SADRŽAJ
Strana
U V O D ............................................................................................................................ 2 1. VRSTE ZALIHA ......................................................................................................... 3 2. TROŠKOVI ZALIHA ................................................................................................. 5 3. UPRAVLJANJE ZALIHAMA ................................................................................... 7 4. MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD ZALIHA ...................... 9 5. ZAKLJUČAK ............................................................................................................. 10 6. LITERATURA ............................................................................................................ 11
1
1.Uvod Zalihe spadaju u obrtna sredstva zbog toga što se reprodukuju u periodu kraćem od godinu dana ili najduže u toku jednog proizvodnog ciklusa.One omogućavaju da se proces proizvodnje i prodaje u preduzeću obavljaju normalno, odnosno bez zastoja ili uz minimalne poremećaje. Zalihe često prouzrokuju značajna finansiska ulaganja u pojedinim preduzećima, što je uslovljeno vrstom i veličinom zaliha, veličinom preduzeća, delatnošću kojom se ono bavi i slično. Zalihe su uskladišteni materijal koji se koristi da bi se olakšala proizvodnja ili da bi zadovoljili potržnju potrošača. Zalihe se tipično sastoje od sirovina, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda.Zalihe predstavljaju skup ili ukupnu masu robe. One služe za relativno stalan rad unutar jednog preduzeća uz obezbedjenje usluga kupcima. Zalihe se mogu smanjiti češćim kupovanjem manjih količina. Količine zaliha u preduzeću zavise od tehničkih i ekonomskih faktora. One su locirane na različitim mestima proizvodnje čiji tokvi povezuju jedno mesto skladištenja sa drugim. Nivo do koje se zalihe mogu ponovo popuniti zavisi od kapaciteta nabave, a nivo pražnjenja zavisi od potražnje. Osnovna svrha zaliha je odvajanje od različitih faza proizvodnje.
2
1. Vrste zaliha Zalihe se grupišu u tri velike grupe: Zalihe sirovina i materijala, zalihe nedovršene proizvodnje i zalihe gotovih proizvoda. Zalihe sirovina i materijala, obuhvataju takođe i sitan inventar i ambalažu.Ove zalihe predstavljaju dobra koja se nalaze u skladištu, odnosno koja još nisu predata u proizvodnju.Veličina ovih zaliha zavisi od njihovih mnogobrojnih karakteristika.Neke sirovine i materijali mogu se nabaviti odmah u toku istog dana, ukoliko se dostavljači nalaze u istom mestu i ako ih imaju na zalihama. Međutim, najčešće će od trenutka od trenutka slanja porudžbine do trenutka isporuke proteći izvestan vremenski period. Od dužine tog perioda zavisiće i veličina zaliha koje će se držati. Sirovine i materijali koji se lako kvare, lome, podložne su isparenju ili brzo zastarivaju, pa ih treba, takođe, pribavljati u manjim količinama. Zalihe nedovršene proizvodnje, predstavljaju sredstva koja se nalaze u tekućoj proizvodnji. Na njima se još obavljaju proizvodne operacije da bi se kompletirali gotovi proizvodi.Ulaganja u ove zalihe zavise pre svega od dužine i složenosti proizvodnog procesa. Ako je za proizvodnju nekog proizvoda potrebno izvršiti veliki broj operacija sa određenim vremenskim trajanjem, onda će i proces proizvodnje biti dug, odnosno zahtevaće više vremena. Zalihe gotovih proizvoda, gotovi proizvodi su završena dobra u proizvodnom preduzeću, koja su spremna za prodaju.Veličina zaliha gotovih proizvoda uslovljena je dinamikom njihove prodaje. Ako potražnja za gotovim proizvodom naglo padne, očekuje se da će taj pad biti kratkotrajan, onda ne bi trebalo smanjivati zalihe gotovih proizvoda.Ako je taj pad dugotrajnog karaktera, onda se mora značajnije smanjiti zaliha gotovih proizvoda.
•
Sirovine, to su proizvodi potrebni preduzeću koji se preradjuje da bi se
dobio finalni proizvod. Tu se podrazumevaju različiti reliteti u vidu sirovina i osnovnog materijala, pomoćnog i pogonskog materijala, sitnog inventara, ambalaže i slično.Svako preduzeće mora da raspolaže odredjenim zalihama kako bi se obezbedio kontinuitet procesa proizvodnje. •
Polufabrikati to su proizvodi koji još nisu dovršeni.Te proizvode je ,
proizvelo preduzeće , preradilo ih ili ih pretvorilo u nešto.
