Vojislav Seselj - Vikiliks Mi Javlja

Dr Vojislav [e{eq

VIKILIKS MI JAVQA PRVI DEO

Srpska radikalna stranka Beograd 2012.

Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa kwiga broj 131 VIKILIKS MI JAVQA (PRVI DEO)

Prevod Nenad Vuki}evi} Miodrag @arkovi} Aleksandar Zagorac Recenzenti Boris Aleksi} Nemawa [arovi} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Boòvi}, Vesna Mari}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Olui}, Severin Popovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Milica [e{eq

Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija AMD “Sistem”, Zemun Za {tampariju Dragoqub Ke{eq Tira` 1000 primeraka CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 323 (497.11) (093) VIKILIKS mi javqa (prvi deo) / (priredio) Vojislav [e{eq. , (prevod Nenad Vuki}evi}, Miodrag @arkovi}, Aleksandar Zagorac). – Zemun : Srpska radikalna stranka, 2012 (Zemun : AMD “Sistem”). - 1096 str. ; 24 cm. - (Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa ; #kw. br. 31) Tira` 1. 000. - Str. 3 - 4: Predgovor / Ratko Li~ina. ISBN 978-86-7886-108-6 a) Srbija – Politi~ke prilike – 2000-2010 – Istorijska gra|a COBISS.SR-ID 188594956

Predgovor Kwiga koja je pred vama, a koju je priredio prof. dr Vojislav [e{eq “Vikiliks mi javqa”, svojevrstan je izdava~ki poduhvat, svakako jedinstven. U woj je hronolo{ki sloèno tri stotine i ~etrnaest tajnih depe{a ameri~kih ambasada (u najve}em broju to su depe{e iz ameri~ke ambasade u Beogradu) koje je objavio vebsajt Vikiliks. Vikiliks (engl. WikiLeaks) je me|unarodna neprofitna medijska organizacija koja objavquje na drugi na~in nedostupne materijale iz anonimnih izvora. Wen vebsajt, pokrenut 2006. godine, vodi San{ajn pres. Od nastanka sajta, Vikiliks tvrdi da ima bazu podataka koja je narasla na vi{e od 1,2 miliona dokumenata. Osniva~ Vikiliksa je australijski novinar Yulijan Asan`. Od 30. novembra 2010. godine, Interpol ga je smestio na crveni spisak traènih osoba. Poternica se temeqi na zahtevu [vedske, gde je protiv wega pokrenuta, pa prekinuta, a onda ponovno pokrenuta istraga zbog silovawa navodno po~iwenog u leto 2010. godine. Dana 7. decembra 2010. godine Asan` se u Londonu predao Skotland jardu. Naziv Vikiliks je sloènica od re~i “viki” (engl. wiki – viki softver), i “liks” (engl. leaks – ono {to je procurilo, u ovom kontekstu informacije koje su procurile). Ovim nazivom se na engleskom jeziku asocira da se radi o vrsti viki sajta koji objavquje informacije koje su “procurile”. U aprilu 2010. godine Vikiliks je objavio snimak incidenta iz 2007. godine, u kome su ameri~ki vojnici ubili ira~ke civile. U julu iste godine, Vikiliks je objavio Avganistanski ratni dnevnik, kompilaciju vi{e od 76.900 dokumenata o ratu u Avganistanu, koji ranije nisu bili dostupni javnosti. U oktobru 2010. godine Vikliks je objavio skoro 400.000 dokumenata pod imenom “Ira~ki ratni dnevnici” u saradwi sa velikim medijskim organizacijama. U novembru 2010. godine Vikiliks je prosledio 251.287 tajnih dokumenata Stejt departmenta listovima “Gardijan”, “Wujork tajms”, “Le Mond” i “[pigl”. U posed ovih ~etvrt miliona dokumenata do{li su i prof. dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka. 3

Ova kwiga je izbor tih dokumenata, autenti~no prevedenih, bez ikakvih intervencija prire|iva~a. Pre svega, radi se o depe{ama iz ameri~ke ambasade u Beogradu. Vikiliks je obelodanio ukupno 994 depe{e iz ameri~ke ambasade u Beogradu. Vreme nastanka ovih depe{a obuhvata period od juna 2000. godine do februara 2010. godine, dakle poklapa se sa vremenom vladawa DOS-a u raznim agregatnim stawima. Uo~qivo je da se autori ovih depe{a, ameri~ki ambasadori i ostali slu`benici ameri~ke ambasade ne pona{aju kao diplomate u stranoj zemqi, nego poput nekih novih rimskih (~itaj ameri~kih) konzula u nekoj porobqenoj provinciji rimskog carstva (sad ameri~kog). Ogoqeni kolonijalizam na delu. Pa`qivi ~italac lako }e primetiti da su im dva glavna ciqa otimawe Kosova i Metohije (po svaku cenu) i spre~avawe jedine patriotske opcije – Srpske radikalne stranke – da do|e na vlast. Ova kwiga jasno pokazuje i potvr|uje sve o ~emu je proro~anski govorio prof. dr Vojislav [e{eq, a tako|e razobli~uje izdaju novih ameri~kih favorita, Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a. Pored depe{a koje se bave Srbijom, Vojislavom [e{eqem i Srpskom radikalnom strankom, va{oj pa`wi preporu~ujemo i depe{e koje se bave Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju u Hagu, u kojima se jasno vidi instrumentalizacija ovog suda od strane ameri~kih diplomata – pritisci, nedozovoqeni kontakti i razmena poverqivih informacija. U svakom slu~aju, ovo je {tivo kojim }e javnost dobiti potvrdu o mnogobrojnim spletkama, nemoralnim udruìvawima i velikom broju politi~kih fukara tipa Nikoli}a i Vu~i}a, na koje su prof. dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka odavno ukazivali. Ratko Li~ina

4

Depe{e ameri~kih ambasadora objavqene na sajtu “Vikiliks” I Referenca: 00THEHAGUE1664; Wikileaks id #1103 Tema: MKTJ – komentari o predlogu vlade SAD za program preseqewa svedoka Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 5. jun 2000. u 14.58 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2000/06/00THEHAGUE1664.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Po{to je ambasador [efer 28. marta uputio pismo Sekretarijatu Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ), u vezi sa mogu}im preseqewem svedoka tribunala u Sjediwene Dràve, pravni savetnici ambasade odràli su diskusije sa predstavnicima sekretarijata MKTJ i Slu`be za `rtve i svedoke (S@S). Mada su neki aspekti predloga vlade SAD nai{li na veoma dobar prijem, predstavnici MKTJ bili su generalno razo~arani sveukupnim pristupom koji je predloèn. Vr{ilac du`nosti predsednika S@S objasnio je da MKTJ preporu~uje svedoke za preseqewe samo ako im je ìvot ozbiqno ugroèn. Shodno tome, kada do|e do zahteva za preseqewe, mora brzo da se dela na osnovu wega. Vrhunski interes MKTJ je da vlada SAD bude u odre|enoj meri posve}ena brzoj, prilagodqivoj proceduri, koja bi mogla da iznese brzopotezni postupak kroz uobi~ajenu proceduru INS (ameri~ka Slu`ba za imigraciju i naturalizaciju – prim. prev.). Predstavnici MKTJ-a bili su uporni u vezi sa pitawem da li je mogu}e posti}i neki napredak u smislu ubrzanog obra|ivawa zahteva. Ispod su navedeni specifi~ni komentari i zahtevi za dodatnim poja{wewima predloènog pristupa. 5

U diskusiji sa pravnim predstavnicima ambasade, vezano za mogu}nost da se sa vladom SAD postigne dogovor ili sporazum o preseqewu svedoka u Sjediwene Dràve, predstavnici MKTJ bili su iskreno razo~arani time {to u predlogu od 28. marta nije iznesena specijalna procedura preseqewa, niti posve}enost da se ubrza postoje}i INS-proces. Podvla~e}i ~iwenicu da S@S zahteva preseqewe samo za svedoke kojima su ìvoti ozbiqno ugroèni zbog wihovog svedo~ewa, predstavnici MKTJ rekli su da oni savr{eno razumeju da dràva koja se prihvati obaveze preseqavawa svedoka mora da deluje u okvirima sopstvenih zakona. U tom smislu, istakli su da su se i druge dràve, pri odre|ivawu razmera pomo}i preseqenim svedocima, tako|e oslonile na postoje}e doma}e zakonodavstvo. Za razliku od predloga ameri~ke vlade, me|utim, te druge vlade obavezale su se na specijalan ubrzan postupak za svedoke iz MKTJ. U slu~aju Kanade, na primer, obavqene su pripreme za svedoke koji pod hitno moraju da budu preseqeni. Drugi sporazumi omogu}avaju da se preme{tawe obavi u roku od dva meseca, a kada su hitni slu~ajevi u pitawu ~ak i brè. Predstavnici MKTJ èleli su da znaju da li bi bilo mogu}e da se postigne neka vrsta napretka u vezi sa ubrzanom obradom zahteva.

Paket pomo}i Predstavnici MKTJ naglasili su da paket pomo}i za preseqene svedoke, onakav kakav je opisan u pismu ambasadora [efera, izgleda veoma dobro. Zahtevali su da znaju odre|ene pojedinosti o raznim vrstama pomo}i. Konkretno, S@S je èlela da zna na kakvu pomo} svedok polaè pravo kada istekne po~etnih osam meseci. Pored toga, zahtevali su informacije o tome da li }e svedoci imati pravo na sme{taj, {kolovawe i putne isprave, koje }e omogu}iti svedoku da putuje u Sjediwene Dràve i iz wih. Na kraju, istakli su potrebu da se presele i ~lanovi uè porodice (bilo zajedno sa svedokom, bilo u kasnijoj fazi). U vezi sa tim, rekli su da je rat u biv{oj Jugoslaviji razorio mnoge porodice i od mnoge dece napravio siro~i}e. O takvoj deci ~esto se brinu daleki ro|aci, ili ~ak i biv{e kom{ije. Ako je mogu}e, S@S bi èlela garancije da }e, iz razloga preseqewa, takva deca ili ro|aci biti kvalifikovani kao ~lanovi uè porodice. Zahtev za transkriptom svedokovog svedo~ewa: u pismu od 28. marta nagove{teno je da, kako bi INS procenila da li bi pojedina~ni slu~ajevi podlegali “zabrani za progoniteqa” (odredba ameri~kog imigracionog zakona po kojoj uto~i{te u SAD ne mogu da dobiju pripadnici formacija koje su bile neprijateqi SAD – prim. prev.), INS mora da zahteva transkript svedokovog svedo~ewa. U odgovoru na ovaj zahtev, S@S je iznela nekoliko primedbi. Prvo, predstavnici MKTJ su istakli da u nekim slu~ajevima svedok mora da bude preme{ten pre nego {to se uop6

{te pojavi u sudnici. U takvim slu~ajevima ne bi postojao nikakav transkript. Drugo, ponovili su ono {to su i ranije istakli – da MKTJ predlaè preseqewe samo onih svedoka kojima su zbog sadràja wihovih svedo~ewa ugroèni ìvoti. S obzirom na osetqivost takvih svedo~ewa, sudije obi~no odrede za{titne mere za takve svedoke i nastavqaju postupak na zatvorenim sednicama. Prema tome, transkripti svedo~ewa predloènih svedoka obi~no su poverqivi (tj. zape~a}eni od strane suda). Iako neki svedoci koji su predloèni za preseqewe mo`da i svedo~e na otvorenim sednicama pod pseudonimom, ni transkripti sa tih sednica nisu dozvoqeni za objavqivawe. Umesto da se oslawa na transkripte sa svedo~ewa, S@S je upitala da li bi INS uvaìla izve{taj MKTJ, u kojem su sadràne informacije o svedo~ewu i koji bi pojasnio za{to je svedo~ewe dovelo svedokov ìvot u opasnost. S@S je nagovestila da bi INS i druge nadle`ne slu`be morale da tretiraju takav izve{taj kao poverqiv. Pored toga, predstavnici S@S obavestili su pravne savetnike ambasade da u svim zahtevima za preseqewe, sekretarijat od kancelarije tuìoca (KT) dobija potvrdu da doti~ni svedok nije pod sumwom ili istragom za bilo koji zlo~in u nadle`nosti MKTJ. Potvrda iz kancelarije tuìoca naj~e{}e sadrì i izjavu da, koliko je tuìocu poznato, svedok nije po~inio nikakve druge zlo~ine.

Posle preseqewa Pod pretpostavkom da su svedoci preseqeni u Sjediwene Dràve po zahtevu iz MKTJ, MKTJ bi voleo da unese i odredbu o razmeni informacija, kako bi mogao da bude informisan o statusu svedoka, kada on jednom bude sme{ten u Sjediwenim Dràvama. Na primer, predstavnici MKTJ voleli bi da znaju za bilo kakve pretwe koje bi stigle ili bilo kakve probleme koji bi se javili u vezi sa svedo~ewem svedoka. Sli~no tome, voleli bi da znaju ako je svedok preminuo ili ako je postalo nepoznato gde se on/ona nalazi. Predstavnici MKTJ nagovestili su da bi voleli da se u sporazum ili dogovor o preseqewu unese i odredba po kojoj, u (malo verovatnom) slu~aju ekstradicije, svedok ne bi bio vra}en na podru~je biv{e Jugoslavije, bez pisanog pristanka i svedoka i MKTJ. Otisci prstiju U vezi sa zahtevom da se svim svedocima predloènim za preseqewe uzmu otisci prstiju, MKTJ je nagovestio da nije tehni~ki opremqen da obezbedi potpune, ~itqive zapise otisaka prstiju. Komentar Ambasada je istakla da vlada SAD i predstavnici MKTJ od septembra 1998. godine poku{avaju da postignu zvani~an sporazum o preseqewu 7

svedoka. Uprkos podr{ci koju ovom predlogu pruàju zvani~nici izvr{ne i zakonodavne vlasti, ni{ta konkretno jo{ nije postignuto. Ambasada zato predlaè da, ukoliko postoji konsenzus unutar vlade SAD da se zakqu~i sporazum sa MKTJ po ovom pitawu, pregovori licem u lice izme|u predstavnika MKTJ i predstavnika svih nadle`nih slu`bi (INS, ministarstvo pravde, ministarstvo bezbednosti) budu zakazani u bliskoj budu}nosti ili u Hagu ili u Va{ingtonu. Alternativno, ako ne postoji konsenzus da se udovoqi zahtevu MKTJ za ubrzanim postupkom, trebalo bi da obavestimo MKTJ da u ovom trenutku nismo u mogu}nosti da ispunimo wihov zahtev, ali da }emo nastaviti da razmatramo zahteve na ad hok osnovi, pod postoje}im propisima. Fendrik

II Referenca: 00THEHAGUE1679; Wikileaks id #1110 Tema: MKTJ – @orda predlaè ad hok sudije radi ubrzavawa rada tribunala (Napomena: u originalnom telegramu iskori{}en je izraz “ad litem” sudije – prim. prev.) Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: utorak, 6. jun 2000. u 16.18 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2000/06/00THEHAGUE1679.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Sudija Klod @orda, predsednik Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ), posetio je ambasadorku u utorak, 30. maja, kako bi joj predstavio predloge koje namerava da iznese pred Savet bezbednosti, u ciqu daqeg osposobqavawa MKTJ za brè zakqu~ivawe sudskih postupaka. Kqu~ni predlozi su: 1) kori{}ewe ad hok sudija za predsedavawe slu~ajevima koji su spremni za sud; i 2) dodeqivawe pojedinih odgovornosti, vezanih za rukovo|ewe pretparni~nim postupkom, vi{im pravnim ~inovnicima. @orda namerava da ove zahteve zvani~no iznese pred Savet bezbednosti u drugoj polovini juna. Ambasada veruje da @ordini predlozi predstavqaju razumna sredstva u okretawu sve opasnijem problemu koji nam se nagomilao iza le|a, i predlaè da Va{ington ozbiqno razmotri podr{ku ovim predlozima. Predsednik MKTJ-a Klod @orda posetio je ambasadorku u utorak, 30. maja, kako bi joj predstavio svoj izve{taj o delovawu tribunala. Od kako je u novembru 1999. postao predsednik, @orda je pokrenuo preispitivawe delovawa tribunala i na~ine na koji bi mogla da bude poboq{ana wegova efikasnost i, {to je jo{ va`nije, ubrzavawe tempa kojim se 8

slu~ajevi odvijaju. @orda je, u ime sudija MKTJ, 12. maja predao izve{taj generalnom sekretaru UN Ananu. @orda kaè da namerava da zvani~no uputi svoje predloge Savetu bezbednosti u drugoj polovini juna. Na sastanku sa ambasadorkom, @orda je rekao da su sudije razmatrale postoje}e metode rada tribunala, kao i da su analizirali procene glavne tuìteqke Karle del Ponte o dodatnim istragama koje planira da sprovede i dodatnim optu`nicama koje planira da potpi{e. @orda je rekao da je na plenarnoj sednici Del Ponteova saop{tila sudijama da Kancelarija tuìoca (KT) namerava da sprovede 36 novih istraga, koje bi kulminirale sa 29 odvojenih su|ewa, u koja bi bilo ukqu~eno oko 150 pojedinaca. I to sve pored su|ewa onima koji su ve} u pritvoru, kao i onima koji su optuèni, ali su u bekstvu. Sada{wa struktura MKTJ, sa tri sudnice, ograni~ava sposobnost tribunala da brzo vodi su|ewa. Na osnovu dosada{weg tempa su|ewa i procena Del Ponteove, @orda procewuje da MKTJ ne}e biti u stawu da privede kraju su|ewa (ne ra~unaju}i àlbe) svim optuènima do kraja 2016. godine. [tavi{e, @orda nagove{tava da je sve opasniji i problem dugotrajnog pritvora pre su|ewa, za one optuènike koji o~ekuju po~etak su|ewa. On procewuje da, bez promena u na~inu rada tribunala, su|ewe optuèniku koji je posledwi doveden u pritvor, Draganu Nikoli}u, ne moè da po~ne sve do druge polovine 2002. godine, u najboqem slu~aju. @orda tako|e kaè da je MKTJ odloìo pretparni~na saslu{awa u slu~aju protiv Mom~ila Kraji{nika, zato {to nema slobodnih sudnica. Sudije nisu èlele da pripreme ceo slu~aj za su|ewe, a da se posle na|u u situaciji da ne mogu da pokrenu su|ewe. Deo problema je to {to su|ewa traju predugo. Za to su jednako krivi kako savetnici odbrane, za koje @orda kaè da su skloni tome da produàvaju su|ewa zato {to su dobro pla}eni po skali Ujediwenih nacija, tako i tuìoci, koji su preveliki “perfekcionisti” u tome kako izlaù slu~ajeve. @orda je izrazio nadu da }e iskustvo koje su sudije stekle sa pravilima MKTJ o proceduri i dokazima, kao i wihovo znawe o sukobu u nekada{woj Jugoslaviji, u~initi da budu}a su|ewa teku brè. Tako|e, sudije bi trebalo da nastave sa naporima da se su|ewa ubrzaju, tako {to bi se vi{e oslawale na pretparni~nu praksu. Svejedno, potrebno je ne{to vi{e uraditi kako bi se re{avao problem gomilawa slu~ajeva. @orda je rekao ambasadorki da su sudije razmatrale ~itavu lepezu mogu}nosti da brè zakqu~uju sudske procese, ukqu~uju}i tu odràvawe su|ewa pred samo jednim sudijom, odràvawe su|ewa u odsustvu, preno{ewe su|ewa u druge zemqe ili dodavawe novih sudnica. U svim ovim opcijama, nedostaci su bili brojniji od prednosti. Sudije su, me|utim, zakqu~ile da bi dva predloga mogla efektivno da pove}aju efikasnost tribunala. 9

Prvo, sudije predlaù da se vi{im pravnim savetnicima MKTJ delegiraju neke od pretparni~nih obaveza, kao {to su postavqawe rokova i saslu{awa svedoka pri davawu iskaza. Vi{i pravni savetnici ne bi se bavili su{tinskim pravnim pitawima, a po jedan sudija bi i daqe nadgledao rad svakog od vi{ih pravnih savetnika. Ovo bi omogu}ilo sudijama da ve}i deo svog vremena posvete samim su|ewima. Drugo, i va`nije, sudije predlaù angaòvawe ad hok sudija, odnosno sudija izabranih me|u raspoloìvim kandidatima koji bi predsedavali po jednim slu~ajem kada bi on bio spreman za su|ewe. Ovaj predlog bio bi fleksibilan, a ad hok sudije bi radile samo u neophodnim slu~ajevima. Dràve bi mogle da potpomognu ovaj predlog ili tako {to bi dodeqivale svoje sudije u skup, ili tako {to bi davale dobrovoqne priloge za isplatu tro{kova povezanih sa angaòvawem ad hok sudija. (@ordin izve{taj posebno odbacuje ideju da dràve dodequju ad hok sudije na bazi “besplatnog osobqa”, kako bi se o~uvali nezavisnost i nepristrasnost). @orda navodi da su sudije podeqene po stavu o tome da li bi ad hok sudije sedele u ve}ima zajedno sa postoje}im sudijama tribunala, ili bi mogao da bude sastavqen ceo ad hok panel, mada je on nagovestio da bi li~no vi{e voleo drugu opciju, koja bi omogu}ila da postoje}e sudije budu slobodne za svoja su|ewa. @orda je nagovestio da bi ovi predlozi nalagali neke “mawe” izmene na Statutu MKTJ-a. Wegov izve{taj sadrì, u formi aneksa, izmene statuta koje bi bile neophodne kako bi predlog sudija imao efekta. @ordin izve{taj tako|e navodi da bi angaòvawe ad hok sudija zahtevalo dodatna sredstva, ali nagove{tava da, po{to finansijska pitawa ne spadaju u nadle`nost sudija, oni nisu izneli nikakve preporuke u tom smislu. Prema @ordi, iako je bilo odre|enih podela me|u sudijama u pogledu preciznih modeliteta ad hok predloga (na primer, da li bi ad hok sudije trebalo da budu birane ili postavqene, da li bi trebalo da budu integrisane u ve} postoje}a sudska ve}a ili bi sluìle kao samostalna sudska ve}a), sudije su ipak jednoglasno podràle osnovne preporuke. On napomiwe da je i glavna tuìteqka Del Ponteova tako|e izrazila svoju podr{ku ovim predlozima. @orda kaè da, ako bi predlozi sudija bili usvojeni, MKTJ bi mogao da zakqu~i svoje su|ewe negde izme|u 2007. i 2009, umesto krajem 2016. godine. @ordin izve{taj tako|e pomiwe i mogu}a poboq{awa u delovawu @albenog ve}a. U @ordinom izve{taju preporu~uje se dodavawe dvojice novih sudija iz Me|unarodnog krivi~nog tribunala za Ruandu (MKTR) u @albeno ve}e. @orda je rekao ambasadoru da bi @albeno ve}e nastavilo da funkcioni{e kao peto~lani panel, ali bi po ovom predlogu postojao skup od sedam sudija iz kojeg bi se birali ~lanovi prilikom konsti10

tuisawa takvog panela (ovaj aspekt predloga, me|utim, nije naveden u pisanom izve{taju). Ambasadorka je ~estitala @ordi na tome {to razmi{qa unapred o pitawu sposobnosti MKTJ da se nosi sa mno{tvom slu~ajeva. Ona i pravni savetnik upozorili su da bi, u svetlu drasti~nih buyetskih restrikcija sa kojima se suo~avaju Ujediwene nacije, najve}u prepreku usvajawu predloga mogli da predstavqaju dodatni tro{kovi, povezani sa ad hok sudijama. Ipak, prilagodqiva priroda predloga o ad hok sudijama jeste bitna prednost, po{to bi se sudijama pla}alo samo kada bi bilo neophodno da predsedavaju su|ewima. Ambasadorka je jo{ jednom istakla sna`nu podr{ku vlade SAD MKTJ-u i rekla da }e mnogobrojni prijateqi koje MKTJ ima u vladi SAD èleli da odigraju konstruktivnu ulogu. Ona je tako|e izrazila zabrinutost zbog toga {to bi poku{aji MKTJ-a da naglasi ozbiqnost problema nagomilanih su|ewa mogli da budu kontraproduktivni za insistirawe tuìlaca da se uhapsi {to vi{e odbeglih optuènika. U tom pogledu, @orda je naveo da Del Ponteova u potpunosti podràva wegov izve{taj. On je tako|e prokomentarisao da se oko polovine optuènika MKTJ-a i daqe nalazi u bekstvu. “Da se to de{ava u nekom narodu”, prokomentarisao je, “izbila bi revolucija” u toj dràvi. Ne sme da bude dovedeno u pitawe, rekao je on, to da svi optuènici moraju biti dovedeni u Hag, bilo dobrovoqnom predajom, bilo hap{ewem. Razvijawe procesa za ubrzana su|ewa moglo bi da podstakne dobrovoqne predaje. @orda je napomenuo da je premijer Republike Srpske Dodik, tokom svoje nedavne posete MKTJ-u, rekao da bi on voleo da ohrabri optuènike na dobrovoqnu predaju, ali da ne moè to da uradi, s obzirom na duga~ka odlagawa po~etka su|ewa onima koji su ve} u pritvoru.

Komentar Predlog o ad hok sudijama mogao bi da predstavqa plodonosno i relativno isplativo re{ewe narastaju}eg problema sa nagomilanim su|ewima u MKTJ. Naro~ito ako bi ovaj predlog omogu}io MKTJ-u da ranije zavr{i svoj mandat, to bi onda dugoro~no bila u{teda za zemqe ~lanice UN-a. Zbog toga, ambasada predlaè da Va{ington ozbiqno uzme u razmatrawe podr{ku predlogu sudije @orde. Ambasada veruje, me|utim, da bi bilo boqe da ad hok sudije budu integrisane u panele sa sada{wim sudijama MKTJ-a. U suprotnom, ad hok sudska ve}a ne bi mogla da koriste va`no iskustvo koje su stalne sudije stekle u pogledu pravilnika MKTJ o procedurama i dokazima i wihovo poznavawe sukoba u biv{oj Jugoslaviji. Ambasada upozorava da }e UN morati da izdvoje fondove ve}e nego {to su puke plate ad hok sudija, kako bi ovaj pristup bio upotrebqiv. Zahtevala bi se dodatna sredstva i za pravne savetnike, sekretarice i 11

zvani~ne zapisni~are u sudnici. Zavisno od broja sudskih ve}a koja su uposlena u datom trenutku, mo`da }e biti neophodno i da se obezbede dodatne sudske prostorije za MKTJ. U tom pogledu, @orda je spomenuo mogu}nost kori{}ewa sudskih prostorija u kampu koji se trenutno koristi za “slu~aj Lokerbi”, kada taj postupak bude zavr{en. Fendrik

III Referenca: 00THEHAGUE1878; Wikileaks id #1173 Tema: MKTJ – zahtev za uputstvo o pravilnoj raspodeli PDV povra}aja Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: petak, 23. jun 2000. u 10.39 Klasifikacija: nije tajno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2000/06/00THEHAGUE1878.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 25. avgusta 2011. u 3.30

Rezime i zahtev za delovawem Odeqewe finansija Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) nedavno je obnovilo svoj zahtev iz 1998. godine da bude posavetovano kako bi se pravilno obavila raspodela novca (u iznosu od 190.165 holandskih guldena), pristiglog od holandskih poreskih vlasti, povra}enog od poreza na dodatu vrednost (PDV) upla}enog za robu i usluge nabavqene sredstvima iz fondova vlade SAD i doniranih MKTJ-u. Ambasada traì uputstvo. Godine 1994, vlada SAD predloìla je donaciju u vidu ra~unarskog sistema – ra~unarski hardver i softver i sva prate}a podr{ka, ukqu~uju}i tu instalaciju, odràvawe i obuku, za Kancelariju tuìoca (KT) pri MKTJ. Godine 1995, ministarstvo pravde vlade SAD iskoristilo je ugovor sa ameri~kom korporacijom CACI Interneational Inc. za nabavku ra~unarske opreme i usluga. CACI je, sa svoje strane, sklopio podizvo|a~ki ugovor sa “Borsu sistemom”, holandskom korporacijom, kako bi nabavio ne{to od ove opreme i usluga u Holandiji. Opremu i usluge je vlada SAD onda predala na kori{}ewe MKTJ-u, shodno predlogu iz 1994. o donaciji ra~unarskog sistema. “Borsu sistem”, napred pomenuti holandski podizvo|a~, naplatio je PDV za opremu i usluge koje je pruìo. Kao posledica toga, od 1996. ambasada nastoji da povrati PDV pla}en za tu opremu i usluge. Godine 1998, Odeqewe finansija MKTJ-a obavestilo je ambasadu da je vlada Holandije uplatila na teku}i ra~un MKTJ-a povra}aj PDV-a (u iznosu od 190.165 holandskih guldena), za PDV koji je bio pla}en na opremu i uslu12

ge kupqene sredstvima iz fondova vlade SAD i donirane MKTJ-u. MKTJ je pitao da li se vlada SAD slaè da novac bude upla}en na ra~un MKTJ-a. Posebnim telegramom, ambasada je traìla uputstvo da li bi povra}aj PDV-a mogao da bude zadràn od strane MKTJ-a. Ambasada je tako|e traìla smernice o tome da li postoje bilo kakve pravne ili druge zabrane, koje bi ograni~ile svrhe u koje bi fondovi mogli da budu iskori{}eni. Dana 18. maja 2000, ambasada je primila pismo iz Odeqewa za finansije MKTJ-a, u kojem je obnovqen zahtev za savet o tome da li tribunal moè da zadrì povra}aj PDV-a u iznosu od 190.165 holandskih guldena, ili to mora biti upla}eno nazad vladi SAD.

Zahtev za delovawem Ambasada traì uputstvo da li MKTJ moè da zadrì povra}aj PDVa. Ako MKTJ moè da zadrì ta sredstva, molimo posavetujte nas da li postoje bilo kakve pravne ili druge zabrane koje bi ograni~ile svrhe u koje ta sredstva mogu da budu iskori{}ena. Na kraju, ako MKTJ ne moè da zadrì sredstva, molimo da date instrukcije MKTJ-u da prenese sredstva nazad vladi SAD. Kopija pisma koje je MKTJ uputio ambasadi poslata je faksom u ministarstvo. [najder

IV Referenca: 02ROME1664; Wikileaks id #2588 Tema: Podr{ka vlade Italije prioritetima vlade SAD u vezi sa SR Jugoslavijom Poreklo: Ambasada u Rimu (Italija) Vreme slawa telegrama: petak, 8. mart 2002. u 15.35 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2002/03/02ROME1230.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Dana 7. marta, na{ agent dostavio je stavke, navedene u podnesku A, slu`beniku kancelarije za Saveznu Republiku Jugoslaviju ministarstva spoqnih poslova Andrei Pompermajeru. Posle konsultacija sa svojim nadre|enima, Popermajer je 8. marta rekao na{em agentu da je vlada Italije zahvalna vladi SAD na tome {to vr{i pritisak na SRJ po raznim pitawima navedenim u podnesku. Italijanska ambasada u Beogradu mnogo je puta uputila demar{ vladi SRJ po pitawima saradwe sa MKTJom i kosovskih Albanaca koji su u zatvoru i ministarstvo spoqnih poslova bi preporu~ilo ambasadi da uradi to ponovo, u svetlu novih ameri~kih zahteva. 13

Pompermajer nije znao da li se nacrt saop{tewa po ovim pitawima priprema za wavet NATO-a, ali je uveravao na{eg agenta da }e Italija sna`no podràti bilo kakvo saop{tewe u kojem se SRJ poziva da poboq{a saradwu sa MKTJ i kosovske zatvorenike. On tako|e nije znao ni za jednu posetu na visokom nivou tom regionu u bliskoj budu}nosti, ali je obe}ao da }e obave{tavati na{eg agenta.

V Referenca: 03ZAGREB107; Wikileaks id #5137 Tema: Hrvatska: tri godine post-Tu|manove vlade Poreklo: Ambasada u Zagrebu (Hrvatska) Vreme slawa telegrama: sreda, 15. januar 2003. u 15.44 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2003/01/03ZAGREB107.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime i uvod Uz jedan veliki izuzetak, tre}a godina Ra~anove vlade podse}ala je na prve dve: Hrvatska je napravila skroman napredak po nekim od reformskih pitawa, tumaraju}i napred i tro{e}i previ{e energije i vremena na unutra{we politi~ke borbe u izrazito nefunkcionalnom postupku dono{ewa odluka. Po drugim pitawima od va`nosti za hrvatsku budu}nost, vlada nije ostvarila nikakav napredak, upropa{}avaju}i prilike koje se mo`da nikada vi{e ne}e ponovo javiti. Naravno, ubedqivo najva`niji doga|aj godine bila je smotanost Ra~anove vlade u rukovawu MKTJ optu`nicom protiv penzionisanog generala Janka Bobetka. Kao {to su svi (ukqu~uju}i tu i nas) predvideli, ve} je isparila politi~ka prednost koju je Ra~an stekao tako {to nije odmah isporu~io optu`nicu. [teta koja je naneta hrvatskom ugledu u inostranstvu traja}e mnogo duè. Koliko god to bilo te{ko za poverovati, vlada Hrvatske posta}e jo{ neefikasnija u godini koja je pred nama, po{to }e politi~ke stranke i u koaliciji i izvan we poku{avati da se dodvore bira~ima. Ra~anova vlada poku{a}e da zahtev Hrvatske za ~lanstvom u EU ponovo postavi na kolosek, ali u tome }e te{ko imati nekog napretka, po{to su, zbog optu`nice protiv Bobetka, evropske vlade sada skepti~nije. Po zakonu, hrvatska vlada moè da odlaè izbore do po~etka 2004. godine. Ra~an bi voleo da odlaè izbore {to je vi{e mogu}e, kako bi ostvario {to vi{e napretka po konkretnim pitawima koja zanimaju bira~e. Realisti~nija o~ekivawa govore da }e odnosi u vladaju}oj koaliciji nastaviti da se kvare i da u jednom trenutku ~ak ni Ra~anova SDP vi{e ne}e mo}i da ih trpi. 14

Po pitawima koja su od najve}e va`nosti za nas, izve{taj o tre}oj godini Ra~anove vlade je me{ovit, uz visoke ocene po pitawima kao {to su saradwa protiv terorizma i razvijawe delotvornih odnosa sa Saveznom Republikom Jugoslavijom, zadovoqavaju}e ocene po nekim ekonomskim pitawima i nekoliko doma}e-reformskih pitawa, slabe ocene za saradwu sa MKTJ i nedovoqne ocene za reformu pravosu|a, povratak izbeglica i proces reintegracije.

Gubqewe vremena na koalicionu politiku Pune tri godine protekle su od izbora na kojima je vlast osvojila koalicija levog centra, okupqena oko SDP-a premijera Ivice Ra~ana. U januaru 2000, o~ekivawa hrvatskih glasa~a, a i me|unarodne zajednice, bila su visoka, mo`da ~ak i nerealna. Ta koalicija je sastavqena (bez aktivnog ohrabrivawa sa na{e strane) sa samo jednim ciqem: zbacivawe vlade HDZ-a koja je bila odgovorna za izolaciju Hrvatske. Jednom kada je taj ciq ispuwen, unutar koalicije skoro da nije bilo nikakvog konsenzusa o tome kako i}i daqe. Kako je vreme odmicalo, taj mawak zajedni~ke vizije, zajedno sa nedoli~nim rukovode}im stilom premijera Ra~ana, podrazumevao je da }e se svako te{ko pitawe, bilo ono o saradwi sa MKTJ-om, o povratku izbeglica, ekonomskim reformama, socijalnoj politici ili restruktuirawu vojske, izokrenuti u ogor~enu bitku izme|u koalicionih partnera. Taj proces ishodovao je neprekidnim pretwama ostavkom i glasinama o prevremenim izborima, koje su bile toliko ~este da vi{e i ne predstavqaju nikakvu vest. U prvoj polovini godine, Ra~anova najve}a prepreka da bilo {ta uradi bila je opozicija unutar koalicije, koju je oli~avala Hrvatska socijalno-liberalna stranka (HSLS) Draèna Budi{e. Po{to se povijao unazad kako bi zadovoqio opstrukciji sklonog, diktatorskog Budi{u, Ra~an je najzad podneo ostavku u julu, raspu{taju}i vladu takti~kim potezom kako bi ponovo oformio koaliciju mesec dana kasnije, ali bez HSLS-a. Ali, to {to se re{io Budi{e nije re{ilo Ra~anove probleme. Sa najte{wom mogu}om ve}inom u parlamentu, vlada je sada talac specijalnih zahteva svake od malih stranaka koalicije. Ra~anova SDP uglavnom je do sada uspevala da se probija napred, ali ne bez ekstremnih napora koji gutaju vreme, i skoro uvek uz srybu malih stranaka. Promena politi~kog pejzaà Hrvatska seqa~ka stranka (HSS) sada je drugi najve}i koalicioni partner Ivice Ra~ana. Mada je mala po rejtinzima, uglavnom je smatraju “jezi~kom na vagi”, kqu~nom strankom za formirawe slede}e vlade, bez obzira na to da li }e ona biti na levici ili na desnici. HSS vidi sebe kao konzervativnu stranku desnog centra, ali u stvari je to servis populisti~kih usluga za bira~e, koji garantuje da }e wegovo glasa~ko te15

lo biti zbrinuto sve dok je on u vladi. Konkretno, to je podrazumevalo rizik od kr{ewa obaveza prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji tako {to su davane neodgovaraju}e poqoprivredne subvencije, usporavawe privatizacije i insistirawe na nesrazmerno uticajnoj poziciji u vladi. Hrvatska narodna stranka (HNS), partija levog centra, jeste drugi kqu~ni igra~ u Ra~anovoj vladi. Mada je u parlamentu predstavqena malom poslani~kom grupom, wena bogatstva (i rejting) su u usponu. Vesna Pusi}, popularni lider HNS-a, uverena je da, {to duè koalicija opstaje na vlasti, to }e sve vi{e bira~a uvideti blagodeti ekonomske stabilnosti koju je koalicija donela. Najve}a promena u politi~kom pejzaù u protekloj godini bio je poku{aj opozicione HDZ da se prepakuje kao “reformisana” stranka. Izgleda da HDZ uspeva da promeni svoj imiy, iako ostaje mahom nereformisana. Ra~an sada svaku svoju odluku donosi pod uticajem sopstvenih strahova da }e izgubiti politi~ku podr{ku. Glasa~i koji su pre tri godine podràli wegovu koaliciju, sada mo`da i ne vide HDZ kao neprihvatqiv izbor. Predsednik HDZ-a Sanader svojski se potrudio da promeni imiy svoje stranke. Po{to je u aprilu tesno pobedio tvrdokornog Tu|manovog juri{nika Ivicu Pa{ali}a u te{koj borbi za vrhovno mesto u stranci, iskoristio je sva raspoloìva sredstva, i po{tena i ne~ista, kako bi o~istio HDZ od pristalica svog rivala. Mada je Sanaderova motivacija mo`da bila ~ista politi~ka osveta, rezultat svega je da su neki od najkorumpiranijih elemenata HDZ-a sada isterani iz stranke. Ipak, i daqe ima mnogo nemudrih kadrova u vi{im slojevima HDZ-a. Osije~ki silnik i ratni zlo~inac Branimir Glava{ odmah pada na pamet. Ali, Sanaderova HDZ nedavno je zauzela razumne pozicije u ~itavom nizu kqu~nih pitawa, ukqu~uju}i tu i novi zakon o pravima mawina. Kako se 2002. pribliàvala kraju, HDZ je bio stranka sa najve}im rejtingom u Hrvatskoj.

Optu`nica protiv Bobetka i ugled Hrvatske Ra~anova odluka da odloì uru~ewe Bobetkove optu`nice bila je motivisana wegovim uverewem da }e wegova vlada pasti i da }e se desni~arski nacionalisti vratiti na vlast, ako on u javnosti ne ostavi utisak borca. Po~etna reakcija javnosti na optu`nicu jeste bila emotivna. To je {okiralo mnoge strane posmatra~e, koji su mislili da je Hrvatska ostavila iza sebe takav ogor~eni nacionalizam. I u vladi i van we postajala je ozbiqna bojazan da }e tvrde politi~ke struje potpaliti nasilne nemire i zbaciti vladu. Ipak, ~ak i kada je talas emotivnog nacionalizma pro{ao, Ra~ana je izgleda o~arala po~etna pozitivna reakcija javnosti na ne{to {to je ona prepoznala kao otpor optu`nici MKTJ-a “u odbranu dostojanstva Domovinskog rata”. Bio je gluv za upozorewa iz me|unarodne zajednice da su takva retorika i odlagawe izru16

~ewa optu`nice naneli ogromnu {tetu ugledu Hrvatske. Nedeqama po{to je postalo jasno da desnica ne predstavqa opasnost po ovu vladu, Ra~an je i daqe odlagao, u nadi da }e tako ste}i jo{ koji politi~ki poen, stavqaju}i doma}e pozirawe ispred me|unarodnih obaveza. Skok Ra~anovog rejtinga zbog Bobetka sada je davna pro{lost. Zato ostaje prezir me|unarodne zajednice, prvenstveno EU dràva, izazvan ispoqavawem neublaènog nacionalizma. Najmawe dve dràve usporile su proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) sa Hrvatskom. Ni podràvaoci Hrvatske iz EU vi{e nisu spremni da pravdaju Ra~ana po pitawima povratka izbeglica i restitucije imovine. Vlada se suo~ava sa te{kim pitawima o svojim navodnim poku{ajima da uhapsi generala Antu Gotovinu, protiv koga je optu`nica podignuta 2001. godine ali se i daqe nalazi u bekstvu. âk i hrvatska {tampa, koja je pre samo nekoliko nedeqa dolivala gorivo na {ovinisti~ku vatru, sada kritikuje Ra~ana zbog toga {to ne pokazuje liderske sposobnosti u kriti~nim trenucima. Ra~anovoj SDP je po~eo da opada rejting i izgleda da svake nedeqe gubi na popularnosti. Ra~anova vlada izgleda nije nau~ila nikakvu lekciju iz ove jo{ nezavr{ene afere. U nedostatku jasnog liderstva, Hrvatska }e se suo~iti sa sli~nim te{ko}ama svaki put kada bude podignuta neka optu`nica. Po{to je vlada na kraju dostavila optu`nicu nadle`nom lokalnom sudu, ponovo se moè zvani~no smatrati da Hrvatska sara|uje sa tribunalom, ali je vrlo nejasno da li bi Ra~an ikada poslao nekog optuènika u Hag prisilno. Dok hrvatski svedoci nastavqaju da sara|uju sa Kancelarijom tuìla{tva, oni, zajedno sa optuènima, kontroli{u brzinu hrvatske kooperativnosti, umesto da to radi Ra~anova vlada. Jedna od dugotrajnijih posledica na~ina na koji se vlada odnosila prema slu~aju Bobetko, jeste ta da je zamenik premijera Goran Grani}, koji je i daqe Ra~anov najodaniji saradnik po ~itavom nizu pitawa, postao ogor~en i uvre|en i mo`da mawe spreman da se bavi pitawima koja su zna~ajna nama. Od kako je Ra~anova vlada formirana, Grani} je rukovodio odnosom Hrvatske prema MKTJ-u. On sada ~vrsto stoji na duboko emotivnom stanovi{tu, da tekst optu`nice dovodi u pitawe pravo Hrvatske da brani svoju teritoriju i “kriminalizuje” hrvatski Domovinski rat. Takav stav je i doveo do beskorisne politike i retorike busawa u grudi na po~etku afere Bobetko. Na vrhuncu krize Ra~an je preuzeo direktnu kontrolu nad ovim pitawem, ali sada, kada ono vi{e nije u novinskim naslovima, Grani} ponovo ima kontrolu nad pitawem a wegovo gledi{te se nije promenilo, wegova ogor~enost i daqe izbija iz wegovih javnih izjava. Hrvatska jeste postigla napredak u nekim kqu~nim reformama, ali taj proces skoro uvek ostavqa toliko gorak ukus u ustima da ~ak i najposve}eniji reformisti gube motivaciju. Novi zakon o mawinama je dobar 17

primer: rezultat je bio pozdravqen od strane me|unarodne zajednice, kao i od strane mawina u Hrvatskoj, kao ~vrst korak napred, ali je postupak usvajawa bio toliko mu~an da je vlada uspela da razgnevi ve}inu lidera hrvatskih etni~kih mawina i da ~ak u~ini da HDZ deluje kao razuman politi~ki ~inilac koji je na kraju i napravio dogovor. Nezaposlenost je i daqe veoma visoka (16 odsto), i ostaje jedna od glavnih politi~kih slabosti ove vlade, mada ~ak i taj pokazateq oda{iqe znake napretka. Time {to u izradu nacrta novog zakona o radu nije na odgovaraju}i na~in ukqu~ila sindikate, vlada }e skoro sigurno ostati bez podr{ke sindikalnih lidera na slede}im izborima. Hrvatska je usvojila temeqne i sveobuhvatne reforme odbrane i novu strategiju nacionalne bezbednosti. Primena ovih programa restruktuirawa, ukqu~uju}i tu i vitalne planove za smawewe brojnog stawa vojske, bila je neujedna~ena u najboqem slu~aju, oteàna me{avinom nedovoqne politi~ke voqe i nedovoqnog buyeta. Dok su izazovi u pogledu resursa stvarni, prilike za napredak izgubqene su u politi~kim previrawima i borbama za postavqewa na vi{e pozicije. Svejedno, Hrvatska je primqena u akcioni plan za u~lawewe u NATO. Wena vatrena re{enost da se prikqu~i Alijansi bi}e va`no sredstvo u zahtevawu od ove vlade i wenih naslednika da neophodne reforme ponovo postave na kolosek. Ra~anova vlada po~ela je da se hvali svojim u~inkom na stvarawu klime makroekonomske stabilnosti. Tokom svoje tre}e godine na funkciji, uspela je da odrì nivo kamata na niskom nivou kako bi podstakla ulagawa, odràla stabilan kurs kune, uve}ala svoje devizne rezerve i ponovo (posle zamornog procesa) uspela da postigne dogovor sa MMFom o stend baj aran`manu. Ali, prose~ni Hrvati ne}e tako skoro videti koristi od ovih rezultata. Mawak napretka u privatizaciji i reformi pravosu|a odrào je direktna strana ulagawa na niskom nivou. Vladin dug postaje zabriwavaju}, po{to vlada nastavqa da subvencioni{e gubita{ka preduze}a. Me|utim, zahvaquju}i sase~enim tarifama i dràwu kamata na niskom nivou, do{lo je do eksplozije potro{a~kih potreba, {to je potpomoglo rast i nekim Hrvatima poboq{alo ìvotni standard.

Poboq{awe u regionalnim odnosima Ra~anova vlada je uvek napomiwala da je wen glavni spoqnopoliti~ki prioritet popravqawe odnosa sa hrvatskim susedima, ali su rezultati bili me{ovitog uspeha. Godina 2002. bila je boqa: Slovenija je najzad popustila pritisak na Ra~ana zbog wegovog gafa iz jula 2001. u vezi sa Piranskim zalivom (iniciraju}i neratifikovani sporazum o pomorskoj granici). Hrvatska je zadràla generalno pozitivan stav prema Bosni i Hercegovini, i mada nije postigla nikakav napredak po pitawu 18

povratnika, razre{ila je dugotrajni sukob oko granice kod Kostajnice i nastavila da ohrabruje bosanske Hrvate da ja~aju centralne ustanove svoje zemqe, a da prestanu da gledaju ka Zagrebu. Najvi{e napretka postignuto je u odnosima sa Jugoslavijom. Hrvatska i Jugoslavija najzad su iskovale trajni “privremeni” sporazum o poluostrvu Prevlaka, {to je dovelo do ukidawa tamo{we posmatra~ke misije UN. Kruni{u}i godinu neprestanog poboq{awa ekonomskih odnosa, ministar ekonomije Jur~i} potpisao je sa Jugoslavijom ugovor o slobodnoj trgovini, u Beogradu, 23. decembra. Hrvatska je uputila i obe}avaju}e tonove o bliskoj saradwi sa Makedonijom i Albanijom, dve preostale dràve koje nastoje da se prikqu~e NATO-u.

Sna`na podr{ka antiteroristi~koj koaliciji Hrvatska podr{ka ratu protiv terorizma bila je konstantno sna`na. Pored wihovog doprinosa u vidu humanitarne pomo}i u aprilu, Hrvatska je uputila zna~ajnu donaciju u vidu oru`ja i municija Avganistanskoj nacionalnoj armiji, a u decembru je Sabor odobrio raspore|ivawe jedinice vojne policije u Avganistanu, kao podr{ku snagama me|unarodne koalicije. Mada je troma hrvatska birokratija do sada spre~avala napredak u pogledu MIO reìma, Hrvatska je, uz malo usmeravawa sa na{e strane, presrela i zaplenila “Boka Star”, brod koji je plovio pod zastavom Tonga i poku{avao da prokrijum~ari raketno gorivo iz Crne Gore, mo`da zarad daqe isporuke u Irak. Hrvatska bi trebalo da poùri sa ratifikovawem me|unarodnih konvencija o terorizmu, ozvani~enih Rezolucijom 1373 Saveta bezbednosti UN, naro~ito me|unarodne konvencije o suzbijawu finansirawa terorizma, koja se zaglavila negde u vladinoj birokratiji. Nedovoqne ocene o povratku izbeglica i reformi pravosu|a Ra~anova vlada najvi{e je razo~arala neskladom izme|u retorike i realnosti po pitawu povratka izbeglica i restitucije imovine. Broj Srba koji se vratio u Hrvatsku tokom 2002. godine ostao je zanemarqiv, dok je u drugim krajevima dostigao vrhunac. Vlada nije uspela da odrì svoje obe}awe i po{tuje svoj zakon o proterivawu bosanskih Hrvata iz protivpravno zauzetih domova koji pripadaju Srbima. Mada su buyetski nedostaci zaista postojali, vlada je mogla da uradi mnogo toga kako bi podstakla povratak. Uprkos neprestanim pritiscima iz me|unarodne zajednice, Ra~anova vlada jednostavno nije pri{la ovim pitawima kao visokim prioritetima. Sada, kada po~iwe izborna godina, jo{ je mawe verovatno da }e se vlada usredsrediti na povratak. I mi i na{e evropske kolege plasti~no smo pojasnili Hrvatskoj da mora da postigne rezultate po ovom pitawu ako se nada da napreduje ka ~lanstvu u EU i NA19

TO. To je poruka koju moramo da nastavimo da ponavqamo u NATO-u, po{to verujemo da }e EU tako|e to uraditi kada bude odgovarala na hrvatsku kandidaturu. Hrvatsko pravosu|e ostaje oblast u kojoj je Ra~anova vlada postigla najmawe napretka u pogledu reformi. Mawak civilnih sudova koji propisno funkcioni{u postao je prepreka i reformama u drugim oblastima, kao {to su privatizacija i restitucija imovine. Ali, problemi sa krivi~nim sudovima imaju jo{ {tetnije posledice: slaba procedura, nedostatak organizacije, nedovoqna sredstva i, {to je najva`nije, neprofesionalni pravnici zavisni od politi~kih uticaja, sve je to dovelo do toga da neki te{ki zlo~ini pro|u neka`weno. Nedostatak liderstva i posve}enosti reformama pravosu|a ostavio je posledice po na{u saradwu sa vladom. USAID je nedavno, posle dve godine me{ovitih rezultata, raskinuo program pomo}i zagreba~kom op{tinskom registru zemqi{ta. Nagomilani slu~ajevi u registru su najve}a prepreka i doma}im i stranim investicijama, a ipak je sud odbacio sve poku{aje da se sprovede razumna reforma. Sli~no tome, zbog ministra pravde koji je nespreman na saradwu i protivi se reformama, napredak u teku}em zajedni~kom programu Svetske banke i USAID-a, usmerenom ka razvoju i primeni novog suda i novom sistemu rukovo|ewa slu~ajevima, usporen je kao da mili. Ima izvesne nade za promenu. Iako ministar pravde nastavqa da razo~arava, Hrvatska je u 2002. godini usvojila novi krivi~ni zakonik i instalirala novog republi~kog tuìoca, koji li~i na biznismena. Mada je su|ewe za ratne zlo~ine u “Lori” bilo spektakularna bruka, ta presuda mogla bi da bude preina~ena u àlbenom postupku. Optu`nica protiv Bobetka mo`da je donela novu energiju naporima vlade da se progone doma}i ratni zlo~inci.

Nade u ~lanstvo u EU i NATO ^lanstvo u EU ostaje glavni prioritet Hrvatske, i ona je napravila izvestan zna~ajan napredak ka tom ciqu u protekloj godini. Vlada namerava da podnese zvani~nu molbu za ~lanstvo u prvoj polovini 2003. godine. Odgovor Evropske unije bi}e obojen time kako se Hrvatska bude pona{ala u pogledu optu`nice protiv Bobetka. Ra~anova vlada je proglasila “evropsku ofanzivu”, tokom koje }e premijer posetiti ve}inu glavnih gradova Evropske unije u predstoje}em mesecu, kako bi poku{ao da povrati dobar ugled Hrvatske u dràvama ~lanicama. ^lanstvo u NATO-u ostaje visok prioritet vlade, mada za javnost ima mawu va`nost posle Praga. Shvatawe da je zvani~an poziv jo{ uvek udaqen godinama umawilo je va`nost. Po{to su vojne snage SAD angaòvane na drugim krajevima sveta, na{a vojna saradwa sa Hrvatskom vi{e nije toliko intenzivna. 20

Pogled unapred Dok 2003. godina po~iwe da se odvija a izbori se pribliàvaju, Ra~anova vlada }e poku{ati da se usredsredi na uì spisak ciqeva, koji glasa~ima mogu da deluju kao lak{i za razumevawe. Jedan politi~ki insajder rekao nam je da HSS nikada ne bi zatraìla nove izbore, s obzirom na to da je poseta pape najavqena za jun. Po{to ne bi rizikovali ni da budu okrivqeni za naru{avawe turisti~ke sezone, najverovatniji datum novih izbora bi}e oktobar 2003, pre nego {to buyet mora da bude usvojen. Izbori moraju da budu odràni pre aprila 2004, {ezdeset dana po isteku ~etvorogodi{weg mandata sada{weg saziva Sabora, koji je zapo~eo kada je novi parlament prvi put zasedao, u februaru 2000. godine. To verovatno zna~i da Hrvatsku (i nas) o~ekuje dugotrajna kampawa, tokom koje }e malo toga biti ura|eno po pitawima koja su za nas va`na. Ankete pokazuju da je na Ra~anu da ne izgubi izbore: broj ispitanika koji kaù da }e glasati ali da jo{ nisu odlu~ili za koga, ve}i je ~ak i od broja glasa~a HDZ-a. Istraìva~i javnog mwewa kaù nam da je broj neopredeqenih bira~a u direktnoj srazmeri sa opadawem popularnosti SDP-a. Sve politi~ke stranke koje imaju izgleda da osvoje poslani~ka mesta izjavile su da ne}e formirati predizborne koalicije, ali istovremeno sve spremno priznaju da su dani jednopartijske vlade odavno pro{li. Sve ovo bi za neizbe`nu posledicu trebalo da ima prinudno pomerawe HDZ-a ka politi~kom centru, kako bi postali prihvatqiv koalicioni partner. Na{e ~vrsto stanovi{te i daqe glasi da HDZ nije dovoqno evoluirao kao stranka da bi bio dobro re{ewe za hrvatsku budu}nost, niti }e to postati u skorije vreme. Ako Ra~an namerava da pobedi, mora da iskoristi predstoje}u godinu da ubedi bira~e da bi koalicija koju predvodi SDP dovela Hrvatsku bliè wenim ciqevima nego {to bi to uradio HDZ. Nama je i daqe u interesu da mu pomognemo da ostvari ovaj ciq. Kako je Hrvatska sazrevala, tako je sazrevala i uloga me|unarodne zajednice u politi~kom procesu. Umesto aktivisti~ke, intervencionisti~ke politike koju smo uspe{no primenili da bismo pomogli Ra~anovoj koaliciji da pobedi na izborima, nameravamo da se u ovom izbornom ciklusu usredsredimo na pomo} koalicionim partnerima da usmere svoje poruke i na kampawu “Iza|i i glasaj”. Nastavi}emo da vr{imo pritisak na vladu Hrvatske da sprovodi reforme na svim frontovima. Iako }e zbog predizbornog pritiska biti mawe raspoloèni da nas slu{aju, na{e kolege iz EU verovatno }e imati ja~i oslonac i boqu pregovara~ku poziciju, zato {to }e ve}ina glasa~a verovatno napraviti svoj izbor na osnovu toga za kog kandidata misle da }e dovesti Hrvatsku bliè EU. To je dobra stvar, zato {to mi i EU vi{e nego ikada vr{imo pritisak na Hrvatsku da donese iste odluke, a EU pritiska vi{e nego ranije. 21

Deo razloga zbog kojeg smo Ra~ana ocenili tako niskim ocenama jeste taj {to smo pre tri godine imali veoma visoka o~ekivawa. A ipak, iako vladaju}a koalicija nije uspela da ostvari nade hrvatskih glasa~a i na{e, vaàn napredak je ostvaren. Hrvatska je doprinela pove}anoj stabilnosti jugoisto~ne Evrope. Ali optu`nica protiv Bobetka, ako ni{ta drugo, pokazuje koliko su reforme ovde plitke. Na{e daqe prisustvo u Hrvatskoj bi}e od vitalnog zna~aja u nastojawu da promene zapo~ete pre tri godine budu institucionalizovane. Rosin

VI Referenca: 03BELGRADE278 # Wikileaks id #5504 Tema: Jugoslavija zvani~no nestaje, a na scenu stupa Srbija i Crna Gora Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 4. februar 2003. u 18.47 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2003/02/03BELGRADE278.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Dana 4. februara, nakon usvajawa Ustavne poveqe i zakona za weno sprovo|ewe, jugoslovenski parlament je zvani~no proglasio kraj Savezne Republike Jugoslavije i po~etak Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora. Trideset saveznih institucija odmah je prestalo da postoji, sedam, ukqu~uju}i Narodnu banku Jugoslavije, postale su organi Srbije, a o 15 nau~nih, kulturnih i organa nadle`nih za saobra}aj jo{ uvek nije odlu~eno. Zakon o sprovo|ewu postavqa jasan raspored za transformaciju zajedni~ke dràve. Nova ustavna skup{tina trebalo bi da bude uspostavqena za dve sedmice, a prvi predsednik Dràvne zajednice i wegov kabinet trebalo bi da budu imenovani do 6. marta. Zatim, Srbija i Crna Gora su u obavezi da izmene ili zamene svoje sada{we ustave, u skladu sa Ustavnom poveqom od 30. juna, iako je premijer Srbije, \in|i}, ve} istakao da bi septembar bio realniji period za usvajawe novog ustava Srbije. Ve} upadqiv nemar kqu~nih zvani~nika prema odredbama zakona o sprovo|ewu i tesna ve}ina koju }e vladaju}e srpske i crnogorske koalicije imati u novom parlamentu Dràvne zajednice, nagove{tavaju da }e uspostavqawe funkcionalne, nove zajedni~ke dràve trajati duè od o~ekivanog. Visoki predstavnik EU Solana treba da doputuje u Beograd 6. februara, kako bi potpomogao transformaciju zajedni~ke dràve i izra22

du nacrta detaqnog akcionog plana za ekonomsku harmonizaciju, koji bi trebalo da bude gotov idu}eg meseca.

Savezni parlament progla{ava Ustavnu povequ Oba doma jugoslovenskog parlamenta su 4. februara glasala za usvajawe Ustavne poveqe i prate}eg zakona o sprovo|ewu, nakon pro{lonedeqnog usvajawa tih dokumenata u parlamentima Srbije i Crne Gore. Za ovim ~inom usledila je te ve~eri sve~anost progla{ewa, kojom je ozvani~en kraj Savezne Republike Jugoslavije i po~etak Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora. U ovom procesu, SRJ je prenela sva svoja prava i obaveze na novu dràvnu zajednicu. Podr{ka od strane vladaju}e koalicije DOS u Srbiji i dve najve}e partije u Crnoj Gori, vladaju}eg DPS i opozicione SNP, garantovala je relativno lako usvajawe ova dva dokumenta u oba doma saveznog parlamenta. Kao i kada se glasalo u srpskom parlamentu, stranka jugoslovenskog predsednika Ko{tunice, Demokratska stranka Srbije (DSS) bila je najotvoreniji protivnik, jer je glasala za Ustavnu povequ, ali protiv zakona o sprovo|ewu. Savezne institucije su istoga trenutka ili transformisane ili raspu{tene. Po ~lanovima 14, 15 i 16 Zakona o sprovo|ewu, trideset saveznih institucija, ukqu~uju}i ministarstva: spoqnih poslova, finansija, pravde i saobra}aja, prestala su da postoje po progla{ewu Poveqe od strane parlamenta. Tako|e, istog trenutka, sedam saveznih institucija, ukqu~uju}i Narodnu banku Jugoslavije i Saveznu upravu carina, postale su organi Srbije, mada je parlament Srbije jo{ uvek u obavezi da donese nove propise kojima formalizuje wihovo mesto u srpskoj birokratiji. Petnaest nau~nih, kulturnih i organa nadle`nih za saobra}aj sada su u me|uprostoru i nastavqaju da rade na nivou dràvne zajednice “dok se ne defini{e wihov kona~an status”. Po~elo se navodno sa ~vrstim rasporedom. Zakon o sprovo|ewu je zacrtao jasan raspored transformacije zajedni~ke dràve i sastav wenih izvr{nih, zakonodavnih i pravosudnih struktura. Ovo {to sledi je kalendar rokova koje je postavio zakon, iako iskustva iz pro{losti sugeri{u da se nijedan od ovih rokova ne}e striktno po{tovati: – 14. februar: parlamenti Srbije i Crne Gore donose naloène zakone o indirektnom izboru poslanika za novu skup{tinu Dràvne zajednice. – 19. februar: posredni izbori poslanika za skup{tinu Dràvne zajednice. – Sednica koja po~iwe 24. februara: odràva se prvo zasedawe skup{tine Dràvne zajednice (pet dana po izboru poslanika). Na ovoj sednici, koja }e verovatno trajati nekoliko dana, bi}e izabran predsednik 23

nove dràvne zajednice. Tako|e }e biti donet zakon o privremenom finansirawu Dràvne zajednice. Krajem februara: predsednik predlaè sastav saveta ministara (do 5 dana posle predsedni~kih izbora). – 6. mart: “sve institucije Dràvne zajednice bi}e konstituisane, tj. izabrane” (ovo je o~igledno krajwi rok za skup{tinu da odobri sastav vlade koju predloì predsednik). – Sredina marta: imenovawe sudija u Sud Srbije i Crne Gore (do 25 dana od izbora predsednika). – Sredina marta: usvajawe omnibus zakona koji reguli{u “organizaciju, na~in rada i nadzor” nad institucijama Dràvne zajednice. – 31. mart: zavr{etak detaqnog akcionog plana za unutra{we trì{te i spoqnu trgovinu. – 5. april: formirawe komisije o podeli imovine i dobara SRJ. – 30. jun: republike ili unose izmene ili zamewuju sada{we ustave, kako bi bili u skladu sa Ustavnom poveqom. – 4. jul: Komisija za imovinu i dobra mora da predloì nacrt zakona parlamentima Srbije i Crne Gore. – 31. decembar: republike moraju da harmonizuju sve zakone i druge propise sa Poveqom i zakonima nove zajednice. Po ~lanu 22 Zakona o sprovo|ewu, “svi krajwi rokovi definisani Ustavnom poveqom postaju obavezuju}i danom stupawa na snagu Ustavne poveqe. “Stoga, direktni izbori za poslanike u skup{tini Dràvne zajednice moraju da se odrè u februaru 2005. godine. Isto tako, nijedna republika ne moè da zakaè referendum o izdvajawu iz Dràvne zajednice do februara 2006. godine iako crnogorske partije koje se zalaù za nezavisnost jo{ uvek mogu da insistiraju na 14. martu 2005. godine, trogodi{wici potpisivawa Beogradskog sporazuma, kao najranijem datumu kada je mogu}e planirati takav referendum.

Sastav nove skup{tine Dràvne zajednice Nova skup{tina }e biti sastavqena od 126 poslanika: 91 iz Srbije, 35 iz Crne Gore. Po Miodragu Isakovu, predstavnici vladaju}e srpske koalicije DOS }e imati 47 mesta, DSS 16, Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) 12, Srpska radikalna stranka 8, Stranka srpskog jedinstva 4, Nova Srbija 2 i ogranak SPS – Socijalisti~ka narodna partija (SNP) 2. Od 35 crnogorskih mesta, izvori nam kaù da }e 21 biti raspore|eno me|u strankama vladaju}e koalicije: Demokratskom partijom socijalista, Socijaldemokratskom partijom i Nacionalnom albanskom partijom, a preostalih 14 oti}i }e opoziciji iz bloka Zajedno za promene. Dve vladaju}e koalicije }e stoga imati tek ne{to vi{e od 64 mesta, koliko je potrebno za ve}inu u novoj skup{tini Dràvne zajednice. Ako se nastavi trend saradwe izme|u vladaju}ih koalicija Srbije i Crne Go24

re ustanovqen tokom izrade nacrta Ustavne poveqe, zvani~nici nove zajednice trebalo bi da se ta~no drè rasporeda iznetog gore. Ipak, 16 preostalih stranaka u koaliciji DOS zadràvaju razli~it stepen lojalnosti srpskom premijeru \in|i}u, a koalicioni partneri crnogorskog premijera \ukanovi}a ve} su pokazali svoju nezavisnost glasaju}i protiv usvajawa Ustavne poveqe.

Solana nastoji da odrì zamah Zvani~nici delegacije EU potvrdili su ambasadi da visoki predstavnik EU Havijer Solana planira da poseti Beograd i Podgoricu 6. februara, kako bi ~estitao zvani~nicima u obe prestonice na zvani~nom usvajawu Ustavne poveqe i osnivawu Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora. Wegova prvenstvena poruka bi}e da je pravi rad na uspostavqawu funkcionalne zajedni~ke dràve i sprovo|ewu akcionog plana za unutra{we trì{te i spoqnu trgovinu tek po~eo. Komentar Iako vaàn doga|aj, kraj Jugoslavije i po~etak Srbije i Crne Gore do~ekan je sa malo odu{evqewa i u Srbiji i u Crnoj Gori. Odugovla~ewe sa izradom Ustavne poveqe i krhkost nove dràvne zajednice zabrinula je javnost. Ne deluje obe}avaju}e (mada ni ne iznena|uje) to {to su kqu~ni zvani~nici ve} po~eli da ignori{u odredbe Ustavne poveqe, ~ak i pre wenog zvani~nog progla{ewa. Na primer, premijer Srbije \in|i} je javno nagovestio da su se on i premijer Crne Gore \ukanovi} dogovorili da }e dva Srbina dobiti ministarska mesta, u odbrani i finansijama u novoj dràvnoj zajednici, iako ~lan 14 Poveqe jasno propisuje da ova dvojica ministara moraju biti iz razli~itih dràva. Sli~no tome, 1. februara, \in|i} je rekao da }e novi Ustav Srbije biti zavr{en do septembra, iako je parlament po Ustavnoj poveqi obavezan da usvoji nove ustave do 30. juna. Ve} na osnovu toga, moèmo o~ekivati da Srbija i Crna Gora ne}e po{tovati ~vrst raspored za ustanovqavawe funkcionalne zajedni~ke dràve, zacrtan zakonom o sprovo|ewu. Najuverqiviji podsticaji dràvama ~lanicama da to u~ine i daqe }e dolaziti od me|unarodne zajednice. U bliskoj budu}nosti, dono{ewe zakona o privremenom finansirawu od strane nove skup{tine Dràvne zajednice jeste preduslov da bord direktora MMF-a odrì ve} dvaput odlagan sastanak na kome bi razmotrio po{tovawe trogodi{weg produènog aran`mana sa Srbijom i Crnom Gorom i odobrio tre}inu tran{e. Pored toga, Solana }e verovatno podsetiti zvani~nike da je pokretawe procesa stabilizacije i pridruìvawa EU, koje po~iwe izradom studije izvodqivosti, uslovqeno izradom nacrta detaqnog akcionog plana za ekonomsku harmonizaciju do kraja marta. Montgomeri 25

VII Referenca: 03ZAGREB470; Wikileaks id #6110 Tema: Kancelarija tuìla{tva bombasto o Gotovini i nesaradwi Hrvatske po pitawu razmene dokumenata Poreklo: Ambasada u Zagrebu (Hrvatska) Vreme slawa telegrama: utorak, 4. mart 2003. u 18.25 Klasifikacija: tajno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2003/03/03ZAGREB470.html Istorija: prvi put objavqeno u utorak, 30. avgusta 2011. u 1.44

Rezime Tomas Osorio (striktno {tititi), {ef zagreba~ke kancelarije MKTJ-a, rekao nam je 4. marta da su nedavne izjave portparola Kancelarije tuìoca (KT) Artmanove i politi~kog savetnika KT @orisa, u kojima èstoko napadaju Vladu Hrvatske zbog toga {to nije uspela da uhapsi ha{kog optuènika Antu Gotovinu, bile “neprofesionalne”. Osori nam je rekao da on nije video nikakve relevantne dokaze za tvrdwe KT da se Gotovina “slobodno kre}e” po Hrvatskoj. Prema Osoriju, KT je bila spremna da vladu Hrvatske optuì za nesaradwu, na tehni~kim osnovama, ako Hrvatska ne uru~i optu`nicu MKTJ generalu Bobetku, iako je sudija iz MKTJ bio spreman da presudi da generalovo zdravqe spre~ava su|ewe. Mada je frustracija KT sasvim razumqiva, pogre{an pristup u slu~aju Gotovine i prenagla{avawe po pitawu Bobetka podrivaju kredibilitet koji MKTJ uìva kod svojih saveznika i ja~aju poloàj onih koji mu se protive, ba{ u trenutku kada tribunal ulazi u period poja~anih napetosti sa Vladom Hrvatske oko nesaradwe u vezi sa zahtevima za dokumentima koji se odnose na hrvatsku ume{anost u Bosni tokom rata. Jo{ jedan temperamentan ispad iz Kancelarije tuìla{tva U odvojenim medijskim intervjuima 27. i 28. februara, portparol KT Florens Artman i pravni savetnik KT @an-@ak @oris izdali su saop{tewa u kojima tvrde da se ha{ki optuènik Ante Gotovina “slobodno kre}e po Hrvatskoj” i da je Vlada Hrvatske propustila mnogobrojne prilike da uhapsi optuènog. @oris je oti{ao i daqe, tvrde}i da je KT dostavila Vladi Hrvatske “dokaze” o Gotovini, ali da Vlada Hrvatske ipak nije ni{ta preduzela. I Artman i @oris tako|e su otvoreno kritikovali hrvatsku kooperativnost u pogledu razmene dokumenata, posebno nagla{avaju}i to {to Hrvatska nije dostavila dokumenta vezana za Bosnu uprkos mnogobrojnim zahtevima iz MKTJ-a. Dana 3. marta, sreli smo se sa direktorom hrvatske policije Rankom Ostoji}em, kako bismo prodiskutovali slu~aj Gotovina. Ostoji} je ponavqao svoju mantru da policija odgovorno prati svaki trag na koji na26

i|e, ali dokazi o delovawu nikada nisu pruèni (niti razvijeni od strane Hrvata). Posebna policijska jedinica nadgleda Gotovininu porodicu i wegove bliske saradnike. Ostoji} je, me|utim, kategori~no odbacio @orisove optu`be po pitawu Gotovine. Niti on, niti ambasador Krni}, {ef kancelarije Vlade Hrvatske za saradwu sa MKTJ, koji je nedavno posetio Hag radi konsultacija, nije dobio nikakvu informaciju iz Kancelarije tuìla{tva o tome gde se Gotovina nalazi. Javno, Vlada Hrvatske je porekla da je do{lo do bilo kakvog zastoja u saradwi sa MKTJ. Premijer Ra~an je prokomentarisao da, “iz raznoraznih razloga”, qudi poku{avaju da “isfabrikuju” sukob izme|u MKTJ i Vlade Hrvatske.

Kancelarija tuìla{tva se ne drì profesionalno U svetlu rata saop{tewima izme|u KT i Vlade Hrvatske, o~iglednih smetwi na vezama izme|u KT i Vlade Hrvatske po pitawu razmene informacija i na{e zabrinutosti nad tim da KT nema koherentnu strategiju za pona{awe prema Hrvatskoj, sreli smo se 4. marta sa {efom zagreba~ke kancelarije KT Tomasom Osoriom (striktno {tititi nadaqe). Iako je pona{awe KT u vezi sa slu~ajem Gotovina nazvao amaterskim, Osorio je potvrdio da su pritu`be KT o razmeni podataka sa Vladom Hrvatske sasvim na mestu i da dostiù kriti~an nivo. Po pitawu Gotovine, KT je sama sebi najve}i neprijateq, kaè Osorio. Koliko on zna, nisu dostupni nikakvi novi, relevantni podaci koji bi ukazali na prisustvo Gotovine u Hrvatskoj. Navodno je prijavqeno da je Gotovina vi|en u Zagrebu u vreme Boì}a. Me|utim, istraìoci Kancelarije tuìla{tva, koji su na taj trag naleteli dok su intervjuisali druge hrvatske optuènike za ratne zlo~ine, dostavili su te informacije hrvatskoj policiji mnogo posle samog doga|aja. Do tada je trag – ako je ikada i bio vaqan – uveliko bio zastareo. Ova gre{ka je samo jo{ jedna, po davna{wem obi~aju zvani~nika KT da izbegavaju da proveravaju informacije kod lokalne zagreba~ke kancelarije, koja je po pitawu istrage o Gotovini sara|ivala sa hrvatskom policijom od samog po~etka. Umesto toga, istraìoci KT prosle|uju ove nepouzdane, zastarele i posredne dokaze @orisu, Artmanovoj i Del Ponteovoj, predstavqaju}i ih kao ~iwenice. Osorio je rekao da je hitno kontaktirao savetnika KT Antona Nikiforova, da porazgovara sa Artmanovom i Del Ponteovom o popravqawu dosada{we prakse. On je tako|e zatraìo od Nikiforova da svaka slede}a izjava o Gotovini bude potkrepqena neoborivim ~iwenicama. Razmena podataka: prava nesaradwa Vlade Hrvatske? Osorio kaè da se gledi{te KT na hrvatsku kooperativnost po pitawu razmene dokumenata dramati~no izmenilo na gore u pore|ewu sa 27

onim od pro{log oktobra, kada je Del Ponteova rekla Savetu bezbednosti UN da je zadovoqna saradwom sa Hrvatskom. Tokom posledwih nekoliko meseci, KT je izvr{ila sveobuhvatan pregled informacija i do{la do zakqu~ka da Vlada Hrvatske zna~ajno odugovla~i sa odgovorima na zahteve za dokumentima vezanim za naj{iri raspon pitawa. Kao {to se navodi u posebnom telegramu, najve}a zamerka na Vladu Hrvatske i daqe je to {to nije pruìla dokumenta o ume{anosti Hrvatske u rat u Bosni. Zatraìli smo od Osorija da sagleda hrvatski argument, sada objavqen po lokalnim medijima, da su zahtevi KT za dokumentima previ{e neodre|eni. Osorio kaè da su takve kritike neosnovane. Istraìoci u svojim istragama sada dodaju posledwe deli}e slagalice i ta~no znaju {ta im je potrebno, kaè on. U slu~aju Bosne, zahtevi su veoma detaqni, ~ak toliko da istraìoci traè specifi~ne transkripte razgovora predsednika Tu|mana sa tada{wim ministrom odbrane Gojkom [u{kom iz 1993. godine. Ovi transkripti navodno pokazuju kako je Tu|man odlu~io koji }e zvani~nici biti postavqeni u hrvatsku paralelnu vladu u Herceg-Bosni, i nare|ewe posebnim jedinicama Hrvatske vojske (HV) da u|u u Bosnu i bore se tamo. Prema Osoriju, u jednom slu~aju tribunal ima kopiju takvog transkripta i samo traì overenu kopiju radi stavqawa u evidenciju. Osorio kaè da Vlada Hrvatske nije pruìla na uvid ni bankarske zapise koji pokazuju transfer novca preko “Privredne banke”, zarad pla}awa operacija HV i HVO u Bosni. Del Ponteova je 30. januara napisala pismo zameniku premijera Goranu Grani}u, u kojem je, prema Osoriju, glavna tuìteqka MKTJ “o~itala lekciju” Vladi Hrvatske. U pismu stoji da je Kancelarija tuìla{tva “zabrinuta i razo~arana” time {to su dokumenti “zadràvani” i {to Hrvatska ne postupa po svojim obavezama definisanim u Savetu bezbednosti UN i Dejtonskim sporazumom, u vezi sa pruàwem dokumentacije iz BiH. U pismu od 30. januara navodi se da }e, ako Hrvatska ne preda traèna dokumenta do 4. aprila, Kancelarija tuìla{tva zahtevati da ih sudija zatraì sudskim nalogom. KT }e tako|e traìti da sudija izda nalog za pretres, ~ime }e naoruàti zvani~nike MKTJ da mogu da naloè “Privrednoj banci” da otvori svoje arhive. Pored toga, KT }e zahtevati od sudije da uputi poziv na sud Vladi Hrvatske, ili Grani}u ili Krni}u, kako bi tribunalu objasnili hrvatsku nekooperativnost. Sam ~in sudskog poziva doveo bi do toga da izve{taj o nesaradwi bude prosle|en Savetu bezbednosti UN. Grani} je odgovorio Del Ponteovoj sredinom februara, potvr|uju}i da }e Vlada Hrvatske u~initi “sve {to je u wenoj mo}i” da prona|e dokumenta o kojima je re~, ali da neki dokumenti “jednostavno ne postoje”. Druge dokumente ne}e biti “lako prona}i”, po{to informacije koje je KT dostavila nisu dovoqno precizne. U pogledu bankarskih dokumenata, Grani} kaè da su poku{aji Vlade Hrvatske da pruì ta dokumenta na uvid oteàni zbog hrvatskih zakona o tajnosti banaka. 28

Mada Osorio nije mogao da otkrije za{to Vlada Hrvatske zadràva dokumenta, op{te je poznato da su se jedinice HV borile u Bosni za vreme rata – Osorio se sloìo sa nama da bi jedan mogu}i motiv mogao da bude strah Vlade Hrvatske da bi dokumenti mogli da potvrde neposrednu hrvatsku ume{anost u Bosnu od samog izbijawa rata, kao i nameru predsednika Tu|mana da pocepa Bosnu i etni~ki o~isti nezavisan hrvatski entitet. Osorio veruje da bi ove ~iwenice pruìle Vladi BiH sasvim dovoqnu osnovu da Me|unarodnom sudu pravde podnesu protiv Hrvatske jaku tu`bu za ratnu od{tetu. Osorio je opisao da je, po pitawu Bobetka, Del Ponteova isfrustrirana i zbog predsedavaju}eg sudije MKTJ i zbog Vlade Hrvatske. Del Ponteova je “pobesnela” na predsedavaju}eg sudiju zato {to u vezi sa izve{tajem tima medicinskih stru~waka i generalovim zdravstvenim stawem nije doneo odluku. KT i daqe o~ekuje da }e sudija presuditi da Bobetko nije spreman za su|ewe. U isto vreme, Del Ponteova je quta na hrvatske sudove zbog toga {to nisu naloìli da optu`nica protiv Bobetka bude uru~ena optuènom ili wegovim advokatima, kako je i navedeno u hrvatskom zakonu. Upu}uju}i na vest objavqenu 13. februara u lokalnoj {tampi, o tome kako je Bobetko primio lokalne HDZ-ove zvani~nike u bolnici, Osorio je rekao da, ako je Bobetko sposoban da prima posetioce, onda je sposoban i da preuzme optu`nicu. Kancelarija tuìla{tva priprema zahtev za Vladu Hrvatske da ona, preko lokalnog agenta kancelarije, podnese zahtev pred nadle`nim zagreba~kim sudijom i zahteva od wega da uru~i optu`nicu Bobetku ili wegovim pravnim zastupnicima. To {to se Vlada Hrvatske nije ponela u korist Kancelarije tuìla{tva, bi}e jo{ jedan od razloga da se Hrvatska navede kao nekooperativna, kaè Osorio. Mada priznaje da bi neko mogao ovakav pristup da protuma~i kao “kiselo gro`|e”, on je rekao da je va`no pitawe na~ela da dràve u potpunosti ispuwavaju svoje obaveze. Ovo je jedan od takvih slu~ajeva.

Komentar Sklonost KT ka tome da izdaje nepotkrepqena saop{tewa o kretawu Gotovine, kao i to {to se kancelarija ne konsultuje sa svojim stru~wacima sa samog terena, nanosi {tetu ugledu KT kod onih me|unarodnih ~inilaca koji podràvaju MKTJ, naro~ito kod nas i Britanaca. KT mora da nam pojasni kakve dokaze ima o Gotovini. Jo{ {ire gledano, mora mnogo brè i lak{e da izlazi na kraj sa Hrvatskom, ako ho}e da mi uzmemo u~e{}e u korist MKTJ-a naspram neposlu{nih zvani~nika Vlade Hrvatske. To {to je KT lo{e rukovodila slu~ajem Gotovina preti da zaseni ne{to {to deluje kao ozbiqna nekooperativnost Hrvatske po pitawu razmene dokumenata. Neprofesionalno pona{awe KT u vezi sa Gotovi29

nom naru{ava institucije, slabi onih nekoliko profesionalaca u Hrvatskoj koji nastoje da uhapse begunca i ja~a poziciju mnogih ovde koji tvrde da MKTJ ima iskqu~ivo politi~ku misiju. Rosin

VIII Referenca: 03THEHAGUE1417; Wikileaks id #8498 Tema: MKTJ – da li Milo{evi} namerno odugovla~i? Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 5. jun 2003. u 10.07 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2003/06/03THEHAGUE1417.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime U posledwa dva meseca, Slobodan Milo{evi} pretrpeo je udarce i iz Beograda i iz Sudskog ve}a u Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju (MKTJ). U MKTJ-u ~itav niz svedoka zakucao je Milo{evi}a detaqima o zlo~inima udruènog zlo~ina~kog poduhvata na ~ijem je ~elu navodno bio. Kao i ranije, ovakve optu`be podudarile su se sa naru{avawem Milo{evi}evog zdravqa, koje je ili izazvano stvarnom napeto{}u usled samog su|ewa, ili predstavqa manipulaciju u takti~kom ciqu odugovla~ewa su|ewa, ili oba. U me|uvremenu, niz akcija koje je preduzela Vlada Srbije i Crne Gore kako bi pohvatala sve koji su povezani sa kriminalnim bandama odgovornim za atentat na Zorana \in|i}a, ugrozila je mreù Milo{evi}evih pomaga~a i dodatno podigla pritisak pod kojim se on nalazi. Kroz razgovore sa visoko pozicioniranim zvani~nicima sekretarijata i Kancelarije tuìla{tva (KT), i na osnovu onoga {ta su oni primetili o wemu tokom su|ewa, pravni savetnici ambasade stekli su sliku o Milo{evi}evom ne ba{ sjajnom fizi~kom i mentalnom zdravqu. Ambasada u Beogradu na{iroko izve{tava o policijskim akcijama preduzetim od strane Vlade Srbije i Crne Gore posle martovskog ubistva Zorana \in|i}a, u toku kojih su pohap{eni mnogi od Milo{evi}evih nekada{wih kolega, sa kojima je rukovodio biv{om Jugoslavijom. Mnoga od tih privo|ewa direktno su pogodila Milo{evi}a. Pa`qivi posmatra~i su|ewa, ukqu~uju}i tu i one iz Kancelarije tuìla{tva i sekretarijata, odavno veruju da je Markovi} davao generalne smernice za odbranu optuènog i da je rukovodio politi~kim aktivnostima u wegovo ime, potpomognut od strane Simatovi}a, Stani{i}a i jata srpskih advokata i birokratskih (bezbednosnih, vojnih, policijskih) ostataka iz Milo{evi}evog reìma. Zvani~nici sekretarijata videli su dokaze 30

da podr{ka koju pruàju takve osobe sada presu{uje, {to Milo{evi}a ostavqa sve izolovanijim u zatvorskoj }eliji. U sedmicama koje su usledile po prole}noj pauzi MKTJ-a (od 21. do 25. aprila), glavni tuìlac Yefri Najs ({tititi), koji redovno vi|a Milo{evi}a u sudnici, nije primetio nikakve vidqive promene na wegovoj fizi~koj pojavi, ili wegovoj sposobnosti da se usredsredi na postupak ili obavi unakrsno ispitivawe. Me|utim, vi{i pravni savetnik sekretarijata Kristijan Rohde ({tititi), koji na nedeqnoj bazi vi|a Milo{evi}a izvan sudnice i pa`qivo nadgleda wegovo zdravstveno stawe, izrekao je znatno druga~iju opservaciju. On je pravnim savetnicima ambasade rekao da je Milo{evi} izgubio “par kilograma” samo u proteklih nekoliko nedeqa. Rohde kaè da oni koji ga vi|aju izvan sudskog postupka veruju da mu odbrana “sasvim slabi” i da izgleda kao da je izgubio pristup svojim izvorima obave{tewa i finansijama, {to se, smatra Rohde, pokazuje u nièm nivou wegove pripremqenosti za su|ewe. Sekretarijat ~ini sve da sve vreme drì Milo{evi}ev krvni pritisak pod kontrolom, ali to je samo zato {to je uzimao lek onako kako mu je i prepisano. Ako Milo{evi} ponovo prestane da uzima lek, kao {to je radio ranije, zdravstveni problemi koji su svojevremeno naru{avali tok su|ewa mogli bi ponovo da stupe na scenu. Milo{evi} je 27. maja pao u krevet, oboren visokom temperaturom, zbog ~ega je sudsko ve}e moralo da odloì nastavak su|ewa za dva dana. Su|ewe je, me|utim, nastavqeno 29. maja. Vi{i sudski advokat Dermot Grum ({tititi) sloìo se sa Najsovim gledi{tem da, ako optuèni ima fizi~ke tegobe, wegova pojava ne odraàva to na na~in koji bi zabriwavao. Pravni slu`benici ambasade, koji Milo{evi}a vi|aju mnogo re|e nego tuìoci ili slu`benici sekretarijata, napomenuli su da, iako je Milo{evi} delovao malo usukano tokom odre|enih saslu{awa u maju, nije delovao bolesno. Pa ipak, tokom sedmice koja je po~ela 13. maja, Grum je pravnim slu`benicima ambasade rekao da, mada nije primetio ozbiqne fizi~ke probleme kod Milo{evi}a, izuzev toga {to je bio malo usukan, jeste primetio nekoliko promena vezanih za wegove pripreme i pona{awe u sudnici. (Primedba: Grum podse}a da su ovo po~etni utisci i da nikako ne mogu biti shva}eni kao odraz bilo kakve medicinske ili psiholo{ke procene.) Grum je rekao da je 8. maja optuèni pokazivao znake “nepovezanosti u obradi misli” tokom unakrsnog ispitivawa, {to je oblast u kojoj se Milo{evi} obi~no snalazi odli~no. Wegova unakrsna pitawa bila su nepovezana i nije se ~inilo da vode ka bilo kakvom posebnom ciqu. Gruma je naro~ito zabrinuo doga|aj od 9. maja, kada je, po{to je zavr{io unakrsno ispitivawe, Milo{evi} stajao sa prijateqima suda (koji pomaù odbranu ali nisu branioci) i “kikotao se i u~estvovao u bleskastom razgovoru” – nikada ranije nije video Milo{evi}a da to radi, za vi{e od 31

godinu dana trajawa su|ewa. To bi mogao da bude umor, nagove{tava Grum, ali u najgorem scenariju, to bi tako|e mogao da bude i po~etak neke vrste fizi~ke ili mentalne iznurenosti. Ako je ovo drugo u pitawu, Grum se boji da bi kancelarija mogla da bude obavezana na jo{ nezgodniji anga`man nego sada (kada mora da nadgleda krvni pritisak optuènog) zato {to bi morala da nadgleda i wegovu sposobnost i spremnost da se sam brani. [tavi{e, po{to }e se u nastupaju}im nedeqama u sudnici pojaviti ~itav niz insajderskih svedoka, Grum se pla{i mogu}eg kumulativnog efekta koji bi po Milo{evi}evo zdravqe mogli da imaju dokazi i spoqni pritisak. U me|uvremenu, Milo{evi}eva nesmotrenost tokom predstavqawa dokaza o zlo~inima koje je optu`ba izvela tokom proteklih nekoliko nedeqa rezultirala je zna~ajnim priznawem, koje tuìla{tvo namerava da koristi. Za{ti}eni svedok B-1461, poqoprivrednik iz okoline Zvornika, svedo~io je o svireposti paramilitarne jedinice bosanskih Srba pod Du{anom Vu~kovi}em. Tokom unakrsnog ispitivawa, Milo{evi} je napomenuo: “Ja i vlasti Srbije smo kaznili Vu~kovi}a kao ratnog zlo~inca zbog toga {to je po~inio”. Iako Milo{evi} mo`da misli da se tako distancirao od opisanih zlo~ina, taj wegov ispad tako|e predstavqa potvrdu do kog je nivoa on imao disciplinsku nadmo} nad paramilitarnim jedinicama bosanskih Srba – suprotno wegovim uobi~ajenim insistirawima da Beograd nije imao nikakve veze sa paramilitarnim snagama. Sudsko ve}e je 20. maja uvaìlo zahtev tuìoca za dodatnih 100 dana su|ewa, po~ev od 16. maja, kako bi mogao da zavr{i izno{ewe svoj slu~aja. Milo{evi} se nije protivio ovom zahtevu, navodno rekav{i sudijama: “Vreme je jedino o ~emu treba voditi ra~una u ovome {to vi nazivate su|ewem”. Sudsko ve}e je zakqu~ilo da su zadovoqene okolnosti koje dozvoqavaju izmenu prvobitnog rasporeda, koji je nalagao da tu`ba zavr{i izno{ewe svog slu~aja do 16. maja i da je u interesu pravde da se tu`bi odobri da pozove {to je vi{e mogu}e svedoka, vezano za su{tinu slu~aja. (Od po~etka su|ewa, vi{e od 50 dana izgubqeno je zbog Milo{evi}evog naru{enog zdravqa.) Ovo produèwe zna~i da }e se su|ewe verovatno nastaviti i do 2005. godine. Sudsko ve}e naglasilo je da je optuènom te{ko da pripremi odgovaraju}u odbranu, ako spisak svedoka koje }e tuìla{tvo pozvati jo{ nije kona~an. Tuìla{tvo je reklo da }e uskoro zakqu~iti spisak svedoka.

Komentar Milo{evi} u posledwu fazu su|ewa ulazi u zna~ajno slabijem poloàju od onoga u kojem je bio do pre samo nekoliko meseci. Spoqnim posmatra~ima deluje kao da mu je tuìla{tvo na{lo slabu ta~ku, izvode}i pouzdane svedoke koji su svedo~ili o groznim zlo~inima po~iwenim 32

od strane onih koji su bili povezani sa Milo{evi}em ili wegovim sledbenicima. Milo{evi}u izgleda ponestaje resursa za zastra{ivawe i uznemiravawe svedoka, {to je sve radio u pro{losti. U me|uvremenu, mreà za pomagawe se raspada – izgleda da nije razgovarao sa osobom koja mu je najblià, svojom ènom, jo{ od po~etka aprila, kada su beogradske policijske vlasti izdale nalog za weno hap{ewe. Veliko pitawe sa kojim se suo~avaju tuìla{tvo i sudsko ve}e u ovoj fazi jeste da li }e ova poplava lo{ih vesti na kraju nadvladati Milo{evi}evo fizi~ko i mentalno zdravqe. Mada onemo}ao, Milo{evi} nije ni blizu takve faze, ali bi u nedeqama koje predstoje trebalo da postane jasnije da li je nedavno pogor{awe wegovog zdravqa samo jo{ jedno u nizu prolaznih kolebawa, ili po~etak ozbiqnijeg oboqevawa. Kobel

IX Referenca: 03THEHAGUE1806; Wikileaks id #9408 Tema: MKS – oprezan po~etak sa pome{anim signalima od strane tuìoca Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: utorak, 15. jul 2003. u 12.31 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2003/07/03THEHAGUE1806.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Na osnovu javnih dokumenata Me|unarodnog krivi~nog suda (MKS), i na osnovu razgovora sa diplomatama iz prijateqskih dràva potpisnica Rimskog statuta i drugih ~lanica Ha{ke me|unarodne pravne zajednice, pravni slu`benici ambasade dobili su priliku da provire u osniva~ke aktivnosti glavnog {taba MKS-a. Glavni tuìlac Luis Moreno-Okampo i wegovo kqu~no osobqe rade na razvijawu na~ela, pravila i propisa za navo|ewe kroz wihov izbor preliminarnih ispitivawa i istraìvawa, dok u isto vreme prebiraju po preko 400 prispelih prijava, u kojima se navode mogu}i zlo~ini kojima }e se MKS baviti. Okampo je napomenuo da je zainteresovan da istraùje mogu}e zlo~ine u Kongu i Kolumbiji. Wegova gledi{ta o Iraku su mawe jasna. Dok je u polujavnim sastancima pri~ao o navodnim zlo~inima u koje su ume{ane britanske snage u Iraku, wegovi privatni komentari nagove{tavaju da takvi slu~ajevi vrlo verovatno ne bi bili kandidati za sprovo|ewe istrage od strane MKS-a. U me|uvremenu, krajem juna, MKS je zavr{io fazu potrage za kadrovima, kada su sudije MKS-a izabrale Bruna Kathalu iz Francuske kao prvog ~lana sekretarijata organizacije. Po{to su 33

rukovodioci sada postavqeni u sve tri grane suda, naredni kqu~ni doga|aj je Okampovo obra}awe novinarima 16. jula, kada }e on izneti pregled “informacija primqenih od strane Kancelarije tuìla{tva, u vezi sa mogu}im slu~ajevima koji spadaju pod nadle`nost suda”.

Tuìlac obe}ava uzdrànost i usredsre|enost Glavni tuìlac Luis Moreno-Okapmpo suo~ava se sa tri va`na zadatka u ovom trenutku – postavqawe istraìva~ke i tuìla~ke politike i na~ela koja }e vaìti za wegovu kancelariju, organizovawe same kancelarije, i pregledawe prispelih informacija koje se ti~u mogu}ih zlo~ina. Okampove prve zamisli o tuìla~koj politici mogu da se prona|u u nacrtu politi~kog referata, koji je KT objavio na sajtu MKS-a u pripremi “javnog seminara” koji }e KT odràti 17. i 18. juna. KT izgleda poku{ava da smiri strasti i umawi o~ekivawa MKS-ovih aktivista, koji bi èleli da tuìlac uskoro podnese ambiciozne tu`be. Naro~ito tri aspekta ovog referata daju po~etni uvid u to kako Okampo namerava da se nosi sa svojim istraìva~kim odgovornostima. Prvi, referat mnogo vi{e nagla{ava ograni~ewa za delovawe MKS-a, nego prilike za istrage i optu`be. Kao odjek stavova novog sekretarijata ovde se nagla{avaju “logisti~ka ograni~ewa koja }e ograni~iti prakti~an raspon delovawa suda” i zalaè za “projektno-orijentisan nasuprot stati~no organizovanom modelu” za ovaj sud. Naglasak koji se stavqa na ograni~ene resurse taman odgovara izraènoj spremnosti na komplementarnost – na~elo da nacionalne jurisdikcije imaju prednost nad MKS-om i da MKS samo nadopuwuje nacionalne sisteme. Navodi se uzdràna, mada retori~ka, tvrdwa da bi uspeh MKS-a trebalo meriti “mawkom su|ewa koja bi preuzeo MKS, a {to bi bila posledica efektivnog funkcionisawa nacionalnih pravosudnih sistema”. Takva retorika, kako su nam rekli bliski posmatra~i MKS-a, veoma je iznervirala vode}e pristalice MKS-a u zajednici nevladinih organizacija. S pokazanim uvaàvawem komplementarnosti, KT je izvela po~etni poku{aj tuma~ewa odredbe Rimskog statuta, po kojem MKS moè da preuzme jurisdikciju nad situacijom ako dràva koja je ina~e nadle`na bude “nevoqna ili nesposobna” da iskoristi svoju nadle`nost. Kancelarija nagove{tava da bi tuìlac morao dobro da porazmisli u toj situaciji pre nego {to pokrene istragu. Referat nagla{ava da “dràve ostaju odgovorne i nadle`ne za istraìvawe i procesuirawe zlo~ina po~iwenih pod wihovom jurisdikcijom, a od nacionalnih sistema o~ekuje se da zadrè i name}u privrènost me|unarodnim standardima”. Zaista, tuìlac deluje kao veoma èqan da svoj poloàj iskoristi ne samo da sam istraùje i procesuira zlo~ine, ve} u jednakoj meri i da “pomogne dràvnim vlastima da ispune svoje du`nosti u smislu istrage i procesuirawa na nacionalnim nivoima”. 34

Drugo, KT jasno ide put politike koja bi, sli~no onoj koju sprovodi Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (MKTJ), usredsredila svoju istraìva~ku i proceduralnu energiju na visokopozicionirane po~inioce zlo~ina koji spadaju u wenu nadle`nost. îni se da KT po tom pitawu zauzima uì pristup nego Rimski statut, koji navodi “najozbiqnije zlo~ine koji se ti~u” me|unarodne zajednice, tako {to bi se usredsredila samo na najvi{e navodne po~inioce takvih zlo~ina. KT navodi da “koncept optere}ewa ne bi trebalo iskqu~ivo vezivati za ~in od kojeg se zlo~in i sastoji, ve} i za stepen u~e{}a u wegovom izvo|ewu”. Politi~ki referat KT-a zakqu~uje da bi KT zato trebalo da “usredsredi svoje istraìva~ke i tuìla~ke poku{aje i resurse na one koji nose najve}u odgovornost, kao {to su predvodnici dràva ili organizacija koje su navodno odgovorne za doti~ne zlo~ine”. Pravni slu`benici ambasade su od nekih u~esnika seminara KT-a od 17. do 18. juna saznali da je ovaj aspekt referata izazvao najve}u zabrinutost me|u pripadnicima NVO zajednice, koji su ukazivali na nastajawe takozvane “pukotine neka`wivosti”, po kojoj }e vi{i slojevi biti progoweni, dok }e zlo~inci na niìm nivoima izbe}i progon. KT je preduhitrila ove napade u svom referatu, stavom da bi “mawe ozbiqne slu~ajeve” trebalo vratiti pod okriqe nacionalnih jurisdikcija, gde bi bili procesuirani – ovo je, opet, novi odjek MKTJ-a i wegove “strategije kompletirawa”. Kona~no, KT ne predlaè do kraja kako }e procewivati informacije koje nevladine organizacije i pojedinci sve vi{e podnose kao dokaze ratnih zlo~ina, zlo~ina protiv ~ove~nosti ili genocida. Kontakti ambasade napomenuli su da je tuìlac izgleda u obavezi da proceni prispele informacije, koji god da im je izvor, ukazuju}i na propis iz ~lana 15(2) Rimskog statuta, koji kaè da }e “tuìlac da analizira ozbiqnost prispelih informacija”. Referat nagla{ava da Analiti~ko odeqewe KT-a “mora da bude poja~ano” tako da moè da preduzme “usredsre|ene i delotvorne” preliminarne istrage prispelih informacija. KT posebno èli da razvije analiti~ke kapacitete kako bi odredila “sloène obrasce zlo~ina~kog pona{awa” i postojawe elemenata navodnih zlo~ina. Jo{ jednom, referat se vra}a na temu ograni~enih resursa, nagla{avaju}i da su KT-u u interesu “ekonomski isplative” istrage. Niz “nacrtnih propisa”, osmi{qenih da usmeravaju istraìva~ke i tuìla~ke delatnosti KT-a, pruà odre|eni uvid u to kako }e oni procewivati da li informacije pruàju dovoqnu osnovu za pokretawe istrage. Na primer, deo nacrta koji se odnosi na preliminarna ispitivawa usmeravao bi kancelariju od po~etnog zbira komunikacija podnetih KTu, do wene “procene kredibiliteta i pouzdanosti izvora informacija” i priprema za “preliminarni izve{taj o ispitivawu” i “nacrt istraìva~kog plana”. Krajwi ciq u ovom smislu bilo bi to da tuìo~evi za35

menici, zaduèni za istraìvawa i tu`be, preporu~e glavnom tuìocu da li bi KT trebalo da od predsudskog ve}a traì odobrewe za sprovo|ewe istrage. Nacrt istraìva~kog plana bi uzeo u obzir takve podatke kao {to su: razumnost uverewa da se dogodio zlo~in u nadle`nosti MKS-a; uloga verovatnih osumwi~enih i ciq istrage; da li bi slu~aj zadovoqio standarde komplementarnosti navedene u Statutu; raspravu o resursima neophodnim za istragu i druge stvari. Ceo tekst ovih pravila moè da se na|e na internet adresi www.icc-cip.int/otp/draft regulations. Na organizacionom nivou, poloàji zamenika u KT-u tek treba da budu popuweni (mo`da }e to biti obavqeno odlukom skup{tine dràva potpisnica u septembru), mada je Okampo pokrenuo aktivan program zapo{qavawa, koji prati wegovu trenutnu usredsre|enost na politiku i istraìvawa, umesto na tu`be. Ustanova je i daqe mala, a KT nastoji da angaùje istraìva~e i advokate sredweg nivoa, koji bi nadgledali preliminarna ispitivawa prispelih informacija, kao i advokate sa iskustvom u javnom me|unarodnom krivi~nom pravu. On je, kao svog {efa osobqa i {efa KT-ove “komplementarne jedinice”, istakao argentinskog diplomatu i advokata Silviju Fernandez. Fernandezova ima bogato iskustvo sa MKS-om, po{to je u Rimu obavqala funkciju glavnog pregovara~a za Argentinu, a tako|e je u Pripremnoj komisiji MKS-a bila vo|a radne grupe zaduène za definisawe agresije. Kolega iz Velike Britanije nagovestio je da ona vaì za pouzdanu i ozbiqnu osobu, o kojoj me|u advokatima britanskog ministarstva spoqnih poslova vlada veoma visoko mi{qewe. Pojedini ameri~ki delegati pri MKS-ovoj Rimskoj konferenciji imaju mawe pozitivno iskustvo sa wom, a neki od wih pripisuju joj da je izradila nacrte raznih anti-SAD odredaba statuta. O~ekujemo da uloga i uticaj Fernandezove budu jasniji kako vreme bude odmicalo.

Da li je Okampo spreman za veliku scenu? Mada Okampo deluje kao da sa svojim nacrtom politi~kog referata vodi KT u dobrom pravcu, wegove javne izjave otkrivaju tuìoca koji jo{ nije sasvim ovladao svojom javnom ulogom. Okampo }e nadaqe biti testiran, a svakako }e ga i javnost ocewivati kada 16. jula na konferenciji za novinare bude predstavqao preko 400 podnetih zahteva koje je KT primila do sada, a re~eno je da od tog broja preko 100 zahteva ima veze sa Irakom. U poluprivatnim forumima i u privatnim razgovorima o kojima je izve{tavano pravnom osobqu ambasade, Okampo je uporno nagove{tavao da }e wegovo po~etno istraìva~ko zanimawe biti usredsre|eno ne na Irak, ve} na situaciju u Kongu, ukqu~uju}i tu i mogu}u ume{anost Belgijanaca sa nov~anim interesom u industriji dijamanata, i na Kolumbiju. U javnim izjavama, me|utim, Okampo je bio mawe uzdràn. Na nedavnoj prezentaciji pred grupom sastavqenom od osobqa MKTJ-a 36

i studenata koji poha|aju letwi kurs “Humanost na delu”, Okampo je rekao da pa`qivo posmatra dejstva britanskih snaga u Iraku, {to je, prema jednom od izvora ambasade, navelo britanskog MKTJ tuìoca da umalo padne sa stolice. To je bio, rekao je jedan drugi u~esnik, “kompletan {ok”, a izre~en je bez ikakve kvalifikacije. U takvim izjavama mo`da ima mawe va`nosti nego {to bi se moglo naslutiti. Privatno, Okampo je rekao da èli da se re{i pitawa vezanih za Irak (tj. da ih ne istraùje), {to je u skladu sa onim {to traì sekretar Kathala. Pored toga, pojedini posmatra~i Okampovog rada veruju da je on usvojio previ{e akademski pristup – pokre}u}i pitawa kao {to je Irak ne da bi nazna~io oblasti koje èli da istraùje, ve} da bi ilustrovao ograni~ewa MKS-ove nadle`nosti (odnosno, da nadle`nost moè da obuhvata britansko, ali ne i ameri~ko osobqe). Sagovornici ambasade tako|e su nagovestili da su Okampove javne primedbe mo`da usmerene ka preusmeravawu pa`we sa nezadovoqstva koje je {irom NVO zajednice izazvao wegov nacrt politi~kog referata. Prema ovom rezonovawu, Okampo èli da skene pa`wu na primedbe koje je on primio, kako bi podstakao vlade da sprovode svoje istrage i tako mu pruè osnovu za uklawawe tih slu~ajeva iz poslova MKS-a, shodno odredbi o komplementarnosti. Kolega iz britanske ambasade, koji zna za Okampove primedbe u vezi sa Velikom Britanijom, rekao je da London nije naro~ito zabrinut, zato {to }e bilo kakve informacije o britanskim ratnim zlo~inima, ako se pokaù verodostojnim, biti predmet istrage odgovaraju}ih britanskih slu`bi i, na kraju, ne}e biti predmet istraga MKS-a. Neki kontakti ambasade tako|e nagove{tavaju da, zbog Okampovog osredweg poznavawa engleskog jezika, wegove javne izjave deluju mawe nijansirane i mnogo vi{e nesputane nego {to je bilo nameravano.

Oprezni francuski administrator u MKS-u Dana 24. juna, 18 MKS-ovih sudija izabralo je kao sekretara Francuza Bruna Kathalu – pragmatistu koji je ostavio izuzetan utisak na pravno osobqe ambasade dok je obavqao svoju prethodnu funkciju, kao zamenik sekretara MKTJ-a. Kathala je od jeseni bio de fakto sekretar, kada ga je Skup{tina dràva ~lanica privolela da napusti MKTJ kako bi postao MKS-ov direktor op{te slu`be, ili {ef administracije. (Primedba: wegovim izborom bila je razo~arana holandska vlada, koja je o~ekivala da }e, kao {to je obi~aj sa mnogim me|unarodnim pravnim ustanovama u Hagu, taj poloàj pripasti nekom od holandskih kandidata.) Ambasada je sa Kathalom kao sekretarom MKTJ-a imala veoma pozitivno iskustvo; on je bio glavna snaga koja je stajala iza pojavqivawa strategije zakqu~ivawa i neprestani trn u oku sudijama i tuìocima MKTJ-a, na koje je vr{io svakodnevni pritisak da se drè efikasnosti 37

MKTJ-a i glavnih merila strategije zakqu~ivawa. Redovno je bio dostupan osobqu ambasade za diskusije o pitawima MKTJ-a, a u na{im povremenim kontaktima sa wim otkako je oti{ao iz MKTJ-a, on je naglasio da je zainteresovan za to da MKS razvije decentralizovan, prilagodqiv, odmeren i usko usmeren na~in rada. Osetqiv po pitawu ograni~ewa MKS-ovih resursa, Kathala veruje da MKS ne bi trebalo da poku{ava da sudi svim ratnim zlo~incima koji spadaju pod wegovu nadle`nost, ve} da mora da usredsredi svoje napore ka onima koji su najodgovorniji za te zlo~ine. To je gledi{te koje se razlikuje od wegovog iskustva u MKTJ-u i stavqa ga u poziciju druga~iju od onih koje zauzimaju najvatreniji zagovornici MKS-a. Mada on ne}e imati uticaja na tuìo~eve pojedina~ne istraìva~ke odluke, bi}e u poziciji da pomogne da se MKS kre}e u odgovornom pravcu. Energi~an i re~it ~ovek, Kathala deluje kao da }e biti zastupnik opreza unutar MKSa, a wegova kontrola nad finansijama svakako }e uticati na Kancelariju tuìla{tva i sudska ve}a. Kathala (molimo da {titite) je rekao pravnom slu`beniku ambasade da je on savetovao Okampu da se vrlo pa`qivo izraàva u javnosti i da bude izvanredno svestan toga da ~ak i striktno ispravne izjave mogu biti iskrivqene. Kada mediji po~nu da “pritiskaju i pritiskaju” i kada dospete pod budno oko vlada, “prva pogre{na re~”, rekao je Kathala, moè lako da dovede do katastrofe po sud. Za MKS bi bilo od su{tinske va`nosti, rekao je, da se {to pre re{i “sitnih gluposti kao {to je Irak”. “Ne}emo da jurcamo po celom svetu”, rekao je Kathala, koji je dodao da on li~no èli da odnosi sa vladom SAD teku glatko.

Komentar Kathalini li~ni komentari izre~eni na{em slu`beniku i prvi dokumenti Okampove KT deluju kao da su osmi{qeni da primire vladu SAD i uvere nas da }e sud pa`qivo postupati i da ne}e pokretati protivre~ne istrage. Okampove javne izjave izazvale su zabrinutost, ne toliko po pitawu toga {ta }e on istraìvati i progoniti – kao {to nam je jedan kolega napomenuo, tuìlac ima obavezu da ne odbacuje olako primedbe, ve} mora da ih se re{ava barem prema nekoj logici – ve} vi{e po pitawu wegove sposobnosti da izbegava uplitawe MKS-a u kontroverze ~ak i kada nema nikakve istrage. Dokaz Okampovih sposobnosti i namera }e, svakako, biti dobijen prema na~inu na koji }e on birati i istraìvati svoje prve mete. Uprkos prividnoj transparentnosti KT, mnoga pitawa }e verovatno ostati nerazja{wena sve dok prve istrage ne krenu. Na primer: kako }e KT da razvrsta svoju sve zatrpaniju kutiju za prispele po{iqke, pri ~emu neki podnesci nesumwivo imaju legitimitet, ali mnogo vi{e ih je politi~ki motivisano i beskorisno u smislu istrage; kako }e u praksi 38

tuìlac odrediti kada je dràva “nevoqna ili nesposobna” da iskoristi nadle`nost nad navodnim zlo~inom; da li }e tuìlac preduzeti preliminarne radwe ~ak i pre nego {to odredi da li je dràva “nevoqna ili nespremna” da ih obavi sama; koji ta~no zlo~ini }e biti najzanimqiviji za KT i koliko visoko uz komandni lanac }e tuìlac i}i dok bude birao mete za svoje istrage... Dok Okampo po~iwe da razvrstava zahteve za istragama a novo osobqe se pridruùje, naredni meseci trebalo bi jasnije da pokaù da li }e MKS i wegovo rukovodstvo imati karaktera da teè opreznom kursu i da ga zadrè. Kobel

X Referenca: 03THEHAGUE2611; Wikileaks id #11346 Tema: MKTJ – Milo{evi}evo sudsko ve}e balansira izme|u kqu~nih svedoka, zdravstvenih tegoba i efikasnog rukovo|ewa su|ewem Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: petak, 10. oktobar 2003. u 15.17 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2003/10/03THEHAGUE2611.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Sudsko ve}e 3 Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) imalo je pune ruke posla ove nedeqe, po{to se ponovo sastalo kako bi saslu{alo tuìo~ev slu~aj u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a. Sabijen u novi raspored od tri radna dana nedeqno, postupak je balansirao izme|u svedo~ewa kqu~nih svedoka, ukqu~uju}i tu generala Ruperta Smita, komandanta UN-ovih za{titnih snaga (UNPROFOR) u Bosni i Hercegovini (BiH) 1995. godine; daqeg bavqewa Milo{evi}evim zdravqem i resursima odbrane i proceduralnih mehanizama namewenih efikasnom rukovo|ewu slu~aja. Kqu~no svedo~ewe Sudsko ve}e je 9. oktobra saslu{alo svedo~ewe generala Ruperta Smita, komandanta UNPROFOR-a tokom 1995. godine i zamenika savezni~kog vrhovnog komandanta za Evropu od 1998. do 2002. godine. Izme|u ostalog, on svedo~i o sastanku Milo{evi}a i Mladi}a u Beogradu, 15. jula 1995. godine. On je tako|e svedo~io da je granata koja je pala na pijacu u Sarajevu u avgustu 1995. i ubila i ranila mnogo civila, morala da bude ispaqena sa poloàja bosanskih Srba, a ne iz same enklave. Smit se dobro drào tokom unakrsnog ispitivawa po ovom pitawu, u kojem je Milo{evi} istakao razlike izme|u prvobitne istrage pod vo|39

stvom Francuza i kasnije, temeqnije istrage koju je sproveo Smitov tim predvo|en Amerikancima. On kaè da su vojnici u “crnim uniformama” u~estvovali u napadu na @epu, koji se dogodio neposredno posle masakra u Srebrenici. Vojnici u crnim uniformama, svedo~io je Smit, nisu pripadali regularnim snagama bosanskih Srba i nosili su oznake srpske vojske na rukavima. Oni su ostali u @epi sve dok nisu oti{li sa Mladi}em, kako bi se pregrupisali u oblasti zapadne Republike Srpske. On je tako|e razotkrio {ifrovanu komunikaciju koja, izgleda, pokazuje da je Milo{evi} bio u kontaktu sa Mladi}em tokom leta 1995. godine. Smit je svedo~io da on veruje da je Milo{evi} morao da zna da se u Srebrenici de{avaju zverstva, barem od sastanka sa Mladi}em 15. jula. Istog dana kada je svedo~io Smit, jedan od glavnih advokata tuìla{tva rekao je da se ~lanovi tima za Srebrenicu (tj. oni koji sakupqaju dokaze o Milo{evi}evom delu odgovornosti za masakre oko Srebrenice u julu 1995. godine) stalno “odbijaju o zidine” zato {to glavni tuìlac Yefri Najs nije uspeo da izvu~e Smitovo gledi{te da je svako ko je poznavao stawe u takozvanoj UN-ovoj slobodnoj zoni i oko we, mogao da bude svestan toga da se masakri de{avaju – ako ve} ne i wihove razmere. Smit je ve~e uo~i svedo~ewa rekao timu tuìla{tva da on ~vrsto veruje da je to istina, ali, iz nepoznatog razloga, Najs mu u direktnom propitivawu nije postavio pitawe vezano za to. (Komentar: ovo je posebno obeshrabruju}e po tim za Srebrenicu, koji u optu`nici protiv Milo{evi}a radi na delu koji se odnosi na genocid.) Ranije ove nedeqe, tuìla{tvo je pozvalo jednog svedoka insajdera, koji je svedo~io o Milo{evi}evim kontaktima sa kqu~nim liderima bosanskih Srba, i svedoka koji je pojasnio izve{taj koji se odnosi na statisti~ku analizu demografskih promena u regionu Balkana. Kroz iscrpna istraìvawa i analize glasa~kih zapisnika, izve{taj je pokazao kako se, tokom trajawa rata, sastav razli~itih regiona Balkana radikalno promenio iz etni~ki me{ovite demografije u homogene i razdvojene etni~ke populacije. Takvi trendovi bili su stalno prisutni {irom grani~nih predela.

Zdravqe optuènog Milo{evi}evo zdravstveno stawe nastavqa da proìma i obeleàva celokupan tok su|ewa. Jedan ~lan tima tuìla{tva rekao je pravnom savetniku ambasade da je, tokom prepodnevne pauze u utorak, prvog radnog dana posle dve nedeqe pauze, provera na licu mesta pokazala da je Milo{evi}ev krvni pritisak sko~io na 160/110. Kada su lekari zakqu~ili da Milo{evi} ipak moè da nastavi po dnevnom rasporedu sudskog postupka, su|ewe je nastavqeno i Milo{evi} je zavr{io unakrsno ispitivawe svedoka tog dana. Optuèni, koji je u utorak izgledao izmoreno, mnogo je boqe izgledao kada se pojavio na sudu u sredu i ~etvrtak. 40

Imaju}i u vidu zabrinutost za zdravstveno stawe, sudsko ve}e je 6. oktobra naredilo da uloga prijateqa suda bude pro{irena kako bi obuhvatila primawe “komunikacija onako kako bi ih i optuèni primao i da deluje na sve mogu}e na~ine u za{titi interesa wegove odbrane”. Ve}e je izdalo ovu naredbu u svetlu “stalno prisutnih zdravstvenih problema optuènog od 18. marta 2002. godine i èqe prijateqa suda da pruì ve}u pomo} optuènom”. U me|uvremenu, dok sudsko ve}e primewuje svoj novi raspored saslu{awa a zdravstveno stawe ostaje najve}a briga za sve strane ukqu~ene u sudski postupak, pripadnici tima tuìla{tva nalaze se u vrlo ranoj fazi razmatrawa da li bi trebalo da zakqu~e izlagawe svog slu~aja ~ak i pre nego {to iskoriste preostala 43 sudska dana koja su im na raspolagawu. Mada oni procewuju da su svi wihovi preostali svedoci od velike va`nosti, neki tuìoci strahuju da bi su|ewe moglo da se otegne unedogled zbog zdravqa optuènog, ili ~ak da bude prekinuto wegovom smr}u, {to bi ostavilo tuìla{tvo nemo}nim da predstavi kqu~ne dokaze. Jedan od problema, kaè tuìlac, sastoji se u tome {to bi rano zakqu~ivawe slu~aja spre~ilo amikusa da, na primer, podnese ekvivalent predloga o “sumiranoj presudi” po pravilu 98bis iz tribunalovog Pravilnika o proceduri i dokazima. Pripadnici tuìla{tva veruju da bi na takav predlog sudsko ve}e reagovalo odlukom da je tuìla{tvo iznelo dovoqno dokaza da “podrì osudu” (kako pi{e u pravilu 98bis) po mnogim, ako ne i po svim, ta~kama optu`nice protiv Milo{evi}a. Ali ako bi Milo{evi} bio onesposobqen pre nego {to tuìla{tvo zavr{i sa izno{ewem svog slu~aja, nikakav predlog po pravilu 98bis ne bi bio podnet sudskom ve}u, pa bi su|ewe bilo zaglavqeno ni na nebu ni na zemqi, bez i najmawe nade za okon~awe.

Efikasnost su|ewa Pre nego {to je svedo~io general Smit, sudsko ve}e saslu{alo je argumente u vezi sa podno{ewem Smitovog pisanog svedo~ewa – nasuprot wegovom direktnom ispitivawu – kao glavnim dokazom. Po pro{lonedeqnoj presudi àlbenog ve}a, pravilo 89(F) dozvoqava podno{ewe pisanih svedo~ewa kada je to “u interesu pravde”. Milo{evi} se èstoko usprotivio, i to je veoma logi~no, podno{ewu pisanih svedo~ewa u ovom postupku. On je “navodne dokaze” u pisanom obliku nazvao “gomilama i gomilama” hartije koje tu`ba èli samo da ugura, umesto da se odrì usmeno svedo~ewe. Optuèni je napomenuo da ne postoji na~in da on pregleda dokumenta koja bi podnelo tuìla{tvo. On kaè da bi neko mogao da podseti sud “na postojawe Kongresne biblioteke”, ali da to ne bi pomoglo wegovoj sposobnosti da pregleda sve dokumente koja ona sadrì. On je tako|e rekao da, dok usmeno svedo~ewe mogu svi da ~uju na otvorenoj sednici, javnost nema nikakav pristup ovakvim pisanim izjavama. 41

Prvi tuìlac Yefri Najs rekao je da se pronalaèwe nejasno}a u svedo~ewima de{ava tokom unakrsnog ispitivawa, a ne tokom direktnog. Daqe, Najs je rekao da, zato {to nema porote, profesionalne sudije ve}a mogu lako da se nose sa pisanim saop{tewem u izno{ewu dokaza, koje bi zamenilo usmeno svedo~ewe. Najs je daqe rekao da je u interesu pravde da pred sud bude izneto {to je vi{e mogu}e dokaza i materijala. Ve}e je na ovoj instanci presudilo da pisane izjave mogu da budu podnete kao glavni dokazi; me|utim, u skladu sa odlukom àlbenog ve}a, bilo koji materijal koji bi bio priloèn kao dokaz o delovawu ili pona{awu optuènog, mora da bude iznet usmeno u direktnom propitivawu. Na kraju, podse}aju}i da je broj dana koji je tuìocima ostao na raspolagawu sve mawi, ve}e je tako|e naloìlo tuìla{tvu da sudu podnese kona~an spisak svedoka u roku od 21 dana. U vezi sa tim, tuìla{tvo namerava da u petak, 10. oktobra, podnese predlog da se za{titne mere primene naa svedo~ewe generala Klarka. Tuìla{tvo razmatra da li da traì svedo~ewe i drugih svedoka iz vlade SAD, ukqu~uju}i tu i Ri~arda Holbruka.

Komentar Ova nedeqa donela je, po mnogim aspektima, nastavak ranijih tema. Kako obi~no biva, Milo{evi} je posle dve nedeqe pauze, izazvane zdravstvenim razlozima, pokazao sposobnost da izdrì su|ewe, {to je mala pobeda sama po sebi. [tavi{e, pokazao je da moè vrlo aktivno da u~estvuje u postupku – na primer, u unakrsnom ispitivawu generala Smita i dok je iznosio argumente protiv uvo|ewa Smitovog saop{tewa kao zamene za usmeno svedo~ewe. Ipak, pozadinska buka na ovom su|ewu – zdravstvene tegobe i nastojawa sudskog ve}a da o~uva osnovnu pravednost ovog postupka – nastavqaju da zaokupqaju ve}e isto koliko i samo izno{ewe optu`nice. Sve dok Milo{evi}evo zdravqe ne bude oceweno kao stabilizovano, takav obrazac }e se verovatno nastaviti. Kobel

XI Referenca: 03THEHAGUE2769; Wikileaks id #11871 Tema: MKTJ – kqu~ni svedoci svedo~e o Milo{evi}evoj kontroli nad vladom i vojskom Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: utorak, 4. novembar 2003. u 11.42 Klasifikacija: poverqivo 42

Izvor: http://wikileaks.org/cable/2003/11/03THEHAGUE2769.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Sudsko ve}e broj 3 Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) je u sedmici koja je po~ela 20. oktobra, dok je tuìla{tvo nastavilo da predstavqa svoj slu~aj protiv Slobodana Milo{evi}a, saslu{alo svedo~ewa politi~kih insajdera. Dva kqu~na svedoka ponudila su svoje vi|ewe uloge koju je Milo{evi} odigrao u raspadu biv{e Jugoslavije, naro~ito u pogledu podr{ke Beograda vojnim i paravojnim snagama koje su delovale po Hrvatskoj i Bosni. Mada je svedo~ewe generalno bilo upe~atqivo, Milo{evi} je tokom unakrsnog ispitivawa uspeo da iznese nekoliko argumenata, koji su potkopali delove svedo~ewa. U sedmici koja je po~ela 27. oktobra isti~e se pojavqivawe zamenika tuìoca Grejema Bluita kao svedoka. Milo{evi} je iskoristio retku priliku da se suo~i sa visoko-pozicioniranim ~lanom Kancelarije tuìla{tva (KT) i dovede u pitawe legitimitet suda, optuì KT za pristrasno i selektivno podizawe optu`nica, okrivi NATO bombardovawe za zlo~ine i iznese nejasne optu`be koje se ti~u kosovskog terorizma i Bin Ladena. Nezavisno od toga, sudsko ve}e odobrilo je u potpunosti mere za{tite, zatraène povodom svedo~ewa generala Klarka, prihvataju}i svaki od uslova vlade SAD vezanih za to svedo~ewe. Sada izgleda verovatno da }e Klark svedo~iti u decembru. Radna nedeqa 21-23. oktobra Sudskom ve}u se 21. oktobra obratila Dobrila Gaji}-Gli{i}, {efica osobqa srpskog ministra odbrane generala Tomislava Simovi}a iz 1991. godine. Ona je poku{avala da poveè Milo{evi}a sa paravojnim jedinicama, da utvrdi wegov uticaj na Jugoslovensku narodnu armiju (JNA) i pokaè wegove poku{aje da stvori Srpsku vojsku. Na po~etku svog svedo~ewa, svedokiwa je javno zahvalila “drugu Milo{evi}u” na tome {to joj je spasio ìvot. Ona je napomenula da je wen ìvot bio u opasnosti po{to je general Simovi} bio “primoran” da napusti vladu, ali da je Milo{evi} intervenisao u wenu korist kako bi spre~io wenu “likvidaciju”. Onda je nastavila izlagawe i pruìla podroban uvid u veze izme|u generala Simovi}a i Milo{evi}a. Govorila je o tome kako se niko nikada nije suprotstavqao Milo{evi}u, zbog ~ega je ministar odbrane ostao bez bilo kakve konkretne mo}i. Weno svedo~ewe je tako|e povezalo Milo{evi}a sa paravojnim jedinicama, tako {to je pokazalo da ih je on snabdevao opremom i da im je obezbe|ivao obuku. Ona je tako|e posvedo~ila da ih je on i vojno pomagao, preko operacija JNA. Ona je rekla da je sigurna da je Milo{evi} znao za ratne zlo~ine koje su po~inile paravojne jedinice. Konkretno, ona je prizvala u se}awe kako je 43

Milo{evi} naredio JNA da pruì vazdu{nu podr{ku paravojnom komandantu Arkanu kada su wegove snage bile u obru~u u Hrvatskoj. Gli{i}eva je tako|e svedo~ila da je Milo{evi} poverio generalu Simovi}u zadatak izrade nacrta tajnog zakonskog predloga o formirawu “srpske vojske”, koja bi zamenila JNA. Taj poku{aj je na kraju propao, a general Simovi} je smewen sa poloàja u decembru 1991. godine. Milo{evi} je 22. oktobra unakrsno ispitivao Gli{i}evu, i to izuzetno mudro. Kroz svoja pitawa, optuèni je podvukao razliku izme|u “dobrovoqaca” koji su se prijavili u jedinice Teritorijalne odbrane, koje su bile pod JNA, i paravojnih jedinica. Ona je posvedo~ila da je ministar odbrane snabdevao opremom i pruào obuku samo dobrovoqcima iz jedinica Teritorijalne odbrane. Ona je ponovo, me|utim, povezala Milo{evi}a sa paravojnim komandantima Arkanom i Kapetanom Draganom. Optuèni je bio neuobi~ajeno dobre voqe, povremeno se smejao, a u jednom trenutku se i na{alio, kada je svedokiwa ponudila da mu donese rukopis svoje kwige. Tada je rekao da je “dobro sakupiti {to je vi{e papira mogu}e, hvala vam”. Tu`ba je 23. oktobra pozvala Antu Markovi}a, nekada{weg jugoslovenskog premijera. Wegovo svedo~ewe trebalo je da sudskom ve}u pruì uvid u delovawe jugoslovenske vlade i ulogu koju je Milo{evi} igrao u osvit rata. Svedok nije uspostavio kontakt o~ima sa Milo{evi}em, nijednom se nije okrenuo prema optuènom. Svedok je rekao da je na kraju on bio politi~ki potpuno izolovan, po{to je propao wegov poku{aj da izvede reformu na nivou federacije. On je podneo ostavku u decembru 1991. godine. Markovi} je izjavio da su Milo{evi} i drugi nacionalisti~ki lideri tokom 1991. godine polako odronili mo} savezne vlade. On je posvedo~io da reforme koje je predloìo nisu uspele dobrim delom zbog onoga {to je ~inio Milo{evi}. Markovi} je objasnio kako je Milo{evi} rutinski govorio da on podràva saveznu vlast Jugoslavije, ali da su sva wegova delovawa u stvari podrivala vladu. Markovi} je rekao da se Milo{evi} bio “o~igledno borio za Veliku Srbiju”, mada je tako|e “koristio sve {to je mogao kako bi sebi obezbedio vlast”: “Ako je to bio nacionalizam, onda je koristio nacionalizam. Ali on nije bio nacionalista. On je bio neko ko je koristio sve {to mu se na{lo pri ruci kako bi sebi obezbedio vlast.” Markovi} je tako|e svedo~io kako se suprotstavio i Milo{evi}u i Tu|manu po pitawu tajnog dogovora da podele Bosnu i Hercegovinu izme|u Srbije i Hrvatske. On je rekao da su obojica na kraju priznali postojawe tog plana. Markovi}evo svedo~ewe dodatno je osnaìlo tuìo~evu tvrdwu da je Milo{evi} imao apsolutnu kontrolu nad vladom i vojskom. On je objasnio da niko nije mogao da se suprotstavi Milo{evi}u i da ostane na poloàju. Me|utim, kada je sudija Mej zatraìo neke konkretne prime44

re vezane za to, Markovi} nije dao zadovoqavaju}i odgovor. Markovi} je daqe obja{wavao da je Milo{evi} bio odgovoran za mobilizaciju JNA u Sloveniji i wen prelazak u Bosnu i Hercegovinu. On je izjavio da Predsedni{tvo nije odobrilo vojnu intervenciju, ali da je Milo{evi} imao kontrolu nad vojskom. Tuìlac Yefri Najs je Markovi}u pustio snimak presretnutog razgovora kako bi ovaj potvrdio wegovu verodostojnost, a snimak je pokazao kako su Milo{evi} i Karayi} diskutovali o pojedinostima vojne mobilizacije. Milo{evi} je unakrsno ispitivawe Markovi}a po~eo istog dana, mada su vremenska ograni~ewa uslovila da ispitivawe bude skra}eno. Milo{evi} je, staloèn tokom ispitivawa, provocirao Markovi}a kako bi izazvao wegove emotivne reakcije. U dva navrata, Markovi} je upitao sudiju Meja: “Kome se sudi ovde, meni ili optuènom?” Sudija je objasnio da je Milo{evi} optuèn za ozbiqne zlo~ine i da ima pravo da se brani kako smatra da bi trebalo. Pre nego {to je unakrsno ispitivawe prekinuto zbog kraja sednice, Milo{evi} je poku{ao da ustanovi da je Markovi}, a ne on, imao pravnu i stvarnu vlast nad vojskom. Milo{evi} je nastojao da pokaè da je Markovi} bio {ef dràve i da je stoga imao kontrolu, a samim tim i da je on bio odgovoran za mobilizaciju JNA u Sloveniji. Svedok je odbacio takav zakqu~ak, rekav{i da savezna vlada zapravo nije imala nikakvu vlast i da, kao premijer, nije imao nikakva ovla{}ewa za odobravawe vojne intervencije. U jednom trenutku, Milo{evi} je izneo dokumentarni pregled planova savezne vlasti za 1991. godinu, u kojima su se nalazili i detaqi Markovi}evog rasporeda, ~iju je autenti~nost Markovi} potvrdio. Milo{evi} je rekao da dokument poti~e iz saveznog arhiva u Beogradu, a onda cini~no primetio da je za decembar te godine bilo zakazano jako malo aktivnosti. Najs je tada rekao da su arhive bile nedostupne tuìla{tvu i naglas se zapitao kako je optuèni uspeo da nabavi takav dokument. Najs je kasnije zahtevao da sud zadrì original, protiv èqe optuènog, i ponovo je upitao kako je Milo{evi} uspeo da do|e u posed takvog dokumenta. Sud je odlu~io da zadrì original, a da strankama podeli kopije. Milo{evi} je kasnije pomenuo transkript telefonskog razgovora izme|u Markovi}a i dràvnog sekretara Sjediwenih Dràva Yejmsa Bejkera, tokom kojeg je Bejker navodno rekao da srpski ministar odbrane, koji odgovara saveznoj vladi, ima kontrolu nad vojskom. Unakrsno ispitivawe je tada prekinuto i bi}e nastavqeno nekom kasnijom prilikom.

Radna nedeqa 28-30. oktobra Sudsko ve}e je 28. oktobra saslu{alo svedo~ewe dva svedoka. Mi{el Revijer, novinar, pokazao je ve}u video snimke koje su napravili on i wegov kamerman, na kojima se vide pripadnici Belih orlova, srpske para45

vojne grupe. Revijer je svedo~io o razgovoru koji je vodio sa dvojicom pripadnika srpskih paravojnih snaga koji su mu pri{li u kafi}u na Palama i pri~ali mu o svojim poduhvatima i metodama. Vojnici su objasnili da nisu bili pla}eni, ali da im je odobreno da pqa~kaju i da otimaju oru`je i opremu sami za sebe. Dva vojnika su onda pozvala novinara u svoj glavni {tab. Na snimku je pokazano kako se paravojna grupa priprema na zadatak, a onda je novinaru odobreno da ide sa paravojnim jedinicom dok se ona pela ka snajperskoj poziciji u brdima oko Sarajeva. Na video snimku moè da se ~uje vatra sa obe strane, mada samo dejstvo snaj-pera nije zabeleèno. Novinar se slede}eg dana vratio na snajperski poloàj, kako bi napravio kvalitetnije snimke. Drugi svedok od 28. oktobra, bosanski musliman i gra|anin Sarajeva predstavqen samo kao B-1345, svedo~io je o svojim iskustvima tokom opsade Sarajeva. Svedok je rekao sudu kako su wegova supruga i otac ubijeni vatrenim oru`jem, a wegova majka rawena u nogu snajperskim hicima. Milo{evi} je tokom unakrsnog ispitivawa rekao da nije bilo “nikakve opsade” i da su to sve bile “posledice gra|anskog rata”. Milo{evi} je tako|e poku{ao da ispita svedoka u vezi sa granatirawem pijace Markale 5. februara 1994, po{to je svedok rekao da je tog dana ~uo artiqerijsku vatru blizu srpskih poloàja. On ga je upitao da li je ~uo za izve{taj Za{titnih snaga Ujediwenih nacija (UNPROFOR), u kojem stoji da ne postoji na~in da se utvrdi sa kog je poloàja ispaqena granata. Sudija Mej je tu prekinuo Milo{evi}a u postavqawu pitawa, po{to svedok nikako nije mogao da zna za izve{taj ili wegove zakqu~ke. Milo{evi} je nastavio da postavqa pitawa na koja svedok nikako nije mogao da pruì odgovor. Sudsko ve}e je 29. oktobra saslu{alo svedoka koji je prisustvovao zlo~inu, Jasnu Denonu, koja je svedo~ila o pucwavi koja se dogodila 1991. godine i dovela do smrti grupe Hrvata i jednog Srbina. O ovom incidentu pokrenuta je istraga 1995, ali nikakva optu`nica nije bila podignuta. Gospo|a Denona pogo|ena je dva puta dok je poku{avala da pobegne iz ku}e, po{to su po~inioci otvorili vatru. Milo{evi} je poku{ao da pokaè da je ovo bio ~in pojedina~nog kriminalca, a ne etni~ki motivisan zlo~in koji je po~inila grupa vojnika. Drugi svedok tog dana, zato~enik u srpskom logoru u Zvorniku, predstavqen sudu kao B-1780, opisao je kako su vojnici mu~ili, kasapili i ubijali zatvorenike. On je sudu rekao da nosi oìqke koji pokazuju da su tokom wegovog zarobqeni{tva po~iwena zverstva. On je naveo da su Arkanovi qudi, izme|u ostalih, prebijali i mu~ili zatvorenike. Svedok je daqe ispri~ao sudu o gnusnim doga|ajima koji su se odigrali dok je on bio u logoru. Svedo~io je da je kasnije odveden u bolnicu, gde su mu le~ili slomqena rebra i ruku. On je ispri~ao sudu kako je pobegao iz bolnice iz straha da }e biti izveden i pogubqen. Milo{evi} je poku{ao da 46

pokaè da je svedok bio aktivan i u politici i u lokalnim paravojnim formacijama, ali ve}i deo tog unakrsnog ispitivawa odigrao se na zatvorenoj sednici.

Bluit na klupi za svedoke Sudsko ve}e je 30. oktobra saslu{alo Grejema Bluita, zamenika tuìoca. On je svedo~io o sadràju niza pisama poslatih 1998. godine iz Kancelarije tuìla{tva (KT) tada predsedniku Milo{evi}u i Savetu bezbednosti, u vezi sa istragama ratnih zlo~ina na Kosovu. U pismu su navedene ozbiqne te{ko}e sa kojima se KT suo~avala u svojoj istrazi, s obzirom na stanovi{te nesaradwe koje je Srbija zauzimala u tom trenutku. Milo{evi} je iskoristio retku priliku da unakrsno ispita visokopozicioniranog ~lana KT-a kao {ansu da dovede u pitawe generalnu objektivnost tuìla{tva i da naglasi navodnu pristrasnost, iskazanu razlikama izme|u istrage o ratnim zlo~inima koje su po~inile srpske vlasti i istrage o NATO bombardovawu. Sudija Mej se ~esto obra}ao Milo{evi}u i obja{wavao mu da pitawe objektivnosti i kredibiliteta tuìla{tva nije relevantno za ovog svedoka. Bluit je podsetio Milo{evi}a da je KT zaista uzela u razmatrawe pitawa povezana sa NATO bombardovawem i odlu~ila da, iz pravnih i ~iweni~kih razloga, ne pokre}e istragu o wima. Sudija Mej je rekao da sa ovim svedokom moè da se polemi{e samo o sadràju pisama. Milo{evi} je nastavio da postavqa retori~ka pitawa, ~esto pomiwu}i izve{taj o NATO bombardovawu, i dovodio je u pitawe generalni kredibilitet tuìla{tva. On je poku{ao da poveè NATO bombardovawe sa podr{kom i za{titom kosovskom terorizmu. Kada je sudija Mej vi{e puta prekinuo ispitivawe, Milo{evi} je rekao da nije nikakvo ~udo {to je sudija Mej osetqiv na pomiwawe NATO bombardovawa kao teme. Na to, sudija Mej je rekao Milo{evi}u da je wegova izjava sasvim neprikladna i upitao ga da li ima neko relevantno pitawe za svedoka, ina~e }e poslati sud na pauzu. Milo{evi} je odgovorio da su, izgleda, sva wegova pitawa neprikladna i da je ovo su|ewe farsa, po{to sudija poku{ava da diktira odbrani pitawa koja su dozvoqena za postavqawe. Oti{ao je i daqe, rekav{i da ograni~avawe wegovih pitawa samo na pisma sluì kao dimna zavesa koja prikriva zlo~ine po~iwene od strane NATO-a i veze sa teroristi~kim aktivnostima Osame Bin Ladena. Milo{evi} je poku{ao da iscrta lanac doga|aja koji povezuju terorizam kosovskih Albanaca sa Klintonovom administracijom, {to je i dovelo do NATO bombardovawa. Milo{evi} je tako|e doveo u pitawe legalnu osnovu za nadle`nost tribunala. Upitao je Bluita, kao me|unarodnog advokata, kako je mogu}e da tribunal ima nadle`nost s obzirom na to da i dràva Srbija procesuira zlo~ine. Milo{evi} je tako|e doveo pod sumwu i legitimitet slu~aja protiv wega, po{to ga je tuìla{tvo optuìlo posle samo 3-4 meseca istrage. Bluit je 47

odgovorio da su oni optuìli Milo{evi}a tek kada su izgradili slu~aj koji ima dovoqno dokaza protiv wega za podizawe optu`nice. Sudija Mej morao je da nastavi da prekida Milo{evi}evo preop{irno ispitivawe i na kraju je prekinuo saslu{awe.

Odobren zahtev za Klarkovim svedo~ewem Sudsko ve}e je 30. oktobra odobrilo zahtev tuìla{tva za za{titu svedo~ewa generala Klarka. Naredba, koja je trenutno zape~a}ena, poslata je sigurnosnim faksom u ministarstvo pravde SAD. Tamo se nagove{tava da je sudsko ve}e prihvatilo predlog bez izmena ili dopuna i da je u potpunosti saglasno sa uslovima Sjediwenih Dràva. Pravni savetnik ambasade koordini{e sa Klarkovim osobqem, kako bi se odredio datum za wegovo svedo~ewe. Klark je potvrdio da je spreman da svedo~i u decembru. Komentar Svedo~ewa iz protekle dve nedeqe naglasila su nekoliko zanimqivih stvari u sada{woj fazi su|ewa. Pod jedan, tuìla{tvo je privuklo zna~ajne insajdere sa kredibilitetom u pruàwu dokaza o Milo{evi}evoj kontroli nad kqu~nim sektorima saveznog i republi~kog vojnog aparata. Pravni savetnici ambasade razumeli su da tuìla{tvo ima jo{ insajdera koji ~ekaju da svedo~e. U isto vreme, Milo{evi}, koji je delovao zdravije, energi~nije i usredsre|enije nego ranijih nedeqa, nastavqa da pokazuje fizi~ku i mentalnu izdr`qivost u unakrsnom ispitivawu svedoka. On je pokazao da i daqe ima pristup beogradskom arhivskom materijalu koji moè da podrì wegovu odbranu. Najs je pravilno primetio da je to {to Milo{evi} ima pristup u suprotnosti sa neprekidnim odbijawem Beograda da tuìla{tvu odobri pristup, koji je neophodan kako bi izgradili slu~aj. Mada ovakva argumentacija moè da pokaè nesklonost Srbije i Crne Gore ka saradwi, ona ne podriva korist koju ovakvi dokumenti, kada je potvr|ena wihova autenti~nost, imaju za Milo{evi}a. Milo{evi}evo unakrsno ispitivawe Bluita po mnogo ~emu je bilo repriza Milo{evi}evog pristupa u po~etnim fazama su|ewa, koji je obuhvatao dovo|ewe u pitawe najraznijih aspekata, od legitimnosti suda, preko nepristrasnosti tuìla{tva, pa do krivice Kosovara i me|unarodne zajednice. Mada ovakvi argumenti imaju jako malo pravne relevantnosti, oni mogu da posluè kao podsetnik da je Milo{evi} spreman da vodi, kako pravnu odbranu, tako i onu politi~ku. Kobel

XII Referenca: 03THEHAGUE2835; Wikileaks id #12055 Tema: MKTJ – pa`qiv uvid u Milo{evi}evo zdravqe i wegovu mreù pomaga~a 48

Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: sreda, 12. novembar 2003. u 16.26 Klasifikacija: tajno/nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2003/11/03THEHAGUE2835.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 21. januara 2011. u 20.36.

Rezime [ef pritvorske jedinice u Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) upoznao je pravne savetnike ambasade i lekare vlade SAD sa pojedinostima o zdravstvenom stawu Slobodana Milo{evi}a, wegovom dnevnom reìmu, pravnoj i finansijskoj mreì, psihi~kom stawu i kontaktima izvan tribunala. Me|u mnogim novim detaqima, ovaj zvani~nik, koji Milo{evi}a vi|a i sa wim razgovara redovnije i bliskije nego skoro bilo ko drugi – pruìo je informacije koje nagove{tavaju da Milo{evi}evo sr~ano oboqewe, mada se moè kontrolisati na dnevnoj bazi, jeste ozbiqno i ne moè da bude sasvim kontrolisano lekovima. U isto vreme, zvani~nik je odbacio izve{taje da Milo{evi} boluje od dijabetesa i, barem za sada, od depresije. Zvani~nik je opisao samouverenog, preduzimqivog Milo{evi}a, koji uz pomo} svoje ène ve{to rukovodi mreòm pravnih i politi~kih kontakata. Preko svojih beogradskih pravnih savetnika koji ga po kru`nom rasporedu obilaze u Hagu, on odràva kontrolu nad delovawem Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) i koordini{e pravnu strategiju sa prijateqima suda. U me|uvremenu, nov~ano stawe optuènog je postalo veoma problemati~no, toliko da je SPS nedavno organizovala sakupqawe dobrovoqnih priloga kako bi prikupila sredstva da isplati osobqe doma}instva i putne tro{kove wegovih advokata. Tim Mekfejden, iskusni irski zatvorski ~uvar i {ef pritvorske jedinice MKTJ-a u [eveningenu, pruìo je pravnim savetnicima ambasade i lekarima vlade SAD nezapam}eno iscrpan pregled ìvota i delatnosti Slobodana Milo{evi}a od kako je dospeo na su|ewe. Mekfejden, koga je jedan slu`benik sekretarijata MKTJ-a opisao kao “najboqeg me|u najboqima”, nalazi se u jedinstvenoj poziciji ne samo da opi{e Milo{evi}a u pritvoru, gde ga vi|a i sa wim razgovara na dnevnoj bazi, ve} i da ga ocewuje u odnosu na druge pritvorenike u MKTJ-u. [tavi{e, Mekfejdenu su dostupni i poverqivi sadràji Milo{evi}evih nadgledanih telefonskih razgovora i poseta, kao i izve{taji lekara koji su ga pregledali. Mekfejden ima mnogo iskustva u radu sa najteìm zatvorenicima, s obzirom na to da je radio u velikom broju zatvora u Velikoj Britaniji u kojima su pritvoreni pripadnici Irske republikanske armije; jedan drugi zvani~nik sekretarijata opisao je pritvorenike u MKTJ-u kao “male mace” u odnosu na one sa kojima je Mekfejden imao posla u Velikoj Britaniji. Tokom jedno~asovnog razgovora, Mekfejden je 49

odao utisak da je potpuno i li~no svestan svih pojedinosti iz Milo{evi}evog boravka u pritvoru, mada i sam kaè da je Milo{evi} ostao uzdràn ~ovek koji uglavnom ne deli svoje misli sa drugima.

Saradnici i psihi~ko stawe Mekfejden ~vrsto odbacuje izve{taje po kojima Milo{evi} boluje od depresije, dodaju}i da optuèni nije dao “nikakav nagove{taj da }e biti spreman na bilo {ta osim na otpor do kraja sudskog postupka” koji se vodi protiv wega i da je on pokazao samo “vrlo ograni~enu sklonost ka depresiji”. On je primetio da Milo{evi}evo su{tinsko nezadovoqstvo izaziva nemogu}nost da vi|a svog sina, }erku, snaju, ènu i unuka, naro~ito ovo posledwe dvoje. Na drugoj strani, Mekfejden kaè da Milo{evi} “ima posao koji mu odvla~i pa`wu i koji ga zaokupqa, tako da ne deluje kao da je sklon depresiji”. On svakog jutra zove svoju ènu, Mirjanu Markovi}, {to je nastavak ne~ega {to Mekfejden opisuje kao “izvanredan odnos”. Milo{evi} bi mogao da manipuli{e celom nacijom, kaè on, ali mu je te{ko da se nosi sa svojom ènom, koja izgleda da ima prevlast nad wim. Mekfejden je naveo {irok raspon emocija i pristupa koje je Mira Markovi} preduzela kako bi nagovorila ili navela Milo{evi}a da izvr{i odre|enu akciju. Kada bi on odbio da poslu{a wen savet, ona se nije ustru~avala da mu kaè da su mogli da izbegnu nepovoqan ishod samo da ju je on slu{ao. Markovi}eva sluì Milo{evi}u kao izvor informacija, uteha, podstrek i strategija, i on se umnogome oslawa na wena uputstva. Kada bi Markovi}eva vr{ila pritisak na Milo{evi}a da ne{to uradi, on bi vrlo retko uzvra}ao direktno, ve} bi jednostavno izbegao da uradi to {to mu je ona rekla. Mekfejden je u razgovoru vi{e puta naveo da je ovaj odnos sredi{wi u Milo{evi}evom ìvotu. Mekfejden je jasno stavio do znawa da je porast Milo{evi}evog krvnog pritiska u septembru ozbiqno zazvonio za uzbunu u tribunalu, navode}i slu`benike sekretarijata da razmatraju na~ine na koje bi mogli da umawe wegov stres i, kako je jedan kontakt prethodno rekao, “da ga usre}e”. Mekfejden je ~ak naveo da je on sam bio predloìo da sekretarijat na|e na~ina da dovede Markovi}evu u Hag iz Rusije, uz neki imunitet od hap{ewa (za {ta je zamenik sekretara rekao da je neizvodqivo), zato {to Mekfejden ~vrsto veruje da bi Milo{evi}ev stres i krvni pritisak bili oboreni ako bi wih dvoje bili spojeni. On je dodao, me|utim, da ~ak i to moè da predstavqa rizik, jer “ona moè da bude veoma nasilna osoba”. U odsustvu svoje ène, sam Milo{evi} morao je da koordini{e razli~ite grupe koje mu pruàju pravnu i drugu pomo}, {to je prethodno bio wen domen. Izgleda da je weno odsustvo ostavilo veliku rupu u wegovoj sposobnosti da organizuje razne elemente ~ija je namena da mu po50

mognu. On nastoji da odràva ne{to {to Mekfejden naziva “funkcionalnim kontaktima” sa SPS-om i udruèwem “Sloboda”, ali “beogradska grupa ne slaè se sa internacionalcima”, {to je odnos koji je ranije Markovi}eva vodila i koordinisala. Ranije ga je Markovi}eva obave{tavala o kome{awima unutar SPS-a i govorila mu koga mora da zove kako bi smirio sukobe, re{io sporove ili davao politi~ka uputstva. U me|uvremenu, Milo{evi}eva finansijska pozicija se zna~ajno pogor{ala od prole}a naovamo (ta~nije, ubrzo po{to je ubijen Zoran \in|i}). Milo{evi} ve} pet meseci kasni sa isplatom zarada osobqu u svom doma}instvu u Beogradu, a jedno vreme nije bio u stawu ni da pla}a avionske karte za svoje beogradske savetnike koji ga pose}uju po kru`nom sistemu. Na kraju, stawe se toliko pogor{alo da je SPS bila prinu|ena da “poturi {e{ir” kako bi sakupila novac za wega. Sekretar veruje da }e se nov~ane nevoqe samo dodatno pogor{ati. Kao sporednu zanimqivost, Mekfejden isti~e da su wegovi beogradski kontakti organizovali, a sekretarijat prihvatio, procenu Milo{evi}evog medicinskog kartona od strane grupe lekara kojima je on sam privrèn. Grupa je zakqu~ila, na osnovu izve{taja starog 19 meseci, da je wegov medicinski tretman ispunio zahtevane standarde nege. Dok smo razgovarali o Milo{evi}evim kontaktima, Mekfejden je osvetlio prirodu odnosa izme|u takozvanih pravnih saradnika (srpskih advokata koji nemaju nikakva ovla{}ewa u sudnici ali uìvaju privilegovanu komunikaciju sa optuènim), amikusa i Milo{evi}a. Mekfejden kaè da Milo{evi} veruje da je “okruèn budalama”, kako unutar sudnice tako i izvan we, mada je usput dodao da je to problem koji je on sam napravio zato {to se tokom cele karijere okruìvao budalama, iz straha da }e sposobniji i inteligentniji savetnici vi{e i izazivati wegov autoritet. Milo{evi} najvi{e uìva kada ima priliku da ispituje svedoke visokog, wegovog nivoa, a ne prija mu da ima posla sa niìm nivoima zvani~nika i svedoka kojima tuìoci paradiraju ispred wega. Dva saradnika koja su najve}i deo su|ewa provela u galeriji za gledaoce (Zdenko Tomanovi} i Dragoslav Ogwanovi}) su, prema Mekfejdenovom vi|ewu, “prenosioci poruka” do (anonimnih) saradnika iz Beograda. Mekfejden je malo znao o Branku Raki}u, beogradskom pravniku i profesoru prava koji je nedavno dodat kao tre}i Milo{evi}ev pravni saradnik, ali wegov po~etni utisak je da on unosi vi{e metodi~ni, “legalni i logi~ni” pristup u Milo{evi}evu odbranu i pripreme za unakrsno ispitivawe. Kao rezultat, Mekfejden o~ekuje da }e organizacija Milo{evi}eve odbrane da uznapreduje. Nasuprot odbojnosti koju pokazuje prema amikusima u sudnici, Mekfejden kaè da se Milo{evi}u oni u stvari “svi|aju”. [tavi{e, wegovo javno distancirawe od wih prikriva ~iwenicu da se wegovi pravni savetnici u stvari redovno sastaju sa amikusima kako bi diskutovali o 51

odbrambenoj strategiji i kako bi je koordinisali, isto kao i ispitivawe svedoka. (Komentar: Milo{evi}evo ve{to i do sada nepoznato koordinisawe amikusa predstavqa zapawuju}i pokazateq wegovih sposobnosti i na~ina rada. Time {to koristi beogradske advokate da bi se tajno povezivao sa amikusima, on uspeva da na vidqivom nivou odrì povoqniji prikaz sebe kao usamqenog ~oveka koji sam sebe brani protiv nepravednog i svemo}nog me|unarodnog procesa. U isto vreme, on u punoj meri koristi pravne resurse koje mu nude amikusi i obezbe|uje da kqu~ne pravne ta~ke wegove odbrane budu pokrivene, tako da on moè da se posveti politi~kim aspektima svoje odbrane. îwenica da vi{i krugovi u timu tuìlaca na Milo{evi}evom su|ewu uop{te nisu svesni ove saradwe, kao {to ni mi nismo bili, podvla~i Milo{evi}evu sposobnost da bude efikasan iza zavese, preko tre}ih lica, i da ne ostavqa otiske prstiju.) Sekretar je primetio da, ma koliko amikusi bili od pomo}i Milo{evi}u u ovom trenutku, on ne o~ekuje da oni zadrè sada{wu ulogu jednom kada odbrana po~ne da predstavqa ovaj slu~aj. Wihov odlazak bi}e veliki udarac za Milo{evi}evu odbranu, osim ako najzad ne odlu~i da prihvati pravne savetnike ili barem ne bude u stawu da oja~a svoju pravnu podr{ku iz Beograda.

Fizi~ko zdravqe Mekfejden je primetio da Milo{evi}evi zdravstveni kartoni iz nekada{we Jugoslavije nagove{tavaju dugotrajno prisustvo hipertenzije (povi{enog krvnog pritiska) koju je bilo te{ko kontrolisati, naro~ito kada je Milo{evi} bio pod stresom ili veoma umoran. On kaè da se tokom pro{log leta dogodilo mnogo stvari koje su dovele Milo{evi}a do vrlo stresnog stawa i izuzetne iscrpqenosti, ukqu~uju}i tu i pove}awe stresa od pojavqivawa u sudnici i priprema za su|ewe, pravne probleme wegove ène koji su je naterali da pobegne u Rusiju, potrebu da Milo{evi} posveti vi{e vremena i pa`we razmiricama i problemima unutar SPS-a (za {ta je ranije delom bila nadle`na wegova èna), finansijske te{ko}e i postepeno opadawe interesovawa medija za wegov slu~aj. Svi ovi faktori izgleda da su doprineli povi{enom krvnom pritisku. Lekari su stalno nalazili da je Milo{evi}ev dowi pritisak preko 120 (normalno bi bilo ispod 90). Uprkos tretmanu velikim dozama ~ak {est lekova, wegov krvni pritisak ostao je opasno povi{en, sve dok raspored su|ewa nije sveden na tri pojavqivawa u sudnici nedeqno. (Primedba: jedina informacija koju imamo o wegovim lekovima je da mora privremeno da prestane da ih pije zbog opasnih propratnih efekata.) Milo{evi} sada pije ~etiri leka. Ublaèn reìm pojavqivawa u sudnici pro{le godine preporu~ili su holandski lekari (me|u wima i holandski kardiolog dr Pol van Dajkman), ali je sud to odbijao sve dok Milo{evi}ev krvni pritisak ni52

je bio toliki da nije mogao da se kontroli{e uobi~ajenim lekovima. Wegova duga istorija hipertenzije izazvala je osredwe sr~ano o{te}ewe (koje su otkrili srpski lekari pre nego {to je bio uhap{en i preba~en u Hag), ali lekari nisu primetili sr~ane udare, infarkte ili o{te}ewe bubrega. Tri detaqna EKG pregleda dala su normalne rezultate, a Milo{evi} }e i ubudu}e dva puta godi{we i}i na EKG, kako kaè Mekfejden. Posledwa epizoda sa hipertenzijom okon~ala se pre otprilike {est nedeqa. Mekfejden izve{tava da Milo{evi}evi napadi hipertenzije nisu povezani sa nepovoqnim razvojem doga|aja na su|ewu ili pojavqivawem odre|enih svedoka. Oni nisu primetili nikakav dokaz da on koristi probleme sa krvnim pritiskom kao sredstvo za odugovla~ewe ili druga~ije uticawe na tok su|ewa. [tavi{e, Milo{evi} razume da ima mo`da smrtonosne zdravstvene probleme i veoma je poslu{an kao pacijent. Jedine dve lekarske preporuke koje je odbio su: 1) da uzima sedative koje mu preporu~uju wegovi doktori kako bi snizio krvni pritisak, i 2) da se podvrgne internom zahvatu koji bi razotkrio pritajene razloge wegove hipertenzije i dokaze o {teti koja se nanosi mozgu. Wemu je dozvoqeno da sam kuva, {to ograni~ava kontrolu nad wegovom dijetom, ali svejedno izgleda da se on pridràva reìma ishrane u kojem nema soli. Nasuprot prethodnim izve{tajima da Milo{evi} ima dijabetes, Mekfejden tvrdi da nema nikakvih dokaza u wegovom zdravstvenom kartonu o ovoj dijagnozi, a nivo {e}era u krvi mu je bio u granicama normale. Milo{evi}ev nivo holesterola i drugih masti bio je tako|e normalan. Teìna mu je stabilna od kako je izgubio {est kilograma kada je tek bio doveden u Hag. Nije prime}eno da mnogo pu{i; u nedavnom razgovoru sa Mekfejdenom, tvrdio je da nije pu{io ve} ~etiri dana i da nema nikakvu èqu za duvanom. Wegov jedini zahtev, kaè Mekfejden, bila je ~a{a crvenog vina, ali alkohol je striktno zabrawen u pritvorskoj jedinici. Mekfejden kaè da Milo{evi} ima maltene fotografsko pam}ewe, rekav{i da “nikada nije sreo ~oveka koji ima takvo pam}ewe”. On kaè da je “veoma vaàn” pritvorenik, koga ne}e da identifikuje, odavno upozorio Mekfejdena da Milo{evi} ima sjajno pam}ewe koje }e “jednog dana da grize”. Uz osmeh, Mekfejden kaè da i jeste. Mekfejden kaè da nije primetio nikakve znake rastrojenosti u Milo{evi}evom pam}ewu ili drugim wegovim mentalnim kapacitetima. On je i daqe, kaè Mekfejden, jednako veliki “narcis” kao i kada je do{ao u Hag. Na drugoj strani, za razliku od drugih pritvorenika, koji se stalno àle, Milo{evi} je spreman na saradwu i uvek uvaàva Mekfejdenove odluke, ~esto komentari{u}i: “Barem sam pitao”. Uop{teno gledano, {tavi{e, Milo{evi} ~vrsto veruje u sopstvene sposobnosti i misli da “pobe|uje” u sudnici, {to je stav koji ja~a wegovo trenutno stabilno zdravstveno stawe. 53

Milo{evi}eva dnevna rutina se mewa u zavisnosti od toga da li je zakazano pojavqivawe u sudnici. Tako, u ona tri dana kada se vodi sudski postupak, uobi~ajeno mu dan po~iwe pozivom za bu|ewe oko sedam sati ujutro; zatim se obu~e, telefonira svojoj èni oko 7.30 i odlazi u sud oko 8.00. Sudski postupak traje od 9.00 pa do otprilike 14.00, uz dve dvadesetominutne pauze. Posle su|ewa, on se vra}a u pritvorsku jedinicu, gde ima obrok i odobren mu je jedan sat ve`bi na otvorenom (Mekfejden kaè da on ceo sat provede u {etwi, bilo “sunce, ki{a ili oluja”). Posle sata za ve`be, on se sastaje sa svojim pravnim savetnicima, ~ita zapisnike sa su|ewa i druga dokumenta za naredna pojavqivawa pred sudom. Uve~e obi~no ~ita kwige (vrlo je revnostan ~italac, naro~ito voli “|ubre” i napete trilere poput Gri{amovih i najvi{e voli da ih ~ita u originalu, na engleskom). U danima kada ne ide na sud moè da spava duè, nekada ~ak do 9.30 ili 10.00, ima dodatno vreme za ve`bawe, poha|a “kreativne ~asove”, prima svoje pravne savetnike u posetu, odrema popodne, slu{a Sinatrine diskove i mo`da pogleda neki DVD koji mu je neki privilegovani posetilac ({to zna~i, verovatno neko od wegovih beogradskih advokata) pro{vercovao unutra. Milo{evi} ima pristup laptop kompjuteru, ali mu nije dozvoqen internet i ne moè da koristi elektronsku po{tu. Wegov dodir sa spoqnim svetom svodi se na telefon i posete. Dodeqeno mu je 75 evra mese~no za kori{}ewe telefona, ali moè da obavi neograni~eno mnogo telefonskih razgovora preko te svote sve dok pla}a te razgovore, {to je do sada uvek bio u stawu da ispuni. Dozvoqen mu je neograni~en broj besplatnih poziva priznatim pravnim savetnicima sa specijalnog telefona u pritvorskoj jedinici. Svi wegovi telefonski razgovori i sve posete su nadgledane, osim onih od strane wegovih pravnih savetnika. Unutar pritvorske jedinice, Milo{evi} je omiqen i uvaàvan od strane drugih zatvorenika. Mnogi od wih vode ra~una o wegovom zdravqu i ohrabruju ga da pazi na svoju dijetu, kaè Mekfejden. On je odbijao da vi|a psihijatra nasamo, ali zajedno s drugim zatvorenicima sa wegovog sprata u~estvuje u grupnim sesijama, koje tako|e nadgleda pritvorsko osobqe. Psihijatar koja drì ove sesije rekla je Mekfejdenu da ona nije primetila nikakve naznake da je on u depresiji ili da ima bilo kakve druge klini~ke probleme.

Komentar Zdravstveno stawe stavqa Slobodana Milo{evi}a, kako kaè Mekfejden, u “povi{en rizik od nesre}e” u odnosu na osobe wegovih godina u sli~noj situaciji, koje ne pate od hipertenzije. Ipak, wegovo zdravqe se izgleda stabilizovalo za sada, naro~ito otkako je sudsko ve}e odlu~ilo da se radi po tri dana nedeqno. Da li Milo{evi} moè da izdrì takav raspored, bi}e provereno kada odbrana bude po~ela da iznosi svoj 54

slu~aj (verovatno ne pre septembra 2004. godine). Neki u sekretarijatu i tuìla{tvu naga|aju da }e raspored su|ewa biti kasnije sveden na samo jedan radni dan u nedeqi, kako bi Milo{evi} imao dva dana za pripremawe odbrane i, kako su doktori naloìli, ~etiri dana za odmor. Kraj su|ewa deluje sve udaqenije kada se stvar sagleda u tom svetlu. âk i sa wegovim stabilizovanim zdravstvenim stawem, uticaj koji }e ostaviti prelazak na fazu odbrane izazva}e nove pritiske nov~ane i pravne prirode, {to bi zauzvrat moglo da pokrene novo propadawe wegovog zdravqa. Za sada, me|utim, Milo{evi} ostaje na vrhuncu svojih sposobnosti. Kobel

XIII Referenca: 03THEHAGUE2867; Wikileaks id #12121 Tema: MKTJ – svedo~ewe lorda Ovena je “me{ovita roba” za optu`bu protiv Milo{evi}a Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: petak, 14. novembar 2003. u 16.03 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2003/11/03THEHAGUE2867.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Sudsko ve}e broj 3 Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) saslu{alo je svedo~ewe lorda Dejvida Ovena tokom prve nedeqe novembra. Kao me|unarodni pregovara~, lord Oven je insistirao na tome da ga sudsko ve}e pozove kao neutralnog svedoka, umesto da bude pozvan kao svedok optu`be. Wegovo svedo~ewe je na neki na~in sledilo wegovu samoprogla{enu neutralnu poziciju, po{to je ponekad opisivao doga|aje na na~in koji je potkopavao slu~aj tuìla{tva. Prvom tuìocu Najsu, me|utim, Oven je pruìo korisne dokaze za gra|ewe slu~aja ne~iwewa (case of omission) protiv Milo{evi}a.Sudsko ve}e tako|e je ~ulo svedo~ewe za{ti}enog svedoka koji je svedo~io, uglavnom na zatvorenoj sednici, o samim zlo~inima. Pored toga, Milo{evi} je zavr{io unakrsno ispitivawe Dejvida Harlanda. Sudsko ve}e je tako|e izdalo naredbu kojom sebi odobrava da predsedava sesijom iako je jedan sudija odsutan zbog zdravstvenih problema. Svedo~ewe lorda Ovena Sudsko ve}e je 4. i 5. novembra saslu{alo svedo~ewe lorda Dejvida Ovena, biv{eg mirovnog pregovara~a u Bosni i nekada{weg ministra spoqnih poslova Velike Britanije. On je prvobitno odbio zahtev tuìla{tva da se pojavi na sudu u procesu protiv Milo{evi}a, odbijaju}i 55

~ak i da razgovara sa tuìocem Yefrijem Najsom o takvom svedo~ewu, jer je èleo da bude pozvan od strane samog sudskog ve}a, kako bi zadrào pretpostavqenu neutralnu poziciju u ovom slu~aju. Lord Oven je ostao pri svom gledi{tu da su sve strane po~inile zlodela, mada bosanski Srbi vi{e nego bosanski Hrvati ili muslimani. On je ~esto ponavqao da krivicu za doga|aje na Balkanu snose mnoge strane, ukqu~uju}i tu i Savet bezbednosti Ujediwenih nacija, pa ~ak i on sam. ^lan tima tuìla{tva Dermot Grum komentarisao je pravnom savetniku ambasade da je Oven bio svedok sa velikim kredibilitetom, naro~ito zbog toga {to je posvedo~io da i sebe smatra delimi~no odgovornim za masovno ubistvo koje se dogodilo u Srebrenici. Oven je tuìla{tvu podneo pisanu izjavu na 42 strane, gde je istakao svoju ulogu kao me|unarodnog pregovara~a za Balkan i iskustvo koje je imao sa optuènim u tom svojstvu, u velikoj meri navode}i odgovaraju}e odlomke iz svoje kwige “Balkanska odiseja”. Izjava je pruìla detaqan pregled odnosa koje je Milo{evi} imao sa politi~kim protivnicima i drugim liderima, ukqu~uju}i tu, izme|u ostalih, ]osi}a, Pani}a, Karayi}a, Mladi}a i Kraji{nika. Lord Oven je opisao Milo{evi}a kao “ne fundamentalnog rasistu – on je pragmati~ar koji je èleo da Srbi budu u ve}ini. Mislim da nije bio etni~ki iskqu~iv”. Milo{evi} i Oven uspostavili su prijatan me|usobni odnos pun uvaàvawa, tokom unakrsnog ispitivawa. Milo{evi} je bio staloèn i efikasan tokom unakrsnog ispitivawa, mudro navode}i svedoka da pohvali ulogu “mirotvorca” koju je Milo{evi} imao na Balkanu. Zaista, Oven je povremeno hvalio i pravdao Milo{evi}a, ~ak i na iznena|ewe optuènog. U jednom trenutku, kada je Milo{evi} izneo da su stravi~ni zlo~ini bili po~iweni protiv Srba i da je JNA poku{avala da spre~i daqe sukobe, lord Oven je pre{ao preko tog pitawa tako {to je izjavio da ne zna da li je Milo{evi} bio od pomo}i u tom slu~aju, ali da je veoma mnogo pomogao oko Vens-Ovenovih mirovnih pregovora. Daqe, Oven je nagovestio da je Milo{evi} gajio “opravdanu qutwu” prema Zapadu, zato {to su oni prihvatili mape koje su iscrtane 1944. godine, umesto da su prihvatili one iz 1991, koje su odraàvale stvarni etni~ki sastav stanovni{tva. Oven je tako|e rekao za Milo{evi}a da je neko ko je bio posve}en mirovnom procesu i da je aktivno u~estvovao u wemu. Me|utim, nagovestio je da Milo{evi} nije dovoqno uradio u korist mira. Ovenova glavna zamerka Milo{evi}u bila je da nije izvr{io dovoqno veliki pritisak na bosanske Srbe da prihvate Vens-Ovenov mirovni plan. On je napomenuo da, zbog toga {to je odbio da zapreti bosanskim Srbima da }e im prekinuti snabdevawe naftom i dotok oru`ja iz Srbije ako odbiju mirovni plan, Milo{evi} jeste odgovoran za to {to je mirovni proces odloèn za dve i po godine. Lord Oven je rekao da je èleo da Milo{evi} ranije iskoristi svoj uticaj kako bi podrào mir. 56

Oven je kao suprotne primere naveo “javni” na~in na koji je Tu|man koristio hrvatske vojne snage u Bosni, i Milo{evi}ev “mudriji” na~in kori{}ewa srpskih snaga u ratu. Ipak, Oven je naneo Milo{evi}u ozbiqnu {tetu u vezi sa prisustvom jedinica JNA u Bosni. Milo{evi} je tvrdio da, kada je nezavisna Bosna jednom bila priznata, nijedan vojnik JNA nije bio aktivan u Bosni, osim jednog malog izuzetka. Oven je odbacio ovu izjavu, rekav{i da je JNA bila ume{ana i da su Srbi koji nisu ro|eni u Bosni tako|e bili aktivni tamo. On je rekao da je JNA bila suptilnija u prikrivawu svog prisustva nego wihove hrvatske kolege. Tokom unakrsnog ispitivawa, Oven je izrazio najo{trije stavove prema Milo{evi}evim politi~kim protivnicima. On je nagovestio da je Milo{evi} izgubio ve}i deo svoje mo}i i uticaja na rukovodstvo bosanskih Srba ~im je Karayi} povukao svoj potpis sa Vens-Ovenovog mirovnog plana. On je prokomentarisao da je Karayi} potpisao mnogo dokumenata dok je izraàvao i zauzimao sasvim opre~ne stavove u drugim raspravama. Oven je pokazao da gaji poseban prezir prema Mladi}u. U odgovoru na Milo{evi}evu procenu da Mladi} nije bio sposoban za zverstva u Srebrenici, Oven je rekao da on ne deli takvo gledi{te o Mladi}u i da je “taj ~ovek imao ne{to svirepo u sebi”. On je tako|e rekao da je Mladi} bio rasista i da je mogao da naredi, odobri ili toleri{e masakr muslimana. Oven je nadaqe rekao da je Milo{evi} bio od velike pomo}i prilikom spre~avawa Mladi}a da zauzme Srebrenicu 1993. godine. On je rekao da je Milo{evi} bio “sasvim svestan svih opasnosti” koje bi se javile ako bi Srbi u{li u Srebrenicu, s obzirom na istorijske napetosti i sukobe u tom kraju, i da je ~ak pomenuo i rizik od “masakra”. Sli~no pomiwawe rizika odigralo se i 1995. godine. Oven je istakao da su doga|aji u Srebrenici iz 1995. godine bili najgora epizoda balkanskih sukoba i da on delimi~no smatra i sebe odgovornim zbog toga {to nije vi{e qudi obavestio o opasnosti. On je deo krivice stavio i na Savet bezbednosti UN, koji je smi{qeno proglasio Srebrenicu za{ti}enom zonom a nije obezbedio dovoqno jedinica. Po drugom pitawu, Oven je delimi~no branio optuènog izjavom da je Milo{evi} napustio ideju “Velike Srbije” posle 1993. godine. On je napomenuo da je Milo{evi}, kao pragmati~ar, uvideo da, jednom kada Vens-Ovenov plan po~ne da se primewuje, neki Srbi moraju da ostanu da ìve izvan Srbije. Kada je Milo{evi} poku{ao da pokaè kako ni rukovodioci Republike Srpske nikada nisu bili za “Veliku Srbiju”, Oven je odgovorio da je to razumno gledi{te, ali da on li~no ne zastupa takvo tuma~ewe. Oven je rekao da su Milo{evi} i ostali verovatno imali aspiracije za druga~ijim mapama. Oven je unakrsno ispitivawe od strane Milo{evi}a zakqu~io uzvi{enom izjavom da “ponekada rukovodioci moraju da predvode svoj na57

rod nasuprot javnom mi{qewu i protiv ultranacionalisti~kih stavova”. Nadaqe je rekao da su “neke od najva`nijih stvari postignute kada su lideri delovali nasuprot ve}inskom mi{qewu”. Me|utim, amikus je, tokom unakrsnog ispitivawa, istakao da su mnoga od Milo{evi}evih zalagawa za mir bila politi~ki nepopularna i da su u nekim slu~ajevima dovela i do zna~ajnog slabqewa uticaja. Amikus je tako|e istakao da, po{to su Pale odbile mirovni plan, rukovodioci sa Pala su ose}ali da mogu da odbiju Beograd i da donose svoje sopstvene politi~ke odluke. Oven se izgleda sloìo sa ovim opisom i ~ak oti{ao toliko daleko da je dodao da su amikusova pitawa pokazala “da je ve}e bilo mudro {to je angaòvalo amikuse da obezbede po{teno su|ewe”. Prvi tuìlac u procesu protiv Milo{evi}a Yefri Najs je, mada je priznao da je Ovenovo svedo~ewe bilo me{ovite prirode, ipak uveren da }e biti korisno za tu`bu. On je rekao da je Oven pokazao da to {to je je rizik od masakra u Srebrenici bio o~igledan jo{ 1993. godine, svedo~i da je sam Milo{evi} aludirao na opasnost od “masakra” 1993. godine i pokazao da je rizik ponovo bio prepoznat 1995. Pored ovog saznawa o spoznaji, stoji i svedo~anstvo da je tokom ovog perioda Vojska Republike Srpske uìvala podr{ku Milo{evi}a, a to {to je Karayi} izgubio kontrolu nad Mladi}em ostavilo je Milo{evi}a kao najuticajnijeg u wegovom okruèwu. Za Najsa, sve ovo }e na kraju biti iskori{}eno za izgradwu “slu~aja ne~iwewa” protiv Milo{evi}a. Najs je rekao da bi on rado sakupqao dokaze o direktnoj odgovornosti kada bi mogao da ih na|e, ali da je u pravne svrhe sasvim dovoqan i slu~aj zasnovan na tome {ta je optuèni propustio da uradi.

Drugo svedo~ewe, od 5. do 6. novembra Sudsko ve}e je 5. novembra tako|e saslu{alo izlagawe za{ti}enog svedoka, identifikovanog kao B-1531, koji je izneo svedo~ewe o izvr{enom zlo~inu. Ve}i deo svedo~ewa odigrao se na zatvorenoj sednici. Dana 6. novembra, sudsko ve}e je ispratilo zavr{etak unakrsnog ispitivawa Dejvida Harlanda, slu`benika UN zaduènog za civilne i politi~ke poslove u Sarajevu. Glavno Harlandovo svedo~ewe i prvi deo unakrsnog ispitivawa odràni su 18. septembra 2003. godine. Tokom svog prvog svedo~ewa, on je govorio o svojim iskustvima iz pregovora sa liderima sa Pala, prvenstveno dr Karayi}em i generalom Mladi}em, i o svojim iskustvima sa granatirawem i snajperskom vatrom u Sarajevu. On je tako|e govorio i o komandnoj strukturi na Palama i, iz svojih iskustava, pokazao kako su Pale mogle da kontroli{u snajperske i paravojne jedinice kada su htele. On je tako|e govorio o metodama koje su koristili bosanski Srbi kada su etni~ki ~istili muslimanske gradove. Nasuprot tonu Ovenovog svedo~ewa, Harland je Milo{evi}a opisao kao nekoga ko je Pale “vodio za ruku” preko svog uticaja u vojsci. On je po58

svedo~io da je rukovodstvo sa Pala bilo frustrirano zbog toga {to je Milo{evi} imao posledwu re~ u mnogim slu~ajevima. On se kasnije prisetio da u velikom izve{taju koji je istraìo i sastavio za generalnog sekretara UN nije pomenuta veza izme|u masakra u Srebrenici i Milo{evi}a, ali je on ipak li~no zakqu~io da je Milo{evi} morao da zna za vojnu akciju zauzimawa grada. Harland je uop{teno svedo~io o podr{ci koju su Milo{evi} i JNA pruàli Palama. On je svedo~io kako je general Mladi} otvoreno govorio o tome da ima na stotine tenkova koje snabdeva JNA i kako on te snage koristi za etni~ko ~i{}ewe muslimanskih gradova. Harland je tako|e rekao da je postojala jasna veza izme|u Beograda i vojske bosanskih Srba. Harland je zakqu~io da je, s obzirom na to da je Milo{evi} mogao da preuzme kontrolu nad vojskom bosanskih Srba kada god je èleo, Milo{evi} neminovno tolerisao granatirawe Sarajeva, snajpere, napade na slobodne zone, ~ak i masakar koji je usledio po padu Srebrenice. On je tvrdio da je Milo{evi} mogao da uradi mnogo vi{e kako bi spre~io ove napade, s obzirom na to da su bosanski Srbi skoro u potpunosti zavisili od pomo}i iz Srbije. Harland je rekao da mirovni proces nije mogao da bude potpomognut tako {to je “bosanskim Srbima pruàna puna vojna pomo} koja im je bila potrebna da bi osigurali, etni~ki o~istili i zadràli veoma prostrana podru~ja”. Milo{evi} je 6. novembra zavr{io svoje unakrsno ispitivawe Dejvida Harlanda. Tokom ovog segmenta unakrsnog ispitivawa, optuèni je postavqao pitawa prvenstveno u vezi sa okolnostima u Sarajevu. Kada je Milo{evi} rekao da su Srbi “dozvolili” muslimanima da napuste wihove enklave, dok muslimani Srbima nisu davali slobodu da odu, Harland je ispravio Milo{evi}a rekav{i da su Srbi “primoravali” muslimane da odlaze. Harland je tako|e diskutovao o razli~itim terenima na koje su razli~ite nacionalnosti nailazile u razli~itim kontrolisanim oblastima u Sarajevu. On se tako|e dotakao i dva granatirawa pijace Markale. Milo{evi} je izneo svoj uobi~ajeni argument da je u preliminarnom izve{taju zakqu~eno da je to bio muslimanski napad. Harland je rekao da kasniji izve{taji nisu mogli da potvrde izvor, po{to se nalazio previ{e blizu linije razdvajawa. Me|utim, on je rekao da, {to se ti~e granata kojima su mogli da otkriju izvor, skoro sve koje su padale po muslimanskoj strani stizale su sa srpskih poloàja.

Sudija Robinson Dana 21. oktobra, sudsko ve}e izdalo je naredbu po Pravilu 12bis, kojim se dozvoqava sudskom ve}u da predsedava u odsustvu sudije Robinsona, izazvanom zdravstvenim razlozima, 25. i 27. novembra i 2, 3. i 4. decembra 2003. godine. Mada ambasada nije upoznata sa prirodom bolesti sudije Robinsona, tuìlac Dejvid Grum prokomentarisao je pred prav59

nim savetnikom ambasade da }e zdravqe sudije Robinsona mo`da nastaviti da ima uticaj na su|ewe Milo{evi}u i ubudu}e.

Komentar U svom su~eqavawu sa Dejvidom Ovenom u sudnici, Milo{evi} je pokazao energiju i usredsre|enost sasvim u skladu sa onim {to prime}uju oni koji Milo{evi}a vi|aju redovno, da wemu izuzetno prijaju prilike da unakrsno ispituje svedoke koje posmatra kao “sebi ravne”. Wegovo ìvo, posve}eno unakrsno ispitivawe iznelo je na povr{inu sloènu prirodu Ovenovih gledi{ta, koja nisu bila ba{ sasvim korisna za tuìla{tvo. U tom smislu, optuèni moè da tvrdi da je ovaj svedok bio wegov uspeh. Ipak, ima i negativnih posledica ovog svedo~ewa po Milo{evi}a, naro~ito u svedo~ewu koje se ti~e prisustva jedinica JNA u Bosni i ~iwenice da je Milo{evi} bio svestan rizika od masakra u Srebrenici. Krajwa korist koju }e Ovenovo svedo~ewe imati za tuìla{tvo zavisi}e od toga da li }e drugi svedoci mo}i da popune praznine i da li je ve}e spremno da osudi Milo{evi}a na osnovu ne~iwewa. Naredne nedeqe done}e dodatna svedo~ewa, ukqu~uju}i tu i biv{eg saveznog predsednika Borisava Jovi}a, koji }e svedo~iti slede}e nedeqe, koji }e biti jo{ “me{ovitija roba” za tuìla{tvo. Rasel

XIV Referenca: 03THEHAGUE3027; Wikileaks id #11346 Tema: MKTJ – po{to Strugar izbegava povratak, predsednik Meron }e prijaviti SCG zbog nesaradwe Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: utorak, 9. decembar 2003. u 6.00 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2003/12/03THEHAGUE3027.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Predsednik Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) Teodor Meron rekao je pravnom savetniku ambasade da }e izvestiti Savet bezbednosti UN o nesaradwi Beograda do utorka, 9. decembra u devet sati ujutru po wujor{kom vremenu, ukoliko se optuèni Pavle Strugar ne vrati u Hag za svoje su|ewe, zakazano da po~ne 10. decembra. Meron kaè da }e to {to Vlada Srbije i Crne Gore (SCG) nije uspela da izdejstvuje Strugarovu predaju imati ozbiqne posledice po spremnost MKTJ-a da ubudu}e odobrava srpskim optuènicima uslovno pu{tawe na slobodu. 60

Meron, koji je obavestio pravne savetnike ambasade o svojoj ozbiqnoj zabrinutosti u pogledu Strugarovih poku{aja da izbegne povratak u Hag pro{log petka, ~vrsto je odbio bilo kakvu proceduru koja ne ukqu~uje Strugarovo potpuno povinovawe naredbi Sudskog ve}a MKTJ-a da se odmah vrati u Hag na su|ewe. Meron je rekao da mu je ambasador SCG u Hagu pro{log petka pojasnio proces prema kojem beogradski sud moè da naredi preme{taj Strugara, ali da Strugar ima pravo àlbe. Meron je rekao ambasadoru SCG da je bilo kakav proces tog tipa, naro~ito pravo Strugara na àlbu, “sasvim neprihvatqiv”. U razgovoru sa slu`benikom ambasade, on je dodao da bi to bilo kao kada bi optuènom koji je iza{ao uz kauciju u Sjediwenim Dràvama bilo dozvoqeno da se àli na svoje hap{ewe kada bude pozvan na svedo~ewe. On je objasnio da je prvobitna odluka iz 2001. godine da se Strugaru odobri uslovno pu{tawe na slobodu doneta uz premisu obe}awa optuènog da }e se vratiti u Hag ~im se to bude zahtevalo na su|ewu, kao i premisu garancija vlade za wegov transfer. To {to se Strugar nije pojavio lo{e }e se odraziti na samog optuènog, koji se, misli Meron, mo`da jednostavno nada da moè da odugovla~i àlbeni postupak i da vidi da li }e mu izbori koji se odràvaju ovog meseca doneti vladu koja ne}e biti toliko spremna da ispuwava svoje obaveze prema tribunalu. Prema Meronu, to se odraàva jo{ gore na Beograd, koji je garantovao da }e se Strugar vratiti i ~iji kredibilitet, u smislu bilo kakvih budu}ih zahteva, zavisi od wegove sposobnosti da odrì takve garancije. Kao posledica svega, Meron namerava da Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija po{aqe zvani~no pismo najkasnije do 9.00 po wujor{kom vremenu u utorak, 9. decembra, u kome }e podrobno opisati nepo{tovawe koje SCG pokazuje prema naredbi tribunala da se Strugar vrati na su|ewe. On je istakao da }e zadràti takvo pismo ukoliko je Strugar na putu ka Hagu ili ako SCG garantuje da je Strugarov dolazak hitan (tj. u roku od 24 sata). On }e, rekao je, biti ~vrst po pitawu odredbe da SCG mora da po{tuje svoje obaveze na osnovu kojih je MKTJ i pristao da odobri Strugaru uslovno pu{tawe na slobodu. Meron je dodao da takva nesaradwa, koja je izazvala odlagawe datuma za po~etak su|ewa, potkopava sposobnost MKTJ-a da obavqa svoj posao efikasno i tako ugroàva wegovu sposobnost da ispuni ciqeve postavqene u strategiji zakqu~ewa.

Komentar To {to SCG nije uspela da izdejstvuje preme{taj Strugara u Hag ima}e ozbiqno negativan uticaj na budu}a razmatrawa uslovnog pu{tawa na slobodu koja budu ukqu~ivala i Beograd, kako od strane Kancelarije tuìla{tva, tako i od strane ve}a. Meron je nepokolebqiv u tome da ovaj transfer mora da se odigra pod hitno kako bi se izbeglo da izve61

{taj o nesaradwi bude poslat Savetu bezbednosti i mi ne o~ekujemo od wega da popusti. Kobel

XV Referenca: 03THEHAGUE3043 Wikileaks id #12641 Tema: MKTJ – kqu~ni svedoci izneli tri razli~ita vi|ewa na su|ewu Milo{evi}u Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 11. decembar 2003. u 00.00 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http:// wikileaks.org/cable/2003/12/03 THEHAGUE3043.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Ovaj zapis je delimi~an izvod iz izvorne depe{e. Pun tekst izvorne depe{e nije dostupan. Tajnost zaveo: pravni savetnik Klifton M. Yonson

Rezime Sudsko ve}e broj 3 Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) saslu{alo je tokom novembra tri kqu~na svedoka, koji su ponudili svoja jedinstvena vi|ewa uloge koju je Milo{evi} odigrao. U sedmici koja je zapo~ela 10. novembra, svedo~io je istori~ar Robert Donia, u vezi sa politikom rukovodstva bosanskih Srba i wihovim odnosima sa spoqnim ~iniocima, ukqu~uju}i Milo{evi}a, druge beogradske rukovodioce, JNA, paravojne jedinice, me|unarodne pregovara~e i me|unarodne zvani~nike. U sedmici koja je zapo~ela 17. novembra, Borisav Jovi}, nekada{wi predsednik Jugoslavije koji je sebe opisao kao svojevremeno najblièg Milo{evi}evog politi~kog saradnika, predstavio je Milo{evi}a kao autokratu sa “apsolutnom vla{}u”. Istovremeno, Milo{evi} je u unakrsnom ispitivawu Jovi}a ve{to izvukao od wega poricawe tvrdwe da je Milo{evi} planirao Veliku Srbiju. Krajem novembra, ha{ki osu|enik Miroslav Derowi}, koji je tuìla{tvu priznao krivicu, svedo~io je putem duga~ke pisane izjave. Wegovo usmeno svedo~ewe bilo je usredsre|eno na doga|aje koji su prethodili srpskom napadu na Srebrenicu. Derowi} je okarakterisao masakr u Srebrenici kao “logi~an zavr{etak” spiralnog niza doga|aja. Milo{evi} je u unakrsnom ispitivawu poku{ao da naglasi protivre~nosti u iskazima svedoka, koriste}i se poverqivim dokumentima koja su se odnosila na tajna vojna nare|ewa bosanskih Srba i Karayi}ev dnevni raspored. Svedo~ewe Roberta Donie Dana 11. novembra, sudsko ve}e saslu{alo je Roberta Doniu. Donia se prethodno bio pojavio pred sudskim ve}em 12. septembra, kada je pod62

neo izve{taj koji se ticao politike rukovodstva bosanskih Srba i odnosa koje su imali sa spoqnim ~iniocima. U izve{taju se analiziraju transkripti sa 35 do 40 sednica Skup{tine Republike Srpske, kako bi se stekao uvid u politiku rukovodstva bosanskih Srba. Milo{evi} je u unakrsnom ispitivawu poku{ao da obezvredi izve{taj tvrdwom da je ostra{}en protiv “srpske strane” i da izaziva zabunu. Milo{evi} je iz raznih uglova poku{ao da dokaè da su izvodi i citati koje je Donia koristio izva|eni iz konteksta, kako bi usmerili izve{taj. Donia je, me|utim, kritike optuènog odbio tako {to je ve}u objasnio kontekst na na~in koji je samo oja~ao wegove izvorne tvrdwe. Milo{evi} je poku{ao da uzroke sukoba okarakteri{e kao ukorewene u oruànoj secesiji i upitao je Doniu da li se, kao istori~ar, slaè sa tim. Donia je odbacio takvu primedbu i ponudio svoje gledi{te, da je “sukob uzrokovan re{eno{}u od strane Milo{evi}a i drugih iz beogradskog rukovodstva da spre~e mirno otcepqewe”. Milo{evi} je uzvratio, kao {to je radio i ranije, da je rat nametnut Srbiji prevremenim priznavawem pojedina~nih delova Jugoslavije. Donia je jo{ jednom odbacio wegovo gledi{te i rekao da je osnovni uzrok sukoba bila re{enost Milo{evi}a i drugih iz beogradskog rukovodstva da “podstaknu ustanak” Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, protiv mirnog procesa. Milo{evi} je usmerio pa`wu na posebno pomiwawe Karayi}evog obra}awa Skup{tini Republike Srpske, kada je priznao da bi bilo “krvi do kolena” da su bosanski Srbi u{li u Srebrenicu 1993, s obzirom na istoriju etni~kih sukoba u tom kraju. Milo{evi} je ovaj izraz svesti poku{ao da plasira kao dokaz da je rukovodstvo Republike Srpske (RS) poku{avalo da izbegne tako eksplozivnu situaciju. Donia je, me|utim, odgovorio da je osnovna briga koju je Karayi} ispoqio bila vezana za posledice po “dràvu” bosanskih Srba, a ne za gubitak muslimanskih ìvota. Tako|e je istakao da je stawe bilo znatno druga~ije 1995, po{to su tada osnovne pretwe po Republiku Srpsku bile vojne, a ne diplomatske prirode. Zato je odbacio Milo{evi}evo tuma~ewe da je 1995. godine rukovodstvo Republike Srpske bilo jednako zabrinuto ulaskom u Srebrenicu kao {to je bilo i 1993. Donia je rekao da se kontekst promenio, pa da pore|ewa ne mogu biti primewena. Milo{evi} se usprotivio kori{}ewu izraza “Velika Srbija” u izve{taju Donie. Milo{evi} je istakao da “ni jedan jedini predstavnik Vlade Republike Srpske nikada nije upotrebio izraz Velika Srbija”. Donia je odgovorio da, iako “Velike Srbije” nema u citatima, samo “zna~ewe tog izraza” ukazuje na to da je “Velika Srbija” bila namera rukovodstva RS i da je zato wegova upotreba prikladna.

Svedo~ewe Borisava Jovi}a Dana 20. novembra, sudsko ve}e saslu{alo je Borisava Jovi}a, srpskog ~lana kolektivnog predsedni{tva Jugoslavije tokom 1989. i 1990, a 63

kasnije predsednika Socijalisti~ke partije Srbije. Jovi} je sebe predstavio kao jednog od najbliìh Milo{evi}evih politi~kih saradnika, ali je opisao Milo{evi}a kao autokratu sa “apsolutnom vla{}u”. Tvrdio je da ga je Milo{evi} smenio na “nedemokratski na~in”, kao i mnoge druge. Ipak, tokom unakrsnog ispitivawa, Jovi} je pomogao Milo{evi}u da naslika sliku srpskog rukovodstva koje poku{ava da o~uva Jugoslaviju na okupu i odbrani Srbe od mno{tva nasilnih faktora, u {ta spadaju oruàna secesija Hrvatske, preterano ostra{}ena Nema~ka, koja primorava Evropsku zajednicu da priznaje nezavisnost republika i Sjediwene Dràve, posve}ene borbi protiv komunizma ~ak i kada to podrazumeva rasturawe dràve. Jovi} je glavninu svog svedo~ewa dostavio kao pisanu izjavu, ukqu~uju}i i velike izvode iz wegovog dnevnika koji, izme|u ostalog, beleè Milo{evi}eve manipulacije politi~kim sistemom zarad li~nih ciqeva. Jovi} je posvedo~io da je Milo{evi} imao “apsolutnu vlast” i da niko nije smeo da mu javno protivre~i. Rekao je da je on imao redak odnos sa Milo{evi}em, u kojem je privatno mogao da izrazi neslagawe sa Milo{evi}em. Ipak, Jovi} je dodao da je Milo{evi} na poloàje uglavnom postavqao qude kojima je “mogao da veruje da }e prihvatiti odluke koje on donosi”. Kada ga je Milo{evi} pritisnuo po ovom pitawu u unakrsnom ispitivawu, Jovi} je odgovorio da su to bila wegova li~na zapaàwa koja je izneo u svojoj kwizi, i da stoji iza wih i dan danas. Milo{evi} je upitao Jovi}a: “Ali, zar nisam po{tovao tu|e mi{qewe?”, na {ta je Jovi} odgovorio: “Jeste, ali samo ako se nije sukobqavalo sa va{im”. Jovi} je objasnio da su u po~etku stvari bile druga~ije, ali da je kasnija va`nost i uverenost u sopstvene kvalitete izmenila Milo{evi}a. Daqe je istakao da su, kroz ovu promenu, politi~ka tela bila marginalizovana, po{to su automatski prihvatala Milo{evi}evu politiku. Ukratko, zakqu~io je, Milo{evi}eva re~ bila je odlu~uju}a, istovremeno i neophodna i dovoqna. Jovi} je svedo~io o Milo{evi}evoj spremnosti i sposobnosti da manipuli{e medijima zarad svoje koristi. Tako|e je pojasnio i kult li~nosti koji se stvorio oko Milo{evi}a. Kada se Jovi} usprotivio obi~aju javnog nosawa fotografija socijalisti~kih lidera, Milo{evi} se sloìo i okon~ao to, ali sa izuzetkom wegovih fotografija. Milo{evi} je na Jovi}eve optu`be uzvratio nizom pitawa. Milo{evi} je pitao da li su bilo koje novine ili radio stanice bile cenzurisane ili zabrawene, da li je bilo privatnih televizijskih stanica i da li je bilo politi~kih zatvorenika. Na svako od ovih pitawa, Jovi} je odgovorio sa “ne”. Ipak, Jovi} je prokomentarisao da je Milo{evi} imao apsolutnu kontrolu nad dràvnim novinama, radio i televizijskim stanicama. Daqe, Jovi} je izdvojio nacionalnu televiziju u vlasni{tvu dràve kao pojedina~no najuticajnije glasilo. 64

Milo{evi} je primenio svoju uobi~ajenu taktiku sa potencijalno korisnim svedocima, u kojoj pridobija wihovu podr{ku tokom prvih faza ispitivawa tako {to odlaè pitawa oko kojih se ne slaù sve do samog kraja. U to ime, Milo{evi} je zapo~eo unakrsno ispitivawe svojom omiqenom kovanicom: “Velika Srbija”. Upitao je Jovi}a da li je ta “Velika Srbija” bila izmi{qotina i da li su oni ikada razmi{qali o woj. Jovi} je odgovorio da nikada nisu razmi{qali o “Velikoj Srbiji”. Istakao je da istori~ari poku{avaju da utvrde poreklo tog koncepta, ali da to nema veze sa wihovom diskusijom. Umesto toga, objasnio je da su sledili tri na~ela: o~uvawe Jugoslavije, pravo na samoopredeqewe putem referenduma i obezbe|ivawe jednakih uslova za Srbe, ma gde ìveli. Milo{evi} je dodao da bi “Srbi trebalo da imaju bezuslovno jednaka prava, ni mawe ni vi{e od toga”. Milo{evi} se onda okrenuo uzrocima sukoba. Kao uzrok sukoba naveo je to {to se unutra{wa stvar Hrvatske izmetnula u nasilni akt secesije i dovela do gaèwa qudskih prava Srba. Jovi} je rekao da nikoga nije bilo briga za odvajawe Slovenije, zato {to je ona imala jedinstvenu etni~ku strukturu, i sloìo se sa Milo{evi}em da je oruàna secesija Hrvatske bila uzrok sukoba. [tavi{e, obojica su okrivili i Nema~ku, zbog toga {to je primorala druge evropske zemqe da preuraweno priznaju Sloveniju i Hrvatsku. Milo{evi} je citirao tvrdwu iz Jovi}evog dnevnika da su Sjediwene Dràve èlele da uni{te komunizam, ~ak i po cenu toga da se raspadne Jugoslavija. Jovi} je uzvratio da je bilo jasno da Sjediwene Dràve ho}e da zbace komunizam iz Isto~ne Evrope i da su spremne da rasture Jugoslaviju kako bi vi{estrana~ki izbori bili raspisani po pojedina~nim republikama. Jovi}evo svedo~ewe koristilo je optuènom i u smislu kontrole nad Jugoslovenskom narodnom armijom (JNA). Milo{evi} je pitao da li je on mogao da izdaje nare|ewa JNA. Jovi} je odgovorio da su samo ~lanovi predsedni{tva mogli da donose obavezuju}e odluke i da zato JNA po Ustavu nije mogla da prima nare|ewa od Milo{evi}a. Ipak, Jovi} je ostavio od{krinuta vrata (za spekulacije – prim. prev.), dodaju}i da bi trebalo ispitati same generale da li je JNA uvaàvala predloge spoqa. Milo{evi} je onda upitao da li je 1991. JNA i daqe bila vojska Jugoslavije a ne srpska vojska. Jovi} se sloìo da JNA nije bila srpska vojska i podsetio na to da je na~elnik General{taba bio Bosanac, a ministar vojske Hrvat i da je sastav cele vojske bio etni~ki me{ovit. Kasnije, Jovi} je ponovio svoje stanovi{te da Milo{evi} nije mogao da izdaje nare|ewa JNA.

Svedo~ewe Miroslava Derowi}a Dana 26. novembra, tuìla{tvo je izvelo svedoka Miroslava Derowi}a, koji je pred MKTJ ve} priznao krivicu za to {to je naredio da se 65

etni~ki o~isti muslimansko selo Glogova. Derowi} je svedo~io o ume{anosti JNA, paravojnih jedinica i komandosa iz Crvenih beretki u vojne operacije oko Glogove. Milo{evi} je svedoka optuìo da laè sud, u sklopu nagodbe koju je postigao sa tuìla{tvom. Svedok je odbacio ovu optu`bu. Derowi} je tako|e ostavio nezaboravan utisak kada je opisao “domino efekat” sukoba i etni~kih napetosti, ~ega je “Srebrenica bila logi~an zavr{etak”. Derowi} je opisao kako su srpske paravojne jedinice, ukqu~uju}i Arkanove i [e{eqeve qude, stigle u podru~je i dovele etni~ke napetosti do usijawa, tako {to su preduzimale nasilne akcije i vr{ile pqa~ku, {to je izazivalo paniku i strah. Takvo wihovo pona{awe predstavio je kao deo plana, za koji nisu znali svi u SDS. Tako|e je svedo~io o prisustvu JNA. Rekao je da je JNA u~estvovala u napadima u pojedinim podru~jima. Derowi} je tako|e rekao da su i komandosi iz Crvenih beretki bili prisutni. Milo{evi} je, kao predsednik Srbije, mogao da kontroli{e ove jedinice preko svog Ministarstva unutra{wih poslova. Derowi} je tako|e optuìo Milo{evi}a da je slao jedinice dobrovoqaca iz Srbije kako bi pomogle da se o~iste muslimani iz sela u tom kraju. Milo{evi} je napao Derowi}a da je pristao da la`no svedo~i u sklopu svoje nagodbe sa tuìla{tvom. Derowi} je uzvratio da wegovo svedo~ewe nije la`no i da je izrazio spremnost da se pojavi kao svedok optu`be ~ak i pre nego {to je priznao krivicu. Rekao je da ne svedo~i zbog nagodbe, ve} da je wegova “potpuna èqa da svedo~i pred ovim sudom”. Milo{evi} je spomenuo dva odvojena dokumenta dok je poku{avao da ospori pojedinosti iz Derowi}evog svedo~ewa. Derowi} je tvrdio da se on udaqio od potencijalnih vojnih priprema za napad na Srebrenicu i da je brinuo da bi lokalni Srbi mogli da snose velike gubitke ukoliko ostanu bez pomo}i profesionalnih vojnika. Derowi} tvrdi da je putovao na Pale kako bi razgovarao sa Karayi}em o ovim pripremama. Milo{evi} je poku{ao da diskredituje svedoka tako {to je pomenuo tajno vojno nare|ewe izdato sa Pala, za koje Milo{evi} tvrdi da je Derowi} morao da ga vidi. Tako|e, Milo{evi} je podneo sudu kopiju Karayi}evog rasporeda za sporni dan, preuzetu iz zapisa wegove sekretarice. Iako wegovi poku{aji da diskredituje svedoka nisu bili toliko uspe{ni, vredi ista}i da Milo{evi} i daqe ima pristup ovakvim dokumentima. U svom svedo~ewu, Derowi} je opisao kako je dolazak srpskih paravojnih i dobrovoqa~kih jedinica poja~ao ve} postoje}e etni~ke napetosti. Opisao je “domino efekat” u kojem su napetosti, sukobi i nasiqe vodili ka atmosferi straha i panike. Rekao je da je masakr u Srebrenici bio “logi~an zavr{etak”. 66

Komentar Novembar je bio vaàn mesec i za tuìla{tvo i za Milo{evi}a, po{to su obe strane poku{ale da ostvare svoje ciqeve preko kqu~nih svedo~ewa. Iako je celokupna pa`wa jo{ uvek najvi{e usmerena ka zlo~inima u Bosni, mesec je zapo~eo svedo~ewem Dejvida Ovena o “{iroj slici”, nastavilo se gomilom insajdera i svedoka “kriminalne baze”, a zavr{ilo se svedo~ewem jednog od oficira vojske bosanskih Srba koji je bio na terenu za vreme masakra u Srebrenici u julu 1995. Neki od svedoka, ukqu~uju}i Ovena i Jovi}a, donekle su podràli Milo{evi}eve tvrdwe da on nije kontrolisao delovawe politi~kog i vojnog rukovodstva bosanskih Srba. Drugi, poput Derowi}a i Donie, druga~ije gledaju na stvari i stavqaju Milo{evi}a u sredi{te rata u Bosni, ako ne ba{ kao neposrednog po~inioca svakog zlo~ina, onda barem kao jasnu inspiraciju za wih. Ukratko, nijedna strana nije olak{ala posao sudskom ve}u. Kobel

XVI Referenca: 04THEHAGUE271; Wikileaks id #13707 Tema: MKTJ – novi stresovi na su|ewu Milo{evi}u Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: utorak, 3. februar 2004. u 16.50 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/02/04THEHAGUE271.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Su|ewe Slobodanu Milo{evi}u pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) kre}e se ka zanimqivim, te{kim i potencijalno eksplozivnim posledwim nedeqama izlagawa optu`be. U smislu svedo~ewa, najve}a mina mogla bi da stigne 10. februara, u vidu prinudnog svedo~ewa Biqane Plav{i}, nekada{we kopredsednice Republike Srpske (RS), za koju mnogi u Kancelariji tuìla{tva (KT) veruju da }e verovatnije da naudi pre nego da pomogne optu`bi. Najve}i rizik, me|utim, moè da bude mawi nego {to bi bio da se odnosi na zdravqe. Mada optuèni ima grip, {to je dovelo do otkazivawa sudske sednice od 3. februara, zna~ajnije je to {to predsedavaju}i sudija Ri~ard Mej, dominantna figura u sudnici, pati od jo{ neobjavqene bolesti, zbog koje }e mo`da morati prevremeno da napusti tribunal i dovede u pitawe budu}nost su|ewa. Povodom ovoga, tim za tu`bu protiv Milo{evi}a je, mada rastrzan unutra{wim borbama i mogu}im kadrovskim promenama, radio na finalizaciji svog spiska svedoka. Tokom nedeqe koja je zapo~ela 26. januara, tim je predstavio tri ekspertska sve67

doka koji su, nasuprot drami iza zavese, trezveno svedo~ili o zlo~inima po~iwenim u Bosni i odnosima izme|u vojski Srbije i Republike Srpske.

Sudija Mej Pravni savetnici ambasade saznali su 2. februara da je sudija Ri~ard Mej, koji je predsedavaju}i u slu~aju Milo{evi}, oboleo od ozbiqne bolesti koja lako moè da bude sve gora. Neki od tuìlaca u ovom su|ewu po~eli su da prime}uju znake abnormalnosti u wegovom pona{awu, kao {to su nepovezane izjave (Mej je dobro poznat kao artikulisan i precizan govornik). Pro{le nedeqe je podvrgnut medicinskoj proceni, ~iji su rezultati jo{ uvek nepoznati. Celu situaciju vrlo diskretno nadgleda mali krug qudi unutar samog MKTJ-a. Mnogi izvori smatraju da je wegova bolest toliko ozbiqna da }e Mej morati da se povu~e iz teku}eg su|ewa. Oni su usredsre|eni na to da “nekako preguraju” naredne dve nedeqe, dok tuìla{tvo ne zakqu~i svoj slu~aj, nadaju}i se }e sudija koji }e zameniti Meja, ako to bude neophodno, imati pauzu od tri meseca da se pripremi za su|ewe pre nego {to Milo{evi} zapo~ne izlagawe svoje odbrane. (Komentar: Pravni savetnici ambasade nisu primetili nikakvu zna~ajnu promenu u pona{awu sudije Meja, niti su to primetili izve{ta~i iz medija. Mada su izve{taji o Mejovoj bolesti verodostojni i potvr|eni, sve dok ne budemo dobili daqe pojedinosti, ne}emo biti u mogu}nosti da procenimo potpuni uticaj wegovog zdravstvenog stawa na su|ewe.) Plav{i}eva i Peri{i} Odluka sudskog ve}a da odobri zahtev tu`be da se Biqana Plav{i} doda na spisak svedoka ostaje zape~a}ena, mada je jedan od najvi{ih rukovodilaca tribunala i daqe siguran da }e ona svedo~iti protiv Milo{evi}a 10. februara (najpre je bilo zakazano za 4. februar). Weno svedo~ewe postalo je jo{ jedna ta~ka sukoba izme|u vode}ih tuìlaca u slu~aju Milo{evi}, ali koliko su slu`benici ambasade razumeli, glavna tuìteqka Karla del Ponte insistirala je na tome da se Biqani Plav{i} uputi zvani~an poziv da svedo~i u Hagu. Pravni savetnici ambasade tako|e su saznali da je pridobijawe Mom~ila Peri{i}a zavr{eno potpunim neuspehom, te da je jedan tuìlac rekao je da je Peri{i}ev intervju u Hagu bio “grozan”. Postojala je izvesna nada u Kancelariji tuìla{tva da }e Peri{i} – koji je nekada bio glavni Milo{evi}ev vojni savetnik, va`na veza izme|u Milo{evi}a i Mladi}a po vojnim pitawima i mogu}i optuènik – pruìti zna~ajne dokaze protiv svog biv{eg {efa. Razgovori obavqeni sa wim u Hagu pokazali su suprotno, Peri{i} je pokazao krajwu netrpeqivost i smesta je vra}en u Beograd. Wegov status kao mete za istraìvawe bi}e opisan u posebnom telegramu. 68

Kadrovske promene u timu tuìlaca Intenzitet usredsre|enosti na zavr{ne nedeqe izlagawa optu`nice ipak nije skrenuo pa`wu vode}ih tuìlaca sa wihovog dugotrajnog me|usobnog sukoba po pitawu same tu`be. Glavni izvor razmirica, zatrovan odnos izme|u vode}eg tuìoca Yefrija Najsa i vi{eg sudskog advokata (za deo o Bosni) Dermota Gruma, mo`da }e se okon~ati jednom kada tu`ba bude zavr{ila izlagawe svog slu~aja. Pravni savetnici ambasade saznali su da je glavna tuìteqka odlu~ila da povu~e Gruma sa ovog slu~aja ~im optu`ba zavr{i svoje izlagawe i zatraì}e od Gruma da usredsredi svoju pa`wu na Stani{i}a i Simatovi}a, kao i da od Najsa preuzme kontrolu nad istragom protiv Peri{i}a. Grum je, razo~aran ovom odlukom, zatraìo od glavne tuìteqke da jo{ jednom razmisli i rekao joj da on ne}e traìti obnavqawe svog ugovora u maju ako bude skinut sa Milo{evi}evog su|ewa. Sedmica eksperata svedoka Din Mening (istraìva~ KT): tu`ba je pozvala istraìva~a KT Dina Meninga da svedo~i o izve{taju koji je pripremio na zahtev KT, o masovnim grobnicama prona|enim u Srebrenici i oko we. Mening ve} pet godina istraùje masovne grobnice oko Srebrenice. On je posvedo~io da je u tim masovnim grobnicama prona|ena 2541 osoba. On je rekao, me|utim, da je ovo veoma skroman broj, zato {to su Srbi iskopavali i prenosili le{eve iz prvobitnih grobova, koriste}i te{ku mehanizaciju, ~ime su mrvili tela, zbog ~ega je precizno prebrojavawe vrlo te{ko. Milo{evi} je nagovestio da ve}ina tela prona|enih u masovnim grobnicama oko Srebrenice pripada qudima poginulim u borbama i upitao je svedoka da navede pol i uzrast `rtava, kao i da prizna da su se u toj oblasti vodile borbe. Mening je uzvratio na Milo{evi}evu izjavu tako {to je naveo forenzi~ke dokaze – rekao je da je ve}ina `rtava ustreqena u potiqak, da poloàji wihovih tela nagove{tavaju da su im ruke bile vezane i da su ~esto imali preko lica povez od istih par~i}a tkanine. Rejno Tunens (vojni analiti~ar MKTJ-a): tu`ba je pozvala vojnog analiti~ara MKTJ-a Rejnoa Tunensa da svedo~i o izve{taju koji je pripremao na zahtev Kancelarije tuìla{tva, a u kojem se analizira uloga Jugoslovenske narodne armije (JNA) u sukobima u Hrvatskoj i Bosni, konkretno wena komanda i kontrola nad srpskim vojnim, naoruànim paravojnim i dobrovoqa~kim grupama. Tunens je posvedo~io da se JNA razvila u prete`no srpsku vojnu snagu, ~iji je ciq bio da uspostavi kontrolu Srbije nad Srbima naseqenim podru~jima Bosne i Hrvatske. On je izjavio da je ova izmewena JNA obu~avala i snabdevala srpske snage u Hrvatskoj i Bosni, kao i da je imala komandu nad wima, izve{tavaju}i da “dokumentovani dokazi nagove{tavaju da su srpske jedinice Terito69

rijalne odbrane i prate}e osobqe operisale pod jedinstvenom, objediwenom komandom i kontrolom iz JNA”. Svedok je daqe svedo~io da je ova pomo} koju je JNA pruàla bila odobrena na najvi{im nivoima JNA i jugoslovenskog predsedni{tva, za koje je jo{ ranije dokazano da su bili pod kontrolom Milo{evi}a. Va`no je nepomenuti da je Tunens pruìo dokumentaciju koja pokazuje da je Milo{evi} primao dnevne izve{taje o borbama vojske u odmetnutoj srpskoj republici, Republici Srpskoj Krajini (RSK), i da su u te izve{taje bile ukqu~ene informacije o tome kakva je materijalna pomo} slata u RSK iz JNA. Tunens je tako|e svedo~io o dokumentaciji koja pokazuje da su penzionisani i aktivni zvani~nici JNA sluìli u srpskim vojskama u Bosni i Hrvatskoj, mada su i daqe dobijali platu, beneficije i druge prinadle`nosti za vreme provedeno u JNA. On je rekao da je podr{ka JNA bila od kriti~ne va`nosti u Bosni, gde odmetnuta Republika Srpska skoro da nije imala nezavisnu sposobnost za ratnu proizvodwu. U unakrsnom ispitivawu, Milo{evi} je poku{ao da predstavi JNA kao posredni~ku snagu koja je razdvajala sukobqene strane u Bosni i Hrvatskoj, poku{avaju}i da razdvoji JNA od akcija srpskih vojski i paravojnih jedinica. On je tako|e poku{ao da diskredituje svedoka, nagla{avaju}i da to {to je zaposlen u MKTJ-u moè da bude sasvim dovoqna motivacija za pristrasnost. Na kraju su, me|utim, obimni vojni dokumenti koje je izneo Tunens pruìli dovoqno dokaza o povezanosti Srbije i JNA sa vojnim dejstvima koja su preduzimale srpske snage u Bosni i Hrvatskoj. Wegovo svedo~ewe omogu}ilo je ve}u da boqe razume komandovawe i koordinaciju izme|u JNA i mno{tva srpskih vojnih, paravojnih i dobrovoqa~kih jedinica u Bosni i Hrvatskoj. [to je najva`nije, svedo~ewe je nagovestilo da je Milo{evi} bio veoma upoznat sa ovim ogromnim vojnim aparatom i da je, u stvari, imao veliki uticaj na dono{ewe odluka. General Ferenc Veg (svedok ekspert za pitawa vojne komande i kontrole): kao i Tunens, ma|arski general Veg pozvan je da svedo~i o izve{taju koji je pripremio na zahtev Kancelarije tuìla{tva, a koji je usredsre|en na vojnu komandu i strukturu JNA. Veg je nekada{wi komandant ma|arske vojske, a u istaknuta mesta wegove radne biografije spada i period koji je proveo na Ratnom koleyu Vojske SAD. Prvenstveno interesovawe tuìla{tva za Vega proisti~e iz wegovih nalaza da srpske vojne i paravojne snage u Bosni i Hrvatskoj nisu imale sposobnost da same izvr{avaju nezavisne vojne aktivnosti. Od raspodele municije lokalnim snagama, do koordinisawa sofisticiranim ofanzivama, srpske vojne i paravojne jedinice zahtevale su nare|ewa nadre|enih iz JNA, za koju on kaè da je postala oru`je u rukama Srbije za postizawe politi~kih ciqeva. Unakrsno ispitivawe od strane Milo{evi}a u stvari je bilo otvoreni poku{aj da se dejstva JNA predstave kao jednostavno “podizawe nivoa borbene gotovosti” u svetlu narastaju}eg ne70

prijateqstva koje se ogledalo u organizacijama kao {to su Hrvatska nacionalna garda i Patriotska liga (naoruàna koalicija muslimanskih vojnika u Bosni). Ve}u je bilo jasno, me|utim, da Milo{evi} koristi unakrsno ispitivawe za govoranciju usmerenu ka galeriji (~iji je kapacitet bio do kraja ispuwen prvi put za posledwih nekoliko meseci, zbog posete timova za modelirawe UN), o militarizovawu Bosanaca i Hrvata. Sudija Robinson je neuobi~ajeno opomenuo Milo{evi}a, rekav{i: “Obi~no podràvam va{e zahteve za dodatnim vremenom... Ne}u to uraditi ovog puta”.

Komentar Su|ewe Milo{evi}u suo~ava se sa novim i veoma te{kim izazovom, u vidu bolesti sudije Meja, o kojoj jo{ uvek ni{ta ne znamo. U sudnici prepunoj va`nih li~nosti, Mej se odavno nametnuo kao nadmo}na figura – primoravao je tuìla{tvo da se drì rokova, Milo{evi}a je drào na prili~no kratkoj uzdi, mada mu je dozvoqavao razumnu koli~inu prostora da bi mogao da zastupa sebe, i generalno je odràvao dostojanstvo naspram komplikovanog okruèwa. Wegovo odsustvo bilo bi veliki gubitak, ~ak i ukoliko bi umesto wega bio postavqen novi sudija kao zamena. [tavi{e, odluka da se nastavi daqe sa rezervnim sudijom je po pravilniku tribunala predmet direktne molbe punom sastavu apelacionog ve}a. âk i ako bi ta molba bila odbijena ({to je verovatnije nego da ne}e), javni ugled su|ewa bio bi dobrano na~et. U samom sudskom ve}u, protekla sedmica predstavqala je preklapawe dve strane optu`be protiv Milo{evi}a. Sa jedne strane, posmatra~i su mogli da vide trezvena, pa`qiva izlagawa svedoka eksperata, namewena tome da pojasne ve}u sloènu prirodu Milo{evi}eve povezanosti sa zlo~inima u Bosni i vojni~ke povezanosti Beograda sa snagama bosanskih Srba. Sa druge strane, odavno tiwaju}i sukob Najsa i Gruma na li~nom nivou nastavio je da potresa tim tuìlaca. Pred Karlom del Ponte, koja je bila sklona tome da hu{ka wih dvojicu jednog protiv drugoga i tako doprinosi napetosti, sada stoje nimalo prijatne mogu}nosti: ako ukloni Najsa ({to je neverovatno), rizikuje medijsku oluju, po{to bi uklawawe dobro poznatog lica iz tuìla{tva neminovno bilo pri~a od izvesne va`nosti. A ipak, ako ukloni Gruma, izgubi}e tuìoca koji je najboqe upoznat sa bosanskim delovima optu`nice – koji su, kako to obi~no biva, najteì za dokazivawe. Uprkos ovoj kadrovskoj krizi, pitawa od prave va`nosti ipak se ti~u toga kako }e tuìla{tvo zavr{iti izlagawe svog slu~aja. To {to su generala Moriona stavili kao posledweg na spisak svedoka, osigura}e da tuìla{tvo na sudsko ve}e ostavi snaàn utisak, stvoren pojavqivawem va`nog svedoka. Ipak, postoji mogu}nost da ovonedeqno svedo~ewe Plav{i}eve izazove vatromet koji bi mogao da potkopa slu~aj optu`be. 71

Izbor Plav{i}eve kao jednog od posledwih svedoka nagove{tava, u najmawu ruku, da neki ~lanovi tima tuìla{tva uop{te nisu uvereni u kqu~ne aspekte ovog slu~aja. Kobel

XVII Referenca: 04THEHAGUE347 Wikileaks id #13853 Tema: MKTJ – su|ewe Kraji{niku po~iwe mirno Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: utorak, 10. februar 2004. u 16.38 Klasifikacija: neklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/02/04THEHAGUE347.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 25. avgusta 2011. u 3.30 Rezime Su|ewe Mom~ilu Kraji{niku pred Me|unarodnim tribunalom za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) po~elo je mirno za tuìla{tvo 3. februara. Kraji{nik, kome se sudi po osam ta~aka, ukqu~uju}i i optu`be za genocid i zlo~ine protiv ~ove~nosti, bio je nosilac mnogih va`nih funkcija u vo|stvu Republike Srpske (RS) tokom rata, ukqu~uju}i predsedni~ku, i bio je blizak saradnik Radovana Karayi}a i Biqane Plav{i}. U uvodnoj re~i, tuìla{tvo je navelo da je Kraji{nik imao kontrolu i vlast nad vojnim snagama i politi~kim organima bosanskih Srba koji su po~inili razna zlodela, od ubistava do prisilnog preme{tawa bosanskih muslimana i Hrvata. Kao i ve}ina optuènika MKTJ visokog nivoa, Kraji{nik nije optuèn da je li~no izvr{io ova krivi~na dela. Tuìla{tvo je navelo da je Kraji{nik bio ~lan udruènog zlo~ina~kog poduhvata ~iji je ciq bio da se istrebe veliki delovi muslimanskog i hrvatskog stanovni{tva u Bosni i Hercegovini (BiH). Ve}e je saop{tilo da bi ovo su|ewe moglo trajati preko dve godine.

Odmah iza Karayi}a po vlasti i uticaju U utemeqenoj i detaqnoj tro~asovnoj uvodnoj re~i, vi{i istra`ni tuìlac Mark Harmon (Amerikanac) naveo je da je Kraji{nik bio jedan od najmo}nijih i najuticajnijih lidera RS, odmah iza notornog ratnog zlo~inca Radovana Karayi}a. On je rekao da je Karayi} bio republi~ki “frontmen” dok je Kraji{nik povla~io poluge vlasti iza scene. Harmon je obeleìo Kraji{nika kao tvrdokornog nacionalistu koji je planirao i nare|ivao masovna ubistva bosanskih muslimana i Hrvata tokom napada na gradove u periodu rata u Bosni 1991-1992. godine, sa krajwim ciqem da se to stanovni{tvo istrebi iz velikih delova ovog podru~ja. Kraji{nikova optu`nica sadrì osam ta~aka, ukqu~uju}i geno72

cid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona ratovawa. On nije li~no optuèn za po~iwewe ovih zlo~ina, nego kao ~lan udruènog zlo~ina~kog poduhvata (napomena: optuèn je po ~lanovima 7(1) – individualna odgovornost – i 7(3) – vi{a odgovornost – Statuta MKTJ). Me|u ~lanove ovog poduhvata spadaju i Plav{i}eva i Karayi}. Kraji{nik je u po~etku bio optuèn skupa sa predsednicom bosanskih Srba Plav{i}evom, ali je ona u oktobru 2002. priznala krivicu za zlo~in protiv ~ove~nosti i progone. U toku svog priznawa o “utvr|enim ~iwenicama”, Plav{i}eva je ozna~ila Kraji{nika, Milo{evi}a i Karayi}a kao kqu~ne izvr{ioce plana za eliminaciju muslimana i Hrvata sa podru~ja sa srpskom ve}inom u Bosni. Kqu~ni dokaz koji tuìla{tvo planira da uvede je dokument podeqen na zasedawu Skup{tine bosanskih Srba 1992. godine, koji navodi {est strate{kih ciqeva RS. Ovi ciqevi podrazumevaju uspostavqawe granica koje razdvajaju srpsko stanovni{tvo od drugih etni~kih zajednica u Bosni i dele etni~ki me{ovit grad Sarajevo na srpski i muslimanski deo. Tuìla{tvo je navelo da je Karayi} objavio ove ciqeve na Skup{tini bosanskih Srba i da su oni usvojeni kao formalna odluka koju je potpisao Kraji{nik u svojstvu predsednika Skup{tine bosanskih Srba. Na po~etku postupka, sudije Pretresnog ve}a 1 (predsedavaju}i sudija Ori) ukazale su da bi ovaj predmet mogao trajati preko dve godine. Oni su dodelili tuìla{tvu 450 ~asova za izno{ewe dokaza, ne ukqu~uju}i vreme koje odbrana tro{i na unakrsno ispitivawe. Zbog duìne trajawa postupka, odbrana se opredelila za odlagawe uvodne re~i, koju }e izneti kasnije u toku su|ewa. Kraji{nik je, me|utim, zahtevao da iznese uvodnu re~ ve}u. Nasuprot pona{awu drugih visokih optuènika, kao {to su Milo{evi} ili [e{eq, Kraji{nik je odrào kratak rezervisan govor, tvrde}i da je nevin i izraàvaju}i verovawe da }e su|ewe rezultirati obelodawivawem istine. Kraji{nik, koga su uhapsili pripadnici SFOR-a u wegovoj ku}i u Bosni aprila meseca 2000, nalazi se u pritvorskoj jedinici MKTJ u [eveningenu, o~ekuju}i su|ewe, skoro ~etiri godine.

Komentar Su|ewe Mom~ilu Kraji{niku spada me|u tri ili ~etiri najva`nija predmeta u MKTJ, u kategoriju odmah iza Milo{evi}a, Karayi}a i Mladi}a. Ovo su|ewe }e u mnogo ~emu prodreti dubqe u zlo~ina~ki poduhvat vo|a RS nego su|ewe Milo{evi}u, koncentri{u}i se ne samo na specifi~ne zlo~ine bosanskog rata nego i na namere i odgovornost najvi{ih funkcionera vo|stva bosanskih Srba. Ono }e verovatno dodati materijal na skeletnu “~iweni~nu bazu”, koju je u 22 paragrafa iznela Biqana Plav{i} u priznawu svoje krivice. U rukama mo}nog tuìla~73

kog tima, predvo|enog Amerikancem i iskusnog predsedavaju}eg sudije (koji je nedavno doneo presudu u predmetu “opsada Sarajeva” protiv Stanislava Gali}a), velika su o~ekivawa da bi ovo su|ewe moglo ne samo dokazati Kraji{nikovu krivicu, nego bi moglo i da trasira put za utvr|ivawe odgovornosti i stvarawe jedne vrste istorijskog dosijea o balkanskom sukobu, {to me|unarodna zajednica o~ekuje od MKTJ. Kobel

XVIII Referenca: 04ROME549; Wikileaks id #13955 Tema: Operacija Poroci Balkana 3 – Italija saglasna sa viznim reìmom, bi}e kreativna po pitawu zamrzavawa imovine Poreklo: Ambasada u Rimu (Italija) Vreme slawa telegrama: petak, 13. februar 2004. u 14.38 Klasifikacija: tajno / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/02/04ROME549.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Fernando \entilini, direktor kancelarije za Balkan ministarstva spoqnih poslova, rekao je 12. februara na{em agentu da je Italija saglasna sa stavom vlade SAD da }e uvo|ewe putni~kih zabrana za osobe osumwi~ene za ratne zlo~ine i zamrzavawe wihove imovine i imovine wihovih materijalnih pomaga~a, biti korisno oru`je u postizawu na{eg zajedni~kog ciqa da se stabilizuje region. Primena putni~kih zabrana na osobe imenovane u podnesku A ne}e predstavqati nikakav problem, rekao je, i obe}ao da }e proslediti spisak odgovaraju}im grani~nim i imigracionim slu`bama. \entilini je rekao da zamrzavawe imovine, kao i kod prethodnih zahteva tog tipa, ne}e i}i tako lako. Brojne dràve ~lanice EU i daqe se drè stava da zaplena imovine pomaga~a optuènih ne bi bila odrìva na sudu, zato {to bi bila obavqena bez prethodnog krivi~nog ili prekr{ajnog postupka. I pored toga, Italija }e nastaviti da “bude kreativna” u poku{ajima da zamrzne imovinu pomaga~a optuènih. \entilini kaè da je na sastanku Komiteta za zapadni Balkan, 12. februara u Briselu, Italija podràla predlog irskog predsedavaju}eg da se zamrzavawe imovine testira na primeru tri imenovana begunca: Karayi}a, Mladi}a i Gotovine. Zamrzavawe imovine {irom EU koje }e biti primeweno na wih trojicu moè da stekne jednoglasnu podr{ku dràva ~lanica i moglo bi da se odrì na sudu. Kr~e}i stazu za delovawe protiv “mawe ozbiqnih” pomaga~a optuènih, \entilini kaè da bi on ispitao mogu}nost bilateralnog dejstva, ali da ne gaji preveliku nadu u pogledu te strategije. 74

Roberto ]i}ijani, direktor Kancelarije za borbu protiv prawa novca i finansijskih zlo~ina, kaè da Italija ne moè zamrzava imovinu lica navedenih na spisku, ukoliko EU ne izda direktivu o primeni. Ministarstvo finansija }e podeliti imena centralnoj italijanskoj bankci “Ufi}io Italiano dei kambi”, koja }e zauzvrat da naloì bankama da pregledaju bazu podataka, da vide da li postoje poklapawa ra~una. Ovo }e sve biti obavqeno u o~ekivawu direktive iz EU. Ministarstvo finansija }e zatraìti od ministarstava pravde i unutra{wih poslova da provere da li protiv navedenih pojedinaca postoje bilo kakve sudske presude u Italiji.

XIX Referenca: 04THEHAGUE498; Wikileaks id #14329 Tema: MKTJ – Milo{evi}evi tuìoci “hramqu}i” zakqu~ili izno{ewe optu`be Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 26. februar 2004. u 17.16 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/02/04THEHAGUE498.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Tim tuìlaca u slu~aju protiv Milo{evi}a pred Me|unarodnim tribunalom za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) je 25. februara priveo kraju izno{ewe svojih argumenata na krajwe neubedqiv na~in pred Sudskim ve}em broj 3. Nedavna melodrama u slu~aju Milo{evi} – rasprava puna zlovoqe unutar tuìla{tva o mogu}im svedocima kao {to je Biqana Plav{i}, o~ekivawa da se podnesu dokumenta koja neki smatraju “korpusom delikti”, dramati~no pogor{awe zdravstvenog stawa predsedavaju}eg sudije Ri~arda Meja, ponovno razboqevawe optuènog, jedva izbegnuta ostavka tuìoca Yefrija Najsa – sve je to optu`bu pretvorilo u ne{to {to Najs naziva “zbrkom”. Tuìla{tvo sada nastoji da po~isti svoje dvori{te i da usmeri pa`wu na zbrzane elemente slu~aja, kao i na pripreme za fazu odbrane, ~iji je po~etak sudsko ve}e zakazalo za 8. jun. Razmirice iz proteklih nekoliko nedeqa bacile su u senku neke zanimqive dokaze koji su se pojavili tokom posledwih nedeqa. Neubedqiv fini{ Tuìoci su 25. februara dostavili Sudskom ve}u broj 3 “obave{tewe o zavr{etku svog izlagawa i molbu da budu primqeni dokazi u pisanoj formi”. Dok se ve}i deo molbe odnosi na pitawa zbrzanih dokaza, zvani~no obra}awe zapo~iwe primedbom o “velikom àqewu” povodom 75

bolesti i povla~ewa sudije Meja, koje stupa na snagu tek 31. maja, ali ga je predsednik Teodor Meron objavio 22. februara (koliko smo razumeli, sudija Mej vi{e ne u~estvuje u dono{ewu odluka na sudskom ve}u, a verovatno }e sudija Patrik Robinson, slede}i po stare{instvu, biti unapre|en u predsedavaju}eg na su|ewu). Daqe se nagove{tava da }e “povla~ewe mo`da proizvesti ozbiqne te{ko}e za sveukupan vremenski raspored su|ewa”, mada te te{ko}e nije mogu}e “sasvim predvideti” u ovom trenutku. Nagove{teno je da bi te te{ko}e mogle da odloè po~etak izlagawa slu~aja od strane optuènog, a da bi delom mogle biti uzrokovane potrebom novog sudije da se upozna sa slu~ajem (uz primedbu o va`nosti pravila 15bis iz Pravilnika o proceduri i dokazima). Na kraju kratkog uvodnog dela pi{e da “imaju}i sve ove obzire na umu, i uz nastojawe da se sluì pravdi i ekonomi~nosti pravosu|a, tuìla{tvo okon~ava izno{ewe dokaznog postupka ovim prelistavawem osnova za dokaze koji su ve} predstavqeni...” Sudsko ve}e je na molbu odgovorilo nezapam}eno brzo. Prema slu`benim saop{tewima MKTJ-a, sudsko ve}e je “potvrdilo da je tuìla{tvo okon~alo svoj dokazni postupak”. Navodi se jo{ nekoliko upe~atqivih naredbi: Sudsko ve}e je naredilo da “svaki zahtev po pravilu 98bis mora da bude podnet od strane optuènog ili amikusa do ponedeqka, 8. marta 2004”, na {ta }e tuìla{tvo mo}i da odgovori do 22. marta. Predlog po pravilu 98bis jeste predlog da se donese preurawena presuda, prema wemu bi optuèni ili amikus mogli da traè osloba|aju}u presudu po “jednoj ili vi{e ta~aka navedenih u optu`nici”. Ve}e je naloìlo optuènom da do 12. aprila dostavi spisak svedoka koje planira da pozove i dokaza koje namerava da podnese. Ve}e je zakazalo “pred-odbrambenu konferenciju” za 17. maj 2004. Zakazalo je po~etak izno{ewa dokaza odbrane za utorak, 8. jun, dodequju}i optuènom 150 dana za izno{ewe svojih dokaza. (Sa tri radna dana nedeqno, dodeqen broj dana proteza}e se skoro na jednu celu godinu; uzimaju}i u obzir praznike i druge pauze usled bolesti ili nekih drugih te{ko}a, trebalo bi o~ekivati da }e odbrana – pod pretpostavkom da iskoristi svih 150 dana koliko joj je dodeqeno – iznositi svoj slu~aj do leta 2005, ako ne i duè.)

Galama tokom proteklih nedeqa Vi{erangirani tuìoci i istraìva~i posledwih dana su sa pravnim savetnicima ambasade podelili svoje razo~arawe nedeqama tokom kojih su zavr{ili izlagawe svog slu~aja. Yefri Najs je to nazvao “zbrkom” i rekao da su protekle tri nedeqe, tokom kojih se energi~no zalagao za to da saznawe o stawu sudije Meja bude predstavqeno i optuènom – wemu bile najteè u dosada{wih preko dve godine su|ewa. Zbog unutra{wih sva|a, naro~ito sa Karlom del Ponte oko toga da li tuìlac ima moralnu obavezu da nagovesti optuènom da }e sudija Mej verovat76

no morati da se povu~e, on je krajem pro{le sedmice o~ekivao da }e biti povu~en sa slu~aja. Povla~ewem sudije Meja, me|utim, ta nevoqa je prevazi|ena, i on kaè da je sa Karlom del Ponte “uspostavio primirje”. Primirje ili ne, Najs o~ekuje nove sukobe sa Del Ponteovom, koja od Nove godine naovamo aktivnije u~estvuje u dono{ewu odluka vezanih za su|ewe Milo{evi}u nego {to je ikada ranije radila. Sa svoje strane, Del Ponteova je rekla pravnom savetniku ambasade da je dobro sara|ivala sa predsednikom Meronom po pitawu situacije sa sudijom Mejem i da je morala da pokaè Najsu da je ona {ef. U korenu problema koji potresaju tim tuìla{tva nalazi se Najsov odnos sa tuìocem Dermotom Grumom. Mada nema skoro nikakvih naznaka da se taj odnos poboq{ao, Grum je 26. februara rekao pravnom slu`beniku ambasade da je Del Ponteova traìla od wega da nadgleda bosanski deo odbrane. Kao posledica toga, on je uveren da }e ostati u su|ewu Milo{evi}u ~ak i posle maja, kada mu isti~e ugovor. Drugi tuìoci i istraìteqi bili su razo~arani time {to ne mogu da uvode daqwe dokaze u zapisnik. Biqana Plav{i} je, na primer, trebalo da svedo~i po~etkom februara, ali su bolest optuènog i naporna rasprava unutar tima tuìla{tva doveli do odlagawa, do ta~ke kada je tim shvatio da vi{e nije u mogu}nosti da je zove. Sli~no ovome, postojala je nada da }e tuìla{tvo da pozove Karla Bilta; u odsustvu takve prilike, tuìla{tvo }e verovatno, s obzirom na to da je Bilt izgleda spreman da svedo~i, zatraìti od sudskog ve}a da ga pozove kao svedoka suda. Prema Grumu, o vezama Pala i Beograda ove nedeqe svedo~i}e kqu~ni insajder, dok }e ekspertsko svedo~ewe jednog demografa pokazati posledice “etni~kog ~i{}ewa” koje je sprovodila Vojska Republike Srpske. Neki od dokaza, nada se Grum, bi}e peedstavqeni u samoj zavr{nici su|ewa, kada odbrana bude zavr{ila svoj dokazni postupak.

Pogled ka odbrani Nekoliko ~lanova tima tuìla{tva sada se priprema za fazu odbrane. Vode}i me|u wima je Grum, koji je na{em agentu rekao da Milo{evi} izgleda da namerava da podnese spisak svedoka koji sadrì 900 imena. Grumov glavni zadatak bi}e da u vrlo ranoj fazi potkopa kredibilitet svedoka koje Milo{evi} bude pozivao. On je istakao da je u slu~aju Br|anin, tuìla{tvo toliko efikasno diskreditovalo svedoke odbrane da je odbrana na kraju odustala od zvawa preko 50 imena sa svog spiska svedoka. Grum se nada da moè da izvede tu “pokaznu ve`bu”, ne bi li Milo{evi} shvatio da mu svedoci nisu od pomo}i onoliko koliko mu je potrebno. Grum i ostali tako|e veruju da odbrana ne}e zapo~eti do 8. juna, pa ni dugo posle tog datuma. Postoje dva velika problema: prvo, i daqe je nejasno kada }e zamena za sudiju Meja da se ukqu~i u rad Sudskog ve}a. 77

Mada se vode neke rasprave o tome da bi trebalo na}i sudiju koji je u stawu da “protuma~i” ceo slu~aj ~ak i pre nego {to bude zvani~no postavqen, Najs i Grum su prepoznali more problema kod takvog pristupa, zajedno sa finansirawem. Drugo, novi sudija mora da pregleda skoro 50.000 strana, posle ~ega }e morati da pokaè koliko je upoznat sa slu~ajem. Na kraju, letwi odmor }e po~eti ba{ kada i izno{ewe odbrane. Sve u svemu, Grum veruje da odbrana ne}e zapo~eti svoje izlagawe sve do septembra, ako i tada zapo~ne.

Posledwa svedo~ewa Uprkos nevoqama proteklih nedeqa, tuìla{tvo je bilo u stawu da izvede neke zna~ajne svedoke tokom posledwih dana izno{ewa svog dokaznog postupka, usredsre|uju}i se na Srebrenicu. Tuìla{tvo je preko iskaza svedoka pokazalo da je Milo{evi} imao saznawa da je grad pod opsadom, da su u~estvovale i jedinice JNA i da je Milo{evi} imao kontrolu i uticaj na vlasti bosanskih Srba. Svedoci koji su se pojavili tokom posledwe sedmice namewene optu`bi ukqu~uju generala Filipa Moriona, komandanta francuskog UNPROFOR-a ~uvenog po tome {to je Bosancima u Srebrenici obe}ao da ih UN “nikada ne}e napustiti”. Tako|e je svedo~io i stalni predstavnik Venecuele u UN za vreme rata u Bosni, koji je u svom svedo~ewu o{tro kritikovao UN zbog toga {to nisu uradile vi{e na tome da spre~e genocid u Srebrenici. Tokom posledwe nedeqe, posle jednonedeqnog odlagawa zbog bolesti optuènog, sudija Robinson predsedavao je ve}em u kojem su sedeli samo on i sudija Kvon. Jedini put kada je pomenuta prazna stolica sudije Meja bilo je kada je Robinson prokomentarisao da je sudija Mej “odsutan” i da on i sudija Kvon tu sede shodno pravilu 15bis (koje propisuje da, u slu~aju kratkotrajne bolesti sudije, ostale sudije mogu da nastave da vode postupak tokom vremenskog perioda koji ne sme da pre|e pet radnih dana). Robinson je bio unekoliko tolerantniji prema Milo{evi}evim govorancijama nego {to bi bio Mej, samo povremeno ga je prekidao ili mu se tiho obra}ao: “Vreme je da se postavi pitawe, gospodine Milo{evi}u”. Sudija Robinson je tako|e bio vrlo predusretqiv prema Milo{evi}evim zahtevima da mu se dodeli vi{e vremena za unakrsno ispitivawe, dok sudija Mej uglavnom nije bio naklowen pruàwu dodatnog vremena. Ipak, Robinson je pokazao izvesnu ve{tinu u kontrolisawu Milo{evi}a i privo|ewu kraju sednice. Svedo~ewe generala Filipa Moriona (nekada{weg komandanta UNPROFOR-a): Sa ovla{}ewima koja je imao kao komandant UNPROFOR-a od 1992. do 1993. godine, Morion je oti{ao u Srebrenicu kako bi procenio humanitarnu situaciju u kojoj se na{lo na desetine hiqada muslimanskih izbeglica, koje su pobegle tamo kako bi izbegle srpsku ofanzivu u okolnim podru~jima. Morion je posetio Srebrenicu u mar78

tu 1993, kada je grad bio okruèn neprijateqskim snagama bosanskih Srba. Po ovoj poseti, Morion se u Beogradu sastao sa Milo{evi}em i upozorio ga da }e se u Srebrenici dogoditi uàsna tragedija ako Milo{evi} ne{to ne preduzme. (Morion je odbio da pojasni kako je on to znao da je tragedija neizbe`na, ali u tom periodu muslimani vi{e nisu mogli da izdrè na svojim odbrambenim poloàjima protiv Srba, a grad je bio na ivici gladi). Prema Morionu, Milo{evi} je bio u stawu da obuzda vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladi}a, ~ije su jedinice bile spremne da zauzmu grad. Ovo implicira da je Milo{evi} na nekom nivou imao vlast nad rukovodstvom bosanskih Srba i da je bio u mogu}nosti da privremeno odloì pad Srebrenice u ruke bosanskih Srba. Milo{evi} je kontrirao tvrdwom da je Mladi} bio taj koji je odgovoran za opsadu Srebrenice i kasniji masakr tamo{weg stanovni{tva iz 1995, na {ta je Morion uzvratio: “Mladi} nije slu{ao nikoga osim sebe, ali kada sam oti{ao u Beograd, oti{ao sam da bih spasao narod Srebrenice i on vas je jo{ uvek slu{ao. On je prestao da vas slu{a, ali zahvaquju}i vama, bio sam u stawu da se sretnem sa wim u Beogradu.” Morion je tako|e svedo~io da je traìo Milo{evi}evu pomo} u privremenom zaustavqawu granatirawa Sarajeva od strane bosanskih Srba. Za tuìla{tvo, ovo je bilo dobrodo{lo svedo~ewe ali sa me{ovitim u~inkom, zato {to, mada je bilo jasno da je Milo{evi} u po~etku imao veliki uticaj na Mladi}a tokom 1993, bio je malo nejasan po pitawu toga da li je Milo{evi} mogao da kontroli{e Mladi}a uo~i srebreni~kog masakra iz 1995. godine. Morionovo svedo~ewe bilo je i potresno i emotivno. Kada je oti{ao u Srebrenicu u martu 1993, prakti~no je bio talac rukovodstva tamo{wih Bosanaca, i pu{ten je tek kada je obe}ao da }e oti}i u Beograd i pregovarati o prekidu srpskih napada. Dok je bio u Srebrenici, pro~uo se zbog toga {to je jednostrano obe}ao UN pomo} stanovni{tvu koje je bilo pod opsadom, popeo se na javnu terasu i rekao u megafon: “Nikada vas ne}u napustiti”, {to je bio ~in koji je na kraju primorao UN da proglasi Srebrenicu za “demilitarizovanu zonu”. Morionov bes, kao i to {to je ose}ao li~nu odgovornost za masakr oko Srebrenice iz jula 1995, bili su vidqivi i tokom wegovog svedo~ewa. Tokom unakrsnog ispitivawa, qutito je rekao Milo{evi}u: “Istorija }e zapisati da ste vi jedan od onih koji su odgovorni za sejawe ovog straha, za naoruàvawe, za hu{kawe onih koji su bili pu{teni sa lanca, razbesneli se i izmakli va{oj kontroli”. Dijego Enrike Arija (stalni predstavnik Venecuele u UN): Aria je tokom rata u Bosni sluìo kao stalni predstavnik Venecuele u UN. Tuìla{tvo je prvenstveno zanimalo da se u Arijinom svedo~ewu ~uje da je Milo{evi} znao za izrazito nequdske okolnosti u Srebrenici. Preko Arije, tuìla{tvo je podnelo kao dokaze mnogobrojne izve{taje pri79

spele u Savet bezbednosti UN, koji dokumentuju nequdske okolnosti, etni~ko ~i{}ewe i druge zlo~ine po~iwene nad bosanskim muslimanima u Srebrenici, ukqu~uju}i tu i pisma visokog predstavnika UN za izbeglice i presudu Me|unarodnog suda pravde u kojoj se od Savezne Republike Jugoslavije zahteva da hitno preduzme akciju u ciqu spre~avawa genocida u Bosni. Arija je svedo~io da je jugoslovenski ambasador u UN pripremio potkovane izve{taje o ovoj dokumentaciji, nagove{tavaju}i da su sve informacije kojima je raspolagao Savet bezbednosti UN bile dostupne i optuènom. Ovo svedo~ewe sluì kao dokaz da je Milo{evi} 1993. godine bio upozoren da se bosanski Srbi nalaze na korak od toga da po~ine genocid u Srebrenici; ono tako|e sluì i kao ozbiqna osuda UN i me|unarodne zajednice, koji su tako|e bili upozoreni na neizbe`nost genocida (Arija ga je opisao kao “usporeni snimak genocida”), ali su izgleda ostali prete`no ravnodu{ni prema ovom konfliktu. Tokom svedo~ewa, Arija je izneo o{tre optu`be na ra~un UN, rekav{i da je me|unarodna zajednica vi{e pa`we obratila na ira~ku invaziju Kuvajta, a da nije uradila ni{ta kako bi za{titila Bosnu, zato {to strahuje od postojawa muslimanske dràve u Evropi.

Komentar Izno{ewe optu`nice protiv Milo{evi}a zavr{ilo se jedva ~ujnim {apatom. Tuìoci su bili previ{e zaokupqeni lizawem rana zadobijenih u me|usobnim borbama, dok su preostali istraìteqi tima za su|ewe Milo{evi}u (i tuìoci iz ostalih timova) mogli samo da vrte glavom u neverici kakve sve autodestruktivne ludorije posmatraju. Mada zaista deluje kao da je tim pre{ao u fazu op{teg primirja, kako to naziva Najs, wihov jadan u~inak u posledwim nedeqama ne obe}ava dobar tok u narednoj fazi su|ewa. Na drugoj strani, to {to je Grum ostao u timu izgleda da }e pomo}i timu da ima viziju i sredstva da se nosi sa desetinama svedoka koje }e Milo{evi} verovatno pozvati u svoju odbranu. Moèmo samo da se nadamo da }e naro~ito Najs i Grum prona}i neki model saradwe po kojem }e obojica mo}i da deluju efikasno. Nezavisno od tuìla{tva, me|utim, sudsko ve}e se sada suo~ava sa novim nizom prioriteta, ~ije }e ispuwavawe imati veliki uticaj na to kako }e ovo su|ewe biti posmatrano izvan Haga. Prvi me|u wima je da prona|u zamenu za sudiju Meja. Kako }e to ta~no biti ura|eno, pogotovo zbog toga {to je wegova ostavka kovertirana do kraja maja, nije jasno, i u izvesnoj meri smo zabrinuti zbog toga {to se o tome nije boqe porazmislilo. Na primer, ako wegova ostavka stupa na snagu tek 31. maja, mnogo je te{ko pre tog datuma izabrati sudiju koji }e ga zameniti u sudskom ve}u. Kao posledica toga, moèmo da o~ekujemo odlagawe koje }e potrajati dosta dugo posle juna, kako bi novi sudija bio izabran (ili postavqen od strane Generalne skup{tine UN) a onda da bude upoznat sa hi80

qadama stranica transkripata i podnetih dokaza za ove dve godine, koliko je pro{lo od po~etka su|ewa. Moè samo da se naga|a kako }e Milo{evi} ili amikusi reagovati na Mejov odlazak. Su|ewe moè da se nastavi “samo... uz pristanak optuènog”, prema pravilu 15bis, a Milo{evi} verovatno ne}e dati svoj pristanak, uzimaju}i u obzir wegovo trajno stanovi{te da ne priznaje legitimitet tribunala. U tom slu~aju, preostale sudije mogu da nastave sa su|ewem “ako, kada se sve okolnosti uzmu u obzir, oni jednoglasno odlu~e da }e to biti u interesu pravde”. Na takvu odluku moè da uloì àlbu “bilo koja od strana” i moè se o~ekivati da }e amikusima biti odobreno da podnesu takvu àlbu ako Milo{evi} i ne uradi to sam. U svakom slu~aju, deluje veoma nerealno da }e odbrana svoje izlagawe zapo~eti u junu. âk i nezavisno od krize koja je tresla tribunal posledwih dana, posmatra~i ve} sumwaju da je tu`ba u~inila sve {to je potrebno da bi obezbedila osu|uju}u presudu po nekim ili svim ta~kama optu`nice. Ne{to jasno}e u ovom pogledu trebalo bi da stigne sa predlogom o prevremenoj presudi, koji }e amikusi verovatno podneti a na koji }e tu`ba imati pravo da podnese odgovor, {to }e za posmatra~e biti dragocena prilika da vide da li sudsko ve}e veruje da je tu`ba barem uspela da opravda kqu~ne ta~ke optu`nice (~ak i ovde, me|utim, odlazak Meja izaziva zabrinutost u smislu da li dvo~lano sudsko ve}e moè da donese odluku o prevremenoj presudi, ili }e i ta odluka biti odloèna dok tre}i sudija ne bude uveliko prikqu~en slu~aju). Mnogi veruju da su kosovski delovi optu`nice obra|eni izuzetno dobro, hrvatski delovi ne{to slabije, a iako su bosanski delovi tako|e bili dobro obra|eni, oni su za tu`bu predstavqali najteì zadatak u smislu izvo|ewa dokaza. Naro~ito je Najs sklon tome da pomiwe svoju zabrinutost u pogledu toga kako }e istorija pamtiti tuìoce u su|ewu Milo{evi}u. Moèmo samo da se nadamo da }e tim tuìla{tva predstoje}e mesece iskoristiti ne samo za prise}awe na zavr{no izlagawe optu`nice, ve} i na lekcije koje je mogu}e izvu}i iz toga kako bi se celo su|ewe privelo kraju na mawe ogor~en, a efikasniji na~in. Kobel

XX Referenca: 04THEHAGUE985; Wikileaks id #16157 Tema: MKTJ – biv{i visoki zvani~nici vlade SAD na Milo{evi}evom spisku svedoka Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: utorak, 20. april 2004. u 15.11 Klasifikacija: poverqivo 81

Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/04/04THEHAGUE985.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Slobodan Milo{evi} je, u jednom od svojih prvih pisanih podnesaka pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju (MKTJ), dostavio sudskom ve}u poverqiv dokumenat u kojem navodi svedoke koje bi voleo da pozove u okviru predstoje}eg izlagawa slu~aja odbrane. Mada se sam spisak nalazi pod pe~atom, pravni savetnici ambasade potvrdili su izve{taje da on sadrì preko 1.600 imena, mada je u dokumentu imenovano samo oko 300 wih. Od toga, u spisku su navedeni slede}i sada{wi i nekada{wi ameri~ki zvani~nici: biv{i predsednik Bil Klinton, biv{a dràvna sekretarka Medlin Olbrajt, biv{i sekretar odbrane Vilijem Kojen, ambasador Kristofer Hil, general Vesli Klark i biv{i ambasador Ri~ard Holbruk. Izvori Kancelarije tuìla{tva (KT) su uvereni da }e sudsko ve}e dopustiti da od 1.600 pojedinaca samo deli} bude pozvan da svedo~i. Milo{evi} je 13. aprila sudskom ve}u podneo poverqiv dokument u kojem navodi svedoke koje namerava da pozove kako bi podràli razli~ite faze wegove odbrane. U striktnom smislu, dokument nije spisak svedoka; pre bi se reklo da je to memorandum, podeqen na celine povezane sa optu`nicom. Posle svake celine, dokument nabraja pojedince za ~ije svedo~ewe veruje da }e pore}i optu`be iznete u toj konkretnoj celini. Ve}ina od 1.634 nabrojana pojedinca pomiwe se u uop{tenim opisima, kao {to su pozicija ili uloga koju zauzimaju. Za samo oko 300 wih navedeno je ime. Na sastanku sa pravnim savetnicima ambasade, 16. aprila, glavna tuìteqka Karla del Ponte potvrdila je da dokument sadrì i zvani~nike vlade SAD. îtaju}i neposredno sa spiska izvu~enog iz dokumenta, ona je rekla da su na wega stavqeni nekada{wi predsednik Bil Klinton, nekada{wi dràvni sekretar Madlen Olbrajt, nekada{wi sekretar odbrane Vilijem Kojen, ambasador Kristofer Hil, general Vesli Klark i nekada{wi ambasador Ri~ard Holbruk. Ona kaè da je ukqu~en i duga~ak spisak ruskih zvani~nika, iza kojih idu francuski i britanski zvani~nici, prema re~ima vi{eg savetnika E{tona Nikiforova, brojni antiglobalisti ômskog a pomalo je nejasno kakvu to od wih dobrobit o~ekuje optuèni. Nikiforov je bio zate~en nabrojanim Rusima, napomiwu}i da }e mnogi od wih naneti Milo{evi}u vi{e {tete nego koristi. Del Ponteova kaè da se po spisku moè zakqu~iti da Milo{evi} planira prete`no politi~ku odbranu. Dokument je sada u rukama sudskog ve}a, a tu`ba }e imati priliku da odgovori na wega na predodbrambenoj konferenciji, 17. maja. S obzirom na to da je odbrani dodeqeno 150 radnih dana za izno{ewe dokaza, pot82

puno je nezamislivo da sudsko ve}e odobri i{ta vi{e do pukog deli}a spiska. (Pore|ewa radi, Kancelarija tuìla{tva je tokom izno{ewa svog slu~aja pozvala skoro tri stotine svedoka, mada je i wen spisak prvobitno sadrào zna~ajno vi{e imena i funkcija.) Nadaqe, bilo kakva odluka u vezi sa konkretnim svedocima verovatno ne}e biti doneta jo{ dosta dugo, s obzirom na to da Milo{evi} prvo mora da odlu~i da pozove svedoka, da traì od wega da se pojavi, a onda da opravda i zahteva sudski nalog ukoliko svedok odbije. Vlada SAD ima}e priliku da se ume{a u fazi kada bude zatraèn sudski nalog, ako ne i ranije, a Del Ponteova se saglasila sa tim da nas informi{e o razvoju doga|aja u vezi sa Milo{evi}evim zahtevima za svedocima.

Komentar Milo{evi}ev dokument i nije neko iznena|ewe, po{to on ve} dve godine pri~a kako }e pozvati biv{e visoke zvani~nike Sjediwenih Dràva i drugih vlada. Mada Del Ponteova moè da bude u pravu kada tvrdi da spisak odraàva vi{e politi~ku nego pravnu odbranu, dokaz za to ne moè da se na|e me|u onih tri stotine koji su imenovani, nego u preostalih 1.300. Neki od tih svedoka mo`da su insajderi iz Milo{evi}evog reìma koji mogu da budu u poziciji da negiraju pojedine aspekte optu`nice. Dok ti svedoci ne budu identifikovani, bi}e te{ko proceniti odbrambenu fazu sa bilo kakvim stepenom sigurnosti. Kobel

XXI Referenca: 04THEHAGUE1016; Wikileaks id #16245 Tema: MKS – kancelarija tuìla{tva, mada jo{ nedovr{ena, gleda ka Africi Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 22. april 2004. u 13.06 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/04/04THEHAGUE1016.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Me|unarodni krivi~ni sud (MKS) u prili~noj meri se jo{ nalazi u povoju, iako Kancelarija tuìla{tva (KT) razmatra da li da pokre}e zvani~nu istragu o situaciji u severnoj Ugandi i Kongu, na osnovu referata iz Kampale i Kin{ase. Zbog nedostatka bilo kakve zvani~ne istrage, a kamoli jo{ optu`nice ili slu~aja, suprotstavqena gledi{ta na ovu ustanovu prerasla su u politi~ke i li~ne sukobe unutar wenih tela i me|u visokim rukovodiocima, mada je u ovom trenutku te{ko re}i da 83

li su ti sukobi tek puke po~etne glavoboqe ili ne{to sasvim drugo. Prema dosada{wim znacima, me|utim, glavni tuìlac Luis MorenoOkampo uspeva da ~vrsto nametne svoju viziju u Kancelariji tuìla{tva. MKS je, kako je javio jedan britanski kolega, “u velikoj meri jo{ nezavr{en posao”. On se i daqe razvija i u smislu osobqa i u smislu radnog materijala, mada se ovo prvo odvija brè od ovog drugog. Svako od ~etiri tela MKS-a – predsedni{tvo, ve}e, sekretarijat i Kancelarija tuìla{tva (KT) – bilo je u proteklih godinu dana usredsre|eno na organizaciju i potrep{tine, dok se vi{e rukovodstvo istovremeno obra}alo i spoqnom svetu (govori, putovawa i sli~no). Najvi{e raste broj osobqa u KT, gde je predvi|eno da do kraja 2004. bude preko 100 slu`benika. Vi{a rukovodstva me|usobno sara|uju preko Koordinacionog saveta, koji spaja tuìoca, sekretara i predsednika, ili wihove zamenike ili {efove osobqa, koji se onda bave pitawima od zajedni~ke va`nosti.

