу теорију уговора. Сматра се да је граЬанин једном заувек, са законима друштва, прихватио и онај закон по којем може бити кажњен. Према томе, злочинац се јавља као биће
18.
које је са правне тачке гледишта парадоксално. Он је прек ршио уговор, он је дакле непријатељ читавога друштва, али и учествује у кажњавању које оно над њиме спроводи. И најма њи злочин представља напад на читава друштво; а чиrаво дру
штво
86
-
укључујући и злочинца
телу друштва; против њега, да би га казнило, целокупно друш тво има право да устане. То је неједнака борба: с једне стране стоје све снаге, сва моћ, сва права. А и треба да буде тако,
пошто је у питању одбрана свакога члана. На тај начин се
ствара страховито право кажњавања, јер прекршилац постаје
заједнички непријатељ. И чак је гори од непријатеља, будући
·
да ударце друштву наноси изнутра - он је издајник. »Чудо виште«. Зар онда није нужна да над њим друштво има ап солутно право? Зар није нужна да тражи његово безусловно уништење? И ако је тачно да начела кажњавања треба да буде садржано у уговору, није ли потпуно логично да сви граоани прихвате најтежу казну за оне појединце меЬу њима који их
нападају у целини? »Сваки злочинац, кршећи друштвено пра во, постаје самим својим злоделима побуњеник и издајник отаџбине: према томе, очување државе неспојиво је са његовим опстанком; једно од њих треба да буде уништена, а када се кривац лишава живота њега не погубљују толико као граоани
на, већ пре свега као непријатеља« 28 • Право кажњавања прес
*
L
бухватна, коекстензивна у односу на друштвено тело и на сва
ограничавању.
ном распореду незаконитих радњи и ригорозан притисак у нас
L L L
казни. Значи, кривично кажњавање је функција која је свео
човечне. »Човек« који се про писаном казном жели пошто вати јесте, заправо, правна и мораЈЩа форма дата том двоструком
-
присутно је и у најмањој
тало је да буде освета владара да би постало одбрана друштва. МеЬутим, оно је сада састављено од тако јаких елемената, да постаје готово још страшније. Злочинац је ослобооен једне претње, по природи крајње претеране, али га излажу казни за
коју се не види шта би је могло ограничити. То је повратак страховите надвласти. Зато је потребно да се казнена моћ оме
ои начелом умерености.
»Ко не задрхти од ужаса када види у историји толико страшних и непотребних мука, а смишљала су их и хладно користила чудовишта која су себе називала мудрацима?«29 Или: »Закон ме позива на кажњавање највећег злоч:ина. Одзи вам се са свим гневом којим ме је тај злочин испунио. Али
шта? Свирепост закона ч:ак превазилази сам злочин ... Реци ми,
28 Ј. Ј. Rousseau, Contmt social, књига П, глава V. Ваља приметити да су ове Русоове идеје у Уставотворној скупштини користили посланици који су
хтели да задрже систем врло ригорозних казни. И, зачудо, начела Уiовора могла су послужити да се подржи стара равнотежа у свирепостим а измеЬу
злочина и казне . »Заштита коју дугујемо граЬаним а захтева да се казне одме равају према свирепости злочина и да се у име човечности не жртвује сама та човечност« (Mougins de Roquefort, »Discours а la Constituante<<, Archives parlemen-
taires , т. XXVI, стр. 637. Овде Мужен Де Рокфор наводи поменути одломак из Дp)!l±lillвeнoi уiовора) .
29
Beccaria, Des delits et des peines, издање из 1856, стр. 87.
87
Господе Боже, ти који си у наша срца усадио одбој ност према
болу, нашем и наших ближњих, зар су та бића, која си створио тако слабим и осетљивим, измислила тако варварска, тако ра финирана мучења?« 30 Начело ублажавања казни, чак и када је у питању кажњавање непријатеља друштва, исказује се најпре као говор срца. Боље речено, оно избија као крик из тела које се буни пред призором претеране суровости, стварне или за мишљене. Начело да кажњавање треба да остане »човечно« реформатори формулишу у првом лицу. Као да се непосредно
изражава осећајност онога ко говори; као да тело филозофа или теоретичара, постављајући се измећу џелатове острвљенос ти и кривца изложеног мучењу, изриче сопствени закон и ко
начно га намеће читавој организацији казнИ. Је ли то лиризам којим се испољава немоћ у налажењу рационалне основе за казнену рачуницу? Измећу уговорног начела којим се злочи нац одбацује из друштва и слике чудовишта којега је »избљу вала« природа- где наћи границу, ако не у људској природи; а она се не очитује у строгости закона нити у дивљаштву преступника, него у осећајности разумног човека који ствара законе и не чини злодела.
Ово прибегавање >Юсећајности«, мећутим, није одраз тео ријске немоћи. Оно у себи носи управо рачуницу као своје начело. Наиме, приликом кажњавања треба поштовати тело, уобразиљу, патњу, срце - али не злочинчеве , него оних људи који, потписавши уговор, имају право да против њега уједине своје снаге. Патње које треба да нестану ублажавањем казни су патње судија или гледалаца, са свим оним што могу да проузрокују, а то су окорелост, крволочност до које долази због навике, или, напротив, неоправдано милосрће, неоснована попустљивост: »Милост за ове меке и осетљиве душе, над ко јима та ужасна јавна мучења врше неку врсту тортуре« 3 1 • Оно што се мора прорачунати и са чим ваља бити обазрив јесу повратна дејства казне на инстанцу која кажњава и на власт коју она жели да врши. Ту је извор начела да увек треба примењивати само »ЧО вечне« казне, па и над злочинцем који је издајник и чудовиште. Ако закон сада треба да поступа »човечно« са »отпадником од природе« (док је некадашње правосуће нечовечно поступало са >ютпадником од закона«), то није због дубоке људскости коју би злочинац скривао у себи, него због потребе да се учинак и последице власти регулишу. Управо таква »економска« рацио налност треба да одмери казну и пропише њој одговарајуће . ЗО Р.
L. de Lacretelle, Discours sur
129. 31 !Ьid., стр .
88
131.
!е
prt!juge des peines infamantes, 1784, стр.
технике. Такво економисање, са својим ситним рачуницама, до било је поштовања достојан назив: »човечност«. »Када је у ЈIИТању казна, човечност је та која налаже, а политика та која саветује њен минимум« 32 • Да би се разумела та техно-политика кажњавања, претпос тавимо гранични случај, најгори могући злочин : страховито недело којим би f;;e изједна прекршили сви закони достојни иајвећег поштовања. Узмимо да би се оно догодило у тако изузетним околностима, окружено тако дубоком тајном , са таквом неумереношћу и као на крајњој граници могућег, да би морало да буде јединствено и, у сваком случају, последње те врсте: нико га никада не би могао поновити, н~ко се не би
l
n
могао на њега угледати, па чак ни згрозити што Је почињено.
Оно би нужно нестало без трага. Ова басна 33 о »злочину над злочинима« представља у новом казненом систему отприлике
оно што је у старом био првобитни грех: чисту форму у којој се зачиње смисао казни.
Да ли би требало казнити такав злочин? Како одмерити казну? Од какве би користи могло да буде његово кажњавање у структури казнене власти? Оно би било корисно уколико би могло да поправи »штету нанету друштву« 34 • Ако оставимо по страни њен чисто материјални аспект - који, и кад је непо прављив као у случају убиства, нема велике размере на нивоу читавог друштва - штета коју злочин наноси друштвеном телу састоји се у унетом нереду: у саблазни коју изазива, лошем примеру који нуди, подстреку да се злочин понови ако остане некажњен, могућности ширења коју собом носи. Да би била корисна, казна треба да циља на последице злочина, то јест на низ поремећаја реда које он може да покрене. »Сразмера изме Ьу казне и врсте преступа одрећује се тиме колики је утицај на друштвени поредак имало кршење уговора« 3 5 • А такав ути32 А. Dtlport, »Discours а la Constituante«, 22. децембар 1789, Arc/,ives paгle meпtaires, т . Х, стр. 744. У истом смислу могли би се навести различити конкур си које су крај ем 18. века расписивала научна друштва и академиј е : како nос тиtiи »да се благост казне и истраге сnоји и усагласи са извесношtiу брзог и узорног кажњавања, те да граЬанско друштво доЬе до највеtiе могуhе сигур ности у питању слободе и човечности« (Societe ecoпomique de Бете, 1777). М а ра (Marat) се одазвао својим Предлоiом кривичноi законодавсiйва (Р/ап de Legislatioп cгiminelle). Која су »средства да се ублажи строгост кривичних закона у Француској, а да се не нашкоди јавној безбедности« (Academie de C!Jalons-suг -Mame , 1780; награЬени су Брисе и Бернарди); »да ли наЈ веhа могуhа строгост закона тежи да смањи број и величину злочина код порочне нације~« (Academie de Maгseille, 1786; награЬен ј е Емар).
de
зз G. Target, Observatioпs sur le projet du Code репаl, у: Locre, La Legislation Ја Fгапсе, т. XXIX, стр. 7-8. Њену инверзију налазимо и код Канта . 34 С. Е. de Pastoret, Des lois peпales, 1790, П, стр. 21. 35 G. Filangieri, La Science de /а /egislation, превод из 1786, т, IV, стр . 214.
89
l
n п
цај злочина није нужна у директној сразмери са његовом сви репошћу; злочин који ужасава људску свест често има мање последице него недело које сви толеришу, спремни да га и
сами подражавају. Велики злочини су ретки; опасност, напро тив, прети од малих, обичних недела, чији број брзо расте.
L L L L L L L
Према томе, измеЬу злочина и његовог кажњавања не треба успостављати однос истоврсности, равноте~ ужаса: »Могу ли
крици једног несрећника стављеног на муке отргнути од прош лости, која се више не може вратити, неко већ почињено зло дело?«36 Казну не треба одмеравати према злочину, него према могућности да се он понови. Не треба циљати на прошлу по вреду, него на будући поремећај реда. Поступити тако да се искључи могућност да злочинац добије жељу да понови прес туп или да има следбенике 37 . Кажњавање ће, значи, постати умеће управљања последицама; уместо да се огромности зло чина супротстави огромност казне, треба подесити један према
другом два низа која прате злочин: последице самог злочина и последице казне. Злочин без следбеника не захтева кажњавање.
Бар не више него што би - према другој верзији исте басне - одреЬено друштво имало право да подиже губилишта непо средно уочи своје пропасти и нестанка. Највећи могући злочин може само да остане некажњен.
То је стара замисао. Није требало чекати реформу 18. века да би се открило како казна има функцију давања примера. Чињеница да је кажњавање окренуто будућности и да је бар
једна од његових главних функција да предупреди и спречи злочин, представљала је столећима једно од текућих оправдања за право на кажњавање. МеЬутим, разлика је у томе што пре
венција, која се очекивала као последица казне и њеног упе чатљивог призора
-
дакле, њене неумерености
-
сада тежи
да постане начела казнене економичности и умерености: мера
за тачно, правилно прорачунату казну. Треба казнити управо
t
L
L
онолико колико је довољно да би се спречио злочин. Долази, значи, да померања у механизму по којем пример функциони
ше: у казненом систему јавних мучења, примерна казна је била реплика злочина; она је имала циљ да покаже злочин кроз неку врсту његове репризе, али да уједно покаже и победу
врховне власти над њиме. У казненом систему срачунатом пре ма последицама кажњавања, примерна казна треба да укаже на
.
36 37
Вeccaria, Des de!its et des peines, 1856, стр. 87.
А. Bamave, »Discours а la Constituante«: »друrшво у казнама које досу·
ЬуЈе не види варварско уживање у патњама људског бића, већ неопходну пре дострожно~т да би се с':речшш слич':и злочини, те да би се од друштва одвра
l
тила зла КОЈа га нападаЈу и угрожаваЈу« 1791, стр. 9).
90
u
(Arclrives paгlementaires, т. XXVII, б. јун
злочин, али најдискретније могуће; да назначи интервенцију
власти, али на најекономичнији начин; најзад, да у идеалном случају спречи свако касније јављање и једнога и другога. Примерна казна више није разметљиви ритуал, него знак-пре прека. Путем ове технике казнених знакова, која тежи да иза крене временско поље казненог дејства, реформатори мисле да казненој власти понуде економичан, делотворни инструмент применљив на читава друштвено тело, погодан да кодира свако понашање и да, према томе, сузи широко распростраљено под
ручје незаконитостИ. Семио-техника којом покушавају да на оружају казнену власт почива на пет-шест основних правила .
Правило о најмањој йоiйребној количини. Злочин се чини зато што доноси корист. Ако би се за идеју злочина везала идеја штете која је мало већа од користи, злочин би престао да буде пожељан. »да би казна произвела очекивано дејство, довољно да је штета коју она узрокује надмаши корист коју је кривац извукао из злочина.« 38 Може се и треба прихватити блискост измеЬу злочина и казне; али не више у оном преЬаш
њем облику, када је јавно мучење морало да се по интензитету
изједначи са злочином па још да га додатно надмаши, чиме се показивао »вишак власти« монарха који се оправдано свети.
Сада су у питању интереси, и они скоро да су једнаки: тек је мало већи интерес да се избегне казна, него да се ризикује злочин.
Правило о довољно делоiйворној улози йредсiйаве. Ако је мотив злочина корист која се има у виду, казна је пак де лотворна зато што се од ње очекује одреЬена штета. Суштина кажњавања, оно што је ту мучио, није доживљај мука и патње, него идеја о болу, непријатности, недаћи - мучност идеје о мукама*. Према томе, кажњавање не треба да циља на тело, него на представу. Боље речено, ако оно треба да циља на тело, то је утолико што је тело објект представе, а не више субјект патње: сећање на бол може да спречи понављање прес тупа једнако као што призор физичке казне, макар био и веш тачки, може да спречи заразно ширење злочина. МеЬутим, ин
струмент казнене технике неће бити бол сам ПО себи. Значи, докле год је то могуће и осим у случајевима када треба изаз вати делотворну идеју, односно представу, некорисно је прика зивати све оне многобројне врсте мучитељских вештина на гу билиштима. Тело се изоставља као субјект казне, али не нужна и као елемент у призору. Укидање јавних мучења, које је у време зачетка теорије било формулисано лирским стилом, до-
Beccaria, Traite des delits et des peines, стр. 89. Овде се аутор поиграва двозначношћу термина peine, којег ставља под наводнике: то је наиме и казна, али и мука, патња, бол, недаћа (прим. прев .). 38
•
91
бија овде могућност да се рационално изрази: максимално тре ба поспешити идеју, представу о казни, а не њену телесну реалност.
Правило о йобочном дејсШву. Казна треба да има најјаче дејство код оних који нису починили преступ; у крајњем слу чају, када би се са сигурношћу могло узети да кривац не може поновити преступ, било би довољно да остали само поверују како је он кажњен. Такво центрифугално појачавање дејства доводи до парадокса да је, у казненој рачуници, опет најнеза нимљивији елемент - сам кривац (осим ако постоји могућност да понови преступ). Илустрацију овога парадокса дао је Бека
рија говорећи о казни коју предлаже уместо смртне: о дожи вотном ропству. Је ли таква казна физички суровија од смртне?
Нипошто, каже он, јер за осуЬеника бол током робовања бива
подељена у онолико делића колико му тренутака остаје да проживи; таква је казна бескрајно дељива, елеатска, знатно
блажа од смртне, која се после јавног мучења одједном обруши
на осуЬеног. Томе насупрот, за људе који гледају или замиш
љају ропство кажњеника, патње тих сужњева обухваћене су једном једином идејом; сви тренуци робовања сабијени су у једној представи, која тиме постаје ужаснија од идеје смрти. То је идеално економична казна: она је најмања могућа за онога ко је подноси (а он, у условима ропства, не може да понови преступ), и највећа могућа за онога ко је себи предочава. нМе
Ьу свим казнама, као и у начину њихове примене сразмерно преступима, треба изабрати оно средство које ће остати најде лотворније и најпостојаније у сећању народа, а уједно бити најмање свирепо за тело кривца.«з9 Правило о саврwеној извеаюсШи. Идеју о сваком злочину и од њега очекиваној користи треба повезати са идејом о тачно. одреЬеној казни, као и непријатностима које из ње проистичу; веза измеЬу једног и другог мора се сматрати неминовном и нераскидивом. Овај општи елемент Извесности, који своју де лотворност треба да пренесе на казнени систем, подразумева известан број прецизних мера. Нека закони који дефинишу злочине и прописују казне буду савршено јасни, >жако би сва ки члан друштва могао да разликује кривичне радње од пош тених«4о. Нека се ти закони објаве, нека буду свима доступни; свршено је са усменим предањима и обичајима; потребно је писано законодавство, које ће бити »постојан споменик дру штвеном уговору«; потребни су штампани текстови, са којима се сви могу упознати: нСамо помоћу штампарије целокупна јавност, а не више неколико појединаца, може постати ризни-
39
Beccaria, Des delits et des peines, стр. 87. Brissot, Theoгie des lois Climinelles, 1781,
40 Ј. Р.
92
чар светог кодекса закона« 41 . Нека се монарх одрекне свога
права помиловања, да снага присутна у идеји казне не би била ослабљена надом у такву интервенцију: нАко допустимо да људи виде како злочин може бити опроштен и како му нужна не следи казна, онда у њима потхрањујемо наду да ће проћи некажњено ... нека закони буду неумољиви, а они који их спро
воде непоколебљиви« 42 . Изнад свега, нека ниједан почињен злочин не умакне погледу оних који треба да деле правду; ништа не чини законски апарат тако крхким као нада да ће се проћи некажњено; јер како би се, у очима оних који треба да
одговарају за своја деЛа, могла успоставити чврста веза измеЬу злочина и казне ако би на њу утицао известан коефицијент неизвесности? Зар казну не би требало учинити тим страшни јом по жестини што је. бојазан од ње мања због њене несигур ности? Уместо да се тако подржава стари систем и да се бива »стражи, треба бити буднији« 43 . Отуда идеја да је уз правосуд ни апарат потребно створити и један надзорни орган који ће са њиме бити у непосредној вези, а омогућаваће или да се злочини спречавају, или, ако су већ почињени, да се њихови
починиоци лише слободе; полиција и правосуЬе морају да иду укорак, као две комплементарне делатности у оквиру
процеса
I,
стр.
24.
l l l
истог
полиција треба да обезбеЬује »утицај друштва на сваког појединца«, а правосуЬе »права појединаца спрам друш тва«44; тако ће сваки злочин изићи на светлост дана и бити сасвим сигурно кажњен. Али потребно је, поред тога, и да судски поступци постану јавни, да сви буду упознати са раз лозима због којих је један окривљени осуЬен или ослобоћен, те да сви могу увидети разлоге кажњавања: нНека магистрат
-
изговори своју одлуку гласно, нека буде обавезан да у својој пресуди наведе текст закона који осуЬује кривца ... нека проце си, тајанствено похрањени у тами судских архива, буду отворе ни за све граЬане које занима судбина осуЬених« 45 . Правило о ойwйlим крийlеријумима ucil1uнuil1ocil1u. Иза овог веома тривијалног начела крије се значајна промена. Ра
l l
нији систем легалних доказа, коришћење тортуре, изнућивање признања, прибегавање мучењу, телесном кажњавањ у и призо-
41 42
Beccaria, Des delits et des peines, стр. 26. Beccaria, iЬid. Упор. и код Брисоа: »Ако
је помиловање правично, закон је лош; тамо где је законодавство добро, помиловања су само злочини против закона« (Brissot, Theorie des lois criminel/es, 1781, т. I, стр. 200). G. de МаЫу, De la legislation, (CEuvres completes, 1789, т. IX, стр. 327. Упор.
l
43
и код Ватела: »Људе не задржава толико свирепост самих казни, колико тач
ност и правилност у њиховој примени«
XXI. т.
l
44
А.
45
G. de
Duport, »Discours МаЫу,
а Ја
(Vattel, Le Droit des gens, 1768, стр. 1~3). Constituante«, Arcilives parlemeпtaiгes, стр. 4), т.
l
De la /egislation, (CEuvres comp!eces, 1789, т. IX, стр . 348.
93
ру уприличеном за гледалиште .а све то р·ади репродуковања
L L L L L L L
судске истине - дуго су издва Јали казнену праксу од осталих начина утврЬивања истине; полудокази су производили полу-истине и полу-кривце, речи ишчу пане у мукама под торrуром
-
елементи: научио доказ ивање, чулна сведочанст в а и здрав ра
сматрале су се потврдом аутентично ~ти, претпостав~а Је већ повлачила известан степен казне. То Је био систем чир Је раз
зум. Казнена правосуое, ако се прид ржава поступака који је~
че за његову правичност, може сада да се отвори за истин е КОЈе
личитост у односу на уобичајени доказни_ поступак. почела
долазе с разних страна - под услов ом да су очигледне, добро уrврЬене, свима прихватљиве. Судс ки ритуал не ствара више , сам по себи, део истине. Он се помер а у референтно поље
стварно да саблажњава тек од тренутка када Је казненоЈ власт и,
због њене властите организације, затре бала клима саврше~е
извесности. Како у људској свести безусловно повезати идеју
0 пштеважећих
о злочину са идејом о казни, ако реалност казне не прати увек
реалност злочина? Основни задатак одсад
he
бити да се уста
нови, на што очигледнији начин и општеважећим средствима,
како је и какав је злочин стварно почињ ен. Утв~Ьивање истине
о злочину мора да се подвргне општим к~итериЈумима истин и тости. Судска одлука, по аргум ентима КОЈе користи и по дока
зима које износи, мора да буде засно вана на исти начин као
сваки други суд. То дакле подра зумева напуштање легалних
доказа, одбацивање тортуре, нужност да доказивање буде це ловита да би се нека истина сматрала тачно утврЬеном, бриса
ње сваке корелације измеЬу степе на сумње и степена казне.
Као истина у математици, и истина о злочи ну моћи ће да буде
прихваћена тек када се потпуно докаж е. Отуда произлази да се оптужени мора сматрати неви ним све док се његов злочин
коначно не докаже, а да судија, у извоЬењу доказног поступка,
не сме да користи ритуална него општеприхваћена средства,
уобичајени начин расуЬивања ~војствен истовремено . и фило зофи ма и научницима: »ТеорИЈСКИ гледано, за мене Је магис
трат попут филозофа који намерава да открије занимљиву ис тину ... Његова проницљивост ће му омогућити да сазна све
околности и све односе, да повеже или раздвоји шта треба
, како би могао здраво да расуЬује« 46 • Истра га, примењујући та
кав начин расуЬивања и опште крите ријуме истинитости, од
бацује преЬашњи инквизиторски модел да би прихватила мио~
го еластичнији (и двоструко, научио и здраворазумски про
верен) модел емпиријског истра живања. Судија ће бити као
>жормилар који плови измеЬу стена « : »Шта ће се узети ~ао доказ или које ће се индиције сматрати довољнима? То се ЈОШ ни ја ни ико други досад није усуди о да формулише на уоп
штен начин и одреди једном за свагд а; будући да се околности бесконачна мењају, а докази и индиц ије морају да се изводе из
тих околности, нужна следи да се и најјаснији докази и ин диције мењају следствено томе« 4 7 • Убудуће ће казнена пракса 46 47
L
бити подреЬена општим правилима о утврЬивању истин е или,
G. Seigneux de Coпevon, Essai sur Љsage de /а toгture, 1768, стр. 49. Р . Risi, Observations de jшisprndence crimine lle, превод из 1758, стр. 53.
тачније, сложеном систему прави ла у којем се - да би се створило »интимно убеоење« судиј е - преплићу резнородни
_
доказа. Тако се, умножавањем научн их дискур
са, плете један компликован, беско начна сложен однос кој ег казнена правосуое данас више не може да контролише. Госпо дар правде није више господар своје истине. Правило о ойй1и.малн.ој сйецификац ији . Да би казне на се миотика потпуно покрила читава подру чје незаконитих радњ и које се жели сузити, треба имено вати све могуће повреде за кона; треба их класификовати и сврст ати тако да ниједна не може да промакне. Потребни су значи закони толико преци зни да је у њима недвосмислено прису тан сваки тип прекршај а. Ако закон у неком питању није изрич ит, одмах би се могл а јавити нада да ће исвестан преступ остати некажњен. Потре бан је исцрпан и јасан законик, који. дефинише злочи не и про писује одговарајуће казне 48 • Меоутим, овај императив свеобух ватног покривања илегализама казне ним знацима који ће има ти превентивно дејство, обавезује да се иде још даље. Идеја о некој казни не делује једнако на све; новачана глоб а не застр а
шује богаташа, а одузимање части не пада тешко оним а кој и су већ били томе изложени. Штет ност једног недела , као и снага којом оно утиче на друге, завис е од статуса прекршиоца; злочин неког племића је штетнији по друштво него злочин човека из народа 49 • Најзад, пошто казна треба да спречи понав љање истог преступа, она мора да води рачун а о томе какав ј е злочинац у дубини своје душе, колик а је његова претпоставље
на склоност ка злу, каква је особена природа његове воље: »Од два · човека која су починила исту краоу, коли ко је онај ко је једва имао најнеопходније мање крив од оно г а ко ј е живео у изобиљу? Од два кривоклетника, колико је онај коме су од
детињства уливали осећање части већи злочинац од оног а ко
је био препуштен својој природи, не добивши никакво васпи
тање?«50 Видимо да се истовремен о са потребом за напоредном класификацијом злочина и казни јавља и потреба за њихо во м 8 О овој теми видети, измеЬу остало г: S. Linguet, Necessite d'rme reform e de l'administration de /а justice criminelle, 1764, стр. 8. 49 Р. L. de Lacretel\e, Discoшs srlr les peines infamantes, 1784, стр. 144. 50 Ј. Р. Marat, Plan de Iegislation criminelle, 1780, стр. 34. 4
94 95
индивидуализацијом, саобразно карактеру сваког злочинца по
наособ. Таква индивидуализација ће представљати тере! _кроз читаву историју савременог казненог права, а овд~ су ЈОЈ тек
зачеци; глеДано из угла теорије права и захтева КОЈе поставља свакодневна пракса, она је без сумње радикално супрот~щ на челу кодификације. Мећутим, са становишта организациЈе каз
видовима, буде сврстан измећу онога који треба да му претходи и онога који треба да му следи према што правилнијем степе новању; најзад, овај преглед мора да буде такав да се лако може упоредити са једним другим, направљеним за казне - и то тако да тачно узајамно одговарају« 52 . Теоријски, или боље речено утопијски гледано, ова двострука таксиномија злочина
нене власти и техника којима се кроз читава друштвено тело
и казни може да реши следеће питање: како применити посто
желе пустити у оmицај тачно подешени казнени знаци
јане, тачно прописане законе на јединствене појединачне слу чајеве?
-
тако
да не буде ни претеривања ни мањкавости, ни непотребног »расипања« власти али ни сувишне уздржанос:и
-
видимо да
Далеко од овог спекулативног модела, у исто то доба ства
је кодификација система злочини-казне нео~ОЈИВа од моду~
рају се рудиментарни облици антрополошке индивидуализаци је. Најпре са појмом рецидива. Не може се рећи да је он био непознат у ранијим кривичним законима 53 . МеЬутим, сада он
рања шlра злочинац-кажњава~е; о~и иду заЈедн? и захтеваЈу једно друго. ИндивидуализациЈа се Јавља као краЈЊИ циљ пра-
вилно прилагоћених закона. _ По својој природи, ова индив~уализациЈа се веома р~зли
кује од модулирања казни у раниЈеМ правосућу. А оно Је за подешавање казне користило -и у томе се слагала са хриш ћанском казненом праксом
-
две врсте променљивих чинила
ца: у прву су спадале »околности«, а у другу »намере«. То су,
заправо, елементи који омогућавају. да се само дело квалифи кује. Модулирање казне потпадала Је под »казуистику« и ши рем смислу речи5t. Сада се, мећутим, казна почиње модулирати
према преступнику, према његовој природи, његовом начину живота и мишљења, његовој прошлости; не више према наме
рама, него према особеним својствима његове воље. Назире се, више као место које засад остаје упражњено, оно подручЈе где
тежи да постане карактеристика самог преступника која може да измени досуЬену казну: према законодавству из
1791.
годи
не, рецндивистима се готово увек казна удвостручавала; према
закону из Флореала Х године, они су морали да буду обеле жени словом Р; по Кривичном закону из 1810. досуЬивана им је или максимална одговарајућа казна, или она која је за сте пен виша. Преко рецидива се, меЬутим, не циља на починиоца неког дела дефинисаног законом, него на деликвентног субјек
та, на одрећено својство воље која показује свој особени зло чиначки карактер . Постепено, како предмет казнене интервен ције све више постаје криминалитет уместо појединачног зло чина, све више се продубљује и супротност измеЬу рецидивис
ће, у казненој пракси, психолошко зн~Ј_Ье заменити правосу~ну
те и онога ко крши закон први пут. А на основу те супротнос
казуистику. Сада, крајем
ти, учврстивши је у много чему, у исто време настао је и појам
18.
века, таЈ Је тренута~ свакако ЈОШ
далеко. Веза измећу закона и индивидуализациЈе тражи се у
научним моделима тога доба. Природопис је, без сумње, нудио најподеснији образац: таксиномију врста према критерИЈУМУ континуираног степеновања. Настоји се на стварању _линеов ске* класификације злочина и казни, тако да сваки ПОЈединач ни прекршај и сваки појединац подложан кажњавању могу да буду подведени, без икакве произвољности, под удар општег закона. »Треба саставити преглед свих врста злочина запаже
них у различитим земљама. Пошто се набр_оје сви злочини, начиниће се подела на врсте. Чини ми се да Је у том разврста вању најбоље руководити се разликама у предме:гу злочина. Ова подела треба да буде таква да се свака врста Јасно раз~и кује од осталих и да сваки злочин, посматран у свим свОЈИМ 51 О не-индивидуализујуhем својству казуистике видети: Р.
96
-
нехотичног, непромишљеног злочина,
везаног за ванредне околности, који се наравно не може оправ дати лудилом али не наговештава, с друге стране, да ће икада
прерасти у злочин из навике. Већ је Ле Пелтје 1791. године скренуо пажњу на чињеницу да брижљиво степеноване казне које је предложио у Уставотворној скупштини могу да одврате од злочина »зликовца који хладнокрвно смишља недело«, па га страх од њих може задржати; а да су, томе насупрот, ове ка з н е
немоћне када су у питању злочини почињени из »јаких страсти
код којих нема рачунице«; најзад, да је ово последње готово
52 Р. L. Lacretelle, Rejlexioi!S sur infamantes, 1784, стр. 351-352.
/а
/egislation penale,
у: Discouгs
sur /es peines
53
Cariou, Les .
Idealites casuistiques (теза у рукопису). . . • Лине (1707-1778), шведски природњак чувен по свОЈОЈ класификациЈИ биљних и животињских врста (прим. прев.).
злочина »ИЗ страсти«
l
Супротно ономе uло су рекли Карно или Ф. Ели и Шово, рецидив је био веома јасно санкционисан у великом броју закона под Старим режимом. Уредба из 1549. године каже да је злочинац који преступ понови >Югавно, недостојно биhе, изванредно опасно по државу«; рецидиви клетве, краЬе, скит
ње и тако даље подлегали су посебним казнама.
97
l
L безначајно пошто такви злочини не показују »никакво про
мишљено неваљалство« 54 својих починилаца.
L L L L
Иза процеса хуманизације кажњавања откривамо сва та правила којима се допушта или, боље речено, захтева »бла гост«, као да је у питању прорачунато економисање казненом влашћу. Та правила налажу и да мета казнене власти више не буде тело које се обредно ставља на страшне муке и носи упеч~тљива обележја ритуалног извоЬења јавних мучења; од са~а Је мета човаков дух, односно идејне представе и знаци КОЈИ су неупадљиво пуштени у оптицај, поставши неминовно и очигледно присутни у духу свих људи. Не више тело, већ
душа, рекао је Мабли. Јасно је шта треба подразумевати под
тиме: корелатив одреЬене технике владања. Одбачене су заста реле »анатомске« казне. Да ли је, меЬутим, тиме стварно зако рачено у доба нетелеског кажњавања?
*
* * У почетку реформе може се, значи, сматрати да стоји по литичка. намера да се незакониrе радње строго надзиру, да се
функциЈа кажњавања што свеобухватније прошири и да се каз
нена власт, ради њеног бољег контролисања, ограничи. А оту да проистичу два правца објективизације злочина и злочинца.
L L L L
На једној страни, злочинац означен као непријатељ свих, кога
су сви заинте~есовани да прогоне, искључује се из уговора,
дисквалификује као граЬанин, и јавља као носилац дивљег де ла природе, као злотвор, чудовиште, можда лудак, болесник и,
ускоро, »абнормалан«. Као такав, он ће једнога дана постати предмет научне објективизације и са тим повезаног »лечења«. На другој страни, потреба да се изнутра измере учинци казне не власти налаже примену тактика којима се интервенише над свим зло;инцима, стварним или потенцијалним: организовање превенциЈе, одмеравање интереса, пуштање у оптицај предста
ва и знакова, образовање хоризонта извесности и истинитости,
подешавање казни према све тананијим променљивим чинио
цима; све то такоЬе води објективизацији злочинаца и злочина.
У оба случаја видимо да однос моћи на којем почива пракса кажњавања почиње да се удваја, тако што његов предмет није више само злочин као чињеница коју треба утврдити према
општеприхваћеним нормама, него и злочинац као појединац
54
u u
Le Peletier de Saint-Fargeau, Archives parlementai1-es, т. XXVI, стр. 321-322. Следеће године Белар изриче нешто што се може сматрати првим пледоајеом за злочин из страсти. Реч је о афери Гра (Gras). Упор.: Bellart, Annales du ban-eau modeme, 1823, т. III, стр. 34.
98
коrа треба упознати према специфичним критеријумима. Ви ДЈfМО и да се тај нови однос не намеће казненој пракси споља, као што би чинила забрана коју би границе људске осетљивос ТИ наметнуле дивљаштву јавних мучења, или као што би то q»НИЛО испитивање, рационално или »научио«, о томе шта је човек који се кажњава. Процеси објективизације раЬају се у самим тактикама власти и у организацији вршења те власти. МеЬутим, ова два типа објективизације који се зачињу ис товремено са предлозима казнене реформе веома се разликују једа~ од другог и по хронологији и по учинцима. Објективи зацИЈа злочинца
као
човека
ван закона,
као човека
природе,
само виртуелно постоји, само је прибежиште у којем се ук
рштају теме из политичке критике и имагинарне представе. Још ће се дуго чекати на тренутак да homo criminalis постане
дефинисани предмет сазнања. Други тип објективизације, на против, имао је знатно брже и пресудније последице, утолико што је био непосредније везан за реорганизацију казнене влас ти: 4а кодификовање и дефинисање злочина, за нормирање казни, за прописа о кривичном поступку, за одреЬивање улоге магистрата. И, додатно, зато што се ослањао на већ постојећу
доктрину идеолога. Она је наиме нудила, својом теоријом о интересима, представама и знаковима, својим низовима и гене зама које је конституисала, неку врсту општег рецепта за врше ње власти над људима: »дух« као подручје на које делује власт, са семиологијом као својим инструментом; потчињавање тела контролисањем идеја; анализирање представа као начела поли тике према телесном, начела које је много ефикасније од ри туалне анатомије јавних мучења. Мисао идеолога није била само теорија о појединцу и друштву; она се развила као техно логија истанчаних, делотворних и економичних облика власти, насупрот претераном утрошку власти суверена. Послушајмо још једном Сервана: идеје о злочину и казни треба да буду чврсто повезане и да »непосредно следе једна за другом ... Тек када будете створили такав спој идеја у главама ваших граЬана, моћи ћете да се похвалите да њима управљате и да сте њихови господари. Неки глупи деспот може оковати робове гвозденим ланцима; меЬутим, истински политичар везује их много чвршће ланцима њихових властитих идеја; прву карику он качи за чвр сту раван разума; та је веза утолико јача што нам није познат њен састав и граЬа, и што верујемо да је она неше дело; без наЬе и време нагризају ланце од гвожЬа и челика, али не могу ништа против уобичајене везе измеЬу идеја: само ће је још више учврстити; у меким можданим влакнима лежи постојани темељ најчвршћих империја«55. 55 Ј . М.
Servan, Discours sur l'administration de /а justice criminelle, 1767, стр. 35.
99
1
Примена те семиотехнике кажњавања, те »идеолошке вла сти«, биће бар делимично одложена и замењена новом поли
тичком анатомијом у којој ће тело поново, али сада у сасвим новом виду, добити главну улогу. А та нова политичка анато
мија омогућиће да се опет укрсте два дивергентна правца об
јективизације која видимо да се образују у 18. столећу: први, који злочинща одбацује »На другу страну« - на страну против природне природе; и други, који настоји да деликвенцију држи под контролом, путем прорачунате економије кажњавања. Већ летимичан поглед на нов начин кажњавања јасно показује да
ДРУГА ГЛАВА
ће казнену семиотехнику сменити нова политика према теле сном.
БЛАГЕ КАЗНЕ
Кажњавање, значи, треба да почива на технологији ства рања представа. Такав подухват може да успе само као део природног механизма. »Попут земљине теже, једна скривена
сила увек нас вуче ка благостању. Овај нагон ометају jeдfiHO препреке које му постављају закони. Све могуће људске делат ности производ су те унутрашње тежње.« Наћи одtоварајућу казну за неки злочин значи наћИ такву његову неповољну по
следицу да идеја о њој учини идеју о злочину потпуно неприв лачном. Реч је о умећу сукобљавања енергија, вештини здру живања слика, стварању чврстих веза које пркосе времену: тре ба спојити у парове представе које имају супротне вредности, установити квантитативне разлике измеоу присутних сила, ув
ести знаке-препреке који кретање сила могу потчинити односу моћи. »Нека идеја о казни буде увек присутна у срцу човеко вом и нека буде јача од осећања које га вуче ка злочину« 5 б. Ови знаци-препреке треба да образују нов арсенал казни, као што су се око жигосања злочинца и освете владара организо
вала ранија јавна мучења. МеЬутим, да би били делотворни , они морају да испуњавају више услова. 1. Треба да буду што је могуће мање произвољни. Тачно је да друштво, зависно од својих властитих интереса, одреоује шта треба да се сматра злочином: према томе, злочин није природно дат. МеЬутим, да би идеја о казни могла несметано да искрсне у свести чим се помисли на злочин, веза измеЬу
једног и другог треба да буде што непосреднија: веза по слич ности, по аналогији, по блискости. Казна треба да буде »што саобразнија природи преступа, како би страх од казне скренуо
l l l l l l l l l
дух са пута на који га је навела перспектива пробитачног зло чина«57. Идеална казна биће таква да се кроз њу на најочиглед56 Beccaria, 57 Љid.
100
Des delits et des peines, издање из 1856, стр. 119.
101
п
L L L L L L L l
нији начин види злочин који она санкционише; за човека који је разматра, она ће тако сасвим поуздано бити знак за злочин који се њоме кажњава; а за онога ко размишља о злочину, већ
сама идеја о неделу пробудиће у свести казнени знак. То је корисно за постојаност везе, корисно за одреЬивање казне сраз мерно злочину, као и за квантитативно одмеравање интереса; корисно и зато што казна, попримивши вид природног следа
ствари, не изгледа као последица људске самовоље: »ИзвоЬење злочина из казне представља најбољи начин да се кажњавање одреди сразмерно злочину. Ако је то тријумф правде, онда је то и тријумф слободе; а будући да казне више не зависе од воље законодавца него
од природе ствари,
не
види се више
насиље човека над човеком« 58 . У кажњавању које почива на аналогији, власт која кажњава је скривена. Реформатори су предложили широк дијапазон казни које су природно засноване, а по свом облику одговарају садржини злочина. Вермеј, на пример, каже: они који злоупотребљавају јавну слободу, биће лишени сопствене; одузеће се граЬанска права онима који су злоупотребили добробит закона и приви легије јавних фунКција; новчаном глобом казниће се проневера и зеленаштво; одузимањем имовине казниће се краЬа; одузима њем части, нискости и подлаштво; смрћу, убиство; ломачом, подметање пожара. Тровачу ће »џелат показати чашу чију ће му садржину бацити у лице, да би га ужаснуо предочавајући му слику његовог злочииа; онда ће га гурнути у казан кључале
воде« 59 . Је ли то обично маштање? Можда . Начела симболичке повезаности јасно износи и Ле Пелтје, када 1791. године пред ставља ново кривично законодавство: »Природа злочина и при
рода казне треба да се тачно подударе«; онај ко је извршио зверскИ злочин трпеће физички бол; ко буде беспосличио, би ће присиљен на тежак рад; ко је починио неку подлост, биће' · осуЬен на казну губитка части 60 • Упркос свирепостима које јако подсећају на јавна мучења Старог режима, у овим казнама заснованим по анаЈтогији на делу је сасвим друкчији механизам. У сукобу моћи, не супрот ставља се више једно дивљаштво другоме; то више није симе
трија освете, него могућност да се кроз знак јасно сагледа оно што он означава; на позорници кажњавања жели се успоста
вити однос који је чулима непосредно доступан и одмах разум љив, а омогућава просту рачуницу. Реч је о некој врсти разбо-
58 59
Ј. Р. Marat, Plan de ligislation cтiminelle, 1780, стр. 33. F. м. Vermeil, Essai Sllr les reformes а faire dal!S IIOtre
институције, бар оне које имају обележје мудрости и садрже елементе трајности, темеље се на природи« 61 • Нека казна про истиче из злочина; нека закон изгледа као нужни поредак ства
ри, и нека власт делује под маском тихе снаге природе.
2. Ови знаци треба да утичу на механизам сила: да слабе жељу која чини злочин привлачнцм, да јачају интерес који казну чини страшном; да преокрену однос снага, тако да идеја
о казни и њеним неповољним последицама буде живља од иде
је о злочину и користима од њега. Реч је, значи, о механизму интереса, његових промена, начина на који га човек себи пре дочава и живости те идејне представе. ))Законодавац треба да
буде вешт архитекта који зна и да искористи све силе које могу допринети чврстини граЬевине, и да истовремено ослаби све
оне које би је могле срушити«62.
Постоји више начина. ))Ударити право на извор зла«6з. Раз бити оно што покреће идеју о злочину. Ослабити интерес који ју је подстакао. Иза преступа везаних за скитњу стоји лењост; против ње се треба борити. ))Ништа нећемо добити затварањем просјака у кужне затворе, који су праве клоаке«; треба их при силити на рад. ))Запослити их- то је најбољи начин да се они
казне« 64 • РЬавој страсти ваља супротставити добру навику; јед ној сили треба супротставити другу, али је реч о силама осе ћања и страсти, а не оружане моћи. ))Зар не треба све казне изводити из тог тако једноставног, тако срећно наЬеног и већ познатог начела: начела да казне треба бирати у складу са
оним што највише може да ослаби страст која је одвела у почињени злочин?«65
Силу која је навела на злочин треба окренути против ње саме. Треба поделити интерес и искористити га да би се казна учинила страшном . Нека казна тај интерес подстиче и раздра
жује више него што му је могло годити кршење закона. Ако је недело почињено из охолости, нека кажњавањем баш она буде рањена и разјарена. Казне одузимања части су делотворне
ако се темеље на таштини која је била у корену злочина. Фа
натици постају славни како по својим ставовима, тако и по мукама које због њих трпе. Према томе, окренимо против фа натизма управо ту охолу тврдоглавост на којој се он темељи: 61 Beccaria, Des delits 6Z !Ьid., стр. 135.
!egislatiOII Climinelle,
1781, стр. 68-145. Упор. такоЬе: Ch. Е. Dufriche de Valaze, Des lois pe11ales, 1784, стр. 349. 60 Le Peletier de Saint·Fargeau, Aгchives parlementaires, т. XXVI, стр. 321-322.
102
рите естетике казне. »Природу треба верно следити не само у ликовним уметностима, него и у другим областима; политичке
et des peines, 1856, стр. 114.
legislatioll, CEuvгes completes, IX, стр. 246. The01ie des lois cтimilleiles, 1781, !, стр. 258. Р. L. de Lacretelle, Reflexiol!S sur /а legislation pe11aie, у: Discouгs sш les peines
63 МаЬlу, De /а 64 Ј. Р. Brissot,
65
i11janшntes,
1784,
стр.
361.
103
»Ваља га сузбити тако што ће бити извргнут подсмеху и сраму·
изнова распиривати користан страх« 68 • Време је прави изврши
ако се охола таштина фанатика понизи пред великом гомила~
лац казне.
гледалаца, од те казне може се очекивати успех«. И обрнуто:
А овај осетљиви механизам који управља страстима неће их држати под присилом на исти начин и са истом упорношћу
ничему не би служила да се фанатици изложе физичком болу«>.
Треба оживети интерес за корисно и поштено понашање·
колико је тај интерес ослаб;Љен, показуј~ сам злочин. Када кра~ .
де, клевеће, отима или убща, злочинац Је изгубио осећање по штовања за власништво - за власништво над богатствима, али и над чашћу, слободом, животом. Треба му, дакле, повратити то осећање. Томе га ваЉа поучити најпре на његовом сопстве нqм примеру: нека осети шта значи изгубити могућност сло бодног расп?лагања својим добрИма, својом чашћу, својим вре меном и свОЈИМ телом, да би исто то поштовао и код других67. Казна која образује постојане и лако разумљиве знаке треба и да преструктурише распоред интереса и динамику страсти.
.
Ле Пелтје је понудио казне чији интензитет постепено слаби: осуЬеник који издржава најтежу казну биће затворен у самицу (ланци на ногама и рукама, мрак, самоћа, хлеб и вода), али само током прве фазе; моћи ће да ради два, а затим три дана недељно. Пошто издржи две трећине казне, он може прећи на реЖим »тамничења« (осветљена самица, ланац око паса, инди вИдуалнИ рад пет дана недељно, а заједно са осталим затворе
,.
З. Из тога следи да је корисно да се казне временски мо: дулирају. Казна преображава и мења, уводи знаке, ствара пре-
. преке. Ако би морала да буде доживотна, да ли би уопште '
била корисна? Временски неограничена казна носила би у се
би противречност: све принуде које она намеће осуЬенику -
'
и КОЈе му, када поново постане честит човек, никада не би
могле користити
-
биле би обична мучења; а напор уложен
да се преступник поправи био би узалудан труд и трошак за · друштво. Ако постоје непоправљиви, треба се одлучити на њи
хово уклањање. За све остале, казне могу да буду делотворне' · само ако су временски ограничене. Ову анализу прихватили су и чланови Уставотворне скупштине: закон из 1791. године
предвиЬа смртну казну за издајнике и убице; све друге казне морају бити ограничене (максимум је двадесет година). МеЬутим, трајање као чинилац треба да буде, пре свега, ~нтегрисано у економисање казном. Јавна мучења су, због сво Је насилности, могла да имају овакав исход: што би злочин био
ако се те страсти мењају и поправљају; казна треба да се уб лажава ако даје добре резултате. Она јесте непроменљива, у смислу да је за све граЬане, на исти начин, тачно утврЬена законом; меЬутим, њен унутрашњи механизам треба да је под ложан променама. У свом предлогу Уставотворној скупштини,
·
ницима преостала два дана; тај ћу му рад бити плаћен и омо гућити му да побољша своје уобичајено следовање хране). На nослетку, када се nриближи истеку казне, он може да
npebe
на затворски режим: »Моћи ће свакога дана да одлази са ос
талим затвореницима на заједнички рад. Моћи ће и да ради сам, ако тако више воли. Храна ће му бити онаква какву за служи својим радом«69. 4. Са становишта осуЬеника, казна је механизам знакова,
инТереса и трајања. МеЬутим, кривац је само један од циљева кажњавања . Оно је, пре свега, усмерено на друге: на све nо
тенцијалне кривце. Нека ови знаци-nрепреке, урезујући се . пос тепено у свест осуЬеника, круже брзо и захвате што шире
подручје; нека их сви прихвате и даље преносе; нека образују поруку коју свако предаје свима и којом ће сви себи забранити злочин
-
нека ти знаци буду здрава монета која ће у свести
заменити варљиву корист од злочина .
тежи, казна би била краћа. Трајање јесте било укључено у
Да би било тако, кажњавање треба да се сматра не само природним, него и пробитачним; треба да свако може у њему
стуб срама, одреЬен број година изгнанства, одреЬен број сати издисало се на точку . МеЬутим, то време је било време кушања
да наЬе корист за себе. Нема више оних упечатљивих, али
стари систем кажњавања: досуЬивао се одреЬен број . дана за
осуЬеника, а не његовог смишљеног преображавања. Трајање сада треба да омогући да казна ваљано делује: »Дуги низ муч них одрицања много више утиче на кривца него пролазни тре
нутак бола, а човечанства ће тако бити поштеЬено страхота мучења ... У очима народа као сведока, тиме ће се непрекидно обнављати сећање на осветничке законе и у сваком тренутку 66 67
104
Beccaria, Des delits et des peines, стр. 113. G. Е. Pastoret, Des lois perшles, 1790, I, стр. 49.
некорисних казни. Нема више ни кажњавања обавијених велом тајне; нека се казне сматрају надокнадом коју кривац плаћа свим својим суграЬанима, за злочин који им је свима нанео штету: то су казне »које се стално изнова предочавају граЬа68 Le Peletier de Saint-Fargeau, Archives parlementaires, т. XXVI. Аутори који одбацују смртну казну предвиЬају неколико доживотних казни: Ј. Р. Brissot, Theorie des lois crimine/les, 1781, стр. 29-30. Ch. Е. Dufriche de Valaze, Des lois pena/es, 1784, стр. 344: доживотни затвор за оне који су осуЬени као »непоправљиво ЗЛИ«.
69
.
Le Peletier de Saint-Fargeau, At-chives pat·lementaires,
т.
XXVI,
стр.
329-330.
105
п i
нима« и омогућавају »да из заједничких и поједи начних побуда . проистекне општа корист« 70 . Идеално би било да осуЬеник по стане нека врста корисне својине: роб у служби свих. Зашто бя друштво уништило живот и тело које може да присвоји? Ко рисније је натерати их да »служе држави робова њем чије се
L
u
трајање одреЬује према природи почињеног злочина«; Фран цуска има веома много лоших друмова који отежав ају тргови ну; лопови, који тако15е ометају слободно кретањ е робе, треба да раде на изградњи тих путева. »Пример човека кога непрес
!ано имамо пред очима, а коме је одузета слобод а и принуЬен Је да проведе остатак живота надокнаЬујући штету коју је при чинио друштву« 7 1, много је речитији од његове смрти. У старом систему, тело осуЬеника постајало је краљево власништво које је суверен жигосао и на које је обрушавао силину своје моћи. Сада ће, пак, оно постати друштвено добро, предмет колективног и корисног присвајања. Отуда чињеница да су реформатори готово увек предлагали јавне радове као
једну од најбољих могућних казни; уосталом, у књигама жалби
следио се њихов пример: »Нека они који заслуж е било коју казну мању од смртне буду осуЬени на јавне радове у земљи
L
u L L L L
L
и то у трајању сразмерном њиховом злочину«72 • Јавни радов~
значе две ствари: осуЬеникова казна представља заједнички ин терес~ друго, она ја видљива и може се контро лисати. Кривац,
на таЈ начин, плаћа двоструко; радом који обавља и знацима које производи. У самом средишту друштва, на трговима и главним путевима, осуЬеник је стециште профит а и значења. На врло видљив начин, он служи свима; истовремено, он у
свест свих људи уводи знак злочинказна:
ова друга врста ко
ристи јесте искључиво моралне природе, али је знатно реалнија од прве.
5. Зато је казнама дат зналачки организован публицитет. У јавним мучењима, при телесном кажњавању, пример је по чивао на страху: на физичком ужасу, колект ивној грози, сли кама које морају да се утисну у памћење гледал аца попут жига утиснутог на образ или раме осуЬеника. Сада пример почива на поуци, поруци, лако разумљивом знаку, на режирању и од
сликавању јавног морала. Церемонија кажњав ања се више не темељи на застрашујућој обнови врховне власти, него на по-
70
Ch. Е. Dufriche de Valaze, Des lois peпales, 1784, стр. 346. Boucher d'Argis, Observations sur les lois criminelles, 1781, стр. 139. Упор. L. Masson, La R~volшion репаlе еп 1791, стр. 139. МеЬутим, п[ютив
7 1 А. 72
рада као казl?ене мере изнета Је замерка да он подразумева прибегавање наси·
љу (Ле ПелтЈе), или пак да скрнави свети карактер рада (Дипор). Захваљујуhи Рабо Сент-.Етјену усвојен је израз >>nринудни рад«, за разлику од »слободног
рада на КОЈИ полажу право искључиво слободн и људи«, т. XXVI, стр. 710 и даље.
106
Arcl1ives pmiementaiгes,
новном успостављаљу власти закона, на колективном јачању
везе измеЬу идеје о злочину и идеје о казни. У кажња вању се вИille неће очитовати присуство суверена, него самих закона.
они су ти који су одреЬеном злочину приписали одреЬе ну
казну. Чим је злочин почињен, без оклева~а стиже и казн~; она спроводи у дело слово закона и показуЈе да закони, КОЈИ
повезују идеје, повезују и њихово извршење. Непоср една веза у тексту закона треба таква да буде и на делу. »Замис лите те
прве тренутке, када се вест о неком свирепом нед~лу шири нашим градовима и селима; граЬани се тада понаша ју као љу ди када виде да гром удара поред њих; свакога испуни огорче ње и ужас ... То је тренутак да се злочин казни: не дозволите да вам он измакне; похитајте да недело докаже те и осудите. Подигните губилишта, ломаче, довуците кривца на градске
тргове, позовите народ на велика звона; чућете га како _одобра
ва проглашење ваших пресуда, као што би одобрио обрву ми
ра и слободе; видећете га {ако на те ужас~е призоре ~рли као
на тријумф закона«7з. Јавно кажњавање Је церемо ниЈа непо-
средне рекодификације.
.
.
Закон се изнова успоставља, опет заузима свОЈе место краЈ
злочина који га је нарушио. Злочинац је, заузврат, искључен из
друштва. Он га напушта. Али то више није I_Iрили ка за оне
двосмислене светковине Старог режима, када Је народ судбС?·
носио узимао удео било у злочину, би~о .У погубљењу; сада ~е
то погребна церемонија. Друштво КОЈе Је васпос тавило свОЈе
законе изгубило је граЬанина који их је прекршио. Јавно ка~
њавање треба да покаже ту двоструку ожалошћеност : што Је
уопште могло доћи до непоштовања закона. и I?то сада следи
нужни растанак од једног граЬанина. »даЈте Јавном кажња~
вању најтуробнији и најдирљивији могући изглед; нека таЈ
страшни дан буде за отаџбину дан жалости; нека свеопшти бол буде свуда упадљиво приказан ... Нека магистрат, обучен у оде
ћу која приличи погребној свечаности, обзнани народу кршење
закона и тужну неопходност законите освете. Нека различити призори те трагедије погоде сва чула, нека покрен у сва нежна и часна осећања« 74 . То је жалост чији смисао мора да буде јасан свима; сваки елемент овог ритуала мора бити речит, указив ати на злочин,
подсећати на закон, показивати неопходност казне, оправдава
ти њен избор. Треба да постоји што већи број објава, натписа,
знакова и симбола, како би свако могао да научи њихова зна73
35-36.
74
688.
Ј. М. SeiVan, Discoшs sur l'administmtion de la justice Climillelle , 1767, стр.
Dufau, >>Discours ii la Constituante«, An:ilives paгlementaires, т. XXVI, стр.
107
чеља. Публицитет дат кажљаваљу не сме да изазива и шири: физички страх, већ да отвори могућност читаља и разумеваља знакова. Ле Пелтје је предложио да једном месечно народ по- ~ сети осу15енике ))у љиховом жалосном станишту: над вратима
самице моћи ће да прочита крупним словима исписано име
Ову јасну поуку, ову обредну 'рекодификацију, треба по
посматрају страшну судбину проказаних. Та ходочашћа би би ла кориснија од ходочашћа Турака у Меку« 77 • И Ле Пелтје је видљивост казни сматрао једним од основних начела новог Кривичног закона:
)) Често
и у утврћеним размацима посете
народа треба да постиде кривца; а љегов мукотрпни положај, до којега је нужна довео злочин, треба да унесе у душу народа корисну поуку« 78 . Много пре него што се о злочину размиш љало као о предмету научног сазнаља, о ље,му се маштало као
о наставном елементу. После милосрдних посета чији је циљ
75
!Ьid., стр. 329- 330. 76 S. Bexon, Code de sйrete puЬ/ique, 1807, други део, стр. предлогу поднетом баварском краљу. . 77 Ј. Р. Brissot, 17u!orie des lois criminelles, 1781. A1-cfrives pшlementaires, т. XXVI, стр. 322.
78
108
24- 25.
Реч је о
18.
учи друштвеном животу. Уместо оних хвалоспева који злочин ца претварају у јунака, одсад ће се усменим предаљем прене сити . само знаци-препреке који срачунатим страхом од казне коче жељу за злочином . Тај позитивни механизам доћи ће у nуној мери до изражаја у свакодневном говору, а овај ће га
вотиљама«76.
диће па и одрасле људе у руднике и на принудне радове: нека
Тада ће у друштву моћи да се измени традиционално
Ако се казнена рекодификација добро обавила, ако се церемо нија жалости правилно одвијала, злочин ће убудуће изгледати само као несрећа, а злочинац као непријатељ који се поново
или друго смртоносно оружје које је употребио; ако је тровач, црвена кошуља биће извезена змијама и другим отровним жи
но, пошто их унапред припремимо језгровитим предаваљем о
6.
столећу: . како да се преступници лише спорне славе којом су овенчани? Како да се прекине епопеја о великим злочинцима· која се преносила алманасима, лецима и народним предаљем?
обојеним у црно, са примесама црвеног"; ако је издајник, биће обучен у црвену кошуљу на којој ће бити неписана, спреда и: позади, реч "издајник"; ако је оцеубица, глава ће му бити пре кривена црним велом, а на кошуљи ће бити извезени бодежи
очуваљу друштвеног поретка и користи казне, одводимо мла
која долазе да науче како се добробит закона примељује на злочин: реч је о очигледној настави у музеју реда и поретка. nредаље о злочину. А то је озбиљно бринула законодавце у
кривца, љегов злочин и пресуду« 75 . У наивном и војничком стилу царских церемонијала, Бексон ће неколико година кас~ није смислити читаву лепезу казнених симбола: ))ОсуЬеник на смрт довешће се на губилиште у колима "пресвученим или:
нављати што је могуће чешће; нека кажњаваља буду нека врс та школе, а не светковине; нека буду увек отворена кљига, а не церемони~а. Трајаље, које казну чини делотворном за крив ца, корисно Је и за гледаоце. Они у сваком тренутку треба да имају могућност да се упознају са постојаном лексиком злочи на и казне . Ако се кажљава у тајности, казна је упола прома шена . И деца треба да долазе на места љеног извршеља; тамо би им се држали часови из граЬанског васпитаља. А одрасли би, с времена на време, ту обнављали своје познаваље закона . За~ислимо места где се издржавају казне као Врт закона, у КОЈИ би породице одлазиле недељом. ))Желео бих да повреме
би:о да се са затвореницима поделе патље - а измислио их је и:ли: обновио 17. век - сада се машта о оваквим посетама деце,
l l l l l
заузврат непрекидно јачати новим причама. Предаље ће тако
nостати преносилац закона: стални принцип универзал не реко
дификације. Народни песници придружиће се најзад онима ко ји себе називају )ШОсланицима вечитог разума«; постаће мора листи. ))Потресен страшним сликама и спасоносним идејама,
сваки граћанин ће их даље ширити у својој породици; преко
дугих прича
приповеданих
са
пуно
жара
и
исто
тако
помно
слушаних, љегова ће деца, поре15ана око љега, отворена срца
.
прихватити и запамтити, у неизмељеном облику, идеју о зло чину и казни, љубав према законима и отаџбини, поштоваље и повереље према судству. Сеоско становништво, које ће такоће бити сведок ових примера, причаће о љима око својих колиба;
l
љубав према врлини усадиће се у те просте душе, док ће зли ковац, запрепашћен општим весељем, уплашен толиким непри
1
каже, објашљава, оправдава, убе15ује: натписи, робијашке капе, објаве, плакати, симболи, текстови који се читају или су штам пани - све то неуморно понавља законске прописе. Декори, перспективе, оmички ефекти и варке понекад увеличавају при-
l l l l l
јатељима, можда одустати од замисли чији је исход неодложан и кобан« 79 . Ето како треба замислити земљу казни . На раскршhима, у парковима, крај путева који се поправљају или мостова који се граде, у радионицама које су свима приступачне, у дубини рудника који ће се обилазити - хиљаде малих призора каж њавања. За сваки злочин - одговарајуhи закон; за сваког зло чинца - одговарајућа казна. Казна видљива, речита, која све
79
Ј. М .
SeiVan, Discours sur l'administration de
/а
jiiStice
cгiminelle,
1767,
стр.
37.
109
u
зар, чине га страшнијим него што јесте, али зато и јаснијим. Гледаоци, са места одакле посматрају, могу ·поверовати у из весне свирепости којих, у ствари, нема. Основно је, меЬутим,
треба користити као општи облик кажњаваља. Казна затвора јесте, наравно, предвиЬена, али само као једна од могућих ; она је специфична за извесне злочине: за нападе на слободу поје
што све ове стварне или преувелиЧане строгости, према тачно
динаца (отмицу, на пример), или за злочине који проистичу из злоупотребе слободе (нереде, насиља) . Казна затвора је пред виЬена и као услов за спровоЬеље неких других казни (принуд ног рада, рецимо). МеЬутим, она не покрива целокупно под ручје казни на којем би једини променљиви чинилац било ље но трајаље. Штавише, казну затвора изричито критикују многи реформатори: зато што није у стаљу да одговори на специфич ност злочина; зато што нема утицаја на јавност; зато што је некорисна, чак штетна за друштво: скупа је, осуЬеници тако дангубе, и само стичу нове пороке 81 ; зато . што се извршење
утврЬеној организацији, служе као добра лекција: што свака казна представља поуку. И што се, као контрапункт свих не посредних примера врлине, у сваком тренутку могу ужива пос
матрати призори несреће коју доноси порок. Око сваке такве моралне >шредставе« тискаће се ученици са својим учiпељима, а одрасли ће учити како да васпитају своју децу. Нема више великог, застрашујућег ритуала јавних мучења; њега свако дневно на улицама замењује то озбиљно позориште, са мнош твом убедљивих и разноликих призора. А кроз народно преда
L
u L L L L
ње препричаваће се и памтити строго слово закона. Но можда
такве казне тешко контролише, а затвореници могу бити изло жени самовољи чувара; зато што је задатак лишаваља слободе и надзираља човека у затвору вид тираније. »Захтевате да меЬу
ће бити потребно да се изнад тог мноштва очигледних пред става и усмених казивања постави главни казнени знак, за нај
страшнији злочин: завршни камен на казненој граЬевини. Бер меј је, у сваком случају, смислио призор апсолутне казне који треба да доминира свим позорницама свакодневног кажњава ња: једини случај када је требало досегнути бесконачну казну. Он је донекле представљао, у новом казненом систему, еквива лент онога што је било убиство краља у старом. Кривцу би се ископале очи; ставили би га сасвим нагог у гвоздени кавез . окачен под ведрим небом, изнад градског трга; гвозденим по јасом око струка био би привезан за решетке; до краја живота хранили би га само хлебом и водом. »Тако би био изложен свим суровостима годишњих доба: час завејан снегом, час опа љен жарким сунцем . У овим великим мукама, а оне пре пред стављају одлагање болне смрти него што су продужетак муч нога живота, могао би се уистину препознати зликовац кога
вама буду чудовишта; а са тим одвратним људима, ако постоје, законодавац би можда морао да поступа као са убицама« 82 • Све у свему, затвор је неспојив са целим оним механизмом каз
не-учинка, казне- представе, казне-свеобухватног дејства, казне
-знака и предања. Он је оличеље мрака, насиља и неповереља. »То је место вечитог мрака, где граЬанин не може да изброји
жртве и где, према томе, њихов број не може да служи као
пример ... С друге стране, ако се без повећања броја злочина може повећати број примерних кажљаваља, казне напослетку неће бити толико потребне; уосталом, мрак затвора постаје предмет неповереља граЬана; они лако могу претпоставити да
се ту чине велике неправде ... Сигурно нешто није у реду када закон, који је створен за добробит народа, не подстиче љегову захвалност већ стално изазива љегово гунЬаље«sз.
се ужасава читава природа, осуЬен да више не види небо о које
Реформатори нису одмах могли доћи на помисао да затвор може, као што је данас случај, покрити читава подручје казни измеЬу смртне са једне, и лакших казни с друге стране. Како је, у веома кратком року, казна затвора постала ос новни облик кажљаваља? У Кривичном закону из 1810. године, измеЬу смртне казне и новчане глобе, она заузима - додуше
се огрешио и не обитава на тлу које је укаљао« 80 . Изнад земље казни стоји тај гвоздени паук; на такве муке нови закон треба да баци онога ко убије оца или мајку.
*
у неколико својих видова - готово целокупно подручје могу ћих казни. »Какав је (:Истем кажљаваља прихваћен новим зако ном? То је заточеље у свим својим облицима . Упоредите, наи ме, четири главне казне које остају у Кривичном закону. При нудни рад је један облик заточеља. Робија је затвор под ведрим
* * Постоји читав арсенал живописних казни. »Немојте изри
цати исте казне«, рекао је Мабли. Одбачена је идеја о једно личном кажњаваљу које би се модификовало само према те
жини преступа. Прецизније говорећи, нигде у овим предлози
небом. Кривично заточеништво, затвор са принудним радом,
ма специфичних, видљивих и речитих казни не стоји да затвор
81 Упор.
80 F. М. Veпneil, Essai sut· les reformes ii faire dans пotre Legislation cгimiпelle, 1781, стр. 148- 149.
L
82 83
110 ,;
Archi1>es parlemeпtaires, т. XXVI, стр. 712. G. de МаЬ\у, De la Legislation, CErrvres completes, 1789, т. IX, стр. 338. Ch. Е. Dufriche de Valaze, Des lois penales, 1784, стр. 344-345.
111
прекршајно затварање
-
само су, у неку руку, различити на- .
у сваком појединачном случају представљају поуку свима
зиви за једну исту казну« 84 • А ту казну затвора, коју закон предлаже, Царство је одмах одлучило да преточи у стварност, стварајући казнену, административну, географску хијерархију: на најнижем степену, уз сваки општински суд постоји општин
јег кршења про~иса, осим ако оно не заврећује смрт. Казнено позориште, о КОЈем се маштало у
казнено-поправни
завод;
а
на
врху
-
више
18.
веку и које би превасхо
дно деловало на дух окривљених, замењено је великим једно
образним затворским апаратом чија ће се мрежа огромних зда
ска полицијска испостава; у сваком округу, затвор; у сваком департману,
-
претвара се у закон о казни затвора због сваког иоле значајни
ња раширити целом Француском и Европом. Тај невероватни
цен
тралних затвора за кривично осућене или прекршајно кажњене
обрт одиграо се, можда, за чак мање од двадесет година. Може се рећн да је био готово тренутан. Довољно је погледати мало пажљивије предлог Кривичног закона који је Ле Пелтје поднео Уставотворној скупштини. С почетка је изнето начело да је потребно »да се природа преступа и природа казне тачно по ду~аре«: физички бол за оне који су били свирепи, рад за оне КОЈИ су били лењи, одузимање части за оне који су морално
којима је досућено више од годину дана; најзад, у неким лука ма, робијашнице. Направљен је план за велику затворску гра
ћевину, чији различити нивои треба тачно да одговарају рав~ нима административне централизације. Губилиште, где је тело мученQга било изложено ритуалној манифестацији суверенове моћи, као и казнено позориште где би се представе кажњавања
•
стално приказивале друштвеном телу, замењени су великом за-
поклекнули. Мећутим, предложене казне заправо су три обли
твореном архитектонском целином, сложеном и хијерархизова
ка заточења: самица, где је казна затвора отежана различитим
ном, која улази у састав државног апарата. Реч је о сасвим
мерама (самоћом, мраком, крајње сведеном исхраном); »тамни
новом материјалном и физичком облику власти, о сасвим но вом начину инвестирања људских тела. Почев од Рестаурације и за време Јулске монархије, у француским затворима налази
вом смислу речи, КОЈИ Је просто заточење. Она тако свечано
чење«, где су те дод~тн~ мере ублажене; најзад, затвор у пра
обећана разноликост казни сведена је, коначно, на ту сиву јед нообразност. Било је, уостаЛом, и посланика који су се зачу
се, уз мања одступања, измећу 40 и 43 хиљаде затвореника (готово један затвореник на 600 становника). Високи зид чији
дили што се, уместо успостављања односа истоврсности изме
задатак више није да окружује и штити нити да престижем показује моћ и богатство, већ да брижљиво скрива, будући непремостив у оба смера, сада тајанствени посао кажњавања
ћу природе злочина и природе казни, кренуло сасвим другим путем: »Тако да ме, ако сам издао своју земљу, затварају; ако
такав зид постаће једнолична, истовремено материјална и симболичка слика казнене власти која се среће у непосредној близини, а понекад и у самом средишту градова у 19. веку. Већ у време Конзулата, министар унутрашњих послова био је заду жен да испита различите затворе који су већ радили, или места
ју се сасвим једнообразна. Као да слушам лекара који за све
сам убио оца, опет ме затварају; сви могући злочини кажњава
-
болести даје исти лек«86.
Ова брза замена свих других казни затворском није била привилегија Француске. Срећемо је, уз све друге подударнос непосредно после објављивања расправе О злочиNи.ма и казNа ма, дал~ да се изради нацрт »новог законског кодекса«, лекција
БекариЈе о спецl!фичностима и разноликостима казни није за борављена; она Је, штавише, преузета готово дословце: »Када
изградњу ових нових замкова граћанског поретка . Мећутим,
Царство је те кредите искористила за нови рат8 5 • Касније ће их вршењу својих намера, постепено и изградити током
кривични закони изводе сваку казну из особене природе сваког
·
сто-
19.
'·
лећа.
зл?чина, то представља тријумф граћанске слободе. Тада прес таЈе свака самовоља; казна не зависи од ћуди законодавца, него
од природе ствари; човек не трпи насиље другог човека, него
У сваком случају, за мање од двадесет година, на чело тако
последице властитог дела« 87 • Неколико година касније, и даље
јасно формулисано на Уставотворној скупштини - да казне треба да буду специфичне, правилно подешене, делотворне, да
закона и закона који доноси Јозеф П у Аустрији. Па ипак, оба
општа Бекаријина начела служе као основа и новог тосканског ?ва закона начинила су од казне затвора
84 С. стр.
F.
М.
т.
LXXII, 1.
децембар
1819.
Decazes, »Rapport au roi sur les prisons«, Le
Moniteuг,
11.
-
која варира само
1831,
185. 85 Упор. Е.
