Косовска Битка : Војно-Историјска Расправа (1890. Год.) - Јован Мишковић

f,

.. r

. .:.

ВО1ПО-ИС'Ј'ОРИЈОНА РАОПРАВА

(С АВЕ КАРТЕ

,

4 ПЛАНА И 1 ЦРТЕЖОМ). ,

ОО

,+.

It

ИЗI'АДИО

јов.

~

ЋЕIIВР ... АIlIТАБИи Р~:дОВНи

пуковник, 'ЈААП

ИАЧЕАПИК

Сl'пскоr

CPllCKOr

:1

јАИШКОВИЋ rAABHOr

УЧЕвоr,

АЕклРСltоr

ЋЕПЕI· ... ЈЈ.шТ ... ВА.

UОЧАСВИ

1"It љ

Ч.l.АП

II

ДР7П1ТВА

i\\ i

._-.........

~--

у БЕОГРА.ДУ IIIТА.МIIА.ПО

У

KI'AЉ.-CPUCKOJ

ДРЖАRПОЈ

,0. ШТА.JlШАРИЈИ

1,

,.

Digitized

Ьу Google

,

1О:('/ /. /. 1.

. О.

','

н о с о в с КА Б И Т КА 15

ЈУНА

1389

ГОДИНЕ

ВОЈПО-ИОТОРИЈСRА РАОПРА.ВА.

(С АВЕ КАРТЕ

4 ПЛАНА И 1 IJ,Р1:ЕЖОМ).

• ИЗРАДИО

.,;1

јОВ. ftИШКОВИЋ 'IIКIIКРАЛШТАВНИ IIУ&ОВНих, ВАЧЕЛНИК rЛАвноr ЋЕНЕРАЛШТАВЛ, РЕДОВНИ

ЧЛАН

српс&оr

учвиоr,

орпо&оr ЛВ&Аро&оr

ПОЧАСНИ ЧЛАН

ДРУШТВА

.. ~;:

У БЕОГРА.ДУ ШТЛИПЛНО У &Р~.-СРПСItОЈ ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ

1890. Digitized

Ьу Google

...

САДРЖИНА КОСОВСКЕ

:ВИТКЕ

СТРАНА.

••

Приступ·

1.

•••

•

Исторii:ски Аогађаiи који 6У IIреТХОАИ.tи Косовској

битци А. Развiihе Турака 0..1. почетка

11.

АО

1365

5

Б. Српска Аржава 0..1. Душана АО Кнеза Аазара

15

ПО.lитичко стаље Европе преА Косовском битком

29

о Турцима

33

1. Први Српско-Турски рат t386

'36

Ш, Ратовање Кщmа Аазара

ПОВОА

рату

•

38

40 41 43 47 48

ПаА Ниша Уroвор мира

2.

•

Борбе око п.рота ПаА

Бугароке

t 388

•

Борбе око Пирота

IV.

Српска и Турока војска

1.

Српска војска Војна

49

• • •

организација.

50 51 56

•

Наоружање и тактика

2.

Турска војска

Војна

6:1

организација.

Наоружање

V.

••

1.

t 389

73

и тактика

ДОА
Рат

63

ГОАине·

битке

•

82 82

•

ДОАавак Српске војоке ва Косово Оперативан правац Српске

•

војске.

••

• Digitized

83 86

byGoogle

I

~

--

IV

СТРАНА

2.

ДОАазак Турске војске на }{ОСОВО'

• •

90 90

Оперативви правац ТУРС,ке војске

3. знатније

ВеАичива

пр, тиввичких

војс&ка

и

њихне

100

.lJlЧВОСТИ

Српсиа

војска·

Знатније Турска

100

АИЧВОСТИ

104 11 I

•

војска.

Знатније

4.

•

АИЧНОСТИ

Радње у ОЧИ

битке

113 114

•

Турско проматраsе

115

Турски ратни

115 117

савет

Српско саветовање (ратни савет)

VJ.

({ОСОВО поље

(с

ка.ртомЈ

119

•

I

t.

ГеограФСКИ опис

I'Н

•

•

Име·

Ве.lичвва

121 121

•

Воде

123 126

Брда.

126

Путови

Зна тнвја обитна

Српско-Турско

2.

Војни

ОПИС

разБОјиште.

.

.

Тактички

132 133

значај

ПОГАед

Историски

CTapll

•

(са

4

134 134 137

ОIlИС

•

ПУТОВИ

Историска

Битка

130 1З I

Дога.ђаји на Косову

VH.

128 129

Стратегијски значај

Општв

З,

• •

места

места

139

.

141

П.lана)

1.

Бојни

поредак Турака

2.

Бојни

IJOpeAaK

:1

Битка

.

Срба·

IИ

•

.

По

Турским историцима

По

НемаЧКIIМ изворима

144 149 149 '. 1 51

11I5~

Но Француским изворима

Digitized

Ьу G

v CfPAHA. По Грчким

• •

изворима

По

Та.lијанским изворима

По

Руским

Српски .lетописи

и

155 156 158

• •

иаворима

."

По Дубровачким писцима РОАОСЛОВИ

Српске наРОАне приче и песме Оцена Ток

извора

и закључак

159 1 62 165 165 166 166 168

.

• • •

боја

Стаље

1.

П. Стаље

Ш. Стаље·

IV. 4.

Стаље.

Де.40 Милоша Оби.аиhа

170

Извори (Пешрија, Сеа.Аедин,

Ха.аКОНАИ.lО,

Ј. Дука, Та..шјански преВОАилац, Игљатије. Туберо,

Курипешиh, Орбини, Константин,

Троношац, приче

и песме)·

• .

170

1 76 1 79 18 1 182

Закључак и ток МИ.lошева Аела Муратов

споменик

МИ.40шев

5.

(с цртежом)

.

гроб·

Дело Вука Бранковиhа Историјски

Ф.40ревт.

оп­

штине, Константин ФИЛОСОФ,

ПеhСRи

.lе­

топис,

преводилац,

Мих.

иавори

бе.lешка,

(ПJlСМО

талијански

Ј{онстантиновиh.

Орбини, Л)Ћариh,

Летописи, Троношац, Приче и песме) Оцена

•

извора

Закључак

vm.

Узроци

1. 2. 3. IX.

и послеАице

Узроци

ПОС.lе.Ј,ице Косовске

битке

.

битке

Завршетак

Виб.llиограФија

1.

Косовске

битци Косовској

•

Извори, по којима је ова расправа написана а, Страни

б,

извори

Словенски извори

••..••• . • . •

2.

Друга кљижевна Аела

З.

Иавори

о Косовској битци

4.

ПеТСТОГОАИШЉИ помени Косовске битке

за карте и планове·

•

;

. • • •

182 1 86 192 194 194 196 197 198 198 198 1 99 202 'l: I 3 21 ~

Q

Digitized

Ьу Google

I

!

ЗНАТНИЈЕ

На стр. да дође

42,

а у

ШТАМПАРСI\Е ГРЕШl\.Е:

8

реДУ 03,.1,0,

1

ПОС.l1е речи година треба

1375.

На страни

48 стоји »војока«, а треба »војска.« t 56, У 6 реду озго, место вЦармграду«, .Астравији. « На страни 15 7, У 5 реду оздо, место с Цариград» На стр.

да је

"турског

треба треба

СУ.I1тана. С

На стр.

188 место »8ранковиhа" треба да је "Бранковиhа." На стр. 212 место "Роварац « треба да је "Руварац."

Digitized

Ьу Google

г

I

UIYllILt:U

L.I'

OL'-

-;:

ј i

Digitized

Ьу Google

Ј

г Е ОС О В С (10

R

Јуна

А

В И Т

R

А

1389 rOAHHe)

ПРИОТУП

Номе Србину, б и,,) О великом

или малом, није по­

зната знаменита оитка Носовска?

Она

је

оддучила

судбину Српскога народа за пет

векова у напред ..

Она је сахрани.,ш српску државу и српску с.юбоду. Од ње почео боја

је Србин

ROCoBcKorn

да

робује и дп тугује; од

почео је српски народ тужне песме

.

\

да пева и своју судбину

да оплакује,

али и своје

јунаке да САави и своју храброст да цени,. Носовска битка

чувена је била и остала у свој

Европи; она је та да отворила очи и папама и У г­ рима, јер су они тек после ње осетили праву

опn­

сност од Турака. Битку Носовску помињу скоро сви европски историци,

али је не

цене

са прii.вога г ле­

дишта, и не дају јој ону важност и значај. коју она

доиста и заслужује

На Носову борило се је Хриш­

ћанство са Мухамеданством.

крст

питома Европа са фанатичком

са по,,)умесецом,

Азијом,

-

а не са~1O

Србија са Отоманијом. Носовска битка. не само по крвавој и јуначкој

борби,' која се у њој водила; по последицама, које су иsа ње настаде; него и по томе. ховна заповедника,

-

што су оба вр­

оба в,,)адаоца на боји~ту по­

гинуда, }южда је једина у ратној светској историјl!.

Она је решавала: иди останак Турака у Европи, и.ш даљи опстанак српске државе;

обоје

није могдо и

Digitized

Ьу Google

'1

КОСОВСКА

даље једно поред

ВIIТК,\

======

другог да постоји.

Кад ужасни

оркан узбурка сиње море и бесни вали почну гру­ вати о тврду обалу: стену, или се

или се

руши обала.

вина свалила се је са

ломе

Огромна

отоманска ла­

азијских планина у Е'вропу,

рушеhи пред собом све ,препоне зила;

таласи о чврсту

на које је наила­

српска држава била је на томе путу снажна

брана, о коју је лавина грунула са свом CHaГO~J, или

да је сруши, родан

ИЛИ да

процес

се раздроби.

историских

То је био при­

догађаја,

који

се није

могао никако да мимоиђе.Због тога, што је битка Косовска такав важан lIСТОРИСКИ догађај, историци

разних

Од Тураиа:

писали С)' о њој МЛОГИ

народа,

Нешри,

и

писцп И

то:

Сеадедин,

Садудин, Мурат

Драгоман и Идрис Бидлиси, историци; Од Грка: Јован Ду.кд, Ђорђе Франца Хал.кОltOндила.

и .даони1\.

историци;

Од Не.·'ИдI~а и ФРЮil~уза: Хамер, Цинкајзен. Енгел, Густ.

Ал.

Гебхарди, Дlшанж,

ЊИХОВИМ историјама

Турака.

.девенклав и Докза у

Каузлер

у војној

ис­

торији, а Ј. Хан у својим. путописима; Од Руса 11 Словена: Константин ФИЛОСОФ, Мајков у историји, ГиљФердинг

и

Бенедикт

путописима, а Безсонов у l{њижевној

Курипешиh у расправи;

Од Срба и Хрвата: Михајло КонстаНТИНОВИЋ из Островице;

Феликс

Петанчиh

Орбини, Јаков .дукариh

у

и .дудвик

путопису,

Мавро

Туберо Щревиfi)

историци дубровчани; деспот Ћ. Бранковиh (крони.каi;

Јован· Рајиh, ковиh,

Данило

историци;

Медаковиh

и Милован Вида-'

Фр. Рачки и Арним Павиh (исто­

ријски и књижевно), Василије Суботиh (ФИЛОСОФСКО-

Digitized

Ьу Google Ј

КОСОВСКА

:1

ВИТКА

==-~====~==========================

'Rритичка расматрања),

Ђорђе Малетиh

(историско­

~рИТИЧКИ опис), А. Т. Брлиh IПревод турских извора',

Стојан Новаковиh, Никола Rрстиh, Чеда Мијатовпh, ,петрановиh и Станоје БОIIlRовиh (стари списи, крити ка и описи); МИЛОШ МилојЕшиh '0 се).! свега

iHapoДHa предања);

и

тога срuсне народне uес.ме и летоuuсu

о

битци :Косовској. Али од свију списа

о овоме

догађају

низа су ова два: Ннез Лазар од мандрита,

и

.проФесора.

НУЈ'-

Бранновufi

Оба су се

И. Рувзрца архи­

од

појавила

најваж­

јЬуб. :Ковачевиhа у ПрОШ.llој години,

.дакле најновија су дела, а.llИ и најпотпунија.

Овим

двема историским расправама има да се захвали, што данас о битци косовској можемо да говоримо са до­ вољно

~юузданости.

-

Историци и писци, дакле, разне врсте и народа, писали су о овом знаменитом 'европскоме, а за

-

исторЙском. догађају

о битци :Косовској, али је то у опште,

lIac војнике још и посеqице, недовољно. Српски народ испевао је читаву тужну епопеју

'0 крвавоме боју

КОСОВСI{оме,

испричао

је

на разне

'начине ово своје велико али и жалосно дело,

_~e не само доста нејасно,

него и непоуздано.

Па кад цео народ пева и пре

ну то

oceha

оно, што се је

500 година догодило, зар може нас, српске вој­

нике,

потомке

ОНIlХ

славних

витезова,

што

онако

јуначки жртвоваше свој живот ((за веру и отаџбину», зар може, велим, нас не заНЮIaТИ .Диностима тај крвави истина,

у највеhим поје­

а.llИ славни догађај

у

..нашој исторtји, те да се не заПИТа:\lО: Шта је и пан о је било? Да .щ је морало Ta'JiO да буде? и I~

Digitized

Ьу Google

КОСОССКА

БIIТКА

Аа ли је могло и требало оругаче да буде? Та су ~Ie питаља вазда руководила, кадгод сам

1J0мишљао на битку :Косовску.

-

Сваки је исторfiски догађај узрока,

који

С)Т га изазвали.

последак извесних.

Истраживањем

ових.

'узрока, упознавањем са моторима, који су разне до­

гађаје поиренули, може да се суди: зашто се је шта у историји

r}огодило,

и да

ли

је

.м.огл.о

н

друга че·

да буде?

Да се )lOже правилно да суди о :Косовској битци.

треба много што шта знати и разумети, па тек онда МОћИ ће се и прави.l1На. оцена О њој изреhи. С тога се и ја у овој студији нисам ограничио·

на саму Косовску битку, него сам у кратко изложио и све оно. што је њој претходило, и што с љоме у

вези стоји;

с тога сам претресао све Факторе, који

су

решење

на

ступио

њено

уп.швисали,

па

тек

после

и њеном претресу, па и самој њеној

при­

оцени.

Толико, ради обавештења овога што следује.

1. ИСТОIIИСКИ доrаl,аји, којll су претходи.ЈИ Косовској битци.

Да би се дакле )lOг ла потпуно да раЗУl\lе Носов-: ска бптка, Rаио

у њеном реlllењу, тано и у њеним

последицама, треба знати исторfiске догађаје, који су јој

претходили.

11

који

карактерне исторfiске

су је изазвали; треба ЗНаТИ црте Турака и Срба, њихове

40

таквог суд-·

се следеhll

IIсторfiски.

раније сукобе и односе IIpe него се је боносног су дара дошло. у

тој

цељи

и

излажу

прегледн.

Digitized

Ьу Google

(;осовеКА

А. Развице

БИТКА

о,д почеТl-\.а ,до

Typal-\.a*

1365.

Турци су сишли са планине Алтаја (3латице) у

1Lюдне равнице између реке Оксуса Аму-Дарја, Ти­ ·бета и Букаре. Љих су прво 'цима,» које су име

где су се настанили

племена

као:

Перои назвали «Тур­

и до данас

задржали,

«Туркестан».

Огузи·),

Селџуцu,

Имали

Османлије, и т. Д.

Мр'амеданство примили су у Х веку

а

а' место

су впше

,.965

по Христу,

355 по МУХЮlеду. Из племена Румских 2 ) Селџука Алаедин Велики

ОСНОЈ3а и учг-рсти у почетку

XIII

века у Малој Азиј и

нову турску државу. Ова држава за'Хваташе: Аика­ онију, Rападокију, Галатију. ПаФАагонију и источни

део Фригије, а остали део

копна до Црног и Мра­

морног мора, припадао Ааскару I.

Никејском

је

цару Тодору

Око 1219 године Монго~и под ЏингисхаНО:\1 и љеговим братом

Мангу -ханом

падну Азију. Млоги научници

почну

нападати

за­

избегоше испред по­

шшве Монгола и дођоше у А ..шединову државу; .досе.шше

се и млога турска племена,

од којих

а

нај­

знатније досељење Турака у земљу Иконијских S ) Сул­

тана, било је под Сулејман-шахом, дедом Османовим,

* 'dи

ћемо сада да наведемо, по

Т. ДОКЗII

црте IIЗ Lсторије Турака, а ДРУГОМ llрll.11ШОМ торију и llОС'l:'уПНО развијаље

АО битке

11

ДРУГlIма, само најкраће

иЗ.lOЖ11 ћемо це.ЈУ љихову ис­

I{ocoBcKe, 1taKt>

би бар боље позна­

ва.Ш нарОА, који нам је Божји промисао ДОСУД11O, ;щ се с lыше Вllше ве1tOва

0.\

пет

носимо.

1) ПОГ.lаВИl1а овог !1АЕ\мена био је СаАУР, којп је lJРВИ ПрllМИО Myx~­ своје [!Ае}[е назвао TYPKo.uaHu.llli, За раз.IIIКУ 0.1 оних што осташе IIДо.lOllОК.lОНИЩI .• Туркоман» .\0.\а311 0.1 реЧII «Турк" 11 «имам" (вера), loIедан?твО и

а то Ье реhи ТУРЧU uравовернн. 2) у ХII 11 хпr веку Ма.l!' Азија звада се Ро.маннја [1.lИ зе}l..ьа Ро­ мана, а ТУРЩ1 изменише овај назив у P!I'''' О.1аК.lе је поста.lО 11 име ,)'у­ ме.lIIја" II.1И

«YpYMe.lllja D

(стара ТраКlIја).

а) Тако су се зва.ш по својој престоНlЩП IIКОНlIји (Кољах).

f

~

l

Digitized

Ьу Google

1 !

(,

КОСОВСКА

БIIТКА.

ноји је основа.ШЦ Османлиске- или Отоманске ди­ настије.

Сулејман шах дође са

50.000

душа у Армениј у;

али се ПО'смрти Џингисхановојхтеде вратити у по-·

стојбину, и у томе враЬању утопи се у ЕуФрату. Ње­ Г01Ш

се

синови

поцепаше у намери односно поврата"

у стару постојбину, и два грул И Дундар

са

400

старија брата

породица

EPTO~

-

продужише

пут.

На томе путу наиђу ОНИ на борбу Алаедина са Мон­ голима l помогну првоме И одрже победу. Због ове велике )'с-луге Икониски Ертогрула и насели

га са целим

лини ТамаНИ1,lе, Ермене

Ту беху близу ЕРТОГРУJlа, И он На

скоро

он

обдари' у око­

и Сегуда.

Грци, који

ИМ освоји постаде

cYXl'aa

пл:е-меном

честq увыемириваху

град Караџа

запеведник

војске И одржа победу

над

Татарима, и то између

Брусе

целе

Хисар.

-

сеЛЏУЧRе­

уједињеним Грцима и Јени

R

Шера. За

-

спомен ове славне битке Султан Алаедин назва про­ вннцију Ески (што

-

Шер (стари Dогуlаешn) Султан-Ени,

значи чело СУЛТRяово) , и даде је у притежање·

Ертогрулу И његовим наследницима.

Ова 'земља по­

стаде 'h:олевхом Османлй-схе државе и полазна тачха њuхове .«оnи.

Ертогрул и његов син Осман својом силом ба­ цаху у присенак

светску

Султана

ПОЗОРНИЦУ.

Икони ског ,

Ертогрул

изабра

и излазе на.

себи

за се­

диште варош Сегуд. 3бог старости очеве Осман пред­ вођаше војску Селџучку и 3а ово даде раџа

-

у два маха потуче Грке •.

cYJlТaH Осману у наследство град Ка­

Хисар, титулу кнеза, предавши му, по источ­

њачком обичају као

знаке власти:

добош, заставу.

Digilized

Ьу Google

.

r КОСОВСКА

и кољски реп

(1288).

7

БИТК~

Осман

замени

бег са хан, и од тада љегова

власт

своју титулу,

беше у свему

осигурана.

у време смрти султана Алаедина под власт Осма­

нову потпад-аше ове провинције:

Султан

- Ени,

Ка­

раџа-Хисар и Јени-Шер, захватајуhи део Фригије, Галатије и Витиније. Сем љега

појавили

и

наследника

млоги независни

Селџучкој

држави,

као:

Алаединовог

мали

владари

Караман,

беху се

у бившој

Арменак,

Кер­

l\Iиан, Аидин, Сару - Кан, Rараси, Хамид. и т. Д.

1

Византиско царство у Азији шири..ю се још само

дуж Егејског мора, Пропонтиде и Црнога мора. Кра­ љевство Трапезунд

опкољено

турским

кнежинама,

држаше се више пријатељством него силом.

OCMali

је рођен 1258 (657

од Хеџре) и имао је

два старија брата, али је он увек пратио оца у вој­ нама и

војском

управљао,

пошто

му је отац био

остарео. И по делима и по спољашности био је редак

човек, и свакога је задобијао; активан, неустрашим, проницателан и решив,

имао је сва својства за ве­

Лlша деАа.

Кад је .султан Алаед'ин умро, он пскупи савет и изјави му, да ХОће да се прогласи за независног,

и да се јавне молитве

стриц _стари Дундар,

чине у љегово

ЊегоВе

изјави противно. бојеhи

отпора кнеза Кермианског.

али га

стрелом за пример свима, који нули, да

име.

супрот етану

Осман

се

прободе

се икада буду дрз­

највишој

вољи

свога

Го­

сподара.

Такав бејаше човек,

којll своје

•

101е даде чи--

тавом једном народу и великој држаВII.

Digitized

Ьу Google

8

КОСОВСКА

ВИТКА

ОС}laнова држава беше у то време зауэе.~а цеАУ Фригију ј то је сада

део пашаАYI~а Кутајског, а ви­

Аајета Брусе. в.,шзу старе Никеје подигне нову варош: и ту на)tести своју престuницу ('Вllхан

ОС}IaН је уредио своју државу и административном ЙIИСАУ,

-Hpla . )' суДСКО}I

11 У

а I!одеАИО је међу своје

сроднике и г Аавне бојне другове. Свога сина Оркана, који се је још у

12-ТОј години ОДАиковао

борби, поставио је KOMaHAaHTO}1

Караџа

у једној

-

Xllcapa.

Bojc~a Османова није БИАа редовна, него се је ·састојаАа из добровољаца,

Bpe~ie похода,

а по'

који су се ИСКУПЉаАlI у

свршетку

рата

повраhаху се

својим кућама. САужба је БИАа на кољпма, и зваАИ су се АкшЦlU.

1301 и 1307 године потуче Грке код НИI~еје и 1308 допре до Боспора код Анато­

ову БАокова, а

Аије

rHieron

и на обаАе Црнога мора.

код утврђе­

нога места RИАије. у времену од

1311 до 1316 OC}laH освој п све

вароши Витиније, сем три мидије, Никеје и Брусе

веАике

(ГАавне

тврдиње:

вароши

Нпко­

Витиније),

и сем неКОАИКО градиhа, што још беху у рукама Грка.

Никомидија и Никеја беху БАоковане, а, Брусу

за­

твори са два нова градиhа, од којих један и данас'

постоји и зове турског

се

Балаба'Н.џuк

команданта 1 •

Бруса

що имену тадаљег

се предаде

1326 год.

који ГАас затече Османа на самртној постељи.

Он озна(1И МАађег сина Оркана 1 цеАе

државе

и

за наС_Iедника

нареди, да му се смртни

остаци пре-

1) CTaplljl1 CIIН Осканов ААаедин 6110 се је одао наукама, па се К.IОНИО рата,

11

кад га брат Ор кан, по очевој

не приотаАе,

II

Оркан га

Hall>leHQBa

СИрТlI

nOHYJll.

С80јИ11 везирок,

да ПОАе.\е државу, ОН повери иу унутрашњу

А.\>lJlНиотраЦllју, II CKeCT~1 га уБрусу.

Digitized

Ьу Google

"

КОСОВСКА

9

,!ИТ"А

==---:::--=-:--~-.::...~--

несу у Брусу,') турскога

од тада

постаде

престоница

царства.

, Осман, 10

која

.-lеzуста

основалац отоманске династије, умро је 1.'Ј26 (72 I ј). а У

69

zoдини живота.

ррхан, како ПРИМlf упрану земље, одма предузе офансиву, у свима правцима, и на скоро освоји цело

полуострово ограничено: северно Црним морем, јужно

3аЈЈ.ивом Никомидије, а западно

Боспором.

и назва

га Ноџа-Илu, иако се и данас зове. Освоји и Нико­ )lИдију

1337 1,7'27 .

Његов војвода Rара-Мурзал заузе

јужни део заЈlИва' Никомидпског

и

први

:\taле љађе за чуваље обала, и освоји нополис

постројll

Јаљову (Хе..1е­

2 •

у то време УНУI' Андроника II,удружен са бу­ гарским владаоцем, беше освојио Сољун (Тесаљоник)

и пошао Цариграду

(RонстаНТИНОПОЉУi.

се тада обрати Оркану

за помоh,

и

Андроник

овај му .ПОСЈlа

неколико хиљада својих ратника, али при свем ТО:\l

царева војска би потучена

:,13'27-627 по Мухамеду\.

То беше арво мешање Ос.м.анових аото.м.аха у евРОUСК8 ствари.

Орканов брат Аљаедин бринуо се је о унутраш­ љем уређељу државе и предузео конодавству, монети и

је реформе у за­

организацији војске"

где му

је најважније дело биљо, оснивање CTa.jafi.e војске. То

беху пешаци, 1\оји су дневно имали

по једну акчу

') Тело Осман ово нренешено је у Брусу и с"ештено у стару капе"у заМ'<а Ћумиш.ш ljYMcc.1 (среБРНII UC.\lilH

\lШ"

еоо.\),

које

се је

>lес,о 0.1 та,\а прозоа.ю

У 1I0че1'llУ овога iJel>a CI'Ааll нож"р ОIlУСТОШII замаJl 11 цеАУ

а.ш кости ОсмаllООС беху СПЈшеllе,

I>pycy.

11 данзс IIОЧllоају у ве.lllчсtllстоеној гроб­

ница ('laУЗОАеуму), иоја јс одма на IIСТ(,М меет}' 1I0ДlIгнута.

2) Цар 1"OIlCTilIlTIIH. варош у "аСl своје маТСЈ)С.

ОCllOваlilЦ ВIIЗilllТllјс,(ог

11

цap~TBa. I10.lllraO

ou.v

.Јао јој њено нме.

Digitized

Ьу Google

10

IЮGОВСКА

БИТКА ====~~

(25

пара динарскиј, и БИJlИ

ложењу

непрекидно

на

распо­

ВЈЈадаоца.

1330 г нови цар византијски Андроник IП IIot)e против Оркана, аЈ1И га овај затим

се

и

ПОСЈ1е

ова ,веЈ1ика

близу Никеје потуче. и

тврдиња

предаде.

овога рата уведе нове реформе у војсци.

п основа нов корпус војске. састављен из заробље­ них верооД~тупника

и уписивањем хришhанске МЈ1а­

дежи, која се' је за тим у МУСЈЈоманству обучила. То је био uочетах уста-нове Јанuчара. Осем тога установи и нередовну пешадију зьану

Азеб, која се искупљаше само у крајњем СJlучају. Док Оркан

извођаше

Сулејман освоји

ове

реформе

и остатак Витиније.

његов

син

Андроник IП

lIокуша још једном ратну срећу против Оркана, али

овог пута

закључише

мир

То

.13331.

бејаше црви

уговор захључеu са династијо.м O~.\tauoeo.tt.

Ове године заузе Оркан мухамеданску државицу Караси и варош Бергаму

:Perganos

са њеним зе)l­

љиштем придаде Бруси; ова оБJlаст доби сподарева,»

име «Го­

и би поверена Сулејман-паши, сину Ор­

кановом.

Затим

се

Оркан

одаде

унутрашњем

ype~)eњy

земље и дуго није ратовао, докле га RантаЈtузен,':1 '~ У почеТI<У је Rаllтакузена помагао турски

В.lада,lац 0.\ Аи,Нша, те

је заузео ве.IlIКИ број вароши у Тракији, па се мораде

1l0враТIlТИ у

Азију,

з60г хришћанске коа.llщuје, која се је тада први пут против Т)'рака ПО.1IIГ,lа

IПапа, BeHeЦl'ja, I{lIпар и lIаваљери Po.la, ПОlIрСIIУТII царицо" Аном 11 Апо­ lIавком -

1344~. Са '{УРЦlIма ИЗ Аuлина. а под llOман.IOМ некаКВОl'а Омура.

им.аЛII су Срби СУllоб

110'\ Стефанuзне у ТраЮlји. Турци су, изгубив Ф.lOт~·,

хте.!и да се врате СУВIIМ III'0З ТраКllју. Душан на.!ОЖII војво.\П IIре.ьубу •.\а IIМ пресече пут и да их

нападне.

Турака је бll.1O

0110 3000,

све пешаци, а

Срби су БИАИ на 1I0њима. ТУРЦИ су избегаваАII сукоб у пољу 11 1I0вук.1II се у шуму. Србll немогућ!! на 1<0lbUlIa у шуму, сјашу,

оставе

коње 11 1I0\,у за

Турцима. ()в" ИХ обману. изаl,у из шуме, отму српске коње, наБа.lе П& њшt

Digitized

Ьу Google

I

КОСОВСКА

регенат цара Јована сина

БИТКА

Андрониковог,

не позва

у помоh против Срба 11 Бугара. веза с љиме уговор'.

п утврди пријатељство, давши му своју пер Теодору

за ж~ну

2

:1346-747 ПО Мух.).

Због рата са 'Веновезцима и што Срби, са Ду-. шаном на челу, све више отимаху грчкеземље, Кан­ такузен позва свог зета Оркана у помоh, и овај му

посла сина Сулејмана са једним одредом војске, који се са Србима' сукоби код вароши

Димотике

командом казнаца Бориловиhf,

с љом је било и

(1352 .. Српска војска' имала је 4-7000· коњаника 3) под. а

Бугара, које је послао цар Александар грчком цару· Јовану Полеологу у помоh,

а и Грка,

што су Па­

.~еологу били верни. Савезничка

Rантакузенов

војска

град

пошла је била да

Емпитију,

па

се

нападне··

без

икакве

опрезе одмарала на обали р. Марице, не слутеhи, да су ту у близини Турци.

Бугари су били ближе Дим()­

тики, а Срби подаље од њих.

10-12000

Турака све,

самих к()њаника, под командом Оркановог сина Су­

лејмана, хитаху Кантакузену у помоn, и псту су ноn и ПОТУКУ их. ТО је

611.10 у почетку 1344 (Ф.IОРПНСКII. Южные ОАавлие, стр •. 99. IIсторија српског Hapo.la II КЊ. п. l'реhковпћа стр. И2).

2) ОВУ везу ХришhаИl!на. с ~lухамедаНЦО~I, Европе с Азијом, наш ге­ нија.ши песник ВАа.шка Петар IleTpoeltf1 Његош у почетку снога "ropcltora. вијеЮЈа,» ова>;о је обе.Н'ЖIIО:

"СIIП паК.lеНII ОКРУНII Османа, «Дарова МУ .IУН) ка јаБУItУ,

,,3.юга госта -

ЕВрОПII Оркана. -

»13l1заНТJlја сада Iшјс друго.

"но прlшја М.laде 1'ео.\Оре ~.,

Нар.

3) Но Грегору " а по HaHTalt)'3eHY .70UU (П. t 'l'еl,"ОВII:', IIетор. Срп .. II део, erp. 7Щ).

Digitized

Ьу Google

KOCOBCI>"

БIIТК.\

провели поред Марице. б ..шэ~· Димотике. У јутру како угледају савезнике нападну

их.

:гюњицу

.

Бугари како

Срби и

;

непознати

али

наоружани

виде

са

коњима од

и турској

борења

М . югп

МЈ\ОГИ буду заробљени. Пориловиn са неко.llИКО је­

два се спасе,

а нешто Грка побегне у Димотику.

Т)'рци победно оду ~' Једрене f{антакузен),.1 То j~ био' први озбиљан

судар Турака

--:-

Ос­

маН.IIија са Србима. Душану је то био знак. да с те прети

ја на скоро

опаеноее

да стане на

да га

најезди.

али

умре,

и

са

оде

у то време СУ.IIејман је био већ постао велики везир, по смрти свога стрица А.IIаедина.

Пошто се Rантакузен

пока.lуђери

мени своје држање према Византији. старе Мизије

мора, и

ељаст са обам.

оба.llе Трюшје. савету

двојица 2 )

СУ.IIејман као

бацаше

страну

пренесе

Оркан про·

скоро и

са својим војводама

нареди,

Аа се

од њих у Гуруђуку укрцају у барку и пређу

преко Дардане.llа у ОКО.llину 3импе,3) ради проматрања и том ПРИ.llиком заробе једнога Грка, који их изве·

сти. да је место скоро празно

и понуди се за вођу.

напраВII два

39 ·ж· '(ЈрIlНСIШ сТр.

\ fј •• ~бег 11

.3;

нај

идуnе

ноllИ

нпјих бојних

1 %-

ГU311-Фа31!."

;~lI\lпа је на 1112 МII.ъу 0.\ Га.IШIO.ьа.

UIYIlILt:U (

г 'КОСОВСКА

13"

БIIТКА

Дошав пред 3юшу. успу се уз .дествице на зид, и одвећ .дако заУЮ"lУ варош,' јер веhи део популације­

бејаше у пољу зањат жетвом. Сулејман обаСП,е оби­ таоце

.у

МИ.юштама,

место

да

их

у

ропство

шиље,

и обеhа им награду, ако помогну, да и остатак сво­ јих трупа из Азије пренесе. Њиховом помоhи 3импа доби гарнизон од

3000

Осман.дија. То је било

1356,

(757). Су.дејман је одма nродужио Jlипоља није наишао на отпор, а

освајања и до Га­

1357

и оно се преда,

те заузе све до Марице. Сем тога нареди, да се на

завојеваном земљишту насе.де м.югобројне

КО.А.о~ије­

Турака. и А раба. Тиме је веза прекинута.

Цариграда са

Архипе.!laГОМ била'

Су-"ејман начини Га..шпоље' својом пре­

стоницом и рашири осiюјења до Чорле. Али у лову соко.да Су.деј~шн погине с коња

(1359)

између Бу.да­

ира и Сиди-Rавака, и отац му подигне гробницу на

оба.ди Хелеспонта, где се и сада види. На скоро и Ор кан умре (1360-761 по мух) У 62 години, сатрвен жа.до·шhу за сином. Сахрањен је у Бруси поред оца.

По смрти Оркана постаде в.дадмац његов други син 1Iурат у

35

години живота.

ОН затече велику

и добро уређену војску, која је била у стању,. да

његове частољубиве намере остварује. Таман што хтеде да нареди пре.дазак у Европу, када га устанак у ГaJlатији l ) нагна, да удари на На­ раманију, где освоји Ангору и ову област присаје­ дини својој држави.

1)

Један део Фригије.

Digitized

Ьу Google

За то

ренос-бег

Ч'рске војводе ХаЏII-II.t-f)еГ 11 Ев­

Bpe}fe

освојllше у ЕВРОПII нове

об.lаСТII.

па и

и ДЮЮТIIК)'

И Мурат

Й'L
,

Й'Lа јУРШII

поруши, а

код

заповеДНUЕ;:?,

KOjll c~·

гли, пусти с оружје~l. Мурат преД)'среташе у свакој прилици

становништво с б.шгошhу.

проповедао је

Рјањавање даЦllја, с.юбоду вероисповеДII, прано

1(

эаштиту приватне својине. 11 тако задобп обllтаоце, да ови почешс да сматрају

Турке као своје IIзба-

Пре~ta с

тога

Мурат наР4}Д,

царске власти, по;,х~~гаше

га

У

За ТЮI пође M~'paT са Це.Ю~1 војском ПРОТilВ Је­ дрена IАдријанопо.!Ьа и потуче грчког војводу. који му

смсло на сусрет изађе, тако, да једва са:\1 KO:\laH-

дант умаче на једној лађи низ Марицу. предаде

се

проом војводи

грчкога огвојење биљо

Пос.ш ове

А.ала-Шахинд

).

То беше

Европи. и с значаја.

Мурат повери А.аља-Шахину управу над завој('­

uаним обљастима у Европи, с тим да их проширује 110 МОГУћСТВУ, даде му титуљу Беzлер-беzа',) и одреди

!llY

за становаље Једрене. 3а тим подиже паљату у Дипа сеса гљаг%I.ШН

Брусе објави ОКОЉНИМ

[ic2.tep-(,ez, ,

кне}т{ееи ,ја

1I.IН l\'1l1i"'~",ii'

војске вра'Е и

Аяыј

ејајне успехе јюстави

,it))I
lluра.ШСIIИ.

UIYIlILt:U L

Ј

~,.-

----------;--~-----

КОСОIIОКА

15

БИТItА

=======

============~====

за везира царства и ода де се унутрањим уређењима

земље, од којих најзнатније беху: војног судије

-

}{ази-аскер,

l\.ora

других чиновника земље, чиме

оснивање зваља

постави изнад свију

уздиже углед војске

у очима народа. Уреди под~лу пљачке, од које пе­ тина

припадаше

држави.

Међу тим Ј1ала-Шахин ширио је турска освајања

у Европи и заузео обе 3агоре и Филибе поље

,

а на југу Евренос-бег

(Филипо­

допре до Јениџе ~

Вардара. Мурат се по HOB~\ врати у Европу и са својим војводама освоји све земљиште: северно до Балкана, западно између реке Тунџе и Марице. а ИСТОЧНО дО

Црног Мора, еводеlш тако грчко царство готово на само полуострово Византију.

3а тим Мурат посла врховног војног судију Ка­ ра-Калил·-ђендерија да завојевану

земљу у ред до­

веде п администрује. 0значи Филибе за СТОЛИЦУ бе­ Г.llерб~гу Ј1ала-Шахину, а Јвдрене за арестоницу сво­ јих евроасхих .земаља

(1365),

па се поврати у Азију.

Док је овако турска СИ.llа расла и била у нај­

ВСћем јеку. ОКО.ше државе: Србија биле су у нереду.

Византија. Бугарска и

Да видимо Србе. Б

CpnCI\.a ApJl\aBa ОД Аушан:а ДО l\.иеза .Аазара. Цар Душан је звезда прве величине на СРПСКО:\1

историском небу; под њиме је српска слава и снага

ДОСТИГ.llа своју апогеју, па с тога њиме и пОчињемо.

Његов рад као српског владаоца и. ДО.llазак Т)'­ рака у Европу био је од судбоносног уплива по срп­ ски народ

говој

и

српску државу,

што

се је одма 110 ње­

смрти и осети.llО.

Digitized

Ьу Google

11 \

16

IЮСОВСI<А

11

Новембра'

БИТI(А

године

1331

умро је Дечански и

Душан постао српски краљ, у

години живота. И

23

по спољњем изгАеду (необично веJIИКИ и JIеп човек, и но душевним особина-ма, и' ПО храбрости показа­

нај код ретка

ВеJIБАужда,' 1,

био је обдарен за велика и

деАа.

Г Аавна 'намера

Душанова БИJIа је, да трошну

грчку царевину замени српском, што

краљ МfIJIУТИН смерао (фJIОр.

103,

је

и

веJIИКП

Rовачевиh).

Како прими ВАаду пође с војском у Македонију и

у

току

3

године

заузе

је

до

реке

Струме и

града Амфипоља. Због нападаја Угра на северу Ду­ шан уговори код

, ваном

СОАуна мир са грчким царем Јо-

ПаJIео . югом26 Августа

1334).

ПО коме веhина

освојених земаља и градова 2 ) остане Душану, Сад се окрете Угрима, који ПОД краљем НаРАОМ

Робертом беху УПaJIИ у Србију, и ПОШТО искупи вој­

ску код Жиче, пође' против њих и потуче их код БеJIе стене у Ваљевском округу, па,Их пребаци преко Саве

Т. ФJIОРИНСКИ СТр.

1336

235).

заузе Драч који су држаJIИ Анжујци,

Канину и АВАОНУ. а до

1340

1337

заузе и сву АJIбанију

и Јањину, и назва се аJIбански краљ. З) У Бугарској беше ВАадаАац ААександар, шурак Душанов.

Још од ВеJIБJIуждске

БИJIа зависна од Србије; аJIИ

битке Бугарска је

1338

године ААексан­

дар признаде уговором своје вазаJIС1'ВО,~) и по одо­

брењу Душанопом венча се за цара.

1,

28 Јула lЗЗО године, у Cy60'IY, код данашљег Ћустен,щ~а. 2) Охр ид, 'Прилеп (где Душан по.оllГllе се6и двор, Ностур (KaCTopllja), X.leplIH (Ф.юрина), СТРУМllца, Же.ьеэнац (Демир-Хисар), Водена 11 Чемрјен. 3) Ф.IOРИНСКII и КовачеВllt,. 1.) П. СреhIЮВИЬ, 11, ~03. II<>РеА других умова 6110 је дужан да даје t 2000 коњаНlIка ДУlllану у IIOMoh,

Digitized

Ьу Google

ItUСО1ЗСКА

Пошто је

y)IPO

17

Б\IТКА

ГРЧI-\И цар Андроник i\lЈЈ.ађи, по­

роди се распра између Ј{антакузена. стараоца маЈЈ.О­ ЈЈ.етног наследника. II царице Ане, и Душан је до не­

КЈЈ.е држао страну Ј{антакузену, о чему је и ~"ГOBOP­ био закључен.

ПО ОВ01\l угово!-'у о савезу Душа н је

освојио Водену ,Едесу, са ОКОЈЈ.ином и ОПСоЈ)ивао Сер' (СереЗI

1342

године. АЈЈ.И кад овај ступи у савез с

Турцима. па ове доведе у Европу, и кад издајнички поступи Прll освајањ)' Вера 'Верије. тад Душан на­ пусти савез с Rантакузеном и при6ЈЈ.ИЖИ се царици Ани

\1343'. У СЈЈ.ед тога ПРОИЗllшао је с~"Коб српске војске с Тур­

цима код СтеФанијане, који је

веn описан (стр.

1О).

АЈЈ.И то. не заустави Душана у његовим освајањима, и он освоји Вер Верију.: и југоисточни крај Македоније

(Мигдонију', године.

16

а у скоро предаде му се и Сер исте

1345\.

С тога је се и назвао краљ Грка.

АПРИЈЈ.а

1346

на васкрс венча се Душан за

цара l

! у Скопљу, а свога сина Уроша за краља; срп­

с}{и

архиеПИСКОII

Јаниhије ПРОГЈЈ.ашен је за патри­

јарха и српску цркву начини сасвим незаВИСНО~I. На

ово Грци у Цариграду одговоре ПРОКЈЈ.еТСТВ01\l и ана-

.

темом на цара, патријарха и српски сабор.

Пошто се снабде са оружје)f из МЈЈ.етаю\, Душан настави освајања на југу, и у освојење Епира.

Rантакузен

1347

години доврши

ЕТОЈЈ.ије и Акарнаније., Над се је

измири о с

царицом

Аном,

упутио

је

Турке, под заповедништвом Сулејмана сина Оркано­ вог, ПРОТIIВ Душана, и ови су исте године опљач-

1) IIзмаllУ

По

на царство: СРПСI\II

Руварцу

Душан је се ПРОГ.4аСIlО за

,щра у Серу (Серезу) на

13~;,. пошто гаје освојио (О Кнезу .;]аз,ру, сТр.

117).

Цара су венча.1II

архиеПИСIIОП ОХРИАСКlI НlIIIО.ш, ТРНОВСIIII патријарх

JaHlIlIlIje КОСnвп-:.\

CBlI

не~ависни Iп.

CIIMeYH, 11

Cpel,. 11, '.221.

1:1:'П;Л

Digitized

Ьу Google

18

1i

КОСОВСКА

Бlпка

ка"ш југоисточне крајеве српске царевине, без да су се са српс.ком војском сукобилп. Идуhе године заузе Теса.llИју до млетачког ррада

Пте.лија. 'спрам Евбеје .. При нападу на Солун

11348

Душан не успе. јер

Кантакузен и за његову одбрану употреби Турке и поврати

неке

отете

земље,

али

их

опет

у

скоро

изгуби.

Због Хума Душан се завади с баном босанским Степаном Rотромановиhем, који за сигурност пре­ стола беше прешао у католичанство, држаше српски Хум и, по наговору краља угарског Лудвика (Лауша\ нападао је на суседне Душанове зем.ъе.

нападне са вога, пију

80.000

1350

Душан

војника на Босну, продре до Но­

освоји XY~I И преко Котора

врати се у Ср­

,13fJO. Пошто су се l{антакузен и Па.llео.ЮГ по нова за­

вадиљ.и. то је Душан са бугаРСКIIМ вљ.адаоцем Алек­ сандром помагао Па.лео.llОГУ, и у TO~l трвењу

дого­

диљ.а се је несреnна битка са Турцпма IЩД Ди~ютике

135'2. која ј е веn ОlIисана стр. 11'.' У c.leA напада на Босну изроди се рат cGt угар­ СКЮl краљем Лудвиком,

у

коме Душан потуqе Угре

код Ру дника и Ломнице и претера их преко Саве 1)

'1353).

Ова непријатељства продужава.ла су се у Да.л­

мацији. 11 у време Душанове смрти водпљ.е су се бор­ бе око градова Rљ.иса и Скрадина.

Видеnи

Душан да у

Турцима

добија

опасног

непријатеља. а са севера преnаше му Угарска, био је наумио,

да бар са

rpqKIIM

царством пречисти и

стане на пут ДО.Ј.аску Турака ~. Европу.

[)

.Ь. I'ОВ
У тој на-

::,,3.

Digitized

Ьу Google

r КОСОВСКА

19

ВИТКА

:мери крене ое оа ОИ.llном војоком напраоно умре Дево.ш, у

46

20 Декембра

(80.000)1) на југ и

1355 године у меоту

години живота, а у

24

овоје В.Ilадавине.

Његово је тело донешено у Призрен и оарањено у

манастиру св. Арханге.ш Михај.llа, који је он и по­ дигао за живота

113481. СМрЋУ Душановом умрла оу

за свагда и српска освајања.

у време смрти Душанове његова пространа ца­

рев~ша обухвата.llа је ове области: Србију, МаЋедо­ пију (сем Сол.уна), Теса.шју, Етолију, Акарнанију, Ар­

банију, 3ету, Хум, Требиње и веhи део Босне. Границе његове државе биле су ове: На северу од утока Цетине,

П.ll. Динари, па водомеђом: Врбаса и Босне на Дрину, даље Сава и Дунав

до

између утока Тим ока и Ви­

дина; на истоку водом:еђа Тимока и Нишаве, на Стару планину, Триуши. Витош и Родопске планине те на

Бело Море око Кавале

I

ХРИСТОПОЉ:1i; на југу обале

Белог (Егејског) Мора до Трохејског мореуза (оста­ .вљајуlш

СО.llУН

и

Свету

Гору);

и

преко

П.llанине

Отриса на уток р. Фидари у Јонско Море; на заuаду

Јадранско или clНьe море. од утока Фи даре до Це­ 'тине реке. z

То су била ратна дела Душанова. Али, тако исто БИ.llе су му ве.llике и унутрашње реформе у држави,

*

љегова

спољња

IЮ.llитика.

На прво место долази·уздизање кра.ъевског до· с.тојанства на царско и постављање архпепископа аа независног патријарха.

1) П,) Ауиар"у 85000. П. СреhИОВИ\i П, стр. 720. Z) Дииитр, Ј оваИОВllћ, професор. r ~aCH. срп. уч. друштва ињ. 68, стр. 71;-109; nраство. 1,108-121; ВщеАО бр. 215 од 188з гo~. Панта l'ре\ЩОllић држи, да је западна граница Душаиове царевине .10nllpaAa до Марице,

\1

то

почев од Чириена (ЧеРlIомена) llэнад Једрена. 11<\

на Ферll (Фереџии) .\0 утока Марице. (Петор, Срп. lIарода П, 373). 110 то ,,"реба још БОЉIIХ доказа.

Digitized

Ьу Google

20

Ј;ОСОВСКА

Закоником од

БИТКА

1349 уредио је правно стање др­ 1354 стао је на пут престу­

жаве. а допунама од

пима и безаконству 11 обуздао

властелу, која је ОА

већ велике повластице и~ала.

у државној хијерарШllјИ увео је нов ред. У ме­ сто наследних права по рођењу. увео је лична права

по заСЛУГЮlа.

За награде

жаје по грчком обичају.

завео је титуле и поло­ и све довео у ред завис­

ног ЧИНОВНИJUтва од владаоца.

. t:теле

Потомци

старе вла-

ИЗ жупанfiског Bpe~leHa задржали су били сво је

ТИТУ.llе. али су и ОНИ ушли у ред чиновника. Он је даН.lе

)Ћео у држави такву

аДШ1Нистрацију,

властела постала чиновништво !I

,

да је

које је по потреби

премештано.

За одлпковање заведен је (Јио п ордоп светога Стефана.

1 :

За лакше

унрав.ьање веЛИКО~1 цареВИНО~I, а

и

да би наградио засљужне ~Iужеве, који су се у ра­ товима одликова.llИ, нао и царсне сроднике, Душаl1 по доли земљу на веГЈе п мање об.llасти, и са разним ТИТУЛЮ!а

и

великим правима понамешта у њима иза­

бране .шчности. За живота Душанова 2. били су:

1. у долини Струме, око Сера и Мелника, .Јо­ ван Уг.ъеша, брат Вунаш~1НОВ

2. CTpple 1)

~T

Христопољу

;

Драми

и околини,

између

и Месте, његов таст ћесар ВОИХј-{и;8!

Ф.lOр"нскl, 132 1110 .1YKap"Yi.

~, По Н. Руварцу, 11 .Ь. I;овачеОI1ЬУ.

8)

Син војводе Новака Греобострека, за ИЮl је би.ш

I\epaua

\У мона-·

штву ТеОФiШllја) и!", ВlIДlIнскога Il1l1шмаllа, а сестра ц"ра Ј\!ихајАа, погпну­

.1,91'11

КОД Бе.lб.IУiКАа (Ф.IОр,

212).

Digitized

Ьу Google

,~1 ј .ј

~ КОСОВСКА

21

ВИТКА

.\

",'

;

~

:' у Јужној Македонији,

између

дара Богдан rЉутица назван у

CTpY~le и Вар­

народним

пес.мама\,

брат дес.пота Јована О.ll.ивеРОВl1hа; У ОКО.llини П.ll.анине Ру јана, од Карадага до

4.

Струмице севас.тократор "дејан ЖаРlювufi.. зет цара Душана

5.

1; У овчепо.ьској об.ll.асти деспот Јован Олuверt)

()чух Душанов;

6. На десној страни Вардара од Вера 'Верије) до Охрида са Битољом и IIРИ.ll.епом. дес.пот ВукаШИ1i

Мрњавчевufi. ;31

7.

У ОКО.ll.ини Вера (Верије I Радослав Хлапен, а

у ТРИl~а.ll.У и Костуру IКасторија Теса.ll.ију iВ.Ilахијуr и део

8.

жупан Нихола

;

Епира имао је ће­

сар Гргур I1рељуо; у ЕТО.llији И Акарнанији Си.М.еон И.llН Сuниша.

9.

Немањиfi.. брат Душанов ,.по оцу)

;

10. У Канини, Ав.IIОНИ и Верату (Арнаут-Вео­ -граду) деспот Јован Леен Комнен!' шурак цара Ду­ шана, а брат цара бугарског А.Ilександра;

11.

Око Охрида севастократор Бранко, син вој­

воде М.IIадена, а отац Вука Вранковиhа;

12. 1) ,дР'lzаш

У 3ети жупан Балша;

ПОСАе љегове смрти

и liо"стадuи.

управља.ш

су

зем.ьом

њеГОВII CIIНOBII Јова ..

Дејан је 6110 зет Душану, јер је за ЊIIМ 611.la ње­

гова сестра Теодора. (Панта Среlшов. ГА.

;7,

стр.

110).

2) За Јованом О.шверовиhем 611.1а је удата маћllја Душанова, царица с тога је он био од ве.lIIкога YIIAIIBa КОД Душана (П. Среhковиli Г.шсн. срп. )". АР. Ь7, стр. 121;). Марија,

З) ПО његовој смрти унраАљао је једним .1ё.101d Кра.ье8Uћ. Марко.

1) К.

i

То није деспот Јован О.IIIВОР Овчено.ьскн, као што је расправљао

Нико.lајевиh

11

као што ФАОрlIНСКИ МIIС.III. ОН се звао

И. Руварац стр. сТр. 11

7

11

11

.\еспот

Po:rta .. u.je.

l' 8 ).

Digitized

Ьу Google

22

КОСОВСКА

БИТК.-\

========================~~============

13.

У Хуму и Требињу кнез

Војислав

Војино­

вuft, сестриh Душанов ;1) и

14.

У данашњој Србији до угарских граница кнез-.

Лазар ХреОељановuft. Нов административни ред у земљи имао је и до­

брих и штетних последица; јер у колико су с једне стране награђиване

праве заслуге, у толико

друге стране, права

наследне властеле

су с

повређена,

развијена завист, мрзост и освета како међусобна, тако и према В.l1aдаоцу.

Издајничке радње Брајана

(код Амфипољаi, Хлапена (око Верије).

Толислава и

Вељка у Гинекокастру2) јасан су доказ овоме. 3 ) Неки од

незадовољне властеле

употребљавали

су у своју корист и анатему цариградску, као што

~e радња Угљешина, по смрти Душановој то довољно потврдила, јер је своје земље самовољно опет пот­ чинио цариградском патријарху.

Душан

раширив нагло своју државу,

имао је

разне поданике, а највише Грке, после Срба. I{ано·

су Грци били преставници цивилизације и новог ад­ министративног реда у држави (јер га је од њих по­

зајмио), то је тежио, да им ново стање (потчињење Србији) не буде несносно.

Флорински

вели,

да је

Душан имао намеру, да место грчког царства не ос­

цар. ')

нује ново српсно, него срuсхо-грчхо, он је

-

хтео да буде прво грчки, па српски

је узео титулу цар

«

Срба,

краља Дечанског,

С тога

Грка и Бу гара»; с тога

1) По Руварпу (11 народним песмама) 6И.lа је трећа ћерка

вели

за Војином оцем Војисављевим,.

а по П.

Ср~IШОВИћУ

6110 је шурак.

пару Урошу, кој1l се ожеllИО са Вој1lНОВОМ ћерком Је ..\Исаветом, пошто се· раздвојио са првом женом

- Влахиltом. То је саДRЊIl Аврет - Хllсар И.Ш ЖеНIlН град. IП. Ср. П, 419.) З) П. Срећ. П. 589, 609, п58, 661 11 682. Ф.IOРИНСКII. ~) ф.!f)РННСКИ стр. 108-115.

2,

Digitized

Ьу Google

~

r

,~ ,

КОСОВСКА

23

ВИТКА

је у источној Македонији (Мигдонији и Меникејској гори, где су Грци би.llИ У ве.llикој веhини, задржао грчки' језик

за

званичан,

и

постављао

Грке

за

управнике. Па с тога је још и свештенств у грчком у Атону

,Ха.шидском

пољуострову)

богате дарове и

ПРИВИ.llегије давао. нарочито кад је Свету Гору по­ сетио

године.

1348

Све је то чинио Душан из увиђавности и мудре ПО.llитике, а не из погрешног појимања. Јер на северу

су би.llИ непријатељи Угри и покаТО.llичена Босна, а на југоистоку Грци и опасни Турци; у земљи незадо­ вољна

B.IlaCTeJla

са

окрњеним

правима,

нова

народ­

ност у поданству, у народу несвест. а међу чинов­ ницима завист. «шизматика»

Папа диже крстоносни рат

Душана. а на истоку појављује се нов

опасан непријатељ Тегобе

против

AaK.Ile

-

Турци.

и у земљи и ван ње.

Да уб.llажи ове у земљи и да заведе ред.

Ду­

шан је издавао :=Јаконе и био попустљив према Гр­ цима,

док

их

не

ПРИ.llагоди

новоме

стању.

А да избегне спољње опасности, које је ве.llИКИ ум Душа нов прозрео и оценио њихне посљедице, ве .IlИКИ цар

водио је паметну

променљиву

ПО.llитику.

Тако:

1333

године покљања Дубровнику на свагда Стон,

IIОЛ~'ОСТРОВО Пе.llешац :Пунта И.llИ Сабиончело), Пре­

вљаку и Посређницу крај ~lOра, а

1350

и

51

год ине

ОД.Ilази с царицом и сином у Дубровник с тога,

да

одржи пријатељство са овом трговачкоч републиком и

да

уздигне

1336

тамо српски

и

православни

живаљ;

године преговарао је с [!аПО"'l о примању

каТО ..шчанства само за то, да избегне опасност, која.

I

I

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

БИТКА

====================

му је тада од угарског кра..ьа Карла Роберта и дру­ гих претила,

као и да би добио времена

јаља у Маhедонији ~

Од

за

осва­

: водио је непрекидно пријатељске

1340-46

преговоре са Венецијом за савез против Цариграда и грађанство млетачко, само с тога, да би из Мле­ така могао добити оружја за ратовање са Угрима и Грцима, и да

Угарске

би

имао

уза

се

опасног

супарника

тада на мору моћну Венецију. И

-

дине поднео је Формалан

1350

предлог за савез

го

против

Цариграда у истој цељи, а и да се што пре докона Цариграда и затвори Турцима врата Европе:

1351

обратио се је Оркану, да се с љиме опри­

јате..ъи, јер је увиђао опасност од приближавајуhих

се, а добро организованих Турака, да бн добио мира да

реши

питаље

о

грчком

царств)'

и

да се

)Ћутра­

шње консолидује;

1354

приближио се је заПqДУ и удешавао савез

против Турака. признавајуhи папу и чинеhн ~IY неке уступке у цркви,

само за то,

што

је видео,

Iюлика

опасност прети од Турака, 1) и како ~lY је тешко ра­ товати једновремено у два противна правца (на северу

и југу, против Угра с Босном и I1рОТИВ Грка с Тур­ цима), поред ровитог етања у земљп. које је било прелазно

и

несталожено.

То све имао је у виду велики Душан, кад је тако радио,

и

само

тако

шким приликама.

могао

је

радити

у

онакви м

те­

2;

1) П. Среlшовиh, 11, 712.

2) Т. Ф.lOрИНСКИ У своме деч .ЮЖИЫС С.,аВJlllе» хрђаво оправ.\ано ценио ПОАИТИКУ душанову,

АиrQчке УВl!ђавности С (стр. 1~' 3).

j~

11 Н6-

наВО.lеЬ.l .да ноје иll&О ИlIкакве по­

1! иначе не признајуhи )1) S.eAIIKY способ­

ност. Тек кај се све та.\&ње I1р".шке узму у зре.1O оуђење 11 оцену. lIоже се

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

25

БИТI(А

Па поред свеltoликих тегоба, које су у то време ностојале за српску државу и с поља· и изнутра, ве­

ЛИКИ ум, енергпја,

ауторитет и престиж Душанов

.све би то саВАадао и српску државу учврстио, је само још

10-15

година

1I0живео,

МИСЛИ дО краја изведе и државу

да

те да своје

консолидује.

А.Ш

на грдну несрећу српскога народа, Душан је умро

у најбољим годинама живота и у најважнијему добу по српску државу, онда, кад је најпотребнији био.

А несраћа је српскога народа још већа била с тога. што је у то доба на северу био' велики угарски влада­ лац Аудвик IАауш"

а на југу млад, војнички органи­

зован и фанати'Чан народ С тога није ни

-

Турци,

чудо што су се по смрти Ду­

шановој збили онакви догађаји у Србији.

-

У таквом стању оставио је велики цар свој на­ род и државу,

када је јуначку душу испустио,

И

царску круну своме деветнајестогодишњем сину У~ошу уступио.

У часу Душанове смрти бој се је већ

)lеђу Срба и Угра у Далмацији, а

у

био из­

околини

твр­

AIIX градова Клиса 11 Скрадина; који се је завршио ЊIIХОВИМ падом одма у почетку

1356

год.

Хум

за­

узе босански бан Твртко и предаде га Угрима као Шlраз своје синовице Јелисавете.

Папа Инокентије УI диже крстоносни рат про­ тив Срба « отпадника вере)), под вођством угарског кра.ьа Ау двика, као вик прво казни

« заставника цркве);

Венецију,

што је

с

али Ауд­

ДушаНО)l Ш~'-

правичан суд О В.lа.ШВlIllII Душаllовој ",OHeTII, а 1 ај за пе.lО "еће помраЧII:l1 С.ШВУ CUo
U ве.tиliогll .4ушаН8

HII

на ПО.IIIТlI'ШО)l

пољу.

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА ~-- ---~

БИТКА -========---~~

--

рова"ш (135S), и одузе јој целу ДаЈ1мацију. 3атим се

окрете на Србију и ПОС.l1е

дугих

бораба

продре у

Мачву и Београд:земље краља Драгутина.

,- 1359.

Међутим НиhиФор, шурак Синишин, а син епир­ ског деСIlотаЈована, упадне у Теса.l1ију (13561, која неимађаmе управника, јер је ћесар Прељуб био умро, заузме је, па эатим' протера и, свог зета Синишу 113 љегових земаља,

у ~OCTYP, а.l1И Ниhифор

lIогине у

боју код Ахе.l10је '1358 и Синиша заузме Теса.l1ић' и до смрти је В.I1а~ао у љој

(1371).

У то време напаДI;lУ Грци са нешто Турака на српске земље.

а.l1И их ћесар Воихна

потуче

(1358.

То су БИ.l1е бор6е Срба са спољљим непријате­ љима; а.l1И су млого горе и ЦРЈЬе борбе собне, што су поједини об.l1асни

биле међу­

управници (намес­

ници' један против ДРУГОГ водили. тежеhи сваки, да

што више од царства себи независним

приграби и да IIостане

господаром Iдинастом). не видеhи општу

несрећУ државну и наГ.l10 приб.l1ижаваље опасне тур­ ске

силе.

Од ових намесника Душанових би.l1И су најзнат­ нији, који су И највише допринели пропасти српскога царства

ови:

1. Синиша (Симеун) Неманиh ј

2.

Вукашин Мрњавчевиh са својим

братом Јо­

ваном Угљешом;

3.

Војислав Војиновиh;

4.

Ба.l1шиhи

Страцимир или Страшюшр, Ћурађ

и Ба.l1ша IIЈ ј и

5.

Аа.1ар Хре(iељановиh са зетом Вуком Бранко­

виl"iш.l~

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

Први атентат на

27

БИТКА

јединство царства учини Си­

ниша, који се у Ностуру прогласи царем свију Грка

и Срба. l ) Он удари на Скадар, али га Балшиlш са

послатом царском војском одбране. Други отпадник царства био је Вукашин, коме није била довољна титула деспота, коју је од мла­

дога цара добио, него присвоји себи и rитулу краља, па се начини независним у својој држз.ВИНQ;. Са Ву­

кашином, сем његовог брата, били су и БаЛШИћИ у 3ети, јер је за Срацимиром била удата Вукашинова

ћерка Милица (Оливера). Са царом Урошем 'били су и кнез Лазар и кнез Војислав ВојИНОВИћ, његов таст,2) а после његове смрти, овога СИНQвац Никола Алто­ мановиh.

Тако се изроди грађански рат: Срби су се TY~ кли

између себе, а Турци су

грчке

непрестано

освајали

земље и приближаВаАИ се границама

српске

државе.

Урош напуст,И Призрен и сукоб његове војске (и његових савезника) са

Вукашиновом (и његових

присталица) буде на .косову, у околини Приштине, г де Ву.кашин одржи победу.

Али у то време Турци већ ударају на Угљешине земље, и он позива Вукашина у ПОМОћ,

да Турке

отерају.

И Вукашин напушта све унутрашње противнике,

иск)'п.ъа велику војску (по некима

60.000i,

11

сэ, бра-

1) П. CpehKoBilIi, II, 7 И.

2). Урош је отерао своју прву жену 11 оженuо се је са llојис,шв.ьевом ћерком Је.шсаветом, п ако су 6""11 ро.\. IIIIKO.1a .\.lТомаПОВЈ,Ћ пошто је ОД свога оца нас .. едио земље О"() С'јеНlще, УЖlIца 11 РУДНlIка 1I у ово"е сто.ю вао, по CMpTll Војllс.lав.ьевој отрује љегове CIIHOBe 11 заузме Ху" 10КО 1366 - И. ђ'варап, 128-132).

Digitized

Ьу Google

2Я

том УгљеШО)1 иде на сусрет ТУРЦlIма, поТ)'че их у jeAHo~1 боју у ДО.НIНИ Марице; 2јј Септембра

аАИ код

Чрномена,

1371 године. Турци изненадно ноћу

нападну безбрижно спавајуh)'

српску војску,

која

ГЈуде YiћacHo потучена. а ту 11 НукаШIfН JI Уг.ьеша I10ГИНУ. М ..юги од Срба изгину~ IJ.lШ се подаВllше у

Марици.

То (iеше савршени пораз, ПОС.Је кога све об ..шсти јужно од Црне. Горе

cplIcKe

Карадага беху

остале без одбране. Место, на коме оу Срби ПрОПаАlI код ЧРНО)lена

и сада се З0ве СU]Јф-Сuндuџu Посље иве Самоково,

битке

ТУРЦII

пораз Србаља.' освојпше

I1ХТЮIaН п

п на скоро заузеше УгљеШlIне 11 ВОIlХ­

нине') земље, а Богдан и Дејанови синови Драгаш 11 'Ионстантин

постадоше

ваЗаАИ

Муратови;

.!

а за то

време водила се борба између осталих српских ДIl­ наста.

Турци су се

снажили Il напредоваЉII,

а Србн

слаби.llИ И опада.llИ. Т. Докза у своме делу «Нistoire de l'empire ottoman», томе 1, 18i 1,

')

наВОАИ Аве бити" на Марющ,

то на IIСТОМ месту КОД Чрномена,

11

Ј1рид.ша~lа, на шта више казује скоро ИСТII број турске l(Qмаll.\аите, (.1aAa-Шахин

liyjy,

што У првој бнтки

Угарска

11

(1364)

11

11

учествујуЬе војске

у ИСТII"

11

исте

Х аЏII ИдбеtIИја\. Само се у томе раЗЛII­

била је против Тураl<а

саБеЗllичка војска

Српска, ПОА управом краља АУАвика, с којим је, бајаГII, цар Урош

,снвез бllО заl{,ЬУЧIIО

)'

овој цељи.

Не само С,IIIЧИОСТ догађаја и свега поменутога, него поглавито пр'­ ~llке и раСПО,lOжења, у којима су се Србија и Угарска на.\аЗII.lе (рат

135:1)

међусобно, тврде, да савеза међу ЊlIма није мог,!о БИТII у то време. па ма да то тврде

истина млађll од XV. века. OHII су HeKIIM уображеНIIМ .1YABIIKOM, који српски' ..tеТОПИСII ни'где 11 не ПОМIIЊУ. ~Ja Докзом пове.!11 су се погрешно 11 HeKII нашн 1IСТОР"ЦII (Н. пр. Н. Среl,IЮВIIЬ, IJ, ;71 11 .1PyrlI). 2) BOIIXHD. је умро 01:0 1З6:: ~ 1364, 11 онда је његов зет )'г,ьеша I!

11 118KII TypCKII

побркаЛII пораз

ИСТОРIIЦИ,

ВукашИlIOВ са

IЬCl'OB11M земљама управљао. До

у Серу, а

MI)C:ro

l{a.1

је

своје llе.1С

136"

царllца ),ушанова Јелена СТО.IOВ:1.1а ј(!

0.18T.le ОТllШ.lа заузео је 06.I<.CTII. (Руварац 11 :1).