Oblik i su{tina prepli}u se u KT Strukturno tuìla{tvo postaje najsofisticiranije i najsloènije od svih tela u MKS-u, zato {to sudije svoje vreme posve}uju izradi propisa za uokvirivawe wihovog rada (za razliku od MKTJ-a, sudije u MKS-u vi{e nemaju mo} da usvajaju pravilnik o procedurama i dokazima, po{to u slu~aju MKS-a ta mo} pripada skup{tini dràva potpisnica), a sekretarijat se bavi prvenstveno infrastrukturom i administracijom. KT je izdelila sebe na istraìva~ko odeqewe, koje predvodi zamenik glavnog tuìoca, Belgijanac Ser` Bramerc; Odeqewe za tu`be, u kojem jo{ nije popuweno mesto {efa odeqewa, {to }e se verovatno desiti u septembru i jedinstveno Odeqewe za nadle`nost, komplementarnost i kooperaciju (NKK), koje predvodi Silvija Fernandez, {efica kabineta glavnog tuìoca Luisa Morena-Okampe. Struktura KT otkriva mnogo toga, naro~ito ako imamo u vidu da postojawe NKK-a ukazuje ne samo na sloène odnose izme|u kqu~nih kadrova u kancelariji, ve} tako|e i na na~in na koji Okampo posmatra ulogu tuìla{tva. U ovom trenutku, NKK je malo odeqewe, uglavnom popuweno biv{im advokatima tipa “ministarstvo spoqnih poslova” i drugim analiti~arima, dok ostala odeqewa okupqaju malobrojne tuìoce i istraìteqe izabrane iz nacionalnih jurisdikcija i sa iskustvom iz me|unarodnih tribunala (uglavnom MKTJ-a). Kako je predo~eno pravnim savetnicima ambasade, NKK je ulazna ta~ka za svaku komunikaciju u kojoj se navode krivi~ni prekr{aji u okviru nadle`nosti MKS-a (takvih je pristiglo oko 700 od jula 2002. godine), a i prva stanica za procenu toga da li dostupne informacije pruàju osnovu za pokretawe istrage. Dva osnovna analiti~ka pitawa odeqewa su, pod jedan, po tome da li informacije na~elno ispadaju iz nadle`nosti MKS-a, i, pod dva, da 84

li je nacionalno sudstvo mo`da ve} u poziciji da se bavi tim optuùju}im navodima u svom krivi~no-pravnom sistemu. Kao rezultat, Okampo je postavio komplementarnost – tj. pitawe nacionalne spremnosti i sposobnosti da za zlo~ine sudi u doma}im okvirima umesto u MKS-u, u prvi plan u strukturi svoje kancelarije. Prvenstvo NKK-a, naro~ito u ovako ranoj fazi razvoja tuìla{tva, smeta drugim odeqewima KT-a, naro~ito istraìteqima, koji smatraju da bi wihova uloga pristupawa i prikupqawa informacija trebalo da bude primarna za KT. Prema kontaktima na{e ambasade, istraìteqi i NKK ipak sara|uju i razlike u wihovim funkcijama nisu dovele do podizawa bedema me|u wima. Svejedno, zvani~nici NKK-a imaju vode}u ulogu u sada{woj fazi rada KT. [tavi{e, slu`benici NKK-a skloni su tome da smatraju istraìteqe nepotrebnima u sada{woj fazi, daju}i, umesto wima, prednost lokalnim stru~wacima i politi~kim analiti~arima koji mogu da procene pouzdanost informacija. [to se ti~e perspektive, kqu~ni slu`benici NKK-a tako|e se razlikuju od ostalih u KT-u. Ovo proisti~e ne samo iz wihove ne-tuìla~ke pro{losti, ve} i iz vladinih pozicija koje su neki slu`benici ranije zauzimali, a koje su podrazumevale zna~ajne programe deqewa informacija sa MKTJ-om. Na primer, dva kqu~na slu`benika dolaze iz britanskog ministarstva spoqnih poslova i kanadskog ministarstva spoqnih poslova. Delom kao posledica ovakve wihove pro{losti, ovi slu`benici smatraju da je su{tinski za uspeh KT da razvije pozitivne odnose sa onima koji raspolaù informacijama, naro~ito sa vladama. Oni u ovom trenutku vode “edikascione” rasprave sa kqu~nim vladama, naro~ito u Africi, ali i sa drugim vladama koje podràvaju MKS, kao {to je britanska. Imaju}i sve ovo u vidu, slu`benici NKK-a veruju da vlade verovatno ne}e hteti da dele svoje informacije sa KT-om ukoliko ne postoji sna`na za{tita od mogu}nosti da wihove informacije budu daqe preno{ene bez wihovog pristanka. Prema jednom od wih, me|utim, nai{li su na zna~ajne prepreke kod istraìteqa i u ve}u, za koje je re~eno da je spremno da usvoji pravila koja zahtevaju od tuìla{tva da informacije koje potencijalno osloba|aju od krivice otkriva sudskom ve}u, ~ak i ako one poti~u od izvora koji ne pristaje na takvo otkrivawe. Ovo razmimoilaèwe, koje zvu~i sli~no kao i dugotrajno, mada skoro razre{eno pitawe da li u MKTJ-u pravilo 70 (deqewe informacija) nadja~ava pravilo 68 (informacije koje osloba|aju krivice), dovodi neke slu`benike NKK-a u poziciju da moraju da kaù potencijalnim izvorima informacija da u ovoj fazi ne mogu da im garantuju da osetqive informacije ne}e biti podeqene sa sudskim ve}em MKS-a. Ova ~iwenica ostavqa NKK u nelagodi i zabrinutosti po pitawu da li }e vlade oklevati da podele svoje najosetqivije glavne i sporedne informacije sa KT-om. 85

Na kraju, pro{lost zvani~nika tuìla{tva neprestano ima uticaj na to kako oni vide misiju KT. Biv{i vladini advokati, na primer, izgleda da ne posmatraju svoje misije u striktno tuìla~kom smislu. Kako je rekao jedan zvani~nik NKK-a, kada razmatra situaciju oko neke mogu}e istrage, on mora da uzme u obzir ne samo da li se zlo~in dogodio i da li odre|ena osoba ili osobe mogu da budu predmet gowewa; on tako|e mora da uzme u obzir da li bi krivi~no gowewe doprinosilo pravdi u uop{tenom smislu, po{to ~lan 53(2) Rimskog statuta nalaè da tuìlac moè da odlu~i da ne podiè optu`nicu koja “nije u interesu pravde”. Za Okampa se veruje da i on na sli~an na~in sagledava svoju ulogu. Istraìteqi, navodno, ne posmatraju ovo na taj na~in; umesto toga, oni smatraju da je wihova uloga da slede informacije i dokaze gde god da ih to odvede. Oni su spremni da mogu}e mesto zlo~ina prekopavaju u potrazi za dokazima ~ak i pre nego {to je izvr{ena procena da li }e istraga ili sudski progon biti odobreni, dok zvani~nici NKK-a smatraju da je od su{tinske va`nosti da najpre pridobiju poverewe i saradwu onih vlada na ~ijoj teritoriji su zlo~ini mo`da bili po~iweni.

Uganda i Kongo Posledica ovih razlika u pogledima NKK-a i istraìteqa je vidqiva, u odre|enoj meri, u prvim poku{ajima da se sakupe informacije o Kampali i Kin{asi. Predsednici obe dràve podneli su referate Kancelariji tuìla{tva. Sami referati, me|utim, ne zahtevaju od tuìla{tva da pokrene zvani~nu istragu, mada kontakti na{ih slu`benika svi veruju da }e zvani~ne istrage biti pokrenute u narednih nekoliko meseci. Jedan pouzdan izvor prijavio je da se u Kancelariji tuìla{tva pretpostavqa da }e u 2005. istraìvati tri situacije. I NKK i istraìva~i obavili su mnogobrojne odlaske u oba glavna grada, kako bi potpomogli saradwu ali i zapo~eli postupak prikupqawa informacija. Istraìva~i su na ova putovawa odlazili spremni da zapo~nu proces prikupqawa informacija, dok su zvani~nici NKK-a zauzeli laganiji pristup, koriste}i ove posete za izgradwu odnosa sa odgovaraju}im zvani~nicima vlade. Li~nosti Iz perspektive ambasade, te{ko je proceniti uticaj kqu~nih li~nosti na po~etni rad MKS-a. Neke tokove je, me|utim, mogu}e uo~iti, a glavni me|u wima je da tri upravnika – predsednik Filip Kir{, tuìlac Okampo i registrator Bruno Kathala – posmatraju jedan drugog sa me{avinom sumwi~avosti i zbuwenosti. O Okampu u delu wegovog osobqa vlada uverewe da je “padobranac” – navodno povu~eni Argentinac koji mawe brine o pojedinostima nego o viziji i misiji. Za sastanke izme|u ovog tuìoca u izgu`vanom odelu i poluobrijanog; ugla|enog, do86

teranog Kir{a i re~itog, energi~nog Kathale pri~a se da su veoma komi~ni, ali nisu okruèwe za bilo kakvo jasno sporazumevawe. Kathala je, rekli su nam na{i slu`benici, ve} po~inio neke prestupe u smislu nadle`nosti, tako {to je svoju kontrolu nad infrastrukturom poku{ao da iskoristi kako bi prodro u ne{to {to Kir{ smatra svojom teritorijom. Za po~etak, Kathalina po~etna gledi{ta da bi ovo trebalo da bude prilagodqiva ustanova sposobna da se povla~i i prostire zavisno od potreba sudskih postupaka, izgleda da su gurnuta u fijoku, u korist tradicionalnijeg plana posve}enog rastu institucije. Sa svoje strane, Kir{ deluje kao neko ko predsedava skupom nemirnih sudija, od kojih mnogi imaju iza sebe ugledne karijere i sada jednostavno ~ekaju da im KT pruì ne{to na ~emu bi mogli ozbiqno da rade (i ve} jednom prevazi|u izradu pravilnika sudske regulative, za koji se kaè da je debeo vi{e desetina centimetara).

Komentar Godinu dana po{to su pristupili MKS-u, najvi{i zvani~nici MKS-a nastavqaju rad na oblikovawu i izgradwi svoje nove ustanove. Vaqalo bi o~ekivati da }e svaki napredak u tom smislu izazvati zategnute odnose, naro~ito u kombinaciji sa naraslim sujetama, ambicioznim niìm zvani~nicima, mikroskopima nevladinog sektora i dràva potpisnica, kao i nejasnim mandatom. Ipak, dva faktora napetosti izbila su u prvi plan u KT-u. Prvo, za razliku od ostalih me|unarodnih tribunala, MKS-u nedostaje konkretan geografski i privremeni zadatak, koji bi kod istraìva~a i tuìlaca stvorio ose}aj izvodqivosti. Rezultat ovoga je, delom, ose}aj da je misija celog suda pomalo nejasna – nasuprot po~etnom okupqawu MKTJ-a kako bi se zaustavili zlo~ini u Bosni, misija MKS-a trenutno se vi{e sastoji od toga da prona|e svrhu ili svrhe kako bi se pokazala ozbiqnost i vrednost MKS-a. Ovde se, onda, pojavquje drugi problem vezan za MKS – te{ko}a u odre|ivawu {ta uop{te zna~e “ozbiqnost” i “vrednost”. Za istraìva~e i tuìoce se kaè da oni to shvataju kao da bi MKS trebalo da je u poziciji da sudski progoni ozbiqne zlo~ine. Ali sam glavni tuìlac izgleda da ulogu MKS-a posmatra, barem primarno, kao garanciju da }e doma}a pravosu|a da budu sposobna da procesuiraju slu~ajeve u okviru svojih sistema. On je nebrojeno puta rekao da }e merilo uspe{nosti MKS-a biti to da }e doma}a pravosu|a, a ne MKS, pokretati sudske postupke, {to je mi{qewe koje maltene iskqu~uje istraìteqe i tuìoce. Po~etna va`nost data NKK-u kao da konkretizuje ovakvo stanovi{te, koje je isprva izgledalo krajwe retori~ko. Kako KT bude napredovala ka zvani~nim istragama u slu~ajevima Konga i Ugande, tako }e i posledice ovakvog unutra{weg manevrisawa verovatno biti sve jasnije. Kobel 87

XXII Referenca: 04ZAGREB968 Wikileaks id #17281 Tema: MKTJ – Savetnik predsednika optimista po pitawu Mesi}evih izgleda za novi izbor Poreklo: Ambasada u Zagrebu (Hrvatska) Vreme slawa telegrama: sreda, 26. maj 2004. u 00.00 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/05/04ZAGREB968.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Ovo je deo izvorne depe{e. Potpun tekst originalne depe{e nije dostupan. Tajnost zaveo: politi~ki savetnik Nikolas Hil

Rezime U ne~emu {to je bio prete`no razgovor o unutra{woj politici u Hrvatskoj, glavni savetnik predsednika Mesi}a za doma}a pitawa, Igor Dekani}, rekao nam je 26. maja da je optimista u pogledu Mesi}evih izgleda da bude ponovo izabran, iako je do zvani~nog objavqivawa wegove kandidature ostalo jo{ nekoliko meseci. Mesi} verovatno ima podr{ku svih kqu~nih opozicionih stranaka, a mo`da ~ak i HDZ-a. Dekani} se pohvalno izrazio o sada{woj vladi; premijer Sanader se vi{e trudi da primeni reformski program nego prethodna vlada, koju je vodio SDP. Mesi}ev program poklapa se sa programom vlade, ukqu~uju}i tu ulazak u NATO i EU i saradwu sa Tribunalom za ratne zlo~ine. Sve dok Sanader bude uspevao da obuzdava nacionaliste iz svoje stranke, HDZ je na pravom putu i Mesi} se ose}a udobno dok sara|uje sa vladom. S tim u vezi, kaè Dekani}, Sanader mora da pokaè napredak u svojoj reformskoj agendi, kako bi usre}io svoje ~lanstvo. Razgovarali smo sa Igorom Dekani}em, savetnikom predsednika Mesi}a za doma}u politiku, u wegovoj kancelariji, 26. maja. On je bio zadovoqan Mesi}evom pozicijom u pripremi za predsedni~ke izbore, koji }e biti odràni predstoje}e zime. On je rekao da je Mesi} pa`qivo sakupio podr{ku raznoraznih politi~kih stranaka, ukqu~uju}i tu i bukvalno sve ~lanice prethodne vladaju}e koalicije. Mnoge stranke, ukqu~uju}i Hrvatsku narodnu stranku (HNS), Liberalnu stranku (LS) i Libru, ve} su javno rekle da }e podràti Mesi}a. Socijaldemokrate, glavna opoziciona stranka, deluju kao da su i oni spremni da stanu iza Mesi}a. Zahvaquju}i delimi~no i rasulu u stranci, Seqa~ka stranka (HSS) tako|e }e verovatno podràti Mesi}a, mada }e sa~ekati do posledweg ~asa da iskaù tu podr{ku. Dekani} je rekao da ~ak i one stranke koje razmatraju isticawe svojih kandidata koji bi se takmi~ili protiv Mesi}a, ne rade to nu`no sa namerom da pobede. Ako HDZ nominuje sada{weg zamenika premijera Andreju Hebranga za predsednika, kao 88

predstavnika strana~ke desni~arske baze, on }e izgubiti. To }e mo`da pomo}i Sanaderu da zadrì glasove nacionalista.

Spoqna politika Upitali smo Dekani}a kako spoqna politika, naro~ito odnosi sa Srbijom i Crnom Gorom, uti~e na doma}u politiku u Hrvatskoj u ovom trenutku. Rekao je da je stawe stabilno. Predsednik Srbije i Crne Gore Marovi} upravo je bio u Zagrebu i imao vrlo sadràjne sastanke, mada su se obe strane saglasile da ne bi trebalo previ{e pitawa da pokre}u, s obzirom na politi~ku nestabilnost u Beogradu u ovom trenutku. Upitali smo da li Mesi}evo nedavno pokazivawe prezira prema ministru spoqnih poslova SCG Vuku Dra{kovi}u odraàva Mesi}evo igrawe na terenu doma}e politike u izbornoj godini. Ukratko – da, odgovorio je Dekani}. Ne{to ozbiqnije, Dekani} je opisao Dra{kovi}a kao metaforu celokupne trenutne politi~ke situacije u Srbiji. Tvrdokorni nacionalisti se vra}aju, a uzdizawe Tomislava Nikoli}a, ~ija Srpska radikalna stranka i daqe smatra zna~ajne delove Hrvatske za svoje, je uznemiruju}e. Hrvatska }e, kaè Dekani}, poku{ati da spre~i sli~an povratak nacionalista. “Ne èlimo da probudimo takav soj qudi i kod nas”. (On je priznao da Dra{kovi}ev nacionalizam nije jednako ogor~en kao Nikoli}ev.) Prema Dekani}u, od su{tinske je va`nosti zadràti Hrvatsku na reformskoj stazi – ka Evropskoj uniji i NATO-u. “Potreban nam je napredak da bismo obuzdali nacionaliste”. On kaè da }e Mesi} ostati glasan zagovornik Tribunala za ratne zlo~ine. Premijer Sanader tako|e radi sve {to moè da sara|uje sa MKTJ, u skladu sa obavezama Hrvatske. To }e se i nastaviti, mada Dekani} priznaje da sada{wa vlast mora da odbaci neke navode iz nedavnih optu`nica, koji dovode u pitawe nasle|e biv{eg predsednika Frawe Tu|mana. Mi smo Dekani}u naglasili koliko je va`no da vidimo optuènika Antu Gotovinu izru~enog Hagu. Dekani} se sloìo, dodaju}i, me|utim, da ako Gotovina ostane uslov hrvatskog procesa reformi, sada{wa HDZ-ova vlada mogla bi da ima pote{ko}a u obuzdavawu nacionalista. Gotovina bi mogao da “uzdrma terazije” u HDZ-u, a onda bi Sanader imao pravi problem. Komentar Politika u Hrvatskoj uglavnom je direktna ovih dana, a Mesi}evi izgledi da bude ponovo izabran izgledaju kao najrealniji u ovoj fazi izbornog ciklusa. Odobravawe wegovih poteza konstantno je preko 80 odsto. Dekani} je opisao pretwu: bu|ewe hrvatskih nacionalista. Ovo je vi{e dugoro~ni problem za premijera Sanadera, nego za Hrvatsku kao celinu. Premijerovu stranku, HDZ, najboqe je posmatrati kao bicikl. 89

Sve dok ima napretka u Sanaderovoj reformskoj agendi, strana~ki reformisti bi}e u prednosti. îm ne bude napretka, onda bi HDZ, a naro~ito weno sada{we rukovodstvo, moglo da ima problema. Frenk

XXIII Referenca: 04THEHAGUE1592; Wikileaks id #18145 Tema: MKTJ – najava obra}awa Karle del Ponte Savetu bezbednosti UN 29. juna Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: petak, 25. jun 2004. u 11.35 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/06/04THEHAGUE1592.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime U svom usmenom izve{taju Savetu bezbednosti UN 29. juna, glavna tuìteqka Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) Karla del Ponte naglasi}e nekoliko stavki iz wenog pisanog izve{taja, podnetog Savetu bezbednosti u maju. Pored o~ekivanih pitawa oko trenutne buyetske krize, potvrde da }e zakqu~iti sve istrage i podi}i sve optu`nice do kraja 2004. i osu|ivawa SCG zbog nedovoqne saradwe, ona }e mo`da pokrenuti i ~etiri mawe o~ekivana pitawa, sa mogu}im ozbiqnim posledicama: sve izvesniju ~iwenicu da tribunal ne}e ostvariti zacrtani ciq da zavr{i sa radom do 2008. godine, wen predlog da se odre|eni optuènici “visokog nivoa” vrate u region na su|ewa pred lokalnim vlastima kako bi mogli da budu ostvareni ciqevi postavqeni u strategiji zavr{etka rada tribunala, navodi da bi odre|eni begunci mogli da budu u Rusiji, kao i {estomese~ni rok za Hrvatsku da uhapsi i preda Gotovinu. Komentar Glavna tuìteqka Karla del Ponte odrà}e govor 29. juna, neposredno posle prezentacije predsednika MKTJ-a, sudije Teodora Merona (najava Meronovih primedbi bi}e poslata posebnim telegramom). Prema @an-Danijelu Ru{u, vi{em politi~kom savetniku Del Ponteove, ona }e ponoviti mnoge od tema iz wenog pisanog izve{taja o strategiji zavr{etka rada, koji je podnela Savetu bezbednosti 21. maja. Konkretno, ona }e naglasiti svoju predanost ciqu da se rad tribunala zavr{i onako kako je predvi|eno u strategiji koju je Savet bezbednosti usvojio kroz rezolucije 1503 i 1534 (odnosno, da }e zavr{iti sve istrage do 2004, sva prvostepena su|ewa do 2008, a sve àlbene postupke do 2010), ali }e iz90

neti primedbe da je raspored za su|ewa i àlbe ugroèn nivoom do kojeg dràve ne ispuwavaju obaveze u smislu hap{ewa begunaca, da lokalna pravosu|a nisu sposobna da preuzimaju slu~ajeve iz MKTJ-a i da po{teno sude po wima i da je buyetska kriza primorava na odricawe od va`nih resursa. Zavr{etak faze istraìvawa i podizawa optu`nica: Del Ponteova }e izraziti uverewe da }e Kancelarija tuìla{tva privesti kraju svoje istrage i podi}i sve preostale optu`nice do kraja 2004, {to je i bio ciq u strategiji zavr{etka. Ona }e prijaviti mnogobrojne odluke u vezi sa osobqem i buyetom, koje su donete u skladu sa preusmerewem Kancelarije tuìla{tva ka reìmu za pomo} su|ewima. U to spadaju zatvarawe kancelarije MKTJ-a u Skopqu i pripreme kancelarije u Pri{tini za zatvarawe. Ona }e osveìti svoj pisani izve{taj time {to }e napomenuti da je, od wegovog podno{ewa, tuìla{tvo obustavilo jednu istragu, ostavqaju}i {est preostalih istraga o 11 osumwi~enih lica. Ovo }e dovesti do potrebe da MKTJ uprili~i ~etiri nova su|ewa, po{to bi dve mete mogle da budu pridodate teku}im su|ewima. Del Ponteova }e tako|e izvestiti da su potvr|ene dve optu`nice koje su bile navedene u pisanom izve{taju i da }e uskoro biti dostavqene odgovaraju}im vlastima. Del Ponteova je, me|utim, izrazila sumwu u pogledu toga da }e prvostepena su|ewa mo}i da budu zavr{ena do kraja 2008. godine. Ona i predsednik Meron u svojim jesewim izve{tajima upozorili su da je probijawe roka vrlo verovatno i moèmo da o~ekujemo da }e ona u svom usmenom izve{taju naglasiti sve ve}u verovatno}u da se to i dogodi. (Komentar: ona je u mnogobrojnim prilikama izjavila da je wena prvenstvena odgovornost da ispo{tuje 2004. kao rok za podizawe optu`nica, dok je na sudskim ve}ima da ispo{tuju rokove vezane za 2008. godinu. Ovakav stav zanemaruje ~iwenicu da mogu}nost da se ispo{tuje 2008. kao rok u velikoj meri zavisi od broja i prirode optu`nica koje }e KT podneti tribunalu i efikasnosti kojom }e tuìoci da se nose sa slu~ajevima.)

Prebacivawe slu~ajeva na doma}a pravosu|a Del Ponteova }e napomenuti da }e u poku{aju MKTJ-a da ispo{tuje rok do 2008. su{tinski faktor biti mogu}nost da slu~ajeve i istrage prebaci lokalnim pravosu|ima. Wen izve{taj opisuje tri kategorije slu~ajeva, od kojih je prvi najva`niji u svrhu zavr{etka rada: 1) Slu~ajevi u kojima je ve} podignuta optu`nica: dvanaest slu~ajeva, kojima su obuhva}ena dvadeset i dva optuènika ispod praga sredweg nivoa, “ve}inom stariji slu~ajevi koji se ti~u relativno nisko rangiranih po~inilaca”. Ovi slu~ajevi bili bi preba~eni prema pravilu 11bis Pravilnika tribunala, koje dozvoqava ve}u da, nezavisno od toga da li se optuènik nalazi u pritvoru ili ne, prebaci slu~aj iz MKTJ-a na su|ewe na te91

ritoriji gde je zlo~in po~iwen, gde je optuènik uhap{en, ili (shodno nedavnoj promeni pravila) u tre}oj dràvi koja ima nadle`nost. 2) Slu~ajevi u kojima nije podignuta optu`nica: devetnaest slu~ajeva kojima je obuhva}eno 67 “po~inilaca sredweg nivoa”, protiv kojih jo{ nije podignuta optu`nica, a protiv kojih su istrage prekinute 2002. godine. Del Ponteova se nada da moè da prosledi ove slu~ajeve doma}im pravosu|ima na daqe istrage i sudski progon. êtrnaest slu~ajeva (obuhvataju}i oko 50 osumwi~enih) oti{lo bi u Bosnu i Hercegovinu, tri (obuhvataju}i desetak osumwi~enih) u Hrvatsku, jedan (obuhvataju}i oko {est osumwi~enih) u Srbiju i Crnu Goru, a jedan (sa jednim osumwi~enim ili vi{e wih) u Makedoniju. (Primedba: ovo ne bi potpalo pod pravilo 11bis, ve} bi moralo da bude “prepu{teno” po mehanizmu koji jo{ nije identifikovan). 3) “Pravila puta” i drugi slu~ajevi: tuìla{tvo je “identifikovalo hiqade pojedina~nih po~inilaca u vezi sa kojima je sakupqeno i ne{to dokaza” ali nisu podizane optu`nice. Uzimaju}i u obzir ove slu~ajeve, uglavnom povu~ene iz programa “Pravila puta”, Del Ponteova namerava da sastavi kratka propratna dosijea za lokalne tuìoce, na kojima bi bilo da odlu~e da li }e da nastave sa sudskim gowewem. Jedna dodatna kategorija verovatno }e izazvati protivre~nosti. U svom pisanom izve{taju, Del Ponteova nagove{tava: “Kako bismo po{tovali vremenski raspored koji je postavio Savet bezbednosti, verovatno }emo morati da na lokalne sudove, po pravilu 11bis, prenesemo ve}i broj slu~ajeva (odnosno, vi{e od 12 slu~ajeva, kojima je obuhva}eno vi{e od 22 napred navedenih po~inilaca), ~ak i neke koji ukqu~uju visokorangirane optuène”. Ona }e verovatno ponoviti ovo i u usmenom obra}awu. Ovakvom pristupu sna`no se protivi predsednik MKTJ-a Meron. To je tako|e u nesaglasju sa naredbom Saveta bezbednosti iz Rezolucije 1503, po kojoj se tribunal usredsre|uje na “najvi{e pozicionirane lidere za koje se sumwa da su najodgovorniji za zlo~ine koji spadaju u nadle`nost MKTJ”, a prenose se “slu~ajevi protiv onih koji ne mogu da ponesu taj nivo odgovornosti”. [tavi{e, uspeh preno{ewa slu~ajeva, ~ak i protiv optuènika na nièm nivou odgovornosti, zavisi od sposobnosti lokalnih sudova, o kojima sama Del Ponteova izraàva zabrinutost. Del Ponteova podvla~i “nekoliko primera zastra{ivawa svedoka”, pa ~ak i neka “ubistva svedoka koji je trebalo da se pojave u MKTJ-u”. U svom pisanom podnesku, Del Ponteova je sumwi~ava po pitawu institucionalnih sposobnosti balkanskih sudova.

Pravilo 28 Del Ponteova se sa Meronom sukobqava i oko nedavnog amandmana na pravilo 28 MKTJ-a, koje zahteva od sudija da, pre nego {to potvrde optu`nicu koju je podigla KT, obezbede da su wome obuhva}eni vi92

sokopozicionirani lideri za koje se sumwa da su najodgovorniji za ratne zlo~ine. Mada je amandman sasvim u skladu sa tekstom petog paragrafa Rezolucije 1534 Saveta bezbednosti UN, a i pozitivno je do~ekan od strane sudija koji }e da sprovode ovu odredbu, Del Ponteova u svom izve{taju navodi da je amandman u suprotnosti sa Statutom tribunala i u neskladu sa wenom samostalno{}u. Ru{ je nagovarao Del Ponteovu da ne iznosi ovu kritiku u svom usmenom obra}awu, zato {to on veruje da }e to navesti Savet da muwevito odbaci weno tuma~ewe i izrazi podr{ku amandmanu. (Komentar: mada smo u razumnoj meri uvereni da }e Del Ponteova pa`qivo razmotriti Ru{ov zdravorazumski predlog, va`no je za vladu SAD i druge ~lanice Saveta da izraze sna`nu podr{ku sudijskoj implementaciji Rezolucije 1534 kroz nedavne izmene pravila, ako ona bude istrajna u dovo|ewu amandmana u pitawe.)

Buyetska kriza Del Ponteova }e izvestiti da }e zamrzavawe buyeta MKTJ, ka{wewe dràva-~lanica sa isplatama i kriza protoka gotovinskog novca, imati zna~ajan uticaj na moral unutar tuìla{tva, kao i na sposobnost da se po{tuju rokovi za zavr{etak. Zbog zamrzavawa buyeta, status ugovora sa mnogima od osobqa vrlo je neizvestan, {to dovodi do toga da mnogi od najboqih i najiskusnijih pojedinaca traè neki drugi posao. Sada{wa zabrana dovo|ewa novih qudi zna~i da KT ne moè da zameni osobqe koje je oti{lo. Del Ponteova }e nesumwivo da pomene ovu buyetsku krizu kao ~inilac koji joj potkopava mogu}nost da po{tuje strategiju zavr{etka rada tribunala. Saradwa dràva sa MKTJ Del Ponteova }e upoznati Savet bezbednosti sa tim do kog nivoa sa wom sara|uju Zagreb, Sarajevo, Pale i Beograd, {to je u velikoj meri ve} uradila i u pisanom izve{taju. Del Ponteova je zadovoqna saradwom koju je KT ostvarila sa Hrvatskom, izjavquju}i da je “uverena da hrvatska vlada radi sve {to moè u ovom trenutku”. Del Ponteova }e, me|utim, napomenuti da Zagreb jo{ uvek nije uhapsio Antu Gotovinu, i ona namerava da iskoristi ovo svoje obra}awe Savetu bezbednosti da Hrvatskoj postavi rok od {est meseci, koji }e upakovati kao “pre nego {to naredni put do|em pred ovo telo”. U Bosni i Hercegovini, KT prime}uje “poja~ane aktivnosti OHR-a i SFOR-a usmerene ka hap{ewu begunaca”, ali àli zbog dosada{weg nedostatka uspeha. U svojoj kritici pomenu}e “vlasti u BiH, umesto samo Republiku Srpsku, zato {to, kaè Ru{, ona èli da implicitno ukqu~i i SFOR u svoju kritiku. Srbija i Crna Gora predstavqa, po wenom mi{qewu, najneposlu{niju balkansku dràvu, po{to je “prakti~no prekinula svaku saradwu sa tribunalom”. Weno usmeno obra}awe bi}e “za nijansu o{trije” nego kritika koju je 93

na ra~un SCG uputila u pisanom izve{taju, gde je naglasila da preko 100 zahteva za dokumentima i 50 zahteva za izjavama o odustajawu jo{ stoji na ~ekawu, a da su vlasti “svojim pona{awem posledwih meseci pokazale da nisu spremne da postupe po nalozima (MKTJ) za hap{ewe”. Ona zakqu~uje da je “Srbija i Crna Gora stoga prekr{ila svoje me|unarodne pravne obaveze”.

Rusija U pravom odstupawu u odnosu na svoj pisani izve{taj, Del Ponteova }e mo`da pomenuti i mogu}nost da se neki od optuènih kriju u Rusiji, nagove{tavaju}i da za to imaju pre}utni pristanak zvani~ne Moskve. Prema Ru{u i {efu za istraìvawa Patriku Lopez-Terezu, tuìla{tvo ima informacije da se nekoliko optuènika nalazi u Moskvi, a da dvojica ~ak ìve na poznatim adresama u Moskvi. Ona }e re}i Savetu bezbednosti da je obavestila ruske vlasti o ovim informacijama i da “~eka wihov odgovor”. (Komentar: ostaje nejasno da li }e se ova izjava na}i u kona~noj verziji govora.) Komentar Trebalo bi o~ekivati svakakve eventualnosti kada Karla del Ponte nastupa u javnosti, zato {to ona vrlo ~esto odstupi od predvi|enog scenarija. Svejedno, mogu}e je predvideti nekoliko oblasti u kojima }e se mo`da zahtevati intervencija od strane SAD. Tu spadaju: 1) potvrda ameri~kog protivqewa prebacivawu visokih funkcionera na su|ewe pred doma}im sudovima; 2) podr{ka, ako je tema objediwena, nedavnom amandmanu na pravilo 28, da sudije mogu da potvr|uju da nove optu`nice zaista obuhvataju visokorangirane pojedince koji su najodgovorniji za ratne zlo~ine; 3) daqa zabrinutost SAD u pogledu nesaradwe raznih dràva u regionu; 4) pozdravqawe saop{tewa Kancelarije tuìla{tva da }e ispo{tovati kraj 2004. godine kao rok za zakqu~ivawe svih istraga i razne inicijative koje su KT i predsednik Meron preduzeli kako bi poboq{ali efikasnost rada MKTJ-a; i 5) na{a trajna posve}enost MKTJ-u u finansijskom smislu i zabrinutost u vezi sa opasnom buyetskom situacijom i wenim uticajem na sposobnost tribunala da ispuni svoj zadatak. Kobel

XXIV Referenca: 04THEHAGUE1715 Wikileaks id #18537 Tema: MKTJ – Milo{evi}evo naru{eno zdravqe izazvalo radikalno preispitivawe su|ewa od strane suda i poplo~alo put ka nametawu advokata odbrane Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) 94

Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 8. juli 2004. u 00.00 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/07/04 THEHAGUE1715.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Ovaj zapis je delimi~an izvod iz izvorne depe{e. Pun tekst izvorne depe{e nije dostupan. Tajnost zaveo: pravni savetnik Klifton M. Yonson

Rezime Sudsko ve}e koje predsedava postupkom protiv Slobodana Milo{evi}a pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju (MKTJ), zbog naru{enog zdravqa optuènog odloìlo je izlagawe odbrane, tj. izno{ewe wenih dokaza, prvobitno zakazano za 5. jul. Za vreme saslu{awa, Milo{evi} je optuìo tribunal da mu naru{ava zdravqe tako {to ignori{e wegove zahteve za dodatnim vremenom za pripremawe odbrane, i odbio raznorazne predloge ve}a i tuìla{tva da skine teret su|ewa sa sebe. U nare|ewu izdatom 6. jula, ve}e je odlu~ilo da saslu{a izlagawe odbrane 14. jula, a da onda proglasi pauzu u su|ewu od 21. jula do 31. avgusta. Ovo nare|ewe odraàva gledi{te ve}a da je neophodno “radikalno preispitivawe budu}eg rukovo|ewa tokom postupka”, istovremeno prime}uju}i da nema “nikakvog dokaza” koji bi nagovestio da Milo{evi} nije sposoban da izdrì su|ewe. Signaliziraju}i da }e verovatno ishod ovog preispitivawa biti nametawe “stend baj” branilaca Milo{evi}u, sud je naredio sekretarijatu da izdvoji sve advokate kojima bi mogao da bude dodeqen slu~aj. Od su|ewa do “administrativnog” saslu{awa @ale}i se na bolest, a podràn od strane svog kardiologa, Milo{evi} na pojavqivawu 5. jula nije izneo dugo i èqno o~ekivanu uvodnu re~ – prvu fazu odbrane. Umesto toga, predsedavaju}i sudija Patrik Robinson (Jamajka) iskoristio je saslu{awe kako bi diskutovao o “administrativnim” pitawima, proiza{lim iz neprekidno lo{eg zdravstvenog stawa optuènog. Medicinski izve{taj od 1. jula, koji je dostavqen sudu, a koji je Robinson pro~itao u odajama sudskog ve}a, nagla{ava Milo{evi}ev veoma visok krvni pritisak (200 sa 130), kao i probleme sa srcem koje je ta bolest ve} izazvala. U izve{taju pi{e da se pritisak dodatno pove}ava pod stresom, ali da odmarawe “situaciju vra}a u normalu”. Izve{taj sadrì i preporuku kardiolo{kog savetnika, dr Van Dikmana (holandskog lekara sa odli~nim preporukama), da optuènom bude omogu}eno da odmara najmawe do 9. jula. (Komentar: pravno osobqe na{e ambasade primetilo je da Milo{evi}, iako govori te~no, deluje pomalo izmoreno i kre}e se malo uko~eno, a jednom se gr~io (mada pomalo teatralno) u predelu levog ramena.) 95

Robinson je zatraìo od tri strane da iskaù svoje komentare na izve{taj. Milo{evi} je qutito protestovao zbog sopstvenog prisustva u sudnici, nagla{avaju}i da mu je doktor, koji ga je pregledao tog jutra u pritvorskoj jedinici, rekao da u ovom trenutku nije sposoban da izdrì su|ewe. @ale}i se na lo{e opho|ewe i na to da zbog bolesti dodatno gubi vreme potrebno za pripremu slu~aja, Milo{evi} je zahtevao dodatni mesec za pripremu. Podsetio je na to da su lekari, postavqeni od strane suda, ranije savetovali da bi on smeo da radi samo tri dana nedeqno. Uzimaju}i u obzir vreme potrebno za pripremu, on je su{tinski predloìo da sud odràva najvi{e jednu ili dve sesije svake sedmice. Ponovio je svoje kategori~no odbijawe da prihvati postavqawe branioca. Tako|e je odbacio svaki predlog suda kako bi mogao da olak{a sebi stres, kao {to je bio predlog sudije Bonomija da svoju uvodnu re~ iznese napismeno, ili ideja, do koje je do{lo ve}e, da u saslu{awima u~estvuje preko video linka, iz pritvorske jedinice. Prijateq suda (amikus – prim. prev.) Stiven Kej ustvrdio je da “daqe uru{avawe zdravstvenog stawa” optuènog postavqa ne samo pitawe da li je on u stawu da zastupa sam sebe, ve} i da li je uop{te u stawu da izdrì su|ewe. Glavni tuìlac Yefri Najs, ponavqaju}i davna{wi stav Kancelarije tuìla{tva, rekao je da Milo{evi}u mora biti nametnut branilac, tvrde}i da razlog zbog kojeg mu je toliko sko~io krvni pritisak jeste stres zbog pripremawa odbrane.

Re{ewe U svojoj naredbi od 6. jula, sud je naglasio da je neophodno “radikalno preispitivawe” daqeg toka su|ewa i postavio kqu~ne faktore koji }e usmeriti wegovu odluku. Sud je primetio da je Milo{evi}evo naru{eno zdravqe ishodovalo mnogobrojnim prekidima su|ewa i gubitkom 66 dana tokom izno{ewa slu~aja od strane tuìla{tva. Daqe, Milo{evi}evi zdravstveni problemi verovatno }e da se ponove. U isto vreme, sud je primetio da “nema nijednog dokaza da optuèni generalno nije sposoban da izdrì su|ewe, ali da postoje dokazi da je zdravstveno stawe optuènog takvo da mo`da nije spreman da nastavi da zastupa sam sebe, i da }e, ukoliko nastavi da zastupa sam sebe, to uticati na pravi~nost i brzinu sprovo|ewa postupka”. Daqe, sud je primetio da, kada je posledwi put odbio da nametne branioca Milo{evi}u, u aprilu 2003. godine, tada je istaknuto da “pravo optuènog da se sam brani nije apsolutno... moè do}i do okolnosti... kada je u interesu pravde da bude postavqen branilac”. Sud je tada pomenuo nametawe stend baj advokata u [e{eqevom su|ewu i rekao da }e “mo`da biti neophodno da se optuènom dodeli branilac, i/ili preduzmu druge mere kako bi se osigurao pravi~an i vremenski uskla|en nastavak su|ewa”. Prime}uju}i da je “u interesu optuènog i {irem interesu pravde da proces bude vo|en i za96

kqu~en u razumnom vremenskom roku”, sud je zakqu~io da “na sudskom ve}u leì odgovornost da prepozna mere za nastavak su|ewa koje su delotvorne, obzirne prema zdravstvenom stawu optuènog i vode ka pravi~nom i odgovaraju}em izno{ewu odbrane”. U nare|ewu suda nisu odre|ene specifi~ne mere koje }e doneti; umesto toga, postavio je temeqe za kasnije odluke tako {to je naloìo odbrani da za svoje izlagawe ima nedequ dana, po~ev od 14. jula, a da }e posle toga uslediti pauza od 21. jula do 31. avgusta. Drugo, sekretarijat }e odrediti branioca koji bi mogao da bude dodeqen ukoliko sud bude to zahtevao. Ve}e je tako|e traìlo da novi kardiolog, koji nije imao u~e{}a u dosada{wem le~ewu optuènog, pregleda Milo{evi}a i “izvesti sudsko ve}e o fizi~koj spremnosti optuènog da nastavi da zastupa sam sebe i mogu}em uticaju rasporeda su|ewa, ako on nastavi sam da se brani”. Ova odluka nije toliko usmerena na dr Van Dikmana, uglednog lekara sa kojim su se saglasile obe strane i ~iji nalazi nisu bili dovo|eni u pitawe, koliko na uvo|ewe novog mi{qewa o tome do koje mere Milo{evi}evo zdravqe moè da podnese stresove izno{ewa odbrane i cenu u smislu sudskog vremena, ako odlu~i da sve radi sam.

Komentar Saslu{awe je iskristalisalo dva problema koja su imala presudan uticaj na su|ewe jo{ od wegovog po~etka. Prvo, Milo{evi} je ponovo dokazao da je majstor za snalaèwe u procesu na licu mesta. Izbacio je sudije iz ravnoteè na samom startu saslu{awa tako {to je zahtevao da zna za{to je sud insistirao na wegovom prisustvu, kada ga je lekar iz pritvorske jedinice proglasio nespremnim tog jutra. (Nije spomenuo da je lekar mislio da }e on prisustvovati punoj sudskoj sesiji, a ne administrativnom saslu{awu.) Tako|e je ve{to igrao na kartu zdravqa, kako bi se predstavio kao `rtva tribunala koji ga je unapred osudio, okrivquju}i sud za namerno naru{avawe wegovog zdravqa time {to odbija wegov zahtev da mu bude odobreno dodatno vreme za pripremu. Sve vreme dok je predstavqao sebe kao `rtvu, prkosno je odbijao svaki predlog suda ili tuìla{tva da se primene mere koje bi umawile wegov stres. Ciq svega bio je da dovede sud u poloàj gde, izuzmemo li prekid su|ewa, bilo koja mera koju sud bude preduzeo da bi pomogao Milo{evi}u, moè biti doneta samo uz wegovo o{tro protivqewe. Drugo pitawe koje je nagla{eno tokom saslu{awa jeste daqi uticaj Milo{evi}evog nestabilnog zdravstvenog stawa. S obzirom na to da su|ewe prelazi u fazu namewenu izno{ewu odbrane, gde Milo{evi} ne}e samo odgovarati na dokaze tuìla{tva, ve} }e morati da predstavqa svoje, stres po wegovo zdravqe nastavi}e da se pove}ava. Sudsko ve}e se zato suo~ava sa nesigurnim izborom: da li da dopusti da se su|ewe neodlu~no razvla~i godinama sa jednim ili dva radna dana nedeqno, ili da 97

preduzme radikalne mere. Naredba ve}a sna`no je nagovestila da ono nagiwe drugom re{ewu i zato o~ekujemo da nametne stend baj branioca ovog leta. Kupuju}i dodatno vreme za procenu stawa, nagove{tavaju}i javnosti postavqewe, odobravaju}i Milo{evi}u vi{e vremena da pripremi svoju odbranu i tragaju}i za drugom lekarskom procenom na kojoj bi zasnovalo svoju odluku, ve}e ve{to priprema teren za nametawe branioca. Dok je ovaj pravac delovawa realno jedini pod kojim bi su|ewe napredovalo, odbrawiv u pravnom smislu, a mogla bi da ga prihvati i javnost, to da li }e zaista biti delotvoran je sasvim drugo pitawe. Od su{tinske va`nosti je da Milo{evi} makar na osnovnom nivou sara|uje sa tim braniocem, pa ostaje da se vidi da li }e Milo{evi} poku{ati da gurne su|ewe do krizne ta~ke tako {to }e odbijati saradwu, ili }e se zadovoqiti time da, kao {to radi sa amikusima, javno o{tro kritikuje branioce, dok iza scene radi sa wima na svojoj odbrani. Kobel

XXV Referenca: 04THEHAGUE2736; Wikileaks id #21959 Tema: MKTJ – “Ko upravqa ovim sudom?” Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: petak, 22. oktobar 2004. u 15.41 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/10/04THEHAGUE2736.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Na saslu{awu pred apelacionim ve}em u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a u Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju (MKTJ), ove nedeqe ~uli smo o{tru i odli~no predstavqenu argumentaciju protiv nametawa savetnika odbrane. Savetnik Stiven Kej zatraìo je od apelacionog ve}a da vrati Milo{evi}u su{tinsku kontrolu nad izvo|ewem svoje odbrane, priznaju}i da je savetnik (tj. wegov tim) postao “nedelotvoran” i u nemogu}nosti da kaè da radi u najboqem interesu pravde i optuènog. Milo{evi} je, u svom povratku na pozornicu, izveo sna`no, strastveno i ubedqivo (mada ~esto zavaravaju}e u faktografskom smislu) izlagawe, u kojem je zatraìo od ve}a da mu vrati pravo na zastupawe samog sebe. Tuìlac Yefri Najs, dok mu je glavna tuìteqka Karla del Ponte tiho sedela sa strane, traìo je od apelacionog ve}a da potvrdi odluku sudskog ve}a, naglas se ~ude}i: “Ko upravqa ovim sudom, sudije ili optuèni?” Ovo saslu{awe dogodilo se posle jo{ jedne nedeqe u kojoj se Milo{evi}evi svedoci nisu pojavili na sudu. 98

@alba savetnika Predsednik Teodor Meron, predsedavaju}i sudija Apelacionog ve}a, otvorio je saslu{awe prime}uju}i da pitawe dodeqivawa savetnika Milo{evi}u “u ovom ili onom obliku proìma ovo su|ewe od samog po~etka”. On je to razabirao po glavnim elementima àlbe i odgovoru tuìla{tva. Prema Meronu, najbitnija su tri sredi{wa tematska pitawa: pod jedan, do koje mere moè pravo pojedinca da brani sebe onako kako sam izabere, da bude preina~eno kako bi se osiguralo po{teno i efikasno su|ewe. Pod dva, da li su tribunalu potrebne dodatne i sveìje informacije o Milo{evi}evom zdravqu, ukqu~uju}i tu i procenu lekara kojeg je sam optuèni izabrao, kao i pitawe da li on mo`da manipuli{e wegovim zdravqem – kako bi se potvrdila potreba za nametawem savetnikom i pod tri, da li je odluka o nametawu savetnika toliko promenila dinamiku i realnost odbrane, da se pokazala neupotrebqivom u praksi. Tokom saslu{awa, Meron je tako|e izrazio i posebnu, pravnu brigu, konkretno, do kog nivoa apelaciono ve}e moè da razmatra odluku sudskog ve}a o nametawu savetnika. (Komentar: s obzirom na to da je apelaciono ve}e ispoqavalo {iroku diskreciju u prethodnim preispitivawima odluka sudskog ve}a, ovo bi mogao da bude signal ne toliko pravni~ke uzdrànosti, koliko nespremnosti da se ponovo analizira te{ka odluka sudskog ve}a.) On je tako|e, u odgovoru na Kejove komentare, uverio stranke da strategija zavr{etka rada tribunala “nema nikakvu va`nost” za to kako }e ve}e proceniti ovu àlbu, “zato {to smo ovde da bismo sluìli pravdi”. Savetnik odbrane Kej napomenuo je da je sudsko ve}e nametnulo savetnika posle “orkestriranog napada” tuìla{tva na Milo{evi}evo pravo da zastupa sam sebe, i on je pruìo mra~nu sliku svojih poku{aja da brani optuènog. On je zatraìo od ve}a da ne uzima u obzir argumente tuìla{tva da Milo{evi} manipuli{e svojim zdravqem kako bi opstruisao su|ewe i, u odgovoru na propratno pitawe Merona, nagovestio da bi nova medicinska ispitivawa, zajedno sa onim koje bi sproveo doktor optuènog, bila neophodna (kako je Milo{evi} i zahtevao u septembru). Tuìla{tvo se usprotivilo, tvrdwom da Milo{evi} nije pokrenuo ovo pitawe na vreme, ali je Kej rekao da je nametawe savetnika (najekstremnija od svih mogu}nosti koje su stajale pred ve}em) predstavqalo “potpuno iznena|ewe” za optuènog. Meron je odmah upao: “Kako je to mogu}e?”, na {ta je Kej izneo ~itav splet razloga, nagove{tavaju}i da je sudsko ve}e vodilo Milo{evi}a ka uverewu da mu ne}e nametnuti savetnika onako kako je to uradilo, ve} da }e uraditi ne{to mawe, na primer nametnuti mu savetnika “u pripravnosti”, koji bi mogao da pomaè u slu~aju da se optuènom pogor{a zdravqe. (Primedba: slu`benici ambasade su od izvora u sekretarijatu, koji ima redovan kontakt sa Milo{evi}em, saznali da je on bio spreman 99

da prihvati savetnika u pripravnosti. Odluka da ne samo nametnu savetnika, ve} da savetniku daju prednost i preovla|uju}u ulogu u wegovoj odbrani, stavqaju}i Milo{evi}a takore}i na klupu za rezerve, izgleda da je iznenadila Milo{evi}a koliko i ostale posmatra~e u sudnici.) Kej je naveo da, nezavisno od toga kako je sud doveo sebe u ovu poziciju, su{tina je u tome da je jedan rizik – odugovla~ewe su|ewa izazvano naru{enim zdravqem – zamewen drugim, potirawem prave odbrane time {to }e svedoci i optuèni otkazati saradwu. Kej je zakqu~io da su on i wegov kosavetnik “potpuno nedelotvorni” i da, kao rezultat odluke sudskog ve}a, Milo{evi} nema pravu odbranu. Re{ewe koje je predloìo isto je ono koje je izneo i pred sudskim ve}em u septembru: Milo{evi} bi morao da postavi savetnika ili da zastupa sebe, {to bi odgovornost za izno{ewe odbrane ostavilo na wemu samom; ako to zna~i da bi se radilo samo tokom jednog dana nedeqno i da bi slu~aj bio zakqu~en tek za nekoliko godina, to bi wemu bilo prihvatqivo. Ali, da bi odlu~io da li }e se to i dogoditi, rekao je, sudu je potreban novi medicinski izve{taj. Milo{evi} je izrazio svoje “duboko uverewe” da sudsko ve}e nije postupalo kako jeste iz zdravstvenih razloga, ve} iz “politi~kih razloga”, proisteklih iz “kampawe sprovedene da mi ne dozvole da govorim”. On je izazvao tvrdwu tuìla{tva da je manipulisao sopstvenim zdravqem, rekav{i da je dobrim delom bio odsutan zbog gripa, a ne zbog wegove hroni~ne hipertenzije. On je dodao da mu se krvni pritisak popravio s vremenom, dodaju}i da je lo{em zdravstvenom stawu svakako doprineo i stres izazvanim malom koli~inom vremena koju mu je sud dodelio za sastavqawe odbrane (mada on nije uvideo da ovo u stvari predstavqa argument u prilog nametawa nekog oblika savetnika). Milo{evi} se, izuzev primedbi koje se odnose na wegovo zdravqe i nekih tipi~nih politi~kih osvrta, uglavnom ograni~io na izno{ewe pravnih razloga u korist samozastupawa. On se pozvao na “peticiju” advokata sa svih strana sveta, navode}i da wegovo pravo na samozastupawe ne bi smelo da bude preina~eno ili umaweno, a skrenuo je pa`wu i na ustavne garancije u SAD po {estom amandmanu. “@eleo bih da mi moje pravo (da zastupam samog sebe) bude vra}eno”, rekao je, i nije video nikakvo sredwe re{ewe u tome da mu se dodeli “savetnik u pripravnosti” koji bi mu pomagao u radu. On “nije imao primedbi” na to da Kej nastavi da postavqa pitawa svedocima, ba{ onako kako je radio i kada je bio amikus (prijateq suda). Ali, “jedino {to smatram pravednim, po{tenim, logi~nim i razumnim jeste da mi vratite moje pravo da sam pozivam svoje svedoke, da ih ispitujem i da izvodim dokaze u svoju odbranu”. To mu, rekao je, garantuje me|unarodni zakon, zajedno sa “samim va{im statutom”. Na kraju, rekao je, “ne mogu da se sloìm sa bilo ~ime mawim, zato {to je ovo moja na~elna pozicija, od koje ne nameravam da odstupam”. 100

Najs nije pokazao ni{ta od simpatija koje su traìli Kej i Milo{evi}. Umesto toga, on je tvrdio da sve {to je rekao Milo{evi} “pokazuje da ovaj ~ovek nije sposoban da vodi slu~aj u ne~emu {to je jasno, pravolinijsko su|ewe wemu za po~iwene zlo~ine”. Wemu ne bi smelo, rekao je Najs, da bude dozvoqeno da “daqe zamajava” sudije koje je “tako zlo~esto napadao”. On je ponudio druga~ije vi|ewe na~ina na koji je ve}e do{lo do toga da postavi savetnika, pokazuju}i da je tuìla{tvo stalno traìlo od sudskog ve}a da nametne savetnika koji }e pomagati, a ne nu`no i preuzeti, Milo{evi}evu odbranu. Uprkos tome, tuìla{tvo “u potpunosti podràva” odluku sudskog ve}a i wene “modalitete” (odnosno, dodeqivawe vode}e uloge savetniku odbrane i primoravawe Milo{evi}a da traì dozvolu kako bi ispitivao svedoke). Najs je nadaqe nagovestio da bi modaliteti mogli da budu izmeweni ako bi Milo{evi} po~eo da se pona{a na razuman, uvaàvaju}i i kooperativan na~in u sudnici. Sumiraju}i, on je o{tro upitao: “Ko upravqa ovim sudom, optuèni ili sudije koje su postavqene da bi upravqale wime?” Meron je u zakqu~ku nagovestio da }e ve}e mo`da zatraìti daqe, dopunske iskaze stranaka o specifi~nim pitawima. Me|utim, u kasnijem razgovoru, Meron je rekao na{em slu`beniku da se “podiè magla” sa wegovog vidika na ovaj slu~aj i da bi odluku trebalo o~ekivati uskoro. Nezavisno od toga, Najs je, zvu~e}i napeto, ispri~ao na{em slu`beniku {ta on misli o procesu. Najs je rekao da jedan od ~lanova wegovog tima veruje da je odbrana bila uspe{nija. Najs je izrazio bojazan da bi bilo kakva promena modaliteta od strane apelacionog ve}a dovela do situacije u kojoj optuèni, vi{e nego ikada, veruje da moè da name}e svoja gledi{ta sudskom ve}u i da manipuli{e wime.

Odbrana taqiga Sudsko ve}e se na kratko sastalo 18. oktobra, kako bi razmotrilo Kejov tek podnet spisak svedoka i raspravqalo o mogu}nostima da se svedoci privedu u sudnicu. Spisak, koji nije za javnost, podeqen je na stru~wake, internacionalne i insajdere, i, koliko smo mogli da saznamo iz konteksta, obuhvata 138 imena sa osnovnim podacima, i sa izve{tajem o poku{ajima odbrane da kontaktira svakog svedoka i nagovori ga da svedo~i. Kej do sada nije imao nikakvog uspeha – do{lo je do uobi~ajenog odbijawa svedoka da se pojave, iz protesta prema tome {to je odbrani nametnut savetnik, ali sudije su se usredsredile na nekoliko izglednih prilika. Dvoje su Nemci koji ~ekaju odobrewe ili od nema~ke vlade, ili od EU, ili od OEBS-a – sekretar je u ime Keja prosledio zahtev, ali nije jasno koja od ovih ustanova ko~i proces. Jedan od wih, Hening Hen{ iz OEBS-a/KVM-a, izgleda da }e uskoro svedo~iti. U vezi sa drugim, Ditmarom Hartvigom, nekada{wim {efom ECCM-a, sudija Robinson je eksplicitno rekao Keju da, “ako neophodni pristanci budu da101

ti, a svedok i daqe bude odbijao da do|e, vi moète da pozovete ve}e ili da zahtevate od ve}a da izda obavezuju}i nalog”. Odbrana je 19. oktobra ispitivala Leonu Kaneli, nezavisnog poslanika u gr~kom parlamentu, povezanu sa Komunisti~kom partijom, koja je tako|e i izdava~ ~asopisa “Nepokoren”. Posetila je Aleksinac u ju`noj Srbiji neposredno po{to je NATO zapo~eo bombardovawe Srbije 1999. godine. Su{tina wenog svedo~ewa vrtela se oko fotografija koje je napravila i izve{taja koje je objavila o razarawu grada, ali je ve}i deo wenog svedo~ewa u stvari imao oblik dramati~nog i ratobornog monologa o nevinim `rtvama koje su stradale u NATO bombardovawu i uop{teno o tragediji ratovawa. Sudsko ve}e bilo je strpqivo sa wom, ali, kada je ona dovela u pitawe legitimitet samog suda, sudija Robinson ju je prekinuo kako bi joj rekao da wen komentar “potpuno nije na mestu”. Tuìlac Yefri Najs se u unakrsnom ispitivawu usmerio ka proceni Kanelijeve da nije bilo vojnih ciqeva u Aleksincu i pokazao izve{taj Hjuman rajts vo~a koji je ve} uvr{ten u dokaze i u kojem se detaqno navodi planirana meta, vojne barake u Deligradu kod Aleksinca. Nepo{tovawe koje je Kanelijeva pokazala prema sudu i prema Najsu bilo je zaprepa{}uju}e, dotle da su joj se na kraju unakrsnog ispitivawa smejali mnogi sa galerije za publiku. Milo{evi} je malo doprineo ispitivawu Kanelijeve. U jednom trenutku on je pomogao sudu u poku{aju da prona|e Aleksinac na karti Srbije i, kada je dobio priliku da ispituje Kanelijevu, postavio joj je jedno pitawe. On ju je, na engleskom, upitao da li su joj bila postavqena sva pitawa koja su bili dogovorili. Ona je odgovorila da joj je Kej postavio samo mali deo tih pitawa. Kada ga je sudija Robinson pozvao da rupe u ispitivawu popuni svojim pitawima, Milo{evi} je odgovorio da ne}e punopravno u~estvovati u su|ewu sve dok mu ne budu vra}ena wegova prava.

Komentar Meron je rekao da je odluka o àlbi na nametawe branioca najteà u wegovom mandatu. Ako ve}e preina~i odluku sudskog ve}a, ceo sudski postupak }e ponovo biti talac Milo{evi}evog nestabilnog zdravqa. Ako podrì odluku sudskog ve}a bez ikakve rezerve, jednako je sigurno da Milo{evi} ne}e vi{e u~estvovati u postupku i da }e daqa odbrana biti slaba i uskra}ena. Ulozi su veliki: legalitet su|ewa, koji je ve} uzdrman, zavisi od toga da posmatra~i vide postupak kao legitiman, kao ne{to {to ispuwava najvi{e standarde u odnosu prema optuènom, i ne{to {to pruà uverqivu osnovu za izvo|ewe zakqu~ka o tome da li je tu`ba dokazala optu`nicu izvan razumne sumwe. Tuìla{tvo deluje jednoglasno spremno da ceo slu~aj bude zakqu~en u roku od nekoliko nedeqa i da onda sudskom ve}u bude prepu{teno da donese presudu. Za druge, koji vode ra~una o {irem zave{tawu tribunala i wegovoj sposobno102

sti da donese pomirewe u regionu, postoji nada da }e Apelaciono ve}e prona}i pravi balans izme|u nametawa odbrane Milo{evi}u i dozvoqavawa wemu da povrati razuman nivo kontrole nad sopstvenom odbranom, tako da, koji god ishod da bude, kredibilitet procesa i cele institucije izdrì ispit vremena. Kobel

XXVI Referenca: 04THEHAGUE2793; Wikileaks id #22285 Tema: MKTJ – zvani~nici tribunala na sastanku sa ambasadorom Prosperom i predstavnicom Stivens naglasili zabrinutost u vezi sa srpskom nesaradwom i zamrzavawem buyeta Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 1. novembar 2004. u 17.05 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/04/04THEHAGUE2793.html Istorija: prvi put objavqeno u ponedeqak, 17. januara 2011. u 22.07

Rezime U nizu sastanaka koji su 28. septembra odràni u Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju (MKTJ), predsednik Meron, glavna tuìteqka Del Ponte i sekretar Holcijus dotakli su se konzistentnih tema u razgovorima sa ambasadorom zaduènim za pitawa ratnih zlo~ina Pjerom Prosperom i zamenikom dràvnog sekretara za jugoisto~nu Evropu Keti Stivens. Svi zvani~nici MKTJ-a àlili su se na trajni nedostatak saradwe sa Srbijom i Crnom Gorom po pitawu begunaca i pozdravili su to {to vlada SAD ponovo {aqe o{tre poruke Beogradu. Zvani~nici MKTJ-a bili su li~no obradovani i poku{ajima vlade SAD da koordini{e sli~nu politiku sa Evropqanima, povezuju}i proces prikqu~ewa Evropskoj uniji sa napretkom u saradwi. Dok su navodili poku{aje da organizuju prebacivawe slu~ajeva nazad u region, zvani~nici MKTJ-a istakli su svoju duboku zabrinutost zbog teku}e zabrane novih zaposlewa, koju su UN nametnule tribunalu, i napomenuli da }e to imati negativne posledice po sposobnost MKTJ-a da po{tuje ciqeve postavqene u strategiji zavr{etka rada. Sudski progoni Ambasador Prosper i zamenica dràvnog sekretara Stivensova su, u pratwi slu`benice odeqewa za Evropu Yenifer Mi~el i pravnih savetnika ambasade, posetu zapo~eli sastankom sa glavnom tuìteqkom Karlom del Ponte i wenim najbliìm saradnicima. Prosper i Stivens izrazili su duboku zabrinutost zbog nedostatka saradwe od strane Beo103

grada i naglasili potrebu da se preispita trenutna politika u regionu kako bi se pove}ao pritisak na Beograd da sara|uje sa MKTJ-om. Del Ponteova je pozdravila ovu nameru ali je izrazila bojazan da su ranije najave vlade SAD da postoji mogu}nost da se su|ewe ~etvorici generala prebaci u Srbiju bile preurawene, po{to ih Beograd sada koristi kao izgovor za prekid svih poku{aja da isporu~i begunce koji su na nièm nivou od Mladi}evog, i, uop{tenije, da ohrabri srpske zvani~nike i begunce na to da poku{aju da sa~ekaju da MKTJ prestane sa radom. Prosper je objasnio da je Beogradu bila pruèna prilika da ostvari neke rezultate, i dodao da se politika pokazivawa spremnosti na podr{ku vra}awu su|ewa u region na doma}a su|ewa “nije se do sada pokazala uspe{nom”. Ono {to je potrebno, rekao je, jeste o{trija poruka koja bi “objasnila celom regionu da }e nesaradwa samo dovesti do produètka rada tribunala”. Del Ponteova i weno osobqe saglasili su se sa idejom o stroìm porukama, ali su savetovali da vlada SAD ubudu}e izbegava da navodi odre|ene uslove saradwe, zato {to }e SCG onda po{tovati samo te uslove, jer }e ceo proces saradwe svesti na tih nekoliko stvari. Vi{i politi~ki savetnik @an-Danijel Ru{ zaloìo se za to da poruka glasi: “Znate {ta treba da radite, uradite to”. Ru{ je rekao da }e se kod svojih kontakata u Briselu, me|u osobqem Havijera Solane i Krisa Patena, sna`no zaloìti za to da se jo{ jednom poo{tri retorika prema Beogradu zbog nesaradwe. On je podsetio na to da je u junu 2004. EU naglasila da tribunal ne}e zatvarati svoja vrata sve dok su Mladi}, Karayi} i Gotovina u bekstvu. Del Ponteova je pozdravila kao “izuzetno va`nu” usredsre|enost Stivensove na to da sa Evropskom unijom koordini{e o{tru poruku i rekla da podràva takvu jedinstvenu poruku koju bi poslali ministri EU i podrào ambasador Prosper. Primedba: Del Ponteova se 4. oktobra sastala sa Solanom i zatraìla od wega da Srbiji i Crnoj Gori prenese o{tru poruku u vezi sa potrebom za potpunom saradwom, koja je uslov za daqi napredak u pitawima prikqu~ewa EU. Govore}i o sveukupnoj frustraciji tuìla{tva srpskom nesaradwom, Del Ponteova je izvestila da, sude}i po razgovoru koji je vodila sa predsednikom Nacionalnog saveta za saradwu sa MKTJ Rasimom Qaji}em, “Ko{tunica veruje da Sjediwene Dràve èle samo Mladi}a i to je razlog zbog kojeg nisu pohapsili ostale”. [ef istraìva~a Patrik Lopez-Teres citirao je policijske izvore iz RS koji se àle na to da im beogradska policija ne pomaè. Ali, on je tako|e izrazio bojazan u pogledu “potpune radio ti{ine”, vezane za operacije potrage koje sprovode srpske vlasti, i u pogledu nedostatka povratnih informacija vezanih za podatke o beguncima koje im je poslao MKTJ. Wegova kancelarija, kaè, sve ~e{}e prime}uje da nema nikakvih poku{aja Beograda uperenih ka hap{ewu begunaca. 104

Sud Predsednik Teodor Meron, zajedno sa {efom kabineta Lerijem Yonsonom, usredsredio se na buyetsku krizu MKTJ-a, koju je nazvao “pravom kugom” tribunala. Meron je primetio da glavna posledica krize jeste zamrzavawe novih zapo{qavawa. To je uticalo na sve glavne aktivnosti tribunala, od dono{ewa sudskih odluka (ve}e jeste dobilo dozvolu da popuni devet zapisni~arskih pozicija, ali su se u me|uvremenu pojavila nova upra`wena mesta), preko KT-ovih istraga i podizawa optu`nica (KT-ovi istraìva~i i tuìoci prelaze na mesta kao {to je istraga “Nafta za hranu” ili Me|unarodni krivi~ni sud, a kancelarija ne moè da popuni upra`wena mesta), do prebacivawa slu~ajeva u region (KT ne moè da sastavi novi tranzicioni tim za sprovo|ewe prebacivawa slu~ajeva u region sve dok ne popuni upra`wena mesta). Meron je zatraìo od vlade SAD da svoj doprinos dostavi {to je pre mogu}e, kako bi Ketrin Bertini, zamenica generalnog sekretara UN, odobrila nova zapo{qavawa. Meron je bio zadovoqan saznawem da Sjediwene Dràve o~ekuju da }e po~etkom oktobra uplatiti 13 miliona dolara, a da }e preostalih 10 miliona dolara uslediti ove jeseni. (Primedba: koliko je ambasadi poznato, Rusija i Japan, preostali veliki donatori koji kasne sa svojim uplatama, sada su isplatili sve ili skoro sve od onoga {to su dugovali. SAD su platile 14,3 miliona dolara u oktobru i o~ekuje se da uskoro plate i preostalih 8,8 miliona dolara.) Meron je izrazio bojazan da je Specijalno odeqewe dràvnog tuìoca BiH za organizovani kriminal i korupciju zakomplikovalo postupak stvarawa ve}a za ratne zlo~ine u Sarajevu, tako {to je podiglo optu`nice za ratne zlo~ine pre nego {to je ve}e oformqeno, ~ime je poslat vrlo me{ovit signal u pogledu spremnosti BiH da organizuje doma}a su|ewa za ratne zlo~ine. Prosper i Meron su se sloìli da saradwa lokalnih vlasti predstavqa kriti~nu dimenziju za uspeh su|ewa koja su po 11bis prenesena lokalnim sudovima. Meron kaè da tribunal mora da bude “veoma obazriv” po pitawu transfera pritvorenika koji bi mogli da budu smatrani za visokopozicionirane, ne samo zbog o~ekivawa Saveta bezbednosti da }e tim osobama biti su|eno u Hagu, ve} i zbog signala koji bi time mogli biti poslati preostalim visokorangiranim beguncima. Meron je tako|e izrazio naro~itu spremnost na saradwu sa vladom SAD u zahtevawu od Beograda da razvije doma}e kapacitete za sudsko progawawe ratnih zlo~ina, navode}i da je u dobrim odnosima sa lokalnim ambasadorom SCG i drugim zvani~nicima SCG. Sekretarijat Sekretar Hans Holcijus zvu~ao je kao i Meron u smislu usredsre|enosti na zabranu daqeg zapo{qavawa, zbog koje je tribunal primoran da odràva stopu upra`wenih mesta od petnaest (15) odsto, {to je mnogo 105

vi{e od uobi~ajenih 3 do 4 odsto. U to su ukqu~eni i kadrovi koji spadaju u normalne gubitke, ali su te pozicije ostale nepopuwene. Prosper je nagovestio da }e razgovarati sa rukovodstvima SAD i UN, u poku{aju da odmrzne proces zapo{qavawa, barem za popuwavawe onih mesta koja su upra`wena normalnim gubitkom kadrova. Holcijus je opisao razne inicijative koje su preduzete kako bi se pove}ala efikasnost tribunala i daqe napredovalo ka zavr{etku rada. On je rekao da sekretarijat ispituje na~ine na koje bi moglo da se odràva vi{e od sada{wih {est su|ewa u raspoloìve tri sudnice, prime}uju}i da bi bilo mogu}e tokom pauza u glavnim su|ewima zakazati saslu{awa i druge kra}e sesije. Holcijus je tako|e predstavio pripreme i obuku koje se trenutno sprovode u Hrvatskoj, SCG i BiH, kako bi se poja~ali tamo{wi sudski kapaciteti.

Komentar Buyetska kriza je ozbiqan ispit za sposobnost tuìla{tva da nastavi sa preostalim predsudskim istragama i za sveukupnu sposobnost tribunala da nastavi sa rasporedom od najvi{e {est paralelnih su|ewa. Brzo ukidawe zabrane novih zapo{qavawa bilo bi kqu~no ne samo za {ansu da tribunal zavr{i svoj rad na vreme, ve} tako|e i da bi se napredovalo po pitawu toga da se su|ewa niè i sredwe rangiranim po~iniocima prebace nazad u region. Svi rukovodioci MKTJ-a usredsre|eni su na pitawe da li pravosudni sistemi u regionu imaju kapacitet da sudski procesuiraju slu~ajeve ratnih zlo~ina na nivou koji ispuwava me|unarodne standarde. KT i ve}e su naro~ito usredsre|eni na kapacitet sarajevskog ve}a za ratne zlo~ine da preuzme slu~ajeve po 11bis predstoje}eg januara, po{to je to ubedqivo najve}a kategorija slu~ajeva dostupnih za prebacivawe u region. Tuìla{tvo je tako|e po~elo da isprobava sposobnost Beograda da vodi efikasno i po{teno su|ewe za ratne zlo~ine, tako {to je tamo{wem Specijalnom sudu za ratne zlo~ine dostavilo celokupna istraìva~ka dokumenta za dva slu~aja. Ako ti slu~ajevi budu dobro obavqeni, tribunal je spreman da ih dostavi jo{. Zvani~nici MKTJ-a i vlade SAD dele utisak da je saradwa sa Beogradom na raskrsnici. Obe}avaju}i po~etak doma}ih su|ewa za ratne zlo~ine ukazuje na jasan pomak napred, ali ta prilika }e, zajedno sa napretkom u evropskim integracijama, biti protra}ena ukoliko na politi~kom nivou izostanu odavno o~ekivani rezultati u pogledu begunaca. Kobel

XXVII Referenca: 04THEHAGUE2869; Wikileaks id #22536 Tema: MKTJ – Apelaciono ve}e vratilo Milo{evi}u kontrolu nad odbranom 106

Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: petak, 5. novembar 2004. u 15.08 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/11/04THEHAGUE2869.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Apelaciono ve}e Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) podràlo je 1. novembra odluku Milo{evi}evog sudskog ve}a da se optuènom nametne savetnik, ali je preina~ilo odluku sudskog ve}a kojom je vode}a uloga u izno{ewu odbrane bila dodeqena savetniku. Nalaze}i da je sudsko ve}e malo zalutalo i u pravnom i u ~iweni~nom smislu, apelaciono ve}e naloìlo je da se Milo{evi}u vrati “vode}a uloga u izno{ewu wegove odbrane”. Ova presuda stavqa savetnika u stawe pripravnosti, u kojem je trebalo da bude od po~etka, i skoro sigurno }e rezultirati ponovnim u~e{}em samog Milo{evi}a u procesu. Mada }e ovo doprineti legitimitetu su|ewa, isto tako }e ponovo suo~iti SAD sa Milo{evi}evom politizovanom odbranom i wegovim zahtevima da biv{e visoke zvani~nike poziva da svedo~e. U èqno i{~ekivanom mi{qewu, objavqenom 1. novembra, apelaciono ve}e, kojim je predsedavao predsednik MKTJ-a Teodor Meron, istaklo je da je sudsko ve}e nai{lo na mnogobrojne te{ko}e dok je Milo{evi}evo zdravqe propadalo. Naduga~ko opisuju}i mnoge prepreke vezane za zdravqe, koje su se pojavile pred sudskim ve}em, ukqu~uju}i tu i 13 suspenzija u ukupnom trajawu od 66 dana i doktorske prognoze da postoji “ozbiqan rizik od javqawa smrtonosnog napada hipertenzije ukoliko (Milo{evi}) nastavi da zastupa samog sebe”, apelaciono ve}e je zakqu~ilo da “iako je to bio teàk izbor”, sudsko ve}e nije zloupotrebilo svoja ovla{}ewa kada je postavilo savetnika uprkos protivqewu optuènog. Apelaciono ve}e razilazi se sa sudskim ve}em, me|utim, u tuma~ewu odgovaraju}eg odnosa izme|u Milo{evi}a i dodeqenog branioca. Po{to nametnuti savetnik, kako stoji u mi{qewu, neminovno naru{ava Milo{evi}evo pravo da zastupa samog sebe, to naru{avawe mora da bude “ograni~eno na minimalnu meru, neophodnu da bi se za{titio interes tribunala da se osigura razumno efikasan postupak”. Apelaciono ve}e zatim nalaè sudskom ve}u da osmisli {emu koja “minimalizuje prakti~ne posledice zvani~nog postavqewa savetnika”, kako bi Milo{evi} ponovo preuzeo vode}u ulogu u svojoj odbrani, kako je i bilo pre nego {to su postavqeni savetnici Stiven Kej i Yilijen Higins. U mi{qewu se navodi da bi “u praksi, ako sve ide dobro, su|ewe trebalo da se nastavi onako kako je teklo i dok je Milo{evi} bio zdrav. Obi~nom posmatra~u, koji }e videti da Milo{evi} igra glavnu ulogu na po107

javqivawima u sudnici, ta razlika uop{te ne bi trebalo da je uo~qiva”. Daqe se kaè: “Ako se, me|utim, Milo{evi}evi zdravstveni problemi ponovo pojave u zlokobnom obliku, prisustvo dodeqenih savetnika omogu}i}e da se su|ewe nastavi ~ak i ako Milo{evi} privremeno ne bude u stawu da u~estvuje. Na sudskom ve}u je da odredi ta~an trenutak u kojem bi do te zamene uloga trebalo da do|e”. U~esnici u postupku razli~ito su reagovali na ovu uravnoteènu odluku, svi sa dozom kritike. Vode}i tuìlac Yefri Najs je, predvidivo, uznemiren zbog toga {to je apelaciono ve}e odbacilo tvrdu poziciju koju je na wegovo insistirawe usvojilo sudsko ve}e (to je stav da je nametawe savetnika odbrani od su{tinske va`nosti i da je Milo{evi} jedini krivac za probleme nastale na su|ewu). Stiven Kej je na{em slu`beniku rekao da wemu ovakva odluka deluje kao da je “na staklenim nogama” i u jednom dahu nagovestio da mu “eti~ke” obaveze nalaù da nastavi da traì svoje izuzimawe iz slu~aja. Wegova “pozicija nije se promenila”, kaè Kej, mada mu je “du`nost” da nastavi da sluì kao savetnik odbrane. Kej daqe nagove{tava da }e on jo{ jednom preispitati svoju poziciju po{to su|ewe bude nastavqeno u utorak, 9. novembra, kada }e biti jasnije kako }e sudsko ve}e tuma~iti odluku apelacionog ve}a. (Primedba: sudsko ve}e je, prema jednom izvoru iz sekretarijata, naloìlo strankama u postupku da 9. novembra budu spremne za raspravu o pitawu povla~ewa, posle ~ega se o~ekuje da izda naredbu u vezi sa tim i svim drugim pitawima, neophodnim kako bi se su|ewe vratilo na pravi put.) Pravni savetnici ambasade saznali su da je, kako se i o~ekivalo, Milo{evi} sre}an zbog presude i o~ekuje da naredne nedeqe po~ne ponovo da preuzima kontrolu nad svojom odbranom (mada }e mo`da zatraìti vi{e vremena za pripremu). Me|utim, izvor iz sekretarijata kaè da su “mostovi” izme|u Milo{evi}a i Keja “spaqeni do temeqa” i da }e “biti potrebno izvesno vreme” za wihovu popravku. Na primer, grupa povezana sa Milo{evi}em podnela je àlbu protiv Keja holandskoj advokatskoj komori, navodno tvrde}i da to {to je on otkrio medicinske izve{taje predstavqa naru{avawe poverqivosti tih izve{taja. (Nezavisno od ovoga, ista grupa podnela je àlbu i protiv holandskog lekara, dr Van Dajkmana, po sli~nim osnovama.) Poreklo àlbe protiv Keja nije najasnije, u smislu da li Milo{evi} moè i da li }e hteti da je povu~e ako se popravi wegov odnos sa Kejom. U svakom slu~aju, slu`benici ambasade razumeju da sekretarijat nastoji da izbegne gubitak Keja i Higinsa, koji su dobro upoznati sa slu~ajem i, po wihovom mi{qewu, najvi{e su kvalifikovani da u~estvuju kao savetnici u pripravnosti.

Komentar Odluka Apelacionog ve}a ponovo je usmerila odbranu tamo gde je ova i trebalo da bude onomad kada je savetnik nametnut, sa Milo{evi108

}em kao glavnim braniocem i podr{kom u vidu savetnika u pripravnosti, spremnog da usko~i u (verovatnom) slu~aju da Milo{evi}a zdravqe spre~i da se pojavquje u sudnici. Da li }e ova odluka da vrati su|ewe na pravi put, zavisi od dve nepredvidive okolnosti: da li }e Milo{evi} da zagrize mamac i ponovo se prihvati aktivnog u~e{}a u su|ewu i da li }e savetnik odbrane nastaviti da zahteva da bude udaqen iz postupka. Ako se Milo{evi} u potpunosti vrati, prihvataju}i Keja i Higinsa za savetnike, wih dvojica vi{e ne}e imati razloga da traè izuze}e i verovatno }e ostati u postupku. To bi, zauzvrat, trebalo da obezbedi kredibilnu i vidqivu odbranu, mada takvu koja bi produìla su|ewe sigurno do 2006. godine a dràve suo~ila sa politizovanom odbranom i zahtevima da se wihovi visoki zvani~nici pojave kao svedoci, {to je su{tina Milo{evi}evog pristupa. Kobel

XXVIII Referenca: 04THEHAGUE2932; Wikileaks id #22814 Tema: MKTJ – Milo{evi}evo sudsko ve}e usredsre|eno na postavqene branioce i vladine svedoke Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: petak, 12. novembar 2004. u 17.06 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/11/04THEHAGUE2932.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Sudsko ve}e u postupku protiv Slobodana Milo{evi}a pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) nastavilo je protekle nedeqe da se nosi sa problemima izno{ewa odbrane. Ta tri radna dana ({to je pun kapacitet u ovom slu~aju) bila su posve}ena zahtevu savetnika Stivena Keja da bude izuzet iz slu~aja. U me|uvremenu, Milo{evi}, kome je odluka Apelacionog ve}a vratila kontrolu nad izno{ewem odbrane, deluje kao da je spreman da svojski zapne, a pred sudijama je obnovio svoje stare zahteve. Wegov usmeni zahtev da se uru~e sudski pozivi biv{im visokim zvani~nicima vlade SAD, Velike Britanije i Nema~ke do~ekan je o{trim i osu|uju}im protivqewem predsedavaju}eg sudije Robinsona. U centru pa`we sudskog ve}a ove nedeqe je bio zahtev savetnika odbrane Stivena Keja da bude izuzet iz slu~aja. Predsedavaju}i sudija Patrik Robinson i sudija Jan Bonomi delovali su veoma skepti~no po pitawu Kejove argumentacije da bi mu trebalo odobriti izuze}e zbog toga {to Milo{evi} ne pokazuje èqu da sara|uje sa wim. Kej je pravnim sa109

vetnicima ambasade rekao da se wemu ~ini da ve}e veoma èli da on ostane, {to je utisak koji je potvr|en prirodom i strukturom pitawa koja su postavqale sudije Robinson i Bonomi. Po{to je skoro celog jednog dana raspravqano o tome da li sudsko ve}e ima ovla{}ewa da presu|uje po Kejovom zahtevu za izuze}em, sam Kej je sebi u~inio medve|u uslugu kada je tre}eg dana saslu{awa rekao da, u stvari, prema britanskom zakoniku, kojem on podleè, on i ne mora da traì odobrewe suda da bi se povukao iz slu~aja. Ovo je podstaklo zbrkanu razmenu mi{qewa, u kojoj su sudije delovale iznervirano nagove{tajem da je cela sesija bila nepotrebna. Milo{evi} je u velikoj meri zakqu~io raspravu kada je rekao sudijama: “Sudsko ve}e je dovelo gospodina Keja u poloàj u kojem se sada nalazi... bilo bi logi~no pretpostaviti da ve}e ima nadle`nost da razre{i situaciju”. Sudija Robinson je, sme{kaju}i se, priznao da je to “veoma pragmati~an pristup”. Milo{evi} je bio sasvim jasan u pogledu toga da }e biti veoma sre}an ako Kej napusti odbranu, dok je vode}i tuìlac Yefri Najs – vidqivo isfrustriran razvojem doga|aja koji nema nikakve veze sa optu`nicom ~ije je izno{ewe on zakqu~io jo{ u februaru – izneo argument protiv dozvole Keju da bude izuzet. Uo~i samog kraja saslu{awa, ve}e je upitalo Milo{evi}a da li postoji jo{ neko administrativno pitawe koje bi èleo da pokrene. Milo{evi} je nagovestio da bi èleo da sud do kraja godine pozove biv{eg predsednika Klintona, biv{u dràvnu sekretarku Olbrajtovu, premijera Blera, premijera [redera i biv{eg ministra odbrane [arpinga. On je rekao da su oni “potrebni kako bi pruìli generalan prikaz stawa, a povezani su sa svim ta~kama navedenim u optu`nici”. Zatim je dodao da bi èleo da pozove i generala Veslija Klarka. (Primedba: Kej je na nezvani~nom sastanku sa pravnim savetnicima ambasade izrazio svoje uverewe da ve}e ne}e odobriti ponovno pozivawe Klarka, po{to je Milo{evi} ve} imao priliku da ga ispita.) Sudija Robinson je odlu~no odgovorio: “Postoje procedure koje moramo da sledimo”. Nastavio je: “Prvo morate da pokaète da ste vi sami poku{ali da kontaktirate svedoka, da ga nagovorite da svedo~i, i da svedok ne èli da se pojavi. Zatim morate da nas ubedite da }e dokazi, koje }e svedok da iznese, biti korisni i va`ni dokazi.” On je rekao Milo{evi}u da mora da po{tuje proceduru koju je po{tovalo i tuìla{tvo kada je sa svoje strane pozivalo vladine svedoke. Milo{evi} je onda, pogre{no, naveo da “wihovi postupci jasno stavqaju do znawa da oni ne èle da se pojave”. (Primedba: Milo{evi} je, preko oficira za vezu iz sekretarijata, jo{ u maju zatraìo da se navedeni svedoci odazovu pozivu; ambasada je, u saradwi sa ministarstvom pravde, odgovorila pismom u kojem je poja{wen predvi|en postupak za izno{ewe takvih zahteva, i po kojem ih pregleda vlada SAD. Ambasadi se posle toga nisu javqali ni110

ti optuèni, niti oficir sekretarijata. Koliko razumemo, ni druge ambasade u koje je stigao takav zahtev – britanska, francuska, nema~ka – nisu primile povratni zahtev.) Robinson je korisno zakqu~io dijalog sa Milo{evi}em time {to mu je rekao: “Morate da podnesete pisani zahtev. Ne}u da izdajem sudske naloge samo na osnovu va{e usmene izjave. Morate da podnesete pisani zahtev, u kojem }ete navesti sve okolnosti koje pokazuju da oni nisu spremni da svedo~e i dokaze koje o~ekujete da }e vam oni pruìti. Tako je tuìla{tvo moralo da radi, tako }ete morati i vi”. Kej je intervenisao kako bi napomenuo da su ga predstavnici ambasade SAD upoznali sa koracima koje vlada SAD smatra neophodnim kako bi obradila zahtev da biv{i zvani~nici vlade SAD svedo~e u sudskom postupku. On je korisno napomenuo da vlada SAD razmatra i zahteve tuìla{tva i odbrane prema istim kriterijumima. (Primedba: u kasnijem razgovoru sa oficirom za vezu iz sekretarijata, pravni savetnik ambasade napomenuo je da se zahtevi vezani za visoke zvani~nike SAD razmatraju sa naro~itom strogo{}u, a da }e zahtevi da svedo~i biv{i predsednik ili biv{i dràvni sekretar biti razmatrani najstriktnije. Na{ slu`benik podsetio je oficira za vezu da vlada SAD zahteva ne samo da je uvere da je traèno svedo~ewe bitno i neophodno, ve} i da to svedo~ewe moè da pruì samo osoba koja se poziva da svedo~i.) Sudija Robinson je na Kejovu intervenciju uzvratio ponavqaju}i da je va`no podneti pisani izve{taj koji “mora da ubedi sud... da svedok ne èli da do|e, jer za{to bi sud slao pozive ako oni nisu neophodni?” Milo{evi} je zatraìo da mu se odobri dodatno vreme kako bi se pripremio za izno{ewe odbrane i ispitivawe svedoka, ali je sudsko ve}e to glatko odbilo. Su|ewe }e se nastaviti u utorak, 16. novembra, sa samo jednim radnim danom slede}e nedeqe, {to Milo{evi}u ostavqa ostatak nedeqe za pripreme. Posle toga su|ewe }e biti nastavqeno u ponedeqak, 22. novembra, kada se o~ekuje povratak na reìm od tri radna dana nedeqno. Sudija Robinson je o{tro napomenuo da, ako Milo{evi} “izabere da odsustvo koje mu sud odobri iskoristi za obavqawe sudskih aktivnosti, ili u bilo koju drugu svrhu koju bi trebalo da obavqa van postupka, to vreme }e mu biti ura~unato u 150 dana” dodeqenih za izno{ewe odbrane.

Komentar Mada se Milo{evi} vratio kako bi preuzeo ono {to smatra svojim zasluènim mestom u sredi{tu sudskog postupka protiv wega, jo{ nije po~elo izno{ewe odbrane koje }e on kontrolisati. Ve}e deluje odlu~no da zadrì Keja, ali }e zbog naru{enih odnosa izme|u wega i Milo{evi}a to biti jako te{ko, ako ne i kontraproduktivno. U me|uvreme111

nu, sudija Robinson je korisno naglasio Milo{evi}u da sudsko ve}e ne}e pozivati svedoke iz vlasti sve dok ne bude uvereno da su oni bitni i neophodni za sudski postupak. îwenica da se i Kej sloìo sa ovim dodatno izoluje Milo{evi}a, zbog ~ega mu je te{ko da zahteva izdavawe sudskih naloga kada on nije obavio ni minimum kako bi ispo{tovao zahteve vlada (i sudskog ve}a). Kobel

XXIX Referenca: 04BRUSSELS4874; Wikileaks id #22851 Tema: Savet Evrope odgovara na demar{ Petorke u vezi sa MKTJ-om Poreklo: Ambasada u Briselu (Belgija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 15. novembar 2004. u 17.13 Klasifikacija: tajno / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/11/04BRUSSELS4874.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Stavke iz posebnog telegrama preneli smo 15. novembra [tefanu Leneu, iz kancelarije visokog predstavnika Solane. Lene je primetio da, po{to je ovo inicijativa Kvinte a nema zajedni~kog stava svih 25 dràva Evropske unije, Savet sekretarijata ne moè da uzme u~e{}e u spoqnom predstavqawu takve vrste. To je bilo pitawe kojim se na odgovaraju}i na~in bavilo pet vlada (on tako|e smatra da bi bilo prikladno ukqu~iti i Holandiju, koja predsedava Evropskom unijom). Lene se sloìo sa tim da stavke odràvaju sporazum Petorke. On je dodao da je Del Ponteova na sastancima koje je imala u Briselu po~etkom novembra jasno stavila do znawa da }e optu`nica protiv Haradinaja biti zape~a}ena. Lene je tako|e rekao da je poziv Del Ponteovoj da pruì Petorki “vi{e vremena i upozorewa” kako bi se spremila za reakciju na Kosovu, boqi pristup nego opcija u kojoj je raspravqano unutar Petorke da se jednostavno zahteva odlagawe podizawa optu`nice {to je vi{e mogu}e. Lene je rekao da je {ef UNMIK-a, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Jesen-Petersen, 11. novembra rekao Solani da bi mo`da bilo boqe podneti optu`nicu ranije i izbe}i destabilizuju}i uticaj daqih glasina i nesigurnosti. Lene je od vlade SAD zatraìo da sa Jesenom-Petersenom razmotri procenu situacije. Lene je tako|e bio veoma zahvalan na predloènim stavkama u vezi sa Haradinajem. Solana je o predstoje}im optu`nicama primio pisma i od Haradinaja i od Reyepija, a Lene je rekao da }e iskoristiti predloène smernice Petorke kao model za sastavqawe Solaninih odgovora. [nabel 112

XXX Referenca: 04THEHAGUE3210; Wikileaks id #23790 Tema: MKTJ – Prosper upozorava da }e tribunal probiti 2008/2010. kao postavqene rokove, ako SCG nastavi da ne sara|uje Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: sreda, 8. decembar 2004. u 16.44 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2004/12/04THEHAGUE3210.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Dana 6. decembra, ambasador zaduèn za pitawa ratnih zlo~ina Pjer Prosper sastao se sa zvani~nicima Kancelarije tuìla{tva (KT) Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ). Tokom sastanka, i kasnije tokom obra}awa {tampi, Prosper je naglasio da to {to dràve regiona, naro~ito Srbija, pokazuju nedostatak saradwe u pogledu begunaca, moè da ugrozi sposobnost MKTJ-a da zavr{i svoj rad do 2008/2010, kako je bilo planirano i dovede do produètka rada tribunala. Zvani~nici KT pozdravili su ovakav pristup i izneli svoje trenutno vi|ewe nesaradwe od strane Srbije i Crne Gore (SCG) i Hrvatske, svoje poku{aje da sve istrage zakqu~e do kraja meseca, kao i razorne efekte koje zamrzavawe zapo{qavawa ima na wihovu sposobnost da ispo{tuju dugoro~ne vremenske okvire postavqene u strategiji tribunala. Strategija zavr{etka rada i nesaradwa Beograda Ambasador Prosper je 6. decembra, u pratwi pravnih savetnika ambasade, proveo skoro sat vremena na sastanku sa zamenikom glavne tuìteqke Dejvidom Tolbertom, {efom istraìva~a Patrikom Lopez-Terezom i politi~kim savetnicima Antonom Nikiforovim i @an-Danijelom Ru{om. Prosper je ponovio stav Sjediwenih dràva da Srbija i Crna Gora (SCG), i u mawoj meri Hrvatska, nisu u dovoqnoj meri sara|ivale sa MKTJ-om po pitawu prebacivawa begunaca u tribunal, ~ime su ugrozili sposobnost tribunala da po{tuje 2008/2010. kao rok za zavr{etak svog rada. Prosper je naveo da, ako SCG nastavi da zabu{ava u saradwi, MKTJ }e u svom narednom izve{taju Savetu bezbednosti UN na prole}e mo`da morati da poru~i da su rokovi za zavr{etak ugroèni i predloì nove datume kao ciqeve. Prosper je pojasnio: “Godina 2008. je (za zavr{etak svih su|ewa u MKTJ-u) bila ciq, a ne crveno slovo u kalendaru”. Tolbert je pozdravio ovu izjavu, prime}uju}i da je izraèno o~ekivawe da svi optuèni moraju da budu preba~eni u Hag pre nego {to tribunal zavr{i sa radom, pomoglo da se popune praznine vidqive u ranijim saop{tewima vlade SAD, koja su bila usredsre|ena iskqu~ivo na 113

Karayi}a, Mladi}a i Gotovinu. Nezavisno od ovoga, politi~ki savetnik Ru{ naveo je da nedavna privremena pu{tawa Franka Simatovi}a i Jovice Stani{i}a iz pritvora mogu da se pokaù kao veoma problemati~na za KT, koja se brine da bi wih dvojica mogla da pribegnu zastra{ivawu svedoka i da se nikako ne}e vratiti u Hag. (Primedba: on je upitao da li bi vlada SAD mogla da nadgleda aktivnosti wih dvojice koliko je to mogu}e, uzimaju}i u obzir wegovo mi{qewe da su oni veoma sposobni da destabilizuju situaciju u Beogradu.)

Hrvatska saradwa Stav tuìla{tva o saradwi Hrvatske pogor{ao se otkako je glavna tuìteqka ishitreno nahvalila Zagreb po~etkom ove godine, kada je sagovornicima iz EU potvrdila da Zagreb “u potpunosti sara|uje” sa MKTJ. [ef istraìteqa tuìla{tva Lopez-Terez opisao je saradwu sa Hrvatskom kao “dobru, ali ne izuzetnu”. Govore}i o deqewu dokumenata, {to je oblast u kojoj je Zagreb dugo pokazivao odli~ne rezultate, Lopez-Perez je rekao da su istraìva~i KT-a nedavno otkrili skrovi{te va`nih dokumenata koji su bili sakriveni od wih, dok su sve vreme bili dostupni advokatima odbrane. On je nagovestio da je ne{to od tog materijala moglo da bude va`no za tu`bu protiv generala Tihomira Bla{ki}a, ~ija je kazna drasti~no skra}ena po~etkom ove godine. Mada zadovoqan time {to mu je odobren pristup izvesnim policijskim i obave{tajnim izvorima, Lopez-Terez i daqe prime}uje sna`nu mreù za podr{ku odbeglom Anti Gotovini, na raznim nivoima unutar dràve. Pitawe koje mu je stalno u mislima glasi: “ko je Hrvatska”, zato {to nije siguran ko iz vlasti nosi najve}u odgovornost za to {to Gotovina jo{ nije uhap{en. Nedavna predaja Miroslava Brala – koga su hrvatske vlasti prebacile u Bosnu u ruke SFOR-a samo dan po{to su obavestile kancelariju tuìla{tva da ne mogu da ga prona|u – po Lopez-Terezu zna~i da su Hrvati “sami sebi pucali u nogu”. Lopez-Terez naga|a da je hrvatska vlada, u silnoj èqi da prisvoji javne zasluge za predaju, pregazila sopstvenu potrebu da se ~vrsto drì onih poricawa koja je prethodno izrekla. Lopez-Terez kaè da ovaj incident pokazuje da bi Zagreb mogao da uhapsi traènog optuènika Antu Gotovinu ako bi odlu~io da to uradi. Zamrzavawe buyeta Zvani~nici tuìla{tva nastavili su da kukaju nad mawkom resursa MKTJ-a, proisteklim iz teku}eg zamrzavawa dovo|ewa novih kadrova. Zamrzavawe je dovelo do rekordno velikog broja upra`wenih radnih mesta u tribunalu, a tuìla{tvo zbog toga nije u mogu}nosti da sastavi tim koji bi pomogao preno{ewu slu~ajeva u region, da im se tamo sudi. Mnogi se nadaju, me|utim, da }e ovonedeqni sastanak generalnog sekre114

tara UN sa rukovodiocima tribunala razre{iti ovu pat-poziciju, nastalu zamrzavawem buyeta. Kao {to je javqeno u posebnom telegramu, pravna slu`ba je kasnije saznala da je generalni sekretar Kofi Anan re{en da podigne zabranu ~im Japan plati zaostale prinadle`nosti. (Primedba: Japan duguje otprilike 10 miliona dolara MKTJ-u i oko osam miliona dolara ICTR-u, i obe}ao je da }e oba duga isplatiti do kraja godine.)

[tampa Prosper se obratio predstavnicima {tampe u hodniku MKTJ-a, nagla{avaju}i poruku da premijer Ko{tunica snosi odgovornost za nedovoqnu saradwu Srbije sa tribunalom, da neaktivnost SCG po pitawu isporu~ivawa moè da dovede do produètka rada tribunala i da, dok se stawe ne popravi, Sjediwene Dràve ne èle da podrè preno{ewe su|ewa u region. On je ponovio ove stavke i u kasnijem sastanku sa izve{ta~ima iz najtira`nijeg holandskog dnevnog lista “NRC handelsblad” i “Le monda”. U agencijskim vestima koje su usledile, a koje su preneli “Interne{enel herald tribjun” i druge novine, nagla{eno je da }e tribunal mo`da morati da radi i posle 2008/2010, zbog toga {to srpska nesaradwa u hvatawu begunaca i daqe traje. Ambasador Prosper je o~istio ovaj telegram. Rasel

XXXI Referenca: 05THEHAGUE2309; Wikileaks id #38987 Tema: Ambasadorova razmi{qawa o vo|ewu Holan|ana na “vi{i nivo” Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 22. avgust 2005. u 17.01 Klasifikacija: tajno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2005/08/05THEHAGUE2309.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 16. decembra 2010. u 10.15

Rezime Po{to je EU podeqena a weno usmerewe nesigurno, Holan|ani predstavqaju vitalno transatlantsko upori{te u Evropi. Kao jedna od {est prvobitnih ~lanica EU, Holandija se svrstala uz Britance u suprotstavqawu francusko-nema~kim poku{ajima da skrenu Evropu sa wenog transatlantskog kursa. [iroka ovla{}ewa Holandije i na evropskom i na me|unarodnom planu stvaraju mo}an efekat me|usobnog “mnoèwa”. U Iraku, holandske snage pruìle su fizi~ku i politi~ku za{titu koja je omogu}ila Japanu da se rasporedi, a Holan|ani koriste 115

svoje obaveze u “NATO trening misiji” kako bi i ostale naterali da daju vi{e. U Avganistanu, Holan|ani su izradili najve}i deo plana “Faze tri” za ISAF, i prvi put posle vi{e od 30 godina upotrebili su holandske jedinice u borbenim dejstvima. Holan|ani su prvi u Evropi po pokretawu “pilot projekata” za ja~awe me|unarodne protivteroristi~ke saradwe, a podstakli su i ameri~ko-evropski dijalog o izvorima finansirawa terorizma, koji je postavio temeqe za veliku me|unarodnu konferenciju o izvorima finansirawa terorizma, koja je predloèna za 2006. godinu.

Nastavak rezimea Holan|ani pro{iruju svoju vode}u ulogu i izvan granica Evrope. Zbog wihovih strate{kih interesa na Karibima, Holan|ani su nam logi~ni saveznici za spre~avawe venecuelanskog petqawa po tom regionu. Oni pro{iruju svoje vojno angaòvawe u Africi, delom da bi stvorili bezbedno okruèwe za svoj sna`ni program razvoja pomo}i, a delom da bi dodali “o~i i u{i” na terenu. Na Bliskom istoku, Holan|ani imaju dobre odnose i sa Izraelcima i sa Palestincima i rado bi prihvatili neku aktivniju ulogu; brzo su obe}ali fondove za poja~ane Vi{enacionalne snage za nadgledawe (VSN) i mogli bi, u odgovaraju}im okolnostima, da po{aqu tamo i svoje jedinice. âk i u onim oblastima u kojima se ne slaèmo, kao {to su narkotici i trgovina qudima, Holan|ani mo`da mewaju svoja gledi{ta. Kao sedi{te glavnih me|unarodnih pravnih ustanova, Holandija pruà jedinstvenu mogu}nost za ispuwavawe spoqnopoliti~kih ciqeva koji se prostiru daleko izvan holandskih granica. Nastavak rezimea Koaliciona vlada, koju predvodi premijer Balkenende, prirodno nagiwe bliskoj saradwi sa SAD. Ravnoteà bi, me|utim, mogla da se naru{i u korist Brisela, ako vlada levog centra do|e na vlast u 2007. (ili i ranije), kao {to uglavnom i predvi|aju ispitivawa javnog mwewa. Skoro jedan milion muslimanskih imigranata jo{ se nije integrisao u dru{tvo, {to navodi Holan|ane da preispitaju odavno ra{irenu pretpostavku o holandskoj “toleranciji” i “identitetu”. Ubistvo Tea Van Goga usmerilo je pa`wu ka islamskom ekstremizmu, a Holan|ani veruju da su u odnosu na najve}i deo Evrope oti{li mnogo daqe u re{avawu ovog rastu}eg problema. Ja~awe ameri~ko-holandskih veza {irom politi~kog spektra jeste neophodno, kako bi se osiguralo da Holan|ani nastave da pospe{uju i ostale da slede interese koji su u saglasnosti sa ameri~kim, naro~ito u politi~ko-vojnoj sferi. Od kqu~ne va`nosti za zauzdavawe holandske energije u korist ameri~kih interesa, bi}e rane i aktivne konsultacije. 116

Lideri u Evropi Zajedno sa Britancima, Holan|ani ~ine sna`no, pouzdano transatlantsko upori{te u Evropi. Kao osniva~ka ~lanica NATO-a, jedan od prvobitnih {est ~lanica EU i najsna`niji saveznik Britanije na kontinentu, Holandija je uticajan glas u Evropi uprkos tome {to ima samo nepunih 16 miliona stanovnika. Premijer Balkenende ~esto govori da Holan|ani “ozbiqno shvataju svoje obaveze” i da zato o~ekuju da budu slu{ani. Mada je holandsko “ne” Ustavu Evropske unije osramotilo Balkenendea, referendum je pokazao da poku{aji uspostavqawa ujediwewa i jednoglasja u EU ipak imaju ograni~ewa, {to je sve bilo vrhunac pokreta zapo~etog jo{ devedesetih, kada je tada{wi lider Liberalne partije (i kasniji komesar EU) Fric Bolke{tajn predloìo da se preina~e razmere evropskih integracija kako bi se za{titili holandski nacionalni interesi. S obzirom na to da je francusko-nema~ki motor evropskih integracija zastao, da Nema~ku o~ekuju izbori, a da EU ne moè da se dogovori oko finansija, rastu prilike za preuzimawe liderske uloge od strane Holan|ana. Taj efekat je dodatno poja~an time {to je proces dono{ewa odluka u EU usmeren ka mawim grupama, a holandsko u~e{}e moè da bude presudno u tim podelama. Na primer, holandsko i italijansko odbijawe da prisustvuju sastanku “grupe {est”, koji je je davno predloìo [reder, prakti~no je zaustavilo wegovu inicijativu. Ovda{wi britanski ambasador nedavno nam je poverio da Bler smatra da su Holan|ani su{tinski va`ni za ostvarivawe wegovih evropskih ciqeva i za to da transatlantski odnosi ostanu visokokotirani u evropskoj agendi. Lideri Holandije, Britanije, Norve{ke, Danske i [vedske ve} organizuju tihe sastanke nekoliko puta godi{we, gde usagla{avaju svoje pozicije pre Saveta Evrope i drugih EU sastanaka na visokom nivou. Holandsko vo|stvo u Evropskoj uniji ne}e oslabiti wihovu posve}enost NATO-u, gde bi wima vaqalo prepustiti razre{ewe mogu}ih sukoba na relaciji EU-NATO. Wihova aktivna, mada ~esto pozadinska, podr{ka generalnom sekretaru NATO-a (i nekada{wem ministru spoqnih poslova Holandije) Japu de Hop Sheferu, kao i wihova posve}enost NRF-u (kao i SRF-u, ISAF-u i NTM-I-u), ve} je pomogla da se zaustave odre|eni poku{aji, poput onog u Tervurenu, koji bi u suprotnom stvorili napetosti izme|u NRF i EU borbenih jedinica ili drugih nastaju}ih ESDP kapaciteta. Ministar spoqnih poslova Bot nedavno je predloìo da se prestroje mehanizmi dono{ewa odluka i finansirawa u NATO-u, kako bi bili delotvorniji. To {to je za stalnog predstavnika Holandije u NATO-u postavqen Herman [aper, dobar prijateq Amerike i nekada{wi zamenik generalnog direktora za politi~ka pitawa holandskog ministarstva spoqnih poslova, trebalo bi da stvori jo{ vi{e prilika za plodnu saradwu. 117

Politi~ko-vojna saradwa izvan EU Holan|ani su sve svesniji toga da strate{ki interesi izvan Evrope zasluùju wihovu punu pa`wu, naro~ito u politi~ko-vojnoj sferi. Venecuela: Holan|ani imaju strate{ke interese na Karibima (odnosno, Holandske Antile i Arubu) i veoma su zabrinuti zbog âvezovog petqawa po tom regionu. Kao karipska sila, Holan|ani imaju opravdane razloge da poku{aju da budu protivteà uobi~ajenoj nadmo}i koju, po latinoameri~kim pitawima, [panija uìva u EU, ali SAD i ostali }e morati da ih poguraju kako bi se prihvatili te uloge. Holan|ani su nam aktivni partneri u borbi protiv narkotika u tom regionu, a nedavno su pokazali svoju sposobnost da upotrebe vojne snage (F-16) po kratkom postupku. Ubedimo li Holan|ane da se aktivnije suprotstave âvezovim poku{ajima da destabilizuje region, dobi}emo pouzdanog evropskog partnera u tom regionu. Avganistan: prema Centkomu (centralna komanda ameri~ke vojske – prim. prev.), Holan|ani su bili predvodnici u organizovawu i prikupqawu jedinica za tre}u fazu ISAF-a (NATO misija u Avganistanu, po rezoluciji 1386 Saveta bezbednosti UN – prim. prev.), a sada se pripremaju da rasporede do 1.400 svojih vojnika, u saradwi sa britanskim, kanadskim i mo`da australijskim snagama. Nezavisno od toga, upotreba holandskih specijalnih snaga u borbene svrhe predstavqa veliki zaokret u holandskim prioritetima, od mirotvorstva ka borbenim dejstvima, prvi put posle {ezdesetih. Holan|ani i daqe sna`no podràvaju rat protiv terorizma u Avganistanu. Vaqalo bi da ih ohrabrimo i u smislu da nastave da daju zna~ajan doprinos, i u smislu da teraju ostale da pruè vi{e. Afrika: visoki vojni zvani~nici Holandije kaù da oni razmatraju {ire pitawe svog vojnog prisustva u Africi, kako bi obuhvatilo Burundi, Ruandu, Isto~ni Kongo, Bocvanu, Zambiju i Obalu Slonova~e, i da bi imali “o~i i u{i” na terenu. Holan|ani su zatraìli da se u EUKOM postavi }elija (sli~na onoj koja ve} postoji u Centkomu), zarad koordinisawa wihovog delovawa sa SAD i drugim saveznicima. Jedan od ciqeva holandskog vojnog angaòvawa je da stvori bezbedno okruèwe za ne{to {to je ve} jedan od najambicioznijih programa pomo}i na svetu. Holandija je ~etvrta na spisku najve}ih pomaga~a Africi. U 2005. godini oni su osnovali 110 miliona evra vredan Fond za stabilnost, namewen reformi bezbednosnog sektora u regionu afri~kih Velikih jezera i Sudanu (kao i u Avganistanu i Iraku). Holandsko vojno prisustvo u Africi uìva ~vrstu podr{ku u parlamentu, dok wihova usredsre|enost na pitawe bezbednosti kao aspekt razvoja pruà privla~no opravdawe za potencijalne evropske partnere. Trebalo bi da ne samo ohrabrimo Holan|ane da poja~aju svoje direktno u~e{}e u Africi, ve} i da 118

ispitamo da li bi Holan|ani mogli da deluju kao “ku}a za proveru” ostalih zainteresovanih strana. Irak: Holan|ani su bili izuzetno va`ni u pruàwu prve logisti~ke podr{ke ameri~kim snagama u Iraku (ukqu~uju}i i to {to su dozvolili brodski transport preko Roterdama, onda kada druge evropske luke nisu htele da pristanu na to). Holan|ani su rasporedili 1.200 vojnika direktno u ju`nu provinciju Al-Muthanu na 20 meseci, ukqu~uju}i tu i dva protivre~na produètka. Iako su se u me|uvremenu Holan|ani povukli iz Al-Muthane, wihovo prisustvo pruìlo je politi~ku i vojnu za{titu koja je bila neophodna kako bi Japan poslao svoje jedinice. Holan|ani su poslali svojih 25 instruktora za NATO trening misiju u Iraku, a ponudili su da po{aqu ~ak i do 100, ako i druge zemqe daju odgovaraju}i doprinos. Trebalo bi da podsti~emo Holan|ane da pritiskaju svoje EU i NATO partnere da se jo{ vi{e angaùju oko Iraka. Bliski istok: Holan|ani uìvaju ugled “ravnoteè” koji je skoro jedinstven u Evropi, po{to sna`no podràvaju Izrael, ali im veruju i Arapi. S obzirom na to da je ministar spoqnih poslova Bot izrazio èqu da se preuzme aktivnija uloga u tom regionu, trebalo bi da potraìmo prilike za zauzdavawe holandskog interesa preko u~e{}a u Forumu za bezbednost i drugim inicijativama. Holan|ani su ve} obe}ali da }e nov~ano doprineti poja~awu Vi{enacionalnih snaga za nadgledawe (VSN) ako to bude zatraèno od wih, a pod pravim okolnostima mo`da bi tako|e bili spremni da po{aqu i mirotvorce u region. Ovakva posve}enost pokazuje kako Holan|ani “ozbiqno shvataju svoje obaveze” u praksi tako {to koriste prave resurse – novac, vojsku, opremu i politi~ki kapital – ne bi li se uhvatili u ko{tac sa pravim problemima, a pokazuje i wihov efekat “mnoèwa” u politi~ko-vojnoj sferi. îwenica da Holan|ani postavqaju {efa (Piter Fejt) i posmatra~e za novu EU misiju nadgledawa u Asehu, samo je posledwi primer u kojem oni preuzimaju rukovo|ewe va`nom me|unarodnom misijom u regionu sa kojim ose}aju posebne veze (~emu je svedo~anstvo i ovogodi{wa istorijska odluka ministra spoqnih poslova Bota da prisustvuje obeleàvawu indoneànske nezavisnosti, {to je bila prva takva poseta nekog visokog holandskog zvani~nika jo{ od kako je Indonezija postala nezavisna). Vojno angaòvawe Holan|ana je me|u najve}im i najrasprostrawenijim na svetu, a procentualni odnos wihovih raspore|enih jedinica u odnosu na ukupan sastav wihove vojske ve}i je nego i kod jednog drugog na{eg saveznika. Ministar odbrane Kamp i {ef odbrambenih snaga Berlijn nedavno su prestruktuirali holandsku vojsku kako bi odstranili slojeve birokratije, ukqu~uju}i i nezavisne komandante slu`bi, ~ime su stvorili svedenije, lak{e upotrebqive snage. Kamp i Berlijn ~vrsto veruju u na~elo “uradi ili izgubi”, i shodno tome birali su veoma iza119

zovne operacije – kao {to su upotreba specijalnih odreda u Avganistanu i mogu}a dejstva u podsaharskoj Africi. Zbog wihove èqe da maksimalizuju vojne kapacitete i wihove privrènosti ameri~koj opremi, ~ak i kada postoji alternativni evropski dobavqa~, Holan|ani su sna`na podr{ka programu Udruèni juri{ni lovci (UJL). Holan|ani su jedna od samo dve dràve (Italija je druga) ~iji nov~ani doprinosi zavre|uju status drugog kruga u razvoju UJL-a. Berlijn sna`no nastoji da ovako rano osigura u~e{}e wihovih 50 aviona (od ukupno 85), ~ime bi spre~io da to postane tema na izborima 2007. godine. Holan|ani tako|e traè “takti~ke tomahavke” za svoje fregate, dodatne kapacitete za vazdu{ni transport (CH-47, C-130, KDC-10), a nastavqaju i da nadogra|uju svoju preostalu opremu (AH-64D, F-16, “patriot” projektile i sl.), {to je sve usmereno ka ispuwewu wihovih ciqeva zadatih Pra{kim sporazumom o unapre|ewu, kao i ka wihovoj sposobnosti da izdrè produène ekspedicije van evropskog basena.

Protivteroristi~ka saradwa Suo~eni sa rastu}im pretwama u sopstvenoj zemqi, vidqivim prilikom ubistva Tea Van Goga u novembru 2004, Holan|ani veruju da su oni u prvom evropskom redu u pogledu protivterorizma, navode}i da dràve poput Velike Britanije i Italije tek sada razmatraju zakonsku regulativu i druge korake, koje je Holandija ve} usvojila i preduzela. Pod vo|stvom ministra pravde Donera i ministra finansija Zalma, Holandija je bila prva u Evropi koja je po~ela da primewuje Inicijativu o bezbednosti kontejnera, Radiolo{ke kapije, DOE program za najve}e luke, program SAD carina “Zelena linija”, i skoro, “Letelice od poverewa”. Kina je upoznala Holan|ane sa protokolima i standardima naredne generacije, vezanim za bezbednost transporta, ukqu~uju}i tu i RFID tehnologiju. Bi}e od velike va`nosti nadgledati Holan|ane i raditi sa wima, dok oni budu sara|ivali sa Kinom. Holan|ani su tako|e pokazali interesovawe da u~estvuju u DHS-ovim kreativnim centrima. Dok se EU raspravqala sa nama i sama sa sobom oko dostavqawa li~nih podataka avio-kompanijama, Holan|ani su dozvolili timu Imigracione slu`be SAD da dela na aerodromu “[ipol”. Holan|ani su 2003. godine bili kqu~ni u nagovarawu EU da celokupan Hamas prepozna kao teroristi~ku organizaciju; za tim je usledilo i prepoznavawe holandskog ogranka Al-Akse, tako|e od strane cele EU. Tokom wihovog predsednikovawa Evropskom unijom, Holan|ani su uprili~ili seminar za celu EU, na kojem su podigli svest o pitawima finansirawa terorizma, a ponudili su se da 2006. godine budu doma}ini velike me|unarodne konferencije na istu temu. Holan|ani i daqe navaquju da EU prepozna celokupan Hezbolah kao teroristi~ku organizaciju, i da oja~aju proces “ku}a provere” za prepoznavawe teroristi~kih organizacija. S obzirom na 120

wihov dosada{wi u~inak, moèmo da o~ekujemo da }e Holan|ani i daqe pokretati zajedni~ke pilot-programe po Evropi i, uop{tenije, da }e progurati pitawa vezana za protivterorizam na sam vrh evropskih ciqeva.

Razvojna pomo} Holandija je me|u vode}im svetskim davaocima pomo}i, po{to je za pomo} drugima u 2004. godini odredila buyet od 4,2 milijarde ameri~kih dolara ({to je 0,74 odsto BDP-a, sa ciqem da se to podigne na 0,8 odsto). Ona je najve}i donator humanitarnih programa UN. U 2003, Holandija je proizvela usredsre|eniju strategiju slawa pomo}i, kojom su mawi programi pomo}i u bogatijim zemqama podeqeni na faze. Holandska bilateralna pomo} sada je usmerena ka 36 partnerskih dràva, od ~ega 18 u Africi. Godine 2003, predsednik Bu{ i premijer Balkenende potpisali su Memorandum o razumevawu (MOR) za koordinisawe HIV (sida) programa u Gani, Zambiji, Ruandi i Etiopiji, koji naglasak stavqa na partnerstvo javnog i privatnog sektora. Balkenende je nedavno pokazao interes da iskoristi “Milenijum ~eleny korporaciju” kao model za promovisawe javno-privatnog partnerstva {irom sveta. Naro~ito uspe{no bilo je u~e{}e USAID-a u Hajnekenovom programu u Ruandi, vezanom za tretman side i obuku o ovoj bolesti, a Svetska banka usvojila ga je kao model. Zbog kreativnosti i kredibiliteta u razvijawu programa, Holan|ani su dobri potencijalni saradnici u budu}im zajedni~kim idejama sa SAD. Tako|e bi trebalo da iskoristimo i wihovo iskustvo i uvide kako bismo globalne humanitarne napore usmerili ka odrìvom dugoro~nom razvoju. Centar me|unarodnog prava i qudskih prava S obzirom na to da svoje sedi{te u Hagu imaju Me|unarodni sud pravde (MSP), Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (MKTJ), Stalni sud za arbitraù (SSA), tribunal za iransko-ameri~ke optu`be, i Me|unarodni krivi~ni sud (MKS), na{a sposobnost da u Holandiji imamo uticaj na me|unarodna pitawa u rasponu od Iraka do Balkana je jedinstvena. Sa zauzimawem za me|unarodno pravo koje istorijski datira jo{ do Grocijusa, Holan|ani sebe smatraju prirodnim za{titnicima me|unarodnih pravnih normi i obi~aja. Zbog te tradicije Holandija je bila idealan doma}in konferencije ira~kih sudija u Hagu 2004. godine, a i istakla se u me|unarodnim nastojawima da se istrenira nova generacija ira~kih sudija. Iako wihov legalisti~ki pristup moè da bude frustriraju}i, ipak su prilagodqivi. To {to su zabrinuti zbog na~ina na koji SAD tuma~e @enevske protokole nije ih spre~ilo da upotrebe svoje specijalne snage u Avganistanu. Holan|ani su pro{le godine tako|e pomogli da se EU ubedi da u Komisiji za qudska pra121

va glasa protiv kubanske rezolucije o Gvantanamu, uprkos tome {to je postojala zabrinutost u vezi sa postupawem prema zarobqenicima. Ali, kako je ministar spoqnih poslova Bot nedavno rekao zameniku dràvnog sekretara Zeliku, na duè staze bismo morali da se pozabavimo holandskom zabrinuto{}u zbog qudskih prava, kako bismo obezbedili da javna i parlamentarna podr{ka ne po~ne da opada. Moramo da sara|ujemo sa Holan|anima kako bismo razre{ili tu zabrinutost. Na kraju, to {to Holan|ani tragaju za pragmati~nim re{ewima dok istovremeno ostaju verni svojim pravnim principima moglo bi, pod pravim okolnostima, da zna~i da }e Holan|ani odigrati va`nu ulogu u prevazilaèwu razlika koje imamo sa EU oko MKS-a i ~lana 98.

Ekonomija i trgovina Balkenende deli na{ interes za promovisawem otvorenog me|unarodnog trgova~kog sistema i bio nam je saveznik u ameri~ko-evropskim trgova~kim nesporazumima kao {to su Boing-Erbas i porez na prodaju korporacija strancima. Holan|ani sa Britancima dele viziju Evrope naklowene trì{tu, kojom caruje slobodna trgovina. Oni su tre}i najve}i investitori u SAD i na svetskom nivou ~etvrta zemqa po broju ameri~kih investicija. Wihovi poku{aji da preina~e lisabonsku agendu u kooperativnijem smeru i da promovi{u inovacije i takmi~arski duh, stvaraju dodatne pogodnosti ameri~kim ulaga~ima u Evropi. Po{to Holandija ima jednu od najve}ih “broadbend” mreà u Evropi (“broadbend” je vrsta internet veza i drugih telekomunikacionih veza – prim. prev.), vrlo razgranata istraìvawa u oblastima nanotehnologije, prirodnih nauka i drugih oblasti povezanih sa informacionim tehnologijama, kao i novi poreski sistem, ta zemqa se nudi kompanijama iz SAD kao va`na kapija za Evropu. Ako se budemo sa wima savetovali na vreme i redovno, Holan|ani }e nam biti koristan saveznik u krstarewu kroz propise Evropske unije i uklawawe prepreka. Droga i trgovina qudima (trafiking) Narkotici i trgovina qudima ostaju oblasti u kojima ima te{ko}a. Mada postoje su{tinska razmimoilaèwa u pogledu “lakih droga” i legalizovane prostitucije, Balkenendeova vlada potrudila se da spre~i da ta razmimoilaèwa defini{u na{e odnose. Tako|e, postoje znaci da se holandski stavovi mo`da mewaju. Holandija je i daqe veliki proizvo|a~ sinteti~kih droga. Sa druge strane, holandski ministar zdravqa Hogevorst nedavno je sa SAD potpisao Memorandum o razumevawu koji je bez presedana, a koji nalaè deqewe informacija o zdravstvenim rizicima nove vrste marihuane, sa pove}anom koncentracijom THC-a, {to bi sve moglo da ubedi Holan|ane da jo{ jednom uop{teno razmisle o wihovom pristupu “lakim drogama”. Holan|ani su uzeli u razmatrawe nar122

ko-turizam – nedavni predlog da se prodaja marihuane ograni~i samo na vlasnike holandskog paso{a u Mastrihtu, na primer, mogao bi da sase~e prekograni~no krijum~arewe i druge kriminalne aktivnosti vezane za drogu. Trebalo bi da aktivno podràvamo ove inicijative.

Balkenende je ~vrst na me|unarodnom planu Sre}ni smo {to u Balkenendeovoj vladi imamo partnera okrenutog ka spoqa, kojem je saradwa sa SAD i Velikom Britanijom prirodna. Balkenende i ministar spoqnih poslova Bot vrlo su ponosni na to {to grade mostove izme|u SAD i Evrope. Nigde to nije bilo tako o~igledno kao u slu~aju holandskog predsedavawa Evropskom unijom. Po dva pitawa od velike va`nosti za SAD – kineski embargo na oru`je i razgovori o pridruìvawu Turske – Holan|ani su, bez bilo kakvog aktivnog nagovarawa, prestali da slede EU “konsenzus” koji su postavili drugi i preispitali su ova pitawa pod svojim, i na{im, uslovima. U oba slu~aja, Bot i Balkenende prevazi{li su po~etnu skepsu i zakqu~ili da se holandski i ameri~ki interesi poklapaju, {to je obrazac za koji smo posle videli kako se ponavqa i u mawe va`nim pitawima. Ministar Bot je zapo~eo predsedavawe nad EU tako {to nam je rekao da je podizawe oruànog embarga “ve} gotova stvar”, Kasnije je, me|utim, aktivno intervenisao kako bi spre~io podizawe za vreme “wegovog” mandata, obrazlaù}i to time da ne èli da snosi krivicu za izazivawe rascepa izme|u SAD i EU. Uprkos Balkenendeovoj li~noj skepsi o ulasku Turske u EU, on i Bot (nekada{wi ambasador u Turskoj) svojski su se potrudili kako bi Turska svoj datum za po~etak pregovora o prikqu~ewu EU dobila za vreme holandskog predsedavawa, i èle da vide primenu tog sporazuma, ~ije su postizawe oni pomogli. @eleli bismo da Holan|ani nastave da koriste odnose koje su razvili tokom svog predsedavawa, kako bi primoravali obe strane da se kre}u u pravom smeru, uo~i 3. oktobra. Pojedini politi~ki potezi SAD izazivaju ovde izlive besa i frustracije, ali poseta predsednika Bu{a Holandiji u 2005, na obeleàvawe Dana pobede na holandsko-ameri~kom grobqu iz Drugog svetskog rata na Margatenu, do~ekana je sa sveop{tim odobravawem i izazvala je izuzetno malo protivqewa. âk i oni Holan|ani koji se protive ameri~koj politici toplo su pozdravili posetu, kao podsetnik na neprolazne, zajedni~ke vrednosti, iskovane u kotlovima Drugog svetskog rata i hladnog rata. Ova misija je obavqena po ambicioznom programu kako bi se osiguralo da ove emocije budu prenete i na slede}e nara{taje. U tom smislu, predsednikov okrugli sto sa mladima u Mastrihtu i sastanak nekada{weg dràvnog sekretara Pauela sa mladim liderima u gradskoj skup{tini Haga bili su primetni uspesi, koji mogu da posluè kao model za budu}e poku{aje. S obzirom na nesrazmeran uticaj koji Holan|ani imaju u me|unarodnoj areni, trebalo bi da pro{irimo na{e progra123

me aktivne razmene (ukqu~uju}i programe Fulbrajt i poseta me|unarodnim liderima), ne bismo li oblikovali generaciju naslednika.

Holandija se suo~ava sa doma}im izazovima Naàlost, ka spoqa zagledani, transatlantski usmereni Balkenendeov kabinet do~ekan je na doma}em terenu sna`nim strujama evrocentrizma i holandskog provincijalizma. Ova podela bi}e sve zna~ajnija kako se stranke budu pripremale za lokalne izbore u martu 2006. i nacionalne izbore u maju 2007. godine. Sada{wa ispitivawa javnog mwewa pokazuju da je Balkenendeovoj koaliciji desnog centra (wegova druga vlada) opala popularnost, dok rejtinzi ska~u najja~oj opozicionoj Radni~koj stranci (RS) levog centra, kao i mawim strankama na levici i desnici. Balkenende se nada tome da }e wegove ekonomske reforme doneti rezultate kada to bude najpotrebnije, uo~i izbora 2007, ali to uop{te nije izvesno. Postoje veliki izgledi da }e vlada levog centra, kojom }e dominirati Radni~ka stranka, osvojiti vlast 2007, ili ~ak i ranije, ako rezultati lokalnih izbora 2006. pokrenu i nacionalne izbore. Mada bi ameri~ko–holandski odnosi trebalo da ostanu su{tinski ~vrsti uprkos promeni ka levom centru, vlada koju bi predvodila RS predstavqala bi nov izazov. Lider RS Vuter Bos jasno je stavio do znawa da }e prvi gledati ka Briselu, kada bude postavqao holandske me|unarodne prioritete. On ne smatra Holandiju toliko “graditeqem mostova” preko Atlantika, koliko sledbenikom konsenzusa u EU. Kao i sa [rederom u Nema~koj, Bosa }e tokom predizborne kampawe mo`da mamiti kritikovawe Amerike, kako bi osigurao glasove levice. RS je ve} iznela optu`be na ra~un ameri~kih zloupotreba, ne bi li dovela u sumwu opravdawe za upotrebu holandskih jedinica u Avganistanu, i ne podràva program UJL. U na{em je interesu i da podrìmo transatlantski kurs sada{we vlade, ali i da se zauzmemo aktivno za opoziciju ne bismo li ih preokrenuli u èqenom pravcu. Islamski faktor Novi, ali potencijalno ozbiqan faktor u holandskoj doma}oj politici je tamo{we mnogobrojno, slabo integrisano muslimansko stanovni{tvo, koje trenutno ima skoro milion pripadnika, ili 5,8 odsto ukupnog broja stanovnika. Ispitivawa javnog mwewa koja je sponzorisala vlada SAD pokazala su da se 83 odsto holandskih muslimana mnogo sna`nije poistove}uje sa svojom religijom, nego sa wihovom zemqom doma}inom, dok 51 odsto ima jako malo ili nimalo poverewa u holandsku vladu kao instituciju. Mada su holandski problemi sa integracijom doseqenika dospeli u novinske naslove {irom sveta posle Van Gogovog ubistva, Holan|ani veruju da su oni mnogo ranije nego ostatak Evrope po124

~eli da tragaju za kreativnim na~inima za bavqewem ovim problemima. Wihov snaàn interes za deqewem i prikupqawem informacija otvorio je mogu}nosti za ambasadu i vladu SAD da stupe u kontakt sa svim slojevima holandskog dru{tva, {to im je pruìlo uvid u ovaj problem koji raste {irom Evrope. O~ekujemo da }e nam na{a ovda{wa iskustva pruìti jasan nagove{taj {irih evropskih tokova, kao i prilike da uti~emo na wihove odluke.

Zakqu~ci Holandija je sloèno, vi{eslojno dru{tvo. Preovla|uju}i mitovi o Holan|anima – da su homogeni, sveop{te tolerantni, pacifisti itd., ne odslikavaju precizno jasne podele unutar dru{tva, niti holandske mogu}nosti da uti~u na me|unarodne tokove. Iako Holan|ani vole sebe da smatraju nekim ko balansira izme|u Evrope i SAD, ovo balansirawe moè da se promeni usled doma}ih ili me|unarodnih ~inilaca. Kqu~ za maksimalizovawe holandske delotvornosti jeste da ih ukqu~imo u svaki problem vrlo rano, preko konsultacija i razmena na najvi{em nivou. Zahvaquju}i holandskom pragmatizmu i na{im sli~nim gledi{tima, Holandija je plodno tlo za inicijative koje bi neke druge evropske zemqe prihvatile nerado, barem u po~etku. Sa wihovim “efektom mnoèwa”, Holan|ane bi trebalo ohrabrivati da igraju sve ozbiqniju ulogu na globalnoj sceni. Mo`da je te{ko postaviti Holandiju na najve}u pozornicu, ali se beri}etno isplati. Zbog svojih zasluga, kredibiliteta i sposobnosti, Holan|ani su efikasni lideri za ~itav niz geografskih regija i su{tinskih pitawa. Holan|ani su ve} uzeli aktivno u~e{}e u Avganistanu, Africi, Iraku, na Bliskom istoku, Balkanu, Karibima, u Indoneziji i drugde. Oni su nam najpouzdaniji partneri za razvoj pilot-projekata u oblasti protivterorizma i svetski su lideri po pitawu razvoja, slobodne trgovine, me|unarodnog prava i qudskih prava. Slede}i ameri~ke interese u svim ovim oblastima, trebalo bi da nadogradimo dosada{we uspehe i da odvedemo Holan|ane na “vi{i nivo”. Kobel

XXXII Referenca: 05VATICAN516; Wikileaks id #39257 Tema: Del Ponteova ostavila “ruàn utisak” u Vatikanu Poreklo: Ambasada u Vatikanu (Vatikan) Vreme slawa telegrama: petak, 26. avgust 2005. u 14.10 Klasifikacija: tajno / nije za strance 125

Izvor: http://wikileaks.org/cable/2005/08/05VATICAN516.html Istorija: prvi put objavqeno u sredu, 4. maja 2011. u 10.48

Rezime Direktor za Balkan Svete stolice Mori nam je 22. avgusta opisao “nediplomatsko pona{awe” glavne tuìteqke MKTJ-a Karle del Ponte, prilikom wene nedavne posete ministarstvu spoqnih poslova Vatikana. Mori je rekao da Vatikan ne}e da odgovori na o{tro pismo koje je Del Ponteova poslala papi posle svoje posete, i u kojem kritikuje Svetu stolicu zbog na~ina na koji se odnosi prema slu~aju optuènog ratnog zlo~inca Ante Gotovine. Mori je insistirao na tome da je Vatikan istraìo slu~aj Gotovina i da ne veruje da su ga sakrivali frawevci iz Hercegovine i Hrvatske. On je rekao da Sveta stolica ne}e javno pozvati na izru~ewe Gotovine Hagu, po{to su izjave tog tipa stvar lokalne crkve. Nezavisno od slu~aja Gotovina, Mori kaè da su sada “svi nivoi” Vatikana ukqu~eni u potragu za re{ewem situacije sa frawevcima u Hercegovini, koji su ve} izvesno vreme trn u oku Vatikana. Situacija je sloèna: Sveta stolica je ogor~ena na frawevce zato {to ne po{tuju crkvene vlasti, ali im je isto tako zahvalna na ne~emu {to ona prepoznaje kao wihov juna~ki otpor i o~uvawe katoli~ke vere kroz mnoge generacije, protiv neprijateqskih snaga. Poseta Vatikanu Direktor za Balkan Svete stolice, monsiwor Migel Mori, opisao nam je 22. avgusta da je glavna tuìteqka MKTJ-a Karla del Ponte ostavila “vrlo ruàn utisak” prilikom svog nedavnog boravka u ministarstvu spoqnih poslova Vatikana. Mada on sam nije prisustvovao sastanku, on nam je prepri~ao Del Ponteov sastanak sa vatikanskim ministrom spoqnih poslova Lajolom i opisao pona{awe Del Ponteove kao veoma nediplomatsko. Prema Moriju, ona se od po~etka pona{ala strogo, uverena da se optuèni ratni zlo~inac Ante Gotovina krije me|u frawevcima. Bila je vrlo drska, kaè on, kada je zahtevala sastanak sa papom Benediktom, tvrde}i da je i samom Gotovini bio odobren prijem kod pape Jovana Pavla Drugog. (Mori ne zna za neki takav prijem, ali kaè da, ako je to i ta~no, verovatno je Gotovina bio me|u mnogim qudima koji na kraju op{teg prijema stoje u redu kako bi pri{li papi za rukovawe ili da bi mu poqubili prsten.) Nije jasno da li je Mori video pismo koje je Del Ponteova kasnije poslala papi, ali je rekao da su wen op{ti stav i weno pona{awe bili takvi da su zvani~nici Svete stolice samo vrteli glavama. “Pokazala je ko je i {ta je”, zakqu~io je on. Upitan da li }e papa odgovoriti na pismo, Mori je rekao da se nema na {ta odgovoriti. “Papa ne bi odgovorio u slu~aju kao {to je ovaj”, kaè. 126

Istraga o Gotovini Mori nam je rekao da je Vatikan vrlo ozbiqno shvatio optu`be da se Gotovina krije po fraweva~kim manastirima u Hercegovini ili Hrvatskoj. Mori insistira na tome da je papski ambasador u Bosni i Hercegovini (BiH) sproveo istragu i zakqu~io da se Gotovina ne krije me|u frawevcima. “Da li je u nekom trenutku boravio tamo”, upitao je Mori, “ja stvarno ne znam”. “U svakom slu~aju”, nastavio je, “sada nije tamo”. Nezavisno od situacije sa Gotovinom, Mori nam je rekao na prethodnom sastanku da su sada “svi nivoi” Vatikana ukqu~eni u pitawe frawevaca u Hercegovini. U praksi to zna~i vrlo sloèno razvrstavawe vatikanskih odeqewa koja igraju neku ulogu u BiH. Sekretarijat dràve (ministarstvo spoqnih poslova) je samo jedan, mada najva`niji, u~esnik na tom frontu. Hercegova~ki frawevci su ve} duè vreme trn u oku Vatikana, kaè Mori, zato {to odbijaju da se povinuju vlastima crkve po pojedinim pitawima. Mori kaè da je Vatikan nezadovoqan zbog toga {to oni uporno kr{e davna{we nare|ewe da napuste neke od svojih crkava. Sveta stolica, me|utim, svakako ne èli da dràva ili organi reda uzmu u~e{}e u ovom sukobu. Oni se nadaju da }e crkva mo}i da ovo pitawe re{i sama. Javni komentari Mori nije znao za bilo kakve javne komentare o tome da antikatoli~anstvo doprinosi odugovla~ewu u ulasku Hrvatske u EU. Upitan da li bi Sveta stolica razmatrala mogu}nost da uputi javni poziv Gotovini da se preda Hagu, Mori je rekao da ne bi. “Lokalna crkva mora da razmotri da li }e da izda takvo saop{tewe”, kaè on. “Vatikan ne bi uputio taj konkretan poziv u slu~aju kao {to je ovaj”. Komentar Ambasada je pitawe opstrukcionisti~kog katoli~kog uticaja u Mostaru pokrenula pred nekoliko ovda{wih zvani~nika pro{le godine, ukqu~uju}i tu i ministra spoqnih poslova Lajoloa. Nekada{wi {ef OEBS-a u Bosni Bekroft tako|e je izneo svoje primedbe frawevcima i vatikanskom ministru spoqnih poslova. Su{tina tada{weg odgovora bila je ovo: svi koji su saslu{ali nas i Bekrofta iskazali su puno razumevawe, ali mera do koje su bili voqni ili sposobni da se uhvate u ko{tac sa mostarskim biskupom Peri}em ili frawevcima bila je ograni~ena. Sada Mori pokre}e aktivniji pristup Vatikana, {to je verovatno proisteklo iz umora ili neverice koje izaziva neposlu{nost frawevaca. Mori nam je rekao da je Sveta stolica saznala da je nedavno jedan od frawevaca (u suprotnosti sa kanonskim zakonima) predvodio sve~anost kr{tewa i ~itao krivotvoreno pismo blagoslova od pape Benedikta XVI. 127

Dinamika je ovde komplikovana. Vatikan je ogor~en time {to frawevci odbijaju da se povinuju autoritetu crkvenih vlasti, ali u isto vreme ose}a veliko po{tovawe prema wima zbog pokazanog juna{tva u o~uvawu katoli~ke vere kroz mnoge nara{taje, i to protiv neprijateqskih snaga. Ovo ose}awe tako|e se odraàva i u Morijevim komentarima o biskupu Peri}u. U prethodnim razgovorima, napred pomenutim, sa Lajolom, Morijevim prethodnikom i drugima, na{i sagovornici oklevali su da kritikuju mostarskog biskupa, iako su se sloìli da postoji potreba da pogledom u budu}nost pristupi procesu pomirewa me|u katolicima u Mostaru. Mori je, me|utim, oti{ao ~ak i daqe u na{em razgovoru, porede}i Peri}a sa legendarnim katoli~kim velikanima kao {to je poqski kardinal Vi{inski i (protivre~niji, mada je beatifikovan) hrvatski kardinal Stepinac, po tome {to drì qude na okupu u te{kim vremenima. Moèmo da sara|ujemo sa Vatikanom po ovim osetqivim pitawima, ali moramo da postupamo veoma oprezno. Sandrolini

XXXIII Referenca: 06BELGRADE41 Wikileaks id #49635 Tema: Radna etika i socijalna stabilnost Srbije Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 12. januar 2006. u 16.17 Klasifikacija: deklasifikovano Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/01/06BELGRADE41.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Ovaj zapis je samo deo originalne depe{e. Ceo tekst originalne depe{e nije dostupan.

Rezime Koncept radne etike je te{ko definisati u Srbiji, ali postoji primetan pesimizam me|u radnom snagom u Srbiji, koji je rezultat vi{e razli~itih faktora. Prvo, etika uop{te, a radna etika posebno, pogo|ene su tranzicionom prirodom privrede i dru{tva nakon ~etiri decenije “mekog socijalizma”. Drugo, niske nadnice i malo raspoloìvih opcija ve}ini radnika postepeno uni{tavaju inicijativu da istraùju mogu}nosti za rad. Kona~no, postoji upadqiva razlika u radnoj etici me|u onima koji su zaposleni u dràvnim preduze}ima i onima koji rade u privatnim. Kombinacija visoke nezaposlenosti i “tranzicione radne etike” te{ko da }e dovesti do politi~ke nestabilnosti, ali zaista ~ini mlade i nezaposlene posebno lakim plenom za revan{isti~ki populizam i/ili im ra|a èqu da emigriraju. 128

Ekonomska tranzicija Po uvaènim lokalnim ekonomskim analiti~arima, ve}ina stanovni{tva Srbije pesimisti~ki gleda na radni ambijent stvoren od strane prethodnog, socijalisti~kog reìma u Srbiji. Socijalisti~ka dràva nije osigurala ni ekonomski rast, ni ekonomsku efikasnost. Prihod i beneficije su bili garantovani, a Titova sposobnost da igra dvostruku igru sa SAD i SSSR tokom hladnog rata obezbedila je dovoqno novca u vladinim sefovima da se subvencioni{e neefikasna, nemarna ekonomija. Radnici su se navikli na relativno visok ìvotni standard u odnosu na ostatak isto~nog bloka i relativno lako su putovali {irom Evrope u zamenu za minimalan napor u samoupravnim (tj. u dru{tvenom vlasni{tvu), odnosno dràvnim preduze}ima. Nakon decenija takvog nemara, srpska privreda i radna snaga sada prolaze kroz veoma te{ku tranziciju u kapitalisti~ku ekonomiju. U ovom novom okruèwu, starije generacije jo{ uvek veruju da bi dràva trebalo da podràva radnike. Mnogi roditeqi obeshrabruju decu da prihvataju poslove koji su “ispod wihovog nivoa/dru{tvenog statusa”, gde bi, ustvari, morali zaista da rade, bar zbog novca ili napretka u karijeri. Ovaj emotivni stav postaje sve vi{e deo na~ina razmi{qawa mla|e generacije, koja u mnogim slu~ajevima odbija mogu}nosti koje podrazumevaju postepeno napredovawe u preduze}u i ~eka na ponudu za posao koja je u skladu sa wihovim li~nim aspiracijama. Ovaj emotivni stav, u kombinaciji sa tradicionalnim davawem podr{ke starije generacije mla|oj, doveo je do toga da deca ostaju kod ku}e u poodraslim godinama, demotivisana (od strane roditeqa ili sama od sebe) da traè posao. Pojava da studenti nalaze poslove sa nepunim radnim vremenom je neuobi~ajena, iako je sve vi{e studenata koji preko leta odlaze da rade na crnogorskoj obali. U ovoj tranzicionoj ekonomiji, mnogi gra|ani vide zaposlewe kao “nu`no zlo” i rade samo zbog finansijske potrebe da preìve. Za one koji zaista rade, spoqa{we nagrade kao {to su novac, status i mo} imaju prednost u odnosu na unutra{we, kao {to su izazov, li~ni razvoj i ostvarewe. Jedno novije lokalno prou~avawe istaklo je ovaj problem. Nedavno ispitivawe javnog mwewa jedne polovine populacije gradskog stanovni{tva Srbije starosti preko 18 godina u ~etiri najve}a grada (Kragujevac, Ni{, Novi Sad i Beograd) zakqu~ilo je da je 52,9% spremno da se preseli na drugo mesto zbog boqe plate, dok su razlozi kao {to su {ansa za profesionalni razvoj (14,7%) i èqa za promenom ili izazovom (7,4%) bili mnogo mawi faktori motivacije. Finansijski motivi, kaù lokalni stru~waci, postali su toliko va`ni da su izgurali samoostvarewe daleko u pozadinu, {to sledstveno ~ini stvarawe i odràvawe pozitivne radne etike te{kim. 129

Ono {to dodatno obeshrabruje rad u legalnoj ekonomiji jeste duboko ukoreweno nepoverewe u vladu. Ispitivawa javnog mwewa redovno pokazuju da je vlada jedna od institucija u zemqi kojoj se najmawe veruje, a iza we je, u nekim slu~ajevima, samo Ha{ki tribunal. Nepoverewe se uvla~i na trì{te rada, postepeno uni{tavaju}i veru radne snage da }e vlada vaqano upotrebiti poreze na prihod i PDV ili im dozvoliti da rade bez me{awa, odnosno korupcije. Gra|ani ne smatraju da vlada obezbe|uje potrebne usluge ili infrastrukturna poboq{awa, ali prime}uju neefikasno ubirawe prihoda, mutne buyetske radwe i niz lokalnih i dràvnih finansijskih skandala koje prave wihovi lideri, na {ta su ve} oguglali. Zatim, procedura za pokretawe posla i sitni~arska korupcija koju doìvqavaju kao priro|enu tom procesu, dodatno obeshrabruju ulazak u legalnu ekonomiju i guraju poslovawe “pod zemqu”. (Napomena: USAID pomaè u re{avawu ovih stvari putem podr{ke jednom projektu za pojednostavqivawe procedure za registraciju preduze}a.)

Ograni~ene opcije Srpska radna etika varira u zavisnosti od zanimawa, ideologije menaymenta, kulturnih normi, nivoa prihoda i obrazovawa, {to generalizaciju ~ini te{kom. S obzirom na postojawe velike neprijavqene privredne delatnosti u Srbiji, statistike o nezaposlenosti nisu ba{ precizne, ali mogu da pomognu u stvarawu {ire slike o radnoj snazi. U martu 2005. godine bilo je nekih 900.000 gra|ana koji su traìli posao u Srbiji, a oko 2,4 miliona nezaposlenih. Stopa nezaposlenosti omladine je oko 48%, u pore|ewu sa stopom u EU od samo oko 15%. Op{ta stopa nezaposlenosti u Srbiji i Crnoj Gori, po podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, je oko 28%, u pore|ewu sa 10% u EU. Me|utim, stopa nezaposlenosti po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, po metodologiji Me|unarodne organizacije rada i Kancelarije za statistiku evropskih dru{tava (Eurostat – Statistical Office of the European Communities, prim. prev) je 19%. Kako prime}uju istaknuti lokalni analiti~ari, statistika za 2005. pokazuje da je zarada po zaposlenom rasla u odnosu na Milo{evi}evo vreme, ali mnogi jo{ uvek trpe finansijski pritisak. Realne zarade u Srbiji u 2002. pove}ale su se za 30% u odnosu na 2001. Od tad, me|utim, prijavqene plate su generalno pokazivale tendenciju opadawa. Prose~na prijavqena mese~na zarada u Srbiji u avgustu 2005. dostigla je oko 210 evra (mada su realne prose~ne zarade mo`da ne{to ve}e, s obzirom na rasprostraweno neprijavqivawe naknada za rad). Skoro 70% doma}instava kaè da ne moè da sastavi kraj sa krajem od mese~nih primawa. Nedavno istraìvawe, sprovedeno od strane jedne lokalne agencije za istraìvawe javnog mwewa, otkrilo je da samo 12,7% ispitanika kaè da nema finansijskih problema, dok je jedna tre}ina rekla da jedva uspeva da preìvi. Preko 38% ispitanika ima dva posla, a 25% dobija pomo} od ro|aka kako bi sastavili kraj sa krajem. 130

Radno okruèwe se poboq{ava, ali ipak mnogi problemi jo{ uvek postoje. Diskriminacija po starosti je realnost; omiqeniji su mla|i zaposleni. Mnogi koji konkuri{u za posao àle se da su li~ne veze potrebne za skoro svaki posao; gra|ani moraju da poznaju nekoga u preduze}u kako bi bili u prilici da se tamo zaposle. Razli~iti oblici fleksibilnog zaposlewa, kao {to su poslovi sa nepunim radnim vremenom, privremeni poslovi i samozaposlenost postoje u legalnoj ekonomiji ali u veoma malom procentu. [tavi{e, u ruralnim podru~jima i mawim gradovima, mogu}nosti za zaposlewe skoro da i ne postoje; mnogi ìve od zemqoradwe. U Beogradu (koji u mnogim slu~ajevima nije reprezentativan za ve}i deo Srbije) alternative su boqe, {to podsti~e mnoge studente i radnike da napu{taju svoja rodna mesta i dolaze u Beograd. Iako su mogu}nosti ve}e, a zarade ne{to vi{e, oni ubrzo shvataju da su tro{kovi ìvota zna~ajno vi{i, posebno ako zakupquju stan. Kao posledica toga, preseqewe u Beograd nije mogu}e za ve}inu gra|ana, {to im ograni~ava mogu}nosti da iza|u iz kruga siroma{tva u seoskim sredinama.

Lice rada se mewa: javna naspram privatnih preduze}a Postoji upadqiva razlika izme|u zaposlenih koji rade u javnom sektoru i onih koji rade u privatnom. Po~ev od juna 2005, preduze}a koja su u dru{tvenoj svojini i dràvna preduze}a jo{ uvek imaju odlu~uju}i uticaj na privrednu aktivnost; ona zapo{qavaju 11,7% ukupno zaposlenih, ostvaruju 16,8% prihoda i pripada im 13,4% neto profita u privredi. U vreme socijalisti~kog reìma u Srbiji, u okviru preduze}a u dràvnom, odnosno dru{tvenom vlasni{tvu uvek je bilo previ{e zaposlenih, produktivnost je bila mala, a hijerarhijski sistem nije imao nikakvog smisla. Dru{tveno vlasni{tvo dalo je zaposlenima na nièrangiranim radnim mestima vlast da donose va`ne odluke o proizvodwi, prodaji, platama i nabavkama koje bi u normalnim okolnostima, u trì{noj ekonomiji, bile prepu{tene menaymentu profesionalaca i direktorima preduze}a. Gubitak radnih mesta izbegavan je po svaku cenu – ako bi se preduze}e i zatvorilo, zaposleni bi ~esto bivali preusmereni u druga preduze}a. Ovakva praksa zapo{qavawa u~inila je velikom broju qudi odlazak na posao besmislenim. Sistem nije motivisao qude da rade, niti da resurse iskoriste do maksimuma. Sistem je oslabio podstrek za efikasan rad i razvoj entuzijazma za posao kojim se ~ovek bavi. Privatizacija, u kontekstu sada{weg prelaska na trì{nu ekonomiju, ipak je motivisala mnoge gra|ane da otvore mala preduze}a, {to po~iwe da mewa stavove prema radu. Ideja starawa o klijentu, koja ne postoji u dràvnim preduze}ima, igra zna~ajnu ulogu u privatnom sektoru. Preduze}a vi{e ne {tite svakoga, ~ak i one koji ne doprinose koliko bi trebalo. Bankrot i likvidacija nefunkcionalnih preduze}a su uobi131

~ajeniji. Konkurencija transformi{e nekada monopolizovane grane privrede. Svi ovi ~inioci zahtevaju ~vr{}u i efikasniju radnu snagu. Vlasnici malih preduze}a se identifikuju sa svojim zanimawem i tragaju za na~inima kako da idu ukorak sa konkurencijom. Radna snaga u privatnom sektoru nastoji da ostvari postavqene ciqeve, pokazuju}i posve}enost poslu i preduze}u, profesionalizam i po{tovawe za ~lanove svog tima. Mla|e generacije i zaposleni koji su prvenstveno radili u privatnim preduze}ima su stoga otvoreniji za promene, posve}eniji svojim zanimawima i imaju vi{e razumevawa za nu`nost novih mehanizama, koji omogu}avaju efikasno poslovawe. Naàlost, mnogi od onih koji najboqe razumeju potrebu za ovim institucionalnim promenama, napu{taju zemqu ~im im se ukaè prilika. Ovaj “odliv mozgova” nije se smawio sa nametawem ograni~ewa za putovawe tokom Milo{evi}evog reìma (ustvari, mo`da se i pove}ao), a taj trend se i danas nastavqa.

Nezaposlenost ne ra|a nu`no i politi~ki pritisak Sowa Cagronov, direktor Agencije Vlade Srbije za javnu upravu, nedavno je obavila razgovore sa zaposlenima u javnom sektoru i otkrila da nijedan zaposleni u javnom sektoru nije ponosan na svoje zanimawe. Zaposleni u javnim preduze}ima se ne identifikuju sa svojim zanimawem. Umesto toga, oni se zadràvaju na tom poslu samo iz èqe za sigurnim zaposlewem. Otpu{tawe zaposlenih koji nisu kvalifikovani, ili ~iji radni rezultati nisu dobri, je retkost tako da, u skladu sa tim, zaposleni ne vide potrebu da budu produktivni ili da se emotivno ukqu~e u svoje poslove. Pa ipak, uprkos tom nedostatku po{tovawa i identifikovawa, sa reorganizacijom socijalisti~kih preduze}a kroz privatizaciju, zaposleni po~iwu da se pribojavaju da im “wihovo” preduze}e i posao ne budu oduzeti. Mnogi od onih koji su tu uloìli vreme, u kontekstu starog sistema, sada se ose}aju izdanim od strane svog rukovodstva. Bilo bi stoga logi~no zakqu~iti da }e produàvawe muka koje izaziva privatizacija, u smislu nezaposlenosti i tranzicije, dovesti do politi~ke napetosti me|u nezadovoqnima. Ali, to se, za~udo, ne de{ava. Izgleda da za to postoje tri razloga. Prvo, zvani~ni podaci o nezaposlenosti ne obuhvataju one koji su zaposleni “na crno”. Letimi~an pogled na glavnu beogradsku “{traftu” pokaza}e ogroman broj nominalno nezaposlene omladine kako lewo sr~e kapu}ino i pali cigarete jednu za drugom, telefoniraju}i sa skupih mobilnih telefona, po posledwoj modi. Obilazak no}nih klubova, kojih ima poprili~no, oda}e sli~an utisak omladine koja je maksimalno doterana, sa svakovrsnom najnovijom tehnologijom na sebi i koja se ne usteè da tro{i na no}ne izlaske. Izvori ovih nerazja{wenih prihoda su brojni: oni obuhvataju podr{ku ro132

diteqa, ali i poslove sa strane, novac koji {aqu ro|aci iz inostranstva, neregistrovane poslove, uglavnom iz sektora usluga, a tako|e i dopunske “porodi~ne poslove” i tome sli~no. Oni tako|e ukqu~uju i neki oblik kriminalne aktivnosti, ali je uobi~ajeniji scenario da neki ~lan porodice ima neprijavqen prihod od nekog “normalnijeg” posla. Drugo, dràva jo{ uvek potpomaè, mada minimalno, mnoge radnike koji su otpu{teni kao tehnolo{ki vi{ak. Odlazak u fabriku automobila Zastava u Kragujevcu 2004. otkrio je da je to preduze}e u dubokoj krizi i da je preusmerilo hiqade svojih radnika u objekat za prekvalifikaciju koji je u vlasni{tvu fabrike (~itaj: vlade). Pa ipak, tada{wi gradona~elnik àlio se da niko ne dolazi na obuku za prekvalifikaciju, ve} da samo dolaze da “pokupe” svoju platu za prekvalifikaciju, koja iznosi 50% wihove prethodne plate. On je rekao da na oglase “potrebno osobqe” redovno niko ne odgovara, iako u gradu ima zdravih a nezaposlenih qudi, zato {to je nov~ana pomo} koju daje vlada (uz nezvani~ne prihode) vi{e nego dovoqna da qudi budu zadovoqni svojim ìvotom. Kona~no, uprkos ~iwenici da je poslova malo, da su nadnice niske, a da su izgledi za budu}nost, u najboqem slu~aju, skromni – ìvot je ipak mnogo boqi u Srbiji sada, nego pre deset ili, ~ak, pet godina. Hiperinflacija u vreme Milo{evi}a i ekonomija trampe koja je rezultovala iz toga, ostavila je ovda{wem narodu duboke oìqke – posebno mladima, koji sada postaju deo radne snage i stoga su najvi{e pogo|eni problemom nezaposlenosti danas. Za mnoge od wih, ~ak su i dana{we skromne mogu}nosti mnogo vi{e nego {to su imali u mladosti, kada su bili li{eni svega. Upravo to ~ini o~iglednom hitnost korenitih promena, te su mnogi zadovoqni sada{wim tempom prelaska na trì{nu privredu u zemqi.

Komentar Qudi u Srbiji nisu ni nesposobni, ni lewi, ve} su slaba produktivnost i mobilnost radne snage, masovna nezaposlenost, dugotrajna nezaposlenost, niske naknade za rad i visoki dispariteti u naknadama za rad me|u zaposlenima sa sli~nim kvalifikacijama ono {to postepeno uni{tava voqu i motivaciju za rad. [tavi{e, brzo zgrtawe bogatstva od strane kriminalnih i kvazikriminalnih slojeva dru{tva u SCG stvorilo je niz lo{ih uzora za omladinu. Ovo samo po sebi nije preduslov za nemire. Vitalna neregistrovana privreda i kontinuirana (mada minimalna) pomo} dràve otpu{tenim radnicima odràli su standard ìvota minimalno podno{qivim za narod, bar u pore|ewu sa “lo{im starim danima” pod Milo{evi}em, zbog ~ega nema ni politi~kog aktivizma tim povodom. Imaju}i to u vidu, pronicqivi populisti, ukqu~uju}i Srpsku radikalnu stranku, ve} su po~eli da koriste pitawa ìvotnog standarda i pore|ewa sa “zlatnim dobom” titoi133

zma da bi ubedili ekonomski razo~arane, a politi~ki neupu}ene glasa~e da pre|u u wihov tabor. Polt

XXXIV Referenca: 06BELGRADE101 WikileaksID #50341 Tema: Izve{taji o crnogorskom referendumu za nezavisnost; stranke raspravqaju o ulozi policije Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 23. januar 2006. u 10.12 Klasifikacija: neklasifikovano; samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/01/06BELGRADE101.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Po~etak razgovora o pravilima za referendum odloèn je barem do 23. januara, kako smo i predvideli. Umesto toga, stranke su raspravqale o postupcima novog {efa policije na lokalnim izborima 29. decembra, pri ~emu je opozicija traìla izbacivawe {efova policije i obave{tajne slu`be, a Vlada Crne Gore priznala gre{ku ali ne i krivicu. Lokalni mediji su se usprotivili predlozima Vlade Crne Gore da se donese zakonski obavezuju}i kodeks pona{awa za medijsko pra}ewe referenduma, ukazuju}i na nedavne zakonske izmene koje garantuju slobodu {tampe. Izaslanik EU, ambasador Laj~ak, vra}a se u Crnu Goru 23. januara, ali je ve} ponovo upozorio sve stranke da ne postavqaju ultimatume. Opozicioni blok na pregovorima predvodi}e Socijalisti~ka narodna partija (SNP), koja je unapredila svoj anga`man s me|unarodnom zajednicom. Ambasador }e biti u Podgorici za sastanke 25-26. januara. Rasprave o postupcima novog {efa policije na lokalnim izborima 29. decembra u gradu Mojkovcu usporile su po~etak pregovora politi~kih stranaka o referendumskim pravilima. Lokalni mediji objavili su fotografiju {efa policije Veselina Veqovi}a, kome je Mojkovac rodni grad, kada se on zaustavio pokraj DPS-ovog (vladinog) lokalnog partijskog sedi{ta po{to je obavio glasawe. Opozicija tvrdi da je ova fotografija dokaz da je policija ukqu~ena u manipulaciju izborima; vlada tvrdi da je u pitawu bezazlena, iako ozbiqna, gre{ka. Vlada Crne Gore odbacila je zahteve iz parlamenta da se Veqovi}u uru~i otkaz, ali opozicija jo{ uvek traì wegovo otpu{tawe i otpu{tawe {efa tajne slu`be Markovi}a kao preduslov za otvarawe razgovora o referendumu 23. januara. Izaslanik EU, ambasador Laj~ak javno je upozorio stranke da ne postavqaju takve ultimatume, rekav{i da oni “nikud ne vode Crnu Goru”. Konzulat je 19. januara razgovarao o mojkova~kom sporu s ministrom unutra{wih poslova Kalimperovi}em (SDP). Kalimperovi} je priznao 134

da je Veqovi} imao vrlo lo{u procenu kada je posetio sedi{te DPS-a na dan glasawa, ali je tvrdio da {ef policije nije prekr{io nikakve zakone i da je mnogo doprineo reformi policije. [efica konzulata se sloìla da mo`da nisu prekr{eni zakoni, ali je naglasila da vlada mora da posveti mnogo vi{e pa`we ne samo neprili~nim postupcima, nego i prividu neumesnosti. Opoziciona SNP, govore}i o glavnom opozicionom bloku (SNP, NS i DSS) javno je rekla da je formirawe vlade nacionalnog jedinstva preduslov za pregovore. Lider SNP-a Predrag Bulatovi} naglasio je ovo {efu konzulata 20. januara. Bulatovi} je tvrdio da bi, kako se Vlada Crne Gore pribliàva kraju mandata, vlada nacionalnog jedinstva obezbedila stabilnost tokom trajawa referenduma, pisawa novog ustava i novih parlamentarnih izbora. Bulatovi} je primetio da je premijer \ukanovi} u principu prihvatio vladu nacionalnog jedinstva kada je postojala mogu}nost referenduma 2001. godine. [efica konzulata je podsetila Bulatovi}a da je izaslanik EU Laj~ak odbacio “neparlamentarna” re{ewa kao {to je vlada nacionalnog jedinstva i da je uop{te upozorio da nema postavqawa “ultimatuma” kao preduslova za razgovore. Ona je dodala da }e samo stavovi u~esnika u pregovorima imati uticaja na wihov ishod, kada je Bulatovi} dao na znawe da odlazi. (Komentar: Bulatovi} ne priznaje nu`no poraz time {to govori o novom ustavu, jer se novi crnogorski ustav zahteva, bilo da Crna Gora postane nezavisna ili ne.) Andrija Mandi}, lider opozicione Srpske narodne stranke (SNS), nastavqa s bojkotom razgovora. Lokalni radio preneo je wegovu izjavu da }e SNS uskoro pozvati svoje pristalice na ulice radi “nereda i demonstracija”. Lider SNP-a Bulatovi} rekao je {efici konzulata da je Mandi} sebe marginalizovao bojkotovawem pregovora i da je sada “samo kopija [e{eqa ili Le Pena”. Mediji kaù “ne” politi~kim pravilima za pra}ewe referenduma Na sastanku od 18. januara, crnogorske medijske agencije jednoglasno su odbile mogu}nost da politi~ke stranke donesu pravila za medijsko izve{tavawe u predreferendumskom periodu. Odgovaraju}i na inicijativu predsednika Skup{tine Ranka Krivokapi}a, mediji su saop{tili da bi, umesto toga, postoje}e medijske institucije, ukqu~uju}i i samoregulatorno telo, trebalo oja~ati.

Komentar Razgovori o pribliàvawu u parlamentu izme|u Vlade Crne Gore i glavnog opozicionog bloka po~e}e ozbiqno ove nedeqe, uz posredo135

vawe izaslanika EU Laj~aka. Opozicija je nastavila sa dràwem tvrde linije, naro~ito insistirawem na pragu pobede od 50 odsto plus jedan glas svih registrovanih glasa~a. Bi}e te{ko do}i do kompromisa na liniji koja je potrebna za pobedu. Vlada Crne Gore veruje da drì ja~u stranu, s obzirom na to da zakqu~ak Venecijanske komisije da vaè}i zakon o referendumu (sa “ve}inom ve}inskih glasova” – minimalno 26 odsto registrovanih bira~a) nije u skladu sa evropskim standardima. Polt

XXXV Referenca: 06BELGRADE176; Wikileaks id #52036 Tema: Del Ponteova uverena u izru~ewe Mladi}a Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 7. februar 2006. u 12.39 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/02/06BELGRADE176.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Uprkos javnim kritikama na ra~un dosada{weg zalagawa SCG u saradwi sa MKTJ-om, Del Ponteova je okupqenim ambasadorima rekla da je uverena da }e imati Mladi}a u Hagu pre kraja februara, ali samo ako EU ispoqi maksimalan pritisak na Ko{tunicu tako {to }e pregovore o SSP usloviti predajom Mladi}a. Mi bi trebalo da ohrabrimo EU da uradi tako, i da preporu~imo da sekretar poùri sa odlukom o sertifikaciji, {to }e biti dodatni pritisak. Glavna tuìteqka MKTJ-a Karla del Ponte je posle posete Beogradu 6. februara iznela u javnost komentare koji su bili uobi~ajeno sumorni, ali se na kraju posete, u privatnom razgovoru sa diplomatskim korom, protivre~no prethodnim ocenama i nesvojstveno sebi, izraàvala pohvalno. Del Ponteova se sastala sa mno{tvom zvani~nika Vlade Srbije i Vlade Srbije i Crne Gore tokom svog jednodnevnog boravka, ukqu~uju}i tu premijera Ko{tunicu, {efa obave{tajne slu`be Radeta Bulatovi}a, {efa Saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom Rasima Qaji}a, lokalnog tuìoca za ratne zlo~ine Vladimira Vuk~evi}a i ministra odbrane Stankovi}a. Posle ovih sastanaka, tuìteqka je novinarima dala kratku izjavu, kritikuju}i Srbiju zbog dosada{weg mawka saradwe. Ona je naglasila da je Mladi} i daqe u bekstvu i da MKTJ-u jo{ nije omogu}en zadovoqavaju}i pristup dokumentima. Ko{tunica je, u me|uvremenu, u primedbama posle wene posete istakao da je Srbiji u nacionalnom interesu da ispuni svoje obaveze prema tribunalu. 136

Tipi~ne javne kritike koje je Del Ponteova izrekla bile su, me|utim, balansirane mnogo pozitivnijim procenama koje je iznela tokom razgovora sa ambasadorima u Beogradu, na kraju svoje posete. Vidqivo radosna Del Ponteova rekla je tom skupu da je ube|ena da }e imati Mladi}a u Hagu do kraja februara. Ona je rekla da je wena procena zasnovana na ishodu wenog privatnog razgovora sa Ko{tunicom, kojem je prisustvovao i {ef obave{tajne slu`be Rade Bulatovi}, gde joj je Ko{tunica predao dokument sa detaqnim informacijama i pojedinostima o naporima vlade i napretku, {to joj je ulilo uverewe da }e Mladi} biti uhap{en (nije zalazila u sitnice, ali je navela, izme|u ostalog, da je vlada pokazala dokaz da je u{la u trag Mladi}u “mnogo skorije” nego 2003. godine). Ona je napomenula da je wena uverenost pomalo nategnuta zbog prethodnih iskustava sa o~ekivawima koje je Vlada Srbije izneverila, ali kaè da ona svejedno veruje da Ko{tunica moè uskoro da isporu~i Mladi}a. Del Ponteova je naglasila da joj je Ko{tunica rekao da ne}e biti skoro nikakvih posledica hap{ewa, po{to su nedavna ispitivawa javnog mwewa pokazala da ve}ina Srba podràva hap{ewe Mladi}a. Ona je primetila, me|utim, da nisu pomiwali verovatnu reakciju Srpske radikalne stranke. Del Ponteova ra~una, ipak, da }e Ko{tunica i}i do kraja samo ako Vlada Srbije ostane pod pritiskom da to uradi. Ona kaè da je od kriti~ne va`nosti da EU nastavi da ozbiqno preti suspenzijom pregovora o SSP-u, kao najpouzdanijom ta~kom pritiska na Vladu Srbije da odrì re~. Ona kaè da je sve to ve} direktno prenela komesaru za pro{irewe Oliju Renu, i da je zatraìla od prisutnih ambasadora da podrè wen zahtev u glavnim gradovima svojih dràva. Ona je naglasila da ovo nije svojstveno woj – obi~no se uzdràva od poziva na politi~ki pritisak, zato {to je takva aktivnost izvan wenih nadle`nosti. Istakla je, me|utim, da je ovo druga~iji trenutak, da on predstavqa mo`da i posledwu, najboqu priliku da se politi~ke okolnosti iskoriste za hap{ewe Mladi}a, pre nego {to neka druga zbivawa (~itaj: Kosovo i Crna Gora) poni{te tu mogu}nost. Del Ponteova je rekla da, jednom kada Mladi} bude u Hagu, ubrzo za wim }e uslediti i Tolimir, a posle wega i Karayi}.

Daqe pojedinosti Del Ponteova je rekla da je Karayi} trenutno verovatno u Crnoj Gori, ali je priznala da nema nikakav ~vrst trag u tom smislu i da se, po nekim drugim izve{tajima, on nalazi u Srbiji. U vezi sa wenim sastankom sa ministrom odbrane Stankovi}em i {efom Vojno-bezbednosne agencije Kova~em, rekla je da je va`no to {to je vojska prvi put priznala da je pomagala Mladi}u do 2002. godine, o ~emu ranije nisu bili spremni da govore. Ona je rekla da ju je Kova~ izvestio o wegovom usmenom raportu Vrhovnom savetu odbrane, i da je u tom raportu pomenuto nekih 300-400 qudi ko137

ji su barem u jednom trenutku izme|u 1997. i 2004. pripadali mreì Mladi}evih pomaga~a. Ona je tako|e rekla da sada deluje kao da civilne i vojne obave{tajne slu`be najzad rade zajedno na pronalaèwu Mladi}a. U pogledu dokumenata, rekla je da je zadovoqna predlogom da se istraìva~ima MKTJ-a dozvoli boqi pristup, i da }e testirati taj sistem u narednim nedeqama. Komentar Uzbu|ewe Del Ponteove bilo je opipqivo – ona zaista izgleda kao da veruje da je Mladi}evo izru~ewe mogu}e pre kraja meseca. Jednako je ube|ena, me|utim, da }e se to dogoditi samo ako bude odràn pritisak na najvi{em nivou. Mi sna`no podràvamo wen predlog da EU ozbiqno zapreti protivmerama po pregovorima o SSP-u ukoliko Mladi} ne bude u Hagu do kraja februara, i ohrabrili bismo Va{ington da stane uz Brisel u tom smislu. Pored koordinacije sa EU, predlaèmo Va{ingtonu da objavi da }e dràvna sekretarka do kraja februara doneti odluku o sertifikaciji, i da }e wena odluka zavisiti od delovawa Beograda u pravcu hap{ewa Mladi}a. Ukoliko Mladi} ne bude izru~en do kraja februara, predlaèmo dràvnoj sekretarki da ne izda sertifikat i da izvesne koli~ine direktne pomo}i Vladi Srbije budu suspendovane. Polt

XXXVI Referenca: 06BELGRADE193 Wikileaks id #52402 Tema: Kosovski Srbi obnarodovali privatne poruke Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 9. februar 2006. u 00.00 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/01/06BELGRADE193.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Ovo je deo izvorne depe{e. Potpun tekst originalne depe{e nije dostupan. Tajnost zaveo: ambasador Majkl Polt.

Rezime Medijska halabuka koja se podigla po{to su kosovski Srbi objavili da im je gostuju}i britanski politi~ki direktor Yon Sojers rekao da Kontakt grupa podràva nezavisnost Kosova, podstakla je o{tru reakciju beogradskih zvani~nika i bacila senku na konstruktivne privatne poruke koje je 7. februara preneo ameri~ki izaslanik za pitawe statusa Frenk Vizner. Mada je Sojers 7. februara poku{ao da umawi zna~aj pitawa nezavisnosti u izjavi koju je dao u Beogradu, kabineti Ko{tunice i Tadi}a, prinu|eni da se brane, opisali su poziciju Britanije kao druga~iju od me|unarodnog konsenzusa (~itaj: ruske pozicije). Zbog toga 138

{to je privatna poruka o nezavisnosti tako sveà, a javna rasprava potpaqena razotkrivawem britanskog stava, daqe u~e{}e Beograda moè da se obezbedi samo usredsre|ivawem na postizawe opipqivog napretka po pitawu decentralizacije na predstoje}im sastancima u Be~u.

Viznerova poruka je zakopana, ali ne izgubqena O poseti ambasadora Viznera, 4. februara, bilo je malo medijskih napisa, osim {to je prenet Viznerov komentar da SAD èle da pregovori budu zavr{eni do kraja godine. U izdawu za 7. februar, prete`no provladin dnevni list “Politika” doneo je prvi uvid u srpski odgovor na posetu, u tekstu pod naslovom “Milo{evi} je izgubio Kosovo – gubitak pokrajine nije kazna za dana{we lidere Srbije”. U ~lanku se tvrdi da, na sastanku sa premijerom Ko{tunicom 4. februara, “ambasador Vizner nije eksplicitno rekao da ameri~ki plan predvi|a nezavisnost Kosova do kraja godine, ali je jasno rekao da veruje da je koncept uslovne nezavisnosti glupost”. U ~lanku daqe stoji da se premijer Ko{tunica sna`no sloìo sa Viznerovim odbacivawem “uslovne nezavisnosti”, po{to “ili ste nezavisni, ili niste”. ^lanak daqe nagove{tava da Amerika “nagiwe ka punoj nezavisnosti”, po{to je Vizner navodno naglasio Ko{tunici da su “Kosovo izgubili Milo{evi} i radikali”. ^lanak dovodi u sumwu ovu procenu, citiraju}i Tadi}evog savetnika Kojena, koji je rekao da bi bilo “potpuno nelogi~no” odràvati pregovore o budu}em statusu Kosova da je Milo{evi} izgubio Kosovo. “Kada bi to bio slu~aj”, procewuje Kojen, “KFOR i UNMIK bi trebalo jednostavno da se povuku i prepuste svu vlast Albancima, koji su to “zasluìli svojim stradawem”. Blizak savetnik predsednika Tadi}a rekao je 8. februara zameniku ambasadora da je predsednik “zahvalan” na Viznerovoj iskrenoj poruci vezanoj za status. To {to unapred zna stanovi{te vlade SAD, olak{a}e Srbiji pristup u pregovorima, rekao je on. Medijska halabuka oko britanskog sastanka sa kosovskim Srbima Rasprava o Viznerovoj poruci nadja~ana je 7. februara, kada su neki kosovski Srbi rekli beogradskim medijima, posle sastanka sa politi~kim direktorom britanskog ministarstva spoqnih poslova (Forin ofisa), Yonom Sojersom, da im je Sojers rekao da je Kontakt grupa odlu~ila da Kosovu dodeli nezavisnost. Jedan od kosovskih Srba, koji je prisustvovao tom sastanku od 6. februara, rekao nam je da su oni svi bili potpuno iznena|eni kada je, u prvih nekoliko minuta sastanka, Sojers wima eksplicitno rekao da }e ishod rasprave o statusu biti nezavisnost. Goran Bogdanovi} (DS), koji je ~lan beogradskog tima za pregovore o statusu Kosova, opisao je sastanak u izjavi za novine, rekav{i da je 139

Sojers pozvao kosovske Srbe da prihvate da je “Kosovo i va{a dràva, koja }e biti multietni~ka, ali }e na kraju biti nezavisna”. Kosovski Srbi Rada Trajkovi} i Mom~ilo Trajkovi} dali su sli~ne izjave beogradskim medijima, {to je u {iroj javnosti izazvalo naga|awa o poziciji Kontakt grupe u odnosu na ishod pregovora o statusu. Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli} i predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Ra{kovi}-Ivi} doveli su u pitawe u~e{}e Srba na predstoje}im direktnim razgovorima u Be~u. Kabineti Ko{tunice i Tadi}a nastavili su da nas uveravaju da }e u~estvovati u be~kim razgovorima, a u svojim odgovorima oslonili su se na dobro poznate stavove Beograda – da kona~an status mora da odobri Savet bezbednosti UN; da me|unarodno pravo garantuje srpski suverenitet na Kosovu, i da britanska pozicija oko Kosova nije na liniji konsenzusa Kontakt grupe. Nekoliko na{ih sagovornika istaklo je vrlo jasno rusko stanovi{te i nedostatak konsenzusa unutar Kontakt grupe.

Sojers: mogu}nosti su ograni~ene Sojers je poku{ao da primiri halabuku proisteklu iz izjave kosovskih Srba tako {to je dao vrlo zapaèn, detaqan intervju televiziji B92, posle wegovog sastanka sa savetnicima premijera Ko{tunice i Tadi}a, sedmog februara. Sojers je rekao da on nije poru~io liderima kosovskih Srba da je Kontakt grupa donela odluku o nezavisnosti. Umesto toga, pojasnio je da se Kontakt grupa usaglasila oko toga da status Kosova mora biti prihvatqiv za ve}inu gra|ana pokrajine. “Jasno je da je nezavisnost jedna od opcija, za neke i jedina”, rekao je on televiziji B92, “ali nije jedina tema ovih razgovora. Ovi razgovori }e se dota}i mnogih pitawa, a pojedinosti }e su{tinski uticati na to kako }e obi~ni kosovski Albanci, kosovski Srbi i pripadnici drugih mawina na Kosovu mo}i da ìve slobodno na toj teritoriji”. Dodao je: “Postoji veliki konsenzus u Kontakt grupi oko toga {ta je va`no, koje su opcije u igri i kojim putem bi trebalo i}i”, a da su opcije koje su uzete u razmatrawe “vrlo ograni~ene”. Beograd: Britanci se igraju, Savet bezbednosti }e odlu~iti Posle sastanka sa Sojersom, premijer Ko{tunica izdao je pisano saop{tewe u kojem je nagla{eno: “Savet bezbednosti Ujediwenih nacija jedini ima mandat da mewa na~ela usvojena za pregovore o budu}em statusu Kosova”. U izjavi se dodaje da je “jednostavan i iskqu~iv” pristup pregovorima, pre nego {to su oni i po~eli, “potpuno neprihvatqiv” i u direktnoj suprotnosti sa poznatim stavom Kontakt grupe, iznetim 31. januara. Prema saop{tewu Vlade Srbije, premijer je rekao Sojersu: “Svaki poku{aj nametawa re{ewa jednoj demokratskoj zemqi predsta140

vqa ne samo neprikladan pritisak, ve} i kr{ewe osnovnih na~ela me|unarodnog prava i me|unarodnog poretka”. Savetnici premijera i predsednika bili su dostupni medijima posle sastanka sa Sojersom, opisuju}i britansku poziciju kao suprotnu konsenzusu Kontakt grupe. Slobodan Samaryi} je televiziji RTS rekao da “Velika Britanija igra igru pritiskawa” u ime kosovske nezavisnosti, i da ovo “nije prvi put” da Britanci donose takve poruke. Mada je Sojers ublaìo poruku koju je odneo u Pri{tinu, prema Samaryi}u, britanski diplomata se “de fakto” zaloìo za nezavisnost Kosova na sastanku sa Ko{tunicom. Tadi}ev savetnik Leon Kojen je, gostuju}i na televiziji B92, rekao da postoji neslagawe unutar Kontakt grupe oko toga {ta bi trebalo da bude kona~an ishod razgovora o statusu. Kojen je rekao da pozicije variraju izme|u britanske pozicije o nezavisnosti i ruske pozicije da ishod mora da bude prihvatqiv za obe strane. Kojen je dodao da je ameri~ko stanovi{te, koje je izneo ambasador Vizner, bilo bliè britanskom stanovi{tu. Ruski ambasador u Srbiji i Crnoj Gori, Aleksandar Aqeksejev, tako|e je dao intervju televiziji B92, rekav{i: “Kada bi odluka o statusu Kosova ve} bila poznata, onda ne bi ni bilo svrhe da se pokre}u razgovori o statusu”. Aqeksejev je rekao da Rusija podràva re{ewe koje je prihvatqivo i Beogradu i Pri{tini. U isto vreme, Aqeksejev je odbacio ideju da se Rusija ne slaè sa svojim partnerima iz Kontakt grupe i upozorio da “Srbija ne bi trebalo da veruje u to da Rusija vidi Kosovo kao unutra{wi problem”, ve} samo da re{ewe problema mora da uzme u obzir “univerzalna, me|unarodna na~ela”.

Lene iz EU ublaìo poruku Izaslanik Evropske unije u Ahtisarijevom timu [tefan Lene boravio je u Beogradu 8. i 9. februara i rekao ambasadoru da je odrào “pozitivan sastanak” sa Ko{tunicom, gde mu je u privatnoj poruci izneo stav EU. Lene je rekao da je poku{ao da “te{ku poruku” prenese Ko{tunici ne{to ublaènu, u smislu legitimnih interesa Evropske unije u obrazovawu realisti~ne tranzicije posle iznalaèwa re{ewa i evropskih perspektiva Srbije. Komentar Reakcije na Sojersovu posetu bile su predvidive. U premijerovom kabinetu ve} duè vreme postoje duboko ukorewene sumwe da London unutar Kontakt grupe aktivno lobira za brzu odluku o nezavisnosti. Beograd je od Sojersove posete o~ekivao najgore i mo`da je poku{ao to da iskoristi: javno protivqewe kosovskih Srba posle wihovog sastanka sa Sojersom ponizilo je Sojersa i predstavilo “tvrdu poruku” ne kao nastaju}i konsenzus Kontakt grupe, ve} kao jo{ jedan primer britanske 141

uùrbanosti da izguraju stanovi{te svoje dràve, koje podràva nezavisnost Kosova. Beogradu }e biti potrebno vreme da prilagodi svoje javne pozicije realnosti koju im je iscrtao ambasador Vizner (a i Sojers). Oni i daqe procewuju kako da nastave i kakve bi izmene (ako bi ijednu) mogli da izvr{e u svom javnom dràwu i pregovara~koj strategiji. Ceo ovaj ciklus prizora i reakcija tokom posledwih nekoliko dana trebalo bi da posmatramo kao probni balon – i spinovawe Sojersove posete i ohrabruju}i argument u “Politici” da je Milo{evi} odavno izgubio Kosovo. Beograd }e pa`qivo pratiti da li je Kontakt grupa posve}ena ne~em realnom u pogledu decentralizacije, ili je “tvrda poruka” u stvari proglas da su pregovori zavr{eni. Dok se oni budu privikavali na dozu realnosti, mi bismo morali da damo sve od sebe da u prvoj rundi u Be~u napravimo su{tinski korak napred u pogledu decentralizacije, kako bismo Beogradu obezbedili sna`no opravdawe za ostanak u razgovorima. Rani napredak pokaza}e Beogradu da ih jo{ ne{to o~ekuje. To }e tako|e pomo}i konstruktivnijim liderima – Tadi}u i Dra{kovi}u – da prihvate re{ewe za status, u kakvom god pakovawu da do|e. Polt

XXXVII Referenca: 06BELGRADE231 Wikileaks id: #53278 Tema: Kosovo – srpski politi~ari distanciraju se od radikala Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 16. februar 2006. u 13.22 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/01/06BELGRADE231.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Ovo je delimi~an izvod iz originalne depe{e. Potpun tekst depe{e nije dostupan.

Rezime îtav niz srpskih politi~kih lidera o{tro je reagovao na nagove{taj Tomislava Nikoli}a, zamenika predsednika Srpske radikalne stranke (SRS), da su se on i premijer Ko{tunica dogovorili da proglase “okupaciju Kosova” u slu~aju da Kosovo bude progla{eno nezavisnim i da iskoriste “sva raspoloìva sredstva” u odbrani Kosova. Premijer Ko{tunica je karakteristi~no odgovorio }utawem na Nikoli}ev nagove{taj, iako je jedan od wegovih najbliìh savetnika izrekao odre|ene zapaqive izjave kako Srbija ima pravo da “uzme nazad ono {to joj je oteto”. Ostale glavne politi~ke stranke distancirale su se od stanovi{ta Srpske radikalne stranke. 142

Nikoli} se zalaè za progla{ewe “okupacije” Posle sastanka zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a i premijera Ko{tunice u petak, 10. februara, Nikoli} je objavio da su se on i Ko{tunica dogovorili da bi svaku deklaraciju o nezavisnosti trebalo tretirati u srpskom parlamentu kao okupaciju dela teritorije Srbije i da “Narodna skup{tina mora da podrì sve one ~ija je obaveza da vode ra~una o teritoriji republike i da iskoristi sve mogu}e snage i sva raspoloìva sredstva kako bi okon~ala stawe okupacije”. Nikoli} je tako|e objavio da su se dva lidera dogovorila da sazovu vanrednu sednicu parlamenta po{to se pregovara~ki tim vrati sa razgovora u Be~u, zakazanih za 20. februar. Nikoli} je rekao da bi trebalo da i predsednik Tadi} i premijer Ko{tunica prisustvuju sednici parlamenta, kako bi izvestili o toku pregovora. Reakcija DSS-a Ve}ina velikih stranaka je u javnim saop{tewima na{iroko kritikovala Nikoli}evu izjavu. Vlada Srbije najpre je odbila da komentari{e sastanak Ko{tunice i Nikoli}a, ali je parlamentarni bi~ DSS-a Milo{ Aligrudi} nazvao Nikoli}evu izjavu “bombasti~nom” i optuìo radikale da se bave “politi~kim marketingom”. Usred kritika na Ko{tunicu {to on sam nije reagovao, oglasila se Vlada Srbije saop{tewem od 12. februara, poja{wavaju}i odavno poznato stanovi{te vlade da je Kosovo deo Srbije po me|unarodnom pravu. U saop{tewu za medije tako|e se pomiwu “nekorisne” izjave o nezavisnosti koje “stvaraju atmosferu defetizma”. Portparol DSS-a daqe je pojasnio strana~ku poziciju 13. februara, rekav{i da je DSS usredsre|en na to kako da zadrì pokrajinu u sastavu Srbije, a ne na to kako da “imenuje” weno otimawe. Ostale partije iz vladaju}e koalicije stroè su istupile protiv radikala. Poslanik G17 plus êdomir Anti} empati~no je izjavio da wegova stranka ne}e podràti skup{tinsku deklaraciju o okupaciji, ali je rekao da }e po{tovati voqu ve}ine ako takva deklaracija bude usvojena. Strana~ki bi~ DS-a Du{an Petrovi} rekao je da nije dobra ideja raspravqati unapred o planovima dràve, pre nego {to su pregovori i odràni, podse}aju}i na to da su za sada{wu situaciju na Kosovu odgovorne radikalna i socijalisti~ka stranka. Potpredsednik SPO-a Vlajko Seni} rekao je da Nikoli} izraàva svoj li~ni stav i stav svoje stranke, i da je to “iskqu~ivo nameweno za unutra{wopoliti~ku upotrebu”. Odgovaraju}i na sna`ne kritike, generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i} poku{ao je 12. februara da pojasni da bi deklarisawe nezavisnosti Kosova kao okupirane teritorije bilo samo “proglas neslagawa Srbije sa takvim re{ewem”. “Proglas bi bio upozorewe – koje bi 143

nateralo sve da dobro razmisle pre nego {to nastave sa tim, zato {to }e znati da nezavisnost Kosova ne}e biti trajno re{ewe”, rekao je Vu~i}, dodaju}i da bi Srbija “~ekala dok se ne promeni sada{wi odnos snaga u svetu kako bi povratila svoju teritoriju”. Nikoli} je tako|e porekao da je èleo da objavi rat, pitaju}i se “za{to bismo vodili rat oko na{e teritorije?”

Artemije podràva “oslobo|ewe”, Simi} poziva na referendum Jedina neposredna podr{ka Nikoli}evom stanovi{tu do{la je od strane tvrdokornog vladike ra{ko-prizrenskog Artemija. Artemije je tokom posete Americi izjavio Bi-Bi-Siju: “Svaka dràva ima pravo da se bori protiv okupatora, kako bi oslobodila okupirani deo svoje teritorije”. Pravni savetnik premijera Ko{tunice, Aleksandar Simi}, bio je malo suzdràniji, izjaviv{i radio-televiziji “Mir” iz Leposavi}a da Srbija zadràva pravo da “uzme nazad sve {to nam je protivzakonito oteto”. Simi} je nagovestio da bi pitawe na kraju moglo da bude postavqeno pred narod Srbije, na referendumu, sa samo jednim pitawem: “Da li su gra|ani Srbije spremni da mirno ili pod pritiskom, legalno ili nelegalno, prepuste deo svoje teritorije kosovskim Albancima?” Sanda Ra{kovi}-Ivi} iz Koordinacionog centra za Kosovo tako|e se zaloìla za referendum “ako stvari po~nu da se odvijaju nepovoqno po Srbiju”. Zvani~nici vladaju}ih stranaka privatno su nam rekli da oni ne bi èleli ubudu}e da komentari{u izjave radikala. Jedan zvani~nik je pretpostavio da, ako Srpska radikalna stranka pogura parlamentarnu rezoluciju, nijedna druga stranka ne}e da je podrì. Ko{tuni~ina DSS potvrdila nam je da }e poku{ati da pusti ideju o parlamentarnoj sednici da pro|e. Jedan parlamentarac iz opozicione stranke ukazao nam je na to da, sa svojih 80 poslanika u parlamentu, radikalima nedostaju samo ~etiri glasa do potrebnih 84 poslanika, koliko je neophodno za zakazivawe vanredne sednice, ali da radikali jo{ nisu traìli podr{ku ni od jedne stranke u sazivawu takve sednice (prema Ustavu, vanrednu sednicu moè da zakaè ili jedna tre}ina poslanika, ili vlada). Komentar I ranije smo videli ovakvo pona{awe Nikoli}a i radikala, zajedno sa poluglasnim odgovorom Ko{tunice i osudama od strane drugih demokratskih stranaka. Radikali i socijalisti poku{avaju da prigrabe politi~ku korist na kosovskom pitawu i nastavi}e da traè prilike da predstave demokratske stranke kao slabe u patriotskom smislu. Mur 144

XXXVIII Referenca: 06BELGRADE257 Wikileaks id: #53633 Tema: Srpske demokrate u opasnosti? Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 21. februar 2006. u 00.00 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/02/06BELGRADE257.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Ovaj zapis je delimi~an izvod iz izvorne depe{e. Pun tekst izvorne depe{e nije dostupan. Tajnost zaveo: slu`benik ambasade Majkl Polt

Rezime Nedavna ispitivawa javnog mwewa pokazuju da su antizapadni nacionalisti u Srbiji pri{li zapawuju}e blizu mogu}nosti da prigrabe skup{tinsku ve}inu na narednim parlamentarnim izborima. Potencijalno traumati~na pitawa koja }e isplivati do kraja godine, kao {to je kona~ni status Kosova, mogla bi jo{ vi{e da oja~aju wihovu poziciju. Prevremeni izbori, mo`da povezani sa odbijawem Srbije da prihvati kona~ni status Kosova, ostaju kao daleka mogu}nost. Iako su u opasnosti, to nikako ne zna~i da }e demokrate sigurno biti skinute sa vlasti – naro~ito ako oni (ukqu~uju}i Tadi}a i Ko{tunicu) budu zajedni~kim snagama nastupali protiv radikala. Sa na{e strane, nastavi}emo da blisko sara|ujemo sa reformskim snagama u Srbiji. Napredak u pogledu pitawa vezanih za srpske interese na Kosovu (tj. decentralizacija, verski objekti i sli~no), pome{an sa evroatlantskim prihvatawem Srbije ako ona nastavi konstruktivnim pravcem, moglo bi da pomogne da se zaustavi erozija podr{ke demokratskim snagama. Novi izbori: Ko{tunica }e da odlu~i Krhka mawinska vlada premijera Ko{tunice nastavqa svoje nesigurno postojawe, okruèna sve ~e{}im glasinama o prevremenim izborima do kraja godine. Ankete pokazuju da samo 18 odsto Srba podràva vladu, dok 70 procenata nema dovoqno poverewa u vlast. Ve}ina bi volela nove izbore. Sve stranke iz vladaju}e koalicije zna~ajno su oslabile u odnosu na posledwe parlamentarne izbore koji su odràni; prema posledwim ispitivawima javnog mwewa, Ko{tuni~ina DSS je jedina vladaju}a stranka koja bi danas prekora~ila izborni cenzus od pet odsto i ponovo u{la u parlament. Vlada se i daqe oslawa na podr{ku podeqene Socijalisti~ke partije Srbije (SPS), stranke Slobodana Milo{evi}a, zarad napete ve}ine od samo tri mesta preko polovine. Porast broja apstinenata me|u demokratski orijentisanim glasa~ima, koji se tako|e o~itava u anketama, nagove{tava da radikal145

sko/nacionalisti~ki blok uìva sve ja~u podr{ku. Pored toga, potpredsednik DS Du{an Petrovi} rekao je na{em agentu da je premijer bio prinu|en da odloì vanrednu sednicu parlamenta, prvobitno zakazanu za 16. februar, zato {to je morao ponovo da osigura ve}inu u skup{tini. Naveliko se naga|a o upotrebqivosti SPS-a i o Ko{tuni~inom odnosu sa radikalima. Milo{evi} je na mnogo na~ina potkopao SPS tako {to je koristio svoj i daqe zna~ajan uticaj samo u jednu svrhu, kako bi obezbedio sigurnost i bezbednost svoje porodice, ~ime je spre~io bilo kakvo ozbiqno pospremawe. Pretpostavka je da bi SRS lako mogla da privu~e poslanike SPS i nagovori ih da napuste Ko{tunicu, {to bi oborilo vladu. Na{i izvori nagove{tavaju, me|utim, da }e radikali sa~ekati da se usijaju pregovori o Kosovu, pre nego {to probaju da izdejstvuju izbore. Mnogi posmatra~i smatraju da je premijer Ko{tunica napravio pre}utni dogovor sa radikalima da se odrì Vlada Srbije, sve dok ne do|e pravo vreme za izbore. (Komentar: ostali ovda{wi posmatra~i odbacuju mogu}nost da bi Ko{tunica mogao da se udruì sa radikalima.) Procenti se tako|e mewaju i u demokratskom bloku, sa Tadi}evom DS, koja po anketama trenutno uìva podr{ku 18 odsto ispitanika (naspram 36 odsto podr{ke radikalima). Spremnost DS da dozvole Kari}evom PSS-u da sru{i vladu tako {to }e da “kupi” poslanike iz vladaju}e koalicije, zaustavqena je vladinim agresivnim naporima da se slomi Kari}. (Kari} je napustio zemqu, zajedno sa svoja tri brata – poseban telegram.) Petrovi} je rekao na{em agentu da adut Kari} i daqe moè da se isplati. Naga|ao je da Kari}, o~ajni~ki èle}i da obustavi pravosudne postupke protiv wega, nudi ogromne svote novca svakom poslaniku koji bi okrenuo le|a Vladi Srbije. Uprkos generalno sumornim statisti~kim podacima o wegovoj stranci, Ko{tunica i wegova DSS izvla~e iz nastale situacije najve}u korist za sebe. Dok se DS uporno fokusira na predstoje}i partijski kongres i nastupa ~vrsto u pregovorima sa mawim demokratskim strankama oko mogu}ih koalicionih sporazuma u budu}nosti, DSS je poku{avala da oja~a svoje veze sa koalicionim partnerima iz vlasti, tako {to je koristila poklone finansirane iz dràvne kase i druga sredstva. Za ve}i deo Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Dra{kovi}a, ministra spoqnih poslova, kao i za G17 plus i narodwa~ku stranku Nova Srbija, ministra za kapitalne investicije Velimira Ili}a, veruje se da su ~vrsto u taboru DSS. Niko od koalicionih partnera DSS ne pokazuje iole ja~u nameru da napusti vladu, po{to drasti~an pad wihove popularnosti preti da ih izbaci iz parlamenta na narednim izborima (osim u slu~aju neke predizborne koalicije). 146

Ankete predvi|aju neizvesnu trku Ispitivawe javnog mwewa koje je u januaru 2006. sproveo Medijum galup, pokazalo je (odraàvaju}i porast apstinencije i Kari}eve poro|ajne muke) da su radikali i socijalisti do{li sasvim nadomak osvajawa skup{tinske ve}ine na narednim izborima. Dok sve stranke, ukqu~uju}i i SRS, gube pristalice, ankete nagove{tavaju da ih radikali gube u mnogo mawoj meri, zbog ~ega wihovi sveukupni relativni procenti rastu. Udruènim snagama, radikali i socijalisti bi u ovom trenutku mogli da osvoje 43,7 odsto glasova, dok bi demokratski blok (DS, DSS, NS, G17 plus, SPO, LDS), izuzimaju}i Kari}ev PSS, ostao na 44,9 odsto. Mawinske stranke osvojile bi ~etiri do {est procenata i verovatno bi se svrstale na stranu demokratskog bloka. Ipak, ve}ina stru~waka slaè se da bi najve}i deo Kari}evih glasa~a verovatno oti{ao radikalima ili socijalistima, dok bi se mawe grupe prikqu~ile DSS-i ili NS-u. Ra~unaju}i sve ove faktore, Galupovo istraìvawe pokazalo je da bi radikalsko-socijalisti~kom bloku nedostajala samo dva poslanika za formirawe skup{tinske ve}ine, kada bi izbori bili odràni u januaru. (Prema jo{ skorijem istraìvawu, koje je naru~io IRI, koaliciji SRS/SPS nedostajala bi tri poslani~ka mesta do ve}ine.) [tavi{e, zna~ajan broj glasa~a DSS i PSS tvrdio je u skora{wim anketama da bi najvi{e voleli radikale kao koalicione partnere. Galupove ankete tako|e nagove{tavaju da bi dodatnih tri do pet odsto glasa~a promenilo svoju voqu u korist radikala, u slu~aju gubitka Kosova. Kod prora~una ovih podataka, me|utim, nije uzeta u obzir agresivna “Iza|i i glasaj” kampawa koja bi mogla da oja~a demokratsku stranu. Ukratko, prevremeni izbori bili bi veoma neizvesni i te{ki za prognozirawe. Podeqene i pogubqene: demokratske stranke Neprekidna trvewa izme|u demokratskih stranaka u vlasti i onih u opoziciji svakako ne}e pomo}i. Ko{tuni~ina odluka da iskoristi dràvni aparat, kako bi udario na pristalice i finansijsku mreù oko Kari}a i wegovog PSS, pomogla mu je da sa~uva svoju vladu od napada na kra}e staze, ali je vrlo mogu}e da je sve to pla}eno ja~awem antidemokratskog bloka. Zbog èstine vladine kampawe protiv Kari}a, ne izdvajaju}i preciznost optu`bi za korupciju protiv wega i wegove poslovne imperije, Ko{tunici }e biti te{ko da privu~e zna~ajniji broj glasa~a PSS-a, koji bi mogli da zavr{e u taboru radikala (ili u apstinenciji). DS predsednika Tadi}a tako|e nije bila u stawu da stvori novo odu{evqewe me|u razo~aranim glasa~ima, a ankete pokazuju da popularnost DS nastavqa da opada. Petrovi} je na{em agentu ukazao da je stranka jako malo napredovala u postavqawu platforme koja bi pro{irila 147

glasa~ku bazu Demokratske stranke, da nisu sigurni kako da iskoriste Tadi}ev poloàj i relativnu popularnost, da nisu utvrdili javno prihvatqivo obja{wewe zbog kojeg bi prekinuli skup{tinski bojkot i da im fali strategija uravnoteèwa wihovog opozicionog delovawa protiv Ko{tuni~ine vlade i wihovih namera da sa DSS i wenim partnerima prave vladaju}u koaliciju u slu~aju prevremenih izbora. Jedan od glavnih Tadi}evih savetnika rekao nam je 17. februara da je DS svejedno uverena da blok SRS i SPS nije u stawu da osvoji ve}inu na narednim izborima.

Koraci koje moèmo preduzeti Na{i napori }e biti usredsre|eni na to da rizik od politi~ke nestabilnosti umawimo razvijawem sveobuhvatnijih politi~kih struktura i pomagawem reformskim ~iniocima da privuku nazad svoje stare pristalice. Na kratke staze, to podrazumeva blisku saradwu sa DS, DSS i drugima, u smislu pre~i{}avawa wihovih politi~kih poruka i poboq{awa wihovog delovawa, kako bi se uspe{nije okrenuli ka neodlu~nim bira~ima. Tako|e bismo nastojali da pove}amo u~e{}e javnosti u demokratski usmerenim pitawima, kao {to su korupcija i ekonomske reforme, kqu~ne teme o kojima Srbi brinu, kao i da iskoristimo NDI i IRI da bismo razvili sna`nije i delotvornije veze sa demokratskim blokom. Pored toga, demokratske stranke mora}e pa`qivo da prou~e predlog da se izborni cenzus za ulazak u parlament smawi na tri odsto, {to bi zna~ajno umawilo {anse SRS da kontroli{e slede}u vladu. Otprilike 1,4 miliona dolara iz na{ih SEED fondova za fiskalnu godinu 2006. nameweno je za ovaj program, a ukupni ~etvorogodi{wi buyet procewuje se na 6 miliona dolara. Kako bi podràla ovaj program, USAID }e delati u slede}e tri povezane oblasti: razvijawe parlamentarnih koalicija po odre|enim pitawima i ja~awe onih koalicija na lokalnom nivou koje bi bile korisne na dràvnom nivou; ja~awe strana~kih poslani~kih grupa, koje posreduju izme|u parlamenta i vlade; i rad sa opozicionim demokratskim strankama na ja~awu wihove uloge u parlamentu. Na kraju, pripremili smo agresivnu i ciqanu “Iza|i i glasaj” kampawu, koja se nastavqa na uspe{na iskustva sa posledwih predsedni~kih i lokalnih izbora. Komentar Istraìvawa javnog mwewa uporno pokazuju da je javnost duboko frustrirana politi~arima, naro~ito demokratama, koje upravqaju dràvom od Milo{evi}evog pada pre pet godina. Niti je demokratija kao koncept ovde duboko ukorewena – prema anketi koja je objavqena po~etkom februara, najmawe 51 odsto ispitanika veruje da je va`nije imati sposobnog vo|u nego parlamentarni sistem, a samo 23 procenta se pro148

tivi sna`nom, pojedina~nom vladaru. Na sve to, pet najpopularnijih (ili, u ovom slu~aju, najmawe nepopularnih) javnih li~nosti u Srbiji su optuèni ratni zlo~inci Mladi}, Karayi} i [e{eq, koje u stopu prate lideri SRS Nikoli} i Vu~i}. U godini u kojoj }emo videti rasplet po vrlo emotivnim pitawima, kao {to je Kosovo, ne moèmo da iskqu~imo mogu}nost da radikalsko-socijalisti~ki blok preuzme vlast. Ovo, me|utim, nije definitivan zakqu~ak. Kada bi demokratske stranke mogle da prevazi|u me|usobne razlike i sara|uju, to bi zna~ajno razvedrilo ovu te{ku godinu, pa i daqe – mo`da ~ak i bez prevremenih izbora. Da bi to uspelo, DS bi morala da bude privu~ena na tu stranu. Ambasada }e se truditi da koordini{e i pomogne demokratske partije i nevladine organizacije kako bi poduprla podr{ku javnosti demokratskim partijama, trì{no usmerenim reformama i zapadnim integracijama. Razvoj doga|aja oko Kosova tako|e bi mogao da ima znatan uticaj na unutra{wu politiku u Srbiji. Uo~qiv napredak u decentralizaciji Kosova, za{tita srpskih verskih objekata i drugih “srpskih pitawa”, sve to bi moglo da pruì lukavijim demokratama adute za kori{}ewe. Na sve to, toplo prihvatawe Srbije od strane me|unarodne zajednice, kao odgovor na konstruktivni pristup Beograda kosovskom problemu, tako|e bi bilo od pomo}i demokratama. Mur

XXXIX Referenca: 06BELGRADE341 Wikileaks id: #55229 Tema: Srbija – me{ovite reakcije na nominaciju êkua Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 3. mart 2006. u 16.03 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/03/06BELGRADE341.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zaveo: ambasador Majkl Polt.

Rezime Mada je u javnim istupima srpska vlada obznanila da nominacija Agima êkua za premijera Kosova “nije prihvatqiva”, u privatnim razgovorima sa na{im agentima vladini zvani~nici bili su mnogo prakti~niji i nagovestili su da }e u “sa~ekaj da vidi{” raspoloèwu odmeravati kako }e novi premijer uticati na teku}e pregovore o kona~nom statusu Kosova. Javno odbacivawe êkuovog postavqewa [ef vladine kancelarije za medije, Sr|an \uri}, rekao je ju~e da je postavqawe Agima êkua na bilo koju javnu funkciju “neprihvatqivo” 149

za Vladu Srbije. \uri} je naglasio da je Srbija izdala me|unarodni nalog za hap{ewe êkua, pod optu`bom da je sprovodio genocid nad Srbima na Kosovu. Predsednik Tadi} rekao je medijima da, iako Srbija ne moè da bira kosovske premijere, on ne misli da je dobra ideja da “biv{i ratnici” postaju politi~ki lideri i nada se da ova nominacija ne}e “izazvati nestabilnost u celom regionu i ugroziti srpsku etni~ku zajednicu na Kosovu”. Sanda Ra{kovi}-Ivi}, {efica Koordinacionog centra za Kosovo (KCK), bila je prva koja je, 1. marta, javno komentarisala promene u kosovskom rukovodstvu, nazivaju}i ovaj potez znakom da kosovski Albanci postaju sve radikalniji i da se okre}u od kompromisa. Ve}ina beogradskih medija prenela je negativne reakcije vlasti na ovu nominaciju, nagla{avaju}i êkuovu navodnu ume{anost u ratne zlo~ine nad Srbima. Nekoliko ~lanaka podsetilo je da je êku bio uhap{en dva puta, prvo u Sloveniji a potom i u Ma|arskoj, na osnovu me|unarodnog zahteva za wegovim hap{ewem. Me|utim, osim nezavisnog dnevnog lista “Danas”, mediji nisu objavili pri~u na naslovnim stranama. “Glas javnosti” objavio je pri~u na tre}oj strani, naslovqenu sa “Terorista na ~elu kosovske vlade”, uz veliku propratnu fotografiju êkua u uniformi. “Vesti” su tako|e objavile vest na tre}oj strani, pod naslovom “Premijer sa poternice”, uz kratku êkuovu biografiju. Tabloidi su tako|e preneli poziv lidera Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a da “ne sme biti komunikacije sa zlo~incem êkuom”.

Prakti~nije privatne poruke Privatno, vladini zvani~nici ponudili su umerenije i uzdrànije reakcije. Aleksandar Simi}, savetnik premijera Ko{tunice, rekao je da }e vlada sa~ekati sa procenom i posmatrati kako }e êku uticati na pregovore o kona~nom statusu Kosova. Razgovaraju}i sa nama pre nego {to je objavqen \uri}ev komentar, Simi} je boja`qivo rekao da vlada mo`da uop{te i ne}e javno reagovati. Savetnik predsednika Tadi}a, Damjan Krwevi}-Mi{kovi}, nagovestio je da bi êku mogao da bude “kompetentniji” premijer nego Bajram Kosumi i nazvao pametnim politi~kim potezom to {to su kosovski Albanci izabrali êkua. Mada }e Srbima mo`da biti te{ko da sednu preko puta ratnog zlo~inca, rekao je, êkuova tvrdokorna reputacija mogla bi Srbiji da ide na ruku. Samo neko tvrdokoran poput êkua mogao bi da dopusti sebi da dozvoli odre|ene ustupke Srbima. Krwevi}-Mi{kovi} tako|e je rekao da }e wegova vlada da se uzdrì od osuda, sve dok ne bude jasno koliko je novi premijer spreman na kompromis. Komentar Uprkos èstokim javnim reakcijama vlasti na nominaciju êkua, va`no je primetiti razliku izme|u javnih i privatnih poruka Beogra150

da. Ove posledwe osnaùju na{e uverewe da Beograd ima namere da ostane za pregovara~kim stolom i da }e sa~ekati dok ne uradi politi~ku procenu uticaja koji }e êkuovo postavqewe imati na pregovore. Polt

XL Referenca: 06BELGRADE395 Wikileaks id: #56270 Tema: Reakcije i planovi posle Milo{evi}eve smrti Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 13. mart 2006. u 00.00 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/03/06BELGRADE395.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Ovaj zapis je delimi~an izvod iz izvorne depe{e. Pun tekst izvorne depe{e nije dostupan. Tajnost zaveo: ambasador Majkl Polt

Rezime Na beogradskoj politi~koj sceni po~ela je agonija zbog reakcija na Milo{evi}evu smrt. Trenutno se debata vrti oko priprema za sahranu i sve prisutnijih naga|awa da je biv{i diktator bio u najboqem slu~aju medicinski zapostavqen, a u najgorem aktivno trovan tokom svog tamnovawa u Hagu. Milo{evi}eva smrt, koja je nastupila ubrzo posle samoubistva Milana Babi}a i dozvole Haradinaju da uzme u~e{}e u javnom ìvotu, dovela je do ja~awa (~ak i me|u nekim demokratama) uverewa da je MKTJ antisrpski. Radikali i socijalisti }e nesumwivo uraditi sve {to mogu kako bi oja~ali svoja politi~ka stanovi{ta i promenili politiku vlade prema MKTJ. Subota Odjek vesti o Milo{evi}evoj smrti 11. maja na lokalnim televizijama prvobitno je bio oprezan, ali je kasnije tog dana dobio zna~ajno vi{e prostora na beogradskim TV stanicama. Prikazivani su intervjui i komentari pripadnika radikalske i socijalisti~ke partije, prete`no o{tre kritike i beskorisni komentari o pristrasnosti suda i navodnoj ulozi u smrti Milo{evi}a i Milana Babi}a, koji se obesio u svojoj }eliji 5. marta. [ef poslani~ke grupe DS u Skup{tini Du{an Petrovi} dao je koristan intervju za RTS, odbacuju}i bilo kakve nagove{taje da }e do}i do ma kakve promene u politici vlade prema Ha{kom tribunalu, kao i bilo kakve razloge da se preispitaju me|unarodne pravne obaveze Srbije. Kasnije tog dana, izve{taji Si-En-Ena i drugih me|unarodnih medija bili su mo`da jo{ prisutniji i zlokobniji, a podrazumevali 151

su telefonske intervjue sa sada{wim i biv{im regionalnim liderima, ali su uglavnom bili sa~iweni od naga|awa i komentara o nereformisanim delovima srpskog dru{tva koji se nisu pokajali i o tragi~nim de{avawima iz Milo{evi}evog vremena. Lokalne TV stanice brzo su uzele izjavu od ambasadora SAD i kasnije su je obilato prikazivale.

Nedeqa Do nedeqe, 12. marta, pa`wa lokalnih stanica zna~ajno je utihnula, a ve}ina kanala prikazivala je redovan program tokom ve}eg dela dana. Do sada nije bilo ve}ih organizovanih ili spontanih okupqawa vezanih za Milo{evi}evu smrt, mada je rukovodstvo Socijalisti~ke partije preko vikenda objavilo da }e otvoriti kwigu àlosti i pozvati da se ostavqa cve}e ispred strana~kih kancelarija na Studentskom trgu. Tokom vikenda, ispred strana~ke centrale napravio se red od nekoliko stotina (uglavnom) penzionera, a umereni ~lanovi su tako|e ostavqali cve}e i palili sve}e na Studentskom trgu i pred drugim strana~kim kancelarijama {irom Srbije i u Hagu. Na komemoraciji povodom tre}e godi{wice ubistva Zorana \in|i}a, ambasador SAD razgovarao je sa predsednikom Tadi}em, zamenikom premijera Labusom i ministrom spoqnih poslova Dra{kovi}em da se pripremi teren za obeshrabrivawe bilo kakve zvani~ne sahrane ili komemorativnog skupa. Dra{kovi} je iskoristio priliku da ponovo progura svoje davna{we uverewe da bi uslovqavawe saradwom sa MKTJ u vezi sa ~lanstvom u Partnerstvu za mir i procesom u~lawewa u EU trebalo da prestane, kako bi evroatlantski zagrqaj mogao da bude iskori{}en kao protivteà radikalskom i socijalisti~kom suprotstavqawu integracijama Srbije. Tadi}, Labus i Dra{kovi} izrazili su ~vrsto protivqewe bilo kakvim dràvnim po~astima na sahrani Milo{evi}a, dok je Tadi} dodao da bi se on usprotivio i svakom poku{aju “pomilovawa” za Milo{evi}evu udovicu Miru Markovi}, kako bi ona mogla da prisustvuje sahrani u Srbiji. (Napomena: Markovi}ka bi se suo~ila sa hap{ewem po Interpolovoj poternici, pod optu`bom za zloupotrebu slu`benog poloàja, ako bi se vratila u Srbiju. Nejasno je da li bi, pod datim okolnostima, zvani~nici Vlade Srbije bili spremni da uvaè tu poternicu. Advokat Milo{evi}eve porodice podneo je u ponedeqak Okru`nom sudu u Beogradu zahtev da se poternica povu~e a tu`ba odbaci.) Ponedeqak Do ponedeqka, 13. marta, sva glavna {tampana glasila tako|e su prenela vest od vikenda, zajedno sa prvim reakcijama raznih politi~kih stranaka, ukqu~uju}i i ponovno objavqivawe predvidivih stavova Srpske radikalne stranke i SPS-a, kao i izraze sau~e{}a premijera Ko152

{tunice, koji je obe}ao da }e vlada zahtevati potpun izve{taj iz Haga o okolnostima wegove smrti. On je podsetio na politi~ki obi~aj u Srbiji da se u te{ka vremena za Srbe sve politi~ke razlike stavqaju u stranu. Tadi}ev kabinet izjavio je sau~e{}e porodici – na{i izvori odande iskazali su zabrinutost zbog toga {to nije bilo nikakve mogu}e reakcije koja ne bi koristila radikalima. Najogor~enija reakcija stigla je od Dra{kovi}a, ~ija je stranka SPO bila na meti Milo{evi}a. Dra{kovi} je rekao da je bilo kakva àlost, koju bi gra|ani Srbije iskazali zbog Milo{evi}eve smrti, sramotna u svetlu patwe koju je Milo{evi} naneo Srbiji. Tako|e u ponedeqak, Vrhovni savet odbrane se sastao (telefonski) i odbio da ponudi bilo kakve vojne po~asti za Milo{evi}a ukoliko bude sahrawen u Srbiji.

Dani pred nama Naga|awa su se sada okrenula tome gde }e i pod kojim okolnostima Milo{evi} biti sahrawen. Tadi} je javno rekao da dràvna sahrana ne dolazi u obzir, {to je stanovi{te koje deli sa partnerima iz vladaju}e koalicije G17 plus i SPO-om. Ko{tuni~ina DSS i vlada do sada su odbijale da se izjasne po ovom pitawu, dok su Srpska radikalna stranka i SPS sna`no pritiskale da Milo{evi} bude sahrawen sa punim dràvnim po~astima. Britanski ambasador Gouven je u razgovoru sa Ko{tuni~inim savetnikom za spoqnu politiku Vladetom Jankovi}em pokrenuo pitawe sahrane, ali je nai{ao na leden odgovor i komentar o me{awu u unutra{we poslove. Jankovi} je odbio da prenese Gouvenovu zabrinutost, ako nema zvani~nog pismenog demar{a. U me|uvremenu, pri~a se da se Mira Markovi} alternativno zalagala za to da Milo{evi} bude sahrawen u Moskvi, ili u wegovom rodnom gradu Poàrevcu. Vlada izvesna zabuna u vezi sa tim ko daje posledwu re~ odobrewa za dràvni~ke po~asti i grobno mesto u Aleji zaslu`nih velikana na beogradskom Centralnom grobqu, namewenoj istorijski zna~ajnim li~nostima i biv{im predsednicima. Gradska skup{tina (na ~elu sa gradona~elnikom Bogdanovi}em iz DS), koja u~estvuje u postupku odobravawa, ve} se usprotivila tome da Milo{evi} bude sahrawen u Aleji velikana, a bez posebnog zahteva od strane porodice da takav tretman bude primewen (koliko smo razumeli, nikakav zahtev nije podnet), izgleda da beogradska sahrana sa punim po~astima nije verovatna. Nadaqe, odluka Vrhovnog saveta odbrane bi, u svetlu svega ovoga, spre~ila mogu}nost dràvne sahrane bilo gde u Srbiji, po{to bi takav doga|aj zahtevao uniformisanu gardu, ispra}aj kov~ega, po~asni plotun i sli~ne po~asti koje vojska ne}e da pruì. Ipak, naga|awa o planovima za sahranu su sveprisutna, tako da }e morati da pro|e jo{ nekoliko dana kako bi se sve utana~ilo. 153

Koliko smo razumeli od na{ih pouzdanih izvora, radikali i socijalisti ve} sara|uju na planirawu javnih doga|aja i komemoracija, sa namerom da se pokrene jo{ jedan talas antiha{kog gneva. Nije jasno koliko bi takvi skupovi (ili sahrana) bili pose}eni – miting Srpske radikalne stranke u znak podr{ke [e{equ od pre nekoliko nedeqa bio je }orak – ali verovatnije je da }e demonstracije protiv MKTJ nai}i na ve}u podr{ku posle Milo{evi}eve smrti. Zaista, uprkos lo{em mi{qewu o Milo{evi}u i wegovom reìmu, nedavni doga|aji u Hagu – ve}e dopu{tawe Haradinajevog javnog anga`mana, samoubistvo Babi}a (pod okolnostima koje se ovde smatraju sumwivim), tuma~ewe nedavnih komentara glavne tuìteqke Karle del Ponte da je tribunal osetqiv na politi~ke pritiske, kao i nedavne primedbe samog Milo{evi}a da mu daju neodgovaraju}e lekove (nimalo razvejane preno{ewem holandskih TV izve{taja o autopsiji), samo su poja~ale ovda{we shvatawe da je tribunal pristrasno protiv Srba. âk su i neki prozapadni srpski politi~ari (najistaknutiji me|u wima je biv{i premijer @ivkovi}), kritikovali posledwi niz nesre}nih doga|aja u Hagu kao bruku i sramotu tribunala.

Uticaj Postoji velika {ansa da ovaj lanac nedavnih doga|aja, kao i wihova skandalozna priroda za ovda{we prilike, na ovom tlu, plodnom za teoreti~are zavera, izrodi podr{ku onima koji bi odugovla~ili daqu saradwu sa Ha{kim tribunalom. Vlasti }e se suo~iti sa stvarnim pritiskom – barem na qudskim i medicinskim osnovama – da preispitaju svoju politiku prema MKTJ i ponovo razmotre doma}e procesuirawe optuènika koji jo{ nisu izru~eni ili su pre su|ewa pu{teni na slobodu, da se olabave svi napori da bude izru~en Mladi} (za koga se pri~a da nije u najboqem zdravstvenom stawu) ili uop{teno saradwa sa Hagom. Ima nekoliko srpskih optuènika koji su pu{teni na slobodu do po~etka su|ewa (na primer Simatovi}, Pavkovi} i Stani{i}, ova posledwa dvojica sa ozbiqnim zdravstvenim problemima), a mi o~ekujemo da }e oni iskoristiti svoje veze i uticaj kako bi ohrabrili ovu raspravu. Vlasti }e mo`da probati da raskinu povezanost EU aspiracija i pitawa Haga, kako bi izbegle bilo kakvu “politi~ku nestabilnost”. U najmawu ruku, trebalo bi da o~ekujemo da SPS iskoristi svoj poloàj “jezi~ka na vagi’’ ove mawinske vladaju}e koalicije, kako bi ostvarila maksimalnu politi~ku korist iz ove situacije – ukqu~uju}i u to i rehabilitaciju Mire Markovi}, kao i èstok pritisak da se preminuli diktator sahrani uz najvi{e dràvne po~asti. Sara|ujemo sa kabinetom premijera kako bismo napravili planove za dane koji dolaze i kako bismo ih ohrabrili da zauzmu stanovni{te na kojem su SPO, G17 plus i DS, kao i ve}ina obi~nih Srba, i usprotive se dràvnoj sahrani Milo{evi}a. Polt 154

XLI Referenca: 06BELGRADE400 Wikileaks id: #56413 Tema: Crnogorski referendum za nezavisnost – kampawa po~iwe, ti{ina! Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 14. mart 2006. u 11.06 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/03/06BELGRADE400.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Sa pro{lonedeqnim usvajawem Zakona o referendumu i “referendumskog” pitawa po~ela je kampawa za nezavisnost ili uniju. Solana se sreo sa crnogorskim premijerom \ukanovi}em i predsednikom SCG Marovi}em ove nedeqe. Oba bloka nastoje da dobiju podr{ku i van kruga onih koji ih redovno podràvaju – blok za nezavisnost od dijaspore, a blok za zajednicu od radikala (SRS). Planirawe me|unarodnog nadgledawa referenduma je po~elo. Premijer Milo \ukanovi} sreo se sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom u Briselu, 8. marta. Nakon tog sastanka, \ukanovi} je izjavio da je “potpuno uveren” da }e nezavisnost odneti pobedu i da }e je podràti vi{e od 55% glasa~a koji iza|u na referendum. On je tako|e izjavio da, “pored toga {to je ube|en u pobedu na referendumu, on tako|e razmi{qa i kao ozbiqan i odgovoran politi~ar” o posledicama ako rezultat bude u tzv. “sivoj zoni” (izme|u 50 i 55%). Kada je Solana upitan o “sivoj zoni”, on je rekao da je Zakon o referendumu potpuno jasan. Izaslanik Solane, ambasador Miroslav Laj~ak, u~estvovao je u razgovorima. Kao deo zvani~ne posete Belgiji, predsednik SCG Svetozar Marovi} tako|e se sreo sa Solanom 9. marta. Marovi} je ~lan \ukanovi}eve DPS i izjavio je da }e, uprkos tome {to javno podràva inicijativu DPS-a za nezavisnost Crne Gore, nastaviti da bude predsednik SCG tokom referenduma. Predrag Bulatovi}, {ef opozicione Socijalisti~ke narodne partije (SNP) i pripadnik Bloka za zajednicu, sre{}e se sa Solanom 14. marta. Obra}awe dijaspori Branko Lukovac, lider Pokreta za nezavisnost, javno je primetio da verovatno 130.000 Crnogoraca ìvi u zapadnoj Evropi. On je rekao da jo{ 10 do 20 hiqada Crnogoraca, uglavnom iz regiona Plava, koji se zalaè za nezavisnost (jugoistok CG), ìvi u SAD. (Napomena: popis iz 2003. pokazao je da samo 13.800 lica ìvi u regionu Plava, podru~ju iz 155

koga je emigracija velika). Lukovac je rekao da su mnogi od ovih Crnogoraca zadràli svoje zakonsko prebivali{te i da stoga zadràvaju i svoja glasa~ka prava. Minorna opoziciona partija, Demokratska stranka Srba (DSS), opovrgla je tvrdwu da po posledwem zvani~nom prebrojavawu samo nekih 52.511 registrovanih glasa~a ìvi van Crne Gore. Posledwa zvani~na lista registrovanih glasa~a ima tek ne{to preko 466.000 imena. (Komentar: Crnogorci u Srbiji kojima je “oduzeto pravo glasa” izbornim zakonom Crne Gore nisu zadràli svoje zakonsko prebivali{te u CG.)

Obra}awe radikalima (SRS) Lokalni mediji prenose da prounionisti~ki lider Predrag Bulatovi} o~ekuje da }e se ogranak Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori prikqu~iti koaliciji koja se zalaè za dràvnu zajednicu u referendumskoj kampawi. Bulatovi} je rekao da ukqu~ivawe bilo kakvih politi~kih snaga iz Srbije nije neophodno, ali da }e se zaloìti da se “glas na{ih kolega iz Srbije tako|e ~uje”. Prilikom susreta sa A/PO, 6. marta, Bulatovi}ev zamenik Sr|a Boòvi} rekao je da bi ~lanovi Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori kao pojedinci mogli da podrè unionisti~ku koaliciju. On je naglasio da radikali ne bi imali nikakvu javnu ulogu u koaliciji, tj. da ne bi govorili na mitinzima. On je primetio da, budu}i da radikali imaju “pet do deset hiqada” potencijalno presudnih glasova u CG, unionisti~ki blok ih svakako ne bi odbacio. Boòvi} je ipak prili~no o{tro govorio o lideru Srpske radikalne stranke Nikoli}u. Mediji bi trebalo da usvoje pravila pona{awa tokom referenduma Crnogorska Unija nezavisnih elektronskih medija (UNEM) najavila je 6. marta da }e organizovati okrugli sto 10. marta, kada Pravilnik o pona{awu koji reguli{e pona{awe medija u Crnoj Gori tokom referenduma bude potpisan. UNEM je najavio da }e srpski mediji koji imaju pristup na teritoriji Crne Gore tako|e biti pozvani da potpi{u taj dokument slede}e sedmice. Predsednici dva udruèwa novinara iz Srbije izjavili su da bi srpski mediji trebalo da potpi{u i po{tuju pravilnik. Debate blokova na srpskoj TV Ranko Krivokapi} (SDP), predsednik parlamenta Crne Gore i pobornik nezavisnosti, i lider unionisti~kog bloka Predrag Bulatovi} (SNP) raspravqali su o nezavisnosti CG na javnoj televiziji Srbije (RTS) 7. marta. Krivokapi} je bio uveren da }e nezavisnost podràti vi{e od 55% glasa~a. On je odbacio pri~e da }e vlasti proglasiti nezavisnost ~ak i ako glasova za nezavisnost bude mawe od 55%. Bulatovi} 156

je izjavio da je pravi ciq u pozadini nezavisnosti dobijawe imuniteta za premijera \ukanovi}a, za koga je rekao da je pod istragom od strane italijanskih i nema~kih sudova (zbog {verca cigareta u vreme sankcija UN). RTS je bila primetno fer i izbalansirana u vo|ewu te debate.

Me|unarodno posmatrawe po~iwe Tim za preliminarnu procenu Kancelarije OEBS za demokratske institucije i qudska prava stigao je u Crnu Goju 8. marta. Me|unarodne i lokalne organizacije i NVO, kao i predstavnici stranih zemaqa, imaju dopu{tewe po crnogorskom zakonu da posmatraju kampawu i referendumsko izja{wavawe. Kancelarija OEBS za demokratske institucije i qudska prava }e verovatno objaviti svoj prvi preliminarni izve{taj po okon~anom glasawu ve} u podne (po lokalnom vremenu) narednog dana, u ponedeqak, 22. maja. Za kona~ni izve{taj mo`da }e biti potrebno mesec dana, ali on ne}e biti u suprotnosti sa preliminarnim izve{tajem o rezultatima. USAID }e obezbediti 60.000 dolara svom lokalnom implementatoru, Nacionalnom demokratskom institutu (NDI), u ciqu podr{ke lokalnom nadgledawu (monitoringu, prim. prev.). NDI u Crnoj Gori, po~ev od 1999, radi sa USAID. Lokalni partner NDI je Centar za demokratsku tranziciju (CDT). CDT ima odli~ne rezultate u nadgledawu prethodnih kampawa i glasawa u Crnoj Gori. Konzulat je po~eo da planira kako }e SAD potpomo}i nadgledawe na dan referenduma. Okvirno, desetak timova radi}e {irom Crne Gore, sa dvostrukom akreditacijom, od strane vlade SAD i OEBS. Preko 1100 izbornih mesta bi}e otvoreno u 8 ujutru 21. maja, a zatvoreno 12 ~asova kasnije. Polt

XLII Referenca: 06BELGRADE406 Wikileaks id: #56633 Tema: Srbija – budu}i izazov Demokratske stranke Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 15. mart 2006. u 13.56 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/03/06BELGRADE406.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Nedavni kongres Demokratske stranke (DS) u Beogradu pruìo je dodatne dokaze da DS ne radi dovoqno na ja~awu partijskog aparata za naredne parlamentarne izbore. Podaci iz ispitivawa javnog mwewa su157

geri{u da je ova stranka izgubila podr{ku tokom pro{le godine zbog oprezne i kontraproduktivne taktike. Trenutna strategija, utemeqena na obe}awu prevremenih izbora i strahu od dolaska radikala na vlast, ne bavi se realnim problemima, sa kojima stranka treba da se suo~i u bliskoj budu}nosti.

Buka i bes Predsednik Srbije Tadi} nastavio je da konsoliduje svoju kontrolu nad Demokratskom strankom na razmetqivom partijskom kongresu DS odrànom 18. februara, koji je tako malo doprineo otklawawu ozbiqnih slabosti u strukturi stranke i javnom imiyu. Na unutarstrana~kim izborima, po pa`qivo pripremqenom scenariju, podr{ka je data osredwim insajderima iz partijske birokratije, koji su u posledwem trenutku osujetili nastojawa biv{eg ministra za privatizaciju da se u rukovodstvu stranke na|e neko ko misli svojom glavom. Tadi} je osvojio 1880 glasova od 1931 delegata, uz gromoglasnu muziku iz filma “Gospodar prstenova”, a snimci pokazuju da je to bio jedan od wegovih dramati~nijih nastupa u javnosti. Sve u svemu, ve{ta produkcija za potrebe TV. Delegati su prihvatili jednu neinspirativnu listu kandidata za ostatak partijskog rukovodstva, sastavqenu od status kvo insajdera, koji su bili pa`qivo odabrani pre nego {to je konvencija po~ela. [ef poslani~ke grupe, Du{an Petrovi} i ~ovek zaduèn za prikupqawe finansijskih sredstava za potrebe stranke, Dragan [utanovac, glavni zagovornici diskreditovanog parlamentarnog bojkota DS, pridruìli su se predsedniku Vojvodine (kao u originalu) Bojanu Pajti}u (bar delimi~no odgovornom za {okantan poraz DS na novosadskim izborima za gradona~elnika 2004.), piscu Vidi Ogwenovi} i beogradskom gradona~elniku Nenadu Bogdanovi}u na funkciji potpredsednika DS. Kontrola Bogdanovi}, Tadi}ev glavni rival na pro{lim partijskim izborima, zamalo da izgubi zbog izazova koji mu je u posledwem minutu uputio biv{i ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahovi}. Tadi} je podrào Bogdanovi}a, jer ga kontrola nad 700 miliona evra vrednim buyetom grada Beograda ~ini su{tinski bitnom karikom u partijskom finansirawu. Bogdanovi}ev ugled u partiji je opao zbog upornih glasina o korupciji. Podr{ka Vlahovi}u On je odrào podsticajan govor i nedostajalo mu je 400 glasova da pobedi Bogdanovi}a, {to je verovatno bio poku{aj vernih ~lanova stranke da ubace jednog mawe zavisnog ~oveka u rukovodstvo partije. Na{i izvori kaù da }e Vlahovi} i wegova grupa nezavisnih, tehnokratskih profesionalaca verovatno biti ka`weni zbog svoje neovla{}ene kampawe (ko158

mentar: sre{}emo se sa wima narednih dana i potraìti na~in da podstaknemo stranku da iskoristi wihovu stru~nost, {to bi pomoglo da se DS u~ini ja~om). Centralizovawe upravqawa DS u~vrstilo je liderski poloàj Borisa Tadi}a, ali na u{trb brojki. Poku{aj kontroverznog partijskog aktiviste êde Jovanovi}a, kqu~ne figure tokom \in|i}evih godina, da promovi{e energi~niju, proreformsku i mawe nacionalisti~ku platformu 2004. godine doveo je do izbacivawa wega i wegovih pristalica iz stranke. Jovanovi}, koji u Toniju Bleru vidi svoj uzor, nije imao drugog izbora nego da osnuje svoju sopstvenu Liberalno-demokratsku partiju (LDP), za koju istraìvawa potvr|uju da je ve} obezbedila 4% podr{ke u severnoj pokrajini Vojvodina, tradicionalnom upori{tu DS. âk i kada je DS izgubila kontrolu nad drugim i tre}im po veli~ini gradovima na lokalnim izborima 2004. godine (Novi Sad, u korist radikala, a Ni{ u korist socijalista i Nove Srbije, koji su antiameri~ki populisti), ona je u~inila malo toga da ponovo osnaì svoje najve}e lokalne ogranke. Ugledni istraìva~ javnog mwewa Milka Puziga}a iz Skena (SCAN agency) rekla nam je nedavno da je lokalni ogranak DS u Novom Sadu bio jednostavno “raspu{ten”. Ogranak u Ni{u je tako|e u rasulu, nakon {to je uprskao na izborima organizovanim nakon opoziva tamo{weg gradona~elnika, {to je bila va`na lokalna kampawa, koju je partijski vrh skoro potpuno ignorisao.

Strate{ka gre{ka Puziga}a kaè da analiza trenda, na osnovu podataka prikupqenih ispitivawem javnog mwewa u posledwih 18 meseci, otkriva upadqivu gre{ku u pristupu koju je napravio DS. Kohabitacija sa trenutnom vladom na ~elu sa DSS oko Kosova i drugih pitawa nije bila popularna kod naprednijih glasa~a u stranci, jer oni dovode u pitawe Ko{tuni~inu demokratsku legitimaciju. Budu}i da su ovi glasa~i izgubili interesovawe za politiku (ovda{wa ispitivawa obi~no odabiraju samo one koji nameravaju da glasaju), procenti DS su opali, a radikali su ostali relativno ja~i (wihove apsolutni procenti su ustvari opali). LDP je po~eo da okupqa najnezadovoqnije me|u onima koji gube interesovawe za DS, a mogao bi da prikupi i vi{e, ako qudi iz DS krenu da prelaze kod wih. Iza|ite na glasawe, o koalicijama ni re~i Puziga}a kaè da brojke sugeri{u da }e DS zadesiti ista sudbina kao i G17 plus (trenutno u vladi) ako stupi u koaliciju sa DSS pre novih izbora – wene brojke }e dramati~no opasti. Iz tog razloga on smatra da DS ne bi trebalo da u|e u bilo kakav predizborni dogovor o koaliciji sa DSS pre dràvnih izbora, budu}i da bi to samo podstaklo wene napredne glasa~e da ne iza|u na izbore i glasaju za LDP. Ovo je jed159

nako ta~no i za DSS, gde istraìvawa sugeri{u da se do 50% wenih pristalica verovatno ne}e pojaviti na izborima. Ovi brojevi potvr|uju Tadi}evo gledi{te da }e najvi{e koristi imati od agresivne kampawe “Iza|i i glasaj”. Naàlost, oni tako|e ukazuju da }e procenti DS brzo opasti ako prihvati politiku najmaweg zajedni~kog imenioca u koalicionoj vladi sa DSS. Novo rukovodstvo stranke reklo nam je da }e poùriti da se pozabavi svojim dobro poznatim problemima. Petrovi} je rekao slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da izbor Pajti}a i Ogwenovi}eve predstavqa specifi~nu strategiju DS da, na taj na~in, dobije podr{ku Vojvo|ana i èna. Petrovi} je rekao da }e izbor Pajti}a, sada{weg premijera Vojvodine, pomo}i da stranka privu~e lokalne glasa~e iz regiona koji nastoji da zadrì i pro{iri svoju pokrajinsku autonomiju. Petrovi} je tako|e primetio da je DS po~ela da se dosta usmerava na ène glasa~e, koje su obi~no mawe reakcionarne i da razvija posebnu politiku vezanu za ène, za koju stranka smatra da }e privu}i neopredeqene ène bira~e.

Nedostatak novih ideja Ipak, kongres DS nije doneo nikakvo novo, odva`no razmi{qawe. Strana~ki insajderi rekli su nam da je rukovodstvo odlu~ilo da okon~a parlamentarni bojkot – ispitivawa javnog mwewa pokazuju da je to potpun proma{aj, ali im je sad problem kako da to elegantno izvedu. Tadi} i drugi govornici na strana~kom kongresu usmerili su se na istoriju stranke, posebno tokom devedesetih i izbegli raspravu o budu}im ili potencijalnim politi~kim strategijama DS. Nekoliko ~lanova àlilo se slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade na ove nedostatke, o{tro kritikuju}i preteranu razmetqivost skupa i objavqivawe strana~ke voluminozne platforme (za koju glasine kaù da ima oko 1000 strana) kao tra}ewe oskudnih partijskih resursa i neefikasan oblik komunikacije sa bira~ima. Mnogi ~lanovi, uprkos optimizmu u pogledu budu}nosti stranke, bili su frustrirani nesposobno{}u DS da obori sada{wu vladu i ispuni svoje obe}awe o prevremenim izborima. Komentar Kongres stranke odraàva Tadi}eve slabosti i snage. Wegov govor je bio pun strasti i energije, {to je i inspirisalo glasa~e tokom wegove uspe{ne predsedni~ke kampawe 2004. godine Tadi} je pozvao Ko{tunicu da prestane da koketira sa radikalima i usvoji strategiju koju je donela DS, radi isticawa razlike izme|u ekstremnih nacionalista (SRS i SPS) i naprednih demokrata. Ali Tadi} nije definisao specifi~nu politiku koja bi razgrani~ila dve strane u toj podeli, a wegov stav o potrebi nacionalnog jedinstva oko Kosova sugeri{e da mu nije nikakav problem da se pridruì Ko{tunici u sivom me|uprostoru. 160

Izbor konzervativnog kruga qudi, koji samo klimaju glavom, u rukovodstvo stranke potkopava nastojawe da se DS promovi{e kao odvaàn izbor za budu}nost – ~ak i strana~ki insajderi strahuju da }e novo rukovodstvo vi{e {tititi sopstvene interese, nego se odvaìti na smele korake potrebne da se oja~a strana~ka ma{inerija. Ne samo da Tadi} i wegovi partijski potpredsednici oklevaju da budu smeliji, ve} oni vide bilo kakvo nastojawe te vrste kao pretwu svojoj liderskoj poziciji u budu}nosti. Mi i daqe verujemo da je DS najboqi zalog budu}nosti Srbije i da Boris Tadi} moè da bude harizmati~an lider, sposoban da povede napred. U nedeqama koje slede radi}emo sa NDI i IRI na prakti~nim re{ewima koja bi pomogla Tadi}u i DS da ostvare svoje potencijale. Polt

XLIII Referenca: 06BELGRADE434 Wikileaks id: #57278 Tema: Scenario za posetu Kodela Vojinovi}a 23-24. marta Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 20. mart 2006. u 13.37 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/03/06BELGRADE434.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Va{a poseta zbiva se u kqu~nom trenutku za Srbiju, u ovoj te{koj godini velike odluke o Kosovu, budu}nosti dràvne zajednice i integraciji u Evropu. Smrt i sahrana Slobodana Milo{evi}a pro{le nedeqe omogu}ila je uvid u to koliko je zemqa iscrpqena i nezadovoqna politi~kim sistemom i wegovim liderima. Tu ima mawe besa, a vi{e ravnodu{nosti i bezna|a. Mada su nacionalisti o~igledno jedini koji mogu da okupe 80.000 qudi koje smo videli na ulicama Beograda u subotu, usudili bismo se da tvrdimo da nijedna od stranaka ne bi bila sposobna da usmeri ose}awa od pro{le nedeqe na uverqivu sliku budu}nosti koja je potrebna ovom otupelom bira~kom telu. U te{kim mesecima koji predstoje, mi }emo nastaviti da nagla{avamo budu}nost Srbije kao dela slobodne, demokratske i moderne Evrope. Va{a poseta moè da pomogne da se osnaì ta poruka. Bilo je kontradiktornih signala u sedmici nakon Milo{evi}eve smrti u vezi sa spremno{}u Srbije da ostavi te{ke devedesete iza sebe. Vlada je odolela pritisku nacionalista po pitawu ma kakve dràvne sahrane ili manipulacije sudovima da bi se dozvolio povratak Milo{evi}evoj porodici. Me|utim, oni su u~inili odre|ene ustupke, koji su omogu}ili izvesnu politi~ku eksploataciju smrti razvla{}enog diktatora. Ali bilo je dosta otvorenih komentara u razli~itim novinama 161

i iz razli~itih izvora o Milo{evi}evoj negativnoj ulozi u uvla~ewu Srbije u rat, haos i propadawe, kao i okvirnih izve{taja koji su sugerisali da ve}ina qudi jednostavno ne èli vra}awe na Milo{evi}evu pri~u. Vojska i Crkva su se uglavnom dràle podaqe, a one dràvne institucije koje su bile prinu|ene da u~estvuju, na primer muzej, gde je wegov kov~eg kona~no bio sme{ten na dva dana, za odavawe posledwe po{te, protestovao je javno i primetno. Od doga|aja prire|enog ispred parlamenta, zna~ajnija je bila ~iwenica da vlada i DS nisu na{le na~in da iskoriste Milo{evi}ev kraj i da okupe podr{ku za predstoje}i period.

Nastavak pritiska za saradwu sa MKTJ Strahujemo da }e vlada mo`da izvu}i pogre{ne pouke iz pro{lonedeqnih zbivawa. Ve} se vide signali u {tampi i u nezvani~nim razgovorima sa ambasadorom i poslovnim liderima da }e vlada traìti produèwe ~vrstog “krajweg roka” EU za izru~ewe Mladi}a Hagu, odre|enog za 5. april. EU je ve} birokratski zamrzla pregovore o stabilizaciji i pridruìvawu po ovom osnovu, ali je obe}ala da }e tu suspenziju u~initi zvani~nijom po~etkom aprila. Vlada ose}a pritisak ~ak i vi{e, budu}i da su Milo{evi}eva smrt i nedavno samoubistvo jednog drugog Srbina, pritvorenika u Hagu samo produbili narodno nepoverewe i antipatiju prema MKTJ. Ne bi trebalo da u ovom trenutku popustimo {to se Mladi}a ti~e. U svojim javnim obra}awima ambasador nagla{ava “moralni aspekt” aktuelnog pomirewa Srbije sa pro{lo{}u, kao kqu~an za budu}nost Srbije. On se sre}e sa Ko{tunicom 20. marta da izvr{i pritisak na wega da iskoristi priliku i izru~i Mladi}a, pre nego {to EU zatvori vrata 5. aprila. Uprkos narodnom nezadovoqstvu Hagom, ima prili~no signala da vlada treba mawe da se pla{i nerekonstruisanih nacionalista, nego {to bi se dalo zakqu~iti po brojkama sa ulice od subote. Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) odustala je od svojih pro{lonedeqnih pretwi da }e oboriti vladu (weni glasovi odrà}e koaliciju na vlasti) i skoro da je uverena da bi joj u slu~aju prevremenih izbora odzvonilo, s obzirom na opadaju}u podr{ku i podeqeno rukovodstvo. Iako nedavna istraìvawa pokazuju da bi radikali i socijalisti osvojili ve}inu glasova ukoliko bi se izbori odràli sutra, ve}ina ovda{wih posmatra~a se slaè da Srpska radikalna stranka (SRS) jednostavno nije spremna da sada iza|e na izbore. Zna~ajniji zakqu~ak iz podataka o ispitivawu javnog mwewa jeste porast broja glasa~a svih partija koji ne}e iza}i na izbore, a posebno onih u demokratskom bloku. Mladi} i otvarawe prema Evropi ima}e dramati~an uticaj na ponovno pridobijawe tih nezadovoqnih demokrata. Mi moramo da nastavimo da pritiskamo Ko{tunicu i Tadi}a da iskoriste ovu priliku. 162

U vezi sa Kosovom, vlada nastavqa da se odgovorno ukqu~uje u razgovore o decentralizaciji, mada insistira da nikada ne}e prihvatiti nezavisnost Kosova. Trebalo bi da pozdravite napredak ostvaren u posledwoj rundi razgovora o decentralizaciji u Be~u (17. marta) i da ohrabrite i Tadi}a i Ko{tunicu da nastave svoje konstruktivno angaòvawe. Specijalni izaslanik Vajsner (Wisner) kao i Ahtisari i vi{i britanski zvani~nici preneli su “nezvani~ne poruke” i Tadi}u i Ko{tunici u vezi statusa. Vama bi bilo od pomo}i kada biste primili k znawu ove diskusije bez zalaèwa u detaqe, nagla{avaju}i potrebu Srbije da podrì ishod koji }e biti ravnoteà izme|u voqe albanske ve}ine na Kosovu i wihovih sopstvenih te`wi, koje mi delimo, da dobiju ulogu lidera na stabilnom jugu centralne Evrope, potpuno integrisanom u evroatlantske institucije. Mada uslovqavawe Mladi}em nastavqa da ko~i u~estvovawe Srbije u Partnerstvu za mir, postoje brojne druge mogu}nosti za promovisawe evroatlantske integracije koje ostaju neiskori{}ene. Ovo obuhvata Program dràvnog partnerstva (State Partnership Program), koji i daqe lebdi u vazduhu zbog zaka{wewa u vladinim razmatrawima predstoje}eg bilateralnog sporazuma o statusu snaga (Status of Forces Agreement (SOFA)). Pored SOFA, postoje jo{ dva kqu~na sporazuma koja ~ekaju na sprovo|ewe ili dodatna razmatrawa od strane vlade, ukqu~uju}i i sporazum o zemaqskim linijama komunikacije (Ground Lines of Communication (GLOC) Agreement) sa NATO (ratifikovan, ali jo{ nije stupio na snagu) i jedan bilateralni sporazum o bezbednosnoj saradwi sa nama (Security Cooperation Agreement with us) uz garancije po ~lanu 98 koje zahtevamo. Mi smo nedavno dobili uveravawa od vi{ih zvani~nika iz Ko{tuni~inog kabineta da }e vlada mo`da biti spremna da preduzme daqe korake povodom ovih sporazuma. Trebalo bi da ohrabrite i Ko{tunicu i ministra odbrane Stankovi}a da brzo okon~aju sklapawe ovih sporazuma i da tragaju za kreativnim na~inima kako da wihovu primenu iskoriste za promovisawe interesa Srbije za bliìm bezbednosnim vezama, kako sa SAD, tako i sa NATO. [to se ti~e ograni~avawa naoruàwa, Srbija nastavqa da blisko sara|uje sa nama i mi nastojimo da dodatno pomognemo napredak Vlade Srbije u uni{tavawu nepotrebnih ru~nih PVO projektila.

Dràvna zajednica Mada Crna Gora nastavqa sa planovima da 21. maja odrì referendum o budu}nosti Dràvne zajednice, srpska vlada deluje kao da to sebi ne}e da prizna. Vlada odbija da raspravqa o mogu}oj nezavisnosti Crne Gore i wenim implikacijama sve dok referendum ne bude zavr{en, mada je rekla da }e po{tovati ishod referenduma kakav god da bude. Mogu}163

nost raspada Dràvne zajednice nije stvar oko koje ima toliko emotivnog naboja u srpskoj javnosti, kao {to je to slu~aj sa budu}im statusom Kosova. Ima naga|awa da bi rezultat u “sivoj zoni” (ako bi strana koja se zalaè za nezavisnost dobila vi{e od 50, ali mawe od 55%, koliko zahteva EU da bi priznala nezavisnost CG) mogao da izazove izvestan stepen nestabilnosti i jaku negativnu reakciju me|u onima koji su glasali za nezavisnost, ali ve}ina se slaè da Dràvna zajednica, ovakva kakva je sada, nije funkcionalna, a srpska javnost deluje rezignirano u pogledu wenog eventualnog razdvajawa.

Ekonomski pregled Pored politi~kih i strate{kih izazova sa kojima se suo~ava klimava vlada, ona tako|e mora da se uhvati u ko{tac sa izazovom izgradwe odrìvog prosperiteta kako bi odràla obe}awe da }e prihodi stanovni{tva, koje je dugo bilo li{avano svega, porasti. Prihod po glavi stanovnika je 3226 USD u pore|ewu sa 8416 u Hrvatskoj, a nezaposlenost se kre}e oko 19%. Ministar za rad i socijalnu politiku izvestio je da nekih 20% Srba ìvi sa prihodima ispod granice siroma{tva od 2,90 USD dnevno. Vlada je u~inila zna~ajan napredak, sa bankarskim sektorom, koji je sada u najve}oj meri privatizovan i privredom, koja beleì snaàn rast, oko 6,5% pro{le godine. Me|utim, Srbija jo{ uvek ne dobija dovoqan nivo stranih direktnih investicija (SDI), koje su kqu~ne za pove}awe izvoza i zaposlenosti. Investitori se suo~avaju sa brojnim sistemskim preprekama, ukqu~uju}i ekstremne te{ko}e u transakcijama sa zemqi{tem, a od zna~aja je i politi~ka nesigurnost u vezi sa pregovorima o statusu Kosova. Va{a poseta je odli~na prilika za jednog prijateqa Srbije da prenese ohrabruju}u, ali odlu~nu poruku demokratskim liderima Srbije. Oni moraju da ~uju da smo mi uvereni da je Milo{evi}evo vreme zavr{eno i da smo usmereni na budu}nost, ali to }e od Srbije zahtevati da nastavi teàk i bolan proces pomirewa. Mladi} i MKTJ su samo mali deo tog procesa, ali presudan ~inilac za izgradwu evroatlantske budu}nosti. Polt

XLIV Referenca: 06BELGRADE480 Wikileaks id: #58292 Tema: Srbija – Kari} i PSS ubrzano slabe; okretawe nacionalistima Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 20. mart 2006. u 15.14 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu 164

Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/03/06BELGRADE480.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Predsednik Pokreta snaga Srbije (PSS) Bogoqub Kari} vratio se svojim ultranacionalisti~kim korenima kako bi sa~uvao svoje poslovno carstvo, dok premijer Ko{tunica i daqe ostaje ~vrsto re{en da mu ne dozvoli da se vrati u Srbiju bez krivi~nog gowewa. On ide na to da }e socijalisti~ko-radikalska vlada do}i na vlast kasnije ove godine i da }e ga nagraditi zato {to im se priklonio. Iako on i daqe ima veliko li~no bogatstvo, wegov doma{aj }e nastaviti da se smawuje sve dok je u izbegli{tvu. Zvonko Popovi}, biv{i ~lan predsedni{tva Pokreta snaga Srbije, rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da je Kari} odlu~io da odbije saradwu sa demokratskim partijama da bi sklopio savez sa nacionalisti~kim snagama u Srbiji (komentar ambasade: ova promena u tonu bila je o~igledna na mitingu PSS pro{le sedmice, nakon Milo{evi}eve sahrane). Po Popovi}u, Ko{tunica je slao Kari}u poruke, preko {efa RTS Aleksandra Tijani}a i drugih, da }e biti uhap{en po povratku u Srbiju i da vladaju}a Demokratska stranka Srbije ne}e u}i ni u kakvu koaliciju koja bi ukqu~ivala PSS. Podr{ka PSS-u je u slobodnom padu, budu}i da se prepolovila (sa 12 na 6%) od po~etka godine. Po{to mu je Vlada Srbije blokirala demokratske alternative, Kari} je odlu~io da svoju podr{ku da nedemokratskim partijama, nadaju}i se da }e mu one pomo}i da na|e na~in da se vrati u Srbiju. Popovi} je rekao da je Kari} zakqu~io da je promena strane wegova jedina opcija da spase svoje poslovno carstvo, bogatstvo svoje porodice i svoj politi~ki poloàj. Popovi} je rekao da je Kari} u Moskvi i da se sre}e sa Mirom Markovi}, udovicom Slobodana Milo{evi}a. Delimi~no zbog ovih razgovora, Kari} je odlu~io da udruì PSS sa Socijalisti~kom partijom Srbije (SPS). Kari}, dobro poznati finansijer SPS u pro{losti, finansijski je podrào sahranu Milo{evi}a 18. marta, dok je wegova BK TV imala ekskluzivna prava da prenosi i komemoraciju u Beogradu i sahranu u Poàrevcu. Popovi} je dodao da Kari} ne bi mogao ba{ u ovom trenutku da se obrati za pomo} Srpskoj radikalnoj stranci (SRS), zbog teku}e borbe izme|u te dve stranke, ali da namerava polako da popravi odnose sa SRS. Po Popovi}u, Kari} je isterao preostale reformiste u hijerarhiji svoje stranke i zamenio ih ~lanovima svoje porodice. Komentar Nesposoban da se uspe{no udvara zapadu i legitimnim demokratskim partijama, Kari} je, kao {to se i predvi|alo, promenio svoj imiy 165

i stupio u savez koji odgovara wegovim potrebama. Wegov populizam }e sada imati o{tar nacionalisti~ki ton, a wegova stranka }e o~igledno biti porodi~na stvar. Mada wegova TV stanica i daqe radi, ona, koliko je nama poznato, gubi osobqe, a moè i da izgubi licencu za emitovawe u tenderskom procesu koji upravo traje. Wegove velike gotovinske rezerve van Srbije mogle bi verovatno da mu omogu}e da kupi ulaz u bankrotirani SPS i koristi tu partiju za sopstvene politi~ke ciqeve, ali to moè biti te{ko ostvarivo iz Moskve. Polt

XLV Referenca: 06BELGRADE489 Wikileaks id #58459 Tema: Crnogorski referendum za nezavisnost Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 28. mart 2006. u 15.13 Klasifikacija: neklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/03/06BELGRADE489.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Video snimak koji navodno pokazuje aktiviste DPS-a (blok za nezavisnost) kako poku{avaju da kupe glas glasa~a koji je za dràvnu zajednicu mnogo je prikazivan u Crnoj Gori i Srbiji 24. marta. Oba bloka optuùju drugu stranu da stoji iza ovog snimka. Stranke su formalizovale blokove, {to je preduslov za podelu 2 miliona evra iz dràvnog buyeta za kampawu. Posle tromog i obeshrabruju}eg po~etka, vi{e srpskih medijskih agencija (ukqu~uju}i Radio-televiziju Srbije) potpisalo je dobrovoqni medijski kodeks pona{awa za referendum. Lokalna nevladina organizacija CDT (Centar za demokratsku tranziciju), koju podràva vlada SAD, pozvala je stranke da smawe mogu}nosti za vo|ewe napete kampawe. Ambasador Polt sastao se 24. marta sa izaslanikom EU Laj~akom. Glasovi, laì i video-trake... Dana 23. i 24. marta, crnogorski i srpski mediji intenzivno su prikazivali tajno snimqeni desetominutni film, koji navodno prikazuje tri ~lana vladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS) kako nude jednom gra|aninu Golubovaca, kod Podgorice, da }e mu platiti ra~un za struju u iznosu od 1.600 evra ukoliko obe}a da }e glasati za nezavisnost. Iz DPS-a tvrde da je film snimqen u reìji nedavno otpu{tenog slu`benika Agencije za nacionalnu bezbednost, koji je ranije imao veze sa paravojnim organizacijama i srpskom tajnom slu`bom. On i dvojica na166

vodnih predstavnika DPS-a pu{teni su iz pritvora do po~etka su|ewa. Blok za dràvnu zajednicu tvrdi da je film autenti~an. Neki od snimqenih tvrde da su snimani nezakonito. Gospo|a dràvni tuìlac najavila je istragu, ostaju}i dosledna ranijim izjavama da }e aktivno goniti takve navode.

