Visoka tehnička škola Novi Beograd
Seminarski rad rad Zavarivanje Zavarivanje i spajanje materijala
Zavarivanje
Student: Siniša Suvajdžić
Broj indeksa 84S/13 1
Profesor Radivoj Popović
Uvod................................................................................................................................................3 ELEKTR LU!" #$% #$%$R&%$"'E...................................................... $R&%$"'E................................................................................ .................................. ............. .....44 ($S" #$% #$%$R&%$"'E.......................................................... $R&%$"'E........................................................................................... ......................................... ................ ............. .....)) **$T"& **$T"& +$TER&'$L +$TER&'$L #$ # $ #$% #$%$R&%$"'E,-& $R&%$"'E,-&E E #$ #$% #$%$R&%$"'E.. $R&%$"'E....... ........... .......... ........ ........ ........ ....... ...)) TP&TEL' #$ ($S" #$% #$%$R&%$"'E.................................................... $R&%$"'E.................................................................................... ................................ TE0"L(&'$ ($S"( #$% #$%$R&%$"'$...................................................... $R&%$"'$............................................................................. ....................... PTE K$R$KTER&S&T&KE....................................................................................................2 TE0"L(&'$ ($S"( #$% #$%$R&%$"'$...................................................... $R&%$"'$........................................................................... .....................1 1 ELEKTRTPR" #$% #$%$R&%$"'E................................................... $R&%$"'E............................................................................. .................................. ..........1 ..1 ELEKTRTPR" T$!K$ST #$% #$%$R&%$"'E.......................................... $R&%$"'E................................................... ................. .............. ......11 11 ELEKTRTPR" $%" $%" #$% #$%$R&%$"'E...................................................... $R&%$"'E.................................................................... ...................11 .....11 ELEKTRTPR" BR$*$%&!$ST BR$*$%&!$ST #$% #$%$R&%$"'E.................................. $R&%$"'E.......................................... ................ ............. .....1 1 ELEKTRTPR" SU!E" #$% #$%$R&%$"'E#B&'$"'E+.......................................... $R&%$"'E#B&'$"'E+..............................................1 ....1 ELEKTRTPR" #$% #$%$R&%$"'E $R&%$"'E %$R"&!E"'E+..................................... $R"&!E"'E+............................................. ................ ............. .....13 13 #"$!$' & UL($ #$% #$%$R&%$"'$ $R&%$"'$ U +$&"ST%U............................................ +$&"ST%U.................................................... ................. ...........15 ..15 #avarivanje i ter6i7ka orada.......................................................................................................15 Ru9no eektrou9no ;avarivanje oo
titnoj ?inskoj at6osferi......................................................................................................... #avarivanje ?a;6eni6 uko6...................................................................................................... Pa;6a re;anje...............................................................................................................................3 #avarivanje trenje6.......................................................................................................................4 kretno ;avarivanje trenje6......................................................................................................4 *u
PSTR'E"'E #$ PR&#%*"'U E%& S$ U#*U-"&+ $%+...............................8 $%+...............................8 URE*'$' URE* '$' #$ #$% #$%$R&%$"'E PR&L$ PR &L$...............................................................................3 ...............................................................................3 L&TER$TUR$.............................................................................................................................31 L&TER$TUR$.............................................................................................................................31
UVOD *anas ne;a6isivC ne;a6isivC ne6oDu ra;voj 6a>ina i strojeva io i e; nerastavjivi@ ve;a koninovani@ ii ?ojedina9no #avarivanje je ?ostu?ak ne ra;dvojnoD s?ajanja 6etaaC koji su o6ek>ani ii isto?jeni na 6estu s?ajanjaC u; ?ri6enu ?ritiska ii e; njeDa. Sa o;iro6 na i;vor to?ote 6oDu7e je i;dvojiti 7etiri osnovna ?ostu?ka ;avarivanja. F eektrou9no F Dasno F eektroot?orno F au6inoter6isko Pored navedeni@C sve vi>e se uvode i noviji ?ostu?7i kao ;avarivanje: F ?od trosko6 F trenje6 F utra;vuko6 F difu;ijo6 u vaku6u F eektronski6 sno?o6 u vaku6u *anas se i?ak najvi>e koristi ?ostu?7i eektrou9noD i DasnoD ;avarivanja. KoD DasnoD ;avarivanja to?ota nastaje saDorevanje6 DorivoD Dasa u kiseoniku. Kao Dorivi Das najvi>e se ?ri6enjuje a7etien = 0GC a ;a ;avarivanje 6etaa i eDura sa nisko6 te6?eraturo6 to?jenja =$CPC+DG koristi se jo>: vodonikC ?rirodni DasC ?ro?an udan i druDi uDjovodoni7i.
3
Kod eektou9noD ;avarivanja to?ota nastaje odre se ?ri6enjuju sedee vrste eektrou9noD ;avarivanja. U svo6 se6inarsko6 radu oradit u ?rva 9etiri na9ina koji se naj9e>e koriste.