Угљеша Сер

iСереЗI као СТс'.1НО

Digitized

Ьу Google .Ј

lЩСОВСКА

29

БiIТК.-\

Ред је на кнеза Лазара Хребе..ъановиhа, који је са својим

делима

главна личност у овој расправи.

Но пре тога, да видимо, какво 'је било стаље у Европи,

Il да ли је оно давало какве гарантије,

да ће се турском напредовању моhи на пут да стане.

II, ПО.IИТИЧRО стаље Европе пред КОСОВСВОМ: БИТКОJl.

Вредно је ~a се упитамо:

у времену, када се

отоманска сила све више ширила у Европи, на штету хришhанских држава; када је српска држава све више·

С.llабил3., док на Косову није сасвим поражена, пот­ чињена и смањена била,

-

шта је ради"ш хришhан­

ска Европа '! Да ли није умела, И.llИ није могла, или није хтела,

да стане на пут овоме

ћанства,

мусломанском заВОјевачу?

-

Европа у то време није у

рушиоцу хриш­

Н8hОЛИХО .могла, али

није ни хтела да изађе на сусрет овој азијској олуји, која је претила да поруши сву Европу. Узроци овоме леже

у

тадањем

политичком

Европе, а оно је у

r.llaBHOM

и

друштвеном

стању

било овакво, у разним

крајевима и државама:

у Шаан.ији поједине области ОТИl\Ја.llе су се од. Маварског завојевача и оснивале су тек самосталне државе.

Између Фран.tН/С1<е н Енг.лесхе беснио је CTOГO~ дишњи рат око Нормандије,

Гаскоње и других об­

.Ilасти.

у Италији северној међусобни раздор првих гра­ дова;

борба Гве.llфа

(императоваца) са Гибе.lJИнима

(папинцима; која се завршује чувеним СичuлuјаНСI
Digitized

Ьу Google

-30 =-==-~~

КОСОВСКА

-----

hIfT!, \

-~---~-----

-~~~-~=

аечером.. Међусобltа грдња римеког и Француског папе i,папска

:""

шизма'.

У Не.м,ачхој борба племиhа с варошима. Шваји,арсха својом слогом и јунаШТВО)1 ослобо­ ђя.ва се немачко-аустријског јарма:

швајцарски

се­

љаци, одушевљени патриотизмом, без особитог ору­ жја и вештине,

туку

немачке

ритере

све у челику и до зуба наоружане.

и ORJIOIIHI1Ke,

Само на једну

годину пре наше несреnне косовске битке, швајцар­ ски јунаци

., "

\',1

,

боју код Семпаха, до ноге, су потукли

)'

аустријског херцога Леополда, тако, да је п он сам

<:::,'

--

на бојишту остао. Том битком IIIвајцарци су ударили темељ своме

ослобођењу.

Наква разлика у судбини? У времену, када се један јуначан народ диже И3 ропства својим пожр­

твовањем; готово у исто време, суђено је тако исто јуначном

-

српском народу да пропадне, и ако је

се пожртвовањем показао достојан слободе. Чешха изнајпре чувена под својим краљем Нар­

·лом

1 (умро 1378) .. постаје немоnна под његовим на­

следником.

Русија стење под ИГО)I монголским, И ако, само

на

9

година пре битке Носовске, Аluиитрuје П' Аон­

СIЩ одржава на Нул ИI-\Ов 0)1 пољу славну победу над

Татари ма и Монголима. 3емље подељене на МL\ле кне­ љевине, које раде једна против друге. Слабост све ,до коначнОг ослобођења

141'10,

под Иваном ЈП, кад

српска држава беше веn СИIJма са политичког неба.

Ј1гаРСЈ\а и вика Ј великог ,снажне,

Пољсха уједињене

i1342-1382),

под

круно:\-! Луд­

пеху истина у то Bpe)le

нарочито прва, али Угрима није ишло у ра­

'чун да војште против Турака, и тиме ваљда закла-

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

з1

БИТI'А

~=~==============

њају посредно и српску државу. На против, они су у

овима

ПРИ.llИкама тежи.llИ,

да

Србију

што

више

ОС.Ilабе. Ово тврде иоториска факта. Папе С)' тежили, да католичанство и у Србији рашире, а то су увек

радили преко Угарске.

'

Још за живота цара Душана, папе су гледали на

Србију као на шизматичку

земљу и

упуhива.ш

су угарске краљеве. да нападају на Србију, као што је напред изложено.

3бо. неких тачака у законику Душановом, који ма се је хтело

стати на пут ширељу

латинске је­

реси у српским областима, папа Климент~је У! на­ нове

Ау двика

« э<.\ставником

цркве

против

шизма­

ТIша»,I Ј И подигне ј>аву крстоносну војну на Душана. Сирома Душан.

док је морао на истоку да се

бори против турске најезде.

EBpOlla

дотле га Хришhанска

напада као шиэматика, и диже против њега

крстоносни рат као и у ХП веку. Ето још један од

узрока, за што су Турци у то време тако нагло у Европи напредовали.

у Бугарској цар Александар по смрти Душано­ вој одрекне вазалски IIOложај према Србији. али је II сам био на удару турском.

По његовој смрти

(1365

наступила је неслога и поцепаност државе на троје:

у Трнову је владао Јован

Шишман,

у Бдину (Ви­

".

ДИНУI Јован Срацимир, а у Аобруџ.u кнез ДоБРОТИУl. Ова 1I0цепаност ишла је такође само у корист Турака. у Нuзантuјu

беше у то време

таква иота не­

слога, и ако су им Турци веn дошли скоро до град-­ ских

зидина.

Били су поцепани на више

партија:

једни су хтели савез оо. Србима и Бугарима, други [) Ф.40Р' 25(' u 26',.

Digitized

Ьу Google

'.

l

I

KQCOIICI;A

------ -===

fШТ[{А

са Турцима, а треhи су хте.ilИ да СК.ilопе унију с Ри­ мом. С тога је цар Јован Па.ilео.ilОГ ишао папи у Рим и

примио унију.

-

Ето такво је би.ilО стање у Европи, када су се

Турци поче.Ш нат.ю да шире на Балкансном полуо­ строву.

С једне стране, дакле, слабост веhине европских држава није давала могуhности, да се стане на пут

напредовању Турака у Европи; а с ,друге стране ве­ розаконска заС.llеп.ьеност, национална завио. и сујета

нису дозво.ьавале Угрима да виде опасност, која ,~o­ .IIази од истона. ПраВОС.llав.ье је у то време за њих

било опасније од мухамеданства, они су више мр:зели Србе од Турака.

•

у место да удруженом на

снагом изађу Турцима

сусрет, да их потуку и пребаце у Азију,

Угри

-

су напада.llИ Србе, који им прав.ьаху бедем против Турака У место да им у овој животној могну, они су их слабили.

борби по­

Па за то није ни чудо, што умањена и ОС.II.аб­ .ьена Србија подлеже на Косову. :и тек кад се ово догоди, напојише

кад турске хаТ.IIије

своје коње на хладноме

Дунаву,

-

кад

нестаде српскога бедема, који Угре заклањаше од азијске

О.llује,

-

тек тада се њима очи отворише.

али то беше одвећ касно. Србија је била сва у ра­ нама. и рушевинама, и издисаше; У гарсна беше уса­ м.ьена а на дог лсду и дохвату СИ.llнога

Азијата. И

пренуше се иза сна Угри, и цочеше дизати нрсто­

носне експедиције против Турака, али је угодан тре­

нут за то одавна био' прошао. Турци су се већ ОИ.ll.И укопали на Балкансноме полуострву. па не беше .IlRKO одаТ.IIе

их

истерати.

Digitized

Ьу Google

г

,

I

ItDCOll1 :КА

.,, ..

IНlT,; А

I

Своју заслепљеност и грам:зљивост платише УГрlI скупо у својим. походима на Турке: код Нииопоља iRигмунд

11396),

к()д Варнс В..1адис.~ав

Косову СибињаflИН Јанко

и на

'1444.

(1448). А.IJИ, то још не беше

Аово"!:.,на казна за ранију IIогреlllНУ радњу Угцрске. \

И они доживеше своје Носово на Мохачиом пољу

: 1526,

где погибе и

млади

ираљ Лауш

П.

и

где

би сахрањена С..10бода Угарске, као и наша на Но­

сову. Турска СИЈЈ.а поплави сву Угарску и допре до Веча

,1529),

па да не би словенских мишица (Јаll Со­

бјески с Пољацима) који зна, да ..1и не би и данас ()ИJll) обељежја турске владаВtlне у садањој Аустро­ уга.рсној

престоници.

Ето,

тако неумитно С..1еде историски догађај 11

својим путевима, а кој и су им г Jlупошhу И..111 зави­ шhу прокрчени и утрвени!

-

1 II. Ратовањ(' I:иеза .i1а.зара с ТУРЦlша.

ПОСJlе оне

ужасне

катастрофе

српске

на

ML\-

рици, да ли се заостали властољубиви об.ласни управ­

ници освестише '!

. ве..1ИКУ

All ..ш

бар у томе часу не УВIIДОlI](,

опасност, која им од

истока ГРОЗ
Но.

Они су и да..ье радили. што су од Душанове C~!PTII били започе..1И:

они су један другоме земље ОТЮI<Ј..1I1

и међусобно се Кр13И..1I1.

Смрт

МЈЈадога

цара

Уроша',

још

Beћ~la је

':i

њима проБУДИ..1а ВJlастољубиве и Сllмодржавне тенш.е

'1 IIo

.\ОСltoраШЊIIМ IIC'IOPlljCKIIM TBpl)elыIa ••

неКII)! .lеТOIIIIСlIма. 611.10 јс вероваље, .IОВУ 2 .:I.екем6ра

. П.

l

је

J'apo.\IIIIM

I3УI;аШIIII

предаЊlша "

у6110 "ор" Ур"ша

:'

t 31;8. У IIOС.lедње време ГАаВIIII 11 ре.lстаВНlIIt оле I U!'.IJЬe ј, .

СреliКОВИћ, професор и IIСТОРИК. И. Руварац 11 .Ь. НоnачеВllћ [1аl< Са 113КОСОВСК.\

I

да

r.llТКА

.~

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

БИТКА

На земље погину..юга Вукашина HaBa..ie

ОКОЈЈ.ни су­

седи: БаЈ1шиhи заузму Призрен са ОКОЈ1НИМ местима. а кнез Ла:зар

и НИКОЈ1а

АЈ1томановиh

који су се с њима граНИЧИЈ1И,

тако,

опет крајеве. да Краљевиhу

Марку, који се је по очевој смрти закраљио. остане само: Скопље и Пореч с и

:Кичевом,

ПРИЈЈ.еп. Охрид

:Кос-тур. 2) За тим се закрве кнез Лазар и НИКОЈЈ.а АЈ1томан,

који су против Вукашина БИЈ1И савезници. Лазар по­ МОћУ угарском јанским

1000

потуче

га и ОСЈ1епи.

копљаника

под НИКОЈ10М Гор­

код Ужица АЈ1томановиhа,

ухвати

1374,.

Лазар заузме Руднички и Ужички крај, а Под­ риње припаде Твртку, бану босанском, који је ВЈЈ.адао Босном и Хумом,

а

од БаЈ1lllиhа

заузео неке при­

морске земље r 1370).

Јужну ПОЈ10ВИНУ српске царевине ТУРЦИ су по­ степено освојИЈ1И, ИЈ1И у Ba:iaJ1CTBO потчињаваJl.И (Бог­

дан. Драгаш с :Константином, Марко с браhом); ИJl.И

су се оБJl.асти на мање делове раздробиле (Синишина, по његовој

смрти

1371)

И ОВИ међусобно ТРЛИ.

У северној ПОЛОВИНИ постала су ТрИ независна центра:

Нnез Лазар у данашњој и старој Србији до

Шаре планине; 6аn Твртко :Котромановиh и ХУМУ,

Iкоји се је

1377

у Босни

прогласио и венчао за краља

у Милешеву); и Балшufiu у Зети и Хвостну. СВИ су били род Немањиhима и сви су тежиJl.И да постану владаоцима.

весни м .10l<аЗlIма ТАр.\е, да је Урош надживео Вукашина, и да је умрn LlIЛО

6 ..

У

11'1 (ј 7 дана ПОС .• е погибије Вукашинове. интересу српске историје 11 мора.ш српскога

2

де­

ксмбра t 3 71, даКАе

(ЈВО IIОС.18дње нсо60РИМИ"

народа. да се

доказима УТВрАII.

21 11. Руварац, стр. 12О.

Digitized

~.

__

Ьу Google

. ~_.~--~----

r КОСОВСКА

ВИТКА

1375 године (3 Октобра) држан је сабор у Пеhи, г де су били и кнез Jlазар и 'Вурађ Валшиh, а ис т е године измирена је српска црква са грчком и ди г­

нута постојеhа анатема из Душанова BpeMeHa~ Такво је било стање српских земаља, кад ТУР ц\ 1 почињу да нападају на Jlазареву државу,

у то време кнез Jlазар био је у добрим одн о ­ (}има како са

Твртком

тако

којима је касније још веће

и

са Валшиhима,

са

пријатељство учврсти о ,

удавши своју ћер Јелен)' за Срацимировог сина 'Вур ђ а

Валшиhа (око

1386!. 1)

Граниче Лазареве државе БUА.е су ове: на западу Арина, \

па водомеђом Дрине и Ибра,

Подрим и Метохију (,старо Хвосно\

затим венцом на

обухватају h rf

са Призреноы ,! )

Шару планину и Црну Гору

IRa-

радаг) и даље водомеђом Мораве с једне. а СТРРl е и Искра с друге с.тране. на Триуши

и Стару' пл а­

нину, на се на истоку завршивала сливом Тимока . 1 На северу

границе су

биле Сава

Срем био под угарским краљем. Кад

се

ова

:Краљевином. то

просторија

је

Jlазарева

и Дунав. Рувар.

упореди

држава

јер ј

стр.

са

19 2. )

садањ о м

била

још за

1) И. Руварац стр. 1, и 17. 2; Преко Дрине можда је припада.lO нешто од Усоре са 3BOPHање Аобио. IГАо1С. срп. у. Ар., ХХХУ,

коју је сТр.

164,

Лазар од Душ юн Ч,lанак

Ч. ~lllja­

товића "Цар Урош п кра.!> ВукаШllН.») Део ПРlIморја, а можда и цеАа Зе ,-р, признаваАа је врховно

старешинство

Лазарево

тек

од

1:186

год., ка.Ја

jd

његова кћи ЈеАена бll.Ш удата за СраЦИМIlРОВОГ сина 'Вурђа БаАшића. 11 О н ,

110

смрти

BpaTllo

CTpllna

Ба.lше преузео управу над Зетом. Мачву с Београдом по ­

је (по Орбину) кнез Лаэар ОА Угра. и ту су БИАе

Рувараl\, стр.

честе борбе.

(11 ...

208-215).

3) Не зна се кад је Хвосно с Призреном IIреш.I0 113 руке Ба.lIIl11ћ а )'

UОДВ.Јашће Лазарево, а.Ш се као IIзвесно l>а.lшић умро. (И. Руварац, сТр.

може реlш

1379, каlа је ']J~-p al l

19ti).

Digitized

Ьу Google

'l 31)

КОСОВСКА

БИТКА

треhину . већа .од ње. Тврткова држава БИАа је ск.оро.. ТОАИК.о иста; а 'БаАIIIиhа нешт.о ма.II.о мања. Све пак три уједн.о једва да су представљаJlе

п.о.II.овину не­

каАање Душан.ове царевине.

Па и у .овим нанред .обеJlеженим границама није· кнез Лазар би.о П.оТПУН.о сам.оВ.lIасни и самодржавни г.осподар .. ,Јер на Н.ос.ову и у једн.ом де.IIУ Хв.осна а са СТО.IIиц.ом у Приштини, ВАадаше Г.оТ.оВ.о сам.оста.IIНО· њег.оВ зет Вук Бранк.овиh. В.lIастедин од старина. Си­

гурно такав исти би.о је и в.ојвода Радич БраНК.овиh у Браничеву. кога је кнез Лазар. Т.описима,

(,расипа.о»

-:-

1379.

-

П.о Ј{ашим .lIе­

СИГУРН.оШТ.о

је XTe~·

да буде сувише самостаАан. Па п.од.обн.о њима би.IIИ су ваљда и Ју'г-В.огдан (кнез Вратк.о) таст Лазарев,

у Пр.окупљу.

њег.оВ зет

Ч(,.lIник Муса

са

СИН.овима

(Стеван.ом и Лазар.оМ\ у Лабу и други.

И ак.о даКАе: беше Лазарева држава Д.оста ма­ .~eHa, тек седми до шести де.о Душан.ове царевине, да је бар БИ.IIО јединства ни тога не права

беше.

ве.IIике

јер 1'.0

В.~асте.IIе

А сем ОВ.ога

и

у

Лазар

чврстине

не

у њ.ој!? Ади

ДОзв.ољаваху

1'.0

време.

је

у

Мачви

феудна

једнако имао·

трвења са угарским банима. У такв.оМ стању и са так­

вом снагом кнез Лазар П.оче.о је ратовати с. Турцима. Да видш.ю њихове

1.

ратове:

први СРПСI\.О-ТУРСI\.И рат

1386.

Тек пос.де битке код Чрномена Турци развише своју СИ.IIу и наг.Ю почеше ширитиосвајања у Европи. 1)

ГОДИШЊllца ПЈ. "Тр.

меиама и допунама,

110

30 1,

из Ч.Јанка СТ. Новаковиhа. са неким из.

Аокзи .lаэарева држава пружа.ш се је АО Софије п

DАанине ЋустеН.\II.lске.

Digitized

Ьу Google

Ј;ОСОВСКА

37

БИТКА

Њихова метода у томе БИЈta је <медећа: СУ.llтан поде.llИ војоку повери их најГ.llавнијим

--

по дОКЗИ

на два И.llИ

3

де.llа,

командантима и одреди

правце за оовајања. Они оу

I1м

оа овојим војскама на­

,ступа.llИ у одређеним правцима, нарочито западу, И:3'

Met})' П.ll. Родопа и Њмога МО,ра Ј

јер им тамо беше

отворено земљиште, а и б.llиже бини, одаК.IIе све нова

онага

бех)' својој постој­

ПРИДО.llаэаше.

Обично

су ова меота заузимана без отпора; дошав до капија какве вароши И.llИ града, обично таоце на предају. Ако

се

се одма му дир и кадија,

су

позива.llИ оби­

предаја прими,

претвори

поотавн

се једна од цр­

кава у мошеју, И.llИ ое из нова подигне, и пошто. је

оотављен

потребан

гарнизон,

војска

је настаВИ.llа

'овој пут. У овом О.llучају ,кад доброво.ъно пристану

на предају!, обитаоци

задржаваху

овоју имаовину,

уживаху сваку трговиноку С.llободу,и не бејаху иначе обвезани према овој им новим гооподарима,

оем др­

жавних дација, као и у оота.llој Европи; а оамо мо­

бодно земљиште, државна добра и јавне зграде. што припадаху новој државној В.IIаоти. А.IIИ, ако предаја не -. буде добровољно примљена,

буду бранили, и варош 'Грана као ратни П.llен.

и

ако ое обитаоци

наои.llНО узме, онда је ом а­ оотављена је пљачкањ)' вој­

ника, грађани су постаја.llИ робови и О.llакшање њи­ хове оудбине једино је

завиои.llО

В.IIадаочеве. Подобно ое је

од

ве.llедушнооти

и са ое.llима

поотупa.llО.

Чим каква знатнија варош падне у притежање Ото­ манаца, би.llО предај ом П.llи на ОП.llУ, они пошљу ма.llа 'Одељења

.јасне,

у

ОКО.llину,

те

позиваху

оељане

да

се

из­

да АИ се покоравају И.llП не, па ое према томе

и они управљаху. Народ (ПОПУ.llација, позван да бир-r. -између корионог потчињења и неореhних ПОО.llедицi:l.

Digitized

Ьу Google

38

КОСОВСКА

ВИТКА,

у с.",учају отпора, ретко је двоумио у избору; и тако

се је војска отоманска БОРИ.llа обично само са твр­ ђаВСЮ:IМ гарнизонима, "

који по

некад

одрекоше да

оружје ПО.llоже,

На тај начин Турци су Вр.llО брзо.и веома шири.llИ освајања у

Европ,И,

И

постигоше

.IIaI:to

С.llедеЬе

успехе:

На југу, грчки цар Јован Па.llео.llОГ. не СаМО да

постаде Муратов васа.ll, него УС.llед побуне у Визи, мораде, да прими и УС.llОВ, да му шиље војну помоh. кад буде затражио

11372).

До Вардара сва Маhедонија

би заузета. и син

Вукашинов Краљевиh Марко ступи у ред Муратових васма и даваше му ратну помоh у људству, које је

сам водио( као и Дејанов син Константин. 1) На северу Шишман,

видеhи

да

је

на удару,

такође призна де васа.llСТВО и дадео Мурату своју Ьер за

жену.

Лазар не бејаше на првом удару,

a.IIИ прикуп­

љаше снагу. јер је видео, да се О.llуја његовим гра­

ницама приб.llижује.

ПОВОД рату.

(1382),

-

Турци, пошто

ОСfюјише Софију

а веЬ господари Македоније, шиљ3.АИ су по~

једине .IIетеЬе КО.llоне западу и северу у проматрање

и да опробају снагу Лазареву

.

У С.llед тога мог.llИ су се

и Тврткову. изродити .сви они

су­

коби Срба с Турцима, које наши .IIетописи помињу, а

ти

су:,

1) CTapll Ве.(6Аllжд прозван је 110 'љему "онстадинова 6ања, а Турцв, је ПО заузећу назваше «Ћllстендш», како се в Аанас зове.

Digitized

Ьу Go~gIe

КОСОВСКА БИТКА

З9

============================ K~ лТг", 6 8 ~ 9 \ =

138 1) оу&и ЧЕ репи КwгоМИр~ т6урце

на дОУЕрОRнице. KZ лtто,

swce

6899 (= 1387) по&tже цар" MoypaT~

исnp'kA~ кнеза i1азара WТ~ Љ10ЧНИ~ ис Топлице. 1 Из чега се види, да су Турци цима у веhим

у

свима прав­

одредима 'крстари.llИ, и да су их Срби

напада.llИ на угодним местима у ТОЩlИци, и то: .код

Дубровнице ~j војвода Витомир Цреп, а код П.llочникi:1. сам кнез Лазар.

О овим сукобима

нема поузданих

дата, те

да

би се знa.IIо како су се ДОГОДИ.llИ и УС.llед чега. На­

рочито о боју код П.llочника наводе се разне версије, као да је у вези са босанским трупама 11 .IIукавством

некаквога Rастриоте задобивен. Но ма који узроци' би.llИ. И ма како да је овај бој извршен, факт је. да постоји. и да га и турски

историци

страшну турску поразу, где је око сатрвено;

-

признају, као

20.000 Турака

само је година сумњива.

По свој верuватноhи и овај пораз турске војске код П.llочника био је пре освојења Ниша. а не ПОС.lе, јер не може се преставити такав један жесток српски

отпор ПОСJlе губитка тако веJlикога и важног града; нити

се

може

разумети

тако

скоро

ратовање.

одма

по зак.љученом миру с MypaTo~l. Изгубљени бој код П.ючника, Лазарево на Маркове земље,

као и нападање

мог.llо је највише и по­

будити Мурата да нападне на Аазареву државу. Не МИС.llим, да је пораза код П.llочника

1;

Г.lасник ХI, сТр.

певод другоме

Hn.

~) Некн мис.tе, Аа је Дубровница неГАе ОКО .\.teKClIHna; пре у АОА&Н& 1'ОПАице, јер је ТО

зем.ъиште

БПАО

на

удару

а,llI ће бllТИ

Турцима, који

ниеу МОГАИ Про.lртв у Мораву, ,\ок је Ниш још српски био. ВIIАИ Дубровица

-

Дубочица. (Р)'варац, СТр.

204.)

Digitized

Ьу Google

40

КОСОВСКА

рату.

-

БIIТК.\

као што неки историци држе,

јер би то

-

значи . ю, да се је Султан две године за решавајуhи

рат с .ll.а:~аром спремао;

а на против.

брзом IIскупљању "коiщентрисању'

баш у томе

војске

и муње­

витом нападању \офансиви, и .Аежао је највеhи узрок 11 најважнији услов свију МуратоlЗИ-': ратних експе­ Дllција 11 операција.

Пад Ниша.

-

Сукоби дакле, код Дубровнице и

П.llOчнИlЩ у Топлици,

-

110

моме убеђењу

иза­

-

звали су први рат .ll.азарев с Турцима и ЊIIХОВО на­ надаље на град Ниш, који је српска Бојсна упорно

i)pa н 11..1 а ,

а.l1И га одбранити није могла.

Т. Докза вели, да су Турци б.l10кова..1И Софиј)'. а са Г.l1авнином својих трупа дошли пред Ниш. љегови дубоки

«Ни

ровови, ни велике зидине. нити хра­

брост српског гарнизона, Itоји

га брањаше, не МО­

гоше да одоле нанаду

отоманске

син Тимуртачев,

УСКОЧll

први

војске.

на

својих трупа. и Ниш паде посл~

Јакчибег.

бедем.

:2 5

на чел)'

дневне опсаде.»

Из писма, нојим је кнез Хамид чаСТИТ,IО Мурату освојење Ниша, 1, излажемо само нешто. ради оцене боја око освајања Ниша:

«Дознао сам. да је млого

врагова и непријатеља свете Мухамедове вере, међу којима је и безбожни .ll.азар

с непријате"ЬСКЮl

лима пошао против правовер<.\,ца..

де­

Један део од

. ..

њих уђо у град Ниш. прибегавши лукавству свако­ јаком. Док је трајала опсада, после М.I10ГИ битки, они 1)

IIз ФСРIIДун-беговог зборника, ГAacНlIК

Н. Руварац на.lаЗII, да су

~KOBao

та писма

XI,

"подметута".

стр.

и

t I D-12~. IП писмо.

«да је

сва та 11IICMa 11 саставио Феридун по турским причама 11 казивањима." (О кнезу

.lазару сТр. 2~O-2231. И МII сумњамо у љихову саДРЖIIНУ због тога, што кнез ХаМII.1 OIl\Iсујо освојење Нllша по чувењу; аАИ га наводимо само за то, да се

11118

појма О та.\ањем нападу на гра.\Ове, које је ваљда бар у

r.laBHOM

Digitized

\lCТlIНlITO.

Ьу Google

r косОВСКА

4!

БИТКА

--~~=

I10кушају више ноnни

манске убојне справе,

излетањ~,

.. ,

да

заllале МУСЛО­

али су свагда узбијани, и

са свим у неред и бежање обраhани ...

За тим један

,

део опеађених ПОRуче се у градиh, и науми ИСI{ати мило~т

(да

се

преда.',

....

али

више

њиови погла··

вара 1I0дбодоше их. да непријатељства

понове,

за­

тискујуnи вреnама нуним земље зидове. који су били проваљени,

и тако

опет

почињуhи

Мусломани као разјарени лавови

и

нападање .....

слонови навале

на разне провалине, растуре својим ударима оне вреће. којима су рупе на зидовима после

продру

у

Уговар мира.

град»

--

БИ.lJ.е затиснуте, и нај­

....

ТаI{О је пао Ниш, бранич Лаза­

рове државе на југоистоку. капија зау.lJ.аз у његову

државу, среДИlllте путова за Бугарску,

Маhедонију

и Србllју, по најваншија стратегијска тачка тадање СрlIсне

државе.

Лазар је умео да цени овај

губитак

и увидео

је, да још није способан, да води решитслан рат с

Турцима. За то 1I0НУДИ Мурату мир, који задовољан са добитком овога важнога града, 1. наслон за даља

IIродирања

на

прими понуду Jlазареву и закључи овим

и

ceB~p,

-

мир с њим под

условима:

1. и

кој и му је био

запад

Да Jlазар призна Мурата

постане

2.

његов

за

васаљ;

Да му сваке године даје по

у IIОМОn;

свога суверена

1000

lюњаника

и

li Ко.\UIЮ су '1'YPЦlI цеНИ.!ll Ниш, види се IIЗ Муратовог писма, I\aA : . •. Ова ПОСАеДЊl победа не може се lIэједнаЧИТII с другим обнчним ,АоБIlТКОМ, јер је она тако реhи, кључ, кој '1 ће ми отворити друге градове од је OлrODOPIIO кнезу Хамиду, г Ае иэмеђу оста.40Г ве.1\I

Руие.tије», (ФеРЩУIIОВ зБОрlIИК,

ГАасн.

XI,

стр. 'Н).

,

I

l;

Digitized

Ьу Google

., i

42

КОСОВСКА

Да му ПЈшhа

3.

B~ITKA

ГОДИШЊI-! данак

У

1000

.IIиври

сребра.') Тако се

сврши

први рат

није био прави' мир; рат

Но ово.

то је БИАО примирије, које је

и једна и друга страна решавајуhи

с Турцима.

боље

потребо~ала, може

те, да се за

спремити.

Срби нису

~ОГJlИ трпети онај 'понижавајуhи мир; а Мурат није могао ДОЗВО.llити, да се Србија оснажи. и да му смета у његовом даљем ширењу на ба.,шан('ком ПО.ilуострову

Оста.ilИ догађаји само су заОШТРИJlИ ПОСТQјеhе стање. Ноје је године, освојен Ниш у томе се сви ШICЦЈt не слажу. Тако:

Хамер да је би.ilО

11, 181·, по Феридуну и Нешрију навод\!. 1375 године, да је опсада трајала 25 дана,

и да је турском војском командовао Јакшњ-бег. Цu,нхвјзеи i 1.

по. Сеадеину

231),

такође наводи

годину, с тим, да ј е кнез Лазар опустошио сав.

, 137 5

предео, који је био напустио,

П.llанине и градове;

а

народ

СК.ilонио у

да' су се Срби борили као .ilа­

вови, али су ПОД.ilег ли броју, и да је оп сада и борба. траја.llа

25

дана.

Година нс може да ()пстане И3 више необоривих. раЗ.ilога,

1.

а

на

име:

Софију су Турци освојили тек

1382.

а да се

напада Ниш. док Софија није заузета, нема СМИС.ilа па

ни

2.

ИЗГ.ilеда

на

успех;

Ннез Аазар је

и скинуо цариградску

1375

г. држао сабор у Пећd

анатему. а да је имао рат с

Турцима исте године, заце.1lO неби могао саборисати: и ч По .\01l3И. Други наводе 30.000 АУката, око ~LI,HOO ftYKaTa' (ЈЬ. Новачеви").

а

треlш 50 ок:> 3.\ата

=

'

Digitized

Ьу Google

r КОСОВСКА

4 ·'.,

БИТКА

======================,_,-~~=

3.

Наши .ilетописи

забе.ilежи.ilИ

с

су ово IЊ AtTO '.

6893 (1386) ИСХОДИ Моурать цар .. на ~н~за и прими HI
(Starine VI. 1.

с.)

1

;

а

г. нигде не помињу.

1375

Нешто раније, а нешто

исте

године Мурат је­

извршио и С.ilедећа де.ilа:

Ожени с,Ина Бајазита са ћерком

кнеза l\ерми­

јанског и као мираз придаде својој држави најшюд­

нији део Ма.ilе Азије, са вароши Кутајом;

Присаједини свРјој земљи државу кнеза Хамида, који се добровољно потчини, на.llазеhи се између два СИ.ilна суседа (Мурата и Rараманије), да би осигурао своје

господарство;

УГУIl!И устанак освоји СО.ilун

сина

Па.llео.ilОГОВОГ

Маној.ilа и

11382);

У станак свога најМ.ilађег сина Сауџија у савезу са Па.ilео.llОГОВИМ сином Андроником

саВ.ilада, свога

.:- i "'.~

сина даде за пример погубити, а Па.ilео . юга принуди да нареди, де се његовом сину Андроник)' О'IИ вре­

..аим

сирhетом сажегу,

1386}.

Ну ~ајваЛШl1јl,l догађај ПОСJlе српскога рата био је рат са кнезом Rараманије. А.ЈИ овај дoгa~aj има

2.

Борбе оцо Пирота

Српски народ у Лазаревој подносио потчињrње Мурату, <\ругих невоља у земљи,

~ ";

. "~.

везе са Србијом. за то преАазимо на:

:;:

1388.

држави

HeBO~ЬHO је

а.ilИ кнез Лазар,

сем'

имађаше у то време немире.

и на северу, у Мачви од Угра,

с тога је принуђеп.

био, да такво понижење сноси. Он потребоваше времена за рат спреми, него и да свој

не само,

да се боље­

ВАадарски ПОАожај у

,; 'i .

~

,

Ј, И. Руварац (о кнезу .lазару), сТр. ~O~.

";.:

Digitized

Ьу Google

1 ,i

КОСОВСКА

БИТКА

:земљи учврсти, односе са ВаЈЈшиhима иТвртком по­

.деси,' државу КОНСО.llидује и да савезнике нађе против Турака; јер му је јасно б и.ll О , да се сам с' љи'ма у i\оштац не може да ухвати,

пошто

су га и бројем

и просторијом веома преваЗИ.llази.ш.

Први IIО.,штички корак кнеза Лазара у тој цељи

, БИ.l1а је удаја његове hери Је.l1ене за 'В~'pђa Сраци­ МИРОВИћа-Валшиhа, исте године [1386,:, чиме је не само Валшиhе за се задобио,

него

,скоро признао врховно старешинство

је 'Вурђе у кнеза Лазара

.,/ Зети. а тиме се је и уједиљеље српске државе б.l1иже својој цељи БИ.l10 примаК.I10.

Исте године одмах по паду Ниша ДОГОДИ се у Азији рат између Мурата и Rараманије. ПОГ.l1авар ове земље AJJa-Еднн, ратов, а.l1И је саревњивим

и

био је зет Му-·

опрезним

оком Г.l1едао

на наГ.l10 увећаваље O~OMaHCKe СИ.l1е и државе. Рат Муратов са Србијом сигурно

учини му се

угодан тренут за напад. и АЈЈаедин, прикупив нешто

'Гуркомана и Татара, упаде у Муратову земљу,

која

је пређе кнеза Хамида БИ.l1а. Мурат ПО.l1{\ти из Европе, ·нареди да Тимурташ доведе један

помоhан

део европских трупа, а поведе и српски

одред,

који

Варош Кутаја БИ.l11:L је

му

је по уговору

одређена

европске и азијске војске, и

за

припадао.

концентрацију

пође против Нољаха,

престонице А.I1аединове. У боју пред Кољахом Мурат добије победу и А.I1аедин се

затвори у град,

а за

тим ИЗМОЈЈИ мир, 1. ПО УС.l10ВОМ, да буде васa.ll Муратов. 1,

Овај мир постигнут је само посре40вањем жене ААае.lинове, а пер"

:Муратове Нефизе, и то тако, да ААаедин

У руку

ra

.\olje

Мурату, да му се ПОК.lОни и

оо.ьуби.

Digitized

Ьу Google

r I

f

45

КОСОВСКА.БИТКА

За време опсаде Иоњаха, која је

12

дана тра­

ја.ш, догодило се нешто, што је после и на српски народ

упливисало:

По Т. Докзи тај

догађај састојао се је у сле­

дећем: «Да би Мурат задобио симпатије обита.оца Иараманије,

:'који му некада и поданици могу бити,

под најстрожијим казнама забранио је својој војсци, да за В}Јеме опсаде ништа

од

тамошњих обитаоца

насилно не узимљу, и да са њима најлепше поступају. Нарочито у

овој

JIРИЈ1lIЦИ

же.i'lео је.

редба најтачније врши. Цела војска

-

да се та на­

вели се

-

вр­

шила је ову наредбу, сем помоhног српског одреда.

Овај састав.ьаху

благородници

себе сматрали за нешто

,властела,

који

су

више од варвара,

чији

су

савезници били. С тога су ~шло пазили ~a наредбу Султанову и сматрали

су да имају права на пљачку

каЬ у земљи. која је освојана. Султан раЗЉУflен овом повредом

својих

заповести,

примерно

их казни,

забрани

а најглавније

им пљачку II

међу њима и по­

губи. Ова казна, необична међу Србима, одржа их у послушности,

али

у

исто

време

угасну мржњу и освету према

раЗБИ

у

њима

Ј:)е­

отоманском владаоцу."

После овога и кнез од Тек е добровољно се пот­ чини Мурату, и пошто је эавршен био рат, распусти у Нутаји војску, Отаџбину.

те

се

и

Срби

Иако старешине тако и сви CPГICKOГ одреда у Rараманији, Турке. због онаквог строгог ценеhи га са свога гледишта, на

све

стране

распаљиваху

поврате

у своју

војници IIОМОЋНОГ

били су огорчени на поступка

султановог,

и по повратку свом, по

народу

мржњу

и

освету против Турака. Они су доказивали, да турска

Digitized

Ьу Google

46

КОСОВСКА

БИТКА ===========~===========-

· сила

није веЛИh"а, да су Срби

бољи јунаци од њих

и да је стидно, да Турке признају за господаре. То бејаше један са

MYPdTOM 1389

од најглавнијих

године,

који

се

ј6

повода рат)' завршио не­

срећном битком :Косовском. 1) У народу већ беше cllpe~l.bl'HOr горива. требаше

· само

варница. па да ватра плане. Ову донеше Срби'

ПЗ . Азије. и српска држава беше узрујана кошница :Кнез Лазар, чији је поглед

даље

продирао од на­

родног частољубља, на.llаЗIЮ се је на грдној невољи:

С једне етране велики

и војНИЧ1-\.и

уређен неприја-

·тељ. с друге стване назадовољство иначе слабо

организоване

државе.

и узрујаност и Он је

имао да

бира из-међу «царства земаљскога и небескога,»

као што народна

песма вели,

и

-

-

изабрао је по-

· С.llедње. Да би се бројно ојачао, обрати се суседним B.IIaдарима Босне и Бугарске

Твртку и Шишману и

-

закључи с њима савез за

заједничко

вођење рата

с Турцима. Што се тиче Зете и Ба.llшиt!а, његов зет Ћурђе признавао га је за врховнога поглавара, (што

· се · па

из титуле Лазареве у ово време може заI{ЉУЧИТИ:,

је природно мислити, да је на његову помоh и без

нарочитог

уговарања

Босански увидели стању

су

краљ

могао

рачунати.

Твртко

већ би.llИ,

да

И

бугарски

сваки

да противстану отоманској

Шишман

посебице

нису у

навали, с тога су

радо и приста..ш на савез са кнезом Лазаром. И то nи, и ако тек у дванајестом часу,

; користи

~eH

било

од велике

још заосталим држави цама с.ювенским; али

i) Etbl - militaire ottoman, раг I)jevad Ьеу, соlоnеl, 1 сТр. 63 Цинкај­ 1, 2,,0.

Digitized

Ьу Google

I

.Ј

Г

.

~·--

.

lЮСОllСКА

47

БИТКА

нроницате.llНОСТ. и решивост Муратова у вези са ва­ ..tЬaHOM и у свако доба спремном ва рат војском, по­ ремети

и

овај

на ПОС.llетку

склопљени споразум

за

заједнички рад против опште!' непријетеља

\1уратови погранични команданти у Европи. који ~y непрекидно крстарили по суседним покрајинама.

примети>'lИ су сигурно кретања и спреме II Бугара.

код Срба

Иэвештен о томе Мурат одмах је био готов

с ратним планом~ па вршеhи нај важније стратегијско

начело: « са I~ело.м сна гши.

Tyfiu

делове 'Н.еарuјатељеве,

крене брзо своју војску и насрне прво на Бугарску, не. чекајУГ1И. да га

искупљени

савеЭНИЦII

нападну.

На Бугарску је насрнуо најпре не само, што му је она IIрва на путу БИ.IIа, H~ГO -

ПО Докэи.

)'чињено по одређеном ратном lIлану

би «нападом на Србију

Отоманци

-

то је

у Бруси,

јер

дошли у опасан

положај. пошто би њихов десни бок био из.южен и

од Бугара нападнут. па и повратница би могла бити одсечена.)

И то је доиста са стратегијског г ледишта

саевим опраВД
Пад Бугарске.

-

3а то

је

Мурат најпре IIО-

САао на Бугарску великог везира Али-пашу са 30.000 бораца. и то из Једрена, а он са главнином војске

. и са своја два сина остао у П.llовдиву, те да одатле или помаже Али пашу,

ако буде потребно,

изађе на сусрет Србима,

ако

ИАИ да

би они CBO~le савез­

нику Шишману пошли БИАИ у помоh.

Али-паша искупи своју војску у Сливну, пређе Балкан преко Чали - Кавака и у брзо освоји наси.llНО или предајО:VI: Правади, Шумну и Трново. Шишман

се затвори у Никопољу и науми

да

се брани, али

кад виде, да је за то неспособан, предаде се А.IIИ-

Digitized

Ьу Google

1 48

':ОСОВСКА

паши,

под

ус.ювом

да

БИТКА

плати

задржани

данак

и·

да

преда Силистрију (ДрстарЈ, Али, К<1Д се касније виде у с..юбоди отезаше са извршењем датих обвеза, ваљда рачунеhи на садејство

нова затвори

својих савез.ника,

у Никопо.ъу,

Иу

када све .Ј.унавске

тврђаве падоше Турцима у руке,

и кад бејаше c,~

свију страна притешњен,' Шишман се

немилост са Фамилијом и благом

који га спроведе

па се по,

на милост и

предаде 'Али-паши.

султану MYP~ITY,

а Бугарска цела

постаде щ::овинција турске царевине. 1,

-

Борбе око Пирота.

Кнез Лазар,

и

ако није

био спреман за одлучан [:ат, јер је по свој прилици био изненађен брзим

муратов'им

операцијама, опет

није стајао скрштених руку.

Док је турска војока

бугарских

rlaAOBa,

била

заузета

освајањем

он на.южи

војводи

Димитрију

ВојихновиЬ.у, да заузме Пирот, који је вероватно од

год. У турским рукама био. Ово је Лазар учинио

1386

из два разлога:. једно да олакша Шишману одбрану. ПРИВJlачеЬ.и

и:звесан део

а друго, да би имао

Муратове.

војске на себе:

у својим рукама

улаз у своју

државу. Град Пироr са кланцима ПJlанине Јежевице (сада Драгомански теснац), беху капија жаве на тој

српске др­

страни.

И дою;та то је имало свога дејства.

то дочу, одма ПОСJlа један јак одред, освоје, што је и лагаше

ваљда

извршено.

млого

на

1)

Цинкајзен,

По Цинкајзену (1, 2~6) ол 5000 .људи ПО.\

а по Хаиеру

(1,

стр.

1, 2;,2-2;,5; 206)

Хаиер,

1. 20;,;

И Нешрију имао је

lПи-бега, Ајне-бега и паше Саруџе, (Бр_IИ!;,

кнез Лазар по­

важну

2)

кад

да Пирот опет

2

Али и

ову

CYJlTaH'

стратегијску

Т. Докза.

10000

командом ЈакlПИ - бега, _ЬУДИ под командом Јак­

СТр. 45).

Digitized

Ьу Google

г

r

I

киСОВСКА

тачку, и посла

15000

49

БИТКА

војника (по Иешрију под ко­

мандом свога зета), да Турцима пресеку повратницу у кланцима. Турци,

или по налогу Муратовом, или

'што осећаху. опасност од ове експедиције, повукоше

се раније, пошто су град Пирот поруши.ш, и кад Срби беху на једном крају теснаца (улазу),

Турци изми­

~axy, на другом крају (излаЗУI, и само облак од пра.­ шине

показиваше

правац

њиховог

повлачења.

у то време извесно је, да је Лазар и Ииш Ср­ бији повратио. То се је све догађало

године. Због тога,

1388

што је требало доста времена, да се цела Бугарска заузме и

поседне, вероватно је већ морала и јесен

да наступи, реке се

(а нарочито Марица) излиле, и

не бејаше угодно за кретање велике војске; а можда је и борбама око Пирота Мурат увидео, да за рат

са Србијом треба још већУ војску; било је то,

да Мурат ове године

рације против Србије, него их

резултат свега

не

настави опе­

одложи

за следеhу

годину. у Бугарској поразмешта јаке гарнизоне,

па

се поврати у Азију.

Обе стране знале су шта пролеhе доноси. И Срби и Турци видели су да им предстоји живот и на смрт, па

за то су

се

крвави рат на

почели озбиљно

да припремају за овај судбоносни догађај.

Иу док он не наступи, да видимо противничке. војске, које ће да решавају судбину обеју држава.

JV. Српска И.турска војска.

Досадање излагање показало

нам

је

стаље и

прилике, у којима су се налазили држава

и народ

како код Срба тако и код Турака. !W>COSCKA

БИТКА

Digitized

Ьу Google

l

КОСОВСКА

ВИТКА

Видео/ш смо, да се српска

држава

са

неслоге

великаша распада и да због међусобних трвења је­ динство

народно

пропада; а г де у држави нема реда

не може бити ни народног благостања. Код Турака на против

држава се снажи и уве­

личава сложним и фанатичним радом свију главних фактора

државних.

Да изложимо још и њихове војске; њихову организацију,

да видимо

наоружање, сtратигију и так­

тику. Нема сумње, да

ћемо

и

у

томе наhи веома

млого објасњења, за што се је битка косовска онако завршила.

1. СРПС.Е\.а војсц.а. Писати

о

српској

војсци

века веома је­

XIV

тешко, 'јер мало извора 3:\ ово имамо. У опште може се реhи, да је целокупно унутрашње,

па у главном

и војно уређење, Србије било по угледу на Визан­ тију или најближи Запад

Ита.lJИју, одакле су углед и

-

преношени кроз далматинска пристаништа, а у првом

реду

преко

тешко је

Дубровника; 1)

али

млоге

појединости

одредити.

Силни Душан, који је једино завојевањем, дакле војском толико увећао своју државу, о њој прописа уврстио

и

1349

1354

године.

у

свој

како

је мало

чувени законик од

Свега четири

члана говоре о

чисто војним стварима, и ти су :Z,

ЧЛ.

13. ~11 rpйA" ~"AI1H·i6. fA1l се rрць 6)GOP" НАН

коуl1\, АА rl НI1ПР1\И1> rрl1ЖДUНЕ Torl~i'" rplAI. 1) ГОАишњипа НИКОАе Чупиhа, VI, 004 Ст. НоваКОВИћа. ПО миш.ьењу г.

Ky.1Typa

српска више се је наСАањаАа на Исток

и војНИЧltа више на Запад» (стр.

:!)

I() • • ХераААИЧКИ

Новаковиhа

По редакцији

цара српскога,

1870

Ст.

4

и ре.lИгиозна

а материјаАна, трговачка

13).

НоваКОljиhа,

год., стр.

06ичаји у Cp6a~

«Аитерарна

и

види

~Законик

Стефана Душана

67.

Digitized

Ьу Google

ј

г I

КОСОВСКА

Чл.

219.

51

БИТКА

Н' КОНЦ" .II'IoCIIIO" Д-' 6)EIII.I,ale 10Еиодti

10&"10 Н qilp•. Што рЕI8

д,. С' YIOIe.

1\10 АН НЈ" 11'0

прtiУlO1E О, УЕМ", .\1 IEСТ. тщiн 6)СОУ8ДЕнј'Е КОIE И 6}HEM.. ~TH

10"

ЕЫ

С08 Н.1

qlpil

Пр"САОУШIАН. Н СОУДОI"

UIIIU

IOHcqti, AII НМ" СОУД. ВОlEиодti 11

ЧЛ.

220. Н" КОНСЦ.

Н

НН"

rOAtiUU

кон'

ННПО.

ClllAti А" HtiCn. 1\10 АН СЕ (11-

A.TII ДИil, А" С' EiE'"; 11 НН" ННКТО 6)ДЬ ВОНННКЬ AI НЈА"

НЕ ПОUОЖЕ. 1\10 АН IТО ПОУЕТЕ

н ПОUОЖЕ Н" ПОР"ВНЦВ,

6)HH~J. AII СЕ lј·lO.

Чл.

221.

KOHCKII 1016 rpEAE по

ПIIДНЕ ОД ICOM"~H

СЕАОУ,

ПIIДНI

СЕЛ8.

оу TOMЬ~"

ТО је све што

~ЕМЛН

qdp61ti rAti

1\1

Apoyrl коа ПО Н6)Н 'РЕД.

је

Душан

закоником

прописао, а тешко и да је било

Н'

о војсци

још чега,

јер до

сада није избило на јавност. Из овога

се види,

да

има војске, на коме лежи

није

прописано:

обвеза

какве

служеља и воје­

ваља, и колико је војске било?

Војна организација. краљева и царева,

-

Из разних РОДОСЈ10ва наших

као и појединих љихових повеља·

може се тврдити. да је војна 90веза

Ou.ta оашта, јер

да се који ослободи од ове обвезе, морала

је сле­

д()вати нарочита владаочева повеља о томе 1) Даље из разних извора може се још ово извести:

Да је пило двојаке војске: в.tада.tачке и 8Аас­

1. теоске;

2.

и

Да је В.IIадалац располагао непосредно и по

свом нахођељу само

са

својом

личном

војском; а

властеоска стојала је под управом властелина и на

љиховом раСlIO.IIожељу.2) 1)

Рјечник из књижевнвх старина СР:ЈСКИХ написао Ћ. Ааничиh, 1 АИО,

ет!>. Нб.

2) ГАаеник ср, у. Ар. VП, стр.

67. ЧАанак АР, НИКОАе l\ретиhа ,.Раз­ 1,97

хатрања о Аушановом законику.С Ђурађ БранковиЋ ОА Ч. :\Iијатовиhа,

4*

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

БИТКА ==================~

Па како је би.ю ве.шке и М3.Ае ВАастеАе, то је

и веJlичина,

право· и

употреба

љиховом државном ПОJlожају.

војске

одговарма

Јер веJlика ВАастеАа,

оБАасни уџравници (н. пр. ВојИСJlав, ОЈЈивер, ман, Лазар, па и другога и др.)

има.ш

су

огромна

ранга н. пр. права,

као:

АЈЈТО­

Радич, Вук

ковање новца,

грб, за:к..ьучивање ~TOBopa са странцима, давање из­ весних

повеља, па и ратовање у извесним границама;

с тога су имаЈЈИ и независну употребу

и

уређење

своје Bojc~e.

Из РОДОСЈЈова и других писаних докумената тога

времена тврди се, да ВАадаАац у

решавању

питања

није био независан

ОГАаса рата као и за:к..ьучивању

мира и ратних уговора. А ово се најјасније види из

преговора Душанових с Rантакузеном,

када је по­

зивао сабор да реши питање о уговору с њим. 1 ) 'Па кад је СИЈЈНИ Аушан у војним питањима ТОJlИКО за­ висио од своје АРУГИ

наши

веJlике ВАастеАе,

в.шдаоци

нису

извесно је, да ни

мање

.у

томе

зависни

БИJlИ. А да је кнез Лазар још зависнији био од њих само се по себи разуме, нарочито од онаквих ГОТОВО самостаJlНИХ

својих управника,

као

што су БИJlИ:

Вук БраНRовиh, Ћурађ БaJlшиh и други. То је најбољи доказ, да ВАадаЈЈац није имао сву војску на своме раСПОЈЈожењу,

треба заВИСИJlа више

него

је

њена упо­

ИЈЈИ мање од раСПОJlожења

,11,0-

тичних ВJlастеJlина, па с тога И пије могао потпуно и у свако време на њу да рачуна; као и да је ова потчињеност и ПОСЈЈУШНОСТ заВИСИJlа како ол чврстине ВJlадаочеве,

тако

и

од

важности

дотичних

ВАасте-

1} Историја српскога ваРО,4а од П. Среhковиhа, П, сТр. 300, 425 и ~26. Г.lаспик срп. уч. др. VП,

68; IX, 84.

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

53

БИТКА

.lШна. 1 ) Имајуhи своју војску ВАастеАа је ТОJIИКО снажна БИJIа, да се је у више ПРИJIJ.-tка ВАадаоцу ОДУПИРaJlа, да је преСТОJIонаСJIеднике помагаJIа

да преотму пре­

сто, и да су ИМaJIИ праВ6 решавања о воtјењу рата. 2) Свега тога не би БИJIО,

и српска

држава

БИJIа би

чвршhа и трајнија, само да је ВАастеАа БИJIа пот чи­ њенија

ВАадаоцу.

С' то'га и настаје СJIабост у нашој

држави по

смрти ДушаНОRој, јер не беше државне центраJIиза­

ције, нити је државна снага даочевим

војска БИАа у ВАа­

-

рукама.

Отуда се може објаснити те народни певац позивајуhи

Турака, овакву клетву, уста кнезу Ј1азару:

и СJlабост народ

у

Ј1азарева,

рат против

у место заповести, меће у

"Ко је Орбин И СРПCfюга рща, "И од срлске крви и КОЈ1ена,

.А не дош'о на бој на Косово, »Не имао од срца порода, »Ни мушкога, ни девојаЧRога!

»0,11 руке му lIишта не РОДИЈ10! .Рујно вино ни шеllица беЈ1а ј

"Рђом коп'о, док му

:i.e

КОЈ1ена. 3 )

ВАад8А8ч.ка војска БИJlа је његова Jlична гарда, састављена обично из странаца (Турци, Фра.нцузи и Немци понајвише). Од наших владалаца

зна се, Аа

су имаJlИ своју телесну гарду МИJlУТИН, Дечански и

Душан. То су БИJlИ коњаници и ОКJlОПНИЦИ.') За кнеза Ј1азара

незна се

да

је имао

најамнике ИJlИ какву

гарду.

l).Ст. Новаковиh,

1. гА ас, 19. 2) ГЈасник VII, стр. 67. а) Косовска споменица, стр. 178. 4) МИ.4УТIIН је имао Турке, Дечански

Немце (командант гарде био је ПаАман).

Французе,

а

Душан понајвише

Н. Крстић наводи,

да. је Дечанока

Digitized

Ьу Google

l КОСОВСКА

ВАастеАин.С'Ку војску

себри

-,

те.llИНИ

БИТКА

саставља.Ш

су. понајвише

С.llободни грађани, а отроке су води.ш В.IIас­

као

ПОС.llугу.

ИЗ{'.IIеДа, да је у почетkу

уједињења (под Не­

мањом) војна обвеза БVJ.llа општа И распростирма се на све редове грађанства подједнако. Иасније ПРИЈЈИ­ ком завојев~.ња и оснажења ВЈЈастеЈЈе, када су неки ре­

дови грађана ПОСТаЈЈИ потчињенији

и

са мање права

(отроци), и војна обвеза као даје nостаЈЈа ограниченија; јер

су се

манастирски

људи

и

завојевани странци

(В.IIаси) ОС.llоБОђава.llИ BojCKe. l ) Нема сумње, да је ВЈЈас­ теЈЈа БИЈЈа обвезана да искуnља и ДОВОДИ своје војнике по нмогу .В.IIадаревом,

а

према

ве.llИЧИНИ

свога

под­

ВЈЈашhа, МИ у којим размерама то је непознато.

ПЈЈемство је дава.llО коњицу, а народ пешадију. Сем тога, В.IIастеЈЈа је

дава.llа

коње

за

В.IIадаочепу

војску, а 'што је ГJJaBHO~ војску је В.IIасте.llа издржа­

ва.llа о своме трошку, па с тога се њихова И рачуна.llа.:I) У опште баштине су БИЈЈе оптереhене дужношhу војевања; aJlИ ни проније нису БИЈЈе од тога изузете. Иако је В.IIадаЈЈац за награде

од.llИЧНИМ .IIицима

даровао проније, то су' оне обично БИ.llе на граници ИЈЈИ у завојеваним об.llастима, док су баштине БИ.llе у

старим

границама

српске

државе.

БИЈЈО је и градских пронија, за

издржавање

градског

I).oje

старешине

И

су

СЈЈУЖИ.IIе

посаде

3'

)

код ВеJlБJlУЖАа имао 1300 .р:tнцуских коњаника (Г Jlаси. VП, 68), Душак је

обично имао по 300 коњаника (п. Среlжовиh, П, 396; Г Аасн. XXXV 287). 1) п. Среhковиh, 11. 855, 9()7. ТО се све даје извести, но позитивно сме се тврдити, да СУ само духовна .\Ица БИАа ОСАобођена ОД војке САужбе.

2) ГАасник VJ!, стр. 70. Историја Српског НаРОАа од ВенијаМИllа Ка­ ..аја (Србадија ва 1881 ГОАИНУ стр. 182 И 382). З) Баштине су БИАе наСАеАна Аобра старе ВАастеАе; а проније су АО­

ИОСUАе само уживање извесних ЦРИХОАа без наСАеАства. Ст. Новаковиh, Ј. Г ..Јао.,

Digitized

Ьу Google I

Ј

КОСОВСКА

ИЗ

Ч.ll.

221

законика

може

се извести,

да је

где војска на конак дође, дужно би.llО хра НI1Тf1:

ce.llo,

је, с тога друга војска није ни

П.IЬачка је најстрожије у

55

ВИТКА

MOr.lla БИ.llа

,l,оhи у исто се ло .

забрањена,

па и

рату.

Војвода је имао сву

B.IIaCT

у својим рукама, да кле

и командовање и суђење, што се

ника види. ИЗ Ч.l1.

из Ч.Il.

219

з а ко­

може се извести, да је ' 11.110

220

Авобоја у војсци.

Границу су ЧУВa.Ilи нарочито одређени властеJtIl -звани краuшнuчu, који су и нарочите дужности и м а.Ш

(Ч.ll

153

зак.' .l)

В.Ilада.llац био

је

врховни

.обично је .I1ично водио,

командант војск е , 11

кадгод је значајнија

иначе наименовао је нарочитог сва права врховног команданта

Б И.llа;

војводу, који је

-

имао

В.I1адаоца. Bp.110 ч е сто

су и преСТО.llонаС.llедници ИШ.IlИ у рат.

ако

су дор а сли

би.llИ (Душан у боју код Ве.llб.llужда). Ноји је јеАНО)1 војском командовао ПО.llожај иначе имао;

CTa.lla

звао

се војвода,

па ма ка Ј-ШИ

а.llИ са престанком рата п ре­

су и његова права. По градовима В.Ilада.l1 ац је

постаВ.lЬаокефа.А.uје, по катунима че.тuке. а ПО кра­

иштима војводе. То су БИ.llа виша

звања

у војс ци,

нарочито ПОС.llедња два. Од нижих старешина и м а ..ш

су: десетнике, uетидесетнике, сатнике

3а награду

.Ilичних

заС.llуга

u tucyfiH U I;. /3-' ј

установио

је цар

Душан орден Светога Стефана, који је као ОД.l1И Чllј~ Сро. Кра.ьевске АкаАемије стр. 23, 39, 47. 49

и 59. Законик Стефан ;). Ду_

шана, стр. 12, (ч.t. 39). r.tacBoK VII, 70-il. Вен. КаАајн (СрбаАоја з а 18Я! ~TP.

183). 1) r.tac 1, 5-7, 13-15. 2) r.tacB. VI, 127; VП, 69; IX, 101 п 119. П. СрећКОВllћ 11,8 09 , 1' 0,'

Digitized

Ьу Google

'.!

, /

56

КОСОВСКА

ВИТКА

за стечене эаСАУl'е дават и војним и грађанским .I1и­

цима 1) Но овај орден тешко да је царство преживео. На ПОС.l1ет~у по манастирима постојa.iJе су бо.ll.­ нице эа.l1ечеље

БО.l1есних,

војску (П. Среhковиh,

и

ако

не

иск.ъучно за­

11, 334, 550, 870 ).

HaoPYlКaњe и тактика. - Од оружја српска војска има.l1а је за борбу: копље, сикиру, мач и стре.ll.У. За одбрану има.l1И су: Ш.ll.ем, (ИАИ кациду-кацигу), штит

и панцир и.l1и

ОК.I10П. За пробијаље градских стена

употребљава.ll.И су

види

нарочите

справе,

из преписке Душанове са

што

се јасно

Венецијом

(Мљет­

кама).2) А какав је могао у то

време

ИЗГ.ll.едати

В.I1ас­

те.l1ИН (П.ll.емиh) потпуно наоружан и свечано одевен

показује војвода Радоња Каица, кога народна песма·) овако описује: Ј) На ПЈ16ЬИ му зелена долама

"Од кадиве, извезеllа ЗАатом ј ьНа ДО.llами токе сува з,шта,

» А покрај њих тридесет путаца, "Свако му је од по литре злата, 'ћА под ГР.llом литра

и по злата,

"Које му се на бурму одвија,

• Те

војпода њиме пије вино ј

"На војводи чизме и чакшире, "Чизме су му сребром потковане,

1) п. Среt.ковиh 1I, 524, {'.lacH. VII. 64. 2) п. CpehKOBllh, П, 29(), 492 11 59~. ГАасн. XXXVIII. но и 112. Душаи је у разна вр емена ИЭВ03ИО IIЗ lI1Аетака нааРСНII

11

за

ГО.4енице,

гвоздене

HapYKBllue ,

ове убојне ствари: lIанцеРII

ОКАОПи.

с прибором, виски

Ш.1еМОВII, ШТIIТОВII, овратницв. НаРУКВllце су бll.4е од гвоздених Аанчиhа ИАН

КОАутова, а од штит ова БИАа је једва врста варочита по српском вачину на­ чињена. Новаковиh ДРЖИ, да У HapoAHIIM песмама Bllja све знаЧII Ш.1ем (ГОДIIШЊllца. VI, 30/.

речи : каук, К.10бук и ску­

3) Српске народне пјесме скупио вук Стеф . !{араЏllћ, књ. П . стр. 483.

Digitized

Ьу Goog1е

"ОСОВСКА

57

БИТКА

"А чакmире од плаве кадиве ј

» По дола~и КОАаста

аз3,ија,

»Сва од сребра и од чиста ·з.шта; »На Io\ојводи калпак свиле беле, »3а К8Апаком од сребра чеАенка, "О њој 3Аатшr триста

трепетљика,

Ј) Свака ваља два Ауката златна,

»У чеАенки Ава камена

драга,

»Војводи се види путовати,

..

»Кроз крајину водити војводе, »У по ноt,и, кано и у подне; »Око врата КОАајна од ЗАата;

"3а појасом две убојне стреАе; .Висок јунак, танак

у појасу,

»Бела Аица, црни на~'сница, ),Црн му перчин појас премаmио;

"Преко КРИАа го.Ја сабља бритка, »Преко голе сабље пије вино; ~ПОRрај Чllзме буздован ПОЗАаћен"

Ето, тако су приближно

могли

. изгледати 1\0,""'

совски јунаци.

А да би могли имати бољега наоружању

западном,

па

појма о тадањем

следствено

и српском, на­

водимо по Дипарку следеhе: « У средњем веку било. је двојаке коњице: ОRJJ.ОП-, ници и тешка коњица. Властела и љa./lи

су

прву,

а

њихова

свита

кава.ьери састав­

другу

врсту.

« ОкЛОU:НUЦtL су имали оклоп, којим је обложен био и човек и коњ, што је више могуће. Оклоп је био Фин и скупоцен, и имао је ове делове: са подбрадником и визиром, и

спуштати,

прсњаI$

огрлицу,

који се

нарамењаке

с

Шлем

могао дизати рукавима,

(кираса), нарунвице, набедреник (од

на­

појаса

до половине бутина), ногавице (до колена), колењаче,

дизлуци с получизмама од металних кра.ьушти. Испод напршњака

имали

су

панцирли

кошуљу,

испод

Digitized

ње

Ьу Google

КОСОВСКА

..

:завој од коже,

набијен

ВИТКА

кучином;

.долазило је неко

в~зено ткиво.

још округао или

овалан штит.»

а

Уз

преко кирасе то

долазио је

«Иоњ је· био сав покривен кожом или мета.ШИМ

плочицама, или металном мрежом (паНЦИРОМј. Обично на глави имао је заклон од челика или од каже са

шиљком

на

челу

напред

окренутим,

опасан за противника при судару.

који

је био

Богата властела

ПОЗЈ1аhивала је овај шиљак и украшаваЈ1а га камењем.

Само велики коњи који су У боју јашени, имаЈ1И су

оклоп. На путу

кава.ъер

је

јахао другог слабијег

коња без оклопа, а и он није метао на се ОКЈ10П до

пред сам бој. Обично

су НОСИЈ1И шлем и штит.

«Од оружја каваљери су

носили:

мач, секиру

(у виду елебарде) са једним или два сечива, копље дугачко на ломљаше

14

стопа, буздован и штилет. Копље се

готово

после

првог

су дара;

,штилет

слу­

жаше после мача у борби прса у прси.

«Шлем, ма'! и копље забрањено је било сеља­ цима да носе; то је било исузетно право благород­ ника (племиhа,

властеле)) 1)

За српску војску немамо тачних описа, о нао­ ружању, аЈ1И биhе да

је

било

код Европљана у то време. са чел,еuко.м изгледао може

VI,

стр.

приБЈ1ИЖНО

као

ово

Иакав је CPUCIO.l шл,е.м се видети у Годишњици

35.

Ја сам

у

цркви

манастира

Манасије,

градио Високи Стеван, на разним у цркви живописане, видео

овакво

сликама,

коју је

ttoje

су

оружје:

Штит је овалног, скоро кружног вида, и носио се о левој руци натакнут.

11 Histoire Ed. de 'а Barre Duparcq, 1. 243.

Digitized

Ьу Google

._-----~-----_.~---

..

КОСОВОКА

59

ВИТКА

IП~ем. је имао браник над .лицем, а на врху ма.ll.О узвишење;

надкриљавао

и

заклањао

уши

је покривао више

I5РЛО IЮ

за

1

и врат од

и-рамена.

деЛОI5а,

око

мало

3

оредини има

врху

см. дужом сабље; дршка KpaT~a, браник једно-

струк,

прав.

Мач прав, нешто ужи од сабље

и

ка врху се

сужава. дугачко

Щ?I5,т:атога

око

вида.

дугачка

бодиљка у

0'6

;'уадљем крајр метаље

на

тетиву,

стреле у лету.

као

и

лук има

зарез у дешоп

перо

два

за

држаље

дела,

горљи

правца

чврст и

савијен, а дољи прав и еластичан за метаље и ода­ ппњање

стреле.

Такво

је

у

главном било

оружје про

наоружање

српске

ЊИI50вске нису

Турци.

ни

ШIОl\-ЋZзницама млеиаИ"ОI5 fЧјииваЈј стоји: кључено на молбу краља Рашког, продати му за готов новац једну лако опремљену га . шју и поклонити му

један топ,

(falconus)

који

Паскалито у рату прот.ив шшцер и

некаквога

умро,

наАази

је без рукава

ДD5,,,"0',,тlИ србски у

cBeooi?

је

први пут имао Марко

Генуе»

(26 Марта 1383). који је

ПОСАе

ХИАенда.ру у Светој тице на ;,ори

0.4

бурме '"",.љ;о;тљ;;;,

Дим. Авр;,;,;,"

2) Г.lасник ХII, стр. 69.

UIYIlILt:U (

;-";"0,

60

КОСОВСКА

ВИТКА

По иоторији ратне вештине,

пут употреБИЈ1И топове у боју Французи су н.ОМИНСRОГ

ЕНГЈ1ези

су први

Кресија

ROA

1346,

а

употреБИЈ1И ПУШRе при одбрани моста

1382

године. 1)

Џевад беј у својој војној води СЈ1едеће

историји

TypaRa

на­

«Није могуће тачно означити.

(1, 217):

време уводења ватреног оружја IЩ.Ј, Отоманаца. Ис­

ТОРИR

CO.lIaR -

3аде Rаже, да су у рату између СУЈ1-

тана Бајазита и ТамеРЈ1ана, помоћне

Roje

СРПСRе трупе,

су се састоја.1е из пешаRа и RоњаНIша, већином

БИЈ1е

MycReToM наоружане. Вероватно је, да их је и сизерна (TYPcRa l BojcRa у то време има.1а.» Из тога

се јасно .види, да ватреног

RocoBcRe код љих није (1, 210) нема права, aRO

оружја

у

време БИТRе

МОГ.10 бити.