Komentar Kako je 23. marta navela NVO Centar za demokratsku tranziciju, tvrdwe o kupovawu glasova uobi~ajene su na crnogorskim izborima, ali retko dovode do sudskog gowewa, bilo zbog kr{ewa izbornih zakona ili za neosnovane optu`be (aktivnosti CDT-a pomaè USAID). Traka moè biti autenti~na, ali ponu|eni iznos za jedan glas – 60 odsto BDP-a po glavi stanovnika (2.638 evra) – sumwivo je visok. U lokalnim medijima, 27. marta, mnogo se navode re~i ministra spoqnih poslova Srbije i Crne Gore Vuka Dra{kovi}a, da on veruje da je film name{ten. Tajni karakter snimawa filma verovatno }e u~initi traku neupotrebqivom na sudu u smislu dokaza o kupovawu glasova i, kako navode neki u~esnici, moè sama po sebi da bude prekr{aj. Me|utim, iako je traka trenutno podigla tenzije, pa`wa je ve} po~ela da jewava. Da bi mogle da u~estvuju u podeli 2 miliona evra iz dràvnog buyeta za referendumsku kampawu, politi~ke stranke moraju se formalno organizovati u blokove. Blok za dràvnu zajednicu formalizovan je 20. marta i ukqu~uje ~etiri stranke: Socijalisti~ku narodnu partiju (SNP), Narodnu stranku (NS), Srpsku narodnu stranku (SNS) i Demokratsku srpsku stranku (DSS). Wima su se pridruìli: Socijalisti~ka partija Jugoslavije (koju je ranije predvodio Slobodan Milo{evi}), Srpska radikalna stranka (Vojislav [e{eq), Komunisti Crne Gore, Pokret za evropsku Dràvnu zajednicu Srbije i Crne Gore, Skup{tina narodnih bratstava, Savez veterana Drugog svetskog rata, Udruèwe ratnika ratova devedesetih godina i drugi. Stranke koje se zalaù za nezavisnost formalizovale su svoj blok 23. marta. Ovaj blok }e ukqu~iti deset parlamentarnih i neparlamentarnih stranaka, a to su: Demokratska partija socijalista, Socijaldemokratska partija, Gra|anska partija, Liberalna stranka, Demokratska unija Albanaca, Nacionalno jedinstvo, Gra|anski forum, Bo{wa~ka stranka, Hrvatska gra|anska inicijativa, Demokratska zajednica muslimana/Bo{waka i Pokret za nezavisnost. Dve etni~ke albanske stranke koje nisu potpisale sporazum, Stranka demokratskog prosperiteta i Demokratski savez u Crnoj Gori, izjavile su da to ne}e uticati na wihovu podr{ku nezavisnosti. Gotovo svi mediji u Crnoj Gori obavezali su se da }e po{tovati dobrovoqni kodeks pona{awa u vezi sa referendumom. Dvadeset jedna srpska agencija (novine, TV, radio) uveliko radi u Crnoj Gori, a 10. marta 167

su pozvane da potpi{u kodeks. U po~etku je potpis stavilo samo ~etiri agencije, pri ~emu nijedna od ve}ih. Tihi pritisak koji je vr{io OEBS, uz pomo} vlade SAD i izaslanika ambasadora EU Laj~aka, pove}ao je broj potpisa na osam do 27. marta, ukqu~uju}i Radio-televiziju Srbije (RTS), najve}u medijsku ku}u prisutnu u Crnoj Gori.

NVO nastoje da smawe tenzije Lokalna NVO, Centar za demokratsku tranziciju (CDT), pozvala je 23. i 24. marta oba bloka da preduzmu korake za smawewe tenzija i izbegavawe podela me|u gra|anima. Ona je upozorila blok za dràvnu zajednicu zbog neprestanih “upozorewa” na tenzije i zbog odnosa prema glasawu kao prema “ratnom referendumu”. Ona je tako|e o{tro i veoma detaqno odbacila pri~u bloka za nezavisnost o “sivoj zoni” (ve}ina za nezavisnost kojoj nedostaje zakonski zahtev od 55 odsto glasova), obrazlaù}i da se moraju po{tovati svi aspekti Referendumskog zakona. CDT je podsetio javnost na svoj broj telefona za pritu`be. CDT dobija pomo} od vlade SAD. Polt

XLVI Referenca: 06SARAJEVO749 Wikileaks id: #60052 Tema: Bosna – sud odlu~uje da je simbolima entiteta odzvonilo Poreklo: Ambasada u Sarajevu (Bosna i Hercegovina) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 11. april 2006. u 8.22 Klasifikacija: deklasifikovano Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/04/06SARAJEVO749.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Ustavni sud Bosne i Hercegovine (BiH) objavio je odluku da su zastava Federacije i grb Republike Srpske (RS), kao i himna, protivustavni zato {to su etni~ki povezani simboli koji predstavqaju oblik rasno/nacionalne diskriminacije (napomena: Dejtonskim mirovnim sporazumom stvorena su dva entiteta: Federacija i Republika Srpska (RS) i nezavisan distrikt Br~ko). Parlamenti oba entiteta dobili su 6 meseci da naprave nove, ne-diskriminatorne verzije. Bo{waci (bosanski muslimani) i Hrvati u Federaciji uglavnom su pozdravili tu odluku; politi~ki lideri u Republici Srpskoj reagovali su o{tro i negativno. Sud }e odvojeno razmotriti zastavu RS i Zakon RS o praznicima, ali }e verovatno zakqu~iti da su i oni protivustavni. 168

Sud presu|uje da su nacionalni simboli protivustavni Ustavni sud BIH je 30. marta objavio svoju dugo i{~ekivanu odluku o zastavi Federacije i grbu i himni RS, progla{avaju}i ih protivustavnim, zato {to nacionalni simboli koje sadrè predstavqaju diskriminaciju bosanskih Srba u Federaciji, odnosno, Hrvata i Bo{waka u Republici Srpskoj. Sada{wa zastava RS (identi~na trobojci SrbijeCrne Gore) i zakon RS o praznicima koji srpsko-pravoslavne praznike progla{ava zvani~nim, zasebno }e biti razmatrani od strane suda. Odluka suda, koja je kona~na i obavezuju}a, daje parlamentima entiteta {est meseci da zamene sporne simbole nediskriminatornim. Nesprovo|ewe ove odluke predstavqalo bi krivi~no delo. Simboli RS povezani sa Srbijom Grb RS ima dvoglavog belog orla i }irili~no slovo S (koje podse}a na latini~no slovo C) u svakom uglu. êtiri slova S predstavqaju nacionalni slogan: “Samo sloga Srbina spasava”. Himna RS “Boè pravde” identi~na je nacionalnoj himni Srbije. Deo teksta glasi: “Boè, na{ gospodaru, vodi i u~ini da napreduje srpska kruna i srpska rasa.” I grb i himna uvedeni su u vreme ratne vlade biv{eg predsednika RS (i begunca optuènog za ratne zlo~ine) Radovana Karayi}a. Bo{waci i Hrvati, posebno oni koji su se kao mawina vratili u RS, ve} dugo prigovaraju upotrebi ovih simbola i slogana. Nesrbe u RS ovi simboli sna`no asociraju na ratni reìm koji je sprovodio genocidne akte protiv wihovih zajednica tokom sukoba 1992-1995. godine. Kompromisni dizajn Federacije iskqu~uje Srbe Grb i zastava Federacije sastoje se od crveno-bele {ahovnice koja se povezuje sa Hrvatima, simbola qiqana, koji se povezuje sa Bo{wacima i slike sa zastave EU, tj. ùtih zvezda na plavoj pozadini. Me|utim, nema nikakve simboli~ne reprezentacije srpskog naroda. Iz tog razloga, sud je tako|e zakqu~io da su simboli Federacije protivustavni. Politi~ki lideri Federacije su generalno pohvalili odluku suda i sloìli se oko potrebe da osmisle novu zastavu. Sna`ne reakcije lidera RS Odluka suda provocirala je sna`nu reakciju od strane politi~kih lidera RS. Premijer RS Milorad Dodik proglasio je odluku “potpuno neprihvatqivom” i, u prkosnom raspoloèwu, uputio izazov svakom ko bi se usudio da ukloni grb iz wegove kancelarije. Predsednik RS Dragan âvi}, predsednik nacionalisti~ke Srpske demokratske stranke (SDS), rekao je da presudu suda smatra samo jo{ jednim incidentom u nizu napada na srpski narod u BiH, koji }e dovesti do pove}avawa politi~ke radikalizacije. I âvi} i Dodik nagovestili su da bi presuda mogla 169

da se negativno odrazi na budu}i tok reformi u policiji i tok ustavnih reformi. Na sastanku 4. aprila, politi~ko rukovodstvo RS pozvalo je sud da preispita svoju odluku. U svojim javnim komentarima, politi~ki lideri RS ignorisali su ~iwenicu da }e odluka suda tako|e primorati Federaciju da kreira javne simbole koji su inkluzivni i u odnosu na srpsko stanovni{tvo.

Razli~ite javne reakcije u Sarajevu Mada su mnogi politi~ari komentarisali odluku, javne reakcije u oba entiteta, do danas, nisu glasne. Direktor Helsin{kog komiteta RS, Branko Todorovi}, rekao je da veruje da je presuda suda bila ~isto politi~ka odluka i doveo je u pitawe kredibilitet predsednika Ustavnog suda, Mate Tadi}a, kome se trenutno sudi pred dràvnim sudom po optu`bama za mito i korupciju. Todorovi} je primetio da }e ta odluka verovatno dodatno radikalizovati politi~ki ìvot u RS i izrazio uverewe da }e se negativno odraziti na sveukupan proces pomirewa. Me|utim, bo{wa~ki povratnik i predsednik skup{tine op{tine u Bratuncu, Refik Begi}, imao je potpuno druga~ije mi{qewe o odluci suda. Po wegovom gledi{tu, ako bude sprovedena, ta odluka }e pomo}i Bo{wacima i Hrvatima u RS da se ose}aju vi{e dobrodo{lim u svojim predratnim op{tinama i kao punopravni i ravnopravni gra|ani. Komentar Odluka Ustavnog suda kojom se simboli entiteta progla{avaju neustavnim je dugo i{~ekivani korak napred ka daqoj integraciji bosanske dràve. Predvidivo negativne reakcije od strane politi~kih lidera RS samo su jo{ jedna manifestacija wihovih teku}ih nastojawa da skrenu pa`wu javnosti sa pravih problema koji optere}uju RS, ukqu~uju}i nezaposlenost i siroma{tvo. Lideri RS su tako|e namerno prevideli da je odluka suda pogodila i Federaciju i da }e verovatno dovesti do pozitivnih poboq{awa u statusu Srba u Federaciji. Kako se predizborna kampawa zahuktava, ovo moè biti prvi signal da }e nacionalisti~ka politika sve vi{e dominirati na politi~koj sceni u RS. Mcelhaney

XLVII Referenca: 06BELGRADE572 Wikileaks id: #60370 Tema: LDP vredno radi kako bi u~estvovala u trci Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 13. april 2006. u 5.30 Klasifikacija: deklasifikovano Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/04/06BELGRADE572.html 170

Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Ovaj zapis je samo deo originalne depe{e. Ceo tekst originalne depe{e nije dostupan.

Rezime Tek stvorena Liberalno-demokratska partija (LDP), iako jo{ uvek treba mnogo da radi da bi bila spremna za dràvne izbore, ohrabrena je rezultatima boqim od o~ekivanih na nedavnim vanrednim izborima i uspe{nim kongresom partije. Ova partija se jo{ uvek suo~ava sa zna~ajnim izazovima u pokretawu apati~ne javnosti, koja je umorna od stalnih tema vezanih za MKTJ i Kosovo i razo~arana trenutnim vo|stvom u demokratskom bloku. Ako LDP uspe da pre|e prag za u~e{}e u narednom sazivu parlamenta, ona }e morati da na|e na~in da mobili{e ove glasa~e da iza|u na izbore. Partijski kongres LDP 11. marta u Beogradu predstavio je nove lokalne i nacionalne partijske lidere, kao i novu politi~ku platformu od 10 ta~aka, koja }e biti osnova wene budu}e izborne kampawe. Platforma pod naslovom “Srbija èli da radi” ukazuje na zna~ajnu prisutnost zvani~nika iz biv{eg DOS/\in|i} perioda i ima izrazito proreformski ton (na samo 21 stranici ona pokazuje velike razlike u odnosu na platformu jedne tipi~ne srpske partije, koja moè da se razvu~e na stotine strana i zatupi potencijalne glasa~e). Kongres je bio dobro pose}en za jednu partiju koja trenutno po istraìvawima na nacionalnom nivou ima 2-4%; sa nekih 2000 prisutnih, ukqu~uju}i i neke strane ambasadore, kongresni prostor bio je popuwen. Pre kongresa, predsednik LDP êdomir Jovanovi} rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da je partija osnovala 82 op{tinska odbora (lokalnih kancelarija) od svog formirawa novembra 2005, ukqu~uju}i pet najve}ih gradova u Srbiji, a ima planove za jo{ 22. On je bio posebno ponosan na otvarawe ogranka partije u Novom Sadu u februaru, koje je privuklo 900 pristalica u gradu koji je septembra 2004. izabrao gradona~elnika iz SRS. Jovanovi} je rekao da je rukovodstvo LDP-a tako|e zadovoqno svojim rezultatima na januarskim izborima za gradona~elnika Smedereva, industrijskog grada sredwe veli~ine jugozapadno od Beograda. Wihov kandidat je osvojio 9% glasova, uprkos ograni~enim sredstvima, neobu~enim volonterima i neoprobanoj politi~koj ma{ineriji. Na kraju krajeva, rekao je Jovanovi}, LDP èli da obezbedi podr{ku 200.000 glasa~a, {to on vidi kao minimalan broj koji je potreban da bi jedna stranka u{la u parlament, bez obzira na izlaznost. Komentar LDP vredno radi da od sebe napravi u~esnika u trci za mesto u parlamentu. Do sada, ispitivawa javnog mwewa daju razli~ite podatke o 171

uspehu LDP, budu}i da je u pitawu nova partija, ali mnogi sugeri{u da je re~ o 2-4% (ukqu~uju}i i podr{ku wihovom savezniku na izborima – Gra|anskom savezu Srbije). Po nekim ispitiva~ima javnog mwewa, podr{ka LDP-u mogla bi da se popne na 9-10% ukoliko LDP uspe da pridobije ve}i broj tradicionalno demokratskih glasa~a, koji nisu glasali na nedavnim izborima, jer su sve razo~araniji trenutnim demokratskim vo|stvom. LDP je po~eo da radi sa Nacionalnim demokratskim institutom, koji finansira USAID, na razvijawu partijske infrastrukture i formulisawu plana za pridobijawe barem dela od oko 600.000 “izgubqenih” glasova, koji bi mogli da pripadnu partijama demokratskog bloka na slede}im parlamentarnim izborima, pod uslovom da se ti glasa~i pokrenu. Polt

XLVIII Referenca: 06BELGRADE581 Wikileaks id: #60528 Tema: Usvojen zakon o zamrzavawu imovine lica optuènih za ratne zlo~ine Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 14. april 2006. u 8.10 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/04/06BELGRADE581.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Savet ministara Srbije i Crne Gore predstavio je parlamentu SCG 15. juna 2005. nacrt zakona kojim }e biti zamrznuta sva imovinska sredstva lica optuènih od strane Ha{kog tribunala (LOZRZ – PIFWCs) koja su na slobodi. Skoro godinu dana kasnije, 7. aprila 2006, parlament je kona~no usvojio zakon, uprkos protivqewu SRS i SPS. Nacrt zakona odre|uje da imovinska sredstva LOZRZ koja su u bekstvu (general Ratko Mladi}, Radovan Karayi}, Goran Hayi}, Zdravko Tolimir i Stojan @upqanin) budu iskqu~ena iz svih trì{nih transakcija, ukqu~uju}i prodavawe ili iznajmqivawe nepokretne ili druge imovine, zabranu pristupa ra~unima u doma}im bankama i mogu}nost da SCG zatraì od drugih zemaqa da zamrznu wihova sredstva na ra~unima u inostranstvu. Taj zakon tako|e omogu}ava da imovina LOZRZ bude odmrznuta ukoliko begunci postanu dostupni dràvnim organima SCG ili Ha{kom tribunalu (tj. ako se predaju ili budu uhap{eni). Nakon usvajawa ovog zakona od strane parlamenta SCG, obe republike ~lanice, Srbija i Crna Gora moraju da pravno reguli{u primenu ovog zakona. Sli~an nacrt ovog zakona bio je iznet i ranije, sredinom maja 2005, ali je bio povu~en zbog haosa koji je usledio kada su ~lanovi Srpske ra172

dikalne stranke dodali amandmane kojima je zakon razvodwen do mere da je postao nedelotvoran. U to vreme, pobornici zakona nisu imali ve}inu za wegovo usvajawe i ono je bio odloèno. Kao prelazna mera, javni tuìlac u Beogradu odredio je privremene finansijske mere u odnosu na imovinu LOZRZ, ~iji je ciq primena glavnih odredaba tog zakona, dok je Savet ministara SCG doterivao zakonske formulacije i svoju strategiju za wegovo usvajawe u parlamentu dràvne zajednice. Naàlost, ove privremene mere nisu u potpunosti primewivane, budu}i da nisu imale snagu zakona, a general Mladi} je i daqe dobijao svoju penziju (mada se niko nije pojavqivao da pokupi ~ekove, tako da su oni jednostavno bivali pridodavani wegovom ra~unu). Usvajawe tog zakona u ovom konkretnom trenutku moè da bude poku{aj od strane Ko{tuni~ine vlade da poja~a pritisak na begunca generala Ratka Mladi}a, ili, u najmawu ruku, da izgleda kao da radi ba{ to. Usvajawe zakona koincidira sa izve{tajima u lokalnoj {tampi o poja~anom pritisku na Mladi}evu porodicu, ukqu~uju}i pretrese porodi~nih stambenih prostorija i poreske inspekcije poslovawa Mladi}evog sina. Dono{ewe ovog zakona podràno je od strane poslanika Demokratske stranke Srbije, G17 plus, Demokratske stranke, Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije. Zakon je tako|e podràn i sa neophodnih 18 glasova iz Crne Gore od strane Demokratske partije socijalista i Socijalisti~ke demokratske partije. Polt

XLIX Referenca: 06BELGRDE615 Wikileaks id #60994 Tema: Referendum o crnogorskoj nezavisnosti – kampawa ozbiqno po~iwe Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 19. april 2006. u 12.45 Klasifikacija: neklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/04/06BELGRDE615.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Pro{le nedeqe se videlo da je kampawa zaista po~ela, sa bilbordima, TV spotovima i – za blok koji se zalaè za saveznu dràvu – velikim mitingom. Blok koji se zalaè za jedinstvenu dràvu (sa Srbijom) nastavio je da se fokusira na navodne nekorektnosti Vlade Crne Gore (i medija). Vlada Crne Gore objavila je Deklaraciju o nezavisnosti i Deklaraciju o odnosima sa Srbijom. Politi~ki ata{e je posetio sever 173

Crne Gore da bi razgovarao o predstoje}em glasawu. Vlada Sjediwenih Dràva odredi}e 14 timova za nadgledawe glasawa. TV spotovi i bilbordi obe strane po~eli su da se pojavquju pro{le nedeqe. U proglasima bloka koji se zalaè za jedinstvenu dràvu navodi se “Ne – Crna Gora nije na prodaju”, ~ime se nastavqa teza da su Vlada Crne Gore i premijer \ukanovi} korumpirani, dodaju}i tvrdwe da \ukanovi}eve pristalice kupuju li~ne karte (gra|ana). Blok koji se zalaè za nezavisnost uzvra}a sa “Da – za Crnu Goru koju volimo”. Blok za jedinstvenu dràvu odrào je 17. aprila veliki, tradicionalni miting u Mojkovcu (centralna Crna Gora) da bi formalno ozna~io po~etak kampawe. Blok za nezavisnost najavio je da }e odloìti takve mitinge {to je mogu}e bliè glasawu, koje }e se odràti 21. maja. Lider bloka za jedinstvenu dràvu, predsednik Socijalisti~ke narodne partije Predrag Bulatovi} sastao se 13. aprila sa ambasadorom Poltom i glavnim ata{eom u Podgorici; Bulatovi} i predsednik Narodne stranke Predrag Popovi} imali su zatim sastanak sa glavnim ata{eom 17. aprila. Lideri su uporno isticali {irok spektar naru{avawa kampawe od strane Vlade Crne Gore i Demokratske partije socijalista (predvo|ene premijerom \ukanovi}em), od nebitnih (premijer koristi kola vlade a ne partijska za odlazak na doga|aje vezane za kampawu), do ozbiqnih navoda, koncentri{u}i se na tvrdwe da je DPS ve} kupila 5.000 li~nih karata s krajwim ciqem da kupi 20.000, navodno da bi laìrala ishod glasawa (Crna Gora ima 470.000 glasa~a). Ovaj blok se tako|e poàlio na to da slova~ki ambasador Lipka, koji predvodi Republi~ku komisiju za referendum, “drì stranu Vlade Crne Gore” time {to ne prekida zastoj u vezi sa tvrdwama bloka za jedinstvenu dràvu koje su dostavqene ina~e politi~ki ravnomerno podeqenoj komisiji. Bulatovi} je na zamerku konzulata zbog ukqu~ivawa radikala (predvo|enih optuènikom za ratne zlo~ine Vojislavom [e{eqem) u blok za jedinstvenu dràvu, rekao da blok “stoji uz Ameriku”. Vlada Crne Gore objavila je Deklaraciju o nezavisnosti, kojom se podrobno obja{wavaju prava gra|ana na nezavisnost. Dana 13. aprila, Vlada Crne Gore usvojila je Deklaraciju o odnosima sa Republikom Srbijom posle sticawa nezavisnosti. Ova deklaracija obavezuje Crnu Goru da otvori granice prema Srbiji i garantuje gra|anima Srbije sva prava koja uìvaju Crnogorci, osim prava glasa. Vlada Srbije odbacila je deklaraciju kao “politi~ki marketing”. Blok za jedinstvenu dràvu preneo je konzulatu mi{qewe da su ove deklaracije jo{ jedan primer neumesnog ili ~ak nezakonitog me{awa Vlade Crne Gore u referendumsku kampawu. Politi~ki ata{e se sastao s politi~kim liderima iz severne Crne Gore (@abqak i Pqevqa) 11-12. aprila zbog vo|ewa razgovora o toj regiji i predstoje}em referendumu, koji je tema svih politi~kih razgo174

vora. Oni su svoj kraj opisali kao ekonomski nerazvijen, prete`no srpski i kraj koji naglo stari. Izrazili su zabrinutost da }e nezavisna Crna Gora ometati wihove veze sa Srbijom i da }e dodatno pogor{avati wihov nesiguran ekonomski poloàj. Oba podru~ja }e verovatno ubedqivo glasati u korist dràvne zajednice (komentar: iako je @abqak mala op{tina, Pqevqa se nalazi na petom mestu po broju stanovnika u Crnoj Gori i bi}e kqu~ni glasa~ki okrug 21. maja). Lideri su rekli da, uprkos tome {to tenzije rastu, ne o~ekuju nikakvo ve}e nasiqe u vezi s referendumom. Gradona~elnik Nik{i}a iz DPS-a (blok za nezavisnost), drugog najve}eg grada u Crnoj Gori, rekao je politi~kom ata{eu 14. aprila da o~ekuje da wegov grad glasa za nezavisnost, pri ~emu }e 58 do 62 odsto glasa~a re}i “da”. Wegov {ef kabineta bio je obazriviji, predvi|aju}i 55 do 56 procenata za “da.” Gradona~elnik je pobedio na izborima u drugom krugu, aprila meseca 2005, sa 54,4 procenta; 21 odbornik (od ukupno 41) u Nik{i}u pripada strankama koje se zalaù za nezavisnost.

Planovi za nadgledawe Konzulat je zahtevao od Vlade Crne Gore da akredituje 14 timova za nadgledawe glasawa o referendumu 21. maja. Svaki tim ima dva Amerikanca (povu~ena iz konzulata, ambasade ili odnekud drugde) i pomo}no lokalno osobqe. Konzulat }e obezbediti centralnu }eliju za koordinaciju koja }e raditi tokom celog dana. Glasa~ka mesta otvaraju se u 8 ~asova po lokalnom vremenu, a zatvaraju se 13 ~asova kasnije, u 9 uve~e. Po~etni pribli`ni rezultati mogu se verovatno o~ekivati ve} u 10 ~asova uve~e, ali }e detaqno prebrojavawe imati za posledicu dugu no}. Polt

L Referenca: 06BELGRADE612 Wikileaks id #60966 Tema: Radikali testiraju narodno nezadovoqstvo Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 19. april 2006. u 10.13 Klasifikacija: neklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable /2006/04/06BELGRADE612.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Slab odziv javnog mwewa na nedavne demonstracije Srpske radikalne stranke (SRS) u Beogradu, na kojima se protestovalo protiv vladine politike u vezi s Kosovom i Hagom, naveli su neke posmatra~e da ukaù na zamorenost nacionalisti~kim preterivawima kod frustriranog 175

srpskog bira~kog tela. Oni su tako|e ukazali na neke podele unutar same stranke i kod wenih nacionalisti~kih saveznika. Uprkos sve agresivnijoj retorici radikala, kojom vr{e pritisak na vladu da smawi saradwu s me|unarodnom zajednicom, SRS nije u poziciji, niti to èli, da traì izbore, barem dok ne poku{a da dobije nacionalisti~ke poene iz zavr{nice razgovora o statusu Kosova. Ipak, SRS je jo{ uvek daleko najja~a stranka u Srbiji, a najnovije ankete neprestano ukazuju na matemati~ku mogu}nost koalicije SRS-SPS na novim izborima.

Urlawe u vetar: Slabe predstave u Beogradu Dana 24. februara, SRS je organizovala miting u centru Beograda protiv politike vlade prema Kosovu, protiv nastojawa da se uhapsi Mladi} i neuspeha da se poboq{a ìvotni standard. Stranka je uloìla zna~ajna sredstva i bu~no je najavqivala ovaj doga|aj. Uprkos tome, demonstracije nisu privukle veliku masu sveta, ostavqaju}i Trg republike, mesto koje je u proteklih deset godina nekoliko puta primalo preko 200.000 demonstranata, uveliko praznim. Na{i izvori potvr|uju na{e sopstvene procene – od 2.500 do 3.500 qudi, da bi se taj broj jo{ vi{e smawio na sve niòj temperaturi u mar{u koji je usledio kroz grad. U martu, radikali su bili bu~ni povodom sahrane lidera SPS-a Milo{evi}a. Ovo je kulminiralo istaknutom ulogom na sahrani/komemoraciji 19. marta, za koju neki analiti~ari veruju da ju je finansirala i organizovala ova stranka. Na sahrani su se dràli govori protiv SAD, kqu~nih evropskih zemaqa i Haga. Ni ovaj doga|aj nije nai{ao na o~ekivani odziv, privukav{i samo pedesetak hiqada qudi (ili mawe od dve tre}ine jednog procenta stanovni{tva), od kojih su ve}ina penzioneri ({to je daleko mawe od pola miliona, koliko su objavili organizatori). Ovaj doga|aj je imao malo uticaja na ìvot u Beogradu, uprkos intenzivnom prikazivawu na Si-En-Enu i Bi-Bi-Siju, pri ~emu je naj~e{}a primedba bila gun|awe u vezi sa uticajem na gradski prevoz. Strategija SRS: Ste}i podr{ku sada, izbori kasnije Generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i} rekao je jednom od kqu~nih kontakata ambasade da SRS planira da podigne ton i èstinu napada na vladu ove godine, ali da ne}e obarati vladu pre jeseni. Strategija SRS-a je da deluje posle crnogorskog referenduma, posle Mladi}evog izru~ewa Hagu i po{to se razgovori o kona~nom statusu Kosova uveliko razre{e. U me|uvremenu, SRS se nada da }e sna`na retorika polako rezultirati ve}im brojem glasa~a tokom slede}ih {est meseci. Radikali se nadaju da }e ovaj plan rezultirati osvajawem parlamentarne ve}ine, budu}i da Vu~i} ostaje zabrinut u vezi sa mogu}nostima stranke da stekne koalicionog partnera. 176

Lukavstvo SRS-a delimi~no je usmereno na odvla~ewe nacionalisti~kih glasa~a od svojih suparnika, to jest socijalista, nekada{wih pristalica Kari}evog PSS-a i vladaju}e Demokratske stranke Srbije. Politi~ki funkcioner UN, Aleks Mekenzi-Smit, izjavio je da je vr{ilac du`nosti predsednika SRS Tomislav Nikoli} nedavno rekao funkcionerima UN da stranka nastoji da satera Ko{tunicu u }o{ak po pitawu Kosova. Drugim re~ima, SRS bi se udaqila od aktuelnog (i uveliko kritikovanog) zahteva da Kosovo bude progla{eno “okupiranom teritorijom” ako postane nezavisno i prihvatila bi “politi~ki ispravniju” poziciju koja je neprihvatqiva za premijera Ko{tunicu.

Radikalski dom: podeqen ali stabilan (za sada) Ova nastojawa komplikuju unutra{we podele u samoj Srpskoj radikalnoj stranci. Borba za kontrolu stranke izme|u Nikoli}a i Vu~i}a odavno je prisutna. Mekenzi-Smit je primetio da je predsednik SRS i ha{ki optuènik Vojislav [e{eq po~eo da favorizuje Dragana Todorovi}a, {efa poslani~ke grupe SRS u skup{tini dràvne zajednice, {to je dodatni liderski izazov za Vu~i}a i Nikoli}a. Ipak, partijska disciplina ostaje i daqe ~vrsta, a lideri SRS uspevaju da efikasno sara|uju, barem toliko da predstavqaju povezan javni front za svoju bazu. Osim toga, lokalni analiti~ari nam kaù da se gradona~elnik Novog Sada, Maja Gojkovi}, prividno najmawe nezgodan visoki funkcioner stranke, udaqila od stranke. Bilo je upadqivo da nije prisustvovala februarskom mitingu i majskim demonstracijama. Navodno je rekla qudima u stranci da }e se distancirati od stranke sve dok [e{eq ostane predsednik i da ne èli da igra uz nacionalisti~ku retoriku stranke. Jedan ugledni analiti~ar rekao je da je [e{eq naredio Nikoli}u da je izbaci iz stranke zbog nelojalnosti, ali se rukovodstvo SRS-a tome oduprlo, zato {to bi takav potez doveo do ozbiqnog skandala i podrio podr{ku SRS-u u tre}em gradu po veli~ini u Srbiji. Javni stav Gojkovi}eve je negacija bilo kakvog jaza izme|u we i vo|stva SRS-a. Na kraju, u Beogradu po~iwu da se postavqaju pitawa u vezi sa [e{eqevom budu}no{}u u stranci. Iako on ostaje predsednik i ima veliki uticaj, Vu~i} je izjavio da su lideri SRS-a ~esto frustrirani wegovim me{awem i da ih vre|a prevelika uloga koju igra [e{eqeva supruga preno{ewem nare|ewa stranci. Uprkos ovim glasinama, nije verovatno da je vo|stvo SRS-a spremno da se otarasi svog nominalnog vo|e u ovom trenutku. Radikali se verovatno ne}e zalagati za vanredne izbore pre objave kona~nog statusa Kosova. Februarski miting i martovske demonstracije imali su za ciq da upozore vladu da }e platiti cenu “na ulicama” za saradwu s me|unarodnom zajednicom. Umesto toga, ovi doga|aji su ukazali na ograni~ene mogu}nosti SRS-a da pokrene nezadovoqstvo ili da 177

politi~ki nadigra Ko{tunicu, pokazuju}i da }e biti potrebno vi{e od ksenofobi~nih parola da bi se pridobilo frustrirano i sve apati~nije bira~ko telo. Dok ne do|e do zavr{nice po pitawu Kosova i SRS ne bude mogla da povede o{tru kampawu protiv vlade uz o{tar pokli~ “Izgubili su Kosovo”, stranka }e poku{avati da se {to vi{e dopadne glasa~ima koji nagiwu nacionalizmu iz PSS-a, SPS-a i DSS-a, ali to nije dovoqno da ugrozi aktuelnu vladu ukoliko stranka ne bude mogla da ubedi glasa~e da su Mladi}, Crna Gora i Kosovo sve {tetne posledice po Srbiju i wenu budu}nost. Polt

LI Referenca: 06BELGRADE679 Wikileaks id: #62596 Tema: Crnogorski referendum o nezavisnosti – napetost popu{ta Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 3. maj 2006. u 8.52 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/05/06BELGRADE679.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Politi~ke napetosti su popustile po{to su oba bloka shvatila da su preterala u toku posledwih nekoliko nedeqa. Posle medijski veoma propra}enog puta opozicije u Va{ington, sna`ne javne i privatne izjave ambasadora Polta i konzulata upozorile su politi~are da ne poku{avaju da uvuku vladu SAD na nepristojan na~in u pitawe referenduma. Republi~ka referendumska komisija nastavila je rad, po{to je ~lan komisije iz prounionisti~kog bloka pu{ten iz pritvora, gde se na{ao pod optu`bom da je falsifikovao registraciju glasa~a. Istraìvawa javnog mwewa pokazuju da }e opcija nezavisnosti dobiti ne{to vi{e od potrebnih 55 odsto glasova. Registracija bira~a zavr{ena je 26. aprila, sa rekordna 479.523 upisana glasa~a. Radikalsko rukovodstvo reklo je da }e se wihova stranka pridruìti prounionisti~koj kampawi samo ako bude pozvana. Politi~ke napetosti popustile – ali nisu nestale Na{ agent iz Podgorice sastao se 26. aprila sa specijalnim izaslanikom Evropske unije Miroslavom Laj~akom, koji je svratio u Podgoricu na jedan dan kako bi poku{ao da snizi temperaturu kampawe. On je rekao da je zatraìo i od \ukanovi}a i od Bulatovi}a da “malo smire” svaki svoj tim. On veruje da }e wegov savet biti po{tovan, i da su obojica shvatili da su preterali, naro~ito u pogledu skandala oko ~la178

na izborne komisije Nikole Medojevi}a. Kada je Medojevi} oslobo|en, neke crnogorske novine su zasluge za to pripisale Laj~aku, mada je on u razgovoru sa na{im agentom skromno porekao da je na bilo koji na~in direktno odgovoran za to. Priznao je, me|utim, da su wegovi povremeni dolasci omogu}ili suprotstavqenim stranama da se povuku sa ivice me|usobnog sukoba, a da ne izgube obraz. Laj~ak je izvestio da \ukanovi} kaè da je srpski premijer Ko{tunica “potpuno usredsre|en” na Crnu Goru, po{to veruje da i daqe moè da uti~e na ishod referenduma – za razliku od Kosova, oko koga je, kako kaè \ukanovi}, Ko{tunica skoro sasvim izgubio nadu. Ova opsesija Crnom Gorom, veruje \ukanovi}, mogla bi da navede Ko{tunicu na to da pribegne sve o~ajnijim trikovima kako kampawa bude odmicala. Laj~ak je izjavio da se on u potpunosti slaè sa \ukanovi}evim procenama i dodao da ono {to Ko{tunica i prounionisti~ki blok ne razumeju, jeste da ~ak i ako uspeju da poraze \ukanovi}a, “ne mogu da se re{e mlade, napredne, inteligentne polovine stanovni{tva koja ga podràva” (komentar: prounionisti, koji su ra~unali na to da visoki predstavnik EU Solana u tajnosti pomaè wima, bili bi slomqeni kada bi ~uli Solaninog specijalnog izaslanika da izraàva ovakve stavove). Izgleda da su predvodnici dve strane prosledili poruku kako bi primirili temperamente. Sastanak na{eg agenta, odràn 26. aprila, sa prounionisti~kim gradona~elnikom i poslanikom Herceg Novog (na hrvatskoj granici), zapo~eo je sa naglaskom na konsenzusu i saradwi izme|u dve strane. Me|usobna netrpeqivost se brzo razbuktala kada je poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), ina~e proindependista, optuìo gradsku vlast da zloupotrebqava fondove kako bi podràla prounionisti~ko raspoloèwe, {to je optu`ba koju je {ef poslani~kog kluba Narodne stranke (NS) ogor~eno odbacio. Gradona~elnik i predsednik op{tinske skup{tine (obojica iz SNP) brzo su pre{li na mirnija pitawa.

Ambasador i konzulat upozorili politi~are U zajedni~kom poku{aju, ambasador Polt i konzulat su javno i privatno upozorili crnogorske politi~are koji su, tokom protekle sedmice, tvrdili da imaju podr{ku vlade SAD za uklawawe premijera \ukanovi}a. Ve}ina crnogorskih medija u udarnim terminima prenela je intervju ambasadora Polta beogradskoj novinskoj agenciji Beta, dat 26. aprila, nagla{avaju}i wegovu izjavu da nedavna poseta crnogorske opozicije Sjediwenim Dràvama nije bila niti zvani~na, niti uprili~ena na poziv iz SAD. Naàlost, antivladin dnevni list “Dan” bio je jedini me|u dnevnim listovima koji nije ni pomenuo ambasadorov intervju. “Dan” je list koji je prvi “izneo” pri~u o “zvani~nom” pozivu iz Va{ingtona. 179

Konzulat se 27. aprila odvojeno sastao sa Draganom [o}om iz Narodne stranke (NS) i Neboj{om Medojevi}em iz “Grupe za promene” (GZP). I jedan i drugi su javno tvrdili da je poseta “alternativne ~etvorke” Va{ingtonu 20-21. aprila ozna~ila zaokret u politici ameri~ke vlade ka podr{ci onim snagama koje se protive premijeru \ukanovi}u. [o} je brzo, ~ak se moè re}i i unapred pripremqeno, priznao da je wegova izjava bila pogre{na i u suprotnosti sa dobro poznatim neutralnim stanovi{tem vlade SAD u pogledu ishoda referenduma i ~esto ponavqanim stanovi{tem da samo vlada SAD moè javno da iznosi svoja stanovi{ta. Medojevi} se sloìo sa tim da nikakav zvani~an poziv nije bio upu}en, ali je jasno da nije shvatio na{ zahtev da ne opisuje stanovi{te vlade SAD.

Republi~ka referendumska komisija nastavila sa radom Republi~ka referendumska komisija nastavila je sa radom 26. aprila, po{to je prekinula sve svoje aktivnosti 25. aprila, kada je osam prounionisti~kih ~lanova komisije odbilo da se pojavi. Odsustvo ~lanova iz prounionisti~kog bloka dogodilo se iz protesta zbog hap{ewa jednog od wihovih ~lanova zbog navodne zloupotrebe ovla{}ewa advokata u vezi sa upisivawem bira~a. ^lan je ubrzo pu{ten iz pritvora. Po{to su predsednik komisije, ambasador Lipka (Slova~ka) i izaslanik EU Laj~ak (Slova~ka) izrazili zabrinutost u vezi sa hap{ewem i potrebu za tim da ~lanovi komisije izbegavaju sukob interesa, prounionisti~ki ~lanovi prisustvovali su narednoj sednici komisije. (Komentar: za sada, pretwa bojkotom je povu~ena. Po tome kako konzulat tuma~i referendumski zakon, uz pomo} lokalnog udruèwa advokata i OEBS/ODHIR-a, ispada da komisija moè da nastavi rad ~ak i ako bi je prounionisti~ki blok bojkotovao. Takav ishod nije poèqan, zbog toga {to vodi ka politi~koj nestabilnosti i mawoj podr{ci rezultatima referendumsmog glasawa.) Ankete pokazuju: nezavisnost – jedva Prema istraìvawu javnog mwewa sprovedenom od 14. do 21. aprila {irom Crne Gore, nezavisnost podràva 55,9 odsto, dok je 44,1 odsto protiv. Zakon nalaè da 55 odsto od broja validnih glasova podrì nezavisnost, da bi ona bila izglasana. Tolerancija istraìvawa je 3,5 odsto. Zavr{eno upisivawe bira~a Registracija bira~a zavr{ena je 26. aprila, sa rekordna 479.523 upisana bira~a. U Podgorici ima 126.932 bira~a. Daqe ispravke i dopune mogu da budu izvr{ene samo od strane Administrativnog suda, do 12. maja. 180

Radikali se drè po strani Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikoli} javno je rekao 26. aprila da, osim ukoliko ne bude pozvan od strane prounionisti~kog bloka, on ne}e uzeti direktno u~e{}e u kampawi, iako bi podrào zajednicu izjavama iz Beograda. (Komentar: po~etkom maja, konzulat je upozorio rukovodstvo prounionisti~kog bloka u Socijalisti~koj narodnoj partiji (SNP) da }e, ako ukqu~e radikale u svoju kampawu, vlada SAD to posmatrati sa zabrinuto{}u. SNP nam je posle toga potvrdio da se pona{aju u skladu sa tom porukom.) Polt

LII Referenca: 06BELGRADE842 Wikileaks id: #65690 Tema: Scenario za posetu Kodela Inhofa 27. maja Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 26. maj 2006. u 16.36 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/05/06BELGRADE842.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Va{a poseta zbiva se u vreme kada je budu}nost Srbije i Crne Gore (SCG) na su{tinskoj prekretnici. Srbija }e se u sedmicama i mesecima koji predstoje suo~iti sa te{kom odlukom o kqu~nim pitawima kao {to su: kona~ni status Kosova, razdvajawe Dràvne zajednice SCG, potpuna saradwa sa MKTJ (predavawe generala Mladi}a Hagu), prevazilaèwe suspenzije pregovora o SSP sa EU, reforma odbrane i generalno ubrzavawe evroatlantske bezbednosne integracije. Budu}i stavovi srpske vlade, politika i akcije po ovim su{tinski bitnim pitawima nazna~enim gore bi}e jasan pokazateq da li je Srbija, ili nije, posve}ena svom ciqu integracije u Evropu, ~lanstvu u NATO i regionalnoj stabilnosti, ili se okre}e nacionalizmu i izolaciji. Va{a poseta }e biti prvenstveno usmerena na srpskog predsednika Borisa Tadi}a i ministra spoqnih poslova Vuka Dra{kovi}a. Obojica lidera su zagovornici Partnerstva za mir i eventualnog ~lanstva u NATO, generalno konstruktivni po pitawu kona~nog statusa Kosova (iako se jo{ uvek protive nezavisnosti) i otvoreni u vezi potrebe Srbije da ispuni svoje me|unarodne obaveze prema Hagu. Moète da iskoristite ovu priliku da po{aqete sna`nu poruku da su SAD posve}ene zadràvawu Srbije na putu ka evroatlantskoj integraciji. Pored toga, mi se nadamo da }ete iskoristiti va{u posetu da podrìte proces reforme odbrane SCG i ohrabrite ja~u bilateralnu vojnu pove181

zanost SAD-SCG. Verujemo da je sada pravi trenutak da se podrè reforme vojske. To bi umnogome pove}alo na{u sposobnost da postignemo sopstvene, vi{estruke ciqeve iz domena bezbednosti. Vlada SCG je nedavno potpisala sporazum o spre~avawu {irewa oru`ja za masovno uni{tewe i trenutno je u procesu napredovawa ka bilateralnom SOFA (Status Of Forces Agreement – Sporazum o statusu snaga, prim. prev.) i sporazumu o bezbednosnoj saradwi koji ukqu~uje garancije po ~lanu 98. Potpisivawe ovog posledweg ugovora moglo bi da utre put za pokretawe programa IMET (International military education and training – Me|unarodno vojno obrazovawe i obuka) i FMF (Foreign Military Financing – finansirawe strane vojske, slobodan prevod, prim. prev.). Kako napredujemo sa ovim prvim koracima i poku{avamo da obnovimo na{e me|uvojne programe (mil-to-mil programs), ostajemo ~vrsti u vezi lica optuènih za ratne zlo~ine (Mladi}) kao uslovu za ~lanstvo u Partnerstvu za mir. Ja~awem aduta reformista mi moèmo dodatno da marginalizujemo staru gardu i da ih, eventualno, skroz isteramo. Ovo bi tako|e moglo da vodi daqoj eroziji eventualne tajne podr{ke Mladi}u i ostalima. Reformisti su ovde u usponu, ali oni jo{ uvek mogu da izgube protiv reakcionarnih sila u vladinim i vojnim institucijama SCG, sa kojima se nadme}u.

Politi~ka situacija Razdvajawe dràvne zajednice SCG: Crna Gora je 26. maja 2006. odràla referendum o nezavisnosti. Crnogorski glasa~i su imali izbor da Crnoj Gori vrate pun suverenitet glasaju}i sa DA ili da se opredele za ostanak u dràvnoj zajednici, glasaju}i NE. Prethodno je EU posredovala u postizawu dogovora crnogorske vlade i opozicije da se ustanovi prag od 55% za nezavisnost. OEBS je 23. maja 2006. potvrdio da je crnogorski referendum bio slobodan i po{ten. Po~ev do 24. maja 2006. preliminarni zvani~ni rezultati ukazivali su na izlaznost lica sa pravom glasa od 86,1% pri ~emu je za nezavisnost glasalo 55,5%, dok je 44,5% glasalo za dràvnu zajednicu. Po{to je referendum uspeo, crnogorska vlada }e u narednim sedmicama preduzeti korake za razdvajawe dràvne zajednice, progla{avawe nezavisnosti i traèwe bilateralnog priznawa. Ministar spoqnih poslova SCG Vuk Dra{kovi} i predsednik Srbije Boris Tadi} ponudili su poruke podr{ke i razumevawa Crnoj Gori. U wihovim izjavama tim povodom, obojica lidera po{tovala su izraènu voqu naroda Crne Gore i naglasili da obe dràve moraju bliè da sara|uju na budu}im zajedni~kim ekonomskim i bezbednosnim interesima. Politi~ka nesigurnost u Srbiji Srpska mawinska koaliciona vlada premijera Vojislava Ko{tunice i daqe ima tesnu ve}inu od pet mesta u parlamentu samo uz podr{ku socijalista biv{eg autoritarnog lidera Milo{evi}a. Izgledi da }e Ko{tu182

ni~ina krhka mawinska vlada potrajati dok joj ne istekne mandat decembra 2007. su neizvesni. Suspenzija pregovora o SSP od strane EU 3. maja 2006. zbog toga {to srpska vlada nije uhvatila i izru~ila generala Ratka Mladi}a Hagu, dovela je do ostavke potpredsednika vlade Miroquba Labusa i oslabila reformisti~ku legitimaciju vlade. Pored toga, premijer Ko{tunica nije predvideo uspeh crnogorskog referenduma i sada se suo~ava sa te{kim zadatkom rekonstruisawa srpske vlade kroz integraciju postoje}ih ministarstava spoqnih poslova i odbrane dràvne zajednice. Rekonstrukcija Vlade Srbije name}e dva kqu~na pitawa: budu}nost ministra spoqnih poslova Vuka Dra{kovi}a i ko }e imati komandu i kontrolu nad oruànim snagama. Ministar spoqnih poslova Dra{kovi} zbog svojih prozapadnih i naprednih stavova o Partnerstvu za mir/NATO, Hagu i Kosovu, meta je nacionalisti~kih radikala i socijalista. Ovi posledwi su izjavili da ne}e podràti u parlamentu wegovo imenovawe u Ko{tuni~inu vladu. Me|utim, ta~an mehanizam transfera ministarstava spoqnih poslova i odbrane jo{ uvek nije odre|en i Ko{tunica moè nastojati da izbegne obra~un u parlamentu oko Dra{kovi}a. U pogledu kontrole nad oruànim snagama, Ustav Srbije odre|uje da je predsednik Tadi} vrhovni komandant oruànih snaga, kako u ratu, tako i u miru. Me|utim, posebne odgovornosti i nadle`nost za dono{ewe odluka u pitawima odbrane jo{ uvek su predmet rasprave. Postoje sna`ne indikacije da }e premijer mo`da ubaciti sebe pored predsednika ili, jo{ gore, potkopati ovla{}ewa predsednika nad oruànim snagama. Ovo moè da ima potencijalno negativne posledice na reformu odbrane.

Budu}nost demokratije Mandat vlade traje do decembra 2007, ali prisutne su konstantne spekulacije o prevremenim izborima. Za vladu, podsticaj bi bio da osigura dono{ewe novog Ustava Srbije, {to je jedan od najvi{ih prioriteta Ko{tunice, kao zave{tawe wegove stranke. Vlada tako|e moè da traì politi~ko pokri}e u vezi Kosova, pitawa rizi~nog za bilo koju stranku na vlasti. Mada nedavna ispitivawa javnog mwewa pokazuju da reakcionarne i obesne nacionalisti~ke stranke radikala i socijalista mogu da osvoje ve}inu glasova ako bi se izbori odràli sutra, ve}ina posmatra~a ovde slaè se da bi ujediwen i dobro vo|en blok demokratskih stranaka mogao da nastavi da vodi Srbiju i ubudu}e, uprkos svim izazovima. Zna~ajniji zakqu~ak iz podataka iz istraìvawa javnog mwewa jeste pove}awe broja onih glasa~a demokratskog bloka koji ne izlaze na izbore. Ispuwavawe zahteva MKTJ, ~lanstvo u PzM i otvarawe prema Evropi zna~ajno }e uticati na ponovno zadobijawe poverewa onih nezadovoqnih, a demokratski nastrojenih. Mi }emo nastaviti da pritiskamo ~elne qude Srbije (civilne i vojne) da ugrabe ovu priliku. Predsednik Tadi} je lider demokratske opozicije u Srbiji i najve}e Demokratske partije. Wegovo 183

vo|stvo u predstoje}im mesecima bi}e od su{tinske va`nosti za opstanak demokratije u Srbiji.

Kqu~ni izazovi Kosovo Srpska vlada nastavqa da odgovorno u~estvuje u razgovorima o decentralizaciji, mada uporno tvrdi da nikada ne}e prihvatiti nezavisnost Kosova. Svaka diskusija trebalo bi da pozdravi napredak u posledwoj rundi pregovora o decentralizaciji i za{titi verskih objekata, koji je vo|en u Be~u i da ohrabri vojno i civilno rukovodstvo da nastavi sa konstruktivnim u~e{}em. Zna~ajno je da su specijalni izaslanik SAD Vajsner (Wisner) i izaslanik UN Ahtisari preneli “nezvani~ne poruke” i predsedniku Tadi}u i premijeru Ko{tunici o verovatnom ishodu pregovora o statusu Kosova. Nema potrebe da uzimate ove razgovore u obzir, ali naglasite kao primerenu potrebu da Srbija podrì ishod koji }e uspostaviti ravnoteù izme|u voqe albanske ve}ine na Kosovu i wihovih sopstvenih te`wi (koje mi delimo) da budu lider na stabilnom jugu centralne Evrope, potpuno integrisanom u evroatlantske institucije. Saradwa sa MKTJ Srbija nastavqa da ose}a posledice svoje nesaradwe sa MKTJ. Nedavna suspenzija pregovora o SSP sa Beogradom posledica je nesposobnosti Vlade Srbije da locira, uhapsi i izru~i optuènog ratnog zlo~inca generala Ratka Mladi}a Hagu. Kongres je zahtevao da vlada SAD oceni do 31. maja da li Srbija u potpunosti ispuwava svoje obaveze prema MKTJ ili ne. Ukoliko bi ocena bila negativna usledila bi suspenzija pomo}i organima centralne vlasti. Puna saradwa sa MKTJ i daqe je politi~ki uslov za ulazak Srbije u PzM. Zna~ajno je da su srpske bezbednosne slu`be unapredile svoje napore i pokazale ve}u odlu~nost da lociraju Mladi}a. Mi smo tako|e videli sve prisutnije nagove{taje pove}ane politi~ke voqe od strane premijera Ko{tunice da se obezbedi izru~ewe Mladi}a MKTJ. Mi bismo tako|e preporu~ili da vi podvu~ete potrebu za kontinuiranim napretkom po pitawu MKTJ, posebno u vezi sa Mladi}em. Kona~no, pitawe Mladi}a ostaje kqu~na prepreka integraciji Srbije u evroatlantske politi~ke i vojne strukture. Stawe reformi odbrane Uz remetila~ke posledice politi~kih i ekonomskih okolnosti, vojna situacija u Srbiji i Crnoj Gori ostaje me{ovita u pogledu stawa reformi odbrane, kapaciteta oruànih snaga i me|uvojnih odnosa. U nekim od ovih podru~ja, mnogo je postignuto u posledwe dve godine. U postavqawu temeqa za reforme SCG je donela strategiju odbrane, Belu kwigu, a tek nedavno i doktrinu odbrane. Sve ovo moè da ima samo pri184

vremeni ili prelazni karakter, ali ova postignu}a zaista ukazuju na orijentaciju oruànih snaga prema PzM, NATO i uop{te evroatlantskim institucijama. Bela kwiga odre|uje u~e{}e u mirovnim operacijama kao jednu od tri prvenstvene misije oruànih snaga i obavezuje dràvu na dugoro~no smawewe u qudstvu i opremi. Ratifikacija Strate{ke revizije odbrane (SRO) o~ekuje se u parlamentu do kraja 2006. Ovaj dokument, koji detaqno iznosi kakva }e biti organizacija oruànih snaga Srbije u budu}nosti, kao i cifre koji se odnose na qudstvo i opremu, detaqno je pregledana od strane predstavnika Kancelarije vojnog ata{ea i Univerziteta nacionalne odbrane (National Defense University). Mada daleko od savr{enog, mi ipak verujemo da se vojska generalno kre}e u dobrom smeru {to se ti~e orijentacije, veli~ine, misija i kapaciteta. Ova promena u orijentaciji nije uvek bila bez otpora, niti laka za oruàne snage. U posledwih nekoliko godina, penzionisano je preko 50 generala i stotine pukovnika. Obrazovawe i usmeravawe vojnog rukovodstva na koncepte civilne kontrole, transparentnosti i zapadnih vojnih standarda je bilo kqu~no. Mi smo u procesu daqeg razvijawa bilateralnih odnosa kroz sporazume kao {to je SOFA i Sporazum o bezbednosnoj saradwi (Security Cooperation Agreement). Usvajawe i primena ovih sporazuma umnogome }e nam pomo}i, jer }e nam dati sredstva kojima moèmo da im pomognemo u nu`nim reformama odbrane, a pomo}i }e i da se osigura vojna orijentacija i stav koji bi bio u na{em interesu. U sredi{tu reforme odbrane nalazi se zamenik na~elnika General{taba general major Zdravko Pono{. General Pono{ je autor Revizije strate{ke odbrane oruànih snaga (Armed Forces Strategic Defense Review) i pokreta~ reforme odbrane u General{tabu. On uìva sna`nu podr{ku predsednika Tadi}a i o~ekuje se da }e biti slede}i na~elnik General{taba.

Napredovawe i bilateralni sporazumi Va`no je da tragamo za na~inima da se jo{ vi{e ukqu~imo. Mada uslovqenost Mladi}em nastavqa da blokira u~e{}e Srbije u PzM, postoje brojne mogu}nosti za promovisawe evroatlantskih integracija koje ostaju neiskori{}ene. Ovo obuhvata Program dràvnog partnerstva (State Partnership Program), koji ostaje na ~ekawu jer vlada jo{ uvek razmatra bilateralni Sporazum o statusu oruànih snaga (Status of Forces Agreement (SOFA)). Pored SOFA i AKSA (Acquisition and CrossServicing Agreement (ACSA) – Sporazum o nabavci i uzajamnom pruàwu usluga, slobodan prevod, prim. prev.) Sporazum o bezbednosnoj saradwi (sa garancijama po ~lanu 98) koje zahtevamo, sve su to stvari koje treba naglasiti. U tom smislu, mi smo nedavno dobili uveravawa vi{ih zvani~nika da }e vlada mo`da biti spremna da u~ini naredni korak u po185

gledu ovih sporazuma. Trebalo bi da ohrabrite predsednika Tadi}a i generala Pono{a da nastave da podsti~u vladu da brzo sklopi ove sporazume i da traga za kreativnim na~inima da iskoristi wihovu implementaciju za promovisawe interesa Srbije za bliè bezbednosne veze, kako sa SAD, tako i sa NATO.

Ekonomija, pomo} od strane SAD i percepcija SAD Pored politi~kih i strate{kih izazova sa kojima se suo~ava klimava vlada, ona tako|e mora da se uhvati u ko{tac sa izazovom izgradwe odrìvog prosperiteta kako bi odràla obe}awe da }e prihodi stanovni{tva, koje je dugo bilo li{avano svega, porasti. Prihod po glavi stanovnika je 3226 USD, u pore|ewu sa 8416 u Hrvatskoj, a nezaposlenost se kre}e oko 19%. Ministar za rad i socijalnu politiku izvestio je da nekih 20% Srba ìvi sa prihodima ispod granice siroma{tva od 2,90 USD dnevno. Vlada je u~inila zna~ajan napredak, sa bankarskim sektorom koji je sada u najve}oj meri privatizovan i privredom koja beleì snaàn rast, oko 6,5% pro{le godine. Mada je vlada bila uspe{na u sprovo|ewu reformi u nekim oblastima, potrebne su dodatne reforme u oblasti prava i ure|ewa poslovawa. êsto se de{ava da se jave zna~ajni problemi sa zakonima nakon usvajawa u parlamentu. Privatizacija napreduje u nekim oblastima, ali se sa wom usporilo, najvi{e iz politi~kih razloga, uz pozivawe na velika industrijska preduze}a koja su preostala iz ere socijalizma. Vlada se i daqe suo~ava sa obeshrabruju}im zadatkom restruktuirawa velikih monopolskih preduze}a, kao {to su elektroprivredna i telekomunikaciona, koja nastavqaju da optere}uju privredu; me|utim, Vlada Srbije napreduje u privatizaciji naftne kompanije u skladu sa wenim obavezama prema MMF. Srbija je zaista privukla ve}u koli~inu stranih investicija 2005. godine, oko 1,5 milijardi dolara, ali jo{ uvek ne ostvaruje zna~ajnije nivoe grinfild investicija, koje su kqu~ne za pove}avawe uvoza i zaposlenosti. Investitori se suo~avaju sa brojnim sistemskim preprekama, ukqu~uju}i ekstremne te{ko}e u zemqi{nim transakcijama, a tu je i politi~ka nesigurnost oko pregovora o statusu Kosova. Tokom pro{le godine, mi smo preusmerili na{u javnu diplomatiju i pomo} ka privredi. Namerno smo izbegli odnose sa tajkunima i kleptokratama iz perioda Milo{evi}a radi vidqive javne kampawe koja bi povezala SAD sa demoralizovanom sredwom klasom u SCG. Jasno smo stavili do znawa da }e na{a pomo} biti u obliku opipqivih projekata podr{ke doma}im i stranim investicijama i otvarawu radnih mesta kroz razvoj malih i sredwih preduze}a. Mi polako uspevamo u popravqawu na{eg negativnog imiya u ovda{woj javnosti, {to je izazov u zemqi gde se na strance gleda sa nepoverewem i gde se na SAD gleda kao na mo}nu, ali neprijateqsku zemqu. 186

Usmeravawe Srbije na pravi put Jo{ uvek postoji veliko po{tovawe prema ameri~koj mo}i i uvaàvawe na{e posve}enosti ispuwewu onoga {to obe}amo. To nam daje zna~ajnu teìnu da pomognemo da Beograd krene u pravom smeru po pitawu reformi odbrane, MKTJ i Kosova i priliku da oja~amo poloàj reformista koji su posve}eni punoj integraciji Srbije u evroatlantske strukture. Va{a poseta je odli~na prilika da se prenesu poruke ohrabrewa politi~kim i vojnim liderima u Srbiji. Oni treba da ~uju da smo mi spremni da proglasimo Milo{evi}evu eru gotovom i da smo usmereni ka budu}nosti. Ali to }e zahtevati od Srbije da nastavi sa te{kim i bolnim procesom pomirewa. Mladi} i MKTJ su samo mali deo tog procesa, ali element od su{tinske va`nosti za gra|ewe evroatlantske budu}nosti. Vojska moè da igra zna~ajnu ulogu u tom procesu. Postaju}i jedna od institucija koja vodi zemqu ka evroatlantskim integracijama, ona bi mogla da pomogne i u podsticawu drugih promena u zemqi. Polt

LIII Referenca: 06BELGRADE862 Wikileaks id: #65972 Tema: Dra{kovi} – biti {ef diplomatije ili ne biti Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 31. maj 2006. u 8.16 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/05/06BELGRADE862.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Pojavile su se glasine o budu}nosti mninistra spoqnih poslova Srbije i Crne Gore Vuka Dra{kovi}a, po{to je wegovo ministarstvo raspu{teno zbog uspeha crnogorskog referenduma o nezavisnosti. Iako }e Srbija sigurno oformiti svoje ministarstvo spoqnih poslova, insajderi naga|aju da bi Dra{kovi} (pored ostalih) mogao da bude odre|en za upra`weno mesto zamenika premijera. Donose}i odluku o Dra{kovi}evoj budu}nosti, premijer Ko{tunica mora}e pa`qivo da odmeri svoj potez kako bi izbegao da razquti kqu~ne koalicione partnere i izgubi jo{ nekoliko mesta u parlamentu. Dra{kovi} insistira da on nema nameru da odustane od ministarske pozicije zarad mesta zamenika premijera. Dra{kovi}: vagawe ponude koja mu mo`da ne}e ni sti}i âk i pre crnogorskog glasawa o nezavisnosti, politi~ki insajderi i novinari po~eli su da predvi|aju da Dra{kovi} ne}e biti srpski 187

ministar spoqnih poslova u reorganizovanoj vladi. Po pitawima ~iji se raspon proteè od Kosova do NATO-a, Ko{tunica je bio frustriran prozapadnim, ka budu}nosti uperenim stavovima {efa diplomatije. Iz istih razloga, Dra{kovi}a je èstoko kritikovala i Socijalisti~ka partija Srbije (SPS), a wen trenutni predsednik Ivica Da~i} rekao je da ta stranka ne}e podràti Dra{kovi}a kao srpskog ministra spoqnih poslova. (Komentar ambasade: SPS je nereformisana stranka Slobodana Milo{evi}a, koji je dva puta poku{ao da likvidira Dra{kovi}a. Podr{ka SPS je kqu~na za opstanak Ko{tuni~ine vlade.) Nekoliko kontakata ambasade reklo je da bi Vlada Srbije mogla u zamenu da ponudi mesto zamenika premijera, koje je upra`weno od kako je Miroqub Labus nedavno podneo ostavku, kako bi zadràla Dra{kovi}a u vlasti. To je uop{teno slabija pozicija, koja bi omogu}ila Dra{kovi}u da ostane pod reflektorima javne scene, ali bi ga mahom udaqila od mo}i. Ipak, nekoliko pojedinaca bliskih Dra{kovi}u i SPO-u previdelo je da }e Dra{kovi} verovatno odbiti ponudu da bude zamenik premijera. Sam Dra{kovi} je slu`beniku ambasade rekao da ga ne zanima mesto potpredsednika vlade u zamenu za poziciju {efa diplomatije. Nasuprot tome, {ef poslani~kog kluba DSS Milo{ Aligrudi} rekao je na{em agentu da bi Ko{tunica vi{e voleo da o~uva sada{wi koalicioni sporazum, prema kojem ministarstvo spoqnih poslova pripada SPO-u. Dodao je da vlada moè da ra~una na podr{ku samo 130 poslanika u parlamentu i ne èli da rizikuje da izgubi Dra{kovi}a i wegova tri poslanika, {to bi znatno oteàlo rad vlade, iako bi koalicija preìvela. Rekao je da Vlada Srbije poku{ava da izna|e kompromis koji bi zadovoqio i SPO i SPS i da je ~ak zatraìla podr{ku i od Demokratske stranke (DS). Seni} je tako|e rekao da se Dra{kovi} nada da }e DSS i DS obezbediti dovoqno glasova da bi bio izabran za srpskog ministra spoqnih poslova, u slu~aju da SPS glasa protiv wegovog postavqewa. Svejedno, vi{i zvani~nik DS-a ve} je rekao jednom na{em slu`beniku da oni ne}e podràti nameru vlade da postavi Dra{kovi}a. Ako Dra{kovi} zaista bude nasledio srpsko ministarstvo spoqnih poslova, Seni} kaè da bi SPO mogao da napusti vladu posle junske sednice glavnog odbora. Dodao je, me|utim, da se SPO protivi momentalnim izborima, ali da predvi|a da }e biti zakazani do kraja godine. U zanimqivom zaokretu, jedan politi~ki insajder rekao nam je da 26. maja da je Ko{tunica tako|e postigao dogovor sa dva poslanika SDP-a Neboj{e ôvi}a, da podrè vladaju}u koaliciju u slu~aju da Dra{kovi} i wegova tri poslanika to odbiju.

Biografske crtice: Dra{kovi} – nacionalisti~ki kameleon Vuk Dra{kovi} je ro|en u srpskoj porodici kolonista, koji su naseqavali Vojvodinu kada je Tito odande izbacio 500.000 etni~kih Nemaca 188

posle Drugog svetskog rata. Godine 1968, diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a radio je kao novinar i kasnije kao {ef kabineta visokorangiranog komunisti~kog zvani~nika. Tokom osamdesetih, postao je poznat pisac, ~iji su romani popularizovali nacionalizam tako {to su dramatizovali grozna zverstva koja su Hrvati po~inili nad Srbima tokom Drugog svetskog rata. êsto je u svojim govorima prizivao prizore iz pro{losti i povratak monarhije. Nedavno, 21. maja 2006, Dra{kovi} je rekao da bi “ustavna parlamentarna monarhija bila ~vrst temeq za daqu izgradwu Srbije”. Seni} je, me|utim, rekao na{em agentu da, iako se Dra{kovi} mo`da li~no zalaè za povratak monarhije, SPO generalno gleda na to kao na sredstvo za privla~ewe podr{ke 600.000 srpskih rojalista i da se monarhija ne razmatra kao ozbiqna ili razumna mogu}nost. Tokom devedesetih, Dra{kovi} je sa svojim bliskim prijateqima Vojislavom [e{eqem (Dra{kovi}ev kum) i Mirkom Jovi}em osnovao Srpski pokret obnove. Dra{kovi} je gromoglasno podrào rat protiv Hrvatske, i poslao je svoju li~nu paravojnu jedinicu Srpsku gardu da se tamo bori. Ipak, razi{ao se sa Milo{evi}em po dve ta~ke: prvo, zbog svojih ogor~enih antikomunisti~kih pogleda; i drugo, nije verovao u mogu}nost da se iz Bosne izdvoji posebna srpska teritorija i verovao je da }e se takvi poku{aji lo{e odraziti na Srbe i da }e uni{titi Bosnu. Kao posledica ovoga, ~esto je izvodio svoje pristalice na ulice, u masovne proteste protiv vlasti. U ovom periodu, Milo{evi}eve slu`be uhapsile su i pretukle Dra{kovi}a i wegovu ènu Danicu. Taj doga|aj osigurao mu je simpatije me|unarodne zajednice i prihvatawe od strane prodemokratskih opozicionih lidera. Opozicione snage su ostvarile izbornu pobedu 1996. godine, ali su se raspale usled sna`nog Milo{evi}evog pritiska i me|usobnih zavada. Kada su se razi{li, Dra{kovi} je po~eo da pribliàva svoju stranku Milo{evi}u i sa wim sklopio dogovor da smene Zorana \in|i}a sa vlasti u gradu Beogradu. Dra{kovi} je posle toga u{ao u saveznu vladu, gde je na kratko bio zamenik premijera. Ovaj savez se, me|utim, raspao na vrhuncu NATO bombardovawa, kada je Dra{kovi} kritikovao Milo{evi}a zbog toga kako se odnosi prema kosovskoj krizi. Milo{evi} je uzvratio tako {to je pripremio dva poku{aja atentata na Dra{kovi}a, najpre 1999, kada je ubijen Dra{kovi}ev {urak, a zatim i u junu 2000. Ipak, glasa~ko telo je 2000. izbacilo SPO iz parlamenta. Uprkos ovome, uspeo je da oìvi sebe i partiju 2003. godine, kao tihi mawinski partner vladaju}e koalicije.

Komentar Vuk Dra{kovi} je postao saveznik SAD i podràva ulazak Srbije i Crne Gore u NATO; to su dva stanovi{ta koja su mu donela neprija189

teqstvo socijalista. Premijer verovatno ne bi imao ni{ta protiv da glasnog ministra spoqnih poslova malo skrajne, tako {to bi ga postavio na nejasnu poziciju potpredsednika vlade, koja ni pod Labusom nije mnogo zna~ila. Ipak, wegov ciq je da po svaku cenu o~uva komotnu ve}inu u parlamentu – {to je zadatak kojem je Ko{tunica vi{e nego dorastao – pa }e verovatno zadràti Dra{kovi}a kao ministra spoqnih poslova, ukoliko SPS ne zapreti da }e da povu~e svoju podr{ku. [to se ti~e samog Dra{kovi}a, wegovi dugoro~ni izgledi su vrlo sumwivi, zato {to mu je stranka podeqena i o~ajno stoji u anketama. Svejedno, ne bismo jo{ smeli da ga otpi{emo. On je aktivan glas u srpskoj politi~koj drami i vi{e nego jednom je uspeo da oìvi svoju politi~ku karijeru. Polt

LIV Referenca: 06BELGRADE874 Wikileaks id: #66241 Tema: Crna Gora – lider opozicije Bulatovi} izme|u Scile i Haribde Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 31. maj 2006. u 8.16 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/06/06BELGRADE874.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. juna 2006. u 14.12 Predrag Bulatovi}, lider gra|anski usmerene opozicione Socijalisti~ke narodne partije (SNP), rekao je na{em konzulatu 1. juna da }e se wegova stranka raspasti ukoliko 3. juna bude pristao da u~estvuje u skup{tinskom usvajawu referendumskih rezultata i Deklaracije o nezavisnosti. Kao posledica toga, stranke srpskih nacionalista }e oja~ati i pribliìti se radikalima. On je podvukao da se nije pridruìo srpskim nacionalnim strankama (sa kojima je bio u blokovskom savezu za referendum) u odbacivawu rezultata, i umesto toga je rekao da SNP prihvata da je EU prepoznala da }e Crna Gora biti nezavisna dràva. Izri~ito je zatraìo od vlade SAD i ostatka me|unarodne zajednice da za`mure na odsustvo SNP-a sa predstoje}e skup{tinske sednice 3. juna, kako bi se o~uvala gra|anska opozicija u Crnoj Gori. O ovoj situaciji razgovara}e 2. juna i sa Havijerom Solanom, visokim predstavnikom EU za spoqnu politiku. Bulatovi} shvata da vlada SAD i EU ne mogu da se sloè sa wegovim odsustvom sa skup{tinske sednice; ono {to traì je da wegovo odsustvo ne dovede do prekida dijaloga izme|u wega i SNP sa jedne, i me|unarodne zajednice sa druge strane. Bulatovi} je primetio da je od 185.000 glasova, koliko je dobio unionisti~ki blok na referendumu 21. maja, 184.000 do{lo od etni~kih Srba i Crnogoraca – Bo{waci, muslimani, Albanci i Hrvati nisu glasa190

li za zajedni~ku dràvu. Drugim re~ima, dodao je, 60 odsto pravoslavaca u Crnoj Gori glasalo je za zajedni~ku dràvu. Upozorio je da se Andrija Mandi}, lider Srpske narodne partije (napomena: skoro jednake SNP-u po brojnosti), sve vi{e kre}e u pravcu [e{eqevih radikala, {to bi moglo da ugrozi o~uvawe dobrih me|unacionalnih odnosa u Crnoj Gori. Bez SNP kao alternative, upozorava Bulatovi}, podr{ka Mandi}u mogla bi da naraste do 100.000 glasova (od ukupno 485.000 u glasa~kom telu), ~ime bi se prvi put stvorila velika nacionalisti~ka opozicija u Crnoj Gori.

Primedba Ako celokupan unionisti~ki blok izbegne da se 3. juna pojavi na sednici na kojoj }e zvani~no biti usvojeni rezultati referenduma, Vlada Crne Gore verovatno }e se osloniti na odluku Ustavnog suda iz 2002. godine, da za ratifikovawe referendumskih rezultata nije neophodna dvotre}inska ve}ina u skup{tini. Komentar Bulatovi} je inteligentan politi~ar koji poku{ava, donekle i sa uspehom, da preobrati svoju stranku u gra|ansku stranku. Zato je on jedini opozicioni politi~ar koji je okrenuo le|a srpskom nacionalizmu devedesetih, nasuprot svojim unionisti~kim saveznicima. Vaqalo bi primetiti da je rukovodstvo SNP-a smestilo radikale na klupu za rezervne igra~e tokom referendumske kampawe, na zahtev vlade SAD. Dok mi (i EU) ne moèmo eksplicitno da se pomirimo sa wegovim planiranim odsustvom, moèmo da se sloìmo sa wegovom procenom da bi wegovo prisustvo na ratifikovawu referendumskih rezultata moglo da nanese ozbiqan udarac SNP-u. Dijalog sa Bulatovi}em i SNP-om trebalo bi nastaviti na dosada{wem nivou, sve dok se ne prikqu~i svojim nekada{wim saveznicima u odbijawu da se prihvate rezultati referenduma – {to je potez za koji nas je uveravao da ga ne}e preduzeti. Polt

LV Referenca: 06BELGRADE967 Wikileaks id: #68534 Tema: Srpsko politi~ko grupisawe – koalicija se ru{i? Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 19. jun 2006. u 12.21 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/06/06BELGRADE967.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 191

Rezime Na konferenciji za novinare 1. juna srpski premijer Ko{tunica je zvani~no odgovorio na kona~ne rezultate crnogorskog referenduma i govorio o nekoliko kqu~nih stvari koje sada o~ekuju wegovu vladu: formalno raskidawe dràvne zajednice, neposredno predstoje}a promena mesta u kabinetu i novi ustav. Sada, kada je prestanak dràvne zajednice postao realnost i kada su ponovo pokrenuti razgovori o ustavu, o~igledan zakqu~ak Beograda je da }e parlamentarni izbori verovatno biti odràni na jesen. Premijer najavquje promene Ko{tunica je odrào jednu od retkih konferencija za novinare 1. juna, kako bi komentarisao rezultate crnogorskog referenduma i najavio predstoje}e promene u svom kabinetu, nakon ostavke potpredsednika vlade Labusa zbog odluke EU da suspenduje pregovore o SSP iz razloga nesara|ivawa sa MKTJ. Ko{tunica je u svojim komentarima istakao priznawe regularnosti postupka od strane EU, ali nije oti{ao toliko daleko da prizna nezavisnost Crne Gore (napomena: Srbija je naknadno priznala Crnu Goru 15. juna). Teì{te rada vlade, me|utim, bilo je usmereno na potvr|ivawe identiteta Srbije kao me|unarodnopravnog naslednika SCG. Predsednik Tadi} je poslao pismo UN u kome se to izjavquje i potvr|uje Srbija kao pravni naslednik mesta SCG u Ujediwenim nacijama i ~lanstva u kqu~nim me|unarodnim organizacijama, ukqu~uju}i OEBS, a osnovu odredaba Poveqe Dràvne zajednice. Crna Gora se na sli~an na~in pozvala na Povequ u pismu kojim od UN traì prijem u ~lanstvo, priznaju}i implicitno na taj na~in pravo Srbije kao pravnog naslednika. Institucionalne promene Pored ovih me|unarodno-pravnih formalnosti, Ko{tunica je suo~en sa krupnim, generalnim servisom vladinih institucija. Po{to je dràvna zajednica bila naslednik SRJ, ona je zadràla mnoge funkcije vlasti koje su po pravilu na nivou dràve, ukqu~uju}i i sve nadle`nosti ministarstava odbrane i spoqnih poslova, kao i kontrolu nad oruànim snagama kroz Vrhovni savet odbrane. Tadi} i Ko{tunica su ve} imali nesuglasica oko kontrole predsednika nad vojskom. Predsednik je komandant i {ef vojske po republi~kom zakonu Srbije, ali wegove odgovornosti mimo toga nisu definisane. Neki u DS su izrazili zabrinutost da bi premijer mogao da traì ozakowewe ve}e uloge za sebe ili ministra odbrane u kontroli vojske. Tadi}, Stankovi} i aktuelni vr{ilac du`nosti na~elnika General{taba Pono{ rekli su nedvosmisleno posetiocima iz Va{ingtona da je predsednik vrhovni komandant, ali da konkretne odgovornosti jo{ nisu pravno razgrani~ene na jasan na~in. 192

Vlada Srbije je 8. juna izdala zvani~nu uredbu, kojom se ukidaju agencije Dràvne zajednice, a institucije i neke nadle`nosti prenose u nadle`nost Republike Srbije. Ukinute institucije obuhvataju: parlament SCG, predsednika, Savet ministara, Vrhovni savet odbrane i Sud SCG. Posebno je zna~ajno da je Ministarstvo za qudska i mawinska prava SCG sada preme{teno u Republiku Srbiju kao izvr{na vladina agencija (ispod nivoa ministarstva). Ministar pravde Srbije Stojkovi} je rekao lokalnoj {tampi da su od svih ministarstava SCG samo ministarstva odbrane i spoqnih poslova nastavila sa radom. Nacionalno ve}e za saradwu sa Ha{kim tribunalom, Koordinaciono telo za jug Srbije i Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju nastavi}e sa radom za Republiku Srbiju, pri ~emu }e Qaji} nastaviti da bude na ~elu prva dva tela, a Sanda Ra{kovi}-Ivi} }e verovatno ostati na ~elu Koordinacionog centra za Kosovo. Tom uredbom preporu~en je rok od 45 dana ({to je politi~ka obaveza, a ne zakonski zahtev) da srpski parlament usvoji amandmane na zakone o ministarstvima i vladi, koji bi dozvolili personalne promene, ukqu~uju}i i ministarska mesta u ministarstvima odbrane i spoqnih poslova.

Preure|ewe kabineta u toku Bilo je malo rasprave o zadràvawu ministra odbrane Stankovi}a, ali ima sve vi{e naga|awa da bi ministar spoqnih poslova Dra{kovi} mogao da bude smewen kada se usvoje amandmani. SPS i Dra{kovi} su bili ogor~eni neprijateqi godinama, a rukovodstvo SPS je pretilo da }e uskratiti podr{ku vladi ako Dra{kovi} ne bude uklowen. Ko{tuni~in prostor od 45 dana zna~i da }e Dra{kovi} verovatno biti bezbedan do kraja jula, kada bi letwa pauza mogla da prolongira wegov ostanak na poloàju jo{ i duè. Mada, ako/kad Dra{kovi} ode, verovatno }e i wegova tri poslanika SPO oti}i sa wim, {to }e dodatno okrwiti parlamentarnu ve}inu Vlade Srbije. U me|uvremenu, radikali su intenzivirali svoju retoriku protiv vlade. U skorije vreme, Srpska radikalna stranka je protestovala protiv, javnosti dobro poznatih, nastojawa G17 plus da se pomenutoj partiji zabrani politi~ki rad, sa obrazloèwem da weni poslanici podstrekavaju rasizam i promovi{u govor mr`we u parlamentu. SRS je tako|e protestovala protiv onoga {to zove “prqavom nagodbom” koju je vlada zakqu~ila uz odlagawe od 45 dana i napustila svoja mesta u skup{tinskim odborima. Usled komplikovanog sastava odbora, nekima su predsednici, ili bar ve}ina u wihovom sastavu, opozicioni radikali – najva`niji su odbori za pravosu|e, upravu i finansije. Wihovim napu{tawem ovih odbora, ~ije je funkcionisawe od su{tinske va`nosti, svaki pravi rad parlamenta je fakti~ki osuje}en. 193

Pored prethodnih imenovawa na nivou dràvne zajednice, premijer je suo~en sa te{kim zadatkom da imenuje kandidata iz G17 plus da zameni Labusa i ministra poqoprivrede Ivanu Duli}-Markovi}. Duli}Markovi}eva je tako|e napadana od strane SRS, stranke koja se prvo zaklela da nikada ne}e dopustiti da ona bude imenovana, ali je kasnije razjasnila da wu jednostavno nije htela na mestu ministra za poqoprivredu (Dinki}eva pretwa da }e oboriti vladu ako ona ne bude imenovana izgleda da je efikasno razotkrila wihov blef). Na{i kontakti rekli su nam nezvani~no da }e SPS podràti Duli}-Markovi}evu kao potpredsednika vlade, ali da su za sada odlu~no protiv Dra{kovi}a.

Ustav (opet) Ko{tunica je ponovio svoj poziv na dono{ewe novog ustava Srbije, {to je jo{ potrebnije nakon odlaska Crne Gore. On je dao zadatak predsedniku parlamenta Markovi}u da otpo~ne konsultacije o postizawu konsenzusa izme|u dva nacrta koji se povla~e po fijokama ve} oko 20 meseci. Prvobitne glasine ukazivale su da }e premijer mo`da iskoristiti rasprave o ustavu za indirektan izbor novog predsednika, ~ime bi fakti~ki uklonio Tadi}a sa du`nosti i pre jesewih izbora. Tadi} je, me|utim, odbio da raspravqa o ustavu sa Markovi}em i poziva Vladu Srbije da po{tuje zakonske uslove za promenu ustava, koje je u su{tini nemogu}e ispuniti. (Napomena: Tadi}ev mandat proteè se i na 2009, ali on bi morao da da ostavku ako bi èleo da se kandiduje za premijera – mada su kontakti iz wegove kancelarije nagovestili da je on zadovoqan svojim trenutnim poloàjem.) Od tada, me|utim, vi{e pokazateqa govori da DS, DSS i mo`da G17 (u liku “mostograditeqa” Dinki}a) rade na postizawu kompromisa koji bi omogu}io saglasnost o tekstu ustava i zakazivawu izbora sa svim demokratskim partijama na istoj strani – ili nezvani~no ili u koaliciji. Kontakti nam govore da su se Tadi} i Ko{tunica privatno sreli 3. juna, verovatno da bi raspravqali o ovim stvarima. Mediji nisu bili obave{teni o ovom sastanku. Izborni raspored Institucionalni izazovi po raspu{tawu Dràvne zajednice, zajedno sa ozbiqnim politi~kim koracima unazad za Vladu Srbije (od kojih je najva`niji suspendovawe pregovora o SSP zbog neuspeha vlade da izru~i Mladi}a) i sve bliè isticawe krajweg roka za pregovore o statusu Kosova, jasno ukazuju na krhkost Ko{tuni~ine vlade. Referendum, pogotovo, izgleda da je kona~no pokrenuo mehanizam koji prevremene izbore ~ini skoro neminovnim. Ima nekoliko mogu}ih okida~a za nove izbore. Ako parlament, koji bi morao da bude sazvan na vanrednu sednicu, ne moè da obezbedi dovoqnu podr{ku za izmene zakona neophodne da se ozvani~i prelazak nad194

le`nosti sa Dràvne zajednice na Republiku Srbiju ({to odlazak radikala ~ini verovatnim), predsednik skup{tine Markovi} mora}e verovatno da raspusti parlament i da raspi{e nove izbore. âk i ako se u ovim stvarima bude uspelo, lider G17 Dinki} je ve} upozorio Vladu Srbije da }e uskratiti podr{ku u septembru, ako pregovori za SSP ne budu obnovqeni. Kona~no, ukoliko do|e do dogovora o ustavu u narednih mesec ili dva, vlada bi mogla da sazove ustavotvornu skup{tinu da bi se taj novi dokument izglasao, {to bi nu`no zna~ilo nove izbore na svim nivoima vlasti (parlamentarne, lokalne i predsedni~ke – u zavisnosti od toga kakav odnos novi ustav bude imao prema toj funkciji). Ova posledwa opcija zahteva}e kreativno tuma~ewe trenutno vaè}eg (Milo{evi}evog) ustava, {to deluje prili~no obeshrabruju}e sa aspekta promene ustava. Ako izbori budu zakazani do po~etka septembra – uzimaju}i u obzir inerciju birokratije i op{teevropski avgustovski odmor, mi bismo o~ekivali da datum izbora bude negde krajem oktobra ili po~etkom novembra (datum ne sme da bude pre isteka 45, niti po isteku 90 dana od raspisivawa izbora). Mi }emo izvestiti u zasebnoj depe{i o uzajamnom odnosu izbornih kalkulacija i pregovora o statusu Kosova. Polt

LVI Referenca: 06BELGRADE977 Wikileaks id: #68682 Tema: Liberalno-demokratska partija (LDP) Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 20. jun 2006. u 10.46 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/06/06BELGRADE977.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Kandidat Liberalno-demokratske partije (LDP) Milivoj Verbalov pobedio je na ponovqenim izborima za predsednika op{tine Novi Be~ej protivnika iz Srpske radikalne stranke sa samo 250 glasova razlike. Uprkos javnoj podr{ci za SRS od strane svih politi~kih stranaka osim DS, ovo su prvi op{tinski izbori gde je kandidat najmla|e srpske politi~ke stranke uspeo da pobedi. Iako lokalni izbori nisu u potpunosti dobar indikator nacionalne popularnosti jedne partije, ovi izbori pokazuju da ima nade za LDP na budu}im parlamentarnim izborima. Po nezvani~nim rezultatima, kandidat LDP-a Milivoj Verbalov pobedio je u drugom krugu izbora za predsednika op{tine u Novom Be195

~eju. Verbalov je osvojio tanku ve}inu od 50,9% ili 4136 glasova, dok je kandidat Srpske radikalne stranke (SRS) osvojio 49,1% ili 3992 glasa. Izbori u Novom Be~eju organizovani su nakon {to je na inicijativu SRS opozvan prethodni gradona~elnik iz redova DS Aca \uki~in. Novi Be~ej je mala poqoprivredna op{tina u centralnom delu Vojvodine, severne autonomne pokrajine Srbije. Ukupna populacija Novog Be~eja iznosi 27.000 stanovnika (21.000 registrovanih glasa~a), od kojih je 80% Srba, a 20% Ma|ara. Politi~ku scenu u Novom Be~eju karakteri{e veliki broj politi~kih stranaka i grupa gra|ana koji imaju predstavnike u lokalnoj skup{tini op{tine, od kojih ~ak deset stranaka ~ine vladaju}u ve}inu. Radikali su najja~a pojedina~na stranka u Novom Be~eju, {to je velikim delom zasluga naseqavawa interno raseqenih Srba i izbeglica iz Hrvatske i sa Kosova. Ranije ove godine, lokalni ogranak SRS inicirao je referendum o opozivu koji je uspeo najvi{e zbog slabe izlaznosti – mawe od 20% registrovanih glasa~a uspelo je da opozove predsednika op{tine. Liberalno-demokratska partija, koju vodi biv{i potpredsednik vlade i potpredsednik DS (pod \in|i}em i @ivkovi}em) êdomir Jovanovi}, vrednim i agresivnim terenskim radom osnovala je jak partijski ogranak u Novom Be~eju koji se uglavnom sastoji od razo~aranih ~lanova DS. Ovi izbori su bili tek tre}i na kojima je u~estvovala LDP, koja je formirana u novembru 2005, a sa radom je krenula januara 2006. Na lokalnim izborima koji su odràni u aprilu i maju 2006, stranka je dobila 3% glasova u Kuli, 6% u Kovinu i u{la u lokalnu skup{tinu sa 3 savetnika i, kona~no, 20% u prvom krugu u Novom Be~eju, {to ih je svrstalo ispod radikala, ali i ispred koalicije DSS, NS i G17 plus i ispred DS. U Novom Be~eju, LDP je nametnula trku sa kandidatom SRS koji nije bio podràn samo od sopstvene partije, ve} i od strane ve}ine drugih politi~kih partija u Novom Be~eju, ukqu~uju}i posebno DSS i G17 plus, ~ije je rukovodstvo samo nekoliko dana ranije pokrenulo peticiju u Beogradu da se SRS-u zabrani bavqewe politikom. Samo je DS javno podràla kandidata LDP i uprkos te{kim re~ima koje su razmenile DS i LDP, Dragan [utanovac, potpredsednik DS, iskreno je ~estitao LDP-u na ovom uspehu. [utanovac je rekao da nema sumwe da }e DS uvek podràvati svaku demokratsku partiju protiv radikala.

Komentar Lokalni izbori u Srbiji ne mogu da budu upotrebqeni kao pouzdan indikator nacionalne popularnosti bilo koje politi~ke stranke. Izbor kandidata, wihov ugled u lokalnoj sredini, dosta vrednog rada na kampawi, usmerenoj na lokalna pitawa i izvestan broj drugih lokalnih okolnosti obi~no odre|uju pobednike na lokalnim izborima. Me|utim, 196

ova pobeda }e dati zamah partiji koja postoji tek 6 meseci. Strana~ki insajderi iz DS kaù nam da su po~eli da razmatraju mogu}nost da koalicija LDP-GSS (Gra|anski savez) pre|e prag na budu}im parlamentarnim izborima i nagovestili, kako privatno, tako i javno, svoju spremnost da rade zajedno – ako bude potrebe. Mada, kako ukazuju i opoziv i izborni rezultati iz Novog Be~eja, apatija/izlaznost glasa~a bi}e verovatno odlu~uju}i faktor na parlamentarnim izborima, koji }e biti najverovatnije na jesen. Polt

LVII Referenca: 06DAMASCUS3019 Wikileaks id: #68903 Tema: Reakcije medija iz Damaska – sastanak ministara Islamske konferencije, Sirija, Srbija, Liban, Irak, palestinske teritorije Poreklo: Ambasada u Damasku (Sirija) Vreme slawa telegrama: sreda, 21. jun 2006. u 14.11 Klasifikacija: deklasifikovano Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/06/06DAMASCUS3019.html Istorija: prvi put objavqeno u sredu, 24. avgusta 2011. u 3.21

Rezime Sirijske novine izvestile su da je ministar spoqnih poslova Valid al-Moalem raspravqao sa svojim turskim kolegom Abdulahom Gulom (Abdullah Gul) o regionalnim temama od zajedni~kog interesa i stavkama sa dnevnog reda 33. sastanka ministara spoqnih poslova zemaqa Islamske konferencije, odrànog u Bakuu. Tokom sastanka odrànog u pauzi sastanka ministara zemaqa Islamske konferencije, oba ministra usmerila su pa`wu na bilateralne odnose izme|u Sirije i Turske. Ministar spoqnih poslova Gul izrazio je zadovoqstvo svoje zemqe teku}im napretkom sirijsko–turskih odnosa. Na sastanku sa ministrom spoqnih poslova Bahreina, Bin Muhamedom al-Kaleifom, ministar spoqnih poslova al-Moalem osvrnuo se na teme o kojima se raspravqalo na sastanku predsednika Asada i bahreinskog kraqa Hamada bin Isa al-Kaleifa nedavno u Damasku. Ministar spoqnih poslova tako|e je raspravqao sa iranskim ministrom spoqnih poslova Manu{ehrom Motakijem o predmetima sa dnevnog reda ministarskog sastanka Islamske konferencije i stvarima kojih }e se dota}i sastanak zemaqa koje okruùju Irak, koji }e se odràti u Teheranu, 8. jula. Al-Moalem se tako|e osvrnuo na bilateralne odnose izme|u Sirije i Jordana, sa jordanskim ministrom spoqnih poslova Abdulilahom al-Katibom, u svetlu aktuelnih priprema za sirijsko-jordansku Zdruènu visoku komisiju (Joint Higher Committee) u Damasku. 197

U obra}awu pre ministarskog sastanka Islamske konferencije, gospodin Al-Moalem rekao je da je svet, po~ev od doga|aja 11. septembra, svedok ~iste eksploatacije tih zbivawa u slu`bi interesa SAD i wene politike hegemonije, pod izgovorom borbe protiv terorizma, koji se povezuje sa islamom, bez razlikovawa terorizma od prava da se odupire okupaciji, uz zanemarivawe pravih razloga u pozadini terorizma, kao {to su siroma{tvo, bezobzirnost i okupacija. On je dodao da su ratovi koje SAD vodi protiv Iraka i Avganistana, i posledice tih ratova po Bliski istok, doveli do porasta napetosti i haosa u regionu, kao i do zastoja mirovnog procesa. On je tako|e ponovio podr{ku Sirije te`wama ira~kog naroda da postigne nacionalno pomirewe putem konferencije posve}ene usagla{avawu i pomirewu, koja treba uskoro da se odrì u Bagdadu, uz u~e{}e svih ira~kih politi~kih partija. Kritikovao je me|unarodne pritiske na Iran, zbog wegovog miroqubivog nuklearnog programa, dodaju}i da “takav pritisak jo{ jednom potcrtava nepravi~an pristup i politiku dvostrukih standarda od strane zapadnih krugova, koji dominiraju me|unarodnim rezolucijama o ovim pitawima vezanim za na{ region, koji su namerno ravnodu{ni prema stvarnim opasnostima za bezbednost i stabilnost u regionu, koje poti~u od izraelskog nuklearnog arsenala.” Gospodin Al-Moalem izrazio je podr{ku Sirije pravu Irana na miroqubivu upotrebu nuklearne energije i pravo dràva u regionu na garancije u tom smislu, ponavqaju}i zahtev Sirije da se Bliski istok u~ini regionom bez OMU (Oru`ja za masovno uni{tewe). Novine su tako|e prenele da se Abdulah al-Ahmar (Abdullah al-Ahmar), pomo}nik generalnog sekretara al-Bat arapske partije (al-Baath Arab Party), sastao sa delegacijom Srpske radikalne stranke na ~elu sa prvim zamenikom predsednika, Tomislavom Nikoli}em. Razgovori su bili usmereni na najnovija zbivawa na Bliskom istoku i na Balkanu, pritiske na Siriju i politiku hegemonije i me{awa u unutra{we poslove drugih zemaqa.Obe strane izrazile su identi~na gledi{ta u vezi ovih zbivawa, nagla{avaju}i da pravedan i potpun mir ne moè da bude ustanovqen na Bliskom istoku bez potpunog povla~ewa Izraelaca sa okupiranih arapskih teritorija, ukqu~uju}i i sirijski Golan, palestinske teritorije i libanske farme u oblasti [ibe (Lebanese Shebaa Farms). Obe strane su tako|e naglasile da su rat protiv Iraka i okupacija te zemqe rezultirali stawem haosa, nesigurnosti i ve}e patwe ira~kog naroda, nagla{avaju}i da }e okon~awe okupacije i uspeh politi~kog procesa pomo}i Ira~anima da izgrade sopstvenu budu}nost i jedinstvo, bez strane intervencije. Gospodin Nikoli} je naglasio solidarnost svoje stranke i naroda sa borbom koju Sirija vodi da povrati svoju zemqu i prava na Golanu i uspostavi pravedan i celovit mir, zasnovan 198

na legitimnim me|unarodnim rezolucijama. On je osudio pritiske na Siriju, isti~u}i da se time Sirija ne}e prisiliti da napusti svoju kqu~nu ulogu u regionu, niti svoja nacionalna prava i stavove.

Odabrani naslovi “Al-Moalem se obra}a Islamskoj konferenciji: Sirija je na udaru zbog svog otpora hegemoniji i stranom me{awu. Moalem se sre}e sa turskim ministrom spoqnih poslova Gulom, bahreinskim ministrom spoqnih poslova Kaledom bin Mohamed al-Kaleifom (Khaled bin Mohammed al-Khaleifa), iranskim ministrom spoqnih poslova Motakijem (Mottaki) i jordanskim ministrom spoqnih poslova AlKatibom (Al– Khatib) “Tisrin”, u vlasni{tvu vlade, 21. juna); “Troje palestinske dece poginulo, 14 povre|eno u novom izraelskom napadu na Gazu. Izrael omalovaàva sastanak Olmert-Abas u Jordanu” (“Tisrin”, u vlasni{tvu vlade, 21. juni); “Libanski krugovi: Mreà Mosada, istrebqena u Libanu, povezana je sa svim eksplozijama u Libanu” (“Al Tavra”, u vlasni{tvu vlade, 21. juni); “Japan najavquje povla~ewe svojih snaga iz Iraka. Dva plana demokrata u Senatu SAD za smawivawe snaga u Iraku (“Al Tavra”, u vlasni{tvu vlade, 21. juni). Citati iz uvodnika “Klevetni~ko gledi{te” Omar Jaftali, uvodni~ar u vladinom “Tisrinu”, komentarisao je 21. juna: “Otkri}e mreè povezane sa izraelskim Mosadom u Libanu veoma je krupno i va`no postignu}e, jer je otvorilo o~i Libancima o zaveri protiv wihove zemqe... Ve}ina Libanaca je odmah shvatila, nakon hap{ewa agenata Mosada, da je Izrael neprijateq Libana broj jedan... Ve}ina Libanaca vrlo dobro shvata da je Liban meta direktne agresije. Oni koji poku{avaju da neutrali{u Liban u sukobu sa izraelskim neprijateqem, priklawaju se logici koja je u suprotnosti sa istorijskim i geografskim ~iwenicama i koja ignori{e ekspanzionisti~ku cionisti~ko-ameri~ku opasnost u regionu... Iskrena nacionalna voqa i strategija odbrane mora da bude formulisana na temequ saradwe izme|u vojske Libana i pokreta otpora...” “Izme|u masakra u Gazi i Al-Haditi” Abd-al-Fatah al-Avad, glavni urednik vladine “Al-Tavre”, komentarisao je 21. juna: “Izraelskim masakrima u Gazi pandan su masakri SAD u Iraku... Izrael i SAD se nadme}u ko }e biti brutalniji... Izrael vr{i zlo~ine u senci drugih zlo~ina, po~iwenih od strane SAD u susednoj zemqi... SAD, koje su navikle da drugi ratuju za wihov ra~un, sada su se na{le u prilici da ratuju za ra~un drugih i za wihov interes i, {to je jo{ gore, protiv svojih sopstvenih interesa... Arapi ne rade ni{ta zato {to bi osu|ivawe akcija Izraela zna~ilo osu|ivawe akcija 199

SAD... a malo je onih koji mogu da osude akcije SAD ovih dana...! Ne moè se tvrditi da je Sirija zastra{ena pretwama SAD. Ona je bila sposobna da protuma~i ~iwenice ispravno, bez straha, obmane ili neopreznosti. U vreme kada Siriji savetuju da promeni svoje principe zbog novih zbivawa u regionu i da uvaì nove ~iwenice, Sirija sad moè da kaè drugima da preispitaju ta nova zbivawa... Sirija se ponosi svojim stavom i svojim pravilnim tuma~ewem situacije”.

“Kada se gre{ke nagomilaju” Ali Kasim, uvodni~ar u vladinoj “Al-Tavri”, napisao je 21. juna: “U pozadini evropskog mehanizma za pomo} Palestincima nije èqa da se olak{a palestinska patwa, ve} priznawe gre{ke, koja je dostigla nivo greha, a koja je u~iwena kada su Evropqani odabrali da kazne Palestince zbog wihovog demokratskog izbora... Mehanizam EU, odobren od strane me|unarodne ~etvorke, ne zna~i nu`no da su Evropqani i Amerikanci na{li re{ewa za problem koji su sami sebi napravili. Bi}e da se tu, ustvari, radi o priznawu da stav po kome Palestince treba kazniti i daqe baca negativnu senku na raspoloìve opcije... Cela evropska akcija je deo izbezumqenih nastojawa da se izvr{i pritisak na Palestince, te iskoriste pomo} i mehanizmi za weno dostavqawe kao sastavni deo tog pritiska, stvarawem razdora u palestinskoj dru{tvenoj realnosti... Evropqani i Amerikanci }e kona~no biti prinu|eni da po{tuju izbore koje je napravio palestinski narod i prihvate ono {to su oni prihvatili i odabrali...” “Pentagon i kultura masakra” Salim Abud, komentator u vladinoj “Al-Tavri”, napisao je 21. juna: “Oni koji dolaze iz Iraka nagla{avaju da su krivi~na dela koja su marinci po~inili protiv Ira~ana, ustvari, vi{e zaprepa{}uju}a nego {to povremeno izve{tavaju mediji. Okupacione vlasti name}u medijsku cenzuru, kako bi sakrile ove zlo~ine Amerikanaca, koji su postali na~in pona{awa Amerikanaca. Svi ira~ki gradovi, od Haditaha do AlFaluye, Al-Kaima, Tal Afara, Al-Nayafa, Samare, Al-Ramadija, Basre, Kirkuka i Mosula, popri{ta su zlo~ina, ubistava i uni{tavawa koja vr{e Ramsfeldovi vojnici. Ovi ponavqani zlo~ini ostavqaju za sobom `rtve me|u decom, ènama, mu{karcima, starima, ku}e se uni{tavaju... Oni su nadma{ili sve zlo~ine koje je Irak pretrpeo tokom istorije, u svim vremenima... Ameri~ki vojni establi{ment neguje kulturu masakra, staru kulturu, zvani~no prihva}enu od strane Pentagona... U pozadini ve}ine slu~ajeva bombardovawa civila u Iraku nalaze se obave{tajci SAD i izraelskog Mosada...” “Jezik sile i jezik dijaloga” Isam Dari, komentator u vladinom “Tisrinu”, napisao je 21. juna: “êtiri godine ameri~kih ratova protiv terorizma dokazale su da 200

nijedna sila sama po sebi, ma kolika bila, ne moè da ukloni strah i ostvari bezbednost i stabilnost u svetu. Bu{ova administracija mogla je da iskoristi saose}awe zemaqa i naroda celog sveta nakon doga|aja 11. septembra za stvarawe odgovaraju}e me|unarodne klime za iskorewivawe terorizma... Dijalog je mogao da dovede do pozitivnih rezultata, koje jezik sile nikako ne moè da proizvede... ali ovo je jedina logika koju Bu{ova administracija usvaja. Jedini jezik koji ta admi-nistracija razume jeste jezik vojne sile, nepopustqivosti i arogancije. Zato ona pla}a skupu cenu kroz naru{avawe ugleda i uloge SAD ...”

“[ta }e sprati grehe SAD?” Samir Abd-al-Rahman, kolumnista lista “Al-Batu” u vladinom vlasni{tvu, napisao je 21. juna: “Ameri~ka pri~a o samoubistvu tri pritvorenika u Gvantanamu vi{e li~i na veliku la` nego na istinu. Ciq ove laì je da prikrije kr{ewe svih me|unarodnih zakona i konvencija od strane zatvorskih vlasti SAD, koje izmi{qaju najgore i najprqavije metode ispitivawa, ~iji je ishod smrt pritvorenika kao posledica mu~ewa... Vlasti SAD }e mo`da zatvoriti zatvor Gvantanamo, ali {ta }e sprati grehe SAD i kr{ewa qudskih prava u pritvoreni~kim logorima u SAD, u vreme kada skandal sa tajnim zatvorima CIA odjekuje {irom Evrope i u drugim delovima sveta, a skandali iz Abu Grejba oìvqavaju svakog dana novim slikama ameri~kih vojnika kako zlostavqaju pritvorenike...?” Se~

LVIII Referenca: 06DAMASCUS3049 Wikileaks id: #69289 Tema: Reakcije medija iz Damaska – Samit Asad-Mubarak, SirijaPLO, Sirija-Jordan, Liban, Irak (23-25. juni) Poreklo: Ambasada u Damasku (Sirija) Vreme slawa telegrama: nedeqa, 25. jun 2006. u 12.17 Klasifikacija: deklasifikovano Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/06/06DAMASCUS3049.html Istorija: prvi put objavqeno u sredu, 24. avgusta 2011. u 3.21

Rezime Sirijske novine istakle su zna~aj sirijsko-egipatskog samita, odrànog u ~etvrtak izme|u predsednika Asada i Mubaraka, koji je bio usmeren na situaciju u arapskom regionu i bilateralne odnose. Po~etnoj sednici prisustvovali su potpredsednik Faruk i ministar spoqnih poslova Valid Al-Mualem, kao i ministar za informisawe Mohsen Bilal. Sastanku su sa egipatske strane prisustvovali premijer Ahmed Na201

zeif i ministar spoqnih poslova Ahmad Abul Gait, kao i ministar za informisawe Anas al Faki. Dvojica predsednika razmatrala su bratske veze izme|u svojih zemaqa na svim poqima, kao i sredstva za unapre|ewe tih veza. Oba predsednika ponovila su zna~aj pove}awa palestinskog jedinstva i podr{ke me|upalestinskom dijalogu, kao i zna~aj obnavqawa podr{ke stabilnosti i teritorijalnom integritetu Iraka. Novine su tako|e prenele telefonske razgovore izme|u potpredsednia [are (Shara) i Mahmuda Abasa, predsednika Palestinske uprave, kao i Faruka Kadumija (Faruq Qaddumi), {efa politi~kog krila PLO i sekretara centralnog komiteta Fataha. U oba telefonska razgovora diskutovalo se o doga|ajima u Palestini, nastavku me|upalestinskog dijaloga i potrebi da isti urodi plodom. U vezi sirijsko-jordanskih odnosa, novine su prenele izjavu Ha{ema [abula (Hashem Shabboul), jordanskog ambasadora u Siriji, koja potvr|uje da sirijsko-jordanski Visoki komitet treba da se sastane u Damasku 28. i 29. juna, a predsedava}e premijer Otri i jordanski premijer Marof Bakhit (Maarof Bakhit). On je dodao da }e komitet raspravqati o na~inima za unapre|ivawe trgovine, ulagawima i ekonomskim odnosima izme|u dve zemqe. On je rekao da redovna saradwa te dve zemqe obuhvata oblasti politike, ekonomije i obrazovawa, ukazuju}i da se ti odnosi stalno pro{iruju.

Odabrani naslovi “Potpredsednik [ara (Shara) govori o napretku u me|upalestinskom dijalogu sa palestinskim predsednikom Abasom i obave{tava ga o ishodu posete predsednika Asada Egiptu” (“Al-Bat”, u vlasni{tvu vlade, 25. juni); “Predsednik Asad i Mubarak potvr|uju da su u stalnim konsultacijama, podràvaju me|upalestinski dijalog i teritorijalni integritet Iraka. Ministar spoqnih poslova Mualem (Mouallem): Mi pravimo razliku izme|u otpora i terorizma”; “Otvarawe ambasade Sirije u Libanu u pozitivnoj atmosferi”. “Egipatski ministar spoqnih poslova Abul – Geit (Aboul-Gheit): Postoji zajedni~ka sirijskoegipatska vizija o HAMAS-u i arapskoj inicijativi” (“Al-Tavra”, u vlasni{tvu vlade. 23. juni); “951 palestinsko dete mu~eni~ki stradalao u izraelskim zlo~inima. Italija poziva Izrael da prestane sa masakrima. Okupacione trupe Izraela napale Yenin i Ju`nu Gazu” (“Tishrin”, u vlasni{tvu vlade, 25. juni); “HAMAS odbija da prejudicira ishod me|upalestinskog dijaloga. Olmert na konferenciji za dodeqivawe Nobelove nagrade: ’Granice Izraela su od reke do mora’” (“Al-Tavra”, u vlasni{tvu vlade, 23. juni); “Kritike Libanaca upu}ene godi{wem izve{taju pomo}nika generalnog sekretara UN Ibrahima Al-Gambarija (Ibrahim al-Ghambari) zbog ignorisawa mreè MOSAD-a” (“AlBat”, u vlasni{tvu vlade, 25. juni); “Lahud poziva na finalizaciju istrage o izraelskoj mreì, kako bi osujetio poku{aje da se sakrije istina” (“Al-Tavra”, u vlasni{tvu vlade, 23. juni); “Ministri za informi202

sawe sastaju se sa delegacijom libanskih novinara: Sirija ohrabruje i blagosiqa nacionalni dijalog” (“Al-Tavra”, u vlasni{tvu vlade, 23. juni); “Premijer Otri daje osvrt na tenedencije razvojnih i reformskih planova sa Srpskom radikalnom strankom” (“Al-Tavra”, u vlasni{tvu vlade, 23. juni) “Jordanski ambasador u Siriji potvr|uje jake veze izme|u Sirije i Jordana” (“Sirija Tajms”, u vlasni{tvu vlade, 25. juni); “Jordanski premijer poseti}e Siriju slede}e srede” (“Al-Tavra”, u vlasni{tvu vlade, 23. juni); “Upozorewa za slu~aj neuspeha plana ira~kog nacionalnog pomirewa” (“Tishrin”, u vlasni{tvu vlade, 25. juni); “Pet ameri~kih vojnika ubijeno u Iraku. Ukupan broj ubijenih u sukobima u Iraku i napadima u Bagdadu, Kirkuku i Basri” (“Tisrin”, u vlasni{tvu vlade, 24. juni).

Citati iz uvodnika: “Dakle, ne davimo se svi” Isaam Dari, uvodni~ar “Tisrina”, lista u vlasni{tvu vlade, napisao je 24. juna: “Sirijsko-egipatski samit, odràn u Kairu 22. juna, bio je veoma zna~ajan, u vreme kada se pa`wa arapskih naroda, Ira~ana i Palestinaca, produàva zbog agresije i o~iglednog terorizma koji sprovode dva strate{ka saveznika i partnera u agresiji i wenim ciqevima, SAD i Izrael... Pregovori tokom samita bavili su se palestinskim i ira~kim pitawima sa gledi{ta sirijsko-egipatske i op{te, panarapske, zabrinutosti za interese arapskih naroda u Iraku i Palestini, kao i {irom arapskog sveta. Dvojica lidera naglasila su svoju podr{ku jedinstvu i stabilnosti Iraka i palestinskom nacionalnom dijalogu... Arapi se mo`da ne}e sloìti oko detaqa i wihovi stavovi mo`da ne}e biti potpuno identi~ni – mada nije neophodno i nezaobilazno da imaju identi~ne stavove – ali oni ne smeju nikada da se razlikuju oko su{tinskih stvari, sve dok te su{tinske stvari poga|aju svakog Arapina. Razlike oko su{tinskih stvari su fatalne i destruktivne za sve arapske zemqe, ne samo za ovu ili onu pojedina~nu zemqu. Opasnost ne preti samo Siriji. Iskustvo Iraka, koji krvari, trebalo bi da dokaè arapskoj bra}i da su na meti i wihovo postojawe, identitet i budu}nost... Arapska situacija je nezdrava i verovatno u najgorem stawu od pada Granade... Postoji hitna potreba za arapskom solidarno{}u i jedinstvenom arapskom strategijom zarad generacija koje dolaze... Postoji istorijska odgovornost koju svi arapski lideri i svi Arapi, bez izuzetka, moraju da snose. Istorija ne}e imati milosti prema onima koji okre}u le|a svojoj bra}i, bez obzira na razloge...” “Bombardovawe budu}nosti” Samir al-[ibani (Samir al-Shibani), komentator u vladinom “Tishrinu”, komentari{e (24. juna): “Cionisti~ki terorizam ima duboke istorijske korene i... nedavni napadi u kojima su palestinski civili 203

ubijani i rawavani u Gazi nije nikakvo iznena|ewe. Zapawuju}e iznena|ewe, me|utim, jeste ovo uàsno }utawe sveta pred organizovanim, dràvnim terorizmom, koji za mete ima decu... Izrael nije briga za Kofi Anana, niti za me|unarodne zakone, zato {to zna da ga zasigurno niko na ovom svetu ne}e pritiskati, niti uznemiravati, sve dok dominira Belom ku}om i sve dok agresivna administracija SAD nudi svu za{titu, sponzorstvo i podr{ku ovom terorizmu... Ovo je lekcija koju bi Arapi trebalo da nau~e pre nego {to bude suvi{e kasno.”

“Svedok iz SAD potvr|uje” Ahmad Hamadah (Ahmad Hamadah), uvodni~ar u vladinoj “Al-Tavri”, komentari{e (23. juna): “Ambasador SAD u Bagdadu Zalami Kalilyad (Zalmay Khalilzad) poslao je pismo Stejt Dipartmentu SAD, u kome je dao crnu sliku situacije u Iraku... Iako je ceo svet – vlade, humanitarne organizacije i istraìva~ki centri – upozorio Va{ington i London na skupe i katastrofalne posledice okupacije Iraka i destruktivan uticaj toga na budu}nost ira~kog naroda, ira~kih institucija i infrastrukture, Bu{ i Bler ostali su tvrdoglavi i napali su Irak bez razmi{qawa o ovim posledicama... Kalilyadovo pismo otkriva Ira~anima, Britancima i Amerikancima, pa i celom svetu, {ta su prethodno izjavili Bu{ i Bler... Nakon ovih svedo~ewa, neodlo`no pitawe je slede}e: koliko }e dugo Bu{ i Bler nastaviti sa poku{ajima da ulep{aju bolnu realnost Iraka sloganima o demokratiji, qudskim pravima i brizi za slobodu i bezbednost Ira~ana?” Se~

LIX Referenca: 06PRISTINA564 Wikileaks id: #69826 Tema: Poseta Ko{tunice Kosovu podstakla samo mawe proteste na Vidovdan Poreklo: Ambasada u Pri{tini (Kosovo) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 29. jun 2006. u 16.30 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/06/06PRISTINA564.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpski premijer Vojislav Ko{tunica posetio je manastir Gra~anicu na Kosovu 28. juna da bi obeleìo Vidovdan. Uprkos dozvoli UNMIK-a da poseti Kosovo samo iz li~nih, verskih razloga, Ko{tunica je iskoristio tu priliku da odrì provokativan govor u kome je re204

kao da }e Kosovo uvek biti deo Srbije. Wegova poseta izazvala je samo minimalne reakcije od strane kosovskih Albanaca. Osim hap{ewa Albina Kurtija i preko 100 wegovih pristalica zbog poku{aja (bezuspe{nog) da blokiraju glavne puteve iz Srbije prema Kosovu, obeleàvawe Vidovdana {irom Kosova proteklo je bez ve}ih incidenata.

Tri dana proslave Vidovdana Kosovski Srbi su 28. juna proslavili 617. godi{wicu Vidovdana, obeleàvaju}i poraz Srba i wihovih saveznika od strane Turaka u bici na Kosovu poqu 1389. Proslava je trajala tri dana, a pored glavnih proslava u Gra~anici i na Gazimestanu, policija je izvestila o mirnom okupqawu oko 500-700 qudi na dan 28. juna u Kamenici, na isto~nom Kosovu. Me|u u~esnicima su bili kosovski Srbi koji stanuju u Srbiji, a koji su se vratili na Kosovo za proslavu Vidovdana. Patrijarh Pavle je 27. juna stigao iz Beograda i prisustvovao ~itawu poezije i takmi~ewu u pesni{tvu u manastiru Gra~anica. U svojoj propovedi tog dana, episkop ra{ko-prizrenski Artemije Radosavqevi}, tvrdolinija{ sa sedi{tem u Gra~anici, navodno je rekao da je “Srbija jedan hram, a Kosovo wegov oltar”, dodaju}i da “nema hrama bez oltara”. Patrijarh Pavle je 28. juna, u pratwi episkopa Artemija, sluìo vidovdansku liturgiju u manastiru Gra~anica. Nakon toga je patrijarh Pavle sluìo zaupokojenu slu`bu posve}enu srpskim junacima i mu~enicima kod ratnog spomen-obele`ja na Gazimestanu, na Kosovu poqu, pet kilometara severno od Pri{tine. PDFSN je rekao da je masa kod Gazimestana brojala oko 500-700 qudi, {to je bio najve}i broj od 1999. godine. Umereni lider kosovskih Srba Ran|el Woki} sa Srpske liste za Kosovo i Metohiju (SLKM) rekao je PDFSN-u (slu`benik sa na{im dràvqanstvom koji radi u politi~kom odeqewu ambasade, pretpostavka prevodioca) 28. juna da je bio na Gazimestanu, zajedno sa kolegama iz SLKM Oliverom Ivanovi}em, Goranom Bogdanovi}em, Vesnom Jovanovi} i Gojkom Savi}em. On je rekao da su ostali u~esnici bili srpski lideri iz Beograda, ukqu~uju}i i {efa Koordinacionog centra za Kosovo (KCK) Sandu Ra{kovi}-Ivi}, srpskog ministra za kapitalne investicije Velimira Ili}a, srpskog ministra vera, predsedavaju}eg srpskog pregovara~kog tima za ekonomiju Nenada Popovi}a, Slobodana Vu~eti}a iz Srpske radikalne stranke (SRS) i predstavnike Srpskog pokreta obnove (SPO) i Socijalisti~ke partije Srbije (SPS). Tako|e su bili prisutni i tvrdolinija{ki lideri Srpskog nacionalnog ve}a (SNC) Rada Trajkovi}, Milan Ivanovi} i Marko Jak{i} (dva prethodno pomenuta se nalaze na spisku E.O.) i zamenik predsednika ruske Dume Sergej Baburin, nacionalista, biv{i ruski general u Avganistanu. 205

Ko{tunica je posetio Gra~anicu okruèn jakim obezbe|ewem Srpski premijer Vojislav Ko{tunica u{ao je na Kosovo iz Srbije kroz Prolaz 5 u Kamenici (izme|u Bujanovca u Srbiji i Gwilana na Kosovu) 28. juna u 11.15. On je oti{ao direktno u manastir Gra~anicu, gde je prisustvovao ru~ku ~iji je doma}in bio vladika Artemije. Ko{tunica je rekao okupqenim kosovskim Srbima, od kojih su mnogi ~ekali satima, da }e Kosovo uvek biti deo Srbije. Ko{tunica je napustio Kosovo kroz prolaz 3 kod Merdara (najdirektniji put izme|u Pri{tine i Beograda) oko 17.00. Po re~ima jednog kosovskog Srbina, u~iteqa iz Gra~anice, Ko{tunica je bio lepo primqen od strane stotina qudi koji su slu{ali wegov govor u porti manastira. Lokalni mediji su istakli intervjue sa nekolicinom kosovskih Srba koji su, me|utim, izrazili razo~arewe povodom te posete. Jedne lokalne novine citirale su Borislava Stevi}a, Srbina iz Gra~anice, koji je rekao: “Ko{tunica ne moè da odrì svoja prazna obe}awa. On }e oti}i, a mi }emo ostati ovde i snositi posledice od strane na{ih suseda, koji nisu ba{ sre}ni zbog wegove posete”. Po re~ima oficira vojske SAD za vezu sa stanovni{tvom, stacioniranih u bazi Bondstil, kosovski Srbi u regionima Kamenice i Gwilana rekli su im da Ko{tunici nije ustvari stalo do Srba na Kosovu, ve} da je do{ao na Kosovo samo da skupi politi~ke poene za izbore, koji Srbiji verovatno predstoje. UNMIK, KFOR i KPS izveli su masivnu bezbednosnu operaciju na Vidovdan i u danima koji su mu prethodili. PDFSN je rekao da je put od Pri{tine do Gazimestana bio podvrgnut strogim kontrolama saobra}aja, UNMIK i Kosovska policijska slu`ba (KPS) pratili su autobuse koji su vozili kosovske Srbe iz severnog Kosova. Slu`benik politi~kog odeqewa ambasade je primetio brojna oklopna vozila KFOR-a postavqena ukraj puta od Pri{tine do Merdara, u vreme Ko{tuni~inog odlaska, kao i stotine pripadnika KPS i Civilne policije UN (Civpol) kako patroliraju i stoje na kontrolnim punktovima. Preko 100 aktivista uhap{eno, ukqu~uju}i Albina Kurtija Po policijskim izvorima, Albin Kurti i pristalice wegovog pokreta za samoopredeqewe (SDM) poku{ali su da blokiraju glavne puteve koji vode ka Kosovu svojim telima i vozilima na tri lokacije. Policija je uhapsila Kurtija i jo{ tridesetoricu drugih u ju`noj Mitrovici; 82 na prolazu 3 pokraj Merdara i 20-25 na prolazu 5, pored Gwilana. Neki od aktivista su progla{eni krivim, ukoreni i oslobo|eni, iako Kurtija drè 72 sata. 206

“Slede}i put sa vizom” Odgovor kosovskog rukovodstva je bio uzdràn. Predsednik Agim êku je rekao medijima 27. juna da je Ko{tuni~ina poseta bila privatna i iz verskih pobuda i rekao je da, ako Ko{tunica “do|e da provocira gra|ane Kosova, ja verujem da }e narod Kosova imati dovoqno zrelosti i da ne}e uzvratiti na bilo kakve provokacije”. Na zasedawu skup{tine, 29. juna, Sabri Hamiti, ~lan predsedni{tva skup{tine iz Demokratske lige Kosova (LDK) osudio je hap{ewe kolege iz skup{tine Kosova i ~oveka sa liste/spiska E.O. Emru{a Yemajlija (Emrush Yhemajli) iz malog Narodnog pokreta za Kosovo (LPK) zajedno sa Kurtijevim pristalicama. On je traìo da skup{tina zvani~no osudi Ko{tuni~inu posetu, rekav{i da je UNMIK dozvolio wegov ulazak zbog li~nog, verskog praznovawa, a ne kao politi~ku posetu. Jedan nièrangirani poslanik iz Ta~ijeve Demokratske partije Kosova hvalio je napore SDM, insistiraju}i da su upravo ti mladi qudi obavili posao koji je trebalo da obavi vlada. Albanski mediji na Kosovu tako|e su ova zbivawa propratili uzdràno; jedan naslov koji se ticao posete srpskog premijera je ~ak bio i duhovit: “Idu}i put sa vizom”! Udruèwe ratnih veterana OVK izdalo je izjavu kojom tu posetu nazivaju te{kom provokacijom, a Ko{tunicu kriminalcem “kod koga se jo{ uvek nalaze tela Albanaca koje je pobila wegova dràva”. (Napomena: Kona~ne po{iqke qudskih ostataka ekshumiranih iz poznatih masovnih grobnica u Srbiji trebalo bi da budu vra}ene na Kosovo 30. juna.) Komentar Ko{tuni~ina poseta dolazi u vreme kada je kosovskim Srbima o~ajni~ki potrebno vo|stvo i usmerewe. Mnogi su bili odu{evqeni {to je Ko{tunica do{ao da podeli ovaj praznik sa wima, dok su drugi ostali skepti~ni po pitawu wegovih motiva i sumwaju da moè da ispuni svoja obe}awa. Srbi sa Kosova su zaista uìvali u prilici koju je Vidovdan pruìo, jer je to jedan od retkih vremenskih perioda tokom godine kada mogu slobodno i javno da se okupe u velikom broju i slave kulturnu tradiciju Srba. Uprkos predvidivoj reakciji Kurtija i wegovih aktivista, doga|aji su se odvijali u miru i bez ve}ih incidenata. Ve}ina kosovskih Albanaca veruje da su na putu da dobiju ono {to èle do kraja godine i veruju da je malo toga {to Srbi mogu da urade da to spre~e, bez obzira na Ko{tuni~inu nacionalisti~ku retoriku. Ambasada odobrava da se ova poruka u celosti predo~i specijalnom izaslaniku Martiju Ahtisariju. Goldberg 207

LX Referenca: 06BELGRADE1092 Wikileaks id: #70643 Tema: Srpske reakcije na presudu i kaznu Ori}u Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 7. jul 2006. u 14.53 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/07/06BELGRADE1092.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Nedavna presuda Ha{kog tribunala na su|ewu ratnom komandantu muslimanskih snaga u Srebrenici, Naseru Ori}u, razbesnela je srpsko rukovodstvo i javnost, a u lokalnim glasilima propra}ena je izrazito negativnim reakcijama. Za mnoge ovde, odluka tribunala (naro~ito posle na{iroko osporavanih odluka MKTJ-a u slu~ajevima protiv Haradinaja i Milo{evi}a) potvrdila je gledi{te da se prema Srbima primewuju stroì standardi odgovornosti nego prema muslimanima i Hrvatima. Odluka da se Ori} pusti na slobodu samo posle odsluène minimalne “vremenske kazne” dolila je uqe na vatru srpske paranoje da ne}e biti pravde za wihove ratne zlo~ince, a u odre|enim krugovima dodala je kredibilitet argumentaciji da ne bi bilo u interesu Srbije da izru~i Mladi}a. Dana 1. jula 2006, sudije MKTJ-a osudile su komandanta muslimanskih snaga u Srebrenici, Nasera Ori}a, na dve godine zatvora, po tu`bi za komandnu odgovornost. Po{to je on ve} proveo u pritvoru tri godine, sud ga je istog ~asa oslobodio. Prema lokalnim glasilima, sud je svoju odluku i presudu zasnovao na uverewu da Ori} nije imao kontrolu ni nad svojim jedinicama, ni nad prate}im civilnim borcima, koji su u oblasti Srebrenice po~inili ratne zlo~ine prema nemuslimanima. Mnogi lokalni pravni stru~waci veruju da je tuìlac upropastio slu~aj tako {to nije prona{ao neoborivu vezu izme|u Ori}a i delovawa wegovih jedinica. U svetlu popustqivog postupawa prema Haradinaju i smrti Milo{evi}a dok je bio u pritvoru, mlaka presuda protiv Ori}a dovela je do toga da su i srpska javnost i zvani~nici vlade ponovo otvoreno doveli u pitawe legitimitet i kredibilitet tribunala. Premijer Ko{tunica izjavio je u lokalnoj {tampi: “Ha{ki tribunal, koji je bio vi|en kao vrhunsko dostignu}e globalne pravde, ovom presudom transformisao se u potpunu suprotnost – izrugivawe pravdi”. Glavna urednica provladinog dnevnog lista “Politika” (i, prema glasinama, kandidat za narednog ambasadora Srbije u SAD), Qiqana Smajlovi}, uporedila je ovu presudu sa ha{kom odlukom da se Ramu{u Haradinaju odobri u~e{}e u politi~kim delatnostima dok ~eka na po~etak su|ewa. Ona je primeti208

la: “Ovo su posledwi ekseri koji su zakucani u sanduk ugleda ovog tribunala u na{oj javnosti”. Predsednik Tadi} je na proslavi 4. jula rekao zameniku na{eg ambasadora da za wega presuda Ori}u predstavqa veliki problem. Mlaka kazna za Ori}a, rekao je, ide na ruku radikalima, koji se protive svakoj saradwi sa SAD. Direktor lokalne kancelarije MKTJ-a Dejan Mihov bio je na sli~an na~in zbuwen ovom presudom. Mada je uobi~ajeno vatren za{titnik tribunala, rekao je da je sve o~iglednije da odluke koje se donose u ve}u imaju politi~ku pozadinu. Novine su bile zatrpane izve{tajima o Ori}evim navodnim zlo~inima u isto~noj Bosni. Tadi} je zameniku ambasadora rekao da je zapawen presudom, budu}i da je “video fotografije `rtava” i da je posetio Kravicu, popri{te napada na srpsko selo iz januara 1993. godine. Nijedan od ovih napisa u {tampi nije se usredsredio na akcije Srba koje su i dovele do stvarawa srebreni~ke enklave.

Komentar Ova odluka dodatno je o{tetila razuman diskurs o ratnim zlo~inima u dràvi u kojoj 80 odsto stanovni{tva veruje da je u Bosni ubijeno vi{e Srba nego pripadnika ijedne druge etni~ke grupe. âk i neki progresivniji ~inioci u Srbiji imaju pote{ko}a u poku{aju da se pomire sa ne~im {to smatraju veoma razli~itim tretmanom srpskih i nesrpskih optuènika. Ova teskoba se jasno o~itava i u {tampi, i zbog we }e biti jo{ teè pritiskati vladu da uradi ono {to moè i mora, kako bi pitawe MKTJ-a zakqu~ila jednom za svagda. Polt

LXI Referenca: 06BELGRADE1157 Wikileaks id: #71967 Tema: Naga|awa o vremenu odràvawa izbora Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 20. jul 2006. u 6.11 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/07/06BELGRADE1157.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Uprkos prethodnim javnim izjavama kojima se najavqivalo odràvawe izbora u jesen, mnogi na{i sagovornici veruju da }e se sada{wa koalicija dràti zajedno sve dok ne bude doneta odluka u pogledu kona~nog statusa Kosova, pri ~emu }e se novi izbori odràti 45 do 90 dana kasnije. Iako bi izbori pre odre|ivawa statusa Kosova verovatno 209

najvi{e koristili kolaborativnom demokratskom bloku, neki cinici veruju da je èqa stranaka koje sa~iwavaju Vladu Srbije da izvuku finansijsku korist od kqu~nih privatizacija jedan od motiva za odràvawe vlade. Nevoqnost opozicione Srpske radikalne stranke da traì izbore pre odluke o statusu tako|e umawuje pritisak za ranije izbore. Konvencionalna mudrost me|u analiti~arima me|u mnogim politi~arima sve do kraja maja bila je da }e Vladi Srbije najvi{e i}i u korist da zakaè nove izbore delimi~no i zbog toga da izvr{i pritisak na me|unarodnu zajednicu. Bilo je mi{qewa da }e Ko{tunica upotrebiti pretwu politi~kom nestabilno{}u i dolaskom radikala na vlast ukoliko bi se donela statusna odluka da Kosovo bude nezavisno tokom izborne kampawe u Srbiji. Izjava ministra finansija Dinki}a da }e G17 plus uskratiti podr{ku vladi ako pregovori o SSP EU ne budu nastavqeni do kraja septembra pridodala je materijal naga|awima da }e zakazivawe izbora za jesen mo`da biti neizbe`no (posledwi parlamentarni izbori odràni su krajem 2003, {to zna~i da novi izbori treba da se odrè do kraja 2007). U me|uvremenu, DS predsednika Tadi}a ve} dugo smatra da bi najboqi za demokratski blok u Srbiji bili prevremeni izbori, pre odluke o statusu, {to bi demokratama dalo vremena da se novim mandatom oporave od naslu}ivanog gubitka Kosova. Izvori nam govore da je Tadi} predloìo Ko{tunici plan po kome bi vlada raspisala nove izbore sredinom novembra, sa datumom odràvawa 45 dana kasnije. Taj plan bi se oslonio na odlagawe odluke o kona~nom statusu Kosova od strane me|unarodne zajednice do kraja februara 2007. godine.

Ko{tunica nije zagrizao Me|utim, u me|uvremenu, nova kalkulacija se pojavila na politi~koj sceni. Vlada Srbije se nada da }e wen “Akcioni plan za MKTJ”, predstavqen EU 17. juna, vratiti SSP u igru u bliskoj budu}nosti, ~ak i bez predaje Mladi}a. Ponovan po~etak pregovora o SSP otklonio bi Dinki}evu pretwu da }e da napusti vladu i pomogao da se koalicija stabilizuje (Dinki} je nedavno kategori~ki potvrdio ambasadoru da }e G17 plus odràti svoje obe}awe da }e napustiti vladu, ukoliko ne budu nastavqeni pregovori o SSP). Radikali sa svoje strane, jasno, nemaju nikakvog interesa da se odrè izbori pre nego {to se zakqu~i pitawe Kosova, po{to o~igledno ne}e da snose deo odgovornosti za gubqewe te pokrajine. Mnogi poznavaoci sada isti~u jo{ jedan, veoma prakti~an motiv za Vladu Srbije da se drì na okupu u narednih nekoliko meseci: kqu~ne privatizacije. Po ovom scenariju, Vlada Srbije nastoji da zavr{i privatizaciju nekoliko glavnih preduze}a pod dràvnom kontrolom, 210

ukqu~uju}i i dràvnu naftnu kompaniju (NIS), privatizaciju svoga udela u telefoniji (posebno u Mobtelu, drugom mobilnom provajderu, koji je bio u vlasni{tvu tajkuna Bogoquba Kari}a) i nekoliko kqu~nih bankarskih i osiguravaju}ih koncerna. Analiti~ari tvrde da vladaju}e stranke èle da napune partijske kase skidaju}i kajmak od unosnih privatizacija.

Post-statusni izborni scenario Sagovornici svih ve}ih demokratskih stranaka rekli su nedavno slu`benicima politi~kog odeqewa ambasade da sada{wa vlada, sa svojom nategnutom parlamentarnom ve}inom, ne moè da potraje dugo nakon {to pregovori o statusu budu zakqu~eni. Kada bude doneta odluka o statusu, prime}uju oni, Srpska radikalna stranka vi{e ne}e imati razloga za odugovla~ewe. DS bi poku{ao da se predstavi kao jedina prava alternativa nacionalistima. Analiti~ari veruju da }e Ko{tunica re}i svoje “istorijsko ne” u vezi Kosova i onda pozvati na nove izbore, koji se po zakonu moraju odràti 45 do 90 dana kasnije. Ta strategija bi podrazumevala da se oduzme ne{to zamaha tvrdwama radikala da sada{wa vlada odustaje od Kosova i da se ide na platformu “viktimizacije” zbog zauzimawa ~vrstog stava protiv me|unarodne zajednice po pitawu Kosova. Priprema za kampawe Vladaju}e partije, ukqu~uju}i DS, rade sve {to mogu da se pozicioniraju za izbore, kad god da se dese. Ministar finansija Dinki}, na primer, nedavno je najavio velika pove}awa u vojnom buyetu (do 25% u odnosu na pro{lu godinu) i plata u dràvnom sektoru (obe}avaju}i pove}awe do 40% u nekim slu~ajevima). Dinki} je tako|e obe}ao investicioni plan od milijardu evra, {to mnogi vide kao strategiju za prikupqawe glasova. Uprkos svim pripremama, Vlada Srbije nastavqa sa poku{ajima da odvrati me|unarodnu zajednicu od brzog napredovawa po pitawu statusa. Analiti~ari smatraju da je vladin potez sa novim post-milo{evi}evskim ustavom sra~unat da ubedi me|unarodnu zajednicu da ne preduzima nikakve korake po pitawu statusa koji bi mogli da potkopaju usvajawe takvog istorijskog kamena-temeqca srpske demokratije. Pored toga, Ko{tuni~ina diplomatska odiseja po prestonicama Kontakt grupe i u UN je pove}ala o~ekivawa u srpskoj javnosti da bi me|unarodna zajednica mo`da mogla da pristane na kompromis po pitawu statusa Kosova. Analiti~ari smatraju da se Vlada Srbije nada da }e me|unarodna zajednica oklevati da “{okira” srpske bira~e u takvoj atmosferi poja~anih o~ekivawa. 211

Komentar Naga|awa o prevremenim izborima po~ela su skoro odmah po stupawu ove vlade na du`nost, ali nikada nisu dobila zna~ajniji zamah. Danas status Kosova ostaje kqu~an faktor u odre|ivawu vremena odràvawa. Ko{tunica za sada ostaje re{en da ostane na vlasti, koliko i da odbaci nezavisnost Kosova. Ako wegova vlada ne padne ranije zbog jo{ jednog pogre{nog prora~una o namerama EU, bez i~ega novog u vezi Mladi}a, izbori }e biti slede}e godine. Mnogi se nadaju da }e postojati demokratska kriti~na masa, ali koliko je to izvodqivo, te{ko se moè re}i sa sigurno{}u. Polt

LXII Referenca: 06BELGRADE1160 Wikileaks id: #71979 Tema: Scenario za posetu ambasadora Viznera Beogradu 25. jula Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 20. jul 2006. u 8.24 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/07/06BELGRADE1160.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Ambasadore Vizner (Wisner), od va{e posledwe posete Beogradu, sredinom aprila, dràvna zajednica sa Crnom Gorom se raspala, pregovori o SSP sa EU su u zastoju, postoji novi potpredsednik vlade, a Beograd nastavqa da pokazuje rezervisanost u pogledu procesa o statusu Kosova koji predvodi UNOSEK (Kancelarija specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o budu}em statusu Kosova, prim. prev.) na najvi{im nivoima u prestonicama Kontakt grupe i u {tampi. Va{a poseta 25-26. jula pruì}e zna~ajnu priliku da se u~vrste vrlo jasne poruke sekretarke Rajs i drugih visokih zvani~nika vlade SAD, prenete Ko{tunici u Va{ingtonu pro{le sedmice. Vi }ete tako|e opet imati priliku da poku{ate da ubedite Srbiju da prihvati na{e ponude da im pomognemo u za{titi legitimnih prava Srba na Kosovu i, {to je jednako va`no, da ih usmerimo na veliku nagradu – na{ iskreni interes da potpomognemo wihov put u evroatlantsku zajednicu. Vi znate, koliko i ja, da u to nije lako ubediti sagovornike kao {to je premijer, ali kako na{e privatne poruke prodiru sve dubqe (nadamo se), mi moramo da u~inimo najboqe {to moèmo da privu~emo fleksibilnije srpske lidere. Tako|e, bi}ete u prilici da razmotrite strategiju sa poslovnim i crkvenim liderima o tome kako najboqe podràti viziju “Srbija u Evropi” tokom i nakon re{avawa statusa Kosova. Doputova}ete dan nakon “slonovske runde” pregovora o statusu. 212

Vlada Srbije je veoma nervozna povodom ovih pregovora, za koje se oni sami ve} mesecima glasno zalaù, a Ko{tunica ~ak nije ni potvrdio svoje prisustvo do trenutka pisawa ove depe{e. U su{tini, Vlada Srbije je zabrinuta da je upala u zamku koju je sama napravila. Pristankom na “slonovsku rundu”, oni se boje da }e dati Ahtisariju izgovor da obustavi daqe pregovore i da brè-boqe nastavi sa svojom statusnom preporukom. Ahtisarijev odgovor Vladi Srbije da je voqan da se zaloì za nastavak pregovora o kqu~nim pitawima, ne razuverava Beograd. (Pozadina: Premijer Ko{tunica je u “diplomatskoj ofanzivi” preno{ewa poruke svetu da Srbija ne moè da prihvati nezavisnost Kosova – poruka koju je tako saose}ajno javno izgovorio u Gra~anici 28. juna, na godi{wicu bitke na Kosovu poqu. On je li~no preneo ovu poruku u svim glavnim gradovima Kontakt grupe.) Ko{tunica je video francuskog predsednika [iraka 11. aprila, nema~kog kancelara Merkelovu 15. maja, ruskog predsednika Putina 12. juna, premijera UK Blera 27. juna, italijanskog premijera Prodija 5. jula, a do{ao je i u Va{ington 11. jula. U jednom od retkih javnih intervjua u vezi sa Kosovom, 5. jula, Ko{tunica je kategori~no rekao da nikada ne}e prihvatiti nezavisno Kosovo i izneo informaciju da su wegovi nedavni razgovori sa liderima Kontakt grupe “dali rezultate”. Ko{tunica je upozorio da nametawe re{ewa za Kosovo “ne moè da ostane bez posledica” i da }e to biti pretwa demokratiji u Srbiji. Kao i nekolicina drugih srpskih lidera, on je naglasio da }e Srbija odbaciti bilo kakvo “nametnuto” re{ewe. Ve}ina Srba zna vrlo malo o politici Beograda prema Kosovu, osim onoga {to ~uju od Ko{tunice. Predsednik Tadi}, me|utim, izneo je realisti~nije gledi{te u istom televizijskom programu nedequ dana kasnije. On je rekao da, iako }e se boriti protiv nezavisnosti Kosova, “spre~avawe nezavisnosti ne moè da bude garantovano”. Ministar spoqnih poslova, Dra{kovi}, ponudio je sli~no realisti~no gledi{te jedan dan kasnije, skre}u}i pa`wu da je “pet od {est” ~lanica Kontakt grupe podràlo neki oblik “uslovne nezavisnosti”. Tadi} ostaje pri zajedni~koj politici prema Kosovu sa Ko{tunicom, ali vi }ete verovatno opet ~uti nagove{taje ne{to realisti~nijeg sagledavawa, tokom va{eg sastanka sa wim.

Politi~ki pejza` Raspad dràvne zajednice sa Crnom Gorom prihva}en je od strane Beograda, iako je Ko{tunica bio predvidivo kivan i ogor~en zbog rezultata (on zaista krivi odluku EU o SSP za taj poraz). Ko{tunica je dao biv{em ministru spoqnih poslova Dràvne zajednice Dra{kovi}u, izme|u ostalog, produètak od 45 dana na toj du`nosti, {to je sa aspekta zakonitosti sumwivo, te je nai{lo na o{tre proteste od strane radikala i socijalista, koji jedva ~ekaju da ga razvlaste. Kako 213

stvari stoje, re{eno je da se parlament sastane u septembru kako bi usvojio neophodne zakonske izmene da bi ministarstva spoqnih poslova i odbrane bila u istom poloàju kao i ostala republi~ka ministarstva, {to bi moglo da dovede do promena na ~elu tih organa. Neo~ekivana ostavka potpredsednika vlade Labusa, {to je jedini principijelan stav jednog srpskog lidera u skorije vreme, zbog neuspeha Srbije u saradwi sa MKTJ, imala je malo dugoro~nog efekta na pitawa ratnih zlo~ina i SSP, ali je posluìla da se u~vrsti poloàj ministra finansija Dinki}a, kao neospornog lidera stranke G17 plus. Biv{i ministar za poqoprivredu Ivana Duli}-Markovi} (G17 plus) je sada potpredsednik vlade i ostala je napredan (mada usamqen) glas po pitawu Kosova, MKTJ i drugim su{tinskim pitawima. [to se doma}e politike ti~e, skoro sve partije po~ele su da se pripremaju za haoti~an politi~ki period i mogu}e prevremene izbore 2007, nakon re{avawa pitawa Kosova. Ukupno gledano, demokratske partije ostaju nepripremqene i podeqene, mada se prime}uje da poku{avaju da re{e svoje probleme u posledwi ~as. Nacionalisti~ke partije ostaju sna`ne (mogu}e da }e osvojiti ve}inu na izborima, po na{im sopstvenim istraìvawima) sa posve}enim pristalicama, ali nisu uspele da privuku nove pristalice za svoju ideologiju mr`we. Oni se nadaju da bi ~ak i mala reakcija javnosti na nezavisnost Kosova mogla da im obezbedi ve}inu u Narodnoj skup{tini. Rezultati slede}ih parlamentarnih izbora verovatno }e biti odre|eni izlazno{}u glasa~a i sposobno{}u demokratskog bloka stranaka da okupi veliko demokratsko bira~ko telo, koje se sve vi{e ose}a iznevereno slabim vo|stvom vlade.

Va{i sastanci Va{e zvani~ne posete bi}e: premijeru Ko{tunici, predsedniku Tadi}u, ministru spoqnih poslova Dra{kovi}u i potpredsedniku vlade Duli}-Markovi}evoj. Vi }ete tako|e imati radni ru~ak sa pregovara~ima Vlade Srbije Leonom Kojenom i Slobodanom Samaryi}em i sastanak sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve. Pored jedne konferencije za novinare i okruglog stola sa srpskim poslovnim liderima, vi }ete ukratko izvestiti {efove misija Kontakt grupe. [ta o~ekivati Premijer Ko{tunica: Premijer je dosledan; on nikada nije odustajao od svoje tvrdwe da nikad ne}e prihvatiti nezavisnost Kosova i zaista je poja~ao intenzitet te poruke posledwih nedeqa. Wegov tekst u uvodniku “Va{ington posta” i wegovi komentari na SB UN ilustruju kontinuiranu nameru da igra na kartu zakonitosti u pogledu statusa Kosova. On }e se verovatno dràti sli~nih tema koje je pokretao i kod SB UN i onoga {to bude 214

rezultat sastanaka u Be~u. Po wemu, Srbi su `rtve, a me|unarodna zajednica preti Srbima kao da je Milo{evi} jo{ uvek na vlasti.

Predsednik Tadi}: Predsednik ima isti stav o Kosovu kao premijer, ali maqe ubedqiv. Tadi} }e dati nagove{taje jednog realisti~nijeg shvatawa “igre”, ali je do sada oklevao da razgovara o post-statusnoj strategiji. Do jednog zna~ajnog stepena, Tadi} gleda na pitawe Kosova kroz prizmu doma}e politike i sudbine wegove sopstvene politi~ke stranke. Nasuprot premijeru, predsednik Tadi} je javno rekao da nezavisnost Kosova moè biti neizbeàn ishod. On je mo`da dao signal za naredni korak u pravom smeru kada je rekao medijima u Briselu 19. jula da je za{tita Srba na Kosovu wegov “glavni zahtev”. Savetnici Leon Kojen i Vuk Jeremi} bi}e prisutni. Ministar spoqnih poslova Dra{kovi}: Dra{kovi} bi iskreno voleo da Kosovo ostane unutar Srbije i jo{ uvek nastoji da izgura zadràvawe srpske zastave na spoqnim granicama, kako se niko ne bi postideo zbog pravog stawa stvari. Uzev{i to u obzir, on je mnogo realisti~niji od premijera. Ministar spoqnih poslova ponovio je javne komentare Tadi}a u jednom intervjuu koji je dao. Dra{kovi} je rekao da se “pet od {est” zemaqa Kontakt grupe opredelilo za nadziranu nezavisnost, aludiraju}i da se Rusija nije sloìla. Za razliku od Tadi}a, me|utim, Dra{kovi} ima partiju koja slabi i ugroènu poziciju u vladi. Male su {anse da SPO dobije vi{e do 5 procenata glasova i poslanike u parlamentu. On }e verovatno morati da stupi u partnerski odnos sa drugim partijama. Potpredsednik vlade Duli}-Markovi}eva: Mi smo ohrabreni konstruktivnim pristupom potpredsednika vlade pitawima koja su prepreka Srbiji na putu ka evroatlantskim integracijama. Ustvari, mo`da }ete ~uti konstruktivnije sagledavawe vizije Srbije i sudbine Kosova od we nego od bilo kog drugog zvani~nika Vlade Srbije. Naàlost, ona trenutno nema mnogo realnog uticaja, budu}i da je ministar finansija Dinki} onaj koji stvarno vu~e konce u wenoj stranci. Radikali su je zlonamerno napali zbog wenog hrvatskog porekla (nazivaju}i je usta{om – u osnovi, saradnikom nacista – sa govornice parlamenta) ali wu to nije obeshrabrilo. Ona je pozvala na hap{ewe Mladi}a i jedna je od onih zvani~nika Vlade Srbije koji su ponovili osudu masakra u Srebrenici u vreme nedavne godi{wice. Za wu i wene kolege iz G17 plus, nere{eno pitawe Kosova predstavqa prepreku privrednom rastu i investicijama u Srbiju. Mi tragamo za na~inima na koje bi me|unarodna zajednica mogla da potpomogne wen i druge napredne glasove u vladi, a va{ sastanak pruà zna~ajnu priliku za to. 215

Kojen i Samaryi}: Ovaj radni sastanak bi}e prilika da se detaqno rasprave rezultati sastanaka od 24. jula, kao i naredni koraci. êlnici Crkve: Mada je tek rukopoloèn za episkopa Australije i Novog Zelanda, Irinej Dobrijevi} }e jo{ uvek biti ukqu~en u pregovore o statusu Kosova na strani Srpske pravoslavne crkve (SPC) u bliskoj budu}nosti. Irinej ba~ki, episkop Artemije i mitropolit Amfilohije }e tako|e biti prisutni. Zvani~an stav SPC je vrlo blizak stavu premijera. Privatno, mi znamo da su umereniji elementi posve}eni planirawu budu}nosti SPC na Kosovu odvojenom od Srbije, a neki su privatno kritikovali politizaciju ovih pitawa od strane Vlade Srbije. Me|utim, uzev{i u obzir verovatni sastav ove grupe, ona }e se verovatno opredeliti za mawe prosvetqen pristup. Poslovni lideri: Reaguju}i na va{e uspe{ne sastanke u Va{ingtonu, organizovali smo okupqawe mawe grupe poslovnih lidera u Srbiji, da bi sa vama razmotrili kako najboqe pomo}i srpskoj privredi i mogu}nostima za investirawe tokom, kao i nakon, re{avawa pitawa Kosova. Okupi}emo prvenstveno qude iz poslovnog sveta Srbije, ne toliko iz me|unarodnog miqea, da bismo vam pruìli druga~iji uvid. To }e biti nezvani~no i bez prisustva {tampe. Mur

LXIII Referenca: 06BELGRADE1174 Wikileaks id: #72175 Tema: Kratak osvrt na izbore u Srbiji – jo{ uvek potencijalno zabriwavaju}i Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 21. jul 2006. u 14.30 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/07/06BELGRADE1174.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Dva ispitivawa javnog mwewa sprovedena u junu, u Srbiji, ukazuju da su radikali i socijalisti i daqe nadohvat zajedni~kog osvajawa ve}ine na budu}im izborima – posebno ako izlaznost bude mala. Ishod situacije na Kosovu, koji bira~ko telo doìvqava kao negativan, 216

mogao bi verovatno dodatno da oslabi podr{ku demokratama, prvenstveno kroz pove}anu apstinenciju od strane glasa~a naklowenih reformama. Ipak, istraìva~i javnog mwewa veruju da bi slede}i izbori mogli da rezultuju pobedom demokratskog bloka, ukoliko demokratske partije prestanu sa uzajamnom borbom, oja~aju svoje regionalne partijske strukture, sklope predizborne koalicije i poprili~no ogule |onove kako bi ponovo pridobili razo~arane demokratske glasa~e koji su se ujedinili pre {est godina da obore Milo{evi}a.

Podr{ka strankama U dva nedavna istraìvawa koja su sprovele agencija za istraìvawe javnog mwewa Sken (Scan) i Internacionalni republikanski institut, Srpska radikalna stranka je bila najja~a partija. Demokratska stranka (DS) je bila drugoplasirana, sa Demokratskom strankom Srbije (DSS) na dalekom tre}em mestu (a to su i jedine tri stranke koje bi sigurno pre{le prag od 5%. Ako neopredeqene, i one glasa~e koji apstiniraju izuzmemo iz jedna~ine, G17 plus i SPS levitiraju negde oko tog praga – vidi pasus 4). Pitawe: Ako bi se republi~ki izbori odràli u nedequ, za koju biste partiju glasali? (IRI): Procentualna podr{ka partijama januar mart jun SRS 24 24 27 DS 17 19 19 DSS 8 8 7 SPS 4 5 4 G17 plus 2 3 3 LDP 1 1 2 PSS 6 4 1 Neopredeqeni: 34 32 33 Cifre za DSS i G17 plus prate skora{wi trend opadaju}e podr{ke, ali posmatra~i su primetili da se wihovi procenti stabilizuju i da verovatno ne}e dodatno padati. Ispitiva~i javnog mwewa su tako|e komentarisali da je podr{ka Srpskoj radikalnoj stranci uglavnom ostala stabilna tokom posledwih nekoliko godina, a da zna~ajan porast ili pad nije verovatan, ~ak ni u slu~aju da se ishod zbivawa sa Kosovom doìvi kao negativan. Realna mogu}nost vlade na ~elu sa SRS Istraìvawa javnog mwewa od po~etka godine konstantno su ukazivala na izborni potencijal SRS i SPS da formiraju vladu. Na 217

primer, istraìvawe javnog mwewa me|u opredeqenim bira~ima pokazalo je: Partija potencijalni glasa~i opredeqeni glasa~i SRS 35% 40% SPS 5% 6% DS 24% 28% DSS 8% 10% G17 plus 4% 5% Kako druge stranke ne}e pre}i trenutno vaè}i cenzus za ulazak u parlament od 5%, ovi rezultati ukazuju da bi SRS-SPS teoretski mogle da osvoje ve}inu glasova me|u opredeqenim glasa~ima (tj. SRSSPS mogle bi da skupe 46% glasova, nasuprot 43% za demokratske partije). Obe agencije za ispitivawe javnog mwewa naglasile su da je uzrok ovoj relativnoj snazi nacionalista masovno odustajawe od podr{ke demokratskim partijama od strane reformski orijentisanih glasa~a. Oni su dodali da se ovaj trend intenzivira.

Izlaznost i apstinencija Jo{ jedan upadqiv trend je pove}awe broja Srba koji kaù da ne}e glasati. Istraìvawe Galupa iz maja 2006. govori da je takvih 23%, nasuprot 20,9% u januaru. IRI je zakqu~io da je broj qudi koji kaù da su li~no zainteresovani za politiku opao na 31 %. Milka Puziga}a iz Skena izjavila je da su za porast broja apstinenata uglavnom zaslu`ne za|evice me|u demokratskim partijama i da su apstinenti najverovatnije reformski orijentisani, a ne simpatizeri krajwe desnice. Narastaju}i broj onih koji ne glasaju je pomogao da narastu brojevi u prilog SRS kada se uzmu u obzir samo oni koji kaù da }e glasati, budu}i da radikali generalno ne gube glasa~e zbog apatije, kao {to je to slu~aj sa demokratskim partijama. O~ekuje se da }e izlaznost biti ispod 50%, a Puziga}a je predvidela da izlaznost u Beogradu ne}e pre}i ~ak ni 40%. Podaci IRI-a koji samo predvi|aju glasa~ki trend, sugeri{u da }e izlaznost biti zna~ajno nià nego 2003, kada je bila oko 59%. Me|utim, obe grupe naglasile su da je izlaznost skoro nemogu}e predvideti, posebno pre zakazivawa izbora. Puziga}a nije bila voqna da govori o izlaznosti i odbila je ~ak i da analizira rezultate zasnovane na anketama o izlaznosti, tvrde}i da su takve analize nepouzdane. Alternativno, i jedni i drugi istakli su da udeo Srpske radikalne stranke tako|e uve}ava broj “sigurnih glasa~a” svake partije ponaosob, tj. broj onih koji }e skoro sigurno iza}i na izbore. Procenti po strankama: SRS: 73,4 DS: 55,8 218

DSS: 47,1 G17 plus: 52,5 LDP: 73 Ovo zna~i da SRS moè da osigura svoje prisustvo u parlamentu, disproprocionalno wihovom trenutnom nivou podr{ke, zahvaquju}i lojalnom entuzijazmu wihovih glasa~a.

Mogu}i ishodi Obe organizacije za istraìvawe javnog mwewa dale su me{ovite odgovore po pitawu ishoda izbora. Puziga}a je ostala uverena da SRS ne}e do}i na vlast i izjavila da oni nikada ne bi mogli da formiraju koaliciju sa Ko{tunicom, a da glasa~i DSS toj partiji ne uskrate podr{ku. Me|utim, ona je uslovila svoj odgovor rekav{i da, ako ukupna izlaznost bude ispod 44%, postoji potencijal da SRS i SPS same formiraju koaliciju. Ona je naglasila da je najboqa strategija za demokratske partije da ne prete svojim glasa~ima pobedom radikala, ve} da o~uvaju i promovi{u sopstveni identitet i ciqeve. Najva`nija stvar je da se demokratske partije uzdrè od uzajamnih napada. IRI je dao ne{to druga~iju perspektivu. On je naglasio da demokratske partije ne rade dovoqno na pripremama za izbore, te je, po wima, pobeda SRS realna mogu}nost. Vode}i ispitiva~ IRI-a naglasio je da demokratske partije moraju da po~nu vredno da rade na unutarpartijskim reformama, da razviju jednu pozitivnu poruku i li~no dopru do glasa~a, kako bi motivisali svoju bazu i doprli do nezadovoqnih glasa~a. On je, me|utim, istakao da je video malo pomaka u ovom pravcu i da je istinski skepti~an po pitawu sposobnosti demokrata da u~ine dovoqne pomake kako bi pobedili, ako se izbori odrè pre 2007. godine. On je dodao da bi pobeda na parlamentarnim izborima mogla SRS-u da da dovoqan zamah da osvoji i predsedni~ke. Upitan, IRI se generalno sloìo sa analizom Puziga}e da bi izlaznost trebalo da padne ispod 44% da bi SRS do{la na vlast, {to wegova istraìvawa predvi|aju kao mogu}nost. Komentar Analiti~ari se slaù da je kqu~ za demokratsku pobedu vi{e faktor izlaznosti, nego status Kosova. Ako demokratske partije razviju pozitivnu poruku, nastave putem unutra{wih reformi i smawe uzajamne sukobe kako bi pove}ale izlaznost, radikalima }e biti te{ko da zabeleè pobedu na izborima, ~ak i ako Kosovo postane nezavisno. Prirodno, dobro planiran i finansiran program “Iza|i i glasaj” bi}e od su{tinskog zna~aja za pomo} demokratama da nadoknade izgubqeno vreme i gre{ke iz pro{losti. Mur 219

LXIV Referenca: 06SARAJEVO1664; Wikileaks id #72460 Tema: Bosna – organizovani kriminal i korupcija Poreklo: Ambasada u Sarajevu (Bosna i Hercegovina) Vreme slawa telegrama: utorak, 25. jul 2006. u 10.47 Klasifikacija: tajno / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/07/06SARAJEVO1664.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Deset godina posle rata, Bosna na mnogo na~ina ostaje traumatizovano, post-komunisti~ko, posleratno dru{tvo. Kriminal i korupcija su ozbiqni problemi i proìmaju skoro sve aspekte ìvota. Kriminalni klanovi povezani sa politi~arima i politi~kim strankama i daqe cvetaju, i opisuju se kao glavna prepreka na putu evropskih integracija. Veze izme|u organizovanog kriminala i mreà podr{ke ratnim zlo~incima tako|e su veoma jasne. Prawe novca, utaja poreza, korupcija privatizacionih postupaka, trgovina narkoticima, trgovina qudima i krijum~arewe automobila, benzina, drvne gra|e i cigareta, sve su to izvori protivzakonite zarade. Ovo ne bi trebalo da ~udi, s obzirom na i daqe ograni~ene ekonomske mogu}nosti i visoku stopu nezaposlenosti. Ovaj izve{taj podeqen je na slede}e celine: 1. korupcija; 2. organizovani kriminal; 3. glavne vrste organizovanih kriminalnih grupa; 4. mogu}e veze izme|u organizovanih kriminalnih grupa i teroristi~kih organizacija; 5. vode}e li~nosti i grupe organizovanog kriminala; 6. komentar. 1. Korupcija Prema izve{taju koji je u martu 2006. objavilo ministarstvo bezbednosti BiH – “Strategija borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije u BiH” – 84 odsto Bo{waka veruje da zvani~nicima morate da ponudite mito kako bi oni uradili ono {to im je u opisu posla. Birokratska odugovla~ewa i papirologija tako|e doprinose ovoj atmosferi. Na Balkanu je za registrovawe preduze}a prose~no potrebno oko 30 dana, ali u Muslimansko-hrvatskoj federaciji taj period iznosi 124 dana, dok u Republici Srpskoj (RS) iznosi 54 dana. Za 2005. godinu, Bosna je zauzimala 88. mesto od 158 dràva rangiranih od strane “Transparensi interne{nela” po wihovom indeksu korupcije, sa brojkom od svega 2,9, po ~emu je ispod Rumunije i Meksika, ali iznad Srbije. “Transparensi interne{nel” smatra da je sve ispod 5,0 nagove{taj “ozbiqnih problema sa korupcijom”. Protiv mnogobrojnih lidera vode}ih politi~kih stranaka podnete su krivi~ne prijave za korupciju, ili se za wih na{iroko veruje da u~estvuju u korupcionim aktivnostima. Me|u wima su biv{i ~lan tro~la220

nog Predsedni{tva BiH Dragan ôvi} (HDZ), sada{wi predsednik RS Dragan âvi} (SDS), biv{i premijer RS Dragan Mikerevi} (SDS), sada{wi ministar spoqnih poslova BiH Mladen Ivani} (PDP), sada{wi premijer RS Milorad Dodik (SNSD), Branko Doki} (PDP), Hasan êngi} (SDA), Ante Jelavi} (HDZ) i predsednik Ustavnog suda BiH Mato Tadi}. Vode}e nacionalisti~ke stranke u BiH – SDA (bo{wa~ka), SDS (srpska) i HDZ (hrvatska) – ve} godinama su zloupotrebqavale svoje pozicije u najvi{im ustanovama vlasti, dràvnim preduze}ima i privatnim kompanijama, kako bi ostvarile zaradu u li~ne i politi~ke svrhe. Lokalne grupe organizovanog kriminala, kako u Federaciji tako i RS, koriste veze sa ovim etni~ki zasnovanim vladaju}im nacionalisti~kim strankama (kao i veze sa drugim strankama, kao {to je PD iz Republike Srpske) i wihove predstavnike na bukvalno svim nivoima vlasti. Najve}i deo korupcije na politi~kom nivou usredsre|en je na zloupotrebu institucija kao {to su carinska slu`ba, poreska slu`ba, sektor za obradu drva i energetski sektor. Me|u ovim najprofitabilnijim delatnostima leè najboqe prilike za me{awe organizovanog kriminala i politike. Politi~ki povezani pojedinci tako|e imaju mogu}nost da manipuli{u institucijama vlasti, organima za sprovo|ewe zakona i pravosu|em. Ovde spada i primena legalnih provizija za usporavawe istraga, odugovla~ewe sudskih postupaka i spre~avawe privo|ewa li~nosti iz kriminalnog miqea. Oni su tako|e ume{ani i u izdavawe i krivotvorewe putnih isprava (li~nih karata, paso{a, viza) koji omogu}avaju kriminalcima da se slobodno kre}u. Dobar primer ovoga je nedavni slu~aj Naftne rafinerije Bosanski Brod, gde su prijave zbog prevare podnete protiv 27 osoba, u ukupnom iznosu od 75 miliona ameri~kih dolara. U tu grupu spada i nekada{wi premijer RS Dragan Mikerevi}.

2. Organizovani kriminal i narkotici “Balkanski put” za {vercovawe droge do Evrope navodno je i daqe veoma kori{}en. Bosna zauzima bitan poloàj na istorijskim balkanskim putevima krijum~arewa, izme|u centara za proizvodwu droge u ju`noj Aziji i trì{ta u zapadnoj Evropi. Jedan od glavnih puteva krijum~arewa na Balkanu po~iwe u Albaniji, nastavqa se kroz Crnu Goru i ulazi u BiH preko grani~ne ta~ke blizu Trebiwa. Iz BiH droga daqe putuje u Hrvatsku i Sloveniju, i daqe ka centralnoj Evropi. BiH je za neke koli~ine droge i krajwe odredi{te, malo ali rastu}e. Nezakonita trgovina oru`jem Trgovina oru`jem uglavnom obuhvata isluèno oru`je preostalo iz rata, ~esto pokradeno iz vojnih skladi{ta. Mnogo takvog oru`ja ostaje 221

u zemqi, {to predstavqa ozbiqnu pretwu po unutra{wu bezbednost, mada se oru`je iz BiH tako|e {vercuje i do Albanije, Kosova i dràva EU.

Trgovina qudima Mada se situacija po ovom pitawu popravila, a BiH napredovala iz Kruga tri u Krug dva, problem i daqe postoji. Ve}ina `rtava trafikinga (trgovina qudima – prim. prev.) jesu ène i devoj~ice tinejyerskog uzrasta, mada se u nekim izve{tajima pomiwe i trafiking dece, naro~ito romske dece, zbog prinudnog rada. Brojni kineski dràvqani (mu{karci i ène), koji su prolazili kroz BiH, mo`da su bili `rtve trafikinga za prinudni rad. Godine 2005, u ve}ini slu~ajeva trafikinga koji su bili povezani i sa prostitucijom, upletene su bile ili lokalne ène, ili ène iz Ukrajine, Moldavije, Rumunije, Srbije i Crne Gore. Nelegalna imigracija BiH je uglavnom izvor za zapadnu Evropu, pri ~emu ve}ina nelegalnih imigranata stiè iz Srbije, Crne Gore, sa Kosova i iz Albanije. Poja~awe Slu`be dràvne granice i bezbednosnih mera na aerodromima u Sarajevu i Tuzli (uz pomo} SAD) dovelo je do smawewa broja nelegalnih ulazaka u zemqu. Me|utim, jednom kada stranci u|u u zemqu, te{ko ih je pratiti. Ne postoji nikakav integrisani informativni sistem niti centar za zadràvawe uqeza. Godine 2005, zbog imigracionih prekr{aja uhap{eno je 465 osoba, ali ve}ina je jednostavno pu{tena da na slobodi ~eka prilago|avawe statusa. Samo 60 ih je bilo stvarno deportovano. U 2005. BiH je na dràvnom nivou oformila novu slu`bu za imigrante, a planira se da do kraja godine bude izgra|en i preko potrebni centar za zadràvawe uqeza, sa 60 kreveta. Prawe novca Grupe organizovanog kriminala poku{avaju da novac, zara|en protivzakonitim delatnostima, operu preko zakonitih poslova {to je pre mogu}e. Sumwa se da je reciklirawe protivzakonitih fondova igralo ulogu i u naglom skoku cena nekretnina u odre|enim delovima dràve. Veruje se da bukvalno sve grupe organizovanog kriminala imaju paravan kompanije, ukqu~uju}i: banke, benzinske pumpe, restorane i kafi}e, kladionice, zlatare, firme za obezbe|ewe, kompanije za ~i{}ewe mina, gra|evinske kompanije, energetske i naftne kompanije, kompanije za preradu drveta, telefonske kompanije i uvozno-izvozne firme. Mom~ilo Mandi}, na primer, trenutno je u pritvoru pod optu`bom da je vr{io ratne zlo~ine, zloupotrebqavao javna sredstva radi pomagawa begunaca optuènih za ratne zlo~ine i da stoji iza bankarske prevare u slu~aju “Privredne banke Srpsko Sarajevo”, a sumwa se da za prawe novca koristi svoj lanac benzinskih pumpi “Mandi} gorivo”. 222

3. Glavne vrste organizovanih kriminalnih grupa – Federacija Sanya~ki klan Ovaj klan je veoma organizovan, uticajan na lokalnom nivou i sa me|unarodnim vezama. Sanyak je regija izme|u Srbije, Crne Gore i Kosova, prete`no naseqena srpskim muslimanima. Mnogi pripadnici klana imaju veze {irom regiona i po~eli su da se naseqavaju u Sarajevo tokom sedamdesetih. Wihov broj je po~eo zna~ajno da se pove}ava tokom devedesetih, kada je veliki broj “novih biznismena” poreklom iz Sanyaka po~eo da ulaè u privatizacije profitabilnih javnih kompanija, velike gra|evinske projekte (prodajni centri, hoteli) i u nekretnine. Novac je uglavnom stizao iz nezakonitih delatnosti, kao {to je trgovina narkoticima ili krijum~arewe oru`ja i ina~e legalne robe kao {to su cigarete i drvna gra|a. Tokom godina, klan je bio u stawu da prodre u birokratske, politi~ke i policijske krugove, i ima bliske veze sa najmo}nijom muslimanskom strankom u BiH, SDA. Albanski klan Albanci su po~eli da se naseqavaju u rejon Sarajeva i BiH u drugoj polovini devedesetih. Wihov broj se zna~ajno pove}ao posle rata na Kosovu, 1999. godine. Po dolasku ovde, mnogi su zasnovali uobi~ajene, male poslove, kao {to su grilovi, pekare, poslasti~arnice i kafi}i. Ovi poslovi su ~esto zasnivani novcem koji su im pozajmqivale grupe organizovanog kriminala. To je omogu}ilo klanu da napravi mreù za prawe para, krijum~arewe i distribuciju razne nezakonite robe. Albanske grupe organizovanog kriminala tako|e su ume{ane u iznudu reketa, prostituciju i trgovinu qudima. U posledwih nekoliko godina po~eli su da razvijaju zakonite poslove i da pla}aju politi~ku za{titu Stranci demokratske akcije, koja je ~lan vladaju}e koalicije na nacionalnom nivou. Hercegova~ki klan Klanovi iz prete`no hrvatske zapadne Hercegovine ume{ani su u prawe novca, prevare, utaju poreza, i povezani su sa najmo}nijom hrvatskom strankom HDZ-om, koja je od dijaspore bosanskih Hrvata u Hrvatskoj primila milione kroz neukwiène doprinose. Tako|e, narkotici slobodno prelaze iz Crne Gore preko zapadne Hercegovine do hrvatskog primorja. Glavne vrste organizovanih kriminalnih grupa – Republika Srpska Postoje i va`ne srpske organizovane kriminalne grupe, koje kontroli{u kako bosanski Srbi, tako i Srbi iz Srbije, ~esto povezani sa Rusijom. Ima tu i mnogo preklapawa sa mreòm pomo}i srpskim ratnim 223

zlo~incima, nacionalisti~kim srpskim politi~arima, policijom RS, SDS-om i organizovanim kriminalom iz Srbije. Novac se iz preduze}a kojima upravqa dràva preusmerava ka of-{or ra~unima zarad li~ne koristi pojedinih ~lanova stranaka, ka strana~kim koferima zarad podr{ke politi~kim delatnostima, i ka mreàma pomo}i ha{kim beguncima kao {to je Radovan Karayi}. U Republici Srpskoj, u takve delatnosti bile su ukqu~ene i organizovane kriminalne grupe iz Srbije, poput Zemunskog klana, povezanog sa ubistvom srpskog premijera Zorana \in|i}a 2003. godine. Dobar primer je Mom~ilo Mandi}, nekada{wi ministar pravde u ratnoj vladi RS (pomenut u prethodnim pasusima), koga je ministarstvo finansija SAD ozna~ilo kao kqu~nog nov~anog pomaga~a ha{kog begunca Radovana Karayi}a. Sli~no ovome, nedavno uhap{eni ha{ki optuènik Milan Luki} bio je u medijima navo|en kao u~esnik u mreì pomaga~a Radovana Karayi}a, i bio je jedan od glavnih trgovaca heroinom. Naro~ito je {okantan primer nekada{weg direktora policije Republike Srpske Dragomira Andana, koji je podneo ostavku aprila 2006. pod pritiskom glavne tuìteqke MKTJ-a Karle del Ponte. U pismu upu}enom premijeru RS Miloradu Dodiku, Del Ponteova tvrdi: “Izradili smo op{iran i detaqan profil Andana, koji se povezuje sa mnogobrojnim kriminalnim delatnostima pre, za vreme i posle rata. On je nesumwivo u bliskim (pa i li~nim) odnosima sa ha{kim beguncem Ratkom Mladi}em”.

4. Mogu}e veze izme|u organizovanih kriminalnih grupa i teroristi~kih organizacija Islamske nevladine organizacije (NVO) u Bosni, mada otvoreno ne zagovaraju nasiqe, ipak su uspele da radikalizuju mawe grupe stanovni{tva i da obezbede mreù pomo}i za strane muyahedine, koji su ostali u Bosni posle ratova devedesetih. Neke bo{wa~ke firme (ta~nije, bezbednosne agencije i uvozno-izvozne firme) dovo|ene su u vezu sa muyahedinima u Bosni, i, preko tih pojedinaca, sa grupama koje su ume{ane u finansirawe terorizma. Me|utim, nema ~vrstih dokaza o sistemskoj povezanosti organizovanih kriminalnih grupa sa teroristi~kim organizacijama. Postoje izvesni izve{taji da je Mohamed Ali Ga{i, etni~ki Albanac dobro znan kao {ef organizovanog kriminala, povezan sa albanskim trgovcima oru`jem. Bilo je javqano i da je Hasan êngi}, jedan od osniva~a SDA i istaknuti muslimanski ~lan parlamenta, tako|e i kolovo|a organizovanog kriminala koji je povezan sa elementima muslimanskog terorizma i sa APTS (Agencijom za pomo} tre}em svetu). APTS je muslimanska nevladina organizacija koja je delovala u BiH tokom rata i navodno je povezana sa Al-kaidom. Mada je Dràvni sud BiH 224

nedavno presudio da êngi} nije kriv po optu`bi za korupciju, tu`ba je podnela àlbu na presudu.

5. Vode}e li~nosti i grupe organizovanog kriminala Dole su navedeni profili aktivnih grupa i pojedinaca u organizovanom kriminalu. Neke od ovih informacija su iz javnog domena, ali neke nisu. Ve}inu informacija pruìli su kontakti u organima reda na dràvnom, entitetskom i kantonalnom nivou. Od posebne pomo}i (striktno {tititi) bili su Dragan Luka~, direktor Odeqewa za krivi~ne istrage pri Dràvnoj agenciji za istragu i za{titu (SIPA) Vahid Alagi}, zamenik direktora Dràvne pograni~ne slu`be, Qiqana Tri{i}, ministarka za bezbednost, Zoran Mandi}, novi direktor Centra javne bezbednosti Isto~no Sarajevo na Palama i mnogobrojni biv{i policijski zvani~nici iz SAD, sada angaòvani po lokalnim agencijama za sprovo|ewe zakona koje operi{u po programu ministarstva pravde SAD. Ipak, s obzirom na zlikova~ku i mutnu prirodu razmatranih pojedinaca i wihovih delatnosti, neke od ovih informacija moraju da budu okarakterisane kao obi~na obave{tajna naga|awa. SIPA odmerava sedam organizovanih kriminalnih grupa Grupa Jahorina/Pale Isto~no Sarajevo Ova grupa okupqa preko 100 qudi, od kojih su polovina oficiri sada{weg sastava policije RS. Veruje se da je prvobitno grupu osnovao SDS, ne bi li prikupqala novac za podr{ku ha{kim beguncima, ukqu~uju}i i Radovana Karayi}a. Mom~ilo Mandi}, Milovan Bjelica i Mirko [arovi}, od kojih su sva trojica u zatvoru, gde ~ekaju su|ewe za bankarske malverzacije i prawe novca, nekada su upravqali ovom grupom. Za sve koji su daqe navedeni, veruje se da su povezani sa grupom Jahorina/Pale Isto~no Sarajevo. Radomir Koji}, biv{i policijski oficir, pere novac preko svog hotela “Kristal” na Jahorini. Navodno upravqa @draleom i Elezom. Grupa \or|a \oke @dralea (nekada{wi policijski oficir) dovodi se u vezu sa 14 nere{enih ubistava, udarawem reketa, ubistvima po naruybini, drogama. Povezan je sa krupnom figurom sarajevskog organizovanog kriminala Remizom ]elom Delali}em (iz crnogorskog dela Sanyaka) u preno{ewu narkotika do Sarajeva. Navodno je (sa Slavenom Vukajlovi}em i Jovanom [kobom) ubio krupnu figuru organizovanog kriminala Milorada Todorovi}a (2005) i wegovog brata @eqka i snajku (2004) zato {to je Milorad odbio da daje pare za za{titu. Policija ga vodi kao tipi~nog snagatora, vrele naravi, ne previ{e bistrog. Nedavno je vi|en u Trebiwu. @drale je tako|e povezan sa Rakovi~kim klanom iz Beograda i wegovim liderom Neboj{om Stojkovi}em, koji je slao profesionalne ubice u BiH. 225

Grupa Darka Eleza – ume{an u oruànu pqa~ku i naru~eno ubistvo (20.000 ameri~kih dolara po ubistvu). Sukobio se sa @draleom i [kobom i sada je u Srbiji. Dana 29. juna 2006 navodno je zaustavio kamion sa novcem Privredne banke Sarajevo i ukrao 2,2 miliona evra. Dana 10. jula, kancelarija sarajevskog tuìoca izdala je nalog za wegovo hap{ewe. Ovo je {esta velika pqa~ka banaka u Federaciji u 2006. godini. Policija ga smatra pametnim, takti~nim i dobro organizovanim. Elez je nedavno kontaktirao SIPA nude}i dogovor, tvrde}i da poseduje informacije o ubistvu Rata Spaji}a. Spaji}, figura iz organizovanog kriminala na Palama, ubijen je marta 2005, navodno zato {to se suprotstavio paqanskoj mafiji tako {to je odbio da pla}a reket (SIPA nam kaè da je Spaji} imao diplomatski paso{ BiH). Elez i @drale bili su bliski (Elez je @draleov ven~ani kum), mada su nedavno postali ogor~eni protivnici. U stvari, u julu 2006. Elez je navodno poku{ao da ubije @dralea tako {to je postavio tri protivpe{adijske mine pored puta u Isto~nom Sarajevu. Jovan [kobo je nekada{wi komandant policije na Palama i povezivan je sa ratnim zlo~inima, mreòm za pomo} Karayi}u, drogama, prawem para i reketirawem. Wegov sin Miroslav tako|e je pripadnik ove grupe. Mirko Suboti}, trenutno {ef Centra javne bezbednosti Isto~no Sarajevo, navodno je povezan sa Jovanom [kobom. Quban E}im je najkrupnija kriminalna figura u Isto~nom Sarajevu i nekada{wi {ef Dràvne bezbednosti u Bawaluci. Tokom mnogo godina, bio je va`na karika u za{titi ha{kog optuènika Radovana Karayi}a.

Igmanska grupa Bo{wak Ismet ]elo Bajramovi} bio je ratni komandant specijalnih jedinica bosanske armije i ima dobre veze sa sarajevskom policijom. Navodno je bio ume{an u iznude, ucene, kidnapovawa, kra|e i naru~ena ubistva. Etni~ki Albanac Muhamed Ali Ga{i je na{iroko poznata krupna figura organizovanog kriminala i sumwi~i se sa mnogobrojne zlo~ine, ukqu~uju}i automobile-bombe, trgovinu narkoticima i povezan je sa albanskim trgovcima oru`jem. Naser Kalemidre je veoma istaknut Albanac koji poseduje hotel “Kaza grande” u Sarajevu i vozi crveni “ferari”. Godine 2005. podneo je zahtev za dobijawe dozvole za izvoz iz SAD kako bi kupio dva oklopna vozila (wegov zahtev je odbijen, naravno). Povezan je sa nekada{wim komandantom kosovske vojske i premijerom Ramu{om Haradinajem. Ume{an je u trgovinu drogom i oru`jem, sa mogu}im vezama sa teroristi~kim grupama. Postoji mogu}nost i da je povezan sa Hasanom êngi}em/SDA. Tako|e povezan sa Kalemidreom je A~ik Kan, turski ~lan SDA. Bra}a Haris i Hamdo Da~i}, poreklom iz Sanyaka, navodno su oprali 12 miliona dolara kroz hotele koje poseduju u Sarajevu. 226

Grupa Sava Ramo Kujovi} (trenutno u predistra`nom pritvoru), Sead âu{evi} i Sadik Kevri}. Grupa deluje po koridoru Tuzla–Br~ko i ume{ana je u droge i trgovinu qudima (srpske, ukrajinske, moldavske ène). Prvobitno su bili ume{ani u trafiking Kurda. Povezani su sa Feridom Oki}em, koji je 2006. osu|en na 22 godine zbog ubistva, kidnapovawa i pqa~ke. On je navodno i daqe ume{an u rukovo|ewe organizacijom, iz zatvora. Trebiwska grupa Slaven Vukajlovi}, ume{an u narkotike, naru~ena ubistva, kra|e automobila, povezan sa podmetawima eksplozija u Trebiwu. Tako|e upetqani: Draèn [inikovi}, Velibor Ale{i} i Draèn Radi}. @eqka Tasovca SIPA je uhapsila 29. juna 2006. zajedno sa {est drugih pojedinaca, ukqu~uju}i tu Neboj{u Vukoja. Takozvana Tasov~eva grupa upetqana je u 11 podmetawa eksploziva u Trebiwu tokom posledwih godinu dana, gde su mete bili automobili koji su pripadali sinu jednog sudije i policijskom osobqu. Bili su dovo|eni u vezu sa kra|ama automobila, krivotvorewem zvani~nih dokumenata, {vercom droge i ometawem sudskih procesa. Navodno su povezani sa SDS-om, a u transportu narkotika koristili su kamione i drugu opremu “Elektroprivrede”. Ovi pojedinci verovatno }e biti optuèni za ubistvo, organizovani kriminal i ometawe sudskih postupaka. Grupa Bijeqina Ugqe{a Aranitovi} (koristi i ime Goran Petrovi}; ro|en je 26. juna 1976. u Sarajevu) ume{an je u droge, trgovinu oru`jem, reketirawe i za{titu. Povezan je sa Zemunskim klanom u Srbiji, koji je odgovoran za ubistvo srpskog premijera. Tako|e su ume{ani i Veqko Do{i} i Mile Laki}. Aranitovi} je navodno bio povezan i sa ha{kim optuènikom @eqkom Ra`natovi}em Arkanom, koji je ubijen 2002. godine. (gre{ka autora depe{e, Ra`natovi} je ubijen 2000. godine – prim. prev.) Grupa Mostar-Hercegovina Ante Jelavi} je navodno nelegalno nabavio HDZ-u milione dolara preko Hercegova~ke banke. U oktobru 2005, on je progla{en krivim za bankarske pronevere i osu|en na deset godina, ali je pobegao u Hrvatsku, koja je odbila da ga izru~i. MladenXYidi}, Almir Serdarevi}, Denis êtialovi}, navodno su povezani sa drogama, trgovinom qudima i prostitucijom. Grupa Biha} Hot Velija, Zijan Muratovi} i Muso Mujkle navodno su u~estvovali u trgovini qudima i krivotvorewu dokumenata. 227

6. Komentar Mada ovaj izve{taj donosi sumornu sliku, nije sve tako lo{e. SAD i me|unarodna zajednica su tokom godina uloìle milione dolara kako bi uspostavile stabilnu vladavinu pravnih ustanova i moèmo da ukaèmo na mnoge uspehe po tom pitawu. Pomogli smo da se oforme i odrè Dràvna pograni~na slu`ba, Dràvna agencija za istragu i za{titu (SIPA) po uzoru na FBI, ministarstvo bezbednosti na nacionalnom nivou, kao i Dràvni sud BiH i kancelarija tuìla{tva. Bosna je unapredila svoj status iz Kruga tri u Krug dva, {to je posledica napretka u re{avawu problema sa trgovinom qudi. Ambasada }e, uz saglasnost ministarstava pravde, nastaviti da obezbe|uje fondove, tehni~ku podr{ku i trening usmeren ka stvarawu policijskih kapaciteta sredweg nivoa. Nastavi}emo da pomaèmo osnivawe jedinica unutar SIPA za protivterotisti~ke akcije, borbu protiv organizovanog kriminala i finansijski kriminal, a pomo}i }emo i da se uspostavi administrativna procedura za zaplenu i oduzimawe imovine ste~ene kriminalnim aktivnostima. Pomo}i }emo novoj imigracionoj slu`bi (slu`ba spoqnih poslova) da se pokrene i nastavi}emo saradwu sa kancelarijom dràvnog tuìoca i ministarstvom bezbednosti kako bismo poboq{ali sudske progone organizovanog kriminala, finansijskog kriminala, trgovine narkoticima i trgovine qudima. Cefkin

LXV Referenca: 06BELGRADE1242 Wikileaks id: #73930 Tema: Odgovor Srbije na krizu u Libanu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 7. avgust 2006. u 13.49 Klasifikacija: deklasifikovano Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/08/06BELGRADE1242.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Predsednik Tadi} je izdao zvani~nu izjavu kojom podràva “neodlo`no i trajno okon~awe” neprijateqstava. Vlada premijera Ko{tunice za sada odbija da zauzme zvani~an stav o krizi u Libanu. Beogradski dnevni list “Kurir” je preneo izjavu Rasima Qaji}a, lidera Demokratske partije Sanyaka, u kojoj kritikuje Vladu Srbije zato {to se ne ogla{ava povodom napada Izraela na civile u Libanu, rekav{i da je to “borba protiv muslimana”, a ne protiv terorizma. Qaji} nam je privatno rekao da je imao i “humanitarne i politi~ke” razloge za objavqivawe svoje izjave. Politi~ki, on je rekao da mora da vodi ra~una o ose}awima svojih bira~a, koji su ve}inom muslimani, koji 228

saose}aju sa civilima u Libanu (napomena: lokalni izbori u wegovoj doma}oj izbornoj jedinici, gde su muslimani u ve}ini, bi}e odràni u septembru). On je tako|e rekao da li~no strahuje da bi situacija tamo mogla da doprinese radikalizaciji islama (~ak i u muslimanskim delovima Srbije) i da to potencijalno moè brojno oja~ati redove terorista. “Kurir” je tako|e objavio ~lanak o kqu~nim stavovima stranaka o krizi, prime}uju}i da je ultranacionalisti~ka Srpska radikalna stranka (SRS) osudila akcije Izraela, porede}i Liban sa Srbijom 1999, tokom NATO bombardovawa. Jedan portparol G17 plus rekao je da bi me|unarodna zajednica trebalo da radi na neodlo`nom prestanku vatre i re{avawu konflikta, dok je portparol DS rekao da razume obe strane i da se vlada SAD nalazi u situaciji gde izbor nije lak. DSS nije davala nikakva javna saop{tewa. Kontakti u Ministarstvu odbrane rekli su nam nedavno da bi eventualno bili zainteresovani za u~e{}e u oruànim snagama koje bi bile u sastavu mirovne operacije pod pokroviteqstvom UN, ali da ne bi mogli da se obaveù ni na kakav poseban doprinos (pro{li doprinosi mirovnim operacijama odnosili su se na u~e{}e medicinskog tima, a jedna jedinica tog tipa se trenutno priprema za potencijalno u~e{}e u drugim regionima). Vr{ilac du`nosti na~elnika General{taba Srbije, Pono{, je tako|e izrazio interesovawe. Savetnik predsednika Tadi}a za spoqne poslove Vuk Jeremi} rekao nam je da je ta ideja preurawena, mada je on otvoren za wu. Jeremi} nam je rekao da }e o tome razgovarati sa Tadi}em. Polt

LXVI Referenca: 06BELGRADE1277 Wikileaks id: #74706 Tema: Srpske stranke zapo~iwu pripreme za izbore Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 14. avgust 2006. u 9.22 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/08/06BELGRADE1277.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Reaguju}i na predvi|awa da }e me|unarodna zajednica odlu~iti o nezavisnosti Kosova u bliskoj budu}nosti, stranke sa svih krajeva politi~kog spektra po~ele su pripreme za napet politi~ki period i verovatno prevremene izbore kao posledicu toga. Na sve strane, demokratske stranke ostaju nepripremqene i zava|ene, mada neke od 229

wih preduzimaju mere da otklone te{ko}e. Nacionalisti~ke stranke i daqe su sna`ne, sa posve}enim i odlu~nim sledbenicima, ali nisu uspele da privuku nove pristalice svoje ksenofobi~ne ideologije. Oni se nadaju da bi makar i umeren odjek kosovske nezavisnosti mogao da im obezbedi ve}inu u Narodnoj skup{tini. Ve}ina stranaka o~ekuje da }e me|unarodna zajednica odlu~iti o kosovskoj nezavisnosti krajem zime, a da }e izbori zatim uslediti na prole}e.

DSS: Mi smo quti i ovo vi{e ne}emo da trpimo (Ovo je parafraza ~uvenog citata iz filma “TV mreà”, u originalu “Network”, iz 1976. godine, sa Vilijemom Holdenom i Fej Danavej; re~ je o pokli~u koji nervno rastrojeni voditeq po~ne da uzvikuje u svojoj emisiji, a gledali{te ga masovno prihvata i ponavqa za wim – prim. prev.) Milo{ Aligrudi}, {ef poslani~kog kluba DSS-a, stranke premijera Ko{tunice u parlamentu, u razgovoru sa na{im agentima izbegao je da naga|a o dugotrajnosti vladaju}e koalicije, ali je priznao da se stranka priprema za izbore u bliskoj budu}nosti. Mnogi u wegovoj stranci i vladaju}oj koaliciji predvi|aju da }e te{ko re{ewe za budu}i status Kosova biti izre~eno po~etkom 2007. godine i da }e za wim uslediti izbori. Ovo bi omogu}ilo Vladi Srbije da sa~uva malo obraza, po{to, prema srpskim zakonima, izbori koji bi bili odràni dogodine ne bi bili smatrani prevremenim. Kada je govorio o budu}im koalicionim partnerima, Aligrudi} je rekao na{em agentu da je DSS jednako udaqena i od Demokratske stranke (DS) i od Srpske radikalne stranke (SRS). Nije hteo da se obaveè na saradwu sa DS-om, dok je rekao da je saradwa sa SRS-om mogu}a pod odre|enim okolnostima. Svejedno, premijer Ko{tunica nedavno je rekao Ruìci \in|i}, èni pokojnog premijera, da bi on vi{e voleo da formira vladu sa DS-om nego sa radikalima, iako su mu i jedni i drugi ponudili mesto premijera u slede}oj vladi (pre nekoliko meseci, Ko{tunica je rekao ambasadoru da nikada ne bi mogao da formira vladu sa radikalima, zato {to bi to “bilo protivno svemu” za {ta se zalagao u svojoj politi~koj karijeri). Aligrudi} se poàlio na to {to je pun razvoj DSS-a bio onemogu}en u Milo{evi}evo vreme i rekao da je, kao posledica toga, strana~ka birokratija previ{e centralizovana, sa nesrazmernom koli~inom kontrole nad strana~kim aktivnostima koja leì u rukama premijera Ko{tunice. Shodno tome, lokalni lideri imaju preveliku kontrolu nad svakodnevnim aktivnostima na terenu, {to se sve odraàva na nedostatak centralne politi~ke strategije DSS-a. Stru~waci su pohvalili skora{we poku{aje DSS-a da prevazi|e propusnu, haoti~nu strana~ku strukturu, ali isti~u da }e ovaj proces morati da potra230

je malo duè i da }e se stranka u me|uvremenu ugu{iti pod teretom svoje birokratije.

DS: pozabavi}emo se time... odmah posle odmora Stranka predsednika Tadi}a oporavqa se od niza poraza na lokalnim izborima, koji su usledili posle pobede na predsedni~kim izborima 2004. godine; u taj niz spadaju porazi u Ni{u, Novom Sadu i Kragujevcu (koji su drugi, tre}i i ~etvrti grad u Srbiji po broju stanovnika). Gubitak Uìca, wihovog upori{ta u centralnoj Srbiji, od 16. jula, kao i rascep u wihovom kriti~nom beogradskom ogranku, predstavqaju dodatne korake unazad koji ugroàvaju sposobnost stranke da deluje. Strana~ki insajderi frustrirani su uticajem koji su ostvarili neki Tadi}evi prijateqi iz mladosti, svi iz sektora odnosa sa javno{}u, koji mu sluè kao spin-majstori i savetnici, iako nemaju nikakvo upori{te u stranci. Stru~waci sa strane àle {to u DS-u prime}uju nedostatak jasne poruke, lo{u unutra{wu komunikaciju, slaba lokalna rukovodstva, otu|eno predsedni{tvo i, vi{e od svega, o~iglednu nespremnost da se re{avaju prepoznati problemi. Pesimisti iz samog strana~kog rukovodstva izrazito su zabrinuti zbog sve lo{ijih rejtinga u istraìvawima javnog mwewa, a neki od wih su privatno izrekli uverewe da su radikali nepobedivi i da su naredni izbori unapred izgubqeni. Na sastanku sa na{im agentom, Du{an Petrovi}, prvi potpredsednik stranke, verno je branio DS, isti~u}i da ima stabilnu podr{ku (19 odsto) i prime}uju}i da se stranka nosi sa svojim nedostacima, {to je odgovor koji smo ve} ~uli mnogo puta ranije. Pruìo nam je maglovita uveravawa da bi stranka mogla da po~ne da stvara svoju platformu negde posle letwih odmora, usredsre|uju}i se na ekonomska pitawa, ali sna`no igraju}i na kartu straha javnosti od pobede radikala. On je dodao da }e predsednik Tadi} biti u stawu da privu~e buquke qudi na bira~ka mesta, jednom kada bude po~eo da trese grane, kao i da se uzdaju u to da }e Zapad pokrenuti rasko{nu “Iza|i i glasaj” kampawu. Na sve to, Slobodan Homen, ~lan Glavnog odbora DS-a, rekao je sredinom jula na{em agentu da }e demokrate da preduzmu agresivniji pristup izgradwi koalicija, po{to bi izbori mogli da se dogode ranije nego {to se o~ekuje. Mawe stranke se godinama unazad àle da DS-ove ponude za partnerstvo u stvari predstavqaju poziv na sluèwe, u kojem se podr{ka DS-u obezbe|uje u zamenu ni za {ta. Pro{le nedeqe Tadi} je posetio ministra Dra{kovi}a kako bi razmatrali predizbornu koaliciju DS-a i SPO-a, a insajder blizak Tadi}u rekao nam je da predsednik priprema sadràjnu ponudu za G17 plus, u koju bi moglo da bude ukqu~eno i prihvatawe ministra finansija Dinki}a za premijera (komentar: DS ostaje kqu~ za kratkoro~nu demokratsku i ekonomsku tran231

ziciju Srbije, zbog ~ega wihova beìvotnost dodatno frustrira. Po{teno preispitivawe samog sebe, naporan rad i zapadna pomo} kao deo agresivne kampawe “Iza|i i glasaj” – sve }e to biti neophodno kako bi se prekinulo opadawe podr{ke).

SPO: za kraqa ili za predsednika? Vlajko Seni}, generalni sekretar sve slabijeg SPO-a Vuka Dra{kovi}a, ministra spoqnih poslova, rekao je na{em agentu da se stranka suo~ava sa ozbiqnim izazovima i da }e po svoj prilici u parlament mo}i ponovo da u|e samo preko predizborne koalicije. Stranka ima plan od tri dela za prevremene izbore, do kojih veruje da }e do}i po{to me|unarodna zajednica bude proglasila nezavisnost Kosova, po~etkom naredne godine. Prvo, Dra{kovi} }e mawe vremena provoditi u obavqawu svojih ministarskih du`nosti i po~e}e da sprovodi kampawu {irom zemqe. Seni} je podsetio da je Dra{kovi}eva otu|enost od SPO-a potkopavala popularnost stranke od 2003. godine naovamo. Drugo, stranka }e nagla{avati svoju podr{ku povratku monarhije, nadaju}i se da }e tako privu}i podr{ku 14 procenata Srba koji se zalaù za povratak kraqa (Seni} je u pola glasa dodao da je ovo politi~ki mamac, a ne kqu~an politi~ki ciq). Politi~ki analiti~ari smatraju da bi ovakav jedinstveni pristup mogao da bude plodonosan za SPO, zato {to je ~ak i najslabija podr{ka monarhiji ve}a od trenutnih rejtinga SPO-a. Tre}e, traì}e savez sa predsednikom Tadi}em i DS-om, kako bi osigurali prelazak cenzusa od pet odsto za ulazak u parlament. (Komentar: Danica Dra{kovi}, èna predsednika SPO-a i uticajan strana~ki lider, navodno je pola u {ali zapretila Tadi}u da }e, ako im DS ne dostavi neku dobru ponudu, SPO stati na stranu DS-ovog neprijateqa Liberalno-demokratske partije.) G17 plus: o{amu}eni i zbuweni (Ovo je tako|e filmska asocijacija, tj. direktan citat naslova tinejyerske komedije “Dazed and confused” iz 1993. godine – prim. prev.) Zamenica premijera Ivana Duli}-Markovi} (striktno {tititi) rekla je na{em agentu da ona ne o~ekuje da }e vladaju}a koalicija preìveti do kraja mandata (i jasno iskazala prezir prema Ko{tuni~inoj politici). Na{em agentu nije htela da potvrdi (mada je to uradila u ranijem razgovoru sa ambasadorom) da }e ministar finansija i predsednik G17 plus Mla|an Dinki} uskratiti strana~ku podr{ku Vladi Srbije 1. oktobra, ako pregovori sa EU budu zamrznuti. (Komentar: posmatra~i nagove{tavaju da }e Dinki} pogaziti svoje obe}awe ako ne bude mogao da napravi predizborni dogovor sa DS-om i ako bude mogao da zadrì poziciju koja mu omogu}ava da isisava zna~ajne fondove iz Vlade Srbije.) 232

Duli}-Markovi} je priznala da je G17 plus u nevoqi i da verovatno ne}e u}i u parlament bez pomo}i. Iako je stranka nedavno otpo~ela unutra{we reforme, analiti~ari ukazuju na to da G17 nedostaje kredibilna poruka, po{to nije ispunila svoj program usmeren na reforme i protiv korupcije, zbog ~ega je glasa~ka baza po~ela da okre}e le|a stranci (podr{ka stranci sunovratila se sa 10 odsto u 2003. godini na 2,9 odsto u junu ove godine). U tu svrhu, Duli}-Markovi} kaè da G17 plus jedva ~eka da napravi savez sa DS-om, ali se ogor~eno poàlila da im demokrate ne nude ni{ta zauzvrat. Mnogi prognozeri tako|e predvi|aju da }e Dinki} poku{ati da sredstva dobijena predstoje}im privatizacijama preusmeri u kofere G17 plus, {to bi zna~ajno moglo da oja~a strana~ke ratne bubweve i sposobnost da mobili{e medije oko svoje kampawe.

LDP: zalet protiv rejtinga Predsednik LDP-a êdomir “êda” Jovanovi} predstavio je na{em agentu korake u pripremawu stranke za izbore, koje on predvi|a na prole}e. Stranka je otvorila kancelarije u 112 od 145 op{tina u Srbiji i registrovala 23.000 ~lanova (mada to ostaje daleko ispod ciqanih 250.000 ~lanova) otkako je osnovana, u novembru 2005. godine. Na sve to, stranka je ostvarila nekoliko umerenih uspeha na lokalnim izborima, ukqu~uju}i tu i prvu pobedu na izborima za gradona~elnika u junu. LDP se, ipak, i daqe suo~ava sa te{kim izazovima. Na nacionalnom nivou, ankete pokazuju da ima samo dva odsto podr{ke, a o~ekivano ujediwewe sa saveznikom, Gra|anskim savezom Srbije (GSS), je zapelo zbog zahteva GSS-a da mu budu garantovane pozicije u LDP-ovoj hijerarhiji i na izbornoj listi. Milka Puziga}a, ugledni politi~ki analiti~ar, kaè da je ona uverena da }e LDP presko~iti cenzus. Ona prime}uje da je stranka uhvatila jak zalet, da su wene pristalice najodanije i najaktivnije, a da wen zapadwa~ki, ka reformama usmereni imiy i poruke mogu da dopru do masa nezadovoqnih bira~a koji traè nekoga sa vizijom. Pored toga, prema ovoj analiti~arki, Jovanovi}u (mada ba{ i nije bez li~nih protivre~nosti) bi mogle da koriste mawe stranke koje bi se pridruìle wegovoj predizbornoj koaliciji, iako on priznaje da se bori sa velikim egoima, od kojih bi svaki èleo da bude krupna zverka u stranci. SRS i SPS: mo} narodu I SRS i SPS o~ekuju da }e izbori biti odràni na prole}e, posle odluke o kona~nom statusu Kosova, koja }e biti saop{tena krajem godine. Prema pouzdanom kontaktu ambasade, Milorad Vu~eli}, predvodnik ultranacionalisti~kog krila unutar SPS-a, nagovestio je da je 233

ovo ra{ireno mi{qewe u vladaju}oj koaliciji. Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar SRS-a, rekao je da radikali o~ekuju isto. Vu~i} je dodao, me|utim, da jedino {to moè da izazove izbore ove godine, jeste da me|unarodna zajednica objavi odluku o kona~nom statusu pre nego {to se o~ekuje. Svejedno, ovo je trenutak koji su obe stranke prièqkivale: nepopularna Vlada Srbije prinu|ena je da se nosi sa gubitkom Kosova, za {ta se nadaju da }e wima doneti trenutni skok rejtinga koji }e ih lansirati na vlast. Kao posledica predvi|enog rasporeda doga|aja, ni SRS ni SPS nisu zapo~eli aktivne pripreme za izbore. SPS se usredsredio na borbu za rukovo|ewe strankom (i usmerewe budu}e strana~ke ideologije), koja }e vrhunac dosti}i na strana~kom kongresu u decembru. Analiti~ari nagove{tavaju da bi izbori pre kraja godine mogli da budu katastrofalni po SPS, koji bi bio stravi~no nepripremqen. SRS je po~eo da razvija strategiju, ali ona je jo{ u ranoj fazi, a stranka nije uradila skoro ni{ta drugo u smislu priprema za izbore. Vu~i} i Tomislav Nikoli}, vr{ilac du`nosti lidera stranke, nameravaju da vode iscrpnu kampawu “od vrata do vrata”, koja bi na najboqi na~in iskoristila zavidnu strana~ku infrastrukturu u samom korenu. Oni nameravaju da pribegnu ovoj strategiji zato {to znaju da wihova stranka ne moè da se nosi sa tajkunskim parama napuwenim ratnim bubwevima vladaju}ih stranaka, koje drè monopol nad medijima. Ironi~no, i jedni i drugi poku{avaju da kao uzor u svojim strategijama slede primer izborne pobede opozicije nad Milo{evi}em, ostvarene uprkos wegovoj velikoj finansijskoj prednosti i beskrupuloznoj manipulaciji dràvnim strukturama i medijima.

Komentar Sve stranke veruju da }e izbori biti odràni na prole}e, zbog raspleta oko Kosova. Nedavno smo primetili, me|utim, rastu}i strah da }e objavqivawe odluke o Kosovu mo`da do}i i mnogo ranije, {to je navelo stranke da se zabrinu zbog sopstvene nepripremqenosti. âk i DS, koji se jo{ od januara zalaè za prevremene izbore, nije uradio ni{ta kako bi im spreman i{ao u susret. Posmatra~i podse}aju da }e raspisivawem prevremenih izbora od strane Vlade Srbije zapo~eti dvomese~ni period (sve do samog odràvawa izbora) tokom kojeg ne}e funkcionisati parlament, a prelazna vlada ne}e biti u stawu da donosi odluke o va`nim pitawima, kao {to je Kosovo. Mi smo zapo~eli pripreme za kqu~nu “Iza|i i glasaj” kampawu, a u predstoje}im mesecima sna`no }emo raditi na tome da usmerimo sve demokratske snage ka pitawu srpske budu}nosti posle Kosova. Polt 234

LXVII Referenca: 06BELGRADE1294; Wikileaks id #75008 Tema: Srbija – predsednik Tadi} o predstoje}oj poseti Americi Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 16. avgust 2006. u 8.12 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/08/06BELGRADE1294.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Ambasador se sastao 9. avgusta sa predsednikom Tadi}em kako bi razgovarali o pripremama za wegovu predstoje}u posetu Sjediwenim Dràvama, zakazanu za prvu nedequ septembra. Tadi} se stalno vra}ao na uobi~ajene, {ire teme – potreba da se izbori odrè pre zavr{nice re{ewa o Kosovu; potreba da blisko sara|uje sa Ko{tuni~inom DSS u pripremawu kampawe “demokrate protiv radikala”; maglovita uveravawa da }e on brzo okrenuti novi list i usredsrediti se na post-kosovska pitawa, jednom kada status bude re{en. Tadi} je spreman da razgovara o strate{kom partnerstvu koje mnogo nadilazi kosovski status, ali wegov svojstveni oprez i daqe pokre}e pitawe {ta je sve spreman da uradi da bi se to i ostvarilo. Potrebno je da nam Va{ington dostavi podatke o SOFA NLT 8/21, ne bismo li imali makar neku {ansu da na vreme pro|emo kroz wega sa Vladom Srbije kako bi dràvna sekretarka mogla da ga potpi{e sa Tadi}em. Tadi} je zapo~eo razgovor pretresawem pitawa koja ga o~ekuju pre nego {to otputuje za SAD. On je rekao da bi bilo va`no brzo potvrditi generala Zdravka Pono{a kao novog na~elnika general{taba, idealno bi bilo pre puta. U istom dahu pomenuo je i sporazum SOFA, napomiwu}i potrebu da se dobije zeleno svetlo od Amerikanaca kako bi posle imao dovoqno vremena da ga pronese po vladi kada se bude vratio, 17. avgusta. Pomenuo je i teku}u privatnu diskusiju sa premijerovim osobqem i poku{aje da uprili~i sastanak izme|u wega i Ko{tunice kako bi pro{li pitawa Pono{a i SOFA sporazuma i zapo~eli razgovore o zajedni~kom pripremama za mogu}e izbore. U odgovoru na ambasadorovo pitawe da li bi bio spreman da jednostrano postavi Pono{a ako Ko{tunica odbije, Tadi} je odgovorio odri~no, nagla{avaju}i potrebu da o~uva {to je vi{e mogu}e prostora za budu}u saradwu sa Ko{tunicom. Tadi} kaè da se boji da }e, ako on li~no bude vr{io pritisak, vlada mo`da da mu uskrati fondove o~ajni~ki potrebne vojsci, ne bi li mu tako potkopali autoritet me|u oruànim snagama. Tadi} je rekao da je nedavni Ko{tuni~in poku{aj da preuzme kontrolu nad protivteroristi~kim jedinicama vojske bio “opasan po235

tez” i da je wega obradovalo kada je ministar odbrane pojasnio komentare koje je dao za medije nekoliko dana ranije. Tadi} je zatraìo od nas da iskoristimo svoje kontakte u vladi, ukqu~uju}i tu i ministra finansija, da poguramo pitawa odbrane. Ambasador se dotakao nekoliko ta~aka u pripremama za Tadi}ev odlazak u Va{ington. Ohrabrio je Tadi}a da se aktivno ukqu~i u sastanke, u smislu ja~awa bilateralnih odnosa u budu}nosti. Saradwa sa MKTJ je kriti~na. Ambasador je podsetio Tadi}a na na{ plan od 11 ta~aka koji smo prosledili Vladi Srbije i wemu. Rekao je da }e nastaviti da radi sve {to moè kako bi pomogao vladine poku{aje i priznao da postoji potreba da se doda vi{e pojedinosti u akcioni plan vlade za Mladi}a. Ambasador je primetio da, iako je ishod pregovora o statusu Kosova uglavnom poznat i da }e verovatno biti teàk za Srbiju, ipak }e Srbija mo}i da se nosi sa tim. Niko ne o~ekuje da }e Srbija “pozdraviti” ishod; va`no je samo brzo nastaviti daqe na konstruktivan na~in. Tadi} se setio {ta je rekao ambasadoru Vizneru tokom wegove julske posete Srbiji – dan posle odre|ivawa statusa, on }e po~eti da radi na ja~awu svojih veza sa tri osovine srpske spoqne politike (SAD, Evropa i Rusija). Put u SAD omogu}i}e mu da u tom pogledu ima po~etnu prednost. Iz tog razloga, nada se da }e potpisati SOFA sporazum sa dràvnom sekretarkom Rajs i planira da produì daqe do Ohaja, gde bi se sastao sa rukovodstvom Nacionalne garde (Tadi} se sloìo da bi tako|e imalo smisla da se sastane i sa guvernerom i drugim civilnim liderima u Ohaju, da razgovaraju o ~itavom rasponu saradwe koju otvara Program dràvnog partnerstva). Ambasador je pohvalio Tadi}a zbog wegove pozitivne reakcije na nedavni demar{ Kontakt grupe i zbog wegove pomo}i u nastojawima da Srbija ostane za stolom u Be~u. Tadi} kaè da ga je Ko{tunica nanovo uveravao da premijer nema nameru da se povla~i iz pregovora. Tadi} je rekao, me|utim, da ga brinu izve{taji da je Ahtisari, na privatnom sastanku sa srpskim pregovara~ima posle rasprave o mawinskim pravima, u Be~u 8. jula, rekao da su Srbi “krivi kao nacija za ono {to se dogodilo na Kosovu”. Tadi} kaè da ga je to iznenadilo, imaju}i u vidu to da je me|unarodna zajednica usredsre|ena na pojedina~nu odgovornost; javna izjava Ahtisarija u tom pravcu stvorila bi silne probleme za Tadi}a. Ambasador je primetio rastu}u zabrinutost zbog doga|aja na severu Kosova i zatraìo je od Tadi}a da iskoristi svoj uticaj, ali i ovla{}ewa koja mu daje poloàj vrhovnog komandanta, kako bi spre~io bilo kakve opasne ispade. Tadi} je rekao da }e to i da uradi, ali je dodao da se i on brine kako bi sve moglo da se razvije na samom terenu. Tadi} se vratio svojim ~esto ponavqanim agrumentima o potrebi da se izbori odrè pre nego {to status Kosova bude re{en. Ambasador je 236

rekao da }emo mi biti spremni da agresivnom kampawom “Iza|i i glasaj” podstaknemo demokratske glasa~e da iza|u na bira~ka mesta, a da li je Tadi} spreman da gradi koaliciju koja }e biti neophodna? Tadi} je rekao da }e sara|ivati sa premijerom i sa mawim demokratskim strankama kako bi pobedio radikale. On ne}e biti u mogu}nosti da podrì ministra spoqnih poslova Dra{kovi}a da ostane ministar (“moja stranka bi se digla na noge ako bih uradio bilo {ta {to blokira prevremene izbore”), ali }e razmisliti o tome da ne{to kasnije privoli sebi SPO. Slede}i izbori, kaè Tadi}, bi}e najva`niji u istoriji Srbije. Bi}e od velike va`nosti da sara|ujemo na kampawi “Iza|i i glasaj” i da pa`qivo nadgledamo u~e{}e NVO sektora.

Komentar Tadi} je jo{ jednom pokazao spremnost da razgovara o budu}nosti Srbije posle Kosova. On je posve}en sna`nijim odnosima sa SAD i sa Evropom, mada nije uvek spreman da odlu~no pogura u èqenom pravcu. Wegova predstoje}a poseta pruì}e mogu}nost da na direktan na~in porazgovaramo o wegovoj viziji budu}nosti i o wegovim planovima kako }e tamo da stigne. Mur

LXVIII Referenca: 06BELGRADE1325; Wikileaks id #75706 Tema: Akcioni plan za MKTJ, nove informacije, tre}i deo; 18. avgust 2006. Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 22. avgust 2006. u 10.15 Klasifikacija: tajno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/08/06BELGRADE1325.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Rezime: ova depe{a opisuje primenu Akcionog plana Vlade Srbije za MKTJ, zakqu~no sa 18. avgustom 2006. Mesec dana po{to je objavqeno postojawe akcionog plana, jo{ uvek nema znakova zna~ajnijih i javnih poku{aja na najvi{em nivou da se pripremi teren za izru~ivawe Mladi}a. Zvani~nici tribunala koji su u poseti Beogradu dele na{u razo~aranost brzinom sprovo|ewa akcionog plana i slaù se da }e krajwi uspeh plana zavisiti u velikoj meri od spremnosti premijera Ko{tunice da se angaùje li~no i posve}eno, kako bi javnosti stavio do znawa da se napu{ta politika “dobrovoqnih predaja” i kako bi operativcima stavio do znawa da }e zaista imati politi~ku za{titu i podr{ku koje su im potrebne ako uspeju da lociraju 237

i uhapse Mladi}a. Mada su izjave Qaji}a i drugih, date preko vikenda, pokazale odre|ene novitete u medijskim nastupima, nekoliko izjava iz samog vrha vlasti nastavilo je da izbegava direktan poziv da se Mladi} uhapsi, a umesto toga su sadràle uobi~ajene polovi~ne mere potvr|ivawa re{enosti vlade da “ispuni svoje me|unarodne obaveze”.

Sastanak sa MKTJ-om Pre na{eg nedeqnog sastanka sa Qaji}em, zamenik ambasadora i na{ agent sastali su se 18. avgusta sa {efom istraìva~a u MKTJ-u Patriom Lopez-Teresom, u lokalnim kancelarijama MKTJ-a. On je tek bio zavr{io neke preliminarne sastanke u Beogradu 14-15. avgusta i boravak u Crnoj Gori 16-17. avgusta. Posle sastanka sa nama, bilo je predvi|eno da se vidi sa ~lanovima tima za sprovo|ewe akcionog plana (vi{e o tome kasnije). Posle na{eg razgovora, bilo je jasno da imamo isto mi{qewe o dosada{wem toku akcije, tj. da smo nezadovoqni. Lopez-Teres kaè da je Del Ponteova sve nezadovoqnija zbog nedovoqnog napretka i da jo{ uvek sumwa da lokalni zvani~nici kriju informacije. Lopez-Teres je mnogo vi{e bio usredsre|en na Vuk~evi}a i wegovu ulogu i izgleda da je traìo na~ine kako da izvr{i pritisak na Vuk~evi}a da najzad do|e do nekih rezultata. Konkretno, Lopez-Teres je kritikovao Vuk~evi}ev uzdràn pristup operativnim aspektima potrage za Mladi}em, za razliku od hrvatskog tuìoca Baji}a, koji se sa puno energije ukqu~io u proces protiv Gotovine. Mi smo mu preneli na{e utiske da Vuk~evi}, mada iskren i predusretqiv, ne}e mo}i da uradi ne{to vi{e sve dok se i Ko{tunica ne prihvati zadatka i jasno to stavi do znawa svojim qudima. Akcije Kasnije tog dana, Qaji} nam je rekao da je vlada re{ila da otpusti generala Krsti}a sa wegove pozicije u Koordinacionom centru za jug Srbije, zbog wegovih pro-Mladi}evih komentara (Qaji} nam je ovo bio i najavio na na{em prvom sastanku). Pozdravili smo ovu vest, ali smo upitali zbog ~ega to nije obnarodovano, kada bi moglo da pomogne èstoku medijsku kampawu. Qaji} je pomalo naivno rekao da bi izlazak u javnost sa ovom informacijom dao Krsti}u priliku za odgovor, pa nisu èleli da forsiraju to pitawe. Mi smo odgovorili da bi ovo predstavqalo sjajnu priliku za pokretawe sna`ne medijske kampawe i istakli da vlada propu{ta priliku da pokaè svoju spremnost da odlu~no deluje protiv onih koji protivre~e wenoj (pretpostavqenoj) re{enosti da uhapsi Mladi}a. Qaji} je tako|e rekao da Vlada Srbije ima novi trag – prijateq Tolimirove ène prime}en je kako nosi neke lekove u Bawaluku, {to bi trebalo da bude nagove{taj da imaju neke nove informacije vezane za 238

hvatawe Tolimira, ali ni{ta posebno (mada je na kraju rekao da veruje kako }e u narednih 10 do 12 dana imati ne{to va`nije da nam prijavi). Qaji} kaè da Vlada Srbije procewuje da je Mladi} do sada razvio novu mreù za pomo} i oni sada poku{avaju da je probiju, ali tako|e moraju da suo~e i sa mogu}no{}u da Mladi} nikada ne}e biti uhva}en. Kona~no, Qaji} je rekao da se Lopez-Teres, posle jutro{weg sastanka sa timom za sprovo|ewe akcionog plana, izjasnio da je veoma zadovoqan. On je rekao da je tim preneo Lopez-Teresu sve svoje aktivnosti (sa~iwene samo od onih stavki o kojima smo i mi izve{tavali sa posledwa dva sastanka), i da je Lopez-Teres delovao zadovoqno. S obzirom na na{ razgovor sa wim, nismo sigurni da bi Lopez-Teres bio zadovoqan skromnim dodatnim informacijama koje su sakupqene do sada.

Medija plan Qaji} kaè da }e slede}e nedeqe biti oformqen medijski tim za razvijawe sveobuhvatnog plana, koji ukqu~uje TV i radio spotove o ratnim zlo~inima, dojave {tampi o pojedinostima istrage (kako je i pomenuto na prethodnim sastancima), okrugle stolove i seminare sa istaknutim srpskim analiti~arima i akademicima o ratnim zlo~inima i suo~avawu sa pro{lo{}u, i bro{ure i pamflete u kojima se poja{wavaju neki od ratnih zlo~ina po~iwenih tokom balkanskih ratova. Tako|e je rekao da za slede}u nedequ ima zakazan sastanak sa Ko{tunicom, gde }e od premijera zatraìti da iza|e u javnost sa neopozivom izjavom o Mladi}u (ambasador namerava da se sretne sa Ko{tunicom 24. avgusta, kada }e jedna od glavnih tema biti plan vlade SAD u 11 ta~aka). On je od nas zatraìo pomo} za: a) isplatu zarada ili davawe neke druge nov~ane pomo}i medijskom timu, i b) postavqawe nekoga u ambasadu ko bi mogao da bude na vezi sa timom i pomogne u sastavqawu poruke. Qaji} je bio nekako previ{e optimisti~an u pogledu toga da medijska kampawa moè preko no}i da preokrene javno mi{qewe. Podsetili smo ga da bi javnosti bila potrebna odre|ena priprema za aktivnosti Vlade Srbije na hap{ewu Mladi}a – vladina medijska strategija trebalo bi da bude dodatni pritisak na Mladi}a i wegove pomaga~e. Posle na{eg sastanka, u vikend-izdawima novina bilo je mnogo izjava vezanih za MKTJ. Neke su bile dobre – Qaji} kako izraàva svoje o~ekivawe da }e Mladi} morati da bude uhap{en, ministar spoqnih poslova Dra{kovi} (po svoj prilici, bez ikakve koordinacije) kako izjavquje da bi Vlada Srbije morala da oformi medijski plan za upoznavawe srpske javnosti sa groznim zlo~inima za koje se Mladi} optuùje, i izjava hercegova~kog vladike Grigorija da wegova mitropolija ne}e tolerisati ratne zlo~ince da {etaju ulicama wihovog grada (Trebiwa). Pored toga, lokalni mediji (pozivaju}i se na neimenovane izvore iz vlade) javili su da je Krsti} smewen sa mesta zamenika {efa Koordinacionog centra za jug Srbije, zbog pro-Mladi}evih komentara. 239

Naàlost, taj “izvor iz vlade” opisao je smenu kao ne{to na ~emu je insistirala me|unarodna zajednica, a ne na~elni ~in odgovorne vlasti. Primetno je da nije bilo zvani~nih izjava iz vlade u pogledu smene. Pored toga, i Ko{tunica i ministar za lokalnu samoupravu Lon~ar dali su tokom vikenda izjave vezane za MKTJ, ali su obojica skrajnuli pitawe hap{ewa Mladi}a i umesto toga se dràli stare pri~e o “ispuwavawu me|unarodnih obaveza Srbije” (mada su obojica pomenuli “izru~ewe” Mladi}a Hagu). Portparol vlade \uri} dao je sli~nu izjavu, propu{taju}i priliku da pozove na Mladi}evo hap{ewe, ali stavqaju}i naro~iti naglasak na potrebu da se uhapsi biv{i bosanski komandant Dudakovi} (zbog komandne odgovornosti za ratne zlo~ine koji su zabeleèni na nedavno prikazanim video snimcima iz operacije “Oluja” i drugih dejstava).

Komentar U operativnom smislu, Qaji} deluje uveren da se pojavquju novi tragovi, mada je upozorio da jo{ nisu blizu “glavnom dobitku”. Politi~ko u~e{}e najvi{ih vrhova vlasti i daqe je nedovoqno. Podsetili smo Qaji}a na to da Del Ponteova moè da podnese svoju procenu ve} sredinom septembra, a da }e ta procena imati zna~ajan uticaj na odluku EU o ponovnom pokretawu pregovora o SSP i da je ministar finansija Dinki} obe}ao da }e povu}i G17 iz vlade (i tako je mo`da sru{iti) ako ti razgovori ne budu nastavqeni do kraja septembra. Mlak (u najboqem slu~aju) prijem na koji je u Briselu 17. avgusta nai{ao Dinki}ev predlog u “Planu plus” (Ren je su{tinski samo ponovio da Mladi} mora da bude u Hagu kako bi razgovori bili nastavqeni) samo poja~ava utisak da vidimo sumwi~avost EU (koju delimo i mi) u pogledu politi~ke voqe Beograda. Mur

LXIX Referenca: 06BELGRADE1371; Wikileaks id #76614 Tema: Akcioni plan za MKTJ, nove informacije, ~etvrti deo: 25. avgust 2006. Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 30. avgust 2006. u 7.49 Klasifikacija: tajno / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/08/06BELGRADE1371.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Ove nedeqe mogli smo da vidimo vi{e akcije nego ikada do sada, u delu akcionog plana koji se odnosi na medijsku kampawu. Ko{tunica je 240

u javnoj izjavi potvrdio da je Srbija re{ena da Mladi}a izru~i Hagu, ako bude prona|en na teritoriji Srbije. Mada je premijerova izjava dobrodo{la, nastavili smo da vr{imo pritisak na wega da bude jo{ odre|eniji u pogledu hap{ewa i da ostane ovako li~no angaòvan u daqoj kampawi. U operativnom smislu, Vlada Srbije izrazila je uverewe da }e u bliskoj budu}nosti imati neke rezultate u pogledu odbeglih optuènika – mada ne u vezi sa Mladi}em.

Akcije Koordinator sprovo|ewa akcionog plana Rasim Qaji} rekao je na{em slu`beniku, tokom redovnog sastanka na temu sprovo|ewa akcionog plana, da Vlada Srbije sada radi na tri koloseka – Hayi}, Tolimir i Mladi}. U vezi sa Hayi}em, on kaè da se Vlada Srbije ustremila na wegovog finansijera iz Novog Sada, pritiskaju}i naro~ito sna`no jednog pojedinca kojeg primoravaju da progovori ili }e bankrotirati. U vezi sa Tolimirom, on kaè da tu ima napretka u odnosu na ono {to je javqeno pro{le nedeqe. On kaè da mu je direktor BIA Rade Bulatovi} rekao da }e se ne{to dogoditi vrlo uskoro. On je primetio da je Tolimirova èna do detaqa upoznata sa postupcima nadgledawa komunikacija, po{to je vrlo uzdràna u razgovorima preko mobilnog i fiksnog telefona, pa joj se u posledwe dve godine omakla samo jedna mawa gre{ka. U vezi sa Mladi}em, on kaè da su nedavno pro{irili mere prismotre na sve za koje se zna ili sumwa da pripadaju novoj mreì Mladi}evih pomaga~a, kako bi ukqu~ili u to i izvestan broj aktivnih vojnih oficira. Sve mete prismotre nalaze se u Beogradu. On kaè da smatra da je hap{ewe prethodnih pomaga~a bilo gre{ka, po{to je poslalo preostale delove mreè u ilegalu i nateralo Mladi}a da koristi nova lica. Medijski plan Qaji}a je veoma zanimala reakcija ambasade na Ko{tuni~inu izjavu. Na{i slu`benici rekli su mu da je to bio generalno pozitivan korak, ali da to nije sasvim dovoqno. On je pitao {ta me|unarodna zajednica jo{ èli da ~uje. Na{i slu`benici su odgovorili da, mada ne mogu da govore u ime svih zainteresovanih strana, najmawe tri glavne promene u Ko{tuni~inom stavu bile bi od pomo}i: prvo, morao bi da izbaci kondicijale, da se zaustavi na potrebi da se uhapsi Mladi} i da ne dodaje ono istro{eno “ako bude prona|en na teritoriji Srbije”. Drugo, Ko{tunica bi morao eksplicitno da kaè da }e Mladi} biti uhap{en – kada izjavquje da je Srbija odlu~na da ga “preda” Hagu (lokalni mediji prevode to kao “ekstradiciju”), to nije znak narodu Srbije ili policijskim i obave{tajnim slu`bama da vlada moè i treba da ga uhapsi. Na kraju, premijer i drugi ~lanovi vlade morali bi da prestanu da pra241

ve pore|ewe izme|u Mladi}a i Dudakovi}a. Akcioni plan ti~e se ha{kih optuènika, naro~ito Mladi}a, to i samo to, mora da bude u ìì wihovih izjava. Na{i slu`benici tako|e su naglasili da }e premijerove izjave biti prihva}ene samo ako budu ponavqane – moramo iz nedeqe u nedequ da vidimo organizovanu kampawu, a ne samo jednu izjavu. Izgledalo je kao da je Qaji} ozbiqno shvatio na{e zahteve (ambasador je pokrenuo ova pitawa u direktnom razgovoru sa Ko{tunicom na sastanku 29. avgusta).

Druga pitawa Qaji} kaè da je video-linkom razgovarao sa Del Ponteovom 23. avgusta i da mu je ona rekla (u najstroèm poverewu, tako da molimo da ovo bude za{ti}eno) da ne}e podneti izve{taj Evropskoj uniji u septembru. Rekla mu je da u ovom trenutku ne moè da podnese pozitivan izve{taj, zato {to nema nikakvog napretka, ali da misli da bi podno{ewe negativnog izve{taja bilo kontraproduktivno, odnosno, da bi “demotivisalo” operativce koji, kako je rekla (prema Qaji}u), izgleda preduzimaju ozbiqne poku{aje. Ona je rekla Qaji}u da ne}e podneti pozitivan izve{taj sve dok Mladi} ne bude lociran (primedba: ne uhva}en), i da radije bira da ostane tiha do tog trenutka, kako bi omogu}ila Bulatovi}u i ostalim operativnim profesionalcima da rade svoj posao. Qaji} je rekao da su raspravqali o Dinki}evoj dilemi, o wegovoj najavi da }e napustiti vladu, i tako izazvati nove izbore, ako pregovori ne budu ponovo zapo~eti do 1. oktobra. Qaji} je sra~unao da, ako u me|uvremenu bude nekog zna~ajnog pomaka (na{i slu`benici to tuma~e kao hap{ewe Tolimira ili Hayi}a), to bi moglo Dinki}u da pruì dovoqno politi~ke za{tite da privremeno odloì svoju odluku. Komentar Izjave koje smo ~uli 25. avgusta bile su najdirektnije do sada, i li~no Ko{tunica ih je dao uìvo, a ne preko portparola vlade. Mi verujemo da je ovo neophodno, ali ne i dovoqno, za uspe{nu medijsku kampawu – kampawu koja bi, u najboqem slu~aju, ukqu~ila i obra}awe Ko{tunice srpskom narodu iz kabineta. [to se ti~e Dinki}a, on i ostali visoki zvani~nici G-17 plus nastavqaju da odlu~no ponavqaju da }e povu}i svoju podr{ku vladi ako razgovori o SPP-u ne budu nastavqeni do 1. oktobra. Po{to Evropska unija deluje prili~no nepopustqivo po tom pitawu, a Del Ponteova, izgleda, nije spremna da podnese izve{taj bez ~vrstih informacija o Mladi}u, Dinki} }e uskoro mo`da biti prinu|en da povu~e potez. Mur 242

LXX Referenca: 06PARIS6042; Wikileaks id #77698 Tema: Francuzi saglasni sa SAD da Srbija mora da sara|uje sa MKTJ-om Poreklo: Ambasada u Parizu (Francuska) Vreme slawa telegrama: petak, 8. septembar 2006. u 15.15 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/09/06PARIS6042.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Slu`benici ministarstva spoqnih poslova Francuske odgovorni za Balkan potvrdili su nam 7. septembra da je vlada Francuske potpuno saglasna sa SAD u smislu da Srbija mora da pokaè efektivnu saradwu sa MKTJ-om. Francuska je, kaè on od samog po~etka bila skepti~na u pogledu akcionog plana EU i sada je ube|ena da je to samo posluìlo da se zakomplikuje situacija. Francuski zvani~nici nastavi}e da ohrabruju Srbiju da preduzme konkretne korake da uhapsi Mladi}a i isporu~i ga Hagu. Slu`benici ministarstva spoqnih poslova primetili su da ne dele sve zemqe EU francusku re{enost, i da Finska, koja predsedava, zatim visoki predstavnik EU Solana, Italijani, Nemci i Austrijanci mo`da jesu spremni da progledaju Srbiji kroz prste zbog nedovoqne saradwe sa Hagom, kako bi ponovo zapo~eli pregovore o SSP-u. Mnoge ~lanice EU, dodaju oni, smatraju da je neophodno Srbiji pruìti neku vrstu nagrade, po{to se pregovori o kona~nom statusu Kosova bliè kraju. Vlada Francuske nada se da }e predstoje}i izve{taj Karle del Ponte mo`da malo oja~ati francusko stanovi{te unutar EU. Francuzi su naglasili da }e, ako Srbija ostane nedovoqno posve}ena akcionom planu, Francuska lobirati protiv ponovnog zapo~iwawa pregovora o SSP-u. Dodali su, me|utim, da vlada Francuske verovatno ne}e blokirati konsenzus. Iskustvo sa Hrvatskom pokazalo je da to nije vredno truda, bilateralna napetost u odnosima sa Zagrebom i daqe se ose}a, kao posledica toga {to je Francuska imala uzdràno stanovi{te o SSP pregovorima pro{le godine. Francuzi ra~unaju da zahtevi iz Evropske unije za ve}om saradwom sa MKTJ-om, kao preduslov za ponovno otpo~iwawe pregovora o SSP-u, ne}e dovesti do dovoqnog pritiska na Srbiju. Na~elo je, me|utim, va`no. Srbija jo{ uvek apstraktno posmatra ~lanstvo u EU; vizni reìm je mnogo hitnije pitawe i zato je, kaù, mnogo delotvornije oru`je koje Evropqanima stoji na raspolagawu za vr{ewe pritiska na Srbiju. Ipak, kada su upitani {ta Francuska misli o kori{}ewu razgovora o [engenu kao sna`nijem politi~kom oru|u, na{i sagovornici iz ministarstva spoq243

nih poslova rekli su da u Vladi Francuske postoji mnogo simpatija za Srbe u pogledu viznog reìma. Nikome nije u interesu da blokira prose~nom gra|aninu Srbije ulazak u dràve EU, gde moè vi{e da nau~i o zapadnim vrednostima i otkrije poslovne prilike koje }e na kraju pomo}i oporavak srpske ekonomije. Steplton

LXXI Referenca: 06ROME2535; Wikileaks id #77689 Tema: MKTJ – Italija oprezno podràva ja~awe pritiska na Beograd Poreklo: Ambasada u Rimu (Italija) Vreme slawa telegrama: petak, 8. septembar u 14.46 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/09/06ROME2535.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Na{i agenti su 8. septembra preneli stavke iz posebnog telegrama direktoru kancelarije za Balkan italijanskog ministarstva spoqnih poslova Rajmondu De Kardoni. De Kardona je napomenuo da, kao ~lanica Kontakt grupe, Italija sna`no podràva MKTJ i veruje da saradwa sa ovim sudom mora da ostane bezuslovna obaveza srpske vlade. De Kardona se sloìo da trenutni srpski akcioni plan u pogledu MKTJ-a mora da donese rezultate, a Italija }e nastaviti da vr{i pritisak da Mladi} i Karayi} budu isporu~eni. Italija }e, me|utim, nastaviti da zagovara oprez od strane me|unarodne zajednice, pla{e}i se prevelikog pritiska na sada{wu, demokratsku i prozapadnu Vladu Srbije, i to simultano potpitawima oko MKTJ-a i statusa Kosova, pa jo{ uo~i mogu}ih parlamentarnih izbora u Srbiji. Spoqi

LXXII Referenca: 06BELGRADE1454 Wikileaks id: #77898 Tema: Crna Gora vra}a vladaju}u koaliciju na vlast Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 11. septembar 2006. u 12.53 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/09/06BELGRADE1454.html 244

Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Ovo je depe{a iz Podgorice. Nije odobrena od strane ambasade u Beogradu.

Rezime Nezvani~ni preliminarni izborni rezultati republi~kih parlamentarnih izbora odrànih u nedequ pokazuju da je vladaju}a koalicija DPS/SDP zadràla vlast, sa 41 mestom, od skup{tinskih 81, {to je apsolutna ve}ina. Zvani~ni rezultati bi}e objavqeni 12. septembra. Koalicija SNP-NS-DSS, nekada{weg lidera opozicije Predraga Bulatovi}a, pretrpela je neuspeh i osvojila samo 11 mesta, naspram 12 mesta Srpske liste. Predvodnik Srpske liste Andrija Mandi}, iz Srpske narodne stranke, na putu je da postane novi lider opozicije. Wegov glavni koalicioni partner bila je Srpska radikalna stranka, koju nominalno predvodi ha{ki optuènik Vojislav [e{eq. Dve tre}ine crnogorskih op{tina tako|e je odràlo izbore. O~ekuje se da Vlada objavi spisak ministara do kraja nedeqe, ali }e Milo \ukanovi} ostati premijer. Posmatra~ka misija OEBS/ODIHR izjavila je 11. septembra da je glasawe bilo “uglavnom u skladu sa me|unarodnim standardima”. Umerena izlaznost potvrdila nepromewenu vlast Odziv glasa~a bio je oko 70 odsto, {to je ispod izlaznosti na posledwim parlamentarnim izborima i ispod visoke izlaznosti od 85,8 odsto na referendumu o nezavisnosti 21. maja. Od 81 mesta u parlamentu, za 76 se glasalo {irom republike, dok je pet mesta “skloweno u stranu” za oblasti sa ve}inskim albanskim stanovni{tvom (na posledwim izborima, oktobra 2002, bilo je birano 75 poslanika, od ~ega su ~etiri bila iz “albanskih” oblasti). Dvanaest koalicija i stranaka u~estvovalo je na izborima. Republi~ka izborna komisija odloìla je objavqivawe zvani~nih preliminarnih rezultata do 12. septembra. Nezavisna nevladina organizacija Centar za demokratsku tranziciju (CDT) procenila je raspodelu 81 mandata, na osnovu uzorka od 200, od ukupno 1.047 glasa~kih mesta; oni veruju da su wihove procene ta~ne, plus-minus jedan odsto, a raspodela mandata koja je daqe navedena je ona koju je projektovao CDT. Zvani~ni rezultati i raspodela mandata mo`da }e blago odstupati od ovih procena. Demokratska partija socijalista (DPS) Mila \ukanovi}a i Socijaldemokratska partija (SDP) osvojili su 41 od ukupno 81 skup{tinskog mesta, ukqu~uju}i tu i jedno “albansko” mesto (u 2002. godini vlada je osvojila 39 od 75 mesta, ukqu~uju}i i dva “albanska”). Tri vode}e opozicione grupacije podelile su 34 sedi{ta, {to je vi{e nego 30, 245

koliko su osvojili 2002. godine. Srpska lista, koju predvode Srpska narodna stranka (SNS) i Andrija Mandi}, osvojila je 12 mandata, prestiù}i Socijalisti~ku narodnu partiju (SNP) i wenog lidera Predraga Bulatovi}a. Koalicija SNP sa Narodnom strankom (NS) i Demokratskom srpskom strankom (DSS) sada ima 11 mesta.

Novajlije i Albanci Pokret za promene (PzP), koji predvodi Neboj{a Medojevi}, osvojio je 11 mesta u svom prvom izbornom nastupu. Liberali, koji su pregrmeli podele i prebege u posledwe dve godine, udruìli su se sa Bo{wa~kom strankom kako bi osvojili dva mesta (pad u odnosu na ~etiri, koliko su liberali osvojili 2002). Dva “albanska” poslani~ka mesta ponovo idu Demokratskom savezu Albanaca – po jedan dosada-{wim poslanicima Mehmetu Berdiju i Ferhatu Dino{i. Preostala albanska mesta pripala su novim partijama, Albanskoj alternativi osnovanoj u Tuzima pored Podgorice, i probiznis stranci “Forca” iz Ulciwa. Velike promene u opoziciji Ankete su pokazivale da }e SNS-NS-DSS osvojiti 15 mesta, a Srpska lista samo osam. Umesto toga, izgleda da je ~etiri mesta pre{lo iz ruku SNP u ruke Srpske liste. Dugogodi{wi lider opozicije Predrag Bulatovi}, nekada popularan politi~ar, mogao bi i da napusti politiku posle relativnog poraza. To bi u~vrstilo poloàj Andrije Mandi}a, koji je kao predsednik Srpske narodne stranke (SNS) predvodio Srpsku listu. Mandi} je srpski nacionalista, ali ne toliko ekstreman kao wegovi glavni koalicioni partneri, radikali Vojislava [e{eqa (jedina stranka koja postoji i u Srbiji i u Crnoj Gori). Strana~ki lideri mogu da izaberu polovinu svojih poslanika bilo odakle sa strana~ke liste; s obzirom na mnogobrojne zloglasne pristalice Karayi}a i Milo{evi}a na Srpskoj listi, izbor koji }e na~initi Andrija Mandi} zahteva veliku budnost. Nova opoziciona stranka Pokret za promene (PzP), izgleda da je svoje glasove uglavnom privukla iz tabora unionista, koji bi ina~e glasali za SNP (ili SNS), ili iz tabora independisti~kih glasa~a liberala, ostavqaju}i jezgro DPS i SDP glasa~a netaknutim. Lokalne vlasti Dve tre}ine od 21 op{tine u Crnoj Gori tako|e su odràle izbore 10. septembra. U Podgorici, aktuelni gradona~elnik, Miomir Mugo{a iz DPS-a, ubedqivo je pobedio, sa vi{e glasova nego wegova dva konkurenta zajedno. Tako|e }e imati i tesnu, ali ipak apsolutnu ve}inu u gradskoj skup{tini: 28 odbornika za DPS/SDP, naspram 27, koliko dele SNP-NS-DSS, Srpska lista i PzP. 246

Kabinet se o~ekuje uskoro O~ekuje se da premijer \ukanovi} svom strana~kom kolegi, predsedniku Vujanovi}u, uskoro predloì sastav kabineta, mo`da ve} do kraja nedeqe. Slu`ba ambasade o~ekuje brojne izmene, ali \ukanovi} se nije izja{wavao o mogu}im odlukama, naro~ito u vezi sa kqu~nim mestima kao {to su ministar odbrane i ministar spoqnih poslova. Izjava izvr{nih direktora OEBS/ODIHR Me|unarodni posmatra~i rekli su da su izbori protekli uglavnom u skladu sa propisima OEBS-a i standardima Saveta Evrope vezanim za demokratske izbore, mada im predstoji da se pobrinu o nekoliko izazova koji se ponavqaju. Primetili su da je kampawa uglavnom bila mirna, pristojna i nenametqiva, ali da se atmosfera izopa~ila tokom posledwih dana. Rekli su da pravni okviri pruàju odgovaraju}u bazu za sprovo|ewe izbora, ali da je, suprotno me|unarodnim standardima i iskustvu, izborni zakon bio dopuwavan po{to su izbori bili zakazani. Neki od amandmana uveli su ograni~ewa na slobodu govora i izraàvawa (pojedina ograni~ewa su oborena na Ustavnom sudu pre samih izbora). Nadaqe, raspodela mandata nije do kraja transparentna, po{to obavezuje stranke da samo polovinu mandata dodele prema spisku sa izborne liste. Nekih 200 posmatra~a iz 41 zemqe nadgledalo je glasawe i prebrojavawe. Izborni dan ocewen je pozitivno u 98 odsto izve{taja sa glasa~kih mesta. Polt

LXXIII Referenca: 06BELGRADE1502 Wikileaks id: #78689 Tema: Srbija – nova istraìvawa nagove{tavaju omek{avawe podr{ke radikalima Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: subota, 16. septembar 2006. u 12.14 Klasifikacija: nije tajno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/09/06BELGRADE1502.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Najnovija istraìvawa javnog mwewa (sprovedena po~etkom septembra) od strane uglednih nevladinih organizacija u Srbiji, zabeleìla su zna~ajno opadawe popularnosti Srpske radikalne stranke i ja~awe DSS-a, stranke premijera Ko{tunice. Rezultati i daqe pokazuju astronomski visok procenat apstinenata i neopredeqenih, ali i nagove{tavaju: izgledi za pobedu SRS-a mo`da su bili prenagla{eni, a 247

nenacionalisti~ke demokratske stranke }e imati koristi od agresivne, usredsre|ene kampawe “Iza|i i glasaj”.

Pogled na brojke Predstavnici presti`ne nevladine organizacije za pomo} pri izborima, Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), nedavno su obavestili na{e agente o preliminarnim rezultatima istraìvawa javnog mwewa koje su sproveli u leto 2006. godine. Na osnovu samo dva miliona “sigurnih” glasa~a, SRS i DS su izjedna~eni na po 30 odsto, DSS ima 14 odsto (skok sa 9 procenata u posledwem kvartalu), dok se socijalisti ~vrsto drè na 6,4 odsto. Istraìvawe pokazuje da bi, kada bi izbori bili sada odràni, samo ~etiri stranke presko~ile cenzus od 5 odsto. Jednako re~iti su i podaci o strana~kim naklonostima, koji nagove{tavaju definitivnu usmerenost glasa~kog tela ka koaliciji nekada{wih ~lanica DOS-a (savez demokratskih stranaka koji je pobedio Milo{evi}a). Ovi podaci, na osnovu istraìva~kog uzorka od 1.600 ispitanika, otkrivaju namere i sklonosti srpskog glasa~kog tela u odnosu na nacionalne politi~ke stranke u Srbiji. Glavni analiti~ar Zoran Lu~i} primetio je da rezultati, mada iznena|uju}i, jesu izvanredno stabilni i prili~no nepromenqivi. Ugrubo, od srpskog glasa~kog tela koje broji {est i po miliona bira~a, samo dva miliona su glasa~i sa verovatno izgra|enim stavom. Skoro dva miliona je neodlu~nih, ili po pitawu da li da glasaju ili po tome za koga da glasaju, oko 700.000 odbija da otkrije svoje glasa~ke namere, a ne{to ispod 800.000 ne èli da glasa. Preostali milion nikada ne glasa iz nekih drugih razloga. Rezultati istraìvawa Rezultati istraìvawa glase ovako: Pitawe: kada bi izbori bili odràni danas, da li biste glasali i za koga biste glasali? Verovatni/sigurni glasa~i 2.021.000 DS – Boris Tadi} 615.000 (30,4 odsto) SRS – Tomislav Nikoli} 614.000 (30,4 odsto) DSS – Vojislav Ko{tunica 280.000 (13,8 odsto) SPS – Ivica Da~i} 130.000 (6,4 odsto) SPO – Vuk Dra{kovi} 93.000 (4,6 odsto) NS – Veqa Ili} 73.000 (3,6 odsto) G17 plus – Mla|an Dinki} 63.000 (3,1 odsto) LDP – êda Jovanovi} 53.000 (2,6 odsto) Neodlu~ni 1.980.000 Neotkrivene glasa~ke namere 709.500 Ne}e da glasa 789.500 248

Pitawe (samo za neodlu~ne glasa~e): koja vam je stranka najblià? DS 388.000 (30 odsto) DSS 277.000 (21,4 odsto) SRS 211.000 (16,3 odsto) G17 plus 119.000 (9,2 odsto) SPS 98.000 (7,6 odsto) NS 79.000 (6,1 odsto) SPO 53.000 (4,1 odsto) PSS 36.000 (2,8 odsto) LDP 32.000 (2,6 odsto) ne zna 668.778 ukupno 1.963.500 Pitawe (za one koji su odbili da otkriju svoje glasa~ke namere): koja vam je stranka najblià? DS 125.000 (28,1 odsto) SRS 112.000 (25,2 odsto) DSS 79.000 (17,8 odsto) SPS 43.000 (9,6 odsto) G17 plus 30.000 (6,7 odsto) NS 26.500 (5,9 odsto) PSS 13.500 (3 odsto) LDP 10.000 (2,2 odsto) SPO 6.500 (1,5 odsto) ne znam 257.652 ukupno 703.588

Analiza Prvi put posle skoro dve godine, istraìvawa su zabeleìla pad podr{ke Srpskoj radikalnoj stranci (SRS). Upore|ivawe podataka iz CeSID-ovog istraìvawa na prole}e 2006. i posledwih rezultata pokazuje da je skoro 300.000 bira~a, koji su rekli da bi na izborima glasali za Srpsku radikalnu stranku, sada uzdràno. U istom tom periodu, podr{ka Demokratskoj stranci predsednika Tadi}a ne{to je porasla, dok je podr{ka Demokratskoj stranci Srbije (DSS) premijera Ko{tunice porasla zna~ajno (istraìva~i su nam rekli 5 odsto). Pored ove tri stranke, samo bi jo{ SPS presko~ila izborni cenzus. Prevedeno na broj poslani~kih mesta, kada bi izbori bili odràni danas, novi parlament bi izgledao ovako (ukupno 250 mesta): DS 90, SRS 90, DSS 40, SPS 18 (stranke mawina 12). Lu~i} misli da ovi rezultati nagove{tavaju otpor srpskog glasa~kog tela poo{trenoj retorici radikala tokom posledwih nekoliko meseci, koja ih podse}a na zapaqivu i nasilni~ku retoriku iz devedesetih. Pristalice SRS-a izgledaju podeqene na one privu~ene pitawima ekonomskog populizma i one privu~ene teritorijalnim protiv249

mawinskim pitawima, a preklapawe ove dve grupe mawe je nego {to bi se o~ekivalo. Veliki dobitnik – koriste}i vladinu prodaju “Mobtela” za milijardu i po evra i vladinu politiku oko Kosova (~vrsta, ali “dràvni~ka”) – jeste DSS. Prema istraìvawu, naklonosti prema strankama nagove{tavaju da bi, u slu~aju velikog odziva bira~a, najvi{e, 55 odsto glasa~kog tela, podràlo “demokratski blok” (DS, DSS, SPO, LDP i G17 plus), a samo 27 odsto bi glasalo za socijalisti~ko-nacionalisti~ki blok (SRS, SPS). Ovako snaàn demokratski potencijal, prema glavnom istraìva~u Zoranu Lu~i}u, moè da bude iskori{}en u potpunosti samo pa`qivom “od vrata do vrata” kampawom koja bi ukqu~ivala agresivne i usredsre|ene napore politi~kih stranaka u ciqanoj “Iza|i i glasaj” kampawi.

Komentar Ovi podaci jo{ jednom nagove{tavaju da bi za demokratsku pobedu nad radikalima daleko va`niji bili aktivni i agresivni napori demokratskih stranaka na samom terenu nego rasprava o terminu odràvawa izbora. Mada su podaci iz najnovijih istraìvawa tek prvi nagove{taji da bi uobi~ajeno verovawe kako radikali imaju velike {anse ~ak i u slu~aju da izbori budu odràni posle re{ewa o statusu Kosova moglo da bude pogre{no, ipak su ovi podaci saglasni sa glasinama o odre|enoj nervozi i neslozi u taboru radikala. Lu~i} prime}uje da, uobi~ajeno, opozicione stranke imaju jako male {anse da generalno nezadovoqstvo pretvore u izbornu pobedu. Istraìvawe CeSID-a moglo bi da nagovesti da su te {anse po~ele dodatno da se smawuju. Tokom meseci koji su pred nama, blisko }emo sara|ivati sa drugom stranom ove jedna~ine, u agresivnom terenskom radu sa drugim strankama u okviru na{e “Iza|i i glasaj” kampawe. Polt

LXXIV Referenca: 06BELGRADE1566; Wikileaks id #79959 Tema: Sastanci pomo}nika dràvnog sekretara Frida sa srpskim liderima Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 28. septembar 2006. u 8.01 Klasifikacija: tajno / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/09/06BELGRADE1566.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Dana 25. septembra, na odvojenim sastancima u Beogradu, pomo}nik dràvnog sekretara Frid preneo je premijeru Ko{tunici, predsedniku 250

Tadi}u i ministru spoqnih poslova Dra{kovi}u slede}e nedvosmislene poruke: Kosovo }e biti nezavisno, Srbi i srpska kultura na Kosovu bi}e za{ti}eni i vlada SAD odlu~na je u podr{ci integracije Srbije u evroatlantske institucije. Poku{aj da se Kosovo zadràva preko destabilizacije zavr{i}e se neuspehom i odve{}e Srbiju sa kursa evroatlantskih integracija, dok }e delovawe u vezi sa MKTJ-om ubrzati taj proces. Kao i obi~no, Ko{tunica je iznosio pravne argumente protiv nezavisnosti Kosova i rekao da budu}nost Srbije u Evropi uop{te “nije pod sumwom”. Tadi}, nasuprot tome, misli da moè da izbegne “gubqewe Kosova” u o~ima glasa~kog tela ako odre|ene garancije u pogledu crkve i mawina budu izre~ene i nada se da }emo mo}i da mu pruìmo neki podstrek (kao {to je Partnerstvo za mir) tokom predizborne kampawe. Dra{kovi}, bliì Tadi}u u smislu daqeg napretka, naglasio je potrebu da se uhapsi Mladi}. Wih trojica su ve} u kampawi i o~ekuju izbore pre po~etka 2007. godine.

Ko{tunica Premijer je, nesvojstveno raspoloèn i u pratwi svojih savetnika Aleksandra Simi}a i Vladete Jankovi}a, èleo da razgovara o pro{losti, iako mu je pomo}nik sekretara Frid pruìo priliku da razmotre kako bi vlada SAD mogla najvi{e da pomogne wemu i ostalim demokratama po{to pitawe statusa Kosova bude re{eno. Ko{tunica je rekao da su standardi oduvek bili preduslov za status (premijer je citirao izve{taj Kaia Aidea iz 2005. godine), a nedovoqan povratak izbeglica, kao i nedostatak slobode kretawa i bezbednosti od etni~ki motivisanih zlo~ina, ukazuju na to. Premijer je delovao energi~no dok je navodio svoje uobi~ajene pravne argumente, rekav{i da se “ose}a dobro, ~ak i ako je sam, na strani me|unarodnog zakona”. Pomo}nik sekretara Frid otvoreno mu je rekao da je Kosovo oti{lo. Pojasnio je izbor koji je pred Srbijom: ili da ide Milo{evi}evim putem ka “mra~nom nacionalisti~kom mestu” tako {to }e podsta}i pobunu u Mitrovici, Republici Srpskoj i drugde, ili da izabere put ka Evropi i uznapredovaloj ekonomiji, ve}oj zaposlenosti i boqoj budu}nosti za sve Srbe. Dan posle re{ewa statusa Kosova, naglasio je Frid, bi}e kriti~an u odlu~ivawu kojim }e putem Srbija nastaviti. Ko{tunica je ocenio da je evropski status Srbije neupitan, uprkos tome {to je nastavio da odbija nezavisnost Kosova na pravnim osnovama. Ko{tunica je ponovio svoje stanovi{te da se “preduzima sve mogu}e” kako bi se Mladi} (koga je nazvao “preprekom” za Srbiju) isporu~io Hagu i rekao da je samo pitawe vremena kada }e biti uhva}en. Pomo}nik sekretara Frid podsetio je premijera na preporuku vlade SAD koje bi akcije Vlada Srbije trebalo da preduzme i ponovo mu je predao na{ih 11 sugestija. Ko{tunica je to generalno odbio, rekav{i: “Ne moèmo da imamo dva akciona plana”. 251

Tadi} Predsednik je, u pratwi svojih savetnika Vuka Jeremi}a i Branka Radujka, reagovao mnogo druga~ije od Ko{tunice, èle}i da se usredsredi na budu}nost posle odre|ivawa statusa Kosova. Tadi} je rekao Fridu da kosovska nezavisnost ne zna~i nu`no i “gubitak” ako bude pravilno definisana u o~ima glasa~kog tela. On je pojasnio da bi etni~ko nasiqe, egzodus kosovskih Srba ili gubitak prava, sasvim sigurno zna~ili da su “izgubili Kosovo”. Frid je naveo da za{tita za kosovske Srbe i “sve srpsko” (crkva, mawinska i druga prava) moè da zna~i izbegavawe takvog gubitka. Frid je podvukao da je sada pravo vreme za Tadi}a da razgovara o tim stvarima sa specijalnim izaslanikom Martijem Ahtisarijem. Tadi} je rekao da je iz Wujorka poneo utisak da neke dràve EU razmatraju labavije uslove za Partnerstvo za mir ako budu imale dokaza da Vlada Srbije aktivno radi na hvatawu Mladi}a. Frid je priznao da bi jasne aktivnosti Vlade Srbije u ciqu hvatawa Mladi}a mogle da pruè osnova “nekima” da se zauzmu za preispitivawe uslova za Partnerstvo za mir. Tadi} je tako|e pokrenuo pitawe Bosne, potvr|uju}i svoje protivqewe prekrajawu granica ili podeli zemqe. Frid je nagovarao Tadi}a da to jasno stavi do znawa premijeru Republike Srpske Dodiku i da se zaloì protiv wegovih poziva za raspisivawe referenduma. Tadi} je prokomentarisao da je u tom smislu pritisak vlade SAD na Dodika pozitivan faktor. Govore}i o nedavno dogovorenim “specijalnim odnosima” izme|u Republike Srpske i Srbije, Tadi} je rekao da Srbija namerava da ponudi isto to i ostatku Bosne, ukqu~uju}i tu i plan u razmatrawu, da se ponudi srpsko dràvqanstvo svim Bo{wacima. Frid je o{tro kritikovao takvu ideju, navode}i sli~nu, destabilizuju}u ponudu koju je Rusija poslala na mesta kao {to je Abhazija. Dra{kovi} Dra{kovi} je izneo svoje uobi~ajene argumente protiv kosovske nezavisnosti: novi Berlinski zid izme|u Srbije i Kosova, nestabilnost u albanskim regionima i Makedoniji i Crnoj Gori, presedan za “zamrznute sukobe” poput Osetije i Pridwestrovqa, i “turbulencije u Bosni”. Ipak, ministar spoqnih poslova pohvalno je ocenio odlu~nost koju je Frid pokazao u odnosu na podr{ku vlade SAD integracijama Srbije u evroatlantske institucije. Dra{kovi} je rekao da u Srbiji poziv na takve integracije nije “usamqeni krik u divqini”, navode}i da u svim ispitivawima javnog mwewa ~lanstvo u EU ima nadmo}nu podr{ku. O MKTJ-u, Dra{kovi} je rekao da je Mladi} “sramota za svoju naciju” i da je on posve}en popravqawu {tete. 252

Komentar Sredi{wa Fridova poruka – sveukupna va`nost evropske budu}nosti Srbije – jasno se ~ula u wegovim privatnim i javnim porukama tokom ove posete. Niti rukovodstvo Srbije, niti wena javnost nisu u nekakvoj nedoumici u pogledu re{ewa za Kosovo. Ono {to nedostaje je jasna komunikacija izme|u rukovodstva i gra|ana, o surovoj istini. Ambasador Frid sna`no je insistirao na ohrabrivawu takvog dijaloga. Pomo}nik dràvnog sekretara Frid o~istio je ovu depe{u po{to je napustio Beograd. Polt

LXXV Referenca: 06BELGRADE1567; Wikileaks id #79960 Tema: Akcioni plan za MKTJ, nove informacije, peti deo, 27. septembar 2006. Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 28. septembar 2006. u 8.01 Klasifikacija: tajno / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/09/06BELGRADE1567.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Koordinator za sprovo|ewe akcionog plana MKTJ-a Rasim Qaji} imao je malo toga da izvesti u ovonedeqnom (18-22. septembra) pregledu razvoja akcionog plana. On je potvrdio da je drugi koordinator Vuk~evi} ranije ove nedeqe poslao MKTJ-u najnoviji izve{taj o napretku i da je vodio “razo~aravaju}u” video konferenciju sa Karlom del Ponte 21. septembra. On joj je obe}ao da }e zakon, koji obezbe|uje pristup obave{tajnim izve{tajima i nadle`nost u pogledu aktivnosti Mladi}eve mreè pomaga~a, biti usvojen slede}e nedeqe i naveo je posledwe tragove proistekle iz operacije prismotre osoba za koje se sumwalo da pomaù Mladi}a. Qaji} je izrazio frustraciju kriti~kim komentarima Del Ponteove, koje je ona izrekla na video konferenciji 21. septembra. Del Ponteova, kaè on, deluje kao da je do sada usvojila jednozna~no negativno gledi{te na napore Beograda. Ona je rekla Vuk~evi}u da on nije dovoqno angaòvan u poteri i da je razo~arana rezultatima. Qaji} nam je naveo ove wene komentare pro{le nedeqe, àle}i se na “me{ovite poruke” Del Ponteove i prime}uju}i da je nerealno o~ekivati od bilo kojeg od dva koordinatora da budu vi{e ume{ani u operativne aktivnosti, kao {to ona, izgleda, predlaè. Qaji} kaè da se Del Ponteova izgleda fiksirala na izve{taje o ispitivawima optuènih, u kojima se navode slede}e Pavkovi}eve primedbe: “Ako ho}ete informacije o Mladi253

}u, trebalo bi da pitate direktora Vojno-bezbednosne agencije Kova~a. On zna sve.” Prema Qaji}u, Del Ponteova im je u video konferenciji rekla da je sigurna da Kova~ ima sve odgovore. Qaji} je rekao da su Vuk~evi}evi posledwi izve{taji prosle|eni Hagu ranije ove nedeqe, ali je umawio wihov zna~aj. Tamo se navode pojedinosti iz razgovora i izve{taja o prismotri koji samo pokazuju dugoro~ni pristup Beograda: potraga za sitnim ribama, u nadi da }e se neizbe`no upecati i velika riba. Qaji} kaè da se Tolimirova èna pojavila na VMA, izgleda poku{avaju}i da se poveè sa ro|akom koji je iza{ao iz bolnice tog jutra. Na nekoliko minuta je bila promakla agentima koji su je pratili i mo`da je u tom intervalu mogla da razmeni informacije sa nekoliko lekara. Postoje jaki nagove{taji da je Tolimir ozbiqno bolestan i da mu je neophodna lekarska pomo}. Qaji} je tako|e primetio da je \ogo poslao prete}e pismo Kova~evom zameniku, upozoravaju}i ga da se povu~e. Qaji} kaè da on o~ekuje da nacrt zakona koji omogu}ava pristup dokumentima o aktivnostima mreè pomaga~a, isti onaj zakon koji }e dati Vuk~evi}u nadle`nost nad sau~esnicima koji pomaù i kriju begunce, bude usvojen u parlamentu 25. septembra ili neki dan kasnije. On prime}uje da }e zakon verovatno dozvoliti vlastima da sudski gone Lugowu, koga prate ve} neko vreme. (Primedba: hap{ewe Lugowe je objavqeno u {tampi od 22. septembra; Qaji} kaè da je zadràn u pritvoru na aerodromu, pre nego {to je mogao da napusti Srbiju.) Qaji} je primetio da je @arko Stojanovi}, vojni policajac, prime}en kako salutira Mladi}evoj slici na fotografiji objavqenoj protekle nedeqe u beogradskom dnevnom listu “Glas javnosti”, suspendovan, bez prava na platu. On je demantovao navode {tampe da su se pojavili tragovi koji vode ka odbeglom optuèniku Hayi}u. Polt

LXXVI Referenca: 06BELGRADE1644; Wikileaks id #80913 Tema: Razo~aravaju}a poseta Del Ponteove Beogradu (akcioni plan za MKTJ, nove informacije, peti deo, 25. septembar – 3. oktobar) Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 6. oktobar 2006. u 9.16 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/10/06BELGRADE1644.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Kao {to je pro{le nedeqe i moglo da se primeti po koordinatoru za akcioni plan MKTJ-a Qaji}u, srpska vlada dala je mnoga obe}awa ali 254

je pokazala vrlo malo su{tinskog napretka kada se 2-3. oktobra sastala sa glavnom tuìteqkom MKTJ-a Karlom Del Ponte, koja je bila u poseti Beogradu. Na kraju svoje posete, Del Ponteova nam je rekla da je wena procena primene akcionog plana za Mladi}a od strane Vlade Srbije “potpuno negativna”.