112
de Remusat, At-chives paгlementaiгes,
април
l l l l l
ти, и у осталим земљама. Када је Катарина П, у годинама
и граћевине који су се у ту сврху могли користити у разним градовима. Неколико година доцније предвићени су, по мери власти коју треба да представљају и служе, високи кредити за
ново економско устројство, мање раскошно али упорније у из-=
п
86 87
Ch. Chabroud, Archives parlementaires, т. XXVI, стр. 618. Catherine П, lt
nouveau code des lois,
'Шан - 67.
113
l l l l l
L L
по трајању и отежана је у извесним случајевима жигосањем: или оковима - готово једину казну : најмање тридесет година затвора за напад на суверена, за фалсификовање новца и за убиство са краћом; од петнаест до тридесет година за хотимич но убиство или оружану краћу; од месец дана до пет година за обичну краћу, и тако даље 88 • Ако у томе што је казна затвора потиснула све друге казне има нечег чудног, онда је то чињеница да затвор није био, као што се замишља, чврсто већ укорењен у казненом систему као
L
казна одмах испод смртне, која би сасвим природно заузела место упражњено после укидања јавних мучења. Заправо, за
твор је - а многе земље биле су у том погледу у истој ситуа цији као Француска - имао ограничена и сnоредно место у систему казни. Текстови то доказују. Уредба из 1670. године не помиње затвор меЬу телесним казнама . Без сумње, доживот ни затвор или казна затвора у одрећеном трајању постојали су мећу казнама у неким обичајним правима 89 . МеЬутим, сматра
се да је казна затвора застарела, заједно са јавним мучењима: »Раније су постојале казне које се више не примењују у Фран цуској, као што је исписивање казне на осућениковом лицу или челу, или пак доживотни затвор; исто тако, злочинац се
више не сме осудити да буде препуштен дивљим зверима или
L L L L L L L
бачен у руднике« 90 • У ствари, извесно је да је казна затвора упорно опстајала ради санкционисања лакших преступа, у складу са локалним обичајима или навикама. У том смислу Сулаж је говорио о »лакшим казнама« које Уредба из 1670. године није помињала: то су опомена, укор, забрана боравка, задовољштина уврећеној особи и затвор у одрећеном времен
ском трајању. У неким деловима земље, нарочито у онима који су највише сачували особености свог правосудног система, каз на затвора још је била широко распрострањена, упркос извес ним тешкоћама, као у Русијону који је недавно био анектиран. Мећутим, без обзира на ове разлике, правници се чврсто држе начела да се »затвор не сматра казном у нашем граћан
ском праву« 91 • Његова је улога да особу и њено тело узме као залог: ad coпtinendos homiпes, поп ad puпieпdos*, гласи изрека; у том смислу, затварање осумњиченог има донекле исту улогу
као затварање дужника. Затвором се обезбећује присуство неке
!а
88 Један део овог Законика преведен је у уводу за Р. француски превод, 1807, !, стр. 84.
police de Londres,
89
90
91
Упор. на пример Coquille, Сошшпе du Nivemais. G. du Rousseaud de la СоmЬе, Traite des matieres Climinelles, 1741, стр. 3. F. Serpillon, Code crimirzel, 1767, т. Ш, стр. 1095. Ипак, код Серnијона
налазимо мисао да је строгост затвора почетак казне. • Да људе задржи, а не да их казни (nрим. прев.) .
114
Colquhoun, 1iaittf щr
особе, она се њиме не кажњава 92 . То је опште начело. А ако
затвор ипак понекад има улогу казне, па и у важним случаје вима, онда је то углавном као замена за нешто; он замењује робију код жена, деце или инвалида, значи код оних који не могу да робијају: »Осуда на временску или доживотну казну
затвора једнака је казни робије«9 3 • У том изједначавању већ се gазире могући преокрет. Али, да би се он одиграо , било је nотребно да се измени правни статус затвора. Било је потребно, такоЬе, да се превазиће још једна, бар за Француску, значајна препрека. Затвор је овде сматран непо десним утолико више што је, у пракси, био непосредно везан за
краљевску самовољу и за неумереност суверенове власти.
»Казнионе«, поправни заводи, >>Краљеви укази« или наредбе nолицијског намесника, суверенове пресуде које су у виду за nечећених писама добијали угледници или племићке породице - све је то створило репресивну праксу напоредо са »редовним правосућем«, а још чешће насупрот њему. А ту казну затвора, ван редовног судског поступка, одбацивали су како правници класичари, тако и реформатори. Затвор је ствар краља, рекао је традиционалиста Серпијон, који се заклањао иза ауторитета председника Бујеа: »Иако су владари из државних разлога по некад склони да изричу ову казну, редовно правосуће не ко ристи ту врсту осуде« 94 • Заточење - симбол и омиљено сред ство деспотизма, веле реформатори у небројеним говорима: »Шта рећи о тим тајним затворима које је измислио кобни дух монархизма, а који су превасходно намењени или филозофима у чије је руке природа ставила своју бакљу да би смело освет лили своје столеће, или пак поноситим и независним душама које не прећуткују кукавички разна зла у својој домовини; шта
рећи о тим затворима чија се зЛокобна врата отварају тајанстве ним писмима, да би заувек прогутала своје несрећне жртве? Шта рећи о самим тим писмима, ремек-делима домишљате ти раније, која укидају право сваког граЬанина да буде саслушан
92
Управо тако треба разумети многобројне nрописе о затворима који се односе на злоупотребе · положаја од стране тамничара, на безбедност просто· рија и на онемогуhавање општења меЬу затвореницима. Као пример може да послужи одлука парламента у Дижону од 21. сеmембра 1706. године. Видети, такоЬе: F. Serpillon, Code criminel, 1767, т. Ш, стр. 601-647. 93 То прецизира проглас од 4. марта 1724. године о рецидиву краЬе, или онај од 18. јула 1724. године о скитњи. Дечаци који још нису били тог узраста да могу иhи на робију остајали су у затворима све до тренутка када су могли
бити послати на принудни рад, а понекад су у њима издржавали и читаву казну. Упор.: Cгime
et crimirzalite
еп
Frarzce sous I'Ancierz Regime, 1971 ,
стр.
266
и
даље.
94
F. Serpillon, Code Climirzel, 1767,
т. Ш, стр.
1095.
115
1 пре него што је осуЬен, и која су хиљаду пута опаснија за људе него што је Фаларисов* изум ... «9s
Ови протести, који долазе са тако различитих страна, не односе се без сумње на затвор као легалну казну, већ на »ван законито« коришћење самовољног и временски неодреЬеног затварања. Остаје чињеница да је затвор изгледао, опште узев, обележен злоупотребом власти. И многе Књиге жалби одбацу ју га као неспојивог са добрим правосуЬем. Некада то чине у име класичних правних начела: »Затворима, према интенцијама закона, није сврха да кажњавају, него да обезбеде присуство лица која су у њима ... « 96 Некада га, опет, одбацују због њего вих последица: он унапред кажњава оне који још нису нИ осу Ьени, преноси и шири зло које би морао да спречава и иде против начела индивидуалности казни; санкционишући читаву
породицу; кажу да »затвор није казна. Човечанства се буни против те ужасне помисли да није казна када граЬанина лише најдрагоценијег добра, када га срамно гурну меЬу злочинце, када га отргну од свега што му је драго, када можда убрзају његову пропаст и када не само њега, него и његову несрећну
породицу, лише свих средстава за живот« . Зато Књиге жалби, у више махова, траже укидање затвора: »Мислимо да казнио нице треба сравнити са земљом ... «98 И заиста, декретом од 13. марта 1790. године нареЬује се пуштање на слободу »свих лица 97
заточених у дворцима, верским установама, казнионицама, по
лицијским или било којим другим затворима, а која су тамо доспела краљевским писмом или наредбом органа извршне вла сти«.
Како је затвор, тако очигледно повезан са незаконитости
ма за које се оптужује чак и краљевска власт, могао овако брзо да постане један од најраспрострањенијих облика легалног
ховом престижу, утолико већем што су најскорији примери долазили из Енглеске и, нарочито, из Америке, превазиЬене су обе препреке: и стогодишњи правни прописи и деспотска прак
са у затворима. Биће да су ови узори врло брзо потиснули замисао реформатора о призорима казнених чудеса и наметну ли озбиљну стварност заточења. Њихов значај био је, без икак ве сумње, велики. МеЬутим, уместо да понуде одговор, они
уnраво својим постојањем и ширењем постављају проблем: ка ко су могли настати и, нарочито, како су могли бити тако широко прихваћени? Јер, лако је показати да се они, иако у
понечем саобразни општим начелима реформе казненог систе ма, у много чему од њих сасвим разликују, а понекад су чак и
неспојиви са њима . Најстарији меЬу овим затворским моделима, за који се ве рује да је непосредно или посредно надахнуо све остале, јесте амстердамски Rasphuis, отворен 1596. године 99 • Он је, опште узев, био намењен просјацима или младим преступницима. У свом раду се руководио трима основним начелима: сама управа
је могла, бар у извесним границама, да мења трајање казни према понашању затвореника (ова слобода је могла, уосталом, да буде предвиЬена пресудом: 1597. године, један затвореник је био осуЬен на дванаест година затвора, с могућношћу да се
казна скрати на осам ако његово понашање задовољи). Рад је био обавезан, и обављао се заједнички (иначе, самица се ко ристила
затвореници
као
додатна
казна;
затвореници
су
спавали
по
су свакодневно
живели
по
строгом
и опоменама, са одговарајућим духовним штивима
-
требало је да их сви ти механизми »привуку добру« и »одврате
*
*
од зла«. Амстердамски
*
Најчешће објашњење је да се током класичног доба обра зовало неколико великих затворских модела. Захваљујући њи-
• Фаларис (6. век пре нове ере) , тиранин са Сицюшје који је сnаљивао своје жртве у статуи (nрим. nрев.). 95 Ј. Р . Brissot, Theorie des lois criminelles, 1781, т. I, стр. 173. 96 »Paгis intгa muros (Noblesse )«; наведено у: А. Desjardin, Les Cal1ieгs de do/eimce et Ја justice criminel/e, стр. 477. Langres, »Troi~ ordres«, наведено у: IЬid., стр. 483. Briey, »Tiers Etat«, наведено у: IЬid., стр. 484. Упор. : Р. Goubert и М. Denis, Les Fram;ais ont /а paro/e, 1964, стр. 203. У Књигама жалби налазимо и захтеве да се затвори сачувају, те да се искористе за усељење nородица бескућ
97 98
ника.
116
Rasphuis
може се сматрати главним узо
ром. Историјски, он повезује теорију својствену
l
l l l
1 l п
временском
распореду, у систему забрана и обавеза, под непрекидним над
. зором
кажњавања?
само
двојица или тројица на једној постељи, у ћелијама са четири до дванаест особа); за обављени рад добијала се плата. Најзад,
l
16.
веку о пе
дагошком и духовном преображају појединаца помоћу непре кидних вежби, с казненим техникама смишљеним у другој по-
Thorsten Sellin, Pioneering in Penology, 1944, где се даје исцрnна Rasphuisu и Spinhuisu. Можемо оставити по страни један други затворски »модел« који се често nомиње у 18. веку. Њега nредла же Мабијон у: Mabillon, Reflexions sur les prisons des огdгеs гeligieш, ново издање из 1845. године. Чини се да је овај текст nостао оnет актуелан у 19. веку, у
п п
~ Упор.:
студиЈа о амстердамском
тренутку када су католици осnоравали nротестантима место које су ови заузе ли у филантроnском nокрету и у неким уnравним службама. Ова Мабијонова књижица, која је изгледа остала слабо nозната и без утицаја, nоказаhе да ј е »основна замисао америчког затворског система
-
замисао потnуно калуt>ер
ска и француска, без обзира шта је могло бити речено у намери да јој се nриnише женевско или nенсилванијско nореклО << (Л. Фоше) .
117
l l l
L L L L L L L L
ловини 18. столећа. Три институције, које су тада основане, преузеле су основна начела Rasphuisa; свака ће их даље разви јати у посебном правцу. Затвор у Гану организовао је казнени рад превасходно у складу са економским захтевима. Ово се образлагало тиме да . је доколица најчешћи узрок већине злочина. Једно од свакако првих истраживања ове врсте, спроведено 1749. године меЬу осуЬеницима судског округа Алоста, показује да злочинци ни су били »занатлије или земљорадници Qep радници мисле је дино на рад од којег живе), него дангубе које су се одале
просјачењу«1оо. Отуда идеја о установи која би пружала неку врсту општег радног васпитања за непослушне. То би дало четвороструку корист: смањио би се број кривичних гоњења која скупо стају државу (у Фландрији би се тако могло уште дети више од 100.000 франака); не би више постојала обавеза враћања пореза власницима шумских добара чије су шуме уни штиле скитнице; добило би се много нових радника, а што би »стварањем
конкурентских
односа
допринело
смањењу
цене
радне снаге«; најзад, тиме би се омогућило истински сиромаш
· нима да користе, не делећи је ни са ким, њима тако потребну милостињу1о1. Ово корисно васпитање вратиће лењивцу вољу
за рад; укључиће га силом у систем интереса у којем се труд више исплати него ленствовање; створиће око њега минијатур
но, упрошћено и принудно друштво, где ће јасно бити истак
нуто правило: ко хоће да живи, мора да ради. Постоји радна обавеза, али и новчана накнада која затворенику омогућава да побољша своју судбину за време и после заточења. »Код чове ка који нема средстава за живот мора се безусловно створити
жеља да себи обезбеди опстанак радом; то му се нуди посред ством полиције и дисциплине; он се приморава, на неки начин, да се томе преда; касније- га подстиче мамац зараде; са изме њеним начином живота, навикнут да ради и да се прехрањује без трзавица, а са извесним уштедама које чува за тренутак када ће изићи из затвора«, он је научио занат »којим ће себи осигурати средства за безбедан живот« 102 . Стварање !юто оесо100
Vilan XIV, Memoire sur les moyens de coniger les malfaiteurs, 1773,
64.
Ова расnрава, везана за оснивање затвора у Г ану, остала је необјављена све до године . Све учесталије казне изгона само су нагласЮiе везу измеЬу зло чина и скитње. Године 1771, у државама ФлаНдрије закључено је да »казне изгона које се изричу nротив nросјака остају неделотворне, с обзиром да држа ве шаљу једна другој лица која сматрају оnасним. Неки nросјак кога тако гоне из једног места у друго, најзад he завршити на конопцу - а да су га навикли на рад, он не би кренуо тим рЬавим nугем« (L. Stoobant, у: Amшles de !а Societe d'histoiгe de Gand, т. Ш, 1898, стр. 228). Упор. илустрацију бр. 15. Vilan XIV, Memoire, стр. Ibld., стр. 107.
1841.
LJ
стр.
101 102
118
68.
nomicus-a
искључује како прекратке казне, јер се у кратком
року не могу научити радне технике и развити воља за радом,
тако и доживотне казне, јер би онда свако учење било беско рисно. »Рок од шест месеци сувише је кратак да би се злочин ци поправили и приволели раду«; с друге стране, »доживотна казна им одузима сваку наду; равнодушни су према исправља
љу начина живота и према радним навикама; обузети су само
мислима о бекству и побуни; кад већ нису осуЬени да буду лишени живота, зашто би им се тај живот учинио неподнош љивим?«103 Трајање казне има смисла само ако се доведе у везу са могућим преваспитањем и економичним коришћењем пре
васпитаних злочинаца.
Енглески затворски модел начелу рада придодаје изолаци ју, као главни услов за преваспитање. Његов нацрт је 1775. године дао Хенвеј, оправдавајући меру изолације најпре нега тивним разлозима: велики број затвореника на једном месту
нуди обиље рЬавих примера и ствара могућности за бекство у том тренутку, као и за уцену и саучесништво у будућности. Ако се допусти да затвореници раде заједно, затвор ће превише личити на мануфактуру. Затим следе позитивни разлози: изо лација представља »страшан ударац« после којег осуЬеник, отргнут од лоших утицаја, може да се врати себи и у дну своје душе поново зачује глас добра; усамљенички рад постаће тако начин преобраћења и учења; тиме ће се васпоставити не само механизам интереса својствен homo oeconomicus-y, него и импе ративи моралног бића. Самица, као техника хришћанског мо наштва која је постојала још само у католичким земљама, пос таје у протестантском друштву инструмент којим се истовреме но могу обновити и ћото oeconomicus и религиозна свест. Из меЬу злочина, с једне стране, те повратка праву и врлини, с друге, затвор ће представљати »простор измеЬу два света«, мес то за индивидуалне преображаје помоћу којих ће држава пов
ратити своје изгубљене поданике. То је устројство за мењање појединаца којег Хенвеј назива »поправилиштем« 104 . Управо та општа начела Хауард и Блекстон примењују 1779. године, када независност Сједињених Држава онемогућава депортације и када се припрема закон о измени казненог система . Казна за
твора, чији је циљ да преобрази душу и понашање, улази у систем граЬанских закона. У преамбули закона коју су саста вили Блекстон и Хауард, описује се индивидуално заточење
кроз своје три функције - оно је застрашујући пример, ин струмент преобраћења и услов за учење: подвргнути »изолаци ји, редовном раду и утицају верске наставе«, неки злочинци ће
103 104
Ibld., стр. 102-103. Ј. Hanway, Т7tе Defects of Police, 1775.
119
моћи »не само да делују застрашујуће на оне који би пали у искушеље да их следе, него ће се и сами поправити и стеhи радне навике«юs. Отуда одлука да се изграде две казнионице,
тог тренутка нико не може отићи ни у једну другу просторију осим у радионице и на места одрећена за рад ... На измаку да~а оглашава се звоно које им јавља да престану с послом ... ИмаЈу
једна за мушкарце а друга за жене, где би се затвореници· у изолацији приволели »На радове најниже врсте, који се могу обављати и поред незнаља, немара и отпора злочинаца«: окре таље точка да би се покретала машина, навртаље чекрка, гла
[l ола
сата да разместе своје постеље, после чега им више ниЈе
.
.
дозвољено да гласно разгов~раЈу ~праве ма и наЈмаљу
б
уку«
1~
..
!(ао и у Глостеру, изолациЈа ниЈе намељена свима; самица Је
само за оне осућенике који би раније заслужили смртну казну, као и за оне који су у самом затвору посебно кажљени: »У самици, без икаквог посла и ичега што би могло да га заокупи, у неизвесности и очекиваљу тренутка када ће бити изручен«, затвореник проводи >>многе часове тескобе, опхрван размишља-
чаље мермера, млаћеље конопље, стругаље кампешовог дрвета, сечеље платна, плетеље ужади и корпи. Изграћен је, меЬутим,
свега један казнени завод у Глостеру; па и он је само делимич но одговарао првобитној замисли: потпуна изолација постојала је једино за најопасније злочинце; остали су имали заједнички рад даљу, а изолацију током ноћи. Напослетку, филаделфијски затворски модел. Он је свака ко најчувенији, зато што је изгледао повезан са политичюri,{ новинама у америчком систему, а и зато што није био, као остали, осућен да одмах доживи неуспех и буде напуштен; на
њима која су присутна у свести сваког кривца« 109 .
н.
арад, као
и у Гану, трајање казне може да .се меља з~висно од понаша~а затвореника: затворска инспекциЈа, пошто Је прегледала досије,
добија од власти
19.
века
-
-
и то без тешкоћа све до два~есетих година
помиловаље за оне затворенике КОЈИ су се добро
владали.
љега су се стално угледали и преиначавали га, све до великих
Поред тога, Уолнат Стрит има известан број специфич
расправа о реформи казнионица тридесетих година 19. века. Затвор у Уолнат Стриту, отворен 1790. године под непосред ним утицајем квекерске средине, био је у много чему урећен
ности, или барем развија оно што је било само виртуелно при сутно у другим моделима. Пре свега, начела да издржаваље
по узору на затворе у Гану и Глостеру 106 • Начела су била: обавезни рад у радионицама, стална запосленост затвореника,
ба да буду познати свима, извршеље казне, напроти~, мора се
казне не добија публицитет. Ако пресуда и љени разлози тре
спровести у тајности; јавност не треба да учествуЈе ни као
финансираље затвора љиховим радом, али уз новчане надокна де које је сваки затвореник примао, да би се обезбедило љегово
сведок, ни као јемац кажњавања. Извесност да иза зидова за твореник издржава своју казну треба да је довољна као пример:
поновно морално и материјално укључиваље у свет строгих
нема више уличних призора какве је омогућио за~он из
економских законитости; осућеници су, дакле, »стално запо
кидним надзором; сваки тренутак у дану има своју намену,
прописује одреЬену врсту активности и носи собом своје оба везе и забране: »Сви затвореници устају у освит дана, тако да пошто наместе своје постеље, очисте се, оперу и обаве друге потребе, почиљу да раде, по правилу, са изласком сунца. Од 105 Преамбула нацрта закона из 1779. године, наведена у: Julius, Le~ons француски превод из 1831, стр. 299. 106 Квекери су сасвим сигурно познавали и амстердамски Rasphuis и Sp!nhuis. Видети Т. Sellin, Pioneering in Penology, стр. 109-110. У сваком случају, затвор у Уолнат Стриту преузео је карактеристике Almhausa отвореног 1767. године и кривичног законодавства које су квекери хтели да наметну упркос енглеској управи. 107 G. de La Rochefoucauld-Liancourt, Des pгisoi!S de Philadelpllie, 1796, стр. 9.
sur les prisons,
120
1786.
године, наметнувши неким осућеницима извоћеље Јавних радо ва у градовима или на путевима 110 • ~азна и прев~спитаље до
слени на производним делатностима да би сносили трошкове
затвора, да не би били препуштени доколици и да би им се обезбедила извесна средства за тренутак када љихова казна за твора буде истекла« 107 • Према томе, живот је испланиран према крајље строгом временском распореду и одвија се под непре-
l
•
којег она треба да доведе представљаЈу про~есе КОЈИ се одигр~ вају измећу затвореника и надзорника. Реч Је о процесима КОЈИ намећу свеобухватни преображај јединке - љеног тела и ље них навика помоћу свакодневног принудног рада, као и љеног
духа и воље помоћу душебрижништва чији је она објект: >>На располагаљу су библије и друга верска штива; свештеници р~
зличитих вероисповести из градова и предграћа обезбећују 108 Ј.
Turnbull, Visite ii
/а pгison
de Plliladelpl!ie,
француски превод,
1797,
стр.
15-16.
109 Caleb Lownes, у: N. К. Teeters, Cradle of penitentimy, 110 О нередима до којих је довео тај закон видети В.
r,
t!Je effects of puЬ/ic pшzis!Jments, 1~87, стр. 5-9, и
1935, стр .. 49.. . Rush, An mquuy mto Roberts. Vaux, Nouces, с::тр. 45. (Ј. L. Ssegel), подстицаЈНОМ за
Ваља приметити да је у извештаЈу Ж . Л. Зигела амстердамски Rasphuis, било предвиЬено да казне неhе бити оглашаване Јавно , да
he се затвореници у казнено- поправни дом доводити ноhу, да he се чувари nод заклетвом обавезати да не одају њихов идентитет и да никакве nосете неhе
бити дозвољене (Т.
Sellin,
Pioneeгing
in Penology, стр. 27-28).
121
l l 1 l п
L
L L L L
службу једном недељно, а и свака друга узорно побожна особа ~ ~оже увек имати приступ затвореницима« 111 • МеЬутим, задата!( Је саме управе да се подухвати преображаја личности. Самоћа
и окретаље се~и нису довољни, као ни чисто религиозна убе ђиваља. УтицаЈи на душу затвореника морају бити што чешћи
Затвор, као административни апарат, биће истовремено и меха~
низам за преображај духа. Када затвореник уЬе, прочитају му се прописи; »у исти мах, инспектори настоје да у љему учврсте
~оралне обавезе које сада има; предочавају му прекршај који Је у односу _на ЉЈ;!Х направио, зло које је отуда проистекла по дрv_штво КОЈе га Је шти:ило, као и потребу да то надокнади СВОЈИМ примером и покаЈаљем. Затим га позивају да своју дуж
ност. обављ~ са радошћу и да се понаша како доликује, а обе ћаваЈу му или у љему буде наду да ће моћи да буде пуштен и
пре истека рока _казне, ако се добро влада ... С времена на време
инспектори имаЈу обавезу да разговарају са злочинцима поје
L
диначно, у вези са дужностима које свако од љих има као човек и као члан друштва«ш.
Али најважније је, без сумље, да су тај надзор и измена
понашаља праћени
-
-
да се разврстају различити пороци или слабости. Почев од године, затвореници су подељени у четири групе: прву
1797.
qИНе они који су били изричито осуЬени на самицу, или су пак у затв~ру починили тешке прекршаје; друга је предвиЬена за оне КОЈИ су »познати као стари преступници...
пре
и
после
пресуде,
наводе
потребно да се предузме како би се промениле љегове раније • За све време боравка у затвору љега ће посматрати;
бележиће се љегово понашаље из дана у дан, а инспектори 1795. године - који, по
два~аест угледн_их граЬана именованих
дВОЈИЦа, посећуЈУ затвор сваке седмице, треба да се обавесте о томе шта се догодило, да се упознају са понашаљем сваког
L
осуЬеника и да одреде оне за које ће се тражити помиловаље.
Ово упознаваље појединаца, које се стално употпуљује, омогу ћава да се у затвору они распореде не толико према својим
злочи~шма, колико према склоностима које показују. Затвор постаЈе нека врста сталне осматрачнице, која пружа могућност
инструмент сазнаља.
*
*
*
ИзмеЬу казненог механизма какав нуде фламански, енгле ски и амерички затворски модели
-
измеЬу тих »поправилиш
та« и свих оних казни које су замислили реформатори, можемо пронаћи и подударности и разлике.
Прва подударност је у привременом повратку кажљаваљу. И »поправилишта« имају задатак не да избришу злочин, него да отклоне могућност да се он понови. То су механизми окре нути будућности, саздани тако да спрече понављаље злодела. »Циљ казни није испаштаље злочина, јер одлуку о томе треба препустити Свевишљем, већ превенција злочина исте врсте« 115 • Бакстон је у Пенсилванији тврдио да Монтескјеова и Бекари
јина начела треба сада да имају »снагу аксиома«, и »да је спречаваље злочина једина сврха кажњаваља«llб. Према томе,
не кажљава се да би се избрисао злочин, него да би се превас питао кривац (стварни или потенцијални); казна мора да укљу чи одреЬену технику за преваспитаваље. И у том погледу Раш
Први извештај инспектора Уолнат Стрита, наведен у: Teeters, Cradle of pemtenllmy, стр. 53-54. 112 Ј. Tumbull, VISite а /а prison de Pl!iladelpl•ie превод из 1797 стр 27
је сасвим близак правницима реформаторима; можда није у
Стриту следеhе: >>Морално старање: проповеди, читање добрих књига, чистоhа
стр.
111
113
Б. Раш, који је био један од инспектора, 'бележи после п~сет~ У~лнат
одеhе и соба, купање; глас се не подиже, мало вина, што је могуће мање
дуван~, ~каредних или профаних разговора. Непрекидни рад; обраЬује се баш
та, _коЈа Је лепа: 1200 главица купуса«. Наведено у: N. К. Teeters, П1 е сгаd/е of pemtenllmy, 1935, стр. 50.
u
у питаљу
што је једновремено и услов и последица
изв~штаЈ о злочину КОЈИ Је починио и о околностима у којима га Је извршио, као и каратак садржај саслушаља окривљеног, те оцене о љеговом влада~у пре и после пресуде. Све су то неопходни елементи ако Је циљ да се »утврди шта ће бити 113
нису
и које се испољавају у љеговом понашаљу, а оно се посматра и прати из дана у дан. У том смислу затвор функционише као
скупљаљем података, прошириваљем знаљ а о појединцу. у
навике«
на увереље да
окорели преступници«. Најзад, постоји и посебна група, проб на класа за оне чији карактер још није познат или оне који, када се боље упознају, не заслужују да буду увршћени у прет ходну категорију 114 • Организује се упознаваље појединца и уобличава се знаље о љему; референтно поље тог знаља није толико почиљени злочин (бар не у свом изолованом виду), него су то потенцијалне опасности које појединац носи у себи
тренутку када осуЬеНI;!к улази у У олнат Стрит, управа добија
l
или су се љи
хов изопачени морал, опасан карактер, неуобичајене склоности или разуздано понашаље« испољили за време боравка у затво ру; у трећу групу улазе они »чији карактер и све околности,
122
114
>>Minutes of the Board«, 16.
јун
1797, наведено у: N. К. Teeters, /ос. cit.,
59.
W. Blackstone, Commentaire sur /е Code criminel d'Angleteггe, француски 1776, стр. 19. 116 W. Bradford, An inquiry l!o>v fаг tl1e punisl!ment of deatl! is necessary in Pennsylvania, 1793, стр. З. 115
превод,
123
питаљу са~о метафор~ када је рекао следеће: пронаоене су
у духу свих људи, ако постоје предаља којима се оне преносе
ма~ине КОЈе олакшаваЈу рад; колико би тек био вредан хвале
ОН~Ј ко би ?ронашао »најбрже и најделотворније методе да се
и: којима се у сваком тренутку обнавља систем знакова. У ло га злочинца у кажљаваљу састоји се у томе да васпостави, спрам
наЈпОрОЧНИЈИ део човечанства врати врлини и срећи, те да се
закона и злочина, стварно присуство знака
искорени део порока који постоји у свету«ш. Најзад, англосак
- то јест оне казне која, према слову закона, треба неизоставно да буде повезана
тичара, користе _поступке КОЈИМа се казна модификује и при
са кршељем прописа. Злочинац плаћа свој дуг друштву тако што у изобиљу и на очиглед свих ствара те знаке, тако што
лагоЬава према Јединки: по свом трајаљу, својој природи, ин
реактивира знаковни систем закона, што чини да идеја о зло
тензитету, начину на који се спроводи, кажљаваље мора бити подешено према карактеру појединца, као и према опасности
треба, значи, да омогући процес преквалификоваља појединца
сонски модели затвора, као ~ предлози законодаваца и теоре
чи:ну делује као знак за казну. Индивидуално преваспитаваље
отворен за индивидуалне специфичности. У својим општим
у правног субјекта, јачаљем система знакова и представа који се пуштају у оптицај.
цртама, затворски модели настали маље -више по угледу на ам
Механизам казнена-поправног система дејствује сасви:м
ма које он носи по своју околину. Систем казни мора бити
стердамски Rasphuis нису били противречни ономе што ~у предлагали реформатори. Чак би се, на први поглед, могло ·
друкчије. Казна је усмерена не на представе, него на тело, на
помис~ти да су представљаЛи само д~у разраду или скицу
душу, али само утолико што је ова седиште човекових навика.
тих идеЈа у виду конкретних институциЈа .
Тело и душа, као начела понашаља, представљају елемент који је сада мета казнене интервенције. А она треба да почива не на умећу ствараља представа, него на промишљеној манипула цији појединцем: »Сваки се злочин може излечити физичким и моралним утицајем« ; према томе, да би се одредиле казне, треба »познавати принципе по којима се у нервном систему стварају осети и склоности« 118 • Средства која се користе нису
Мећутим, неподударност постаје врло уочљива чим треба дефинисати технике индивидуалног преваспитаваља. Разлика се Јавља у начину приступа појединцу, у томе како га казнена власт потчиљава, у инструментима које користи да би обезбе
дила љегово преваспитаље; разлика је у технологији кажљава
ља, не у љеговој теоријској основи; у односу који казна успос тавља према телу и души, а не у начину на који се уклопила у правни систем.
Размотримо метод реформатора. На шта циља казна чиме
утиче на појединца? Усмерена је на представе, а оне су ~једно
баваље: строге сатнице, дневни планови рада, обавезне кретље,
о користима и штети које од злочина може имати, представе о
шина, марљивост, поштоваље, добре навике. Најзад, овом тех
~адовољству, односно недаћама које следе; а ако се догоди да Је казна усмерена на тело, да над љим примељује технике које
ником преваспитаваља не настоји се толико на васпостављаљу правног субјекта укљученог у фундаменталне интересе дру
нимало не заостају за мучељима, то је утолико што је тело како за осућеника тако и за гледаоце - објект тих представа.
динца који се покорава навикама, прописима, наредбама, ауто
штвеног уговора, него на ствараљу послушноt субјекта, поје
Којим се инструментом делује на те представе? Опет другим
ритету који је стално присутан око љега и над љим, и који
представама или, тачније, повезиваљем идеја у парове (злочина
треба аутоматски да почне да делује и у љему самом. Дакле,
са казном, замишљене користи од злочина са видљивим неда
то су два сасвим различита начина реаговаља на кршеље зако
ћама које _казна доноси); а ове спојене представе могу деловати
на: васпостављаље правног субјекта друштвеног уговора, од носно ствараље послушног субјекта потчиљеног општем и
117
В. Rush, An inqui1y into th~ effects of риЬ!iс punishments, 1787, стр. 14. Ова
замисао о апарату за пр~ображаЈ Јединки налази се већ код Хенвеј а, у нацрту за »п~травилиurrе« : »ПОЈМОВИ болнице и злочинца су неспој иви; меЬутим, по кушаЈМО да од затвора направимо поправилиште
(re[01mato1)')
кој е ће бити ау
тентично и ефикасно, уместо да постане, попут других затвора, права школа порока« (Hanway, The Defects of police, стр . 52).
124
l
више механизми за ствараље представа које треба учврстити и
пустити у оптицај, него разни облици принуде, обрасци при сиљаваља који се примељују и понављају. Не знаци, већ увеж редовне активности, размишљаља у самоћи, заједнички рад, ти
ри кажњаваља који те идеје усаоују у свест или их учвршћују
п
време, на свакодневно понашаље и активности; она циља и на
и љено средство: представе о интересима појединца, представе
само ако Је присутан елемент публицитета: ако постоје призо
п
уједно прецизном облику одреоене власти. Све би ово можда била само спекулативна разлика - по што је, на крају крајева, у оба случаја реч о потчиљавању појединаца - да казнени систем »Принуде« не повлачи неке крупне последице. Дресура јединке, условљаваље њеног пона-
!18
В.
Rush, An inqui1y into tlte effects of риЬ/iс punishments, 1787,
стр.
13.
125
l l l l 1 l
шања сталном запосленошћу, стицање одрећених навика, те. лесна одр!'fцања - све то ствара сасвим посебан однос измеЬу
1
\.._.
онога к~ Ј~ кажњен и онога ко кажњава. Тај однос не само да димензИЈУ ~авног приказиваља казне чини непотребном, него је
и х:rскључуЈе 119 • Извршилац казне треба да има апсолутну власт КОЈУ нико трећи _не може да омета; појединац који се превас~
питава треба да Ј~ потпуно окружен влашћу која се над њим спроводи. Нужан Је, дакле, императив тајности, а такоЬе и бар
релативне аутономност~ технике кажњавања: она ће морати да има властити начин деЈства, властита правила, методе, знања;
мораће да утврди властите норме и резултате; а то значи дис
континуитет или, у с_ваком случају, специфичност у односу на правосудну власт КОЈа проглашава кривицу и утврЬује опште
границе казне. А те две последице вршењу казнене власти
-
- тајност и аутономност у
одступају од оне теорије и политике
кажњавања која је себи била поставила два циља: да све гра
L L
Ьане учини учесницима у кажњавању непријатеља друштва, те
да вршење казнене власти у потпуности подреди и учини не приметним у односу на законе који је јавно ограничавају. Тај ност казни и чињеница да оне нису законски кодиране, врше ње казнене власти иза ~атворских зидина, према критеријумима и са инструментима КОЈ~ измичу контроли - могу да доведу у
питање читаву стр~тегиЈу реформе. Сада се после пресуде кон
стх:rтуише власт КОЈа подсећа на ону у старом систему. Та власт КОЈа се стара о спровоЬењу казни прети да постане исто тако самовољна и деспотска као што је била она која је некада 0 њима одлучивала.
Све у свему, разилажење је у следећем: земља казнених
L L L L
призора, или институција при~де? На једној страни, казнена
власт функциони~е тако што Је распореЬена читавим просто
ром друштвене заЈеднице и присутн~ свуда као сценски призор,
пр~дст~ва, знак, предање; читљива Је попут отворене књиге и
деЈст~уЈе тако ~то вр~и сталну рекодификацију у духу гра
Ьан~, обезбеЬуЈе сузбиЈање злочина препрекама које поставља
идеЈи о злочинv_; невидљиво и нечујно утиче »на мека мождана влакна«, како Је рекао Серван. То је казнена власт која се простире читавим друштвеним ткивом, делује на сваку његову та:ку и напослетку се не опажа више као власт појединаца над
ПОЈединцх:rма, већ као непосредан одговор свих на дело свакога.
На другоЈ страни, функционисање казнене власти је компакт но: наЈбрижљивије се води рачуна о телу и времену кривца,
његови покрети и понашање уоквирени су системом знања и
Видети Рашове критике npизopft кажњавања, посебно оних које је био. замислио Дифриш Де Валазе, у: В. Rush, An inqиil)' into ti1e effects оЈ puЬlic 119
L
pшushments,
126
1787,
стр.
5-9.
ауторитета; реч је о смишљеној моралној ортопедији која се nримењује над кривцима да би се _они индивидуално преваспи тали; таква казнена власт има свОЈУ аутономну управу и издво
јена је како од друштвеног тела, тако и од правосудне власти у ужем смислу. Појавом затвора започиње институционализа
ција казнене власти. Прецизније речено, питање је гласило : х:оће ли казнена власт (са стратешким циљем сузбијања народ ног илегализма који је себи поставила крајем 18. века) боље дејствовати ако је скривена иза опште друштвене функције у »земљи казнених призора«, или пак ако је инвестирана у ин ституцију принуде, у затворени простор »поправилишта«? У сваком случају, крај 18. века нашао се пред три могућа начина организације казнене власти. Први је још био присутан и ослањао се на древна право монарха. Друга два се темеље на nревентивној, утилитарној, корективној концепцији казненог
nрава које би припадало читавом друштву; меЬутим, они . се
веома разликују један од другог у равни механизама којима намеравају да се служе. Најопштије узев, може се рећи да
кажњавање у монархијском правном систему представља цере монијал врховне власти; оно користи ритуално осветничко жи
госање тела осуЬеника и шири гледалиштем ужас који је уто лико већи што је физичко присуство суверена и његове власти дисконтинуирано,
нерегуларно и увек изнад сопствених зако
на. У предлогу правника реформатора, кажњавање је поступак преквалификовања појединаца у правне субјекте; ту се не ко ристе жигосања него знаци, кодирани скупови представа чији најбржи оптицај и свеопште прихватање треба да се обезбеде
призорима кажњавања. Најзад, према нацрту затворске инсти туције који се тек усавршава, кажњавање је техника принуде над појединцима; ту се не користе знаци, већ поступци телесне дресуре, која на понашање затвореника оставља трагове у виду новостечених навика; ово претпоставља установљење посебне власти за спровоЬење, односно администрирање казне. Врховни владар са својом силом, друштвено тело, административни апа рат. Жигосање, знак, траг. Церемонија, представа, увежбавање. ПобеЬени непријатељ, правни субјект на путу да се преквали фикује, појединац изложен непосредној принуди. Тело које се подвргава јавном мучењу, душа чијим се представама манипу лише, тело које се дресира: то су три низа елемената каракте ристична за три меЬусобно сучељена казнена механизма у дру гој половини 18. века. Они се не могу свести ни на правне теорије (мада се делимично поклапају са њима); ни на апара туре или институције (иако се на љих ослањају), ни на морал на опредељења (премда у њима налазе оправдање за своје пос тојање). Они представљају модалитете вршења казнене власти. То су три различите технологије власти .
127
Проблем је сада у овоме: како то да се на крају наметнуо овај трећи механизам? Како је модел казнене власти засноваn
l l l l l l
,
na , - замењен моделом утеме
на представи, сценском уприличењу кажњавања, на занку,
јавности казне и на колективитету
љеним на принуди, на телесном, на изолацији, на тајности?
Зашто су друштвени систем казнених знакова и светковина на родног предања која их је пуштала у оmицај - замењени фи зичким видом кажњавања (али различитим од јавних мучења)
са затвором као институцијом на којој ће да почива?
'
l
п
1.
Н. Андри, ОрШойедија или веwШиН11 сйречавања и исйрављања Шелесних мана код деце,
1749.
128
п
L L L L
u
2.
Спомен-медаља прве војничке смотре коју је извршио Луј 1666. године (Б. N. CaЬinet de medailles).
XIV
3-4.
Р.
Giffart, L'art militaire fram;ais, 1696.
оо
...
оо оо
о
оо оо
оо
оо
о
..,
оо
§ga
§~о
оо
оо
оо
оо
о
о
оо
оо
оо
оо
§:о
§~о
оо оо
оо
оо
-оо
оо
о. о
-· .........
оо
. §~о
§~о
оо
<>о
оо
о
оо
оо
~~о
§:о
оо
оо
оо
ос
no
оо
оо
оо
....§go
и:~ оо оо
о
1
..,
§:о
~·
1. 25.
сеmембра
1719.
године о изградљи касарни.
§:о оо
оо
оо
§~с оо оо
on
о о
о
о
о
11
оо
оо
g~ о оо Оо
1 1 ... g~o
on
7.
План уз Одлуку од
оо оо
оо
оо
5-6.
о
оо
оо
оо
п
Р.
о
оо
~n .
1
l
оо
оо
оо
о
оо
~~D
оо
G. Joly de Maizeroy, Theoгie de /а gueГI"e, 1777. Logor za 18 bataqona i 24 eskadrona. пешадије; 2. Коњица; З. Лаке труnе; 4. Главна
fi
l l l l
Логоровање стража; 5. Строј логорске страже; б. Генерал-ипаб; 7. Артиљерија; 8. Интендантура; 9. УтврЬење .
l
1
L
u 1
L
L L
u if:эF?i{i;i) ·:>
L
l:
8.
Узорак писма
(Collections historiques de l'I. N.R.D.P.).
9.
Наварски колеџ. Нацртао и угравирао Франсоа Никола Мартине око 1760. rошше (Collections historiques de l'I.N.R.D
.P.).
Б. ]Јаје, Пројекат болнице, 1786.
12.
l п
13. Ж . Ф. де Нефорж, Пројекат болнице . Recueil tblementaire d'architecture (1757-1780).
п п
l l
l Унуrрашњост Школе за узајамно поучаваље, у улици Пор-Маон, у тренутку вежбања писања. Литографија Иполита Леконта, 1818
10-11.
(Collections historiques de l'I.N.R.D.P.).
1
L L L L L L L
...
·~
·~ - - 1 "~
i
.ј
14.
Версајска менажериЈ.а у д оба л УЈ·а
xrv. Авлинова
rравира .
l
r. t
rl
u L 15.
План затвора у Гану,
1773.
l l l l
Ј
п
17. Џ. Бентам, План Паноmикона (Тhе Works of Jeremy Bentham, ed. Bowring, t. IV, р. 172- 173).
18- 19.
Н. Ару-Ромен, Пројекти затвора,
1840.
L L l L
u L
L
u L
20. Н. Ару-Ромен, Пројекат затвора, 1840.
План и пресек ћелија. Свака ћелија садржи улаз, собу, ралионицу, место за шетњу. За време молитве, улазна врата. су отворена, а робијаш клечи (цртеж у средини).
21 .
Н. Ару-Ромен, Пројекат затвора,
1840.
Осућеник у својој ћелији , пред централном осматрачниuом.
п
п
23.
План затвора у Мазау.
l ----....._ 22. А. Блуе, Пројекат з
24.
Затвор Ла Птит Рокет.
LJ
L L L L LJ
L L L
25.
Централни дом у Рену,
1877.
.
[~
.,
26. Унутрашњост затвора Стен вил у САД, ХХ век.
27.
Конак у насеобини Метре.
28.
Предавање о штетним последи цама пијанчења слушаоцима у затвору Френе.
u L L L L
L Парна .Маwина за брзо йойрављање девојчиц а и дечака . Очеви и мајке, ујаци, тетке, старатељи, старатељице, учитељи и учитељице пансиона и уопште сви који имате децу лењу, прождрљиву, непослушну, јо гунасту, безобразну, свадљиву, тужибабе, брбљиве, безверне или са другом неком маном, обавештавате се да су г. Протува и г-Ьа Опајдара поставили на главне тргове општине града Париза машину сличну овој коју видите на слици и да примају сваког дана од подне до 2 сата сву опаку децу коју ваља
29.
L
поправити. Господа Вукодлак, ложач Врдалам а, Гладница и госпоЬе Роспија,
Испичутура и ОштроконЬа, ускоро he постави ти сличне машине по градови ма у унутрашљости и њима сами руковат и . Јефтина поправка парном маши ном и њен изненаћујући учинак навешћ е људе да се њоме служе онолико често колико захтева рЬаво владање њихове деце. Непоправљиву децу узима мо и на пансион, о хлебу и води . Гравира с краја XVIII века (Collcctions
historiques de l'I.N.R.D.P.).
III
l
ДИСЦИПЛИНА
l
30.
Н . Андри, Орйlойедија или веwшина сйречавања и исйрављања Шелесних мана код деце, 1749.
n 1
1
u
L L L L L
u u L L
u L
ПРВА ГЛАВА
ПОСЛУШНА ТЕЛА
Ево како би, према опису с почетка 17. века, изгледала идеална телесна граЬа војника. Пре свега, војник је неко ко се препознаје издалека; он носи одреЬена обележја: природна обележја крепкости, храбрости и поноситости. Већ само љего во тело
истиче
љегову
снагу
и срчаност;
иако,
додуше,
он
руковаље оружјем и ратнички занат треба да учи поступно углавном војујући - вештине попут маршираља или ставови попут држаља главе зависе, пак, добрим делом, од телесне гра ће и достојанственог изгледа: »Знаци за распознаваље најпо деснијих за овај занат су живост и · бодрост у човека, право држање главе, уздигнута прса, широка рамена, дуге руке, сна
жни прсти, увучен стомак, јаке бутине, витке ноге и уска сто пала, јер тако граЬен човек мора бити окретан и снажан«; ако постане копљаник, војник ће »морати да маршира ритмичким кораком да би изгледао што отменије и што значајније, јер је копље часно оружје које заслужује да се носи са озбиљношћу и одважношћу у кретаљама« 1 • У другој половини 18. века, вој ник је постао нешто што се масовно производи; од безоблич ног теста, од невичног тела, створена је потребна машина; пос тепено је исправљено држаље; прорачунато и полако, принуди се подвргава сваки део тела, подлеже јој, она га потпуно осваја као
целину, чини га стално
расположивим и прераста непри
метно у аутоматизам, настављајући да делује кроз стечене на вике; укратко, »потиснут је сељак« и дат му је »изглед војни ка«2. Регруте навикавају да »држе главу право и уздигнута; да имају правилан положај тела и да не повијају рамена, да се испрсе и исправе лећа; како би им ово прешло у навику, у том положају ће их држати наслољене уза зид тако да га додирују 1
L. de Montgommery, La Milice 20. марта 1764.
2 Уредба од
fran~aise, издање из
1636,
стр.
6
и
7.
131
·
петама, листовима на ногама, раменима, пасом и надланицама,
док су шаке окренуте напоље, а руке спуштене поред тела . ..
научиће их и да никада не упиру поглед у земљу, већ да смело
·,
осмотре оне крај којих пролазе ... да остану у ставу мирно че кајући команду, непомичне главе, руку и ногу ... најзад, да ко рачају чврстим кораком, не савијајући ноге у зглобу и колену, избацујући стопала ниско и унапред« 3 •
У класичном добу тело је откривено као објект и мета власти. Лако се могу наћи докази о великој пажљи која је у то време поклаљана телу - телу којим се манипулише, које се обликује, дресира, које се покорава, постаје послушна и вично или му се снага повећава. Обимно штиво о Човеку-машини писано је истовремено на две равни: прва је анатомско-метафи зичка, и ту је Декарт исписао прве страниЦе а лекари и фило зофи су продужили; друга је техничко-политичка, састављена из низа војних, школских и болничких прописа, као и емпириј
ских поступака и теоријских промишљаља чији је циљ да се телесне делатности надзиру или поправљају. То су две јасн~ одвојене равни; у другој је реч о потчиљаваљу и коришћељу
тела, а у првој о објашљаваљу начина на који оно функциони ше : тело које се користи, тело које се објашљава . Па ипак, постоје додирне тачке. Ла Метријев* Човек-маwина је матери јалистичка редукција душе и уједно општа теорија дресуре; љихов средишљи појам је >шослушност«, која тело подложно анализи повезује са телом подложним манипулацији. Послуш-· но је оно тело које се може потчинити, искористити, које се може преобразити и усавршити. Са друге стране, чувени ауто мати нису само били начин да се илуструје рад организма; они ~ су били и политичке марионете, упрошћени модели власти: опсесија Фридриха П, краља заокупљеног малим машинама,
добром војном обуком и дугим вежбама. Шта је тако ново у тим схематизованим обрасцима поко раваља, којима је 18. века придавао толики значај? Свакако није први пут да тело представља преко потребан и неодложан објект освајаља; у сваком типу друштва тело је ухваћено у густу мрежу власти која му намеће принуде, забране или оба- везе. МеЬутим, у овим техникама постоји неколико новина. Пре свега, то је ниво контроле: тело се не третира као _целина, свеобухватно, као недељив ентитет, него у свОЈИМ ПОЈединим
деловима; над љиме се врши принуда која је минуциозно раз раЬена; на тело се утиче у равни механике
-
на кретаље,
покрете, држаље, брзину: то је инфинитезимална власт над
активним телом. Затим, предмет контроле нису, или нису више, значељски елементи понашаља или говор тела, већ економич
ност, ефикасност кретљи, љихова унутрашља организација; циљ присиле су телесне снаге, а не систем знакова; једина стварно значајна церемонија је церемонија увежбаваља, веж би. Напослетку, начин контроле: он подразумева непрекидну, сталну принуду, надзор над разним видовима активности, а не
над љеним резултатима; најстроже се контролишу време, про стор, кретаља. Ове методе, којима се омогућава прецизна кон трола телесних активности и обезбеЬује стална заузданост те лесних снага те намеће однос послушност- корист, можемо наз
вати »дисциrшинама«. Многи начини дисциплинираља посто
јали су одавно: у манастирима, војсци, па и занатским радио ницама. МеЬутим, током 17. и 18. века дисциплине су постале опште формуле за доминацију. Оне се разликују од ропства, јер се не темеље на присвајаљу тела и власничком односу пре
ма љему; дисциплина чак елегантно избегава тај скупи и на силнички однос, а корисни резултати су јој једнаки, ако не и већи. Дисциплине су различите и од кућног слуганства, које је однос сталне, глобалне, масовне, недистинктивне и неограни чене доминације, засноване на јединственој вољи господара, на његовим »хировима«. Оне се разликују и од вазалства, које је врло кодификовани али далеки однос потчиљености; љегов циљ нису толико телесне активности, већ производи рада и
ритуална обележја верности . Дисциплине се разликују _и од аскетизма
и
»дисциплинираља«
манастирског
типа,
чир
су
сврха разни видови одрицаља, а не повећаље корисног учинка;
ако и подразумевају покораваље другој особи, љихов главни задатак је ипак да свако што боље овлада властитим телом. Историјски тренутак за дисциплине је онај када се раЬа таква вештина управљаља људским телом чији циљ није једино да се његове способности повећају нити само да се оно још више потчини, већ да се створи такав однос који у оквиру истог механизма тело чини утолико покорнијим што је оно корисни је, и обрнуто. Ствара се, значи, политика принудног потчиња ваља тела, а то подразумева прорачунату манипулацију љего вим елементима, покретима, понашаљем. Људско тело потпада
под машинерију власти која га истражује, рашчлањује и поно во саставља. РаЬа се »политичка анатомија« која је истовреме но и »механизам власти«; љоме се дефинише начин на који се може овладати телом других и утицати на њега, не само да би ти други чинили оно што се од њих жели, већ и да би се понашали онако како се од љих очекује, према утврЬеним тех
з
lbld. • Julien Offroy de la Mettrie (1709-1751),
материјалистички лекар и фило
зоф, пријатељ пруског краља Фридриха П (прим. прев.).
132
l
никама и онолико брзо и ефикасно како се одреди. Тако дис циплина масовно производи потчиљена и увежбана тела, »ПО слушна« тела. Она повећава телесне снаге (у смислу економ -
133
l
u
u
ске користи) и слаби исте те снаге (у смислу политичке пот чиљености). Једном речи, дисциплина разлаже телесне снаге тако што их, с једне стране, обликује у »вештине« и »способ ности« к~је настоји да повећа, док, с друге, умаљује енергију и моћ КОЈе би могле отуда да проистекну, стварајући однос стр?ге потчиљености. Ако економска експлоатација значи раз
покушати да све сагледамо не само из угла функционисаља t{lffaвoг система, него и у оквиру једне целовите и доследне тактике. Није толико реч о доскочицама великог ума који ради чак и у сну, осмишљавајуhи и оно што је без значај а; у питаљу су, превасходно, лукавства »Злонамерне« будности која се у све уnлиће и извлачи корист за себе. Дисциплина је политичка
дваЈаље радне снаге од производа рада, казаћемо да дисциплив:
анатомија ситних појединости. Да бисмо опоменули нестрпљиве, навешћемо речи марша
ска стега значи успостављаље принудне везе измеоу раста те
u
лесних способности и јачаља дисциплине над телом.
ла Де Сакса: »Иако они који се баве ситним појединостим а
Ово »изумеваље« нове политичке анатомије не тРеба сма
важе за ограничене људе, чини ми се ипак да су те ствари од
трати некаквим изненадним открићем, него га разумети као
суштинског значаја зато што су темељ свега, и зато што није могуће саздати ниједно здаље нити засновати ниједну методу
мноштво процеса; често минорних, различито г порекла, необ
једињених на једном месту већ раштрканих, који се временом:
без њихових основних начела. Није довољно волети архитекту РУ· Треба знати како се теше камен« 4 • Могла би се написати читава историја тог »тесања камена« - историја корисне ра ционализације ситних појединости на плану моралног рачуна водства и политичке контроле. Она није изум класичног доба ; оно ју је само убрзало, променило јој ниво и обим дејства, дало
преплићу, понављају или угледају, те ослаљају једни на друге·
разликују се у пољима своје примене, конвергнрају узајамно~
постепено се обликују у нацрт за једну општу методу. Можемо
u
их видети на делу врло рано, најпре на високим, а касније и у основним школама; Полако су прихватани и у болницама, а за свега неколико десетина година потпуно су преструктурисали
јој прецизне инструменте, и можда пронашло неке аспекте ље
начин на који је била организована војска. Понекад су се врло
не примене у рачуници бесконачна малих величина или под робном описивању и најситнијих својстава живих бића. У сва
брзо преносили с једног места на друго (са војске на техничке
школе или са колежа на гимназије), а понекад полако и на
ком случају, »сићушност« је као категорија одавно већ посто
маље уочљив начин (неосетна милитаризација великих радио-
јала у теологији и аскетизму: свака ситница је значајна , пошто
. ница). Увек, или готово сваки пут, они би се наметнули као .
су у очима Господа све огромности тек сићушне вели чи н е и
одговори на захтеве »конјунктуре: на неку индустријску ино
пошто, с друге стране, не постоји ништа тако мало и незнатно
вацију, на ширеље епидемија, на проналазак ватреног оружја или победе Пруске. Па ипак, сви ти процеси заједно само су део општих и коренитих промена које ћемо покушати да уочим о .
L
Овде не желимо да дамо историјски преглед различитих дисциплинских институција и љихових особености, већ само да на ни:зу примера одредимо неке од основнИх техника које су
се наЈлакше преносиле са једне институције на другу. Те су те~нике увек минуциозне, по обиму често невелике, али зна
чајне зато што дефинишу одреоени начин политичког и по танко разраЬ~ног освајаља тела, једну нову »микрофизику«
L
је своје место нашла заокупљеност детаљима својствена веро науци, педагогији школског или војног образовног система па ,
напослетку, и свим облицима дресуре. За човека подвргнуто г дисциплини, као и за правог верника, свака ситница је важн а ;
али не толико по значењу које у себи крије, колико по значају који има као средство власти жељне да освоји појединца. У том смислу је карактеристична ода »ситницама« и љиховој непро лазној вредности Жан Батиста де Ла Сала, у његовој Расйра ви
надаље, стално
о обавезама које имају браћа Хрщућанских ц;.кола. Ту се м ис
шире на све већи број различитих области, као да теже да
тика свакодневног живота повезује са дисциплином у ситним
по крију читаво друштвено ткиво . Та ситна лукавства· велике дифузне снаге, та суптилна подешаваља наизглед чедна али дубоко сумљива, та устројства у служби нечасних економских
стварима. »Колико је опасно занемаривати ситнице! За душ у
власти; значајне и зато што се, од
u
·
да није било створено љеговом вољом. У оквиру те дуге тра диције у којој је ситна појединост имала истакнуту улогу, ла ко
циљева или срамне присиле
-
17.
века
ria
као што је моја, неподесну за велика дела, веома је утешн а помисао да нас оданост ситницама може неосетно уздићи до
довела су, меоутим, на прагу
светачког понашања: зато што су ситнице предуслов за круп н е
савремене епохе, до промене режима кажњаваља. Њихово опи
ствари ... Ситнице, казаћете; авај, Господе, можемо ли, к ао ра
~иваље мораће да укључи, измеоу осталог, задржаваље на по
љива и смртна створења, ишта крупно да учинимо за т ебе ?
Јединостима и пажљу усмерену на ситнице: и у најситнијим
стварима тражићемо не смисао, већ меру предострожности, и
134
4
Marechal de Saxe, Mes
reveтies, т.
I,
Предговор, стр.
5.
135
Ситнице; а ако нам се крупне ствари понуде, да ли ћемо их се прихватити? Зар их нећемо сматрати изнад наших снага? Сит.
доба и праћени многобројним тактикама, целим једним корпу
нице; а шта ако су оне Богу угодне и ако жели да их ПрИМЈi као крупна дела? Ситнице; јесмо ли их о пробали? Судимо .JUi
сумње да је управо из таквих цепидлачења рооен човек модер н:ог хуманизма 8 •
сом проседеа и сазнања, описа, рецепата и података. А нема
о њима из искуства? Ситнице; криви смо, значи, што их одбя јамо, сматрајући их таквима? Ситнице; а ипак су оне, време ном, створиле велике свеце! Да, ситнице; али оне значе велике
Орiанизација йросШора
покретаче, велика осећања, велику преданост, велики жар, я, следствено, велике заслуге, велико богатство, велике награде«s.
Дисциплина почиње са распореоивањем јединки у просто
Ова мистичка рачуница која се бави бескрајно сићушним я бесконачна великим попримиће ускоро лаички садржај, еко
РУ· У том циљу она користи неколике технике. 1. Дисциплина понекад захтева оiраЬен йросШор, издваја
прописима, цепидлачким надзором инспектора, подвргавањем
ње неког места које ће бити специфично у односу на сва ос тала и затворено као свет за себе. То је заштићен простор монотоног дисциплинирања . Бескућници и сиротиња »затвара
контроли најситнијих сегмената живота и делова тела. А та Историја Ситних Појединости која је, у 18. веку, отпочела у
ни« су у посебне установе; било је и других облика затварања, мање упадљивих али лукаво смишљених и ефикасних. У коле
номску или техничку рационалност
-
у школама, касарнама,
болницама или радионицама, са. до у танчине дефинисаним
знаку Жан Батиста де Ла Сала, додирнула Лајбница и Бифона, продужила се преко Фридриха П и прожела педагогију,
медицину, војну стратегију и економију, нужно ће наћи своје испуњење у човеку који је, крајем столећа, сањао да постане
нови Њутн
-
али не онај који је заокупљен небеским прос
транствима или планетама, него »сићушним телима«, ситним
кретањима, малим подухватима; у човеку који је одговорио
Монжу (»Постоји само један свет који треба открити«): »Шта сам то чуо? А шта је са светом сићушних величина, да ли је ико размишљао о њему? Ја сам у њега веровао од своје петна
.
жима се, на пример, постепено наметнуо манастирски модел;
ако и није најчешћи, интернатски тип школовања изгледао је најсавршенији; он постаје обавезан у Луј ле Грану, када је после одласка језуита од њега направљен узорни колеж9. Затим у касарнама, где војску - ту скиталачку гомилу - треба ве зати за једно место; спречити пљачку и насиље; смирити ста новништво које негодује при проласку трупа; избећи сукобе са цивилном влашћу; зауставити дезертерство; надзирати трошко ве. Уредбом из
1719.
године прописује се изградња неколико
стотина касарни, по угледу на оне које већ постоје на југу; реч
есте године. Бавио сам се тада њиме, и сећање на то је тако
је о строго омеоеном, затвореном простору: »Целина ће бити
живо да ме никада не напушта, попут неке фикс-идеје ... Тај
затворена
други свет је значајнији од свих осталих које сам се надао да ћу открити: већ при самој помисли на то душу ми обузме туга« 6 • Он га није открио; али знамо да је покушао да га ор ганизује и да је хтео да свуда око себе успостави такве меха низме власти који ће му омогућити да има увид и у најнезнат није догаоаје у држави којом је владао; намера му је била да
и
опасана
зидом десет стопа
високим,
подигнутим
око речених павиљона на удаљености од тридесет стопа«
-
а
то са циљем да се меоу четама одрже »ред и дисциплина, те
да официр може да одговори на постављене му захтеве«Iо_ Го
дине да је
1745. касарне су постојале у 320 1775. године укупни капацитет
градова; процењивало с е касарни око
200.000
љу
ди11. Напослетку, напоредо са мањим и раштрканим занатским
завооењем строге дисциплине »обухвати целу ту огромну ма
радионицама, развијају се и хомогене индустријске делатности
шинерију а да му ни најмања ситница не може измаћи« 7 • Минуциозно посматрање детаља и истовремено политичка калкулација тим ситним појединостима, у циљу контролисања и коришћења јединки, присутни су током читавог класичног
на великим, јасно омеоеним просторима: најпре су то удруж е-
5 Ј. В.
de La Salle, Traite sur les oЬ!igations des fi·eres des Ecoles chretiennes, издање из 1783, стр. 238-239. 6 Жофроа Сент- Илер (Geoffroy Saint-Hilaire) приписује ову изјаву Бона парти, у Уводу за Notio!IS syпtl!etiques et historiques d.e pililosopilie пaturelle. 7 Ј. В . Treilhard, Motifs du code d'i11Struction criminelle, 1808, стр. 14.
136
l
8 Одабраhу примере из војних, здравствених, школских и фабричких установа. Други примери нашли би се на плану колонизације, односа прем а робовима, или неге сасвим мале деце.
9 Упор.
Ph. Aries, L'Enfam et !а famille, 1960, стр. 308-313, и G. Sпyt!crs , ara XVJ/e et XVJ/le siecles, 1965, стр. 35-41. 10 L'Ordoпnaпce militaire, т. XIL, 25. сеmембар 1719. Упор. илустрацију бр. 5. 11 Da isy, Le Royaume de Fгапсе, 1745, стр. 201-209; Рад анонимног ау 1·ора из 1775. године (Ратни архив, 3689, лист 156); А. Navereau, Le Logement et /es uste11Siles des gens de gllerre de 1439 а 1789, 1924, стр. 132-135. La Fedagogie
еп Fгance
137
l l l l l l l 1
l
L не и обједињене мануфактуре а затим, у другој половини 18. века, фабричка здања (шосадске ливнице заузимају читаво по
LJ
луострво Медину измеЬу Нијевра и Лоаре; да би подигао е:н: дреску фабрику, Вилкинсон 1777. године помоћу брана и на сипа преурећује простор читавог острва на Лоари; Туфе градИ: Ле Крезо у долини реке Шарбоњере измештајући јој корито, а у фабричком оквиру подиже и стамбене блокове за раднике); тако се мења обим, односно ниво, али и начин, врста контроле.
Фабрика недвосмислено постаје све сличнија манастиру, утвр
ћењу, затвореном граду: чувар ))Отвара врата једино када рад
ници треба да уЬу, и то тек пошто се огласи звоно које објав љује почетак рада«; четврт сата касније нико више нема право
L
уласка; када се радни дан заврши, управници радионица дужни
су да предају кључеве чувару мануфактуре, који тада поново отвара врата 12 . Са све већом концентрацијом производних снага настоји се на добијању максималног учинка и спречавању мо гућих негативних последица (краЬа, прекида рада, немира и ))Тајних удружења«); треба зашпriити материјал и алат и обез бедити стални надзор радне снаге: ))За одржавање реда и мира
потребно је да сви радници буду под истим кровом, како би
L L L
особа задужена за управљање мануфактуром могла да спречи
или поправи штету и могуће злоупотребе од стране радника,
односно да такве појаве сасече у · 2. Мећутим, начело ))Просторног ограЬивања« није ни корену« 13 •
стално, ни неопходио, ни довољно за механизме дисциплини
рања. Они преуреЬују и подешавају простор на много спрет нији и финији начин, пре свега према начелу омеЬивања сва ког елемента понаособ или йарцелисања. Свака јединка има своје место; на сваком омеЬеном простору налази се по једна особа. Тиме се избегавају груписања и разбијају постојећи ко
лективитети; рашчлањују се неуреЬене, масовне или промен љиве скупине. Простор за дисциплинирање тежи да се издели на онолико делића колико има тела или елемената које треба
одвојити. Циљ је да се онемогуће сумљива подвајаља, некон тролисана нестајаља јединки, љихова дифузна кретаља, љихова
L L L
L
некорисна и опасна повезиваља; то је тактика против дезертер ства, против скитничења, против масовног окупљаља. Треба
утврдити ко је присутан а ко одсутан, знати где и како наћи појединце, успоставити корисне везе, прекинути све остале, обезбедити да се свачије понашаље у сваком тренутку може надзирати, процељивати и санкционисати, да се могу одмера-
12
V.
Projet de 1-eglement pour /'acielie d:AmЬoise, Национални архив, лист 12 1301.
13 Доnис ynyheн краљу, nоводом фабрике бродског nлатна у Анжеу, у: Dauphin, Recl!erche sur l'industrie textile en Anjou, 1913, стр. 199.
138
вати квалитети или заслуге. Према томе, у питаљу су поступци чија је сврха упознавање, потчињавање и коришћење јединки. Дисциплина организује аналитички простор.
.
Ту се она поново сусреће са древним начелом присутним
у архитектури и хришћанству: манастирском ћелијом. Простор својствен дисциплинама је увек, у основи, ћелијски - чак и када његове преграде и поља постану сасвим апстрактни. По треба за телесним и душевним осамљиваљем одавала је извесни
аскетизам: тело и душа бар повремено треба да се сами суоче са Божјим искушавањем и, можда, његовом строгошћу. ))Сан је слика смрти, спаваоница слика гробнице... иакр су спавао нице заједничке, кревети су тако пореЬани и тако прецизно одељени завесама да девојке могу устајати и легати а да се
узајамно не виде«1 4 • МеЬутим, ово је још увек сасвим несав ршен облик организације простора. З. Прописом о функционални.м раз.м.еw,йlањима постепено
ће се у дисциплинским институцијама кодификовати простор који је архитекта најчешће остављао слободним за коришћење у различите сврхе. Образују се распореди који ће одговарати не само захтевима сталног надзора и кидаља опасних веза, него
и потреби стварања корисног простора. Овај процес је видљив у болницама, пре свега војним и морнаричким. У Француској је изгледа Рошфор послужио као опитни и узорни град. Лука,
и то војна, са сталним прометом робе, мирним или присилним регрутацијама, укрцавањем и искрцаваљем морнара, болестима и епидемијама, представља место погодно за дезертерства, кри
јумчареље, заразе: то је раскрсница на којој долази до опасних мешања, до укрштања забрањених токова. Задатак морнаричке болнице је да лечи, али баш ради тога она треба да буде фил тер, механизам којим се одреЬене јединке задржавају и надзи ру; она треба да обезбеди власт над целом том покретном го
милом и вревом, уношењем реда у збрку коју стварају злочини и остале незаконите радље. Здравствена контрола болести и зараза повезана је са низом других: са војном контролом дезер терства, фискалном контролом различите робе, административ ном контролом лекова, порција хране, нестанака, излечења, смртних случајева, симулирања болести. Отуда потреба да се простор строго расподели и испреграЬује. Прве мере предузете у Рошфору тицале су се више ствари него људи, више скупе
робе него болесника. Организација фискалне и економске кон троле претходила је техникама здравственог надзора: најпре су 14 Reglement pour /а соттшшше des fi/les du Воп Pasteur, у: Delamare, Tmite de Police, књига III, nоглавље V, стр. 507. Упор. и илустрацију бр. 9.
139
лекови с~ештени у затворене сандуке, поведени су записниЦЈr
о њиховоЈ употреби; тек онда је, нешто касније, подешен снс те~ за :rроверу ств~рног броја болесника, њиховог идентитета, ВОЈНИХ Јединица КОЈИМа припадају; потом ће се донети правила о њи~овом уласку и изласку из болнице, пропис по којем онц
мораЈУ да остану у одрећеним болничким просторијама; на сва
ком ~ревету виси име болесника који је у њему; подаци 0
свакоЈ особи на лечењу уносе се у записник који лекар треба да погледа пр~иком об~аска; још касније донеће се правил ~ик о изолацИЈи оних КОЈИ болују од заразних болести и одво ЈИће се њихови кревети. Мало-помало, административни и по литички простор прераста у терапеутски; њиме се тежи ка
ИН.fl:ИВидуализацији тела, болестИ, симmома, живота и смртИ; оваЈ п~остор нуди реалну слику напоредо датих и брижљиво
раздВОЈених особености. Из дисциплине је роЬен медицински користан простор.
У фабрикама које се јављају крајем 18. века начела распо реда и контролисања јединки постаје још сложеније. Раднике
треба распоредити у прост~ру тако. да буду мећусобно одвоје ни и лако уочљиви, али . уЈедно таЈ распоред ваља ускладитИ
са особеним захтевима производног апарата. У дистрибуираљу »радних места« треба. да се по вежу распоред телесних снага, просторна организациЈа производног апарата и различите врсте
послова који се обављају. Тога начела придржава се мануфак тура Оберкампф у Жуију. Она је састављена од низа радиони ца специЈализованих за различите врсте операција: за штампа
ње, извлачење отиска, наношење боје, исцртавање четкицом,
7равирање, испирање. Највећа зграда, коју је
1791.