С тога Хамер

Хајдара сматра

Rao

мајстора

ТОПОВСRОГ, а не других бацајуhих справа ..

ШТО се тиче вештuне борења, и то .1ичне, она је извесно БИ.1а на ВИСОRОМ

ступњу,

ВАастеЈ1е. Ba.ibl\ само прочитати, HpaЛJeBufi Мархо с

нарочито

RaRo

ROA

де.1И мегдан

Мусо.м Несеџијо.м, ИЈ1И Страхu'Иufi

оан са Влах-Алuјо.м, па ће се видети:

RaRo

се најпре·

Rопља бацају, па се дочеRују на топуз и .10ме; ИЈ1И RОЊИЦ пада на

Ј1еће;

RaRo

RO.1eHa, те Rопље изнад jYHaRa пре­ TYRY перним буздованима и

се ПОСАе

перја им Ј10ме;

иЈ1и

се потегну

опет дочеRују на топузе, а ако

БРИТRе сабље,

те

су ови већ ПОЈ10М­

љени', одбијају се ударци сабљом ДОК се до ба.1чаRа не избију (вештина фехтовања); најПОСЈ1е се одскаче с Rоња, па се

«хватају у кости јуначке

.Ilетњи дан до

подне. l )

р.

и носе се

1,

Historie de J'art de Ја guerre, раг Ed de Ја Вагге Duparcq, 11 partie

2)

Српске иародне пјесме, П, сТр.

29, 31.

282 и 407.

Digitized

Ьу Google

Г~ fI КОСОВСКА

61

БИТКА

у пеоми «Женидба Душанова»

види ое,

Ka1to.

његов оеотриh МИ.lЮш ВОјиновиh под Ј1еђаном градом преокаче

три

»Под

коња

витеза:

седлима и ПОД рахтовима,

Ј) И на њима три пламена мача,

» ВРХОВИ им небу окренути.

И.IlИ каlЮ отријеља кроз протен јабуку, која је на копљу, што је на највишој КУ.llИ у Ј1еђану уда­ рено би.llО. 1) .дична вештина борења БИ.llа је даК.Ilе на виооком

-ступњу, јер је В.Ilаоте.Ш на оружје и руковање њиме ~ајвише пажње обраhа.llа. н.О.llико је коњ и оружје

цењен био у Душаново време, најбоље показује ч.ll.

100

његовог законика,

умре ВЈIaоте.llИН,

коњ

којим добри

је

пропиоано:

и оружје

да

«Кад

ое даје

цару. а свита ве.llика биоерна и 3.IIaТНИ појао да има

-син му и да му цар не узме. 2 ) А.IlИ у ТО.llиком степену сигурно, труаиа тахтиХ8 није БИ.llа развијеliа, а и немамо о томе никаквих доказ.а.

. . ()

ИЗГ.llеда, да је Дечански стратигији и тактици,

када је

гароким Б.Ilадаоцем Михај.llОМ

1330),

имао

добрих појмова

ВО;ll.ИО бој

код

Ве.llб.llужда

оа бу­

(ЈУ.llа

и када је, не чекајуhи да ое бугарска војока

-са ромејском саотави,

прву напао

и

посебице по­

потукао; пре боја пак заузео је пешадијом теонаце, Аа му не би Бугари о .Ilеђа заиш.llИ. Имао је и уводе, што оу преГ.llеда.llИ Михај.llОВУ војоку. Да.ъе његово тајно кретаље и изненадни напад,

војника беоедом пред сами судар,8)

као и храбрење

-

ове то показује,

Аа је би.llО неких начела, којих оу

ое војводе тада

l~ Нар. пес,

11, 14 7.

2ј Законик Ст. Душана сТр. 'ј П. Срећковић,

31. 11, 308-31 ј.

Digitized

Ьу Google

62

КОСОВСКА

ДрЖаАе; али у каквом је

ВИТКА

реду и распореду борба во­

ђена била непознато је. И кнез Лазар је познавао TaK~ тичка начела, што се доказује његовим првим рас­

..

поредом пред Приштином, изашиљањем проматрача

и увода, предлагањем да се одма на уморне Турке нападне

и т. д.

'Што ће се све опширније

видети,

кад на то будемо дошли. Ево како се описује с.tиха боја у то време код

западних европских

држава]):

«Бој се састојао у

индивидуалним борбама на целој линији; обично су

се поглавице лично сударале. Бојни ред .дели се на три групе. Ту поделу вршио је врховни заповедник,

или онај у коме је он вере имао. Војске су обично биле

постављене

равноодстојно

(паралелно)

једна

према другој, и кад је бој почет, сваки је зависио од своје храбрости и

C.IIaBe

својих

предака.

Лаки

.коњаници почињали су бој, и на дани знак они су се УКЛОНИЈЈИ,

а наступаЈЈИ

каваљери

I:ОКЛОПНИЦИ) у

једној ЈЈинији са обореним копљем и усклицима бојним. ВЈЈастелинском јуришу следоваЈЈО је мешање. где је

снага и среЋа Решавала. обично је настајало ужасно клање; ретко је маневар

употребљаван за решење

боја ... Пешадија је стајаАа

је у последњем тренуту;

по

зади

пешаци

пљачкаху непријатељски ЈЈОГОР,

тачке. постављаху

се

у заседу

и дејствовала

завршиваху бој,

освајаху

за

последње

боље гоњење;

хрђаво употребљена пешадија је увећаваЈЈа неред и погибију)) ...

На овај начин и код српске

ваљда текао

је

у главном бој

војске.

1) Дипарк, 1, 272.

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

63-

БИТКА

2. TYPcl\.a Bojcl\.a. О љој можемо више и систематичније говорити, јер су многи странци писали· историју

Турака, па.

у истој и љихово војно уређељо ИЗJlага.llИ. Нарочито. су се у томе одликовa.IIИ Французи: Т. Докза, Дела

Жонкијер и Бертрандон дела Брокијер; Немци: ХамеЈ>­ и Цинкајзен, и наш Србин Рудничанин Мијај.llО I{он­ стантиновиtl, .из Островице, писао о Турској војсци.

као војник нарочито је

A..IIи

од

свију највише је·

први обратио пажљу на војску, па с тога ћемо по љему и ИЗ.llагати веhином љено уређење. Џевад-беј турски ђенера.llштабни пуковник

тек пре неко.llИКО

година штампао

О војном. уређељу:

је прву

Турака, и љегово де.llО

књигу

у М.IIогоме ће допунити го-·

репоменута.

Војна организација.

-

ТУРСКС}, војска под Осма­

ном није БИ.llа реГУ.llарна, него се састојa.llа из добро­ вољаца, који су се искупља.llИ у време похода, а по свршетку рата повраhаху се својим огљиштима. Дакле· сваки је могао у рату по својој вољи да учествује.

Број бораца растао је И.llИ опадао имена

према важности.

владаочева.

Служба је вршена на коњу и кољаници зва.llИ.

су се Акu'И'Џu (курири, високи борци).

Сваки је био·

наоружан и одевен по својој вољи, јер никакав пропис

о томе није постојао. Кад је владалац хтео да зарати;

.само на неколико дана раније требао је да позове рат­ нике преко јавних викача ,тела.llа), и они су се ис­

КУПЈЬали обично У месту седишта обласних управника. 1) 1)

Џевад-беј ве.lИ: »Независно

од добровољаца

Ааоца извесан број старешина и војника,

ГАивара (стр.

који

на.lазио

су чуваАИ

се код В.lа­

и САЈЖIIАИ свога..

19).

Digitized

Ьу Google

l КОСОВСКА

ВИТКА

Под Орканом, његов брат и велики везир

A..taорганизацију .

Един, обрати највећу пажњу на војну

.-даде војсци већу једнооброзност у покривалу главе, и за војнике своје земље одреди

капу беле боје у

виду ПаЈЈмове главице, за разлику од грађана, који ношаху

црвене

капе.

Али најважнија је реформа била, што је Алаедин -установио врсту

CTa.tHe

војсхе Због раширености гра­

ница сазивање и искупљање Акинџа ишло је доста полагано, за то Алаедин устроји једну врсту пешака,

.који су се звали Пијаде 1 ) (или јаја), који су редовно примали плату дневно по једну ахчу,~) али су би.ш

· непрекидно на расположењу fJ.laдаоца. Пијада је БИ.l1а · подељена на десетине, стотине и хиљаде, и им.ађаше · стручне старешине и вид правилне војске. Даље подели Алаедин') Акинџе редовне коњице, који су

у два корпуса

такође

плату ПРИМаЈЈИ, и

,даде им имена Сиuах (коњаник) и

Cu.tuxOapf.) (носиоц

оружја), и њихове старешине назва Сuuах-ага и Сu­

..tuxOap-аzа. Они беху подељени не ескадроне (беu..tuх), чије се старешине

звали

беu.tuх-башu.

Ови разни

·степени старешинства у војсци произвођаху код 80ј­

'ника утакмицу. а уз то се пробуди храброст и час­ -тољубље. 1)

Пијаде је персијска реч а јаија турска (01\ јаја)

,вика пешака (г Аасн.

59.

стр.

и

обе значе вој­

t ОО и 170.

~) Акча (аспра) је Ч4 сребрног ,шрхема. а овај је скоро Ь гроша lIа­

. вашњих.

Ови су ДИКАе ИМаАИ

25

пара I\инарск1IX, што је према тадањој вреl\­

ности иовца и хране Аоста веАика ПАата (Хамер).

3)

ЏеваА-беј у своме војном опису

Турске

(стр.

2 ј) BeAli,

I\а је ве­

АИКОГ везира у војним реформама помагао његов пријатељ Чандар ..ш Кара­

KlМиA, чија је и мисао БИАа, да се о}реди ста.ана ПАата војницима (ајАуФе).

')

Сиuа.1С је персијска реч и значи војник, коњавик, господин; а Си_

. ..IU.1CiJap је арапско-персијска реч и значи чувар ОРУlllја, мачоносац. (г Ааснив

59, 194).

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

ВИТКА

Али, да би се увеличавањем државе' IIlирrю Ис­

ламизам и уједно. да би победиоци

са 1I0беђенима

дошли у извесан склад и: последњи се за војну служб)'

прилагодили, бу~е 11редложено

cy.~TaHY ОРI'ШНУ, да

се устроји нов корпус

моји ои се у uрво.ч

војске,

реду састојао на аароољеlillХ вероодСТУUliю-rа. п заТU.!It Уfщсuвањем ХРl1щliR.НСI;'В младеЈ/СlL,

.'Иаиству настав.мтu. 1 )

Тако

се

се у мусло­

I
створи

вилно средиште. са.стављено из људи,

једно

пrа~

који ван

свога

знања неимађаху других веза ни других интереса, и

којих сва бу дућност бејаше бојно поље и неоспорна послушност З
који

кадрове ове војске, без да је побе­

YBet1aBaxy

ДИ.шц ослабљен био.

То бејi1 ше темељ Јанuчарu. хтеде да овој врсrи војске удари рели­

OPl\aH

гиозни жиг, основаоцу

~a за то се и обрати

реда

нову освети-.

дервиша

истог

Хаџи-Бектаlll,

Хаџи

J:lMeHa,

-

да

Бекташу, ОВУ. уста­

метнув на главу првих

старешина део своје бе.~е хаљине. благословиоtl их је и дао трупи име Јенu-черu, што значи нове трупе,

а које су касније Европљани нретворили у Јанuчарu. Због ха.ьине дервишеве Јаничари су увсhали по зади 1)

По А, Ае-А'

ЈКонкијеРI/,

l~а.IllЛ

- Ћендер.ш

.\110

је

први

O~HOBY за уређеље ЈаНllчара, т. ј. да се ПОIIУII8 хришt,ансна ДОЦ"

савет 11

11

,1' 1IГО­

роковој пер и о.\гаје, а затим ~a се наЧlIне војницима. «Без ФаМII.шје

- го­ BOPIIO је 011 - без рОДl'1'е.ьсю.х веза, НИ меl)усоБНIIХ НИ са OCTaAIIM нарO.IОМ, OBI. ће војНIIЦИ ИСКЉУЧИ80 ПРl1па,lаТI1 в.laАаоцу, I(Ojll их IIЗАржава.» I/histoil'e de l' еmрјеге ottoma!1, раг А. de lа Ј o!1quiere p"ofes, СТр. 1211 1.

2, .По

Џевад-б~ју ХаЏIl-оекташ б.1аГОСllљајуlш Јеничере ПЭГUНОРl:О.lМ

је ове реЧI.: »Нека Свемогуlш даде, да ваше мuшице чврсте

11

снажне, ваша сабља оштра

увек победо,юсни« КОСОСКВА

(1,

стр,

,lИце буде

.1

увек

СНСТАО, ваше

стреАе смртоносне, а ви

a"MIl

24).

ЩIКТА

Digitized

Ьу Google

своју

6e.l.lY

капу једним 6е.l.lИМ парчетом, а за спомен

овог освећења

Над еу Јаничари од хиљаде људи, бејаше аСl1ра

устројени није

и беху

дневно на

само

их 6и.l.lо више

нешаци.

једнога,

а.l.lИ

П.l.lата им

се је преМ:1

годинама С.1уж6е И де.шма 1I0јединаца уве.l.lичава.1а, но тако.

да

~IOГ.1Ja преhи

дневна

7

П.l.lата

простог

Јаничара није

аспри. 1) Храна им је UИ.l.lа заједничка

И о државном трошку.

Ова трупа сматрана је као

једна ФаМИ.1ија, а )'Нутрашње уређеље 6И.10 је веома просто. В.1аД8.11ац је био хранитељ својих верних С.llУ­

житеЈЬа. Највиши старешина звао се Чорба-џ.u-башu први што де.ш

чорбуl,

IJOC.l.le

љега

ДО.llази Акчu­

башu (први кувар. затим Сака-башu (први водоноша), и т. д. Казан је 6ио код љих предмет особитоr по­

штоваља: око њега се Јаничари искУп.љаху да држе савет; највеће је понижење би.iIO за трупу, кад казан у каквој битци изгубе.

Тако се код Турака устроји ар ва стајаћа војска 2 ) у свему, јер Пијада је само ПАату примала, а.l.lИ се није о државном трошку храНИ.llа.

11 ,~c-.la јЈ10шшјер ICTp. 1211 наВОДll, Ја су ЈаНII'lаРII )lмаЛII дневно IIAaTC 110 :Ј аспрс са тајином од ~ Х.lе6а, ~ ОО драма jaГlьcTIIHC, 1ОО Пllрllllча 11 ~O драма маС.lа. ЧИНОВII ОФIШЩЈСIШ и ПОАОФIЩIIР('НII 6еху узеТII према ку­ ХlIнској с.1уж611. ЈаничаРСКII аl'а .106110 је Шlе Чор6аЏIl-баша О1'''у.\а су ПОС.lе 1Оlе'lОРII у XpllllJhaHa зваТII Чор6sџUје. 2) Џеnад-беј В('.II1: • У време стваран а ОВР- стајаће војске у ~вропи је још lIе бејаше. Тек Еар.!о УН, ({ако су пак Јаничари устројСЮ1

11 '. \ \1. по Христу) устроји фраНIi-тuрере. t326 ПО Христу, то је ,lOказ, да је Ото­

.\laHCKa др.ж'ава U.\laAB "рв!! СТВАНУ воје"у. Хамер 1I0грешно ПРЮlИсује УСТРО­ .leIhe ЈаНlIчара Мурату 1, јер то припада СЈ.1тану IIнтересно је, Аа се знају

Барјак .ЈаничаРСКII

6110

11

ОВl1 ПрОlll1СИ

0pKallY.« (1.

стр.

26).

О Јаничарима:

је ПО.!а црвен а ПО.lа 1I\УТ,

У средини имао

11

је црте1l\ 3!1А-факар (име сабље А~ијllне, зета "ахоме.IOВОГ). :~aKOI' о .Јаничарима прописивао је у г~aBHOM С.lелеhе:

1.

,\псо.1УТllа ПОС.IУШНОСТ 1юман.\антима

11

стареШlIна"а.

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

п7

ВИТКА

3бог' устројења Јаничар~ Пијада изгуби вред"­ ност, коју пређе имађаше. Ада би се од ње имало користи, буде преведена у неку врсту милиције, ве­

зана за эеМ.lЬиште, а ослобођена од данка. У замену за ПАату коју је примала, подели

бивеног зеМ.lЬишта, а

јој

се део задо-

#

плату ј'Ј примыа само кад је

на. служби била. Њихова

је

дужност била,

да

на

позив владаоца учествују, у ра:гу, а кад те потребе

'није било, ДУЖНИ су би.llИ:

- да

да

попраВ.lЬају путове,

преносе храну, ПРТ.lЬаг (парту)"

јаше око

Пијаде бе­

....

20.000.

Осем ове две врсте војске усвоји се још и треЬа аодuзање масе, која је састављена поглавито из бе­

ћара (нежењених).

бејаше

1'0

нередовна пешадија,

звана Лзеб l ), која не имађаше ни плату Јаничара, ни права Пијаде. Њихова служба била је само за време

трајања. рата, и то само за САучај, када би треба.ю ванредног усиљавања.

Ови војници неспремни, не-

2. Потпуна слога и јединство међУ свима ЈаничаРlIма. Они састаљају једно те,н) (кор) и биће у једно" MeclY. 3: ш,'у"

и

Уздржавање од ствари неДОАикујуhих војнику И јунаку, као раско­

уживање.

'•. Никада се неудаљавати 00\ прописа светога Хаџи-Бекташа, ОДНОClIO вере и побож 10СТИ и ВРU1llТИ све 4УЖНОСТИ Исламске. ћ. Никога не примати у Јаничаре, који није по закону регрутован, IIАИ као заробљеник увршћен.

6. CMpTRa казна 7. IIРОIIЗВОДСТВО

вршиће се на нарочити начин. у '1Инове врwиhе се по старешИнству.

8. Јанпчари не могу бити својих оФнцира.

9. 10.

Љ'неМОГАИ отпуштају

ue

казњени од других,

сем

0.1

(а постојаАа је и пензија).

11. 19.

Јаничари се не могу женити.

13. 14.

Не могу упражњавати

011И се не смеју удаљавати

из својих касарни.

никакав занат.

ОНII ће проводити време у пеџбању и настављању у ратној вештини.

Азеб (Г,ШСll.

11

нити

Јаничари не могу носИV'и бра.!.у.

Султан Се.ЈИМ

Aaat1u

укорени

III

арапска 59. стр.

утврдио им је егзерцирна прави.Ја. (Џева-1-беј стр. ~~,). реч и

значи нежењеЈI.

0811

су се

војНИI!И зва.ш

11

11). 5'"

Digitized

Ьу Google

blIT!{A

Ј;ОСОВСКА

дисциплиновани, служ~ху као Акинџи; ствовали

у

маси,

припремали

они су деј­

другима пут за

реша­

вајуhи удар, а по некад чували су и ратни материјал.

.

Псшадија се

AaKle састојала из три врсте: JR-

1-IUЧПРU, Пијаде и .\.3еб . Ал-Мдин се и за коњицу постара. Поред Сипаха и Силихдара УСТрОји и трећУ

'l<ат-Ерба, подражав~ћ'hи гарду Мухамедову.

врсту названу Беuлu­

у тамо калифу

Омару, за

То бејаше гарда Орканова, која

је чува ..ш његов ВJlада ..IJaЧКИ барјак. Ње беше ка.дрона (беилика) и бројала је су састаВ.lbllЛИ как.о

из

најод.I!ИЧНI1ји

дгжаве

отоманске

2400

ес­

коњаника. Гарду

мусломански

млаДИћИ,

тако- и иэ других

манских суседних држава.

4

мусло­

Војници Беиликата при­

мали c~' редовну плату и уживали особито одличије. Између њих увек се бираху весници (к~'рири) за од­ нашање владаочевих эаповести.

Они,

који су се у

IIешадији одликоnали, добијали су дозволу, да преt)у у гарду, За време боја она је увек эаузимала сре­ диште iцентар)

око

главне

заставе,

Десно

од

ње

постављен је Сипах, а лево Силихдар. Први су 'имали заставе

црвене,

други

жуте,

а

гарда

зелене и

пру­

гасте эелено и бељо,

Сем тога, по примеру Пијаде устројена ј(' ми­ .l!Иција на коњима,

и из

добра по целој земљи.

истих

побуда дата су им

а.ш са већим правима од пи­

јаде. НајзаСJlУilшијиАкинџи уђоше у састав ове трупе, а ПОllуњавали су их они

иэ

Сипаха

и

Силихдара,

који су делима на бојишту засљужили, да буду на­ грађеНII. Људи, који су та добра уживаљи,

звали су

се сuа.1'нје. 1: 1) С·'р.

Спахија у перСllјском језпку значи војник, I<оњmtu/{.

(Г лаСНIIК

59.

19:' п 'H~, Ч.Јанак Ћ, Ilоповиhаl.

Digitized

.

__

Ьу Google

._~-----~._------

КОСОВСКА

6\1

БIIТКА

Ноји од во.јНика бејаше на тај до.бро. у

притежање,

уживао

је

начин задо.био.

до.хо.тке

о.д данка

сво.га спахилука, па било да

ту

ЖI1Вљаху Myxa~e­

Д<1НЦИ или

Он

је

Хришh<1НИ (хеја).

вршио. господарску

јУРИСДИКЦИју

они су ИМ<1ЛИ своје

сопствене

над грађанима

(судску

земље,

власт:,

и

али их нису

мог ЈИ пренети на своје наследнике без ДОЗВОЈЈе го с­ подаррве. и док му пре тога

нису

Пl1атили ~ирију

на зе~IЉУ. Ако неимађаше наследника,

го(!подар је

располагао земљом, а није се ~lOгла међу сроднике да

подели.

Спахије СУ били дужни, да· живе љишту,. и

да

на

позив

владаочев

на истом зем­

иду~ у

рат. са

из­

весним бројем људи са ОЮlOпом и на кољу, а према величини

свогаспахилука.

Сваки спахилук који је доносио маље од 20 аспри годишљег прихода звао се

имађаше веhи приход го.дишљи звао Кадгод је ова војска се

у

стотине

и

хиљаде,

се

3uја.'Иет.

била искупљена, њихове

11

су се Јуз-баше и бuн.-баше,

а

000

Тu.iWДр, а онај што.

')

делила

старешине

звали

врховни заповедник

носио је име санџ.а1i.-бег (поглавица заставе). На послетку устроји

се

и

кор

МУСС.if.u:иа, од

остатка старих добровољачких кољаника,

кој и не-

\

Ч Рико О томе пише овако; auja.weTU б
20.000

до

које су И>lа,lе маљи го~ишњн приход да на сваких

:;000

кариоти на сваки

99.000

аспри; а ти.иар оне баШТllНе,

3нјамеТАије су ДУЖНИ БНАИ,

0.\ 20.000,

аспри прихода поведу на војсny по једног војника, а ти­

3000 аспрп. Још су има.ш да понесу и сву војну опрему

If шаторе. 3ијамеТАије и тимарпоти једнога краја

састављаАИ

у

се у дАаје,

под командом једног aAaj-6ега (као пуковника); aAaj-бези истог санџака при­

JI&,IИ су заповести од свог саnџюt-6ега; саиџак-бези од свог бе2Аер-бега иАи

Г.4авног губернатора провинције. Врховна комаН.1& би.lа је

у

в'еАИКОГ везира, ИАИ нарочито Нllименованог серашhера. (Г.щсн.

t64,

рука\'а самог

XXXVI,

стр.

ЧАапаli Ч. Мијатоьиhа »Пре триста го.\Ииа«).

"

Digitized

Ьу Google

јО

KOCORCKA

ВИТКА

)живаху других ПРИВИАегија, сем ШТ9 су били ОСА()­ бођени порезе, под УСАОВОМ, да учествују у рату на

први позив ВАадаочев. То бејаше неп~аВИАна и Аака коњица, која је бројала

3000

.lЬуди и деАИАа се на

стотине и ХИ.IЬадЕ', као и спахије.

Орканов син Мурат

1,

учини извесне допуне

)'

организацији своје војске. Тако, он устроји ново зваље врховнрг војног судије, (Каэи-аскер\, које подиже на

/-највиши Qтупањ старешинства у зем.lЬИ. На ово дос­ тојанство узвиси

старог

кадију

престонице Кара­

l'а.llИА- Ћендери-а, који је СУАтана у рату пратио, и

војни~има у логору судио. Ово уздизање достојанства Кази-Азкера на највише место у држави, ПОАИЈRе у очима народа и углед војске. Мимо звања везира, устроји

и у

војсци ОДГО­

варајУће звање беглер-бег,l) које даде своме коман­ данту европских трупа AaJla-[Uахину.

з30 тим уреди :lOOeAy n:Љ8 'ще. Под законом П.IЬач­ ком (ганимет) подразумеВaJIО се је све, што је паJlО

у руке победиоцу,

па

БИJlО да је

СИАОМ ИJlИ од своје во.ъе, само

побеђени давао

да мир

откупи.

Са­

MOBO.IЬHO П.IЬачкање није БИJlО дозвољено, и који је то чинио, qио је СТРОГО казњен. П.IЬачка није пос­

таја.llа својином победиоца, докле год није БИ.llа до­ нешена на мухамеданско зеЈУ..lЬиште. ДОТ.IIе ник.о није

смео ни најмањи деАИћ да присвоји, а ако би то у 1) Беиер-бег ИАН МUР-.\lиран значи комаНАант комаИАаната (генераАИ­ вим). 3аповеАНИЦИ провинција: Мири, .Ilиве или Санџак-беГОВII БИАИ су пот­ 'Iињени његовим заповеl'тима. Његnва права су била као Аанашњих генерад­ гувернера. А да би начинио раЗАИКУ

изиеђу

беГАер-бега

и

саиџак-бегова,

Мурат Aa~e право првоме ..\а носи Ава коњска репа, АОК АРУГИ ноша.!.У само један. Ово је касније да.40 ПОВОАа, да се Аостојавство разних паша раЗАикује пошењем јеАНОГ, два И.ЈИ три коњска репа (туга).

Digitized

Ьу Google

-.

КОСОАСКА

i t

БИТКл

НУЖАИ учинио, дужан је био узето да. накнади по вред­

нооти, како би ое пљаЧКёi мо~ла унети у опште добро, које је целој војсци припаДilЛО. По науки пророковој владаоцу припадаше пети

део пљачке; ове оотало је припадало војоцигнуэаТl,

као награда за њену храброст и њена јуначка дела. А.ш и она петина, намењена

владаоцу,

у ствари не

бејаше ни његова нити државне благајне'; била одређена за помагање сиромаха,

него је

удовица,

си­

рочади сваке врсте и sбог тога је носила име Сем­ ул.ах (Божија орећај. Оотала четири дела пљачке делила су се према

војничким службама:

сви војНlЩИ

који

су У рату

уttествовали, имаt)аху права на п..ьачку, али коњица

на два пут толики део, колико пешадија. Само данак П.-1аhајуhи (не мухамеданци) изузети су били из удела пљачке. Али, ако су они чинили користи војоци: на њиховој се отрани борили, или доказали ревност верност,

или

ако

су

њихове

жене

ннке и болеснике турске војске, права,

да

им

даде

какву

другу

Независно од овог општег

неговале

и

рање­

владалац је имао награду.

права

на припада­

јући део пљачке, владалац је био ВJlaCTaH да одреди појединцима и нарочите награде за дела

и

поједина ..шчна.

одликовање

Све то јако је УТИI:(ало. на држање војника у­ борби, јер су дела свакога била награђиоана. Мурат нареди строго вршење ових прописа. ОД. свију заробљоника одвајаше се петина за ВJlaдaoцa. а по некад се узимаше

роба I1росечно по

25

у новцу.

рачунеtш

сваког

акчи. За сваки корпус били су

наименовани нарочити чиновници, који су ВРШИЈ!И про­ писе овога закона, и

носили су име 8.кен:џе-uадР..tарu

Digitized

..

Ьу Google

1 72

КОСОnСКА

=================

ВИТltА

======================

Да би учврстио своја завојевања у Европи, он заведе

и тамо тимаре и· зијамете, нао што је његов

отац у Азији био устроио. Он, дакле, подели наро­ чито земљу државну ту основа по целој

међу најзаС.l1ужније сипахе.

држави

ТЮlе је и пуста земља

МУС.l10;\ШНСl{е

била обделавана,

и

КО.l10нијс

а уједно

доnио свуда поуздане људе, готове да на 'lрВИ позив

ступе под барјак Султанов. Мурат усаврши ову СIl­ стему, усталивши,

правој .I1инији.

r де

ХИЈЈУЦИ преЈЈажаху

да СllaХИ.l1УЦИ

буду

Ю1С.l1едни у

не беше мушких наСЈЈедника, СП<1у

својину

државе,

и

гуве[Јнер

провинције могао је да их преда другом СИIIаху исте

оБЈЈасти. или каквом старом војнику.

Никаlша кри­

вица спахијина није мог ЈЈа да JIИШИ децу наследства.

Да.ье прописана су била правила за поделу cIIaxilлуна на веJIИItе

и

маЈЈе.

Више тимара могло

се је

спојити у један зијамет. аЈЈИ зијамет није се могао

де.llИТИ у ТЙМ<1ре.

Над је деоба Н<1 више наследника

вршена сваки део морао је да вреди најмање

20.000

аспри.

Још .мурат устроји који доби

име

Војнук.

један Он

нов

буде

корпус

војске,

састављен веЂИМ

Д8ЈЈОМ из потчињених Хришhана, и имађаше ДУЖНОСТ. да

води

запрсгу

и

KO.l1a,

да

чисти

да врши С.llужбу сејиза и САУГУ.

шта.llе,

и уопште

Својево.ьци МОГ.llП

су СТУ\JI,ти У овај ред војске, а. за то су би.llИ ОСЈЈО­ бођени од сваког намета. Заповедник овог нора звао се Војнук-Сераскер, који је у ратно

чињен команданту војске.

доба био пот­

У мирно

време извесан

број ових војНИК<1 био је одређиван

за престоницу

да ВАадаочеве коње негују, а остаJIИ су се враhали -свој 111\1

Оl'њиштима.

Digitized

Ьу Google

, КОСОВСКА

ј3

БИТКА

Мурат IIОН.IlОНИ особиту пажљу .застава.'tа, и даде им црвену боју за раз.llИКУ од других већ постојеhll

боја заставних. I : На

.

ПОС.llетку

своје гарде.

он

је

·НРИ.llИКОl\l

променио

једног

Форму

С.llучаја

капе

у

при опсаД!I

АПО.llоније. Мурат нареди. да његова гарда носи ве­

зене капе. а то касније опреде.llИ BIIA турбана Њ(>­ гових С.tlеДбеника.

То су

БИ.llе

све

војсци до Косовске

знатније

Наоружање и тактика. војска

у

време

реФОР~lе

у

ТУРСl\Ој

битне. 1 .

битке

-

По ЏеВСА-беј у 3)

Косовсне

1I:.\ШАа

TypCHi1

је овакво

оружје:

СТР(>А8. С

ЛУ'КО.tl разне врсте .. Нсне

има.llе су на врху 3ёша.ышу смесу. цаЊi1 стреАе запаљена.

Hi1

од

CTpe.~a

која је пре ба·

је догорева.lШ у те.llУ. које

је би.tlО ногођено. Турски историк CO.tlaK-3i1Ае каже,

A<.t

је предводница Муратове војске на Косову има.tlа

2.000

стреАаца, и да су стре.щи у битци код Варне

с Маџарима УЧИНИ.tlи Турцима велине нористи. Стре.ЩII iарчери) укинути су у турсној војсци тек

·Џu.IUТНОJlље -

ЏеРИДI. Кратко копље, баца но

је РУН()l\I; разликује се само

.

I\ољанипи

1591 године.

ОЈ, дугог копља.

унотребљава.tlИ,

'~ Застава пророка !I'охаие,lа

била

је

јер су

Жl/та

Je..le>t.1 (боја аеи.ьеl. АбаСИ;lа чр,tа (боја ноЬи;.

а

ЏИJlIIТ су му давали

(боја сунпа~. ФаТU~lIIда

OMlljaJa

беАВ (боја

,\aHal.

ПАава боја (неба) БИАа је омиљена коА Виэантинаца. и с тога су је ОтомаН1. тако преэираАII, да су је ЈУilсјци за обуhу и ОАећу употреб.ьава.IИ. Ц' Окзаl. 2~ lIIијај.1O из ()стровице у своме ,lеТОПIlСУ (ГAaoНlIК који је СПllсан око

1 ~90

I·O.\1IH~,

AaK.le

на

100 fO.\lIHa

наВОАИ lIеке ПО.\а1Ће о ТУРСКlIИ гра.lОВllиа 11 њиховим

У

f.laBHoM постојаТII и пре jtJAHOr сто.!еnа. Ово >\IopeTKY Турака, што nе сс касније r.И.lети.

XYIIJ,

стр.

1:,Z·I.

ПОСАе битке

I{ocoBcKe 1I0Ca,laMa, који су MOfAI.

се наРОЧIIТО ОГ.lеда у борнои

1) Etat militairc ottoman Ј. сТр. I %-23ј.

Digitized

Ьу Google

1 74

КОСОВСКА

BIITK11

пробојну снагу, бацајуhи га пешаци

нис~т

могли

да

у трку

коњском,

ЈоОуд. То је штап од 4-5

палаца' дужине са

шиљком. Коњаник га баца хоризонтално,

тикално.

То

је

што

чине.

офансивно

оружје

а

и вер­

нарочито упо­

требљавано IIрИ опсадама. градова за бацање преко беде~lа. Ноu.ъе дуга имало је дршку

од чврсто!',

лаког

и еластичног дрвета, а врх од гвожђа, било у виду

шиљКа. или оштрицу са обе стране за сечење. У по­ следње вреМЕ\. додато Мотна је ,била

је на

врху

а некада и

3 ---3'5,

и

6арјаче.

'IMO

метара ду-.

4-5

гаЧlta.

Војна вила. То је обична вила са два гвоздена шиљна,

који су са страна имали по

1-2

оштре куке.

По турско!>! историку Солан-3эде у битци Косовској један део Јаничара био је наоружан

неком врстом

бојних вила.

СЩШРIl оојна била је разног вила ј1 величине, llарочито што се тиче сечива:

са

једним

или два

шиљка, обла. испупчена или угнута, или као данашIЬ<\.

сикира. Сикира се је

употребљавала,

не

само као

напаДНQ блисно оружје у боју, него и као оруђе. с којим се је крчио пут и уклањме препоне у непро­

лазном земљишту

I

Као бојно оружје употребљавана

је сик ира у Отоманској

војсци све до

1598

год.

Е.Аебарда је врста бојне сик ире, која је на врху још имала гвозден шиљак у виду копља. рочита врста

Једна на­

елебарди има.Ш је на противној страни

од синире савијен оштриц ка дршки,

који је служио

1) Џе~аА-бој ве.Ш, да је судан Мурат 1I "рви устројио чету callepa. Према томе нетачно је TBp~eњe Хамсрово (1, '110\, да је на I{ос;ову

(1, 230).

био Сариџе паша, генера",

ПИОНllра.

Digitized

Ьу Google

r I{ОСОВСКА

ј5·

БИТКА

за прив~ачење противника. Ово је оружје нарочито употребљавано при опоадама и зва..Ю ое харuвu.

Шветоuврацl)

(буздован

више разних вроти.

гвоздену г~aBY, изрезана

у

Имао

и~и

је

топуз)

кратку

био је 0,.1.

држаљицу

и

која је би~а ИJl.И ова маоивна, ИJl.И

виду

пера,

жана; перад оу

и~и кратким шиљцима наору­

БИJl.а и~и ОКРУГJl.а

за боље рањављење. Тешким

ИJl.И ТРОУГJl.аота,

топузима о~ужи~а се­

је обично коњица. а пеlllадија се је ОJl.ужила другом вротом, која је имала

четвртаста,

дршку

од дрвета;

где је UИ.Ю уг Ј1.ављено

Још је постојаJl.а

и

до

једна врота

при врху

12

клинаца.

б~'здована са

покретном г~aBOM на ланцу, која је била са клинцима

иJl.и без ових;

а

гвожђа ИJl.И од

сама г~aBa

је била

начиљена 0,.1.

ОJl.ова.

СУJl.тан Бајазит у боју код Ангоре

(1402) имао је буздован и њиме млавио Татаре; 'према томе из­ веоно је, да га је имао и у Косовској битци.

Мач је био прав и више у дешен за бод. Било је и широких и уокихмачева, за употребу са једном

и~и оа обадве руке. Широки мачеви при врху беху засечени

у оштар

угао,

мачеви би~и ШИ.IЬастог оу

прави

и

зваАИ

вида

ое uала,

а

уоки

су

окоро као ражањ. То

мачевu.

Сабља је широка више или мање крива (упада­ јућег ИАИ испадајуhег реза), и више је удешена 3:Ј. сечење него за бодење.

Сабље,

које

су

при врху

биле најшире и најтеже, звме оу се uалошuuв (паJl.е\

а обичне криве турске сабље код нас познате, зваJl.е 1)

Шестоаераl! зове се топуз и у нашим наРОДIIИМ песмама, а Џевад­

беј наводи

(1, 217),

страна

II.ЈИ

тежи

ока.

\1

перади.

да то име АО.lази од персијске речи Један

топуз

који

се

надаЗII

у

Сћеврет, јер

царигра.\ском

Digitized

IIMa & музеју

Ьу Google

КОСОВСКА

се

КИАиџ,

сабља и.llи

од

персијске

ЫIТI;А

=

речи

КИАиџ,

што

значи

мач.

у врОТу саба..ьа

ДО.llазио је и

познати јатаган.

Би.Ю је и кратких н~жев'l нешто кривих, са једне или са обе стране оштри. ПОС.llедњи се звали К8М8кам.

Штит је био од коже И.ilИ ОД каквог мета.llа. и

носио се на .IIевој руци. Имао је округао или дугу­

љаст ВИД. у поље испупчен. Често је штит био ирав­ љен и ,ОД дрвета. нарочито смоковог, јер је оно .IIако и

жилаво.

ОНАОU је био

од метала,

заклањајуhи те.llО од

удара сабље" стреле п копља. За заl\ЛОН главе употребљаван је ШАем, а ~a руке рукавнце.

Оl\ЛОП није био од једноставног мета.llа, него је се састављао из МJlОГО беочуга ИJlИ ПJlочица од

ДУil\Ине,

које

су

међусобно

чврсто

П.llочице су IIокрива.llе најважније

де.llове из

Te.lla.

корана

ОК.IIОП врату

и

и

На П.ючицама

било

имена

у

СУ.llтэ,на

су има.llИ

и

спојене.

најосетљивије

је

З.llату

и коњи.

БИ.llе

0'1 м.

разних записа изрезана.

нарочито

на

глави.

грудима

Јаничари су имали нарочиrу врсту оклопа, који t

је ПОl\ривао це.llе груди и спуштао се до трбуха. Још је било и uаицuр..r.u кошуља жица, које

од

метадних

и наше народне песме често помињу.

ПIАем је био од бакра или челика,

и

имао је

lUиљасту ФОРМУ. Напред је био визир, који је чувао лице

од

удара,

се ПОl\.II0ПЦИ,

а

низ

врат

и

са

који су заК.IIања.llИ

стране

те

пружади су

Ae.llOBe

од по­

вреда. И на Ш.llему било је записа из корана и раз­ них

украса.

Digitized

Ьу Google

Г~ Ii ,

КОС()ВСКА

77

СИТКА

Да додамо још нешто о шаторима и музици. Шатор је од вајкада имао ве.,шку вредност код

Турака, јер је употребљаван био још и у номадском стању, и због тога се на њ обраhала пажња, па су били. јаки, угодни

и

одвећ велика разно украша­

вани. Само плаhени војници имали су шаторе од др­ жаве; а за шаторе осталих војника (тимариота и 3И­

јаметлија) бринули су се њихови

Бејлер и Санџак­

бези и ШејИци. UПатори су били од платна и доста ниски, ко­ ничног вида, једноставни, са мотком у среди, а ко­

нопчиhима са свију

страна затегну.Ти.

Свака ор та

(команда) јаниqарска имала је на шатору

свој знак

(амблем), по коме се је одма распознати и наhи могла.

Прва м.УЗU1{8. у ТУРСНОј

војсци установљена је

за владе султана Османа Победиоца

(1289).

Бертраuдоu де ља БРО1{uјер, саветник Филипа До­ брога војводе

Бургундског,

враhајуhи се

1432

го­

дине из Свете зеМ..Lе преко Цариграда удари преко Софије и Ниша у Београд,

па је имао

прилике да

види и упозна турску војску. Као стручњак он, из­

међу осталога, И3.11аже следеhе црте о турској војсци') које су и за време, у догодила.

веОМа

коме

драгоцене

и

се

је

Косовска битка

од

вредности:

((Турци су угледан сој људи, с дугим брадама. али средњег

стаса и осредње

снаге...

Вредни су

људи, рано устају и с малим су задовољни. Не маре много

r де

ће леhи

да спавају,

и

обично

земљи. До тела обично носе по две

лежу' по

или и три па­

мучне материје, једну врз другу, Iюје ИМ допиру до

земље. По врх њих

носе одеЬу

од

СУIша,

која је

1) Деспот Ђурађ Бранковић од ч. Мијатовиhа, књ. 1. стр. 122-136.

Digitized

Ьу Google

78

КОСОВСКА

БИТКА

више као неки огртач (капинат), који не

пропушта

кишу. Чизме носе високе до КОАена, а чакшире ши­ а,,7шатне и

су

им

маАО с

за дуго. СJIа6п пред нов. пре

подне

кадгод на воду наиђу; па и преновишта бирају поред

воде. СеДАа су им дубока с кратким узенги-кајишима и широким узенгијама.

«Од оружја имају: са

стреоник, сабљу, тежак буз­ јабуком у вик.пе

кратком

Панцир

скоро

ту је по

до

притегнут

На ГJIави Н4'?ее

капу, која

заВрШУЈе и која је висока стопу и по. По ВрХ ШJIема носе

на

г JIави

и

покриваJIО

(( ПОСJIУШНОСТ

од

гвоздене

мреже.

и покорност· Турака према старе­

шинама је безгранична. H~Ma међУ њим.а тога, 'Који ·Ои смео да uреСА.gша ааuаЩЈZ;Т Таква је

иа ма 'Каnо да 6UЗU'К6је у турској

ИмаJIИ су УХОД4'?

()

устанцимы

Оеобито су ВИЧН17,

надио нападну.

на непријаее"а њ

У овоме су се нарочито веџ6аJIИ и

прописни знз.к имаJIИ, који се је у ВeJIИЮf бубањ ударао. Брокијер овако

. изненадни онда

описује

усиљени

напад на противника: се

они,

и без шум;'1 почне

вични

да

су

турски марш за

(( Кад

се тај

знак

напред да

/f.РУГИ опет з;'1 IНЩ6екидни JIаняц.

У"УЈыневру. Десет

"акво] ПРИJIИЦИ не чине веви шум, него што би га

UIYIlILt:U (

у хришhанској На оби'IНИМ

војсци чинила чета ОД стотине ЉУДII.

маршевима

иду

ходом,

али

на овоме

сва г да касом. па КaIЮ су лако наоружани, то .од ве­

чера па до .зоре оваквим маршом пређу већу Д~љину, него иначе за три дана хода.

Зарад

маршева ОНИllеhе да носе онако

оклопе, какве носе

Французи

и

оваких брзих

тешке и потпуне

Ита.шјанци.

тога, они још свагда бирају такве

Осим

коље, ноји брзо

ходе и могу дуго да касају. Овим брзим маршевима Турци

су

у

разним

војнама

успевали,

да

хриш­

ћанску војску иаuенаде и разбију.» Из o~oгa се види, да су Турци пре пет столеhа са својом

КОЊИЦОМ ОНО чинили и

постизавали.

ШТО

се сада модерна коњица код европских војска униње да учини. С тога није никакво ни чудо, што су са

таквом тактиком и обуком свуда и побеђивали. Тахтиху турске војсне овако Брокијер описује:

«Начин, на који се Турци бију мења се према при­ ликама. Кадгод им се чини да је згодно, поделе се у више чета, па нападну непријатеља са више страна

од

jeAaHIlYT.

Овим се начином

служе обично у бр­

довитим И шумовитим крајевима, где им је .Il.ако кад

устреба опет се саставити. У другим приликама радо хватају бусије, а ПОШ.IЬУ патроле на добрим коњима да вребају непријатеља.

Ако

заповеднику ТУРСКО:\-I

стигне извештај, да непријатељ није на опрезу, Турци одмах истог часа смисле пљан за напад. Нађу љи да

је хришhанска

војска

принупљена, онда

у

добром реду

је почну

облетати

и

на бљизу

до на до;\ют

стреље, и обљеhуhи је гађају стрељама људе и коње све дотље, док у Ј1инијама хришhанским не начине

неред. Ако би Хришhани

предузеЈ1И

да наступају,

Турци би одмах окреНУЈ1И Ј1еђз. и даЈ1И се у бегство,

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

и то сваки коњик

за

БIIТI,.-\.

А.ш' су

cetie.

Турци

tiаш

у

своме бегању најстрашнији и најопаснији. Беl'ајуlш врљо вешто одапиљу

стре.и

и

погађај~'

јунака, Сваки коњаник има на јабуци звечку,

Над који од турских

коља иљи

свога сеДАа

старешина опааи. да

је непријатељ који их гони дошао

три пут удари у своју звечку.

у неред,

Сваки

чује овај знак, одмах и сам удари

одмах

ЈЮЊИК. који

три пут у своју

звечку. тако да сигнаљ брзо до свакога допре. Одмах се

уставе.

искупе

приликама:

се

око

старешине, па онда према

и.!и дочекују јуриш непријатељски,

се подеље у чете,

и.!и

па сами јурише.

, « У биткама са добро уређеним

масама непри­

јатељским они бацају ватру на коњицу f\епријатељску да би коње попљашиљи,

своје прве

љиније

а

често

постављају.

и

па

каМИ.l1е испред

их испред себе

потерају на .I1инију непријатељеве коњице, да ову у

неред доведу, 1))

Брокијер изјављује, да Турци распољажу са две стотине хиљада

војника,

Србин Мијајљо I\онстантиновиh 2 ј из града Остро­ вице Ру дничке, између војсци и

'1

осталога,

пише

о

Турској

следеће:

I~ao што ћемо видети, ово су

Cpe.lCTI
неЮI Ч,IaНОВI1 lЈрСКОГ ратног

савета на Косову пред~ага.ш, да се за предстојеhу битку

~Ћотреби, a~11 је,

по мњењу Бајазита Jl Тимуртача, бl1.1O О.lбачеIlО. 21 Гдасник

XVIII, стр. 1;'5-179. ~[ијај.1O је писао свој летопис о тур· 1490 године, али је као српски војllllll учествовао при ОСВО­ јењу Царигра,1а 1~53, а 0.\ 1455 године па до tl.НЗ ГО.lllllе ратовао је као јаничар у Турској војсци, јер је у Новом .БР,1), заробљен 0.1 Турака (1455), ској војсци око

а у 3вечају

11463)

предао се угарској Бојсни. Он је даl{ле најбољи познава,1ац

турске војске тога времена, а која се није Moг~a у M~otoMe раЗ,lИковати од

Турске војске пре

70 ГО.1l1на, у време битке Косовске. С тога његове бе­ "reMolla.

~ешке имају особиту вредност за упознавање турске војске тога

Digitized

Ьу Google

-_ ~_,= __

81

КОСОВСКА БИТКА

Турци су .IIаки, обиђу непријатеља и са стране га нападају.

За време борбе еџтан шиље дворске људе на искиhеним коњима, да

пазе,

како

В.IIада и како иде у бој, а сваки дован

Иf'lи

и храбре

па.llИЦУ,

_

се који јуначки од

;људе

њих има буз­

за бој ј

Они се

З0ВУ ~аУшu. Бојнu аоред8.'К, који је Мурат употребио код Ко­ њаха у Азији против

А.IIаедина

кнеза Raраманије,

остао је као образац и за будуhа времена, Кр03 цео

XIV

-и -ХУ век, па га и Мијај.llО

миње, наравно

допуњен

из

Островице по­

према_ употреби

ватреног

оружја. Овај усвојени норма.llНИ поредак за бој био је у Г.llавном овакав:

У центруму СУ.llтан са својом

гардом; десно и .IIево Сипах и Си..шхдар а пред њима Јаничари; на десном кри.llУ АнаТО.llијске (азијске), а ·на .IIевом Уруме.llијске (европске) трупе под командом СУ.llтанОвих

синова;

у

резерви

нарочити

одред

за

опкољавање и решавање битке. Овакав поредак, као што ћемо видети,

употребљен је био и на Косову,

само што су КРИ.llа БИ.llа промењена.

Спрема за битку,

-и

ако је у

од решавајуhег значаја,

ИЗГ.llеду

нарочито

озбиљна

је чињена. У

очи битке посте, а викачи по војсци објављују на­ граде онима, који се буду ОД.llикова.llИ;

н. пр. који

први побије барјак у непријатељск~ градски бедем добија за пашу, који се за њим успе постаје субаша и т. Д.ј И.IIИ им се одређују новчане награде ј а по

свршеном боју све се тачно изврши што је обеhано

iЮ, за то -је и би.llО ванредних примера храбрости -южртвовања у турској војсци. КОСОВСКА

БИТКА

6

Digilizedby

Ј

Google i

82

КОСОВОКА

ВИТКА

Рањеници су нарочито

неговани би.llИ, а инва­

.IIИДИ су добијыи награде и издржавање од cY.IITaHa. 1: Све ово до сада ИЗ.llожено показује војску: ва­

..ьано организовану, добро наоружану, ЗНa.IIачки из­

веџбану, це.llИСХОДНО и ум етно употр~бљавану и вешто управљcwу тако, да је турска војска. оста.llИМ

('·авременим

упоређена са

војскама, надмаша.llа

не

само

орпску, но И друге тадање војске на западу. Она је тако уређена и извеџбана БИ.llа, да би У М.IIогим пи­ тањима

и

сада

МОГ.llа

И то је један

за

уг .11 ед

да

с.llУЖИ.

од најГ.llавнијих узрока био,

за

што су Турци у то време· тако .Ilако и свуда одно­ ОИ.llН победе

Хришhанима,

и

тако

брзо рашири.llН

своју В.Ilада.вину у Европи.

V. дn4RзаIC на Косово и радље у очи битке.

Рат

1389

године.

-

Рат

с

Бугарском ПРОШ.llе

године и борбе око Пирота би.llИ су очити весници рата Србије са Отоманијом. Позно време, ПРИРОДНИ е.llементи,

а

ПОГ.llавито

неспремност

СУ.llтанова

за

овакав озбиљан рат би.IIИ су опет узрок~ те је овај судбоносни догађај био о"џожен преко зиме; иначе

би

1388

година

решава.llа

и

судбину Србији,

као

што је и Бугарској реШИ.Ilа. 1) [{ад се ови п'одаI\И о турској војсци упореде са оним, што је, једнок Bicaut-y, 6и.1О 11звсдеllО и престављено као да је . постоја.iО пре

при.IИКUМ по

/\ит"е Косовске, УВИАсће се 'ве,lИка

Hecar.I&CHOCT

и IIетачност ПРС.iе..lњега. Ово

је с тога, што је Рик/) ПИСВО о турској дrжави и н.еној војсц!! у каАа је ватрено оружје

Aa.io

Иll могу у Нllчему бити меродавна

за

уређење

турске

Н.СЦИ, које смо напред иыенова.iИ, чине Рикоа за иегоним,

и штеТНIIМ.

(!ЗИ..IИ

Ч.lанак» Турска војска у

XVII

веку,

други тип пе.iој војсци; па за то његова ИЗ.iаган

»Р"ТIIИК'

XIV

за

18ь',

XIV год.,

војске

У

век

само ИЗАИI1

lIe

XIV

кљига Хl, стр.

век:

37'

веку').

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

. Да

ВИТКА

су Срби ово очекиваЈ1И, види се из јогунас­

тог брањењаЛирота од стране Лазареве;

јер, ако

ее може узети његова друга еltспедиција са војском

~A

људи против Пирота l ) као тачна у свему,

20.000

.

~HAa се може такође и ~еровати, да је кнез Лазар l)ИQ ОДЈ1учан, да решавајуhи бој с Турцима бије: ИЈ1И ~ Пирота,ИЈ1П око Нища. ОН АаКЈ1е није нn тада

; рат

избегавао, и овај је по свему једино од СУЈ1тана

.зависио.

И Мурат се ОДЈ1УЧИ за идуhу

годину.

Зима је

остаЈ1а противницима за спрему, и они су је извесно

ЈЈеома корисно употреБИЈ1И, јер су знаЈ1И шта их на ,ПРОЈ1еће Qчекује.

1.

Ао.лаэаf\.

cpncf\.e

BojCl\.e на ~OCOBO.

Иако је рат зависио од СУЈ1тана. јер је поступ­

цима Лазаре.вим око Пирота изазван био да ратује' ТQ је кнез Лазар очеRујуhи напад, веровCl.ТНО преко

:зиме још боље утврдио савез са босаНСКЮI Itраљем Твртком, своје оБЈ1асне управнике и ВЈ1астеЈ1У позвао ва

спрему за рат.

а

и народ

у

опште

припремио за

ов.ај вељики историјСЮI догађај. Народу српском нити

је БИЈ1а непозната ова намера Лазарева, нити му је

. -опет

БИЈ1а

неповољна;

јер

ратницп, из

БIlтi.. е

[,од

.Иконије (Иоњаха у Караманији) веЬ. су БИЈ1И. спреМИЈ1И , ') Сем онога, што је на стр. \2 по~енуто о rОДllНИ <,својења Нllща. ·)... еено је да овде .\опунимо речене HaBO.~e у ТОЛИltO, да и наш' историописац' .. -.змаидрит РајИћ вели, да оу ое борбе око Пирота догађале 1382 године •. 128); а турски пораз у Топлици ставља у 1388 ГОДIIНУ. Ну према таыо ~женим, доказима не може ни једно да опстане; .Јер наши .IСТОПИСИ нигде

IЮмињу

1 З8~

годину, а бојеви

1388

год. У ДО.IIIНИ Топ.шце НIIСУ се МОГ.III

'урцима Аогађати, кад је исте године сва Турска војска била ангажована

.Југарској и око Пирота, а резерва налаЗИ.lа се под СУ.lтаном ОКО ПАоидива,

~ћИ на Србију. Сви сукоби догађа.ш су се ~"MO на истоку - око Пирота, 6'

Digitized

Ьу Google

84

"ОСОВСКА

БИТКА

lIарод на очајну борбу с Турцима,

што

је управо­

и одлучи.ю Лазара да овај IIресудан корак предузме.

Искуrr.ъање војске зависило је од доласка турске­

азијске војске у Европу, а то је морало бити крајем Априла или првих дана месеца Маја.

Одприлике у то време,

а

вероватно' и раније,

почела се је искуп.ъати и српска војска.

За позивање овојих Срба у крвави рат против.:

Мурата, народни

певац

кнезу Лазару у пеоми

меће

овакве

речи

у уста.

«Ваоојевиh Стева»:

»Ко не ДОђе Ilа бој у

KOCOBU,

»Ко 1\осооо lIe ЗlМије крвљу, ,,3а јУllаштво

и за Отачаство

"И Хришћанску

BtjPY православну:

»У куhи му чедо не Iмакало, »flред кућом му 1>0,10

&le

»Вllше к) ће стадо

(ј,lCја.ЈО;

I\tj

"Нllкакво му cjC~le не

игр.цu,

'ЈI

IJO,HI.IO,

»Ни у пољу бије,ш шешща »HII у брД~' винова .IOЗI1lЏI.'I.

Из ових речи ВИДИ се. како се

је спремало за.

борбу на живот И на омрт читавога народа.

ffО'Нl~еитраu,uја целе војске била је у ffрушевu,у из више разлога:

једно, што је то била преотоница,

држав,на;

што беше на доброј

ДРУГО,

средоItраhи

већег дела Лазареве државе; а треће и најглавније с тога, што то бејаше

важна

отратигијска

тачка,

било за одлазак у правцу СоФије, или у правцу Ко­ сова,

-

Солуну.

Једрену

iTYPCKOj

европској престоници) или

.

Незнајуhи

намеру султанову и правац љегових

операција. кнез Лазар се је могао надати нападу: ЈМИ ') Носовска споменица стр. 131 l' 185.

.Digilized

Ьу Google

КОСОВСКА

·са југоистока

-

85

ВИТКА

преко Пирота, и.ш са југа

преко

-

·Скопља. Због ове 8./Јтернатиnе

он

је

војском чекати у Rрушевцу све

извесно морао оа

док се Мурат

AOT.IIe,

није у томе ОД.llучио, а то је би.llО тек кад је с вој­

ском дошао у Ихтиман, и по дужем оаветовању чио се, да окрене .да

продужи

западу

започети

oA.llY-

Ћустенди.llУ, у место

-

правац

северо

- западу -

на

·СоФију-Ниш.

Јер Мурат је

имао

и'з

.пирота да учини најмање

6,

ПJlовдива

(ФИ.llиба\

маршева, а

9

KHes

до

Лазар

ако би ЖСJlео да се ту сукобе; а до Ниша Мурат

би требао да

учини

још 3 марша, док

би FН6ЗУ

.Лазару од Rрушевца до Ниша треба.llО оамо

марша

с војском,

без

одмора;

ми

би

3

дневна

се Мурат

још сваки четврти И.llИ пети дан морао О,ll.марати. 1 ) .ну, како је вероватно,

да се Лазарева војска није

·крета.щ пре,

сазнма

док није

на

коју ће страну

Мурат окренути, а то је био Ихтиман, то би обе војске

.ПО.llазеhи једновремено И3 Ихтимана и Крушевца СТИГ.llе истог дана у ОКО.llину Пирота. Па ~aKO би то би.llО опасно

за мању

српску

војску,

К.lЬучити, да би Лазар дочекао

Ниша,

може ое за­

Мурата

у

ОКОJlИНИ

да је ПРОДУЖИО започети правац Софија

-

Пирот. 11 Путне Аа.ьине ове оу: Крушевац- ЋУIIIIС ~O, - . Пирот

30.

20, -

Свега АО Ниша

Ихтиман-ЈеНllхан 6, ,ибро..l о,

-

tHAOKIITapa

A.ieKCIIHau 1В, 68,

. Hllw 30, -

а АО Пирота

Софија О, -

138

В/ма Па.1ано&

КИ.iоиетаnа.

С.iивница (Ха.iкалиl 5, -

Ца­

Пирот ь. Свега 0..\ Ихтикана АО Пирота '1'8 часова иАи <>00 t 40 путне

АLI>ИНе.,

ИЗ овога {Је ВВАи,

... а

је Пирот на

сре..lоораhи

између

I1xTIIMaKa

11

;рушевца.

Digitized

Ьу Google

/

8с,

КОСОВСКА

БИТКА

Много тежи је однос за турску војску у погледу

.

дужине оперативних праваца обојих војсака, када се је султан одлучио да иде

преко Ћустендила.

Јер од Ихтимана, преко Самокова- ЋустеНДИАа

.

-RР!анова-Гнилана до Приштине, M~'paTOBa војс.ка

nотребо-рала је најмање

13

маршева без одмора; док

је кнез Лазар из Rрушевца, преко Јанкове R.II.ИСУре

и Нуршумлије,

могао

доlш

у

ПР~ЈШТИНУ

за

4-5

маршева.

Само томе географском

и

страТ/1тијском пол~

жају Нрушевца, а пре)tа тадањим областима Турским

у Европи, има се приписати. што јр кнез .1азар не само могао чекати у НРУlllевцу, док не сазна ОДЛУКУ Муратову и његов оперативни правац, него и да пре њега са војском на Косово стигне. и ако је турска војска била и боље организована,

па даК.II.е бржа

. _ '

у моБИ.l1изацији и У концентрацијИ.

Оперативан правац српске војске. кнез Лазар сазнао ОД.l1УКУ

-

Над је даК.IIе,'

Муратову и његово, кре­

таље ка Ћуетенди.l1У, морао се крен~'ти и сам С вој­ ском из

v

1 (}Д оваТI1

Нрушевца

за

Носово

.поље.

Он је морао.

кретањима Муратовим, j~p је као СЛi\бији

био, везан за дефансиву;

а

на

ово је

нагнан

више и 6рзим искупљањем и кретањем турске

j()IIJ

BojcKew

док су се Срби споро и скупља.l1И , ш\ се и нису сви

.

искупи.ll.И били, када се је војска из Rрушевца KP~ за Носово.

HY.ll.a

Да је то 3~Kacњeњe неких· војвода са својим војницима у истини

((МУСИћ Стеван») 1,

6И.l10,

доказ су

и «Васо]еВИћ

народне пвеМ.,

Стева»;!)

доказ. је .

Косовска Споменица стр•. 17б и 188 .. Муоиh Стеван кз

MajAa-... '

Васојевкћ Стева JlЗ Дубнвце б.lвзу.Сје/iице.

Digitized

Ьу Google

.

I

КОСОВСКА

87

ВИТКА

«Радич-по..ъе» на НОСОВУ и прича о војводи Радu'Чуl) војводи 3ахум..ъа и Дa.!lМације, који је с војском после

битке на Косово стигао,

па

пробо и ту закопан био.

Да нечега подобног није

се од ЖаАОСТИ мачем

било, тешко да би народ могао тако штогод просто измислити. Да је МОГло бити закасњења тврди наша Јзој на организација и односи властеле према. владао цу ,

као и брзо искупљање

и

кретање

турске војске;

најпосле тврди се и нашом старијом историјом. као

да закасњивање у нашој на Носову. 2 )

lюјсци

Ну кад је кнез Лазар

није била новина

сазнао за кретање Му­

ратово Ћустендилу, морао се је и сам кренути Ко­ сову, па ма да сви позвани

нису били дошли.

Нако је то сјајна и одушевљена војска била, и

каквим је родољубљем

напојена

била

Огледа се у

ОНО] дирљивој сцени, када је књегиња Милица сву

браЬу редом заустављала, да који год остане с њоме у Нрушевцу «те да има брата од заК.IIетве.» Ево како

народни lJесник 3 ) описује ову узвишен у слику. која ДИВНО преставља и сестринску љубав и јуначки понос и родољубље: »

".1

('ТО ти Dojcl\e

на :lлаје:

),Спе КnlloИЦИ 110,11, бој!lИ:vI IЮПл,юНl.

~ Пред ЊIВf3- је hOllll(:) .IУГОВllћу,

»,1:\ awш1'У BrlC у ЧЮ'ТОМ З.1ату. »Крсташ га је

барјак поклопио,

»ПобраТИ!lfС ,\0 I(()ља :\.lа1':\;

стр.

1) ПУТОПИС де.ш Праве-старе (;рбије ОД ~r. с. Ml•. lOjeBllha, II сврска ЧаСОВII одмора од М. '1>. МИАићеВllhа, 11, 7б. Г"lаСНIIК У, 8;, 11 ~t

85.

'НОШКИ "lеТОIlИС).

2) Архиепискон ДаНII.1O У ЖИВОТОIIl1СУ ДеЧ
') Косовска споменица стр. 79.

Digilizedby

Google "" t

I

косовоКА

ВИТКА

"На барјку од З.llата јабука,

» Из јабуке 0<\ злата крстови, "Од крстова З.llатне ките висе, Ј) Те куцкају Вошка по плеhима.

Ј)Примаче се царица Милица, »Па ухвати за уму алата, »Руке СКЛОl1И брату око врата,

Ј) Пак му поче тихо говорити:

»»0

мој брате Вошко Југовићу!

»»Цар је 'l'ебе мене поклонио,

»»Да не идеш на БОј. на Косово,

» »И тебе је благослов казао, ,,»Да даш барјак коме тебе драго, »»Да останеш самном у Ирушевцу,

»"Да IIмадем брата од sзклетве.«

. »Ал

говори Бошко ,Југовиhу:

п» ИДИ сестро, на бије.1У кулу;

]о Ј)А ·ја ти се не бих повратио, ,,»НИ из руке крсташ барјак дао, »»Да ми царе поклони н.р~·шевац,

Ј) "Да ми реч с дружина остала: 1)

"Г лс страшиnца Вошка ,Ј уговиhа !

""Он не смједе поћи у Косово, ь»3а крст часни крвцу прољсвати

""И за своју вјеру умријети. ((

За тим је кнегиња Ми.lШца

зауставља.ll.а

и сву

оста.ll.У браhу редом, а.ll.И јој ниједан нехте МОА·бу да испуни. Па и слуга ГОАубан, казао

да

остане

бијеАО Аице»

у ДВОРУ

и послуша

кад му је кнез Лазар

код госпе,

« ПрО.ll.И

сузе низ

господареву заповест, а.ll.И

чим је госпу у кули сместио, немогаше срцу да ОДО.ll.е,

веn поседе свог

KOIpa

лабуда

и оде у

ROCOBO.

Тако је било ве.4ико родољубље и свест у срп­ ских војника,

да ниједан нехте

и

по дозволи ста­

ријих остати у Rрушевцу. И одоше сви, који се беху

ИСКУПИ.ll.И: и стари и МАади,

и

богати и сиромаси,

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКл

и В.lJaстела

и

себри,

да

89

БИТКА

================

погину

«за крст часни и

слободу златну.» Из .Rрушевца српска војска ударила

је

путом

уз Расину, уз коју је стари пут водио, преко Раз­ -бојна и сад. JaliKoBe клисуре, те у Топл.ицу ИЈЈИ Бел.у

цркву. данашњу .RУРШУМЈЈију.

ОдаТЈЈе је настаВИАа

пут уз реку R.осаоницу и преко косе Мрдара избил.а

у Лаб -

МаJlО Носово.' код Подујева. Даље прешав

Лаб, ИЭИШЈЈа је у вел.ико Носово, па преко Брњице

Дош..'Ia је'у Приштину.

Народ на Косову нрича, 1) да је се српска војска настани""а, најпре с оне стране Приштине. пред Гра­

чаницом, надајуhи се зар, да ће Турци ударити преко Скопља кроз Rачанички теснац, па да ИХ боље може

напасти, . кад отуда

издушиваЈЈИ

буду.

АJlИ кад се

ПОСЈЈе неког времена саэнаде, да је из Нратова Мурат окренуо низ Моравицу, то и српска војска ПРО~lени ПОJlожај, бојеhи се зар, да је

·сова ВеJlетјена и Орме

у

турска војска са ви­

леви бок

не подухвати;

па се повуче иза Ааба, и на његовој десној .распореди се,

наСЈЈОНИВ

лево на ПJlанине,

десно

а центар

КРИJlО

(среДИПlте)

обаJlИ

на Ситницу. према цркви

Самодржи.

Од .Rрушевца до Приштине ове су ДаЈЬине: Нру­ шеnац

Јанкова КЈЈисура

38, - .Rуршум ..шја 20, Подујево 30, - Приштина 30 КИ.lJOметара. Свега из Rрушевца у Приштину 118 км. путне дужине, а која

·се је мог ЈЈа преhи са војском за четири до пет днев­

них маршева без одмарања. ')

ЈеТОПIIС !I'ат,ще СРПСl<е КЉllга

t 02, сТр. ~7. ГII.ьФег~инг у 'l.1aHIiY

·Босна.

.

, Digitized

Ьу Google

90

КОСОВСКА

--""=========

БИТКА

- - -- - - - -

Кад се дaK~e узме у вид дан Косовске битке, као и да је српска

војска

пре турске војске

још у Кратову српска војска

од

недеље дана

ДОШ.llа на Косово,

јер је Мурат

сазнао

од

веЬ тамо

дано реhи, да се је

више

ухваhених Срба,

на.llази,

кнез Лазар

да се

може се поуз­

-

са својом војском

кренуо из Крушевца првих дана месеца Јуна.

2.

ДО.А.азац

TypCl{e BojCl{e

на 1\ОСОВО.