3
•
Finalni delovi to su u suštini delovi polufabrikanata. To je kategorija ,
zaliha kada se u skladištu nalaze elementi koji bi se kasnije uzeli i sklapali u finalni proizvod. •
Finalni proizvodi zalihe gotovih proizvoda nad koji je proces proizvodnje ,
završen, koji se povremeno lageruju za prodaju ili za transport. •
Filijale, lageri i sladišta zalihe koje se drže udaljene od centralnog ,
proizvodnog pogona. •
Ambalažni materijal u ambalažni materijal spadaju kontejnjeri koji se ne ,
vraćaju, kartonske kutije, etikete, pregrade i slično. •
Potrošni materijal, tu spadaju artikli koji nisu namenjeni proizvodnji i kojih
ima stalno na lageru, oni se troše pri radu u fabrici ili su potrebni za održavanje zgrada, opreme i slično. •
Rezervni delovi, oni se koriste za održavanje opreme i njeno servisiranje.
Takodje zalihe možemo podeliti i na sledeći način: •
Planirane i
•
Stvarne
Planirane zalihe su izražene normativima koji odredjuju minimalnu, optimalnu i maksimalnu količinu zaliha. 1)
Minimalne zalihe. Predstavljaju najmanju količinu roba na zalihama ispod
koje se ne sme smanjiti nivo roba ili materijala, jer bi svako dalje smanjenje izazvalo poremećaje u funkcionisanju radne organizacije. 2) Maksimalne zalihe.Predstavljaju gornju granicu zaliha iznad koje se ne sme odredjeno vreme nabavljati roba, jer bi to bilo veoma štetno. 3) Optimalne zalihe.Kod maksimalne količine zaliha ta sredstva su angažovana u najvećem iznosu, a kod minimalnih angažovanje sredstava je minimalno, pa bi se na osnovu toga moglo zaključiti da bi se optimalnim zalihama mogu smatrati minimalne zalihe, jer angažuju najmanju količinu sredstava.
2.Troškovi zaliha 4
Troškovi pribavljanja zaliha, u vezi sa nastankom ovih troškova treba razlikovati dva slučaja. Kod jednog se radi o troškovima jednokratnog pribavljanja zaliha sirovina, i materijala za potrebe proizvodnje, kod drugog o troškovima pribavljanja odnosno zamene sopstvenih zaliha gotovih proizvoda za potrebe prodaje. Troškovi pribavljanja zaliha mogu biti administrativni i tada nastaju u vezi sa ispostavljanjem i evidentiranjem porudžbine. Ovi troškovi nastaju i u vezi sa samom isporukom i odnose se na prijem, kontrolu i smeštaj zaliha. U ovu grupu spadaju i troškovi evidentiranja i isplate faktura dobavljača. 1. Troškovi ispostavljanja porudžbine, uključujući i troškove pripreme proizvodnje 2. .Troškovi prijema, istovara, kontrole i smeštaja zaliha 3. Propušteni količinski popusti
Troškovi držanja zaliha, pod ovim troškovima podrazumevaju se svi troškovi koji su prouzrokovani držanjem zaliha u preduzeću. Neki od tih troškova ponašaju se kao fiksni, kao što su troškovi magacinskog prostora i opreme (amortizacija, održavanje, zakupnina, grejanje itd.). Zalihe se skladište u odgovarajućem prostoru sa kojim preduzeće raspolaže, dok se ponekad za ove svrhe mora iznajmiti prostor. Korišćenje prostora prouzrokuje nastanak troškova koji se nazivaju troškovi skladištenja. Zalihe se moraju osigurati da bi smo se zaštitili od velikih gubitaka koji bi mogli nastati usled požara, poplava, krađa i drugih događaja koji se nisu mogli unapred predvideti, posebno ako se radi o skupocenim zalihama. Troškovi zastarelosti zaliha nastaju usled promene ukusa, stila, mode i drugih faktora. Troškovi držanja zaliha mogu se utvrditi u procentu od prosečne nabavne vrednosti zaliha ili u novčanom iznosu po jedinici zaliha za određeni vremenski period.Ovi troškovi su najčešće od 20% do 30% godišnje od cene koštanja gotovih proizvoda ili nabavne vrednosti sirovina, materijala ili robe. 1.Troškovi vezivanja kapitala 2.Troškovi uskladištenja 3.Troškovi osiguranja 4.Porez na imovinu