године про
Јектовао Тусен Баре, дугачка је сто десет метара и има три спра:а. Простор готово читавог приземља намењен је за штам париЈу; укупно
132
стола распорећена су у два реда дужином
~але, КОЈУ освет~ава
88
прозора; сваки штампар ради за по
Једним столо:--r, заЈедно ~а помоћником задуженим да припрема
и наноси боје, што даЈе збир од
264
особе. На крају сваког
стола налази се нека врста јасли на које радник одлаже управо одштампано платно да се суши 15 • Пролазак средишњим делом
радионице, измећу два реда столова, омогућава и општу и по Јединачну ко_нтролу: може се утврдити да ли је радник прису
тан, колико Је приљежан, какав је квалитет онога што је на правио; могу се радници мећусобно упоредити, разврстати пре
ма умешности и брзини; могу се пратити узастопне фазе про15 »Reglement de la fabrique de Saint-Maur«. Нац. библ., рукопис кол Delamare, Manufactures ЈП. ' ·
140
и:зводње. Сви ови низови образују постојану схематску слику која ствара ред и прегледност уместо збрке и нередаtб; другим речима, долази до расподеле производње и подешавања проце
са рада, с једне стране, према његовим фазама, стадијумима и основним операцијама, а са друге, према јединкама које га об ављају, појединачним телима која у њему учествују: свака про менљива величина те силе ност
-
-
снага, брзина, спретност, устрај
може да се посматра, па према томе карактерише, оце
љује, бележи и саопштава ономе ко је за њу посебно надле жан. Овако разврстана на низ појединачних тела и савршено
јасно читљива на сваком од њих понаособ, радна снага може да се рашчлани на индивидуалне јединице. Иза сегментирања
l
процеса производње, истовремено са њиме, срећемо у време
раћања крупне индустрије и индивидуализирајуће рашчлања
вање радне снаге; организација простора у дисциплинским ин ституцијама често је омогућавала и једно и друго . 4. У дисциплини су елементи меЬусобно заменљиви, јер је сваки дефинисан местом које заузима у неком низу, као и растојањем у односу на остале. Према томе, мерна јединица ту
није територијална (јединица за доминацију), нити резиденци јална (јединица за пребивалиште), него ранz: место које се за узима у неком распореду, тачка укрштања вертикалне и хори
зонталне линије, једно растојање у низу других која се сва сукцесивно могу прећи. Дисциплина је умеће рангирања и тех
ника трансформисања распореда. Она индивидуализује тела тиме што их поставља на одрећено место, али не у коначном смислу, него
их даље размешта тако да круже по мрежи
уза
јамних односа.
Узмимо пример школског »разреда« . У језуитским коле жима систем је још био организован по начелу бинарности и масовности; разреди, у којима је могло да буде и до две или три стотине ћака, били су издељени на групе од по десет уче ника; свака од тих група, са својим десетаром, припадала је једном од два табора
-
Римљанима или Картагињанима; свака
десетина имала је своју супарничку десетину. Општа форма била је ратничка и супарничка; рад, учење и оцењивање одви
јали су се у виду надметања, борбе измеЬу две војске; допринос сваког ћака сагледавао се у оквиру тог општег двобоја , према томе да ли следи победа или пораз његовог табора; ученици 16 Упор. оно што је рекао Ла Метри приликом посете Ле Крез оу: »Згра де тако лепог постројеља у којем се израЬује тако велика количина различитих производа треба да су довољно простране, како не би долазило до rюметње меЬу радницима током радног времена<< (La Metherie, Joumal de pl1ysique, т. ХХХ, 1787, стр. 66).
141
l
L L L L L
L L L L L
су оцељивани према својој улози и борилачким квалитетима које је сваки од љих понаособ показао у властитој десетинип. ИзмеЬу осталог, примећујемо да је ово подражаваље римског
војног устројства омогућило да се вежбе у надметаљу измећу два табора повежу са просторном организацијом по угледу на легију - са рангираљем, хијерархијом, пирамидалном структу ром надзора. Не треба заборавити да је, опште узев, римски модел у доба просветитељства имао двоструку улогу; љегов аспект републиканског урећеља представљао је оличеље ин ституционализоване слободе; љегов пак војни аспект представ љао је идеални образац дисциплине. Римски модел примељен на 18. век и доба револуције био је оваплоћен у Сенату, али и у легији; био је оваплоћен у Форуму, али и у војним логорима. Све до времена Наполеоновог царства, римски узор је нудио та два лика: идеал правног поретка граћанског друштва и тех нику поступака дисциплинираља. У сваком случају, у том по зоришном уприличељу античког Рима какво је стално било присутно у језуитским колежима, оно што је било уско веза но за дисциплину превагнуло је над елементима супарништва, борбе и глумљеног рата. Постепено, а посебно после 1762. године, просторна организација у школама друкчије се струк турише; разред постаје хомоген, састављен само од мноштва појединаца распорећених једних крај других под будним оком учитеља. У 18. веку »рангираље« постаје начела које пресудно одрећује општи облик расподеле јединки у школском систему: рангирају се Ьаци на простору учионица, ходника, школских дворишта; рангирају се резултати свакога од љих понаособ на појединим задацима и испитима; ћаци се рангирају и по оп штем успеху, недељно, месечно и годишље; рангирају се раз реди по узрасту ученика; рангирају се предмети и наставне јединице тако да се иде од лакших ка тежима. У склопу свих тих обавезних рангираља сваки ученик према свом узрасту, постигнућима и понашаљу заузима час једно место а час дру го;
он
се · непрекидно
премешта
дуж
низова тих
различитих
поља: једна, она апстрактна, показују хијерархију знаља или способности, док она друга треба у материјалном смислу да одражавају, на простору учионице или колежа, тај распоред
вредности или заслуга. То је непрестано кретаље при којем појединци смељују једни друге у простору издељеном на низа ве поља.
Таква организација простора представљала је једну од ве ликих техничких промена у основношколском образоваљу. Она је омогућила да се превазиће традиционални систем (када је 17 Упор. С. даље.
142
de Rochemonteix,
Ип
col/ege au XVIJ< siecle, 1889,
т. Ш, стр.
51
и
један ћак радио по неколико минута са учитељем, до к би не организована група осталих чекала за то време беспослена и иенадзирана); омогућила је да се, размештаљем деце по нач елу ffНДИВидуалности, контролише сваки ћак понаособ али и си мултани рад свих; омогућила је, најзад, да се на нов начин економише временом учеља. Та нова организациј а учи нил а ј е да школски простор функционише као механизам погодан з а учеље, али и за надзор, хијерархизацију, награћиваље. Ж . -Б . де Ла Сал размишљао је о учионици чији би просторни распоред био такав да истовремено омогући низ дистинкција: према ни воу знаља и напредоваља Ьака, према вредности свакога уче ника понаособ, према љеговом добром или рћавом кар актеру,
већој или маљој при.iъежности, личној хигијени, имовинско м статусу родитеља. Учионица би тако постала нека врста вели ке, јединствене табеле са многобројним променљиви м чинио цима, увек под учитељевим брижљивим >жласификаторски м« погледом: »У свим учионицама постојаће места за св е ћ а ке свих нивоа знања, али тако да они који су истог ниво а ув ек седе на истом, строго утврћеном месту. Ученици који с у нај даље одмакли у учењу биће распорећени у клупе најближ е зиду, а затим се нижу остали према опадајућој тежини лекција ка средини учионице ... Сваки ћак ће имати своје утврће но мес то и неће смети да га напусти нити замени, осим по н ар едби или уз сагласност школског инспектора« . Ученике треба р ас поредити тако да »они који имају вашке и чији родитељи не воде рачуна о чистоћи не седе уз чисту и здраву децу ; нем ар
љиваг и ветропирастог ћака ваља ставити измећу двој ице по слушних и мирних, а безбожника оставити или самог у клупи, или измећу двојице побожних« 18 •
Организацијом »ћелија«, »места« и »редова«, дисципл ине стварају сложене просторе у архитектонском, функци оналн ом и хијерархијском смислу. Такви просторни распореди обезбе ћују јединки њено утврћено место, али и кружење дуж низова поља; они дефинишу индивидуалне сегменте, али и успостав љају функционалне везе; они обележ авају полож аје и означа вају вредности; они гарантују послушност појединаца, али и 18 Ј. В. de La Salle, Coпduite des ecoles chretienпes, Нац. библ. , руко пис 11759, стр. 248-149. Нешто ранИје Батанкур је nредложио да учиниоце буду nодеље не на три дела: »Почасни део за оне који уче латинс ки ... Пожељно ј е да б уде онолико места за nисаhим столовима колико има Ьака који nишу, да би се избегла nометња коју обично стварају лењивци«. У другом делу су они који уче да читају: једна клупа за богате, а једна за сиромашне, » Како се н е би nреносиле вашке и буве«. Треhи део ј е за новодошле : »Када се nроцене њ и хова знања и сnособности, доделиhе ·им се одреЬено место« (М . I. D. В . , l nst,uction metlюdique pour /'ecole paroissiale, 1669, стр. 56-57). Упор илустра циј е бр. 10 и бр. 11.
143
_
боље економисаље временом и поступцима. Ови просторни ра спореди имају двоструку природу: они су реални, пошто се љима урећује размештај зграда, просторија, намештаја и опре~ ме; они су, мећутим, и апстрактни, пошто такав размештај
представља одраз карактеристика, оцена, хијерархија. Прво че га се дисциЈШина, значи, подухватила, било је конституисање »живих схематских распореда« којима се неорганизоване, не корисне или опасне скупине јединки претварају у урећене ску": пове. Прављеље »схематских приказа« представљало је један од великих проблема научне, политичке и економске технологиј 18. века: уредити ботаничке баште и зоолошке вртове, а у исти мах направити научну класификацију живих бића; посматратИ, контролисати и регулисати промет робе и новца, а уједно кон~ струисати схему економских механизама која може да важи као начело богаћеља; надзирати појединце, утврдити ко је при:
реду, циљ је, напротив, да се третира мноштво као такво, да се оно разврстава и да се из тога извуче што већи могући корисни
,
учинак. Док се природљачка таксиномија креће _од појединач ног ка општем, тактика дисциплинираља повезуЈе мноштво са
nојединачним. Она истовремено омогуhава и карактеризаци ју појединца као индивидуе и срећиваље датог мноштва. Она је предуслов за контролисаље и коришhеље скупа различитих
елемената: она је основа за микрофизи:ку одрећеног типа влас ти који би се могао назвати »ћелијским«.
1
сутан а ко одсутан, те саставити генерални и стални регистар
оружаних снага; разврстати болеснике, одвојити их једне од других, брижљиво разделити болнички простор и дати систе~
матичну класификацију болести: све су то истоврсне операцијd у којима два чиниоца
-
распорећиваље и анализираље, кон!
тролисаље и разумеваље -
иду увек заједно. Схематски распо!
реди су, у
18. столећу, уједно и техника власти и поступак научног сазнаља. Треба организовати мноштво, пронаћи ин струмент којим ће се оно надгледати и савладати; треба му наметнути »ред«. Попут војсковоће о којем је говорио Гибер, и природљак, лекар или економиста бива »заслепљен огрОМ" ношћу, ошамућен мноштвом ... безбројне комбинације које су резултат великог броја објеката, толико много ствари које од једном заокупљају љегову пажљу, представљају терет који пре вазилази љегове снаге. Наука о савременом ратоваљу, својим усавршаваљем и приближаваљем правим на челима, могла би да постане једноставнија и лакша«; војска би, »помоћу тактика које су једноставне, сличне, прилагодљиве свим кретаљима ...
била покретљивија и лакша за руковоћеље« 19 • Тактика, распо
рећиваље људи у простору; таксиномија, разврставаље живих бића; економска схема, урећени промет робе и богатстав~. Мећутим, схематски распоред нема исту функцИЈУ на овим различитим пољима. У области економије, он омогућава мереље количина и анализу кретаља. У таксиномији, пак, он има задатак да прикаже одрећена заједничка својства (а след ствено томе да занемари индивидуалне особености), те да обра зује врсте (дакле, да искључи бројчана разматрања). Најзад, када је реч о дисциплини и љој својственом просторном распо19 Ј. А.
XXXVI.
144
de
GuiЬert,
Essai
geneгal
de tactique, 1772, 1,
Уводна расправа, стр.
l
КонШролисање акШивносШи
1. Временски расй.оред активности је старо наслеће; љегов строги модел сугерисан је, без сумље, у манастирским заједни цама. Он се врло брзо проширио и на друге области живота. Његова три основна начела
-
утврЬиваље дневног ритма, ор
ганизоваље обавезних активности, регулисаље репетитивних циклуса
рано су прихваhена у школама, радионицама, бол
-
ницама. Нове дисциплине лако су нашле своје место унутар
тих старих модела; образовне и здравствене установе, често ос
l
ниване при манастирима и у љиховој надлежности, само су продужиле манастирски начин живота и љегову регуларност.
Строго економисаље временом у индустрији још дуго је задр жало религиозни карактер; у
17.
столеhу, правила у великим
мануфактурама тачно су прописивала поступке који треба да одреде ритам рада: »Сва лица ... , када ујутру доћу на посао, пре него што почну да раде опраhе руке, понудиhе Господу пло дове свога рада, прекрстиће се и онда се латити посла« 20 • Чак
још у
19.
веку, када је било потребно користити радну снагу
сеоског становништва у индустрији и навиhи га на посао у радионицама, тражила се помоh од верских заједница; радници
су затварани у »фабрике-манастире«. Чврста војна дисциплина у протестантским војскама Мориса из Оранжа и Гистава Адол фа створена је помоhу строгог временског распореда, чији је ритам диктирала упражљаваље религиозних обичаја; војни жи
вот треба да има, рекао је знатно касније Бусанел, многа обе лежја »манастирског савршенства« 21 • Вековима су верски редо
ви били узор дисциплине, оличење вештине управљаља време ном, ритмом и редовним активностима. Дисциплине, меЬутим, модификују наслеЬене начине регулисаља времена. Пре свега,
тако што се време дели на још маље јединице. Почиље се 20 Члан
1. правилника фабрике у Сен-Мору. Вoussanelle, Le Bon Militait·e, 1770, стр. 2. О религиозној природи дисциплине у шведској армији видети: The Swedis/1 Discipline, Londres, 1632. 21
L. de
145
l l
L L L L L
рачунати на четврт часа, на минуrе, на секунде. То је присут но, наравно, у војсци: Гибер систематично спроводи Вобанову змисао о хронометрији у стрељаштву. У основним школама
такоће, време се дели на све мање сегменте; прописује се на~
чин извршења свих активности, и то заповестима на које треба одмах одговорити: )>На последњи откуцај сата један ученик ће зазвонити званом; на први откуцај сата сви ћаци ће клекнуrи, прекрштених руку и спуштена погледа. Када се заврши мо литва, учитељ ће дати знак да ћаци устану, други знак да поз драве Господа и трећи да седну у клупе« 22 . Почетком 19. века
за школе узајамног подучавања * предложен је овакав распоред часова: 8 сати 45 мин. долазак инструктора, 8 сати 52 мин. прозивка, 8 сати 56 мин. улазак ћака у учионицу и молитва, 9 сати ОО мин. седање у клупе, 9 сати 04 мин. први задатак на таблицама, 9 сати 08 мин. завршетак диктата, 9 сати 12 мин. други задатак, и тако даље 23 • Најзад, стални раст броја плаће них радника и на пољу индустрије повлачи прецизније мерење времена: ))Уколико се догоди да радник стигне на посао са
трајања, ситни и обични корак изводе се у једној секунди, док
двоструки корак траје упола краће; трајање корака при дугом маршу износиће нешто више од секунде. Искошени корак та
на ... «24; ))радник кога зову у време посла и који због тога изгу-
у тачно одрећено време ... «25 . Поред тога, тражи се начин да се
док се друга избацује унапред без савијања у колену, а врх
ле, притиска надзорника, отклањања свега што може да узне мири или одвуче пажњу од посла. Значи, време треба органи зовати тако да буде у потпуности искоришћено: ))Изричито је
да би нога што природније додирнула терен преко којег се
би више од пет минуrа ... «; )Юнај ко није на свом радном месту
радно време што боље искористи: помоћу непрекидне контро
или на други начин, упражњавати било какве игре, јести, спа
вати, причати анегдоте и вицеве« 26 ; чак се ни у време паузе за ручак ))Не сме препричавати никакав догаћај или пустоловина,
нити водити било какав разговор који одвраћа раднике од по-· сла«; )>Нзричито се забрањује свим радницима да под било ко јим изговором унесу вино у мануфактуру и да пију у радио ницама«27. Време које се прецизно мери и плаћа треба да буде беспрекорно и квалитетно искоришћено; од његовог почетка
u
не када је реч о времену својственом дисциплини. Мећуrим, то није ништа ново. Постоје друга начела која су много каракте ристичнија за дисциплине. 2. Временска разрада йојединих радњи. Размотримо два на чина помоћу којих се контролише марширање чете војника. Први је с почетка 17. века: ))Војнике треба навићи, док марши рају у колони по један или у строју, да корачају у ритму до боша . И то тако да крену десном ногом, да би цела чета слож но подигла исту ногу у исто време« 28 • Већ средином 18. столе ћа, постоје четири врсте корака: ))Дужина ситног корака изно сиће једну стопу, а обичног, двоструког и корака при дугом маршу - две стопе, мерена од једне пете до друге; што се тиче
коће треба да траје једну секунду; његова дужина биће најви ше 18 палчева, мерена од пете до пете ... За обични корак сто пало се избацује унапред, високо уздигнуrе главе и усправна
закашњењем, и то више од четврт сата после оглашавања зво
забрањено у радно време забављати остале раднике покретима
L l
па до краја тело је без остатка предано послу који обавља.
Тачност, марљивост и регуларност представљају основне врли
стр.
22 Ј. В. de La Salle, Conduite des ecoles chretieтres, Нац. библ., рукопис 11759, 27-29. • Образовни систем у којем под воЬством наставника бољи ученици,
такозвани инструктори, подучавају слабије Ьаке (прим. прев.). 23 Bally, наведено рукопису,
24
121301. 25
7
и
8,
26
146
стр.
221.
у: R. R. Tronchot, L'E!!Seigпement mutuel еп ћшrсе, теза у
Projet de гeglement роиг !а fabrique d'AmЬoise, члан 2, Нац. архив, лист
Прецизира се да то важи и за оне који раде по комаду.
у:
27
1,
»Reglement provisoire pour la fabrique de М. S. Oppenheim«, 1809, чланови Hayem, Memoires et documeпts pour reveпir а 1'/ristoire du соттегсе. »Reglement pour Ја fabrique de М. S. Oppenheim«, члан 16. Ргојеt de reglemeпt pour !а fabгique d'AmЬoise, члан 4.
тела; наизменично, равнотежа ће се одржавати на једној нози,
стопала мало је окренуr напоЉе и остаје ниско при покрету,
маршира и спустила се на земљу читавом површином стопала
у истом тренуrку, без ударања о тле« 29 . У времену измећу два наведена прописа уведен је у игру низ нових видова принуде; много је виши степен прецизности у рашчлањавању покрета и кретњи, нов је начин на који се тело усклаћује са временским императивима.
Уредбом из 1766. године не прописује са сатница, нити се даје некакав општи оквир за одрећену активност; реч је о не чему што превазилази заједнички и обавезни, споља наметнуrи
ритам марширања; у питању је )Шрограмска« разрада одрећене
радње којом се изнуrра контролише њено одвијање и поједине фазе. Са једне врсте захтева, која је подразумевала мерење или ритмичка усаглашавање покрета, прешло се на детаљне пропи
се којима се ти покрети, у своме низу, подвргавају принуди и контролишу. Образује се нека врста анатомско-хронолошког обрасца понашања. Поједина радње рашчлањују се на елемен те из којих су састављене; дефинише се положај тела, удова, зглобова; сваком покрету одрећује се правац, дужина , трајање; прописује се њихов редослед. Тело се потчињава строгој сат28
29
L. de Montgomerry, La МШсе franfaise, издање из 1636, стр. 86. Ordomraпce du ler janvier 1766, pour regler l'exercice de /'infaпterie.
147
ници, а уз њу и свим минуциозним контролама које
nриљубљеног уз тело, тако да је обарач окренут напоље и у
власт.
висини груди, палац лежи дуж њега прислољен уз први вијак,
3.
Отуда проистиче боље усклаЬивање Шела и йокреша
кажипрст је на орозу, цев окомито« 31 • Ово је пример нечега
Дисциплинска контрола не састоји се само у увежбаваљу ~ прописиваљу низа одреЬених покрета; она поред тога намеће најбољу могућу усклаЬеност измеЬу појединог покрета и оп штег држања тела, што је услов за његову ефикасност и брзи ну. При правилно м коришћељу телесно г склопа, што омогућа- · ва добру искоришhеност времена, ништа не сме да остане не активно или некорисне: све треба да служи као потпора . за
извоЬење радње која се траж!f. Дисциплиновано тело ствара оперативни контекст и за наЈмаљи покрет . Леп рукопис, на
пример, претпоставља телесну увежбаност - физичке навике чијим се строгим правилима подвргава цело тело - од ножних прстију до врха кажипрста. Ваља >щржати тело право, на левој страни слободно и мало окренуто, благо нагнута унапред, тако да пошто лакат лежи на столу, брада може да се ослони на песницу, осим ако то не смета погледу; лева нога треба да је под столом мало истуренија у односу на десну. ИзмеЬу тела и ивице стола ваља оставити размак од два прста, јер не само да се тако пише брже, него је и крајље нездраво када, приликом писања, притискаље стомака уз сто преЬе у навику; део леве
руке, од лакта до шаке, треба да лежи на столу. Десна рука мора да буде на растојању од тела за око три прста дужине, те да прелази ивицу стола за дужину од око пет прстију, тако да
се лако може кретати по његовој површини. Учитељ треба да научи Ьаке какав положај тела треба да имају док пишу; када се не држе правилно, он ће неким знаком или другојако испра вити њихово држаље« 30 • Дисциплиновано тело је добра подло га за ефикасан покрет.
4. Веза измеЬу Шела и йредмейlа. Дисциплина одреЬује сваки појединачни став тела према предмету којим рукује. Она брижљиво прописује начине на које су они узајамно повезани. »Пушка спреда. Покрет се изводи у три раздела. Пушка се подиже десном руком, примиче телу да буде окомито наспрам десног колена, крај цеви у висини ока; онда се снажно граби левом шаком, док је рука приљубљена уз тело у висини појаса . Други раздео: пушка се левом руком ставља испред себе, цев измеЬу очију, окомито; испруженом десном руком граби се држак кундака, тако да је заштитни браник под кажипрстом ; лева рука је у висини окидача, палац испружен дуж цеви на
-
JllТO би се могло назвати инструменталном кодификацијом те
ла. То подразумева раздељиваље глобалног покрета на два па ралелна низа: у први низ улазе делови тела који учествују у nокрету (десна рука, лева рука, одреЬени прсти шаке, колено, око, лакат, и тако даље); други низ чине делови предмета којим
се рукује (цев, зубац, ороз, вијак, и слично); затим се ови ни зови меЬусобно повезују одреЬеним бројем простих покрета (прислонити, савити); напослетку, образује се ланац правила у
l п
којем свака успостављена веза има утврЬено место. Такву при нудну синтаксу војни теоретичари 18. века називали су »манев ром«. Традиционална правила уступају место изричитим про
nисима који се морају поштовати. Власт се увлачи у сваку додирну тачку измеЬу тела и предмета којим оно рукује, пове зујући их узајамно. Она образује сложени систем тело-оружје, тело-инструмент, тело - машина. Отишла се јако далеко од оних
облика потчињавања који су од тела захтевали само знак или производе, само начине изражаваља или резултате рада . Про писи које намеће власт истовремено су правила за извоЬеље покрета. Тако постаје уочљиво следеће обележје дисциплинске власти: њена функција је више да синтетизује него да узима за себе, више да успоставља принудну везу са производним апа
ратом него да изнуЬује производ.
5. Максимална искорщућеносйl. Начела на којем је почи вао традиционални облик дневног распореда, односно сатнице, било је, у основи, негативно одреЬено. То је било начела не -доколичења: забрањено је губити време које Бог одмерава а људи плаћају; сврха дневног распореда била је да се избег не опасност траћеља времена
-
што је представљало морални
грех и непоштеље у економском смислу речи. Дисциплина,
l
пак, разраЬује позитивно економисаље временом; она поставља
теоријско начела да време треба да се стално све више и све боље користи: није толико реч о распореду, колико о макси малној искоришћености; време треба разделити на што · већи број расположивих тренутака а из сваког тренутка извући што
већу корисну снагу. Ово значи да треба што боље искористити и најмаљи тренутак, као да се време може бесконачна делити; или, барем, као да се са све детаљнијим временским распо
месту перваза . Трећи раздео: пушка се левом руком испушта
редом
да падне дуж бутине, па онда подиже десном руком, лакта
брзине и максималне ефикасности. Управо је таква техника
може
тежити
идеалном
циљу:
повезиваљу
максималне
присутна у чувеним прописима намељеним пруској пешадиЈИ, 30
63-64.
148
Ј. В. de La Salle, Conduite des Ecoles chn!tiennes, издање из 1828, стр. Упор илустрацију бр.
8.
31
Ordomzance du ler janvier 1766,
глава
XI,
члан
п Ј
2.
149
u L
L
које је после победа Фридриха П преузела читава Европа 32 ; што се време више дели на све мање јединице, то се боље могу
искористити његови елементи под увек будним погледом над зорника, односно може се убрзати извођење поједине радње, или се барем она може подесити према својој оmималној брзи ни; због тога су у војсци била тако важна правила о трајању сваке активности; она су нужно била значајна и због свеукуn. не технологије људских активности; извођење наредбе да се пушка прислони уз ногу одвијало се, према пруском правилни ку из 1743. године, у б раздела; да се она одложи, у 4 раздела; да се она окрене и стави на раме, у 13 раздела, и тако редом. Систем узајамног поучавања у школама, додуше уз примену
других средстава, био је такође уреЬен као апарат за што боље коришћење времена; његова организација омогућавала је да се измени
линеарни
и
сукцесивни
карактер
учитељеве
наставе:
новим системом регулисало се истовремено извођење различи
L
L L
тих операција од стране разних група ученика под руковод ством инструктора и њихових помоћника, тако да: су се у сва ком тренутку одвијале многобројне, али уређене активнос ти; с друге стране, ритам који су одређивали знаци, зви:Ждуц и и наредбе свима је наметао временске норме чија је сврха била да се убрза процес учења, али уједно и да се ђаци подуче брзини као једној од врлина 33 ; »једини циљ ових наредби је ... да се деца навикну да хитро и добро извршавају исте операци је, да се помоћу такве брзине максимално смањи губитак вре мена приликом преласка с једне операције на другу«з4. Кроз ову технику потчињавања ствара се један нови објект који лагано преузима функцију механичког тела - тела сас тављеног од чврстих елемената а ипак покретног, о којем су
тако
дуго
маштали
сањари
заокупљени
дисциплинском
пер
фекцијом. Тај нови објект је природно, људско тело, носилац и седиште снаге и трајања; то је тело кадро да извршава спе цифичне операције, које имају свој унутрашњи редослед, време 32 У спе х п руских трупа може се приписати »само њиховој врсној дисциn лини и врсној увежбаности; према томе, није свеједно какав избор вежби ваља начинити; на томе се у Пруској радило током четрдесет година, nриљежно и
без предаха«
u 1
LJ
(Marechal de Saxe, Leure au comte d'Atgenson, 25. фебруар 1750,
Библиотека Арсенал, рукопис 2701 и Mes r€veries, т. П, стр. 249). Упор. илу страције бр. З и бр. 4. 33 Вежба из писања: »... 9: Руке на колена. Ова команда се извршава на звук звонцета; 10: руке на сто, глава уздигнута; 11: обришите таблице : сви бришу таблице пљувачком или, боље, сунЬером; 12: покажите таблице; 13: инструктори, извршите преглед. Инструктори
he
извршити преглед таблица
својих помоhника, а затим таблица које су на њиховој клупи. Помоћници пак прегледају таблице на својој клупи, и сви остају на својим местима«. 34
mutuel<<.
150
Samuel
Вemard,
>•Rapport du 30 octobre 1816
а
la societe de l'enseignement
11 услове извођења, своје конститутивне елементе. Постајући мета нових механизама власти, то тело се нуди новим облицим а сазнања. Оно постаје предмет увежбавања, више него спекула тивне физике; предмет манипулације од стране власти, више него анималних нагона; подложно корисној дресури, а не ра ционалној механици; у њему се јавља, међутим, самим тим,
одређени број природних захтева и функционалних ограниче ња. Управо такво тело открива Гибер у својој критици прете ране артифицијелности у маневрима. Кроз. вежбе ~ој е му на
мећу и КОЈИма се опире, то тело назначуЈе шта Је са њиме
суштински спојиво, спонтано одбацујући оно што није: »Само ако завиримо у већину наших војних школа, видећемо све те несрећне војнике у неприродним и присилним положајима; сви њихови мишићи су згрчени, циркулација крви прекинута ... Ако проучимо граЬу људског тела и шта му је природа наменила , наћи ћемо положај и држање које- она јасно прописује за вој ника. Глава треба да је право, слободно уздигнута изнад раме на, усађена окомито, тачно измеЬу. Не сме да стоји окренут а ни улево ни удесно, пошто се, с обзиром на везу између кич мених пршљенова и лопатица, не може направит и кружни по крет главом а да то не изазове лагано померањ е у истом правцу
и одговарајућег рамена; а пошто тада тело више није у правил ном положају, војник више не може да маршира право нити да служи као тачка за равнање ... Бедрена кост, на коју по Уредби треба да се прислони кундак, није код свих људи исто постав љена - тако да ће код једних пушка бити мало удесно, а код других мало улево. Из истог разлога, значи због неистоветнос ти телесне грађе, штитник ће бити мање или више приљубљ ен уз тело, већ према томе да ли човек има меснатији спољашњ и
део рамена, и слично«зs.
Видели смо како су поступци дисциплинске организа ци је просторних распореда заузели своје место меЬу савремен им техникама класификације и схематских приказа, те како је уве дено специфично питање односа појединаца и мноштва. Исто
тако, дисциплинска контрола активности уврстила се меЬу сва
друга теоријска и практична истраживања природних телесних механизама, али је у томе почела да открива и специфи чне процесе; захтеви које људском понашању и држању намеће сам организам мало-помало ће потиснути просту физику по крета. Тело, од којег се тражи да буде послушна и када је реч о најситнијим операцијама, испољава и супротставља функци онална ограничења својствена, односно прироЬена организм у. Дисциплинска власт везана је за особености које нису само аналитичке и »ћелијске«, већ природне и »Органске«. 35 Ј. А.
de
GuiЬert,
Essai gem!ml de tactique, 1772, 1,
стр.
21-22.
151
Образовање развојних йроцеса
радови узајамно пореде и омогућавају да се одреди напредак и тренутна вредност сваког ученика, као и његово место у одно
Уредбом којом је
1667.
године основана гобленска ману
фактура предвиЬено је да се, при њој, отвори и школа. Требало је да главни управник краљевских установа одабере шездесет ученика стипендиста, који he на извесно време бити поверени учитељу да би стекли »васпитање и образовање«, а затим ће се обучавати Занату код различитих мајстора ћилимара у ману фактури (ови ће за то добијати новчану надокнаду, у виду једног дела ученикове стипендије); после шест година учења заната, четири године рада и положеног испита који их квали фикује за посао, стипендисти су стицали право да »отворе и држе радњу« у било којем граду у краљевини. Ови прописи имају обележја еснафског шегртовања: реч је о односу ин дивидуалне и потпуне зависности од мајстора-учитеља; даље, правилником се одреЬује трајање обуке која се завршава ква лификационим испитом, али није утврЬен тачни програм пре ма којем би се та обука одвијала; напослетку, у питању је глобална размена измеЬу учитеља који нуди своје знање с јед не, те шегрта с друге стране, који треба да да допринос својим радом, услугама и често .својим новцем. Облик послужитељ ства меша се овде са трансфером знања 36 • Новом, пак, уредбом из 1737. године, предвиЬено је оснивање школе цртања за ше грте гобленске мануфактуре; сврха школе није да замени обу ку код мајстора радника, већ да је употпуни. Овде је, меЬутим, време структурисано на сасвим друкчији начин. Баци похаЬају школу два сата дневно, осим недељом и празницима. На основу
су на остале у групи; тада се утврћује који ћаци могу да прећу у виши разред. У дневнику који воде професори и њихови помоћници бележи се из дана у дан понашање ученика и све rото се у школи догаЬа; тај дневник се повремено подноси на увид инспектору37 • Гобленска школа само је пример за једну значајну појаву: за то како се у класичном периоду развијала нова техника структурисања · времена јединки; то је техника уреЬивања од носа измеЬу времена, тела и снага; њоме се обезбеЬује акуму лирање времена, а његов проток претвара се у све бољи про фит или све већу корист. Како окупити и сабрати појединачна времена, како акумулирати то време у свакој јединки, у њеном телу, снагама или способностима, и то тако да се оно може користити и контролисати? Како организовати време да доно си профит? Дисциплине, које парцелишу простор и рашчлању ју активности да би их структурисале на нов начин, треба раз матрати и као мехацизме за сабирање и акумулирање времена. То се постиже на четири начина, јасно уочљива на примеру
војне организације.
1о
Време треба поделити на сукцесивне или паралелне сег
имена
менте, који треба да имају специфично трајање и намену. На пример, треба раздвојити време обуке од периода праксе; не треба мешати обуку регрута са вежбама ветерана; војне школе треба да буду одвојене од обавезног служења војске (године 1764. отвара се Париска војна школа, а 1776. године оснива се 12 школа у унутрашњости); професионалне војнике ваља ре
одсутних бележе се у дневник. У школи постоје три разреда. Први је за оне који не знају ништа о цртању; даје им се да прецртавају цртеже чија тежина варира према индИвидуалним способностима. Други разред је ))За оне који већ имају нека
грутовати у најранијем узрасту: децу треба ))Домовина да усво ји, да их подиже и васпитава у посебним школама« 38 ; сукце сивно морају да уче држање, марширање, руковање оружјем, затим пуцање, те да прелазе са једне активности на идућу тек
цртачка
пошто је претходна потпуно савладана: >)Једна од главних гре шака је да се војнику покажу све вежбе одједном« 39 ; укратко, време треба поделити на одвојене и правилно подешене низове .
списка
окаченог
на
искуства«,
зиду,
или
су
врши
се
прозивка
претходно
ученика;
завршили
први
разред;
они слике треба Да репродукују ))Не копирањем већ голим оком«, али је и даље реч само о цртању. Тек у трећем разреду ученици уче о бојама, раде са пастелима, стичу основе из те орије и праксе бојења. Редовно су заступљени и индивидуални
задаци које Ьаци треба да израде; сваки такав рад, са обавезним именом аутора и датумом када је направљен, предаје се профе сору; најбољи добијају одличне оцене, а на крају године се 36 То мешање је видљиво у неким клаузулама уговора о шегртовању: учитељ је обавезан да на ученика nренесе - у замену за његов новац и рад целокуnно своје знање, без икакве тајне коју би задржао за себе; у nротивном, nодлеже новчаној казни. Упор., на nример, F. Grosrenaud, La Corpoгatioп ouvtiere а Besa/l(;oп, 1907, стр. 62.
152
Те временске низове треба организовати схематски и анали - као ланце састављене из што једноставнијих елемена та, који се комбинују према начелу растуће сложености. Ово значи да се у обуци напушта начело вежби заснованих на сличности. У 16. веку, војна обука састојала се превасходно у
zo
тички
37 Упор. Е. Gerspach, La Maпufacшre des Gobelins, 1892. 38 Био је то Серванов nредлог; видети у: Ј. Servan, Le
стр.
Soldat citoyen, 1780,
456. 39 Пропис из
1743.
године за пруску пешадију, Библ. Арсенала, рукопис
4076.
153
L L L f
L
L
опонашању једног дела или читаве битке, те у глобалн ом vве ћавању војникових способности и снаге40 . У 18. столећу , Паi<:, »мануелна« обука следи начела »елементарног«, а не »егзем пларног«: реч је о простим покретима - положају прстију, савијању ноге, покрету руке - који представљају основне елменте корисног држања и владања а, поред тога, омогућавају
општу дресуру,
потчињавање
снага и
вештина,
покорно по
нашање. зо Временске сегменте треба ограничити, обележити
њихов завршетак испитом који има три функције: да покаже
да ли је субјект досегао прописани ниво увежбан ости, да га рантује саобразност његове обуке са обуком осталих , те да утврди различите способности сваке јединке понаосо б. Када
водници, каплари и остали »задужени за обуку војника буду сматрали да су некога обучили тако да је кадар да преЬе у први разред, представиће га најпре официрима из своје чете, који ће га пажљиво испитати; ако ови наЬу да није још довољ но увежбан, одбиће да га приме; ако им се, напроти в, учини да војник може да положи испит, речени официри сами ће га предложити команданту пука, који ће га лично упознат и ако
сматра за сходно и наложиће даљу испитну проверу од стране
виших официра. И најситније грешке довољне су да војник не .
L L
положи испит, те нико не може да преЬе из другог разреда у први ако не проЬе ту прву проверу способности« 41 . 4о Низове треба структурисати тако да се образују нове потподе ле; про писати за свакога, према степену увежбаности, старости , чину,
одговарајуће вежбе; сврха заједничких вежбања је да се пока жу индивидуалне разлике у способностима, а свака различи тост уводи специфичне вежбе. На крају сваког низа почињу нови, гранају се и опет изнова рачвају. На тај начин свака јединка бива укључена у временски структурисан низ, који специфично одреЬује њен ниво или ранг. Реч је о дисциплин ској полифонији вежби: »Војнике другог разреда свакога јутра увежбаваће водници, каплари, десетари, војници првог разреда ... Војнике првог разреда недељом ће увежбавати десетар ... ; капларе и десетаре увежбаваће сваке среде поподне водници њихове чете, а ове ће свакога 2. 12. и 22. у месецу обучавати током поподнева виши официри«4z. Дисциплинско време намеће се постепено и педагош кој пракси: време наставе постаје специфично структу рисано, од-
40
Ф. де Ла I-Iy ј е препоручио оснивање војних академија крајем
16.
века,
тражеhи да се у њима учи »јахање, трчање са бодежом или оружјем у руци, пуцање, скакање, изnрдавање; ако се томе додају пливање и борилачке вешти· не, утолико боље, јер све то чини човека снажнијим и вештијим« (F. de Ја Noue, Discours politiques е1 milimin!s, издање из 1614, стр. 181-182) . lnstтuction pour /'exercice de /'infantene, 14. мај 1754. 42 !Ьid.
41
u
154
војено од времена одраслих, од вре~~на к~да је занат већ сте
чен; различити нивои наставе одваЈаЈу се Једни од других ис питима различите тежине; доносе се наставни програм и, а сва
•
КИ од њих примењује се током одреЬене фазе уч~ња и подра
зумева вежбе растуће тежине; ученици се оцењуЈУ на основу
тога како су прошли ове структурисане низове. Време »иници
јације« својствено традиционалном начи~у наставе (неизщ:фе
ренцирано време које контролише само Један учите~ и КОЈе се санкционише једним јединим испитом). замењено Је ди~цип
линским временом и његовим многобрОЈНИ~ прогредирајућим
низовима. ИзграЬује се аналитичка педагогија, врло минуцио з на у појединостима (која рашчлаЈ:Ьује на~тавне пред~ет е на најпростије саставне елементе и хијера~ХИЈСКИ степенуЈе сваку развојну фазу); она се појавила, историЈе~ г~едан?, веома ра но (знатно пре развојних анализа идеолога, којима Је послужи
ла као технички модел). Демја, на самом · почетку 18. столећа,
жели да се настава из читања подели н~ седам нивоа; први за
Ьаке који тек уче слова, други за оне КОЈИ уче да сричу, тре~
за оне који уче да повезују слогове у речи, че:гврти за оне КОЈИ читају читаве реченице на латинском, ил~ ПОЈедине реченич ке
делове; пети за оне који почињу да читаЈу француск_и, шес~и
за оне који се одликују у читању, а седми за оне КОЈИ читаЈУ
рукописе. МеЬутим, у случају да Ьака има много, треба увести
додатне поделе; први ниво ваља поделити на четири поДЈууп е: једна је за оне који уче »проста сло~а«; друга за оне КОЈИ ,уче комбинована слова; трећа за оне КОЈИ уче акцентоване вокале
(а, ~ ...); четврта за оне који уче двоструке консонанте (ff, ss, tt, st). Други ниво био би подељен на три подгрупе: прва за оне
>>Који гласно сричу слово по слово, пре него шт? их саставе У слог: D.O., DO«; друга за оне »који сричу и наЈтеже сл?гове,
као bant, brand, spinx«, и тако редом 43 . Сваки степен у ТОЈ ком
бинаторици елемената улази у састав великог временс ки струк турисаног низа, који представља природни интелектуални раз војни пут, али уједно и закон за образовни систем. · »Уланчавање« сукцесивних активности пружа за власт мо
гућност управљања и овладавања времен?м: могућност детаљ
не контроле и правовремене интервенциЈ~ (односно диферен
цијације, корекције, санкције, елиминације) у свако~ тренут
ку; могућност карактеризациј~, значи и кори~ћења Јединки у складу са рангом који заузимаЈу у низовима КОЈе нужно прела зе; могућност акумулације времена и активности, односно њ~
ховог поновног налажења у збирном и искористивом облику какав нуди крајњи резултат, то јест коначна оспособљеност
43
Demia, Reglement pour les ecoles de /а vil/e de Lyon, 1716, стр. 19-20.
155
јединке. Сакупља се време које је расуто, да би се створио профит; одржава се надзор над временом које измиче. Власт се
ју, конт~нуирано и. принудно, д~ се појединачне способности увећаваЈу, посматрају и процењују. Пре него што су поприми ле строго дисциплински облик, вежбе су имале своју дугу пре дисторију: срећемо их у војној, верској, универзитетској прак си, у виду обредних иницијација, припремних церемонија, по зоришних проба, испитних провера. Мећутим, њихова линеар
непосредно везује за време; она обезбећује његову контролу и гарантује његову употребу. .
Захваљујући методама дисциплинирања образује се лин~ арно време, чији се поједини сегменти укључују једни у друге
а ток усмерава ка крајњој и стабилној тачки. Укратко, реч је~
на, стално прогредирајућа структура, њихов развојни ток одре оен временским низовима- уведени су, бар када су у питању војска и школа, прилично касно, и вероватно су религијског nорекла. У сваком случају, замисао о школском )>Програму«
»еволутивном« времену. Треба се подсетити да се у исто то .
доба, захваљујући административним и економским техника ма контроле, такоће образује- али на нивоу друштва- вре.
ме серијског, усмереног и кумулативног типа: открива се ево:
који би пратио ученика до краја његовог школовања и подра зумевао сваког месеца и сваке године све сложеније вежбе,
лутивни ток у категоријама »друппвеног напретка«. С друге
стране, захваљујући техникама дисциплинирања, образују се
јавила се изгледа најпре у једном в~рском р;ду: к_од Браће у Заједништву4 4 . Снажно надахнути Ријсброком и раЈнским мис~
индивидуални низови: открива се еволутивни ток у категорија
ма »индивидуалног развоја«. Друштвени напредак и индивиду~
ални развој, та два значајна »Открића«
18.
тицизмом, они су део духовних техника применили у школскОЈ
века, можда су ко
настави, за образовање не само свештеника, него и магистрата
релати нових техника власти и, тачније, новог начина надзира
и трговаца: тако идеја савршенства ка којем ученика води ње гов узорни учитељ постаје овде идеја о ауторита~ном усаврш~ вању ћака од стране професора; све ригорознИЈе вежбе КОЈе
ња и коришћења времена - а он подразумева његово рашчла њивање на ситније јединице, уланчавање у низове, синтетизо~ вање и акумулирање. Макро и микро-физика власти свакако нису довеле до открића историцитета (он је као идеја већ одав
мика« сталних еволутивних токова тежи да замени »династич
намеће аскетски живот постају сада све сложенији задаци на путу напредовања у знању и добром владању; ~апор који чи тава верска заједница улаже за спас душе постаЈе овде стално заједничко суделовање јединки које се рангирају једне у одно су на друге . Можда начин живота и технике за спас душе у верским заједницама представљају језгро из којег су се развиле методе изг раћивања способности које се могу индивидуално процењивати и колективно користити 45 . У свом мистичком или аскетском виду, вежбе су биле начин да се време на овоме свету организује ради спасења душе на ономе. У историји За пада, мећутим, смисао вежби постепено ће се променити, иако
КИ« карактер подвига и свечаних догаћаја.
нека обележја остају иста: њихова сврха је сада економисање
но био присутан), али су омогућиле укључивање унитарне,
континуиране, кумулативне димензије времена у вршење кон троле и у праксу потчињавања. »Еволутивни« историцитет ка
кав се тада образује
-
и укорењује тако дубоко да га и дан
-дањи многи сматрају неоспорним
-
везан је за одрећени на
чин функционисања власти. Као што је, без сумње, »историј ско предање« својствено хроникама, генеалогијама, јуначким спевовима и мемоарима дуго било везано за један друкчијИ
облик власти. Са доласком нових техника потчињавања, »дина-
Било како било, мали временски континуум индивидуал ног развоја сигурно је, попут индивидуалне ћелије или инди видуалног организма, и последица и циљ дисциплине. Само
језгро ланчане временске структуре чини метода која је за ту структуру исто оно што је била схематска слика за распоред
јединки у простору и за његову ћелијску организацију, или пак оно што је био »маневар« за економисање активностима и кон тролу организма. Та метода су »вежбе«. Оне су та техника помоћу које се појединачним телима налаже извршење зада така
-
и репетитивних и различитих, али увек степенованих
по тежини. Усмеравајући владање ка његовом циљном облику, вежбе омогућавају стално процењивање јединке било у односу на тај циљ, било у односу на остале појединце, било у односу на начин проласка кроз дату структуру. Тако вежбе обезбеоу-
156
_
44
160
Упор. и даље.
G. Codina Meir,
Аих
sources de
'/а
pedagogie des Jesuites, 1968,
стр.
фламански теолог мистичар (прим. прев . ). . Помоhу школа у Лијежу, . Деванnору, Uволу, Везелу, као и захваљују· ћи Жану Штурму (Jean Sturm), односно његовој расправи из 1538. године о оснивању гимназије у Страсбуру. Упор. Bulletin de /а socie11! d 'ltistoit·e du pюtestan tisme, т. XXV, стр. 499-505. Треба имати у виду да су везе измеЬу војне, верске и nедагошке органи зације врло сложене . »декурију«, односно десетину , КОЈ а Ј е била основна Ј еди ница римске војске, налазимо и у бенедиктинским ман астирим_а, као основну јединицу расподеле рада и надзора. Браhа у Заједништву су Је преузели од бенедиктинаца и пренели ј е на своју организацију наставе: Ьаци ~у били у групама од по десет. Ову поделу на десетине усвОЈИЛИ су да.Ј?е Језуити за организацију својих колежа, поново уво1:1еhи ВОЈНИ модел. Али Је и дскуриЈ а била расформирана у корист организациЈе Ј ОШ сличније ВОЈНОМ устроЈству, са
• Ruysbroek (1293-1381),
45
врстама, редовима, разредима.
l
157 1
1
животним временом, његово акумулирање у корисном облику,
L
и успостављање власти над људима посредством тако уреЬеног
времена. Вежбе, пошто су постале елемент у политичкој тех нологији тела и трајања, не теже више коначном испуњењу на ономе свету, већ бесконачном потчињавању на овоме.
»Треба, за почетак, разбити стару предрасуду да се пове ћава снага чете са увећањем њене масе. Сви физички закони
о кретању, када их желимо применити на војну тактику, пос тају варљиви« 46 . Почев од краја 17. века, за пешадију је основни технички проблем био како да се ослободи физичког модела масе. Док је била наоружана копљима и мушкетама - спорим,
непрецизним и тешким за нишањење и погаЬање циља
-
чета
је коришhена као пројектил, зид или тврЬава: })Застрашујућа пешадија шпанске војске«; распоред војника у маси правио се највише према њиховој старости и храбрости; у средину су стављани, да би корпус добио на тежини, обиму и густини, најмлаЬи регрути; а спреда, бочно и на угловима било најхра брији војници, било они који су важили за највештије. Током класичног периода прешло се, меЬутим, на супrилније повеза ну структуру. Војна јединица - пук, батаљон, одред, касније »дивизија«47 - постаје нека врста механизма састављеног из многих делова који се меЬусобно размештају и усклаЬују да би се постигао одреЬени распоред или специфични резултат. Који су разлози ове промене? Неки су економске природе: сваки појединац треба да постане користан, а организовање, одржа вање и наоружавање чета треба да буде исплатива; свакоме војнику, који представља драгоцени елемент, треба обезбедити максималну ефикасност. МеЬутим, ови економски разлози пос тали су пресудни тек после једне техничке новине: после изума пушке 4 s; будући прецизнија и бржа од мушкете, пушка је омо гућила да се покаже вештина сваког војника понаособ; пошто
је имала већи домет и лакше досезала задати циљ, пушка је
такоЬе омогућила да се моћ ватреног оружја индивидуално експлоатише. С друге стране, она је сваког војника претворила 46 Ј. А.
L
de
GuiЬert, Essai general de tactique,
1772, I, 18.
Право говореhи, ово
старо питање поново је постало актуелно у 18. веку, због одреЬених економ ских и техничких разлога о којима he бити речи; о поменутој »Предрасуди« често су расправљали и други поред Гибера: Фолар (Folard), Пире (Pireh), Менил-Диран (Mesnil-Durand). 47 У смислу у којем је овај термин употребљаван после 1759. године. 48 Процес све ширег коришhења пушке оквирно се може сместити после битке код Стенкерка 1699. године.
158
на масовности у корист вештине распореЬивања јединица и људи у дуге, релативно гипке и покретљиве редове . Отуда по треба да се прорачунају и примене правила за размештање по
јединаца и група, за њихову промену положаја, кретање у про стору, или пак прелазак из једног распореда у други; укратко, да се смисли механизам који се више неће заснивати на по
Комбиновање снаiа
L
у могућу мету, захтевајући уједно већу покретљивост војске; то је, следствено, узроковало потискивање тактике засноване
кретљивости, односно непокретљивости масе, већ на геометриј ском49 распореду дељивих сегмената чије су основне јединице покретљиви војници наоружани пушкама и, вероватно, још ни же од тога, најпростији покрети, времена потребна за изврше ње елементарних радњи, делови простора који се заузимају или прелазе.
Иста питања јављају се када је реч о стварању производ них снага чији резултат треба да је већи од збира елементарних јединица из којих су оне састављене: »Било да у датом случају он (комбиновани радни дан) ту повећану производну снагу стиче зато што повећава механичку потенцију рада, или што
проширује просторну област његова дејства, или што у односу
према размеру производње просторно сужава поље производ
ње, или што у критичном моменту остварује много рада у мало времена ... специфична производна снага комбинованог радног дана јесте друштвена производна снага рада или производна снага друштвеног рада. Она произлази из саме кооперације«* 50 • Тако се појавио један нов захтев на који дисциплина треба да наће одговор: захтев за стварањем таквог механизма чији ће
ефекат бити максимално повећан прорачунатим повезивањем
основних саставних делова. Дисциплина није више само веш тина просторног распореЬивања тела и њиховог коришћења у
циљу добијања и акумулирања времена, него и умеће комби-
49
О важности геометријског распореда видети код Бозобра: »Ратна на ука је у суштини геометријска ... Распоред батаљона и ескадрона на читавој линији фронта и у дубину само је питање дубинске геометрије која је још непозната« (Ј. de Beausobre, Commentaiгes sur les defeшes des places, 1757, т.!!, стр .
307).
* К. Маркс, Кайийlал, први том, 11 поглавље (Коойерација), стр. 261превод Маше Пијаде и Родољуба Чолаковиhа, издање Београд-Загреб, Култура, 1947 (прим. прев.). so К. Marx, Le Capital, књига I, 4. одељак, глава XIII. Маркс у неколико наврата истиче аналогију измеЬу питања расподеле рада и војне тактике . На пример: »Као што се нападна снага коњичког ескадрона или отпорна снага пешадијског пука битно разликује од суме нападне и одбрамбене моhи коју сваки коњаник и пешак појединачно развија, тако се и збир механичких снага изолованих радника разликује од друштвене снаге која се развија кад многе руке истовремено учествују у истој неподељеној операцији« (iЬid.) (превод Ро дољуба Чолаковиhа и Маше Пијаде, стр. 258 - прим. прев.) . 262,
159
новања производних снага да би се добио ефикасни Овај захтев испољава се на вю~е начина. . 1. Појединачно тело постаЈе елемент КОЈИ се може поста. вити на одреЬено место, померати, повезати са другим елемен тима. Основне променљиве величине које га одреЬују нису l!Ji- · ше његова срчаност или снага, већ место које заузима, простор који покрива, регуларност или правилан редослед његовог кре~
тања. Војник у чети је оличење покретљивог делића_ про~тор_аl · пре него храбрости или части. Ево ка_ко Гибер описује БОЈ~~: »Када је под оружјем, он заузима наЈви~е две стопе у пl?е~) : ку мерено од рамена до рамена, и око Једну стопу r:де Ј~ НаЈ
дебљи, мерено од прсију до леЬа, чему ваља додати ЈОШ Једну стопу размака измеЬу њега и чо~ека иза
-
што укупно ~
две стопе у свим правцима по ВОЈНИКУ и значи да пешадИЈска
чета у бици заузима, како ПО ШИрИНИ тако И ПО дуЖИНИ, ОНО~
лико корака колико има редова« 51 . Тело је сведено на своју функционалну димензију, али и ~v:ено као сегмен"! у це~ ну са којом је повезано. Војник ЧИЈе Је тело - у СВОЈИМ ПОЈе диним деловима - било дресирано да обавља одреЬене покре те и радње, сада пак постаје елемент у ме~анизму ј~дног вишег нивоа. Војници ће се најпре обучавати »Један по Један, па по двојица, а онда у већим групама ... Што се тиче руковања оруж јем пошто за то војници већ буду појединачно обучени, строго
ће 'се водити рачуна да се затим увежбавају по двојица и да
узајамно мењају места, како би о~ај_слева научио да с_е равна према ономе здесна«52 .. Тело постаЈе Један од многобрОЈНИХ де"
.
лова велике машинериЈе .
2.
Сегментирани су и разни временски низови КОЈе дис
циплина треба да комбинује, како би створила сложену вре менску структуру. Време једних треба да се подеси времену других тако да се може из сваког појединца извући максимум снаге а то се опет даље комбинује тако да се добије оптимални
резул'гат. Серван је, на пример, маштао _о војном _апарату који
би покривао читаву државну територИЈУ и у КОЈем би свако
непрекидно имао своја задуж~ња, зависно од д~ла еволутивног тока
односно сегмента разВОЈНОГ процеса у КОЈеМ се тренутно
нала~и. Војнички живот почињао би у најl?анијем узрасту: деца
би се обучавала војничком занату у »ВОЈНИМ домовима«, . и У
тим домовима би се војнички живот и завршавао тиме што би ветерани ту проводили своје последње дане --:- обучавајући д~ цу, организујући маневре регрута, пре~седаваЈу?и вежбама ВОЈ ника, надзирући извршење послова КОЈИ су од Јавног интереса
и старајући се о томе да влада ред у земљи, док би се чете
51 52 160
Ј. А.
de
GuiЬert,
Essai general de tactique, 1772, т. I, Oгdonnance sur /'ехегсiсе de l'infantelie, 6. мај 1755.
стр.
27.
бориле на границама. Сваки тренутак у животу и њему приме рене снаге могу се искористити, само ако се зна умеће њихове
диференцијације ~ комбиновања. Сл':fчно је и са децом и стар uима које позиваЈу у мануфактуре Јер су кадри да обављаЈу неке лакше послове, за шта онда није потребно користити рад нике који поседују друге вештине и способности; осим тога, деuа и старци су јефтина радна снага; најзад, ако раде нису никоме на терету: »Вредним људима, од узраста од десет годи на па до старости, ова мануфактура нуди решење против до ко.џичења и беде која из нерада произлазИ<< 53 , рекао је један благајник говорећи о фабрици у Анжеу. МеЬутим, вероватно . је у основношколском образовању ово подешавање различитих временских низова најпрефињеније. Од 17. века па до увоЬења Ланкастерове методе почетком 19. столећа, сложени механизам у школама узајамног подучавања градио се врло поступно : нај nре је најстаријим ученицима nоверен задатак обичног надзо
l 1 l 'l ) 1
ра, затим контроле Ьачких радова, а онда и саме наставе; на крају су тако све време сви ученици проводили било обучава јући, било учећи. Школа постаје механизам за учење у којем сваки Ьак, сваки разред и сваки тренутак, само ако се ваљано комбинују, бивају стално и максимално искоришћени у опште образовном процесу. Један од великих поборника школе уза јамног подучавања измерио је напредак који је њоме остварен: »У школи која би бројала 360 ученика, учитељ који би хтео да nоучи сваког baica понаособ могао би, током тросатне наставе, да посвети свакоме само по пола минута . Захваљујући новој методи, сваки од 360 ученика пише, чита или рачуна по два и по сата« 54 .
З. Овако брижљиво прорачунато комбиновање снага зах тева прецизни систем командовања. Свака активност дисципли новане јединке треба да има свој ритам и да се одвија у складу са наредбама које су ефикасне захваљујући томе што су кратке и јасне; заповест не сме да се објашњава, па чак ни да се
l
формулише; потребно је и довољно да она изазов~ :к:ељено понашање . Измећу учитеља дисциплине и онога ко ЈОЈ Је по~ вргнут успоставља се
однос давања
и
примања
знакова:
НИЈе
потребно разумети наредбу, већ опазити знак и одмах реагова ти на њега , према мање-више вештачком, унапред утврћеном
коду. Тела треба сместити у мали универзум знакова; за сваки од њих везан је један једини и обавезни одговор: то је техника дресуре која »деспотски и сасвим искључује посредовање било 53
d'Anjou,
54 mutuel<< .
Harvouin, »Rapport sur la generalite de Tours«, у: Р . Marchegay, Aгc11ives 1850, стр. 360. Samuel Bemard, »Rapport du 30 octobre 1816 а la societe de l'Enscigncmcnt
l
т. П,
161
l 1
L 1
L...
L 1
'--
L L L L l
какве представе, чак и најтишег шапата«; дисциплиновани вој ник »почиље да извршава било коју наредбу; љегова покорност
Сажимајући претходно изложено, можемо казати да дис u:иплина, полазећи од контролисаља телесног мноштва, изгра
је брза и слепа; свака назнака непослушности, и најмаље одла гаље извршеља, представљаће злочин« 55 • Тако треба спроводи ти и дресуру ученика: мало речи, никаква објашљеља, у крај
Ьује четири основна обележја индивидуалности: она је ћелиј ског типа (на основу просторних распореда); поштује закони тости организма (тиме што кодификује активности); својствен
љем случају потпуна тишина која се прекида само знаковима
-
јој је развојни процес (тако ~.по се време акумулира); комби наторне је природе (захваљујући комбиноваљу снага). У том
званом, пљеском рукама, покретима, погледом учитеља, или
пак оном малом дрвеном справом којом су се служила Браћа Хришћанских школа; она је имала савршено одговарајући на зив, »сигнална удараљка«, а сврха љене механичке једностав ности била је да повеже технику командоваља са моралом по слушности. »Прва и главна намена сигналне удараљке је да о.цједном привуче погледе свих ћака ка учитељу, да би сазнали шта жели да им саопшти. Сваки пут када буде хтео да привуче пажљу деце и прекине вежбу, удариће једанпут. Добар ћак ће, увек када зачује звук сигналне удараљке, замислити да чује глас учитеља или, још бьље, глас самога Господа који га зове по имену. Осетиће се тада попут младога Самуила и, попут љега, рећи ће у себи: Господе, ево ме«. Ученик ће морати да научи шта значи који звучни сигнал и да аутоматски одговара на сваки од љих. »Када се заврши молитва, учитељ се оглашава удараљком и погледом одрећује ћака који ће читати наглас, дајући му знак да почне. Да би зауставио ученика који чита, удариће удараљком једном ... Да би назначио ономе ко чита да је лоше изговорио неко слово, слог или реч те да треба да се
u:иљу, дисциплина примељује четири главне технике: образује схематске приказе; прописује маневре; налаже вежбе; напо
слетку, да би омогућила комбиноваље снага, смишља »такти ке«. Тактика, као вештина којом се - помоћу локализованих
тела, кодификованих активности и формираних способности
-
највиши облик праксе дисциплинираља. У том умећу се теоре
тичари
вршину и истовремено увлаче једну ногу у клупу; на речи у клуйе провлаче другу ногу и седају спрам таблица... Узмиiйе Шаблице. На реч узмиiйе деца десном руком хватају конопчић којим је таблица окачена о клин, а левом хватају средишљи део таблице; на реч Шаблице скидају је и стављају на клупу«57_ 55
L. de Boussanelle, Le Воп Militai,.e, 1770, стр. 2. Ј. В. de La Salle, Conduite des Ecoles clm!tiennes, 1828, стр. 137-138. Упор. такоЬе: Ch. Demia, Reglements pour les ecoles de /а ville de Lyon, 1716, стр. 21. 57 Joumal pour l'instrnction elementaire, април 1816. Упор. R. R. Tronchot, L'enseignement mutuel еп France, теза у рукопису, l, у којој је юрач унато да су 56
162
18. столећа видели заједнички темељ целокупне војне
праксе, од .контролисаља и увежбаваља појединачних тела, па
до коришћеља специфичних снага у најсложенијим скупина ма. Реч је о архитектури, анатомији, механици, економији дис циплинског тела: »Бећина официра сматра да је тактика само
једна од грана обимне науке о ратоваљу; по мом мишљељу, она је основа те науке; она је сама та наука, ':ошто нас учи како да формирамо трупе, како да их уредимо, како да их
покрећемо и размештамо, како да их обучимо за битке; пошто једино она може да надокнади недовољан број војника, и да управља мноштвом; она укључује познавање људи, оружја, тен зија, околностИ, јер су потребна сва та знаља заједно да би се одредили тактички поступци« 58 . Или да..ъе : »Овај термин (так
исправи, удариће двапут узастопно. Ако ћак не може да наће коју је реч неправилно изговорио, зато што се није одмах за уставио него је наставио даље, учитељ ће ударити трипут узас
топно да би му дао знак да се врати уназад за неколико речи и наставиће да даје тај знак све док ученик не доће до слога или речи где је погрешио« 56 • Школа узајамног подучаваља још више развија ту контролу понашаља помоћу система знакова на које треба тренутно реаговати. Чак и вербалне наредбе тре ба да функционишу као елементи у сигнализацији: »Yl5uiйe у клуйе. На реч у15иiйе, деца стављају десну руку на горљу по-
изграћују такви механизми где се производ различитих сна
га увећава љиховим прорачунатим комбиноваљем, без сумље је
тика) ... подразумева распоред људи који улазе у састав неке
чете, распоред многих чета које улазе у састав армије, затим љихова кретаља и операције, као и њихове узајамне односе« 59 .
__
Могуће је да је рат, као стратегија , само продужетак по литике. Мећутим, не треба заборавити да је »политика« замиш љена као продужетак, ако не баш тачно и непосредно рата, а оно бар војног модела као основног средства да се спрече гра ћански немири. Политика, као техни ка одржаваља унутраш
љег реда и мира, настојала је да примени механизам савршене војске, дисциплиноване масе, послушног и корисног одреда, ученици добијали више од 200 команди дневно (н~ рачунајуhн ванредне заnо вести); саыо током nреподнева било је 26 изреч ~ них команди, 23 знаковних сигнала, 37 наредби звОнцем, 24 пиштаљком , што зна чи једно оглашанањс зви
ждаљке или звона сваких три минута.
58 Ј. А. GuiЬert, Essai general de tactique, 1772, стр. 4. Р. Joly de Maizeroy, 1blorie de /а gueпe, 1777, стр.
59
2.
163
чета које су смештене у касарнама или улогорене у природи
које су на маневру или на вежбама. У великим државама 18' столећа, војска јемчи за граЬански мир свакако зато што ripeд~
ста:в$а реалну снагу, увек претећу батину, али несумњиво зато што је војска одреЬен скуп техника и знања који могу да се пројектују на друштвено тело. Ако су политика и рат пове
Q
закон и војне маневре. Док су правници и филозофи у друш твеном уговору тражили првобитни образац за изградњу или обнову друштвеног тела, војници - а са њима и техничари ди:сциплине
-
разраћивали су поступке за индивидуалну и
колективну принуду над телима .
зани nреко стратегије, онда су војска и политика повезани пре.
ко тактике. Стратегија омогућава да се рат схвати као начело '
за одржавање мира, то јест одсуства рата у граЬанском друщ. тву. У класичном периоду створена је чувена политичка и вој на стратегија према којој се државе меЬусобно боре својим економским и демографским снагама; у том периоду створена је и минуциозна војна и политичка тактика којом се у самим
l l l
државама врши контрола тела и индивидуалних снага. Све оно што је војно - сама институција војске, војник, војна наука,
све то тако различито од онога што је некада одликовала »рат ника« - у класичном добу спецификује се и диференцира у тачки где се повезују рат и звуци борбе, с једне стране, те мирнодопски ред и тишина, с друге. Историчари идеја радо приписују сан о савршеном друштву филозофима и правници ма 18. века; меЬутим, постојао је и војно обојен сан о друштву; он се није позивао на природно стање, већ на брижљиво над зиране точкиће сложене машинерије; не на првобитни друш твени уговор, већ на стално присутну принуду; не на основна права, већ на неприметно растућу дресуру; не на заједничку вољу, већ на аутоматизовану послушност. »Дисциплина треба да постане општедржавна ствар«, ре
l l l l l l
као је Гибер. »држава коју описујем имаће једноставну и чврс ту администрацију, лаку за управљање. Она ће личити на оне . огромне машине које помоћу једноставних механизама произ воде велики учинак; снага такве државе раћаће се из њене
снаге, а њен просперитет из њеног просперитета . Време, које иначе све разара, само ће јачати њену моћ. Таква држава опо вргнуће раширену предрасуду по којој се царства нужно пот
чињавају на челу назадовања и пропасти« 60 . У скоро ће доћи време Наполеонове владавине, а са њом и онај облик државног устројства који ће је надживети, и за који не треба заборавити да су га припремили правници али и војници, државни савет ници али и нижи официри, људи од закона али и људи из касарни. И римски модел, којим је праћено стварање таквог урећења, носио је у себи ту двострукост: граћане и легионаре, 60 Ј. А.
de GuiЬert, Essai general de tactique, 1772, Уводна реч, стр. XXIIIУпор. оно што је казао Маркс поводом војске и разних облика буржо аског друштва (писмо Енгелсу, 25. септембар 1857).
XXIV.
164
165
* * *
1
L
Хијерархијски надзор Дисциплинирање претпоставља механизме који ће прину ду спроводити преко система ос~атрања, то јес: такво у~трој ство где технике које омогућаваЈу . видљивост Јединки УЈедно
L ДРУГА ГЛАВА
(
L
L L L L
ИНСТРУМЕНТИ ПРАВИЛНОГ УСМЕРАВАЊА
На самом почетку
17.
циплини« говорио као о
века, Валхаузен је о »ваљаној дис
вештини »правилног усмеравања«бl.
Дисциплинска власт доиста јесте власт којој је основни задатак
нице« људских скупина; за њих историј_а наука није имала пу но похвалних речи. Паралелно са разВОЈеМ крупне технологиЈе чији су предмет били светлосни снопови, сочива, наочари, а што је све представљало један од видова утемељења савремене
физике и космологије као науке, развијале су се и ситне, мно гобројне и мећусобно изукрштане технике надзора; њихов циљ
да »усмерава«, а не да узима и извлачи за себе; односно, да
је био видети а не бити приме~ен; такво мрачно умеће освет
усмерава управо да би боље узимала и више извукла. Она ин дивидуалне снаге не везује да би их умањила, него настоји на
љавања и посматрања кришом Је утрло пут новим сазнањима о
таквом њиховом повезивању којим ће их повећати и уједно искористити. Уместо да униформно и масовно потчињава све
под собом, дисциплинска власт раздваја, анализира, диферен цира и у својим поступцима рашчлањивања иде све до нужих и довољних особености. Она »усмерава« покретна, хаотична, некорисна мноштва тела и снага ка урећеном скупу појединач них елемената: малих одвојених ћелија, аутономних органи зама, еволутивних идентитета и континуитета, комбинаторних
~ L
преносе дејство власти и где, по~ратно, инструменти принуде чине јасно видљивим оне над КОЈИМа се та принуда врши. То ком класичног доба полако ће се изграћивати такве »осматрач
сегмената. Дисциплина »фабрикује« јединке; она је специфич на техника одрећеног типа власти којем су инвидуе истовреме но и циљеви и инструменти. То нИје ликујућа власт која се може уздати у своју надмоћ захваљујући својим неумерености ма, него скромна и сумњичава власт која се темељи на прора чунатом али сталном економисању. Реч је о сићушним, не
угледним начинима дејства и поступања, у порећењу са вели чанственим ритуалима суверенове власти или великим држав
ним апаратима. Па ипак ће ови први постепено освојити те веће форме, модификовати њихове механизме и наметнути им своје поступке. Том једва прикривеном продору у све поре дру штва подлећи ће и правосудни апарат. Дисциплинска власт
дугује свој успех, без сумње, коришћењу ј едноставних инстру мената: хијерархијском надзору, нормирајућој санкцији и њи ховом комбиiювању у специфичном поступку испитивања. 61 Ј. Ј.
166
Walhausen, L'Art militaiгe рои1· l'infantetie, 1615, стр. 23.
човеку, преко техника за његово потчињавање и поступака за
његово искоришћавање.
.
Те >юсматрачнице« су имале готово идеални модел: ВОЈ
нички логор. Он представља вештачки и на брзину створено насеље, које се подиже и преурећује према потреби; то је пов лашћени простор одрећеног типа власти која баш зато што се спроводи над наоружаним људима треба да буде утолико чвршћа, али и дискретнија, утолико ефикаснија, али и веће превентивне моћи. У савршеном логору целокупна власт би се преносила искључиво системом правилног надзора, а св аки о~
матрачки поглед представљао би делић огромне машинерще власти. Традиционални правоугаони план логора безброј пута је дораћиван и знатно је усавршен. Прецизно се деф~нише нацрт за алеје, за број и положај шатора, за пр авац у KOJe:v' су окренути њихови улази, за распоред редова и_ врста; описуЈе се
и организација осматрачких места помоћу КОЈИХ се усr.юставља узајамна контрола: »На простору око ск.'lадишта оружЈа павла чи се пет црта: прва је на 16 стопа раздаљине од друге, а измећу свих осталих је размак од по 8 стопа ; измеЬу последње црте и заклона је такоЬе 8 стопа. Заклони су на 10 стопа уда љености од шатора нижих официра, тачно спрам прве мотке. Пролази измећу појединих чета су 51 стопу ширине .. . Сви ша тори се налазе на 2 стопе размака један од друго г. Шатори
нижих официра стоје наспрам пролаза који их дели од њ~хове чете . Задњи ред је на 8 стопа удаљености од последњег ВОЈНИЧ ког шатора, а улаз је окренут ка шатору пуков~ика ... Пуков нички
шатори
су
подигнути
спрам
пролаза
КОЈИ
их
дели
од
167
њихових чета .. У лази су окренут~ ка ~амим четама«62. Логор представља диЈаграм власти ЧИЈе Је деЈство омогућено потпу
ном прегледношћу ситуације. У урбаној архитектури још дуго ће се сретати - у пројектима за радничка насеља, за болнице
азиле, затвор~, школе - тај модел војничког логора, или ба~
начела на КОЈем се он темељи: да просторна организација од ражава хијерархијску структуру надзора. То је начела распоре
Као што, с друге стране, просторна организација школске зграде треба да омогући дресуру. Пари-Диверне* је замислио Војну школу као неку врсту педагошке машинерије и такву своју замисао, до у танчине разраћену, наметнуо је Габрије лу* *. Дресура крепких тела као здравствени императив, обра зовање упућених и способних официра као императив струч иости, стварање послушних војника као политички императив,
Ьивања и _склапања делова у целину. Логор је за неславну
спречавање разврата и хомосексуалности као морални импера
технолоГИЈУ надзора представљао исто што и мрачна комора за
тив: то су четири разлога за строго и доследно ограћивање
славну оmичку науку.