Кад се узме у оцену како пут, који је турска' војска УЧИНИ.llа, док је на Косово СТИГ.llа, као и време

битке Косовске. може се ТВРДИТI1: да се је Азијска l ) турска 'војска вероватно дана месеца АПРИ.llа;

у

Бруси

да је ОБај

искупила првих месец употреБИ.llа

на ДО.llазак у П.llовдив, где је ПОС.llедњих дана истог месеца сва Typcl~a војска (европска и D.зијска) могла

бити концентрисана; и да се је Мурат, на че.llУ це.llе своје огромне војске, кренуо на Србију првих Аана месеца Маја (8-мог најдаље).

Оперативни правац турске војске.

-

По Нешрију

турском историку и другима турска војска овако је путова.llа:

Из Пловдuва. СТИГ.llа је' за три дана у Ихтuмвн.С1<У равницу, гдс је три дана нробаВИ.llа. Ту је ПРИДОШaQ

Мурату Сирачки КНСЈ (Сараџа И.llИ Сераџа 2 ) и са ње­ говом војском Cfl УД}ЈУЖИО. ' 1 У GpYC11 је C~ IlC,'YI1l1.13 НО с,-,ме TYt'C!ta ~()jCK'-' Il~ :'IYt'''TeBC држаВ<Ј, н е го. u свију његевих васв,,\а: !{ермијаllа, ХаМIIАа, !{арамаНllје, Сарухана, ~lент"че , А нлина. Теке 11 т .. \.

2) .1> , RnвачеВllt, ДрЖИ,.18 је те 1)110 ВИДИIIСКII бугарски В.Јада,,\аи Јевзн СР:ЩI!N !! Р,

брат

llIишманев,

којll

је

ваЉАа

У

те

време

био.

петчиње!l

:Мурат)'.

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

На овом месту држан

9.'

БИТК1

је

ратни са,вет: у HO~

uравцу да се даље настуuа иротив СрБUјв, да АИ ирено·

Софије 1.L Пuрота,2) ИАИ арено Ћусте·н.аtМа. и, Кума... нова?

По савету људи, који

су

дuбро би.llИ познати

са земљиштем, Мурат се реши, да окрене Ћустен-­

АИ.llУ, јер су наводи.ш,

M.Il0r:O

да на путу

за Пирот, има·

клисура, док се не избије у равницу.

Овде је ност, у КО]О]

потребно

навести јеАН'У

важну окол­

историци нису С.llОЖRИ, а.

су Нuш U Пuрот БUАU тада сним рукама?

110

је, да Аи

у турснUlМI ИАи У ~pu:-­

Ми тврдим() ПОСЛе"Ање·,.

ое

само са.

ПОГ.llеДО)Ј на борбе, које су се ПРОШ.lе· године с Тур­ цима око Пирота водило, него

решаnајуhи Факт,

JUTO

јЮИI више и на тај;

је Мурат ок~еНУО,IЮј(НЮМ Ћу­

стеНДИЈ1У, а није продуж~1O Пироту; а да су Пирот и Ниш били У његовој власти, више

j(i\

него извесно

БИЈЮ, да би Мурат наставио свој предузети пут ка. Пироту, јер му тада К.Ilисуре не би ништа сметале,. 2/ Ст. HOO"IiOBII'·, У својnј расправи .Ново брдо и 8рањCl{0 lIоморав..ье » наводи, да су турске операције I ~8!1 ГОЈ. ИIUАе двема КО.lOнама. 11 то .шяерзВја.. преко Пирота. а ГЈЈавна Кn.lOна I

!'

upeKO

nустеНДiJ.lа. lПта Вl\ше, он на.lазп, да су.

Турцн по заузеЬу Пирота похита.Ш, те пре 9рба заузе.ш и l\YHOBUUY ([l~счу) измеђУ ВеЈЈе Па.lанке

11

Нllша \ГО.\IlWЊИЦ ..

{Н. ;)O~J.

TypUII

нису

1;JRU

год ..

з"узима.ш lIирот, а још маље {'уновнцу; јер Ја то стојн, OHII ~e неби на љој заустаВlI.llI, lIего бll ла.ье к Нишу ИШАII; а.1II 0.\ свега тога 1111 помеllа нема •. Све борбе, "оје су СА између Сrба и Турака Яn'Il.lе ОКО "ирота, деш"ваЈЈе су се у

IIPOIJMOj

113R~1 години, а К.lанац о коме је реч Нllje l\УlIовица него.

Јежевица (Драгомански теснац), јер се све Тlщало Пирота. а lIе ТВрА11 И Цинкајзен

(1, 2;;6) и Хамер

HII:lla. То

(1, ~061. llирот HlIje остао у турским,

него у српским рукама,јер се је ЈаКШIl-бег повукао из Пирота; а·даје тако,

најбо..ьи је доказ, што се је

:\fypaT 1:18 9 rOAlllle у Ихтиману решавасо, да .iи..

да настави пут Пироту, И.lи да окрене Ћустеll~и.IУ, што је и учинио. Да је.

Пирот био у љеговим рукама, извесно је, да то питање неби ни стая.ъао на тапет, него би наступао Пироту, је р му је

JI

npe'le и .1аl·ше (,11~(I.

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

ВllТKA

И што бв тако МАОГО краћи:. путош дошао до своје це..ьи

у срце Србије.

-

Неыајуhи даКАе ослонца

1

томе правцу, он ва­

реАИ кретаље ка ЋустеНДИАУ, сигуран за своју по­

заАНИНУ ОА Бугарске, IЮWТО је тамо настанио r-Boje гаРНИ30llС у најважнији местима

Из Ихтиманске

равнице

приспе

Мурат с вој­

СКОМ опет треЬег даllа у ААа()икску paвкul~Y 1), ГАе се је дпа

Aalta одмарао. Ту је дошао ва сусрет С1А­

тану ЋустеНАИАСКИ кнез К~нстанl'ИН

Дејавовиh-­

Жарковиh: 1 Ј који је од 1372 ГОАине

постао љегов

васаА, l1а га је у своју оuласт сам и ВОАИО. ИЗ Аладинске 'равнице СТИГ.А
за Ава дана Аана

у Ћуствн.диА-Вању,')

IJробаВИАа.

Ту кнез

ГАе

Костадин

је

неКОАИКО

тако почасти

T~'PCKY војску И оБАВРИ СУАтана., да је, како ТУРСКИ ИСТОРИЦИ

веАе,

«теКАО

Иэ ЋустеНДИА&

МАеко

и

СТИГАа је

мед.»

војска у УАуову (ве­

АИКО поље), ОД&КАе СУ.IIтан нареди опрезу пред вој­ оном 1I иввиђање,

како

би ое

сазнаАО,

r де

је не­

пријатељ. Овом с.Jiужбом номандовао је Евренос-бег (1Јотурчени Грк! један ОА t.ЩИА&н&та

тога

..

најзнатнијих Т)'РСКИХ ко­

времена.

') 'Јоре .• о .. е,'а .lотражнваlЬа на 08Иllа картана ииоам могао проиаhн оеу раВIIIЩУ. a~1I ДРЖIIII да је IЩ пру

(.;~Mo.'OB.6

11 '1'01l0,IOIIK6. пощто (J~"OKOB .• OBIIM "утон y~aplIO,

је

l)allokobo·-Ау6Нlща,

BopObaTHllje

H3Me~y ре".ца

"рема 'IУТ. дуж.ни, Аа је

0.1

~, БрlН !ЬЈГОВ Јован Драгащ умро ј" био "ре I ЈЗ' ГO~I1"O \U кнеЗ1

.I1usapy, 11.

Руварац отр.

\ ()()-I(НI).

'1 Са.\IIIЬИ 'l\\lС1'енс)ц.А &8ао ое у време иаШиЈЕ Кр .... еВа В8.Аб.АЈРСд, а. 11 Бвоб\lШlC1I бања. 110 nонотантину ДејаноВl1ћ, назван је Кос-. 1'1I011H0811 бања. Турци је најпр" зваше И.luџе због нногнх TOI1Ao. извораl • "oo~e 'l\\lCTeICOU.A. Kali:O ое и Аанао зове. и Вв.4б\lIUI(II

Digitized

Ьу Google

93

"ОСОВСКА ВИТКА

Из УЈ1УОВ6 стигао је Мурат с војском у Кратово и то из ЋУС'Ј'еНДИЈ1а вероватно за три дана, и овде

се је одмарао неко.llИКО дана, qекајуhи вести о не­ пријатељу.

Ту приспедс 'српсни ПОКЈ1исар (ПОСЈ1анин), који

у име кнеза

Лазара

изјави Мурату,

да му Србија.

рат. 1 )

одриqе покорност и објављује

Турски историци сложно тврде,

да

је српски

ПОС.llаник био много поносит ва време це.llога свога

општења са Муратом. Па да би његову ОХО.llОС'!' СЈ10-

мио и однео собом у. српску војску страх од вели,:, I

чине и ваљаности турске војске, СУ.llтан н&.реди, да

се турска војсна НОСТрО]И са оружјем и це.llОМ спре­ мом и У' таквом стању показа је срнском ПОС.llанику.

А.ш овај ни тада, и ако изненађен ГОЈ1емом турсном СИ.llом,

не К.IlОНУ

Ефенди

-

духом,

него

по

--

Хаирулах

--

рече: «Бојсна је отоманска многобројна,

а.llИ' је наша још већа,

а сем тога,

ми И:.Јамо

ОКЈ10пника, који су сами ДОВОЉНИ,

војском боре.))I) Овај ОХО.llИ забрину и наљути

да

5000

се с вашом

говор И самопоуздање

СУ.llтана толико,

да хтеде НОГУ­

бити српскога IЮС.llаника, али га једва спасе његово ПОК.lJ.Исарство.

Међутим стиже Еврснос-бег, који је њаник;}, проматрао

до Скопља и тамо

са

40

ко­

ухватио 8е-

По иаРО,1Н11М песмама то бн бно Иган Косанчиll, који је знао тур­

1)

СИН .!а говорн.

КОАика је

11 који је од кнеза Аазара бно ПОСАат да извид1l турску војску 11 каира је. ОН (НАН МИАаи ТОПАица - по народннм писмама) ис-'

тина казује М·н.юшу ОбliАиhу како се је чрска војска lIа Косову распоре­ ди.lа, аАИ је таквом омичиом АИЦУ МОГАа бити поверена Н важна Мllсија к.1Исара

2)

српског ВАадаоца,

којн

Т. Докз». НеШРllја опет веАН, да је

турске војске рекао »да је српска

110

СУ,lтану објав.ъује рат.

1fI

пута

српски ПОc.lаИIIК

већа, јер

жаинх војllика на КОЉlIма Н У ГВОЗАеиом ОКАОПУ,

и сваки

се хи.ъа;"у Турака." (АИАР. Т. БрАиhа превод, стр.

Прll УГ.lе;"у

IIMa 500.00()

све ору­

о;" љнх узеhе ив.

53).

Digitized

Ьу Google

4

КОСОВСКА

ttОЈ1ИКО Срба,

0,11,

БИТКА

којих је оаЗНL1.0, да се орпска војска

веЬ наЈ1а;ш на Нооову.

По Т. Докзи, држање и говор

СРПОКОГ ПОСАа­

'ника IIрОЧ~'О се је био и ПО турској војсци и учинио 'СИЈlaН упечатак.

Да би ово уБАажио

ратни савет, у коме

се ОДЈ1УЧИ,

по преДЈ10ГУ Ев­

-

:реноо-бсга, ,да се ИДС напред и

Мурат сазове

эаУЗ)1е yгo~aH по­

Ј1uжuј. па чекати да непријатељ нападне.

И одма оутра дан војока ое крене ка Куманову, где )е МОГЈ1ао~иhи ва два дана, одакле окрете

.веру, оотављајуhи западно

08-

Скопље. l )

За ШТО је Мурат узео овај правац, а није про­ А)ЖИО I1)'Т Скопљу, и одаТАе кроз Rачанички теонац иsбио у .кОСОВ9, могло је бити више раЗJl.ога: је правац преко

'2,

Што није

Црне

ПЈ1анине

имао пред

што је Начаничка; и

3,

Скоп.ьа (Андријом

као

Што се је можда бојао боч­

110

туроки).

ПРУЖl}.Ла се је за ЖIIВОТU ВЈкаШU11Ова љегова об .• аст;

·а.ао по његовој смрти Турци освојише све

са браhом

Што

ва Кооово преqt'J;

собом такву КJlИСУРУ

ног напада преко Црне ПJlанине (Нарадаг I} До

1,

и

_\0

Вардара и Краљевиhу Марку

Дмитром) ост'џе само десна

обаА.а у притежање'

'смањена на северу АаэареВIIМ освајаЊlIма. У ово време Марко је био васа•• Муратов, и вероватно је, да је И он изишао

СУАтану на сусрет, а неКII га'

·ИСТОРUЦII 110JdИЊУ шта више, да је ,И с ТУРЦllма на ваља

имати

а.Ш за ово

I{ocoJlY 6110;

.1OKa:'la.

П. Сре\lковиl, H~BOДII

писмо које је I1l1сао

војводи БОIОМUАУ: да му шиље

храну

Богу по црквама да «сокруши мишицу

Аазар

ск~пљанском

и оружје у ПришТlIНУ

И да се ИОАе

ClI.lHora

кнез

врага«; даље, да су »војено­

нача.lНИЦll и велможи IIзабраАИ широко поље Koc(\~o и ту поставили б.lаго­ 'честиви

стан.»

Из овога се ВИ.1II, да је Снопље са OiЮАIIНОМ

.Ilазару, па п то ће

6ИАО наК.lOњено квезу

бит!! један ОА УЗрОК
'Jlвви!-)ав.е према Скоп:ъу,и ако је

TolberoFa

земље била.

Истина, то писмо није оригина.t него копија, -стребов, русии конэy.t у

као што ТВРДИ ИВ. Ја­

Призрену, -па 'IIОlllда је и забе.4еwка,

'Коже велика вера Аа цокдони,

а,ш се СА8Же

,.Кра.љ Вукашвн убио цара Уроша С ОА

С догађајима.

те му се не

(ВИАИ књижицу

11. Среhковиhа, сТр. 29).

Digitized

Ьу Google

'1

1 I

ј

КОСОВСКА

Али, како је од эарена држава,

Црне

и ка1)О

српски Прешево, скоро

равице (или шире

95

ВИТКА

планине

је ту

почињаJlа Ла­

близу

био и градиh.

I!а ВОДО~lеђи Пчиње

и Мо­

Вардара и Јужне Мораве), који

је ззклањ<.lО државну границу на тој страни; то је

и Мурат из Иуманова

наступао

са ВСћОМ опрезом

и осигурањем, изаслав у напред Евренос-бега и Јигит пашу,

да чисте земљиште од непријат('ља.

Од Н~'м:э.новаl) настаје питање, да ..Ш је Мурат ударио: левим плаНИНСI\ИМ путом преко венца Црне

Планине,

)3 АИПКОВCii)'

рену, на Љубановце и Џами­

Карадаг; или десним угоднијим путом низ Моравицу, поред Прешева на Биљач и даље у ДО.l1ину Мораве,

за Гнилан. 2 ) По краткоhп пута на први, а.l1И је други

што обележава пут,

l\lOr.l10 П~'Т

којим

би се

пре ПОМИС.l1IlТИ

угодннји

је

И важнији; а

Муратова војска од

Иуманова наступа.l1а, то је народно показивање једног

брежуљка, југо-источно од се.l1а Чукарке,

је

MYP
на коме

шатор био разапет,З) кад је овуда про­

лазио с војском, идуhl1 на

Rocouo.

То је један јак доказ,. да ј6 Мурат овим I1УТОМ а не преко Црне планине ишао, ШТО j~ и врло ве­

роватно и потребно било за једну Нешри каже. ве.l1ИКИ теснац,

да

су

ве.l1ИКУ војсиу.6)

ПРО.l1азили

где су један за ДРУГИМ ИШ.l1и, и г де

II На 1 час 0.1 :Куманова ка Нрllвој Па.!аН!\И РО\' Жег Аигова.

21

кроз некакав

(Јтановници веАе Гнидmе (Н. Србија, бр.

8,

"а.Јазе се остаци ста­

за

1S8~

г.),

а Гни8-

"и веАИ се у ДИП,IO>lИ BlIC01iOf Стефана 11 брата му В)ка. којом даје се.\О

ОУIO

ВА

GUBYt UОРАИ1l, тргу васи.tИјеву у Светој гори, и у њој

0.1-

'ује међе истом сеАУ (Опис. Древ. Србски у Св. гори, стр. 64). З)

Reise von Belgrad пасЬ Salonik, von Ј. G. v. НаЬп, стр. • ) Ст. НоваКО8иh истог је мњења (ГОДllшњица 111, 3021.

5~ .

1

1.

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

БИТКА

.' су се сукоби..iИ са српским коњичким

(30

на броју коњика),

њих,

--:-

његовој

110

који

извидницама

су их напа..iИ,

причи

Турци

-

а..iИ

су

растера..iИ и

ОСМОРllЦУ Срба iJароби.l1И. И CttM Нешрија џризнаје,

Ма •.иј Морави/)

и

према

да је војска ИШ.l1а ка

томе

извиђање

MOf..iO је

бити, И.riИ У Црној П.riаНИН11, и.riи у теснацу кроз б.riа­ тишта, која гради Моравица од Биљач-хана

Прешева) па све до СамуЉllце. борба је

бlма

око

градиt-Iа

(спрам

И по свој ПРИ.riици

Прешев:1.,

на српској

граници.

r .riaBHO Моравицу') пошто је

је то, да је

СИШЈ1а

на

Муратова војска путом низ

Бинча

предводница

(И.riИ Rриву)

ИЗДРЖ
неку

Мораву,

борбу око

Прешева. Даље прича Нешри, да је турска војска преШ.riа

Мораву ~. шест одељења, којима су командова.riИ по. реду у

r.Јаршевој КО.riони:

А.riи-паша

везир, принц

Бајазит, Ајне-бег субаша, L1рИНЦ Јакуб, Саруџе паша и најПОС.riе М)'рат. Истога

дана војска

паде према

Сребрном граду (ЋУМИШ.riи-Хисар, данашње Ново­ брдо!) и ту предани. Мораву преШ.riа је' војска са развијеним заста··

вама, свирањем

и бубњањем,

Мурат био у неком

што показује, да је

грозничавом стању

I}

Т. Врли, стр.

2)

:\Iоже лако БИТII, да су нека одс,ьеља ударила 11 преко Црне нл,,­

59;

Цинкај~ен

1,

~;}7; Ха мер Ј,

као и ње·

2U7.

нине, како за осигураље бока в АОМI\Нврајуl.ег по.\Ожаја, тако .\IIка војска нрибранија била:

јер

ве.lика

11

да би ТО­

Bojclla неиде само једним путом,

него по више упоредних путова, ла не би се улого у

,lу6ИIlУ протеГАа; па

је та но

11

то

11

Муратова ВОЈска ЧIIНИ.lа,

упоре.1НII

31

пут ови

не ~aMO овде, него

раније, где ГОД

.

дозвољава.ш.

Неки га зову

11

lIовн гра.!

Г.lаСНIIК ХI, УН,

t 951.

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

97 .

ВИТКА

гова војска, бојеhи се каквог напада, па је желео

тиме да одушеви војоку.') Око Новог брда не помињу се никакви сукоби, што показује, да: или кнез Лаза.р није IfOлагао на Ново брдо, које у

то време и није

имало онолики

значај као под високим Стеваном и деспотом ЋурђеМј или да су Срби Турке очекивали од стране Скопља, а не од. стране Новога брда; или, најпосле, да НИСУ способни били за одашиљања, ако се још нису са­

свим били искупили. Турци пак нису нападали Ново

б рд0 2) да би што пре

изашли на КаСаБа,

га ваљда само

блокирали;

говој близини,

да би

пошто се је српска

а

преданили

него· су су у ње­

одморни изашли на Косово,

војска

тамо већ

налазtlла, па

је брзи судар био неизбежан. Сем тога, Мурат хтеде још боље да се обавести о ПРОТИВНИКУ и sемљишту, пре него му на углед изаl)e. И доиста Евренос-бег доведе два ухваћена Србина,

ново

о српској

војсци

«да

који на питаље султа­

Аи

је

побеГАа,» врло

сммо и самохваАисаво одговараху, за то Мурат на­

реди, те оба заробљеника посекоше. Од НОВОГ брда

Мурат с војском

удари ПlJеко

ПАанине Кознице и око села Мрамора избије на Ко­ сово поље у ОКОАI1НИ Приштине, коју и З<Јузе, пошто 1) ЦlIнкајзен (1, 257), "ронашао је, да је предаз ~lopaBe био НОћУ, што ј е тешко преставити, сем ако се је Мурат бојао напада, ади то турски КС­

торици не ПОМИЊУ. Сем тога Цивкајзе~ каже, да 'се војска вије lIl,где задр­ жава.<а, .!ок Нешри Be.llI, да је под Новим БРАОМ пре,\аВИАа. Одак.lе је Цин­ кајзев могао позајМIIТИ ове своје наводе?

Б.II1ЗУ ce~a Лучана, а пред КОНЧУАСКИМ тесвацом на .• аэе се остаци .. вог старог моста, па је вероватно, да је ПУТ I.з Ну"анова за 110"0 , на томе месту БИIIЧУ :\lopaBY пре.lазио. Даље је во.\ио пут кроз се.Ю ЧУА (где је рујllllа цркве Св. IIIIKo.le), и преко Крlше реке (ТОПО.lllицеј )[lотова попео ое IЩ Ново 6р,\О, остављајуlш

У Аево ГIIИАане.

2) Турци су Ново брдо о t:в ој И.! И следеће IЗUU год. IГЩIIШЊ. КОСОВСКА БИТКА

111, :JO~). 7

Digitized

Ьу Google

98

КОСОВСКА

БИТКА

=================

се је војска српска раније пову(~ .. а иза А.аба; па се затим спусти у поље пред Приштином до Врњичког по­ тока и ту се настани: десно кри.1lO нас.IlOНИ на н

..аllине,

Ј1ево на Ситницу, а центар око сеЈ1а и брда Маsгита. По Нешрију (А. Т. ВРЈ1иh, 63), Турци су «СТИГЈ1И на Косово

. ОКО

подне

и утабори.iIИ

се

на

угодно

место, где не бејаше ни брда, ни камена, ни К.lJ.исуре.»

А такво је место и Турска војС1Ш

БИЈ10 доиста

пред Приштином.

еТИГЈ1а је на Косово

14

Јуна,l)

на дан Амоса IIророна и до мрака ОДМОРИЈ1а се је; промотрен је раl}поред противнички

и земљиште,

и

припремљен о све што је за сутрашњу битку требаЈ10.

МИ.IJ.ан ТОП.IJ.ичанин (по некима Иван Косанчиh),

који је ~одио турску војску на Носову, по народним песмама овако описује њен раСlIоред побратиму Ми­ .llOшу ОБИ.IJ.иhу: »0,.1, Мрамора до Суцр. Јавора, »0,.1" Јавора, побро, до СаЗА.ије, .До «0,.1, »0,.1, »Од

СаЭА.ије, на ћемер Ь)'llРIIЈе, Ћуприје АО граАа 3вечана, 3вечана, побро, АО Чечана, lJечана врху АО I1лашIНС, -

"Све је турска војска притисну ла: »н.оњ АО KOILa, јунак АО јунака, » Војна КС1I1.IЬа као чарна гора,

о .Свс барјаци I\аО и облаци, »А чаАОРИ као и снегови; »Да из неба плаха киша паАне,

DНи~е неби на земљицу пала, "Всћ на добре коње и јунаке. вМурат пао на МаЭГIrr на ПО.IЬе Ухватио и Ааб и Оитницу 2). 1) У троношком Летопису (Г.}аСНIIК У, 8~) ве.IИ се, Д" је Мурат с вој­ СКОМ дошао на !{осово Ilа концу месеца ~Iaja, мирио чекао· даКАе неких

15

oAaT.IC

писао кнеау Лазару

11

А"lIа љегов ДО.laзак с војском. То lIе може да

OOCTojl!, јер ТОАИКО дана не би турска војска бескорисно АешаАа, а то тврди и датум писма кноза Лазар" (24 Мај). lюјим је Мурату одговорио.

2)

Носовска споменица, стр.

су ТО1l0граФски означена,

само се

:\2.

Сва. места која со овде цомињу тачно

не може

веровати,

да

су Турци МОГАИ

'Di9iliZed

Ьу Google

КОСОВСКА

Према до сада

99

БИТКА

ИЗ.lIOженоме о

маршовању' Му

ратове вој ске, показаним путовима од П.llовдива до на Носово, она је путова.ltа

18

дана,

именовани м местима одмарма се је даКАе употребио

је Мурат

а

на разним

дана.') Свега

13

месец дана,

док

је са

својом војском из П.ювдива на Носово дошао. И у данашње време

модерно уређена

европска војска,

тако ве.шка К'ао што је Муратова БИ.Ilа, употреБИо/Ја би исти број маршева те да означени простор пређе, јер се за

ве.llИКУ

дужи од

до

4

5

војску

не

часова (око

рачуна

дневни марш

22'/2 КИАометра).

Само

би европс~а војска на ПО.llОВИНУ дана мање употре­

БИ.Ilа за одмарање може

да

правда

од Муратове Bojc~e;

не само

ну ово се

тешким издржавањем тако

ве.llике војске у томе веку,

него

и хрђавим

вима као и ОСКУДIЩОМ упоредних путова,

путо­

те да би

војска У' више КО.llона упоредно маршова.llа, а не да

се због тога мора у дубину да l1ротеже, купљаље

И за при­

чешhе одморе да потребу је.

Нешрија ве.llИ, да је турска војска

СТИГ.llа око

подне на Носово, и да је СУ.llтан рекао Евренос-бегу: «Сад се морамо побити»; а.llИ га. је

. од

овај

одвратио

тога, н(),водеhи. да је војска уморна.

И тако

14

Јуна

од П(ма

ска и турска војска БИ.llе имати своја одељења око 3вечаl1а и десни бок српске војске.

правuу 'lечана

.. ск е

изаши.ьаљи

I1

Највише

су

дана до

мрака

једна другој

срп­

на до-

'lечана, јер бll то знаЧИАО у lIозадНlЩУ што би

се

коњичке ИЗВlџшше.

MOI""'O

дозво.ШТИ, да

су у

У оста.ЮМ опис распоре.\а

војске ОАговара ТОПОГРЭФСI<ОIol саставу ){осовог ноља.

lIутие даЉlше ове су: ФИАllбе (I1АОВДИВ) - 'l'атар lIа~'а"џик U, - . .•• Ј:арџик 6, - IIХIимаи 5, _ СаМОIIОВО 8, - ЋустеНДИА {ј, - Нратово " _ И.Уlolаново 10. _ lIово брдо 14, - ПРИШТИ\lа 6. Свега ОА ФИ.IИба АО

11

~штиие

ОВИМ ПУТОIol IlloIа

8~

часа.

7"

Digitized

Ьу Google

, :

. "'~..! ~

.

Х

.~.. rs;

~..~.;/ )t4%~"

~~

~"7~~~:

:r

::;:~;~.a:

:~~

}'/"" ..... т • , ~

~~. ~-А..r'Нfиа r:;.r./ТИ2ии-"г;rх /'H2J7M;!~"::

(Л!;,.

C9f'r..4 80jCKiL -

/: r., -;~

\~(,: .1-:1.

'!~ (';;",~'J

,1:S'йУ:~i: ,!,,,.,~;:~.

f!1;; (Ј

вr..~.::aJo.~ •

'ыIxиI?'

c.~3''';fjf~~-:''x.

P.;~:~ ~
;/.r"

Е"nr:!

пprЛТJfiИ.:тЕ.а.

;~ ;::-:r~1 H~.!Г~EГ.J,.ЬHe љене ~, ;и~

('Ј" ;Jm~,:~m::':

Ј{;,.А 11; Aj'lH~H, у ~{Ji:}(f;HY C~l)je вајвеће )(оћп l~t:AV.'НfH/:,

J;'-J(;ffl;

u

Уо(ЈI а/Ј .J~ JI(.:f:~-Шf ;~и (Ј).С)-Ј,не ратове 'протпв

1:HjfJ

и

НИ;;Шllllје Ј :355:1

је).ва

око

80 ).0

k;'f)(J(J ЈЏфIИЈ~;~; fJffЛ:Ј је ,:ите него јасно, Аа је кнез

Aa~;~1' ин CJ~(Jje АЈЈ;каве, К(Јја A)'Jm~H(JIII~

ЈЈ~,v(~ниве,

је CJLla скоро • 1 ).ео

тешко !tlOrao

нешто више ОА

А'Ф, 11)'-, .... еР:Ј ~;MepHOJ а ДСЈЈа његове војске да искупи

Ш" Ј«(Ј(;Щ;)" АИЈШ

(,PfJj

а 10 би би.ю ОНО Ј!Qјника

МОЈ'ао

се

25000 ЉУДИ.

Овако ве­

је ИСКУПИТИ

из сраз­

~H~r"liJ -Ј aJ~() ЩЏСIЮ aeM.lЬe, КО.шка је БИJlа Аазарева (;р(,иЈа, еамо с '1 ()I'а,

што

маАО (ЈЛ "(Јлине ДЮlа,

се је за овај

ШТО се

је знаJlО,

рат спре­ да он ре­

'ШtlllJ, (lудt'iИJlУ И држuве И народа, И' што је овај Ј)/),'I' (,иf I У (~pJlCKOMe народу I10ПУJlаран.

Да Јо УIЮ~)(%U СРlIске војске БИJlО на чвршhим СЈШЮIJИМ:t и си /lс},ом llOтчињеНОШflУ властеJlе према В.ШАаоцу, MOI'Jla (ји се И ИВJlfJ"ШIЮ llOJlИТИ l l1Ю

Defla војска да ИСКУПИ; МИ

И војно

стаље

тадаље српске

1) :111. 01/111'11'1'1111111' "rn,ще CP'ICIIC 11 'l'yrc11o војСlIе види ПРИJlожену »Ис­ 'l"IIII.lIIIIY II/I.P'I'y. 1I 11~'I"MII\I"',11 јll IIОI'реШIIО о~наЧОIIО; оно треба да је јУЖ\ЈО 11.\ 1'0,11'11111., (',1II:IY 11"'1'1"111, 11 IЩ путу Ilризrон-.'IИllљан,

'1 11,

(:\I~I,'IIIIIIII"

11, ~:IH и j~Ь.

Digitized

Ьу Google

RОСОВСКЛ

државе

очито

вероватна

тврди,

може

да се

10t

ВИТКА

горња цифра као сасвим

узети.

Турски историци ужасно уве..шчавају број орпске

војоке, док овоју јако умањују. «да је српска војска имаJlа

Тако: Нешри вели, које коњаника

500.000,

које пешака, да танве војске до сада још нико ни

видео није», и ~a је два пут била већа од туроке војске") . Сеадедин наводи, да је турска војска била тек

пети део српске, и да је ова има.llа на још каже, да је у српској војсци

200.000.1)

Он

било народности

од седам језика (Срба, Бугара, Бошња'ка, ') A.Ilба~еза, В.IIаха, Пољака и Угра).

По српоким изворима пак ОВО ..шке су војске биле: ТРОНОШl\И .IIетописац вели,

на

300.000,

а Срба

60.000

да је Турака било

бораца:')

Народна прича казује, да су Турци имали

а Срби

100.000

300.000,

војника. 6 )

Народна песма такође означује

исте цифре за

турску и српску војску.О) И

ако

оу

све

ове

цифре.

из

српских

извора

уопште по броју претеране, опет оне казују прави.llНУ lј А. Т. Бр.1Ић, стр. 6:'. 2) Цинкајэен 1, 258; .љ. Ковачеви/" ГОАllшњица Х. стр. 24R . • ) Као да су Срби 11 Бошњаци Ава разна народа; ТО.4ико су ИХ турски liСТОРliЦИ XVI Belta познава.4И / Чудо нам је, Аа 11 архимаllДРИТ Рајиh вере 'у српсltој војспu 01, Г AaCH1IK

([{ратка Историја

признаје

разне народности 11

1211).

V, стр. 8 ~ и 85. У житију кнеза Лазара пак lIаВОIIИ писац; 1оо XllobaAa бораца, као што и наРОА прича

да су Турци има,ш 300, а Срби (Г.4аСII. ХI, стр.

Illј.

1) БlIтка Ј{осовопољсна стр. 15 и 25. На другом месту ве.4. се 420.000 rурсие, а 12:,.OUO српсltе војске (Путопис Ама праве (старе) Србије ОА М. С.

МИ.40јеВllћа,

11, 23ј. 8) Српске наРОАне пјесме из Босне. Херцегоьине П, СТр. 275-27'

и 287. Косовска Споменица стр. 123.

Digitized

Ьу Google

102

КОСОВСКА

ВИТКА

размеру, у којој су се обе противничке оојске једна према другој· НaJIаЗИАе, т. ј. да је турска војска БUАа

три' аута јача од сраскв, u да су иа Јв~иог Србuна ОАаЗШ8 ао три ТУРЧU'И8.

Ово ће се још

де.ти код оцене ВМИЧИJlе турске

Кад се признаје, да Ааэар поред јавања, није

могао из своје праве

чунеhи 3ету), извести више од

боље ви­

војске.

свега насто­

државе (не ра­

25000

бораца, и кад

се томе дода помоh Босанскога краља под војводом

ВАадком

Вуковиhем

у

~иди, да

цеJIокупна

српска војска,

Косову б()РИJIа,

35,000

7

до

није МОГJlа

10.000

људи,

онда се

која

се је на

изнети више од

32

до

бораца. 1)

Босански краљ С1'јепан Твртко није могао више

ПОСАати, јер је био у рату са Хрватима око тинских градова, и ако је ПОСJlао

10.000

Aa.JIMa-

бораца на

Косово, може се· реhи, да је у таквим ПРИАикама и

сувише 1I0СJlао. 2 ) По И. Руварцу,

-

Хрвати нису ДОШJIИ Србима

у помоh, јер и да' су хтеJlИ нису· МОГJIИ, због раз­ мирице са краљем Тяртком. Можда је био један Хрват, бан Иван Хорват,

.'

који се

је на двору бо­

санском као бегунац наJIазио, не бејаше на Косову.

aJIИ војске хрватске

Сремци нису учествоваJIИ.

јер нису припадаАИ

.ilа.заревој

држави.

3еhани, по GBOj ПРИJIИЦИ, нису БИJIИ ј

се закаСНИАИ због ')

И. Руварац К8САИ,

даљине 3 ), да

је на

можда су

што је Аако веровати.

Косову српска

војска имаАВ

r.O.QOO

по нагађаљу, аАИ без икаКВIIХ Аоказа ВАИ објаСЉ6ЊВ (О кнезу Аазару стр. З:,8. Ч. Мијатовиh В6.1И

30 .\0 40.000 (Отаџбина св. 88, СТр. VIlJ). 2) ИА. Руварац »0 кнезу Аазару« стр. 330 11 3Н . • ) МОЖ6 бити да захумски војВОАа РаАИЧ, нојll је по наРОАној ПРИЧИ ПОСА6 боја на Косово стигао и ОА жаАОСТИ убио се, ~peCTaB.ьa

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

103

ВИТКА

Кад· је о 3е:hанима сумња, још је извесније, да

и Арбанаси l ) нису на Косову били,

сем може бити

појединаца.

Бугари нису МОГЈ1И бити, јер их је Мурат ПРОШЈ1е године потчинио; а земљу им гарнизонима посео, сем, можда

видинског

кнеза.

ВЈ1ахе не треба ни помињати, јер никак,Вих веза

није кнез Лазар са њима имао. 2 ) Према овоме јасно је, да су се на Косову ове године БОРИЈ1И «за веру, слободу и отаџбину» Срби из Лазареве државе и то из:· Шумадије, Подриња,

Старог ВЈ1аха, Браничева, Кучева, сова,

Под рима , Метохије,

110моравља, Ко­

Полимља, а сем тога из

Босне и из Хума. З) ТИ су српски

преДеЈ1И прине.ш

огромне жртве у крви за СЈ10боду српскога народа; с тога

је ПОСЈ1е

Косовске

битке највише

у

њима

и БИЈ10 удовица, мајки и сестара у црно завијених"); 3e~,aHe? Истина да Љ. [{овачевић са извесним

су 3еhани би.ш на Косову •• AOK.ie год се

наводима претпоставља, да

аутеНТИЧНlIМ

изворима противно

не потврди с (Отаџбнн& св.

82 и 83, стр. 201). И. Руваран тврди, да 3ећ8ИИ нису би.IИ 1389 на Носову (О кнезу Лазару стр. 306; Г .i&сник XLIX, стр.

2 [6 и 217). Троношац не само да не признаје 3ећанима учеШће у битци Косовској него још приписује Баоши 3el,allllllY Iваљда ЋурђУ Ба.Шlllћу), да је искупио војску

и

стајао

lIа граници

својих зеыаља,

чекај'ћИ Марком

обећано време. 'l'роношац )' опште преставља 3ећане притворнима. (Г.Јасн. У, 79 и 85).

1) .:ъ. l{оnачеВић у .Страхинићу бану« (ОТiiџБИllа 82 и 83, стр. 196). 2)

Не зна се, lIа ОСlјову ка['вих је извора пок. Станоје Бошковиh

УВРСТИО У српску војf.:ИУ на KOCOB~' и В .. ахе под војводом Мирчетом (Слике

из Српске Историје стр. 108),. сем а[<О је турским историцима BepoBllo.

';

и. Руварац «О кнезу .Лазару, стр, 845.

4) У РУАНИЧКОМ округу И на граници I{рагујевачиог o[{pyra ја сам наl!шао на два спомена у народу о 6ИТЦl! Носовској. Тако у сеАЈ ТеОЧIlНУ

и данас се прича,

да

је

војвода

Павле

0рловиl,

са

77

саба~а (другова)

отишао на Носово, па се није нн вратио. Шта више тврде,

некој П.1Очв 611АО урезано. (Г Аасн.

да

је то и на

XLI, стр. 146.)

Digitized

Ьу Google

104

КОСОВСКА

па и опет, ови

су

БИТКА

предеJlИ и под Турским јармом

показивали највише знаке живота, и варница српске с.юбоде најпре се јави.ш у њиховој средини.

-

Знатније личносtи.

у српској ВОјСЦIJ били су

од знатнијих старешина С.llедеhи,

1.

Ннеа Лазар

умањене Србије.

и то по историји:

Хребељановиfi

Он је син

великог слуге цара Стефана,

ПРИ.llепцу код Новога

српски

владаJlац

Прибц<1. Хребљановиhа а родио се је у граду

брда. l )

По Троношцу2) за оцем Лазаревим Припцом БИ.llа је удата друга кhи краља

Милутина,

тетка Душа­

нова, и тако би Лазар био брат од тетке цару Душану.

Лазар се родио око 13233) године' и у време битке Косовске око

1353

имао је

66

гqдина.

год, ћерком кнеза

Оженио

се је

Вратка МИ.llицом, која

је БИJlа од лозе Немањине, по Вукану сину Стефана

.

Немање.

2.

Вух Бранхов.иfi, син севастократора Враћка,')

а унук војводе Младена. Око 1371 године оженио се је Лазаревом ћерком Маром. Б.1ИЗУ села Борч.а а у Црној ријеци, постојаАО је некада

чанu, одаК.lе је ве.Је ОТИШ.\О окр)'га, књ. Ј,

стр.

80

саба.ьа у бој

на Иосово.

се.\О Пото­

(ОПИС РУДНИЧКОГ

7).

Данашње се.1O Црnуfiа у Рудничком

ОКРУГУ

звадо

се пре Иосовске

битке, но наРОДНОАI причању, Белуfiа, па како су Белуhани, који су на сово ОТIIШ,Ш, скоро св"

бllАИ

ИЗГИНУ.ВЈ,

цеАО сеАО огрезне у

I{o-

црнину због

ПОГИНУАИХ, и С тога се назове »ЦрнуЬа. С (»Манастири у Србији С 011 М. Ћ. МИ.lllhевиhа, Гдасн. вана. (Г.шсн. XLII,

XXI, 33). I{OHCTaIlTIIH 2 G1).

философ у

животу Виеоког Сте­

1) И. Руварац, О кнезу Лазару стр' I, Гласи. XLVll, 200; Ст. но­ ваКОВllћ, ГОДllШЊИIЩ ВЈ, стр. ~9R. 2) Г Аасиик У, 60. 'Iроношац I<аже,

.Iа је Прllбац Гребе.ьаиовиh бllО

архимарша.l М ИАЈТИНОВ; а 0110 1З 4 О голине (Г.ласн. ХХХУ, 157, Ч. МијатовиЬ).

био је

Аоготет цара Душаиа

, 1) Распру о овим годинама између П. СреlшоввЬа и И. Руварца види

у »ИО.lУ < бр. 1 ~ и 16 за ову годину.

,)

П. Срећковвћ

(11, 745)

ново.,и У својој историји, да је севостократор

Бранко с невере изгубио државу и у Бугаре утекао,

и да је то под царем

Digitized

/

Ьу Google

КОСОВСКА

По неким&.

BYli

10&

ВИТКА

Бранковиh

је

Немањиhа, као и кнез Вратко,

потомак Вукана

тас т кнеза Лазара;

а има узрока и да се у ово сумња. l ) По .љуби Ковачевиhу

је

«Дреница

Борчем постојбина Вука Вранковиhа, прадед

његов

са градом

којом је још

господовао.»

Вукова држава простираше се између П..iанин­ ских венаца: ЖеГОВЦ:l. Кознице,

паоника, об..iаст

Девича

и

Црнољеве,

Косово поље.

На томе

Грапашнице, Ко­

обухватајуhи це..iУ простору

беху три

знатне вароши: Приштина, Вучитрн и Треrrча, и три

града: Ворач. 3вечан и Петрч код Неродимља. Неки МИСЈЈе, да је под Вуком би . ю и Подримље са Призреном. Вук је био ТО..iико независан у својој да је

закључивао. уговоре

са

новац. Његов грб био је .шв. правима саыостмнога

странцима

држави, и ковао

Али при свима овим

управника, Вук је признавао

Лазара за врховног господара Србије.')

3.

ВАатно ByxoBufi,

краљ Стјепан Твртко

војвода

босански, кога је

.Ilазару у помоh ПОС..iао био.

В..iатко је био син Вуков,

а

брат кнеза Храње, и

потукао је Турке раније :Код ВИ..iеhа и на Рудинама. S )

4.

МUАОШ ОБUАUt;,') војвода, најзнатнија ..iичност

'у српској војсци, по јуначкоме пожртвовању на Ко}'роwои било.

Ово

је

ПроГIIВНО

нааОАима.љ. l{овачеВllћа (ГОАишљвца Х,

Ако је исти извор за оба наВО.\а

228).

Monumenta

ВегЬ.) ОНАа је право иа

страни l{овачеввћа.

')

232

и

.љ. l\овачевић о ВУIlУ Бранковвhу. (ГОАишњвца Х. стр. 222 JI 228). 2) .љ. l\овачеВl1h о Вуку Вранковиhу. Го,\Ишњица Х. сТр. 227. 229. 235. Ст. Новаllовиh. ГО.\IIШЊl1ца ПI. стр. ЗО~. И Руварац, >0 кнезу Аа­

зар.\·.» стр. 216-Н9

.)

и. Руварац. О кнезу Аазару етр. 3H-34~.

6) МВ.40ша разни ПI1СЦИ разно и преЗИВА>У .1\обll.4ић. КоБJ/lловиh. Оби­ оЪеввћ .... али ии смо задржали у иароАу укорењено презиме Обџ.щft (И. Ру­ варац 319-326).

Digitized

Ьу Google

1 I

106

КОСОВСКА ВИТКА

сову:

Не зна се поуздано

разно о томе наводи,l)

одаКJlе је родом, јер се

аJlИ

се може као вероватно

узети, да није био знаменитог ВJlастеJlИНСКОГ пореКJlа, и да је изишао на ГJlас једино својим јунаштвом и·

свеТJlИМ карактером.') Историјом се не доказује, да је МИJlОШ ОБИ.llИh

био зет кнезу Лазару, а rешко да ће се и моhи до­ казати)а.' По свој ПРИJlИЦИ народ ценеhи њеГО130 ју­ наштво, хтео му је још већУ важност дати као зету ВJlадаочеву,

5. Стеван Mycufi матере Драгиње,

об.llаст БИJlа

у

син чеJlника

сестре

Лабу,

кнеза Лазара.

ваљда

1'рнаве у МаJlоме Косову,·) град Врвсник

Мусе (МJlъса) и

(у Лабу)

око

Њихова је

Подујева и се"ш

и вероватно је, да је и

припадао

љеговој оБJlасти.

Стеван је имао и брата Лазара, па може .IIако бити, да је и овај на :Косову био и погинуо. Први је иста JlИЧНОСТ, коју народне песме ТОJlИКО певају под именом

Стефан

Mycufi, само не може се веровати, да се је

задоцнио, јер је био најБJlИЖИ Косову, а као сестриh кнежев није се никако

могао задоцнити.

') Аукариh ве.IИ да је из Тјентишта, на р. Сутјеск" БАIIЗУ ман. IIIIBe у .хуму; м. С', МИАојевиh наводи да је из се.1а Обн ... а у Дреници, (Путопио

старе Србије, 11, стр. 108); а народ

у

КРаА>евини Србији верује, да је IIЗ

ПОltеРlше Шабачке, где су му бllАИ АВОрИ У сеАУ ДВОРИWТl1ма, а СТОАица у Тројановграду (и. Руварац

309);

да је '4I1АОШ Обll.lиl; бllО родом

у источно м

пак

IIЗ Црнајке

у

крају

срезу

Србаllје верује се, Поречком окр. Кра­

јIllICКОГ, где се на саставу реЧllце Црнајке 11 IIIашке у самој ЛО.\II 11 11, наАазе остаци некакве КУАе, која се и сада зове .МI1.lOшева КУАа». Даље прича

да је МИАОШ управ... ао деАОК Бранкчева, I{учева и ПореЧКОI4 реком до роча, и БАИЗУ ГОАУllца код сеАа Дворишта дворе I1l4ао, па и

подиrао.

(Србскlй венацъ, сТр.

13-23).

MaHaCTl1p

се

MI1-

Туман

Истина биЬе у овоме, да је МИАОШ

ОБИАИЬ, као храбар и заСАужан в.lасте.IИН

добио веhи ПОАожај

најпре једним делом Мачве, а касније премештен у

-

и управ... ао

Браничево.

2) Народне песме описују свуда МИАоша као правична И П.lемешпа човеЮl. 3) И. Руварац О кнезу Аазару 317, 6) И. Руварац, Гдасник 47, стр, tQ(),

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

107

ВИТКА

,4имитрије Воихновuћ. војвода. Турски исто­

6.

рици помиљу га са особитом похва.ЮМ

као храбра

војводу. И. Руварац наJlази, да је то син Ћесара Во­

јихне и тетке

Ј'осподина

Константина, и да му је

сестра (у монаштву названа ЕФимија), БИJlа за дес­

потом Уг.ъешом 1 ). То је онај Димитрије војвода, што је

год.

1388

по Нi1Ј10ГУ

Лазаревом

отео Пирот од

Турака. ПавАе ОРАовић. војвода Руднички. Не

7.

зна се

oдaКJIe је РОДОм,2" аJlИ је оставио помен у Теочину окр. Рудничком, одаКJlе је са

својим в<)јницима' на

Косово отишао. Можда је ту управ.ъао неким окру­

гом као административни управник. (Г Jlасн.

XLI, 146).

Rрајмир (Крајко) и ,4амњан ОАиверовuћ.u, си­

8.

нови деспота овчепо.ъског Јована ОАивера. Крајмир је,

по МихајJlУ Константиновиhу,

-

у коју је пала ГЛi:l.ва кнеза Лазара,

држао. зде.ъу, када је по на­

редби СУАтановој био посечен, реl~авши: «3ак.,Iео сам

се Господу Богу, да

где буде ГJlава кнеза Лазара,

ту да буде и моја г Jlава.)} И кад и љему гJlав'у од­

секу ова падне у исту зде.ъу поред кнежеве главе. 8 ) То је права верност и оданост до саме смрти. По народним uредањима- причама и песмама

били су на Косову још и СJlедеhи од знатних старе­ шина

српских:

1.

Југ-Богдан, (кнез Вратко), таст кнеза Лазара.

Он је праунук великог

кнеза Вукана

другог сина

Стефана Немаље, унук Димитријев а син кнеза Вра: ,

.

1) о кнезу Лазару стр. 35;;. 2) М. С. МИАојевиh МИСАИ, да је ОРАОВВћ био из сеАа ()РАана у реци ,рвеници на Ma.IOM Косову, а у С,lИву реке Лаба. (ПУТОIlИС oIe.la "раве таре Србије, 1, 1771. Ј) П. СреЪковиЪ, ГАасник LVII, 127; Мих. Н:онстантиновиh, Г.lасниlC

VlII, 78.

l

Digitized

Ьу Google

t08

kOC()BCKA

ВИТКА

тиолава. У време битке Косовске могао је имати преко

80

година. У тим годинама иhи у рат и овој живот

жртвовати за народну слободу и веЬег

пожртвовања

Југ Богдан имао

и славе.

синова,

9

гинули с оцем на Косову.

веру заиота нема

Народ казује,

да је

и да су свих девет по­ Народна песма највише

хвали најмлађега сина Бошка,

кнежева барјактара.

Кнез Вратко столовао је у Про1'tупљу ИJlИ У 3вечану. l )

2.

Страхиnић. Бан. По народној пеоми он је био

зет Југ-Богданов,

дакле

пашеног

кнезу Лазару, а

столовао је 'у Бањској БJlИЗУ Косовог поља,

(између

Митровице и Новог Пазара). 2)

До скора држаJlО се, да је Страхиниh бан И3мишљени народни јунак,') аJlИ је ..ь. Ковачевиh, по народним предањима

и историским

факти ма, извео

сасвим вероватно, да Страхинић. Бан није нико друщ

него

'Eypafj

Срачи.мировuћ. БаАшић.,4. Ј за киме је БИАа

удата Јелена Ьерка кнеза Аазира . ..ь. Ковачевиh по свему држи, да је Ћурађ

-

Страхиниh бан био на Косову оа својим 3еhанима, с.лике ИЗ Српске Историје

1)

стр.

58.

0.\

Станоја Бошковиhа (ново издаље),

Народ у ОКОJlИНИ Прокyn.ъа прнча,

да је у том

живео, где. му се и град нS:.. ази. У Јаго.lИНСКОМ да је Југ-Богдан имао винограде

Аевој оба ..и западне Мораве,

и

око

округу

се.1а Богд ..ља.

да је то се .."

по

месту Југ-Богдан опет народ казује,

спрам

љему

Трстеника, на

тако

и

I1розвато.

По Станоју Бошковиhу синови Југ-Богдана зваАИ су се овако: Војин, Ми.ъко. Марко, Љубдраг, Радмио, Стојаи, Бесе.шн, ВАаскоје

жидар). iС .. ике стр.

и Бошко (Бо­

62).

2) Троношац наводи, да су Страхиниhеви двори БИАИ негде у Топ .. ици и да их је Мурет разорио, кад је с војском на Косово дошао, чекајуЬн на Лазара.

(r.laCH. v,

стр. 8~). Но то је невероватно

као што смо напред видеАИ. (стр.

3) И. Руварац, зару стр.

&)

по СИАИ самих догађаја,

98).

Две студентске

расправе,

стр. Н-47. О кнезу Ла­

349. Отаџбина, св.

82 • 8~, сТр. 185-205.

Digitized

Ьу Google -

.

КОСОВСКА

«ДОК.IIе

се аутентичним

ВИТКА

извориМа

противно

не ;1.0-

каже.»!)

Иако је то још само добра претпоставка, а на­ родна песма

i'

скоро

свуда пева,

да

је

здрав са Носова у Rрушевац дошао,

Страхиниh

«да чува ца­

рицу МИ.llицу И Јмицу љубу МИ.llошеву,»!) то је та­ кође велика СУ~lља, и да .IIи је тамо био.

и остаје

неверица све док се историским фактима не докаже,

да је тамо са 3сhаНЮlа био. 8 ) Да је 'Бурађ Срюiи­ мировиh на Носову био, ОН би или погинуо са својим тастом

и.llи поступио као Вук;

3;). то

. је

боље, да

се верује, да тамо није ни био, него да је сумљив

као љегов пашеног Вук!

3.

Иван Носан'Чнfi

-

војвода.

По

народним пес­

мама и причама, то је побратим МИ.Ilоша Обиљиhа; знао је турски да говори, и с тога је употребљаван

за посљаника. Он је с МИ.llошем, по традицијама Hёl­ родним, отишао у турски логор, кад је Ми.llОШ ц()ра распорио

и

с

њим

тамо

погинуо.

Историјом се ово још

не доказује,

аљи је на­

родно мишљеље о раду Ивана Rосанчиhа јако рас· прострто,

тако,

да му

при.ЮГ овочс говоре

ваља

пажљу ПОКЛОНИТII. У

местни називи:

и Носан'Чufiева 'ЧеС.ма у реци

Иванова кула

в.RоСаонrщи, која код

Rуршумлије у десну обалу ТОПJlице утиче, ') што би 1) И. Руварац iO кнезу Лазару стр. 356; 410-413), на против тврди, да 3ећани НIIСУ 611АИ 'на Косову. Позитивно још се ни ово не може ТВРДИТИ, аАН

се

пре

у

то

мора

веровати,

док

2;

Носовска СпомеННLtа, стр.

S)

Троношац меће Ћурђу

се

противно

не

Аокаже.

96-99; 161.

зету Лазаревом ве.шки

,нику српскога народа (Гласник доказа и основа да се прими;

V, 85); пге

грех на

.. еђа,

као

а.ш ова тешка оптужr;а не може

се мора

веровати,

ла због .\аЉИ1lе

шгао ла стигне на Косоро' на I'реме.

6) Из .. исту Ж 10 iПодујево) карте НраљеВlIне Србије (размере 1:7500('1, IIзрађује наше географско оде.ъење, И3Азэе се ова места:

I

Digitized

Ьу Google

1 110

КОСОВСКА

све знаЧИАО,

да

је

ВИТКА

Rосанчиh

из

Rосаонице (С.llив

реке ТОП.llице).

4.

Милан ТОfмица И.llИ ТОП.llичанин, војвода. По

народним песмама побратим са МИ.llошем и Иваном; са љима ишао рата

распорио

И љегово

)' и

турску војску кад је тамо

Ae;llo

МИ.llош Му­

погинуо.

ј()ш

није историјом доказано,

аАИ .је љегово име као и Иванов о и МИАошево вео~ш

ПОПУАарисано.

Он је знао

TypCКl1 говорити и упо­

требљаван је за извиђање и ухођсље Typc(~e војске. По презимену би био из об.llасти ТОП.llице, И.llИ

баш из RУРШУМ.IlИје, нег дашње Бе.llе Цркве (под Не­ мањом), а касније ТОП.llице!)

5.

РаЗllе рукописне

почетку

XVIII

приче,

које су поста.llе у

века, именују још многе српско вој­

воде и јунаке, који су се тада у српској војсци на­

.Ilази.llИ, а међу OBIIMa су: Аамњан Шаиновић.,2) ВУК­ саи, Ра.доња, Ра.де и Богдан; Радивоје, BypUl~a Орлин, неустрашиви Маринко, старац глеf)а,

Петар

[{осијевиfi,

Стојан,

Матијаш,

СРђа Злопо­

Степа н ,

Мирко,

Витомир. Марнја.н, Гојко, Радован, Па.воје и Јован 1 ). у врху речице ВСАш;е НосаОИlще,

у атару се.,а Трхе.

6.шзу садања

наше граНlще, ИСI10'\ иарау.,е Барајllе, наАази се »Носаll'шl,ева чссма"; а на дссној страни р.

BC.I.

l{осаОНlще, у се.lУ {{у.ш, на.lазе се остац" неке ку.. е,

чије се ЗIIДИllе још доста ВIIСОИО држе, и I(оје народ зове .Иванова КУАа.« Још име реци .Косаоница С , а презиме Иваново .I{осаНЧllћ« дају још више повода веровати, да је јунак I~осаНЧIIЋ АОIIСТOI. 110стојао

11

одавде РОДОМ био.

1) По llеЈ<ОМ старом рукопису О бllТЦIf Косовопољској очеви l\IИАанов 11 ИваllОВ, војводе Топ.шчанск\! 11 КосаН\!'1К1f ПОГlшу.1И су К01l Ниша, кад су га Турци 138G освоји.,и. Вllше о МИАану ТОllАИЦ\! ваља прочитати на стращ, 1 О ./)lIтке l{осовопољсие,· са I1реАГОВОРОМ М. С. Ми.1ОјеВllћа, од 1870 ГОА. 2) М. С. МIIАојеВИћ BeAII, да је родом из се.,а Шаllновца у Аабу, а у I, 177).

врху р. I3рвеНllце (ПУТОl1ltC

3) 8tarine, knj. Х, стр. 191. Ч.lанак Ст. НоваКОВllћа »lIаРОАна пр.е 1389,« стр. 25.

~aњa о боју Косовском.« М. С. Ми.юјевић «130тка l{осовопо.l>Ска

Digitized

Ьу Google

КОСОСКА

111

БИТКА

и колико још није онда било искупл;>ено

мале властеле на Косову,

да пролије

велике и

свој у крв за

веру и отачаство!

Ми смо именовали све,

које народ помиње, те

да им се бар тиме ОДУЖИМО; а историји остаје, да каснијим истраживањима докаже,

1<ОЈи су и одВ1<Л8

су били? Турска војска.

-

Код излагања величине српске

војске наведена су разна мњења и турска и српска

о јачини орпске и турске војске. У прилог тамо из­ веденог заК.lЬучна овде Ьемо навести још два исто­ риска аргумента за јачину турске војске, а ти су:

. 1. Прошле 1388 године, кад је Мурат заВОјштио на Бугарску, упутио· је великог везира са 30.000 бораца да Бугароку освоји,

а

сам се је султан са

главнином своје BojcKe l ) налазио у Једрену (Дрено­ ПО.IЬУ) , очекуј)тhи на резултат, и стојеlш спреман да

напа.дне

Србе,

ако би

Лазар Шишману

у

помоh

људи,

а код

похитао.

КаА је велИКИ везир имао

30.000

султана се још ГJlавнина војске наJlаЗИJlа, то је IIЗ­

весно, да цеJlокупна т)'рска мања од

60.000,

војска· тада. није БИJlа

и то без азијских васала.

А кад је Мурат на Србију ПОJlазио, он је при­ купцо и ВОЈске свију својих азијских васала, па су му

ДОШЈЈ.11

И

европски

васали, само се

су који од њих и у самом боју

не зна,

да АИ

учеСТВОВR.4и. 2 )

1) ЦИlIкај~ен 1, 2~3. 2) Мурату

су ДОШАИ

на

llOк~оњеlье:

КОСТ/ll<дНI< Ћl/стеllдU,АСКt,. (lКег~иговски).

Сераџа

(СраЦUIIИР ВИАIIlIСКИ),

l\paoЉeeuft Марко и можда Богдан

Родоuски (ЈЬутица Богдан).

Од свију ових веРОВ/lТНО је, Аа је С&IIО Сераџа са својим ЉУДИllа, као бугаРСКlI киеа био иа l{осову,

а ОСТа.4и

тешко

да

оу МОГ.4И учеотвоватв у

Digitized

Ьу Google

112

КОСОВСКА

=====

БИТКА

=-~==.=.

Над је

се Мурат

спремао (целе зиме),

толико и кад

за

рат

са

Србијом

је нашао за lIотребно

да прикупи и све васалске помоhне норпусе, доказ је, да је ценио српски народ ника,

а

ШТО

се

ТВРДИ

0,11, Ихтимана па до

као

опасног против­

и цеJlОКУПНИМ његовим радом

саме битке.

Према томе он је

морао напрегнути сву државну снагу, те да што већу

војску против Србије поведе, и неће се нимало погре­ шити, ако се Муратова во.јсха цени ОХО

100.000

људи.

2. Да је то.i1ико МОГ.lIO бити тврди путник Бср­ трандон де .<Ја Брохијер, који је турску војску скроз упознао

1432

године, и који вели, «(да турска војска

броји две стотине хиљада људи.»')

Па кад су Турци ТО.lJИку силу 11l\lа.1lИ у то Bpt>Mej више је него извесно,

да су

време битке Носовске,

-

дакље

ј ОО

000;

а да су

пре

године,

43

-

у

имали бар половину тога, цељу војску

Taдu повели у

рат може се извести из озбиљности и осторожности,

са којом је Мурат водио и довршио ову ратну екс­ педицију.

На Носову даХАе, БОРИАа су се три Турчнна uротив једнога

Србина.

битки против своје браt.е. Ово не с тога,

што не

бll по осеЬању

него што их lШ сам Мурат није смео у борбу ~a увуче,

же,lеАИ,

бојеhи се издаје у

тако решавајуЬој 11 судбоносној битци. Ни историја, ПU народна

ове Србе -

предања,

нити

народне

песме

не ПЈМИЊУ

ТУРСl<е ПОДАожнике IШ на Српској, ниТl! на T~PCKoj страни као

да нису нn живи би.ш. Само Троношац (Г А.

V, 83

проволио турску војску и отишао

државу,

у

своју

издајнички ПАан с Ба .. wиhем. ДаКАе и по њему

11

85) наводи, да је Марко 11

Ilao да је имао неки

Марко није

6110 с Турцима

на 1\ОСОВУ. Нема се даКАе узрока веровати, да се је који од поможних Срба

cy.l-

тану, борио са својом браЬоlol lЩ I,осову.

1)

Ч. Мијатовиh. Деснот

'Rypat,

Браимвиh,

1, 128.

Digiti~ed Ьу Google ......Ј

КОСОВСК,\

11\

БИТКА

===o================_=__

=-=c~~=c.

___ - _

ЗнатНИје JlИЧНОСТИ. ховног команданта

Сем СУ..iт·аиа Мурата: вр­ турске војске, БИАИ су од f..iaB-

них команданата следеhи:

1.

Ја1-i.уб, најстарији син Муратов

и наследник

преСТОЈа.

2.

Бај 8зuд, назван Илдuрuм.

(муња) у боју код

Иконије (Ноњаха), где се је хитрим и СИАОВИТЮI на­ падом на неПРI:Iјатеља ОД..iиковао.

Њега је Мурат у

војним питаЊИМ
Јакубу.

3.

АЛ1.t-uаша ве..iИКИ везир, син Кајредин-паше

бившега везира, кога је у старости п(, Муратовом наименовању заменио, и први добио титулу веЛИI;QГ везира.

4.

Тuм.УРТ(ЈШ 1) беглер-бег

руме,lИјски, који је

чин и по.,ютај добио ПОС.llе смрти Аала-Шахина првог

бег .Ilер-бега у Турака.

Добио

је одличје

3 коњска

репа, и тиме изједначен са великим веэиром за по­

казану храброст у битки код

Иконије

1386.

5. Евреиос-бег, потурчени Грк МихаА-Кезе.') То је био грчки великодостојник из Кирменкије, па К,1Д је ово место С)'.Ilтан Осман освојио. њему се је тако допаљо СУАтаново понашање,

био један од

најревноснијих

да се је потурчио и

ТУlJСКИХ команданата

и ширио ца турске моhи и ИС.llама.

у време битке Косовске могао j~ Шlати око

90

година. подобно нашем Југу Богдану. Кад се је по­

qр-ла искупљати

турска

војска

против Србије Ев-

1) На српски значи lвооюђо-стена РеТОII. мат. срн. књ. ',:1, стр. 1:)0), 2, 1I0т~ици овога ~fихаА-Кезе (Ј.;вренос-бега)

бllJlI

су 'lОi,ни У Тур­

ској држави за вреие више векова, нешто са свога по.lOа<аја, а нешто и са свога ве.ШКОГ богаства,

и H03HaTII

су

у

отоманској

истор"ји

110.1 именом

"МпкаА-Ог.IУ.· IДокза.l. I(OCOBCKA

8

БIIТКА

Digitized

Ьу Google .!.

114

КОСОВСКА

ренос

IABpaHec

по

некима)

БИТК.>\

НаАазио се је на hаби,

аАИ је био ТОАИКИ ФанаТИК-МУСАоманин. да је по­ хитао

идма

натраг,

тив Хришћана,

да

СУАтану по:,югне у

рату про

негдашње своје једноверне браhе.

-

Евренос је тиме потврдио ону српску ПОСАОВИЦУ, да је « Потурчењак гори

Овај

Евренос-бег

од Турчина.»

биhе

онај

«си.шн ВАах­

ААија,» кога народна песма пева у «Бановиh Стра­

хињи,!Ј 'да је чадор разапео на ГОАешу ПАанини, и са Страхиниhем мегдан деАИО.

6.

-:-

Ја'Кшu-бег, син беГАербега Тимурташа, који је

по Феридуну

-

први

ускочио на нишки бедем

(1386), и који је веАИКОМ везиру ААи-паши помогао да освоји Бугарску (1388).

7.

Ајив-бвг, Саруџu-u:аша.

бег, Нурд-ага, други

турски

4.

Инџе-бег,

Игuт-uаша, Ба.Аабаи­

Тавуџ-баАабан,

Хајдарlј и

команданти.

Ра,4ње У очи битц.е ва I\.OCOBY •.

Обе војске БИАе су једна другој на ДОГАеду од ПОСАе подне

15

до

20

у очи Видова дне,

и

имаАе су једва

часова на раСПОАожењ)- да се приберу и при­

преме шта је требало за сутрашњу решитеАНУ битку. Како је употребљено

ово

пок.азује такође војну спрему

време

у оба стана,

и способност Срба 11

Турака. Да их видимо шта су раДИАИ? 1) Х,н,ер Вe.lИ, да је Сариџе-паша био командант пионира" а Хајдар opylja, ноја су тада арТИАерију замењива.4а, јер топова нису има.4И

мајстор

(1, ;1101. О томе смо ГОВОРИАИ У опису турске војске. Све ове турске кокаНАанте именује Пешрије Саруџи.паша 6и.1II су КОРПУОНI1

команданти,

11

то

(Бр.IИI., ПОС.4едњ

81).

Ајне-бег а

над помоhним

азијСКIIМ трупаыа, а I1гит-паша нокаНАовао је преАВО~НlЩОМ.

Digitized

Ьу Google Ј

НОСОВСКА

ВИТКА -~=====--"

===========-Турско проматрање.

--

115

Турски историци Нешри

и Сеадедин, а по њима Хамер,

Цинкајзен и Докза

казују, да је Мурат ка.о 'Способан командант, оно пола дана што је имао на расположењу, употребио на проматрање земљишта и непријаТe.lbа. Изишао је

са својим сином Бајазитом наједно узвишено место, -одакле се је могла видети српска

војска и околно

эемљишТе. Элаhани зраци ЗaJIазеhег сунца одбијаху се

са

челичних

ОКАопа

српских

коњаника

и

прес­

-тављаху диван призор. У то време BeT.ip дуваше и восаше турској

војсци

прашину у очи,

што је за

-борбу од осетна утицаја било. С тога се султан при _угледу

толиких

оклопника,

колико

их

у турској

војсци и небејаше, јако забрину за успех, а по не­ нима, ДОАазио је још и на ту мисао, да се у бој не

упушта. 1 ) Турски ратни савет.

-

Пошто се је Мурат ори­

јентисао о противнику и земљишту,

и. да би своју

зебњу раотерао, позове г JlaBHe команданте на ратни савет, те да чује њихова мљења за сутрашњу битку.

Неки команданти, (по Нешрију сам СУАтан), били су

мњења, да се пред ФРОНТОМ трупа поставе каМИАе,

које би заКАањаАе војнике, а ,С друге стране стајале на пут непријатељевом ПРОАирању.