ELEKTRO LUČNO ZAVARIVANJE snovna ?odea : REL , ru9no,eektro,u9no ;avarivanjeC tj. ;avarivanje koje je najra>irenije. UreHaj , i;vor struje
i6a ?o;itivan ?o i neDativan ?o. "a jedan od nji@ se u druje na 6aterija. Kratki6 s?oje6 i;6eHu ?oova ra;vija se eektri9ni uk koji o6oDu9uje tajenje osnovnoD 6aterijaa i eektrode. Eektroda se odaire ?re6a vrsti 6aterijaa koji ;avaruje6oC ideanoC ai ne i nut koji o6oDuuje oju kontrou e.ukaC ;a>titu ;avara i ra;voj odreHene te6?erature... REL ;avarivanje koristi se ?reteto u6jesto
eektrode se koristi titni ?in i; o7e. TakoHer to se tie ?ina ?ostoji ?ar o?7ija koji se ne trea stroDo dravinu 8 takI i takI arDona prokrom , 6je>avina 8takI arDona i takI aluminij , 9isti arDon &;vor struje kod 6iD/6aD ;avarivanja... je ne>to 6anje itanC neDo kod REL,a jer e; rota7ionoD ii inverter a?arata ;avarivanje au6inija ne doa;i u o;irC kod je 6ao druDa9ijeC ai si9no. s kasi9ni6 a?arato6 je 6oDue ;avarivati au6inijC ai u kratki6 ;avari6a 77a 5,1 76C ;a dunjeno sadrtoja i ste;ajke 6ase.
4
TIG ili po njemački IG ;avarivanje , je ne>to si9nija ?insko6 ;avarivanjuC osi6 >to se
u6jesto vr@a ?a6ena doivenoD i; 6je>anja ?inovaC ;avaruje eektri9ni6 uko6 koji kree s T&( ?i>tjaC odnosno vofra6 eektrode koja se naa;i u nje6u. %r@ vofra6 eektrode i ?red6et koji se ;avaruje 6eHusono na?rave eektri9ni uk i s o;iro6 na veiku ot?ornost vofra6a na te6?eraturuC osnovni 6aterija se ?o9inje taitiC doiva se tojaC odnosno vofra6 eektrodeC aDano u?ravja i us6jerava. U su9aju ?otree tj. nedostatka osnovnoD 6aterijaa dodaju se >i?ke =standard 16 duDa9keG ?ro6jera 1C , 5C 66 kako i ?o?unie nedostatak 6aterijaa. i?ke se takoHer iraju ?re6a sastavu ?red6eta ;avarivanja , ideano jednakoD sastava. T&( ?ostu?ko6 6oDue je ;avarivate sve vrste 6etaaC osi6 6esinDa , 6esinD se iskju9ivo tvrdo e6i. TakoHer trea oratiti ?o;ornost na ureHaji s koji6 se ;avaruje. Svi a?arati ?osjeduju o;naku * ii $/*. vo $ je jako itno , i;6jeni9na $ struja o6oDu9uje T&( a?aratu da ;avaruje au6inijC a 22C22I $ a?arata je i *. * a?arati 6oDu ;avarivati: 7rno
Slika !" Elek#rolučni apara#i za varivanje"
5
GASNO ZAVARIVANJE OPŠTE KARAKTERISITIKE (asno ;avarivanje je ?ostu?ak s?ajanja to?jenje6C sa ii e; dodatoD 6aterijaa. S?oj se ostvaruje to?jenje6 osnovnoD i dodatoD 6aterijaa i kasniji6 ;ajedni9ki6 o9vrsavanje6. #aDrevanje se ?a6eno6 koji nastaje saDorevanje6 s6e>e a7etiena i kiseonika. $7etien =0G ?ri?ada Dru?i ne ;asieni@ uDjovodonikaC sa te6?eraturo6 kju9anja od J 83C). Rastvara se u 6noDi6 te9nosti6a: vodiC a7etonu itd..C "a i at6osfersko6 ?ritisku u jedno6 itru a7etone rastvara se itara a7etienaC dok se u jedno6 itru vodeC ?od isti6 usovi6aC rastvara sa6o jedan itar a7etiena.
DODATNI MATERIJAL ZA ZAVARIVANJE-ŽICE ZA ZAVARIVANJE (asno ;avarivanje se 6oi?ke ;a ;avarivanje au6iniju6a i njeDovi@ eDuraG 'US .03.1 = i?ke ;a ;avarivanje ron;eG #a 9ei9ne nji i;DedC di6en;ije i toeran7ijeC ?ona>anje ?ri to?jenjuC vrste i na9in is?itivanja kao i na9in is?orukeC ?akovanja i 9uvanja. ;naka ava ?o Brineu. Sovni si6oi i6aju sedee ;na9enje: F %$
)
F %$U
U; o;nake %$ & %$U daje se ;ate;na ja9ina 9istoD >avaC a ?ored o;nake %$" daje se tvrdoa ?o Brineu. U ?oDedu @e6iskoD sastava standardo6 se ?ro?isuje sa6o 7istoa u ve;i sa sad
TOPITELJ ZA GASNO ZAVARIVANJE To?iteji u oiku ?ra@a i ?asta ?ri6enjuju se ?ri ;avarivanju: ivenoD DvoaC is?ivava na ?ovr>inu >ava. %rsta to?iteja ira se u ;avisnosti od ?ostojei@ ne9istoa u 6aterijau koji se ;avaruje i oksida koji se stvaraju ?ri ;avarivanju. "aj9e>e se kao to?itej koriste: kvar7ni ?esakC usitnjeno stakoC natriju6 karonatC oraksC orna kiseina...
TEHNOLOGIJA GASNOG ZAVARIVANJA (asno ;avarivanje se naj9e>e koristi ;a s?ajanje: tanki@ i6ova od niskouDjeni9noD 9eika i niskoeDirani@ 9eikaC 9ei9ni@ 7evi 6anjeD ?re9nikaC 9ei9ni@ ?rofia 6anji@ dejinaC ivenoD Dvo
Sika . (asno varenje
8
OPŠTE KARAKTERISITIKE (asno ;avarivanje je ?ostu?ak s?ajanja to?jenje6C sa ii e; dodatoD 6aterijaa. S?oj se ostvaruje to?jenje6 osnovnoD i dodatoD 6aterijaa i kasniji6 ;ajedni9ki6 o9vrsavanje6. #aDrevanje se ?a6eno6 koji nastaje saDorevanje6 s6e>e a7etiena i kiseonika. $7etien =0G ?ri?ada Dru?i ne ;asieni@ uDjovodonikaC sa te6?eraturo6 kju9anja od J 83C). Rastvara se u 6noDi6 te9nosti6a: vodiC a7etonu itd..C "a i at6osfersko6 ?ritisku u jedno6 itru a7etone rastvara se itara a7etienaC dok se u jedno6 itru vodeC ?od isti6 usovi6aC rastvara sa6o jedan itar a7etiena.