Тако настаје и развија се читав низ нових питања везаних за архитектонска здања којима више није циљ само спољашњи
изглед (раскош палата) или пак надзор над околним простором (геометријска организација утврћења), него подробно разраћен систем унутрашње контроле: прегледност над онима који се налазе унутра. Општије узев, реч је о архитектонским здањима коЈа би омогућавала преображај јединки у њима: непосредно деЈство на њих, уплив на њихово понашање, пренос ефеката _ власти све до њих, њихово излагање тој власти и научној споз наји, ~ихово модификовање у жељеном правцу. Архитектура може Јединке да учини послушним и подложним научном саз
нању . Стари и једноставни образац заточења у затвореном и недоступном простору - са дебелим зидом и јаком капијом који су онемогућавали улаз, односно излаз - постепено бива замењен
прорачунатим
распоредом
отвора,
празних
и
пуних
поља, пролаза и прозирних преграда. Тако се болничко здање мало -помало структурише као инструмент здравствене зашти
те: оно треба да омогући ваљано 6сматрање болесника, а тиме и одговарајући третман; облик зграде, који је такав да се бо лесници пажљиво раздвајају, треба да спречи ширење зараза; системом проветравања којим је обухваћен сваки поједини кре вет избегава се устајалост ваздуха и задржавање нездравих ис парења око пацијента, што би погоршало његово опште стање и непосредно поспешило болест. Болница - онаква какву же
ле да изграде и уреде у другој половини века и за какву је направљено много пројеката после избијања другог пожара у Главној болници није више само кров под којим налазе уточиште бедници и умирући; она, управо у свом материјал ном аспекту, омогућава терапеутско дејство. 62
Reglement pour l'infanterie prшsienne, франц. превод. Библ. Арсенала, ру копис 4067, лист 144. За старе нацрте видети: Praissac, Les Discouгs militaiгes, 1623, стр. 27-28. Montgommery, La Milice fran,aise, стр. 77. За новије нацрте видети Beneton de Morange, Histoi1-e de !а guen·e, 1741, стр. 61-64, и Disset1ation suг les Tentes. Упор. и многобројне правилнике као што је lnstгuctioн sur !е setvice des гeglements de Cavalerie da/IS les camps, 29. јун 1753. Упор. илустрацију бр. 7.
168
јединки, али и за постављање механизама сталног надзора. Тре бало је да већ сама зграда Војне школе буде инструмент кон троле; собе су биле порећане дуж ходника као низ малих ће лија; на једнаким размацима налазиле су· се официрске прос торије, тако да ))Сваких десет ученика има по једног официра
са леве и десне стране«; ученици су у собама били затворени
l
једне или две стопе мерена од стропа. Осим што је поглед на такве витраже нужно пријатан за око, смемо рећи да је он и
l
током читаве ноћи, а Пари је захтевао да се застакли )mреград ни зид измеЬу сваке собе и ходника, од висине груди па до
користан у много ком погледу, а да не говоримо сад о разло
зима дисциплине, који могу да буду пресудни за доношење овакве одлуке« 63 • У трпезаријама су намештени ))Мали подести на којима стоје столови инспектора разредне наставе, тако да
они могу током оброка да осматрају све столове ученика сво јих одељења«; у нужницима су, пак, постављена ниска враташ
ца тако да дежурни надзорник може да види главу и ноге Ьака, док су бочне преграде довољно високе ))Да они који су унутра не могу мећусобно да се гледају« 64 • Све су то до у ситнице
l
разраћени видови надзора које уводи архитектонска организа ција зграде, својим безбројним а срамним просторним решењи
ма. Она изгледају смешна само ако се заборави улога тог не угледног али беспрекорно функционишућег инструментарија у растућој објективизацији и све финијој контроли индивиду алних понашања. Дисциплинске институције су створиле апа ратуру за надзор чије је дејство било попут микроскопског посматрања љуДског понашања; захваљујући прецизним анали
тичким расподелама до којих је у тим институцијама дошло, формирано је око јединки устројство за осматрање, бележење
• Joseph Paris-Duvemey (1684-1770), француски банкар и финансијер
l
(прим. прев.) .
•• Ange-Jacques Gabricl (1698-1782), познати архитекта по чијим је нац ртима саграЬена Војна школа у Паризу, као и нека здања у Версају (прим. прев.). 63 Наведено у: R. Laulan, L'Ecole militaiгe de Paгis, стр. 177-118. 64 Нац. архив, ММ 666-669. Бентам каже да је при nосети Војној школи у Паризу његов брат имао nрву идеју за ПанойШикум.
169
l
1
L
L L L
и дресираље. Како у тој ?сматрачкој машинерији направит
IIoв тип надзора разликује се и од контроле коју спро~оди
даље потподеле, како узаЈамно повезати осматрачка места
стално присутни газда над радницима и шегртима, Јер оваЈ вид
11 11
разне облике надзора? Како из љиховог прорачунатог мноwтва
створити хомогену и континуирану власт?
. Јо
Савршени дисциплински апарат омогућавао би да се све непрекидно види, и да се све !'fОЖе сагледати једним погледом:.
Његово средиште било би уједно и извор светлости којим се све осветљава, и_ место где се сустиче све што треба знат : савршено око КОЈем ништа не може промаћи, средиште ка ко
11
јем су окренути сви погледи . Управо је то замислио Леду*
правећи нацрт за Арк-е-Снан: у центру кружно распореЬених зграда које све гледају ка унутрашљости налази се високо зда
ље где .су смештен е све административне и управне службе, полициЈски органи надзора, економске службе контроле и про
L
вере, верске функције подстицаља на рад и послушност; одат ле иду све наредбе, ту се беЈiеже све активности, откривају и осуЬују све грешке; све се то одвија тренутно, и искључиво захваљујући прецизној геометрији простора. Један од разлога
због којих је у другој по~овини ~8 . столећа предност дата кру
жним здаљима 65 ~вакако Је и оваЈ: она су одражавала одреЬену политичку утопиЈу.
Било је потребно, меЬутим, да дисциплински надзор има
многе инстанце. Пирамида је, боље него кружна организација простора, могла да одговори на два захтева: да створи потпуну
L
и непропусну мрежу, а тиме и да повећа број надзорних ин
станци, да их распореди по читавој површини коју треба кон
тролисати; друго, да буде тако неприметна да неће оптеретити и отежати дисциплинираље, закочити га или потnуно онемо
гућити; она треба да се интегрише у дисциплинско устројство као функција која ће повећати његове могуће ефекте. Дисцип
линско устројств_о треба да раздели и умножи своје инстанце, управо да би ПОЈачало своју производну функцију. Ваља спе цификовати надзор и учинити га функционалним.
Овај проблем јавља се у великим радионицама и фабрика
ма, где се организује нови тип надзора. Он се разликује од спољашљег надзора какав је постојао у мануфактурама а спро
Ј
водили су га инспектори задужени да обезбеде поштоваље
прописа; сада пак треба применити интензивну, непрекидну контролу током читавог производног процеса; она неће бити
н:адзираља сада обезбећују помоћници, чувари, контролори и nословоће. Како производни апарат постаје већи и сложенији, како се повећава број радника и усавршава подела рада, тако и контрола бива све потребнија а љени задац~ све _тежи. Над зор сада постаје прецизно утврЬена функциЈа КОЈа треба да буде саставни део процеса производље и прати га од љеговог
nочетка до краја. Постаје неопходно особље посебно обучена за надзор, које ће бити непрекидно присутно и надреЬено рад ницима: »У великој мануфактури све се одвија на знак звона; радници трпе принуду и грдље. Помоћници, навикнути на над
моћни и заповеднички став, што је стварно потребно када се ради са мноштвом људи, поступају са љима грубо или презри во; због тога такви радници или коштају више, или брзо оду из мануфактуре« 66 • Док радници дају предност окружељу ес нафског типа у односу на овај нови тип надзора, газде пак у њему виде нераздвојни елемент система индустријске произво дље, приватне својине и профита. У фабрици, железари или руднику >шотрошних добара је толико много да би и незнатни немар према сваком предмету изазвао, у укупном збиру, огром ну штету која не само да би надмашила корист, него би и прогутала капитал; .... и најмаља нестручност, ако остане непри мећена и зато се свакодневно понавља, може да постане толи
ко кобна за предузеће да ће га уништити у врло кратком ро ку«; отуда само службеници непосредно зависни од влас_ника и задужени само за такве задатке могу пазити »да се НИЈедна пара не страћи и да се ниједан тренутак радног дана залудно не изгуби«; љихова ће улога бити »да надзиру раднике, обила зе све погоне и извештавају одбор о свим догаЬајима« 67 • Надзор постаје пресудни економски чинилац утолико што је уједно и унуграшљи део производног апарата и специфични покретач дисциплинске власти 68 •
Иста појава присутна је и у реорганизацији основношкол ског образовања: надзор постаје специфична делатност, инте грисана у педагошки рад. Оснивање парохијских ш кола, све већи број Ьака у љима, непостојаље метода који би омогуhили да се истовремено управља радом целог разреда , метеж и збрка
усмерена
- или не само - на производљу (на природу и ко личину сировина, на врсту коришћених средстава за рад, на величину и квалитет производа), него на активност радника, њихову умешност, начин рада, брзину, марљивост, понашаље.
* Claude-Nicolas Ledoux (1736-1806), архитекта Луја XVI (прим. прев.).
[_
65
170
Упор. илустрације бр. 12, 13, 16.
66 Encyclopedie, чланак
»Manufacture«. Cournol, Co!lSideгations d'inlilit puЬ!ic архив, А XIII (14). 67
Нац.
s1л !е
droit d 'e.xploiteг les mines, Ј 790,
61! Упор. К. Маркс: »Ова функuија упр;шљања, надзирања и rюсредовиња
постаје функцијом капитала чим рад који му је. подложе~ постане кооперати ван . Као специфична функција капитала, добија функциЈа управљања спсци фична обележја« (Кайиiйал, књига I, 'tетврти одељак, глава 13. Превод Пија де-Чолаковиh, стр. 263).
171
до којих је зато долазило, све је то учинило нужним увоћење контроле. Да би помогао учитељу, Батанкур предлаже да се мећу најбољим ћацима изабере читав одред »официра«, ин тенданата, осматрача, инструктора, репетитора, рецитатора мо
литви, по,моћника за краснопис, раздељивача мастила, инструк тора за веронауку и кућних инспектора. Постоје две врсте ова
ко одрећених улога: једнима је циљ извршење материјалних задатака (дељење мастила и папира, давање вишка опреме си ромашној деци, читање духовних штива празничним данима, и тако даље); другима је циљ надзор: )>Осматра чи« треба да беле же )ЖО је напустио клупу, ко брбља, ко нема бројанице и распоред часова,
ко
се лоше
влада
на миси,
ко
се
на улици
држи нескромно, говори или виче«; ))укоритељи« имају задатак да )Юпомињу оне који говоре или полугласно мрмљају учећи лекције, оне који не пишу или збијају шале«; )Жућни инспек тори« ће се код породице распитати о ученицима који су били одсутни или су починили озбиљне преступе. ))Интенданти« пак надзиру све друге официре. Једино ))репетитори« имају
педагошку функцију: они прозивају ћаке да читају двоје по двоје, тихим гласом 69 • Неколико десетлећа касније Демја преу зима хијерархију истог типа, али су сада готово све функције надзора повезане са одрећеном педагошком улогом: један по моћник подучава како се држи перо, води руку, исправља шта
је потребно и истовремено ))бележи грешке на које указује учитељ«; други помоћник обавља такве задатке на часу чита ња; интендант који контролише остале официре и пази да се сви добро владају, задужен је и да )ШОказује новим ћацима све постојеће облике наставе«; декуриони пропитују лекције и ))бележе« оне који нису научили 70 • Ту имамо зачетак школе типа ))узајамног подучавања«, где су у јединствени механизам укључена три процеса:
подучавање у ужем смислу речи,
ка; мећутим, његово неупадљиво али незаустављиво ширење је
п
значајно због нових механизама власти које носи у себи. Зах ваљујући таквом надзору, дисциплинска власт постаје ))ИНТе грисани« систем, изнутра повезан са економијом и циљевима апарата у којем се власт врши. Дисциплинска власт се органи зује и као многострука, аутоматска, и анонимна власт; јер, уко лико надзор почива на јединкама, он функционише као мрежа односа који иду одозго надоле али, у извесној мери, и одоздо нагоре и побочно; та мрежа )Щржи« целину и интегрално је
прожима ефектима власти који се ослањају једни на друге: надзорници су стално надзирани. У хијерархијски устројеном дисциплинском надзору власт се не поседује као ствар, не пре
носи се као власништво; она функционише као машинерија. Иако јој пирамидална организација даје једног ))управника«,
l
ипак тек целина апарата производи ))ВЛаст« и распорећује је динке по том правилном и континуираном пољу. То дисцип
линској власти омогућава да буде апсолутно наметљива јер је свуда и увек будна, не остављајући ниједну област у сенци и непрестано контролишући чак и оне који су задужени за кон тролу, али истовремено и апсолутно неупадљива, јер функци онише стално и добрим делом у тишини . Дисциплина »ставља у покрет« релациону власт која се одржава властитим механиз мима и која разметљиве, нападне призоре за јавност замењује
п п
1
целовитим системом смишљених осматрачких погледа. Захва
љујући техникама надзора, ))физика« власти и утицај на тело врше се према законима оптике и механике, помоћу просторне
организације површина, линија, екрана, снопова, степена и, бар начелно гледано, без прибегавања крајњим мерама, сили и на сиљу. То је власт која је привидно утолико мање »телесна« што је више научничко-физичког типа.
сти
цање знања кроз вршење педагошких активности и, најзад, ме
ћусобно и хијерархијски устројено надзирање. Димензија над зора, строго одрећеног и прописима регулисаног, укључена је у наставну праксу не као придодати или спољашњи део,
него
као инхерентни механизам који јој повећава делотворност. Наравно да овај хијерархизовани, непрекидни и функцио нални надзор није један од великих техничких )Шзума«
18.
ве-
69 М . Ј. 70
D. В., lnstl1lction metlюdique pour !'ecole paгoissiale, 1669, стр. 68-83. Ch. Demia, Reglement pour /es ecoles de /а ville de Lyon, 1716, · стр. 27-29.
Слична nојава би се могла заnазити и у организацији колежа: дуго су »nре фекти«, независно од nрофесора, били задужени за морално старање о малим груnама Ьака. После 1762. године јавља се нови вид контроле, који има чвршће административно и хијерархијско устројство: nостоје надзорници, рејонски учитељи , нижи учитељи. Упор. Dupont-Ferrier, Du col/ege de Cleгmont au lycee Louis-le-Gnmd, 1, стр. 254 и стр. 476.
172
Нормирајућа санкција
1. У сиротишту витеза Полеа одвијала су се свакога јутра оваква церемонијална заседања дечјег трибунала: ))Затекли смо све ученике у строју, у савршеној правилности, непомичности и тишини. Изван строја стајао је само њихов наредник, шесна естогодишњи младић са мачем у руци; на његову заповест ч ета
је марширајући двоструким кораком образовала велики круг. У његовом средишту састало се официрско веће; сваки официр поднео је извештај о својој јединици у протекла двадесет чети ри часа. Позвани су оптужени да се оправдају; затим су с а слу шани сведоци; после већања, када су донете одлуке, наредник
је гласно известио о броју криваца, природи преступа и досу ћеним казнама. Чета је онда продефиловала у највећем реду«"~ 1 •
173
l
L L L L
u L L L
u L
Унутар сваког дисциплинског систем<1. функционише мали каз. нени механизам . Он има повлашћени правни статус: властите законе, специфичне злочине, посебне врсте казни, своје судске инстанце. Дисциплине, значи, уводе »инфр а-казнени систем«; оне попуњавају и контролишу онај простор који су закоНii оставили непокривеним; оне квали фикују и кажњавају низ радњи које су због своје релативне безна чајности промакле ве~ ликим казненим системима. »Радници ће при уласку морати да поздраве једни друге; ...при изласку су обавезни да сред~ робу и алатке којима су се користили, а увече да угасе СВОЈ У све тиљку«; »изричито је забрањено увесе љавати остале радНИI<:е покретима или на други начин«; они треба »да се владају час... но и долично«; свакоме ко је одсут ан дуже од пет минута, а није обавестио Г. Опенема, биће »убел ежено полудневно од~ суство«; да се у том минијатурном криви чном закону случајно нешто не би превидела, односно забора вило, забрањено Је и да се учини »било шта што може наудити Г . Опенему и ње:овим
радницима«п. Радионицом, школо м и ВОЈСКОМ овладао Је ми
кро-казнени систем којим се санкциониш у: време (закашњења, одсуства, прекиди рада), квалитет актив ности (непажња, нехат, неiтриљежност), карактерне црте (неучт ивост, непослушност), говор (брбљање, безобразлуци), телес но (»неправилно« држа ње, неодговарајући покрети, нечистоћа), сексуалност (бестид ност, недоличност). Истовремено се користе, као казне, многи префињено смишљени поступци: лакша физичка кажњавања, мала лишавања, ситна понижења. Наиме , треба учинити каж њивим најмање сегменте људског понаш ања и уједно дати кажњавајућу функцију привидно безна чајним елементима дис
правила, све оно што није њима саобра зно, све што се од њих удаљује, сва одступања и скретања. Може бити кажњиво, зна чи, цело то неодреЬено подручје не - саобразног: војник прави »прекршај« сваки пут када подбаци, не постигавши тражене 71 72
73
Pictet de Rochemont, Joumal de Geneve, 5. јануар 1788. »Reg\ement provisoire pour la fabrique de М. Oppenh eim«, 29. септ. 1809. Ј. В. de la Salle, Conduite des ecoles chretien nes (1828), стр. 204- 205.
на ногама или коленима, склопљених руку; или ће му се досу
дити нека друга казна«.
Поредак чије се поштовање обезбеЬује дисциплинским ка знама има двоструку природу: он је »вештачки«, изричито на метнут законом, програмом или пропи сима. МеЬутим, он је
истовремено условљен приро дним процесима, до њега се дош
ло осматрањем: трајање обуке или учења , време потребно за одреЬену вежбу, степен оспособљен ости субјекта, равнају се према некој правилности, која је поста ла и правило. Деца у хришћанским школама не смеју да доспеју у разред за који нису дорасла, јер се може догодити да нису кадра ништа да науче; меЬутим, трајање сваког разре да је утврЬено прописом и ко после три испита не може да преЬе у виши разред мора
Кажњавање у дисциплинском порет ку рав н а се према критери
јумима који су двоструки: они су и приро дни и правно про пи сани.
буде укључен у свеприсутни механ изам кажњиво-кажњаваЈуће. »Под речју казна подразумевамо све оно помоћу чега деца могу увидети погрешку коју су начин ила, све оно што их може
Под дисциплински казнени систем потпада свако непоштовање
катехизам од претходног дана, може се од њега захтев ати да
научи нову лекцију напамет и без грешке, па ће то имати сутрадан да изрецитује; или ће га примо рати да слуша наставу
да · буде стављен, на очиглед свих, у клупу за »незн алице« .
циплинског апарата: у крајњем случај у, нека све може да по служи кажњавању и најситнијих ствари ; нека сваки су~јект
понизити или збунити: ... хладноћу, равно душност, пропитивање, понижења, свргавање са положаја« 73 . 2. МеЬутим, дисциплина има посебан начин кажњавања, који се не може свести на поједноста вљени модел трибунала.
резултате; »прекршај« Ьака је, поред мањих преступа, и њего~а невичност да уради задатке. По прави лнику пруске пешадиЈе, са војником који није научио да прави лно рукује пушком пос тупа се »најстро же могуће«. Исто тако , »када Ьак није научио
-
3. Дисциплинском казном треба да се смање одсту пањ а од правила . Њена функција је, значи, пре свега да йойрави. Поред казни које су непосредно преузете од правно-судског модела (глоба, бичевање, самица), дисциплинс ки системи дају пред ност казнама којима се увежбана одреЬ ена активност, усаврш а ва и интензивира обука, понавља нека ве жба: правилником из 1766. године за пешадију предвиЬено је да војни ци вишег раз реда, »који се покажу немарни или невољни да извршавају задатке , понављају нижи разред«, те да се могу вратити у виши тек пошто опет проЬу обуку и поново поло же испите . Као што је, с друге стране, рекао Ж. Б. де Ла Сал: »Казнене задаће су, од свих казни, најчасније за учитеља, најкорисније за Ьаке и најпријатније за родитеље«; омогућавај у да се, »ИЗ греш ака које деца направе, извуче корист и убрза њихов напредак ис прављањем недостатака«; на пример , онима >>Који нису написа
ли све што је требало или се нису потрудили да то ваљан о
учине, може се дати казнена задаћ а из писања или учења н а
памет«74. Дисциплинска казна је, бар добрим делом, исте врсте као сам задатак; она није освета због прекршених пр а вила ,
74
IЬid.
174
175
~его њихово понављање, Н?ВО настојање да се она усвоје. Тако Је очекивано поr:равно деЈство казне само успутно
везано за
испаштање и карње; оно се непосредно добија механизма
дресуре. Кажњавање је увежбавање.
м
4. Кажњавање је у дисциплини само елемент двојног си ~ ·
тема награда-казна. Управо је тај систем делатан у процес~
~ресирања и поправљања. Учитељ иреба да избегава, колико Је могуће, коришћење казни; напротив, треба да настоји да награде буду чешће него казне, пошто лењивце не подстиче на
рад страх од казне, него жеља да буду награЬени попут вред них Ьака; з~ог тога ће много већа корист бити ако учитељ успе да придобије срце детета, пре него што буде принуЬен да му досуди казну~< 75 • Овај двојни механизам омогућава одреЬени брОЈ операциЈа карактеристичних за дисциплински казнени систем. Пре свега, оцењивање понашања и постигнућа на ос
нову опречних вредности доброг и лошег; уместо једноставне поделе на дозвољено и забрањено, каква постоји у кривичном праву, овде имамо читаву скалу измеЬу позитивног и негатив
ног пола; целокупно понашање одсликава се на подручју до
брих и лоших оцена, позитивних и негативних поена. Надаље
могуће је квантификовати резултате и економисати бројевима: Ово санкционо ув~ у казi:Јени тан Је у ВОЈ~Ци лику, док Је у
књиговодство, које се непрестано ажурира, даје
биланс сваког појединца. Такав систем прису и у мануфактурама само у рудиментарном об школском »праву« највише разраЬен. Браћа
Хришћанских школа створили су од награда и казнених задаћа читаву економију у малом: »Наградни поени служе Ьацима да се ослободе досуЬених казни ... Ако ученик, на пример, треба за
казну да
препише четири до
шест
одломака
из
веронауке,
моћи ће да се ослободи ове казне помоћу неколико наградних поена; учитељ ће одредити колико је поена потребно за сваки одломак ... Награде имају, значи, вредност одреЬеног броја по ена, а учитељ располаже и ситнијим јединицама, које служе као монета за раскусуривање. На пример, Ьак је добио казнену задаћу које може да се ослободи са свега шест наградних по ена, а претходно је добио награду која вреди десет поена· по
казаће је на увид учитељу који ће му вратити разлику о; че
тири поена, и томе слично« 76 • На основу таквог система кван тификовања и тог сталног кружења награда и казни, аванса и дугова, захваљујући том непрекидном обрачунавању позитив них и негативних поена, дисциплински апарати хијерархизују ~~
Ch. Demia, Reglement poиr.les ecole_s de !а ville de Lyon, 1716, стр. 17. Ј. Б. de La Salle, Condulle des Ecoles chгetiennes, Нац. библ . , рукопис 11 !59, стр. 156 и даље. Овде Је преузет систем индулгенција, односно »опрош· Т3ЈНИЦа«.
176
»добре« и »лоше« субјекте меЬусобно. Таквом микро-економи јом перпетуираног кажњавања не врши се диференцијација по ступака него самих јединки; њихових карактера, могућности, вредности, положаја на лествици. Егзактним санкционисањем nоступака, дисциплина заправо вреднује појединце; казнени систем који она примењује улази у корпус знања о јединкама.
5.
Рангирање или степеновање има двоструку улогу: да
укаже на одступања, да направи хијерархију особина, способ ности, умећа и вештина, али и да кажњава, односно награЬује. Постоји санкционишућа функција хијерархије, као и хијерар хизујући карактер санкције. Дисциплина награЬује самим тим што уводи могућност напредовања, освајања виших рангова и nоложаја; с друге стране, она кажњава деградирањем, спушта
њем на ниже положаје. Значи, већ само место у хијерархији има вредност награде или казне. У Војној школи уведен је сложени систем »почасног« разврставања у разреде, који је свима био очигледан на основу одговарајућих ознака на уни формама и казни које су, зависно од додељеног ранга, односно
l l l l l
разреда, носиле обележја почасти или срамоте. Овакво разврс тавање Ьака, са рангирајућом и уједно казненом функцијом, стално се понављало у кратким временским размацима: офици ри, професори и њихови помоћници састајали би се да поднесу извештаје
-
независно од узраста или чина
-
о »моралним
квалитетима ученика« и »њиховом општем владању« . Разред најбољих, такозваних »одликаша«, имао је за ознаку сребрну еполету на униформама; са Ьацима тог разреда поступало се,
у знак почасти, као са >>nравом војном четом«; према томе, они имају право на војничке казне (притвор и, у тежим случајеви
ма, затвор). Нижи разред по рангу, у који су сврстани »добри« Ьаци, има на униформи свилену еполету јаркоцрвене и сребрне боје; њима се могу досудити притвор и затвор, али такоЬе и
казне клечања или боравка у кавезу. Разред »слабих« има пра во на еполету од црвеног лана; претходним казнама додаје се,
уколико случај захтева, казнена хаљина од чоје. Најнижи раз ред »рЬавих« ученика обележен је еполетом од смеЬег лана; »Ьаци овог разреда кажњаваће се свим казнама које се досуЬу ју у школи или пак неким другима које је потребно увести, па чак и самицом без светла«. Уз ове разреде постојало је неко време и »Одељење срама« са посебним правилником, »тако да Ьаци овог разреда увек буду одвојени од осталих и стално одевени у хаљину од чоје«. Пошто се ученици рангирају и разврставају искључиво на основу својих заслуга и понашања, »они из два најнижа разреда могу се надати преласку у више и праву на ношење ознака вишег ранга тек када сви посведоче
да су променом свог понашања и оствареним напретком пос
тали тога достојни; с друге стране, ученици из виших биће
177
l
L
L L L L L
премештени у ниже разреде ако попусте у учељу и владаљу, те се на основу сакупљених неповољних извештаЈа покаже да
надаље не заслужују м~ста у вишим разредима и одговарајуће прерогативе ... « Очекује се, меЬутим, да нестане разред који служи само као казнена мера. »Одељеље срама« и постоји са
u L
u
не жели да хијерархизује, него само да успостави механизам бинарне опозиције дозвољеног и забраљеног; не да хомогени зује, него да направи поделу, једном заувек, на оно што је за осуду и оно што није. У дисциплинским устројствима, пак, временом се образовао »нормирајући казнени систем« који се не може свести - ни по својим начелима ни по начину функ
мо да би ускоро било напуштено: »Ради процене стварног пре обраћеља ученика који су распореЬени у одељеље срама а у
љему се добро владају«, овакви ће бити премештени у неки од
виших разреда и поново ће добити своју униформу; ипак, и даље ће боравити заједно са својим нечасним друговима у вре ме оброка и одмора, па ако не наставе да се узорно понашају
ционисаља
остаће са љима; а »потпуно ће прећи у виши разред тек ако
ни систем има двоструку улогу: прво, ученици се разврстава ју
према својим с~особностима и владаљу, значи према будућој искористивости
када
заврше
школоваље;
друго,
на
-
на
традиционални
законски
казнени
систем.
Трибунал у малом, који као да непрекидно заседа у дисцип линским установама и понекад поприма театрални изглед ·ве ликог судског. апарата, не треба да нас завара: он не уводи, осим у формалном смислу континуитета, механизме кривичног
задовоље и тамо и у одељељу« 77 • Тај хијерархизујући казне
права у свакодневни живот; или, ако то и чини, то није љегова
главна функција; дисциплине су створиле
љих се
-
ослаљајући се,
врши стални притисак да се сви саобразе истом моделу, да сви
уосталом, на низ врло старих поступака
љу и вежбама, у тачном извршаваљу задатака и придржаваљу свих видова дисциплине«. Ј едно м речи, да сви постану слични.
је изгледалао да га само скромно или иронично опонаша. Пра вно-антрополошка димензија присутна у савременом казненом
заједно присилно буду »потчињени, покорни, пажљиви у уче
L L
трати, него на корпус закона и текстова које треба запамтити; даље, правосудном систему није циљ да диференцира јединке, него да: подведе дела под одреЬени број општих категорија; он
Све у свему, у устројству дисциплинске власти циљ каж љаваља није ни испаштаље ни права репресија. Кажљаваљем се, наиме, врши пет различитих операција: прво, појединачни
поступци, постигнућа и понашаља равнају се према одреЬеном скупу који представља, истовремено, и референтно поље, и подручје диференцијације, и низ правила којих се треба при
државати; друго: појединци се диференцирају меЬусобно пре ма том скупу правила - било да он функционише као мини мални праг, као просек којег треба поштовати или као опти
мум којем се треба приближити; треће: способности, домет,
»природа« појединаца мере се у квантитативном смислу и вред носно хијерархизују; четврто: кроз таква »вредносна« мереља спроводи се принудно саображаваље јединки; најзад, пето: по влачи се граница која одреЬује различитост у односу на све остале различитости: то је спољашља граница обнормалног
(»срамно одељеље« Војне школе). Стално делатним казненим системом који прожима све тачке и контролише све тренутке дисциплинских институција врше се пореЬеља, диференција ције, хијерархизације, хомогенизације, искључиваља. Речју, љи ме се нормира.
Такав казнени систем супротан је, у свим својим компо нентама, правосудном систему кажљаваља којем главна функ ција није да се реферише на скуп појава које се могу поема77 Нац. архив, ММ
178
658, 30.
март
и ММ
666, 15.
сеnтембар
1763.
нов систем кажља
ваља који је постепено освојио велики спољашљи апарат, иако
систему од љегових зачетака до данас није се појавила тако што су друштвене науке супротстављене кривичном праву, или
што су нова рационалност и хуманизам поставили своје захте ве; она се зачела у тој дисциплинској техници којом су уведени
нови механизми нормирајуће санкције. Са дисциплинама се појавио нови облик власти: власт Норме. Да ли је то нови закон савременог друштва? Радије
ћемо рећи да се од 18. века власт Норме само придружила осталим облицима власти -Закона, Речи и Текста, Традиције - приморавши их на нова разграничеља. Норма се уводи као принцип принуде у образовни систем, тиме што се настава
стандардизује и што се оснивају учитељске школе*; увоЬеље норме огледа се и у настојаљу да се организује национални медицински и болнички систем који ће омогућити примену општих здравствених норматива; утемељеље норме огледа се и
у стандардизап:Ији индустријских поступака и производа 7 s. По пут надзора, и заједно са љиме, нормираље постаје један од главних инструмената власти крајем класичног раздобља. Обе лежја статуса, привилегија и припадностИ замениће, или ће им се само додати, механизам степеноваља нормалнос ти; такво сте
пеновање је знак припадности хомогеном друштвеном телу, а има и класификаторску, хијерархизујућу те рангирајућу функ-
• Ecoles nшmales (прим. прев.).
78
1758.
-
/е
О овоме погледати најважније странице у :
Pallrologique,
издање из
1966,
стр.
171-191.
G. Cangilhem, Le Noгmal е1
179
Цију. С једне стране, нормирајући облик власти присилно вprull:
Један од основних предуслова епистемолошког процвата
хомогенизацију; меЬутим, он и индивидуализује тиме што омо гућава мерење одступања, одреЬивање нивоа, утврЬивање сnе
цифичности и искоришћавање различитости, усклаЬујући li:X узајаМ!јО. Разумљиво је да власт норме лако функционише vнv тар система формалне једнакости, пошто у хомогеност која представља правило уводи, као корисни императив и резултат
мерења, изнијансираност индивидуалних разлика.
,
медицине крајем 18. века било је организовање болнице као за »испитивање« болесника. Ритуал лекарске ви зите само је најуочљивији облик овога. У 17. столећу је лекар, као спољашње лице, обављао преглед болесника који се сводио
11нституције
н:а једну меЬу многим другим контролама, административним
ЈIЛИ верским; лекар није превише учествовао у свакодневном управљању болниц~м. Постепено су, меЬутим, до~торске визи те постале редовниЈе,
ИсйиШивање
Године
О поступку испитивања комбинују се технике хијерархи зујућег надзора са техникама нормирајуће санкције. Испитива ње је поглед који нормира, осматрање којим се омогућава ква лификовање, класификовање и кажњавање. Испитивањем се над јединкама постижу такви увиди да се оне могу диферен
цирати и санкционисати. Због тога је у свим дисциплинским устројствима поступак испитивања попримио ритуални облик.
У њему су повезане церемонијална власт са експерименталним истраживањем, манифестација снаге са утврЬивањем истине. У њему се, као кључној техници дисциплинских поступака, огле да потчињавање оних који су перципирани као објекти и об јективизација оних који су потчињени. У њему на најупечат~ љивији начин постаје видљива спрега односа власт-знање. То је још једна новина коју је донело класично доба, а коју су историчари наука оставили у сенци. Прави се, наиме, историјат
опита вршених под хипнозом, историјат опита над децом која су роЬена слепа или одрасла као дивља. Ко ће се, меЬутим, подухватити састављања једне општије, неодреЬеније али и значајније историје говим
ритуалима,
-
историје поступка »испитивања« са ње
методама,
личностима
строже и,
пре свега, значаЈНИЈе: почеле
су узимати све важнију улогу у организацији рада болнице.
и
њиховим
улогама,
механизмом питања и одговора, системима бележења, оцењи вања и класификовања? Јер, у тој незнатној техници ангажо вани су цела једна област знања и одрећени тип власти. Често
се говори о идеологији . коју у себи носе, неупадљиво или пак врло речито, друштвене »науке« . Мећутим, зар њихова техно логија, тај мали оперативни модел који има тако велику ди~уз ну моћ (од психијатрије до педагогије, од медицинске дирг
1661,
лекар Главне париске болнице имао је дужност
да обави једну визиту дневно; већ
1687. године лекар задужен за »инспекцију« болесника морао је да прегледа, и током по поднева, одреЬен број тежих случајева. Правилником из 18. века утврЬени су распореди визита и њихово трајање (најмање два сата), а износи се и захтев да се помоћу лекарских смена обезбеде свакодневне визите, >>чак и на ускршњу недељу« . Нај зад се 1771. године уводи стално дежурство болничког лекара, који има задатак да »обавља све дужности које ~у позив нала же, и дању и ноћу, измеЬу визита доктора КОЈИ долази спо ља«79_ Некадашње болничке инспекције, повремене и кратко
трајне, претварају се тако у редовно осматрање болесника под
вргнутих готово непрекидном испитив~њу: То по~ачи две п? следице: прво, у унутрашњој болничкоЈ ХИЈерарХИЈИ лекар, КОЈИ је до тада био спољашњи елемент, преузима руководећу улогу
над часним сестрама и осталим верским особљем, препустивши им тачно одреЬене али нижеразредне функције у техници ис питивања и прегледа болесника; у то време јавља се по први
пут категорија »болничара«; друго, сама болница
-
која је
постаје сада место на којем се прикупљају и пореде сазнања: то подразумева, значи, изокретање односа моћи и конституи
сање одреЬеног знања. Болница у којој влада »дисциплина« представљаће право место за медицину као посебну »дисiЈИП лину«, која ће сада моћи да изгуби свој текстовни карактер и да се све мање ослања на традиционално значајне ауторе, а све више на саме објекте свог испитиваља који су јој стално изло Исто тако и школа постаје нека врста механизма за непре
ма, односе власти који омогућавају да се добије и конституише
ма где су две сукобљене стране одмеравале своје снаге; све је
вања. Све реЬе се уприличавају она надметања мећу ученици присутније стално упореЬивање свакога ћа:ка са свима остали-
представа и онога што верујемо да знамо, него и у равни онога
180
l
жени на увид.
кидно пропитивање, које тече парапелно са процесом подуча
што омогућава сазнање.
l
била превасходно установа за пружање сваковрсне помоћи
ностике до упошљавања радне снаге) , тај тако познати посту пак испитивања - не покреће, унутар једног јединог механиз знање? Политички утицај не врши се само на нивоу свести,
l l l. l l
79
Registгe
des
deliЬtfrations
du
Ью·еа11
de
п
/ 'Hбtel-Dieu.
181
n
L L L L
ма, што омогућава и мерење и санкционисање појединаца. Бра
ва принцип обавезне видљивости. У дисциплинском поретку управо они морају да буду видљиви, јер се тиме обезбећују ефекти власти која се над њима врши. Чињеница да је једин ка у дисциплинском устројству непрекидно осматра на, да увек може бити вићена, одржава је у њеном потчињеном положају. А поступак испитивања је техника којом таква власт, уместо да показује знаке своје моћи и њоме жигоше своје поданике, принудно спроводи над њима механизам објектив изације. На
ћа Хришћанских школа желела су да њ~хови ученици имају писмени задатак свакога дана у недељи: Једног дана из право
писа, другог из аритметике, трећег из веронауке ујутру, а nо подне из краснописа, и тако даље. Поред тога, једном месечно је требало организовати писмени задатак чији ће циљ бити да се одреде они који заслужују да се подвргну испиту пред ин
спекторомво. Почев од 1775. године, постојало је у ГраЬевин. ској школи 16 испита годишње: З из математике, З из архитек туре, З из цртања, 2 из писања, а по један из обраде камена,
простору где се врши, дисциплинска власт исnољава, углавном,
своју моћ тако што распореЬује објекте. Поступак испитив ања има функцију церемонијалног наметања такве објекти визације. До тог тренутка, функција политичких церемонијала била
стилова, нацртне геометрије, нивелисања, геометарских опера: цијаВЈ_ Испитивање нема за циљ само да санкци онише nроцес
учења, него постаје један од његових сталних чинилац а, темељ
је уприличење разметљивих али строго утврЬен их манифеста
на којем учење почива, према ритуално обнављаном однос~
моћи. Пропитивање даје учитељу могућност да, док прено~и
своје знање на ученике, и повратно стиче о њима многа сазна;
ња. Док је завршни исщrr којим се обележавао крај шегртов а
ња имао, у еснафској традицији, вредност потврде стеченог
умећа
знања
-
»дипломским радом« се озваничавао извршени прено~ испитивање,
пак,
у
школском систему,
-
представља
праву и сталну размену знања: оно је јемство преноса учите љеног знања на ученике, али у исти мах наставнику обезбеЬ ује повлашћени положај, увиде и сазнања о Ьацима која су искљу чиво њему намењена. Школа постаје место формирања и раз воја педагогије као посебне дисциплине. Као што је поступа к
слику
болничког испитивања омогућио епистемолошк и процват ме
u
дицине, тако је и зачетак школе у којој се врше сталне провере знања означио конституисање педагогије као науке. И доба сталних провера оспособљености војске, непрекидних прегледа трупа и маневара, такоЬе је означило развој значајн их тактич
ких и стратешiсих сазнања која су нашла своју примену у време Наполеонових ратова.
У поступку испитивања садржан је механизам који доводи
у сnрегу одрећени облик вршења власти са одрећен им начином конституисања знања.
1. ПосШуйак исйиШивања мења расйоред видљивосйlи из ме15у субјекаШа и објекаШа у врw.ењу власШи. Традици онално
је власт видљива, разметљива, уочљива; њена снага, парадок
сално, долази уnраво из чина испољаваља снаге и моћи. Они
над којима се власт врши могу остати у сенци; њих осветљава
само онај део власти који им ј е допуштен, или њен тренутни одблесак. Дисциплинска власт, мећутим, врши се тако што по
стаје невидљива; заузврат, она намеће онима које потчињаВО Ј. в_ de La Salle, Coпduite des Ecoles chn!tiemzes, 1828, стр. 160. et !а diffllSiOn des scieпces GLl ХVЈП<, 1964, стр. 360.
81 Упор. L'Eщeigпemeпt
182
ција власти; оне су биле раскошни израз моћи, претера но али и кодификована »расипање« којим је власт обнавља ла своју снагу. То је увек, мање-више, било повезано са њеним тријум фом. Свечано појављивање суверена имало је у себи нешто од обележја посвећења, крунисања, новог задобијања победе; чак су се и погребне свечаности одвијале у разметљивом показива њу моћи и силе. Дисциплина, пак, има посебну врсту церемо нијала. Није реч о тријумфу, него о смотри, преглед у, »пара ди«, велелепном облику инспекције. »Субјекти« се ту нуде као >>Објекти« посматрања таквој врсти власти чије се манифеста ције своде само на поглед. Они немају пред собом непосредну
-
врховне
власти,
него
се
само
на
њиховим
телима,
по
слушним и јасно видљивим, показују - такорећи као у калупу - ефекти те власти. На дан 15. марта 1666. године, Луј XIV обавља своју прву смотру војске: у њој учествује 18.000 људи, и то је »један од највеличанственијих догаћаја за време његове владавине«, који је наводно »бацио у бригу целу Европу« . Не колико година касније искована је медаља у знак сећања на овај догаћај 82 • У њеном горњем делу је натпис: »Discipli na militaris restituta«, а у легенди испод стоји : »Prolusio ad victorias«*. На десној страни краљ, искорачивши десном ногом, сам руководи вежбом са командном палицом у руци. На левој половин и ме
даље види се неколико редова војника лицем окренут их напред
и постројених у дубину, руке испружене у висини рамена ко јом држе пушку савршено окомито; искорачили су десном но гом, а лево стопала окренуто им је напоље. На поплоча ном тлу
се линије секу под правим углом, образујући под ногама вој ника велике квадрате који служе као оријентири за разне по лdжаје и фазе вежбе. Сасвим у дну оцртава се палата у клаde
!а
82 О овој медаљи видети чланак Ж. Жакјоа у: Ј_ Jacquiot, Le Club fгan~ais тромесечје 1970, стр_ 50-54. Упор. илустраuију бр_ 2_ * »Усnостављена војна дисuиплина« и нВежбом до nобеде« (nрим. прев.).
medaille, 4.
183
сичном стилу. Њени стубови само су продужетак постројених
јагностиковати болеснике, истерати симуланте, пратити развој болести, проверити ефикасност прописане терапије, открити сличне случајеве и почетке епидемија. Са таквим проблемом сусретале су се и образовне установе, у којима је требало ока
људи који су и сами, заједно са високим усправљеним пушка
ма, попут тих стубова; линије плочника, исто тако, само су
продужетак редова војника у вежби. Мећутим, изна~ балустра
де на врху граћевине налазе се статуе КОЈе ~риказују п_лесаче:
рактерисати владање сваког ћака, рангирати његове могућнос
вијугаве линије, заобљени покрети, драперије. Мермер Је сав у покретима: њихово јединство је у хармонији. Људи су пак ока
ти и знања, назначити евентуалну будућу искористивост њего вих способности: »Регистар служи да се може имати увид, када и где је потребно, у навике деце, у њихово напредовање у побожности, знању из веронауке и писмености док прелазе из једног разреда у идући, у њихов карактер и могућност про суЬивања, што ће се све бележити од тренутка пријема у шко
мењени; исти став једнолично се понавља у свим редовима и
врстама: њихово јединство је тактичке природе. Архитектонски
поредак, који на свом врху ослобаћа фигуре плесача, намеће
на земљи своју геометријску правилност љ'{дима под~р~нутим
дисциплини. То су стубови власти. »Добро Је«, казао Је Једном приликом надвојвода Михаило док је пред њим управо извоћен маневар трупа, »једино што дишу« 83 •
·
лу«84.
Због тога се индивидуалне карактеристике дисциплинске јединке, установљене кроз поступак испитивања, кодирају тако да се могу - подвоћењем под исте ознаке - транскрибовати и уносити у документацију: кодификују се физичка, односно
Узмимо ову медаљу као сведочанство_ о тренутку _када се,
парадоксално али индикативно, сусреће наЈупечатљивиЈа фигу- . ра монархијске власти са зачецима ритуала типичних за дис
лична обележја, кодификују се симптоми болести у медицини, кодификују се понашања и резултати у школама или касарна ма. Овакве кодификације јављају се тек у свом рудиментарном,
циплински поредак. Тешко одржива видљивост монарха пре
твара се у неизбежну видљивост поданика. И управо ће тај
преокрет распореда видљивости у д~·кциплинским поступцима
квалитативном или квантитативном облику, али су значајне као први вид »формализовања« индивидуалних својстава уну
омогућити вршење власти све до наЈнижих инстанци: У лази се у раздобље бесконачног испитивања и принудне обЈективизаЦИЈе .
2. Постуйком исйитивања ствара се од индивидуалних
укњижавања
остају многи прецизни подаци, читав архивски материЈал о по дограћивао. Поступком испитивања, КОЈИМ се Јединке подврга
вају надзору, подвргавају се и систему сталног бележења и укњижавања, подаци о њима заувек улазе у обимни докумен тациони материјал. Тај механизам непрекидног бележења и са купљања документационог матеl?ијала одмах с~ надовезао на поступак испитивања, поставши Један од главних точкова дис
циплинске машинерије. У много ком погледу, он се уобличио
према традиционалним методама административне документа
ције, али је унео значајне новине ~ посебне технике. Неке од њих тичу се метода идентификације, утврћивања личних об~
лежја или дескрипције. Са таквим проблемом сусретала се ВОЈ
ска, када је требало пронаћи дезертере, _избећи поновљене ре
грутације, исправити фиктивне извештаЈ е какве. су подносили официри, знати домете и вредности сваког поЈединца, уста
новити са сигурношћу биланс несталих и _мртв1_1Х. Са таквим проблемом сусретале су се и болнице, у КОЈИМа Је требало ди-
.
односе
се
на
повезивање
елемената,
сакупљање
и разврставање докумената, организацију упоредних система којима се омогућава класификовање, формирање категорија, утврћивање просечних вредности, одрећивање норми. Посебно су болнице у 18. веку представљале праве лабораторије за из налажење метода бележења и прављења документације. Воће ње болничких регистара, њихова спецификација за различите сврхе, начини њиховог транскрибовања једних у друге, њихово кружење у време докторских визита, њихово порећење током редовних састанака лекара и административног особља, достав
љање њихових података управним телима (болничким или они ма у централном бироу здравствених установа), књиговодство у болестима, излечењима и смртним случајевима на нивоу бол. нице, града и, у крајњем случају, целе државе - све је то било саставни део процеса којим су болнице подвргнуте дисциплин ском режиму. Мећу главне услове за добру медицинску »дис циплину« у оба смисла речи, треба убројати и такве поступке бележења који ће омогућити да се индивидуални подаци, не изгубивши се у мноштву, унесу у кумулативне системе ; да с е
документациони механизми организују тако да се у било ком
sз Кropotkine, Autour d 'шze vie, 1902, стр. 9. Ову референцу дугујем Кангиле му.
184
l
тар односа власти . Остале новине у дисциплинском начину записивања и
карактерисiйика документациони материјал. Иза исп_итивања јединцима и њиховим телима који се вl?емено~ скупљао и на-
п
84 М.
I. D.
В.,
lnstntction methodique pour l'ecole
paгoissiale,
1669,
стр .
64.
185
l l l
n
u
u u
општем регистру може пронаћи одреЬени појединац и обрнуто - да се сваки податак добијен испитивањем јединке може од разити у општој рачуници. Захваљујући таквом пратећем механизму записивања и ук њижавања, поступак испитивања је отворио две могућности: које су узајамно повезане: конституише се индивидуа као об јект подложан дескрипцији и: анализи, али без своЬења на сnе цифична обележја врсте, како то чине природњаци са би:љкама
и животињама; уместо тога, индивидуа остаје предмет ·сталног научног осматрања заједно са својим појединачним каракте ристикама, умећима или способностима, у свом особеном раз војном процесу; с друге стране, конституише се компаративни:
систем који омогућава мерење пој ава на глобалном нивоу, дес крипцију група, карактеризацију колективних чињеница, про цену индивидуалних одступања која се меЬусобно пореде, њи: хову расподелу у »популацији« .
l
Према томе, те мале технике записивања, оцењивања, ук
њижавања, образовања досијеа, кодификовања и разврставања података, стварања схематских приказа - данас тако обичне и: свакодневне
-
имале су
пресудну улогу у епистемолошком
процвату наука о човеку. С разлогом се може поставити арис тотеловско питање: да ли је могућа и оправдана наука о чове ку? Крупна и значајна питања можда имају велика и славна
L
решења. МеЬутим, овде се поставља сасвим обично историјско питање настанка, крајем 18. столећа, онога што би се могло назвати »клиничким« наукама; питање уласка појединца (не више врсте) у сазнајну област; питање уврштавања личног опи са, упитника, анамнезе, »досијеа« у опште функционисање на учног дискурса. На такво просто чињеничко питање, треба сва како дати прост одговор: он се налази у наведеним поступци:ма
бележења и укњижавања, у механизмима испитивања, у фор мирању дисциплинских устројстава, у стварању новог типа вла
L L
сти над телима. Како су настале науке о човеку? Одговор на ово питање вероватно треба потражи:ти у тим неславним архи вама где је изграЬен и усавршен савремени механизам принуде над телима, покретима, понашањима.
Посiйуйак исйиШивања, са свим својим докуменШацио ним Шехникама, cillвapa од свакоi йојединца »случај«: случај који је у исти мах предмет и сазнања и дејства власти. Тај случај више није, као у казуистици или: правосуЬу, скуп окол
3.
ности којим се квалификује неко дело и модификује примена неког закона, већ сам појединац подложан описивању, оцењи вању, мерењу, пореЬењу са другима, са свим својим индивиду алним обележјима; њега истовремено треба дресирати или пре-
186
васпитати, као и класификовати, нормирати, искључити из друштва, и тако даље.
Дуго обичан човек- онај из нижих слојева и ни по чему изузетан - није био предмет дескрипције. Бити виЬен, посма тран, подробно описиван, праћен из дана у дан непрекидним процесом бележења - представљало је привилегију. Хроника о некој особи, прича о њеном животу, историографија која се писала током читавог њеног животног пута, била је део риту ала којима се очитовала њена моћ . МеЬутим, дисциплински поступци изокрећу тај однос, спуштају праг дескриптивних особености и од тог описа стварају средство контроле и методу доминације. То више није споменик за будућност, него доку мент за евентуалну искористивост. Таква нова дескриптивост је утолико израженија што је дисци:плинско окружење строже: дете, болесник, лудак или осуЬеник постаће, све више почев од 18. века а сразмерно јачању дисциплинских механизама, предмет индивидуалних дескрипција и биографских записа. Такво бележење елемената из стварног живота више није хе роизација личности, него поступак објективизације и потчиња вања . Брижљиво прикупљани и упореЬивани подаци о животу
менталних болесника или преступника имају, баш као и хро нике о краљевима или епопеје о познатим разбојницима, сас вим одреЬену документациону политичку функцију; меЬутим, реч је о веома различитој техници власти. Поступак испитивања, као ритуално и уједно »наусlнО« утврЬивање индивидуалних разлика, као везивање сваког поје динца за његове особене карактеристике (за разлику од цере монијала у којима се манифестују статус, роЬење, порекло, привилегије и функције у свом њиховом сјају), означава појаву новог облика власти где свако добија као статус лична обележ ја и као изричиту одредницу оне црте, мере, одступања и »Оце не« које су му својствене и које од њега без изузетка стварају посебан »случај«.
Најзад, испитивање заузима средишње место у поступци ма који од појединца чине предмет и производ како власти, тако и знања. Управо поступак испитивања, комбиновањем хи
јерархијског надзора и нормирајуће санкције, омогућава дис циплинске функције распореЬивања и класификовања, макси малног коришћења снага и времена, стално прогредирајућег акумулирања, оптималног повезивања и усклаЬивања способ ности. Другим речима, омогућава стварање ћелијске, органске , развојне и комбинаторне индивидуалности. Са поступком ис-
питивања ритуализују се дисциплине које можемо укр атко де финисати као онај облик власти којем је својствена индивидуална различитост.
187
трагања за успоменама из детињства, са двобоја на фантазме,
*
* * Дисциплине означавају тренутак када долази до нечега
.
што би се могло назвати преокретом на политичкој оси инди видуализације. У извесним друштвеним порецима, ме15у којима друштва са феудалним уре15ењем представљају само један од
могућих примера, може се рећи да је највећа индивидуализа ција тамо где се испољава суверенитет, као и у горњим слоје вима власти. Што је више моћи или привилегија у нечијим
рукама, то је израженија његова индивидуализација кроз риту але, говоре и ликовне представе. »Име« и породично стабло
подвизи којима се испољава надмоћна снага и који су овекове:
тако15е био саставни део образовања дисциплинског друштва. Пустоловина нашег детињства описана је кроз недаће малог
Ханса, а не више кроз причу о »добром малом Анрију« . Роман
0 ру.лси данас пише Мери Барнс; уместо Ланселота, долази председник Шребер.
Често се говори да је модел друштва по којем би јединке биле његови конститутивни елементи конструисан на основу
апстрактних правних форми уговора и размене. Тржишно дру штво представља се у том случају као уговорно удруживање изолованих правних субјеката. Можда и јесте тако. Политичке
теорије 17. и 18. века често као да стварно почивају на тој схеми. Мећутим, не треба сметнути с ума да је у истом том раздобљу постојала техника за ефективно конституисаље је
чени у причама, церемонијали који својим устројством одража вају односе моћи, споменици или завештања којима се пости же бесмртност, велелепни обичаји и разметање, спрега пода
динки као корелативних елемената одре15еног типа власти и
ничке
лошке« представе о друШтву; али, она је истовремено и реал
оданости
и
властелинске
супериорности
-
све
су то
елементи поступака индивидуализације која иде ка врху. у дисциплинском поретку, ме15утим, индивидуализација иде на ниже: што власт постаје безличнија и функционалнија, то се
они над којима се таква власт врши више индивидуализују
-
посредством наДзора а не церемонијала, помоћу посматраЉа а
не прича и предања, путем компаративног оцењивања у односу
на утвр15ену »норму«, а не на основу породичних стабала И · предака; кроз >юдступања« од норме, а не кроз јуначке подви ге. У дисциплинском систему деца се индивидуализују више него одрасли, болесници више него здрави, лудаци и преступ ници више него нормалне и неделиквентне особе. У сваком случају, сви индивидуализујући механизми у нашој цивилиза
n
знања. Нема сумње да је индивидуа фиктивна јединка »идео
ност произведена специфичном технологијом власти коју нази вамо »дисциплином«. Не треба стално описивати ефекте влас ти у негативним категоријама: власт »искључује«, »сузбија«, »ПОтискује«, »цензурише«, >>Одузима«, »маскира«, »прикрива«.
п
1
У ствари, власт је и продуктивна: она производи стварност,
производи посебна подручја објеката и ритуале којима . се до
лази до истине. Појединац и могућа сазнања о њему последица су те производње .
Ме15утим, можда придавањем толике моћи тим често сит
ним лукавствима дисциплине ми преувеличавамо њихов значај? Одакле би она могла да имају тако крупне последице?
цији усмерени су на ове прве; а када се настоји на индивиду ализацији одрасле, здраве, нормалне и неделиквентне јединке, то се увек одвија тако што се испитује шта је у њој још ин фантилно, да ли у њој има неко притајено лудило, какав кру пан злочин је она хтела да почини. Све науке и аналитичке или практичне методе са префиксом »психо« имају своје место у том историјском преокрету у поступцима индивидуализације. Тренутак када се од историјско-ритуалних прешло на научио
-дисциплинске механизме, од породичног стабла на категорију нормалног, од статусног на нормативно, од појединца који се и посмртно велича на јединку подложну мерењу и прорачуна вању тај тренутак када су омогућене науке о човеку уједно је и доба када су примењене нова технологија власти и
нова политичка анатомија телесног. Иако је од раног Средњег века па све до данас свака »пустоловина« увек прича о неком
појединцу, ипак је прелаз са епског на романескно, са јуначких дела на скривене особености, са дугих изгона на унутрашња
188
189
l l Ji
1
1 Контрола је непрекидно присутна . Све је под будним ос матрачким погледом : »Велики одред милиције којим ко ма ндуј у добри официри и људи од угледа«, са четама стра жара н а
L ТРЕБА Г ЛАВА
ПАНОПТИЗАМ Ево какве мере треба предузети, према једном пропису с
краја
L
17.
века, ако се појави куга у градувs.
Пре свега, успоставља се строга контрола простора: затва ра се, наравно, град и »уже подручје«; уводи се забрана из ласка, под претњом смртне казне; убијају се све животиње лу талице; град се дели на прецизно одре15ене четврти, а у свакој
се власт предаје у руке по једном управитељу. Општински већ ници добијају задужење да надзиру по једну улицу; ако је напусте, биће кажњени смрћу. Свим гра15анима наре15ује се да се од назначеног дана затворе у своје куће: излазак је кажњив
смртном казном. Општинар лично споља закључава врата сваке куће, а кључеве предаје управитељу дотичне градске четврти;
u u
овај их задржава све до истека карантина . Свака породица тре ба да обезбеди залихе хране; што се тиче хлеба и вина, напра
виће се изме15у улице и унутрашњег дела кућа мали дрвени канали којима ће се изручивати дневна следовања, тако да се избегне додир изме15у достављача и становника; за месо, рибу
и поврће користиће се чекрци и корпе. Ако се куће неизостав
но морају напустити, гра15ани неће излазити одједном већ на изменично, и и.збегаваће сваки сусрет. Улицама круже једино
управитељи четврти, општинари и војници стражари, а пред
заражене куће долазе да покупе лешеве такозване »мртвоно
ше«, чији су животи ионако неважни: реч је о »сиротињи која носи болеснике, закопава мртве, чисти и обавља многе недо стојне и гнусне послове«. Простор је одсечен, непомичан, ока мењен . Свако је везан за своје место . Ако се мрдне, ставља на
коцку свој живот: следИ зараза или смртна казна.
L
вs Aгcl1ives mililaiгes de Vincemю, А 151691. Овај пропис је у главним црта·
ма сличан низу других из тога доба или претходног периода.
190
капијама града, пред већницом и у свим четвртима, имају зада так да доследно спроводе наредбе магистрата и стар ају се о љиховом брзом извршењу и послушности народа, » као и да спречавају нереде, кра15е и пљачке«. На капијама града су ос матрачнице; на крају сваке улице, страже. Свакога дан а упра витељ обилази четврт за коју је задужен, распитује са да ли општинари испуњавају своје задатке, да ли становници им ај у на њих притужбе; управитељи »надзиру активности« општина ра. Исто тако, свакога дана општинар пролази улицом з а коју је одговоран; зауставља се пред сваком кућом; позива све ста новнике да стану на своје прозоре (онима који станују са дво ришне стране доделиће се једна улична просторија, та ко да с е на том прозору нико осим њих не сме појавити); прозива сва
кога поименце; обавештава се о здравственом стању свих пон а особ, »при чему су становници обавезни да кажу истину, под претњом
смртне
казне«;
ако
се
неко
не
покаже
на
прозору ,
општинар се распитује о разлозима: »Тако ће лако открити да
ли се прикривају мртви' или болесни«. Свако је затворен у с вом кавезу, свако се на свом прозору одазив а на про з ив ку и п ока
зује на захтев надлежног : то је велика с матра ж ивих и мртвих . Овај облик контроле темељи се на систему стални х и~ вештаја, спискова и записника: општинари подносе из ве штаЈ е управитељима четврти, а ови председнику општине или њего
вим помоћницима. На почетку »опсаде « саставља се спис ак свих
становника
присутних
у
граду;
у
њега
се
унос е
» и ме,
старост и пол без изузетка, то јест без обзира на социј ални статус«: један примерак намењен је управитељу четврт и, други општинској служби у градској већници, а трећи општ инару за његову свакодневну прозивку. Све што се опази приликом о би лазака - смртни случајеви, болести, притужбе, неправ илно сти - бележи се и преноси управитељима и магистратима . О в и имају врховни надзор над медицинским службама и одре Ьуј у
надлежног лекара одговорног за све; ниј едан доктор н е мо же да лечи, ниједан апотекар да припреми лек, ниједан ис nов ед ник да nосети болесника док од надлежног лекара не доб иј е писмено одобрење, »чиме ће се спречити прикривање и лечење
заражених без знања магистрата« . Бележење свега што ј е nа толошко мора да буде непрекидно и централизована . Однос сваког појединца према сопственој болести и смрти пр олази кроз инстанце власти, записнике које оне о том е пра ве, одлуке које доносе. Пет или шест дана после почетка ка рантина при сту п а се дезинфекцији сваке куће. Сви њени становници морај у да ј е
191
напусте; у свакој просторији одижу се или каче о зид »дело~Ii намештаја и намирнице«; дезинфекционо средство се проспе
Ii
запали, пошто се претходно пажљиво запуше прозори, врата н
рупе на кључаоницама, које се залију воском . Цел~ кућа
octa)e '
затворена све док дезинфекционо средство до краЈа не сагоря:
људи који обављају дезинфекцију претресају се на уласку~
изласку »у присуству становника куће, да би се проверliЛо имају ли нешто при изласку што нису имали када су. улазиля«.
Четири сата касније становници могу поново да ућу у кућу,,
Тај затворени, одсечени простор, надзиран у свим својщ,t
тачкама, где су јединке везане за одрећено место, најмање
кретње контролисане, сви догаћаји забележени, где су непре кидним записницима, извештајима и наредбама повезани цен
тар и периферија, где се власт врши на искључив начин, пре
ма правилном хијерархијском устројству, где се свака јединка стално осматра, проверава, испитује и распорећује у групе жи
вих, болесних или мртвих
-
такав простор предста~а компак
тни модел дисциплинске апаратуре ..Завоћење реда Је одговор
на кугу; оно има задатак да отклони сваку пометњу: ону коју
доноси болест која се преноси када је мноштво тела у додиру; ону коју доноси злочин који се шир~ када страх ~ смрт избри шу све забране. Ред подразумева да Је свакоме ПОЈединцу стро
го утврћено његово место, т~ло, болест, с~рт, иметак, и то
дејством· свеприсутне и свезнаЈ'{ће власти КОЈа се и сама д:ели,
правилно и непрекидно, до Ј;IаЈниже инстанце - .д? краЈњег своћења јединке на оно што Је карактерише, што ЈОЈ припада,
што јој се догаћа . Куги, која је збркано мноштво, дисциплина
супротставља своју власт која је рашчлањавајућа, аналитичка.
Куга је била повод многим књижевним маштањима на тему
светковине укинутих закона, престанка свих забрана, френе
тичног уживања у времену које преостаје; светковине мноштв_а
тела која опште без зазора, скинутих маски и одбачених ста
тусних иДентитета; светковине разобличавања и показивања у
правом светлу, разоткривања неке нове истине. Постојало је,
мећутим, и политички обојено маштање на тему куге, али са супротним предзнацима: не колективна светковина, него стр~
го одељивање; не кршење прописа, већ продор закона и у на~
ситније сегменте живота, преко хијерархијског устројства ко~е
обезбећује дејство власти у свим парама друштва; не маске које се стављају и скидају, него утврћивање »правог« имена, »пра
вог« места, »правог« тела и »праве« болести за сваког .. Куга,
као стварни и имагинарни вид нереда, има медицински и по
литички корелат у дисциплини. Иза дисциплинске апаратуре
назире се опсесивни страх од »зараза«, од. куге, ОЈ! побуна,
злочина, скитње, дезертерства, од људи КОЈИ се ПОЈављуЈУ и нестају, живе и умиру без реда.
192
Ако је губа створила ритуале изопштавања који су дали неку врсту упрошћеног модела или опште форме масовног Затварања, онда је куга, са своје стране, створила дисциплин ске моделе. Уместо масовне и бинарне поделе на ове и оне, куга захтева многа одељивања, индивидуализујућа разврстава ља, дубинску организацију надзора и контроле, јачање и гра нање власти. Губавца одбацују, изгоне, затварају на ограЬеном простору и ту остављају да се изгуби у неиздиференцираној маси; окужени пак подлежу минуциозном тактичком размеш
тању у којем су индивидуалне разлике последица принуде од реЬеног типа власти: власти која умножава своје инстанце, по везује их и даље се грана. С једне стране је масовно затварање, с друге правилно распорећивање. Губа и њена бинарна подела; куга и њена ситна парцелисања. Једна је жигосана; друга раш члањена и разврстана. Изгон губавца и заустављање куге не носе у себи исту политичку фикцију. У првом случају, то је сан о чистој заједници; у другом, сан о савршено дисциплино ваном друштву. Реч је о два различита начина спровоћења вла сти над људима, контролисања њихових односа, онемогућа ва
ња њихових опасних мешања. Окужени град, сав прожет хије рархијском структуром, механизмима надзора, осматрања, беле жења, град заустављен дејством екстензивне власти која врши видљиви утицај на сва појединачна тела то је утопија о
држави са савршеном управом. Куга (бар у оном свом виду где се само предвића њено ширење) представља пробну ситуацију у којој се може, апстрактно гледано, дефинисати начин дејства дисциплинске власти . Да би видели како, искључиво на тео ријском плану, функционишу права и закони, правници су замишљали друштво у природном стању; да би видели како функционишу облици савршене дисциплине, политичари су замишљали стање окуженог града. У основи дисциплинских модела стоји куга, као оличење свих нереда и пометњи, као што у основи модела изопштавања стоји губа, оличење додира који треба онемогућити. У питању су, значи, различити али не и неспојиви модели .
Они су се полако све више приближавали један другом; карак теристично је ла је 19. век применио на простору изопштених, где су губавци били само симболички становници (а просјаци,
скитнице, лудаци, насилници сачињавали стварну популацију), технику власти својствену дисциплинском надзору. Поступање са »губавцима« као са »окуженима«, пресликавање минуциоз них дисциплинских распореда на хаотични простор интернира
них, његово организовање помоћу метода аналитичке расподе
ле власти, индивидуализација изопштених, али и коришhење поступака индивидуализације за жигосање изопштења - упра во то дисциплинска власт редовно ради од почетка 19. стол еhа;
193
l l l l l l l
l
г
психијатријски азил, затвор, поправни дом, школски интернат и делимично болнице, опште узев све инстанце индивидуалне контроле, функционишу по том двоструком кључу: кључу би нарне поделе и жигосања (луд - није луд; опасан - кротак; нормалан - абнормалан), и кључу присилног утврЬивања обе лежја, диференцирајућег распореда јединки (ко је она; где тре ба да буде; чиме је окарактерисати, како је препознати; како над њом
спроводити
индивидуални и стални
надзор,
лишити светла и сакрити- задржана је само прва, а одбачене су преостале две. Пуно светло и поглед надзорника боље за робљавају него тама која је, коначно, штитила. Видљивост је
Она најпре омогућава да се избегну следица затварања миле
и тако
редом). С једне стране, губавци су постали »окужени«; изоп штенима се намећу тактике индивидуализујуће дисциплине; с друге пак стране,
L L L L
на нормално и абнормалано, којој се подвргава свака јединка,
преноси све до нашег времен;t примењујући их и на све друге објекте - то бинарна жигосање и изгнанство губавог; постојање великог скупа техника и институција које себи став љају у задатак да мере, контролишу и исправљају абнормално сти, држи активним дисциплинске апаратуре које је покренуо
страх од куге. Сви механизми власти који се, још данас, распо реЬују и организују око абнормалног, да би га жигосали и изменили, спајају у себи два наведена модела из којих су се
fj
се налазиле
на
местима
интернирања,
а
осликао их је Гоја и описао Хауард. Сада је свако на свом месту, добро затворен у ћелији одакле га с лица надзорник може осмотрити; меЬутим, бочни зидови спречавају га да сту пи у додир са својим сапутницима. Њега виде, али сам не види; он је објект информације, али никада субјект у комуникацији . Положајем његове собе, наспрам средишње куле, наметнута му је видљивост по дужинској оси; поделом прстенастог здања на меЬусобно одвојене ћелије онемогућена му је, меЬутим, бочна видљивост. Таквим просторним распоредом зајемчено је одржа
ње реда. Ако су затворени осуЬеници, нема опасности да доЬе
до завере, покушаја заједничког бекства, планова за нове зло чине у будућности, рЬавих узајамних утицаја; ако су затворени болесници, нема опасности од заразе; ако су затворени лудаци,
нема опасности од меЬусобног насиља. Ако су у питању деца, нема преписивања, дошаптавања, брбљања, разузданости; ако
бава које успоравају посао, чине га несавршеним или изазивају
1
'
су
као негативна по
несреће. Гомила, компактна маса људи, као поље многих · уза
*
1
i
.
какве
-
оне компактне, стиснуте, узнемирене го
су пак радници, нема препирки, краЬа, удруживања, оних за
давно развили. 1
le)
LJ
универзалност дисциплинске контроле омо
гућава да се онај ко је »губав« жигоше и да се против њега покрену дуалистички механизми изопштавања. Стална подела
људи
-
* * Бентамов ПанойШ.икон одражава спој та два модела у рав ни архитектуре. Познато је његово начела: на ободу је зграда прстенастог облика; у средишту је кула; на кули су велики прозори који гледају на унутрашњи део прстенастог здања, издељеног на многе ћелије; свака од тих ћелија пружа се це лом ширином зграде и свака има по два прозора, један окренут ка
унутрашњем
делу,
спрам
прозора
на
кули,
док други
на
супротном зиду омогућава да светлост која долази споља про лази кроз ћелију целом њеном дужином. Довољан је, значи,
само један надзорник у средишњој кули, а у свакој ћелији за творен је по један лудак, болесник, осуЬеник, радник или уче ник. На светлу које улази кроз прозор на спољашњем зиду, јасно се оцртавају, ономе ко посматра из куле, мале силуете
затворене у ћелијама на ободу. Оне су попут низа кавеза, низа малих позорница на којима је само по један глумац, савршено индивидуализован и стално видљив. Паноптичко устројство
ствара просторне јединице које омогућавају да се непрекидно све види и одмах препознаје. Све у свему, изокренут је прин
цип самице; боље речено, од њене три функције
194
-
затворити,
јамних размена и брисања особености, као место колективног дејства, поништава се у корист скупа одвојених индивидуал ности. Са становишта чувара, гомила је замењена избројивим и проверљивим мноштвом, мноштвом које се може контроли сати;
са становишта затвореника, заточеничком и
надзираном
самоћом 86 .