Qaji}ev nedeqni izve{taj: bez dobrih vesti Na redovnom nedeqnom sastanku sa na{im politi~kim savetnicima 29. septembra, Qaji} nije imao ni{ta novo da prijavi. Delovao je vrlo nezadovoqan zbog dolaska Del Ponteove i izgledao je rezignirano zbog neèqene posete. On se osvrnuo na kriti~ke primedbe koje je izrekla posle sastanka sa komesarom za pro{irewe EU Olijem Renom, ali je odlu~no tvrdio da vlada ~ini sve {to je mogu}e da bi uhapsila Mladi}a i druge begunce. On je rekao da }e Del Ponteova primiti detaqan izve{taj o obave{tajnim podacima i aktivnostima vezanim za potragu za Mladi}em, ali da to ne}e doneti ni{ta novo u odnosu na najskoriji izve{taj tuìoca Vuk~evi}a. [to se ti~e odlagawa su|ewa Mladi}evim pomaga~ima, ogla{enog po~etkom nedeqe, Qaji} je rekao da je ta~no da se sudija nije poneo ba{ najboqe, ali da nije nikakvo iznena|ewe {to branioci poku{avaju da optuè vladu za sau~esni{tvo. On ipak ne o~ekuje da }e to uticati na kona~nu presudu, koja }e verovatno biti okrivquju}a. Kada je upitan kako }e posledwa politi~ka zbivawa – izlazak G17 plus iz vlade i usvajawe ustava u parlamentu – uticati na napore Vlade Srbije da uhapsi Mladi}a, Qaji} je rekao: “Ba{ to sam i ja jutros pitao premijera”. On je prokomentarisao da je usvojeni paket zakona povezanih sa ustavom, koji je odobren (parlamentarno glasawe, referendum, izbori koji slede), u stvari “potpuna farsa, neverovatna ~ak i po srpskim standardima”. Mada Qaji} misli da su izborne aktivnosti ~ista prevara, odnosno, da je re~ o dogovoru iza le|a me|u glavnim strankama, zbog kojeg }e referendumom i izborima dominirati tema Kosova, Qaji} insistira na tome da premijer, on li~no i tim za sprovo|ewe akcionog plana zaista poku{avaju da uhvate Mladi}a i da su ti poku{aji ozbiqni, transparentni i bez zadr{ke. Del Ponteova zgroèna srpskim poku{ajima Dolazak Del Ponteove nekoliko dana kasnije potvrdio je Qaji}eve mra~ne prognoze. U wenom obra}awu lokalnim ambasadorima, posle dva dana provedena u sastan~ewu sa zvani~nicima srpske vlade, Del Ponteova je rekla da je “nezadovoqna” primenom akcionog plana iz tri glavna razloga. Prvo, ona smatra da je razmena informacija izme|u glavnih u~esnika vrlo siroma{na. Drugo, razo~arana je lo{om koordinacijom izme|u Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i Vojno-bezbedno255

sne agencije (VBA). Tre}e, ona kaè da Vladi Srbije nedostaje usredsre|ena i koherentna strategija i da vlada samo “lovi u mutnom” po Mladi}evoj mreì pomaga~a. Po tom pitawu, ona je navodila nepovezanosti u izve{taju Vlade Srbije o primeni akcionog plana i ustvrdila da Vlada Srbije nema nikakve tragove koji obe}avaju. Ona smatra da, ako ne do|e do zna~ajnih promena u ovim oblastima, Vlada Srbije “ne}e nikada uhvatiti Mladi}a”. Del Ponteova je objavila da je odredila analiti~ara koga }e ostaviti u Beogradu da bude na stalnoj vezi sa onima koji sprovode akcioni plan, kako bi joj svakog dana javqao {ta se de{ava. Del Ponteova je kritikovala rad srpskog tuìoca za ratne zlo~ine Vuk~evi}a, tvrde}i da on “koordini{e” umesto da “upravqa” i da su rezultati nedovoqni i nestalni. Ona je primetila da su {ef BIA Bulatovi} i {ef VBA Kova~ u razgovorima sa wom izneli razli~ite tvrdwe, kojih Vuk~evi} uop{te nije bio svestan. Zavr{ila je navode}i da wena kancelarija ima 2-3 “konkretna dokaza” da Vlada Srbije ne sara|uje sa MKTJ-om, navode}i nedostatak politi~ke voqe da se ozbiqno traga za Mladi}em.

Del Ponteova traì savet od SAD Na ve~eri sa ambasadorom, Del Ponteova je upitala kako bi trebalo da pristupi sastanku sa premijerom Ko{tunicom. Wen peto~asovni sastanak sa Vuk~evi}em ranije tog dana, opisala je kao “pet sati |ubreta”. Ambasador je ohrabrio Del Ponteovu da pritisne Ko{tunicu da pokrene sna`nu medijsku kampawu, obra}awem javnosti iz svog kabineta u kojem bi pozvao na Mladi}evo hap{ewe i izru~ewe. Del Ponteova se pitala da li bi trebalo da zahteva od Ko{tunice da otpusti Bulatovi}a i Kova~a, zato {to nemaju nikakve rezultate. Ambasador je rekao da sumwa da bi Ko{tunica uradio bilo {ta sli~no, ali se sloìo da ne bi bilo zgoreg izneti takav predlog, koji bi tehni~ki bio nagove{taj ozbiqnosti na{eg pristupa. Del Ponteova je na kraju priznala ambasadoru da je pogre{ila u martu kada je odlu~no insistirala da }e Ko{tunica predati Mladi}a tokom aprila, ali je rekla da i daqe ima “unutra{wi ose}aj” da }e se ne{to pozitivno u vezi sa Mladi}em desiti do kraja godine. Ko{tuni~ina prazna obe}awa Prema Del Ponteovoj, premijer Ko{tunica rekao joj je da je spreman da preda Vuk~evi}u svu nadle`nost koja mu je potrebna kako bi predvodio potragu za Mladi}em, ukqu~uju}i tu i podr{ku po pitawu zakonske regulative koja }e tuìocu omogu}iti da ciqa mreù pomaga~a. Po{to se parlament verovatno ne}e sastajati dok ne bude zavr{en referendum o ustavu, Ko{tuni~ina uveravawa imaju vrlo ograni~en prakti~ni efekat na kra}i rok. Mada je Ko{tunica tako|e uveravao Del 256

Ponteovu da nema nikakvih politi~kih prepreka za hvatawe Mladi}a, ona je ostala izuzetno skepti~na. Ona tvrdi da joj je akcioni tim potvrdio da je Vlada Srbije u februaru propustila priliku da uhapsi Mladi}a, tako {to je preko posrednika poku{ala da stupi u kontakt sa wim i nagovori ga na dobrovoqnu predaju. Del Ponteova je lokalnim ambasadama rekla da je zahtevala od premijera Ko{tunice da se obrati javnosti iz svog kabineta i da povede agresivniju javnu kampawu, koja bi stvorila produktivniju klimu za Mladi}evo hap{ewe. Ko{tunica, koga je Del Ponteova opisala kao “smirenog” i “tihog”, rekao je da }e ozbiqno razmotriti ove predloge i da je “spreman da uradi vi{e”, ali wegove razvodwene i neinspirativne javne izjave posle wihovog sastanka nagove{tavaju da on verovatno nema nameru da preduzima neku agresivniju akciju. Karla del Ponte je kukala zbog ~iwenice da “samo ona” traga za Karayi}em. Odlazak NATO-a iz Bosne i to {to EUFOR nema jasan mandat u pogledu ha{kih begunaca, u~inili su da cela slika bude jo{ mra~nija, kaè ona. Karla del Ponte kaè da kancelarija tuìla{tva veruje da je Karayi} u stalnom pokretu izme|u Republike Srpske, Crne Gore i Srbije, ali prema posledwim informacijama kojima raspolaè kancelarija tuìla{tva, Karayi} nije u Srbiji. Tim Karle del Ponte tako|e je izvestio da Vlada Srbije smatra da ni odbegli Goran Hayi} nije u Srbiji.

Komentar Poseta Del Ponteove nije donela nikakva nova saznawa o akcionom planu ili potrazi za Mladi}em. Qaji} je delovao vrlo malodu{no na na{em redovnom nedeqnom sastanku, dok je Vuk~evi} u na{oj privatnoj diskusiji bio sve nervozniji, zato {to je ube|en da }e svi wega kriviti ako do|e do nekog dramati~nog neuspeha. Jasno frustrirana, Del Ponteova je nagovestila da }e trojici EU verovatno podneti izrazito negativan izve{taj, kasnije ovog meseca. Ko{tunica nastavqa da obe}ava punu saradwu, ali odbija da preduzme bilo kakvu zna~ajniju akciju po tom pitawu, a sa ustavnim referendumom, izborima i Kosovom, verovatno }e Vladi Srbije biti sve teè da se usredsredi na ovo pitawe. Polt

LXXVII Referenca: 06BELGRADE1719 Wikileaks id: #82603 Tema: Kampawa “Iza|i i glasaj” ambasade u Beogradu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 20. oktobar 2006. u 10.32 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu 257

Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/10/06BELGRADE1719.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Ambasada u Beogradu je pokrenula sveobuhvatnu “Iza|i i glasaj” (Go to wote – GOTV) kampawu za srpske parlamentarne i predsedni~ke izbore, koji }e verovatno uslediti u najskorije vreme. Ova kampawa, koja se u mnogome oslawa na NDI, IRI i lokalne NVO, bori}e se protiv glasa~ke apatije i frustracije, poku{avaju}i da oja~a demokratske snage protiv nacionalisti~kih/ekstremisti~ih partija. Kampawa se prvenstveno sastoji od aktivnosti koje ne predstavqaju podr{ku nijednoj konkretnoj partiji, a koje }e se intenzivirati kada bude odre|en datum izbora. Finansijskim sredstvima vlade SAD tako|e }e biti finansirane aktivnosti maweg obima (podu~avawe bira~a i paralelno prebrojavawe glasova) za ustavni referendum 28. i 29. oktobra.

Slom buyeta Kampawa “Iza|i i glasaj” je poduhvat pruàwa indirektne podr{ke demokratskim partijama na vi{e frontova, u kombinaciji sa podu~avawem glasa~a, pozivima preko medija i slawem direktne po{te. USAID je odvojila buyet od oko 2 miliona dolara za taj poduhvat sa 1,4 miliona dolara podeqenih izme|u Internacionalnog republikanskog instituta (IRI) i Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) i jo{ 600.000 dolara datih Institutu za odrìve zajednice (Institute for Sustainable Communities – ISC) za programe civilnog dru{tva i programe zagovarawa. Predizborne aktivnosti NDI i IRI NDI i IRI su ve} po~eli pripremne aktivnosti i ustanovili su vremenski raspored, u skladu sa kojim }e se aktivnosti postepeno intenzivirati kako se datum izbora bude bliìo. Ako bi do izbora do{lo u decembru, napori NDI i IRI }e se bez odlagawa ubrzati, ~im datum bude objavqen. Su{tinski ciq ovih napora bi}e ponovno pridobijawe vi{e od 600.000 demokratskih glasa~a koji su razo~arani procesom koji je usledio nakon pada Milo{evi}a, kao i ubrzano razbu|ivawe razo~aranih demokrata, o kojima govore istraìvawa javnog mwewa. Ovo }e biti ostvareno kroz razli~ite predizborne aktivnosti, osmi{qene tako da uspostave vezu sa bira~ima, ukqu~uju}i i strana~ki nepristrasnu kampawu pozivawa telefonom, strana~ki nepristrasnu kampawu od vrata do vrata, zatim slawe direktne po{te, kao i pomo} demokratskim partijama u obu~avawu ili tehni~kim pitawima, u ciqu razvijawa wihovih kapaciteta na lokalnom nivou. Pozivawe telefonom bi}e povereno pla}enoj marketin{koj firmi, a i ispitiva}e se mi{qewe glasa~a o va`nim pitawima i u~e{}u na izborima. Relevantne infor258

macije koje se prikupe bi}e podeqene sa pomenutim strankama. Sve aktivnosti bi}e vr{ene u skladu sa srpskim izbornim zakonom, koji zabrawuje direktno finansirawe ili materijalnu pomo} politi~kim strankama. Kao dopuna redovnoj pomo}i kroz programe NDI i IRI svim velikim strankama, deo aktivnosti tako|e }e biti pro{iren, da bi se obezbedili konsultanti za mawe prodemokratske stranke, za koje se moè utvrditi da imaju glasa~e, ali im nedostaju sredstva da svoju poruku prenesu {to glasnije. Posao ovih konsultanata }e biti da savetuju rukovodstvo, koordiniraju aktivnosti kampawe i obu~avaju aktiviste. Partije kojima }e biti pruèna asistencija bi}e Unija Roma Srbije (URS), Savez vojvo|anskih Ma|ara (SVM) i Sanya~ka demokratska partija (SnDP).

Referendum komplikuje napore GOTV Ustavni referendum bi mogao potencijalno da iskomplikuje napore GOTV kampawe. Izgleda da je dogovor koji je Ko{tunica postigao sa svim vode}im strankama o ustavu zaobi{ao javnu raspravu. Odredbe o Kosovu, podràne od strane Srpske radikalne stranke, i nejasno, neodre|eno izraàvawe o kqu~nim pitawima, razqutilo je demokratske bira~e na kqu~nim lokacijama. Uticajni demokratski lideri u Vojvodini i nekolicina mawinskih lidera ve} su pozvali na bojkot. U me|uvremenu, vlada je pokrenula jednu agresivnu i dobro finansiranu kampawu i pretrpala izbornu komisiju sa aparat~icima iz doba Milo{evi}a, koji su dobro verzirani u “vo|ewe” izbora. U slu~aju neslagawa oko po{tewa i transparentnosti referenduma, ovo bi moglo dodatno da potkopa podr{ku ve}im demokratskim partijama me|u demokratama u regionu i mawinama. Rezultat bi mogao da bude posebno {tetan za DS, koja bi mogla da bude okaqana svojim udruìvawem sa radikalima, odnosno kr{ewem pravila prilikom usvajawa novog ustava. Aktivnosti Instituta za odrìve zajednice (ISC) Odvojili smo sa strane mali deo sredstava GOTV za ustavni referendum. ISC je jo{ uvek u procesu finalizacije svojih predizbornih aktivnosti, koje }e obuhvatiti podu~avawe glasa~a i kampawu podizawa svesti o izborima kroz aktivnosti civilnog dru{tva i medija. Od 600.000 dolara dodeqenih organizaciji, pribli`no 100.000 }e biti utro{eno u vezi sa programima za ustavni referendum, a preostalih 500.000 bi}e kori{}eno za op{te izbore. [to se ti~e predreferendumskih aktivnosti, ISC je ve} odobrio finansirawe (19.000 dolara) za CeSID, doma}u NVO za nadzirawe izbora i istraìvawe javnog mwewa, da sprovede istraìvawe stavova glasa~a prema novom ustavu i verovatno}u u~e{}a glasa~a na referendumu. Nadaqe, ISC }e, zajedno 259

sa drugim donatorima, podràti delimi~no paralelno prebrojavawe glasova (koje }e omogu}iti CeSID). Detaqi o u~e{}u u tro{kovima se jo{ uvek finalizuju, ali ISC }e verovatno priloìti 50.000 dolara za ovaj poduhvat.

Uloga ambasade Pored komponenti NDI/IRI i civilno dru{tvo, ambasador }e voditi sveukupne napore ambasade da promovi{e kqu~ne ideje i da oja~a podr{ku razli~itim politi~kim partijama. Mi }emo veoma jasno staviti do znawa, u periodu koji prethodi ustavnom referendumu, da }emo podràti po{ten i transparentan demokratski proces i da se ne}emo ustru~avati da dignemo glas protiv krupnih nepravilnosti i neprimerenih radwi. Kampawa GOTV }e verovatno biti te{ka Kao i u GOTV kampawi za predsedni~ke izbore u Srbiji 2004. godine, ciq aktuelne kampawe je pove}awe izlaznosti demokratski raspoloènih bira~a; me|utim, kako ova kampawa poprima oblik, izgleda da }e to biti daleko teà bitka za demokrate i wihove glasa~e. Napore je bilo lak{e usmeriti 2004. godine, akcentom na nekoliko oblasti gde je bila velika koncentracija demokratski nastrojenih glasa~a. Sada, sa opadawem u~e{}a demokratskih glasa~a, bi}e neophodno da usmerimo na{e napore prema oblastima u kojima se tradicionalno ne glasa za demokrate. Ustav bi tako|e mogao da komplikuje napore za saradwu me|u ve}im demokratskim partijama, koje podràvaju referendum, i regionalnim i mawinskim partijama, od kojih neke podràvaju bojkot.

LXXVIII Referenca: 06BELGRADE1809 Wikileaks id: #84062 Tema: Srbija – koalicioni scenariji se spajaju Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 2. novembar 2006. u 14.04 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/11/06BELGRADE1809.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Trenutno stawe podataka iz istraìvawa javnog mwewa nagove{tava da su tri glavne stranke (DS, DSS i SRS) trenutno jedine koje bi sigurno presko~ile cenzus od 5 odsto, neophodan za ulazak u parlament. Socijalisti su nadomak cenzusa i ve}ina anketara slaè se da }e ga verovatno i presko~iti. Glavni anketari se tako|e slaù da su {anse za 260

vladu pod vo|stvom SRS male, ~ak i ako socijalisti budu u{li u parlament. DSS (koji bi mogao da odlu~i da se kandiduje uz sada{weg koalicionog partnera NS) i DS verovatno }e biti u mogu}nosti da sami oforme parlamentarnu ve}inu. Me|utim, ako bi koalicije mawih demokratskih stranaka, kao {to je Liberalno-demokratska partija “Plus” (koja se sastoji od LDP, Gra|anskog saveza Srbije (GSS), Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Socijaldemokratske unije (SDU)), tako|e bile sposobne da pre|u cenzus, to bi osiguralo demokratsku ve}inu u parlamentu. Ove mawe progresivne stranke mogle bi da donesu prednost vladi pod vo|stvom DS/DSS.

Skok podr{ke radikalima je varqiv Lokalni mediji izve{tavaju da posledwa istraìvawa javnog mwewa pokazuju da je podr{ka Srpskoj radikalnoj stranci porasla za ~ak {est odsto. Ono {to glasila propu{taju da objasne, a {to su nama potvrdili najve}i anketari u Srbiji, jeste podr{ka SRS-u i SPS-u stiè iz istog dela srpskog glasa~kog tela. Kada ova glasa~ka baza postane nezadovoqna preo{trom retorikom SRS-a, oni se okre}u ka SPS-u. U toku posledweg meseca, SRS je profitirala na usvajawu ustava, a ne{to od svog glasa~kog bloka su vratili u svoje stado tako {to su predstavili sebe kao snagu koja stoji iza ustava. Ovaj zaokret, me|utim, ne nagove{tava neki zna~ajniji porast podr{ke radikalsko-socijalisti~kom bloku. Ustav i demonstracija strana~kog jedinstva koje ga je stvorilo i podràlo, izgleda da su povratili legitimitet radikala u o~ima nekih od wihovih sledbenika, naro~ito me|u onima koji se zalaù da Kosovo ostane deo Srbije i pokrenuli neizbe`na pitawa o budu}nosti posrnule SPS. Prema neobra|enim podacima, SRS je u toku pro{log meseca dobila 100.000 novih pristalica, ali je, u isto vreme, SPS ostala bez pribli`no 100.000 glasa~a. Sve u svemu, ukupna podr{ka za SRS i SPS ostala je konstantna u toku posledwih godinu dana: oko jedne tre}ine glasa~kog tela. Ali, SRS-u i daqe predstoje neki izazovi na lokalnom nivou; na nekoliko izbora za gradona~elnike izgubili su ili od DS-a ili od koalicija DSS-a sa narodwacima. Prema jednom uglednom istraìva~u javnog mwewa, ovi porazi verovatno }e ohrabriti stranku da svoju energiju vi{e usredsredi na lokalni nivo. Do nas nastavqaju da stiù izve{taji o tome da je jedan od glavnih razloga za interes koji SRS pokazuje za promenu zakona o lokalnim izborima, poku{aj da se omogu}e posredni izbori za gradona~elnike, kako bi preokrenuli te poraze i mo`da prigrabili kontrolu nad velikim buyetom gradona~elni~ke kancelarije u Beogradu (radikalski kandidat Aleksandar Vu~i} zavr{io je kao drugi na posledwim lokalnim izborima). 261

Demokrate: me{ano meso Odre|ena lokalna glasila izvestila su da DS gubi snagu, {to su posledwa ispitivawa javnog mwewa potvrdila. Ipak, ova podr{ka nije se prelila nijednoj drugoj stranci, ve} je oti{la u prazninu apati~nih apstinenata. DS je i daqe najja~a demokratska stranka i trebalo bi da osvoji izme|u 24 i 28 odsto glasova, ali ovaj procenat je mawi nego {to su brojke pokazivale po~etkom godine. Deo problema za DS proisti~e iz Tadi}eve dvostruke uloge, kao predsednika i kao ~elnika DS-a. Tadi} je i daqe veoma popularan, ali to se, izgleda, ne prenosi na glasove za DS. U svojim upori{tima, kao {to su Vojvodina i Beograd, DS nastavqa da gubi podr{ku – u posledwe vreme, kaù mnogi, zbog ose}aja da je DS “prodao” autonoma{ku za{titu Vojvodine u trgovini oko usvajawa Ustava. Tadi}eva popularnost najvi{e }e pomo}i DS-u ukoliko predsedni~ki i parlamentarni izbori budu odràni istovremeno. Iako }e DS po svoj prilici osvojiti zna~ajan broj poslani~kih mesta, bi}e joj potreban koalicioni partner, {to }e najverovatnije biti DSS. DSS, sa druge strane, izgleda da dobija sve vi{e podr{ke, zato {to glasa~i povezuju pove}awe standarda u svakodnevnom ìvotu sa sada{wom vladom. Posledwa istraìvawa javnog mwewa pokazuju da su Srbi ve}i optimisti u pogledu ekonomije nego {to su bili pre {est meseci. Na sve to, Ko{tunica se, kao i Srpska radikalna stranka, uspe{no okoristio usvajawem Ustava, nad kojim je preuzeo li~no vlasni{tvo i predstavio DSS kao dràvotvornu stranku. Ovo je, u kombinaciji sa tvrdim stanovi{tem oko Kosova, doprinelo pove}awu wihovih rejtinga. Mada neke ankete pokazuju da bi mawe demokratske stranke, kao {to su LDP plus i G17 plus, mogle da dostignu pa i prebace izborni cenzus, ve}ina istraìva~a slaè se da }e to biti te{ko i veoma neizvesno. SPO, u svim slu~ajevima i bez koalicionog partnera, ne moè da pre|e cenzus. Lider G17 plus Dinki} neobja{wivo je sru{io nade o predizbornoj koaliciji G17 plus i SPO-a, tako {to je javno kritikovao predsednika SPO-a Vuka Dra{kovi}a. Iako Dinki}eva li~na popularnost raste, prema podacima iz anketa, to se izgleda ne preliva u glasove za G17 plus. Dinki}, me|utim, deluje samouvereno, veruju}i da wegova popularnost moè da prenese G17 plus preko izbornog cenzusa. Komentar Planirano je da na{a kampawa “Iza|i i glasaj” bude usredsre|ena na sve ove stranke, nezavisno od wihove snage, kako bi u slede}em sazivu skup{tine bilo {to je mogu}e vi{e demokratskih glasova. Realisti~ni scenario za formirawe vlade âk i ako SPS bude pre{la izborni cenzus, istraìvawa javnog mwewa pokazuju da SRS i SPS ne}e biti u stawu da sami formiraju 262

vladu. Koalicija SRS/SPS maksimalno bi mogla da osvoji 115 poslani~kih mesta, {to je znatno mawe od 126, koliko je najmawe potrebno za formirawe ve}ine. Najverovatniji scenario bio bi koalicija DS/DSS, koja bi ukqu~ila i NS i mawinske stranke (na koje se ne odnosi cenzus od 5 odsto). Mogu}e je da bi DSS izabrala da se pridruì SRS-u i SPS-u i da sa wima formira vladu, ali ovaj scenario je malo verovatan. Ko{tunica nam je, uprkos svim wegovim odlukama u proteklih godinu dana, koje su sluìle SPS-u, definitivno rekao da on nikada ne bi mogao da sara|uje sa radikalima. Tadi} je vrlo negativno reagovao kada smo mi u na{u kampawu “Iza|i i glasaj” ukqu~ili i LDP, stranku sa~iwenu od razo~aranih nekada{wih ~lanova DS-a, i zarekao se da nikada ne}e sara|ivati sa LDP-om. Kqu~ za umawivawe broja poslani~kih mesta radikala u skup{tini je izlaznost – {to ve}a, to boqe za demokrate. Istraìva~i javnog mwewa trenutno izve{tavaju da }e izlaznost biti izme|u 46 i 52 odsto, {to je pad u odnosu na 58,7 odsto, koliko je bilo zabeleèno na parlamentarnim izborima 2003. godine. Na{i istraìva~ki izvori kaù nam da je izlaznost srpskog glasa~kog tela na sam dan izbora uvek ve}a nego {to su nagove{tavale ankete. Mobilisawe milion i vi{e nezainteresovanih glasa~a bi}e kqu~no, kako bi se narednoj demokratskoj vlasti Srbije obezbedila dovoqno postojana baza, na osnovu koje bi ona mogla da preduzme agresivnije mere u pogledu pitawa kao {to su saradwa sa Hagom, reforma vojske, reforma pravosu|a i sli~na.

Komentar Mnogi veruju da bi, sa stanovi{ta demokratskog napretka Srbije, optimalan scenario ukqu~ivao to da mawe napredne stranke pre|u cenzus. Mini-koalicija oko LDP-a ima potencijal da to ostvari i wen ulazak u parlament bi doprineo demokratskoj ve}ini (oni privla~e podr{ku uglavnom me|u onima koji prvi put izlaze na glasawe i me|u onim razo~aranim i odba~enim pristalicama DS koji “ne}e da se vra}aju na staro”), a istovremeno bi sluìla kao “pas ~uvar” koji bi osigurao to da demokratske reforme i èstoka rasprava zamene zakulisne sporazume i kohabitaciju, {to je sve mu~ilo sada{wu mawinsku vladu od samog wenog osnivawa. Mnogo na{e pa`we i resursa }emo u predstoje}im sedmicama posvetiti na{oj “Iza|i i glasaj” strategiji, za koju se nadamo da }e pomo}i da se maksimalizuje izlaznost tako {to }e uliti energiju frustriranom i sve vi{e apati~nom demokratskom delu glasa~kog tela.

LXXIX Referenca: 06BELGRADE1854 Wikileaks id: #85414 Tema: Izbori u Srbiji zakazani za 21. januar 2007. 263

Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 13. novembar 2006. u 15.15 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/11/06BELGRADE1854.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime U ranim ~asovima 10. novembra, srpski parlament je usvojio Ustavni zakon i odredio 21. januar kao datum novih parlamentarnih izbora, a predsedni~ki izbori bi trebalo da se odrè u periodu pre 31. decembra 2007. Parlament je raspu{ten a vlada premijera Ko{tunice nastavqa u svojstvu privremene vlade bez ministara iz G17 plus, ~ije su ostavke sada zvani~no uvaène. U posebnim telegramima rasprav-qa}emo o reakcijama na odlagawe pregovora o Kosovu i zvani~nom po-~etku predizborne kampawe. Ustavni zakon usvojen u petak, u ranim jutarwim ~asovima Srpski parlament je zvani~no usvojio Ustavni zakon na maratonskoj sednici u petak, 10. novembra, rano ujutru, nakon {to su kqu~ne stranke: Demokratska stranka (DS), Srpska radikalna stranka (SRS) i Demokratska stranka Srbije (DSS) postigle dogovor o vremenskom rasporedu za izbore. Dogovoreno je da parlamentarni izbori budu odràni 21. januara 2007, a da svi ostali izbori (predsedni~ki, pokrajinski i lokalni) budu odràni pre kraja 2007. godine. Parlament je odredio kraj 2008. kao krajwi rok za dono{ewe mnogih zakona koji su naloèni novim Ustavom, pri ~emu je dono{ewe pet kqu~nih (zakon o predsedniku, zakon o vojsci, zakon o odbrani, zakon o unutra{woj bezbednosti i zakon o unutra{wim poslovima) zahtevano pre zakazivawa predsedni~kih izbora. SRS, DS i DSS su glasali za zakon, dok je G17 plus glasala protiv, bezuspe{no predlaù}i amandman koji bi smawio minimalni vremenski rok za odràvawe izbora sa 45 na 30 dana i omogu}io da izbori budu zakazani za decembar. Socijalisti su preuzeli vode}u ulogu u osuje}ivawu nastojawa G17 plus, uspevaju}i da bude usvojen wihov amandman, kojim je period za zakazivawe izbora produèn sa 45 na 60 dana, {to fakti~ki zna~i da }e datum odràvawa biti u 2007. godini. Uprkos ~iwenici da je zasedawe uglavnom bilo formalnost, zato {to je dogovor izme|u glavnih stranaka ve} bio postignut pre toga, sednica je potrajala do u no}, budu}i da su stranke verbalno napadale jedna drugu po svim osnovama. Predsedavaju}i parlamenta, Markovi}, otvorio je zasedawe zvani~no uvaàvaju}i ostavke koje su ministri G17 plus podneli jo{ u oktobru. Kada je Ustavni zakon usvojen, predsedniku Tadi}u bila su otvorena vrata da zvani~no potvrdi datum izbora predsedni~kom 264

proklamacijom, {to je kasnije toga dana i u~inio. Po zakonu, mandat vlade je tehni~ki zavr{en (nije re~ o ostavkama); parlament je fakti~ki raspu{ten onog trenutka kada je predsednik Tadi} raspisao nove parlamentarne izbore. Vlada ostaje u statusu vr{ioca du`nosti, a ministarstva G17 plus (finansije, zdravstvo i poqoprivreda) sada }e voditi koordinatori (drugi privremeni ministri), koji }e biti imenovani na slede}oj sednici ove privremene vlade. Budu}i da do izbora nema parlamenta (osim u slu~aju vanrednog stawa), done}e se privremeni buyet za 2007, jedan oblik samoobnovqive rezolucije koju srpsko pravo dopu{ta, do 31. marta 2007. Izve{taji u {tampi sugeri{u da bi vlada trebalo da postavi ministra ekonomije Bubala (DSS) za koordinatora Ministarstva finansija. Ustavni zakon je tako|e dao ovla{}ewe za ponovno imenovawe nosilaca odre|enih funkcija vlade koje su osmi{qene tako da budu za{ti}ene od politi~kog uticaja, {to fakti~ki skra}uje postoje}e “tehni~ke mandate”. Zakon omogu}ava novom parlamentu da ponovo imenuje guvernera centralne banke i poverenika za informacije od javnog zna~aja, {to je funkcija tipa ombudsmana, koja spre~ava vladu da onemogu}ava uvid javnosti u zvani~na dokumenta, a koji se stalno sukobqavao sa Ko{tuni~inim ministrima. Pored toga, zakon }e zahtevati reizbor svih sudija, ukqu~uju}i i one iz specijalnih sudova za ratne zlo~ine i organizovani kriminal. S obzirom na ogroman zakonodavni zadatak sa kojim }e se suo~iti slede}i parlament, i kada je re~ o imenovawima i kada je re~ o dono{ewu zakona, postoje neke nejasno}e u pogledu toga u kojim }e okolnostima vlada da postupa u skladu sa odredbama postoje}ih zakona (po starom ustavu), a kada }e odlu~iti da po{tuje posebne odredbe novog ustava, koje jo{ nisu formalno inkorporirane u legislativu. Da stvari budu jo{ gore, mesto predsednika Ustavnog suda je upra`weno – on se nedavno penzionisao, a wegova zamena jo{ nije imenovana, a samo je predsednik suda ovla{}en da sazove sud ukoliko do|e do neslagawa u pravnom tuma~ewu Ustava.

Komentar Nijedna politi~ka stranka nije htela da gubi vreme u pokretawu kampawe za parlamentarne izbore. Usred svih samohvalisavih izjava nakon rasprave o ustavnom zakonu, te{ko je ne videti 21. januar kao poraz DS-a. Tadi} nije uspeo da izbori budu organizovani istovremeno, a ni da budu odràni pre kraja godine. Umesto toga, DS je dobila produèni vremenski okvir za predsedni~ke izbore: umesto 31. maja (stav radikala) – do kraja godine. Politi~ka pogodnost mnogih odredaba napisanih u Ustavnom zakonu mogla bi da bude problemati~na u budu}nosti. Guverner cen265

tralne banke je ve} kritikovao odluku da mu se fakti~ki skrati mandat, ali wegovo protestovawe }e verovatno biti uzaludno. Grupe NVO ustale su protiv ponovnog imenovawa poverenika za informacije od javnog zna~aja, a i ti protesti }e verovatno imati ograni~en doma{aj. Me|utim, najproblemati~nija je ustavna tranzicija, sa svojim duga~kim spiskom raznorodnih zakona koje treba uskladiti i “spiskom” imenovawa, te bi to mogla da bude prilika za zna~ajne politi~ke manipulcije osetqivim pitawima. Ovo }e dati privremenoj vladi i predsedniku nove {anse da, ili ostanu pasivni, ili preduzmu neo~ekivanu akciju povodom te{kih pitawa sa kojima }emo se verovatno suo~iti u mesecima koji dolaze. Polt

LXXX Referenca: 06BELGRADE1872 Wikileaks id: #86152 Tema: Reakcija Beograda na odlagawe odluke o statusu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 17. novembar 2006. u 15.17 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/11/06BELGRADE1872.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Izjava specijalnog izaslanika za Kosovo Martija Ahtisarija, saop{tena 10. novembra, da }e on odloìti objavqivawe svog predloga o statusu Kosova sve dok se ne zavr{e izbori u Srbiji, do~ekana je u Beogradu sa razli~itim reakcijama. Iako je predsednik Tadi} izrazio odre|enu zahvalnost zbog odlagawa, on je tako|e obznanio da nezavisnost deluje kao verovatan ishod za status Kosova. Premijer Ko{tunica o~ekivano je napao Ahtisarija i rekao da je Ahtisari doìveo neuspeh na svom zadatku, dok su drugi ~lanovi DSS-a okarakterisali ovo odlagawe kao {ansu za ponovno otpo~iwawe pregovora. SRS je, u me|uvremenu, optuìla Tadi}a i Ko{tunicu da su sa Ahtisarijem sklopili dogovor o odlagawu i tako smawili uticaj koji bi mogu}i gubitak Kosova imao na wihove stranke u izbornom procesu. Ahtisari odlu~io da odloì odluku za posle izbora Specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari je, posle sastanka sa Kontakt grupom, objavio da }e odloìti odluku o Kosovu sve dok ne pro|u parlamentarni izbori u Srbiji, zakazani za 21. januar. Ranije ove sedmice, Ahtisari je upozorio srpsko rukovodstvo da mora da donese odluku o izborima pre sastanka Kontakt grupe, 10. novembra. 266

Ahtisari je tako|e objavio da }e predstaviti svoj predlog “bez ikakvog odlagawa” odmah posle parlamentarnih izbora u januaru, {to }e, mogu}e je, novoizabranom parlamentu odmah pruìti zna~ajnu temu.

Tadi} pozitivno reagovao na odlagawe Predsednik Tadi} je u petak izrazio zahvalnost zbog odlagawa, nagla{avaju}i da }e prolongirawe biti korisno za demokrate. Tadi} je ponovio svoj stav da ve{ta~ki nametnuti rokovi za odluku o budu}em statusu niti doprinose iznalaèwu re{ewa, niti stabilizuju stawe u Srbiji. Tadi} je tako|e nagovestio da je Ahtisari izabrao odlagawe zato {to unutar Kontakt grupe ne postoji saglasnost o pravcu budu}eg statusa Kosova. U ne{to umerenijoj izjavi lokalnoj {tampi, Tadi} je rekao da je, iako }e on nastaviti da se bori protiv nezavisnosti Kosova, verovatni status Kosova bliì nezavisnosti nego bilo kom drugom re{ewu. Po~etni plan izborne kampawe DS-a nagove{tava da }e demokrate usredsrediti svoje poruke na integraciju sa Zapadom i poboq{awe svakodnevnog ìvota gra|ana Srbije, umesto da poku{aju da iskoriste Kosovo kako bi sakupili vi{e glasova. DSS ponovo poku{ava da potkopa Ahtisarija Nastavqaju}i svoje uobi~ajene napade, premijerova DSS se posle objave mobilisala u poku{aju da potkopa Ahtisarijev kredibilitet u pregovorima. Premijer Ko{tunica je 11. novembra javno rekao da je odlagawe u stvari Ahtisarijevo priznawe da nije uspeo da obezbedi odrìvo re{ewe za Kosovo. Ko{tunica je tako|e doveo u pitawe vreme saop{tavawa odluke i optuìo Ahtisarija da je iskora~io iz okvira svog mandata tako {to se upli}e u srpske izbore. Ko{tunica je ponovio svoj stav da je Kosovo sastavni deo Srbije i da bi svaki korak ka nezavisnosti naru{io teritorijalni integritet Srbije i ugrozio stabilnost regiona. Potpredsednik DSS-a Aleksandar Popovi} dodatno je zao{trio retoriku tako {to je ponovio Ko{tuni~in stav i nagovestio da je odlagawe izazvalo “veliko NE iz Rusije”. Popovi} je tako|e procenio da bi priznavawe Kosova od strane NATO dràva potvrdilo da je NATO bombardovao Srbiju da bi izdvojio Kosovo iz Srbije, {to bi onda primoralo Srbiju da prekine diplomatske veze sa dràvama koje bi priznale nezavisno Kosovo. Drugi ~lanovi DSS-a, ukqu~uju}i tu Ko{tuni~inog savetnika i ~lana pregovara~kog tima Samaryi}a i {eficu Koordinacionog centra za Kosovo Ra{kovi}-Ivi}, zauzeli su druga~ije gledi{te, posmatraju}i odga|awe kao priliku da se nastave pregovori. Samaryi} je rekao da odlagawe pokazuje da ve{ta~ki rokovi ne bi smeli da budu nametani u ovom postupku, i pozvao na nastavak pregovora izme|u Beograda i Pri{tine. Ra{kovi}-Ivi} je rekla da Ahtisarijeva odluka o odlagawu pokazuje da se srpska pozicija u pregovorima popravila. 267

Radikali tvrde da demokrate spletkare sa Ahtisarijem Generalni sekretar SRS-a Vu~i} optuìo je Tadi}a i Ko{tunicu za kolaboraciju sa Ahtisarijem u pripremi odlagawa dono{ewa odluke o Kosovu. Vu~i} je rekao da su Tadi} i Ko{tunica, zato {to o~ekuju da odluka o Kosovu bude negativna po Srbiju, zajedno sa Ahtisarijem dogovorili da on odloì svoju odluku do posle parlamentarnih izbora u januaru. Radikali verovatno ra~unaju na to da bi se wihovi izborni izgledi popravili ukoliko bi Kosovo postalo nezavisno pre izbora, i vide Ahtisarijevu objavu kao malu pobedu demokratskog bloka. Komentar Sude}i po prvim reakcijama, Kosovo }e i daqe biti iskori{}avano kao sredi{wa tema u kampawi. Pored o~iglednih napada SRS-a i socijalista, DSS }e nastaviti da se poziva na Ustav i wegovu preambulu, kao dokaz da su oduvek ~uvali i da }e nastaviti da {tite teritorijalni integritet Srbije i ~uvaju Kosovo unutar srpskih granica. DS deluje kao realisti~nija u pogledu toga kako }e izgledati kona~an status Kosova, i verovatno }e izbe}i da stave Kosovo na glavnu poziciju u svojoj kampawi. Svejedno, DSS i drugi mo`da }e se nasla|ivati idejom da bi Tadi}, kao jedini visoki zvani~nik koji }e biti na funkciji i pre i posle parlamentarnih izbora, mogao da bude prikladan `rtveni jarac za gubitak Kosova. Polt

LXXXI Referenca: 06BELGRADE1927 Wikileaks id: #87209 Tema: “@ivela Srbija” – DSS u krajnostima srpskog nacionalizma Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 28. novembar 2006. u 7.50 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/11/06BELGRADE1927.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Vode}i kampawu pod sloganom “@ivela Srbija”, DSS premijera Ko{tunice u~inila je upadqivo jasnim da }e se wihova izborna kampawa kretati oko “patriotskih” pitawa, posebno Kosova. Koalicija DSS sa populisti~kim gradona~elnicima iz centralne Srbije (ukqu~uju}i bliske saradnike ubijenog ratnog zlo~inca Arkana) ukazuje na nastojawe da se iskoriste lokalne konzervativne struje kako bi se produìo mandat koaliciji. Me|utim, izvestan broj mawih koalicionih partnera ima sumwivu pro{lost i sumwiv demokratski legit268

imitet. [to vi{e DSS biva ki{obran ovim lokalnim poglavicama i {to vi{e DSS pribegava nacionalisti~koj retorici o Kosovu kao centralnoj temi svoje kampawe, to }e biti teè partijama demokratskog bloka da formiraju budu}u vladu koja }e biti konstruktivna u pogledu dogovora o kona~nom statusu Kosova.

Ko{tuni~ina nova koalicija sa sumwivim likovima DSS premijera Ko{tunice objavila je svoj plan da u|e u predizbornu koaliciju sa Novom Srbijom (NS), koju vodi ministar za kapitalne investicije Velimir Ili}, kao i sa Jedinstvenom Srbijom i Srpskim demokratskim pokretom obnove (SDPO). Na listi kandidata pisa}e “DSS-NS – Vojislav Ko{tunica”, sa sloganom “@ivela Srbija”. Lista za Sanyak, podràna od strane Sulejmana Ugqanina, iza}i }e na izbore sama, ali posmatra~i veruju da }e Ugqanin dobiti finansijsku podr{ku od DSS tokom kampawe i da }e biti uz DSS u budu}em parlamentu. DSS je objavila da }e kampawu bazirati na onome {to naziva uspesima Ko{tuni~ine vlade, ukqu~uju}i usvajawe novog ustava i zadràvawe Kosova u granicama Srbije. Koalicija DSS planira da upotpuni svoju izbornu listu 24. novembra. Udvaraju}i se ovim lokalnim mikro-partijama, DSS o~ekuje da }e osvojiti zna~ajan broj glasova za svoju izbornu listu u centralnoj Srbiji, {to }e ustvari biti glasovi nameweni wenim koalicionim saveznicima. U koalicione partnere ubrajaju se i lokalni lideri koji kontroli{u sopstvene regionalne feude, manipuli{u}i nezadovoqstvom niskim ìvotnim standardom i potpiruju}i nacionalizam. Dodatna korist za DSS je u tome {to ovi ekonomski nerazvijeni regioni predstavqaju plodno tle za iskori{}avawe strasti vezanih za Kosovo – {to je glavna tema u kampawi DSS. Sposobnost DSS da privu~e ove populiste bez sumwe je u velikoj meri omogu}ena ùrnim odlaskom sa politi~ke scene Bogoquba Kari}a, ~iji je populisti~ki PSS osvojio nekih 11-12% – uglavnom na u{trb DSS i radikala. Kari} i wegovi poslovni interesi bili su sistematski desetkovani od strane vlade, {to je javno obrazloèno navodnom korupcijom. Plodno tle za populizam Ispitivawa javnog mwewa dosledno pokazuju da nizak ìvotni standard, nezaposlenost i drugi ekonomski problemi predstavqaju daleko najve}u brigu za Srbe, posebno van Beograda. Mada oko 30% po tradiciji prihvata ekstremni nacionalizam i radikalizam da bi se oslobodili frustracija, ovaj trend nije pokazao porast od pada Milo{evi}a. Ostatak onih koji su ostali bez i~ega (lokalno poznatih kao “gubitnici tranzicije”) postao je nezadovoqan demokratskim partijama, koje mnogi glasa~i karakteri{u kao korumpirane, neefikasne i sklone 269

nepotrebnom sva|awu oko neva`nih stvari. Pored toga, mnogi demokratski lideri su redovno opisivani kao distancirani i nezainteresovani za bira~e u svojim okruzima, koji se retko uop{te trude da iza|u me|u qude van podru~ja Beograda. U op{tinama {irom centralne Srbije, populisti~ki lideri deluju kao oni koji bar naizgled slu{aju svoje bira~e i poku{avaju da za wih ostvare opipqive, mada povr{ne i kratkoro~ne koristi. Mnogi sagovornici u ovim gradovima rekli su slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da ove lokalne partije/lideri privla~e pristalice kako iz redova radikala, tako i iz redova etabliranih demokratskih partija.

Lokalni populisti~ki lideri Dragan Palma Markovi}, {ef Jedinstvene Srbije (JS) i gradona~elnik Jagodine je verovatno najkontroverzniji ~lan ove nove koalicije. Palma je bio suosniva~ SSJ, a zajedno sa optuènim ratnim zlo~incem @eqkom Arkanom Ra`natovi}em bio je jedan od komandanata Arkanove paravojne formacije “Tigrovi”. Posle ratova, Palma je razvio poslovno carstvo koje obuhvata preduze}e za transport i populisti~ku TV stanicu Palma plus, koja mu sluì kao li~no propagandno sredstvo. Palma je poznat po primewivawu raznih populisti~kih mera na lokalnom planu, ukqu~uju}i obezbe|ivawe besplatne zdravstvene za{tite za starije, iznajmqivawe 55 autobusa za qude koji su i{li da navijaju na nekom muzi~kom festivalu, i ~ak izgradwu malog zoolo{kog vrta. Palma je tako|e obezbedio unosne ugovore sa vladom za svoju transportnu firmu i otvoreno uzima mito od vlasnika lokalnih preduze}a. Neosporni gospodar Jagodine, Palma moè, verovatno, da koaliciji obezbedi 15.000-20.000 glasova. DSS brani svoju koaliciju sa Palmom, tvrde}i da JS nema nikakve veze sa Arkanovom strankom i da gradi jake veze na lokalnom nivou. Palma isti~e ~iwenicu da su i on i Ko{tunica poreklom iz sela u [umadiji, u regionu centralne Srbije. U osiroma{enom gradu Kragujevcu, nasuprot tome, lider SDPO i gradona~elnik Veroslav Verko Stefanovi} je pragmati~an politi~ar koji se drì podaqe od ideolo{kih razmirica. On je bio suosniva~ SPO-a sa Vukom Dra{kovi}em, ali se pro{le godine odvojio da bi formirao SDPO, uzev{i SPO-u 9 od izvorno 13 poslani~kih mesta u posledwem sazivu parlamenta. Stefanovi} je poznat kao populista koji je obezbedio podr{ku iz Beograda za lokalnu fabriku “Zastava”, podilaze}i tako svojoj lokalnoj bazi opipqivim postignu}ima na terenu. Stefanovi} je tako|e aktivan u Stalnoj konferenciji gradova i op{tina. Procewuje se da bi Stefanovi} mogao da donese nekih 30.000 glasova DSS-u, iako bi to verovatnije bilo zbog wegove li~ne privla~nosti, a ne bilo kakve veze sa SPO (koji ve}ina vidi kao iskqu~ivo Dra{kovi}ev domen). Sulejman Ugqanin, gradona~elnik Novog Pazara i ~elnik Liste za 270

Sanyak (LZS) i SDA, odnedavno ja~a veze sa Ko{tunicom radi podr{ke u wegovoj bici sa regionalnim suparnikom Rasimom Qaji}em – uprkos ~iwenici da je Ko{tunica prethodno odbacio Ugqanina kao bo{wa~kog separatistu. Za Ugqanina vlada {iroko uverewe da koristi nedemokratske metode za zadràvawe kontrole na lokalnom nivou. Ko{tuni~ina vlada je nedemokratski raspustila lokalnu skup{tinu u Novom Pazaru, regionalnoj prestonici, nakon {to su usvojili zahtev za opoziv Ugqanina, dok su dva poslanika LZS, prvobitno na listi DS, pre{la na stranu DSS. Velimir Ili}, sada{wi ministar za kapitalne investicije i ~elnik NS, je ìvopisna li~nost koja je karika izme|u Beograda i Ko{tunice sa jedne, i gradona~elnika na lokalnom nivou sa druge strane (Ili} je biv{i gradona~elnik â~ka). Optu`be za korupciju izno{ene su protiv Ili}a, a i on sam je tako|e u~estvovao u javnim tu~ama i ispadima grubog verbalnog maltretirawa novinara i drugih li~nosti. Uloga Ili}a i NS u vladi je od su{tinskog zna~aja za obezbe|ivawe podr{ke â~ka i centralne Srbije, koji su veoma napredovali – neki bi rekli disproporcionalno – zahvaquju}i infrastrukturnim projektima vlade.

Komentar Cini~niji analiti~ari veruju da DSS pokazuje svoje pravo lice ulaze}i u koaliciju sa lokalnim mo}nicima kako bi igrala na kartu nacionalisti~kih simpatija prema Kosovu i tako osigurala mandat nakon parlamentarnih izbora. Mnogi od ovih lidera, ukqu~uju}i Ili}a i Palmu, jesu nacionalisti i/ili korumpirani i igra}e, kao i DSS, na kartu patriotizma i viktimizacije. DS nam je prenela uverewe da }e Ko{tuni~ino udruìvawe sa Palmom biti ~ist gubitak za DSS, obja{wavaju}i da }e to odbiti pristalice DSS iz urbanih podru~ja. Do sada nismo videli ni{ta {to bi sugerisalo da je to istina. Polt

LXXXII Referenca: 06BELGRADE1960 Wikileaks id: #88120 Tema: [e{eqev {trajk gla|u usmerio poja~anu pa`wu ka radikalima Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 5. decembar 2006. u 6.30 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/12/06BELGRADE1960.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Svoju kampawu za januarske parlamentarne izbore, Srpska radikalna stranka preduzimqivo je usredsredila na teku}i {trajk gla|u wiho271

vog lidera Vojislava [e{eqa, koji je trenutno na su|ewu u Hagu. Dok se kampawa zahuktava, radikali }e verovatno nastaviti da koriste [e{eqeve najnovije vratolomije kao na~in da dodatno oja~aju glavnu poruku u svojoj kampawi, koja je antiha{ka i antizapadna. Uprkos iznena|uju}oj objavi iz NATO u vezi sa PzM (Partnerstvom za mir), koja bi mogla da zakomplikuje antizapadnu strategiju, kao i odre|enim nesuglasicama izme|u rukovodstva u Beogradu i wihovog lidera u Hagu, radikali se mobili{u {irom zemqe kako bi sakupqali potpise i organizovali mitinge podr{ke [e{equ i wegovim antizapadnim stavovima punim mr`we.

[trajk gla|u nailazi na simpatije Tek {to su pro{le kontroverze oko smrti biv{eg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo{evi}a, dok je bio u pritvoru u Hagu, [e{eqev {trajk gla|u zbog navodnog lo{eg postupawa prema wemu u MKTJ ponovo je podigao antiha{ko raspoloèwe u narodu. [e{eq zahteva od tribunala da mu odobri da sam bira svoje branioce, neograni~ene posete wegove ène, da mu svi dokumenti budu dostavqeni na srpskom jeziku (a ne srpsko-hrvatskom) i na kraju, da svi wegovi devizni ra~uni izvan Srbije, naro~ito oni u SAD, budu odmrznuti. [e{eq ve} otprilike tri nedeqe protestuje samonametnutim {trajkom gla|u. Dana 30. novembra preme{ten je u bolni~ko krilo pritvorske jedinice – SRS kaè da je to ura|eno protiv wegove voqe – zbog bojazni da bi zdravstveno stawe moglo da mu se pogor{a. [e{eqeve optu`be su odjek Milo{evi}evih, da su tribunal osnovale tajne me|unarodne slu`be, a SAD i Zapad optuùje da kuju zaveru da ga ubiju. Prvog dana su|ewa, 27. novembra, [e{eq je odbio da se pojavi u sudnici, ~ime je izgubio pravo da zastupa sam sebe. Su|ewe je sada prekinuto na neodre|eno vreme, zbog zabrinutosti za [e{eqevo zdravqe. Qiqana Smajlovi}, glavna urednica vladi naklowenog dnevnog lista “Politika”, istakla je antiha{ko raspoloèwe u komentaru od 28. novembra, obrazlaù}i da je tribunal napravio gre{ku time {to je [e{equ nametnuo branioca i optuùju}i ga da opstrui{e su|ewe, {to je kritika za koju ona kaè da je besmislena s obzirom na to da on ve} ~etiri godine ~eka da mu su|ewe uop{te i po~ne. Smajlovi}ka je napisala da svojim posledwim postupcima tribunal dodatno ru{i ugled koji ima u srpskoj javnosti. [e{eqev {trajk gla|u verovatno }e nastaviti da privla~i pa`wu u Srbiji, kako preko medija, tako i preko mitinga SRS i wihovih {tandova za sakupqawe potpisa podr{ke [e{equ. Radikali su 23. novembra, u blizini zgrade Skup{tine, odràli miting, nose}i [e{eqeve slike, ma{u}i strana~kim zastavama i vi~u}i “Sloboda za [e{eqa”. Mnogo 272

ve}i skup dogodio se ispred ameri~ke ambasade u subotu, 2. decembra, kada se pojavilo 20.000-25.000 qudi nose}i transparente sa slikama [e{eqa, Mladi}a i Milo{evi}a. Govori rukovodilaca SRS bili su harange nabijene mr`wom, u kojima su optuìvali SAD da koriste Ha{ki tribunal kako bi im poubijali rukovodstvo i uni{tili Srbiju. Radikali su tako|e napali Tadi}a i Ko{tunicu, kao ameri~ke lakeje. Kampawu }e nastaviti 3. decembra, kada }e partijski ~elnici javno pro~itati posledwu voqu i testament [e{eqa, u kojima ih poziva da nikada ne odustanu od ideologije o “Velikoj Srbiji” i da se protive ulasku Srbije u NATO, pa ~ak i EU.

Tema radikalske kampawe: Hag, a ne Kosovo Demonstracije ispred ambasade od 2. decembra nagovestile su da je SRS izgleda odlu~ila da se naizgled naopako usredsredi na antiha{ku i antizapadnu poruku u kampawi, umesto da odgovori na ekonomske frustracije svoje glasa~ke baze. Po{to je DSS ve} prigrabila Kosovo kao glavni pokli~ svog okupqawa, SRS se zadovoqila time da kao odjek ponavqa i poja~ava tvrdu premijerovu liniju po pitawu Kosova. Upitan da li }e SRS poku{ati da izbegne da vodi narednu vladu kako bi Tadi}u i Ko{tunici prepustila krivicu za gubitak Kosova, zamenik predsednika SRS Tomislav Nikoli} rekao je da on ne}e optuìvati nikoga u Srbiji za lo{ ishod kona~nog statusa Kosova. “Kako mogu wih da optuìm za re{ewe koje je doneo Marti Ahtisari? Ako re{ewe bude negativno, tj. ako Kosovo dobije neku vrstu nezavisnosti ili bude odràvano sada{we stawe, to }e re{ewe biti neprihvatqivo za celu Srbiju, i Srbija }e jednostavno morati da reaguje”, rekao je Nikoli}. Iznena|uju}a odluka NATO-a da pozove Srbiju da u~estvuje u PzM mogla bi da zakomplikuje radikalsku strategiju, po{to na ovu vest pozitivno gledaju i javnost, i nevladine organizacije koje sna`no podràvaju Ha{ki tribunal. Radikali do sada nisu komentarisali odluku o PzM, a mediji ih nisu pitali zbog ~ega }ute, niti su ih suparni~ke stranke zbog toga prozivale. U svakom slu~aju, o~ekujemo da se radikalska retorika protiv Zapada dodatno zao{tri u nedeqama uo~i izbora. Bi}e zanimqivo videti kako }e da uravnoteè svoju antizapadnu tematiku u anti-ha{kim nastupima, sa prete`no pozitivnom reakcijom javnosti na pristupawe Partnerstvu za mir. Iz referenduma o Ustavu i prate}eg usvajawa Ustavnog zakona, stranka je iza{la prili~no pobedni~ki: raskrinkali su Ko{tuni~ino navodno obe}awe DS-u o zajedni~kim predsedni~kim i parlamentarnim izborima pre kraja godine i preuzeli zasluge za dodavawe preambule u Ustav koja ja~a srpsko nacionalno pravo na Kosovo. Podràvaju}i referendum, radikali su oja~ali ugled “dràvotvorne” partije, posve}ene odbrani dràvnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. 273

Boja`qivo opho|ewe medija prema radikalima i premijerovo pa`qivo izbegavawe bilo kakve javne kritike wihove retorike, kod nekih je produbilo sumwe u to da SRS, SPS i DSS ~uvaju otvorenom mogu}nost za neku varijantu mogu}e vlade nacionalnog jedinstva, koja bi okupila ove stranke u srpskoj vladi protiv nezavisnosti koja bi bila rezultat pregovora o Kosovu. U posledwe vreme, me|utim, SRS je po~ela o{tro da napada DSS, reaguju}i na osu|uju}e svedo~ewe na su|ewu za ubistvo biv{eg premijera Zorana \in|i}a, i da optuùje vlast da instrui{e kqu~nog svedoka kako bi on nagovestio ume{anost SRS u \in|i}evu smrt. U besu, SRS je javno rekla da nikada ne}e u koaliciju sa DSS i da }e na vlast do}i ili samostalno, ili u saradwi sa strankama bo{wa~kih i ma|arskih etni~kih mawina, {to je ponuda koju su obe glatko odbile. DS je iskoristila ovaj rascep da pozove DSS da se pre izbora izjasni sa kojim bi partijama mogla a sa kojima ne, da formira koaliciju. DSS je odbila da odgovori, ali je SRS nastavila da napada DSS i Ko{tunicu li~no na mitingu proteklog vikenda. Poziv u PzM i proces koji predstoji Srbiji kako bi prihvatila poziv, da}e DS-u dodatne osnove da istera na ~istac DSS i primora ih da pojasne svoje izborne namere.

Nesloga me|u radikalima? U me|uvremenu, radikalsko vo|stvo, ukqu~uju}i Nikoli}a i mladog, ambicioznog generalnog sekretara Aleksandra Vu~i}a, navodno je frustrirano [e{eqevim vratolomijama i nepopustiqivim direktivama iz Haga. Uprkos [e{eqevom navodno naru{enom zdravqu, na{i izvori tvrde da on poseduje mobilni telefon i da redovno zove svoju ènu i strana~ke zvani~nike kako bi poku{avao da i daqe organizuje svakodnevne aktivnosti stranke. SRS nastavqa da sledi [e{eqeva uputstva, podràva ga u Hagu i konsultuje se sa wim u vezi sa svim zvani~nim pitawima. Wegovo ime predvodi strana~ku listu za predstoje}e izbore, a lista je zvani~no nazvana “Srpska radikalna stranka – Vojislav [e{eq”. Ipak, Nikoli} i Vu~i} navodno i daqe tragaju za na~inom da izbegnu wegova nare|ewa, dok javno nastavqaju da mu iskazuju slepu poslu{nost. Komentar Protivre~nosti oko [e{eqevog zdravstvenog stawa na samom po~etku izbornog postupka verovatno }e doneti makar mali skok radikalima, ako budu koristili antiha{ko raspoloèwe koje i ina~e kqu~a u Srbiji. âk i da su|ewe bude obustavqeno, o~ekujemo da radikali nastave da lupaju u antiha{ke bubweve i da svako pogor{awe [e{eqevog zdravqa koriste u svoje svrhe. Ali, [e{eqevo neposredno u~e{}e u radikalskoj izbornoj kampawi moglo bi da im se obije o glavu: 274

pro{irivawe wihove antizapadne poruke i na EU, koju ve}ina Srba podràva kao kqu~ budu}nosti Srbije, jeste opasna taktika koju su ovda{wi lideri stranke poku{ali da izbegnu. Polt

LXXXIII Referenca: 06PARIS7684 Wikileaks id: #88336 Tema: Sastanak od 1. decembra izme|u Edelmana iz Ministarstva odbrane SAD i [irakovog diplomatskog savetnika Gurdo-Montawa Poreklo: Ambasada u Parizu (Francuska) Vreme slawa telegrama: sreda, 6. decembar 2006. u 13.08 Klasifikacija: tajno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/12/06PARIS7684.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zaveo: Yozaja Rozenblat, politi~ki savetnik u ambasadi

Rezime Na sastanku sa podsekretarom Edelmanom iz Ministarstva odbrane 1. decembra, koji je bio posve}en prvenstveno Siriji/Libanu, Moris Gurdo-Montaw (MGM), pripadnik slu`be koja je ekvivalent NSA (National Security Agency – ameri~ka nacionalna agencija za bezbednost), istakao je da je Sirija najslabija karika osovine HezbolahSirija-Iran, i pitao se da li bi Izrael mogao da izvr{i ve}i pritisak na Siriju, {to je pitawe za koje je rekao da }e uputiti i svom izraelskom kolegi kasnije ovog meseca. Ocenio je i da navala visokopozicioniranih gostiju iz Evrope u Damask nije bila ni od kakve pomo}i, a rekao je da su glasine o mogu}im preporukama ira~ke radne grupe da se postigne neki dogovor sa Sirijom dodatno zakomplikovale stvari. MGM je primetio da je Pjer de Buske, {ef DST-a (francuska slu`ba za unutra{wu bezbednost), nenametqivo posetio Damask kako bi upozorio Asadov reìm da }e biti smatran odgovornim za haos u Libanu i za bilo koji napad na UNIFIL. Buske je tako|e upozorio Sirijce da se francuska politika u pogledu Iraka ne}e mewati ni po{to predsednik [irak napusti poloàj 2007. godine. U odnosu na sada{wu politi~ku krizu u Libanu, MGM kaè da Francuska vr{i “maksimalan pritisak” na predsednika parlamenta Nabiha Berija, mada je nejasno {ta bi Beri uop{te mogao da uradi u sada{wim okolnostima. MGM je pretresao i neprekidna francuska nastojawa da se okon~aju izraelska nadletawa preko Libana. U vezi sa Turskom i EU, MGM je rekao da nije u interesu Francuske da spaquje sve mostove prema Turskoj i istakao da je predsednik [irak politi~ki rizikovao kada se zaloìo protiv dono{ewa deklaracije o genocidu nad Jermenima. U vezi sa 275

Srbijom, MGM je rekao da “moramo da uradimo sve {to moèmo” kako bismo spre~ili lidera Srpske radikalne stranke (i ~oveka optuènog za ratne zlo~ine) Vojislava [e{eqa da bude izabran. Samit u Rigi komentari{e se u posebnom telegramu.

U~esnici Erik Edelman, podsekretar Ministarstva odbrane SAD, uz pratwu zamenika {efa misije, ata{ea za odbranu Denijela Fate (zamenika dràvnog sekretara Ministarstva odbrane) i na{eg slu`benika (bele`ni~ar), sastao se 1. decembra u Jelisejskoj palati (u izvornoj depe{i pi{e da su se sastali “na Jelisejima”), sa Morisom Gurdo-Montaweom (MGM), koji u Francuskoj zauzima poloàj ekvivalentan savetniku za nacionalnu bezbednost. U pratwi MGM-a bili su Dominik Bo{e, savetnik predsednika [iraka za bliskoisto~na pitawa; admiral Eduard Giqo, predsednikov vojni savetnik i savetnik za strate{ka pitawa Loren Bili. Postupawe sa neposlu{nom Sirijom Posle kra}e diskusije o samitu u Rigi (poseban telegram), razgovor se istog ~asa okrenuo Bliskom istoku. Edelman i MGM sloìli su se da pona{awe Sirije po {irokom spektru pitawa – podr{ka ira~kim pobuwenicima, petqawe u Liban i sponzorisawe Hamasa, Hezbolaha i palestinskog Islamskog yihada – nije nimalo boqe nego ranije. MGM je ocenio da je Sirija najslabija karika osovine Hezbolah-Sirija-Iran i da je samim tim logi~na meta me|unarodnog pritiska. Ipak, priznao je da je donekle zbuwen time {to Izrael nije uspeo da zauzme agresivniji stav prema Siriji. Rekao je da }e iskoristiti sastanak krajem decembra sa vojnim savetnikom premijera Olmerta, general-majorom Gadijem [amnijem, da prodiskutuju strategiju i da sagledaju da li bi Izrael mogao da izvr{i ve}i pritisak. MGM je ocenio da nedavna navala visokopozicioniranih Evropqana koji su posetili Damask nije ni{ta pomogla i da je samo u~vrstila Ba{ara al-Asada u uverewu da je potreban Zapadu. Prime}uju}i da su Asadovi evropski sagovornici napustili Damask praznih ruku, MGM kaè da je upozorio britanskog izaslanika Najyela [involda da }e wegova poseta biti kontraproduktivna, naro~ito ako javnost sazna za wu. Iako je [invold bio “optimista” posle sastanaka u Damasku, MGM je primetio da Sirijci (uz sau~esni{tvo Iranaca) nisu nimalo oklevali da “izmaknu tepih pod nogama” libanske vlade tako {to su organizovali ostavku {iitskih ministara i ubistvo Pjera Gemajela. MGM je izrazio uverewe da su glasine o predstoje}im preporukama Ira~ke radne grupe (IRG), a naro~ito o~ekivawa da }e IRG preporu~iti neku vrstu dijaloga Amerike sa Sirijom, daqe zakomplikovale stawe. 276

De Boskeova poseta Damasku MGM je napomenuo da, naàlost, Francuzi ose}aju obavezu da sa sirijskim reìmom razgovaraju o pitawima vezanim za zabranu i sudski progon francuskih yihadista koji poku{avaju da u|u u Irak preko Sirije. U tu svrhu, Francuzi su nedavno uputili Ojera de Boskea, {efa DST-a (francuske slu`be za unutra{wu bezbednost) u Damask, gde je vodio razgovore sa {efom sirijske vojno-obave{tajne slu`be Asefom [avkatom. MGM kaè da je De Boske preneo slede}e napomene: da }e Sirija biti smatrana odgovornom za bilo kakav haos u Libanu; da }e Sirija tako|e biti smatrana odgovornom za bilo kakav napad na UNIFIL; konstruktivno dràwe Sirije nai}i }e na pozitivnu reakciju; ako se Sirijci budu pristojno pona{ali, Francuska }e se zaloìti za obnavqawe pregovora o Golanskoj visoravni. Najzad, Boske je upozorio reìm da ne pravi pogre{ne prora~une budu}ih pravaca francuske politike. Iako je ta~no da se mandat predsednika [iraka bliì kraju, Francuska }e i daqe biti Francuska ~ak i kada [irak ode i wena politika prema Libanu ne}e se mewati. (MGM je uzgred napomenuo da je zadovoqan time {to vidi da se i francuski socijalisti slaù sa ovakvim stavovima. Socijalisti~ka predsedni~ka kandidatkiwa Segolen Rojal, tada u poseti Libanu, ovo je jasno stavila do znawa.) Zanimqivo, [avkat je pozvao Buskea da te iste napomene iznese direktno Asadu, {to je zahtev koji su Francuzi protuma~ili ili kao dokaz da Asad ne slu{a [avkata, ili da je [avkatu potreban Buske da li~nim pristupom poja~a efekat poruke. MGM kaè da do razgovora Buskea sa Asadom jo{ nije do{lo. Bramercova istraga Okre}u}i se ka istrazi koju je sprovodio UNIIC (Me|unarodni nezavisni istra`ni komitet Ujediwenih nacija, zaduèn da ispita okolnosti vezane za ubistvo biv{eg libanskog premijera Rafika Haririja i 19 drugih osoba – prim. prev.), MGM je rekao da je Bramerc odradio “ozbiqan posao” i da Sirijci o~ajni~ki poku{avaju da izbegnu me|unarodni tribunal. Napomenuo je da je Francuska “dala sve od sebe” da ubedi Ruse da odobre ubrzano osnivawe tribunala. Na sve to, kaè da Francuska i Saudijska Arabija (princ Bandar sastao se sa predsednikom [irakom 19. novembra) vr{e “maksimalan pritisak” na predsednika libanskog parlamenta Nabiha Berija, da okon~a sada{wu politi~ku krizu. “Potrebno nam je da Beri odigra svoju ulogu”, kaè MGM, ali svejedno sumwa da li je Beri u stawu da ostvari ono {to se od wega o~ekuje. Izraelska nadletawa U vezi sa izraelskim nadletawima Libana, MGM kaè da Francuzi nastoje da primire “krizu” koju su nadletawa izazvala u francusko277

izraelskim odnosima. Napomenuo je da je Francuska nastavila da razvija paket bezbednosnih mera sa ciqem da umawi potrebu za tim letovima i rekao da su francuska vojska i IDF obavili konsultacije po tom pitawu. Zahvalio je podsekretaru Edelmanu na ameri~koj pomo}i u upoznavawu vlade Izraela sa francuskom zabrinuto{}u. Prime}uju}i da pravila slu`be protivvazdu{ne odbrane ne ostavqaju preveliki prostor za gre{ku, rekao je da bi bilo tragi~no ako bi vojnik UNIFIL-a bio izloèn vatri samo zbog toga {to je po{tovao pravila slu`be. Svejedno, izrazio je frustraciju zbog toga {to Izraelci nisu pridali preveliki zna~aj francuskim primedbama. Istakao je ~iwenicu da, iako je do{lo do umawewa broja letova, letovi i daqe traju. Napomenuo je da se, od 14 posledwih povreda libanskog vazdu{nog prostora, jedanaest odigralo iznad poloàja koje zauzima francuski kontingent UNIFIL-a. “Traìli smo od Izraelaca da paze na pona{awe, i upozorili smo ih da na{i vojnici nisu Fiyijanci”, rekao je MGM. Kao dodatak na opasnost od neèqenog sukoba, takva nadletawa potkopavaju kredibilitet UNIFIL-a. MGM je napomenuo da je izraelskom ambasadoru [eku uputio vrlo jasno upozorewe: ako se nadletawa nastave, francuski mirotvorci bi jednostavno mogli da objave da ih Izraelci ometaju u obavqawu wihovog posla i da se vrate ku}i, {to ne bi bilo u interesu Izraela.

Turska/Srbija Podse}aju}i na to da je podsekretar Edelman prethodno sluìo kao ambasador u Turskoj, MGM je primetio da Francusku “ne zanima da spaquje mostove” ka Ankari po pitawu turskog prijema u EU. Dodao je da je predsednik [irak preuzeo na sebe politi~ki rizik kada je iskazao protivqewe poku{aju Narodne skup{tine da kriminalizuje poricawe genocida nad Jermenima. Zapitao se da li }e turski premijer Erdogan da poku{a da pobedi na predsedni~kim izborima 2007. godine. Okre}u}i se ka Srbiji, MGM je rekao da “moramo da uradimo sve {to moèmo” da spre~imo da lider Srpske radikalne stranke (i optuènik za ratne zlo~ine) Vojislav [e{eq bude izabran za predsednika i da }e Francuska na EU samitu pogurati da SSP bude pro{iren i na Srbiju. Podsekretar Edelman je pro~istio ovu depe{u. Stejplton

LXXXIV Referenca: 06BELGRADE1967 Wikileaks id: #88259 Tema: DS po~iwe dalekovidu predizbornu kampawu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 6. decembar 2006. u 6.27 278

Klasifikacija: deklasifikovano Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/12/06BELGRADE1967.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Demokratska stranka Borisa Tadi}a (DS) zvani~no je 4. decembra u Beogradu pokrenula svoju kampawu za parlamentarne izbore na konvenciji u ameri~kom stilu, vrlo energi~no. Na bini se nalazilo 250 delegata sa wene izborne liste, govori su bili saèti, ali podsticajni, pri ~emu je Tadi}evo energi~no obra}awe bilo usmereno na ekonomsku budu}nost Srbije (bez ijedne re~i o Kosovu). Slike u medijima predstavqale su dramati~an kontrast u odnosu na one pesimisti~ke, koje su prikazivali radikali i socijalisti na po~etku svojih kampawa tokom vikenda. Demokratska stranka predsednika Tadi}a otpo~ela je u nedequ svoju kampawu za srpske parlamentarne izbore vrlo pompezno, razmetqivim okupqawem na kome su predstavili svoje kandidate za parlament, kao i moto svoje izborne kampawe: “Boqi ìvot za Srbiju”. Poletan skup od oko 3000 qudi, me|u kojima su bili i predstavnici kulturnog i javnog ìvota u Srbiji, ~lanovi diplomatskih zajednica i odu{evqene pristalice DS i Sanya~ke demokratske partije (SDP) (SDP se kandiduje na listi DS), posmatrali su najavqivawe i paradirawe svih 250 kandidata. Govori ~lanova stranke koji nisu ni na kakvim funkcijama, kao {to su ministar finansija u \in|i}evoj vladi Boìdar \eli}, udovica premijera Ruìca \in|i}, kao i Tadi}a li~no, bili su okrenuti budu}nosti i isticali demokratsku i ekonomsku reformu i evropske integracije kao put ka modernoj, stabilnoj Srbiji i boqem ìvotu “za prose~nog gra|anina”. Ono {to su govornici istakli \eli} je odrào razbu|uju} govor, dotr~av{i do bine u pravom ameri~kom stilu, a nabrojao je pet postizbornih prioriteta stranke: 1) nacionalni konkurs za 1000 najboqih biznis-planova u Srbiji, 2) osnivawe Ministarstva za telekomunikacije, informacionu tehnologiju i internet; 3) osnivawe dràvnog fonda za {kolarine; 4) razvoj solidarnog dru{tva i 5) privatizacija. Rasim Qaji} je bio jednako inspirativan. Pra}en povicima odu{evqewa od strane pristalica SDP, on je nagla{avao posve}enost DS pravima za sve socijalne grupe i isticao da izborna lista ukqu~uje predstavnike svih nacionalnih mawina. Neo~ekivani u~esnik skupa, premijer Republike Srpske Milorad Dodik, izrazio je nadu da }e DS trijumfovati 21. januara i osigurati da radikali “postanu deo istorije” u Srbiji. Ruìca \in|i} je odabrala uzvi{eniji pristup, nagla{avaju}i da su predstoje}i izbori “test na{e osve{}enosti i svesti o budu}nosti, test odgovornosti...” 279

Tadi} zagrejan U energi~nom govoru, predsednik Tadi} je rekao da }e se wegova stranka boriti za realizaciju svojih “jednostavnih ideala”: vi{eg ìvotnog standarda za gra|ane, boqe ekonomije i integracije u Evropu. On je aludirao na nedavni poziv Srbiji da pristupi Partnerstvu za mir, {to je konkretan korak ka ostvarivawu ovih ideala, koji dokazuje da ne postoje “nedosti`ni ciqevi”. Potom je Tadi} rekao da on smatra da je pitawe omladine od posebne va`nosti na ovim izborima. Rekav{i da su gra|ani Srbije bili `rtve “la`nog patriotizma” istakao je da DS ima jasne ciqeve i jasnu viziju koja }e voditi ka “patriotizmu sigurnosti i mira za svakog ~oveka”. \in|i}evo nasle|e Tokom skupa, stranka se oslawala na nasle|e ubijenog premijera Zorana \in|i}a kao uzor nade za budu}nost Srbije. \eli} je podsetio na \in|i}eve sna`ne ekonomske reforme. \in|i}eva èna Ruìca, koja je na ~elu izborne liste DS, rekla je da je nakon smrti svog muà osetila gubitak nade i ideala, ali da je kasnije otkrila da “skrivena snaga koja nas vu~e napred ka demokratskim promenama” nije izgubqena. Tadi} se tako|e pozvao na uspomenu na \in|i}a, govore}i o wemu kao o nadahnu}u, nekom ko je “uvek znao kako da re{i probleme i da se ne osvr}e, ko je znao kako da ~ini kompromise i `rtve, bez `rtvovawa ili kompromitovawa vrednosti”. Komentar Konvencija DS bila je dobrodo{la kao protivteà antiha{kim, antiameri~kim i antizapadnim govorima mr`we kojima su istovremeno otpo~ele kampawe radikala i socijalista. Iako je bilo obilatog pozivawa na patriotizam i nacionalni ponos, Kosovo se nije pomiwalo, kao ni zlokobna upozorewa koja su karakteristi~na za kampawu DSS. Kako je Qaji} istakao u svom govoru, verovatno }e najve}i izazov za DS na predstoje}im izborima biti pobeda nad “najve}om strankom u Srbiji – onima koji ne izlaze da glasaju”. U narednih nekoliko sedmica, stranka planira da objavi vrlo specifi~an plan, koji detaqno obja{wava predloèna postizborna poboq{awa za sve delove Srbije, u nastojawu da dopre do gra|ana {irom zemqe, trude}i se da pokaè kako }e stranka prakti~no u~initi wihove ìvote boqim. Polt

LXXXV Referenca: 06PARIS7755; Wikileaks id #89128 Tema: Pomo}nik dràvnog sekretara Frid i savetnik francuskog predsednika Gurdo-Montaw diskutovali o pitawima Rusija-Gruzija, Rusija-Kosovo i Turska-EU 280

Poreklo: Ambasada u Parizu (Francuska) Vreme slawa telegrama: utorak, 12. decembar 2006. u 13.05 Klasifikacija: tajno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/12/06PARIS7755.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 2. decembra 2010. u 2.01

Rezime Den Frid, pomo}nik dràvnog sekretara za evropska pitawa, sastao se 7. decembra sa diplomatskim savetnikom francuskog predsednika Morisom Gurdo-Montawom (MGM). Najvi{e su bili usredsre|eni na Rusiju i defanzivni poloàj Francuske. MGM je pokrenuo pitawe otkazane ve~ere Putin-[irak tokom NATO samita u Rigi, rekav{i da je to bilo inicirano od strane Rusije, i prikazao je Francusku kao da èli da okrene stvari u skladu sa letonskim interesima. Nasuprot francuskom politi~kom direktoru Arodu, on nije bio spreman da prepozna ume{anost Kremqa u trovawe Litviwenka, daju}i prednost gledi{tu da je tu re~ o nekontrolisanim elementima. MGM tvrdi da podràva nezavisnost Gruzije, ali nagove{tava da obaveze koje proisti~u iz NATO ~lana 5 spre~avaju u~lawewe Gruzije u NATO. [to se ti~e Kosova, on je predstavio francuske planove da nagovori EU da se sloì da ponudi Srbiji dogovor o SSP-u koji ne}e imati veze sa ispuwewem ha{kih obaveza, ali je iznad svega bio zabrinut Putinovom jasnom pretwom da }e staviti veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se dodequje nezavisnost. To }e doneti rizik od nestabilnosti i podele, ukoliko Zapad ne uspe da smiri Ruse. Frid je uzvratio da Zapad mora da bude spreman da ide do kraja bez Rusa i upozorio na opasnost da Rusi pretwom veta odugovla~e dono{ewe kona~ne odluke. Nastavak rezimea Po drugim pitawima, MGM je analizirao francusko-nema~ki predlog da se proceni kako }e Turska od 2007. do 2009. godine ispuwavati obaveze preuzete Protokolom iz Ankare. Uveravao je Frida da Francuska èli da izbegne “sudar vozova”, ali je insistirao da je na Turskoj da u~ini neki ustupak. Frid je podsetio MGM-a na to koliko je strate{ki va`no dràti Tursku vezanu za EU. MGM se sloìo u na~elu, ali je insistirao da Turska mora da se pona{a po pravilima EU i primetio da je te{ko kontrolisati doma}e javno raspoloèwe protiv Turske. Frid i MGM sloìli su se da su Francuska i SAD lepo sara|ivali na NATO samitu u Rigi. Pomo}nik dràvnog sekretara za evropska pitawa Danijel Frid, u pratwi ambasadora i wegovog zamenika (zapisni~ar), sastao se 7. decembra sa diplomatskim savetnikom predsednika [iraka Morisom GurdoMontawom (MGM), kako bi razgovarali o mnogobrojnim evropskim pi281

tawima, koja su uglavnom vezana za Rusiju. MGM je bio u pratwi predsednikovog savetnika za Bliski istok Dominika Bo{ea i savetnika za strate{ka pitawa Lorena Bilija.

Putin-[irak u Rigi Isti~u}i na samom po~etku da je bio direktno ume{an u otkazanu ve~eru Putin-[irak tokom NATO samita, MGM je uveravao Frida da Francuzi nisu preduzimali nikakve akcije “ispod ìta”. Savetnik Kremqa Pridhodko prvobitno je predloìo da se Putin i [irak sastanu privatno na pariskom aerodromu 29. novembra (MGM je kao presedan naveo Putinov sastanak sa biv{im kancelarom [rederom u Hanoveru). Francuska se sloìla, ali je primetila da se datumi poklapaju sa samitom u Rigi. Pridhodko je predloìo Rigu, na {ta su se Francuzi osetili obaveznim da sve provere sa Letoncima koji bi morali da budu doma}ini takvoj ve~eri, i uveravali su Letonce da je Francuska spremna da kaè “ne” Rusima ako bi sastanak na bilo koji na~in izazvao wima neprijatnosti. Letonci su bili spremni da prihvate, ako Rusi prihvate bilateralni sastanak, {to je MGM preneo Pridhodkovu. Pridhodko je nagovestio da bi to moglo da bude “te{ko”, s obzirom na negativan stav ruske javnosti o Letoniji. Letonci su rekli MGM-u da su Rusi odbili da se sastanu u zvani~noj palati ili rezidenciji, ali da razmatraju Letonski kulturni centar. MGM je rekao da je ohrabrivao Ruse da prihvate posledwu ponudu, i da su oni delovali kao da bi to moglo da bude prihvatqivo. U kasnim satima u utorak, me|utim, oni su se povukli, navodno zbog toga {to se centar nalazi oko 200 metara od Letonskog muzeja okupacije. MGM je zakqu~io da bi takav sastanak bio pozitivan za rusko-letonske odnose i da bi pomogao u uklawawu linija podele izme|u NATO i Rusije. On se poàlio na to {to su Letonci “iza{li u javnost” sa otkazivawem, tako {to su se raspitali kod generalnog sekretara NATOa Hopa de Shefera da li “nam je dozvoqeno da prihvatimo” ruskog predsednika. On je prokomentarisao da bi, da su }utali, otkazivawe pro{lo sasvim neprime}eno. Frid je uzvratio time da su Letonci bili u pravu {to su obavestili NATO i tako izbegli iznena|ewe. Nasuprot ruskoj nespretnosti u odnosu na dogovarawe ve~ere, on je naveo letonsku transparentnost, nagove{tavaju}i da je krajwe vreme da Rusi prihvate nezavisnost pribalti~kih dràva. On je o{tro istakao da SAD vi{e ne}e da prihvata uobi~ajene ruske pritu`be na ra~un tretmana ruskih gra|ana u Letoniji, dok oni sami i daqe privode Gruzijce na etni~koj osnovi. MGM je prokomentarisao da nije bilo pravo vreme za posetu i sloìo se da letosnka vlada vi{e nema problema sa dràvqanstvom Rusa. Slu~aj Litviwenko Frid je prokomentarisao da su u Rusiji na delu negativni kratkoro~ni trendovi, prime}uju}i da ima sve vi{e nagove{taja da }e britan282

ska istraga o ubistvu Litviwenka ukazati na neku vrstu ruske ume{anosti. MGM je skrenuo pa`wu na [irakovu izjavu u kojoj poziva Ruse da sara|uju sa istragom. On se naglas pitao ko je mogao da izda nare|ewe, ali je naga|ao da je ubistvo verovatno bilo deo svo|ewa ra~una izme|u razli~itih slu`bi, pre nego da se dogodilo po direktnom nare|ewu iz Kremqa. Frid se, uz pa`wu koju Putin poklawa detaqima, upitao da li bi neposlu{ni elementi bezbednosnih slu`bi mogli da delaju, pa jo{ u Velikoj Britaniji, bez Putinovog znawa. Opisuju}i sada{wu atmosferu kao ~udnovatu, on je opisao Ruse kao sve samouverenije, do granice arogancije.

Gruzija-Rusija Frid je, podse}aju}i da je o Gruziji razgovarao prethodne ve~eri sa politi~kim direktorom ministarstva spoqnih poslova @erarom Arodom, rekao da je va`no podràti gruzijski suverenitet nasuprot ruskom pritisku iz tri razloga: sveukupno stawe u Gruziji se poboq{ava pod Saka{vilijevim vo|stvom; naru{avawe teritorijalnog integriteta Gruzije stvorilo bi opasan presedan i Nema~ka i centralna i isto~na Evropa imaju jak interes u tome da osiguraju da gas i nafta iz Azerbejyana i centralne Azije ne putuju iskqu~ivo kroz cevovode koje poseduje ili kontroli{e Rusija. MGM je uzvratio da Francuska podràva nezavisnost Gruzije, ali se pitao kako je to mogu}e posti}i kroz postoje}e strukture. Sr` NATO-a je ~lan 5 i veoma je diskutabilno da li bi NATO objavio rat Rusiji zbog Gruzije i zato je veoma va`no prevazi}i ~lan 5 i prona}i neki “poseban na~in”, koji ne ukqu~uje ~lanstvo u NATO-u. Ako se Gruzija prikqu~i, moè da je sledi Jermenija. âk i u slu~aju Turske, da li je Evropa nadle`na za problem Kurda, upitao se MGM. Frid je uveravao MGM-a da SAD ne planira da se Gruzija skoro u~lani u NATO, ali da je va`no ne zatvarati ta vrata, kako bi daqe mogli da se promovi{u reforme i razvoj u Gruziji. Va`no je da Zapad podrì suverenitet Gruzije i zadrì jedinstven front protiv Rusije, istakao je. Napomenuo je da je od Saka{vilija zatraìo da ne izaziva sukobe sa Rusijom, po{to krize odgovaraju samo Rusiji i da vreme radi za Gruziju sve dok ona dela brzo. U roku od pet godina, nabujala gruzijska ekonomija bi}e u prilici da dramati~no izmeni politi~ke okolnosti u tom regionu. MGM se na~elno sloìo, ali je nagovestio da sredstva i ciqevi mogu biti razli~ito tuma~eni. Srbija i Kosovo Frid je objasnio da su SAD odlu~ile da ponude Srbiji ~lanstvo u Partnerstvu za mir, kao sredstvo pomo}i demokratskim snagama na predstoje}im izborima. Predsednik Tadi} je izneo jasnu viziju evroatlantske budu}nosti Srbije. Sli~ni razlozi naveli su SAD da prihvati Ahtisarijevu preporuku da se odloì zvani~no izno{ewe wegovog 283

predloga za status Kosova. Ali, od kriti~ne je va`nosti da se dela brzo posle 21. januara. Dodatno odlagawe samo bi ohrabrilo Srbe i druge, navode}i ih da misle kako se Zapad upla{io. Vreme je da se nadgledana nezavisnost pogura napred. Frid je rekao da, iako se moè o~ekivati da }e Rusija izazivati te{ko}e, na kraju }e se, veruje on, Rusija samo uzdràti od glasawa o Rezoluciji Saveta bezbednosti UN, mada ne moè da bude siguran. Ono {to je sigurno je da Rusima ne sme da bude dozvoqeno da veruju kako je pretwa vetom delotvorna, zato {to }e onda koristiti svaku priliku za to. Zapad zato mora da po{aqe signal da je spreman da deluje i bez Rusije ako je potrebno. To je uàsna opcija, ali je stawe paralisanosti jo{ gore. MGM je podsetio na istorijske veze Francuske i Srbije (~ak do Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu, gde je sluìo wegov deda), ocewuju}i da je ponuda Partnerstva za mir pozitivan korak, i rekao je da je [irak predloìo Merkelovoj da EU pokrene Sporazum o stabilnosti i pridruìvawu (SSP) sa Srbijom, ~ak i u slu~aju nedovoqne saradwe sa Ha{kim tribunalom. Merkelova je najpre odgovorila negativno, navode}i da joj Tadi} nije ni traìo ni{ta takvo, ali Francuska i daqe veruje da bi ponuda SSPa mogla da odlu~i ishod predstoje}ih januarskih izbora u Srbiji. Ako Nemci ne budu saglasni sa ovim do po~etka januara, Francuska je spremna da sama predloì SSP. [to se ti~e Ahtisarijevog predloga, MGM kaè da je Putin rekao Francuzima da “Rusija ne}e oklevati da iskoristi pravo veta protiv svakog re{ewa sa kojim su saglasne sve strane”. MGM se zaloìo za naro~iti oprez u daqim koracima, navode}i Putinovu podrazumevanu zabrinutost u vezi sa rizicima podele i pripajawa severnog dela Srbiji a ju`nog dela Albaniji, {to bi vodilo ka stvarawu potencijalno radikalne muslimanske zemqe u srcu Evrope. Frid je odgovorio da je Srbima i Albancima re~eno da }e Kosovo biti nezavisno i da bi bila gre{ka sada i}i unazad. Mo`da Rusi blefiraju, ali ~ak i ako ne, odugovla~ewe bi vodilo ka katastrofi, po~ev{i od protesta Kosovara, kada bi postojala opasnost da KFOR doìve kao okupacione snage, {to bi vodilo do radikalizacije stawa, koju smo do sada uspe{no izbegavali. MGM je rekao da Francuska ne zagovara daqe odlagawe, ali da svejedno ose}a bojazan da bi nezavisnost mogla da ima neèqene posledice. Mi{qewe javnosti moè da se promeni, a Rusi bi mo`da mogli da postanu jo{ nerazumniji s obzirom na to da im se pribliàvaju parlamentarni i predsedni~ki izbori. Frid se sloìo da bi bilo poèqno dogovoriti rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja bi bila prihvatqiva i Rusima – mo`da ~ak i izostavqaju}i re~ “nezavisnost” – ali Zapad mora da bude spreman da ide do kraja bez ruske saglasnosti. Rusiji bi koristila svaka paralisana situacija. MGM se na~elno sloìo, ali se jo{ jednom zaloìo za iznalaèwe na~ina da se umilostivi Rusija. 284

Turska-EU Tokom razgovora koji su skratili pozivi predsednika [iraka, Frid je upitao MGM-a kako Francuska planira da izbegne “sudar” po pitawu Turske i EU. MGM je rekao da Francuska podràva Tursku, ali da Turska mora da po{tuje pravila Evropske unije i da ispuni svoje obaveze. Nije EU kriva {to kiparski plan UN nije prihva}en na referendumu, ali to ne moè da bude izgovor za nesprovo|ewe Protokola iz Ankare. Od kriti~ne je va`nosti da Turska “po~ne da sprovodi” protokol konkretnim potezima. MGM kaè da su se [irak i Merkelova dogovorili da (na osnovu predloga komisije) da ne otvaraju osam poglavqa i da ne zatvaraju nijedno drugo poglavqe ali tako|e su se sloìli da insistiraju na tome da se procewuje tursko sprovo|ewe Protokola i da to sluì kao osnova za budu}u odluku EU, u periodu izme|u izve{taja komisije 2007. godine i izbora za Evropski parlament 2009. godine. Mada je Erdogan rekao Merkelovoj da ne o~ekuje bilo kakve daqe turske ustupke, MGM se ipak nada da }e Turci prona}i na~in, kao {to su ~esto uspevali u pro{losti, da urade ne{to u posledwi ~as. Frid je opisao ameri~ki pristup: ohrabrivawe Turske na konstruktivan odgovor i izrazio nadu da EU ne}e biti previ{e jednostrana u svojoj proceni primene Protokola iz Ankare, ali je podsetio MGM-a da ni EU nije ispunila svoja obe}awa ({to je MGM vatreno poricao). Frid je nastavio da SAD èle da budu od pomo}i ali da izbegavaju da javno iskaù svoj stav. On je jo{ jednom naglasio da su ulozi veliki, s obzirom na strate{ku va`nost Turske. Ovu depe{u je pro~istio pomo}nik dràvnog sekretara Frid.

LXXXVI Referenca: 06USNATO711; Wikileaks id #89348 Tema: US NATO podvla~i potrebu da se u Prezentacionom dokumentu Srbije za Partnerstvo pomene MKTJ Poreklo: Misija US NATO (Severnoatlantski vojni savez) Vreme slawa telegrama: sreda, 13. decembar 2006. u 15.12 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/12/06USNATO711.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 [ef US NATO misije Olson je 12. decembra preporu~io specijalnom srpskom izaslaniku u NATO, ambasadoru Branku Milinkovi}u, da je od su{tinske va`nosti da Prezentacioni dokument Srbije za Partnerstvo za mir sadrì i jasno prihvatawe MKTJ-a. To bi, nagovestio je on, moglo da sledi smernice iz pisma predsednika Tadi}a predsedniku Bu{u. Milinkovi} je priznao da sada{wi nacrt dokumenta ne sadrì 285

takve napomene, zato {to je nacrt ra|en mesecima unazad, pod pretpostavkom da }e Srbija uvaìti MKTJ pre nego {to ovaj dokument bude predstavqen NATO-u. On je priznao da postoji potreba da se u sada{wim okolnostima mewa jezik Prezentacionog dokumenta i ~ak je rekao da je i sam to predloìo Beogradu dan ranije. Milinkovi} je potvrdio da Srbija ne}e podneti aplikaciju 14. decembra, na sve~anosti potpisivawa Okvirnog dokumenta o partnerstvu. Beograd razmatra ideju da podnese Prezentacioni dokument tek po{to bude ustoli~ena nova srpska vlada. Olson

LXXXVII Referenca: 06USNATO716; Wikileaks id #89572 Tema: Prijem Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije u NATO Partnerstvo za mir, 14. decembra 2006. Poreklo: Misija US NATO (Severnoatlantski vojni savez) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 14. decembar 2006. u 17.02 Klasifikacija: poverqivo / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/12/06USNATO716.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Ovog istorijskog i emotivnog jutra, 14. decembra, u glavnom {tabu NATO-a, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija su pristupile Partnerstvu za mir, potpisivawem Okvirnog dokumenta PzM u uzastopnim sastancima sa Severnoatlantskim savetom (SAS). Predsedavaju}i tro~lanog Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi}, crnogorski predsednik Filip Vujanovi} i srpski predsednik Boris Tadi} predvodili su tri delegacije u NATO-u. Ambasadorka Nulan sastala se posebno sa Tadi}em kako bi mu naglasila va`nost koju SAD pridaju re{enosti Srbije da sara|uje sa MKTJ-om, regionalnoj stabilnosti i nastavku doma}ih reformi. Tadi} je energi~no izrazio svoju podr{ku ovim ciqevima, kako pred ambasadorkom, tako i pred SAS-om, ali je bio vrlo nejasan po pitawu toga kako }e se na sve odraziti kona~an status Kosova. Britanska, norve{ka i druge delegacije tako|e su intervenisale kako bi naglasile zna~aj saradwe sa MKTJ-om, a Velika Britanija je pozvala i na kooperativni pristup kona~nom statusu Kosova. Radmanovi} i Vujanovi} istakli su pozitivan uticaj koji pristupawe Partnerstvu ima na wihove dràve, reforme i daqi doma}i razvoj. Razgovor sa strane sa Tadi}em Ambasadorka Nulan privatno se sastala sa srpskim predsednikom Tadi}em pre wegove sesije sa SAS-om. Pozivaju}i se na poseban tele286

gram, ona je jasno stavila do znawa da je predsednik Bu{, odlukom da u Rigi podrì u~lawewe Srbije u PzM, nameravao da potpomogne demokratske ~inioce u toj dràvi, uvaàvaju}i Tadi}evu li~nu molbu. Igraju}i na kartu pozitivne, demokratske budu}nosti za Srbiju, predsednik o~ekuje od predsednika Tadi}a da ostane veran onome u {ta je javno i privatno uveravao, vezano za saradwu sa MKTJ-om i konstruktivan pristup statusu Kosova. Tadi} je odgovorio da razume predsednikove namere i wegova o~ekivawa na bazi podr{ke za PzM, naro~ito u pogledu saradwe sa MKTJ-om. On je uveravao ambasadorku Nuland da deli ciqeve sa SAD i da }e se truditi da ih ostvari zarad interesa Srbije. On je tako|e naglasio korist koju Srbija ima od uzajamnih odbrambenih veza, naro~ito nagla{avaju}i ~isto vojnu saradwu sa Nacionalnom gardom Ohaja, a svog novog na~elnika general{taba predstavio je kao “sveù krv”. U odvojenim sastancima sa SAS-om, Bosna i Hercegovina (BiH), Crna Gora i Srbija primqene su u NATO Partnerstvo za mir, 14. decembra. Predsednik tro~lanog Predsedni{tva BiH Radmanovi}, crnogorski predsednik Vujanovi} i srpski predsednik Tadi} potpisali su Okvirni dokument Partnerstva u razmacima od jednog sata, uz prisustvo stalnih predstavnika NATO-a i {tampe, pri ~emu se svako od wih posle potpisivawa pojedina~no sastao sa saveznicima.

Bosna i Hercegovina: partnerstvo entiteta Predsednik Radmanovi}, u pratwi ministra odbrane Nikole Radovanovi}a i na~elnika general{taba, general-poru~nika Sifeta Poyi}a, naglasio je koliko Bosna duguje Alijansi za stvarawe “sigurnosnog ki{obrana” pod kojim je dràva i stvorena. Zbog toga {to je on ~lan Predsedni{tva koji dolazi iz Republike Srpske, wegovo obe}awe da }e se u potpunosti sara|ivati sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) imalo je naro~itu teìnu. Radmanovi} je rekao da }e ovaj “veliki dan za gra|ane Bosne i Hercegovine” daqe stimulisati ekonomske i odbrambene reforme i predstavqati “prvi korak na dugom putu ka punom ~lanstvu u Alijansi i EU”. Gr~ka (~ija ambasada u Sarajevu je tamo{wi kontakt NATO-a) je izrazila uverewe da }e ~lanstvo Bosne u Partnerstvu za mir daqe pomo}i wena unutra{wa reformska nastojawa, navode}i reformu policije i politi~ki dijalog, kao i saradwu sa MKTJ-om. Holandija (glavna dràva NATO/PzM Povereni~kog fonda za razme{tawe prekobrojnog vojnog osobqa u Bosni) ukazala je na sredstva Partnerstva koja bi mogla da pomognu reformske procese kroz razvoj pojedina~nih partnerskih programa i na kraju mnogo ambicioznijeg pojedina~nog partnerskog akcionog plana. Kanada je pozvala BiH da bude model po kojem }e se praviti multietni~ka dru{tva, da po{tuje svoje obaveze prema MKTJ-u i da doprinosi stabilnosti Balkana dok Kosovo bude dobijalo svoj kona287

~an status po~etkom slede}e godine. Radmanovi} je odgovorio da nijedan od entiteta u Bosni nema nikakve sumwe u pogledu saradwe sa MKTJ-om.

Crna Gora: u petoj brzini posle nezavisnosti Generalni sekretar NATO-a De Hop Shefer pohvalio je muweviti napredak Crne Gore, koja je stekla nezavisnost u junu 2006. godine, do ~lanstva u Partnerstvu za mir. Predsednik Vujanovi} je napredak Crne Gore opisao podrobnije, usredsre|uju}i se na izgradwu odbrambenih ustanova pod demokratskom, civilnom kontrolom i na postizawe nivoa upotrebqivosti za NATO koji bi omogu}io u~e{}e u mirotvornim operacijama pod kontrolom NATO-a. On se tako|e osvrnuo i na potrebu za ekonomskim razvojem, nadaju}i se da }e ~lanstvo u PzM privu}i strane investitore, kao i da }e ~lanstva u EU i NATO uskoro uslediti. Saveznici Bugarska, Slovenija i Belgija su odgovorili, isti~u}i potrebu za daqim radom na ja~awu vladavine zakona, izgradwi efikasne vladine administracije, borbi protiv korupcije, institucionalizaciji ekonomskih reformi i na podsticawu regionalne saradwe u kriti~nom periodu koji }e uslediti po utvr|ivawu kona~nog statusa Kosova. Slovenija je naglasila da vrednosti i na~ela sadràna u Okvirnom dokumentu dele sve dràve saveznice i da }e PzM sredstva pomo}i Crnoj Gori da ostvari ciqeve u reformama i efikasnosti. Belgija je hvalila brz ulazak Crne Gore u UN i OEBS, kao i u PzM i pozdravila crnogorske aspiracije za ulazak u NATO i EU. Srbija: posve}enost MKTJ-u U pratwi predsednika Tadi}a bili su na~elnik general{taba Pono{, predsednikovi savetnici Jeremi}, Ratkovi} i Krsti} i specijalni izaslanik Srbije u NATO-u Milinkovi}. Wegov sastanak sa stalnim predstavnicima bio je najo~ekivaniji i najdramati~niji od sva tri. (Privatna kancelarija generalnog sekretara unapred je traìla da bude ograni~en broj intervencija dràva saveznica i prihvatila je da Srbija po abecednom redu nastupi posledwa, kako bi sesija sa Srbijom mogla da bude produèna u slu~aju potrebe.) Na po~etku sastanka, pred prisutnim novinarima, generalni sekretar posluìo se jezikom sa Samita NATO-a u Rigi kako bi naglasio o~ekivawa NATO-a da }e Srbija u potpunosti sara|ivati sa MKTJ-om i da }e Alijansa pa`qivo pratiti sve {to se de{ava. Dok su jo{ bile ukqu~ene kamere, Tadi} je obe}ao da }e “Srbija u potpunosti sara|ivati sa MKTJ-om, uhapsiti sve optuène i zavr{iti taj proces”. On je ulazak Srbije u Partnerstvo opisao kao “kraj izolacije”. Tadi}evo obra}awe na zatvorenoj sesiji bilo je jo{ nagla{enije. On je insistirao na tome da je hap{ewe ratnih zlo~inaca “moralni imperativ” i da odraàva srpske vrednosti. To ne}e biti ~in “slabosti 288

ili kukavi~luka, ve} suo~avawa sa mra~nim danima iz devedesetih, kada su zlo~ini vr{eni u ime na{e nacije”. On je rekao da Srbija mora da prihvati ovo vrednosno gledi{te “zarad dobra na{e dece”. Po pitawu Kosova je bio umereniji. On je najpre pozvao na kompromisno re{ewe koje bi odgovaralo i “legitimnim zahtevima Srbije”, ali kasnije je ipak obe}ao da “kakav god bio ishod, Srbija }e biti posve}ena o~uvawu mira u ovom regionu”. On je za ulazak Srbije u Partnerstvo rekao da predstavqa vrhunac wegovih li~nih napora, zapo~etih jo{ kada je postao ministar odbrane 2003. godine.

Nejasno}e po pitawu Kosova Norve{ka, Italija, Velika Britanija, Nema~ka, Ma|arska, Rumunija i [panija odgovorile su na Tadi}evo inspirativno obra}awe. Svako od wih pozdravio je wegovu re{enost da ratne zlo~ince privede pravdi i podvukao da je to od su{tinske va`nosti za pristupawe Srbije ne~emu {to je [panija nazvala evroatlantskom porodicom. Norve{ka je pozdravila ovaj “presudan datum” i za Balkan i za Alijansu, rekav{i da, uz saradwu sa MKTJ-om “nema granica dokle se mogu razvijati odnosi NATO-a i Srbije”. Velika Britanija bila je najbeskompromisnija u svom obra}awu, navode}i da je du`nost Srbije da doprinosi regionalnoj stabilnosti (tj. re{ewu za Kosovo) i da ispuni i obaveze prema MKTJ-u (zatraìv{i da ovo bude nagla{eno i u Prezentacionom dokumentu Srbije). Ma|arska je istakla da Partnerstvo “nije nagrada, ve} sredstvo” za unutra{we reforme. Ose}awima poneti Tadi} odgovorio je ukazuju}i na “neverovatne promene” u raspoloèwu Srbije prema NATO-u, od najniè ta~ke tokom vazdu{ne kampawe NATO-a 1999, do danas, kada 60 odsto Srba podràva PzM, a 40 odsto podràva ~lanstvo u NATO-u. On je jo{ jednom napomenuo da }e uraditi sve {to je u wegovoj mo}i da pomogne daqe reforme i hap{ewe begunaca. [to se ti~e Kosova, on je insistirao na tome da }e Srbija “braniti svoje interese” ali tako {to }e sve vreme imati u vidu i regionalnu stabilnost. On je rekao da je “kompromisno re{ewe” najboqa nada za regionalnu stabilnost i usprotivio se “novom cepkawu granica na Balkanu” koje bi moglo da bude problem i za {iri region. Tekst Tadi}evog obra}awa SAS-u Va{e ekselencije, dame i gospodo, dragi prijateqi, ~ast mi je da se obratim Severnoatlantskom savetu na dan kada Republika Srbija zvani~no ulazi NATO program Partnerstva za mir. Odluka da nas pozovete da vam se pridruìm ima istorijsku va`nost, ne samo za moju zemqu i na{ region, ve} i – verujem u to – za sve dràve zastupqene u ovoj dvorani. Za mene, ovaj datum }e obeleìti dan kada je evroatlantska zajednica naroda aktuelizovala poziv Ser Vinstona êr~ila u Fultonu za “no289

vim jedinstvom u Evropi, iz kojeg nijedna nacija ne}e biti trajno iskqu~ena”. Danas, du{a Evrope je porasla i oja~ala: vrednosti koje delimo sa stra{}u i ube|ewem ponovo su trijumfovale. Danas po~iwe novo poglavqe istorije demokratskih sloboda u jugoisto~noj Evropi. Naravno, dana{wi dan predstavqa samo po~etak, ne i kraj. Na{e pristupawe porodici Partnerstvo za mir samo je prvi korak u procesu koji }e vrhunac doìveti kada ceo region bude potpuno integrisan u Alijansu. Dame i gospodo, srpske oruàne snage pre{le su duga~ak put od dana kada sam se, kao ministar odbrane svoje dràve, obratio ovom istom savetu. Na taj dan 2003, govorio sam o mojim namerama da zapo~nem proces odbrambenih reformi. Na dana{wi dan, obra}am vam se sa radosnom iskreno{}u koja ide uz saznawe da je najzad stiglo priznawe za sve {to smo postigli. U ime demokratskih snaga Srbije, èlim da izrazim svoju zahvalnost za podr{ku koju ste ponudili mojoj zemqi. Vi ste ohrabrili one koji veruju da zajedno moèmo da ostvarimo vi{e nego razdvojeni. Vi ste ohrabrili one koji insistiraju na tome da traume iz pro{losti ne smeju da stoje na putu obe}awu o boqoj sutra{wici i osnaìli ste na{u re{enost da se kod ku}e borimo sa obnovqenim àrom protiv stanovi{ta da na{a èqa da se integri{emo u evroatlantsku porodicu naroda jeste odraz slabosti i kukavi~luka. ^vrsto verujem da biti hrabar na Balkanu zna~i suo~iti se sa uàsnim delima po~iwenim tokom mra~ne decenije devedesetih. ôveku je potrebna hrabrost, koja ide uz odgovorno rukovo|ewe, da bi rekao da su zlo~ini po~iweni u ime wegove nacije. Ako to ne bismo uradili, osramotili bismo se u o~ima na{e dece. Ja zato smatram da je moralni imperativ da svi koji beè od pravde, naro~ito Ratko Mladi}, budu locirani, uhap{eni i izru~eni Hagu. Srbija }e glasati 21. januara. Veliki sam optimista po pitawu toga da }e nova demokratska vlast biti u potpunosti posve}ena izru~ewu svih optuènih ratnih zlo~inaca. Zavetovao sam se da }u iskoristiti sve raspoloìve resurse u tu svrhu, i nameravam da odrìm svoje obe}awe. ^lanstvo u zajednici vrednosti koja se zove Partnerstvo za mir samo oja~ava moju re{enost da ih vidim kako odgovaraju pred tribunalom. Dame i gospodo, verovatno }e predsednik Ahtisari vrlo uskoro predstaviti Kontakt grupi i Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija svoj predlog budu}eg statusa pokrajine Kosovo i Metohija. Republika Srbija neprestano se zalagala za kompromisno re{ewe koje bi moglo da pomiri legitimne zahteve Beograda sa onima kosovskih Albanaca. Mi i daqe verujemo da uzajamno prihvatqivo re{ewe do kojeg bi se do{lo pregovorima jeste najboqi put napretka i predstavqa najboqu nadu za regionalnu stabilnost. Neki drugi se zalaù za re{ewe koje je vi{e jednostrano. Ali, kakav god bude ishod, Republika Srbija ostaje potpuno posve}ena odràwu mira u na{em regionu. Na{e ~lanstvo u Part290

nerstvu za mir samo oja~ava tu posve}enost, zato {to nam pruà mehanizme za odgovor na bezbednosne izazove na konstruktivan na~in, zajedno sa na{im saveznicima. Dame i gospodo, zavr{i}u sa nekoliko starih re~i, koje su po mom mi{qewu vrlo primerene zna~ewu novog jedinstva u Evropi. U preambuli Severnoatlantske alijanse iz 1949. godine stoji da su potpisnice sporazuma “odlu~ne da ~uvaju slobodu, zajedni~ko nasle|e i civilizaciju svojih naroda, osnovanu na na~elima demokratije, pojedina~nih sloboda i vladavini zakona”. Za mene danas, te re~i su jednako sna`ne kao i onog dana kada su napisane. Verujem da se nikada do sada u istoriji jugoisto~ne Evrope ovako konkretna prilika da prevazi|emo regionalne podele i sukobe, poput ove koja je sada pred nama, nije pojavila pred onima koji su voqni da prigrle weno obe}awe napretka. Hvala vam mnogo {to ste Partnerstvo za mir pro{irili na Republiku Srbiju. Nuland

LXXXVIII Referenca: 06BELGRADE2007 Wikileaks id: #89527 Tema: Razgovor sa muslimanima u Srbiji Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 14. decembar 2006. u 14.07 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/12/06BELGRADE2007.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Republika Srbija je vi{enacionalna, vi{ekonfesionalna dràva. Postoje dve zna~ajne starosedela~ke muslimanske zajednice: bo{wa~ki muslimani, koji su poreklom Sloveni i imaju {iroke veze za bo{wa~kom zajednicom u Bosni i albanski muslimani koji su po poreklu Albanci i koji imaju {iroke veze sa albanskim zajednicama na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji. Ve}ina etni~ki slovenskih muslimana ìvi u oblasti Sanyaka, koja obuhvata delove Srbije i Crne Gore i grani~i se sa Bosnom. Ve}ina etni~ki albanskih muslimana ìvi u ju`noj Srbiji, du` administrativne granice sa Kosovom i granice sa Albanijom. Bilo je vrlo malo izve{taja o incidentima koji su bili inspirisani radikalnim islamskim idejama ili antiamerikanizmom, a tvrdwe o pove}anom radikalizmu u Sanyaku su bile preterane. Ustvari, zbog uloge SAD tokom oruànih sukoba u Bosni i na Kosovu, velika ve}ina muslimana u Srbiji je proameri~ki raspoloèna. Ambasada u Beogradu je uloìla zna~ajne napore da poboq{a ìvotni standard, demokratiju, mir i razumevawe za SAD {irom Srbije. Zbog ovih neobi~nih i jedinstvenih pitawa koja postoje u Srbiji, napori su usmereni 291

uglavnom ka nacionalnim mawinama, vi{e nego prema verskim mawinama – pitawa nisu “muslimanska”, ve} vi{e “bo{wa~ka” ili “etni~ko-albanska”, a veliki deo na{ih programa prvenstveno je usmeren ka me|unacionalnoj saradwi. Ambasada radi svakodnevno da pokaè da je voqna da pomogne svima koji su raspoloèni da ~uju {ta ima da kaè, ukqu~uju}i i muslimane u Srbiji, a posebno u Sanyaku i u ju`noj Srbiji, kroz razli~ite programe u PD (Professional Development ili Public Domain – profesionalni razvoj ili javni sektor, prim. prev.) i AID (Agency for International Development – Agencija za me|unarodni razvoj), i aktivno{}u odeqewa ambasade, kao {to su politi~ko i ekonomsko. Mi nastavqamo sa naporima da se angaùjemo oko vo|a Srba i Albanaca u ju`noj Srbiji, da ohrabrimo i podrìmo umerene muslimane u Sanyaku i Beogradu, kao i da radimo sa izvr{nom i bezbednosnom infrastrukturom Srbije, kako bismo odvratili transnacionalni terorizam od kori{}ewa Srbije kao tranzitne rute ili uto~i{ta. Kao {to je zahtevano u referentnoj depe{i, ispod se nalazi izvod u EUR/PPD– (Public Procurement Directives (European Commission) – direktive o javnim nabavkama ili Presidential Protective Division (United States Secret Service), prim. prev.) predloènom formatu na{ih teku}ih ciqeva i programa za pomo} lokalnim zajednicama na terenu.

Javna diplomatija i sa wom povezana strategija angaòvawa Ciq programa je da se prevazi|e {irewe rasprostrawenih negativnih stereotipa o muslimanskim zajednicama u Srbiji od strane srpskih medija i politi~kih lidera; drugi ciq je da se ublaè ose}awa nepripadawa srpskom dru{tvu i srpskoj politici, koja imaju muslimanske zajednice u Srbiji. Medijska klima: dostupnost radija, TV i interneta Ve}ina Srba dobija informacije preko televizije (87%) i {tampanih medija (59%). Mawe od 4% javnosti koristi internet kao sredstvo za dobijawe informacija, a mawe od 8% koristi radio. Postoji pet glavnih televizijskih stanica u Srbiji, koje su nedavno dobile nacionalne licence koje izdaje Agencija za emitovawe (Serbian Broadcasting Agency): Javni radiotelevizijski servis (RTS); TV Pink (zabavnog karaktera); novoosnovana Foks TV (jo{ uvek bez redovnog programa); nezavisna TV B92 i mala Ko{ava-Hepi TV. Radiodifuzna agencija je tako|e dodelila pet nacionalnih radio licenci – B92, Radio Indeksu, Radio S-u, Roudstaru i Radio Fokusu. Raspodela frekvencija je bila poku{aj da se reguli{e prethodno haoti~no stawe u sektoru medi292

jskog emitovawa, gde su emiteri dugo radili bez dozvola. Mnogi medijski servisi oslawali su se na tri lokalne telegrafske agencije (dràvni Tanjug i privatne: Beta i FoNet), kao i na me|unarodne agencije.

Najpra}eniji programi Najpra}eniji programi su javni servis Radiotelevizije Srbije (RTS), popularna TV Pink (u vlasni{tvu kontroverznog biznismena @eqka Mitrovi}a, biv{eg zvani~nika sada nepostoje}e stranke Jugoslovenska levica) i nezavisna TV B92 (koja je izrasla iz antimilo{evi}evskog Radija B92). Medijske prepreke Ambasada je donekle zabrinuta zbog opadawa eti~kih standarda i porasta tabloidnog novinarstva, kako u {tampanim, tako i u elektronskim medijima. U Srbiji nema cenzure. Vlada niti poseduje, niti direktno kontroli{e ijedan {tampani, niti elektronski medij, osim novinske agencije Tanjug, koja je u dràvnom vlasni{tvu. Zakon o slobodnom pristupu informacijama reguli{e prava na pristup informacijama od javnog zna~aja koje prikupqaju organi javne vlasti, sa ciqem ostvarivawa i za{tite interesa javnosti da zna i ostvaruje slobodan demokratski poredak i otvoreno dru{tvo. Strate{ki ciqevi Ciq je da se pove}a odrìva politi~ka saradwa izme|u srpske vlade i etni~ke albanske ve}ine u op{tinama u ju`noj Srbiji; da se ohrabre umereni i napredni islamski elementi u Sanyaku. Ciqne grupe i sugerisani programi Potrebno je neprekidno angaòvawe oko onih za koje èlimo da ~uju na{u poruku u vezi ju`ne Srbije, a to su Ministarstva srpske vlade (posebno unutra{wih poslova, finansija, trgovine, lokalne uprave, kancelarija za mawinska prava). Obrazloèwe Uprkos zna~ajnim investicijama u posledwih pet godina, srpska ministarstva se na lokalu doìvqavaju kao nezainteresovana ili otvoreno neprijateqska prema potrebama etni~ko-albanskih zajednica u ju`noj Srbiji. Pored toga, specijalne policijske snage imaju reputaciju upotrebe nepotrebne sile u postupawu sa lokalnim stanovni{vom. Na vladu SAD i me|unarodnu zajednicu gleda se kao na medijatore – po{tene posrednike izme|u ministarstava Vlade Srbije i lokalnog stanovni{tva. 293

Posebni programi usmereni ka ovoj ciqnoj grupi Mi koristimo Ameri~ki kutak u Vrawu i Ameri~ki izlog u Bujanovcu za organizaciju programa zbliàvawa srpskih i albanskih lidera, kako bi se ohrabrio dijalog u formatima okruglog stola. Sara|ujemo redovno sa srpskim ministarstvima unutra{wih poslova i odbrane da bismo pratili àlbe protiv wihovih slu`benika u ju`noj Srbiji. Redovno sara|ujemo, uz misije OEBS i EU sa koordinacionim telom za jug Srbije, organom Vlade Srbije osmi{qenim kao veza izme|u Beograda i ve}insko-albanskih op{tina, kako bi se osiguralo ispuwewe wihovih ekonomskih, obrazovnih i socijalno-razvojnih potreba. Dotacije Demokratske komisije kori{}ene su delom za finansirawe radionica za razli~ite vrste dodatnog osposobqavawa namewenih liderima lokalnih Srba i Albanaca. Posetioci ambasade ~esto se obra}aju lokalnim elektronskim i {tampanim medijima u ju`noj Srbiji. Kada su srpski mediji u pitawu, neki srpski “mejnstrim” mediji imaju implicitne ili eksplicitne predrasude prema muslimanima, a sve ih je vi{e kako pregovori o kona~nom statusu Kosova napreduju. Pove}awe osetqivosti srpskih mejnstrim medija na pitawa od interesa za etni~ke Albance, i vice versa, predstavqa zna~ajan doprinos stvarawu atmosfere tolerancije. Posebni programi nameweni ovoj ciqnoj grupi: PD (Professional Development ili Public Domain – profesionalni razvoj ili javni sektor, prim. prev.) aktivista je aktivno radio sa beogradskim i lokalnim novinarima da bi ih obrazovao u stvarima koje su vezane za Kosovo, {to ukqu~uje i razmenu novinara, gde }e srpski novinari i}i na Kosovo, a kosovski u Beograd; putem Centra za informacione resurse (Information Resource Center). PD obezbe|uje obrazovne materijale o Kosovu preko veb-linka na srpskom i albanskom jeziku. Lokalni albanski muslimanski politi~ki lideri mogu najvi{e da uti~u na odre|ivawe nivoa ukqu~enosti u srpsku politiku, u ve}insko albanskim gradovima u ju`noj Srbiji. Posebni programi nameweni su ovoj ciqnoj grupi. Ambasada redovno i energi~no radi sa albanskim politi~kim liderima kako bi ih ohrabrila da i daqe u~estvuju u srpskoj politici kako na lokalnom, tako i na dràvnom nivou. Ambasada i me|unarodna zajednica ohrabruju nastavqawe kontakta izme|u lidera etni~kih Albanaca i Koordinacionog tela. Iftar ve~era (prvi dnevni obrok po zalasku sunca tokom Ramazana, prim. prev.), koju organizujemo svake godine, uvek ukqu~uje kqu~ne lidere Albanaca-muslimana iz ju`ne Srbije. Kao dopuna na{em radu s politi~kim elitama, na{a diplomatija “od ~oveka do ~oveka” razvija individualne kontakte koji ru{e stereotipe i ohrabruju toleranciju i komunikaciju. 294

Posebni programi za ovu ciqnu grupu – “US Speaker programs” (programi: “Ameri~ki govornik”, mada ih u {tampi prevode kao “Spiker programi”, prim. prev.) bave se verskom tolerancijom na lokalu; programi Demokratske komisije podràvaju pomo} socijalno rawivim grupama i podsti~u ve}e u~e{}e mladih u politici. Programi me|unarodne razmene posetilaca (IV programs (IV – International Visitor), prim. prev.) su spojili omladinske lidere Srba i Albanaca u programima koji predstavqaju zametke demokratije; sredwo{kolski programi razmene ukqu~uju redovno me{awe dece Albanaca muslimana i pravoslavnih Srba; USAID je obezbedio zna~ajnu podr{ku razvoju malih i sredwih preduze}a, otvarawu novih radih mesta i stru~nom osposobqavawu i pomo}i mladima, da bi se stvorilo ose}awe pripadnosti zajednici.

Pokazateqi uspeha (A) Politi~ke stranke etni~kih Albanaca u~estvuju na parlamentarnim, predsedni~kim i lokalnim izborima u Srbiji; (B) Koordinaciono telo za jug Srbije nastavqa da dobija materijalna sredstva od Vlade RS, buyete za ekonomsko-razvojne projekte u regionu i u~estvuje na ministarskom nivou; (C) Ekvivalentna upotreba termina “Albanci” i “teroristi” jewava u “mjenstrim” srpskim medijima, kao i uobi~ajena upotreba peòrativa “[iptar” koji se odnosi na etni~ke Albance; (D) Proslava “Dana zastave” u gradovima gde su etni~ki Albanci u ve}ini obuhvata i pozivawe srpskih lidera i javne izjave od strane lidera etni~kih Albanaca kojima se ohrabruje saradwa. Ohrabrivawe i podr{ka umerenim islamistima u sanya~koj ciqnoj grupi Obrazloèwe za verske vo|e muslimana u Sanyaku Sanya~ki muftija je duhovni vo|a ve}ine muslimana u Srbiji. U razgovorima sa nama pona{a se kao umereni lider. Podràvawe wega i drugih umerenih islamskih vo|a u Sanyaku i na drugim mestima u Srbiji oja~a}e wihov autoritet u okviru wihovih zajednica i spre~iti radikalnije uticaje iz susednih zemaqa da uhvate korena. Posebni programi nameweni ovoj ciqnoj grupi Programi me|unarodne razmene posetilaca (IV Programs) ukqu~uju duhovne vo|e srpskih muslimana; na na{u godi{wu Iftar ve~eru pozvani su kqu~ni muslimanski lideri iz cele Srbije, ukqu~uju}i muftije iz Novog Pazara i Beograda; tako|e smo odràli dodatne Iftare u samom Novom Pazaru, kako bismo ukqu~ili {iri spektar muslimanskih verskih i gra|anskih lidera u Sanyaku. 295

Obrazloèwe za regionalne i nacionalne medije u Srbiji Neki mejnstrim srpski mediji imaju eksplicitne ili implicitne predrasude prema muslimanima. Ovo moè da vodi ose}awu otu|ewa u muslimanskoj zajednici, u odnosu na srpsku dràvu. Pove}awe osetqivosti srpskih mejnstrim medija na stvari bitne za muslimane jeste vaàn faktor stvarawa atmosfere tolerancije. Po posebnim programima namewenim ovoj ciqnoj grupi– PD (Professional Development ili Public Domain – profesionalni razvoj ili javni sektor, prim. prev.) aktivno radi sa beogradskim i lokalnim novinarima na wihovom obrazovawu o na{im aktivnostima u muslimanskim zajednicama na terenu. Obrazloèwe za op{tu populaciju Diplomatija “od ~oveka do ~oveka” pomaè razvoju li~nih kontakata koji slamaju stereotipe i ohrabruju toleranciju i komunikaciju, stvaraju}i ja~e veze izme|u srpskih muslimana i wihove dràve. Ekonomski i socijalni razvoj i za{tita mawinskih prava deluje kao brana pred ekstremisti~kim uticajima. Posebni programi nameweni ovoj ciqnoj grupi – “US Speaker programs” (programi: “Ameri~ki govornik”, mada ih u {tampi prevode kao “Spiker programi”, prim. prev.) su usmereni na zajednice u Sanyaku. Donacije Demokratske komisije usmerene su na podizawe politi~ke svesti me|u mladima u Novom Pazaru. Programi razmene u sredwim {kolama nastoje da ukqu~e decu iz Sanyaka gde god je mogu}e. Planira se Ameri~ki kutak za Novi Pazar, kako bi se poboq{ali na{i kapaciteti za rad sa zajednicom na terenu. Pomo} USAID bila je namewena ekonomskim i socijalnim razvojnim programima, kako bi se obuhvatio razvoj malih i sredwih preduze}a u Sanyaku. Ambasadorov fond za o~uvawe kulture usmerio se na obnovu islamskih kulturnih i obrazovnih objekata u Novom Pazaru i Beogradu. Predstavnici na{eg politi~kog odeqewa se redovno sastaju sa politi~kim, kulturnim i verskim vo|ama u Sanyaku i redovno sara|uju sa sredwo{kolcima, radi raspravqawa o teku}im zbivawima. Pokazateqi uspeha: pove}ano u~e{}e predstavnika Sanyaka u doga|ajima koje sponzori{e vlada SAD, a koji se odnose na pomo} zajednici na terenu i me|unarodnu razmenu posetilaca, a sve je mawe izve{taja o uticaju vehabija u Sanyaku. Polt

LXXXIX Referenca: 06BELGRADE2037 Wikileaks id #90267 Predmet: Kosovo i srpski izbori Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) 296

Vreme nastanka: sreda, 20. decembar 2006. u 10.51 Klasifikacija: neklasifikovano / samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/12/06BELGRADE2037.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Status Kosova igra veliku ulogu u kampawama svih politi~kih stranaka. Ovaj telegram procewuje wihove platforme po pitawu Kosova i izjave u kampawi koje se odnose na Kosovo, povodom parlamentarnih izbora u Srbiji koji se odràvaju 21. januara. Demokratska stranka (DS) lider: predsednik Boris Tadi} Kao predsednik, Tadi} tvrdi da je po Ustavu obavezan da brani pravo Srbije da zadrì Kosovo. Sve vreme tokom trajawa pregovora Tadi} se uglavnom slagao sa Ko{tuni~inim stavom u vezi sa Kosovom, a wegova stranka je podràla novi ustav i snaàn ton kojim se isti~e da je Kosovo integralni deo Srbije. Tadi} je nedavno javno priznao da je status Kosova bliì nezavisnosti nego postizawu neke vrste autonomije u okviru Srbije, obja{wavaju}i da je wegova du`nost da kaè istinu gra|anima Srbije. Iako je Tadi} nagovestio da je nezavisnost Kosova verovatniji ishod, istakao je da }e se “boriti do posledweg trenutka”, zato {to se “nijedna normalna zemqa ne odri~e dela svoje teritorije”. Tadi}ev stav posle re{avawa statusa ostaje nejasan. Iako se zakliwe da }e “braniti Kosovo”, nagla{ava da }e to raditi mirnim sredstvima (“uzdrà}e se od rata i ugroàvawa i Srba i Albanaca”). Rekao nam je da bi mu bilo te{ko da dezavui{e nastojawe Srba na Kosovu da se proglase delom Srbije. U me|uvremenu, wegova strategija je da nastoji da uti~e na generalnog sekretara Ujediwenih nacija, Kontakt grupu (ukqu~uju}i Rusiju) i ostale da “za{tite interese Srbije”. Tadi} je odnedavno po~eo da agituje za daqe odlagawe kona~ne odluke o Kosovu, zalaù}i se protiv akcije pre nego {to se formira nova vlada. Liberalno-demokratska partija (LDP) lider: êdomir Jovanovi} Koalicija LDP-a èli da se prikaè kao veoma napredna u ovoj trci, pozivaju}i bira~e da “prihvate politi~ku realnost” da }e Kosovo biti nezavisno (i da je de fakto nezavisno od 1999). Kontroverzni predsednik stranke êda Jovanovi} isti~e da naglasak treba da bude na qudima, a ne na teritoriji, i da bi srpska dràva trebalo da na|e na~in da za{titi interese kosovskih Srba na nezavisnom Kosovu, pre nego da se fokusira na to da Kosovo ostane deo Srbije. Koalicija LDP-a je tako|e dala politi~ku i moralnu podr{ku novoformiranoj stranci Gorana Petrovi}a, Samostalnoj liberalnoj stranci (SLS) na Kosovu. 297

Jovanovi} je otvoreni kriti~ar “gubitni~ke” kosovske politike. Kao {to je pomenuo na mitingu u konzervativnoj Jagodini, Jovanovi}eva vizija Kosova je “nezavisnost koja }e omogu}iti Srbima i Albancima da ìve druga~ijim ìvotom” nego pod kontrolom Beograda. LDP èli da se Srbija pridruì me|unarodnoj zajednici i kosovskim Albancima tako {to }e podràti Srbe na nezavisnom Kosovu. Jovanovi} je naveo zajednice Srba u Hrvatskoj i Bosni kao dokaz da je zajedni~ka egzistencija mogu}a.

Srpski pokret obnove (SPO) lider: ministar spoqnih poslova Vuk Dra{kovi} Dra{kovi} je nastavio da ukazuje na svoj predlog o “unutra{woj nezavisnosti”, predlaù}i neke dodatne atribute nalik suverenitetu za Kosovo ali bez promena aktuelnih granica Srbije. Dra{kovki} je izneo me|unarodne pravne argumente i upozorio da bi me|unarodno priznawe nezavisnosti Kosova “ponizilo srpsku naciju”. Ministar spoqnih poslova je priznao da Srbija ne moè (i ne bi trebalo da èli) da ponovo vlada Kosovom, nude}i umesto toga “srpski integritet, albansku vladavinu” kao “najbezbolnije” re{ewe za Srbiju. Dra{kovi} poziva na za{titu kosovskih Srba kroz decentralizaciju, tako da “95 odsto kosovskih Srba ìvi u op{tinama gde su Srbi ve}ina” i da kontroli{u svoje obrazovawe, zdravstvo, pravdu i sprovo|ewe zakona, zadràvaju}i istovremeno direktne ekonomske veze sa Beogradom. G 17 plus lider: biv{i ministar finansija Dinki} Dinki} i G17 plus nude se bira~ima kao prakti~ari koji }e povesti napred u nizu pitawa sa kojima se suo~ava Srbija. Ina~e nezainteresovan za proces re{avawa statusa Kosova, Dinki} je u{ao u raspravu nastoje}i da podvede Kosovo pod pregovore sli~ne onima izme|u Srbije i me|unarodnih finansijskih institucija. Ciq je, po Dinki}u, dugoro~an: odrìvi mir kroz kompromis “u interesu svih gra|ana koji ìve na Kosovu”. Biv{i ministar finansija je nedavno rekao da je, ako bi se Tadi} i Ko{tunica sloìli, on “spreman da li~no preuzme budu}e pregovore o statusu Kosova, kao {to sam vodio i one sa MMF-om i Londonskim klubom”. Dinki} se tako|e ponudio da u|e u direktne razgovore sa kosovskim Albancima. Dinki} koristi Kosovo da oja~a poziciju za izbore G17 plus kao deo sna`nog demokratskog bloka. Kaè da bi pobeda Srpske radikalne stranke ubrzala neposrednu nezavisnost Kosova dok bi demokratska vlada vodila ka novim pregovorima i “kompromisnom re{ewu koje }e omogu}iti Srbiji da spase obraz”. Ranije je Dinki} javno postavqao pitawe da li je Srbiji u ekonomskom interesu da zadrì Kosovo. 298

Srpska radikalna stranka (SRS) lider: Vojislav [e{eq Iako SRS nikad ne beì od vatrene retorike o zadràvawu Kosova u Srbiji, do sada se radikali fokusiraju u najve}em delu kampawe na MKTJ (naro~ito isti~u}i [e{eqev {trajk gla|u) i op{tu osudu prozapadnih stavova demokratskih stranaka, pre nego na Kosovo. Doskora je izgledalo da je SRS spremna da podrì poziciju nacionalnog jedinstva u vezi s Kosovom, koju je predloìo Ko{tunica. Vr{ilac du`nosti predsednika stranke Nikoli} je u jednom trenutku javno odbio da okrivi Tadi}a i Ko{tunicu za “gubqewe Kosova”, po{to je o~igledno da svi srpski lideri rade zajedno protiv onog {to je on nazvao naporima Martija Ahtisarija da Kosovo u~ini nezavisnim. U novije vreme SRS je po~ela da napada Ko{tunicu, kao i Tadi}a, da planiraju da prodaju Kosovo. Nikoli} i ostali lideri radikala su napadali LDP i “ostale” (indirektno misle}i na Tadi}a) koji na bilo koji na~in zagovaraju nezavisnost kao ishod. [to se ti~e reakcije SRS-a na vladin predlog o nezavisnosti, Nikoli} je rekao: “Izgradi}emo zid oko Kosova, kao {to su Nemci uradili u Berlinu. Prekinu}emo sve odnose sa svakim ko priznaje Kosovo”. Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) lider: Ivica Da~i} SPS se suo~ava s te{kom perspektivom da ostane u parlamentu sa bilo kakvom snagom i wena platforma u vezi s Kosovom se ne razlikuje mnogo od politike aktuelne vlade. Novoizabrani predsednik stranke Da~i} izjavio je da Srbija mora da brani Kosovo “svim sredstvima”, ali obrazlaè da se wegov stav “ne razlikuje od onoga {to govore predsednik i premijer”. Posle wegovog nedavnog reizbora, Da~i} je privukao veliku medijsku pa`wu svojom borbenom izjavom da je “Kosovo kolevka Srbije i niko nema pravo da kaè da se ne}e ratovati za Kosovo”. Demokratska stranka Srbije (DSS) lider: premijer Ko{tunica Parlamentarna kampawa DSS-a uveliko je koncentrisana na Kosovo i nacionalni ponos. “Kosovo je jednom ve} bilo oduzeto, ali to nije prihvatio ni jedan jedini Srbin tokom pet vekova. I svaki Srbin je bez sumwe znao da }e ono {to je oteto, biti vra}eno”. Ovo je samo nastavak vladinih intenzivnih napora tokom proteklih nekoliko meseci da se obezbedi da stav svih stranaka bude jedinstven po ovom pitawu. Referendum po pitawu Ustava pokazao je sli~no nacionalno jedinstvo, pri ~emu je Ko{tunica okarakterisao rezultate glasawa kao jasan stav bira~kog tela da Kosovo jeste i da }e uvek biti deo Srbije. Ko{tunica nikad nije napu{tao svoj stav da “nikad ne}e prihvatiti nezavisnost 299

Kosova” i bazira svoje argumente na me|unarodnom pravu, Ustavu i potrebi za re{ewem postignutim pregovorima (nasuprot nametnutom). On odbacuje ono {to naziva ve{ta~kim re{ewima i konstantno optuùje Ahtisarija da nije uspeo da pregovara i traì kompromis. Osim toga, on je ohrabren onim {to naziva “diplomatskom ofanzivom” posledwih meseci, redovno navode}i “sve ve}i broj” zemaqa koje podràvaju stav Srbije. Pozdravio je Partnerstvo za mir u kontekstu zadràvawa Kosova, nazivaju}i poziv “veoma va`nom i ohrabruju}om ~iwenicom u vreme kada se borimo da o~uvamo integritet Srbije”. Ko{tunica je rekao da je poziv u Partnerstvo za mir priznawe od strane NATO-a da podràva suverenitet zemqe i teritorijalni integritet. Ko{tunica je dodatno ohrabren sna`nom podr{kom Rusije, naro~ito po{to je ruski ambasador u Beogradu javno naveo u lokalnim medijima da }e Rusija uloìti veto na svaki predlog o statusu koji nema podr{ku obe strane. Ko{tunica je pohvalio Rusiju zbog wenog “principijelnog stava” protiv bilo kakvog “kr{ewa Poveqe UN”. Ko{tunica je tako|e iskoristio javne pozive nekih lidera EU na “kompromisna” re{ewa, {to je u srpskim medijima odigralo ulogu protiv Ahtisarijevih izjava da nije mogu} kompromis o statusu Kosova”. Tokom nedavne posete Beogradu, italijanski ministar spoqnih poslova D’Alema pozvao je na “re{ewe koje nije poniàvaju}e za Srbiju i u isto vreme nije negativno u odnosu na o~ekivawa ve}ine stanovnika Kosova. Drugim re~ima, treba nam kreativan kompromis”. (Napomena: D’Alema je zapravo distancirao italijansku poziciju od pozicije Moskve, ali Ko{tunica smatra da oba stava idu u prilog kompromisu i protiv nametnutog re{ewa za Kosovo). Vi{e uvida u stav DSS-a dolazi od potpresednika DSS-a i bliskog savetnika premijera Vladete Jankovi}a, koji je nedavno saop{tio novinarima da se status Kosova ne}e re{iti pre sredine 2007. godine. U slu~aju nezavisnosti Kosova, wegovo mi{qewe je da }e se Srbija odnositi prema Kosovu kao {to se Kina odnosi prema Tajvanu i izrazio je optimizam da }e vreme biti na strani Srbije, navode}i ponovno ujediwewe Nema~ke i vra}awe Hong Konga Kini kao “primere vra}awa nasilno otetih teritorija.”

Komentar Ne treba da potcewujemo pa`qivo planiranu kampawu koju je organizovao Ko{tunica, a koja odraàva wegovo ~vrsto ube|ewe da }e Kosovo uvek biti deo Srbije. Dok ankete i daqe pokazuju da ve}ina bira~kog tela “o~ekuje” nezavisnost kao ishod, istraìvawe nakon referenduma o Ustavu pokazuje novu uverenost javnog mwewa da je Srbija “na dobrom putu”. U me|uvremenu, sve ve}a uverenost ruske javnosti u potrebu za “kompromisnim re{ewem” ide u prilog Ko{tunici, nasuprot 300

pozadini sli~nih izjava drugih evropskih lidera. U isto vreme, Ahtisarijeva izjava da “nema kompromisa” i vi{emese~no odlagawe pregovora oja~avaju argumente vlade da ozbiqni pregovori tek predstoje. Polt

XC Referenca: 06BELGRADE2039 Wikileaks id: #90357 Tema: SPS potvrdila Milo{evi}evo nasle|e Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 20. decembar 2006. u 15.48 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/12/06BELGRADE2039.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Milo{evi}eva nekada nadmo}na Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) verovatno }e se provu}i iznad cenzusa na predstoje}im parlamentarnim izborima u Srbiji, 21. januara. Strana~ki kongres, odràn ranije ovog meseca, otkrio je sav teku}i nered, dok su “umereni” dobili te{ku bitku oko toga ko }e rukovoditi strankom i podràli glavnu poruku kampawe koja spaja tvrdokornu retoriku oko Kosova i obe}awe da }e nastaviti blisku saradwu sa Demokratskom strankom Srbije (DSS) premijera Ko{tunice. Bilo kakvo postmilo{evi-}evsko preispitivawe du{e mora}e da sa~eka da pro|u izbori. Za sada, SPS }e morati da se usredsredi na oìvqavawe svoje strana~ke ma{inerije, kako bi obezbedila da pre|e cenzus i ostane politi~ki relevantna. Na maratonskom trinaesto~asovnom zasedawu 3. decembra, SPS je izabrala Ivicu Da~i}a, predvodnika nekada umerene frakcije u stranci, da bude novi predsednik SPS-a. Da~i} se brzo okrenuo uzdizawu strana~kog jedinstva uo~i izbora, tako {to je poku{avao da se umili strana~koj tvrdokornoj glasa~koj bazi, ukqu~uju}i podr{ku vojnoj akciji na Kosovu, o{tro kritikovawe Ha{kog tribunala i potvrdu Milo{evi}evog nasle|a. Ostavqaju}i sebi odstupnicu, on je tako|e izrazio podr{ku DSS-u i Ko{tunici i spremnost SPS-a da nastavi saradwu sa DSS-om i u narednoj vladi. Drugoplasirani na izborima za predsednika stranke, tvrdokorni tradicionalista Milorad Vu~eli}, verni Milo{evi}ev sledbenik i biv{i potpredsednik stranke, nije previ{e obra}ao pa`wu na program, ve} je otkrio veze izme|u Da~i}a i kriminalnog tajkuna Predraga Rankovi}a, koji je bio izvor odre|ene finansijske podr{ke za SPS. Dok vode}i istraìva~i javnog mwewa nagove{tavaju da }e SPS verovatno presko~iti izborni cenzus, stranci predstoji te{ka i neizvesna borba da izmiri razne unutra{we struje i da predizbornu kampawu “ubaci u ~etvrtu brzinu”. 301

Kongres Socijalisti~ke partije zadrào tvrdokorno stanovi{te U fini{u glasawa za rukovodstvo partije, vi{e od dve hiqade delegata Socijalisti~ke partije iz cele Srbije izabralo je Ivicu Da~i}a, v.d. predsednika stranke, da bude prvi (i jedini) punova`ni predsednik posle smrti Milo{evi}a. U prvom krugu, Da~i}a je podràlo 1.089 delegata, dok je Milorad Vu~eli}, uporni Milo{evi}ev lojalista, prikupio 633 glasa. Nekada{wi generalni sekretar SPS Zoran An|elkovi} (309) i komunista stare garde Petar [kundri} (196) zaokruìli su spisak kandidata. Da~i} je na kraju drugog kruga glasawa porazio Vu~eli}a sa 1.287 prema 792, ali je onda postavio Vu~eli}a i svoje ostale konkurente u glavni odbor. Dok su mediji, uo~i dugo odlaganog kongresa, naveliko spekulisali kolika je izdr`qivost stranke posle Milo{evi}eve smrti, sam doga|aj se uglavnom vrteo oko poruka iz pro{losti, kao {to su Milo{evi}evo nasle|e, Kosovo i Ha{ki tribunal. Mada je bilo mawe slika nego u pro{losti, brojne velike fotografije Milo{evi}a bile su oka~ene po sali u kojoj je odràna konvencija. SPS je usvojila rezoluciju o istorijskoj ulozi Slobodana Milo{evi}a, u kojoj pi{e: “Milo{evi} je deo istorije, ali isto tako i deo sada{wosti i budu}nosti. Ne}e biti diskontinuiteta.” Kongres je protekao u stilu “sve po starom”, i obezbedio je da socijalisti nastave sa isticawem lika i dela Milo{evi}a tokom kampawe. U vezi sa Kosovom, Da~i} je podigao ulog tako {to je nagovestio mogu}nost novog rata za odbranu Kosova “svim raspoloìvim sredstvima”. Ipak, kada je u emisiji “Poligraf” na televiziji B92 bio pritisnut u vezi sa ovom izjavom, Da~i} je malo ublaìo, rekav{i: “Ne brinite, ~ak i kada bismo hteli da idemo u rat, nemamo ~ime da ratujemo”. Socijalista je tako|e dopunio antiha{ku retoriku, uska~u}i u kampawu podr{ke [e{equ koju predvode radikali i tvrde}i da ne bi smelo da dolazi do izru~ewa Hagu, zato {to su “oni koji su branili zemqu junaci, a ne zlo~inci”. Predsedavaju}i strankom optere}enom protivre~nostima, Da~i} deluje odlu~an u poku{aju da u kampawi predvodi i umerenu i tvrdu struju, ~ekaju}i dok SPS ne bude ponovo izabrana u skup{tinu kako bi zapo~eo sa promenama neophodnim za preobraàj SPS-a u levi~arski, socijaldemokratski tip partije, koja moè da preìvi na srpskoj politi~koj sceni. Podr{ka DSS-u Jedino iznena|ewe na kongresu bilo je to {to je SPS podvukla svoju podr{ku Ko{tunici i wegovoj politici. Ko{tunica je pomogao SPS-u 2003. kada je od wih napravio jezi~ak na vagi koji je promovisao vladu, {to je uloga koja se veoma isplatila SPS-u u vladinim 302

neprestanim “pregovorima” o daqoj podr{ci SPS-a. Ko{tunica je u jednom trenutku privatno rekao ambasadoru da, dok nikada ne bi udruìo snage sa radikalima, on smatra da SPS srpskom glasa~kom telu nudi prihvatqivu opciju levo od centra i da on ne bi imao ni{ta protiv da u budu}nosti formira koaliciju sa SPS. Rukovodstvo SPS-a isti~e da je podr{ka DSS-u omogu}ila socijalistima da neprijateqsku DS drè podaqe od vlasti, {to im je kqu~ni ciq. Da~i} dodatno nagla{ava da novi Ustav ne bi bio izglasan da nije imao podr{ku DSS i SPS, povezuju}i tako SPS sa uspesima Ko{tuni~ine vlade u “nacionalnim projektima”, u koje spadaju Ustav i o~uvawe Kosova unutar granica Srbije.

Komentar: SPS se mu~i da defini{e sebe Jo{ u po~etnoj fazi svog predsednikovawa strankom, Da~i} se ve} suo~ava sa mnogobrojnim izazovima u vezi sa jedinstvom stranke, glavnim porukama u kampawi i potkopavawem wegovog autoriteta, koje iza scene izvodi wegov protivnik Vu~eli}. Iako je Da~i} poku{ao da se distancira od Milo{evi}a, kada je Milo{evi} bio izru~en Hagu a Da~i} unapre|en u v.d. predsednika stranke i predsednika glavnog odbora, Da~i} sada deluje kao da poku{ava da profitira na Milo{evi}evom nasle|u kako bi ujedinio stranku i strana~ku bazu uo~i izbora i re{ewa za Kosovo. Da~i} verovatno nije voqan da, samo nekoliko nedeqa pre izbora, radikalno mewa strana~ku platformu, jer strahuje da bi izgubio i ono malo podr{ke koliko stranka ima. Ankete trenutno pokazuju da se SPS nalazi tu oko izbornog cenzusa, ali glavni istraìva~i predvi|aju da }e SPS sigurno u}i u Skup{tinu, s obzirom na visok nivo odanosti i discipline wihovog glasa~kog tela. Po{to mu ekstremisti~ka platforma SRS ve} oduzima glasa~e, Da~i} }e mo`da probati da reformi{e, osavremeni i primiri stranku posle 21. januara, ali za sada mu je ciq da iskoristi zamajac strana~kog ulaska u trku za mesta u parlamentu, tako {to }e se i on sluìti nacionalisti~kom retorikom radikalske stranke u poku{aju da privu~e nazad svoju tvrdokornu bazu. Vu~eli} }e, u me|uvremenu, nastaviti da se opire svakom poku{aju omek{avawa stavova SPS-a, pre ili posle izbora. On, koji je tokom ranih devedesetih radio kao {ef RTS-a, Milo{evi}eve propagandne ma{inerije, do koske je odan Milo{evi}u. Vu~eli}, potpredsednik stranke pre kongresa, veruje da Milo{evi}evo ime i daqe moè da privu~e glasove u Srbiji, ali je isto tako verovatno da se vi{e brine o prilivu novca u partiju, i wemu li~no, nego da stranka napreduje. Na{i izvori su nam javili da sada kruè pri~e kako je Da~i}a “debelo finansirao” kockarski mogul Predrag Rankovi}, poznatiji kao Peconi, koji drì mnogobrojne kockarnice u Beogradu i okolini. Rankovi} je navod303

no obezbedio izda{nu finansijsku podr{ku direktno za Da~i}a, koji je pare iskoristio da osigura svoju ubedqivu pobedu na izborima za predsednika SPS-a. Kao odmazdu za svoj poraz i marginalizaciju u stranci, Vu~eli} je navodno javio {tampi pri~u o Rankovi}u kako bi potkopao {anse SPS-a i Da~i}a da presko~e izborni cenzus. Polt

XCI Referenca: 06SARAJEVO3203; Wikileaks id #90216 Tema: Bosna – visoki predstavnik traì “pravu procenu” wegove kancelarije Poreklo: Ambasada u Sarajevu (Bosna i Hercegovina) Vreme slawa telegrama: sreda, 20. decembar 2006. u 6.46 Klasifikacija: tajno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/12/06SARAJEVO3203.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Pre sastanka Saveta za implementaciju mira (SIM) u Briselu 6-7. decembra, zamenik pomo}nika dràvnog sekretara Rozmeri Dikarlo sastala se sa visokim predstavnikom Kristijanom [varc-[ilingom. [varc-[iling je zatraìo od SAD da podrè “pravu procenu” budu}nosti Kancelarije visokog predstavnika (KVP) na februarskom sastanku SIM-a i pojasnio dva uslovna plana za daqi rad KVP-a. On je rekao Dikarlovoj da mu je glavna tuìteqka MKTJ-a Karla del Ponte zatraìla da iskoristi svoja bonska ovla{}ewa kako bi smenio ministra unutra{wih poslova Republike Srpske (RS), ako ha{ki begunac Stojan @upqanin ne bude uhap{en u roku od 30 dana. [to se ti~e reforme policije, [varc-[iling upozorava da je jo{ rano za dovo|ewe pregovora o policijskoj reformi u fazu dono{ewa odluke. Kona~no, [varc-[iling je predloìo da se u januaru osnuje sekretarijat za upravqawe drugom fazom ustavnih reformi. “Prava procena” pre nego {to KVP bude zatvorena [varc-[iling je otvorio sastanak molbom da bude doneta “prava procena” budu}nosti KVP-a kada se SIM bude sastao u februaru 2007. Neke zemqe smatraju da je zatvarawe u junu 2007. ve} dogovoreno i da je februarska procena samo formalnost, pojasnio je. Kao visoki predstavnik, on ima odgovornost da osigura da sastanak SIM-a u februaru 2007. ne bude puko “pe~atirawe”, kaè [varc-[iling. KVP }e podneti vlastitu procenu deset dana pre sastanka SIM-a u februaru 2007, {to }e, kaè, pruìti osnovu za diskusiju. Procena }e obuhvatiti regional304

ne faktore, naro~ito Kosovo, bezbednost u Bosni, i “unutra{wu dinamiku” – funkcionalnost dràvnih ustanova i politi~ku situaciju. Budu}nost KVP-a ne bi trebalo da zavisi od statusa jedne ili dve reforme, ve} od “holisti~kog, sistematskog pogleda na stabilnost u Bosni”, dodao je. Mada SIM ne}e odlu~iti sudbinu KVP-a na sastanku u decembru, ipak }e morati da razmotri alternativne mogu}nosti za odràvawe prisustva KVP-a u Sarajevu, kaè [varc-[iling. Visoki predstavnik rekao je Dikarlovoj da je osobqe KVP-a izradilo dva nacrta na~ina da KVP ostane otvorena. Prvi je direktno dvanaestomese~no odlagawe, za vreme kojeg }e KVP nastaviti sa radom s nivoom osobqa s kojim bude do~ekala 1. mart 2007, dok }e paralelno biti preduzeti koraci ka postepenoj izgradwi oja~ane Kancelarije specijalnog predstavnika EU (EUSP). Drugi na~in podrazumeva tranziciju u osnaènu EUSP, koja bi zadràla odvojenu poziciju kao visoki predstavnik i bonska ovla{}ewa. On bi bio podràn malim “timom za bonska ovla{}ewa”. Dikarlova se sloìla da nikakva odluka o budu}nosti KVP ne bi trebalo da bude doneta pre februara 2007. SAD podràvaju temeqnu procenu u tom trenutku, ali se nadaju da }e biti u situaciji da zatvore KVP u junu, po rasporedu. Sa stanovi{ta Sjediwenih Dràva, KVP mora da se usredsredi na stvarawe zahtevanih okolnosti, koje bi dozvolile da se KVP zatvori. U pogledu dve opcije za ostavqawe KVP otvorenom, Dikarlova je naglasila da SAD ne bi mogle da podrè odràvawe male kancelarije za bonska ovla{}ewa u dvokrilnoj i oja~anoj EUSP/KVP. Ako produètak rada bude potreban, SAD bi verovatno vi{e volele da zadrè KVP onakvu kakva je. Dikralova je dodala da procena ne bi trebalo da sadrì nove rokove za zatvarawe. Trenutni rokovi, navedeni u Planu za sprovo|ewe misije bili su jasni i KVP mora da ispuni ono {to je SIM odlu~io, kako bi zavr{ila svoj mandat.

MKTJ – puna saradwa ostaje merna jedinica Skre}u}i temu na MKTJ, Dikarlova je izrazila bojazan da glavna tuìteqka MKTJ-a Karla del Ponte “previ{e podiè standard” uslovqavawem Bosanaca za SSP. Del Ponteova ~esto nije umela da pojasni Bosancima kakvu ta~no saradwu zahteva od wih, niti kakvu vrstu podr{ke zahteva od me|unarodne zajednice. [varc-[iling se sa tim sloìo, dodaju}i da je Del Ponteova ~esto iznosila tvrdwe o tome gde se kre}u i kuda putuju ratni zlo~inci, a da ih nije potkrepila dokazima. Takav pristup je frustrirao Bosance i potkopao je wen kredibilitet u wihovim o~ima, kaè on. [varc-[iling kaè da je on rekao Del Ponteovoj da KVP ne moè da podràva wen rad samo na osnovu nepotkrepqenih procena. 305

Del Ponteova mu je rekla da ona veruje da ministar unutra{wih poslova Republike Srpske (RS) â|o zna gde se nalazi odbegli ha{ki optuènik Stojan @upqanin, nastavio je [varc-[iling i ona je obavestila visokog predstavnika da je postavila ultimatum â|u da uhapsi @upqanina i isporu~i ga Hagu u roku od 30 dana. Ako â|o to ne uradi, Del Ponteova traì od wega da iskoristi bonska ovla{}ewa i skloni â|a sa pozicije. On je spreman da iskoristi bonska ovla{}ewa, ali samo ako moè da potvrdi informacije koje mu je Del Ponteova predstavila. Reforma policije [varc-[iling je rekao Dikarlovoj da on o~ekuje da Direktorat policije podnese svoj zavr{ni izve{taj 20. decembra. Do tada, on nije spreman da “forsira to pitawe”, rekao je, dodaju}i da bi preranim forsirawem rizikovali da izazovu premijera RS Milorada Dodika da napusti politi~ke razgovore. Glavni zamenik [varc-[ilinga Leri Batler primetio je da Dodik nije pristao da buyetske nadle`nosti za policiju prenese sa entiteta na federaciju. Ovo i transfer zakonodavnih nadle`nosti su najva`niji za sprovo|ewe reforme policije. U suprotnom, unutar tri principa Evropske komisije o reformi policije postoji “dovoqno prostora” za RS da zadrì svoje policijske snage. Batler je tako|e upozorio da, ako Dodik ostvari svoju pretwu da izve{taj o Direktoratu policije podnese Narodnoj skup{tini RS (NS RS), a NS RS glasa protiv toga, onda }e mu biti jo{ teè da dogovori kompromis o policijskoj reformi. Dodikova pretwa da }e odràti referendum o policijskoj reformi mogla bi da ima jo{ stra{nije posledice, nastavio je Batler, po{to bi referendum o reformi policije lako mogao da postane surogat za referendum o nezavisnosti RS.

Ustavna reforma Okre}u}i se ka ustavnoj reformi, [varc-[iling je naglasio svoju neprekidnu podr{ku za paket ustavnih amandmana koji predlaù SAD, ali priznaje da nije optimista po pitawu izgleda na uspeh. Va`no je odràti zamah u vezi sa ustavnim reformama i nazna~iti Bosni da bi trebalo pristupiti drugoj fazi. Sa tim na umu, on je predloìo da u januaru bude osnovan sekretarijat za ustavnu reformu pri bosanskom parlamentu. Preduzimawe ovog koraka ne bi zahtevalo napu{tawe paketa koji su predloìle SAD, brzo je dodao, po{to bi KVP mogla da oblikuje sekretarijat tako da podrì obe faze ustavne reforme. On je upitao da li bi SAD obezbedile jedan milion ameri~kih dolara za podr{ku radu sekretarijata i rekao da je istu koli~inu novca traìo i od Evropske komisije. 306

Dikarlova je zahvalila visokom predstavniku na podr{ci paketu koji su predloìle SAD, ali je naglasila da je prerano donositi bilo kakve kona~ne zakqu~ke o wegovim izgledima. To }e morati da sa~eka dok nova vlada ne bude postavqena. U me|uvremenu, SAD ne bi podràle preduzimawe bilo kakvog koraka, ukqu~uju}i tu i osnivawe sekretarijata za ustavnu reformu, koji bi bosanskim politi~kim liderima mogao da posluì kao opravdawe za okretawe le|a ustavnim kompromisima koji su dogovoreni u martu. Na kraju, Dikarlova je zatraìla od [varc-[ilinga da se uzdrì od javnih rasprava o planovima za drugu fazu ustavne reforme, jer bi to potkopalo izglede da postoje}i paket amandmana bude usvojen. Mekelhejni

XCII Referenca: 06BELGRADE2061 Wikileaks id: #90965 Tema: Veliki deo demokratskih glasa~a u Srbiji jo{ uvek je neodlu~an u vezi sa izborima Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 22. decembar 2006. u 10.30 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/12/06BELGRADE2061.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Prve izborne procene koje su uradile glavne agencije za istraìvawe javnog mwewa u Srbiji nagove{tavaju da ultranacionalisti~ke stranke, radikali i socijalisti, imaju jako male {anse da samostalno formiraju vladu posle izbora, zakazanih za 21. januar. Istraìva~i najavquju da }e Demokratska stranka (DS) predsednika Tadi}a i Demokratska stranka Srbije (DSS) premijera Ko{tunice biti u poziciji da formiraju jezgro demokratske vlade, ako uspeju da prevazi|u svoje razlike. Onih vi{e od 20 odsto sigurnih glasa~a, koji jo{ nisu odlu~ili za koga }e da glasaju, zrelo je da bude privu~eno od strane demokratskih stranaka, ali do sada nije reagovalo na jo{ uvek neusmerenu kampawu DS. G17 plus i “golobrada” (u smislu “nova”, “ùtokquna”) Liberalno-demokratska partija (LDP) prve su se zaletele u kampawu, ali }e im trka biti znatno oteàna kada DS i DSS po~nu da tro{e mnogo para na svoje kampawe, posle Nove godine. Do sada jo{ nismo primetili da je poziv za u~lawewe u Partnerstvo za mir (PzM) oja~ao glasa~ku bazu demokrata. 307

Prve prognoze Najpouzdanije agencije za istraìvawe javnog mwewa u Srbiji – Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Medijum Galup, Sken i Strateyik marketing – nedavno su objavile rezultate anketa, koji daju ne{to jasniju sliku o izgledima glavnih takmi~ara na parlamentarnim izborima 21. januara. Slede podaci o procentualnoj podr{ci strankama me|u opredeqenim glasa~ima: Stranka CeSID Galup Sken Strateyik marketing SRS 30 30 28 32 DS 27 25 25 27 DSS/NS 20 19 17 17 G17 plus 8 8 5 8 LDP 4 5 9 5 SPS 4 6 4 5 SPO 4 3 3 3 [ef Medijum Galupa Srbobran Brankovi}, {efica Skena Milka Puziga}a i ~elnik Strateyik marketinga Sr|an Bogosavqevi} àlili su se na{im agentima na to da {tampa manipuli{e podacima wihovih agencija. Puziga}a je izrazila sumwu da se vodi zlonamerna kampawa da se obeshrabre glasa~i koji nagiwu DS-u, tako {to se buye strana~ki rejtinzi SRS i DSS, i da se tako|e demotivi{u glasa~i nakloweni LDP-u tako {to se neistinito nagove{tava da LDP verovatno ne}e pre}i izborni cenzus od pet odsto. Potpuno suprotna motivacija mo`da stoji iza nedavnog novinskog teksta u dnevnom listu “Blic”, u kojem se navodi da G17 plus ima rejting od 11 odsto, {to je jasno “buyewe” wihove trenutne popularnosti. Brankovi} je tako|e okrivio ograni~enu novinarsku sposobnost da tuma~i i odmerava sirove podatke iz anketa, zbog ~ega je, kako kaè, u pojedinim novinskim tekstovima neta~no citirano da ankete Medijum Galupa pokazuju da je DSS-koalicija ispred DS (insajder iz DSS blizak premijeru rekao nam je 20. decembra da u DSS veruju da su po istraìvawima Medijum Galupa ispred DS). Izlaznost i neodlu~ni glasa~i I Bogosavqevi} i izvr{ni direktor CeSID-a Zoran Lu~i} procenili su da }e najmawe 3,7 miliona glasa~a, odnosno 55 odsto glasa~kog tela, iza}i na birali{ta, {to je zanemarqiv pad u odnosu na izlaznost na prethodnim parlamentarnim izborima u Srbiji, 2000. i 2003. godine. Brankovi} i Puziga}a, me|utim, rekli su na{im agentima da je svega 47 do 50 odsto glasa~kog tela zaista sigurno da }e glasati, a da ve}a izlaznost zavisi od vremenskih prilika i, mo`da vi{e nego od bilo ~ega drugog, od toga koliko }e strana~ke kampawe motivisati svoje glasa~e. Puziga}a je naro~ito bila zabrinuta da }e datum odràvawa izbora, 21. januar – posledwi dan zimskog raspusta za decu u Srbiji – nes308

razmerno na{koditi DS i koaliciji oko LDP, zato {to se wihovi urbaniji i obrazovaniji glasa~i mo`da ne}e vratiti ku}i sa odmora na vreme da glasaju. Kao posledica svega, ona smatra da je predvi|awe izlaznosti na ovim izborima uzaludan posao, naro~ito zbog toga {to niz praznika, koji }e se slaviti u Srbiji od Nove godine pa do izbornog dana, prakti~no onemogu}ava da se u tom periodu sastavi reprezentativan uzorak glasa~kog tela. Strateyik marketing i Medijum Galup procewuju da oko 20 odsto sigurnih glasa~a jo{ nije odlu~ilo koju stranku }e da podrì, dok CeSID-ova istraìvawa nagove{tavaju da je vi{e od jedne tre}ine verovatnih glasa~a i daqe neodlu~no. Ve}ina neodlu~nih bira~a nagiwe strankama takozvanog demokratskog bloka, {to podvla~i va`nost kampawa kojima }e ove stranke pozivati bira~e da glasaju. [tavi{e, demokratski glasa~i iz bloka koji Bogosavqevi} naziva “naprednim” su vi{e neodlu~ni i skloniji apstinenciji, nego oni glasa~i koje on defini{e kao “konzervativne demokrate”, a koji gravitiraju naro~ito ka DSS-u. Ovaj, relativno visok broj neodlu~nih glasa~a dodaje znatnu koli~inu nepredvidivosti izborima, po{to kampawe najve}ih partija ne}e biti u punom zamahu pre nego {to pro|e Nova godina. U su{tini, glavne bitke predizbornih kampawa verovatno }e se voditi tokom napete nedeqe koja po~iwe 9. januara, odmah posle vikenda pravoslavnog Boì}a, a zavr{ava se predizbornom ti{inom 18. januara. DSS tek treba da preotme populisti~ki usmerene radikalske glasa~e. Lu~i} smatra da centralnu bitku u ovoj izbornoj kampawi predstavqaju poku{aji narodwa~ke koalicije, koju predvodi DSS premijera Ko{tunice, da pridobije nacionalno usmerene glasa~e iz tabora Srpske radikalne stranke (SRS). DSS i wen glavni koalicioni partner Nova Srbija (NS) nadaju se da }e radikalski lider Vojislav [e{eq, sa svojim poku{ajima iz Haga da rukovodstvo stranke ponovo veè za platformu Velike Srbije i da prigu{i mawe kre{tave glasove iz stranke, wima omogu}iti da prisvoje narodwa~ke glasove od SRS. Pri~a se da naro~ito lider NS Velimir Ili} obilazi radikalska sela {irom Srbije, nose}i nedvosmislenu poruku da }e koalicija DSS-NS ostati na vlasti posle izbora i da }e usmeriti budu}a kapitalna ulagawa samo u one op{tine koje }e na izborima pokazati da su im verne. Insajderi iz DSS rekli su nam da se za glasove nacionalista vodi velika borba protiv SRS {irom [umadije. Te{ko je presuditi da li je DSS u stawu da ukrade zna~ajniju koli~inu glasova od SRS, koja i daqe ima najja~u bazu opredeqenih glasa~a. Bogosavqevi} iz Strateyik marketinga nagove{tava da }e 32 odsto opredeqenih glasa~a i 35 odsto verovatnih glasa~a podràti radikale, dok Lu~i} procewuje da SRS moè da osvoji ~ak i 38 odsto glasova, ako izlaznost bude mala. I Bogosavqevi} i Puziga}a rekli su 309

na{im agentima da glasa~i SRS ostaju odani i re{eni da iza|u na birali{ta, uprkos tome {to je strana~ka kampawa jo{ pospana i {to DSS mami nacionaliste. Istraìva~i se unekoliko razlikuju u procenama celokupnih izbornih {ansi DSS. Podaci Medijum Galupa sugeri{u da bi koalicija oko DSS-a mogla da dostigne najvi{e 20 odsto i da }e, ako se uop{te bude mewalo stawe, podr{ka wima opadati kako se izbori budu pribliàvali. Lu~i} iz CeSID-a tako|e veruje da je vrlo ograni~en broj novih glasa~a koje }e DSS pridobiti poku{ajima da privoli svoju nacionalno-konzervativnu bazu i mek{im glasa~ima SRS i okupqawem grubih populista kao {to su Ili} i naro~ito Dragan Palma Markovi}, zato {to }e istovremeno izgubiti deo iz svog urbanijeg, obrazovanijeg bloka glasa~a, koji }e ili pri}i DS ili apstinirati. Puziga}a i Bogosavqevi}, me|utim, ocewuju da Ili} predstavqa zna~ajno poja~awe za Ko{tunicu, omogu}avaju}i DSS-u pristup glasa~ima u upori{tima NS u centralnoj Srbiji, koji ina~e ne bi imali. Puziga}a tako|e isti~e da je DSS uspeo da uve}a broj svojih sigurnih glasa~a za 17 odsto od septembra naovamo, verovatno zbog usvajawa Ustava i Ko{tuni~ine neumorne retorike vezane za Kosovo. Ovaj porast je skoro jednak porastu procenta glasa~a koji, prema istraìvawu Strateyik marketinga, sprovedenom posle usvajawa Ustava, ocewuju da se Srbija kre}e “pravim putem”, {to nagove{tava mogu}u privla~nost Ko{tuni~ine poruke o “nacionalnom jedinstvu”. Blizak savetnik predsednika Tadi}a nam je, ranije ove nedeqe, izrazio bojazan da }e DSS-ova strategija privla~ewa nacionalisti~kih glasa~a dovesti DSS u poziciju da prestigne DS.

Napori da se motivi{u bira~i Podr{ka Demokratskoj stranci predsednika Tadi}a u stvari je i ve}a od one koju uìva Srpska radikalna stranka u anketi Skena na celokupnom glasa~kom telu, ali SRS ima prednost me|u sigurnim glasa~ima. Zato bi DS dosta profitirala od velike izlaznosti. Sve ~etiri agencije se, me|utim, slaù da DS do sada nije uspela da u kampawi promovi{e jasnu i konkretnu poruku i da time samo zbuwuje i demotivi{e svoje potencijalne glasa~e. Brankovi} je rekao na{em agentu da su podaci nedvosmisleni: Tadi} bi morao da agresivnije isti~e razlike izme|u demokrata i radikala i da projektuje jasnu ideju o tome {ta sve nudi vlada koji bi predvodila DS. Umesto toga, Tadi} nastavqa da se pona{a kao predsednik i da obavqa posete drugim dràvama na {tetu postojane kampawe na doma}em terenu, kao i da pa`qivo umawuje razlike izme|u DS i wenog verovatnog koalicionog partnera DSS. Tadi}ev plan da “dozvoli” Ko{tunici da ponovo bude premijer, ~ak i ako DS osvoji vi{e glasova, jeste najlo{ije ~uvana tajna u kam310

pawi, a i otupquje moral unutar stranke. Jo{ nismo primetili nikakav skok popularnosti demokrata u bira~kom telu izazvan pozivom u Parnerstvo za mir (PzM). Na fokus-grupi koju je 20. decembra posmatrao na{ agent, nijedan od deset ispitanika nije bio svestan poziva u PzM, niti je bio u stawu da opi{e {ta uop{te jeste PzM. Bogosavqevi} (koji je glavni istraìva~ za DS i blisko sara|uje sa IRI-jem i NDI-jem), veruje da bi DS ~ak mogla da nadma{i SRS po broju glasova, uzimaju}i u obzir Tadi}evu li~nu popularnost i protivre~nosti u DSS koaliciji. Na{i izvori, me|utim, i daqe prime}uju rascepkanost unutar DS, sa kampawom koja odslikava disfunkcionalnost Tadi}evog li~nog kabineta i tamo{we duplirawe funkcija, preklapawe nadle`nosti i davawe prednosti {qa{te}em spinovawu naspram rovovskog kopawa. Ishod toga je nedostatak discipline u preno{ewu poruka. Marko \uri{i}, {ef izvr{nog odbora DS, priznao je na{em agentu da se stranka mu~i da promovi{e strana~ki program i da rizikuje da zbuni glasa~e, tako {to poku{ava da prikupi podr{ku izvan svog postoje}eg glasa~kog tela. Koalicija koju predvodi Liberalno-demokratska partija (LDP) êdomira Jovanovi}a moè najvi{e da profitira na beskrvnoj kampawi DS. LDP ima najve}i potencijal u Vojvodini, gde je, kaè Puziga}a, jedan mawi broj DS glasa~a bio odbijen strana~kom podr{kom Ustavu, koji pokrajini garantuje vrlo ograni~enu autonomiju. Rezultati nedavnih Skenovih istraìvawa, u stvari, pokazuju da LDP koalicija uìva 15 odsto podr{ke u Vojvodini. Svi prognozeri se slaù u proceni da je za LDP najve}a prepreka kako da ubedi bira~e da glas za LDP nije ba~en glas. Kao odgovor na to, koalicija je mudro prigrabila objavqene rezultate Skenovih anketa koji stavqaju LDP na 9 procenata podr{ke, sa reklamnim posterima koji obe}avaju da je “9 odsto tek po~etak”. Sken je, me|utim, jedina ve}a agencija za ispitivawe javnog mwewa koja pokazuje da je LDP definitivno iznad izbornog praga od pet odsto, dok ostali istraìva~i prepoznaju u LDP taboru ~vrstu bazu od 180.000 glasa~a, ali jo{ ne i dovoqno neodlu~nih glasa~a koji nagiwu wima kako bi ih definitivno prebacili preko cenzusa.

Tri druge partije nastoje da presko~e izborni cenzus Samo je G17 plus, ~ak i kada se ra~unaju dozvoqena odstupawa, bezbedno iznad izbornog cenzusa od pet odsto, prema istraìvawima Medijum Galupa i Strateyik marketinga. G17 plus je prvi krenuo u kampawu, ali i Brankovi} i Bogosavqevi} o~ekuju da procenti po~nu da im opadaju bliè izbornom cenzusu, jednom kada ve}e partije budu po~ele da ulaù vi{e novca u svoje kampawe. Brankovi} i daqe veruje da }e G17 plus na kraju biti iznad cenzusa, zato {to lider stranke Mla|an Dinki} vodi najenergi~niju kampawu. Stranka je prepuna novca, a mo}na 311

firma za izborne konsultacije “Grinberg riser~” iz SAD je pomogla stranci da pripremi plodonosnu, usmerenu strategiju kampawe. Dugogodi{wi neprijateqi SPO i SPS su jedine dve preostale stranke koje izgleda da imaju {ansu da presko~e izborni cenzus od pet odsto. Ve}ina anketa procewuje da SPS ima dobre {anse da se u{uwa preko praga zato {to je stranka izbegla cepawe posle nedavnog strana~kog kongresa i ima pouzdano glasa~ko telo koje }e sigurno iza}i na birali{ta. SPO je, sa druge strane, veliki autsajder, koji jo{ vi{e nego LDP trpi zbog gledi{ta da je glas za wih ba~en glas. U me|uvremenu, Strateyik marketing i Medijum Galup odvojeno procewuju da stranke ma|arske, bo{wa~ke i albanske mawine, koje samo treba da presko~e “prirodni” prag, koji zavisno od izlaznosti iznosi izme|u 13.000 i 16.000 glasova, mogu udruènim snagama da obezbede sedam do devet mesta u narednom sazivu Skup{tine.

Komentar Podaci iz istraìvawa najuglednijih agencija Srbije nagove{tavaju da je malo verovatno da }e ultranacionalisti iz SRS i SPS biti u stawu da samostalno formiraju vladu posle izbora. U isto vreme, podaci iz raznih anketa nagove{tavaju da kombinacija nepovoqnog datuma izbora, mrqave i neinspirativne kampawe DS-a i mamqewa populista od strane DSS-a, predstavqaju rizik od obeshrabrivawa velikog bloka demokratski usmerenih srpskih bira~a. Suprotno tome, u najboqem slu~aju bi neuspeh kampawa DS i DSS da privuku podr{ku izvan svojih baza, ili ~ak i da spre~e otu|ivawe delova svog glasa~kog tela, mogao da pomogne G17 i LDP-u da presko~e izborni cenzus i tako poja~aju redove prozapadnih, reformski opredeqenih stranaka u narednom sazivu skup{tine. Polt

XCIII Referenca: 06BELGRADE2065; Wikileaks id #90824 Tema: Religija i politika u Srbiji – politi~ka uloga Srpske pravoslavne crkve Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 26. decembar 2006. u 6.55 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2006/12/06BELGRADE2065.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Srpska pravoslavna crkva (SPC) igrala je va`nu politi~ku ulogu od zavr{etka Milo{evi}eve ere, sve vi{e sara|uju}i sa konzervativ312

nim nacionalistima na promovisawu uzajamno korisnih planova koji podsti~u konzervativne vrednosti kod ku}e i u {koli, obeshrabruju delovawe u saradwi sa MKTJ-om, i podràvaju tvrdu liniju po pitawu Kosova. Crkva }e verovatno zadràti tvrd stav i u bliskoj budu}nosti, kada o statusu Kosova bude odlu~eno, ali umereni glasovi u crkvi mogli bi da istupe napred ako reformisti budu predvodili slede}u koalicionu vladu, posle parlamentarnih izbora 21. januara.

Kratka istorija SPC je nastala na tradiciji isto~nog hri{}anstva, slede}i Konstantinopoq umesto Rima posle Velike {izme. Pod otomanskom vla{}u, crkva je bila blisko povezana sa srpskim otporom, a preko wega i sa srpskim nacionalnim identitetom i kasnije srpskom monarhijom. U Titovoj Jugoslaviji, ateisti~ka dràva zvani~no je obeshrabrivala sve vidove religije, èstoko ograni~avaju}i ulogu SPC u dru{tvu. Sa propa{}u komunizma i ponovnom pojavom nacionalisti~kih pokreta tokom osamdesetih i devedesetih, crkva je doìvela umereno oìvqavawe religije i rast svoje mo}i. SPC je igrala protivre~nu ulogu u jugoslovenskim ratovima, {aqu}i izme{ane signale. U jednu ruku, pozivala je na mir i pomirewe, ali je tako|e izdala i brojna zvani~na saop{tewa u kojima se zalagala za to da Srbija zadrì osvojene teritorije, naro~ito one u Bosni i Hercegovini, a pojedine vladike ~ak su i{le toliko daleko da su davale blagoslov vojnicima neposredno uo~i va`nih bitaka (kao {to je prikazano na zloglasnom video snimku “[korpioni” iz Srebrenice). Posle petooktobarskog prevrata kojim je predsednik Milo{evi} pao sa vlasti, crkva je po~ela da gradi prisnije veze sa srpskom vladom, za {ta je na{la saveznika u premijeru Ko{tunici, i zapo~ela kampawu desekularizacije. Podele unutar crkve Pripadnik crkve i wen kriti~ar Mirko \or|evi} je u razgovoru sa na{im slu`benicima opisao podele unutar SPC koje generalno slede liniju podele “za rat” i “protiv rata”, koja se javila devedesetih, dok sada{wi patrijarh Pavle odràva ravnoteù izme|u te dve strane. Me|utim, dodaje, ne postoje jasno podeqene grupe tvrdostruja{a i umerenih, ve} vi{e spektar gledi{ta koja variraju od slu~aja do slu~aja. Posmatra~i su primetili da “tvr|e” vladike izgleda preuzimaju nadmo} na ra~un umerenih, {to je bilo vidqivo i po tome {to je od centra mo}i sklowen istaknuti umerewak Irinej Dobrijevi} (nedavno imenovan za vladiku Australije i Novog Zelanda), i po uzdizawu neskriveno konzervativnog sve{tenstva iz Bosne na posledwem saboru vladika. Neki posmatra~i tvrde da je priliv izbeglica u Srbiju pomogao usponu tvrde struje, zato {to su ove grupe sklonije konzervativizmu. 313

Odnosi SPC sa politi~kim rukovodstvima Mada razne stranke odràvaju kontakte sa frakcijama unutar SPC, stranka sa najja~im crkvenim vezama je DSS. Pored toga {to je premijer Ko{tunica i porodi~no povezan sa crkvenim velikodostojnicima (wegova èna je ne}aka mitropolita Amfilohija), posmatra~i prime}uju da on i wegova stranka aktivno rade na pridobijawu podr{ke crkve po mnogobrojnim pitawima, od kojih je najistaknutije pitawe kona~nog statusa Kosova. Crkveni insajder prokomentarisao je da DSS generalno gura napredak tvrde struje unutar crkve i da se protivi tome da umerewaci prikupqaju mo}. SPC tako|e ima i tradicionalno jake veze sa ministrima obrazovawa, naro~ito prethodnom ministarkom Qiqanom ôli}, koja se redovno pozivala na crkvu u svojim odlukama i progla{avala Svetog Savu “idealom srpskog obrazovnog sistema”. Dr Milan Vukomanovi}, profesor religije i sociologije na Beogradskom univerzitetu, rekao je da je SPC povezana sa DSS toliko da }e wena sudbina biti mawe ili vi{e svetla zavisno od uspeha DSS-a na birali{tima. SPC je igrala sredi{wu ulogu u pomagawu Ko{tunici da wegov ustav bude usvojen, tako {to je patrijarh Pavle privukao ogromnu pa`wu medija kada su ga poneli iz wegove bolesni~ke posteqe da bi glasao “za” na ustavnom referendumu. Druge stranke, mada nisu uticajne koliko i DSS, tako|e odràvaju veze sa crkvom. Posmatra~i kaù da je DS nedavno po~ela da popravqa svoje odnose sa umerenim crkvenim velikodostojnicima, a neki tvrde da se Tadi} nada da }e spre~iti konzervativca iz tvrde struje da postane slede}i patrijarh. \or|evi} i drugi posmatra~i tvrde da neki crkveni zvani~nici imaju sna`ne veze sa radikalima. Pored toga, neki analiti~ari pretpostavqaju da, ako bi monarhisti~ki SPO razvio bliè veze sa kraqevskom porodicom (recimo, da uvrste nekog od ~lanova porodice na svoju strana~ku listu), to bi mu obezbedilo ve}u podr{ku iz SPC, po{to je crkva me|u najglasnijim zagovornicima povratka monarhije. Me|utim, s obzirom na to da SPO uìva mawe od pet odsto podr{ke prema posledwim predizbornim anketama, i da prestolonaslednik Aleksandar vi{e razmi{qa o tome da osnuje sopstvenu monarhisti~ku stranku (u prilikama kada razmatra politi~ku karijeru), ovakav scenario nije verovatan. Desekularizacija Kriti~ari SPC tvrde da crkva vr{i sve ve}i i ve}i pritisak da bude zvani~no integrisana u srpsku dràvu. Po sada{wem ustavu, SPC nije prepoznata kao zvani~na dràvna religija, ve} je dobila “poseban status” kao prva na spisku od sedam “tradicionalnih vera” u Srbiji. SPC je javno zatraìla da joj bude dodeqen status dràvne religije, ali je vlada to do sada odbijala. Posmatra~i prime}uju da ona ve} de fakto 314

ima zvani~an status, naro~ito u pogledu vrlo bliskih veza sa ministarstvom za verska pitawa, za koje Helsin{ki komitet za qudska prava kaè da se “pona{a maltene kao spoqna vladina slu`ba SPC-a”. Ko{tuni~ina vlada je pokazala da je voqna da pravi kompromise sa crkvom po ovom pitawu, {to je vidqivo po nacrtu zakona o slobodi veroispovesti, crkvama, verskim zajednicama i verskim udruèwima, iz jula 2004, koji je sve{tenstvu SPC-a dodelio javni imunitet i u~vrstio wihov “prvi me|u jednakima” status u odnosu na druge veroispovesti. Zakon o veroispovesti bio je prvobitno suspendovan vetom predsednika Tadi}a, kao jasno neodgovaraju}i evropskim standardima u o~uvawu qudskih i verskih prava, ali je uprkos wegovom protivqewu usvojen u parlamentu kao sporedno pitawe na hitnoj sednici po~etkom godine. Mada novi ustav eksplicitno nagla{ava da je Srbija sekularna dràva, stav koji je ispoqila sada{wa vlada nagiwe ka sve ve}oj saradwi i prilago|avawu sa SPC-om. Mnogi politi~ki analiti~ari i poznavaoci ustava prime}uju prepoznatqiv rukopis SPC u nacrtu ustava, naro~ito u oblastima dru{tvo, porodica, veroispovest i zakon o obrazovawu. Pored toga, od pada Milo{evi}a, SPC je bilo dozvoqeno (kao i drugim religijama) da vr{i religijsku nastavu u dràvnim {kolama, {to otkriva nedovoqnu predanost sekularnom obrazovawu. \or|evi} prime}uje da, iako je ova religijska nastava do sada postigla slabe rezultate u promovisawu veroispovesti me|u mladim qudima, pokazala se kao delotvorno sredstvo za {irewe politi~kih poruka crkve, {to se naj~e{}e odnosi na sve{tenike koji u~e |ake da su nedavni jugoslovenski ratovi bili opravdani i da bi Srbija morala da brani svoje teritorije.

Kosovska politika SPC Zvani~an stav crkve je da Kosovo mora ostati sastavni deo Srbije, a da nezavisnost ili autonomija ne dolaze u obzir. Po ovom pitawu, crkva je izdala neka od svojih najsna`nijih saop{tewa. Velikodostojnici SPC idu toliko daleko da pozivaju Srbe na Kosovu da bojkotuju izbore i da ne u~estvuju u pri{tinskim vlastima. Me|utim, postoje struje u crkvi koje se zalaù za prakti~niji odgovor na situaciju. Vode}a figura me|u umerewacima po ovom pitawu je bio vladika Teodosije, koji je istakao da je SPC preìvela u mnogim dràvama pod mnogim okolnostima, od Osmanlija do komunista i da }e nastaviti da preìvqava i na Kosovu, kakav god ishod da bude postignut. U stvari, posmatra~i kaù da }e verovatni odgovor na kosovsku nezavisnost biti da SPC zauzme status koji sada ima i u Hrvatskoj. Mnogi sada veruju da }e SPC prihvatiti ishod kojem se Ko{tunica i radikali protive, sve dok imovina i prava SPC na Kosovu budu odgovaraju}e za{ti}eni. Do sada, me|utim, saradwa vlade sa tvrdom strujom SPC-a spre~avala je crkvu da se konstruktivnije angaùje sa Ahtisarijem po ovom pitawu, tako da ni sve{ten315

stvo ni parohija nemaju jasnu ideju kakvu bi vrstu za{tite trebalo razmatrati.

Politika SPC prema MKTJ-u Interno, re~eno nam je, ima vladika sa suprotnim gledi{tima u raspravi o tome da li bi trebalo optuènog ratnog zlo~inca Ratka Mladi}a predati Ha{kom tribunalu. Damjan Krwevi}-Mi{kovi}, savetnik u kabinetu predsednika Tadi}a za religijska pitawa, rekao nam je da se privatno ve}ina crkvenih velikodostojnika slaè da Mladi}a treba isporu~iti Hagu, bilo na religiozno-moralnim osnovama, bilo iz realpoliti~kih razloga, kako bi Srbija mogla da ide napred. Svejedno, SPC javno nastavqa da se drì stava da je tribunal ostra{}en protiv Srba i da su “samo srpski zlo~ini izdvojeni”. Nikada nije bilo zvani~nog izviwewa zbog uloge crkve u nekim od zlo~ina u posledwim balkanskim ratovima, uprkos tome {to je wena ume{anost dokumentovana. SPC o evroatlantskim integracijama Prema crkvenim posmatra~ima, SPC se su{tinski protivi onome {to vidi kao previ{e sekularnu zapadnu kulturu i ~esto je komentarisala da }e integracije ugroziti sam identitet Srbije. \or|evi} isti~e da SPC zazire od u~lawewa Srbije u EU zbog ~iwenice da pravoslavne zajednice ~ine samo slaba{nu mawinu me|u verskim zajednicama koje su zastupqene u EU i da crkva vidi da Vatikan ima mnogo ve}i uticaj. SPC smatra da je ~lanstvo u NATO-u jednaka pretwa, i po tom pitawu zauzima izrazito antiameri~ki stav, idu}i ~ak dotle da pokre}e postupak kanonizacije trogodi{we `rtve NATO bombardovawa iz 1999, kao javnog podse}awa. Odnosi sa drugim verskim zajednicama Prema dr Vukomanovi}u, sada{wa SPC je sebi okrenut skup starijih qudi koji se, uz podr{ku trenutne vlade, gr~evito drè pro{losti i odbijaju ideje ekumenizma, koje predlaè mla|e sve{tenstvo, koje je bilo vi{e izloèno Zapadu. Umesto da sa gra|anskim udruèwima radi na pove}awu razumevawa izme|u raznih nacionalnosti i verskih zajednica i da gradi pozitivno, novo dru{tvo, SPC zauzima retrogradne stavove, usredsre|uju}i se na ja~awe svoje politi~ke mo}i i ispravqawe istorijskih nepravdi. SPC je odbila posetu pape Srbiji, na osnovu starih za|evica iz Drugog svetskog rata (naro~ito podr{ke Rimokatoli~ke crkve nacisti~koj okupaciji) i èqe pokojnog Jovana Pavla Drugog da privoli pravoslavne crkve da prihvate ekumenizam. Iskazana èqa novog pape da poseti Srbiju do~ekuje se sa neprekidnim otporom. Pored toga, SPC odbacuje uspostavqawe i prihvatawe drugih pravoslavnih crkava (makedonske i crnogorske) u Srbiji. 316

Izgledi za budu}nost Sve{tenstvo je sve starije. Samo 40 kandidata javilo se za 300 potpuno pla}enih mesta koje Bogoslovski fakultet nudi studentima zainteresovanim za {kolovawe za sve{tenike. Crkveni kriti~ari i neki umerewaci veruju da se nove ideje gu{e, a da oni koji su bili izloèni Zapadu (naro~ito sve{tenstvo pristiglo iz dijaspore) bivaju ba~eni u oblasti iz kojih wihovi glasovi ne mogu da se ~uju. Insajderi i kriti~ari izgleda da se slaù da se crkva definitivno kre}e u pravcu jo{ ve}eg konzervativizma, naro~ito kada se pri~a o liderima u nastajawu. I Vukomanovi} i \or|evi} veruju da }e novi patrijarh verovatno biti neko iz tvrde struje bosanskih vladika, naga|aju}i da su vladika Vasilije Ka~avenda i mitropolit Nikolaj dva najverovatnija kandidata. Sve dok konzervativni nacionalisti imaju prevlast u vladi, Vlada Srbije i SPC verovatno }e sluìti jedni drugima na obostranu korist. Dràva pomaè odràvawe povla{}ene pozicije za SPC u srpskom pravu i ohrabrivawe konzervativne, revan{isti~ke ideologije u crkvama, {kolama i ku}ama, podràva tvrde stavove SPC-a po pitawima Kosova i MKTJ-a, {to zauzvrat dodaje moralni autoritet sada{woj politici vlade. Ako, me|utim, reformisti~ke demokrate poput DS-a budu predvodile narednu koalicionu vladu, umereni glasovi u crkvi mogli bi da dobiju ve}u podr{ku. Polt

XCIV Referenca: Wikileaks id #91823 Tema: Koalicija DSS-DS najverovatnije posle srpskih izbora Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 9. januar 2007. u 6.22 Klasifikacija: neklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/01/07BELGRADE19html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Iako zvani~nici DS-a i DSS-a negiraju da imaju unapred sklopqen dogovor da dele vlast posle izbora, koalicija okupqena oko DS-a i DSS-a najverovatniji je ishod izbora od 21. januara. Premijer Ko{tunica jasno je izneo nameru da zadrì svoju poziciju u slede}oj vladi, a DS ne poku{ava ~vrsto da odbaci mogu}nost da je stranka spremna da prihvati Ko{tunicu na ~elu vlade DS-a i DSS-a. G17 plus (i eventualno socijalisti) mogli bi dodatno da daju prevagu u korist Ko{tunice, pri ~emu se ~uju glasine da je lider Mla|an Dinki} zakqu~io dogovor s Ko{tunicom. Iako ih ne moèmo sasvim iskqu~iti, radikali navodno 317

vide slabe {anse da formiraju slede}u vladu i mo`da {tede sredstva za predsedni~ke, lokalne i vojvo|anske izbore kasnije u toku ove godine. Liberalno-demokratska partija êde Jovanovi}a tako|e se priprema da bude u opoziciji ako wena koalicija pre|e prag, ali nije iskqu~ila podr{ku mawinskoj vladi DS-DSS ako bude potrebno da se radikali zadrè van vlasti. Teorijski, niz rokova nametnutih srpskim izbornim zakonom i novim ustavom trebalo bi da dovede do nove vlade do sredine marta, iako ovo ni slu~ajno nije sigurna stvar. Najnovija ispitivawa javnog mwewa pokazuju sve mawu podr{ku Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) i da je Demokratska stranka (DS) na putu da postane najve}i dobitnik na izborima 21. januara. Ankete pokazuju da }e samo ~etiri stranke (SRS, DS, DSS i G17 plus), sigurno pre}i izborni prag od 5 odsto. One tako|e pokazuju da PUPS doprinosi opasnosti da SPS ne pre|e izborni prag. Evo rezultata istraìvawa vo|enog krajem decembra: SRS: 26 odsto, DSS: 18, G17: 8, LDP: 5, SPS: 4, PUPS: 2, SPO: 2. odsto. Predsednik Srbije Boris Tadi} i wegova Demokratska stranka nastavqaju da {aqu me{ovite signale u vezi sa postizbornim ciqevima i o~ekivawima. Tadi}ev bliski savetnik Dragan \ilas nedavno je izjavio da DS ima prioritet da preuzme ministarstva ekonomije, zdravqa i obrazovawa u slede}oj vladi, zato {to su to oblasti u kojima DS moè na najboqi na~in da ispuni obe}awe da }e obezbediti boqi ìvot za gra|ane Srbije. Sli~no tome, drugi ~lanovi Tadi}evog kabineta privatno izraàvaju spremnost da prihvate dogovor o podeli vlasti sa Demokratskom strankom Srbije (DSS), po kojem bi lider DSS-a Vojislav Ko{tunica ostao premijer, a wegova stranka bi zadràla kontrolu nad ministarstvima unutra{wih poslova i pravde i nad Bezbednosno-informativnom agencijom, dok bi DS dobila zamenika premijera, sve va`nije ekonomske resore i ministarstva spoqnih poslova i odbrane. Dosada{we odbijawe DS-a da izbaci svog kandidata za premijera poja~alo je pretpostavku da je ova stranka spremna da prihvati Ko{tunicu kao {efa vlade koju bi formirali DS i DSS. U intervjuu koji je objavqen u dnevnom listu “Blic” 2. januara, Tadi} je izrazio uverewe da }e DS sigurno osvojiti znatno ve}i broj glasova od DSS-a i zato }e imati pravo da imenuje slede}eg premijera. On i drugi visoki funkcioneri DS-a izjavquju da DS ima barem pet (neimenovanih) kandidata za premijera, pri ~emu ve}ina poznavalaca pomiwe biv{eg ministra finansija Boìdara \eli}a, direktora Narodne kancelarije Dragana \ilasa, biv{eg ministra Gordanu Markovi}, ambasadora u SAD Ivana Vuja~i}a i Tadi}a li~no. Tadi} je izjavio u jednom intervjuu, koji se pojavio 7. januara, da planira da se kandiduje za ponovni izbor za predsednika Srbije kasnije u toku godine. 318

DSS ra~una na vo|ewe slede}e vlade Predsednik Izvr{nog odbora DSS-a Jovan Palali} negirao je izjave posmatra~a da je DSS sklopio sporazum sa DS-om o vladaju}oj koaliciji na ~elu sa Ko{tunicom. On je, me|utim, naveo da su SRS i LDP ve} iskqu~ile bilo kakvu mogu}u koaliciju sa DSS-om: SRS zbog testamenta lidera stranke Vojislava [e{eqa, u kojem je ozna~io Ko{tunicu i lidera DS-a Borisa Tadi}a kao jednake neprijateqe radikala, a LDP zbog spremnosti da prihvati realnost nezavisnog Kosova. (Napomena: Ko{tunica je u nedavnom intervjuu datom “Ve~erwim novostima” izjavio da }e DSS odlu~ivati o koalicionim partnerima prvenstveno u zavisnosti od stava prema Kosovu, {to pokazuje da bi bio skloniji da sara|uje sa SRS-om nego sa LDP-om. Ipak, jedan funkcioner iz najuèg Ko{tuni~inog kruga nedavno je kategori~ki iskqu~io mogu}nost da DSS u~estvuje u koaliciji sa SRS). Palali} je tako|e potvrdio da je ~vrsto opredeqewe DSS-a u svakoj vladaju}oj koaliciji da Ko{tunica ostane premijer i da DSS i wen glavni partner Nova Srbija zadrè najva`nije ministarske resore, ukqu~uju}i unutra{we poslove, pravdu i kapitalna ulagawa. S obzirom na preteranu teìnu koju Ko{tunica i daqe pridaje Kosovu u toku kampawe, moè se tako|e pretpostaviti da DSS namerava da zadrì kontrolu nad vladinim Koordinacionim centrom za Kosovo. G17 plus bi mogla odlu~iti ko }e voditi slede}u vladu Zamenik predsednika G17 plus, Ivana Duli}-Markovi}, rekla je politi~kim ata{eima da }e predsednik stranke Mla|an Dinki} gotovo sigurno odbiti da se prikqu~i ili da pruì podr{ku vladaju}oj koaliciji ukoliko ne bude ponovo imenovan za ministra finansija ili mu ne bude ponu|en poloàj zamenika premijera. Ona je odbacila mogu}nost da Dinki} pristane na svoj stari posao guvernera centralne banke kao nagradu u bilo kakvoj formaciji vlade. Duli}-Markovi} je tako|e rekla da sna`no sumwa da je Dinki} sklopio tajni dogovor sa Ko{tunicom kojim se Dinki}u garantuje jedan od primamqivih portfeqa u zamenu za podr{ku G17 plus Ko{tunici kao {efu slede}e vlade, iako je poùrila da doda da Dinki} ne bi nikada woj potvrdio ovu informaciju zato {to on zna da ona ne moè da podnese Ko{tunicu. Duli}Markovi} li~no ne namerava da u~estvuje u slede}oj vladi, radije se opredequje za koncentrisawe pa`we na pripremu G17 plus za lokalne izbore u Novom Sadu i pokrajinske u Vojvodini. Radikali se fokusiraju na izbore koji }e uslediti tokom godine Radikali nastavqaju da vode relativno blagu kampawu, o~ito posle trezvene procene da su im male {anse da formiraju vladaju}u koalici319

ju posle izbora. Na{i izvori kaù da najvi{i funkcioneri SRS o~ekuju da }e se SPS, wihov najsigurniji potencijalni koalicioni partner, boriti da pre|e izborni prag, pa ~ak i ako ga pre|e, da }e nastaviti da se priklawa DSS-u, daleko od radikala, posebno posle pobede Ivice Da~i}a na partijskom kongresu pro{log meseca. U isto vreme, ~ak i pre testamenta Vojislava [e{eqa, isti ovi funkcioneri SRS navodno su otpisali bilo kakvu mogu}nost navo|ewa DSS-a da s wima formira koaliciju. Iz tog razloga, vr{ilac du`nosti lidera SRS Tomislav Nikoli} navodno je odlu~io da rasporedi sredstva stranke za predsedni~ke, lokalne i vojvo|anske izbore kasnije u toku godine. Izgleda da Nikoli} ra~una na kapitalizaciju negativne odluke o Kosovu do prole}a i na predstoje}e tenzije u vladi DS-a i DSS-a, da bi pobedio Tadi}a na predsedni~kim izborima. Mo`da jo{ ve}u nagradu koju merka SRS predstavqa preuzimawe vlasti u Beogradu, koju je generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i} izgubio za 7.000 glasova u trci za gradona~elnika 2004. godine, koju je vodio sa potpredsednikom DS-a Nenadom Bogdanovi}em. Bogdanovi} navodno boluje od raka, {to podgreva sumwe u wegovu sposobnost da vodi uspe{nu kampawu ili da DS izbaci drugog jakog kandidata koji bi pobedio Vu~i}a. Pobeda u Beogradu obezbedila bi SRS gotovo bezgrani~ne prihode u obliku provizija i podmi}ivawa koje stranka, u mawem obimu, ubire u Novom Sadu, drugom po veli~ini gradu u Srbiji, {to je najboqa {ansa da se popravi slika i izbegne status odba~enih na republi~kom nivou. Lider LDP-a êda Jovanovi} rekao je politi~kim ata{eima da koalicija koju predvodi LDP, a koja ukqu~uje Gra|anski savez Srbije, Ligu socijaldemokrata Vojvodine i Socijaldemokratsku uniju, nema nameru da se prikqu~i vladaju}oj koaliciji u kojoj se nalazi DSS. On je rekao da je wegov ciq da koalicija dobije 10 odsto glasova na izborima 21. januara i da onda sluì kao sna`na ali konstruktivna opozicija. Ova uloga bi zna~ila podr{ku vladi DS-DSS po pitawu zakonodavstva koje gura Srbiju u prozapadnom, reformisti~kom i gra|anskom smeru i o{tru kritiku i opstrukciju vlade kada vodi nacionalisti~ku i populisti~ku politiku. Jovanovi}eve izjave u kojima je iskqu~io prikqu~ivawe vladi u kojoj sede Ko{tunica, Dinki} ili Velimir Ili}, isti~u wegovo opredeqewe da radije bude u opoziciji, budu}i da je vlada bez ijednog od ove trojice jednostavno nezamisliva. Potpredsednik GSS-a i jedan od dvojice koalicionih {efova kampawe LDP-a Ivan Andri} na{alio se sa ata{eima da koalicioni lideri ve} imaju plan da idu u ilegalu da bi preduhitrili svaki mogu}i pritisak SAD i evropskih zemaqa da se prikqu~e vladi DS-a i DSS-a. On je istakao da lideri koalicije ve} imaju strategiju koja }e im omogu}iti da idu u opoziciju, ali ne èle da pomognu SRS-u da do|e na 320

vlast, pa }e, ako bude potrebno, dati podr{ku mawinskoj vladi DS-a i DSS-a. ^lan predsedni{tva LDP-a Dejan Ran|i} rekao je da bi vode}i princip LDP-a u takvoj ulozi koalicije bio da u~vrsti ki~mu DS-a i da “prisili DS da bude DS”.

Komentar Rasprave u vezi s koalicijama bi}e èstoke, bez obzira na izborne rezultate, a ishod ovih pregovora zavisi}e od dva glavna faktora: kako }e pro}i DS u odnosu na radikale i DSS i koliko }e mawih stranaka u Srbiji pre}i prag od 5 odsto. Na primer, DS }e imati ve}e mogu}nosti da diktira uslove u vladaju}oj koaliciji, a Tadi} }e se suo~iti sa ve}im unutra{wim pritiskom da zahteva imenovawe funkcionera DS-a za premijera, ukoliko ova stranka nadma{i DSS. Ako rezultati DSS-a ne budu slabi (a ankete pokazuju da ne}e biti), o~ekujemo da DSS sna`no insistira na tome da Ko{tunica zadrì mesto premijera. S druge strane, sa planovima koalicije koju predvodi LDP da dobrovoqno ode u opoziciju i sa suo~avawem SPS-a sa daqom marginalizacijom i eventualnim iskqu~ewem iz parlamenta, moglo bi do}i do toga da G17 plus bude tvorac slede}e Vlade Srbije. Iako su pristalice G17, li~no i ideolo{ki naklowenije DS-u, predizborni “dil” izme|u lidera stranke Mla|ana Dinki}a i Ko{tunice mogao bi doprineti da tas prevagne u korist toga da premijer zadrì svoje mesto i da DSS dobije daleko ve}u teìnu u vladi nego {to bi joj popularnost donela sama po sebi. Ko{tunica bi tako|e mogao da zatraì pomo} od socijalista da ga oja~aju ukoliko SPS pre|e cenzus. Bilo kako bilo, novi ustav postavqa vremenska ograni~ewa strankama da formiraju vladaju}u koaliciju, odre|uju}i da parlament zakaè prvu sednicu u roku od 30 dana posle potvr|ivawa izbornih rezultata i da izabere novu vladu u toku tog zasedawa. Budu}i da }e Republi~ka izborna komisija verovatno potvrditi izborne rezultate do po~etka februara, a da }e prvo parlamentarno zasedawe verovatno trajati vi{e dana, teorijski je mogu}e da Srbija dobije novu vladu do sredine marta. Pitawe statusa Kosova, u kombinaciji sa unutar-strana~kim ~arkama, moglo bi produìti ovaj rok. Mur

XCV Referenca: 07BELGRADE75 Wikileaks id: #93218 Tema: Ispitivawe javnog mwewa – demokratski blok uo~i izbora jo{ uvek vodi u odnosu na nacionaliste Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) 321

Vreme slawa telegrama: petak, 19. januar 2007. u 16.51 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/01/07BELGRADE75.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Ve}ina posmatra~a i ispitiva~a javnog mwewa daje Srpskoj radikalnoj stranci prednost nad Demokratskom strankom u nadmetawu za prvih pet stranaka sa najve}im brojem glasa~a na izborima u nedequ, iako su dve ugledne srpske agencije za ispitivawe javnog mwewa po prvi put od 2003. dale DS-u vi{i politi~ki rejting od SRS. DSS premijera Ko{tunice zauzima jako tre}e mesto po svim zna~ajnijim istraìvawima, dok je G17 plus jedina stranka, od preostala ~etiri takmi~ara, koja }e skoro sigurno pre}i prag od 5%. Izlaznost, za koju se procewuje da }e biti izme|u 50-60%, verovatno }e odrediti da li }e socijalisti i LDP êde Jovanovi}a pre}i izborni prag, sa mawim odzivom u korist SPS, a ve}im u korist LDP. Ko{tunica }e mo`da ra~unati na poslani~ka mesta G17 plus i 6-7 mawinskih partija da mu pruè dovoqno snage za nagodbu koja bi ga zadràla na mestu premijera. Zvani~nici DS, me|utim, nadaju se da }e potu}i na izborima DSS i wene saveznike, {to bi im dalo prednost u koalicionim pregovorima. Ne izgleda ba{ verovatno da }e bilo koja koalicija koja nastane kao rezultat ovih izbora usvojiti temeqno druga~iju poziciju po pitawu Kosova od sada{we vlade. Rezultati predizbornog istraìvawa javnog mwewa Dvadeset izbornih lista bi}e na glasa~kim listi}ima kada srpski glasa~i iza|u u nedequ na birali{ta, ukqu~uju}i {est koje predstavqaju stranke nacionalnih mawina. Od 14 stranaka koje treba da pre|u prag od 5%, potreban za mesto u parlamentu, samo tri: Srpska radikalna stranka (SRS), Demokratska stranka (DS) i koalicija na ~elu sa Demokratskom strankom Srbije (DSS) garantovano }e pre}i cenzus a samo jo{ ~etiri stranke izgleda da imaju {ansu da se za to izbore, prema posledwim ispitivawima najuglednijih agencija za istraìvawe javnog mwewa u Srbiji. Sken CeSID SMMRI Galup (avgust) SRS 27 26 30 29 28 DS 31 30 26 24 28 DSS-NS 16 19 18 19 18 G17 plus 6 8 8 7 7 SPS 5 6 4 6 5 LDP plus 5 5 5 5 5 SPO 4 4 3 4 4 322

Rezultati ispitivawa Skena i CeSID-a zna~ajni su zato {to pokazuju da po prvi put od 2003. neka druga stranka osim Srpske radikalne stranke ima najvi{i politi~ki rejting u Srbiji. âk i visokorangirani zvani~nici DS-a, me|utim, izraàvaju jake sumwe slu`benicima politi~kog odeqewa ambasade o wihovim {ansama da prestignu radikale u nedequ, a i {ef Strateyik marketinga, Sr|an Bogosavqevi} i {ef Medium Galupa, Srbobran Brankovi}, uvereni su da }e posve}enost glasa~ke baze SRS i zamah kampawe od pravoslavnog Boì}a biti dovoqni da se pobedi DS.

Izlaznost presudna za mawe stranke Od ostala ~etiri glavna pretendenta, ispitiva~i javnog mwewa se slaù da }e G17 plus Mla|ana Dinki}a skoro sigurno pre}i izborni cenzus, a Srpski pokret obnove ministra spoqnih poslova Vuka Dra{kovi}a (SPO) za to ima male {anse. Dinki} po svim osnovama vodi najjasnije usmerenu, energi~nu i efektivnu kampawu, dok Dra{kovi} u najve}oj meri nije uspeo da prevazi|e uverewe da je glas za wegovu stranku – ba~en glas. Izgledi koalicije Liberalno-demokratske partije êde Jovanovi}a (LDP) trpe zbog sna`ne kampawe DS i mawe prostora koje su srpski mediji dali kampawi te koalicije. Istraìva~i javnog mwewa su generalno bili iznena|eni stepenom do kojeg je koalicija Partije ujediwenih penzionera Srbije i Socijaldemokratske partije Neboj{e ôvi}a po svoj prilici odlila glasove od Socijalisti~ke partije i dovela SPS u rizik da ne uspe da pre|e prag od 5%. I Brankovi} i Milka Puziga}a iz Skena o~ekuju da }e SPS u}i u parlament ukoliko izlaznost ne pre|e 55%, {to oboje trenutno predvi|aju, ali {anse SPS-a bi}e slabe ako izlaznost dostigne 58-60%, kao {to predvi|aju Strateyik marketing i CeSID. Bogosavqevi} veruje da 3,6%, koliko je lider SPS Ivica Da~i} dobio na predsedni~kim izborima 2004. godine, jesu precizniji pokazateq trenutnih {ansi SPS od 7,6%, osvojenih na parlamentarnim izborima 2003, budu}i da partija vi{e ne moè da se osloni na lojalnost svojih tradicionalnih glasa~a pokojnom Slobodanu Milo{evi}u. Mawinske stranke [est od 20 izbornih lista predstavqaju stranke nacionalnih mawina, kojima je potrebno samo da pre|u “prirodan” prag od 12.000-16.000 glasova po poslani~kom mestu, u zavisnosti od izlaznosti. Republi~ka izborna komisija tako|e odobrava ovim strankama niì prag zahtevanih potpisa: 3000 umesto minimalnih 10.000, koje zahteva izborni zakon, da bi u~estvovale na izborima. Ova kontroverzna odluka moè biti dovedena u pitawe sa aspekta zakonitosti od strane Saveza vojvo|anskih Ma|ara Joèfa Kase (SVM), ukoliko wegov suparnik 323

iste nacionalne pripadnosti, Koalicija ma|arske sloge, pre|e izborni prag, budu}i da je SVM jedina mawinska stranka koja je prikupila 10.000 potpisa. Pored ove dve ma|arske stranke, Bo{wa~ka lista za Sanyak Sulejmana Ugqanina (LZV), Koalicija Albanaca Pre{evske doline i dve partije Roma – Unija Roma Srbije i Romska partija, tako|e su na izbornoj listi. Kasa je javno izjavio da }e biti razo~aran ako ne osvoji barem ~etiri poslani~ka mesta, dok je malo verovatno da }e Ugqanin osvojiti vi{e od dva mesta a nacionalno-albanska lista }e biti sre}na ako osvoji vi{e od jednog mesta. Glavni Ugqaninov suparnik Rasim Qaji} odabrao je da se {lepuje na izbornoj listi DS, u zamenu za garancije da }e wegova Sanya~ka demokratska partija dobiti najmawe tri mesta u parlamentu. [anse dveju partija Roma su daleko neizvesnije, s obzirom na tradicionalnu politi~ku frakcionalizaciju kod Roma, visoku stopu apstinencije Roma i tendenciju velike ve}ine romskih glasa~a da podràvaju velike srpske partije, ukqu~uju}i radikale.

Postizborne kalkulacije Mogu}e je da }e glasovi mawinskih partija biti neophodni za obezbe|ivawe parlamentarne ve}ine za novu srpsku vladaju}u koaliciju i presudni u odre|ivawu da li }e predsednik Tadi} i premijer Ko{tunica imati boqe karte u koalicionim pregovorima. DSS podràva, u razli~itom stepenu, kampawe SVM, LZV i URS, tako da ~ak i ako DS zna~ajno prestigne DSS, ~ini se da Ko{tunica moè ra~unati na 6-7 mesta koje }e ove mawinske stranke verovatno osvojiti i podr{ku G17, {to bi mu dalo dovoqno podloge za cewkawe da zadrì svoj poloàj premijera. Bogosavqevi}, koji redovno savetuje DS, upozorio je da bi paritet mesta izme|u DS sa jedne i DSS uz G17 sa druge strane mogao da bude recept za pat poziciju u koalicionim pregovorima i da ~ak pove}a rizik od ponovqenih izbora. Zamenik {efa Tadi}evog kabineta Branko Radujko rekao nam je, me|utim, da }e DS imati prednost u koalicionim pregovorima sve dok ukupan broj mesta koje osvoje DSS i SRS ne dostigne 126, {to predstavqa parlamentarnu ve}inu. Iako su nam zvani~nici DSS privatno rekli da nemaju nikakvu nameru da se upu{taju u koaliciju sa radikalima, oni su odbili da javno iskqu~e tu mogu}nost, po svemu sude}i u ciqu maksimizirawa teìne stranke u budu}im koalicionim pregovorima sa DS. SRS je javno odbacila mogu}nost koalicije sa DSS. Komentar Posledwi rezultati ispitivawa javnog mwewa potvr|uju da je vlada DSS-DS najverovatnija koalicija koja }e nastati posle parlamentarnih izbora u nedequ. Pregovori }e zavisiti od kona~nog broja mesta osvojenih 324

na izborima, a izbori su takvi da je skoro nemogu}e predvideti kona~ne brojke. Posledwe istraìvawe je u okvirima marginalne gre{ke po pitawu da li }e socijalisti, SPO i LDP pre}i prag od 5%, {to je faktor od presudnog zna~aja u kona~noj raspodeli mandata. U svakom slu~aju, pregovori o formirawu vlade ne}e biti laki i mogli bi da se rastegnu na nekoliko meseci. Polt

XCVI Referenca: 07BELGRADE84 Wikileaks id: #93399 Tema: Izbori u Srbiji – SRS i DS na vode}im mestima Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 22. januar 2007. u 13.28 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/01/07BELGRADE84.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Preliminarni rezultati koje je objavila Republi~ka izborna komisija (RIK) nagove{tavaju da je Srpska radikalna stranka (SRS) jo{ jednom osvojila prvo mesto na parlamentarnim izborima, dok je Demokratska stranka (DS) Borisa Tadi}a sledi na drugom mestu. ODIHR }e verovatno objaviti da su izbori bili generalno slobodni i po{teni, sa pojedinim lokalizovanim nepravilnostima. U posebnoj depe{i bi}e razmatrane mogu}e koalicije i politi~ke posledice. Posmatra~i koje je poslala ambasada i posmatra~i iz OEBS-a proveli su ceo dan nadgledaju}i parlamentarne izbore u Srbiji, odràne 21. januara. Do ponedeqka, 22. januara, RIK je imala zvani~ne procene koliko je koja stranka osvojila procenata glasova (ove procene su vrlo bliske preliminarnim rezultatima koje je kasno u nedequ uve~e iznela nevladina organizacija za pomo} na glasawima CeSID). Objavqeni rezultati glase: izlaznost – 60,4 odsto, ili ne{to preko ~etiri miliona glasa~a. Rezultati (126 poslanika potrebno je da bi se formirala vlada): Srpska radikalna stranka (SRS, Tomislav Nikoli}): 28,3 odsto, 81 poslani~ko mesto; Demokratska stranka (DS, Boris Tadi}): 22,7 odsto, 65 mesta; Demokratska stranka Srbije (DSS, Vojislav Ko{tunica) 16,4 odsto, 47 mesta; G17 plus (Mla|an Dinki}): 6,8 odsto, 19 mesta; Socijalisti~ka partija Srbije (SPS, Ivica Da~i}): 5,6 odsto, 15 mesta; koalicija stranaka koju predvodi Liberalno-demokratska partija (LDP, êdomir Jovanovi}): 5,3 odsto, 15 mesta; Savez vojvo|anskih Ma|ara (SVM, stranka mawine): 3 mesta; Koalicija Lista za Sanyak (LZV, Sulejman Ugqanin, stranka mawine): 1 mesto i dve stranke Roma sa po jednim mestom. 325

Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Dra{kovi}a ostao je ispod izbornog cenzusa. Druga ma|arska stranka i Koalicija Albanaca iz Pre{evske doline nalaze se na korak od toga da pre|u “prirodni cenzus” i osvoje po jedno mesto u parlamentu. Prebrojavawe wihovih glasova, me|utim, bi}e veoma neizvesno i napeto i niko nije spreman da objavi kona~an rezultat ove dve stranke mawina sve dok svi glasovi ne budu prebrojani a izbori zvani~no overeni od strane RIK-a u ~etvrtak, 25. januara. ODHIR }e svoje prve nalaze objaviti na konferenciji za novinare 22. januara u 13 ~asova po lokalnom vremenu. Na osnovu na{e bilateralne posmatra~ke misije i na{e komunikacije koju smo sa dugogodi{wim posmatra~ima vodili na sam dan izbora, o~ekujemo da }e oni objaviti da su izbori bili generalno slobodni i po{teni – verovatno izdvajaju}i Sanyak, gde je OEBS primio izve{taje o izvesnim sistemskim nepravilnostima u gradu Sjenici (iako su navodno o{te}ene stranke, opozicione DS i SDP Rasima Qaji}a, nama rekle da one nisu primetile neke preterane nepravilnosti u regionu). Posebna depe{a }e se baviti vremenskim rasporedom, politi~kim posledicama i verovatnim koalicionim scenarijima za narednu vladu. Polt

XCVII Referenca: 07BELGRADE85 Wikileaks id: #93400 Tema: Izbori u Srbiji – me{ovita slika Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 22. januar 2007. u 13.28 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/01/07BELGRADE85.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Izbori u Srbiji su bili slobodni i po{teni, sa visokom izlazno{}u i bez zna~ajnih problema. Rezultati nagove{tavaju te{ke pregovore o formirawu vlade izme|u tri najja~e demokratske stranke: DS, DSS i G17 plus. DS jednostavno nije pro{la dovoqno dobro da se ratosiqa statusa kvo. Dok su demokrate na izborima nadja~ale radikale i socijaliste, broj osvojenih mesta ne}e omogu}iti brz dogovor. O~ekujemo da }e se pregovori razvu}i na 90-120 dana, {to je period koji se po Ustavu zahteva za formirawe vlade. Ko{tunica je ve} nagovestio da }e dogovor o Kosovu biti neophodan za formirawe koalicije 326

Zakonski rokovi Zvani~ni rezultati bi}e objavqeni do ~etvrtka. Predsednik Tadi} onda mora da odabere jednu od stranaka da zapo~ne pregovore o formirawu vlade. Ustav zahteva da se parlament konstitui{e u roku od 30 dana. Nakon toga, sednica parlamenta se nastavqa na jo{ 90 dana, {to je rok u kom vlada mora da bude formirana. Ukoliko ne do|e do dogovora do tog trenutka (najkasniji mogu}i datum je 25. maj, ukoliko RIK potvrdi rezultate do ~etvrtka, a potrebno je i 30 dana da se sastane parlament), novi izbori se zakazuju sa dodatnih 60 dana za kampawu i novih 120 dana za formirawe vlade. Demokrate pobe|uju, ali }orsokak je mogu} Preliminarni rezultati ukazuju na ve}u izlaznost bira~a, sa ne{to vi{e od 4 miliona glasova – zvani~no 60,4% a ~ak i vi{e, budu}i da 6,6 miliona “registrovanih” bira~a ukqu~uje i oko milion koji su umrli, preseqeni ili vi{e nisu u Srbiji. Dobra izlaznost omladine i mawina dala je demokratskim strankama oko 200.000 glasova vi{e nego na posledwim parlamentarnim izborima 2003. DS je pro{la boqe nego ikad, sa 23% glasova (930.000), ali za LDP je verovatno glasala ve}ina mla|ih i onih glasa~a koji ranije nisu hteli da iza|u na izbore, te je tako uspeo da se provu~e sa tek ne{to preko 5% glasova (i 15 mesta). Uspeh LDP-a u Beogradu (verovatno na u{trb DS) zna~i da su radikali dobili najvi{e glasova u prestonici, upori{tu DS. Naàlost, izlaznost u Beogradu bila je zna~ajno ispod nacionalnog proseka. Koalicija DSS-NS pro{la je gore nego DSS sama 2003. Me|utim, zajedno sa G17 plus (6,8%), ove dve grupacije verovatno imaju vi{e mesta nego DS, ukoliko odlu~e da zajedno rade na oblikovawu naredne vlade. Tako|e je relevantno primetiti da je DSS dobila najvi{e glasova me|u kosovskim Srbima, {to ne iznena|uje kada se u obzir uzmu kampawa DSS i nagove{taji na~ina na koji }e Ko{tunica voditi pregovore. DS je podbacila po dva osnova koji bi oja~ali wene adute u pregovorima za formirawe koalicije: ona je dobila mnogo mawe mesta od radikala (DS65, naspram SRS-81) i nije mogla da nadma{i DSS i G17 zajedno (DS-65 naspram DSS i G17 plus -66). Konvencionalna mudrost nalaè da DSS i G17 plus imaju dogovor da jedna drugu podrè u pregovorima. Me|utim, po{to DS i DSS ne mogu samostalno da formiraju vladu (wihovih ukupno 112 mesta je dosta mawe od ve}ine od 126 mesta), G17 plus je u prili~no dobroj poziciji da pregovara za vi{e. Mawine Nije jasno da li }e Albanci u}i Mawine }e zauzeti 7 do 9 mesta. Nije jo{ uvek jasno da li }e koalicija Albanaca iz Pre{evske doline u}i u parlament. Wima nedostaje 327

nekoliko stotina glasova do prirodnog praga koji se traì, tako da ne}e biti definitivnog odgovora u vezi sa wihovom sudbinom sve do kraja ove sedmice. Ma|arski lider Kasa (SVM) ima tri; suparni~ka Ma|arska koalicija mogla bi da dobije jo{ jedno mesto, ali je opet suvi{e rano za zakqu~ak. Sanya~ki lider Ugqanin (LZS) dobi}e dva mesta koja su obe}ana za podr{ku DSS. Dve koalicije Roma dobile su po jedno mesto.

Nastavqena podr{ka radikalima i socijalistima Radikali i socijalisti zajedno dobili su istih onih 1,4 miliona glasova koje su dobili i 2003. Obe stranke su zavr{ile sa ne{to mawe mandata (SRS 81, SPS 16), ali radikali su dobili najvi{e glasova na srpskim izborima. Socijalisti su iskoristili svoju ekstenzivnu partijsku strukturu da prevazi|u jednoli~nu kampawu; ve}ina ispitiva~a javnog mwewa je predvi|ala da ne}e u}i u parlament. LDP }e biti glasna opozicija LDP }e zauzeti svoje mesto u parlamentu kao opoziciona partija: napredna, proevropska, koja podràva nezavisnost Kosova i punu saradwu sa MKTJ. Veoma je malo {anse da }e se ta partija pridruìti bilo kojoj koaliciji sa Ko{tuni~inim DSS, s obzirom na li~nu netrpeqivost dvojice lidera i otvoreno odbacivawe Ko{tuni~inih stavova o Kosovu od strane LDP-a. Lider LDP-a êda Jovanovi} ima dobar razlog da bude zadovoqan: wegov beskompromisan stav daje mu slobodu da napada i DSS i radikale, kao i DS zbog potencijalnog udruìvawa u koaliciju sa Ko{tunicom. Tadi} }e se suo~iti sa zna~ajnim nezadovoqstvom unutar stranke, budu}i da }e ~lanstvo verovatno zahtevati visoku cenu za bilo kakvu saradwu sa DSS. Na duè staze, moè da do|e do ve}eg broja prelazaka iz DS u LDP, posebno u Beogradu. [ta o~ekivati O~ekujemo da }e Tadi} dati DS-u prvi potez u formirawu vlade. Verovatno Ko{tunica, koji }e biti re{en da zadrì poloàj premijera, ne}e ùriti, koriste}i pitawe Kosova i zabrinutost DS oko novih izbora da postavi maksimalne zahteve. Na kraju, vrlo je mogu}e da }e DS ustupiti poloàj premijera i da }e se zadovoqiti poloàjem potpredsednika vlade (VIP – vrlo va`na osoba predlaè da kandidat za mesto premijera \eli} bude potpredsednik vlade za evropske integracije) i nastoja}e da dobije MUP i druga kqu~na ministarstva. Dinki} }e nastojati da ostane u finansijama (mo`da sa titulom potpredsednika vlade) a mo`da i da kontroli{e energetiku. Partner DSS Ili} (NS) bi mogao da dobije jo{ jedno mesto potpredsednika vlade i verovatno }e zadràti kontrolu nad barem delom svog patronata nad kapitalnim investicijama. Sve u svemu, premijer Ko{tunica }e izgleda biti u veoma dobroj formi ako zadrì Dinki}a u svom taboru. 328

Na{ javni komentar Ambasador poziva telefonom sve pobednike na demokratskoj strani, ukqu~uju}i i LDP. Izdali smo izjavu za novinare, u kojoj ~estitamo svim glasa~ima na slobodnim i fer izborima i pruàmo podr{ku demokratskim partijama i prosperitetnoj budu}nosti. Ambasador }e se uzdràti od bilo kakvih komentara za lokalnu {tampu ove prve sedmice; on }e odlu~iti kako da javno nastupi, nakon {to rezultati budu ozvani~eni. Mi bismo savetovali da prati uop{tenije teme kojima se bavi {tampa i nagla{ava izbor glasa~a za stabilnu, demokratsku i prosperitetnu budu}nost. Saop{tewe Ambasade SAD za novinare Preliminarni rezultati ukazuju da su izbori u nedequ bili slobodni i po{teni. Po sopstvenom izboru, ve}ina gra|ana Srbije dala je svoj glas za bezbednu, prosperitetnu budu}nost u evroatlantskoj zajednici. Sada je na onima koje su izabrali da formiraju vladu koja }e ostvariti takvu, naprednu Srbiju. @eleo bih da ~estitam narodu Srbije. SAD se raduju nastavku saradwe sa vama i va{im liderima tokom ispuwavawa obe}awa koje je va{a zemqa dala u oktobru 2000. godine.

XCVIII Referenca: 07BELGRADE132 Wikileaks id: #94369 Tema: Tadi} zapo~eo pregovore o koaliciji Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 29. januar 2007. u 14.38 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/01/07BELGRADE132.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Zvani~ne konsultacije o formirawu nove srpske vlade zapo~ele su 29. januara. Ironi~no, izborni rezultati izazvali su najve}e razo~arewe za tri najverovatnija partnera u narednoj srpskoj vladi – DS, DSS i G17 plus, dok su radikali, socijalisti i LDP generalno zadovoqni ishodom i spremni za ulogu opozicije. DS zvani~nici upozoravaju da, zbog nesrazmere u parlamentarnoj snazi DS-a sa jedne i DSS-a i G17 sa druge strane, ne postoji mogu}nost lake formule za formirawe vlade, naro~ito zbog toga {to }e sve tri stranke morati da se me|usobno sporazumeju kako bi obezbedile matemati~ku ve}inu u parlamentu. Tadi} je uveravao zvani~nike DS-a da ne}e pristajati na nepotrebne ustupke Ko{tunici kao {to je radio u pro{losti. Premijer Ko{tunica je svojim 329

savetnicima dao malo nagove{taja o tome koju }e strategiju zauzeti u razgovorima o koaliciji, ali o~ekuje se da }e on strpqivo ~ekati da Tadi} i DS otvore karte i onda poku{ati da za sebe obezbedi mesto premijera. Predsednik G17 plus Mla|an Dinki} izgleda kao neko ko bi mogao da bude promoter. Ko{tuni~ini savetnici su privatno, a rukovodioci SRS-a javno, odlu~no odbacili mogu}nost koalicije DSS-SRS.

Kona~na raspodela mesta Predsednik Boris Tadi} zapo~eo je zvani~ne konsultacije o formirawu nove vlade u Srbiji sastancima od 29. januara sa zvani~nicima Srpske radikalne stranke i wegove DS, posle ~ega }e u naredna dva dana uslediti sastanci sa DSS-om, SPS-om, LDP-om i liderima mawinskih stranaka. Po{to je Republi~ka izborna komisija pro{le nedeqe overila zvani~ne izborne rezultate, po~eo je da otkucava sat za odràvawe konstitutivne sednice novog saziva parlamenta, koja mora da bude zakazana najkasnije do 24. februara. Uvodnom sednicom Skup{tine tako }e zapo~eti 90-dnevni rok za formirawe nove vlade. Ovde navodimo zvani~nu raspodelu mesta u predstoje}em parlamentu, koji se sastoji od ukupno 250 poslani~kih mesta: SRS 81, SVM (Ma|ari) 3, DS 64, LZS (Bo{waci) 2, DSS-NS 47, pre{evski Albanci 1, G17 plus 19, Savez Roma 1, SPS 16, Partija Roma 1, LDP plus 15. Radikali: ta~no tamo gde èle da budu Izvori ambasade nagove{tavaju da su zvani~nici Srpske radikalne stranke (SRS) vi{e nego zadovoqni ishodom izbora. Stranka nije samo osvojila daleko najvi{e glasova, ve} je dobila i preko 100.000 novih pristalica i, {to je mo`da najva`nije, nadmo}no osvojila grad Beograd, preuzimaju}i od Demokratske stranke (DS) titulu najpopularnije stranke u srpskoj prestonici. Ubedqivi rezultati SRS-a i u Beogradu i u Novom Sadu, drugom najve}em gradu u Srbiji, dali su rukovodstvu stranke razlog da se ose}a samouvereno uo~i lokalnih izbora, koji }e biti odràni kasnije ove godine. Vr{ilac du`nosti predsednika SRS-a Tomislav Nikoli} javno je izjavio da stranka nema {anse da formira vladu, zato {to “nema koalicionih partnera”. Ova izjava navodno odraàva strana~ku nameru da ostane bezbedna u politi~koj zavetrini, i da pusti DS i DSS da na svojim ple}ima ponesu odgovornost za kona~an status Kosova i lov na Mladi}a. Radikali izgleda ra~unaju na to da }e se koalicija DS-DSS uru{iti na pitawu Kosova i dugotrajnih netrpeqivosti izme|u dve stranke, te da }e tako biti poja~ani izgledi da budu raspisani novi parlamentarni izbori, a da bi Nikoli}, ili ~ak popularna gradona~elnica Novog Sada Maja Gojkovi}, mogli da poraze Tadi}a na predsedni~kim izborima, koji }e biti odràni kasnije ove godine. 330

Nezadovoqstvo me|u zvani~nicima DS-a Nasuprot tome, rukovodstvo Demokratske stranke je prili~no razo~arano izbornim rezultatima, iako je glasa~ko telo stranke skoro duplirano u odnosu na parlamentarne izbore 2003. godine. Strana~ki zvani~nici naro~ito su demoralisani u pogledu poraza u wihovom davna{wem upori{tu Beogradu, koji je mo`da i najdramati~nije oli~en u postizbornoj ostavci bliskog Tadi}evog savetnika Dragana \ilasa na mesto {efa beogradskog komiteta DS-a. Potpredsednik DS-a Dragan [utanovac rekao je na{im agentima da su on i drugi strana~ki rukovodioci ra~unali na to da }e osvojiti vi{e od milion glasova na izborima, {to bi DS-u donelo odlu~uju}u prednost u odnosu na DSS i prakti~no neporecivo pravo da predvode vladu DS-DSS. Umesto toga, raspodela parlamentarne snage na DS s jedne strane i DSS i G17 plus sa druge, onemogu}ava formirawe vlade po nekoj lakoj formuli, smatra [utanovac. U stvari, on je upozorio da je Srbija sada blià ponavqawu izbora nego novoj vladaju}oj koaliciji. [utanovac ({tititi) u velikoj meri krivi DS-ovo nepotrebno priklawawe Ko{tunici pre i posle oktobarskog ustavnog referenduma za to {to nisu iskoristili sav potencijal svog glasa~kog tela, i kaè da je wega i ostale ~lanove predsedni{tva DS-a Tadi} uverio da vi{e ne}e ponoviti tu gre{ku. [utanovac je izrazio bojazan da }e ih glasa~i DS-a èstoko kazniti ako prihvate Ko{tunicu kao premijera, po{to je DS osvojila mnogo vi{e glasova na izborima nego DSS, a naro~ito ako Ko{tunica nastavi da upravqa vladom DS-DSS u istom pravcu kao i prethodna vlada. Kao posledica svega ovoga, [utanovac kaè da DS ne}e biti mnogo popustqiv u pregovorima, ukqu~uju}i tu zajedni~ke ciqeve, politiku i na~ela nove vlade. [utanovac o~ekuje da }e DSS izneti do kraja teku}e nedeqe svoju platformu o politici budu}e vlade prema Kosovu i da }e DS odbaciti platformu ako bude bliska pristupu Srpske radikalne stranke, na primer ako bude pozivala na prekid diplomatskih odnosa sa dràvama koje bi priznale Kosovo. Sa svoje strane, DS namerava da insistira na posve}enosti koalicije hap{ewu i izru~ewu Mladi}a, a tako|e i na tome da preuzme kontrolu nad resorima kao {to je Ministarstvo unutra{wih poslova, koja }e biti kqu~na za ispuwewe DS-ovih predizbornih obe}awa o potpisivawu SSP-a, stavqawu Srbije na Belu {engensku listu i dobijawu statusa kandidata za EU do 2008. godine. (Primedba: [utanovac je najverovatniji kandidat DS-a za mesto ministra unutra{wih poslova.) [utanovac je, me|utim, poùrio da doda kako je DS i daqe neodlu~na u pogledu svoje strategije i crvenih linija za pregovore o koaliciji. 331

DSS usredsre|ena na to da obezbedi premijersko mesto za Ko{tunicu Zvani~nici Demokratske stranke Srbije (DSS) deluju jednako nezadovoqni. DSS i weni koalicioni partneri ima}e ukupno 24 poslani~ka mesta mawe nego u posledwem sazivu parlamenta, a sama DSS je spala sa 53 na 33 mesta. Jedan ~lan premijerovog kabineta rekao je na{im agentima da je rukovodstvo DSS-a o~ekivalo da }e osvojiti najmawe 20 odsto glasova, umesto ne{to ispod 17 odsto podr{ke, koliko je stranka u stvari dobila u danu glasawa, a da su neki zvani~nici toliko zavaravali sebe da su ìveli u zabludi da }e stranka sakupiti ~ak 25 odsto i biti ispred DS-a. Premijerov savetnik kaè da ni Ko{tunica ni wegov {ef kabineta Aleksandar Nikitovi} nisu upoznali ostale strana~ke zvani~nike sa smernicama, pa ni naznakama o tome kakvu }e strategiju koristiti i kakvim }e se ciqevima voditi u pregovorima o koaliciji. On je rekao da Ko{tunicu, za sve ovo vreme koliko ga poznaje, nikada nije video da ispoqava toliku nesigurnost u pogledu toga kakav bi pravac delovawa trebalo preuzeti. Savetnik o~ekuje da }e Ko{tunica strpqivo ~ekati da Tadi} i DS otvore karte, pre nego {to preduzme neke ozbiqne korake u koalicionim pregovorima. Svejedno, on je jasno rekao da Ko{tunica ostaje usredsre|en na to da zadrì mesto premijera i da bi tako|e èleo da postavi zvani~nika DSS-a za ministra inostranih poslova (navodno, starog Ko{tuni~inog {ti}enika i sada{weg ministra za nauku i ìvotnu sredinu Aleksandra Popovi}a), dok je sve ostalo, ukqu~uju}i tu i ministarstva unutra{wih poslova i pravde, za koja mnogi veruju da ih je DSS kaparisala, podlo`no pregovorima. Ko{tunica, me|utim, ne èli da zadrì premijersku poziciju po svaku cenu: dva razli~ita zvani~nika iz Ko{tuni~inog kabineta odlu~no su odbacila mogu}nost da DSS u~estvuje u koaliciji u kojoj bi bila i Srpska radikalna stranka. G17: “promoter” vreba sa strane Predsednik G17 plus Mla|an Dinki} rekao je ambasadoru Poltu da je i on razo~aran izbornim rezultatom wegove stranke (primedba: G17 je osvojio nepunih sedam odsto glasova, iako je istraìvawe koje je sproveo svemo}ni strana~ki konsultant iz SAD “Grinberg risr~” nagovestio da bi stranka mogla da osvoji i 12 odsto). Stranka se posle izbora dràla po strani, ra~unaju}i da je na Tadi}u i Ko{tunici da prona|u delotvorno re{ewe za formirawe vlade, iako ve}ina posmatra~a, ukqu~uju}i tu i Dinki}evu zamenicu Ivanu Duli}-Markovi}, procewuje da Ko{tunica i Dinki} imaju pre}utan dogovor da podràvaju jedan drugog u razgovorima o koaliciji. Dinki} je aludirao na ovo u razgovoru sa ambasadorom, izjavquju}i da DS zasluùje najvi{e mesta u vladi 332

zbog toga {to je osvojila najvi{e glasova u “demokratskom bloku”, ali da Ko{tunica ne bi prihvatio da zvani~nici DS-a budu na ~elu i vlade i predsedni{tva. Na sve to, Dinki} je pre izbora rekao da ne}e u~estvovati ni u jednoj vladi koju bi predvodio wegov rival Boìdar \eli}, DS-ov kandidat za premijera, {to dodatno nagla{ava dilemu sa kojom se suo~ava Tadi}, kao predsednik koji mora da odlu~i kome da poveri mandat za sastavqawe vlade. U svakom slu~aju, zvani~nici G17 plus ve} su pokazali da ne nameravaju da potcewuju svoju snagu u pregovorima, po{to su javno ve} poru~ili da bi Dinki} morao da bude ponovo postavqen za ministra finansija i da bi wihovoj stranci moralo da bude ponu|eno mesto potpredsednika vlade zaduènog za ravnomeran regionalni razvoj.

LDP i SPS spremni za opoziciju Strana~ke liste koje su presko~ile cenzus od 5 odsto, ali jedva – Liberalno-demokratska partija (LDP) i Socijalisti~ka partija Srbije (SPS), ve}ina posmatra~a ne ukqu~uje u prora~une o vladaju}oj koaliciji. DSS je odbacio mogu}nost da u~estvuje u vladi sa LDP-om (i obrnuto) zbog wihovih nepomirqivih stavova oko Kosova i drugih pitawa, a DS i G17 plus su jasno stavili do znawa da je SPS wima neprihvatqiv kao koalicioni partner. Zvani~nici LDP-a su, u stvari, rekli na{im agentima da bi oni radije bili u opoziciji, jer na taj na~in o~ekuju da }e se na lokalnim i pokrajinskim izborima u Vojvodini, krajem godine, okoristiti o razo~arawe glasa~a DS-a u pogledu saradwe te stranke sa Ko{tunicom, a tako|e i na narednim parlamentarnim izborima. Predsednik LDP-a êda Jovanovi} uveravao je ambasadora da }e podràti Tadi}a i DS u ispuwavawu reformisti~kih ciqeva, ali da }e o{tro kritikovati i suprotstavqati se svakom skretawu sa evroatlantskog puta Srbije, kao {to je pristup potpunog odbacivawa kosovske nezavisnosti ili umeren pristup hap{ewu ratnih zlo~inaca. Komentar Ironi~no, izborni rezultati izgleda su najvi{e razo~arali tri stranke koje }e verovatno biti partneri u budu}oj vladi Srbije, dok su radikali, socijalisti i LDP generalno zadovoqni ishodom i spremni da sede u opoziciji. U normalnoj situaciji, razo~arawe koje dele DS, DSS i G17 plus obezbedilo bi idealne uslove za brz kompromis u pogledu vladaju}e koalicije. Ipak, unutar DS-a javio se zna~ajan pritisak usmeren ka Tadi}u, da istakne visoku cenu za bilo koji vid kohabitacije sa DSS-om, kako bi se izbegla sledstvena kazna od strane glasa~a. Kao posledica toga, Tadi} }e mo`da priliku da formira vladu dati najpre nekom od DS-ovih zvani~nika (najverovatnije Boìdaru \eli}u, koji je tokom kampawe vaìo za kandidata za premijera). Ko{tunica }e po obi333

~aju sedeti i ~ekati, a mo`da }e ra~unati na Dinki}evu podr{ku, koja bi mu obezbedila prièqkivano mesto premijera. Polt

XCIX Referenca: 07SKOPJE120; Wikileaks id #96041 Tema: Makedonija: zamenik premijera o slu~ajevima vra}enim iz MKTJ-a i NATO prioritetima Poreklo: Ambasada u Skopqu (Makedonija) Vreme slawa telegrama: petak, 9. februar u 15.13 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/02/07SKOPJE120.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Zamenica premijera Konevska se na sastanku 7. februara sloìla sa ambasadorkom da makedonski pravosudni i politi~ki sistem jo{ nije spreman da prihvati nazad ~etiri jo{ nezapo~eta slu~aj u MKTJ, u koje su ume{ani Albanci povezani sa glavnim albanskim politi~kim strankama ovde. Kada su je podsetili na to da Makedonija ima sve mawe vremena da zavr{i brojne prioritetne zadatke pre nego {to bi uop{te mogla da bude smatrana za sna`nog kandidata za ~lanstvo u NATO-u, Konevska je rekla da je Vlada Makedonije posve}ena primeni ohridskog Okvirnog sporazuma. Na{a poruka Vladi Makedonije i daqe }e biti ta da, ono {to }e biti va`no za ~lanstvo u NATO-u ne}e biti re~i, ve} dela, i rezultati pre nego izgovori. Vra}awe slu~ajeva iz MKTJ-a: odlagawe i podela Na sastanku 7. februara, ambasadorka je zamenici premijera zaduènoj za evro-integracije Gabrijeli Konevskoj-Trajkovskoj rekla da vlada SAD veruje da bi bilo mudro odloìti povratak ~etiri MKTJova slu~aja sa jo{ nepodignutim optu`nicama u makedonsko pravosu|e iz Haga. Pored toga, mi verujemo da bi povratak slu~ajeva trebalo izvesti u fazama, tako da se slu~ajevi vra}aju jedan po jedan. Ona je Kotevskoj sugerisala da bi Vlada Makedonije mogla da razmisli o postavqawu ad hok fokus-grupe za nadgledawe raznih elemenata povratka politi~ki problemati~nih slu~ajeva, od kojih svi sadrè optuùju}e navode protiv etni~kih Albanaca povezanih sa glavnom albanskom opozicionom strankom (DUI) ili sa mawinskim koalicionim partnerom, koji je tako|e albanska stranka (DPA). Konevska se sloìla po pitawu potrebe da se odloì povratak slu~ajeva i da se osigura postepen povratak slu~ajeva. Ona je istakla, me|u334

tim, da joj je glavna tuìteqka MKTJ-a Karla Del Ponte nedavno rekla da bi slu~ajevi trebalo da budu vra}eni do jula i u jednoj turi, uzimaju}i u obzir predstoje}i odlazak Del Ponteove iz Haga. Konevska kaè da bi daqe odlagawe bilo opravdano ~iwenicom da je pravosudnim organima neophodna dodatna obuka da bi se bavili takvim slu~ajevima. Pored toga, ni nacrt zakona o saradwi sa MKTJ-om ni nacrt zakona o javnom tuìla{tvu jo{ nisu usvojeni u makedonskom parlamentu, a nedavno odobreni zakon o sudovima jo{ uvek se nalazi u po~etnoj fazi primene. Politi~ki, reakcija Albanaca na povratak slu~ajeva potencijalno bi mogla da bude {tetna po makedonsku kandidaturu za NATO i EU, veruje Konevska. Konevska kaè da je svesna toga da se neko mora baviti o~ekivawima javnosti u vezi sa ova ~etiri slu~aja, naro~ito ako se uzme u obzir ~iwenica da bi u MKTJ su|ewe protiv nekada{weg makedonskog ministra unutra{wih poslova Bo{kovskog i wegovog sau~esnika trebalo da po~ne do leta. Ona je, kada ih je nedavno posetila u Hagu, naglasila Bo{kovskom i wegovom sau~esniku da Vlada Makedonije ne}e poku{avati da veè wihovo su|ewe sa povratkom ~etiri slu~aja protiv Albanaca. Konevska nam je poverila da ona de fakto obavqa funkciju vladine fokusgrupe za ova pitawa, mada Vlada Makedonije veruje da je boqe da takvo postavqewe ne bude ozvani~eno.

Ulazak u NATO – podràvamo vas, ali morate da zasluìte Ambasadorka je rekla Konevskoj da vlada SAD i daqe podràva makedonsku kandidaturu za NATO i da èli da ova dràva uspe u ostvarewu tog ciqa. Ali, od kada je nova vlada stupila na du`nost u avgustu 2006, do{lo je do neoprostivog usporavawa u nekim kqu~nim reformskim oblastima. Sada{wi politi~ki krkqanac i slab napredak u primeni ohridskog Okvirnog sporazuma nagove{tavaju da Makedonija mo`da ne}e biti spremna za ~lanstvo do kraja 2007. Vremena je malo, i bilo bi veoma va`no promeniti na boqe politi~ki imiy dràve do septembra ili oktobra teku}e godine. Dràva mora da pokaè ve}i napredak u borbi protiv korupcije (sa naro~itom pa`wom usmerenom ka slu~ajevima u koje su ume{ane “krupne ribe”) i na delotvornu borbu protiv trgovine qudima. Konevska je rekla da su se ona i drugi zamenik premijera nedavno sastali sa predsednicima poslani~kih grupa u parlamentu, kako bi im naglasili va`nost 2007. godine za dovr{avawe reformi u vezi sa NATO i ~lanstvom u EU. Vlada }e pogurati aktivnu primenu Okvirnog sporazuma i slo`na je u tome da postoji potreba za politi~kim konsenzusom po pitawu reformskih prioriteta, kaè ona. Konevska je rekla poslanicima vladaju}ih stranaka da ne odgovaraju na provokacije opozicije, ve} da se umesto toga usredsrede na prakti~an pristup politi~kom dijalogu. 335

Hvale}i nedavnu saradwu USAID-a sa Vladom Makedonije u sveobuhvatnoj antikorupcionoj strategiji, Konevska je rekla da veruje da }e ona proizvesti merqive rezultate i da }e pomo}i napretku zemqe ka ~lanstvu u EU. Vlada ne èli da izgleda kako optu`nicama za korupciju vr{i neku osvetu, ali lideri prethodne dve vlade sklopili su privatne dogovore me|u sobom kako bi spre~ili sudske procese u koje su upletene “velike ribe”. Konevska dodaje da je vlada na najvi{em nivou razmatrala potrebu da se oja~aju napori u borbi protiv trgovine qudima.

EU agenda – zavr{avawe Nacionalnog programa za usvajawe preporuka EU Isti~u}i da se makedonski Nacionalni program za usvajawe EU preporuka (NPU) nalazi u posledwoj fazi pred usvajawe od strane vlade, Konevska je rekla da su svi ministri vlade i odgovaraju}e radne grupe bili konsultovani prilikom sastavqawa NPU-a. Ona je dodala da je Evropska komisija ve} izrekla pozitivne komentare o ovom dokumentu, za koji se ona nada da }e se na}i pred makedonskim parlamentom u martu. Konevska je rekla da èli da promovi{e ve}e u~e{}e civilnog dru{tva (ukqu~uju}i akademike, NVO i poslovne lidere) u usvajawu zakona koji imaju veze sa procesom prikqu~ewa Evropskoj uniji. Premijer }e ponuditi opozicionoj stranci SDSM da predsedava Nacionalnim savetom za evropska pitawa u parlamentu, {to bi pove}alo u~e{}e opozicije u procesu evropskih integracija. Komentar: dela, ne re~i; rezultati, ne izgovori Procena Konevske da su prethodne dve vlade sklopile dogovor o me|usobnoj za{titi od daqeg sudskog gowewa zbog velikih korupciona{kih skandala, mo`da je na mestu. To, me|utim, ne zna~i da bi sada{wa vlada trebalo da izbegava da progoni korupciona{ke slu~ajeve sa “krupnim ribama”, naro~ito onim za koje je ve} sakupqeno mno{tvo dokaza. Jasno smo stavili do znawa vladi da, {to se ti~e ~lanstva u NATO-u, ono {to se ra~una jesu dela, a ne re~i, i rezultati pre nego izgovori. Nastavi}emo da prenosimo tu poruku sve dok je vlada ne bude prihvatila i po~ela da dela u skladu sa wom. Milovanovi}

C Referenca: 07BELGRADE218 Wikileaks id: #97025 Tema: Srpski parlament odbacio Ahtisarijev plan Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 16. februar 2007. u 10.53 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu 336


Rezime Kao {to je i o~ekivano, novi saziv srpske skup{tine nadmo}nom ve}inom odbacio je Ahtisarijev plan kao “nelegalan”, na svojoj prvoj sednici, odrànoj 14. februara. Ponovo oformqeni pregovara~ki tim za Kosovo je sada opremqen prete`no odbacuju}om platformom – koja uglavnom odraàva stanovi{te posledwe vlade o Kosovu – da je odnese u Be~ slede}e nedeqe na slede}u rundu rasprave. Mada nije mogao da nadja~a nadmo}an konsenzus izme|u takozvanih demokrata, Milo{evi}evih socijalista i radikala, glas prave parlamentarne opozicije, od Liberalno-demokratske koalicije do Albanaca sa juga Srbije koji imaju jedno poslani~ko mesto, donosi nov i ne{to prièqkivaniji ton u ina~e nereformisanu retoriku ve}ine na srpskoj politi~koj sceni. Ovi posledwi }e uglavnom nastaviti jo{ neko vreme da se gr~evito drè za elemente pro{losti koji su uni{tili Jugoslaviju, a Srbiju unazadili i bacili na za~eqe trke za uspeh i napredak u novoj Evropi. Novi saziv parlamenta otpo~eo je sednicu postavqawem vr{ioca du`nosti predsednika Skup{tine Borke Vu~i} (poslanica Socijalisti~ke partije Srbije koja je bila li~ni bankar pokojnog Slobodana Milo{evi}a) koja }e obavqati funkciju predsednika sve dok vlada ne bude formirana i stalni predsednik izabran. Parlament je verifikovao mandate svih novoizabranih poslanika, ukqu~uju}i tu i neke koji konkuri{u za mesta u vladi, kao {to su Boìdar \eli}, Dragan [utanovac i Du{an Petrovi} iz Demokratske stranke (DS), Vladeta Jankovi} iz Demokratske stranke Srbije (DSS) i predsednik G17 plus Mla|an Dinki}. Parlamentarni poslanici ne mogu istovremeno da drè i sedi{te u parlamentu i mesto ministra u vladi, ali to {to su postavqeni za poslanike garantuje da }e sluìti negde u rukovodstvu Srbije. (Primedba: da bi parlamentarni poslanik mogao da preuzme funkciju u vladi, on ili ona mora da podnese ostavku u parlamentu, a stranka mora da delegira novog poslanika sa prvobitno podnete liste. Redovi svih velikih stranaka dovoqno su popuweni, tako da je ova promena me|u poslanicima lako ostvariva.) Predsednik Liberalno-demokratske partije (LDP) êdomir Jovanovi} i ~elnici svih stranaka koji su u~estvovali u predizbornoj koaliciji oko wegove stranke sluì}e u parlamentu kao poslanici, {to izgleda zna~i potvrdu re{enosti ove koalicije da ostane u opoziciji, s obzirom na to koliko ne odobravaju saradwu sa DSS-om premijera Ko{tunice. Predsednik SPS-a Ivica Da~i} tako|e predvodi listu strana~kih poslanika, zajedno sa grupom koja generalno podràva wegove stavove 337

unutar stranke, {to nagove{tava da ni on ne vidi sebe na nekoj funkciji u novoj vladi Srbije.