DODATNI MATERIJAL ZA ZAVARIVANJE-ŽICE ZA ZAVARIVANJE (asno ;avarivanje se 6oi?ke ;a ;avarivanje au6iniju6a i njeDovi@ eDuraG 'US .03.1 = i?ke ;a ;avarivanje ron;eG #a 9ei9ne nji i;DedC di6en;ije i toeran7ijeC ?ona>anje ?ri to?jenjuC vrste i na9in is?itivanja kao i na9in is?orukeC ?akovanja i 9uvanja. ;naka ava ?o Brineu. Sovni si6oi i6aju sedee ;na9enje: F %$ avaC a ?ored o;nake %$" daje se tvrdoa ?o Brineu. U ?oDedu @e6iskoD sastava standardo6 se ?ro?isuje sa6o 7istoa u ve;i sa sad
TOPITELJ ZA GASNO ZAVARIVANJE To?iteji u oiku ?ra@a i ?asta ?ri6enjuju se ?ri ;avarivanju: ivenoD Dvo
dodaje radi ?revoHenja oksida u ako to?jivu trosku kojaC koja kao ak>aC is?ivava na ?ovr>inu >ava. %rsta to?iteja ira se u ;avisnosti od ?ostojei@ ne9istoa u 6aterijau koji se ;avaruje i oksida koji se stvaraju ?ri ;avarivanju. "aj9e>e se kao to?itej koriste: kvar7ni ?esakC usitnjeno stakoC natriju6 karonatC oraksC orna kiseina...
TEHNOLOGIJA GASNOG ZAVARIVANJA (asno ;avarivanje se naj9e>e koristi ;a s?ajanje: tanki@ i6ova od niskouDjeni9noD 9eika i niskoeDirani@ 9eikaC 9ei9ni@ 7evi 6anjeD ?re9nikaC 9ei9ni@ ?rofia 6anji@ dejinaC ivenoD Dvo
ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE Eektroot?orno ;avarivanje ou@vata Dru?u ?ostu?aka kod koji@ se 6aterija ;aDreva to?oto6 stvoreno6 eektri9ni6 ot?oro6C a ;avareni s?oj nastaje dodatni6 dejstvo6 sie ?ritiska i;6eHu eektroda. Eektri9ni6 ot?oro6 se stvara to?ota koja se koristi ;a ;aDrevanje odreHene koi9ine 6aterijaa na te6?eraturu ;avarivanjaC kao i ;a ;aDrevanje 6aterijaa u okonoj ;oni radi ak>eD ?asti9noD defor6isanja. snovni ?ostu?7i eektroot?ornoD ;avarivanja su: 1 J #ačka$#oC kod koDa s?ojevi nastaju u ?ojedini6 ta9ka6a ?reko?jeni@ deovaC J šavnoC kod koDa s?oj nastaje ?reka?anje6 ni;a ;avareni@ ta9akaC 3 J %radaviča$#oC kod koDa s?oj nastaje u ?ojedini6 ta9ka6a ?reko?jeni@ deovaC koje su ?re ;avarivanja oikovane kao radavi7eC 4 J z%ijanjemC kod koDa s?oj nastaje stani6 ?ritisko6 na dve su9eone ?ovr>ineC 5 J varničenjemC kod koDa s?oj nastaje varni9enje6 i;6eHu dve su9eone ?ovr>ine. Eektroot?orno ;avarivanje je na>o >iroku ?ri6enu u industrijiC ?oseno auto6oiskojC ;a s?ajanje tanki@ 9ei9ni@ i6ova. snovne ?rednosti eektroot?ornoD ;avarivanja su veika ?roi;vodnost i 6oDunost auto6ati;a7ije i rooti;a7ijeC a osnovne 6ane su oDrani9enja ve;ana ;a Deo6etriju deova koji se ;avarujuC i ne6oDunost ?osti;anja @er6eti9nosti s?oja kod ta9kastoD ;avarivanja.
1
ELEKTROOTPORNO TAČKASTO ZAVARIVANJE Eektroot?orno ta9kasto ;avarivanje je ?ostu?ak s?ajanja 6etaa ko6inovani6 dejstvo6 to?oteC doijene eektri9ni6 ot?oro6 u ;atvoreno6 strujno6 kou i;6eHu dva i6a.
Sika 3.$?arat ;a ta9kasto ;avarivanje
ELEKTROOTPORNO ŠAVNO ZAVARIVANJE Eektroot?orno >avno ;avarivanje je ?ostu?ak s?ajanja 6etaa ko6inovani6 dejstvo6 to?ote doijene eektri9ni6 ot?oro6 i;6eHu dva i6a ?ritisnuta eektroda6a oika diska i sie ?ritiskaC Pri to6e nastaje s?oj =>avG koji 6oavC #a doijanje ne?rekid,noD i ne?ro?usnoD >ava korak ta9aka =rastojanje i;6eHu 7entara dve susedne ta9keG trea da ude a > 0,5 dm. Bitna ra;ika >avnoD ;avarivanja u odnosu na ta9kasto ;avarivanje je oik eektrode =disk u6esto >i?ke G i njeno ortanje oko so?stvene ose. si6 toDaC kod >avnoD ;avarivanja je neo?@odno reativno kretanje eektroda i osnovnoD 6aterijaa u ?rav7u ora;ovanja >ava. avno ;avarivanje 6o
11
Sika 4. $?arat ;a >avno ;avarivanje.