Принц Бајазид

изјави противно м иш..ъење , наводеhи, да част МУСАО­

бију

бој са непри­

јатељем прса у прси. Против каМИАа

манска захтева, да правоверни

изјасни ше се

и велики везир

ААи-паша,

и бег Аербег Тимурташ,

1) ВиЬе да је хва,шсавост турских историка престави..tа ТО.ЈИку !оIilО­ гобројиост И спремност српске војске, -нија. Вероватно је, да су Срби имаАИ

~a би турска побе"а БИАа још сјаЈ­ више

ОКАопника од Турака, а,lИ су

"ОВИ има..tи укупно више коњице, а још више П6шаЈ.ије од Срба.

8'"

Digitized

Ьу Google

1 -----==== Ј-~<И

:f:

:(,:1Ј

Ha~i:='fJ

се

.::, (.:1

J:.1::t,;;~ (~..1 HI;:;I!JJII;
fI(~ј'.I:I>Џ·11;:;

"'(J;~'

Kd~j:.!e

КlJlЫ1.

1:(Јјс.:у.

3:1

:.or.Je.!<1

y' I

п:,­

.!.а јп НУ на;-ј:'.!

п

т(, ~I~-P~T о.),,'";ацп ~'П:ј-

1f~r;~. у.:1!>!ЈЈ.':". И НСаЈ,Е:ДJl. ,,\а се НЫУр(:'''':' I~CT(iI:Hy стре.:цп HI;:;IJ:j/1f .

I'~A је ~IYP~T )Ћотаа ~<1 м &.е 11* Y..
ЈI(Јзнавааuа

рен,а, V,.t['ОIЮР;:О је овај

-

Ebpehoc-r.ега.

ХРllШћаНСК(Ј!'

па Ј,(ЈК;Ш

Н<.&ЧIШ:t. (kJ-

овако

-

"Cf'-:;U

се )'I~el: (J'I ПО'!Н:: IJраВИ.lН(Ј Да (уоре. а.Ш ')'оцније А'Уђу

)' НСl.еА

11 .Ј:Н;СЈ

IIХ је fi(Jr.e,.tllll!;

<: ТСЈга

тек

по­

)-

С.,еАње)1 ЧЈ(mут~' TperJa ЈIХ <:<1 жееТIIНО~1 напаСТlI, 11

1 ~1Aa

је усп('х иэвеспш,

Aa.I.C

lIэјщш.

,,\а се у по­

'нпку ('с,ја IНJA.a ЛРЖU11f o,~rJpaHe, па ПI·.е~:а напа,,\)' IННlРlфl'f(ОА,;!

paCllopeAIfTl1 Tp)'lIe тако. Аа се на је АНОМ

МЩ:Т)'

..

)'I'vАШI

има

ве шка

тренут

снага,

па

пре,Ј.узеТЈ' нана,Ј. ЧЮI се

покаже.»

Мурат нрюш ово потребне на,юге

за

щьење распореА

као

Рlесно,

1(

If:iAa

трупа у сутрашњем

(Јоју и расп)'сти савет: а

ciiM поче се скрушено ~o­

АНТИ Богу,

поilеду

Аа ~IY дарује

ИАИ C~IPT,

И као

што ЗНЮIO, Свемогуtш му је обе жеље IIСПУНИО.

Не)lа АРУГИХ Аоказа, ce~1 ТУРСКИХ ПИС<1ца 113

XVI

века, Аа је ток Р<1ТНОГ С<1веТ<1 у M)'paTOBO~1 I'АаВНШI

стану онакав био у ИСТИНИ, као што је Н<1преА 113.10ЖСН. С IЮГАедом Н<1 друге ратне таАање Аогађаје и бојеве TYP~Ke војске мора се OBO~le бар IЮАИКО то­ .1ИКlJ вере Д<1 поклони. .као што се видеАО, ~lИш..ъење

Бајааи'rово lIокаэује велику храброст и самопоуздање;

А.1И-IIШIШ и ТИ~lурташ појављују се као уВИђавни и fJРИШЉl1l1И ратници; а Евренос-бег као ОД ..1Ичан так-

1'ИЧUР, јер

преДАuже

ФtШСИIlУ -офаВСИВУI,

нај КОРИСНИ] 11

начин боја (де­

концентрисање снаге на важној

Digitized

Ьу Google

\

г t

КОСОВСКА

11 7

BIITK,-\ -.=~--~=----~

-===

тачки и употребу љену у УГОДНОМ треНУ1'ИУ, и уопште наче.llа, која и данас у тактици као најбоља вреде.

С тога пак, што су се Турци ових наче.llа већ при­ држава.l1И и у ХIУ веку, неnе љени

горњи

наводи

о

бити сасвим измиш­

турском

Преко ноn ветар, који

ратном 'савету.

је Турцима прашину у

очи носио, престаде и П.llаха киша пада.llа је на зем.Il,У.

Ово је Мурат сматрао као МИ.llост Божију према Мус­ .Il0м.аiIима и са најбољим надама заспи, не сневајућН о сутраШЉОј необичној с~]рти.

Да ВИДИМО шта је за то време рађено у српском г

.IlaBHOM

стану?

Српски ратни савет.

По

свима

изворима и

Срби су ДРЖaJlИ саветоваље о томе, шта и l,aKo да се ради; а.llИ се. извори не САажу

у времену кад је

савет дрщат, као ни у предмету и току самога са­ ветоваља.

По Нешрију. Хамеру и Докзи

би.llО је пред..ю­

жено,') да се Турци одма ноnу ~падну И док се још нису ОДМОРИ.llИ И УП9зна.llИ

потуну.

са земљиш­

тем. Овај је пред.llОГ био ВрАО оправдан и показује војничко ИСКУСТВО и поузданост. А.IlИ један од срп­

ских ВОјвода 2 ) изјави противно мљеље пуно ГОРДОСТИ и ХВaJlисања, да се напад остави до сутра,

Турке живе похватати,

Цинкајзен (1, 1) преААОГ

258),

кад ће

да неби по мраку побег.llИ

спомиље. да се Mel)~' свима нај-

По Нешрију 1'0 је Ј1ааар преААОЖИО, а по.

Докаи, веhика је тај

УЧИНИАа.

2) По Нешрију Ј ока, а по Хамеру И ДОКЗИ Ћорђе Кастриота .•lbуб. Ковачевиh МИСАИ, вара,

пошто

да би то могао бити Ћурађ Срацимировиh зет кнеза Ј1а­

Ћ. Кастриота

питање, да .4И су у о.пште

у

то

време

3еhани са

није iни био.

Аокаже да су би.4И, о.нда је 11 ова претпоставка нито и то., Аа је он

рођеи.

А.4И је прво

Ва.lшиhек бll.lИ на КОООВУ? иотииита,

Ако С8

и ОНАа је ист.

.Страхипи!; Ван.«

Digitized

Ьу Google

118

КОСОВСКА

БИТКА

-~~- =~~=~===================

више ОД.llИковао Вук Бранковиh у хва..ьењу говореhи, да ће он сам са својим трупама

Oc:.taHe

потуhи. Даље,.

да је кнез Лазар обеhавао своју ћерку и десет нај­

веhих И најбогатијих вароши

у

награду ономе ју­

наку, који му Мурата као' роба доведе. Предања српскога

народа казују,

заједничка вечера код кнеза Лазара, гове САаве

Амоса пророка,

г де су

сви српски команданти (војводе)

АИНИ, и да је том

ПРИАИКОМ

да

је БИ.lta

као у очи ње­ присутни БИАа

и ОДАИЧНИ ВАасте­

кнез

Лазар

пребацио

Ми ..юшу ОБИАиhу Н<)јмеравано неверство. ЛАИ, и ако ту кнежеву вечеру и изоБJtичавање неверства МИАошевог казују народне приче и песме, као и по Троношцу И Орбину, па им се не може вера потпуно да ПОКАОНИ, јер су касно поста"ш; опет за то нису без икаквог основа и заСАужују извесну пажњу, с пог .IIедом -на постојеhе

историјске изворе

Тако: Нонстаитии философ, који је на

42

го­

дине по битци Косовској, У животу деспота Стевана Високог,

говорио нешто и о овом знаменитом

ђају, наводи, кано је МИ.llош

ООАагиван

код госпо­

верност

и јунаштво.

дара, па да би доказао своју

убио је турског цара

дога­

MypaTa l ).

ПеnС1{U Аетоаис, који је у ХУ веку, може бити пре Констинтиновог животописа састављен, помиње·

такође неку 'u.здају;

. топио

а Цетињоки иСту денички .II.е­

опет неко неверство. 2 ) Ово наговешhује и Ми­

јај.llО КонстаНТИНОRиh из Островице S ) и други извори. Из овога се види,

у реду би.ll.О. I1

r ..IаСllИК

Док

су

r АаСIIIIК

се Турци

саветовa.ll.И,

какаа

срп. уч. др. XLIl, 261.

2) О IIнезу Лазару сТр.

81

да у српском стану није све

ХVПI,

228

11 2~9. И.

Руварац.

77.

Digitized

Ьу Google

I

Ј

rI КОСОВСКА

t 19

ВИТI!л

===========~==~==

распоред са војском да учине, те да што успешније

непријатеља победе, ДОТ.IIе су неки од Срба, поред

разговора о боју с Турцима, још. на.llази.ll~ за по­ требно, да у овом судбоносном

часу

говоре о не­

каквим неверама, издајама и ДРУГИМ стидним де.llима.

Да у српској војсци није би.llО С.llоге код свију, може се

закључити

из

и ОД.IУЧНОСТИ

оваквих навода

наших историка и писаца из ХУ века. Па онда није чудо, што,

поред онакве

ПО.llитичке

и

војне opгa~

низације, сама храброст и партиотизам српских ју­ нака нису МОГ.llи ОДО.llети бројној надмоhности, војној

вештини и фанатизму бесних оСмаН.IIија. -VI. Косово поље. l ) (о КАРТОМ)

Над бацимо општи ПОГ.llед на географски створ

Балканског И.llИ Илuрског'l.) аолуострова, тад нам, из­ међу свију љегових

де.llова

највише

падају у очи

две просторије, две узвишене равнице, а то су:

ffo-

С'ово и Софuјско аоље. И љихов географски и топо­ граФСRИ СК.lЮП,

и љихов

iюлуострову, и љихове

геометријСRИ

положај на

комуникационе везе са свима

11 о њему види ове IIзворе; Reise von Belgrad nach Salonik, von Ј. G. v. НаЬп, ;тр. G~-85; Путовање по c.IOBeIlCKIIM земљама ТУРCl<е у Ев­ ропи, од Макензијеве

и

Ир6ијеве, превод

19:,-21~: Летопис Матице српске, књ.

Ч. МијаТОВllhа, стр. 160-179 и 102, стр. 01 -11 \ Ч.1. од Гиљфердинга

l)OCHa; Путопис деАа Праве-Старе-Ср611је 0.1 М. С. Мll'lOјевиhа, I свеска, СТр. 181-28011 у другој свесци 6Я-IIО; Речиик геограФllјСКО-Хllстсријски ол пуковника Јов. драгашевиhа стр. 99; Rad

jugosl . .'\kad. znan. i UllJjetn. knJiga XLIX, стр. I~~. Ч.lаиак 11. МаТКОВllћа, .Путовања 110 Ба.шзнжом 110АУОТОКУ».

Ратник, ..'Ист за војне науке, новости

11

:љ.жевност, књига П и 111 за 1878

и 80 год •• Мемоар из Турске и ИТl11lерер"« од пок. мајора Мих. Н. lfлијhа'

'1.) Како га

nYKOBflllK

ДрагашеВllf.

'1O)II.la

оправ.\аНllје зове.

Digitized

Ьу Google

1 120

КОСОВСКА

ВИТКА

крајевима ПО.l1уострова, све то карактерише их као

најзнатније

површине

на

овоме

знаменитом

де.l1У

Европе. A.iJи и међу њима има раЗ.l1ике: док је Софијска висија на удару путова за везу средиш не и север 0-

западне Европе са ВизантијОМ Косово поље на удару не

и

Азијом,

ДОТ.I1е је

само ТИХ путова, него и

из јужне Европе, и не само за везу С<Ј. Византијом и Азијом. него и са Африком непосредно. Док Со­

Фијска равница .I1ежи између Аве речне об.l1асти Мо" равске (западно)

и

Маричке

(ИСТОЧНО)

и припада

С.l1иву Дунава, дaК.lle Црном мору; ДОТ.4е Косово поље .4ежи на размеђи две рсчнс об.l1асти: Моравске (се­

верно) и Вардарске '))'ЖНО), јер се љихове воде на самоме Косову де.l1е,

и

тако оно припада

саставу

два водена С.4Ива: северно Дунаву, посредно Црном

Мору, а јужно Бе.l10М Мору И.l1И

Архипе.l1агу.

Тај централни географски ПО.ЮЖi.lј ском и Хllдрографском ПОГ.4СДУ

у орограФ..:

и даје Косову пре­

вагу не само над Софијским пољем, него и над Овчим .юљем У Вардару и над Метохијом у Подримљу (Бе­ .I10М Дриму),

ШТО СУ

И историјски догађаји

Зa.llИ, а што доказују

и

најновије светске

дока­

жељез­

ничке пруге. 1) Географски и топографски значај Косовог поља дао му је и у војном ПОГ.l1еду

ОГРОМНУ вредност,

а

ТО је УЧИНИ.l10, те СУ се на љему чести и знаменитп

судари и бојеви врши.ш, рија његова

11

као што ће нам то исто­

показати,

СО,lунска же.ъезница

11

акЬ не иде сада

преко г сАмог I~OCOBa, а.lll

је у њсговоы lIеllосре,tном суседству 11 Косово је од пресудног Зllач~ја по Њ)'.

Digitized

Ьу Google

/

ј

КОСОВСI;А

121

БИТКА

ГеограФија и топограФија оу темељ војном раду,

а иоторија оамо бе.llежи догађаје, који оу ое по одре­ ђеним природним путовима мора.ш где догађати.· За то ћемо и ми опиоати Косово три ова г JIедишта, те да.

поље оа сва

ое види његова BeA~1Ka вред­

ност и значај у свакоме од tbl•.'C.

1.

Име.

Географсц.и ОП.,(С.

Због чега је ово знаменито поље на­

-

звано Косово не СJIажу се сви писци: даје од птице

«к60а»,

једни држе,

како га и странци преводе

(Amself~ld)j а други држе.

да је

од речи

«коса))

и

«КОСИПI,» јер је на Иосову грдно поље травом обрас.lIO, па

ое

много

коои.

Прво тумачење ИSГJIеда .лакше,

а.llИ

тешко ве·

роватно, јер на Кооову нема кооова више но на ДРУ­ гo~1C меоту. Други корен много је

примчивији и B~­

роватнији. А.IIИ који зна, да .IIИ име и важном пољу није

ДОШJIО одтуда,

овоме веJIИКОМ што

оу се на

њему од вајкада многе ОИJIе «ИОСUАе)) И ТУК.IIе? Отуда је име Косово

у

Срба

доби.llО исти

значај

што и

бојuште.

Северно од Косова, а у ДО.llИНИ реке .I.lаба, на­ ,)Јази ое МаАО Косово ИАИ Ko~oвицa, како га ФеJIИКО

Петанчиh

)(

своме ОПИОУ путова по Турокој зове. 1)

Величина.

-

Косово поље ограђено је (види при­

JIожену карту): са севера огранцима П.llанине Rопао­ ника (Лешничка И СОКОJIица ПА.) и Рогозне IКОШУ­ товица и Кориња)ј са. истока

бреГОВI1ма и брдима:

1) Rad jugoslavoDske "kademijej znano8ti i

uшјеtпоsti.

Knjiga XLIX,

страна I:Ј2.

;.

l.

Digitized

Ьу Google

1 ј

122

косов,;Ј;А

ВИТКА

I I

Пруговцем. Мрамором. Козницом, Ормом (Хормом) И

Жеговцем; са југа Црном ПАанином 1 ) и Шаром (.ьу60теном); а са запада: Неродимком, ЦРНОЈЬевом, Дре­

ницом и Чичавицом ПАанином (остаВЈЬајуhи р. Дреницу). Тако 06еАежен раван простор пружа се од старог

Rачаника јужно, па до Митровице и 3вечана северно у дужину

ки ..юметара,

75

ИАИ

15

часова дужине; а

у ширину како где: спрам ЈаЈЬева око ти не

3,

а код Вучитрна

4,

СПрЮl Приш­

око једног часа у ширину.

Право Носово ПОЈЬе пружа се од Саз ..'lИје па до

утока Аа6а у Ситницу. што има, око тину, а

3-4

7

часова у ду­

у ширину.

ГИЈЬФердинг 2 ) овако описује Носово,

кад га је

пропутовао: «Од НеРОДИМЈЬа почиње се Носово ПОЈЬе, прутајуhи се

14

сати хода до Митровице. Ширина

му' није свугде jeДH~Ka, аАИ нигде

6

неће бити

5

до

сати ... ПО цеАОМ путу од НеРОДИМЈЬа до Митровице.

десно и Аево, пружају се разне величине горе. Међу њима се уздиже велика гора Голеш, која је готово на средини СПАета, који деАИ Косово од Подрима и Метохије. Цео тај простор није

у врху Ситнице има 6Аата. Веhи

му

је део

застрт

жито и кукуруз за чудо

С
Косово

је

сада пусто.

ГРМЈЬем и гајевима,

добро роди,

али и

само IOIA би

6ИАО радника.» .... Цела површина дна Косова нагнута је у г лав­

ном северу, у ком правцу река Ситница тече. Највиша тачка дна Косовске равнице је код те­

ЈЬезничке

станице

Феризовиhа,

према НеРОДИ\ЈЈЬУ,

11 То је Петанчиhева montes Crivicinae, у сре,о\њем веку УРЬUИо1",

II.IИ УрыfO

21

rop...

ropl

турски Карадаг. (Racl XLIX. 1,\4 '.

СрБСЮI АЋ.опис'Ъ 1860. t;њига

lQ2, сТр. 92.

Digitized

Ьу Google

I f КОСОСКА НИТКА

t 23:

======o==~~~~~======~==============

где се деле воде: ceBeptIo теку у Ситницу и даље у Иб ар-Мораву , а јужно у Лепенац и даље у Вардар. Средља апсолутна висина н.осовске равни це је

540

метара, дакле око

25

м. више

од

врха Анале·

код Београда.

Воде.

-

Гдава Ситници је у Сазлиском б,..,ату,l)

а у коју се стиче један део воде речице НеРОДИМI\е. То

је

можда

јединствен

хидрограФски

свету, да једна река де,..,и своју воду с,..,ива

-

'речна

и

)'

нример у' два ВОДСIШ

морска.

Неродимха извире из пданине истог имена и Је­

эерца, па текуhи југо-истоку IЮД села Фатиh( 2 ) раз­ дваја се у два крака: л.евн тече у Саз,..,Иско, а З[tТИМ

у Робовачко блато, одакле настаје Ситница; а д€сни храх тече југу, протиче поред

Старог Rачаника и

код Новог Rачаника утиче у ,..,еву обалу р. Леuею~а, који из Љубатрна иди Љубетјена извире.

СаЗАUСХО Ол.ато постаје дакле' од Нередимне и; потока Сазл.uје,3 ј где се и седо истог и:чена налази. Ово је бдато ДУГО

2,

а широко

I час.

и

спаја се

са Рооова'Ч1\UМ ОАатом код седа Рооовча, које је јощ веће и од Саздиског бдата.

у Робовачко б,..,ато утиче с деве (западне) стране поток Шљuвовка, који испод брда Шљивова истиче.

Испод Робовца из блата одваја се так Сuтнuче~) и текуhи северу

прима са обе обаде

ове потоке и

речице:

11 Хан КИС.Ш, да је Ро60вачко И.1И СаЗАDско 6 .• ато остатак ве.1ИКОГ је­

зера, које је у прво време покрпваlО це.ю [{ОСОВО, АОК вода

није про6В .. а.

КОА 3вечана II'{ачаllика, те отеИ.lа северу и југу.

2) По Ми.юјеВllћу стр. 184; Reise УОП Наћп, 69 . • ) Са;мија турски назив и значи ауно трске, по реЧlll1КУ Ћ. ПО!lОВИћВ (Г ,.јасн. Срп. уц. др.

LIX.).

4) Ситница, неки држе, да је доби,.јВ име, што јој је постанак у 6.•аТ1, ТрСКИ-.СIIТИ«, а М, С. MlI.lOjellllh Be.llI, да се тако зове .з60г CBojJlX ситни~ 11 бllСТРИХ Ba.Цl.c (ПУТОПJlС Ј, 183,.

Digitized

byGoogle

1 t24

и

IЮСОВСКЛ

БИТКА

1.

Гв.димка, с десна; из брда и села истог имена.

2.

Црuољева или ЦрUОАејна, долази из ПАанине

сеАа истог имена, протиче поред Штим.ъе и САива

се у леву обaJlУ Ситнице.

Смољуtиа. с десна,

3. 0,11,

ссла

истог

испод брда Жеговца, а

имена.

4. Жеговаu"

с десна, почиње испод брда Орме

и Жеговца, а протиче поред сеАа истог имена.

5.

Јањевац, с десна, почиње испод брда Сопота.

а I1ротиче нроз варошицу Јањево.

6. Рuбв.рскu поток С лева. из села Рибара. 7. Сушuu,а., (' десна, ДОАази из БРАа Велетјена, а

IJротиче

8.

поред

села

истог

имена.

ГР:.lчаuuu,а или Грачв.uка речица почиње из

Орме и }{ознице и у врху зове се даољаUС1Са р. по селу Ааб.ъаIlУ;

у њу с лева

стиче се ()утиска,

брда Би'са. па спојене проти чу

из

поред села и ма'­

пастира Грв.чв.uuu,е; испод Скоп.ъанског насипа прима

с десна пот. Ајва.АИ,. па пошто и же.ъезницу пресече,

утиче код се.ла Добријева

9.

у десну обалу Ситнице.

Рен а дреuица, по највећа ПрlIточица Ситни­

чива. Почиње у планини Чечеву, близу села Оби.ъа, па до Седлара тече у југоисточном правцу; одаТАе

OKpetie

истоку.

прими

чуhи испод Голеша,

с десна дааУШ1iUК,

који десно оста.је,

и проти­

слива се у

лев)' обалу Ситнице код села Враголије.

10.

Прuштевка ИЛИ Прuштоваu, речица, што кроз

Приштину протиче и с десне стране утиче у Ситницу. Гл ..ша јој је Стара река или ПреСАавuца, која из Пе­

чевачке пл, и Драгодана IIочиње. У

caMqj ПРИШТИНИ

састаје се са Вељушо.м ИЛИ ВишеслаВЈ;ОМ,

која д()­

Ааsи с леве источне стране. из брда Мрамора, И коју

Digitized

Ьу Google

I

ј

КОСОНСКА

састав.љају потоци:

Марков чадор,

деnац и Седам Ј1.ула.

1'25.

ВИТКА

КалУберскu Кла­

Испод Приштине упада с лева.

у Приштевку поток Ветерник или Вјетрник, И3 брда истог имена,

-

па утиче у Ситницу.

11.

БРЊ1.!:ЧК1L UОТОК или Бутовац, с десне стране.

12. 13.

Стреоц. поточак из Чичавице с леве стране. Гладна вода поточак, који испод Муратовог

гроба и Газиместана

почиње и цеди се с десна у

Ситницу.

14.

Ј1.аб река, почиње из I\опаоника; до Тенещ

дола има у г.швном

југо-западни

правац,

и дотле

прими с десна Бра.дашнuцу и Ј1.0uашнUI.'tу, а с лева Аубnuцу

и

Брвен'Uцу,

затим

окрене западу и близу се.Ш

Мојаnчу

.с

Прилужја

десна, па.

слива се у

Ситницу с десне стране. Дреница и Ааб највеће су приточице Ситничине. До.шна Аабска од села Добродола па до утока Брвенице зове се Мало Косово или НосовUl.~а, у чијој

се средиии налази Подујево повелико село, са једним брдашцем

ftao

брадавицом у толикој

жина Малог Косова је око часа

2\,

равници. Ду­

а ширина око једног

хода.

15. Са.модржа, с десна' из Грдеча планине, про­ тиче поред руина нег дашње

16.

Самодрже цркве.

Невољанка. поток с лева,

из Чичавице 1l.I1a-

нине а од села Нево.љана.

17.

Вучuтрнка с десна из Грдеча. протиче кроз

Вучитрн.

18.

Свињарка с лева И3 п.l1. Чичавице, а од села.

Свињара.

I

I

!

l

Digitized

Ьу Google

1 126

КОСОЈ:\СКА

19, вице,

Аобролучкu ПОТОК

БИТКА

с десна из

ПА. СОКОАО­

а протиче поред сеАа Добре Ауке.

ПОСАе овога Ситница одма

ниже Митровице, а

под брдом и градом 3вечаном, састаје се са Ибром, 11

одаТАе губи своје

име;

северу између .Рогозне Од врха

за

1ОО ј' 5

на

-

продужује теhи

Робовца па до утока Ситница пада

метара, те на дужину од метара,

Брда. при

-

а Ибар

и 1\опаоника.

а на

1

1ОО

м. биhе јој пад

75

м. има пада

мм.

Сем брда и ПАанина, која су поменута

ограничавању 1\осовог поља,

историско брдо Голеш,

још је и знатно

које лежи у средини 1\осова

по дужини, на љеговој

западној

страни,

а између

Ситнице, Дренице, Аапушника и Црно..ъеве. По Ми­ лојевиhу ГОАеш је дугачак преко

1

часа, и на њему

наАази се

а широк преко

2,

језерце,

а око њега

многи гробови. Народна песма каже, да је на њему

.делио

мегдан

Страхиниh

бан

са

Турчином Влах­

ААијом.

Име је добио због

ПУТОВИ. -

'Од свију

своје ГО.i1ети.

путова, који данас постоје,

најзнатнија је жељез'Иuчха uруга,

која води из Ми­

тровице за Скопље и СОАУН, и која 1\осово по ду­ жини про сеца:

Од Митровице

до

утока

Ааба иде

oIleBoM обалом Ситнице, а ту пређе

на десну обаАУ

њену; код Робовца просеца блато,

имази код Фе­

ризовиhа на водомеђу Црног и Белог мора; одавде

се спушта низ ",еву обалу Неродимке,

а затим Ае­

пенца, те стиже најцре у Стари, а затим и у Нови

Rачаник, цросеца кроз КАИСУРУ Шаре и Црне пла­ нине, па стиже У Скопље,

преАазећи Вардар више

пута.

Digitized

Ьу Google

Ј

КОСОВСКА

127

БИТКА

На Носову оnе су жељезничке ~танице са ме­ ђусобним удаљењем тровиu,е,

где се и

у

кидометрима,. почев од Ми­

ова же..ьезничка пруга завршује:

Вучuтрn

7'169, Прuштunв. 18'929, ЛUПЉ8.n 14'180, 19'548 и Rа:ч8.nU'К 18'408. Свега 78'234 f\идометара, иди око 16 часова дужине. Ферuзовufi

Остади обични путови с.~едеhи су:

1.

Пут

R8.чв.nu'К-Прuштunв.-Мuтровuц8.,

који

дужом Косова упоредо са жељезницом nоди, ади све десном страном Ситнице. мада

од жС'љезнице,

Нод Феризовиhа одваја се

те да се одма пос.iе опет с њо.\!

споји; а од Липљана одваја се те -води у саму Приш­

тину. Одатде иде поред саме тудбе Муратовог гроба, па преда зи Лаб код Бабиног

моста;

даље ПРОJl.ё1ЗИ

кроз Вучитрн, ту пређе на де ву обаду Ситнице, те

води у. Митровицу. 3а даље пут иде испод 3вечана и преко Рогозне за у

Нови Пазар.

Из Приштине у Стари Rачаник има Из Припiтине у Вучитрн вицу

2 2.

4,

1О

часовај

а одатде у МИТРО­

часа хода.

Из Прuштunе у B8.KOBul~Y преко ВрагодијСког

моста. ИСПОД ГОJl.еша, и: преко Лапушника и Остро­

э)'ба на Беди Дрин, те у ЋаковиЦ)т. око·

15 3.

часова.

Из Прuштunе у Прнзрен, преко Црнољеве и

Дуље хана; има око

4.

Дужина му је

14

час ова дужине.

Из IIрuштunе у НУРШУМАuју пут води преко

С(,Jl.а Врњице и Тен~шдода

на МаЈЈО Косово, па уз

ово на Подујево и преко ПреПОJl.ца и низ Ванску у

КУРШУМЈЈ"ју. Дужина му је око 12 часова.

5.

Из Прuwтunе преко ГНИАаnа

Бинча Мораву. Дугачак је око

18

за Врању низ

часова ход.а.

Digitized

Ьу Google

1?8

КОСОIJСКА

БИТКА

Од свију ових пут ова најбоља су прва два пута. Пр('ко

113

једног деАа

Призрена

преко

Косова ПРОАази и пут, lюји

Штим.ъе

води

за

СКОПЈЬе, и

који се код Црно.ьеве одваја од Приштинског пута што у Призрен води, а изнад старог Качаника О[lет

састаје се са путом, којй из Приштине у Rачзник IIде.

3натнија обитна места.

По М. С. МИАојевиhу

-

на Косову и ограНЦllма ПАанина које га окружавају, има

око

229

обит.

разних

MeCTa l )

народности, аАИ

су веАИКОМ веhином српска, сем нешто Арнаутских

и Черкеских, а припадају свима ОКОАНИМ нахиј aMrt.

Од садаљих места на НОСОВУ најзнатнија су ова:

1. Прuштuиа 2 ), скоро у ПОАОВИНИ дужине Ко­ совог поља, нешто маАО севернија

од .голеша, а.llИ

на десној страни Ситнице. Драгашевиh МИС.llИ, да је

Приштина некада

БИ.IIа БАИЗУ састава Грачанице и

Дренице са Ситницом, па се

касније

СКАОНИ.1la под

П.llанину на садање место, да не би БИ.llа на уд[\ру. у Приштини има преко

2500

КУћа и око

10.000

оби­

таоца, од којих су мањи део Срби праВОСАавни. Ту сем окружне масти има увек и

3.

Вучuтрн S )

на севеРНО\1

десној оба.llИ Ситнице.

макама. Има

3.

око

800

војне посаде.

крају

Косова, а на

мала Ilаланка.

седиште кај­

КУћа

Мuтровuча крајње

веhИНО:\1 МУСАоманских.

место на

северу

по имену мала варошица, а по ИЗГАеду

0,1

Rocola, ce.llo од 500

.) За чудо јс. да u ПО карти аустр. гсографског института (издање 1881, размера t : ~OO.OOO) ИЗАази ИСТИ број места на Косову, а у гра­

ницама, како су ОВде обеАежене.

2) Мис.ш се, да јој је име ДОШАО ОД речи uрuшт, што се ва.ьда као рана на ~peд оно.шке раинице .раСПРllШТИАа».

'3)

Име му је АОШАО ОД «ВУЧllјег трна.«

Digitized

Ьу Google

г

!

КОСОВСf{Л

веtlИНОМ арнаутских.

Kytla

129

ЫI'ГН.\

Ту је

крај и

Косову и

жељеаници.

Оста.l1а знатнија места биhе поменута

у исто­

риском опису.

Српско· турско

разбојиште.

-

Рус ГИ.l1фердинг

овако ОНI1сује ово знаменита бојиште; «О,." Приштине на лево нростире се ве.l1ИКО поље по имену IПuроио,

којим тече Ситница.

3а Ситницом на .I1ево види се

(i.l1анина ГО.l1еш, у коју се, као што се говори, УК.I10НИО Вук Вранковиt за време боја. ПОС.l1е једног сата хода, види се на путу надгробно камење, на којем су Чa.l1ме Ilзрезане, по

свој

прилици

брежуљку

и прости гробови,

хришhани

је куhица

у којима су

сарањени.

од камена,

око

На

једном

које

су пет

крушака засађене. Аервиш, чувар те куn.е, отворио је кућицу,

у

којој

су два повеhа гроба

<)д бе.l10Г

камена. у једном од њих сахрањен је, по казивању Гази-Синан везир Амуратов, горостас теАОМ и СИАОМ, а у другом С.I1уга му. Обоица погинуше од руке Ми­

.I10ша ОБI!Аиhа.... Цео брежуљак око куhице IIУН је гробова, и биtlе их на хиљаду.

Њих је све по ка­

зивању дервишевом поубијао МИАОШ, стојеhи на врху брежуљка, на КСМе

је

сад текија

(надгробни спо­

МениКј ..... То гробље, које се ту простире, зове се Мазzuт, Ј) по имену се.l1а, које је близу .... «ОдаТАе се иде с десног пута на .I1еви и

ДО.l1ази

се у ископ грмљем застрт, у коме је СlIоменик СУА­

тана Мурата, н.оји ИЗГ.l1еда као ма.l1а џамија без му'1

Више о овом ~lecTY IIОКО.IIIНИ може се читати у Путописима Старе

Србије од М. С. Милојевиl,а, Ми.IОШ борио, ве.ш l\Jилојеви\"

1 t 92

и

1I, 57.

Овај 6режуљак, на коме се је

да се зове Газнместан, и да се са љега ВIIДВ

веhи .\ео Косовог поља, па

u Аllпљан 11 3вечан. На овом месту погииуо је 11 кнежев 6арјаитар !ЈОШIЮ (11.111 иако га l{осонљаНII зову )[IIАивоје) Југовиli. КОСОВСКА

ВИТКА

\1

Digitized

Ьу Google

1 130

КОСОВСКА

нарета. Ту је био око

&IlТКЛ

АОГОР турски, а споменик ИЈlИ

текија подигнута је на оном истом ~JeCTY.

на коме

је бllО шатор С)'Атана Мурата. под којим га је Ми­ АОШ убио .... «Од гроба Муратова ДОЈIaЗИ се на равно ПО.ъе, на које:\1 се које где rp:'loЪe види.

За једно по сата

на коњу је река Ааб, преко lюје је мост од камена 11 дрва.

који је некада сав

мост заједно са маЛЮl

од камена био.

сеоцеТО:>Ј

Тај се

:-:Јове Б:1.бин мост.

Не даАеко је одавде село Расков. где су Т)'рци МlI­

..'lOшу·

ок.юп раСК.ЮIШ.ll.И.

«На

jeAall

сат од

по

()абпном упуту....

В;}(,ијег

моста на

десно из­

вире МlIнсра.ll.на вода, у којој се МИ.ll.ОШ. по ПРllчању,

пре боја окупао. даље на деСН(Јј

на се 11 зове ~'fuлошева Оања. Ма.ll.О

страни пута леЖII се.Ю Сам одржа и

у њему раэвалине цркве Самодрже. у којој је кнез

Аазар пред БИТКО:'Ј своју војску причесТио ....

«Кад се Ааб пређе виде се поље:'1 на све стране гробови. На по сата од моста који на.ШЧИ на онај

је ДРУI'И брежуљак,

споменути,

на

коме се је.

ПО

казивањ)', МИАОШ борио. Да је ту крв потоком теКАа види се отуда. што је цео брежуљ::ш засут турским

надгробним еПО:'lеницима. То је место сада обрас.ll.О ГYCTO~1 растовино:,I. Даље се готово нигде више не

виде надгробно хумке, него се простире пусто ПО.IЬе готово до Вучитрна,

које је

на

2 сата од При ш­

тине. Земља је тек под СЮIИ1\1 ВУЧИТРНО:'I ПИТО1\Ia.»

2.

В ој н и

о п и С.

Од географског створа ЗС:\IЉIIшта зависи љегов војни значај. а овај ОД.Аучује )'потребу у војном по­ гледу. т. ј. сударе ненријатељских војсака. И ако у

Digitized

Ьу Google

Ј

КОСОВСКА

131

БИТКА

томе има и неких случајности, опет је З6мљиште меро­

давно у крвавим љ у дским сукобима. Географски и војни поља и јесу ње

што су

Har,lTl1BeKa

људски

као

ом опису вилети

се ~T његово?,.!

значај. шuопа и централног lIOJIожаја у гсометријском и хи­ дрографском погледу, Косово

свима

знатним

деловима

поље стоји у вези са

Балканског

полуострова,

цеАе Европе, па и Азије и Африке. и то:

на север илн

Путо.м на ааuад uрехо Призрена

3.

.и

Пазара за

,убије за

за

Сюџ,ар

Уцињ, за Италију 11 јужну Европу;

4. Путо.м на североuстох у Гнuлан-Софuју за Цариград, IIЛИ ДаКlIју-Румунију; и на југоuсто

су

Сћ >К5ље-Серез, за RЛравци

се

разниRЛ

ш)оода, који су

сеоба и

са севера на југ, са запада на исток и обратно, па с тога је стратигијски значај Косовог поља био ве­ лики од

вајкада,

на

и данас.

Ограђено теснаЦЮlа: чанр;'", на

.

Начан,uчхuм на југу. Зве-

ееоеру, Rознuчк!!м на истоку, а, Аевuчхu.м !';осово поље

еуседних ре'к Ибарскч,

'CopaBei, са.мостално

а

Fiocoecxo

је природно

е.шх;ова:

јужно

~оравски /l,рИМСКИ. и

војuште.

UIYIlILt:U (

132

.ЮСОВСКА

Тактички значај.

-

Б~ЈТКА

Врата,

н;Ј. која се У.Ilаои из

суседних речних С.l1Ивова и војишта

у Косовско, у

првом реду имају ве.llИКИ тактички значај, а та су:

НаЧ8н.uчкu теснац, који траје

1.

5 часова,

од Новог Хана, више старог Качаника., поред

реке

2.

почев

и пут све

иде.

3вечан.скu

u

Рогознuчкu теснац

на северу,

који ТО.llико исто траје, а.llИ Г.llавни пут В'оди преко П.lllJ,нине Рогозне.

3.

Нознuчкu

на превоје

теснац нешто краhи;

изме~)у Ситничког

и

пут ИЗ.llаэи

MopaBcRor

С.llива,

изнад села Ааб..ьана.

4. Превој Ааuушн,uк хан, на

на нуту Ћаковичком, а Ауље

путу Призренском највећУ

ност имају на западној

На са~юм

Косову

тактичку вред­

међи Косовског војишта.

ови

де.llОВИ

и

места имај)'

тактички значај:

1.

Фсрu.ювufi на размеђи

Вардара

(Аепенца) и

Ситнице. Ту је и же.љезничка станица, а ту III Турци увек посаде имају.

2.

На Гласовину

U

Арен.у uрвд

Грачан.uцо.м, с

Фронтом према Качанику, где је српска војска најпре

БИ.llа заузе.llа ПО.llожај

3.

Носа

BeTepuUti.

1389. пред

јужним.

Приштином с Фронтом

'

4. Мазгuт

U

Газu.местан. на .IIевој обa.llИ Ааба са

северним, а код Бабиног

моста

на

његовој десној

оба.llИ, са јужним фронтом.

5. ГО.Аешкu UО.Аожај. 6. Тен.вшдо.tсх.u uо.tожај који раздваја Ве.llИКО Косово' од Малог; и

7.

3вечанснu uо.tожај изнад Митровице на .Ilевој

оба.llИ Ибра, са јужним фронтом.

Digitized

Ьу Google

"-"~

Г ','

КОСОВСКА

Општи поглед.

-

133 ==================

ВИТКА

ПОК. Мих. Илијh ђенера.lJlllтабни

мајор, који је дужом пропутовао Косово, .ДО.ll.азеhи из Призрен'а путом на Дуље хан и Аип-:ъан,

'

ОЈ.Јакве

је белешке о њему оставио:

«На вису испод хана раздвајају Приштину,

се

путови за

(.II.ево) и Скопље (десно) .... Леп је поглед

'ка Голешу и даље од љега Jlево на предео Дренице, ка Шару и целом венцу, и на Косово.

«Прелаз Ситнице је наљужав тихог

TO!ta

има корито

ТОJlИКО згодни;

иначе

водп,има веома јака.

газ.

таложљиво.

Ситница са

Бродови нису

није велика река, аJl при по­

Више газа

има на њој добра,

стара hуприја.

«Лип.љан је

кува велико српско се.ll.О у

30-40

гомилици са старом црквицом.

Мало

више пролази

:пут крчаник од Приштине за Rачаник. «Од .ilипљана до Грачанице иде се испод брда. К речицама ма.ll.О силаска и И3.11.аска. Брда су ситном шумом обраС.ll.а. Се.ll.а су укупна.

сироте

С.ll.амарице

српске, черкеске и apHaYTc~e. Леп ПО.ll.ожај на Ве­ тренику, према Грачаници.

ROA

.ilипљана је Косово

најшире.

(,Приштина до

8000

ве.ll..

место, збијено као и

све турске вароши. ВаЖ!lО место на ту

крсте

ПУтОви

ROCOBY,

јер се

....

«3емљиште за IЮЉИЦУ и пешадију

по шумарицама);

(око села и

аРТИ.ll.ерија лаIШ и теШltа.

Све је

Косово сама црна омОница.

«из Приштине уз приличну узбрдицу УЗ.ll.ази се одмах на равно, које ое неlЮЛИКО пута пре.llама. С .деона пењаље брдима, а с лева ПУН.IIа пољана. К' Лабу ОИ.llази ое .IIагано кроз

-од Бабиног

\fOCTa

шумарак....

До Вучитрна је

шумаричаот предео,

с ма.llеним

Digitized

Ьу Google

1 ·1

134

КОСОВОКА

ВИТКА

таласима, који. се расплине према Ситници.

Ааб се

гази, само је УR<чiан. Бабин мост лано је отети са севера. Митровица важно место у врху Косова. као

hуприја на Ибру. На Ситници је дрвен мост; камени мост

остао на суву

десно.

«Од Приштине све родове војске

са

пуно ИЗ.lIOканих места.

до Митровице згодн~,

а

зеМЉИШТ6 је за

нарочито

за коњицу.

Око Ситнице је Э6мљиште ТОJlИКО равно, да људи у својим њивама морају да копају нарочите бразде, те да

одводе атмосферску воду, да им у њивама не лежи.

« Све

се косовске реке лако газе, но пред упа­

дањем њиним у Ситницу, као

и

ова каљужаве су,

и због тога само на извесним местима прелазне.

Пут никако није грађен, поља од

вајкада трвеник.

но онако

иде преко

Пред Митровицом нешто

је крчен покрај брда. 3ими, особито у кишно доба, каљав. Могу свуда ко.... а.

Бабин мост

је стара Ьу­

прија на Аабу. На Ибру под Митровицом добра ћУ­ прија. Има газ више по сахаТа.»

....

З. ИсторисItи опис.

Необичан географски створ и полажај Косовог поља, као што смо видели, дали су му и велики војни

значај, а отуда су се и многи 13ажни људски сукобll и историски догађаји

на њему зби .... и, те му име од вај­

када чувеним учинили. Сем тога на Косову међиле су се не само велике римске области Мизија и Дар­ данија, него и касније српска држава

са грчком (у

време жупана Бука на и краљева Уроша и Милутина).

Доrаt,ији.

-

Од

важнијих

сукоба

на

Косову

пољу догодили су се следеhи:

Digitized

Ьу Google ј

)

КОСОВСКА

279

године

135

ВИТКА

Гали или

Rелти

враhајуhи

се из

ДеJlФИ, били су на њему сатрвени,l)

1073 год, грчки војвода Саронита потуче српску војску ПОД Бодином епра м места ПаУ.fJи. 2 ) .

1096

.

год, жупан Вукан са српском BojCKO\i по··

туче севастократора

Јована и грчку

војску близу

Липљана, ') Око

1170

године Стеван Немања пот уче грчку

најаi\IНИЧКУ војску своје браhе у дну Косова. на левој

обали Ситнице. према Вучитрну, (ЮД места Пантина, &)

Око 1365 године, код Грачанице су коби.il 't се је В)'IШШИНОШt војска

са Урошевом

сталица и "рва одне_,а победу,

и

те

његових при­

В) нашин остао

диктатор у српској држави. $) године ДОГОДllJlа се је битка између Срба

1389

и Турака на саl\lОМ ~ 1 Нове~lбра

Лабу,

1402

год.

коју

овде и описујемо.

био

је бој деспот Ви­

соки CTeBall с Турцима и с братом Ћурђем на Три­ пољу, 01\0 Грачанице, и потукао Турке. l )

6

Августа

1439

на Преображење потуче Исак­

бег Авранеэовиh (Евреносов

војеку на 1)

На(1

потом.<ш),

Новоnрдску

Трипољу.') XLIX, 132.

2у ИСТ. српског наро.\а од П. Среllковиl,а

1, 3:;:1.

'1 у подини Зигона (jaI'Ma) ИАИ }{ачаllllка, CTapll КОС:ЈР.',,,· ИСI'. срп. нар. ОА II. СрећКОВllћа. Т, 203 11 390. Гранипа. грчке цapeВlIHe и Вуканових эема.ьа IIШ.lа је Црном п.tаIШНОМ

.\0 Качаюша (31Iгона).

ДрагашеВlIћ пак веАIl, Аа је граница српске и I'рчке државе ОУ почетку В.Ја.l.е краља Драгутина, БИ.lа на Носову }I 80,\И.lа преко П.lанине ЖеГОRца. (Г.шен. XI"V, 78,. . ~) ИСТ. срп. нар. п. Сре!ковиЬа, П, 19; ГО.lIIШlыща Чуш.ћева Т, 193. Ст, I108акоонћ. П. ('рећКОВllћа П, 7R1.

$) 1)

Ћ. Браllковиll (ЈА Ч. МијаТОВIII,а, Т,

,)

'Гамо Ј,

24.

271;.

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА БИТКА

Фебр)'ара

год.

1444

Дауд--бег 3Г)'рОВИћ потуче

-српск)' војску на Ситни ци. Ј,

18, 19

и

Октобра

20

•

год. пропаде Сибп­

1444

њанин Јанкn са својом војском пnд Го.леШО)1 ПРС!
враго.лијСКОl\l мост)'. Турци С)' се поставили би.ли из­ међу ПРИШТlfне

и

Грачашще;

ПРОТИВНИI~е је раз­

дваја.ла Ситница.') Декембра

22

год.

1689

код

је немз,чни меШОВИТI1 одред јан рака

тако.

1831

. ]е

да

7

с;})1О

љУДII

ЖIIВИХ

љу ди

од Ту-

[13:'1<1".,10. s

год. Бошњацн под Хусеин капетанrЈ:\Ј Гра­

дачким 11 А.ли-пашом Видаиhю[ Boj~KY

Начаника сатрнен

2800

ш)д

ве.llИКИМ

пеЗИРО.\I

пот)'к.ш су Турсн)" Рсшидом

код

Неро­

ДЮlља. 4 ) lIри крају ЈаН)'ара

1/'ј 7 1:)

Грачанице I)ио би решите.llан

турске

јер

BojCl\e,

године,

српске и

24

Јануара доби.ле

наступившег примирија даље не на­

предују. И тако

не би cyt)eHU)

јuш један историски догађај Само опих поменутих СОВУ пољу,

у ОI{О.llИНИ

су предље СРl'ске чете ВСћ до­

пр.ле биле до Грачашще, кад су на.лог, да због

а

бој између

Ki)je

12

да

крваво Косово

забе.llежи. крвавих сукоба на Но­

је историја забелеЖI1.~а,

доказују,

каll:О је оно још од најстаријих ВрС:'1еIШ игра.ло нажну

у.7!Огу, и да су се

суседи о њега отимаЛ1. А ко.лико

.ш је још таквих Ao'raq:tja незаПi!.)lћеIlИ:Х .! 1) 2)

Тамо, 1, 362 .\сспот

Ми~ојеВИћа

3)

11

OCTa.110

не при6ележених.

3БR.

Ћ. БраНКОВllћ,

0.\

Ч. ;\lllајатови\i"

II, 11 ~-t28.

ПУТОПИС.

1, 216.

ГО.IЈ1ШЊlща

~) Г"laСНИК

\'1, 164.

срп.

уч. др. КЊllга

ХХТ, СТр.

210.

Покрети

у Босни О",

Ми.юр. Шапчаника.

Digitized

Ьу Google

ЈЮС()ВСКА

137

БIIТ[,А

Из горе ИЗ ..южеНIIХ бојева види се: да су се

3

сукоба догодп.Ш у горњем '{рају између Неродимљн 11 Rачаоика, пет су се зби.ш у средини љеговој измеђ~r

Приштине, Грачанице и Гшеша; а између Приштине

3

у доње:\! крају

и Митровице; за први се сукоб

незна на ком је месту био.

То

уједно доказује, у

колико је горња половина важнија од доње.

у ве:-ш са преДЊИl\l догађајЮlа, помснуhемо још и знатније Jl.ичности.

које

су

у

KpRaBoM

ограшју

на Носову своје душе испустили:

1. 3авид најстаријй: брат Немаљин (1170); 2. Кнез 'лазар Хребељеновufi са Југ-Бог даном, Ми­ .Il0шем Обrtлиhем и другим војводама (1389 ; 3. Султан Мурат c~ IIРИНЦО'I ЈакуБО~1 \ 13891;

4_

Бановиfi Секула

(Јовао)

сестриh

Сибињанин

Јанка (Хуњадија); Франко Та.ювац, ВеНСДИI{ АОШОII'

ција и Банфије (сви 1448);

5. ранс"и

Генерал

Штрасер

. и

принц Rар.ю Хановс-

11689).

Мучени'ши

пак

душу српски краљ Новембра

ИСПУСТИt)

је своју

Стеван Дечански

IIлеменит)'

у 3всчану (3

год.); а по некима и цар Урош Не­

1331

.м.аниn у Нсро.\им.ьу

Стари путови.

-

(2

Декем6ра

1367).

По Пеутингерщtoј таблици ВОДИО

је стари PUJ.fCKU аут преко Носова, који је всзивао

НИIII са Љешом

на Јадранском мору.

Он је водио

из А::.tбске долине на Косово и ударио на Vicia1tum (дан. Приштину.l) Ту се је пут делио у два oгpalН\a и десни прелазио 1) По Хану.

1I

то око села ЧаГ.l&впцеј

Ilрппа,l& Вуqитрну (Г.lас. зем.ыЈтаa NИ

смо за

Ситницу и у правцу

прво

XLV, 7:!'.

& Драгашевиh

По правцу пута

и

Дуље хана МИСЛII, да то Вllше

географском створ,.

I

)Iњење.

Digitized

Ьу Google

1 13"

КОСОIJСl;Л

BliTKA ~=====

ВОДИО Призрену на У

Ulpianu

сеJlО

Theranduj

негдашњу

Аипљан,

и

а леви У3 Кооово ВОДИО

знам{'Ниту

даље

преко

варош,

а

Rачаника

оадаље

у

Всорја

IСкопље). Сем римскога пута

у средњем.

веху ПРОВОДИJlИ

су l\РОЗ Косово ови важни трговачки ДРРЮВИ :1) И3 Хрватске прено Сарајева. Вишеграда, Сје­

1.

нице, Новог Пазара,

Митровщ~е,

Вучuтрна,

тuне, Аиuљаиа. Rачанuка ;Ја Скопље

2.

И3

C~JeдepeBa преко

Прuш­

и СОЈ1УН.

Јагодине,

КРУlllевца,

Јанкове RJlисуре, КУРШУМJlије и Подујева за у Прuш­ ТННУ

И

даље

0значеним

путовима.

Ови су лутови ВОДИJlИ У ГAaBHO~ са севера на ј)т;

а други еу

водили

са

запа.Ј,а

на

исток

и

са

овима су се на Косову укршта.tи, а ти су:

4.

И3 Уциња

"У.lЩина, ДУЛЧИ но)

са

обале Ја­

дранск()га мора преко Скадра. Призрена, IЮД Дуље хана иэбијао

на Косо[ю,

а IЮД

Аuuљаиа укрштао

се је са првим ПУТО~I и даље водио. на Јањево, Ново

()рдо. Мораву, 3непоље и Средац.

4.

И3 Анти вара (Бара), Будве и Китора, преко

Брскова (дан. Плаво), Пеh, на Аuпушнику улазио у Кооово, за llРUШ7'ШiУ,

па преко Мр амор а за НОВО

брдо и даље описаним правцем.

Ови стари путови д.МИ су, као што CI\IO видели, правце

и

данашњим

путовима.

Још да поменемо, да је по Милојевиhу за време Не1\laниhа водио И3

Ма hедоније за Босну стари пут,

који је од Аипљана у лево окренуо,

код ВраГОJlИ­

ског моста прешао Ситницу, па одатле IIuпео ое на

1) Die Handelsstrassen und 13ergwerke von Serbien und Bosnien wiihrend des mitt.lalters von Dr. Constantill 10В. Jirecek. 1879.

Digitizedby

/

Google

КОСОВСКА

139

БIIТКЛ

~~=====================================

Чич:щицу и њеним гребеном водио даље преко Ибра у правцу Трговишта

(Новог Пазара).

,Историска а1еста. --'- Почев са југа на север, како Ситница тече, на Косову имају своју историју следеhа места:

Rачанuх')' ~гр.чки Зигон-Јарам). Још од нај­

1.

старијих времена

утврђено

место,

пролаз из Мизије у Дарданију.

јер

је брани~

И Грци су га утвр­

ђивали против Срба. Им~ му је и . постало због тес­ нога места на коме је.

Неродu.и.ъе. МИЈюјевиh вели, да се је за време

2.

Неманиhа эвало Роди.м.ље или Породu.мЉ8, а од смрти

цара Уроша прозвато је «(Неродим..ъе.» Ту су би.ш летњи двори Неманиhа, а ту се налазе (у гор. Не-, родимљу) и остаци старога града РОДИl\1ља и више

цpK~Ba (св.

Аранђел,

.IIепшег места

св. БОl'ородица

на це.llоме Косову

И др.)

Нема

од. онога. где је

Доње Неродимље.

3. Сврчuн .IIетњи двори Цара Душана у дну р. Шљивовке. Нехудим. место И предео. Некада је ту БИАа

4.

рударска

Пауново UОЉ8

5. колико љеви

.

варошица.

часова

гаили

с обе

пространо;

паунове

и

стране Неродимке не­

на' њему

Фазане,

па

су

српски

отуда

му

кра­

и

име

остало.

6.

Аиuљан

(Lipiana

или

Lipenion), који је цар Justiniana secHnda.

Јустинијан утврдио и назвао га ')

М. С. ~IIIАојевиЬ ве.Ш, да је I{ачаник гр<ц СТ
ВОТОПКС Деспота високог Стевана од КинстаНТlIна ФIIАософа тврди, да је неки Новак живео у граду Те,,'Чу на р. Теllској, на

1'12

час Вllше садањег се.4а

Темске. где се и данас РУIIне на стени виде, у једној ужасној К.1ИСЈРИ.

је са CBlljy страна тешко UрIIСТУПИТИ.

(Путопис Ј,

208;

С тога М. Ћ. Ми.lиЬевиh умесно пита, да АlI је Темац Новака lIАlI Новака Дебељака? (Годишњица IV. 235).

r.laCHIIK

боравиште Старине

\

i ~

r,\e

XLlI, "92)

Digitized

Ьу Google

140

КОСОВСКА

ВИТКА

Ту је БИ.1а владичанска СТОJlищt. одаКЈЈе је прешла у Грачаницу; сада сиротно село.

7.

Триuољ, који

ie

пре српске периоде 1I0рушен,

па као ра8ваљина ПР08~ан «Градац)). 11 по љему се

поеле назва.llа река п црюза Грачаница. ')

8.

Јањево некада знатно рударско место, :l сада

сирuмаlllНО

9.

арнаутско

село

Грачанuца село и манастир. који је подигао

Hpa.IД МИ.llутин. Црква је велика и дивна, слави ве­ лику Госпоин)'. Ту је нuјпре био сарањен кнсз Лазар,

па је одатле

Пl 1 ('нешен

био

прво у

србијанску, а

посл(' у сремск)' Рав,IНИЦУ. Манастир Jlежи па ЈЈевој оба.ш р. Грачапице. Од Грачанице до Липљана и При:штине по

10.

Прuштuна, у љој

становали, наро'IИТО краљ Милутин. својЮI

часа.

су често срrrски краљеви

џаМl1за. које су по причању, турске ПОДИГЛО 8а СПО1\lен

2

Има

12

лепих

ВЛ
113ГИНУJlИМ мужевима

на

:КOCOB~'.

11.

Са.м.одржа,

jeAua

ВИДllе руине некада чувене

Самодржо цркве, код ноје је кнез Ла8ар с војском

био, но коју су Турци ПОСJlе битке 11 oРУШIfJl 11 , а Јашар­ пашаразнео јој ка1\lење 8а гр
12. Вуч.UТРН (VlkаnоПi са нешто :шдине и ({)' ЈЈа на У:1вишеном .месту у сред варошице. да је то град Воиновиhа ,Вукашина,

Народ вели, Пеl'рашина 11

МИ.IIоша).

13.

3вечан (3вечај,

Sphenzanion)

град, у коме је

за време краља Милутина била епископска СТО.llица, 1)

драгашеВl1ћа »РеЧНIIК геОГР~ФС"О-IIСТОРIIСI
I ОО. ~Iи .lрЛШ)lО 6110: јер је

да је Трипо.ь пре IIЗlIеСНII простор эеИЉllшта, а не обllТflО место

(Јн за ..р.ао своје ш.е 11 ПОС.,е постанна ГрачаИlще.

11 1l0миње се у суко6има

-Срба 11 TyraKa за' Bpe~.c BIICOKOr CTcnall~.

Digitized

Ьу Google

г I

- -----

141

БИТКА

KOCOBCI>A =~~--~~-- ~~=--=-

-=--~-~-=--=-~-~-~~~~~

па тек после у Вучитрн премештен а У 3вечану је био и краљев двор.

Ту је била и ј.еДН<1 од најста­

ријих аркава св. Ћорђа. (Гилфердинг). Чuчавuца је плани на, која дели Дреницу од

14,

Ситнице, и дугачка је неколико час()ва. Милојевиh') вели, да је до Косовске

10

БИТf,е

манастира и цркава са

било

4 градиhа:

у

њој преко

Градина, Горњи

и Дољи Стрелац и Дујевац, и да је кроз њу водио пут, што је везивао Босну са. МаhедонијОМ. Треuча више

15.

знэ.менита

11

варош.

а

у

сада

П.llанини, саме

негда

развалине.

Жеговац, Велетје1i и Бутовац на источним, а

16. Јелеч

рударска

Вучитрна

rocuofjU1i град на западним брдима што огра­

ђују Косово,

јесу све

руине

некада богата и силнu

Све то показује

градиhа, у којима је

српска

властела живовала.

и важност

и лепоту Косовог

поља. 3а све види приложену карту Косовог поља.

VП

..

в и т к а. (сл. UАА.нл)

Веома тешко је одвојити саму битку Од вели­ ког дела Милошевог сви

-

убиства Муратова ј шта више,

историци и разни књижевни извори

о овоме делу, него

више говоре

о самој битци: Милош засењује

цеАУ битку величином IIожртвовања и својnм ПЈIeме­ нитошhу. ААИ, ми морамо ово дэ ра:здвојимо, и да говоримо

најпре о битци, па после :засебно о МИАошевој хра­ брости и самопрегоревању. 1) Путопис 1[, й4 -: 10. То је ве.lII, друга српска Света гора, јер је прва би .. а у Цриој п .• ани ни

t Црној

гори

-

проэваној

Карадаг од Турака

Digitized

Ьу Google

142

КОСОВСКА

Ву, на ток битке

БИТКА

уп ..швише одвећ

много рао­

поред И употреба војне онаге, па о тога треба нај­

пре да '}идимо бојне поретке

1.

оба противника.

Бојни nоредэl\. ТураЈ\.а.

њ!\х узимамо прве, што оу ОНИ први и напа.llИ. Приликом прег ..щдања туроке војне организације

и тактике, виде"ш смо, да је Мурат ПРОШ.llе године.

~'

боју код

Ин.оније

(Коњаха.

усвојио био

један

бојни поредак за своју војску, lюји ое је кроз чи­ тав

век

меном

одржао,

оа

ма.llИМ

изменама

нрема

савре­

наоружању.

ХЮfер по Нешрију,

а Цинкајзен по Сеадедину,

~Ћa)aMHO допуњујуhи се,

овако оа

ма.llОМ изменом,

описују бојни поредак Турске ВОјоке на Косову: У средltl-iU (цеЈЈ гру) био је СУ.IIтан Мурат са

1, својО)1

гардом. Десно

од

њега

ве.llИКИ везир

Али

паша оа Сипахом, а .IIево од султана беглербег Ти­ мурташ оа Си.шхдароч. Пред овима Јаничари. На десном КРИлУ еВРО[lCке (руме.llиске) трупе,

2,

којима бејаше Г.llавни КО:\Iандант принц Бајааит. Под његовом командом били су: Евреноо бег, I{ypkara отарешина Азаба, Јакши-бег, Инџе-бег и Б~l.llабан-ага.

3, . На левом крилу БИ.llе оу азијатске (ањ.lДО.llИ­ еке) трупе, којима бејаше главни liOMaHAaHT принц

Ја1iуб. Под његовом (имаНДО)1 били су: Сариџе паша l ) 1)

СаРllџе пашаDО Нешрију је

Сарукана,

6110 ко"андант одељења из Ај.щна 11 .IaK.16 из Азије; а по Сеа,.\едину, IЮЈе су и Хамер 11 Цинкајзев

уевоји.1И, он је 6ио командант l!ионuра; по Xa~lepy Сариџа је 6ио на Ае­ вом, а по ЦИНI(ајзену на .leeHO'1 I(РИ~У. Нао што е"о ви,.\еАII

турске војске, ОНИ на Косову нису има.1И 1lIlОнира, И С мишљење вероватније, па смо га

зданије, што је писано' при "рају

.lJ.adapy сТр. XYI века, а

"0"\

наоружања

тога је lIешријево

11 ми усвоји.ш. Оно је још и Ја то поу­ XV, И.Ш у почеТI(У XVI веlЩ, (О l{незу

2ј2). док је Сеце.\l1Н и,ш Са,.\у.ll1Н писао у пос.lе.lњој чеТВРТII

Со.tаl(заде, на кога се таlюђе Хамер позива. у ПО.IOВИ811 века IГЩllшњвца Х, сТр. 251).

Digitized

XVH

Ьу Google

·;-""

-

КОСОВСКА

БIIТКА

заповедник трупа из Ајдина и Сарукана, Ајне-бег, Иђит-паша, Тавуџ-ба.llабан и Хамэа.

.

Хајдар заповедник справа метних био је пред

среДИНО:\1, код Јаничара

4,

Пред це.llИМ

Фронто~{ бl1.ю

је

распорсt)ено

2000 стре ..шца, којима је на десној ПО.llовини 60ј­ нога поредка :1аповедао

Ма.llltOча Ха \IИДОВИћ, а на

.Ilевом КрI1Л~ Мустафа Че.llе6:1ја ;по Нешрију).

5,

у резерви Нешри помиње некакве трупе Аг­

рига, Јокијане и Орду Паз;}рску.

Ту И!\I је б.llИЗУ био и стан I.югорј са пртљагом. Ми

. смо

самn

једну нромену

УЧИНИ.llИ у

овом

турском бој НО:\1 поретку у томе, што смо европске трупе ставили на десно,

а азијске на

.116ВО

противно, него што је у боју код ЉЮНlIје

KplI.IIO, бll.ll0.

Ово је УЧllљено с тога, што смо више верова.llИ

Нешрију. као најстаријем оста.llИМU

(Садудину и

турском

I1СТОРИКу,

СО.llаКЗС1.диј, а

по

него

ње:'IУ

су

азијатске труне под СарИЏО:'1 паШО~l БИ.II6 на Аевом

кри.llУ. Ово још И с тога, што

су азијаТСltе трупе,

нарочито васа.IIСКС, БИ.lе много САабије од европских,

па су се као такве ПОЮЈ.за.llе и' на KOCOB~' и касније

КОА Ангоре 1402 (Хачер 1, 316 и Цинкајзен 1, 371).

На ПРИ.llоженој карти КОСОБОГ поља обе.llежен је норма.llНИ бојни поредак турске војске на .IIевој 06а­ АИ Ааба са црвеНО:'.1 бојом, и то овако:

l\

десно КРИАU \Бајазид!;

R

.IIево

«

(ЈЈ.кубi;

В центар (ВС.IIики везир

r

11

беГ.llср6ег);

С)'.IIтан с I'aPAOi\1;

Д Г Аавна pe;~epBa и CTUH .турске војске. Ми.lOllI

Мп . Юјевиh (путопис

ном предању на

l

1I, 20), по народ-.

Косову, наводи;

да су Турци са

Digitized

Ьу Google

144

КОСОВСКА

војника заузели цео простор од Копаоника

260.000 преко

БИТКА

Подујева до

планине Мрамора,

с обе стра­

не Ааб.\;

СПРЮI

80000

ГРёlчанице,

око

11

иза Дрена,

. било

је

кољаника Арапа;

најЉУћИХ коњаника

20000

око Бабуша, спрам

Черкеза стајало је

је::зера, крји

су решили битку;

ИСlIОД Голеша силан BAax-ААија са Ј 0.000 ода­ браних коњаНИI;а,

2000

d

на самом Голешу;

По планини Неродимки и СИРИНИћУ И тако турска ника, од којих

војска

је на

би

имала

372000 "$'

20.000. вој­

392.000

еамом боју

учес­

твовало.

Али, ми смо виде.1И, да толики број IIИСУ могли Т)рци имати, а нису

~;огли ни ДОПИР<:lТИ

дО I\опа­

они ка, јер би Оllда били за леђима Српској војсци. па с тога ово и остаје само

2.

као

«народна прича».

Бојни пореАaI\. Срба.

Све што о TO~le знамо, црпљено .је из турских историја (Нешри, Садудин

се Хамер, а

и Солакзаде),

по њему и Циннајзен

којима су

СЛ)'жили; а

њихових историја прешло је и у наше списе о

совClИМ

И8

1\0-

боју. И заиста тешно је мењати нешто што

је познато

без нових aprY~lelJaTa.

Ну, ми смо, с поглеДО~1 на ток, а нарочито на

последице Косовске битке, учинили једиу малу про­ мену

у бојном

поретку

СРl1ске

војске, коју

ћемо

касније и оправдати.

Тако, 110 нашем нахођењу, целокупни бојни по­

pt> дак српске војске на Косову био је следеhи:

Digitized

Ьу Google

КОСОСКА БИТКА __ t-

1,

~

__

145 ~t::::::::..=...-_-:..:.

у средини (центру му) Itнез .1азар са својом

стражом. Ту је ([о свој ПРИАИЦИ био ст;iрешина Југ­ Богдан

са својЮI

Југовиhнма и

ГЈ1авном

\

.\ ~.

заставом

(БОlI1ко-Мн.1ИDоје Југовиh). Ту су вероватно би.ш и његови сестриhи Стефан и Лааар МУСllћи. ту Крај·

..

' ~

: ",' ~

мир (КрајIЮ) и Да"мњан ОАиверовиhи, сви со, својим

оде.IЬењима, као СРОДНИЦИ и наЈоданији кнезу Лазару. 2.

На десном КРИАУ заповедао је вероратно чу­

вени војвода Дu.и.u-грије Војиххови!i, кnји је ПРОШАе

године l)OMaHAOBao српско){ BojCKO~1 КОД Пнрога.. и који је и код

TtpaKa

сти IНешри). На

био чувен

са своје храбро­

том крилу, ПО свој

ПрИАИЦИ били

су: Милош ОБНАиhlЈ са МИАаном Топ.ШЦО)f~) н Ива­ ном Косанчиhем, ПаВАе

ОРАовиh, Дамњан Шахино­

внћ н други наШIl '.ЈуВеНII јунаци.