Ponovo izglasan pregovara~ki tim za Kosovo Novouspostavqeni parlament imao je samo dva zadatka: da potvrdi sastav pregovara~kog tima za narednu rundu pregovora o Kosovu koji }e biti nastavqeni 21. februara u Be~u, i da taj tim naoruà platformom. Platforma koju su predstavnici DS-a i DSS-a iscrtali zajedno poziva parlament da prihvati postoje}i pregovara~ki tim, umesto da izabere novi. Shodno tome, parlament je ponovo izglasao postoje}i tim, ukqu~uju}i tu i one ~lanove koji vi{e ne}e biti u vladi, kao {to je “ve} biv{i” ministar spoqnih poslova Vuk Dra{kovi}. Platforma usvojena sa malo otpora Parlamentu su se u vezi sa platformom najpre obratili predsednik Tadi} i premijer Ko{tunica, a posle wih lideri svake od stranaka. Tadi} je naglasio da je predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija protivustavan i da ga zato on kao predsednik ne moè prihvatiti, ali da Srbi moraju da nastave da pregovaraju dok ne bude prona|eno politi~ki povoqnije re{ewe. Ko{tunica je ponovio svoje stanovi{te da Ahtisarijev dokument zagovara raspar~avawe Srbije i da je borba za Kosovo pitawe “prava protiv sile”, pri ~emu su Srbi u pravu. On je dodao da je “sila” (aludiraju}i na bombardovawe iz 1999. godine) donela Kosovarima status koji uìvaju po Rezoluciji 1244 UN. Strana~ki lideri su u svojim govorima podvukli skoro jednoglasno odbacivawe Ahtisarijevog dokumenta, i sve je to za~iweno otrovnim obra}awem strankama koje imaju druga~ije stavove. Da~i} je izdvojio Rizu Haqimija, koji predstavqa Albance Pre{evske doline, isti~u}i da Albanci nemaju razloga da se zalaù za nezavisnost Kosova, zato {to Albanci u Srbiji uìvaju sva prava koja imaju i na Kosovu i da }e Albanci sasvim sigurno ista}i teritorijalne zahteve prema jugu Srbije ukoliko Kosovo dobije nezavisnost. Portparol DSS-a Milo{ Aligrudi} (~ije je stanovi{te skoro sasvim u saglasju sa stanovi{tem ~elnika SRS-a Tomislava Nikoli}a) izrazio je svoje antipatije u {irem smislu, tvrdwom da stranke poput LDP-a i mawinskih stranaka mo`da mogu da se uvuku u parlament na bazi toga {to su spremni da daju Kosovo, ali da iz redova ovih stranaka nikada ne moè da izraste neki dràvnik. U odgovoru na ovo, êda Jovanovi} je rekao da Beograd ostaje zaglavqen u politici devedesetih i da zato ne moè da ide napred; on je pozvao parlament da se usredsredi na kosovske Srbe, umesto na srpsku teritoriju. Kao {to je i bilo o~ekivano, parlament nije izmenio nacrt rezolucije, objavqen ovog jutra u srpskoj {tampi. Kao {to i navodimo u poseb338

noj depe{i, nacrt sadrì veoma malo izmena u odnosu na platformu prethodne vlade, ali sadrì neke jezi~ke odrednice vezane za predlog za Kosovo koji je uputio specijalni izaslanik UN Ahtisari. Od 243 prisutna poslanika, 225 je glasalo za predloèni nacrt. Petnaest poslanika LDP koalicije glasalo je protiv, tri ma|arska poslanika bila su uzdràna, a Haqimi je morao da napusti sednicu pre glasawa. Kona~an oblik rezolucije glasi ovako: Rezolucija povodom Predloga za sveobuhvatno re{ewe statusa Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i nastavka pregovora o budu}em statusu Kosova i Metohije: “Polaze}i od Ustava Republike Srbije, koji u Preambuli utvr|uje da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima poloàj su{tinske autonomije u okviru suverene dràve Srbije i da iz takvog poloàja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih dràvnih organa da zastupaju i {tite dràvne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutra{wim i spoqnim politi~kim odnosima; polaze}i i od ~lana 8 Ustava Republike Srbije, koji konstatuje da je “teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeqiva” a “granica Republike Srbije nepovrediva”, kao i od ~lana 182, koji utvr|uje da }e se “su{tinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvi|enom za promenu Ustava”; uzimaju}i istovremeno u obzir i osnovna na~ela i norme me|unarodnog prava, a posebno Povequ Ujediwenih nacija, Zavr{ni akt Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradwi iz Helsinkija (1975) i druga dokumenta me|unarodnih organizacija u kojima se dràvni suverenitet i teritorijalni integritet odre|uju kao temeqi savremenog me|unarodnog poretka; podse}aju}i da je Rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 1244 (1999), uz garantovawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije, odredila poloàj Kosova i Metohije kao su{tinsku autonomiju unutar SRJ, ~iji je Republika Srbija me|unarodnopravni sledbenik; uvereni da se pitawe budu}eg statusa Kosova i Metohije mora re{avati na temequ osnovnih na~ela i normi me|unarodnog prava, a teè}i mirnom, sveobuhvatnom i trajnom re{ewu putem pregovora; imaju}i u vidu da je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za budu}i status Kosova Marti Ahtisari predao dràvnim organima Republike Srbije svoj “Predlog za sveobuhvatno re{ewe statusa Kosova”, koji ne uvaàva suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije u odnosu na Kosovo i Metohiju, a istovremeno predlaè da Kosovu i Metohiji bude priznat niz prava i prerogativa koji pripadaju samo suverenim dràvama; 339

potvr|uju}i jo{ jednom Rezoluciju Narodne skup{tine Republike Srbije usvojenu 21. novembra 2005. godine o mandatu za politi~ke razgovore o budu}em statusu Kosova i Metohije, a posebno stav da bi “Narodna skup{tina Republike Srbije svako nametnuto re{ewe budu}eg statusa Kosova i Metohije proglasila nelegitimnim, protivpravnim i nevaè}im”; potvr|uju}i i platformu dràvnog pregovara~kog tima o budu}em statusu Kosova i Metohije od 5. januara 2006, osnovne stavove iznesene u govorima predsednika Republike Srbije Borisa Tadi}a i predsednika Vlade Republike Srbije Vojislava Ko{tunice na be~kim pregovorima 24. jula 2006. godine, kao i sadrìnu dokumenata koje je dràvni pregovara~ki tim izloìo tokom 2006. godine na pregovorima u Be~u (o decentralizaciji vlasti u pokrajini i osnivawu novih op{tina sa srpskom ve}inom, za{titi Srpske pravoslavne crkve, wenih crkava i manastira, wene imovine i srpskog kulturnog nasle|a u pokrajini, ekonomskim i drugim pitawima); Narodna skup{tina Republike Srbije utvr|uje slede}e stavove: – Narodna skup{tina Republike Srbije zakqu~uje da predlog specijalnog izaslanika Generalne skup{tine UN Martija Ahtisarija kr{i osnovne principe me|unarodnog prava, jer ne uvaàva suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije u odnosu na Kosovo i Metohiju. U ovom predlogu Kosovu i Metohiji se neosnovano i u suprotnosti sa me|unarodnim pravom pridaju atributi suverene dràve, ~ime se na protivpravni na~in polaù temeqi za stvarawe nove nezavisne dràve na teritoriji Srbije. – Narodna skup{tina stoga odbacuje sve stavove iz predloga specijalnog izaslanika GS UN kojima se kr{i suverenost i teritorijalni integritet Republike Srbije kao me|unarodno priznate dràve. Narodna skup{tina upozorava da se na ovaj na~in dovodi u pitawe mogu}nost postizawa kompromisnog, sporazumnog re{ewa kao osnovnog ciqa pregovora o budu}em statusu Kosova i Metohije. – Narodna skup{tina jo{ jednom isti~e da se samo pregovorima pod okriqem Ujediwenih nacija, bez pritisaka i ve{ta~ki odre|enih rokova, moè do}i do uzajamno prihvatqivog i trajnog re{ewa, koje }e biti u skladu sa me|unarodnim pravom i demokratskim vrednostima ugra|enim u temeqe savremenih dràva i wihovih me|usobnih odnosa. – Polaze}i od ovog su{tinskog opredeqewa, Narodna skup{tina obnavqa mandat dràvnom pregovara~kom timu i obavezuje ga da na predstoje}im pregovorima u Be~u o budu}em statusu Kosova i Metohije zastupa prethodnom rezolucijom Narodne skup{tine usvojenu a ovom rezolucijom potvr|enu politiku odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, za{tite prava i interesa srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve u pokrajini, o~uvawa celokupnog srpskog 340

verskog i kulturnog nasle|a na Kosovu i Metohiji, kao i interesa nealbanskih zajednica. – Narodna skup{tina Republike Srbije posebno obavezuje Dràvni pregovara~ki tim da u nastavku pregovora iznese stav Republike Srbije o celini predloga specijalnog izaslanika GS UN, formuli{u}i, u skladu sa ovom rezolucijom, svoje konkretne predloge i re{ewa, kao i da odmah po povratku sa pregovora podnese izve{taj Narodnoj skup{tini, koja odlu~uje o daqem toku pregovora. – Zalaù}i se za kompromisno, sporazumno re{ewe budu}eg statusa Kosova i Metohije, Narodna skup{tina ukazuje da bi nametnuta nezavisnost Pokrajine imala nesagledive negativne posledice. Takav ishod bi dalekose`no destabilizovao prilike u regionu, oteào evropsku perspektivu celog Zapadnog Balkana i predstavqao bi izuzetno opasan presedan za re{avawe mawinskih pitawa i teritorijalnih sporova {irom Evrope i sveta. Stoga Narodna skup{tina poziva sve dràve, me|unarodne organizacije i druge me|unarodne ~inioce da se suprotstave ugroàvawu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije i odbace bilo kakvo nametnuto re{ewe budu}eg statusa Kosova i Metohije.”

Komentar Mada nije mogao da nadja~a nadmo}an konsenzus izme|u takozvanih demokrata, Milo{evi}evih socijalista i radikala, glas prave parlamentarne opozicije, od Liberalno-demokratske koalicije do Albanaca sa juga Srbije koji imaju jedno poslani~ko mesto, donosi nov i ne{to prièqkivaniji ton u ina~e nereformisanu retoriku ve}ine na srpskoj politi~koj sceni. Ovi posledwi }e uglavnom nastaviti jo{ neko vreme da se gr~evito drè za elemente pro{losti koji su uni{tili Jugoslaviju, a Srbiju unazadili i bacili na za~eqe trke za uspeh i napredak u novoj Evropi. Ova osniva~ka sednica parlamenta protekla je skoro bez iznena|ewa, po{to je ve}ina politi~ara iskoristila priliku da javno napada one ~ija su stanovi{ta u opoziciji, umesto da se posvete konstruktivnom dijalogu. Nekada{wi predsednik vojvo|anskog parlamenta Nenad ânak prikladno je primetio u {tampi da je Beograd pre{ao sa jednostrana~kog sistema na vi{estrana~ki sistem sa jednim jedinim stavom (o Kosovu, barem). Beograd ipak ima pregovara~ki tim i platformu za Kosovo, pa vladaju}e strukture vi{e ne mogu da se skrivaju iza tvrdwi da nijedno vladino telo nema mandat za u~estvovawe u pregovorima. Kao {to izve{tavamo u posebnoj depe{i, ne o~ekujemo nikakvu daqu aktivnost u parlamentu, sve dok nova vlada ne bude formirana, a novi predsednik Skup{tine postavqen. U tom trenutku, na redu }e biti izbor predsednika, potpredsednika, radnih tela i sekretara, kao i pre341

gledawe zakona o ministarstvima i izboru kabineta. Sa potvr|enim sazivom parlamenta, stranke imaju 90 dana da formiraju vladu, ali otezawa u koalicionim pregovorima nagove{tavaju da u bliskoj budu}nosti ne}e biti napretka u pogledu pitawa koja nisu vezana za Kosovo. Polt

CI Referenca: 07BELGRADE275 Wikileaks id: #98537 Tema: Kosovski Srbi protestuju ispred ambasade u Beogradu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 1. mart 2007. u 9.41 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/03/07BELGRADE275.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpsko nacionalno ve}e sa sedi{tem na Kosovu (SNV) organizovalo je 27. februara mirne demonstracije u kojima je u~estvovalo oko 10.000 do 20.000 qudi ispred ambasade SAD da bi protestovali protiv Ahtisarijevog predloga za status Kosova i navodne podr{ke vlade SAD “podeli” Srbije. Veli~ina, cena i orkestracija tog doga|aja, u kombinaciji sa javnom podr{kom od strane premijerove DSS, socijalista i radikala, odaje snaàn utisak da je srpska vlada pomogla u finansirawu i organizaciji tog doga|aja. Zamenik ambasadora (ili “otpravnik poslova”, prim. prev.) sreo se sa delegacijom SNV pre tog doga|aja. Skup Oko 10.000-20.000 qudi okupilo se na dvosatni popodnevni protest. Po SNV, 120 autobusa sa u~esnicima protesta do{lo je sa Kosova. Srpska radikalna stranka (SRS) navodno je tako|e obezbedila autobuse da dovezu qude koji ìve van Beograda na protest. Razli~iti govornici i muzika ~uli su se sa uzdignutog podijuma, uz retoriku i transparente uglavnom vezane za Kosovo. Mnogi u~esnici mahali su transparentima na kojima je pisalo “Nikada ne}emo dati Kosovo”, “Kosovo je srce Srbije” i slikama ruskog predsednika Putina i kineskog predsednika Hu \intaoa (Hu Jintao) sa re~ju “veto”. Ne{to retorike bilo je usmereno protiv politike SAD, uz natpise “Yankee Go Home” i “SAD svetski terorista”. Srpske vlasti organizovale su jako obezbe|ewe ispred i oko ambasade. Ulica Kneza Milo{a, glavna saobra}ajnica u Beogradu, bila je ispred ambasade blokirana od strane policije. Odred MSG (Marine Security Guard) bio je na licu mesta, na poloàjima za osmatrawe. Nije bilo 342

nikakvih neo~ekivanih incidenata. Ministar unutra{wih poslova pozvao je otpravnika poslova nakon doga|aja da se raspita kako se ponela wegova jedinica.

Sastanak u ambasadi Sastanak izme|u otpravnika poslova i lidera SNV bio je miran. Ivanovi} je naglasio da }e protesti biti mirni, kao i drugi koje je SNV organizovalo na teritoriji Kosova. Ivanovi} je predao otpravniku poslova kopiju pisma u kome se protestuje protiv Ahtisarijevog plana i nezavisnosti Kosova (isti tekst je bio objavqivan na{iroko u novinama, nedeqama pre protesta). Ivanovi} je naglasio da je Ahtisarijev predlog “neprihvatqiv” i da “ne ostavqa nikakvu mogu}nost za Srbe da ostanu na Kosovu”. On je izrazio podr{ku rezoluciji koju je nedavno doneo srpski parlament. (Napomena: parlament je zasedao 14. februara samo zato da bi odbacio Ahtisarijev plan i potvrdio protivqewe nezavisnosti Kosova.) On je dodao da me|unarodna zajednica nije uspela da primeni rezoluciju SB UN 1244 i to zbog albanskih interesa. Otpravnik poslova je prihvatio pismo i zahvalio delegaciji na dolasku, rekav{i da vlada SAD potpuno podràva prava delegacije da mirno protestuje. On je poku{ao da ih uveri da rade konstruktivno u okvirima koje podràvaju vlada SAD i Kontakt grupa. On je dodao da su “kqu~ni ciqevi vlade SAD” pravo svih gra|ana Kosova na bezbedan ìvot, pravo povratka za sve Srbe koji su napustili Kosovo, kao i puna integracija Srbije u evroatlantske institucije. On je izrazio podr{ku Ahtisarijevom planu, nazivaju}i ga “po{tenim i izbalansiranim”. U pozivu upu}enom otpravniku poslova (CDA, pretpostavka prevodioca), ministar unutra{wih poslova Jo~i} izuzetno nam se zahvalio {to smo primili delegaciju SNV, rekav{i da je to poslalo vrlo pozitivnu poruku da SAD nisu neprijateqski raspoloèna zemqa i da se mi zaista brinemo za dobrobit kosovskih Srba. Komentar Iako Ivanovi} tvrdi suprotno, ve}ina posmatra~a veruje da je ovaj skup uìvao ne samo javno izraènu, sna`nu politi~ku podr{ku premijerove DSS, ve} i logisti~ku i materijalnu podr{ku od strane srpske vlade. Umereni lider Srba sa Kosova, Oliver Ivanovi}, rekao je USOP (Kancelariji SAD u Pri{tini) 27. februara, da je srpska vlada naredila kosovskim Srbima da u~estvuju na protestu i obezbedila transport kako bi im to omogu}ila. Ivanovi} je rekao da je srpska vlada tako|e zatvorila paralelne {kole kosovskih Srba i druge institucije kako bi ohrabrila u~e{}e na skupu. Tro{ak obezbe|ivawa desetina autobusa, postavqawa bine i visokokvalitetnog ozvu~ewa i {iroko ogla{a343

vawe u srpskoj {tampi i elektronskim medijima sugeri{u da ovo nije bilo jeftino. Po jednom izve{taju iz {tampe, Ko{tuni~in {ef kabineta Nikitovi} prime}en je na skupu, a dosta je i glasina da je direktno u~estvovao u organizovawu tog doga|aja. Najve}i dokaz je to {to nam je potpredsednik DSS Milo{ Aligrudi} otvoreno rekao da je vlada obezbedila podr{ku, ukqu~uju}i i finansirawe tog skupa, sugeri{u}i da je to bila sasvim prikladna mera. Bilo kako bilo, osim zagu{ewa saobra}aja u Kneza Milo{a i privla~ewa ne{to me|unarodne medijske pa`we, taj doga|aj je bio relativno malo iskakawe iz koloseka za Beogra|ane. Delegacija SNV: Milan Ivanovi} – lider, Srpsko nacionalno ve}e Zdravko Vito{evi} – dekan kosovskog univerziteta, Neboj{a Jovi} – predsednik srpskog nacionalnog ve}a, Kosovska Mitrovica, Momir Kasalovi} – {ef distrikta Kosovska Mitrovica. Mur

CII Referenca: 07BELGRADE291 Wikileaks id: #98877 Tema: Kosovo – nedeqni izve{taj iz Srbije (26. februar – 2. mart) Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 2. mart 2007. u 16.36 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/03/07BELGRADE291.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Za sedmicu 26. februara, drugu sedmicu pregovora UNOSEK (United Nations Office of the Special Envoy of the Secretary General for the Future Status Process for Kosovo – Kancelarija specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o budu}em statusu Kosova, prim. prev.), skup Srpskog nacionalnog ve}a i poseta ruskog zamenika ministra spoqnih poslova Titova bili su najva`niji doga|aji vezani za Kosovo u Srbiji. UNOSEK: pogled iz Beograda Beogradski mediji usmerili su pa`wu na predloge srpskih pregovara~a tokom pregovora pod okriqem UNOSEK o bezbednosti, za{titi kulturnih dobara, i Me|unarodnoj civilnoj kancelariji (International Civilian Office). Mediji su tako|e preneli obnovqeni zahtev Vlade Srbije (i protivqewe Pri{tine) da se kreira srpski entitet, za{titi direktna pomo} Beograda srpskim op{tinama i da postavqewa u policiji budu predmet odobrewa ve}ine Srba, ~lanova skup{tine. [to se 344

kulturnog nasle|a ti~e, mediji su preneli da je dogovor “zamalo postignut”. Po pitawu Me|unarodne civilne kancelarije i snaga bezbednosti, beogradski mediji preneli su da je, pored op{teg zahteva Vlade Srbije za “o~uvawe teritorijalnog integriteta Srbije” demilitarizacija na Kosovu postala glavna razlika u stavovima izme|u dve strane.

Beograd: politi~ari i protesti Kao {to je izve{teno, Srpsko nacionalno ve}e (SNV) odràlo je mirne demonstracije uz prisustvo oko 10.000-20.000 qudi ispred ambasade SAD 27. februara, protiv Ahtisarijevog predloga za status Kosova i navodne podr{ke vlade SAD za “podelu Srbije”. Veli~ina, tro{ak i orkestracija ovog doga|aja, u kombinaciji sa javnom podr{kom premijerove DSS i socijalista i radikala, ostavila je snaàn utisak da je Vlada Srbije pomogla da se doga|aj finansira i organizuje. Otpravnik poslova sreo se sa delegacijom SNV pre tog doga|aja. Demonstranti su nosili partijske i srpske zastave i parole sa fotografijama nestalih Srba na Kosovu, fotografije ruskog i kineskog predsednika sa natpisom “veto” i parole kao {to su “SAD, svetski terorista” i “Bra}o Rusi, pomozite nam.” U svojim zapaàwima u vezi u~esnika protesta, Ivanovi} je napao LDP zbog podràvawa nezavisnosti Kosova, rekav{i da je stranka sponzorisana od strane albanskih tajkuna i terorista. êdomir Jovanovi} iz LDP rekao je da je protest poslao poruku svetu da Srbija odbija da prihvati realnost na Kosovu. Jovanovi} je rekao: “Ko{tunica zavr{ava kosovsku agoniju na isti na~in na koji ju je zapo~eo Milo{evi}, name{tenim uznemiravawem naroda, koji uvek za to plati najskupqu cenu”. Tadi} je ponovio da Srbija ne}e prihvatiti nezavisnost Kosova i da bi pregovori trebalo da dovedu do obostrano prihvatqivog kompromisa. Ko{tunica je opet upozorio Ahtisarija da je prekora~io svoja ovla{}ewa prekrajawem me|unarodno priznate granice i onemogu}avawem strana u pregovorima da do|u do dogovora kroz direktne pregovore u okvirima me|unarodnog prava. Odlaze}i, prijateqski nastrojen, ministar spoqnih poslova Dra{kovi} izneo je svoj plan za Kosovo, koji poziva na “jednu Srbiju, dva sistema” i tvrdi da to “omogu}ava Srbiji da sa~uva svoje dostojanstvo, integritet i granice... i da se ubrzano integri{e u evropske strukture”. Za kosovske Albance, taj plan nudi “zasebnu stazu prema Evropi za Kosovo i mogu}nost ulaska u posebne me|unarodne odnose i obaveze.” Diplomatska aktivnost Predsednik OEBS pose}uje Beograd [panski ministar spoqnih poslova i predsednik OEBS-a Migel Moratinos (Miguel Moratinos) savetovao je vlasti u Beogradu da budu 345

konstruktivnije u pregovorima u Be~u, govore}i da “radi o~uvawa vi{enacionalnog karaktera Kosova”, Beograd, Pri{tina i kosovski Srbi moraju da rade zajedno na postizawu kompromisa.

Zamenik ministra spoqnih poslova Rusije: Nema rezolucije SB UN bez dogovora Beogradski mediji preneli su da se zamenik ministra spoqnih poslova Rusije Titov, koji je u poseti Beogradu, sreo sa Tadi}em, Ko{tunicom i Dra{kovi}em 1. marta. Po pisawu {tampe, Titov je rekao da se Rusija zalaè za kompromisno re{ewe za status Kosova u okvirima rezolucije 1244 i da nije dobro vreme za Ahtisarija da podnese svoj predlog SB UN. Rusija }e glasati protiv predloga bez dogovora. U izve{taju o poseti Titova ambasadorima Kontakt grupe, ruski ambasador Aleksejev je, me|utim, izvestio da nije bilo pomena o vetu u diskusijama sa Srbima. Aleksejev je skrenuo pa`wu da je Titov ponovio trajan stav Rusije da nema nikakvih ve{ta~kih rokova i da je bitno da sporazum bude prihvatqiv obema stranama. Ruska strana izrazila je iznena|ewe i nije se sloìla sa stavom da verske objekte na Kosovu ~uvaju slu`bena lica srpske slu`be bezbednosti, koji je Beograd pridodao u Be~u. Tadi} je ponovio da Srbija ne}e prihvatiti nezavisnost Kosova i da pregovori treba da dovedu do obostrano prihvatqivog kompromisa. Ko{tunica je bio najnepopustqiviji po re~ima Aleksejeva, a Dra{kovi} je elaborirao svoju “Jedna Srbija, dva sistema” konstrukciju. Beogradski mediji su preneli i izjavu predsednika EU Solane da veruje kako Rusija ne}e staviti veto na rezoluciju SB UN o statusu Kosova. Polt

CIII Referenca: 07BELGRADE301 Wikileaks id: #99223 Tema: Zahladneli koalicioni pregovori ipak ne stoje u mestu? Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 6. mart 2007. u 10.33 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/03/07BELGRADE301.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Demokratska stranka predsednika Tadi}a (DS) i Demokratska stranka Srbije premijera Ko{tunice po~eli su zvani~ne pregovore o sastavqawu radne koalicione vlade 2. marta, ali jo{ uvek ne napreduju po pitawu toga kojoj stranci pripada poloàj premijera. Zvani~nici DS i DSS uglavnom slede partijsku liniju u vezi zadràvawa mesta pre346

mijera i u privatnim i u javnim nastupima, ali wihovi stavovi su nijansiraniji iza kulisa, {to ukazuje da je kompromis sve izvesniji, s obzirom da obe stranke nastoje da izbegnu nove izbore. Te dve stranke su se sloìle o setu pet generalnih principa koji }e biti temeq budu}e koalicione vlade.

Otkucava sat za formirawe vlade Po novom ustavu Srbije, Beograd ima 90 dana od konstitutivne sednice parlamenta, odràne 14. februara, da formira vladu. Ukoliko srpski lideri ne uspeju u tome, parlament }e biti raspu{ten, a novi izbori }e morati da budu odràni do 14. jula. U me|uvremenu, Beograd se suo~ava sa jo{ jednim krajwim rokom – 31. mart – za usvajawe buyeta ina~e }e, teoretski, privremeno finansirawe prestati da vaì. Predsednik G17 plus je javno rekao da wegova partija ne}e podràti obnovu privremenog finansirawa nakon 31. marta, osim ako do tog trenutka ozbiqni pregovori o vladi ve} ne budu u toku. Stranke odugovla~e oko pregovora o vladi Lideri DS i DSS uporno uveravaju javnost da }e mo}i da formiraju vladu, iako su obe strane izjavile, javno i privatno, da su {anse za kompromis oko mesta premijera obeshrabruju}e. Predstavnici DS i DSS po~eli su zvani~ne razgovore 2. marta, na kojima su uspeli da se dogovore o koordinisanoj politici prema Kosovu, evropskim integracijama i saradwi sa MKTJ. Jedan partijski ~elnik DSS rekao nam je 28. februara da, iako su se sloìli oko crvenih linija za Kosovo, jo{ ima mnogo toga da se uradi na harmonizovawu politike Srbije i reakcijama na mogu}u odluku o statusu, kojoj bi se usprotivili. Ovaj zvani~nik je dodao da }e delegacije uskoro po~eti i formalno da se otimaju o mesto premijera, izraàvaju}i uverewe da }e dogovor koji }e Ko{tunicu ostaviti na mestu premijera biti postignut pre 31. marta. Strategija DS: Ostati pri svom i nadati se ~udu Zvani~nici DS tvrde, ~ak i privatno, da i daqe nameravaju da predloè \eli}a za premijera. Jedan stariji ~lan parlamenta iz DS rekao nam je nedavno da vo|stvo DS nije voqno da razmatra bilo kakvu mogu}nost formirawa nove vlade sa Ko{tunicom na ~elu; ili }e \eli} biti premijer, ili }e biti novih izbora. Ovi zvani~nici, pak, govore o tome kakve bi stvari “trebalo da budu” i nisu voqni da naga|aju kako stvari mogu da ispadnu. Tadi}evi li~ni savetnici su mawe kategori~ni, ali se àle na te{ko}e pregovarawa sa jednim Ko{tunicom, koga doìvqavaju kao “neukqu~enog” u statusni proces. Jedan savetnik je rekao da ve}ina posla oko raspodele resora jeste ili ve} gotova, ili moè biti brzo odra|ena, te da je jedini kamen spoticawa poloàj premijera. 347

DSS: Nedostaje rezervni plan Zvani~nici DSS za sada se tako|e drè zvani~nog stava, nevoqni da ~ak ni privatno razgovaraju o svojim crvenim linijama za stvarawe koalicije. Jedan potpredsednik DSS je primetio, na primer, da iz razloga {to G17 plus i Nova Srbija podràvaju Ko{tunicu kao premijera, i zajedno odnose prevagu nad podr{kom koju Tadi} ima, ostanak Ko{tunice na mestu premijera (nekako) odraàva voqu ve}ine srpskih demokratskih glasa~a. Zanimqivo je da su nam bar neki zvani~nici DSS priznali da bi novi izbori bili posebno lo{i za DSS, delimi~no i zbog o~ekivane slabe izlaznosti usled apatije bira~a ({to bi moglo da naudi demokratskim strankama vi{e od visokoorganizovanih radikala), ali tako|e i zato {to bi DS mogla da okrivi Ko{tunicu za propast koalicionih pregovora, {to bi moglo da umawi izlaznost glasa~a DSS i osnaì DS. Zvani~nici DSS tako|e nisu iskqu~ili mogu}nost mawinske vlade DS uz podr{ku DSS, ali su priznali da je malo verovatno da bi DS podràla takav ishod. Mogu}nost da se obe stranke izmigoqe Iako ve}ina zvani~nika DS i DSS nastavqa da se javno i privatno drì partijske linije, izve{taji u {tampi ukazuju da su neki partijski lideri privatno fleksibilniji. Zvani~nici DS nastavqaju da tvrde, kao {to je Tadi} privatno izjavio, da su “poluge vlasti” u vladi zna~ajnije od mesta premijera. Po izve{tajima u {tampi, \eli} li~no u neformalnim razgovorima nije iskqu~io mogu}nost da Ko{tunica dobije mandat premijera. [ef poslani~ke grupe DSS Milo{ Aligrudi} javno je izjavio da stranka ima alternativne planove u slu~aju da DS odbije da ustupi mesto premijera, iako je iznova potvrdio da je premijersko mesto od najvi{eg zna~aja za stranku. Komentar Sve u svemu, izgleda da me|u zvani~nicima obeju stranaka u Beogradu sve vi{e ja~a ose}aj da }e koalicioni sporazum biti postignut, ~ak mo`da ve} krajem marta. Sporazum o koalicionim na~elima tokom vikenda {aqe signal da su stranke ozbiqne kada je re~ o potencijalno zajedni~koj saradwi, iako jo{ uvek nije jasno do koje mere }e DS pristati na kompromis sa svojim osnovnim ciqevima da bi postigla sporazum sa DSS. Tadi}ev problem }e biti kako objasniti vernim pristalicama za{to je Ko{tunici dozvoqeno da zadrì svoj poloàj ({to je jo{ uvek najverovatniji ishod), kada je DS osvojila najve}i broj glasova u odnosu na koalicione partnere. Neki analiti~ari sugeri{u da }e Tadi}u odlagawe dobro do}i, u nadi da }e li~ne ambicije i nestrpqewe me|u ~elnicima wegove stranke na kraju iste dovesti do toga da prihvate realnost koalicije na ~elu sa Ko{tunicom, kako bi mogli da zauzmu portfeqe za kojima dugo ~eznu. 348

Ko{tuni~in glavni problem je izgleda u tome {to je wegova politika besciqna – DSS ne moè da u~ini ni{ta vi{e od obi~nog nepriznavawa Kosova i ne moè da prevazi|e Kosovo kako bi pre{la na {iru platformu pitawa zna~ajnih za zemqu. Mnogi veruju da Ko{tunica jednostavno koristi pregovore o koaliciji kao sredstvo za odugovla~ewe procesa vezanog za status Kosova. Nagove{taji iz DSS da bi rok do koga je predvi|eno finansirawe vlade (31. mart) mogao i da ne bude po{tovan, podupiru gledi{ta da je DSS re{ena da pregovore razvla~i unedogled. Polt

CIV Referenca: 07BELGRADE323 Wikileaks id: #99799 Tema: Kosovo – nedeqni izve{taj iz Srbije (5-9. mart) Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 9. mart 2007. u 13.33 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/03/07BELGRADE323.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Rezime: Ovaj telegram sumira zna~ajne doga|aje koji se odnose na Srbiju i Kosovo.

Rezime Tokom sedmice od 5. marta, najzna~ajniji doga|aji u vezi Kosova i Srbije bili su pripremawe Srbije za finalnu rundu pregovora UNOSEK (United Nations Office of the Special Envoy of the Secretary General for the Future Status Process for Kosovo – Kancelarija specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o budu}em statusu Kosova, prim. prev.) na najvi{em nivou, kao i posete pomo}nika sekretara Frajda (Fried) i generalnog sekretara NATO [efera (Scheffer). Po istraìvawu na nacionalnom nivou (poslato desku), Srbi su vi{e nego ikad podeqeni po pitawu Kosova. Tvrdolinija{ka retorika srpskih lidera po pitawu Kosova jeste zna~ajan faktor u pozadini mi{qewa Srba da je zadràvawe Kosova (60%) zna~ajnije od prikqu~ewa EU (33%). UNOSEK: pogled iz Beograda I premijer Ko{tunca i predsednik Tadi} prisustvova}e kona~noj rundi UNOSEK pregovora na najvi{em nivou 10. marta. Kabinet premijera Ko{tunice napao je Ahtisarijev predlog, revidiran nakon najmawe dve nedeqe konsultacija, kao “gori od prethodnog, budu}i da se podudara sa stavovima albanskih separatista”. 349

Lider Srpske radikalne stranke Nikoli} rekao je da je wegova stranka sposobna da “izvede novi 5. oktobar” (misle}i pritom na zbacivawe Milo{evi}a) ako Kosovo bude otcepqeno od Srbije. Istraìvawa javnog mwewa ukazuju na sve tvr|e gledi{te u vezi Kosova. Retorika srpskih lidera, posebno premijera Ko{tunice, da Srbija (i SB UN) ne}e prihvatiti nezavisno Kosovo, izgleda da doprinosi tvrdokornim stavovima javnosti po tom pitawu. Po ispitivawu javnog mwewa od strane TNS Medium Gallup koje je naru~ila ambasada, 33% Srba misli da je pristupawe EU va`nije od zadràvawa Kosova, dok 59% misli da je ovo drugo vi{i prioritet ({to je porast u odnosu na 53% u decembru). Mi{qewe Srba o pitawima vezanim za Kosovo postaje sve tvr|e, sa zna~ajno mawim brojem neopredeqenih ispitanika. Broj neopredeqenih ispitanika opao je sa 14 na 8% po gorenavedenom pitawu. Me|utim, procenat Srba kojima bi o{trije reakcije na nezavisnost Kosova bile prihvatqive izgleda da se nalazi u skromnom opadawu. Po posledwem ispitivawu, 58% ne bi u~inilo ni{ta (porast u odnosu na 54% u decembru), 23% bi mirno protestovalo (pad u odnosu na 27%), a 9% bi podràlo upotrebu sile. Zanimqivo je da su ispitanici iz Beograda bili najtvr|i po ovim pitawima.

Diplomatska aktivnost Iako poseta pomo}nika sekretara Frajda i veliki politi~ki govor odràn u Beogradu nisu bili usmereni na Kosovo, ve} na budu}nost Srbije u evroatlantskim institucijama; on je odgovorio na nekoliko pitawa o Kosovu na konferenciji za novinare odrànoj 6. marta u Ni{u. Odgovaraju}i na pitawe o mogu}em vetu u SB UN, pomo}nik sekretara Frajd rekao je da je suvi{e rano da bi se naga|alo kako }e ~lanice glasati, ali da }e pitawe Kosova biti re{eno ove godine. Pomo}nik sekretara Frajd je dodao da bi bila gre{ka pretpostaviti da jedna zemqa moè da spre~i usvajawe odluke o budu}em statusu Kosova. On je pozvao srpske lidere da postupaju odgovorno i da izloè konkretne ideje, zato {to se te stvari ti~u ìvih qudi na Kosovu. Generalni sekretar [efer je izvestio ambasadore NATO po okon~awu svoje posete Beogradu 8. marta. On je nazvao atmosferu “pozitivnom” vi{e u pogledu Tadi}a nego Ko{tunice. U vezi Kosova, on je rekao da alijansa ~vrsto podràva Ahtisarijev plan. Pozdravio je konstruktivne korake koje je predloìo na~elnik General{taba Pono{, posebno u vezi komunikacije izme|u na~elnika General{taba i komande KFOR-a. [to se politike ti~e, generalni sekretar je ocenio u~e{}e Srbije u Briselu (ukqu~ivawe u raspravu o Kosovu) kao znak da Srbija zloupotrebqava Partnerstvo za mir. Mada NATO “ne moè da priu{ti da izostavi Srbiju”, na Tadi}u je da vodi Srbe prema evroatlantskoj integraciji, zakqu~io je generalni sekretar. 350

U intervjuima za jedan beogradski dnevni list 8. marta, i ambasador i wegov britanski kolega pozvali su na konstruktivan pristup Srbije pregovorima pod pokroviteqstvom UNOSEK-a. Ambasador je primetio da zajedni~ki ciq treba da bude obezbe|ivawe bezbednog i dostojanstvenog ìvota za narod na Kosovu, ukqu~uju}i kosovske Srbe, a ne dobijawe politi~kih poena na doma}oj sceni. Britanski ambasador je dodao da bi Srbija trebalo da formira novu vladu {to je pre mogu}e i da on vidi ovu zemqu kao partnera i budu}eg ~lana EU. Polt

CV Referenca: 07BELGRADE332 Wikileaks id: #93218 Tema: LDP – grize vi{e nego {to moè da proguta Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 12. mart 2007. u 15.28 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/03/07BELGRADE332.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Jedan od najmawe razmatranih, ali najzna~ajnijih rezultata nedavnih parlamentarnih izbora u Srbiji jeste uspeh Liberalno-demokratske partije (LDP) da dobije predstavnike u parlamentu. Ova partija, koja }e uskoro sigurno dobiti opozicionu ulogu u parlamentu, brzo se postavila kao hrabar zagovornik prozapadne politike sa naprednim stavovima o Kosovu (za nezavisnost), o MKTJ (neodlo`no hap{ewe begunaca), o lustraciji i drugim kqu~nim pitawima. Dugoro~ni ciqevi LDP obuhvataju i {irewe privla~nosti partije i, kona~no, ulazak u vladu. Ovi ciqevi }e, me|utim, nastaviti da budu sputavani kontroverznom reputacijom lidera partije êdomira Jovanovi}a, kao i same partijske platforme, koja je mo`da jo{ uvek suvi{e avangardna za srpsku politi~ku zajednicu, koja sporo napu{ta tendencije iz doba Milo{evi}a. Novonastala partija dobija na ~vrstini Predizborna koalicija “mikropartija” levog centra na ~elu sa LDP, ukqu~uju}i Gra|anski savez Srbije (GSS), Socijaldemokratsku uniju (SDU) i Ligu socijaldemokrata Vojvodine (LSV), osvojila je 5,39% glasova na parlamentarnim izborima januara 2007, {to je dovoqno za 15 mesta u parlamentu. Ovaj ishod prevazi{ao je o~ekivawa mnogih, uzev{i u obzir da je LDP relativno mlada – partija je osnovana tek u novembru 2005, nakon frakciona{kog odvajawa od Demokratske stranke Borisa Tadi}a (DS). êlni qudi LDP-a doprineli su uspehu koalicije neumornom kampawom od strane lokalnih partijskih ogranaka i Jo351

vanovi}a li~no, neo~ekivano velikom izlazno{}u glasa~a (uz dodatne glasa~e za koje se misli da disproporcionalno favorizuju reformske demokratske partije) i “ sveòm” porukom LDP, koja se postavila dijametralno suprotno u odnosu na nacionalisti~ku politiku DSS premijera Ko{tunice i razvodweni reformizam DS. Nadaqe, LDP je dobio podr{ku svih zna~ajnih srpskih NVO koje se bave qudskim pravima u predizbornom periodu. Glasovi koje je u Vojvodini doneo LSV svakako su pomogli da koalicija pre|e prag od 5%.

Platformski i politi~ki prioriteti LDP je usvojio program koji je primetno liberalniji od onoga koji je prihvatila DS, ukqu~uju}i i mirewe sa neizbe`nom nezavisno{}u Kosova; lustraciju, posebno u pravosu|u; zagovarawe {ok-terapije u ekonomiji, neodlo`nu privatizaciju i podr{ku pitawima kao {to su prava homoseksualaca (u jo{ uvek patrijarhalnom i duboko homofobi~nom dru{tvu). LDP je tako|e bila jedina partija koja je kritikovala odluku Me|unarodnog suda pravde da Srbija nije odgovorna za sprovo|ewe genocida u Bosni kao suvi{e blagu, argumentuju}i da presuda nije dovoqno osudila Milo{evi}evu politiku. LDP trenutno skupqa potpise kako bi na slede}oj sednici parlamenta predloìla deklaraciju kojom bi se osudio masakr u Srebrenici, prihvatila odgovornost za rat u Bosni, izrazilo duboko àqewe bo{wa~kom narodu, traìo wihov opro{taj i ponudili akti simboli~ne reparacije kao gest zale~ewa. Vi{e rukovodstvo LDP naglasilo je, u privatnom razgovoru, da planira da usmeri svoje inicijalne napore prvenstveno na parlamentarnu zakonodavnu aktivnost u vezi sa ekonomijom, pravosu|em, qudskim pravima i decentralizacijom. Iako su priznali da bi ovo posledwe bilo te{ko usvojivo u parlamentu, budu}i da se mnoge stranke protive su{tinskom ustupawu nadle`nosti lokalnim vlastima, te bi se iste pozvale na odredbe novog ustava koje to brane. LDP je ve} uradila nacrt sedam zakonodavnih akata sa tim ciqem: jedan antidiskriminacioni zakon, zakon o pravu na privatnost, jednu meru koja dopu{ta besplatnu pravnu pomo} u odre|enim slu~ajevima od strane NVO, jedan napredan zakon koji reguli{e aktivnosti NVO i jedan zakon o osnivawu Ministarstva za podr{ku omladinskim organizacijama. Strategija i prioriteti partije Predsednik LDP êdomir Jovanovi} rekao nam je da stranka nije zainteresovana za u~estvovawe u slede}oj vladi, delom zato {to bi takav potez zahtevao preterane kompromise sa na~elima partije, budu}i da je politi~ka scena jo{ uvek prili~no obojena konzervativizmom. LDP je kategori~ki odbacio (i obratno) da u|e u koaliciju sa DSS premijera Ko{tunice. Strategija LDP je da izgradi partijsku organizaci352

ju i kredibilitet u opoziciji, da dobro pro|e na lokalnim i vojvo|anskim izborima (koji se predvi|aju pri kraju 2007), da odrì zamah i preto~i ga u glasove na narednim parlamentarnim izborima. Ivan Andri}, potpredsednik GSS i ~lan poslani~ke grupe LDP, rekao je da o~ekuje da }e LDP u}i u lokalne skup{tine u svim ve}im gradovima i mawim mestima Srbije, nakon slede}ih op{tinskih izbora i da }e posebno dobro pro}i u Vojvodini i Beogradu. LDP posebno ra~una na privla~ewe glasa~a DS razo~aranih potencijalnim dogovorom sa DSS u ciqu stvarawa vladaju}e koalicije. ^lanovi predsedni{tva LDP rekli su nam da veruju da bi stranka mogla da pro{iri svoje glasa~ko telo ~ak i ako bi se novi izbori odràli uskoro, bilo zato {to }e druge demokratske partije sigurno izgubiti obraz na novim izborima, bilo zato {to ne}e uspeti da formiraju vladu, bilo zbog kompromitovawa principa kako bi se zacementirala neka koalicija. Nasuprot tome, glasa~ka baza LDP (i razo~arani glasa~i DS, kako se nadaju) bi}e ohrabreni principijelnim stavom partije zbog kojeg ostaje u opoziciji.

Granice potencijala LDP Uprkos brzom startu i velikim planovima ove partije, mnogi politi~ari i analiti~ari jo{ uvek nisu uvereni da }e se snaga LDP-a odràti. Sr|an Bogosavqevi}, {ef agencije Strateyik marketing, glavnom izvoru DS u vezi glasawa tvrdi da LDP nije ni{ta drugo nego napredna frakcija DS, i da }e ili na}i na~ina da se reintegri{e u DS, ili }e ostati na marginama srpske politike. [ef Medium Gallup TNS Srbobran Brankovi}, blizak DSS-u, deli ovo gledi{te, opisuju}i LDP kao “post-levi~arsku” partiju intelektualaca sa ograni~enom privla~no{}u {irem glasa~kom telu. Zvani~nici i pristalice LDP-a, me|utim, smatraju da stalna nagla{enost nacionalnih pitawa kao {to je kosovsko i saradwa sa MKTJ iskrivquju srpsku politi~ku scenu i da }e napredni stavovi LDP-a verovatno biti bliì mnogo ve}em delu srpskih glasa~a, kada pomenuta pitawa budu skinuta sa dnevnog reda. Jo{ jedna kqu~na prepreka izbornom potencijalu LDP-a jeste mutna slika koju srpski glasa~i imaju o Jovanovi}u, kome je te{ko da se oslobodi tvrdwi o neprimerenim vezama sa organizovanim kriminalom, koje su ga uporno pratile i u vreme \in|i}a (kao i samog \in|i}a), kao i nakon ubistva \in|i}a (izve{taj o biografiji sledi). Mnogo je u Srbiji onih koji prihvataju poruku LDP-a, ali ne mogu da svare kqu~nog nosioca te poruke. Po predizbornim anketama Internacionalnog republikanskog instituta (IRI), Jovanovi}, kao {to je bio slu~aj i sa Zoranom \in|i}em kada je bio ìv, jeste jedan od najnepopularnijih politi~ara, pri ~emu 15 % glasa~a o wemu ima pozitivno mi{qewe a prili~nih 63% ima o wemu nepovoqno gledi{te. Ovih 15% glasa353

~a bi po svoj prilici, mogli da predstavqaju realan krajwi domet trenutnog potencijala LDP.

Komentar Na sre}u onog dela stanovni{tva Srbije koje je nestrpqivo da ostavi 1990-te iza sebe i brzo napreduje prema evroatlantskim integracijama, dinami~an LDP ubrzano se pomaqa kao odrìv suparnik radikalima i trn u peti svojim kilavim saborcima {irom demokratskog bloka. Li{en tereta slu`bovawa u vladi, ali uveren u svoju narastaju}u popularnost, LDP moè da se reformi{e u skladu sa svojom platformom i voqom svoje glasa~ke baze. Iako je trenutna glasa~ka baza mala (220.000 glasa~a na posledwim izborima), nije nemogu}e da poruka LDP-a okrenuta budu}nosti, obezbedi dugoro~no prisustvo ove stranke na politi~koj sceni Srbije. Me|utim, za dugoro~an uspeh, oni bi morali ve{to da iza|u na kraj sa slede}im izazovima: kontroverznim predsednikom partije, platformom koja je mo`da ispred svog vremena i filosofijom partije koja namerno beì od fleksibilnosti zarad idealisti~kih principa. LDP je jedina partija u parlamentu koja je spremna da prepozna neizbe`nost gubitka Kosova i koja zauzima ~vrst, principijelan stav o saradwi sa MKTJ i suo~avawu sa pro{lo{}u. Mi }emo nastaviti da tragamo za odgovaraju}im na~inima da se ukqu~imo u wihov rad (alt. prevod: da razgovaramo sa wima, prim. prev.) kako bismo obezbedili da se jedan odgovoran zapadno orijentisan glas ~uje u parlamentu. Polt

CVI Referenca: 07BELGRADE364 Wikileaks id: #100817 Tema: Kosovo – nedeqni izve{taj iz Srbije (12–16. mart) Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 16. mart 2007. u 17.43 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/03/07BELGRADE364.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Ovaj telegram sumira zna~ajne doga|aje koji se odnose na Srbiju i Kosovo

Rezime U sedmici 12. marta zakqu~ewe UNOSEK (United Nations Office of the Special Envoy of the Secretary General for the Future Status Process for Kosovo – Kancelarija specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o budu}em statusu Kosova, prim. prev.) pregovora i 354

predstavqawe Ahtisarijevog plana generalnom sekretaru UN bili su najzna~ajniji doga|aji vezani za Kosovo i Srbiju. Naga|awa oko toga da li taj dokument zahteva nezavisnost i {ta }e Rusija da uradi u SB UN nastavqaju se istim intenzitetom. Srpsko rukovodstvo nastavqa da o{tro kritikuje Ahtisarijev plan i da poziva na nove pregovore.

UNOSEK i SB UN: Pogled iz Beograda Svi beogradski mediji izvestili su da je zamenik izaslanika UN Rohan predstavio Ahtisarijev predlog generalnom sekretaru Ban Ki Munu i da }e rasprava SB UN o Kosovu po~eti 26. marta. Mediji su opisali status kao “nadziranu nezavisnost” (Tanjug – telegrafska slu`ba) i “eksplicitno za nezavisnost” (B92). Premijer Ko{tunica i predsednik Tadi} vratili su se sa kona~ne runde pregovora u Be~u 10. marta, daju}i sli~ne komentare, da status Kosova jo{ uvek nije definisan. Tadi} je dao intervju za jedan moskovski dnevni list, koji je ovde propra}en, u kom kaè da pregovara~ki proces “jo{ nije gotov” i da jo{ moè da bude postignuta kompromisna odluka. On je ponovio mi{qewe da bi nezavisnost bila presedan koji bi destabilizovao Balkan i druge regione. Pregovara~ i Tadi}ev savetnik Leon Kojen rekao je da je kompromisno re{ewe za Kosovo neophodno, nagla{avaju}i kqu~nu ulogu EU, SAD i Rusije u tom procesu. On vidi tri na~ina na koji bi SB UN mogao da re{i pitawe statusa: da o nezavisnosti Kosova ne kaè ni{ta, da potvrdi suverenitet Srbije nad Kosovom po rezoluciji 1244 ili da se ne sloì o statusu. Kojen je ponovio da Kosovo treba da bude tretirano kao Irak, Izrael i Severna Koreja – problemati~no podru~je kome je potrebno kompromisno re{ewe. Premijer Ko{tunica je rekao da Ahtisarijev plan nije zasnovan na kompromisu i da kr{i povequ UN i da stoga o wemu ne moè da raspravqa SB UN. On je naglasio da Srbija vidi re{ewe u otvarawu novog procesa, koji bi vodio dogovoru u skladu sa me|unarodnim pravom i Ustavom Srbije. Po Balkanskoj mreì za istraìvawe i obave{tavawe (Balkan Investigative Reporting Network), premijerova strategija je da ponovo otpo~ne “iskrene pregovore koji }e voditi ka dogovornom re{ewu, u skladu sa me|unarodnim pravom i Ustavom Srbije”. “Jedan srpski zvani~nik” rekao je BIRN (pretpostavka prevodioca: Balkan Investigative Reporting Network, prim. prev.) da “Amerikanci i wihovi kqu~ni saveznici ho}e da se zavr{i pri~a o Kosovu”, ali da “postoji nada zbog neslagawa izme|u nekih evropskih zemaqa, posebno [panije, Slova~ke, Gr~ke”. Lider Srpske radikalne stranke Nikoli} rekao je u utorak da bi skup{tina trebalo da odrì novu sednicu o Kosovu kako bi donela novu rezoluciju sa uputstvima pregovara~kom timu pre zasedawa SB UN. On je 355

preporu~io da sednica SB UN bude javno preno{ena video bimom ispred zgrade Narodne skup{tine. On je rekao da, iako je beogradski tim dobro postupao u Be~u, trebalo je da predsednik i premijer naloè wihov povratak ~im je “Ahtisari odbio da odustane od svog predloga za nezavisnost Kosova”.

Citat privukao pa`wu Re~i biv{eg izaslanika SAD za Balkan Ri~arda Holbruka u “Va{ington postu” (gde on upozorava Rusiju da }e biti odgovorna za destabilizaciju Kosova, Balkana, ~ak i Evrope ako blokira Ahtisarijev plan) privukle su veliku pa`wu radio, televizijskih i vesti u dnevnoj {tampi. Beogradske “Ve~erwe novosti” prenele su da je, tokom putovawa u Brisel, izaslanik SAD Vajsner (Wisner) rekao da je Ahtisari ispitao sve na~ine za pronalaèwe re{ewa i da bi ovu stvar trebalo bez odlagawa prepustiti SB UN. Po izve{tajima u medijima, ako Rusija stavi veto, “Kosovo }e goreti, a `rtve }e biti Srbi”. Tako|e su bile citirane slede}e Vajsnerove re~i: “Doga|aji 1990-tih bili su toliko {okantni da je nemogu}e zamisliti da se Albanci vrate pod vladavinu Srbije”. Diplomatska aktivnost “Politika”, provladin dnevni list, pustila je naslov “Rusija protiv Ahtisarija” i izvestila da se Moskva slaè sa Srbijom da su pregovori okon~ani prerano, i tvrdi da vlada SAD vr{i pritisak na Rusiju da ne stavi veto. Tako|e, na sastanku ove sedmice sa premijerom Ko{tunicom, predsednik privredne komore Ruske federacije i biv{i premijer Primakov naglasio je da Kosovo ne sme da bude tretirano kao jedinstven slu~aj i da pitawu budu}eg statusa Kosova treba pristupiti sa strpqewem. On se sloìo sa Ko{tunicom da Ahtisarijev predlog kr{i Povequ UN i na~ela dràvnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. ê{ka republika: U intervjuu za ovonedeqni magazin “Evropa”, ~e{ki premijer Topolanek kaè da wegova zemqa podràva Ahtisarijev plan kao dobro izbalansiran kompromis koji obezbe|uje sigurnost, stabilnost, za{titu qudskih prava i ekonomski prosperitet. Slova~ka: U Beogradu ranije ove sedmice, ministar spoqnih poslova Slova~ke Kubis (Kubis) pozvao je na “kompromis”. Kubis je rekao radiju B92 da je srpski stav nerealan i rekao da je wegova poseta jednim delom usmerena na to da ubedi Srbiju da “prihvati ~iwenicu neposredno predstoje}e nezavisnosti Kosova.” Polt 356

CVII Referenca: 07USUNNEWYORK226; Wikileaks id #101250 Tema: Bramerc pristaje da pokrene proceduralni slu~aj za libanski tribunal Poreklo: Misija SAD u Ujediwenim nacijama (Wujork) Vreme slawa telegrama: utorak, 20. mart 2007. u 23.59 Klasifikacija: tajno / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/03/07USUNNEWYORK226.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Tokom sastanka sa {efom Me|unarodne nezavisne istraìva~ke komisije UN (UNIIIC) Seròm Bramercom, odrànog 19. marta, ambasador Vulf rekao je da }e SAD podràti produètak mandata Komisije za godinu dana i nagovarao Bramerca da se zaloì za produèwe u svom kvartalnom obra}awu Savetu bezbednosti, 21. marta. Nagla{avaju}i da }e od Saveta mo`da biti zatraèno da osnuje Specijalan libanski tribunal, s obzirom na bezizlaznu politi~ku situaciju u Bejrutu, ambasador Vulf tako|e je podsticao Bramerca da iznese proceduralne, nepoliti~ke argumente u korist osnivawa tog suda. Predvi|aju}i da }e istraga morati da se nastavi najmawe jo{ godinu dana, Bramerc se sloìo da podrì produètak mandata UNIIIC-a tako {to }e se zaloìti za nastavak istrage {to je pre mogu}e. U odgovoru na pitawe koje mu je postavqeno tokom konsultacija preuzeo je na sebe da obavesti Savet da bi osnivawe takvog suda pomoglo rad komisije, dok bi sumwe u vezi sa wegovim stvarawem zasmetale wenim istragama. On je tako|e rekao da bi mogao da dostavi dokumenta u kancelariju tuìoca “u bilo kom trenutku” i da UNIIIC namerava da u junu podnese konsolidovan spisak takvih dokaza. Upitan o napretku wegove istrage, Bramerc je rekao da je, kao {to pokazuju wegovi posledwi izve{taji, UNIIIC oti{ao prili~no daleko po pitawu politi~kog konteksta koji okruùje Hararijevo ubistvo i izrazio ~u|ewe nad time {to ni sirijski ni ruski ambasador nisu osporili ta saznawa. Ako bi od wega bilo zatraèno da samo predstavi zakqu~ke svojih istraìvawa, umesto da sastavi dokaze koji bi imali odre|enu upotrebqivost na sudu, Bramerc kaè da bi mogao da zavr{i svoj posao u roku od {est meseci. Ali, sastavqawe slu~aja koji bi imao {anse da pobedi na sudu zahteva vi{e vremena, kao i “insajderske informacije” od svedoka koji se jo{ nisu pojavili. Bramerc nije prijavio nikakve velike probleme u saradwi koju je Komisija imala sa Sirijom ili nekom tre}om dràvom. Upitan za svoje li~ne planove, on je rekao da mora da odlu~i da li }e napustiti svoj poloàj u Me|unarodnom kri357

vi~nom sudu u junu 2007, ali da bi bio spreman da ostane u UNIIIC jo{ {est meseci ako bi UN mogle da mu na|u neki drugi posao kasnije.

Napredak istrage Bramerc je na po~etku izrazio nadu da }e Savet bezbednosti “razumeti gde wegova istraga ide”, ~ak i ako UNIIIC ne bude mogao da bude predusretqiv koliko bi èleo, zbog poverqive prirode sudskog procesa. Nagla{avaju}i da je i daqe “veoma zadovoqan” napretkom istrage, Bramerc je rekao da je istraga zna~ajno napredovala u smislu politi~kog konteksta koji je okruìvao ubistvo Haririja, i izrazio ~u|ewe nad tim {to ni sirijski ni ruski ambasador nisu imali ni{ta protiv ovog dela posledweg izve{taja UNIIIC-a. Upitan koliko je Komisija blizu zavr{etka svog rada, Bramerc je rekao da bi optimista mogao da zakqu~i da je UNIIIC zavr{io 80 odsto posla time {to je razaznao ko je pretio kome i ko je bio na vlasti u Libanu u tom trenutku. Ali da bi se izneo teret dokazivawa na sudu, UNIIIC-u su i daqe potrebne neke “insajderske informacije” kako bi povezao sve ta~ke. Pesimista bi, zato, mogao da zakqu~i da je UNIIIC zavr{io samo 20 odsto posla sa svojim istraìvawem, zato {to “tri insajderska svedoka” tek treba da se pojave. Mada je rekao da je istraìva~ima potrebna najmawe jo{ jedna godina da bi zavr{ili svoj posao, Bramerc je pojasnio da, ako bi Savet bezbednosti odlu~io da ne stvara tribunal i umesto toga zatraìo od wega da iznese zakqu~ke svojih istraìvawa umesto da krivicu optuènih dokazuje dokazima koji zadovoqavaju odre|ene standarde, mogao bi da zaokruì svoje zakqu~ke u roku od {est meseci. Potrebno je vi{e vremena, me|utim, da bi se osiguralo da slu~aj koji ide na sud ima dovoqno dokaza da bi ishodovali povoqnom presudom. Produèwe mandata UNIIIC-a Ambasador Vulf je rekao Bramercu da }e SAD podràti rezoluciju koja }e biti podneta na glasawe posle konsultacija u Savetu bezbednosti 21. marta, a koja }e produìti mandat UNIIIC-a za najvi{e godinu dana, po~ev od 15. juna 2007. godine. Podsetiv{i da je Bramerc pozdravio produètak mandata UNIIIC-a u svom martovskom izve{taju, ali da nije naglasio kada bi trebalo da bude produèn, ambasador Vulf je predvideo da bi nekoliko ~lanova Saveta bezbednosti moglo da dovede u pitawe ovako preurawen zahtev prema Savetu. (Primedba: mandat UNIIIC-a isti~e 15. juna 2007.) Zbog nesigurnosti u pogledu vremenskih odrednica za zavr{etak istraga Komisije i osnivawa tribunala, odre|ene delegacije mo`da }e predloìti {estomese~ni produètak mandata UNIIIC-a umesto jednogodi{weg. Napomiwu}i da }e biti mnogo efikasnije ako Bramerc bude odgovarao na ova pitawa, s obzirom na wegovu apoliti~nu poziciju, ambasador Vulf je nagovarao Bra358

merca da dotakne ove teme u svom obra}awu tokom zatvorenih konsultacija Saveta 21. marta. Mada je odbio da kaè Savetu kada bi trebalo da produì mandat UNIIIC-a, zato {to je to u osnovi politi~ko pitawe, Bramerc je preuzeo na sebe da odgovori na ovakva pitawa, ako budu postavqena, tako {to }e ista}i da bi bilo korisno obezbediti kontinuitet istrage {to je pre mogu}e. Iako su UN ve} obavile sve pripreme da osobqu UNIIIC-a ponude ugovore do kraja 2007, Bramerc se slaè da bi ovako rano produèwe mandata samo ohrabrilo osobqe Komisije da ostane na sada{wim funkcijama. U odgovoru na pitawe o trajawu mandata, Bramerc je rekao da on ne moè da preporu~i Savetu ni {estomese~no ni jednogodi{we produèwe, ali da moè da predvi|a da }e istraìva~ima biti potrebna najmawe jo{ jedna godina da zavr{e svoj posao. S obzirom na mogu}nost da tribunal bude osnovan i da po~ne da radi u roku od godinu dana, on smatra da bi re{ewe moglo da nalaè da kancelarija tuìla{tva preuzme nadle`nosti od UNIIIC-a, kako bi i prili~ilo ako bi tribunal po~eo sa radom tokom mandata UNIIIC-a.

Proceduralni razlozi za tribunal Skre}u}i temu na tribunal, ambasador Vulf je naveo da bi najboqe re{ewe sada{we bezizlazne situacije bilo da libanski parlament ratifikuje sporazum UN i vlade Libana, kojim se osniva sud. Ali, po{to to re{ewe ne deluje verovatno, Savet }e verovatno biti prinu|en da razmatra kako bi on mogao da obezbedi da tribunal bude osnovan. Podsetiv{i da je Bramerc wemu u decembru rekao 2006. da bi Komisija imala koristi od ovako ranog osnivawa tribunala zato {to bi svedoci lak{e pristajali da svedo~e, ambasador Vulf je naglasio da su najja~i argumenti za uspostavqawe suda pravni, a ne politi~ki. Ako bi Bramerc rekao, na primer, da on raspolaè dokumentima koja bi preneo tuìocu, to bi stvorilo pravne osnove za Savet da dela, ~ak i ako Libanci ne}e. Ambasador Vulf upitao je Bramerca da li je UNIIIC sada u mogu}nosti da iznese takve argumente. Nagla{avaju}i da je sada “potpuno svestan” politi~ke situacije koja okruùje tribunal, Bramerc je pristao da iznese nekoliko proceduralnih argumenata u korist osnivawa suda, ako bude upitan o tako ne~emu tokom konsultacija. Mnogi libanski svedoci ponudili su svoje svedo~ewe UNIIIC-u pod uslovom da sa wima ne budu upoznate libanske vlasti, ali ve} se pitaju da li }e Komisija, ako tribunal ne bude nikada osnovan, predati svoja dokumenta Libancima. Nasuprot tome, osnivawe tribunala pomoglo bi rad Komisije tako {to bi ohrabrilo jo{ svedoka da istupe, zato {to bi tada znali da bi wihova svedo~ewa bila zaista i iskori{}ena, i {to bi bio pokrenut program za{tite svedoka izvan Libana, a to bi umirilo zabrinutost svedoka u pogledu bezbedno359

sti. Bramerc kaè da bi “u svakom trenutku” mogao da prosledi dokaze kancelariji tuìla{tva i da UNIIIC namerava da u junskom izve{taju navede i konsolidovan spisak takvih dokaza – nekoliko hiqada strana sa dokazima s mesta zlo~ina, intervjuima, DNK bazom i sl. Tuìla{tvo bi onda moralo da odredi koje bi dokaze koristilo za dokazivawe odre|enih tu`bi. Bramerc je tako|e preuzeo na sebe da pomene pitawe tranzicije sa Komisije na tribunal. On je rekao da je ve} objasnio Rusima i ostalima da nije logi~no insistirati na tome da Komisija zakqu~i svoju istragu pre nego {to tribunal bude osnovan, s obzirom na to da su svi ostali me|unarodni tribunali sami sprovodili svoje istrage. Mada je bilo logi~no ne osnivati tribunal pre godinu dana, zato {to tada nije ni imao slu~ajeve kojima bi se bavio, Bramerc kaè da sada to vi{e ne pije vodu. Komisija ne moè da pripremi optu`nice, to moè samo tuìlac. [tavi{e, tribunal bi mogao da bude osnivan u fazama – najpre bi tuìlac preuzeo osobqe Komisije, zatim bi sudije bile angaòvane, odre|eno sedi{te, i tako daqe. Po{to bi, nakon osnivawa na papiru, bilo potrebno ~ak i do deset meseci da tribunal postane funkcionalan, Bramerc kaè da je va`no krenuti sa tim {to pre. On je privatno rekao da bi bilo mnogo teè osnovati tribunal po{to “mete” istrage budu poznate. (Primedba: nije jasno kako bi takve mete bile poznate, ako bi UNIIIC samo predao svoje dokumente tuìocu.)

Saradwa Sirije i tre}ih zemaqa Kao {to je i opisao u svom izve{taju, Bramerc je rekao da je saradwa sa Sirijom ostala “generalno zadovoqavaju}a”, mada su neki odgovori koje su dobili od svedoka sredweg nivoa bili “promenqivog kvaliteta”. Govore}i o nedavnom boravku Komisije u arhivi sirijske vojno-obave{tajne slu`be, Bramerc je rekao da nije ni o~ekivao da }e tamo zate}i dokumente koji potvr|uju ume{anost sirijskih zvani~nika u ubistvo Haririja, ali da je u toj poseti stekao “sliku komandnog lanca”. UNIIIC je iskopirao nekoliko hiqada dokumenata koje je prona{ao u arhivi. Kada je upitan, Bramerc je rekao da nema potrebe za javnim izjavama Vlade SAD o sirijskoj saradwi, zato {to bi to samo ispolitizovalo saradwu koju UNIIIC ve} ima. Skre}u}i temu ka saradwi tre}ih zemaqa, Bramerc je priznao protivre~nosti koje okruùju rusku inicijativu iz januara 2007, kojom se zahtevaju nazivi dràva koje ne sara|uju i rekao da je tada objasnio ruskom ambasadoru u Bejrutu da taj zahtev ne pomaè Komisiji. On je tako|e uverio ruskog ambasadora da sve dràve ~lanice Saveta bezbednosti u potpunosti sara|uju sa UNIIIC-om. [to se ti~e deset zemaqa koje ne sara|uju, Bramerc je prijavio da je objasnio ambasadorima tih zemaqa da }e mo`da biti prinu|en da otkrije wihovu nesaradwu generalnom 360

sekretaru 12. marta ako zahtevi UNIIIC-a ne budu ispuweni. Svi slu~ajevi su sada razre{eni na zadovoqstvo Komisije.

Bramercovi li~ni planovi Upitan koliko dugo namerava da ostane u Komisiji, Bramerc je rekao da }e u junu 2007. odlu~iti da li }e se vratiti svom poslu u Me|unarodnom krivi~nom sudu (MKS). U decembru 2006. godine, MKS je odobrio Bramercu novo {estomese~no odsustvo kako bi mu omogu}io da nadgleda tranziciju iz Komisije u tribunal, za koju je UNIIIC tada poku{avao da pripremi teren. Ako bude ispostavio isti zahtev ponovo, naro~ito uzimaju}i u obzir nesigurnost u pogledu osnivawa tribunala, Bramerc kaè da bi izgubio sav kredibilitet u MKS-u. On je delovao spreman da napusti MKS i prihvati {estomese~ni produètak na mestu komesara (ponovo je odbacio mesto tuìoca tribunala, zato {to bi to predstavqalo konflikt interesa u odnosu na wegov sada{wi posao) ako bi UN mogle da mu na|u alternativnu poziciju jednom kada wegov mandat u UNIIIC-u bude zavr{en. (Primedba: misija US pri UN nezavisno je saznala da je Bramerc zainteresovan da nasledi Karlu del Ponte kao glavni tuìlac MKTJ-a, ali nam je osobqe francuske misije reklo da je Del Ponteova predloìla svog zamenika da je nasledi.) Vulf

CVIII Referenca: 07BELGRADE426 Wikileaks id: #102311 Tema: Mawinske stranke dobijaju svoj glas Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 28. mart 2007. u 13.50 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/03/07BELGRADE426.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Zahvaquju}i promenama u zakonodavstvu koje su omogu}ile strankama nacionalnih mawina da lak{e u|u u parlament, nekoliko takvih stranaka po prvi put su se na{le u srpskom parlamentu. Svaka je sebe postavila kao potencijalnog saveznika demokratskog bloka stranaka, promovisala ambicioznu platformu i iskazala o~ekivawa da }e u~estvovati u slede}oj vladi i/ili parlamentu. Ove stranke, sa ukupno osam mesta, verovatno ne}e privu}i mnogo pa`we ve}ih stranaka u prvo vreme, ali wihove ponude u parlamentu, u krajwoj liniji, predstavqaju dobar znak 361

za wihove {anse na lokalnim izborima i pove}ano u~e{}e na dràvnom nivou ubudu}e.

Izborni zakoni pomaù mawinama Srpski zakon o izborima izmewen 2004, prvi put primewen na parlamentarnim izborima januara 2007, dozvoqava partijama nacionalnih mawina da u|u u parlament sa “prirodnim pragom” od 1/250 od ukupne izlaznosti, da ne pre|u procenat mawinske populacije u pore|ewu sa op{tom populacijom (prakti~no 12000-16000 glasova po poslani~kom mestu, zavisno od izlaznosti), umesto 5%, koliko se zahteva za ve}inske stranke. Republi~ka izborna komisija tako|e je odobrila ovim strankama niì prag zahtevanih potpisa: 3000 naspram 10000, koliko zahteva Zakon o izborima da bi wihovi kandidati bili stavqeni na liste na nedavnim izborima. Ove odredbe su dosta pove}ale broj zasebnih mawinskih partija u parlamentu, budu}i da je samo Savez vojvo|anskih Ma|ara (SVM) prikupio zahtevanih 10000 potpisa za u~estvovawe na izborima, a nijedna od mawinskih stranaka nije osvojila vi{e od 1,3% glasova. Ma|ari: Zadovoqni poloàjem u opoziciji Savez vojvo|anskih Ma|ara Joèfa Kase, koji je dobio najvi{e glasova od ijedne pojedina~ne mawinske stranke, dobio je tri mesta u parlamentu. On nam je, me|utim, rekao da je pesimisti~an u pogledu {ansi SVM da u~estvuju u vladi, delom zbog zle krvi izme|u SVM i DSS premijera Ko{tunice, koja je kategori~ki odbacila saradwu sa SVM. Laslo Jo{a (Laszlo Jozsa), zvani~nik SVM i predsednik Nacionalnog saveta ma|arske nacionalne mawine, rekao nam je da je glavna prepreka u~estvovawu SVM u vladi strah stranke od podele odgovornosti za gubqewe Kosova u o~ima javnosti. SVM podràva kohabitacioni aran`man izme|u DS i DSS, za koji Kasa veruje da je jedini put ka stabilnoj vladi, ali on je rekao da, nasuprot medijskim izve{tajima prethodne sedmice, on veruje da Ko{tuni~inom “{estom principu” o podeli odgovornosti vlade nedostaje su{tina, i da je to samo izgovor da se da se koalicioni pregovori jo{ vi{e odloè. Kasa nam je rekao da prioriteti SVM u parlamentu mahom odraàvaju predizbornu platformu te stranke, koja je usmerena na proporcionalno u~e{}e Ma|ara u dràvnim institucijama i javnim preduze}ima, ponovno iscrtavawe granica okruga kako bi se vojvo|anski Ma|ari grupisali bliè jedni drugima i sprovo|ewe Zakona o funkcionisawu nacionalnih ve}a. On veruje da }e glas SVM u dva kokusa pove}ati izglede sa ostvarewe ovih inicijativa i preuzimawe vode}e pozicije u bar jednom kokusu (napomena: Kasa je mislio na mawinski kokus, sastavqen od dva predstavnika SVM, dva Bo{waka, jednog Roma i jednog Albanca i kokus Vojvodine, sa jednim zvani~nikom SVM i 4 ~lana Lige socijal362

demokrata Vojvodine, koji su u{li u parlament kroz predizbornu koaliciju sa Liberalno-demokratskom partijom). Jo{ nam je rekao da }e predstavnici SVM u parlamentu nastojati da imaju svoje predstavnike u odborima za obrazovawe, kulturu, zakonodavstvo, ìvotnu sredinu i buyet zbog wihove relevantnosti za Vojvodinu i stru~nosti partijskog kadra. SVM }e nastojati da ostvari ove inicijative pod novim rukovodstvom, budu}i da }e se Kasa povu}i iz predsedni{tva stranke 28. aprila i preuzeti ulogu savetnika. Mada nam je Kasa rekao da on napu{ta ovaj poloàj zbog li~nih prioriteta, Jo{a je nagovestio da je Kasa razo~aran u rezultate izbora u nekim vojvo|anskim op{tinama i da veruje da bi novi lider pove}ao {anse za vra}awe glasova na slede}im izborima. Kasa nam je rekao da bi wegov mla|i i energi~niji naslednik I{tvan Pastor trebalo da bude sposoban da u~vrsti glasa~ko telo partije.

Ugqaninovi Bo{waci: Na Ko{tuni~inoj grba~i i po wegovom pozivu Koaliciona lista za Sanyak (LZS) na ~elu sa ~vrstom rukom Novog Pazara Sulejmanom Ugqaninom, ima dva mesta u parlamentu. Trenutno na liniji DSS, Ugqanin je javno izrazio nadu da }e glavne demokratske partije ostvariti “dobre rezultate, kao {to je to u~inila i Ko{tuni~ina vlada”. On je nagovestio da }e wegovi glavni prioriteti biti evropske integracije i puno sprovo|ewe novog ustava Srbije, posebno odredaba o pravima mawina. On nije javno izrazio o~ekivawa za konkretno mesto u vladi, ali je izjavio da o~ekuje da LZS u~estvuje u vlasti na svim nivoima. O~ekujemo da }e wegov prioritet biti nastavak iznalaèwa na~ina da potkopa svog suparnika, Sanya~ku demokratsku partiju Rasima Qaji}a, koja je u{la u parlament na listi DS i koja }e verovatno zadràti neku verziju wegove prethodne pozicije ministra za qudska i mawinska prava. Romi: Puni entuzijazma Na januarskim izborima jedna romska partija je prvi put uspela da u|e u parlament a spajawe dve romske partije predstavqa ~ak i ve}i pomak za ovu mawinsku grupu, o kojoj se u javnosti ~esto lo{e govori. Unija Roma Srbije Rajka \uri}a i Romska stranka Sr|ana [ajna, jedine dve od 16 romskih stranaka, prikupile su zahtevanih 3000 potpisa za stavqawe na izbornu listu, sakupile su dovoqno glasova da svaka od wih dobije po jedno mesto u parlamentu. Obe stranke su o~ekivano sre}ne zbog novog predstavqawa u parlamentu, predlaù ambiciozne planove i optimisti~ne su u pogledu {ansi za u~e{}e u novoj vladi. Iako je Unija Roma obi~no bila tihi pristalica DSS, \uri} nam je rekao da on tako|e o~ekuje da DS bude kqu~an saveznik; on je aludirao 363

na Tadi}evu platformu kao na identi~nu na~elima koje podràva partija Roma. \uri} je izjavio da }e se zalagati za ubrzano usvajawe i sprovo|ewe antidiskriminacionog zakona, koji bi koristio svim mawinama, kao i vladinog programa za Rome, regionalne strategije ekonomskog razvoja, decentralizacije i reforme medija. Zvani~nik partije Osman Bali} rekao nam je da se wegova partija nada saradwi sa drugim strankama mawina u ostvarivawu ovih inicijativa. Bali} je rekao da je wegova stranka zahtevala mesto u {est ministarstava: obrazovawa, socijalnog starawa, zdravqa, stanovawa, unutra{wih poslova i lokalne uprave. On o~ekuje da Unija Roma dobije poloàje ili predsedavaju}eg ili pomo}nika predsedavaju}eg u Ministarstvu obrazovawa, Ministarstvu za socijalna pitawa ili u oba, kao ute{nu nagradu zato {to ne}e imati mesta u va`nijim ministarstvima. [ajn je sa nama bio jednako ambiciozan, ali ne{to pragmati~niji. On nam je rekao da je traìo da u~estvuje u onim ministarstvima za koja veruje da mogu direktno da budu od koristi Romima: za kapitalne investicije, obrazovawe i zdravstvo, ali nije traìo, niti pretpostavqa, da }e dobiti ministarska ili mesta zamenika ministara. On je rekao da o~ekuje blisku saradwu sa DS i bio je zadovoqan dosada{wim rezultatima pregovora. On je rekao da nije siguran kom }e se kokusu prikqu~iti, budu}i da on veruje da je mawinski kokus samo tehni~ko sredstvo koje omogu}ava da se ove stranke ~uju u parlamentu i da o~ekuje da svaki predstavnik glasa kako èli. (Napomena: On je verovatno u pravu.) On je izneo mi{qewe da kokusi DS ili Vojvodine mogu da predstavqaju stabilniju opciju za wegovu stranku. Kao i \uri}, [ajn je nagovestio sna`nu èqu za jednim antidiskriminacionim zakonom, koji bi ukqu~io koordinaciju sa verskim zajednicama i drugim mawinskim grupama. On je tako|e u prioritete ubrojao i nacionalnu strategiju brige o deci, zastupni{tvo socijalno rawivih grupa u parlamentu i zakonodavstvo o obrazovawu, zdravqu, stambenoj za{titi, politi~koj integraciji i bezbednosti Roma. On nije delovao optimisti~no u pogledu saradwe sa Unijom Roma, navode}i razlike u temeqnim na~elima.

Albanci: Usamqeno je na vrhu Prisustvo Rize Haqimija, predsednika koalicije pre{evskih Albanaca u parlamentu, predstavqa prekretnicu u odlu~ivawu albanske mawine u Srbiji da u~estvuje na izborima. Haqimi je ve} prebrodio i opovrgao neprijatne opaske od strane radikala i socijalista – Da~i} mu je ve} uputio otrovne komentare u vezi sa Kosovom tokom konstitutivne sednice parlamenta, kao {to su to u~inili i rivali albanske nacionalnosti iz Pre{evske doline, koji ne podràvaju u~estvovawe u srpskoj vlasti. Haqimi traì saveznike u drugim mawinskim strankama, 364

kao i u DS, kako bi obezbedio da se wegov glas ~uje tokom ove te{ke borbe sa vetrom u lice, koja }e doneti jo{ vi{e izazova nakon re{ewa kosovskog pitawa. DS je, javno i privatno, obe}ao da }e podràti Haqimija i wegovog koalicionog partnera, a prvi izve{taji govore da je Haqimijev uspeh doveo do toga da reakcionarni lider Ragmi Mustafa grabi i rukama i nogama za bilo kakvu podr{ku od strane me|unarodne zajednice, s obzirom da se izgleda ose}a sve vi{e marginalizovanim. Haqimi nam je rekao da ne o~ekuje da }e zadràti mesto u vladi, ali da veruje da }e DS inkorporirati na~ela koja je preneo tokom neformalnih pregovora (DSS ga nije kontaktirala). On se nada da }e dobiti mesto u skup{tinskom odboru za obrazovawe (on je 20 godina bio profesor) kao i u onim odborima koji su u vezi sa bezbedno{}u i upravom. Drugi u wegovom kokusu skloni su pruàwu podr{ke DSS-u, tako da je on naglasio da }e politi~ka nezavisnost unutar kokusa biti kqu~na za wegovo funkcionisawe. On nam je rekao da }e wegov prioritet biti ponovno uspostavqawe Koordinacionog tela za ju`nu Srbiju, za {ta o~ekuje podr{ku DS, i rekao je zvani~nicima OEBS-a da se nada da }e uspeti u dono{ewu novog zakona o nacionalnim mawinama i decentralizaciji. On nam je rekao da traì ve}e u~e{}e Albanaca u dràvnim i lokalnim institucijama, ukqu~uju}i carinske, poreske i grani~ne agencije i da veruje da }e DS podràti legislativu u ciqu ja~awa veza sa Pri{tinom, posebno u oblasti obrazovawa.

Komentar Prisustvo mawinskih stranaka u srpskom parlamentu krupan je korak za ove nedovoqno predstavqane, demokratski usmerene zajednice, i mi o~ekujemo vi{e u~e{}a od strane ovih grupa u slede}em krugu parlamentarnih izbora. Do sada, ovi zvani~nici istrajavaju u izazovima koje upu}uju politi~koj sceni, odbijaju}i da se povla~e pred kontroverzama. Oni razvijaju sposobnost da privuku neopredeqene glasa~e iz svojih izbornih jedinica, kao alternativa velikim strankama, primoravaju}i tako stranke na vlasti da obrate pa`wu na wihove potrebe. O~ekujemo da }e se wihov aktivizam isplatiti u izbornim jedinicama u kojima su na doma}em terenu i, nadamo se, uroditi ve}im brojem glasova na lokalnim i op{tinskim izborima. Polt

CIX Referenca: 07BRATISLAVA262; Wikileaks id #106681 Tema: Ambasador Vilijemson u Bratislavi razgovarao o MKTJ-u i zatvorenicima iz Gvantanama Poreklo: Ambasada u Bratislavi (Slova~ka) 365

Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 3. maj 2007. u 13.07 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/05/07BRATISLAVA262.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Ambasador zaduèn za pitawa ratnih zlo~ina Klint Vilijemson posetio je Bratislavu 23-24. aprila 2007 zbog sastanaka sa sagovornicima iz ministarstva inostranih poslova, kako bi razgovarali o zatvarawu me|unarodnih krivi~nih tribunala za Jugoslaviju i Ruandu, predstoje}im izborima za novog glavnog tuìoca MKTJ-a i mogu}em prebacivawu zatvorenika niskog i sredweg nivoa iz Gvantanamo zaliva u evropske dràve. Ambasador Vilijemson odvojeno se sastao sa zamenicom ministra spoqnih poslova Dianom Strofovom i wenim osobqem; sa Emilom Ku~arom, direktorom odeqewa za qudska prava i sa ambasadorom Igorom Gre~om, generalnim direktorom za pravna i konzularna pitawa, sa kojim su bili dr Milan Kolar, direktor Me|unarodnog pravnog odeqewa, Peter Klandu~, specijalista za me|unarodne krivi~ne tribunale i ambasador Vladimir Lomen iz Koordinacione jedinice Saveta bezbednosti UN. Zatvarawe MKTJ-a i MKTR-a Planirano zatvarawe MKTJ-a i MKTR-a i daqi razvoj pravnih pitawa bili su pomiwani na sva tri sastanka. Svi sagovornici izrazili su zanimawe za pitawa koja preostaju i proisti~u iz zatvarawa tribunala. Dràvni sekretar Strofova, kao i generalni direktor i osobqe odeqewa za me|unarodno pravo su obe}ali da }e po~eti da razmatraju ova pitawa i da }e sa svojim kolegama iz vlade SAD raditi u Wujorku, Va{ingtonu i Bratislavi na postizawu zajedni~ke pozicije. Svi su, me|utim, naglasili da je najva`nije da EU zauzme jedinstvenu poziciju. Ambasador Vilijemson je, me|utim, primetio da, iako }e Sjediwene Dràve traìti saznawa na svim stranama, kona~ne odluke moraju da budu donete u Savetu bezbednosti UN. Klandu~ je delovao naro~ito dobro obave{ten o pravnim i drugim obuhva}enim pitawima, i bi}e vredan sagovornik iz Vlade Slova~ke. Ku~ar, koji napu{ta svoju funkciju u maju kako bi postao slova~ki predstavnik u Savetu Evrope, rekao je da }e odluke na nivou EU, kako one o zatvarawu MKTJ-a/MKTR-a tako i one o izboru novog glavnog tuìoca MKTJ-a, verovatnije donositi Evropska komisija nego predsedni{tvo EU, i preporu~io je vladi SAD da svoje lobisti~ke napore usredsredi na tu ustanovu. Ku~ar je predloìo da ambasada po~ne da okupqa poslanike po oba pitawa i naro~ito je preporu~io Borisa Zalu (Smer-SD), Miro366

slava Ciza (Smer-SD), Rafaela Rafaja (SNS), Zdenku Kramplovu (LSHzDS), Pala âkija (SMK) i Jana ârnogurskija (KDH) kao odgovaraju}e sagovornike.

Izbor novog glavnog tuìoca MKTJ-a I Strofova i Gre~a rekli su da razumeju na{u poruku podr{ke zameniku glavnog tuìoca MKTJ-a Dejvidu Tolbertu za slede}eg glavnog tuìoca MKTJ-a, ali nisu dali nikakva obe}awa da }e ga oni podràti i ponovo su naglasili da }e se to pitawe razmatrati – i vaqda prona}i re{ewe – na nivou cele EU. Ku~ar je bio naro~ito o{tar u kritici sada{we glavne tuìteqke MKTJ-a Karle del Ponte. Prebacivawe zatvorenika iz Gvantanama u Evropu Strofova i weno osobqe postavili su nekoliko pitawa o zatvorenicima iz Gvantanama koje SAD ho}e da prebace u evropske zemqe i dali nagove{taje da Vlada Slova~ke vrlo ozbiqno tretira ovo pitawe. Strofova je rekla da je zahtev trenutno u ministarstvu unutra{wih poslova, ali da je Vlada Slova~ke svesna da duguje Sjediwenim Dràvama odgovor po tom pitawu i da }e odgovor biti dat {to je pre mogu}e. (Komentar: ambasada i daqe procewuje da su izgledi da Slova~ka prihvati preuzimawe iz Gvantanama vrlo mali.) Kancelarija ambasadora Klinta Vilijemsona proverila je ovaj telegram. Vejli

CX Referenca: 07BELGRADE617 Wikileaks id: #107248 Tema: Ko{tuni~ina stranka prepustila radikalima kontrolu nad parlamentom Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 8. maj 2007. u 16.30 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/05/07BELGRADE617.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zaveo: ambasador Majkl Polt.

[ta se dogodilo Dana 8. maja u 3 sata ujutru, posle maratonske 17-~asovne sednice, Skup{tina Srbije izabrala je zamenika predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislava Nikoli}a za svog predsednika, sa 142 glasa podr{ke (99 je bilo protiv, 9 nije glasalo – uzdràno). Glasawe je i{lo strogo po strana~kim linijama – SRS, Socijalisti~ka partija (SPS) i 367

Ko{tuni~ina DSS jednoglasno su glasali za, dok su Tadi}eva DS, Dinki}eva G17 plus i sredwe-leva koalicija koju predvodi LDP, zajedno sa strankama mawina, glasali protiv postavqawa Nikoli}a. Glasawe se odigralo u skoro zlokobnoj atmosferi na podijumu parlamenta (sa televizijskim prenosom tokom no}i), koju su ispuwavale èstoke razmene uvreda i, u nekoliko navrata, povratak govora mr`we iz Milo{evi}evog doba, koji su koristili Nikoli}evi i Ko{tuni~ini poslanici, dele}i zemqu na “izdajnike” i “rodoqube”. Dinki} je ponovio svoje ranije stanovi{te da }e G17 plus iza}i iz pregovora o koaliciji. Odmah posle glasawa, poslanici DS-a, LDP-a i G17 napustili su dvoranu, da ne bi prisustvovali Nikoli}evom inauguracionom govoru. U svom govoru, Nikoli} je uveravao prisutne u sali da SRS ne}e poku{ati da pravi koaliciju sa DSS-om i dodao da on o~ekuje da bude smewen sa mesta predsednika ako i kada bude napravqena koalicija sa 126 glasova, sugeri{u}i da on o~ekuje da DS, DSS i G17 ipak postignu dogovor u posledwi ~as, pre krajweg roka, 14. maja. Mada je glasawe bilo previ{e kasno da bi o wemu izve{tavala jutarwa {tampa, mnogi lokalni listovi preneli su ton rasprave. Tira`ni tabloid “Blic” objavio je na naslovnoj strani ogroman naslov “Samo Sloba nedostaje” (misli se na Milo{evi}a), preko fotomontaè Ko{tunice, Nikoli}a, lidera NS-a Ili}a i lidera SPS-a Ivice Da~i}a (i wihovih mawinskih partnera), koji su nalepqeni na fotografiju parlamenta. Jutarwi radio progresivne lokalne stanice B92 je, u me|uvremenu, sarkasti~no propratio de{avawa, posve}uju}i jutarwu muzi~ku podlogu nacionalisti~kim pesmama koje peva Ceca Ra`natovi}, popularna folk peva~ica i udovica ratnog zlo~inca Arkana.

Zna~aj Kao predsednik parlamenta, Nikoli} ima potencijalno zna~ajna ovla{}ewa: on preuzima funkciju predsednika ukoliko je trenutni predsednik (Tadi}) onesposobqen; on odlu~uje o dnevnom redu parlamenta, kontroli{u}i o kojim se zakonima glasa i kada; ima ovla{}ewe i da raspi{e op{tinske, predsedni~ke i (samo u ovom mandatu) izbore za Skup{tinu Vojvodine. Me|utim, u slu~aju da novi izbori budu raspisani (odnosno, ako nijedna koalicija ne bude formirana do 14. maja), parlament se raspu{ta i Nikoli} }e izgubiti svoj poloàj. Va`niji je, me|utim, simboli~an zna~aj ovog postupka. Ovo je prvi put posle pada Milo{evi}a da se radikalski zvani~nik na{ao na dràvnoj funkciji i prvi put ikada da radikali imaju najvi{u funkciju u parlamentu. Osvajawe ove pozicije po{to su punih sedam godina bili iskqu~eni iz nacionalne politike (iako su redovno imali najvi{e poslanika u parlamentu), nesumwivo }e dati oslonac radikalima kada se budu pribliìli novi izbori. Jo{ je vi{e zabriwavaju}e, po{to ova368

kav ishod glasawa ne bi bio mogu} bez pune podr{ke Ko{tunice i DSSa, a uzimaju}i u obzir i otrovan govor koji je za vreme skup{tinske rasprave dolazio jednako i od strane DSS-ovih i od strane SRS-ovih poslanika, mnogim “prose~nim” Srbima ovo je potvrdilo prava nastojawa srpskog premijera.

Na{a reakcija Ambasador je telefonirao Tadi}u i Ko{tunici u ranim satima 8. maja, a ~uo se i sa Dinki}em. Tadi} je, zvu~e}i umorno i poti{teno, bio bez jasne strategije koje naredne korake da preduzme. On ne misli da je Ko{tunica sasvim digao ruke od dogovora sa DS-om, ali obe}ava da vi{e “ne}e biti popu{tawa” od strane DS-a. On kaè da DSS i SRS nisu postigli dogovor, ali da pri~aju o wemu. Ambasador je pitao Tadi}a da li veruje da je Ko{tuni~ina podr{ka Nikoli}u u stvari DSS-ov blef, kako bi ja~e pritisnuli DS. Kroz bespomo}an smeh, predsednik je dopustio tu mogu}nost, ali je dodao da on moè da zamisli Ko{tunicu kako ide do kraja sa radikalima. Predsednik se poàlio na to {to mnogi qudi krive wega da je previ{e opstruirao i misle da je on, a ne Ko{tunica, istrpeo najvi{e napada zbog toga {to se oteglo formirawe vlade. Tadi} kaè da je Dinki} uvek podràvao Ko{tunicu protiv wega, a podozreva da }e se to nastaviti ~ak i posle izbora Nikoli}a. Svejedno, Tadi} kaè da je za wega nemogu}e da prihvati Ko{tuni~ine zahteve, u vezi sa Ministarstvom unutra{wih poslova i BIA. On je rekao da jo{ uvek analizira doga|aje od prethodne no}i. On je zatraìo od ambasade da, u bilo kom javom saop{tewu, “u ime razuma” pozove demokratske stranke da formiraju vladu. Ko{tunica je rekao da ni on nije zadovoqan ishodom, ali da ima mnogo iskustva u srpskoj parlamentarnoj politici i da je ose}ao da mora da unese stabilnost u parlament, zato {to se o rezoluciji Saveta bezbednosti UN raspravqa u Wujorku. On kaè da je i daqe otvoren za kompromise u pogledu razgovora o koaliciji, isti~u}i da je uputio Tadi}u nekoliko povoqnih ponuda, a da su one prihva}ene, izbor Nikoli}a ne bi bio neophodan. Upitan da li je zabrinut zbog toga {to je sada posmatran u savezu sa radikalima, Ko{tunica je odgovorio da nije, ve} da je morao da srpsku politi~ku scenu uvede u “normalu”. Imamo problem ako stranka koja ima najvi{e poslanika nije integrisana u ustanove, kaè on. Nikoli} je izabran, smatra on, jednostavno radi dobrog funkcionisawa parlamenta i vladavine zakona. Srbiji je potreban, racionalizovao je, funkcionalan parlament koji bi predstavqao zemqu na me|unarodnom nivou. On je ostao pri stavu da je ovakva integracija uvek bila deo wegove politi~ke filozofije. Nastavqaju}i u predvidivom stilu, Ko{tunica je rekao da je ovaj trenutak veoma teàk zbog Kosova. Da je tamo bilo vi{e strpqewa, vre369

mena i kompromisa, stvari bi bile boqe. Upitan da li bi bio spreman da u|e u koaliciju sa SRS, on je najpre izbegao direktan odgovor. Kada smo ga pritisli i podsetili na wegove uveravawa da nikada ne}e formirati koaliciju sa SRS, odgovorio je da izbor Nikoli}a nije ni{ta promenio u tom smislu. Ambasador je rekao da se zbog Srbije nada da Ko{tunica ne}e na}i da je neophodno da vlada sa SRS-om, dodaju}i da je bio posebno zabrinut zbog retorike iz vremena Milo{evi}a koja je podgrevala parlamentarnu raspravu. Ko{tunica je rekao da je govor mr`we ~esto usmeren i protiv wega, i kori{}en u medijima. On kaè da nikada nije podràvao ili ohrabrivao takav govor i da se on drì filozofije Yefersona – da }e {tititi prava svojih rivala, ~ak i pravo da {ire klevete. Napravili smo nacrt saop{tewa u vezi sa ovim doga|ajima, koje }emo dostaviti agenciji Beta i kasnije oka~iti na svoj sajt. U saop{tewu se nagla{ava na{e razo~arawe povratkom govora mr`we iz vremena Milo{evi}a u srpsku politiku i ponovo isti~e na{a spremnost da sara|ujemo sa onim qudima u Srbiji koji èle da stvaraju boqu, stabilniju i evropsku budu}nost za svoju dràvu.

Budu}i scenariji Kao posledica najnovijeg razvoja doga|aja, mogu}a su najmawe ~etiri ishoda koja vode ka formirawu vlade: A) Novi izbori: ovo je najverovatniji scenario, prvenstveno zbog toga {to Dinki} odbija daqe pregovore, zato {to je Nikoli} izabran. Mnogi zvani~nici DS-a tako|e bi voleli ovakav ishod, zato {to bi tako izvukli izvesnu moralnu prednost iz pregovora o koaliciji, po{to bi Tadi} mogao da okrivi Ko{tuni~ine poteze za propast pregovora. Scenario novih izbora ne bi nu`no {tetio ni samom Ko{tunici, po{to bi wegova prelazna vlada bila na funkciji mo`da ~ak i do kraja novembra, kada bi naredna runda pregovora o koaliciji bila zavr{ena (izbori bi morali da budu odràni do 13. jula). Po ovom scenariju, me|utim, sve stranke demokratskog bloka morale bi da ra~unaju da izgube ne{to glasova zbog mnogo mawe izlaznosti, izazvane kako premorom glasa~a, tako i godi{wim odmorima, tokom kojih }e demokratsko stanovni{tvo biti na odmoru u nesrazmerno velikom broju. B) Postiè se dogovor o koaliciji – Tadi} pristaje na jo{ ustupaka. Ovaj scenario je drugi po verovatnosti. Na Tadi}a vr{e pritisak neke struje unutar wegove stranke da sklopi sporazum, a u nekoj meri on veruje da bi neuspeh da formira vladu izazvao da on u o~ima demokratskih glasa~a izgleda slabo. Da bi se ovaj scenario ostvario, Tadi} }e morati da se odrekne i Ministarstva unutra{wih poslova i mesta {efa obave{tajne slu`be (BIA), plus mo`da i nekih za sada nepoznatih pozicija ukoliko Ko{tunica nawu{i slabost. Trebalo bi tako|e da i 370

Dinki} pristane da u|e u koaliciju, {to je odlu~no odbio – ali bi mogao da se predomisli uz odgovaraju}i ustupak – na primer Ministarstvo finansija, kojeg bi opet DS morao da se odrekne. Posledice ovakvog dogovora verovatno bi bile katastrofalan pad bira~ke podr{ke DS-u i li~no Tadi}u, kao i marginalizacija demokratskog centra i levice u doglednoj budu}nosti. C) Postiè se dogovor o koaliciji – Ko{tunica uzmi~e. Mnogo mawe verovatan ishod bio bi koalicioni sporazum u kojem je Ko{tunica odustao od svog zahteva vezanog za BIA. S obzirom na to da je Ko{tunica smi{qeno podigao ulog tako {to je Nikoli}u prepustio kontrolu nad parlamentom i imaju}i u vidu wegovu krutu prirodu i uverewe da moè politi~ki da nadmudri Tadi}a, ovakav ishod ne deluje verovatno. Dinki} bi, po ovom scenariju, ponovo morao da pristane da u|e u koaliciju. Nikoli}ev inauguracioni govor, me|utim, samo {to nije direktno potvrdio da je on pristao da bude iskori{}en kao ~ip u pregovorima o koaliciji, {to daje izvesne {anse ovom scenariju – Ko{tunica je pokazao da moè da ubaci radikale u jedna~inu, ali se onda povla~i. D) DSS, SRS i SPS formiraju koalicionu vladu. Ovo je najmawe verovatan scenario, ali ne moè da bude otpisan, s obzirom na spremnost Ko{tunice da SRS-u prepusti kontrolu nad parlamentom, uprkos wegovim obe}awima ambasadoru. Ko{tunica bi imao po~etnu prednost nad radikalima, ali bi neizostavno bio na kraju progutan od strane daleko ve}e, ideolo{ki ~istije i boqe organizovane SRS. Po ovakvom sporazumu, samo bi SRS i DSS bili odgovorni za re{ewe Kosova – {to je Ko{tunica èstoko nastojao da izbegne od samog po~etka. E) Kona~no, zavereni~ka mogu}nost koja kruì kao pri~a naokolo po Srbiji, glasi da, prema ~lanu 200 Ustava, predsednik parlamenta ima pravo da proglasi vanredno stawe po{to status Kosova bude zape~a}en u Savetu bezbednosti UN, pre nego {to novi izbori budu odràni. U takvom scenariju, sada{wa prelazna vlada ostala bi na poloàju, izbori bi bili odloèni, a predsednik parlamenta bio bi ovla{}en da kontroli{e rasprave o zakonima i glasawe o wihovim usvajawima. To {to se ovakav scenario uop{te uzima u razmatrawe, pokazuje koliko je sumorno raspoloèwe u dràvi.

Komentar Dva trenda jasno su se pokazala u najnovijem razvoju doga|aja: prvo, da je postalo jo{ teè razlikovati Ko{tuni~inu stranku od radikala. Sve je teè i teè Ko{tunici da se drì svog demokratskog kredibiliteta, dok dozvoqava svojoj stranci da koristi govor mr`we iz Milo{evi}evog doba, dok se oslawa na {ovinisti~ke nacionaliste iz srpskih zabiti i dok, sada i zvani~no, podràva Srpsku radikalnu stranku. Zaista, wegova osvedo~ena spremnost da legitimi{e SRS – stranku ko371

ja odbacuje realnost Srebrenice i oboàva ratne zlo~ince kao nacionalne junake – mnogo govori o Ko{tuni~inoj posve}enosti unapre|ewu Srbije. Zajedno sa wegovom sna`nom blisko{}u s Rusijom i sve izraènijom antiameri~kom i antievropskom retorikom, izgleda da je Ko{tunica sve stavio u svrhu tvrde pozicije oko Kosova i da je spreman da srpsku politiku posmatra samo kroz ta, iskrivqena so~iva. Sada je jasnije nego ikada da Tadi} ima slabu voqu i da ne moè da uspostavi disciplinu u svojoj stranci. Dana 8. maja ujutru, visokopozicionirani izvori iz DS-a rekli su nam da je Tadi} predloìo da se Ko{tunici prepuste Ministarstvo unutra{wih poslova i BIA, na {ta su na wega po~eli da vi~u potpredsednik Dragan [utanovac i drugi iz agresivnije struje DS-a. To je mo`da dobro za budu}nost DS-a kao odrìve demokratske partije, ali nije dobro za Tadi}evu sposobnost da predvodi stranku ili zastupa wene stavove. Ne{to od na{ih uvida i analiza podeli}emo barem sa na{im prijateqima iz ambasada zemaqa Petorke, nadaju}i se da }e ih to informisati i uticati na wihove reakcije na ova de{avawa. Polt

CXI Referenca: 07BELGRADE620 Wikileaks id: #107256 Tema: Dinki} i poslanici demokratskog bloka o postavqewu Nikoli}a Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 8. maj 2007. u 17.26 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/05/07BELGRADE620.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zaveo: ambasador Majkl Polt. Posle razgovora sa predsednikom Tadi}em i premijerom Ko{tunicom, vezanih za postavqawe zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a na mesto predsednika Skup{tine Srbije, ambasador je razgovarao sa predsednikom G17 plus Mla|anom Dinki}em kako bi se odredili naredni koraci. Dinki} se zarekao da G17, sve dok je Nikoli} na ~elu parlamenta, ne}e u~estvovati u formirawu skup{tinskih odbora niti prisustvovati narednim sednicama, iz protesta. Pored toga, kaè da je zatraìo od pet dràvnih slu`benika iz G17 plus, nivoa dràvnog sekretara, da podnesu ostavke na svoje funkcije, kao daqi vid protesta (to bi ukqu~ilo, kaè Dinki}, pomo}nicu ministra odbrane Sneànu Markovi} i neimenovanog pomo}nika ministra poqoprivrede). 372

Upitan da pojasni svoju odlu~nu izjavu da }e G17 plus napustiti razgovore o koaliciji ako Nikoli} bude izabran za predsednika parlamenta, Dinki} je razjasnio da je G17 plus i daqe voqna da pristupi koaliciji DS-DSS, ali samo ako Nikoli} bude smewen sa sada{we funkcije (su{tinski je ovo povezano, po{to bi Nikoli} imao jako male {anse da ostane na poloàju kada bi se suo~io sa parlamentarnom ve}inom koju bi sa~iwavali DS, DSS i G17 plus... osim ako bi se jedna od stranaka borila za wegov ostanak – videti ispod). Dinki} dodaje da }e, u slu~aju novih izbora, on prirodno da se pridruì koaliciji DS-a i LDP-a, isti~u}i da je on jo{ pre vi{e meseci ponudio da utopi G17 plus u DS, ali da je Tadi} rekao da }e to biti mogu}e tek posle izbora. U me|uvremenu, na{i kontakti iz parlamenta dali su nam prili~no haoti~nu sliku tamo{weg raspoloèwa. Poslanici DS-a kaù nam da oni i daqe insistiraju na tome da Nikoli} mora da bude uklowen u sklopu bilo kakvog koalicionog dogovora – za {ta neki sada veruju da }e morati da ukqu~i i davawe Ministarstva unutra{wih poslova DSSu i, u najmawu ruku, neku vrstu dogovora o podeli vlasti oko BIA – mada u DS-u postoji i sna`na struja, koju predvodi potpredsednik Dragan [utanovac, koja odbija svako daqe popu{tawe. U isto vreme, poslanici DSS-a privatno nam govore, a ovo se unekoliko slaè i sa razgovorom koji je ambasador obavio sa Ko{tunicom, da DSS zaista poku{ava da sklopi nekakav dogovor o koaliciji sa DS-om a da istovremeno zadrì Nikoli}a na poloàju predsednika parlamenta, izgleda da bi primorali SRS da kao u~esnik u vlasti podeli odgovornost za gubitak Kosova. Sve u svemu, na{i DS kontakti su trenutno zbuweni ili obeshrabreni, generalno nesigurni gde strana~ko rukovodstvo namerava da ih vodi. DSS je, sa svoje strane, priznao da postoji nezadovoqstvo u strana~kim redovima, a wihovi progresivniji ~lanovi su razo~arani Ko{tuni~inom odlukom da podrì radikale. U stvari, tokom glasawa, jedna poslanica DSS-a navodno je zaplakala, {to je navelo potpredsednika DS-a [utanovca da je zamoli da glasa po svojoj savesti ({to je sasvim neizvodqivo, po{to Ustav kaè da su mandati vlasni{tvo stranke a ne poslanika, pa bi glasawe protiv odluke stranke po ovom pitawu verovatno ko{talo nekoga pozicije). Levi centar se, u me|uvremenu, po mnogim procenama odli~no drào tokom rasprave, iznose}i sna`ne, ubedqive argumente na koje nije ni moglo da bude nikakvih protivargumenata. Nenad ânak je “preoteo slavu”, kada je, parafraziraju}i poznati citat jednog poslanika iz perioda izme|u Dva svetska rata, za skup{tinskom govornicom rekao: “Boè me sa~uvaj radikalskog patriotizma i Ko{tuni~inog legalizma”.

Komentar Uzimaju}i u obzir Dinki}ev blef i Tadi}evu molbu ambasadoru da javno podrì dogovor o koaliciji, verovatno}a da }e do}i do novih iz373

bora ve} je umawena, dok je izvesnija koalicija koju }e nastaviti da hrani popustqivost DS-a. Bez obzira na to da li }e Nikoli} ostati na funkciji ili ne}e, a naro~ito ako ho}e, Tadi}eva popustqivost verovatno }e naneti snaàn udarac wegovoj sposobnosti da rukovodi strankom na duè staze. Tako|e }e umawiti i glasa~ku podr{ku DS-u na slede}im izborima, koji }e verovatno biti do kraja godine, i to mo`da za predsedni~ke, lokalne, pa i parlamentarne mandate. “Pobednik” bi mogla da bude LDP, koja }e pokupiti begunce, kao i DSS, koji }e nesrazmerno mnogo imati korist od nezadovoqstva DS-ovih glasa~a i postoje}e apstinencije. Polt

CXII Referenca: 07BELGRADE643 Wikileaks id: #107912 Tema: Postignut dogovor o koaliciji; jo{ uvek ni{ta zvani~no Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 11. maj 2007. u 17.10 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/05/07BELGRADE643.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Iako se jo{ uvek ne ~uje ni{ta zvani~no, postignut je dogovor koji }e Ko{tunicu odràti za kormilom slabe demokratske koalicione vlade. Dogovor i politika koja ga okruùje nadvili su crne oblake nad politi~kim krugovima i stanovni{tvom uop{te, budu}i da su mnogi protuma~ili voqnost DSS-a da legitimizuje Srpsku radikalnu stranku kao znak povratka u Milo{evi}evu pro{lost. Ambasador }e pozvati ~elnike nove koalicije da uloè vi{e napora u na{a o~ekivawe u vezi MKTJ, Kosova i evroatlantske integracije. Preporu~ujemo na{em rukovodstvu da privremeno obustavi pozive novoj vladi sve dok ne dokaè svoju posve}enost ovim ciqevima. Oko 11.30 po lokalnom vremenu, po~ele su da pristiù prve vesti od na{ih kontakata, da su DS i DSS postigle dogovor o formirawu vlade. Odluka DS da se nagodi, uprkos odluci DSS da glasa za predstavnika radikalne stranke na poloàju koji kontroli{e parlament, bila je navodno rezultat sastanaka predsedni{tva DS, na kojima je atmosfera bila uzavrela, a tokom kojih su se pristalice dogovora àlile na intenzivan pritisak od strane glavnih gradova Evrope i drugih. Nakon sedmo~asovnog sastanka, lokalna {tampa izvestila je, ujutro 11. maja, da je predsednik Tadi} pristao na jo{ jednu rundu sastanaka i da je od strane predsedni{tva DS imenovan za jedinog pregovara~a. Elementi dogovora su doslovno identi~ni posledwem predlogu DSS uo~i glasawa kojim je DSS 374

doveo SRS u parlament, o ~emu je izve{tavala lokalna {tampa. Kqu~ni elementi su bili: zadràvawe resora unutra{wih poslova od strane DSS i neka vrsta dogovora o podeli vlasti kada je re~ o obave{tajnoj slu`bi. Op{te raspoloèwe me|u politi~arima je, za sada, rezignirana frustracija – u ve}ini tabora postoji ogroman bes zbog manipulativnog zastra{ivawa kojem su o~igledno pribegle obe strane i kona~ne nagodbe koja odràva status kvo, uz ose}awe da nije bilo drugog izbora sem nove kohabitacije sa strankom (DSS), za koju malo wih veruje da èli da vodi Srbiju u pozitivnom smeru. Uop{te posmatrano, raspoloèwe me|u stanovni{tvom je jednako otu`no, neka vrsta upla{ene otupelosti. Bilo je iskrenog besa kada je Nikoli} izabran u raspravi koja je podse}ala na one u vreme Milo{evi}a, pra}enog strahom da bi srpski lideri mogli sve da vrate u izolacionisti~ku pro{lost. Komesar za pro{irewe EU, Oli Ren, mo`da je to najboqe izrazio svojim komentarima od 11. maja, prime}uju}i da je “u dva dana Srbija oti{la unazad 20 godina”. Iako nije zvani~no potvr|eno, pretpostavqa se da }e sastav vlade izgledati ovako: DS (13 ministara, ukqu~uju}i potpredsednika vlade): potpredsednik vlade, ministarstva: za evropske integracije, spoqne poslove, odbranu, pravdu, finansije, telekomunikacije, kulturu, poqoprivredu, dijasporu, nauku, lokalnu upravu, socijalna pitawa, ekologiju; DSS/NS (8 ministara, ukqu~uju}i premijera): premijer, ministarstva: unutra{wih poslova, energetike, za Kosovo, obrazovawa, trgovine, vera, infrastrukture; G17 plus (4 ministarstva): ekonomije, zdravqa, omladine i sporta i rada. Nijedno od imena predloènih ministara nije objavqeno, delimi~no i zato, kako nam kaù, {to DS (u najmawu ruku) jo{ uvek nije odlu~ila o popuwavawu poloàja koji joj pripadaju. Neka od imena koja se prili~no ~esto pojavquju su: Ko{tunica kao premijer, Boìdar \eli} kao zamenik premijera, Dragan [utanovac kao ministar odbrane, Dragan Jo~i} kao ministar unutra{wih poslova, Aca Popovi} kao ministar obrazovawa, Velimir Ili} (iz Nove Srbije, koalicionog partnera DSS) kao ministar za infrastrukturu i Mla|an Dinki} za ekonomiju. Vaqa primetiti da ministar inostranih poslova jo{ uvek nije izabran. Glasine pomiwu savetnika predsednika Vuka Jeremi}a i sada{weg ambasadora Srbije u SAD, Ivana Vuja~i}a. Pored nagodbi oko ministarstava, na{i kontakti kaù da su DS i DSS postigli kqu~ne kompromise oko pitawa bezbednosti. Naime, po sada{wem aran`manu, na ~elu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) trebalo bi da se nalazi tehni~ki direktor koji nije povezan ni sa jednom strankom (ne{to teè sno{qiva alternativa je da }e na ~elu BIA biti tandem funkcionera DS i DSS koji }e se smewivati konsekutivno na 18 meseci). Ova nagodba tako|e ukqu~uje stvarawe Nacio375

nalnog ve}a za bezbednost, na ~ijem }e ~elu navodno biti Tadi} kao predsednik, a ~ija }e prvenstvena uloga biti da sluì kao obave{tajno koordinaciono telo, koje bi nadgledalo i usmeravalo aktivnosti BIA, Vojno bezbednosne agencije (VBA), Vojno obave{tajne agencije (VOA) i obave{tajnog odeqewa Ministarstva spoqnih poslova (SID).

Druge pozicije od interesa DSS }e navodno zadràti kontrolu nad nacionalnim javnim RTV servisom RTS (Aleksandar Tijani}); DS }e navodno dobiti mesto predsednika parlamenta i zadrà}e na~elnika General{taba kao slu`benika Ministarstva odbrane. U me|uvremenu, zamenik predsednika SRS, Toma Nikoli}, deluje sumwivo, èqan da prepusti svoj poloàj i pomogne tranziciji. On je ve} najavio da }e dati ostavku na svoj poloàj, bez rasprave, ~im 126 poslanika to zatraì (verovatno potpisivawem neke peticije u tom ciqu) i rekao da }e uzde prepustiti zameniku predsedavaju}eg iz DSS, kako ne bi bilo optu`be za opstrukciju. On je tako|e najavio da }e zakazati sednicu parlamenta za subotu, 12. maj, kako bi se raspravqalo o predlogu za formirawe nove vlade, a jo{ jedna sednica }e biti zakazana za ponedeqak, 14. maj, kako bi se doneo Zakon o vladi i potvrdila nova vlada. Beograd je prepun naga|awa o tome koje je jo{ ustupke SRS mogla da izvu~e od DSS da bi igrala tako pasivnu ulogu u ovom pozori{tu. Ambasador }e pozvati Tadi}a, Ko{tunicu i Dinki}a ~im taj dogovor bude zvani~no potvr|en. On }e im poèleti sve najboqe, ali }e ponoviti na{a o~ekivawa da u~inak ove vlade bude boqi u odnosu na slab u~inak prethodne vlade po pitawu saradwe sa MKTJ, odràvawa ja~e privrènosti evroatlantskoj integraciji i igrawu konstruktivnije uloge u obezbe|ivawu odrìvije budu}nosti za Kosovo i region. Imaju}i u vidu neprijatan na~in na koji je ova koaliciona nagodba nametnuta, posebno Ko{tuni~inu legitimizaciju SRS kao instrumenta za iznu|ivawe ustupaka od strane DS, mi ne verujemo da bi pozivi od strane sekretara ili predsednika poslali vaqanu poruku. Mi smatramo da je takve pozive na visokom nivou, ako do wih uop{te i do|e, boqe ostaviti za vreme kada nova vlada ve} bude postigla ne{to. Polt

CXIII Referenca: 07PARIS1882; Wikileaks id #107885 Tema: Francusko gledi{te o zbriwavawu Bramerca. MKTJ opcija Poreklo: Ambasada u Parizu (Francuska) Vreme slawa telegrama: petak, 11. maj 2007. u 15.32 Klasifikacija: poverqivo 376

Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/05/07PARIS1882.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Francuska podràva Serà Bramerca kao naslednika Karle del Ponte na mestu glavnog tuìoca MKTJ-a iz uverewa da }e u suprotnom Bramerc odbiti da produì svoj mandat u Me|unarodnoj istraìva~koj komisiji UN (UNIIIC), {to je ishod koji Francuzi opisuju kao katastrofalan. Salina Grene, slu`benica ministarstva spoqnih poslova zaduèna za UN i Bliski istok, pojasnila je 10. maja na{im agentima da je Bramerc uslovio produèwe wegovih UNIIIC obaveza garancijom – i to datom najkasnije do 15. juna – u vezi sa odgovaraju}im daqim postavqewem. Mada MKTJ predstavqa najboqu mogu}nost za Bramerca, Greneova nije iskqu~ila druga re{ewa i pozvala je vladu SAD da iznesu svoje predloge. Sada je najbitniji prioritet prepoznati re{ewe koje bi zadràlo Bramerca na funkciji u UNIIIC-u do decembra 2007. godine. Direktor kabineta ministarstva spoqnih poslova Pjer Vimon li~no rukovodi francuskim poku{ajima da udovoqe Bramercu. Grene kaè da je ministarstvo spoqnih poslova najpre ispitivalo da li bi moglo da stvori novu funkciju za Bramerca u Wujorku, kao zamenika pravnog savetnika u UN. Ministarstvo je odustalo od tog scenarija kao neizvodqivog u kratkom roku, zato {to bi uspostavqawe nove pozicije u UN zahtevalo dostizawe {iroke saglasnosti unutar sistema UN. [tavi{e, UN se i ina~e ve} nosi sa birokratskim posledicama reforme koju je zamislio generalni sekretar Ban Ki-Mun, a koja bi mogla da ugrozi jo{ 400 pozicija, nagla{ava ona. Po{to se Del Ponteova povla~i u septembru, sada{wi zamenik glavne tuìteqke Tolbert bio bi prelazni rukovodilac do Bramercovog dolaska. Grene priznaje da takav ishod ne bi bio najpozitivniji po Tolberta, ameri~kog dràvqanina, za koga i ona kaè da je odli~an kandidat da zameni Del Ponteovu. [tavi{e, sama je rekla da je Velika Britanija posumwala u to da li Bramerc poseduje odgovaraju}i profil i stru~nost za poziciju u MKTJ-u. Grene je priznala da bi Bramerc, koji je na odsustvu iz Me|unarodnog krivi~nog suda (MKS), gde je zamenik glavnog tuìoca, tehni~ki mogao da se vrati na svoju staru funkciju; me|utim, ona tvrdi da je glavni tuìlac MKS-a Okampo, ~iji su li~ni odnosi sa Bramercom sve gori, prakti~no zatvorio vrata za tu mogu}nost. Grene je odlu~no odbacila mogu}nost da Bramerc mo`da blefira kako bi se dokopao pozicije u MKTJ-u. Nezavisno od toga, na sastanku od 11. maja sa Vo~erom iz Biroa za bliskoisto~ne poslove, Bazil Jared, pariski predstavnik Saada Haririja, naglasio je potrebu da se “zbrine Bramerc” kako ne bi prerano napustio UNIIIC u junu. Bramercov odlazak “bio bi katastrofalan po 377

istragu” ubistva Rafika Haririja, rekao je Jared, koji je izgledao potpuno nezainteresovan za to koju }e konkretnu poziciju Bramerc da preuzme, sve dok ga to dovoqno motivi{e da ostane na trenutnoj funkciji u UNIIIC-u. Stejplton

CXIV Referenca: 07PODGORICA159 Wikileaks id: #108078 Tema: Scenario za posetu admirala Ulriha Crnoj Gori Poreklo: Ambasada u Podgorici (Crna Gora) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 14. maj 2007. u 12.52 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/05/07PODGORICA159.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Dobrodo{li natrag u Crnu Goru (CG). Va{a poseta dolazi u vreme kada Crnogorci raspravqaju o svom novom ustavu, a lo{e obave{tena opozicija nastavqa sa napadima na SOFA sporazum izme|u vlada CG i SAD i na Sporazum po ~lanu 98 (Article 98 agreement). êlni qudi Crne Gore istrajavaju u svom prozapadnom i proameri~kom stavu, dok istovremeno nastoje da odrè dobre odnose sa Moskvom. Vlada Crne Gore ostaje prijem~iv sagovornik, vrlo zainteresovana za razvijawe sna`nih veza sa Va{ingtonom, kako bi se pokazala kao pouzdan partner. ^lanstvo CG u Partnerstvu za mir privuklo je ograni~ene kritike. Bilo je dosta publiciteta, ali je malo pa`we pridato u~e{}u u Programu dràvnog partnerstva. Jedna DAO (Defense Attache Office – Kancelarija ata{ea za odbranu/vojnog ata{ea, prim. prev.) je osnovana krajem 2006, a prvi stalni ata{e za odbranu (DATT – Defense Attaché, prim. prev.) sti}i }e u julu 2007. godine. Strate{ka situacija SOFA i Sporazum po ~lanu 98 êlni qudi CG veruju da budu}nost wihove zemqe leì u Partnerstvu za mir, i eventualno NATO i EU. Naàlost, opozicija (~ak i oni koji podràvaju dobre odnose s SAD) doìvqava SOFA od 1. maja i Sporazum po ~lanu od 19. aprila kao upori{te za napade na Vladu CG. Do{lo je do napada na oba sporazuma, podsticanih dezinformacijama. Iako ~elni qudi opozicije imaju ta~ne informacije (ambasada je ovo proverila), oni su rekli ambasadi da traè oslonac za napade na Vladu CG. Oni su ve{to upotrebili nezadovoqstvo Evropske unije sporazumi378

ma po ~lanu 98 da neta~no prikaù celu stvar, tako da izgleda da }e CG morati da bira izme|u ~lanstva u NATO i Evropske unije. Vlada CG je svesna aktuelne situacije, ali wena poruka ne moè da nadja~a halabuku. Ostaje nejasno {ta javnost misli o ovoj kontroverzi; verovano ona vidi napade kao najnoviji “skandal” koji opozicija koristi da zada udarac Vladi CG. Predsednik Vujanovi} deluje spremno da preuzme ulogu vo|e koji bi pobudio naciju i vojsku za eventualno u~e{}e u globalnom ratu protiv terorizma (GWOT). U Va{ingtonu, po~etkom maja, on je rekao sekretaru Gejtsu (Gates) da Crna Gora èli da po{aqe mawi broj oficira u GWOT (verovatno Avganistan) 2008. godine. Vujanovi} je potpisao SOFA sa sekretarkom Rajs 1. maja i branio je zakqu~ak Vlade CG o Sporazumu po ~lanu 98 od 19. aprila, razmenom diplomatskih nota. Vlada CG je osnovala i ubrzano {iri svoje Ministarstvo odbrane, a 2007. godine wen buyet za odbranu iznosi 2,04% BDP. Vlada CG dostavila je svoj Prezentacioni dokument NATO-u po~etkom maja, nakon {to se pridruìla Partnerstvu za mir, 14. decembra. U Prezentacionom dokumentu CG se izjavquje da ona traì da postane ~lanica NATO. Ona }e sprovesti Postupak planirawa i revizije (Planning and Review Process (PARP)) a razvi}e i jedan individualan partnerski program (Individual Partnership Program). Ona traì konsultacije u vezi Individualnog partnerskog akcionog plana (Individual Partnership Action Plan (IPAP)) i Akcionog plana za ~lanstvo (Membership Action Plan (MAP)). Ona je osnovala i Misiju pri NATO-u i Savet za Partnerstvo za mir, na ~ijem je ~elu premijer.

Odbrana i bezbednost Na ~elu oruànih snaga CG (MAF) je general potpukovnik (Lieutenant Colonel General) Jovan Lak~evi}. Na~elnik General{taba – {ef odbrane (Chief of Defense (CHOD)) je re{en da pretvori oruàne snage CG u efikasne oruàne snage lako opremqene pe{adije, koje }e imati oko 2400 oficira i vojnika, uz vazdu{ne i pomorske baze za podr{ku. Mornarica napu{ta Kotorski zaliv i odlazi u Bar kasnije ove godine. Osnovna misija oruànih snaga CG bi}e nacionalna odbrana, u~estvovawe u mirovnim operacijama, kao i pomo} u slu~aju nepogoda. General Lak~evi} uvi|a potencijalni doprinos bezbednosti od strane ~etiri voda, od kojih }e svaki biti posebno osposobqen, kao na primer za specijalne operacije, protivterorizam, vojnu policiju, borbenu inìweriju i brdsku pe{adiju. [ef odbrane (na~elnik General{taba) vidi u~estvovawe u operacijama koje vode SAD kao najboqi na~in za formirawe profesionalnog jezgra interoperativnih oruànih snaga CG, obu~enih prema NATO standardima. 379

Politi~ka situacija Referendum o nezavisnosti Crne Gore, odràn 21. maja 2006, ocewen je kao slobodan, po{ten i transparentan od strane ve}ine me|unarodnih posmatra~a. Republi~ka komisija za referendum potvrdila je uspeh referenduma 31. maja. Izlaznost je bila 86,5%, pri ~emu je 230.661 glasa~a (55,5%) podràlo nezavisnost, a 185.002 glasa~a (44,5%) glasalo je protiv. Parlament je 3. juna zvani~no prihvatio rezultate referenduma i proglasio CG nezavisnom, obnavqaju}i joj suverenitet posle 87 godina. Crna Gora se prikqu~ila OEBS-u 22. juna 2006, UN 28. juna 2006, a Savetu Evrope 11. maja 2007. SAD su priznale CG 12. juna 2006. i najavile uspostavqawe diplomatskih odnosa na dan 15. avgusta 2006. Konzulat SAD zvani~no je postao ambasada 5. oktobra 2006; devet drugih NATO zemaqa tako|e imaju ambasade u Crnoj Gori. Rusija i Kina tako|e imaju ambasade u CG. Crna Gora je 10. septembra 2006. odràla svoje prve republi~ke parlamentarne izbore, na kojima je pobedila vladaju}a DPS-SDP koalicija, sa apsolutnom ve}inom od 41, od ukupno 81 mesta. OEBS je ocenio da je glasawe bilo “uglavnom u skladu” sa me|unarodnim standardima. Opozicija se raspala u tri bloka, a zvani~ni ~elnik opozicije je Andrija Mandi}, {ef nacionalisti~ke Srpske narodne stranke (SNS). Mandi}, iako li~no nastrojen ka odràvawu dobrih odnosa sa SAD, nije nesklon da stvara kontroverze oko sporazuma sa SAD kako bi i{ao na ruku svojoj nacionalisti~koj glasa~koj bazi tako {to napada Vladu CG. Mandi} je nedavno rekao ambasadi da }e pokrenuti pitawe transparentnosti SOFA sporazuma, ali je òvijalno primetio da je vlada CG osujetila taj potez tako {to je sporazume stavila na svoj vebsajt, tako da se on preusmerio na procesna pitawa vezana za zakqu~ivawe ovih sporazuma od strane Vlade CG, kao i namerno pogre{no tuma~ewe wihove sadrìne. SNS je u koaliciji sa Srpskom radikalnom strankom, pri ~emu radikali imaju jedno mesto u crnogorskom parlamentu. Za razliku od drugih opozicionih grupacija, tanka ve}ina Srpske liste protivi se ~lanstvu CG u NATO, ali ne i u EU. Sre}an prvi ro|endan Va{a poseta Crnoj Gori zbiva se na prvu godi{wicu glasawa na referendumu. Nakon jedne godine, nijedna zna~ajnija politi~ka li~nost u Crnoj Gori ne protivi se obnovqenoj nezavisnosti. Srpske nacionalisti~ke opozicione stranke, kao {to je SNS, i centristi~ke stranke, kao {to je Socijalisti~ka narodna stranka (SNP), tek treba da prihvate doslovne simbole dràvnosti (zastavu, himnu itd), mada u potpunosti u~estvuju u politi~kom ìvotu nezavisne Crne Gore. 380

Premijer @eqko [turanovi} je preuzeo taj poloàj namesto premijera \ukanovi}a pro{le jeseni, kao ~elnik stabilne, prozapadne koalicione vlade. Kao i \ukanovi}u, [turanovi}u je glavni spoqnopoliti~ki ciq ~lanstvo u EU i NATO i on bi voleo da CG ostvari bliske veze sa SAD. Na doma}em terenu, postignu}a vlade na planu sprovo|ewa potrebnih demokratskih i ekonomskih reformi su generalno pozitivna, ali ima ne{to mesta za poboq{awa, posebno {to se sprovo|ewa ti~e.

Borba protiv korupcije [turanovi} je osnovao specijalan tim, sastavqen od velikog broja razli~itih slu`benika, za borbu protiv korupcije, a u ciqu pove}awa poverewa javnosti u dràvne institucije. On je imenovao svog veoma sposobnog zamenika Gordanu \urovi} za vo|u tima, pri ~emu zadacima na dnevnom nivou upravqa Vesna Ratkovi}, biv{i zamenik ministra pravde i osoba odnedavno zaduèna za Program vladavine prava USAID-a. On je tako|e imenovao opozicione poslanike i ~lanove NVO koji se bave nadzirawem, za ~lanove ovog tima. Smatra se da korupcija postoji na svim nivoima, a mnogo, mnogo Crnogoraca navodi korupciju kao najve}i problem zemqe (pored niskog ìvotnog standarda). U ovom procesu, primena postoje}e regulative }e biti kqu~na. Privla~ewe investicija Crna Gora je bila uspe{na u privla~ewu stranih direktnih investicija (SDI), ali do sada je veoma mali deo toga bio ameri~ki. SDI su 2006. dostigle sumu preko 505 miliona evra (650 mil USD) – 28% BDP – najvi{e u regionu. Ve}ina toga su bile grinfild investicije, s obzirom da se CG bliì potpunom prestanku postojawa dràvne svojine. Vlada CG planira da u naredne 4 godine stranci uloè preko milijardu evra kroz direktne strane investicije u CG. Zahvaquju}i prijem~ivom stavu prema makroekonomskim reformskim inicijativama koje finansira USAID Vlada je prihvatila klimu koja odgovara poslovnim ulagawima (na pr. 9% stope poreza na dobit preduze}a, puna repatrijabilnost dobiti). Ve}ina SDI tokom 2006. odnosila sa na kupovinu nekretnina u ~emu predwa~e Rusi, Britanci i Irci. Aprila 2007. jedna firma sa sedi{tem u SAD dobila je ugovor vredan 8 miliona evra (10 mil. dolara) za proizvodwi prvih paso{a nazavisne Crne Gore. Barns

CXV Referenca: 07BELGRADE644 Wikileaks id: #108007 Tema: Kosovo – nedeqni izve{taj iz Srbije (7–11. maj) Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) 381

Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 14. maj 2007. u 6.41 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/05/07BELGRADE644.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Ovaj telegram sumira zna~ajne doga|aje ove sedmice koji se ti~u Srbije i Kosova.

Rezime Tokom sedmice koja je zapo~ela 7. maja, vesti sa Kosova bile su potisnute u drugi plan pri~om o formirawu vlade u posledwi ~as. Uprkos tome, beogradski mediji su ipak izvestili o naga|awima u vezi sa nacrtom rezolucije SB UN i indirektnim komentarima srpskih politi~ara u vezi statusa Kosova, kao jednom od faktora pri formirawu vlade. Diplomatsko lobirawe Srbije protiv rezolucije SB UN ubrzano se nastavqa, {to upadqivo poga|a druge multilateralne dogovore. SB UN: Pogled iz Beograda Ko{tunica je 8. maja izrazio sna`nu podr{ku ruskom predlogu rezolucije SB UN o Kosovu. Ko{tunica je ponovio da nova rezolucija mora podràti suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Ministar spoqnih poslova izdao je saop{tewe u kome je rekao da svaka nova rezolucija mora da po{tuje teritorijalni integritet Srbije, reafirmi{e rezoluciju 1244 SB UN, kao i nastavak pregovora Beograda i Pri{tine, uz “balansirano me|unarodno posredovawe”. Kao {to je izve{teno, Srbija navodi diplomatsko lobirawe ~lanica SB UN u wenom interesu kao faktor u drugim multilateralnim odlukama. Beogradski mediji su 11. maja posvetili dosta prostora izve{taju o putovawu stalnog predstavnika Belgije pri SB UN Verbeka (Verbeke) u Beograd i Pri{tinu pro{log meseca. Tekst izve{taja nije do sada ovde izazvao ve}e reakcije, budu}i da je pa`wa uglavnom usmerena na zna~ajnije pitawe: o namerama Rusije. Pa ipak, moè se o~ekivati da srpski zvani~nici izvuku iz konteksta pasuse o malom povratku interno raseqenih lica i nedostignutim standardima i to upotrebe u sklopu svog diplomatskog lobirawa. U me|uvremenu, izjave vlade SAD o pitawima Kosova, kako od strane ambasadora, tako i od strane Va{ingtona, bile su dosledno i detaqno medijski propra}ene u Srbiji. U intervjuu 10. maja za “Blic”, ambasador je naglasio da je pitawe Kosova potpuno odvojeno od politi~kih procesa u Srbiji. “Srpska vlada ve} godinu dana ima priliku da predstavi svoje argumente i pregovara. Sada je taj proces gotov, a akcija preme{tena u Wujork, gde se radi na rezoluciji koja }e dovesti do nadzirane nezavisnosti Kosova”. Ambasador je rekao da }e SAD nastaviti da sa382

ra|uju sa Rusijom po pitawu Kosova, ali da ne}e prihvatiti nove pregovore. “Na{ ciq je da dogovor o statusu Kosova privedemo kraju ovog meseca, a najkasnije idu}eg. Ili }emo to u~initi kontrolisanim procesom, ili putem SB UN, ili }e se stvari odvijati na nekontrolisan na~in, pri ~emu }e biti znatno teè posti}i bezbednost i sigurnost za sve qude ukqu~ene u ovaj proces”. Ambasador je upozorio da status kvo ne dolazi u obzir. Beogradski mediji su tako|e propratili, u velikoj meri, ovonedeqne komentare podsekretara Brnsa (Burns) (U/S – podsekretar=zamenik ministra spoqnih poslova SAD, prim. prev.) u prilog novoj rezoluciji SB UN koja bi utrla put nezavisnosti Kosova. [tampa je istakla Brnsove izjave da }e SAD nastaviti da rade sa drugim ~lanicama SB UN, od kojih ve}ina podràva Ahtisarijev plan, na rezoluciji koja }e voditi ka izja{wavawu ve} ovog meseca.

Kosovo minorno pitawe u formirawu vlade Status Kosova je bio samo uzgredno pomenut tokom diskusija o formirawu vlade. Jedini javni komentari do{li su od strane novoizabranog predsednika parlamenta iz Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a, koji je 11. maja pomenuo da je Srbiji potrebna legitimna vlada pred mogu}e inostrano priznawe nezavisnosti Kosova. Nikoli} je tako|e potegao Kosovo prilikom rasprave o tome da li bi Srbija trebalo da proglasi vanredno stawe, govore}i da bi rezolucija o Kosovu mogla da dovede do takve odluke. Nikoli} je, dan kasnije, umawio zna~aj svih svojih komentara o progla{avawu vanrednog stawa, rekav{i da je samo primetio da za to postoje tehni~ke mogu}nosti. Privatno, premijer je aludirao da su pritisci SAD i drugih zemaqa da se re{i pitawe Kosova delimi~no krivi za dobar uspeh radikala na izborima ({to je on povezao sa odlukom wegove stranke da izabere Nikoli}a za predsednika parlamenta). Tako|e privatno, biv{i ministar za qudska prava (i saveznik DS) Rasim Qaji} rekao je slu`beniku ambasade da prime}uje politi~ku podelu, nastalu zbog glasawa za Nikoli}a, {to je tako|e bilo zarad politike prema Kosovu. Diplomatska aktivnost Rusija: Naga|awa o tome kako }e Rusija glasati na SB UN nastavqaju da budu glavna pri~a u Srbiji ove sedmice. RTS i drugi srpski mediji izve{tavaju da Rusija nastavqa da insistira na sporazumu koji bi bio prihvatqiv i za Beograd i za Pri{tinu. EU/Nema~ka: Telegrami iz Beograda izvestili su da je premijer Ko{tunica u telefonskom razgovoru izrazio zabrinutost nema~kom kancelaru, Merkelovoj, u telefonskom razgovoru u vezi podr{ke EU nezavisnosti Kosova. 383

EU: Beogradska {tampa je tako|e propratila ponovqenu podr{ku EU novoj rezoluciji SB UN o Kosovu, koju je izneo {ef EU za spoqnu politiku, Solana. [tefan Lene (Stefan Lehne) izaslanik EU pri UNOSEK (United Nations Office of the Special Envoy of the Secretary General for the Future Status Process for Kosovo – Kancelarija specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o budu}em statusu Kosova, prim. prev.), tako|e je 8. maja dospeo u ovda{we vesti, zahvaquju}i izjavi podr{ke dono{ewu nove rezolucije SB UN, {to je pre mogu}e. NATO: Poseta na~elnika General{taba Vojske Srbije, Pono{a, NATO-u izazvala je pa`wu beogradskih medija, posebno wegova izjava da NATO i Vojska Srbije imaju zajedni~ki interes za odràvawe stabilnosti na Kosovu i wegova ocena da je nasiqe na Kosovu neprihvatqivo. Mediji su tako|e primetili da je generalni sekretar NATO, [efer, (Scheffer) ponovio da alijansa razume osetqivu prirodu ovog pitawa za Srbiju, ali i da podràva Ahtisarijev plan kao re{ewe situacije na Kosovu. Slova~ka: Srpski mediji tako|e su propratili komentare slova~kog premijera Fikoa u Rusiji da je Ahtisarijev izve{taj neprihvatqiv i da druge zemqe tako|e smatraju da su mogu}e izmene tog plana. Polt

CXVI Referenca: 07BELGRADE662 Wikileaks id: #180112 Tema: Strana~ke reakcije na koalicioni sporazum Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 14. maj 2007. u 15.16 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/05/07BELGRADE662.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Obave{tewe o formirawu nove vladaju}e koalicije u Srbiji, u koju su u{le Demokratska stranka Srbije/Nova Srbija (DSS/NS), Demokratska stranka (DS) i G17 plus, do~ekana je sa pome{anim ose}awima. Demokratski usmereni gra|ani pozdravili su dogovor uz ose}aj olak{awa, zato {to obuhvata i smenu radikala Tomislava Nikoli}a sa mesta predsednika Skup{tine i elimini{e mogu}nost odràvawa novih izbora. Me|utim, napetost ostaje – posle dva dana strahovawa da }e se Srbija vratiti politi~koj retorici devedesetih, nastupila je realna zabrinutost u pogledu toga da li }e ova vlada biti u stawu da zauzme reformski kurs. Politi~ki analiti~ari se generalno slaù da dogovor ovih stranaka predstavqa dobru vest za Srbiju i zakqu~uju da }e ova vlada, ako “preìvi” Kosovo, biti sposobna da izgura ceo ~etvorogodi{wi mandat. 384

Tadi} poziva na ja~awe poverewa, DS na integracije Tokom popularne TV tok-{ou emisije na B92 “Utisak nedeqe”, predsednik Srbije (i predsednik DS-a) Boris Tadi} rekao je da se nada da }e vlada, sastavqena od stranaka demokratskog bloka, biti uspe{na. Tadi} je rekao da bi koalicioni partneri trebalo da “zakopaju ratne sekire”, izgrade poverewe i dostignu politi~ku saglasnost kako bi ispunili politi~ka na~ela za koja su gra|ani glasali. Tadi} je porekao da je politi~ki pritisak evropskih zvani~nika bio razlog zbog kojeg se sloìo da nastavi pregovore. Rekao je da pregovori zapravo nikada i nisu prestali, po{to su svi u~esnici sve vreme imali na pameti samo interes dràve. Potpredsednik DS-a Du{an Petrovi} u me|uvremenu izjavio da je krajwe prirodno {to je strankama bilo potrebno ovoliko vremena za postizawe dogovora, po{to bi dràva platila daleko ve}u cenu sa druga~ijom ve}inom (~itaj: radikalima). Prema Petrovi}u, najva`nije je da Srbija ima vladu koja je sposobna da nastavi evropske integracije i vladu koja ima jasan ciq da, koriste}i sva diplomatska i pravna sredstva, o~uva teritorijalni integritet i suverenitet dràve. Ko{tunica o Ahtisarijevim “pogre{nim prora~unima” U zvani~nom saop{tewu vlade, premijer Vojislav Ko{tunica rekao je da su stranke koje su odlu~ile da formiraju vladu stavile interese dràve, nacije i gra|ana iznad strana~kih interesa i rekao da }e formirawe vlade doneti stabilnost Srbiji. Ko{tunica je rekao da je najva`niji razlog za formirawe vlade to da dràva ima legitimnu vlast kada bude otpo~ela odlu~uju}a bitka za Kosovo. Ko{tunica je dodao: “Ako je Ahtisari ra~unao da ne}e biti vlade u trenutku kada se bude odlu~ivalo o budu}nosti Kosova i da }e Srbija biti u predizbornoj kampawi, sada se moè videti da su te procene bile lo{e”. Milo{ Aligrudi}, {ef poslani~kog kluba DSS-a u parlamentu, rekao je da je kqu~ni ~inilac u postizawu dogovora bila pozicija stranaka u vezi sa Kosovom. On je rekao da o~ekuje po{tovawe na~ela dogovorenih u pogledu Kosova, ali tako|e i u pogledu drugih pitawa, u kom slu~aju }e ova vlada raditi u interesu dràve i na korist svih wenih gra|ana. Uslovi koje je G17 plus prihvatila Predsednik G17 plus Mla|an Dinki} rekao je lokalnoj {tampi da je zadovoqan sporazumom i zbog toga {to je najva`niji uslov wegove stranke, smena predsednika parlamenta, prihva}en od strane koalicionih partnera. 385

LDP: antiha{ka vlada Dogovor o formirawu nove vlade je logi~an ishod trogodi{we politike kohabitacije izme|u DS-a, DSS-a i G17 plus, koja je sada jednostavno ozvani~ena koalicionim sporazumom, poru~ila je LDP u saop{tewu za medije. Predsednik LDP-a êdomir Jovanovi} primetio je da su najistaknutiji za{titnici antiha{kog lobija uspeli da sa~uvaju svoje poloàje – konkretno Ko{tunica, Jo~i} (unutra{wi poslovi) i Bulatovi} (BIA). Wih trojica, rekao je, jesu garanti da ova vlada ne}e biti demokratska, evropska vlada, ve} da }e umesto toga nastaviti da zastupa i odràva Milo{evi}ev sistem vrednosti. Poslanik LDP-a Ivan Andri} rekao je na{em agentu da je politi~ka pozicija stranke veoma opu{tena. Andri} veruje da LDP moè da se opusti i posmatra kako se koalicija uru{ava iznutra, dok }e wima rejting neminovno rasti. Andri} veruje da bi LDP, kao jedina demokratska opoziciona stranka, trebalo da dopusti novoj vladi nekoliko nedeqa da se dokaè, ali tako|e veruje da }e vlada pruìti dovoqno povoda za kritiku ve} posle samo nekoliko dana funkcionisawa. Andri} kaè da je LDP pripremqena za nove izbore i spremna da se prikqu~i {irem demokratskom bloku, ako na novim izborima izbor bude izme|u tabora DSS/SRS i kolone demokratskog bloka, ali da ne vidi potrebu da se pridruì bilo kakvoj mogu}oj koaliciji, zato {to su uvereni da }e biti u stawu da presko~e cenzus za ulazak u parlament na budu}im izborima. Nenad ânak, {ef vojvo|anskog poslani~kog kluba, tako|e kaè da veruje da nova vlada ne}e biti bitno druga~ija od prethodne, po{to su glavne funkcije, premijera i ministra unutra{wih poslova, ostale u rukama DSS-a. ânak kaè da je veoma opasno to {to je DSS u poziciji da sru{i vladu u svakom trenutku, kada proceni da wena politika vlade po~iwe da ugroàva strana~ke interese u pogledu saradwe sa MKTJ i evroatlantskih integracija. ânak tako|e kaè da se nada da }e DS-ova ministarstva biti konstruktivnija i dodaje da je formirawe ove vlade lo{e, ali da Srbija ne moè boqe u ovom trenutku. Polt

CXVII Referenca: 07BELGRADE682 Wikileaks id: #93218 Tema: Prole}na koaliciona Vlada Srbije – prikaz stranaka Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 17. maj 2007. u 13.22 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/05/07BELGRADE682.html 386

Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zaveo: ambasador Majkl Polt.

Rezime Situacija u kojoj je u posledwi ~as postignut dogovor o koaliciji izme|u DS-a i DSS-a kako bi se formirala nova vlada, ostavila je gorak utisak kod mnogih neposrednih u~esnika, ali i cele politi~ke javnosti. Izbor zamenika predsednika SRS-a Tomislava Nikoli}a na mesto predsednika skup{tine bio je, ma koliko kratkotrajan, {ok za politi~ki sistem u Srbiji. îwenica da je bio izabran uz jednoglasnu podr{ku Ko{tuni~inog DSS-a naro~ito je problemati~na, ne samo proreformistima, nego i mnogima unutar samog DSS-a. Mahinacije oko ovog sporazuma mogle bi da imaju dalekose`ne posledice na sve kqu~ne u~esnike u sporazumu, kao i na one koji ostaju u opoziciji – najvi{e LDP i SPS. Pregovori o koaliciji Po svim merilima, balansirawe na ivici, koje je obeleìlo razgovore o koaliciji pokazalo je sve {to je najgore u srpskoj politici. Od samog starta, svi su predvi|ali da }e pregovori biti dugotrajni – mada, kada su u{li u tre}i mesec, ve}ina politi~kih analiti~ara i medijskih komentatora po~ela je da tretira razgovore kao politi~ki cirkus zbog kojeg Srbija ostatku Evrope deluje kao nezrela i politi~ki atrofirana. Bukvalno svi su o~ekivali da }e li~ni egoi da zamrse razgovore, a mnogi su otvoreno kritikovali potpredsednika DS-a Dragana [utanovca i potpredsednika DSS-a Dragana Jo~i}a zbog toga {to su dozvolili da wihove li~ne ambicije (i jedan i drugi èleli su kontrolu nad Ministarstvom unutra{wih poslova) blokiraju spremnost dve stranke da ranije postignu dogovor. Pored toga, Tadi}eva kapitulacija i pristanak da dozvoli Ko{tunici da zadrì premijersku funkciju izazvala je zaprepa{}enost nekih u DS-u, a mnogi visoki zvani~nici ose}ali su se ponièno zbog toga {to su prepustili tu funkciju iako su osvojili daleko vi{e poslani~kih mesta u skup{tini nego bilo koja druga stranka demokratskog bloka. Ovo je dodatno usporilo proces postizawa dogovora. Na kraju, pregovori su se sveli na to ko }e da kontroli{e ustanove unutra{we bezbednosti, koje jo{ od Milo{evi}evih dana defini{u politi~ku kontrolu u Srbiji – Ministarstvo unutra{wih poslova i Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA). Ministarstvo odbrane nije bilo deo ovog obra~una, barem za DSS i “tvrdokorni” tabor DS-a. Mnogi su verovali da }e Tadi} brzo da prepusti ove dve funkcije, u èqi da napravi dogovor. Me|utim, uz sna`nu podr{ku stranke, drào se ~vrsto, insistiraju}i na podeli ovih funkcija kao uslovu za dogovor. Pitawe ko }e da kontroli{e Ministarstvo unutra{wih poslova i BIA odredilo je tok pregovora do samog kraja. 387

Kraj je usledio kada je Tadi}, pod pritiscima iz redova svoje stranke, odbio zahtev DSS-a da Ministarstvo unutra{wih poslova pripadne DSS-u, a da podele kontrolu nad BIA. DSS je pokazao svoju snagu kada je zvani~no podrào radikale u kandidaturi za mesto predsednika parlamenta. Ovaj potez {okirao je celokupan politi~ki establi{ment, pothranio prezir medija prema politi~koj eliti i uterao strah u kosti mnogim demokratskim glasa~ima. On je, tako|e, ostavio zate~enim i mnoge poslanike DSS-a, koji su sebi u bradu gun|ali protiv ovakve odluke, a neki od wih je i otvoreno kritikovali po hodnicima parlamenta (zahvaquju}i strogoj strana~koj disciplini, nijedan glas DSS-a nije bio protiv nominacije). Odmah posle Nikoli}evog postavqawa, u DS-u je do{lo do ogor~ene unutra{we rasprave, u kojoj su Tadi}evi lojalisti podràvali postizawe dogovora po svaku cenu, a naspram wih je stajala grupa suprotnog mi{qewa, koja se zalagala za nove izbore – neki vi{e na osnovu li~nih ambicija (kao [utanovac), a neki drugi sa mnogo na~elnijih pozicija (kao \in|i}eva udovica i strana~ka potpredsednica Ruìca). U me|uvremenu, lider G17 plus Mla|an Dinki} iza{ao je sa na~elnim stavom, zakliwu}i se da nikada ne}e u}i u vladu u kojoj u~estvuje i stranka (DSS) koja je glasala za radikale. Dinki} je ubrzo, me|utim, shvatio da nema pokri}e za na~elne stavove ako iza wega ne stoji sna`no DS-ovo protivqewe razvoju doga|aja, pa se maltene odmah povukao i na kraju pristao da podrì bilo kakvu vladu koja bude formirana. Paradoksalno, ve}ina posmatra~a veruje da }e ovakvo poigravawe na ivici i zame{ateqstvo u stvari doprineti stabilnosti vlade. Svaka stranka koja u~estvuje u dogovoru se okaqala, pa je sada svima u interesu da pro|e {to je mogu}e vi{e vremena (i prilika za uspehe) pre narednih parlamentarnih izbora. Neke od ukqu~enih stranaka – posebno G17 plus – na ovo gledaju kao na mo`da posledwu priliku da u vladi u~estvuju kao samostalna stranka, tako da }e wihova spremnost da ru{e vladu biti vrlo mlaka. U isto vreme, me|utim, Ko{tunica je podr{kom radikalima pokazao da je mo`da i spreman da se kocka sa budu}no{}u dràve kako bi opstao na vlasti – ovo bi trebalo da bude jak alarm za DS, za koju mnogi veruju da je vo|ena previ{e mlako da bi prozrela ovakve blefove.

Posledice: DS O~igledna nelagodnost proìma Tadi}evu stranku. Razgovori o koaliciji doveli su do niza usijanih rasprava unutar same stranke, koja puca po liniji razdvajawa izme|u Tadi}a i onih koji su èqni da se postigne dogovor sa jedne strane (kohabitacionisti), i strana~kih ~istunaca, koji se bore za to da DS ostvari najve}u mogu}u korist iz izbora kao stranka koja je osvojila najvi{e glasova u koaliciji (maksimali388

sti). Ovaj rascep je razotkrio, a u nekim slu~ajevima i oja~ao, rivalitete izme|u pojedinaca i grupa unutar DS-a. Mnogi analiti~ari, kao i visokorangirani insajderi iz DS-a, veruju da su unutarstrana~ka sukobqavawa, kao i Tadi}eva kona~na nespremnost da se suprotstavi Ko{tunici i odlu~i za nove izbore onda kada se premijer bio svrstao uz radikale, naneli stranci ogromnu (ali ne i nepopravqivu) {tetu. Neki }e poku{ati da ostvare brze politi~ke pobede, kako bi naveli svoje bira~e da zaborave na nedostatak liderstva pokazan u ovim razgovorima, dok }e i daqe ni{aniti jedni druge iza zatvorenih vrata strana~kog predsedni{tva. Drugi }e nastojati da oja~aju snagu svoje strana~ke frakcije, pripremaju}i se za neizbe`ni razlaz od DSS-a.

Posledice: DSS Mnogi veruju da je DSS najvi{e izgubio u ovoj drami, iako je kratkoro~no najvi{e postigao time {to je zadrào mesto premijera i kqu~no Ministarstvo unutra{wih poslova i u najmawu ruku podeqenu kontrolu nad BIA. Isforsirano izglasavawe podr{ke radikalima imalo je dve politi~ke posledice: prvo, razotkrilo je u DSS-u duboke podele sa kojima se stranka uspe{no nosila sve do danas. Poslanici DSS-a vi|ani su kako pla~u po hodnicima pre glasawa koje je postavilo Nikoli}a na ~elo Skup{tine, a {irom sale ose}ao se bes zbog tog poteza. To glasawe je jo{ jednom pokazalo ograni~ewa Ko{tuni~ine posve}enosti demokratiji, kada do|e do klin~a sa politi~kim protivnicima. Premijer nas je uvek uveravao da se nikada ne}e svrstati uz radikale, a ipak je to uradio, stavqaju}i na kocku odnos dràve prema svim svojim kom{ijama i wen put ka Evropi, zarad mogu}nosti da zavr}e ruku Tadi}u kako bi ga ovaj pustio da zadrì kontrolu nad ustanovama koje u najve}oj meri kontroli{u srpske unutra{we poslove. U o~ima ve}ine, ukqu~uju}i tu i neke iz wegove stranke, Ko{tunica je razotkriven kao neko ko podràva tvrdokorni nacionalizam nasuprot pragmatizma i evroatlantizma i ovo saznawe moè da bude grudva koja }e pokrenuti lavinu prebega iz DSS-a. Umereniji sledbenici DSS-a mogli bi da se okrenu konzervativnom krilu DS-a, iz kojeg su prvobitno i do{li, kao pribli`nijem otelotvorewu wihove ideologije, dok }e pripadnici tvrde struje i biv{i ~lanovi JUL-a, koji prave ravnoteù u DSS-u, mo`da prestati da podràvaju stranku koja po anketama ima oko devet odsto podr{ke, kada ve} mogu da se pridruè stranci sa sli~nim programom (SRS-u), koja ima podr{ku od 29 odsto. Mnogi zato veruju da DSS sada ima prili~no kratak period politi~kog poluraspada, zbog ~ega }e stranka nastojati da odràva sada{wu vladu u ìvotu. Kqu~ ovog perioda poluraspada jeste li~no Ko{tunica, lepak koji stranku drì na okupu. 389

Posledice: G17 plus Kao politi~ka stranka, G17 plus je bila “stranka jednog ~oveka” – za Mla|ana Dinki}a, jo{ od kada je smenio biv{eg zamenika premijera Miroquba Labusa. Ostali strana~ki zvani~nici, ve}inom tehnokrate, ili slepo slede wegovo politi~ko vo|stvo, ili nemaju dovoqno politi~ke mudrosti da mu se suprotstave. U razgovorima o koaliciji, Dinki} nije mogao da nadigra ni Ko{tunicu ni Tadi}a, {to je bilo vidqivo po tumarawu izme|u dve ve}e stranke na po~etku razgovora, wegovoj kasnijoj spremnosti da bude pot~iwen Ko{tunici, i wegovom momentalnom uzmicawu od sna`nih izjava o politi~kim na~elima kada je Nikoli} bio izabran za predsednika parlamenta. Dinki}a i daqe brinu dve stvari – da u svojim rukama zadrì ekonomske poluge nove vlade i da zadrì svoju stranku u vladi. Dinki} mo`da ima i najvi{e razloga za strah od novih izbora, kada god oni da budu. Wegova stranka nema jedinstven, prepoznatqiv program – proevropske stavove i ekonomske planove ona u su{tini deli sa DS-om. Bez Ministarstva finansija, izvori iz DS-a kaù da je Dinki} ve} ponudio utapawe G17 plus u DS, ali da je Tadi} to za sada odloìo. Dinki} mo`da ose}a da G17 plus ne}e biti u stawu da presko~i cenzus za ulazak u parlament na bilo kojim budu}im izborima (verovatno je u pravu), {to zna~i da mu je ova vlada posledwa {ansa kao strana~kog lidera. U me|uvremenu, kao ministar ekonomije igra}e na kartu kqu~nih privatizacija u sektorima energetike i telekomunikacija (ministre u ova dva sektora postavili su DSS i DS, tim redom). Posledice: Srpska radikalna stranka Beogradsko pitawe za milion dolara je kakav je zakulisni dogovor sa Nikoli}em mogao da napravi Ko{tunica, kako bi: a) izdejstvovao postavqawe Nikoli}a na funkciju predsednika Skup{tine, i b) posle toga dobio od wega pristanak da napusti funkciju prakti~no bez borbe i bez bilo kakve karakteristi~ne opstrukcije i grubijanskog pona{awa, {to su bile odrednice dosada{weg dràwa SRS-a u parlamentu. Ve}inskoj javnosti je laknulo kada se SRS povukao, tako da niko nije ni zastao da postavi to pitawe. Politi~ka klasa, me|utim, granitno je sigurna da je postignuta nekakva faustovska pogodba. Po wihovom vi|ewu, najverovatniji scenario je neka me{avina slede}ih ~inilaca: DSS-ova podr{ka SRS-ovom predsedni~kom kandidatu na slede}im izborima, koji }e biti odràni do kraja godine (ili, u najmawu ruku, uzdrànost DSS-a od podr{ke DS-ovom kandidatu i/ili isticawe svog kandidata, kako bi raspolutio glasove demokratskog bloka); sli~na DSS-ova posredna ili neposredna podr{ka SRS-ovom kandidatu za beogradskog gradona~elnika, ponovo do kraja ove godine; i/ili DSS-ova podr{ka davna{woj èqi SRSa da se izmeni Zakon o lokalnim izborima, na na~in koji bi vi{e odgovarao SRS-ovim kandidatima i, izme|u ostalog, nalagao da gradona~el390

nika postavqa lokalna skup{tina, umesto da bude biran direktno, kao {to je sada slu~aj (u mnogim op{tinama, ve}inu u skup{tinama imaju koalicije okupqene oko SRS, ali su gradona~elnici iz demokratskog bloka). Kakav god dogovor da je postignut, SRS je na dobitku posle ovog cirkusa, po{to je sada legitimisana kao nacionalna politi~ka stranka u Srbiji, {to bi moglo da rezultira boqim izbornim rezultatima na budu}im izborima (verovatno na {tetu DSS-a i, u mawoj meri, SPS-a).

LDP Pored SRS-a, ova, gotovo nepoznata stranka, mo`da je najboqe pro{la u ovom debaklu. Rukovodstvo LDP-a je smireno i samouvereno. Oni prime}uju da su sve stranke koje su u{le u vladu, naru{ile ugled u o~ima sopstvenih glasa~a. Konkretno, oni procewuju da je Tadi}eva DS popustila u trenutku kada je do{lo vreme da se uspravi i pokaè, time {to se nisu odlu~ili za izbore istog ~asa kada je Ko{tunica stao uz radikale. LDP veruje da je DS napravio od sebe sau~esnika u tolerisawu radikalskih pomaga~a. LDP je nadmo}no samouveren da }e na svakim budu}im izborima pro}i mnogo boqe nego na prethodnim, najverovatnije na ra~un osipawa glasova iz bira~kog tela DS-a i G17. LDP veruje da }e vlada naneti dovoqno {tete sama sebi, i da sve {to LDP, jedina demokratska opoziciona stranka, treba da radi, jeste da ra{irenih ruku do~ekuje demokratske glasa~e koji su sada ostali bez svojih baza. Mada wihovo samopouzdawe ne bi trebalo da bude preterano (jedva su se provukli u parlament, tik iznad cenzusa od pet odsto), bi}e u sjajnoj poziciji da ni{ane vladu, koju posmatraju kao posledwi izdanak Milo{evi}evog nasle|a – DSS u savezu sa radikalima, a DS u savezu sa DSS-om i vi{e okrenute sinekurama nego pravom liderstvu. Polt

CXVIII Referenca: 07BELGRADE709 Wikileaks id: #109156 Tema: Ambasador i grupe za za{titu qudskih prava podelili zajedni~ku agendu za novu vladu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 21. maj 2007. u 16.39 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/05/07BELGRADE709.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Tokom ve~eri kada je formirana nova vlada, ambasador je posedeo sa grupama za za{titu qudskih prava, kako bi saslu{ao razloge wihove zabrinutosti, prodiskutovao o zajedni~kim interesima i izrazio podr391

{ku wihovoj ulozi u gra|anskom dru{tvu. @ivahna razmena, koja se odigrala u ambasadi, ponovo je istakla potrebu za saradwom u ciqu da se politi~ko rukovodstvo Srbije zadrì na putu demokratskih reformi i evroatlantskih integracija. U smi{qenom pokazivawu javne podr{ke srpskom sektoru gra|anskog dru{tva, ambasador se sastao sa kqu~nim NVO liderima 15. maja u ambasadi. Prisustvovali su bukvalno svi najuticajniji NVO lideri, ukqu~uju}i Nata{u Kandi} (Centar za humanitarno pravo), Sowu Biserko (Helsin{ki komitet), Biqanu Kova~evi}-Vu~o (Komitet pravnika za qudska prava – JUKOM), Dragana Popovi}a (Inicijativa mladih za qudska prava), Miqenka Deretu (Gra|anske inicijative), Sta{u Zajovi} (@ene u crnom), Borku Pavi}evi} (Centar za kulturnu dekontaminaciju) i Vesnu Petrovi} (Beogradski centar za qudska prava). Predstavnici lokalne {tampe su tako|e bili prisutni. Na ovom sastanku, ambasador je obe}ao punu i neprekidnu podr{ku vlade SAD hrabroj delatnosti grupa za qudska prava i obavestio je okupqene lidere da }e pri prvim susretima sa predstavnicima nove vlade ista}i potrebu za nastavkom podr{ke radu nevladinih organizacija. Ambasador je sumirao neka od kqu~nih pitawa u vezi sa kojima }e se ambasada obra}ati novoj vladi (ekonomski razvoj, demokratska na~ela, bezbednosni programi, saradwa sa MKTJ i konstruktivna politika prema Kosovu i drugim susedima) i podstakao prisutne grupe koje se bave qudskim pravima da sara|uju sa novom vladom, kako bi daqe razvijali svoje agende o qudskim pravima. Sowa Biserko iz Helsin{kog komiteta otvorila je raspravu prime}uju}i da je nova vlast “realnost za Srbiju”. Mnogi su zakqu~ili da je pro{lonedeqni dogovor DSS-a i SRS-a da se Tomislav Nikoli} izglasa za predsednika parlamenta proizveo dva va`na efekta: razvejao je sumwe u Ko{tuni~ina protivdemokratska nastojawa i raspirio je strahove me|u Srbima (pa i unutar Ko{tuni~inog DSS-a) od povratka radikala na vlast. Miqenko Dereta iz Gra|anskih inicijativa istakao je da }e ovakav razvoj doga|aja doprineti razvijawu javne rasprave o srpskoj budu}nosti, jasno postavqaju}i pred srpsko dru{tvo izbor izme|u demokratskih reformi i alternative koja se ogleda u izolaciji i ekonomskoj stagnaciji. Biqana Kova~evi}-Vu~o iz Komiteta pravnika za qudska prava izrazila je skepticizam u pogledu toga da se moè sara|ivati sa vladom koja ih neprestano napada i naziva ih izdajnicima. Drugi su rekli da }e na}i saveznike unutar vlade i da }e sara|ivati sa ustanovama, a ne pojedincima. Dragan Popovi} iz Inicijative mladih za qudska prava prokomentarisao je da bi prvi zadatak nove vlasti trebalo da bude da zaustavi sve oblike politi~kog nasiqa. On je rekao da je od oktobra 2006. bilo 118 392

incidenata protiv NVO-a, predstavnika medija i ~lanova mawinskih stranaka. Ostali su rekli da o~ekuju da }e posle odluke o Kosovu mo`da do}i do povratne reakcije protiv wih. Ambasador Polt je naglasio da }e ambasada SAD “biti tu da pomogne istog ~asa kada se ne{to bude desilo”.

Komentar Mnogi NVO lideri poàlili su se nedavno da je do{lo do poja~anog neprijateqstva usmerenog protiv wih. Ovo je naro~ito ta~no za one nevladine organizacije koje zastupaju gledi{ta o Kosovu razli~ita (~itaj: realnija) od zvani~nog stava vlade. Neki od wih su izrazili bojazan da }e wihove kancelarije ili wihovo osobqe mo`da postati mete budu}ih pretwi, zastra{ivawa ili nasiqa, kada odluka o statusu Kosova bude primewena. Retorika parlamentarne rasprave koja je okruìvala glasawe za Nikoli}a, sa upozoravaju}im povratkom na etiketirawe “izdajnika” i “patriota” kao iz Milo{evi}evog vremena, dodatno su iskristalisale ove bojazni. Nastavi}emo na najvi{em nivou da insistiramo na tome da nova vlada osigura bezbednost ovih organizacija i wihovog osobqa, u sklopu odgovornog odnosa prema ishodu kosovskog pitawa. Polt

CXIX Referenca: 07BELGRADE711 Wikileaks id: #109161 Tema: Ambasadorovi sastanci od 21. maja sa predsednikom Tadi}em i ministrom spoqnih poslova Jeremi}em Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 21. maj 2007. u 17.24 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/05/07BELGRADE711.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Tajnost zaveo: ambasador Majkl Polt Sastao sam se sa predsednikom Tadi}em 21. maja, {to je bio na{ prvi sastanak otkako su srpske stranke sklopile dogovor o novoj vladi. Tadi}, u dru{tvu novog ministra spoqnih poslova Vuka Jeremi}a, rekao je da je veoma iscrpqen posle “toliko mnogo problema” koji su iskrsli u posledwim minutima pregovora o vladi, ali je pripisao sebi zaslugu {to je izbegnut “katastrofalan scenario”, po kojem bi radikali pobedili na novim izborima. Predsednik tako|e tvrdi da je pritisak da se formira vlada stizao “sa svih strana” i kaè da je ~estitke zbog sklapawa dogovora po~eo da prima od “stranih lidera” ~ak i pre nego {to je dogovor bio ozvani~en. On smatra da je podr{ka premijera Ko{tunice 393

radikalu Tomislavu Nikoli}u kao predsedniku parlamenta u stvari proizvela sasvim suprotan efekat i da su zapaqivi govori Nikoli}a dok je bio predsednik parlamenta pokazali narodu Srbije, jasnije nego ikada ranije, kakvu opasnost predstavqaju radikali. Kada je razgovor odmakao, dao sam mu tri direktne poruke. Prvo, stvari }e se pogor{ati po Srbiju ako nova rezolucija Saveta bezbednosti UN propadne. Drugo, dajte nam razlog da opravdamo verifikaciju (predao sam mu na{ih 11 ta~aka u vezi sa akcijom oko MKTJ). Tre}e, kao neko sa najvi{e udela u novoj vladi, Tadi} je sada odgovoran za naredne poteze Vlade Srbije u vezi sa Kosovom i MKTJ. Tadi} je uglavnom èleo da pri~a o Kosovu i da kuka nad srpskim nedostatkom diplomatskog “manevarskog prostora” po tom pitawu. Tako|e, uzmicao je od svake vrste odgovornosti po pitawu Kosova, biraju}i radije da uokviri Kosovo kao “korisnu alatku”, koju i vlada SAD i Rusija koriste iz geopoliti~kih razloga. Svejedno, tvrdi Tadi}, samo Srbija i evropske zemqe, a ne SAD i Rusija, mogu mnogo da izgube ako situacija na Kosovu krene nizbrdo. Bio sam o{tar dok sam ga ispravqao: mi imamo jedinice na Kosovu koje mogu da se na|u u opasnosti, {to zna~i da to pitawe i za nas nosi ogromnu va`nost. Rekao sam Tadi}u da vlada SAD ne}e odstupiti od podr{ke nezavisnosti Kosova i da }e daqe odlagawe ugroziti Kosovo i regionalnu stabilnost. Predloìo sam da Tadi} i Vlada Srbije uzmu u razmatrawe to da srpsko protivqewe nezavisnosti Kosova ogole do jednostavne izjave da “ne}emo ni da prihvatimo ni da priznamo”, bez daqeg zalaèwa (odnosno, bez poziva na nove pregovore, nova odlagawa i sli~no), ako su zaista zainteresovani da pomognu sebi i svojim ruskim prijateqima da se izvuku iz trenutne kosovske dileme. Predsednik je imao mnogo vi{e pitawa nego odgovora u vezi sa Kosovom, èle}i da zna o sekretarovoj poseti Moskvi i vremenskim okvirima za izglasavawe rezolucije u UN. On je nekoliko puta poku{ao da od mene sazna koliko je mogu}e da SAD priznaju Kosovo ako rezolucija UN propadne. Jeremi} je naro~ito bio zabrinut zbog mogu}nosti da vlada SAD isforsira glasawe o rezoluciji UN pre nego {to se zavr{i na{e predsednikovawe Savetom bezbednosti, mole}i nas da se ne loptamo sa Rusijom preko Kosova. Takav potez, dodao je Jeremi}, slomio bi ki~mu Srbiji. Nisam se mnogo uzdràvao kada sam obja{wavao Tadi}u da je Kosovo daleko od najva`nijeg pitawa koje moramo da re{avamo u na{im odnosima sa Rusima i podsetio ga da je, do odre|enog nivoa, Kosovo zaista ta~ka sporewa izme|u nas i Rusa, samo zato {to je Srbija to tako postavila. Tadi} i Jeremi} izneli su sve one zamorne srpske argumente oko Kosova – kukali su nad “ostra{}enim” predlozima specijalnog izaslanika (misli se na Martija Ahtisarija – prim. prev.), tvrdili su da bismo mi 394

mogli beskona~no da drìmo pod kontrolom “ekstremiste” me|u kosovskim Albancima i da je poziv Vlade Srbije na nove razgovore bio “neàn” zahtev. Rekao sam mu da je Srbija dobila priliku da iznese svoje argumente i zaloì se za svoje interese u procesu specijalnog izaslanika, ali da nije iskoristila to na pravi na~in. Umesto toga, Srbija je odlu~ila da toleri{e druga~ije delovawe, kao {to je Artemijeva opstrukcija obnove crkava, kavgayijsko pona{awe Srba sa severa Kosova koji se protive povratku i generalni napadi i pogre{na tuma~ewa Ahtisarijevog plana. U kratkoj diskusiji o MKTJ, tokom koje sam predao predsedniku na{ih 11 ta~aka o pravilnom delovawu, podsetio sam ga da }e se odluka dràvne sekretarke o verifikaciji uskoro na}i na Kapitol Hilu i da Srbija mora da joj pruì razloge koji bi opravdali verifikaciju. Zanimqivo, Jeremi} kaè da Rusi wemu sve vreme pri~aju da gledaju kako da spasu svoj obraz oko Kosova. Oni ho}e da pokaù kako Amerika ne moè jednostavno da pregazi preko Rusije, kaè Jeremi}. U tom kontekstu, Moskva je ohrabrivala Vladu Srbije da se drì svog poziva na nove pregovore, zato {to bi to Rusiji pruìlo izlaz koji traì. Ambasador je podsetio Tadi}a i Jeremi}a na sve ustupke koji su ve} u~iweni Rusiji, ukqu~uju}i tu pregovore u trajawu od preko godinu dana, slonovski te{ku rundu pregovora i misije Saveta bezbednosti UN u Beogradu i Pri{tini. Kasnije istog dana, razgovarao sam telefonom samo sa Jeremi}em. Novi ministar spoqnih poslova uveravao me je da }e u~initi “sve {to je u wegovoj mo}i” da odnose SAD i Srbije odràva produktivnim i u skladu sa “predsednikovom vizijom evroatlantskih integracija”. Posebno navode}i na{e vojne odnose kao “najplodnije tlo”, Jeremi} me je uveravao da }e wegovo ministarstvo odmah nastaviti izradu dokumenata za predstavqawe Partnerstvu za mir, kao i da }e uputiti diplomatsku notu ministarstvu finansija (verovatno ameri~kom ministarstvu – prim. prev.) da oslobodi fondove vlade SAD za uni{tavawe oru`ja za masovno uni{tewe. Jeremi} kaè da se Ko{tunica sloìo, tokom razgovora o formirawu vlade, da ne blokira reforme vojske, ili bilo kakve druge reforme, koje su neophodne za NATO integracije. Jeremi} je naglasio regionalnu ulogu Srbije i rekao da }e svoju prvu bilateralnu posetu u svojstvu ministra spoqnih poslova obaviti u Sarajevu. Izrazio je nadu da }e novi kabinet da se usaglasi oko deklaracije o Srebrenici pre julske godi{wice. Jeremi} je istakao da on i Tadi}, za razliku od premijera, smatraju da bi u tekstu trebalo da stoji srpsko priznawe krivice za masakr i ostavio otvorenu mogu}nost da se postigne kompromis dogovorom o dva dokumenta Vlade Srbije. Polt 395

CXX Referenca: 07USUNNEWYORK429; Wikileaks id #110428 Tema: Upra`weno mesto glavnog tuìoca Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju Poreklo: Misija SAD u UN (Wujork) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 31. maj 2007. u 23.51 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/05/07USUNNEWYORK429.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime U razgovoru sa pravnim savetnikom UN, ambasador Vulf jo{ jednom je zahtevao od generalnog sekretara da odloì popuwavawe pozicije glavnog tuìoca MKTJ-a, koja }e uskoro biti upra`wena, kako bi omogu}io vi{e vremena za pronalaèwe neke druge prikladne pozicije u UN za Serà Bramerca, {efa Nezavisne me|unarodne istraìva~ke komisije UN (UNIIIC). Bramerc vr{i pritisak na UN da ga sada postave na upra`weno mesto, koje bi on preuzeo kasnije, kada zavr{i sada{wi zadatak. Bramerc je potom pozvao Vulfa kako bi mu ponovo izneo svoju zabrinutost, iskazanu i u ranijem razgovoru, u pogledu toga da li }e imati jasnu situaciju do 15. juna, kada bi ina~e trebalo da se vrati na svoju poziciju u Me|unarodnom krivi~nom sudu (MKS). Bramerc je insistirao na pisanoj garanciji o zaposlewu u UN, ali je pristao da ostane fleksibilan po pitawu prirode svog budu}eg postavqewa. Ambasador Vulf je 25. maja kontaktirao pravnog savetnika UN Nikolasa Mi~ela i od wega zatraìo odgovor na wegov raniji demar{ Mi~elu i Vu-Su Kimu, zameniku {efa kabineta generalnog sekretara, u vezi sa upra`wenim mestom glavnog tuìoca MKTJ-a. Mi~el je rekao da ~eka povratak generalnog sekretara pre nego {to odgovori i da }e se posavetovati sa osobqem generalnog sekretara danas, kada se budu vratili. Mi~el je nagovestio da su UN pristale da do 1. juna daju Bramercu pisane garancije u pogledu wegovog budu}eg zaposlewa. Potom je Ser` Bramerc, komesar UNIIIC-a, pozvao Vulfa iz Bejruta da mu objasni da vreme isti~e i da on do 15. juna, kada mu ugovor isti~e, mora da obavesti MKS da li }e preuzeti nazad svoju poziciju zamenika glavnog tuìoca. Ponavqaju}i stanovi{te koje je iskazao i kada su se on i Vulf sreli 16. maja, Bramerc je rekao da mu je potrebna slika wegove budu}nosti u UN pre nego {to napusti svoju poziciju u MKSu. Bramerc je razgovarao o upra`wenom mestu glavnog tuìoca MKTJ-a sa UN i traìo je da do 1. juna dobije pisane garancije da }e biti nominovan za posao u MKTJ-u. Sloìo se da ostane fleksibilan po pitawu trenutka postavqewa, pod uslovom da garancija da }e biti postavqen 396

“do kraja godine” bude sadràna u pismu od 1. juna. On je tako|e obznanio da je i daqe spreman da razmotri poziciju vi{eg generalnog inspektora UN, ali je istakao da ta pozicija jo{ nije ni ustanovqena i da verovatno ne}e ni biti u doglednoj budu}nosti. Halilzad

CXXI Referenca: 07SARAJEVO1212; Wikileaks id #110587 Tema: Bosna: dobre i lo{e vesti o ratnim zlo~incima Poreklo: Ambasada u Sarajevu (Bosna i Hercegovina) Vreme slawa telegrama: petak, 1. jun 2007. u 17.06 Klasifikacija: tajno / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/06/07SARAJEVO1212.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime U posledwih sedam dana, u Republici Srpskoj (RS) dogodila su se dva razli~ita, ali va`na doga|aja, povezana sa privo|ewem ratnih zlo~inaca pravdi. Prvi, veliki uspeh, dogodio se 31. maja, kada je policija Republike Srpske uhapsila Zdravka Tolimira, optuènog pred MKTJom. On je danas (1. juna) preba~en u pritvor MKTJ-a u Hagu. Drugi, veliko razo~arawe, dogodio se 25. maja, kada je osu|eni ratni zlo~inac Radovan Stankovi} pobegao ~uvarima na putu od zatvora u Fo~i do lokalne bolnice. Stankovi}evo bekstvo je ozbiqan udarac kredibilitetu doma}ih policijskih i pravosudnih institucija i procesu pomirewa u Bosni. Stankovi}evo bekstvo nagla{ava potrebu za zatvorom sa maksimalnim merama obezbe|ewa. Tolimirovo hap{ewe od strane vlasti Republike Srpske i Stankovi}evo bekstvo {aqu vrlo razli~ite slike o tome kako se RS bavi pitawima ratnih zlo~ina. Uhap{en Zdravko Tolimir Ne{to posle ~etiri ujutru 31. maja, premijer Republike Srpske Milorad Dodik pozvao je ambasadora da bi ga obavestio da je policija RS li{ila slobode Zdravka Tolimira, optuènog pred MKTJ-om za ratne zlo~ine. Prema Dodiku, Tolimir je uhap{en na nelegalnom grani~nom prelazu pored Bratunca i policija RS namerava da ga prebaci u Hag. (Primedba: godine 1995, Tolimir je, sa ~inom generala, bio pomo}nik komandanta za bezbednosno-obave{tajne poslove Glavnog {taba Vojske Republike Srpske. Blizak saradnik Radovana Karayi}a i Ratka Mladi}a, Zdravko Tolimir je pred MKTJ-om optuèn za genocid, zaveru da se po~ini genocid, istrebqivawe, ubistva, progon na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi i prisilna preme{tawa i deportaciju. Mnoge od 397

ovih optu`bi odnose se na wegovu ulogu u doga|ajima oko Srebrenice 11. jula 1995. i u dugoj, 44-mese~noj opsadi Sarajeva.)

Nejasne pojedinosti hap{ewa Do nas su stigle protivre~ne informacije o pojedinostima hap{ewa. Novinski napisi nagove{tavaju da je u privo|ewu Tolimira policija RS sara|ivala sa policijom Srbije. Dragi Milo{evi} iz policijske jedinice za ratne zlo~ine, naveo je da je Tolimir uhap{en sam, kada je i{ao pe{ke, blizu granice sa Srbijom, sa malo novca kod sebe i bez ikakvog paso{a ili nekih drugih isprava. U ovom trenutku nije jasno da li je mo`da Tolimir protiv svoje voqe doveden do srpske granice, ili je, kako neki tvrde, uhva}en poku{avaju}i da prona|e lekarsku pomo}. Tolimir je preko no}i zadràn u Bawaluci, a zatim preba~en u sarajevski kamp Butmir. Danas rano popodne (1. juna) Tolimir je letelicom EUKOM-a (komanda vojske SAD u Evropi – prim. prev.) preba~en u Holandiju. U 15.55 po lokalnom vremenu danas, kancelarija generala Vajtmena potvrdila nam je da je Tolimir stigao u Hag. Stankovi} pobegao iz zatvora u Fo~i U rano popodne 25. maja, tokom transporta iz zatvora u Fo~i do bolnice zbog nenavedenog lekarskog tretmana, Radovan Stankovi} navodno je savladao devet ~uvara i pobegao u vozilu za bekstvo koje ga je ~ekalo. Stankovi}, prvi slu~aj po 11bis koji je iz MKTJ-a preba~en Dràvnom sudu BiH, osu|en je zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti i vi{e slu~ajeva porobqavawa, silovawa, mu~ewa i ubistava u Fo~i i odre|ena mu je kazna od 20 godina zatvora. Vozilo za bekstvo prona|eno je kasnije te ve~eri, nedaleko od crnogorske granice. Prema policiji RS, Stankovi} je kasnije te ve~eri telefonirao nekome u fo~anskom zatvoru. Oni tvrde da su pratili poziv do lokacije u Srbiji. Po{to je Stankovi} iz Fo~e, odmah su po~ela naga|awa da mu je pomogao neko iznutra. Upravnik zatvora u Fo~i Aleksandar ]i}mil odbacio je naga|awa da je neko od zatvorskih ~uvara Stankovi}ev ro|ak, ali nije iskqu~io mogu}nost da je Stankovi} kri{om uneo mobilni telefon u zatvor i iskoristio ga kako bi organizovao bekstvo. Stankovi}evo bekstvo izazvalo je mnogobrojne optu`be ko je kriv. Predsednica Dràvnog suda BiH Meyida Kre{o svalila je krivicu na administraciju zatvora u Fo~i, koji spada u nadle`nost ministarstva pravde RS. Drugi, naro~ito bo{wa~ki politi~ki lideri, okrivili su policiju RS. (Primedba: policija RS nije u~estvovala u preme{tawu Stankovi}a iz zatvora u bolnicu. Zatvorski ~uvari koji su to sprovodili rade za ministarstvo pravde RS, ne za ministarstvo unutra{wih poslova.) Premijer RS Milorad Dodik napao je Dràvni sud zbog toga {to je uop{te i poslao Stankovi}a na izdràvawe kazne u wegovo rodno me398

sto. Kre{o je objasnila da je Stankovi} poslat u zatvor u Fo~i prema smernicama iz pravilnika ministarstva pravde iz 2005. godine, prema kojima se pritvorenici raspore|uju po zatvorima na osnovu wihovog porekla. (Primedba: re~eno nam je da }e, u svetlu Stankovi}evog bekstva, Savet ministara na svojoj narednoj sednici razmatrati amandmane na Zakon o primeni krivi~nih i zatvorskih kazni.)

Delovawe RS u smislu hvatawa Stankovi}a Dodik tvrdi da policija RS radi sve {to moè da u|e u trag Stankovi}u. Privatno, ministar unutra{wih poslova RS Stanislav â|o rekao nam je da je ministarstvo pravde RS, koje je zaduèno za zatvorski sistem u entitetu, napravilo neke gre{ke, ali da je policija RS hitro reagovala ~im je obave{tena o Stankovi}evom bekstvu. Prema â|u, policija RS odmah je obavestila druge policijske agencije o tome {ta se dogodilo, blokirala je sve putne pravce i zatraìla pomo} srpskih i crnogorskih vlasti. Mada krivicu za petodnevno ka{wewe u izdavawu me|unarodne poternice novinski napisi svaquju na policiju RS koja nije poslala zahtev, odgovornost za izdavawe poternice po~iva na dràvi. Prema kancelariji visokog predstavnika, petodnevno ka{wewe je posledica birokratskog sukoba izme|u federalnog ministarstva pravde i federalnog ministarstva bezbednosti, oko toga koje bi ministarstvo trebalo da izda nalog za hap{ewe. Delovawe SIPA Dràvna agencija za istrage i za{titu (SIPA) oformila je posebnu jedinicu, koju predvodi direktor Odeqewa za krivi~ne istrage Dragan Luka~ a nadgleda glavni tuìlac BiH Marinko Jur~evi}, sa ciqem da koordini{e lov na Stankovi}a. Ova posebna jedinica zatraìla je od EUFOR-a i bosanske Obave{tajno-sigurnosne agencije da joj dostave svaku raspoloìvu informaciju. SIPA je kontaktirala srpsku policiju i odredila delegaciju koja }e oti}i u Beograd kako bi razgovarala o ovom problemu. Me|utim, do dana{weg dana SIPA nema nikakvih podataka o tome gde se Stankovi} nalazi. Neposredne posledice Prema izvorima iz RS, upravnik zatvora u Fo~i Aleksandar ]i}mil je otpu{ten, dok su devetorica ~uvara, koji su bili na du`nosti kada je Stankovi} pobegao, suspendovani i ~ekaju istragu. Kancelarija visokog predstavnika zatraìla je od policijske misije EU da obezbedi inspektore koji }e ispitati kako je uop{te bilo mogu}e da se ovako ne{to dogodi i da nadgledaju sve proistekle disciplinske i krivi~ne postupke. Kancelarija visokog predstavnika tako|e }e pregledati pravilnik ministarstva pravde vezano za izvr{ewe zatvorskih kazni. Zbog toga {to Stankovi} predstavqa pretwu po one koji su bili ume{ani u we399

gov slu~aj, Dràvni sud je objavio da }e predsedavaju}i sudija u wegovom procesu, Davorin Juki} i glavni tuìlac Vaso Marinkovi}, biti stavqeni pod policijsku za{titu.

Komentar Hap{ewe Zdravka Tolimira i bekstvo Radovana Stankovi}a {aqu vrlo pome{ane slike u smislu opho|ewa Republike Srpske prema ratnim zlo~inima. Tolimirovo hap{ewe nije zna~ajno samo zbog toga {to je on bio jedan od {est ha{kih optuènika koji su do ju~e bili na slobodi, ve} i zato {to je Tolimir prva va`na li~nost optuèna za ratne zlo~ine koju je uhapsila policija Republike Srpske. Ranije, vlasti RS bi sve uprili~ile tako da se osumwi~eni za ratne zlo~ine sam preda. Stankovi}evo bekstvo nagla{ava sistemske propuste u zatvorskom sistemu Republike Srpske. Ako mu je pomogao neko iznutra, ovo bekstvo pokazuje da simpatizeri ratnih zlo~inaca ostaju na poloàjima u birokratiji RS. Jednako uznemiruju}e je i to {to }e Stankovi}evo bekstvo imati jeziv efekat na svedoke u slu~ajevima ratnih zlo~ina, koji sada sa punim pravom mogu da se pitaju da li }e neko protiv koga su svedo~ili zaista ostati iza re{etaka posle presude. Na kraju, ovo bekstvo nagla{ava potrebu za izgradwom dràvnog zatvora sa maksimalnim merama obezbe|ewa, u kojem bi bili sme{teni ratni zlo~inci i drugi istaknuti osu|enici. Mekelhejni

CXXII Referenca: 07USNATO357; Wikileaks id #111265 Tema: Izve{taj sa sednice Severnoatlantskog saveta od 6. juna 2007. Poreklo: Misija US NATO (Severnoatlantska alijansa) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 7. jun 2007. u 12.35 Klasifikacija: tajno / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/06/07USNATO357.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime – Avganistan: generalni sekretar izjavio je da je prikupqawe snage prioritet za Alijansu uo~i sastanka ministara odbrane. Predsednik vojnog komiteta (PVK) podneo je izve{taj o slede}im stvarima: naredni koraci u dugoro~noj obuci Avganistanske narodne armije (ANA); podr{ka avganistanskoj misiji policije ESDP i raspore|ivawe timova za operativni nadzor i veze (TONV); protiv-IED nedostaci u glavnom {tabu ISAF-a; operacija Adalat; pove}awe broja danskih jedinica; dodatne bugarske jedinice angaòvane u Kandaharu. 400

– Balkan: generalni sekretar naglasio je da }e nezavisnost Kosova biti glavna tema na sastanku ministara odbrane. Norve{ka je, uz podr{ku nekoliko delegacija, predloìla da se novoj Vladi Srbije uputi poziv na sastanak sa Severnoatlantskim savetom (SAS) u vezi sa Partnerstvom za mir (PzM). Generalni sekretar je izvestio da }e se on sastati sa srpskim ministrom odbrane i ministrom spoqnih poslova u junu, i otkrio da su Srbi ve} predloìli sastanak sa SAS-om u septembru. – Somalija: generalni sekretar istakao je savet Vojnog komiteta u vezi sa NATO vazdu{nom podr{kom misiji Afri~kog jedinstva (AJ) u Somaliji. Generalni sekretar pristao je da objavi bezbednosne smernice (BS) i dostavi ih SAS-u na pre}utno usvajawe. – Irak: generalni sekretar je detaqno analizirao preporuku Visokog odbora za resurse u vezi sa NTM-1; uskoro se o~ekuje dostavqawe BS-a Savetu na usvajawe. – Specijalni komitet NATO-a: predsednik Specijalnog komiteta NATO-a predstavio je dokument “Uticaj doga|aja u Iraku na NATO i wegove dràve ~lanice; bezbednost”. – Energetska bezbednost: generalni sekretar predstavio je nacrt teksta o izmewenim obavezama, koji }e biti pod pre}utnim tretmanom do 8. juna. Primedba: sastanak Severnoatlantskog saveta od 6. juna sadrào je i razmenu mi{qewa sa hrvatskim premijerom Sanaderom, ministrom odbrane Ron~evi}em i dràvnim sekretarom Bi{~evi}em, o napretku Hrvatske u kontekstu akcionog plana za u~lawewe. Izve{taj o ovom razgovoru bi}e dostavqen u posebnom telegramu.

Avganistan Gledaju}i unapred ka konferenciji o prikupqawu snage u SHAPE-u 12-13. juna, kao i ka sastanku ministara odbrane NATO-a u Briselu 1415. juna, generalni sekretar De Hop Shefer rekao je da prikupqawe snage ISAF ostaje glavni prioritet, i da on o~ekuje konkretne rezultate tokom slede}e nedeqe. Izrazio je svoje o~ekivawe da }e ministri razmotriti potrebu za boqom koordinacijom izme|u ISAF i OEF, kao i da }e razmatrati civilne `rtve. PVK, general Heno, izneo je da je Vojni komitet (VK) na~elno prihvatio savet o mogu}em dugoro~nom NATO obu~avawu Avganistanske nacionalne armije, i da se sa ovom preporukom upoznaju i zemqe koje su poslale svoje jedinice a nisu ~lanice NATO-a, posle ~ega }e predlog biti prosle|en Savetu. VK trenutno odlu~uje o nacrtu preporuke koja se ti~e mogu}e NATO podr{ke planiranoj policijskoj misiji EU u Avganistanu. PVK je tako|e naveo da je on prosledio Vojnom komitetu predlog iz D/SACEUR da se ubrzaju zahtevi za slawem na teren osposobqenih NATO instruktora, TONV-ova, zajedno sa jedinicama ANA, ta401

ko {to bi se uspostavio sistem “vode}e nacije” gde bi regionalna komanda ISAF-a pomogla da se koordini{e logistika i omogu}e druge usluge koje bi pomogle mawim nacijama da uspostave multinacionalne TONV-ove. Zamenik pomo}nika IMS-a zaduèn za operacije general major Fenton pruìo je informacije o dejstvima, a skora{wi porast broja incidenata u kojima su u~estvovale “jedinice za kontakt sa neprijateqem” pripisao je agresivnim dejstvima ISAF-a, a ne nekakvoj organizovanoj ofanzivi talibana. On je naglasio neprekidne nedostatke protiv-IED sposobnosti u glavnom {tabu ISAF-a, isti~u}i imperativ da se te rupe popune, po{to su i broj IED incidenata i wihova smrtonosnost u porastu. U regionu jug, on je rekao da }e operacija “Adalat”, namewena uspostavqawu avganistanske razvojne zone u severnom Kandaharu, zameniti operaciju “Ahil” (u oblasti Sangin) kao glavnu operativnu aktivnost ISAF-a; trenutak u kojem }e do}i do ove promene odredi}e okolnosti, prema nare|ewu komande ISAF-a. Stalni predstavnik Danske obavestio je Savet da je danski parlament nedavno doneo odluku da poja~a dansko prisustvo u Avganistanu za 200 (na ukupnih 640), koje }e razmestiti u posledwem kvartalu 2007. godine, zajedno sa britanskom specijalnom jedinicom. Bugarski stalni predstavnik rekao je da je ~eta bugarske motorizovane pe{adije stigla u Kabul, zajedno sa dodatnih pet oficira za glavni {tab ISAF-a. Bugarska 200-~lana za{titna jedinica za aerodrom u Kandaharu odre|ena je za razme{tawe slede}e nedeqe, zbog dostupnosti strate{kog vazdu{nog prevoza. Norve{ka je obavestila da je wen ministar odbrane u Avganistanu, gde }e sve~ano otvoriti 10 miliona evra vredan kamp za ANA koji su Norveàni izgradili u Mejmanu.

Balkan Generalni sekretar napomenuo je da }e ovo biti va`na tema na predstoje}em sastanku ministara odbrane slede}e nedeqe. On je pozdravio to {to }e se novi nacrt Rezolucije Saveta bezbednosti UN, koji podràva plan specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, na}i na stolu 31. maja. On je rekao da sada{wi tekst ispuwava NATO zahteve za prisustvom i posle progla{ewa statusa. Generalni sekretar je tako|e napomenuo da }e se o ovoj temi raspravqati i na sastanku G-8 u Hajligendamu u Nema~koj, i upozorio da, {to se bude duè ~ekalo sa usagla{avawem stava po ovom pitawu, to }e i rizici biti ve}i – brzo re{ewe je svima u najboqem interesu. PVK je izvestio da je bezbednosna situacija relativno mirna, ali da mogu}nost za izbijawe nasiqa ipak postoji. Nasiqe je trenutno ograni~eno na kriminalne i me|uetni~ke sukobe. PVK je tako|e napomenuo da }e operativne rezervne snage iz Italije dosti}i pun operativni ka402

pacitet do 9. juna, i da }e sti}i na Kosovo do kraja meseca, prvenstveno kao pomo} posebnim snagama na severu. Stalni predstavnik Norve{ke (podràn od strane kolega iz Italije, Gr~ke, Ma|arske, Slova~ke, [panije, Holandije, Rumunije i Bugarske) rekao je da bi trebalo da o~ekujemo nastavak PzM inicijativa od strane nove vlade i da bi SMS trebalo da razmotri upu}ivawe poziva nekoj visokoj delegaciji iz Srbije. Svrha tog sastanka bila bi da se predstave planovi Srbije vezani za PzM, kao i da se Srbija podseti na svoje obaveze prema MKTJ-u. Pored toga, on se osvrnuo i na pozitivnu vest da je uhap{en general Tolimir. Italijanski stalni predstavnik rekao je da je Italija, ~ija ambasada sluì kao kontakt-ta~ka u Beogradu, primetila da se Beograd veoma mnogo zanima za PzM i da bi sada bilo pravo vreme da se nekim takvim pozivom po{aqe pravi signal. Generalni sekretar je prijavio da }e se sastati sa srpskim ministrom odbrane, na marginama sastanka EAPCA-a, kao i da je srpski ministar spoqnih poslova traìo sastanak 27. juna, a da su Srbi predloìli sastanak sa SAS-om u septembru. Generalni sekretar je tako|e primetio da }e mo`da otputovati u Beograd posle sastanka ministara odbrane, kako bi produìo ovaj pozitivni momenat.

Somalija Generalni sekretar je okvirno sastavio brzu vojnu preporuku, u kojoj se napomiwe da NATO moè da ispuni zahtev AJ za vazdu{nim prevozom za misiju AJ u Somaliji, koriste}i procedure ustanovqene u Darfuru. Jedino {to bi trebalo dodati jeste da se uspostavi privremena }elija za vezu u Adis Abebi za AJ. On je primetio da }e od dràva zavisiti da omogu}e ovaj vazdu{ni transport i predloìo da SAS odobri vazdu{ni prevoz za dodatni period od {est meseci. Stalni predstavnik Nema~ke rekao je da, iako oni mogu sa ovim da se sloè u na~elu, ne mogu sasvim da se sloè sa ovim bez pisanih smernica koje bi odobrila wihova vlada. On je tako|e naveo da Nema~ka ne}e biti u stawu da pomogne vazdu{ni transport u ovoj misiji. Ambasadorka Nuland pohvalila je brzu reakciju Vojnog komiteta i istakla da ovo omogu}ava dràvama da doprinesu AMISOM-u pod pokroviteqstvom NATO-a, ~ime }e zasluge za saradwu sa AJ biti pripisane NATO-u. Ona je zahtevala od generalnog sekretara da na brzinu izda BS na hitno pre}utno usvajawe i on je pristao da to uradi. Irak Generalni sekretar je rekao da je Visoki odbor za resurse (VOR) radio na sastavqawu preporuke u vezi sa dostupno{}u NTM-1 za zajedni~ko finansirawe, koja }e uskoro da bude prosle|ena SAS-u na odobrewe. (Primedba: VOR je u stvari izneo ovu preporuku 1. juna; me|unarodno 403

osobqe radi na ratifikovawu ovoga i o~ekujemo da i BS bude uskoro izdat.) PVK je rekao da }e jesewi izve{taj sadràti vi{e detaqa o obuci àndarmerije i da se po~etni datum planira u septembru, zavisno od odobrewa misije.

Izve{taj o aktivnostima Specijalnog komiteta NATO-a Ambasador Joanis Korantis, generalni direktor Gr~ke nacionalne obave{tajne slu`be i predsednik Specijalnog komiteta NATO-a, i Frank Jensen iz danske Slu`be za obave{tajne usluge, predstavili su izve{taj “Uticaj doga|aja u Iraku na NATO i wegove dràve ~lanice; bezbednost”. U izve{taju se tvrdi da NATO sam po sebi nije posebna meta terorista koji delaju iz Iraka. Me|utim, dràve ~lanice NATO-a koje u~estvuju u operacijama Koalicije nalaze se pod pove}anim rizikom, zato {to teroristi koriste Irak kao izgovor za napade. Kada bi se dràve koje u~estvuju u ira~kim operacijama povukle, teroristi~ke pretwe bi u dugoro~nom smislu bile mawe, ali ne bi nestale. Gr~ka, Turska, Nema~ka, Slova~ka, Holandija i Poqska su sve do jedne komentarisale delove izve{taja, nagla{avaju}i sloènu prirodu radikalizacije i prime}uju}i da teroristi koriste i druge izgovore, ne samo Irak, kako bi “opravdali svoje delovawe”. Ambasadorka Nuland primetila je neslagawe sa analizom u smislu da }e povla~ewe iz Iraka doprineti bezbednosti NATO dràva. U stvari, ako do povla~ewa do|e pre nego {to budu obezbe|eni mir i stabilnost, rekla je ona, terorizam iz Iraka posta}e jo{ ve}a pretwa. Energetska stabilnost Generalni sekretar predstavio je nacrt teksta kojim se od Odeqewa za nevojne poslove traì izve{taj o energetskoj bezbednosti, navode}i da je svestan razli~itih mi{qewa me|u delegacijama po ovom pitawu, ali da se nada da je novi tekst dovoqan za prevazilaèwe razlika. Ambasadorka Nulan pohvalila je tekst, ali je iskazala razo~arawe zbog wegovog ka{wewa. Ona je predloìla neke korekcije, koje su generalni sekretar i saveznici prihvatili. Holandija je predvidela te{ko}e sa tekstom ako, kako je trenutno zacrtan, u zahtevu stoji da Odeqewe razmatra samo vojne rizike po kriti~ne ta~ke infrastrukture, a da ignori{e druge, verovatno prisutnije rizike, kao {to je terorizam. Francuska se usprotivila bilo kakvom re~niku koji bi mogao da prejudicira odgovor Alijanse na eventualni vojni savet, kao {to bi bilo zaduìvawe vode}eg komiteta za daqi nastavak rada, ili zahtev Odeqewu da prepozna mogu}e na~ine za pristupawe pretwama. Umesto toga, francuski stalni predstavnik iskazao je èqu da sa~eka savet o mogu}im rizicima i zatim nastavi u stilu korak po korak, po{to SAS proceni taj savet. GM je podrào francuske primedbe o novom nadgledawu instrukcija. Generalni se404

kretar iskazao je “krajwe razo~arawe” u nesposobnost SAS-a da se dogovori oko zadatka, jo{ od Rige, u novembru 2006. godine. On namerava da napravi novi nacrt (koji }e odraàvati korekcije iznete od strane SAD) pod pre}utnim periodom do 8. juna. Generalni sekretar je primetio da je SAS blizu toga da ga dovede u situaciju gde bi ministrima morao da kaè da su {efovi dràva i vlada “sve pogre{no razumeli” u Rigi. Nuland

CXXIII Referenca: 07BELGRADE814; Wikileaks id #111488 Tema: Del Ponteova preterano tvrdoglava po pitawu saradwe Srbije sa MKTJ Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 8. jun 2007. u 15.17 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/06/07BELGRADE814.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 U izrazito optimisti~nom izve{taju koji je Karla del Ponte prenela diplomatskom koru u Beogradu 6. juna, nagla{eno je hap{ewe Zdravka Tolimira kao dokaz da Srbija sara|uje sa MKTJ-om. Del Ponteova je okupqenima rekla da }e wen izve{taj Savetu bezbednosti 18. juna biti “verovatno pozitivan”, i rekla da je zatraìla od Borisa Tadi}a da obezbedi da Rade Bulatovi} ostane na poziciji {efa srpske obave{tajne slu`be sve dok i Mladi}evo hap{ewe ne bude osigurano. Ona je rekla da Tolimirovo hap{ewe nagove{tava da su i ostali begunci u Srbiji, i dodala da ona sada veruje da Beograd ima politi~ku voqu i sposobnost da ih privede. Ona je potvrdila da je Tolimir bio uhap{en u Srbiji, ali da hap{ewe nije bilo zvani~no procesuirano sve dok nije pre{ao granicu sa Republikom Srpskom. Jo{ problemati~nije je to {to je Karla del Ponte iskoristila ovo obra}awe da zamoli okupqene ambasadore da ne donose nikakvu odluku u pogledu statusa Kosova sve dok Mladi} ne bude predat – za {ta ona kaè da je uverena da }e se dogoditi do septembra (slu~ajno, ba{ tada i ona planira da se povu~e sa mesta glavnog tuìoca). Kada je kasnije u razgovoru upitana da pojasni da li je taj zahtev potekao od we same, ili je to u stvari prenet zahtev Vlade Srbije, ona je priznala da su je i Tadi} i Ko{tunica pitali da poku{a da odugovla~i proces dono{ewa kona~nog statusa Kosova sve dok saradwa sa MKTJ-om ne bude zavr{ena. Komentar: bila bi ozbiqna gre{ka koristiti obe}anu saradwu sa MKTJ-om kao {taku koja bi poduprla odugovla~ewe statusnog procesa. 405

Ova vlada je pokazala nekoliko puta u posledwe tri godine, a u najskorije vreme predajom Tolimira, da ima i uticaja i sposobnosti da preda ~ak i traènije ha{ke optuènike, i da stalno to i radi kada uvidi da je to u interesu Srbije ili jednog dela wene vladaju}e elite. Uvla~ewe Kosova u sve to samo je jo{ jedan poku{aj srpske vlade da odugovla~i proces re{avawa statusa – gde ima politi~ke voqe da se prona|u i uhapse ha{ki begunci, tamo ima i na~ina da se to uradi. Svako obe}awe da se status ostavi po strani dok saradwa sa MKTJ-om ne bude zavr{ena imalo bi samo suprotan efekat, daju}i Vladi Srbije priliku da razvla~i “potragu” za Mladi}em {to vi{e moè. Jednostavno re~eno, mi verujemo da Vlada Srbije moè da izru~i preostale ha{ke optuènike, a ako ne moè, to sigurno ne}e biti zbog toga {to Kosovo spre~ava wene mogu}nosti. Del Ponteova je tako|e objavila tokom ove posete da je Vlada Srbije predala ogromne koli~ine zahtevanih dokumenata – toliko velike koli~ine, da je MKTJ morao da angaùje kamion kako bi ih prenela do Haga. Ona je rekla da i daqe nedostaje nekoliko kqu~nih dokumenata, prvenstveno ocene Mladi}evog rada iz perioda koji pokrivaju bosanski sukob. Polt

CXXIV Referenca: 07USUNNEWYORK499; Wikileaks id #112807 Tema: Osvrt glavne tuìteqke Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju na “Karlinu listu” Poreklo: Misija SAD u Ujediwenim nacijama (Wujork) Vreme slawa telegrama: sreda, 20. jun 2007. u 15.16 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/06/07USUNNEWYORK499.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 U pozdravnom susretu, glavna tuìteqka MKTJ-a Karla del Ponte opisala je svoj rad i planove za mesece koji predstoje, sve do septembra, kada }e wena ostavka na funkciju u tribunalu stupiti na snagu. Jo{ ranije je rekla Savetu bezbednosti da “~iwenica da su ~etiri osobe i daqe u bekstvu, naro~ito Radovan Karayi} i Ratko Mladi}, predstavqa neprolaznu mrqu na na{em radu”. Del Ponteova je rekla ambasadoru Vulfu da je Srbija unekoliko popravila svoju saradwu sa tribunalom i da se ona nada da }e ta ~iwenica, zajedno sa nedavnim hap{ewem Zdravka Tolimira, mo`da dovesti do novih hap{ewa najva`nijih begunaca u narednih nekoliko meseci. Del Ponteova je tako|e zatraìla od vlade 406

SAD da podrì wenog zamenika, Dejvida Tolberta (iz Sjediwenih Dràva), da je nasledi kao glavni tuìlac MKTJ-a. Karla Del Ponte, glavna tuìteqka MKTJ-a u proteklih osam godina, sastala se sa ambasadorom Vulfom 18. juna. Bila je u pratwi svog zamenika, Dejvida Tolberta. Mada se sa zadovoqstvom osvrnula na u~inak tribunala, jasno je bilo da Del Ponteova ima samo jedno na pameti – “Karlinu listu” (snimqen je istoimeni film o najva`nijim pojedinostima rada tribunala). Del Ponteova je rekla da je primetila izvestan napredak u saradwi Srbije, mada uzdràn. Tadi}eva vlast obe}ala je da }e joj pomo}i u pronalaèwu najva`nijih begunaca i ona veruje da {ef obave{tajne slu`be, Rade Bulatovi}, zna na kom lokalitetu se Mladi} krije. Ona je opisala hap{ewe Zdravka Tolimira od 31. maja, kao i kasnije hap{ewe Vlastimira \or|evi}a u Crnoj Gori. Obojica su sada ve} preba~eni u Hag. Del Ponteova je opisala kako je Srbija odigrala kqu~nu ulogu u hap{ewu Tolimira, ali se ipak distancirala od samog procesa. Ona kaè da je Beograd poku{ao da poveè situaciju na Kosovu sa hap{ewem Mladi}a, govore}i da, ako UN budu delovale u pravcu nezavisnosti Kosova, qudi }e protestovati na ulicama i politi~ka situacija }e biti previ{e osetqiva da bi se podnelo i hap{ewe tako popularnih lidera kao {to su Karayi} i Mladi}. Vulf je istakao da je takva povezanost neprihvatqiva. Del Ponteova je rekla da Srbi drè Mladi}evu porodicu pod prismotrom i da se onda i daqe nada da }e Bulatovi}, ~iji mandat isti~e krajem jula, isporu~iti Mladi}a pre isteka tog meseca. Del Ponteova je delovala mawe optimisti~no u pogledu hap{ewa Karayi}a i rekla da bi obimniji obave{tajni podaci iz KFOR-a, NATO-a ili SAD bili veoma dobrodo{li. “Samo mi recite gde je – u Bosni, u Srbiji, u Crnoj Gori”, kaè onda. “Tada }u mo}i da radim sa tom dràvom.” Ambasador Vulf uverio je Del Ponteovu da hap{ewe tih kqu~nih pojedinaca ostaje vaàn ciq ameri~ke politike. On je upitao Del Ponteovu kakav }e zakqu~ak ona izvu}i ako do kraja jula Mladi} ostane u bekstvu. Del Ponteova je odgovorila da ona nije ni zami{qala takvu situaciju ali da bi to moglo da zna~i da on vi{e nije u Srbiji. Ona je rekla da sada postoji prostor za priliku. Kaè da nije dovoqno da Srbi kaù kako on nije tamo. Oni moraju da dostave dokaze da nije i da otkriju gde jeste. Del Ponteova je dodala da je Tolimir bio Mladi}eva “desna ruka” i da se nada da }e se sresti sa wim, kao i da je “spremna na nagodbu” u zamenu za informacije koje bi vodile do hap{ewa Ratka Mladi}a. Do tog sastanka }e do}i ~im on bude dobio zvani~nog branioca. Skre}u}i temu na budu}nost tribunala, Del Ponteova je iskazala svoju podr{ku Tolbertovoj kandidaturi za wenog naslednika na mestu glavnog tuìoca. Ona je rekla da je razgovarala sa pravnim savetnikom UN Mi~elom ali da od wega nije dobila mnogo informacija veza407

nih za postavqawe wenog naslednika. Ambasador Vulf uverio je da generalni sekretar razume ovu problematiku i da jo{ nije popunio upra`weno mesto. Vulf

CXXV Referenca: 07BELGRADE894 Wikileaks id: #113216 Tema: Revidirani buyet deluje kao ekspanzionisti~ki Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 25. jun 2007. u 6.33 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/06/07BELGRADE894.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Nova Vlada Srbije je 14. juna predstavila predlog buyeta za 2007. godinu, kojim }e biti nastavqena ekspanziona fiskalna politika sa pove}awem obima potro{we od 27,4% i projektovanim deficitom 0,6% BDP. Udruène kritike od strane ekonomista, centralne banke i MMF do~ekale su predlog Ministarstva finansija, kojim }e biti zameweno privremeno finansirawe koje je upotrebqavala Ko{tuni~ina vlada u odlasku. Guverner centralne banke, Jela{i}, zakleo se da }e istrajati u ~vrstoj monetarnoj politici, ~ak i jo{ ~vr{}oj, ukoliko pove}ana potra`wa pospe{i inflaciju. Ministar finansija Cvetkovi} odgovorio je na kritike skre}u}i pa`wu da “prethodno potpisane obaveze u politici naknada za rad moraju biti po{tovane”. Ko{tuni~ina vlada je 14. juna poslala parlamentu celovit predlog buyeta za 2007. da bi zamenili uredbu o privremenom finansirawu, koja je obezbe|ivala sredstva za vladu u odlasku. Buyet, ukoliko ga parlament usvoji, odobri}e ukupne tro{kove 595,5 RSD (9,8 milijardi USD) ili 25% BDP, prema projektovanim prihodima od 581,8 milijardi RSD (9,6 milijardi USD), sa deficitom od 13,7 milijardi RSD (220 miliona USD) ili 0,6% BDP. Me|utim, guverner Narodne banke Radovan Jela{i} – koji jo{ uvek ~eka na ponovno imenovawe – osporavao je ove cifre, tvrde}i da je trenutni deficit 50 milijardi RSD ili 2% BDP, na osnovu izuzimawa jednokratnog prihoda od 25 milijardi od prodaje licence za mobilnu telefoniju. Osnovne makroekonomske pretpostavke za buyet ukqu~uju BDP od 2.382 milijarde RSD, realni rast BDP od 5,9% i inflaciju na kraju godine od 6,5%. Projektovano je da }e ukupan prihod dosti}i nominalnih 16,6%, dok }e poreski prihod, koji predstavqa skoro 88% buyetskog prihoda, dosti}i 18,4%, ~ime }e se nastaviti ubrzano pove}awe u ubirawima, za408

beleèno u prvoj polovini godine. Prihod od PDV obezbedi}e oko pola poreskih prihoda. Projektovano je da se PDV, akcize i carina pove}aju za 20% tokom 2006, dok je pove}awe poreza na prihod i dobit projektovano na 10%. Udeo poreza na prihod i dobit projektovan je na 15%, a akciznog poreza na 17%. Prihodi od carina trebalo bi da u~estvuju sa 9% od ukupnih prihoda. Skok od 20,8 % u teku}im buyetskim tro{kovima (524 milijarde neto kapitalnih tro{kova) pokrenut je pove}awem plata zaposlenima u javnom sektoru za 22,2%, na {ta je prethodna Ko{tuni~ina vlada pristala uo~i januarskih izbora; na plate odlazi 29% teku}ih buyetskih tro{kova. Transferna sredstva za penzije, zdravstvo i nezaposlene, koja ~ine jo{ 28% teku}ih tro{kova, pove}a}e se za 14,6%. Transferi drugim nivoima uprave, koji iznose 10,6% tro{kova, pove}a}e se za 54,9%, dok }e se socijalne isplate, ukqu~uju}i i tranziciona sredstva, de~ije dodatke, davawa za siroma{ne, veterane itd, pove}ati za 16,3%. âk i subvencije idu do 15%. Novi ministar finansija Cvetkovi} ispunio je svoje obe}awe da izdatke za Nacionalni investicioni plan prebaci na buyet; novi plan potro{we pove}ava izdatke za NIP faktorom 5, na 44,3 milijarde RSD (731 milion USD). Sve u svemu, kapitalna potro{wa }e se vi{e nego udvostru~iti, na 70,6 milijardi RSD, ili 11,8% ukupnih tro{kova. Konsolidovani buyet ukupne uprave obuhvata ne samo centralnu vladu, ve} i buyete pokrajinske vlade Vojvodine, lokalne vlasti i penzionog, zdravstvenog i fonda za nezaposlene. Ovaj buyet je projektovan da dostigne 995,7 milijardi RSD (16,3 milijarde USD) ili 41,8% BDP. Ukupni prihodi vlade projektovani su na 986,1 milijardu RSD (16,2 milijarde USD), ili 41,4% BDP, pri ~emu }e deficit konsolidovanog buyeta biti 9,3 milijarde RSD (100 miliona USD), ili 0,4% BDP. Ministar finansija Cvetkovi} objasnio je da je buyet nametnut Ministarstvu zbog velikog pove}awa zarada u javnom sektoru, koje je dogovoreno krajem 2006, pre izborne kampawe. Plate buyetskih korisnika pove}a}e se u proseku za 22% tokom 2007, ali }e rast zarada biti spor u drugoj polovini godine, obe}ao je on. Me|utim, Cvetkovi} o~ekuje da }e 2007. buyetski deficit biti mnogo niì u praksi nego {to je projektovano, zato {to potro{wa za NIP zahteva detaqno planirawe i vremenski zahtevne procedure javne nabavke. Budu}i da je samo 9 milijardi potro{eno za NIP u prvoj polovini 2007, malo je verovatno da projektovanih 35 miliona moè da bude potro{eno u drugoj polovini. Srbija }e nastaviti da odràva primarne vi{kove, sa otplatama kamata iz buyeta 17,4 milijardi RSD i ukupnim servisirawem duga od 58,6 milijardi. Ministar finansija tvrdi da Srbija nije visoko zaduèna zemqa, budu}i da je javni dug 2006. bio 12,4 milijarde ili 32% BDP, od ~ega doma}i dugovi iznose 5 milijardi USD. 409

Analiti~ari: Ekspanzionisti~ki buyet pretwa cenama Svi posmatra~i se slaù da je buyet suvi{e ekspanzionisti~ki, sa projektovanim nominalnim pove}awem tro{kova od 27% u odnosu na 2006, odnosno 21% realno. Guverner NBS Jela{i} rekao je da buyet ne}e podràti stabilnost cena i da moè voditi restriktivnijoj monetarnoj politici ukoliko inflacija naraste, kao odgovor na pove}anu potra`wu. On je tako|e primetio da nacrt buyeta za 2007. ne}e “otvoriti Srbiji vrata MMF-a” budu}i da je misija fonda u aprilu preporu~ila zdrav vi{ak kako bi se o~uvala makroekonomska stabilnost, naspram 2% buyetskog deficita. Lokalni predstavnik MMF, Harold Hir{ofer, javno je upozorio da bi nacrt buyeta mogao da produbi makroekonomske rizike, jer }e uzrokovati ~ak i brì rast. Fiskalna stimulacija je donekle ograni~ena u prvoj polovini 2007, ograni~ewima u potro{wi koje je nametnula uredba o privremenom finansirawu, ali realizacija predloga buyeta iz 2007. zna~i}e fiskalnu ekspanziju u drugoj polovini godine, isti~e on. On je podsetio na preporuku MMF, a za fiskalni vi{ak u 2007, pove}anu efikasnost u javnoj potro{wi, brzu privatizaciju javnih kompanija i reviziju NIP. Privatno, Hir{hofer rekao je grupi zvani~nika zemaqa donatora da bi deficit mogao da dostigne ~ak i 3% BDP i da bi mogao jo{ vi{e da pove}a trgovinski i teku}i deficit. Nezavisni analiti~ar Vladimir Gligorov, koji je blizak opozicionoj Liberalno-demokratskoj partiji, nazvao je buyet populisti~kim i upozorio da }e pred centralnom bankom biti teàk zadatak da odrì inflaciju u projektovanom obimu 4-8%. Stojan Stamenkovi} iz Ekonomskog instituta sloìo se da je buyet suvi{e veliki i pozvao na smawewe od 25 milijardi, kako bi se harmonizovala fiskalna i monetarna politika. Ukoliko buyet ne bude smawen, upozorio je, centralna banka }e biti prinu|ena da vodi restriktivnu monetarnu politiku tako {to }e podi}i kamatne stope, {to }e voditi rastu dinara i pove}awu uvoza od nekih 1,5 milijardi evra. Opozicija: status kvo buyet Opozicioni poslanici najavili su da ne}e podràti buyet. Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) tvrdili su da je buyet zami{qen bez jasnih ciqeva i “nije zasnovan na vaè}em Ustavu”. Poslanici socijalista glasa}e protiv, budu}i da buyet ima “izuzetno visok deficit na poqu zdravstvene za{tite i veliki broj qudi }e ostati bez odgovaraju}e nege ili odre|enih lekova”. Liberalno-demokratska stranka (LDP) ne moè da podrì buyet zbog na~ina na koji je predloèn parlamentu, kao i zbog karaktera samog buyeta, rekao je lider LDP Jovanovi}, nazivaju}i ga “buyet koji odràva status kvo u Srbiji”. 410

Poreske olak{ice da bi se ispunila predizborna obe}awa Ministarstvo finansija je 14. juna predloìlo izmenu {est poreskih zakona. Izmene }e ispuniti predizborna obe}awa Demokratske stranke, koja je imenovala Cvetkovi}a za ministra (iako on kaè da nije ~lan stranke). Ministarstvo je predloìlo da se smawe poreske stope na prenos prava nad nekretninama sa 5 na 2,5%, sa potpunim oslobo|ewem od poreza za one koji kupuju svoj prvi stan; prestanak PDV za kupovinu novih stanova za one koji ih kupuju prvi put; smawewe PDV za kupovinu personalnih ra~unara sa 18 na 8% i smawewe ubirawa po osnovu nekoliko drugih poreza. Polt

CXXVI Referenca: 07BELGRADE934 Wikileaks id: #113927 Tema: Nedeqni izve{taj o Kosovu: Ko{tunicina “bitka sa SAD” Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 29. jun 2007. u 16.55 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/06/07BELGRADE934.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Uz vesti o jo{ jednom odbacivawu nacrta rezolucije SB UN od strane Rusije, premijer Ko{tunica upotrebio je svoju najja~u antiameri~ku retoriku do dana dana{weg, reaguju}i na direktan govor ambasadora o putu Srbije ka Evropi. Ko{tunica je prikazao bilateralne razlike oko Kosova kao “bitku”, u komentarima koje je dao na Vidovdan (28. jun), dan na koji se odigrala Bitka na Kosovu poqu 1389. U me|uvremenu, predsednik Tadi} se drào Kosova kao glavne teme na sastancima u inostranstvu, posebno sa ruskim predsednikom Putinom, tokom energetskog samita u Zagrebu. Govor ambasadora: Manite se Kosova, pridruìte se Evropi U govoru 26. juna, kojim je obeleèna 60-godi{wica Mar{alovog plana, ambasador Polt je rekao da Srbija mora da se okane Kosova i pridruì Evropi kako bi obezbedila sigurnu i prosperitetnu, stabilnu budu}nost za svoje gra|ane. Prime}uju}i da Pri{tina èli apsolutnu nezavisnost, dok Beograd nezavisnost ne}e prihvatiti, ambasador je rekao da je nadzirana nezavisnost koju je predloìo Ahtisarijev plan kompromisno re{ewe. Ambasador je nazvao Ahtisarijev plan “racio411

nalnim” re{ewem istovrsnim Mar{alovom planu, koji je bio racionalan odgovor na pusto{ewa Drugog svetskog rata, i da je on proizvod pregovora koji su trajali preko godinu dana i pokazali da o Kosovu ne moè biti uzajamno prihvatqivog sporazuma.

Ko{tunica protiv SAD Ko{tunica je otpo~eo sedmicu istaknute antiameri~ke retorike sa komentarima u {tampi da su SAD “prve u predlagawu da deo teritorije Srbije bude pretvoren u jo{ jednu albansku dràvu,” i da takva politika nanosi {tetu bilateralnim odnosima. On je dodao da, ako SAD èle da razviju dobre odnose sa Srbijom, “moraju da po{tuju wene granice i teritorijalni suverenitet”. Portparol wegove stranke ponovio je istu poruku, govore}i da SAD “snose odgovornost” za pogor{awe odnosa sa Srbijom u vezi Kosova i da napredak u odnosima ostvaren tokom mnogo godina biva “doveden u pitawe” zbog ovoga. Ko{tunica je iskoristio ambasadorove komentare od 26. juna u svojim komentarima za “Politiku”, rekav{i da je u toku “bitka izme|u SAD i Srbije za Kosovo”. (Napomena: Evropa je opet bila po{te|ena Ko{tuni~inih ujeda, {to je deo wegovog kontinuiranog nastojawa da razdvoji igra~e SAD od igra~a EU po pitawu Kosova.) Premijer je rekao da je to bitka “izme|u mo}i i pravde” i da on veruje u Rusiju, da }e spre~iti SB UN “da ukrade teritoriju jedne suverene zemqe”. Uz premijera, radikali (SRS) i socijalisti (SPS) tako|e su napali ambasadora zbog wegovih komentara. Generalni sekretar SRS Vu~i} rekao je da su ambasadorove izjave bile “ne~uveni skandal u savremenoj istoriji diplomatije”, i da politika koju primewuju SAD, Velika Britanija i odre|ene zemqe EU predstavqa “grubu silu”. Lider SPS, Obradovi}, nazvao je ambasadorove izjave “dodatnim pritiskom na Srbiju”. Kao odgovor na Ko{tuni~ina zapaàwa, ambasador je odbio da se pridruì premijerovoj retorici, podse}aju}i iscrpqenu srpsku javnost da su SAD prijateq Srbije i da nema nameru da se upu{ta u bilo kakvu bitku sa ovom zemqom, niti sa wenim gra|anima. On je naglasio da “ne postoji nikakva bitka, borba, niti qutwa izme|u dve zemqe; postoje samo razlike u mi{qewu po odre|enim pitawima”. Ambasador Polt je dodao da postoje mnoge oblasti u kojima se Srbija i SAD ne slaù. Nekoliko dnevnih listova pozitivno je propratilo reakciju ambasadora da su SAD prijateq Srbije; dnevni list “Blic” je u svom uvodniku kritikovao Ko{tunicu kao kontraproduktivnog, zbog zapaqivih izjava. Budu}i da DSS, DS, radikali i socijalisti zauzimaju isti stav o Kosovu, liberalne demokrate su rekle da Ko{tunica i Tadi} gre{e u vezi Kosova, jer dovode Srbiju u situaciju da zavisi od interesa Rusije, a u sukob sa SAD i EU. 412

Tadi} o Kosovu, u pravom trenutku Nakon wegovog govora poslanicima Saveta Evrope (CoE deputies) u Beogradu, u kome se pozvao na autonomiju umesto nezavisnosti Kosova, Tadi} je putovao na regionalne samite ove nedeqe u Zagreb i Istanbul sa sli~nom porukom. Tokom vikenda, u Zagrebu, Tadi} je imao bilateralni sastanak sa ruskim predsednikom Putinom, nakon ~ega je Tadi} rekao da je bilo kakva nezavisnost Kosova neprihvatqiva i da je Srbija spremna da pregovara u bilo kom trenutku i da na|e kompromisno re{ewe. (Napomena: Na{i kontakti nam govore da, otkad je Ko{tunica izloìo svoj “tajni plan” Moskvi, Tadi} tom planu nije imao pristup i stoga o wemu nije ni raspravqao na ovom sastanku. Ovo je mo`da bila Ko{tuni~ina namera, kako bi zadrào punu kontrolu nad politikom prema Kosovu, posebno vizavi Moskve.) Na samitu Crnomorske ekonomske saradwe (BSEC – Black Sea Economic Cooperation), odrànom 25. juna u Istanbulu, Tadi} je rekao da }e nezavisnost Kosova ugroziti stabilnost celog crnomorskog regiona, a i {ire. Sastanak BSEK okon~an je sna`nim reakcijama Tadi}a na izjavu albanskog premijera Beri{e da je Kosovo jedinstven slu~aj i da treba da postane nezavisno. Beogradski mediji dali su zna~ajan prostor Tadi}evom kritikovawu Beri{e zbog neodgovornosti i “me{awa u unutra{we poslove Srbije”, nakon ~ega je Beri{a oti{ao sa sastanka. Ve}i buyet za Kosovo Srpski zvani~nici su tako|e poku{ali da pokaù svoju privrènost Kosovu udvostru~avawem buyeta za Kosovo na 67,5 M evra. Zamenik premijera \eli} nazvao je to pove}awe dokazom “prirode srpske politike prema Kosovu”. Ministar za Kosovo Samaryi} rekao je da }e pove}awe “finansirati funkcije Vlade Srbije” i tako|e pokazati “etni~kim Albancima da je Srbija ozbiqna i da ulaè u svoj narod”. Samaryi} je tako|e rekao da }e pove}awe demonstrirati me|unarodnoj zajednici da Srbija ima “ozbiqne namere u vezi finansijskog oporavka”. U odvojenom intervjuu, \eli} je rekao da, iako Srbija ne moè da odustane od Kosova, ona tako|e ne moè sebi dopustiti da opet bude izolovana, ~ak ni u slu~aju jednostranog progla{ewa nezavisnosti od strane jedne globalne sile. On je ocenio da postoje dva mogu}a scenarija za Kosovo. “Prvi je nepoèqan, i ukqu~uje scenario sukoba sa snagama koje èle da nezavisnost (Kosova) bude progla{ena po svaku cenu, ~ak i bez podr{ke SB UN. Drugi scenario je kompromis, za {ta su {anse jo{ uvek male, ali se pove}avaju”. Diplomatska aktivnost MKTJ: Tuìlac MKTJ Del Ponteova razjasnila je ove nedeqe svoje komentare o Kosovu od 18. juna, rekav{i da ona nije pozvala na odla413

gawe odluke o statusu, ve} da je izrazila nadu da “tajming te odluke ne}e negativno uticati na trenutne napore da se lociraju i uhapse” optuènici MKTJ. Ovo razja{wewe bilo je zna~ajno mawe propra}eno u beogradskim medijima od “pogre{ne interpretacije” wenih izjava u kojima je pozvala SB UN da odloì odluku o statusu Kosova. UK: Beta je prenela poruku odlaze}eg premijera Blera kojom poziva sve Kosovare da budu strpqivi i da ne pribegavaju nasiqu, uz napomenu da je proces koji }e dovesti do nezavisnosti Kosova neizbeàn. Britanski ambasador u Beogradu Vordsvort (Wordsworth) tako|e je rekao da Britanija smatra nezavisnost Kosova, u skladu sa Ahtisarijevim predlogom, najodrìvijim ishodom procesa utvr|ivawa statusa. Vordsvort je rekao “Kosovo }e biti nezavisno, jedino je pitawe da li }e se to dogoditi mirnim putem, na osnovu Ahtisarijevog plana i uz me|unarodni nadzor i solidne garancije za mawine, ili na neki haoti~an na~in. Ja ~vrsto verujem da bi drugi na~in bio lo{ za Kosovo, za Srbiju i za ceo region” i dodao da }e Velika Britanija zajedno sa drugim ~lanicama SB UN nastaviti da radi na na novoj rezoluciji. Rusija: Beogradski mediji preneli su komentare ministra inostranih poslova Rusije Lavrova od 23. juna, da su tvrdwe da }e u na Kosovu do}i do erupcije nasiqa, ukoliko pokrajini bude uskra}ena nezavisnost, neodgovorne, s obzirom da je mandat KFOR-a da spre~i nasiqe. Belgija: Srpska {tampa prenela je 27. juna komentare ministra spoqnih poslova Belgije De Gu~a (Gucht) da Belgija i druge zemqe u SB UN, kao i ve}ina zemaqa EU podràvaju direktne pregovore za re{avawe statusa Kosova u trajawu od 4 meseca i bez unapred odre|enog ishoda. On je tako|e rekao srpskim izve{ta~ima da Beograd mora da razume da neki oblik odluke o statusu Kosova mora da bude donet nakon ~etvoromese~nog perioda, i da je zbog toga posve}enost Srbije ovim pregovorima od su{tinske va`nosti.

Komentar Ko{tunica se o~igledno posvetio svojoj taktici napadawa, iskqu~ivo i neposredno, SAD, nadaju}i se da }e izolovati SAD kao jedine koje podràvaju Ahtisarijev plan i nadziranu nezavisnost Kosova. On je oti{ao toliko daleko da je dodao zapaqivi nacionalizam nizu borbenih alegorija, koje se uz Vidovdan ionako prizivaju. Iako ohrabruje to {to je medijska propra}enost ambasadorovog direktnog kontakta sa srpskom javno{}u nai{la na dobar prijem u odre|enim grupacijama, od Ko{tunice se moè o~ekivati da }e druge lidere disciplinovati u skladu sa wegovim novim kursom antiameri~ke retorike po pitawu Kosova. On èli politi~ku bitku, kako bi druge politi~ke snage kod ku}e drào pod kontrolom, sa sobom na ~elu. Ko{tunica se tako|e nada da }e ubediti me|unarodnu zajednicu da su SAD usamqene u pozivawu na Ah414

tisarijev plan i nadziranu nezavisnost, dok se, u najmawu ruku, mnoge evropske zemqe i Rusija slaù sa Beogradom o potrebi da pregovorima ne bude odre|en krajwi rok. Tadi} i “wegovi” ministri u kabinetu ne preduzimaju nikakve javne korake kako bi se suprotstavili ovoj antiameri~koj propagandi. Polt

CXXVII Referenca: 07PODGORICA231 Wikileaks id: #114209 Tema: Scenario za posetu pomo}nika Frajda Crnoj Gori Poreklo: Ambasada u Podgorici (Crna Gora) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 3. jul 2007. u 11.55 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/07/07PODGORICA231.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Dobrodo{li u Crnu Goru. Va{a poseta zbiva se u vreme kada Crnogorci nastavqaju raspravu o nacrtu svog novog ustava. Vo|stvo Crne Gore zadràva svoj prozapadni i proameri~ki stav, nastoje}i da odrì dobre odnose sa Moskvom i Beogradom, posebno u vezi Kosova. Rezultat je pa`qivo planirana neutralnost. Jaka podsticajna atmosfera za poslovawe i ulagawe koju je stvorila vlada CG posledwih godina pretrpela je nedavno nekoliko udaraca, kada je mla|i koalicioni partner stao na stranu opozicije kako bi zaustavio daqu privatizaciju, posebno u oblasti energetike i infrastrukture. Vlada Crne Gore ostaje prijem~iv sagovornik, èqan da razvije jake veze sa Va{ingtonom i da se dokaè kao pouzdan partner. Godinu dana nakon nezavisnosti, nijedna zna~ajnija politi~ka figura ne prigovara obnovqenoj nezavisnosti Crne Gore. Obnovqene mogu}nosti za tu`be protiv biv{eg premijera \ukanovi}a pred italijanskim sudom za {verc cigareta 1990-tih privukle su kratkotrajnu pa`wu, koja ve} polako nestaje. Devet meseci nakon {to je zvani~no postao ambasada, na{ punkt se oprezno pribliàva dobijawu svih atributa ambasade, potom sposobnosti za poverqivu komunikaciju i sposobnosti za pruàwe konzularnih usluga. Nacrt ustava Crna Gora tek treba da usvoji svoj novi ustav kao nezavisna dràva nakon devet meseci rasprave, a taj nacrt i daqe povla~i mnogo pitawa. Glavni uzroci nezadovoqstva su pitawa “nasle|a”, kao {to su dràvna himna i zastava, priznavawe posebnih veroispovesti i ime jezika kojim govori ve}ina stanovni{tva (a to je bio srpsko-hrvatski). EU i Savet Evrope insistiraju da ustav ozakoni “gra|ansku dràvu”, ali nacional415

ne mawine nastavqaju da traè posebne uslove za politi~ko zastupni{tvo, jezik, veru i kulturu. Parlament i stranke jo{ nisu odlu~ili kako da inkorporiraju sugestije Saveta Evrope, koje je iznela Venecijanska komisija u ciqu depolitizacije pravosu|a. Ustav moè da bude usvojen ili dvotre}inskom ve}inom svih narodnih poslanika (54 od 81 glas), {to zahteva podr{ku opozicionih poslanika (budu}i da vladaju}a ve}ina ima samo 41 mesto) ili glasovima ve}ine narodnih poslanika (41), nakon ~ega bi sledio dràvni referendum. Usvajawe ustava se najverovatnije ne}e desiti pre jeseni. U me|uvremenu, stari ustav Crne Gore iz 1992. (donet pod Milo{evi}evim uticajem) je na snazi. Do dana{weg dana, prolongirana tranzicija nije stvorila ve}e probleme, a krajwi rok postavqen od strane Saveta Evrope za dono{ewe novog ustava je slede}eg prole}a, pre predsedni~kih izbora u maju 2008. Me|utim, kako je parlament izabran septembra 2006. tako|e i konstitutivna skup{tina zaduèna za izradu nacrta novog ustava, kriza vlade koja vodi ka novim izborima moè da uzrokuje probleme usvajawu ustava.

Kosovo Vlada Crne Gore zauzela je stav planirane neutralnosti po pitawu Kosova, ne èle}i ni da uvredi vladu SAD, Albaniju i svoju sopstvenu albansku nacionalnu mawinu (5% stanovni{tva) sa jedne strane, a ni Srbiju, Rusiju i svoju sopstvenu populaciju srpske nacionalnosti (32%stanovni{tva), sa druge strane. Ministarstvo spoqnih poslova reklo je ambasadi da }e podràti jedinstven stav EU o Kosovu. Glavna briga vlade CG je da se odrì stabilnost u regionu, a posebno u CG. Komesarijat za izbeglice UN procewuje da bi do 12.000 izbeglica (uglavnom Srba i Roma po nacionalnosti) moglo da u|e u CG u slu~aju nemira na Kosovu. Preko 100.000 interno raseqenih lica sa Kosova (prvenstveno Albanaca po nacionalnosti, ali i Srba i Roma) u{lo je 1999. godine u CG – {to je jednako jednoj {estini lokalnog stanovni{tva. Ve}ina, ali ne svi, vratili su se ku}i. Politi~ka situacija Referendum o nezavisnosti odràn u Crnoj Gori 21. maja 2006. ve}inom je smatran slobodnim, po{tenim i transparentnim od strane me|unarodnih posmatra~a. Izlaznost je bila 86,5 procenata, pri ~emu je 230.661 glasa~a (55,5%) podràlo nezavisnost, a 185.002 (44,5%) je bilo protiv. Parlament je, 3. juna, zvani~no prihvatio rezultate referenduma i proglasio Crnu Goru nezavisnom, vra}aju}i joj suverenitet nakon 87 godina. Nakon godinu dana nezavisnosti nijedna zna~ajnija politi~ka li~nost ne prigovara obnovqenoj nezavisnosti CG. Srpske nacionalisti~ke opozicione stranke, kao {to je SNS i centristi~ke stranke kao {to 416

je Socijalisti~ka narodna partija (SNP), tek treba da prihvate doslovne simbole nezavisnosti (zastavu, himnu itd.), iako u potpunosti u~estvuju u politi~kom ìvotu. Crna Gora pridruìla se OEBS-u 22. juna 2006, UN 28. juna 2006, a Savetu Evrope 11. maja 2007. SAD su priznale Crnu Goru 12. juna 2006. i najavile uspostavqawe diplomatskih odnosa 15. avgusta 2006. Konzulat SAD zvani~no je postao ambasada 5. oktobra 2006; devet drugih zemaqa NATO, Rusija i Kina tako|e imaju ambasade u CG. Crna Gora je 10. septembra 2006. imala svoje prve republi~ke parlamentarne izbore, na kojima je pobedila vladaju}a DPS/SDP koalicija sa apsolutnom ve}inom u parlamentu: 41 od 81 mesta. OEBS je ocenio glasawe kao “generalno u skladu” sa me|unarodnim standardima. Velika promena u statusu kvo dogodila se nakon izbora, kada je premijer Milo \ukanovi} odlu~io da se povu~e u korist ministra pravde @eqka [turanovi}a. Opozicija se raspala u tri bloka, pri ~emu je zvani~ni vo|a opozicije Andreja Mandi}, {ef nacionalisti~ke Srpske narodne stranke (SNS). Mandi}u, iako je li~no mi{qewa da treba imati dobre odnose sa SAD, nije strano stvarawe kontroverzi oko sporazuma sa SAD kako bi se dodvorio svojim nacionalisti~ki raspoloènim glasa~ima napadawem Vlade CG. SNS je u koaliciji sa SRS (Srpska radikalna stranka), pri ~emu radikali imaju jedno mesto u parlamentu. Za razliku od drugih opozicionih grupacija, tanka ve}ina Srpske liste suprotstavqa se ~lanstvu CG u NATO (ali ne i EU). Drugi opozicioni blok je Pokret za promene (PzP), na ~ijem je ~elu harizmati~ni populista Neboj{a Medojevi}. PzP se zalaè za nezavisnost, EU, ali nije preterano zainteresovan za NATO. Medojevi} je ekstremno kriti~ki raspoloèn prema pro{lim i teku}im privatizacijama, a sumwi~av je i po pitawu stranih ulagawa. Ostatak opozicije sastoji se od: Socijalisti~ke narodne partije (SNP), koja gradi novu poziciju, kao gra|anska stranka, na distancirawu od nekada{wih veza sa Beogradom i nekoliko mawih nacionalisti~kih stranaka, koje predstavqaju Srbe po nacionalnosti, odnosno Albance ili Bo{wake. (Malecka nacionalno hrvatska stranka u~estvuje u vladaju}oj koaliciji sa jednim mestom). Premijer @eqko [turanovi} preuzeo je poloàj ~elnika prozapadne koalicione vlade od premijera \ukanovi}a pro{le jeseni. Kao i kod \ukanovi}a, primarni ciqevi spoqne politike [turanovi}a su ~lanstvo u EU i NATO. I on bi voleo da Crnu Goru bliè poveè sa SAD. Na doma}em planu, ostvarewa vlade u pogledu punog sprovo|ewa potrebnih demokratskih i ekonomskih reformi su generalno pozitivna, pri ~emu ima ne{to mesta za poboq{awa. Privatizacija preostale infrastrukture (aerodroma, èleznice i luke Bar) i energetskog sek417

tora trenutno je na ~ekawu, nakon {to je mawi koalicioni partner, Socijaldemokratska partija (SDP), stala na stranu opozicije u junu, kako bi se zaustavila prodaja velike termoelektrane i prate}eg rudnika ugqa EN+ grupi, ruskoj firmi ~iji je vlasnik Oleg Deripaska. Predsednik Putin je kritikovao otkazivawe te privatizacije na sastanku sa crnogorskim predsednikom Vujanovi}em, u Zagrebu 24. juna, dodaju}i da }e to obeshrabriti budu}a strana ulagawa.

Privla~ewe investicija Crna Gora je bila uspe{na u privla~ewu stranih direktnih investicija (SDI), ali do sada je veoma mali deo wih bio ameri~ki. SDI su 2006. dostigle sumu od preko 505 miliona evra (650 mil USD) – 28% BDP – najvi{e u regionu. Ve}ina su bile grinfild investicije, s obzirom da se Crna Gora bliì potpunom prestanku postojawa dràvne svojine. Vlada CG planira da u naredne 4 godine stranci uloè preko milijardu evra kroz direktne strane investicije. Zahvaquju}i prijem~ivom stavu prema makroekonomskim reformskim inicijativama koje finansira USAID, vlada je prihvatila klimu koja odgovara poslovnim ulagawima (na pr. 9% stope poreza na dobit preduze}a, puna repatrijabilnost dobiti). Ve}ina SDI tokom 2006. odnosila se na kupovinu nekretnina, u ~emu predwa~e Rusi, Britanci i Irci. Aprila 2007. jedna firma sa sedi{tem u SAD dobila je ugovor vredan 8 miliona evra (10 mil. dolara) za proizvodwu prvih paso{a nezavisne Crne Gore. Nedavna nastojawa opozicije u parlamentu, podràna od strane maweg partnera u vladaju}oj koaliciji (SDP), odloìla su ne samo daqu privatizaciju, ve} mogu dovesti i do drugih koraka koji mogu obeshrabriti ulagawa. Do sada nema nikakvog poku{aja da se revidira suvi{e restriktivan zakon o radu, koji umnogome spre~ava mobilnost radne snage. Nadaqe, opoziciona stranka PzP nastavqa sa predlozima da obavqene privatizacije ne budu samo preispitane, ve} i “poni{tene” (opozvane) ukoliko su uslovi bili “nepovoqni” za Crnu Goru. Ekonomija i turizam BDP Crne Gore je 2006. godine iznosio 1,93 milijarde evra (2,65 milijardi USD), po inicijalnim ciframa Ministarstva finansija, ili 3590 EUR (4920 USD) per capita, a realni rast BDP je 2006. bio 8,5%. Me|utim, privreda tek treba da prema{i vrhunac koji je imala 1989. (pad privrede po~eo je ve} 1990, pre rata i sankcija). Dve stavke koje najvi{e doprinose BDP su turizam i aluminijumska topionica KAP, od ~ega svaka doprinosi BDP sa oko 17%. Turizam (no}ewa i ostali prihodi) nastavqa da raste po stopama koje prelaze 10% godi{we, a nezavisni Svetski savet za putovawe i turizam (World Travel i Tourism Council) ve} tri godine predvi|a da }e Crna Gora biti destinacija za koju }e intere418

sovawe najbrè da raste u narednoj deceniji. Broj posetilaca 2006. je bio 952.000, a potro{ili su 322 miliona evra, {to je i daqe ispod vrhunca iz 1989. Broj posetilaca u sezoni 2007. prema{io je predvi|awa da }e 1,1 milion posetilaca potro{iti 350 miliona evra. Proizvodwa aluminijuma je stabilna, sa prihodima za koje su pomalo zaslu`ne i svetske cene.

Odbrana i bezbednost Crnogorsko rukovodstvo ~vrsto veruje da budu}nost wihove zemqe leì u okviru Partnerstva za mir (PfP), i, sledstveno, NATO i EU. Naàlost, opozicija (~ak i oni koji podràvaju dobre odnose sa SAD), videla je sporazum SOFA (Status Of Forces Agreement NATO, DOD – Sporazum o statusu snaga, prim. prev.) od 1. maja i sporazume o ~lanovima (Article agreements) od 19. aprila, kao upori{te za napade na Vladu CG. Dosledan obrazac napada na oba sporazuma, potpirivan dezinformacijama, istrajao je do prvih dana juna. Iako su ~elnici opozicije imali ta~ne informacije (ambasada je to proverila), oni su rekli ambasadi da traè povod za napad na Vladu CG. Oni su igrali na o{tro nezadovoqstvo EU sporazumima po ~lanu 98, i prikazivali su laàn scenario po kojem }e CG morati da bira izme|u ~lanstva u NATO i EU. Vlada CG je svesna aktuelnog stawa, ali ta poruka se izgubila negde u buci. Jedno nedavno istraìvawe javnog mwewa izvestilo je o zna~ajnom opadawu podr{ke ~lanstvu u NATO; jo{ jedno (NDI) istraìvawe ukazuje na prili~no stabilnu podr{ku za NATO. Predsednik Vujanovi} je izgleda spreman da obezbedi neophodno vo|stvo kako bi motivisao naciju i vojsku za eventualno u~e{}e u GWOT (Global War on Terrorism – globalni rat protiv terorizma, prim. prev.). U Va{ingtonu, prvih dana maja, on je rekao sekretaru Gejtsu (Gates) da CG èli da po{aqe mali broj oficira u GWOT (verovatno Avganistan) 2008. Vujanovi} je potpisao SOFA sa sekretarkom Rajs 1. maja, i branio je zakqu~ak Vlade CG o sporazumu po ~lanu 98, od 19. aprila, razmenom diplomatskih nota. Vlada CG je osnovala, i ubrzano {iri, svoje ministarstvo odbrane, a 2007. buyet za odbranu iznosio je 2,4% BDP. Vlada CG uru~ila je svoj Prezentacioni dokument (Presentation Document) NATO-u prvih dana maja, nakon pridruìvawa Partnerstvu za mir 14. decembra. Taj dokument je obavezuje da tro{i 2% BDP na odbranu. U Prezentacionom dokumentu stoji da Crna Gora nastoji da bude ~lan NATO. Ona }e sprovesti Proces planirawa i revizije (Planning and Review Process – PARP) i razviti Individualni program partnerstva. Ona traì konsultacije u vezi wenog Individualnog partnerskog programa (IPAP) i Akcionog plana za ~lanstvo (Membership Action Plan (MAP) –MAP). Ona je osnovala i misiju pri NATO i Savet za Partnerstvo za mir, na ~ijem je ~elu premijer. 419

Borba protiv korupcije [turanovi} je obrazovao posebnu jedinicu sa {irokim delokrugom u ciqu borbe protiv korupcije i pove}awa poverewa javnosti u dràvne institucije. On je imenovao svog veoma sposobnog zamenika premijera Gordanu \urovi} za vo|u tog tima, pri ~emu dnevnim zadacima rukovodi Vesna Ratkovi}, biv{i zamenik ministra pravde, koja je odnedavno zaduèna za program USAID-a “Vladavina prava”, koji je sada zavr{en. On je imenovao za ~lanove tima i opozicione poslanike i NVO koje nadziru rad kompanija. Vawa âlovi}, ~elnik MANS, jedne od takvih NVO, i ~lan ovog tima, upravo je imenovana za li~nost koja uìva najvi{e po{tovawa u CG, po istraìvawu javnog mwewa. Smatra se da korupcija postoji na svim nivoima, a mnogo, mnogo Crnogoraca navodi korupciju kao najve}i problem zemqe (uz nizak ìvotni standard). U ovom procesu, kqu~ }e biti primewivawe postoje}ih zakona. Biv{i premijer \ukanovi} Milo \ukanovi}, koji je vodio Crnu Goru kroz ponovno uvo|ewe vi{epartijske demokratije 1991, do nezavisnosti 2006, odbio je da se ponovo kandiduje za mesto premijera, nakon {to je wegova stranka pobedila na parlamentarnim izborima 2006. On je bio ponovo izabran za predsednika partije 20. maja. Posledwih dana juna, italijanska novinska agencija ANSA izvestila je o obnovqenoj mogu}nosti da \ukanovi} bude optuèn u Bariju za {verc cigareta, {to datira jo{ od kr{ewa sankcija UN 1990-tih. Pri~a koja datira jo{ od 1990-tih je privukla {iru pa`wu, a posledwe ponavqawe iste teme privuklo je kratkotrajnu, mada istaknutu pa`wu na lokalnom nivou. Ambasada SAD Ambasada je sme{tena u zgradi u vlasni{tvu USAID koja je moderna i okruèna ne~im sli~nim parku, blizu centra. Prostor je sku~en i osobqe deli kancelarije. Ambasadi nedostaju mogu}nosti za poverqivu komunikaciju ili bilo kakav CAA (Crypto Access Authorization – odobravawe pristupa {ifrom, jedan od mogu}ih akronima, prim. prev.) prostor. Nakon nekoliko meseci cirkularne rasprave {ta ~initi daqe, agencije iz Va{ingtona su se, izgleda, dogovorile o instalaciji obezbe|enih modularnih jedinica koje }e sluìti kao kratkoro~no, a najvi{e sredwero~no, re{ewe, dok NEC (NEC– New Embassy Compound, novi ogra|eni prostor ambasade) ne bude sagra|en. Podgorica je sme{tena na listu 80 najva`nijih, juna 2007. Skroman broj neophodnog osobqa raste, na pr. RSO (Regional Security Officer, regionalni slu`benik za bezbednost, pretpostavka prevodioca), drugi slu`benik politi~kog/ekonomskog odeqewa ambasade i GSO (General Staff Officer – slu`benik ambasade nadleàn za ostalo osobqe, pretpostavka prevodioca) mogu da budu sme{teni, mada u sku~enim prostorijama, sve do izgradwe NEC. 420

Izdavawe viza Moè se o~ekivati da }e se stalne àlbe Crnogoraca koji moraju da putuju u Beograd da podnose zahtev za vizu poja~ati kada CG po~ne da izdaje sopstvene paso{e u prole}e idu}e godine. Skora{wi OBO (Overseas Buildings Operations – Operacije prekomorske gradwe, pretpostavka prevodioca) tim traìo je na~ine da prilagodi postoje}i prostor kako bi se formirala konzularna sekcija, ali novac je, izgleda, najve}a prepreka sprovo|ewu ovih potrebnih promena u profilu na{eg punkta. Brns

CXXVIII Referenca: 07BELGRADE958 Wikileaks id: #114618 Tema: Nedeqni izve{taj o Kosovu – Beograd se sprema za nove pregovore Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 6. jul 2007. u 15.53 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/07/07BELGRADE958.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Bez te{kih vesti o Kosovu iz Kenenbankporta (Kennebunkport), srpski mediji su popunili prazninu naga|awima o novim statusnim pregovorima. Srpski zvani~nici su nastavili svoju upornu diplomatsku ofanzivu u inostranstvu i politi~ko u~vr{}ivawe kod ku}e. Podela Kosova u{uwala se u novinski vakuum, ali Vlada Srbije je odmah taj koncept javno odbacila. Ministar spoqnih poslova, Jeremi}, putovao je {irom Evrope zalaù}i se za srpsku stvar na Kosovu. U me|uvremenu, premijer Ko{tunica radio je na okupqawu politi~kih snaga kod ku}e, kako bi osigurao saglasnost parlamenta za svoju politiku prema Kosovu. Reakcije na glavni doga|aj Srpski zvani~nici su smawili visoka o~ekivawa u vezi Kenenbankporta, budu}i da je postalo jasno da su jedine vesti koje su sa Kosovom imale veze bile da }e oba lidera prepustiti raspravu o tom pitawu svojim najboqim diplomatama. Prethodno je premijer Ko{tunica nazvao sastanak “va`nom prilikom” da se otvori “nova stranica” o statusu Kosova. Ko{tunica je o~ekivao da }e lideri pozvati na nove pregovore u ciqu postizawa kompromisa i uzajamno prihvatqivog re{ewa, koje }e biti u skladu sa osnovnim na~elima me|unarodnog prava. Ministar za Kosovo, Samaryi}, o~ekivao je da }e Putin zahtevati nastavak pregovora, rekav{i da je Srbija “sigurna da }e se predsednik Putin dràti svo421

jih principa i da }e u svom stavu biti ubedqiv”. Posle sastanka u Kenenbankportu, raspoloèwe je bilo uzdrànije. Ko{tunica i Samaryi} nisu pomenuli sastanak u Kenenbankportu nakon {to je okon~an. Portparol Ko{tuni~ine stranke je, me|utim, 2. jula nazivao sastanak “samo jednom mogu}om prekretnicom” i “malim uspehom i korakom prema... pravdi”. Svi srpski mediji preneli su izjavu savetnika za nacionalnu bezbednost Hedlija (Hadley) {tampi da su predsednik i Putin razgovarali o Kosovu, ali da “ je to pitawe kome }e dràvni sekretar Kondoliza Rajs i ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov morati da posvete dosta vremena”. RTS je tako|e izvestila da indikacije portparola Stejt departmenta ukazuju da ne postoji kona~an datum za postizawe odluke o statusu Kosova u SB UN. Mediji su izvestili o izostanku bilo kakvog pomiwawa Kosova na zajedni~koj konferenciji pomenutih lidera.

Premijer se bavi Kosovom kod ku}e, ministar spoqnih poslova i predsednik van we Ko{tunica je promenio nacionalisti~ku retoriku koju je koristio uo~i Kenenbankporta i kada je traìo podr{ku za svoju politiku o Kosovu u parlamentu. Premijer je 3. jula najavio da }e traìti od parlamenta da zakaè raspravu o Kosovu tokom jula, najverovatnije za 23. jul, kako izve{tavaju mediji. (Napomena: Postoje}a ovla{}ewa poti~u od zasedawa od 14. februara, gde su iznova potvr|eni i stari tim i platforma.) U jednoj izjavi Ko{tunica je rekao da “}e dràvni pregovara~ki tim podneti izve{taj parlamentu, koji onda mora da usvoji novu rezoluciju o Kosovu i defini{e daqe korake u na{oj politici po tom pitawu”. Ko{tunica je tako|e rekao da }e wegov kabinet insistirati na novom pregovara~kom procesu, sa novim me|unarodnim posrednicima, dodaju}i: “Od najve}e va`nosti je da se ne postavqaju nikakvi preduslovi niti ograni~ewa pre nove runde pregovora”. [iroku podr{ku koju je Ko{tunica dobio za svoju politiku prema Kosovu ilustruje to {to su se vlada i skoro sve opozicione stranke sloìle da zakaù vanrednu sednicu kako bi “usvojili novu rezoluciju u ciqu definisawa dràvne politike po pitawu Kosova”. Vlada }e po~eti konsultacije sa poslani~kim grupama u ponedeqak, 9. jula. [ef poslani~ke grupe DS Nada Kolunyija osvrnula se na novu rezoluciju, prime}uju}i da u woj prakti~no nema nikakvih promena u odnosu na verziju o kojoj je prethodno postignut dogovor. Kolunyija je o~ekivala da }e glavne ta~ke biti “o~uvawe teritorijalnog integriteta i nastavak pregovora o statusu bez krajwih rokova i unapred odre|enog ishoda”. Lider Srpske radikalne stranke Vu~i} bio je vrlo èqan da raspravqa o toj stvari, rekav{i: “Krajwe je vreme da parlament raspravqa o Kosovu. Izgleda da parlamentarci na drugim mestima u svetu provode vi{e vremena 422

raspravqaju}i o tome od nas”. Zamenik lidera radikala, Nikoli}, je tako|e javno izrazio potrebu za platformom, govore}i da, uprkos stavovima Rusije i SAD o Kosovu, Srbija mora da ima sopstveni plan za Kosovo “koji ne zavisi od wihovih”. Jedini glas neslagawa do{ao je od strane liberalnih demokrata, ~iji je lider êdomir Jovanovi} 3. jula kazao da Srbija “ima posledwu priliku da defini{e dràvnu politiku o Kosovu, napusti svoj defetisti~ki politi~ki koncept i suo~i se sa istinom.” On je dodao da wegova stranka nije iznena|ena ishodom pregovora u Kenenbankportu tokom kojih, po wegovom mi{qewu, Kosovo “nije bilo pomenuto ~ak ni izme|u zalogaja”. Ministar spoqnih poslova, Jeremi}, putovao je u inostranstvo uglavnom zato da bi promovisao politiku Srbije prema Kosovu. Jeremi} je putovao ~itave sedmice, sre}u}i se sa svojim pandanima u Slova~koj, Sloveniji, Austriji i Nema~koj. U izjavi datoj Tanjugu pre odlaska u Bratislavu, 3. jula, Jeremi} je rekao da namerava da obezbedi podr{ku “onoliko zemaqa ~lanica EU koliko je mogu}e” za nove pregovore o budu}em statusu pokrajine, prime}uju}i da Srbija “ve} ima podr{ku Rusije”. Jeremi} je rekao reporterima da je “Srbija do{la do zna~ajne ta~ke u procesu re{avawa budu}eg statusa Kosova, gde ne postoji jedinstveno mi{qewe o tome kako daqe”. Me|utim, srpski mediji preneli su izve{taj Rojtersa da “zapadne diplomate” vide podelu Kosova kao, verovatno, jedino re{ewe za krizu oko statusa Kosova. Borave}i u Berlinu, Jeremi} je reagovao na glasine da o podeli Kosova raspravqaju neke “zapadne diplomate”, nazivaju}i podelu “neprihvatqivom” i izjavquju}i da bi i podela i jednostrano progla{ewe nezavisnosti od strane Pri{tine bili “veoma opasni”. Jeremi} se tako|e sreo sa austrijskim ministrom spoqnih poslova Plasnikom (Plassnik) u Be~u 4. jula i rekao, nakon sastanka, da su me|unarodna zajednica i Kontakt grupa tako|e doneli odluku da ne prihvate podelu pokrajine. Nakon wegovog sastanka sa ministrom spoqnih poslova Slovenije, Rupelom, Jeremi} je rekao da je “pitawe Kosova najve}i izazov u okviru {ansi zapadnog Balkana za Evropu”.