Отуда проистиче главна последица Паноптикона: индуко вање у затворенику свести о његовој сталној видљивости, чиме се обезбеЬује аутоматско функционисањ е власти. Треба пости ћи да ефекти надзора буду непрекидни, чак и ако ј е његово дејство дисконтинуирано; савршенство власти тежи да учини непотребним њено актуел но извршење; ово архитектонс ко зда
ње треба да постане апаратура за стварање и подржавање так
во г односа власти који ће бити независан од онога ко га врши; укратко, затвореници треба да буду у таквом ситуационом окружењ власти да сами почну ту ситуацију да стварају и преносе. мајући таЈ , може се ре · и · и
86
Ј.
превише и премало да надзорник непрекидно
Bentham, Panopticon, Jt'o,-ks,
илустрацију бр.
издање
Bowring,
т. !У, стр.
осматра
60-64.
У11ор.
17.
195
затвореника: премало, јер ће главно бити да овај зна да је над зиран; превише, јер је непотребно да он ефективно буде над-· зиран. Због тога је Бентам поставио принцип да власт треба да
ност да затвореник буде затечен и јача је узнемиравајућа свест да га осматрају. Паноптикон је чудесна апаратура која, по лазећи од најразличитијих жеља, производи хомогено дејство
буде видљива и непроверљива. Видљива: затвореник ће непре-: кидно имати пред очима високи обрис средишње куле одаkле га уходе. Непроверљива: затвореник никада не сме да зна да ли га баш у том тренутку посматрају; меЬутим, мора бити сигуран да је то увек могуће. Да би присуство, односно од-.
власти.
Из једног апстрактног односа механички се раћа стварна nотчињеност, тако да није потребно прибећи средствима силе
да би се осућеник принудно на добро владање, лудак на мирно nонашање, радник на посао, ћак на марљивост, болесник на
суство надзорника учинио неизвесним, да затвореници из своје
nоштовање лекарских прописа. Бентам је био очаран лакоћом
ћелије не би могли да примете чак ни сенку или обрис, Бентам
конструкције паноптичких институција, одсуством решетака, ланаца, тешких брава и катанаца; довољни су јасно одељени nростори и добро распореЬени отвори. Гломазна архитектура
је предвидео не само засторе на прозорима главне просторије за надзор него, у њој, и преградне зидове који ће је сећи под правим углом; да би се прелазило из једне њене четвртине у другу постојаће не врата, већ отвори: јер би и најмањи шум вратима, трачак светла при
њиховом отварању,
одали
старих затвора и домова, који су личили на утврћења, може се
заменити једноставном и економичном геометријом одрећене установе. Ефикасност власти, њена сила принуде, прешла је, у
прису
ство чувара87. Паноптикон је устројство којим се пар видети -бити видљив раздваја на своје чиниоце: у прстенастој згради на ободу сви су потпуно видљиви, а никада не виде; у средиш
љој кули све виде, а никада нису видљивИ 88 •
неку руку,
на другу страну
-
на страну свог поља примене.
Онај ко подлеже потпуној видљивости и то зна, преузима на себе стеге власти; он их спонтано примењује над самим собом; он. у себе интегрише однос власти у којем истовремено игра две улоге; постаје начела властитог потчињавања. Самим тим,
.
Ово је важно начело, јер аутоматизује и дезиндивидуали зује власт. Она више није оличена у једној особи, него је смит
ре, осматрачке погледе; садржана је у апаратур~ чији У':утраш
тој граници, то је њено дејство сталније, дубље, обезбећено
њи механизми производе одрећени однос у КОЈИ су ПОЈединци.
једном заувек, непрекидно обнављано; реч је о перпетуирајућој победи којом се избегава свако физичко сучељавање и која је увек унапред задобијена.
Бентам не каже да ли се у свом пројекту Паноптикона угледао на менажерију коју је Ле Во изградио у Версају: то је прва менажерија чији различити елементи нису били, као по дотадашњем обичају, раштркани по парку 90 , него је у њеном
_
власт. Било ко, готово случајно узет, може да покрене маши нерију: у недостатку управитеља, то могу да раде његова по родица, ближњи, пријатељи, посетиоци, чак и његова послу
средишту осмоугаони павиљон који, на првом спрату, има само
га89. Исто тако, постаје неважан покретачки мотив: то може да
једну просторију: краљев салон; на свим бочним зидовима су велики прозори који гледају на седам кавеза где су биле разне
буде радозналост наметљивца, несташлук детета, жеља за зН:а
њем филозофа који хоће да обиЬе тај музеј људске природе,
врсте животиња (осма страна је улаз у здање). У Бентамово доба ова менажерија више није постојала. Мећуrим, у нацрту Паноптикона налазимо слично настојање да се посматрају nо једини елементи, да се одреде и класификују особености, да се
·
или злоба оних који уживају у ухоћењу и кажњавању. Што су ~ бројнији ти анонимни и успутни посматрачи, то је већа могућ-
аналитички уреди простор. Паноптикон је таква краљевска ме
87
У Посй1скрийй1ум.у за Панойй1икон (Postcript to the Panopticon), 1791, Бентам додаје мрачне галерије обојене у црно око зграде за надзор; из сваке од њих могу се осматрати по два спрата hелија. Упор. илустрацију бр. 17. Бентам је у својој ~рвој верзији Панойй1ико на замислио и акустичку контролу, помоhу цеви КОЈе би ишле од hелир до средишњег торња. У Посй1скрийй1уму је напустио ту замисао, можда зато што
нажерија: животиње су замењене људима , расподела на поје дине врсте замењена је индивидуалним размештајима, а сам
88
краљ апаратуром неприметне власти. Осим тога, и Паноптикон
обавља посао природњака. Он омогућава да се установе разли ке: код болесника да се осматрају симптоми свакога понаособ,
није могао да постигне асиметричност и спречи затворенике да ЧУЈУ надзорни·
ка једнако добро као он . њих. Јулиус Је покушао да усаврши Једносмерни
систем прислушкивања (Julius, Le~ons sur Ј. Bentham, Panopticon, Woгks, т.
89
/es prisoш, франц. IV, стр. 45.
превод,
1831,
стр.
l
спољашња власт може да се ослободи своје физичке тежине; она тежи нематеријалном, нетелесном; а што се више ближи
љено распореЬена на многа тела, површине, осветљене просто
ухваћени. Церемонијали, ритуали и жигосања, којима се м:щи фестовао вишак власти код суверена, постају непотребни. Сада постоји машинерија која обезбећује асиметричност, неравноте жу, различитост. Следствено томе, постаје неважно ко врши
1 1 1
18). 90 цију бр.
196
G. Loisel, Histoire des menageties, 1912, П. стр. 104-107. Упор. илустр« 14.
197
1
l l l l l
L
u u u L lJ
u u L
тати и општи успех (без опасности од дошаптавања или пре
писивања), да се покажу њихове појединачне способности, да
им се процене карактери, спроведе строга подела на разреде и,
у односу на нормални развој, утврди шта је »лењост и тврдо главост«, а шта »неизлечива глупост«; код радника да се увиди вештина и даровитост свих понаособ, упореди време које им је
потребно да обаве посао те, ако су плаћени дневно, обрачуна плата следствено томе 9 1.
. Толико што се тиче природњачке стране Паноптикона.
Што се тиче лабораторијске стране, Паноптикон може да се користи као апаратура за прављење експеримената, за модифи
.
архитектонске граЬевине, није нераскидиво са њоме повезан? Нестручни лекар који би допустио ширење заразе, неспособ ни управници затвора или руководиоци радионица, постали би прве жртве епидемије или побуне. »Моја је судбина« , каже стваралац Паноптикона, »повезана са њиховом (са судбином затвореника) свим могућим везама које сам могао да сми слим«92. Паноптикон функционише као нека врста лаборатори је власти. Захваљујући својим механизмима надзора, он је знат но ефикаснији и продорнији у свом утицају на људско пона шање; на свим новоосвојеним пољима власти долази до шире ња научних сазнања и откривања нових објеката спознаје.
ковање понашања, за усмеравање или преусмеравање поједина
*
ца. Може се експериментисати са лековима и могу се прове
равати њихова дејства. Могу се испробати разне казне над за
* *
твореницима, зависно од њихових злочина и карактера, и про
ИзмеЬу окуженог града и паноптичког здања постоје ве лике разлике. Оне показују до каквих је промена у дисциплин ском програму дошло у размаку од једног и по века. У првом случају, ситуација је изузетна: власт устаје против ванредног
наћи оне најделотворније. Радници се могу истовремено обу
чавати различитим техникама, да би се одредило која је најбо ља. Могу се правити педагошки опити, може се опет покрену ти чувена питање васпитавања у условима изолованости
-
та
ко што ће се користити напуштена сирочад; тада би се видело шта се догаЬа када се у шеснаестој или осамнаестој години суоче дечаци и девојчице; могло би се проверити да ли, као што сматра Хелвеције, сви могу да науче све; могао би да се прати »развој сваке идеје подложне посматрању«; групе деце могле би се одгојити у различитим системима мишљења, тако
да једни буду убеЬени да два и два нису четири а други да је месец парче сира, да би се затим у двадесетој или двадс;сет петој години живота сви окупили на једном месту; тада би дошло да расправа ништа мање занимљивих од проповеди или
конференција на које се троши толико новца; ако ништа дру
го, то би била прилика за открића у области метафизике. Па
ноптикон је повлашћено место за експериментисање над људи
L
да му ништа не може промаћи, како функционише читава здање . Зар уосталом управитељ, тако затворен у средишту те
а да близина кревета, кружење клица и ширење заразе не ство
ре збрку у клиничким сликама; код деце да се забележе резул
ма и за анализирање, у потпуној извесности, преображаја који се могу над њима произвести. Паноптикон чак може да буде апаратура за контролисање властитих механизама. Из средиш ње куле управитељ може да уходи све подреЬене службенике:
болничаре,лекаре,пословоЬе,наставнике,чуваре; може стално да их процењује, мења њихово понашање, намеће им методе које сматра да су боље; с друге стране, и њега самог могу лако
да надзиру. Инспектор који би се изненада појавио усред Па
зла; постаје свеприсутна и свима видљива; смишља нове ме ханизме у својој апаратури; одељује простор, контролише га, имобилизује; гради, на одреЬено време, нешто што ј е уједно и супротност сваког града и савршено друштво; намеће своје идеално функционисање, али се оно на крају своди, као и зло
против којег се бори, на прости дуализам живот-смрт: оно што се креће доноси смрт, па се зато убија све што се креће. Па ноптикон, напротив, треба разумети као модел функционисања власти који је најшире применљив; као начин дефинисања од носа власти у свакодневном животу људи. Бентам га, нарщшо, приказује као специфичну установу, као затворени свет за се бе. Он је често узиман као утопија о савршеном затвору. У пореЬењу са трошним, препуним затворима, који обилују nри зорима мучења какве је цртао Пиранезе, Паноптикон изгледа као строго научнички уреЬен кавез. Чињеница да је , све до данас, Паноптикон имао низ својих варијација, да ј е послужио као модел за многе нацрте или реализоване nројекте, показује
колико ј е он јако, током готово два века, nодстицао машту. МеЬутим, њега не треба узети као ониричко здање: он је дија грам механизма власти доведене до своје идеалне форме; ње гово функционисање, из које~ су искључени свака nрепрека, отпор
ноптикона могао би да оцени једним јединим погледом, тако
или трвење,
92 Ј.
91 IЬid., стр.
198
60-64.
lV,
стр.
може се nредставити
Bentham, Panopticon versllS Ne,.· 177.
као
архитектонски
Soшlz ~Vales, Woгks, издање
13o,vring,
и
т.
199
оптички систем у чи~том стаљу: он је, заправо, оличеље поли: тичке технологиЈе КОЈа може и треба да буде невезана за неку специфичну употребу. У својој примени; Паноптикон је поливалентан; он слуЖц за кажљаваље затвореника, али и за лечеље болесника, за обра зоваље ћака, интернираље лудака, надгледаље радника, упощ
љаваље просјака и лељиваца . Он је одрећена врста размештања те~а у прос~ору, љиховог везиваља за дата места, разврставања ПОЈеди~аца Једних у односу на друге, вид хијерархиј ске орга низациЈе, распореда центара и канала власти, дефинисаља ње них инструмената и начина дејства, а може се применити у
?олницама, радио~ицама, школама, затворима. Сваки пут када Је реч о мноштву Јединки којима треба наметнути извесни за датак, посао или облик понашаља, може се користити паноп тички модел. Он је - уз нужне модификације - применљив
»на све установе где треба, у ограниченом и невеликом прос тору, држати под надзором одрећени број особа«9з . На сваком од својих поља примене, Паноптикон омогућа ва да вршеље власти постане савршеније . И то на више начина: зато што може да смањи број оних који је спроводе, иако по већава број оних над којима се та власт врши . Зато што омо гућава да се интервенише у сваком тренутку и зато што стална ?ресија делује чак и пре него што се почине грешке, прекрша ЈИ, злочини. Зато што Је, у таквим условима, снага власти упра во у томе да никада не интервенише, да се врши спонтано и у
:ишини, да представља механизам чија се дејства надовезују Једна на . друга. Зато што без икаквог физичког инструмента, само СВОЈОМ архитектуром и геометријом, он непосредно делује на јединке; он »духу даје власт над духом«. Паноптички модел
појачава сваки апарат власти: обезбећује љегову економич носt (у материјалу, особљу, времену); обезбећује љегову ефи касност својим превентивним карактером, сталним дејством и аутоматизованим механизмима. Он је начин да се добије »врста и количина власти каква дотад није вићена«; он је »велики нови инс:румент управљаља ... ; његова изузетност ј е у огромној снази КОЈУ Је калар да да свакој институцији на коју је приме љен«94.
Паноптички модел је нека врста »Колумбовог јајета« у политици. Он је, наиме, кадар да се интегрише у било коју функцију (образовну, терапеутску, производну, казнену); да 93 !Ьid., стр. 40. Разлог због којег је Бентам одабрао као пример управо затвор, лежи у чињеници да та институција врши многе разнородне функције (надзора, аутоматске контроле, затварања, усамљивања, nринудног рада, обра
зовања) .
94
200
!Ьid . , стр.
65.
појача ту функцију, уско се повезавши са њом; да створи ме
wовити механизам у којем се односи власти (и знаља) могу тачно, до у танчине, ускладити са процесима које треба кон
·
тролисати; да успостави директну сразмеру измећу »вишка вла сти« и »вишка производље«. Укратко, он делује тако да се власт на те функције не придодаје споља, у виду строге при
нуде или терета, него је у љима присутна на тако префиљен начин да пој ачава љихову ефикасност повећавајући властити утицај. Паноптичко устројство није само спона, прелаз измећу механизма власти и одрећене функције: оно је начин да се односи власти врше у тој функцији и да се, с друге стране, та
функција врши на основу тих односа власти. Паноптизам је кадар да »реформише морал, очува здравље, оснажи производ
љу, рашири образоваље, смаљи јавне трошкове, заснује еконо мију на јаким темељима, разреши, уместо да пресече, Гордијев чвор закона о сиромашнима - а све то помоћу једноставне архитектонске замисли«9s.
l l l
Осим тога, устројство те апаратуре је такво да љена затво реност не искључуј е стално спољашље присуство: видели смо
да било ко, дошавши споља, може да врши у средишљој кули
функције надзора, те да, чинећи то, може одмах да увиди како се надзор спроводи. И стварно, свака паноптичка установа, ма кар била сасвим затвореног типа, као казнени завод, може лако
да се подвргне тим неочекиваним и непрекидним инспекција ма: и то не само од стране именованих и надлежних, него и
најшире публике; сваки члан друштва имаће право да се својим очима увери како функционишу школе, болнице, фабрике, за твори. Према томе, нема опасности да се јачање ~ласти, као последица паноптичке апаратуре, изроди у тираниЈу; дисцип
линско урећеље биће демократски надзирано, јер ће непреста
l 1
но бити доступно »великом већу народног суда« 96 . Ово паноп тичко устројство, вешто смишљено тако да надзорник једним погледом може да осмотри толико различитих појединаца , омогућава, такоће, да свако може да осмотри и најнижег над
1
зорника. Раније је апаратура надзора била нека врста мрачне
коморе у којој су се појединци уходили; сада она постаје про зирно здаље где читава друштво може да контролише врш ење власти.
95 Љid., стр.
39.
96 Да ли ј е Бентам - замишљај уhи тај стални nрилив nосетилаца који nодземним nрелазом стижу до средишњег торња и одатле посматрају кружни nризор Паноnтикона - знао за nанораме које ј е Баркер (Barker) управо у то доба градио (nрва вероватно nотиче из 1787. године), а где су посетиоци , сместивши се у центар, nосм атрали како се у nуном кругу око њих нижу
nризори градова, nредела или неке битке. Посетиоци су заузимали тачно оно место кој е је имао врховни владар.
201
l l l
L
L L
Задржавајући сва својства, паноmички модел се нужн -
.
о
ширио у друштвеном телу; његова природна тежња Је да по
_
тане општерашир~на, свеприсутна функција у друштву. Ок~: ~· жени град нудио Је ванредни дисциплински модел: саврШеног
али апсолутно насилничког типа; болести која је носила смрт'
власт је супротстављ~ша с:~оју сталну .претњу смрћу; живот ј~ ·
ту био сведен на СВОЈе наледноставннје облике; против власти смрти доследно се спроводило право мача. Паноmикон, наnро
тив, има ф~кцију снажења, пој~чавања; то што _он организује власт, што Је чини економичниЈОМ и ефикаснИЈОМ, није због
u
u
саме власти, нити због непосредног спасавања угроженог дру штва, него ради јnчања дi;>уштвених снага - повећања nроиз, водње, развијања економије, ширења образовања, подизања ни
воа јавног морала; његов задатак је да повећава, умножава, снажи.
,
На који начнн вла:т оја;ати тако да не омета овај наnре
дак, да га не оптерећује СВОЈИМ захтевима и тежином; да га
напротив, олакшава и посnешује? Који ће интензификатор
Чувени кружни кавез који омогућава потпуну видљивост јединки, са високом кулом у средини, моћном и научном, мож да за Бентама и јесте. ол~чење савршене дисциплинске инсти туције; мећутим, он Је уједно и начин да се покаже како се могу дисциплине проширити изван затвореног простора и при мењивати дифузно, многоструко, поливалентно у читавом телу
друштва. Од дисциплина, које је класично доба разраћивало на строго одрећеним и релативно затвореним местима
ма, колежима, мануфактурама
L L
преноси на неко.rнщ11ну, nредставља сушту суnротност те нове
физике власти какву дефинише паноптизам, и чије је поље
дејства управо та основа друштва, са свим тим неурећеним
мноштвом тела, њнховим појединостима, различитим кретањи
ма, хетерогеним снагама, просторним односима. Њој својстве
ним механизмима ан;шизирају се распореди, размаци, низови,
комбинације и омогућава видљивост, прегледност, регистрова ње, разликовање . у11орећивање, и то помоћу одговарајућег ин
L
струментарија: реч је о физици власти која је многострука и
релационог тиnа. а врхунац њене снаге није оличен у краљу,
него у мноштву тела нндивидуализованих управо захваљујући
односима власти. У теоријском смислу, Бентам на нов начин
анализира друштнено тело и односе власти који га прожимај у;
у практичном смнслу. он одрећује начин на који ће се тела и снаге потчинити тако да се, избегавањем облика суверенитета, повећа корисна днмеюија власти. Паноmизам је опште начела нове »политичке анатомије« којој су предмет и циљ односи дисциплине, а не l·уверенитета.
202
-
касарна
и чија се глобална примена
замишљала само као привремено средство на ограниченом про стору окуженог града, Бентам сања да створи читаву мр.ежу
механизама који ће увек и свуда бити на делу, прожимајући друштво без остатка и пре~а. Паноптикон нуди Ф?рмулу за
такво њихово ширење. Он даЈе основни нацрт по коЈем, помо
ћу елементарног и лако преносивог устројства, функционише
друштво цело прожето и премрежено дисциплинским механиз мима.
власти моћи уједно да буде мултипликатор производње? Како ће власт, повећавајући своје снаге, моћи да појача снаге друш
тва - уместо да их узаmи или заузда? Одговор Паноптикона на ово питање јесте да се продуктивно јачање власти може обезбедити само тако што ће, с једне стране, она непрекидно функционисати 11 у најситннјим сегментима темеља на којима почива друштво 11, с друге, што ће функционисати изван оних изненадних, насилних, дисконтинуираних облика у којима се испољава суверенитет. Краљево тело, својим необичним мате ријалним и митск11м присуством, снагом коју само развија или
-
*
* * Постоје, значи, две слике дисциплине. На јед.ном крају је дисциплина као блокада, ка9 затворена институцир, уведена у
ванредним случајев"има и на маргиналном подручју, сва окре
нута негативним функцијама: спречити ширење зла, прек~нути
комуникације, зауставити проток времена. На .другом краЈУ, са
паноптизмом, јавља се дисциплина као устроЈство: као функ
ционални механизам који треба да побољша вршење власти чинећи је бржом, лакшом, ефикаснијом, као нацрт ~упт_илних видова присиле својствених будућем друштву. РазвоЈ од Једног пројекта до другог, од ванредног модела дис~ипли~е до мо:дел~ увек и свуда присутног надзора, почива на ЈедНОЈ исторИЈСКОЈ промени: на постепеном ширењу дисциплинских механизама током
17.
и
18.
века, њиховом умножавању у читавом друштве
ном телу, стварању онога што би се грубо могло назвати дис циплинским друштвом.
Током класичног доба дошло је до ширења дисциплин а,
тако да бентамовска физика власти представља само утврћива ње чињеничког стања. О томе сведочи све већи број дисцип линских институција, њихова мрежа која почиње да покрива све већу површину и да заузима све важније место у друштву:
оно што је било острвце, повлашћено место, привремена мера
или јединствени модел, постаје сада општа формуЈ_Iа; правила
која су важила само за протестантске и побожне воЈске ~ИЈОМа
из Оранжа или Густава Адолфа, постају прописи по КОЈИМа се управљају све европске војске; узорни језуитски колежи, или
203
школе Штурма, па затим Батанкура и Демјаа, постају omn:.... облици школске дисциплине којих се придржава цео обр.азо .......... n . ни систем;
уре
15еље
поморских
и
. ВОЈНИХ
б
олница служи
в-
I
образац за реорганизацију свих болничких здаља у 18. веку ~
Ме15утим, ово ширеље дисциплинских институција ~вака- ' ко је само најуочљивији аспект разних дубљих, маље видљивих процеса.
1
Функционална инверзија дисцийлина. Од дисциплина се првобитно очекивал?, пре свега, да неутралишу опасности, да. зауставе флуктуацију некорисних или немирних слојева ста
1.
новништва, да отклоне негативне последице окупљаља великог
броја људи на једном месту; касније се, када су постале за то кадре, од љих очекује да играју позитивну улогу, тако што he повећавати могућу искористивост јединки. Војна дисциплина
није више само средство да се спрече пљачка, дезертерство или непослушност трупа; она постаје основна техника којом се вој ска, од просте гомиле окупљених војника, претвара у јединицу
уре15ену тако да из себе саме извлачи максимум снага; дисцип лина повећава способности сваког војника, повезује и ускла15ује те способности, убрзава кретаља, умножава појединачне ефекте ватреног оружја, шири обим фронталног напада не
смаљујући му снагу, јача моћ отпора, и слично. Дисциплина у мануфактурама, иако и даље има tврху да обезбеди поштоваље
прописа и руководећих лица, да спречи кра15е и расипаља, те
жи, истовремено, да повећа вештину, брзину, учинак, па дакле
и профит; дисциплина још утиче на морал и на владаље, aлi.i
све више усмерава понашаља ка одре15еном циљу, упреже тела у машинерију и уводи снаге у економију. Када су се у 17. веку почеле отварати провинцијске школе и хришћанске основне
школе, оправдаља за тај корак била су претежно негативне
природе: будући да сиротиља нема средстава ни начина да своју децу васпитава, она остају »без икаквог знаља о својим
обавезама; родитељи, у сталним настојаљима да се прехране, пошто ни сами нису добили никакво васпитаље нити су шко ловани, не могу своју децу да образују«; а то повлачи три
главне негативне последице: једна је незнабоштво, друга бес посличеље (са свим оним што из тога происходи, дакле пи јанчељем, нечистоћом, кра15ама, разбојништвом); трећа је, пак, образоваље просјачких дружина, увек спремних на изазиваље јавних нереда, »способних једино да до краја испразне фондове сиротишта« 97 • На почетку Револуције, ме15утим, основношкол ском образоваљу прописује се као циљ да, изме15у осталог, »оснажи«, да »развије тело«, да припреми дете »за неки меха97
204
Ch. Demia, Rt!glement poLLr les ecoles de !а ,,ille de Lyon, 1716, стр. 60-61.
fЈfiЧКИ посао у будућности«, да му омогући да стекне »добро
оnажаље, сигурну руку, брзину у свему« 98 • Дисциплине с_ве ше функционишу као технике за фабриковаље корисних
Јеви б . . ди:нки. Зато се ~не осло al5aJy своЈе маргИЈ:I~ности, свог пери-
ферног положаЈа у друштву, зато се одваЈаЈу од облика изоп-
l l
таваља или испаштаља, затвараља или повлачеља. Зато пос
~nено напуштају своје првобитно сродство са манастирским
gачином живота, љеговом правилношћу и затвореношћу. _За~о
теже да се усаде у средишље се~торе друштва, оне значаЈНИЈе fi продуктивније; зато се укључу]у у неке од главних друш~ве вих функција: у мануфактурну производљу, у пренос знаља, у
wиреље способностИ и умећа, у ратни апарат. Зато, напосл~ту она све израженија двострука тенденцир током 18. стол~ћа:
~ ј~дне стране, повећав~ ~е број дисц~шлинских институцир; с друге, дисциплине осваЈаЈУ_ већ постОЈеће апаратуре.
. 2. умно:жавање дисциилинских механизама. Док броЈ ди~
циплинских установа расте, њихови механиз_ми пак показују
извесну тежљу да се »дезинституционализуЈу«, да изи15у из
затворених утвр15еља где су били делатни те да круже у }}СЛО
бодном стаљу«; масовне и компактне дисциплине разлажу се ga флексибилне, лако преносиве и прилагод:ьиве п?ступке
l l l
надзора. Затворене апаратур_е понекад ~ридодаЈу СВОЈОЈ инrер ној и специфичној функциЈИ димензиЈУ спољашљег надзора,
развијајући око себе читав низ латералних облика контроле.
Тако, на пример, хришћанска школа нема само циљ да форми ра послушну децу, него и да омогући надзор над љиховим родитељима, прикупи обавештеља о љиховом нач~ну живота,
изворима прихода, побожности, навикама и обичајима. Школа
тежи да развије минијатурне друштвене осматрачнице како би
продрла и до одраслих, те над љима спроводила редовну кон тролу: р15аво владаље једног детета, и_ли љегово одсуство са наставе, оправдани је повод, каже ДемЈа, да се школа распита и обавести код суседа, поготово ако се с разлогом t.1оже прет
поставити да породица неће рећи истину; тек о~да ће се испи
тати и сами родитељи, провериће се да ли знаЈу катехизам и молитве, да ли су решени да искорене мане код св~Је деце;
осмотриће се колико има кревета и ко где спава ноћу; таква
посета се евентуално завршава даваљем милостиље, поклаља
љем неке слике, или доделом додатних кревета 99 . Слично се и
болница све више узима као полуга медицинске контроле спо
љашљег становништва; после пожара у ГлавнОЈ болници 1772. године, јављају се захтеви да се таква велика здаља, гломазна
98 »Rapport de Talleyrand а !а Constituante«, 10. септембар 1791. Наведено у: А. Leon, La Revolution ft·an~aise et !'e~r1cation tecluнqlle, 1968, стр. 106. 99 Ch. Demia, Reglement poLLг les ecoles de !а \'llle de Lyon, 1716, с1 р. 39-40.
205
l
L
L L
и неурећена, замене низом мањих болница; њихова ФVНIЩи:ја"' био би пријем болесника из тога дела града, али и прикупљан,е· информација, надзирање појава ендемских болести или епиде- мија, отварање диспанзера, давање савета становништву и ре~ довно извештавање власти о здравственим околностима у краt
јуюо .
Дисциплинске поступке не шире само затворене институ. ције, него и седишта контроле расута у друштву. Религиозне групе и добротворна друштва дуго су имала ту улогу »дисцип, линирања« становништва. У раздобљу измећу контрареформа ције и филантропске Јулске монархије растао је број иниција тива тог типа; њихови циљеви били су религиозни (преобраће
·
u u
породици има разузданости и разврата, поготово са задеВОЈЧе
ним ћеркама. Ако се посумња да живе у незаконитом браку,
треба ИМ траЖИТИ ВеНЧаНИЦУ На увид« 101 . • З. Подрж:ављење дисцийлинских механизама. У ЕнглескОЈ су
улогу
дисциплинирања
друштва дуго
задржале
приватно
организоване групе религиозних побуда 102 ; иако је и у Фран цуској један део те улоге остао у рукама друштава за помоћ и покровитељских удружења, други и свакако значајнији део те
улоге био је врло рано преузет од стране полицијског апарата.
u
100 У другој nоловини 18. века много се раљшшљало о коришhењу војске као аnарата за надзор и onwтy контролу становништва. Војска, КОЈУ Је у 17.
столеhу тек требало дисциnлиновати, сада се узима као >>Дис цишшнујуhи« аnарат. Упор., на пример, Ј. Servan, Le SoldaL citoyen, 1780. . 101 Библиотека Арсенала, рукопис 1565. Под овим бројем налазимо многе nравилнике милосрдних друштава у 17. и 18. веку. 102 Упор. L. Radzinovitz, The Englislr CJiminal Lmv, 1956, т. П, стр. 203-241.
206
крщъевог апсолутизма; сувер~н је хтео да им~ »свог м~гистрата коме директно може да издаЈе заповести, даЈе овлашћења, по верава намере, и који се стара о извршењу наредби, као и пресуда из краљевих ~шсама« 103 • Иа_ко су преузела известан
број претходно постоЈећих функциЈа
-
гоњење злочинац~,
градски надзор, економску и политичку контролу
-
полициЈ
ска намесништва и главно намесништво у Паризу пребацили су те функције на један унитарни и строги адми~истративни
апарат : »Сви вектори снага и истражних органа КОЈИ полазе са обода водиће до главног намесника ... Он покреће све точкове
ње и морализаторство ), економски (помоћ и подстицај на рад) или политички (сузбијање незадовољства или немира). Довољ;
но је да наведемо као пример правилник милосрдних друштава париских парохија. Свако од њих покрива одрећену територију издељену на четврти и реоне које чланови друштва расподељу ју мећу собом. Обавеза им је да редовно обилазе делове града у својој надлежности. »Радиће на томе да спрече стварање бес призорних места и да сузбију појаве као што су дуван, голотиња, коцка, јавне саблазни, псовке, безбожништво и све друге нереде за које могу да дознају«. Биће им дужност и да поједи начно посећују сиромашне: све оно о чему треба да се обавесте прецизирано је правилником: сазнаће да ли ови имају стално место боравка, да ли знају молитве и иду на исповед; да ли имају неки занат у рукама, какав им је морал (и »да ли су осиромашили својом кривицом«); најзад, »треба вешто испипа ти како се понашају у браку, да ли се слажу мећусобно и са суседима, да ли васпитавају децу богобојазно ... да ли им одра сла деца разних полова спавају заједно или са њима, да ~ у
Организација полиције централистич~ог типа дуг_о је из гледала, чак и у очима савременика, као најнепосреднИЈИ израз
машинерије која ствара ред и склад. Последице његове управе
најбоље се могу упоредити са кретањем небеских тела« 104 • Мећутим, иако је институција полиције била организова на у форми државног апарата, иако је била непосредно_ пове зана са седиштем политике суверенитета, тип власти КОЈУ она
врши, механизми које уводи у игру и елеме_нти на КОЈе их
·
примељује су специфични. Реч је о апарату КОЈИ треба да буде
коекстензиван
у односу на
читава друштвено
тело,
и
то
не
само по обиму свог дејства него и по минуциозности ситница
којима се бави. Полицијска власт треба »све« да обухвати: али
не тоталитет државе ни краљевства као видљивог и невидљивог
монарховог тела, него оне најситније догаћаје, делатнос:и, по~
нашања, мишљења
-
»све што се дешава« 105 ; полиција СВОЈ
предмет има у »свакодневним стварима«, оним »ситницама« о
којима говори Катарина П у свом чувеном Упутству 1 ~. Поли
цијском апарату својствена је неодрећен_а контрол_а кор, у иде алном смислу, настоји да допре до најсићушнијег елемента,
најпролазније појаве у друштвен?м_телу: »Ми}о!истарс_тво поли-
. цијских
магистрата и наредника Је Једно од наЈважнијих; њ~го
во предметно поље је на неки начин неодрећено, његови обје~-
. ти се могу опазити тек врло детаљним испитиваљем« 107
:
то Је
политичка власт над бескрајно сићушним. Да би се таква власт вршила, она мора да располаже и~ струментом сталног, свеобухватног, свеприсутног надзора КОЈИ
све чини видљивим, под условом да себе учини неприметним.
103 Б елешка Дивала (Duval), nрвог секретара nолицијског начелништва, наведен а у: Funck-Brentano, Catalogue des manl/SCiits de /а ЬiЬ/iotblque с/е l'A,-senal,
т.
стр. l. . 104 N. Т. Des Essarts, Dictiomrai1·e universel de po!LCe, 1787, стр. 344, 528. 105 Градо начелник у једном извештају састављеном на Сартинов захтев? да би се одговорило на шеснаест nитања Јозефа П о nарискОЈ полициЈИ. ОваЈ извештај објавио је Газје (Gazier) 1879. године. 106 Додатак за Jшt1иction pour /а ,·edaction d'zm пош•еаи code, 1769, 535.
IX,
107
N. Delamare, T,-aite de
/а
police, 1705,
неnагинирани предговор.
207
Организацијом полицијског апарата у
Он треба да буде попут погледа без лица који читава друщтве но тело претвара у перцептивно поље: хиљаде очију распоре Ьених свуда, покретна и увек будна пажња, широка хијерархи зована мрежа која, према градоначелнику, у Паризу има 48 наредника, 20 инспектора, затим редовно плаћене »посматра че«, »ситне уходе« са дневницама, потказиваче исплаћиване по
задатку и, најзад, проститутке. То непрекидно осматраље треба да се акумулира у низу извештаја и записника; од почетка до краја 18. века непрегледне полицијске забелешке теже, својом сложеном документационом организацијом, да покрију читаво друштвоlов. За разлику од метода састављаља судских или ад министративних докумената, овде се бележе владаље, ставови, виртуелне могућности, сумље - стално се води рачуна о целокупном понашаљу јединки. ·
Треба напоменути да та полицијска контрола, иако је у потпуности »у краљевим рукама«, не функционише само у једном правцу. Заправо, реч је о двосмерном механизму који
мора да одговори, заобишавши правосудни апарат, на непо средне краљеве жеље, али је кадар и да удовољи захтевима одоздо; наиме, огромна већина чувених краљевих писама, која
су дуго била симбол краљевске самовоље и политички су дис квалификовала казну затвора, представљала је, у ствари, одго вор на молбе породица, господара, локалних угледника, ста новника четврти, парохијских свештеника; та писма су имала функцију да санкционишу казном затвора читав један казнени инфра-систем: нереде, немире, непослушност, рћаво понашаље - све оно што је Леду хтео да одстрани из свог архитектонски
савршеног града, и што је звао »преступима због одсуства над зора«. Све у свему, полиција
18.
века придодаје дисциплинску
функцију улози коју већ има у помагаљу правосућу при гоље љу злочинаца и политичком контролисаљу завера, опозицио
них покрета или побуна. Та дисциплинска функција је слаже на, зато што спаја апсолутистичку власт монарха са најнижим инстанцама власти раштрканим у друштву, зато што измећу разних дисциплинских институција затвореног типа (мануфак тура, војски, школа) распростире мрежу чије се дејство врши тамо где те институције не могу да интервенишу, па тако дис
циплину уводи у не-дисциплинске просторе- покрi:Iвајући их, повезујући узајамно, јемчећи својом оружаном снагом: то је мећупросторна дисциплина и мета-дисциплина. »Помоћу муд ро организоване полиције, суверен навикава народ на ред и послушност« 109 • !ОВ О полицијским регистрима из
tenance
109
208
18. века видети: М. Chassaigne, La Lieude police, 1906. Е. de Vattel, Le Dгoit des geiiS, 1768, стр. 162.
geneгale
18.
веку допуштено
је подржављеље дисциплина и љихово распростираље по тери
торији читавог друштва. Иако је полиција најнепосредније би ла повезана са свим оним што је у краљевској власти излазило из оквира редовног правосућа, разумљиво је зашто је дозво лила, уз минималне модификације, преструктурисаље судске власти; разумљиво је и зашто ју је стално, све до данашљих дана, све више оптерећивала својим прерогативима. То је сва како зато што је полиција помоћно средство правосућа, али и
зато што она, по свом обиму дејства и својим механизмима, знатно боље ераста са друштвом дисциплинског типа него ин ституција судства. Мећутим, било би нетачно помислити да је државни апарат једном заувек преузео и апсорбовао дисцип линске функције. »Дисциплина« не може да се поистовети ни са неком ин ституцијом, ни са неким апаратом; она је одрећени тип власти, начин на који се та власт врши, а садржи низ инструмената,
техника, поступака, поља примене, циљева; она је »физика« или »анатомија« в.Јiасти, њена технологија. Њу могу преузети или »специјализоване« институције (казнионице, поправни до мови 19. века), или институције које се њоме служе као глав ним инструментом ради одрећеног циља (образовне установе,
п п
болнице), или већ постојеће инстанце које у љој налазе сред ство за јачаље, односно реорганизоваље својих унутрашљих ме ханизама власти (требало би једнога дана показати како су се односи унутар породице, пре свега у сегменту родитељи-деца,
»дисциплиновали« апсорбујући још од класичног доба споља шње моделе
школске, војне, а затим медицинске, психија
-
тријске, психолошке, што је од породице начинила повлашће но место очитоваља дисциплинског проблема поделе на нор
мално и абнормално), или пак апарати који су дисциплину узели као начела свог унутрашљег функционисаља (дисцип линираље административног апарата почев од Наполеоновог доба) или, напослетку, државни апарати чији је главни, иако не
искључиви
задатак,
да
успоставе
владавину дисциплине
у
читавом друштву (полиција). Према томе, можемо на крају рећи да се онај процес који полази од затворених дисциплина као »карантина«,
и
иде
до
»паноптизма«
неке као
врсте друштвеног
општеприменљивог
механизма, завршава ствараљем дисциплинског друштва. Не за то што је дисциплински модел вршеља власти заменио све ос тале, него зато што се инфилтрирао меЬу остале, понекад их
искључујући, али служећи им као посредник, повезујући их узајамно, продужавајући их и, пре свега, омогућавајући да се дејство власти пренесr и до најситнијих и најудаљенијих еле-
209
l Ј
L мената. ~исципш~нски модел обезбећује инфини тезималну ор
[
L L
l
ганизаЦИЈУ односа власти.
Неколико година ПОС-!Је Бентама, Јулиус* је дао сведочан
ство о роћењу дисциплинског друштва 110 • Говорећи о паноп
тичком принципу, рекао је да то није само архите ктонска до сетка, ~его значајни догаћај у »историји људско г духа«. При видно Је реч само о решењу техничког пробле ма, али се кроз њега одсликава одре~е~и тип друштва. Античк о доба је пред
стављало цивилизациЈу Јавних представа. »Омогу ћити мноштву
људи увид у мали број објеката«: на тај захтев одговорено је архитектура м храмова, позоришта и арена. У з јавне приредбе
доминантну улогу имали су јавни живот, интензитет светкови~ на, чулна блискост. у крвавим обредима друштво је обнављ ало
своју снагу и на тренутак живела као велика јединствена це лина. Савремено доба поставља обрнути захтев: »Омогућити малом броју људи, или чак само једном човеку, тренутни пре глед над великим мноштвом«. У друштву у којем главни еле менти нису више заједница и јавни живот, већ приватни поје динци с једне, а држава с друге стране, односи могу да се уреде само у форми супротној представи за јавност : »Савреме ном добу, стално растућем утицају државе, њеном свакодневно све дубљем уплитању у све односе и појединости друштвеног живота, било је предодрећено да повећа и усаврш и сигурност
и извесност, тако што ће користити и усмери ти ка том великом циљу изградњу и распоред здања чији је задата к да истовреме
но надзиру велико мноштво људи«. · Оно што је Бентам описао као технички програ м, Јулиус је разумео као завршени историјски процес . Наше друштво није друштво јавних приредби, већ надзора; испод површине слика, дубински се утиче на тела; иза велике апстра кције еко номске размене, одвија се минуциозно и конкре тно дресирање
u u
u
корисних снага; кругови комуникације предст ављају подлогу за акумулирање и централизацију знања; систем ом знакова од рећују се начини укорењивања власти; лепи тотали тет јединке није ампутиран, потиснут, измењен нашим друштв еним порет ком, него се јединка у њему брижљиво фабрик ује, у складу са
тактичком организацијом снага и тела. У нама је много мање античког него што мислимо. Нисмо ни у гледалишту ни на
позорници, већ_у паноптичкој машинерији и под утицајем деј
ства власти КОЈУ даље сами преносимо, пошто смо један од
њених точкића. У томе је моЖда неки од разлог а због којих ј~
*
Јулиус
(1783-18 62),
немачки лекар и филантроn који се бавио лроу
чавањем затворских система (nрим. nрев.).
110
386.
N. Н. Julius, Ler;ons sur les prisons, француски nревод 1831 I стр 384' ' ' .
Наполеонова личност тако значајна у историјског митологији: она повезује монархијски облик власти, ритуал е суверенитета, са хијерархијским и сталним спровоћењем неограничене дис циплине. Она све надзире једним јединим погледом коме ни каква појединост, колико год сићушна била, никада не измиче: »Можете се осведочити да ниједан делић царства није без над зора, да ниједан злочин, преступ нити прекрш ај не сме да ос тане негоњен, те да поглед духа који све уме да осветли обух вата ту огромну машинерију у целини, тако да му ни најсит нија појединост не може промаћи«ш. Дисцип линско друштво, у тренутку свог пуног процвата, са Императором још има ста ри изглед владавине представа за јавност. Као монарх који је узурпатор бившег престола али уједно и организатор нове државе, он је симболичко и последње оличењ е читавог тог
дугог процеса којим су се раскошни облици суверенитета, ну жна величанствене манифестације власти, гасили једни за дру гим у свакодневном спровоћењу надзора, у паноптизму где ће
будни изукрштани погледи ускоро учинити непотр ебним и ор
ла и сунце.
* * * До стварања дисциплинског друштва долази у оквиру од рећеног броја широких историјских процеса - економских,
правно-политичких, као и научни х.
1.
Уопштено говорећи, можемо казати да су дисциплине
технике којима се урећују људска мноштва. У томе свакако нема ничег посебног, па ни карактеристичног: сваком систему власти поставља се исти проблем. Дисциплинама је својствено, мећутим, да спрам тих мноштава настоје да дефин ишу такву тактику власти која ће задовољити три критери јума: прво, да
успостављаље и одржавање власти што мање кошта (у економ
ском смислу, тако што ће трошкови бити мали; у политичком
смислу, тако што ће се власт вршити неупад љиво, релативно
неприметно, изазивајући што мањи отпор); друго, да се дејство те друштвене власти максимално појача и распростре , без ос татка и пропуста; треће, да се то >>економично « јачање и ши рење власти повеже са учинком оних апарат а унутар којих се та власт врши (педагошких, војних, индустријских, медицин ских); укратко, да се истовремено повећа и покорност и иско ристивост свих елемената система. Дисциплине себи поставља ју та три циља као одговор на добро познату историјску кон јунктуру. С једне стране, долази до великог демогр афског раlll Ј . В.
Treilhard, Motifs du code d'insllt/Clion aiminelle , 1808,
стр.
14.
210 211
ста у 18. веку; повећава се број људи без_ сталног мес:rа боравка Uедан од првих задатака дисциплине Је да веже Јединке за одреЬено место; она је управо анти-номадски поступак); затим:, шири се обим група које треба контролисати или манипулиса ти (од почетка 17. столећа па до уочи Француске револуције знатно се увећала школска популација, а свакако и она хоспи тализована; војска је крајем 18. века, у мирнодопска времена, бројала више од 200.000 људи). Други аспект к~шјунктуре је
ранија економија власти није имала одговарајуће оруЬе. р,ис циплина, наиме, може да умањи ))Штетност« масовних порва:
да смањи оно што чини мноштво непослушнијим и неманипу
лативнијим од уреЬене јединице; да ослаби оно што се опире коришћењу сваког елемента мноштва и њиховог збира; да ограничи све оно што у мноштву прети да поништи предност
бројности. Због тога дисциплина везује за одреЬено место; она онемогућава или уреЬује кретања; савлаЬује неред, компактна
раст производног апарата, све ширег и сложеНИЈег, али _и све
скупљег; његова рентабилност треба да се повећа. РазвоЈ дис циплинских поступака је · одговор на та два процеса или, тач није, на потребу њиховог узајамног усклаЬивања. Тај захтев нису могли да испуне ни заостали облици феудалне власти, ни структуре монархијске администрације, ни локални механи:м:и контроле, ни нестабилна испреплетеност свих тих модела заЈед но: онемогућавала их је чињеница да се њихова мрежа ширила без правилности и недоследно, да су често у свом функционисању долазили у сукоб, а највише чињеница да је власт која се
у оквиру тих модела вршила била ))СКупа« .. Вишеструко скупа: зато што је много коштала државну благајну, на наЈнепосред нији начин; зато што је систем куповине положаја и звања, као и закупа земље, посредно али тешко притискао становништво;
зато што је у њему изазивао отпоре због којих је систем стално
јачао, па се тако стварао затворени круг; зато што се, нарад, тај систем одржавао углавном поступцима присилног убирања и узимања ( опорезивањем у новцу или производима од стране монархијских, властелинских или црквених структура; пр~нуд ним узимањем људи и коришћењем њиховог времена за Јавне
радове или регрутације; на~илним затвара~ем с~итница или њиховим изгоном). Са разВОЈеМ дисциплина ЈављаЈу се основне технике власти које економишу на сасвим друкчији начин: ме ханизми власти који се, уместо да )Юдузимају«, изнутра инте гришу у апарате, поспешујући њихову продуктивност и ефи касност, као и коришћење онога што се производи. Старо н~ чело ))насилног убирања« по којем се управљала економиЈа власти, дисциплине замењују начелом ))благости, продукти~ ности, профита«. Дисциплине треба схватити као техник~ КОЈе омогућавају да се, у складу са наведеним начелом, узармно ускладе пораст популације и умножавање великих људских скупина, с једне стране, са растом, ширењем и умножавањем производних апарата, с друге (а под тиме ваља подразумевати не само »производњу« у ужем смислу речи, него и производњу
знања и способности у школи, здравља у болницама, деструк тивне силе у војсци). Да би испунила тај задатак усклаЬивања два наведена про цеса, дисциплина мора да реши одреЬени број проблема за које
212
l
груписања, неизвесне токове, смишљене поделе. Дисциплина
мора и да подреди оне снаге које се формирају већ самим конституисањем организованог мноштва; она треба да неутра
лише настале контра-ефекте, јер они стварају отпор власти кохоће то да сузбије: реч је о немирима, побунама, спонтаним организовањима, коалицијама - свему оном до чега може да доЬе при хоризонталним повезивањима. Због тога се дисципли
. ја
·
не служе преграЬивањима и вертикалним структурама, због тога одељују различите елементе на истој равни тако да је сваки вид комуникације онемогућен, због тога образују густе хијерархизоване мреже; укратко, интринсичној и противничкој снази мноштва супротстављају континуирану и индивидуа лизујућу пирамиду. Дисциплине треба и да повећају особену искористивост сваког појединачног елемента мноштва, и то
l l 1
најбржим и најјефтинијим средствима: а то значи коришћењем самога мноштва као инструмента тог повећања. Због тога упо
требљавају, да би извукле из тела максимум времена и снаге, одреЬени скуп метода: дневни распоред активности, колектив
ну дресуру, вежбе, глобални и уједно детаљни надзор. Осим тога, дисциплине треба да повећају и искористиви ефекат са мога мноштва, да га учине кориснијим него што би био прости збир његових елемената. Због тога оне утврЬују, да би повећа ле корисни учинак мноштва, низ тактика: распореЬивањ е, уза
јамно усклаЬивање тела, покрета и ритмова, диференцијацију способности, њихово меЬусобно координирање с обзиром на специфичне апарате или задатке. Најзад, дисциплина треба да створи систем односа власти који није изнад, него је у самом ткиву мноштва, што неупадљивији и што боље повезан са дру
гим функцијама мноштва, а уз то што јефтинији. Тај захтев испуњавају анонимни инструменти власти, коекстензивни у од носу на мноштво које уреЬују: то су хијерархизовани надзор, стално бележење, непрекидно процењивање и класификовање. Све у свему, ону власт која се испољава разметљивошћу њених извршитеља треба заменити влашћу која лукаво и неосетно објективизује оне на које се примењује; на њима она треба да изгради одре15ена знања, а не да показује велелепне знаке су веренитета. Речју, дисциплине су скуп ситних техничких до мишљатости које су омогућиле да се повећа корисни учинак
213
n l l
n
L мноштва тако што ће се смањити штетност, односно негативне стране власти која, да би велике скупине јединки учинила ко рисним, мора њима да управља. Свако мноштво, било да је реч ~
о мануфактури или држави, ~ојсци или школи, досеже праг дисциплине
L L L L L
онда када однос Једнога према другоме постане
повољан.
Ако је економски процват Запада оmочео са механизмима који су омогућили акумулацију капитала, онда се можда може
рећи да су методе управљања акумулацијама јединки омогући: ле политички процват у односу на традиционалне, ритуалне
скупе, насилничке облике власти који су, брзо застаревши, би~
ли замењени префињеном и смишљеном технологијом потчи
њавања. Заправо, та два процеса- акумулација људи и акуму- ' лација кдпитала - не могу се одвојити; не би било могуће решити проблем акумулације људи без повећања производног апарата, кадрог да их издржава а уједно користи; и обрнуто,
технике које кумулативно мноштво јединки чине корисним, истовремено убрзавају акумулацију капитала. Мање уопштено говорећи, технолошке промене у производном апарату, заједно са поделом рада, те разрада дисциплинских поступака с друге
стране, били су вишеструко испреплетени процесиш. Сваки од та два процеса омогућавао је и чинио нужним оног другог; један другоме су служили као модел. Дисциплинска пирамида представљала је малу ћелију власти унутар које су наметнути и учињени ефикасним поступци одвајања, координирања и контроле задатака; а аналитичка организација времена, покре та и телесних снага представљала је оперативни образац који се лако могао пренети са група које је требало потчинити на механизме производње. Масовно пресликавање војних метода
на индустријску организацију било је пример тога моделирања
u
поделе рада по узору на устројство власти. Заузврат, техничко
рашчлањивање процеса производње, његово »аутомати зовано«
разлагање, пресликали су се на радну снагу која је требало то
да омогући: стварање дисциплинских апаратура у којима се појединачне сн аге повезују и структуришу, а тиме и појачава ју , последица ј е таквог пресликавања. Казаћемо да ј е дисцип лина унитаризујући технички поступак којим се снага тела, са
најмањим трошковима, ограничава · и слаби као »политичка«
снага, а увећава, односно максимализује, као корисна снага. Развој капиталистичке економије поставио је захтев за специ
фичним обликом дисциплинске власти чије ће опште формуле, поступци потчињавања снага и тела
112 Упор. К. Marx, Le Capital, занимљиву анализу: F. Guerry и D.
-
једном речи »политич-
књига 1, 4. одељак, глава XIJI. ТакоЬе, врло
Deleule, Le Corps pгoductif, 1973.
ка анатомија« моћи да буду делатни у врло различитим политичким порецима, апаратима или институцијама . 2. Паноптички модел власти - у својој елементарној, тех ничкој, чисто физичкој димензији - није непосредна после дица нити продужетак великих правно-политичких структура
друштва ; ипак, он није ни сасвим независан од њих. Историј
ски узев, процес којим је граћанство током
18.
века постало
политички доминантна класа био је у сенци стварања јасног, кодификованог, формално егалитарног правног оквира, као и организовања поретка парламентарног и представн ичког типа.
Мећутим, развој и распростирање дисциплинских механизама били су друга, прикривена и мрачна страна тог процеса. Оп
шти правни оквир којим је био загарантован систем начелно једнаких права темељио се на тим ситним, свакодневним фи зичким механизмима, на свим тим системима микро-вла сти как
ве представљају дисциплине, а чија је суштина неједнакост и несиметричност. Иако, формално гледано, представнички сис
тем омогућава да непосредно или посредно, са заступниц има
или без њих, воља свих твори основни израз суверенитета, дис циплине су те које, у основи, гарантују потчнњеност снага и
тела . Стварне, телесне дисциплине чиниле су темељ формал них и правних слобода. Мада је друштвени уговор био замиш љен као идеална основа права и политичке власти, паноптизам
је представљао технички, универзално распрострањен поступак
спровоћења принуде. Он је непрекидно дубински утицао на правне структуре друштва, да би ефективни механизми власти могли да дејствују против зацртаних формалних оквира. Доба просвећености, које је открило слободе, изумело је и дисцип
лине.
Привидно, дисциплине су само инфра-правно устројство . Оне као да продужавају, све до инфинитезималноr ступња, јединствене захтеве, опште оквире који су правно дефинисани; дисциплине
могу
изгледати
и
као
начини
стицања
знања
и
способности који јединк~ма омогућавају да се укључе у те опште захтеве. Оне као да настављају исти тип права мењајући му само раван, уситњавајући га и тиме га ублажавајући. Ме Ьутим, дисциплине би пре требало схватити као н е ку врсту против-правног устројства. Њихова сасвим одрећена улога је да уведу непремостиву асиметричност и да искључе
реципро
цитет. Пре свега зато што дисциплина ствара код јединки »лични« однос,
однос принуде потпуно различит од уговорне
обавезе; иако на п~ихватање дисциплине може да се пристане
уговором, начин на који се она намеће , механизми које покре ће, неизменљива подела улога, потчињеност једних а надр еЬе ност других, »вишак власти« који је увек на једној истој стра ни, неједнакост положаја различитих »учесника« у односу на
214 215
'l заједничке прописе -
све то чини дисциплински однос ynраво
супротним уговорном односу и омогућава да се ова · др угц
.
1
систематично искривљуЈе од тренутка када му дисциплпнскц
механизам постане садржина. На пример, знамо колико се
стварним поступцима изопачила правна фикција уговора
0
~
ду: дисциплина у радионици није ту неважни чинилац. Поg~
тога, док правни системи квалификују правне субјекте према•
~юштеважећи~ нормама, дис~плине карактеришу; класифику
ЈУ, спецификују; оне ранп~рају, раз~рставају појединце у одно су на одр~ћену норму, ХИЈерархизуЈу их мећусобно и, у крај -· 1'
њ~м случају, дисквалификују и онемогућавају. У сваком слу-.
чаЈу, на простору и у времену где дисциплине спроводе кон
тр?лу и уводе асиметричност своје власти, долази до обуставе деЈства правних механи~ама; та обустава, додуше, никада није потпуна, али никада НИЈе ни сасвим укинута. Колико год да је редовна и институционализована, дисциплина је, по свом меха
низму, »против-правно« устројство. Иако изгледа као да уни верзални правни оквир савременог друштва поставља границе
вршењу власти, његов свуда распрострањени паноптизам по
креће и одржава противправно дејство огромне машинерије са
ста~ене од сићушних механизама - машинерије која подржа~ ва, Јача,. увећав~ несиметричност власти и чини залудним гра нице КОЈе су ТОЈ власти одрећене. Бескрајно разућене дисцип лине и свакодневни панотпизам могу, значи, да стоје у сенци .
великих апарата и значајних политичких борби. Дисциплине су
биле, у историји развоја савременог друштва и његове класне
доминације, r;rолитичка супротност, друга страна правних нор ми прем~ КОЈима се вршила расподела власти. Због тога је,
свакако, ЈОШ давно придаван толики значај ситним поступцима дисциплине, малим лукавствима која је она изумела, или пак
оним знањима која јој дају прихватљив изглед; због тога страх
да се друштво одрекне дисциплине а не наће јој одговарајућу
замену; због тога тврћење да је она основа друштва и његове равнотеже, а заправо је само низ механизама за коначно и свеприсутна успостављање неравнотеже у односима власти;
због тога чиљеница да се дисциплине упорно приказују као скромни али конкретни вид морала, а у ствари су скуп физич ко-политичких техника.
. Да се врати_мо сада на питање законских казни. Институ ЦИЈУ затвора, заЈедно са целом њеном пратећом васпитно-по
правном технологијом, треба сместити у те координате: тамо . где се законска
власт кажњаваља извргава у дисциплинску
власт надзираља; где се универзалне казне дефинисане зако
flрострањености.
корисна дресура злочинца; где се право изврће и обуставља, а
216
.
З. Већина тих поступака, када се разматрају појединачно,
имају иза себе дуги историјат. Новина коју је, мећутим, унео
18.
век, јесте у томе да се њиховим повезивањем у одрећену
структуру и њиховим ширењем по ткиву читавог друштва до
сеже тачка после које се процес образоваља знања и процес јачања власти стално узајамно подстичу и снаже. Дисциплине тада престају да буду чисто »Технолошка« устројства. Оне ни су само »увеле ред« најпре у болнице, затим у школе, а касније и у мануфактуре, него су сви ти апарати, управо захваљујући дисциплинама, постали такви да сваки механизам објективиза
l
ције може да служи као инструмент потчињавања, а свако сна
жење власти да омогући нова евентуална сазнања. Управо је на основу такве повезаности, својствене технолошким системи
ма, и могло у дисциплинској средини доћи до формирања кли ничке медицине, психијатрије, дечје психологије, психопедаго гије, рационализације рада . Реч је, значи, о двоструком проце су: епистемолошком узлету захваљујући све финијем структу рисању односа власти, и ширењу дејства власти захваљујући
l
.
стварању и акумулирању нових сазнања.
Распростирање дисциплинских метода само је део великог историјског процеса: развоја, отприлике у истом том раздобљу, агрономских, индустријских, многих других технологија економских. У порећењу са рудном индустријом; зачецима хе мије, методама воћења државног буџета, са високим пећима или парном машином, паноmизам је остао без угледа и речи хвале. У њему виде само неку чудновату, малу утопију, злобну маштарију - као да је Бентам био Фурије полицијског друш тва, у којем би Фаланстер* имао облик Паноmикона . Па ипак,
l п
паноптизам је био апстрактна формула сасвим стварне техно логије - технологије владања јединкама. Пуно је разлога због којих она није хваљена: очигледно зато што сазнаља која је омогућила готово никада нису, осим у академским класифика цијама, стекла статус научних сазнања; мећутим, прави разлог
свакако лежи у томе што та технологија успоставља и обезбе ћује јачање власти која је, по својој природи, директна и фи зичка - то је власт једних људи над другима. Због тога је тешко одати признање нечему што је имало тако неславни
ном селективно примењују на одрећене и увек исте појединце;
где преквалификација правног субјекта помоћу казне постаје
ј
flротив-правни механизми постају ефективна и институциона лизована садржина правних оквира. До свеобухватног ширења казнене власти тада не долази захваљујући универзалној свести 0 законима коју би имао сваки правни субјект, већ захваљујући густој мрежи паноmичких поступака, њиховој правилној рас-
•
Фаланстер, задружни дом у којем живи и ради фаланга
мисли социјалисте-утоnисте Шарла Фуријеа
(1772-1837) ,
-
nрем а за
(nрим. nрев.).
217
n
u L L
u L
исход. Неправично је, додуше, поредити дисциплинске постуц. ке са изумима као што су парна машина или Де Амичијев
микроскоп. Они су знатно испод, али, у извесном смислу, и знатно изнад ових других . Ако им треба наћи историјски екви
валент или бар раван пореЬења, онда је то »инквизиторска« техника судске истраге.
·
Осамнаести век је изумео технике дисциплине и испити вања, отприлике као што је Средњи век изумео судску истрагу. МеЬутим, начини су били сасвим различити. До развоја ис тражног поступка, као старе фискалне и административне тех
нике, дошло је највИше са реорганизацијом цркве и повећањем монархијских држава у 12. и 13. веку. Тада је та техника ши роко примењивана у пракси црквених судова, а касније и све
товних. Истражни поступак, као ауторитарно трагање за уста новљеном или посведоченом истином, супротстављен је тако .
ранијим поступцима заклиљаља, ордалија, судског двобоја, Бо жјег суда или поравнаља меЬу појединцима. Он је значио да
l l L L
суверенова власт присваја себи право да утврди истину помоћу
одреЬеног броја прописаних техника. Иако је истражни посту пак од тог тренутка постао неодвојив део западног правосуЬа
(и то остао све до данас), не треба изгубити из вида нити љегово политичко порекло, љегову везаност за настанак држа
ва и монархијског облика власти, нити пак љегово касније од вајаље и улогу у ствараљу знаља. Истражни поступак је, наи ме, имао рудиментарну али несумљиво фундаменталну функ
биљака или земље. Реч је, меЬутим, о друкчијој власти, па и друкчијем знаљу. На прагу класичног доба. Бекон је, као прав ник и државник, покушао да за емпиријске науке направи ме тодологију истражног поступка. Који ће Велики Надзорник направити методологију поступка испитиваља за друштвене науке? А можда то и није могуће учинити. Јер, док се истраж ни поступак, поставши техника емпиријских наука, одвојио од инквизиторског из којег је, историјски гледано, настао, по ступак испитиваља је, напротив, остао везан за дисциплинску власт која га је изумела. Он је и даље нераздвојив део дисцип
лина. Наравно, он као да је прошао кроз спекулативно чишће ље када је интегрисан у науке као што су психијатрија и пси хологија. Он наиме привидно, у виду тестова, разговора, упит ника, консултација, исправља механизме дисциплине : школска
психологија има задатак да ублажи последице школске стро гости, као што разговор са лекаром или психијатром треба да поправи ефекте дисциплине рада. МеЬутим, не треба се зава равати; ове технике само упућују појединце с једне дисциплин ске инстанце на другу и репродукују, сажимајући га или фор мализујући, образац власт-знање својствен свакој дисципли ни113. Велики истражни поступак који је омогућио процват природних наука одвојио се од свога политичко-правног моде ла; заузврат, поступак испитиваља и даље је део дисциплинске технологије.
ка матрица експерименталних сазнаља, за која знамо да су врло
Истражни поступак у Средљем веку наметнут је, одозго, старом тужбеном правосуЬу; дисциплинска техника је пак ос
брзо почела цветати крајем Средљег века. Можда је тачно да се математика у Грчкој развила из техника мереља; природне науке су се, у сваком случају, бар делимично развиле крајем
војила, неосетно и као одоздо, кривично правосуЬе; оно ј е и данас, у основи, инквизиторског типа. Сва велика помераља карактерис;:тична за савремени казнени систем - проблемати
цију у ствараљу емпиријских наука; он је био правно-политич
Средљег века из примена истражног поступка. Велико емпи ријско знаље које је обухватило предметни свет и уобличило га у бесконачни текст којим се утврЬују, описују и установљу ју »чиљенице« (и то у тренутку када је Запад започео економ ско и политичко освајаље истог тог света) свакако има свој оперативни моЈ(ел у Инквизицији - том великом изуму који је наша скорашља благост потиснула у заборав. Оно што је тај политичко-правни, административни и кривични, црквени и ла
ички истражни поступак био за природне науке, то је дисцип линска анализа била за науке о човеку. Све те науке, које ласкају нашој »човечности« већ више од једног века, имају своју техничку матрицу у пипавој и опакој минуциозности дис
циплина и љихових истражИвачких поступака. Они су можда за психологију, психијатрију, педагогију, криминологију и то лика друга необична сазнаља - оно што је страшна моћ ин квизиторског поступка била за мирно проучаваље животиља,
218
зоваље самога злочинца на основу злочина, настојаље да каз
на има васпитно-поправно, терапеутско, нормирајуће дејство, учешће различитих инстанци у доношељу пресуде, инстанци
које треба да мере, процељују, постављају дијагнозу, лече, пре - све то одражава продор дисциплинског
ображавају јединке поступка
испитиваља у судску истрагу.
Мет а к ривичног правосуЬа, љегов »ко рисни « објект, од тог тренутка није више тело кривца које устаје против краље
вог тела, нити пак правни субјект идеалног уговора, већ дис циплински појединац. Крајљи домет кривичног правосуЬа под
Старим режимом било је бесконачна черечеље тела краљеуби це: манифестација врховне власти над телом највећег злочинца, чије потпуно уништеље обзнаљује истину о злочину. Идеални домет данашљег казненог система била би неограничена дие113 Видети на ту тему:
Michel Tort, Q. 1. , 1974.
219
циплина: бесконачна саслушање, истрага која би се бескрајно продужавала у виду минуциозног и све аналитичнијег посма трања, суЬење које би уједно било процес стварања никад за
твореног досијеа, прорачуната благост казне удружена са гор
љивом' радозналошћу испитивања, поступак који би истовреме но био стална мера одступања у односу на недостижну норму и асимптотско кретање којим она треба да се достигне у беско начности . Јавно мучење је логични завршетак поступка каквог захтева Инквизиција. Стављање под »надзор« је пак природни продужетак правосуЬа које је прожето дисциплинским метода ма и поступцима испитивања. Шта је онда необично у чиње ници да је затвор - са ћелијама, строгим временским распо редима, обавезним радом, инстанцама контроле и оцењивања, стручњацима за нормално понашање, који преузимају и умно
жавају функције судије - постао савремени инструмент каз неног система? Шта је необично у чињеници да затвор личи на фабрике, школе, касарне, болнице, које све опет личе на
IV
п
ЗАТВОР
затворе?
п
l
l 220
L l ПРВА ГЛАВА
СТРОГЕ ИНСТИТУЦИЈЕ ЗА ПОТПУНО ПРЕВАСПИТАЊЕ
u
Затвор је старији него што кажу они који сматрају да је настао заједно са модерним кривичним законима. И пр е него што се у њима почео систематично користити као казна, он је постојао у свом институционалном облику. · Настао је изван судског апарата, у време када су у читавом друштвен ом ткиву
изграћивани поступци којима је био циљ одељивање, простор но распорећивање и везиваље јединки за утврћено место, њи хово класификовање и максимално искоришћавање њихових
L L
снага и времена, поступци за дресирање тела, кодификовање целокупног понашања, обезбећивање сталне и беспрекорне видљивости јединки, као и стварање устројства за њихово ос матрање, бележење и оцењивање, те акумулирање и централи зовање знања о њима. Та општа форма механизама за потчи њавање и искоришћавање јединки посредством минуциозног дејства усмереног на њихова тела, створила је модел затворске институције пре него што је закон дефинисао затвор као глав ну и најадекватнију казну. Тачно је да су се крајем 18. и по четком 19. века све више почеле примељивати казне затвора, и да је то представљало новину у казненом систему. Мећутим, он се у ствари само отворио за већ постојеће и другде изгра ћене механизме принуде . Казнионице које су служиле као узо ри она у Гану, Глостеру и Уолнат Стрит - представљају
прве видљиве знаке тог процеса транзиције, а не некакв е нови не или почетке. Затвор је, као главна мећу постојећим казна ма, свакако обележио значајни тренутак у историји кривичног права: оно постаје »човечно«. Али, то је важан тренутак и у историји дисциплинских механизама, које је нова власт управо
развијала: тренутак када ти механизми освајају институцију судства. У раздобљу измећу 18. и 19. века, новим законима дефинише се казнена власт као општа друштвена функција
223
која се врши једнако над свим члановима друштва, и у којој је сваки љегов члан равноправно заступљен; меЬутим, тиме wто
честа изрека која тачно одражава начин на који казне функ ционишу, мада се коси са строгом теоријом кривичног права: човек је у затвору да би »платио свој дуг«. Затвор је »приро дан« као што је у нашем друштву »природно« коришћеље вре
се од затвора ствара поглавита казна, уводе се поступци доми
нације карактеристични за посебан тип власти. Право које твр ди да почива на »једнакости«, судски апарат који хоће да буде »независан« али га осваја асиметричност дисциплинске власти: из таквог сусрета роЬен је затвор као »казна цивилизованог
мена за обрачунаваље вредности. МеЬутим, оправданост затвора почива и на љеговој прет постављеној или захтеваној функцији преображаваља јединки. Како затвор и не би био одмах прихваћен, будући да својим
друштва« 1 •
Разумљиво је зашто се затвор врло брзо почео сматрати
оправданом казном. Првих ~одина
механизмима затвараља, преваспитаваља и потчиљаваља само
19. века још је била присут
репродукује, додуше уз могућност да их донекле појача, све оне механизме који већ постоје у друштву? Затвор је мало
на свест о новини овог вида кажњаваља; меЬутим, казна затво ра се чинила тако чврсто и дубински повезана са начином на који друштво функционише, да је потиснула у заборав све друге казне које су смислили реформатори 18. века. Она је изгледала без алтернативе, и као изнедрена самим историјским развојем: »Од казне Затвора изграЬен је темељ и готово читава
строжа касарна, немилосрдна школа, суморна радионица
као неминовна и најцивилизованија од свих· могућих казни.
Ове две љегове функције одмах су га чврсто укорениле у дру штву. Једно је, наиме, јасно : затвор није првобитно био одузи маље слободе којем је касније дата и техничка функција пре васпитаваља; он је од самог почетка значио »законско затвара
случају или хиру законодавца, него развоју и напретку у иде јама и обичајима« 2 . Иако се за нешто више од сто година I;'З менило увереље о оправданости затвора, оно и данас постОЈИ .
Познате су нам све љегове лоше стране, као и чињеница да је
ослобаЬамо почива, пре свега, на простом механизму »лишава
истовремено подразумевала и одузимаље слободе и технички преобраЖај јединки 4 • Подсетићемо овде на одреЬен број чиљеница . У Кривич ним законима из 1808. и 1810. године, као и у мерама које су
ља слободе«. Како затвор не би био одговарајућа казна у дру штву где је слобода добро које једнако припада свима и за које је свако везан »универзалним и сталним« 3 осећаљем? Губитак тог добра има, значи, исту цену за све; утолико казна одузи маља слободе више одговара начелу »равноправности« него
љало љегову економску »Оправданост« и дало му облик надок наде штете. Тиме што располаже временом осуЬеника, затвор као да конкретизује идеју да је преступом нанета увреда не само жртви, него и читавом друштву. У томе је економско-мо рална оправданост казненог система који обрачунава казне у
им непосредно претходиле или следиле, казна затвора се ника
да не изједначава са простим лишаваљем слободе. Она је, или у сваком случају треба да буде, диференцирани и сврсисходни
.