ELEKTROOTPORNO BRADAVIČASTO ZAVARIVANJE Eektroot?orno radavi9asto ;avarivanje je u osnovi isto kao ta9kasto ;avarivanje s ti6 da se na jedno6 od i6ova koji se ;avaruju ?ret@odno na?rave is?u?9enja =radavi7eG koje naeto u jedno6 ? roa;u nastaje onoiko ta9aka koiko je radavi7a ?ri?re6jeno na i6uC tj. u veoj ?roi;vodnosti. si6 toDaC eektrode traju ;natno duavnoD ;avari,vanja.
ELEKTROOTPORNO SUČEONO ZAVARIVANJEZBIJANJEM Pri su9eono6 eektroot?orno6 ;avarivanju ;ijanje6 deovi koji se ;avaruju steine tako da i6 se 9eone ?ovr>ine ?rijue. Ukju9ivanje6 strujeC used kontaktnoD ot?ora 1
osnovni 6aterija se ;aDreva na 6esti6a dodira do te6?erature koja je dovojno visoka da se u; dodatni ?ritisak ?oduto su niskouDjeni9ni 9eikC au6i,niju6 i akar. Pri to6e ?o?re9ni ?resek trea da ude >to jednostavnijiC a njeDova ?ovr>ina u odnosu na duto vea. Su9eono ;avarivanje ;ijanje6 se naj9e>e koristi ;a s?ajanje 9ei9ni@ >i?ki ?re9nika 3J1 66.
ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE VARNIČENJEM Kao i kod su9eonoD ;avarivanja ;ijanje6C kod ;avarivanja varni9enje6 deovi koji se ;avaruju steine i ?o6eraju jedan ?re6a druDo6C ai se strujno koo us?os,tavja ?reko eektri9noD uka kada su deovi na neko6 rastojanjuC i tek onda se nji@ove 9eone ?ovr>ine ?rijue. Pri to6e se kontakt us?ostavja sa6o u ?ojedini6C istureni6 ta9ka6a =;oD neravnina 9eoni@ ?ovr>inaGC a Dustina struje dostiinaC sio6 ?ritiska se ostvaruje s?oj u; naDo ur;anje ?o6eranja deova i uku?no skraenje ;avareni@ ?red6eta lv + lz C s. ).4. Pri to6e se oko s?oja ora;uje karakte,risti9an vena7C o;naka 1 na s. ).5C koji se otkanja 6a>insko6 orado6. Postu?ak ;avarivanja varni9enje6 je ?o ?raviu ?oDodan ;a 6aterijae koji ne 6oDu da se ;avaruju ;ijanje6. vaj ?ostu?ak 6oto je io su9aj kod ;avarivanja ;ijanje6. Postoje i druDeC ko6?ikovanije varijante su9eonoD ;avarivanja varni9enje6C kao >to je ;avarivanje sa ?red, Drevanje6C 9i6e se s?re9ava ;akajenje kod 9eika sa vi>e uDjenika i eDirani@ 9eika.
13
Sika 5 .%rsta Ci;Ded i na;iv ;avara
14
ZNAČAJ I ULOGA ZAVARIVANJA U MAŠINSTVU #na9ajno 6esto u ra;voju 6etane industrije ;au;i6a na9in s?ajanja 6etaa i nji@ovi@ eDura =6aterijaaG. d ?rvi@ s?ajanja 6aterijaaC u nekoj ve;iC do danasC do>o je do veikoD ra;voja ?ostu?aka i te@nooDijaC a naravno uo9ene su i itne ra;ike u ra;voju ?ojedini@ te@nooDija. Ra;voje6 6etane industrije do>o je do 9itavoD ni;a novi@ na9ina doijanja 6etaaC oradeC s?ajanja kao i u?otree 6etaa. #avarivanje s?ada u 6oderniji na9in s?ajanja 6aterijaa koji o6oDuava nastajanje 6aterijanoD kontinuiteta i;6eHu s?ojeni@ 6aterijaa. vi6 ?ostu?ko6C u odnosu na ?ret@odne ?ostu?ke s?ajanjaC i;jeDnuto je sajenje 6aterijaa kao kod ;akivanja ii s?ajanja ;avrtnji6aC nosivost se ?ove , ava do nosivosti osnovni@ 6aterijaaC konstruk7ija je ak>a i je?>a itd. s.1. #avarivanjeC dakeC ?redstavja s?ajanje dva ee6enta u jedinstvenu 7jeinu. no je veo6a ?ri6jenjivo u ?roi;vodnji 6etani@ konstruk7ija u re?ara7i , ja6a 6etani@ ?roi;voda. Savre6ena industrija ne 6o
Sika ). aG #avareni s?oj
G#akovani s?oj
Zavarivan! i "!r#i$%a &'ra(a "a ?ostrojenji6a veiki@ ter6oeektrana ii na nukearni6 eektrana6aC rafinerija6a nafte i6a ?o 1. do 1. ;avareni@ s?ojeva 7ijevi ?od tako6. *ovojno je da sa6o jedan ;avar otkatanje...GC ?a da doHe do sku?oD ;astoja ii u ne?ovojnije6 su9aju do katastrofanoD o>teenja s te>ki6 ?osjedi7a6a ;a judeC i6ovinu i ioo>ku okoinu. Pinsko ;avarivanje
15
Sika . #avarivanje Daso6 akarne 7evi