5
5.Troškovi amortizacije i zastarevanja
Troškovi nedostatka zaliha, ovi troškovi nastaju u dva slučaja: kada se javi nedostatak zaliha sirovina i materijala koje iziskuje proces proizvodnje, odnosno nedostatak zaliha gotovih proizvoda da bi se zadovoljile prispele porudžbine od strane kupaca. Kod nedostatka zaliha gotovih proizvoda problem je nešto složeniji s obzirom da nivo tih troškova zavisi prevashodno od načina reagovanja kupca. Na primer ako preduzeće nema na skladištu materijala moraće da plasira novu porudžbinu i to će usloviti povećanje troškova porudžbine. Ako se dodatne količine materijala ne mogu brzo pribaviti, prekinuće se proces proizvodnje i radnici će u tom periodu biti nezaposleni. A zbog prekida proizvodnje povećaće se pojedinačni i ukupni troškovi proizvodnje. 1. Propušteni prihod od prodaje 2. Gubitak reputacije 3. Gubici zbog neizvršenja planova proizvodnje Optimalna veličina porudžbine minimizira ukupne troškove zaliha. Treba utvrditi broj jedinica sirovina materijala ili robe koji će se pribaviti plasiranjem jedne porudžbine da bi ukupni troškovi zaliha bili minimalni.
3. Upravljanje zalihama
6
Upravljanje zalihama je veoma važna funkcija upravljanja proizvodnjom jer zalihe zahtevaju veliki kapital i utiču na isporuku roba korisnicima. Upravljanje zalihama ima veliki uticaj na sve poslovne funkcije, a posebno na: proizvodnju, marketing i finansije.Kao što smo već rekli, zalihe zahtevaju veliki kapital, ali da ta ulaganja ne bi postala nepotrebno i neopravdano visoka, zalihama se mora upravljati efikasno. Najveći problem kad je reč u upravljanju zalihama jesu sledeća pitanja: Kada, koliko naručiti zaliha? Koju vrstu sistema kontrole koristiti? Kod ovog proračunavanja u obzir treba uzeti već navedene troškove zaliha. Upravljanje zalihama predstavlja jedan od najvećih izazova u poslovanju svakog preduzeća. Pored potrebe za preciznom evidencijom i praćenjem zaliha od izuzetne je važnosti održavanje optimalnog nivoa zaliha u preduzeću, jer i viši i niži nivo zaliha predstavlja dodatni trošak za preduzeće. Efikasno upravljanje zalihama doprinosi smanjenju troškova, ali i boljoj iskorišćenosti kapaciteta i, uopšte, boljoj organizaciji preduzeća. Pošto preduzeća posluju u dinamičnom okruženju, velike i česte promene utiču na to da je jako teško, ako ne i nemoguće, efikasno upravljati zalihama bez dobrog i, pre svega, integralnog informacionog sistema. U nastavku će biti prikazana neka rešenja pomoću kojih IIS Perftech. Largo omogućava efikasno upravljanje zalihama. Jedan od najlakših načina za praćenje zaliha je taj da se za određeni matični podatak (sirovinu, repromaterijal, poluproizvod, proizvod itd.) definišu minimalne, maksimalne, prosečne i kritične zalihe. Na osnovu ovih podešavanja moguće je generisati različite preglede i analize. Posebno je važno definisati nivo kritičnih zaliha, jer je na bazi ovog kriterijuma moguće pokrenuti proces nabavke robe ili proces proizvodnje kada zalihe padnu ispod kritičnog nivoa. Zatim, u procesu nabavke ponekad je važno definisati standardne količine prilikom nabavke nekog repromaterijala ili sirovine, a ukoliko se nabavka vrši u standardnim količinama moguće je definisati i faktor zaokruživanja, kako bi se nabavka uvek vršila u skladu sa komercijalnim pakovanjem repromaterijala, sirovine, trgovačke robe... U procesu nabavke može se odrediti i vreme potrebno za nabavku, od slanja narudžbenice dobavljaču do vremena prijema poručenih artikala. Na bazi ovih vremena moguće je planirati prodaju ili proizvodnju. Naravno, da li će ova vremena biti ispoštovana od strane dobavljača zavisi od poslovne politike prema dobavljačima i od kvaliteta sklopljenih ugovora; ali opet, program omogućava rangiranje dobavljača na bazi prethodno definisanih kriterijuma, na osnovu čega se može steći utisak o tome