Diplomatska aktivnost Srpski mediji preneli su izjave komesara za pro{irewe od 4. jula, koji je rekao da }e Evropa – ne SAD ili Rusija – platiti cenu ako status Kosova ne bude re{en. Ren je rekao da “ni Rusija, ni SAD nisu toliko direktno pogo|ene onim {to se de{ava na Balkanu, kao {to je to slu~aj sa Evropqanima. Evropqani }e platiti cenu ako proces oko statusa Kosova propadne”. On je dodao da je EU “usmerena na stvarawe demokratskog vi{enacionalnog i ekonomski odrìvog Kosova”. 423

Mediji su {iroko propratili komentare portparola EU Kristine Gaqak (Christina Gallach) date srpskoj dnevnoj {tampi, da }e EU “preuzeti odgovornost i doneti odluku o Kosovu ako Rusija nastavi da govori samo ’ne’”. Gaqakova je dodala da }e EU onda traìti podr{ku od SB UN i ocenila da, iako Rusija brani svoje interese, “Kosovo jeste evropsko pitawe... budu}nost Balkana zavisi od Evrope, ne od Rusije”. Ona je tako|e primetila da uprkos “strpqewu” EU i wenim poku{ajima da prona|e re{ewe zajedno sa Rusijom ve} mesecima, “sve ima krajwi rok i ako nema re{ewa, u jednom trenutku, mi }emo morati da donesemo odluku”. Intervju Gaqakove je odmah nai{ao na reakciju od strane ruskog ambasadora u Srbiji Aleksejeva, koji ga je nazvao “samo izjavom jedne osobe, koja je pogre{na. Ovo nije jezik kakav se moè koristiti u komunikaciji sa Rusijom”. Aleksejev je rekao novinarima (s obzirom da mu je uru~eno 500.000 potpisa prikupqenih od strane Socijalisti~ke partije u okviru kampawe “Za odbranu Kosova i Metohije”) da je Kosovo “od vitalne va`nosti za Srbe i mi istrajno radimo na tome. Mislim da je tako|e veoma va`no za Balkan i celu Evropu da se o~uva me|unarodno pravo i me|unarodna stabilnost”. Aleksejev je rekao da }e jednostrano progla{ewe nezavisnosti od strane kosovskih Albanaca biti “najgori mogu}i razvoj situacije” ali je odbacio planove za ruske mirovwake na Kosovu, rekav{i da on “nije siguran da bi to bila dobra ideja”. Kina: Srpski mediji su preneli komentare stalnog predstavnika Kine Vanga Guangije (Wang Guangya) od 3. jula da }e do rasprave u SB UN do}i kada Kina i Rusija prevazi|u razlike i da “ukoliko dve strane mogu da postignu dogovor, Kina }e to svakako podràti.” Novinska agencija B92 predstavila je ovo kao indikator ili “letwe pauze ili novih pregovora o Kosovu”. Nema~ka: Po odlaze}em nema~kom ambasadoru Anderasu Kobelu, u intervjuu za novinsku agenciju Fonet, u nedequ 1. jula, {to se Brisela ti~e, ne postoji nikakva veza izme|u Kosova i pregovora Srbije i EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP). Slovenija: U komentarima od 5. jula, slovena~ki ministar inostranih poslova, Rupel, rekao je da Slovenija, koja nasle|uje Portugaliju na mestu predsednika EU 2008, planira da usmeri pa`wu na zapadni Balkan i postane “motor regiona... za wegovo pribliàvawe EU”. Srpski mediji su tako|e zabeleìli da je slovena~ki ministar spoqnih poslova, Rupel, rekao da wegova zemqa nema “nikakav poseban stav” o Ahtisarijevom planu i da ranija podr{ka nije bila “li~no slovena~ka, ve} stav EU”.

Komentar Beograd bi sigurno vi{e voleo da je dobio vi{e iz Kenenbankporta; ~vrstu izjavu Putina ili jasnu indikaciju da }e biti daqih pregovora (i odlagawa). Me|utim, bez ikakvih indikacija da interes Rusije sla424

bi, srpski zvani~nici ne vide nikakvog razloga da mewaju svoju taktiku, kako u inostranstvu, tako i kod ku}e. Iako je bilo pozitivno to {to je Vlada Srbije brzo odbacila podelu (~ak i glasine o podeli su ovde opasne stvari), oni su to u~inili zato {to sad o~ekuju da Kosovo ostane u okviru Srbije. Moèmo o~ekivati da }e konsultacije idu}e sedmice biti uglavnom teatralije, pri ~emu }e se sve vode}e partije dràti Ko{tuni~inog scenarija o Kosovu. Zasedawe parlamenta koje se o~ekuje 23. jula bi}e to isto. Polt

CXXIX Referenca: 07USUNNEWYORK554; Wikileaks id #114643 Tema: Predloèna postavqewa tuìlaca za me|unarodne ratne zlo~ine Poreklo: Misija SAD u Ujediwenim nacijama (Wujork) Vreme slawa telegrama: petak, 6. jul 2007. u 20.50 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/07/07USUNNEWYORK554.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Ovo je zahtev za delovawem. Molimo pogledajte peti pasus. Pomo}nik generalnog sekretara UN zaduèn za pravna pitawa, Nikola Mi~el, obavestio je misiju Sjediwenih Dràva u UN da generalni sekretar namerava da preduzme akciju kako bi produìo mandate sada{wih glavnih tuìlaca u MKTR-u i MKTJ-u. Statuti tih tribunala ostavqaju mogu}nost da glavne tuìoce postavi Savet bezbednosti na osnovu nominacija generalnog sekretara. Mi~el je nagovestio da se on konsultuje sa stalnim ~lanicama Saveta bezbednosti, pre nego obavesti generalnog sekretara o svojoj preporuci. Karla del Ponte, glavna tuìteqka MKTJ-a, objavila je pre nekoliko meseci da }e se povu}i sa funkcije u septembru. Jo{ nije imenovana wena zamena, mada su za poziciju zainteresovani i zamenik Del Ponteove, Dejvid Tolbert (SAD) i {ef istraìva~kog tima pri Me|unarodnoj istraìva~koj komisiji za Liban (UNIIIC) Ser` Bramerc (Belgija). Bramerc je nedavno podneo ostavku na poziciju zamenika glavnog tuìoca u Me|unarodnom krivi~nom sudu i obe}an mu je posao u okviru UN. Mada èli poziciju glavnog tuìoca, nagovestio je izvesnu prilagodqivost.

Komentar Produètak mandata Del Ponteove dao bi Bramercu vremena da zavr{i svoj rad u Komisiji. To bi tako|e dràlo otvorenim opcije za popunu pozicije glavnog tuìoca MKTJ-a. 425

Hasan Jalou (Gana) bio je postavqen za glavnog tuìoca Me|unarodnog krivi~nog tribunala za Ruandu (MKTR) 15. septembra 2003, na rok od ~etiri godine. Prema Statutu tribunala, mandat glavnog tuìoca moè da bude obnovqen. Generalni sekretar namerava da predloì gospodina Jaloua za jo{ jedan mandat, ~ije bi trajawe iznosilo ~etiri godine ili mawe, ako tribunal zavr{i svoj posao pre nego proteknu ~etiri godine.

Zahtev za delovawem Misija SAD u UN zahteva instrukcije u smislu da obavesti UN da }e Sjediwene Dràve podràti produèn ostanak gospo|e Del Ponte na mestu glavne tuìteqke do januara 2008. i ponovno postavqewe gospodina Jaloua. Halilzad

CXXX Referenca: 07BELGRADE984 Wikileaks id: #115125 Tema: Izve{taj o sporovima oko ulagawa i eksproprijacije za 2007. godinu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 12. jul 2007. u 6.13 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/07/07BELGRADE984.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Dole je naveden prilog izve{taju o sporovima oko ulagawa i eksproprijacionim zahtevima u Srbiji za 2007. godinu. Ova depe{a sadrì dodatne informacije o slu~ajevima restitucije zemqi{ta, koji su prijavqeni ambasadi od juna 2006. godine pa nadaqe. U nekoliko slu~ajeva do{lo je do novih momenata, a imamo i tri nova zahteva za restituciju. Svi eksproprijacioni zahtevi koji su navedeni dole podneti su od strane osoba iz SAD koje nisu bile ameri~ki dràvqani kada su se zahtevi pojavili. Ambasada je svesna da jedan potraìlac u~estvuje u dva teku}a spora o ulagawima, kao i da 30 osoba iz SAD koje nisu bile ameri~ki dràvqani kada su se zahtevi pojavili, u vezi sa nacionalizovanom imovinom u podnetim zahtevima potraùje naplatu duga od Srbije.

Sporovi oko ulagawa u Srbiji 1. Potraìlac A; 2004; putni~ka i turisti~ka kompanija iz SAD, kupila je 19. maja 2003. godine 70 odsto srpskog tur-operatera, preko privatizacionog tendera. Pored kupoprodajne cene, potraìlac je po Ugo426

voru o kupovini deonica (UKD) preuzeo odgovornost za daqa ulagawa u visini od 44,33 miliona ameri~kih dolara i socijalnu pomo} za radnike i zajednicu u visini od 0,555 miliona dolara. Potraìlac je pristao da uloì 660.000 dolara do 30. juna 2004, a tako|e je, prema UKD-u, bio obavezan da do 1. jula 2004. pove}a vrednost menica sa 2,2 miliona dolara na 9,7 miliona dolara, kao garanciju za dvogodi{wa ulagawa. Sredinom maja 2004. potraìlac je od Agencije za privatizaciju zatraìo izmenu UKD-a kako bi se, na osnovu komplikacija u vezi sa obezbe|ewem finansija, umawile wegove investicione obaveze za drugu godinu, navode}i kao opravdawe negativnu medijsku reputaciju o sukobu sa malim akcionarima i zaposlenima, kao i objavu nove srpske vlade iz marta 2004. da }e veliki broj dotada{wih privatizacija (ukqu~uju}i tu i jednu u koju je bio ume{an potraìlac) biti ponovo pregledano od strane antikorupcionog saveta. Agencija je odbacila zahtev potraìoca da se izmeni UKD i 6. avgusta 2004. je unov~ila menice u vrednosti od 2,2 miliona dolara. Septembra 2004. potraìlac je objavio da raskida UKD sa Agencijom za privatizaciju, zbog postupawa Agencije sa menicama. Dana 21. marta 2005. potraìlac je Agenciji za privatizaciju poslao obave{tewe o raskidu ugovora. Aprila 2005, potraìlac je izneo ceo slu~aj Me|unarodnom arbitra`nom sudu u Parizu. Dana 14. jula 2005, Agencija za privatizaciju raskinula je UKD sa potraìocem, zato {to nije uspeo da ispuni obaveze. Prema Zakonu o privatizaciji, kada kupac ne uspe da ispuni ugovorne obaveze, imovina koja je u ponudi prebacuje se u dràvni fond i priprema se za ponovnu privatizaciju. Dana 20. aprila 2007. “Akciona Invetsment Limited” sa Kipra postala je novi vlasnik putni~ke agencije “Putnik”, tako {to je na Beogradskoj berzi otkupila vladin udeo od 70 odsto vlasni{tva za 38 miliona evra. Dana 4. maja, Me|unarodni sud doneo je presudu u korist potraìoca. Odre|eno je da mu bude ispla}eno 12,685 miliona dolara plus kamata, {to pokriva wegovih 5,2 miliona dolara za kupoprodajnu cenu, 1,6 miliona dolara od delimi~nog povra}aja ulagawa, povra}aj vozila za ekskurzije “Sirona”, 2,2 miliona dolara nadoknade za prve bankarske garancije koje je unov~ila Agencija za privatizaciju i 82.500 dolara za tro{kove arbitraè. U svetlu ovakve odluke suda, potraìlac je sada u pregovorima sa vladom o mogu}oj nagodbi, iako je vlada rekla da }e osporiti arbitra`nu odluku na lokalnim sudovima. Potraìlac A ima jo{ jedan investicioni spor sa Vladom Srbije. Potraìlac je kupio drugu turisti~ku agenciju 16. septembra 2003. za 1,1 milion dolara, sa investicionom obavezom u visini od 9 miliona dolara i socijalnim programom pomo}i radnicima vrednim 300.000 dolara. Februara 2006, radnici kompanije zapo~eli su protest u Ni{u, gde 427

se nalaze hoteli u vlasni{tvu agencije, zahtevaju}i poni{tavawe sporazuma o kupoprodaji sa potraìocem. Istog meseca, Agencija za privatizaciju produìla je rok za ispuwavawe obaveza po UKD-u na 90 dana. Agencija je poni{tila ugovor 30. juna 2006, iako potraìlac tvrdi da je izvr{io sva neophodna ulagawa. Potraìlac se àlio Me|unarodnom arbitra`nom sudu u Parizu 28. aprila 2006. a pretresi u ovom slu~aju tek su po~eli.

Eksproprijacija zemqi{ta u Srbiji 2. Potraìlac B; decembar 1958. godine. Sva imovina nalazi se u Beogradu. Zgrada jedan: sedam prodavnica u prizemqu, devet apartmana sa jednom spava}om sobom, ~etiri apartmana sa dve spava}e sobe, {est studijskih apartmana i jedna posebna soba, sa dvori{tem. Zgrada dva: zgrada je poru{ena, trenutno se koristi kao parking. Nekada{wa zgrada sastojala se od sedam prodavnica u prizemqu, 11 jednosobnih apartmana, ~etiri apartmana sa jednom spava}om sobom, {est apartmana sa dve spava}e sobe i jednog apartmana sa ~etiri spava}e sobe. Zgrada tri: sedam prodavnica u prizemqu, tri apartmana sa jednom spava}om sobom, osam apartmana sa dve spava}e sobe, tri apartmana sa tri spava}e sobe. Zgrada ~etiri: tri prodavnice u prizemqu, jedan apartman sa jednom spava}om sobom, sedam apartmana sa dve spava}e sobe, jedan apartman sa tri spava}e sobe, tri studijska apartmana. Zgrada pet: porodi~na ku}a sa dvori{tem. Sva imovina je bila nacionalizovana, kao posledica Zakona o nacionalizaciji iz 1958. godine. Time {to se àlio Ministarstvu finansija i Agenciji za privatizaciju, potraìlac je poku{ao da spre~i prodaju imovine u sklopu privatizacionih postupaka Vlade Srbije. Kao odgovor na poku{aje da neki od poseda potraìoca budu ukqu~eni u privatizacione aukcije, ambasada je 2003. uputila diplomatsku notu Ministarstvu spoqnih poslova, u kojoj je zatraìla od ministra da u saradwi sa drugim vladinim agencijama od zna~aja odloì izno{ewe imovine potraìoca na prodaju, sve dok ne bude usvojen Zakon o restituciji, koji omogu}ava pravne mehanizme za presu|ivawe u sporovima oko vlasni{tva. Koliko smo mi razumeli, imovinu potraìoca, trenutno u funkciji parkinga, kupila je “Hipo Alpe Adria banka”. Izme|u 2002. i 2007. ambasada je poslala mnogobrojna pisma zvani~nicima lokalnih vlasti, “Hipo Alpe Adria banci” i Vladi Srbije, u kojima izraàva podr{ku poku{ajima potraìoca da spre~i prodaju svoje imovine i gra|evinske radove na tim lokacijama. Uprkos intervenciji ambasade, “Hipo Alpe Adria banka” je zapo~ela gradwu na spornom zemqi{tu. Potraìlac B je 4. januara 2007. pokrenuo pravni postupak pred Vrhovnim sudom Srbije, zajedno sa zahtevom istom sudu za hit428

nom presudom u ovom slu~aju, koji je podnet 15. marta 2007. Kao podr{ku wegovom zahtevu, ambasada je uputila diplomatsku notu Ministarstvu pravde, zahtevaju}i od ministra da osigura hitno razre{ewe ovog slu~aja kako bi, u i{~ekivawu zakona o restituciji, bilo o~uvano netaknuto stawe poseda. Potraìlac redovno obave{tava ambasadu o statusu razli~itih potraìvawa. Posledwe informacije dobili smo u aprilu 2007. godine. 3. Potraìlac C; 1945. godine. Posed se sastoji od slede}eg: par~e zemqi{ta u sredi{tu bawskog odmarali{ta Div~ibare, tapija o vlasni{tvu 166/38, koju su vlasti dodelile odmarali{tu da zauzima i koristi. Nekretnina u Beogradu, sme{tena u Mekenzijevoj 87, koja se sastoji od ~etiri stambena apartmana i dve komercijalne jedinice. Nekretnina u Bulevaru oslobo|ewa, koja se sastoji od dvospratne zgrade sa pet jednosobnih apartmana, dva dvosobna apartmana i dve komercijalne jedinice, kao i jo{ jedna zgrada sa dva apartmana. Posed je nacionalizovan dok je bio u vlasni{tvu dede potraìoca. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u januaru 2005. godine. 4. Potraìlac D; 1948. godine. Sva imovina nalazi se u Kolarima kraj Smedereva i sastoji se od poqoprivrednog mlina i 50 hektara zemqe. Posed je konfiskovan kao posledica Zakona o nacionalizaciji privatnog preduzetni{tva. Procewena vrednost je 1.000.000 dolara. Posledwi kontakt imali smo u septembru 2004. godine. 5. Potraìlac E; 1959. godine. Posed se sastoji od ~etvorospratne zgrade u Makedonskoj 11-13, petospratne zgrade na uglu Bra}e Jugovi}a 23 i Skadarske 2, i gradili{ta u Lominoj 10. Posed je bio konfiskovan kao posledica Zakona o nacionalizaciji. Procewena vrednost iznosi 3.031.000 dolara. Posledwi kontakt imali smo u maju 2006. godine. 6. Potraìlac F; 1945. godine. Sva imovina nalazi se u Beogradu i sastoji se od nekoliko komercijalnih jedinica na adresi Terazije 16. Posed je nacionalizovan kao posledica Zakona o nacionalizaciji. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u martu 2006. godine. 7. Potraìlac G; 1945. godine. Posed se nalazi u Beogradu, na Terazijskom platou, i u regionu Kolubare. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posed je bio nacionalizovan, kako posledica Zakona o nacionalizaciji. Potraìlac redovno dostavqa ambasadi informacije o statusu razli~itih zahteva. Posledwe informacije primili smo 22. februara 2007. godine. 8. Potraìlac H; 1956. godine. Posed se nalazi u Beogradu. Sastoji se od jedne zgrade u Svetogorskoj 6-8. Zgrada obuhvata i veliku garaù i dve mawe prodavnice. Posed je zaplewen kao rezultat Zakona o nacionalizaciji. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u aprilu 2005. godine. 429

9. Potraìlac I; 30. april 1961. godine. Posed se nalazi u Beogradu, u Kraqa Petra 6. Zgrada obuhvata i stari beogradski restoran. Posed je nacionalizovan kao posledica Zakona o nacionalizaciji. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u martu 2006. godine. 10. Potraìlac J; 1961. godine. Posed se nalazi u Beogradu. Nacionalizovan kao rezultat Zakona o nacionalizaciji. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u aprilu 2005. godine. 11. Potraìlac K; 1948. godine. Posed se nalazi u Beogradu i u bawskom odmarali{tu Vrwa~ka Bawa. Posed je nacionalizovan kao rezultat Zakona o nacionalizaciji. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u septembru 2004. godine. 12. Potraìlac L; 1945. godine. Posed se sastoji od pivare koja se nalazi u Vaqevu. Posed je zaplewen kao rezultat Zakona o nacionalizaciji. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u avgustu 2004. godine. 13. Potraìlac M; 1945. godine. Svi posedi nalaze se u Beogradu, osim nekih poqoprivrednih dobara (uglavnom vinograda), koji se nalaze u Smederevu i Para}inu. Hotel “Srpski kraq” bio je te{ko o{te}en u nema~kom bombardovawu Beograda 1941. godine, a posle toga nacionalizovan i podignut od strane komunisti~kih vlasti. Preostalo upra`weno par~e zemqi{ta nalazi se u Raji}evoj ulici; prava na kori{}ewe najve}eg dela parcele dodeqena su privatnoj stranoj kompaniji koja je zapo~ela pripreme za gra|evinske radove, dok se mawi deo zemqi{ta privremeno koristi kao kafi}. Kompleks za proizvodwu bra{na “Stari mlin”, koji obuhvata pola tuceta odvojenih zgrada u centru Beograda, o{te}en je u nema~kom bombardovawu 1941. godine, zaplewen 1945. godine, sva oprema je opqa~kana i zvrjao je prazan skoro 50 godina, za koje vreme je protivzakonito kori{}en kao skladi{te. Beogradska op{tina Savski venac prodala je posed privatnoj gra|evinskoj kompaniji, koja namerava da uskoro zapo~ne sa gra|evinskim radovima na tom zemqi{tu. Potraìlac je podneo àlbu op{tini, kao i kancelariji javnog tuìoca, navode}i mnogobrojne nepravilnosti u vezi sa kupoprodajom spornog zemqi{ta. Ambasada je, u korist potraìlaca, odràla brojne sastanke i slala pisma odgovaraju}im javnim slu`bama. “Vajfert pivara”, u ve}inskom vlasni{tvu, bila je zaplewena 1945. godine i kasnije preimenovana u “Beogradsku industriju piva”, a i daqe se nalazi u radnom stawu. U prole}e 2007. godine pivara je ponu|ena na prodaju preko privatizacionog tendera, a {tampa je izvestila da je pobedio strani konzorcijum. Potraìlac je osporio ishod tog tendera. Ambasada je, u korist potraìvawa, odràla brojne sastanke i slala pisma odgovaraju}im javnim slu`bama. Nekoliko velikih kancelarija i 430

stambenih zgrada u centru Beograda. Porodi~na ku}a u Bir~aninovoj 21. Svi posedi su zapleweni kao posledica Zakona o nacionalizaciji 1945. godine. Potraìlac se àlio Ministarstvu finansija, Ministarstvu za kapitalne investicije, Agenciji za privatizaciju i Vrhovnom sudu Srbije, kao i predstavnicima lokalnih vlasti, kako bi spre~io prodaju nacionalizovane imovine u sklopu procesa privatizacije. Potraìlac redovno obave{tava ambasadu o statusu razli~itih sporova. Posledwe informacije dobili smo u junu 2007. godine. 14. Potraìlac N; 1945. godine. Posed, hotel “Ekselsior”, nalazi se na luksuznoj lokaciji u centru Beograda. Sva imovina zaplewena je kao rezultat Zakona o nacionalizaciji 1945. godine. Potraìlac se àlio Ministarstvu finansija i Agenciji za privatizaciju, kako bi spre~io prodaju nacionalizovane imovine u sklopu procesa privatizacije. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo 2004. godine. 15. Potraìlac O; 1962. godine. Posed se nalazi u Beogradu. Sva imovina zaplewena je kao posledica politi~kog procesa protiv potraìoca. Posed se sastoji od ku}e koja se nalazi u ulici Janka Premrla, broj 6 u Beogradu, poslovnog prostora u Perlezu (blizu Zrewanina), novca, automobila i zlata. Potraìlac ve} godinama poku{ava da povrati svoju imovinu, kroz nekoliko sudskih postupaka. Potraìlac je podneo zahtev za rehabilitaciju Okru`nom sudu u Novom Sadu, koji }e, ako bude zavr{en pozitivnom presudom, dovesti do poni{tavawa politi~ki motivisanih presuda. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u maju 2007. godine. 16. Potraìlac P; 1946. godine. Posed je zgrada koja se nalazi u Maglajskoj 21 u Beogradu. Sva imovina bila je zaplewena kao posledica politi~kog procesa protiv oca potraìoca, kome je u odsustvu su|eno pred Specijalnim vojnim sudom Jugoslovenske armije i koji je osu|en na doìvotnu zatvorsku kaznu. Potraìlac je poku{avao da povrati imovinu kroz nekoliko sudskih postupaka u posledwih nekoliko godina. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u oktobru 2005. godine. 17. Potraìlac Q; 1950. godine. Posed se nalazi u Kni}u, blizu Gorweg Milanovca. Sastoji se od farme, na kojoj je sagra|en staklenik za skladi{tewe, a trenutno ga koristi fabrika za preradu hrane “Takovo” iz Gorweg Milanovca. Imawe je bilo zapleweno kao posledica politi~kog procesa protiv dede potraìoca, koji je aktivno podràvao antikomunisti~ki pokret. Nije nam poznato da li je potraìlac poku{avao da povrati imovinu kroz pravni sistem Srbije. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u oktobru 2005. godine. 431

18. Potraìlac R; 1948. godine. To je {tamparska i izdava~ka ku}a “Privredni pregled” (poznata i pod nazivom “Slobodan Jovi}”), koja se nalazi u Stojana Proti}a 52 u Beogradu, kao i odvojena zgrada, koja se sastoji od pet apartmana, u Dubqanskoj 82 u Beogradu. Imovina je uzeta roditeqima potraìoca i nacionalizovana, po Zakonu o nacionalizaciji, 1948. godine. Nije nam poznato da li je potraìlac poku{avao da vrati imawe kroz pravni sistem Srbije. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u februaru 2004. godine. 19. Potraìlac S; 1945. godine. Posed se sastoji od zaplewenog industrijskog poseda “Ratko Pavlovi} – Niteks” u Ni{u, u Srbiji. Posed je zaplewen u sklopu Zakona o konfiskaciji 1945. godine. Nije nam poznato da li je potraìlac poku{avao da povrati imovinu preko pravnog sistema Srbije. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u maju 2006. godine. 20. Potraìlac T; 1946. godine. Zemqi{te trenutno zauzima Akcionarsko dru{tvo “Sokolac” u Novom Be~eju, u Srbiji. Nemamo informaciju koliku povr{inu obuhvata ovo zemqi{te. Posed je konfiskovan u sklopu poqoprivredne reforme 1946. godine. Potraìlac je poku{avao da povrati imovinu kroz pravni sistem Srbije. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u martu 2005. godine. 21. Potraìlac U; 1946. godine. Poqoprivredno zemqi{te u selu Pa}ir kod Ba~ke Topole, u Srbiji. Nemamo informaciju koliku povr{inu obuhvata ovo zemqi{te. Posed je konfiskovan u sklopu poqoprivredne reforme 1946. godine. Nije nam poznato da li je potraìlac poku{avao da povrati imovinu kroz pravni sistem Srbije. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u februaru 2005. godine. 22. Potraìlac V; 1945. godine. Posed je konfiskovana porodi~na ku}a koja se nalazi u Milo{a Obrenovi}a 1 u Bajinoj Ba{ti, u Srbiji. Posed je zaplewen od oca potraìoca, u sklopu Zakona o konfiskaciji 1945. godine. Nije nam poznato da li je potraìlac poku{avao da povrati imovinu preko pravnog sistema Srbije. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u februaru 2003. godine. 23. Potraìlac W; 1945. godine. Imovina se sastoji od dve zgrade. Jedna od wih trenutno obuhvata ceo prostor na kojem se ukr{taju Slavija, Mekenzijeva i Ulica Prote Mateje; taj prostor se koristi kao veliki parking na otvorenom. Druga zgrada je stambena zgrada u Bra}e Nedi}a 22 u Beogradu. Imovina je zaplewena od oca potraìoca, koji je bio progla{en za “neprijateqa dràve”. îm je Vlada Srbije usvojila Zakon o rehabilitaciji, maja 2006. godine, potraìlac je podneo zahtev za rehabilitaciju Okru`nom sudu u Beogradu. Ambasada ne raspolaè 432

procenom vrednosti imovine. Potraìlac redovno izve{tava ambasadu o statusu raznih zahteva. Posledwe informacije primili smo aprila 2007. godine. 24. Potraìlac X; 1945. godine. Imovina se sastoji od tri parcele u Knez Danilovoj ulici sa zgradom i od ne~ega {to je ranije bila velika ciglana na podru~ju Zvezdare u Beogradu. Imovina je zaplewena od oca potraìoca. Potraìlac je u Republi~kom direktoratu za imovinu registrovao imovinu kao predmet zahteva za restituciju, u skladu sa Zakonom o registraciji. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u februaru 2006. godine. 25. Potraìlac Y; 1945. godine. Imovina se sastoji od zgrade koja sadrì poslovni prostor u ulici Maksima Gorkog broj 13, i zemqi{te u Uì~koj ulici broj 14. Imovina je zaplewena od oca potraìoca. Potraìlac je u Republi~kom direktoratu za imovinu registrovao imovinu, u skladu sa Zakonom o registraciji. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti imovine. Posledwi kontakt imali smo u martu 2006. godine. 26. Potraìlac Z; 1945-1958. godine. Imovina se sastoji od slede}eg: cela zgrada sa nekoliko mawih zgrada i zemqi{tem u ulici Maksima Gorkog broj 93; zgrada i zemqi{te u ulici Jovana Cviji}a 84; zgrada i zemqi{te u Kajmak~alanskoj ulici broj 2 i ulici @arka Zrewanina broj 33; zemqi{te u Vasinoj ulici broj 16; razna poqoprivredna dobra u blizini ûruga u Vojvodini. Imovina je zaplewena od oca i dede potraìoca. Potraìlac je u Republi~kom direktoratu za imovinu registrovao imovinu, u skladu sa Zakonom o registraciji. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti imovine. Posledwi kontakt imali smo u aprilu 2006. godine. 27. Potraìlac Z1; 1959. godine. Posed se sastoji od zgrade koja obuhvata apartman i kancelarijski prostor u Bulevaru JNA 221. Posed je zaplewen od oca potraìoca. Potraìlac je u Republi~kom direktoratu za imovinu registrovao imovinu, u skladu sa Zakonom o registraciji. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u novembru 2005. godine. 28. Potraìlac Z2; 1947. godine. Posed se sastoji od zgrade i zemqi{ta, koji se nalaze u najpresti`nijem delu Beograda, u Uì~koj ulici na Dediwu. Posed je zaplewen od majke potraìoca, pokojne princeze Olge Kara|or|evi}. Potraìlac je u Republi~kom direktoratu za imovinu registrovao imovinu, u skladu sa Zakonom o registraciji. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo 4. oktobra 2006. godine. 29. Potraìlac Z3; 1946. godine. Posed se sastoji od zgrade sa zemqi{tem u Bulevaru mira 24 u Beogradu. Posed je zaplewen od oca potraìoca, koji je bio progla{en za “neprijateqa dràve”. Potraìlac 433

je u Republi~kom direktoratu za imovinu registrovao imovinu, u skladu sa Zakonom o registraciji. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti poseda. Posledwi kontakt imali smo u oktobru 2006. godine. 30. Potraìlac Z4; 1958. godine Imovina se sastoji od zgrade sa zemqi{tem, apoteke i jo{ dva komercijalna prostora u Beloj Crkvi. Imovina je zaplewena od oca potraìoca. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti imovine. Posledwi kontakt imali smo u martu 2007. godine. 31. Potraìlac Z5; 1977. godine. Imovina se sastoji od zgrade koja se nalazi u â~ku. Imovina je zaplewena od potraìo~eve majke. On se àlio Ministarstvu finansija i Vrhovnom sudu Srbije. Ambasada je u korist potraìoca slala pisma odgovaraju}im javnim slu`bama i uprili~ila sastanak u Ministarstvu finansija. Ambasada ne raspolaè procenom vrednosti imovine. Posledwi kontakt imali smo u junu 2007. godine. Potraìlac A: “Univorld holdings”; potraìlac B: Marko Rako~evi} i Yenet Kostrevski; potraìlac C: Ivan Vasi}; potraìlac D: Milica Markovi}; potraìlac E: Jelena Gli{ovi}-Ra{i}; potraìlac F: Aleksandar \or|evi}; potraìlac G: Sofija Dimi}-Ili}; potraìlac H: Marija Stojadinovi}-Shoup; potraìlac I: Vladimir Pavlovi}; potraìlac J: Milica Skiner; potraìlac K: Dimitrije \or|evi} i Jelena Markovi}; potraìlac L: Nikola \ur|evi}; potraìlac M: Bogan Veqkovi}; potraìlac N: Mila Petkovi}; potraìlac O: Lazar Dragin; potraìlac P: Stefani Avsenek; potraìlac Q: Radmilo \oki}; potraìlac R: Boris Ivezi}; potraìlac S: Zora Mikler; potraìlac T: Kristijan Sauska; potraìlac U: Stevan Geza Silbiger; potraìlac V: Milena Trickovi}; potraìlac W: Olivera Karlson; potraìlac X: Zoran ûpi}; potraìlac Y: Nikola Vulkovi}; potraìlac Z: Sawa Popovi} Spineli; potraìlac Z1: Zoran \or|evi}; potraìlac Z2: princeza Jelisaveta Kara|or|evi}. Novi zahtevi: potraìlac Z3: Branka Borisavqevi}, Vera Morgan i Danka [mit (sestre); potraìlac Z4: Du{an Pokorni; potraìlac Z5: Slobodan i Du{an Vu~i}evi} (bra}a). Polt

CXXXI Referenca: 07BELGRADE989 Wikileaks id: #115214 Tema: Pripreme za dolazak Kodela Bina u Beograd Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 12. jul 2007. u 14.43 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu 434

Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/07/07BELGRADE989.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Predstavni~e Bin, va{a delegacija dolazi u Srbiju u trenutku kada je lokalno rukovodstvo uvereno u dosada{wi uspeh kosovske politike koju sprovodi Srbija i napredak u integraciji u Evropsku uniju. Naàlost, sada{we odlagawe dono{ewa statusa Kosova nije ni{ta odrìvije nego sam status kvo na Kosovu, a vlasti ovde ne rade skoro ni{ta kako bi se spremile za neizbe`nu nezavisnost. Uprkos o{troj, jednoumnoj retorici u pogledu Kosova, Vlada Srbije suo~ava se ~ak i sa teìm izborima u skorijoj budu}nosti, ukoliko dràva namerava da najzad okon~a Milo{evi}evu eru i postigne punu integraciju u Evropu i nastavak partnerstva sa Sjediwenim Dràvama. Postoji ogor~ena potreba da boqim ìvotnim uslovima za Srbe, za vi{e ekonomskih i demokratskih reformi, za punom saradwom sa MKTJ i za potpisivawem Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu.

Ekonomska situacija Izgled srpske ekonomije zna~ajno se popravio u posledwih nekoliko godina; rast u prvom kvartalu sko~io je na 8,7 odsto ove godine, u pore|ewu sa 6,5 odsto u 2006. godini. Potezi Narodne banke usmereni ka kontrolisawu inflacije pokazali su se kao uspe{ni, pa je godi{wa inflacija iznosila 5 odsto zakqu~no sa majem, dok je vrednost dinara, srpske valute, porasla. Mnogi analiti~ari, me|utim, zabrinuti su time da }e ekspanziona fiskalna politika, sa projektovanim deficitom buyeta za 2007. u iznosu od oko tri odsto BDP-a po MMF-ovim standardima, prouzrokovati pregrevawe ekonomije, dok }e rapidni porast uvoza voditi ka pove}awu trgovinskog deficita za 35,4 odsto tokom prvih pet meseci. “Standard i purs” (ameri~ka agencija za istraìvawe trì{ta, u originalu “Standard and Poor’s” – prim. prev.) su status Srbije unazadili sa “pozitivan” na “stabilan”, na osnovu fiskalnog opu{tawa. Ponovno oìvqavawe srpskog realnog sektora generalno se smatra re{ewem i za rastu}i trenutni deficit i za visoku nezaposlenost. Nezaposlenost se odràva otprilike na 21 procentu. Privatizacija je do sada pokazala dobre rezultate, sa izvozom koji je porastao za 39,8 odsto u prvih pet meseci ove godine. Me|utim, oklevawe prethodne vlade da proglasi bankrot kompanija koje nisu mogle da budu prodate zna~i da teàk posao tek predstoji: nekih 1.200 do 1.300 kompanija u dru{tvenom vlasni{tvu jo{ ~eka da bude privatizovano ili da bankrotira. Na sve to, vlada namerava da privatizuje, ili delimi~no privatizuje, velika dràvna preduze}a kao {to su rudnik bakra RTB Bor, nacionalni avioprevoznik JAT i naftna kompanija NIS. Zamenik premijera Boìdar \eli} izjavio je nedavno da vlada premijera Ko{tunice ne}e privati435

zovati “Telekom Srbije” niti elektrodistribucionu kompaniju EPS tokom svog mandata. Direktne strane “grinfild” investicije (FDI) su od kriti~ne va`nosti za otvarawe radnih mesta; mere koje bi privukle FDI porazumevaju poreske olak{ice, direktne subvencije po svakom na bazi broja radnih mesta i projektovane izgradwe industrijskih zona. Srbija se prili~no okoristila o izda{nu donatorsku pomo} od pada Milo{evi}a u oktobru 2000. pa naovamo, ukqu~uju}i tu i 617,49 miliona dolara iz SEED fondova. [ezdeset miliona dolara dobijenih iz SEED fondova tokom 2007. prete`no je (80 odsto) iskori{}eno za aktivnosti usmerene ka ekonomskom razvoju i otvarawu radnih mesta. Trogodi{wi produèni ugovor sa Me|unarodnim monetarnim fondom istekao je februara 2006. godine, sa ukupnim tro{kom od 937 miliona dolara; okon~awe sporazuma sa MMF-om tako|e je oslobodilo i posledwu ratu olak{awa duga prema Pariskom klubu, ~ime je otpisano oko dve tre}ine zvani~nog duga Srbije. Svetska banka nastavqa da deluje u Srbiji. Dana 20. juna, odobrila je 192,5 miliona dolara dodatnih pozajmica, za projekte ponovnog razvoja vezane za osiroma{eni rejon isto~ne Srbije, razvoja poqoprivrede, navodwavawa, popravke puteva i energetske efikasnosti. EU je od 2000. godine izdvojila 2,56 milijardi dolara (za Srbiju, Crnu Goru i Kosovo). Za Srbiju je u periodu od 2007. do 2009. planirano jo{ 572,4 miliona dolara, kao deo pretpristupne pomo}i iz EU.

Politi~ki pejza` Na srpskim parlamentarnim izborima u januaru 2007. demokratske stranke ponovo su osvojile ve}inu, ali ipak je najboqi pojedina~ni rezultat ostvarila ultranacionalisti~ka Srpska radikalna stranka (SRS) (81 od 250 poslani~kih mesta). Pobedni~ki demokratski blok obuhvata Demokratsku stranku (DS – 64 mesta) Borisa Tadi}a, Demokratsku stranku Srbije (DSS – 47 mesta) Vojislava Ko{tunice i G17 plus (19 mesta) Mla|ana Dinki}a. Izlaznost na izborima bila je neo~ekivano velika i dovela je do toga da su neke stranke na op{te iznena|ewe osvojile mesto u parlamentu. Na primer, Socijalisti~ka partija Srbije (SPS), koju je ranije predvodio Slobodan Milo{evi}, osvojila je dovoqno glasova za prelaèwe cenzusa i ostanak u parlamentu, kao i reformisti~ka koalicija malih stranaka koje predvodi Liberalno-demokratska partija. êtiri razli~ite mawinske grupe tako|e su osvojile poslani~ka mesta: Ma|ari, Bo{waci, Romi i – prvi put posle deset godina – Albanci sa juga Srbije. Pregovori o koaliciji ozbiqno su zapo~eli po~etkom februara 2007, a vrhunac je bio dogovor izme|u DS-a i DSS-a postignut u posledwi ~as, po{to su ovi drugi, hodaju}i po ivici, jednoglasno podràli lidera radikala Tomislava Nikoli}a na mestu predsednika parlamenta. Po koalicionom sporazumu koji je usledio, DS-u je pripala ve}ina mi436

nistarskih poloàja (13 od 25), ukqu~uju}i spoqne poslove, finansije, pravdu i odbranu, ali je ova stranka prepustila DSS-u premijersko mesto, Ministarstvo unutra{wih poslova i dràvnu bezbednosnu agenciju (BIA). Sporazum je tako|e ishodovao i osnivawem novog ministarstva za Kosovo pod vo|stvom DSS-a, koje je vrlo brzo uspostavilo procedure za preuzimawe kontrole nad svim aspektima vladine kosovske politike – ~esto i na {tetu drugih ministarstava. Danas, dva meseca po formirawu nove koalicije, deluje kao da su glavne stranke uspostavile ravnoteù u pogledu oblasti za koje su odgovorne – DSS rukovodi Kosovom, a DS Ha{kim tribunalom i sektorom odbrane. U isto vreme, obe strane se zalaù za pristupawe EU i javno se èstoko protive nezavisnosti Kosova. Razgovori o SSP-u zamrznuti su u maju 2006. godine, zbog nedovoqne saradwe sa MKTJ-om, ali su nastavqeni u junu 2007, posle priznawa da je nova vlada ispunila neke od preuzetih obaveza. Dva od posledwih {est optuènika za ratne zlo~ine – Tolimir i \or|evi} – uhap{eni su junu 2007. (u Bosni i Crnoj Gori) i poslati u Hag ve} u prvim nedeqama mandata nove vlade. Ipak, Evropska komisija insistira na tome da ne}e potpisati sporazum SSP bez jo{ boqe saradwe sa Ha{kim tribunalom, odnosno bez hvatawa odbeglih bosanskih Srba Ratka Mladi}a i Radovana Karayi}a. Dva opoziciona bloka, u me|uvremenu, imaju sasvim suprotne ciqeve. Tvrdokorno nacionalisti~ke stranke radikala i socijalista drè na ni{anu vladu i pridruùju joj se u odràvawu sve rigidnije kosovske politike, ali su ina~e bile upadqivo }utqive u pogledu nove vlade i wenih rezultata. Protivqewe posledwim ha{kim hap{ewima bilo je prigu{enije nego {to se o~ekivalo. Demokratska opozicija liberalnih demokrata, me|utim, usredsredila je svoje napade na ono {to smatra unazad okrenutom kosovskom politikom i na nepruàwe odgovaraju}e pa`we svakodnevnim potrebama qudi u Srbiji.

Kosovo: pogled iz Beograda U poseti ovom regionu tokom juna, predsednik (SAD, Yory Bu{ mla|i – prim. prev.) je jasno rekao da je politika vlade SAD da }e, posle 15 meseci dugih pregovora pod pokroviteqstvom Saveta bezbednosti UN, Kosovo biti nezavisno. Nedugo zatim, francuski predsednik Nikola Sarkozi tako|e je rekao da je kosovska nezavisnost neizbe`na. Do jula 2007, Savet bezbednosti UN jo{ nije postigao dogovor u pogledu Ahtisarijevog plana, ili bilo kog drugog re{ewa koje bi zamenilo Rezoluciju 1244, i Kosovo tehni~ki i daqe ostaje u Srbiji. Pomo}nik dràvnog sekretara Frid objavio je sredinom jula da }e vlada SAD podràti novu rundu pregovora izme|u rukovodstava iz Beograda i Pri{tine, dok }e istovremeno imati na umu poziciju koju su jasno izrazili predsednik i wegov francuski kolega. 437

Vlada Srbije, koja je pristala na koncept i strukturu razgovora pod okriqem Ujediwenih nacija, nije im se u potpunosti posvetila i, u stvari, stalno je napadala i postupak i medijatora (Martija Ahtisarija). Vlada Srbije je od tada odbacila Ahtisarijev predlog, kao i sve nacrte Saveta bezbednosti UN koji su se zasnivali na wemu. Beograd insistira na tome da sve krene ispo~etka, sa novom rundom pregovora koja bi iskqu~ila opciju nezavisnog Kosova i ne bi bila vremenski ograni~ena. Premijer Ko{tunica veruje da je naru{eno jedinstvo izme|u ~lanica EU i vlade SAD, u pogledu hitne primene Ahtisarijevog plana. Ko{tunica zavisi od podr{ke Rusije kako bi spre~io da plan bude usvojen u Savetu bezbednosti UN. Ciq novog srpskog ministarstva za Kosovo, koje vodi premijerov blizak savetnik Slobodan Samaryi}, jeste da koordini{e razli~ita ministarstva koja se bave pitawima vezanim za Kosovo (odbrana, spoqni poslovi, unutra{wi poslovi), a tako|e i da rukovodi svim odnosima sa me|unarodnom zajednicom. Zvani~nici DSa, zajedno sa predsednikom Tadi}em i ministrom spoqnih poslova Jeremi}em, ne odstupaju od premijerovih komentara u pogledu Kosova. Svi srpski lideri odlu~no odbacuju kosovsku nezavisnost i Ahtisarijev plan, i veruju da wihovo prikqu~ivawe Evropskoj uniji ne}e biti usporeno nedostatkom re{ewa za pitawe statusa Kosova. Retorika protiv ameri~ke pozicije o Kosovu nastavila je da eskalira proteklih nedeqa, pri ~emu se na{a pozicija naziva kukavi~kom i nezakonitom, a na{a potvrda prijateqstva sa srpskim narodom uvredom zdravog razuma. Vladaju}e rukovodstvo preti ozbiqnim posledicama po odnose izme|u Srbije i svake zemqe koja bude priznala nezavisnost Kosova. Jedva ~ekamo da ugostimo vas i va{u delegaciju u Beogradu, u ovim vremenima prepunim izazova. Polt

CXXXII Referenca: 07BELGRADE991 Wikileaks id: #115411 Tema: Nedeqni izve{taj o Kosovu – retorika se zao{trava sa dolaskom pomo}nika sekretara Frajda i ministra spoqnih poslova Ku{nera u Beograd Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 13. jul 2007. u 16.41 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/07/07BELGRADE991.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Pomo}nik sekretara Frajd (Fried) i ministar spoqnih poslova Francuske do{li su u Beograd ove sedmice da ponude dodatnih 120 dana 438

angaòvawa u vezi Kosova, ali i da potvrde Beogradu da }e i bez saglasnosti strana u pregovorima Kosovo biti nezavisno. Obojica su izrazila èqu SAD i Francuske da pomognu Srbiji u periodu posle odluke o Kosovu (o poseti pomo}nika sekretara Frajda izve{teno je). Oba posetioca dobila su isti, kratkovidi, odgovor od srpskih ~elnika: nezavisnost Kosova je neprihvatqiva, protivpravna i dove{}e u opasnost razvoj Srbije kao demokratske dràve. U me|uvremenu, srpski ~elnici su kategori~ki i preventivno odbili najnoviji nacrt rezolucije SB UN, tvrde}i da on predlaè pregovore sa unapred definisanim ishodom i da je zasnovan na Ahtisarijevom planu. Ministarstvo za Kosovo nastoji da okupi vode}e politi~ke stranke, ukqu~uju}i radikale, kako bi se sloìli o obnovqenom mandatu politike Vlade Srbije u vezi Kosova i u~estvovawu u novim pregovorima na temequ striktnog po{tovawa “teritorijalnog integriteta” Srbije.

Ku{ner u poseti Beogradu Ministar spoqnih poslova Francuske Bernar Ku{ner sreo se tokom dvodnevne posete Beogradu sa predsednikom Tadi}em, premijerom Ko{tunicom, ministrom inostranih poslova Jeremi}em i zamenikom premijera \eli}em. On je tako|e razgovarao sa ~lanovima srpske intelektualne elite i grupom mladih Srba. Francuski ambasador je rekao da je Ku{ner preneo tri jasne poruke: Srbija bi trebalo da prihvati novu rezoluciju SB UN (koja samo {to nije predloèna), kojom se dozvoqava novi period pregovora. Ukoliko po okon~awu tog perioda ne do|e do sporazuma Francuska }e podràti primenu Ahtisarijevog plana i kona~no, Francuska u potpunosti podràva budu}nost Srbije u EU, ali da bi Srbija u{la u Uniju, ona mora prethodno da re{i pitawe statusa Kosova. Reakcija Vlade Srbije bila je zamorna, koliko je bila i predvidiva. Ko{tunica je ponudio svoj standardni pravni argument, na {ta je Ku{ner odgovorio na Ko{tuni~inu kukwavu da me|unarodno pravo nije stati~an element, ve} da mora da evoluira u skladu sa realno{}u na terenu. Tadi} (podràn od strane svog ministra inostranih poslova), potegao je svoj standardni argument destabilizacije, zajedno sa uobi~ajenim predvi|awem ugroàvawa srpske demokratije. Na ovu zabrinutost Ku{ner je odgovorio da re{avawe pitawa Kosova u skladu sa Ahtisarijem ustvari pridodaje, a ne umawuje, stabilnosti i da je stav Francuske zasnovan na prijateqstvu prema Srbiji. Ta tvrdwa je primqena otprilike isto kao i na{i komentari, ~iji je smisao bio isti. Ku{nerova ocena razgovora u Beogradu bila je da je Tadi} zabrinuto pozivao na re{avawe pitawa Kosova, ali nije imao ni{ta da ponudi, kao ni wegov ministar spoqnih poslova, pa ni premijer. Komentari{u}i odbijawe nove rezolucije SB UN od strane Beograda, Ku{ner je sar439

kasti~no primetio da je Srbija zahtevala nove pregovore bez preduslova (mn.). Ova rezolucija je upravo to i ponudila, a Beograd èli sada da doda sopstveni preduslov, da }e pregovarati samo o onome {to je eksplicitno utemeqeno na rezoluciji SB UN 1244. Na radnom ru~ku Ku{nera sa Jeremi}em i radnoj ve~eri sa Tadi}em, on je ispipao to pitawe i dobio jasan negativan odgovor. U razgovoru sa beogradskom intelektualnom elitom, Ku{ner je dobio sna`nu poruku da je Srbiji potrebno da me|unarodna zajednica odlu~i o Kosovu, budu}i da Srbija to nije u stawu. Zakqu~ak Francuza na osnovu Ku{nerove posete jeste da Beograd nastavqa da ide u pogre{nom smeru. U odvojenom razgovoru sa ambasadorom, francuski ambasador je preneo Ku{nerovo duboko zadovoqstvo ~vrstim odnosom sa sekretarom Rajs i opredeqewe Francuske da nastavi daqe sa SAD, ukoliko ovaj posledwi poku{aj propadne.

Aktivnost vlade Na sastanku sa slu`benikom politi~kog odeqewa ambasade, 13. jula, dràvni sekretar Ministarstva za Kosovo, Du{an Prorokovi}, izloìo je slede}e korake ministra u vezi Kosova. On je rekao da je crvena linija Vlade Srbije u vezi bilo kojih novih razgovora da oni “ne smeju imati nikakva vremenska ograni~ewa, nikakvog Ahtisarija i nikakav Ahtisarijev plan kao svoju osnovu”. Prorokovi} je ocenio da “ima zanimqivih predloga”, ukqu~uju}i pregovore pod pokroviteqstvom Kontakt grupe ili zajedni~kog okvira SAD-EU-Rusija. Na podse}awe da je Vlada Srbije sama pristala na Ahtisarijevo imenovawe, Prorokovi} je rekao da je Srbija to u~inila “kako bi pokazala da je voqna da u~estvuje” u pregovorima, ali da je postalo o~igledno da se Ahtisari “unapred opredelio” za nezavisnost tokom ovih pregovora. Po Prorokovi}u, Vlada Srbije ne èli da odlaè pregovore, ali èli da odloì krajwi rok za primenu re{ewa koje ne èli. Glavni zadatak ministarstva, trenutno, jeste da radi sa svim vode}im politi~kim strankama kako bi se do{lo do dogovora o novoj pregovara~koj platformi, o kojoj bi parlament raspravqao 24. jula. Prorokovi} je rekao 13. jula da }e oni razgovarati sa radikalima, koji èle da parlament ukqu~i izjavu o posledicama jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova i politiku Vlade Republike Srbije prema zemqama koje ga priznaju. Prorokovi} je rekao da ministar Samaryi} poku{ava da izbegne takva odre|ewa, budu}i da to ograni~ava politiku vlade i priznao da je upravo to ono {to radikali nastoje da urade. On je tako|e priznao da nema ve}ih razlika u politici prema Kosovu izme|u SRS i DSS. Krajwi ciq Ministarstva na predstoje}oj sednici parlamenta bi}e da dobije ponovno odobrewe za pregovara~ku platformu i da obnovi mandat za u~estvovawe Vlade Srbije u pregovorima. Ministarstvo za Kosovo, po Zakonu o ministrastvima iz maja 2007, nadzira}e sastavqa440

we novog pregovara~kog tima. Prorokovi} je ocenio da }e u timu i daqe biti premijer i predsednik kao glavni predstavnici, uz ministra za Kosovo i ministra spoqnih poslova. Govore}i o istaknutim Srbima sa Kosova koji su bili u prethodnom timu kao “strana~ki predstavnici sa Kosova”, Prorokovi} nije bio siguran da }e oni biti ukqu~eni i rekao je da bi on vi{e voleo “eksperte” po pomenutim pitawima, kao {to su Gordana Markovi} i Aleksandra Fulgosi (obe za pitawa za{tite kulturne i verske ba{tine) i Du{ko ]eli} (za decentralizaciju) i sloìo se da }e Srpska pravoslavna crkva biti ukqu~ena “prvenstvno preko episkopa Artemija”.

Druge diplomatske aktivnosti Na{ {ef ekonomskog odeqewa sreo se 12. jula sa Fajezom Raj{egom (Fayez Risheg) ({tititi sve vreme), predstavnikom 4. stuba UNMIK-a (Pillar IV) u Beogradu, kako bi raspravqao o statusu ekonomskih pitawa izme|u Kosova i Srbije. Raj{eg je iskoristio priliku da spinuje svoj scenario sudweg dana u dolaze}im mesecima. On smatra da }e hroni~no oklevawe EU polako nestajati, sa razvla~ewem trenutnog zastoja na novih 12 meseci. Jedini realisti~an scenario je, po wegovom vi|ewu, jednostrano progla{ewe nezavisnosti od strane vlasti u Pri{tini. Srpska reakcija, tvrdi on, bi}e tvrdolinija{ka: zatvarawe granice i izbacivawe policije i carinika UNMIK od strane paravojnih snaga u srpskim enklavama, {to }e, ustvari, eliminisati administrativnu liniju razgrani~ewa, pomeraju}i granicu ju`no od Ibra i dovesti do fakti~ke podele. Srbi }e biti sre}ni da odgovornost za enklave prepuste me|unarodnoj zajednici, primetio je. Raj{eg, koji se redovno sastaje sa beogradskim zvani~nicima, veruje da je to srpski “plan B”. NATO: Generalni sekretar NATO [efer stigao je u Beograd 13. jula u jednodnevnu posetu, tokom koje }e se videti s predsednikom, premijerom, ministrom odbrane, ministrom spoqnih poslova i na~elnikom General{taba Pono{em. Rusija: Lokalna {tampa na{iroko je propratila komentare koje je ove sedmice dao ministar spoqnih poslova Rusije Lavrov, koji je obnovio svoj poziv od 13. jula za dodatnim pregovorima o Kosovu sa “nezavisnim me|unarodnim posrednicima”. UK: Delegacija britanskog parlamenta je 10. jula posetila srpski parlament da bi se upoznala sa odnosima Beograda i EU, kao i sa srpskom politikom prema Kosovu. Oni su se sreli sa zamenikom predsednika parlamenta Radoqkom Obradovi}em (Radoljko Obradovic) i jednom delegacijom iz odbora za spoqne poslove i evropske integracije srpskog parlamenta, na ~ijem je ~elu bio Dragoqub Mi}unovi}. EU: Po lokalnim medijima, komesar EU za pro{irewe, Oli Ren, upozorio je u Strazburu da odlagawe definisawa kona~nog statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN “nikuda ne}e odvesti”. 441

Slovenija: Lokalni mediji su preneli da je ministar spoqnih poslova Slovenije, Rupel, 12. jula u Londonu komentarisao da Slovenija podràva Ahtisarijev plan kao “jedinu razumnu opciju” za vi{enacionalno Kosovo.

Komentar Ko{tuni~ina strategija ove nedeqe bila je jasna: odbaciti bilo kakvu inicijativu od strane SAD, Evropqana ili UN, koja ne bi bila u skladu sa wegovim konkretnim uslovom: pregovori bez Ahtisarija, bez kraja, a sa 1244 umesto toga. Me|utim, on i daqe nastoji da uveri me|unarodnu zajednicu da je Srbija voqna da se konstruktivno ukqu~i u proces re{avawa statusa Kosova. Istr~avaju}i ispred Rusije u odbijawu rezolucija SB UN pre nego {to su podnete i prezrivo odbijaju}i znake dobre voqe od strane vi{ih predstavnika vlada SAD i Francuske, Ko{tunica je ponovo pokazao da nije ozbiqan po pitawu re{avawa statusa Kosova. Tadi}u i wegovom timu i daqe nedostaje entuzijazam, a nisu ni sposobni da budu nosioci nove pozicije Srbije. Polt

CXXXIII Referenca: 07BELGRADE1029 Wikileaks id: #116105 Tema: Srpski stav o Kosovu i daqe sve tvr|i. Nedeqni izve{taj o Kosovu (16-20. jula 2007) Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 20. jul 2007. u 13.15 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/07/07BELGRADE1029.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Ovaj izve{taj pokriva aktivnosti vezane za Kosovo tokom sedmice 16. jula

Rezime Kosovo nije bilo toliko u ìì javnosti tokom posledwe sedmice, s obzirom da nije bilo poseta koje bi se dale uporediti sa posetom pomo}nika sekretara Frajda (A/S Fried) ili ministra spoqnih poslova Ku{nera. Vlada Srbije je privatno pokazala znake narastaju}e rigidnosti u odnosima sa Kosovom i onima koji ga podràvaju. Zna~ajno je to {to je sve vi{e pri~a o zakazivawu predsedni~kih izbora sa ciqem da se podudare sa zavr{etkom pregovara~kog perioda od 120 dana. Glavne pri~e u medijima ti~u se odbacivawa posledweg nacrta SB UN od strane Vlade Srbije i Rusije, kao i posete predsednika Dume, Grizlova (Gryslov). 442

Ve}ina novosti koje su vezane za Kosovo ove sedmice poti~u iz privatnih razgovora. Ministar energetike i potpredsednik DSS, Aleksandar Popovi}, imao je jezgrovit razgovor sa ambasadorom, u kome je nagovestio srpsku spremnost da prigrli Rusiju i odbaci EU kako bi zadràli Kosovo, dok na{i kontakti u ovda{woj Evropskoj komisiji kaù da su u posledwim pregovorima o SSP pregovara~i Vlade Srbije rekli da mo`da ne}e biti u stawu da potpi{u sporazum o saradwi sa okolnim dràvama koje priznaju nezavisnost Kosova. U me|uvremenu, kako se narednih 120 dana pregovora bliì, sve je vi{e nezvani~nih pri~a u strankama o raspisivawu predsedni~kih i op{tinskih izbora krajem novembra – kada se i pregovara~ki proces bude bliìo kraju. Ve}ina analiti~ara tuma~i ovo na isti na~in – flagrantno kori{}ewe izbora kao {tapa kojim se odluka o Kosovu èli zatu}i. Ovoga puta, me|utim, Tadi} bi predwa~io, tvrde}i da je wegov politi~ki ìvot ugroèn i da postoji opasnost od jo{ jednog preuzimawa vlasti od strane Srpske radikalne stranke i verovatno bi koristio podr{ku SRS Ko{tunici tokom koalicionih pregovora za prikazivawe potencijalne nestabilnosti gorom nego {to jeste, u poku{aju da natera nezainteresovane iz EU da traè dodatno odlagawe. U javnosti je malo pa`we posve}eno posledwem nacrtu rezolucije SB UN u Wujorku. Vlada Srbije ju je preventivno odbacila, a Rusi su ubrzo sledili taj primer (po pisawu lokalne {tampe). Lideri vlade proveli su vreme putuju}i, isprobavaju}i one karike EU za koje pretpostavqaju da su slabe, sa ciqem dobijawa podr{ke za dopunske pregovore, bez odre|enog roka za zavr{etak. Ko{tunica je posetio Lisabon, Berlin i generalnog sekretara NATO; ministar spoqnih poslova Jeremi} lobirao je u OEBS-u, Madridu, Qubqani, Lisabonu i NATO (sa premijerom); a predsednik parlamenta Duli} je posetio Qubqanu. Poseta predsednika Dume Grizlova tako|e je bila propra}ena, ali na medije nije ostavila preteran utisak. Na{i kontakti u ruskoj ambasadi privatno su rekli da je poseta bila posebno ude{ena da se podrì stav Vlade Srbije o Kosovu i ponovi protivqewe aktuelnom nacrtu rezolucije SB UN. Kontakti u predsedni{tvu rekli su nam da je sastanak sa Tadi}em bio ~isto forme radi i da su u centru pa`we bila ekonomska pitawa (uglavnom interesovawe Rusije za investicije u sektor energetike). Budu}i da je Grizlov ovde bio, delimi~no, i da pokaè solidarnost sa DSS-om, Tadi} i dru{tvo nisu bili previ{e raspoloèni za u~estvovawe na sastancima (po nekim drugim vestima iz medija, ruski poslanici pobedili su srpske ministre 9-2 u prijateqskoj fudbalskoj utakmici). Kona~no, bilo je ne{to vesti i o raspravi o novoj rezoluciji srpskog parlamenta o Kosovu, napravqenoj prvenstveno zato da jo{ jednom potvrdi stav Vlade Srbije i da ponovo da ovla{}ewe novoformira443

nom pregovara~kom timu za nastavak pregovora. Poslani~ka grupa DS ve} nam je gun|ala da su narodni poslanici DS bili potpuno izop{teni iz izrade nacrta pomenute rezolucije, ali su zato radikali i socijalisti bili opse`no konsultovani. Jedan ~lan DS ponovio je opasku ministra za Kosovo Samaryi}a da }e rezolucija biti protuma~ena kao “umereno radikalski” dokument. Posledwa naga|awa su da }e se o rezoluciji glasati 24. jula. Demokratska opozicija je pozvala na javnu parlamentarnu raspravu o rezoluciji, govore}i da }e stav vlade naneti {tetu Srbiji.

Aktivnosti srpske vlade Lokalni mediji su izvestili da je ministar za Kosovo Samaryi} odrào konsultacije sa {efovima poslani~kih grupa 13. jula o nacrtu vladine rezolucije o Kosovu. On je rekao da su vladaju}e stranke postigle sporazum o tekstu, a da }e opozicija, osim LDP i Saveza Vojvodine (Alliance of Vojvodina), podràti rezoluciju sa mawim dodacima. [ef poslani~ke grupe radikala, Nikoli}, rekao je da je nacrt rezolucije prihvatqiv i da se ne razlikuje u ve}oj meri od predloga SRS, dok je lider LDP êdomir Jovanovi} kritikovao nacrt zato {to ignori{e realnost i ne nudi nikakvu alternativu. Samaryi} je rekao da }e se tekst nacrta rezolucije na}i pred parlamentom 24. jula. Ministar spoqnih poslova Jeremi} sloìo se sa generalnim sekretarom NATO [eferom (de Hoop Scheffer) 16. jula da je najva`nija stvar odràvawe mira i stabilnosti na Kosovu. Jeremi} je rekao da bi novi pregovori trebalo da budu otvoreni odmah, umesto {to se vode rasprave o tome kako bi trebalo da izgleda rezolucija o budu}im pregovorima. Premijer Ko{tunica je rekao [eferu da je Srbija odbacila novi nacrt rezolucije o Kosovu zbog toga {to je to uvod u stvarawe jo{ jedne albanske dràve na 15% teritorije Srbije. Beogradski mediji su izvestili da je premijer Ko{tunica u Lisabonu izjavio da Srbija odbacuje bilo kakvu pomisao o nezavisnosti Kosova. On se jo{ jednom zaloìo za razgovore bazirane na Rezoluciji 1244, podvla~e}i da je novi nacrt rezolucije neprihvatqiv za Srbiju, zato {to kr{i na~elo o~uvawa teritorijalnog integriteta. Odgovaraju}i na komentare Ku{nera i pomo}nika sekretara Frajda (A/S Fried) od prethodne sedmice, Ko{tunica je opisao ideju da mora da se bira izme|u Evrope i Kosova kao “nepristojnu ponudu”. “Blic” je napisao da su neki portugalski poslanici, ukqu~uju}i i predsedavaju}eg, “podràli Ko{tuni~in stav da Kosovo ne moè biti oduzeto Srbiji kr{ewem me|unarodnog prava.” Na sastanku sa slovena~kim zvani~nicima 17. jula ministar spoqnih poslova Jeremi} rekao je da Srbija o~ekuje ve}i stepen razumevawa od strane Slovenije, u pore|ewu sa ostalim ~lanicama EU, s obzirom na 444

zajedni~ku pro{lost i ~iwenicu da su i jedna i druga dràva bliè upoznate sa problemati~nim podru~jem i delikatno{}u odnosa u ovom regionu. Ko{tunica i nema~ki kancelar Merkelova izrazili su 17. jula u Berlinu dijametralno suprotne stavove o re{avawu statusa Kosova i usvajawu novog nacrta rezolucije o Kosovu u SB UN. Ko{tunica je rekao da nova rezolucija moè da usledi na kraju pregovora, a ne na po~etku. On je jo{ jednom pozvao na obnovu dijaloga na temequ “dobre i vaè}e Rezolucije 1244”, dodaju}i da su svi nacrti rezolucija, ukqu~uju}i i posledwi, peti i minimalisti~ki, prejudicirali re{ewe za status Kosova. Ko{tuni~ina DSS i Grizlovqeva Jedinstvena ruska stranka potpisale su sporazum o saradwi 18. jula. Grizlov je rekao da je sporazum dodatni podsticaj me|udràvnoj saradwi, zato {to su obe stranke parlamentarne i rukovode se interesima svojih dràva. Beogradski mediji izvestili su da je Jeremi} 18. jula u Madridu rekao da }e Srbija biti spremna da prihvati u~estvovawe kosovskih Albanaca na izborima, kao i to da imaju zvani~ne poloàje u vladi, iako bi to potreslo politi~ku scenu. Jeremi} je podvukao neophodnost iznalaèwa kompromisnog re{ewa za status Kosova na temequ evropskih vrednosti. Me|utim, on je naglasio da to re{ewe mora da po{tuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, kao i legitimno pravo kosovskih Albanaca na samoupravu. Novinske agencije izvestile su da je ministar obrazovawa, Lon~ar, 19. jula izjavio da srpska vlada sna`no odbacuje svaku novu rezoluciju SB UN, ali da zahteva nastavqawe pregovora na temequ rezolucije SB UN 1244. Lon~ar je dodao da je svih {est nacrta rezolucija SB UN o Kosovu bilo utemeqeno na Ahtisarijevom planu i da su, u su{tini, bile priprema za nezavisnost Kosova, a da je Vlada Srbije ~vrsto uverena, zahvaquju}i zajedni~koj politici sa Rusijom, da }e spre~iti usvajawe nove rezolucije SB UN. Novinske agencije izvestile su da je u Lisabonu 19. jula Jeremi} rekao da je nametawe nezavisnosti Kosova van SB UN garancija za destabilizaciju zapadnog Balkana. Jeremi} je ponovio da je stav Srbije o Kosovu suprotan stavu SAD, ali da Srbija èli da radi sa SAD kako bi na{la re{ewe koje }e garantovati mir u regionu. Nakon sastanka sa svojim slovena~kim kolegom, predsednik srpskog parlamenta, Duli}, rekao je da je Savet bezbednosti pravo mesto za re{avawe pitawa Kosova, budu}i da je status Kosova, nakon 1999, definisan upravo u SB UN. On je tako|e rekao da je posledwi nacrt rezolucije bio neprihvatqiv za Srbiju, jer je sadrào odredbu da pitawe Kosova treba da bude re{eno u Kontakt grupi. 445

Kako su prenete izjave vlade SAD Lokalni mediji preneli su izjavu ambasadora SAD pri UN, Kalilyada (Khalilzad), datu 19. jula, da je lopta sada na ruskom delu terena i da }e u narednim danima biti odlu~eno kako da se okon~a stvar. Kalilyad je tako|e ocenio da je do{lo vreme da se vidi da li }e, ili ne, SB UN igrati va`nu ulogu u tom procesu. Lokalni mediji izvestili su da je podsekretar Brns (Burns – zamenik ministra spoqnih poslova SAD, prim. prev.) najavio da }e Kosovo biti nezavisno do kraja godine, odlukom UN ili nekim drugim mehanizmom. Reagovao je savetnik premijera Ko{tunice, Jankovi}, rekav{i da je jedini argument Brnsa za nezavisnost Kosova ~iwenica da su SAD to obe}ale Albancima. Jankovi} je dodao da, ako svi pravni, politi~ki i moralni razlozi mogu da padnu pred nekim sumwivim, pravno neutemeqenim obe}awima od strane jedne velike sile, onda ceo me|unarodni poredak treba da strahuje. Beogradski mediji izvestili su 20. jula da je sekretar rekao da je predsednik jasno izjavio da Ahtisarijev plan predstavqa prikladnu osnovu za rezoluciju o statusu Kosova i da Kosovo treba da dobije nezavisnost. Oni su tako|e preneli upozorewe ambasadora Kalilyada da bi proces re{avawa statusa Kosova trebalo nastaviti van SB UN ako Rusija nastavi da spre~ava raspravu o novom predlogu za Kosovo. Diplomatske aktivnosti Portparol evropskog komesara za pro{irewe, Kristina Na| (Kriztina Nagy), rekla je 16. jula da se Evropska komisija protivi pretwama lidera kosovskih Albanaca da }e jednostrano proglasiti nezavisnost Kosova. Na| je tako|e rekla da Brisel poziva sve strane da se uzdrè od jednostranih poteza, ukqu~uju}i pretwe vetom, o~igledno aludiraju}i na Ruse. Dana 16. jula lokalna {tampa izvestila je da se odràvaju nove konsultacije iza zatvorenih vrata u SB UN, povodom novog SAD-EU nacrta. Taj predlog, objasnila je {tampa, obuhvata i dodatnih 120 dana pregovora izme|u Beograda i Pri{tine, ali ovoga puta bez odredbe da }e se, u slu~aju da pregovori ne uspeju, automatski primeniti Ahtisarijev plan. Me|utim, stalni predstavnik Rusije, ûrkin, rekao je nakon konsultacija da Rusija ne}e podràti ~ak ni ovako formulisan tekst i da trajawe pregovora ne bi trebalo da bude ograni~eno. Ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Aleksejev, rekao je u intervjuu za “Nedeqni telegraf” 18. jula da ne postoji quid pro quo aran`man vezan za podr{ku Rusije Srbiji po pitawu Kosova, ve} da je zasnovan iskqu~ivo “na temeqnim na~elima me|unarodnog prava”. Tokom wegove ju~era{we posete Beogradu, gde se sastao sa ministrom odbrane [utanovcem, ministar odbrane Austrije Norbert Darabos rekao je da wegova zemqa podràva Ahtisarijev plan, ali da veruje 446

da bi Srbija trebalo da bude aktivno ukqu~ena u re{avawe tog pitawa. On je rekao da ne bi trebalo da bude dovo|ewa bliìh veza sa EU i situacije sa Kosovom u bilo kakvu me|uzavisnost. Britanski ambasador u Srbiji Vordsvort (Wordsworth) izrazio je 18. jula svoje uverewe da je novi SAD-EU nacrt rezolucije o Kosovu podnet SB UN posledwi, i da ulazi u finalnu fazu pre glasawa. On je ponovio uverewe da je Ahtisarijev plan najboqi na~in za re{avawe problema Kosova. Novinske agencije izvestile su 19. jula da je francuski ministar spoqnih poslova Ku{ner prethodnog dana izjavio da ne o~ekuje da }e do}i do dogovora sa Rusijom u UN o nacrtu rezolucije o Kosovu. Italijanski premijer Prodi i slova~ki premijer Fiko (Fico) izjavili su 18. jula u Bratislavi da su wihova stanovi{ta vrlo bliska. Prodi je, na zajedni~koj konferenciji za novinare sa Fikoom, izjavio da “kada je re~ o Kosovu, ja potvr|ujem na{ interes da se regionu da zaista snaàn podsticaj da razvije odnose sa EU i da prihvati Ahtisarijev plan za Kosovo kao osnovu, zajedno sa drugim evropskim zemqama”. Tanjug je 20. jula izvestio da je SB UN odloìo konsultacije o novom SAD-EU nacrtu rezolucije o Kosovu na 24 sata, kako bi se Rusiji dalo vremena da deklari{e svoje stanovi{te i da se vidi ho}e li, ili ne, SB UN igrati zna~ajnu ulogu u odre|ivawu budu}eg statusa Kosova. Tanjug je tako|e izvestio da Rusija najavquje veto na predloènu rezoluciju, a da Kina prema woj ima rezerve. Elektronski mediji u Beogradu izvestili su 19. jula da je Grizlov rekao da }e Rusija staviti veto u slu~aju da bilo koji od sada{wih predloga rezolucije o kona~nom statusu Kosova bude do{ao pred SB UN. Grizlov je rekao da Rusija ulaè napore da se pregovori nastave i da nijedan od predloga nacrta ne bi trebalo da bude podnet SB UN na glasawe. Novinske agencije izvestile su 19. jula da je Ku{ner rekao da bi pregovori izme|u Beograda i Pri{tine mogli da budu nastavqeni ~ak i bez usvajawa nove rezolucije SB UN. On je procenio da Rusija ne}e pristati da potpi{e posledwi nacrt rezolucije, ~ak i sa svim ustupcima. B92 je izvestio da je specijalni izaslanik Ministarstva spoqnih poslova Portugalije u Pri{tini, Korea (Correa), rekao da postoje druge mogu}nosti za re{avawe statusa Kosova, u slu~aju da to pitawe ne moè da bude re{eno u SB UN. Korea je obavestio kosovske Albance da ne treba da budu razo~arani ako SB UN ne usvoji rezoluciju, budu}i da je Kontakt grupa prihvatila kratak period pregovora, koji }e omogu}iti Beogradu i Pri{tini da do|u do eventualnog dogovora i prona|u neko re{ewe. Polt 447

CXXXIV Referenca: 07BELGRADE1050 Wikileaks id: #116660 Tema: Srbija usvaja novu rezoluciju o Kosovu, premijer progla{ava pobedu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 26. jul 2007. u 6.37 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/07/07BELGRADE1050.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpski parlament je 24. jula usvojio rezoluciju koja daje ovla{}ewe Vladi Srbije da pregovara o statusu Kosova, pod uslovom da Kosovo ostaje deo Srbije. Ovaj dokument zahteva da Vlada Srbije “energi~no reaguje” na priznawe Kosova od strane bilo koje strane vlade, ali ne propisuje nikakvu konkretnu akciju. Premijer Ko{tunica je nazvao ovu rezoluciju, kao i povla~ewe nacrta najnovije rezolucije SB UN o Kosovu, “pobedom” za Srbiju “u odbrani Kosova”, ali je upozorio da pred Srbijom stoji jo{ izazova. I premijer i predsednik Tadi} naglasili su da zakonit ishod moè da potekne samo od UN, dok su se radikali zalagali za o{trije mere ukoliko strane vlade priznaju nezavisnost Kosova. Nakon osmo~asovnog zasedawa 24. jula, srpski parlament je usvojio rezoluciju vlade o Kosovu sa 217 od 250 poslanika za. Vladaju}oj koaliciji (DS-DSS/NS-G17 plus) pridruìli su se socijalisti, radikali i partije Roma u podr{ci rezoluciji, dok su poslanici Liberalno-demokratske partije i albanski poslanici glasali protiv. Taj dokument (u pasusu 8, dole) u su{tini reciklira ono {to je parlament prethodno naloìo 14. februara i daje slede}e zakqu~ke: Kosovo je “neodvojivi deo Srbije”, {to je garantovano rezolucijom SB UN 1244 i Poveqom UN, Srbija je spremna da “otpo~ne novu fazu istinskih pregovora” izme|u Beograda i Pri{tine nakon “neuspelih pregovora koje je vodio Marti Ahtisari” i da je nova rezolucija Saveta bezbednosti nepotrebna sve do “zakqu~ewa pregovora nalaèwem kompromisa”. Pomenuta rezolucija poziva Vladu Srbije da obrazuje novi pregovara~ki tim, ali ni{ta ne govori o wegovom sastavu. Tekst je namerno nedore~en po pitawu toga {ta vlada treba da uradi u slu~aju priznawa Kosova od strane vlada stranih dràva, jer se samo kaè da ona ima “obavezu da energi~no reaguje” na “pretwe i akte jednostranog priznawa” nezavisnosti Kosova. Po na{im kontaktima, radikali su èleli da sadràj bude o{triji i da se od Vlade Srbije zahteva preduzimawe konkretnih koraka, ukqu~uju}i i prekid diplomatskih odnosa sa zemqama koje priznaju nezavisnost Kosova. Iako su radikali glasali za rezoluciju, lider radikala Nikoli} napao je Vladu Srbije 448

zato {to nije definisala o kakvim je merama re~ u pomenutom dokumentu, kazav{i da je wihova “du`nost da brane Kosovo svim mogu}im sredstvima”. U svom govoru pre glasawa u parlamentu, premijer Ko{tunica je pribegao istoj retorici “te{ke borbe za Kosovo” koju je koristio i u posledwih nekoliko nedeqa. On je pozvao Srbe da pokaù “istinsko rodoqubqe” i rekao da je na pomolu “nova nada” da }e Kosovo ostati u Srbiji. Kritikuju}i, kao i obi~no, vladu SAD i druge zemqe koje podràvaju nezavisnost Kosova, premijer je rekao da “nijedna zemqa, bez obzira koliko mo}na, ne moè da stavi svoju politiku ispred UN i da }e svako jednostrano priznawe nezavisnosti Kosova biti samo nametawe politi~ke sile”. Premijer je rekao da kosovski Albanci primewuju dve vrste pretwi – masovnim nasiqem i jednostranim progla{ewem nezavisnosti – radi ostvarivawa nezavisnosti i da je na me|unarodnoj zajednici da se obra~una sa tim pretwama. Iako premijer nije zadovoqio radikale u pogledu definisawa posledica po zemqe koje priznaju Kosovo, on je ipak upozorio da “}e sve dràve koje èle normalne i prijateqske odnose sa Srbijom morati da po{tuju... nepromenqivost me|unarodno priznatih granica i teritorijalni integritet Srbije”. On je dodao da }e bilo kakvi budu}i pregovori o statusu morati da budu pod okriqem UN. Predsednik Tadi} je izneo sli~na zapaàwa na zasedawu, pozivaju}i na nastavak pregovora i kompromisno re{ewe kroz SB UN. Predsednik je odao priznawe jedinstvenoj politici Srbije u vezi Kosova i obnavqawu podr{ke Srbiji od strane me|unarodne zajednice, po pitawu Kosova. Sli~no premijeru, Tadi} je tako|e kukao zbog “pretwi” od strane kosovskih Albanaca, koje su “protiv evropskih demokratskih na~ela.” Liberalne demokrate, jedina stranka koja je glasala protiv rezolucije, podnela je sopstvenu rezoluciju (tekst u pasusu 9), u kojoj se Vlada Srbije poziva da “garantuje odrìvu budu}nost svim gra|anima u Srbiji i na Kosovu”. Lider LDP Jovanovi} dodao je da }e Vlada Srbije mo`da ponovo zaàliti {to je odbacila Ahtisarijev predlog i da }e daqe odlagawe re{avawa statusa samo {tetiti Srbima na Kosovu. Zbog preovla|uju}e podr{ke rezoluciji Vlade Srbije, a za tekst LDP-a nije bilo {anse ni da bude razmatran.

Komentar Ovo zasedawe parlamenta i rezolucija predstavqaju vrhunac vi{enedeqnog politi~kog pozori{ta, kojim je dirigovao Ko{tunica, da bi wegova politika prema Kosovu i daqe bila jedina politika Srbije prema Kosovu. Iako se nije vratio svojoj otvoreno antiameri~koj retorici iz juna, on je iskoristio sednicu parlamenta da napravi jedinstven front, tako da ne ostane sumwe, ni na doma}em, ni na me|unarodnom terenu, da Srbija ima jedinstvenu politiku prema Kosovu: stabilnost Ko449

sova je problem me|unarodne zajednice, a wegov status mora da bude re{en pregovorima koje }e voditi SB UN (bez Ahtisarija i bez definisanog zavr{etka).

Tekst nacrta rezolucije Nacrt rezolucije o potrebi za pravi~nim re{ewem pitawa Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija na temequ me|unarodnog prava: 1. Kosovo i Metohija je neodvojivi deo dràve Srbije na osnovu postoje}ih i op{teobavezuju}ih ustavnih i me|unarodnih pravnih dokumenata. Suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije garantovan je ne samo Ustavom Republike Srbije, ve} i Poveqom Ujediwenih nacija, Helsin{kim zavr{nim aktom i odgovaraju}im rezolucijama Saveta bezbednosti UN, posebno Rezolucijom 1244. Bilo kakvo re{ewe budu}eg statusa Kosova i Metohije mora biti utemeqeno na ovim osnovnim na~elima i istovremeno u skladu sa odgovaraju}im odlukama Saveta bezbednosti UN. Bilo kakav poku{aj dono{ewa odluke koja kr{i ova osnovna na~ela bi}e progla{en ni{tavim i opasnim po opstanak dràve Srbije i kao takav, predstavqa}e povod da dràvni organi Republike Srbije preduzmu odgovaraju}e radwe, u skladu sa me|unarodnim pravom. 2. Republika Srbija je spremna da po~ne novu fazu pregovora za iznalaèwe najpovoqnijeg re{ewa za Kosovo i Metohiju, uzimaju}i u obzir sve temeqne dràvne interese, legitimne interese albanske nacionalne mawine u pokrajini, op{te interese obezbe|ivawa regionalne stabilnosti i mogu}nosti za mirnu i prosperitetnu budu}nost svih wenih gra|ana. Daju}i svoj predlog za su{tinsku autonomiju Kosova i Metohije, Republika Srbija je spremna da postigne kompromisno re{ewe ovog pitawa. 3. U tom ciqu, neophodno je da zainteresovane me|unarodne strane, zajedno sa predstavnicima Republike Srbije, obezbede istinske pregovore izme|u predstavnika Republike Srbije i prelaznih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji. Nasuprot neuspelim pregovorima koje je vodio Marti Ahtisari, novi pregovori moraju biti otvoreni u pogledu wihovog ishoda i trajawa, dok }e se istovremeno pridràvati osnovnih na~ela i normi me|unarodnog prava. 4. Srpski parlament smatra da nova rezolucija Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija o Kosovu i Metohiji treba da bude doneta po zakqu~ewu pregovora na kojima bi bilo usvojeno kompromisno re{ewe za status pokrajine. Novi pregovori mogu biti vo|eni samo u okviru vaè}e rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 i na temequ jasnog mandata Ujediwenih nacija. 5. Srpski parlament zahteva da sve dràve ~lanice Ujediwenih nacija po{tuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije u skladu sa me|unarodnim pravom, poveqom UN i rezolucijom 1244 SB UN. Vlada 450

Srbije ima obavezu da deluje u pravcu ostvarewa ovih zahteva srpskog parlamenta. 6. Srpski parlament misli da }e jednostrano priznawe samoprogla{ene nezavisnosti Kosova imati nepredvidive posledice na regionalnu stabilnost. Vlada Srbije i svi dràvni organi imaju obavezu da energi~no i pravovremeno reaguju na bilo kakav nagove{taj ili ~in od strane bilo kog me|unarodnog entiteta ~iji bi kona~an ciq bili jednostrani akti povrede suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Ovo se posebno odnosi na pretwe i akte jednostranog priznawa nezavisnosti Kosova i Metohije. 7. Srpska vlada ima obavezu da oformi novi dràvni pregovara~ki tim za pregovore o budu}em statusu Kosova i Metohije. 8. Vlada Srbije ima obavezu da redovno izve{tava srpski parlament o me|unarodnoj i doma}oj situaciji u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Tekst rezolucije LDP 1. Narodna skup{tina (NS) pozdravqa odluku da se dozvoli novi pregovara~ki proces radi definisawa odrìvog i pravednog re{ewa na Kosovu i Metohiji, zasnovanog na interesima i potrebama svih wenih gra|ana i nu`nosti u~e{}a ~itavog regiona u evropskim integracijama. 2. Narodna skup{tina izraàva spremnost i èqu da se sve dràvne institucije pridruè ovom procesu sa najboqim namerama, sa konstruktivnom ulogom radi nalaèwa re{ewa, imaju}i na umu dràvne interese Republike Srbije i svih wenih gra|ana, bez obzira na nacionalnu i etni~ku pozadinu ili teritoriju na kojoj ìve. 3. Narodna skup{tina izraàva nedvosmislenu posve}enost evropskoj budu}nosti ~itavog regiona, zasnovanu na osloba|awu od tereta pro{losti i stvarawu mehanizma za sva dru{tva, posebno srpsku i albansku zajednicu, da budu ravnopravno tretirani ~lanovi Evropske unije, zasnovane na na~elima vladavine prava, po{tovawa qudskih prava, slobodnog protoka qudi, robe, kapitala i informacija, kolektivne bezbednosti i uzajamne saradwe u zajedni~kom interesu. 4. Narodna skup{tina ovla{}uje predstavnike Republike Srbije da vode pregovore imaju}i na umu dva najva`nija interesa na{e dràve i wenih gra|ana: prvo, prevazilaèwe problema na Kosovu i Metohiji definisawem re{ewa za bezbednu budu}nost svih gra|ana pokrajine i drugo, nedvosmislenu posve}enost dràve i wenih gra|ana ravnopravnom ~lanstvu u EU. 5. Narodna skup{tina je uverena da ova dva ciqa ne mogu biti odvojena i da su jednako zna~ajna za sve u~esnike u pregovorima, kao i da pomirewe ovih na~ela i istovremena re{ewa treba da budu mehanizam za pravedno i efikasno re{ewe ovog problema. 451

6. Narodna skup{tina veruje da re{ewe statusa za Kosovo i Metohiju treba da bude funkcionalno dru{tvo, deo jedinstvenog evropskog politi~kog i ekonomskog ambijenta. Ovo zna~i da pregovori o Kosovu treba da imaju za ciq utvr|ivawe mehanizama, kao i jasnih i efikasnih garancija za odrìvu budu}nost za sve stanovnike u Srbiji i na Kosovu i Metohiji, {to obuhvata i definisawe odnosa na Kosovu kroz mehanizme koji omogu}avaju srpskoj zajednici i svakom pojedincu da odlu~uje, kao i efektivno politi~ko zastupni{tvo, menayment aktivnosti bitnih za zajednice u kojima ìve, slobodu i sigurnost, slobodu kretawa, ekonomske slobode i socijalna prava. Nagla{avamo da je prvi korak ka definisawu realnog i trajnog re{ewa za Kosovo jednakost u statusu srpske i albanske zajednice, te jednaka prava i obaveze na temequ principa ustavnosti i konsenzusa. 7. Imaju}i u vidu ovo utemeqewe, Narodna skup{tina veruje da bi budu}i pregovori trebalo da defini{u aran`man koji nije po sebi kona~an status, ve} jedan nuàn korak u uklawawu politi~kih i bezbednosnih prepreka ostvarewu zajedni~kog ciqa ~itavog regiona: punopravnom ~lanstvu u EU. 8. Narodna skup{tina o~ekuje da me|unarodni u~esnici u pregovorima i procesu dono{ewa odluka treba da dovedu do ishoda zasnovanog na evropskoj budu}nosti regiona, uslovqenoj samo spremno{}u dràva da re{e sve izazove i probleme na miran na~in, sa namerom prikqu~ewa EU. 9. Narodna skup{tina priznaje za partnere u ovom procesu sve me|unarodne subjekte koji dele prava i odgovornosti savremenog me|unarodnog poretka: za{titu vitalnih nacionalnih interesa kroz u~e{}e u me|unarodnim organizacijama, uzajamne odnose zasnovane na prihvatawu i ostvarivawu zajedni~kog interesa, integraciju, mirno re{avawe sukoba, u~estvovawe u kolektivnim sistemima bezbednosti i zajedni~kom reagovawu na bezbednosne i druge pretwe. RS posebno insistira na neophodnoj pomo}i ve}ine va`nih me|unarodnih subjekata: SAD, Ruske federacije i EU, odnosno okvira wene zajedni~ke spoqne i bezbednosne politike. 10. Interes RS i wenih gra|ana nije blokada procesa iznalaèwa re{ewa i odràvawe nestabilnosti i nere{enih odnosa u regionu. DP ovla{}uje i obavezuje sve predstavnike Srbije u budu}im pregovorima na konstruktivnost u duhu i nameri nalaèwa re{ewa zasnovanog na gorepomenutim na~elima i da, imaju}i na umu interese Srbije, upotrebe sve legalne i legitimne pregovara~ke metode, ukqu~uju}i metode predvi|ene u Poveqi UN, kako bi postigli odrìvo i na kompromisu utemeqeno re{ewe. 11. Narodna skup{tina insistira na verifikaciji re{ewa odgovaraju}im dokumentima SB UN, koji }e imati obavezuju}u pravnu snagu 452

kao nalog institucije koja predstavqa najvi{u organizaciju me|unarodne zajednice. Polt

CXXXV Referenca: 07BELGRADE1066 Wikileaks id: #116949 Tema: Nedeqni izve{taj o Kosovu – Beograd se sprema za naredne korake Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 27. jul 2007. u 16.03 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/07/07BELGRADE1066.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Posledwe nedeqe pre uobi~ajenog avgustovskog zati{ja, srpski lideri su se pobrinuli da iskaù svo mogu}e politi~ko jedinstvo po pitawu Kosova parlamentarnom rezolucijom, kako bi bili spremni za slede}e korake me|unarodne zajednice po pitawu re{avawa statusa Kosova. Ministar spoqnih poslova Srbije zakqu~io je svoj aktivan letwi raspored posetom Va{ingtonu. U svom najnovijem intervjuu za srpsku {tampu, ambasador je nedvosmisleno preneo kontinuiranu podr{ku vlade SAD nadziranoj nezavisnosti Kosova. U me|uvremenu, beogradski mediji i lideri budno prate razvoj doga|aja u Kontakt grupi, koji }e definisati strukturu novih pregovora o statusu. Aktivnost vlade Premijer Ko{tunica objavio je ove sedmice pobedu u borbi Srbije da zadrì Kosovo, budu}i da je rezolucija EU-SAD povu~ena na UN, a beogradski parlament je 24. jula, velikom ve}inom podrào rezoluciju kojom se potvr|uje politika Vlade Srbije prema Kosovu. DS predsednika Tadi}a, zajedno sa radikalima i socijalistima, tako|e je sna`no podràla tu meru. Na proslavi petnaestogodi{wice wegove DSS, premijer je rekao da Srbija mora usmeriti “sve napore” u svoju politiku prema Kosovu i da je “budu}nost Srbije u pitawu”. On je tako|e rekao da je jedinstven srpski stav o Kosovu od “najve}e va`nosti” i da je takvo jedinstvo pokazano dono{ewem parlamentarne rezolucije. Srpski ministar spoqnih poslova Jeremi} oti{ao je 25. jula u dvodnevnu posetu SAD radi susreta sa sekretarom, zatim savetnikom za nacionalnu bezbednost Hedlijem (Hadley) i ~elnicima Kongresa kako bi raspravqali o Kosovu. Jeremi} je izjavio da }e prioritet tokom wegove posete biti “smawivawe tenzija” u bilateralnim odnosima i u~vr{}ivawe zajedni~kih interesa SAD i Srbije po velikom broju pitawa. 453

Kako su prenete izjave vlade SAD Ambasador je dao najnovije intervjue za {tampu nekolicini novinskih ku}a, prenose}i nedvosmislenu poruku da su SAD posve}ene partnerstvu sa Srbijom, ali i nadziranoj nezavisnosti Kosova. U intervjuu od 23. jula za “Gra|anski list” iz Novog Sada, ambasador je ponovio da je Kosovo jedinstven slu~aj i da nije presedan koji }e uzrokovati “domino efekat” u drugim kriznim podru~jima {irom sveta. On je tako|e rekao da je nere{avawe pitawa Kosova ono {to spre~ava Srbiju, Kosovo i ceo region, da napreduje. Ambasador je direktno rekao da }e Kosovo imati status nadzirane nezavisnosti do kraja godine i procenio da }e takav ishod, bez obzira koliko uznemiravaju}, voditi ka ja~oj i uspe{nijoj Srbiji. U intervjuu za dnevne novine “Blic”, 25. jula, ambasador je rekao da nova rezolucija o Kosovu u Savetu bezbednosti nije mogu}a zato {to Rusija, za ra~un Srbije, uprkos mnogim revidiranim nacrtima rezolucija, blokira taj proces. On je naglasio da “status mora da bude re{en i ako to ne bude mogu}e u SB UN, mi }emo na}i drugi na~in da do|emo do re{ewa”. Komentari{u}i nove pregovore o Kosovu izme|u Beograda i Pri{tine, ambasador je izrazio uverewe da ne}e biti nikakve promene u pozicijama obe strane. U svom posledwem inervjuu za B92, ambasador je rekao da }e nova runda pregovora ozna~iti kraj procesa re{avawa statusa Kosova. Ambasador je primetio da je rezolucija u SB UN poèqna, ali da nije jedina raspoloìva mogu}nost, kako tvrde neki srpski lideri. On je tako|e rekao da Va{ington ne veruje da }e novi pregovori biti uspe{ni, ali se sloìo da u~estvuje u novom poku{aju da se rasprava privede kraju. Ministar za Kosovo Samaryi} kritikovao je ambasadora zbog “neprikladnog opro{tajnog pozdrava” i zbog “petqawa u unutra{we stvari”. Samaryi} je rekao da je ambasador “razo~aran {to zemqa koja mu je ukazala gostoprimstvo nije izgubila 15% svoje teritorije”. Diplomatska aktivnost Rusija: Rojters prenosi da je ruski predsednik Putin rekao 27. jula da “narod Srbije brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet” nad Kosovom i da su mir i stabilnost u Evropi mogu}i samo uz “uzimawe u obzir temeqnih na~ela me|unarodnog prava”. Komentar Ko{tunica je iskoristio posledwu sedmicu pre no {to Srbiju uhvati avgustovski dreme` da proglasi za pobedu to {to ne}e biti nove rezolucije SB UN i to {to se velika ve}ina u parlamentu zaloìla za wegovu politiku prema Kosovu. Beograd }e sada ~ekati da Kontakt grupa predloì okvir i onda }e odlu~iti, na temequ uslova iz parlamen454

tarne rezolucije (bez rokova, bez Ahtisarija i pod okriqem SB UN) kako }e (i da li) razgovarati. Polt

CXXXVI Referenca: 07BELGRADE1098 Wikileaks id: #117720 Tema: Dnevni izve{taj o Kosovu (30. jul – 3. avgust 2007) Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 3. avgust 2007. u 10.48 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/08/07BELGRADE1098.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Ovaj izve{taj pokriva aktivnosti vezane za Kosovo tokom sedmice koja po~iwe 30. jula.

Rezime Ovu sedmicu je obeleìla pauza i{~ekivawa – ve}ina slu`benika Vlade Srbije je bila na odmoru, pri ~emu je samo ministar spoqnih poslova Jeremi} talasao u medijima. Reakcije Vlade Srbije na najavu novog pregovara~kog perioda od strane generalnog sekretara UN i imenovawe predstavnika trojke nisu bile glasne. Do kraja sedmice strategija vlade po~ela je da biva jasnija, kada je ministar za Kosovo, Slobodan Samaryi}, najavio nameru vlade da iznese o{tre prigovore vezane za oblik i vremenski sled pregovora, tokom prve posete trojke i da zahteva strogo po{tovawe “pregovara~kih pravila”. Reakcije na trojku; izneta strategija za pregovore Ministar za Kosovo Samaryi} odbio je da komentari{e I{ingerovo (Ischinger) imenovawe 30. jula, rekav{i samo da je “metod pregovora vaàn”. Samaryi} je rekao da bi uloga Kontakt grupe trebalo da bude pomo} SB UN da prevazi|e zastoj, koji “nije bio uzrokovan pretwom veta od strane Rusije, ve} zato {to su neke stalne i privremene ~lanice SB UN bile spremne da prekr{e me|unarodno pravo i ovaj organ u to uvuku”. DSS je tako|e odbila da komentari{e imenovawe, a izjava generalnog sekretara UN Ban Ki Muna koja je ozna~ila po~etak pregovora nai{la je na slabo interesovawe u medijima. Reaguju}i na izve{taje lokalne {tampe od 31. jula da }e EU mo`da raditi na planu formirawa konfederacije Srbije i Kosova sli~no dejtonskom modelu, premijer Ko{tunica je to okarakterisao kao “~istu besmislicu”. Ko{tunica je rekao: “Pitawe svih nacionalnih mawina u Evropi i svetu re{eno je iskqu~ivo kroz autonomiju, i to univerzalno pravilo mora da se primeni i na albansku nacionalnu mawinu.” Tako|e, 455

31. jula, ministar za obrazovawe Lon~ar (DSS) ponovio je stav Vlade Srbije da “pitawe Kosova ne postoji”, ve} samo “pitawe pravnog stepena autonomije za albansku nacionalnu mawinu”. Ministar za Kosovo, Samaryi}, rekao je izve{ta~ima u ~etvrtak da se Vlada Srbije sloìla o predlogu pravila za pregovore o budu}em statusu Kosova, koji }e biti prosle|eni ambasadama zemaqa Kontakt grupe. On je rekao da pregovara~u ne sme biti dozvoqeno da prekr{i ova pravila, nagla{avaju}i da }e Vlada Srbije insistirati na ovim pravilima kada trojka Kontakt grupe do|e u Beograd. Jedna od mera koja }e biti predloèna Kontakt grupi jeste odbacivawe Ahtisarijevog paketa mera.

Aktivnosti Vlade Srbije Ministar spoqnih poslova Jeremi} je priznao da postoje “velike razlike” izme|u Srbije i SAD u vezi Kosova, nakon wegove posete sekretaru, ali je lokalna {tampa 30. jula naglasila da su se ministar i generalni sekretar sloìli da bi trebalo da do|e do “su{tinskih pregovora” (koncept paralelan Ko{tuni~inoj “su{tinskoj autonomiji”) i citirali Jeremi}eve re~i da je “obnovio produktivan dijalog na visokom nivou” sa vrhom SAD. Lokalna {tampa je tako|e naglasila da je wegova poseta dovela do ve}eg razumevawa u SAD o potrebi da re{ewe za Kosovo bude zasnovano na poveqi UN. U intervjuu za “Glas javnosti” 1. avgusta, Jeremi} je rekao da je Ahtisarijev plan odba~en i da se o wemu vi{e ne raspravqa. U ekskluzivnom intervjuu za Bi-Bi-Si 1. avgusta, ministar spoqnih poslova Jeremi} nagovestio je da bi Beograd mogao da razmotri i vi{e ustupaka za Kosovo, ali nije izneo nikakva nova, zna~ajnija, razja{wewa. Jeremi} je rekao da ti ustupci mogu da budu i “zaseban pristup Pri{tine Svetskoj banci i MMF, kao me|unarodnim finansijskim institucijama, u vidu neke vrste zastupni{tva u inostranstvu”, ali da vo|e Albanaca tako|e “moraju da budu spremne da od ne~ega odustanu”. Ministar za Kosovo Samaryi} branio je 2. avgusta Jeremi}eve izjave, rekav{i da one nisu ni{ta novo, niti dramati~no, ve} deo srpske platforme – odgovaraju}i na napade Srpske radikalne stranke na Jeremi}a zbog davawa ponuda “daleko ve}ih od su{tinske autonomije”. Kako su prenete izjave vlade SAD “Kurir” i “Glas javnosti” ponovo su {tampali izjave ambasadora iz wegovog najnovijeg intervjua za dnevni list “Danas”. Ambasador je pozvao Srbiju da “odustane od Kosova” i naglasio da nezavisnost Kosova ne}e destabilizovati Balkan i Evropu. Novinska agencija Tanjug prenela je procenu izaslanika SAD Viznera (Wisner) od 1. avgusta da je “Ahtisarijev plan jo{ uvek aktuelan i da mi od wega ne bi trebalo da previ{e odstupamo”. 456

Diplomatske aktivnosti Izjava ruskog predsednika Putina od 27. jula, u kojoj se podràva “te{ka borba” Srbije protiv nezavisnosti Kosova bila je prili~no zastupqena u medijima u Srbiji tokom vikenda. Kristina Gaqak (Christina Gallach), portparol {efa za spoqnu politiku i bezbednost EU Solane, negirala je 31. jula bilo kakvo znawe o pripremawu predloga za konfederaciju Srbije i Kosova od strane EU, rekav{i da se EU priprema za pregovore. Beogradski mediji izvestili su 31. jula da je ruski predstavnik Botsan-Kar~enko (Botsan-Kharchenko) rekao da }e Rusija po}i od slede}ih stanovi{ta: (1) nikakva unapred sro~ena rezolucija o statusu Kosova; (2) uzimawe u obzir stavova Beograda i Pri{tine; (3) re{ewe mora da bude rezultat kompromisa zasnovanog na rezoluciji SB UN 1244 i (4) kontinuirana mogu}nost primene rezolucije SB UN 1244 i ispuwewe standarda koje je me|unarodna zajednica zacrtala za Kosovo. Ministar inostranih poslova Gr~ke, Dora Bakojanis (Dora Bakoyannis) rekla je 31. jula da je pitawe Kosova “me|unarodni problem koji zahteva me|unarodno re{ewe” potvr|eno odlukom SB UN. Slovena~ka vlada je 1. avgusta negirala tvrdwe londonskog dnevnog lista “Fajnen{el Tajms” da }e Slovenija poku{ati da ubedi Srbiju da prihvati nezavisnost Kosova. Slovena~ka vlada tvrdi da vidi rezoluciju o statusu Kosova i put Srbije u EU kao dva paralelna procesa, koji ne mogu biti uzajamno povezani. U intervjuu za RTS, 2. avgusta, ruski ambasador u Beogradu, Aleksejev, rekao je da je “Ahtisarijev plan mrtav” i da vi{e nije na stolu. On je tako|e rekao da ne moè biti nikakvih krajwih rokova za okon~awe pregovora o statusu pokrajine. Simons

CXXXVII Referenca: 07BELGRADE1223 Wikileaks id: #120796 Tema: Kosovska sedmica – retorika nadja~ava razgovore trojke Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 31. avgust 2007. u 16.51 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/08/07BELGRADE1223.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime U Srbiji su se anti-NATO retorika i pri~a o “povre|ivawu” u odgovor na kosovsku jednostranu deklaraciju o nezavisnosti (JDN) nadvi457

li preko prve nedeqe razgovora u Be~u. Tadi} i wegova Demokratska stranka (DS) i daqe su tihi, dok Ko{tunica i wegova Demokratska stranka Srbije (DSS), kako zbog wihovih spoqnopoliti~kih ciqeva tako i zbog predizbornog pozicionirawa, o{tro napadaju NATO i sve koji podràvaju Ahtisarijev plan. Iz istog razloga, radikali {aqu u javnost svoje retrogradne poruke. Senator Inhof posetio je Beograd i zaloìo se za neposredne razgovore izme|u Beograda i Pri{tine oko Kosova. Ambasador se sastao sa direktorom kancelarije UN, koji je izrazio izvestan optimizam da }e Vlada Srbije mo`da postati konstruktivnija tokom razgovora sa trojkom.

Premijer napada NATO Ahtisarija U saop{tewu za javnost od 25. avgusta, premijer Ko{tunica je prvi put javno podrào argument ministara iz wegovog DSS-a da je ciq NATO-a stvarawe dràve preko nezavisnosti Kosova. Ko{tunica je napao Ahtisarijev plan zbog toga {to dodequje NATO-u “ulogu koju nijedan vojni savez nije imao nigde u demokratskom svetu”. On je za ameri~ku podr{ku Ahtisarijevom planu rekao da je “potpuno pogre{an pristup” re{avawu situacije na Kosovu i rekao da bi kompromisno re{ewe za Kosovo bilo mogu}e kada bi SAD prekinule da pruàju podr{ku ovom planu. Dana 30. avgusta, Ko{tunica je pojasnio svoje stanovi{te time {to je rekao da je pomenuo “NATO dràvu” samo da bi skrenuo pa`wu na Aneks 11 Ahtisarijevog plana. Premijer je pozvao srpske medije da objave taj izvod iz plana i rekao da je vlada pokrenula “otvorenu javnu raspravu” o ulozi NATO-a na Kosovu. Premijer se na kratko osvrnuo i na ~lanstvo u NATO-u, rekav{i da “nijedan organ vlasti nije raspravqao” o ~lanstvu, ve} samo o re{enosti da se pristupi Partnerstvu za mir. Zadràvaju}i liniju delovawa vlade protiv Ahtisarija i wegovog plana, ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} je 26. avgusta napustio konferenciju na Bledu, u Sloveniji, dok je Ahtisari drào govor. On je rekao da bi “bilo korisnije da provodi vreme u bilateralnim razgovorima, nego da slu{a Ahtisarija, po{to wegov plan vi{e nije validan, {to se nas ti~e”. Savetnik premijera Aleksandar Simi}, koji je zapo~eo posledwi talas napada na NATO i zaloìo se za povratak srpske vojske na Kosovo, uzeo je na ni{an slovena~ku podr{ku Ahtisarijevom planu i kosovskoj nezavisnosti. Simi} je rekao da “Slovenija ne bi smela da zaboravi da je wen separatizam pokrenuo separatisti~ku lavinu u biv{oj Jugoslaviji”. Simi} je dodao da Slovenija “ne}e doprineti stabilnosti” ako “èli da naru{ava me|unarodni poredak” kao predsedavaju}a u EU. (Primedba: Slovenija }e preuzeti predsedavawe u januaru 2008.) 458

Odgovor na jednostranu nezavisnost Ministar unutra{wih poslova (i potpredsednik DSS-a) Dragan Jo~i} je 25. avgusta upozorio da Kosovo priprema jednostrano progla{ewe nezavisnosti uz podr{ku SAD i da je imperativ da me|unarodna zajednica spre~i takav potez. On je posebno pozvao izaslanika EU ambasadora I{ingera da spre~i taj “nelegalan i jalov ~in”. Premijer Ko{tunica je tako|e 30. avgusta rekao {tampi da Srbija priprema odgovor. Ko{tunica je primetio da je Srbija izbegla opasnost od dono{ewa rezolucije Saveta bezbednosti UN koja bi dozvolila nezavisnost Kosova, ali je rekao da to ostaje pretwa. Dodao je da bi takav potez “povredio” Srbiju a, kako bi “za{titila i integritet (Srbije) i dostojanstvo (svojih) gra|ana”, Srbija “mora da nanese povrede zauzvrat”. Reakcije na sastanak trojke Ko{tunica se samo na kratko osvrnuo na be~ke razgovore, prime}uju}i da je bitan wihov kvalitet, a ne to koliko dugo traju. Beogradski mediji preneli su izjave ~lanova trojke date posle razgovora, kao i javnu procenu ministra inostranih poslova Jeremi}a da je trojka pristala da na zasedawu Generalne skup{tine UN u Wujorku u septembru organizuje direktne pregovore Beograda i Pri{tine. Ministar za Kosovo Samaryi} je rekao da je tim Vlade Srbije “predstavio koncept” re{ewa za status Kosova i da bi Srbija odobrila Kosovu “ve}a ovla{}ewa nego {to je imalo ikada u istoriji”. Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikoli}, me|utim, izjavio je u {tampi 25. avgusta da SRS “nije pozvana” da u~estvuje u pregovara~kom timu Srbije. On je rekao da u pri{tinskom timu ima pripadnika opozicije, ali da Vlada Srbije “nije èlela da podeli odgovornost sa radikalima” time {to bi ih ukqu~ila. Nikoli} je ponovio da }e SRS insistirati da Vlada Srbije “prekine sve diplomatske odnose” sa dràvama koje budu priznale Kosovo. Nikoli} je vi{e puta ponovio da }e se povu}i iz politike ukoliko Rusija ne bude spre~ila kosovsku nezavisnost. Nikoli} je rekao da “uvek postoji opasnost da dràva kojoj se otima deo teritorije zapadne u ratni sukob” i da bi Srbija imala snage da “razbije kosovski separatizam”, samo ako Tadi} nije na mestu vrhovnog komandanta. Dana 30. avgusta, Nikoli} je rekao da ne o~ekuje nikakav ishod iz razgovora sa trojkom a da }e Kosovo proglasiti nezavisnost u decembru i pozvao je Srbiju da napravi “jedinstveni front” protiv takvog ishoda. Poseta senatora Yejmsa Inhofa Senator Inhof je, tokom boravka u Beogradu 29. avgusta, odrào odvojene, privatne sastanke (bez zapisnika) u Beogradu sa predsednikom Tadi}em i ministrom spoqnih poslova Vukom Jeremi}em. Tako|e se sa459

stao i sa ministrom odbrane Draganom [utanovcem. Posle ovih sastanaka, senator i ministar Jeremi} odràli su zajedni~ku konferenciju za novinare, na kojoj je Jeremi} nazvao senatora Inhofa velikim prijateqem Srbije. Jeremi} je medijima rekao da su wih dvojica razmatrali bilateralne odnose, kao i vojnu i ekonomsku saradwu. Jeremi} je zahvalio senatoru Inhofu na pomo}i Srbiji u nastojawima da se domogne IMET fondova. Jeremi} je tako|e rekao da su razmatrali va`nu ulogu religije, naro~ito u pogledu Kosova, i istakli va`nost postizawa kompromisnog re{ewa za Kosovo. Jeremi} je rekao da je Kosovo “va`no za srce, zbog hri{}anskog nasle|a i istorije”. U svom obra}awu {tampi, senator Inhof je rekao da se wemu ~ini da su direktni pregovori zainteresovanih strana neophodni za postizawe kosovskog re{ewa. On je rekao da i predsednika i ministra spoqnih poslova smatra svojim kolegama, a Tadi}a je opisao kao pravog lidera regiona koji u svom srcu ~uva najboqi interes za Srbiju. Inhof je rekao da namerava da poku{a da pro{iri IMET program i na Srbiju, {to bi trebalo da ukqu~i i mehanizam smawivawa tro{kova.

Diplomatska aktivnost Na sastanku sa ambasadorom 30. avgusta, direktor beogradske UN kancelarije Jens Modvig ({tititi nadaqe) izrazio je umereni optimizam u pogledu nade da }e Vlada Srbije ublaìti svoju kosovsku politiku u mesecima koji dolaze. (Primedba: beogradska kancelarija UN sluì kao veza i sa kancelarijom generalnog sekretara UN i sa UNMIKom. Kancelarija je razvila i dobre kontakte sa visokim zvani~nicima Vlade Srbije. Kraj primedbe.) Modvig je rekao da beogradski rukovodioci “apsolutno ne vole” scenario koji ukqu~uje nezavisnost. Modvig kaè da ovda{wi lideri èle da izbegnu naru{avawe me|unarodnih odnosa (naro~ito sa SAD) i posledice radikalizacije glasa~kog tela u Srbiji. Velika Britanija: Britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsfort je 25. avgusta izjavio za B92 da bi Ahtisarijev plan trebalo da bude primewen ukoliko Beograd i Pri{tina ne uspeju da postignu dogovor tokom razgovora sa trojkom. On je rekao da ne razume nedavne izjave u kojima zvani~nici Vlade Srbije optuùju NATO da stvara dràvu na Kosovu, rekav{i da NATO samo garantuje bezbednost na Kosovu, a da UN igra mnogo ve}u ulogu. Holandija: Holandski ministar spoqnih poslova Maksim Ferhagen sastao se sa premijerom Ko{tunicom, predsednikom Tadi}em i ministrom spoqnih poslova Jeremi}em 29. avgusta u Beogradu. U javnom saop{tewu, on je podrào kompromisno re{ewe u okvirima me|unarodnog prava i Ujediwenih nacija. Ko{tunica i Tadi} su izjavili da 460

su oni rekli Ferhagenu da je Srbija spremna da traì takvo re{ewe. Beogradski mediji su puno pa`we posvetili Ferhagenovim nedavnim komentarima na holandskom radiju, u kojima je rekao da je odvajawe Kosova “prihvatqivo” ako se obe strane sloè sa wim. Beogradski mediji su primetili da je Ferhagen prvi evropski ministar spoqnih poslova koji je javno podrào odvajawe.

Komentar Beogradski politi~ari moraju da odlu~e kako }e da se nose sa pregovorima o Kosovu, u vreme kada ih izbori o~ekuju u slede}ih 6-8 meseci. Komentari koje su ove nedeqe izneli i Ko{tunica i Nikoli} sluè za doma}u upotrebu i svrha im je da prikupe politi~ke poene na ulasku u izbornu godinu. Obojica koriste najavu jednostrane deklaracije o nezavisnosti u ove svrhe. Kao i prethodnih nedeqa, Tadi} i wegova DS izabrali su da ostanu tihi i prepuste drugima da defini{u kako }e Srbija da se nosi sa wihovim proklamovanim “strate{kim imperativima” vezanim za NATO i Zapad. Manter

CXXXVIII Referenca: 07USNATO484; Wikileaks id #121215 Tema: Ministar Jeremi} razgovarao sa SAS-om o kosovskoj zavrzlami i Prezentacionom dokumentu za Partnerstvo Poreklo: Misija SAD u NATO-u (Severnoatlantski savez) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 6. septembar 2007. u 14.42 Klasifikacija: poverqivo / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/09/07USNATO484262.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Srpski ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} razgovarao je 5. septembra sa stalnim predstavnicima NATO o Prezentacionom dokumentu Srbije za Partnerstvo i mogu}im daqim raspletima u pogledu Kosova. Jeremi} je bio vrlo okrenut ka budu}nosti u smislu saradwe sa Alijansom preko Partnerstva za mir, ali je priznao da srpski “~as ovako – ~as onako” odnos sa NATO ne}e tako lako da pro|e. Mada je izrazio “oprezni optimizam” {to se ti~e pronalaska kompromisnog re{ewa za Kosovo i rekao da bi pregovori tekli brè kada ne bi bilo krajweg roka, nije ponudio nikakvu nadu u pogledu toga da bi Srbija mogla da prihvati nezavisnost Kosova. Bukvalno svaki stalni predstavnik u NATOu rekao je Jeremi}u da vre|awe NATO-a mora da prestane i da su oko Kosova neophodni veliki kompromisi. Me|utim, neki saveznici su bili 461

meki po pitawu krajweg roka za pregovore i potrebe za novom rezolucijom Saveta bezbednosti o Kosovu.

Generalni sekretar sumirao sloène odnose Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer poèleo je dobrodo{licu ministru spoqnih poslova Jeremi}u u Severnoatlantski savez (SAS), pohvaquju}i srpski Prezentacioni dokument za Partnerstvo kao jasan, koncizan i ambiciozan. On je primetio da Srbija mora da zakqu~i Sporazum o bezbednosti informacija kako bi punopravno u~estvovala u mnogim od predloènih oblasti za saradwu. On je pozdravio to {to se u Prezentacionom dokumentu sna`no nagla{ava re{enost da se ispune sve obaveze prema Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) i potvrdio podr{ku NATO-a Srbiji u zauzimawu mesta u evroatlantskoj zajednici koje joj sasvim pripada. Osvr}u}i se, me|utim, na otrovnu retoriku koja dolazi od nekih drugih beogradskih zvani~nika, on je pozvao Vladu Srbije da “govori jednoglasno”, podsetio Jeremi}a na beogradski dogovor da se izbegavaju izjave ili delovawa koja mogu da ugroze bezbednost na Kosovu i rekao da }e, ukoliko mu ne bude druga~ije re~eno, NATO pretpostaviti da Prezentacioni dokument predstavqa vladaju}e stanovi{te Vlade Srbije o NATO-u. [to se ti~e Kosova, generalni sekretar se nada da }e izbori od 17. novembra pogurati normalizaciju odnosa izme|u kosovskih Srba i Albanaca. On je potvrdio punu podr{ku sada{woj rundi pregovora pod vo|stvom trojke, ali je zakqu~io da, ako oni ne vode ka kompromisnom sporazumu, onda je ipak Ahtisarijev predlog “najboqi na~in za napredak”. Jeremi} izraàva “umereni optimizam” Jeremi} je iskreno priznao da Srbi ne}e “nikada zaboraviti tragi~ne doga|aje iz 1999.” (vazdu{na kampawa NATO-a), ali da Srbi èle “da gledaju napred, ne nazad”. On je insistirao na tome da Prezentacioni dokument predstavqa “jasnu re{enost Beograda da igra konstruktivnu ulogu u izgradwi nove bezbednosne arhitekture za jugoisto~nu Evropu” i rekao da }e uskoro biti potpisan Sporazum o bezbednosti informacija i otvorena srpska misija u NATO-u. Ali, kao i kod ve}ine saveznika, wegove misli bile su na Kosovu. On je izrazio “oprezni optimizam” u pogledu toga da sada{wa runda razgovora Beograda i Pri{tine moè da dovede do me|usobno prihvatqivog kompromisa, rekao je da jedva ~eka direktne srpsko-kosovarske razgovore (mada ih je sve vreme pomiwao kao “Albance”) i zatraìo od saveznika da podrè produèwe roka od 120 dana postavqenog pred trojku, kako bi Kosovari morali da “shvate pregovore ozbiqno”. Jeremi} je zavr{io citiraju}i govor Abrahama Linkolna sa wegove druge inauguracije: “Bez zlovoqe prema bilo kome i sa milosr|em prema svima...” Srbija }e doprineti trajnom re{ewu. 462

Saveznici traè da prestane “vre|awe NATO-a” Ambasadorka Nuland rekla je Jeremi}u da pregovori bez krajweg roka ne bi doneli nikakve rezultate i otvoreno poru~ila Jeremi}u da “vre|awe NATO-a mora da prestane”. Ona je tako|e pozdravila Jeremi}ev optimizam i ukazala na mnoge pozitivne stvari u Prezentacionom dokumentu, ukqu~uju}i tu i osvrt na MKTJ i ambiciozni program saradwe. Ona je primetila da je Jeremi} citirao Linkolna i podsetila srpsku delegaciju da Linkoln vaì za jednog od na{ih najve}ih predsednika zato {to je vodio dràvu kroz period te{kih odricawa. Ostalih {esnaest saveznika intervenisalo je u sli~nom stilu i bukvalno svi su zatraìli od Beograda da bude umeren u svojim javnim izjavama i da bude zaista prilagodqiv u razgovorima o Kosovu. [panija je pitala do kog nivoa dopiru srpske ambicije prema NATO-u (po{to se Prezentacioni dokument ne bavi tom temom), na {ta je Jeremi} odgovorio: “Puno ~lanstvo”, podsetiv{i SAS da je i predsednik Tadi} rekao isto to generalnom sekretaru. One koji su se zalagali za to da se Ahtisarijev predlog primeni ukoliko ne bude postignut dogovor, Jeremi} je retori~ki upitao za{to bi Albanci pokazali bilo kakvu prilagodqivost kada }e im saveznici dati sve {to traè ako budu odugovla~ili. Bugarski ambasador Ivanov je potvrdio stanovi{te da bi kona~an status Kosova trebalo da bude “potvr|en novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN”. Osim toga, saveznici se nisu javqali za re~, ali je nekoliko wih pokazalo na ~ijoj strani su im simpatije: Rumunija je insistirala na tome da NATO “ne zauzima strane, ve} da poku{a da obezbedi sigurno okruèwe za sve”. Norve{ka, Italija, Slova~ka i [panija tako|e su imale odmerena izlagawa, pokazuju}i da su prijateqi Srbije za stolom SAS-a. Olson

CXXXIX Referenca: 07BELGRADE1360 Wikileaks id: #124971 Tema: Rezervisti u ju`noj Srbiji protestuju zbog neispla}enih dnevnica Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 5. oktobar 2007. u 18.08 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/10/07BELGRADE1360.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Vojni rezervisti na jugu Srbije nastavqaju proteste, traè}i da budu dodatno pla}eni za raniju vojnu slu`bu tokom kosovskog konflikta. Protest privla~i pa`wu medija i oteàva regionalni saobra}aj, ali ne 463

predstavqa nikakvu zna~ajnu pretwu redu i stabilnosti, a u~esnike protesta verovatno o~ekuje epilog pred sudom.

Aktuelne demonstracije Skoro mesec dana jedna grupa vojnih rezervista iz Kur{umlije, grada u ju`noj Srbiji pored administrativne linije razgrani~ewa sa Kosovom, protestuje zbog navodnih nepravilnosti u isplatama ratnih dnevnica. Protesti se sastoje od okupqawa, blokade op{tinskih zgrada, blokirawa autoputa Ni{-Pri{tina i dvonedeqnog {trajka gla|u. Grupa koja broji izme|u 200 do 1500 qudi tvrdi da im Ministarstvo odbrane duguje dodatne dnevnice za wihovu tromese~nu slu`bu tokom kosovskog konflikta 1999. Nezadovoqstvo te grupe po~elo je nakon {to su 200 drugih rezervista uspe{no naplatili vanredne ratne dnevnice na osnovu privatne parnice pred op{tinskim sudom u Kur{umliji. Kao odgovor na proteste, Vlada Srbije obrazovala je ministarsku radnu grupu da istraì slu~aj i predloì odgovaraju}e mere. Posledwe sedmice septembra, Ministarstvo odbrane poslalo je dràvnog sekretara Zorana Jefti}a da se sretne sa rezervistima i saslu{a wihove zahteve. U~esnici protesta sreli su se sa penzionisanim generalom Boìdarom Deli}em, sada{wim zamenikom predsednika parlamenta i ~lanom parlamentarne komisije za bezbednost i odbranu, ~lanom Srpske radikalne stranke (SRS). Nakon sastanka, Deli} je najavio svoju podr{ku u~esnicima protesta. Ministarstvo odbrane tvrdi da je vlada isplatila sve ratne dnevnice i da je na svoj sajt postavila priznanice potpisane od strane svih 26000 rezervista. Posledwih dana septembra Ministarstvo odbrane optuìlo je 200 rezervista koji su prethodno uspeli da naplate dodatne dnevnice putem suda za prevaru i zloupotrebu zakonske procedure i najavili su da }e protiv wih podneti krivi~ne prijave. Pomo}nik ministra odbrane, Bojan Dimitrijevi}, rekao je 5. oktobra slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da }e Ministarstvo pravde sada verovatno preuzeti re{avawe ovog pitawa, a da Ministarstvo odbrane smatra svoju ulogu u ovoj stvari zavr{enom. Komentar Uprkos podr{ci Srpske radikalne stranke u~esnicima protesta, nema nikakvih nagove{taja da ovaj protest ima ikakvu {iru politi~ku pozadinu i najverovatnije }e odluku o pomenutim stvarima doneti sud. Bra{

CXL Referenca: 07BELGRADE1364 Wikileaks id: #124993 Tema: Nacisti i Vojvodina Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) 464

Vreme slawa telegrama: petak, 5. oktobar 2007. u 22.51 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/10/07BELGRADE1364.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Lideri iz Vojvodine, u Srbiji, rekli su ambasadoru da pojavqivawe nacisti~kog pokreta u pokrajini odraàva promene u osetqivoj ravnoteì vi{enacionalne autonomne pokrajine, {to je rezultat migracija stanovni{tva tokom 1990-tih. Demografske promene omogu}ile su ekstremistima sa obe strane politi~kog spektra da potkopaju toleranciju i podr{ku demokratskim vrednostima, rekli su oni, sugeri{u}i da su lokalne grupe bile infiltrirane i izmanipulisane od strane spoqnih ~inilaca. Oni su tako|e izrazili zabrinutost da navodna nastojawa srpske vlade da centralizuje vlast predstavqaju pretwu i autonomiji Vojvodine i demokratiji u Srbiji kao celini. Zvani~nici su odbacili spekulacije {tampe o raskolu izme|u gradona~elnika Novog Sada i Srpske radikalne stranke, u ~ijem je osnivawu i ona u~estvovala. Za sada, demokratske snage Vojvodine se drè. Nacionalisti, ekstremisti i neonacisti Ambasador je 7. oktobra posetio pokrajinu Vojvodina, gde se sreo sa demokratskim dijapazonom politi~ara u pokrajini. Najstra{nije zbivawe bilo je nastanak i narastawe popularnosti jedne nacisti~ke partije. Ta nacisti~ka partija bi trebalo da odrì demonstracije 7. oktobra. Nenad ânak, osniva~ LSV i poslanik Narodne skup{tine, rekao je da nacionalisti u Vladi Srbije, posebno u Demokratskoj stranci Srbije (DSS), koriste vojvo|anske ekstremiste kao sredstvo za konsolidaciju svoje vlasti i mo}i. On je napomenuo da ovo nije novi fenomen i da je on uo~io narastawe ekstremizma {irom Srbije uo~i svakih izbora. ânak je rekao da nacionalisti u Vladi Srbije tajno podràvaju lokalne neonacisti~ke grupe koje planiraju skup 7. oktobra u glavnom gradu Vojvodine, Novom Sadu (iako je policija zabranila ovaj skup, organizator je najavio da namerava da odrì skup na drugoj lokaciji u gradu, a i jedna druga neonacisti~ka grupa traì dozvolu da odrì sli~an skup istog dana). Tuma~e}i lokalna zbivawa u {irem kontekstu, ânak je rekao da spoqni ~inioci èle da prikaù Vojvodinu kao mesto oko koga se otimaju fa{isti i ekstremisti, da bi se opravdala ve}a centralna kontrola ili, jo{ gore, destabilizovala zemqa. Neonacisti su izabrali Novi Sad zbog wegove multikulturalne tradicije. Nacionalisti su manipulisali neonacistima u ime srpskog nacionalnog jedinstva, da bi se suprotstavili, navodno antisrpskoj, autonomiji pokrajine. ânak je rekao ambasadoru 465

da }e on odràti antifa{isti~ko okupqawe istoga dana kada je zakazan i neonacisti~ki skup, kako bi se suprotstavio takvom prikazivawu Vojvodine i da bi pokazao da ve}ina gra|ana u Vojvodini podràva toleranciju i autonomiju, a ne separatizam ili fa{izam, te da qudi mogu da mirno ìve jedni pored drugih u vi{enacionalnim sredinama.

Dràwe vi{enacionalnih na~ela Bojan Kostre{, predsednik Skup{tine Vojvodine i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), rekao je da Vojvodina ostaje vi{enacionalna, ali je bio zabrinut oko promene politi~kih vrednosti lokalnog stanovni{tva. Kostre{ je rast ekstremnog nacionalizma delimi~no pripisao dolasku srpskih izbeglica iz republika biv{e Jugoslavije, koji su se nastanili u pokrajini po~ev od 1990-tih. On je procenio da je izme|u 150.000 i 300.000 urbanih, obrazovanih qudi napustilo pokrajinu u tom istom periodu. Stanovni{tvo koje sada tu ìvi, rekao je, ima mawe gra|anske svesti i, budu}i da ima malo prilika da putuje van Srbije, izolovano je od stranih demokratskih uticaja. Uprkos ovim izazovima, Vojvodina je o~uvala svoju nagla{enu tradiciju demokratije i tolerancije, uveravali su Kostre{ i ostali ambasadora. Tama{ Korhe{ (Tamas Korhecz), ~lan Izvr{nog ve}a Vojvodine i vi{i strana~ki zvani~nik u Savezu vojvo|anskih Ma|ara (SVM), rekao je da su vojvo|anski multikulturalizam i po{tovawe vladavine prava prednosti ove pokrajine i da predstavqaju uzor za ostatak zemqe. Kao primer koliko je Vojvodina napredna, on je naveo jedan projekat Izvr{nog ve}a za obrazovawe mladih u Vojvodini, ~iji je ciq predstavqawe multikultralizma kao preimu}stva. Centralizacija preti autonomiji Vojvodine Kostre{, Korhe{ i ânak komentarisali su stegu Beograda nad lokalnom vladom, posebno napomiwu}i centralnu kontrolu nad zemqi{tem u javnom vlasni{tvu, poreskom vlasti i imenovawima na pravosudne funkcije. Kostre{ je rekao da vojvo|anski lideri poku{avaju da povrate elemente autonomije koje je pokrajina izgubila u vreme Milo{evi}a i da za to nemaju puno vremena. On je zabrinut da }e nacionalisti reagovati na nezavisnost Kosova tako {to }e ograni~iti ili ~ak ukinuti autonomiju Vojvodine, da bi predupredili bilo kakav pokret za nezavisnost na severu Srbije. Korhe{ je rekao da bi takva ograni~ewa bila antidemokratska. Autonomija Vojvodine je trenutno jedinstvena u zemqi, ali bi sve op{tine imale koristi od ve}e vlasti na lokalu, rekao je on. Radikalski gradona~elnik Novog Sada jo{ uvek radikal Osporavaju}i nedavne izve{taje u medijima koji su prikazivali gradona~elnika Novog Sada, Maju Gojkovi}, kao nekakvog buntovnika u redovima Srpske radikalne stranke (SRS), ânak je rekao ambasadoru da 466

je ambiciozni osniva~ SRS ostao veran ~lan stranke, uprkos poku{ajima ânka i drugih da uteraju klin izme|u we i SRS. On je rekao da se Gojkovi}eva javno usprotivila skupu neonacista samo zato {to SRS ne èli da bude identifikovan sa fa{izmom.

Komentar Uveravawa od strane pokrajinskih lidera da jedinstvena atmosfera tolerancije i multikulturalizma u Vojvodini istrajava, donela su olak{awe. Me|utim, pokrajina se o~igledno suo~ava sa izazovima koji ne slute na dobro za zemqu kao celinu, posebno nakon progla{ewa Kosova, kada }e glasa~ko telo biti najprijem~ivije za poruke mr`we u ime srpskog jedinstva. Bra{

CXLI Referenca: 07BELGRADE1400 Wikileaks id: #125666 Tema: Sukob antifa{ista sa neonacistima Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 12. oktobar 2007. u 19.47 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/10/07BELGRADE1400.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Zabraweni skup neonacista 7. oktobra u Novom Sadu, u Srbiji, zavr{io se hap{ewem, nakon izbijawa tu~e sa kontramitinga{ima. Parlament je nastavio bitku kroz uzavrelu raspravu. Skup je bio relativno dobro dràn pod kontrolom i te{ko da moè ukazivati na ja~awe srpskog ekstremizma. Pojavqivawe kontramitinga{a ilustruje voqnost Srba da demonstriraju politi~ko uverewe i nezadovoqstvo na ulicama. Neonacisti se biju sa antifa{istima Demonstranti su se sukobili sa srpskom neonacisti~kom grupom Nacionalni stroj, koja je mar{irala ulicama Novog Sada 7. oktobra uprkos policijskoj zabrani. Ta grupa je zakazala ovo okupqawe kako bi se podudarilo sa ro|endanom vo|e SS Hajnriha Himlera. Plan Nacionalnog fronta privukao je me|unarodnu i doma}u pa`wu sa ciqem wegovog osuje}ivawa. Svetski kongres Jevreja osudio je skup neonacista u pismima upu}enim srpskom predsedniku Borisu Tadi}u i premijeru Vojislavu Ko{tunici i apelovao na srpske lidere da “preduzmu sve neophodne radwe kako bi Nacionalni stroj prekinuo svoje nepodno{qivo podstrekavawe.” 467

Plan Nacionalnog fronta tako|e je isprovocirao odgovor lokalnih aktivista. Nenad ânak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), 26. septembra je apelovao na “antifa{iste” da se okupe u Novom Sadu protiv “oìvqavawa nacizma”. Srpska policija zabranila je 27. septembra mar{ Nacionalnog stroja. ânak je rekao slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da, ~ak i ako nacisti ne budu mar{irali, ostaje wegov interes da qude mobili{e sad, da bi ih pripremio za uzvra}awe na antidemokratske akcije, koje }e, po wegovoj pretpostavci, biti organizovane od strane radikalnih i drugih ekstremista nakon odre|ivawa statusa Kosova. Preko 4000 kontramitinga{a odràlo je 7. oktobra slu`bu u znak se}awa na `rtve fa{izma, a posebno na 1200 Srba i Jevreja koje su nacisti~ki okupatori masakrirali 1942. Nakon slu`be, kontramitinga{i su mar{irali ulicama Novog Sada gde ih je, po izve{tajima medija, napalo oko 130 neonacista ma{u}i svastikama i uzvikuju}i “Vojvodina Srbija” i “Srbija Srbima”. Policija je odgovorila, po nekima prikladno, po nekima ne, a neki su mewali svoju procenu, u zavisnosti od publike. Jedan kontramitinga{, govore}i slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade iz bolnice, rekao je da su neonacisti bacali kamenice i fla{e, a da su wihovi protivnici uzvratili. Policija je reagovala, hvataju}i ~lanove Nacionalnog fronta, rastavqaju}i tu~e i hapse}i 56 neonacista, ukqu~uju}i wihovog vo|u, Gorana (Firera) Davidovi}a, kao i nekoliko lica slova~ke i bugarske nacionalnosti. Televizijski izve{taji fokusirali su se na tu~u, koja je za posledicu imala nano{ewe lak{ih telesnih povreda kontramitinga{ima. Nenad ânak, koji je pozvao na antifa{isti~ke demonstracije, rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, u kasnijim ~asovima 7. oktobra, da je policija postupala potpuno profesionalno pri obuzdavawu sukoba. Me|utim, na konferenciji za novinare, nekoliko minuta kasnije, ânak i drugi u~esnici antifa{isti~kog mar{a pozvali su ministra unutra{wih poslova Dragana Jo~i}a (DSS) da da ostavku zato {to nije uspeo da spre~i zabraweni skup neonacista i zbog nesposobnosti policije da za{titi demonstrante. Lider LDP êdomir Jovanovi} rekao je {tampi da je “qut zato {to su gra|ani napadnuti bez ikakvog razloga” i osudio Vladu Srbije zato {to nije “spre~ila neonaciste da izazovu ~ak i ve}e tenzije i reme}ewa reda”. Narodni poslanici razmewivali su napade sa govornice 8. oktobra, povodom incidenta u Novom Sadu. ânak i drugi poslanici opozicije sugerisali su da vlada i policija mekano reaguju na neonacizam, jer nisu silom spre~ili odràvawe skupa, niti su intervenisali kako bi se tu~a okon~ala, sve dok nije po~elo da leti kamewe. [ef poslani~ke grupe DSS Milo{ Aligrudi} branio je policiju i optuìo ânka za 468

ekstremizam, koji je jednako za osudu koliko i ekstremizam tih nacista. Razmena izjava usijala se toliko da je predsednik parlamenta Oliver Duli} (DS) morao da odloì sednicu na sat vremena.

Bele{ka o Nacionalnom stroju Ovo nije bio prvi put da se Nacionalni stroj zamerio zakonu. Marta 2005. ta grupa je sprejom ispisala antisemitske grafite po jevrejskom grobqu i novinskoj agenciji B92 u Beogradu. Jula 2005, u vreme desetogodi{wice masakra u Srebrenici, grupa je lepila plakate na kojima je pisalo “No`, ìca, Srebrenica” i “Mladi}u, hvala ti za srpsku Srebrenicu”. Januara 2006, vo|a te grupe, Davidovi}, osu|en je na godinu dana zatvora zbog napada na studente koji su prisustvovali predavawu o pretwi koju fa{izam predstavqa, na Novosadskom univerzitetu, novembra 2005. Komentar Ostavqaju}i po strani gaèwe prava na slobodu govora i okupqawa, Srbija je spre~ila potencijalno daleko eksplozivniju situaciju u Novom Sadu. Nacionalni stroj je glasan, ali mali i ne predstavqa pretwu ni politi~koj stabilnosti, niti sluti na stvarawe neke nove politi~ke snage u Srbiji. Ambasada nema nikakvog razloga za uverewe da u Srbiji neonacisti~ki pokret dobija na snazi. Prisustvo ovakvih grupa u Srbiji omogu}ava demokratskim snagama da galvanizuju podr{ku za protivnapad. No, skre}emo pa`wu na spremnost s kojom su Srbi iza{li na ulice da izraze svoja uverewa – i to tako silovito. Manter

CXLII Referenca: 07BRUSSELS3129; Wikileaks id #126373 Tema: EU i Zapadni Balkan; {argarepe nisu uvek delotvorne; {tapovi su mahom neiskori{}eni Poreklo: Misija SAD u EU (Evropa) Vreme slawa telegrama: petak, 19. oktobar 2007. u 12.35 Klasifikacija: poverqivo / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/10/07BRUSSELS3129.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime EU je neprestano iznova potvr|ivala “evropski poziv” za dràve Zapadnog Balkana. Ona je posve}ena tome da sve dràve regiona postanu ~lanice a Komisija planira da doprinese sa skoro dve milijarde dolara u periodu od 2007. do 2009, kako bi ih pripremila za kona~no ~lanstvo. Mada }e Zapadni Balkan biti jedan od prioriteta tokom predsto469

je}eg slovena~kog predsedavawa, nismo sigurni da }e biti ostvarena neka velika dostignu}a u regionu – kao i za vreme austrijskog predsedavawa 2006, osim {to }e sada mo`da biti obezbe|en odlazak misije ESDPa (Evropske bezbednosne i odbrambene politike) na Kosovo. EU nema mnogo strate{kih planova za posledice u Srbiji koje }e proiste}i iz kona~nog statusa Kosova. [to se ti~e BiH, EU shvata da }e mo`da morati da igra o{trije, s obzirom na to da obe}awe vezano za Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) nije dovelo do reforme tamo{we policije. I daqe }e donosioci odluka u Londonu, Parizu, Rimu i Berlinu imati vi{e uticaja na doga|aje u Londonu nego Lisabon i Qubqana. Komesar za pro{irewe Oli Ren nastavi}e da ~vrsto podràva proces prikqu~ewa celog regiona, dok }e visoki predstavnik Havijer Solana usmeravati dràve ~lanice da razmi{qaju o Srbiji, BiH i Kosovu.

Slovena~ka misija: Zapadni Balkan vrhunski prioritet Da }e Zapadni Balkan biti jedan od vrhunskih prioriteta slovena~kog predsedavawa, nedavno nam je rekao i stru~wak za Zapadni Balkan pri Slovena~koj misiji, Slovenac koji sluì kao {ef kancelarije za BiH u sekretarijatu Saveta (i koji }e sluìti kao koordinator slovena~kog predsedavawa). Obojica su naglasila da je, s obzirom na brzinu zbivawa, od najve}e va`nosti da se odrì jedinstvo EU po pitawu Kosova posle progla{ewa statusa. Slawe misije ESDP-a na Kosovo, ~ak i bez nove rezolucije Saveta bezbednosti (obojica kaù da ni trojka u sastavu SAD-EU-Rusija, ni Savet bezbednosti, ne}e u posledwem minutu do}i do nekog dogovorenog re{ewa), bi}e “~upavo” s obzirom na to da neke dràve ~lanice dovode u pitawe pravna tuma~ewa mandata. Svejedno, misija }e “skoro sigurno” biti poslata, delom i zbog toga {to dràve ~lanice shvataju da }e kredibilitet EU biti naru{en bez takve misije. Prioritet, ali jako malo strategije Upitan o strategiji Slovenije i EU za ja~awe veza Srbije i BiH sa EU, predstavnik slovena~ke misije istakao je da EU po tom pitawu i nema izrazito jak oslonac. Komisija }e nastaviti sa planirawem podr{ke planu za pretpristupawe (IPP) u obe dràve ({to }e Srbiji doneti oko 800 miliona dolara a BiH 316 miliona dolara od 2007. do 2009. godine). Prema na{im kontaktima, dok bi Slovenija (navodno podràna od strane Austrije, Italije, Ma|arske, ê{ke, Slova~ke, Poqske, balti~kih zemaqa i Gr~ke) èlela da EU zauzme “prilagodqiviji” stav prema reformi policije u BiH i prema ha{kom uslovu za Srbiju, kako bi proces SSP-a mogao da napreduje u obe zemqe, druge dràve ~lanice, naro~ito Finska, Holandija, Belgija i Luksemburg, protive se bilo kakvom labavqewu uslova za EU. Kontakt nam kaè da su Velika Britanija i Francuska, koje su ranije podràvale strogu uslovnost, sada uneko470

liko umek{ale stavove. On kaè da }e predsedavaju}i EU morati da na|e zajedni~ko tlo izme|u tabora tvrde struje i onih koji se zalaù za labaviji SSP proces prema Beogradu i Sarajevu. Na{ slovena~ki kontakt iz sekretarijata Saveta ima druga~iji ugao gledawa na stvari. Po wenom mi{qewu, EU je naveliko i naduga~ko javno nagla{avala povezanost policijske reforme u BiH i pune srpske saradwe sa Hagom, sa potpisivawem SSP-a. Ona smatra da bi slabqewe ove povezanosti zarad “trenutnih ciqeva” potkopalo kredibilitet EU u obe zemqe na duè staze.

Srbija: kako se nositi sa posledicama Kosova Mada proces prikqu~ewa Srbije nije zvani~no povezan sa Kosovom, mnogi kontakti su nam privatno potvrdili da }e nekoliko dràva ~lanica blokirati proces ako Srbija bude “agresivno” postupala po pitawu Kosova posle statusa. Svi predvi|aju da }e Beograd gromoglasno protestovati kada kona~an status bude odre|en. Na{i kontakti su podeqeni oko konkretnih akcija Beograda, koje }e preduzeti i da li }e ih uop{te preduzimati. Neki predvi|aju da }e Beograd ometati snabdevawe energijom, drugi smatraju da }e Srpska radikalna stranka i tvrda struja unutar vojske podràvati paravojna dejstva na severu Kosova. Ve}ina, me|utim, veruje da Srbija ne}e ni preduzimati ni podràvati takvo delovawe, tako da }e proces prikqu~ewa mo}i da se nastavi. Upitan kako faktor saradwe sa MKTJ ulazi u ovu jedna~inu, jedan na{ kontakt rekao je da je Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) sa Srbijom ve} pripremqen i da moè biti ~ak i potpisan tokom 2007, ako Beograd pokaè zna~ajan napredak ka hvatawu Mladi}a. âk i bez toga, me|utim, EU veruje da }e Beograd nastaviti da donosi zakonsku regulativu i primewuje reforme onako kako su zacrtane u SSP-u, kako ne bi izgubio previ{e vremena u procesu i sa nadom da }e Mladi} na kraju biti uhap{en a SSP potpisan. Bosna i Hercegovina: kako mogu da odbijaju reformu policije? Mnogi zvani~nici EU i dràva ~lanica bili su iskreno {okirani time {to su rukovodstva Bo{waka i Republike Srpske nastavila da blokiraju proces policijske reforme, uprkos nastojawima visokog predstavnika Laj~aka krajem septembra. Jedan zvani~nik sekretarijata Saveta, koji radi na BiH, rekao nam je nedavno da su zvani~nici Komisije i nekoliko dràva ~lanica verovali da }e rukovodioci BiH na}i kompromis u posledwem trenutku, s obzirom na ogromnu va`nost potpisivawa SSP-a sa EU. îwenica da “{argarepa” nije slomila politi~ku voqu lidera u BiH trebalo bi da posluì kao poziv na bu|ewe, naro471

~ito za Komisiju, u smislu nezgodne prirode balkanskih politi~ara i wihove nespremnosti da budu snishodqivi prema EU birokratama. Svi na{i kontakti prime}uju da Komisija upadqivo okleva da koristi svoje fondove (objediwene pod “Instrumentom za pretpristupawe” – IPP, po~etkom godine) u strogo politi~ke svrhe. Umesto toga, razlog za postojawe IPP-a je da se promovi{u infrastrukturni projekti, da se oja~aju administrativni kapaciteti dràve preko obuke i razmene i da se podràva slobodnije trì{te, a ne da se na politi~are u regionu vr{i pritisak da prihvate politi~ka stanovi{ta EU. Upitan o mogu}im viznim restrikcijama prema neposlu{nim zvani~nicima BiH, jedan kontakt iz sekretarijata Saveta rekao nam je da EU jo{ nije razmatrala ovu mogu}nost i da }e neke dràve ~lanice verovatno da se protive tome da vizna restrikcija bude kori{}ena zbog kr{ewa “poslu{nosti”, umesto zbog kr{ewa qudskih prava ili kriminalnog delovawa. Visoki predstavnik Solana, rekla nam je, tek je u posledwih nekoliko nedeqa obratio pa`wu na BiH. Kao rezultat toga, wegova kancelarija navodno je dramati~no pove}ala potra`wu izve{taja iz BiH.

Makedonija: ne ide dobro U Slovena~koj misiji rekli su nam da je, zbog mlitave brzine reformi i neprekidnih problema sa integrisawem stranaka etni~kih Albanaca u zajedni~ko dono{ewe odluka na nacionalnom nivou, Makedonija problem za EU – zvani~no, ona je zemqa kandidat za u~lawewe, ali nije odre|en nikakav datum za po~etak pregovora. Po~etkom godine, nekoliko na{ih kontakata reklo nam je da }e EU mo`da odrediti neki datum u 2008. godini za po~etak pregovora sa Makedonijom. U posledwe vreme, na{i kontakti nisu toliko optimisti~ni. Oni ne iskqu~uju mogu}nost da datum bude postavqen dogodine, ali nagla{avaju da Makedonija mora da se sabere i pokaè veliku politi~ku zrelost kako bi prevazi{la otpor na koji nailazi kod pojedinih dràva ~lanica. Makedonsko stanovi{te oko Kosova jeste pomoglo u ovom slu~aju, ali, kako je rekao jedan slu`benik sekretarijata Saveta, srpske “provokacije” na ra~un Gr~ke uop{te nisu od pomo}i. Niko od na{ih kontakata nije mogao da nam otkrije ~ime Gr~ka uslovqava odobravawe datuma za po~etak pregovora sa Skopqem, pri ~emu svi ponavqaju da to {to NATO razmatra mogu}i poziv Makedoniji za ~lanstvo, nimalo ne uti~e na rasprave u EU. Albanija: spor, ali postojan napredak EU deluje zadovoqno, ~ak i malo iznena|eno, time {to proces prikqu~ewa Albanije ipak napreduje, mada sporo. EU je i daqe zabrinuta zbog kriminala, korupcije i administrativnih kapaciteta Albanije, ali nedavne tamo{we izbore posmatra kao znak da se dràva polako kre}e u pravom pravcu. 472

Crna Gora: relativno uspe{na pri~a S obzirom na malu veli~inu i relativno dobru ekonomsku politiku, Crna Gora moè brè da napreduje u primeni SSP-a, kaè nam jedan kontakt iz Saveta. O tamo{woj upotrebi evra mora da se vodi ra~una (ali jedan kontakt predvi|a da EU na kraju ipak ne}e naterati Crnu Goru da usvoji neku novu valutu), i, kao i kod Albanije, EU ima ozbiqnu zabrinutost po pitawu organizovanog kriminala. Nekoliko na{ih kontakata izrazilo je nadu da }e o~ekivani napredak Crne Gore u pogledu SSP-a “posramiti” BiH i Srbiju i navesti ih da prevazi|u svoje probleme i omogu}e potpisivawe svojih SSP-a. [iri EU kontekst EU nema tako sjajan u~inak u kori{}ewu “{argarepe” zvane ~lanstvo za ostvarivawe konkretnih politi~kih rezultata u regionu. Briselu je generalno i daqe mrsko da koristi “{tap” za promovisawe hitnih ciqeva u regionu. Umesto toga, EU, a naro~ito Komisija, smatra da je proces prikqu~ewa nu`no vi{eslojan poduhvat izgradwe sna`nih temeqa za “evropski identitet” ovih dràva. Sve ve}i skepticizam evropske javnosti u pogledu pro{irewa (“iscrpqenost pro{irewima”) i generalni konsenzus u Briselu da Rumunija i Bugarska nisu bile spremne za prikqu~ewe 2007. godine, doprinose tome da Komisija stro`je tuma~i obaveze vezane za primenu SSP-a. Dva savetnika komesara za pro{irewe Rena rekla su nam da EU ho}e da se problemima u dràvama kandidatkiwama bavi {to pre, kako bi izbegla da na osnovu politi~kih odluka prihvata jo{ nedovoqno spremne kandidate, kao {to je bio slu~aj sa Rumunijom i Bugarskom. Komentar Posledwa faza portugalskog predsedavawa i prvi meseci predsedavawa Slovenije bi}e puni izazova: odràti jedinstvo EU po pitawu Kosova i istovremeno obezbediti pokretawe misije ESDP-a; podr{ka visokom predstavniku Laj~aku u BiH uz istovremeno odràvawe izvesnog nivoa “lokalnog vlasni{tva” u BiH; kontrola {tete koju }e kona~an status Kosova naneti odnosima EU i Srbije i istovremeno odràvawe pritiska na Beograd da isporu~i Mladi}a Hagu; navo|ewe makedonskog rukovodstva na temeqnu politi~ku reformu i odràvawe kredibiliteta za proces pro{irewa u evropskoj javnosti. Koliko smo mi mogli da vidimo, EU, portugalsko predsedavawe i nadolaze}e slovena~ko predsedavawe nemaju skoro nikakvu koherentnu strategiju za bavqewe ovim pitawima, izuzev ponavqawa da zemqe regiona imaju “evropski poziv”. Vizne olak{ice i IPP pomo} nisu dovoqna garancija da }e zemqe iz regiona ostati na svom evropskom putu. U dono{ewu kriti~nih odluka vezanih za Zapadni Balkan i daqe }e presud473

nu va`nost imati prestonice najva`nijih dràva, a ne Brisel. Ren }e ostati snaàn zagovornik ~lanstva za dràve u regionu; Solana je, me|utim, zvani~nik koji moè da pomogne dràvama ~lanicama da donose odluke po kriti~nim pitawima, kao {to su misija ESDP-a na Kosovu i suo~avawe sa opstrukcionistima u BiH. Ako nacrt Reformskog sporazuma EU bude ratifikovan, visoki predstavnik ima}e jo{ ve}e mogu}nosti da vodi EU u pravom smeru u regionu, s obzirom na simbiozu wegovih odgovornosti i nov~anih sredstava Komisije. Grej

CXLIII Referenca: 07BELGRADE1463 Wikileaks id: #127406 Tema: Sprint ili trka sa preponama na dan izbora Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 26. oktobar 2007. u 14.16 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/10/07BELGRADE1463.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Gra|ani Srbije }e mo`da iza}i na birali{ta 9. decembra, a mo`da i ne}e. Datum izbora ostaje neodre|en, budu}i da se partneri u vladaju}oj koaliciji laktaju oko preuzimawa kontrole nad procesom i rezultatima izbora. Predsednik Boris Tadi}, koji moè najvi{e da dobije na izborima pre zavr{etka pregovora o statusu Kosova, traga za garancijama da }e pobediti ve} u prvom krugu, pa da onda odredi datum izbora. Sa isuvi{e velikim brojem potencijalnih kandidata koji se guraju za to mesto, on takvu garanciju nema. Wegov koalicioni partner, premijer Vojislav Ko{tunica, nastavqa da zagovara odràvawe izbora nakon re{avawa statusa Kosova. Oba lidera su u razgovorima sa radikalima, ~ija podr{ka (datumu, a ne kandidatu) moè kona~no da presudi kada }e se izbori odràti. Predsednik parlamenta Oliver Duli} saop{ti}e, i ustanoviti, raspored predsedni~kih i lokalnih izbora u Srbiji; ali, po~ev od 26. oktobra, Duli} nije siguran {ta daqe da ~ini. Presednik parlamenta je rekao slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da je predsednik Tadi} odlu~io pre dve-tri sedmice da insistira da se predsedni~ki izbori odrè 9. decembra, ali da se sad dvoumi. Tadi} je qut, rekao je Duli}, zato {to je lider Liberalno-demokratske stranke êdomir Jovanovi} najavio svoju kandidaturu. Budu}i da vi{e nije siguran u pobedu u prvom krugu, predsednik razmatra opcije koje mu preostaju. Predsednikovu kolebqivost odraàvaju i re~i politi~kog insajdera, ministra spoqnih poslova Vuka Jeremi}a, koji je rekao ambasadoru, 24. oktobra, da je 99,9% 474

siguran da }e se izbori odràti u decembru, ali da je mawe siguran kada ta~no u decembru. Mr{te}i se zbog bezizlazne situacije, Duli} je izrazio nadu da }e sve stranke shvatiti demokratske potrebe zemqe i – insinuirao je, ali nije izrekao – da }e se êda povu}i iz trke.

Demokrate podeqene Trenutno, liberali ne pokazuju nikakve znake odstupawa. U razgovoru sa ambasadorom, tokom septembra, êda je demokratski imperativ stavio u druga~iji kontekst, opisuju}i svoju predsedni~ku kandidaturu kao svoju “demokratsku du`nost”. Jedan narodni poslanik LDP-a rekao nam je da je LDP 24. oktobra odlu~io da krene u kampawu. Narodni poslanik Ivan Andri} rekao nam je da }e LDP traìti i parlamentarne izbore, jer su zabrinuti da vlada ne zna u kom smeru ide. Ko{tuni~ina demokratska stranka Srbije (DSS) uporno se protivi odràvawu izbora dok se ne re{i status Kosova. [ef poslani~ke grupe DSS Milo{ Aligrudi} odbio je da raspravqa o internim koalicionim pregovorima 26. oktobra, ali je, predstavqaju}i svoje pravne argumente za odlagawe, insistirao da }e biti dovoqno vremena izme|u 10. i 31. decembra da se donesu zakoni koje zahteva Ustav, te omogu}i predsedniku parlamenta da ispuni sve zakonske uslove za raspisivawe izbora. ^lanovi DSS rekli su {tampi da }e bojkotovati prevremene (tj. decembarske) izbore. Radikali spremni da idu na izbore Lider Srpske radikalne stranke (SRS) [e{eq najavio je, iz Haga, kandidaturu svog zamenika Tomislava Nikoli}a. Kontakti u medijima rekli su slu`beniku ambasade da lider SRS veruje da bi Nikoli} mogao da pobedi u prvom krugu, ~ak i na prevremenim izborima. Odbacuju}i glasine da }e radikali bojkotovati decembarske izbore, Nikoli} je u intervjuu objavqenom 25. oktobra rekao da SRS ne}e dozvoliti Tadi}u da se kandiduje i pobedi bez otpora. Zakon Predsednik parlamenta Duli} insistirao je da }e ostati privrèn politici odràvawa izbora pre kraja godine, uprkos svemu. Predsednik parlamenta je izneo tvrdwu da ustavni zakon utvr|uje vreme za odràvawe izbora, {to pretpostavqa dono{ewe nekoliko zakona, ukqu~uju}i i zakon o ovla{}ewima predsednika, ali da odredba ustava od vrhunske va`nosti – da predsednik parlamenta raspi{e predsedni~ke izbore pre kraja 2007 – ima prednost. Propu{tawe vlade da predloì dono{ewe neophodnih zakona, ili propust parlamenta da ih usvoji pre kraja godine, ne}e otkloniti ovu odgovornost, rekao je on. Biv{i predsednik Ustavnog suda i biv{i ministar pravde Mom~ilo Gruba~ potvrdio nam je ovu interpretaciju zakona. Duli} nam je rekao u poverewu da je aktuelna taktika DSS posebno zabriwavaju}a, jer ju je te{ko osporiti ili 475

joj se suprotstaviti, tvrde}i pritom da ima vremena i da }e biti ispuweni svi zakonom propisani uslovi. Duli} je potvrdio da srpski zakon zahteva da od raspisivawa, pa do samih izbora, protekne najmawe 30 dana. Ovo zna~i, primetio je Duli}, da bi za odràvawe izbora 9. decembra bilo neophodno zakazati ih najkasnije 9. novembra. Duli} je rekao slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da o~ekuje da Tadi} donese odluku 28. oktobra. Ministar spoqnih poslova Jeremi} rekao je ambasadoru da o~ekuje da Tadi} donese odluku do 31. oktobra.

Komentar Sa 9. decembrom kao datumom izbora, Tadi} izbegava neminovne negativne posledice izve{taja trojke o pregovorima o statusu Kosova, koji treba da bude podnet generalnom sekretaru UN slede}eg dana. Predsednik, me|utim, gubi prednost ukoliko ne pobedi u prvom krugu. U periodu do drugog kruga, Tadi} veruje da }e mu biti potrebna podr{ka Ko{tunice kako bi parirao tvrdwama radikala da je izgubio Kosovo a ta podr{ka ne}e biti dobijena jeftino. Kako bi se umilio radikalima u ciqu podr{ke za izbore u decembru, Tadi} igra partiju sa visokim ulozima u kojoj moè da pod rizik dovede i poloàj predsednika ({to nije verovatno) i mo`da da prepusti izbornu pobedu u nekim op{tinama (verovatnije). Ostaje, me|utim, da se vidi da li predsednik moè da nadigra Ko{tunicu u wegovoj sopstvenoj igri, tako {to }e navesti radikale da pristanu na predsedni~ke izbore uprkos protivqewu Ko{tunice. Za sada, datum izbora jo{ nije odre|en. Ministar odbrane [utanovac, insajder iz DS, rekao je 25. oktobra da ne zna {ta }e se desiti. Savetnik iz DSS, Parivodi}, rekao nam je isto. O~ekujemo da }e na ovo pitawe, koje bitno uti~e na doga|aje u zavr{nici kosovskog pitawa, biti odgovoreno do kraja oktobra.

CXLIV Referenca: 07BELGRADE1504 Wikileaks id: #128756 Tema: Raspisivawe izbora usledi}e posle izve{taja trojke o Kosovu; glasawe }e biti u 2008. godini Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 5. novembar 2007. u 19.28 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/11/07BELGRADE1504.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Lideri vladaju}e koalicije u Srbiji dogovorili su se 3. novembra da raspi{u predsedni~ke izbore, ali da ih ne zakazuju pre 10. decembra. 476

Raspored koji su usvojili nalaè da odre|ivawe datuma izbora bude odloèno sve dok izve{taj trojke ne bude podnet generalnom sekretaru UN u zakqu~ku pregovora o statusu Kosova, {to zna~i da prvi krug predsedni~kih izbora ne}e mo}i da bude odràn pre 10. januara. Ta~an datum izbora jo{ visi u vazduhu, a politi~ari i glasila naga|aju da bi prvi krug mogao da bude zakazan za 13. ili 20. januar. Dogovor dozvoqava mogu}nost daqeg odlagawa, tako {to raspisivawe izbora uslovqava time da teritorijalni integritet Srbije nije u opasnosti. Vest o dogovoru privremeno je premostila razmimoilaèwe u pogledu datuma izbora, oko kojeg su se sukobili predsednik i premijer a parlament zapao u }orsokak. Politi~ki lideri izraàvaju kako olak{awe zbog kompromisnog sporazuma, koji dozvoqava parlamentu da zadovoqi sve ustavne preduslove oko izbora, tako i zabrinutost zbog potrebe da se precizira datum izbora da ne bi sporovi o Kosovu poni{tili dogovor.

Koalicija se dogovorila da odlaè Predsednik Tadi}, premijer Ko{tunica i ministar ekonomije Mla|an Dinki}, predstavqaju}i tri stranke koje sa~iwavaju vladaju}u koaliciju u Srbiji, objavili su 3. novembra svoj dogovor da izbore raspi{u tek posle 10. decembra. Vlada je tako|e objavila da }e do 8. novembra upoznati parlament sa nacrtima pravno neophodne zakonske regulative, koja mora biti usvojena pre nego {to predsednik parlamenta moè da raspi{e izbore. Glasila pripisuju pobedu obema stranama Mediji su razli~ito reagovali. Nezavisni dnevni list “Blic” objavio je naslov u kojem se tvrdi da je “Ko{tunica popustio”, a tabloid “Kurir” je na sli~an na~in pripisao pobedu Tadi}u. Provladin dnevni list “Novosti” naga|a da je dogovor cementirao odnose unutar koalicije i uspostavio uslove za daqu saradwu. Medijski izve{taji naglasili su da saop{tewe koalicionih stranaka mnogo toga ostavqa neodre|enim, ukqu~uju}i i to ~ime su sve stranke trgovale u postizawu kompromisa, kao i da li }e izbora uop{te biti. [tampa je primetila da je, prilikom objavqivawa sporazuma, Dinki} potvrdio da }e wegova stranka G17 plus podràti Tadi}evu kandidaturu, dok se Ko{tuni~ina Demokratska stranka Srbije izri~ito uzdràla od bilo kakve podr{ke. Stranke nisu najavile da li }e lokalni i regionalni izbori biti odràni istovremeno sa predsedni~kim, mada naga|awa idu u smeru da ne}e. Najva`nije, dogovor politi~kih lidera kao preduslov za raspisivawe izbora, postavqa uslov da ne postoji neposredna pretwa teritorijalnom integritetu Srbije. Istraìvawa javnog mwewa nagove{tavaju da Tadi} ima ubedqivo vo|stvo i da }e kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a pobediti u drugom krugu sa 54 prema 46 odsto glasova. 477

Lider G17 plus Dinki} je, na sastanku sa ambasadorom neposredno pre nego {to je objavqen dogovor, potvrdio da se 2. novembra sastao sa predsednikom Tadi}em i da mu je Tadi} potvrdio da je do{lo do dogovora sa Ko{tunicom. Dinki}, ~ija stranka ~vrsto podràva Tadi}a u predsedni~koj trci, delovao je opu{teno, ~ak i sa izvesnim olak{awem. On je rekao da je èleo da izbori budu osigurani pre nego {to 10. decembra nastupi period mogu}e nesigurnosti. Dinki} kaè da veruje da }e datumi izbora biti objavqeni uskoro i da o~ekuje da }e prvi krug izbora biti odràn 20. januara, a drugi 3. februara. Predsednik parlamenta Oliver Duli}, uz primetno olak{awe, rekao je 3. novembra na{em agentu da je ovim kompromisom izbegnuta kriza u vladi. Testirawe dogovora, kaè, bi}e sednica parlamenta od 5. novembra, kada }e on poku{ati da stavi na glasawe nagomilani niz zakona i time izvu~e zakonodavno telo iz stawa paralisanosti. Predsednik o~ekuje da }e prvi krug izbora zakazati za 13. januar, a drugi krug za 27. januar, mada je priznao da ovi datumi mogu i da se mewaju. Duli} je, tako|e, pokazao olak{awe i zbog toga {to nove vremenske odrednice omogu}avaju parlamentu da usvoji sve neophodne zakone i dozvoqavaju wemu da zakaè izbore pre isteka kalendarske godine, ~ime se izbegava mogu}i sukob ustavnih preduslova.

Komentar Dok se pregovori o Kosovu pribliàvaju kraju, rupa u zakonu koja dozvoqava daqe odlagawe srpskih predsedni~kih izbora, ukoliko se javi opasnost po teritorijalni integritet Srbije, toliko je velika da je kroz wu mogu}e provu}i slona (ili celu pokrajinu). Dogovor je mo`da izbegao krizu u vladi u ovom trenutku, ali je postavio stvari za novu raspravu u decembru. Kada odluka o statusu Kosova bude prigrabila svu pa`wu javnosti, o~ekujte daqa odlagawa izbora, {to }e, iako ne}e izmeniti verovatnu Tadi}evu pobedu u drugom krugu, ostaviti kontrolu politi~ke agende sasvim u rukama premijera.

CXLV Referenca: 07BELGRADE1529 Wikileaks id: #129367 Tema: Srpski parlament donosi rezoluciju protiv embarga za Kubu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 8. novembar 2007. u 20.59 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/11/07BELGRADE1529.html Istorija: prvi put objavqeno u sredu, 24. avgusta 2011. u 3.21

Rezime Parlament Srbije je velikom ve}inom usvojio deklaraciju kojom se osu|uju sankcije protiv Kube, u na~elu. Tekst deklaracije odraàva 478

energi~nu debatu izme|u demokratskih i radikalskih poslanika, koja je rezultovala samo jednim eksplicitnim pomiwawem SAD. Iako je Srbija ranije glasala protiv politike sankcija prema Kubi u UN, ovo je prvi put da je parlament usvojio neki stav o tome. Trgovina i putovawa izme|u Kube i Srbije ukazuju na odnos koji se produbquje. Iskustvo Srbije, koja je i sama bila pod sankcijama, obja{wava skoro jednoglasnu podr{ku ovoj deklaraciji, ali moè biti da ta deklaracija nije ni{ta drugo do jeftin udarac vladi SAD, usred zbrke oko Kosova.

Deklaracija osu|uje sankcije u na~elu Parlament Srbije je 5. novembra usvojio deklaraciju “o potrebi okon~awa sankcija i izolacije Republike Kube”. Deklaracija koju su predloìli radikali dobila je 209 od 250 glasova, pri ~emu je ve}ina ostalih ~lanova parlamenta bila ili odsutna, ili uzdràna. Oko 10 poslanika iz Liberalno-demokratske partije (LDP) i Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) glasalo je protiv deklaracije (podatak o ta~nom broju glasova protiv nije bio dostupan). Tekst izraàva solidarnost Srbije sa narodom Kube “koji ve} decenijama ìvi u uslovima ekonomske blokade i izolacije” i protivi se svakoj politici koja “name}e silu, sankcije ili izolaciju”. Tekst eksplicitno potvr|uje podr{ku Srbije rezoluciji Generalne skup{tine UN (GS UN) protiv embarga nametnutog Kubi od strane SAD, ali ni na jedan drugi na~in ne pomiwe SAD. Ceo tekst deklaracije nalazi se u pasusu 9. Stvar principa ili pakosti? Srpska radikalna stranka (SRS) predloìla je deklaraciju o kojoj je parlament skoro jednoglasno prihvatio da raspravqa 1. oktobra. Samo su poslanici LDP-a prigovorili stavqawu te stavke na dnevni red. O{tro formulisan tekst radikala optuùje SAD da vode ekonomski rat protiv Kube, koji je poprimio razmere zlo~ina genocida i koji je onemogu}io socijalni, ekonomski, politi~ki i demokratski razvoj kubanskog dru{tva. LDP je navodno poku{ala, bezuspe{no, da ubaci formulaciju kojom se osu|uje vlada Kube zbog nedemokratskog pona{awa. Iako na~elno podràva rezoluciju GS UN, LDP je postavila pitawe za{to bi parlament trebalo, po prvi put, da usvoji svoju sopstvenu deklaraciju. Poslanici LDP-a optuìli su SRS da predlaè deklaraciju po nare|ewima Rusije i Kube, radi osvete SAD zbog Kosova. SRS je optuìla LDP da postupa po nare|ewima ambasade SAD. Vladaju}a koalicija je obezbedila kona~nu formulaciju teksta uglavnom zahvaquju}i poslanicima Demokratske stranke (DS) i G17, koji su èleli da teì{te bude samo na osudi sankcija. Predsednik parlamenta Oliver Duli} iz DS prethodno je rekao slu`beniku politi~479

kog odeqewa ambasade da }e se DS usprotiviti deklaraciji, ako ne uspe da se iz we uklone kritike na ra~un SAD.

Bliì odnosi sa Kubom? Aktivnosti u posledwe vreme ukazuju na razvoj veza Srbije i Kube. Srpski ministar poqoprivrede, Slobodan Milosavqevi} (DS), najavio je u Beogradu 5. novembra ugovor o izvozu poqoprivrednih proizvoda, u vrednosti od 50 miliona dolara, na Kubu, {to je deo plana za razvijawe ekonomske saradwe dve zemqe. Milosavqevi} se nedavno vratio sa puta na Kubu, sa drugim zvani~nicima i poslovnim qudima iz Srbije, radi drugog sastanka Poslovnog foruma nesvrstanih, 2. i 3. novembra. Sada{wi uvoz iz Kube u Srbiju obuhvata cigarete u vrednosti od oko 200.000$, a izvoz iz Srbije za Kubu je zanemarqiv. Kuba je o~igledno privukla pa`wu narodnih poslanika. Oko 11% (29 od 250) srpskih parlamentaraca prijavilo se za ukqu~ivawe u novonastalu Grupu prijateqa Kube, {to svrstava ovu grupu, po popularnosti, tik ispod Grupe prijateqa Rusije (SAD su privukle 25 prijava). Tekst deklaracije Sledi nezvani~an prevod teksta deklaracije: Deklaracija Narodne skup{tine Republike Srbije o neophodnosti okon~awa sankcija i izolacije Republike Kube Polaze}i od ~iwenice da ekonomske sankcije poga|aju stanovni{tvo i da ostavqaju trajne razorne posledice na privredu, stawe dru{tva i zdravqe gra|ana onih dràva koje su izloène me|unarodnim sankcijama; uvaàvaju}i me|unarodno priznata na~ela tolerancije, saradwe, mirnog re{avawa problema bez pritiska, kroz dijalog i uzajamno razumevawe; uzimaju}i u obzir ~iwenicu da je Srbija i sama iskusila ekonomske sankcije nametnute od strane me|unarodne zajednice: Narodna skup{tina Republike Srbije izraàva svoju potpunu solidarnost sa narodom Republike Kube, koji ve} nekoliko decenija ìvi u uslovima ekonomske blokade i izolacije. Narodna skup{tina Republike Srbije protivi se svakoj primeni politike sile, sankcija i izolacije dràva, jer smatra da to u svakom slu~aju nu`no vodi stradawu stanovni{tva. Narodna skup{tina Republike Srbije podràva napore Republike Kube koji za ciq imaju uklawawe blokade i izolacije, kao i uspostavqawe pune saradwe sa svetom. Narodna skup{tina Republike Srbije potpuno podràva rezoluciju Generalne skup{tine Ujediwenih nacija o potrebi okon~awa ekonomskog, trgovinskog i finansijskog embarga nametnutog Kubi od strane Sjediwenih Ameri~kih Dràva. 480

Komentar Rezolucija koju su inicirali radikali ukazuje na zna~ajnu politi~ku snagu koju ta stranka jo{ uvek ima u Srbiji. Budu}i da promi{qeni zvani~nici Demokratske stranke, pa ~ak i Demokratske stranke Srbije, uveravaju zvani~nike ambasade da Srbija èli da ubrzano krene ka Evropi, neproduktivni i arogantni akti parlamenta ~ine da Srbi li~e na nereformisane kominformiste. Gubqewe vremena na rezoluciju bezna~ajnu za javnu agendu Srbije tako|e ukazuje na nameru radikala da koriste parlamentarnu nadmo} kako bi preoteli zna~ajan deo doma}e agende i upotrebili je za sopstvenu politi~ku korist. Parlament je i daqe ve}im delom jedna neuobli~ena institucija, kojoj je potrebna ozbiqna reforma. Nedostatak sposobnosti racionalnih parlamentaraca da spre~e jo{ jedan akt “ludih Srba”, tako|e ukazuje na ozbiqan rad koji ozbiqne stranke moraju da preduzmu kako bi izgradile svoje bira~ko telo i obrazovale javnost. Manter

CXLVI Referenca: 07BELGRADE1532 Wikileaks id #129566 Tema: Vojislavu [e{equ se sudi u Hagu dok je u Briselu zapo~eo Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 9. novembar 2007. u 16.28 Klasifikacija: neklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/11/07BELGRADE1532.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Su|ewe za ratne zlo~ine ozlogla{enom lideru Srpske radikalne stranke u Hagu 7. novembra privuklo je samo umerenu medijsku pa`wu u Beogradu, bez ikakvih javnih ogla{avawa ili protesta. S obzirom na to da {tampa prati zapo~iwawe razgovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu, [e{eqeva popularnost, barem ove nedeqe, neutralisana je budu}i da se Srbija koncentri{e na evropsku budu}nost, ali se podse}a i na krvavu pro{lost. Umereno medijsko pra}ewe su|ewa Medijsko interesovawe za predmet ublaèno je. Uticajne provladine novine, “Politika” od 8. novembra, posvetile su jednu stranicu su|ewu, izve{tavaju}i o uvodnoj re~i tuìla{tva, o istoriji procesa i o [e{eqevim zapaqivim izjavama u pro{losti. Ve}ina drugih dnevnih listova dokumentovala je uvodne napomene tuìla{tva bez analize ili 481

komentara. Vladina Radio-televizija Srbije prenela je pretpretresnu raspravu od 6. novembra, privukav{i 21 odsto gledalaca, ali je prenos prvog dana su|ewa privukao samo 13,61 odsto publike, sa 382.130 gledalaca. Osmog novembra, prenos [e{eqeve uvodne re~i privukao je 34,01 odsto gledalaca.

Radikali verovatno ne}e dobiti na popularnosti Iako analiti~ari kaù da je su|ewe Slobodanu Milo{evi}u, od 2002. do 2006, u po~etku podiglo wegovu popularnost, ovaj put doma}i analiti~ari ne o~ekuju da }e Srpska radikalna stranka (SRS) profitirati od ponovqenog preispitivawa [e{eqevih zlo~ina. Nezavisni novinar Dejan Anastasijevi} rekao je slu`beniku ambasade da se “pretpostavka da }e su|ewe podi}i popularnost radikala precewuje. Umesto toga, su|ewe }e vratiti se}awa koja bi ~ak i pristalice SRS htele da zaborave”, rekao je Anastasijevi}. Iznose}i druga~ije mi{qewe, Sowa Biserko iz Helsin{kog odbora za Srbiju rekla je slu`beniku ambasade da, sa [e{eqem, vezom izme|u dràve i paravojnih snaga, zna~aj ovog su|ewa predstavqa predo~avawe kriminaliteta koji se nalazi u temequ jugoslovenskih ratova. Po~etak razgovora o SSP-u: kretawe ka Evropi Poklopiv{i se s po~etkom su|ewa, po~etak razgovora Srbije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu sa Evropskom komisijom, 7. novembra, odigrao je pozitivnu ulogu u Beogradu. Po~etak razgovora postao je mogu} tek po{to je glavni tuìlac Ha{kog tribunala Karla del Ponte potvrdila nastavak saradwe Srbije s tribunalom. Ve}ina priznaje da je ovaj doga|aj pribliìo Srbiju za jedan korak ~lanstvu u EU, iako shvataju da Srbija mora jo{ uvek da ostvari punu saradwu sa MKTJ. Vladaju}a koalicija pozdravila je zapo~iwawe razgovora o SSP i predstavila je EK novi akcioni plan za punu integraciju u EU. Ovaj akcioni plan zahteva od Srbije da potpi{e SSP do kraja januara 2008, da bi bila na beloj {engenskoj listi EU i da bi postala zemqa kandidat, oboje do kraja 2008. godine. Premijer Vojislav Ko{tunica izjavio je 6. novembra da rado o~ekuje {to brè kona~no potpisivawe, napomiwu}i da }e SSP dovesti do novih ulagawa i do “boqeg standarda gra|ana Srbije”. Predsednik Boris Tadi} izjavio je 7. novembra da je po~etak razgovora dokazao da Srbija moè da postane punopravni ~lan EU i nada se da bi SSP mogao biti potpisan tokom slede}ih nekoliko nedeqa, kada Srbija ostvari punu saradwu sa Hagom. Mla|an Dinki}, lider G17 plus, rekao je 6. novembra da se nada da }e Srbija dobiti status kandidata za EU do kraja 2008. godine. Opozicija je bila cini~na, govore}i da evropska budu}nost Srbije jo{ nije zagarantovana. Zoran Krasi}, poslanik SRS (i [e{eqev savetnik), kritikovao je 7. novembra optimizam javno482

sti u vezi sa SSP-om, izjaviv{i da je zapo~iwawe razgovora bezna~ajno i da ne garantuje ni{ta Srbiji.

Reakcija medija: uglavnom pozitivna, ali realna Lokalni mediji obimno su izve{tavali o zapo~iwawu pregovora o SSP-u. Iako su pozitivno reagovali na zapo~iwawe pregovora, mediji su tako|e ostali mudro svesni da je uglavnom re~ o simbolici. Provladine novine, “Politika” od 8. novembra, nazvale su zapo~iwawe razgovora ulaznicom Srbije za Evropu. “Politika” je tako|e prenela intervju sa Aleksandrom Aleksejevim, koji je izjavio da Rusija podràva proces SSP-a i ~estita Srbiji zapo~iwawe razgovora. Jedino je tabloid “Kurir” dao negativne ocene. U broju od 8. novembra, pod naslovom “Zamena za Kosovo”, “Kurir” spekuli{e da bi iznenadna blagonaklonost EU, izraèna pokretawem procesa SSP-a, mogla biti kompenzacija za gubitak Kosova. Komentar [e{eqevo su|ewe po~elo je u sre}nom trenutku za Srbiju. Kako se Srbija pribliàva evropskim integracijama preko procesa SSP-a, davawe narodu zdrave doze istine pomo}i }e zemqi, ili }e barem dati priliku dràvi da se suo~i sa posledicama sopstvene pro{losti. Gledaju}i ka budu}nosti, zapo~iwawe pregovora o SSP-u tako|e dolazi u naro~ito dobrom trenutku za demokratske snage, koje mogu da tvrde da je ovo veliko dostignu}e i da pokaù jasniji put Srbije ka EU, kada Srbija ispuni svoje obaveze prema Hagu. Manter

CXLVII Referenca: 07BELGRADE1553 Wikileaks id: #130272 Tema: Gradona~elnica Maja Gojkovi} iz Srpske radikalne stranke spremna da promeni stranu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 15. novembar 2007. u 17.36 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/11/07BELGRADE1553.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zavela: Yenifer Bra{, zamenik {efa misije

Rezime Gradona~elnica Novog Sada Maja Gojkovi} iz Srpske radikalne stranke (SRS) poverila se zameniku {efa misije (Z[M) da namerava da napusti stranku i kandiduje se za predsednika 2012. godine. Kaè da 483

se razilazi sa rukovodstvom stranke u svojoj okrenutosti ka Zapadu, za koji je Srbija sudbinski vezana. Istakla je {ta je sve radila kako bi izgradila ekonomski prosperitet Novog Sada, otpisala svoje liberalnije politi~ke rivale u Vojvodini, tvrde}i da je u narodu omiqenija od wih. Izbegla je da direktno odgovori na pitawe u vezi sa posledicama radikalskih navodnih ratnih zlo~ina tokom devedesetih, ali i u vezi sa sopstvenom moralnom odgovorno{}u za wih. Sastanak sa Gojkovi}evom bio je neobi~an. Bio je to prvi sastanak na ovom nivou sa visokorangiranim predstavnikom Srpske radikalne stranke, stranke Vojislava [e{eqa, optuènog za ratne zlo~ine. Zamenik {efa misije se sastala sa Gojkovi}evom zato {to je ona gradona~elnica drugog najve}eg grada u Srbiji i zato {to je prati glas da je po{tena, sposobna i ambiciozna osoba. Gojkovi}eva je harizmati~na i uticajna i pri~a demokratsku pri~u, ali da li se zaista reformisala?

Glasine o razlazu sa radikalima bile su ta~ne Gradona~elnica Novog Sada Maja Gojkovi}, ~lanica Srpske radikalne stranke (SRS), sastala se sa Z[M 14. novembra u gradskoj skup{tini. Gojkovi}eva je rado prihvatila wen poziv da se sastanu i izgledala je èqna da podeli svoja gledi{ta u vezi sa Srpskom radikalnom strankom, wenim li~nim politi~kim ambicijama i potencijalima Novog Sada da se ekonomski razvije. Gojkovi}eva se poverila da namerava da se odvoji od Srpske radikalne stranke i da se kandiduje za predsednika 2012. godine. Ne}e da se kandiduje na narednim izborima, zato {to misli da jo{ nije do{lo weno vreme. Pomiwu}i neuspelu predsedni~ku kampawu kandidatkiwe francuskih socijalista Segolene, Gojkovi}eva je rekla da “jo{ nije do{lo vreme za ènsku godinu”. Gojkovi}eva kaè da je do sada weno najve}e dostignu}e to {to je pobedila na izborima za gradona~elnika i, spomiwu}i jo{ jednog svog politi~kog uzora, dodala da i “Rudolf \ulijani tako|e ima velike ambicije”. Gojkovi}eva je potvrdila da su ona i Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i optuènik za ratne zlo~ine, imali “razmenu ru`nih re~i” pre nekoliko godina i da od tada nisu ni u kakvom kontaktu. EU integracije su od su{tinske va`nosti za budu}nost Srbije, smatra ona, ali dodaje da je wena partija podeqena po tom pitawu, zato {to neki smatraju da bi Rusi bili boqi prijateqi. Prose~ne Srbe zanima samo ekonomsko blagostawe, kaè ona, i bila bi {okirana kada bi oni razumeli sve {to proisti~e iz odnosa sa Rusijom. Zamenik {efa misije je primetila da i druge isto~noevropske demokratije u nastajawu mogu da posvedo~e da im se prijateqstvo sa Rusijom nije isplatilo. Iako su radikali zadràli najve}u popularnost u glasa~kom telu 484

(31-33 odsto), zaglavqeni su u ulozi ve~no opozicione stranke, a zamenik predsednika stranke Tomislav Nikoli} nema {anse da pobedi na slede}im predsedni~kim izborima. Na pitawe koliko {iroko su poznati weni stavovi o izbornim {ansama radikala, odgovorila je: “To nije ni{ta {to ve} nisam rekla Nikoli}u”.

“Princeza Maja” Gojkovi}eva veruje da su Novom Sadu, sa wegovom izuzetnom infrastrukturom i geografskim poloàjem, potrebne samo strane investicije kako bi ostvario sve svoje potencijale. Novosadski “Egzit” festival i drugi kulturni doga|aji ve} su privukli veliki broj stranih turista, a grad je postao centar kulturnog turizma. Ona je planirala da napravi plan gradskih zona, kako bi na periferiji izgradila tehnolo{ki park za novosadski industrijski sektor, ~ime bi {armantni centar grada sa~uvala netaknutim. Prema Gojkovi}evoj, ameri~ki magazin “Fortune” zakazao je intervju sa wom za slede}i dan, i bila je polaskana time {to su iz magazina insistirali na tome da urade intervju sa wom; nikog drugog od gradskih zvani~nika nisu hteli da prihvate. Odbacila je tvrdwe Nenada ânka, predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), da su radikali pobedili samo zato {to je posledwih godina najezda izbeglica od ratova devedesetih izmenila politi~ki pejza` – izbeglice nemaju pravo glasa. Demokratska stranka (DS) i LSV ne mogu da shvate da su napravili gre{ke. Wen DS-ovski prethodnik bio je na poloàju osam godina i ni{ta nije uradio za grad. Prose~an gra|anin prepoznaje wen dobar rad, ~ak i ako ne podràva wenu stranku. Ona kaè da je qudi prepoznaju kao “narodnu princezu Vojvodine”. Ona i ânak, koji je sin novosadskog gradona~elnika iz Titovog vremena i zato sputan komunisti~kim korenima, nikada ne bi mogli da se sloè po politi~kim idejama, bez obzira na wihove strana~ke pripadnosti. Neka pro{lost ostane u pro{losti Gojkovi}eva nije neposredno odgovorila na pitawe o moralnoj odgovornosti za radikalske ratno-kriminalne aktivnosti tokom ratova u Bosni i na Kosovu devedesetih. Umesto toga, raspravqala je o korenima koje stranka vu~e od Narodne radikalne stranke Nikole Pa{i}a, u kojoj je wen deda bio aktivista, izme|u dva svetska rata {to je, po Gojkovi}evoj, “posledwi period kada je Srbija imala dobro rukovodstvo”. Stranka je uvek u~estvovala u za{titi nacionalnog ponosa. Gojkovi}eva, koja je 1991. bila me|u osniva~ima post-komunisti~ke radikalske stranke, kaè da pro{lost pripada pro{losti i da ona mora da se usredsredi na budu}nost. “Hajde da se ne usmeravamo na utvr|ivawe krivice.” [e{eq }e verovatno biti osu|en, veruje ona. Ali ona, kao pravnik, sma485

tra da je ~udno da tuìla{tvo Ha{kog tribunala navodi da je [e{eq kriv samo zato {to je davao izjave koje su mogle da uti~u na druge da po~ine ratne zlo~ine.

Biografija Maja Gojkovi} ro|ena je 22. maja 1963. i odrasla je u Novom Sadu. Diplomirala je pravo na Novosadskom univerzitetu 1987. godine, poloìla je pravosudni dràvni ispit 1989, a posle je radila u porodi~noj advokatskoj kancelariji. Godine 1991. bila je me|u osniva~ima Srpske radikalne stranke, a potpredsednik partije bila je od 1991. do 2006. Od 2003. do 2006. bila je ~lan [e{eqevog pravnog tima u Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju (MKTJ). Bila je poslanik u Skup{tini Savezne Republike Jugoslavije 1991, poslanik Skup{tine Vojvodine od 1996. do 2000, ministar bez portfeqa u Vladi Srbije 19981999 i poslanik saveznog parlamenta Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora od 1999. do 2004. Gojkovi}eva je 2004. godine, na prvim neposrednim izborima za gradona~elnika Novog Sada, pobedila Borislava Novakovi}a iz Demokratske stranke, koji je bio aktuelni gradona~elnik u tom trenutku. Ranije ove godine, Gojkovi}eva je objavila da je voqna da se kandiduje za predsednika, {to je izazvalo kontroverze unutar stranke i zateglo wene odnose sa strana~kim liderima [e{eqem i Nikoli}em. Gojkovi}eva se nije udavala. Rekla je sagovornici da izdràva hendikepirano dete, ~ija je majka narkomanka a otac “u Somaliji, ili Francuskoj, ili negde drugde”, ali da zakoni Srbije u ovom trenutku ne dozvoqavaju samohranoj èni da usvoji dete. Komentar Maja Gojkovi} je intrigantna, harizmati~na politi~arka. Ona je o~igledno ve{t igra~ (i zna to). Bila je opu{tena u razgovoru sa zamenikom {efa misije i zainteresovana da uspostavi dobar odnos. @eqna je toga da bude prihva}ena na Zapadu, a izgleda i zvu~i kao dobar demokrata. Ako bude osnovala sopstvenu partiju, mogla bi uspeh koji je ostvarila na mestu gradona~elnice ìvahnog, prosperitetnog grada, da preto~i u trku za predsednika Srbije, {to bi srpskom glasa~kom telu donelo zanimqivu alternativu. Uprkos ovim ohrabruju}im znacima, ona jeste bila osniva~ odvratne stranke i u~esnik u wenoj krvavoj pro{losti, ali ipak ne preuzima odgovornost za zlo~ine koje su wene strana~ke kolege po~inile u ime srpskog nacionalizma. Branila je [e{eqa u Hagu sve dok se nisu posva|ali. Zato ostaje pitawe – da li je ona reformisani radikal, ili prete`no oportunista i da li je ogrnula {iwel demokratije i kapitalizma zato {to je prepoznala da wena stranka ne moè da joj ponudi platfor486

mu preko koje bi ona ispunila svoje najve}e ambicije. [ta god da je posredi, izgleda da se weno sunce podiè na horizontu. Mogu}e je da se ona poveravala zameniku {efa misije samo da bi osetila na koliki nivo podr{ke moè da ra~una iz Sjediwenih Dràva kada se bude odvojila od radikala, ali }emo ipak traìti naredne prilike da daqe gradimo taj dijalog. Manter

CXLVIII Referenca: 07BELGRADE1623 Wikileaks id: #133090 Tema: Srpske partije odbacuju ratoborne komentare savetnika premijera Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 6. decembar 2007. u 12.35 Klasifikacija: deklasifikovano Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/12/07BELGRADE1623.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpske politi~ke stranke, ukqu~uju}i radikale, odbacile su komentare savetnika premijera da bi rat oko Kosova bio “zakonita odbrana interesa Srbije”. Te reakcije pokazuju da nijedna politi~ka partija u Srbiji ne smatra oruàni konflikt razumnim modalitetom suprotstavqawa nezavisnosti Kosova. Simi}: rat je jedna od opcija Aleksandar Simi}, savetnik premijera Ko{tunice, rekao je dràvnoj televiziji RTS, 4. decembra, da }e Srbija braniti Kosovo svim “zakonitim sredstvima”, ukqu~uju}i i rat. On je rekao da, iako je Srbija sada “mudrija i opreznija” zbog “negativnih iskustava” u ratovima 1990tih, “dràvni interesi se brane i ratom”. Simi} je dodao da je do sada “Srbija propu{tala da odlu~no kaè da }e svoje nacionalne interese braniti svim raspoloìvim sredstvima, ako ne sada, onda ubudu}e”. Na pitawe novinara {ta podrazumeva pod svim raspoloìvim sredstvima, Simi} je odgovorio da je i “rat tako|e zakonito sredstvo, kada druge mogu}nosti nema”. Va`nije stranke: ne, nije Zvani~nici vladaju}ih stranaka Srbije, ukqu~uju}i i wegovu DSS i radikale, odbacili su Simi}eve izjave. Milo{ Aligrudi}, potpredsednik DSS, rekao je da su Simi}evi komentari istrgnuti iz konteksta i pogre{no protuma~eni kao da postoji nekakva podr{ka ratu oko Ko487

sova. Dragan Todorovi}, ~lan parlamenta iz redova Srpske radikalne stranke (SRS) rekao je da je wegova stranka “protiv rata” i da se umesto toga zalaè za pomo} Rusije oko Kosova. Najo{trija reakcija do{la je od strane Demokratske stranke predsednika Tadi}a (DS), koja je izdala izjavu kojom se odbacuju Simi}evi “zlonamerni i opasni komentari”. DS je rekla da “u vreme kad je Srbija sebe zaloìla kao faktor mira i stabilnosti u pregovara~kom procesu, Simi}, u ulozi savetnika premijera, izlazi u javnost sa ovim zlonamernim i opasnim komentarima, koji ugroàvaju poziciju Srbije pred Savetom bezbednosti, {to {aqe poruku da se su Srbiji hu{ka na rat”, stoji u izjavi DS. Predstavnik G17 plus @eqko Ivawi rekao je da “pretwe ratom ne}e doneti ni{ta dobro”.

Komentar Simi} je od ranije poznat po davawu provokativnih komentara. Avgusta 2007. Simi} je bio prvi slu`benik vlade koji je optuìo Ahtisarijev plan za pretvarawe Kosova u “NATO dràvu”. Kasnije toga meseca, Simi} je rekao {tampi da je “do{lo vreme” da se srpske bezbednosne snage po{aqu na Kosovo. Septembra 2007. Simi} je opet privukao pa`wu nazivaju}i Crnu Goru separatisti~kom kvazidràvom. Simi}evi komentari nisu bili pra}eni nikakvim sledstvenim akcijama od strane Beograda. Iako je u ovom trenutku odbacivawe Simi}evih izjava od strane DSS bilo anemi~no, sve vladaju}e stranke i radikali brzo su reagovali, distanciraju}i se od Simi}evih zapaqivih i neodgovornih komentara. Ambasada i daqe procewuje da srpski lideri ne}e odgovoriti na nezavisnost Kosova oruànim sukobom. Manter

CXLIX Referenca: 07SARAJEVO2623 Wikileaks id #133343 Tema: Bosna – Prognoza za vanredne izbore za predsednika RS Poreklo: Ambasada u Sarajevu (Bosna i Hercegovina) Vreme slawa telegrama: petak, 7. decembar 2007. u 14.05 Klasifikacija: neklasifikovano//samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/12/07SARAJEVO2623.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Dana 9. decembra, Republika Srpska (RS) }e odràti vanredne izbore za predsednika, da bi popunila upra`weno mesto nastalo smr}u biv{eg predsednika RS Milana Jeli}a, 30. septembra. Iako ima nekoliko kandidata, ve}ina analiti~ara slaè se da niko od wih ne moè pobedi488

ti izrazitog favorita, Rajka Kuzmanovi}a. Kuzmanovi}, vreme{ni akademik, kandidat je vladaju}e partije premijera RS Milorada Dodika, Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), koja dominira u politici RS. Kuzmanovi} se zarekao da }e vratiti nadle`nosti koje je RS prenela na dràvu. Po Izbornom zakonu RS, osvaja~ najve}eg broja glasova, koji }e biti Srbin, postaje predsednik, a osvaja~i najve}eg broja glasova iz redova druga dva konstitutivna naroda (Bo{wak i Hrvat) postaju potpredsednici. Pitawe da li }e bo{wa~ki i hrvatski kandidat zameniti dvojicu sada{wih potpredsednika RS ostaje nejasno. Nosioci ove funkcije smatraju da wihov mandat ostaje vaè}i bez obzira na Jeli}evu smrt. Ovo pitawe }e verovatno zavr{iti na Ustavnom sudu RS. Pretpostavqaju}i da ne}e biti nikakvih nepredvi|enih osporavawa, novi predsednik }e preuzeti funkciju kada rezultati budu potvr|eni, {to je u pro{losti bilo u roku od dva meseca.

Izbori Zbog iznenadne smrti predsednika RS Milana Jeli}a 30. septembra, republika Srpska (RS) }e odràti vanredne predsedni~ke izbore u nedequ 9. decembra. Ima deset kandidata, ukqu~uju}i 8 Srba, 1 Hrvata i 1 Bo{waka. Novi predsedni~ki mandat traja}e do slede}ih op{tih izbora 2010. godine. Vode}i kandidat je 76-godi{wi Rajko Kuzmanovi}, koga je predloìla stranka premijera RS Milorada Dodika, SNSD. Drugi ja~i pretendenti su Mladen Ivani}, predsednik Partije demokratskog progresa (PDP), i Ogwen Tadi}, koji predstavqa Srpsku demokratsku stranku (SDS). Zahvaquju}i ogromnoj popularnosti SNSD-a u RS, o~ekuje se da Kuzmanovi} nasledi Jeli}a na mestu predsednika. Prava trka }e }e se voditi izme|u Ivani}a i Tadi}a za drugo mesto. O~ekuje se slab izlazak glasa~a. Po{to glasovi, ukqu~uju}i i glasove odsutnih, budu prebrojani, dràvna Centralna izborna komisija mora da potvrdi rezultate u roku od 30 dana. Pobednik izbora bi}e inaugurisan po potvr|ivawu izbora. Tokom izbora 2006. godine, preliminarni rezultati bili su dostupni do pono}i izbornog dana. Brzina potvr|ivawa zavisi od broja glasova odsutnih i od toga da li ima bilo kakvih pravnih osporavawa izbora. Na izborima 2006. CIK je potvrdila izbore za premijera i predsednika RS posle 27 dana. Srpski kandidati: Kuzmanovi} Akademik Rajko Kuzmanovi} profesor je prava, biv{i dekan Pravnog fakulteta u Bawaluci, biv{i rektor Bawalu~kog univerziteta i ~lan Akademije nauka i umetnosti RS. Kuzmanovi} je bio predsednik Ustavnog suda RS od 1998. do 2002. godine i jedan je od najistaknutijih stru~waka za ustavno pravo u RS. On je izjavio da }e se koncentrisati na ja~awe RS i wenog pravnog poretka i da }e poku{ati da vrati nadle489

`nosti koje je RS prenela na centralnu vladu BiH. Pre kandidovawa, Kuzmanovi} nije bio ~lan SNSD-a, ali je bio blizak sa Dodikom. Mnogi lojalni glasa~i SNSD-a ose}aju razo~arewe izborom predsedni~kog kandidata i smatraju da je trebalo da stranka odabere mla|eg, dinami~nijeg ~oveka sa novim politi~kim iskustvom. Neki od glasa~a mogli bi apstinirati od glasawa ili se opredeliti za druge kandidate, ali }e verovatno velika ve}ina ostati lojalna SNSD-u. Ima spekulacija da se Dodik mu~io da na|e kandidata, budu}i da ve}ina uspe{nih politi~ara iz SNSD-a ve} drì kqu~ne pozicije, a alternativa je bila neko ko nije lojalan Dodiku ili neko ko je rawiv na optu`be za korupciju. Demokratski narodni savez (DNS) i Socijalisti~ka partija – koalicioni partneri SNSD-a u Vladi RS – podràvaju Kuzmanovi}a umesto da istaknu sopstvene kandidate.

Srpski kandidati: Ivani} Osim {to je predsednik PDP-a, koji je 2000. godine, osnovao Mladen Ivani}, star 49 godina, zamenik je predsednika Doma naroda BiH i profesor ekonomije na Bawalu~kom univerzitetu. On je najistaknutiji i najiskusniji politi~ar u ovoj trci. Ivani} je bio premijer RS od 2000. do 2002. godine, a ministar spoqnih poslova BiH od 2003. do 2007. Dana 23. oktobra Kancelarija tuìla{tva BiH optuìla ga je za korupciju u vezi sa {umama Srpske. Ivani} je izjavio da }e, ako bude izabran, wegovi dugoro~ni prioriteti biti odbrana ustavnog poloàja RS i bavqewe socijalnim pitawima kao {to su nezaposlenost i reforma penzija. Rekao je da èli da pogura RS prema EU, ali da ne}e dozvoliti da RS izgubi svoj ustavni status po Dejtonu. Ivani}evi kratkoro~ni ciqevi su “sre|ivawe” Fondacije za stipendirawe “Milan Jeli}” koja se zaglibila u pravnom sporu otkako je objavila primaoce stipendija. On tako|e èli da snabde zdravstvene centre u RS opremom za rano otkrivawe raka dojke. Ivani}ev adut kod glasa~a je ~iwenica da samo PDP vodi dovoqno ra~una o mestu predsednika RS zato {to je istakao pravog kandidata (tj. predsednika stranke). On tvrdi da je dovoqno blizak sa Dodikom da bi mogao da konstruktivno sara|uje s wim, dok istovremeno zadràva dozu odvojenosti kao lider koalicionog partnera SNSD-a. Iako Ivani} predstavqa sna`nog igra~a u ovoj trci, gotovo je neverovatno da bi mogao da pobedi Kuzmanovi}a s obzirom na to da SNSD drì ~vrsto sve politi~ke poluge u RS. Srpski kandidati: Tadi} Ogwen Tadi}, star 33 godine, mlad i energi~an pravnik iz Bawaluke, ulazi u trku za predsednika kao kandidat SDS-a. On je trenutno poslanik u Narodnoj skup{tini RS. Wegova kampawa zasniva se na “patriotskom programu”, koji zahteva odlazak Kancelarije visokog predstav490

nika (OHR) i povratak prenetih nadle`nosti. Tadi} je skrenuo pa`wu na vladino tro{ewe novca na luksuz, kao {to je nova zgrada vlade, dok se obi~an narod bori za preìvqavawe. Elokventan je i dinami~an govornik i ima odli~an nastup u raspravama na televiziji. Nije povezan s korupcijom. Iako je Tadi} popularan u RS, slab rejting SDS-a u javnom mwewu oteàva mu mogu}nost da pobedi. On je ranije bio istaknuti ~lan Srpske radikalne stranke i bio je poznat po nacionalisti~kim pozicijama. Ima jo{ pet srpskih kandidata za predsednika, za koje niko ne o~ekuje da dobiju ozbiqnu podr{ku. Slobodan Popovi} iz Socijaldemokratske partije BiH (SDP) etni~ki je Srbin, ali se wegova kampawa oslawa uglavnom na Bo{wake u RS, koji predstavqaju tradicionalno bira~ko telo SDP-a. On se zalaè za prisustvo Kancelarije visokog predstavnika s punim bonskim ovla{}ewima. Mirko Blagojevi}, koji predstavqa Srpsku radikalnu stranku dr Vojislav [e{eq, ekscentri~ni je biv{i bokser. Wegovi ekscesi, ukqu~uju}i izbacivawe iz lokalnog TV studija zbog toga {to je odbio da skine crnu {ubaru s ruskim grbom prilikom intervjua, kao i obe}awe da }e kupiti ruska kola ako bude izabran, “da pokaè vernost Rusiji”, obezbedili su komi~nu bazu za kampawu. Blagojevi} kritikuje Vladu RS zato {to donosi odluke koje su “{tetne za RS” i koristi kampawu za promociju kwiga ha{kog optuènika Vojislava [e{eqa. Krsto Jandri} je predsednik marginalne Narodne demokratske stranke (NDS), grupe koja se odvojila od Socijalisti~ke partije RS. Jandri} je lekar, a wegovi prioriteti su ekonomski razvoj i obrazovawe. Nikola Lazarevi} iz Evropske ekolo{ke stranke (E-5) i Dragan \okanovi}, nezavisni kandidat, gotovo su potpuno nepoznati. \okanovi} je najavio planove za hitno “uklawawe” Dodika po{to poloì zakletvu.

Bo{wa~ki i hrvatski kandidat Po Izbornom zakonu RS, kandidat koji dobije najvi{e glasova na predsedni~kim izborima postaje predsednik. Dva kandidata sa najvi{e glasova iz druga dva konstitutivna naroda (u ovom slu~aju Bo{waci i Hrvati) postaju potpredsednici RS. Me|utim, zakon ni{ta ne kaè o aktuelnoj situaciji koja ukqu~uje smrt predsednika. RS ve} ima hrvatskog i bo{wa~kog potpredsednika, koji tvrde da se wihov mandat nastavqa bez obzira na na smrt i na nove izbore. Opre~ni su stavovi u pogledu wihovog potpredsedni~kog mandata, da li }e mandati biti dodeqeni po Izbornom zakonu ili }e aktuelni potpredsednici ostati na svom mestu. Verovatno }e ovo pitawe sti}i na Ustavni sud RS. Jedini hrvatski kandidat je Anton Josipovi}, iz stranke Rad za budu}nost (RZB). On je poznat i uspe{an biv{i bokser bez ikakvog politi~kog iskustva. Josipovi} kaè da }e se koncentrisati na smawewe ne491

zaposlenosti i za{titu doma}e proizvodwe. Jedini bo{wa~ki kandidat je Neyad Deli}, iz Demokratske stranke invalida BiH. Deli} je te{ki invalid, vezan je za kolica, sa ograni~enim kretawem i gotovo bez sposobnosti da govori. Javne izjave daje preko sagovornika koji “tuma~i” {ta Deli} ho}e da kaè. Po re~ima posrednika, Deli} se kandiduje za predsednika da bi skrenuo pa`wu na te{ke uslove u kojima ìve invalidi u RS i BiH.

Kampawa Po Izbornom zakonu BiH, predsedni~ka kampawa traje 15 dana. Po~ela je 24. novembra, kada su se bilbordi automatski pojavili {irom Republike Srpske promovi{u}i Kuzmanovi}a, Tadi}a i Ivani}a. Od tada, kandidati se nalaze u kampawi, svakodnevno pose}uju}i gradove i sela po RS, da bi odràli sastanke u zgradama op{tina i da bi dali intervjue. Na svakom mestu, prve zvezde SNSD-a, ukqu~uju}i Dodika, predsednika Narodne skup{tine RS Igora Radoji~i}a, srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Neboj{u Radmanovi}a i (povu~enog) predsedavaju}eg Saveta ministara BiH Nikolu [piri}a, bile su uz Kuzmanovi}a, a uglavnom su i govorili u wegovo ime. Tokom nekoliko sastanaka u op{tinskim ve}nicama Dodik je govorio da je vreme da stranci napuste BiH (misle}i na Kancelariju visokog predstavnika), ponavqaju}i da je ve}ina wihovih odluka {tetna za RS. Kuzmanovi} je spor i slab govornik i imao je mnogo problema da se suprotstavi oponentima u predsedni~kim debatama. Tadi} i Ivani} ostavqaju utisak samouverenih i harizmati~nih li~nosti. U toku nastupa u kampawi u ime Kuzmanovi}a, Dodik je pozivao glasa~e da “masovno” iza|u na glasa~ka mesta, da “pokaù svetu podr{ku koju daju RS”. Komentar Pre nekoliko meseci, jedan od sagovornika rekao nam je da bi SNSD mogao kandidovati “ka{iku” za predsednika i da bi taj kandidat svejedno pobedio. Iako narod u RS deluje razo~arano, a mo`da je ~ak i uvre|en {to Dodik nije odabrao boqeg kandidata, ve}ina glasa~a }e verovatno glasati za Kuzmanovi}a, zbog lojalnosti SNSD-u i Dodiku.

CL Referenca: 07BELGRADE1641 Wikileaks id: #133614 Tema: Ju`na Srbija se boji “zanemarivawa” od strane Beograda i me|unarodne zajednice Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 10. decembar 2007. u 17.48 Klasifikacija: deklasifikovano 492


Rezime Po re~ima vo|a Srba i Albanaca u ju`noj Srbiji, centralna vlast zanemaruje ekonomske i politi~ke potrebe ovog regiona i sva pa`wa joj je usmerena na bezbednosna pitawa, koja neposredno rezultuju iz odluke o Kosovu. Na sastancima s me|unarodnim predstavnicima, na obeleàvawu {estogodi{wice rada OEBS-a u ovom regionu, obe strane su rekle da bi napredak, koji je u pro{losti ostvaren u oblastima policije, pravosu|a i reformi lokalne uprave, mogao da nazaduje sa preusmeravawem me|unarodne pa`we. Bezbednosna situacija je stabilna, ali govornici su ukazali na pove}awe aktivnosti àndarmerije. I albanski i srpski lideri imaju zajedni~ki interes da ju`na Srbija bude stabilna i prosperitetna, tako da moraju da nastave sa zajedni~kom saradwom, kao i saradwom sa centralnom vla{}u, ~ak iako me|unarodna pa`wa i sredstva budu preusmerena drugde nakon re{avawa statusa Kosova. Beograd nije prisutan Tokom odvojenih sastanaka 6. decembra u Bujanovcu, gradu u ju`noj Srbiji, vo|e Srba i Albanaca rekle su zameniku {efa misije, ambasadoru OEBS-a i predstavnicima drugih diplomatskih misija, da su organi centralne vlasti zanemarili ovaj region i da su pokazali malo posve}enosti re{avawu wegovih dugoro~nih razvojnih potreba. Obe strane svalile su krivicu na nedostatak ukqu~enosti Beograda u region, prime}uju}i da je samo ministar za javnu upravu i lokalnu samoupravu (Milan Markovi} iz Demokratske stranke) posetio region od formirawa nove vlade, maja 2007. godine. Stojan~a Arsi}, srpski lider iz Bujanovca, rekao je da lokalni Srbi imaju potrebu za dodatnom podr{kom vlasti iz Beograda, posebno u pogledu ekonomskog razvoja, navode}i kao primer nedostatke u pogledu infrastrukture i snabdevawa strujom. Lider Albanaca, Ragmi Mustafa, tako|e je rekao da je bilo malo ukqu~ivawa od strane centralne vlasti po pitawu reformi pravosu|a i lokalnih reformi, rekav{i “ne moèmo ozbiqno da razgovaramo, kada jedna strana ne slu{a”. Riza Haqimi, jedini narodni poslanik albanske nacionalnosti, rekao je da je poku{ao da svoju zabrinutost iznese vladi, a ti~e se nedostatka wene ukqu~enosti u region, ali da nije dobio nikakav odgovor. Ju`noj Srbiji jo{ uvek potrebna me|unarodna zajednica Lideri, kako Srba, tako i Albanaca, naglasili su da im je potrebna kontinuirana ukqu~enost me|unarodne zajednice u region, pri ~emu su izrazili zabrinutost da se to u~e{}e postepeno gasi. Me|unarodna za493

jednica treba da omogu}i ve}u komunikaciju izme|u regionalnih i centralnih vlasti, rekao je lokalni predstavnik Srba Goran Taskovi} (DSS). Predstavnik DS iz Bujanovca, Miodrag Milkovi}, izdvojio je EU, rekav{i da EU treba da formira “partnerski odnos” sa regionom. Mustafa je rekao da, sve dok ne bude me|unarodnog predstavnika u Koordinacionom telu vlade za Jug Srbije, ta institucija ne}e mo}i pravilno da funkcioni{e. Haqimi je rekao da se on nada da, kako se odluka o Kosovu bliì, “ovaj region ne}e biti zaboravqen tokom ovih te{kih i mu~nih vremena”. Nakon prezentacija lidera lokalnih Albanaca, zamenik {efa misije primetila je da su se obe grupe ustvari sloìle o dve glavne stavke: ose}aju da ni Beograd, ni me|unarodna zajednica, vi{e ne obra}aju toliko pa`we. Ona je, me|utim, bila razo~arana time {to su obe grupe nastavile sa fokusirawem na svoje probleme i tragawem za spoqnom pomo}i, umesto da rade zajedno na artikulisawu vizije za budu}nost. Ambasador Velike Britanije i italijanski zamenik {efa misije sloìli su se sa zakqu~cima (ameri~kog {efa misije). Tokom prijema koji je usledio nakon sve~anosti, i Srbi i Albanci okrivili su OEBS zbog organizovawa odvojenih sastanaka i rekli da, i jedni i drugi, imaju sposobnost i voqu da sede za istim stolom i da rade na re{avawu problema i strate{kom planirawu.

Bezbednosna situacija u ju`noj Srbiji stabilna Mada se ~ini da Vojska Srbije postupa uzdràno, malo je do kraja jasnih informacija koje se ti~u poja~anih aktivnosti àndarmerije u regionu. Na zasebnom sastanku, 6. decembra, komandant srpskih kopnenih snaga u Ni{u, general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, rekao je zameniku {efa misije da je vojska spremna da brani ju`nu Srbiju, ali je rekao i da ne o~ekuje da }e vojska biti ume{ana u re{avawe statusa Kosova. ]irkovi} je rekao da je vojska spremna da pomogne Crvenom krstu Srbije ukoliko do|e do krize zbog izbeglica, nakon re{avawa statusa. On je rekao da je policija bila ukqu~ena u izlaèwe na kraj sa “ekstremistima” u podru~ju administrativne linije razgrani~ewa i priznao da je imao minimalan kontakt sa àndarmerijom. Zahtevi da se zamenik {efa misije sretne sa regionalnim {tabom àndarmerije odbijeni su, uz pozivawe na gust raspored. Predstavnici lokalnih NVO u Bujanovcu rekli su zameniku {efa misije 6. decembra da je prisustvo àndarmerije u regionu pove}ano u posledwih nekoliko nedeqa, uz angaòvawe dodatnih paravojnih snaga, koje tako|e patroliraju tim podru~jima. Lokalni lideri izrazili su svoju zabrinutost da bi ma kakvi nemiri na Kosovu mogli da pokrenu radikalne elemente u obe nacionalne zajednice u ju`noj Srbiji, {to bi dovelo do jo{ vi{e polarizovane politi~ke situacije. 494

Komentar Iako zanemarivawe ju`ne Srbije od strane centralne vlasti zasluùje pa`wu, àlbe lokalnih lidera da me|unarodna zajednica smawuje svoje u~e{}e u regionu vo|ene su, izgleda, zabrinuto{}u da }e ovaj region biti zaboravqen ~im bude odre|en status Kosova. Iako me|unarodna zajednica ostaje angaòvana, lokalni lideri moraju da omogu}e dodatnu uzajamnu saradwu, kako bi imali korist od prethodnih reformi i spre~ili nazadovawe. Dve pomenute etni~ke zajednice jasno su izrekle i pokazale svoju voqnost da zajedni~ki rade na pitawima od obostranog zna~aja, kao {to su ekonomski rast i potreba da ujediwenim nastojawima angaùju centralnu vlast. Ambasada }e nastaviti da uverava lokalne lidere da jesmo angaòvani i da obra}amo pa`wu na ju`nu Srbiju tokom ovog napetog perioda, kako bismo se uverili da nema nikakvog “prelivawa” zbog odluke o Kosovu. Ambasada }e tako|e ohrabriti centralne vlasti da se aktivnije angaùju u saradwi sa lokalnim liderima, kako bi obezbedili kontinuiranu politi~ku stabilnost i budu}i ekonomski razvoj. Manter

CLI Referenca: 07BELGRADE1657 Wikileaks id: #1334050 Tema: Srbija – predsednik parlamenta zakazuje predsedni~ke izbore za 20. januar Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 12. decembar 2007. u 21.17 Klasifikacija: deklasifikovano Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/12/07BELGRADE1657.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Predsednik srpskog parlamenta Oliver Duli}, 12. decembra formalno je zakazao prvi krug izbora za 20. januar 2008. i drugi krug za 3. februar. Prilikom najavqivawa izbora, Duli}, ~lan predsednikove Demokratske stranke (DS), ispunio je svoju zakonsku du`nost, ali se usprotivio koalicionom partneru, premijerovoj Demokratskoj stranci Srbije (DSS), koja je ~ekala na saop{tewe nakon o~ekivanog sastanka SB UN posve}enog izve{taju Trojke o statusu Kosova. To saop{tewe je ozna~ilo je po~etak onoga {to }e verovatno biti te{ka trka za mesto predsednika izme|u predsednika Tadi}a, sa jedne strane, i radikala, opozicionih partnera, a mo`da i wegovog sopstvenog koalicionog partnera, sa druge. 495

Predsednik parlamenta zakazuje izbore za januar Predsednik parlamenta Duli} pojavio se na nacionalnoj televiziji 12. decembra da zakaè predsedni~ke izbore u Srbiji, odnosno da potvrdi 20. januar 2008. kao datum prvog kruga glasawa. Raspisivawem izbora, Duli} je ispunio zakonsku du`nost po Ustavnom zakonu Srbije iz 2006, koji je od wega zahtevao da sazove predsedni~ke izbore najkasnije do 31. decembra. Zakon je tako|e zahtevao dono{ewe seta zakona o predsedni~kim pravima i obavezama, kao i izborima, odbrani, vojsci, bezbednosti i spoqnim poslovima pre raspisivawa izbora, tako da su srpski parlamentarci radili ove sedmice do kasnih no}nih ~asova i doneli posledwi od zahtevanih zakona 10. decembra. Krhka demokratska koalicija pod pritiskom Duli}evo zakazivawe izbora, izgleda, ne zna~i i da postoji podr{ka svih koalicionih partnera. Iako su se DSS premijera Ko{tunice i DS predsednika Tadi}a sloìle da izbori budu odràni, oni se ne slaù oko vremena raspisivawa. Dana 10. decembra portparol DSS izjavio je da bi ta stranka radije ~ekala do okon~awa sastanka Saveta bezbednosti UN 19. decembra o Kosovu, pre no {to se zakaù izbori. U razgovoru sa slu`benikom politi~kog odeqewa ambasade, 11. decembra, Duli} (DS) je rekao da su koalicioni partneri razgovarali celo poslepodne kako bi izgladili razlike, i da je optimisti~an da }e uspeti da ih prevazi|u. Ipak, nakon {to je predsednik parlamenta obavestio parlamentarne stranke o svojoj nameri da raspi{e izbore, malo pre nego {to je javno obavestio {tampu 12. decembra, mediji su preneli “razo~arewe” DSS. Radio B92 emitovao je upozorewe jednog od ~lanova DSS da }e ta stranka razmotriti “odgovaraju}e protivmere”. [ef poslani~ke grupe Milo{ Aligrudi} je rekao na televiziji da DSS nije bila konsultovana i nazvao ~in predsednika parlamenta “ozbiqnim kr{ewem koalicionog sporazuma” i sugerisao da }e DSS odgovoriti u skladu sa tim, ali ne pre 19. decembra. Na konferenciji za novinare, koju je Duli} sazvao radi najave datuma izbora, on je objasnio da je raspisivawe preduzeo u skladu sa zakonima Srbije. Prime}uju}i da su “svi izbori slavqewe demokratije i prilika da se ovlaste i oja~aju srpske institucije”, Duli} je apelovao na narod Srbije da glasa. Zadwa vrata otvorena U raspravama o koaliciji prvih dana novembra premijer je pristao na glasawe u januaru, ali je naglasio da se izbori mo`da ne bi mogli odràti u prisustvu pretwe teritorijalnom integritetu Srbije. Iako ne postoje nikakvi pravni osnovi za takvu kvalifikaciju, niti ~ak utvr|en mehanizam za odre|ivawe da li je ne{to pretwa, ~lanovi DSS, u me496

secu nakon ove izjave premijera, stalno i iskqu~ivo su definisali “pretwu” kao univerzalnu deklaraciju o nezavisnosti Kosova. Parlamentarci svih boja smatraju da Ko{tunica ima jake {anse da izdejstvuje dono{ewe regulative neophodne za ustanovqewe pravnih osnova kojima bi se spre~ili izbori. Alternativa tome bi mogla da bude Ko{tuni~in zahtev za ukalawawe Duli}a, ali bi takav potez verovatno razbio demokratsku koaliciju.

Komentar Zakazivawe od strane predsednika parlamenta bilo je od su{tinskog zna~aja, kada je o vremenu re~, imaju}i Kosovo u vidu – da prethodi sastanku Saveta EU i Saveta bezbednosti UN, zakazanim za 13-14, odnosno 19. decembar. ^vrsto odre|eni datumi izbora omogu}avaju Evropqanima i ostalima da odloè priznawe nezavisnosti Kosova sve dok reizbor Tadi}a ne bude potpuno izvestan. Predsednik Tadi} je 11. decembra rekao ambasadoru da se nada da }emo se uzdràti od javnih saop{tewa kojima se izbori i Kosovo dovode u vezu. On je primetio da je francuski ministar spoqnih poslova, Ku{ner, nedavno komentarisao da }e Evropa odloìti jednostrano progla{ewe nezavisnosti, kako bi potpomogli Tadi}eve {anse za reizbor. “To moè biti ta~no”, rekao je predsednik, “ali je boqe da strani lideri o tome ni{ta ne pri~aju” zbog wegove kampawe. Raspisivawem izbora bez blagoslova premijera, Tadi} je pokazao re{enost, koju opravdava snaga wegove stranke (to jest brojnost), koju on retko upotrebqava. Wemu }e biti potrebna petqa da se suprotstavi Ko{tunici u nedeqama koje predstoje. Manter

CLII Referenca: 07BELGRADE1666 Wikileaks id: #134227 Tema: Srbija – DSS dovodi u pitawe inicijativu za predsedni~ke izbore Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 13. decembar 2007. u 16.26 Klasifikacija: deklasifikovano Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/12/07BELGRADE1666.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Demokratska stranka Srbije je javno dovela u pitawe raspisivawe predsedni~kih izbora 12. decembra od strane predsednika srpskog parlamenta Olivera Duli}a. Me|utim, druge stranke, ukqu~uju}i i opozi497

cione, podràvaju vremenski okvir za izbore. Duli} je branio svoje postupke i rekao da bi bilo kakvu àlbu trebalo uputiti Ustavnom sudu. Pravna situacija je sve mutnija, {to dovodi do pukotina u koalicionoj vladi, a to moè da bude prvi test za novoimenovani Ustavni sud, ukoliko ikakva zvani~na àlba uop{te bude podneta. Na kraju krajeva, izgleda da razvoj situacije ide u smeru odràvawa izbora onako kako je Duli} najavio.

Prigovor DSS Demokratska stranka Srbije (DSS) javno je dovela u pitawe ustavnost Duli}evog saop{tewa od 12. decembra, kojim se predsedni~ki izbori zakazuju za 20. januar 2008. Milo{ Aligrudi}, ~lan parlamenta i potpredsednik DSS, obra}aju}i se skup{tini 13. decembra, optuìo je Duli}a za kr{ewe Ustava. DSS tvrdi da Ustavni zakon zahteva da se predsedni~ki izbori raspi{u u roku od najvi{e 60 dana nakon stupawa na snagu zakona vezanih za predsedni~ke izbore i ovla{}ewa predsednika, prime}uju}i da nijedan od ovih zakona ne}e stupiti na snagu jo{ nekoliko sedmica (zakoni stupaju na snagu osam dana nakon objavqivawa u Slu`benom glasniku). DSS tek treba da uloì zakonsku àlbu zbog Duli}evog zakazivawa izbora i trenutno razmatra {ta da daqe radi. Aligrudi} je rekao da se nikakve radwe ne}e preduzimati pre sednice SB UN 19. decembra o Kosovu. Duli} je u obra}awu skup{tini 13. decembra odbacio tvrdwe da je prekr{io Ustavni zakon i rekao da bi bilo kakvu àlbu trebalo uputiti Ustavnom sudu. Oni koji podràvaju Duli}a kaù da je predsednik parlamenta postupio prikladno time {to je zakazao izbore, budu}i da Ustavni zakon tako|e odre|uje 31. decembar kao krajwi rok za zakazivawe izbora. Profesor prava na Beogradskom univerzitetu i ~lan Duli}eve Demokratske stranke (DS) Dragor Hiber rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da Duli} nije prekr{io nikakvu ustavnu odredbu, budu}i da je raspisao izbore pre 31. decembra. Medijska ku}a B92 prenela je da je profesor prava (i jo{ jedan ~lan DS) Stevan Lili} rekao da je Duli}eva odluka bila u skladu sa duhom zakona – da su Srbiji potrebni predsedni~ki izbori. Ve}ina drugih stranaka podràva datum izbora Pored DS, Duli}evo raspisivawe ima podr{ku svih drugih ve}ih stranaka, rekla je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 13. decembra, savetnik predsednika parlamenta za spoqne poslove, Lidija Bartus. Predsednik Boris Tadi} (DS) rekao je da odluka o raspisivawu izbora ne}e ugroziti vladaju}u koaliciju DS-DSS, niti stvoriti krizu vlade, o ~emu su mediji izvestili 13. decembra. Mediji su tako|e izvestili da }e G17 plus, Liberalno-demokratska partija i Srpska 498

radikalna stranka dati podr{ku da se izbori odrè 20. januara. Narodni poslanik Liberalno-demokratske partije (LDP) Ivan Andri} rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 13. decembra da LDP ne}e dovoditi u pitawe odluku i da }e podràti izbore, ~ak i ako je Duli} mo`da prekr{io Ustavni zakon. Pored DSS, stranka Nova Srbija (partner DSS) i Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) osporile su najavu izbora.

Ko odlu~uje? Nadle`nost za re{avawe ovog spora je jo{ uvek nejasna. Nedavno rekonstituisan Ustavni sud Srbije, koji tek treba zvani~no da se sastane, mo`da ne}e imati nadle`nost nad ovom stvari, budu}i da je re~ o odluci, a ne o zakonu (law or act) i moè prepustiti slu~aj na odlu~ivawe Vrhovnom sudu. Druga mogu}nost je da se izjasni ustavni odbor parlamenta. Marko Blagojevi}, izvr{ni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i istaknuti stru~wak za izbore, rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 13. decembra da je pravna situacija “nejasna”. Blagojevi} se sloìo sa DSS da su pomenuti zakoni prvo morali da stupe na snagu pre dono{ewa odluke o izborima. Jo{ jedna pote{ko}a, po Blagojevi}u, je Zakon o vojsci, deo predmetnog seta zakona, u kome pi{e da stupa na snagu 1. januara 2008. godine. Komentar Dugo prièqkivano zakazivawe izbora dovelo je do predvidivih politi~ih i ustavnih razmirica, koje mogu da budu prvi izazov za Ustavni sud. Me|utim, po~ev od ovog trenutka, argumenti za ili protiv zakazivawa izbora ostaju iskqu~ivo predmet medijske debate, budu}i da DSS jo{ razmi{qa o slede}em potezu. Kona~no, spor }e verovatno biti re{en zakulisnim kanalima, kao {to se u pro{losti i doga|alo, uz izbegavawe sudova i skup{tine, kako bi se na{lo re{ewe koje }e odràti vladu na okupu tokom procesa vezanog za status Kosova. Manter

CLIII Referenca: 07BELGRADE1674 Wikileaks id: #134602 Tema: Srpska vlada upozorava zamenika direktora EUR/SCE (Office of South Central European Affairs –Kancelarija za pitawa centralne i ju`ne Evrope, slobodan prevod, prim. prev) na nezavisnost Kosova Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 17. decembar 2007. u 7.04 499

Klasifikacija: deklasifikovano Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/12/07BELGRADE1674.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Zvani~nici vladaju}ih stranaka u Srbiji upozorili su zamenika direktora EUR/SCE (Office of South Central European Affairs – Kancelarija za pitawa centralne i ju`ne Evrope, slobodan prevod, prim. prev) Roberta Silberstina (Robert Silberstein) koji je bio u poseti 28. novembra da }e priznawe nezavisnosti Kosova od strane SAD destabilizovati Srbiju i region. Ko{tuni~ini kqu~ni qudi oti{li su i daqe od toga, govore}i da Vlada Srbije planira o{tar odgovor (NFI) (bez pojedinosti, prim. prev.), ali da }e SAD, a ne Srbija, biti odgovorne za bilo kakvu nestabilnost. Mi sna`no odbacujemo ove tvrdwe. Jedan visokopozicionirani ~lan Tadi}eve DS apelovao je na SAD da odloè priznawe Srbije (ovde je verovatno posredi zabuna – misli se o~igledno na Kosovo, prim. prev.) do reizbora Tadi}a kako bi se osigurala pobeda demokrata i o~uvao put Srbije ka integraciji u Evropu. Jedan od potpredsednika Demokratske stranke Srbije (DSS) premijera Ko{tunice, rekao je da Srbija ne}e “mewati” Kosovo za ~lanstvo u Evropskoj uniji i da }e, umesto toga, odabrati bliè partnerstvo sa Moskvom. U me|uvremenu, vo|e i Srba i Albanaca iz Pre{evske doline iskoristili su ve~eru na kojoj je doma}in bio zamenik {efa misije da izraze zabrinutost zbog zanemarivawa tog regiona od strane Beograda. Putuju}i ju`nim krajevima uo~ili smo, da su lokalna politi~ka pitawa – posebno razvojna i investiciona – va`nija od pitawa Kosova, koje je zaokupilo pa`wu Beograda. Ambasada }e nastaviti da nagla{ava poruku da Beograd ~ini gre{ku ako veruje u sopstvenu retoriku, a mi }emo nastaviti dijalog sa konstruktivnim sagovornicima u Beogradu o ublaàvawu posledica, posebno na jugu. DS – odloìti nezavisnost Kosova da bi se pomoglo “dobrim momcima” Politi~ki direktor Ministarstva spoqnih poslova Borislav Stefanovi} o~ekuje da }e priznawe Kosova od strane SAD i}i na {tetu veza SAD i Srbije i da }e poremetiti prozapadnu dràvnu agendu predsednika Tadi}a. Stefanovi}, koji je blizak predsedniku Tadi}u, kaè da je ponovan izbor predsednika od presudne va`nosti za ciq Demokratske stranke (DS) da izme|u SAD i Srbije postoji snaàn odnos. U tom smislu, Stefanovi} je apelovao na SAD, “svetionik slobode”, da odloè priznawe Kosova do okon~awa drugog kruga predsedni~kih izbora, za koje o~ekuje da }e se odràti 3. februara 2008. Odlagawe progla{ewa nezavisnosti Kosova omogu}ilo bi Tadi}u da izbegne poraz. 500

Silberstin (Silberstein) je rekao da u Va{ingtonu vi{e nema voqe za daqim odlagawima i da postoji stvarno razo~arewe u Tadi}evo vo|stvo. Stefanovi} je tvrdio da je Tadi} “lider koji je u regionu najvi{e prozapadni” i da bi ponovan izbor Tadi}a bio “su{tinski i strate{ki bitan” za ostajawe Srbije na evroatlantskom putu. (Pre)rano priznawe Kosova od strane SAD, rekao je Stefanovi}, rizikuje “scenario sudweg dana” gde je, istovremeno, i Kosovo nezavisno, i radikali upravqaju Srbijom, upozorio je Stefanovi}. “Ne potcewujte na{u sposobnost da uprskamo stvar”. Stefanovi} je primetio da }e Srbija energi~no odgovoriti na koordinisano progla{ewe nezavisnosti Kosova (KPN), {to je sigurno ne}e usmeriti u pravcu Zapada. On je napomenuo da je vlada Rusije obe}ala Srbiji dve milijarde dolara direktnih stranih investicija (FDI) u narednih sedam do osam godina.

Traèwe jemstva podr{ke SAD Silberstin je rekao da Stefanovi} i drugi politi~ari treba pa`qivo da razmisle o reakcijama na progla{ewe nezavisnosti Kosova, i da }a Va{ington o~ekivati od Tadi}a i DS da vode Srbiju ka prevazilaèwu pitawa Kosova i ka Evropi, a ne da se priklawaju politici odbacivawa i protivqewa. Stefanovi} je rekao da Va{ington u svojim o~ekivawima ne uzima u obzir politi~ki kontekst i ne uvaàva napore Srbije da o~uva mir u regionu. On se àlio na pritisak Va{ingtona da Tadi} ohrabri javnost da prihvati gubitak Kosova, {to je ono {to nijedan srpski lider ne moè da uradi. Pokojni premijer \in|i} “je bio ubijen i za mawe”, rekao je Stefanovi}. Stefanovi} je rekao da Va{ington nikada nije pohvalio Tadi}a za preduzimawe “te{kih” koraka, kao {to je izviwavawe za masakr u Srebrenici. Pa ipak, Stefanovi} je obe}ao da je nano{ewe {tete odnosima Srbije sa Zapadom “crvena linija koju DS ne}e da pre|e”. DSS: Kosovo je va`nije od EU Zvani~nici Ko{tuni~ine Demokratske stranke Srbije (DSS) rekli su da je zadràvawe Kosova va`nije za Srbiju od prikqu~ewa Evropskoj uniji. Dràvni sekretar Ministarstva za Kosovo Du{an Prorokovi}, koji sebe naziva “evro-skeptikom”, rekao je da }e nezavisnost Kosova biti lo{a za region i da }e “naneti {tetu regionalnom bezbednosnom okviru”, ali da ne}e nu`no nauditi Srbiji. On je tvrdio da }e Rusija i “druge isto~ne zemqe” obezbediti dovoqno investicija da kompenzuju mogu}e poreme}aje u odnosima sa Zapadom. Prorokovi} je pokrenuo pitawe Bosne, govore}i da }e Republika Srpska “po prirodi stvari postati nacionalno pitawe” ako Kosovo proglasi nezavisnost. Insinuiraju}i da }e Srpska radikalna stranka ostvariti korist na birali{tima ako se demokrate ne budu pozabavile ovim pitawem, on je re501

kao da politi~ari mogu ili da odgovore na voqu bira~kog tela, ili da vlast prepuste onima koji to ~ine. Na odvojenom sastanku, potpredsednik DSS i {ef poslani~ke grupe Milo{ Aligrudi} rekao je da odlagawe ili suspendovawe ulaska Srbije u EU “nije kraj sveta... ali da gubqewe Kosova jeste”. Ako SAD priznaju Kosovo, upozorio je, Srbija }e postati antiameri~ka”. Ponavqaju}i Stefanovi}eve teze o odgovornosti SAD, Prorokovi} je rekao da je ameri~ka “proalbanska politika... iznudila reakciju Beograda.” Aligrudi} je rekao da “insistirawe” SAD na nezavisnosti Kosova moè tako|e da u~ini ni{tavim Kumanovski vojni sporazum, ali da “sa ovom srpskom vladom ne}e biti nikakvih vojnih opcija”.

Ju`na Srbija: Beograd da ostane ukqu~en Za Srbe i Albance iz Pre{evske doline, lokalna razvojna pitawa va`nija su od rasprave o Kosovu. Na ve~eri, gde je doma}in bio zamenik {efa misije doma}ina, sa predstavnicima Vlade Srbije, Britanaca i OEBS-a, 28. novembra, Stojan~a Arsi}, Srbin koji je bio gradona~elnik Bujanovca i Armend Aliu, Albanac koji vodi NVO za razvoj, izrazili su zabrinutost jer Beograd zanemaruje wihov region. Arsi} i Aliu vozili su se {est sati od Bujanovca (zajedno) kako bi prisustvovali ve~eri i direktno su izrazili svoju zabrinutost prisutnim visokorangiranim slu`benicima Koordinacionog tela za ju`nu Srbiju (KB) Vlade Srbije. Aliu je rekao da bi Beograd trebalo da u~ini vi{e, a ne mawe, da ulagawem, a ne militarizacijom, stabilizuje jug. Ekonomski {ef KT, Nenad Popovi}, uverio je Arsi}a i Aliua da }e se Beograd “pobrinuti za ju`nu Srbiju”, a dràvni sekretar Ministarstva ekonomije Verica Kalanovi} obe}ala je saradwu izme|u Beograda i lokalnih vlada. Zamenik {efa misije i Silberstin rekli su da SAD vredno rade na postizawu “najmek{eg prizemqewa” za Srbiju posle Kosova, {to ukqu~uje pritisak da Beograd i lokalni lideri – od kojih su i jedni i drugi imali predstavnike za stolom – nastave sa uzajamnom posve}eno{}u. Srbija, me|utim, mora da ugrabi prilike za napredak koje pruà razre{ewe kona~nog statusa Kosova. U ovom kontekstu, bilo bi u sva~ijem interesu da Beograd investira u jug, a da lokalci imaju dijalog sa Beogradom. Tokom Silberstinovog putovawa ju`nom Srbijom, 29. novembra pragmati~ni gradona~elnik Vrawa, Miroqub Stoj~i}, izrazio je zabrinutost sli~nu Arsi}evoj i Aliuovoj, da Beograd vi{e brine kako }e odgovoriti na situaciju sa Kosovom, nego kakve }e posledice ti odgovori imati na terenu. Stoj~i} je rekao da ga niko nije konsultovao u pogledu vanrednih planova Beograda za slu~aj progla{ewa nezavisnosti Kosova i priznao je da }e wegov region trpeti zbog zatvarawa granice sa Kosovom ili drugih nastojawa da se Kosovo kazni. Vo|e Albanaca u Bu502

janovcu i Pre{evu rekli su da lokalni Albanci doprinose stabilnosti na jugu, a da Beograd tek treba da ispuni obe}awa, posebno u vezi prava mawina (da koriste albanski jezik, simbole i sl.), kqu~nih razvojnih projekata i demilitarizacije u regionu.

Komentar DS je vi{e prekliwao, a DSS bio vi{e arogantan i tvrd. Me|utim, wihova poruka izme|u redova bila je ista. I jedni i drugi su nastojali da dovedu u vezu podr{ku SAD nezavisnosti Kosova i regionalnu destabilizaciju, razbijawe prozapadnog pokreta u Srbiji i okretawe Srbije Rusiji. Na{a poruka i jednima i drugima bila je jasna: mi èlimo da Srbija iskoristi priliku za ubrzanu integraciju u evroatlantske institucije, koja }e se pojaviti nakon re{avawa statusa Kosova. U isto vreme, na{e crvene linije su dobro poznate, a Srbija }e morati da snosi odgovornost za to {to radi, ukoliko u~ini provokativne korake u periodu posle progla{ewa nezavisnosti. SAD igraju su{tinski va`nu ulogu u ju`noj Srbiji. Mi }emo nastaviti da nagla{avamo i Beogradu i vo|ama u ju`noj Srbiji da se Albanci iz Pre{evske doline moraju posvetiti mirnoj integraciji u Srbiju, a da Beograd mora da ispuni obe}awa vezana za investicije i politi~ku integraciju. Ovo }e biti va`nije nego ikad tokom narednih meseci, jer bi politi~ke odluke iz Beograda mogle da uti~u na svakodnevni ìvot u Ju`noj Srbiji. Zamenik direktora EUR/SCE (Office of South Central European Affairs – Kancelarija za pitawa centralne i ju`ne Evrope, slobodan prevod, prim. prev) Robert Silberstin je pre~istio ovu poruku. Manter

CLIV Referenca: 07BELGRADE1718 Wikileaks id: #135444 Tema: Ko{tuni~ine opcije – izbori i Kosovo Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 21. decembar 2007. u 16.08 Klasifikacija: deklasifikovano Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/12/07BELGRADE1718.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Premijer Ko{tunica treba da donese dve kqu~ne odluke: da li da podrì kandidaturu predsednika Tadi}a za reizbor, i {ta da radi povodom rezolucije parlamenta o Kosovu. U petak, 21. decembra, Ko{tuni~ina stranka se neo~ekivano povukla sa sednice parlamenta, prak503

ti~no odlaù}i sve odluke vezane za izbore i za Kosovo do idu}e nedeqe. Iako }e ova pitawa naglasiti razlike izme|u stranaka Ko{tunice i Tadi}a, nijedno pitawe ne deluje kao potencijalno opasno za vladaju}u koaliciju. O~ekujemo da Ko{tunica ne}e pozvati na bojkot predsedni~kih izbora, ali ne}e podràti Tadi}a. Slede}e nedeqe, radikali }e poku{ati da iskoriste parlamentarnu rezoluciju da prinude vladu da ozakoni o{tre mere protiv nezavisnosti Kosova, po unapred pripremqenom scenariju, ili da prikaù vladaju}e stranke kao “izdajni~ke” ukoliko se tome protive. Rezolucija moè da bude polazna ta~ka strategije radikala za predsedni~ku kampawu, gde bi Tadi}a prikazivali glasa~ima kao slabog i spremnog da odustane od Kosova.

DSS skrajnuta Ko{tuni~ina Demokratska stranka Srbije (DSS) }e odlu~iti, tokom vikenda 22. decembra, da li }e podràti predsednika Tadi}a i wegovu Demokratsku stranku (DS) na izborima 20. januara 2008. Potpredsednik DSS Milo{ Aligrudi} rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 20. decembra, da wegova stranka verovatno ne}e ni podràti, niti se protiviti Tadi}evoj kandidaturi. Do izbora }e do}i, rekao je Aligrudi}, zahvaquju}i “politi~koj realnosti” da su i DS i radikali podràli taj predlog, neutrali{u}i tako pro{lonedeqne pravne prigovore DSS. Aligrudi} je dodao da je “95% siguran” da se predsednik Nove Srbije (NS) Velimir Ili} ne}e kandidovati za predsednika, {to zna~i da }e DSS izbe}i dono{ewe odluke da li da podrì svog glavnog politi~kog partnera (DSS i NS formirali su pro{le godine predizbornu koaliciju). Parlament }e raspravqati o Kosovu Slede}e sedmice, srpski parlament }e ~uti izve{taj od strane pregovara~kog tima Vlade Srbije za Kosovo (na ~ijem su ~elu ministar za Kosovo Samaryi} i ministar spoqnih poslova Jeremi}) nakon okon~awa procesa trojke i sastanka SB UN o Kosovu, 19. decembra. Parlament bi tako|e mogao da donese rezoluciju o Kosovu, ve} 26. decembra. Aligrudi} je rekao da je DS “razumqivo oprezna” oko predstoje}e rezolucije, budu}i da predvi|a da }e radikali nastojati da izdejstvuju usvajawe o{trih mera koje Srbija mora da preduzme ako Kosovo proglasi, a druge dràve priznaju, nezavisnost. Aligrudi} je procenio da }e radikali poku{ati da iskoriste rezoluciju da postignu dva ciqa: da prinude DS da se, ili obaveè na preduzimawe ovih koraka, ili da bude ìgosana kao “izdajni~ka” i da pritisne vladaju}u koaliciju DS-DSS. [ta o~ekivati od rezolucije Rezolucija }e verovatno zahtevati nastavak pregovora o statusu Kosova, ponoviti protivqewe Srbije misiji EU na Kosovu (ili bilo ka504

kvoj zameni za UNMIK) bez nove rezolucije SB UN i zahtevati da Vlada Srbije reaguje ukoliko druge dràve priznaju progla{ewe nezavisnosti Kosova. Dràvni sekretar za Kosovo, Du{an Prorokovi} rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 20. decembra, da }e se Vlada Srbije sastati sa strankama i da }e kqu~ni ministri biti konsultovani oko sadràja, kao i kod prethodnih rezolucija. Sa wegove ta~ke gledi{ta, rezolucija }e odraàvati stav Srbije da je sastanak SB UN od 19. decembra bio “prva od mnogih” rasprava o statusu Kosova i da }e pregovori o statusu Kosova zaista po~eti tek sa procesom trojke. Prorokovi} je rekao da se Ahtisarijevi pregovori nisu bavili pitawem statusa i da stoga “nisu bili pravi pregovori”. Prorokovi} je rekao da }e Srbija traìti “od Rusije i odre|enih evropskih zemaqa da daju podr{ku” za nastavak razgovora sa Pri{tinom i me|unarodnom zajednicom. Posledwa rezolucija parlamenta o Kosovu, doneta jula 2007. nije definisala koje korake Vlada Srbije treba da preduzme, osim da “energi~no reaguje.” Ovoga puta, imaju}i u vidu predsedni~ke izbore na kojima }e se voditi te{ka bitka izme|u radikala i DS, radikali }e mo`da insistirati na konkretnim koracima.

Komentar DSS priznaje da ne moè da zaustavi, niti da odloì, predsedni~ke izbore, dok DS i radikali èle da se oni odrè u januaru. Me|utim, kao {to protestno napu{tawe skup{tinske sale 21. decembra pokazuje, DSS jo{ uvek ima kqu~an uticaj u parlamentu. Sve dok DSS veruje da DS ne popu{ta po pitawu Kosova ({to je glavna briga DSS), ambasada o~ekuje da }e DSS ostati fakti~ki neutralna tokom kampawe, ali }e se zalagati za rezoluciju o Kosovu, (jedva) podno{qivu za DS. DSS }e verovatno iskoristiti zasedawe parlamenta idu}e sedmice kako bi obezbedila da DS ne odstupa od politike po pitawu Kosova, ali i da zaustavi zahteve radikala za o{trijim merama protiv zemaqa koje priznaju progla{ewe nezavisnosti. Manter

CLV Referenca: 07BELGRADE1719 Wikileaks id: #135445 Tema: Jo{ se odugovla~i sa datumom lokalnih izbora Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 21. decembar 2007. u 16.08 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu 505


Rezime Mada su prvi i drugi krug predsedni~kih izbora zakazani za 20. januar i 3. februar 2008. godine, predsednik srpskog parlamenta jo{ nije proglasio lokalne izbore. Parlament bi najpre morao da usvoji niz zakona, pre nego {to predsednik parlamenta moè da proglasi lokalne izbore. Iako neki analiti~ari veruju da bi odràvawe lokalnih izbora istovremeno sa drugim krugom predsedni~kih izbora pomoglo predsedni~kom kandidatu Demokratske stranke (DS) Borisu Tadi}u, tako {to bi na birali{ta izvelo vi{e glasa~a iz demokratskog bloka, DS je uradio jako malo pripremnog posla da bi ovo moglo da se ostvari, a ostale stranke ostaju sumwi~ave po ovom pitawu. Obaveze iz Ustavnog zakona ^lan 3 Ustavnog zakona nalaè da lokalni izbori budu progla{eni od strane predsednika parlamenta do 31. decembra, ili najkasnije 60 dana posle usvajawa amandmana na zakon koji reguli{e teritorijalnu organizaciju Srbije, lokalnu samoupravu, lokalne izbore i status glavnog grada. Ustavni zakon tako|e nalaè da izbori za Skup{tinu pokrajine Vojvodine budu progla{eni od strane predsednika parlamenta do 31. decembra 2007. godine, ili najkasnije 60 dana posle usvajawa amandmana na Zakon o teritorijalnoj organizaciji Srbije. Do danas, nijedan od ovih neophodnih zakonskih akata nije usvojen u parlamentu. DS ho}e da usvoji neophodnu zakonsku regulativu Demokratska stranka (DS) prema lokalnim glasilima i pojedinim zvani~nicima DS-a, ho}e da usvoji neophodnu zakonsku regulativu i pre|e na odràvawe lokalnih izbora. Nejasno je, me|utim, da li }e DS biti u stawu da sve ovo uradi, zato {to je set zakona i daqe na razmatrawu u vladi, pre nego {to bude prosle|en u parlament. Predsednik Skup{tine i ~lan DS-a Oliver Duli} rekao je 20. decembra medijima da ga Ustavni zakon obavezuje da zakaè sve izbore do kraja teku}e godine, ali nije pruìo ni nagove{taj kad bi izbori mogli da budu odràni. Poslanik DS-a Konstantin Samofalov rekao je 20. decembra na{em agentu da }e parlament biti spreman da razmatra neophodnu zakonsku regulativu tokom sedmice koja po~iwe 24. decembra. On je naga|ao, me|utim, da ~ak i u slu~aju da parlament usvoji ~itav set zakona, lokalni i vojvo|anski izbori ne bi mogli da budu odràni pre prole}a 2008. godine. Poslanici DS-a Gordana ômi} i Sr|an Milivojevi}, me|utim, nisu ni pomenuli lokalne izbore na odvojenim sastancima sa na{im agentom 20. decembra. Suzana Grubje{i}, {efica poslani~ke grupe G17 506

plus, koji je partner u vladaju}oj koaliciji, rekla je 17. decembra na{em agentu da nije mnogo verovatno da zakonska regulativa bude usvojena pre kraja godine, kao i da ona ne o~ekuje da lokalni izbori budu odràni pre prole}a.

DSS neodlu~na, dok se radikali otvoreno protive izborima u februaru Demokratska stranka Srbije (DSS) premijera Vojislava Ko{tunice ~eka}e sve do sastanka glavnog odbora, koji }e biti odràn narednog vikenda, kako bi razmatrala naredne korake u vezi sa izborima, ali za sada su sve mogu}nosti u opticaju. Poslanik DSS-a Milo{ Aligrudi} je 20. decembra rekao na{em agentu da }e ova pitawa biti razre{ena tek kada se Ko{tunica bude sastao sa glavnim odborom, ali po{to je DSS doneo odluku da li }e podràti Tadi}a (posebna depe{a), DSS i DS }e “nastaviti ka lokalnim i regionalnim izborima”. DSS je napustio zasedawe parlamenta 21. decembra. Lokalni mediji naga|aju da je ovo napu{tawe barem delimi~no bilo motivisano mogu}no{}u da lokalni izbori budu uzeti u razmatrawe i kako bi DSS kupila vreme za pripremawe odgovora. Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikoli} je 20. decembra rekao lokalnim medijima da, ako DS namerava da poveè lokalne izbore sa drugim krugom predsedni~kih izbora, to bi bila “ne~asna i pokvarena ideja”. Prema lokalnom glasilu B 92, Nikoli} smatra da se DS pla{i izbornog poraza i da èli da pove}a izlaznost bira~a u drugom krugu tako {to bi za taj datum zakazala i lokalne izbore. Birali{ta i na Kosovu? Mo`da najvi{e zanemaren, ali i najproblemati~niji aspekt lokalnih izbora jeste pitawe da li }e oni biti odràni i na Kosovu. Vlada Srbije je, preko Koordinacionog centra za Kosovo, nedavno sara|ivala sa UNMIK-om kako bi otvorila bira~ka mesta na Kosovu za referendum iz oktobra 2006. i parlamentarne izbore iz januara 2007. godine. Vr{ilac du`nosti {efa beogradske kancelarije UN za vezu rekao je na{em agentu 20. decembra da se Vlada Srbije ovog puta uop{te nije raspitivala i da je, prema wegovim procenama, potpuno nepripremqena za organizovawe lokalnih izbora na Kosovu u februaru 2008. godine. Komentar Parlament }e morati da dela brzo ako èli da odràvawe lokalnih izbora uprili~i 3. februara 2008. godine, istovremeno sa drugim krugom predsedni~kih izbora. Po{to je zakonska regulativa i daqe u rukama vlade, ambasada o~ekuje da samo jedinstvena politi~ka odluka svih koalicionih partnera moè da dovede do toga da lokalni izbori uop{te budu mogu}i u februaru. Ne uzimaju}i u obzir koliko bi eventualni istovremeni lokalni izbori uticali na ishod predsedni~kih izbo507

ra, DS je malo razmi{qala o tome koliko bi lokalni izbori uticali na proces odlu~ivawa o Kosovu, sastavqawe lokalnih vlasti i kako Srbija namerava da razre{i kompleksno pitawe glasawa na Kosovu. Manter

CLVI Referenca: 07BELGRADE1727 Wikileaks id: #135590 Tema: Savetnik predsednika o Kosovu i izborna kampawa Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 26. decembar 2007. godine u 16.14 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/12/07BELGRADE1727.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Predsednik Tadi} radi na odràvawu mira na Kosovu i spre~avawu bilo kakvih nesporazuma sa me|unarodnom zajednicom u pogledu bilo kakvih crvenih linija (redlines), rekao je ambasadoru savetnik predsednika Tadi}a za spoqnu politiku, Jovan Ratkovi}, 26. decembra. Ratkovi} je rekao da je nacrt rezolucije o Kosovu, koji je trenutno u parlamentu, najboqa pogodba koju je Demokratska stranka mogla da izvu~e od Demokratske stranke Srbije i da to ne}e sputavati te`we Srbije prema EU i mogu}em ~lanstvu u NATO. Ratkovi} je rekao da je teku}a predsedni~ka kampawa osnaìla predsednika Tadi}a, ali da }e bitka za reizbor biti te{ka. Srbija se pozitivno ukqu~uje u dijalog oko Kosova Ambasador je 26. decembra preneo kqu~ne stavke iz reftela savetniku za spoqnu politiku predsednika Tadi}a, Jovanu Ratkovi}u. Ratkovi} je odgovorio isti~u}i da predsednik Tadi} podsti~e Srbe da ostanu na Kosovu i da }e raditi sa me|unarodnom zajednicom na re{avawu “prakti~nih pitawa”. Ratkovi} je rekao da Vlada Srbije ne ohrabruje etni~ke Srbe da napuste Kosovo i da bi takvo postupawe bilo protiv interesa Srbije na Kosovu. On je rekao da Vlada Srbije, ustvari, stavqa veliki naglasak na pomo} Srbima u enklavama, na primer putem infrastrukturnih projekata, zato {to èli da ohrabri Srbe da dugoro~no ostanu na Kosovu. Ratkovi} je rekao da Tadi} ne}e podsticati separatizam u Bosni, ali je dodao da opaske zvani~nika SAD koji zagovaraju kreirawe ideje o jedinstvenoj Bosni (bez zasebnog entiteta Republike Srpske) ne}e biti od pomo}i. Ratkovi} je rekao da }e preneti kqu~ne stvari iz ref.tel. predsedniku Tadi}u, koji je na putu povodom kampawe i da508

nas prisustvuje sednici parlamenta o Kosovu, a ostavio je otvorenom mogu}nost da Srbija ubudu}e uzvrati revidiranim stavovima.

Parlament danas treba da razmotri progla{ewe nezavisnosti Kosova Ratkovi} je rekao da je Demokratska stranka (DS) predsednika Tadi}a intenzivno pregovarala o formulaciji nacrta rezolucije o Kosovu, o kojoj danas zaseda parlament. On je naglasio da DS veruje da jezik u nacrtu rezolucije, o kome su se DS-DSS sporazumeli, ne}e vezati ruke Srbiji u pogledu potpisivawa Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) sa EU, niti da }e ograni~iti ikakvu eventualnu odluku o ~lanstvu u NATO. Ratkovi} je rekao da je nacrt “najboqe {to je DS mogla da izvu~e” od DSS i da je to bio zna~ajan napredak u odnosu na “potpuno neprihvatqiv” nacrt koji je DSS prvobitno podnela DS. On je rekao da bi prvobitna verzija DSS “zauvek spre~ila” Srbiju da se prikqu~i NATO i da bi efektivno zaustavila kretawe Srbije ka integraciji u EU. Ratkovi} je rekao da je DSS mo`da poku{avala da “baci qagu” na Tadi}evu spoqnu politiku, podnose}i prvobitni nacrt uz pretwu da ne}e usvojiti blaù verziju, ali na kraju krajeva, mogu}nost eventualnog ~lanstva Srbije u EU jo{ uvek je popularna me|u gra|anima Srbije, tako da je DSS pristala na kompromis. Ratkovi} je rekao da o~ekuje da }e skup{tina glasati o rezoluciji o Kosovu u kasnim ~asovima 26. decembra. Tadi} je u kampawi Ratkovi} je rekao da kampawa za predsedni~ke izbore, koja je po~ela 22. decembra, ide boqe nego {to je o~ekivano, ali da on misli da }e to, na kraju krajeva, biti tesna trka protiv radikala. Ratkovi} je rekao da je Tadi} po~eo kampawu veoma umoran, ali da je predsednik prirodno talentovan za kampawu, te je brzo povratio snagu. On je rekao da je nedavna javna podr{ka Tadi}u od strane premijera Republike Srpske Dodika bila dobar podsticaj kampawi. Nasuprot tome, komentari francuskog predsednika Sarkozija i premijera Velike Britanije Brauna u vezi Kosova i Srbije, nakon nedavnog samita EU, nisu do{li u pravo vreme, niti su bili od pomo}i predsedniku Tadi}u. Ratkovi} je rekao da }e Tadi} tokom kampawe staviti naglasak na Kosovo, kao i na budu}nost Srbije u okviru Evrope. Komentar U ime predsednika Tadi}a, koji je ve} po~eo sa kampawom, Ratkovi} je prihvatio spisak potencijalnih crvenih linija u pogledu Kosova, ali je Ratkovi} rekao da bi o tim stavkama trebalo dodatno raspravqati. Ratkovi} je delovao uvereno da }e, u najskorije vreme, parlament izglasati kompromisan nacrt rezolucije o Kosovu i da dugoro~an interes Srbije u pogledu evroatlantskih integracija ne}e biti ugroèn. Ambasa509

da }e izvestiti o rezoluciji nakon wenog dono{ewa, da bi se videlo ima li mesta u Ratkovi}evom optimizmu, kao i koji }e efekat, ako }e ga biti, to imati na teku}u predsedni~ku kampawu. Manter

CLVII Referenca: 07BELGRADE1733 Wikileaks id: #135727 Tema: Parlament usvojio dopuwenu kosovsku rezoluciju Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 27. decembar 2007. u 16.45 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/12/07BELGRADE1733.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Depe{a: #07BELGRADE1733

Rezime Srpski parlament je 26. decembra ubedqivom ve}inom usvojio Deklaraciju protiv nezavisnosti Kosova. Nastao u pregovorima izme|u stranaka vladaju}e koalicije, ovaj tekst potvr|uje kosovsku politiku Srbije, mada ne propisuje specifi~ne korake koje Srbija mora da preduzme u slu~aju da Kosovo proglasi nezavisnost, kako su pripadnici tvrde struje èleli. Iako je premijer u svom obra}awu parlamentu èstoko kritikovao ameri~ku podr{ku kosovskoj nezavisnosti, u samoj rezoluciji ne pomiwu se Sjediwene Dràve. Najva`nije dopune u odnosu na prethodnu kosovsku rezoluciju, iz jula 2007, jesu slede}e: protivqewe misiji EU na Kosovu, povezanost pitawa Kosova sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruìvawu u srpskom putu ka EU integracijama i poja{wewe da }e Srbija na kosovsku nezavisnost odgovoriti kroz pravna osporavawa. Sve vladaju}e stranke zadràle su stav da ovaj tekst ne}e potkopati put Srbije ka evropskim integracijama. Nezvani~ni prevod rezolucije naveden je na kraju depe{e. Rezolucija mek{a od retorike Srpski parlament je 26. decembra usvojio jo{ jednu rezoluciju koja se protivi kosovskoj nezavisnosti. Sli~no prethodnoj rezoluciji o Kosovu, koja je usvojena u julu 2007, i ova rezolucija tvrdi da bi nezavisnost Kosova kr{ila me|unarodno pravo, Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Zna~ajan dodatak u odnosu na prethodnu rezoluciju jeste protivqewe EU misiji na Kosovu i povezanost EU/NATO integracija sa pitawem Kosova. Kao i u julu, rezolucija ne poziva na odre|ene akcije u odgovor na kosovsku deklaraciju o nezavisnosti, ali zahteva od Srbije da iskoristi “sva legal510

na sredstva” i “preispita” veze sa dràvama koje budu priznale Kosovo. Sve stranke podràle su rezoluciju, izuzev Liberalno-demokratske partije (LDP) i nekih mawinskih stranaka. Rukovodioci Srpske radikalne stranke (SRS) àlili su se zbog toga {to rezolucija nije oti{la dovoqno daleko, ali su na kraju ipak podràli tekst. Tokom prethodnog vikenda, Demokratska stranka (DS) predsednika Tadi}a sara|ivala je sa Demokratskom strankom Srbije (DSS) premijera Ko{tunice, kako bi sastavili rezoluciju.