механизам. Диференцирани, пошто треба да има различите облике зависно од тога да ли је реч о оптуженику или осуЬени ку, о лицу које је прекршајно, или пак кривично кажљено: притвор, прекршајни, односно централни затвор треба, у наче лу, да маље- више одговарају наведеним разликама и омогуће казну која је не само градирана по интензитету, него и дифе ренцирана у својим циљевима. Јер, затвор има одреЬену сврху која је одмах изнета као начело: »досуЬујући казне различите
данима, месецима и годинама, успостављајући квантитативну једнакост измеЬу злочина и трајаља затвора. Отуда она тако
тежине, закон не може дозволити да се појединац осуЬен на
1 Р. Rossi, Tгaite de dгoit penal, 1829, Ш, стр. 169. 2 Van Meenen, Конгрес затворских установа у Бриселу, у: Annales Chmite, 1847, стр. 529-530. _ _ З А. Duport, »Discours а !а Constituante<<, Aгcluves раг!етепtтгеs.
дана, шеф државе је подсетио на »начело<< да затварање треба да буде само »лишавање слободе<< - апстрактна суштина затвора, а не његова реалност. Додао је да се затвор можсt · оправдати само својим »поправним« или реадап тивним дејством.
224
4
de
!а
п
ље« јединке којем је циљ и васпитно-поправио дејство; другим речима, он је представљао подухват преображаваља јединки чије је спровоЬеље у законском систему омогућено чином ли шаваља слободе. Укратко, казна затвора је, од почетка 19. века,
опасан, ако не и некористан. Ипак, не види се чиме би он могао бити замељен. Он је мрско, али неизбежно решеље. То увереље о »Оправданости« затвора којег се тако тешко
тв~ма затвор постоји и као вид обештећеља, што би представ
п
трука оправданост затвора, правно - економска, с једне стране, и техничко-дисциплинска, с друге, омогућила му је да изгледа
здаље нашег данашљег казненог система, али не захваљујући
новчана казна. У томе је несумљива оправданост затвора са правног становишта. Осим тога, он омогућава тачно квантифи коваље каз не сходно љеном трајаљу. У индустријским друш
-
али, на крају крајева, ништа квалитативно различито. Та двос
Ова двострука >Нlрирода« затвора и данас је присутна . Пре неколико
225
1
u
u L
лакшу казну наое затвор~н на исто~ м_есту као злочинац осу оен на тежу казну; ... ако Је казни КОЈУ Је закон досудио главi-ПI:
циљ обештећеље за почиљени злочин, сврха јој је и да се кри вац поправи« 5 . Тај преображај јединке очекује се од интерНИх ефеката затвора. Затвор као казна, затвор као механизам за
предлога за љихово побољшаље: 1818. године врло званично Друц;.тво за йобољцшње затвора, нешто касније Друц;.тво за
чајно да допринесе преваспитаљу осуоеника; погрешно васпи таље, прихватаље лоших примера, беспосленост ... израдили су
йроучавање затвора, као и многа филантропска удружеља. Да ље, постојале су и небројене посебне мере, попут упутстава, налога, одлука и законских прописа: почев од реформе пред
преваспитаље: »Ред који треба да влада у затворима може зна
злочин. Покушајмо, дакле, да онемогућимо све те изворе зла;
у затворима ће се примељивати начела здравог морала; примо рани на посао који ће временом заволети пошто окусе љегове плодове, осуоеници ће стећи навику, склоност и потребу да
раде; свако од љих ће видети како изгледа трудбенички живот, а то ће се убрзо претворити у поштен и исправан начин жив љеља; затвореници ће ускоро почети да се кају због своје про шлости, што ће бити први знак да су заволели дужности и обавезе«б. Васпитно-поправне технике одмах постају саставни део институционалног устројства затворске казне. Ваља подсетити и на чиљеницу да се покрет за реформи саље затвора и контролисаље љиховог рада јавио врло рано.
u
u L
Он као да и није настао на основу установљеног неуспеха. »Реформисаље« затвора старо је готово исто колико и сам за твор; оно као да је део љеговог програма. Затвор је од почетка
имао низ пратећих механизама чији је привидни циљ био да га коригују, али су тако чврсто од самог љеговог настанка пове зани са љиме да се чине саставним делом љеговог функциони саља. О затвору се одмах почело нашироко расправљати; ство рена је читава технологија за љегово испитиваље и усавршава ље. Најпре истраживаља: Шапталово већ 1801. године (када је требало показати шта је могуће искористити за организоваље затворског апарата у Француској), па Деказово из 1819. године, Вилермеова кљига објављена 1820. године, извештај о затвори ма који је саставио Мартиљак 1829. године, испитиваља која су спровели у Сједиљеним Државама најпре Бомон и Токвил 1831. године, а Демец и Блуе 1835. године, упитници које је 5 Motifs du Code d'ii!Stlllction ctiminel/e, Rapport de G. А. Real, стр. 244. 6 /Ьid., Rapport de Treilhard, стр. 8-9. У годинама које су претходиле, често се о томе расправљало: »Казни затвора коју закон изриче пре свега је циљ да јединке nоправи, то јест да их учини бољим; да их, затвараљем у краhем или дужем периоду, припреми да опет заузму своје место у друштву и више га не злоупотребљавају ... Најсигурнији начин да ова лица nостану боља су рад
и образоваље«. Образоваље се не састоји само у . учељу читаља, писаља и
рачунаља, него и у томе да се осуЬеници помире »Са идејама реда, морала, самоnоштоваља и поштоваља дру гих« (Бељо, префект за област дољег тока Сене, одлука донета Фримера, године Х). МеЬу извештајима које је Шаптал
тражио од општих управних одбора, у више од десетак љих захтевају се затво ри у којима he затвореници моhи да раде.
226
L
Монталиве упутио управницима затвора и општим управним
одборима у јеку расправе о изолацији затвореника. Затим дру uпва, чији је циљ био контрола рада затвора и састављаље
виоене првом Рестаурацијом септембра 1814. године, а која ни када није спроведена, па до закона којег је 1844. године при премио Токвил, којим се за извесно време окончава дуга рас права о средствима за побољшаље ефикасности затвора. Нај зад, постојали су и програми чији је циљ био да се обезбеди функционисаље затворске машинерије 7 : програми поступаља са затвореницима; нацрти за просторно уреоеље затвора од ко јих су неки остали само на нивоу предлога, као Данжуов, Блу еов и Ару-Роменов, неки су пак. нашли своју примену тако што
су преточени у званична упутства (распис од 9. августа 1841. године о изградљи зграда за притвор), док су неки реализовани као архитектонска здаља, рецимо затвор Птит Рокет где је по први пут у Француској примељена ћелијска организација прос тора.
Овоме треба додати и публикације маље-више непосредно потекле из затвора, а уреоивали су их или филантропи попут Апера, или нешто касније »стручљаци« (Анали затвора Шари те8), или пак бивши затвореници: Рестаурације, или
Pauvre Jacques крајем периода Gazette de Sainte Pelagie почетком Јулске мо
нархије9. 7 Најважнији су свакако они које су предложили Шарл Лика, Марке Васло, Фоше, Бонвил, нешто касније Фери. Треба напоменути да веhина љих нису филантропи који споља критикују затворску установу, веh да су на овај или онај начин били nовезани са затворском администрацијом, значи званична техничка лица.
ten.
В Јулиус је у Немачкој уреЬивао Jaltгbiiclzer fiir Stгafs шzd Besseнmgs Aшtal·
9 Иако је основни циљ ових новина била одбрана затвореника осућених због дугова, и мада су се оне у више наврата оградиле од преступника у ужем
смислу речи, у љима се износи тврЬење да >>ступци Раиvге
Jacques-a
нису темат
ски искључиви и специјализовани. Страшни закон телесне принуде и љегова кобна примена неhе бити једина мета напада новинара-затвореника ... Рсшvге Jacqu es he пажљу својих читалаца усмерити на места где се људи затварају и где робијају, на казнионице и поправне домове, на сиротишта; он неhе преhу тати места тортуре, где се кривац пред законом излаже муч е њу, иако г а з а кон
осуЬује само на принудни рад ... « (Pauvre Jacques, 1. година, бр. 7). Исто тако, залаже се за затворски систем којем би циљ био »ПО бољшаље људске врсте«, будуhи да је сваки други затворски систем »ИЗраз друштва које је још на варварском ступљу« (21. март 1833. године).
Gazette de Sainte-PtHagie
227
Затвор није био инертна институција коју су пов
~
потресали реформаторски покрети. »Теорија затвора« ире!уf.ен_о
б
· · б ила Је Један ·
сталну употре ну вредност,
функционисаља, ·
ЦИЈе.
З атвор Је ·
"'
мадаЈс
од услова њ
а не спорадична критика затворске и
увек
б ио
изазовно поље за многоброј'не
.
ге, преуре,Јеља, опите, теоријска разматраља
· о ко
живаља. .
да
'
·- ·· ' ·· · •
егово{"
riнc-nnv., ...,,.-Ј1 · редЛо-
сведочења
·
,
истраљега су се множиле опширне и жучне рас · tf праве
.
ли Је затвор пусто и мрачно п?дручје? Већ сама чиЊ~ниЦ~
да се о љему стално говори на таЈ начин готово пуна два·
.
.
·
в~
доказуЈ.е, можда, да то НИЈе тако. Поставши законска каз'на
затвор Је старо правно-политичко питаље права на кажњава~ оптеретио свим оним проблемима и узбуЬељима насталим' "" . око техника за преваспитаље ПОЈединца.
,.,~
* * *
1
»З ~творске институције су строге и потпуне«, рекао је Балтар . Затвор треба да буде свеобухватни дисциплински апа рат, и то не само у је~ном смислу речи. Прво, он мора да · с·е стара о преваспитаљу Јединке из свих могућих углова: то под
разумева љену физичку дресуру, радне способности, свако дневно понашаље, моралне ставов~, склон~::>сти. У знатно већој
ме~и него шк?ла, фабрика или в_ОЈСКа, КОЈе увек укључују од реЬену ~пециЈализациЈу, затвор Је >юмнидисциплинарна« ин
ституциЈ~· Осим тога, љегово дејство је целовита и потпуно јер не
постоЈе
празнине,
прекиди
нити
ишта
изван
љега;
он
се
обу~тавља тек када је задатак докраја испуљен; љегов утицај на Јединку треба да је сталан: то је непрекидна дисциплина
Најзад, затвор о~огућава готово потпуну власт над затворени~ ци~а; онима свОЈе интерне механизме репресије и кажљаваља: то Је деспотска дисциплина. У љему су до максималног интен зитета доведени сви они поступци које налазимо у осталим дисциплин~ким институцијама. Да би коренито преобразио изопачену Јединку, он треба да буде машинерија моћнија од свих других; начин љеговог дејства је присила којој је Циљ потпуно преваспитаље: »Управа затвора располаже слободом и
временом затвореника; стога је разумљива велика моћ васпита
ља којим се, не само у једном дану него током многих дана па и година, може утицати на човеково време бућеља и сна, ак тивности и одмора, на број и трајаље оброка, квалитет и коли чину исхране, на природу и производе његовог рада, побож
зарије у радионицу, из радионице у ћелију, утиче на телесне rсретље, па чак и у тренутку одмора намеће строгу сатницу; једном речи, такво
живљеља који се нипошто не могу свести на просто правно
лишаваље слободе, нити на једноставни механизам изграЬива ња менталних представа о којем су саљали реформатори идео
1. Први принцип је изолација. Изолација осућеника од спољашљег света, од свега што је представљало мотив за крше ље закона, од свих видова саучесништва који су то омогућили. Затвореници се и меЬусобно изолују. Казна је не само индиви дуална него и индивидуализирајућа, и то у два смисла. Најпре, затвор треба да буде направљен тако да онемогући штетне по следице које би могао изазвати тиме што на истом месту окуп ља различите осуЬенике: он мора да спречи могуће завере и
побуне, будућа саучесништва или уцене (пошто се једном за твореници поново наћу на слободи), као и неморал многих »тајних удружења«. Укратко, затвор не сме да од злочинаца
који су заједно створи хомогену и солидарну скупину: »У овом тренутку постоји меЬу нама организовано друштво криминала
ца... Они су права држава у држави. Сви су се упознали у затворима или се у љима налазе. Наш садашњи задатак је да
растуримо таква удружеља« 12 • Осим тога, самоћа треба да буде позитивни инструмент преображаја јединке, тако што ће ути цати на мисли и нужна изазвати грижу савести: »Пошто га бацимо у самоћу, осуЬеник ће да размишља. Остављен сам са собом и злочином који је починио, он ће га ускоро замрзети; ако му душа још није постала сасвим неосетљива на зло, упра во ће га у изолацији напасти грижа савести« 13 • Самоћа, надаље, омогућава неку врсту саморегулисања, спонтаног индивидуа
лизоваља казне: осућеник је утолико више крив за злочин који је починио, што је више у стаљу да размишља; мећутим, уто
лико ће и његова грижа савести бити већа, а самоћа болнија; заузврат, када се буде покајао у дубини своје душе и истински а не претворио поправио, самоћа му више неће представљати терет: »На основу те задивљујуће дисциплине, свачији ум и морал носе у себи основ и меру казне чија извесност и неиз менљива правичност нису подложне људској грешци и недо -
12 А.
и
228
Ch. Lucas, De /а refoгme des prisons, 1833, П, стр. 123-124. de Tocqueville, Rappoгt а /а СhртЬге des Deputes, наведено у: Beaumont Tocqueville, Le Systeme penitentiaire ara Etats-Unis, 3. издање, 1845, стр. 392-393. 13 G. de Beaumont и А. de Tocqueville, Ibld., стр. 109. 11
такво васпитаље, при обичним и кратким преласцима из трпе-
L. Baltard, Aгciiitectonographie des prisons, 1829.
l
лози.
ност, начин изражавања па чак, да тако кажемо, и на мисли;
10
васпитаље има власт над целим човеком,
свим љеговим физичким и душевним способностима, као и над временом када је он сам са собом« 11 • Оваквим устројством за свеобухватни преображај јединке прописују се нови закони
l l
229
Ј
L L L
следности ... Зар то д?иста није попуr печата божанс ке и , сав. рше_:r~ правде?« 14 Нарад, и можда пре свега, изолац ија осуЬе.
ника јемчи да на њих са максимумом интензитета може утица
ти власт која неће бити нарушена никаквим друтим упливом~
самоћа је главни услов потпуног покораваља: »Замис лите« ре:
као је Шарл Лика описујући утицај управника, учитеља, с~еш
теника и »милосрдних лица« на затвор еника подвргнутоr:tизо
лацији, »какву моћ има људска реч када се у окружењу сiраш~
не дисциплине и потпуне тишине обрати срцу, души, људскос' ти« 15 • И~олација обезбеЬује да се насамо наЬу затвореник ц власт КОЈа се над њим врши.
Око овог питања покренута је расправа о два америчка затворска система: обернском и филаделфијск ом. Ова тако ду
готрајна расправа са пуно учесника 16 воЬена је, заправо, само око типа изолације који ће свима бити прихва тљив.
-.., ,.
u u
Према моделу затвора у Оберну осуЬеници су у индиви- . дуалним ћелијама ноћу, а заједно током рада и у време оброка; ~
меЬутим, и тада влада закон апсолутне тишине : затвореници' могу да се обрате само чуварима, и то уз њихову дозволу и тихим гласом. Ово несумњиво подсећа на манаст ирско устрој ство, као и на дисциплину у мануфактурама. Затвор треба да буде минијатурно и савршено уреЬено друштв о у којем су је динке психички изоловане, иако су физичк и у истом, строго хијерархијском окружењу; једина дозвољена комуни кација од
вија се по вертикали. Поборници обернског затвор ског система сматрали су да је његова предност у томе што понавља модел
l
самога друштва. У њему се принуда спрово ди материјалним средствима, али захваљујући пре свега правил има која човек мора да научи да поштује; а то се постиже надзор ом и кажња вањем. У место да се осуЬеници држе »иза браве попут дивљих звери у кавезима«, треба их окупити на истом месту, >юмогу ћити њихово учешће у корисним активностима , принудити их да заједно стичу добре навике, спречити ширењ е неморала буд ним надзором, очувати прибраност сваког поједи нца прописи ма о миру и тишини«; ти прописи навикавају затвореника да
u
L
14 15
16
S. Aylies, Drr ;ysceme penitemiaire, 1837, стр. 132-133 . Ch. Lucas, De /а геfоппе des prisons, т. I, 1836, стр. 167. Ова расправа, започета у Француској око 1830. године, није окончана
ни 1850. године; Шарл Лика, поборник затворск ог модела какав је постојао у Оберну, утиц~о је да се донесе 1839. године одлука о режиму у централним затворима (заЈеднички рад и ап солутна тишина). Због таласа побуна који је уследио, а можда и због ширих немира у земљи током 1842. и 1843. године , 1844. године дата ј е п редност пенсилванијском затворском моделу који је под разумевао апсолутну изолацију, а хвалили су га и заступали Демез, Блуе, То к вил. МеЬутим, 2. конгрес затворских установа одржан 1847. године опредељује
се против ове методе.
»nоштује закон као светињу и уче га да кршење закона повла
tЈИ праведну и оправдану несрећу« 17 • Тако овај механиз ам,. по везујући изолацију, заједништво без узајамне комуни кације и nоштовање закона захваљујући непрекидној контро ли, злочин nа треба да преобрази у друштвено прихватљиву јединку : он га обучава за >жорисну и мирну активност« 18 и враћа му »друш
твене навике« 19 •
У апсолутној изолацији - као у филаделфијском затвору _ преображај злочинца се не очекује од примене закона који
важи за све, него од његове савести и онога што га изнутра
може осветлити2°. »Осамљен у својој ћелији, затвореник је пре
nуштен самоме себи; у миру и тишини, како сопствених стра
сти тако и околног света, он се суочава са својом савешћу, преиспитује је и осећа како се у њему буди осећањ е за морал које се никада сасвим не губи у људском срцу« 21 . Према томе,
на затвореника не утиче спољашње поштов ање закона или са
мо страх од казне, него властита савест. То је дубинс ко потчи
њавање, а не површна дресура; промен а »морала«, а не пона
шања. У пенсилванијском затвору једини васпит но-поправни утицај врше савест и немо окружење. у Чери Хилу »ЗИДОВИ су
казна за злочин; ћелија омогућава затворенику да буде сам са собом; приморан је да чује глас своје савести«. Стога ј е овде рад више утеха него обавеза, а надзорници_ не морају д~ спро воде принуду која је већ обезбеЬена материЈалним устрОЈством;
њихов утицај се, значи, лако прихвата: »Приликом сваке посете чувар се са неколико добронамерних речи обраћа затвореника
вом срцу, уливајући му захвалност, наду и утеху; осуЬеник воли свога чувара због тога што показује благос т и разумева ње. Зидови су страшни, а човек је добар« 22 • У затворе ној ћели ји, тој привременој гробници, лако се отелотворују митови о
васкрснућу. После гробне таме и тишине, враћа се живот. За
твор у Оберну је био оличење друштва које васпос тавља снагу својих закона. Затвор у Чери Хилу је оличењ е поништеног и новозапочетог живота. Католичанство је у својим расправама брзо прихватило квекерске технике. »Ја вашу ћелију видим као
страшну гробницу у којој ће вас, уместо црва, нагриз ~пи без17 К.
Mittermaier, у: Revue fiшz~aise el ett·angeгe de /egislation, 1836. de Gasparin, Rapp011 au minislгe de /'Јтегiеиг sш· /а гefonn e d~s pгisons. 19 G. de Bcaumon t и А. de Tocqueville, Du systeme penitemiaiгe atL~ Etшs-Unis, издање из 1845, стр. 112. 20 >>Сваки човек«, рекао је Факс (Fox), >юбасјан је божанском снетлошhу, и ја сам видео како та светлост просијава кроз сваког човека<<. Почен од 1820.
18
А. Е.
године организовани су у Пенсилванији, Питсбургу и затим у Чери Хилу
затвори под утицајем квекерске средине и по угледу на Уолнат Стрит.
21
22
Joumal des economistes, П, 1842. Abel Blouet, ProJet de prisons cellulaires, 1843.
230 231
наће и грижа савести, стварајући од вашег живота будући
na-.
но ни коректнвно средство затворског устројства: било да је
као. Али ... оно што је за безбожног затвореника гроб или гпу
реч о робији, казни принудног рада или затвору, сам законода
сна костурница, за искреног хришћанина постаје колевка бла
вац је дефинисао рад као обавезни пратећи чинилац казне.
жене бесмртности«zз .
Мећутим, он није обавезан у оном смислу у којем су о љему говорили реформатори 18. века, када су хтели да рад постане примерна казна за јавност или корисна надокнада штете за друштво у целини. У затворском устројству веза измеЬу рада и
Супротности измећу ова два затворска модела изазвале су низ спорова различите природе: религиозне (да ли преобраће ље треба да буде кључни елемент казне?), медицинске (да ли потпуна изолација доводи до лудила?), економске (шта је нај исnлативије?), архитектонске и административне (који облик затворског здаља омогућава најбољи надзор?). То су, свакако, разлози због којих је ова полемика тако дуго трајала. Али у основи свих тих расправа стоји, и чини их могућим, главни
казне је сасвим друге врсте.
Неколике полемике које су воћене у доба Рестаурације и Јулске монархије јасно показују каква треба да буде улога рада као казнене мере. Пре свега, поведена је расправа о плати. За рад затвореника постојала је у Француској новчана надокнада. Из тога је проистекао следећи проблем: ако се рад у затвору новчано надокнаЬује, то значи да он није стварни део казне; затвореник, значи, може да одбије да ради. Осим тога, платом се награћује умеће радника, а не преваспитаље кривца: »Најо корелији појединци готово су увек највештији радници; они су најбоље плаћени, а стога најмаље смерни и неподложни каја љу«26. Ова расправа, која никада није сасвим окончана, nоново се распламсала измећу 1840. и 1845. године: то је време еко
циљ затвараља јединки: а то је љихова nринудна индивидуали
зација, прекидаље свих веза које власт није у стаљу да контро лише или хијерархијски уреди. 2. »Све до вечерље молитве, затвореник наизменично про води време у раду и узимаљу оброка; тада му сан доноси при јатни одмор без узнемиреља какво изазива искварена уобрази ља. Овако протиче шест дана у недељи, а седми је дан искљу чиво посвећен молитви, учељу и здравим размишљаљима. Тако
се смељују седмице, месеци и године; осућеник који је по доласку у затвор био непостојаних увереља или је веровао је дино у незаконите ствари, уништавајући свој живот најразли читијим пороцима, стиче постепено чисто спољашље навике
номске кризе и радничких немира, али и доба када се кри сталишу разлике измећу радника и преступника2 7 • Покрећу се
штрајкови против затворских радионица: када је један рукави чар из Шомона добио задатак да организује затворску . радио ницу у Клервоу, долази до протеста радника; они изјављују да им је рад обешчашћен, заузимају мануфактуру и присиљавају газду да одустане од пројекта 28 . Покреће се и читава кампаља у радничкој штампи: пише се о томе да влада намерно фаво ризује рад у затвору како би оборила »слободно формиране«
које му ускоро постају друга природа; све је више сроЬен са радом и љеговим плодовима, па уколико му је мудро превас питаље отворило душу за покајаље, он са већом сигурношћу може бити изложен искушељима која га чекају на слободи«24.
Рад је, уз изолацију, основни чинилац који утиче на преобра жај јединке у затвору, и то већ по кривичном закону из 1808. године: »Ако је казни коју је закон досудио циљ обештећеље за злочин, сврха јој је и да се кривац поправи; тај ће двоструки циљ бити испуљен ако се злочинац отргне од кобног беспо~ сличеља које би га, пошто га је и довело до затвора, ту поново сачекало и одвело у најгору изопаченост« 25 . Рад није ни додат23 АЬЬе Petigny, Allocшion adгessee а их pгisonnieгs, д l'occasion de /'inaugшшion Ьiitiments ce/lulaiгes de la ptison de Versailles. Видети неколико година касније, у МонШе-КрисШу, изразито христолошки приказ васкрсеља након заточениш тва; меЬутим, ту није реч о томе да се у затвору човек научи nоштовању закона, него да тајним знањем задобије моh да дели nравду независно од не-
des
nравичног судског апарата.
24
N.
Н.
Julius,
25
G.
А.
Real, Motifs du Code d'instmction criminelle.
Le~ons suгles
prisollS,
француски nревод,
_ 1831, I,
стр.
417-
418. Пре овога, Министар
плате; о томе да лоше стране затворских радионица још више
·
погаћају жене него мушкарце, јер им одузимају могућност да раде и гурају их у проституцију а тиме и у затвор, где ће исте те жене које су остале без посла док су биле слободне, сада конкурисати онима које још имају запослеље29; пише се и о томе да се затвореницима дају најсигурнији послови - »лопоБримера Године Х. Одмах nосле доношења законика из 1808. и дате су нове инструкције: 20. октобра 1811. године, 8. децембра или, nоново, дугачко упутство из
1816.
1810. 1812.
годин е , године;
године: »Од највеhег је значаја да се
затвореници што је могуhе више уnосле. У њима треба nобудити жељу за радом, тако што he се наnравити разлика измеl)у nоложаја оних затвореника који раде и оних који то не желе. Први he добијати бољу храну и боље услове за одмор од других<<. Затвори Мелен и Клерво организовани су врло рано као велике мануфактуре.
26
Ј. Ј.
Marquet Wasselot, т. Ш, стр. 171. infia, стр. 267. Упор. Ј. Р. Aguet, Les Gгeves sous /а топагсћiе de Juillet, 1954, стр. 30-31. L'Atelieг, 3. година, бр. 4, децембар 1842.
ство унутрашњих nослова је у више наврата у својим уnутствима nодсеhало на
27 Упор.
нужност да се затвореници nодвргну обавезном раду у затвору: 5. Фруктидора Године VI, 3. Месидора Године VIII, 8. Плувиоза и 28. Вантоза Године !Х, 7.
28 29
232
1 l
233
l l 1 l 1
Ј
L
L
u
ви под кровом и у топлом обављају шеширuијск е и дрворезаЧiсе радове«, док шеширuије оставши без посла морају да иду »у кланицу и праве сапун за 2 франка дневно 30 « ; о томе да фи лантропи јако брину о условима рада затвор еника, а не зани мају их слободни радници: »Када би затвор еници радили, ре цимо, са живом, сигурни смо да би наука била много хитрија
икаквих репресивних и насилних средстава. Рад навикава затво реника на ред и послушност; од бивше г лељивца ствара рев носног и жустрог човека ... временом он у редовним затворским
активностима и мануелним пословима на које су га принуди. .
~ ли... налази сигуран лек против сВОЈИХ изопачених мисли« .
Рад као казнену меру треба видети као посеба н механизам ко
него што је сада у налажељу начина да их заштити од опасних испареља : "Сироти осућеници!" узвикнуће онај ко једва поми ље златарске раднике. Шта ћете, човек треба да почини уби ство или краћу да би задобио разумеваље или привукао паж
јим се насилнички, немирни, непро мишљени затвореник пре
твара у точкић машинерије која функциониш е са савршеном
правилношћу. Затвор се не може п~истоветити_ са мануфакту ром; он је, и треба да буде, читава Једно устроЈство_ по себи, у
љу«. Понајвише се пише о томе да ће се у затвор убрзо почети
којем су затвореници -радници истовремено и точкићи и произ
слати и просјаци и незапослени, само ли се настави та тежња да се он постепено претвара у мануфактур у; а тиме ће се
води; он их )>Држи заокупљенима«, и то )Шепрекидно, мак~р
само да би им испунио време. Када је тело у покрету, када Је дух усредсрећен на нешто одрећено, неприкладне. мисл': су одстрањене, мир завлада душом« 35 • А ако, на кра~у краЈева,
обновити стара француска институција сирот ишта или оно
што су у Енглеској workћouses 31 • Било је и многих петиција и писама, посебно после изгласаваља закона из 1844. године: па
u
риска скупштина одбацила је петицију која је »сматрала неху-
маним предлог да се убице, злочинци и лопови запосле на пословима од којих данас живи неколико хиљада радника«; »Скупштина је дала предност Бараби, а не нама« 32 ; штампар
затворски рад и има неки економски учинак, онда Је он у то
·
ме што се стварају механизоване јединке према општеважећим нормама индустријског друштва: ))Рад је попут провићеља у
модерним друштвима; он долази наместо морала, испуњава
празнину насталу губитком вероваља и сматра се начелом о_п ште добробити. Требало је да рад постан е затворска религир .
ски радници упутили су писмо предсе днику владе пошто су
D
сазнали да је инсталирана штампарија у меленском централном затвору: »На вама је избор измећу отпад ника које је закон правично казнио и граћана који се жртвуј у, радећи самопре горно и часно, за живот својих породица и добробит отаuби
али и пролетаријат; наиме, ако су ))једини иметак властите руке«, онда се може живети само или »Од производа свога рада, обављаљем неког посла, или од производа рада других,
не«33.
Мећутим, одговори владе и администраци је на целу ову кампаљу увек су исти. Рад као казнена мера не може се кри тиковати због евентуалне незапослености коју би изазвао: са својим невеликим обимом и слабим учинко м, он нипошто не може утицати на економију у целини. Његово својство и није да буде користан као производна делатн ост, него као механи зам који изазива позитивне промене у човеку. Он је начела реда и правилности; са захтевима које намеће, рад неосетно
уводи строгост власти у свим љеним видовима; он потчиљава
тела терајући их на стално исте покрете, онемогућава немир духа и узбућења, успоставља хијерархију и надзор који се уто лико боље прихватају и укорељују у понаш аље затвореника што чине део радне дисциплине: са радом се »у затвор уводи
L L
Механизованом друштву били су потребни чисто механички
инструменти реформе«зб. Стварају се_ механизоване Јединке,
поштовање прописа, које се лако одржа ва без коришћења 30 Љid., б. година, бр . 31 !Ьid.
32
L'Atelier, 4.
година, бр .
234
новембар
посредством фискалног система: »Питање беспо сличења пос
тавља се на исти начин као и у читаво м друштву: ако не живе . од свога рада, затвореници морају живети од рада других« n
.
1 Ј
Рад од којег осућеник може да подмири своје потребе претвара крадљивца у послушног радника. У томе је корист новчане надокнаде за затворски рад; она затворенику као услов оп
станка намеће ))Морални« вид зараћивања за живот и омогућа ва му да стекне »навику да ради и заволи посао« 38 ; у _тим ~ло чинцима који не знају за разлику измећ у онога што је МОЈе _и што је твоје, плата буди осећаље за власни штво, и то »ОНО КОЈе 34
А.
35 Е . 36 L.
1845.
9, јун. 1844. и 5. La Democгatie pacifique . 5. година, бр. б, март 1845.
у истом том периоду и
33 L'Atelieг,
2,
краћом«; а ако затвор не принуди злочинце на рад, то би зна
чило да сам уводи тај механизам живље ља на рачун других,
година, бр.
7,
април
1845;
упор.
Berenger, Rapp01t а l'Academie des sciences тога/е;·, јун 183б. Danjou, Des plisons, 1821, стр. 180. Faucher, De la n!fomze des p1isoпs, 1838, стр. 64. У Енглеск .
ОЈ су
пумпе и нtrcad-mill« омогућили механизовано дисциплинова ње затвореника, без икак вог производног учинка.
37
38
Ch. Lucas, De /а 243.
Љid., стр.
refoгme
des plisoiiS, П, 1838, стр. 313-31 4.
r 235
је стечено у зноју лица свог« 39 , учећи љих, који су живели расипнички, ~а значи штедети, рачунати, предвиЬати будућ
ји, сматрајући га условом за добро функционисаље затвора и његову ефикасност у задатку преваспитаваља који му је пра
плата квантитативно показуЈе затвореникову приљежност ~
восуое поверило. То важи за трајаље казни, које омогућава да се оне тачно
потребе40 ; нарад, тиме што ~дреЬује меру за ураЬени посаое
41 процес поправљаља . Новчаном надокнадом за затворски Рад
не плаћа се, значи, производља, већ плата функционише као
покрета: и показатељ индивидуалних преображаја затворени.
ка: о~а Је правна фикција, пошто не предстаВЉа »слободну«
продаЈу радне снаге, него досетку која се сматра ефикасном
у · васпитно-поправним техникама. ниј~ То мере? затворске као рада од корист дакле, је, Која профит, па чак ни оспособљаваље за корисно умеће, већ ус
постављаље о~носа власти, празне економске форме, модела -за потчиљаваље Јединке и љено прилагоЬаваље производном апа рату.
Савршену слику затворског рада пружа женска затворска
ра~ионица у Клервоу, где је нема прецизност људске машине
рИЈе удружена са манастирским правилима строгости и дис
циплине: »У столици .под распећем· седи часна сестра; пред ~ом, пореоане у два реда, , затворенице обављају посао који им
Је дат; а пошто се готово искључиво ради са иглом и концем
стали? влада најстрожа тишина ... Чини се као да у тим про~
сториЈама све одише испаштаљем и окајаљем грехова. Човек као да се нехотице вратио у време када се у овом старом здаљу
одавала пошта Господу, меоу оне покајнице које су се добро вољно ту затварале опростивши се од света«42.
3. Меоутим, затвор у једном још важнијем смислу не може да се поистовети са простим лишаваљем слободе. Он тежи да постане инструмент за преиначаваље казне: апарат који би, на основу свог задатка да спроведе пресуду у дело, с правом мо
гао да бар делимично преузме принцип пресуоиваља. Наравно, то »:rраво« затворска институција није добила у
19.
веку, па
чак ЈОШ ни у 20. веку, осим у фрагментарном виду (условна
ослобаоаља, делимична слобода, организоваље васпитно-по правних домова). Меоутим, треба имати у виду да су то право
врло рано захтевала надлежна лица у затворској администраци-
бр. за
39 Е. Danjou, Des pгi.'ions, 1821, стр. 210-211; упор. и L'Atelieг, б. година, 2, новембар 1845. 4 Ch. Lucas, /ос. cit. Једна треhина дневне зараде остав.љана је по страни, . време након пуштања на слободу. :~ Е. Ducpetiaux, Du systeme de /'emprisonnement cel/ulaire, 1857, стр. 30-31 .
°
Упоредити са овим текстом Леона Фошеа: »УЬите у неку предион ицу;
ослушните разговоре радника и звуке машина. Има ли на свету жалоснијег контраста од прави~ности и предвидљивости ових механичких покрета, у поре
Ьењу са эбрком идеЈа и нарави КОЈУ ствара сусрет толиких мушкараца, жена и
деце на Једном месту<< (Uon Faucher, De /а refonne des prisons, 1838, стр. 20).
236
квантификују, градирају према околностима и поприме мање -више изричити облик обештећеља; али, уколико је пресудом досуоено трајаље утвроено једном заувек и непроменљива, каз на може да изгуби своје васпитно-поправио дејство. Дужина
казне не сме да буде >юбрачунска вредност« за кршеље закона,
већ треба да се подешава према »КОрисном« преображавању затвореника током његовог издржаваља затвора. Не обрачун ско, већ сврсисходно време. Боље је да оно има оперативно дејство, него да представља вид обештећења. »Као што опрез
ни лекар престаје са терапијом или је пак наставља зависно од
тога да ли је болесник потпуно излечен, тако у првом случају и испаштање за злочин треба да се прекине ако се осуЬеник сасвим поправио; јер, тада сваки облик затвора постаје непо требан, а самим тим једнако нечовечан према преваспитанику колико и беспотребна скуп за државу« 43 . Правилно трајаље казне треба, значи, да се одреоује не само зависно од дела и околности у којима је оно почињено, него и од начина на који се конкретно одвија издржавање саме казне. Ово значи да се казна не индивидуализује према појединцу који је прекршио закон и који је правни субјект свога дела, одговорни изврши
l l l l l l
лац преступа, него према појединцу који је кажњен и који је објект контролисаног гiреваспитавања, затворенику којег за творски апарат меља или на који овај реагује. »Није реч о томе да се роаво лице поправи . Једном пошто се поправи, злочинац треба да се врати у друштво« 44 . Квалитет и врста затвора не треба да се одреЬују ни само према природи дела. На основу правне тежине злочина нипош то се не може са сигурношћу знати да ли је осуЬеник подло
жан преваспитању или не. Посебно дистинкција измеоу зло чина и деликта, којој према закону одговара дистинкција изме оу затвора и принудног рада или робије, није оперативна у преваспiпању затвореника. Такво је готово опште мишљење управника затвора изнето у анкети коју је 1836. године спро43 А. Bonneville, Des liblгatioш ргерагаtоiгеs, 1846, стр. б. Бонвил је предло жио меру »условног пуштања на слободу<<, али и >>додатну казнену меру<< или продужење затворске казне ако се покаже да »Прописана казна, утврЬен а ок
вирно према претпостав.љеном степену окорелости преступника, није била до вољна да произведе очекивани ефекат<<. То продужење није смело да преће осми део дуж ине досуЬене казне; а условно пуштање на слободу могло је да уследи после три четвртине издржане казне (А. Bonneville, Tгaite des diveгses instiшtions complemeпtaiгes, стр. 251 и даље). 44 Ch. Lucas, наведено у Gazette des triЬrmat
237
l
L
L L
вело ми~истарство: »Прекршајно кажњени су по ?равилу нај порочнИЈИ ... МеЬу злочинцима има пуно људи КОЈИ су ПОдЛе гли силовитим страстима или потреби да прехране велику по родицу«. »Понашаље злочинаца је боље него прекршајно каж: љ~них; први су покорнији и раднији него ов~ други, који су наЈчешће лукави, развратни и лељи« 45 • Одатл е Је потекла идеја да строгост кажљавања не сме да буде директно сразмерна кривичној тежини дела, нити одређена једном заувек и непро менљива.
u u
У оквиру своје васпитно-поправне функци је, затвор има посебне захтеве и проблеме. На основу љегов ог дејства на за твореника треба одредити поједине етапе затвора, љегова при времена riооштраваља и постепена ублаж аваља; то је Шарл Лика назвао »разврставаљем према морал у затвореника«. Гра дирани затворски систем, какав је приме љиван у Жене ви после 1825. године 46 , често је захтеван и за француске затворе, у два своја могућа облика. Први је имао три засебн а дела: у једном су стављани на пробу сви затвореници, други је служио за кажљаваље, а трећи за награђиваље оних који се поправљају47.
Други могући облик овог система имао је четири фазе: период претљи и застрашиваља (забрана рада и свих унутрашљих или спољашљих веза); период рада (изолација, али уз рад који се након фазе принудног нерада прима као доброчинство); мо рализаторски период (маље или више чести »разговори« са
управницима и званичним посетиоцима) ; најзад, период за
једничког рада 48 • Иако је основа казне судска одлука, начин управљаља казном, љена посебна обележ ја и строгост треба да зависе од аутономног механизма који контр олише ефекте каж љаваља унутар самог апарата који те ефект е ствара. То је сис
тем кажљаваља и награђиваља који се не своди на пуко пош товаље затворских прописа, него треба да учини делотворним
дејство затвора на осуЬенике. Са овим су понекад сагласне и саме судске власти: »Не треба се чудити «, казао је Касациони суд када је упитан за мишљеље поводом предлога закона о затворима, »идеји награЬиваља у виду веће новчане надокнаде,
L
или боље исхране, или чак скраћиваља казне. Ако ишта може
у осуЬенику да пробуди осећаље за добро и зло, да га наведе 45
L
У Gazette des t1ibшmux . Упор. и Marquet Wasselot, La Ville du ,-efuge, 1832,
стр. 74-76. Ш. Лика примеhује да се прекрша јно кажњени »регрутују углав ном из градске популације, а да »извршиоци тешких кривичних дела већином потичу са села« (Ch. Lucas, De /а пf[01me des p,-isoш, I, 1836, стр. 46-50). 46
R. Fresnel, Coшiderations su,- les maisons de ,·efuge, Paris, 1829, стр. 29-31. 47 Ch. Lucas, De la refomze des prisons, П, 1838, стр. 440. 48 L. Duras, чланак објављен у Le Progressif и наведен у: La Plmlange, 1. децембар 1838.
на морална размишљаља и мало га подигне у властитим очима,
онда је то могућност да добије неки вид награде« 49 •
Треба признати да судске инстанце и не могу имати не
посредну надлежност над свим тим посту пцима којима се каз на, док се примељује над затвореником, коригу је. Реч је, наиме,
о мерама које по дефиницији могу да се донесу тек после пресуде и да се односе не на кршеље закона, већ на нешто
друго. Према томе, неопходно је да особље које управља затво
ром буде независно у процесу индивидуал изоваља и варираља казне која се примељује: надзорници, управ ник затвора, свеш теник или учитељ пре су у стаљу да обавља ју ту корективну функцију него носиоци казнене власти. Не више судска пре суда којом је утврђена кривица, него мишљеље затворско г особља (схваћено као низ опаски, дијагн оза, карактеристика,
додатних података, разврставаља према индивидуалним разли
кама) треба да служи као основа тог интерн ог модификоваља казне: љеног ублажаваља или чак прекид аља. Када је Бонвил 1846. године изнео свој предлог мере усло вног ослобаЬаља за твореника, он је дефинише као »право које би имала затворска
управа, на основу претходног мишљеља судских власти, да пус
ти на привремену слободу после довољ но дугог периода из
државаља казне и под извесним условима, осуђеника који је потпуно преваспитан, а уз могућност да га в рати у затвор и на
најмаљу основану притужбу« 50 • Сва она »самовоља« која је, у ранијем казненом систему, омогућавала судијама да преинача вају казне и краљевима да их евентуално укидају, сва та само
воља коју су модерни кривични закони одстранили из судске
власти, поново се постепено гради на страни оних који управ љају спровоЬељем казни и контролишу их. Сада то поприма вид учене неприкосновености затворског чувара: »Он је прави
судија чија је дужност да неприкосновено влада затвором ... да би био кадар да извршава тај свој задатак, у љему треба да су сједиљене највеће врлине са дубинским познаваљем људи« 51 • Тако долазимо до начела које је недвосмислен о формули сао Шарл Лика, а које би данас смело отворе но да призна врло мало јуриста, иако је то начело главни показатељ начина на
који функц ионише савремени казнен и систем; назваћемо га Декларацијом о независности затвора: њиме се захтева право
да затворска власт има не само администра тивну аутономију, него и удео у сувереној функцији кажња ваља. Потврда ових права начелно претпоставља следеће: да ј е кривично пресуЬи ваље подложно самовољи и вишеслојно ; да га треба рашчлани
ти; да су састављачи законика с разлог ом већ разликовали две 49 Ch. Lucas, ibld., стр. 441-442 . 50 А. Bonneville, Des liЫ,·ations pпfpa,-atoi,-es, 1846, стр. 5 1 А. Berange r, Rapp011 а l'Academie des sciences
5.
momles et politiques,
јун
1836.
238 239
рав~, законодавну (која раз~рстава дела и приписује им одго вараЈуће казне) и судску (коЈа доноси пресуде); да је данаuщ,и
тйчара, и Деказ је рекао, али својим упечатљивим стилом: »За IСОН треба да прати кривца у затвору, у који га је и одвео« 53 •
задатак да се и ~ва друга раван рашчлани; да ту треба РазЛи
лли су се убрзо
- и управо је то ка рактеристично - ове расправе претвориле у борбу за преузимање контроле над тим
ковати оно што Је пресуЬивање у ужем смислу (мање оцељи вати дела а више њихове починиоце, одмеравати »намере које
»ВИШКОМ« затворске власти; судиЈе траже право на увид у за
дела исте врсте чине различитим из моралног аспекта«, те зна
творске механизме: »Преваспитавање затвореника захтева мно
чи исправљати, ако је могуће, процене законодавца), а датИ
ге сараднике; оно се може успешно обавити само уз посете йнспектора, комисија за надзор, nатронажних друштава. По требна су, значи, помоћна лица; њих треба да _обезбеде судске
аутономију сv_ду који је ~ о~уЬенику Ф?рмир~н у затвору, дак
ле »затворскоЈ оце~« коЈа Је можда нарначаЈНИЈа; у односу на њу,
процена судиЈе само Је
»унапред донет суд«,
пошто се
l{Нстанце«s4. У меЬувремену, затворски систем Је постао довољ но nостојан и целовит да се више не тражи његово рашчлањи
морал ~о~оница може оценити »тек када се стави на nробу.
И судиЈИ Је, значи, неопходна корективна контрола његов:их nроцена; а ту контролу треба да обезбеди казнено-nоnравНи завод« 52
•
v
nредностима недоступног и ограЬеног простора. Корени су, меЬутим, другде: у чињеници да се од затвора уnраво тражи да буде »користан«, у чињеници да је одузимање слободе то nравно расnолагање идеалним добром - морало од самог nочетка да има nозитивну техничку функцију, да доводи до nреображаја јединки. Да би то остварио, затворски аnарат је nрибегао следећим моделима: политичко-моралном моделу изоловања и хијерархизовања јединки; економском моделу сна ге која се подвргава nринудном раду; техничко -медицинском моделу лечења и нормирања. Ћелија, мануфактура, болница. Механизми којима затвор надилази просто затварање јединке заправо су дисциnлинске технике. А тај вишак дисциплинске власти у односу на судску је, речју, оно што се назива »затво ром«.
*
* * Тај вишак није био глатко прихваћен. Најпре се поставило начелно nитање: казна не сме да буде ништа што би надила зило nросто одузимање слободе; попут наших данашњих пали52
240
Ch. Lucas, De /а reforme des ptisons, П, 1838, стр. 418-422.
вање и део · његових надлежности, него преузимање старања
l l
над њим у целини. Судија је, значи, обузет жељом да уnравља затвором. Из те жеље роЬен је, век касније, накарадни произ вод укрштања судске и затворске власти: то је судија за при
•.
Може се, nрема томе, говорити о једном или низу механи зама због којих затвор знатно надилази просто законско затва рање јединке, а затворска власт судску. Тај вишак затворскиХ надлежности утврЬен је врло рано, већ у време настанка за_. творске институције, било . у виду свакодневне nраксе, било у виду законсiСИх nредлога. Он се није формирао касније, као секундарни ефекат. Значајни затворски механизми повезани су са самим начином на који затвор треба да функционише. Знаке те његове аутономности јасно видимо у »неnотребном« наси љу чувара или административном десnотизму који се користи
l
·
мену казни.
Ако је затвор, са оним што у њему »надилази« просто одузимање слободе и затварање, могао не само да се наметне кривичном праву него и да га ухвати у замку и затвори чак и
судије, то се догодило зато што је био у стању да уведе кри
l
вично право у нове сазнајне области и односе у којима се оно сада . нашла као у бесконачном лавиринту. Затвор, као место извршења казне, истовремено је и место
осматрања кажњених јединки, и то у два смисла. Наравно, у смислу надзора. МеЬутим, поред тога, осматрањем се прикуп љају сазнања о сваком затворенику, његовом понашању, скри
веним склоностима, поступном поправљању; затворе треба
схватити као места за формирање клиничког знања о осуЬени цима; »затворски систем не може бити априорна замисао; њега индукује стање у друштву. Постоје моралне изопачености као што постоје друге болести где излечење зависи од зауздавања и правилног усмеравања зла« 55 . Ово подразумева две основне ствари. Затвореник треба се држи под сталном присмотром; сва
могућа запажања о њему треба да се бележе и књиже. Сви елементи Паноптикона
-
истовремени надзор и осматрање,
мере безбедности и сазнајни процес, индивидуализација и то талитаризација, изолованост и видљивост јединки - сви ти елементи нашли су у затвору повлашћено место реализације. Иако су паноптички поступци, као конкретни облици вршења власти, имали
-
бар појединачно
-
врло широку примену, тек
је у затворским институцијама БенТI!мова утопиј а могла у це53 Е. 54
Decazes, »Rapport au Roi sur les prisons«, Le Monireиl', 11. април 1819. Vivien, у: G. Feпus, Des pl'isonnier-s, 1850, стр. VIII. Уредбом . из 1847.
године створене су комисије за надзор. 55 Uon Faнcher, De /а п!Јо ..т е des pl'isons,
1838,
стр. б.
241
l l
L
L L L
лости да се материјализује. Паноптикон је тридесетих година 19. века послужио као модел за архи тектонске нацрте веhине затвора. Он је представљао најдиректнији начин да се »архи : тектонски уобличи дисципли нски поредак« 56 ; да се просторн ом организацијом омогуhи лако успостављаље и одржаваље влас тиs7; да се гола сила или насилно наметаље послушно
сти заме не мирном ефикасношhу савр шеног надзора; да се затворск а здаље уреди у складу са скораш љом хуманизацијом кривични х закона и новом теоријом о затворима: ))И власт, с једне, и архитекта, с друге стране, треб а да знају да ли затвори мора ју да се организују у правцу убла жаваља казни или систему преваспи
f!-O
таваља криваца и у складу са законима КОЈИ, сежуhи:
дубоко у корене људске поро чности, постају основа за
повра так врлинама какве ваља подстицати« 58 • Све у свему, треба створити такво затворска устројство s9 које he имати и hелије где су затвореници видљиви као ))у стак
u
u L L
леној куhи какву је замислио грчки филозоф« 60 , и средиш љи део одакле се сталним осматраљем могу уједно конт роли сати и осућеници и особље. На ова два захтева постоје одго вори у виду неколико могу hих варијанти: потпуни круг , дакл е бент
амовски Паноптикон у стро гом смислу, затим полукруг , а онда и крст
асто, или пак Звездасто здаљ 61 е • Усред свих
тих расправа, министар унутрашљ их послова подсеhа 1841. годи не на основна начела: ))Средиш ља просторија за надзор је стожер целог система. Без тога нема сталног и свеобухватног надз ора; јер, не може се имати потп уно повереље у активности, пред а ност и памет чувара који непо средно надгледају hелије ... Ар хитекта, према томе, треба сву пажљу да усмери на ту сред иш љу просторију; она решава питаља дисциплине и економич нос ти. Што је надзор лакши и прецизнији, то је маља потр еба да се организацијом простора обезбећујемо против покушаја бек ства и мећусобних повезива ља затвореника. А надзор ће бити савршен ако из средишље просторије управник или главни надзорник могу неприметно и не мељајући место да осмо тре 56
Ch. Lucas, De
!а пfforme
des prisons, I, 1836, стр . 69.
57 »Ако хоhсмо да се управ ним питањем бавимо апстрахуј уhи проблем архитектуре затвОр:!, изла жемо се ризику да поставимо начела која не одгова· рају стварности; а ако је архит екта довољно упуhен у потре бе које намеhе управљање затвором, он може да омогуhи одреЬени затво рски систем који би теорија, можда, сматрала утоnи стичким« (Abel Blouet, Ргојеt de prison cellulaiгe, 1843, стр. 1).
L
58 L. Baltard, Al-cl!itectonograp!J ie des prisoш, 1829, стр. 4-5. 59 »У све што стварају, Енгле зи уносе смисао за механику ... па су хтели да и њихове зграде функцион ишу као машина коју noкpe he рад једног ј единог мотора«, iЬid., стр. 18.
60 N. Р. Harou-Romain, Ргојеt de p eniten cier, 1840, стр. 8. 18 до бр. 26.
61 Упор. илустрације од бр.
не само улазе у све ћелије и чак унутрашљост већине љих када
су врата широм отворена , него и чуваре на свим спратовима
у кружним или полу кружним моделима затв орских згра
...
да из гледа да је могуће видети из једног средишта све затв оренике
у ћелијама, као и чуваре на љихо вим осматра:ким местима« 62 • Мећутим, казнено-поправни Паноптикон Је истовремено
и документациони систем; он подразумева организо вано и стал
но прикупљаље података о појединцима . Исте године ка~а
су се за изградљу затвора препоручивале ове или оне _вариЈанте бент
амовског модела, уведена је обавезна »евиденциЈа о мора лу«; у свим затворима постојал и су једнообразни индивидуални форм улари у које су управниц и, _глави~ чувари, свеш
теници и учитељи били дужни да уписују своЈа запажаља о сваком затворенику: ))ТО је нека врста приручног средства затворске
администрације које јој омогуhав а да процени свак
и по~ебни случај и околности, те на осно ву тога одреди режим КОЈИ ће
се применити над свак . им затвореником ПОЈе диначно« 63
..п
л а нирани су или испробани и многи други, знатно потп уни]~ сис
теми бележеља и укњижаваљ а података 64 • У сваком случају, ~щ затвора треба направити мест о где се формира знаље о Је
динкама које ће да служ и као регулатор ка~нено -п оправне_ де латности. Затвор мора не само да примењује одлуке судир у скла ду са утврЬеним прописим
а, него и да непрекидно о затво ренику прикупља податке који ће омогуhити да се казнена
мера претвори у васпитно дејст во, а нужно кажљава~е
зб~г прекршеног закона у друш твено корисни процес преооража~а
затвореника. Аутономијом затворског устроЈства и знањ
ем КОЈе оно обезбеЬује повећава се она корист и сврсисхо дност казне
коју је закон поставио као наче ла своје казнене филозофије: >)Што се тиче управника затвора, он не сме да изгуби из вида
ниједног затвореника, зато што којем год затворском реж иму овај био подвргнут - било да улази у љега, прелази у неки други или остаје у датом управник свеје:Лно мора да опра вда мотиве задржавања осуЬеник а у одрећеноЈ групи или његовог преласка у неку другу. Дире ктор затвора је попут прав ог ра чуновоће . За њсrа сваки затворен ик, у равни индивиду
алног преваспитаља, представља капи тал који је уложен са циљем да се покаже исплативост казн 65 е« . Казнено-поправна дела тност , као учена технологија прео бражавања ј единке, чини испл ати62 Oucatel, lnstпtction рош· !а constm ction 63 Е. Oucpetiaux, Du systeme de
199 203.
des maiso/IS d'mтi!t, стр . 9. l'empгisormement cellulaiгe, 1847, стр. 56-5 7. G. dc Gregory, Ргојеt de Code penal univeгs el, 1832, стр. и даље; Grellet-Wammy, Manuel des prisons, 1839, II, стр. 23-2 5 и стр. 19964 Упор. на nример:
65
Ch. Lucas, De
!а гејiюне des prisoш,
!1, 1838, стр. 449-4 50.
242 243
r профилира се карактер преступника који се постепено кон
вим капитал који је уложен у казнени систем и изградњу гло
струише истраживањем биографских података. Увоћеље »био
графског« чиниоца је значајно у историји казненог система,
мазних затвора .
Сходно томе, преступник постаје неко кога треба упозна
ти. Тај захтев није био укључен у прву инстанцу, у сам чин сућења, као метод да се боље заснује пресуда и утврди стварни удео кривице. Починилац деликта постао је предмет могућег знања тек након тога, у својој улози осућеника над којим се примењују казнени механизми. А ово значи да казнено-поправни ~парат, са целим својим
пратећим техничким програмом, врши Једну необич_ну замену: из руку правде он, наиме, прима осућеника, али своЈе механиз ме не усмерава, наравно, на деликт, па ни на самог починиоца
деликта, већ на једно доЈ:!екле различито лице одрећено про менљивим чиниоцима КОЈИ бар у почетку нису били узети у обзир у пресуди јер постају релевантни тек за технологију пре васпитања . То ново лице, којим казнено - поправни апарат заме њује осућеног починиоца деликта, јесте йресШуйник. Преступник се разликује од починиоца деликта по томе што за љегову карактеризацију није толико релевантан сам деликт, колико живот који је имао. Казнено-поправна делат ност, ако хоће да постигне стварно преваспитање јединке, мора да узме у обзир читав живот преступника и од затвора направи неку врсту принудне позорнице на којој ће се коренито и у потпуности преобразити начин живљеља. Законска казна усме рена је на деликт, а казнено-поправна техника на живот прес тупника; она, значи, треба да реконструише најситније поједи ности као и најгора дела у облику прикупљеног знања, те да механизмима принуде модификује ефекте казне или употпуни њене недостатке. Треба знати биографију преступника да би технике за правилно усмеравање љеговог живота биле дело творне. Посматрањем преступника »треба да се утврде не само околности у којима је злочин почињен, него и његови узроци; треба их наћи у љеговом ранијем животу, сагледати их из три угла: и
његове личности, односно карактера, друштвене средине
васпитаља;
ваља
утврдити
опасне
индивидуалне
склоности,
неповољну улогу окружеља и рћав утицај одгоја. Такво био графско испитиваље је у судском истражном поступку важан елемент за разврставаље казни, пре него што у казнено-поправ
зан~ што тиме_ »злочинац« постоји и пре самог злочина те, у
утврћиваљем одговорности, замутити ефекте овог другог. Тако
·
се _vшло у лавиринт »криминологије« из којег ни данас није
наћен излаз: наиме, све оно што као одрећеље само умаљује
одговорност за злочин, жигоше одсад починиоца деликта као
утолико опаснијег преступника којем су потребне утолико
стро~е казн~но:поправне мере. Што биографија преступника
добир значаЈНИЈ У улогу у анализи околности када у оквиру
ка~нено_-поправног процеса треба оценити злочин, то постају неЈасниЈе границе измећу кривичног и психијатријског дискур са;_ а тамо где се они спајају образује се појам »опасне« јединке
КОЈИ омогућава да се створи каузални ланац дуж читавог жи вотног пута и изрекне пресуда казнено-поправне мереб7.
Преступник се разликује од починиоца деликта и по томе што он није са~ю извршилац дела (одговорни аутор према из весни~ критеријумима свесне и слободне воље), него је и везан за СВОЈ деликт низом сложених односа (инстинкта нагона
скрив~них тежњи, карактерних црта) . Казнено-поправ~а техни~
преступу. Преступник, као особена манифестација глобалног
феномен~ пре~тупништв~, разврстава се у готово природњачке категориЈе ко~е све имају утврћена обележја и специфични
. !ретма~, ш:_о Је Марке-Васло 1841. године назвао ЕШноiрафи ЈОМ зашвора: »Осућеници су ... посебна људска врста у оквиру људског рода; они имају друкчије навике, нагоне, обичаје«68.
То је још сасвим слично оним »живописним« описима света злоч~наца, свем оном врло старом наслећу које оживљава у
прВОЈ половини
19.
столећа, у тренутку када се запажање раз
личито_г облика живљеља надовезује на запажаље друкчије ка тегориЈе људи, посебне људске врсте. Зоологија друштвених 67
Ваљало би юучити како се раширило корншhење биографских чнње
ница пошто ] С установљен појам преступника у казненим механизмима: био
;рафију и. аутоби_ографију код Апера (Appcrt); формирање биографских доси
Јеа по психиЈатријском обрасцу; коришhење биографије у одбрани оптужених.
не само да прикупља такве податке него и
~almon) - као ипледоајеи злочинаца ю доба Луја Филипа. Ше д'Ест-Анж је оранио Ла Ронсјера: »Кад бисте много пре почињеног злочина, много пре оптужбе, могли да_ проучите живот оптуженог, продрете у његово срце, зад
да их употпуљује, контролише и исправља током трајаља каз нене мере« 66 • Иза починиоца деликта којем се на основу истра живаља
66
244
чиљеница
Ch. Lucas,
/ос.
може
cit.,
стр.
приписати
440-442.
одговорност
за
злочин,
l
ка НИЈе усмерена на ауторство деликта, него на склоност према
ном устројству постане услов за разврставаље морала јединки. Оно треба да прати затвореника од суда до затвора, где је задатак управника
l
краЈњем случаЈу, и без љега; зато што ће од тог тренутка пси холошки каузалитет, који се успоставља паралелно са правним
За ово последње мог~е би се упоредити чувене одбране с краја 18. века сас тављене у корист Тр<ЈЈИ~е осуЬеника на точак, илн пак Жане Салмон
(Jeanne
рете _У ~ај скривени]~ таЈне, оголите све његове мисли, читаву његову душу ... <<
(Chatx d Est-Ange, DIScours et plaidoyer.s, Ш, стр. 166). 68 Ј. Ј. Marquet Wasselot, L'Ethnog,-apllie des prisons, 1841, стр.
9.
245
l l
L подврста, етнологија популације злочи наца са њеним посебним обредима и језиком, поприма парод ијске црте. Мећутим, ипаiС је ту очигледан напор да се конст итуише нова објективност са којом ће злочинци бити разврстани по критеријумима природ ног и девијантног. Преступништво, то патолошко одступање
L
од људске врсте, може да се анализира као синдром морбид
ности или као тератолошка форма. Са Феријевом класифиiСа цијом несумњиво добијамо један од првих прелаза са старе ' »етнографије« ~лочина на систематич l!у типо:т~гију преступ~
ника. Анализа Је танка, наравно, али Је у ЊОЈ Јасно видљиво
начела да преступништво треба класи фиковати не према за
L
конским, већ према нормативним критеријумима. Постоје три врсте осућеника: они који имају »интелектуалне потенцијале веће него што је утврћени просек интелигенције«, али су изо пачени или због »карактерних црта« и »уроћених склоности«, или због »кобног начина размишља ња«, »неморалног односа«, >>Оnасног поимања друштвених обаве за«. Њима је потребна изолација и дању и ноћу, шетња насамо, а када морају да доћу у додир са осталима »неопходна је лака жичана маска, као она коју носе мачеваоци или тесачи камена«. Другу категорију
чине осућеници »порочни, огран ичени, окорели или пасивни,
који су злочиначки живот започели јер немају стида и равно душни су према добру, или пак из кукавичлука, лењости и недостатка отпора према рћавим утицајима«; за њих одговара јући затворски режим не треба да буде гола репресија, већ што . веће образовање и, ако је могуће, систем узајамног подучава ња: изолација ноћу, заједнички рад дању, дозвољени разговори под условом да се Говори гласно, заједничко читање штива уз узајамно пропитивање, а добри резул тати у знању се награћују. Најзад, постоје осућеници »глупи или невични«, које »њихови недостаци чине неспособним за сваки посао где с·е траже про
мишљени напори и циљно усмер ена воља, те су стога немоћни
L
да издрже конкуренцију интелигент них радника; они су, пош то немају ни довољно образовања да би знали друштвене оба везе ни довољно интелигенције да то разумеју и савладају своје нагоне, одведени у злочин због тих својих ограничености и неспособности. Њима би изолација само повећала инертност духа; они, значи , треба да буду заједн о, али тако што ће бити у малим групама и увек подстицани заједничким пословима, а подвргнути строгом надзору« 69 . Тако се постепено гради »ПО
зитивно« знање о прест упништву и његовим подвр стама, веома
различито од пра вних квалификац ија деликата и њихових пра тећих околности, али различито и од медицинских сазнања на 69
L
u
246
G. Ferrus, Des pгisonnieгs, 1850, стр . 182 и даље; стр. 278 и даље.
основу којих се може доказати лудил о и, сходно томе, избри сати деликтни карактер дела. Фери јасно истиче то начела: »Злочинци су, у целини гледано, као лудаци; али би било не правично према овима другима да их не разликујемо од људи који су свесно изопачени«. Овим нови м знањем треба »научио« квалификовати дело као деликт и, поготово, појединца као преступника. Тако је отворена могућ ност за криминологију
као науку.
Корелат кривичног права је свака ко починилац деликта, док је корелат казнена-поправног апарата неко други: реч је о преступнику као посебној биографско ј датости, »опасној« је динки, представнику одрећене врсте аномалије. Ако је тачно да је правно дефинисаном одузимањ у слободе затвор додао онај »вишак« казнено-поправних механ изама, ови су пак, са своје стране, увели једно ново лице које се поставило измећу онога кога закон осућује и онога ко спров оди тај закон . Тамо где је
нестало
жигосано,
растргнуто,
спаљено
и
поништено тело
у
јавним мучењима, појавило се тело затвореника које је додатно и носилац »преступничког« карактера, ситне злочи начке душе
коју је сам казнени апарат створ ио као мету вршења казнене
власти и као објект онога што се још данас назива затворском науком. Говори се да затвор ствар а преступнике; тачно је да он поново, готово редовно, довод и на суд оне који су му били поверени на преваспитање. МеЬутим, затвор ствара преступни ке и у једном другом смислу, тако што у систем чији су еле менти закон и деликт, судија и почи нилац дела, осућеник и извршилац казне, уводи бестелесну реалност преступништва којом их све узајамно повезује и, већ читав век и по, хвата у
исту замку.
*
* * Казнено-поправна техника и прест упник представљају, у неку руку, неодвојиве и заједно настале појаве . Не треба ми слити да су рафиниране казнено-по правне технике уведене у старе затворске институције пошт о је нова научна рационал ност открила преступника. Не треба мислити ни да је интерна разрада казнено-поправних метод а постепено осветлила >>Објек тивно« постојање преступништва, које судска аг/страктност и ригидност нису могле да примете. Они су се појавили истовре мено и надовезујући се једно на друго , као технолошка целина која ствара и раздваја објект над којим примењује своје инстру менте. А управо то преступниш тво, настало негде иза лећа судског апарата, тамо где се обављ а оно од чега правда скреће поглед јер ју је стид од кажњавањ а оних које сама осуЬује,
247
управо то преступништво сада опседа спокојне судове и уrро жава достојанство закона; то преступништво треба упознати
проценити, одмерити, дијагностиковати, лечити после доноще~ ља пресуде; то преступништво, као аномалиј у, девијацију, пот мулу опасност, болест, начин живљеља, треба узети у обзир када се мељају и надопуљују закони . Преступништво је освета затвора над правосуЬем. То је сувише опасни реванш да би судија могао да га прећути . Зато криминолози подижу свој глас.
Треба, меЬутим, имати на уму да затвор, као оличеље строгости и сржи свих дисциплинских поступака, није ендоге ни елемент у казненом систему какав је дефинисан на прелазу измеЬу 18. и 19. века . Замисли о казненој држави и свеобухват ној семио-техници кажњаваља које су биле основа »идеолощ КИХ« закона - Бекаријиног или Бентамовог типа - нису под разумевале једнообразна коришћеље затвора као казнене мере. Затвор је роЬен другде: настао је из механизама својствених дисциплинској власти. У пркос томе што је био хетерогени еле мент, љегови механизми и ефекти проширили су се на читаво модерно кривично право; преступништво и преступници осво
јили су га у целости. Треба тек наћи разлог те опасне »ефи касности« затвора . Али можемо већ сада да приметимо следе
ће: кривично право какво су у 18. столећу дефинисали рефор матори трасирало је два могућа правца објективизације злочин ца, која су била дивергентна: један су представљала она »чу довишта«, морална или политичка, која су стајала изван дру штвеног уговора; други правац је био оличен у правном суб јекту који се кажњавањем преваспитава·. А »преступник« упра во омогућава да се та два правца повежу и да се под окриљем
медицине, психологије или криминологије конституише поје динац који готово савршено у себи спаја две улоге: прекрши теља закона и објекта над којим се примељује учена техника преваспитаља. Свакако је много разлога због којих трансплан тација затвора на казнени систем није изазвала жестоке про тесте. Један од љих је што је ствараљем преступништва она дала кривичном праву јединствено предметно поље које су »на уке« овериле, омогућивши му тако да дејствује на општем пла ну »ист ине«.
Затвор, та најмрачнија област правосудног апарата, пред ставља место на којем казнена власт, која више не сме отворе но да делује, организује испотиха такво поље објективизације где ће казна моћи нескривено да функционише као терапеут ска, а прасуда да постане предмет научних расправа. Сада је разумљиво зашто је правосуЬе тако лако усвојило затвор, иако он није био плод љегових замисли: правосуое је, наиме, дуго вала затвору то признаље.
248
ДРУГА ГЛАВА
l
НЕЗАКОНИТОСТИ И ПРЕСТУПНИШТВО
Са становишта закона, казна затвора значи одузимаље
слободе. Затварање, којим се то обезбеЬује, одувек је, меоутим, подразумевало и одреЬени технички програм. Прелаз од јавних мучења, од љихових упечатљивих ритуала и умећа церемони јалног изазиваља патље, на казне затвора скривене од погледа
гломазним здаљима, чију тајну чува затворска администрација - не значи прелаз на неиздиференцирани, апстрактни и непре цизни казнени систем; то је само прелаз од једног умећа каж љаваља на друго, ништа маље знЩiачк.о од претходног. Реч је
само о промени у равни технике. Симmоматично обележје тог прелаза је транспорт робијаша, који се почев од 1837. године обавља затворским колима, уместо дотадашље поворке осуЬе ника у оковима и ланцима.
Окована поворка, као насле15е још из времена робијаља на галијама, постојала је и у доба Јулске монархије. Тај призор спровоЬеља затвореника у ланцима привлачно је, изгледа, оп шту пажљу почетком 19. века, можда зато што је у себи спајао два начина кажљавања: путоваље до затвора одвијало се, наи
l l
ме, као церемонијал јавних мучеља70 • На основу описа )шослед- .
ње поворке«
-
а заправо се безброј љих, лета
сретао свуда по Француској
-
1836.
године,
као и fШ основу описа с_аблазни
које су ови призори изазивали, може се видети да Је такав
поступак са осуоеницима био сасвим несвојствен правилима юатворске науке«. Он почиље ритуалом типичним за губи лиште; у дворишту затвора Бисетр закивају се осуЬеницима гвоздени амови око врата и ланци на ногама: робијашева глава лежи на наковљу као на пању, али је сада сва uелатова веш тина у томе да ударцем не размрска главу. То је умеће чији је 70 Фоше је приметио да је поворка осуЬеника постала омиљени призор за народ »нарочито откада су губилишта готово сасвим укинута<<.
249
l l
u циљ, значи, управо супротан преЬашњем: не задати смрт . »У пространом дворишту Бисе тра пореЬани су казнени инстру
менти: неколико редова лана ца са оковима. Главни стражари , у својој привременој улози кова ча, намештају чекић и наковањ.
За ограду око стражарс ке стазе привезане су све те главе ту робн
ог или дрског израза лица, које
ће извршитељ заковати у амове. Изнад њих, на свим спратовима затвора, виде се ноге ·у руке
L
· које висе кроз решетке на ћелијама, попут вашаришта људског меса; то су затворен ици који хоће да присуствују оки вању својих дојучерашњих другова ... А ови су сада у положају као да ће бити принети на жртву. Седе на земљи, спар ени насумице и према телесној граЬи; на ногама су им глом азни окови; свако треба да понесе по осам фунти тежине. Извр ши тељ их
све обилази, мерећи им глав е и подешавајући
огромне амове дебљине једног палца. Да би се такав ам заковао, потр еб но је учешће тројице џелата; један придржава наковањ, друг и држи спојене крајеве гвоздено г ама и испруженим рукама ·шти ти главу осуЬеника; трећи мора
неколико пута да удари теш ким чекићем како би изравнао закивке. Сваки његов ударац потр
еса главу и цело тело ... Уост алом, човек ни не поми
шља, гледајући тај призор, на опас ност којој је жртва изложена у случају да чекић мало скре не; узбуЬење које таква поми сао изазива ништавно је или се брише пред дубоким осећањем
ужаса што обузима чове ка док посматра ова тако понижена
u
u
Божја створења«71. Све зати м поприма вид представе за јавност; према Судским новинама, више од 100.000 људи посматра око вану поворку како креће из Париза 19. јула: »Полазак пово рке на Покладе ...« Поштоваоци реда и поретка, као и богато гра Ьанство, издалека посматра ју како пролази то велико номадско племе које је бачено у окове, тај посебни људски сој, »пос ебна врста у оквиру људског рода која настањује робијашнице и затворе< (1 2. А прост свет, баш као у доба јавних мучења, разм е њује са осуЬеницима двосмисл ене псовке, претње, охрабрењ а, ударце, знаке мржње или саучесништва. Расте некакво насил ничко расположеље које ће обузети и све време пратити целу поворку: посматрачи искаљују бес против престрог ог или пре благог правосуЬа, вичу на омражене злочинце, пружају под ршку затвореницима које позн ају и које поздрављају; чест и су и суко
би са полицијом: »Током чита вог пута од Фонтенблоа,
71
Revue de
Pшis,
7.