3. На ..tево.w. КРИАУ за'IOведао је босаНСКII вој­ вода В.ilат'Ко В!I'Ковu!i са Бошњацима, а ту се је на­

.Ilаэио и бан Иван Хорват, који је у Босну пребегао, па с њиховом војском И на Косово дошао" 1)

Пре кратког времена сазнаАОСIIО

ваРОА у оКо.ШНII

l\:рушевца прича,

сеАа БАИЗУ }{рушевца, па ка1(0 је

0.\

г. мајора Јов. попов •• hа, .Iа

.\а је МИАОШ

ОБИАИ\, РО.lом

('ио веома стасит

11

11З јеАНОГ

крупан, то се јеАна

0.1 ћеР1Ј ииеза Аазара за.ьуби у Јьега ВИАеh. га на сабору, Ila је због тога узет у ДВОР ,<Вежев, поотао в.1аотеАИН, зет, па и војвода. Ово наВО.\ИIlО само

као јеАНУ вероију више

0.1 пореКАУ јунака Оби.шhа.

2) Накнадно ПОАаUJЈма, које омо haBE-А'Ј о МИАану 'l'ОI1АИЦИ, .(ада омо ГОВОРИAJI о знаТIIИИ

Аичноотииа у

српокој војОЩЈ,

,\обротом г.

иајора

Ј.

СИМОIIовиhа имамо АОАати САеАеће: Између

сеАа Станца

и Тмаве

l1а

среАокраhи,

lIа је.lној

УЗВЈ1WИЦН

ПОреА Коњушке реке, ИаАазе се разваАllне, које нарОА З0ве «ЦРКВИlJJте"

11

арича, Аа је ту БИ.lа црква М"Аана ТООАице. Иоточно ОА ЦР"В8ШТ"1 је извор ОА з0 ЦеАЗ. ТОП.lоте,

11

Све је IIреАње г.

нарОА l"а зо .. е uзвор "~ЦAaHa ТОUАuче.

CJlMOHOB1Jh

.IИЧIIО

lla

самоме меоту оаЗllао (јА

0';0.1-

вих 06ЈЈтаоца.

Ово преАање Ааје већу вероватност КОСОВСКА

БJlТИА

1I0pe.",y MJlAUHa

ТОПАице. ј(Ј

Digitized

Ьу Google

.а-;