[iroka podr{ka Savetnik u ministarstvu za Kosovo Stanko Blagojevi} (DSS) je 27. decembra rekao na{em agentu da rezolucija pokazuje da je Srbija “zadràla istu politiku prema Kosovu”, uz dopune koje odraàvaju nova pitawa sa kojima se Srbija suo~ava od jula, kao {to su predloèna EU misija na Kosovu i Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP). Poslanik u Skup{tini Konstantin Samofalov (DS) je 27. decembra rekao na{em agentu da je bitno {to je u vezi sa Kosovom postignut konsenzus me|u skoro svim strankama, zbog ~ega parlament sada moè da se posveti drugim pitawima. Parlamentarni bi~ G17 plus Suzana Grubje{i} je 27. decembra rekla na{em agentu da wena stranka nije preterano odu{evqena rezolucijom, ali da je stranka ipak glasala za “kako bi odràla mir u ku}i”. Tadi} uzdràn Tadi} i Ko{tunica obratili su se parlamentu pre glasawa. Tadi} je rekao da Vlada Srbije nikada ne}e prihvatiti kosovsku nezavisnost, da }e nastaviti da se bori da zadrì Kosovo u granicama Srbije, a Srbiju da zadrì na wenom putu ka Evropi. Tadi} je istakao da oba na~ela – o~uvawe Kosova kao dela Srbije i dràwe Srbije ~vrsto na evropskom putu – “moraju da budu ostvarena mudrom politikom, mirnim i diplomatskim sredstvima”. Govore}i kao vrhovni komandant, Tadi} je rekao da }e vojska delovati “u saglasnosti sa odgovaraju}im me|unarodnim institucijama i uz po{tovawe me|unarodnih zakona”. Ko{tunica nemilosrdan prema ameri~koj politici Devetnaest puta pomiwu}i Sjediwene Dràve u svom obra}awu, Ko{tunica je osuo drvqe i kamewe po politici SAD, zbog toga {to zarad svojih vojnih i bezbednosnih interesa na Kosovu naru{ava me|unarodno pravo i interese Srbije. “Bitka za Kosovo je bitka za slobodu Srbije”, rekao je Ko{tunica parlamentu i “svet bi morao da po{tuje srpsku borbu da odbrani Kosovo”. Ko{tunica je podvukao da bi bilo najboqe “ako bismo mogli da se dogovorimo sa kosovskim Albancima da ìvimo zajedno u miru i slobodi, zato {to je Kosovo dovoqno veliko za ostvarivawe uzajamnih interesa”. Ministar za Kosovo Slobodan Samaryi} 511

(DSS) optuìo je SAD i neke dràve Evropske unije da su obeshrabrivale delegaciju kosovskih Albanaca u poku{aju postizawa dogovora sa Beogradom. Samaryi} je rekao parlamentu da je srpski pregovara~ki tim pri{ao statusnim pregovorima “sa dobrom voqom i posle odgovaraju}ih priprema”. On je dodao da su pregovori kojima je predsedavala trojka Kontakt grupe bili boqi nego prethodni Ahtisarijev proces. “Uloga trojke bila je mnogo opreznija i uravnoteènija, u pore|ewu sa procesom koji je vodio Ahtisari”, rekao je Samaryi}.

Radikali tihi Tokom rasprave za govornicom, potpredsednik radikala Tomislav Nikoli} poàlio se na rezoluciju, ali je na kraju prihvatio ovu meru. Nikoli} je napao Vladu Srbije (kao {to je uradio i u julu) zbog toga {to ne precizira koje }e posledice snositi dràve koje budu priznale Kosovo i zapitao se zbog ~ega Ko{tunica krivi samo Sjediwene Dràve, a ne i evropske zemqe, za pruàwe podr{ke kosovskoj nezavisnosti. Blagojevi} je rekao da radikali nisu “aktivno u~estvovali” u izradi nacrta rezolucije i da su odbili priliku da se konsultuju u ministarstvu o wenom sadràju. Samofalov je ocenio da SRS nije èlela da komplikuje svoj poloàj u izbornoj godini, tako {to bi glasala protiv ne~ega {to podràva politiku Srbije prema Kosovu. DS-DSS-G17: rezolucija ne}e zaustaviti evropske integracije Iako rezolucija zahteva od “svih me|unarodnih sporazuma potpisanih od strane Srbije, ukqu~uju}i tu i Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu”, da “~uvaju teritorijalni integritet Srbije”, zvani~nici iz svih vladaju}ih stranaka tvrde da rezolucija ne}e blokirati poku{aje Srbije da sa EU potpi{e SSP. Ministar Samaryi} rekao je parlamentu da nacrt SSP-a priznaje Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN i da zato ne naru{ava suverenitet Srbije. Blagojevi} je 27. decembra rekao na{em agentu da on ne vidi problem u vezi sa rezolucijom i EU integracijama, “i sada moèmo da potpi{emo SSP, kako i o~ekujemo da }e se dogoditi u januaru”. G17 plus, za koje su evropske integracije najva`nije politi~ko pitawe, slaù se sa ovim – Grubje{i} je 27. decembra rekla na{em agentu da “ne postoji alternativa” za evroatlantske integracije Srbije i da ova rezolucija ne}e uticati na taj put. Vrata za NATO nisu zatvorena Prema NATO-u je tekst bio o{triji – podse}aju}i na “protivzakonito bombardovawe” Srbije i zahtevaju}i “vojnu neutralnost” – ali je dozvolio mogu}nost da se Srbija prikqu~i ovom savezu posle referenduma. Samofalov, ~ija je DS ~vrsto opredeqena za ~lanstvo u NATO-u, rekao je 27. decembra na{em agentu da on ne vidi problem izme|u rezo512

lucije i ~lanstva u NATO, zato {to je dràva u svakom slu~aju bila neutralna pre nego {to je pristupila alijansi. Ovo nije trenutni problem i wime moèmo da se pozabavimo kada Srbija bude spremna, pripremqena i pozvana da se u~lani u NATO, kaè Samofalov. “Preispitivawe” diplomatskih veza i odlazak na sud, a ne u rat Prema rezoluciji, Srbija mora da “preispita” diplomatske veze sa dràvama koje priznaju Kosovo i “iskoristi sve pravne resurse pred nadle`nim me|unarodnim i nacionalnim sudovima, kako bi sa~uvala suverenitet i teritorijalni integritet” Srbije ukoliko Kosovo proglasi nezavisnost. Radikali i drugi pripadnici tvrde struje zahtevali su stroè mere, ali su DSS i DS ponudili nacrt teksta koji ne podrazumeva takve korake.

Komentar Uzdràna rezolucija predstavqa Tadi}evu pobedu. Jo{ jednom, Tadi} je odrào na okupu vladaju}u koaliciju i izbegao ozbiqnu {tetu po izglede Srbije u evropskim integracijama. Tadi} je u nezahvalnoj poziciji, zato {to veruje da mora da se za{titi odlu~nim javnim izjavama o Kosovu, a po mogu}stvu i podr{kom DSS-a, kako bi bio ponovo izabran. Tadi} je bio uspe{an u nastojawu da se izglasa ~vrsta, ali neodre|ena rezolucija o Kosovu, a da istovremeno izbegne ograni~ewa u svojim naporima da se pribliì Evropskoj uniji i NATO-u. On je tako|e uspe{no marginalizovao radikale, svoje glavne protivnike na predstoje}im predsedni~kim izborima. Ipak, Ko{tunica }e poku{ati da odrì izvesnu kontrolu nad Tadi}em tokom predizborne kampawe. Tadi} }e nastaviti da radi na tome da spre~i DSS da opstrui{e wegov reizbor, ali i da spre~i bilo koga da ga izigra po pitawu Kosova. Na{ zadatak je dvostruk: ne smemo da preteramo u reakcijama na neizbe`no usijanu retoriku u kampawi (ni na uvrede od strane Ko{tunice, ni na patriotizmom nabijene izjave Tadi}a) i da budemo vrlo jasni, u razgovorima iza zatvorenih vrata sa Tadi}em, o tome {ta planiramo da uradimo posle 3. februara i kako od wega o~ekujemo da se pona{a u odnosima sa nama posle kosovske deklaracije o nezavisnosti. Nezvani~ni prevod nacrta rezolucije 1. Na osnovu usvojenog izve{taja dràvnog pregovara~kog tima o drugoj fazi pregovora o budu}em statusu Kosova i Metohije (koja je trajala od 10. avgusta do 10. decembra 2007. godine), Narodna skup{tina konstatuje da je albanska strana izbegavala da stvarno pregovara, na isti na~in kao {to je to ~inila u prvoj fazi, koju je vodio Ahtisari. Glavni razlog wihove opstrukcije nalazi se u stavu nekih zapadnih dràva da bi Kosovo trebalo da dobije nezavisnost. U svetlu takvog stava zapad513

nih dràva, nije bilo pravog podsticaja da albanska delegacija u pregovara~kom procesu traga za kompromisnim re{ewem pitawa o budu}em statusu Kosova i Metohije. 2. Narodna skup{tina konstatuje da se neke zapadne dràve o{tro protive nastavku pregovora o budu}em statusu Kosova i Metohije, ~ime je Savet bezbednosti onemogu}en da prona|e kompromisno re{ewe ovog pitawa. Ove dràve ohrabruju albanske predstavnike na Kosovu i Metohiji da proglase nezavisnost pokrajine i prete Republici Srbiji priznawem ovog protivzakonitog ~ina. 3. Narodna skup{tina sa posebnom zabrinuto{}u konstatuje da je Savet Evropske unije, zakqu~cima svog predsedni{tva od 14. decembra 2007. godine (zakqu~ci br. 65–70), nagovestio aktivnosti u vezi sa Kosovom i Metohijom i u samoj pokrajini, koje bi neposredno ugrozile suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije. 4. Narodna skup{tina zakqu~uje da bi progla{ewe nezavisnosti Kosova i priznawe nezavisnosti pokrajine od strane bilo koje dràve, predstavqali grubo naru{avawe me|unarodnog prava, a pre svega Poveqe Ujediwenih nacija, Zavr{nog akta iz Helsinkija i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Takvim aktima i aktivnostima bili bi neposredno ugroèni suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Republike Srbije. 5. Narodna skup{tina zakqu~uje da bi raspore|ivawe predloène misije EU za sprovo|ewe odba~enog Ahtisarijevog plana predstavqalo akt ugroàvawa suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Na Savetu bezbednosti tokom jula 2007. godine nije prihva}eno {est nacrta rezolucije koji su se zasnivali na Ahtisarijevom planu, a pre svega na aneksima 10 i 11 Ahtisarijevog plana. Ti aneksi su nalagali postavqawe misije EU i NATO vojnih snaga na Kosovu i Metohiji. Imaju}i ovo u vidu, Narodna skup{tina zahteva da se pre dolaska bilo koje misije koja bi zamenila postoje}u administraciju UN mora pregovorima prona}i kompromisno re{ewe za budu}i status Pokrajine Kosovo i Metohija, koje }e odobriti Savet bezbednosti UN. Narodna skup{tina traì od Vlade Srbije da sa Evropskom unijom utvrdi da misija EU ne moè da bude raspore|ena po teritoriji Srbije, Kosovu i Metohiji, bez odgovaraju}e odluke Saveta bezbednosti. 6. Zbog ukupne uloge NATO-a, od protivzakonitog bombardovawa Srbije bez odluke Saveta bezbednosti pa do Aneksa 11 odba~enog Ahtisarijevog plana, u kome se odre|uje da je NATO “kona~an organ” vlasti u “nezavisnom Kosovu”, Narodna skup{tina donosi odluku o progla{avawu vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postoje}e vojne saveze, sve do eventualnog raspisivawa referenduma na kojem bi se donela kona~na odluka po tom pitawu. 514

7. Imaju}i u vidu navedene ~iwenice, Narodna skup{tina utvr|uje slede}e stavove kao okvir delovawa dràvnih organa i drugih javnih ~inilaca u odbrani suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije: a) Odbrana Kosova i Metohije kao integralnog dela Republike Srbije predstavqa prioritet dràvnih institucija i svih javnih ~inilaca u dràvi, sve dok ne bude usvojeno kompromisno re{ewe ovog pitawa na osnovu Rezolucije 1244 SB UN. b) Svi akti progla{ewa i priznawa nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i sve aktivnosti u me|unarodnom okruèwu koje bi proisticale iz ovih akata, ma ko ih donosio i primewivao, bi}e progla{eni ni{tavnim i protivnim ustavnom poretku Republike Srbije. Shodno tome, Kosovo i Metohija }e se i u unutra{wim i u spoqnim aktivnostima dràve, wenih organa i javnih ~inilaca, smatrati sastavnim delom Republike Srbije. Ovaj stav bi}e merodavan za svaki pojedina~ni akt ili aktivnost dràvnih organa i javnih ~inilaca sve do iznalaèwa kompromisnog re{ewa ovog pitawa na osnovu Rezolucije SB UN 1244. Posebno }e se, od slu~aja do slu~aja, preispitati diplomatski i svi drugi odnosi sa dràvama koje eventualno priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. v) Obavezuje se Vlada Srbije da donese konkretan i sveobuhvatan plan mera koje }e biti preduzete u svim oblastima wenih nadle`nosti u slu~aju protivpravnog progla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije. g) Vlada Srbije se obavezuje da {to efikasnije primewuje ustavne nadle`nosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i da poja~a delovawe dràvnih institucija u ostvarivawu tih nadle`nosti. Vlada Srbije se posebno obavezuje da u svim okolnostima koje bi mogle da nastupe efikasno deluje na za{titi ìvota i imovine, prava i sloboda gra|ana pokrajine, a posebno srpskog i nealbanskog stanovni{tva. d) I pored nastojawa nekih zapadnih dràva da blokiraju daqe pregovore kojima bi se mirnim putem na{lo re{ewe statusa Kosova i Metohije u skladu sa Rezolucijom SB 1244, ovla{}eni predstavnici Republike Srbije treba da nastave napore kako bi se obnovili pregovori i prona{lo re{ewe u duhu me|unarodnog prava. |) Narodna skup{tina nalaè Vladi Srbije da me|unarodni sporazumi koje Republika Srbija zakqu~uje, ukqu~uju}i i Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu, moraju biti u funkciji o~uvawa suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemqe. e) Narodna skup{tina traì od dràvnih organa Republike Srbije da upotrebe sva pravna sredstva pred odgovaraju}im me|unarodnim i nacionalnim sudovima za za{titu suvereniteta i teritorijalnog integriteta dràve Srbije. 515

8. Narodna skup{tina zahteva od Vlade Srbije da je redovno izve{tava o razvoju doga|aja u vezi sa Kosovom i Metohijom i sprovo|ewu ovde navedenih aktivnosti i mera za za{titu suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Pederson

CLVIII Referenca: 07BELGRADE1743 Wikileaks id: #136006 Tema: Lokalni izbori zakazani za maj 2008. Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 31. decembar 2007. u 16.07 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/12/07BELGRADE1743.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Dana 29. decembra, po{to je Skup{tina usvojila prate}i paket zakona, predsednik srpskog parlamenta proglasio je da }e lokalni i regionalni izbori biti odràni u maju 2008. godine. I Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije (DSS) podràle su paket zakona i datum izbora. Odre|ivawe datuma za lokalne izbore bilo je tako|e i posledwi korak u ispuwavawu primene srpskog Ustava iz 2006, ~ime je izbegnuta zabrinutost da izbori ne}e biti zakazani pre 31. decembra, kao krajweg roka predvi|enog Ustavnim zakonom. Zakon usvojen i izbori zakazani Dana 29. decembra, svega nekoliko sati po{to je parlament usvojio zavr{ne delove zakonske regulative neophodne za odràvawe lokalnih izbora, predsednik parlamenta Oliver Duli} proglasio je da }e lokalni i regionalni izbori biti odràni 11. maja 2008. Pre ovog proglasa, parlament je usvojio zakonsku regulativu o teritorijalnoj organizaciji, lokalnoj samoupravi, lokalnim izborima i glavnom gradu, javili su ovda{wi mediji 30. decembra. Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) uzdràli su se od glasawa o paketu zakona, prema izvorima iz samog parlamenta i medijskim izve{tajima. Nova zakonska regulativa nalaè da lokalni izbori moraju da budu odràni po proporcionalnom izbornom sistemu, sa izbornim cenzusom od pet odsto, koji ne vaì za stranke i koalicije nacionalnih mawina. Prema novom zakonu o teritorijalnoj organizaciji, Srbija ima 24 grada (ukqu~uju}i tu i Beograd), dve autonomne pokrajine (Vojvodinu i Kosovo) i 150 op{tina. 516

Prole}ni datum podràle koalicione stranke Prole}ni izborni datum dobio je podr{ku iz vladaju}e koalicije i omogu}io je parlamentu da izbegne ustavnu krizu, tako {to }e ispuniti svoju obavezu da odredi datum pre isteka kalendarske 2007. godine. Bojan Pajti} iz Demokratske stranke (DS), koji je i predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine, rekao je da je zadovoqan time {to je parlament “obavio svoju du`nost i zakazao lokalne i regionalne izbore. Zadovoqan sam zbog toga {to nismo probili zakonske okvire”, javili su mediji 30. decembra. Dragan [ormaz, poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS), rekao je da je bilo va`no da parlament “ispo{tuje Ustav i da ve}ina podrì usvajawe ova ~etiri zakona, koji bi mogli zna~ajno da unaprede lokalnu samoupravu”, prenose mediji. Poslanik DS-a Konstantin Samofalov je 31. decembra rekao na{em agentu da on veruje da su sve stranke podràle prole}ni datum za odràvawe izbora, zato {to im on pruà dovoqno vremena da se pripreme. Komentar Po{to je datum za lokalne izbore odre|en, stranke se sada okre}u hitnijem pitawu predsedni~kih izbora, prethodno zakazanih za 20. januar 2008. godine. Kampawa je ve} u punom zamahu i ubrzo prerasta u tesnu trku izme|u predsednika Borisa Tadi}a iz DS-a i Tomislava Nikoli}a iz SRS-a. Ambasada o~ekuje da }e ishod predsedni~kih izbora jasno pokazati snagu stranaka uo~i prole}nih lokalnih i regionalnih izbora. Rezultati majskih izbora tako|e }e uticati na to kako }e ambasada biti u stawu da dostavqa pomo} op{tinama, dok budemo poku{avali da se poveèmo sa naprednim, demokratskim, novoizabranim liderima na lokalnom nivou. Manter

CLIX Referenca: 07BELGRADE1744 Wikileaks id: #136007 Tema: [irewe demokratskog prostora u Srbiji Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 31. decembar 2007. u 16.08 Klasifikacija: deklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2007/12/07BELGRADE1623.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Predstavnici civilnog dru{tva izve{tavaju da narasta ose}aj da desni~arske grupe i konzervativni elementi u Srbiji gu{e javni govor. 517

Pretwe aktivistima za qudska prava, novinarima i medijima koji pruàju alternativne poglede na politi~ku situaciju se nastavqaju. Ambasada nastavqa da javno osu|uje takve pretwe i sna`no prenosi zvani~nicima vlade na{ stav da je sloboda govora neophodna za razvoj stabilne demokratije. Civilno dru{tvo u Srbiji je ìvo i funkcioni{e, ali mu je potrebna stalna podr{ka kako bi prebrodilo te{ku situaciju sa kojom se suo~ava.

NVO izve{tavaju o ose}aju da alternativni pogledi nisu dobrodo{li Kontakti ambasade u NVO koje se bave qudskim pravima veruju da se politi~ki prostor za izno{ewe alternativnih pogleda smawuje sa blièwem progla{ewa nezavisnosti Kosova. Sowa Biserko iz Helsin{kog komiteta za qudska prava rekla je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 19. decembra, da tabloidna {tampa, politi~ari i desni~arske grupe ve} dugo besno kritikuju NVO koje se bave qudskim pravima, u javnim izjavama i novinskim ~lancima na vi{e strana, gde prozivaju lidere NVO za “napade” na Srbiju; da im provaquju u ku}e i upu}uju prete}a pisma. Biserko je rekla da NVO za qudska prava smetaju interesima konzervativnih, ~esto korumpiranih, politi~ara i biznismena. Nata{a Kandi} iz Centra za humanitarno pravo rekla je da }e takvi incidenti verovatno u~estati narednih meseci. Biserko je rekla da politi~ari jednostavno ignori{u alternativna gledi{ta i da zatvaraju medijski prostor. Govore}i na skupu povodom me|unarodnog dana qudskih prava, 10. decembra, Biqana Kova~evi} Vu~o rekla je da su obi~ni qudi u uverewu da je politi~ka klima sli~na onoj iz 1990-tih, kada je dràva gu{ila svako neslagawe. Upad u emisiju Radija B92 Pretwe i demonstracije protiv medija koji zastupaju alternativna gledi{ta tako|e se nastavqaju. Nacionalisti~ki demonstranti spre~ili su javnu debatu u popularnoj radio emisiji “Pe{~anik”, na Radiju B92, u kojoj se ~esto mogu ~uti komentari kojima se kritikuje politika vlade. U novembru, producenti te emisije poku{ali su da organizuju emisiju u gradu Aran|elovcu u centralnoj Srbiji, ali lokalni zvani~nici su otkazali emisiju, pozivaju}i se na wen “antisrpski karakter”. “Pe{~anik” je ponovo zakazao taj doga|aj za 3. decembar, ali, pre nego {to je diskusija po~ela, oko 200 ~lanova stranke Nova Srbija (NS – koalicioni partner u vladi) i Srpske radikalne stranke, na ~elu sa gradona~elnikom Topole Draganom Jovanovi}em (NS), upali su na sam po~etak emisije. Demonstranti su uzeli mikrofon i fizi~ki napali neke od prisutnih. 518

Jovanovi} je kasnije branio ovu akciju i rekao dnevnom listu “Politika”, u intervjuu 5. decembra, da B92 “moè biti zapaqen”. NS je 4. decembra izdala saop{tewe, u kome se kaè da su demonstracije bile primerena odbrana Srbije i ustavnog poretka od “antisrpske kampawe” Liberalno-demokratske partije i B92. Predsednik Boris Tadi} (DS) i {ef G17 plus (drugi koalicioni partner) Mla|an Dinki} dali su izjave kojima se osu|uje incident od 3. decembra.

Podr{ka civilnom dru{tvu Kao deo teku}e kampawe ambasade za slobodu medija i civilno dru{tvo uop{te, ambasada je 21. decembra, zajedno sa Organizacijom za bezbednost i saradwu u Evropi i osam drugih ambasada, izdala saop{tewe za {tampu kojim se podràvaju slobodni i nezavisni mediji, koji treba da rade bez straha i pretwi, jer je to nu`no za dijalog u demokratskom dru{tvu. Ambasador se tako|e sastao sa srpskim javnim slu`benicima kako bi insistirao da uzvrate na pretwe upu}ene medijima. Ambasada redovno razgovara sa novinarima i braniocima qudskih prava i nastavqa sa nekoliko programa koji podràvaju aktivno civilno dru{tvo, kao {to su na primer dotacije za podr{ku gra|anskih obrazovnih programa. Komentar Civilno dru{tvo u Srbiji je ìvo, ali pod stresom, zbog polarizacije oko statusa Kosova. Pretwe su razlog za realnu zabrinutost, a neki na{i kontakti izve{tavaju o strahu da }e me|unarodna zajednica okrenuti glavu, u èqi da pomogne Srbiji da krene ka evroatlantskim integracijama. Ambasada vredno radi na uveravawu novinara i branilaca qudskih prava da mi cenimo wihov rad, kao su{tinski zna~ajan za demokratiju. Kako se pitawe Kosova i druga pitawa koja dovode do polarizacije budu razvijala, ambasada }e nastaviti da radi sa NVO, medijima i politi~kim liderima na odràvawu i {irewu prostora za istinski dijalog. Posebno je zna~ajno da nastavimo sa slawem poruke politi~kim liderima da ne}emo tolerisati pretwe upu}ene civilnom sektoru i da o~ekujemo energi~no gowewe po~inilaca svih akata protiv slobode govora. Manter

CLX Referenca: 08BELGRADE22 Wikileaks id: #136355 Tema: Kandidati za predsedni~ke izbore u Srbiji Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 4. januar 2008. u 17.35 519

Klasifikacija: neklasifikovano/samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/01/08BELGRADE22.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Devet kandidata je podnelo kandidaturu i zadovoqilo uslove za trku na predsedni~kim izborima u Srbiji, koji su planirani za 20. januar. Me|u tih devet kandidata spadaju: zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Toma Nikoli}; predsednik Srbije Boris Tadi}, iz Demokratske stranke; {ef Liberalno-demokratske partije êdomir Jovanovi}; predsednik stranke Nova Srbija Velimir Ili} i pet kandidata iz mawih stranaka. Tadi} i Nikoli} su pravi takmaci, ali }e Jovanovi} i Ili} odvu}i veliki broj glasova obojici, {to garantuje drugi krug, u kojem Tadi} ima {ansu da pobedi. Kona~na lista kandidata Izborna komisija je 4. januara zakqu~ila listu kandidata za predsedni~ke izbore, predvi|ene za 20. januar. Na listi je slede}ih devet kandidata: Tomislav Nikoli} (Srpska radikalna stranka), Boris Tadi} (Demokratska stranka), êdomir Jovanovi} (Liberalno-demokratska partija), Milanka Kari} (Pokret Snaga Srbije), I{tvan Pastor (Savez vojvo|anskih Ma|ara), Jugoslav Dobri~anin (Reformisti~ka stranka) i Marijan Risti~evi} (Narodna seqa~ka stranka). Glavni takmaci su Nikoli} i Tadi}. Posmatra~i tako|e o~ekuju da Jovanovi} i Ili} odvuku zna~ajan broj glasova. Slede biografije i o~ekivane strategije ~etvorice vode}ih kandidata. Boris Tadi} je {ef Demokratske stranke i aktuelni predsednik Srbije. Tadi} je ro|en 1958. godine u Sarajevu. Radio je kao novinar, klini~ki psiholog, profesor psihologije i istraìva~ pre nego {to se potpuno posvetio politici. Godine 1990, u{ao je u Demokratsku stranku (DS). Pre pobede na predsedni~kim izborima 2004. godine, Tadi} je bio poslanik u parlamentu, ministar telekomunikacija i ministar odbrane. Sr|an Milivojevi}, poslanik i ~lan odbora za kampawu DS-a, rekao je, 20. decembra 2007, politi~kom ata{eu da }e Kosovo i ispuwavawe obaveza prema Hagu i daqe biti va`ne teme u kampawi. Po re~ima Milivojevi}a, DS namerava da vodi “~istu” kampawu. Na tom istom sastanku, ~lan DS-a Gordana ômi}, predsednik Odbora za spoqne poslove u Skup{tini, rekla je da ne}e biti “novih tema” u kampawi, nego }e Tadi} i}i utabanim tragom. Tadi} }e privu}i glasa~e na osnovu trajnih nastojawa stranke da se poveè s narodom i da poboq{a kvalitet ìvota. Ona je, me|utim, istakla da }e se DS koncentrisati na kampawu pridobijawa glasova. 520

Tomislav Nikoli} je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS), koju je osnovao 1991. godine, skupa s liderom stranke i optuènikom za ratne zlo~ine pred Ha{kim tribunalom, Vojislavom [e{eqem. On vodi stranku otkako se [e{eq predao Hagu 2003. godine. Nikoli} je ro|en 1952. u Kragujevcu i studirao je gra|evinu pre karijere u gra|evinarstvu. U tri navrata, 1992, 1998. i 2000. biran je za poslanika. U martu 1998, Nikoli} je postao zamenik premijera Srbije. Na predsedni~kim izborima 2000. godine Nikoli} je bio kandidat SRS i zauzeo je tre}e mesto, iza Vojislava Ko{tunice i Milo{evi}a. Dana 24. decembra 2007, Nikoli} je zapo~eo teku}u predsedni~ku kampawu u svom rodnom gradu, privukav{i oko 6.000 pristalica, uglavnom starijih pripadnika radni~ke klase. Glavne poruke Nikoli}eve kampawe su antideesovske, antizapadwa~ke i proruske. Na mitingu je optuìo aktuelnu vladu za rasprodaju dràve i zaloìo se za wenu smenu. êdomir (êda) Jovanovi}, {ef Liberalno-demokratske partije (LDP), ro|en je 1971. u Beogradu. Kao jedan od osniva~a Demokratske opozicije Srbije, doprineo je obarawu Milo{evi}a. Kao ~lan Demokratske stranke, Jovanovi} je osvojio poslani~ko mesto na parlamentarnim izborima 2000. godine. U martu 2003, posle ubistva premijera \in|i}a, postao je zamenik premijera. Jovanovi} i wegove pristalice razi{li su se sa DS-om 2005. godine, osnovav{i LDP, koja je na izborima 2007. osvojila 15 mesta u parlamentu. Vukosava Crwanski, sekretar LDP-a za me|unarodne odnose, izjavila je 21. decembra 2007. da }e se kampawa LDP-a, s parolom “Glasaj za ìvot”, koncentrisati na omladinu i nacionalne mawine. Pored tradicionalne platforme LDP-a, koja je prozapadwa~ka i koja se zalaè za nezavisnost Kosova, glavna tema kampawe bi}e distancirawe od Tadi}a, koga LDP sagledava kao revnosnog partnera u Ko{tuni~inoj vladi, izjavila je Crwanski. LDP }e te{ko mo}i da podrì Tadi}a u drugom krugu predsedni~kih izbora, jer je Tadi} propustio da odrì obe}awa koja je dao kada je prvi put izabran za predsednika, rekla je ona. Jovanovi} se opredelio da zapo~ne kampawu na ~udan na~in, koriste}i la`ni “memorandum” ambasade da bi optuìo jednog doma}eg tajkuna za poku{aj prodaje Kosova za vizu. Ova stvar je sada na srpskim sudovima, ali izgleda da je Jovanovi}u obezbedila publicitet koji je traìo da bi se suprotstavio “snagama korupcije”. Velimir Ili} je aktuelni ministar za infrastrukturu i lider stranke Nova Srbija, koja je u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije (DSS). Ro|en 1951. u â~ku, centralna Srbija, Ili} je zapo~eo karijeru u gra|evinarstvu, da bi kasnije osnovao sopstvenu firmu. Godine 1990. prikqu~io se Srpskom pokretu obnove Vuka Dra{kovi}a (SPO). Stranku Nova Srbija formirao je 1998. godine, po{to je izba~en iz SPO-a. U Skup{tinu Srbije izabran je 1993. godine, a u Saveznu skup{tinu Srbije i Crne Gore 2000. 521

Za gradona~elnika â~ka izabran je 1996. godine, te 2000. godine, a 2003. je osvojio mesto u parlamentu. Imenovan je za ministra za kapitalna ulagawa 2004. godine, a za ministra za infrastrukturu u maju 2007, koju funkciju i sada obavqa. Kao wegov koalicioni partner, DSS je 3. januara objavila da }e podràti Ili}evu kandidaturu. Potpredsednik DSS-a Aleksandar Popovi} rekao je ata{eu 4. januara da wegova stranka podràva Ili}a “za sada”, ostavqaju}i otvorenom mogu}nost da DSS podrì Tadi}a u drugom krugu. Pet preostalih kandidata predstavqaju mawe stranke, koje su ~esto regionalne ili specifi~ne po programima. Politi~ki posmatra~i o~ekuju od wih da osvoje mali broj glasova u prvom krugu i da imaju malo uticaja na kampawu. Milutin Mrkowi} je zamenik predsednika Socijalisti~ke partije Srbije (SPS), biv{e partije Slobodana Milo{evi}a. Ro|en je 1942. i sa diplomom gra|evinskog inèwera, trenutno je jedan od tri zamenika predsednika parlamenta. Milanka Kari} je ~lan Pokreta Snaga Srbije. Supruga je osniva~a ove stranke i tajkuna telekomunikacija Bogoquba Kari}a, koji je bio tre}i na predsedni~kim izborima 2004. godine. Wen mu` ìvi u samonametnutom izgnanstvu pod teretom optu`nice za korupciju. Ova stranka nema poslanika u parlamentu. I{tvan Pastor je {ef Saveza vojvo|anskih Ma|ara i sekretar za privatizaciju u pokrajinskoj vladi Vojvodine. Jugoslav Dobri~anin je potpredsednik Reformisti~ke stranke, sa sedi{tem u Ni{u. Reformisti~ka stranka bila je posledwa na parlamentarnim izborima 2007, sa ukupno osvojenim 1.881 glasom. Dobri~anin, ro|en 1956. u Kur{umliji, po zanimawu je vojni istori~ar. Marjan Risti~evi} je predsednik Narodne seqa~ke stranke i bio je wen kandidat na predsedni~kim izborima 2004. godine. Ro|en je 1958. godine. Uprkos velikom broju kandidata, prava trka }e se voditi izme|u Nikoli}a i Tadi}a, pri ~emu }e i Ili} i Jovanovi} odvu}i dosta glasova, garantuju}i tako odràvawe drugog kruga 3. februara. Iako }e Tadi} verovatno pobediti u drugom krugu, prvi krug }e biti veoma tesan. Podr{ka DSS-a Ili}u u prvom krugu komplikuje Tadi}eve izglede, jer dodatno razbija koalicionu vladu. Kqu~na }e biti podr{ka DSS-a Tadi}u u drugom krugu.

CLXI Referenca: 08BELGRADE50 Wikileaks id: #137032 Tema: Predsedni~ka kampawa u Srbiji Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) 522

Vreme slawa telegrama: petak, 11. januar 2008. u 15.37 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/01/08BELGRADE50.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Dolaze}i predsedni~ki izbori u Srbiji su~eqavaju aktuelnog predsednika Borisa Tadi}a i Tomislava Nikoli}a iz Srpske radikalne stranke, u trci koju }e verovatno dobiti Tadi} u drugom krugu glasawa. Radikali vode plodonosnu kampawu, {aqu}i qubaznije i ne`nije poruke, koje }e im mo`da doneti podr{ku i izvan radikalskog jezgra. Uop{teno, trka jo{ nije privukla pa`wu glasa~kog tela. Da bi obezbedio drugi mandat, Tadi} mora da mobili{e svoje pristalice, koje su brojnije, ali i uobi~ajeno mawe sklone izlasku na glasawe od svojih protivnika. Kandidati u èstokoj kampawi, javnost zeva Devet kandidata u~estvuje na predsedni~kim izborima u Srbiji, zakazanim za 20. januar. Svi analiti~ari o~ekuju da sada{wi predsednik Boris Tadi} (Demokratska stranka – DS) i Tomislav Nikoli} (Srpska radikalna stranka – SRS) osvoje prva dva mesta, nijedan sa ve}inom dovoqnom za pobedu u prvom krugu. Istraìva~i javnog mwewa veruju da }e demokratske partije stati iza Borisa Tadi}a u drugom krugu, 3. februara. Istraìvawe Strateyik marketinga, izvedeno uz podr{ku Me|unarodnog republikanskog instituta (IRI), pokazalo je da }e Nikoli} potu}i Tadi}a u prvom krugu sa 39 prema 38 odsto, a podr{ku u drugom krugu procenilo na 42 odsto za Tadi}a i 34 odsto za Nikoli}a, ali zbog 24 odsto onih koji su i daqe neodlu~ni ili odbijaju da kaù za koga }e da glasaju, krajwi ishod je vrlo neizvestan. Na proteklim izborima, SRS je uspevala da izmami na birali{ta ve}i procenat svojih pristalica (~ak i do 80 odsto), nego DS i druge stranke demokratskog bloka. Uprkos tome {to su bilbordi preplavili glavni grad i {to mitinzi kandidata dominiraju ve~erwim televizijskim programom, javnost je pokazala jako malo zanimawa za izbore. Prema Srbobranu Brankovi}u, koji se nalazi na ~elu istraìva~ke agencije Medijum-Galup, izbori se de{avaju u periodu “ekstremne razo~aranosti glasa~kog tela”. Nedavno preispitivawe premijera o tome da li bi Srbija uop{te trebalo da nastavi sa EU integracijama samo je zbunila proevropski blok u glasa~kom telu, izazivaju}i sumwu da li uop{te glasati, kaè Brankovi}. Neki na{i kontakti u Srbiji komentarisali su pred ~lanovima na{eg osobqa da ih vi{e zanimaju izbori u Americi nego ovi wihovi. 523

Radikali: prodaja mek{eg lica, privla~ewe mase i (verovatno) glasa~a Srpska radikalna stranka (SRS) vodi vidqiviju i aktivniju kampawu nego demokrate, predstavqaju}i svoje mek{e lice, koje }e mo`da prijati bira~ima izvan strana~kog jezgra. Pod sloganom “Svim srcem”, Nikoli} se smeje sa bilborda i pojavquje sa svojim unukom u TV spotovima. Nikoli} je prestao da nosi strana~ki bey sa likom Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, trenutno u Ha{kom tribunalu na su|ewu za ratne zlo~ine. Nikoli} je rekao da se odlu~io da skloni bey kako bi privukao bira~e koji ne vole [e{eqa, ali ina~e podràvaju politiku stranke. Dana 8. januara, Nikoli} je uveravao bira~e da wegova pobeda ne}e “oboriti” sada{wu vladu, niti da se wegova stranka zalaè za ulazak u rat ukoliko Kosovo proglasi nezavisnost. Srbija bi trebalo da “prekine sve ekonomske veze” sa Kosovom, rekao je Nikoli}, ali “ne}emo slati na{u decu u rat”. Analiti~ari se uop{teno slaù da je radikalska kampawa plodonosna. Brankovi} je 9. januara rekao na{em agentu da je “zadivqen Nikoli}evom kampawom”, nazivaju}i ga “liderom politi~kog marketinga” zbog wegovih poku{aja da promeni imiy radikala. Marko Blagojevi} iz srpske NVO CeSID, rekao je 9. januara na{em agentu da su radikali “uradili dobar posao” privla~ewem velikih masa i vo|ewem lako prepoznatqive kampawe, sa mek{im porukama nego ranijih godina. Predstavnik IRI Dejvid Bel rekao je na{em slu`beniku 9. januara da radikali ciqaju da ovakvom mek{om kampawom privuku neradikalske glasa~e, a da se ne zamere jezgru pristalica. Bel je primetio da su radikali korupciju, glavnu brigu Srba, uzdigli na nivo jednog od wihovih kqu~nih argumenata protiv Tadi}a, ublaàvaju}i retoriku o odbrani Kosova, oko koje i ina~e nema mnogo sukoba me|u kandidatima. Bel je rekao da u~esnici u anketama i fokus grupama posmatraju Nikoli}a kao “najpo{tenijeg i najupe~atqivijeg” kandidata, u velikoj meri zahvaquju}i wegovim porukama protiv korupcije. Nikoli}eva izjava od 6. januara da se ha{ki begunci, me|u kojima je i Ratko Mladi}, “ne bi pla{ili hap{ewa” u Srbiji ako on bude izabran za predsednika, me|utim, predstavqa wegov poku{aj da zadovoqi bazu svoje nacionalisti~ke stranke. Radikali privla~e velike mase, a istraìvawa pokazuju da su wihovi glasa~i najposve}eniji. Deset hiqada pristalica prisustvovalo je najve}em Nikoli}evom mitingu u kampawi, u Novom Sadu 5. januara (brojnost mase je naro~ito bitna ako se ima u vidu da gradona~elnica Novog Sada, Maja Gojkovi}, nije podràla doga|aj, niti je bila na wemu). Radikali su isto tako uspe{no organizovali mitinge i po centralnoj Srbiji (u Kragujevcu 24. decembra a u Leskovcu 29. decembra), gde su tako|e izveli na ulicu velike mase qudi, prema izve{tajima iz prve ruke. 524

Radikali planiraju da svoj zavr{ni miting odrè 15. januara u Beogradu, a da zakqu~e kampawu u Kosovskoj Mitrovici. Brankovi} kaè da radikalske pristalice pokazuju “veoma sna`nu glasa~ku disciplinu”, sugeri{u}i da }e iza}i na birali{ta u velikom broju. Blagojevi} je rekao da je, prema CeSID-ovom posledwem istraìvawu, ~ak 19 odsto radikalskih pristalica, vi{e od bilo koje druge partije, ~vrsto odlu~no u glasawu za Nikoli}a.

Tadi}: samouveren ili samozadovoqan? Mada za sada ne toliko upe~atqivo kao radikali, Tadi} je vodio aktivnu kampawu {irom dràve i organizovao velike mitinge, potpomognute visokobuyetnim reklamirawem. Tadi} je svoju kampawu zapo~eo velikim mitingom u Novom Sadu 22. decembra, za ~im je usledio put u Kragujevac, 27. decembra i planirani miting u Ni{u, 12. januara. DS }e svoj zavr{ni miting odràti u Beogradu, 16. januara. Kampawa demokrata usredsre|ena je na uop{tene teme vi{e nego na pojedina pitawa i drì se podaqe od taktike negativne kampawe i poruka. Na bilbordima i u spotovima nalazi se ozbiqni, zgodni Tadi}, sa sloganom “Za sna`nu i stabilnu Srbiju”. Blagojevi} je rekao na{em agentu da se pristup demokrata zasniva na “visokoj politici”, nadaju}i se da }e bira~i reagovati na jasan poziv da se o~uva ugled i po{tovawe Srbije u svetu. Dejvid Bel iz IRI-ja rekao je na{em slu`beniku da je DS na fokus-grupama isprobavala agresivnije reklame protiv Nikoli}a, povezuju}i pobedu radikala sa povratkom u devedesete, ali da su ispitanici o{tro odbacili ovu “taktiku zastra{ivawa”. Prema Belu, bira~i veruju da se Srbija u odnosu na devedesete promenila previ{e da bi mogla da se vra}a unazad. Dok Nikoli} ima prednost u upe~atqivosti i antikorupciona{kom kredibilitetu, ispitanici u anketama vide Tadi}a kao uspe{nijeg u privla~ewu stranih ulagawa i o~uvawu stabilnosti, {to su pitawa koja }e uticati na to kako }e Srbi glasati. Bel je rekao da su poruke koje {ire optimizam u vezi sa onim {to DS moè da ostvari – evropske integracije i vi{e poslova – boqe odjeknule me|u bira~ima, ali da DS jo{ nije uvrstila takve poruke u svoju kampawu. Brankovi} se sloìo, rekav{i na{em agentu da bi Tadi} morao da bude “uverqiviji” u svojoj spremnosti da glasa~kom telu pokaè kako Srbija ima evropsku budu}nost. Istraìva~i se slaù da je samozadovoqnost DS pristalica jedan od glavnih izazova Tadi}eve kampawe za ponovni izbor. I Bel i Blagojevi} nazvali su DS “previ{e samouverenom” i sugerisali da ~lanovi stranke bezbri`no o~ekuju da, kada kandidati mawih demokratskih stranaka ispadnu u drugom krugu, wihovi bira~i iza|u na glasawe i donesu Tadi}u pobedu u drugom krugu. Blagojevi} kaè da podaci pokazuju da 50 525

odsto verovatnih glasa~a o~ekuje Tadi}evu pobedu, dok samo 34 odsto o~ekuje pobedu Nikoli}a, {to bi moglo da pospe{i izlaznost radikala a o{teti izlaznost demokrata. Blagojevi} kaè da je Tadi}eva snaga u wegovom “ve}em plafonu” broja glasova od Nikoli}a: dok radikali ne mogu da o~ekuju vi{e od 1,5 miliona glasova, demokratski blok ima 1,8 miliona raspoloìvih glasa~a. Blagojevi}eva i Brankovi}eva predvi|awa pokazuju da }e se glasa~i Liberalno-demokratske partije (LDP) i G17 plus u velikom broju izjasniti za Tadi}a u drugom krugu. Podr{ka iz DSS je, u ovom trenutku, neizvesna. Svi istraìva~i javnog mwewa i nekoliko na{ih kontakata javqaju da se DS nada da }e EU ponuditi Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu (SPP) 28. januara, izme|u dva izborna kruga, {to }e biti veliki podstrek za Tadi}a uo~i 3. februara.

Partije iz drugog kruga drè svoje glasa~e aktivnim Jo{ tri parlamentarne stranke imaju svoje kandidate za predsednika: Liberalno-demokratska partija, Nova Srbija (NS) i Socijalisti~ka partija Srbije (SPS). Ankete pokazuju da ova trojica imaju podjednaku podr{ku, od {est do osam odsto verovatnih glasa~a. Blagojevi} o~ekuje da glasa~i LDP podrè Tadi}a (73%) u drugom krugu, a 51 odsto socijalista namerava da glasa za Nikoli}a. Brankovi} je izneo sli~na predvi|awa. Iako nemaju svog kandidata, G17 plus odràva kontakt sa svojim bira~ima, {aqu}i partijsku po{tu sa podr{kom Tadi}u i pozivom bira~ima da glasaju. Kandidat LDP êdomir Jovanovi} zapo~eo je ambicioznu kampawu 21. decembra u Beogradu, izvode}i na ulice 2.000 pristalica. LDP vodi dve kampawe – jednu sa Jovanovi}em, a jednu sa ostalim partijskim zvani~nicima i javnim li~nostima koje ih podràvaju – kojima }e pokriti celu Srbiju sve do zavr{nih mitinga u Novom Sadu (12. januara), Ni{u (13. januara) i Beogradu (15. januara). Kandidat NS Velimir Ili} posledwi je zapo~eo kampawu, ali je dobio podr{ku premijera Ko{tunice i kqu~nih zvani~nika Srpske pravoslavne crkve. Ili} je kampawu zapo~eo posetom manastiru Mile{eva, gde ga je vladika Filaret blagoslovio. Ili} }e 13. januara organizovati do~ek pravoslavne Nove godine u svom rodnom â~ku, u centralnoj Srbiji, koncertom popularne turbo-folk peva~ice Cece. Kandidat SPS Milutin Mrkowi} posetio je grob Slobodana Milo{evi}a tokom kampawe i diktatoru odao po~ast kao “qudskom divu”. Kao i Ili}, Mrkowi} je posetio manastir Mile{eva i primio blagoslov vladike Filareta. SPS planira miting u Beogradu 15. januara, a zavr{nu konvenciju u Kragujevcu, 17. januara. 526

Tre}a kategorija stranaka Ciq preostala ~etiri kandidata je da bace malo svetla na platforme svojih stranaka. I{tvan Pastor, iz Ma|arske koalicije, usredsredio se samo na Vojvodinu i nada se da }e privu}i glasa~e i iz nema|arskih mawina. Milanka Kari}, kandiduju}i se u ime svog supruga Bogoquba Kari}a, koji je u egzilu, tro{i porodi~no bogatstvo ste~eno u vreme Milo{evi}a tako {to organizuje mitinge {irom Srbije. Dve partije – reformisti Jugoslava Dobri~anina i Narodna seqa~ka stranka Marijana Risti~evi}a, nemaju pravu kampawu i samo su iskoristili termine na dràvnoj televiziji koje im garantuje vlada. Komentar O~ekujemo da Tadi} dobije ove izbore, ali suo~ava se sa zna~ajnim izazovima. Doga|aji na Kosovu ili u vezi sa wim, podr{ka koalicionih partnera i efekti vremenski veoma sabijene predizborne kampawe utica}e na rezultate. Ko{tuni~in ultimatum EU oko Kosova sukobio se sa Tadi}evom proevropskom platformom, {to stvara zabunu me|u Ko{tuni~inim pristalicama (Demokratska stranka Srbije), koji }e se mo`da sasvim uzdràti od glasawa. Radikali nisu ubedqiva alternativa statusu kvo, ma koliko on bio nezadovoqavaju}i, ali Nikoli}eva mek{a kampawa, oslobo|ena [e{eqa, jeste wihov do sada najplodniji poku{aj da to ostvare. Ambasada }e, kroz programsku saradwu sa IRI-jem, NDI-jem i ostalima, u velikoj meri pomo}i demokratskim partijama da izvedu na birali{ta {to vi{e glasa~a. Bra{

CLXII Referenca: 08USNATO21; Wikileaks id #137580 Tema: Izve{taj sa sednice Severnoatlantskog saveta od 16. januara 2008. Poreklo: Misija SAD u NATO-u (Severnoatlantski savez) Vreme slawa telegrama: sreda, 16. januar 2008. u 16.57 Klasifikacija: tajno / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/01/08USNATO21.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime sa sastanka SAS-a – Akcioni plan za prijem – Hrvatska: sastanak premijera Sanadera sa SAS-om o u~inku Hrvatske po akcionom planu za prijem bi}e obra|en u posebnom telegramu. 527

– Avganistan: generalni sekretar Jap de Hop Shefer rekao je da je razgovarao sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom o uslovima postavqewa za novog civilnog koordinatora UN u Avganistanu i podelio wegov utisak da }e generalni sekretar UN uskoro nominovati neku li~nost. Zamenik predsednika Vojnog komiteta Ajkenberi predvideo je da }e se terorizam u Pakistanu nastaviti i tokom 2008. godine, a me|unarodno vojno osobqe obavestilo je da neprijateqske vojne snage zauzimaju “~ekamo i pratimo” pristup u regionu Jug posle ponovnog zauzimawa Musa Kale. Ambasadorka Nuland izvestila je o popuwavawu ameri~kih snaga i o planovima za pro{irewe ANA, a Turska je objavila planove da angaùje dva tima za operativno nadgledawe veza. Bombardovawe hotela “Serena” primoralo je SAS da se usredsredi na bezbednosnu situaciju u Kabulu, a Norve{ka je zahvalila Americi, Turskoj, ê{koj i drugima na pomo}i upu}enoj delegaciji ministra spoqnih poslova Sterea posle napada. – Balkan: generalni sekretar je rekao da ga je novi premijer Kosova Ta~i uverio da }e svi naredni potezi u smislu statusa Kosova biti povu~eni u saradwi sa saveznicima i EU i da Pri{tina ne}e uraditi ni{ta {to bi naru{ilo mir i bezbedno okruèwe tokom kosovske tranzicije. Italijanski bataqon Rezervnih operativnih snaga (ROS) bi}e raspore|en na Kosovu 4. februara. – Darfur: nije bilo rasprave. – Irak: stalni predstavnik Italije Stefanini izvestio je da je prva generacija diplomirala u NTM-1 kampu za obuku karabiwera u Dablinu. – Morske operacije: zamenik predsednika Vojnog komiteta opisao je ruske mornari~ke manevre u Mediteranu kao “veoma zanimqive” i kao “ne{to {to ve} dugo nismo imali prilike da vidimo”. – Razno: generalni sekretar je rekao da }e pismo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, kojim se poziva da prisustvuje NATO–Rusija savetu u okviru bukure{tanskog samita u aprilu, biti poslato preko odlaze}eg ruskog ambasadora Tockija. Stalni predstavnik Holandije [aper postavio je pitawe zvu~nog zaga|ewa, koje u Holandiji izazivaju poletawa i sletawa NATO letelica u susednoj Nema~koj i rekao da prelazni izve{taj NAPMO o ovom problemu nije “dovoqan”. On je zahtevao da se o ovome raspravqa na sastanku ministara odbrane u Viqnusu u februaru. Iako kona~ni NAPMO izve{taj ne}e biti gotov do marta, privatna kancelarija }e razmotriti holandski zahtev. (...)

Balkan Generalni sekretar izvestio je da }e se Savet bezbednosti UN sastati 16. januara kako bi razmatrao pitawe Kosova i redovni kvartalni izve{taj UNMIK-a. U izve{taju, generalni sekretar UN Ban Ki Mun 528

}e objaviti spremnost EU da preuzme misiju ESDP-a i jo{ jednom potvrditi re{enost NATO-a da zadrì KFOR na sada{wem nivou, onako kako je potvr|eno od strane ministara spoqnih poslova NATO-a u decembru. Generalni sekretar pomenuo je telefonski razgovor koji je vodio sa novim kosovskim premijerom Ha{imom Ta~ijem, u kojem je premijer uveravao generalnog sekretara da }e svaki budu}i korak u vezi sa statusom Kosova biti preduzet samo u saradwi sa saveznicima i EU. On je tako|e uveravao generalnog sekretara da }e Pri{tina izbegavati provokacije smi{qene da bi se potkopala sigurnost i bezbedno okruèwe tokom tranzicije Kosova. Zamenik predsednika Vojnog komiteta izvestio je Savet o raspore|ivawu italijanskog bataqona ROS po Kosovu, rekav{i da je ovo raspore|ivawe, prvobitno zakazano za 21. januar, odloèno za 4. februar kako bi bila uzeta u obzir zavr{nica ciklusa predsedni~kih izbora u Srbiji. Raspore|ivawe italijanskog bataqona traja}e mesec dana. Slovenija je pro~itala stavke sa beogradskog sastanka wenog ministra spoqnih poslova sa srpskim ministrom spoqnih poslova Jeremi}em, na kojem je nagla{ena va`nost trajnih napora da se finalizuje Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) sa EU, daqa saradwa sa MKTJ-om i da se obezbedi da predstoje}i predsedni~ki izbori oja~aju ugled Srbije kao evropske demokratije. On je rekao da sloèno pitawe Kosova ne bi trebalo vezivati sa napredak Beograda ka Evropi. Srpski ministar odgovorio je priznawem da je Srbija na raskrsnici, vr{e}i pritisak da se SSP potpi{e {to pre, zalaù}i se za nepovezanost izme|u srpskih EU aspiracija i Kosova (mada je zatraìo daqe pregovore o statusu) i ocewuju}i da su {anse da predsednik Tadi} bude ponovo izabran “pola-pola”. Jeremi} je rekao da je Tadi}ev radikalski protivnik pravi izaziva~. Ambasadorka Nuland je izvestila da je SAD u{la u intenzivnu bilateralnu saradwu sa novim kosovskim vlastima kako bi osigurala da se, u slu~aju deklaracije o nezavisnosti, Pri{tina postara najboqe {to moè da spre~i nasiqe i da se drì na~ela sadrànih u Ahtisarijevom planu. Ova saradwa usredsre|ena je na navo|ewe kosovskog parlamenta da zvani~no usvoji i legalizuje elemente plana i tako osigura multietni~ko Kosovo. Stalni predstavnik Velike Britanije posle toga je naglasio da je va`no to {to NATO ima javnu diplomatsku strategiju za Kosovo. Stalni predstavnik Nema~ke zatraìo je da NATO i KFOR sakupe sve dodatne informacije o navodnim planovima Srbije posle usvajawa wihovog “tajnog akcionog plana”. Generalni sekretar je na kraju podrào ono {to je istakao britanski predstavnik o va`nosti javne diplomatije i potrebi da se pa`qivo prati reakcija Srbije. (...) Olson 529

CLXIII Referenca: 08BELGRADE77 Wikileaks id: #137954 Tema: Predsedni~ki izbori u Srbiji: previ{e neizvesni za prognozu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 18. januar 2008. u 18.20 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/01/08BELGRADE77.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Kandidat Demokratske stranke za ponovni izbor, predsednik Boris Tadi}, suo~ava se na predsedni~kim izborima u Srbiji sa o{trom konkurencijom u vidu radikalskog izaziva~a Tomislava Nikoli}a, i Tadi} gubi bitku. Nikoli}a je ve{ta kampawa jo{ jednom predstavila kao pa`qivog, poverewa vrednog dekicu, dok Tadi}evo isprazno dràwe nije uspelo da prevazi|e razo~arawe apati~nog bira~kog tela u wegovo vo|stvo i srpsku politiku uop{teno. “Spin doktori” su uklonili razlike izme|u platformi Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke, pa }e odlu~uju}e pitawe biti glasa~ki doìvqaj ekonomije. Tadi} i Nikoli} }e preostati me|u devet kandidata u prvom krugu 20. januara, sa Nikoli}em u prednosti i wih dvojica }e rame uz rame u}i u februarski revan{. Idu}i ka drugom krugu, Tadi} }e morati da podigne ritam i prikupi mnogo glasa~a. Da bi pobedio, mora}e da promeni ili svoj imiy, ili Nikoli}ev, ili oba. Podaci iz anketa: borba za tre}e mesto Sve ankete i kladionice po Srbiji pokazuju da }e Nikoli} pobediti Tadi}a u prvom krugu. Ankete variraju, ali redovno daju ne vi{e od ~etiri procenta prednosti jednom od kandidata. Anketa Galup internacionala, objavqena 15. januara, pokazala je da Tadi} zaostaje za Nikoli}em sa 34,6 odsto naspram 38,7 odsto; dok je dnevni list “Pres” dao Nikoli}u 36,1 odsto a Tadi}u 33,2 (izvor podataka je nepoznat). Prema istraìvawu Me|unarodnog republikanskog instituta (podaci od 15. januara), Nikoli} je na 29 odsto a Tadi} na 27%. Ankete i mediji razlikuju se po prognozama za tre}e mesto, na koje stavqaju kandidata Socijalisti~ke partije Milutina Mrkowi}a, LDP-a êdomira (êdu) Jovanovi}a i Velimira Ili}a iz Nove Srbije, i wih trojica }e podeliti oko 23 odsto glasova. Nikoli}: ono {to vidite nije ono {to dobijate Ono {to srpski gledaoci mogu da vide u televizijskim reklamama i po posterima {irom dràve jeste qubazni, doma}inski Nikoli}, kako ruku pod ruku hoda sa svojim mladim unukom ka srpskoj budu}nosti. Smi530

reni, artikulisani Nikoli} u izjavama pred kamerama meditira o novim radnim mestima i ekonomskom oporavku. Uo~i samih izbora, on je ~ak zbuwuju}e preoteo platformu Tadi}u i izrazio podr{ku ulasku Srbije u Evropsku uniju. Nikoli}evo {minkawe izmenilo mu je stil, dràwe i platformu. Vi{e u wemu ne moète da prepoznate portparola ksenofobi~ne, ultranacionalisti~ke Srpske radikalne stranke. Ono {to ne moè da se vidi (zato {to nijedna stanica ne}e da emituje), jeste televizijski spot Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji povezuje Nikoli}a sa nekim od najzloglasnijih dela partijskog i duhovnog lidera SRS Vojislava [e{eqa, sa snimcima policije koja na ni{anu drì studente u protestu i vojnike kako mar{iraju na Kosovo. Ono {to ne moè da se ~uje (a {to je moglo da se ~uje tokom Nikoli}eve kandidature za predsednika 2004. godine), jesu pozivi da se sa Kosova proteraju svi etni~ki Albanci i da se Krajina (Hrvatska) i Republika Srpska pripoje Srbiji. Vi{e nema suvoparnog govornika iz kampawe iz 2004, ~iji je raspon bio jednoli~an i strogo faktografski, ~ak i kada je slao ledene poruke. Tokom ove kampawe, za razliku od prethodne, Nikoli} se uzdrào od toga da pokazuje otvorenu netrpeqivost prema Hrvatima i novinarima. Mada se i daqe protivi saradwi sa Ha{kim tribunalom, one koji se ne slaù sa wim vi{e ne naziva “nepatriotama” (kao {to je radio 2003). Nastavqa da se protivi kosovskoj nezavisnosti (poput svih ostalih kandidata izuzev êdomira Jovanovi}a), ali je javno rekao da ne}e ratovati zbog Kosova. Preure|eni Nikoli} privla~i {iroke slojeve srpskog dru{tva. Politi~ki analiti~ar i biv{i novinar Dragan Stojkovi} deli Nikoli}eve pristalice u tri demografske celine: – stariji glasa~i, od kojih su mnogi `rtve srpske politi~ke/ekonomske tranzicije i koji nostalgi~no poistove}uju Nikoli}a sa “pravim srpskim vrednostima” i nadaju se da }e on povratiti Srbiju iz wihove mladosti (vredi zabeleìti da je, po anketi iz juna 2007. godine, 56 odsto ispitanika iz svih starosnih grupa opisalo op{te uslove ìvota kao “jedva podno{qive” ili “nepodno{qive”); – glasa~i sredwih godina sa mladim porodicama, koji veruju radikalskim obe}awima o boqem ìvotnom standardu a frustrirani su Tadi}evim neuspehom u borbi protiv korupcije; – generacija “turbo folka” i sankcija, odrasla uz predstavu o ubijenom paravojnom komandantu Arkanu kao srpskom ê Gevari i nahrawena teorijama zavere, koja èli da Srbija bude ~vrsta a ìvot da bude lagan (primedba: “turbo folk” opisuje popularnu, naizgled folklornu muziku, koju karakteri{u ~esto prosta~ki tekstovi, disko-ritam i prate}e plesne grupe pored izvo|a~a). 531

Pogled na blogove obi~nog naroda govori da Nikoli}eve pristalice nije zavarao qubazniji, mek{i izgled wihovog kandidata, ve} od wega o~ekuju da za{titi Srbiju od Zapada. Srpski radikalski forum, internet blog radikala, obeshrabruje “nevernike” od pristupawa. Ako internet korisnik koji je ranije bio ulogovan na forumu B92 (medijska ku}a), poku{a da pristupi Srpskom radikalskom forumu, na ekranu }e mu se pojaviti svastika i poruka koja kaè: “Ti si fa{isti~ki srbomrzac koji dolazi sa B92. Od*** odavde tamo odakle si do{ao”.

Tadi}: razo~arane demokrate Tadi}evim pristalicama, na sre}u ili ne, nedostaje entuzijazam radikala. Demokrate histeri~no ukazuju na apatiju i ube|enost da }e izlaznost wihovih glasa~a biti mala. Dok istraìvawa pokazuju da su potencijalne Tadi}eve pristalice brojnije od radikala u odnosu 3:2, radikali su poznati po mnogo ve}em izlasku na birali{ta. Za predsedni~ke izbore 2004, na primer, Nikoli} je osvojio 1,4 miliona glasova, {to je preko 90 odsto od sveukupnog radikalskog univerzuma. Demokrate su, nasuprot tome, imale 1,7 miliona glasova, {to je oko 70 odsto wihovog punog kapaciteta. Kampawa Demokratske stranke do sada nije uspela da prevazi|e apatiju bira~a. Apatija bira~a Prilikom boravka u Novom Sadu, u multietni~koj Vojvodini, na{ agent je 17. januara sa mladim qudima {irom grada razgovarao o wihovim planovima za dan izbora. Wihova frustriranost je bila re~ita. Student marketinga koji se nalazio u “Ameri~kom }o{ku” rekao je da veruje da Srbija nema nikakvu budu}nost sve dok ne re{i status Kosova i ne izgradi ~vr{}e veze sa Sjediwenim Dràvama, koje se on nada da }e posetiti jednog dana. Student je rekao da nijedan od kandidata nije sposoban da ostvari ove ciqeve, i da }e on zato ostati kod ku}e za vreme glasawa. Drugi mladi}, zaposlen u kwiàri u pe{a~koj zoni, rekao je da uvi|a da Srbija ima mnogo nere{enih pitawa kqu~nih za budu}nost dràve, ali da on ne vidi ko bi mogao da ih re{i. Jo{ jedan mladi}, koji je prisustvovao debati o govoru mr`we u organizaciji Nezavisnog udruèwa novinara, rekao je da }e on glasati za Tadi}a, ali da je ve}ina wegovih prijateqa razo~arana u Tadi}a i da ne znaju kako bi mogli da uti~u na svoju budu}nost. Ne èle status kvo, ali ne èle ni Nikoli}a, pa }e zato ostati kod ku}e na dan izbora. Kampawa za Evropu Tadi} se zalaè za evropsku budu}nost Srbije, a zasluge za pribliàvawe dràve ~lanstvu u Evropskoj uniji pripisuje svom vo|stvu. Fokus grupa IRI visoko je rangirala Tadi}a po pitawima odràvawa mira i stabilnosti, popravqawu srpskih pozicija u Evropi i rastu 532

investicija, i ovi podaci su vidqivo uticali na autore Tadi}evih govora. Ali, poruka je nejasna. Nenad ânak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, rekao je 17. januara na{em agentu da }e Tadi} te{ko privu}i mlade, obrazovane, urbane glasa~e u prvom krugu. Takvi glasa~i }e po svoj prilici ostati kod ku}e za vreme glasawa, zato {to se ne slaù sa Nikoli}evim idealima, ali Tadi} ne predstavqa nikakvu pravu alternativu. Mnogi od wih glasali su ranije za Tadi}a, ali nisu primetili nikakav napredak u okolnostima u Srbiji. Platforma wegove kampawe sastojala se od “maglovite pri~e o EU i potpuno nerazumqive pri~e o NATO”. Bira~i nisu sigurni u to {ta evropske integracije zna~e, a u narodu nema podr{ke za NATO, zbog neprolaznih se}awa na bomba{ku kampawu iz 1999. protiv Milo{evi}a.

Izgledi za napredak: to je ekonomija Iako predsednik Srbije nema direktne nadle`nosti po pitawu srpske ekonomije, ekonomske te{ko}e optere}uju glasa~ko telo, a IRI-jeva fokus grupa je u decembru prepoznala ekonomiju kao odlu~uju}e pitawe u ovoj kampawi. Tokom kampawe, novinski naslovi nudili su pri~e o korupciji, tajkunima, prodaji srpskih energetskih izvora i aviokompanije Rusima i rastu inflacije. Mada bi Tadi} mogao opravdano da tvrdi da wegovo dràwe i vo|stvo pospe{uju poverewe Evrope i ulaga~a, wegova kampawa nije uspela da po{aqe tu poruku (izbegavaju}i negativnu kampawu, Tadi}, na primer, nije pomiwao da je berza pretrpela pad od 30 odsto kada je Nikoli} izabran za predsednika Skup{tine u leto 2007). Umesto toga, usled hendikepa zbog toga {to je trenutni predsednik, Tadi}a je fokus grupa dràla odgovornim za to {to Srbija nije povratila status od pre raspada Jugoslavije i lidersku ulogu na Balkanu. êsta primedba koju osobqe ambasade ~uje u slu~ajnim, mada nepouzdanim, ispitivawima taksista, prodavaca i qudi na ulici, jeste da su ìveli boqe pod Titom i Milo{evi}em. Anketari nam kaù da fokus grupe daju Tadi}u osredwe ili slabije ocene u vezi po{tewa i korupcije, a naj~e{}a ocena nasumi~nih sagovornika sa ulica kaè da je Tadi} dozvolio “tajkunima” da opqa~kaju Srbiju. Dopreti do neodlu~nih Tadi}eva kampawa i naro~ito wegovi televizijski spotovi prikazuju predsednikovo energi~no obra}awe gomili, dok stoji za govornicom na praznoj bini. Posmatra~i su opisali wegovo mahawe i pobedonosno dràwe kao sli~no Musolinijevom. Dobra vest je da su Tadi}evi menayeri kampawe nagovestili da }e se izboriti sa apatijom najvernijih pristalica i da }e ~ak i uve}ati Tadi}evu bazu. U Beogradu, 18. januara 533

uve~e, tokom Tadi}evog zavr{nog mitinga uo~i izborne ti{ine, premijer Republike Srpske Milorad Dodik pojavio se na bini kako bi podrào Tadi}a. Dodikova poruka, sugerisao je poslanik DS, doprla je do neodlu~nih, ali i obeshrabrila zajednicu Srba raseqenih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine tokom devedesetih od toga da glasaju za “radikale koji su ih i doveli u nesre}ni poloàj” izbeglica.

Dopreti do drugih demokrata Dve mawe demokratske partije ve} su pokazale naklonost Tadi}u. Na konferenciji Sanya~ke demokratske partije 12. januara Rasim Qaji}, koalicioni partner, lider SDP i ministar u vladi, iskazao je sna`nu podr{ku Tadi}u. SDP je lokalna partija, popularna prete`no me|u bo{wa~kim glasa~ima. SDP je javno tvrdila da je privukla 50.000 glasova na izborima u januaru 2007, mada drugi veruju da je broj od 30.000 do 35.000 precizniji. Tadi} se obratio grupi od 1.000 prisutnih, nagla{avaju}i svoju posve}enost svim etni~kim grupama u Srbiji. Nenad ânak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, prvi put je podrào Tadi}a tako|e na konferenciji SDP. ânak je kasnije rekao mawoj grupi da je ponudio strana~ku podr{ku Tadi}u kada je uvideo da }e izbori biti ovako neizvesni. Sa DS i SRS, izjedna~enim na 37 odsto u jednom istraìvawu, Tadi} je rekao: “Mi smo na svom maksimumu, ali i oni su”. Ma|arski lider }e podràti Tadi}a u drugom krugu I{tvan Pastor, ~elnik Saveza vojvo|anskih Ma|ara i koalicioni partner LDP u Vojvodini, na svom beogradskom mitingu 14. januara rekao je na{em agentu da wegova kampawa dobro te~e. Rekao je da je wegova kandidatura ujedinila razli~ite ma|arske partije i pruìla priliku da se obelodani problematika mawina u Srbiji. Pastor se u kampawi zalaè sa evroatlantske integracije, saradwu sa Ha{kim tribunalom i nezavisnost Kosova. Wegova platforma se bavi problematikom mawina i potrebom za pove}anom autonomijom Vojvodine i za ve}om decentralizacijom dràve. Pastor je rekao da bi bio veoma zadovoqan da osvoji 80.000 glasova. Rekao je da }e u drugom krugu podràti bilo kog kandidata koji uvaì wegovu platformu, najverovatnije kandidata Demokratske stranke, predsednika Srbije Borisa Tadi}a. êda: razli~it u odnosu na sve ostale Zavr{ni miting LDP u Beogradu okupio je 14. januara 5.000, uglavnom mladih qudi. Bili su prisutni najistaknutiji lideri LDP i wene skup{tinske koalicije, kao i javne li~nosti popularne me|u mladima, ukqu~uju}i dramaturga Biqanu Srbqanovi}, filmskog reìsera Milutina Petrovi}a i Vladimira Bebu Popovi}a, biv{eg \in|i}evog poverenika. êda je nastupio kao opozicija Tadi}u, ponavqaju}i da je Tadi} malo toga postigao na pribliàvawu Evropi i kritikovao Tadi}a 534

zbog popu{tawa Ko{tunici. Pokazuju}i da prihvata nezavisnost Kosova, êda se beogradskoj gomili obratio parafrazom berlinskog govora predsednika Kenedija: “Ja sam stanovnik Pri{tine, ja sam Albanac”, rekao je.

Ostale izborne vesti: Americi i Britaniji uskra}en status posmatra~a Republi~ka izborna komisija (RIK) nastavqa da se opire sili zakona tako {to je 11. januara odbila da izda posmatra~ke akreditacije osobqu ameri~ke i britanske ambasade. Predsednik Skup{tine Srbije Oliver Duli} je 16. januara poslao li~no pismo u obe ambasade, podràvaju}i odluku Vrhovnog suda i izviwavaju}i se zbog odluke RIK. (Tekst sledi.) Ipak, RIK je 18. januara jo{ jednom glasala (14 prema 10) protiv izdavawa akreditacija. Glasalo se po politi~koj pripadnosti, tako {to su se SRS, SPS, DSS i Reformisti~ka partija usprotivili izdavawu akreditacija, a DS, LDP i G17 bili za akreditovawe Amerikanaca i Britanaca. Ambasada namerava da po{aqe timove za izve{tavawe {irom Srbije kako bi pokrili prvi izborni krug, ali }e po{tovati pravila pona{awa o pristupawu glasa~kim mestima. Tekst pisma predsednika Skup{tine Olivera Duli}a ambasadoru Va{a ekselencijo, pi{em vam da bih vas obavestio da je Vrhovni sud Srbije presudio da poni{tava zvani~nu odluku Republi~ke izborne komisije, prema kojoj ambasadi Ujediwenog Kraqevstva i ambasadi Sjediwenih Ameri~kih Dràva nije odobrena dozvola da posmatraju izbore za predsednika Srbije. Ovim izraàvam svoje najiskrenije izviwewe zbog odluke koju je donela Republi~ka izborna komisija, a koja bi mogla da ima mnoge dalekose`ne posledice. Tako|e bih èleo da vas obavestim da sam, u skladu sa svojim zakonskim ovla{}ewima, pozvao sve me|unarodne organizacije da uzmu u~e{}e u postupku nadgledawa predstoje}ih predsedni~kih izbora, saglasno demokratskim na~elima i vrednostima. Odluka Vrhovnog suda, koja je objavqena danas, omogu}ava svim predstavnicima ambasada i me|unarodnih organizacija da posmatraju izbore i time je potvrdila na{u demokratsku opredeqenost i uklonila mogu}nost da se susretnemo sa negativnim posledicama prethodne odluke. Srda~no va{, dr Oliver Duli}, predsednik Narodne skup{tine. Komentar Prava trka po~iwe 21. januara. Tadi} ulazi u fini{ kao autsajder, {to }e mo`da razdrmati glasa~ku apatiju i izvesti demokrate na glasa~ka mesta. Koliko smo razumeli, Tadi}eva kampawa mo`da }e pretrpeti zaokret i izbegavaju}i da se usredsredi na lo{u, staru pro{lost pod Milo{evi}em, nagovesti}e druga~iju budu}nost, zavisno od ishoda 535

srpskih izbora za predsednika. Ako pretpostavimo da }e mnogi glasa~i socijalista i Nove Srbije podràti Nikoli}a protiv Tadi}a, predsednik }e pobediti samo uz podr{ku demokrata (liberala, ili drugih) izvan wegove baze, i, bez obzira na to da li je u pravu ili nije, on je ube|en da mu je neophodna podr{ka Demokratske stranke Srbije, koju predvodi premijer Vojislav Ko{tunica. Predvi|amo da }e je na kraju i dobiti, ali uz cenu: daqe robovawe hirovima Ko{tunice. Manter

CLXIV Referenca: 08BELGRADE78 Wikileaks id: #138009 Tema: Sila srpskih glasa~a juri ka birali{tima Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 21. januar 2008. u 10.44 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/01/08BELGRADE78.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime U dràvi u kojoj broj teorija zavere prevazilazi broj stanovnika, pretpostavka je da su Sveti Jovan (koga pravoslavni Srbi danas slave) i Demokratska stranka skovali zaveru kako bi osigurali lepo vreme, koje je u prvom krugu predsedni~kih izbora u Srbiji privolelo glasa~e da krenu ka birali{tima u rekordnom broju. Dok postoji skoro op{te o~ekivawe da }e za me|usobno suo~ewe u drugom krugu 3. februara bira~i, sa spiska od devet kandidata, izglasati kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a i sada{weg predsednika Borisa Tadi}a iz Demokratske stranke, trka za tre}e mesto se nastavqa. Predsednik Liberalno-demokratske partije (LDP) êdomir (êda) Jovanovi} vodio je kampawu koja deluje kao da je na apati~nu populaciju uticala vi{e nego Tadi}eve poruke, i zato bi mogao da ima odre|enu nadmo}. [to je jo{ va`nije, mogao bi da pomogne predsedniku da osvoji jo{ jedan mandat, po{to je privatno obe}ao da }e podràti Tadi}a kada birali{ta budu zatvorena i glasovi prebrojani. Gledaju}i daqe u budu}nost, i liberalne demokrate i socijalisti nadaju se da }e ostvariti dobre rezultate na ovom nacionalnom glasawu, kako bi se lepo pozicionirali za majske op{tinske i regionalne izbore. Savez izme|u êde i Tadi}a mogao bi da nagovesti ozbiqnu posve}enost reformisti~koj budu}nosti u Srbiji. Lepo vreme, velika izlaznost Srpsko glasa~ko telo uputilo se ka birali{tima u ranim satima 20. januara, kako bi glasalo u prvom krugu predsedni~kih izbora. Toplo, 536

suvo vreme i prazni~na atmosfera obeleàvawa Svetog Jovana u Srbiji, mo`da su doprineli dugim rekama glasa~a o kojima slu`benici ambasade izve{tavaju, {irom zemqe. Na nivou dràve, prose~na izlaznost iznosila je pet odsto na sat, a neki posmatra~i predvi|aju da }e vi{e od 60 odsto bira~a glasati pre nego {to bira~ka mesta budu zatvorena – {to je zna~ajno vi{e nego {to se o~ekivalo. Pojedini analiti~ari veruju da bira~i mo`da samo izlaze na birali{ta ranije nego {to je uobi~ajeno, kako bi ve~e posvetili obeleàvawu slave, ali u 18 ~asova po lokalnom vremenu posmatra~ iz ODIHR-a (osnovna institucija OEBS-a, Kancelarija za demokratske ustanove i qudska prava – prim. prev.) pri~ao je slu`beniku ambasade o redovima u Prokupqu i drugim gradovima centralne Srbije, u kojima stoji od 30 do 50 qudi i ~eka da glasa, a da jo{ bira~a pristiè. U Ni{u, u 20 ~asova po lokalnom vremenu, slu`benici ambasade videli su bira~e koji tr~e do ulaznih vrata jednog glasa~kog mesta, kako bi zauzeli mesto u redu pre nego {to se vrata zatvore. U svakom slu~aju, videli smo duga~ke redove bira~a u Beogradu i okolini, kao i u drugim delovima zemqe. U etni~ki me{ovitoj beogradskoj op{tini Zvezdara, na periferiji prestonice, velika izlaznost ukqu~uje glasa~e svih demografskih, starosnih i etni~kih grupa, i Srbe i Rome. U gradu Pirotu, blizu bugarske granice, pojedini posmatra~i pri~ali su na{im slu`benicima da je izlaznost bila 50 odsto ve} do 10 ~asova prepodne, sa mladim demokratskim glasa~ima koji su naro~ito ùrili ka bira~kim mestima. U Novom Pazaru, gde politika deli islamsku zajednicu, gradona~elnik Ugqanin podrào je kandidata Nove Srbije Velimira Ili}a, mada razni izve{taji slu`benika ambasade i kontakti sa terena nagove{tavaju da bi LDP-ov êda mogao da zavr{i na drugom mestu, iza Tadi}a. Samo }e u ju`noj Srbiji izlaznost po svoj prilici biti slaba, a neki naga|aju da bi kona~an postotak qudi iza{lih na birali{ta u ovom regionu mogao da bude 15 odsto ili mawi. U izve{tajima slu`benika ambasade ne pomiwu se slu~ajevi zastra{ivawa, pretwi ili odmazde prema Albancima koji su iza{li da glasaju. Gradona~elnici Bujanovca i Pre{eva su glasali, a prvi put se desilo da etni~ki Albanci zastupaju dràvne stranke kao posmatra~i na izborima. U ju`noj Srbiji je poku{aj da se registruju gra|ani za u~e{}e u programu raspodele deonica dràvnih kompanija mo`da uticao na pove}anu izlaznost Roma, koji su, kako ~ujemo, pogre{no verovali da moraju da glasaju kako bi dobili deonice. Niko nije posumwao da su neki pojedinci ili stranke namerno prevarili ove glasa~e. Strana~ki posmatra~i i kontrolori glasawa {irom zemqe rekli su slu`benicima ambasade da je glasawe generalno bilo izuzetno ~isto. Kada je ostalo tri sata do zatvarawa bira~kih mesta, Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) je na konferenciji za medije objavio da wihovi posmatra~i, raspore|eni {irom Srbije, nisu prijavili ni537

kakve nepravilnosti koje bi mogle da uti~u na ishod izbora. CeSID kaè da na jednom glasa~kom mestu nadle`ni neko vreme nisu prskali prste glasa~a nevidqivim mastilom, kako bi ih spre~ili da glasaju vi{e od jedanput. Slu`benici ambasade izvestili su da su im terenski posmatra~i nekih stranaka, kao i osobqe izbornog {taba Nove Srbije, pri~ali da su na nekim bira~kim mestima qudi pu{tani da glasaju a da im niko nije proveravao identifikacije, ali to se, izgleda, ~e{}e de{avalo u unutra{wosti, gde su ~lanovi izbornih komisija li~no poznavali glasa~e. [tampa javqa da je jedan glasa~ Srpske radikalne stranke preminuo od prirodnih uzroka, neposredno pre nego {to su glasa~ka mesta otvorena. Slu`benici ambasade u Sanyaku javqaju da kruè nepotvr|ene pri~e kako su se pojedini glasa~i {etali sa jednog glasa~kog mesta na drugo, da se glasalo iz privatnih ku}a i kafi}a, a postoje optu`be da su pripadnici Srpske radikalne stranke zastra{ivali poznate glasa~e drugih stranaka.

Uspeh Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke U izbornom {tabu Srpske radikalne stranke u Beogradu, poslanik SRS-a Aleksandar Vu~i} rekao je slu`beniku ambasade da }e Nikoli} biti pobednik na kraju dana. Vu~i} kaè da je izlaznost boqa nego {to je predvi|ao. On je ponosan na to koliko su ~istu kampawu vodili radikali i rekao je da je dosta nau~io od Amerikanaca – odnosno od Baraka Obame i Hilari Klinton. U odnosu na stil kandidata, Vu~i} je rekao da je Obama wegov omiqeni nosilac kampawe. U Beogradu, DS-ov skup{tinski poslanik Konstantinovi} rekao je slu`beniku ambasade da je on tako|e zadovoqan odzivom ve}im od o~ekivanog, za koji on veruje da }e i}i u prilog Tadi}u. Na izborima 2004, Nikoli} je pobedio Tadi}a u Novom Sadu za 1,5 odsto, a rukovodstvo DSa u Vojvodini reklo je slu`benicima ambasade da se nadaju da }e smawiti ili sasvim eliminisati zaostatak ovog puta. U novosadskom {tabu DS-a telefonski operateri pozivali su ~lanove stranke i podse}ali ih da bi trebalo da glasaju. Drugi su vozili bira~e invalide do glasa~kih mesta. Zvani~nik DS-a iz Ni{a rekao je slu`beniku ambasade da su veoma ohrabreni velikom izlazno{}u me|u mladima. Socijalisti i liberali pozicioniraju stranke za lokalne izbore Predsednik Socijalisti~ke partije Ivica Da~i} i predsedni~ki kandidat Mrkowi} rekli su 18. januara na{em agentu da oni veruju da imaju dobre izglede da osvoje 7-8 odsto glasova u prvom izbornom krugu. Da~i} je rekao da je wegovo glasa~ko telo podeqeno i da on ne}e podràti ni Nikoli}a ni Tadi}a u drugom krugu. Ciq wegove stranke, kaè 538

Da~i}, jeste da uzdigne snagu stranke u susret majskim lokalnim izborima. LDP-ov êda Jovanovi} je 18. januara ispri~ao ambasadoru i zameniku ambasadora sli~nu pri~u, mada je on svoja o~ekivawa postavio na 10 odsto glasova na predsedni~kim izborima.

LDP }e ponuditi podr{ku DS-u êda je mo`da spasao Tadi}eve izborne {anse. Visoko motivisano glasa~ko telo SRS-a skoro sigurno }e nositi Nikoli}a do prvog mesta u prvom krugu. Jednako je sigurno da }e ga Tadi} slediti na drugom mestu, mada postoje raznorazna naga|awa o tome kolika }e biti razlika izme|u wih dvojice. êda je 18. januara rekao ambasadoru da }e on pruìti svoju podr{ku Tadi}u ve} 20. januara, ~im bude zavr{eno glasawe. Tadi} je vodio mlaku kampawu, kaè êda, i potrebna mu je pomo} LDP-a da bi spre~io radikalsku pobedu. Snaga te wegove podr{ke zavisi}e od toga na kom }e mestu êda zavr{iti kada glasovi budu prebrojani. êda je rekao ambasadoru da on o~ekuje da osvoji 10 odsto glasova. Na{i posmatra~i na terenu nagove{tavaju da on dobro stoji, naro~ito u Novom Pazaru, Novom Sadu i Beogradu. êdina podr{ka ne}e pomo}i Tadi}u samo da nadvlada radikala Nikoli}a, ona }e tako|e zna~ajno umawiti Tadi}evu zavisnost od podr{ke premijera Ko{tunice. CeSID naga|a da }e vi{e od polovine glasa~kog tela premijerove Demokratske stranke Srbije u drugom krugu zaokruìti Tadi}a, ~ak i ako ih Ko{tunica bude pozvao da ostanu u svojim ku}ama. Komentar Srpski glasa~i su u potpunosti iskoristili svoje demokratsko pravo da sami biraju svoje predvodnike. Mora}emo da sa~ekamo drugi krug da bismo videli da li su se odlu~ili za kandidata koji }e ih voditi napred, ili za onog koji ih vodi u izolaciju. Dobra vest je da je glasa~ko telo danas bilo veoma motivisano. Ako Tadi} bude u stawu da vodi energi~nu kampawu za drugi krug, mo`da }e i uspeti da pobedi. Manter

CLXV Referenca: 08BELGRADE79 Wikileaks id: #138024 Tema: Iznena|uju}e visok odziv glasa~a u prvom krugu predsedni~kih izbora u Srbiji Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 21. januar 2008. u 15.32 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu 539


Rezime O~ekivano prvo mesto, koje je u prvom krugu predsedni~kih izbora u Srbiji zauzeo kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli}, ostavilo je aktuelnog predsednika Borisa Tadi}a u zaostatku mawem od pet odsto, koji mora da nadoknadi do drugog kruga, 3. februara. Da bi pobedio, Tadi} svoju smotanu kampawu mora da ubaci u petu brzinu, jure}i za glasovima pristalica onih koji su ispali u prvom krugu i onih koji nisu ni iza{li na birali{ta. Izbori su tako|e oja~ali poloàj premijera Vojislava Ko{tunice. Ko{tuni~in kandidat zavr{io je na tre}em mestu u prvom krugu, sa osvojenih 7,6 odsto glasova. Tadi} }e verovatno dati Ko{tunici sve {to ovaj bude traìo za wegovu podr{ku i Ko{tunica }e mu na kraju biti zahvalan. Tadi} zaostaje mawe od pet odsto Kasno uve~e 20. januara, srpska izborna komisija (RIK) preliminarno je saop{tila da je prvi krug predsedni~kih izbora u Srbiji dobio Tomislav Nikoli}, sa 39,6 odsto od ukupnog broja glasova. Posle otprilike 80 odsto prebrojanih glasova, RIK je dodelio Nikoli}u 1.235.327 glasova, ispred kandidata Demokratske stranke i aktuelnog predsednika Borisa Tadi}a sa 1.106.976 glasova, odnosno 35,5 odsto. Borba za tre}e mesto zavr{ila se tako {to je Velimir Ili} iz Nove Srbije (NS) zauzeo to mesto sa 7,5 odsto, ili 232.715 glasova, socijalista (SPS) Milutin Mrkowi} osvojio je 6 odsto sa 186.097 glasova, a liberalni demokrata (LDP) êdomir (êda) Jovanovi} 5,4 odsto sa 168.234 glasa. Ma|ar I{tvan Pastor osvojio je 2,6 odsto iliti nekih 80.564 glasa. Kona~ne procene Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) predvi|aju da }e Nikoli} osvojiti ukupno 1.610.000 glasova, Tadi} 1.450.000 a Ili} 310.000. RIK je 1,88 odsto glasa~kih listi}a proglasio nevaè}im. Usponi i padovi Najve}e iznena|ewe prvog kruga bio je neo~ekivan odziv od visokih 61 odsto, najmasovniji jo{ od 2000. godine. U multietni~koj, multikonfensionalnoj Vojvodini, 63 odsto onih sa pravom glasa iza{lo je na birali{ta. Na Kosovu, glasalo je 49,9 odsto glasa~kog tela. Nikoli} je osvojio 39 odsto u svim krajevima Srbije, a 56,5 odsto ra~unaju}i samo glasove sa Kosova. Tadi} je pobedio Nikoli}a u Beogradu, gde je osvojio 40,2 odsto, i u prete`no muslimanskom regionu Sanyaka. Tablica mnoèwa Petoplasirani êda Jovanovi} podrào je Tadi}a u istom trenutku dok je CeSID saop{tavao svoje kona~ne projekcije, kasno 20. januara. 540

Pastor je svoju podr{ku Tadi}u objavio 21. januara. Sa LDP-om, Ma|arima i glasovima DS-ovih pristalica, Tadi} se pribliàva drugom krugu sa 43 odsto glasova. Iako je rukovodstvo SPS-a reklo da ne}e podràti nijednog kandidata u drugom krugu, ve}ina Mrkowi}evih pristalica verovatno }e glasati za radikala, {to Nikoli}u donosi 45,4 odsto u drugom krugu. Velimir Ili} je izjavio za {tampu da }e do kraja januara odlu~iti koga }e da podrì u drugom krugu 3. februara. U realnosti, premijer Ko{tunica, a ne Ili}, verovatno drì u svojim rukama ve}inu tih glasova, zato {to je on Ili}u pruìo podr{ku svoje Demokratske stranke Srbije (DSS). Do sada, Ko{tunica je ostao }utqiv po pitawu koga }e podràti u drugom krugu. U razgovoru od 19. januara, predsednik Skup{tine Oliver Duli} rekao je da o~ekuje da Ko{tunica na kraju, “sa bolnim izrazom lica” podrì Tadi}a. Ostali nepoznati, ali mogu}i izvori podr{ke za Tadi}a, mogli bi da pristignu iz 39 odsto stanovni{tva koje nije iza{lo da glasa u prvom krugu, a od tog broja ve}ina se nalazi u ju`noj Srbiji. Prema novinskim izve{tajima, izlaznost glasa~a u gradovima Pre{evo i Bujanovac, naseqenim prete`no etni~kim Albancima, bila je mawa od 10 odsto. Iako albanski lideri nisu pozivali Albance da bojkotuju glasawe, kao {to su poku{ali za pro{le izbore, jasno je da albanski bira~i nisu bili ohrabrivani da glasaju. Apatija albanskih bira~a ukotvqena je oko shvatawa da Tadi}eva administracija nije ispunila svoja obe}awa da }e razviti jug Srbije. LDP-ov Jovanovi} ostvario je odli~an rezultat me|u etni~kim Albancima na jugu, koji ni pod kakvim okolnostima ne bi glasali za radikale. Pored toga {to su sa juga Srbije, generalna apatija bira~a drì ih podaqe od glasa~kih mesta. Tamo gde radikali obavqaju boqi posao u privla~ewu svojih pristalica da iza|u na birali{ta, prozapadni bira~i skloniji su tome da budu apati~ni i razo~arani Tadi}em. On }e morati mnogo da se potrudi kako bi ubedio qude da zaista moè da popravi stawe.

Komentar Tadi} ima sportsku {ansu da pobedi u drugom krugu 3. februara. Velika izlaznost i odli~an rezultat radikala u prvom krugu pokazuju da je glasa~ko telo zainteresovano za predsedni~ke izbore i, mo`da, èqno promena. Da bi pro{irio svoju glasa~ku bazu i privoleo vi{e qudi da iza|e na birali{ta, Tadi} }e morati ozbiqnije da se potrudi kako bi ubedio {to vi{e glasa~a da iza|u na birali{ta i glasaju za budu}nost u okviru Evrope. U stvari, to i jeste glavna poruka na plakatima koji su postavqeni danas: “Zajedno }emo osvojiti Evropu”. Tako|e }e morati da obezbedi podr{ku DSS-a i NS-a. Mada prethodna istraìvawa javnog mwewa nagove{tavaju da }e veliki deo DSS-ovih glasa~a ipak glasati 541

za Tadi}a, ~ak i ako budu pozvani da ostanu kod svojih ku}a, Tadi}u }e ipak biti potrebna Ko{tuni~ina podr{ka. Ko{tunica }e po svoj prilici pruìti Tadi}u svoju namrgo|enu, neodzvawaju}u podr{ku, ali za cenu – nastavak oslawawa na Ko{tuni~in nesrazmeran uticaj u srpskoj politici. Manter

CLXVI Referenca: 08BELGRADE95 Wikileaks id: #138637 Tema: Jednu sedmicu pre dana odluke, mrtva trka u izbornom odmeravawu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 25. januar 2008. u 10.15 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/01/08BELGRADE95.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zaveo: ambasador Kameron Manter

Rezime Sada{wi predsednik Boris Tadi} i predsednik u poku{aju Tomislav Nikoli} iz Srpske radikalne stranke nastavqaju rame uz rame trku u fini{u su~eqavawa za predsednika Srbije. U danima koji su usledili posle prvog kruga glasawa, odrànog 20. januara, kandidati su po~eli da distanciraju svoje vizije srpske budu}nosti, tako {to je Tadi} jo{ jednom ponovio svoje obe}awe da }e voditi Srbiju ka evropskom prosperitetu, a Nikoli} povezuju}i sebe sa delovima srpske ne tako sjajne pro{losti. Izbor je sada mo`da jasniji, ali nivo solidarnosti demokratskih stranaka oko Tadi}a nije. Po~etni uslovi za podr{ku koje su istakli lider Demokratske stranke Srbije, premijer Vojislav Ko{tunica, i lider Nove Srbije Velimir Ili}, previ{e su visoki (odbiti SSP ukoliko EU po{aqe misiju na Kosovo), i Tadi} ih je odbio u naletu odlu~nosti, zbog ~ega je putovawe wih trojice avionom za Moskvu nesumwivo nije bilo nimalo prijatno. Po{to su potpisali energetski sporazum sa Rusijom, mo`da su prona{li na~in da se izqube i pomire na povratku ku}i, ili barem do drugog kruga glasawa. Tadi} }e mo`da pobediti u toj trci, ali mora}e po{teno da se pomu~i da bi obezbedio glasove koji su mu neophodni, a vreme mu curi. Prognoza za februar u Srbiji: mrtva trka Kako se pribliàva drugi krug predsedni~kih izbora u Srbiji, tako je sve vidqiviji generalni konsenzus da je su~eqavawe Borisa Tadi}a iz Demokratske stranke (DS) i Tomislava Nikoli}a iz Srpske radi542

kalne stranke previ{e neizvesno da bi se predvideo rezultat. Dosta se obra}a pa`we na brojeve, koji su uglavnom naga|awa. Tadi} nije dobio zvani~nu podr{ku ni od koga, tako da je nejasno kako }e privu}i dovoqno glasova da bi zadrào svoj mandat. Svejedno, prognozeri u slu`bi IRI-ja (Me|unarodni republikanski institut – prim. prev.), koji su predvideli i prvi krug, smatraju da }e, uz neizbe`nu politi~ku dramu, Tadi} ipak pobediti Nikoli}a u drugom krugu, mo`da sa samo 50.000 glasova prednosti. Lokalni politi~ari i analiti~ari imaju sli~no gledi{te. U razgovoru sa ambasadorom 22. januara, Sr|an [aper, menayer Tadi}eve kampawe, tako|e je naveo ovaj broj. Kako bi ostvario tu prednost, Tadi} mora da dobije dva miliona glasova, {to zna~i oko 600.000 vi{e nego {to je dobio u prvom krugu, slaù se analiti~ari.

Nema bezuslovne qubavi Ko }e biti tih 600.000 glasa~a, nesigurno je i u domenu naga|awa. Iako je êdomir (êda) Jovanovi}, lider opozicione Liberalno-demokratske partije (LDP), 20. januara sugerisao da je voqan da pomogne Tadi}u, jo{ ga nije zvani~no podrào. [aper je rekao ambasadoru da DS ra~una na podr{ku iz LDP i, jo{ vi{e, na “pe{adiju” LDP da iza|e i glasa, ali, prema strana~kom zvani~niku Ivanu Andri}u, Tadi} nije zatraìo êdinu pomo}, a êda ne namerava da juri Tadi}a kako bi mu je ponudio. Ministar odbrane i rukovodilac DS Dragan [utanovac rekao je ambasadoru da bi Tadi}u bila potrebna sna`na, energi~na “iza|i i glasaj” kampawa, naro~ito u Beogradu, i da bi Jovanovi} mogao da pomogne. On nas je podsetio na zlu krv izme|u Tadi}a i Jovanovi}a, koja bi mogla da se ispre~i ovakvoj saradwi. LDP ima bazu podataka i spisak brojeva telefona za preko 150.000 glasa~a, ali Andri} sumwa da }e mnogo wih iza}i na birali{ta za Tadi}a. Andri} je rekao na{em slu`beniku da je izvr{ni odbor LDP èstoko podeqen po pitawu da li podràti Tadi}a i da sumwa kako je jednako podeqeno i wihovo ~lanstvo. Rekao je da, na wegovo iznena|ewe, skoro polovina odbora smatra da je boqe da Nikoli} pobedi. Qutwa zbog Tadi}evog neuspeha da ostvari svoja obe}awa motivisala je ovu grupu, kaè on, kao i verovawe da bi Nikoli}eva pobeda oja~ala LDP u budu}nosti. Druga polovina, kaè, bila je voqna da pruì Tadi}u podr{ku do izvesnog nivoa, ali nije utvrdila do kolikog. U ovu jedna~inu, rekao je Andri}, trebalo bi ukqu~iti i ~iwenicu da je te{ko ponovo osvojiti glasove i glasa~e kojih ste se jednom odrekli. Poslanik Balint Pastor, sin kandidata Saveza vojvo|anskih Ma|ara u prvom krugu I{tvana Pastora, rekao je da }e Ma|ari podràti Tadi}a ako Tadi} podrì wihovu platformu. Do dana dana{weg, Tadi} nije zatraìo pomo} Ma|ara, ali, kaè sin, Pastor o~ekuje poziv. [aper, menayer Tadi}eve kampawe, tvrdi da je Tadi} zapravo obavio taj poziv. 543

Ko{tuni~ina cena: po~etni uslovi su preterani Objava da }e Tadi}, Ili} i Ko{tunica zajedno putovati u Moskvu 25. januara, kako bi potpisali energetski sporazum, mnoge je navela na zakqu~ak da se sprema podr{ka Tadi}u od koalicionih partnera iz Nove Srbije (NS) i Demokratske stranke Srbije (DSS). Zamenik premijera \eli} rekao je ambasadoru 22. januara da on o~ekuje da }e Tadi} posti}i dogovor sa Ko{tunicom i Ili}em, i da }e taj dogovor doneti Tadi}u glasove za pobedu. Dana 24. januara, me|utim, mediji su objavili prve nagove{taje mogu}ih uslova za taj sporazum. Iz naslova se moè saznati da su NS i DSS uslovili svoju podr{ku Tadi}evim pristankom da se sporazum o koalicionoj vladi dopuni aneksom. Aneks, kako se javqa, predvi|a da Srbija uskrati podr{ku Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu, ukoliko Evropska unija po{aqe svoju misiju na Kosovo. Tadi} je javno odbio takav sporazum, koji je navodno nazvao “ucenom”, ostaju}i pri tome da ne moè da okrene Srbiju od Evrope i vrati je u izolaciju. Politi~ki analiti~ar Filip Medi} je na{em agentu opisao ovo kao “neizvodqiv sporazum”, koji dovodi u pitawe jedno od pet osnovnih na~ela na kojima je dogovorena vladaju}a koalicija, a to je kretawe Srbije putem evropskih integracija. Tadi} je oslonio svoju kampawu na to na~elo, rekao je na{em agentu Tom Keli iz NDI-ja (Nacionalnog demokratskog instituta – prim. prev.), pa bi pristanak na takav sporazum potkopao wegov kredibilitet kod glasa~a, kao i kod potencijalnih pristalica LDP. Medi}, Keli i drugi sa kojima smo razgovarali, me|utim, o~ekuju da Tadi} ipak na|e neki zajedni~ki jezik sa Ko{tunicom i Ili}em. Neki analiti~ari smatraju da su i ostali uslovi koje je Ko{tunica ispostavio za svoju podr{ku tako|e preterani i da bi mogli da ko{taju Tadi}a podr{ke ali i samih izbora. Milan Pajevi}, analiti~ar, savetnik ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a, rekao je ambasadoru 22. januara da je zgroèn pristankom DS da se nastave planovi DSS da se NIS i koncesije gasovoda prodaju Rusima. Pajevi} kaè da to nije samo lo{ sporazum za Srbiju, ve} da i nije dovoqno transparentan i da zato samo doprinosi optu`bama za korupciju, koje kolaju oko Tadi}a i DS. Pakovawe kandidata Veran Mati}, generalni direktor B92, rekao je ambasadoru 23. januara da radikali o~igledno imaju dobrog menayera kampawe, koji uporno poku{ava da omek{a imiy Nikoli}a, da ga napravi privla~nim. To je jasna opasnost. Mati} do sada nije bio impresioniran Tadi}evom kampawom. âk i sada, kaè, Tadi}eva kampawa nastoji da se koristi negativnom kampawom pod “la`nim zastavama”. Naveo je primer reklama koje napadaju Nikoli}a, koje su istakli vojvo|anski liberali. Ove reklame su protivzakonite, zato {to zakon zabrawuje reklame kada stranka nema svog kandidata. Mati} smatra da bi Tadi} trebalo li~no da prizna 544

da su to wegove reklame. Sam Mati} veruje da Tadi} ne moè neograni~eno da se razbacuje blatom. Ono bi moralo da bude pa`qivo ciqano, kako mu se ne bi vratilo kao bumerang. Ali jednostavno nema vi{e dovoqno vremena pre drugog kruga – Tadi} je Nikoli}a pustio na miru u posledwih mesec dana i Nikoli} je to vreme iskoristio kako bi sebe redefinisao kao nekoga ko nije toliko stra{an. Mati} àli {to je toliko mnogo qudi u Srbiji spremno i voqno da zaboravi sve {to se de{avalo devedesetih (kada su Nikoli} i wegove strana~ke kolege sluìle u Milo{evi}evoj vladi).

Presudni trenuci Ivan Vejvoda, predsednik NVO Balkanski fond i savetnik Tadi}u i drugim demokratskim liderima, tako|e èli da se Tadi} jasnije profili{e i da povu~e jasnu razliku izme|u sebe (budu}nosti) i Nikoli}a (pro{losti). Od prvog kruga naovamo, izgleda kao da je Tadi} uvaìo ovaj savet. Novi Tadi}evi televizijski spotovi i bilbordi prikazuju Tadi}a okruènog mladima (nasuprot ranijim spotovima, koji su ga prikazivali samog za govornicom), a podvla~e agendu evropskih integracija. Ispitiva~i javnog mwewa i politi~ki analiti~ari prili~no se uzdaju u porast podr{ke Tadi}u koji bi, kako kaù, usledio nakon potpisivawa Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, za koje se mnogi nadaju da }e se dogoditi 28. januara. To bi bilo veliko dostignu}e u Tadi}evom prvom mandatu i jasan putokaz ka prosperitetu, koji je, na osnovu fokus grupa, primarna briga glasa~a. Na{i sagovornici bili su iznena|eni i uznemireni kada su ~uli da je to daleko od ostvarewa. Ivan Vejvoda je samo jedan od nekoliko wih koji su rekli ambasadoru da bi nepotpisivawe bilo razorno po Tadi}a i wegove glasa~e. Radikali: pravo lice Nikoli} i wegove pristalice mo`da }e umawiti Tadi}evu potrebu da vodi negativnu kampawu, po{to su i sami po~eli da iskazuju tvr|e, radikalnije stavove svoje stranke. Mediji su poklonili veliki publicitet Nikoli}evom obe}awu da }e izvr{iti reviziju odre|enih kriminalnih presuda, ukqu~uju}i i onu kojom je osu|en ubica biv{eg premijera \in|i}a. Mati} je rekao ambasadoru da Nikoli}eve pristalice u velikoj meri podsti~e “jugonostalgija”, pre nego stvarni sukob istoka i zapada. Oni prièqkuju idealnu situaciju koje se se}aju iz perioda pre ratova devedesetih, kada je Jugoslavija bila nezavisna, uvaàvana i prosperitetna. Mati}a uznemiruje ne to {to u ovo veruju stariji qudi, ve} {to veruju i mladi. Lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, kome se sudi u Hagu, izrekao je svoju podr{ku Nikoli}u, nazivaju}i ga “budu}im predsednikom Srbije”, i, koliko god bi podr{ka nekoga optuènog za ratne zlo~ine imala lo{ odjek na Zapadu, u Srbiji, smatraju analiti~ari, ona je sasvim dobro prihva}ena me|u najvernijima. 545

Pomisao na radikalskog predsednika pla{i ostale, pa Mati} veruje da }e na dan izbora mnogi biti prestravqeni mogu}no{}u da pobedi radikal i da }e zato uraditi pravu stvar (“ne za Tadi}a, nego protiv Nikoli}a”). Na pitawe da li }e to biti dovoqno za Tadi}evu pobedu, s obzirom na visok odziv glasa~a u prvom krugu, Mati} je rekao da mnogi nisu glasali u prvom krugu – bili su previ{e zauzeti. Sada je svaki glas vaàn. Ivan Vejvoda je iskazao odmeren i oprezan optimizam u razgovoru sa ambasadorom 22. januara. Vejvoda veruje da }e se qudi trgnuti i da ne}e glasati za Nikoli}a, ali Tadi} mora vi{e da zapne u kampawi kako bi im ovo u~inio o~iglednim.

Komentar Tadi} igra na kartu da }e ga Ko{tunica spasiti, i, ako je u stawu da nastavi da izbegava sporazume koji bi mu izvukli platformu ispod nogu, a da istovremeno pridobije glasove DSS i NS, prora~un }e mu se isplatiti. Ako ne, zajedni~ko fotografisawe sa Putinom dovodi ga u opasnost da bez vaqanog razloga izgubi liberale. Izo{travawe razlika izme|u kandidata verovatno ide Tadi}u u prilog i on bi morao da iskoristi prilike, kao {to je dogovorena ali jo{ nezakazana debata, i da {parta po celoj dràvi kako bi ih istakao. Kako vreme isti~e, DS mora da pridobije sve demokratske glasove, ponovo mobili{u}i verne DS-ovce, ube|uju}i one koji su podràli druge kandidate iz razo~aranosti Tadi}em da mu daju jo{ jednu {ansu, a kod onih koji uop{te nisu ni glasali mora da probudi strah od jutra posle Nikoli}eve pobede i da taj strah pretvori u wihove glasove za Tadi}a. Ankete pokazuju da Tadi} to moè da izvede sada politi~ari moraju da prionu na posao. Manter

CLXVII Referenca: 08BELGRADE98 Wikileaks id: #138730 Tema: Finansirawe srpskih kampawa – pobedniku pripada (skoro) sve Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 25. januar 2008. u 15.49 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/01/08BELGRADE98.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Pobednik na predsedni~kim izborima u Srbiji dobi}e vi{e od 6 miliona dolara iz dràvnih fondova, kako bi nadoknadio tro{kove ne~e546

ga {to postaje sve skupqa kampawa. Srpski zakon o finansirawu politi~kih stranaka iz 2004. godine dozvoqava pristup javnim fondovima, iz kojih }e biti nadokna|eni tro{kovi u kampawama kandidata na predsedni~kim izborima. Kandidati koji budu poraèni podeli}e mali deo sredstava iz fondova; lavovski deo pripa{}e pobedniku. Ovo }e novoizabranom predsedniku, kao i wegovoj stranci, doneti ogromnu finansijsku prednost za naredni izborni krug, lokalne izbore zakazane u maju.

Dotacije za sve Prema Zakonu o finansirawu politi~kih stranaka iz 2004. godine, tro{kovi izbornih kampawa pokrivaju se iz odgovaraju}ih fondova, koji iznose 0,1 odsto buyeta Republike Srbije. Ministarstvo finansija upravqa ovim fondovima. Prema zakonu, 20 odsto javnih fondova za izborne kampawe ministarstvo raspodequje jednako na sve politi~ke stranke koje u~estvuju na parlamentarnim ili lokalnim izborima, ili na sve kandidate na predsedni~kim izborima. Posle izbora, preostalih 80 odsto ministarstvo dodequje strankama u srazmeri sa brojem poslani~kih mesta koje su osvojili, odnosno najuspe{nijem predsedni~kom kandidatu. Ako visina sredstava ispla}ena iz fondova prevazilazi visinu sredstava potro{enih u predizbornoj kampawi do dana izbora, dobitnici vra}aju vi{ak. Ministarstvo finansija odredilo je 421,7 miliona dinara (7,9 miliona dolara) za teku}e predsedni~ke izbore. Od ovog iznosa, ministarstvo je ve} raspodelilo po otprilike 170.000 dolara svakom od devet prijavqenih predsedni~kih kandidata. Pobednik drugog kruga, ili Boris Tadi} ili Tomislav Nikoli}, dobi}e preostalih 6,2 miliona, kako bi nadoknadio tro{kove svoje kampawe. Dodatni izvori finansirawa Prema beogradskom direktoru “Transparensi interne{nela” Nemawi Nenadi}u, stranke ili kandidati mogu da prikupqaju novac i od privatnih izvora, kako bi pokrili tro{kove predizborne kampawe. Na sastanku sa na{im agentom, 10. januara, Nenadi} je rekao da iznos sredstava dobijenih iz privatnih izvora ne sme da pre|e 20 odsto od ukupnih sredstava obezbe|enih iz buyeta. U ovim predsedni~kim izborima, to iznosi 1,56 miliona dolara. Pojedina~ni prilozi privatnih lica ne smeju da budu ve}i od 0,5 odsto od 20 odsto raspodele (oko 7.500 dolara), a pojedina~ni prilozi pravnih subjekata ili kompanija ne smeju da pre|u 2 odsto tog iznosa (oko 30.000 dolara). Zakon zahteva od strana~kih kandidata da razdvoje fondove za kampawu od generalnih fondova. Maksimalan iznos koji kandidat sme da potro{i u teku}oj predizbornoj kampawi jeste 7,73 miliona dolara (170.000 iz javnog buyeta i 1,56 miliona od privatnih izvora). Kandidat koji potro{i vi{e od dozvoqenog 547

mora da plati kaznu u iznosu duplo ve}em od onoga koliko je prema{io dozvoqeni iznos, mada, prema Nenadi}u, zakon nije jasan u tom smislu.

Ali, da li je to po{teno? Nenadi} se poàlio na to {to postupak finansirawa kampawa, mada vi{e prikladan lokalnim ili parlamentarnim izborima, gde imamo vi{e pobednika, stvara situaciju da “pobedniku pripada sve” kada se primeni na predsedni~ke izbore. On kaè da je sada{wi mehanizam finansirawa najnepravedniji prema kandidatima iz drugog kruga, po{to su wihovi tro{kovi daleko ve}i nego tro{kovi onih koji se takmi~e samo u prvom krugu. Na kraju, poraèni iz drugog kruga suo~i}e se sa dodatnim tro{kovima kampawe koji mu ne}e biti nadokna|eni. Prijavqivawe prihoda i tro{kova Republi~koj izbornoj komisiji (RIK) pripada odgovornost da nadgleda proces finansirawa, a kandidati su obavezni da izve{taje o tro{kovima kampawe dostave RIK-u u roku od deset dana posle izbora. RIK postavqa oditore da pregledaju izve{taje i glasa o usvajawu oditorskih nalaza. Posle parlamentarnih izbora u januaru 2007, vlada je uvela detaqan izve{taj o finansirawu izbora, zasnovan na inicijativu “Transparensi interne{nela”. Nenadi} kaè da su ovla{}ewa RIK-a veoma slaba, a da on veruje da neki kandidati mogu zna~ajno da prema{e odre|ene tro{kovnike, a da za to ne snose skoro nikakve posledice. Stvarni tro{kovi kampawe Samo je kandidat Liberalno-demokratske partije (LDP) êdomir Jovanovi} otkrio koliko je potro{io u prvom krugu teku}e izborne kampawe (oko 300.000 evra, odnosno 440.000 dolara). Lokalni tabloid “Pres” je 13. januara naga|ao da je Jovanovi}eva kampawa bila tre}a po skupo}i, iza Tadi}eve i Nikoli}eve. U istom ~lanku procewuje se da bi Jovanovi}evi stvarni tro{kovi mogli da dostignu i iznos od preko jednog miliona dolara. Drugi kandidati verovatno }e priznati koliko su potro{ili tek kada im stigne zahtev iz RIK-a. Tro{kovi Tadi}a i Nikoli}a bi}e dodatno uve}ani, dok Srbija ulazi u drugi krug ove uzavrele kampawe. Komentar Kao posledica srpskih zakona o finansirawu kampawa, stranka koja pobedi na predsedni~kim izborima moè da napuni svoje kofere sa vi{e od {est miliona dolara iz javnih fondova. Poraèni u drugom krugu osta}e bez nadoknade za najve}i deo svojih tro{kova u kampawi i wegova stranka }e biti u finansijskom zaostatku na po~etku naredne izborne sezone, kada se op{tinski izbori budu odràvali, svega nekoliko meseci kasnije, u maju. Manter 548

CLXVIII Referenca: 08BELGRADE104 Wikileaks id: #138980 Tema: Sanyak – predsedni~ki izbori kao “proba” za lokalne izbore Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 28. januar 2008. u 17.14 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/01/08BELGRADE104.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Za lidere regiona Sanyaka u jugozapadnom delu Srbije, prete`no naseqenog muslimanima, rezultati predsedni~kih izbora nagove{tavaju da }e majski lokalni izbori dovesti do nove, vi{e demokratske lokalne vlasti. Dana 20. januara, lokalni glasa~i uglavnom su ignorisali to {to je gradona~elnik Novog Pazara Sulejman Ugqanin podrào predsedni~kog kandidata Nove Srbije Velimira Ili}a. Opozicioni lideri sada veruju da bi glasa~i mogli da okrenu le|a i samom Ugqaninu na lokalnim izborima. Ugqaninov autoritet mo`da je dodatno oslabilo i to {to je promovisao la`nog muftiju, kako bi podstakao sukob izme|u dva lokalna muslimanska verska predvodnika. Javnost smatra da je Ugqanin odgovoran za podivqalu korupciju i nespokoj u Sanyaku. Regionalni lideri nastavqaju da traè me|unarodnu pomo} u pripremama za majske izbore i wihovu pomo} da oja~aju medije i civilno dru{tvo. Ugqaninove pristalice ignorisale podr{ku Ili}u, Sanyak glasao za Tadi}a Tokom posete Sanyaku 19-20. januara, opozicioni lideri rekli su na{im slu`benicima da je prvi krug predsedni~kih izbora bio “proba” za majske lokalne izbore. Uprkos Ugqaninovoj podr{ci Velimiru Ili}u, predsedni~kom kandidatu stranke Nova Srbija (NS), Ili} je zavr{io kao tre}i u sanya~kom regionu, iza Borisa Tadi}a iz Demokratske stranke (DS) i Tomislava Nikoli}a iz Srpske radikalne stranke (SRS). Ili} je tako|e zavr{io kao tre}i i na nivou cele dràve. To {to Ugqanin nije uspeo da kandidatu koga je izabrao donese vi{e glasova, lokalni opozicioni lideri smatraju za nagove{taj slabqewa Ugqaninove snage i mogu}eg poraza wega i wegove Stranke demokratske akcije (SDA) na lokalnim izborima u maju. Portparol Sanya~ke demokratske partije (SDP) Mirsad Jusufovi} rekao je na{im slu`benicima da je Ugqaninova podr{ka Ili}u bila “velika gre{ka”, po{to }e ve}ina pristalica SDA glasati ili za Borisa Tadi}a, koga je podràla SDP, koalicioni partner DS-a, ili za êdomira Jovanovi}a iz Libe549

ralno-demokratske partije (LDP), koji postaje sve popularniji me|u omladinom u prete`no muslimanskim oblastima. Jusufovi} je zakqu~io da je Ugqaninova podr{ka Ili}u bila veoma slaba, s pola srca, i jadno izvedena. Na sastanku 20. januara, {ef Ugqaninovog kabineta Fikret Nik{i} rekao je na{em slu`beniku da je Ili} uradio mnogo za Novi Pazar (“na primer poplo~ao je nove puteve”) i da je zato “bilo logi~no” da Ugqanin podrì kandidata NS-a u prvom krugu predsedni~kih izbora. On je ostavio otvorenom mogu}nost da Ugqanin podrì Tadi}a u drugom krugu.

Opozicija i SDA usredsre|eni na lokalne izbore Predstavnici novopazarske nove “Gra|anske inicijative za promene” rekli su na{im slu`benicima da su oni usredsre|eni na lokalne izbore. Grupa, sa~iwena od DS-a, SDP-a, Zelene stranke, Sanya~ke alternative i Sanya~ke liste, udruìla je snage u poku{aju da ohrabri gra|ansko u~e{}e i po{tene izbore na lokalnom nivou. Predstavnici kaù da oni tako odgovaraju na rastu}u korupciju na lokalnom nivou, koja je na{im slu`benicima zabrinuto pomiwana na svim wihovim sastancima. Nik{i} je rekao da je SDA odlu~ila da se usredsredi na predstoje}e lokalne izbore. Nik{i} je poku{ao da diskredituje Ugqaninove glavne protivnike, nazivaju}i predsednika SDP-a Rasima Qaji}a “narkodilerom” i optuùju}i muftiju Muamera Zukorli}a da podràva nasilne ekstremiste. Uprkos ovim optu`bama, on je rekao da }e Ugqanin razmotriti saradwu sa SDP-om, ukoliko SDP bude postigao dobar rezultat na majskim izborima. LDP namerava da nastupi sama u maju Lokalni lideri Liberalno-demokratske partije rekli su na{im slu`benicima da su zadovoqni LDP-ovim relativno jakim rezultatom u prvom krugu u Sanyaku, gde je kandidat LDP-a êdomir Jovanovi} zavr{io kao ~etvrti, {to je boqe od petog mesta, koje je zauzeo na republi~kom nivou. LDP je dobila oko 15 odsto glasova u Sanyaku (oko 18.000 glasova), u pore|ewu sa 5,5 odsto, koliko je dobila na nivou cele dràve. Kao posledica ovako dobrog regionalnog rezultata, lider lokalne LDP Mehmed Zejnelagi} rekao je na{im slu`benicima da }e LDP samostalno u~estvovati na lokalnim izborima, a da }e koalicije sa drugim demokratskim strankama uzeti u obzir tek posle majskih izbora. Sanyak ima jednu od najmla|ih populacija u Srbiji, a LDP je posebno ciqao tu demografsku grupaciju u predsedni~koj kampawi. Lokalni NVO lideri rekli su na{im slu`benicima da je LDP uspela da privu~e glasove onih koji su razo~arani i u SDA i u SDP, kao i onih koji su ve} umorni od uobi~ajene politike (~itaj – Ugqanina) u Sanyaku. 550

Izve{taj o muftijama: Zukorli} samouveren, Zilki} savetodavan Muftija Muamer Zukorli} nastavqa da u~vr{}uje svoj poloàj u regionu, posle pro{logodi{wih varnica oko Ugqaninovog poku{aja da postavi la`nog muftiju, lojalnog wemu. Zukorli} je 19. januara rekao na{im slu`benicima da se bezbednosna situacija popravqa i da je stawe unutar islamske zajednice boqe otkako je “poku{aj pobune (misli na Adema Zilki}a) propao”. Zilki} je, nasuprot tome, rekao na{im slu`benicima da se bezbednosna situacija pogor{ala. I Zukorli} i Zilki} uzdràli su se od ocene nedavnog postavqawa Dragana Terzi}a za novog {efa policije, obavqeno 19. januara, rekav{i da }e ocewivati Terzi}a na osnovu wegovog delovawa i wegovih liderskih sposobnosti, ali su izrazili zabrinutost nad time {to Srbin zauzima ovu poziciju u prete`no muslimanskoj zajednici. Zukorli} je rekao da }e podràti novog {efa “ako je dobar ~ovek i ako bude radio prave stvari”. I Zukorli} i Zilki} rekli su da }e Terzi} morati da se izbori sa rastu}om korupcijom u ovom regionu. Zilki} je izrazio svoju zabrinutost zbog Zukorli}evog rastu}eg politi~kog uticaja protiv Ugqanina. Zilki} je upozorio da bi predstoje}i lokalni izbori mogli da ishoduju sve ve}om fuzijom verske i politi~ke kontrole u Novom Pazaru, ~emu on kaè da }e se o{tro suprotstaviti. Prelaze}i zatim na pomirqiviji ton, Zilki} je rekao da bi èleo da spoji Ugqanina i Qaji}a, kako bi negovali miroqubivu saradwu. Zilki} je rekao da je on ve} obavio “70 odsto posla” za ostvarivawe ovog ciqa, ali kaè da mu je sada potrebna pomo} iz SAD i Turske da bi dve strane doveo do pregovora (on je predloìo Tursku zato {to nekoliko hiqada Bo{waka, slovenskih muslimana, ìvi u Turskoj). Stranke i NVO traè me|unarodnu pomo} Politi~ke stranke i lokalni NVO lideri zahtevaju me|unarodnu pomo} u pripremi za majske izbore i za razvijawe gra|anskog dru{tva u regionu. Jusufovi} je, u sklopu priprema za majske izbore, zatraìo pomo} u obu~avawu kadrova koje }e politi~ke stranke delegirati kao izborne posmatra~e i pripadnike izbornih {tabova. Na sve to, lokalni predstavnici doma}e organizacije za istraìvawe javnog mwewa CeSID zatraìli su pomo} za lokalne medije, za koje kaù da su ili kontrolisani ili zastra{ivani od strane Ugqanina. On je rekao da je medijima potrebna boqa obuka i resursi kako bi mogli da predstavqaju samostalan glas. Komentar Ili}ev lo{ izborni rezultat u Sanyaku, posle Ugqaninove slabe podr{ke, dodao je zamah rascepkanoj lokalnoj opoziciji, koja poku{ava 551

da ostane ujediwena u pripremi za lokalne izbore 11. maja. Vi{e nego predsedni~ki izbori, lokalni izbori odredi}e da li gra|ani sanya~kog regiona imaju voqe i snage da se na odgovaraju}i na~in odnose prema svojim legitimnim pravima, vezanim za bezbednost i korupciju. Ugqanin nastavqa da uìva u ulozi jednog od najkorumpiranijih i najtvrdokornijih lokalnih lidera u Srbiji. Ako bi demokratske snage prevladale u Sanyaku na predstoje}im lokalnim izborima, to bi bio trijumf demokratije i dobrog rukovo|ewa. Manter

CLXIX Referenca: 08BELGRADE111 Wikileaks id: #139126 Tema: Moje slatko malo srpsko selo Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 29. januar 2008. u 13.33 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/01/08BELGRADE111.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zavela: Yenifer Bra{, zamenica {efa misije

Rezime Zamenik {efa misije (Z[M) ponovo je posetila srpski grad Kraqevo, gde je ìvela pre 34 godine kao student u razmeni, i zatekla svoju “tipi~nu” srpsku porodicu naelektrisanu zbog predsedni~kih izbora i traumatizovanu zbog pomisli na povratak u devedesete pod radikalskom vla{}u. Igrom slu~aja, wena poseta 26-27. januara poklopila se sa mitingom predsednika Tadi}a, na kojem je on obnarodovao svoj novi propagandni slogan: “Glas za Nikoli}a je glas za (ha{kog optuènika) Vojislava [e{eqa”. “Wena” porodica ose}a umor zbog privatizacije koja je po{la naopako (masovna nezaposlenost) i zbog izmena sociolo{ko-ekonomske dinamike uslovqenih prihvatawem 40.000 Srba izme{tenih sa Kosova. Prema ovoj porodici, izbor pred wima je jasan: problemati~na budu}nost sa Tadi}em – ali ipak budu}nost, sa obe}awem o ìvotu u Evropi – ili povratak u agoniju pod Milo{evi}em. ^lanovi porodice, pa i wihova deca tinejyerskog uzrasta, u ìvim pojedinostima opisali su kako je izgledalo ìveti u podrumu tokom NATO bombardovawa 1999. i rekli su da se nadaju da Srbi vi{e nikada ne}e izabrati da se vrate ìvotu pod zemqom. Tadi}ev miting Na putu ka Novom Pazaru, gde je 27. januara odrào miting, predsednik Tadi} je 26. januara posetio Kraqevo. Kraqevo je grad sredwe veli552

~ine u srcu Srbije, poznat po vojnoj bazi, fabrici hroma, manastirima, izvoru mineralne vode u Vrwa~koj Bawi i tri igra~a u NBA ligi. Zamenik {efa misije je 1973. godine ìvela u selu pored Kraqeva, u sklopu programa razmene studenata “Eksperiment iz ìvota u inostranstvu”. U prvom krugu izbora, 20. januara, bira~i u ovom gradu pruìli su podr{ku kandidatu Srpske radikalne stranke Tomislavu Nikoli}u, koji poti~e iz sela izme|u Kraqeva i Kragujevca, ve}eg grada u centralnoj Srbiji. Zbog sna`ne vojne tradicije grada, velikog broja srpskih iseqenika sa Kosova i uop{teno ruralnog stanovni{tva, Kraqevo ima sve odlike Nikoli}evog upori{ta. Tadi} je napunio sportsku dvoranu svojim pristalicama, a pristalice su taj dan provele na mitingu na gradskom trgu, mirno ma{u}i plavim i ùtim zastavama Demokratske stranke. U govoru na mitingu, Tadi} je emotivno pozvao stanovnike Kraqeva da naprave jasan izbor – Evropa, ili Srbija Vojislava [e{eqa. Taj deo Tadi}evog govora bio je neprestano ponavqan na kraqeva~koj nezavisnoj televizijskoj stanici. Dok se zamenik {efa misije {etala oko gradskog trga, Tadi}eve pristalice koje su prisustvovale mitingu tiho su prilazile wenoj porodici i ocewivale da je miting uspeo i da im je laknulo zbog toga {to su uspeli da ispune dvoranu. Nije bilo javnih skupova vezanih za Nikoli}a tog dana. Reakcije na Tadi}ev dolazak mogu se opisati kao prigu{ene, ali pozitivne.

Privatizacija po{la naopako Za nezadovoqno stanovni{tvo Kraqeva, Tadi} izgleda predstavqa nesavr{enu, ali ipak alternativu Nikoli}u. Iako svi imaju diplome koje su ekvivalent onima sa koleya ili jo{ vi{e, pola porodice doma}ina je sada nezaposleno i oslawa se na malu porodi~nu farmu od pet hektara, odakle se snabdevaju mlekom, sirom, mesom i povr}em. Porodica za svoje nevoqe krivi privatizaciju koja je po{la naopako i najezdu bogatih Srba sa Kosova. U vreme Jugoslavije, Kraqevo je preìvqavalo zahvaquju}i kombinaciji prihoda od velike vojne baze, fabrike ~elika “Magnohrom” i proizvodnog pogona za izradu èlezni~kih vagona. NATO je bombardovao vojna postrojewa 1999, zbog ~ega baza i vojni putevi vi{e nisu u upotrebi. Vojna baza je sada u statusu minimalnog odràvawa, a ne{to od wenog zemqi{ta sada se koristi za vikend-trke automobila. Ne{to od nasle|a baze je preostalo: po svoj prilici, u Kraqevu i daqe ìvi 40 nacionalnosti, a tu je i funkcionalna rimokatoli~ka crkva, koju pose}uju potomci slovena~kih i katoli~kih oficira Jugoslovenske narodne armije. Grad i daqe pamti svoju dvojaku ulogu u Drugom svetskom ratu: kao popri{te jednog od najgorih nema~kih masakra civilnog stanovni{tva, ukqu~uju}i i ène i {kolsku decu, a i kao sigurno uto~i{te za 553

Slovence, koji su, beè}i od nacista, stigli u Kraqevo vozom “bratstva i jedinstva”. Uspomena na ovaj doga|aj je odràvana tokom 40 godina komunisti~ke vlasti, pa su slovena~ki grad Maribor i Kraqevo u ta vremena imali brojne razmene “zbratimqenih gradova”. Porodica doma}ina rekla je zameniku {efa misije da lokalni stanovnici poku{avaju da obnove Dru{tvo slovena~ko-srpskog prijateqstva, {to je ve} rezultiralo uspe{nom godi{wom razmenom vatrogasaca. Godine 2005. “Magnohrom” je prodat porodici ~eli~nih magnata Mital iz Indije, u sklopu srpskih privatizacionih nastojawa. Svih 7.000 zaposlenih je otpu{teno, a fabrika je raspar~ana zbog delova i otpadnih metala. Krajem 2007. ova privatizacija ocewena je kao “neuspela”, a zar|ali kostur postrojewa {tr~i kao izvor zaraze na ulasku u grad. Prodaja pogona za èlezni~ke vagone ukrajinskom konzorcijumu bila je uspe{nija, pa pogon nastavqa da izvozi èlezni~ke vagone, uglavnom stranim kupcima na istoku. Jedan ~lan porodice doma}ina nedavno je ostao bez posla u gr~koj banci, koja je kupila Jugobanku, nekada tre}u najve}u banku u biv{oj Jugoslaviji. Po{to je banka, pod Grcima, pala na 12. mesto, poznanik zamenika {efa misije, koji je celog ìvota radio u Jugobanci i wenom gr~kom nasledniku, tvrdi da je predloìo da banka snizi svoje kamatne stope kako bi bila konkurentnija i zbog toga je, kaè, dobio otkaz. Sada kaè da bi morao da se prikloni politi~koj stranci kako bi dobio pristojan posao, a on to, kaè, odbija da u~ini. I privatizacija i ja~awe politi~kih stranaka, koje sada kontroli{u sve aspekte ekonomije, dogodili su se pod mandatom sada{weg predsednika Borisa Tadi}a.

Novoprido{li Srbi Porodica–doma}in, koja smatra sebe izvornim gra|anima Kraqeva, za svoj nizak ekonomski standard krivi i najezdu Srba pristiglih sa Kosova, za koje procewuju da ih je oko 40.000. Prema wima, kosovski Srbi stigli su u tri talasa: 1974, posle ustavnog uspostavqawa autonomije na Kosovu i u Vojvodini; 1999, posle NATO bombardovawa i 2004, posle masovnog pqa~kawa srpskih ku}a i verskih objekata na Kosovu. U pore|ewu sa boravkom zamenika {efa misije ovde tokom 1973, kada su Kraqevo i okolna sela bili mala, u~mala srpska zabit, ceo kraj je sada nasumi~no krcat zadivquju}im vilama, koje su izgradili kosovski Srbi, koji su prodali svoja imawa Albancima po visokim cenama. Samo seoce sada ima novu, blistavu privatnu bolnicu, kao i preduze}e tipa “Kostko”, koje prodaje sve, “od igle do lokomotive”, a u vlasni{tvu je bra}e Kari}, kosovskih Srba koji su bili Milo{evi}evi bankari. Parwakiwa zamenika {efa misije tokom studentske razmene, ina~e pravnik po profesiji, kaè da joj je posao u lokalnoj termalnoj bawi preoteo kosovski Srbin, koji je zaposlewe “kupio” od jedne politi~ke stranke. Ona kaè da su mnogi lokalni Srbi na ovaj na~in ostali bez po554

sla, a kao posledica toga, mnogi stari Kraqev~ani zauvek su napustili Kraqevo, ostavqaju}i kosovske Srbe, Nikoli}eve pristalice, u ve}ini. Porodica doma}ina kaè da ih je sramota zbog toga {to wihov, nekada ponosni grad, sada podràva Nikoli}a. Oni tvrde da je Nikoli} “kupio” svoju diplomu vi{e {kole, da je funkcionalno nepismen i da zna pravilno da koristi samo ~etiri od sedam padeà u srpskom jeziku. Jedan ~lan porodice kaè da je wegov otac, biv{i oficir Jugoslovenske narodne armije, uvek glasao za radikale, jo{ od kako je [e{eq osnovao stranku. Kaè da su se on i wegov otac stalno sva|ali oko politike, sve do ove godine, dok nije zatraìo od svog oca da svom unuku podari budu}nost i glasa za Tadi}a i otac je najzad popustio.

Ho}emo Evropu, Rusi nikada ni{ta nisu uradili za nas Porodicu doma}ina veoma je zanimalo ja~awe veza Srbije sa Rusijom. Bili su zgroèni naftno-gasnim sporazumom, koji su nedavno potpisali predsednici Tadi} i Putin u Rusiji, i kaù da ve}ina obi~nih Srba ne ose}a nikakvu bliskost sa Rusima i da su, {tavi{e, sumwi~avi prema Putinu. Porodica je nabrajala spisak neispuwenih ruskih obe}awa iz pro{losti i rekla da se nada da }e Srbi prevazi}i trenutni prkos i tvrdoglavost i da }e se okrenuti zapadu, a ne istoku. U pogledu trenutnih pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvawu za ulazak u EU, ~lanovi porodice bili su iznervirani fokusirawem na hvatawe generala armije bosanskih Srba Ratka Mladi}a. “Za{to bi ceo narod bio talac jednog ~oveka”, zapitali su, “on ~ak i nije iz Srbije”. Budu}nost Porodica se ozarila kada je pri~ala o potencijalima Kraqeva. Naro~ito su bili ponosni na tri igra~a NBA lige koji poti~u iz Kraqeva. Tako|e su ponosni na to {to je Kraqevo glavni centar novog sporta u Srbiji, ameri~kog fudbala, i na to {to je wihov tim “Kraqevi” angaòvao ameri~kog trenera. Kraqevo je tako|e zavi~aj i najboqeg svetskog tenisera, uzrasta do 14 godina. Kraqevo je okruèno planinama prekrivenim snegom i ima aerodrom koji je (mada trenutno nije upotrebqiv) najbliì Kopaoniku, najve}em srpskom skija{kom odmarali{tu. To je grad koji je najbliì Vrwa~koj Bawi, najpoznatijem srpskom izvoru tople vode, koji je po~eo da privla~i vi{e doma}ih turista tokom devedesetih, kada Srbi vi{e nisu bili dobrodo{li na Jadranskoj obali. Izgleda da biv{a NBA zvezda Vlade Divac aktivno poku{ava da pored Kraqeva otvori luksuzno turisti~ko odmarali{te, u kojem bi se uìvalo u prednostima planina, izvora mineralne vode i istorijskih manastira, {to se sve nalazi u okolini grada. Ni{ta od ovoga se ne}e desiti, pla{i se porodica, ako Nikoli} pobedi – nema Evrope, nema turizma, nema poslova. 555

Komentar Kraqevo i wegovo stanovni{tvo zauzimaju oblast Srbije koja se naziva [umadija – po {umama. Mnogi Srbi smatraju tu oblast, i wenu istoriju, srcem Srbije. Zamenik {efa misije kaè da je imala sre}e da prati taj kraj i porodicu u kojoj je provela razmenu studenata tokom 34 godine. Porodica smatra da su wihovi odnosi sa Sjediwenim Dràvama duboki i obavezuju}i, delom i kao posledica ove povezanosti. Uloga jedne razmene studenata pokazuje snagu razmena na nivou gra|anin-gra|aninu. Weno iskustvo sa ovom porodicom jasan je primer izbora koji }e Srbi napraviti kada budu iza{li na glasa~ka mesta 3. februara. Manter

CLXX Referenca: 08BELGRADE112 Wikileaks id: #139180 Tema: Srbija – pozitivan prijem prelaznog sporazuma sa EU Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 29. januar 2008. u 16.39 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/01/08BELGRADE112.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Predsednik Boris Tadi} uspeo je da objavu politi~kog dogovora izme|u EU i Srbije, od 28. januara, spinuje kao pobedu. Tako je izbegao {tetu koju bi sam sebi naneo, po{to je on obe}ao potpisivawe SSP-a a da ga nije prethodno obezbedio. Pozitivne reakcije u medijima Obave{tewe iz Brisela od 28. januara o dobrodo{lici u EU i ponudi da se postigne politi~ki sporazum, srpska glasila predstavila su kao dobru vest i, za sada, popustila pritisak na predsednika Tadi}a {to nije postigao vi{e. Ve}ina dnevnih listova objavila je na prvoj strani vest da su zemqe Evropske unije jednoglasno prihvatile plan da se 7. februara potpi{e sporazum sa Srbijom, koji }e stvoriti okvir za raspravu o politi~kim pitawima, slobodnoj trgovini, saradwi u obrazovawu, i, mo`da i najva`nije, viznoj liberalizaciji. “EU èli da neguje svoje odnose sa Srbijom na osnovu bogatog i raznovrsnog okvira kulturnih, istorijskih, ekonomskih i qudskih odnosa, i shodno tome, poziva Srbiju da uzdigne politi~ku saradwu kako bi ubrzala svoj napredak ka EU, ukqu~uju}i tu i pitawe statusa kandidata”, stoji u sporazumu. Glasila izve{tavaju da sporazum nagla{ava da }e Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) ostati osnovni motor za daqi napredak odnosa 556

izme|u EU i Srbije i da }e EU potpisati SSP sa Beogradom “~im neophodni koraci budu zavr{eni”. Glasila su se usredsredila na ohrabruju}u poruku o poja~anoj saradwi izme|u Beograda i Brisela. Samo je predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli} naglasio Tadi}ev neuspeh u poku{aju da ispuni obe}awe vezano za SSP i neodre|eno rekao da bi on (Nikoli}) to uradio boqe. Demokratska stranka Srbije premijera Ko{tunice uzdràla se od ocena sve dok sporazum ne bude zvani~no predstavqen.

Komentar Ponuda vezana za ovaj sporazum i ohrabrewe na putu ka evropskoj integraciji poduprli su glavnu poruku Tadi}eve kampawe da je on kandidat koji }e odvesti Srbiju u Evropsku uniju. Tadi} je izbegao udarac: on je nerealno podgrevao o~ekivawa da }e SSP biti potpisan u januaru, {to je ne{to nad ~im nije imao nikakvu kontrolu (ako ne pohvata MKTJ optuènike koji su u bekstvu). Aktivna briselska diplomatija ministra spoqnih poslova Jeremi}a spre~ila je udarac wegovim izgledima u ovoj vrlo izjedna~enoj kampawi. Manter

CLXXI Referenca: 08BELGRADE118 Wikileaks id: # Tema: Predsedni~ka predizborna kampawa u{la u neizvesnu zavr{nicu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 30. januar 2008. u 16.20 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/01/08BELGRADE118.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime U posledwoj nedeqi kampawe, dva srpska predsedni~ka kandidata juri{aju na glasove i jedan na drugog. Predsednik Boris Tadi} prenosi qudima dve osnovne poruke: glas za Tadi}a je glas za srpsku evropsku budu}nost i ekonomsko blagostawe, a glas za kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a je glas za mra~nu pro{lost. Nikoli} je, u odbranu od ovoga, doveo u pitawe predsednikov u~inak u vezi sa Evropom i optuìo Tadi}a za negativnu kampawu. Nasuprot prvom krugu glasawa, razlike izme|u kandidata sada su jasne. Analiti~ari o~ekuju da polarizuju}a trka izazove najve}u izlaznost u istoriji srpske demokratije, a iako je Tadi} blagi favorit, ishod }e mo`da biti odlu~en u foto-fini{u. 557

Tadi} u napadu Predsednik Srbije i kandidat Demokratske stranke (DS) Boris Tadi} skinuo je rukavice, u borbi da zadrì predsednikovawe, protiv kandidata Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislava Nikoli}a. Na predizbornom mitingu u centralnoj Srbiji, 26. januara, Tadi} je rekao za Nikoli}a da je odgovoran za u~e{}e u reìmu koji je Srbiju unesre}io i izolovao tokom devedesetih. Tadi} je podsetio bira~e na Nikoli}evu povezanost sa zvani~nim liderom SRS-a, optuènikom za ratne zlo~ine Vojislavom [e{eqom, kome se trenutno sudi u Hagu, i rekao da }e [e{eq, a ne Nikoli}, upravqati Srbijom iz zatvora ukoliko radikali osvoje predsedni~ki mandat. Tadi} je prizvao u se}awe mra~nu pro{lost Srbije i radikalsku ulogu u najgorim danima, re~ima da Srbija nikada ne bi smela ponovo da iskusi redove za hleb i benzin i iskqu~ewa struje. Demokratski lideri koji su uzeli u~e{}a u Tadi}evoj kampawi iskoristili su medije, naro~ito televiziju, kako bi podsetili na nasilne prizore iz Srbije pod [e{eqevim vo|stvom. U saradwi sa Nenadom ânkom iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, DS je istakao {tampane i internet plakate koji prikazuju [e{eqa kako ni{ani pi{toqem na studente, redove za hranu u Beogradu i autoputeve zakr~ene izbeglicama – prizore iz prethodne decenije. Dana 26. januara, Vuk Dra{kovi}, biv{i ministar spoqnih poslova i lider Srpskog pokreta obnove (SPO), preusmerio je podr{ku Velimiru Ili}u, kandidatu Nove Srbije u prvom krugu, i pozvao ~lanove SPO-a da u drugom krugu glasaju za Tadi}a. Dra{kovi} je izrazio uverewe da ~lanovi SPO-a znaju protiv koga su se borili u proteklih 15 godina i koga bi trebalo sada da podrè. Tadi} juri glasove uz nedovoqnu podr{ku Osim ânka i nekih ma|arskih grupa iz Vojvodine, malo je lidera demokratskih partija uputilo podr{ku svojih partija Tadi}u. Ipak, 30. januara je Ma|arska koalicija, koju predvodi predsedni~ki kandidat iz prvog kruga I{tvan Pastor, odlu~ila je da podrì Tadi}a. Prema insajderima iz DS-a, êdomir (êda) Jovanovi}, koji je bio predsedni~ki kandidat Liberalno-demokratske partije (LDP) u prvom krugu, nije se sastao sa predstavnicima DS-a da razgovara o mogu}oj podr{ci Tadi}u. LDP je, me|utim, unela ne{to optimizma 30. januara, kada je izdala medijsko saop{tewe u kojem poziva ~lanove partije da 3. februara glasaju prema savesti. Iako nisu direktno podràli Tadi}a, u saop{tewu se kaè da su LDP glasa~i bezuslovno proevropski usmereni i da su vrednosti i stavovi LDP-a dijametralno suprotni vrednostima Srpske radikalne stranke i kandidata Tomislava Nikoli}a. Dana 25. januara, Tadi} je odbio zahtev premijera Vojislava Ko{tunice kao uslov da se potpi{e aneks na sporazum o koalicionoj saradwi, kojim bi se preciziralo 558

da }e Srbija odbaciti Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu ako EU po{aqe misiju na Kosovo. Dana 27. januara, ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} rekao je na{em ambasadoru da je Ko{tuni~in potez naqutio mnoge ~lanove DS. On je bio “oprezno optimisti~an”, u pogledu toga da }e lider Nove Srbije i koalicioni partner Velimir Ili}, sa kojim je on blisko sara|ivao, pruìti podr{ku i da }e mnogi verni glasa~i NS, ako ne i ve}ina, iza}i da podrè Tadi}a.

Isticawe jedinstva i Evrope (kao kqu~a za prosperitet) Tadi} je svoju poruku direktno usmerio ka 80 odsto stanovni{tva, koliko ih, prema anketama, podràva evropske integracije. Na vikendmitinzima u Novom Pazaru i Kraqevu (ju`na i centralna Srbija), Tadi} je predsedni~ke izbore nazvao takmi~ewem za dràvu i wenu evropsku budu}nost. Jedan ~lan DS i poslanik u Skup{tini je 30. januara rekao na{em agentu da se Tadi} nada da }e “vaqda oboriti” nivo podr{ke za radikale u centralnoj Srbiji i da }e oja~ati podr{ku za Tadi}a na tom, kqu~nom popri{tu. Pred vi{e od 10.000 qudi u prete`no muslimanskom Novom Pazaru, Tadi} je rekao da èli da ujedini energiju qudi svih veroispovesti i nacionalnosti u Srbiji. U intervjuu listu “Danas” od 26. januara, Tadi} je pozvao bira~e, bez obzira na wihovu versku, nacionalnu ili strana~ku pripadnost, da glasaju u drugom krugu izbora i dokaù da Srbija ne}e pristati na povratak u siroma{tvo, sankcije i nesre}e devedesetih. Nikoli} u odbrani Nikoli}ev tim je uporno zamerao Tadi}u na onome {to smatraju wegovom neutemeqenom taktikom zastra{ivawa. Na konferenciji za medije 24. januara, generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i} optuìo je Tadi}a da “vodi najprqaviju kampawu u istoriji Balkana”. “Tadi} je tokom kampawe pokazao da nema integritet, ali da zato ima prqave ruke... Ni najskupqe i najotmenije odelo ne mogu da pomognu Tadi}u da opere obraz i ruke”, rekao je Vu~i} tabloidu “Pres” 30. januara. Sam kandidat je zadrào svoj bri`ni imiy. Nikoli} je proveo vikend u poseti mladim majkama u porodili{tu, obe}avaju}i izda{niju socijalnu pomo} i svratio do pijace u Zemunu, radikalskom upori{tu na periferiji Beograda, obe}avaju}i podr{ku obi~nim Srbima. Wegove najjasnije poruke ti~u se Kosova, ekonomije i korupcije. “Vidim kako qudi ìve te{ko, ali vlast to ne zanima. Iz tog razloga moramo da promenimo vlast. Vidim ponosnu zemqu koju oni poniàvaju i predsednika koji podleè ucenama. Iz tog razloga moramo da promenimo predsednika. Srbija koju ja poznajem je svim srcem za Kosovo, za jednakost sa na{im 559

me|unarodnim prijateqima i za boqu sutra{wicu za na{u decu. Iz tog razloga, Srbiji su potrebne promene. Srbija èli novog predsednika. Ja sam svim srcem spreman da preuzmem tu odgovornost”, kaè Nikoli} u jednom od wegovih sveprisutnih televizijskih spotova.

Okretawe Rusiji Nastavqaju}i javno dodvoravawe Istoku, Nikoli} je 30. januara posetio Moskvu, gde se sastao sa predsednikom Saveta Ruske Federacije Sergejem Mironovim i predsednikom ruske Dume Borisom Grizlovim. Itar-Tas javqa da je u Nikoli}evoj delegaciji bio i biv{i jugoslovenski ambasador u Rusiji i brat Slobodana Milo{evi}a, Borislav Milo{evi}. Nikoli} bi trebalo da se vrati taman na vreme za jedini televizijski duel dva kandidata. On je putovao u Rusiju samo pet dana po{to je Tadi} boravio u Rusiji, kako bi prisustvovao potpisivawu bilateralnog energetskog sporazuma sa ruskom energetskom kompanijom “Gazprom”. Obe strane stavqaju evropsku budu}nost u svoje planove Tokom kampawe, Tadi} promovi{e svoju iskrenu nameru da vodi Srbiju ka wenoj evropskoj budu}nosti. Tadi} promovi{e i prelazni sporazum o vizama, ekonomiji i trgovini, kulturi i obrazovawu, koji mu je EU ponudila 28. januara, kao va`nu prekretnicu u napretku Srbije ka ~lanstvu u EU. Ministar spoqnih poslova Jeremi} je 28. januara predstavio medijima sporazum, nazivaju}i ga “prakti~no pozivnicom Srbiji da u|e u porodicu evropskih naroda”. “Srbija ne}e odustati od svoje evropske budu}nosti”, rekao je Tadi} 29. januara. Ministar zdravqa Milosavqevi} (G17) rekao je da je “oprezno optimisti~an” da }e qudi u Srbiji shvatiti da za sve treba vremena i da moraju da budu strpqivi. On izgleda da nije bio upu}en u pojedinosti kampawe, osim {to je rekao da je G17 bila istrajna u svojoj podr{ci Tadi}u. Radikali su igrali na to {to Tadi} nije obezbedio potpisivawe SSP. Vu~i} je 28. januara rekao da je SRS predvidela Tadi}ev “neuspeh” u potpisivawu SSP-a. Rekao je da bi Nikoli} “bio ozbiqniji pregovara~ sa EU i da bi postigao boqe rezultate za Srbiju”. Pozivi na glasawe i mogu}a velika izlaznost Zavr{nih dana kampawe, akcija “Iza|i i glasaj” radila je bez prestanka. Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Evropski pokret u Srbiji, festival “Egzit” i Udruèwe studenata univerziteta su, izme|u ostalih, emitovali televizijske i radio spotove u kojima se poziva na masovno u~e{}e u drugom krugu izbora. Jedan zvani~nik DS-a je 30. januara rekao na{em agentu da su i DS i radikali pokrenuli svoje “Iza|i i glasaj” kampawe. Analiti~ar iz Me|unarodnog republikanskog instituta (IRI) rekao je na{oj slu`bi da bi izlaznost u drugom 560

krugu mogla da pre|e nezabeleènih i nezamislivih 70 odsto. Zvani~nik CeSID-a je 30. januara izneo na{em agentu sli~ne prognoze u vezi sa izlazno{}u. Mada iskustvo sa prethodnih izbora ukazuje da bi ve}a izlaznost koristila Tadi}u, {to je zasnovano na pretpostavci da se izlaznost SRS glasa~a ne mewa izme|u prvog i drugog kruga, podaci IRIja sada nagove{tavaju da bi novi glasa~i u drugom krugu mogli biti pravilno raspodeqeni me|u kandidatima. Mo`da mawe zvani~no ali vrlo re~ito, izborne kvote po kladionicama, koje neki smatraju najboqim anketama u Srbiji, daju prednost Tadi}u. U ovom “istraìvawu” Tadi} stoji na kvoti od 1,4, naspram 2,6 za Nikoli}a.

Komentar U posledwoj nedeqi izborne kampawe, izbor pred srpskim bira~ima je jasan. Kampawa je pokazala masovno razo~arawe glasa~a u Tadi}evu administraciju. Nikoli}eva kampawa je neo~ekivano oja~ana ovim razo~arawem. Strah od povratka u pro{lost je Tadi}eva najve}a nada za pobedu. Manter

CLXXII Referenca: 08BELGRADE131 Wikileaks id: # Tema: Pred kraj kampawe, predsedni~ki izbori su previ{e neizvesni da bi im se znao ishod Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 1. februar 2008. u 17.33 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/02/08BELGRADE131.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Dok se predsedni~ka kampawa u Srbiji pribliàvala kraju, oba kandidata imala su posledwa obra}awa bira~ima, u poku{aju da se domognu ne~ega {to bi moglo da bude tesna ili ~ak i sporna pobeda na glasawu u nedequ. U televizijskoj debati i na mitinzima, Boris Tadi} je promovisao svoju evropsku agendu i, uprkos izostanku podr{ke wegovih partnera iz vladaju}e koalicije, pozivao na demokratsko jedinstvo protiv radikala Tomislava Nikoli}a. Nikoli} je posledwe dane iskoristio za ofanzivu, igraju}i na kartu korupcije vlasti i poku{avaju}i da svoju platformu predstavi kao malo vi{e evropsku. Ankete i analize pokazuju da bi Tadi} mogao da pobedi sa tesnom razlikom. Ako Tadi} pobedi, to }e biti za dlaku, a ne zbog lo{e osmi{qene i sprovo|ene kampawe. 561

Suo~avawe Tadi}a i Nikoli}a u debati Kandidat Demokratske stranke (DS), predsednik Boris Tadi} i kandidat Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikoli}, suo~ili su se 30. januara jedini put u ovoj kampawi. U televizijskoj debati, svaki od kandidata govorio je o Kosovu, EU, vojsci i ekonomiji. Samouverenog dràwa, Tadi} je rekao da izbori predstavqaju referendum o budu}nosti Srbije. On se usredsredio na integracije sa Evropom i napredak srpske ekonomije. Tadi} je tako|e podsetio bira~e da je glas za Nikoli}a bio glas za izolaciju i povratak u sumornu pro{lost devedesetih. Tadi} je ~esto govorio o Nikoli}u kao o “{efu Srpske radikalne stranke, partije Vojislava [e{eqa”. Nikoli} je, deluju}i rastrzano i nepristojno, naglasio da su Srbiji potrebne promene, uz nekoliko pojedinosti. Tadi}, rekao je, nije ispunio obe}awa i uradio je malo toga na odbrani Srbije. Bacaju}i verbalne strelice i obra}aju}i se Tadi}u kao “gospodinu biv{em predsedniku”, optuìo je Tadi}a da potpomaè korupciju, tvrde}i: “Kriminalci su va{i qudi”. Nikoli} je rekao da }e Srbija prepoznati svoje prijateqe u EU, kao i Rusiju i da }e EU nastaviti da sara|uje sa Srbijom bez obzira na to ko pobedi na izborima. Analiti~ari i {tampa smatraju da je u debati ubedqivo pobedio Tadi}. Dnevni listovi “Blic” i “Politika” su 31. januara napisali da je Nikoli} upropastio priliku da predstavi svoj program i da je, umesto toga, napao Tadi}a. Prema anketi “Blica”, posle duela, gledaoci su se sloìli da je Tadi} pobedio. Zoran Lu~i}, izvr{ni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), 31. januara je rekao jednom ~lanu na{e ambasade i drugim diplomatama da je Tadi} delovao uvereno u svoju pobedu i svoje planove za Srbiju, dok je Nikoli} bio nepristojan i agresivan i nije ponudio nikakav plan za budu}nost. Demokratska stranka oìvela duh Milo{evi}eve opozicije Oba kandidata organizovala su zavr{ne mitinge u Beogradu 31. januara, neposredno pred po~etak izborne ti{ine 1. februara. Tadi} se, na mitingu na otvorenom na beogradskom Trgu republike, obratio masi sastavqenoj uglavnom od urbanih studenata i zaposlenih, uzrasta od dvadesetih do ~etrdesetih. Na bini pored Tadi}a stajale su poznate li~nosti iz sveta sporta i zabave, kao i politi~ki mo}nici, ukqu~uju}i ministre iz DS, G17 plus i Socijaldemokratske partije Sanyaka. On je pozvao glasa~e da glasaju za svoju budu}nost i ostanu ujediweni oko demokratskih snaga. Izneo je plan u tri ta~ke za integraciju u EU, ukqu~uju}i Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu, koji }e sa EU biti potpisan u roku od nekoliko nedeqa, bezvizno putovawe u Evropu za Srbe do kraja 2009. i status kandidata za EU do kraja 2009. godine. 562

Tadi} je svoj govor i po~eo i zavr{io pomiwawem Kosova i pri~ao je o tome kako je ranije istog dana posetio srpsku enklavu na Kosovu. Posle govora, Tadi} je otprilike 3.000 mitinga{a poveo u “{etwu po ulicama”, {to je bilo podse}awe na dnevna protestna okupqawa u zimu 1996, posle Milo{evi}evog odbijawa da prihvati rezultate lokalnih izbora. Vi{e u~esnika nosilo je oznake opozicionog pokreta koji je pomogao obarawe Milo{evi}a. Jedan od ~elnika DS je 31. januara rekao na{em agentu (poverqivi agent ambasade, u daqem tekstu – agent; prim. prev.) da je Tadi}ev zavr{ni miting bio veliki uspeh, koji je odu{evio bira~e.

Radikali pokazuju pravo lice Na drugom kraju grada, desetak hiqada ruralnih qudi i mla|ih (verovatno nezaposlenih) osoba okupilo se na Nikoli}evom mitingu u “Beogradskoj areni”. Mnogi su autobusima dovedeni iz drugih krajeva Srbije, a atmosfera je bila haoti~na, sa alkoholom i tezgama za prodaju [e{eqevih beyeva, SRS zastava i postera sa likovima ha{kih optuènika Mladi}a i Karayi}a. U svom govoru, Nikoli} je rekao da se on ne protivi Evropi i da podràva evropske vrednosti i EU ulagawa u Srbiju. Pozvao je EU “da ne dira Kosovo i Metohiju”. Jo{ jednom je napao Tadi}a zbog korupcije i ekonomskih pokazateqa. Mala podr{ka kandidatima od drugih stranaka Posle dugog o~ekivawa, Tadi} nije dobio podr{ku svog glavnog partnera u vladaju}oj koaliciji, lidera Demokratske stranke Srbije (DSS) i premijera Vojislava Ko{tunice. Na konferenciji za novinare 30. januara, Ko{tunica i lider Nove Srbije (NS) Velimir Ili} objavili su da ne}e podràti Tadi}a. Ko{tunica je odluku DSS i NS obrazloìo Tadi}evim odbijawem da, na Ko{tuni~in predlog, potpi{e ispravku koalicionog sporazuma, po kojoj se odbija potpisivawe SSP ukoliko EU po{aqe misiju na Kosovo. Od ostalih partija koje su imale kandidate u prvom krugu, samo je Savez vojvo|anskih Ma|ara podrào Tadi}a. Tako|e, 30. januara Sulejman Ugqanin, gradona~elnik Novog Pazara i lider koalicije Lista za Sanyak, pozvao je svoje pristalice da glasaju za Tadi}a. Ostale partije odbile su da podrè bilo koga. Liberalno-demokratska partija (LDP) êdomira Jovanovi}a izdala je 30. januara medijsko saop{tewe, pozivaju}i pristalice da glasaju prema svojoj savesti. Na konferenciji za novinare u Novom Sadu 30. januara, Liga socijaldemokrata Vojvodine pozvala je svoje pristalice da glasaju protiv Nikoli}a, mada je ~elnik Lige Nenad ânak ranije aktivno podràvao Tadi}evu kampawu. Socijalisti~ka partija Srbije je u medijskom saop{tewu od 30. januara objavila da ne podràva nijednog kandidata. 563

Albanci ne}e da glasaju – propu{tena prilika? Po{to nijedan kandidat nije ni poku{ao da privu~e wihove glasove, o~ekuje se da etni~ki Albanci ne glasaju u drugom krugu predsedni~kih izbora. Zvani~nik Partije za demokratsko delovawe (PDD) [aip Kamberi, izjavio je 30. januara, za novinsku agenciju iz Vrawa, da 40.000 etni~kih Albanaca, koliko se procewuje da ih ima, ne}e glasati, ali da ne}e biti zvani~nog bojkota. Kamberi je rekao da su wegova partija i lokalni Albanci razo~arani zbog toga {to Tadi} u svojoj kampawi nije obratio pa`wu na wihove zahteve – demilitarizacija regiona, otvarawe u~iteqskog fakulteta i reorganizacija Koordinacionog centra za jug Srbije. Tadi} je, kao proevropski demokratski kandidat, trebalo da uvidi va`nost glasa~a iz svih mawina. PDD smatra da podr{ka radikalskom kandidatu “ne dolazi u obzir”, ali da Albanci ne mogu da daju svoje glasove a da ne dobiju ni{ta zauzvrat. Predvi|awa Tadi}eve pobede Lokalni anketari i analiti~ari predvideli su visoku izlaznost i tesnu pobedu Tadi}a. Lu~i} iz CeSID-a rekao je diplomatama 31. januara da je predvideo rekordnu izlaznost od 80 odsto (4,4 miliona) i da }e Tadi} dobiti za 100.000 do 150.000 glasova vi{e od Nikoli}a. Lu~i} pretpostavqa da }e, ~ak i bez Ko{tuni~ine podr{ke, glasa~i DSS-a svejedno glasati za Tadi}a, naro~ito ako Ko{tunica i Ili} budu glasali tokom prepodneva. CeSID-ova istraìvawa pokazala su da bi 50 odsto glasa~kog tela DSS-a glasalo za Tadi}a, a 20 odsto bi podràlo radikale. Lu~i} je rekao da je Ko{tuni~ina objava o nepruàwu podr{ke ozna~ila po~etak wegovog sunovrata, koji bi mogao da kulminira u polarizovanom dvopartijskom sistemu u kojem je DS suo~ena sa radikalima. Iako optimisti~an u vezi sa Tadi}evom tesnom pobedom, direktor CeSID-a Marko Blagojevi} rekao je 30. januara na{em politi~kom slu`beniku da }e radikali mo`da traìti poni{tavawe izbornih rezultata nedugo po zatvarawu bira~kih mesta 3. februara. Ivan Vejvoda, direktor uglednog Balkanskog fonda za demokratiju i biv{i zvani~nik DS, rekao je na{em agentu 30. januara da je uveren da }e Tadi} biti ponovo izabran. Rekao je da je pred glasa~ima izbor “izme|u sigurnosti i nesigurnosti” i da “neobra|eni” podaci iz istraìvawa ne odraàvaju u pravoj meri strah Srba od povratka u devedesete preko radikalske politike. Vejvoda je rekao da su gra|ani zapamtili kako se srpsko finansijsko trì{te uru{ilo kada je Nikoli} na kratko bio izabran za predsednika Skup{tine, maja 2007. Rekao je da je Tadi}, posle meseci kompromisa sa DSS kako bi o~uvao vladaju}u koaliciju, “najzad pustio svoj glas” o tome da su izbori u stvari referendum o evropskoj budu}nosti Srbije. Vejvoda je rekao da je Ko{tunica “polio hladnom vodom” snove o EU integraciji, tako {to je poku{ao da poveè 564

SSP sa EU misijom na Kosovu i da je Tadi} oja~ao svoj poloàj tako {to je odbacio Ko{tuni~inu podr{ku, uslovqenu ovom politikom. Vejvoda kaè da ve}ina u Vladi – proevropski DS i G17 plus – sada, posle Tadi}eve pobede, mogu da “nastupaju autoritativno” u zahtevu da evropske integracije budu primarni ciq dràve.

Komentar Posle odre|enih posrtawa, poruke iz zavr{nice Tadi}eve kampawe bile su jasne i uverqivije – stavqawe Srbije ~vrsto na stazu ka EU, uz istovremenu za{titu Kosova. U posledwem obra}awu bira~ima, Tadi} je agresivno podsetio bira~e na ru`nu radikalsku pro{lost. Tadi}ev samouveren nastup i primebde o devedesetim mo`da }e privu}i neke bira~e koji su planirali da ostanu u ku}ama, uprkos tome {to je ostao bez Ko{tuni~ine podr{ke. Nikoli}eva strategija za zavr{nicu kampawe probala je da zatamni razlike izme|u wegove i Tadi}eve platforme, ali je wegovo grubo dràwe mo`da umawilo podr{ku glasa~a koju je prièqkivao. Iako deluje kao da je Tadi} u blagoj prednosti, svaka pobeda bi}e tesna i mo`da }e dovesti do osporavawa rezultata, posle vrlo problemati~ne kampawe. Bra{

CLXXIII Referenca: 08BELGRADE132 Wikileaks id: #139803 Tema: Srpski glasa~i u rekordnom broju iza{li na predsedni~ke izbore Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: nedeqa, 3. februar 2008. u 20.59 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/02/08BELGRADE132.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Rekordan broj glasa~a sa obe strane duboko polarizovanog glasa~kog tela iza{ao je na birali{ta 3. februara kako bi izabrao novog predsednika Srbije, izglasavaju}i aktuelnog predsednika, demokrati~nog Borisa Tadi}a, protiv wegovog protivnika iz Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a. Prema preliminarnim rezultatima, Tadi} je dobio oko 100.000 glasova vi{e od Nikoli}a, a Tadi}ev izborni {tab ve} je proglasio pobedu. Kona~ni rezultati bi}e poznati kasnije, ali izgleda izvesno da su se bira~i opredelili za Tadi}evo obe}awe prosperitetne evropske budu}nosti. Timovi na{e ambasade koji su putovali {irom Srbije javqaju o duga~kim redovima glasa~a na bira~kim 565

mestima, o energi~nim i optimisti~kim rukovodiocima kampawa u strana~kim {tabovima, o nekoliko neregularnosti sa glasa~kih mesta pre zakqu~ewa glasawa, i o neizvesnosti u pogledu toga ko je pobedio. Glasa~ki listi}i i daqe pristiù i o~ekuje se da kona~an rezultat bude tesan, mo`da i previ{e tesan da bi danas bio poznat. Na{u analizu izbornih rezultata posla}emo u posebnoj depe{i 4. februara. U ovoj depe{i izve{tava se o izbornoj atmosferi i svemu {to je prime}eno na terenu.

[kripa brojeva Srpski predsedni~ki plej-of, odràn 3. februara, izazvao je rekordnu izlaznost. Srpski Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) procewuje da je glasalo preko 4,4 miliona glasa~a, odnosno 68 odsto od ukupnog broja qudi sa pravom glasa. Do 17 ~asova, broj onih koji su glasali za 300.000 je prema{io ukupnu izlaznost u drugom krugu predsedni~kih izbora 2004, u kojem su u~estvovala ista dva kandidata. CeSID je na{em slu`beniku, pre zatvarawa bira~kih mesta, rekao da je u posledwim ~asovima glasawa video “glasa~ku eksploziju”. Samo zna~ajno u~e{}e glasa~a Liberalno-demokratske partije, kao i glasa~a koalicionih partnera DS-a Nove Srbije i Demokratske stranke Srbije, moglo je da doprinese tolikoj izlaznosti, kaè on. (Primedba: to je ~ista ironija, s obzirom na mlaku podr{ku koju su lideri ovih stranaka pruìli Tadi}u tokom kampawe.) Ranije danas, generalni sekretar Srpske radikalne stranke Vu~i} rekao je jednom zvani~niku CeSID-a da on pretpostavqa da }e 4,2 miliona glasa~a okrenuti izbore u korist Tadi}a. îsta logika tako|e nalaè da dobro vreme (kakvo je bilo za ove izbore) i visoka izlaznost pogoduju Tadi}u, pod pretpostavkom da plafon radikala iznosi 2,1 miliona glasa~a. Ali, ako su skora{wa iskustva sa srpskih izbora bila nasuprot logici, to govori da je nemogu}e pogoditi gorwu granicu radikala, ili {ta bi to moglo da izvu~e pristalice demokrata do glasa~kih mesta. Na{ slu`benik, koji je kasno popodne pozivao radikalske izborne {tabove u Beogradu i {irom Srbije, primetio je da su ~lanovi stranke delovali napeto, a ~uo je i da je Vu~i} otkazao televizijski intervju. Upoznajte radikale Ranije danas, Srpska radikalna stranka (SRS) bila je generalno samouverenija izvan Beograda. Ambasada je iskoristila priliku koju su pruìli izbori da sebe malo vi{e predstavi radikalima, ali i wih nama. Nekoliko timova ambasade javilo je da su radikali bili iznena|eni time {to nas goste u svojim kancelarijama, ali, uz ne{to izuzetaka, strana~ko osobqe SRS bilo je spremno da sa nama deli svoj entuzijazam u pogledu izbora i zabrinutost u pogledu budu}nosti. U Kur{umliji, 566

gradu u kojem je 50 odsto stanovnika sa Kosova, kontrolori na birali{tima iz obe stranke lepo su sara|ivali me|usobno, bili su dobro organizovani i prijateqski raspoloèni prema posetiocima iz na{e ambasade. Pored grada Ni{a u centralnoj Srbiji, u Novom Selu, malom gradu izgra|enom oko velikog zatvora za najteè osu|enike, bili su mawe gostoprimqivi. U Novom Selu birali{ta su otvorena sa zaka{wewem, kako bi osobqe demokrata moglo da ukloni Nikoli}eve postere koji su se preko no}i pojavili na zidu naspram glasa~kog mesta. CeSIDov posmatra~ rekao je timu na{e ambasade da mu je radikalski {ef glasa~kog mesta zabranio pristup birali{tu ~itav sat, sve dok mu poziv iz Beograda nije omogu}io pristup. Rukovodilac birali{ta upozorio je da ne}e dozvoliti posmatra~ima iz SAD ili Velike Britanije da u|u. Pretwa se pokazala praznom. Iako on nije razgovarao sa ameri~kim osobqem, nije ih ni spre~avao da u|u. Tim ambasade nai{ao je na hladan prijem i u ju`wa~kom gradu Vrawu. Strana~ko osobqe SRS-a optuìlo je Demokratsku stranku (DS) da “kupuje glasove” humanitarnim paketima za ugroène u okolnim siroma{nim selima. Glavna briga SRS je, me|utim, bila ta da SAD mo`da ne}e hteti da priznaju pobedu SRS. Oni su rekli da je vlada SAD podràvala Demokratsku stranku kada je ona sumwala na manipulaciju glasovima devedesetih (odnosi se na Milo{evi}ev poku{aj da laìra rezultate i pokrade izbore 1996. godine), i da }e Sjediwene Dràve to isto uraditi wima u korist i na ovim izborima. Radikali u Novom Pazaru, glavnom gradu prete`no muslimanskog regiona Sanyaka, iskoristili su prvu priliku za susret sa Amerikancima da okrive vladu SAD za nevoqe Srbije oko Kosova. “Gde god se vlada SAD ume{a, tu su nevoqe”, govorili su. Nevezano za Kosovo, glavne brige radikala ti~u se korupcije i podeqenosti sanya~ke islamske zajednice – ta podela, kako kaù, pospe{uje rast islamskog fundamentalizma. U mawem selu kojim dominiraju radikali, nadomak Novog Pazara, izlaznost je bila postojana, mada mala, a prijem je bio qubazan. U planinskom gradu Sjenici, za koju tamo{wi bosanski muslimani (i, pretpostavqa se, glasa~i DS-a) tvrde da je najhladniji grad u Evropi, predstavnici nevladine organizacije “Flores” tako|e su istakli politi~ke tenzije izme|u razli~itih muslimanskih grupa kao wihovu glavnu brigu.

Nekoliko izbornih nepravilnosti Bilo je nekoliko izve{taja o izbornim neregularnostima, ali nijedna od wih ne}e uticati na kona~an ishod glasawa. Dràvni mediji javili su o “incidentu” u gradu Bujanovcu, na jugu Srbije. Na{ slu`benik koji se nalazio u toj oblasti raspitao se i utvrdio da se radilo o ~oveku koji je glasao u ime svoje ène, koja ga je ~ekala ispred glasa~kog me567

sta. Poslanik DS-a Nenad Konstantinovi} rekao nam je da je u Prokupqu, blizu granice sa Kosovom, na jednom mestu glasawe bilo privremeno obustavqeno kada je prime}eno da je kontrolor iz SRS-a jednom glasa~u dodelio tri glasa~ka listi}a. Za~udo, kada se kasnije broj glasa~kih listi}a u kutiji uporedio sa brojem osoba koje su glasale, ispostavilo se da pet glasa~kih listi}a nedostaje. Konstantinovi} je tako|e rekao da on o~ekuje da radikali dovedu u sumwu do ~etiri hiqade glasa~kih listi}a u jednom gradu, {to su sve qudi koji nisu pokazali svoj identifikacioni broj ali im je dozvoqeno da glasaju (Konstantinovi} tvrdi da izborni zakon to dozvoqava).

Brige oko prebrojavawa Naveliko kruè glasine da bi radikali mogli da prekinu brojawe glasova ako se ispostavi da lo{e stoje. Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ânak rekao je na{em agentu da }e Tadi}ev izborni {tab proglasiti pobedu do 22 ~asa, nezavisno od zvani~ne objave, kako bi prestigao radikale. ânak je izrazio bojazan da, ukoliko radikali podnesu veliki broj àlbi koje dovode u sumwu ishod, Republi~ka izborna komisija (RIK) ne}e biti u stawu da ih sve razmotri u predvi|enih 48 sati. U tom slu~aju, kaè, do{lo bi do ponavqawa drugog kruga, {to bi za SRS predstavqalo priliku da pove}a izlaznost svojih glasa~a. Komentar Odmah posle objavqivawa preliminarnih rezultata, komentator na prvom programu Radio-televizije Srbije je, upitan {ta ovi izbori dokazuju, odgovorio da dokazuju da je Kosovo mrtva tema. Velika izlaznost tako|e je pokazala svest gra|ana Srbije da su ulozi na ovim izborima zaista veliki. Iako je ve}ina Srba izabrala reformisti~kog lidera koji }e ih voditi na Zapad, postoji i ogroman segment stanovni{tva koji bi birao druga~iji put. Na wihovu snagu }e morati da ra~unaju demokratske stranke u Srbiji (uz pomo} prijateqa iz SAD i Evrope), koje }e morati da se pozabave wihovim èqama i spre~e ih da odvedu Srbiju na stranputicu ili da odugovla~e napredak Srbije. Manter

CLXXIV Referenca: 08BELGRADE136 Wikileaks id: #139896 Tema: Predsednik Tadi} ponovo izabran Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 4. februar 2008. u 13.16 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu 568


Rezime Srpski predsednik Boris Tadi} osvojio je novi mandat na izborima 3. februara, tako {to je svog protivnika iz Srpske radikalne stranke, Tomislava Nikoli}a, pobedio zahvaquju}i velikoj izlaznosti bira~a uo~i samog zatvarawa glasa~kih mesta. Tadi} je predstavio ove izbore kao referendum o evropskim integracijama, ekonomskom oporavku i politi~kim reformama. Ve}ina bira~a glasala je za Tadi}evu viziju srpske budu}nosti – ali i iz straha od lo{ih pro{lih dana koje je nudio Nikoli}. Tadi} je bio pa`qiv i skroman u svom pobedni~kom govoru, shvataju}i koliko je tesna bila wegova pobeda. Sada se suo~ava sa vladaju}om koalicijom koja je nezdravo nategnuta, neizbe`nom nezavisno{}u Kosova i gra|anstvom od kojeg skoro polovina nije glasala za wega. Bi}e mu potrebna pomo} da se nosi sa svim tim i da povede dràvu. Preliminarni rezultati Srpska Republi~ka izborna komisija (RIK) saop{tila je da je na predsedni~kim izborima od 3. februara pobedio kandidat Demokratske stranke (DS) i aktuelni predsednik Boris Tadi}. Posle prebrojanih preko 90 odsto glasova, Tadi} je dobio 50,6 odsto glasova, prema preliminarnim rezultatima RIK-a, naspram 47,7 odsto za Nikoli}a. Kona~ne brojke moraju da budu objavqene do 7. februara, a zvani~nici RIK-a ne o~ekuju da ih objave pre 6. februara, dozvoqavaju}i vremenski rok strankama da uloè zvani~ne àlbe na tok izbora. Zbog Nikoli}evog govora kojim je priznao poraz, kao i zbog 120.000 glasova razlike me|u kandidatima, malo je verovatno da takvih àlbi i bude. O datumu inauguracije tek }e biti odlu~eno Jo{ nije doneta odluka o terminu predsedni~ke inauguracije. Srpski Ustav i Zakon o predsedniku ni{ta ne govore o tome, i dok je ranije bilo uobi~ajeno da novi predsednik poloì zakletvu dve nedeqe posle izbora, Tadi}eva kancelarija nagove{tava da u slu~aju ponovnog izbora aktuelnog {efa dràve treba pokazati vi{e fleksibilnosti. Prema zameniku {efa kabineta Milanu Petrovi}u, Tadi}eva inauguracija mogla bi da se podudari sa srpskim Danom dràvnosti 15. februara. Astronomski velika izlaznost, duboko podeqeno glasa~ko telo Pribli`no 67 odsto Srba sa glasa~kim pravom iza{lo je da glasa na ovim izborima, {to potvr|uje da su ovi izbori odredili pravac kojim }e se zemqa kretati, kao {to je i bilo re~eno. Tadi} je novi 569

mandat osvojio sa pribli`no 2,2 miliona glasova. U svom pobedni~kom govoru, Tadi} je poru~io gra|anima Srbije da su oni pobedili, i obe}ao je, kao {to je radio i tokom kampawe, da }e voditi Srbiju putem evropskih integracija, da }e se boriti protiv korupcije i da }e raditi na boqem ìvotnom standardu i ekonomiji. Ne{to malo vi{e od 47 odsto glasa~a, odnosno oko 2,18 miliona gra|ana Srbije, glasalo je, me|utim, za promene i htelo da pusti Nikoli}a da povede dràvu. Priznaju}i zna~aj rezultata svog protivnika, Tadi} je rekao da namerava da se uskoro sastane sa Nikoli}em.

Bez medenog meseca Ostvarivawe Tadi}eve reformske agende i evropske perspektive izlazi iz raspona ovla{}ewa poverenih predsedniku Srbije, i Tadi}u }e biti neophodna saradwa sa vladom i parlamentom kako bi ispunio svoja predizborna obe}awa. Uprkos broj~anoj nadmo}i Demokratske stranke u parlamentu, sve do ove kampawe Tadi} je dopu{tao premijeru Ko{tunici neumerenu vlast, koju wegova mala Demokratska stranka Srbije nikako nije zasluìla na osnovu brojnog stawa. To {to se Tadi} suprotstavio Ko{tunici u dva navrata tokom predizborne kampawe (time {to je zakazao izbore pre nego {to je Kosovo proglasilo nezavisnost i time {to je odbio da potpi{e aneks koalicionog ugovora koji bi zbog Kosova poni{tio Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu sa Evropskom unijom), a onda i osvojio jo{ jedan mandat bez pomo}i DSS-a, u najboqem slu~aju moglo je da izmeni odnos snaga unutar koalicije. U najgorem slu~aju, ogolilo je vladaju}u koaliciju, ~ije se pukotine mogu pokazati kao fatalne. Ispiti za koaliciju Prvi ispit o~ekuje koaliciju 7. februara, kada }e Srbija i EU u Briselu potpisati ne{to {to pojedini zovu “dijetalni SSP”. Zamenik premijera \eli} verovatno }e biti ovla{}en da potpi{e sporazum koji }e postaviti okvire za raspravu o olak{icama viznog reìma, trgovini, kulturi i obrazovawu. Taj sporazum je vaàn, simboli~an korak ka potpisivawu Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu sa Evropskom unijom, za koji je Tadi}, u zavr{nim danima svoje kampawe, rekao da }e biti potpisan u roku od nekoliko nedeqa. Ako namerava da ispuni to obe}awe, Tadi} }e morati ili da izru~i odbegle optuènike pred Ma|unarodnim krivi~nim tribunalom za Jugoslaviju, naro~ito generala Ratka Mladi}a, ili da prevazi|e insistirawe EU da on to mora da uradi. Ako bi preduzeo taj korak ka Evropi i ispunio svoje predizborno obe}awe ~ak i pre nego {to mu je po~eo novi predsedni~ki mandat, to bi Tadi}u donelo dovoqno kredita da moè da se nosi sa nezavisno{}u Kosova – narednim ispitom Tadi}evog predsednikovawa. U kam570

pawi za predsedni~ke izbore, evropske integracije bile su, naàlost, dovedene u vezu sa Kosovom. Nikoli}eve predizborne poruke insistirale su na tome da EU nije nagrada Srbiji za nezavisnost Kosova. Ko{tunica je, u su{tini, zahtevao da se Srbija odrekne ~lanstva u EU ako EU prizna kosovsku nezavisnost, a Tadi} se zakleo da nikada ne}e priznati Kosovo. Ova retorika garantuje da }e Srbija terati ovo pitawe po me|unarodnim sudovima, iako }e se za to vreme doga|aji na terenu nezadrìvo razvijati. Mi tako|e predvi|amo da ovo garantuje prepreku u odnosima SAD i Srbije. U razgovoru sa ambasadorom, protekle jeseni, predsednik je nagovestio da }e Vlada Srbije preduzeti mere odmazde prema vladama koje budu priznale kosovsku nezavisnost i zatraìo od Sjediwenih Dràva da budu strpqive, a od ambasadora da bude u bliskom kontaktu sa wim kako bi omogu}ili da bilateralni odnosi preìve te{ka vremena koja predstoje. Sve ovo moglo bi da vodi do su~eqavawa sa Ko{tunicom. âk i pre drugog kruga predsedni~kih izbora, biv{i ministar spoqnih poslova Goran Svilanovi} je 30. januara rekao na{em agentu da su neki ~lanovi DS-a poku{ali da nateraju Ko{tunicu da podnese ostavku zbog toga {to nije podrào Tadi}a. Svilanovi} je rekao da DS i DSS nikada vi{e ne}e delati zajedno. Raspad koalicije dove{}e do novih parlamentarnih izbora, kaè on, zato {to bi bilo nemogu}e napraviti demokratsku vladu bez Ko{tunice, sve dok je on u parlamentu. Na novim izborima, Svilanovi} o~ekuje da DSS ne}e pre}i preko cenzusa od 5 odsto, neophodnog da bi se uop{te u{lo u parlament. Drugi su nagovestili da bi parlamentarni izbori mogli da se poklope sa lokalnim i op{tinskim izborima, ve} zakazanim za 11. maj.

Istina i pomirewe To {to je vi{e od dva miliona glasa~a ignorisalo Nikoli}evu povezanost sa reìmom odgovornim za bedu, smrt i nasilna preseqewa {irom Balkana, razotkriva ozbiqnu rawivost srpske demokratije (da ne pomiwemo zna~ajan nedostatak srpskog {kolskog programa, koji ~ak i ne doti~e ratove). Na samo ve~e izbora, obrazovani Srbi koji su nameravali da glasaju za Tadi}a ube|ivali su zamenicu {efa misije (Yenifer Bra{ – prim. prev.) da Srbi nisu uradili ni{ta lo{e u Bosni. Sli~no neznawe i poricawe oblikuje i srpsko nerazumevawe kosovske istorije i pothrawuje wihovo strastveno samoopravdavawe da insistiraju na teritorijalnom integritetu Srbije. Predsednik Tadi} morao bi da iskoristi svoj poloàj da vodi Srbiju ka priznavawu, pomirewu i pam}ewu pro{losti. Komentar Tadi} }e morati da strese svoju uobi~ajenu pasivnost kako bi se suo~io sa neposlu{nim glasa~kim telom, legitimnim optu`bama da 571

toleri{e korupciju i izazovima vezanim za predstoje}u kosovsku nezavisnost. Mi moramo da mu pomognemo da iza|e na kraj sa tim izazovima i da okrene novi list u odnosima Srbije sa Zapadom. Da bi u tome uspeo, bi}e potrebna promi{qena saradwa sa na{im evropskim saveznicima i dugotrajna posve}enost u oblastima kao {to su poslovawe i vladavina prava. Ali, zahvaquju}i Tadi}evoj pobedi, barem imamo priliku da sve to uloìmo u srpsku budu}nost. Manter

CLXXV Referenca: 08BELGRADE143 Wikileaks id: #140110 Tema: Srbija – pad vlade izvestan, ali niko ne zna kada i kako Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 5. februar 2008. u 17.25 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/02/08BELGRADE143.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Vlada Srbije }e verovatno pasti. Premijer Ko{tunica ima suprotan stav od svojih proevropskih koalicionih partnera. Trenutne prepirke u okviru politi~ke zajednice ukazuju da }e Ko{tunica mo`da poku{ati da sklepa novu vladu uz podr{ku Srpske radikalne stranke. Ova kriza vlade moè da dovede do parlamentarnih izbora. Beograd bruji o skorom padu srpske vlade. Do sada se koalicija sastavqena od Demokratske stranke predsednika Tadi}a (DS), Ko{tuni~ine Demokratske stranke Srbije (DSS) i G17 plus jo{ uvek drì, ali ponor izme|u DS i DSS postaje sve {iri. Trenutna kriza je eksplodirala kada su vesti o planu EU za Kosovo do{le u koliziju sa planovima Srbije da potpi{e prelazni sporazum o saradwi sa EU. Ministar spoqnih poslova, Vuk Jeremi} (DS), sude}i po izve{tajima, sazva}e sastanak spoqnopoliti~kog ve}a vlade, kako bi potpredsednik vlade \eli} (tako|e DS) dobio ovla{}ewe da potpi{e prelazni sporazum sa EU u Briselu, kasnije ove sedmice. \eli} je dao izjavu da ne vidi nikakvu prepreku potpisivawu sporazuma, budu}i da se u tekstu ne pomiwe Kosovo, niti nezavisnost Kosova. U kratkom pojavqivawu na TV, lider SRS Nikoli} rekao je da u srpskoj politici ne}e biti mesta ni za koga ko ode u Brisel i potpi{e sporazum sa EU bez validnog ovla{}ewa od strane vlade i da bi takav sporazum bio nevaè}i. Premijer Ko{tunica je, sa svoje strane, odbio da sazove redovnu sednicu vlade ne kojoj bi po ovom pitawu mogao da bude nadglasan. 572

Da li }e parlament, koji trenutno ne zaseda, o ovoj stvari odlu~ivati na posebnoj sednici, ostaje neizvesno. Televizija B92 prenela je saop{tewe za {tampu DSS, u kome se tvrdi da imaju dovoqnu podr{ku za svoju inicijativu za vanrednu sednicu parlamenta, od strane poslanika DSS, SRS i wenih saveznika, i da }e to verovatno i uraditi sutra prepodne, 6. februara. Na toj sednici, oni }e pokrenuti pitawa: misije EU na Kosovu, potpisivawa prelaznog sporazuma sa EU i ta~nosti glasina o predstoje}em progla{ewu nezavisnosti Kosova, izvestio je B92. Predsednik skup{tine Oliver Duli} (DS), me|utim, naknadno je najavio da }e pozvati {efove poslani~kih grupa da se sastanu u ponedeqak, rekav{i da je va`no da predsednika Tadi}a inauguri{u za drugi mandat ({to o~ekuje da }e se dogoditi 15. februara). Savetnik predsednika parlamenta rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, na kraju dana, da Duli} ne}e sazvati sednicu parlamenta ove nedeqe, zato {to o~ekuje da }e vlada pasti. Wegov savetnik rekao je da je Duli} u {ali sugerisao da bi do kraja idu}e nedeqe Nikoli} mogao da bude predsednik srpskog parlamenta. Glasine i naga|awa kolaju o tome kakva bi vlada mogla da zameni sada{wu koaliciju. Socijalista Ivica Da~i}, pojaviv{i se danas na televiziji, sugerisao je prelaznu vladu nacionalnog jedinstva, koja bi imala mandat do parlamentarnih izbora. Kontakti su nam preneli glasine da je Ko{tunica stupio u vezu sa SRS radi formirawa privremene vlade, pri ~emu bi generalni sekretar SRS Vu~i} bio predsednik parlamenta, ali da je SRS odbacila tu ideju. Moè biti da }e trenutna situacija, u kojoj se vlada ne sastaje, a premijer poku{ava da je zaobi|e obra}aju}i se direktno parlamentu, potrajati nekoliko dana. – Ministar odbrane [utanovac (DS) rekao je ambasadoru da su, po wegovom mi{qewu, {anse za pad vlade zbog ove “pat pozicije”, 6040%. [ta onda – [utanovac nije mogao da kaè.

Komentar Rasprava o integraciji u EU, u kontekstu najave odluke EU da po{aqe svoju misiju na Kosovo, bila je okida~ dana{weg niza doga|aja koji ugroàvaju vladu. Mogu}e da je Ko{tuni~in kratkoro~an ciq bio da privremeno zaustavi Evropqane i da poku{a da odloì progla{ewe nezavisnosti Kosova, ali ovde sigurno nije re~ samo o Kosovu. Tadi}eva pobeda na izborima 3. februara, bez podr{ke koalicionog partnera, premijera Ko{tunice, iznela je na videlo krhkost vlade i pokrenula proces ~iji }e ishod biti pad vlade, pre ili kasnije. Za sada, niko se ne otima da preuzme “vo|stvo”, verovatno zbog toga {to niko ne bi voleo da bude za kormilom kada Kosovo proglasi nezavisnost. 573

Predsednik parlamenta Duli} je rekao da o~ekuje nove parlamentarne izbore, ako padne vlada. Olak{awe zapada zbog pobede predsednika Tadi}a na izborima u nedequ, verovatno ne}e biti dugog veka, a sloènost post-kosovske parlamentarne politike u Srbiji mogla bi da ide na ruku radikalima. To bi, sledstveno, moglo da dovede do stvarawa vlade koja je mawe posve}ena evropskoj budu}nosti za koju se zalaè Tadi}. Manter

CLXXVI Referenca: 08BELGRADE145 Wikileaks id: #140267 Tema: Srbija – vlada u {kripcu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 6. februar 2008. u 17.42 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/02/08BELGRADE145.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Politi~ka kriza koja se nastavqa u Srbiji paralisala je rad vlade. Premijer Ko{tunica odbija da sazove sednicu vlade, a predsednik parlamenta odbija da sazove sednicu parlamenta. Prva `rtva ovog razra~unavawa me|u ~lanovima vladaju}e koalicije je Prelazni sporazum o saradwi sa Evropom, ~ije je potpisivawe EU morala da odloì. Druga `rtva moè da bude premijer. Izgleda da je mala verovatno}a da }e se Ko{tunica oporaviti od ovih, sebi nanetih, ~ak i iracionalnih udaraca, a niko ne deluje èqno da se udruì sa wim i stvori novu koaliciju. Wegove osobine koje podse}aju na pticu feniks, me|utim, ostaju wegova glavna snaga. Vlada paralizovana Vlada je odloìla potpisivawe prelaznog sporazuma o saradwi sa EU, prvobitno zakazano za 7. februar. Premijer Ko{tunica odbija da sazove redovnu sednicu vlade, spre~avaju}i na taj na~in kabinet da da ovla{}ewe potpredsedniku vlade \eli}u za potpisivawe sporazuma. Premijer je 5. februara poku{ao da to iznese pred parlament, gde bi blokovi SRS i DSS nesumwivo dokraj~ili sporazum, ali je predsednik parlamenta Duli} (DS) vratio loptu vladi. Nakon konsultacija sa predsednikom u ranim ~asovima 6. februara, Duli} je na radiju komentarisao da je uobi~ajena praksa da vlada iznosi pitawa pred parlament uz preporuku. Predsednik parlamenta je rekao da }e strpqivo ~ekati da se vlada sastane i da }e slediti ovu praksu. Wegov savetnik je rekao slu574

`beniku politi~kog odeqewa ambasade da je predsednik parlamenta potom hitro napustio grad, planiraju}i da se vrati na vreme za sastanak {efova poslani~kih grupa, koji je sazvao za ponedeqak, 11. februara, prepodne. Ponavqaju}i poruku i izazov predsednika parlamenta u radio emisiji kasnije te ve~eri, predsednik Tadi} je pozvao Ko{tunicu da zakaè sednicu vlade za ~etvrtak, 7. februar. Parlament ne moè da zameni vladu, rekao je Tadi}.

Premijer je sam, niko mu ne priti~e u pomo} Ujutro, 6. februara, lider Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikoli} opovrgao je glasine (koje cele no}i kruè gradom preko SMS-ova) o dogovoru da u|e u koaliciju sa Ko{tuni~inom Demokratskom strankom Srbije. U izjavi za televiziju B92, Nikoli} je rekao da on ne vidi nikakvog smisla u podràvawu onih ~ija je strana~ka snaga toliko nesigurna, a koji su u pro{losti odabrali da ne prihvate ponu|enu saradwu. Jedan kontakt iz Liberalno-demokratske partije sumirao je sve u~estaliju procenu doga|aja te sedmice: “Ko{tuni~in brod tone”. Odbacivawe od strane radikala U svojoj izjavi za televiziju, Nikoli} je jednako nipoda{tavao i premijera i predsednika. Govore}i o Tadi}evoj najavi na dan izbora da }e uskoro traìti sastanak sa Nikoli}em, Nikoli} je rekao da odbija taj gest. “Mi smo ~estitali jedan drugom posle izbora i to je jedini kontakt koji o~ekujem da imamo za sada”, rekao je. Opozicija je u dobroj formi, rekao je i savetovao koalicione partnere da se sastanu jedan sa drugim, pre nego li sa wim. Dok se ne re{e pitawa krize vlade i Kosova, Nikoli} je rekao da ne}e traìti sastanke ni sa Ko{tunicom, ni sa Tadi}em. Jedan Tadi}ev savetnik, iznena|en Nikoli}evim izjavama, rekao je da je predsednik predloìo sastanak kako bi pokazao po{tovawe prema dva miliona glasa~a koji su podràli wegovog suparnika iz Srpske radikalne stranke i da bi se videlo da Tadi} èli da bude predsednik svih Srba, uprkos wihovim razlikama. Taj savetnik je Nikoli}ev komentar nazvao “sramnim”. Ustavni bezizlaz U odsustvu ovla{}ewa vlade za potpredsednika vlade, Demokratska stranka traìla je alternativan mehanizam koji bi omogu}io da se nastavi sa potpisivawem sporazuma sa EU. Savetnik predsednika za spoqnu politiku, Jovan Ratkovi}, rekao je da, sve dok Tadi} ne poloì zakletvu za stupawe na du`nost, po Ustavu iz 2006, on ima osporivo ovla{}ewe da deluje bez saglasnosti vlade (Usvajawem novog ustava Srbije 2006, predsednik skup{tine je dobio zadatak da zakaè predsedni~ke izbore skoro 18 meseci pre isteka Tadi}evog mandata. Wegova inauguracija i polagawe zakletve, po Ustavu iz 2006, je zakazana za 15. februar, za sada). 575

Sre|ivawe vlade Ni Tadi}ev savetnik, ni Ko{tunica, nisu videli kako bi vladaju}a koalicija mogla da opstane jo{ dugo. Situacija se pogor{avala iz dana u dan, rekao je savetnik premijera Miroslav [estovi} slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade. [estovi} je nagovestio da je premijerova reakcija na predloèni sporazum sa EU, koji je on opisao kao “samo jednu izjavu dobre voqe”, bila preterana, ali nije video nikakav na~in za ponovno zajedni{tvo. “Bilo bi potrebno ~udo”, rekao je savetnik predsednika Jovan Ratkovi}. Ko{tuni~ina psihi~ka stabilnost Po Beogradu se sve vi{e {u{ka o Ko{tuni~inom psihi~kom zdravqu. Nakon {to je preìveo jednu politi~ku krizu za drugom, wegovo trenutno shvatawe realnosti deluje klimavo. Izvestan broj visokorangiranih slu`benika srpske vlade rekao je, u posledwa 24 sata, da je Ko{tunica ili neuravnoteèn, ili nestabilan, ili iracionalan, ili onesposobqen. Bilo je glasina, posledwih meseci, da se Ko{tunica ne savetuje ni sa svojim savetnicima u DSS, te da se mahom oslawa na ostra{}enog antiameri~kog, misterioznog {efa kabineta Aleksandra Nikitovi}a i Ruse. [ta je slede}e Svi sagovornici sa kojima su slu`benici ambasade razgovarali danas, o~ekuju pad vlade. Bez ikakve o~igledne podr{ke mawinskoj vladi, odnosno ulaska DSS u koaliciju, predsednik Tadi} }e morati da raspi{e parlamentarne izbore. Najraniji izvestan datum bi}e u maju, radi podudarawa sa zakazanim lokalnim izborima. Komentar Izazovi Tadi}evom politi~kom autoritetu i programu, dan nakon wegovog ponovnog izbora, mogu predsedniku da pruè priliku ne samo da se suprotstavi Ko{tunici, ve} i da ga se otarasi. Premijer i predsednik ve} godinama razmewuju udarce, ali je takav uzajaman odnos obojicu odràvao na vlasti. Me|utim, u posledwih nekoliko meseci, Tadi} je vi{e puta izazivao premijera i iz toga izlazio ja~i. Iako wegova budu}nost izgleda tamno, Ko{tuni~ina sposobnost za preìvqavawe je izvanredna, {to je mo`da i wegov najve}i kvalitet. Manter

CLXXVII Referenca: 08BELGRADE162 Wikileaks id: #140918 Tema: DSS ispostavila ultimatum dok se pat-pozicija u vladi produàva 576

Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 12. februar 2008. u 6.33 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/02/08BELGRADE132.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Dok traje politi~ka pat-pozicija u Vladi Srbije, Demokratska stranka Srbije (DSS) premijera Vojislava Ko{tunice ispostavila je jasan ultimatum predsedniku Tadi}u i wegovoj Demokratskoj stranci (DS): kompromis je mogu} jedino ako DS sasvim odustane od svoje namere da potpi{e Prelazni politi~ki sporazum sa EU. Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikoli} nastavqa da vreba iz prikrajka, navode}i da nije zainteresovan da u|e u vladu. Analiti~ari i {tampa nastavqaju da raspravqaju o blokadi vlade, ali Tadi} i Ko{tunica jo{ se nisu sastali, {to situaciju ostavqa nerazre{enom na kra}i rok. DSS-ov ultimatum: nema sporazuma sa EU Ko{tuni~ini sledbenici i insajder iz DSS-a jasno su stavili do znawa da jedino razre{ewe trenutne pat-pozicije u vladi podrazumeva da DS odustane od namere da potpi{e Prelazni politi~ki sporazum (PPS) sa EU. Ministar za Kosovo Slobodan Samaryi} (DSS) rekao je da DS, kako bi do{la do kompromisa, mora da se uzdrì od potpisivawa PPS-a. “To je jedini preduslov neophodan da bi do{lo do sporazuma (izme|u DS-a i DSS-a)”, rekao je Samaryi} 10. februara u politi~koj emisiji “Utisak nedeqe”. U suprotnom, rekao je, Srbija se verovatno kre}e ka novim parlamentarnim izborima. Nikoli} i daqe u prikrajku Lider Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli} nastavqa da posmatra krizu iz daqine, odbacuju}i bilo kakvu nameru da ulazi u vladu u ovom trenutku. Dana 6. februara, Nikoli} je Radio Beogradu rekao da ne vidi razlog za susret sa Tadi}em i odbacio mogu}nost da SRS podrì mogu}u novu koalicionu vladu sa DSS-om i Novom Srbijom (NS). “Mislimo da je besmisleno da podràvamo one koji nisu sigurni koliko pristalica uop{te imaju” (misli na DSS). “Problem je u samoj vladi. Dok ne bude razre{en, dok ne vidimo {ta }e se dogoditi sa Srbijom i Kosovom, nemam o ~emu da razgovaram sa Tadi}em ili Ko{tunicom”, rekao je Nikoli}. Dana 9. februara Nikoli} je ponovio da SRS ne u~estvuje u konsultacijama ni sa jednom od strana i ohrabrio DS i DSS da iza|u iz }orsokaka za dobro Srbije. Nikoli} je “Vestima” 9. februara rekao: “Ja ne èlim da budem u vladi, ali }u im pruàti podr{ku u parlamentu sve dok vlada brani Kosovo”. 577

Jo{ nema susreta predsednika i premijera Mediji su 10. februara izvestili da je predsednik Tadi}, u poku{aju da se razbije zamrznuto stawe, rekao da }e se u ponedeqak sastati sa premijerom Ko{tunicom i predsednikom parlamenta Oliverom Duli}em (DS). Do podneva 11. februara, me|utim, dve strane se jo{ nisu sastale. Duli}eva savetnica za spoqnu politiku, Lidija Vasiqevi}, rekla je na{em agentu 11. februara da predsednici DS-a i DSS-a tek treba da se sastanu, a da vreme sastanka jo{ nije odre|eno. Mediji javqaju da je Duli} tako|e odloìo sastanak sa {efovima poslani~kih grupa (“strana~kim bi~evima” pi{e u originalnoj depe{i – prim. prev.) u parlamentu, za vreme posle sastanka Tadi}a i Ko{tunice, i posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost. Vasiqevi}eva je, me|utim, rekla na{em agentu da ovaj parlamentarni sastanak jo{ nije potvr|en. Liberalnodemokratska partija je, u obave{tewu od 11. februara, osudila odlagawe ovih parlamentarnih sastanaka, tvrde}i da je to nagove{taj neprekinutog razarawa dràvnih institucija i slabqewa Vlade Srbije. Komentar Ispostavqawem jasnog i javnog ultimatuma DS-u, DSS insistira na tome da je kompromis mogu} samo u slu~aju da Tadi} odustane od prelaznog sporazuma sa EU, a to je bilo kqu~no obe}awe u wegovoj kampawi za predsedni~ke izbore pre samo nedequ dana. Nijedna od strana izgleda da nema politi~ki odrìvo re{ewe za odràvawe sada{we vlade na okupu, a SRS tvrdi da nije zainteresovana da u|e u vladu uo~i odluke o Kosovu. Za sada, pat-pozicija se razvla~i po medijima, dok politi~ari nastavqaju da igraju u ovoj sapunskoj operi koju su sami zamesili. Bra{

CLXXVIII Referenca: 08BELGRADE166 Wikileaks id: #141068 Tema: Tadi} popustio – DS i DSS potvrdile “neophodnost jedinstvene dràve” ali ne kaù ni{ta o evropskom putu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 12. februar 2008. u 17.30 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/02/08BELGRADE166.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije (DSS) objavile su 12. februara da }e wihov glavni prioritet biti da postignu jedinstvenu poziciju u o~uvawu teritorijalnog integriteta Srbije i 578

ustanove vlasti }e raditi na ispuwewu tog ciqa. U saop{tewu vlade nije navedena nijedna primedba u vezi sa tim kako }e vlada, koja se nalazi u }orsokaku, mo}i da krene napred ka Evropskoj uniji. Na saop{tewe su se sru~ile kritike sa svih strana politi~kog spektra, ukqu~uju}i i one iz same vladaju}e koalicije. S obzirom na to da se ni ne pomiwe EU, srpski lideri izgleda da su put Srbije ka Evropi, koji je navodno bio glavni prioritet DS-a u vreme Tadi}evog ponovnog izbora za predsednika, stavili pod dubok led i tako odloìli neizbeàn sukob unutar same vlade.

DS-DSS saop{tewe o jedinstvenoj dràvi Posle konsultacija izme|u predsednika Borisa Tadi}a (DS) i premijera Vojislava Ko{tunice (DSS), odrànih u kasnim satima 12. februara, vlada je izdala saop{tewe u kojem potvr|uje “potrebu da se postigne jedinstvena dràvna i nacionalna politika, koja }e o~uvati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije”. U saop{tewu pi{e da zbog “stvarne pretwe nelegalnim progla{ewem jednostrane nezavisnosti Kosova, ... sve dràvne institucije moraju da donesu neophodne odluke i preduzmu mere kako bi poni{tile sva nezakonita dokumenta o jednostranoj nezavisnosti”. DSS potvrdila da odbija prelazni sporazum sa EU Uprkos saop{tewu o jedinstvu u ponedeqak, pitawe koje je prvobitno i bilo odvelo vladu u }orsokak – Prelazni sporazum sa EU – ostalo je nerazja{weno i nerazre{eno. Dana 12. februara, DSS je u tabloidu “Kurir” objavila oglas preko cele strane, u kojem pi{e “Kosovo nije na prodaju” i da “niko nema prava da potpisuje tranzicione politi~ke sporazume izme|u EU i Srbije”. U oglasu pi{e da je prelazni politi~ki sporazum (PPS) u stvari “prevara koja nagove{tava na{e odobrewe da nam Kosovo bude oduzeto”. Prema oglasu DSS-a, PPS pokazuje da je Evropskoj uniji vi{e stalo do Kosova nego do Srbije. DSS je u svom oglasu ponovo potvrdila da je odlu~na u tome da spre~i potpisivawe PPS-a sa Evropskom unijom bez saglasnosti parlamenta. Daqi koraci Mada glumci jo{ uvek postavqaju scenografiju za predstoje}e doga|aje, kontakti ambasade potvrdili su da bi Tadi} trebalo da se sastane sa Nacionalnim savetom za bezbednost 12. februara, a da }e Ko{tunica sazvati vladu 14. februara kako bi bila usvojena odluka o poni{tavawu svih akata koji vode ka nezavisnosti Kosova, pi{e u saop{tewu. Posle toga, vlada }e svoju odluku proslediti parlamentu na razmatrawe i usvajawe, iako su svi izvori ambasade mogli samo da naga|aju o ta~nom datumu. Lidija Vasiqevi}, spoqnopoliti~ka savetnica predsednika parlamenta Olivera Duli}a, rekla je na{em agentu 12. februara da }e se Du579

li} 14. februara sastati sa {efovima poslani~kih grupa, a da su u toku pripreme za Tadi}evu inauguraciju 14. februara. Kontakti iz DS, G17 plus i Liberalno-demokratske partije (LDP) potvrdili su nam da }e prva sednica parlamenta, na kojoj }e se diskutovati o Kosovu, najverovatnije biti odràna 17. ili 18. februara.

Zadovoqni sporazumom Potpredsednik DSS-a Milo{ Aligrudi} rekao je na{em agentu 12. februara da vlada deluje stabilno sada, kada su se sve stranke sloìle da je od svih pitawa sa kojim se Srbija suo~ava najva`nije spre~iti EU misiju na Kosovu, zasnovanu na Ahtisarijevom planu. Aligrudi} je rekao da su DS, DSS i radikali ove nedeqe “na najvi{im nivoima” postigli dogovor da odloè odgovor Srbije na ponudu iz EU u vezi sa PPSom, i da se umesto toga usredsrede na “poni{tavawe kosovske deklaracije o nezavisnosti”. Iako je rekao da su DS i DSS “pregovarale” o ovome, Aligrudi} se samo nasmejao kada je upitan da li je DSS odustala od ne~ega zarad ovakvog sporazuma. Aligrudi} kaè da je DS u “te{koj poziciji”, zato {to je Tadi} u kampawi za predsedni~ke izbore rekao da }e Srbija potpisati PPS, ali da sada uvi|a da to ne moè da se ostvari. On kaè da DS i ina~e “nema politi~ku ve}inu” za potpisivawe sporazuma, po{to su se radikali usaglasili sa DSS-om po ovom pitawu. Aligrudi} nije delovao zabrinut zbog toga {to PPS-u isti~e rok za potpisivawe, rekav{i da sama ~iwenica da je PPS ponu|en predstavqa “izlaz” za EU i Srbiju – odluka da se potpi{e PPS moè da bude ponovo razmatrana u bilo kom trenutku. Aligrudi} je potvrdio, me|utim, da DSS ne}e mewati svoje stanovi{te, sve dok EU razmatra delovawe na osnovu Ahtisarijevog plana. On je rekao da Srbiju ne}e o{tetiti odluka da se ignori{e PPS, zato {to po “va`nim pitawima”, kao {to je vizna liberalizacija, Srbija moè “prirodno” da napusti {engensku crnu listu “zahvaquju}i samoj sebi”. U G17 plus nisu bili obave{teni i besni su Partner u vladaju}oj koaliciji, G17 plus, nije bio konsultovan od strane DS-a o ovom sporazumu i u javnosti se po tom pitawu ne}e ogla{avati sve dok se ne odlu~i koji }e pravac delovawa preduzeti. Suzana Grubje{i}, {ef poslani~ke grupe G17 plus u Skup{tini, rekla je 12. februara na{em agentu da su ~lanovi wene stranke “frustrirani” Tadi}evom odlukom. Ona kaè da je zatraìla sastanak sa predsednikom, koji je zakazan za kasnije tokom dana{weg dana, kako bi se “razjasnilo” {ta se ta~no DS sporazumela sa DSS-om, mada je priznala da o~ekuje samo “diplomatske odgovore”. DS je jedina stranka bez strategije, kaè ona, obja{wavaju}i da to podrazumeva skakawe sa jedne takti~ke odluke na drugu. Ona kaè da G17 plus nema nameru da napu{ta vladu “za sada”, 580

prime}uju}i da se pro{li put kada je G17 napustila vladu (septembar 2006) “ni{ta nije promenilo”.

LDP kritikuje sporazum Opoziciona stranka LDP nastavila je da se glasno protivi sporazumu. Poslanik u parlamentu i ~lan predsedni{tva LDP-a Ivan Andri} rekao je 12. februara na{em agentu da je saop{tewe vlade “neprihvatqivo”, po{to prelazni politi~ki sporazum sa Evropskom unijom, koji je i glavni razlog za nesuglasice u vladaju}oj koaliciji, uop{te nije pomenut. Andri} je rekao da qudi “sa svih krajeva politi~kog spektra” ne mogu da veruju da bi “Tadi} politi~ki ubio sebe ovakvim dogovorom”. Andri} kaè da je Tadi} “potpuno progutan od strane DSS-a”. On je Tadi}evo delovawe opisao kao primer “vizantijske politike”, u kojoj on “misli, pri~a i deluje na razli~ite na~ine”. Andri} kaè da }e LDP nastaviti da se zalaè za vanredne parlamentarne izbore. Nikoli} pozdravqa saop{tewe, ali kaè da je zakasnelo Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikoli} podrào je saop{tewe vlade, ali je rekao da je do sporazuma do{lo suvi{e kasno, prenela je beogradska novinska agencija 12. februara. Nikoli} kaè da nedostatak jedinstva u vladaju}oj koaliciji i kriza rada vlade “prakti~no otvaraju vrata nezavisnosti Kosova”. On je opomenuo vladu da ne obavqa funkcije koje se od we o~ekuju, navode}i da je sednica parlamenta ve} morala da bude odràna. “U kakvoj to zemqi je glavna vest da su se sastali predsednik i premijer i da }e biti odràne sednice vlade i parlamenta”, retori~ki se zapitao. Kosovo jedina tema: po~etak “patriotskog talasa” Parlamentarci {irom demokratskog spektra priznali su da je put Srbije u Evropu trenutno van politi~kih planova, mada se ne slaù oko toga koliko }e takvo stawe da potraje. Andri} iz LDP-a kaè da bi ovo mogao da bude po~etak “potpunog poraza evropske budu}nosti Srbije”. On kaè da }e LDP nastaviti da se javno zalaè za {to hitniji put Srbije u Evropu, ali o~ekuje da }e to biti sve teè i teè, naro~ito po{to parlament bude glasao o vladinom akcionom planu za Kosovo. Opisuju}i trenutnu situaciju kao “prodaju magle”, kaè da je DS-u sada potrebno da Kosovo bude u prvom planu, ina~e }e vlada ponovo zapasti u }orsokak. Suzana Grubje{i} (G17) priznaje da je EU van agende i da ona veruje da }e Srbiju sada zapqusnuti “patriotski talas”, u kojem }e politi~ari raspravqati samo o Kosovu. Ona kaè da se nada da “talas ne}e prerasti u cunami”, i da ne}e potrajati duè od sredine marta. Poslanik DS-a Konstantin Samofalov je 12. februara tako|e priznao na{em agentu da je put ka EU “privremeno skinut sa dnevnog reda”, ali da je optimisti~ki uveren da }e “uskoro” ponovo biti glavna tema. 581

Komentar Zakulisni sporazum Tadi}a i Ko{tunice izgleda da je ponovo napravqen u korist Ko{tunice, stavqaju}i pitawe Kosova na sredinu pozornice, a na u{trb puta Srbije u Evropu. Te{ko je predvideti kako }e Tadi}, po{to je predao ovu rundu DSS-u, biti u stawu da ponovo ogrne evropski {iwel. Sada se javqa ozbiqna frustracija, ne samo od strane opozicione LDP, ve} i od strane koalicionog partnera G17 plus. Iako se trenutna blokada rada vlade sada malo primirila, te{ko je zamisliti kako bi moglo da bude spre~eno weno ponovno izbijawe kada, ili ako, Kosovo bude izme{teno iz vladine agende. Bra{

CLXXIX Referenca: 08BELGRADE171 Wikileaks id: #141336 Tema: Srbija u predve~erje progla{ewa nezavisnosti Kosova Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 14. februar 2008. u 6.15 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/02/08BELGRADE132.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpski lideri i aktivisti pripremaju se za neposredno predstoje}e progla{ewe nezavisnosti Kosova i odluku Evropske unije da po{aqe misiju na Kosovo. Vladaju}e stranke planiraju da sazovu parlament kako bi se usprotivile i jednom i drugom potezu, dok su nacionalisti~ke grupe najavile proteste, nazivaju}i misiju EU ravnom “okupaciji” Kosova. Iako Vlada Srbije jo{ uvek smi{qa kako }e reagovati, postoje nagove{taji kakav }e odjek progla{ewe nezavisnosti Kosova imati u Srbiji na kratak, sredwi i dugi rok. Neodlo`ne reakcije Vlada Srbije }e reagovati i politi~kim i pravnim sredstvima na osnovu “akcionog plana” Vlade Srbije i rezolucije parlamenta o Kosovu. Iako plan ostaje, po re~ima potpredsednika Milo{a Aligrudi}a iz DSS slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 12. februara, dràvna tajna, jedan savetnik u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju rekao je da se plan mahom zasniva na prvenstvu Rezolucije 1244 i mandatu koji ona daje UNMIK-u. U izjavi dràvnoj novinskoj agenciji, 13. februara, premijer Ko{tunica isti~e odredbu iz rezolucije parlamenta od decembra 2007, da }e Vlada Srbije odmah “anulirati jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova”. On je to nazvao “istorijskim... zato {to je to kona~582

na odluka Srbije, kojom odbacuje postojawe la`ne dràve Kosovo na svojoj teritoriji, jednom zasvagda.” Ko{tunica je rekao da }e Vlada Srbije potom informisati SB UN i generalnog sekretara UN da su “svi protivzakoniti akti jednostranog progla{ewa nezavisnosti ogla{eni ni{tavim”. Aligrudi} je 12. februara rekao slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da }e Vlada Srbije o~ekivati od UN i UNMIK-a da i oni anuliraju progla{ewe nezavisnosti Kosova. Ohrabruje to {to je na~elnik General{taba Srbije Zdravko Pono{ javno ponovio da Srbija ne}e vojno odgovoriti na razvoj situacije na Kosovu. Po pisawu provladinog dnevnog lista “Politika”, od 13. februara, kabinet se sastaje 14. februara da raspravqa o neodlo`nim akcijama protiv onih vlada koje priznaju Kosovo. Jedan ~lanak vezan za to detaqnije je objasnio da }e prvi korak biti opozivawe ambasadora Srbije iz glavnih gradova. Nije bilo pomena o sniàvawu nivoa diplomatskih odnosa. Kontakti ambasade rekli su ranije da }e najo{triji odgovor biti namewen onim zemqama koje budu u prvom talasu priznawa. Srpski lideri su tako|e rekli da }e Vlada Srbije pove}ati ulagawa u paralelne strukture na Kosovu. “Politika” je 13. februara izvestila da bi, “po re~ima neimenovanih vladinih izvora” ove paralelne institucije mogle da traju {est do osam godina. U Ko{tuni~inoj izjavi od 13. februara, on je pozvao kosovske Srbe da ostanu na Kosovu i obe}ao je podr{ku Vlade Srbije. Vlada Srbije, rekao je, “smatra svaku osobu na Kosovu ravnopravnim i punopravnim stanovnikom Srbije, a na{a je du`nost da u~inimo apsolutno sve da obezbedimo normalne uslove za ìvot za na{ narod u pokrajini”. Kao mogu}i nagove{taj onoga {to sledi, Ministarstvo za Kosovo nije odgovorilo na ponavqane napore ambasade da se sastanu ove sedmice. Na drugim mestima u Vladi Srbije postoji ose}aj nesigurnosti oko puta na kom se Srbija nalazi i narastaju}e nezadovoqstvo u okviru vladaju}e koalicije. Jedan kontakt iz, zvani~no proevropske, Kancelarije za evropske integracije, na ~ijem je ~elu zamenik premijera koji je iz Demokratske stranke (DS), rekao je slu`beniku ekonomskog odeqewa ambasade da je ta kancelarija postavila pitawe da li bi trebalo da promeni ime u “Kancelarija za integraciju sa Rusijom”, zbog politike koju vodi premijer. Na sastanku sa slu`benikom politi~kog odeqewa ambasade 12. februara, jedan zvani~nik iz G17 plus nazvao je ministra za Kosovo Samaryi}a “v.d. ministrom spoqnih poslova Srbije”. Ipak, i DS i G17 plus odbacili su ideju napu{tawa vlade zbog ovih neslagawa. Srbija tako|e namerava da krene u posledwi o~ajni~ki poku{aj u SB UN, sa podr{kom Rusije. Politi~ki direktor Ministarstva spoqnih poslova, Boris Stefanovi}, potvrdio je zameniku {efa misije da je ministar spoqnih poslova Jeremi} oti{ao u Wujork 13. februara. Predstavnik lokalne kancelarije UN (za{tititi) rekao je slu`beniku 583

politi~kog odeqewa ambasade, 13. februara, da je Vlada Srbije zvani~no traìla sastanak SB UN “uskoro”, ali da izgleda kao da svim tim diriguje Moskva. Ciq Vlade Srbije je, izgleda, da sastanak bude verovatno odràn tokom vikenda, kako bi se postigla saglasnost Saveta i obavestio generalni sekretar, da bi progla{ewe nezavisnosti Kosova bilo nezakonito i da UN treba da reaguju u skladu sa tim (tj. da nateraju UNMIK da poni{ti Pri{tinsku deklaraciju nezavisnosti).

Reakcija nacionalista Dve nacionalisti~ke grupe najavile su da }e organizovati miting u subotu, 16. februara, ispred ambasade Slovenije u Beogradu, kako bi protestovali protiv planova EU da po{aqe misiju na Kosovo. Grupe “1389” i “Na{i” su prikazali protest kao na~in da se misija EU izjedna~i sa “okupacijom”. Slovena~ki slu`benik politi~kog odeqewa ambasade rekao je na{em, 13. februara, da wegova ambasada ne o~ekuje vi{e od 300 demonstranata i da nisu zabrinuti u vezi nasiqa ili {tete. Slovena~ki zamenik {efa misije je, me|utim, rekao zamenicima {efova misija EU, 13. februara na sastanku EU, da Slovenci evakui{u niè slu`benike. Izgleda da je slovena~ka ambasada jedina koja evakui{e niè slu`benike. NVO zabrinute Neke grupe su, me|utim, zabrinute. Predsednik NVO Inicijativa mladih za qudska prava Andrej Nosov, rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 13. februara, da se NVO koje se bave qudskim pravima “uùrbano sastaju” kako bi isplanirale opcije za postkosovski period. Zvani~nici US Stil (U.S. Steel) obavestili su ambasadu da dozvoqavaju ~lanovima porodica i osobqu da napuste Srbiju i odu u obli`we zemqe u narednih 7-10 dana. US Stil je razjasnio da je ovu akciju preuzeo samostalno i da je odluka o tome doneta u sedi{tu, u SAD. Tome nije uzrok nikakva uverqiva pretwa i u ovom trenutku, re~ je samo o preventivnoj meri, rekli su iz US Stila ambasadi. O~ekuje se da uobi~ajene delatnosti US Stila u Srbiji budu nastavqene tokom ovog perioda. Duìna politi~ke upotrebqivosti Kosova Ima uzajamno suprotstavqenih znakova o tome koliko }e nezavisnost Kosova biti ozbiqan faktor za Vladu Srbije, evropsku budu}nost Srbije i odnose Srbije sa SAD. Sr|a Miqkovi}, {ef severnoameri~kog odseka u Ministarstvu spoqnih poslova, rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 13. februara, da o~ekuje da }e pitawe Kosova biti na dnevnom redu tokom “dva ili tri meseca”. Miqkovi} je rekao da ne predvi|a nikakve probleme na radnom nivou u danima nakon odluke o Kosovu. U daqem poja{wewu, on je rekao da o~ekuje da }e sastanci na radnom nivou i dijalog biti nastavqeni bez ikakve 584

prepreke ili odlagawa. On je priznao da }e Srbija, naravno, odgovoriti na bilo kakvu odluku na vi{im diplomatskim nivoima. Iz wegovog odgovora bilo je o~igledno da podaci o tim konkretnim akcijama jo{ uvek nisu saop{teni ve}em broju lica u okviru ministarstva. Slu`benici Ministarstva odbrane uverili su predstavnike ata{ea za odbranu (DATT – Defense Attaché, prim. prev.) da }e se me|uvojna saradwa (mil-to-mil cooperation) nastaviti, mada su priznali da postoji sna`na DSS orijentacija me|u nekim “starijim” oficirima. Jedan politi~ki analiti~ar u prozapadnom Balkanskom zajedni~kom fondu za demokratiju (Balkan Trust for Democracy) bio je pesimisti~niji. Medi} je rekao slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 13. februara, da on vidi DSS i radikale kao “koaliciju u senci”, koja se pomaqa iz unutra{wih podela po pitawu odnosa Srbije sa EU (episkop SPC Artemije ponovio je prethodne izjave od 13. februara, u kojima je pozivao na formirawe “vlade nacionalnog spasa” od svih politi~kih stranaka koje se protive nezavisnosti Kosova i koje odbacuju ponudu EU). Medi} je rekao da “novonastalo primirje u (DS-DSS) vladaju}oj koaliciji... moè da se pokaè kao veoma {tetno za Tadi}a i DS na kratak i na sredwi rok”, zato {to je DS jo{ uvek glavna proevropska stranka. Aligrudi} je, na sli~an na~in, rekao slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 13. februara, da }e razilaèwa DS i DSS oko Kosova i pristupawa EU ostati sve dok EU insistira na slawu misije na Kosovo na osnovu Ahtisarijevog plana. Jo{ mra~nije zvu~i ono {to je Nenad Sebek, direktor Centra za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, rekao zameniku {efa misije, 12. februara, da je Tadi}, mire}i se sa DSS “pruìo ruku Ko{tunici u hladnom i mra~nom grobu i vratio ga u ìvot”. U tom smislu, nezavisnost Kosova }e ostati ozbiqna politi~ka prepreka, na neodre|eno vreme. Sli~no tome, “Politika” pi{e, 13. februara, da pitawe Kosova “ja~a” vladaju}u koaliciju i da }e je odràti fokusiranom (zaokupqenom nebitnim stvarima). ^lanak nije dao nikakve indikacije u pogledu toga koliko }e dugo Kosovo figurirati kao glavno pitawe na srpskoj politi~koj sceni, ali je procenio da druge neodlo`ne stvari – kao {to je pristupawe EU – ne}e biti smatrane relevantnim pitawima u periodu do {est meseci. “Politika” je procenila da }e nakon progla{ewa nezavisnosti Kosova, stranke u Vladi Srbije verovatno nastaviti sa dogovorenom “jedinstvenom dràvnom politikom” po pitawu Kosova, tokom najmawe nekoliko meseci. U naredna dva do ~etiri meseca, Srbija }e morati da odgovori na jednostrano progla{ewe nezavisnosti tvrdokornim stavom da sa Albancima na Kosovu ne}e biti ni kontakata ni saradwe, kao ni sa vladama koje priznaju nezavisnost Kosova. 585

Dugoro~ni poreme}aj Srpski zvani~nici su, javno i privatno, rekli, tokom posledwih nekoliko meseci, da }e Vlada Srbije smatrati legitimnim samo one institucije Kosova koje su u skladu sa rezolucijom SB UN 1244. Po pisawu “Politike”, Srbija bi trebalo da se odupre svim spoqnim pritiscima da potpisuje pojedina~ne ugovore (na primer o struji ili vodi) sa novom vladom Kosova. Po jednom “Politikinom” “anonimnom izvoru iz DSS”, Vlada Srbije }e zabraniti ministrima da sklapaju takve sporazume, budu}i da bi to fakti~ki zna~ilo postepeno priznavawe nezavisnosti. Sporazumi mogu da budu sklopqeni samo sa UNMIK-om, a ne sa misijom EU. “Politika” je pisala da bi ovakvo stawe stvari moglo da potraje i {est godina, ali Ko{tunica, i oni koji su mu bliski, nisu dali nikakav nagove{taj da }e se takva politika ikada promeniti. Lokalni i op{tinski izbori planirani za maj 2008. bi}e prvi veliki test, budu}i da }e DS i DSS, kao i ostale stranke, morati da podstaknu glasa~e doma}im politi~kim platformama, a ne samo Kosovom. Komentar Kratkoro~no, Vlada Srbije }e nastojati, {to je vi{e mogu}e, da u UN poku{a da zaustavi progla{ewe nezavisnosti Kosova. Kada Kosovo proglasi nezavisnost, parlament }e je poni{titi, a Vlada Srbije }e traìti od svih me|unarodnih tela da je tako|e odbace. Vladaju}a koalicija }e ostati ujediwena po pitawu Kosova, posebno sada, kad je postigla konsenzus o odlagawu bilo kakve odluke o ponu|enom sporazumu sa EU. U narednim nedeqama nije razumno o~ekivati da }e se srpski lideri usmeriti na i{ta drugo. Na sredwi i dugi rok, izazov }e biti da se, su{tinski bitno, pitawe napredovawa Srbije ka evropskoj integraciji ponovo vrati na dnevni red. DS }e mo`da izjavqivati da èli povratak dràvnog politi~kog diskursa na evropsku integraciju, ali }e se Ko{tunica tome suprotstavqati sve dok je premijer i dok je misija EU na Kosovu. Bra{

CLXXX Referenca: 08STATE16350 Wikileaks id: #141865 Tema: Izve{taj nadzorne grupe za Kosovo o okolnostima, br. 06 Poreklo: Dràvni sekretar (SAD) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 19. februar 2008. u 4.12 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu 586

Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/02/08STATE16350.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Srpski predsednik Tadi} pozvao je generalnog sekretara UN Bana da naloì svom specijalnom izaslaniku na Kosovu da poni{ti ju~era{we progla{ewe nezavisnosti, izve{tavaju mediji. Rusija i Kina podràvaju Tadi}ev zahtev. Ju`na Afrika, Indonezija, Vijetnam, Libija i Burkina Faso izrazili su skepticizam po pitawu nezavisnosti Kosova, ali ni{ta nisu rekli po pitawu priznawa. Hrvatska, Belgija i Panama uzele su u obzir “nove realnosti” na terenu, dodaju}i da je potrebno dodatno posmatrawe situacije. (Saop{tewe UN preko elektronskih medija)

Generalni sekretar Ban se ne slaè po pitawu nezavisnosti Generalni sekretar Ban je rekao da situacija na terenu “evoluira” i da }e procewivati rezoluciju SB UN 1244 u tom kontekstu. Ban je naknadno rekao izve{ta~ima da nije na wemu da kaè da li je progla{ewe nezavisnosti Kosova legalno ili ne, kako prenose mediji. (Saop{tewe UN preko elektronskih medija) Do sada 23 zemqe priznale Kosovo Stalni predstavnik Kostarike u UN rekao je Savetu bezbednosti UN, za vreme teku}e sednice, da }e wegova zemqa zvani~no priznati Kosovo. Do sada, 6 zemaqa zvani~no je priznalo nezavisnost Kosova, a jo{ 17 je najavilo da namerava da je prizna. (Saop{tewe UN preko elektronskih medija) Ambasador Srbije opozvan na neodre|eno vreme Srpski ambasador u SAD Ivan Vuja~i} dao je zameniku pomo}nika dràvnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Rozmeri Di Karlo protestnu notu 18. februara zbog na{eg priznawa nezavisnosti Kosova i obavestio je o pozivu koji mu je upu}en za povratak u Beograd, na pro{irene konsultacije. Vuja~i} je potvrdio da su opozvani svi ambasadori u zemqama koje su priznale Kosovo. (Sastanak ambasadora EU i Srbije) Srpski parlament kaè da je progla{ewe nezavisnosti Kosova ni{tavno Srpski parlament je velikom ve}inom odobrio odluku vlade od 18. februara da proglasi progla{ewe nezavisnosti Kosova ni{tavim. Premijer Ko{tunica je za secesiju okrivio SAD i EU. ^lanovi ultranacionalisti~ke Srpske radikalne stranke branili su huligane koji su 587

napali ambasade SAD i Slovenije, 17. februara, nazivaju}i ih “obi~nim qudima” ~ije su akcije u~inile Srbiju “ponosnom”. (e-po{ta Nadzorne grupe ambasade za Beograd/Kosovo)

Ambasada u Beogradu da bude zatvorena 19. februara Ova odluka je zasnovana na sveukupnoj bezbednosnoj situaciji. EAC (pretpostavka prevodioca: Emergency action committee – Akcioni komitet za vanredne situacije, prim. prev) }e se ponovo sastati da odlu~i u vezi operacija 20. februara. Poruka odobrena od strane: RAJS-a (RICE) (u izvorniku stoji: Minimize considered, {to je slu`beni termin vezan iskqu~ivo za SAD/NATO komunikaciju; za {ire informacije i listu ostalih termina ({ifara) videti: http://www.tpub.com/content/istts/14222/css/14222_69.htm)

CCLXXXI Referenca: 08BELGRADE185 Wikileaks id: #142151 Tema: Srbija – odgovor vlade na nezavisnost Kosova Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 20. februar 2008. u 12.48 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/02/08BELGRADE185.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpska vlada ispuwava obe}awe da se suprotstavqa nezavisnosti Kosova kad god moè. Politi~ki lideri i slu`benici vlade preneli su borbu Srbije u me|unarodne arene, brane}i svoje stavove legalisti~kim argumentima. Vlada stupa u diplomatske ~arke sa svim zemqama koje priznaju Kosovo, a politi~ari }e na ulicama, zajedno sa masom, demonstrirati svoju odlu~nost. Iako SAD i Evropa mo`da ne}e trenutno biti predmet izliva besa, prava borba u Beogradu bi}e oko toga ko kontroli{e politi~ku agendu. Kako napetosti u Beogradu budu opadale, mi se moramo usmeriti na akcije srpske vlade na Kosovu. Pravna bitka Predsednik Boris Tadi} i ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} traè podr{ku na me|unarodnom sudu. Tadi} se pozvao na povequ UN i Rezoluciju UN 1244, dok srpski zvani~nici {irom Kosova vode pregovore o statusu, u ciqu odbrane srpskog prava na teritorijalni integritet, tokom wegovog obra}awa Savetu bezbednosti 18. februara. Ministar spoqnih poslova Jeremi} dodao je pozivawa na Kona~ni helsin{ki akt (Helsinki Final Act), Parisku povequ (the Charter of Pa588

ris), i Povequ evropske bezbednosti (the Charter for European Security) u dopunama pre hitne vanredne sednice Stalnog saveta OEBS (Permanent Council), 19. februara. Ministar spoqnih poslova rekao je slu`benicima ambasade da }e se Jeremi} tako|e obratiti Savetu Evrope. Jeremi} je javno rekao da }e Srbija blokirati ~lanstvo Kosova u me|unarodnim organizacijama. “Sve dok je Srbija ~lanica UN, OEBS i Saveta Evrope... samozvana dràva Kosovo ne}e imati pristup ovim institucijama.

Diplomatske ~arke Vlada Srbije opozvala je svoje ambasadore iz SAD, Turske, Avganistana, Francuske i Australije i javno najavila da }e isto postupiti kada je re~ o ambasadorima u svim zemqama koje priznaju nezavisno Kosovo. Vlada je jasno stavila do znawa da ne}e prekidati odnose. Politi~ki direktor Boris Stefanovi} je rekao slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da ambasador Srbije u Velikoj Britaniji jo{ nije oti{ao iz Beograda, i da ne}e. Stefanovi} je tako|e rekao da o~ekuje da se ambasador Vuja~i} ne}e vratiti u Va{ington, budu}i da je ve} odsluìo 6 godina. U Beogradu, ministar spoqnih poslova obavestio je ambasadora da }e wegov pristup srpskim zvani~nicima, kao i pristup ambasadora drugih zemaqa koje priznaju Kosovo, biti ograni~en. On je bio obave{ten da ga ministri i dràvni sekretari ne}e primiti. Slu`benicima ambasade je re~eno }e pristup slu`benicima vlade, od nivoa pomo}nika ministra pa naniè, od strane diplomatskog osobqa koje je ispod nivoa ambasadora biti mogu}, mada donekle zvani~an (slu`benici Ministarstva za energetiku mora}e da dobiju odobrewe svog ministra da bi se sreli sa osobqem ambasade, ali o~ekuju da }e dobijawe tog odobrewa biti rutinska stvar). Nediplomatske ludorije Bilo vo|en profesionalnim neiskustvom, bilo politi~kom kalkulacijom, ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} pre{ao je liniju diplomatske umesnosti. U govoru koji je odrào na srpskoj radio televiziji, Jeremi} je nazvao administraciju predsednika Bu{a “najgorom administracijom ikada” i rekao da, ko god da pobedi na predsedni~kim izborima, ne}e mo}i da “bude gori”. Bez ekonomske odmazde za sada Novinska agencija Tanjug prenela je re~i ministra trgovine Bubala da “pri~a o Kosovu jo{ uvek nije zavr{ena, tako da Srbija ne moè da nametne ekonomski embargo delu svoje teritorije”. Vlada nije najavila da li }e preduzimati ikakve ekonomske mere protiv zemaqa koje Kosovo priznaju kao nezavisno. 589

Otklawawe politi~ke {tete Nestabilna vladaju}a koalicija nekako se kotrqa. Politi~ki direktor Stefanovi}, ~lan Tadi}eve Demokratske stranke (DS) rekao da su koalicioni partneri u “stalnim pregovorima” kako bi odràli koaliciju na okupu. Ukoliko bi vlada pala, a predsednik raspisao parlamentarne izbore, rekao je Stefanovi}, DS bi dramati~no izgubio. DS i weni proevropski saveznici bi popustili militantnom DSS-u i uklonili teme koje nisu vezane za Kosovo iz politi~ke agende na jedan mesec. Izlazak na ulice – miran protest ^lanovi stranaka vlasti i opozicije rade zajedno na organizovawu javnih demonstracija. Dana 21. februara organizova}e miran mar{ u centru Beograda, koji }e se zavr{iti ve~erwom crkvenom slu`bom. DSS i radikali dovozi}e autobusima hiqade svojih pristalica iz krajeva {irom zemqe. Poku{aji da se odrè zakon i red Emocije su jake kada je re~ o progla{ewu nezavisnosti Kosova, a vlada poku{ava da iskoristi policijska sredstva kako bi ih dràla pod kontrolom. Lideri vlade u danima od progla{ewa nezavisnosti apeluju na gra|ane Srbije da ostanu mirni i uzdrè se od nasiqa. âk i usred nasilnih demonstracija, 17. februara, srpska policija je postupala profesionalno, razbijaju}i besne gomile koje su napadale mete po Beogradu. [ef poslani~ke grupe DSS, Aligrudi}, uverio je slu`benika politi~kog odeqewa ambasade da ambasada ne}e imati bezbednosnih problema u danima koji dolaze. Komentar Izazov koji neposredno stoji pred Beogradom jeste da ne dopusti da se u narednih nekoliko dana politi~ke strasti otmu kontroli. Ako sve dobro pro|e, organizovani mar{evi bi trebalo da omogu}e da se ne{to od politi~kog pritiska u ovom trenutku smawi. Ali odgovor vlade na nezavisnost Kosova je sra~unat bez mnogo promi{qawa i ~ini se da je pode{en tako da odràva stalan nivo uzavrele napetosti. To je, u svakom slu~aju, pristup premijera Ko{tunice, kome ide na ruku da Kosovo i daqe bude u centru pa`we, umesto da se qudi bave redovnim stvarima. On mora da se pazi radikala i socijalista, koji jednostavno mogu da podivqaju. Ambasada veruje da }e napetosti u Beogradu verovatno popustiti u narednih nekoliko dana. Ukoliko, i kada, se to dogodi mi moramo da pazimo na teè àri{te: severno Kosovo. Incident od 19. februara na administrativnoj liniji razgrani~ewa, kada su kosovski Srbi zapalili 590

punkt UNMIK-a, verovatno nije i posledwa provokacija te vrste. Prime}ujemo, sa zabrinuto{}u, da slu`benici Ministarstva za Kosovo i drugi vi{i srpski zvani~nici pose}uju severno Kosovo svaki dan. Ministar za Kosovo, Samaryi}, rekao je, komentari{u}i doga|aje od 19. februara: “Verujem da je ta mera legitimna. Mo`da nije prijatna, ali jeste legitimna. “Ambasada je o{tro protestovala pred srpskim vlastima zbog toga, rekav{i da nasiqe nije legitimno. U narednih nekoliko meseci moramo da budemo na oprezu da napori srpske vlade da se ignori{e nezavisnost Kosova ne dovedu do novog nasiqa u Severnoj Mitrovici.

CLXXXII Referenca: 08STATE18288 Wikileaks id: #142706 Tema: Izve{taj specijalnog tima za Kosovo o okolnostima, br. 15 Poreklo: Dràvni sekretar (SAD) Vreme slawa telegrama: subota, 23. februar 2008. u 11.51 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/02/08STATE18288.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Ambasada u Beogradu potvr|uje da dva konvoja osobqa ~ije prisustvo nije neophodno u vanrednim situacijama (non emergency personnel) i odgovaraju}ih ~lanova porodice, u pratwi srpske antiteroristi~ke jedinice, imaju zakazan odlazak iz Beograda u 7.00 po isto~nom standardnom vremenu – 13.00 po lokalnom vremenu. Glavni konvoj od 67 qudi odve{}e se do Zagreba, a 20 pripadnika osobqa USAID }e oti}i u Budimpe{tu. Nijedan privatni ameri~ki dràvqanin nije pokazao nameru da se pridruì konvoju.

Nastavqa se procena {tete nanete prostoru ambasade Ambasada u Beogradu }e odloìti zamenu o{te}ene komunikacione opreme dok bezbednost okoline ambasade ne bude garantovana. Jedna pokretna jedinica za obezbe|ewe se o~ekuje oko podneva. Ambasada izve{tava da se prisustvo srpske policije u prostoru ambasade sastoji od jednog oklopnog vozila i nekoliko policajaca. Srpske vlasti su obe}ale dva oklopna vozila i odred od 60 policajaca. Srpska vlada podeqena po pitawu nasiqa Ambasada u Beogradu izve{tava da je predsednik Tadi} osudio nasiqe. Ambasada prime}uje da je ~ak i [utanovac, op{tepoznat kao tvrdolinija{, li~no zahtevao da se razbije napad na nezavisnu radio stanicu B92. Me|utim, stranka DSS premijera Ko{tunice i daqe se ne kaje, a radikali tvrde da su akcije u~esnika protesta bile legitimne. 591

Srbi bi trebalo da protestuju u Kanadi Demonstranti bi mogli da prirede nespecifi~an protest u 18.00 po ISV u Generalnom konzulatu u Torontu i u 16.00 po ISV 24. februara u Umetni~koj galeriji u Vankuveru. (Ops/ConGen Toronto e-mail, Ops/ConGen Vancouver e-mail) Poruka odobrena od strane: RAJS-a

CLXXXIII Referenca: 08ZAGREB181 Wikileaks id: #143886 Tema: Civilno dru{tvo u Srbiji u strahu od nasiqa. Nesigurno politi~ko okruèwe. Poreklo: Ambasada u Zagrebu (Hrvatska) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 3. mart 2008. u 9.17 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08ZAGREB181.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 25. avgusta 2011. u 3.30

Rezime Lideri NVO i civilnog dru{tva u Srbiji zabrinuti su zbog mogu}e agresije na wih nakon progla{ewa nezavisnosti Kosova i napada na strane diplomatske misije u Beogradu, 21. februara. Istaknuti lideri NVO zabrinuti su da }e kampawa protiv wih u tabloidnoj {tampi dovesti do toga da oni budu slede}e mete nasiqa. Oni su izrazili strahovawa da narastaju}a nesigurnost u politi~koj klimi moè dodatno da umawi tolerantnost Srbije na neslagawe i da dovede do gu{ewa alternativnih mi{qewa koja poti~u iz civilnog dru{tva. Uprkos ovim zabrinutostima, NVO nastavqaju svoj rad, ali ostaju oprezne. Lideri NVO: Zabrinuti za bezbednost, ali nastavqaju sa radom Lideri NVO u Srbiji zabrinuti su za svoju bezbednost i za one u dru{tvu koji zagovaraju tolerisawe nezavisnosti Kosova. Iako nije bilo nikakvih primera fizi~ke agresije usmerene ka braniocima qudskih prava nakon progla{ewa nezavisnosti Kosova, sve vi{e je verbalnih pretwi, a lideri NVO su zabrinuti da ima jo{ potencijala za nasiqe nakon napada na ambasade 21. februara. [ef Komiteta advokata za qudska prava (JUKOM) Biqana Kova~evi}-Vu~o, rekla je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 26. februara da se lideri NVO ne ose}aju bezbedno, ali da poku{avaju da posao rade kao i obi~no, mada ne{to mawe upadqivo. Sowa Biserko iz Helsin{kog komiteta rekla je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 25. februara da, sve u svemu, “stvari se smiruju”, ali, naravno, niko ne moè da predvidi {ta }e se dogoditi 592

u danima ili nedeqama koje slede. Ona je rekla da vi{e nema prostora “da se desi ne{to ozbiqno” i da se ona ne ose}a fizi~ki ugroènom. Drugi lideri NVO izrazili su ozbiqniju zabrinutost za bezbednost. [ef inicijative mladih za qudska prava Andrej Nosov rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 25. februara da je Inicijativa mladih za qudska prava dobila “vi{e pretwi nego ikada” u posledwih nekoliko dana preko elektronske po{te, telefonskih poziva i SMS. Jedna takva pretwa, nakon postavqawa teksta u kome se iznosi odre|eni stav na sajt IMZQP, pod naslovom: “Pravda za Kosovo – Promena za Srbiju”, glasila je: “Pobi}emo vas”. Nata{a Kandi} iz Centra za humanitarno pravo (CHP) rekla je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da su wene kancelarije napadnute 21. februara, pri ~emu su u~esnici protesta ubacili signalnu bakqu u wenu zgradu. Ona je rekla da policija nije uspela da osigura bezbednost Centra uprkos direktnim zahtevima direktora policije Milorada Veqovi}a. Mada u strahu od budu}ih napada, ona je i daqe nastavila sa radom iz svoje kancelarije.

Neizvesna politi~ka klima Lideri NVO izrazili su zabrinutost, jer narastaju}a politi~ka neizvesnost u Srbiji ograni~ava slobodno civilno dru{tvo. Kandi}eva je upozorila na radikalizaciju politi~kog okruèwa u Srbiji nakon progla{ewa nezavisnosti Kosova. Andrej Nosov je okrivio Vladu Srbije za nasiqe 21. februara i za odràvawe politi~ke nesigurnosti. “Nakon Ko{tuni~inih izjava na mitingu, on i oni koji su u vezi sa wim vi{e nisu demokratske snage u ovoj zemqi”, rekao je. Izdvajaju}i izjavu lidera SPS Ivice Da~i}a od 20. februara da bi vlada trebalo da zabrani sve politi~ke stranke i NVO koje priznaju nezavisnost Kosova, ona (prevodilac pretpostavqa da se ovo odnosi na N. Kandi}) je rekla da takvi komentari “radikalizuju stanovni{tvo, ve} obuzeto nacionalisti~kim àrom, i nastoje da marginalizuju mi{qewa iz civilnog dru{tva i sektor NVO koji promovi{e za{titu qudskih prava i pravdu za `rtve.” Demokratska stranka ne kaè ni{ta Lideri NVO se àle da Demokratska stranka uglavnom }uti po pitawu verbalnih napada na civilno dru{tvo. Nosov je rekao slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da DS nije imala doslednu i obuhvatnu strategiju za pro{lu godinu i da stoga nije mogla efikasno da razvije, niti da usmeri poruke podr{ke upu}ene civilnom dru{tvu. Nosov sumwa da rukovodstvo DS ima sposobnost, razumevawe ili da u potpunosti shvata ozbiqnost trenutne situacije, da bi ne{to zaista i uradili. Du{an Bogdanovi} iz JUKOM-a ponovio je ovaj utisak, dodaju}i o{tre kritike na ra~un Tadi}a. “Sam Tadi} je marioneta. Zahvaquju}i svojoj inte593

lektualnoj paralisanosti, on nije sposoban da shvati ozbiqnost trenutne situacije”, rekao je. On je dodao da je pitawe da li }e Tadi}, i oni u DS koji su mu bliski, istupiti sa ~vrstim stavom protiv tvrdolinija{a, u strahu da wihov li~ni prqavi ve{ ne bude izvu~en na videlo. Bogdanovi} je naveo nepravilnosti tokom prethodnih imenovawa ministra za telekomunikacije i ministra za odbranu od strane Tadi}a kao ono {to bi moglo da mu se vrati kao bumerang. Kova~evi}-Vu~o je rekla da Tadi} nije siguran da bi DS mogla da dobije ve}inu na parlamentarnim izborima, kada budu zakazani, i da stoga ne èli da talasa.

NVO ujediwene protiv Ili}evog govora mr`we i pretwi NVO koordiniraju svoj rad kako bi odgovorile na neprijateqsku atmosferu koju podràva vlada i sada govore otvoreno. Udruèwe NVO “Grupa 44” objavilo je otvoreno pismo 29. februara, o{tro kritikuju}i ministra za infrastrukturu Velimira Ili}a zbog podsticawa nasiqa protiv politi~kih protivnika. Pismo je posebno istaklo Ili}eve komentare da vlasti Srbije “ne mogu da spre~e one koji dolaze sa Kosova da biju one koji vode kampawu da Kosovo nije na{e”. U pismu se kaè da je Ili} kasnije pozvao “na nasiqe protiv politi~kih protivnika”, posebno Liberalno-demokratske partije. NVO su rekle da “nikad u istoriji Srbije, ~ak ni pod Milo{evi}em, vlasti Srbije nisu pozivale na nasiqe protiv politi~kih protivnika”. NVO su zahtevale da predsednik Tadi} “nedvosmisleno” odbaci pozive na nasiqe i traìle da se Ili} krivi~no goni. Grupa 44 ukqu~uje i Helsin{ki odbor za qudska prava, Gra|anske inicijative, JUKOM i druge. Komentar Mada NVO i drugi u civilnom dru{tvu ve} dugo izraàvaju zabrinutost zbog opadawa tolerancije na neslagawe u Srbiji, oni su sve zabrinutiji za sopstvenu bezbednost i mogu}nost da rade otvoreno. Ambasada }e ostati u bliskom kontaktu sa zajednicom NVO i nastavi}e da procewuje koja su sredstva najefikasnija za ja~awe na{eg partnerstva radi ostvarewa zajedni~kog ciqa: bezbedne, demokratske Srbije. Manter

CLXXXIV Referenca: 08ZAGREB203 Wikileaks id: #144309 Tema: Ko upravqa Srbijom? Poreklo: Ambasada u Zagrebu (Hrvatska) Vreme slawa telegrama: sreda, 5. mart 2008. u 9.05 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu 594

Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08ZAGREB203.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 25. avgusta 2011. u 3.30

Rezime Odràvaju}i kod Srba fiksaciju Kosovom, premijer Ko{tunica je uspeo da povrati kontrolu nad srpskom politikom uprkos ponovnom izboru predsednika Tadi}a pro{log meseca. Ko{tuni~ina tvrdolinija{ka reakcija na situaciju na Kosovu opstruira put Srbije ka evropskoj integraciji, jer parali{e vladu i ukazuje na duboka politi~ka razilaèwa. Neki lideri proevropskih partija, me|utim, kona~no su po~eli da dovode u pitawe Ko{tuni~in pristup, poku{avaju}i da u sredi{te pa`we vrate evropski put Srbije. Ko{tunica se osmelio Kosovo je bilo i ostaje duboko emotivna stvar za Srbe, kako pokazuju i podaci iz istraìvawa javnog mwewa i op{ta zapaàwa. Me|utim, protesti 21. februara u Beogradu su ozbiqan projekat Vlade Srbije u svakom pogledu, ukqu~uju}i i obezbe|ivawe besplatnog prevoza {irom zemqe i {kolski raspust. Bio je to jedini ve}i javni skup protiv nezavisnosti Kosova u Srbiji, od 17. februara. Masovni protest u Ko{tuni~inoj organizaciji i prate}i napadi na ambasade, sa odobrewem vlade, 21. februara u Beogradu, najnoviji su dokaz da je premijer Ko{tunica efektivno neutralisao svoje rivale odràvaju}i Kosovo kao predominantnu nacionalnu temu. Budu}i da su predsednik Tadi} i drugi zvani~nici iz Demokratske stranke (DS) bili daleko (Tadi} i ministar spoqnih poslova Jeremi} bili su u Rumuniji), Ko{tunica je delio pozornicu sa svojim jedinim koalicionim partnerom, Velimirom Ili}em iz Nove Srbije (NS) i opozicionom Srpskom radikalnom strankom (SRS). Nakon mitinga, umesto da javno osudi smrtonosno nasiqe koje su Srbi po~inili, kako u Srbiji, tako i na severnom Kosovu, Ko{tunica i wegovi tvrdolinija{ki nacionalisti~ki saveznici krivili su “pravno nasiqe” koje je izvr{eno Srbiji progla{ewem nezavisnosti Kosova za pusto{ewe koje je usledilo. Pored uspeha mitinga, tempo kojim dràve priznaju Kosovo, a koji je sporiji od o~ekivanog, po tuma~ewu Vlade Srbije, dodatno je ohrabrio Ko{tunicu i druge tvrdolinija{ke nacionalisti~ke lidere. Kontakti u kancelariji UN u Beogradu, koji su se sreli sa Ko{tunicom 28. februara, rekli su slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da je Ko{tunica delovao odu{evqeno i da optimisti~ki o~ekuje da broj zemaqa koje priznaju Kosovo “ne}e dosti}i kriti~nu masu”. Ministar spoqnih poslova Jeremi}, koji je generalno bio na liniji sa Ko{tunicom u diplomatskoj ofanzivi protiv Kosova, ponovio je ovo na sastanku regionalnih lidera u Bugarskoj 28. februara, rekav{i da }e Kosovo priznati samo oko 40 dràva “kad se slegne pra{ina”. 595

Tadi} inertan Predsednik Boris Tadi} je jo{ pro{log meseca osvojio 2,3 miliona glasova gra|ana, ali za sada odbija da se bori sa Ko{tunicom oko su{tinskog na~ela zbog kojeg je ponovo izabran: budu}nosti Srbije u Evropskoj uniji. Tadi} i wegovi savetnici insistiraju da put Srbije u EU ostaje otvoren, iako je Ko{tunica odbacio preduzimawe bilo kakvih koraka u pravcu integracije sve dok EU sprovodi svoju misiju na Kosovu. Obra}aju}i se izvr{nom odboru DS, 2. marta, Tadi} je insistirao da Srbija moè da ima i Kosovo i EU, nagla{avaju}i da }e on braniti “teritorijalni integritet” Srbije ali da “nikada ne}e napustiti politiku... evropske integracije”. Tadi} je tako|e rekao da DS ne}e napustiti vladu. Tadi} je mo`da uzdr`qiv u svojim nastojawima iz straha od odmazde od strane Ko{tunice i drugih tvrdolinija{a. Po kontaktima u kabinetu (za{tititi) zamenika premijera Boìdara \eli}a (DS), Tadi} se verovatno i daqe ne}e glasno suprotstavqati DSS-u u vezi Kosova, ali }e nastaviti da vredno radi na EU integraciji. \eli}ev vi{i savetnik rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 3. marta da se Tadi} brine da }e DSS/SRS ve}ina u parlamentu pokrenuti postupak za wegov opoziv zato {to se ne pridràva Ustava, ako bude suvi{e mnogo govorio protiv DSS i trenutne politike prema Kosovu. Jedinstvo oko Kosova Ko{tunica je pozvao na nastavak jedinstva me|u vladaju}im partijama oko Kosova, nau{trb drugih prioriteta vlade. Koalicija DS-DSSG17 sloìla se, prilikom formirawa u maju 2007, da }e se vlada pridràvati 5 vode}ih na~ela: Kosovo, EU integracija, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, pove}awe ìvotnog standarda i puna saradwa sa MKTJ. Tadi} je dobio izbore pro{log meseca uglavnom zato {to je ispuwavao obe}awa u vezi EU integracije, {to je tako|e centralna stvar i za G17 plus. Mesecima je Ko{tunica nagla{avao Kosovo kao va`nije od EU ili bilo kog drugog pitawa. Od januara 2008, Ko{tunica se zakleo da }e blokirati bilo koji korak prema EU, ukqu~uju}i i prelazni politi~ki sporazum ponu|en 28. januara, zato {to EU planira da po{aqe misiju Euleks na Kosovo. Portparol DSS Andreja Mladenovi} rekao je 2. marta da “DSS poziva sve stranke da ne dele zemqu oko pitawa pridruìvawa EU. Umesto toga, moramo da zauzmemo zajedni~ki stav da Srbija èli da se pridruì EU zajedno sa Kosovom i Metohijom kao svojim integralnim i neotu|ivim delom”. Suprotstavqeni prioriteti Insistirawe DSS da Kosovo mora da ostane vrhovno, a mo`da i jedino, pitawe za Srbiju otkrilo je ozbiqna razilaèwa u okviru vlada596

ju}e koalicije. Zvani~nici DSS odbacuju postojawe bilo kakve nestabilnosti u koaliciji oko zajedni~ke politike prema Kosovu. Potpredsednik DSS Milo{ Aligrudi} rekao je beogradskom dnevnom listu “Ve~erwe novosti” 29. februara da je Vlada Srbije stabilna zahvaquju}i jedinstvenoj politici po pitawu Kosova. On je rekao da o~ekuje da odluke o pristupawu EU budu donete “kasnije”. Portparol DSS Andreja Mladenovi} rekao je {tampi 2. marta da je “od najve}e va`nosti da istrajemo u ovoj politici i tako odrìmo dràvno i nacionalno jedinstvo Srbije”, i istakao da su sve ve}e stranke podràle Ustav Srbije u oktobru 2006, koji “kaè da je Kosovo Srbija”. Zvani~nici iz DS i DSS pozivali su se na vladinih “pet na~ela” ali je Ko{tunica uspe{no prikazao dvoje od wih – Kosovo i EU – kao uzajamno iskqu~ive. Biv{i Tadi}ev savetnik i pregovara~ za Kosovo Leon Kojen rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 29. februara, da su ovi “suprotstavqeni” prioriteti rezultovali “lo{im brakom”, tj. disfunkcionalnom vladom DS-DSS. âk je i savetnik u Ministarstvu za Kosovo Edislav Manetovi} (za{tititi) rekao slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 28. februara, da je put Srbije u EU “trenutno talac” razlike u prioritetima DS-DSS i priznao da postoje razilaèwa “~ak i u okviru DSS” po pitawu Ko{tuni~ine taktike. G17, LDP i (neki iz) DS spremni su da promene temu. Kao {to je izve{teno, neki srpski lideri su po~eli da govore protiv Ko{tuni~ine zapaqive retorike. Zvani~nici u tri proevropske stranke (G17 plus, LDP i DS) javno su optuìli Ko{tunicu da ko~i EU integraciju. U hrabrim, pragmati~nim komentarima, potpredsednik G17 plus Ivana Duli}-Markovi} rekla je jednom novosadskom dnevnom listu 27. februara da bi Vlada Srbije mogla da padne ako Srbija ne napreduje prema EU – po~ev od prelaznog politi~kog sporazuma. “Na{ stav u borbi za Kosovo bi}e ja~i ako imamo prijateqe u EU i ako smo ekonomski jaki. Ako vlada nastavi sa ovakvom politikom, pla{im se da }emo ostati i bez Kosova, i bez EU,” rekla je Duli}-Markovi}eva “Gra|anskom listu”. Duli}-Markovi}eva rekla je da se Vlada Srbije usmerava iskqu~ivo na Kosovo i da je “zaboravila” na druga ~etiri vode}a na~ela. Ona je okrivila DSS za “opstruirawe” puta Srbije u Evropu i pozvala DS da radi na integraciji u EU, isti~u}i da je Tadi} izabran od strane ve}ine Srba da u~ini upravo to. Ministar ekonomije Mla|an Dinki} (G17 plus) je 2. marta rekao na programu B92 da je Ko{tunica primenio “milo{evi}evsku” strategiju raspaqivawa antiameri~kih i antizapadnih ose}awa povodom Kosova. Dinki} je nazvao Ko{tuni~inu strategiju ulaska u EU samo sa Kosovom “nerealnom” i rekao da je u predizbornoj kampawi DSSNS jedina, i cela, platforma bila “Kosovo je Srbija”. Kao i Milo{evi}, smatra Dinki}, Ko{tunica koristi patwu kosovskih Srba za ostvarivawe dominacije na srpskoj politi~koj sceni. “Me|utim, to se ovog pu597

ta ne}e dogoditi”. Kao odgovor na to, portparol DSS Mladenovi} rekao je novinarima 4. marta da DSS vi{e ne}e da pri~a sa G17 plus i da }e Srbija da nastavi sa “jedinstvenom dràvnom politikom”. Liberalno-demokratska partija (LDP) uporno poziva “sve demokratske snage” da se udruè u proevropsku koaliciju. LDP je dao izjavu 8. februara, u kojoj okrivquje Ko{tunicu za “tihi dràvni udar” koji ometa evropsku integraciju Srbije. LDP je 11. februara “podsetio” Tadi}a i DS da je Ko{tunica “glavna prepreka evropskoj budu}nosti Srbije”. LDP se 22. februara pozvao na miting i nasiqe u Beogradu da bi apelovao na “zajedni~ku i odlu~nu akciju” od strane takve proevropske koalicije zarad “spasavawa budu}nosti Srbije”. Neki u DS rade na promeni teme, mada ne na Tadi}evu inicijativu. Savetnici potpredsednika vlade \eli}a (strogo za{tititi) rekli su slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 3. marta da Dinki} svoja osporavawa upu}ena DSS-u detaqno koordinira sa liderima DS. DS }e glasnije zagovarati promene u javnog diskursa i tona tokom narednog meseca. Predznak ove promene je \eli}eva izjava u {tampi 3. marta da je ciq Srbije i daqe potpisivawe Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) sa EU ove godine. Wegovi savetnici tvrde da su realisti~ni, ali, sa druge strane, govore slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da }e “razlike” unutar vladaju}e koalicije spre~iti SSP, mada se na evropskoj integraciji jo{ uvek moè raditi u me|uvremenu. \eli}evo osobqe pozivalo se na nedavni napredak po pitawu sporazuma o finansijskim i viznim olak{icama izme|u Srbije i EU, rekav{i da je wihov ciq da Srbija bude spremna za dobijawe statusa kandidata za EU ~im SSP bude potpisan. \eli} je javno rekao 3. marta da “ni{ta ne spre~ava Srbiju da po~ne sa primenom SSP kako ne bi izgubila dragoceno vreme”. Ambasada je upozorila zvani~nike DS da ne obe}avaju Srbima SSP kao {to su radili za vreme Tadi}eve kampawe za reizbor, a potom snosili posledice, jer nisu ispunili o~ekivawa. Pored toga, Tadi}ev savetnik za doma}u politiku Neboj{a Krsti}, rekao je medijima 4. marta da DS razmatra “referendum o evropskom putu” u slu~aju da DSS-NS i SRS insistiraju na blokirawu SSP.