јун
1836.
Ове припреме за поворку су 1836. године престале да се приказују јавно сти; било је допуштено да им присуствује још само неколици
Revue de
на повлашhених посматрача . Опис окивања који налаз имо у
Paгis тачно се подудара
Demieг још·
d'zm condamne, 1829. 72 Gaze/le des uibzmau~, 20.
-
јул
понекад су и речи исте
1836.
-
са описом у
скупине распомамљених узви кивале су озлојеЬено против
Де лаколонжа: доле опат , чуло се, доле с тим гнусним створењем;
требало му је пресудити! Да општински стражари нису били одлучни и непопустљиви, могло је доћи до великих нереда. У Вожирару су жене биле најг невније. Викале су: доле покв аре ни опат! Доле чудовиште Дела колонж! Полицијски наре дниц и из Монружа и Вожирара, са неколико општинских наче лника и њихових заменика, притрчал и су раширених одора да би наг нали народ да поштује прав осудну одлуку. Недалеко од Исија, приметивши Г. Алара и бриг адне полицајце, Франсоа је бацио на њих своју дрвену зделу. Тада су се службеници сети ли да породице неколицине бивш их другова овога осуЬеника станују у Иврију. Одмах су се надз орници распоредили дуж пута , пра тећи изблиза робијашку двок олицу. Сви осуЬеници из пари ске поворке, без изузетка, поку шали су да погоде полицајц е својим дрвеним зделама у главу, а неки су у томе и успели. Тога часа гомила се ускомешала. Једн и су навалили на друге« 73 . Изм еЬу Бисетра и Севра велики број кућа је изгледа опљачкан у време проласка робијашке поворке7 4_ У тој светковини осуЬеник а који одлазе на издржава ње казне има свега помало: она је истовремено и обред подн оше ња
жртвеноГ јарца, и лудачко славље где долази до
замене улога, и стари губилишни церемонијал где истина треб а да се
покаже у пуном светлу, и народно весеље где се сусрећу
поз нате личности или величају јунаци; то је игра истине и беш чашћ
а, парада познатих и жиго саних, ружење раскринк аних
и, с друге стране, радосно приз навање злочина. Посматра чи нас тоје да препознају лица слав них злочинаца; у лецима се опи сују недела учесника поворке; новине унапред штампају њихо ва имена и препричавају њихове животе; понекад дају њихов лични опис и опис одеће коју на себи носе, да би их гомила лакше препознала: све то спада у програм за гледаоце 75 . Људи дола
зе и да би посматрали разл ичите типове злочинаца, да
би покушали да према одећи или лику одреде »струку« осуЬени
ка, погоде да ли је убица или лопов: то личи на машкаре или марионетско позориште, али за образованије nосматраче npy-
73 74 75
JЬid.
La Plшlange, 1. август 1836. Gazelte des llibun aux редовно објааљује спискове злочинаца и белешке њима . Ево nримера лично г
о описа за nрепознаиање Дела колонжа: »Старе панталоне од сукна, које покривају пар чизама, качке т од истог штофа са штитником против сунца и сива блуза ... капут од плаво г сукна« (6. јун 1836). Касније ј е донета одлука да се Делаколонж nрерушн, како га гомила не би нападала и повредила. Gazel le des flibшzaux одмах обј ааљује у какву одсhу је сада nрерушен: »Пругасте панталоне, плава платнена мајица, сламнати ше· шир« (20. јули) .
250
L
251
жа могућност емпиријског бављења етнографијом злочи
Већ према средини којој припадају и знању којим распол~а. у, злочине и њихове починитеље·' Ј. едгледаоци различито тумаче .
нима су то призори путујућег позоришта, док други примењ
·
Галове френолошке методе: »Физи?номије се разликују кoXir~
ко и одећа: час видимо неку досторнствену главу поnут Му ри~ових. ликова, час неко порочно лице
испод густих веЬа;
КОЈе одаЈе сву енергичност окорелог зликовца ... Тамо је нека арапска глава на дечачком телу, овде пак _готово женски VМИ љате црте
-
то су саучесници; а погледаЈте ова тела омлита
вела од блудниЧења
---:-
то су учитељи злочина«7б_ У тој игрИ
пре_познавања учествују ~ сам_и осуЬеници, та~о што истИчу СВОЈ злочи~ и представљаЈу свор нед~ла: управо Је у томе једна
од функциЈа тетовирања, цртежа КОЈИ приказује њихов подвиг или судбину: »Они на себи имају насликана обележја, истето вирану гИ:љотину на левој руци или на грудима нацртан бодеж зариве~ у срце које крвари«. ОсуЬеници у пролазу мимиком показуЈу ка_кав су злочин _извршили, подсмевају се судијама или полицИЈИ, хвалишу СВОЈИМ злоделима која нису откривена.
Фран~оа, бивши Ласнеров саучесник, прича да је изумео мето ду КОЈОМ се човек може убити, а да не пусти ни гласа ни кап крви. Велики путујући вашар злочина имао је своје циркузанте и своје маске; ту је комедијантско приказиваље истине пред стављало одговор на радозналост и погрде. Тога лета
1836.
године, Делаколонж је био повод многих заплета: његов зло чин (на комаде је исекао трудну љубавницу) добио је посебан зн~чај _због Делаколонжевог свештеничког звања, захваљујући
КОЈеМ Је и избегао гиљотину. Изгледа да је Делаколонж био јако омражен. У двоколици која га је довезла до Париза јуна 1836. године већ је био претрпео разне увреде и није могао да
се уздрж~ ОЈ!- плача; па ипак није хтео да га даље транспортују колима, Јер Је сматрао да су понижења део његове казне. На изласку из Париза »Не може се ни замислити колико је врлог згражања,
моралног
гнева
и
подлаштва
искалила
гомила
на
њему; био је сав прекривен земљом и блатом; по њему је пљуш тало камење и пратили су га разгневљени повици ... Била је то
~ксплозија невиоеног беса; поготово су жене, као праве фури Је, биле понете невероватном мржњом« 77 • Да би га заштитили, обукли су му другу одећу. Неки гледаоци су насели; посма трајући Франсоаа, верују да су препознали Делаколонжа. А 76
Revue de Patis, јун 1836. Упор. текст Клода Геа: нОпипајте све те лоба
ње; у сваком _од тих посрнулих људи крије се нека животиња ... Ево вука, ено мачке, ево мајмуна, лешинара, хијене ... « (Ciaude Gueux). 77 La Phalange, 1. август 1836.
252
Франсоа, из забаве, прихвата додељену му улогу; не само да комично приказује злочин који није починио, него и изиграва да је опат; препричава свој наводни злочин, а при том очитава молитве и крупним покретима благосиља гомилу, која хули на њега и смеје му се. На неколико корака од њега прави Дела колонж, »који је изгледао као светац«, двоструко је погоћен:
трпи увреде које су њему заправо намењене, као и подсмех што га у обличју другог злочинца изазива његово свештеничко зва ње, које је хтео да прикрије. На његове очи један кловн и убица, за кога је везан ланцима, извргава руглу његову страст. У све градове кроз које је пролазила, поворка је уносила атмосферу слављеничке распојасаности; биле су то казнене са турналије; кажњавање се претварало у повластицу. По некак
вој сасвим чудној законитости, која није била део уобичајених обреда јавних мучења, поворка није изазивала код осуоеника знаке кајања него експлозију лудачког весеља, којим се пори цала казна. Оковима и ланцима робијаши су својевољно дода вали украсе: траке, сламнате плетенице, цвеће или скупе дело- · ве рубља и одеће. Поворка је значила хватање у коло, плесање,
удруживање у парове, принудно спај ање у забрањеној љубави. Биле су то свадбене свечаности у ланцима: »Затвореници до
l l l l l
1
трчавају пред окове са букетом цвећа у руци, капа окићених тракама или украсима од сламе; највештији су направили ше шире са перјаницама ... Неки носе свилене чарапе у цокулама или модерни прслук на простој кошуљи« 7 s. Читаве вечери на кон окивања, у дворишту Бисетра без престанка се окреће ве лико коло осуоеника у ланцима: »Тешко стражарима ако их поворка у оковима опази; биће опкољени и нестаће под лан
цима, јер робијаши остају господари на бојном пољу све до мрака« 79 . Светковина осуоеника је, својим знацима раскоши и весеља које је измишљала, представљала одговор на церемони јал правосуоа. Она је извртала улоге, преокретала сјај, поредак
и обележја моћи, као и видове уживања. Меоутим, она је у себи носила и наговештаје политичке промене. Требало је бити глув па не чути те нове тонове. Робијаши су певали корачнице 7 8 Revue de Pmis, 7. јун 1836. Према Gazette des llibunaux, капетан Торез који је водио поворку од 19. јула желео је да одстрани те украсе: »Недолично је да сте одлазећи на робију ради испаштања својих злочина толико дрски да
украшавате свОЈ е шешире и ка пе, као да идете на свадбена весеље«. 79 Revue de Paris, 7. јун 1836. Тога дана је поворка скраhена да би се спречило коло, а војници су задужени да одржавај у ред све до њеног поласка. Славље робијаша описано је у Последње.м дану једно! осуђеника: нИако су тамничари и ужаснути радозналци, као представници друштва, били ту nри сутни, злочинци
су им се
у породично славље«
помало изругивали
и
nретварали ту страшну казну
(Demier јоиг d'zm condamne).
253
п
u које су брзо поста~але популарн~ и на~ироко прихваћене. у
ли злочинцима
представљаља злочина какве су својевремено нудиле новине, жута штампа, вашаришта, булеварска позоришта 81 ; али, он има и обележја сукоба, борбе чију тутљаву и неку врсту симболич
нема ко да брани«. МеЬУ"i:им,': ове песме, које сада сви певаЈ звуче друкчиЈе; изокренутЈ~ ·морални кодекс којег се придржr~
ног исхода најављује: војска нереда коју је закон поразио обе ћава да ће се вратити; оно што је сила реда и поретка прогна ла, донеће ускоро ослободилачке потресе. »Ужаснуо ме је то лики жар који се разгорева из пепела« 82 . Немири који су увек пратили јавна мучеља улазе у сазвучје конкретних претљи . Ра зумљиво је да је Јулска монархија одлучила да укине робијаш
љима Је свакако ощек оних-прюужби КОЈе су леци приписива
- пр~знање злочина,. величаље негативних · _ на ка, о~шс застрашуЈућих ·казни и свеопштег гнева ко ·и ЈУ изазивазу: »~а нашој страни су сл-ава· и трубље ... Храбр~ де~:~ поднесимо Јуначки страшну судбу · коiа нас чека о ' Ј ••• КОВИ су нам тешки, али ћемо издржати ..олакшајмо усуд робијаша, њ
u
вал~ већи_на старих тужбалица, ·•Уместо да изазове покајничка осећаља, Јавно мучеље_ учвршћује поноситост; одбацује се п е
среће; хтели бисте да видите људе . сломљене, обливене сузама
ку поворку из истих, али још пречих разлога због којих је у 18. веку дошло до укидаља јавних мучеља: »Није нам својстве но да тако спроводимо људе; треба избећи гнусни призор какав пружа ова поворка у градовима кроз које пролази; она, уоста лом, нимало није поучна за народ који је посматра« 83 • Нужно је, значи, раскинути са овим обичајем јавног показиваља роби јаша у поворци; транспорт осуЬеника треба да се измени у
да Ј;>ОбИЈашки живот, са другарствима која се тако стварају
да се заклони параваном стида и уздржаности затворске адми
песмам_а«. И, надасве, тврди се да постојећи поредак неће веч
Али оно што је јуна 1837. године усвојено као замена за поворку није проста покривена двоколица о којој је у једном тренутку било речи, него брижљиво испројектована покретна
суда прав?суЬа, осуЬуЈе се гомила 'К:Qја долази мислећи да рће
видети каЈаље и понижеље: <)~Да:леко :.смо од наших домова и
зато понекад уздрхтимо. Али ~ ће ' наше : судије устукнути п~ед
нашом напоколебљивошћу ... Ваши погледи су гладни наше не
u L
и пони~ене; Али наша су чела поносита« . Износи се и тврдља
криЈе уживаља каква живот на слободи не познаје. »Време ћ~ донети низ радости. Иза браве ће. бити славља и весеља ... За довољства се не могу заробити; она беже од uелата, иду за но траЈати; не само да ће осуЬеници поново задобити своја
права и слободу, нег~ ће на љихово ~есто доспети они који су ~ оmужили . Доћи ће судњи дан КОЈИ ће злочинцима и суди
Јам,а донети пр~окрет у улогам~: »Нама следује презир свих.
Ал нама сле~уЈе и све злато КОЈе људи обожавају: оно ће јед
L L l l
ног дана пре~и у наше руке. Купујемо га по цену наших жи
вота. Други ће доспети у ове ланце које нас данас терате да
носимо; други ће постати робови. Поново ће нам засјати сунце
слободе када збацимо окове ... Збогом; ми пркосимо и вашим
ланцима и вашим законим_а« 80 • Оно побожно позориште какво су леци замишљали, у КОЈем осуЬеник убеЬује гомилу да ни
~а~а не крене љеговим стопама,_ постаје сада претећи призор у КОЈем се посматрачима нар~Ьује да изаберу и змеЬу зверства uелата, неправичности судиЈа и несрећних осуЬеника који су
данас поражени, али ће Једнога дана тријумфовати.
Упеча~љ~ви призор поворке окованих осуЬеника носи у себи наслеЬе Јавних мучења, као и нешто од оних разноликих Пе
Једну такву . песму наводи и Gazette des tгibшmux од 10. априла 1836. в~а се на мелодиЈу Марсс~езе. Тако песма која је симбол патриотског рата nостаЈе песма изричито социЈалне садржине: »Шта нам замера ова гл п а све 80
тЏина, долази ли да вреЬ.а несреhника? Он нас nосматра сnокојним пЈгледом елата се нимало не боји«.
254
·
истом оном смислу у којем су се измениле и саме казне, то јест нистрације.
машинерија. То ново превозно средство замишљено је као за твор на точковима. То је покретни еквивалент Паноптикона. Средишљи пролаз дели га целом дужином: са сваке стране је по шест ћелија у којима затвореници седе окренути лицем ка пролазу . Око глежљева су им окови са унутрашље стране пос тављени вуном и повезани ланцима дужине 18 палаца; и коле
на су им учвршћена металном конструкцијом. Седе на »некој врсти левка израЬеног од цинка и храстовине, који се излива на друм«. fiелије немају прозоре; потпуно су обложене лимом;
једино парче перфорираног лима омогућава >юдговарајуће проветраваље«. На вратима сваке ћелије, дакле према средиш љем пролазу, налази се мали wалтер из два дела: један део је за дотураље хране, док други, са решеткама, служи за надзор.
»Главни отвор и искошени шалтери пројектовани су тако да 81 Постоје писци »који су себи ставили у задатак да запањујуће веште и надарене злочинце користе за величање злочина; они их узимају за своје главне јунаке и излажу њиховим нападима, подсмесима и нескривеном изругивању представнике власти. Ко год је видео представе L 'АиЬегgе des Adгets или Robet1 Масаiге , драму која је омиљена у народу, лако he се сложити да су моја запа жања истинита. Оне су тријумф, апотеоза дрскости и злочина. Поштени свет и снаге реда се ту обмањују од почетка до краја« (Н. А. Fregier, Les Classes dangerei/Ses, 1840, П, стр. 187-188). 82 Le Demieг Jour d'tm condammf. 83 Gazelle des tribzmaш, 19. јул 1836.
255
чувари непрекидно имају пред очима затворенике и чују свак
њихову реч; ови, ~еЬутим, ме~усобно не могу ни да се виде н~
да се чују«. На таЈ начин »у Једним колима могу несметано
.
се заЈедно превозе и ро
б
.
.
да
динки. Она су апарат за преваспитање. Јавно кажњавање није замењено простим масовним затварањем, већ брижљиво разра Ьеним дисциплинским устројством - бар начелно гледано.
ИЈаши и они КОЈИ су само осумњичени
и мушкарци и жене, и деца и одрасли. Коли~а год да је дужи~ на превоза,
видети ни споразумеватш<. Нарад, стални надзор два чувара, наоружан~ малим топузима од храстовине »са великим избру
шеним диЈамантским ексерима«, омогућава низ различитих на чина
кажњавања у
складу са интерним
колским прописима:
режим хлеба и воде, физичке интервенције, одузимање јастука
за спавање, везивање руку. »Читање је забрањено, изузев мо ралних штива«.
Већ само због брзине и погодности транспорта, ова би кола »служила на част свом изумитељу«; меЬутим, главна њи
хова одлика и заслуга је што одговарају затворским начелима. По утиску који споља остављају, она су досегла оно савршен ство које је Бентам желео: »Овај затвор на точковима, тих и неупадљив, на којем је само натпис Превоз робијаша, одаје при свом брзом проласку нешто тајанствено и туробно што Бентам захтева од извршења кривичних пресуда, а што на посматраче
оставља много здравији и трајнији утисак од призора оних ци ничних и веселих путника у поворци« 84 • Он има и своје интер не ефекте: већ током тих неколико дана колико траје тран спорт (а све то време затвореници остају везани на свом месту и ни на тренутак се не пуштају), ова кола имају функцију казнено-поправног апарата. Из. њих затвореници излазе чудес
но преваспитани: »У моралном погледу, тај транспорт који тра је свега 72 сата представља ужасну казну чији је учинак на затворенике, изгледа, дугорочан«. О томе сведоче и сами роби јаши: »У затворским колима, када човек не спава, може једино да размишља. А чини ми се да после размишљања почињем да жалим због онога што сам учинио; бојим се, знате, да бих временом постао бољи него што јесам, а то не желим«8 5 • Историјат паноптичког превозног средства је кратак. Па ипак, разлози због којих је оно заменило nоворку у оковима, као и начин на који се то одиграло, дају сажету слику читавог Процеса којим су у року од осамдесет година јавна мучења замењена казненом мером одузимања слободе: затворска кола су, наиме, нека врста осмишљене технике за преображај је84 8S
Gazette des tJiЬunaux, 15. Gazette des tnbtmaux, 23.
јун
јул
1837. 1837.
У броју од
9.
августа,
Gazette
извеш
тава да су се кола преврнула негде око Генгана: уместо да доће до побуне, затвореници ))СУ помогли својим чуварима да подигну заједничко возило«. Ипак, 30. октобра Gazette јавља да је дошло до једног бекства у месту Баланс.
256
* * *
сви стижу до циљ~ а да се узаЈамно нису могли
Јер затвор је одмах, у својој реалности и својим видљивим последицама, доживљен као велики неуспех казненог правосу
Ьа. Историјат затворске институције не своди се, што је веома
необично, на хронологију која би подразумевала мирно смењи
вање појединих фаза: најпре увоЬење казненог система чија је окосница одузимање слободе, затим утврЬивање његовог неус
пеха, онда постепено изграЬивање предлога реформе, што би довело до мање-више кохерентне дефиниције казнено-поправ не технике; надаље, примену тог новог реформисаног програ ма те, најзад, констатовање његовог успеха или пораза. Уместо тога, дошло је до сударања или, у сваком случају, друкчијег временског следа ових елемената. Као што је предлог васпит но-поправне технике настао паралелно са начелом одузимања
слободе
icao
казнене мере, тако се и критика затвора и његових
п п
метода јавила врло рано, у истом том nериоду измеЬу 1820. године и 1845. године; она се уосталом своди на одреЬени број окамењених теза које се
-
од прве до nоследње
-
и данас
понављају у готово неизмењеном облику. - Затвори не смањују стопу криминалитета: било да се проширују, трансформишу или да се граде нови, број злочина и злочинаца остаје исти или се, још горе, повећава: »Процењу је се да у Француској број појединаца очигледно непријатељ ски настројених према друштву износи око 108.000. Распало жива средства за сузбијање криминала су губилиште, окови, З робијашнице,
вода,
362
19
централних затвора,
притвора,
2.800
86
казнено-поправних за
окружних затвора,
2.238
апсана у
жандармеријским станицама. И упркос овом низу расположи
вих средстава, порок је и даље дрско присутан. Број злочина се не смањује;
... број
преступа у поврату расте, уместо да опа
да«86.
-
Одузимање слободе подстиче nовратне преступе; nосле
изласка из затвора, шансе за повратак у њега су још веће него раније; високи постотак осуЬеника отпада на бивше затворени ке; 38% оних који су изишли из централних затвора бивају поново осуЬени, као и 33% робијаша 87 ; измеЬу 1828. године и
86 La Fmtemite, бр. 10, фебруар 1842. 87 Ову бројку наводи Г. де Ла Рошфуко током дискусије о реформи Кривичног закона, 2. децембра 1831; .G. de la Rochefoucauld,Aгchivespaгlementa
iгes, т.
LXXII,
стр.
209-210.
257
п
lJ
u L L
u L
u L
1834. године, од 35.000 кривично осућ ених готово 7.400 њих били су преступници у повр ату (а то значи 1 на 4,7 осућ ени ка); од више од 200.000 прек ршајно осућених, готово 35.00 0 су били рецидивисти (1 на 6); укупно, значи, по 1 преступн ик у поврату на 5,8 осуЬеника 88 ; 1831. године, на 2.174 осућ еника за преступ у поврату 350 њих је претходно изишло с робије, 1.682 из централних затвора, 142 њих из 4 прекршајна затвора у ко јима је исти режим као у централним затворима 89 . У време Јулске монархије ова дијагноз а бива све озбиљнија: 1835 . годи не, има 1.486 рецидивиста на 7.223 кривична осућеник а; 1839. године, њих је 1.749 на 7.858 ; 1844. године, има их 1.821 на 7.195. Од 980 затвореника у затвору Лос, 570 њих су повратни ци а у меленском затвору реци дивиста је 745 на 1.088 затв оре ника90. Према томе, уместо да пушта на слободу прев аспитане појединце, затвор умножава број опасних преступника меЬу становништвом : »7.000 особ а које се сваке године враћ ају дру штву ... представљају 7.000 узро ка корупције или криминала ра сути~ по читцвом телу друш тва. И када помислимо да та попу
лациЈа непрекидно расте, да живи и дела свуда око нас, спре м
на да зграби сваку могућнос т стварања нереда и искорист и сваку друштвену кризу да би опробала своје снаге, можемо ли
остати мирни пред таквим призором?«91 - Затвор неизоставно ствара од затворен ика преступнике. Од их ствара већ самим начи ном живота који намеће затв оре
ницима: било да су они изол овани у самицама или прис иљени на непотребни рад за који касније неће наћи запослењ е, то у сваком случају подразумева »неразмишљање о човеку у друш твеној заједници и наметање противприродног живота, неко рисног и опасног«; постоји жеља да затвор образује и васпита затворенике; али , може ли васпитни систем који се обра ћа чо веку имат
и као разумни циљ дело вање против природе?92 За твор ствара преступнике и тиме што затвореницим а намеће
силовиту принуду; он треба да их учи поштовању и прим ени закона; меЬутим, целокупно функционисање затвора одви ја се преко злоупотребе власти . Реч је о административној самово љи: »Осећање неправде које затвореника обузима један је од разлога који понајвише могу да његов карактер учине неук ро тивим. Изложен патњама какв е закон није наложио нити пред видео, затвореник постаје стал но гневан на све што га окру жу-
88 Е. Ducpetiaux, De /а геfопп е penitentiaire, 18З7, 89 Е. Ducpetiaux, iЬid. 90 G. Ferrus, Des p1isonnie1s, 1850, стр. З6З -З67. 91 G. de Beaumont и А. de
стр. 22-2З .
92
L
т. IП, стр.
276 и даље.
Tocqueville, Note suг /е systeme p6zitentiaiг e, 1831,
Ch. Lucas, De /а гefomze des p lisOIIS, I, 1836, стр. 127 и стр . 130.
је; у службеницима који заступај у власт он види обичне џела те; не верује више у властиту кривицу; оптужује само право суЬе«9з. Даље, стражари су корумпирани, заплашен
и и неспо собни: >>1.000 до 1.500 осуЬеника живе под контролом 30 До 40
надзорника који се осећају доне кле сигурно једино зато што рачунају на потказиваче, то јест на корупцију коју свесн? под стичу и негују. Ко су ти стра жари? То су ослобоЬени ВОЈН ИЦИ,
необразовани људи, без правог разумевања своје
улоге, који чувају злочинце јер им је то посао као било који други« 94 . Напослетку, казнени рад је вид експлоатације, који у таквим условима не може да има ника кав васпитни карактер: »Говори се против трговине црним робљ ем. Али зар се не тргује и за
твореницима? Њих предузет ници продају а трговци текс тилом купују
... Да ли затвореници, у том погледу, добијају лекц
ију из поштења? Зар нису још више обесхрабрени тим примерим а гнусног искоришћавања? «95 - Затвор омогућава, чак поспешује удру живање преступ
ника, стварање средина у који ма се они узајамно
потпомажу и које су хијерархијски устројене, а пружају основу за будућа саучесништва : »друштво забрањуј е удруживања која броје ви
ше од 20 особа ... а само орга низује скупине од 200, 500, 1.200 осуЬеника у централним затворим а који
се
па и
граде ad lzoc, и који се ради што веће пого дности деле на заједничке ради о нице, дворишта, спаваонице, трпезарије ... Друштво такве ску пине шири по територији читаве Фран цуске, тако да тамо
где постоји затвор, постоји и организована скупина прес тупника ...
Све су то организације које развијају непријатељск
у делатност у односу на друштво« 96 • А упра во се у таквим организацијама васпитавају млади преступн ици који су први пут осућени: »Прво што ће они пожелети биће да науче вештине помоћу којих се може избећи строгост закона; добиће своју прву лек цију из те просте лоповске логи ке која друштво сматра својим непријатељем ; прве поуке односиће се на потказив
ање, доуш ништво које је у нашим затв орима на цени; прва узбућења и стра
сти које ће код њих бити подс такнуте ужаснуће ове мла диће својим чудовишним обли цима које су изродиле сами uе и које перо одбија да имен ује ... Тако ови млади прес тупници
F. Bigot Preameneu, Rapp011 au conseil gentiгa l de /а societe des p1isoш, 1819. La Fmtem ite, март 1842. 95 L 'Atelier, октобар 1842, З. година, бр. З. Ово ј е текст једног радника осуЬеног на казну затвора због коали ције. Тај протест је могао бити објав љен у време када је овај лист водио 93
94
р ада. У истом броју штам
кампању против конку рентс ког затворског
пано је и писмо једног друго г радника на исту тему. Упор. и La Ћ·atemite, март 1842, 1. година, бр. 10. 96 L. Moreau·Christophe, De /а moгtalite et de /а folie dans /е п!gime penitentiaiгe, 18З9, стр.
7.
258 259
раскидају по доласку у затвор са свиме што их је везивало за друшгво«9 7 • Фоше је говорио о »касарнама злочина«.
васпитаваље остала у рудиментарном облику; друго, да затвор,
Услови ~вота затвореника пуштених на слободу су
но дејство 1 0 1, да права казнено-поправна техника треба да буде
--
такви да неминовно осућују те људе на поновне преступе: зато што их стављају под полицијску присмотру;_ зато што их везују за утврћено пребивалиште, или им прописују забрану боравка; зато што бивши осућеници »излазе из затвора само са пасошем
који свуда где иду морају да покажу, а у којем је убележена казна коју су издржали« 98 . Прекид односа са околином, немо гућност налажеља посла и скитничеље представљају најчешће
узроке рецидива. Судске новине, као и оне радничке, редовно извештавају о таквим случајевима: један од љих је био радник осућен због краЬе, који је у Руану стављен под присмотру и поново ухваћен у краћи; љега адвокати одбијају да бране, па зато сам узима реч на суду, описује свој живот и објашљава како, по изласку из затвора и под забраном да напусти место боравка, више не може да наће посао иако у рукама има занат позлатара; наиме, због своје затворске прошлости бива свуда одбијен, а полиција му не допушта да у другом крају земље потражи посао: тако је везан за Руан где може умрети од глади и немаштине, као последице неподношљиве полицијске прис
мотре . Тражио је посао од општинских власти, и добио да ради на гробљу 8 дана, за 14 суа дневно: »Али«, казао ј е, »ја сам млад, имам добар апетит и јео сам више од две фунте хлеба, а свака кошта по 5 суа; како, са 14 суа дневно, да станујем, да се перем и храним? Хтео сам да опет постанем поштен човек, али сам [IaO у очајаље; стављаље под присмотру донело ми је несрећу. Све ми се смучило; тада сам упознао Леметра који је исто био у беди; требало је преживети и тако смо поново дошли на рћаву идеју да крадемо« 99 • -- Најзад, затвор посредно ствара преступнике тако IpTO баца у беду читаву затвореникову породицу: »Иста пресуда која главу породице шаље у затвор, осућује супругу на свако дневну оскудицу, децу на милост и немилост судбине, целу породицу на скитничеље и просјачеље. Управо је у томе опас ност од даљег ширеља преступништва«ню.
Треба приметити да је ова једнолична критика затвора стално
указивала
на
две
ствари:
прво,
да
затвор
заправо
не
врши своју поправну функцију, да је у љему техника за пре-
у жељи да има васпитно - поправну улогу, слаби своје казне
строгост 102 , те да је затвор, у економском смислу, двоструко неисплатив: непосредно, зато шго љегово устројство много ко шга, и посредно, зато што друштво плаћа високу цену за прес
тупништво, које затвор не успева да сузбије 103 • А на ове крити ке одговор је увек био исти: треба поново применити иста, неизменљива начела казнено-поправне технике. Већ читав век
и по, лек за затвор увек је био сам затвор: поновна примена затворских техника била је једино средство за излечеље љихо вог сталног неуспеха; оствареље васпитно-поправног програма
представљало је једину методу за превазилажеље неделотвор ности тог програма.
Ево доказа за ово тврћеље: побуне затвореника, ових по следљих недеља*, биле су приписане чиљеници да реформа
затвора, каква је дефинисана
98
CA!manacll рори!аiге de !а Fгance, 1839, ПОТfЈИСано D., стр. 49-56. F. de Barbe Marbois, Rapport sш· l'etat des pгisons du Ca!Pados, de !'Еиге, /а
1823, стр. 17. 99 Gazeue des lriЬшzaш, 3. децембар 1829. Упор. у истом смислу Gazelle des llibunmL~ од 19. јула 1839; La Ruc/1e populaiгe, август 1840; La Fгatemite, јул-ав густ 1847. !ОО Charles Lucas, De /а пffoгme des pгisons, П, 1838, стр. 64. Mancl1e el
260
/а Seine-Jnferieuгe,
1945. године, никада није била
стварно спроведена; да је, значи, потребно да се вратимо љеним основним начелима. А та начела, од којих се и данас очекује
чудесни учинак, добро су позната: она се већ на
универзалних седам
максима о
150
година своде
правилном »затворском
l
ус
тројству«.
1.
Главна функција затвараља као казнене мере треба, дак
ле, да буде промена понашаља јединке: »Преваспитаље осуће101 Ова кампања је била веома жива пре и после нових прописа о режи 1839. године. Ти строги прописи (обавезна тишина, укидање вина и дувана, смањење количине и квалИтета хране) изазва ли су талас побуна. Moniшa· од З. октобра 1840: »Било ј е скандалозно видети затворенике како се пој е вином, кљукају месом, дивља чи, разним посластицама, и доживљавај у затвор као удобни хотел где могу да уживај у у благодетима које често на слободи нису имали«. 102 Године 1826, многи Главни одбори захтевај у да се депортацијом за му централних затвора, донетих
мене доживотне казне затвора које су неефикасне. Године
1842,
Главни одбор
Горњих Алпа тражи да се у затворима »стварно испашта«; у истом смислу
изјашњавају се и одбори покрајина Дром, Ера и Лоаре, Нијевра, Роне, Сене и Оаза. !ОЗ Према анкети спроведеној 1839. године меЬу директорима централних затвора. Директор Амбрена : »Претерано благостаље у затворим а свакако ум ногоме доприноси страшном порасту броја повратних преступа«. Директор Еса: »Садашњи режим није довољно строг, и сасвим је сигурно да је затвор многим затвореницима
97
l l l
привлачан, да они у њему налазе изопачена уживања
која им представљај у све у животу<<. Директор затвора у Лиможу: »Садашњи
режим центраЛних затвора, који су заправо за рецидивисте попут правих пан сиона, нимало није репресиван«. (Упор. L. Moreau-Christophe, Po/emiques penitentiaiгes, 1840, стр. 86). Упоредити са изјавама које су ј ула 1974. године дала одговорна лица из синдиката затворске управе поводом ефеката које је имал а либерализација затвора . • Почетком седамдесетих година, будуhи да ј е прво издање ове књиге изишло из штампе фебруара 1975. године (прим. прев.).
261
1 l
ника, као основни циљ казне, предс тавља свето начела које је
L L L
сасвим скоро постало изрич ито присутно у науци и, погот ово,
у законодавству« (Кон'iрес казнено - йойравних усiйанова у Бри селу, 1847. године). А комисија Амор, маја 1945. године, верно
понавља: »Казни одузимаља слобо де главни је циљ преваспи таље осућеника и љегов повратак у друштво« . То је начела
йревасйиiйања.
2.
Затвореници треба да буду раздвојени или, барем, раз
врстани према казненој тежини прест упа, али пре свега према
својим годинама, склоностима, техни кама које се намеравају применити за љихово преваспитаље и фазама љиховог прео бражаваља. »У примени средстава за преображај јединки треба водити рачуна о великим физичким и моралним разликама код
осућеника, о различитим степе нима љихове изопачености,
о љиховим неједнаким могућностима да се поправе« (фебруар 1850. године). Комисија за реформу из 1945. године: »Развр
ставаље по казнено - поправним устан овама лица осућених на
казну затвора до године дана врши се на основу пола, личнос
ти и степена изопачености преступник а«. То је начела разврс
iйавања.
3.
L
u u L L
пеху или неуспеху у преваспитаљу. »Пошто је главни циљ каз не преваспитаље кривца, пожељно би било да се сваки осуће ник може пустити на слободу када је зајемчен љегов морални препород« (Ш. Лика, 1836. године). Комисија из 1945. године: »Примељује се прогредирајући режи м .. . да би се третман за
твореника прилагодио љихо вом понашању и напретку на путу
преваспитања. Тај режим се креће од затвараља у ћелију па до делимичне слободе ... Могућност пушт аља на условну слободу проширена је на све казне које нису доживотне« . То је начела
модификовања казни.
4. Рад треба да буде једна од главних основа за преображај и постепену социјализацију затво реника. Казнени рад »не сме се сматрати додатним и, да тако кажем о, отежавајућим видом казне, него начином: за љено убла жавање којег се нико не може ЈЈИШИТИ«. Рад треба да омог ући учење или обављање
неког заната, те да обезбеди приходе за затворенИка и љегову
породицу (Дикпесјо, 1857. године). Комисија ИЈ 1945. године: »Сваки осућеник има обавезу да ради ... Нико се не може при морати да остане незапослен«. То је начела рада као йрааа и обавезе .
5.
u
Ток издржаваља казне треба да се модификује према
личности затвореника и пости гнутим резултатима, однос но ус
Образоваље затвореника је истов ремено и неопходна
мера предострожности у интересу друшт ва, и обавеза коју јав не власти имају према затворенику. »Једино образоваље може да служи као инструмент преваспита ња затвореника. Питање
затвараља као казнено-поправне мере је питање образоваља« (Ш. Лика, 1838. године). Комис ија ИЈ 1945. године : »Режим досућен затворенику, који не сме да буде подложан корупци ји ... треба пре свега да има као циљ опште и стручно образо ваље затвореника и љегово попр ављаље« . То је начела образо
вања у заiйвору .
б. О затворском поретку треба, бар делимично, да се стара и да га надзире стручно особље које је у моралном и технич ком погледу кадро да усмерава прави лно васпитаваље јединки. Фери је, 1850. године, рекао повод ом затворског лекара: »Ње гово присуство је корисно у свим, најразличитијим затворским установама... нико као лекар не може у тој мери да стекне повереље затвореника, да боље упозн а љихов карактер, да тако успешно утиче на љихова осећаља, ублажавајући им физичку патљу и користећи свој утицај да би им упутио прекоре или корисна охрабреља«. Комисија из 1945. године: »У свакој каз нено-поправној установи постоје службе социјалних радника, лекара и психолога«. То је начел а iйехничке конiйроле за
iйвора.
7. Казну затвора треба да прате мере надзора и помоћи, све до коначног укључеља бившег затвореника у друштво . Ни је довољно надгледати га по излас ку из затвора, »него му треба пружити помоћ и подршку« (Буле и Банка на скупштинском за седању) . Комисија из 1945. годин е: »Затвореницима се пружа помоћ током издржаваља и након истека казне, да би им се олакшао повратак у друштво«. То је нач ела йомоћних усiйа
нова.
Током више од једног века пона вљ ају се до у реч исти основни предлози. Сваки пут они имају облик нај зад освојене , најзад прихваћене формулације за реформу која је увек дотад омањивала. Исте или готово исте реченице могле су бити по зајмљене и из других »плодних« рефор маторских периода, као што су крај 19. века и »покрет за друштвену одбрану«, или
седамдесете године овог столећа, карактеристичне по побуна
ма затвореника.
Према томе, настанак затворске инсти туције, ње н наводни неуспех и љено м:ање или више опробано р еф о рмис а њ е нису три сукцесивна периода . Уместо тога , реч ј е о истовр е меном садејству система који се истор ијски подудара са увоЬељем казнене мере одузимаља слободе, а укључује четири елемента: елемент надвласти, то јест »вишак« дисциплинских затворских механизама; елемент пратећег знања , то ј ест стварање посебне предметне области, сазнајне техни ке и »рационалности«; еле мент ИЈокренуте ефикасности, то јест фактичко опстајање, ако не и повећаваље криминалитета којег би затвор морао да суз бије; елемент утопијског удвајаља, то јест понављање покушаја
262 263
»реформе« која се, упркос својој »идеалној« форми, своди на дисциплинско устроЈство затвора. V:прав
прописима и насиљем. Појам затворског система укључује ~ стручне расправе и архитектонска здања, и правила принуде и
научи~ предлоге, и стварне друnпвене учинке и неуништиве утопиЈе, и програме за преваспитање преступника, као и меха
низме који учвршћују преступништво. Није ли онда и наводни неуспех саставни део начина на који затвор функционише?
Можда је и тај наводни неуспех један од оних ефеката власт~
које су затворска дисциплина и њена пратећа технологија уве ле у правосудни апарат и, шире, у читава друштво, а који се
могу објединити под појмом ))Затворског система«? Ако се за творска институција тако дуго одржала, и ако је тако непро менљива, ако начела казненог о~зимања слободе никада није озбиљно доведено у питање, то Је свакако зато што се тај за творски систем дубоко укоренио и што је имао тачно одреЬе не функције. Наведимо као сведочанство те његове чврстине и неизменљивости једну скорашњу чињеницу: узорни затвор отворен 1969. године у Флери-Мерожију има исту ону паноп тичку звездасту конструкцију која је
1836. године прославила затвор Птит-Рокет. У питању је исти механизам власти који се у таквом здању конкретизује и добија свој симболички облик. Али каква је његова улога?
истражити шта се крије иза привидног цинизма казнене инсти
туције која осуЬенике, пошто су у њој издржали своју казну, и даље прогони тиме што их на разне начине жигоше (прис мотром која је некада имала правну, а данас фактичку основу; ранијим робијашким пасошима, а данашњим судским досијеи ма), те тако прати као )Юреступнике« лица која су, у својству прекршилаца закона, одслужила казну? Зар то није нека врста доследности, а не противречности? У том случају требало би претпоставити да затвор и, опште узев, саме казне немају циљ да спрече све облике кршења закона, него да меЬу њима уведу разлике, разврстају их, распореде, искористе; да сврха казни није толико у потчињавању оних који су спремни да крше
Претпоставимо да је сврха правних прописа дефинисање разних видова кршења закона, да је функција казненог апарата
ришћавања оних. Укратко, казне не би просто )>сузбијале« иле гализме, него би их »диференцирале« и омогућавале »еконо мисање« њима у ширим размерама. И уколико се може гово
рити о класно устројеном правосуЬу, онда то није само зато што закон или начин на који се он примењује служи интере сима једне класе, него и зато што је целокупно диференцирано управљање незаконитостима посредством казни део њених ме ханизама доминације . Тек ако се казнени систем сагледа као
Сведено и уопштено говорећи, реформа кривичног зако
на, односно казненог система с краја
18.
века била је вид борбе
против илегализама: сва она равнотежа измеЬу незаконитости које су се толерисале, измеЬу узајамних интереса и подршки ,
њихово сузбијање и да је затвор инструмент те репресије; у том случају, треба закључити да је он неуспешан. Боље речено, пошто бисмо за такав закључак у историјској равни морали да имамо могућност мерења утицаја затворских казни на целокуп
захваљујући којој су под Старим режимом напоредо опстајали илегализми различитих друштвених слојева, била је поремеhе на. Настала је утопија о друштву у којем he казне бити јавне
ни опсег криминалитета, треба се зачудити што већ 150 година затвор упорно опстаје, упркос многим проглашењима његовог
функциониса.ци без одлагања, без посредовања и без трунке
неуспеха. Једина стварно разматрана алтернатива биле су де портације, које су као казнена мера напуштене у Енглеској почетком 19. века, а које је Француска обновила у време Дру гог царства, али пре као стражи и далеки облик затварања. МеЬутим, можда проблем треба окренути; запитати се че му служи неуспех затвора, чему користе те различите појаве на које критика затвора стално указује: одржавање преступ
и свеприсутне, и у којем би стално делатни казнени механизми неизвесности; закон који је у два смисла идеалан
-
зато што
је савршен у својим проценама и зато што је урезан у свест свих граЬана, онемогућио би у самом корену све незаконите радње. МеЬутим, противно новим законима, на прелазу измеЬу
18.
и
19.
века прети опасност од ширења нове врсте народног
илегализма . Тачније речено, можда, он само поприма нове ди
ништва, изазивање повратних преступа, претварање случајног
мензије: оне које собом носе сви покрети који се, од 1780. године па до револуције 1848. године, укрштају са социјалним
прекршиоца
сукобима, борбама против политичких поредака , отnором ин-
264
закона у сталног
преступника,
организовање за -
п
l
средство ослобаЬања простора за једне и прављења притиска на друге, начин искључивања или онемогућавања ових, а иско
же се разумети наводни неуспех затвора.
*
l
закон, колико у настојању да се кршење закона стави у службу опште тактике потчињавања. Казне би тада биле инструмент управљања илегализмима и одреЬивања граница толеранције,
вид глобалне стратегије управљања незаконитим радњама, мо
* *
творене средине у којој цвета преступништво. Можда треба
265
l l l l l l
L L
дустријализацији, последицама економских
L l l
u u
узев, могу се разлучити три карактеристич~~иза. Yпpolllhe}fo
IJITO је разбијање машина или најтрајнијих какво је стварање
то на два начина: с једне стране, незако:~:Кеа димензt:Јје,;.;
суствовања с посла, напуштања рада, скитничења, поткрадања
народни илегализми све ВИШе добијају ПОЛ
Процеса. Uрво
дотад биле локализоване и у неку рук Р дње КОЈе с,,. · ( ' у, сведене н • r• оквире као што су одбијање регрутације по а власrпте такси; насилна заплена намирница· пља ' реза, дажби 11 а
. , чкање прод ' самовољна продаЈа производа по »правичним авница . 11
са представницима власти), могле су у време ;;:::аама«; .cVКOQQ'
изроде у праву политичку борбу којој није јединилуциЈе да ,се власт попусти или укине неку тешко подношљив циљ био да и да се сама структура власти и поредак у Меру, него промене За · неки политички покрети нескривено се ослања· . узврат~ а
зато што би, како су то савременици говорили, воЬе народних побуна били познати злочинци, већ зато што су нове правне
Ја у односима измеЬу радничког покрета и Ј иб изражени. 19 ликан партибза у . веку, при прерастању радничких репу борби (шт с~их рајко
у политичку
делатност~ - чији број пост~је све рвећоинтЈа~;:х незаконитих трик!ИВНИЈИ - назиру се чисто политички с у за~они рес
~емаЈу за циљ евентуално обарање власти, дал::~~~' т~~=· сви
L
~утим, добар део њих може да се искористи за политичке 'б~е-. е ширих размера или да, понекад, чак директно до њих
веде.
.
р-
до-
Друго, кроз одбијање нових закона или прописа п
Је се, заправо, устајање против оних који те законе и ~епозна
доносе због властитих интереса· побуна
.
рописе
п~отив трговаца, финанса, краљ~вих чино~~~:а н=~~Ј~~~==а
~ а:~~~~ги~и рЬавих министара, против свих сл~жбеника не~
L u
u Ll
.р
оретка, него против самог закона и правосуЬа . Је задужено да законе п . КОЈе се позивају на но ри~ењуЈе, против нових богаташа који
савезе меЬу собомв:::~~~ ::;:,о:ив послодаваца који склапају
предузимача_ који ~абављај: свеу~~tf:~нр~чЈ. ~:~~~ужебња; против повећава у б ·
те
а, о арају пла. 1 рОЈ радних сати, доносе све строже ' фаб пр?пис~. Управо ~е као вид отпора новим законима о земрљиичшке НОЈ СВОЈИНИ КОЈе · "' . - 1е увело граiЈанство искористивши Рево ЦИЈУ - развио меЬу сељаштвом илеrализам . лу
наЈсиловитији облици досегли врхунац у пе;=~~~уи:~Ь~иво
~~:Оо~=к~, ~аоон~~~с~;~~;:~о~:м~~~~~:и~;~ ~=~:м .неrта;~~
атациЈи радне снаге, почетком 19 века . . НОЈ ~кспло ницима разни облици илегализма: од о развиЈ_аЈу се ме}_)у рад-
.
се све више усмеравао ка вештим краЬама и једним својим делом постајао специјалност маргиналаца, изолованих поје
полиrичка
~имензиЈа илегализма постаће уједно и сложе~·а
ва, за ра~ених савеза, недопуштених удружења)
борби за које је јасно да су уперене и против закона и против која је те законе наметнула. Најзад, ако је током 18. столећа, као што смо видели'О4, криминалитет тежио да поприми специјализоване облике, ако
J(.]Iace
ри на западу
законе ~ својини, вероисповести, регрутацији)· ~!аихвате нове
револуциЈу. у сваком случају на хо из
сировина, подваљивања у погледу количине и квалитета гото
-вИХ производа. Низ различитих видова незаконитости део је
динаца меЬу непријатељски расположеним становницима, по следњих године 18. века долази меЬутим, до њиховог поновног 1 повезивања или до успостављања нових узајамних односа; не
oб:ffiiкe илегализма (на пример, ројалистички не:и на постоЈеhе
и ЈVГУ Француске користе одбијање сељака
организација и удружења, па до обичнијих и свакодневних од
НИХ НаЈСИЛОВИТИЈИХ као
форме, строгост прописа, захтеви државе, власника или посло
даваца, као и прецизније технике надзора, били узрок повећа ном броју преступа и ситуацији у којој се с друге стране зако на нашла много појединаца који не би, у неким другим усло вима, прешли на специјализовани криминал. Управо се због нових закона о својини, због одбијања закона о регрутацији, последњих година Револуције развио сељачки илегализ ам који
је умножавао насиља, агресије, краЬе, пљачке, па и крупне форме »политичког разбојништва«; такоЬе, под бременом но· вих закона или прописа (који су се тицали радне књижице,
надница, броја радних сати или одсуства), повећало се бескућ ништво и скитничење меЬу радницима, које се често укрштало са преступништвом у правом смислу речи. Низ незаконитих радњи које су, током претходног столећа, тежиле да се изолују једне од других и сведу на властите оквире, као да се сада опет
повезују меЬу собом и образују нову претњу.
Значи, на прелазу 18. и 19. века народни илегализам доби ја три нове димензије (независно од свог квантитативног раста који је проблематичан и тек би га требало измерити): прво, он улази у оквир општих политичких сукоба; друго, отворено се надовезује на социјалне борбе; треће, долази до повезивања различитих нивоа и видова кршења закона. Свакако да та три
процеса нису доживела свој пуни развој, нити је пак почетком века дошло до настанка некаквог масовног, политичког и социјалног илегализма . МеЬутим, већ у свом зачетку и упркос својој раштр каности, ти процеси су били довољно изражени да
19.
постану подлога за велики страх од пука којем се приписују 10 4 Упор.
supra,
П део, почетак првог поглавља Ширење казнене функције.
266 267
злочиначке и бунтовничке особине, као и за мит 0 варва
·
·
неморално] класи КОЈа жи~и у
б
.
РСКОЈ езакоњу, и у периоду измеЬ '
Царства и Јулске монархије опседа мисли законодаваца, фи:
лантропа и истраживача радничког живота . Исти ти проце
си основа су многих тврЬења иначе страних казненој тео
·
18. века: да ск::rоност ка злочину, подстакнута интересима р~: . страстима, НИЈе виртуелно присутна код свих људи, негб је готово ис~учиво одлика одреЬене друштвене класе; да зло чинци, КОЈИ су се некада сретали у свим друштвеним класам
. .
а,
презривим језиком, оптерећеним етикецијом, могу разумети они који су дотад чули само груби, сиромашни, неправилни, али живи, искрени, живописни дијалект пијаце, кабареа и ва
шаришта ... Који језик, коју методу треба применити приликом састављања закона, да би се успешно утицало на необразовани дух оних који тешко одолевају искушењима злочина?« 1 1 о Закон и правосуЬе без оклевања проглашавају своју нужну класну противстављеност.
Ако је ситуација таква каква је описана, затвор
-
са сво
не промашује свој циљ; он га,
сада потичу »скорбо сви из наЈнижег друштвеног cлoja«tos; да
јим привидним »неуспехом«
»девет десетина у ица, лопова и подлаца долазе из онога што
напротив, погаЬа утолико што усред многих видова илегализма
смо назвали теме:ьем друштва« 1 06; да злочин не отуЬује људе
изазива и подстиче један његов посебни облик, који онда из дваја, износи на видело и организује као релативно затворену, али не и недоступну средину. Затвор доприноси установљењу
од друштва, него Је само после~ица чињенице да су неки људи
у друштву туоинци,_ да припадаЈу они~ »изродима« о којима је
говор~о Тарже, ОНОЈ »бедом исквареноЈ класи чији пороци пос
тављаЈу непремостиву препреку племенитим настојањима да се
сиромаштво победи« 107 ; да би у тим околностима било лице мерно ИЛ:и наивн? веровати да је з~кон створен за све и у име свих; да Је мудриЈе признати како Је он направљен за неколи цину, а односи се на остале; да закон само начелно обавезује
све граЬане, а заправо се превасходно обраћа нижим класама
које су далеко најбројније и најнеобразованије; да се, за разли~ ку од онога што се догаЬа на законодавном плану, примена политичких или граЬанских закона, не тиче једнако свихюs; да
у судовима не суди читава друштво једном свом члану, него да
одреЬена друштвена категорија, задужена за одржавање реда и поретка, санкционише другу, предодреЬену за изазивање нере
да: »0би15ите места на којима се суди, на којима се издржава казна затвора, на којима долази до убистава ... Свуда једна ствар ~ка че у очи; свуда видите две јасно одвојене класе; припадници Једне увек се срећу на местима тужилаца и судија, док су пр~падници друге на клупама за оптужене и осуЬене«; а то се
-
видљивог и жигосаног типа илегализма, ограниченог на одре
Ьену раван и потајно корисног, тврдоглаво упорног и покорног истовремено; затвор оцртава, изолује. и наглашава онај посебни вид илегализма који као да симболично сажима све друге, али
заправо омоrућава да у сенци остану оне незаконитости које
је потребно или нужна толерисати. Тај посебни вид илега лизма је преступништво у ужем смислу речи. Оно није нај
интензивнији и најштетнији облик илегализма, којег због опас ности по друштво казнени апарат мора покушати да сузбије затвором, него је један од ефеката казнених мера (и саме казне затвора) који омогућава диференцијацију, искоришћавање и
контролисање незаконитих радњи. Преступништво је, наравно, један од видова илегализма; оно, у сваком случају, одатле вуче своје корене; али је то онај његов облик којег је »затворски
систем«, у целој својој разгранатости, освојио, заокружио, изо ловао, прожео, организовао, ограничио на одрећену средину
и инструментализовао спрам осталих незаконитости. Укратко, ако се са правног становишта подела врши на делатности које
објашњава чињеницом да ови потоњи, због недостатка средста ва и образовања, не знају да >>Остану у оквирима законски ис
су у складу са законом и оне које су противзаконите, стратеш ка подела врши се измеЬу преступништва и других облика
правног понашања« 109 ; тако да је језик закона, који би хтео да
незаконитости.
буде универзалан, самим тим неодговарајући. Да би био де лотворан и успешан, тај језик мора да подразумева обраћање
једне класе другој, која нема ни исте погледе ни исти начин изражавања: »да ли нас, са нашим лажно скромним, заправо Ch. Compte, Tгaite de tegislation, 1830, стр. 49. 106 Н. Lauvergne, Les Foгrars, 1841, стр. 337. 107 Е. Bure, De /а miseгe des classes labOtieuses en Anglere,тe et en Fгапсе 1840 ' ' П, стр. 391 . 108 Р. Rossi, Tmire de dюir репа/, 1829, 1, стр. 32. 109 Ch. Lucas, De /а геfогте des p1isoпs, ll, 1838. стр. 82. 105
268
Констатацију да затвор не успева да сузбије злочине мож да треба заменити хипотезом да је он имао великог успеха у стварању преступништва као специфичног, политички или економски мање опасног - у крајњем случају искористивог облика илегализма, као и у стварању преступника који пред
стављају привидно маргинализовани, али из центра добро кон тролисани слој популације; најзад, у стварању деликвента као патологизованог субјекта. У сп ех затвора је у томе што је он у 110 Р.
Rossi,
/ос.
cit.,
стр.
33.
269
l
L L L
борбама које су се водиле око закона и разних видова ил .
Једна нова област могућих знања. А таЈ _процес, којим се Прес
тупништво конституише као ново саз~аЈНО подручје, представ ља саставни део политичке тактике КОЈОМ се илегализам дифе ренц~ра и преступништво изолује. Затвор предс7авља спону
измеЬу два механизма; он омогућава да се они узаЈам но непре
кидно снаже, да се на основу кршења закона објективизује
преступништво и да се оно фокусира меЬу осталим незакони
тостима. Успех затвора је такав да после сто педесе т година наводних неуспеха он још постоји и има ист~ еф~кте, па ·није
чудно да предлози за његово укидање изазив аЈу наЈвеће могуће
резерве.
*
* *
Претпоставили смо да казна затвора ствара -
како разлог њене дуговечности
-
и то је сва
затворени, издвојени и ко
рисни облик илегализма. Преступништво није иус-пр оизвод за твора који, кажњавајући, не успева да преваспита; оно је непо
средно изазвано казненим системом који, да би управљао неза конитим радњама, неке од њих подвргава механизму »кажња вање-репродуковање преступа«; а Затвор је главна полуга у том
механизму. Да видимо сада зашто се, и· како, од затвора тражи
L L
да врши функцију организовања преступништва, које би тре бало да сузбија.
Организовање преступништва које представља неку врсту
затвореног облика илегализма корисно је, наиме, из неколико разлога. Пре свега, могуће га је контролисати (тако што ће се
уочити важни појединци, што ће се његово језгро разбити, што
ће се успоставити систем узајамног потказивања): уместо оног
хаотичног комешања становништва склоно г да повремено при
бегава незаконитостима које увек могу учестати и рашир ити
се, уместо оних скитничких дружина чији се састав мењао за висно од околности и места кроз која су пролаз иле привлачећи
раднике без посла, просјаке или војне бегунце, нараст ајући
~онекад, као крајем 18. века, толико да представљају застрашу
јућу trљачк~шку и побуњеничку силу, сада се јављај у релатив но ограничени и затворени кругови подврг нути сталном надзо
1
1
u
..
лизма,_ издВОЈИО и специ ф иковао »преступништ егаво«. Видели смо како Је прекршилац зако_на у зат~орском систему замењен· ~шреступником«, те како Је судскоЈ щ~акси придодата читава
ру. Осим што се лако контролише, такво преступниш тво све
дено у уске оквире могуће је скренути ка мање опасној врсти
илегализма који се онда под притиском контро ле одржава на
маргинама друштва, постаје привремени начин живота и губи везу са широким слојевима становништ ва који · би га могли
подржати (као што је раније био случај са крију мчарима или
неким видовима разбојништваШ); сада су преступници прину Ьени да се баве локализованим криминалом који је непривла чан широј популацији, политички је безопа сан и економски безначајан. Најзад, такав омеЬени, контр олисани и разоружани илегализам може да се искористи. Најпре посредно, за сузби јање других незаконитости: издвојен од њих, сведен на власти
те оквире и своју унутрашњу организацију , усмерен на насил ништво којем су сиромашни слојеви често прве жртве, са свих страна под присмотром полиције, излож ен мо~ућности д~ му
се досуде дуге казне затвор а а затим да се траЈНО »спец щали
зује« за одреЬену врсту посла, такав посеб ни свет преступниш тва, опасан и често непријатељски, кочи или бар одржава на ниском нивоу уобичајене незаконитост и (ситне краЬе, мања насиља, свакодневна непоштовања или изврдавања закона); он их спречава да прерасту у шире и видљиве облике илегализма, као да се корисно дејство примера, које се раније очекивало од упечатљивих призора јавног мучења, сада више не очекује од примерно строгих казни, него од постојања израженог, нагла шеног преступништва: јер, тиме што се издвојило од осталих облика народног илегализма, преступниш тво им је постало бреме и кочница. МеЬутим, преступништво може да донос и и непосредну корист. Сетимо се колонизације, која је само један_ од могућих примера, не и најбољи . Наиме, у доба Рестау рациЈе об~ скуп
штинска
дома захтевала су у више
наврата депортацщу зло
чинаца, пре свега да би се смањи.Јш финан сијски трош кови затворског апарата. Затим, упркос свим предлозима у време Јулске монархије да преступници, непос лушни војници, прос титутке и деца без родитеља учествују у колонизацији Алжи ра, њу закон из 1854. године којим се оснива ју робијашни~е у колонијама изриком искључује; у ствари, депортације у Гирну
или касније у Нову Каледонију нису биле економски стварно
исплативе, мада су осуЬеници били обавез ни да у колонијама где су издржали пресуду остану додатн о бар онолико година колико им је трајала казна (у извесним случај евима, морали су чак да остану доживотно) 112 • Заправо, до коришћења преступlll У по р. Е. Ј.
Hobsbawm, Les Bandits, француски превод, Ј 972. F. de Barbl-M arbois, Obse1vations sш les
112 О питању депортације видети
1•otes de 41 coшeils gemfгarLt и расправу измеЬу Блосвил а (Biossev •lle) и Ла Пилор жрија (La Pilorgerie) поводом Ботаничког залива. Бире (Bure), пуковник Ма ренго и Де Карне
(L. de Carne)
зовање Алжира деликвентима.
су, поред осталих, правили планове за КОЈЮНИ
270 271
ништва као посебног подручја којим се може маниn улисат
·
11
долазило Је пре свега на маргинама закона. Другим ре чима на .
том простору Је у
облика
' веку створена нека врста потчињ еног
19. . .
илегализма, ЧИЈе Је организоваље у преступнищ тво, са .
свим подразумеваЈућим видовима надзора, обезбеЬивало пос
_
лу шност. Преступништво, као укроћени илегализам ' постаЈ·е оnе-
ративни инструмент за незаконите делатности владаЈ·ућих Iеру.
гова.
у том смислу Је за то доба карактеристично ства рање . .
мреже проституциЈеш: nолициЈске и здравствене контроле nро-
ститутки, ~~хава редовна хапшеља· и притварања, отварање ве
ликог_ броЈа Јавних кућа, одрж~ваље прецизног хијерархијсiСог устроЈства у миљеу проституциЈе, љегово окруживање престуn ницима КОЈИ служе као доушници - све је то омогућавало да
се каналишу и помоћу низа посредника уберу огромни nрофи
ти од ~ексуалног уживаља осуЬеног, због свакодневног све упорниЈег морализирања, на nолузаконите облике и самим тим
скупоћу. У формира~у љегове високе цене, у стварању и уби раљу профита КОЈИ Је доносило nотискивање сексуалности nрестуnништво и nуританизам руковоЬен интересима nостал~
су саучесници: они су незаконито убирали nорез од недозво
114 љених радњи • Трговина оружјем, или алкохолом у земљама где ~лада nрохибиција, а у новије време дрогом - такоЬе nо
казуЈе како функционише »корисно nрестуnништво<с законска
забрана ствара читаву мрежу незаконитих делатности, која се контролише и доноси недозвољени профит посредством неле
галних елемената који су организованим преступништвом пос тали манипулативни. Преступништво је средство за управљање илегализмима и њихово искоришћавање .
.
Оно је погодно средство и за незаконитости које се јавља
ЈУ у вези са успостављаљем или одржањем власти. Политичка
употреба преступника, који служе као доушници, nотказивачи, 113
Је~ан од првих корака било је организовање јавних кућа под контро
лом полициЈе (1823. године), што је увелико превазилазила одредбе закона од 14. _Јула 1791. године. о надзирању јавних куhа. Видети о овоме збирке писаних докуме~ата ПолициЈске префектуре (20-26), а посебно циркулар префекта nолици;е од
14. ЈУНа 1823. године: »Природно Је да се отварање кућа за прос
титуцију не допада никоме ко се заузима за јавни морал; не чудим се што се
провокатори, постојала је и знатно пре
19.
столећа 115 • МеЬутим,
после Револуције је та пракса добила нове димензије: разбијају
се политичке партије и радничка удружења, из редова преступ ника регрутују се људи за саботирање штрајкова и смиривање побуна, организује се параполицијска мрежа која непосредно
сараЬује са легалном полицијом и, у крајњем случају, може да постане нека врста паралелне војске. Читава та машинерија
власти која излази из законских оквира делимично се покреће захваљујући преступницима: они су тајна полиција и резервна војска поретка. Изгледа да су у Француској око Револуције
1848. године и преузимања власти од стране Луја Наnолеона 116 такве делатности имале највећи процват • Можемо закључити да се преступништво, пошто ј<:? учвршћено казненим системом чија је окосница затвор, своди на скретање илегализма у прав цу недозвољених облика убираља профита и одржавања порет ка владајуће класе. Организоваље посебне и издвојене врсте илегализма, огра ничене на преступништво, не би било могуће без развоја nо лицијских· контрола. Пре свега, nостоји општа контрола чита вог становништва, надзор који је »нем, тајанствен, неnриме тан ... реч је о будном погледу власти која неnрекидно држи на
ља да ће поново извршитИ напад на друштвени ред и поредак.
МеЬутим, постоји и надзор оних средина и група које се сма трају опасним на основу достава доушника и потказивача, а
ови су готово сви бивши преступници и као такви под контро лом полиције: тако је преступништво, као једна од мета поли цијског надзора, уједно и љегов повлашћени инструмент. Сви ти видови надзора претпостављају организовање делом званич
не, а делом тајне хијерархије (у париској полицији била је то »служба безбедности« која је поред »униформисаних лищ.l« -
прос1 итуциЈе са деликве нтским кругов~ма, .nод патронатом полиције и казне
ве, и КОЈа Је коришhена уједно и за убирање недозвољеног nрофита и за nолитичке сврхе, представља добар nример ширења илегализма народског порекла.
стр.
76-78.
стр.
117 А. Bonnevil!e, Des 397-399.
nа У сВОЈИМ четвртима ... ПолициЈа би сматрала да Је много учинила за јавни ред када би усnела да проституциЈу ограничи на Јавне куnе над којим а њено деЈств? :юже бити стално и уједначено, и које ~е би могле измаnи надзору«.
1 , . . . Књи~а Паран-Дишатлеа о проституцији у Паризу (Parent-Duchatelet, La ltosttllltto_n а Рапs, 1836) може се узети као сведочанство 0 том повез ивању них установа. СлучаЈ италиЈанске мафије КОЈа се преселила у Сједиње не држа
272
l l l
оку све граЬане без разлике, а да их при том не потчињава никаквим мерама принуде ... Зато нема потребе да такав вид надзора буде забележен у слову закона«ш. Даље, постоји nо себни вид присмотре предвиЬен Кривичним закоником из 1810. године, за злочинце пуштене на слободу и све оне којима је већ суЬено за тешка кривична дела, а за које закон nретпостав
115 О улози коју су престуnници имали у полицијској и, нарочито, пол и тичкој контроли становништва, видети извештај који ј~ саставио градоначелник Париза. »Потказивачи« су лица која »Очекују да и~1 буде опроштен преступ који су починили<<; то су >>Обично преступници који служе да се открију још веhи злочинци. Осим тога, једном пошто се неко лице унесе у полицијски досије, њега од тог тренутка више не губе из вида«. 116 К. Marx, Le 18 B111maire de Louis-Napoleon Вопарагtе , изд. Sociales, 1969,
~оспода ~олициЈски начелници с~им силама суnрот~тављају отварању ових ку
l
iшtitшioш comp!ememaiгes
du
~ysteme penitencieг,
1847,
273 г
инспектора и наредника, имала и »тајне агенте« и потказивач
е који су обављали ове задатке из страх а од казне или у жељ~ 118 за
наградом
). Ти разни облици на~зора прет постављају и
стварање документацио ног система ЧИЈИ Је глав ни циљ уочава
ње и идентификовање злочинаца: обавезни лични опис прик ључује се налозима за хапшење и пресудама кривичних судова·
.
лични опис уноси се и у регистре за приЈеМ затво реника; ко- .
u L
'
пије регистара кривичних и прек ршајних судова шаљу се свака три месеца министарствима правд е_ и полиције; п~и Министар ству унутрашњих посло ва уведена Је нешто касни Је »евиденци
она књига« састављена по абец едном реду, у коју се уносе подаци из судских регистара; око 1833. године почиње се при мењивати метода коју користе >шриродњаци, библиотекари,
трговци, пословни људи «, а она подразумева систем индивиду
алних листова или досијеа који омогућавају лако укључивање нових података и ис:овремено, уз име лица за којим се трага, свих обавештења КОЈа се могу на њега односити!Ј9. Преступ ништво, са тајним агентима који се из његових кругова регру тују и са најширим надзором који је тако омогућен, представља средство за сталну контролу становништва: оно је апарат за
надзирање читавог друшт ва, и то посредством самих прест
уп ника. Преступништво функцион ише као политичка осматрач ница. Њиме су се користили и статистичари и социолози, али знатно после полиције.
L L
Мећутим, такав надзор је мога о да се спроводи само уз помоћ затвора и заједно са њиме ; зато што затвор олакшава контролу над лицима пуштеним на слободу, зато што он омо гућава регрутовање доушника и поспешује узајамна поткази вања, зато што мећусобно повезује прекршиоце закона, убрзава организовање преступничких круг ова који јесу затворени али их је лако контролисати: а све посл едице отежаног или онемо гућеног укључивања у друштво које затвор повлачи (незапо сленост, забрана боравка, немогућн ост напуштања пребивали шта, стављање на располагање) широко отварају могућност да се бившим затвореницима наме тне извршење додељених зада така и дужности. Затвор и поли ција су здружени, јединствени механизам који обезбећује, у чита вом дијапазону илегализама, диференцирање, изоловање и иско ришћавање преступништва
као посебног типа илегализима." На пољу свих могућих не
законитости, систем полиција -затв ор издваја преступништво и ставља га у своју службу. Преступн иштво јесте, са свом својом 118 11 9
Ynop. Н . А. Fregier, Les Classes dangeгeuses
I, стр. 142-1 48. А. Bonneville, De la п!cidive, 1844, стр. 92-~31840, . Појава картона, односно
индивидуалних досијеа, и заснивање наука о човеку: ето још једног изума којег историчари не славе.
·
L
специфичношћу, производ систе ма; мећутим, оно тако
Ье пос таје његов инструмент, и један од точк ова у машинерији . Због тога би требало говорити о једин ственој целини чија се три
елемента (полиција-затвор-преступн иштво) ослањају једни на друге и стварају непрекидни круж ни ток: полицијски надзор омогућава да се у затвор шаљу прекршиоци закона; њих затво
р претвара у преступнике, а ови пак постају мета и помоћно
средство полицијске контроле, која неке од њих редовно шаље
у затвор.
Кривичним судовима није циљ да гоне све видове незак
о нитости нити да, ради испуњења тог задатка, користе полицију
као помоћно а затвор као казнено средство, уз ризи к
да не могу асимиловати »преступништво« као иус-производ своје де латно
сти. Кривични суд, напротив, треба видети као инстру
мент за диференцирано конт ролисање илегализама; он има за
датак да пружи законску залеЬину тој контроли, те да буде
њен преносни механизам. Он је само посредник у општем еко
номисању илегализмима, где су остал и елементи (који право сућу нису подрећени, него су са њим у том систему у истој равни) полиција, затвор и преступн иштво. Чињеница да је ~ю
лиција преплавила правосуће и да му се затвор опире СВОЈО М
инертношћу није скорашња појава, нити је последица слабље
ња његове снаге или постепен ог преноса овлашћења; та чиње ница је структурално својство казнених механизам а у савреме
ном друштву. Судије узалуд проте стују; кривично правосуће,
са целом својом спектакуларном маши неријом, створено је ~а одго вори на свакодневне захте ве апарата за контролу КОЈИ
Је делом невидљив, а повезује у једин ствени систем полицију и преступнике. Судије су такоЬе у служби тог система, и једва
да показују неки отпор 120 • Они помажу, онолико колико им то
средства допуштају, у организовању преступништва, то ј ест у диференцирању илегализама и контролисању, освајању те ис корићавању неких њихових обли ка за незаконите делатности владајуће класе.
Сведочанства о том процесу, који се развио у првих три
десет или четрдесет година
19.
века, нуде нам две лиLtн ости.
120 О отnору људи од закона да узму учешhе у том механизму постоје врло рана сведочанства из доба Рестау рације (што доказује Jta он није појава нити реакција из каснијег nериода) . Посебно је ликвидацир или, боље, проме
на функције Наnолеонове nолиц ије стварала пробл еме . Али, тешко hе су се наставил е . Видети говор који Белем (Belleyme) лржи 1825. године повод ом свог nостанљења, и којим настоји да nокаж е разлику измсЬу себе и својих 11рет хо дника: нОтворене су нам каnиј е закон а ... Као човек одгојен у правној школи , образован у институцији са тако достојанственим судијама ... стављ ам се у
службу nравде«
(ynop. Histoiгe de l'Adminisrгation de М. de Belleym e); видети и врло Mo\ene, De /а liЬerre.