Pinsko ;avarivanje je jedan od najstariji@ i najsvestraniji@ ?ostu?aka ;avarivanja. Kod ovoD ?ostu?ka to?inska enerDija doiva se i;Daranje6 Dorivi@ ?inova u kisiku. Pa6en koji nastaje koristi se ;a o6ek>avanje ruova 6etaa i eventuano dodatnoD 6aterijaa u >i?kasto6 oiku. d Dorivi@ ?inova naj9e>e se koristi a7etien =0GC a 6oDu se koristiti i vodikC ?ro?anC utanC 6etanC Dradski ?inC i dr. Kod ;avarivanja ?a6eno6 koristi se 6je>avina kisika i DorivoD ?ina naj9e>e u o6jeru 1:1. U; dodatno dovoHenje 9istoD kisika ?a6eno6 je 6oDue i re;anje 6etaa. ?re6a ;a ?insko ;avarivanje sastoji se i; o7e a7etienaC o7e kisikaC reduk7ijski@ ventiaC 7ijevi ;a ;avarivanjeC ?a6enika i dodatnoD 6aterijaa. $7etien i kisik 6je>aju se u ?a6enikuC ?ae se i i;Daranje6 stvaraju te6?eraturu u ?a6enu od 3.1 . #avarivanje ?inski6 ?a6eno6 koristi se ;a ;avarivanjeC 9eikaC sivoD ijevaC akraC au6inija i nji@ovi@ eDura. Postu?ak ;avarivanja je jednostavanC o?re6a jeftina ai je r;ina ;avarivanja 6aa i u?ajivost i eks?o;ivnost rada ?oveava o?asnost ?ri radu. #avarivanje ?inski6 ?a6eno6 ranije se je ?uno vi>e koristio ;a ra;i9ite ;adatke. "ove i re koriste ;a 6onta
Tri ?odru9ja ?a6enu:
Sika 8. Darnitura ?a6enika
Sika 2.?re6a Co7e ;a varenje 1. . 3. 4. 1
B$ K&SE"&K$ =o?re; visoki ?ritisak 15,3 araG B$ $ET&LE"$ =?ritisak 18 araG RE*UK&'SK& %E"T&L PL$+E"$ #$PREK$
R)*n& !+!%"r&+)*n& ,avarivan! &'+&!ni# !+!%"r&(a#a .REL G Postu?ak je jednostavan ;a rukovanje. Pri6jenjuje se ;a ;avarivanje i navarivanje svi@ vrsta 6etaa istos6jerno6 ii i;6jeni9no6 strujo6. Eektri9ni uk se us?ostavja i;6eHu vr@a eektrode i radnoD ko6ada i ?ostu?ak je ru9niC >to ;na9i da je neo?@odan ;avariva9 Predno$#i& jeftina o?re6aC >irok s?ektar eektrodaC koristi se ;a sve konstruk7ijske 9eikeC uC "iC Ti i dr.C ;a sve dejine ;avara =od 1 66 do 1 66GC i;vedivo je vi>esojno ;avarivanjeC ;avarivanje u svi6 ?oo
Sika 1. Ru9no eektrou9no ;avarivanje 'edo$#a(i& ?ostu?ak se oavja ru9no =6oDunost Dre>keGC ?uno di6ova =?otrena ventia7ijaGC stvaranje troske =o?asnost troska u ;avaruGC ot?ad J 6oraju se ukonitiC ?rekidi i us?ostavjanje uka J 6oDue ?oDre>ke.
18
Eektri9ni se ukC kod ;avarivanja s to?jivo6 eektrodo6 u ;a>titnoj ?inskoj at6osferiC us?ostavja i odrtitnoD ?ina
Sika 11. %arenje ;i7o6 +etana eektroda u oiku toj ;a ;avarivanje do 6jesta tajenja Ddje se u eektri9no6 uku tai i ?renosi u rastajeni 6eta. Sika 11 &nertni ?in >titi tainu od >tetnoD uti7aja kisika i du>ika i; va;du@a. %oHenje i u?ravjanje ;avariva9koD ?i>toja je ru9no ai 6oe se koristi tite od koro;ije ?oakrena. vaj ?ostu?ak se naj9e>e koristi ;a ;avarivanje oojeni@ 6etaaC visokoeDirani@ 9eika i druDi@ 6etaa koji se rado vetitni ?inovi koriste neutrani ii inertni ?inoviC n?r. arDonC @eij ii 6je>avina ?inova onda se ovaj ?ostu?ak na;iva MIG =+eta &nert (asG. Kada se kao ;a>titni ?in koriste aktivni ?inoviC naj9e>e )*+ i njeDove 6je>avine s druDi6 ?inovi6aC onda se ?ostu?ak na;iva MAG =+eta $7tive (asG.
12
Predno$#i MIG/MAG po$#upka&
r;ine ;avarivanja =do 16/6inG 6oDu se ;avarivati tankiC srednji i deei ko6adi ;a sve vrste 6etaa u svi6 ?ootite ;oD ?ina trea se ;avarivati sa ruke o?asnost od naje?jivanja
Zavarivan! / n!"a+iv&# !+!%"r&(&# ) ,a0"i"n& 1+in/%& a"#&/2!ri
Sika 1. #avarivanje s netajivo6 eektrodo6 Postu?ak se te6eji na us?ostavjanju i odrtitu neutranoD ii inertnoD ?inaC odnosno odDovarajue 6je>avine ?inova. vaj ?ostu?ak se na;iva T&( ;avarivanje =TunDsten inert DasG.