7
koliko je određeni dobavljač ispoštovao ugovor o pravovremenoj dostavi i odgovarajućem kvalitetu poručenih artikala. Jedna od najboljih osobina Larga je ta da je moguće izračunati neto potrebe za materijalima ili poluproizvodima potrebnim za početak proizvodnje. Na osnovu jednog ili više radnih naloga, planova proizvodnje ili porudžbina kupaca i brojnih zadatih kriterijuma sistem može izračunati optimalne količine materijala ili poluproizvoda koje je potrebno nabaviti. Nakon ovoga moguće je direktno generisati nabavni nalog ili narudžbenicu dobavljaču. Na ovaj način sinhronizuje se rad pripreme proizvodnje i nabavke i postiže se viši nivo organizacije, čime se značajno snižavaju troškovi poslovanja preduzeća. Upravljanje zalihama je nešto o čemu treba da razmišljaju svi zaposleni koji su angažovani u procesu nabavke, proizvodnje i prodaje robe. Perftech.Largo je dobra alatka koja u rukama iskusnih i, pre svega, motivisanih zaposlenih utiče na održavanje optimalnog nivoa zaliha i pomaže efikasnom upravljanju zalihama.
4. Međunarodni računovodstveni standardi zaliha 8
Cilj ovog standarda je da propiše postupak računovodstvenog obuhvatanja zaliha u kontekstu sistema istorijskog troška. Osnovno pitanje u računovodstvenom obuhvatanju zaliha je iznos troška koji se priznaje kao sredstvo i tako iskazuje sve do priznavanja odgovarajućih prihoda. Zalihe se obračunavaju po FIFO metodi (prva ulazna cena, jednakoj prvoj izlaznoj) tako da stavke koje ostanu na zalihe na kraju perioda su po poslednjim nabavljenim cenama. Po LIFO metodi (poslednja ulazna cena, jednaka je prvoj izlaznoj) pretpostavka je da zadnje nabavljene zalihe se prve prodaju tako da na kraju perioda ostanu one zalihe koje su prve nabavljene ili proizvedene. Prema metodi ponderisanog proseka, cena koštanja svake stavke određuje se na osnovu ponderisang proseka cene koštanja sličnih stavki na početku perioda i cene koštanja sličnih stavki koje su nabavljene ili proizvedene tokom tog perioda. Prosek se može izračunati periodično ili prilikom prijema svake naredne pošiljke.
5.Zaključak
9
Zalih su sredstva koja se drže za prodaju u uobičajenom toku poslovanja, koja su u procesu proizvodnje za buduću prodaju ili je to materijal ili pomoćno sredstvo koji se troše u procesu proizvodnje ili prilikom pružanja usluga. Zalihe obuhvataju robu koja je nabavljena i drži se radi preprodaje (roba kao trgovac), može biti zrmljište za prodaju ili gotovi proizvodi namenjeni prodaji, nedovršeni proizvodi, kao i osnovi i pomoćni materijal koji se koristi u procesu proizvodnje. Problemi upravljanja zalihama su veoma obimni i složeni. Pa zbog toga treba razmotriti samo sledeća pitanja: vrste zaliha, troškove zaliha i osnovne odluke o zalihama sirovina i materijala. Kroz ovaj rad razmotrili smo sva pitanja. Imati pravu zalihu na pravom mestu i u tačno potrebnoj količini može doslovno pretvoriti izazov upravljanja zalihama u konkurentsku prednost.
10
LITERATURA
1.Dr Krasulja D: Poslovne finansije Ekonomski fakultet u Beogradu ,
2. www.wikipedia.com 3. Dr KanjevacM (1992): Finansiranje, Savremena administracija , Beograd 1992. godina 4. Dr Stanković R: Proizvodni i uslužni menadžment , Visoka poslovna škola. Čačak
11