занимљиви памфлет:
274 275
Најпре Видок, који је био човек 121 претходне епохе по својим склоностима ка старим врстама илегализма, нека врста Жила
Бласа*, само с другог краја столећа; брзо је склизнуо у најгоре: у немиран живот, пустоловине, преваре чија је жртва најчешће сам био, у сваће и двобоје; више пута је регрутован и стално
је ~езертирао, сусрет а о се са круговима који се баве проститу ЦИЈОМ, коцком, uепарељем, а ускоро и крупним разбојништвом. Мећутим, готово митски значај који је Видок имао у очима савременика не потиче од љегове прошлости, можда донекле
улепшане, нити од чиљенице да је по први пут у историји бивши робијаш - који се искупио или продао - постао поли цијски наредник; љегов случај је значајан зато што на очигле дан начин показује како преступништво постаје уједно и мета
парни академски омажи. Ласнерова слава нипошто не потиче од величине његових злочина, нити од њихове инвеюивности·
управо Је запаљујућа љихова почетничка невештина. Ипак:
Ласнер Је постао славан због видљиве споне измеЬу илегализ ма . и ~реступништв~, како у љеговом животу тако и у говорима
КОЈе Је држао. Он Је оличеље »преступника«
-
по преварама,
дезертерству, _ситним краћаМ:а, казнама затвора, обнављаљу за творских приЈатељстава, узаЈамним уцељиваљима, преступима У поврату, _све до последљег, неуспелог покушаја убиства . Ме
ћутим, он Је у себи нос~о, бар виртуелно, могућност извршеља
низа незак~нит?сти КОЈе су, до скора, представљале велику
претљу: да Је таЈ пропали малограћанин, образован у угледној школи, речит и п~смен, припадао претходној генерацији, био
би револуционар, Јакобинац, краљеубица ш; да је био Робеспје
и инструмент полицијског апарата, који ради против преступ ника али и заједно с љима. Видок је симбол тренутка у којем
ров савременик, љегово одбијаље да се потчини законима мо
се преступништво , издвојено из осталих илегализама, потчиља ва власти и преусмерава. У то доба долази до непосредног и институционализованог здруживаља полиције и преступниш тва. То је узнемирујући преокрет, час када криминалитет пос
само носи трагове тих могућности које су се свеле на краћу,
таје један од точкова у машинерији власти. Претходна епоха била је опседнут а фигуром чудовишног краља, који је био извор и носилац пр а вде, а уједно укаљан злочинима; сада се , мећутим, јавља но ва врста страха , од тајног и мутног договора измећу оних који спро воде закон и оних који га крше. Заврше но је шекспировско доба у којем је иста особа оличавала врхов ну власт али и гнусну нељудскост; ускоро почиље свакодневна
мелодрама полицијс ке силе и саучеништва измећу злочинаца и власти.
Спрам Видока стоји друга личност, љегов савременик Лас нер. Изненаћује чиљеница да је Ласнеров случај представљао неисцрпно , рајско подручје за естетичаре злочина: јер, упркос свој доброј вољ и и ж ару преобраћеника, Ласнер је починио, и то прилично невешто , свега неколико маљих злочина; сумљало
се да је он полициј ски ухода, и то је увереље било тако раши рен о да је затв ор ска у nрава морала да га заштити од з атворе ника кој и су хт ели да га убију 122 ; а угледници Париза у доба Луја-Филип а напр а вили су уочи љеговог погубљеља такво славље у љегову ч аст, да су у порећељу са тиме многобројни
каснији књижевни о писи љегове судбине изгледали као суво121 Видети de Vidocq
Histoiгe
276
убиство, потказиваље. Сви ти виртуелни потенцијали постали су ~ко ситно преступништво: у том смислу, Ласнер је охра
брујући пример. Неостварене могућности јављају се у љеговим
теоретисаљима о злочину. У часу своје смрти, Ласнер олича ва
побе.ду прес_тупништва над илегализмом; боље речено, он по
казује како Је илегализам потчиљен и делом претворен у прес ~упништво, а делом скренут ка ~стетици злочина, односно уме
ћу повлаш~е~их класа . У томе Је симетрија измећу Ласнера и
Вид~ка, КОЈИ Је У. ист? то доба омогућио да се преступништво
омеЬи тиме_ што Је, с Једне стране, организовано као затворена
средин~ КОЈа се може контролисати а,
lui-meme.
1968.
г од и не , стр .
15.
с друге, усмерено
ка
полициЈским техникама- постајући допуштена незаконита де латност власти. Постоје добри разлози што је париско граЬан ство направило славље у Ласнерову част, што су га у ћелији посећивали многи угледници, што му је одавана почаст у по следљим данима живота - љему којем ј е народ у затвору хтео да пресуди пре судија , љему који је на суду с в е учинио да пош аље свога саучесника Фр а нсоа на губилиште : у с тв а ри,
славио се симбол укроhеног илегализма, преобра hеног у пре ступништво и теоретисаље
-
а то значи двоструко онемогуhе
ног и безопасног. ГраЬанство је у томе н ашло за себе нови
извор уживаља, који ни до да н ас није исцрпље н . Не тре ба
и ње r о ве Мемоаре, објављене под његовим именом , као и : гасоп иfе раг
• Ж ил Бл ас , јirнак Ле С ажо вог романа Gi/ В/аs de Santillane, обј а вље ног · у целини 1735. год ин е (прим . пре в.) . 122 Ову оптужбу ј е изричито поновио Канлер (Canler) у новом изда њу
Мем оара из
гл~ је попримити историјски значај и димензије. А пошто је роћен тек 1800. године, маље-више као Жилијен Сорел*, он
123 О томе шта ј:', по мишљењу савременик а, Ласнер м о гао да поста н е , Lebailly) у с во ме изда њу Лас
видети у досијеу КОЈИ ЈС саставио М. Лебаји (М. нерових Мемоара из 1968. године, стр. 297-304.
• Жилијен Сорел, јунак Стендаловог романа Првено u црно објављеног
1831.
године (прим . прев.) .
277
п
изгубити из вида ни чиљеницу да је та славна Ласнерова смрт
L
спl?е~ила да одјекне атентат Фјескија, последљег краљеуб ице
КОЈИ Је оличеље супротности: у љеговом случају, пак, ситни криминал прерастао Је у политичко насиље. Не треба изгубити
из вида ни чиљеницу да је до Ласнеровог погубљеља дошло
неколико месеци пре последље поворке оковани х осуЬеника, и
оних тако саблажљивих пратећих манифестација. Историјски
гледано, подудариле су се две светковине: она организована у
Ласнерову част, и она која је пратила последљи јавни тран
спорт осуЬеника; уосталом, Ласнеров саучесник Франсо а био
је једна од најуочљивијих фигура у тој поворци од 19. јулаЈ24. Ова потоља светковина била је продужетак старих обреда јав
L
них мучеља, претећи да око злочинаца поново изазове народне
илегализме.
':f скоро
ће бити и забраљена, јер злочинац одсад
сме да постОЈИ само на простору одреЬеном за преступништво.
Д~уга пак светковина, у Ласнерову част, промовисала је тео
риЈске оквире илегализма повлашћених слојева; боље речено
L
обележила је тренутак у којем политичке и економске незако~
ни:ости које фактички врши граЬанство постају праћене тео
рИЈским расправама и естетичким приказима: »метафизиком злочина«, као што се говорило поводом Ласнера . Кљига Уби
сй1во као умей1носй1 објављена је
1849.
године.
* * * Домете организоваља преступништва и љеговог потчиља
ваља казненом апарату не треба, меЬутим, преувел ичавати: то
L
u u
нису била постигнућа задобијена једном заувек, него тактике кој~ се преусмеравају зависно од никад досегнутог циља. Из
дварље преступништва од осталих видова незакон итих радљи, љегово окретаље против љих, љегово стављаљ е у службу иле
гализма владајуће класе
-- све су то очигледне последице
функционисаља система полиција-затвор; меЬутим, он је стал но наилазио на отпоре, изазивао борбе и реакције . Подизаље
зида измеЬу преступника и најширих слојева народа из којих
су они потицали, и са којима су остајали повезан и, био је
124
Ланац догаЬај а из 1835. и 1836. године: Фјески, којем је досуЬена
казна КОЈ а се изрицала с_вим оцеубицама и краљеуби цама, био је један од
разлога због КОЈИХ Је РивЈер осуЬен на смрт због оцеубиства, упркос једном
спису чир Ј е чудна садржина свака~о остала у се нци догаЬаја око Ласнера,
u
његовог суЬења и његових записа објављених захваљујући шефу полиције (иа· ко цензурисаних) почетком 1836. године, неколико месеци пре него што ће његов саучесник Франсоа у поворци из Бреста приказати једну од последњи х
великих вашарских представа злочина. То је ланац илегализама и преступа,
ланац ЗЈЈОчиначких сп и са и списа о злочину.
тежак задатак -- поготово у градским срединама 125 • Настојаља у том правцу била су дуга и упорна. У ту сврху коришћ ена је општа стратегија »морализираља«, то јест просвећ иваља сиро машних класа, која је и иначе имала огромни значај како са
економског, тако и са политичког становишта (упућив аље у
оно што се може назвати >>Основним законским нормама«, што
је било неопходно када су системски закони заменил и оби чајно право; подучавање елементарним правилима хигијене и штедље;
наметаље
послушности
на
раду,
везиваље
за
стално
место боравка и породични начин живота, и тако даље). При мељиване су и посебне тактике да би се развио и одржао не пријатељски однос најширих слојева становништва према прес тупницима (тако што су бивши затвореници коришћ ени као потказивачи, уходе, штрајкбрехери или помоћници). Система тично су поистовећивани кривични преступи са кршељем стро гих прописа везаних за радне књижице, штрајкове, радничке савезе и удружеља126, за које су радници захтева ли посебни политички статус . Све радничке акције редовно су наилазиле на оптужбу да су покренуте, ако не и изманипулисане , од стране обичних криминалаца 127 • Пресуде су често биле строже према радницима него према крадљивцима 128 . У затворима су те две категорије осуЬеника издржавале казну заједно, с тим што се блаже поступало са преступницима; новинар и, пак, или политички затвореници, имали су право да највећи део времена проводе одвојено. Укратко, то су биле смишљене тактике збу љиваља, с циљем да се створи стаље сталног сукоба. Овоме треба додати и далекосежни подухват наметаљ а на роду сасвим одреЬене слике о преступницима: требало је пред ставити их као свуда присутне и увек опасне поједин це. Упра во је то била функција црне хронике која је преплав ила многе новине и почела се издвајати као посебна врста штампе 129 • Кри миналистичка црна хроника, захваљујући својој свакодневн~ј
преопширности, чини прихватљивим све оне судске и полицИЈ
ске видове контроле којима је друштво прожето; она из дана у дан извештава о унутрашљим борбама које се воде против не125 Крајем 18. века Кохун описује тежину такво г подухвата за велики град као што је Лондон, у: Colquhoun, Tгaite de /а police de Londгes, превод на француски из 1807, 1, стр. 32-34; стр. 299-300. 116
н Ниједна друга класа није подвргнута таквом надзору; он се сnроводи
на готово исти начин као над осуЬеницима пуштеним на слободу; њиме се изгледа радници сврставају у категорију кој а се сада назива опасном друштве
ном класом« (L 'Atelieг, 5. година, бр. 6, март 1845, поводом радне кн.ижице). 127 Упор. на nример: Ј. В. Monfalcon, Histoiгe des iшштections de Lyon , 1834,
стр.
142.
128
·
Упор. L'Ate/ieг, октобар 1840, или La Fгmemite, јули-авг уст 1847. 129 Осим Gazel/e des tгiЬшzma и Соипiег de.1· tгiЬипш«, ту је н Le Јошла/
coпcie1ges .
cles
278 279
видљивог непријатеља; црна хроника постај е нека врста днев ног ратног билтена којим се обзнањује победа или позив ла узбуну. А криминалистички роман, који се зачиње у фељтони ма и развија као јефтина књижевност, само наизглед има обр нуту улогу. Његов главни задатак је да покаже како престуn ник припада необичном свету, сасвим различитом од свако дневног и позн~тог начина живота. Узр:ж :е необичности нај пре се приписује пореклу, шљаму из КОЈег Је преступник поте
као (Тајн.е Париза, Рокс:м.бол); затим лудилу (поготово у другој половини столећа); нарад посебном умећу, преступништву на
»високом нивоу« (серија о Арсену Лупену). Црна новинска хроника и полицијски књижевни жанр створили су, за нешто више од сто
година,
огромну количину
>жриминалистичких
прича«; у њима се преступништво приказује као нешто сасвим близу а уједно сасвим необично, као нешто што је стално пре теће за свакодневни живот, али далеко по свом пореклу, по
кретачким мотивима или по егзотичној средини у којој се ос мишљава. Тај велики значај који се придаје преступницима и огромна количина писаног текста која их прати, подижу око преступништва прави зид; величањем улоге преступника, они се заправо издвајају и изолују. Која би уопште врста незакони тости и мог.тiа да се препозна у том толико застрашујућем пре ступништву, потеклом из неких тако необичних простора? Ова сложена стратегија уродила је плодом: то доказују кампање које су повеле радничке новине против рада као каз нене мере 130 и против »удобности затвора«; кампање које изно
се захтев да затвореници обављају најтеже и најопасније посло ве; кампање које осуоују превелико интересовање филантропа за затворенике; кампање против књижевних жанрова који ве личају злочин 131 • Доказ успеха те стратегије је и опште непо верење свих радничких покрета према бившим осуЬеницима за кривичне преступе. »У освит 20. века«, пише Мишел Перо, »око мрских преступника затворио се обруч презира, подигну те су зидине надменог неповерења<( 132 • 130 Упор. L'Ate/ieг, јун 1844, петиција париској Скупштини да затворени цима буду додељени »нездрави и опасни послови«; у априлу 1845. године ове новине наводе до гаЬај из Бретање када је велики број војних осуЬеника умро од грознице приликом радова на канализацији. У новембру 1845. годин е: Зашто затвореници не раде са живом или оловом? ... Видети и Democгatie politique из године 1844. и 1845. l3l L 'Ate/ier из новембра 1843. године објављује напад на роман Mysti!1·es de Pmis (Тајне Парюа) због сувише лепе слике о преступницима, њиховој живо писној средини, њиховом речнику, као и због чињенице да се ту превише
наглашава фаталистичка природа склоности ка злочину:У листу J~uclle popu/a-
iгe налазимо сличне нападе поводом позоришних представа.
132 текст) .
Delinquence et
sysЉne penitentiaiгe
de
Ћrmce
au
ХЈХ•
siec/e
(необјављени .
МеЬутим, та стратегија још није однела коначну победу,
нити је створила непремостиви јаз измеЬу преступника и нај ширих слојева народа. Тек би ваљало про учити · везе измеоу сиромашних класа и прекршилаца закона, узајамни однос про
летаријата и градског плебса. Ипак, једно је извесно: у раднич ком покрету измеЬу 1830. и 1850. године, преступништво и репресија имају важну улогу. Непријатељски став према прес тупницима је несумњив; али, око казненог система воде се велике борбе. Новине које читају широки народни слојеви чес то нуде политичку анализу криминала кој а се у свим својим
сегментима разликује од тумачења филантропа (сиромаштво -расипништво-лењост-пијанство-порок- краЬа-злочин). Та ана лиза узрок преступништва не види у злочинцу као јединки (која је само његова случај на или прва жртва), него у друштву:
»Човек који изврши убиство нема могућност избора. Кривац је друштво или, тачније речено, лоша друштвена организација« 133 • А ово или зато што друштво није у стању да задовољи основне потребе појединца, или зато што у њему разара, односно кочи оне могућности, тежње и потребе које ће касније да се изроде у злочин: »Погрешно васпитање, као и вештина, односно спо собности које нису могле доћи до изражаја, уз интелигенцију и осећања чији је развој онемогућен присиљавањем на рад у најранијем узрасту« 134 • МеЬутим, тај криминал настао из нужде или под дејством репресије прикрива- због упадљивог значаја који му се с једне стране придаје, као и због непријатељства којим је с друге окружен -јеДну друкчију врсту противз ако нитих делатности која га некада узрокује, а увек поспешује. Та друга врста незаконитости је преступништво високих кругова, саблажњиви пример, извор беде и разлог побуне сиромашних. »док немаштина сеје по вашој калдрми лешеве, док пуни ваше затворе лоповима и убицама, шта чине преваранти из високог друштва? ... дају пример најгоре поткупљивости, најодвратнијег цинизма, најбесрамније пљачке ... Зар се не бојите да ће се јед нога дана сиромашак, коме је као злочинцу суоено зато што је отео комад хлеба кроз решетке на прозору пекаре, расрдити тако да ће до темеља срушити Берзу, то разбојничко седиште у којем се некажњено пљачка богатство државе и новац толи ких породица« 135 • А то преступништво својств е но бог;пашима закони толеришу, па и када се догоди да
оно
падне под удар
п
п
l
l '1
закона засигурно може рачунати на попустљивост суда и уви Ьавност штампе 136 • Отуда замисао
1
да кривични поступци могу
133 L'Humanitaiгe, август 1841. 134 La Fгatemite, новембар 1845.
135 Rucl1e populaiгe, новембар 1842. 136 Видети у Ruclle populaire из децембра 1839. одговор Венсара (Vint;a rd) на један Балзаков чланак у Le Siecle. Балзак је казао да процес на основу 01тгужбе за краЬу треба водити опрезно и дискретно када је реч о бог ата шу
n 1
280
281
Ј
постати прилика за отва рање политичке распр аве, и да треба искористити деликте мишљ ења или процесе прот ив радника за
L L
осуду начина на који функцион ише кривично правосуЬе уоп ште: »Судске просторије нису више , као раније, место на којем се очитује сва беда и несрећа наше га доба, нека врста поља на којем су изложене све жалосне жртве нашег хаотичног друш тва; оне су одсад поприште које одјекује од поклича сукобље них страна« 137 • Отуда и замисао да политички затвореници _ пошто су као и преступници личн о искусили какав је казнени
u u
треба да ставе себи у задатак да буду гласноговорници свих затвореника: њихова је дужност да просветле »доброг фран цуског граћанина, који је о досу ћеним казнама сазнао само
L
u L L L
систем, али се за разлику од злочиначког њихов глас чује
преко високопарних оптужниц а јавног тужиоца«138.
За ову борбу против кривичног право сућа, односно казне ног система, против зидова које он брижљиво подиже око пре ступништва, карактеристична је тактика која би се могла наз вати >жонтрашком црном хрон иком«. Наиме, народне новине контрирају оном делу штампе који се користи злочинима или кривичним поступцима и, попу т Судских: новина, »напаја се крвљу« и »храни затвором«, свак одневно штампајући »мелод рамски репертоар« 139 . Контрашк а црна хроника систематично износи и наглаШава преступе почињене меЬу граЬанством, по казујући да је управо граћанска класа »физички изопачена« и
»морално трула«;
приповести о злочинаш тву људи из
народа, она даје описе беде у какв у запада народ због оних који га израбљују и, у дословно м смислу речи, изгладњују те убијајуt4О; показује колики је удео одговорности послодаваца и
читавог друштва
у кривичним
поступцима
поведеним
против
радника. Укратко, улаже се вели ки напор да се измени једно лично приказивање злочина којем је био циљ да се он издвоји као изопаченост и припише најси ромашнијој класи. У овој полемици против казненог система, фуријеовци су без сумње отишли даље од свих оста.;шх. Они су можда први створили политичку теорију која злочин позитивно вреднује. чије се и најмање непоштење одмах разгласи. И одговор: »Рецит
е, Господине, руку на срце , не догаЬа ли се свакодневно управо супротно; не налазе ли људи
који имају велико богатство и висок и положај у друштву хиљаду решењ а, хиљаду начина 137 138 139
140
u
уместо
да заташкају незгодну аферу«.
La Fnuemite, новембар 1841. Almanaclr populaiгe de !а Fгance, 1839, стр. 50. Pauvre Jacques, 1. година, бр. 3. У La Fi-шemite од марта 1847. реч је о афери
Друјар (Drouillard) и у алузијама се говори о краЬама у Рошфо рској морнаричкој управи . У јуну 1847. године , чланак о процесу Булми и афери Кибјер-Пелапра; у јулу и август у о афери
1847. · године,
проневере Бење-Лагранж-Жисје.
Ако је, према њиховим поста вкама, злочин последица »цив или
зације«, он је самим тим и оруж је против ње. Он у себи носи снагу и будућност. »друштвени поредак, руковоЬен кобним
начелом притиска и сузбијања, наставља да руком џелата или затворском организацијом убија оне чија снажна природа од бацује или презире друштвене пропи се; оне који, будући суви ше јаки да би остали заробљени у таквим неудобним пеленама, кидају и раздиру те повоје јер не желе да остану деца« 141 . Не
постоји, значи, уроћена злочинач ка природа; постоје само ме ханизми силе који ће појединце, зависно од класе којој припа
дају142, довести до власти или до затвора: да су роћени као
сиромаси, данашње судије сигурно би били по робијашницама; а робијаши, да су отменог порекла, »председавали би судовима
и делили правду«1 43 . У основи, постојање злочина срећом по казује »да се људска природа не може сузбити притиском«; злочин није слабост или болес т, већ претећа енергија, »гро могласни протест људске прир оде«; због тога злочин и има необичну моћ опсењивања свих људи . »Без злочина, који у
нама буди гомилу умртвљених осећања и напола угаслих стра
сти, остали бисмо дуже у хаосу, то јест у стању обамрлости« 14 4 .
Може се, значи, догодити да злочин постане политички ин
струмент једнако драгоцен за осло боћење нашега. друштва као
што је то био за еманципацију Црна ца, до које вероватно и не би без њега дошло. »Тровања, пожа ри и понекад чак побуне, сведоче о огромној беди у којој је наше друштво« 145 . А затво реници? Они су »најнесрећнији и најпотлаченији део човечан
ства«. Фалан!а се понекад није разликовала од тадашње есте тизације злочина, али је битка коју је она повела ишла у сас вим другом правцу.
Стога се може рећи да се црна хроника није користила само ради оптуживања непријат ељске стране за неморал, него и ради показивања мећусобно супр отстављених снага. Фалан!а тумачи кривичне процесе као суко б који је наметнула »циви лизац ија«; крупни злочини нису чудо вишни поступци, него не
миновно повратно дејство, побу њеничка сила онога што је су-
141 142
La Plralange, 10.
јануар 1837. »Проституција, дире~-.--rне матери јалне кра5е, кра5е са проnалом , уби ства, разбојништва - намењени су нижим слојевима: док веште ruьачке, рафи ниране и индиреt-.--rне краће, учено израбљивање људске стоке, добро смишљ с на та"-<ичка издајства, надмоhна исквареност - односно сви пороц и и з;ючини који су стварно исплативи а елсган тни, и за које је зако н превишс учтиво писа н да би их могао набројати, остају монопол ннших класа« (1. лсцсмбар 1838).
143 La Phalange, 144. La Plralшrge, 145 Љid.
1. децембар 1838. 10. јануар 1837.
282
u
283
збијано 146 ; ситни илегализми нису маргиналне појаве нужна присутне у сва~ом друштву, већ одсудна грмљавина борбе која се у љему одвир .
Сада ћемо, по~ле Видо_ка и Ласнера, навести овде случај треће личности кор се ПОЈавила само накратко; љена слава трајала је свега дан-два . Реч је о пролазној фигури малолетнич ког илегализма, тринаестогодишљем дечаку без сталног преби валишта и без породице, оптуженом због скитље; казна на две
ришне представе; отварам врата на кочијама, препродајем карте позориште; имам пуно посла. - За вас би боље било да сте
· за
у некој доброј кући и да у љој учите неки занат. - Ухај, добра кућа, занат, све је то гљаважа. Газде стално нешто закерају, ту нема слободе. - Зар вас отац не тражи? - Немам више оца. - А мајку? - Ни мајку, ни рооаке, ни пријатеље. Ја сам слободан и независан« . Када је чуо своју пресуду на две годи
и
као
афирмацију основних права. Све нелегалне радље које суд лификује као кршеља закона, оптужени преформулише доказе своје виталности : немаље сталног пребивалишта бескућништво и могућност скитаља, одсуство старатеља
ква као као као
не затвора, Беас »Се најпре ружно искезио, али му се одмах вратило добро расположеље: "Две године, то је свега дваес четри месеца. Па ајмо, крећимо" «. Овај део извештаја са суоеља пренела је и Фалан'iа. Значај који му је придала и подробна анализа свих љегових сегмената показују да су фуријеовци ово тако обично суоеље видели као сукоб главних друштвених сила. С једне стране стоји сила »ци вилизације« коју оличава судија, »живо отелотвореље легали тета, духа и слова закона«. Ова сила има свој систем принуде: наизглед је то Кривични закон, иза којег се крије механизам дисциплинираља. Мора се имати неко пребивалиште, неко од редиште, неко принудно место боравка: »Свако спава у својој
независност и самосталност, немаље сталног посла као слобо
кући, каже судија, зато што по љему свако нужно има дом;
ду, одсуство утвроених обавеза као двадесетЧ:етворочасовно бо гатство и пуноћу. Тај сукоб илегализма са системом дисцип лина-казна-преступништво схваћен је од стране савременика,
није задужен да свима обезбеди место за становаље, него само
године затвора без сумље га је задуго везала за преступничко окружеље. Он би засигурно прошао незапажено и без трага, да се није оптужници по којој је проглашен преступником (више због кршеља дисциплине него законских прописа) су протставио одбраном оне врсте илегализма која се тврдоглаво опире свим видовима присиле, а недисциплину стално тумачи на
два
начина:
као
хаотични друштвени
поредак,
али
или боље речено новинара присутног на суду, као комични ефекат кривичног закона који се хвата у коштац са ситним облицима недисциплине . И то јесте било тачно: сам поступак и пресуда којом је он окончан збиља су најбољи одраз читавог питаља законских казни у 19. веку. Иронија са којом судија покушава да недисциплину увије у достојанство закона, и др скост са којом је оптуженик увек изнова тумачи као једно од основних права, карактеристични су пример за целокупни каз нени систем.
Вероватно су управо због тога Судске новине дале извеш тај с а овог суоеља 14 7 : »Судија: Свако треба да спава у својој кући.
-
Беас: Па зар ја имам своју кућу? - Живите у сталној Ја зараоујем за свој живот. - Које је паше занима Моје занимаље: прво и прво, имам бар тридесетак зани
скитљи. ље?
-
-
маља; друго и друго, не радим ни код кога. Већ извесно време сам самосталан. Имам дневне и ноћне послове. На пример,
даљу делим бесплатне штампане ствари пролазницима; трчим за кочијама које стижу на одредиште и износим пакете и прт љаг; ходам уздуж и попреко авенијом Неји; ноћу имам позо146 Видети, на пример, шта La Plmlange каже о Делаколонжу ил и о Ели рабиду: La Pl!alange, 1. август 1836. и 2. октобар 1840. 147 La Gazeue des tl"ibunaux, август 1840.
284
велелепну кућу или сиротиљску уџерицу
-
није му важно; он
да натера сваког појединца на стално пребивалиште« . Осим тога, мора се имати неко занимаље, препознатљиви идентитет,
карактеристике утвроене једном заувек: »Које је ваше занима ље? То питаље је најбољи одраз поретка који се успоставља у друштву; скитничеље му је одвратно и забрињава га; треба имати
стални
посао,
не
прекидати
га, дугорочно
планирати
будућност, окућити се једног дана- а све то да би се друштво обезбедило од могућих напада«. Најзад, треба имати послодав ца, односно газду, бити заробљен унутар хијерархије; човек постоји само ако је део строго одреЬених односа доминације : »Код кога радите? То значи, пошто нисте газда , треба да бу дете слуга, није важно под којим условима; није реч о задово љењу ваших потреба, него о одржаљу поретка«. Дисциплини увијеној у рухо закона, супротставља се илегализам који се сматра неотуЬивим правом; до расцепа долази збо г недис цип линованости, а не због кршења закона . Недисциплинованости језика: граматичке неправилности и тон којим се одговара »ПО казују непремостиви јаз измеЬу оптуженог и друштва, које се кроз уста судије обраћа оптуженику правилним књижевним
језиком«. Недисциплинованости својствене уроЬеној и неизве штаченој слободи: »Оптуженик добро осећа да су шегрти и радници робови, да је ропство тужно ... Осећа да у постојећем поретку неће више моћи да ужива ту слободу, да иживи ту потребу за кретањем којом је обузет ... И даје предност слобо-
285
п
ди, макар она !5ила ха~лич на
-
шта га се тиче? Она Г!одразу
мева спонтаНИЈИ развОЈ његове инди видуалности,
развоЈ дивљи значи груб и непотпун, али зато природан и инстинктиваН
инованости у породични м односима
L
: није важно да ли је ово дете било напушт ено или је својевољно одбе гло, јер »није могло да nоднесе роп ски систем школовања и васпнтања код родитеља или туЬинаца «. Кроз анализу свих ови х ситних облика недисциплине, кон ачно се одбацује читава наслеће »цивилизације« и открив а »дивљаштво<с »Има ту и рада, и ленчарења, и безбрижности , и разврата: свега, само не реда и поретка; изузимајући разн е послове и разврат, то је жив от див љака, живот који се вод и из дана у дан и од дана с до cyтpa«t4s. Анализе Фала
нiе не могу се, наравно, сматрати репрезен тативним за расправе које су у то доба водиле нар одне новине поводом злочина и казн еног система. Ипак, тум ачења Фаланiе могу се смес
u
тити у шири контекст тих полемика. Њене поу ке нису биле сасвим забо рављене. Оне су оживље не приликом широког о.цјека који је имао анархистички пок рет у другој половини 19. века, када су анархисти поставили питање прес тупништва као политички проблем, узимајући за мет у напада
казнени аПарат; када су у преступништву виде
ли најборбенији облик одбациваља закона; када су покушали не тол ико да ве личају побуњене преступн ике, колико да одвоје пре ступниш тво од граЬанских зако на и незаконитости који ма је оно било потчињено и стављено у службу; када су хтели да обнове или по први пут заснују прав о политичко јединство нар одних иле гализама .
TPE fiA
Г ЛАВА
ЗАТВОРСКИ СИСТЕМ Ако бих морао да одреди
м датум када је стварање затвор ског система окончано, не бих изабрао 1810. годину са ~ени~ Кривичним зако ником, нити
1844.
годину са
законом КОЈИМ Је уведено начела ћелијског затв арања; не бих можда изабрао ни 1838. годину када су објављене књи ге Шарла Лика, Мор?-Кри
стофа и Фошеа о реформ и затвора. Изабрао бих 22. рнуар 1840. године, када је званично отворен
Me:rpe,
каз~
ено- .поправ на колонија за младе. Или можда пре онаЈ дан КОЈИ НИЈе ост~о
календарски забележен, када је једно дете из Мет
реа умирући рекло: »Каква штета што морам тако брзо да напуст им ов.о место«14
9. Била је то смрт првог затв орског свеца. Сигурно Је било много истих таквих срећ ника, ако је тачно да су шти ће ниц и колоније често говорили , да би похвалили
нову ка~нену политику према телу: »Ви ше бисмо волели батине, ал и Је hе-
лија за нас боља«.
.
.
. Зашто баш Метре? Зато што Је то наЈинтензивН ИЈИ n~д дисци11лине, модел који обухвата и сажима све технологије
u
принуде над јединком и њеним понаша
њем . Ту има свега по мало: механизама свој ствених ~>манастиру, затв ору, школи. ка сарни«.
Мале групе на које су затвореници подељени, чврсто хијерархијски организоване , угледају _се истовреме но на пет модела: породични модел (свака група Је »породица « КОЈУ чине »браћа
L
« и двојица »старијих«); војн и мо:дел (сва
ка пород.ица, под руководством стар ешине, подељена Је на две чете КОЈИМа су на челу заменици старешине;_ сваки затв орен~к има мати'fНИ број и мора да научи основне ВОЈНе вежбе; х~ГИЈенс
ка контрола обавља се једном днев но, контрола одеће Једн ом седмично, а прозивка трипут дневно); еснафски модел, са ста решинама и
L
148
La Plшlange, 15. август 1840.
149 стр.
383.
Е. Ducpetiaux, De /а condition physique et mo•-ale des jeunes Olm·ie гs, т. П ,
286 287
пословоЬама који се старају о радном окружељу и обуци мла Ьих; школски модел (свакога дана сат или сат и по наставе
коју обезбеЬују учитељ и заменици старешине); напослетку'
1
• б судски модел; Једном дневно >>дели се правда« у со и за разго-
'
вор: »И најмаља непослушност подлеже казни, а најбољи на чин да се избегну крупни преступи је да се што строже каж љава и најлакши грех: у Метреу се не допушта никаква сувиш на реч«; најчешће се досуЬује казна затвараља у ћелију, пошто је »изолација нај бољи начин да се утиче на морал деце; тада
у самоћи, глас религије - чак и ако га љихово срце никад~ раније није чуло - добија сву своју снагу узбуЬиваља и убе Ьиваља«150; свака параказнена установа, направљена са циљем
да не буде затвор, досеже своје врхунце у ћелији на чијим је зидовима црним словима исписано: »Бог вас види«. Оваква обједиљеност различитих модела омогућава да се одреди специфична функција »дресуре«. Старешине и љихови заменици у Метреу не смеју да буду, сасвим и искључиво, ни судије, ни професори, ни пословоЬе, ни подофицири, ни »ро дитељи« ~ него све то помало и на специфичан начин; Они
ни
и вешти пољопривредници;
али кроз сам таЈ
процес, само
ако је технички надзиран, стварају се и послушни поданици о којима су прикупљени поуздани подаци, уобличени у целовита знаље о личности. Значи, та техника дис циплинираља тела има двоструки учинак: упознаје се »душа« и одржава однос пот чиљености. Ево једног резултата који потврЬује такав учинак
1848. године, у тренутку када је »револуционарна гро зница заокупила свачију машту и подстакла страсти, у часу
дресуре:
када долази до побуна у школама у Анжеу, Ла Флешу, Алфа ру, па и у колежима, штићеници из Метреа били су још мир нији него иначе« 153 • Ако је по нечему Метре узоран, онда је то пре свега по
специфичном начину дресираља . Та дресура јесте слична дру гим облицима контроле на које се ослаља: здравственој, школ ској, верској. МеЬутим, она се не може са љима поистоветити, као
што
се
не
може
свести
ни
на
административне
мере
у
ви заменици који су на челу »породица«, васпитачи као и по словоЬе, морали су да живе заједно са штићеницима; носили
су униформе које су биле »готово једнако скромне и неупад
топеди личности. Задатак им је да производе послушна и ос
љиве« као оне у деце; штићенике нису практично никада на
пособљена тела: они контролишу деветочасовни или десето
пуштали, надзирући их и даљу и ноћу; образовали су меЬу љима непрекидну осматрачку мрежу. А да би се особље обу чило, у колонији је отворена специјална школа. Главни део
управљају смотрама, физичким егзерцирима, школоваљем од
реда, устајаљима, легаљима, маршираљем уз трубу или на зви ждук; руководе гимнастичким вежбама 151 ; проверавају хигиј ену и надзиру купаље. Дресуру прати стални надзор; прикупљају
љеног програма био је да се будући кадрови подвргну истој
се подаци о свакодневном понашаљу штићеника; та сазнаља
ће касније као васпитачи морати да наметну штићеницима«.
постају инструмент за љихово непрекидно процељиваље: »При
Будуће особље је обучавано вештини успостављаља и одржа ваља односа власти. То ј е прва учитељска школа у којој се учи дисциплинираље у чистом облику: у љој »казнено-поправни«
уласку у колонију, дете се подвргава некој врсти пропитиваља да би се добила слика о љеговом пореклу, статусу љегове по
родице, прекршају који га је довео пред суд и свим преступима
оној обуци и свим врстама п:ринуде као сами затвореници : »док
су у статусу Ьака, потчиљавају се истој оној дисциплини коју
техника која се учи, преноси на друге и подлеже општим нор
нији и запослеља које је добио по изласку« 152 . Дресура тела омогућава упознаваље личности; усвајаље одреЬених техника
линованих или опасних јединки могу и сами да буду, йКО се технички разраде и рационално осмисле, »нормиранш<. Техни
150 JЬid., стр.
377.
151 »Све што доприноси замору доприноси и отклањању рћа вих мисли;
зато смо се постарали да игре буду састављене од напорних вежби. Увече они падају у сан истог тренутка када легну у кревет« (JЬid., стр. 375-376) . Упор.
мама . Поступци за присилно нормираље понашаља недисцип
ка· дисциплинираља постаје засебна »дисциплина« која се учи у посебној школи . Историчари друштвених наука баш у ово исто време си туирају роЬеље научне психологије: изгледа да је Вебер, да би измерио осете, почео да експериментише са својим малим мер ним инструментом баш тих година. Оно што се догаЬа у Ме -
и илустрациј у бр. 152 Е.
288
27. Ducpetiaux, Des colonies ag,icoles, 1851,
стр.
61.
l l
механизам није пуки програм који настој и да добије подршку и залог у »човечности« или своје утемељеље у »науци«, него
које је починило у свом кратком и често тужном животу. Ови подаци уносе се у досије у који се временом бележи све што се тиче свакога штићеника понаособ, љеговог боравка у коло
уобличава понашаље; стицаље вештина и способности препли ће се са учвршћиваљем односа моћи. Стварају се добри, снаж -
l l
ужем смислу речи. Целокупно особље, све старешине и љихо
су, у неку руку, техничари понашаља: инжељери владаља, ор
часовни радни дан (занатске или пољопривредне делатности);
l
153
G.
Feпus,
Des
p1isonnieгs,
1850.
289
l l
L L
треу (и у дЈ?угим европским земљама мало раније или касније)
очигл,едно Је сасвим друге врсте. Реч је о појављи вању, боље
речено институционализовању и званичн ом крштењу новог ти што подразумева и знање и власт над је
па контрол~
-
-
динкама КОЈе се опиру дисциплинском нормира њу. Ипак, поја ва ових стрv:њака за дисциплинирање, нормир ање и потчиња
вање важна Је за настанак и развој психологије исто колико и
мерење прага осета. Одговориће ми се да је квантит ативно одреЬивање одговора на надражаје могло барем да се ослони
на углед физиологије ~ао науке у повоју, те да зато заслу:>1С ује да фигурише у исторИЈИ знања. С друге стране, меЬутим, кон
L
трола нормираног понашања такоЬе је била под утицајем и надзором медицине, односно психијатрије, које су јој обезбеђи
вале »научну« засн~>Ва_н?с:r; та контрола се ослањал а и на пра восудни апарат КОЈИ ЈОЈ Је, посредно или непосре дно, давао
законску форму. Тако се, под окриљем ова два угледна заш
титника и служећи им, уосталом, као спона или поље за раз
L
ме:rу знања, ова смишљена техника контрол исања норми раз ВИЈала, непрекидно, све до данашњих дана . После мале школе
у Метреу само ј е растао број институционализованих и специ
Јализованих видова те контроле; њени апарати увећавали су се
и квантитативно и по површини коју су покривали; умножава
ле су се њене везе са болницама, школама, јавним управним
службама и приватним иницијативама; растао је број њених службеника, расла је и њихова моћ и техничка оспособљеносг
разгранали су се .техничари за сузбијање недисциплине. У нор:
мирању нормираЈуће власти, у организовању јединст веног ме
u L L
ханизма ЧИЈИ су чиниоци знање и моћ над јединка ма, колонија
Метре и њена школа представљају епохални догаЬај.
* * * Зашто сам баш тај тренутак изабрао као крајњи домет у
процесу стварања одређеног типа казненог система , какав у мање_- више непромењеном облику и данас имамо? Управо зато
што Је такав избор помало »неправичан«. Зато што он »крај«
тог проце~а смешта на гранично подручје кривичн ог права.
Зато што Је Метре затвор, али не сасвим: јесте затвор, пошто су у ње~а затварани млади преступници осуЬени на суду ; али ипак НИЈ~ прави затвор, пошто су у њему затворе ни и малолет
ници наЈпре осуоени а онда ослобоЬени на основу члана
66
Кривичног ~акона, као и штићеници који су ту задржани, као
u
у
18. веку, зоог родитељске казне. Метре је, као казнени модел,
на. г~аници каз_неног система у ужем смислу речи . Ова коло
НИЈа Је била наЈпознатија меЬу многим установама које су, из-
ван подручја кривичног права, чиниле оно што би се могло
назвати затворским архипелагом.
Општи принципи, познати законици, као и сами законо давци, јасно су казали: не смеју постојати затвори »ван зако на«, не сме бити затворских казни осим оних које доносе ква
лификоване судске установе, не сме више бити оних самовољ
них а ипак масовних затварања. Упркос томе, чак се ни начел но никада није стварно одбацила могућност ванзако нског за тварања; о томе се и даље расправљало 1 54 • Мада је систем кла сичних масовних затварања био делимично разорен (само дели мично), убрзо је поново успостављен, реорганизован, а у неким тачкама допуњен и усавршен. МеЬутим, што је још важније, он је и хомогенизован: с једне стране, посредством затвора и
законских казни; с друге, помоћу дисциплинских механизама. Границе измеЬу затвора, судских казни и дисципл инских уста нова, које су у класично доба већ биле нејасне, сада теже да
се сасвим избришу; ствара се целовити затворски континуум којим се казнено-поправне технике преносе и на најчедн ије
дисциплинске
установе,
а дисциплинске
норме
уносе
у
само
језгро казненог система; и најмањи илегализам, најситнија не правилност, девијација или аномалија може да се претвори у преступништво. Суптилна и изнијансирана затворс ка мрежа,
која има компактне институције али и посебне дифузн е мето
де, преузела је онај вид масовног, самовољног, неинтег рисаног затварања какав је постојао у класично доба. Овде не можемо приказати цео тај низ институција које се у све ширим круговима формирају око затвора . Навешћемо само неке од њих, да бисмо проценили колико се широко њи хова мрежа простирала, као и неке датуме, да бисмо видели када је она настајала. Постојале су пољопривредне секције централних затвора (први такав пример је Гајон 1824. године, а касније Фонтвро, Дуер, Булар); постојале су колоније за сиромашну или напуш тену децу, као и за децу препуштену скитњи (Пти-Бу р 1840. године, Оствалд 1842. године); постојала су уточишт а и мило срдни домови за грешне девојке које се »повлаче пред могућ ношћу повратка у неуредни живот«, за »сироте чедне девојчи це које би неморалност њихових мајки изложила изопаченос
тима већ у раним годинама«, или за женску децу наЬену на
праговима болница и сиротишта . Постојале су и казнена-по правне колоније предвиЬене законом из 1850. године: малолет ници који су осуЬени или ослобоЬени кривице морали су ту 154 Могла би се направити читава студија о расправам а до којих је дола зило у време Револуције поводом породичних трибунала , родитељских казни, њиховог права да шаљу децу у затвор.
290 291
да буду »заједно одгајани под строгом дисциrшином ' те
б
$0~
. делатносвљаЈу пољопривредне радове и осн?вне индустријске жити бес придру се им ти везане за пољопривреду~<; касниј е ће ти из друш призорни малолетници КОЈе треба уклони тва, као
за сирочад« 155 и »порочни и не~ослушни штићеници домова
Овакве институцИЈе стално се све више удаљавају од казнена~
и све су шири; система у ужем смислу речи, а љихови кругов се сасвим не док све слаби, ено постеп љима у модел затвор?
изгуби: реч Је о установама за напуштену или убогу децу, ше сиротиштима (као Неоф или Менил -Фирмен), домовима за фабри затим ); Нансију у Дом ~и Ренсу грте (као Бетлеем у
а касније у кама-манастирима. као што Је она у Ла Соважеру,
Тарару и ~ижирјеу (у љих раднице улазе као тринаестого
излазе само по дишље девоЈчице, ж~ше затворене годинама и
надзором; не примају плату, него добијају, тек по коначно~
аду која зависи напуштаљу овог места, извесну новчану надокн тога, пос Осим ). владаља од. показане приљежности и доброг кт »компа мају преузи не које зације ТОЈале су и многе органи љегових меха од неке само е корист него модел, ски затвор ни« ка друштва, низама: то су патронажна удружеља, морализаторс
слу:ж:бе за п?моћ и над~ор, рад~ичка насеља - чији првобитни
казнено и наЈпростиЈИ облици ЈОШ имаЈу упадљива обележја -ва~питног система
156
• Напослетку, та широка затворска мрежа
који су раштрка спаЈа се са свим дисциплинским механизмима, ни по читавом друштву.
Видели смо како, у оквиру кривичног права, затвор пре
технику; за твара поступак кажљаваља у васпитно-поправну ке уста затворс из у техник ту и пренос пак, творски архипелаг, последице. важне е следећ има то А . целини у о друштв нове на
1. Тим свеобухватним устројством успостављено је непре
ујући томе, нео кидно, лагано, неприметно градираље; захваљ иплине на недисц од и прелаз но природ ед наизгл сетно се и
прави преступ и обрнуто, од кршеља закона на одступаље од
мада је посто ~а, просека, захтева, норме. У класичном добу,
е у општем Јада заЈедничка референтна тачка у виду кривиц 155
1971,
стр .
О свим тим институцијама видети: Н. Gaillac, Les Maisons de соп·еСfiоп ' 99-107.
156 в
ним у Лилу среидети, на пример, о радничким насељима сагра!Је
прописа. По~тоји ди~ом ~9. века: »Главни су ред и чистоћа. Они су срж уносе
nијанче или ~еколико строгих одредби против лица КОЈа nраве буку, ти да увек поштују оило какав неред. Тешки прекршај повлачи изгон. Навикну
ју радионице ред и да буду пажљиви и штедљиви, радници више не налушта у саб изазивај не више , надзором већим под сада су КОЈа Ј!:еца, ... nонедељком а пожртвов владање, добро станова, ње одржава за награде лаза~··· д~дељуЈу се кандидата« (Houze de ~орт, сваке године се за те награде бори велики број 1Aulnay, Des logemeпts OliVIieгs ii LЦ/е, 1863, стр. 13- 15).
292
лоше владаље биле смислу 157 , ипак су кршеље закона, грех и
посебне, одељене области
-
п
утолико што су им критеријуми
ени. За и надлежне инстанце (казна, суд, затвор) били раздвој
механизмима разлику од тога, затворски систем - са својим релатив начелу по е иониш функц надзираља и кажњаваља ција, ко институ самих уитет контин и Постој . уитета ног контин
п
е на дом за је упућују једна на другу (прихватилиште упућуј
младе, он пак на сирочад, овај на васпитно-поправни дом за одред, па на затвор; што казнени завод, даље на дисциrшински
ажно друштво, оно се тиче девојака, школа упућује на патрон тилиште, а оно на радионицу, она пак на прихва
на манастир
на болницу, она на за преваспитаље; радничко насеље упућује
критеријума и затвор, и томе слично). Постоји и континуитет
девијације, посте казнених механизама; они, почев од обичне е. Постоји и санкциј авају пооштр и а правил авају Пено усложљ аних и над ализов специј континуитет институционализованих,
на пољу власти) лежних лица која (како на пољу знаља, тако и
ваља чиљеница и не самовољно већ на основу прописа, утврЬи
у, санкционишу, љиховог мереља, хијерархизују, диференцирај
а одступаља од кажљавају, и мало-помало од санкционисаљ рски систем« - са норме доводе до кажљаваља злочина. »Затво
тним облицима, својим разнородним, дифузним или пак компак у, за неупад принуд или лу контро за а уцијам са својим инстит ује квалитативну обезбеЬ у присил упорну или надзор љиви
видова кажњаваља; он улан и квантитативну повезаност свих
ма, мале и ве чава или распореЬује, према суптилним разлика оцена па до лике санкције, благе и строге казне - од рЬавих ти сва припре да може , судских осуда. »Завршићеш на робији« и стране, друге с а; установ линска ка, најбезазленија дисцип осуЬенику: »За тном доживо каже да може затвор ожи најстр аног пона бележићу свако твоје најмаље одступање од пропис 18. столе је коју је функци е казнен т шаља«. Она свеприсутнос них пред ментал ња ствара и техниц ошкој« »идеол у о ће тражил ом , ра сложен алном, става и знакова, сада се постиже материј сачиње ром, армату м хватно свеобу и зуЬеном али кохерентном тим, постоји Самим тава. устројс ских затвор итих различ од ном од најмање непра заједнички именитељ за читав тај дијапазон, : то више није злочина г могуће пнијег вилности па до најкру заједничког друш вање угрожа нити смислу, општем у а кривиц од норме; оно оп твеног интереса, него аномалија, одступање у значењском Оно затвор. и у, лудниц седа и школу, и суд, и неких правника као: Muyart 157 То је изричито и јасно формулисано код et des peines, Ј 767, de Vouglans, Refutation des pгiпcipes hasaгdes dans /е rmite des delits стр. 3; Rousseaud de la Combe, Tгaite стр. 108; Les lois crimiпel/es de /а Fгапсе, 1780, des matiet·es ctimiпel/es, 1741, стр. 1-2.
293
Ј
l l l l l
l l l l
смислу максимално шири исту ону функц ију/ коју затворски
систем максимално шири на стратешком плану. Суверенов противник, а затим непријатељ друштва, претворио се у особу
девијантног понашаља, која у себи носи многоструку опас ност: недисциплину, злочин, лудило. Затвор ска мрежа спаја
стварајући многобројне узајамне везе, два дуга и сложена лан~
ца : у први улази оно што подле же легалним казнама, а у други оно што спада у удаљаваље од норме.
2. Затворски систем, са својим хијерархијским устројством омогућава да се регрутују крупни >>nреступници«. Он органи ~
зује оно што би се могло назвати »живо тним путем кроз дис циплинске институције«, врло прецизно структурисаним иако има вид одбациваља и исључиваља из друштва. У класично доба, постојала су на маргинама друштва или у љеговим малим меоупросторима хаотична, толерантна и опасна подручја »бе
u
закоља«, или бар онога што је измицало непосредној контроли власти: то је било несигурно подручје које је стварало и шти
тило
злочинце;
на
љему
су
се
сретали
и
повезивали,
игром
случаја, сиромашни, незапослени, невино прогољени, подлаци, борбени противници моћника, бегунци од закона и обавеза, професионални криминалци; то је уједно било и пустоловно подручје којим су крстарили, свако на свој начин, Жил Блас, Шепард или Мандрен. За разлику од тога, 19. век ј е диферен
цираљем и дисциплинским разврставаљем створио строго утвр
оене канале којима се, у оквиру самог систем а, истим механиз мима успоставља послушност и ствара организовано престу п
L
L
ништво. Постојала је нека врста дисциплинс ке »обуке«, сталне и присилне, која је делом била под надле жношћу педаrошких установа, а делом зависна од професиона лне мреже. Захваљу јући томе, одреоени животни пут као да је био зацртан; био је једнако известан и неминован као било која јавна функција: патронажно друштво и служба за пружа ље помоћи, смештај у домове, казнено - поправна колонија, дисци плински одред, за твор, болница, сиротиште за старе. Те утврое не стазе биле су уочене и описане већ почетком 19. столећ а: »Наше добротвор не установе представљају задивљујуће усклао ени систем, зах ва љујући којем сиромашак ни на тренутак не остаје беспомоћан, од свог рооеља па до гроба. Погледајте животни пут тог нес рећника: родио се као једно од многе напуш тене деце; стављен је у јаслице, затим у обданиште; одатле у шестој години пола зи у основну, а касније прелази у средљу школу. Ако не може да ради, уписују га на листу добротворних служби у љеговој четврти, па ако се разболи, може да бира измеоу 12 постојећих болница... Напослетку, када париски убожн ик доће до краја свога животног пута, дочекује га 7 прихв атилишта за старе;
често му љихов здрави режим продужи бескорисни живот, па тако он поживи и знатно дуже од неког богаташа«lss. Оно што се не може асимиловати, затвор ски систем не одбацује и не одстраљује, негде у хаоти чни и паклени спољни свет, јер такав спољашљи простор и не постоји. Затворски си стем само с једне стране преузима оно што се чини да, на другој страни, искључује. Он економише свачим, значи и оним што подлеже љеговим санкцијама. Он не допушта да се изгуби чак ни оно што је намерно издвојио и изузео . У таквом паноп тичком друштву, где је затворски систем свеприсутна арматура, преступник није ван закона; он је, и то од самог почетка, у оквиру закона, у самом средишту закона , или бар у средишту оних механизама који неосетно воде од дисциплине до закона, од девијације до прекршаја. Ако је тачно да затвор санкциони ше преступништво, оно се и ствара, највећим делом, баш у оквиру тог система и захваљујући љему, да би се круг на крају поново затворио. Затвор је само приро дни продужетак, степе ник више у тој хијерархији која се прелаз и корак по корак . Преступник је производ институција. Зато се не треба чудити што знатан постотак осућеника на свом животном путу прола
зи кроз све те механизме и установе за које се наводно верује како им је циљ да јединке не допадну затво ра. Неки у томе могу видети доказ за уроћени преступнич ки »карактер«: ипак, Мандово коначно робијаље било је брижљ иво спремано посrев од детиљства у васпитно-попр авном дому, а онда неизбежним механизмима општеприсутног затворског система. И обрнуто: лирика маргиналних слојева може несмет ано да се надахљује сликом »Одметника од закона«, скитн ице који лута граничним подручјима покорног и заплашеног друштв а. Мећутим, крими нал се не раоа на маргинама, као послед ица искључиваља и
изгона из Друштва, него управо захваљујући све неминовнијем укључиваљу у љега, све упорнијем надзор у, све већој и ј ачој дисциплинској принуди. Речју, затворски архипелаг омогуhава да се у дубинама друштвеног ткива створи преступништво на основу
ситних
илегализама ,
да се
они
потчине том
преступ
ништву и да се организује специјализов <~ни криминал. З. Меоутим, можда је најважнија послед ица затворског система и чиљенице да се он проширио знатно изван подручја
законског затвараља, то што он успева да казнену власт учини
природном и нужном; што је, ако ништа друго, успео да спус ти праг толерисаља казнених мера. Он тежи да избрише оно што може изгледати претерано у кажњавању, и то усклаћи
ваљем двају регистара на којима почива : законског, то јест
!58 Moreau pauvгes (1846).
de Jonnes,
наведено у: Н.
du Touquet , De
/а coflditio" des c/asse.r
294 295
правосудног, и ванзаконског, то јест дисциплинског. Наиме
огромна распростраљеност затворск
прављају јединке. У крајљем случају, она се ни по чему више од љих и не би разликовала, осим по специфично »опасном« карактеру преступника , по тежини љиховог одступања од нор
логе дисциплинским механизмима, односно љиховим одлукама
ме и по нужно свечаном ритуалу проглашеља пресуде .. Мећу
и санкцијама. С једног на други крај те мреже, која укључује
тим, по својој функцији, та казнена власт не разликуЈе_ се у
толике »споредне« установе, релативно самосталне и независ
не, преноси се са »моделом затвора« и модел правосућа. Пра
вилници дисциплинских установа могу да репродукују закон, љихове санкције могу да опонашају пресуде и казне, љихов тип надзора може да се угледа на полицијски; а над тим мно гобројним установама стоји затвор, који је у односу на све љих узорни модел, строг и очишћен од других примеса; он им даје
неку врсту државне гаранције. Затворски систем, целим свој им дијапазоном - од робијашница и кривичног затвараља па све до дифузних и благих дисциплинских механизама - преноси одрећени тип власти који је законски оверен, и који правосуће користи као омиљени инструмент. Како би дисциплине и љима својствени облици власти онда уопште и могли изгледати као самовоља, ако примељују механизме самог правосућа, и то уб лажавајући им, евентуално, интензитет? Ако само шире љего во дејство, ако га преносе све до крајљих ћелија друштва, и то баш да би се избегла строгост закона? Затворска мрежа и ши реље затворског модела омогућавају да се легализује или ба рем учини оправданом дисциплинска власт, кој а тако избегава одговорност за своје претераности или злоупотребе. С друге стране, затворска пирамида даје судској власти и законским казнама одрећени оквир у којем оне изгледају уме рене и ненасилне. Будући да су дисциплински апарат и сва
>юграничеља« која он подразумева зналачки степеновани, за твор не изгледа као необуздана и друкчија врста власти, него само
као
корак даље,
степен више у
истом
оном
механизму
који је присутан почев од најблажих санкција. Измећу послед ље »васпитно-поправне« установе у коју се појединац шаље да би избегао затвор и самог затвора у који он доспева . после судске квалификације прекршеног закона, разлика је (и треба да буде) једва осетна. То је строго економисање захваљујући којем специфична казнена власт постаје што је могуће неупад љивија. У љој ништа више не подсећа на оне раније неумере
ности монархијске власти када је суверен васпостављао свој ауторитет, светећи се на телима јавно мучених. Затвор одсад
само наставља, над онима који су му поверени, исти онај про цес који је започет на другом месту и кој и читаво друштво, безбројним механизмима дисциплинирања, спроводи над свим
основи од здравствене или образовне. Она од љих добИЈа, од љихове хијерархијски ниже и ограниченије функције, јемство одоздо; то јемство ипак није зато ништа маље значајно, јер подразумева техничку помоћ и рационалну основу. Затворски систем »чини природном« легалну казнену власт, као што »ЧИ
ни законском« дисциплинску техничку власт. Хомогенизујући их на тај начин, замагљујући оно што у првој може бити на силничко а у другој самовољно, ублажавајући отпор које обе могу изазвати, чинећи према TO':fe непотребним љихово прете риваље и остврљеност, размељујући мећу љима исте прорачу нате механичке и неупадљиве методе, затворски систем омогу
ћава' да се оствари оно опште »економисаље« влашћу за које 18. век тражио праву формулу, када се јавило питање аку мулираља и искоришћаваља људских снага . .
је
Тако затворски систем, максимално се ширећи по читавом друштвеном телу и стално повезујући технике правилног усме
п
раваља са правом на кажњаваље, спушта праг толеранциЈе, од
носно ниво од којег кажљаваље постаје природно и прихват љиво. Често се поставља питање како су, пре и после Револу
ције, створени нови темељи права на кажњаваље. Мећутим, треба такоће и, можда, пре свега , поставити питаље из другог угла: како то да су људи прихватили казнену ~аст, или, прос
то, како допуштају да буду кажљавани. ТеорИЈа уго~ора мо~е на ово да одговори само фикциј ом о правном субјекту КОЈИ друге овлашћује да над љим имају исто оно право које и он поседује над љима. Врло је вероватно да широки затворски систем, који повезује дисциплинску власт са законском и про
теже се континуирано од најнезнатнијих видова принуде па до најстрожих казни затвора, представља техничко и стварно, не
посредно материјално отелотворење тог фиктивног преноса
п
права на кажњаваље.
4.
Са том новом економијом власти, затворски систем као
љен основни инструмент озваничио је и нову врсту »закона«, комбинацију легализма и природних датости, прописа и психо физичких својстава: то је норма. Ово је пак имало низ после дица: долази до унутрашљих померања у оквиру судске власти,
или бар начина на који она функционише; постаје све теже
својим члановима. Захваљујући континуираном затворском сис
судити, и ствара се некакав стид од досућиваља ~азни; код
тему, инстанца која доноси законске пресуде губи се у мнош тву других које контролишу, преображавају, побољшавају, по -
љају дијагнозе, препознају шта је нормално а шта није; захтева
296
п
судија се јавља необуздана жеља да мере, процељују, постав
l п
п
297 п 1
L L
се часни поступак леч еља или прилагоћавањ а . Нема сврхе да се то припише чистој или рћавој савести суди ја, па чак ни њих
·
овом цесвесном . Та њихова огромна »гл ад за медицинским приступом« која се стално испољава од њиховог позивања пси
хијатријских вештака па до пажње коју посвећују брбљањи ма криминолога - одр аз је пре свега чињени це да се власт коју они врше ))Изопач ила«; да се она с једне стране руководи закони
ма, док на другој, важниј ој, функционише као норма тивна; да они због еко номисања влашћу, а не због својих об зира или хум аности , изричу )Нерапеутске« пре
L
u L
суде, те одлучу ју о затварањима кој има ј е циљ )Юрилагоћ авање« јединке . И обрнуто: ако судије све теже прихватају чињени цу да треба Да осућуј
у ради осуде, сама сућ ења, пак, умножила су се у оној мери у којој се рашири
ла нормирајућа власт. Она је постала,
због свеприсутности дисциплинских механи
зама и ослонца ко јег има у целокупној апаратури затворског система, једна од најважнијих функција у нашем друштву. Суд ије за нормирање су свуда . Ово је друштв о у којем је свако суди ја: професор је судија, лекар је судија, васпитач је судија, ))со цијални радник« је судија; сви они спр оводе универзалну вла ст норме; и свако од њих, у области у којој је, подвргава нор ми тела, покрете, понашања, в:ладања, способности, вештине, постигнућа. Мре жа затворског систем а, у својим компактни м или раштрканим облицима, са својим мех анизмима укључивања, распорећивања, надзора, посматрања, била је у савремено м друштву главни ослонац нормирајуће власти . 5. Затворска арматура друштв а омогућава да тела буду и реално потчињ ена и стално подврг нута осматрању ;
она Је, по својим својствима, каз нени апарат који највиш е одговара новој расподели и економији власти, али и инстру мент за долажење до оних саз
нања која су тој власти потребна.
u
Паноптички на чин функционисања омогућава затворском систему да игра ту двоструку улогу. Са сво јим техникама фиксир ања, распорећи вања и бележења, зат ворски систем је дуго био један од нај простијих и најсировијих , али можда и најнео пхо днијих мате ријалних услова за разв ој неограничене активн ости испитивања којој је предмет саз нања људско понаша ње. Ако смо ушли, после епохе )Шнквизит орског«, у доба )Шспит ивачког« право сућа, ако је, још општиј е узев, поступак испити вања могао да покрије читаво друштв о и делом омогући настанак наука о чвеку, један од значај них инструмената да се то постигне било Је мноштво, густа исп реплетеност тих разних механизама свој ствених затворском сис тему. Не желимо тим е да кажемо да су друштвене нау
ке производ затворске Инс титуције. Мећутим,
298
оне су могле да нас тану, и да доведу
до свих оних познат их помака у епистеми, управо зато што их је донео спе цифични и нови облик власти: одр еЬена политика према телу , одрећени начин кроћења и коришћ ења акумулираних људски х снага. А
он је тражио укључи вање утврЬених одн оса знања у односе власти; захтевао је технику за повезивањ е п~цеса потчињава ња и процеса обј
ективизације; подраз умевао Је_ н?ве поступ ке индивидуализовања јед инки. Затворска мрежа Је Један од сту бов
а те спреге власт-знање, којом је
у историјском смислу омогућен настанак друштв ених наука. Сазнања о чов еку (овде
је неважно да ли је реч о његовој души, индивидуалним ка рактеристикама,
свести или владању) пос лед
и':а су и предмет управо тог аналит ичког потчињавања, тог споЈа посматрањ а и
доминације. . б. Овим се, свакако, мож е објаснити чињеница да Је за твор, тај наизгл
ед мали изум друштва, так о дубоко . и чврсто мада је кућен од самог нас танка. Да Је он био пуко средство државног апарата којем је циљ одб ацивање или онемогућавање јединки, сигурно би било лакше мод ификова~и његове сувише упа
укорењен -
дљиве облике или му
наћи неку часниЈV замену. Мећутим, пош то је један мећу мно гим механизмима. и стратегијама влас
ти, о_н се
супротстављ_а свима ~оји хоће да га преображавају велико м снагом инерциЈе. Јед на Је ствар карак теристична: кад а се постави питање промен
е режима затвара ња, отпор се не јавља у самој институцији пра восућа са затво ром
као казненом санкци јом,
већ у затворском сис тему са свим његовим изван-суд ским одредницама, везама и последица м а; бло
када долази од затвора као карике у све
обухватно] мрежи коју чине дисциплин ска устројства и разни видови надзора; од
затвора као инструмента паноmичког поретка . Ово пак не зна чи да га је немогу ће изменити, нити да је
он заувек неопходан овој врсти друштвеног урећења какво је наше. Напротив, зах
ваљујући даљем раз воју свих оних мех
анизама своЈствених на чину на који затворски систем функционише, Јавила су се два процеса која зна
тно могу да ограниче иск ористиве ефекте за твора и измене његову унутрашњу организацију _. А та два пр~ цеса су, без сум
ње, већ поодмакла . Прв и умањује корисно д~Ј ство (или повећава нег ативни учИнак) престу пништва издвоЈе ног у посебни, затворени и контролисани
вид илегализма; на име, када су у национ алним или мећународ ним размерама ор ганизоване кру
пне незаконите делатн ости
које се непосре_дно ослањају на политички или економски апарат (фи нансиЈске транса кције, обавештајне слу
жбе, трговина оружЈе М и дрогом, шекулације некретнин ама), сирова и неотес ана радна снага ко-
299
ју чине преступници постаје очигледно неефикасна; или када, у мањим размерама, продаја контрацептивних средстава или
порнографске штампе, филмова и забаве почиње доносити много већи профит, архаична пирамида проституције великим делом престаје да буде корисна и уносна као раније. Други процес подразумева ширење дисциплинских мрежа, све већи
број њихова веза и преплитања са казненим апаратом, све зна
чајнији удео у власти који оне добијају, њихово све масивније преузимање судских функција; а што се медицини, психоло гији, образовном систему и »социјалним службама« даје већа улога у власти нормирања, контролисања и санкционисања, то
се заузврат казнени апарат више медикализује, психологизује, педагогизује; самим тим, смањује се корисно дејство споне ко ју успоставља затвор измеоу казнене и дисциплинске власти, својим учешћем у консолидовању преступништва под парава
ном васпитно - поправних начела. Меоу свим тим нормирајућим
механизмима који јачају и умножавају се, специфични затвор ски систем и његова везивна улога губе, делимично, свој раз лог постојања. Ако се око затвора покреће некакав политички спор, он се значи не своди на питање да ли ће затвор вршити своју
васпитно- поправну функцију или не, да ли ће у њему судије, ~хијатри или социолози имати већу власт него затворска
\'
управа и стражари; па чак, у крајњем случајХ, ни на питањ~ да ли ће он бити замењен неком другом, друкчИЈОМ институциЈОМ .
Настали проблем је . пре свега у огромном расту тих нормира јућих механизама и свеобухватном дејству власти коју они ши ре, користећи нова сазнања о човеку.
* * Године
1836,
*
један сарадник Фаланiе објавио је следећи
својим софизмима, коцкарнице, проституција, народ који уми ре од глади или се одаје разврату, увек спреман да се одазове револуционарном покличу; бездушни богаташи ... и најзад не милосрдни рат, у којем се сви боре против свих«159 .
Зауставићу се на овом непотписаноы тексту. У тренутку када је он објављен, оно доба јавних мучења, са земљом пре кривеном точковима, вешалима и стубовима срама, представља
ло је далеку прошлост. Прошлости је припадала и она машта рија реформатора с краја 18. века, о казненој држави у којој
би хиљаду малих позоришта непрекидно давало живописне
представе о злочинима и правди, а брижљиво инсценирана
кажњавања на декоративним губилиштима била стално ваша
риште Кривичног закона. Затворски град, пак, са својом: има гинарном »геополитиком«, руководи се сасвим: друкчијим: на челима. Текст из Фаланiе наводи само нека од њих, она нај
важнија. Прво: у срцу тог града, као његов главни ослонац, не стоји »средиште власти«, некакво језгро снага, већ мрежа мно гих разнородних елемената
-
зидине, простор, институције,
прописи, расправе; модел затворског града није, значи, тело
краља, са свим облицима власти и м:оћи које оно оличава, нити пак уговорни скуп појединачних воља који би представљао јед но, индивидуално а истовремено колективно тело; уместо тога,
модел је стратешки распоред елемената различитих по својој природи и нивоу у хијерархији. Друго: затвор нису изнедрили прописи, закони, нити судски апарат; затвор није подреоен су ду, као послушничко или незграпно средство за извршење ње
гових пресуда и постизање жељених резултата; напротив , суд
љена институција, него је повезан са низом других юатвор ских« механизама, привидно различитих
донесу олакшање, излечење, помоћ
-
-
пошто им је циљ да
али обједињених зајед
ничким: настојањем да, као и сам затвор, спроводе нормирајућу власт. Четврто: ти механизми нису усмерени на разне видове
плана који окупља на једном месту све сличне установе . У
кршења неког »централног« закона, него на мноштво >>Окол
средини, на простору опасаном зидинама, налазе се болнице за
них« илегализама везаних за производни апарат, то јест »трго вину« и »индустрију«; а ти илегализм:и су различити по својој
све врсте болести, уточишта за сваку врсту беде, луднице, за твори, робијашнице за мушкарце, жене и децу. Около су ка
природи и пореклу, по специфичној улози у стварању профи
сарне, суднице, зграда полиције, дом за стражаре и надзорнике ,
та, по судбини коју ће им казнено устројство одредити. Пето:
губилиште, кућа за џелата и његове помоћнике. У четири уг ла
најзад, над свим тим механизмима не стоји vједињујућа делат
смештени су Доњи и Горњи скупштински дом, Академија на
ност неког апарата или установе, него имnератив борбе, пра
ука и уметности, Краљевска палата . Изван зидина је оно чиме
вила одреоене ~тратегије. Према томе, инст!!туционализовани
се храни средишњи простор, трговина са својим подлостима и банкротствим:а, индустрија са својим: љутим биткама, штампа са
300
l
је на спољашњем, нижеразредном: месту у односу на затвор. Треће: на средишњем простору који заузима, затвор није усам
те цивилизацији, ево плана вашег уреоеног Париза, савршеног
текст: »Моралисти, филозофи, законодавци, сви ви који ласка
п
159
La Pflalange, 10. август 1836.
301
l l
појмови сузбијаља, одбациваља, искључивањ а или маргинали
зовања не описују на одговарајући начин процес настанка, у самом срцу затворског града, ·свих оних подмуклих благости,
срамних неподоrпптина,
t
ситних лукавстава, прорачунат их по
ступака, техника, па и »наука« - свега оног што је омогућило да се фабрикују дисциплинске јединк е. А меЬу припадницима те централне и централизоване људск е врсте, која је и производ и инструмент сложених однос а власти, уз то и предмет многих
расправа које су и саме део исте страте гије, меЬу тим телима и снагама укроћеним разним »затворски м« механизмима, чује се потмула тутњава предстојеће биткеl бО.
САДРЖАЈ
I
1. 2.
Тело осуЬеника
ЈАВНА МУЧЕЊА
.....
7
УпечатљИ:в призор мучења
33
П КАЖЊАВАЊЕ ·
1. 2.
Ширење казнене функције
71 101
Благе казне
Ш ДИСЦИПЛИНА
С9.Послушна тела . . . . . . . Организација простора Контролисање
.. . активности .
Образовање развојних процеса
1
Комбиновање снага
2.
. . . . .
Инструменти правилног усмеравања
Хијерархијски надзор
.
166 167 173 180
Нормирајуhа санкција Испитивање
Gпаноmизам
------- --
131 137 145 152 158
190 IV
ЗАТВОР
1. Строге институције за потпуно преваспитање 2. Незаконитости и преступништво З. Затворски систем . . . . . . . . . . . . . .
223 249 287
160 Овде прекидам ову књигу, која треба да послужи као историјска позадина за разна изучавања нормирајуhе функције власти и формираља зна
Њ
302 303
1 1
;
1
1
fl ~ Ј
~
Ј\
fll
Ј. ј
~l
1
п
Q п [l
1
1
!
1
Jl IJ [}