1 146

IЮСОВСКЛ

БИТКА

~~~~~~~~====

~===============

У резерви био је зет кнеза Лазара Вук Бран­

4.

ковuп, и према веАИЧИНИ це.-1е

је имати

6-8000

српске војске могао

војника.

Пред војском би.,Ш С)' избачени стре~ци, као

5. што

Исшри веАИ и као што се мора претпоставити. Он још веJlИ. да СУ Срби своју кољицу избаЦИАИ пред пешадију.

Стан са пртљагом био је око Само држе цркве. На ПРИJlоженој каР'Ј и Носовог поља обеАежен је

бојни

поредак српске

војске

на Д8«ној

обаАИ

Лаба ПJlаВО~1 бојом и то овако: I

Десно кри.ш (Димитрије Воихновиh) ј

G I r

Лево КРИJlО (ВJlатко ВУКОВИћЈј Центар (Југ-Бог дан) ј

Кнез Лазар; и А Резерва (ВУК Бранковиh). П pe:\la овакоме

распореду српске војске може

се .АаКО знати, и из којих су српских крајева БИJlИ

борци са својим старешинама, на свакоме КрИАУ у боју носовскоме. Тако БИJlИ су:

у средин.и и око н.неза Лазара Срби из це."е земље пробрана гарда), са :\ШЈIOГ

. На Старог

деСfЮ.\t

КРИ.-1у;

ВJlзха,1)

}{ocnBa и из ТОПАице;

Шумадинци,

из

Браничевз, н.уч Еа

Подриња,

и Поморавља;

Иа лсво.м НРИАУ Бошњаци и Хумљани ј а .у резерви распореду

н.осов.љани и ПОДРИМЦИ,

њихових

старешина.

По М. С. МИАојевиhу (Путопис војска БИ.ilа је овако

све

нрема

-

II, 23!,

Српска

pacnopet)eHa:

Од Самодрже па до Ситнице и окрајцима паоника

30000

Више љих на ПА31ШНИ Грде чу пешаК
Но­

тешких lюњаника ј

12000

под Вуком

најбољих ОК.-10пника

25000

;

1) Г. н 11\{. By.IOBlIIi пенз. раЧУНОIIСП. ПРllчао MlI је, Аа се и с&,Щ У У Драгачеву уз реч у хваАll говор .. : како је JlЗ Драгачева 300 саба.ьа на Косово отиш.,r.

Digitized

Ьу Google

ј

КОСОВСКЛ

ВИТКА

Око Самодрже, средина српске војске На Копаонику до Подујева

Свега

45.000 ;

13000.

војника, од којих је би.ю

125000

42000

:кољаника.

А.lШ

(ЈВО

јер је напред

је

казивање

доказано,

·имати више од

35.000.

само

«народна прича»,

да кнез Аазар

није

могао

Ну и ако су ови бројеви пре­

.. ~

терани, опет у сравњељу са И3.11.0женим бројевима о турској

војсци,

показују

према Турцима. т. ј. .месту

са

раЗ.lJ.Oзима

прави",ну

као

1: 3,

размеру

што смо

и:а

Срба

своме

изве.ll.И.

Овај распоред Срба не би могао постојати по­ ред раније 0значеног

·ном казиваљу,

jOLD

рэ спореда Турака, по народ­

и с тога,

српска и турска заједно

што би се одељеља И

ныаЗИ.ll.а на Копаонику и

око Подујева-, а то никако није МОГ.ll.О бити. Ове

распореде

по

народној

причи

ИЗ.ll.ажемо

-овде само ради целине навода свију извора о томе.

На доњем крају .ilаб тече по косовској и

... ако

се је могао

преhи; а.ll.И

на

-

равници

горљем

крају,

према десном турском а .II.евом српском КРИ.ll.у, Ааб је уривен, тече теснаце~l, оба.ll.е су му ВИСОI,е и опер­ важене брдима доста стрмим, па с тога му је пре",аз

отежан. То је УП.ll.ивиса.ll.О и на ток битке, па за то ваља ово на уму имати. Још на .доњем крају Ааба,

треба знати и то, да

више утока, десна

-

српска

оба.ll.а надвишава .II.еву турску, па и ово је би.ll.О од утицаја на ток боја, као што ће се коА саме битке боље видети. 8бог оваквог об.ll.ика земљишта природно је, да су обе противничке

војске веhи део

своје коњице

постави",е у равници, б",иже Сптници (Срби на десно, .а Турци на .II.ево кри.ll.О), где је за њено д~jCTBO угодно 10'

Digitized

Ьу Google

)i г'~

148

КОСОВСКА

"Iес т о

ВИТКА

било; а пешадија је, из истих узрока опет.

I

I

веh ин ом бачена била на противно крило. Сад је на

реду да објаснимо~ за

што

смо на

дес ном КРИJlУ 'означили за ГЈ!аВlIOГ заповедника Аи­ :ошт р ија ВОlIхновиhа, а не Вука Бранковиhа, као што тур ск и

историци

исто рици

1.

наводе,

и

писали. Разлози

као што су

cry

и

неки наши

ови:

Као што Ье се из описа битке видети, десно

срп ско нрило потисло је и поч·кло

Турке на левом

кри.Jl У, али када су Срби на томе крилу касније над­ моЬн ом

СИАОМ TYPCKO~I опкољени и потучени били,

није се скоро нико са тога КРИJlа жив куhи повратио,

а т о са Вуком није било, што значи, да на том крилу

ниј е могао ни бити.

2.

Што је Вук као

гао ВРЈ!О вероватно

зет и искусан Bojl30Aa, мо­

бити постављен

за комавданта

рез ер ве, која је била засебна и која је имала битку да реши, па је и поверена

сродни ку и зна"енитом

вој в оди.

3.

Што по народном предању у Копаонику, Вук

је по сле битке, на његовим

огранцима засецао пу­

тов е и стајао је на пут Турцима, да даље не иду; а т о не

би могао чинити са трупама,

које су нај­

жешh у борбу издржале, као што је на десном крилу

било , због бит к е

чега је садања

Србија ПОСАе

закукала и у црно эавијена БИЈ!а

косовске (види Цр­

нуЬа И т. д.).

4.

Што

се такав

IIоложај

Вуков у косовско}

бl1Т ЦИ слаже и са народним песмама.

~. Да је војвода Воихновиh могао добити тако важан

положај,

доказ је његово

момандовање са­

мост алном војском прошле године око Пирота. А да

је на томе крилу био тврди и то, што се после битке,

Digitized

Ьу Google

,

КОСОВСКА

149'

ВИТКА

нигде више не помиње, а што значи,' да је у томе

окршају на HOCOB~ погинуо; јер се не може прет­ поставити, да тако одличан војвода није у овој ВР,­

Аикој битки ни учествовао. l )

-

у таквом дaКJle, обостраном распореду сукобпле су се две СТ[Јашне војске и пролиле силну крв, колику

је ретко хисторија забележила. Да видимо

како ј е то би.llО?

3.

Б и т

I\. а.

И аIЮ се многи књижевни

. неким

подаЦИ\fа

извори слажу у по

о самом току ове битке, опет се

у многоме и раз.шкују. Па с тога биhе најбоље, да "

најпре изллжимо и све ове изворе, у колико се битке тичу,

па

тек

после

извешhемо

како

љима свима, целокупни овај крвави

је,

преr.Ја

догађај најве­

роватније текао.

По турским изворима ;2)

1.

Нешрија (од четку

XVI

1481-1512

живео, а писао y~o-

века) вели, да су на заповест Нончареву

I

\:СУАтана Мурата) стрелци почели бој, али .неверници стајаху као гвоздене горе тврдо, но кад је превећ стријела за­ дажди.ю, почну се мИцаТи.... На једном невјерници HacpH~' на стрије.ще с лијеве стране, потјерају ИХ назад,

11

од наприједа

их нападну, те им редове удвоје раСПОАове. Исто тако разбију

11

орду

-

Пазарску, која је од острага стајаАа .. За леђима БИАа

је овчарица, која се напунила

MpTRar{a ....

Муле, кољи и пртљаг

се заплету, те се тако онима пут затвори и не могну побећи,

1) И. Руварац (о кнезу Лазару, стр. 358) наВОАИ Аа је Вук заповедао Аесним КРИАОМ, (слажуhи се с Нешријем) а војвода Димитрије ВОИХНОВIlЬ, Аа је био у средини војске око кнеза Лазара; аАИ не објасњава, на OCIIOBY чега је извео овај закључак, као год и о величини српске војске (60.000), па с тога и не можемо ништа о томе реhи. 2.) у изворе ми стављамо не само ориђина.ше, савремене белешке и списе, него н каснкје

расправе и историје, које су по савременим беАеш­ кама и списима израђене. У томе СИИСАУ и ИdАажу се ОВАе разна књижевна. мњења као извори за саму битку Косовску.

Digitized

Ьу Google

1 150

КОСОIЮКА

него б~'АУ I10убијани и остану

ВИТКА

као мучевици 8а вјеру на

60-

јишту. Тако кевјерници аобuједе цuјмо "щiево крu.щ а са свијех страна ПllAе ДУХ, кад се зачу брука ..••

,,0,..,

бубњева, труБВАа и СВИРаАа, од вике коња и Д08И­

паља 'људи некоји пустише душу. Ријечју два се мора сдруже туде, мачеви засијају као ватрене муње. Вјетар од сулица не­ могаше Аухати, а кад коњи у поток загазише, немогаше овај

протећи; стријеле падаху С неба на земљу IЩО из оБАака

;

ја­

укање и помагај са земље се на небо нао дим успињаше; мач удаРIl о мач, сулица о СУЛI4ЦУ,

ђорда о ђорду.

чев!! и штропота удараца као и од вике

у гори звијери, а анђели пјевање у слав)' Божју.

на

небеСЮIa

и

О,." звене ма­

xajHalьa ДИlJсаше

зttборавише

на своје

"Повећавајући се ма.Ю по мало сила невјерничка ума..ъа­

ваше се број оних, који још У боју не бијаху. Бајазит Кан не макну се, као ни гора с десне стране,

него како је достојно

остаде на свом мјесту миран. Виђаше он, да се (Л'вар аро.ми­

јеК1Џ,а,

u

да је .ма"И фа.tu.l/,О,

те 6и Ис.л.а.мска војска cacвujeм

аотучека 61Џ,а.

»На једном позивачи борци за вјеру, што бјежи

-

БОЗОНЏllје стану викати: «Ој ви,

ви ту стојите.

Невјерник

је потучен и

СИ.IНО и

напрасно' као

1"

» Та,."а

изненада

м)'ња на невјернике,

насрне Бајазит и

као

што пук удара

на овцу, и СОНО

врану обара, тако он ш њима се срази... У диљ почне распрш­ тавати невјерничку војсну. Чим то види Али-паша нападе»"

..

а томе су примеру следовали и остали тур(жи номанданти. Ба­ јазиту ноњ носрну 11 паде, али му одма другог коња доведоше.

Нешри овако эавршује опис боја: »И она војска, што но се повраћала у бој, виђаше,

да су

ИСАамовци надја­

ча.llИ неnјернИI<З, охрабри се дакле из нова, обрати се назад и станР, мачем невјернике бити, вичући висонијем гласом: "ААах је највећи

1«,

узму ИХ опет под своју руну И тако ИХ побију.

да таквога пораза од памети људске, ОД како се бојеви бију, није могдо биТи....

Још дан

ке забе,

а

ве!i је

БUАВ ароаВА8

невјернuчка вcdска; на бојИIllТУ су се ПОАИЗаАИ 6режуљци по­ убијаних, а гдаве су се као кремење на земљу скотр..ъаваде» .1) ... 1) Извори српске ПовјеСНИllе, с немачког превео Андрнја Торквато ВРАиt"

свеска Ј,

стр.

85-88.

Digitized

Ьу Google

I

"

!

г КОСОВСКА

15!

БИТКА

Сеадедuu (СаАУАИН, писао у последњој чеТВрТIl ХУI века),

а

по њему

и

Немац Цuuкајзеи, овако

описује битку: »Лаки Османски стре.ЩI1 отпочеше БОј. Тешко наоружаllа српска пешаДl1ја стајаше као стена. О обе стране беху МРТВII и рањени подједнако знатни. ДУl'О се је БОРИАО без ОЧИГАедног успеха; најзад пођоше Орби на јуриш, пробише бојни поредак Османски, и доведоше њихово ,lево ItРИАО

)Ј Eet. се чињаше, да се победа ника,

KI\A

у страшну эабуну.

КАqпи

на страну невер­

се Бајазит, и:звештен о опасности,

баци као муња

са гвоздеНIIМ 6уздованом у сред ГУНГУАе и својом руком побl}

многе српске вите;юве неокретне говом

примеру

САедова.Ш

су

и

у

њиховим ОПКАОП~:'Ш. Ње­

други

турски

заповедници

истом храброшћу, и страшно беше крвопро.шће, у ПОСАедњем часу

зuдобише тешк)' победу.

са

којим, Турци

Крв правовераца

и неверника тецијаше реком и на да,ICКО Iюкриваше бојно поље

са ГАавама изгинулих као леја разнобојних Аада .

• Met)y fюгинулима на,\азu.ше се и Лазар Кра.ь СРПСКII. l ) Нај­ већll део савеэника, који непогиБОlllе

од

мачева и буздована

османских, падоше у ропство и бише оковани." 2)

2,

Не.ма'Чкu извори: з

'

Хамер) вели: .БИТIШ је већ беснида, и већ се натраг повуче .Iево крило турске

Bojclte,

l\ад му Баја~ЈИТ у помоћ до

лети, буздованом разбијајуtш непријатсљеве г.Јаве.« За тим по

'Сеадедину казује с.!lИКУ боја и наотав..ъа:

дело Милошево, па

»Међутим је Мурат, при овем том што је смртну

рану задобио, опет имао довољно 'присуство духа, па је издао даље заповести за довршење победе. Лазf1.Р краљ српски буде

ухваћен и под шатор Муратов доведен, и Мурат му умирући смртну

1)

пресуду

изрекне«

Сеаледин (стр.

...

151) вели, да је кнез .1аэар умро од p~He, коју му

задаАоwе неустраwиви војНИЦII.

2)

Цинкајэен 1, сТр. 261.

') Хамерова историја Т, 210.

Digitized

Ьу Gdogle

152

КОСОВСКА

Цuн.хај.зена

смо

већ навели

Rаузлерlј овако описује ,мах 11ОчеЈЈ.е су

IЈаllаД:lТИ,

БИТКА

боја: «Обе војске у један

TUl{

и дуго

код Сеадедина, а

се није 8на.ю,

која је јача.

I-Iапредова.!е c~· обе војске и ЩICУ нигде поп у штаЈЈ.е, и тек кад ,Јево 'српско I,РИ,IO

110,1,

краљем босанским потисне десно турско

кри.tо, ово ставе ПОПУlIJтати. А ..ш

Talio

ие потраја дуго, јер на

скоро затим и среда и десио кри ..1O српске IJојске стадс IIО1I1'Ш­ тати,

те

с

тога

удаРl1

страх

и

у

ЈЈ.ево

српско

КРИЈЈ.О,

нз стаде

н оно ПОПУlUтати. Срби и на десном кри.ЈУ почеше оштро да нападају lIа Турке,

на их и потискош~ 11 1I0реметише љихове

р.едове, а ..Ш царевиh Бајазит на

6[130

затим, дав Турцима сјНЈ

примера храбрости, успостави опет ред у турској војсци, на­ падне свом жестином

на ернс ку војску те ова стане узмицати.»

у том трен) т К)' МН,IIош

се појављује и убија Мурата. Мурат

ј е још издавао НСНС наредбе и

YXBailellor

кнеза Лазара и неке

војводе посеку још ЈЈре,\ ЖIIВИМ Муратом.»

Т:

3, Од фраnЦУСЮlХ историја AOK::Ie,2} који је брижЈЬИВО и

главних

извора

израдио

навешhемо само опис са познавањем свију

историју

Он између осталога вели.

TypCl\e

Щistоriе

«Стрељци отоманске војске,

који

царевине.

1, 244-245):

беху

у првој ЈЈ.инијll,

отворише бој IШШОМ од стрела, које на непријатеља бацаху. 1) РечН1Ш знатнијих битака 0.\ !{ауз.lера IIIIС»О ~Q,г.1И '!об1IТII, н ово наВОАИМО оамо колико је ПРИltaзао «Одјек· бр. 63, за t887'тодииу. (Wбгtегbuoll der Sshlacllten, Уоп F. У. Kausler. 4-1, 8~t). \~ У опису боја I\ауз"ер се јако разликује од отарих изво а, 11 IIЗГ.lеАа иам, да Је овакав то" БОЈа произвољно састављен.

Кауз.аер ие заолужује ве~ику пажњу IIИ по томе, што веРУће у бројну

.превагу Срба, в што ве.ш,· да је српска војска би.ш lIа Аеnој обаА;"" Ситнице

у равиицв, а турска IЈа Аесној оба .• И по брдима, »I,aKaB ПОАожај\заузима с"абија војска.« А то није у lIСТllНИ БИАО, јер је Ааб АеАИО обе вој ке. Он шта више наАази, да су Турuи

тада IIма.'III

и 'ГОlIова иа Косову;

а

напред ВИfе.!II да lIије мог Ао бити.

Све ово показује, да излагању l{аузлерuвом не треба вере ПОIlАОИI ти.

2! ПО ДОКЗII У ТУРС/'ОМ бојно» поретку pYMeAllCKe трупе БИ,'lе су

la

Аесиом, потпомагане Азебом и Сипахом, а азијатоке трупе на левом КРIl.I~.

ЈеничаРII, СIIАIiХАари

11 4

буљука гарде СУАтаllОВС окружаВАII су ~lypaTa. ~

Нека' је ово једна потврда више бој1l0ме поретку, каио C~IO ги ми 11 ..10ЖИ.i.Il.

Digitized

Ьу Google

Г о'

.•.

-О,

,

f

КОСОВСКА

t 53

ВИТКА

А.1И ОВО не потраја на, ДУГО ј Срби напаАоше жестоко турско

lleBO

КРИ.40,

и

ово

не

могавши

издржати

удар

поче

се

ПОВ.4а­

'!ити СВОЈОЈ резерви. Мурат ПОП.4R1l1ен, да несрећа овога КРИ.4а не распростре општи пораз, заповеди Бајазиту, делом својих

Tr,yna

оде

ова цељ постигне, беше,

брату у помоћ.

Ga

једним

пут, да се

да. се пресеqе бојно поље,

непријатељ с крила подухвати, у тренуту,

. колона,

да

HajKpahl1

и да се

кад јс qе.40 његових

зањато војском принца Јакуба, и који, ма да је прИНУђеп

био да се пов.ШЧИ, брањаше ,стопу по стопу свој положај. Ба­ јазит одма то и учини на челу Сипаха.

у томе моменту МИJiОШ убије Мурата,

R

како,

то ћемо опширно видети, када будемо И3ЈlaГRЈ1И «деЈ10 МИ.i1Oша ОБИ.1иhа.» «Цар .ilазар, који је ово [Јажљиво пратио, ПОГОДИ HaMep~' Бајазитову, И да би ДОВРШИО

пораз

Јакубов,

нареди Влатку

Вуковићу, да са једним де.40М Бошњака, С[Јречи пут Сипасима, који у галову напрсдоваху.

сИ они се сукобише, али Бошњаци нс могаху издржати налет отоманског I1рtlНца. Он их растурн пут својом ужасном масом,

паде као

и прокрqив ШИРОКII

муња

на

КРИдО војске,

~oja разгоњаше љеговог брата, Сад се учини општи нерсд, а то АОПУСТИ трупама Јаltу6uвим; потпомогнуте норпусима Ајне­

бега и

Сариџе-паше,

да

предузму

нападнути с Крllла и с .4ица, их гоњаху

напад

(офансиву).

Срби,

морадоше се пов)hи и Отоманци

" ....

«Бајазит непреКИАНО гоњаше

десно кри.lO савезничко, а

султан, и ако смртно раљен, заповеди

Али-паши, да нападне

н.ихово лево крило, и кад га буде разбио, да се окренс против цснтра, lюјl1 бејаше већ са обе стране обухваћен. Велики везир одма изврши овај покрет, м"- краљ Твртко(?), извеCUтен о ономе што се ни дссном савеЗIlИЧКОМ крилу ДОГОДИ.40, и узимајући да

је 'српсна етвар пропма, поче да одступа у борењу. Од овог тренута Лизар. напуштен од својих савезника, са свију страна, и са једним делом

будс опко..ьеll

сьојих Срба паде У руке

непријатељу. Заробљеног одведоше султану под шатор, који је на оном истом мсст)' ПОАИГIlУТ, где је Мурат рањсн пао ....

Digitized

Ьу Google

154

косовскА

ВИТКА====================

Мурат беше на ИЗАИсању.: заповеди да Лазара погубе. као 11 све војводе и В.IIасте.llУ, који су с њим ухваhени би.1И.»

Од

4,

zрчкuх

извора да наведемо ове,

(по И.

Руварцу и Љ. Rовачевиhу): ЂОРђе

Фра-н ца

(писао 1478) наводи

у кратко,

«да је цар Мурат пошао с војском на деспота Ла­ зара, да га је победио и разбио, но да је наПОС.llетку

од Лазара преваром и Аукавством убијен)) 11 Јован

A1fI
(писао у другој ПОАОВИНИ

XV

века,

ПОСJlе. 1463) У својој историји описује како је МИАОШ убиu Мурата, и о боју ве.llИ: »Оставивши Мурата у сред војске ПОД шатором Турци наваАе на српску војску. Срби пак, незнајуhи, шта вешто

и

је овај

сретно

и

за

храбри љихов

и

Cllac

ве.llИlЮДУШНИ војвода тако УЧPlНИО,

ТУРЦИ преТРl1ели, изгубивши ЈЮГАавара, -

и

какав

су

пораз

УПАашени 1I духом

RАОIIУЛИ, тромо су се и П.llашљиво Турцима у боју ОАУПрАИ, И С тога Турци

одрже

победу.

војводама би ааробљен

и

Лазар са

многим

посеку их у шатору

ве.lможама и

где је Мурат

.lежао.
Лао-нuк XaAKOKO-НОUАRписао у другој ПОАОВИНИ

XV

в.) казује две версије о

погибији Муратовој, а

о боју каже по грчком причању.

да је ПОС.l1е тога

Бајазит напао Србе, uобедио их, и у боју убио срп­ ског господара; а по Турском казиваљу, победу није одржао Вајазит, већ Мурат, и да је он српског ВАа­

даоца у боју убио.')

5.

Од таАијаиских извора наводимо ова два:

у писму фАореитuске општи не, које је

писано

краљу босанском Твртку 20 Октобра 1389 године, 1)

О Кllезу Лазару

2)

ГОАишњица Х,

247;

ГОДИШЊlща Х, 25~.

261. О кнезу Лазару стр. 2\8, где се још додаје,

,.ла о томе нису Турци иишта ЗНЗ.IИ

НII на десном КРИАУ,

где је заповедао

старији сии Муратов Саучија, IIИ иа Аевом кри"у, кој_м је заповедао Баја­ зит.« ААИ спе ово није таЧI\О .

•)

О КlJеву Лазару стр.

250; ГОАишњица Х, 259.

Digitized

Ьу Google

Ј

.

КОСОВСКА

155,

виткл

И8међу остаАОГ вели се: .Срећне пресрећне оне руке два­ најест заклетих ве.4можа, .Koj~ су, ародрвшu uроз '(ете lIеарu­ јатељсuе, и кроз веригама сапете у

HaoRO..to

разположене ка­

миле, отвараЈУћlf себи мачем пут, до самог Амуратовог ч:цора јуначки ДОUрАИ ..... 1)

ТаАијвнсхи ареводu..taч деАа Ј. Ауке (крајем почетком

XVI

века, од

XV ИАИ

говори опширно

1455-1527),

о вечери и о ДОЈЈаску МИАошевом у турску војску, што ћемо касније ИЭАОЖИТИ; а о боју веАИ:

»Не З8а­

јуhи ни/Ота за смрт Муратову, вити за CJlaBIIO дедо М!f.IОШСВО, Аазар не без страха раЗ I1 И заставе и заповеди војводи Вдатку, да са својом војском први уђе у борбу. Влатко ХРRбро јуриши

на Турке, који су lIpCA њим БИАИ И разбије их, uди кад је по други пут хтео уhи у борбу, разнесе се глас по цеАОМ бојном

пољ)', да је Драгослав

ПриБИШllh,

тај ГАас ВАатко одма окрете

_teiJa

4азарев војвода издао. На и побежа ЖУРИО ~. Босну са

својом војском .... Аазар ОСТИВЉР8 ОД својих војвода, без боја би жив ух:ваћен са свима властеАима својим и одведен у шатор

цара Мурата.') ....

6.

Између руских извора наводимо (ыедећа два

састава о путовању

митрополита

град, у КО.ll.ико се • ОДНОСИ

Пим-ен-а у Цари­

на Косовску битку:

По једном, ђакон Игњатије овако вели: «Најпре МИАОЩ. верни слуга Аазарев, Аукавством уби Мурата, и Турци одма пос:rавише за цара Бајазита, сина ~IypaToBa. и тад Турци победише. и српског Ц"ра Лазара ухваТllше, и љегове војводе

и вдастедине, и с... уге, и војнике, неке поубијаше, робише. Бајавит заповеди,

По другој

редакцији овако

пошто је казано, како тако се Турци збунише

11

а неке
те цара Лазара мачем посекоше.»

се

опиоује битка,

је МИЛGШ убио Мурата: gИ. српска војска

под

царсм Аазuром

поче надвлађивати Турке. Тад Турци поставише Бајазита сина

1) Г.lасиик срп. уч. друштва књ. ХХХП, стр. 176. При.ЈОЗН СРllској. историји ОА В. В. Маиушева.

t) ГОАllШЊlща Х. 2fl2.

Digitized

Ьу Google

I 1· . ·1 1.

: 1:

t 56

КОСОВСКА

Амуратова за

цара,

и

почеше

БИТКА

ОАОАовати

српској војсци. И

ухваТlJше цара Лавара, и његове војВОАе, В.IIасте"ине IЈ војнике некс ухватише, а неке поубијаше.

Бајазит цар Турски запо-

,веАИО је, те је цар Лазар мачем посечен. О 1) Овако су

uутн.uчн,.ма

,

UРUЧ8АU турсхи

у чијој су држави би.ш, и то У Цариграду ј

zpal)anu, 24

Јуна

године.

389

Рус Гuљфердuн.г, на свом

п~товању по Старој

Србиј'и, забеЈ1СЖИО' је са мраморног стуба, био ударен на Косову 'овакав натпис:

онде где је

ној и је

Аазар ухваћен,

«Ј1азар и њеГОDИ ПОАР~'ЧНИЦИ, јунаци Аобри

и храбри, јунаци И речју и окиhени драгим камењем

11

цветом, све АИВНИ и красни

свеТАИ

ПАемиhи,

одабраним и ЗАатосе,цаним и праву змију поБСАИ"И,

AeAO\f,

као сјајне звезде,

одевени ЗАатом као земља шареним

КОIl има,

и

САаони коњаници са

ва непријатеља удари"и,

11 уби.IИ Аивљег звера и веАИКОГ про­

тивника, Т. ј. Мурата и његовог сина, и с њима не Ma.'lO АРУ­ тих. А"и, о Аа чудне СУАбе божје; ухваћен би честити стра­ АаАац, вс"ики кнез Лазар,

безбожним

т~rрским рукама, и ни­

кога АР~'ГИ пе посече, О .ъубазни, него баш рука онога убице, сина Муратова.»2Ј

7. Ауоровач'tCu UUCt~U овако описују Косовску •

битку:

Лудвиг ТуОерон.

(ЦреВИћ,

писао при крају

XVI

ИJlИ у почетку ХУI века) прича о кнежевој вечери,

oA",aClty МИ.lюшевом

и, о убиству Муратовом, па о

битки ве",и: п Турске вође сакрију C.lipT Муратову и од Срба и од својих и одмах ударе на Србе. Бој је био жесток. Турци су се једва одупира.'lИ српском lIападу: једни су OМUO устуаиА.и,

1)

Уииверситетскiн ИЗВЋстiа,

.~

11 за

1889 го,\. сТр. 95. ЧАанак Т.

ФАоринскога »У спомен петстогодиwњице Косовске битке,О који је читао у свечаној сеДНИЦll

KlljeBcKor б.lаготворног Аруштва 11 Маја 1889 г., на дан

св. КИРИ.lа 11 МеТОАија.

21 ГО.\lIШfl,ица Х, 257. ГI1Љ1>ер.tингъ. I10Ћздка 110 ГepцeгoВ1lHЋ, Боснiп ·И СТ. Сербill, 176.

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

151

БIIТКА.

а друzu су се саре.мили да беже. Турске војводе беседоМ' охра,бре 11

једва поврате Турке', те ови,' по дРУГИ пут, с виком нава.1е

HtI Србе. Кад то' виде Аазар, кОји је и сам био ОД,lUчан рато­

борац, са својим Iюњицима ПОЈlети на сусрет Т)'рцима. Али му се

Beh коњ беше уморцо, јер Је битка трај<Јла од ИЗЈшска t:увца

па скоро до осам часова.Вv.деhl1 Аазар

OCTaBII

уморна коља,

да се бој ,изнова започео,

ла уседне

на

одморнијега, а ОвО

целу ствар упропасти, јер љегови ЉУДИ tlзгубивuш га из очију, помисле да је погинуо и веома се збуне,

ј'ер су

га M;t.lO пре

Mei)y првима видели својом и непријатељском крви рб.1Ивена. Тада Турцв још жешl.е навал~

и

лако

разбију заплашсне и

уморене Србе. Кад је Лааар увидео заблуду својих полети i>рОЗ редове Њ.Јхове, трудеhи

се да их поврати у

бој,

али вилеhи.

да његово позивање ништа не пс.маже, јер нико ништа од страха

не чу јаше, и сам стане бежати. Да би умакао непријатељима скрене с друма, али пuдне заједно с коњем, у

вену јаму, која

је БИЛI1, ископана за

npyheM

покри·

хватаље зверова, где га

гониоци полумртва СК.1епта)у.» 1)

'Мавро Ороиnи (издао своје дело

1601

год.) опи­

сује Rосовски бој по Цревиhу са допунама, и с тога љегов

опис

не

наводимо.

Јаиов .луиарufi

тописи) врло

погибију

у

(1605

кратко

М:уратову

од

год. дело «Дубровачки

описује догађај,

М И.IJOШ а,

.le-

цаводеtш

И издају Вранко­

виhеву.2)

8. Из упута .м:љетачиога већа од 23 Августа 1389

год., послатог своме посланику, који је одре­

ђен био за Цариград, види се, да у М.ьетиама у то'

време још није био

тачно познат резултат Носов­

ског боја, јер се између осталог а вели: п ... да смо до­ чу.IИ али, не јасно

о рату,

који је био

господина Мурата и кнеза Аазара,

о ком

између

велеможнога

су се разне ствари

1)

ГО.1пшњица Х. сТр. 267. Превод Љуб. I\овачеви\iа.

2)

ГОДllшњица Х, 272 н 273; Народне песмо О боју на Косову сТр. 1'.0.

Digitized

Ьу Google

-., '15><

косовоКА

ВИТКА

------ --- -

----

-~-=~=

говорИ,tе, којим се ипак вјеровати не може; ЗАН смо ипак до­ ЧУ,III ЗИ

смрт

жали ..о.«

')

9. -само

рочеllога

господина

:\lypaTa.

ради

које веома

Од Срuс'Ких АеТОllиса u родОСАова навешhемо

ове:

Повесиа САова о кн( зу Лазару (ПОС1 ма пре смрти

ввсокога

Стевана

казују Ki.\KO

је

даКАе

у

почетку

бој вођен,

ХУ века), не

него само

реЗУАтате у

кратко. Један од њих овако поетски описује сам бој: "Кад се војске УАарише беше бахат пеки и тутањ чујаmе се, љу d,И запомагаху, коњи рзаху, оружје звсчаше, стреле АеЬаху оунце зак.Јањ,.јуhи, земља хучаше,

1Зојске једна на другу ју­

ришаху, свгт.Ю оружје земљу обасјаваше, свуда реке ОД крви и многи трупови: као К.4асје на

њиви тако војници од острог

'оружја на земљу падаху, и lIоље оно И3Г.iсдаше као какво је­

зеро проливеlJОМ

KPBJLY

обојено. И тако онога љутог ратоборца

и крвошмца с прсмногим

његовим

војницима ПОС.Јаше љутој

смрти. Л",и таАа 11 б.шгочестивом. БАliжеllОМ, саМОАржавном ве­ ликом к"нзу Лазару главу uдсекоше и много ухваhених влас­

те",а и б",аговеРНI1Х

хрищhаllа погуби ше. «21

Ноистаитu'Н. фlJ.А.ОСОф,

који је

1431

године на­

писао живот Високог Стевана деспота, овако се о

косовској битци изразио, пошто је описао де.ю Ми­ Аошево:

"Ис:нрпа Лазареви одолеш~ и победише, али већ не

беше време спасења, с тога син тога

цара опет

том истом боју и

допуштењу,

одо"'е

110

\!еЛIIКИ венчао мучеНИ<ЈКИМ

11

шта

611

божијем венцем,

се окрепи у да 611 се и

и они који с њиме били.

пос.lе? Блаженоме одсекоше г",аву, а пре тога ње­

говим жељеним друговима, који су веома МОЛIJ.tИ, да !lре њега

буду погубљени,

тужном молбом И3-

да не UИ његову смрт

видели. »81

1) Вој па I\osovu, сТр. ~3, написао Ог. Fr. RaCki. прештампано ва XCVII .. »Hada.» 1889, а у спомен Петст()годаШЊИl~е I\ОС08СI,е.

21

Г.lасни«

XI, tIU-tt2;

ГОАишњица Х,

257.

", Г.lаснвк срп. уч. др. XLII, 261. Годиш.ьица Х, 257.

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

у

uefic1
l{онстантиновог жигија ово

159

БИТКА

састављен) ве.llИ

се о боју

«У том сраженију нечастиви наСI1.ШИК l1аде од .мача

сред раз60ја са МНОЖИllОМ својих војника, син љегов.

На

не знам

шта )'Право да

Itaжем, да .ЈИ, издан којим

од с~ајих млађих,

или је сам Бог

тако

његоое, и

ДОСУДИО,

свршеТItу боја тога.

110

и остаде му један

паде

У

руке

он

му, после много мука,

сам часну ГЈ1аву одсече.» ')

Тронош~u Ј1етописац

ђен у

XVHI

веку,

од

(написан у

а прера­

XVH,

најопширније,'

1740-1770)2:

а.llИ и најнепоузданије описујеНосовски бој. Оп ве.llИ, да је Југ Богдан са синовима био на .IIевом кри.llУ, и нада и он' погибе

"Кllез Аззар )зјаха трсЬег коља, аАИ

ВИАеhи, да је од свију остављен а изнеМОI'аО, и сам

cTalle бе­ t 6 рана

жати, сав оБАивен својом и непријатељевом крвљу, (;а

од маЧ8 и копља. БежеtlИ )-падне у јаму ископану за курјаке,

те га Турци

ухвате жива

и

одведу Мурађ· ....

По заповеСТl1

Муратовој одсекаше ГАаву Аазару, па онда Ми.юшу.»S)._.'

1О.

Срuск.е на.родне uриче и uесме овако говоре:

Приче о боју н.осовско поста.llе оу по Ст. Но­ ваковиhу у времену од

Једна група

(9

1727--1734

године.

разних рукописа)

прича о Ко­

совској битци казују: Да су Турци напа.llИ на српску војску, кад је кнез Лазар био

у

цркви св. Јована

(Самодржи). Да је тада Вук Бранковиh са бегао. Да је кнез Лазар

беседом

7000

по­

охрабрио српску

војску, а затим наредио, да ,се отпочне бој, у коме су се особито ОД.llИRова.llИ: ринко,

Радоња.

изгину.llИ,

а

с

Богдан њима

и

и

старац НИКО.llа, ХО.llИ Ма­ Југовиhи,

војводе:

аЈЈИ

Иван

и

су

сви

Ћурица,

Ј) Г ..tасник LIII, 15; О киезу 'лазару 228; Годишњица Х, 258. 2) Тако }IИСАИ И. Руварац, а Ст. Цоваковиh АрЖИ, Аа је троношк 11 Аетопис постао у времену од

1727-1734 године (Starine knj Х. 185). ') Г,IaСНIJК У, 8~-Ut; О КНЕЗУ Ј1азару 231-241: Годишњица Х,

АО 280.

'

Digitized

Ьу Google

160

КОСОВСКА

ВИТКА

Стеван, Радован, Гојко; Стојан и Петар.

аИ тако АО

ПОАУ дне добиваше српска војска, и KaltO ПО.llУАilе проt}е Турци добише, и жива кнеза Лазара уватише с неКОЛI!КО својије в.13сте.llа и свезана га цару доведоше. u 1)

По овој причи погину.ю је тада на }{осову: од

српске војске 1ОО, а од Турске 11 О хиљада; МИ.40Ш са МИАаном и' Иваном потукао гiпе, Х,

Турака.

(Sta-

200).

Другу

Ми.4. С.

10.000

врсту

приче

МИ.40јевиh. 2 )

о Косовском боју наводи

По овој редакцији' бој се је у

два одсека де.4ИО: први бој био ј е између Самодрже и Лаба и ту је .4ево КРИ.40 турско сасвим сатрвено БIlАО. у САед тога Бајазит се. повуче

иза Приштине и код

Дрена спрам Грачанице распореди се по нова за бој, а ту пренесе и смртно

рањеног

Мурата и везаног

МИ.40ша.

-

Срби су наступаАИ у бојном поретку до на поље Ветерник иза Приштине. Ту се приберу и опет на­ падну на Турке, и ПОСАе

4

часа љутог боја потисну

их, И У том боју ПОГIШУО је Југ Богдан. Бајааит на­ реди те дођоше

20.000

Черкеза,

који су се ДОТ.4е

код сеАа Бабуша на.4ази..iИ. Они обиђу српску војску низинама и нападну на уморне Србе, који изнемог..iИ почну

се

ПО.llагано

ПОВ.4ачити,

с

намером, да

се код

Самодрже по нова ЗI1 бој спреме, па у Ново брдо и остаАе грэдове оду.

А.IlИ у томе

ОДСТУПi1ЊУ

падне

кнезу Лазару коњ, и тако га Турци заробе, јер је међу ПОС.4едњима био и одведу, а даље гоњење Срба напусте.

1) Starine

Х,

198. Нородна предања о боју Косовском од Ст. Нова­

ковиhа.

2} 101.

Бнтка Косовопољска

Путопис П, стр.

1389,

штампао Дани.ш Жllвковиh, стр.

76

АО

41 .

.... , Digitized

Ьу Google

I

г

i

КОСОВtЖА

161

БIIТКА

=с_=============

Турцима још беху зароб..ъене ове војводе, који нехтеше одступати: Старац НИКОАа, Вуисав, Угље­

шиh Гојко, Дамњан Шахиновиh, Маринко, Радивоје. Реља ОМ~'тавиh,

ОР.llин 'Вурица,

доља, Степан и Матијаш.

погинуо на Газиместану хтејуhи да

Срђа, Вог дан, Ра­

БОllIКО (МИ.llивоје) Југовиh

(Мазгиту)

преживи браhу,

у повратку, не­

који су

СВ,И

ИЗI'ИНУ.llИ

поред Ситнице спрам цркве Грачанице. Од во]ника ПОГИНУ.llО

160 хиљада. 12.000.

Само

МИ.llОШ

је српски са

42,

а турских

побратимима

побио

је

Народне

аесм.е

грактањем

два

врана гаврана

овако описују бој царици МИАИЦИ: .Ој Вога нам, ца)Јице Милице!

.,

.Ми смо јутрос од Косова равна, «Виђели смо двије силне војске;

«Војске су се јуче ~'дариле, I'(Обадва су

цара погинула;

«Од Турака нешто и о(,'ТаАО,

.А од Орба и што је ОСТаАО,

»Ове рањено и искрвављено.·I)

А САуга МИ.IIутине, који носи десну руку у Аијевој

и са

17

рана ДОАази са Косова, на питање царице

МИАице о кнезу Лазару и ПОјединим војводама, овако јој о боју казује: .Ови осташе, госпо,

у Косову.

» Ће погибе славни кнез Лазаре,

.. Ту

су многа копља И8Аомљена,

»ИЗАомљена И турска и српска, «Али више српска него турска,

nБраllећ, госпо, свога господара,

.ГОСIIОАара, мавног кнез Лазара. сА Југ ти је, госпо, погинуо,

«У по~етку, у боју првоме.

1)

Бој на КОСО8'

IIOC080KA

ВНТКА

-

Косовска споменица, стр. 82

11

Digilizedby

Google

'~

162 I~'

КО СОВСКА

БИТКА

. .Погибе ти осам Југовића, "Ће брат брата издати lIешћсде,

"ДОКЈЈе Ј'оде један тецијаше; "Још остаде Вошко Југовићу, «ltрстащ му се по Косову вија, "Још разгони Туркс lIа буљуке,

«Као соко тице голубове; ,,'Бе orpeSH~' крвца до кољена,

• Ту

погибе Вановић Страхиња;

"Ми~ош ти је, госпо, 1l0ГИНУО, "Ко,," Ситнице, код воде cTYAelle,

• 'Бе

но многи Турци изгч:нули;

.Милош згу611 турског цар

-

Мурата

»И Турака дванајест хиљада; «Бог да прости, ко га је родио!

"Он остави спомен' роду српском, .,Да се IIрича

и ПРЈшовиједа,

"Ао" .је људи и док је Косова.')

и то би БИ.lНI сви најбољи и најважнији извори за нашу Косовску битку,. Да видимо њихову

Оцена

,

bpe;-l.НОСТ.

извора и ~акључак.

-

По савремености

БИ.ll.а би најзнатнија lIовест I)а.кона Игњатuја, ако је рукопис

ОРИГИН3..11.ан И веран; јер су путници ТО ЧУ.ll.и

од Турака у Цариграду ПОСАС свршене битке.

,

И забе.ll.еЖИАИ

За ОВИМ ДОАази иисмо

писано ПОСАе

битке на

3

на

9

дана

флореитuнске оиштине,

месеца;

аJlИ

томе писму

И. Руварац не даје веJlИКУ вредност.') Ми ДРЖИМО, да

све

док

се

његова

,садржина

неопровргне,

за­

С.ll.ужује највећУ lIажњу. Сама ХВa.Ilисавост Тврткова, која се из његовог

писма даје извести,

не побија

значај фJlорентинском писму.

') Косовска спомеНllца стр. 84. 2) О кнезу Jlазару стр. 22~.

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

163

ВИТКА

Нонстантин фи.tософ трећи је и необорюlИ извор, 'коме

се потп)'на

вера

I

мену кад је писао (на

мора

4?

да

поклони,

по

11

вре­

године' после битке), и по

знанствености којом је писао.

I10весиа слова и I1еnски

вине

XV

летоаис из прве поло­

века Taf.Oqe заслужују потп)'но поверење.

ЂОРljе Фраиu,а писао

је веома

кратко, Лаоник

_Ха.шонди.tо неодређено по два извора, а та.щјаИС1
-

како

по народној песми. То исто

-

нреди и за TyOepoha-Црuјевunа. l ) .Јован А!1ка чис­

тији је о'д обадвојице, без, народних дометака. Мавро Ороuни служио се IIрев~ћем и народним песмама.

Typc~и историчи, ·писали

су

по

турским

по мњењу И. Руварца.

-

народним

њима ;1) али њихово излагање

причама

и

-

преда

слаже се у многоме

са списима и беАешкама блиским, по времену, битци

Иосовској.

Хамер и Цинкајаен С.llущиЛи

су' се поглавито

. турским нешто и I.'рчкИм·и-звоРима, а Аокза још и . српскима. Науз.tер не заС.IIужује призрење јер је збрка .разних

извора

и

несугласица.

Тро'Иошки .tетоаис написан

је по Орбину И по

,народном казивању.3) Народие uрuче њфlОзнији с)' извор О битки на

Иосову, и састав.љеQе

су

првој ПО.lОвини

B.~)

" Српске . сТр. 261.

XYHI

по

народном предању у

народнепеске о боју на Косову, стр.

137. О кнезу ЛазаР1

21 О кнезу Лазару стр. 291 .

•)

О кнезу Лазару стр, 2\, 1; Народне песме о боју на Косову сТр.

,Вук Брацковић Годишњица Х,

141;

277.

'ј Народне песме о боју на Косову стр. 143. СТ. Новаковић ~дpeђyje "о",.\е

IIpeMe

постанку OBIIX прича 0.1

1720-1 НО

год.

Starine

Х,

198. 1\*

Digitized

Ьу Google

1 KOCOJ:i(:KA ВИТКА

164 Народне НОВ<.1ковићу

uесме

о

Косовској

постале су

-

битки,

је на ступањ,

-

ПО СТ.

неке ОЛ~lа ПОСАе БИТК6;

а неке касније, по УС\IСНИМ тридицијама ј

Косовске ПРИ'lе

-

»а.1И развој

песме на крају ХУI _века дошао

којп се даље није гранао.»

Као најстарије пеем~ Новаковиh сматра оне што· певају О: «свађи за кн~жевом вечерml, о јунаштву

Ми.юшевом и о боју на I{CC~:)[IY ј»

а у позније, што

су ПОСТ
110-

свађи Вука БраНКОВИћа и МИАоша ОБИАића. )11)

Из овога l\Iоже се видети иако је веАика историјска вреДIIОСТ наших народних песама о I\осовској битци.

Пре\ta свима наlJеденим изворима и

подацима,

што их они нружају о овоме ве.ШКОЧ догађају, као­ и

щ:ема значају њиховом са историјског ГАедишта,

могу секао

ствагн'!, и поуздана твiЈАИТИ ова факта ~

1. Турu,Н су ирви наuалu Србе; 2. Срби су одбили овај напад, uрешли сами У' наuадање и разбилu лево турско крило;

3.

Мурат гине за време боја,

а Бајазит долази.

у u:о.'иоfi. левом КрИАу; ЈI HapO~He песме о боју на Косову стр. Ст.

HOBaKoBllh

lIобlЈја ТВРђеље

БИАа једна веАика

Лрнимl1.

епска песма, т. ј.

1ЗО

И

136.

Павиhа, ,.да је

У овој расправв<

о Косовском боју

Косовска епопеја,'И

да су постојеhе·

оде.ште песме о томе само епизоде 11 фрагменти оне некаАашље једне песке."

Тек у новије "реме ЧIIЈьеНlI су покушаји, Аа се све те песме у це.ЈИН,.· сведу, а ти су до

саАа

најпознатији:

II књ. стр. 18-871_ 1868 3. Косово, српске народне пјесме о боју ка Косову ОА СТ. Новаковића'

1.

Лазарица од Б~сонова

2. La bataille de

КОАЗОУО,

1857 г. iЧаСОВII rhapsodie эегЬе,

одмора,

раг Лdоlрhе D'Лvгil,

- Ава Аатвницо~). 4. Narodne рјевте о boju па Kosovu godine 1389, sastavio· ц cjelinil' Arnim Раујс 1877. И 0.1 Фра-Грге ~JapTBЬa 18Ь3. 5. Бој на Косову lа89 ГОАвне. Косовска споменица 1389-1889, 3~ neT( ТОГОАИШЊИ помен Косовске бllтке. И АРУГВ. ВЈIAВ Браство ЈП. 210. 1871

(АО сада шест пута штампано

Digitized

Ьу Google

KI}COBCKA

4.

Cp~u обухваfiени

~ежу услед

165

ВИТКА

уuорно

се

боре,

а.ш uод­

неке забуне;

Срuско u;овл1tчење и заробљавање кнеза Лазара и неких војвода; .

5.

6.

Кнезу Лазару и ухваliенu.ч војводама по на-

Аогу султановом одсецају глnве.

,

ТОК боја. -:- То су верни ~lOменl'И це.llокупне С.llике ~

Носовскога боја, а попуњена раЗНЮI детаљима ова САИI<~ предстаВА.а c.lleAeha четири Г.llавна стања СЮ'lе битке:

прв~ стање. ској офансиви,

ТУРЦИ,

.и

на

као

јачи а у

бојишту

Да ово изврше прс.!!азе Ааб,

преДУЗШfЉУ

а.llИ

како

свуда могао преhЈЈ, то га је у маси

.IIевО КРИ.llО преш.llО

стратигиј­

r.llaBHO

и напа.и на Србе,

напад.

се он lIије турско

који су на

ПР()ТlIвној страни, спремн~ за ово би.llИ. Ту се 'отвори

I;рвави бој

I

нарочито око бре­

Ж~'А:.ка на деснојоба.llИ Ааба, где се по Хиљфердингу

MHOrl1 гроБОВII на.';азе. То се је Mor.110 догодити око 8 часова rтpe ПVДНt-. ОВО стање представља П.llан I-ви. На њe~y су

-<>бостране трупе означене као и на карти, и то :

Турске

црвено

И

са

ве.llИКИМ

азБУЧНI1М

пи-

·сменима:

А десно КРИ.llО lБајаЗИТ:ј Б .IIево крило (ЈЈ.куб);

В ЈаничаРII;

Г Су.!!тан с гардом; ,/Ј, резерва. А српске трупе П.llаво преДСТdвљају

t.ta.lla

писмена.

а .десно НРИ.llО (Д. В')ихновиh);

б .IIево КРИ.llО (В.II. Вуковиh); ..в средина

(Југ Богдан);

Digitized

Ьу Google

1 .',. 166 , ;.

.

-

,';;

."

.,ОСОВСКЛ

r

ВIIТКЛ

Ннеа Лазар;

Д Резерва (Вук Вранковић:. Овакво 08наqавање трупа вадржато је и на оста­

.IIИ~I П.llановима за битку

Apyro . држаљем

стање.

(lI, IП и IV).

Срби својии ч,врстим и јуначким'

одбијају

на.llет

турски,

по'ГисК~'ју

ИХ И'

пребацују преко Лаба.

3а тюt предузим.lbУ Срби напад и пре.llазе Лаб~ <\.IIИ из ТО(IограФских

узрока само

I]а

десној

већој

ПО.llовини, као и Турци.

С,рби пробијају и потискују турско .IIев() КРИЛОј бацају га у назад на резерву, кође у неред ДО.1аЗИ

која по Нешрију та­

и )'змиqе.

И центар турски због тога је изгубио св Јј пра­ ВИ.llан строј

и у НСКО.ilико норемећен,

коме победно­

српско КРИ.llо ДО.llази с бока.

у том трен)'ТУ касније,

кад

гине Мурат,

будемо

а како, видеhемо

распраВЉ3lА:1

«(д~дo

МИ.llоша

ОБИ.ilиhа. Ј) То је MOr.110 бити око Ао тџга времена

беда се

часова пре подне.

10

Срби еу

напредовали,

и по­

)' ILИХОВУ корист 1{.ilОНИАа.

Ово стање представња П.ilан П-ги.

Tpe1ie

стање.

Аевом КРИ.ilУ,

Бајаэит,

увиђа])'ћИ опасност

а ':1 неко.ilИКО и у центру,

на

и видеhи,

да на десном кри",у нема опасности, јер Срби тамо­ нису МОГАИ у маси пре.llазити, због дубоко уривене ДОАине Лабове и ПАанинскога строја зеМЉl1шта,

_.

нареди довољном броју својих тр)па на десном КРИАУ t

да окрене свој фронт према Ситни ци и напада Србе у Аеви бок. .

У исто време издат је био на.llОГ и резерви, да против

десног

српског

КРИ.ilа

наступа.

Digitized

Ьу Google

.

КОСОВСКА

161.

БИТКА

======~===========

Тада су. и

турски БОЗОНЏИје

позивали на све

стране право верне, да се у име ААахово храбро боре. у овом моменту настао је нов крвав судар, који се

је поглавито ВОДИО око султана, брда Мазгита и Гази­ местана, где највише и СРIIСКИХИ турских гробова има.

Због тога, што је бројна превага била на тур­ ској страни, а сем тога деснога

крила

и

из

и љихове свеже трупе, .са

резерве,

удариле

српске трупе, могло је дати повода

на

замореllе

кнезу Лазару,

да и он своју резерву у помоh позове.

Ту је био највеhи о кршај, и то' је биq решава­ јупи .iИо.мвит у Це.А.ој Носово'Кој бuтцu. Док је српска резерва улазила у бај,. истакнута српска одељења на крајњем

су подлеhи турских

обухватајУћој

десно;\,

бројној

крилу морала

превази свежих

трупа.

Турске

БОЗОНЏl1јС

викаolе

су

да

« непријатељ

бежи», а можда су и нава.llИЧНО ширили глас издаје

код Срба, да би своје охрабрили. Нешто неМОћНОСТ десног крила;

нешто .1ажни

Г.IIасови, који су с:\ делом МИ.llошеВЮl били у вези; нешто можда и мењање убијенях ЛазаРljВИХ коња, као што многи наводе,

десно крило попусти

-

све то УПЛИВИС<1ЛО је, да

и да се повлачи.

Равнотежу

у боју, ако не и одржање српске преваге, требала је да поврати наша резерва, која је ;за ту цељ из­ весно I')И.llа

Да ли

позватй.

је она учини.ла

своју дужност, па није

успела; или је доведена у неред због одстунзјуhих; или није ни учинила све што јој је у ДУЖНОСТ сп;Ј.­ дало? то се

не може позитивно

да тврди;

али

последње може као вероватно да изведе, што ће,1О

Digitized

се и

Ьу Google

. ,.

1 168'

KocondKA

БИТКА

=-C'~C

..'·.С_··-'

~~-~~~~.

..

====

~

учинити, кад будемо нарочито раЗГ.l1едаАИ ((деАО Вука Вранковиhа, »

Ну, да и Аево српско НрИАО

није потпуно вр­

ШИ.l1n ·своју ДУЖНОСТ, кад је десно турско ОС.l1абљено

БИАО, такође је· увиђавно. незн~ња, нехатости ИАИ

Да АИ је

погрешног

и ово било из схватања, који

ће то знати, кад сувременици о томе не говоре.

Све ово се је МОГАО догађати око аодн.е, кад је

и судбина битке била решен а на ,штету Срба. То се .стаље IJбострnних трупа види из пдана IП.

Четврто стање. Бројна TypClta превага, неред на

десном к'РИАУ, сумњичења у центру, JIабавост ре­ зерве, која је по свему брзо почела Аа одступа, не­ активност Аевога крила. обухватајуhе дејство Баја­ зитово,

-

све то СК)'[Ја претворило је почетно по­

.·Iагано ПОВJIачење СРПСКИХ трупа У неред и бегство, када. је и битка изгубљена била. По некима је први војвода босански ВАатко Ву1I0виh са својима вице Босни

битку l1ilПУСТИО,

И преко Митро­

отишао.

А по другима је т()

урадио Вук Бранковиh са

резервом, И преко Грдеча 1) I{опаонику се ПОВјЋао. Ово стање ВИДИ се ва lJ.I1ану

бити око

1- 2

Иако су ВАатко и Вук најмаље

жовани били, 1)

које је l\ЮГАО

IV,

часа по подне.

то је вероватно,

у борби анга­

да су

МИ се овде с.шжеио с М. С. Ми.lOјевиl,ем,

да

они обојица се Вук

није могао

повуhи поред Годеша, него Копаонвку,' јер би се иначе поред Турака бочно

кретао. Ово још и с тога,

што на Копа,!нику постоји предање, да је Вук

110сде боја затворио пут Турцима на КОDII,НИКУ да даље неудазе у земљу.

-

»'Грдеч» је, по народном казивању I1розват због Вуковог одступања 1, 178; 11 37).

издаје, што је тик азагрдио». (Путопис

Digitized

Ьу Google

ог

г:

'"

'

•

'

"

I

(;ОСОВСКА

16\1

БИТКА

први то и УЧИНИАИ, И беГСТ80М се спаСАИ И3 опшrега покоља. То тврди и њихово преживљење Косовске битке.

ОстаАИ, баш

и Аа су хтеАИ

l\ЮГАИ то Аа учине,

да

избегну,

шави са ТУРЦИ:\l8, (Ја су ИАИ И3ГИНУАИ, љени

нису

јер с)' бlЈ.41f оrmО.ьени и ЛЮlе­

ИАИ зароб­

БИАИ. \

У ПОВ.II.lчењу буде заробљен и кнез Лазар' и са jqдl неким живим војВОАама ОАВСАен СУ.II.тану, ГАе 110 њеГОRОМ на.ll.ОГУ БУАУ сви посечеНИ"ј Ето, тако је у ГАавним цртама текцо 11 свршио се овај С.ll.авни Косовски бој,

који

св је догодио у

УТОРНИК, на Видовдан, 15 Јуна 1389 zодuне,l/ Нека

је

С.II.ава

честитоме

кнез~',

војВОАама и

ВОЈницима СРIJСRИМ, што тако јуначки изгинуше за

с,юју веру и отаџбину! Нека им

је вечити СlIомен

у српскоме наРОАУ!! lIIи.tош С. МII.юјеви\, ве.ш, да је кнез Лазар ухваћсн б.tиэ)" Ба()иног

1) моста,

11

ово

место

овако

описује:

»С

.. еве CTpaHl'

.lа6а

на

НGI<О.ЈИltО

хваТl1 стоји ново турски хан, који се эове БабаНО-IIОСТСКII. Западно од овог баш б.IltЗУ Ааба идући СИТЮЩII за 1ОО хваТII, стоје сгроына два

Be.aIlKa

пра­

стара бреста, врю знамеНlIта за нашу прош.IОСТ, јер су IIзмеl)у овпх брес­

rOBa Черкеза ухвa:rII.IИ кнеза Аазара ..... На 12 XBaТlI о! TeКllje;a 5 од ограде, 11 Аанас онај бунар II.4И КАадеНВII, у KOjll је бllАВ бвчена Г.Јава светог Лазара ..... Народ ПРllча, да је кнез Лазар био сахрањен у npKBII св. 'ЂУрђа, која је јужво од С&дање српске цркве ПРllWТlIнске, Ilдућll;»ГР:'Нфl« 11,111 ~Жу­ пановој во.\и', сада званој »Седаll .Iу.lа.« (Путопис 11. стр. 52 11 68), стојll

Из Приwтине те.ао кнеза Лазара lџуће ГО.\IIве (:~rfOJ свечано пренето је у ыанастир Раваниц)" код Ћуирије (ЛеТОПlЈС маТlще српске 187~,

Одавде је пренет најпре.у Сент-Аи.tрвју ВРАНИК (прозван Раваница)

11,

II~).

1690, а O.IаТАе у сресмки манаствр

1716 године.

у боју на I\ОСОВУ ПОГIIllУ"11 су скоро ('ве војводе, помеllуте код веАП­

ЧlIне војске сриске. За КраЈмира ОАlIвероваћ~, Be~B Мllјај.IО 1\0нстаНТПIIОВlIh, оо наро.!ном предању, а затим

11

.ta

је држао ЗАе...у, у коју је па.аа г~aBa КlJеза Лазара,

његова, из преве.lИке

peBHocTII 11 oдaHocТlI. t 09).

(Г.lаСНIIК

XVII!, 78;

Срп. Народ. пеСllе о боју на !{осову стр.

2) О I\незу Лазару стр. ~71. ГllљфеРДIIНГ, ПОЋздка по Герцеговииt, BOCllil1 1I СТ. Сербill. Натоис на Носовском мраморном стубу.

Digitized

Ьу Google

1;0

косоrlOКЛ ЩI1'''Л

=== ======~=========================

4. Ae.l.l.o

МИ.l.l.оmа Обилица.

И у опиоу овога веАезначајиог акта битке Ко· сов о ке не САаЈКУ се ови пиоци,

ни блиоки времену

њe ГOBOM~ па наравно ни познији.

T ~III Y : да

је

МUАОШ ОБИАи/i

А.ли његову оуш­

убио

сУАтан.а Мурата,

скор о сви изрично признају ј 1<а1<О је пак '10 учинио И када, У томе се доста раЗ.lll-IКују ј па с тога ћемо. ми

покушаТII,

до.

из

разних

:'otIbeIba

о томе изведемо.

нај в е роватније.

Извори.

-

Држеhи се реда у ИЗ.llагаљу података

I-ШО и код описа оаме битке,

разни пиоци и извори

ова ко предотављају јуначко дело Обилиhевu:

1,

Ферман оултана Бајазита, којим је тело Му­

ра'l' ОIЗО оа Косова спроведено

Врусанском кадији И·

Су.1 ејман-бегу првом веhИ.llару, између оста.llога опи­

с.уј уh и бој, овако гласи:

.. ' «па

баш кад смо "ajBehy ра­

дос т и задовољство уживаЛlI, гледајуhи како се одсечене главе

БЩ lO ва под плочама коњски HOГ~' Baљaj~', каlЮ неки с ве.заним Г)'I{ a~!a, а неки с испребијаl:fИМ мишицама стоје, онда је изне­ шџ а једа1l, имеllО!.! ~llMOru КОIIII.шh, ДОШНВUlи с Аукавством и

ПРltТВОРПОluhу казао, да је ис.шмску вјеру примио. МОАеhи, да са у ред побједу ОАр.жавај~·hе војске прими. И кад је по мо.\бll ЊСГ080ј IIропушЬеll био, да ноге свеТ.юга цара цјеАује, он је у

м есто да то изврши, отровни ханџар,

сак ри вен био, неустрашимо

па ДИЧНО

који

му је у рукаву

тјело пресветлога цара

УПР <Ј ВИО, и заДАВШИ му тешку рану, напоио га је мученичкои

С.ја тком ВОДОМ (шербетомl. Пошто је речеНII МIIЛОШ ово дје.lO Ilро пз вео, lIагао је испред

војника.

IIС(' У БЛlIста.!и, бегати, но од rш

к о маде

који су се

храбри војника

као звезде на

буде стигнут и

исечен.

«Чувши ја за

овај Аогађај,

упутио СllМ се био к муче­

IШ
а у исто ово

I1IЈС м е деси.ю се је, те је 11 мој брат Јакуб-бег у вечност оти-

Digitized

Ьу Google

.;

.--~----;;.-

косовскл

171

виткл

шао. Ја сам светлећи се саНАУК

с тјелом мога оца с повери-·

TeAНlJM .ъудма по:мао, да се ff'aMo сарани .. ,»I).

2, Нешрuја: ...• Кад је војска неnјеРШI'IКа поТ)чена БИАа,. 11 каА је IIсбројена' МНОЖИllа невјерника поубllјана, кад су они

који се спасти могаху ускочили,

а БОРIЮЦИ за вјеру ОТIlIU.IИ

за невјерницима у бјег да их потуку, тада, Мурат Наll' Гааи, тежијаше за с .• Јрћу мученичком Н8 бојиUlту.... .~ициНО:\1 својнјсх вијrрпијех САуга, мртвачка, а б:iјаше

д~

ОПЈt,е с НАКО­

or.leA8· магарећа бр ta .

Met,y њима певјеРIIИК И."ено\( MUAOlU Ко­

БUАовUh, СРЧ8ни и храбри аро КАеrnик, Овај у ДРУШТВУ Аа­ зарl3ВУ рече: .Идем да се скривен нож.

~'БИјем T~'PCI;OГ цара«! И\fa.tllјаше ра

У тој намјери се овај невјеРIIIШ случајно на

бојНl1КС за вјсру намјери, а они га р 11. IIе, те .;е огрезав у К!ЈВИ'

тај рџњеНII невјерник Met,y мртве скрије. Кад М/рат Кан к 'гоме· lIевјерНlШУ надође, ,НН'пе (;е

те 118дај)'hи

011,

11 OlleT се ДИ1К)'ћи,

~'пра8 прама КОН'lару ПОђе. Ч
вољи

К

да брано, а.Ш

себи припусти, говореtlИ:

.ЧIIНИ ми се т:\ј хоће нешто! пустите га да дође! ,( Овај прок­ АеТlIIJК

ИМUДИЈашс

У

своме

рукаву скривен

IЮЖ:

он ПРИСТУПII,

(Ј УЧIIIШВШII се канда ћс да пољубиузС'нгије }\Оllчарсве. П/lО·· боде Кончара .... Онога lIевје)Нlика ту IIOСllјеку, а брзо се uщт()р АОЈЈесе, да ос M~TIIC

ПОАањ

тијело суАтаноВо....

У оној ноћи

бllјаше у Исла!.ЈСкој војсци ве.шка С,lIетља It раздражеllост •. »21

3,

Сеадедuи пак

овако

ИЗJlаже

• Док се је М)'рат ј()ш па бојцом пољу

тај догађај:.,

l1а,13ЗIIО,

.

те да види

своју пролазећr победоносну BOJCK~', која се Bpal.a.la са потере непријатељ:!, диже се из јеДlJе ГОМИ.lе погинулих јеЈдН тешко рањени СРПСКII П,lемић, nјЈот)'ра се, 1I0Д ИЗГОВО)Ю~I да је ВО.ъаll да ,пређ~ у ИrАЮl,

11

да има СУ.lтаllУ нешто да саопшти. кроз

Муратову пратљу 11 те.lOхраllllтеље, 11 кад МУ 611 дозвољено да

ЦС'.lива султану HOГ~· •. забоде му НОЖ ~. трбух. У бег(;тв~', којс

1)

Г.lасвик ср. уч. Ар.

Х,

3;;0.

ОРИГИИ&А

ОВОГ

СУАТ&НСКОГ

чува се у Цариграду, Г..1е га је бивши књажестко-српски НПКОА&јевић у препису ..106авио, в у

Beorpa..1 110C.laO,

феркана

Kanybexaja

Г. Кост.

а друштву српске С.lО­

веСНОСТII саопштен је овај СРПСКII превод из Књажеве канце.lарије. И. Руварац сумња у ОРИГllНа.lНОСТ овог Фермана, и ако се његова са­

..1ржина подудара са II&ВО..1ииа из ДРУГИХ "звора. (О кнезу Аазару

22()-2231,

2) А. Т. ВР.1иll, 1, 88 и 89.

Digitized

Ьу Google

..

172

«осовскл

611Тltл

је Ми.sош Коби.ювиI1" ОАћ а 1I0чео, уби

011

још нскоtИКО о), СУА­

Т
• И8м:\че CBOjllM 'ГОНИОЦ'lма, те нuјзад и ОН llOДАеlКе маси и би убиЈен.С 1 )

4,

Ааонин

Халнондuло каже, да се јо погибија

Муратова оваКIJ ДОГОДИ.llа: ... Мурат .i1аза::;а, Itоји се ту борио,

Ј) Турци ПРИ1l0ведају, да је приморао да бежи,

iI да је

гонећИ Г
• Гр-цu . пак кажу, Аа НИЈе 1I0ТИНУО бореt1И се, IJИТII не­ nplljaTeJЬa гонећи, него АОК је још стаЈао ~. бојноме реАУ, не­

какав ир.1О племенит човек по IIMeH~' МUAОШ •••• јавlI се Мурач' као прсбеl'ЗЛUЦ. Мурат зuповеАll, ).<\ ПРИСТУПII и каже Ш1а хоће.

l{aA .;С AOllPO ВрАО БАНSУ царевих врата нападне на цара, који је стојао у 6ојно.и реду спремаll за БIlТКУ. Докопав копље И:-I­ врши lIајАепше ,Ј.еАО што ми знамо, јер је цара М~"рзта убио,

али је и сам ту Mel)~' непријатељима храбро бореt1И се, погинуо. «2)

5, знатан

Јован Ауна IIрича ПАемић,

МЈlаАИћ

БUАО р86'На (као што је

()

храбар

томе овако: .Неки Србин и отважан,

да му тада није

после И Аелом Докнзао). из хришћанске

војске у среА турских реАова као бегунац

1 1 ребегне, и T~'PЦlI

га ОАмах ухвате. ВIIЧУћИ тп'сltог нара ПО Ilмен)', он говораше да же.1И да

ВИДИ, и да м)' нешто каже. како би ~" боју по­

ru

бедио, .јер за то сам рече, и llребеню овамо." И тако локаж~' му цара свога, а M~'paT loIнхне р/ком да приђе к њему. Над се приближио, м.Јадић га смртно рани мачем у трбух, аАИ и сам

6УАе исечеll на "омаде

6,

ОА М)'ратових стражара. «31

Талијански uрсводиАац Аукине историје говори

о кнежевој вечери и о његовој здравици, у којој је Ми­ .II0ШУ изда~ство пребацио. Ми.ЮШ прими пехар и рече: 1)

ЦllНкајзеи

1,

стр.

торији турскога царства

29

по ЦИНl,ајзеиу

31)

262.

1. 210.

ПUАобно ОВО"'е казује

Мурат је погинуо

у

11 Ха ... ер у 66 години

својој,Ис­

живота, а

ВАаАавиие. Он је имао иазив Нllдавеnђијар (Богом Аани

ИАII најВIIШ11 стареШl/на) и Га;щ (побеДОНОСНII). Т. Докэа прича по Цинкајзену вето тако овај догађај.

:1) 3)

ГО,\Uшњица Х, сТр. 260, љ. Rовачевиh. О кнезу Аавару стр. ГО,\lIШЊ. Х, ЧАанаll љ. RовачеВIIЬа сТр.

249

260. О кнезу Аааару '4.&

Digitized

Ьу Google

r r

__

о

ксеоеКА _~_

_._

---~-----

JaIТK.-\.

-

_ _ _ _ _ _ _~

је вр.lО жао,

___

..

.Ве,шка ти хва.18, господару, на здравици

MII

173

- - - - - - - ------_

на поклону, а.ЈИ

ШТО се сумња у моју' верност.

ако да Бог те учиним шта

CUM

Сутра рано,

наумио, видеће се, да .ЈИ сам

l!epa И.ЈИ lIевера свога ГОСIl0дара.»

И сутра рано одлази 110.11. видом пребегалца у ђ РСIШ стан, 'и 'тамо Мурата као што народ при'ш, са скривеНlIМ пожем удара у прси, и прободе га

у срце, од к()је ране

M~'paT одма умре.

..И3ВРШIIВШИ што се

заверио, lIагне КР03 3!lПРСllџшtlенепеликаше и

ОВОГ сад. оног убијајућll, допре до коља,

MeT/lY

стражаре, сад

ногу у лепистрс­

мен, а.Ш пре него ШТО је скочио на сеД,IО, иееку I'a јаничари. l )

, 7,

У Писму флорвнтuнсхе оu;штине краљу Твртку,

одг.оварајуhп l1а њеГОI3Q јављање о ве.4И се

и

ово

::. .. • Благо

по

KOCOBCI\Oj

три и по

дванаесторици В.\асте.Ја, који IIробивlUИ

битци,

четири [l~ га оној

непријатељске

.. ollope

и камиле у округ свезаllе, .маче.м себи отворише аут и добош.в

до Муратова шатора 1 А иада

све БАЫО

оио.ме.

који јуиа ч КU

уби воба ТОАикв сuл.е, сатјеравши .му .мач у lpAO и у утробу; а благо свјема што као жртва убијенога вођа, над

OIlOM

ниш­

тавом љеmином славном мЪ' чеништва смрћу живот и крв излише» .2)

8,

Ћахон Иzњатuје, сапутник митропо ..шта Пимена

овако се изразио о томе де.4У МИ.40шевом: цара српскога Лазара неки верни

c,lyra.

.Беше у

ко.га оеки оклеветаше,

као да неверно цара служи. Оклеветан хтеде да докаже своју

праву службу тиме,

ШТО оде у стан

турскога

цара Мурата,

јављајуhи се. као бег1hац цара Лазара, и Турци му отворише

пут. Показујући се као да из наклоности долази цару Мурату, И3ReНQAlIO шчепа свој мач и забоде га у срце

Турскога,· који тога часа умре. тај ЧУДНQвати

c.lyra

А

Амурата цара

од Турака буде убиј.ен

."

ХристИјански.« З)

1) ГOABWЉBцa Х, ~6jJ . . 2) Г.lасввк срц. уч. АР. XXVllI, ~36 ЧАанак От. Новаковиhа,· ГАе се у кратко наltОАИ и' пвсмо Твртково ОА 1 Августа 1389 пиито из Сутјеске. граАУ Трогиру, в ГАе се на крају веАВ ;..... ,.сраэивwи се с љима (Турцима Аве 1& Јуна •••• наАВАаАаСМО тако, Аа Мa.lО ОА љих живи взвесоwе ГАаве

(Rad III, 94).

Писмо ФАорентинске опwтиие писано је ,О Октобра

се у ГАасн. ХХХН.

стр.

1389, а Н&Аази

176.

1) Унвверситетскiв ИЗВЋСТUr, Н- 11, за 1889, стр. 96.

I

i

l

Digitized

Ьу Google

1 174

;(ОСОВСКА

9,

Туо(!ро

Црије;ић.

ВII1'К.\

прича

подоGно

AYKIIНO~1

.преводиоцу о вечери кнежевој и 3ДРi.l.uици, па ве.llИ:

· »СУтр .... дан зором не 3l1ajyhll НIIКО Шll!lта о томе, Ми.IJOШ уз­ !аше коња,. обрне КQпље на траг

(што је код

Срба био знак

да је прсб:,га.lац) н дође турском стану. Његово је IIMe бllАО

· 'I)'BellO код Турака,

с тога ru

изведу пред Мурата,

кога он

· Ава пут удари мачем у трбух, а,ш и сам ПОГllНе ту од њеГОВIIХ ЧУВ
1О,

Готово Т.1ко исто

HapOAHOI\J

l~азивањ~',

1530 ]'одине кроз ·бележио. ~) . 11.

ИЗ.IIаже

овај догађај, по

Беиедuю' Iiурuuешufi..

Косово

који је

пропутовао и тако при­

М. Орбu'Нuје ДОПУНЈ.10 је Цревића наРОЧl\ТО

· бесеД<НI ннежевом пре боја и CBaђo~ Милоша п Вуна, · узетом из уста народа. 12, Но'Нстанти-п фU.А.оtоф овако описује то дело: »Аок су се 60ј~ичu ТУ}(Аи uред

бојнvм редовима,

беше lIеко

веома б.rlаГОlJОДUII, I\ојега своме ГОСIJОДИНУ оБАаzив8ХУ. а

011

да

{Ји ПОliнзао верност, а уједно и јуНI1ШТВО, УАучuв зzодно време,

'УСТјЈми се к самому

цару 1-.ао да uребеzава,

иут начинuше. Ка.да се uрuБАижuо,

те му с Toza и

одмах јуриШtl и .чачем

Ufободе c8Muza oxoAoza и страшноzа самодРШЧ8, ЬАи на истом · месту и сам од њих uozuHe. 3 )

13, у :родосло~у Шафариковом говори се о делу МИЈЈошевом овако: "Беше неко благородаll, кога из зависти · 06лаzащв господару, и престављаше га неверНЮI. Овај да

· покаже верност а и iунаштво, уиотреоu уzодно време, и устреми се самом ве..tиком начаАНUКУ, као да му прибегава, те му П~'Т ОТ.ВОРl;1ше. Кад би б.шзу јурну И сјури мач у тога самог, гор­ дог и страшног самодршца,

па ту 11 сам од

њих 1I0ГIIНУ.» .. ')

1) ГОАишњица Х; 267, 11. Руварац nе.ш,даје «МИАОШ крадом истргао KO!II је донео у недрима скривен; па у Ава маха распорп трбух Тур­ '. чову. 11 АОКАе се уои.ъавао, да из чадора IIСКОЧО, цареви га чуварll ПОА 'lа­ дОРОМ проБОАУ О умртве,С iO кнезу Лазару стр' 259.) нож,

2) Pad jugoslav. akad. zna .... Књ. LVJ, 177-179.

3) ГАасник срп. уч. )руштва XLlJ, 261. ГОАишњица Х, 2~j. 104. Подобно 11

,

~) СпомеНIIК српске краљевске Академије ЈП, вику ХХХII, 268.

Digitized

у Г Аао­

Ьу Google

"

КОСОВСКА

14,

ТРОНОШВI), и народне

није и ОД Орбина; сем

t75

IШТКЛ

приче још су опшир­

заваде

вечере кнежеве и здравиItс, -

МИ.llOшеве с Вуком, по

њима је' МИАОШ

отишао у турски стан са МИ.ШНО)l ТОII.IIИЦОМ и Ива· ном RосаНЧflhсЪЈ, и да су они тамо ПОГИНУ.IIИ, а Ми­ .Il0Ш жив ~'XBaЬeH помоhу досетака неке бабе 1)

15, СраС1<е народне пес,,)(е овако Г .IIасну

кнежеву

описују з.llО-

здравицу:

,Цар у.щма златан llСХа.р BKlla, »Па говори свој rOCIIOAIt српекој: »Коме ћ' ову чашу наздравltти?

».\КО ћу је папит по старјештву, »НаПllћу је ста.ром Југ-Вогдану: »Ако ћу је напит

110 rOCIIU.tQTBY, »НапиtlУ је Вуку ВраНКОВllћу:

»Ако ћу је lIапит по МИАОСТИ,

.• Напиhу је мојим Аевет щура, »Девет· ш'ура, девет Југовиhај «Ако

tlY

је напит

110

љеrlOТИ,

"Напиhу је Косаltчиh-ИваIlУ: »Ако ћу је папит по виеини,

»Напи}- у је ТОПАИЦИ Ми.ШIГУ ј »Ако ћу је наПIIТ по јунаштву,

.НапићУ је војводи МИАОШУ. : »Та ником је другом напит нећу,

«Већ у здравље .мИАОШ -

Оби:шtI3:

.Здрав МИАОIJJУ вјеро и невјеро! .Прва 8ј еро , 110тоња lIевјеро!

.Сјутра hеш ме ИЗАат lIа Косову,

Ј,И одбјеhи турском цар -

Мурату ј

'l)3драв ми буди и здравицу 1I0пиј ј

« Вино попиј, а на '1аст ти пехар.» .. ,

МИ.llош уста на ноге .IIагане, прими пехаIJ и ол­

rOBapa 1889

на ову здравицу, и

IberoBo

увређено п.llсмс-

') Више о томе може се. читати '1 овим сциоима: Витка Косовоцо.ъока fIl-76, Путоцис М. С. МИАојеввkа П, ~7-31. 81arine Х,

ГОА., стр.

ј93-198. ГО,l,Ишњвца Х, стр. ~74-'80e

~

Digitized

Ьу Google

1 i

1,6

кос('веКА

БIIТКА

нито срце и јуначко ча~то..ъуб..ъе И3ГОВ:'lра зак.tетnу, коју

CYTPil

,И У дело ПРIlВОДИ:

«СјУТРА јесте .1Ијеп Љцов AallaK, "Ви~ећемо у 1I0ЉУ Косову, » К" је в.јера, ко .ш је невјера. "А тако ми Вога ве.ЈИКОГn, "Ја ћу отиt. с'јутра У КОС080. "И зак.шћу ТУРСКОГ Цар""":Мурата, "И стаћу му ногом 110Д гр'оце. I ) ...

А у четвртој песми -Косовској овако се описује јуначко де.1lO Милошево: ,,[Јогибоше три

cpllCl\e војводе: ,КОА чадори си.181\ Щlр Мурата, "Погибе му војВОАа Ми.lOше, "Ког не бјеше никаА вјернијега, "У. Србина ни у CPIJCKOf сина; »011 је цару вјеру за.10ЖИО,

.11 за Цара ЖИВОТ 1I0.IОЖИО, .Да погуби турског Цар-Мурата, «ПРllје боја, IIpllje разбојШlJта • како је вјеру за.ЩЖИО,

• Он

.Онако је рије'! ИСПУНИО. «2)

Закључак,

-

Ценеtш све досадање наводе, преыа

љиховој старини

и значају

теКЛИ, са сигурношhу могу

. извора се

1. МUАОШ, чувен.u јун.а'К 'Кцеза. Лазара; .

одакле

извести

су по­

ова факта:

војвода, ООАаган. је 'Код

u

2. Увребен. до срца овај јуна'К и ·витез, да бu до­ 'Казао своју верност и родОЉ1l0ље зарич.е се, да

fie

да

уоије турс'Ког цара Мурата ј

З. Он.

учествује

у боју,

па

УАУч.u ПрUАU'КУ да

допре до СУАтана, удвра га н.оже.м у трбух и с.мртnу му раnу задаје; и

. 4.

МиАоша напвдају свита

ратови, оп .многе

поуоија,

u

тмохраnитељи Му­

аАи и с&м јунач.'Кu гине,

у ОАизиnu СУАта н. овој. 1) 30-32.

2)

Бој на }{осову

.389

rOJ.JlHe.

Косовска спомен_ца

1389-1889,

стр.

Косовска СпомеНllца сТр. 91.

Digitized

Ьу Google

:'~

--

«ОСОВСКА

177

БИТКА

Као најважнија новина је та: да МUАОШ ие иде

ире боја У турс'Ки стан.,

иего

за

време пч ~oгa

боја.

доиире до' СУАтан.а и овај гuие н.а бојuшту.l) Ово тврде . ~

и турски и грчки извори, и наш }{онстантин фило-

соФ, и пис:\to Ф.IJ.орентин·ске општине. Овог су мњења

и Руварац и Новичевиh. По свем)' шl.к досадањем, овај је ванредни ис­

торијски акт овако текао: За време ратнога савета И.lJ.И вечере, кнез Лазар, коме

су Ми.юша,

сигурно

из зависти због љеговог јунаштва и П.IJ.еменитости,

. оОАагиваА.и,

даде

израза

своме

ности и верности његовој.

с~мњичењу о ода­

МИЈЈОШ, као јунак

I-l

ро­

дољуб био је тиме до дна душе увређен, па да би o~y љагу

спрао

убити Мурата

са свога имена, завери се,

да ће

Тако одлично м ВЈјводи и ве.IJ.ИКОМ

ћ'наку само је и могла сијнути у души тако смео на И ванредна мисао, верности,

да,

за оправдање своје части и

непријатељског

врховног

заповедника

и

ВЈЈадаоца убије. Тако страшна увреда нанешена C.l1aB-

. номе

ОБИЈЈиhу

ванредном

МОГЈЈа

је

бити

спрата

само

таквом

жртвом.

Али, како

да се

одржи

задата

јуначка р~ч?

Како да Милош и на последњем часу остане пе.IJ.ИКИ и јунак и Србин?

Бој -се отпочиње; Срби на десном КРИЈЈУ у не­ КОЈЈКО и центру потискују Турке пред собом; ремете ИМ редове, па допиру и до блиске ОКОЈЈине Муратове. I~ Од најновнјих расправа о битци Косовској И Т. Ф.l0ринсltll МИСАИ, да је МИДОШ пре боја убllO Мурата, што сада не

може Аа опстане,

НОВИМ ПРl1браним подацима о томе (Универз. извЋет. ххх год., Н-

83'1. Даље ве.411 о битци:

стр.

«У СрбlJjII није (Је нашао ни један савременик

кљижевник, који бll потанко Оl!исао

овај важаН

Аогађај.

је сам народ. који је посветио Косову ЦИКJlУО АИВНИХ, производа свога поетскога генија.» косовск.\

према

11,

--

А.ш НСТОРIIК бllО

ванредно-уметничкик

(стр. 8~).

БИТКА

Digitized

Ьу Google

178

КОСОВСКА

БИТКА

--~~~~~~~---==

~========

Тад, у томе критичном тренутку по Турке, до­

гађа' се смрт

MypUToBa.

Иако је МИ.llОШ дО Мурата

доспео, Т. ј. да .IIИ је си .юм

прод'ро са још некима

до самог Мурата, нао што се I1З писма Ф.IIорентинске

ОIJштине види; Н.IIИ је то са;\1 успео да учини, 6И.llО наси.llНО, И.llИ ством,

каквом

војничком

()бманом

и .IIукав­

није јасно.

-

ГАявио је, да је Мuлош шају доuр'о

до СУАтана

у

томе

Мурата,

крвавомв 0Кр­

ножем

га смртно

ранио, и ПОC.llе ћ'Начке борбе, у којој је и своју ср­

чаност, и своју вој ничку веlllfИНУ, и

присебност и

xpa~pOCT 'осведочио,

и био исечен.

Ми.llОШ је као

ПОДАегао маси витез одржао

своју задэ.ну реч

кнезу пред вој водама! ' Ми.llОШ је најсјајније

као

спрао

часто.ьубив љагу

и

са спога

П.llеменит

чов<::к

јуначког .IIица и

имена!

Милош је нао

врли Срnин и патриота жртвовао

сво] живот за срећУ свога народа и С.llободу своје Отаџбине! Има АИ реЬега примера вања, јунаштва и торији

решивости

частољубља, пожртво­ у

це ..юј светској ис­

?! • О,

МИJlоше!

ко ти не :ЩШЏ,IЈ?

»Ти си жертва 6лаГОРОДllOГ чувства! »Бuинствени

Гениј свемогуl,и!

"Гром стравични, те круне раздраба! .Бе.шчанство ситешке ти душе, » Надма шује бесмртне ПОАвиге

"Дивне Спарте и В6"ШКОГ Рима; « Сва Вllтештва њина б,lИстате.lна «Твоја горда Мlfшца помрачује; 1

-

Шта Аеонид, оће и Сцево,ш?

• Кад Оби.шћ стане на ПОl1риште? -

Digitized

Ьу Google

.-t:,",..-.

КОСОВСКА БИТКА

179

JlОва мишца је.\нијем ударом

.ПреСТОА СР~'ШИ, а Тартар уздрма, I)Падо Милош, ЧУДО витезовах

.Жсртвом lIа трон 6ича СRијетскога 'С

')

Највећег српскога јунака l\fи.юша ОБИ.4иhа могао је да опева само

највеhи Сl пски скиптроносни lIес­

ник В.4адииа Петар Његош; а нама само остаје: да МИ.40ша С.4<.1вимо,

да му се

јуначким стопама

ма и

дивимо,

иsда.4ека

и да његовим

следујемо. ОМ.4а­

дино српска! Учи се од ОБИ.4иhа, како се ваља ЖрТ­ вовати за част своју и за С.40боду свога народа и Отаџбине!

Муратов споменик.

-

Још нам остаје да иажемо,

да је на OHO~I месту, где је Мурат од МИ.ilOша про­ боден, подигнут

споменик

Мурату

у

виду текије,

коју М. С. Милојевиh овако описује: .Аево од Газиместана, идући Вучитрну, 60кој пољаници.

стоји

подигнуто од

у једној пе lI.у-

тесаног 6елог

мрамора

ту А6е, ограђено зидом, у којега првом ДВОРИШТУ стоје кућице за поклонике И зваПИЧll3 лица,

а у II.РУГОМ

.

ДВОРИШТУ кућице

за шеИltа, чуваvа овог гроба .... У средини је огроман !шмеllИ сандук:

i

~топа дугачак,

и ћl1лимима. Више труње ка9 европска лампа, труње стајаху по

5

као и

у

оно

чу до

3 широк И 3 ВИСОК, застрт ПЛ<ЈТllама (сандука мртвачког)

сајужена

са

троуг..шстим

ВIlС'аше нешто фењером. Око

редова 1l0лсве}lвика са упаљеним свећама,

облик~' лаипе;

чело труње lIа камену

4

стопе високом, огромна од 6е.lе СВИ.~е чалма, првог свеца му­ хзмедзнског у српској земљи и Европи.»2) Основни нацрт Му-

1) ГОРСliiй Вiеиацъ историческо событi6 при свршетку Х \rп вјека, ~o­ 11. п. В. В.lа;ьше ирногорскога, 111 ИЭ.l.ање, стр. 9.

Чllненi"

2) То је ОПllсивано 18јО. ГОА. ПУТОПИС 11 .. 50-52. Гроб Муратов обе.lежен је на карти Косов<>г поља, у среАIIНИ Dэ .. еf,у Jlаба И I1Р"ШТ1IНе, од .. а поред пута ~allaДIIO. је Шl бр.\ашну МаЭГ11ТУ ЈУГОllСТОЧIIО ОА

карту). ГllшфеРДllНГ ве.ш,

А& је

КОА броја 60О.

Муратовог

А ГаЭllместан

гроба, преко пута (Вl1дИ

.у текијll ве.llIК1ј дР8';И гроб, эастрт ЈН'ШI"

1 '2'"

Digitized

Ьу Google

11-10 ратове текије ВИАИ се коле Васојевиhа.

КОСО8СКА

ВИТКА

ните,

узет је

а

са иартс

кнеза

Ни­

'

• [i] • • Гроб Муратов на Косову .

.

МИ.llојевић ве.llИ, да су се у др веном ормаНЧИћУ спрам труње Муратове на.llаЭИ.Ilе ове убојне ствари: нека саб..ъа КО.llико

ок.Ilоп

па.llошина с једне стране оштра, Н6-

-

правих

ПЈleтен

дугачких

од

мачева,

че.llИЧНИХ

једног П.llочастог ОК.Ilопа,

жица

и

мач

ВР.llО

кратак,

(панцир),

остаци

друге.

Шта више, он

наводи, да на оном правом с обе стране оштром и

кратком 'м(\.чу, поред украса и грбова од Э.Ilата, стоји

и овај натпис UНАОШЬ (иэбр.: шЕНА.') .... у овој

гробници

сарањен је дроб и

срце Му­

ратово, а тело му је однешено у Брусу и сахрањено

у

мошеји,

гово

име

коју

је сам Мурат подигао, и која ње­

носи.

СВИАениы покровом, на којем су 6е.юм сви.lом прошивени стихови из корана· у Че.!О гро6а око де6еАе мотке омотана је грдна ча.lма, а на 060ВМ краје­

вима су свеl1њаЦII -са воштаним свећама. на зидовима су арапски на~писи. (АеТОПlIС књ. t О -Ј, стр. 195). .

1)

IIутощ\с

11, 55.

Хамер

(1. 214)

веАИ,

коња 60јно оде.!() 11 даllас храни у серајској заде). MlI~ojeB\l11 у Путопису

пак наводи,

да

да

се

МlIАошево в његовог

Р"ЗНИЦВ у Цариграду (СОАак­ .стоји још

И данас огроман

каАпак МlI.lоша 0611Аиl1а, за дан. све-највеће ГАаве и сувише огроман и одвећ ве..ИКИ. С('n.

Digitized

Ьу Google

г КОСОВСКА

-

Миnошев rроб.

181

БIIТКА

О. МИ.lIOшевом гробу разно се

прича: Једни веде, да је сахрањен ту поред Мурата, и да му је десна рука.

окована у сребру, висила до

Ночине Крајине над Муратовоы труњом,

а ПО с.ll е· од­

нета у Брусу. Други опет веле, да се његов гроб на­

Jlази на десној обаJlИ Jlаба, на

2

часа одавде на месту,

које се зове «Милошева бања», или «Бањиште», где невољн"и ДОАазе те се купају. Брдо изнад сеАа З0ве се ((Јунаков гроб.» 1)

БJlIJЗУ Муратова гроба, обележено је на три места. камењем, које је сада ПОJlомљен() и једва из земље

вири, и које показује колико је МИ.llош у два маха јаничаРlIма измакао

(а по другима КОJlИКО је СКОЧИО

испод шатор~ Муратова), а треhи обележава место, где је Милош од Јаничара исечен. 2 ) у оста-ЈЈОМ о МИJlошеВО:\l

јунаштву

причају на

:Косову не само Срби, него и Турци, па и сам чувар

Муратова гроба. Газиместан, Муратово ТУАбе и Рас­

ков,3) најбољи

су

сведоци

Милошеве храбрости и

јунаштва. Са овим местима

везане су си-ше приче

о њему, које се на Косову свуда приповедају; управо више се прича о јунаЧКИl\l деJlима МИАоша ОБИ.l1иhа,

него о цеЈЈој БИћ 'И Косовској. МИJlОШ ОБИJlиh то је Косовска битка.

У њему је

пожртвовање свију Косовских

сасређено јунаштво и

jYHalta;

МИ.llош ОБИ.llиh

је представник српске славе и веJlичине на Косову.

Он је то својим ванредним пожртвовањем и заСJlУ­ жио,

за то

вечита

му

САава!

1) Путопис 1, 133,11, 54. АетоПlIC 102, стр. 105. То се место на .. ази код Аевог српског КРllла ПОА ПАаНIIНПЦОМ (ВОАО карту).

ческо ОПllсаНllје

ПсторичеСКО-КРИТII­

битке Косовопо.љске ОА Ћ. Малетиhа, стр. ХХ.

2) По ЦlIнкајзену

стр. ~63, и Аругима.

3) Коме није СУђено, Аа АИЧНО својим очима може BIJДeTII ова места JI

'Аа из народних уста чује ове приче. нека прочита ове изворе;

Digitized

ПУТОПИ4

Ьу Google

,

. ~

18!

КОСОDСКл

BYl\a

Де.до

5.

ВИТКА

===================

БраНl\овица.

у колико је дело Милоша Обилиhа светло и пле­ менито, у толико је ДМО Вука ВраНКОВl1ћа T~MHO и

жа"юсно; оба стављена упоредо

још већУ провалу

између себе граде, и тиме прво још узвишеније, а

друго још мрачније 1J0стаје. Милош ОБИ.lИh постаје правим џИНОМ тек

кад

се упореди

с Вуким Бран-

ковиhем.

Али, наша је дужност да и ово и савесно размотримо;

де.Ю изб.llиже

можда на нашу утеху неће

бити у ТО.llИКОМ степену гадно и жа.ЮСIIО, кап ШТО се

о

њему

прича.

Извори.

-

нате податке тамо и

о

Да ИЗЈЮЖЮIO како о

Aalt.lle све до сада поз­

де.llању

свему оста.llОМ,

Вуковом

Н<.Ј. Косову,

што би с овим

радом у

вези би.llО, и то ХРОНО.llОШltиМ редом:

1, НОНСТ8.нтин.

философ

напомиње у свом жи­

тију, да су Милоша OO.A.aгuвB.A.и показује извесни степен

кнезу Лаэару,

развијене

зависти

што

и под­

лости у околини ннежевој. Да су ти завидљивци 1. опадачи

били

од уг .IIеднијих личности

томе, што су успели,

да

у

13иди

се по

кнезу Лазару пробуде

сумњу и неповерење спрам свога храброг и најбољег војводе Милоша ОБИЛl1hа. М. С. МИ,10јевиhа, ]Ј, сТр. 50- 68; ЛеТОПl1С Матице Српске, књ. 102, стр. 104 11 105. Нутовање п·) cAOBeHcКlBl земљама Турске у Европи стр. 165 АО 167. Reise VОП Belgrad nach Salonik стр. 77 11 78. Даље још ово описује Ха .. ер 1, 21 О -215; Цuнкајэен 1, 262 и Т. Докза 1, стр. 24; в 241). Starille Х. Код

ce.la

Pa~lloBa су Турц" раСКАОIIВ.ш ОКАОП МI1АОШУ, ПО савету бабе

МИАеие, која је каза.ш, да је почетак ОК.юпу 110Д БРКОВllllа, јер ииаче нису

умеА" његов ОН.IOП да раск.lOпе. 3а ту УСАУГУ Турцима МIIАОШ баби одгризе НОО, јер је бuо везан,

.. Бабин

кост.· (Летоп.

u отуда се сеАО арозове .Бабин 102, стр. 105; Путопис 1, 192, П,

нос·, а З0ве се и Иј.

Digitized

Ьу Goog1е

r f I

КОСОВСКА

183

БИТКА

==~~========~======

~==~

------=~=

Да је би ..ю зависти тврди и родослов ШафаРИI-\ОВ

(Споменик ЈП српске Краљевске Академије, стр.

2,

104).

У uеЛско.м. .IIетоuису наводи се сумња о неком

издајству, али се ОВО не тврди. l ) У проширеноы пак овом тексту у ПОзније време

вели се између остаЈ10га

»Они који су С њим (кнезом

:...

Ааз&ром) ИШАИ, БАажепо завршише: неки пак страха ради ши

неверства uобеzоше.« 2)

3,

.

У једној бмеищи, писаној у првој половини

ХУ века овако се говори ратом

царем

на

пољу

»би бој кнеза Аазара с Аму­

:...

Косову,

и

ту

многа трупија падоше

ОД Христијана и Турака; Србљи их испрва беху разБИ.lIf, и цар2/. Амурата убllше, аАи эбоz беzства неких сраских оде..ьења (војсаках), преОДОАеше Турци. «~) ..•

4,

Та.llијански

са:\1O дэ. rовори

uреводИ.llац

о здравици

историје

Дукине не

кнеза Jlазара,

је Ми.юшу издајство пребацио,

него

у којој

још веJiи, .да

Је се по бојном пољу разнео ГАас, да је Лаэарев војвода Дра­ zослав ПрuбиШUh ИАU ПроБИh издао и окренуо оружје uротив хрuшhана. На тај

џас Влатко

журн.о у Босиу са

својом војском.

одмах

Турци, најпрепреденији људи, да би

окрете ле ба и uобв:нсе

Или су

IJвај ГАае ПУСТИАИ

ПОП.ilаШИАИ нашу војску,

или је тако хтела несреЬа јадних хришhана због грехова њи­ хових. "о. .. 4)

5.

Михај.llО Нонстантиновuл из Островице, опи­

сујуhи Косовску битку поред осталога каже, како је »кнез Аазар заробљен БАИЗУ

једне цркве

именом Матсре Бо­

жије, на ком месту ПОАИГНУТ је један веАИКИ стуб од мермера за знак, да је ту ухваћен кнез Аазар,

а до њега ухваћен је

1) Види наводе из српских .4етоппса и РОДОС.40ва l\OA описа само

тке. Годвшњипа Х, 25~. Споменик српске "'раљевске Академије IП, стр.