+ai inten;ivan eektri9an uk nastao i; us6jerene eektrode ideaan je ;a visoko kvaitetno i ?re7i;no ;avarivanje. To?ina eektri9noD uka tai i s?aja rune dijeove osnovnoD 6etaaC a ako je ?otreno sa strane se dovodi i dodatni 6aterija. Postu?ak se 6otitni ?in koristi se ar,on ii -elij koji i6a svr@u da stvori ;a>titnu at6osferu koja se 6oto ak>e ioni;irati i >titi vr@ eektrode i tainu od konta6ina7ije kisiko6 i druDi6 ?inovi6a i; okoine. Kao ;a>titni ?in koristi se arDon ii @eij koji i6a svr@u da stvori ;a>titnu at6osferu koja se 6oto ak>e ioni;irati i >titi vr@ eektrode i tainu od konta6ina7ije kisiko6 i druDi6 ?inovi6a i; okoine. Predno$#i&
1 uk je vro staian =osiDurava visokokvaitetno ;avarivanjeG ;avareni s?ojevi su @o6oDeniC dore estetike i dori@ 6e@ani9ki@ svojstava koristi se ;a ;a@tjevne 6aterijae =ne@rHajui 9ei7iC $C TiC uC itdG ;avarivanje daje najkvaitetniji ;avar 'edo$#a(i&
1 6aa r;ina ;avarivanja =1 J 15 76 u 6inG oDrani9eno ;a tanke 6aterijae =do ) 66G o?re6a je vro sku?a sku? je ?in =arDonG sku? je Oofra6 radi oksida7ije je nutita
1
Zavarivan! 1+a,#!ni# +)%&#
Sika 13. #avarivanje ?a;6eni6 uko6
Pa;6a je u stvari ?in koji je ;aDrijan do ekstre6no visoki@ te6?eratura =5. G i ioni;iran tako da ?ostane eektri9ki vodjiv. U ?ro7esu ;avarivanja ?a;6o6 koristi se ?a;6a ;a ?rijenos eektri9noD uka do oratka. &nten;ivni6 to?ino6 uka 6eta koji se ;avaruje se to?i i s?aja. "etajiva vofra6ova eektroda s?ojena je na =JG ?o i;vora istos6jerne struje i naa;i se u sredi>nje6 dijeu akrene sa?ni7e. U?ravja9ki uk se ini7ira i;6eHu eektrode ?a6enika i vr@a sa?ni7eC koji se ;ati6 ?renosi na 6eta koji se ;avaruje. Kao ?a;6eni ?in se naj9ee koristi arDon. U ?a6eniku se takoHer koristi i sekundarni ?in arDonC arDon/vodik ii @eijC koji ?o6atiti od oksida7ije tajive ku?ke ;avara. #avarivanje ?a;6eni6 uko6 se koristi ;a Dotovo sve 6etaeC a naro9ito se ;avaruju visoko eDirani@ i ne@rHajui@ 9ei7iC nikaC titanC au6inijC akar i nji@ove eDure. *ejine 6etaa nisu 6anje od 3,4 66. +eta se 6otenja ove 6etode su vea r;ina rada i ra;novrsnost u?oraeC oja kvaiteta re;a i ;avara. Predno$#i&
ra;6ak i;6eHu ?i>toja i radnoD ko6ada nije kriti9na vei9inaC veika kon7entra7ija enerDije u 6a;u ?a;6e o6oDuava duoku ?enetra7ijuC te ?ot?uno ?rotajivanje u jedno6 ?roa;u. #ona utje7aja to?ine s?oja je uska s ?araeni6 ruovi6a >to s6anjuje kutne defor6a7ijeC veika kon7entra7ija enerDije osiDurava veu r;inu ;avarivanja u; staian ukC visoka kvaiteta s?ojeva. 'edo$#a(i& ?a;6a ?i>toj je 6noDo osjetjiviji na o>teenja neDo kod T&( ?ostu?kaC ?i>toji 6oraju i6ati vodeno @aHenjeC ;a@tjeva se vro to9no odr
P+a,#a r!,an!
Sika 14.Pa;6a re;anje Pa;6a re;anje je vro vano re;ati svi oni 6aterijai koji se ?inski6 ?a6eno6 ne 6oDu re;ati =uC $C r,"i 9ei7iC sivi iv itdG.
Sika 15.Prin7i? re;anja ?a;6o6 je re;anje to?jenje6 6aterijaa 3
Zavarivan! "r!n!#
Sika 1).#avarivanje trenje6 s okretni6 aato6 #avarivanje trenje6 se i;vodi reativni6 kretanje6 jedne ko6?onente u odnosu na druDuC du< ;ajedni9ke dodirne ?ovr>ine u; ?ritisak na 6jesto s?ajanja. To?ina nastaa trenje6 s6ek>a 6aterijaC koji ?ostaje ?asti9anC ?ovr>inski 6aterija je istisnut van ruova s?ojaC tako da se Q9isti 6aterija ;avaruje. Razlikujemo #ri vr$#e zavarivanja #renjem&
O%r!"n& ,avarivan! "r!n!# U ovo6 ?ostu?kuC koji se najvi>e koristiC jedan dio koja se s?ajaC okree u odnosu na druDi dio. vi6 ?ostu?ko6 s?ajaju se 6noDe 9ei9ne osovine i ?ouosovineC ee6enti ovjesaC vii7e 6jenja9aC osovineC ventii 6otora i dr. %enti 6otora je ?ri6jer s?ajanja ra;i9iti@ 6aterijaa ?o>to je Dava ventia i; jednoDC a dr>ka ventia i; druDoD 6aterijaa.
D)in/%& ,avarivan! "r!n!# *oio je na;iv ?o ?ravo7rtno6 kretanju jednoD dijea koji se s?aja u odnosu na druDi du< nji@ove ?ovr>ine s?ajanja. "a ?ri6jerC ovaj ?ostu?ak se u avionskoj industriji koristi ;a s?ajanje o?ati7a ?ro?eera na disk. Postu?ak je jeftin i koristi se ;a s?ajanja diskova ko9ni7aC oru9a kota9a i druDi@ dijeova 6otora.