2)

Г .4асник књ.

53,

стр.

би­

96.

I?

') Гласник Х, ~41. Годншњица Х, 259. Где су ре'lИ о бегству (001111.'.1118 И1lИfiJU,.њ) ту је пешто састругано. Ова је бе.lешка на кожи lIаПllсапа.

')

Годишњица Х,

263.

Прев. Љ. Ковачевиhа.

Digitized I

I

~

Ьу Google

184

КОСОВСКА

БИТКА ============~==~~.

JI Крајмир војвода То'ПЈlИчки,

а щюги други ведможи убијени

СУ на том месту. u За тим о боју веди, да су се војволе Лазару ОД811е, храбро борили, ади су додаје: nНеверни'Ци 118К,

као uздаи'Це,

као ш'го

»други гледа,ш кроз прсте,« па

који су се

ниједан

С6ршио. Јер цар посде неког

времена

је нои спе и дао их је посеhи. подара неправедно

и

неверно

Н82АедаАи, оста,ш су

Toza

од њи није

добро llрошао ни

мало ПО мало покупио

говореhи ИМ Ј)I!И сте вашег гос­ издали,

МОГЈЈИ би

ста у мојој

НУЖДII И мени тако исто учинити. «1)

Мавро ОрОuн.u

6,

о томе

се

овако изражава:

.Пошто је српска војска р:tзбијена, Влатко БУIщвиh побеже с

мало својих у Восн)'. А Ву1(. БраН1(.овuh зет - кнеза Лазара, ZOT060 с ЦеАОМ својом војском, јер је (1(.80 што неки кажу) тајно YZ060puO с Муратом да изда, (као ШТО је и учинио),

Сllасе се

свта Таста, да би задобио

њвzову државу.

О тога посде ње­

гове смрти остаде господар једног деда Рашке, 3

други

има­

ђаше Милица, жена Лазарева, с два своја млађаН:l сина: Оте­

фаном и Буком.

7,

«2)

Јахов .i1yxapufi говореhи о овом догађају вели;

»да је Мурат на обадама Оитнице

разбио

и погубио српског

кнеза Лазара, .којега је издао Вук Вранковиh, зет његов. С( 3)

8,

У .i1eTouucy једном вели се ово: »Године 1389

би бој, веЛИIЮ КРIJопролиhе и погибија на Косову. веЛИКIl rOCnOAIIH

кнез

Лазар,

Југа ВОГАановић,

љевиh, :МYC~lћ Отепан, :Ми.~ан Косанчиh

и

Ту 'погибе

МИЛОIII Оми­

много Ji.рабрих ви­

везовах и господе ту погибе; а Вук БранковИh llобјеже су тисућ. војске и учини

невјеру

своме ZQсаодин.у

7

кнезу Лазару.

И тада погибе цар ;\:урат, уби га МИЛОlJl руком својом У ца­

реву тамБОР~',lI

15

много

турске војске погибе,

месеца Јунија

данн.»4)

..\РУlIJтва XVIII, 78. 273. Члана" ,Ъ. Rовачевпћа. а) ГОАишњица Х, 2;3; О кнезу Аазару стр. 3G6. 4) Гласник LIII, 73; Starine ХЈII, !,. Подобно стојн 11 У Star. Х, 198; О кнезу Лазару 400, А У РОЈ\ОСДО\,У С6рвск1н qЙр6Н CTOjll ово: «и У том 1)

ГлаСIIIIК срп. У"

2) ГОАllшњица Х,

боју ПОГllбоше I(OCOBO 11 војску

II.ba'Aa

МНОГII

храБРII

витеЗОВII

АазареВII

своју оl)радовати. да ИХ нсиздаu

храбр" ВlIтезова.« (Гласп. ХХЈ,

11

(j)T6.11~1I

OTI>TH поље

Вук БраllКОВПћ

са седам

260) ..

Digitized

Ьу Google

I

Ј

~

-~--

~-~--

-

-

-

~-

~ --~

~

~---------------

r i

косовска БИТКА

i

185

А У ДРУГОМ опет летопису овако се каже: "ОВој.,.. ваде кнезу неверне uобеzоше, Ву" БраНКО6Uh и друщ,Dlј

Тро'Ношаu"

9,

наводи ОВО:

10·000

'између осталог опширног описа,

.Вук БраНltoВllћ са својом СИЛОМ од Босне, т. ј.

војника ОДСТУПИ од Лазареве

војске И заустави се на

другој страни Ситнице. а2 ) •• ,

1О,

Народна

прича

казује

овако:

wНеверни

Вук

издаде кнеза ЛаЗ
11,

Народна песма,

C.IIyra

Милутине,

ДО.llазеhи

са Косова сав у ранама, казује ца рици Ми.шци шта је би.ю на Косову, па о Вуку Бранковиhу вели: »А

III го

ПИТ1IШ З8 ПРОК.Јетог Ву ... а,

DПРОК.1СТ био и ко га родио!

)) Проклето

му ПЈ1еме и кољено!

вОн издаде цара на Косову,

"И одведс ДВ811ајест хи,ъа:щ. "Госпа моја, љутог ок.IOПlIика'«~ј

Владета војвода пак овако јој О томе вели: »Ал не виђех

BYIia

Бранковића,

»Не виђех га, не ВИДЈ1Q га сунце!

.Он издзде честитога кнеза, "Господар
Владета војвода то је босански Влu.тко Вуковиh, који такође са Косова долази,

а.ш не

са седамна­

јест рана и да «носи десну руку у лијевој,» као слуга Милутине, него здрав и чита'в, оамо што је «дората

коња озно]ио и у бјелу п]ену обукао,« како је ваљда 1) г .!аСН 11 К I.BI, 73 . .љ. КопачеВllћ наАа311, XVII века IГОДИШЊlluа ". 27',}. 2) Г AaellllK V, 89; Глас XXXV, 56. а) Slarine л, 1ЯR. У дpYГO~1 PYKOIIIICY стојll једна XlldoaAa добри јунака 11 коњаНlIка.« .) Косовска спомеНlша стр. R4 и 85. 5) Косовска спомеНlща 204.

да је овај .lеТОПИQ

113

по­

четка

ту

»десет

XlldoaAa, u

бијаш~

Digitized

Ьу Google

186

КОСОВСКА ~~~~

ВИТКА ~==~==========~

хитно са :Косова дошnо. :Каква раЗJlltка измеt)у њих двојице!

,

Оцена извора .

..-

Из свију до

сада наведених

податаRа дају се извести СJlедеhи поуздани закључци:

1,

Савременици

и БАИС1\и

битцu, КосовС1\ој по­

.м.ињу, да је у сриској војсци бил.) вања

u

завистu, сБАаги­

говора о неверству, па и о издајству (почетак

X~" ве1\а).

2, Мало каснији извори lюмињу бегство 'Не'Ких СРПС1\ИХ о ељења,

'НагАашују

невернике, (МијајАО из

Островице) , а н.еки још именују бегУНl~а војводу (при uрај'у

XV

3,

в,

-

Дукин преводилац).

Извори и писци из почетка

uа.зују 'Као

XVlI

издаиu,у Вука БраН1\овиfiа

века изрич'Но (први га је по­

_\teHYO Мавро Орбин.Uј

То исто тврде и народна

традицuја,

и народи.е

пве.че.

Да ВИДИМО, одкуда је се ДОШJlО до таив()г заR­ .lЬY
основа, да се

:Као што је раније наведено,

О Вуку БраНRовиhу, својој тице

и

)'

то верује?

Ю1,Д, је говорено

он је био

СIЮрО

независан у

об..1асти, па је као такав

Ai;\BilO

разне ПОВJlас­

поuе.IЬе

и

у

њима

се

по

негде

ТИТУ.llисао:

IЊ Хрнст" вог" Gl\lrOR1IpHWH 81\1.1'" Gр"tIRОRНIЊ rocnoAlp. tepEAEUL н ПОД8Нlю. 1 )

Ово јако пада

у очи,

јер

сиоро

исту ТИТУJlУ

имао је и кнез Лазар (Мопит. эегЬ. стр.

У Вуковој повељи, од

20

Јануара

195),

1387

г. KOjO~1

ПОТВРђује раније IIОВЈ1астице ДуБРОВ'Iана, које им је 1) Мопшпапtа serbic& Fr. Miklosich. CTr. 223. То је У поВе.... I. која је lIаПlIСnЩ\ 21 Новембра 1 ~92 ГОЛIIIIС, ка.\а је се с БајаЗllТОМ ПОМIlРIIО, зем.LУ попuсао

11

данак ТУрЦЮI& о.\реДI.о.

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКл

дао «цар

Стефан И

187

ВИТКА

ГОСПОДИН кнез

013 ва једном месту вели:

(Лазар),» овако

"и за тргове ПОМОРСI-tе и

за сланице, а1<о.ми бог ао.можв. тере Iщ\е T8A'~H

uoe

11\I1A!1HHe, где су били тргови и САанице у прве гос­ поде и у цара Степана, ту да буду и сада, а иначе

нигде да не буду.»lј Из ове повеље вири извесна властољубива тежња, која баца велику

сенку на тадашље смерове и по­

тоње радове Вукове. Сигисмунд краљ угарски

7

Ју.ш

1389

год.,

и

'Срватски писао је

(дакле само на

22

дана после Ко­

оовске битке), писмо «војводи)) Вуку Бранкооиhу, и

упуhује

му

његовог

пашанца

Николу Горјанског,

мачванскога бана, да с њим уговара о свему, «ШТО

је 'На ИОРЏСТ његову

и земље Рашие (Србије).))S)

Че~IУ су тежили ови споразуми? Од ку да права Вуку Бранковиhу

да

са угарским

краљем уговара

l\ОРИСТИ за земљу Србију, код њеног живог владаоца кнеза Jluзара? Пошто

се

из садржине

види, да у то време краљ није ској битци,

онда

је

јасно,

почео с УГРШlа неке

ооога писма

ништа знао о Косов­ да је Вук још пре ње

сплетке

Д!

гаспрсда, а

без

знања свога таста и господара. Иде ли то у корист

OllpaBAalba Врюва, или у прилог љегових нечистих намера?

Ми полаже мо још ово питање: како је могао Вук Вранковиh све до

1392

Турака у својој држави,

године остати незавиоан од

и ако је

ова била ближа

љима од Стеванове државе, који се је на

пре њега потчинио

'1

Monument Serb.

2) Боi na

l

Kosovu,

3

године

и с Турцима уговор везао?

сТр.

ОА

209. Dr. Fr. Rackog,

сТр.

38.

Digitized

Ьу Google

188

КОСОВСКА

ВИТКА

I\онстантин ФИ.llософ није безузрочно навео за­ вист и об . .шгивање међу ДОГ.llавницима кнеза Лазара. А да .IIИ је он

смео да искаже

знао о томе. лаlЮ је разумети,

да је то писао

у

време

све што је можда

кад се узме у оцену,

влnдавине деспота Ђурђа

Бранковиhа? Константин философ још казује, да је у српској

држави, после битке I\осовске, наступио меljусобни раздор

измеljу rrодручних

са.чоста ..шuх,

'I.L

а то се

l

односи на Вука Бранковиhа. ) Она1\ВО његово титулисање у повељама, и О.llичена тежња за ширење1\! своје власти

удахнути у душу Вука

и земље, могли су

Бранковиhа,

да не заложи

сву своју снагу 11 пожртвоваље на Косову; љегови ПО.llитички рачуни душност

за бу дућност,

а

МОјкда 11 r.lало­

решавајуhем моменту, па 11 непредвиђене

)'

случајности у самоме боју,

све то заједно упливи­

сало је на Вука Вранковиhа, да се пре времена жив

и здрав са својима ид боја ухлони. Такав поступак и последице, које су отуда на­ стые; његови каснији

сукоби с пуницом

њо:.! Милицом, борбе његових

Стеваном,

-

. синова

кнеги­

-

са Деспотом

све то опет уједно утицало је у оно доба

следствено, да се у народу Вук прогласи за издајUt~У, што су И каснији историци (из ПРИМИАИ; па ни

XVHI

века и МАађи)

његова трагична смрт није га МОГ.llа

од тога СрЮ1Ног жига да избави.:1) 1)

Г.. aCflUK

:1)

О смрти Вуковој постоје Вllше разНIIХ

XLlI, 263. BepCllja: Ја је отрован у \Iа­

hедонији 11 да га је брат 'Верасим (PaдolЬa) olНeo у

гору 11 сахраюlO;

CneTY

Да је умро у Београду;

Да га је прогутао4а

земља

бо4IIЗУ Травника,

11

да

се

то место зове

«Вуков КАОКОТ С ;

Да га је убио 'Вурађ БЗАшиh (О кне"у Лазару стр. 408);

Digitized

11

Ьу Google

г

-

-----------------

t КОСОВСКА

ВИТКА

~===--------

Али новија историјска истраживања ово име у

букваЛНО:\1 значају

саме

речи не

потврђују,

и на­

гиње се Вуковом оправдавању. Као ГАавне поборни~е ове МИСЛИ, ковиh није издајник,

да Вук Вра­

наводимо следеhе писце:

Рус Гuљфердuиz говореЬи о томе вели: «Км св све ОКО.llности и страна извешћа сравне, онда се види, да Вук_

Бран.ювић није био UРll8U издајник, HezO да се за рана уда.,шо од битке, из о'Ч.нјања, што се Hehe

д~ljро

свршитu."

наставља: »Српски народ, сумњајући се о Вуку,

А даље

бедио га је

ИЗАајом, приписујући му мало по М8.110 пропаст на Косову ј јер

је наРОАНОМ само..ъуб..ъ)' ве.'lИка утеха, Аа рођени брат помогне Турцима Аа одрже мегдан, а не В.IIаСТlIта храброст њихова.«lј

Да је сахрањен у Крушевпу. Ну, као да ће ПСIоријСК\1 бити вајтачннје;

да је умро у П.tOв.щву 6

Октобра 13!!8, можда као турски заточеник. (Годишњица Х, стр. 246). У таквој СМРТII Вуковој и народ је Нд..II"зио потврде своме МIIША>ењу, јер се у томе ОГ.4еда ПРОВII~ење БОЖllје.

М. С. МИ.40јевиh веАП, .да су Турци ПРОК.lетоu Вуку Бранковиhу, не­ ГАедајуhи на то, што су га доцније сами удави,ЈИ, због својllХ држаВНlIХ на­ зора, б\l.lО ПО.ЩГ.411 у данашљсм Крушевцу ТУ.'lбе, у ком је бll.lа њеТОВ;1 гроб­ ница н над овим букти.lе су 'lОјане

cBehe

у вече сваког турског празника.«

(Путопис П, ~7). П. Среhковиh каже, иза »Цареве hупр"је,«

11

да је гроб Вука

BpallKoBllha

бllО

у

}{рушевцу

ДРЖII. да је Вук. ПОСАе битке Косовске, заузео Ла­

зареве земље ДО Мораве,

па

и

Крушевац,

да

је

ту

преМИltуо

и закопаll

био, па му и капеАа ПОАигнута 11 Турци свеЬе П"АII.Ш. Ве.ш, да су му

cTapIIII

Крушевљани прича.ш, да је Kapa~op~e 1&06 год., ка.1 је Крушевац освојио,

заповедио, те је капе.'lа Вукова оборена, ђене Вукове кости и на Кошијском Кад Турци

1813

пољу

гроб раскопан, спа.ъене, а

из

сандука изва­

ветар пепео разнео.

заузму Крушевац они изиова ПОДИГIlУ ту.lбе иад Ву­

КОВИИ гробом И почну му

доби Крушевац 1834 год, постане вечисто. (»Стара

one·r п3Анти све ве. ААИ, кад КНI'з МIIАОШ оиет за­ 011 нареАlI, те поруше ТУ.1бе Вуково, а само место Србија број 7 за 18R!!.)

Све ово наВОДIIМО ради потпуности

дата о овом псторијскои човеку,

кога је српски нарОА веЧИТIIМ жигом срама и презрења Жllгосао. Ако бll се цостојање Вуковог ТУ.lбета озбиљно ПОТВ!>АИ,IO. издаја Ву­ кова у наЈБУКВ3Анијем СИIIС.lУ 6ИАа

611

очевидна.

1) Летопис мат. српске књ. 102. стр. 98 и 9!!. ПОЋздка по ГерпеГОВИНЋ, Боснiи и Ст. Uербiи.

Digitized

Ьу Google

190

Љуба ffовачевufi расправи ВрАО

BIJTKA

КОСОВСКА

у

СВОЈОЈ

ва.ъаној историјској

«Вук БраНКОВИћ», претресајуhи ову тему.

~ешто

поставља

неких

десет

питања у l\ОРИСТ

Вукову, па овако завршује: вУ кратко: Вун Бранковић није издао на Косову ...

Moryhe

је, да су неке српске чете, па

можда и Вукове, застрашене, хад је Лазар ухваfiен,

потражи.!е

спаСа

настуаиАа катастрофа и

у одступаљу, као што су и

Бошљаци учини.ш, ну то се не .може узети као HbltepHO uз­ дајство, и то бива СIЮРО у свима рuтовима. 81 )

И.t

Руварац у својој значајној историској рас­

прави «О KH~3Y Лазару,» раэјашњавајуhи веома оп­

ширно питаље изводи:

о издаји' Вуково].

овакав зак.ьучак

.Ја uих рекао, да се у пј>вом веку ПОС.IIе боја Ко­

совскога ни у народу није знало за издају Вукову на Косову, пити да се име Вуково као излајНI'.ка и ПРОКЛ~ТlIика ПОМllЊi!.IIО

у причама

11

lIесмама.« А на другом месту веАИ:

стно није пропало с тога,

што је

Вук

»CPIICKO цар­

Бранковић

издају на

Косову И.llИ ве'" пре Косова ~'ЧИIIИО, јер да је то Вук УЧИIllIO, не може се докзза7И ничим, а пропасти српског царства би.Ш

су други )зроци. «21

Још да ПОl\1ене~lO,

да и

Чед.

MujaToeufi сумља

о издајству Вуковом, јер веАИ: »Доста је јасно, да је се Вук с lIеким де.IOМ војске повукао с боја на Косову. Ilије јасно и тешко је доказати, у ком је се тренутку по"укао, какве

су му побуде за то биле, и какав је УП.llив на решење БИТI.е то његово ПОВ.Јачење имало. Народно је предање ОДСУДНО про­ глаС~IЛО Вука издајицом и њему приписа.Ю ПРОПI\СТ српr:ку на

Косову. Само понашање

:xpUHe

Вуково 1I0С.1е те пропасти Д8ва.1O је

таквоме суду ... Што је ван сваке сумње, то је:

одмах по пропасти Косовској, Вук изнео

да је,

своје претензије на

престо (рпски. ОН је у томе часу био најстарији потомак Не­

мањиl'1\ у мушкој

.IIинији...

Може

.IIако бllТИ, да је ВУ'"

девши на Косову да ће битка да се изzубll,

ви­

одступио из ОРАО

С,,\IИl1lљених с: paTezujcKux и UОАитu1tКUX РПЗАОШ оиште КОРИСТИ.

1) ГОДUШIbDuа Х, 29ј u 298. А.ш .tIазар је ухваћен ПОС.4е IIзгубљене битке. О кнезу .tIазарв сТр. 4U5 u 395.

(2

Digitized

Ьу Google

19 t

КОСОВСКА витка·

==================== Како данас

наш

историјски

материјал

стоји, не

може се с

правдом реhи, да је озбиљски АОlшзаllO, да је Вук lIa KOCOB~' издају учинио. с Ј )

Т. ФАОРUн.скu У својој беседи за СПО~lен

500

го­

дишњице Косовске битке о Вуковом де.IJУ каже ово: .Доиста У стаРИ~1 изворима lJеllа.lаЗIIМО

IIИlшкве AOK:tRe О

даји Вук"

о њему 311а,

Бранковиhа,

и

оно што

права, да се IIздајником IlUзове.

се

ПС\ с тога

113-

не ;\I\је

,

не може се IIрИ3-

нати, ни да је УЗРОЈt пропасти Срба, као што нпродно ПРС,Џllhе б~з основа проповеда. Али биће,

да

је

било

што је Вук обвиљен био ОА саучасника боја. Ако

011

и

IЩКDОГ. уарОIШ.

очеНllд;ща

вије прешао управо Турцима,

.можда

caMora

се је ао­

алаwио и аре врвмв~ш ot}cтyauo с бојНОt аоља; може бити да св јв а8в8дио с кнезом Лва8РОМ, и није њеюв расuоред извршио Једном речи, У љеговоме раду за време Косовске битке, веро·

оаТIJО, било је нечега значајнога,

што је jalto утица.llО 11:1. жа­

.II0СlIИ завршетак симе битке. «1)

Dr.

Фр. Рачкu,

у своме спису

«Boi

па

KosovuJ>,

говореhи о народном предаљу и Вуковој радњи rЮСАе

битке, овако се је о томе изрэзио: .Ово

непријатељ­

ство измеђУ БраНКОВl1hа и Jlа3:1ревиl,а, па чак на Косову пос­

.IIије тек

13

година, могло је .IIасно дати повода оној ПрlIЧII о

издајству на ·Косову.« Па усвајајуtlИ

раније изражеl10 мњење

Гиљфердинrсnо ве.llИ: • Ратобораll српски народ није могао нnћи узрока свому поразу

на Косову

у својој

га је тражио најпре у Jlеко.ЈИКU ве.llможа,

цје.llОКУПНОСТИ, већ

онда у једном ЛИЦУ. «S)

На ПОС.tlетку, да поменем још јелног браниоца

Вуковог, који је јединствен, јер за пропаст на Ко­ сову криви кнеза Ј1азара,

што је он

.,упуштајуhи се

у битку противу це.llе Османске СИАе, извесној пропасти Ц .. р­ ство Српско ИЗЛОЖИО, које је другим начином сачувати могао,

1) Деспот Ћураt/ БраНКОВllh, KIЬ. Ј, стр

t \ - t 6. Војвода lIе сме ла

ВО.llI ПОdIП IIКУ у 60ју. Његова је дужност да IIЗВРIllН

.1О6l1вену заповест са

свом енергијом се

11 пожртвоnањем. Само lIевршеlЬе наповест" довољно је да Вук осуди, па ма н не 611,10 uздајства. ') YHIIBepcIIT. ИЗВЋ ХХХ ГОА ••\! t t, стр ~9. ~) Ној па Kosovu стр. 56.

Digitized

l·,

Ьу Google

192

ItQCOBCKA

БИТКА

и тиме род свој у вековне ланце ропства оковао; а Вук Вран­ ковиt, да је

12.000

најбоље војске, виде}ш општу погибију, од

грозеhе опасности избавио ... 1)

То је Ћорђе Мушицки, доктор медецине ~ ка­ ва.љер, а тако говори на основу мишљења

НИКОJIе МихајJIовиhа Васојевиhа,l) РОДНОГ предања, које је

пок. кнеза

и на основу на­

у Крушевцу чуо.

ААИ баш том одбраном

они

сами терете

BYlta

Вранковиhа; јер Српству није БИАа ве.llИка вајда од сачуваних

7

до

12.000

људи;

а на против грдна је

штета била, што нису у одсудном часу храбро учество­ вали у битки И њено решење у српску корист пре­ кренули, ШТО је веома у изгледу било. Кнез Лазар не само да се не може

битку, него је

да

праведно

ОСУђује

заслужио

за ову СЈЈавну

име светитеља,

јер је жртвовао и ЖИВОТ и круну за одбрану свога народа.

И да није тада изашао на сусрет Турцима, морао би им касније иэаhи,

Закључак. ријске

-

јер је судар

био неиэбежан.

Пошто смо овако ИЭJIОЖИЛИ све исто­

изворе и писце, који говоре против Вука и

у његову одбрану,') на реду је, да се чује и коначно мљење

о делу Вуковом

једнога војнина, и

ако не

историка, јер је деЈЮ Вуково чисто војничке природе. Наше је мњеље СЈЈедеће: ') Истор"ческо-крптическо ОПllсанi6 битке КОСОВОПОАьске ОД Ћ. Ма­ XVHI.

.Ае'lllћа. Предговор стр.

2)

Овај је кнез МУЧК
30 Маја 1844 го.!.. 1(оД сеАа 3агараче. 0.1.

љега је остаАа карта ћОСОВОГ поља, као ПРIIАОГ уз деАО ИСТОРП·I. -опис

_

крит.

битке l{осовопољске.

о

томе ПlIтању,

помињемо, да у браниоце Вукове још долазе 'В. 'ВурковиЬ и

З) Ради тачне

Ар. IJавиh, и

њихова

кратка

perllcTpaЦllje

мњења

Iсвезу Ааэару.« (стр.

392

целокупног' материјала

могу се читати и

у

"ЊИЗИ

аРХlIмаидр.

Руварца.О

393).

Digitized

Ьу Google

г I,

КОСОВСКА

193

БИТКА

1. ,Не.м.а дока;щ, да се је Вук аре битке договllрао с

Турцима;

2. Тако исто не.м.а доказа, да се је у боју борио па страни Турака;

3.

И према томе, са оиштег гледuшта нема ос'Н.ова,

да

се Вук

ове

речи.

назuва

издајичом

у

букваЛIiОМ

с,)ИиСАУ

Али:

1.

Има докаЗ8, да је Вук био вЛ'lстољубив и да

Је и.чао вел.uких аретензија ~

, 2.

Ижа доказа,

да

је

са

својож Т8.збuно.ч био

иосл.е битке у неирuјатељству ј

3.

Има основа за веровање, ио свему што је на­

иред uзложе'Н.о, (а у то верују и браниоци Вука Бран­

ковиnај,

да се

Је пре

повукао, и ти.м.е себе

времена са својима

из битке,

њих од погибије сачувао. А

u

то је УЧИlJИО и њему сличан по презимену босански војвода Влатко Вуковиh. То је најважнији акт у битчи Косовској, који је

био од uресуд'Н.ог .1на-чаја ио ње'н.о решење. Да су пак они обојица у.южили сву своју снагу,

а нарочито

Вук

са својом одабраном

резервом, као што су му

и

одморном

и дужност и положај на­

лагали, велика је вероватноћа,

да

би

победа била

на српској страни, јер су скоро до пола дана Срби )'спевали.

Али.

они се измичу,

да

ли

из страха или из

погрешних JlИЧНИХ и IЮЛИТИЧКИХ рачуна,

је; они

нису ВРШИАИ

своју

све једно

дужност НИ као Срби

прем:Ј. својој Отаџбини, ни као војницй према СВО)1е В.4адаоцу, а повести

најмање као

зависи

рад

команданти,

ТОАИКИХ

хиљада;

од чије за­

они

су се по­

ВУRJlИ са бојишта, а свога ВАадаоца и врховног заКОСОВСКА

БИТКА

13

Digitized

Ьу Google

194

КОСОВСКА

====================

БIIТКА

поведника остави.ш на бојИIIIТУ, у борби са непри­ јате..ъем .....

Аа "Щ је такав рад требало крстити издајством или друга'Че. решио је cprlCKU народ

у' садање п<Ј.к Bpe~Je тавав 1I0СТУ!lак казнио би се СМрћу. Вук ВраНКОВИћ ltOM СМРћУ,

истина није био казљен физич­

али га је народ осудио

на

печит)

1\10-

ралну смрт, која је још ужаснија. Можда је осуда одвећ ве.llика,

3.1lИ је и lIосле­

дица онаквога рада БИJlа ужасна 11 вековна.'

Народна осуда. Вука даl{ле, у оtЈШТlЈ оправдана је,

Il ако назив «1Iздајича)) БУ1<вално Htlje Ооказаи. То је нзше мњеље У

овом важнОМ војно-исто­

ријском питању. VШ.

Узроци и Ilосл.едице Косовске битке.

Да се изнађУ YdPOU,U и оцене

uоследиu,е битке

КОСОВCl~е, ми, и сада на крају студије као и у ПО-,

четку. ве.llЮIO. да треба проучити многе тадање при­ лике и односе: војне. I/олитичке, ре.llигијозне и друш··

твене природе оба противника народа и државе,

па тек ПОСJlе

се

доста

на

ова

питања

српског и турског свега тога моhи ће

поуздано

да

одговори.

И пошто смо све то учинили, КО.llико нам је по прибраним историјским подаци~ta би.llО МОГУће, ХОћемо и

на

горња

питања

да

одговоримо.

~. Узроци битци !\OCOBCI\.Oj.

3а што. се је овај крвави

сукоб

између Срба

и Турака на Косову догодио, и за што се је онако завршио, узроци су у г .Ilавном би.llИ С.llедеhи:

•

"'''''"'''' CoogIe

ј

r

I i i

"ОСОВСКА

====._---

Растма

1.

· својој

снага.

ексuанзuвној

северо-запа,.\у ,у

ОсмаНАија,

.\toIiu,

тра:нсиАа.

одУl..Uкв

и као НЈ.јбо..ьу НЈ.ШАа је на

правцу орпоке

државе.

Географски UОАожа.ј cpиc~e државе

2. · који

19;:)

BIiTK.-\

u

народа,

је био на путу османској раотеЬој и набуја.lОј

· СИАII, због чега је оуда.р· био неизбежан, и могао ое

је прсднидети још ПО,.\ Ауш~l.НОМ. То оу узроци,

због

чеГ<1

је

решитеАан оудар

· Срба и Тураки био неизбежан, а за што је онако свршена, БИ.IИ с),' ДРУГИ УЗрОЦll, 11 то: Чвршfiа

3.

ун ) трашња је,lинства

ОАабост и

&ља

4.

државна

организација

cpllCKe

државе,

битка

Oc.\taHCKe, а

јер

није б1lАО

Mohll. војна

организација, Т8'Кти'Ка

и дисцu­

аА ина турске вОЈс'Кеј њена мноzoбро.iност u САож~ост

1/ раду.

5.

Слабија војна оргаНllзаl~uја,

дuсциUАина сраске војске; САОЖНОСТ у одлукама

6.

Брзина

у

саорост у томе код теl{.Ш

oH(>AllKa

и отуда и Аоша

lМllа .:w.а.itобројuост II не­

и раду.

искуuљању

и

сриС'К8 војске,

веАика Р().З.lИка

мретању турске, а одкуда

је и по­

у броју.

ј. Версхи фанатизам био је скоро иодједн.ак,

може се рећu и храброст; најмаље што се може реhи Срби

11 :

HIICY уступаАИ у храбр)сти ТУРЦIlм()..I)

1) Због овога и јесте Косовска битка БИ.Ја једна 0.1 најкрвавијих, у којој је CIIOPO чеТВРТlша У'lествујуhпх бораца' oCTa.la на бојlllllТУ.

11

сами Турци признају Србима

да су се храбро БОрll.lII.

НеШрllј" ОИО.lIIка ~Iржња спрам неверИ/ш" при опису

Оту.\а код

бllтке.

Турци су има.Ш тако ве.шке губитке, да су се ПОВУК.1II у Је.\рене, не :lз.\ајући се У своју Clщгу, да опер.щије ПрО.1уже на север.

у правцу српске

. .I.ржавс. tЗ*

Digitized

Ьу Google

1 , I

196

БИТR"

ROCOnCKA

2.

ПОС.Аедице Цосовсц.е битц.е.

у ПОСJlедице ове битке моюе се набројати САедеЬе:

1. Србија liuje изzуБИ.i!а свој државни значај, аЛll је д.оШ.tа у тешњи вазялскu однос ире.ии Султану. Ср­

бија је УШАа даКА(} РаЧI\И.

у

сверу

турске мuhи

јер није смеАа бити

-

у

-

вељи

савезу са њеНIIЧ

нсприја тељима

2. Проиаст на Носову олакшала Је и убрзала пропаст

и

оста"нIХ

Бадut/IСIШХ

њю.у БИJlа С.юмл.ена пољожај)'

3. је

u

дРЖ8R8,

моЬ ГАавне,

а по

чим је

на

среДИШНОl\l

најважније од тих држава.

, Па не само то, него пропаст Србије ус 1-: ор и ло

иропаст Угарске;

јер су с)'седне државе мирно

Г.1еда.lе турску CIIAY, како усамљене

ба.шанске др­

жаве: Вугагску, Србију 11 Влашку, појединце обара, па су се шта више љиховом усамљеном БОРЈОМ и У своју корист

Носово

вези

и М)'хач

стоје

у

тесној

хисторијској

l

вели Ф. Рачки. )

-

4.

ПОСJlун;иле.

Неиосредно

није ни-uз

ПОЛLtП"ЧНО дејСТ1ЗО битке Косовске·

да.А.ека

тако

велU/:о·

БUАО,

као што је

силно .l-tорално CJfjCTBo љено на сувремеНlIке и на на­ раштаје,

који су носле ДОJlаЗИJlИ.

Погибија Косовска ПОСТ8'ла је c;~aвa Ч.

наrюда, ве.:И'

Мијатовиh.

"И заиста је

се на l{OCOBY 01НЮрIIО непресах­

њив \lЗВОР за понос нароМIИ. Више него језю~, јаче него црква, тај понос везује еве Србе у један Hapoд~ ПрЮIСр родољубља ')

Боi па

Kosovu,

сТр.

11

јунаштв1. l{OCOI3CKOr запајџ.о-

59, 6:' 11 (;6 •.

Digitized

Ьу Google

г

l f

КОСОВСКА

Il'

197

БИТI,А

је све нараштаје наРОАне осеЬањем дужности према ,отаџБИlIИ.» 1)

5.

На Косову је задат СolЧРТl-tоносни удар СРUС1<Оl

држави. кЬја

и

ИJlица за

годишње

500

ако није

пропала,

ПОТ.Ilачење

аЛl! је ту била и

подјаРј\f.ьеље

.народно.

6.

КосовС1<о.и

БUТКОJl.t

духовно

СРUС1<И нnрод. И ако је ПО.штички

·био. НаРОАна песча опеlJаJlа је

Је уједињен цео ]ако paCKO~JaAaH

ову херојску борбу

у свима областима српскога народа, ма којој поди­ 'тичкој групи оне припадале.

7. Косовско.и БИТ1<ОМ СРUСКИ народ изzубио је вАастелу (аРИСТОl-iрацuју). али је ~efiMa uригр.tио I~Р1<ву (реАиzuју). која га је чиста и јуначна изнела из

500

.годишње патње и борбе као побсдиоца. З. 3авршетаl\..

Ето, то казује uрошлост нашег народа,

ље­

-

гова историја.

Ако желюlO, да нас она uоучu

у

садзшњостu,

'те да створимо свет.lJИју будуR-ност, треба:

1. 2.

Да имамо чврсту

Да имамо довољиу, добро орrав:изоваиу,

'спремиу, .ску;

Ap:m:aBHY орrаииз&Цију ;

ДИСЦИПЈ1ииоваиу

и

одушевљеиу вој·

и

3. Да ме1ју . в:ама развијамо CJ1ory, љуба.в, :реJJ..ИrИОЗНОСТ и патриотизам до фанатизма.

То је диагноза, а то и прогноза це.llе наше др­ жавне и народне снаге. Сваки другачи рад и пол и­ тички експерименти

са

државним

уређењем и на­

.,РОДНИМ управљањем само Ье нас слабити и Уllазадити. 1) Отаџ6ива. CBerKa

88,

стр.

XIV

и ХУ.

Digitized

Ьу Google

, ! 98

КОСОГС':А

БИТКА

То је наше најАуб.ье убеђен.е ПРО~'qавању

прош.юсти (историје)

Нека би Аао Бог, да то бuл.а

u

и на

и саАашњости.

Ю1С пеТСТОГОАишња про­

мава Косовска пробу ди и

оuда би битке,

основано

на прави

најважнија

пут изведе,

аосл.l!дUl~а

u·

Косовске,

IX. Би6.'1иограФија.

Књижевни

ADojal:e

извори

су врсте:

и дела

једне смо

ове појно -историјске

о

Косовској битцн

користили при израАН

расправе,

а друге нисмо, ЗАН

Ьемо их опет, раАИ целине, у кратко да при кажемо.

1,

Иаворu, ао

1
_

је ова расарава нааuсаuа.

з, Страни извори.

1. Histoire de l'еmрјге ottoman depuis s:t fondationjusqu'a Ја ргјае de Constantiriople. раг Th. D' Ohsza, tоше 1. Ccnstantieople 18ј!. 2. :Etat mШtаiге ottoman clepuis lа fondation de Ј'ст­ рјге jnsqu'a nos jours, pat' njevad Ьеу,_ соlопеl d'etut-major, tradruit du turc, раг Georges Масгidiщ 1882. 3. His~oire de l'empil'e Ottoman, depuis lе!; Оt'igiпез jusqu'au trnite de Вегliп, раг lе V-te А. de la Jonquiere; ane. profes. d 'histoire а. I'есоlе militaire јmрегјаlе de соmmЬаг - hane а Constantinople, а\'ес 4 cat'tes, Рщ-is. 1881. 4. Hlstoire de l'art de 180 guer.re, рш' lе соmшапd'lпt Ed. de la Barre Duparcq, diret'teur dcs etudes а. l'ессlе de Saint - Cyt·. 1 ct II рш·tiе. 5. Geschi(~hte des Osmanischen Reiches, gt'ostentheilsaus bisher uпЬепtitztсп Iшпdsсlll'iftеп UlЛ arclliven dш'сl1 J08eph von Hammer., 1 Њшd, P,~st, 182i. 6. Geschichte des osma.nlsehen Reiches in Еш'ора уоп_ Joehann Wilchelm Zinh.eisen. 1. Tlletl. НашЬш'g, 1810.

Digitized

Ьу Google ,

'-

КОСОВСКА

t99

БИТКА

7. Reise топ Вe)~rad пасЬ Sa)onik, УОП Ј. а. v. Ha/ln, k. k. consul fur das ostliclle G riechenland. Wien, 1861. 8. f)ie Handelsstras8en und Bergwerke топ Se ..bien nnd Вo8nten wahrend des Mittelalters. Нistогisсll-gеоgгарћiFiсhе Studien уоп Dr. COJ/8tantin Ј08. Jireuek, Prag. 1879. б, q.ловеИСf\И иавори.

1. Тимо.еа ФJlориискаго. Южвые Славаие и Виз&нтlа во

второй

бургъ

вЋка.

ВЫПУСRЪ

второй.

УнинерситеТСGiа И8п~стiа гол. ХХЈХ. N<.:

2. 1889

четверти ХЈУ

С. Петер­

1882. г. ВЪ ЩЈ.МIIТI.

ПIIТИСТОЛЋтill

Т. Флоринскаzо стр.

Новсмбар

11.

Косовской битв'.:.

Професора

7:3-1 ОО.

3. Гласник српског учевог друштва, и то кљиге и Ч.l:НЩII

:

У. Родослов Јеро.монахit Јосифа Троношца. Редакција. Др. Јанка Шафа.рика. стр.

VJ КОАе

20-11 '?

и VП Разматрања о

Kpc·rufi.a., "ТР

Н8-150 11

IХ. Раз.матра.ња о старим

коле

KpcTufia

ст".

Ни­

t!-8fi. срuскu.м

apaвu.мa

ОД А(), Ни­

60 -127.

Х. Граба за историју А.

.lушаНО60.м закону .ЈД ДР.

народа и

књuжевности сраске од

BYI
xoJКaн.oetlfi.a, (;тр.

1389,

стр.

113 РУКОПllса

350. XVH ве 1'" ,

од А, Ву­

108 -119.

Мурат 111.<1 НИII!!!. ПО т~рс"им (~IIOМСНИЦII:1.Ја. стр

119 -125 .

.Jlр.тоuис царе.м СРUСЮЈ.м, и:'l РУfЮl111са ХУН nСIШ. I1реПllсао

А. Вуко.ма'н oeufi., еТ[Ј.

. ХII.

144-160 .

Сl'асхн историсн:u сао.чени!{и .~tлетач}иz архива, пре­

Jlисао ,Ip. Јан. IUафарик. стр.

XVHI . др.

МuјniЛII из Островиче ,!етоаиси, ПfJСUСО

Јанко II1афа.рuк стр.

XXI.

Нешто о

'ОАОСIIО&" стр.

'226

cepllc,'" оо

[1

објаснио

-25 -1 R8.

КН6ЗУ .Jlазару

спремио за штаМilУ Ст.

KOBUfi.,

1 - 397.

HoeaKo6Uli.

ао стр,

рукоансу

XVIl

вlјјека,

157-165.

".рен. Спремио за штампу П. С. Cpeli.- .

277.

Digitized

Ьу Google

200

КОСОВСКА

). ХVПI.

НИТК."

Ита.А.uјанскu архиви и наша историја ОД Стојана

HoвaKoвu!i.a, стр

429 - 44 9.

ХХХII IIpU.A.03U к

CPUC1\oj историји XIV и XV века. 0,,-

професора ,В. В. Макушева, стр. Iђ~-2()9 .

. Хронozраф Жито.мишљиfLки.

При.ЮЖIIO

apXIIMaH..1pf!:T

Н.

Ду'ЧufL стр,

239-27R. XXXV. Дар Урош и краљ Ву}(ащuн. ИСТ()Рllјска студија Чед. MиjaToвuKa. стр. 125-238. XXXVI. Пре триста zодина. ПРИАОГ к ИЗ~''Јавању извора за историју нашег народа. 0..1 Чед. MиjaToвиfLa, стр. 155 - 220. XXXVIII. Огудије аа историју сраске трювuне ХПЈ и XIV. IП. О", Чед. МијатовиКа стр. 79-141. XLII. Константин фU.А.оеоф и њеzoв живот С1'ефана Аа­ заревufLа деспота српског. И:~дао В. JazufL стр. 223 - 32R. XLV. Археo.tozијскn-zеоzрафuјскR. истраживања 0..1 ApazaшевufLа, стр, 1-129. ХLVП. ПРUAошцu к објасњењу извора СРlZске исгорије 04 И.А.. Руварца стр.

XLlX

1 77 - 21 9.

БџшufLu,

Скиuе за историју

Зете

од Чед. Мија­

ToeufLa, стр. 125-265.

XLVII.

СРlZски родОСАови

u АеТОlInси,

п,едио их. Љу6.

OrojaHoe1JfL, отр. 1- 16 t . АО

LVII, 149.

Историјске

расираве

Панте

Cpefi.KoeHfLa стр.

t 04

LХVШ. Границе Душанове царевине од A~. JoeaHoeufLa ·стр. 76-1И9.

4. М:опоmеиtа Serbica spectantia Historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, edidit Тr. Miklosicll. Viennae 1~a8, стр. 193-217.

5.

r Jlас

I

Српске

Баштuнuцu ОА Ог.

6

Краљевсие

Ak&,,-еМl1је.

HoeaKoeut;a.

СПОЈ[еннх српске краљевске Академије IП. Огарисраски

хрисовуљи, ле1'ОlZиси и др. ПРJlбрuо их Љу6.

7.

Пронuјари и

rОАиmљица НИRОJl6 qуоиL.ц"

CrojaHoeufL.

и то књиге и ч.шици:

IП. Ново 6рдо и Врањско Поморавље у историји српској

XIV

и

XV века. Од Огојана НоваЈСовиfLа стр. 263 - 356. VI. Хера.А.ди\fЈСU 06иЧi1ји у Срба у примеЮI и КЊIIЖСВ­

.ности, 0..1. ог НОlJакови!;.а стр.

1-141.

Digitized

ј.

Ьу Google

r

I ~

f КОСОВСКА

Х. Вук Браиковufi.

201

БIlТКЛ

(1 Ю2 - 1389)

ОА Љуб. hовачевl/hа стр,

21ь-аОI.

" 8. Аетопис Матице Српске, 11' то КlLиге I{IшТ'а lQ2. Босиаод Гuљфердuн.zа (rrpC[JOA) HII.l1ra 11 ј. Повесна слова о кнезу .i1азару ,I,~)ита Ил. Руварца стр. 1()8-122.

11

Ч,13ЈЩ\f: 91-11.5. од apXIIM;1H-

стр,

9. Starine jugoslavenske akHdel11ije znal10sti i ul11jetl1osti, Knjiga Х Nal'odnja predanja О IЈОји Коsоvskош pobiljezella pl'ye pole ХУ,ЈII vickH. Od Stojana Novahovica стр. 170--201. 10. Rad jugoslavcn~kc Akadcmije ZlШ110sti i umjeLllosti, КЊI1ГС 11 Ч.ШlllЩ:

XLIX и LVI putovanja ро balkll.nsl1.01n poluotohu ОА Р. Matkovica. XCVII Boi па K080VU. Usroci i poslje;,dice napisao DI'. Рј'. Ra{hi. 11. 1889, Ч.t АО 205.

t 2.

Отаџ6ина, С[Је;;ю\ I нак

OrрахиНИћ

Ратник, Кl!,ига

.ноар u.з Турске

u

82

и 83-ћа за Ј1Јпуар 11 Фебруар

баи од

II

Љуо.

и IП за

Кова чевufi.а

1879 11 1880

с гр.

год.

18 ~ »Ме­

Игuиерерu" од пок. ђ.-штаб!IOГ мајора Мих

Н. Илuјfi.а.

13,

О

химаНАРИТ.

1888

KII.,ay

Лазару, раСI1Р:1В.IL
Прешта:\llIаlЮ

из листа

И.t:Ј.ј)IЈјои Руварац, ар­

"СтраЖIl.юва».

HO[JII

Сад

године.

14 Историја српског народа, напис;ао Пltнгмuја Сла вCpefi.Koauh, r;ЉlIГit 11, Време I{pa.bClJCTlJa 11 ЦаРСТ[Ја (1159 Ао 1367), 1!>. ,iJ.еспот 'ЕЈураЈ, БранковиЬ., 1I<1IIисао ЧедоJl'UЉ МИ­ ја.тови fi.. 1 11 II кљига. Издаlt.с ЧУlllltt(~ГlС аадужБСllе. 1\ов

zopu.

16. Оllи(;анiв дреRностlй србски у снетој (аТОIIСIЮЙ AU.ltUTpis. AapaMoavlia ЖIIВОIll1СЦ:l. Са 13 Лllтограф.

од

таб.шца.

17. lIугоппс де.Ја праве старе Србије од Ј1. С Ми­ и I! ClJt,CKa, 18 i I 11 187? год. Де.1O је lllJMOf.lO СРП­

Aojeaulia, 1 еко

учено АРУШТПО.

1889.

18. Вој на Косову rO).IIfIC 1389 У наро,џщм песмама Косовск.1 сuо.меиuца 1389 --1889.

Digitized

Ьу Google

202

кссовеКА

IШ1ЋА

19. t'PIICK6 наРО,ll.не lIe('1I.6 О боЈу на l\oCOB~ KpIlТlI­ HoeaKoeulia. 1878. На 110 се штш.lllalЈО lIа

чка студија Стојана

"ГОДllluњице Николе Чу Шlhа књ

11. u

Српске наРО,ll.не пје(,'1Iе,

'10.

џufi, КlLllга

:lавонвк

21.

Стефана

ДУШRIIII.

штампу уреДIlО Стојаи НС!ваковufi.

БВ1'ка

22.

с«упио Вук.

С·геф • .к.1ра­

11.

Rосовопо.ъсвз.

PO~I ДаИllА8 ЖUIJКОl1ufiа

. 23 Јtсторнческо совопо.ьске О,ll.'ь године

u

-

цара ·срш·когlt.3а БеОГ[ЈlLД.

1870.

13S9

Ми.!иша С.

,

)·О,ll.вне. Оа нредгово­ МlIлојевuliа.

критвчесво Оllисаиi6 Косопогъ

0,1 'Борба Ма­ -- ПО.ьа 'Бор­

бе.м Муwuч}{u.мъ ме,1,. ДОКТОрОМЪ и кав:tЛЋромъ

У Ново\! Оаду

1 :189

IUIIIIЛ

t 8. О . битне ко­

15.

летufiа. а н:џаЈЈО 1I<16AIIO съ кнртомъ

1847 ГОДIIIЈС.

.

l'еоrрв.Фијско

24.

ника ЈОI1. АГЈыашсвufiа.

25.

-

ХИ(~'rОРll.iски

Србскiй

2.

од пуков­

Прилог "Г'атюшу«.

1857

1884.

1'0.1.

26. Kf\ltA> Нукашин убио цара ковип. 1881. 27. C.lJBKe иа СlIпсве исторнје Нопо IIрегдсдпно И:Џ:1ље t 882. 1

речник,

Дпе CT~' деНТСК6 расправе И. PYBnptsrl. Прешта\lПaIЮ

IШ «Ocд~",цe" эа 1Я56 11

.1iшъ.

Сi.lЧlIнЋIIО

Уроша. IIаписао

од СтаН'Јја БОШl':овиliа.

BeHal~'Ь. СОЧИНЋIlЪ ТGдоро.мъ В.i8l1fiе.;иъ

чпс"'ь.

Cpeli.-

учите­

1850

Друга I\.ЊИјЈ\евНа О('еы напред

маље користио

Ае.Аа О битци

110бројаних

при изради опе

књижеВIIИХ' дела, која су би.1O

дела,

I\OOOBCI\.Oj.

KojllMa сам

се Вllше И.Ш

расправе, има још

пос('6ице, 11;111

ИДРУГI1Х

У:1греДfIO гово­

рила нешто ВlIlпе о f{ОСОВСlюј бllТlЩ, поименце у вашој RЊII­ жевности,

и

која заслужују, да сс

нарочито

lIапомеЈЈУ

Такви бll списи Ои.IИ следећll:

1.

Rраткал

Исторiл.

IIО

Сер6"tiй,

IЈ.ШН~·

ном

Раuче.мъ

стр.

226.

Расји,

ВII.lхе.!ма

Босни,

ГУТРll

u

PaJltbl Rра.lввствъ

и ЈоаlllЈа

архiмандрiТО,,\fЪ. Въ Вј61IIIЋ

Граи...

Јоаи­

1793.

Ма.Ја ОСМИlЩ,

Digitized

Ьу Google

С.lOвенска азбука.

r косовек,\

;'>U3:

БИТКА

Пошто је то IIЗООД IIЗ опште историје, то је

11 битка I;~

совсна у кратко описана. Писац ue.lII: да су Христијани побе­ АИ.Ш, а дсспот

130).

Аазар теШIЮ

рањсн умро

на бојиmту ') (стр ...

«Вук Бранкопиh пак худо џ неб.ЩГОРПДIIО поступио и 113

боја са споји м ПО.IКОМ

ИсторiJl разныхъ

избегао».

С.llдаенсiщх

Хорватовъ и Сербов'Ь, ИR п'ы

народовъ, наuааче Бо.Н81ЈЪ,

забвенiя И:ЈJlТ:ЈJI И ВО св'k"tъ IIС­

торичеснiй ЩЈОI1RпедеНIШJl ЈОI11-1НОЈКЪ РаuчеЈКЪ,

архимандрiТП'Ъ.

30 CBJrTO архагге.IСКОМЪ MOHacTblp'h KOBII.1i1. Въ BieHlliI 1794 четири

У

I\ЊIfГС.

у I1l1сању споје IIсторије Р:lјиh се је С.IУЖИО свима знат­ нијим де !Има историјским, која су о

као: Драгоман,

Туберо,

НетРII, ЉlOник,

ДиФресне,

Троношац,

"ашем lIарод~'

АеУIIК.4Л8,

fOBopl,.Ja, Ор6ини, Аукври •.

Ћ. Вранковиh,

П.

Витезовиh,

ШваIJдер. и др.

Кllежева 8счера, з,lраВlща, изоб.lичавање Ми.юшево и ље­ гов ОД.њзак у Турски стаll по ТубероtJу и Орбину. Рајиh мис.ш, да МII.юш за оечером није изјавио своју на­ меру, с тога је у српоком .10ГОРУ lIаСТаА:1 забринутост, кад се·

је сазнадо за његов одлазак. А.ш 1 О IIС постојll, јер је

JI И.101П

за врсме боја, а /Је пре тога Мурата Р;ЈСIЮРIIО. Погибија Ми.lOшепа

са оба побратима

но царостнвнику,

Бссела кнежева војсци по ВРIlJКОВllћу и

OpOIIIIY.

Бој је описан 110 Туберу и Ћ. ВраНКиВllћу, <1.1И за Кllеза .I1<1зар:\ успаја

мн.сње

0(16ИIIОВО и ДИФРССIIОВО, да јс ЖlIВ ~ х­

ваћсн,И за TIIM по на.ЮГУ СУ.IТШЮВУ посечсн.

ДОГ/l.~аје пре бllТl>е

Н:1ВОДИ по АеУlIк.ЈаВУ, а битку 01111-

су је још и по T~ РСНИМ lJэr.орима, 11 по Ааонику.

l3е.IИЧИПУ всјсака усваја по ЦаР()СТ:1ВНИI;У (Срби 100 000 а Турци 300.00О).

Р;ЈиIЈ, по ОрБНIJУ, пропаст па Косову приписује издајll Ву":! Брапковиhа.

2.

Исторuа

САuвено-серБСl\аzо

тора по Раичу и друrихъ

народа 113Ђ разны\ъ Аук­

IIЋКИХЬ сабрана, И lIа простый дja~

1) Тек у цриыедби као објаснење ПОМlllЬе Рајиtl, Аа је кнез Лазар. ),Х8аЬ('н, и ПОГУбљен, и Аа је Мв..\ош раСПОр110 Мурата.

Digitized

Ьу Google

, '2О4

КОСОВСКА

БIIТКА

л('кт сероскiй CIllIC"HII. МиАО61 Ho,.\toь ВuдаКО6UЧеА('Ь

у Београду 1833-18Ј7, у

Опис косовске битке

4

профссоро:иь

части.

наводи Вllдаковиh по ТУРСКIIМ IfC-

т;)рицима (Нсшри, Драгомаll), а беседу пре' боја изговорену вој· CI(ll, по Мивру Орб:tНу; де.Ы

Ми.lOше80 по Аевенклаоу, Тро­

I!()ШЦУ И Орбину ; а издајство Вуково по Орбину И Троношцу О погребу теАа кнеза Аазuра у Приштини, његовом пре11

су најпре у cplI.

Рнваuицу (1392}, З8 тим у Будим (1690), (1716) И ВРдНИI\ (нов. РаоаНИIlУ), говори опширније I}

Ф~'тог

Видаковиh служећll сс РајиIЈСМ, помиље и све оне изооре lюјllма се је и Р:tјиh користио. .

Ј. Преџед'Ь битке KOC0601l0AЬCl(e и ЮКIlЧI{ОZ'Ь diIAa

Auli.eaa,

Оби­

IIзрађен f]0 праву Народа, Етiки, Псiхо.югiи, И по 06-

Щсо.liџаюhым, у време АогађаJl ова MHoJIHiJl\f1\

ВаСјАје.м Суббо·

тu!iе.м'Ь ц. к. АрХјдукса Aeono.IAo~or. 11ОАка H-РОо 53. вовннам'Ь соеrnТСНИ!ЮМ1-. У Ноо Јм'Ь Саду 1840. .

То је фИ.lIOСОФСlю-мораАIIO .1Ошевом lIа Косову, -

праВllа pacupaoa о де.IУ Ми­

о убllСТОУ

Муратовом.

Најпре писац llЗАажс кратки преГ.llед догађаја IIре косов­ ске битке,.

l'Ae заузеЬе Ниша ставља у 1375 годину, за тим тураки на cpncl\Y држапу с фИ.llосоФско-прав­ ГАедишта, па се зауставља 1111. деАу МИ.llошевом, као пред­

расправља lIапад

пог 'мету

свога

списа.

Из.НlЖ~ hи мнења

/l:IIJOAa

турских историка И предања

о томе, писац IIрстреса

1I ФИАосоФске,

·6.ILIГОРОДIIИС,

па ве.Ш: кад'Ь

он

дело са

страllе

СРПСКОГtL

мораАне,

правне

"да в ДС,IO МИ.lOшсво У СМИС.1У Етјке М} рада

JIO.~ ЧllдОРОМ'Ь живота AllllInBa"

на

боишту,

(стр.

неже,ш

кадъ га

49).

Па ~зимајуhи у ПIJизрење тежщt по.lОжај

ОК.lеветано" и

Ч;lсто..ъ:уБIlВОГ МИАоша, љегово јунаштво, понос и патриотизам, као и ратна

upaBa

11 ГАеДишта

XIV

пека, торжсствено ПРОГ.llа·

шује rшсац: .да в дil.ю МIIАоша ОБИАиhа онако, ДО данас'Ь ОЋруо и ПОВЋСТШЩЫ СрбскiИ каз~'Ю,

као што га

да.llеко

сдаВиiе

ОД оног како ГtL ТУI)скiи ОШlCую, и да МИ.\ОШ'Ь ОБИАићъ, као правы

ЮI ЩК'Ь, а не

..ао ПО.lМ~·}(.IlЫЙ )'бiйца M~'III1AY утробу uори и но­ CTUG". (стр. 70).

ГO.\IOЬ МУ за вратъ

4.

Истори 1 tеСКQ.крuтuчеСКQ Qпuсанiв битке

KOCO·60aO.(~Ke

o,~ Ћ. Малетиhа, са предговором од Ћ. Мушицког 1)

1842.

О СВОМУ ВИ.\И част 11. стр. 124-130.

Digitized

Ьу Google

ј

ј I

r;ОСОВСКЛ

205·

БИТКА

То је ЧI!СТО историјска расправа битке косовске.

Писац је почео са

цареВIЈне, па је у"ратко

1289

ГОДИНОМ. као основом Османске

извео све главне

догађаје до бит,;е·

косовске. :Користио се је де.шма: Хамера, Раиhа,

Гебхарди.iа,

Пејачевиhа, ЕНГ.1а, Мавроорбl1НН, ђ'бера, ~. ЈУ.lllIнца, ДифреСJl:\ и

других.

ДО.llазак

турске војске

тову ОПИСано је по Хамеру.

на Косово и ilОС.ll8ПСТВО

У Кра­

rЈО,Јожај српске војске ставља И:1-

lIеђу Ситнице 11 ГРilчашще, а турске

између Ситнице и Jlаба,

што је IIрема ТОЈlOграфијll :Косовог поља неМОЈу}.е, Јер БА једни

другима за ,leljlJMa

били. А.Јбанези са Ћ. КаСТI,ИОТО\l

српској војсци

страним изворима).

Вечера

(по

квеЖСlJа

и ОД.llазак

Милошев

бll.lJJ у

по НilрО,ЩОМ пре-·

дању и Орбину, само не оерује, Аа су с МИ.llошем отишла 1I оба

побратима (стр.

21).

ИЗАајство В)'КuВО 1) И погибllја Муратова

по Раиhу. Бојни поредак оба ПРОТИВllика 11 битка оuисаllа је· по Хамеру. Ћ. Малстиh брани јуначко дело Милошево од љаге, коју

му Хамер наlJОАИ

због uреваре, па завршује:

та6 као свед{)къ С.llоБОАе, ске за б.llаго свога

.0110

АаК.IIе ос­

неустрашимости и ОАВ~ЖНОСТИ

отечества и свilтлиће као

срб­

метеоръ и най­

познiИМъ потомцыима, раЗПН.IIьиваће им:ь и волю и духъ къ по­

дражаRаню и подобномъ ЈЈожертвованю, ГАН обlllтемъ б,шгу ОПI\-

.

СIIOСТЪ грщш И пока'iиваће имъ путъ къ не)'мр.lOЙ чести И С.llаlJИ

њьiОВОЙ и отечества Cl • (стр.

5. године

25).

ПuвtСТКUЦ8 Србскоz карода, ОА најстарiи Bpf>MeHa Ао

1850

од Дан. Медаковиliа. У '1етири Rњиге

1851-1852'

у Н. Саду. Косовској битци Jlосветио је МедаковџЬ

17

страна.

Све је као и у Раића и Ма.llетића и по истим изворим;,.

'IJYPiJe

Кастриnта

с војском

на {{осову. Вук мрзи

пашенога

Ми ..юша што је претежнији, и.ш због жеНА. Be'lepa кнежева и 3Аравицз.

ОА.IIазак

војску. МилоIП

Мидошев

ПОД ВИАОМ

с МIf.ШНОМ

Аа неку тајну

и Ивано~

у турску

Мурату каже, про-

') Ћ. Ma..leТllh је IlрОТИВ оних, који бране Вука Бранковиhа, са 110..IIIТlIчке стране, што се је с бој.lшта УК.lонио, и верује, «да је Вук још пре битке опак~ намере IIMao, па 11 с Муратом у тајне преговоре стушlO U .

Digitized

Ьу Google

".

205

КОСОВСКА

БИТКА

'пуштен, распори .га 1I0жем ИЗ потаје" Ворба

МIIJl.ошева И оба

1J0iJратима -с ТУРЦЮf3 ПО нородном Ilредању.

МИ,IОШ ухваћсн

,а оба побратима гину, Свс Aal,AO !ЈО ОрБIlНУ, Троношцу И на-

1!IJAHOM

прсдаљ)'·.

О бојном поретку Мсда.liовић

НlIМ

З:Н1О0еД
KpllJIOM

МИСJl.I1, да је српским дсс­

Ћ. КаСТРИОТl1tl,

ТИ,ЈТК~' да је '6110, ШЈГU

нски ба!!

а пе

B~'К.

Сумња о

ЈuВ;Ш, lю.i~1 је lIСТОЧllУ .П(">­

.ltJllИlIУ в'еспс имао. Бој трајао пот чаСОВll. :ЈСРВОМ издао.

Кнез Аазар

01l\lC као у Хамера.

ВУ" C,t ре­

ухваћен у одступаљу, и 110 на.ЮГУ

l\1ypaTOf)O~1 по~счеllС 'МИАОШ('М.

О Вуковом

IIздајству

ср6ског ца.рства,

ВС.IИ: "Вук, 6дlllI1l

србскс ДРЖ;tВО, СI)бс.юг

Вук,

живота.

у6ШI;t

011

6

6

већи

ItilШ з.!отвор, всliИ наш КРВНИ';, него што 6 Мурат 11 сви Т~'рци

П.

131! ..

ПРОКАСТСТВО на GДН):I1 ВУНУ В;шн'tОВiJћу остаllе у на­

РОДУ наШ.·М В'k'IИТО. Пспео њi;гоI1, IИИ су ТУРIlИ

У l\рушевпу

оБОЖ
KOjll се о IIздан Ву,",овоВ: сумнню, MOrAO бll

·6IlТИ ве.!иirо СНЋДОЧtlIlСТВО, Atl 6 Вук

,

издаица био, измеt)у ос-

'Галога 111'0, ШТО СУ Турци НЋгове кости ОИ.lИ наШАИ, I\ОД Кру­ шевца му к-апслу

· ..1IIАII. 3ИtlАII и.цао».

110ДИГ ЛИ и у 080Й му СiЗtt1е п~t-

-

и 3IШДУ, да им 6 ВУI, Ilара и 'Народ С.30Й

134) ..

(П,

Још

текию

-

CYOlllI

је

интересно

да

напоменемо,

да

је

МсдаRовиhу

IIРВОМ паАа·Тtl МЈICао, да је ВаАша (т. ј. Ћурађ СраЦНМlfропић

-

БаАшиh), зет . Аазарев, "у народу наше.\{ uознат uод ИАtе1iйА(

CTpaU1iUh Бан.« (,",њига

II,

СТР.

1(6).

5. Образи изъ обште цсторјв н:шисао Дръ Нико.Ад Нр­ СТUhЪ, ПРОФССQРЪ права у кнл;кеско-срБСIЮМЪ АIЩtJЮ. У Новоме Саду.

1860. у овој су књизи

СIШХ АИ'lНОСТИ

IJОIJајВllше биографије

свију народа, \1

110

неки

З1lаТНЈ1Х ИСТОР\l­

знамснитији

ИСТОРllј­

ски ,,"orat)ajH. МеђУ OCTtlAIIMtt Оl1исаltи су Битка НОСО6с'Ка (стр.

291-303)

и МUАошОБUАufi (стр.

21:'>-221).

Писац се IIРИ љиховом описивању 'Н Троношпа, аи по

народним

придржавао Орбllнија

причама l. пеема.ма,

Digitized

од којих

Ьу Google

_

r I !

КОСОВСR.\

207

БIIТКА

две на крају ИЗ.IaЖе ("Пропаст царства српског" и "Мусиh Стс­ ван«). За Вука BeAlI, да је .свою войску завео на Гори ГОАIJiи«

и да је "Б:)'К Вранковиl, ltСКОШI.O

па 301).

гроб србской држави» (стра­

'

Осем тога l\11-)ке, да је бuј 0110 СУТIЩ

дан, пошто је Ми­

АGПI Мурата раСЛОРl10 (стр. 220).

.•

Новина историјских lIeMa никаквих. На крају су МOI)аАне ноуке.

7, ЕарОllll,

У ItЊ1l3И Путовање llО слоаеИСН:U.Аt

од

госuоt,ица

с еllГАеСIЮI'

. превеод Ч

Мјур

и

ВеограА

MUjI1TOBUhii,

',сна је IЈаРОЧ\lТil Г.Шllа

зе.Atља..иа турске у

МакеИЗuјеве

"јјојIIO~1 пољу

А. П. Ирбuјеве, lIосве­

1868, -

Косову« (Гл.

XV,

стр.

160-167).

Учене НУТllице О;lиса.1C су рад у турско\! АО,'ОРУ ру ју , ао КО.\ Срба по ОрБIlНУ. ТРОНОШI1У, народним

110

He~­

Щ)llча~lа и

IIОСМЮlа, од rюјИJi c~· неке и у UДАОМЦllма Н<шедсне; битку из­

..1ажу ПОf',Ншито 110 турсюiм IЈоведаше ре36РВОМ,

ое.1("

сабље. ЊСГОВII јунаЦII, њих ыњајуy

ИСТОРllцаМIJ, а за Вука, који за­ се (: поља и не II01'еГIIУВШИ 12000 tш броју, ми(:лише да само

« повуче

положај; али то њихово lIедраговољно повлuчење рсши

еудбин~' дана. Они су били све сами поу:џаIlИ, на ГАасу ОКЛ.ОllНИЦИ« Још. је интересно

одабрани јунаци -

све

ICTp. 166).

да се ана

њихово мњец,е о Милоше­

,вом делу. Пошто су га ИСПРИ'I;l..1е по каЗlшаљу Турака и Срба, nе.Ю:

1)06e

стране ['оворе о делу

као о

још заслужује lIоштовања као један

Оtт"вљамо

на .страну

jYHarIlTBY, па и данас пример са\fопрегоревања ..

миmљ~ња оних, који

правдају убиства

liОАUТИЧКИХ

. непријатеља, Ita.! их чине IIОЉСКИ IIЛИ итаАИ­ јански патриоти, ... МIIДОШ кдеветом доведен до очајања, од­ A)'Qyje се да посведочи своје родољубље очајном УСЛУГОМ; у Мурату

он Г..1еда неверюша, варварипа и непријатеља његове

отаџбине; Аукавство", сеПОСАУЖИ само да добије С'I'упадожртв& своје, па онда цену

крвљу"

нужнога I1рИ­

крви Њ~ГOBe Il-lати својом

(166).

Ето тако говоре П.1емоните Аеди, кhери гордог

o lJашем МllAОШУ

06и,шhу. То је IIl\јбо.ъи

одговор

АА5иона

немачком

Digitized

Ьу Google

208

КОСОВСКА

БIIТК~

ИСТОРIIКУ Хамеру на његово ома.1Оважавање Оби.шћеВОI· беСllРИ­ пожртвоваЊ:Ј.

MeptIOr

8 ..

Битка 'Нд КОС()6О.м пољу tt аад сраске држаое, тако с.с

З(lве рuсправа, коју је написао Др. Павле А. ПадејСЈ(U

сац,

најпре

рuсправ..ьа догаt)'lје

про

битке

са Душnном, и оцсњујуllВ

С1'ање СРlIске

гове смрти.

о

п

кнезу

За тим ГОВОРII

Лазару,

peljajyhll

'). Пи­

Косовске, почев

lIареВlIне

пuс.~е ње­

цару Урошу,. краљу

ВукаШИIIУ

све

:шатније догађаје,' кој\! су ('С

ДОТИЩI.IИ српск~ државе. За KHeda Лазара 1.'('.111: .пун ВРАИII;i И АРУГИА II1IДИВIIАУН.ЩИХ

својстава

~'llpnBO

j~ ПОЗВ:l1I

био :1:1

В,ШД
Помиње спе бојеве lIа Косову; paTНlJ п~ II.IIХОВИМ

ИСТОРИЦИМIJ

савет код Typar;:1

наводн.

За Србе вели да су дпе странке 6ИАе: Ми.юшева за рат. а Вукова па мир. () веАИЧИНИ војсака не исказује мњеlLе. Ве­ рује, да су Вук и Ми.ЈОШ би.ш паIЏеllОЗИ, и да су сс због жсна позава})зли (по Орбпну).

Битку описује поглавито по Туберу и ОрБИIlУ.

З3 Вука ьели, Аа је, по lIаро,\ниј традицији If HeKIIM НО, вијчм летописима, узрок поразу српске' војске (стр.

400); 11.111

прича

о ИЗАаји

у касније

време.

Одступање

(413);

у

опште,

Вука

Бранковиhа

са

постаАа

је тек

бојишта правда стратегијским раЗАОГОМ

тежи

да

оправда

В)"КОВ

раА.

Карактеристика је овог списа. што казује разна мњења о појединим рздњама, а.Ш не кuзује своје

мњење и закључак

о томе, сем о paA~' Вуковом.

9. У реду ових књижевних де.Ја о Косовској БИТци,АУЖ­ ност нам је At\ поменемо и »Авэврuчу. наРОАне песме; преАа!'. и приповетке Срба о пропасти ньпнога старогъ царства"', кОје је наПhсао

БеЭСОНО6Ъ.

1)

Поqетак је учињен Душаном; И3.ЈОжсна деоба царства; Вукашин и Момqи.ЈО; битка на Марици и смрт Вукашинова. ') Отаџбина, свеска 87, стр; 366- 422.

2) IIIтампано у »Руска ВеСЋН за 1857 ГОА. 11«; а српске .Часови ОАмора» ОА МИ.4аиа Ћ. МИ.4lIhевића, П, стр.

1g -87.

Digitized

Ьу Google

r

•

КОСОВСКА БИТКА 209 ===================================~

ГовореЬи О шшаду

А ..шпаше

познати . у народној lIеС~ЈИ Њlах бана

на Орбију, ве.IИ, да је то

ААија, а за ОтрахиниЬа

наводи више мљоња, и МИСАИ »да је то иио uознати 'Бу­

раб Страшu.м.ировufi., скраfi.еио

CTpaxuHuf..«

(стр.

49). 1)

За тим приступа спреми рата с Турцима, а IЈОСАС и бит­ ЦИ Косовској .

. Једини Вук БраНКОВlII1 је био за сrамни. мир. Од савезника најбоље се одаЗI ао нладаоц Епира, Ћорђе Настриота", дед чу­

веног јунака ОкеНАербега. Говорећи Пlн:ац о МtfАОШУ Оби ..IИI,у, зету ЛазареВО:'l, упо­ ређује га с Марко м кра.Iы'иье:lol,' и ПОВ.и.чи између њих [lара­ леАУ. која је'У корист Ми ..юшсву. КlIежева

ве'lера 11 здрави ца; ДО.llaзак

ном и МИАаНО~1 У ТУРС!\И стан убиство жива

Муратово,

ДОRелу

Милан

МИ.lOшев са Ива­

баш кад су се hреНУАИ у бој;

и Иван гину а Ми.юша

ухвате и

султан)'.

Витк:' је описаН:t у кратко и правилно,

са неким

умет­

цима. Опис бојџ навеАеll је и по Нсшрију. Вук БраНКОВl1ћ из­ дао је, и са

20.000

у најстрашнијем ТI)eH~ ТКУ одступа.

Кнез Лазар жив ухваћен и Дове.ШН .1Оша

виде и све

р:tзумеАе,

. султану,

па заје.џЈО и ГIIНУ

где и МII­

по заповести

су.lтановој.

За Вука наводи, да је био у тајном договору с Муоатом Говори о Мусићу Стевану из Мајдана, и о РаДИ<ЈУ,

вој­

води Захумља \1 Далмације, како НИСУ на време СТИГЛИ на Ко­ сово, и Ыlзује

II.liXOBY

смрт.

Основа овоме СllllСУ јесу народне ношац,

С

малим

додацима

с

IIриче, ОрБИНII 1I Тро­

друге страве;

а поткu СУ

народно

песме, које се неllреfШДНО увршћ.ују у текст, ЧИМ Il't коју ред

",ot)e, по времену и Aoratjajy. ГАаВIIИ преД~lет је

овог лепог JlитераРНО-ИСТОРllјСl;ОГ са­

става кнез Лазар. Ilа с тога је 1l0чет од онога доба,

народне

песме с љиме ВОЧIIЊУ

AI1 баве -

0,<1

када се

ОД Душана;

8 Э8ВР-

li То је, ПОС.l.е МедаКОВИћа, Apyro Itњење о СтраХИНИћУ бану, које се ПОДУАара . .ъ. I{овачевиh је треhи писац, који ОВО на основу IICTO-

с првим

рије и народних песама ,\оказује. КО"'ОВСКА

1..

:GИ'fКА

Digitized

Ьу Google

шује се његовом cMpllY, -

с песмом "Обретеније r.laBe

кнеза

Аазара.

ОРО је ааиста једна .Јепа раСllрава, којој су накит наше народне песме о ЈlНезу АаЗ
q И

њоме је ПlJсац учинио ..tеп

nplIMep

дао

10.

књижевним

IIРИЛОГ CiJlICKoj књижев­

ра('прана~а

ове

врсте,

Још пам је дужност напоменути, да сем историјских

списа о KocoBcl;oj још ·и многи

бllТЦИ, И осем

производи

АиРСl\в

народног

и драмско

певан.а,. ПОСТОЈе lZовзијв,

који су

за предмет има..tи битку КОСОВС"У. Од ових МЕШИ прзнати ст С..tе,t,еtIИ ca<:THBII:

На Косову ОД Аукиана МУШIIЦIIОГ,

еllископа;

E.tezuja на Косову ОД Јована СуБОТИhа; Косово од Василија

ЖиваНОВlIћа;

Сао.мек Видова дана ОД Јов. Ст. Поповиhа 1).

E.tezuja наао..ье Косово ОД ВасиЛИја Суботиhа 2) ; Косово и

1.\89

од Јов. Драгашевиhа (стр.

150

и

140

ње-

гових песамн);

Косово БИХ

од

Ћуре

Ј.\Кшиhа

(страна

35,·

књига

1.

њего­

дела);

Cadop

у КРУ
25,

прве

свеске његових књига);

Косовске даворијв од Јов. СУНДСЧИhа (У календ~ру Гр­ лици за

1890 го,,-. штампаll на Цетињу).

Јоксим И.lИјh, ПАем. НО13иh покушао је, да у ви.ду народ­ не песме опева Косовску битку, које је и штампано пол име­

ном Лазарица или Бој на Косову

S)

'Ј Сви ови састав,\ на.lазе се у ,.Опису БИТllС I{OCOBO-Dољске С ОА Ћ. МаАетиhа стр.

2) 8)

41--57. Ae.lY

У његовом

о бllТЦИ Косовској стр.

81-96.

Новм Је опевао косовску битку и по наРОАНОМ преАаљу, а и нешто

110 \lCторијскик изворима. У српској војсцн БИАИ И Црногорци; У боју участво­ вао и СтраХИНllh

бан. Вук оБАагује МlIАоша и ИЭАаје. Ми.lOш

щuа са оба

побратима: .НII од сабље ни ОА

коп.ьа БОЈlIа,

,.Ни· стријеАе НИ ОА БУЗАована, ,.Но 0.\ тешка умора јуначва. ,.3атрпаше копљима јунака,

• Паде

)fll.IOШ, ни ку ике неће,

.Нит ье САава, АОК је нараштаја~. (стр.

65 11 66).

Digitized

Ьу Google

,1, КОСОВСКА

211

БИТКА

Бранко Радичев'..th ЖеАео је ;l,а види Косово, па да Оllда 'Напише читав еп о њему, аАИ је са том

патриотском

же..ьом

'11 у .1аДIIИ гроб npepaHQ Аегао.

На

по..ьу

дра.\((же

Аитературе

писа.ш

су

о

Косовској

'битци: Јов. От. llоповиh, Матија Ван и Ми,юш ЦвеТИћ,

Из, И3Аагања

свију ОВИХ

l:њижеВIfИХ

'РаРЮЈХ извора види се .да је, КОСО(ЈСКII

производа и .ште­

битка не ca\fo ВО.шки

историјски AOl-аlJај, него да је то обltAно обрађивана тема на ~веКОАИКОМ

пољу српске

књижевности: љу

су

на

разне

Н:\­

чине беАеЖIi.411 РОДОСАОВИ и АеТОПlIСИ, описиваАИ путници; опе· -вао

и

у

причу

·оцеЊИВ3АII

оден;- о_ це,юкупан

историци

и

српски

нау-ЈНИЦИ;

..

наро,,;

опеваАИ

и

разма тр 1.Ш и

ПРОСАаВIМИ

пес­

ници и уметници 1)' Кад се

це.IOК~·ПНИ

-па до данас у

узме

)'

овај Аитерарни

оцену,

BilAe

се

материја.l од K')COBiJ. четири

разне

промене

томе:

Прва од

Косовске

битке па

до краја

ХУ nека у

коме

'Времену сш\Н1 се наАазе кратке беАешке о овом ве.1ИКОМ дога­ 'ђају; то је време стварању

првих изворних

песа'dа о

IЮСОВ­

ској битци. Друzа од почетка ХУI ш\ ДО краја ХVПI

века, [(ада се

'ШIШУ опширнија АеАа О Косовској 6итци, на основу народног певања и приqања (ЦреВИћ, КурииеШИћ, .враНК08ић,

llејачеВИћ,

ТРОllошац,

0,)6I1НИ 2ј

Pajllh и народне приче).

Ј) "САике из српске истор"је С -6ПIIО

од Ст. БОШКОВllhа а нацрти од

'qортаПdВlЉа; као и слике ПРI1.lOжене АеАУ Јоксима Новиhа Оточанвна по­ казују,

Аа су Косовска

·преАмет

I

битка и њени

јунаци

11 ка пољу

САикарства

би.ЈИ,

уметницима.

2, r ..\aB~e разAlIке у АеАима

старих iшсаца слелеhе су :

Аучuн uревОOuA&tt први спомиње кнежеву вечеру и В.lравицу; МII .. ОШ

пре боја отишао у турски стан, пробо ножем Мурата 11 убијен при узјахи­ 'вању. ИЗАајаик

AparOC..taB

Пробпh ПАИ

Прибишиh. Лазар пре боја беС8.1ИО

,ухваhен жив. Цpeвиli (,"уберо) у овему исто, само је Ми ..IOШ

одма убијен. ~I~

Digitized

Ьу Google

212

КОСОВСКА

ВИТКА

ТРСћl1 ОД почетка ХIХ века до мену историци пишу о Косовској на основу

историка из Аруге

године, У коме вре­

1888

битци још

еnоке

опширније, а.1И

(ВИД!1ковић,

Медаковиt"

КРСТlIћ, Отаноје БОlllковиh и други). у овој

lIериоди књижеВllој

појављују се и списи умет­

НlIчке појеЗllје о косо&ској битци (песме и драме). Четврта ИАИ и.ајновuјl1 перио ..щ књижевности о Косовској

битци настаје од

године, када СУ се са CBOjllM

1888

историј­

ским расправама појави.ш у исто време 1) Љ. Ковl1чсвUh (<<Вук

Бранковиh") и ИА, Роварач

(.0

Кllезу Jlазару"). То c~' реЗУА­

тати научних историјСКIIХ истраЖllвања, основани на позитив­

ним фактима. која C~· КРИТИЧКIl претресана и оцењена. Њихова ..1е.'lа

праве

заСЈ1ужују

спок~'

lIајвећу

у

књижевности

ове

врсте

похвалу и при~нање.

код

\Јас

и

с

тога

Они су св.:>јим рас­

правама учинили, да богат историјСIfИ материјаА о битци Ко­ совској, који ]е до сада тамом био покривен, пан

свима .IIЊllжевним

постане, прист)'­

радницима.

Оба се ова списа одликују зналачким излаГl\fьем извора, критt1ЧКИМ

претресањем

Разлика је између што је Ковачевићево

и

зрмим

ова два

;Ј,еАО

умовањем.

ваљана

систематско

списа

само :у томе:

имагање многих из­

вора и матtoријала, од којих је веАНКИ број тек садаузимат у

разматрање, а на крају је студије

кратак ИЗI!ОД свега. Рувар-

RlIрuпешul!: Вечера без ЗАравице, Ми~ош убијен qим је узјахао. TYP'~8

без боја утекоше. Орбuнu ПРВИ наводи Авобој изме!,у Ми.шша и Вука, и Аа је Вук Бран­

ковиh ИЗАанца. ИЗАаже бесеАУ кнеза Аазара пре боја.

Троношач наводи заверу ВУБа с Марком и ВаАШОМ ПРОТIIВ Аазара. 3аваАа

пашенога

због жена и Авобој.

О,мазак

са побратимима у турски

стан; МИАоша ЖИВОГ хватају.' Војвода РаАIIЧ ОАОЦНlIO. Народне приче: .!вобој, l\IИАОШ пошто распори

:\lypaTa

вечера, ЗАраВlIца, враћа

омазак $Ј

побратuиима;

се да му стане ногом за врат; Ми­

.tоша живог ухвате. Беседа кнежева. војсци,

1)

Чудна СУГАасност како у DОГАедима а назорима

ђаје наше историје,

два IIзврсна које су оценама

на извесне

Аога­

TallO 11 у времену каАа се јављају, ВА ада ко). ова наша

историка. ,.Смрт цара Уроша- и .Косовска битка- предмети су

обојица

ПО.1једнаllO

оцеНllАИ и у исто време на јавност са

овојНII

IJзаШ.III.

Digitized

Ьу Google

КОСОВСКА

чево дело, сем богаТIIХ ~OBaњa

прОНаЈЈазвка

и. КРИТИ'lког разматрања и

Aoee~,

историјских, jaltor резо­

оцењивања

щмеМIIчке прирОА<>,

()ВО~ИК;

213

БИТI>А

КН?<ЕМIJКО засењује

щиижевном IlРОШ!ИОЛУ

ОВОН

пок:tзао

разних извора,

олеа,\ОМ

Руварац

CBojYY~HHyaњa, ТаЈЈеllат

.ди~'ц

еписа

закључак: д"

имају

БР'lнковиli није издајица.

З. ИЗВОРИ за l\apTe Уд 1\OCOBCI\V БИТI\У. П,lанови, овим

етпеес,!' ~ К И

којll

овnј

карта

/,00.000,

ра~!"етш

иэдање од

карте

Sildost-europ'lf У,спеп Heinrich Kiepert,

l)аСllравн,

изворим;±,

ПЈ~!Уinsеt

израђеш&

1881

bearbeitet

ВегНп.

Границе .Аазареве Државе, Босне и Зете означеllе су 110

историјским податцима, каји ~e

НII.l:tзе у де.l1У Ч. Мијатовиhа

двсаот т.,ураб БраНl(овиfi., као и градови,

који су у то вре}lе

К~Rнюкој држави. ПЕ!ша~ове царевнне

су по расправи

је на своме ОВОС!

расправи

имамо то ДО,ЏКНИ,

ПОМИНhТН,

историјским

ЖИЕ;аЊШ,Д;i 1АУ1zО±щика Јов.

Ј1еточна граница

шанове Царевине са П,ШIlине Родопе (Деспотове) СИАази,ш Ма­ рици близу П.l10ВДИll8, а nдаТ.I1е на Етропољ Балкан, па измеlЈУ Враце и Берковца (Бреговца) у Дунав. Према

СИАазида нар. Чибрицу и низ њу

овоме изворни

предео

Марице Ао Пловдива,

Софијски BllcopaB11H и В~ДИIIСКИ крај улази.ш би у састав ДУ­ ша!џ,~ш

11 Срем

C~ ,Ћавоније припадао земље преко

l 'орјанину,

као

ћери.')

Ј) ,.Ратиик« за месец Март t 890 год., Itlh. ХХII, св, Ш, стр. Н5-347.

UIYIlILt:U (

1 I

214

КОСОВСКА

Пyroвu 1 ) о:шuчени

I

БИТКА

на овој карти, повучени су

по

де.IУ'

Dr. КОНСТllнтина Јос. Juречгка Diг HandelsstrB88en und Bгry­ werke von Seтbl~n und Bosniгn wAhrгnd des Mittelalters (стр. 62 - 8 7}..

2.

КВр!'& Косовоl, аоља,

карте Аустријско?' l,еОl,РIlФСКОl,

1 : 150.000, израђена је на основу института, и то секције М. 12,.

Pristina, размера 1 : 300.000, само што јо за једанпут увсћана. Осем тогп, принова је на овој карти 11 та, што је орограФија. представљена са хоризонта",ама и .1авирањем уједно, а на основу

висинских кота са аустријчке карте

uon Bllgrad

и из Хановог деАа Reise· Sblonik. 3еМА,ИШТС је на самом Косову у lIe-

nасћ

КО.tико допуњено d:~ Итинерера пок. М. ИАuј~в; а обитна местн 2 ) и стприне Аопуњоне су по Путоuисu.ма М. С. Долазак трупа

на

Косооо

и

ОЗIШ'IОII је на основу наших IlстраЖИВllња по ским

Mu.tojeeufi.a.

ЊIJХОВ распоред

пре боја.

разни и историј­

lIзворима.

Постојећа карта Косовог ПО.ъа од кнеза

НиКОАе Ввсоје­

Bufia, која је била ПРИАожена књизи под Н8ЩОВОМ Историчсско. критическо оauсанјв битке КосовоаОАъске од Ћ. МIIАетвЬа, истина је у своје време би.Ја прва и једина ове врсте, а.IИ је-­ сада

эаоста.lа

и

у

таЧIIОСТИ

и

~..

предстаољању

зеИЉИUlта.

па.

с тога се није МОГАа користити IIрИ изради карте Косова ПОЉа .. Што се :иче распореда српске и турске војске пре боја, како је на нашој

карти означено, оно се џаЗ,1Икује од распо­

реда, који је означен

L 'eт1)ire ottomanne 1

"а

"'!ану

llРII.lOжеllоме Дму

Т. Докзе

toтme, јер је тамо место Ааба означена.

СИТIЈИца, која није раздваја.ш

војске

1389 "его 1 444 године. 289), Ч. MujaT06ufi. (Отаџ­ бllна свеска 88, сТр. Х), Гоu-че6иfi. (Makedonien und Alt-Sel'-. Ыеl1 стр. 227 - 229) 11 Ф. Ра-чкu (Бој па Kosovu, стр. 54), .4рже Љ. КО6аче6Ufi. (Годишњица Х,

да је

српска

војска БИ.tа

на Аевој оба,ЈИ Аабп,

",еђима ва њ

ос.laњајуhи се, ААИ то није ОИАО, нити је могло бити из ових. раЗ.юга:

1) Нероди.њ",е је погрешно означено па ПЈТУ ПРНШТlIна~ПеЬ, а треба. ~a је на путу Анп..ьан-Призрен, према Петрчу.

') МОЖАа ће у ПО неким назвввма абитних места битв грешака, јер .laKO. ЈеАан пример 080 ТВРАО: Ce.lo п..се.менuта .

се такви ПОСАОВИ не врше

означено је на картн пореА саме Аеспе об&Ае Свтнице, а БАнау утока Ааба" в то кава по карто аустр.

Хрисову.l>И Kpa.t.a МllAутина срп, кр.

AKaAellllje IV,

Геогр, ИНСТIIТ.,

тако

стојн Ј/Ае.метино,

и

по МИ.lојевићу;

а не П.lеllеНlIта

&Ан У

(Споменик.

стр. З),

Digitized

Ьу Goog1е

1

~. I !

о.

КОСОВСКА

а. Што између гроба Муратова,

боја 6ио

разапет,

и

Лаба

215

виткА

нема

где је његов шатор

места

З[L

обе

тако

IIpe

велике

војске;

б. Што Срби очевидно нису могли Зi:\узети тако штетан за себе положај, који би 11

нижи од турског био.

за Аеђима теренски одсек и пренону В. ШТО је љута

и имао би

(реку с ду50КИМ коритом);

борба бll.lа на десној

обали Лаба. гд&

су се' Срби наАазили, кад су их Турци вапа.1И, како ТI1РАИ l'иљ­ Фердинг, по тамо Н1М1tзеhим се гробовима, у СlIоме опису Ко­ сова (Летопис књ. г.

102,

стр.! 03-6); и

се такав ПОАожај не САаже с 'наР04НИМ предањем,

IIlTo

јер је ГАавни стан СРlIске

војске б.ио око цркве Самодрже.

3. Планови (1, II, Ш u [УЈ за битк,у косовску, раз ..ср& 1 : 100.000. Они СУ, ОДНОСНО земљишта, копија наше карте Косова поља, само увећане IIа 100.000; !L ШТО С"I тиче исто­ ријског ДЕма

распореда српских

-

и турских трупа за време·

битке, то је реЗУАтат нашег историјског истраживања 110 раз­ ним изворима, који су реЗУАтат

на

ДОТИЧIIO

у тексту о битци наведени,

зеМЉlIште

примењен,

саГАЗСНО

и који је· свима

та­

дањим IIРИАикама, у којима се је 611тка водила.

ПеТСТОГОАИШЊИ помени

4.

!\OCOBCIte

бит~е.

Још ћемо ради це.lИне да ИЗЛОiКl)МО, како је одата пошта'

Петстого.\ИШЊИЦИ заnршимо

ову

Краљевина.

је иницијативу Априлом са,lржана

п

1.

1889 у

Косовској у Српств)'

И САовенству.

па да

расправу.

као што јој

и до.lIJКује.

ИЗI-lU1,Ю је најВllше решење

ове

Да се

Србија.. садашњи представник Српства, узела

у томе. чеТИрl1

15

()

Још под

8

ПРОСА3Вlf. која је

ра..lње:

Јуна учини

кнезу Лазару и IIОГ1111У.1ИМ

у целој зеМД.1)

јунацима

:щ

свечан С:lOмен

оеру и ОтаџБИllУ на

Косооу.

»Z.

Да се тог дана у Крушсвцу положи теме.Ь CllOMCНl1KY

погинулим јунацима IIit Косову, као видљив ЗIНЈ.I( љубави и за­ ХВаАНОСТИ њихова IIOTO.\ICТJJa.

народном ТРОПII\У,

Овај споменик

A
се подигне О

путем АоБРОВОЉllIIХ прилога.

Digitized

Ьу Google

216

==~=.(OCOBCKA БIfТК_Л

»3. Да се· о државном ТРОШltу штампа·)Косовска Сао.ме­ нuца·, у коју ће се прибрати све HtlPOAHC. песме о боју lIa Кос,-нзу, са ИАустрацијаМ
• 4.

Да СС УСТIШОПИ

ОРдСН

Кнеза Лазара,

који

t.e

бити

. ·само .ieAHor реда, и који ће моhи носити само СРПСКИ в'Ш.щоци .и ЊIIХОВИ ПУНО.1стни ПреСТО.10llaСАедници.« Са овим ТУЖtlИМ СIIоменима на IIрОШАQСТ ПС3аRа је 11 једна радосна за садашњост, а та јс

,,5, Да се у свези са овом КОСОВСКОМ IJрос~авом, 20 Јуна КР!1Љ А.Јексаllдар 1, мироrЈОмаже у ма­

Његово ВеАИ<ЈаНСТВО нuстиру Жичи.
3а извршен.. е ооих ОД.4ука са(;тао..ьСII јс бllО наroчити ме­

шовити ОАбор.

(ЈА

CB~ljy

PCAOBU

грађаJlа

и

чиновника, а IIЗ

,свију IЈОАIIТJlЧКИХ партија.

И ~Iзоршен је цео прvграы ;2 ј

паљенс су воштанице, 380-

нила су звона и М<:ЈАНО се је

СРПСКИ

настирима за

ИЗГИНУАИХ

јуначке

душе

народ

по

НРlшама и ;\1<1-

српских

вите:юва на

Косов). И пуцuе су пушке и топови СРIЮКС криљевске војске,

.Bojlle муз.lке cBllpaJle су, u Jlевачке АРУЖl1не ОГIIсваЈе су химне IJОГИНУ.4ИМ СРПСКIIМ јунацима.

c~· одс и химне у С.1аву

И ГОВОI)ВНС су беvсде, и спеване

Косовских

јунака,

а

У.Ј.арен темсљ

-(Јпоменику њиховом, да да.IСКИМ потомцима казује, како им је СРIIСКII наро..!. заХВ;МalЈ и

и пожртоооање. 3 ) врста и

р<,дова,

Еако високо цеНII ЊИЈ<ОВО родољубље

И IJ.-I3ДНА3Ц, као

и

И наР9дИИ

цео српски

ПОШТУ nОI:ОВСКИМ јунацима. Слава им А.,Ш оЬем ове народне

u

представници свију

наРОА одаАИ

!

С.1ава

су Аостојну

I

државне IIpl)CA8Be Косовске Пет­

стоzoдuшњице, бll.lО је у СРПСТВУ и САовеllСТВУ и APyrJlX IIРО1) Српоке Новине за

2,

1889 ГОЈ., бр. 79.

Српоке Новине за 1889 ГОд. бр, 132, У Коме је ИЗ ..южен Ред свет­

ковиllе Косовске аеТСТОlодuшњuче (Кооовски опомен). КаО и запис, који је

отављен у темељ СnомеНIlКУ, који nе се у Крушевцу ЦО,\Иnи ПОГИНУ.lим ћО­ совски» јунацима.

3) Цео ток 1\ооовске прос.\аве и миропомазања у Жичи описан је Дневнику· за 1889 бр. 133-140. Нарочито обраnамо

тачно у .НаРОЈНОМ пажњу на Јиван

говор пуковника

Јов. АраzешевUhа,

Ч.lава "риређИвачког

одбора, који је lЈЗI'ОВОРИО ПРЈЈ по~агању теме.ъа Споменику, и кој" је штам­ .пав у бр.

IН,

135

11

137

»НаРОАНОГ Дмевиика. С

Digitized

Ьу Googk

r КОСОВСКА

С.II118а, свечаности и помена

217

ВИТКА

у ОВО име,'

од којих најsнатније

ИЗАажемо:

1. СрuсШi Краљевска Академија држала је свечану сед­ 11 Јуна 1889 ТОД., на којој је председник АКддемије из­ говорио JIeny И ДУХОВИТУ беседу аКОСОВО«, чија лепа и поетСRа ницу

садржина у стању је да узбуди душу

и

пренесе

је у време

Косовске битке,l)

'l'ota

.дана је још у

совски марш, (юји чљан Академије

АкадеМИји

први

пут одсвиран Ко­

је у сдаву }{OCOBCКlЦC

јунака

компоновао

Даворин Јенко.

ЈУZOСАавенска Академија знаности и умјетности таКОђе

2.

је држа"ш свечану седницу у сљаву Петстvгодишњице Косовске, на којој је МНОГОГОДИШЊИ

њен

Фр. Р8чки читао свој састав а

Dr.

Т.

u

доzаfjајu' у народној еаици.

председник,

своју литерарну расправу

MapeTuh

ведена)'чени

Dr.

Boi па Kosovu, uzroci i posledicej2) Косовски јунаци

По научној садржини и богатству историјског материјаАа Рi!ЧКОВ говор за)'зимље упоредно место са списима Р)'варчевим и Ковачевићевим, 1:1 почиње са догађајима за време владавине кра.ъа, кује.

затим и цара Душана,

i!

у чему

c~ од ГОРЊИХ раЗАИ­

Извори су скоро сви исти као и код

Ј)ш.шутка млетачкога вијећа од

23

српња

горњих писаца, сем

1389

за њихова по·

сданика и писма краља Сигисмунда Вуку Бранковићу. Кијевско

3.

БАаzотвор'Н.о друш.тво

на

дан

св. Кирила и

Методија држадо је свечан)' седницу, на којој је Т. ФАОРUНСКU

говорио "У саомен аеТСТQ20дuшњице Косовске битке. «3)

..

Овај говор није исцрпео све историске изворе, и не може се

са

горња

три

списи

у

}Ia~'ЧНОЈ

вреДНОl:ТИ

да

упореди,

ади

1) Ова је беседа штаll.пана У.» Отаџбини« свеска за ЈУJI (88-ма), књ. I-XV. И ако је дивна ова бесеаа нашеr даровитог писца, ИlI.а

ХХII,. стр.

неко.4ИКО ыёстА, која не одговарају lIсторији, као ~пребацивање десног срп­

ског КРИ.4а

преко

СIiТНlIце"

(место

битке« и т. д. Ч. МlIјатовиh веА"

преко Jlаба),

,.ОДJlазак

МИJlошев

«да је ПСИХОАОШКИ неМf>гуlшо,

пре

да је Вук

"авста издао честито га кнеза на Косову,» (стр. Х). ~) Овај је говор штамцан У

XCVII

КЊllЗll

,.Rada»

IIсте акаАеЫИЈе, а

и ilасебно отштампаи.

1) за

Овај је говор штампаи у журнаJlУ ,.Универсвтетскiл lIзвЋстiл. Н- 11

1889 rOAIIHY.

Digitized

Ьу Google

218

КОСОНОКА

ВИТКА

има књижевног' значаја. Поред историјског материјала употреб­ њене

су

4.

и

народне

Официри

песме.

бе()~радскоz

zapHU8oHa,

ЧИНИАИ су

петстого­

дишњи помен Косовским јунацима у оФицирској касини

1889

15

J~Ћa

године.

На томе СКУ"У од преко

200

РЕЏОВНИХ и резервних ОФИ­

цира говорио је писац ове расправе о »Косовској битци«, којн

је говор штампаll у »ОтаџБИIIИ. «1) ПОСАе говора била

је заједвичка вечера,

на којој је за

покој А)'ша Косовских јунака зајеДШIЧКIi попијена чаша вина и

отпевана

5,

)1

вјечнаја па~iјат« стојеhИ,

у спомен Косовске ПеТСТОГОАишњице написао је Јаша

'ToJКuli књижицу »ПОСАе иет стотина zодина, као IП свеска на­ родног

пријатеља,

којll

издаје

средишни

одбор

»целокулне

српске народне с..юбоДоумне странке.« Ова је књижица кратки Jlрег,н)Д наше историје до бlJтке

Косовске, њеШlХ узрока, као и њених последица. За Вука Бран­ ковића ве,ш дану, умео

«да је 011 Оllда, да

кад је требпло бити први на мег­

се извуче 1I да очува

своју војску«

(стр.

40).

Интересно је, да нисаl\ Г.ШВIIII узрок, што је IЮД Срба у сред­ њем веку било више међусобног трвења 11 крвављења него код дру гих народа, приписује рвзвuјено.м иАе.менско.м животу: «П.1е­ менске заједнице

српске беху

страшан нож,

који се че с двс

стране. у оном мрачном веку Срби су једном сеченицом сеlt.Ш

себе, а тек другом сеченицом непријатеља« (стр.

6.

131.

За ПеТСТОГОДИШЊI1ЦУн.осовску саставио је 'БоРбе Стрв·

juli .Видовданску хШt'lf.У· (Сррске новине за 1889, бр. 132), Apaz. Ј. И.А.ијli "Косовску хи.мну", (Отаџбина св. ~7. стр. 422). Војимвв Ј. И.А.ијli »Косовске СОКОАове« (Отаџбина св. 87, стр. 431), а МиА8Н Кујунџић. »Крвљевку« (читану на свечаном скупу Академије, ·Отаџбина св. 88, стр. XXXIX-.XL). 7. У исто име написао је МиАВН JOBBHOBu!i «Прецед дР8.мске .А.итературв О Косовској битци«

(Г.lас

XVIII

српске краљевске

Академије Наука).

1) Свеска 8В-ма, .ур. XVI-XXXVII. Овај је говор К у засебну ињи­ .кпу отшт&кпан.

Digitized

Ьу Google

.r I

I

КОСОВСКА.

8.

Бој на Косову юдuне

совска Саомекица

219

BIITKA

1389

у нapoдHUA&

a8CAIU&a. Ко;

Ова је књига ШТlUfпана о др­

1.389-1.889.

жавном трошку, а према вл:цин')и програму о томе. Само што

недостају .илустрацијо Косовских јунака и AOl'at,aja,· као што

је тачкои

3

програма било означено, што је сигурно З60Г крат­

коће времена изостало, да би "Споменица«

за IЈРОС.\аВУ би.tа

готова.

у њој су сабране и зна,щчки уређене С9е народне песме о Косовској бllТЦИ, а овај су носао изврwи.tll ./Ь. Ковачев~ и П. 13орбевul&.

9.

3бог Косовске пеТСТОГОДllшњице наLlисао је А. Пајевиl&

.Iепу књижицу

под

наС,}(ЈООIII

"Ма.ш

Сао.меница

са aeтCTOZO'

дuшње маве Видовданске у Крушввцу и .мuроаомазања

ААександРА у Жuчu".

са

13

ток цеАокупне светковине упечатци,

Knje

с.tика.

У овој

у Крушевцу

(1

Kpaoib!l .

кљизи описан је

Жичи, као и други

је Пllсац. као гледa.tац и путник IIа овоме путу

осетио.

10.

Осем ових побројаних прос.tава, помена и књижевних

производа, којима је мото р и објект петстогодишњица KOCOBCI\8, на Видов-дан прошле године, чињени су номени

110

црквама и

ван Краљевине Србије:

у Срему, Босни, Далмацији и другим

српским покрајинама. у

КО..lико

где В,IRСТИ

НllCу томе на ПУТ

стајале.

И многе ђачке српске дружине

на тај

дан

морално С)'

се ОАУЖИАе својим витешким претцима, тако, да је све тешко изређати, што је у част

и С.шву КОСОВСIШХ

јунака

учињено

на Петстогодишњи дан њихове витешке смрти ....

*

и купе се при"юзи да им се

подигне

ријыни споменик, јер им је народ ДУХОВНИ

--

народне песме

--

и MaTe~ споменик

одавна подигао, И писане су

и написаhе се још многе књиге о овом велеважном

и по Српство славном историјском :Аогађају. Нека је дакле и од срнске војске један ПРИЛОГ ове врсте својим вичке части и

јуначким претцима,

узорима Boj~

врлина!

Digitized

Ьу Google

220

КОСОВОКА

ЛJlВ ~Be то

ВИТКА

је и ишчезава

MaJleHO

који српски наро.д дугује

према дугу,

Косовским јунацвма.

И српски народ и њеГо.ва во.јска треба да 8нају и упамте, да ће

се јуначке кости н.ооовских вите-

80ва о.свештати,

а

ЊИХо.в

дух

,КВ(} Носово 110..ье бу(}е СРI1С'КО,

о.весеJlИТИ

тек

о.нда,

u кв(} 1i8 бојн.о.ме оо..ьу

(}ОЮЈ.Же.мо, (}а с.мо u.м у 110жртвовању (}остојн.и lZото.мчи.

Оа.мо ро(}ољуО..ье

и

(}UСЧUlUин.а .меljусобно а82р­

љени uaвршufi.е ову 'Часну

u тешку aa~afi.y.

у то.ј це.,ьи, да се остварење ове идеје потио.· ,могне, и израђена је ова расправа-

На Ћурl,ев дан

23

АПРИАа

1890

године.

у Београду.

Digitized

Ьу Google

(

....-------'t:........L-~___'I) Размера ПАан

1'100 000

I

~ Typcke . . . . .l Cpncke труп. ~! трупе

r::.-.:......r

-~.

\ (

rtn;JI.ПI"РUи'П;

- -~-------~- --------1ЈРн~Т;';~_...,...~...г--Ј~А'

.I . r с

-

(/

'-

.

KOCOBC~"~A ~ Раамера 1" 00 000 ПА.Н 111

~I Typtk8 ~ r труп.

\

,,')

}CpnCk.

.....

~ Tpyne

.

СПвШlfflrm~

/

.

Рпмера 1'too 000 ПА.Н ЈУ

~}TYPCke . . . . . .}CPnCke ~ труп.

~

Tpyn8

./