Zavarivan! "r!n!# / &%r!"ni# a+a"&# TakoHer se ovo6 ?ostu?ko6 stvara ?astifi7irano ?odru9je 6aterijaaC ai na druDa9iji na9in. "etro>ivi rotirajui aat se ?riti>e na 6aterija koji e se ;avarivati. Rota7ija aata ;aDrijava i ?astifi7ira 6aterija=eG s?ajanja. S okretanje6 aata du< s?oja 6aterija is?red aata se ;akree oko ?astifi7iranoD kruDa tako eei6inira ?ovr>ine i stvara ;avar. 4
vaj ?ostu?ak je ?atentiran 1221. Dodine i ?rvo se je ?ri6jenjivao ;a ;avarivanje au6inija. Kvaiteta ;avara je odi9na. "e6a ?oro;nosti koje 6oki ?ri@vatjiv jer ne doa;i do ra;vijanja ;avariva9ki@ ?inova i ?rskanja eektrodeC ne6a inten;ivnoD svjeta i; eektri9noD uka ni refektirajueD aserskoD svjeta. TakoHer je itno naDasiti da su defor6a7ije i ;aostaa na?re;anja nastaa ;oD utje7aja to?ine vro 6aa. vi6 ?ostu?ko6 6oDu se ;avarivati au6inijski ?rofii dejine od do 1 66C r;ino6 i do 3C) 6/6in.
E+!%"ri*ni +)% 1
Sika 1.eektri9ni uk Eektri9ni uk je ;avr>ni dio strujnoD kruDa kod kojeD eektri9na struja ?roa;i ;ra9ni ?rostor i;6eHu eektrode i radnoD ko6ada. #oD toDa >to ;rak ne ?rovodi struju ;ra9ni ?rostor 6ora iti ioni;iran. &; siDurnosni@ ra;oDa 6aksi6ani na?on kod eektrou9noD ;avarivanja je 1 % ;a istos6jernu struju i 8 % ;a i;6jeni9nu struju. vi na?oni su ?re6ai ;a nastajanje eektri9noD ukaC koji ;a@tjeva na?one od 5. %/66 u ;ra9no6 ra;6aku. *akeC kako i se us?ostavio ;avariva9ki eektri9ni uk ?otreno je da 6etana eektroda dodirne radni ko6ad. Tada doa;i do kratkoD s?oja i ?roa;a eektri9ne struje. #oD veike jakosti struje = J 1. $G dodirne ?ovr>ine se ;aDrijavaju. "astaje u
*u< ?odru9ja =duto s?oriji@ iona te nji@ovo stano 6eHusono sudaranje. Bo6ardiranje eektroni6a je ionten;ivnije od o6ardiranja ioni6a. #ato se u istos6jerno6 eektri9no6 uku vi>e ;aDrijava anoda =radni ko6adG od katode =eektrodeG. U i;6jeni9no6 eektri9no6 ukuC koji se oi9no 6ijenja 1 ?uta u sekundiC se to?ina jednako ras?oreHuje ?re6a anodi i katodi. Eektri9na struja se sastoji i; eektrona koji se ;oD eektro6otorne sie i;vora struje Diaju od neDativnoD naijenoD ?oa ?re6a ?o;itivno6. $ s6jer eektri9ne struje definiran je su?rotno: od ?o;itivnoD ?oa ?re6a neDativno6 ?ou i;vora. Te6?eratura u 7entru to?oDC ioni;iranoDC ?inskoD stu?a eektri9noD uka je oi9no od 5. do . oC kod ;a>titni@ ?inova je i do . o. "a ovi6 te6?eratura6a se ?in u eektri9no uku naa;i u stanju ?a;6e. Podru9je eektri9noD uka se ;oD toDa i na;iva ?odru9je ?a;6e. Pod ?a;6o6 se s6atra ?in u koje6 su eektroni osooHeni od ato6a. %ro inten;ivno svjeto i; eektri9noD uka se stvara u ?odru9ju ?a;6e. Svjetost nastaje kada odreHeni eektroni ?rea;e u niak enerDije osoaHa kao eektro6aDnetskoD ;ra9enjaC koje je u oiku vidjive svjetostiC te utrajui9astoD i infra7venoD ;ra9enja. ?re; inten;ivni sjaj i utrajui9aste ;rake i; eektri9noD uka su o?asni ;a ne;a>ti9ene o9i i judsku ko
Sika 18. S@e6a eektri9noD uka kod ;avarivanja s oo
)
#a vrije6e ?ro7esa ;avarivanja doa;i do ?renosa 6aterijaa eektrode u eektri9no6 uku do radnoD ko6ada ?od 9itavi6 ni;o6 djeovanja i u9inaka: elek#roma,ne#$ke $ile koja djeuje na for6iranje ka?ji7a rastajenoD dodatnoD 6etaa i nje;ino naDo odvajanjeC elek#ro$#a#ičke $ile koje djeuju i;6eHu eektrode i radnoD 6etaa i utje9u na Dianje ka?ji7a rastajenoD dodatnoD 6etaa kro; eektri9ni ukC $ila površin$ke nape#o$#i koje djeuju na for6iranje ka?ji7aC ste;anje o6ek>anoD vr@a eektrodeC uva9enje ka?ji7a u rastajenu tainu ;avara i s?re9avanju ra;ijevanja taineC pri#i$ka i $#rujanja plinova nastai@ i;Daranje6 ooDe eektrode od vr@a eektrode ?re6a ?ovr>ini taineC #renja plazma#$ko, mlaza če$#i(a u eektri9no6 ukuC ,ravi#a(ij$ki- $ila koje djeuju na Dianje ka?ji7a i nji@ov ua; u tainu.
ZAVARLJIVOST MATERIJALA Zavar+iv&/" #a"!ria+a ! /1&/&'n&/" ,avarivana #a"!ria+a" +eta s6atra6o ;avarjivi6 onda kada ?ri6jenjujui odreHeni ?ostu?ak ;avarivanjaC doiva6o kontinuiraniC @o6oDeni ;avareni s?oj koji ;adovojava ?redviHene ;a@tjeve i koji i6a ;a@tjevana 6e@ani9ka i druDa ?otrena svojstva.
Zavara+iv&/" #&! 'i"i3 *ora ako se 6o
Za4"!vi ,a (&'r) ,avar+iv&/"3 #adovojavajua to 6anji jer utje9e na ?orast ;akajivostiC tvrdoe i kr@kostiC "aj?ri@vatjiviji su 9ei7i su doiveni u Sie6ens,+artinovi6 ?ei6a.
UVO5ENJE ROBOTIZOVANIH LINIJA U ZAVARIVAČKOJ PROIZVODNJI Savre6ene te@nooDije danas u svijetu trato vi>e 6e@ani;iran ?ro7es. UvoHenje 6e@ani;a7ijeC auto6ati;a7ije i rooti;a7ije je sa6o jedan ?rava7 u ra;voju novi@ te@nooDija i te@noo>ki@ inija. Leont jedne rooti;irane inije ;a ;avarivanje dat je na si7i 1).14. "ove te@nooDije e sve vi>e tra
Sika 12. Leout rooti;ovane ;avariva9ke inije Root !" Radni sto +" ." Rota7ioni sto /" Kui>te 6jenja9a (rudno ;avarivanje 0" 1" Set aata
POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU CEVI SA UZDUŽNIM ŠAVOM Linija ;a ?roi;vodnju u;du
, siste6a ;a for6iranje 7ijeviC , siste6a ;a ;avr>no for6iranjeC , siste6a ;a ;avarivanjeC , ureHaja ;a skidanje vi>ka ;avaraC , ureHaja ;a ter6i9ku oraduC , siste6a ;a kaira7iju i , ureHaja ;a re;anje 7evi.
Sika . e6a inija ;a ?roi;vodnju u;dune orade 7ijevi koja se sastoji i; sijedei@ ureHaja: , ureHaja ;a is?ravjanjeC , ureHaja ;a oradu krajevaC , @idraui9ne ?rese ;a is?itivanje ne?ro?ustjivostiC , ureHaji i o?re6a ;a is?itivanje e; ra;aranjaC , o?re6e ;a is?itivanje sa ra;aranje6C , ureHaja ;a antikoro;ionu ;a>titu. +e@ani9ke i te@noo>ke osoine u 6noDo6e ;avise od >irine trakeC stoDa je neo?@odno da se koriste iskustva ra;ni@ ?roi;voHa9aC kako i se ?ostiDa naj?ovojnija >irina trakeC koja u;i6a u o;ir dodatak ;a ;avarivanje i kaira7iju. #avarivanje traka je takoHer vao do kidanja trake ?roasko6 kro; aku6uator i na iniji for6iranj a. #oD kratkoD vre6ena na ras?oaDanju ?ri6jenjuju se ?roduktivniji ?ostu?7i ;avarivanja =+$(/+&( ii eektroot?ornoG. $ku6uator trake o6oDuava staan rad ;a vrije6e ?o?re9noD ;avarivanja, nastavjanje trake. ikovanje 7ijevi odvija se ?ostu?no6 ?asti9no6 defor6a7ijo6. U ?rin7i?u se ra;ikuju dva siste6a : , siste6 ne?o6i9ni@ kairirani@ vajakaC , siste6 ?o6i9ni@ vajaka =aDe , RosG. 2
UREDJAJ ZA ZAVARIVANJE PRO6ILA UreHaj #U , #P 0 na6enjen je ;a ;avarivanje ra;ni@ ?rofia s ve;no6 ?o9o6 u vodoravno6 ?ooena ;a ?ostoje a jedinka =3G je ?okretna ?o ?ostoju @idraui9ki6 7iindro6 @oda 18 66 radi 6oDunosti ?riaDoHavanja visini ?ojedini@ vei9ina ?rofiaC koji se ;avaruju stroje6C sika 1).11. je jedinke o?re6jene su ste;no , vodei6 kota9i6a ?rofia =4G. Svaki kota9 ;a see je ?okretan s 6otor,reduktoro6C s 6oDuno>u e;ste?ene reDua7ije oodne r;ineC koja se ?ode>ava r;ini ?roa;a ?rofia kro; ureHaj odnosno r;ini ;avarivanj a. advije jedinke o?re6jene su sa 9etiri ?ot?orna kota9a ?ojasni@ traka =5G. Svaki nosa9 sadrava ?o6ou ru9noD kota9a i reduktora i to ;a svaku kon;ou ?oseno.
Sika 1. UreHaj ;a ;avarivanje ?rofia #ave>enja sa?ni7a ;a ;avarivanje ?ostavjena su na kon;oi ste;ni@ kota9a ve;noD i6a i s?u>taju se istodono sa ste;ni6 kota9i6a i tako doa;e u ?o;i7iju ;avarivanja. ?re6a ureHaja ;a ;avarivanje UreHaj se o?re6a sa 9etiri Dave ;a ;avarivanje EPP ?ostu?ko6C siste6 ?ojedina9ni uk tande6 =SinDe $r7 Tande6G i s 9etiri is?ravja9a od 1 $.
3