Komentar Ovo je teàk trenutak za evropsku budu}nost Srbije. Iako proevropske snage u Srbiji shvataju {ta im vaqa ~initi – nastaviti sa EU integracijama – Ko{tunica uspe{no nastavqa da gu{i wihove inicijative nacionalisti~kim gnevom oko Kosova. SAD moraju da nastave da podràvaju ovda{we proevropske napore, ali neophodno je da ove proevropske snage, a posebno predsednik Tadi}, iskoriste svoju ve}insku bazu od 2,3 miliona gra|ana za preusmeravawe politi~kog diskursa u Srbiji sa mita o Kosovu ka obe}awu evropske budu}nosti Srbije. Manter 598

CLXXXV Referenca: 08ZAGREB198 Wikileaks id: #144275 Tema: Srbija – Podele oko EU i Kosova narastaju Poreklo: Ambasada u Zagrebu (Hrvatska) Vreme slawa telegrama: sreda, 5. mart 2008. u 5.57 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08BELGRADE198.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 25. avgusta 2011. u 3.30

Rezime Uo~i prve sednice parlamenta 2008, radikali su predloìli rezoluciju koja }e dozvoliti Srbiji da u|e u EU “samo sa Kosovom”, {to je produbilo rascep izme|u vladaju}ih stranaka u Srbiji. Zvani~nici premijerove stranke rekli su da }e podràti rezoluciju, dok su proevropske stranke o{tro kritikovale rezoluciju i na~in na koji je napravqena. Po kontaktima u parlamentu, partija predsednika Tadi}a nada se da }e uspeti da odloì raspravu o tekstu. Predlog Srpska radikalna stranka (SRS) podnela je nacrt rezolucije parlamentu koji se ove godine sastaje po prvi put 5. marta. Rezolucija radikala poziva EU da ne {aqe svoju “protivzakonitu” misiju Euleksa na Kosovo i poziva na “za{titu teritorijalnog integriteta Srbije u okviru me|unarodnih organizacija”. Tekst tako|e traì od ~lanica EU koje su priznale Kosovo da poni{te te odluke i upozorava EU da }e Srbija “u~estvovati u evropskoj integraciji samo u svojim me|unarodno priznatim granicama.” Taj dokument navodi da su takvi stavovi u skladu sa Ustavom Srbije, koji govori da je Kosovo deo Srbije. DSS podràva Na radiju B92 potpredsednik DSS Milo{ Aligrudi} rekao je da }e wegova stranka podràti rezoluciju radikala zato {to je ona “ u skladu sa dràvnim institucijama, Ustavom Srbije... dràvnom politikom prema Kosovu i prethodim parlamentarnim rezolucijama” o Kosovu. Tako|e, 4. marta premijer Ko{tunica je objavio izjavu kojom poziva sve stranke da u parlamentu “potvrde jedinstvenu dràvnu i nacionalnu politiku da je Kosovo Srbija”. U skladu sa rezolucijom radikala, Ko{tunica je rekao da, ako Srbi “zaista stoje iza dràvnog i nacionalnog na~ela da je Kosovo Srbija, onda mi moramo da podrìmo stav da Srbija moè da postane ~lan EU samo sa Kosovom i Metohijom”. Prema wegovom gledi{tu, takav stav bi “zadovoqio” i proevropske stranke i one “koji sna`no insistiraju na odbrani Kosova”. Po Ko{tunici, takav potez parlamenta bi “o~uvao i potvrdio politiku koju Srbija godinama vodi u ciqu odbrane svojih su599

{tinskih interesa, i jasno rekao da }e se Srbija pridruìti Evropskoj uniji samo sa svojim Kosovom.” Lider socijalisti~ke partije Srbije (SPS) Ivica Da~i} rekao je novinarima da }e wegova partija podràti rezoluciju, dodav{i da rezolucija ne spre~ava evropsku integraciju Srbije, ve} da namesto toga zahteva da EU “vodi ra~una” o Srbiji.

DS G17, LDP protiv Oliver Duli}, predsednik parlamenta i zvani~nik Demokratske stranke (DS) upozorio je da, ako se DSS pridruì radikalima u usvajawu rezolucije, to }e “predstavqati formirawe nove parlamentarne ve}ine. [ef poslani~ke grupe DS Nada Kolunyija rekla je da se wena stranka “kategori~ki” protivi rezoluciji. Ona je rekla da je “neprihvatqivo i nezamislivo” da spoqna politika Srbije bude vo|ena od strane onih stranaka koje nisu u vladi. Potpredsednik G17 plus, Tomica Milosavqevi} rekao je da je rezolucija napravqena bez konsultacija sa strankama koje su u vladi i da bi predstavqala nepoèqan presedan u aktivnostima vlade. Narodni poslanik LDP Ivan Andri} nazvao je rezoluciju “nastavkom Ko{tuni~ine politike” i rekao da je “posledwi trenutak da DS upotrebi svoju vladaju}u ve}inu” i suprotstavi se DSS-u. Andri} je ponovio procenu LDP-a da su novi izbori “jedino re{ewe” za sada{we podele u vladi. [ta daqe? Jovan Ratkovi}, savetnik predsednika Tadi}a (DS) rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 4. marta da Tadi} nije “zvani~no potvrdio” da }e DSS glasati za rezoluciju, a da je to jedino i mogu}e tek sat vremena pre sednice parlamenta. Duli}ev savetnik Lidija Vasiqevi} rekla je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 4. marta da postoji “velika mogu}nost” da }e Ko{tunica poku{ati da formira novu vladu, ako ova rezolucija ne bude prihva}ena. I Ratkovi} i Vasiqevi}eva rekli su da }e DS poku{ati da odugovla~i taj proces “koriste}i sva mogu}a sredstva”. Ako rezolucija pro|e, rekao je Ratkovi}, DS i G17 }e je smatrati “neobavezuju}om”, a onda }e preduzeti zakonom dopu{tene mere da dovedu u pitawe zakonitost rezolucije. Komentar Iako bi ova rezolucija bila najnovija u nizu parlamentarnih rezolucija kojima se potvr|uje politika Srbije prema Kosovu, ~iwenica da ona dolazi u vreme o~iglednih podela u Vladi Srbije oko integracije u EU predstavqa jo{ jedan ispit za vladaju}e stranke. Ko{tunica je uve}ao va`nost rezolucije fakti~ki pozivaju}i na nacionalno jedinstvo oko wegovog stava da se Srbija moè pridruìti EU samo ujediwena s Kosovom. G17 plus i DS (u mawoj meri) javno su se suprotstavile uslovqavawu 600

evropske integracije ili wenom povezivawu sa Kosovom. Ako budu nesposobni da spre~e ovu rezoluciju, bila ona obavezuju}a ili ne, to }e predstavqati jo{ jednu prepreku integraciji Srbije u Evropu, postavqenu od strane Ko{tuni~ine tvrdolinija{ke politike prema Kosovu. Manter

CLXXXVI Referenca: 08ZAGREB222 Wikileaks id: #144491 Tema: Srbija – rezolucija o Kosovu podelila vladu, radikali mo`da zatraè opoziv predsednika skup{tine Poreklo: Ambasada u Zagrebu (Hrvatska) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 6. mart 2008. u 6.44 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08ZAGREB222.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 25. avgusta 2011. u 3.30

Rezime Parlamentarna ve}ina sastavqena od stranke premijera Ko{tunice i ultranacionalisti~kih radikala podràla je razmatrawe rezolucije u kojoj se isti~e da }e se Srbija pridruìti Evropskoj uniji samo sa Kosovom kao delom svoje teritorije. Predsednik parlamenta, pripadnik stranke predsednika Tadi}a, prekinuo je sednicu i predmet vratio nazad vladi, na {ta su radikali zapretili da }e zatraìti glasawe o poverewu predsedniku parlamenta. Tako|e, vladaju}e stranke nagovestile su da bi Srbija mogla da odrì referendum o evropskim integracijama. Rezolucija na dnevnom redu Dana 5. marta, ve}ina u parlamentu glasala je za to da se raspravqa o kontroverznoj kosovskoj rezoluciji, o kojoj izve{tavamo u posebnoj depe{i. Od 250 ~lanova parlamenta, wih 133 je podràlo raspravu o tekstu kao prvu ta~ku dnevnog reda. U tih 133 spadaju poslanici Srpske radikalne stranke (SRS), Demokratske stranke Srbije (DSS) premijera Ko{tunice i Socijalisti~ke partije Srbije (SPS). Kako su se ovom prilikom opozicione stranke SRS i SPS udruìle sa vladaju}om DSS, ovo je poo{trilo podele u vladaju}oj koaliciji. Zvani~nici SRSa i DSS-a ponovili su slagawe sa tekstom rezolucije, za koju kaù da je u skladu sa dràvnom politikom prema Kosovu. Reakcije DS-a i G17 plus Posle glasawa, predsednik parlamenta Oliver Duli} (DS) je prekinuo sednicu i predlog rezolucije vratio vladi, koja nije utvrdila svoj 601

stav o predloènom tekstu. I DS i G17 plus (obe su u vladaju}oj koaliciji pored DSS-a), javno su se usprotivile tekstu rezolucije. Predsednik Tadi} izjavio je novinskoj agenciji FoNet da je ciq radikala da “zaustave EU integracije” ovim tekstom, vi{e nego da “brane Kosovo”. Parlamentarni bi~ G17 plus Suzana Grubje{i} je 5. marta rekla na{em agentu da glasawe u parlamentu predstavqa “{izofrenu demokratiju”, po{to postoje suprotstavqene ve}ine u parlamentu (DSS-SRS-SPS) i u vladi (DS-DSS-G17 plus). Premijer Ko{tunica sada moè da odlu~i da li }e sazvati sednicu vlade 6. marta, i da li }e pozvati na glasawe o rezoluciji. DS i G17 plus imaju broj~anu prednost nad DSS-om u samoj vladi. Grubje{i} kaè da }e “u svakom slu~aju” tekst biti vra}en parlamentu na glasawe, {to bi moglo da bude ~ak u junu ili julu.

SRS traì ostavku Duli}a Lider SRS-a Tomislav Nikoli} rekao je da }e zvani~no zatraìti glasawe o nepoverewu predsedniku Skup{tine Oliveru Duli}u, zato {to je prekinuo sednicu pre nego {to je otpo~ela rasprava o rezoluciji. “Nemojte pozivati na prekid sednice”, rekao je Nikoli} 5. marta na sednici, “ina~e }emo podneti zahtev za va{u smenu”. “Sru{i}u vas danas, ili ne}u biti ìv”, rekao je Nikoli}. Po zakonu, predsednik je duàn da zakaè sednicu o wegovom eventualnom razre{ewu najkasnije 24 sata po{to je podnet zvani~an zahtev. Ovo mora biti podràno od strane najmawe 30 poslanika, a SRS ima 81 poslanika u parlamentu. Nikoli} verovatno ~eka da vidi da li }e Ko{tunica da podrì zahtev da se predsednik Skup{tine razre{i du`nosti pre nego {to zvani~no i podnese zahtev. Duli} zabrinut Duli}eva savetnica rekla je da je situacija “veoma lo{a”. Lidija Vasiqevi} rekla je 5. marta na{em agentu da je sada “lopta u poqu Ko{tunice”, po{to su SRS-u potrebni glasovi DSS-a da bi razre{io Duli}a. Zabrinuta Vasiqevi}eva rekla je da se Duli} posavetovao sa predsednikom Tadi}em o mogu}im opcijama, ali ako Ko{tunica bude podrào zahtev, “veoma je mogu}e” da Duli} bude razre{en “ve} koliko sutra (6. marta)”. Referendum o EU Vladaju}e stranke tako|e su razmatrale mogu}nost raspisivawa referenduma, na kojem bi izmerile podr{ku javnosti EU integracijama. Kao {to pomiwemo u posebnoj depe{i, ovo je prvo pomenuo Tadi}ev savetnik za unutra{wa pitawa. Dana 5. marta, portparol DSS-a Andreja Mladenovi} rekao je {tampi da }e wegova stranka podràti referendum, sa glavnim pitawem “da li bi Srbija trebalo da u|e u Evropsku uniju sa Kosovom ili bez wega”. Duli} je srpskom dnevnom listu “Danas” 5. 602

marta izjavio da }e DS podràti referendum, ako se ispostavi da vlada ne moè da sledi na~ela na kojima je sastavqena, kao {to su EU integracije. Duli} je rekao da je ponovni izbor predsednika Tadi}a 3. februara pokazao da su gra|ani Srbije “izabrali EU”. Sli~no ovome, potpredsednik G17 plus Tomica Milosavqevi} rekao je {tampi 4. marta da su Srbi “ve} izrazili svoj stav na predsedni~kim izborima, gde je ubedqiva ve}ina glasala za proevropskog kandidata”.

Komentar Ko{tunica je ponovo takti~ki nadmudrio Tadi}a i opet se nalazi na mo}noj poziciji. On moè da iskoristi rezoluciju SRS-a da bi podigao ulog, zakaè sednicu vlade i vidi da li }e DS-G17 ve}ina da nadglasa DSS. Ko{tuni~ina opcija da podrì zahtev SRS-a da se razre{i Duli} mogla bi da oja~a wegovu poziciju u budu}im odlukama vlade. Duli} je proteklih nedeqa pokazao petqu tako {to se suprotstavqao Ko{tunici i wegova smena bila je zemqotresan politi~ki doga|aj. Manter

CLXXXVII Referenca: 08BEIRUT350; Wikileaks id #144803 Tema: Liban – komesar UNIIIC-a obe}ao da }e prevrnuti svaki kamen, ali mu je potrebna pomo} SAD Poreklo: Ambasada u Bejrutu (Liban) Vreme slawa telegrama: petak, 7. mart 2008. u 14.14 Klasifikacija: tajno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08BEIRUT350.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Ovo je zahtev za akciju. Videti posledwa dva pasusa. Komesar UNIIIC-a i izabrani tuìlac Danijel Belemar odlu~niji je nego ikada da uspe u svojoj misiji, ali upozorava da }e biti potrebno jo{ vremena i resursa kako bi on mogao da podiè optu`nice. Belemar, koji }e slede}i izve{taj Savetu bezbednosti UN podneti 8. aprila, èleo bi da otputuje u Va{ington 9. aprila i sastane se sa visokim zvani~nicima vlade SAD kako bi razmotrili ameri~ku pomo}. Usredsre|enost, izdr`qivost i pomo} iz SAD Otpravnica poslova je, u pratwi {efa ekonomskog i politi~kog osobqa ambasade, posetila komesara Nezavisne me|unarodne istraìva~ke komisije UN (UNIIIC) i izabranog tuìoca Danijela Belemara i inspektorku UNIIIC-a Stejsi de la Ture, u sedi{tu UNIIICa 6. marta. Belemar je ponovio svoj stav da “neuspeh ne dolazi u obzir”, 603

po{to bi poslao jako lo{u poruku teroristima u regionu. Da bi postigla uspeh, me|utim, UNIIIC mora da pokaè usredsre|enost i izdr`qivost i mora da ima najboqe mogu}e resurse, ukqu~uju}i tu i pomo} iz SAD. Radni materijal UNIIIC-a od 21 slu~aja (ubistvo Haririja iz 2005. godine plus 20 drugih slu~ajeva) predstavqao je “masivnu istragu”, rekao je. UNIIIC sada razmatra sli~ne istrage, kao {to je istraga Ef-Bi-Aja o napadu na Kobar kule, ne bi li boqe razumeli kako da obavqaju svoj posao i pridobiju saradwu lokalnih vlasti i me|unarodne zajednice.

Prvenstvena potreba su tragovi Nagla{avaju}i va`nost vremena, Belemar je ponovio svoju molbu za pomo} upu}enu dràvama ~lanicama, u smislu pruàwa obave{tajnih tragova i eksperata na terenu. Kao komesaru, potrebni su mu tragovi u istrazi, koje bi dobijao preko onoga {to UNIIIC smatra “anonimnim” dojavama, {to bi mu omogu}ilo da do|e do sudski odrìvih dokaza koji bi, kada jednom bude natakao {e{ir tuìoca, mogli da budu upotrebqeni za podizawe optu`nica. Obave{tajne slu`be mogu da mu pruè korisne savete gde da gleda, a gde da ne gleda, kaè on, navode}i primer iz MKTJ-a gde je, slede}i dojavu da odre|eni video postoji, MKTJ na kraju bio u stawu da prona|e va`ne dokaze. Na primer, kaè Belemar, UNIIIC ima krokije mogu}ih svedoka koje bi èlela da prepozna, ali zbog bezbednosnih razloga ne moè da ih razdeli. SAD bi mogle da pomognu tako {to bi iskoristile mreù svojih dou{nika za prepoznavawe ovih qudi. “Prevrnu}u svaki kamen”, zakliwe se Belemar, “ali potrebna mi je pomo} SAD. U redu je bacati mreù u reku na slepo, ali u nekom trenutku morate da znate {ta poku{avate da upecate.” Belemar je jo{ jednom naglasio da je standardne tipove pomo}i koje je traìo naveo samo da bi dràvama ~lanicama bilo lak{e da kaù “da”. U smislu osobqa, Belemar kaè da bi SAD najvi{e pomogle kada bi pruìle iskusne inspektore za sprovo|ewe “normalnih policijskih” razgovora na terenu u Libanu. On je ponudio da otputuje u Va{ington 9. decembra da bi se sastao sa zvani~nicima vlade SAD, dodaju}i da bi “sastanak sa visokopozicioniranim kontaktima koji bi mogli da otvaraju neka vrata” bio izuzetno dobrodo{ao. Tvr|ava UNIIIC UNIIIC operi{e iz hotela “Monteverde” u brdima oko Bejruta, koji se sada koristi prvenstveno za kancelarije UNIIIC-a i sme{taj UNIIIC-ovog osobqa. Ovu “tvr|avu” ~uva 500 vojnika raspore|enih u tri prstena obezbe|ewa: obezbe|ewe UN, Unutra{we bezbednosne snage (UBS) i Libanske oruàne snage (LOS). Belemar napu{ta ovo zdawe 604

samo kada mora, a i tada je u pratwi 50 motornih vozila. âk su i wegova me|unarodna putovawa pa`qivo planirana i ukqu~uju i Kraqevsku kanadsku brdsku policiju (kada je u Kanadi) i druge bezbednosne jedinice.

O~ekivawa od optu`nica Napomiwu}i da je uveren da }e UNIIIC “re{iti ovo, ali ne}e mo}i preko no}i”, Belemar je naglasio potrebu da se smawe o~ekivawa u smislu vremena kada }e tribunal biti u stawu da podigne zvani~ne optu`nice. Ponavqaju}i ono {to nam je rekao i 31. januara, Belemar je rekao da imena osumwi~enih ne}e biti navedena u narednom izve{taju, ve} }e se pojaviti tek u optu`nicama. UNIIIC mora da bude pragmati~na u ovako izazovnom bezbednosnom okruèwu. Ipak, wegov prvi izve{taj koji }e podneti Savetu bezbednosti UN 8. aprila, razlikova}e se u stilu i pristupu i bi}e direktniji, rekao je, kako bi poslao “jasne znake u smislu {ta moè da se o~ekuje”. Otpravnica poslova ga je onda upitala o onome {to je nedavno procurelo, da je Hezbolah bio ume{an u barem jedan broj likvidacija. Belemar, koji je tako|e ~uo te glasine, rekao je da ta informacija nije potekla iz UNIIIC-a. (Primedba: UNIIIC nam je 26. januara 2008. poslao ~lanak “Stratfora” u kojem se tvrdi da je Hezbolah izveo bomba{ke napade od 25. januara u kojima je ubijen kapetan Visam Eid, kao i napad od 15. januara na vozilo ambasade SAD.) Belemar kaè da istraga UNIIIC-a ne}e biti gotova do 15. juna (kada joj isti~e mandat), ali da jo{ ne zna kada i kako }e UNIIIC prerasti u tribunal. Generalni sekretar mora da ima na umu tri stvari kada bude odlu~ivao kada }e tribunal po~eti sa radom: finansije (odnosno, da li su UN primile dovoqno sredstava za prve tri godine), politi~ke okolnosti i proces istrage. Najboqe bi bilo da se izbegne duga~ak vremenski razmak izme|u osnivawa tribunala i prvih optu`nica, kako sudije ne bi besposleno sedele i ~ekale. Belemar je daqe podsetio da je za optu`nice u MKTJ-u i MKS-u bilo potrebno po dve godine, a da ni optu`nice u slu~aju “bomba{a iz Oklahome” nisu podignute preko no}i, da ne govorimo o bombardovawu kasarne ameri~kih marinaca. “Mi ne izvodimo ~uda”, kaè Belemar, pa zato niko ne bi smeo da ima “iluziju o hitnosti”. Me|utim, ~iwenica da tribunal jeste osnovan i uprkos tome {to istrage jo{ nisu zavr{ene, {aqe politi~ku poruku da neka`wivost ne}e trajati doveka i da ovaj proces vi{e nije mogu}e zaustaviti. Sada nije pitawe da li }e, ve} kada }e tribunal do|i do krajweg ciqa. “Ja ne verujem u savr{eni zlo~in”, kaè on. “Sve je samo pitawe vremena.” Zahtev za akcijom Belemar bi voleo da poseti Va{ington 9. aprila, dan po{to bude podneo svoj izve{taj Savetu bezbednosti UN. Ambasada traì od 605

ministarstva da zakaè sastanke (najmawe) sa Velsom i Silverbergom. Mi tako|e sna`no preporu~ujemo sastanak sa dràvnom sekretarkom ili wenim zamenikom, ako su dostupni. Ambasada tako|e traì da se organizuju sastanci sa NSC, FBI i DEA (inspektorima) na najvi{em mogu}em nivou. Tako|e bi bilo korisno ako bi neko od ~lanova delegacije direktora Milera mogao da svrati do Bejruta i sastane se sa UNIIIC-om, oko predstoje}e posete direktora Milera Amanu. [to se ti~e pomo}i, traìmo od va{ingtonskih agencija da budu predusretqive prema zahtevima UNIIIC-a, naro~ito u smislu stavqawa na raspolagawe inspektora za sprovo|ewe razgovora i u smislu deqewa informacija. Sison

CLXXXVIII Referenca: 08BELGRADE206 Wikileaks id: #145026 Tema: Premijer zatraìo raspu{tawe parlamenta; novi izbori o~ekuju se 11. maja Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 10. mart 2008. u 11.25 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08BELGRADE206.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Premijer Vojislav Ko{tunica je 8. marta predloìo raspu{tawe parlamenta i odràvawe novih parlamentarnih izbora. On je rekao da je to najboqi na~in za okon~awe teku}e blokade rada vlade, vezane za kosovsku politiku Srbije i wen put ka Evropi. Predsednik Tadi} je rekao da }e prihvatiti odluku vlade i, kada mu u ponedeqak bude dostavqena, o~ekuje se da }e raspisati nove izbore. Skoro sve politi~ke stranke sloìle su se da su prevremeni izbori pravi potez za izlazak iz }orsokaka. Do izbora, a posle kosovske deklaracije o nezavisnosti, Srbijom }e vladati nemo}na prelazna vlada i verovatno svirepa parlamentarna kampawa, u kojoj }e biti definisani nacionalni rodoqubi i izdajnici. Najhitniji izazov za me|unarodnu zajednicu bi}e u vezi sa namerom Srbije da u glasa~ko telo u maju ukqu~i i kosovske Srbe. Premijer Ko{tunica: raspu{tawe vlade i zahtev za izborima Na vanrednoj konferenciji za novinare 8. marta, premijer Ko{tunica rekao je da su Srbiji neophodni novi parlamentarni izbori, po606

{to srpska vlada vi{e nema jedinstvenu kosovsku politiku. Prema Ko{tunici, vlada “nije uspela da zadrì jedinstvenu kosovsku politiku” zbog “suprotstavqenih mi{qewa me|u koalicionim partnerima, vezano za rezoluciju koja bi odredila odnose Srbije sa EU”. Ko{tunica je dodao da vlada nije imala jedinstvenu voqu da otvoreno stavi do znawa da }e Srbija nastaviti putem evropskih integracija samo sa Kosovom. Ko{tunica je naglasio da je bilo nemogu}e da vlada nadaqe funkcioni{e, zbog toga {to ~lanovi vlade nisu bili spremni da zatraè od EU da potvrdi granice Srbije, ukqu~uju}i i Kosovo. Takva vlada, rekao je, nije mogla da potraje. On je rekao da }e se vlada sastati 10. marta kako bi pripremila predlog predsedniku Borisu Tadi}u da raspusti parlament i zakaè nove izbore za 11. maj, u podudarnosti sa ve} zakazanim lokalnim izborima. Ko{tunica je otvoreno rekao da on nije podneo ostavku zato {to bi zbog takvog wegovog poteza parlamentarni izbori bili odràni kasnije, a ne 11. maja. Ko{tunica je rekao da }e podneti ostavku ako, na sednici vlade, 10. maja, koalicioni partneri ne prihvate predlog o raspu{tawu parlamenta.

Predsednik Tadi} i druge partije se slaù Predsednik Boris Tadi} je, u odgovoru na odluku Ko{tunice, rekao da se slaè da su novi izbori najboqi na~in da se krene napred, ali je, me|utim, ustvrdio da je blokada rada vlade izazvana neodlu~no{}u u pogledu brzine prikqu~ewa Srbije Evropi. “Ja verujem da vlada nema jedinstvenu politiku o evropskoj i ekonomskoj perspektivi Srbije i wenih gra|ana. Ja sam tako|e uveren da }emo upravo ~lanstvom u Evropskoj uniji najefikasnije spre~iti da na{e Kosovo bude nezavisno”, rekao je Tadi} 8. marta, u svojoj zvani~noj izjavi. Tadi} je rekao da }e raspisati parlamentarne izbore ~im bude primio odluku vlade o raspu{tawu. Mla|an Dinki} iz G17 plus rekao je 8. marta lokalnim medijima da je Ko{tuni~ina odluka “~asna i razumna”. On je rekao da }e G17 plus podràti predlog, zato {to ministrima ove stranke nije stalo do toga da sede u vladi koja vodi Srbiju u izolaciju. Srpska radikalna stranka rekla je da se ne}e protiviti raspu{tawu parlamenta ili novim izborima. “Ne}u preduzimati nikakve mere da spre~avam vladu u raspu{tawu parlamenta”, izjavio je Tomislav Nikoli} 8. marta, rekav{i da je SRS spremna za nove parlamentarne izbore. Poslanik SRS Aleksandar Vu~i} oti{ao je jo{ daqe, nagla{avaju}i da u vladi postoji kriza i optuùju}i odre|ene demokratske stranke da ne brane Srbiju. Vu~i} je za RTS rekao da postoji kriza i da “postoje politi~ke snage koje ne po{tuju teritorijalni integritet Srbije, a koje su u vladi... Ko{tuni~ina odluka }e doprineti razre{ewu ove krize... izbori su dobro re{ewe”. 607

Kome{awa u mogu}im predizbornim koalicijama âk i pre objavqivawa premijerove odluke, proevropske demokratske stranke po~ele su da se zalaù za stvarawe jedinstvenog proevropskog fronta za parlamentarne izbore. Jo{ od po~etka februara Liberalno-demokratska partija (LDP), koju predvodi êdomir Jovanovi}, zatraìla je od proevropskih stranaka da rade zajedno na tome da vrate Srbiju na wen evropski put. Tadi} je 9. marta izjavio je za B92 da dràvna politika ima dva ciqa: o~uvawe integriteta Srbije i evropske integracije, i ohrabrio sve stranke koje ho}e da slede tu politiku da rade zajedno. Tadi} je jasno rekao, me|utim, da DS ne}e u}i u predizbornu koaliciju sa LDP-om. Nada Kolunyija, strana~ki bi~ DS-a, rekla je 9. marta da je “previ{e rano” da se kaè da li }e oni oformiti koaliciju pre majskog glasawa. Predsednik Nove Srbije (NS) Velimir Ili} rekao je 9. marta da }e na majskim izborima “svakako biti koalicija”. Ili} je naveo DSS (sa kojom je trenutno u koaliciji) “i mo`da Srpski pokret obnove (SPO)” kao mogu}e partnere za svoju partiju. (SPO nekada{weg ministra inostranih poslova Vuka Dra{kovi}a nije uspela da presko~i cenzus od pet odsto na parlamentarnim izborima u januaru 2007). Ili} je za B92 rekao da bi “svaka druga koalicija bila neprirodna i nefunkcionalna” za wegovu stranku. Ili} je rekao da svaka koalicija u koju bi wegova stranka mogla da u|e mora da po{tuje “celovitost Srbije”. “Evropa – da, ali uz po{tovawe Srbije, Srbija u Evropi sa Kosovom”, rekao je Ili} lokalnim medijima. Me|utim, na{i izvori u demokratskim strankama nedavno su rekli na{im agentima da }e poku{ati da privole Ili}a wihovom taboru. Ju`na Srbija Etni~ki Albanci iz Pre{evske doline verovatno }e glasati, ali imaju vrlo male {anse da osvoje neko mesto. Albanci Pre{evske doline su u januaru 2007. glasali na parlamentarnim izborima prvi put posle vi{e od decenije, i izglasali su jednog poslanika parlamenta, Rizu Haqimija. Haqimi je 10. marta rekao na{em agentu da on o~ekuje da }e mo}i da oformi jo{ jednu parlamentarnu listu za etni~ke Albance, ali se brine da bi tvrdokorni etni~ki Albanci mogli da pokrenu jo{ jedan bojkot protiv takvih poku{aja. Haqimi kaè da }e poklapawe parlamentarnih izbora sa lokalnim izborima dodatno pogor{ati podele, i da }e tvrdokorne stranke poku{ati da predstave Haqimijeve napore kao kolaboraciju sa Beogradom. Prelazna vlada do izbora Prema Ko{tunici, vlada }e po Ustavu i zakonu nastaviti da funkcioni{e umawenim kapacitetom. Ustanove }e funkcionisati i stabil608

nost zemqe ne}e ni na koji na~in biti ugroèna. U odgovoru na postavqeno pitawe, Ko{tunica je rekao da je Srbija stabilna i da on nema razloga da veruje da }e sve ovo uticati na ekonomiju. Ipak, srpska berza zabeleìla je pad od 4 odsto 10. marta, prvog radnog dana po objavqivawu odluke o izborima. Izgleda jasno da nikakve odlu~ne inicijative nisu verovatne u narednih {est meseci.

Slede}i ispit: srpski izbori na Kosovu Vlada Srbije izrazila je svoje namere da osigura odràvawe izbora i na Kosovu. Ministar za Kosovo Slobodan Samaryi} ponovo je 9. marta potvrdio da }e Srbi na Kosovu biti u stawu da glasaju na predstoje}im izborima. “Ovaj demokratski ~in bi}e sproveden na Kosovu i Metohiji, kao i u ostatku Srbije, {to }e dokazati ~iwenicu da je Kosovo neodvojivi deo Srbije”, izjavio je Samaryi} medijima. Samaryi} nije izneo nikakve pojedinosti o tome kako vlada namerava da sprovede glasawe na Kosovu. Na prethodnim izborima, ta odgovornost pala je na Koordinacioni centar ministarstva za Kosovo (KKC). Komentar Vlada Srbije bila je u }orsokaku jo{ od februarskih predsedni~kih izbora, a wena nedelotvornost dodatno je bila poja~ana posle kosovske deklaracije o nezavisnosti. Svejedno, Ko{tuni~ina spremnost da zatraì nove parlamentarne izbore iznenadila je ve}inu u srpskom politi~kom establi{mentu, iako se tamo svi slaù da je do{lo vreme za novi saziv parlamenta. Ko{tunica i Tadi} ve} su ukrstili argumente dok su obja{wavali za{to se vlada raspala: Ko{tunica tvrdi da su nesuglasice izbile oko kosovske politike, Tadi} tvrdi da su izbile oko Evrope. Ovo najavquje predizbornu debatu: Ko{tunica (i radikali) }e udarati u kosovske bubweve, a Tadi} i demokratski tabor }e insistirati na evropskom putu. Caka je u tome da li }e proevropske stranke mo}i da ostave po strani svoje unutra{we razmirice i sujete, kako bi pobedili radikale i mo`da spre~ili Ko{tuni~inu DSS da presko~i parlamentarni cenzus od 5 odsto. Ko{tunica, me|utim, moè opet da se na|e u ulozi “promotera”, naro~ito ako u~e{}e kosovskih Srba na izborima postane glavno izborno pitawe. Stvarno ili zami{qeno nasiqe prema Srbima na Kosovu imalo bi dramati~an uticaj na izbore, po{to Ko{tunica i radikali jedva ~ekaju da eksploati{u takav razvoj doga|aja. Ambasada o~ekuje svirepu kampawu, u kojoj }e dve strane da karakteri{u jedna drugu kao rodoqube ili izdajnike po pitawu Kosova. Vlada }e biti nedelotvorna u me|uvremenu, a Ko{tunica }e ostati vr{ilac du`nosti premijera kako bi iskoristio vreme da jedino pitawe koje mu je zaista va`no, Kosovo, koristi kako bi oslabio svoje protivnike. 609

Demokratski lider nesumwivo }e se obratiti Evropskoj uniji za pomo}. Neki su ve} u razgovoru sa ambasadorom zatraìli od wega da podrì “dobijawe ne~ega iz EU”, bila to ponuda za SSP, {engenski status ili novac za infrastrukturu – ne{to {to bi pokazalo opipqivu korist od prikqu~ewa Evropskoj uniji. Na ovim izborima mi nismo tema, i na{a uloga bi morala da bude odgovaraju}e diskretna. Na{i interesi bi}e najboqe zastupqeni ako evropski put, a ne Kosovo, postane sredi{wa tema ovih izbora. Manter

CLXXXIX Referenca: 08BELGRADE232 Wikileaks id: #145711 Tema: Dra{kovi} bi trebalo da formira koaliciju sa DS Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 13. mart 2008. u 16.20 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08BELGRADE232.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Biv{i ministar spoqnih poslova i lider Srpskog pokreta obnove, Vuk Dra{kovi}, rekao je ambasadoru, 12. marta, da namerava da se pridruì koaliciji na ~elu sa Demokratskom strankom, za majske izbore. Dra{kovi} je ohrabrio Va{ington i Pri{tinu da prihvate u~e{}e kosovskih Srba na izborima u maju. SAD bi trebalo da naglase svoje istorijsko prijateqstvo sa Srbijom u nastojawu da se prevazi|e Kosovo, a za me|unarodne interese Srbije najboqe }e biti da Srbija ima jaku demokratsku dràvu, rekao je Dra{kovi}. Dra{kovi} bi da formira koaliciju sa DS Dra{kovi}, lider Srpskog pokreta obnove (SPO) rekao je ambasadoru da je razgovarao sa Demokratskom strankom predsednika Borisa Tadi}a o formirawu proevropske koalicije, za izbore 11. maja. Neophodno je “da demokratske snage u~ine sve mogu}e kako bi osvojile ve}inu (na majskim izborima) da bi se izbegla propast”, rekao je Dra{kovi}. On je kazao da je wegova koalicija sa DS sasvim prirodna, po{to on ne podràva “samoubila~ku politiku izolacije” Demokratske stranke Srbije (DSS) i premijera Vojislava Ko{tunice. Dra{kovi} je rekao da on “ima obavezu da porazi politiku poraza” i da je stoga posve}en da Srbiju pokrene ka wenoj evropskoj budu}nosti. On se nada da }e posti}i dogovor sa DS u bliskoj budu}nosti. 610

Prihvatiti u~estvovawe Srba sa Kosova na izborima Dra{kovi} je rekao da veruje da }e Ko{tunica potencirati da Srbi sa Kosova u~estvuju na izborima. On je naglasio da je to pravo koje Srbi imaju po Rezoluciji UN 1244, koja jo{ uvek vaì, i po Ahtisarijevom planu, koji dopu{ta dvojno dràvqanstvo. On je pozvao SAD da se konsultuju sa Pri{tinom kako bi ohrabrili kosovske Albance “da za`mure na u~estvovawe Srba na izborima i da podrè strpqivo pona{awe (kosovskih Albanaca).” On je rekao da je za Srbe na Kosovu va`no da izraze svoju politi~ku voqu na izborima. SAD bi trebalo da promovi{u istorijsko prijateqstvo sa Srbijom Dra{kovi} je rekao da bi SAD trebalo da ohrabre Srbiju da prevazi|e pitawe Kosova, tako {to }e se fokusirati na blisko bilateralno prijateqstvo u pro{lom veku. On je predloìo da SAD daju izjavu kojom bi iznova potvrdile svoje uvaàvawe Srbije kao saveznika u svetskim ratovima i naglasile na{u posve}enost ovom istorijskom prijateqstvu. “Sjediwene Dràve nisu izdale na{e istorijsko prijateqstvo, ve} }e pre biti da je to u~inio neko iz Srbije, i iz tog razloga Sjediwene Dràve su u pravu {to podràvaju srpske prodemokratske snage”, rekao je Dra{kovi}. On je ohrabrio Sjediwene Dràve da “preduzmu ofanzivu” podse}awa Srbije na sna`no prijateqstvo u pro{losti. Interesima Srbije najvi{e odgovara sna`na demokratija Me|unarodnoj agendi Srbije najvi{e odgovara razvijawe sna`ne demokratske dràve na doma}em terenu, rekao je Dra{kovi}. “Moj srpski nacionalizam nije protiv drugih nacija, niti protiv moje sopstvene, ve} je, namesto toga, usmeren ka izgra|ivawu jake dràve na doma}em tlu”, rekao je Dra{kovi}. On je bio razo~aran {to je wegov biv{i prijateq, princ prestolonaslednik 21. februara prisustvovao skupu na Kosovu, koji su vodile li~nosti iz SRS i DSS, zakqu~uju}i da je on “~ovek sa dobrim zapadnim obrazovawem”, koji je samo “pogre{no razmi{qao”. On je rekao da su Srbiji potrebne EU i SAD da bi dodatno oja~ala svoju demokratiju, navode}i programe podr{ke (empowerment programs) na lokalnom nivou i ekonomsku pomo} za nedovoqno razvijene regione Srbije. Dra{kovi} je rekao da ima “obavezu” da kaè Srbima “da vi{e ne budu slepi” i da rade sa Zapadom na razvijawu sna`ne demokratske dràve. Komentar Dra{kovi}eva stranka je mala. SPO je osvojio samo 3,1% glasova na parlamentarnim izborima u januaru 2007. i stoga trenutno nema poslanike u parlamentu. Me|utim, u onome {to }e, izgleda, biti te{ka politi~ka trka, svaki procenat bi mogao da donese prili~nu prevagu izme|u 611

pobede demokrata ili radikala. Od posledwih izbora, Dra{kovi} je modifikovao svoj javni stav o tome koju bi ulogu monarhija mogla da igra u Srbiji. Wegovi komentari nagove{tavaju da sada vi{e pripada demokratskom taboru, sa lucidnim zapaàwima o tome {ta je Srbiji potrebno da postane moderna dràva. Za razliku od lidera DS, Dra{kovi} zagovara zvu~niji stav SAD tokom izborne kampawe, {to i jeste u skladu wegovim li~nim, zvu~nijim stilom. Dra{kovi} se ne boji da kaè {ta misli, a sad, izgleda, podiè glas u korist demokratske, evropske Srbije. Manter

CXC Referenca: 08BELGRADE273 Wikileaks id: #146881 Tema: Ko{tuni~ina kampawa – samo o Kosovu, sve vreme o Kosovu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 21. mart 2008. u 14.27 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08BELGRADE273.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Demokratska stranka Srbije premijera Ko{tunice poku{a}e da drì pa`wu nacije usmerenu ka Kosovu, pre nego li ka evropskim integracijama, kao deo izborne strategije za izbore u Srbiji, 11. maja. Kampawa DSS }e se uhvatiti Kosova i prolongirati pri~e o nemirima na Kosovu, kao {to su sukobi 17. marta u Mitrovici, da bi zaglu{ila poruke svojih rivala i prikazala ih kao nerodoqubive i slabe, istovremeno ostaju}i ispred radikala po pitawu Kosova, kako bi izbegla da bude apsorbovana od strane mnogo ve}e, tvrdolinija{ke stranke. Kontekstualizacija debate Premijer Ko{tunica je jasno izneo svoje razloge za{to je pozvao na raspu{tawe vlade DS-DSS – jer je video da nisu jedinstveni po pitawu Kosova. Wegova Demokratska stranka Srbije (DSS) produìla je sa ovom porukom u predizbornu kampawu, tvrde}i da je vrhunski prioritet zemqe borba za osporavawe nezavisnosti Kosova. Nasuprot tome, Ko{tunica je izvr{nom odboru DSS rekao 18. marta da je blok DS-a jedna koalicija “slabe politike, a velike propagande”, koja ne moè da ispuni obe}awe o EU integraciji. Ko{tunica je optuìo Tadi}evu koaliciju za “javno izjavqivawe da je Kosovo nezavisno” i “okretawe le|a” Kosovu. Biv{i premijer iz DS Zoran @ivkovi} rekao je ambasadoru 18. marta da je DS uspela u “postavqawu politi~ke agende” prikazuju}i Ko612

sovo kao “nepravdu” uprkos tome {to je nezavisnost Kosova “ra{~i{}ena” ve} pet godina. Ko{tunica je ponovio argument koji je uzrokovalo pad vladaju}e koalicije DS-DSS, da Srbija ne sme da se prikqu~i EU, sve dok EU namerava da razmesti svoju misiju po Kosovu. Premijer je rekao liderima DSS da je vrhovni prioritet stranke “borba za Kosovo i Metohiju kao integralni deo teritorije Srbije”, pri ~emu je ~lanstvo u EU sekundarno, a ~ak i tada – sa Kosovom kao delom Srbije. Leon Kojen, biv{i pregovara~ Vlade Srbije za Kosovo, uz ministra za Kosovo Slobodana Samaryi}a (DSS), rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 20. marta da je Ko{tunica uspe{no predstavio integraciju u EU i Kosovo “kao dve strane istog nov~i}a”, {to je ograni~ilo sposobnost DS da se sna`no zalaè za EU tokom kampawe, a da pritom ne bude prinu|ena da raspravqa o Kosovu. Ko{tunica je odbacio “propagandu” koalicije DS, po kojoj bi pobeda DS i/ili radikala (SRS) dovela do izolacije. Ko{tunica je rekao srpskom dnevnom listu “Politika” 17. marta da je kampawa DS “ravna najgoroj vrsti propagande koju vode totalitarni reìmi”. Ko{tunica je rekao: “Vreme sankcija prema Srbiji je daleka pro{lost koja se nikad vi{e ne}e ponoviti” i da je svaka aluzija na takvu izolaciju primer poku{aja wegovih protivnika “da uvedu strah” u izbornu trku. DSS se uhvatila nedavnih nemira u Mitrovici i predsedni~kih ovla{}ewa da bi obezbedila materijal za odbranu Kosova, kao deo svoje izborne kampawe. Po povratku na Kosovo, Samaryi} je dnevnom listu “Ve~erwe novosti”, 20. marta, rekao da ima “jake dokaze”, ukqu~uju}i snajperske metke i fotografije, da je “neko èleo da stvori konflikt i ratno stawe na Kosovu” 17. marta. Samaryi} se pridruìo ostalim zvani~nicima Vlade Srbije u osudi “brutalnosti” UNMIK-a i rekao je da je operacija UNMIK-a u Mitrovici bila deo kampawe “stvarawa nove albanske dràve” i davawa Srbima “jedne nasilne lekcije”. Kao jo{ jedan znak va`nosti koju DSS pridaje Kosovu, Samaryi} je jednoglsno izabran da bude jedan od sedam potpredsednika DSS, na sastanku stranke 19. marta. [est drugih pozicija popuweno je oktobra 2007. godine.

Istraìvawa javnog mwewa: “Jednostrano progla{ewe nezavisnosti je bila reanimacija” Politi~ki posmatra~i veruju da je Kosovo jedino politi~ko pitawe koje je preostalo DSS-u, ali radikali su tako|e na dobitku, kako napetosti narastaju. Marko Blagojevi}, ugledni istraìva~ javnog mwewa iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 18. marta, da je nezavisnost Kosova revitalizovala DSS. “Jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova dalo je reanimaciju mrtvom srcu DSS”, rekao je Blagojevi}, ali verovatno samo nakratko. DSS rizikuje “da izgubi svoj identitet” ako, na 613

kraju, formira koaliciju sa radikalima, rekao je. Srbobran Brankovi} iz Medium Gallup International agencije za istraìvawe javnog mwewa rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 19. marta da je “jedina tema” DSS Kosovo. Iako su nemiri na Kosovu, kao {to su bili sukobi od 17. marta u Mitrovici, zadràli Kosovo kao predominantno politi~ko pitawe u predizbornoj kampawi, Brankovi} misli da bi pove}avawe napetosti na Kosovu vi{e pogodovalo radikalima nego DSS-u. Sr|an Bogosavqevi} iz Strateyik marketinga rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 18. marta da bi koalicija DS-Nova Srbija (NS) mogla da dobije oko 10% glasova, verovatno (opet) kao presudan ~inilac u vladi. Kao i drugi istraìva~i javnog mwewa, on je rekao da je Kosovo “jedino pitawe za DSS” i rekao da }e, ukoliko se napetosti na Kosovu nastave, DSS dobro pro}i na izborima.

To nije ekonomija, glupane Ko{tunica shvata da je ekonomija bitna glasa~ima, ali se nada da moè zadràti Kosovo u centru pa`we. On se 19. marta obratio Savetu za strana ulagawa (Foreign Investment Council (FIC)), glavnoj asocijaciji me|unarodnih preduze}a koja rade u Srbiji. Po pisawu {tampe, direktor FIC je rekao da je “stabilna poslovna klima” od su{tinske va`nosti za strane investitore. Vesti B92 su izvestile da se Ko{tunica sloìo, nagla{avaju}i va`nost stranih investicija i ekonomskog razvoja, ali jo{ uvek vezuju}i pitawe stranog ulagawa za Kosovo. Po wegovoj izjavi, Ko{tunica je rekao predstavnicima iz sveta biznisa da “pove}ane strane investicije iz svih zemaqa mogu samo da pomognu Srbiji da za{titi svoja prava na me|unarodnom nivou, kako je garantovano poveqom UN”. Sli~no tome, u intervjuu za “Politiku”, 17. marta, Ko{tunica je rekao da je odgovor Vlade Srbije zemqama koje su priznale Kosovo bio “politi~ki” i da ne uti~e na ekonomske veze. Kojen (koji je blisko sara|ivao i sa Ko{tunicom i sa Samaryi}em za vreme pregovora o Kosovu) rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 20. marta, da je premijer usmeren iskqu~ivo na politi~ke stvari i da se brzo umara od rasprava o ekonomiji, dozvoqavaju}i G17 plus i DS da se bave time. Kojen je rekao da je ovo deo pre}utnog dogovora izme|u DS i DSS da se Ko{tunica pusti da vodi politiku oko Kosova, dok su DS i G17 plus slobodni da se bave svim ostalim. Kojen je procenio da je ovaj dogovor propao kada je postalo jasno da politika prema Kosovu obuhvata i ekonomska pitawa, kao {to su poslovni aran`mani sa Moskvom, te da je to ubrzalo raspad koalicije. Komentar DSS }e iskoristiti u potpunosti svoju jedinu preostalu strategiju: prikazati izbore kao borbu za Kosovo izme|u rodoquba (wih) i izdajnika (DS). Preciznije, oni moraju da ostanu ispred radikala kako bi “u o~i614

ma javnosti” odràli razlikovawe po kome je, nasuprot radikalima, DSS sposobna da u svetu predstavqa modernu Srbiju i da pregovara o integraciji sa EU, kada Kosovo bude obezbe|eno. Nemiri na Kosovu i galama zbog vojne pomo}i SAD Kosovu pomaè im da uvere glasa~e u pogledu Kosova, ali sada su se odvojene demonstracije Srba (u Beogradu 21. februara i u Mitrovici 17. marta) opasno otele kontroli. Ovaj haos preti da podrije tvrdwu DSS da mogu i da zadrè Kosovo i da vode modernu, stabilnu Srbiju. DSS se igra vatrom. Manter

CXCI Referenca: 08BELGRADE275 Wikileaks id: #146892 Tema: Tadi}eva DS formira koaliciju za izbore bez LDP; socijalisti bi mogli na kraju da presude Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 21. mart 2008. u 15.22 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08BELGRADE275.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime U susret srpskim parlamentarnim izborima, zakazanim za 11. maj, Demokratska stranka formirala je proevropsku koaliciju. Istraìva~i javnog mwewa veruju da Liberalno-demokratska partija mo`da ne}e pre}i prag od pet procenata na dan izbora, dok socijalisti mogu da odigraju presudnu ulogu u bilo kojoj novoj vladi. DS u {irokoj koaliciji Demokratska stranka predsednika Borisa Tadi}a (DS) formirala je {iroku koaliciju sa demokratskim i mawinskim strankama, za parlamentarne izbore. Koalicija, pod zastavom “Za evropsku Srbiju – Boris Tadi}”, sastoji se od DS, G17 plus, Sanya~ke demokratske partije (SDP), Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Srpskog pokreta obnove (SPO). Predsednik kampawe DS, Marko \uri}, potvrdio je 19. marta da }e DS predloìti 166 kandidata u okviru koalicije, G17 plus }e predloìti 60, dok }e SDP, LSV i SPO imati po 8 mesta. Izostavqen LDP U demokratskoj koaliciji nema partije levog centra, LDP, koju vodi harizmati~an, ali kontroverzan êdomir Jovanovi}. LDP i DS su dugo u zavadi, ~iji je koren, uglavnom, u li~nostima Jovanovi}a i Tadi}a, pre nego li u nepremostivim politi~kim razlikama. Istraìva~i 615

javnog mwewa veruju da }e prozapadna LDP biti u opasnosti da ne pre|e prag od 5%. Ukoliko kampawu vodi sama, LDP moè da dobije samo 3,1 % glasova, rekao je direktor Medium Gallup International Srbobran Brankovi} slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade (navode}i podatke o istraìvawu javnog mwewa od 12. marta). Sr|an Bogosavqevi} iz Strateyik marketinga bio je optimisti~niji, rekav{i slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da bi LDP jedva mogla da pre|e cenzus sa 6% glasova (navode}i podatke zasebnih istraìvawa javnog mwewa, od 26. februara i 13. marta). Izostavqawe LDP moè biti nameran poku{aj od strane DS da oslabi bazu LDP, ali zvani~nici LDP ostaju samouvereni. Bogosavqevi} veruje da se DS pona{a “iracionalno” time {to izoluje LDP na ovim izborima, {to moè da ide na {tetu {ansama DS da formira vladu. Marko Blagojevi} iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), sloìo se, rekav{i slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 18. marta da }e, ukoliko LDP ne pre|e prag, wihovi glasovi biti uzalud potro{eni i raspodeqeni me|u ve}im strankama (po Dontovoj metodi raspodele mesta), {to }e ponajvi{e i}i u prilog Srpskoj radikalnoj stranci (SRS). Leon Kojen, biv{i Tadi}ev savetnik i pregovara~ Vlade Srbije za Kosovo, rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 20. marta, da }e LDP mo`da imati ozbiqne probleme da dostigne cenzus. Po Kojenu, LDP }e izgubiti zna~ajnu podr{ku iz Vojvodine prebegom partije LSV u DS koaliciju, i usled snage tamo{wih DS i G17 plus organizacija. Kojen je rekao da li~na netrpeqivost izme|u Tadi}a i Jovanovi}a ~ini nemogu}im da LDP i DS udruè snage, a ~iwenica da je Jovanovi} javno sugerisao zajedni~ku listu dokazuje da je Tadi} odbacio tu ideju. LDP ostaje optimisti~na da }e pre}i cenzus. Me|utim, potpredsednik LDP, Ivan Andri}, rekao je ambasadi 20. marta da je wegova partija uverena da }e samostalno pre}i izborni prag i o~ekuje da }e osvojiti 6%. Vode}i kampawu samostalno, LDP “nikada nije bio sigurniji da radi pravu stvar”, rekao je Jovanovi} nedeqniku “Vreme”, 20. marta.

SPS }e mo`da biti ta koja presu|uje Socijalisti~ka partija Srbije (SPS), partija biv{eg predsednika Slobodana Milo{evi}a, moè da postane presudni ~inilac bilo koje budu}e koalicije, posle majskih izbora. Uprkos svom katastrofalnom pedigreu, lideri SPS ve} dugo nagove{tavaju da bi voleli da partiju pribliè demokratskom mejnstrimu. SPS }e verovatno dobiti 6% glasova u o~ekivanoj koaliciji sa dve male partije: Partijom ujediwenih penzionera Srbije (PUPS) i Jedinstvenom Srbijom (JS). Po Bogosavqevi}u, SPS je mogu}i postizborni partner sa DS. SRS bi tako|e mogla da poku{a da privoli SPS na postizbornu koaliciju, ali predsed616

nik SPS, Ivica Da~i}, rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 25. februara da bi takva koalicija bila te{ka, usled sva|a izme|u wega i Nikoli}a, ~iji uzrok leì u tome {to SPS nije podràla Nikoli}a na parlamentarnim izborima u januaru. Pa ipak, mogu}nost takve koalicije mogla bi da pove}a cenu (u smislu poloàja u vladi) koju bi DS morala da plati da bi dobila koalicionu vladu sa SPS. Po Blagojevi}u, SPS bi na kraju izabrao savez sa DS, jer bi pridruìvawe SRS-u “uni{tilo” SPS kao politi~ku snagu. SPS, rekao je Brankovi}, tako|e traì podr{ku DS za pridruìvawe Socijalisti~koj internacionali. Kojen je rekao slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 20. marta, da su socijalisti dokazali da jo{ uvek imaju posve}enu bazu, time {to su osvojili 250.000 glasova (6%) na predsedni~kim izborima januara 2008, i to za neprivla~nog kandidata (Mrkowi}), koji nije imao nikakve {anse da pobedi. On je ocenio da }e ova koalicija osvojiti izme|u 8%-10% glasova, {to }e joj potencijalno omogu}iti ili da bude presudni igra~, ili ~ak da bez ustezawa formira koaliciju SRS-SPS. Kojen misli da je lider socijalista Da~i} toliko napadao DS i wenu politiku prema Kosovu, da }e mu biti te{ko da se pridruì DS, ~ak i ako bi pogodba bila prihvatqiva.

Komentar Velika koalicija na ~elu sa DS pomo}i }e da se privu~e vi{e glasova i {ire bira~ko telo. Me|utim, da li je odluka da se iskqu~i LDP bila mudra ili glupa, zna}e se tek nakon izbora. Skoro je izvesno da }e DS-u, ako uspe da formira vladu, biti potrebna podr{ka druge stranke nakon izbora, mo`da SPS-a. U suprotnom }e radikali, koji }e na dan izbora imati veliku izlaznost, spremno ~ekati da istog trenutka formiraju vladu sa socijalistima i DSS (ako bude potrebno). Tadi}eve demokratske snage imaju te{ku bitku pred sobom. Uz sve wihove proma{aje i neodlu~nost, oni ostaju stranka koja je najvi{e u skladu sa ameri~kim ciqevima u Srbiji i regionu. Na{a otvorena podr{ka, nakon nezavisnosti Kosova, samo bi umawila wihove izglede. Umesto toga, trebalo bi da im ne smetamo i da poku{amo da ni~im ne na{kodimo koaliciji. Manter

CXCII Referenca: 08BELGRADE279 Wikileaks id: #147034 Tema: Gospode, kako se ovaj Sanyak odao lagawu! Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 24. mart 2008. u 17.09 617

Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08BELGRADE279.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Etni~ko muslimanski region Sanyak ostaje nestabilno podru~je, sklono sporadi~nom nasiqu zbog zavade dve suparni~ke islamske grupacije. Parlamentarni i lokali izbori 11. maja u Sanyaku pruìli su i jednoj i drugoj priliku da glasawem zbace omrznutog lokalnog lidera, gradona~elnika Novog Pazara, Sulejmana Ugqanina. To je bila i prilika za 100.000 muslimana da glasaju protiv radikalske vlade. Tokom posete ovom muslimanskom regionu Srbije, Sanyaku, 17-18. marta, lokalni stanovnici su rekli me|unarodnoj delegaciji SAD, Nema~ke i OEBS-a dovoqno razli~itih verzija o pucwavi u Tutinu, 7. marta, da prava istina u pozadini pucwave ostane u sanya~kom mraku, a da napetosti, nasiqe i zastra{ivawe i daqe budu na~in ìvota, barem tokom dràvnih i lokalnih izbora 11. maja. Lokalni muslimanski, “bo{wa~ki” preduzetnici, navikli da budu jednako prihva}eni i od Srba i od Albanaca (ili da im, barem, i jedni i drugi podjednako ne veruju) na Kosovu, tvrde da je prekograni~na trgovina naglo opala od kako je Kosovo proglasilo nezavisnost, 17. februara. Zilki}evo gledi{te O~evici, politi~ari, verski predstavnici i NVO mogu samo da se sloè oko toga da su se u opskurnoj sanya~koj op{tini Tutin, 7. marta, skupine obeju {izmi islamske zajednice u Srbiji borile oko polagawa kamena-temeqca za novu medresu, da su ispaqeni meci i da ih je policijska jedinica za razbijawe nereda rasterala. Pitawa o detaqima uzroka borbe, ko je pucao prvi, za{to je ceremonija planirana za 7. mart, za{to je Tutinu bila potrebna medresa i za{to je do raskola uop{te i do{lo, izazvala su {irok krug emfati~nih odgovora i optuìvawa za la` svakoga ~ije se gledi{te razlikuje. Delegacija zamenika {efa misije mogla je samo da zakqu~i da je spor unutar islamske zajednice toliko daleko od razre{ewa, da }e verovatno i ubudu}e sluìti za rasplamsavawe strasti. Delegacija je tako|e zakqu~ila da taj spor nema nikakve veze sa verskom doktrinom, ali da ima sa politikom i novcem, i da ga tako|e podsti~e razilaèwe izme|u premijera Ko{tunice i predsednika Tadi}a. Hronologija raskola islamske zajednice u Srbiji ve} je ukratko obja{wena. Iako u Sanyaku uglavnom nije bilo nasiqa, od pucwave oko novopazarske centralne yamije 16. novembra 2007, ove dve grupe nastavile su da nasumice kritikuju jedna drugu, te da pretenduju na poziciju legitimnog naslednika islamskih imawa nacionalizovanih nakon Drugog 618

svetskog rata. Hitnost ustanovqavawa jedne ili druge grupe kao “jedinog” politi~kog naslednika vi{e je nego goru}a, budu}i da se Srbija bliì primeni Zakona o restituciji, u oktobru, kojim }e zna~ajne nepokretnosti biti vra}ene islamskoj zajednici. Lakta{ islamske zajednice, reis-ul-ulema (vo|a) Adem Zilki} ima podr{ku gradona~elnika Novog Pazara, Sulejmana Ugqanina, koji je u politi~kom savezu sa premijerom Ko{tunicom. Generalni sekretar Ugqaninove Stranke demokratske akcije (SDA), Nermin Bejtovi}, rekao je delegaciji zamenika {efa misije 17. marta da je stvarawe nove zajednice bilo neophodno zbog novog zakonodavstva Srbije koje se odnosi na veroispovesti i da se nije moglo tolerisati da Islamska zajednica Srbije bude podre|ena sarajevskom reisu (lociranom u drugoj zemqi – Bosni i Hercegovini), upravo zbog pitawa restitucije zemqi{ta. Srpska zemqa ne bi mogla da bude vra}ena stranom vlasniku. On je okrivio sanya~kog velikog muftiju Zukorli}a za nastavak podsticawa nasilnih incidenata i àlio se da sanya~ka policija i pravosu|e ne ispuwavaju svoju du`nost da obuzdaju Zukorli}a. “Nije normalno da jedna grupa qudi stalno ometa policiju, a da policija ne uzvra}a”, rekao je. Po Bejtovi}u, Zukorli}eva “banda od 20 telohraniteqa” slobodno luta ulicama Sanyaka, do zuba naoruàna neregistrovanim oru`jem, a policija ne radi ni{ta da bi ih zaustavila. Bejtovi}a je podrào gradona~elnik Tutina [emsudin Ku~evi}, koji se sastao sa delegacijom u Tutinu, 18. marta. Ku~evi} se tako|e gorko àlio na nesposobnost lokalne policije i pravosu|a, govore}i da oni vrlo dobro znaju da Zukorli} naoruàva svoje pristalice i da poku{ava da kontroli{e Tutin, {to je o~igledno Zilki}eva teritorija. “Zukorli} nema nikakvu lokalnu podr{ku me|u islamskim vernicima u Tutinu, i on to zna”. Ku~evi} je tvrdio da je Zukorli} izazvao nasiqe 7. marta, kada su wegove pristalice kamewem ga|ale lokalno stanovni{tvo, poku{avaju}i da odrè ceremoniju polagawa kamena temeqca. Ku~evi} je dodao da pitawe medrese nije novo, da Zilki}evi qudi imaju nesporno pravo nad gra|evinskim zemqi{tem za medresu, {to je dokumentovano i dozvolama Ministarstava vera, infrastrukture i unutra{wih poslova (napomena: sva ova ministarstva vode ministri iz koalicije na ~ijem je ~elu DSS). Jo{ mra~nih detaqa oko Zukorli}evog navodnog gubqewa svetosti ponudili su Zilki}ev {ef kabineta Jakub ef. Lekovi} i zamenik Muftije Hasib ef. Suqovi}, koji su se sastali sa delegacijom 17. marta. Oni su opisali sebe i Zilki}evu zajednicu kao punopravnu islamsku vlast u Srbiji, zato {to su podneli sva dokumenta u skladu sa zakonom, i imaju ustav i statut, u skladu sa novim zakonodavstvom o verama. Zukorli} je odbio da prizna ovu novu zakonsku realnost, {to ga je dovelo u poziciju da kr{i zakon. Iako je Suqovi} tvrdio da je bio muftija novopazar619

ske centralne yamije 20 godina, Zukorli} je je silom preuzeo yamiju novembra 2007. “Sada ne mogu ni da u|em u svoju sopstvenu yamiju!” [tavi{e, tvrdio je Suqovi}, kada je policija zavr{ila istragu o doga|ajima u Tutinu 7. marta, oni su otkrili da je Zukorli} sakrio ~eli~ne cevi obloène plastikom pod rasklopnim podijumom, {to dokazuje da su Zukorli}evi qudi nameravali da prebiju Zilki}a. Zukorli} nije oduvek bio tako lo{ momak, rekao je Suqovi}, ali se okrenuo politici sredinom devedesetih, a ~ak je poku{ao da osnuje i sopstvenu politi~ku stranku. Suqovi} je rekao da Zukorli} ima {arma, ali da je izgubio po{tovawe svojih parohijana kada mu je, nakon {to se oslobodio druge ène, tre}a èna rodila dete pre isteka vremena od devet meseci nakon ven~awa. Ni~im izazvan, Lekovi} je dodao da je potreba dono{ewa odluke ko ima legitimnu vlast nad Islamskom zajednicom u Srbiji goru}a zbog predstoje}eg zakona o restituciji i potrebe da se islamska zemqa vrati zakonitoj vlasti.

Zukorli}evo gledi{te “Laòvi, razbojnici i kriminalci”, dreknuo je Zukorli} kada se delegacija sa wim sastala 17. marta. “Ugqanin i budala Zilki} re{ili su da kr{e na{a li~na i kolektivna prava; ova situacija }e samo biti gora”. Osvr}u}i se na novo zakonodavstvo o verama, Zukorli} se àlio da je zakon uzdigao Srpsku pravoslavnu crkvu na status dràvne crkve, a drugim veroispovestima u Srbiji dodelio drugostepeni status. U ciqu daqeg slabqewa muslimanske zajednice, rekao je Zukorli}, Ko{tunica je naredio stvarawe paralelne islamske organizacije, na ~ijem je ~elu Zilki}. Po Zukorli}u, Zilki} je svoju titulu zaradio time {to je rekao lokalnim stanovnicima, na molitvi petkom, da nisu dobri muslimani ako ne glasaju za Sulejmana Ugqanina. Zukorli} je branio svoju odluku da odrì ceremoniju postavqawa kamena temeqca 7. marta, rekav{i: “Prole}e je, vreme je da se gradi”. On je tvrdio da je veliki deo posla ve} bio ura|en na temeqima medrese i da ceremonija polagawa kamena temeqca nije trebalo da bude provokacija. On je rekao da su Zilki}evi naoruàni razbojnici po~eli da pristiù nakon onih koji su prisustvovali, ali da su oti{li pre nego {to se policijska jedinica za razbijawe nereda pojavila, da bi delovalo kao da se sukobqavaju samo Zukorli}eve “nenaoruàne” pristalice i potpuno opremqena policija za razbijawe nereda. On tvrdi da je wegovog voza~a policija pogodila triput iz vatrenog oru`ja. Zukorli} je rekao da je prihvatio da odustane od daqeg rada na medresi kada je ~uo da se narednog dana planira slawe 1000 policajaca za razbijawe nereda u Tutin, kao i da je vojna kasarna u Novom Pazaru stavqena u stawe pripravnosti, za dejstvo na Tutin. 620

Ako izgled okoline i{ta zna~i, Zukorli} je o~igledno najboqe za{ti}en. Wegove prostorije zauzimaju vi{e zgrada u ogra|enom prostoru, a wegova kancelarija je obloèna rezbarenim plo~ama od tvrdog drveta iz ~uvene bosanske drvne radionice “Kowic”, a tu su i svileni jastuci. Zilki} radi u uli~nom lokalu. Zukorli} je na poloàju glavnog muftije za Srbiju od 1993, kada je imenovan od strane sarajevskog reisul-uleme Ceri}a, kome islamske zajednice iz biv{e Jugoslavije jo{ uvek raportiraju. Tokom posledwe posete zamenika {efa misije, on je dao kopiju pisma koje je potpisao Ceri}, a upu}eno je predsedniku Tadi}u, sa zahtevom da Tadi} prizna Zukorli}a kao glavnog muftiju za Srbiju. Odgovaraju}i na pitawe zamenika {efa misije, Zukorli} je rekao da Tadi} nikada nije odgovorio Ceri}u, ali da je dao pre}utnu podr{ku dolaze}i Zukorli}u u posetu, kad je bio u Novom Pazaru tokom svoje izborne kampawe. Tadi} je zahtevao da toj poseti ne prisustvuju novinari. Tokom posete delegacije Tutinu, narednog dana, gradona~elnik Ku~evi} je tako|e pomiwao ovaj “tajni” sastanak sa Tadi}em, kao i sastanak koji je zatim usledio sa ministrom odbrane [utanovcem kao “dokaz” da Zukorli} ima podr{ku DS i Vojske Srbije.

Gledi{te NVO Mnoge istaknute NVO iz Sanyaka i grupe gra|ana za civilno dru{tvo formirale su lokalnu grupu za politi~ku akciju, nazvanu Politi~ki front za promene. Predstavnici ove grupe rekli su delegaciji, 17. marta, da je islamska organizacija koju predvodi Zilki} o~igledno stvorena od strane premijera Ko{tunice, kako bi se bo{wa~ka zajednica odràla u stawu neuravnoteènosti, a Sanyak i daqe kqu~ao, samo da bi se pokazalo kako je Srbija politi~ki nestabilna. Oni su ovo doveli u vezu sa politikom Ko{tunice prema Kosovu, govore}i da je premijer re{en da pokaè svetu kako je progla{ewe nezavisnosti Kosova dodatno destabilizovalo Balkan. Ni Zukorli} u tome nije bez krivice, insistirali su, i sloìli su se da je on sebe u~inio rawivim time {to je od sebe napravio politi~ku figuru lokalno zna~ajnu koliko i Ugqanin. Preduslov ma kakve stabilnosti u Sanyaku, insistirali su, je zbacivawe Ugqanina na lokalnim izborima 11. maja. Ta grupa je rekla da }e to zavisiti od me|unarodnog prisustva tokom ovih izbora, zato {to }e Ugqanin sigurno poku{ati da ih pokrade. On se ne bi ustezao ni od toga da naoruà pristalice svoje partije na bira~kom mestu i da fizi~ki preti onima koji ne}e da glasaju za wegovu stranku. Od wega bi se tako|e moglo o~ekivati da otvori zna~ajan broj radnih mesta pre izbora, kako bi “kupio” glasove novih op{tinskih slu`benika i wihovih familija. Uprkos ovom ogromnom pritisku, ovi, ina~e pesimisti~ni aktivisti, veruju da demokratske snage imaju dobre {anse da glasawem zbace 621

Ugqanina sa vlasti. Oni se, me|utim, pla{e da on ne}e oti}i mirno, mada nisu sigurni kako }e se boriti da zadrì svoju poziciju.

Izborni manevri Uprkos netrpeqivosti izme|u dve glavne bo{wa~ke stranke – Sanya~ke demokratske partije (SDP) ministra za rad i socijalnu politiku Rasima Qaji}a i Stranke demokratske akcije (SDA) gradona~elnika Ugqanina koju podràva Ko{tunica – one su u{le u kratkoro~nu koaliciju, uo~i drugog kruga predsedni~kih izbora, da bi podràle Tadi}a. Iako premijer Ko{tunica nije podrào nijednog kandidata u drugom krugu, ~ak ni SDA ne bi mogla da glasa za radikale. Bejtovi} i Kutevi} iz SDA (tako|e i potpredsednik SDA) rekli su da pozivaju SDP da se pridruì sanya~koj bo{wa~koj listi i da bi oklevali da potpi{u jedan pravilnik o pona{awu na izborima, ako bi SDP bio u koaliciji sa Tadi}evom Demokratskom strankom. Bejtovi} je rekao da bi zajedni~ka lista mogla da osvoji {est poslani~kih mesta (nasuprot ~etiri, koja trenutno drì SDP), kao i da postoji mogu}nost za dva ministarska mesta. “Besmislica”, rekao je delegat SDP Mujo Mukovi} delegaciji tokom sastanka 17. marta, “SDA nema dovoqno glasova da dobije vi{e od jednog mesta, mo`da dva, boqe nam je da se drìmo koalicije sa DS i da delimo ve}i kola~ ako koalicija pobedi”. Mukovi} i wegove kolege iz SDP negirale su bilo kakvu ulogu Islamske zajednice u raskolu, govore}i da, iako Zilki} o~igledno ima mawe legitimiteta, Zukorli}eva, sve vi{e politi~ka, uloga u sanya~koj politici u~inila ga je rawivim. SDP se, me|utim, sloìo da je zavadu zakuvao Ko{tunica, kako bi Bo{waci ostali podeqeni. Mukovi} je rekao da on ne bi iskqu~io koaliciju sa Liberalno-demokratskom partijom (LDP) na lokalnim izborima, rekav{i da su oni voqni da sara|uju, ako bi to zna~ilo kraj Ugqaninove diktature. Lokalni lideri LDP-a, zajedno sa ~lanom predsedni{tva LDP iz Beograda, Zoranom Ostoji}em, nisu bili toliko odu{evqeni idejom koalicije sa SDP. “Birati izme|u Qaji}a i Ugqanina”, rekao je lokalni lider LDP, Hajram \eki} delegaciji, “je kao birawe izme|u raka i leukemije”. \eki} je dodao da je SDP-u potreban LDP vi{e nego ovi wima, prime}uju}i da je u~inak LDP-a bio najve}i – {esnaest procenata – u prvom krugu predsedni~kih izbora u januaru, na podru~ju Sanyaka, i da taj procenat polako raste. Trgovina sa Kosovom opada Zamenik {efa misije sastao se 18. marta sa lokalnim preduzetnicima koji dobijaju dotacije od USAID-a za razvoj malih preduze}a. Ta grupa sastojala se od razli~itih preduze}a, po~ev od servisa ra~unara, proizvodwe mle~nih proizvoda, pa do proizvodwe farmerki. Nakon razmatrawa poslovnih planova, grupa je primetila da je trgovina zna~ajno 622

opala od zatvarawa administrativnih prelaza prema delu Kosova koji kontroli{u Albanci. Oni su rekli da jo{ uvek mogu da dopreme robu do Severne Mitrovice, preko severne administrativne linije. Problem sa dopremawem robe na teritoriju koja je pod vla{}u Albanaca, rekli su, je u tome {to srpski slu`benici na administrativnom prelazu odbijaju da priznaju ikakva dokumenta, bilo da je re~ o dozvolama za rad preduze}a ili uvoznim dozvolama koje izdaje vlada u Pri{tini. Ovi sanya~ki preduzetnici kaù da su Bo{waci bili u prilici da igraju ulogu posrednika, kome podjednako i veruju i ne veruju, kako kosovski Albanci, tako i Srbi. Na ovaj na~in oni su bili u mogu}nosti da obezbede veoma potrebnu robu i usluge. Oni su rekli da Srbi iz Severne Mitrovice i kosovski Albanci nisu toliko pogo|eni ovim poreme}ajem u trgovini; prvopomenuti su fakti~ki ukinuli severnu administrativnu liniju, a potowi su efektivno primenili trgovinske zaobilaznice kroz Crnu Goru i Makedoniju. Najvi{e su pogo|eni, kaù, Srbi koji ìve u enklavama i koji moraju da plate deset puta vi{e od trì{ne cene za osnovnu robu, {to je uglavnom zbog marè koju name}u Srbi u ~ijoj pozadini stoje tajkuni i/ili mafija, a koji prevazilaze trgovinski embargo {vercerskom mreòm sa visokim cenama. Isto tako, sanya~ki Bo{waci su rekli da oklevaju da komuniciraju sa kosovskim Albancima, sa kojima su imali trgovinske odnose, zbog “poruke iz Sombora”. To se odnosi na bojkot albanskih pekara od strane Srba u vojvo|anskoj op{tini Sombor. Na osnovu ovih incidenata, Bo{waci kaù da je jasno da }e svako ko bude poslovao sa Albancima platiti cenu. Oni su rekli da saose}aju sa albanskim radwama koje su bile pogo|ene ovom akcijom, govore}i da su mnogi od ih ìveli mirno u Vojvodini ve} generacijama. Oni su primetili da ovim aktom, koji je vlada o~igledno podràla, Ko{tuni~ina vlada {aqe signal da nema nikakvog po{tovawa za prava mawina – istovremeno kritikuju}i “nedostatak” mawinskih prava za Srbe na Kosovu.

Komentar Istorijski posmatrano, bure baruta, Sanyak, i daqe polako vri, namerno potpirivan etni~kim igrama premijera Ko{tunice. Budu}i da je odavno odustao od te`wi za ujediwewem sa Bosnom i Hercegovinom, Sanyak ostaje pokazni slu~aj za testirawe srpskog po{tovawa mawinskih prava, {to je ispit na kom Srbija nastavqa àlosno da pada. Lokalni i parlamentarni izbori u Sanyaku verovatno }e biti prqavi kao i na svakom drugom mestu u Srbiji, te }e, stoga, zahtevati posebnu pa`wu. Potencijal za uve}awe spoqa{weg islamskog uticaja u Sanyaku raste proporcionalno stepenu ignorisawa mawinskih prava Bo{waka, ili manipulisawa unutarbo{wa~kim razlikama od strane centralne vlasti u Beogradu. Manter 623

CXCIII Referenca: 08BELGRADE294 Wikileaks id: # Tema: Vojvo|anska politika, zabava za siroma{ne Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 25. mart 2008. godine Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08BELGRADE294.html Istorija: prvi put objavqeno u utorak, 30. avgusta 2011. godine

Rezime Dva najuticajnija vojvo|anska politi~ka lidera su prikazala fleksibilnost svojih politi~kih ideologija, u naporima da obezbede najve}i broj glasova za sopstvenu politi~ku budu}nost. Gradona~elnik Novog Sada Maja Gojkovi} potvrdila je da vi{e nije ~lan Srpske radikalne stranke i izrazila budu}e politi~ke ambicije na nacionalnom nivou. Nenad ânak, {ef Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) je objasnio da je wegova koalicija sa predsednikom Demokratske stranke (DS) Borisom Tadi}em politi~ki celishodna, iako ostaju razlike izme|u wih. Razlaz: Gojkovi}eva i radikali Gradona~elnik Novog Sada Maja Gojkovi} nam je, 21. marta, rekla da se fakti~ki odvojila od SRS. Iako Gojkovi}eva tvrdi da je odluka o napu{tawu stranke bila wena, SRS joj je dala lak izbor. “Niko mi nije rekao da vi{e nisam deo te stranke”, rekla je ona, uporediv{i svoje iskustvo sa glavnim likom iz filma “Trumanov {ou”, koji nije svestan da ìvi u realnosti konstruisanoj za zabavu onih oko sebe. Ona je insistirala da do podele nije do{lo pre dve godine, kao {to neki veruju, ve} da je novijeg datuma. U iznena|uju}em priznawu, rekla nam je da ne bi izabrala ~lanstvo u SRS, ni saradwu sa Vojislavom [e{eqem, kome se sudi u Hagu, ako bi morala sve ponovo da radi. Da bi dokazala wihovu sva|u, rekla je da nije pri~ala sa [e{eqem jo{ od 2004. godine, kada je pozvao da joj kaè da nije zadovoqan na~inom na koji vodi kampawu za gradona~elnika. “Tada je obe}ao da }e sutra nazvati. To sutra se nikada nije desilo”. Gojkovi}eva je bila uzdràna u komentarisawu Tomislava Nikoli}a. Rekla je da je radio na tome da zvu~i obrazovanije tokom nedavne kampawe za predsednika, ali je priznao da je napravio nekoliko gre{aka. Na pitawe da li razmi{qa o mogu}oj koaliciji DSS-SRS posle predstoje}ih majskih izbora, rekla je da je mogu}e, ali se pitala {ta bi Nikoli} mogao da donese za sto. Samostalan ìvot: Grupa gra|ana Maja Gojkovi} Za ènu koja nam je priznala da ~ita samo vesti koje govore o woj, nije iznena|uju}e da je nazvala svoju grupu gra|ana, za koju je naglasila 624

da nije politi~ka stranka, Grupa gra|ana Maja Gojkovi} u Novom Sadu. Prema Gojkovi}evoj, grupa se sastoji od profesionalaca, èna, mladih qudi, svih koji traè boqu budu}nost, a nisu bili u stawu da prona|u ono {to traè tokom u~e{}a u drugim politi~kim pokretima. Na pitawe ko su joj glavni protivnici na izborima 11. maja, ona je imenovala predsednika novosadskog SRS-a Igora Mirovi}a, “klasi~nog radikala”, predsednika Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojana Pajti}a (DS), “poznatog u Vojvodini, ali mo`da mu nedostaje ambicija” i povremenog portparola DSS-a Branislava Ristivojevi}a, koji je, tako|e, kqu~ni savetnik Ko{tunice. Kao odgovor na komentar otpravnika da je ânak tako|e na listi, Gojkovi}eva je rekla da nije bila svesna da je ânak u trci, ali tvrdi da “nije popularan u Novom Sadu. Ne politi~ki, u svakom slu~aju”. Pozivaju}i se na ânka kao druga, dodala je da “politi~ke stranke imaju ista lica. Treba nam neko nov, ili im qudi vi{e ne}e verovati”. Gojkovi}eva je rekla da su joj sve stranke pristupile kao potencijalnom savezniku, govore}i da je to zbog ~iwenice da je napustila radikale i da je “zanimqiva”. U intervjuu od 23. marta, rekla je dnevnom listu “Blic” da razgovara sa DS-om o podr{ci DS-u na parlamentarnim izborima u maju. Neki mediji su {pekulisali da Gojkovi}eva poku{ava da zameni potencijalnu podr{ku DS-u na parlamentarnim izborima, za podr{ku u wenom reizboru za gradona~elnika.

Gojkovi}eva: “Bi}u predsednik Srbije” Uz puno samopouzdawa, Gojkovi}eva je rekla otpravniku da veruje da }e jednog dana biti predsednik Srbije. Ona je rekla da nije impresionirana strankama sa obe strane politi~kog spektra. Tvrdi da Srbija nema politi~ki centar, ali ose}a da bi mogla da ga stvori. Planira da se kandiduje 2012, iako veruje da }e i ranije dobiti priliku. Obele`je dobrog politi~ara, po wenom mi{qewu, je solidno obrazovawe, harizma i popularnost. Iako nije precizirala svoje izvore, navela je rejting od 62 odsto {irom zemqe, kao dokaz popularnosti. “Mogla bih da poziram za ’Plejboj’, ali to ne bi bilo politi~ki interesantno”, kaè, brzo dodaju}i da zapravo nije dobila takvu ponudu. Ozbiqnije se osvrnuv{i na kandidaturu za predsednika, rekla je da “neko mora da izbaci |ubre, a ja sam spremna da to uradim”. ânak o Gojkovi}evoj: Gradska devojka sa pro{lo{}u Nenad ânak, {ef Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) rekao je otpravniku, na posebnom sastanku 21. marta, da je Gojkovi}eva posebna samo zato {to je delovala kao “gradska devojka”, iako je jedan od osniva~a Srpske radikalne stranke i bila je “sa wima tokom Srebrenice i Vukovara”. ânak je rekao da nema korupcije kod prethodnog gradona~el625

nika Novog Sada, odgovaraju}i na pitawe otpravnika o navodnoj korupciji tokom mandata Borislava Novakovi}a, DS-ovog gradona~elnika Novog Sada do 2004. On je dodao da su “radikali najkorumpiraniji i najgori mogu}i zloupotrebqiva~i vlasti”.

ânak o Tadi}u: Nije an|eo, ali je dobar ~ovek Nagove{tavaju}i da su wegova stremqewa ~isto nacionalna, ânak je rekao da ga ne zanima da postane gradona~elnik Novog Sada. Iako nema sumwe da je Tadi} “napravio pakt sa |avolom, te stoga ne moè da bude an|eo”, ânak je rekao da se ose}a prijatno zbog pridruèwa koaliciji koju predvodi DS pred predstoje}e izbore, 11. maja. ânak je objasnio da je koalicija sa DS-om va`na da bi se obezbedio najve}i broj poslanika. Tvrde}i da granica izme|u demokratskih i nacionalisti~kih snaga u Srbiji nije jasno definisana, ânak kaè da postoje “demokratski nacionalisti i nacionalisti~ke demokrate”, sa Tadi}em u drugoj kategoriji. On je rekao da ~ak i Tadi}, koji je proevropski, sna`no podràva liniju “Kosovo je Srbija”. Po istom principu, ânak tvrdi da ga je Tadi} prihvatio u koaliciju, znaju}i da ânak smatra da je gubitak Kosova neizbeàn. Odgovaraju}i na pitawe o tome za{to Tadi} nije pokazao vo|stvo da obezbedi potpisivawe privremenog politi~kog sporazuma tokom kriti~ne nedeqe u januaru, kada je EU obelodanila planove za misiju Euleksa na Kosovu, ânak je rekao da je Tadi}eva podr{ka zasnovana na tome da bira~ko telo zna da ne}e donositi brzoplete i drasti~ne odluke. Porede}i Tadi}a sa pokojnim \in|i}em, ânak tvrdi da Tadi}u nedostaje wegova makijavelisti~ka mudrost, ali priznaje da je boqa osoba i da se okruìo dobrim savetnicima, posebno Sr|anom [aperom i Miodragom Raki}em. Kao obja{wewe za politi~ko manevrisawe Tadi}a, ânak je rekao da stranci treba da shvate da srpska politika nije kao {to izgleda. “Srpska politika, a ne seks, je zabava za siroma{nog ~oveka”. ânak i Gojkovi}eva: slagawe po pitawu Kosova i Srbije u EU Iako se ânak i Gojkovi}eva slaù po veoma malo pitawa, ipak su istomi{qenici po pitawu dve stvari: budu}nost Kosova i Srbija kao deo EU. ânak je tokom sastanka izjavio da bi integracija u Evropu trebalo da bude prioritet i da je ishod na Kosovu neizbeàn. Gojkovi}eva je rekla da, kad bi morala da izabere ono {to je u najboqem interesu Srbije, to bi bile evropske integracije. Ona je, me|utim, upozorila da je pitawe Kosova i daqe suvi{e sveè: “Niko ne moè o~ekivati da Srbija preboli Kosovo tako lako”. Signaliziraju}i nepristrasan, a ne emotivan pristup Kosovu, ona tvrdi da misli o Kosovu mozgom, a ne sr626

cem. U intervjuu “Blicu” 23. marta, ona je rekla da se “pitawe Kosova i Metohije jedino moè re{iti ulaskom Srbije u evroatlantske integracije. Srbija moè da pomogne ve}ini Srba i nealbanaca, kao ~lanica EU”. Gojkovi}eva priznaje, kada je pritisnuta, da }e sara|ivati sa Ha{kim tribunalom, sve dok to bude u interesu Srbije, te da je ulazak u EU u interesu Srbije. Glasno se zapitala, me|utim, za{to je Srbija odgovorna za pronalaèwe navodnih ratnih zlo~inaca, koji se mo`da ni ne nalaze na tlu Srbije, misle}i na Mladi}a i Karayi}a.

Komentar Iako je jasno da je sigurna u sebe i svoju harizmu, Gojkovi}eva je i daqe nepoznat politi~ki kvalitet i izgleda da je spremna da bude politi~ki elasti~na kako bi ostvarila svoje ambicije. Pitawe je da li }e biti u stawu da ispuni svoje {ire politi~ke aspiracije i zacrtani dnevni red. Na suprotnoj strani politi~kog spektra, ânak ima sli~an stepen politi~ke fleksibilnosti, kao {to ukazuje wegova trenutna koalicija sa Tadi}em. Oba lidera dokazuju da je su{tina srpske politike mawe u definisawu samog sebe, a puno vi{e u definisawu svojih protivnika. Manter

CXCIV Referenca: 08BELGRADE297 Wikileaks id: #147342 Tema: Samaryi}ev predlog UN – Sve je to doma}a, strana~ka politika Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 26. mart 2008. u 14.45 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08BELGRADE297.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Koriste}i u potpunosti dvosmislenosti vezane za privremenu vladu, premijer Ko{tunica je ovlastio svog ministra za Kosovo i glavnog savetnika Slobodana Samaryi}a da ponudi prelazni sporazum sa UNMIK-om. Stranka predsednika Tadi}a àlila se da wenim ministrima u vladi nije pruèna prilika da se sloè sa ponudom. Tekst predloga je bio poslat elektronskom po{tom EUR/SCE (Office of South Central European Affairs – Kancelarija za pitawa centralne i ju`ne Evrope). Ponuda Potpredsednik demokratske stranke Srbije (DSS) i ministar za Kosovo, Slobodan Samaryi}, rekao je 24. marta srpskom dnevnom listu “Politika” da je Vlada Srbije ponudila UNMIK-u predlog za “funk627

cionalno odvajawe” policije, pravosu|a i carine, za kosovske Srbe i Albance. Iako Vlada Srbije prihvata da rezolucija 1244 SB UN daje UNMIK-u ovla{}ewe nad ovim oblastima, Samaryi} je rekao da ih je progla{ewe nezavisnosti Kosova u~inilo takvim da se mogu “vr{iti samo od strane Srba i uz pomo} Srbije”. Slu`benik politi~kog odeqewa Kancelarije UN u Beogradu rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 21. marta da je Samaryi} izjavio da je ciq predloga nastavqawe dijaloga izme|u Vlade Srbije i UNMIK-a i re{avawe “realnosti na terenu”, na Kosovu.

DSS insistira da je predlog zakonit Na sastanku 26. marta sa zamenikom {efa misije, potpredsednik DSS Milo{ Aligrudi} prikazao je predlog kao “sporazum sa ministarstvom”, koji ne zahteva konsultacije u vladi. Aligrudi} je rekao da je Ministarstvo za Kosovo “nadleàn organ vlasti” za podno{ewe takve “zakonite ponude”. Aligrudi} je tvrdio da “ne raspolaè detaqima” predloga, ali da je, po wegovom shvatawu, predvi|eno da temeq bude “saradwa sa UNMIK-om”, kako bi se spre~ila “eskalacija” na Kosovu. Kao odgovor na uporno postavqawe pitawa od strane zamenika {efa misije o pravnom statusu predloga, kao i po kom se pravnom osnovu on {aqe SB UN, Aligrudi} je mogao samo da slegne ramenima. DS/G17 se àle Oba koaliciona partnera vlade u odlasku àlila su se da Samaryi}eva ponuda nije dobila odobrewe ostalih ministara u vladi. Novinski servis Beta izvestio je da je lider G17 i ministar ekonomije Mla|an Dinki} rekao 24. marta da “ne razume” za{to je Vlada Srbije u~inila “tajnu ponudu” UNMIK-u, bez rasprave na vladi. Potpredsednik Demokratske stranke (DS) i ministar odbrane Dragan [utanovac o{tro je kritikovao Ko{tunicu i Samaryi}a zbog davawa ponude bez konsultacija, rekav{i da zvani~nici “koji misle da sve mogu da srede iza kulisa nisu u pravu”. [utanovac i ministar za sport Sneàna Markovi} (G17) rekli su ambasadoru da su DS i G17 plus zbog ovog veoma quti. Ministar za nacionalni investicioni plan, Dragan \ilas (DS), rekao je zameniku {efa misije 25. marta da vlada nije bila obave{tena, niti konsultovana, u vezi Samaryi}evog plana. Samaryi} je negirao da àlbe imaju povoda, rekav{i da takva politika ne moè biti javna “niti moèmo pitati ~lanove vlade da li se slaù sa svakim korakom... Kada se zapo~iwe sa bilo kakvim dogovorom, vlada ga dobija samo kada je u zavr{noj fazi ili kada je ve} postignut.” Jeremi} Ministar spoqnih poslova Jeremi} nije se àlio na Samaryi}ev predlog, niti na nedostatak saglasnosti u vladi. Jeremi} je 23. marta re628

kao srpskom dnevnom listu “Glas javnosti” da bi “jedan prelazni sporazum” izme|u UNMIK-a i Vlade Srbije bio dobrodo{ao “da se na|e neki zajedni~ki interes” i “jasno defini{e uzajamna saradwa u ovoj novoj situaciji, kako bi se izbegao novi konflikt sa nepredvidivim posledicama.”

Komentar Postoji spoqna i unutra{wa motivacija za ovaj (sa aspekta zakonitosti) sumwiv predlog. Ko{tunica i Samaryi} èle da prolongiraju vlast UNMIK-a nad Kosovom na temequ Rezolucije 1244 i da legitimizuju paralelne institucije Vlade Srbije u podru~jima gde ìve kosovski Srbi. Na doma}em planu, DSS koristi dvosmislene nadle`nosti privremene vlade da bi nastavila sa pravqewem predizborne kampawe oko borbe Srbije za Kosovo. Ovo ih drì ispred radikala u prakti~nim politi~kim inicijativama i ima za ciq da zaglu{i proevropsku poruku koalicije DS. A ministar spoqnih poslova Jeremi}, izgleda, poku{ava da sedi na dve stolice, tvrde}i da je lojalan i svojoj stranci i premijeru. U svakom slu~aju, mi o~ekujemo da Samaryi}ev predlog ne}e preìveti u UN, budu}i da izgleda da on utvr|uje Srbiju i UNMIK kao jedine relevantne sagovornike o severnom Kosovu. Manter

CXCV Referenca: 08BELGRADE309 Wikileaks id: # Tema: Strana~ke ideologije se sklawaju pred matemati~kom realno{}u Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 31. mart 2008. Klasifikacija: neklasifikovano, samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08BELGRADE309.html Istorija: prvi put objavqeno u utorak, 30. avgusta 2011.

Rezime Lider Demokratske stranke Srbije Ko{tunica i neuspeli predsedni~ki kandidat radikala Nikoli} otvoreno raspravqaju o postizbornoj koaliciji. DS predsednika Tadi}a o~igledno èli da zadrì sve postizborne opcije otvorenim, mada se sve vi{e ~ini da bi koalicija sa socijalistima mogla biti najodrìvija. Liberalno-demokratska partija kaè da se ne}e pridruìti, ali bi podràla koaliciju demokrata i socijalista, ako je potrebno. U ovoj kampawi, stranke se odri~u ideologije i razmatraju matemati~ke realnosti koje su potrebne za bilo koju budu}u vladu. Verujemo da ovo moè da zamagli o{tre razlike izme|u dva glavna bloka i zbuni bira~e. 629

Predvi|awa DSS DSS premijera Vojislava Ko{tunice bi trebalo da dobije dovoqno mandata da bude ozbiqan partner u postizbornoj koaliciji, predvi|a potpredsednik DSS-a Milo{ Aligrudi}. Na sastanku, 19. marta, sa DKP, Aligrudi} je rekao da }e DSS osvojiti izme|u 10 i 11 odsto glasova, {to im daje oko 30 mandata, “{to nije mnogo, ali moramo biti realni”. Koalicija Demokratske stranke (DS) “moè osvojiti 40 odsto i radikali (SRS) }e osvojiti 37 odsto”, predvi|a on. Aligrudi} nije bio siguran da }e socijalisti (SPS) pre}i prag od 5 odsto, i mislio je da bi DSS uzeo jo{ nekoliko mandata kada SPS ne bi pre{ao prag. Aligrudi} misli da LDP definitivno ne}e pre}i 5 odsto, cenzus za nemawinske partije da u|u u parlament. Mogu}a koalicija DSS-SRS Aligrudi} je rekao da bi prirodan ishod bila vlada SRS-DSS. DKP je podsetio na tragi~nu ironiju, kada bi DSS, koju predvodi Ko{tunica, glavno lice pokreta protiv Milo{evi}a, u oktobru 2000. godine, udruìo snage sa relikvijom Milo{evi}evog doba. Aligrudi} je rekao da bi savez DSS i SRS bio “rizi~an”, i razumeo je da radikali “nisu na{i prijateqi”, ali je rekao da DSS mora da razmotri “matemati~ke realnosti” i zajedni~ku politiku prema Kosovu. Sada, kada je DS pokazala da je “spremna da se odrekne Kosova” za ~lanstvo u EU, savez DSS-DS bi bio “isuvi{e nestabilan” da bi mogao funkcionisati. Rekav{i da postoje “slobodni mediji” i “slobodni izbori” u Srbiji, Aligrudi} je rekao da je na narodu da odlu~i da li da podrì politiku DSS prema Kosovu i EU. Radikali su tako|e otvorili vrata koaliciji sa DSS-om, mo`da ~ak i sa Ko{tunicom kao premijerom. U intervjuu od 28. marta, za “Ve~erwe novosti”, potpredsednik SRS Tomislav Nikoli} je povukao prethodne izjave i rekao da bi Ko{tunica mogao da predvodi vladu DSS-SRS, jer “prakti~no nema razlika” izme|u politi~kih programa stranaka. Nikoli} je rekao da }e SRS verovatno ponuditi koaliciju DSS-u ~ak i ako SRS ima vi{e glasova, jer “sve je mogu}e” u politici. Nikoli} je rekao da se wegova stranka protivi potpisivawu SSP sa EU, ukoliko zemqe EU koje su priznale Kosovo ne povuku te odluke. Nikoli} je dodao da se Srbija nikada ne}e pridruìti NATO-u. DS: Spor po~etak i traèwe opcije Marko \uri{i}, ~lan Predsedni{tva DS, rekao je da se DS nada da }e po~eti kampawu oko 5. aprila. Savetnik DS Ivan Vojvoda je 28. marta izjavio ambasadoru da je ministar odbrane [utanovac isplivao kao lider kampawe. \uri{i} je rekao da je jedan od razloga za spor po~etak kampawe bio rascep unutar DS-a oko toga koga stranka treba da izabe630

re kao kandidata za premijera, te da li stranka treba javno da objavi ime te osobe na po~etku kampawe. \uri{i} je rekao da se DS nada da }e SPS i LDP pre}i prag, ali da shvata da postoji opasnost da ne pre|u 5 odsto. On je rekao da bi LDP i SPS u parlamentu “dali DS-u opcije za formirawe vlade”. Bio je voqan da ukaè, me|utim, da bi li~no radije èleo jo{ jednu DS-DSS koalicionu vladu, “ali ovog puta bez Ko{tunice kao premijera”. Istovremeno, shvata da je takva koalicija, u ovoj fazi, samo “pusta èqa”.

Mogu}a DS-SPS koalicija Analiti~ari i kontakti su o{tro podeqeni po pitawu mogu}nosti vlade DS-SPS. Javno, socijalisti su negirali takvu mogu}nost, ali u Beogradu se i daqe najvi{e govori o tajnom dogovoru izme|u stranaka. Leon Kojen, biv{i savetnik Tadi}a i kosovski pregovara~, izjavio je, 20. marta, otpravniku da }e DS “sigurno poku{ati” da ponudi ne{to lideru SPS Ivici Da~i}u. Kojen je naglasio da su Tadi}ev savetnik Miki Raki} i Da~i} poreklom iz istog sela i da je “tu veza”. (Treba biti oprezan oko Kojenovih ocena, po{to se sam ponudio kao potencijalni ministar spoqnih poslova radikalima). Mnogi kontakti izve{tavaju da Da~i} i neki ~lanovi SPS-a èle da transformi{u stranku tvrdokornih nacionalista iz Milo{evi}eve ere, zajedno sa penzionerskom strankom, u prihvatqivu socijaldemokratsku grupaciju. DS, ~lan Socijalisti~ke internacionale, moè otvoriti vrata da se SPS pridruì toj organizaciji, kao deo ove transformacije. Nenad ânak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i ~lan Tadi}eve DS koalicije, rekao nam je, 21. marta, da je nedavno razgovarao sa Da~i}em, koga je opisao kao “politi~kog biznismena, koji kupuje i prodaje glasove”. Da~i} je navodno rekao ânku: “Briga me za Milo{evi}a, ali ne mogu da kaèm to javno, ina~e gubim deo bira~kog tela”. On je tako|e rekao da Da~i} po~iwe sve vi{e da pri~a o budu}nosti Srbije u EU. Gradona~elnik Novog Sada i biv{a radikalka Maja Gojkovi}, rekla nam je, 21. marta da ona ne vidi problem sa Da~i}evim distancirawem od Milo{evi}a: “Da~i} je imao 16 godina kada je Milo{evi} bio na vlasti, ne vidim nikakav problem u promenama, ili neidentifikovawu sa Milo{evi}em”. Ona smatra da je proevropski stav dobar za socijaliste i za Srbiju. “Moète da budete u braku, razvedete se, i oènite opet. Qudi mogu da se promene. Nisam èlela da nosim pionirsku crvenu maramu kada je Tito bio na vlasti, ali sam to radila”, rekla je ona. Posmatra~i politi~kih stranaka su ostali skepti~ni. ânak je rekao da je dogovor DS-SPS nemogu}. O tome da li bi socijalisti ikada mogli postati proevropska snaga i pridruìti se koaliciji, ânak misli da ne bi bili dobri partneri (jer su uglavnom starije osobe, Milo{evi}evi simpatizeri, li{eni omladinskog poleta), ali je rekao da su 631

jo{ uvek “profesionalni politi~ari” koji su èqni da budu na vlasti. Ipak, ânak tvrdi da “nema {anse” za koaliciju DS-SPS, iako }e Tadi} napraviti “pragmati~ne” napore u tom smeru. Me|utim, Kojen je rekao da Da~i} nema kontrolu nad svojom strankom kao {to Ko{tunica, Tadi} ili êdomir Jovanovi} imaju, kao i da ne bi mogao da ubedi svoje glasa~e na takav potez. Sli~no tome, Aligrudi} je odbacio pri~e o savezu DS-SPS, rekav{i da Da~i} ne bi mogao da ubedi svoje pristalice u ispravnost takvog poteza. “Bio bi to wegov posledwi ~in kao predsednika SPS-a”, rekao je Aligrudi}.

LDP se ne bi pridruìo SPS-DS koaliciji, ali bi pruàli podr{ku Zoran Ostoji}, ~lan predsedni{tva LDP-a, rekao je, 26. marta, otpravniku da je wegova stranka uverena da }e pre}i prag od 5 odsto, rekav{i da misli da bi LDP mogao da dobije “6, 7 ili mo`da ~ak 8 odsto” glasova. Ostoji} misli da }e DS verovatno poku{ati da formira koaliciju sa SPS-om, jer LDP ne bi bio dovoqan za koalicionu vladu. Ako bi DS imao mandat da formira novu vladu, i za to izabrao koaliciju sa SPS-om, LDP se ne bi pridruìla toj vladi, ali bi davala mawinsku podr{ku, rekao je Ostoji}. Me|utim, rekao je da bi nastavak podr{ke LDP-a zavisio od ispuwavawa odre|enih rokova, kao {to je predaja Mladi}a Ha{kom tribunalu. Ostoji} je rekao da LDP ne bi postavqala druge zahteve “ili ucewivala” DS da formira vladu. Komentar Na predstoje}im parlamentarnim izborima, matemati~ka stvarnost pobija ideologije. Nema boqeg dokaza za to od dve mogu}e vladaju}e koalicije koje }e proiza}i iz izbornih rezultata. Jedan par je lice oktobarske demokratske revolucije (Ko{tunica i DSS), sa Milo{evi}evim politi~kim ~edom ([e{eqevim radikalima). Druga koalicija je izme|u perjanice antimilo{evi}eve demokratske opozicije (Tadi} i DS) sa partijom Slobodana Milo{evi}a. Bez obzira na to kako }e svaka od tih stranaka poku{ati da predstavi ideolo{ku osnovu za te saveze pristalicama i me|unarodnoj zajednici, nepobitna matematika diktira da }e jedna od ove dve koalicije biti neophodna da se formira nova vlada. Dok je ova salonska igra brojawa poslani~kih mesta dala energiju politi~koj eliti, glasa~i su mawe uzbu|eni. Jasna razlika izme|u Tadi}eve poruke o evropskoj budu}nosti i Nikoli}eve ~e`we za pravdom, zbog gubitnika u tranziciji, moè biti zamagqena kada se stranke budu postrojavale za obra~un 11. maja. To je {teta, s obzirom na to {ta je na klackalici u postkosovskoj Srbiji: programi i politika, a ne li~nosti, treba da budu u centru pa`we. 632

CXCVI Referenca: 08PODGORICA104 Wikileaks id: #147914 Tema: Posledwa kampawa Crne Gore prema NATO, u periodu pre Bukure{ta Poreklo: Ambasada u Podgorici (Crna Gora) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 31. mart 2008. u 16.03 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08PODGORICA104.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Potvr|uju}i da je Crna Gora spremna i sposobna da u|e u “novu fazu odnosa sa alijansom”, premijer \ukanovi} je pozvao NATO ambasadore 31. marta da podrè ukqu~ewe wegove zemqe u intenzivirani politi~ki dijalog (Intensified Political Dialogue) (IPD) na predstoje}em samitu u Bukure{tu. Odobravawem IPD Crnoj Gori pomoglo bi da se spre~i produbqivawe praznog prostora u regionu, nakon poziva zemqama Jadranske poveqe (Adriatic Charter) od strane NATO. To bi dalo Srbiji pozitivan stimulans i pomoglo bi da se izgradi sna`nija javna podr{ka za NATO me|u stanovni{tvom Crne Gore, po wegovim re~ima. U pogledu Srbije, premijer se pla{io da je ta zemqa “re{ena da napravi posledwi eksperiment sa radikalskom vladom” i da }e “satanizacija” NATO od strane Vlade Srbije unazaditi integraciju Srbije u NATO u godinama koje dolaze. Ve}ina od deset prisutnih NATO zemaqa eksplicitno je iskazala svoju podr{ku IPD, mada je nam je ambasador Velike Britanije (za{tititi) rekao da je dobio nejasne signale iz Londona. Nedavno izabrani premijer \ukanovi} naglasio je ambasadorima NATO 31. marta da je wegova vlada ~vrsto posve}ena integraciji Crne Gore u NATO i da on planira da intenzivira napore zemqe ka NATO-u, tokom 18 meseci, koliko mu je od mandata preostalo. On je pozvao predstavnike NATO da podrè ukqu~ivawe Crne Gore u IPD, na samitu u Bukure{tu kasnije ove sedmice, potvr|uju}i da je Podgorica “spremna za izazov ulaska u novu fazu odnosa sa alijansom”. On je tako|e naglasio da Crna Gora “ima kapacitet da bude kredibilan partner” NATO, ukazuju}i na zna~ajan napredak koji je ve} ostvarila otkako se prikqu~ila Partnerstvu za mir (PzM). U pogledu dosada{weg napretka, premijer je posebno istakao institucionalnu reformu odbrane; preuzimawe obaveze da najmawe 2% BDP bude utro{eno za odbranu; stvarawe “ve}a za PzM” na visokom nivou i me|uministarske komisije i usvajawe IPP (Integrated Product Policy (EU) Integralna politika proizvodwe, prim. prev.), PARP (Planning and Review Process – Proces planirawa i revizije za Partnerstvo za mir, prim. prev.) i IPAP (pretpostavka prevodioca: Interservice Physi633

cian Assistance Program (US DoD) – Me|uslu`beni program lekarske asistencije, prim. prev.) dokumenata. On je dodao da je stvarawe Ve}a za nacionalnu bezbednost, kojim predsedava predsednik, u kombinaciji sa poja~anom ulogom parlamenta u usvajawu strategija odbrane i nacionalne bezbednosti, oja~alo civilni nadzor nad vojskom. Crna Gora je bila potpisnica Sporazuma o kopnenim linijama komunikacije (Ground Lines of Communication (GLOC) agreement) koji je ranije potpisan izme|u SCG i NATO, otpo~ela je proces pristupawa PzM SOFA (Status Of Forces Agreement – Sporazum o statusu snaga, prim. prev.) i bila blizu da dobije sertifikaciju od NATO o svojoj za{titi poverqivih informacija. Vlada Crne Gore je bila posve}ena u~estvovawu u me|unarodnim mirovnim operacijama, ukqu~uju}i “u PzM okviru” i ve} je odredila razli~ite resurse za ovu svrhu (na primer medicinsku jedinicu, pe{adince (an infantry capacity), jedan helihopter za op{te svrhe i jedan remorker). Premijer je tvrdio da }e IPD za Crnu Goru biti u interesu kako Alijanse, tako i Crne Gore, zato {to }e imati zna~ajne pozitivne posledice na regionalnu stabilnost. Jedna takva pozivnica minimizovala bi rizik od “produbqivawa praznog prostora” u regionu, u slu~aju da poziv za ~lanstvo bude upu}en A3 zemqama (za {ta je premijer rekao da potpuno podràva). To bi tako|e bio pozitivan podstrek za Srbiju, isto kao {to se i napredovawe Hrvatske prema NATO pozitivno odrazilo na Crnu Goru. To bi tako|e pomoglo Crnoj Gori da nadoknadi “vreme koje je izgubila” kao ~lan dràvne zajednice sa Srbijom i pomoglo bi ja~awu javne podr{ke za NATO u Crnoj Gori. Premijer je izrazio nadu da }e NATO i daqe nastaviti sa politikom “otvorenih vrata” u Bukure{tu, a i posle toga, i da }e nastaviti da rasu|uje o onima koji bi da se prikqu~e shodno wihovim sopstvenim zaslugama. Premijer je rekao da je “apsolutno uveren” da }e rukovodstvo CG biti sposobno da izgradi ve}insku javnu podr{ku orijentaciji zemqe prema NATO. “Moramo da budemo aktivni, uporni i ozbiqni” u implementaciji na{e strategije komunikacija sa NATO (NATO Communications Strategy), rekao je. Vlada CG tako|e prikupqa podr{ku NVO u prilog ovoj kampawi i sugeri{e da bi NATO ambasade mogle da odigraju zna~ajnu ulogu. Trenutan, nizak nivo podr{ke (oko 30%) poti~e uglavnom od “traume” uzrokovane NATO intervencijom 1999; tu traumu koristili su neki opozicioni politi~ari tokom teku}e kampawe za izbor predsednika, posebno me|u stanovni{tvom na severu, koje i daqe gleda prema Srbiji, tvrdi on. Srbija jeste, i oduvek je bila, centralno pitawe (i problem) ovog regiona, rekao je premijer. Problemi koji su prethodno iskrsli u vezi sa Republikom Srbijom, Kosovom i Crnom Gorom, svi vode poreklo iz Beograda. Premijer nije bio optimisti~an da }e do velike promene u strategiji Srbije do}i u skorije vreme. On o~ekuje da }e Beograd nasta634

viti sa politikom okrivqavawa me|unarodne zajednice za svoje nevoqe – umesto da prizna da Kosovo i drugi problemi poti~u od katastrofalne politike Srbije. Iako je potrebno da me|unarodna zajednica pomogne demokratskim snagama u Srbiji da poguraju tu zemqu prema evroaltantskim integracijama, on je bio pesimisti~an u vezi mogu}nosti da }e srpska podr{ka za NATO, u najmawu ruku, biti karta na koju se moè igrati u neko skorije vreme. Iako }e majski izbori u Srbiji rezultovati konsolidacijom (bez obzira na ishod) proevropskih snaga, “satanizacija” NATO od strane Beograda u nedavnom periodu u~ini}e te{kim bilo kojoj budu}oj vladi da usvoji pro-NATO politiku. Najboqi protivotrov bio bi nastavak {irewa alijanse, s obzirom da bi ukqu~ivawe ostalih zemaqa u regionu u NATO dovelo Beograd do zakqu~ka da ~lanstvo u NATO nema alternativu. On je predvideo da }e izbori u Srbiji pokazati da su Srbi “re{ili da imaju posledwi eksperiment sa radikalskom vladom”. Bez obzira na to, on se zalaè protiv “diskvalifikovawa unapred bilo koga kao potencijalnog partnera”, ukazuju}i na transformaciju posttu|manovskog HDZ u Hrvatskoj kao na slikovit primer.

Komentar Ovaj sastanak je bio posledwi u nastojawima CG da pre Bukure{ta izvr{i pritisak za IPD. Ta nastojawa obuhvatala su dva sastanka sa NATO ambasadorima na nivou premijera, jedan na nivou ministra odbrane, jedan sastanak ministra odbrane sa ata{eima odbrane NATO (DATT – Defense Attaché, prim. prev.) i IPAP (pretpostavka prevodioca: Interservice Physician Assistance Program (US DoD) – Me|uslu`beni program lekarske asistencije, slobodan prevod, prim. prev.) prezentacije u Briselu od strane ministara odbrane i spoqnih poslova. Premijer nije imao sumwe da }e NATO zna~ajno figurirati u spoqnoj politici i izrazio je duboko uverewe da je vlada CG sposobna da taj odnos podigne na vi{i nivo. Ve}ina od 10 okupqenih NATO zemaqa izrazila je otvorenu podr{ku te`wama Crne Gore ka IPD i NATO. Zanimqivo je da nam je ambasador Velike Britanije (za{tititi) rekao da je primio nejasne signale iz Londona i sugerisao da bi mig upu}en Velikoj Britaniji od strane vlade SAD imao za posledicu pridruìvawe Londona “podr{ci”. Premijer je tako|e apelovao na ambasadore NATO da ne protuma~e pogre{no ~iwenicu {to predsednik Vujanovi} ne}e biti u Bukure{tu. Budu}i da su predsedni~ki izbori zakazani za 6. april i da se raspored za jednu jedinu televizijsku debatu podudario sa bukure{tanskim, predsednik je morao da revidira svoje ranije planove za prisustvovawe samitu, rekao je premijer. Mur 635

CXCVII Referenca: 08PODGORICA106 Wikileaks id: #148115 Tema: Predsedni~ki izbori u Crnoj Gori – Mandi} nagla{ava jedinstvo, mobili{u}i srpsku bazu Poreklo: Ambasada u Podgorici (Crna Gora) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 1. april 2008. u 16.41 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/03/08BELGRADE297.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Andrija Mandi} iz Srpske narodne stranke (SNS) polako je napredovao do drugog mesta u istraìvawima javnog mwewa, mada je daleko iza sada{weg predsednika Vujanovi}a (koji kuca na vrata pobede u prvom krugu) – uo~i predsedni~kih izbora 6. aprila. Nasuprot svojoj reputaciji srpskog nacionaliste i bunyije koji se protivi nezavisnosti, Mandi} vodi pozitivnu, na konkretnim stvarima zasnovanu, kampawu. Me|utim, on nastavqa da se okruùje srpskim simbolima i srpskim ideolozima i kapitalizovao je pitawe Kosova kako bi mobilisao svoje bira~ko telo. Mandi} napreduje Po posledwoj anketi (sprovedenoj 14-20 marta od strane CEDEM grupe), Mandi} je pretekao Neboj{u Medojevi}a iz Pokreta za promene (PzP) i zauzeo drugo mesto po istraìvawima javnog mwewa, sa 19,1 procenata podr{ke, u pore|ewu sa 18,3% koliko je dobio kandidat PzP – iako jo{ uvek daleko iza sada{weg predsednika Vujanovi}a, koga podràva 52,8% glasa~a. Mandi} je dobio 14,8%podr{ke po februarskom istraìvawu CEDEM-a, dok je Medojevi}u pripalo 21,2% (~etvrti kandidat, Sr|an Mili} iz Socijalisti~ke narodne partije (SNP), imao je 9,8 % u martu i 9,9% u februaru). Ujediwewe, a ne podela? Uprkos reputaciji jednosmernog politi~ara, koji podilazi nezadovoqnim Srbima, protivnicima nezavisnosti, koji ga i podràvaju, Mandi} je vodio iznena|uju}e pozitivnu kampawu, zasnovanu na konkretnim pitawima. U ve{to smi{qenim TV spotovima on mami svojom podr{kom porodi~nim vrednostima, sigurnosti za penzionere, vrhunskom obrazovawu, poboq{awu u zdravstvenoj za{titi, ve}oj ceni rada i borbi protiv kriminala i korupcije. U tim spotovima nema ni pomena o pitawima vezanim za srpski identitet, koja su bila wegov politi~ki hleb nasu{ni. Mandi}, koji je pozvao na gra|ansku neposlu{nost posle dono{ewa Ustava u oktobru 2007, sada kaè da wegova “optimisti~na” kandidatu636

ra (on se kandiduje “za sve nas”) daje Crnoj Gori “{ansu za ujediwewe”. U javnim govorima on tako|e isti~e svoje “evropske vrednosti”. Zamenik {efa SNS Goran Danilovi} rekao nam je nedavno da se Mandi} zalaè za ve}e ekonomske {anse za mlade, penzionere i zaposlene u javnom sektoru, kao i jednaka prava za sve mawine. Kada smo izneli mi{qewe da Mandi} promovi{e prava Srba, odràno nam je predavawe o tome kako Mandi} ne izdvaja Srbe i kako je wegova plaforma od koristi i Bo{wacima i Albancima. Na predizbornom okupqawu 25. marta bili smo svedoci Mandi}evog dràwa iskqu~ivo ekonomskih i dru{tvenih tema. Obra}aju}i se maloj, ali poletnoj skupini qudi iz radni~ke klase, u predgra|u Podgorice, on je obe}ao da }e srediti penzioni sistem Crne Gore i ukloniti drogu iz {kola. Isticao je koristi koje studenti imaju od kompjutera, u~ewa stranih jezika i “evropskog obrazovawa”, i besneo na vladu zato {to nije uspela da po~isti kriminal i korupciju, {to je, po wegovim re~ima, usporilo strana ulagawa. On je tako|e pomenuo da je nedavno lobirao u ruskoj Dumi da se gasovod Ju`ni tok pro{iri kroz Crnu Goru. Jedan od govornika na mitingu predstavio je Mandi}a kao kandidata koji “moè da doru~kuje u Va{ingtonu” ({to aludira na Mandi}evo prisustvo na nedavnom Molitvenom doru~ku), “ru~a u Beogradu, a ve~era u Moskvi”.

Jo{ uvek glavni srpski kandidat Iako Mandi} mo`da ne isti~e u prvi plan pitawa vezana za identitet, u svojim spotovima na dràvnoj televiziji (ili prilikom pojavqivawa u Podgorici kome smo prisustvovali), on uporno obe}ava da }e promeniti ustav kako bi promovisao srpski jezik, Srpsku pravoslavnu crkvu i srpsku zastavu. On ne mora ni da nagla{ava srpsko pitawe u svojim govorima, zato {to to drugi rade umesto wega. Nakon {to je Mandi} u{ao u salu u Podgorici, svi su ustali na srpsku nacionalnu himnu, dok su wegove pristalice mahale srpskom zastavom i pokazivale srpski pozdrav sa tri prsta. Jedan govornik iz Srpske radikalne stranke (SRS) (~lan Mandi}eve koalicije Srpska lista) rekao je okupqenima da je Mandi} jedini kandidat “koji moè da ponovo ujedini na{u bra}u u Crnoj Gori i Srbiji”, a govornik koji je pohvalno govorio o Mandi}evim kontaktima u Va{ingtonu, Beogradu i Moskvi tako|e je rekao da Mandi} moè da putuje i u Dubrovnik, ali da “on nikada ne}e kle~ati i izviwavati se” za granatirawe tog grada od strane Crnogoraca, na po~etku gra|anskih ratova u Jugoslaviji. Kosovo pomaè da se mobili{e baza Tako|e, vi{e nego ijedan drugi kandidat, Mandi} je sebe doveo u vezu sa protivqewem nezavisnosti Kosova. Mandi} je organizovao veliki 637

skup protiv nezavisnosti u Podgorici 22. februara, a putovao je u Kosovsku Mitrovicu 17. februara i opet 17. marta (nedavni oglas za kampawu preko cele strane u “Vijestima” ukqu~ivao je i pismo jednog udruèwa studenata iz tog grada, koje podràva wegovu kandidaturu). Ustvari, on je obe}ao da ne}e dopustiti priznawe, ~ak i ako Srbija prizna Kosovo. Mandi} je tako|e povezao Kosovo sa protivqewem NATO-u. Na primer, on je rekao novinarima 9. marta da, iako }e po{tovati rezultate referenduma o ~lanstvu, “po mom mi{qewu, Crnoj Gori nije mesto u NATO”, a NATO bombardovawe 1999. “nije imalo za ciq za{titu qudskih prava na Kosovu, ve} li{avawe Srbije dela wene teritorije” (Napomena: Mandi} je u nastavku izjavio: “Ja ne èlim da moj sin Ilija ide u Avganistan, Somaliju ili Irak da ratuje i povre|uje nevine qude, kao {to se to ~inilo na{em narodu pre mawe od deset godina.”)

Komentar Mandi} se glasno suprotstavqao crnogorskoj nezavisnosti, i do pre samo nekoliko meseci pozivao Srbe da pokaù gra|ansku neposlu{nost i protestuju protiv usvajawa novog ustava Crne Gore. Uprkos zanimqivoj izbornoj retorici, bilo bi prerano za pretpostavku da Mandi} poku{ava da prepravi svoju, u osnovi prosrpsku, politi~ku stranku u gra|ansku partiju (kao {to Mili} poku{ava da u~ini sa SNP) ili da porast podr{ke wegovoj kandidaturi tokom posledweg meseca poti~e od glasa~a koji nisu Srbi. Wegove pristalice (koji su svi zaista gra|ani ove male zemqe) dobro znaju za {ta se on zalaè, a verovatno mu je problem sa Kosovom pomogao da mobili{e svoju glasa~ku bazu. Mandi} nam je li~no rekao kako je wegov ciq da iz ovih izbora iza|e kao neosporan lider opozicije. Mur

CXCVIII Referenca: 08USUNNEWYORK294; Wikileaks id #121215 Tema: Peti komitet odobrio odluku o odre|ivawu nove plate za sudije MSP-a, MKTJ-a i MKTR-a Poreklo: Misija SAD u UN, Wujork (Ujediwene nacije) Vreme slawa telegrama: sreda, 2. april 2008. u 21.29 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/04/08USUNNEWYORK294.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 ^lanovi Petog komiteta (pitawa administracije i buyeta), ukqu~uju}i i misiju SAD u UN, kako je i bilo naloèno, zvani~no su odobrili odluku od 28. marta da neto godi{wa plata pripadnika Me|unarod638

nog suda pravde (MSP), kao i sudija i ad hok sudija u Me|unarodnom tribunalu za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) i Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za Ruandu (MKTR) iznosi 158.000 ameri~kih dolara plus tro{kovi lokalnog prilago|avawa. Generalna skup{tina }e verovatno potvrditi ovu odluku negde tokom ove nedeqe. Peti komitet tako|e je uvaìo preporuke Savetni~kog komiteta za administrativna i buyetska pitawa (SKABP) da se zadrè sada{wi standardi putovawa za sudije MSP-a i da se zadrì sada{wi nivo rangtova dodeqenih sudijama MSP-a. Me|utim, ~lanovi Petog komiteta nisu preduzeli nikakvu akciju u vezi sa izmenama penzijskih beneficija za pripadnike MSP-a, ve} ~ekaju da Komitet analizira izve{taj generalnog sekretara o penzijama, {to se o~ekuje u maju. Peti komitet odobrio je nacrt odluke o platama sudija 28. marta, posle ~ega je usledilo nekoliko dugih i, na trenutke, napornih rasprava o primawima sudija u MSP-u, MKTJ-u i MKTR-u. Odgovaraju}i slu`benici ova tri suda pojavili su se po nekoliko puta pred Petim komitetom kako bi odgovarali na pitawa dràva ~lanica o uslovima rada sudija i zagovarali da se sudijama pla}a 170.500 ameri~kih dolara godi{we, kako je prethodno odobrila Generalna skup{tina 2005. godine. Izabrane ~lanice EU, naro~ito Nema~ka, na to su uzvratile da je Generalna skup{tina revidirala platne nivoe za sudije rezolucijom 61/262, dovode}i taj sistem pla}awa u ravan sa osnovnim sistemom tako {to je godi{wa zarada po sudiji odre|ena na 133.500 ameri~kih dolara, plus tro{kovi lokalnog prilago|avawa. Me|utim, uzimaju}i u obzir zabrinutost izraènu od strane MSP-a da }e izmene platnog sistema predvi|ene rezolucijom 61/262 stvoriti nejednakost me|u sudijama, {to je u suprotnosti sa Statutom MSP-a, kako tvrde pripadnici MSP-a, nema~ki predstavnik se, zajedno sa medijatorom rasprave Toma{om Micanekom (ê{ka) i predstavnikom Japana i nekih od ~lanova G-77, neformalno sastao sa sekretarom MSP-a Filipom Kovreurom 14. marta ispred Petog komiteta, da razmotre plan za mogu}i kompromis zasnovan na slede}im elementima: – Ubudu}e, platni sistem za sudije MSP, MKTJ i MKTR sastoja}e se od osnovice plus tro{kovi lokalnog prilago|avawa, onako kako je odobrila Generalna skup{tina rezolucijom 61/262. – Sudijska plata od 133.500 ameri~kih dolara, koja je bila odre|ena rezolucijom 61/262, bi}e preina~ena u totalni iznos od oko 165.000 evra (osnovna plata plus tro{kovi lokalnog prilago|avawa), ali }e formula “osnovna plata plus tro{kovi lokalnog prilago|avawa” koja je odobrena od strane Generalne skup{tine rezolucijom 61/262 ostati na snazi. – Sudije koje su ve} na du`nosti u ovim sudovima primi}e jednokratnu isplatu nadoknade (u ukupnom iznosu) kako bi im umawene plate bile izbalansirane. Nije naveden iznos jednokratne isplate. 639

U kasnijoj raspravi u Petom komitetu, Argentina je, u ime G-77, rekla da ~lanice G-77 podràvaju ideju jednakih zarada me|u sudijama, kako starim tako i novim. [to se ti~e Statuta MSP-a, Argentina je rekla da ~lanice G-77 smatraju da ne smeju da budu smawene plate sudijama koje su ve} u slu`bi. S obzirom na nedavno iskustvo Generalne skup{tine sa rezolucijom 61/262, Generalna skup{tina ne}e ni{ta uraditi ako se sudije MSP-a usprotive gledi{tima Petog komiteta. Singapur je rekao da G-77 ne}e podràti bilo kakav dogovor, osim onog koji podrazumeva punu jednakost me|u svim sudijama. Predstavnik Misije SAD u UN rekao je da SAD pozdravqaju to {to se plate sudija generalno dovode pod uobi~ajeni sistem o kojem je odlu~ila Generalna skup{tina u rezoluciji 61/262 – konkretno, osnovna plata plus tro{kovi lokalnog prilago|avawa. Predstavnik SAD nagovestio je da se SAD slaù sa onima koji smatraju da ne bi trebalo da ulazimo u pravne aspekte vezane za ujedna~enost plata me|u sudijama. Najva`nije pitawe pred kojim se nalazi Peti komitet jeste politi~ko – koliko bi sudije trebalo da budu pla}ene. Predstavnik SAD je tako|e primetio da je predlog o kojem se raspravqalo u sekretarijatu MSP-a, koliko god neproveren bio, da se sudijama isplati “jednokratna suma”, izazvao zabrinutost koja zahteva daqe rasprave me|u ~lanovima Petog komiteta. Predloèna plata od 155.000 – 158.000 ameri~kih dolara po sudiji tako|e je predmet daqih razmatrawa Komiteta, kako u pogledu nivoa od 133.500 dolara, usvojenog u 61/262, tako i u pogledu plata ispla}enih zamenicima generalnog sekretara. Po{to je vreme na prvoj sesiji Petog komiteta isticalo, ~lanovi G-77 izmenili su svoju pregovara~ku poziciju i prihvatili predloèni kompromisni iznos zarade od 158.000 dolara za sudije plus tro{kovi lokalnog prilago|avawa, ali bez jednokratne isplate. ^lanice EU, Japan i ~lanice KANZ-a (Kanada, Australija, Novi Zeland) tako|e su pristale na ovaj pristup kao na jedini sa kojim se moè i}i daqe, po{to je registrar MSP-a Kovreur kasnije savetovao Peti komitet da }e sudije MSP-a biti spremne da prihvate ovaj predlog. Shodno uputstvu da se platni nivoi u generalnom rasponu drè onih koji su postavqeni rezolucijom 61/262 i sa gledi{tem da plata slede}eg najpla}enijeg slu`benika organizacije iznosi 164.000 ameri~kih dolara ({to je administrator Razvojnog programa UN, odmah iza zamenika generalnog sekretara i generalnog sekretara), SAD su se pridruìle konsenzusu i sloìle se da podrè kompromisne re{ewa sadràna u nacrtu odluke koju je Peti komitet zvani~no usvojio 28. marta.

Podsticaj za ostanak [efovi administracija MKTJ-a i MKTR-a bili su prisutni na neformalnim konsultacijama Petog komiteta o predlogu nazna~enom u 640

izve{taju generalnog sekretara, kako bi ponudili svoje podsticaje da se zadrì osobqe MKTJ-a i MKTR-a po{to se oba ova tribunala pribliàvaju ispuwewu svojih zadataka. Dràve ~lanice bile su slo`ne oko toga da je veoma va`no ohrabriti oba tribunala da svom osobqu ponude nenov~ani podsticaj da ostanu na slu`bi u sudu {to je duè mogu}e. [ef administracije MKTJ-a rekao je da su ovi tribunali ve} po~eli da primewuju mere, kao {to su radionice za obuku, dozvole da se potraè kratkoro~na zaduèwa u drugim telima UN i pomo} u obezbe|ivawu daqeg anga`mana, koji su osmi{qene da odagnaju zabrinutost osobqa tribunala u pogledu prilika za zaposlewe koje }e imati kada tribunali jednom budu zavr{ili svoj rad. Me|u dràvama ~lanicama vladala su opre~na mi{qewa u smislu finansijskih podsticaja osobqu tribunala. ^lanovi G-77, kako je iznela Argentina, podràvaju predlog sadràn u izve{taju generalnog sekretara da se zaposlenima u ovim tribunalima ponudi jedna dodatna mese~na zarada za svaku punu godinu koju su proveli na tom poloàju. Mada je izve{taj generalnog sekretara predvideo da najve}i iznos bude petomese~na plata, ~ak i za one koji rade u tribunalu duè od pet godina, Argentina je rekla da G-77 podràva ideju da se dugogodi{wim slu`benicima ponudi podsticaj za ostanak u visini do desetomese~ne plate. Nema~ka je, u ime Evropske unije, htela da zna koliko bi ko{talo ako bi se svakom slu`beniku ponudio ugovor do kraja rada tribunala, umesto da im se ispla}uju jednomese~ne plate za svaku godinu koju su proveli tamo. Nasuprot tome, Rusija i Japan protivili su se bilo kakvoj isplati nov~anih stimulacija, jer, kako je Rusija istakla, takve stimulacije ne pripadaju zajedni~kom sistemu. Japan je istakao svoju podr{ku nenov~anim stimulacijama, ali je odbacio bonuse kakvi su predloèni u izve{taju generalnog sekretara. U svetlu produènog neslagawa me|u delegacijama, Peti komitet nije preduzeo nikakvu akciju po predlogu generalnog sekretara da se osobqu tribunala ponude stimulacije.

Sudijske penzije U pogledu mogu}ih izmena postoje}ih penzionih beneficija za sudije MSP-a, MKTJ-a i MKTR-a, Sandra Hayi-Ahmed, zaduèna za upravqawe qudskim resursima, savetovala je Peti komitet da bi bilo dobro da Sekretarijat angaùje konsultantsku firmu (“Merser”) da prou~i mogu}e opcije penzionog sistema, o kojima bi onda obavestio Komitet tokom druge nastavqene sesije u maju. ^lanovi Petog komiteta zato su odlu~ili da odloè razmatrawe ovog pitawa do maja. Komentar Ovom odlukom, pristup utvr|ivawu plata sudija MSP generalno je doveden u ravan sa zajedni~kim sistemom (tj. plata plus lokalno prila641

go|avawe). One treba da budu prilago|ene na uobi~ajenim i objektivnim osnovama, kao i kod ostalih u~esnika u zajedni~kom sistemu. Ovim se izbegava poseban pristup ovim pitawima, koji je prethodno bio preduzet. To bi trebalo da spre~i lobirawe glavnog sudije i ostalih sudija MSP-a kod dràva ~lanica. Ovakva praksa je bila kritikovana od strane dràva ~lanica zbog o~iglednog sukoba interesa u kojem bi sudije koje lobiraju mogle da se na|u, zato {to bi dràve ~lanice u kojima oni lobiraju mogle da se pojave kao u~esnice u postupku pred ovim sudom, mada je to tema o kojoj dràve ~lanice ne èle javno da govore. Do{lo se do zakqu~ka da bi pitawe zarada sudija trebalo ostaviti generalnom sekretaru, kontroloru i sekretarijatu, da ga iznesu pred Generalnu skup{tinu u uobi~ajenom maniru, sa glavnim sudijom koji bi samo formalno u~estvovao u izno{ewu predmeta Komitetu. Po{to je re{eno pitawe zarada, takav sukob interesa ne bi trebalo da se ponovo pojavi u ovom kontekstu. Me|utim, postoji rizik da }e se ovo pitawe o~iglednog sukoba mo`da pojaviti u pogledu penzija. Misija SAD u UN traì od ministarstva da razmotri kako da se nosi sa tim pitawem ako iskrsne u nekom drugom kontekstu.

CXCIX Referenca: 08BELGRADE357 Wikileaks id: #149171 Tema: Srbija – osu|ivawe presude izre~ene Haradinaju od strane doma}e javnosti; traì se àlba Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 9. april 2008. u 13.14 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/04/08BELGRADE357.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Koalicione i opozicione partije u Srbiji zajedni~ki su osudile odluku Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ), kojom je premijer Kosova Ramu{ Haradinaj oslobo|en optu`bi za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti. Politi~ke stranke su se samo razlikovale po uverewu kako Srbija treba da nastavi saradwu sa Ha{kim tribunalom. Samo su Albanci u Srbiji bili zadovoqni presudom, {to je u~inilo dodatno vidqivim podele koje postoje u etni~kim zajednicama u Srbiji. Lokalna kancelarija MKTJ tako|e je izrazila zabrinutost u pogledu zna~aja koji bi ta presuda mogla da ima za budu}u saradwu, ali su i Nacionalno ve}e za saradwu sa MKTJ i tuìlac za ratne zlo~ine rekli da je ova presuda, koju vide kao travestiju pravde, dodatno oteàla wihov iovako teàk posao. 642

Reakcije srpskih lidera Nakon odluke, lideri tri glavne stranke u Srbiji, DS, DSS i SRS o{tro su osudili presudu MKTJ. Predsednik Boris Tadi} (DS) rekao je da ta presuda predstavqa nepravdu. Tadi} je istakao da je Haradinaj bio optuèn za ozbiqne zlo~ine protiv Srba, Roma i Albanaca i da bi “ trebalo da bude u zatvoru, a ne da slobodno {eta”. U izjavi, koju je objavila wegova kancelarija, Tadi} je rekao da }e apelovati na tuìla{tvo da uloì àlbu protiv odluke MKTJ. Premijer Vojislav Ko{tunica rekao je da presuda MKTJ “nesumwivo dokazuje da ovaj sud nije ustanovqen da bi sprovodio pravdu.” “Srbija izri~ito i otvoreno tvrdi da je, pored Haradinajevih zlo~ina, jo{ jedan veliki zlo~in po~iwen protiv Srba. Ha{ki tribunal se ruga pravdi ovom presudom i nanosi uvredu nevinim `rtvama Haradinajevih zlo~ina”, rekao je Ko{tunica. Ko{tunica je 6. aprila pozvao EU da se izjasni o odluci MKTJ da oslobodi Haradinaja. “Izgleda da EU veruje da je najboqi odgovor }utawe po pitawu oslobo|ewa... i da se pretvara kao da se ni{ta nije desilo”, rekao je Ko{tunica u izjavi vlade. “Srbija ne}e prihvatiti opravdavawe Haradinajevih zlo~ina protiv nevinih Srba, niti }e dozvoliti da se sve na tome zavr{i”. Zamenik predsednika SRS, Tomislav Nikoli}, rekao je 4. aprila da su me|unarodno pravo i pravda “izgubili u Hagu”. Po Nikoli}u, presuda je dokazala da “nijedan Srbin” ne bi trebalo nikada vi{e i ni pod kakvim okolnostima da bude poslat u Hag. Liberalno-demokratska partija âk je i ekstremno prozapadna Liberalno-demokratska partija (LDP) izrazila nezadovoqstvo presudom. Lider LDP êda Jovanovi} rekao je 7. aprila da je odluka Ha{kog tribunala o osloba|awu Haradinaja bila “licemerna i nemoralna”. Jovanovi} je, me|utim, upozorio da radikalnim i nacionalisti~kim elementima u Srbiji ne bi trebalo dopustiti da “iskoriste ovo stra{no ose}awe nepravde” u politi~ke svrhe. Jovanovi} je naglasio da, bez obzira na presudu Haradinaju, optuènici Radovan Karayi} i Ratko Mladi}, za kojima traga MKTJ, moraju biti uhva}eni i zatvoreni. Albanci pozdravqaju presudu Po slu`bi za informisawe BIRN (Balkan Investigative Reporting Network, prim. prev.) 4. aprila, albanski lideri iz ju`ne Srbije pozdravili su osloba|awe Haradinaja od strane MKTJ. Skender Destani, umereni lider koji u~estvuje na izborima u Srbiji 11. maja, rekao je da razume da oslobo|ewe “ne}e usre}iti protivnike nezavisnosti Kosova”, ali je rekao da je presuda “pravi~na i ispravna”. Ragmi Mustafa, tvrdokorni gradona~elnik Pre{eva, koji se protivi u~estvovawu na majskim 643

izborima, rekao je: “Sud je potvrdio ono {to je albanski narod ve} znao, da je Haradinaj nevin” i da su akcije Oslobodila~ke vojske Kosova protiv srpskih snaga bile “pravedne”. Mustafa je tako|e rekao da se nada da }e se Haradinaj vratiti u politi~ki ìvot “{to je pre mogu}e”. Tvrdokorni zamenik gradona~elnika Bujanovca Jonu{ Musliu rekao je da je MKTJ dokazao “nevinost Haradinaja u pravednoj borbi koja je na{im qudima donela slobodu i nezavisnost Kosova”.

îni se da je presuda {tetna za demokrate Biv{i zamenik premijera i profesor Univerziteta u Beogradu @arko Kora} (predsednik socijaldemokrata i koalicioni partner LDP) rekao je ambasadi 7. aprila da je presuda Haradinaju do{la u pogre{no vreme (na po~etku predizborne kampawe) i da }e je koristiti stranke koje se protive saradwi sa MKTJ kao kqu~ni argument protiv tog suda i protiv proevropskih stranaka. Kora} je rekao da je presuda u~inila poziciju proevropskih snaga krajwe te{kom i da }e koalicija DS morati {to vi{e da marginalizuje pitawe MKTJ u predizbornoj kampawi. Me|utim, Kora} misli da je indikativno to {to presuda Haradinaju nije dobila vi{e pa`we u popularnom politi~kom tok-{ou “Utisak nedeqe” na TV B92. Po wemu, to ukazuje da je javnost verovatno o~ekivala osloba|aju}u presudu. Kancelarija MKTJ – zabrinutost za budu}u saradwu Osloba|aju}a presuda Haradinaju mogla bi lo{e da se odrazi na budu}u saradwu Srbije sa tribunalom, rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade {ef beogradske kancelarije MKTJ, Dejan Mihov, 7. aprila. Zastra{ivawe svedoka je bio veliki problem u slu~aju Haradinaj i mo`da je uticalo na kona~nu odluku suda, rekao je Mihov. On je naglasio svoju zabrinutost da bi zastra{ivawe svedoka moglo da postane uobi~ajeno i u drugim slu~ajevima, zbog nade da se time moè izdejstvovati osloba|aju}a presuda. On je bio posebno zabrinut da }e se to dogoditi u slu~aju Vojislava [e{eqa, koji je jo{ uvek u toku. On je spekulisao da bi pobeda radikala u maju zna~ila ne samo kraj saradwe sa MKTJ, ve} se pla{io da }e u Srbiji do}i do jo{ ve}eg zastra{ivawa svedoka. Po Mihovu, novi glavni tuìlac MKTJ Ser` Bramerc trebalo bi da poseti Beograd idu}e sedmice. Do ovog trenutka Vlada Srbije nije odbila posetu zbog presude Haradinaju, a Mihov je bio oprezno optimisti~an da }e do posete do}i. Iako se o~ekuje susret predsednika Tadi}a sa Bramercom, premijer Ko{tunica se ne}e sresti sa wim, rekao je Mihov. Po Mihovu, Bramercova poseta je bitna, ako Srbija èli da uti~e na slede}i izve{taj tuìoca UN o saradwi Srbije, koji bi trebalo da bude objavqen sredinom maja. 644

Vlada Srbije: saradwa }e se nastaviti, ali taj je posao upravo postao teì Srpski tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 8. aprila, da }e wegova kancelarija “apsolutno nastaviti da sara|uje sa MKTJ”, uprkos razo~arewu Srbije presudom Haradinaju. On je posebno izdvojio napore wegove kancelarije, Kancelarije predsednika i Ministarstva pravde, ali je rekao da ne o~ekuje nikakvu saradwu od strane ministarstava koje kontroli{e Ko{tunica. Vuk~evi} je, me|utim, rekao da je presuda oteàla wegov rad, navode}i nove, ovonedeqne primere zastra{ivawa svedoka u slu~aju [e{eq, a nakon presude Haradinaju. On je izrazio zabrinutost da bi [e{eqeve pristalice mogle da budu ohrabrene da zastra{uju svedoke, po{to to sad vide kao efikasno sredstvo za uticawe na presudu. Direktor Kancelarije nacionalnog ve}a za saradwu sa MKTJ, Du{an Igwatovi} rekao je 8. aprila slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da presuda Haradinaju “definitivno nije bila od pomo}i” i da on ne o~ekuje nikakva daqa poboq{awa u saradwi sa MKTJ. Igwatovi} je rekao, iako nije hteo da sudi o zna~aju slu~aja Haradinaj, da presuda nije doneta pravilno i da je “zasnovana iskqu~ivo na procesnim, a ne na materijalnim elementima slu~aja”. Bez obzira na to, Igwatovi} je rekao da ne}e biti promene u saradwi ve}a sa MKTJ, ali da ne moè da predvidi stepen budu}e saradwe nakon izbora. Igwatovi} je dosada{wu saradwu ocenio kao “odli~nu” i optimisti~no je smatrao da }e Bramercov izve{taj, koji treba da bude podnet u maju, biti pozitivan. Profesor ekonomije Mihajlo Crnobrwa, dvojni dràvqanin Kanade i Srbije, rekao je zameniku {efa misije 8. aprila da presuda boli ~ak i one Srbe koji najvi{e nagiwu Zapadu. Haradinaj se “hvalio u svojoj kwizi ’Pripovest o ratu i slobodi’ da je ubijao Srbe”, rekao je Crnobrwa, “a sada je vest o wegovom oslobo|ewu do~ekana {irom sveta sa potpunom ti{inom”. Po Crnobrwinim re~ima, ova ti{ina samo pridodaje srpskoj paranoji da se “svet okrenuo protiv nas”. Crnobrwa je dodao da je op{tepoznata ~iwenica da je Haradinaj dobio slobodu uklawawem svedoka i da je ovo tako|e vi{e nego opasan presedan. Komentar Srbi vide presudu Haradinaju kao rugawe pravdi. Cini~niji i radikalniji elementi srpskog dru{tva veruju da je to jo{ jedan primer poku{aja zapadnog sveta da osramoti i ponizi Srbiju. Mnogi prozapadni Srbi razo~arani su }utawem demokratskih zemaqa u vezi ove presude. Ipak, oni javni slu`benici u Srbiji koji su blisko ukqu~eni u borbu za pravdu, koju vodi srpska vlada, ostaju posve}eni svojim zadacima, uprkos wihovim li~nim ose}awima u vezi sa presudom. Presuda je, sasvim sigurno, u~inila wihov zadatak suo~avawa Srbije sa sopstvenom pro645

{lo{}u teìm, a on }e mo`da postati skoro nemogu} ako radikali pobede na izborima u maju. I SRS i DSS }e sigurno iskoristiti ovu presudu za sopstvenu politi~ku dobit u predizbornom periodu, a to bi tako|e bilo rugawe Srbiji. Manter

CC Referenca: 08BELGRADE372 Wikileaks id: #149785 Tema: Ju`na Srbija se suo~ava sa novim politi~kim realnostima Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 14. april 2008. u 14.36 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/04/08BELGRADE372.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Pored teku}ih izazova sopstvene integracije u ostatak Srbije, nacionalno me{ovita Pre{evska dolina i daqe te{ko izlazi na kraj sa posledicama koje nezavisnost Kosova ima na komunikacije preko nove granice. Politi~ki gledano, lideri Albanaca su i daqe podeqeni u dva tabora: umerewaci, koji se zalaù za integraciju i saradwu sa Beogradom i, nasuprot wima, tvrdolinija{i. Izbori u maju odlu~i}e koji je tabor ja~i. Lideri i Srba i Albanaca rekli su ambasadoru, tokom posete po~etkom aprila, da je region miran zato {to je pomo} od strane Beograda i me|unarodne zajednice poboq{ala kvalitet ìvota. Preduze}a su izvestila o problemima pri izvozu robe na Kosovo ({to je veliki izvor prihoda za ovaj region) a gradona~elnici su izrazili zabrinutost time da li }e javne isprave Republike Kosovo (kao {to su diplome) biti prihva}ene u Srbiji. Politi~ki pejza` Vo|e Srba i Albanaca u ju`noj Srbiji bile su usmerene na lokalne i republi~ke izbore koji slede. Partija za demokratsku akciju (PDA) planirala je da u~estvuje na parlamentarnim izborima, ali je Haqimi 8. aprila rekao ambasadoru da su {anse za to slabe, zbog podela unutar wegove koalicije, zbog pretwe da }e tvrdolinija{i bojkotovati izbore, kao i zbog uslova da mawinske liste moraju da skupe 10.000 glasova. Haqimi se àlio da je vi{i prag (za 7.000 vi{e nego u januaru 2007) nesrazmerno pogodio wegovu zajednicu, zbog malog broja glasa~a i nedostatka saradwe od strane velikih nacionalnih partija (od tog sastanka, Liberalno-demokratska partija po~ela je da pomaè Albancima iz Pre{evske doline da prikupe potpise, a NDI traga za na~inima da im pomogne). Haqi646

mi je rekao ambasadoru da su lideri u Pri{tini bili “vi{e raspoloèni da podrè” u~e{}e Albanaca iz Pre{evske doline na srpskim izborima u januaru 2007, nego sada. Haqimi je rekao da su javni komentari od strane albanskog premijera Beri{e bili “od naro~ite pomo}i” bloku koji se zalagao za u~e{}e. Haqimi je rekao da su gradona~elnik Pre{eva Ragmi Mustafa i zamenik gradona~elnika Bujanovca Jonu{ Musliu uporno nastojali da suzbiju izlaznost Albanaca na izbore u Pre{evskoj dolini, bez otvorenog poziva na bojkot. Haqimi je rekao da su on i wegov koalicioni partner Skender Destani bili ìgosani kao “izdajnici nacije”, u pro{logodi{woj kampawi vo|enoj lecima, u ~ijoj su pozadini bili Musliu, Mustafa i ratni veterani, kao i da sada o~ekuje isto. Gradona~elnik Pre{eva, i tvrdolinija{, Mustafa rekao je da bi bilo “sme{no” za Albance u Pre{evskoj dolini da u~estvuju na dràvnim izborima. Mustafa je rekao ambasadoru 8. aprila da ne}e pozivati Albance na bojkot dràvnih izbora, a kasnije je lokalnoj {tampi pogre{no predstavio svoj sastanak sa ambasadorom, la`no tvrde}i da se ambasador sloìo sa wegovom odlukom da ne u~estvuje. Ambasador je razjasnio i lokalnim i nacionalnim medijima 9. aprila, da ga je gradona~elnik Mustafa uverio da ne}e biti bojkota, te ponovio podr{ku svim gra|anima Srbije da glasaju na dràvnim izborima.

Srbi u Pre{evskoj dolini Lideri srpskog demokratskog bloka u Pre{evskoj dolini bili su frustrirani time {to politika na dràvnom nivou dominira lokalnom izbornom kampawom. Nenad Mani}, {ef ogranka Demokratske stranke (DS) u Pre{evu, rekao je ambasadoru 8. aprila da proevropska poruka DS bloka “ne odjekuje” u ovom siroma{nom, ruralnom regionu Srbije. On se àlio da je DS “izgubila kontrolu” u pogledu socijalnih pitawa, prepu{taju}i ih radikalima, time {to je prose~nom glasa~u delovala kao da nije u dodiru “sa stvarno{}u” ili da je korumpirana, a wihove veze sa tajkunima su bile posebno {tetne. Mani} je rekao da je region odse~en uprkos svojoj lokaciji, prime}uju}i da samo 7% gra|ana u obli`wem Leskovcu (biv{em tekstilnom centru, nazvanom “Srpski Man~ester”) ima paso{, a u Ju`noj Srbiji jo{ i mawe. Umereni Srbi i Albanci krive tvrdu struju u Beogradu za kvarewe me|unacionalne saradwe svojim nacionalisti~kim nastupom. Mani} je rekao ambasadoru da premijer Vojislav Ko{tunica (DSS) jeste “glavna prepreka” regionalnom napretku, zato {to integraciju u Evropu drì “taocem” zarad Kosova. Biv{i gradona~elnik Bujanovca (i Srbin po nacionalnosti) Stojan~a Arsi} rekao je da su nacionalisti kao {to je Ko{tunica zako~ili primenu ôvi}evog plana iz 2001. za stabilizaciju i integraciju ju`ne Srbije, nakon nemira 2001. Arsi} je rekao da, iako je bezbednosna situacija mirna, ekonomski elementi plana (otvarawe 647

radnih mesta, unapre|ewe infrastrukture) jesu podjednako bitni. Arsi} je hvalio Haqimija zbog pokretawa ovih pitawa u parlamentu, ali je izrazio i razo~arewe {to je odgovor poslanika SPS i SRS bio napad na Haqimija. I Arsi} i Mani} rekli su da se nadaju da }e sklepati umerene srpsko-albanske koalicije, ako bude mogu}e, posle izbora 11. maja, budu}i da su obojica rekla da napredak u regionu ne bi bio mogu} bez takve vrste saradwe na zajedni~kim ciqevima.

Novi izazovi Politi~ki i poslovni lideri rekli su ambasadoru da su zabrinuti oko nekih lokalnih posledica nezavisnosti Kosova. Proizvo|a~i mle~nih proizvoda (kqu~na lokalna privredna grana), i Srbi i Albanci, rekli su da odnedavno imaju probleme sa izvozom svojih proizvoda na Kosovo, na kosovskoj strani granice. Vlasnici mlekara, koji dobijaju pomo} od vlade SAD, od SCOPES (Serbia Contingency Planning i ECON Ekonomski uslovi ]omic Security (USAID) – Planirawe za slu~aj nepredvi|enih okolnosti i ekonomsku sigurnost Srbije, prim. prev) rekli su ambasadoru da vlasti na Kosovu zahtevaju nove sertifikacije, ali da je te{ko saznati {ta su konkretno novi uslovi. Oni nisu prijavili nikakvu opstrukciju trgovine od strane Vlade Republike Srbije (pomo}nik ministra za Kosovo Branislava Alendar rekla je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 9. aprila, da Vlada Srbije ne ometa nikakvu trgovinu iz Srbije prema Kosovu). Lideri Albanaca iz Pre{evske doline zabrinuti su da li }e univerzitetski sertifikati sa Kosova biti prihva}eni u Srbiji, nakon nezavisnosti. Mnogi Albanci iz Pre{evske doline zavr{ili su studije u Pri{tini. I Haqimi i gradona~elnik Bujanovca Nagip Arifi rekli su ambasadoru da su zabrinuti da sertifikati koji imaju na sebi od{tampano “Republika Kosovo” ne}e biti prihvatqivi kao isprave u Bujanovcu i Pre{evu. Haqimi i Arifi se nadaju da }e studentima mo}i da bude izdata druga diploma ili da }e se na}i neko drugo re{ewe, prihvatqivo za sve, koje bi omogu}ilo wihovim bira~ima da se vrate sa zavr{enim postdiplomskim studijama i rade u ju`noj Srbiji. Komentar Ju`na Srbija, okruèna sa tri strane susednim zemqama i obdarena glavnim evropskim autoputem, ima solidnu osnovu za ekonomski razvoj. Uz kontinuiranu me|unarodnu pomo}, ovaj siroma{ni region trebalo bi da prevazi|e najnovije izazove nakon progla{ewa nezavisnosti Kosova. Umereni Srbi i Albanci slaù se da su investicije od strane SAD i drugih donatora odigrale kqu~nu ulogu u stabilizaciji regiona i nastavku angaòvawa Beograda. Stoga je va`nije nego ikad da Albanci iz Pre{evske doline i daqe u~estvuju u srpskoj politici, kao i da se 648

obezbedi da posledice nezavisnosti Kosova ne prekinu postoje}e kulturne i trgovinske veze izme|u ju`ne Srbije i Kosova. Manter

CCI Referenca: 08 USNATO130 Wikileaks id: #149697 Tema: Zapisnik sa sastanka Severnoatlantskog saveta, 9. aprila 2008. Poreklo: Misija US NATO Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 14. april 2008. u 5.20 Klasifikacija: tajno/nije za strane dràvqane Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/04/08 USNATO130.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zaveo: nadle`ni Volter S. Rid

Rezime sastanka Severnoatlantskog saveta – Avganistan: NATO IS dobio je zadatak da napravi nacrt primene ISAF-ovog “unutra{weg plana”, dogovorenog u Bukure{tu. Predsedavaju}i vojnog komiteta (CMC), general Heno, proglasio je otvarawe Grani~nog koordinacionog centra u Nangarharu. SHAPE je prevideo postepeno pove}awe prisustva neprijateqskih boraca i napada tokom borbene sezone u 2008. godini. Stalni predstavnik Kanade zatraìo je diskusiju o uslovima pomirewa u Avganistanu. Stalni predstavnik Velike Britanije rekao je da je zaplena opijuma slabije po~ela ove godine u odnosu na pro{lu, mada je GIRoA udarila na neke od visokorangiranih “nedodirqivih” ove godine. Litvanija je objavila da }e 50.000 evra dostaviti Fondu za postoperativnu humanitarnu pomo}, dok je Danska zatraìla od NATO-a obra~un novih ISAF ponuda iz Bukure{ta i status Kombinovane zajedni~ke izjave o potra`wama. – Balkan: generalni sekretar de Hop Shefer podvukao je hitnost saradwe UNMIK-EU, posle usvajawa kosovskog ustava, i istakao da }e on razmotriti i objaviti Inicijalnu direktivu da se dozvoli nacionalnim vojnim vlastima da razviju Plan balkanskih operacija. – Afrika: podr{ka Afri~koj uniji; generalni sekretar izvestio je Savet o svom sastanku sa komesarom AU @anom Pingom, na kom su razmatrali zahtev Afri~ke unije da NATO pruì pomo} Afri~kim oruànim snagama. – Irak: generalni sekretar podsetio je stalne predstavnike na posetu premijera Malikija NATO-u slede}e nedeqe, tokom koje }e izneti svoju procenu NATO trening misije u Iraku (NTM-I) i wegov pogled na budu}u ira~ku saradwu sa NATO-om. CMC je primetio da je u posledwe dve nedeqe do{lo do pove}awa broja napada na vojnike Koalicionih snaga u Bagdadu, kao reakcija na operacije Vlade Izraela u Basri. 649

– Ce-Em-Iks ’08: Direktor NATO Sistema za be`bawe i savla|ivawe kriza izvestio je NAC o NATO ve`bi rukovo|ewa krize za 2008. (Ce-Em-Iks ’08), NATO godi{woj politi~ko-vojnoj ve`bi koja ukqu~uje general{tab NATO-a, ACO, ACT i glavne gradove 26 saveznica. UNDPKO, UNOCHA, UNHCR, OEBS i EU pozvane su da budu posmatra~i. – Aùrirani izve{taj o problemima menaymenta general{taba: savetnik generalnog sekretara za izvr{ni menayment upoznao je stalne predstavnike sa {irokim nizom pitawa vezanih za menayment, o kojima se trenutno raspravqa u Komitetu civilnog buyeta, ukqu~uju}i tu i lomqivo stawe infrastrukture sada{we zgrade, teku}e “selektivno doterivawe”, usmereno ka popravqawu javnih delova sada{we zgrade, potrebu za pro{irewem radnog prostora posle poziva za ~lanstvo najmawe dvema dràvama na bukure{tanskom samitu, teku}e poku{aje da se revitalizuje infrastruktura informacione tehnologije general{taba, reforma general{taba i pitawa vezana za preseqewe u novu zgradu general{taba. Nekoliko nacija izrazilo je zabrinutost nad posledicama po buyet koje bi ova pitawa mogla da imaju. – Izjave o politi~kim temama: zamenik stalnog predstavnika Italije doneo je zapisnik sa nedavnih rasprava u Ujediwenim nacijama o mirovnim operacijama. – AOB: zamenik {efa misije Olson osvrnuo se na usvajawe putnih ograni~ewa za iranske zvani~nike, zbog iranskih neprekidnih kr{ewa prethodnih rezolucija Saveta bezbednosti UN vezanih za nuklearni program. – Balkan: generalni sekretar podsetio je da je nacrt kosovskog ustava, koji je usvojila ustavna komisija u Pri{tini, verifikovan od strane me|unarodnog civilnog predstavnika Fejta 2. aprila, ocenom da je saglasan sa sveobuhvatnim predlogom re{ewa statusa Kosova. Kosovske vlasti potpisale su dokument, koji sada razmatra kosovska skup{tina kako bi ga ratifikovala, posle ~ega bi stupio na snagu kada je i zakazano, 15. juna. U vezi sa tim, generalni sekretar je istakao hitnost obavqawa odgovaraju}ih priprema za predstoje}u tranziciju izme|u UNMIKa i misije Euleksa, {to je tema koju je podvukao i generalnom sekretaru Ujediwenih nacija Ban Ki Munu na wihovom bilateralnom sastanku u Bukure{tu. Generalni sekretar je tako|e obavestio Savet da MKTJ-ova osloba|aju}a presuda biv{em kosovskom premijeru Ramu{u Haradinaju moè da izvr{i mogu}i uticaj na politiku na Kosovu, naro~ito po wegovom povratku u Pri{tinu. Generalni sekretar je istakao da }e naredni sastanak Me|unarodne upravqa~ke grupe biti odràn u Be~u, 17. aprila i da }e savetnik za operacije generalnog sekretara, Yejms Perdju, predstavqati NATO na tom sastanku. Na kraju, generalni sekretar je obave650

stio Savet da }e izdati Inicijalnu direktivu NAC-a, koja }e nacionalnim vojnim vlastima u NATO-u omogu}iti neophodna uputstva za razvijawe tre}e revizije Plana zajedni~kih balkanskih operacija, koju }e prihvatiti Vojni komitet a odobriti NAC najkasnije 90 dana posle izdavawa direktive. Generalni sekretar namerava da najpre obavi neformalne diskusije o ovoj direktivi sa stalnim predstavnicima slede}e nedeqe, pre nego {to od wih zatraì odobrewe. General Li Gobi iz IMS-a izneo je kako izgleda novo stawe stvari na Kosovu, rekav{i da su nedavni boravci na Kosovu srpskih politi~ara kao {to je lider SRS-a Tomislav Nikoli}, privukli velike mase naroda u srpskim enklavama, ali do sada nisu izazvali nikakvo nasiqe. Sli~no tome, objavqivawe presude Haradinaju dovelo je do slavqa me|u kosovskim Albancima u zapadnim oblastima. KFOR nastavqa sa poja~anim operativnim tempom, a nema~ki ORF bataqon, koji je upravo zavr{io operativne vojne ve`be na Kosovu, osta}e na Kosovu sve do kraja maja, dok ne pro|u srpski izbori, zakazani za 11. maj. Dana 4. aprila, komanda KFOR-a dodala je zgradu suda u severnoj Mitrovici na KFOR-ov spisak objekata kojima je dodeqen specijalan status, i, kao rezultat toga, omogu}i}e komandi KFOR-a da osigura pruàwe odgovaraju}e za{tite, ukqu~uju}i tu i postavqawe zabrawene zone oko zgrade suda u slu~aju izbijawa daqeg nasiqa. U odgovoru na poqsko pitawe, Li Gobi je rekao da UNMIK nastavqa da obezbe|uje sudnicu, ali da KFOR odràva vidqivo prisustvo. Slovenija je obavestila Savet o rezultatima sastanka ministara spoqnih poslova EU, odrànog 28-29. marta, koji je zna~ajan zbog prisustva srpskog ministra spoqnih poslova Jeremi}a i kosovskog premijera Ta~ija. Belgija je, nagla{avaju}i zabrinutost generalnog sekretara u pogledu uskla|ivawa me|unarodnih ~inilaca na Kosovu, zahtevala da sazna da li je mogu}e da sve tri organizacije – UN, EU i NATO – zapo~nu intenziviran dijalog u vezi sa tranzicijom i, ako jeste, kako bi to moglo da bude postignuto. Velika Britanija je, mada podràva ovu ideju, upozorila da saveznici moraju dobro da promisle unapred, kako bismo od te saradwe dobili ono {to èlimo. Iako je [panija izrazila generalnu saglasnost sa belgijskom idejom, i prima NAC Inicijalne direktive, {panski stalni predstavnik primetio je da bi trebalo pratiti razvoj rasprave u Wujorku oko budu}nosti UNMIK-a. On se potom raspitivao o ulozi KFOR-a, vezano za nedavnu reviziju plana fragmentarne operativne naredbe o suzbijawu “gra|anske neposlu{nosti”, isti~u}i da NAC mora da bude informisan o bilo kakvim izmenama KFORovog mandata. General Li Gobi odgovorio je da KFOR ima ulogu u pruàwu podr{ke ovoj misiji, u skladu sa wegovim mandatom, i obe}ao da }e NATO vojne vlasti propisno obave{tavati o svemu. Generalni sekretar je, u 651

odgovoru na belgijski predlog, zakqu~io da ima jasnih pote{ko}a u sastavqawu ova tri tela kako bi raspravqala o Kosovu, ali se nada da }e general De Kermabon biti u stawu da izvesti PSC naredne sedmice o tome kako }e se misija Euleks transformisati na Kosovu. Generalni sekretar je tako|e istakao da naglasak na tranziciji i bilo kakvom rekonfiguraciji UNMIK-a mora da bude raspravqen u Wujorku, a da trenutno u Savetu bezbednosti ne postoji saglasnost u pogledu pravca koji bi trebalo zauzeti.

CCII Referenca: 08PODGORICA132 Wikileaks id: #150111 Tema: Crna Gora ne}e priznati Kosovo zbog izbora u Srbiji Poreklo: Ambasada u Podgorici (Crna Gora) Vreme slawa telegrama: sreda, 16. april 2008. u 17.21 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/04/08PODGORICA132.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Crna Gora ne}e priznati Kosovo pre izbora u Srbiji 11. maja, kako bi izbegla pospe{ivawe glasawa za nacionaliste u Srbiji. I premijer Kosova Ta~i i biv{i premijer êku rekli su ministru spoqnih poslova Ro~enu (za{tititi) i crnogorskom premijeru (za{tititi), u pogledu toga, da razumeju i podràvaju stav vlade CG, po Ro~enovim re~ima. Ro~en je priznao da su on i wegov makedonski kolega “uporedili bele{ke” o planovima za priznawe, ali nije rekao da te dve vlade koordiniraju poteze. Ro~en nije teoretisao u pogledu toga kada bi Crna Gora mogla da prizna Kosovo, ali je rekao da bi im pobeda nacionalista u Srbiji olak{ala takav korak. Ministar spoqnih poslova Ro~en (za{tititi) rekao je ambasadoru 15. aprila da vlada Makedonije ne}e priznati Kosovo pre izbora u Srbiji 11. maja, kako ne bi pospe{ila glasawe za nacionaliste tog dana, po re~ima ministra spoqnih poslova. On je rekao da je o ovome nedavno raspravqao sa premijerom Kosova Ha{imom Ta~ijem, tvrde}i da je potowi razumeo i podrào odluku Crnogoraca. Ro~en je dodao da je premijer \ukanovi} dobio iste reakcije od êkua, tokom nedavnog telefonskog razgovora, koji je uprili~io biv{i kosovski premijer. Ro~en je rekao da je dvaput uporedio stavove sa makedonskim premijerom o planovima za priznavawe. Po Ro~enu, makedonski ministar spoqnih poslova je prethodno rekao da Skopqe ne planira da ~eka do sopstvenih izbora u junu, pa da onda prizna. Na pitawe da li dve zemqe planiraju da koordiniraju objave priznawa, Ro~en je rekao da nije bilo nikakvog zvani~nog dogovora da se tako postupi. 652

Ro~en nije hteo da teoreti{e o tome kada bi Crna Gora mogla da prizna Kosovo, ali je ponovio tvrdwu vlade CG da planira da ujedna~i svoj stav sa stavom svojih evroatlantskih partnera. On je izneo mi{qewe da bi pobeda nacionalista na izborima u Srbiji olak{ala Crnoj Gori da prizna Kosovo, ali je ponovio zapaàwe koje nam je ranije izneo premijer, da se vlada CG ne pla{i pobede radikala. Kao {to nam je premijer tako|e ranije rekao, zamenik {efa SRS, Toma Nikoli}, poslao je signale vladi CG da Crna Gora nema nikakvog razloga za zabrinutost, ~ak i u slu~aju da radikali osvoje vlast u Beogradu. Ro~en je tako|e umawio zna~aj eventualne parlamentarne rasprave o Kosovu, koju opozicija zahteva. On je rekao da se vlada CG ne pla{i takvih diskusija, ali da }e samo vlada biti ta koja }e odrediti da li, ili kada }e se to pitawe na}i pred parlamentom. Ministar spoqnih poslova je dodao da mu je srpski ministar spoqnih poslova Jeremi} rekao da je politika Srbije da na najmawu meru svede broj zemaqa koje priznaju Kosovo, sa namerom da traì (mo`da u vreme oko zasedawa GS UN u septembru) da pitawe nezavisnosti Kosova bude upu}eno MSP na ocenu. Ro~en je, tako|e, naglasio ambasadoru da }e premijer putovati u Moskvu idu}e nedeqe, ali da ne}e zahtevati sastanke “na najvi{em nivou”. Glavni razlog za posetu, rekao je, jeste prisustvovawe otvarawu prve crnogorske banke ikad otvorene u inostranstvu (napomena: banka nad kojom, bar delimi~no, vlasni{tvo ima crnogorski oligarh Kneèvi}). Mur

CCIII Referenca: 08BELGRADE382 Wikileaks id: #150096 Tema: Ruske energetske aktivnosti u Srbiji – ima li tu ne~eg? Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 16. april 2008. Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/04/08BELGRADE382.html Istorija: prvi put objavqeno u sredu, 24. avgusta 2011. u 3.21

Rezime Srpsko dràvno preduze}e za proizvodwu elektri~ne energije potpisalo je sporazum sa ruskom firmom za proizvodwu elektri~ne energije RAO, koji daje Inter RAO mogu}nost da bude partner EPS u izgradwi kapaciteta za proizvodwu elektri~ne energije u Srbiji. Sporazum je vi|en kao politi~ki motivisan uvod za nove investicije Rusije u Srbiji. Iako je sporazum privukao pa`wu medija, ministar za energetiku opredelio se da ga ne pomiwe tokom jedne poslovne konferencije 15. 653

aprila. Na istoj konferenciji, predstavnici Gazproma suo~ili su se sa te{kim pitawima o namerama Gazproma, dok se on zalagao za dopunu zabrane na uvoz naftnih derivata benzina.

Rusi potpisuju sporazum o razvoju postrojewa za proizvodwu elektri~ne energije Srpsko dràvno preduze}e za proizvodwu elektri~ne energije EPS potpisalo je ugovor sa ruskom firmom Inter RAO o saradwi na razvoju postrojewa za proizvodwu elektri~ne energije. Ugovor je po sebi politi~ki gambit, koji su{tinski ne obavezuje nijednu stranu. EPS je pristao da razmewuje informacije o eventualnim projektima u Srbiji, kao i na trì{tima tre}ih zemaqa. EPS ima 30 dana da po{aqe Inter RAO spisak planiranih projekata, a Inter RAO onda moè da kaè da li je zainteresovan da u~estvuje kao strate{ki partner u tim projektima, u narednih 60 dana. Sporazum nije obavezuju}i, i traja}e do 1. jula 2009. Svaka strana moè da odustane od sporazuma u bilo kom trenutku. Sporazum o elektri~noj energiji sa Rusijom – koji sporazum? U nadrealisti~kom prizoru 15. aprila, na prethodno zakazanoj konferenciji za novinare o razvoju sektora energetike u Srbiji, i ministar za energetiku Popovi} (DSS), i {ef trgovawa strujom u EPS, izbegli su bilo kakvo pomiwawe dogovora, koji je bio potpisan samo jedan dan ranije. Neverovatno, ali Popovi} je izjavio da se on ipak nada nastavku javnih tendera za odabir strate{kih partnera za razvijawe projekata nove generacije u proizvodwi elektri~ne energije, iako je sada{wa vlada samo privremena – a to je upravo ono {to sporazum sa Inter RAO predlaè da se vr{i van bilo kakvog tenderskog procesa. Popovi} ve} dugo podràva javne tendere za odabir strate{kih partnera za zajedni~ki razvoj proizvodnih kapaciteta sa EPS. Uprkos Popovi}evoj vode}oj poziciji u Ko{tuni~inoj stranci DSS (Popovi} je kandidat za gradona~elnika Beograda za izbore 11. maja), Popovi} je bio oprezan, ograni~avaju}i svoju povezanost sa netransparentnim poslovima sa Rusijom u oblasti energetike, kao {to je sporazum NIS-Gazprom. Nekoliko kontakata nam je reklo da Popovi}a mu~i nedostatak transparentnosti u ovim poslovima, tako da je sledio moto koji i dete zna: “Ako ne moè{ da kaè{ ne{to lepo, boqe da ne kaè{ ni{ta”. Jedan predstavnik firme EFT, koja trguje elektri~nom energijom, rekao je slu`beniku ekonomskog odeqewa ambasade, mimo glavne teme konferencije, da EFT misli da je u prvobitnom sporazumu sa Inter RAO postojala kaluzula ekskluzivnosti. U ovoj klauzuli navodno je stajalo da EPS ne moè da sara|uje ni sa kakvim drugim strate{kim partnerima na projektima proizvodwe elektri~ne energije. Direktor EPS odbio je da pristane na tu odredbu, pa je izba~ena u posledwem trenutku. 654

Da li je iko voqan da brani sporazum? Posao sa elektri~nom energijom i situacija sa privatizacijom bili su toliko problemati~ni da su dvojica govornika iz Srbije, direktor Srbijagasa i {ef izvr{nog odbora NIS odbili da u~estvuju na drugoj panel-diskusiji u okviru konferencije, prikladno naslovqene: “Privatizacija i ulagawe u sektor energetike – preduslovi i ograni~ewa”. Ovaj panel je na kraju vodio Slovenac, a predstavnici iz slovena~kih i norve{kih energetskih firmi govorili su o situaciji na srpskom trì{tu elektri~ne energije. Predstavnik Gazproma ne pridobija prijateqe Dimitri Mali{ev iz Gazproma rekao je okupqenima da je Gazprom ponudio ono {to savr{eno odgovara srpskoj dràvnoj naftnoj firmi NIS, jer Gazprom ima vi{ak sirove nafte, a potrebni su mu kapaciteti za preradu, {to NIS moè da ponudi. Mali{ev je rekao da za Srbiju nije sre}na okolnost to {to parlament nije ratifikovao okvirni energetski sporazum sa Rusijom, jer bi to moglo da uzrokuje odlagawe realizacije ugovora o nabavci sa dràvnom naftnom firmom NIS i drugih segmenata okvirnog sporazuma. On je tvrdio da Gazprom planira da udvostru~i proizvodni kapacitet rafinerije NIS, ali da ne}e da iznosi detaqe o planovima ili finansirawu. On je vi{e puta skretao pa`wu da Gazprom ne moè da zavr{i poboq{awa na rafineriji pre 2012. zbog ka{wewa na srpskoj strani. Mali{ev je tvrdio da NIS ne}e biti spreman da se nadme}e sa me|unarodnim igra~ima ako Srbija otvori konkurenciji trì{te benzina 2010. On je rekao da bi srpska vlada trebalo da deli interes za za{titu NIS-a i nakon 2010, zato {to }e vlada jo{ uvek biti delimi~an vlasnik te firme. Ministar Popovi} je tako|e pri~ao o pogodbi oko NIS-a. On je rekao da je jo{ potrebno pregovarati o ozbiqnim sporazumima (alt. prevod: ugovorima, prim. prev.). On je tako|e rekao da }e Srbija po~eti da puni skladi{te prirodnog gasa Banatski Dvor u najskorije vreme (uprkos prethodnom pritisku Gazproma da ne puni taj objekat pre nego {to do|e pod kontrolu Gazproma). Nakon prezentacije Gazproma, jedan od obi~nih slu`benika Ministarstva za energetiku potrudio se da na|e slu`benika ekonomskog odeqewa ambasade, da mu se àli na “arogantan ton” Mali{eva i na nepravedno malu cenu koju je Gazprom ponudio NIS-u. Komentar Sporazum o saradwi sa Inter RAO ne sadrì nikakve obaveze i na kraju bi moglo da se ispostavi da ni{ta ni ne vredi. Uprkos tome, taj sporazum }e verovatno biti prisutan u govorima strana~kih lidera DSS i NS tokom kampawe, kao jo{ jedan primer prijateqstva i savezni655

{tva Rusije. îwenica da se Popovi} opredelio da govori o transparentnim tenderima, a ne o zakulisnim pogodbama kao {to je ona sa Inter RAO i prodaja NIS-a pokazuje da, iako on nije voqan ili sposoban da spre~i ove poslove, on ipak poku{ava da izbegne bliù povezanost sa wima. Ako demokratske prozapadne stranke pobede na izborima 11. maja, sporazum sa Inter RAO }e verovatno izgubiti na zna~aju. Sa druge strane, ako radikali uspeju da formiraju vladu sa DSS, Inter RAO }e biti u poziciji da onemogu}i zainteresovanim evropskim kompanijama za proizvodwu elektri~ne energije da sara|uju sa EPS na projektima u Srbiji. Manter

CCIV Referenca: 08BELGRADE396 Wikileaks id: #150432 Tema: Srbija – Socijalisti nestrpqivi da se nagode Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 18. april 2008. u 15.09 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/04/08BELGRADE396.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Socijalisti~ka partija Srbije izgleda da ima dovoqno podr{ke da osvoji mesta na parlamentarnim izborima 2008, a mo`da }e ~ak i pove}ati svoje prisustvo u parlamentu po prvi put od zbacivawa sa vlasti biv{eg predsednika partije i osu|enog ratnog zlo~inca Slobodana Milo{evi}a. Zvani~nici stranke ostavili su otvorenom mogu}nost koalicije bilo sa proevropskim, bilo sa antievropskim blokom. ^lanstvo stranke podeqeno je izme|u komunista iz Milo{evi}evog doba i reformista koji imaju viziju moderne levi~arske partije koja moè da ispuni obe}awa u vezi socijalnih i ekonomskih pitawa, pri ~emu neki partijski lideri privatno kaù da spadaju u tabor ovih drugih. Ove unutra{we podele ne}e spre~iti partiju da poku{a da se izbori za eventualnu poziciju kqu~nog igra~a i da napravi najboqu mogu}u pogodbu u postizbornim pregovorima. Jo{ uvek ìvi Pre godinu dana, Socijalisti~ka partija Srbije Slobodana Milo{evi}a (SPS) bila je na ivici propasti. Bez svojih ministara, SPS je imao samo marginalnu vlast kroz mawinsku podr{ku Ko{tuni~inoj vladaju}oj koaliciji 2003-2006. Ispitiva~i javnog mwewa nisu se slagali oko toga da li SPS moè da pre|e prag od 5%, neophodan za ulazak u 656

parlament, a mnogi politi~ki posmatra~i smatrali su SPS partijom na izdahu. Ovi analiti~ari su uzimali u obzir Milo{evi}evo nasle|e, naklowenost tvrdokornijih Srpskoj radikalnoj stranci i, naprosto, demografske podatke (penzioneri koji su sve stariji) kao razloge za propadawe partije. Na izborima 2007, SPS se nadmetao sa partijama kao {to je Srpska partija penzionera (PUPS) za glasove sli~nih bira~a. Ipak, na parlamentarnim izborima januara 2007, SPS se odrào, pre{av{i prag sa 5,6% ukupnih glasova (oko 227.000 glasova). Ovo je bio najniì ukupan broj glasova koji je SPS osvojio (2003, SPS je osvojio preko 7%, a u decembru 2000, na prvim izborima nakon zbacivawa Milo{evi}a sa vlasti od strane sada{weg premijera Vojislava Ko{tunice, preko 13%). SPS je, izgleda, preokrenuo svoj opadaju}i trend. U prvom krugu predsedni~kih izbora, u januaru 2008, kandidat SPS Milutin Mrkowi} osvojio je skoro 250.000 glasova vi{e nego kandidat LDP êdomir Jovanovi}, i to bez podr{ke PUPS ili drugih stranaka. Lider SPS Ivica Da~i} napravio je predizbornu koaliciju sa PUPS i Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovi}a Palme (JS). PUPS je pobrao preko 120.000 glasova 2007. (3,1%), a Markovi}, gradona~elnik Jagodine i biv{i srpski paravojni vo|a, verovatno donosi 15.000 do 20.000 glasova.

SPS: Spremni smo da vodimo Partija je optimisti~na. Da~i} je 5. aprila pokrenuo kampawu SPS u Beogradu, obe}avaju}i “veliki povratak SPS”. On je rekao “Politici” 11. aprila da SPS ne nudi vi{e samo mawinsku podr{ku, kao {to je to ~inio Ko{tunici. Gradona~elnik Vrawa Miroqub Stoj~i} (SPS) rekao je ambasadoru 8. aprila da je prisustvo 20.000 qudi na skupu prema{ilo o~ekivawa. Po ~lanku u “Ve~erwim novostima” od 15. aprila pod naslovom “Levica uzvra}a udarac”, SPS je uspe{no prebrodio Milo{evi}evo doba i sada je postao “vrlo ugledan” “najpoèqniji” koalicioni partner. “Ve~erwe novosti” su kao primer navele biv{eg predsednika SRJ Zorana Lili}a (1993-1997), predsednika fudbalskog kluba Partizan Tomislava Karayi}a, advokata odbrane pred MKTJ Tomu Filu i dekana privatnog univerziteta Mi}u Jovanovi}a. Da~i} je ustvrdio na B92, 8. aprila, da SPS ima najvi{e “profesionalaca”, kao {to je Mrkowi}, koji su “sposobni da vode Srbiju”. Lider SPS-a je rekao da }e glavni prioriteti partije biti ve}e penzije, besplatno zdravstvo, ukidawe akademskih {kolarina i ja~awe radni~kih sindikata. Upori{ta SPS odolevaju Lokalni lideri SPS uvereni su da je razo~arewe u svim slojevima dru{tva odràlo platformu wihove partije relevantnom. Popularni gradona~elnik Stoj~i} rekao je ambasadoru 8. aprila da Srbi èle da se 657

politi~ke vo|e bave pitawima nezaposlenosti i socijalne pomo}i “iznad svega ostalog” i da SPS dobro stoji po tim pitawima. Milo{ Babi}, gradona~elnik Kraqeva iz Nove Srbije (NS), rekao je zameniku {efa misije, 14. aprila, da se podr{ka SPS kre}e oko 10% u wegovom regionu, zbog va`nosti socijalnih pitawa. Babi} je rekao da je disproporcionalno starija populacija Srbije zainteresovana za penzije, socijalnu pomo} i olak{ice za nezaposlene – {to su sve pitawa kojima SPS posve}uje centralnu pa`wu. Babi} je rekao da na ruku SPS-u ide ~iwenica da je privatizacija u centralnoj Srbiji ispala “propast”. Svetomir Gordi}, lokalni lider SPS u Priboju (zapadni Sanyak) rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 10. aprila, da je od 20.000 glasa~a 6000 penzionera i da sna`no podràvaju SPS. Gordi} misli da je pro{lo dovoqno vremena kako bi se “prestalo sa demonizovawem SPS i Srbije” i da se Srbija mora prikqu~iti EU, ali “dostojanstveno i ponosno”.

Zapaqiva retorika Iako je Milo{evi} umro pre vi{e od dve godine, wegova partija se jo{ uvek drì wega i wegove nacionalisti~ke retorike. U februaru 2008, uo~i nezavisnosti Kosova i nemira 21. februara, Da~i} je rekao da su Milo{evi} i SPS “otpo~eli bitku za Kosovo” velikim okupqawima na Kosovu i u Beogradu. Da~i} je rekao da je SPS “naro~ito zadovoqna” jedinstvom politi~kih stranaka u vezi Kosova zato {to je Milo{evi} “definisao taj stav”. Na drugu godi{wicu Milo{evi}eve smrti, 12. marta, Da~i} je rekao pristalicama da su sada{we vo|e partije nastavile Milo{evi}evim stopama i zastupale wegovu poruku o Kosovu. Milo{evi}evi “principi na{e nacionalne politike jo{ uvek su ìvi”, rekao je ponosno Da~i}. Da~i} je rekao dnevnom listu “Politika” 11. aprila da je Milo{evi} bio uspe{niji od wegovih naslednika. SPS je “postigao Dejtonski sporazum i Rezoluciju 1244”, rekao je on. “[ta su demokrate u~inile za 8 godina?” U razgovoru sa slu`benikom politi~kog odeqewa ambasade, 11. aprila, gradona~elnik Nove Varo{i iz redova SPS (i ~lan glavnog odbora) Branislav Dilpari} nazvao je SAD “licemernim” po pitawu Kosova i rekao da je napad na ambasadu SAD 21. februara bio minimalan u pore|ewu sa onim “{to su SAD u~inile Srbiji 1999”. Koalicione opcije: velika debata Dok je Da~i} javno izjavqivao da su tvrdolinija{ke partije, kao {to su DSS i radikali prirodniji koalicioni partneri, bio je pa`qiv da ne iskqu~i nijednu od velikih stranaka. Da~i} je rekao za B92 da su “koalicioni pregovori sa svima mogu}i”, osim sa liberalnim demokratama (LDP) ili ~lanovima bloka DS: Nenadom ânkom (Liga socijal658

demokrata Vojvodine) i Vukom Dra{kovi}em (Srpski pokret obnove). U intervjuu od 11. aprila, Da~i} je rekao da bi prvo voleo da razgovara sa Ko{tuni~inim DSS-om posle izbora, nazivaju}i ih “najprirodnijim partnerom”. Govore}i za B92, Da~i} je rekao da o~ekuje da }e SPS i DSS biti oni koji ustvari odlu~uju ko }e do}i na vlast, pozivaju}i se na “politi~ku matematiku”.

Privatno pragmati~an? Nasuprot ovim javnim komentarima, Da~i} je rekao slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, na sastanku od 25. februara, da SPS èli da sara|uje sa SAD i EU, ali da bi to bilo mogu}e samo nakon nekoliko meseci ili vi{e. On je rekao da SPS namerava da postane onakva socijalisti~ka partija kakve su i ostale (mainstream – alt. prevod “mejnstrim” socijalisti~ka partija, prim. prev) i da se nada u~lawewu u socijalisti~ku internacionalu. Gradona~elnik Vrawa, Stoj~i}, rekao je ambasadoru 8. aprila da mnogi u SPS “èle da modernizuju partiju” i da se “rastanu od istorije”. Rekao je da je dobar znak to {to je SPS nagovestila da je otvorena za saradwu sa “svim partijama”. On se nada, me|utim, da }e partija jasno ista}i glavne vrednosti za koje se zalaè – podr{ku penzionerima i nezaposlenima i da }e se sporazumeti da to budu prioriteti vlade, pre ulaska u koaliciju. U razli~itim prilikama, od oktobra 2007. do januara 2008, Da~i} je govorio slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da mu je namera da SPS bude u slede}oj vladi. Iako je namerno propustio da odgovori na pitawe o koalicionim partnerima, tvrdio je da rukovodstvo SPS podràva predsednika Tadi}a i Demokratsku stranku. Akademik Mihajlo Crnobrwa rekao je DCM 8. aprila da SPS i DS jo{ uvek mogu da postignu dogovor posle izbora, budu}i da bi DS mogla da privu~e reformisti~ko krilo SPS, podràvaju}i ~lanstvo SPS u socijalisti~koj internacionali. Glasine o nagodbi Po jednom kontaktu u DS, DS, SPS i LDP ve} raspravqaju o dogovoru. Filip Medi}, savetnik vi{eg rukovodioca DS Ivana Vejvode, rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 18. aprila, da bi po uslovima dogovora SPS dobio neka ministarstva, dok bi LDP pruào mawinsku podr{ku “sve dok koalicija nastavqa putem evropske integracije”. Medi} je bio zabrinut da }e, ako su ti detaqi ta~ni i ako procure u javnost pre 11. maja, SPS zbog toga izgubiti podr{ku beskompromisnih ~lanova, {to }e umawiti sposobnost socijalista da pre|u prag od 5%. Jo{ uvek ne veruju Kao {to je ve} izve{teno, mnogi politi~ki analiti~ari ne smatraju dogovor SPS-DS realisti~nim. Potpredsednik LDP Ivan Andri} 659

rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 14. aprila da, uprkos Da~i}evim tvrdwama, to ne bi bilo mogu}e zbog zatezawa od strane beskompromisne ve}ine glasa~a SPS. Kada bi SPS imala izbora, ona bi se prikqu~ila radikalima, rekao je. Biv{i Tadi}ev savetnik, i pregovara~ za Kosovo, rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 16. aprila, da je dogovor SPS-DS vrlo nezamisliv. DS je, po wegovom gledi{tu, “uprskala” time {to je dopustila da javnost sazna za mogu}nost koalicije, {to je primoralo Da~i}a da je javno pori~e. Kojen je dodao da }e “oìvqavawe” SPS biti kratkog veka i da }e pre biti znak politi~ke promu}urnosti, nego vra}awa politi~kog zna~aja. “Naredni talas penzionera ne}e biti socijalisti”, rekao je.

Komentar Kratkog veka ili ne, socijalisti }e verovatno igrati zna~ajnu ulogu u postizbornim koalicijama, bilo sa DS ili sa SRS. âk i da se DSS i SRS dogovore da vladaju, moè im i daqe zatrebati podr{ka SPS za formirawe vlade. Ako SPS stupi u pregovore sa blokom DS, SPS }e traìti na~ina da iskoristi preporuke DS i obnovi svoj me|unarodni legitimitet, kao reformisana levi~arska partija. U svakom slu~aju, SPS }e, verovatno, nametnuti dovoqno visoku cenu da ostane politi~ki vidqiva i odrìva, do slede}ih izbora. Manter

CCV Referenca: 08BELGRADE412 Wikileaks id: # Tema: Tuìlac MKTJ traì hap{ewe preostalih begunaca, lokalni tuìlac skepti~an Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 22. april 2008. Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/04/08BELGRADE412.html Istorija: prvi put objavqeno u utorak, 30. avgusta 2011. godine

Rezime Glavni tuìlac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc pozvao je srpske vlasti da poja~aju saradwu sa ovim sudom i, naro~ito, da uhapse preostala ~etiri begunca. Srpski zvani~nici su iskoristili Bramercovu prvu posetu Beogradu da podvuku svoju qutwu zbog nedavne osloba|aju}e presude u korist Albanca Ramu{a Haradinaja. Lokalni tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} tvrdi da je presuda u slu~aju Haradinaj negativno uticala na druge predmete, posebno na postupak protiv Vojislava [e{eqa u Hagu i slu~aj bra}e Biti}i u Beogradu. 660

Bramerc traì hap{ewa i saradwu Tokom wegove posete Beogradu, 17. aprila, lokalni mediji su izvestili da je glavni tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (ICTY) Ser` Bramerc, rekao da je neophodno da Srbija privede pravdi preostala ~etiri begunca – Ratka Mladi}a, Radovana Karayi}a, Gorana Hayi}a i Stojana @upqanina. Bramerc je pozvao Srbiju da poja~a saradwu sa Ha{kim tribunalom, tribunalu olak{a pristup srpskim dokumentima, kao i da oslobodi svedoke iz Srbije obaveze ~uvawa dràvne tajne. Posledice osloba|awa Haradinaja Srpski zvani~nici su izrazili Bramercu svoje nezadovoqstvo presudom Haradinaju. Prema saop{tewu wegove kancelarije nakon sastanka sa Bramercom, premijer Vojislav Ko{tunica je rekao Bramercu da je osloba|awe Haradinaja dovelo legitimitet suda u pitawe. Saop{tewe iz kancelarije predsednika Borisa Tadi}a je istaklo zabrinutost predsednika zbog “nepravedne” presude, nezadovoqstvo srpske javnosti, kao i o~ekivawe da }e Bramerc uloìti àlbu na osloba|aju}u presudu. Ipak, u predsednikovoj izjavi je nagla{eno da Srbija ~ini sve {to je mogu}e da u potpunosti sara|uje sa Ha{kim tribunalom. “To nije samo moralna obaveza Srbije da izvr{i svoje obaveze prema Ha{kom tribunalu, ve} je i obaveza Srbije po me|unarodnom i doma}em pravu”, rekao je Tadi}. Rasim Qaji}, predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom je rekao Bramercu da je presuda imala negativan uticaj na trenutnu politi~ku situaciju. Uticaj na su|ewe [e{equ Tuìlac za ratne zlo~ine, Vladimir Vuk~evi}, rekao je stalnom pravnom savetniku ambasade, 16. aprila, da je osloba|aju}a presuda u predmetu Haradinaj imala nesre}an uticaj na su|ewe lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu [e{equ. Vuk~evi} je rekao da [e{eq primewuje istu strategiju kao Haradinaj – zastra{ivawe svedoka – videv{i kako je uspe{na ova taktika bila u predmetu Haradinaj. Neki svedoci, ukqu~uju}i i saradnika koji je prethodno svedo~io o Ov~ari pred sudom u Beogradu, su ve} izrazili oklevawe i bezbednosne brige u vezi svedo~ewa, rekao je Vuk~evi}. Predmet Biti}i Vuk~evi} je rekao da su efekti presude Haradinaju o~igledni u predmetu bra}e Biti}i, trojice ameri~kih dràvqana ubijenih 1999. godine. Vuk~evi} je rekao da su|ewe ide kako treba i da o~ekuje presudu protiv dvojice optuènih koji su pomagali i podràvali nezakonito pritvarawe bra}e Biti}i. Ipak, on je konstatovao da je osloba|awe Ha661

radinaja i eventualna osloba|aju}a presuda i progla{avawe nezavisnosti Kosova uzelo svoj danak. Svedoci i osumwi~eni sau~esnici iz MUPa su pokazali novu odlu~nost da za{tite krivce. Vuk~evi} je rekao da se tuìlac u ovom slu~aju sve ~e{}e sre}e “sa zidom }utawa” u ispitivawu svedoka, koji su se o~igledno osilili u za{titi krivaca. Vuk~evi} je rekao da je tuìlac uveren da je zamenik komandanta specijalnih snaga Gorana Radosavqevi}a Gurija (u direktnom lancu komande logorom u Petrovom Selu, mestom ubistva bra}e Biti}i) znao ili odobrio ubistvo i da je naloìo zastra{ivawe svedoka u ovom slu~aju. Vuk~evi} ukazuje da snage oko Gurija mo`da stoje iza prete}ih pisama koja stiù tuìocu, koja su pokazana FBI radi analize.

Komentar Bramercova poseta je malo u~inila u sti{avawu lokalnog besa povodom osloba|aju}e presude Haradinaju. S pravom ili ne, Srbi su tu odluku doìveli kao jo{ jedan primer nepravde me|unarodne zajednice, koja staje na stranu Kosova. U najmawu ruku, tako }e slu~aj biti predstavqan neko vreme. Nepopularna i naizgled nepravedna odluka omogu}ava nekim Srbima da operu ruke od tribunala, odbacuju}i obavezu da sara|uju u naporima za hap{ewe osumwi~enih za ratne zlo~ine ili da ozbiqno shvate su|ewa. U ovoj izbornoj sezoni, takva obest i antizapadno raspoloèwe idu na ruku radikalima i oteàvaju proevropskom taboru da dokaè svoje teze.

CCVI Referenca: 08BELGRADE418 Wikileaks id: #151012 Tema: Srbija – ka Briselu ili ka Moskvi? SSP i sporazum sa Gazpromom nagla{avaju podele Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 23. april 2008. u 15.57 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/04/08BELGRADE418.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpski lideri i mediji prigrabili su dva jo{ nepotpisana ugovora, Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) sa EU i bilateralni energetski sporazum sa Rusijom, kao znamewa borbe za odre|ivawe pravca kretawa dràve, koju vode politi~ki saveznici koji su postali protivnici. Predsednik Boris Tadi} predvodi juri{ ka potpisivawu SSP i daqe ka Evropi, a premijer Vojislav Ko{tunica predvodi tabor koji je okrenut istoku. Od potpisivawa sporazuma koji zagovaraju (i odlaga662

wa onog drugog), obojica su napravili glavne teme u kampawi za parlamentarne i lokalne izbore. Kao rezultat ovoga, 11. maj bi mogao da donese odluku da li }e Srbija kao nacionalni prioritet prepoznati saradwu sa EU ili sa Rusijom.

Bitka za SSP se nastavqa Vladaju}a koalicija izme|u Demokratske stranke Srbije (DSS) premijera Ko{tunice i Demokratske stranke (DS) predsednika Tadi}a raspala se u martu, zbog razlika u pogledu EU integracija. Dok se Tadi}eva stranka zalaè za {to skorije potpisivawe Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) sa EU, Ko{tunica i DSS tvrde da bi to potpisivawe bilo isto {to i odobrewe EU da po Kosovu razmesti svoju misiju za sprovo|ewe zakona (Euleks). Razli~ita gledawa stranaka na SSP izrasla su u glavnu temu kampawe uo~i parlamentarnih i lokalnih izbora 11. maja. DSS optuùje DS za slabost u pogledu Kosova i nagove{tava da je Tadi}evoj stranci vi{e stalo do prikqu~ivawa EU nego do o~uvawa Kosova. Ko{tunica i wegovi saveznici isti~u da Srbija ne sme da potpi{e SSP, osim ukoliko EU jasno prizna da je Kosovo unutar granica Srbije. Dana 21. aprila, Ko{tunica je rekao da potpisivawe SSP “nije u dràvnom interesu Srbije”. Velimir Ili}, lider DSS-ovog koalicionog partnera Nove Srbije (NS), zapretio je Tadi}u opozivom sa funkcije predsednika ako bi potpisao SSP. Ko{tuni~in savetnik Branislav Ristivojevi} doveo je u pitawe legalnost Tadi}evog potpisa na SSP, izjavquju}i medijima 18. aprila da bi taj potpis bio punopravan samo u o~ima koalicije oko DSa i “wihovog prijateqa”, visokog predstavnika EU Havijera Solane. Radikali i socijalisti tako|e se protive potpisivawu SSP, na temequ toga da bi potpisivawe zna~ilo de fakto slagawe sa namerom EU da razmesti Euleks u zamenu za UN misiju na Kosovu (UNMIK), koju je ovlastila Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN (primedba: Kosovo se nalazi pod nadzorom UN od NATO bombardovawa 1999. godine). Pravac Evropa – {to pre, to boqe Nasuprot tome, u centru predizborne kampawe DS-a nalaze se EU integracije. Wihov slogan je “Za evropsku Srbiju”, a kampawa nagla{ava sve blagodeti EU integracija, odnosno poslove, razvoj i boqe obrazovawe – {to su, prema najsveìjim istraìvawima javnog mwewa, glavne brige glasa~kog tela. Istraìva~ki podaci IRI-ja nagove{tavaju da je DS uspela da poveè ~lanstvo u EU sa poboq{anim standardom ìvota i da koalicija oko DS-a ima najboqe {anse da uvede Srbiju u Evropu. Zvani~nici DS-a, a prvenstveno Tadi} i ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}, vode kampawu za momentalno potpisivawe SSP-a. U obra}awu studentima i diplomatama 18. aprila, Jeremi} je rekao da Sr663

bija ne sme da propusti priliku da postane ~lan EU, ina~e }e rizikovati izolaciju – “nema sredweg puta”. Tadi} je poku{ao da diskredituje kampawu Ko{tunice i wegovih saveznika i optuìo ih je za licemerje, prime}uju}i da je DSS, u stvari, podràvala potpisivawe SSP-a dok je bila u vlasti. Razdvajaju}i SSP od nezavisnosti Kosova, Tadi} je 20. aprila podsetio medije da ~lan 135 SSP-a “potvr|uje UN Rezoluciju 1244” i da zato ne legitimi{e kosovsku nezavisnost.

DSS gura energetski sporazum (anti-SSP) DSS-ova protivteà DS-ovoj pri~i o potpisivawu SSP-a i zadràvawu pravca ka EU, jeste Ko{tuni~ina usredsre|enost na to da se u parlamentu ratifikuje Energetski sporazum, potpisan u Moskvi 25. januara. Posle 19. aprila i sastanka sa ruskim ministrom za vanredne situacije Sergejem [ojguom, Ko{tuni~in kabinet izdao je saop{tewe u kojem stoji da je “[ojgu izrazio zabrinutost zbog ~iwenice da Srbija jo{ nije ratifikovala energetski sporazum... i podvukao da bi bilo va`no da srpska vlada i srpski parlament ratifikuju sporazum do 11. maja”. Zamenik premijera \eli} (DS) poslao je agenciji Beta saop{tewe posle Tadi}evog sastanka sa [ojguom, u kojem stoji da su se “Tadi} i [ojgu dogovorili da tehni~ka vlada, odmah posle glasawa, prosledi zakon parlamentu na ratifikaciju, {to je logi~no, zato {to je sada besmisleno slati bilo kakav zakon nepostoje}em parlamentu”. Tadi} je rekao da je Srbiji potreban “konkretan sporazum (sa Rusijom), koji u budu}nosti ne}e biti dovo|en u pitawe”. Obra~un? DSS se nada da }e pitawe ratifikacije progurati do obra~una u parlamentu. Portparol DSS-a Mladenovi} izjavio je 18. aprila da }e Ko{tunica jo{ jednom zakazati sednicu tehni~kog sastava Vlade Srbije za 24. april, kako bi omogu}io “zvani~nicima koji bi da uni{te Srbiju... da isprave svoju gre{ku” i pristanu da proslede sporazum parlamentu na ratifikaciju. Zvani~nik Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikoli} je 19. aprila podrào stanovi{te DSS-a da bi parlament morao da se okupi na “urgentnoj” sednici zarad ratifikovawa sporazuma. (DSS i radikali zajedno imaju ve}inu u parlamentu). U strana~kom saop{tewu, DS je optuìla DSS i SRS da pripremaju “dràvni udar” sazivawem “nelegalne” sednice parlamenta. Predsednik parlamenta Oliver Duli} za sada se ne izja{wava po pitawu toga da li }e sazvati hitnu sednicu, ako mu tako naredi kabinet. Jeremi}: ~ovek u sredini vidi i Srbiju u istoj poziciji Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} javno je poku{ao da premosti politiku blokova oko DSS-a i DS-a. U govoru od 18. aprila, on je re664

kao da integracija u EU ne podrazumeva birawe Zapada umesto Rusije. Naprotiv, to bi institucionalizovalo posebnu ulogu Srbije, kao mosta izme|u Evrope i Rusije, i prijateqa obe strane. Srbija bi tako mogla da omogu}i Rusiji pristup Briselu kakav ova do sada nije imala, i da u EU poja~a razumevawe za ruski na~in razmi{qawa.

Komentar Bitka oko dva sporazuma defini{e razlike izme|u DS i DSS. Oba sporazuma i daqe su prete`no teorijska. Na prvom mestu, nije mnogo verovatno da EU uop{te ponudi Srbiji SSP u neko skorije vreme, zbog nedovoqnog napretka Srbije u saradwi sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom u Hagu. Na drugom mestu, ruski energetski sporazum je i daqe teoretski, zato {to je povezan sa mogu}om izgradwom novog gasovoda “Ju`ni tok”, koji je jo{ uvek u po~etnoj fazi planirawa. Bez gasovoda, Srbija bi svoju industriju za preradu nafte NIS prodala za deli} wene trì{ne vrednosti, {to bi potvrdilo sumwe ve}ine analiti~ara da je ta kupoprodaja politi~ki potez u smislu zahvalnosti na ruskoj podr{ci oko Kosova. Rasprava o ovim sporazumima pomaè najodgovornijim srpskim strankama da izbegnu prave teme u kampawi – uspostavqawe vladavine prava i razvijawe klime koja bi privukla strane ulaga~e. Bra{

CCVII Referenca: 08BELGRADE426 Wikileaks id: #151729 Tema: Srbija dobija SSP, inicijativa ponovo u rukama demokrata Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 29. april 2008. u 13.47 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/04/08BELGRADE426.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Odluka EU da potpi{e SSP sa Srbijom u posledwi ~as pove}ava izglede koalicije Demokratske stranke predsednika Tadi}a uo~i izbora 11. maja. Zamenik premijera Boìdar \eli} planira da putuje u Luksemburg, da ga potpi{e danas (29. april). Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} ima politi~ku korist zbog svog bliskog u~e{}a u tom poslu. Premijer Vojislav Ko{tunica, sada u defanzivi, mora da odlu~i kako }e se osvetiti Tadi}u zato {to je nastavio sa potpisivawem, koje je Ko{tunica nazvao neustavnim aktom. 665

Velika {ansa za demokrate Srpski zvani~nik potpisa}e Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu sa EU, {to je potez koji }e uve}ati rejting bloka Demokratske stranke (DS) uo~i izbora 11. maja. Nakon odluke ministara spoqnih poslova EU od 29. aprila da ponude Srbiji SSP, {ef kabineta Ministarstva spoqnih poslova potvrdio je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da }e zamenik premijera Boìdar \eli} (DS) putovati u Luksemburg da potpi{e taj dokument. Jedan savetnik u \eli}evoj kancelariji tako|e je potvrdio slu`beniku ekonomskog odeqewa ambasade da su \eli} i jo{ nekoliko ~lanova osobqa brzo oti{li u podne 29. aprila, za Luksemburg. Pokazateq koliko je naglo sporazum iskrsao, jeste to {to je samo dva sata ranije \eli}evo osobqe reklo slu`beniku ekonomskog odeqewa ambasade da se nadaju da }e potpisati SSP 30. aprila u Briselu. U intervjuima za lokalne i me|unarodne medije, pre podnevne najave GAERC (General Affairs i Eyternal Relations Council – Savet za op{te poslove i spoqne odnose, prim. prev) da }e ponuditi Srbiji potpisivawe SSP, predsednik Boris Tadi} rekao je da }e Srbija, ako joj se ponudi mogu}nost, potpisati, zato {to je to “legalna i legitimna odluka vlade” i zato {to ve}ina Srba to èli. Izve{taji u medijima potvr|uju da }e Tadi} tako|e putovati u Luksemburg 29. aprila, kako bi prisustvovao ceremoniji potpisivawa. Jeremi}evi krediti se uve}avaju Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} (DS) ostvaruje politi~ku korist od ovakvog razvoja situacije, zbog li~nog ulagawa truda u nastojawa Srbije da dobije SSP. U raznim govorima i intervjuima u medijima, Jeremi} je potcrtavao svoje opse`no, aktivno zalagawe za SSP za Srbiju. On je odneo ne{to zasluga i za samu ponudu, rekav{i {tampi 29. aprila da je “veoma sre}an {to su diplomatski i politi~ki napori Srbije na kraju uspeli da proizvedu jedan veliki politi~ki trenutak.” Kao nagove{taj na~ina na koji }e DS plasirati sporazum, Jeremi} je rekao {tampi da }e odluka EU efektivno pretvoriti izbore u Srbiji 11. maja u “referendum o ~lanstvu u EU”.

Podr{ka Francuske Francuski otpravnik poslova ambasade Mi{el [arbonije (Michel Charbonnier) rekao je na{em otpravniku poslova (Charge) 29. aprila da je ministar spoqnih poslova Francuske, Ku{ner, uloìo zna~ajnu koli~inu li~ne energije u to da Holan|ani, kao i Belgijanci, ne blokiraju SSP. Po [arbonijeu (Charbonnier), Holan|ani su nameravali da Srbiju pribliè statusu ratifikacije tako {to }e je naterati da vi{e sara|uje sa MKTJ, ali je stav Francuza bio da je potpis dovoqan da se ukaè na tu nameru. [arbonije je rekao da smatra da je ponuda SSP Srbiji 666

uspeh za EU. [arbonije je rekao da se nada da }e, po potpisivawu SSP, DS imati malo razloga da razmi{qa o jo{ jednoj koalicionoj vladi sa Ko{tuni~inim DSS.

Potez Ko{tunice Kao {to je izve{teno u reftel B, premijer Vojislav Ko{tunica i wegova Demokratska stranka Srbije (DSS) doveli su u pitawe legitimnost potpisivawa SSP od strane bilo kog srpskog zvani~nika. Ko{tunica je u intervjuima uporno upozoravao Tadi}a da }e potpisivawe SSP biti kr{ewe Ustava Srbije, zato {to EU nije razjasnila svoj stav o tome da li je Kosovo deo Srbije. Imaju}i u vidu nameru EU da po{aqe svoju misiju na Kosovo (Euleks), Ko{tunica je rekao da }e nova vlada morati da ovlasti nekog srpskog zvani~nika da potpi{e SSP, a da \eli} vi{e nema ovla{}ewe da to u~ini. Nagove{tavaju}i izazov koji sledi, mediji su 29. aprila izvestili da je Ko{tunica ostao pri svom stavu da }e potpisivawe SSP biti “protivdràvni akt, suprotan Ustavu”. Istraìva~i javnog mwewa: na DS-u je da preokrene stvar Istraìva~i javnog mwewa su se sloìli da }e potpisivawe SSP pomo}i bloku DS, ali da }e biti potrebno “ozbiqno” spinovawe da se te vesti pretvore u glasove. Marko Blagojevi} iz Centra za slobodno dru{tvo i demokratiju rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 29. aprila da je “nemogu}e proceniti efekte” do idu}e sedmice, ali da o~ekuje da }e DS imati direktnu korist. Blagojevi} je rekao da DS moè ponovo da zadobije podr{ku nekih “mekih” simpatizera Liberalno-demokratske partije (LDP) i, verovatno, na kraju dobije vi{e glasova od radikala (SRS). Milka Puziga}a iz agencije za ispitivawe javnog mwewa Sken upozorila je da DS mora da preokrene “apatiju glasa~a” sad, kada je SSP potpisan. Srbobran Brankovi} iz agencije Medijum Galup rekao je da o~ekuje “mawe” promene u podacima o podr{ci strankama, ali da misli da }e ve}ina neopredeqenih glasa~a takva i ostati. Svi ispitiva~i javnog mwewa su naglasili da }e spinovawe DS-a (tj. kako }e DS preokrenuti javno mwewe, prim. prev.) odrediti ho}e li Tadi} i wegov blok ubrati politi~ke koristi od SSP. Komentar Ovo je zna~ajna pobeda za demokrate, posebno Tadi}a i Jeremi}a. Prvi put posle tesnog Tadi}evog reizbora u februaru, DS ima politi~ku inicijativu, a Ko{tunica je prinu|en da na wu reaguje. U februaru, Tadi} je odbio Ko{tuni~ine zahteve (nu|ene u zamenu za podr{ku DSS wegovoj predsedni~koj kampawi) da odustane od SSP, sve dok EU namerava da po{aqe Euleks. Ponovnoj pobedi Tadi}a na izborima pomoglo je ovo iskazivawe snage i principijelnosti, ali Ko{tunca je uzvratio 667

time {to je dopustio da vlada padne zbog ovog pitawa. Sada, podstaknut kqu~nim postignu}ima u Briselu, blok DS ima {ansu da se prikaè kao jedina politi~ka snaga kadra da Srbiju uvede u EU, {to je ne{to {to dosledno podràva 80% Srba, po istraìvawima javnog mwewa. Uticaj SSP bi}e meren sposobno{}u demokrata da ovaj uspeh pretvore u glasove 11. maja, odbijaju}i istovremeno Ko{tuni~ine optu`be da time prodaju Kosovo. Bra{

CCVIII Referenca: 08BELGRADE450 Wikileaks id: #152709 Tema: Jo{ uvek tesna trka izme|u demokrata i radikala Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 7. maj 2008. u 8.53 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/05/08BELGRADE450.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime U Srbiji, Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka i daqe tr~e rame uz rame ka parlamentarnim izborima 11. maja. Uprkos izve{tajima iz tabloidne {tampe koji pokazuju da demokratska koalicija ima tek malu prednost u odnosu na radikale, precizniji podaci ispitivawa javnog mwewa pokazuju da su radikali i daqe u blagom vo|stvu. Demokratska stranka predsednika Tadi}a ra~una na porast podr{ke nakon potpisivawa Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu sa EU 29. aprila, ali jo{ uvek nema dovoqno pouzdanih podataka da bi se videlo da li je ovaj potez urodio plodom. Sa porastom zvani~nih izjava o tome koja stranka ne}e “nikada raditi sa iks” namesto koja }e raditi sa kojom, slede}a vlada Republike Srbije, ~ak i ako pobedi proevropska koalicija, verovatno }e biti mahom disfunkcionalna. Radikali u blagom vo|stvu Po trenutnim podacima Strateyik marketinga (Strategic Marketing) (“istraìvawe” sprovedeno 28. aprila-1. maja), Srpska radikalna stranka (SRS) vodi sa 33,2% glasova u odnosu na Demokratsku stranku (DS) 31,5% – mawe od 2% razlike. Koalicija Demokratska stranka SrbijeNova Srbija (DSS-NS) se kotira na 13.8%, a Liberalno-demokratska partija (LDP) i Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) imaju svaka po 7,5% glasova. Mawinske stranke dele 4,5% (direktor Strateyik marketinga Sr|an Bogosavqevi} odbacio je, i javno ispravio nepotpune rezultate ispitivawa javnog mwewa Strateyik marketinga, koji su procureli u javnost 5. maja, po kojima DS ima 35.5%, SRS 32.8%, a DSS 17.3%). 668

Demokratska stranka optimisti~na s obzirom na “odjek” SSP DSS tvrdi da je Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) uve}ao wene procente. Predsednik parlamenta Oliver Duli} (DS) rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 5. maja da je potpisivawe SSP dalo DS “veliki podsticaj” i da je on “krajwe optimisti~an” u pogledu izbora. Bez navo|ewa konkretnog izvora podataka, Duli} je rekao da DS sada ima skoro 40% podr{ke, {to je za dva poena vi{e od radikala. (Mi pretpostavqamo da je re~ o zaokruìvawu: Duli}ev savetnik za spoqnu politiku Lidija Bartu{ Vasiqevi} citirala je Duli}evu procenu da DS ima 37.5%). “Ukoliko u narednim danima ne na~inimo neke krupne gre{ke, trebalo bi da mi DS, budemo okej”, rekao je Duli}. Drugom prilikom, 5. maja, razdragani i samouvereni ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade (nezvani~no, na prijemu povodom nacionalnog dana Izraela) da je SSP dao DS adut koji joj je bio potreban, {to je polarizovalo bira~ko telo, ili barem kandidate, daju}i tako bira~ima pravi izbor. Jeremi} je tvrdio da je do{lo do porasta od tri poena od potpisivawa SSP, o~igledno citiraju}i pogre{ne podatke Strateyik marketinga. Uticaj SSP na rezultate ispitivawa javnog mwewa nejasan Dejvid Bel (David Bell – dràvqanin SAD) iz Internacionalnog republikanskog instituta (IRI) rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 5. maja, da ispitivawa javnog mwewa odmah po potpisivawu SP nisu pokazala “nikakav uticaj”. U Beogradu je 78% ispitanika imalo saznawe o potpisivawu SSP. Od wih, samo je 55% verovalo da je to dobro za Srbiju, uprkos istraìvawu koje ukazuje da preko 80% Srba èli da se zemqa prikqu~i Evropskoj uniji. Podr{ka strankama ostala je ista. Bel je smatrao da zna~aj SSP “jo{ nije dopro do svesti”. Uticaj SSP, rekao je, mo`da ne}e biti poznat do 11. maja. Bogosavqevi} se sloìo da trenutno istraìvawe jo{ uvek ne odraàva uticaj. Stranke zao{travaju stavove oko koalicija Podr{ka potpisivawu SSP, izgleda, deluje kao lakmus-test za neke politi~are u odabirawu potencijalnih partnera za hipoteti~ke koalicije koje bi formirale vladu. Lider Nove Srbije Velimir Ili} rekao je dnevnom tabloidu “Pres” 4. maja da potpisivawe SSP zna~i “kraj svake saradwe sa (DS)... Na{ preduslov je da se o postizbornim koalicijama ne moè pregovarati sa izdajnicima koji kr{e Ustav i prodaju Kosovo i Metohiju”, citirao je “Pres” Ili}a. Ili} je rekao da }e razgovori sa strankama koje èle da sa~uvaju Kosovo i Metohiju kao deo Srbije biti odràni posle izbora. [ef poslani~ke grupe DS, Nada Kolunyija, 669

rekla je “Presu” 5. maja da DS ne}e razgovarati o koalicionoj vladi sa DSS-NS. “Velimir Ili} je rekao da ne}e sa DS, ali istina je da mi ne}emo sa wima. Ne}emo praviti koalicije sa snagama koje èle da izoluju Srbiju od Evrope a Ili}eva stranka je jedna od takvih”, rekla je Kolunyija. Na pitawe o mogu}oj koaliciji sa SPS, Kolunyija je rekla da SPS jo{ uvek nije razjasnila svoj stav o EU, tako da DS ne odbacuje mogu}nost koalicije sa socijalistima. Ustvari, insajderi u DS privatno razmi{qaju o korisnosti i verovatno}i pogodbe DS-SPS. Ministar spoqnih poslova Jeremi} rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da o~ekuje pobedu DS i formirawe vlade ili sa SPS, ili sa LDP, ili sa obe, iako je priznao da je verovatno}a da }e SPS i LDP prihvatiti jedna drugu kao koalicione partnere veoma slaba. Verovatniji scenario bi bio da jedna od wih bude u vladi, a da druga daje podr{ku u parlamentu. Jeremi} je rekao da ne moè da zamisli jo{ jednu DS-DSS koaliciju. Bartus-Vasiqevi}eva je navela da je Duli} siguran da }e DS u}i u koaliciju sa SPS i rekla da }e predsedni~ki kandidat SPS Milutin Mrkowi} postati predsednik parlamenta.

Zaokret socijalista SPS igra na vi{e opcija i, barem u javnosti, ostavqa otvorenom mogu}nost pridruìvawa vladi SRS. Privatno, toj opciji su mawe skloni, ali nije im do gubqewa glasova svojih tvrdokornijih ~lanova. Ta partija usmerava svoj program socijalne pravde ka 1,6 miliona penzionera, 500.000 stanovnika koji nemaju zdravstveno osigurawe i milion nezaposlenih. Lider SPS Ivica Da~i} rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 30. aprila da strana~ko vo|stvo èli da promeni javni imiy SPS-a, od partije Milo{evi}a u partiju srpske levice. Da~i} je rekao da SPS o~ekuje da dobije najmawe 7% glasova 11. maja i nada se u~e{}u u narednoj vladi Srbije, bilo da wome dominira DS ili SRS, pri ~emu bi bilo logi~no da partiji pripadnu resor socijalnog starawa i Ministarstvo rada. Imaju}i to u vidu, rekao je, savez sa bilo kojom od wih postavqa probleme pred SPS. SRS, rekao je, èli da preotme ~lanove SPS, a u~estvovawe SPS u vladi sa SRS u kona~nom bi dovelo do ostvarewa tog ciqa. Sa druge strane, SPS }e tako|e biti pod velikim pritiskom da udruì snage sa DS, ako LDP bude deo koalicije. Komentar Mada kao dva najverovatnija scenarija ostaju SRS sa DSS ili DS sa LDP, i jednoj i drugoj koaliciji bila bi potrebna podr{ka SPS, {to ~ini predvi|awe rezultata izbora isuvi{e te{kim. Iako proevropska koalicija ostaje boqa opcija za demokratski razvoj Srbije, ona i daqe ostaje mahom disfunkcionalna opcija. Manter 670

CCIX Referenca: 08BELGRADE452 Wikileaks id: #152778 Tema: Srbija – ako radikali pobede Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 7. maj 2008. u 13.37 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/05/08BELGRADE452.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zavela: Yenifer Bra{, ~lanica diplomatskog kora Ambasade u Beogradu

Rezime Kada bi na parlamentarnim izborima 11. maja pobedila Srpska radikalna stranka (SRS), koju predvodi Vojislav [e{eq, kome se sudi pod optu`bom za ratne zlo~ine, na vlast bi do{lo rukovodstvo bez ikakvog me|unarodnog iskustva i jako malo zajedni~kog stanovi{ta sa ameri~kim i evropskim prioritetima za demokratski i ekonomski razvoj regiona. Vlada predvo|ena radikalima borila bi se za Kosovo, protiv korupcije, protivila privatizaciji i ekonomskim reformama, borila protiv zapadnog uticaja u regionalnim pitawima i uspostavila te{we veze sa Rusijom. Saradwa sa me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine odmah bi bila obustavqena, a sa wom i zvani~an napredak Srbije ka ~lanstvu u Evropskoj uniji. Vladina podr{ka qudskim pravima i drugim problemima civilnog dru{tva bila bi umawena, ili bi sasvim nestala. Uzimaju}i u obzir reakcionarnu prirodu radikalske vlade, javna podr{ka mogla bi da bude kratkotrajna. Insajderi iz Demokratske stranke sugeri{u da bi predsednik Tadi} mogao da odbije da odobri sastav radikalske vlade, i da bi po kratkom postupku raspisao nove izbore, nadaju}i se da bi tako mobilisao demokratske glasa~e da u ve}oj meri iza|u na birali{ta, kao reakciju na ne{to {to bi oni nazvali borbom protiv katastrofe. Populisti~ka platforma Izbori koji }e biti odràni u Srbiji 11. maja previ{e su neizvesni da bi mogao da bude prognoziran pobednik, ali najnovije i najpouzdanije ankete dostupne ambasadi pokazuju da je Srpska radikalna stranka u prednosti mawoj od dva procenta u odnosu na koaliciju “Za evropsku Srbiju” predsednika Tadi}a. Mada je lokalni lider SRS Tomislav Nikoli} ([e{eq, vo|a partije, rukovodi strankom u odsustvu, iz zatvorske }elije u Hagu) pozvao premijera Ko{tunicu da objavi koalicione namere svoje stranke, niti premijer niti bilo ko od drugih zvani~nika stranke nije to uradio, iz bojazni, kako se pretpostavqa, da bi to dovelo do gubitka onih glasa~a koji se nalaze na politi~kim ekstremima dve 671

partije. U svakom slu~aju, ambasada i ve}ina lokalnih politi~kih analiti~ara veruju da }e podr{ka DSS-u biti od su{tinske va`nosti i mo`da dovoqna da SRS okupi skup{tinsku ve}inu za formirawe vlade. Propagandni materijal SRS i wihovi govori iz kampawe odraàvaju platformu koja se bavi svakodnevnim preìvqavawem srpskih sredwih i niìh slojeva. Osnovne poruke su: o~uvawe Kosova; suzbijawe korupcije u administraciji i kriminala; povratak na velike subvencije u ekonomiji i smawewe stope nezaposlenosti; preispitivawe privatizacije javnih dobara Srbije; pristupa~na re{ewa stambenog pitawa; razvoj poqoprivrednog sektora preko razvijawa kooperative i poqoprivredne banke; reforma penzionog sistema; besplatno zdravstvo i besplatno obrazovawe. Platforma SRS nije se mewala dok je stranka bila u opoziciji i pomogla im je da uspeju da osvoje najve}i broj poslanika u skup{tini, trenutno 82 od ukupno 250 mesta.

Radikalska vlada Prilikom formirawa vlade, rukovodstvo SRS suo~ilo bi se sa dve zna~ajne pote{ko}e: strana~ki predsednik koji komanduje iz zatvorske }elije i mawak talenta i iskustva. Braca Gruba~i}, urednik na{iroko distribuiranog VIP novinskog izdawa na engleskom jeziku, rekao je na{em agentu 5. maja da bi popuwavawe ministarskih mesta bilo veliki izazov, po{to je ne vi{e od 30 do 40 ~lanova SRS sposobno da sluì u vladi. Gruba~i} kaè da [e{eq i daqe ima uticaj na stranku, da planira povratak u Srbiju i da }e poku{ati da ponovo preuzme rukovo|ewe strankom. [e{eq bi, kaè Gruba~i}, poku{ao da spre~i Nikoli}a da postane premijer i, umesto toga, insistirao bi da se taj poloàj prepusti Ko{tunici, u zamenu za podr{ku DSS. Nikoli} bi, pretpostavqa se, bio zamenik premijera. âk ni ratni zlo~inci ne mogu da se sloè Na februarskom sastanku sa lokalnim zvani~nikom OEBS-a, sam Nikoli} je otkrio da je u zategnutim odnosima sa [e{eqem. Kako kaè, [e{eq je poku{ao da preuzme aktivno rukovo|ewe strankom i predizbornom kampawom iz Haga, {to je, po Nikoli}evom mi{qewu, opasan korak, koji je Nikoli}a naveo da razmi{qa o napu{tawu stranke. Nikoli} je rekao zvani~niku OEBS-a da su se “vremena promenila” i nagovestio je da je [e{eqevo vreme pro{lo. Rekao je da je [e{eq “tvrdoglava li~nost koja nikada ne bi mogla da postigne kompromis sa drugim politi~kim liderima”. Gradona~elnica Novog Sada Maja Gojkovi} rekla je ~lanu diplomatskog kora, u dva navrata, da je napustila radikale zato {to je Nikoli} odbio da se usprotivi [e{equ i izvede stranku iz senke ~oveka optuènog za ratne zlo~ine. 672

Nikoli} je javno rekao da Socijalisti~ka partija Srbije (SPS), stranka biv{eg predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a, kojem se sudilo za ratne zlo~ine, ne}e u~estvovati u vladaju}oj koaliciji koju bude pravila SRS, uprkos tome {to je SRS vladao uz SPS za vreme Milo{evi}a. Nikoli} kaè da o~ekuje da SRS bude sposobna da “uni{ti” SPS tokom kampawe. SPS, sa druge strane, uìva u svojoj ulozi “jezi~ka na vagi” sa svojih, kako se procewuje, 7 odsto glasova, a u ovom trenutku izjavquje jedino da joj je prirodna uloga da bude uz Ko{tunicu i DSS. Mada predsednik SPS Da~i} u izjavama za {tampu nastavqa da pori~e da bi prihvatio vlast u Tadi}evoj koaliciji, glavni savetnici DS rekli su nam da je dogovor sa SPS zavr{en, u zamenu za podr{ku DS kandidaturi SPS za ~lanstvo u Socijalisti~koj internacionali.

Spoqni poslovi Radikalima nedostaje iskustva u spoqnim poslovima, zbog ~ega }e biti izloèni velikom pritisku da prepuste Ministarstvo spoqnih poslova DSS. To bi bila gre{ka, smatra Gruba~i}, po{to je ugled Ko{tunice na Zapadu veoma nizak. Ko{tunica bi mogao da ih potopi ~ak i pre nego {to po~nu sa radom, rekao je. Radikalska vlada, smatra Gruba~i}, imala bi samo jedan spoqnopoliti~ki ciq: da ubedi doma}u javnost i me|unarodnu zajednicu u politi~ku i ekonomsku stabilnost Srbije. Nikoli} je javno izjavqivao da on pozdravqa strane investicije, a Gruba~i}u je rekao da }e po{tovati sve zate~ene sporazume, ~ak i one sa Zapadom. Gruba~i} misli da bi se radikali u velikoj meri oslonili na devizne rezerve Srbije, kako bi mogli da izdrè prvih {est meseci i odràvaju stabilnost u Srbiji (vi{e o verovatnoj ekonomskoj politici radikala usledi}e kasnije). Gruba~i} tvrdi da radikale nimalo ne zanima Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu sa EU, koji je Srbija potpisala (a DS proslavio) 29. aprila, uz protivqewe premijera Ko{tunice. U stvari, SRS je to jedva i spomiwala tokom kampawe, a Gruba~i} kaè da mu je generalni sekretar SRS Vu~i} rekao da ne veruje da }e to zna~ajno uticati na glasa~e. Nikoli} je ~esto izjavqivao da se on ne protivi ulasku Srbije u Evropsku uniju, insistiraju}i da se to mora dogoditi “pod srpskim uslovima”, tj. sa Kosovom. Bez saradwe sa MKTJ Jedno od glavnih predizbornih obe}awa radikala jeste obustava saradwe sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za Jugoslaviju (MKTJ), iako je ta saradwa preduslov da EU ratifikuje SSP sa Srbijom. “Nikoga u Srbiji ne}e teretiti Ha{ki tribunal... i niti jedan Srbin ne}e biti izru~en Hagu”, rekao je moskovskom dnevnom listu. (U depe{i se ne 673

navodi ko je ovo izjavio, mada je verovatno re~ o Tomislavu Nikoli}u, kome je autor depe{e slu~ajno zaboravio da navede ime – prim. prev.).

Saradwa sa Rusijom i izabranim prijateqima Nikoli} insistira da vlada SRS ne}e voditi ka izolaciji Srbije, ali jasno je rekao da }e kao prioritet ista}i ja~awe veza sa Rusijom. U intervjuu moskovskom dnevnom listu, koji su internet portali citirali 6. maja, rekao je: “Mi nameravamo da razvijamo odnose Srbije sa pravim prijateqima, me|u kojima Rusija zauzima kqu~no mesto. Srbija bi, tako|e, trebalo da sara|uje blisko sa Kinom, Indijom, arapskim i afri~kim zemqama, kao i sa EU.” U istom intervjuu, Nikoli} je nagovestio da }e se, posle izbora, Srbija posvetiti rusko-srpskoj politi~kovojnoj saradwi. Pokazuju}i posebno prijateqstvo SRS sa Rusijom, na mitingu SRS 2. maja na bini se pojavio i ruski ambasador, pored Nikoli}a. Na zavr{nom mitingu SRS u Beogradu, 6. maja, govorio je i HajncKristijan Strahe, {ef austrijske Slobodarske partije (Jerga Hajdera), podràvaju}i SRS. Radikalsko ministarstvo odbrane Preuzimawe vlasti od strane SRS usporilo bi najpozitivniji element bilateralnih odnosa SAD i Srbije – na{e politi~ko-vojne odnose. Ustav Srbije zadràva pravo da nadgleda vojsku u rukama predsednika, a srpski {ef odbrane (u depe{i se ovako navodi wegova zvani~na funkcija, re~ je o na~elniku general{taba – prim. prev.), general Pono{, odgovara predsedniku Tadi}u. Dok bi radikalski ministar odbrane mogao da obustavi saradwu i zajedni~ke vojne ve`be, kao i da snabdeva i preme{ta jedinice, ne bi imao ovla{}ewa da ih po{aqe u bitku. Samo na~elnik odbrane, po nare|ewu predsednika, moè da po{aqe oruàne snage u borbu. Rasprostraweno je verovawe da }e predsednik Tadi} insistirati da Pono{ ostane na~elnik odbrane, ukoliko radikalima pripadne Ministarstvo odbrane. Ovo bi predsedniku donelo izvesnu prednost u odnosu na ministra odbrane. Kona~na posledica vo|ewa Ministarstva odbrane od strane SRS bila bi stagnacija. Saradwa sa NATO-om verovatno bi bila obustavqena. Unutra{wi poslovi Radikalima bi bilo potrebno ovo ministarstvo kako bi ispunili antikorupcijska obe}awa iz kampawe, a pojedini analiti~ari nagove{tavaju da bi Vu~i}, ili potpredsednik stranke Dragan Todorovi}, mogli da preuzmu funkciju. DSS }e verovatno poku{ati da zadrì taj poloàj, iako je obogaqewe sada{weg ministra unutra{wih poslova Jo~i}a (paralizovan posle automobilske nesre}e po~etkom godine) ostavilo upra`weno mesto na ~elu ministarstva, koje se sada vodi iz premijerovog kabineta. 674

Druga ministarstva Pored premijerskog kabineta, ministarstva unutra{wih poslova i slu`be bezbednosti, DSS }e se mo`da boriti i za Ministarstvo za Kosovo. Potpredsednik SRS i prvaci stranke verovatno }e popuniti ostala mesta u vladi. Spisak koji sledi je ~isto naga|awe, naro~ito u pogledu odre|enih ministarstava, ali ovako bi mogao da izgleda: Milorad Mir~i} (poqoprivreda), {ef vojvo|anskih radikala, poslanik u Skup{tini i ministar za dijasporu u kabinetu Mirka Marjanovi}a iz 1998; Dragan Todorovi} (ekonomija), predsednik Izvr{nog odbora SRS, inèwer, poslanik u skup{tini, ministar saobra}aja i veza u Marjanovi}evoj vladi; Gordana Pop-Lazi} (lokalna administracija), gradona~elnica Zemuna, ministarka za lokalnu samoupravu pod Marjanovi}em, biv{i poslanik, potpredsednica SRS; Jorgovanka Tabakovi} (finansije), poslanik, ekonomista; Nemawa [arovi} (omladina), {ef beogradskog ogranka SRS; Boìdar Deli} (odbrana), penzionisani general (pod Milo{evi}em), poslanik, ~lan Odbora za odbranu i bezbednost i Zoran Krasi} (pravda), pravnik, savetnik u [e{eqevoj odbrani. Zahla|ewe po pitawu gra|anskih sloboda Radikalska vlada bila bi pretwa za gra|anske slobode. U debati uìvo na televiziji B92, 5. maja gradona~elnica Zemuna i potpredsednica SRS Gordana Pop-Lazi}, rekla da }e SRS morati “da se bori sa medijima koji podràvaju evro-integracione snage, zato {to su te snage destruktivne, kao i sa NVO, koje rade istu stvar”. NUNS, nezavisno udruèwe novinara je kao odgovor na primedbe Lazi}eve izdalo saop{tewe, u kojem se prime}uje da “ovo nije prvi put da SRS otvoreno zastra{uje novinare, politi~are i gra|ane Srbije koji ne razmi{qaju radikalski”. NUNS je podsetio na to da je prethodna radikalska vlada izglasala zakon koji je legalizovao cenzuru i bio “jedan od najgorih medijskih zakona ikada”. Omladinska NVO Evropa bez alternative na sli~an na~in je izrazila zabrinutost da “kada radikali do|u na vlast, ne}e biti slobode govora”. Nikoli} je OEBS-u rekao: “Nama ne smeta da vi stranci ostanete, ali ne o~ekujte podr{ku vlade”. Komentar Za skoro osam proteklih godina, demokratske snage su se mu~ile sa reformama u Srbiji. Prvi put, wihovi protivnici (uz pomo} premijera Ko{tunice) dolaze u priliku da zaustave proces reformi. Ukoliko se to dogodi, bi}e to delom i zbog toga {to demokrate nisu uspele da spre~e korupciju i zauzdaju nezaposlenost. Tako|e }e biti i zbog toga {to }e nacionalisti~ke snage iskoristiti bes naroda zbog nezavisnosti Kosova. Do|u li radikali na vlast, reforme u Srbiji bi}e usporene. 675

Nastavak komentara: Za SAD, radikalska vlada bi}e neprijateqska vlada. Mada moramo da ostanemo povezani sa dràvom koja ima sna`ne ekonomske i vojne potencijale i prirodni je lider regiona, svaki na{ odgovor na radikalsku vladu mora}emo da preina~imo: mora}emo da nastavimo da podràvamo one u Srbiji koji se zalaù za slobodnu i demokratsku budu}nost u Evropi, a da istovremeno takvoj vladi jasno stavimo do znawa kada su wene akcije neprihvatqive. Manter

CCX Referenca: 08BELGRADE455 Wikileaks id: #152990 Tema: Ekonomski program Srpske radikalne stranke Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 8. maj 2008. u 15.12 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/05/08BELGRADE455.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zavela: Yenifer Bra{, zamenik {efa misije.

Rezime Dok se predizborna kampawa u Srbiji privodi kraju, Srpska radikalna stranka poku{ava da uveri me|unarodne investitore da nemaju razloga da se pla{e vlade koju bi predvodili radikali. Strana~ki lider Nikoli} preneo je takvu poruku me|unarodnim medijima, ali je potkopao sopstvenu poruku pozivaju}i se na radikalski skepticizam prema evropskim integracijama. Iza te jednostavne poruke ima nekoliko detaqa o tome na ~emu se zasniva ekonomski program radikala, a da to nisu korupcija i nezaposlenost. Nekoliko wih u Srpskoj radikalnoj stranci ima ekonomsko znawe ili iskustvo, a mnogi posmatra~i veruju da bi u vladi koju bi predvodili radikali najvi{e pozicije u ekonomskim sektorima zauzeli nestrana~ki ekonomisti. Nikoli}: ulaga~i nemaju ~ega da se pla{e U intervjuu “Fajnen{el tajmsu”, koji je objavqen 1. maja, lider Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikoli} poku{ao je da uveri me|unarodne investitore da nemaju nikakvog razloga da strahuju od vlade koju bi predvodila SRS. Nikoli} je “Fajnen{el tajmsu” rekao: “Ja ne}u da ugrozim strane investicije, Srbija ima ogromnu potrebu za takvim ulagawima”. U isto vreme, me|utim, Nikoli} je insistirao na tome da }e tek potpisani Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) biti oboren. Dana 2. maja, u intervjuu “Wujork tajmsu”, Nikoli} je rekao: “Oni tvrde da, ako mi pobedimo, kapital vi{e ne}e dolaziti u Srbiju, ali za{to 676

ga ne bi bilo? Nema~ka je priznala Kosovo, ali to nas ne spre~ava da sara|ujemo sa Nema~kom.” Nikoli} je ukazao na Rusiju kao na kqu~nog ekonomskog partnera i izrazio èqu da se boqe koristi ugovor o slobodnoj trgovini izme|u Srbije i Rusije.

Ekonomski program Srpske radikalne stranke Dva osnovna stuba ekonomskog programa SRS-a su korupcija i nezaposlenost. U ulozi parlamentarne opozicije, SRS je neprestano izdvajala strana~ke ekonomske lidere iz DS-a i G17 plus, sada{weg zamenika premijera \eli}a, ministra ekonomije Dinki}a i nekada{weg ministra za privatizaciju Vlahovi}a, kao primere korumpiranih politi~ara koji su se obogatili rasprodajom srpskih preduze}a po korumpiranim sporazumima. [to se ti~e nezaposlenosti, SRS je napadala sada{wu vladu za privatizacije zbog kojih su qudi ostali bez poslova a radnici zapali u te{ko}e. Program SRS-a usredsre|en je na subvencije i nastojawa vlade da pove}a proizvodwu, ali ne iznosi detaqe ekonomskog programa koje bi stranka sledila. Drugi ~inioci ekonomske retorike SRSa ukqu~uju to da nekretnine postanu pristupa~ne stanovni{tvu. Akcenat se stavqa na poqoprivrednu proizvodwu, re{avawe pitawa penzija i besplatno {kolstvo i zdravstvo. SRS ne pruà nijednu informaciju o tome kako bi platili ovako skup program, ali ve}ina stru~waka slaè se da bi taj plan morao da podrazumeva pusto{ewe srpskih deviznih rezervi. Ekonomski lideri? Srpski poslovni lideri i akademici kaù da Srpska radikalna stranka nema u svojim redovima dovoqno ekonomskih eksperata ili politi~ara iskusnih u ekonomskim pitawima. Jedina dva imena koje najve}i broj na{ih kontakata moè da prepozna jesu Dragan Todorovi}, nekada davno ministar saobra}aja i komunikacija, i Jorgovanka Tabakovi}, sada{wi poslanik u parlamentu. Mnogi stru~waci veruju da bi vlada predvo|ena SRS-om morala da se okrene nestrana~kim akademicima, kako bi popunila kqu~ne ministarske i podministarske ekonomske funkcije. Ra{ireno je verovawe da bi SRS “kupila” ekonomske stru~wake koji bi pozajmili ugled wenoj ekonomskoj politici. Me|u profesorima Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodioci SRS-a verovatno bi najpre poku{ali da na|u tehni~ke stru~wake. Tabakovi}ka nam je, u pojavqivawu na televiziji B92 16. aprila, pruìla izvestan uvid u to kako SRS razmi{qa. Ona je rekla voditeqki emisije: “Volela bih da se vi novinari potrudite da informi{ete gra|ane o prednostima i manama, odnosno, o tro{kovima ulaska u EU”. U odgovoru na pitawe o ekonomskom programu SRS-a, Tabakovi}ka je rekla da bi vlada trebalo da subvencioni{e poqoprivredu, industrijsku 677

proizvodwu i osnivawe dràvnih razvojnih banaka. Tabakovi}ka je kritikovala strane investicije u finansijskom sektoru kao nedelotvorne i istakla da su nedavne privatizacije samo dovele do otpu{tawa radnika i zatvarawa preduze}a. Iznela je vrlo malo pojedinosti iz ekonomskog programa, ali je nagovestila da bi vlada SRS poku{ala da u roku od pet godina smawi PDV sa sada{wih 18 odsto na 12 odsto. SRS bi tako|e poku{ala da smawi porez na dobit preduze}a sa sada{wih 10 odsto na osam odsto.

Tro{i, tro{i, tro{i Odlaze}i predstavnik MMF-a, direktori dve poznate me|unarodne banke i direktor vode}e lokalne brokerske firme, svi oni su, svako za sebe, izneli ekonomskom agentu na{e ambasade ekonomska predvi|awa vezana za vladu koju bi predvodili radikali. Svi o~ekuju da bi SRS duboko zahvatila iz fondova puwenih nedavnim privatizacijama, kako bi platila projekte javnih radova koji zapo{qavaju mnogo qudi. Oni bi usporili privatizaciju i primenili subvencije u mnogim oblastima ekonomije. Ovakvo pove}ano tro{ewe od strane vlade kratkoro~no bi podiglo ekonomiju, ali bi spiralnim vladinim dugovima i ograni~enim stranim ulagawima ozbiqno ugrozilo ina~e osetqivu makroekonomsku ravnoteù Srbije, {to bi dovelo do sna`nog pritiska na inflaciju i kurs. Ovi pritisci bili bi jo{ i ja~i kada bi SRS srezala dràvne prihode smawewem poreza, onako kako je to predstavila Jorgovanka Tabakovi}. Taj scenario nosi sa sobom turobne prognoze po sredworo~ni ekonomski rast i rizikuje povratak na inflaciju i ekonomsku stagnaciju. Ekonomska retorika SRS-a kaè da su EU integracije jo{ uvek udaqene ({to je ispuwivo proro~anstvo, uzme li se u obzir strana~ka posve}enost okon~awu saradwe sa Ha{kim tribunalom) i da bi Srbija trebalo da se usredsredi na lokalni razvoj industrije i poqoprivredne proizvodwe. Stranka u Rusiji vidi kqu~nog investitora i trì{te za Srbiju, ali je nejasno kakve bi rezultate pokazala radikalska vlada kada bi pove}ala udeo ruske ekonomije, do sada skoro sasvim posve}ene energetici. Komentar Srpska ekonomija neprekidno se razvijala posledwih nekoliko godina, ali blokada pregovora oko sastava vlade posle januarskih izbora 2007. godine i nefunkcionalna vladaju}a koalicija DS-DSS-G17 sada se podudarila sa globalnim ekonomskim slabostima, zbog ~ega }e naredna srpska vlada, koja god da bude, imati jako malo prostora za gre{ke u ekonomskoj politici. Ako bi na vlast do{la radikalska vlada, suo~ila bi se sa ozbiqnim izazovom uspostavqawa me|unarodnog kredibiliteta i privla~ewa o~ajni~ki potrebnih investicija. Me|unarodni investito678

ri, ve} prisutni u Srbiji, rekli su nam da o~ekuju mnoga nova lica u vladi, ali ne i neke stvarne izmene po wihove poslove ukoliko radikali do|u na vlast. Pod vladom koju bi predvodila SRS, novi investitori, kao i oni koji ~ekaju sa strane da bi stekli jasniju sliku o pravcu kojim Srbija ide, teè bi se odlu~ivali na ulagawa u Srbiju, naro~ito uz usporene integracije sa EU trì{tima, koja su èqa mnogih me|unarodnih investitora. Manter

CCXI Referenca: 08BELGRADE461 Wikileaks id: #153231 Tema: Osnovno o izborima 11. maja Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 9. maj 2008. u 15.53 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/05/08BELGRADE461.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpski gra|ani u Srbiji i Srbi na Kosovu iza}i }e na birali{ta 11. maja da izaberu novi srpski parlament i lokalne skup{tine op{tina. Glavni u~esnici na izborima za dràvni parlament su Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka, ali }e i jednoj i drugoj po posledwim ispitivawima javnog mwewa biti potrebna najmawe dva dodatna koaliciona partnera za formirawe vlade. Na drànom nivou, nakon izbora }e verovatno uslediti nedeqe politi~kog cewkawa izme|u potencijalnih koalicionih partnera, {to }e rezultirati nastavkom nefunkcionisawa. Kako izbrati jedan srpski parlament Srpski parlament je jednodoman i sastavqen od 250 poslanika, pri ~emu je cela teritorija Srbije jedna izborna jedinica (Vlada Srbije ukqu~uje Kosovo u ovu teritoriju). Ukupno 22 politi~ke stranke, ili koalicije, kandiduju se za parlamentarne izbore, ukqu~uju}i i 10 iz mawinskih zajednica. Svaka izborna lista moè imati do 250 kandidata, a glasa~i glasaju za listu jedne stranke tajnim glasawem. Lista mora da dobije najmawe 5% od ukupnog broja glasova da bi uop{te dobila mesto u parlamentu. Mawinskim strankama je potrebno samo 0,4% od ukupnih glasova da bi dobile mesto u parlamentu. Partije onda biraju koji }e kandidati sa wihovih lista popuniti mesta koja dobiju. Republi~ka izborna komisija (RIK) trebalo bi da objavi rezultate do pono}i, 15. maja. Posle toga, saziva se parlament nakon {to stranke i RIK potvrde najmawe dve tre}ine poslanika. Parlament mora da se sastane u roku od 679

30 dana od potvrde izbornih rezultata i da po~ne sa postupkom formirawa nove vlade. Parlament koji je stupio na du`nost zatim ima 90 dana da potvrdi vladu.

Kraj kampawe i otvarawe birali{ta Stranke su zakqu~ile finalna okupqawa 8. maja. Okvirno 8000 bira~kih mesta bi}e otvoreno u 7 izjutra 11. maja, a zatvoreno u 8 uve~e. Po~ev od 9. maja traja}e predizborna }utwa u medijima, koja je na snazi do zatvarawa birali{ta. Registrovano je 6,7 miliona glasa~a u Srbiji i dijaspori. Izborna komisija dopu{ta glasawe u odsustvu zape~a}enim glasom, i u posledwem trenutku preplavila je ambasade zahtevima za vize za stotine posmatra~a koji }e nadzirati glasawe u rasejawu; samo u Ameriku ide 114 posmatra~a. Ukratko o u~esnicima na izborima Sada{wi sastav srpskog parlamenta datira od februara 2007. godine. Predsednik Boris Tadi} raspisao je nove izbore 13. maja, nakon zastoja “u saradwi”, koji i daqe traje, izme|u Tadi}eve Demokratske stranke (DS) i Demokratske stranke Srbije premijera Vojislava Ko{tunice (DSS) oko neslagawa vezanih za integraciju Srbije u Evropu i odgovor vlade na progla{ewe nezavisnosti Kosova. Glavni u~esnici su prozapadna koalicija “Za evropsku Srbiju” i nacionalisti~ka Srpska radikalna stranka (SRS), ali verovatno nijedna od wih ne}e osvojiti ve}inu mesta. Mawe stranke, kao {to su DSS, Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) i sna`no proevropski orijentisana Liberalno-demokratska partija (LDP) mogle bi da budu odlu~uju}i faktor u formirawu bilo kakve budu}e koalicione vlade. Po posledwim rezultatima, lista SRS ima 35%, a koalicija Za evropsku Srbiju 32%. Lista DSS-Nova Srbija osvojila je 14%, LDP 8%, i SPS 8%. Stranke koje bi verovatno u{le u koaliciju ne}e imati ve}inu, sude}i po ovim procentima. Dva verovatna rezultata jesu koalicija radikala sa DSS i SPS ili koalicija Za evropsku Srbiju sa LDP ili SPS. Strankama }e najverovatnije biti potrebno svih 90 dana nakon {to se parlament sastane da formiraju novu vladu. Pokrajinski i lokalni izbori u Vojvodini U vojvo|anskoj skup{tini ima 120 poslanika. Vojvodina je autonomna pokrajina Srbije koja ima odre|eni stepen samouprave, po Ustavu iz 2006. godine. Polovina poslanika izabrana je po na~elu proporcionalnog predstavni{tva, pri ~emu glasa~i biraju izme|u stranaka, a polovina je izabrana ve}inom glasova u izbornim jedinicama. Ono {to je ove godine novo u izbornom zakonu, jeste da glasa~i vi{e ne biraju gradona~elnike direktno. Posle izbora, nove skup{tine op{tina izabra}e gradona~elnike (predsednike op{tina – prim. prev). Kriti~ari ovo vi680

de kao udarac decentralizaciji, jer to omogu}ava strankama u Beogradu da kontroli{u op{tine. Pobornici ovog sistema kaù da }e tako gradona~elnici (predsednici op{tina) ve}inom biti iz iste stranke, {to }e olak{ati funkcionisawe op{tinskih vlada.

Komentar Ako su podaci iz ispitivawa javnog mwewa ta~ni, ni SRS, ni DS ne mogu da oforme koaliciju, ako ne ukqu~e najmawe jo{ dve stranke. Koalicija Za evropsku Srbiju i LDP i SPS posebno je problemati~na budu}i da ove dve posledwe tvrde da odbijaju da budu zajedno u vladi. Uz svu retoriku vezanu za kampawu proteklih nedeqa i narastaju}u polarizaciju me|u strankama, koja god da se koalicija izrodi iz toga, bi}e to ~udan brak, {to }e najverovatnije dovesti do formirawa jo{ jedne disfunkcionalne vlade, verovatno kratkog veka. Manter

CCXII Referenca: 08BELGRADE469 Wikileaks id: #153521 Tema: Trì{ta pozdravqaju izborne rezultate Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 12. maj 2008. u 18.21 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/05/08BELGRADE469.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Beogradska berza reagovala je na iznena|uju}e {iroku izbornu mogu-}nost koalicije Demokratske stranke u odnosu na drugoplasirane radikale na parlamentarnim izborima 11. maja, sa rekordnim skokom od 12,93% u primarnom indeksu akcija. Brokeri tvrde da “ne mogu da odgovore na tako ogroman broj naloga za kupovinu. Kona~no je zaustavqen pad dinara u predizbornoj nedeqi od skoro 4% i po trenutnom, podnevnom, rezultati trgovawa oja~ali su ga u odnosu na evro za 1,8%. Trì{te je ocenilo izborne rezultate kao, o~igledno, veoma pozitivne, {to otvara svetliju budu}nost za srpsku ekonomiju. Dan nakon {to je proevropska koalicija okupqena oko Demokratske stranke (DS) dobila prednost na birali{tima u odnosu na Srpsku radikalnu stranku (SRS), {to je ipak jo{ uvek nedovoqno za formirawe vlade bez nekog oblika kompromisne koalicije, na finansijskom trì{tu se 12. maja beleì skok. Uprkos nesigurnosti koja je ostala u pogledu toga koje }e partije sastaviti vladaju}u koaliciju, ulaga~i u beogradsku berzu pokazali su snaàn optimizam i veliko pouzdawe, budu}i da je tra`wa do neba porasla i izgurala primarni indeks Beleks 15 u jednodnevnom skoku bez presedana, od 12,93%. Predsednik borda brokera M&V Investicija 681

Dragijana Radowi}-Petrovi} rekla je slu`beniku ekonomskog odeqewa ambasade da je brokerima bilo te{ko da odgovore na poplavu naloga. Ona je dodala da prvi skok ne}e trajati dugo, ali da se nada da }e trend rasta biti nastavqen nakon jednogodi{weg trenda opadawa. Trì{ta su predvidela ishod izbora boqe nego svi istraìva~i javnog mwewa, budu}i da je oporavak po~eo 8. maja, nakon dogovora sa Fiatom, kada se Beleks 15 popeo za 2,33% i nastavio 9. maja da raste do 4,44%.

Preokret u opadawu deviznog kursa Narastaju}e poverewe i pozitivna o~ekivawa investitora tako|e su se odrazili na kurs razmene dinara. Tokom sedmice koja je prethodila izborima dinar je pao, ali su kontakti u bankama rekli osobqu ekonomskog odeqewa da je kurs dinara po~eo da raste nakon izbora 11. maja. Posle pro{lonedeqnog pada dinara u odnosu na evro od skoro 4%, za jedan evro se kupovalo 83,87 dinara. Po Aleksandri Maksimovi}, {efu Odeqewa korporativne prodaje u Rajfajzen banci, dinar je ja~ao u me|ubankarskoj trgovini i najverovatnije }e kurs 13. maja biti 82,4 dinara za evro, {to je porast od skoro 2%. Komentar Prvog dana posle izbora, investitori u srpska finansijska trì{ta pokazali su optimizam i sna`no uverewe da izbori u Srbiji nagove{tavaju ekonomski profitabilan put. Mnogi brokeri veruju da se, jo{ uvek mogu}i, scenario da vladu formiraju stranke koje se ne zalaù za ve}i stepen integracije u Evropu odavno odrazio na pad akcija kroz Beleks 15, jo{ od najave izbora. Portfolio investitori, najosetqiviji na rizike, danas su poslali poruku da izbori ozna~avaju jasnu priliku za Srbiju da ubrza svoj put ka prosperitetu i Evropi. Manter

CCXIII Referenca: 08BELGRADE474 Wikileaks id: # Tema: U ve}ini gradova demokrate osvojile najvi{e glasova Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 14. maj 2008. godine Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/05/08BELGRADE474.html Istorija: prvi put objavqeno u utorak, 30. avgusta 2011. godine

Rezime Na lokalnim izborima, 11. maja, stranka predsednika Borisa Tadi}a, vode}i koaliciju Za evropsku Srbiju, osvojila je najvi{e odborni682

ka u Beogradu i u 13 od 21 ostalih gradova. Sli~no je i na parlamentarnim izborima. Pobeda Demokratske stranke (DS) i wenih partnera nad SRS optuènog ratnog zlo~inca Vojislava [e{eqa je dobrodo{lo iznena|ewe i podsticaj unapre|ewu prozapadnih te`wi Srbije na lokalnom nivou. Stranke u ve}ini op{tina }e sada morati da formiraju koalicije, kako bi se izabrali gradona~elnici (predsednici op{tina). U mnogim slu~ajevima, DS je pobedila tankom razlikom u odnosu na druge stranke i moè ispasti iz kombinacija drugih potencijalnih koalicija. Kao i na nacionalnom nivou, Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) preminulog optuènog ratnog zlo~inca i biv{eg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo{evi}a moè da igra glavnu ulogu u mnogim op{tinama. Proces formirawa koalicija na op{tinskom nivou }e ~ekati formirawe vladaju}e koalicije na republi~kom nivou.

Pobednici po mestima Prema prvim rezultatima lokalnih izbornih komisija, od 22 grada u Srbiji, Demokratska stranka (DS), ili koalicija Za evropsku Srbiju (ZES), je osvojila najvi{e odbornika u Beogradu, Vaqevu, Zrewaninu, Kraqevu, Kru{evcu, Leskovcu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Poàrevcu, Somboru, Subotici, Uìcu, Sremskoj Mitrovici i [apcu. Srpska radikalna stranka (SRS) osvojila je najvi{e mesta u samo jednom gradu – Smederevu. SRS je izjedna~ena sa DS u Ni{u, Pan~evu i Vrawu. Koalicija Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS) je pobedila samo u â~ku, rodnom gradu Velimira Ili}a. Jedinstvena Srbija (JS), u koaliciji sa SPS-om, osvojila je Jagodinu na ~elu sa trenutno popularnim gradona~elnikom Draganom Markovi}em (zvanim Palma). Grupa gra|ana “Bo{ko Ni~i}” je osvojila najvi{e glasova u Zaje~aru, a Veroqub Stevanovi}, iz G17 plus koalicije, osvojio je najvi{e mesta u centralnom srpskom gradu Kragujevcu. Beograd: DS }e se mo`da opredeliti za koaliciju sa DSS U èstokoj trci za vlast u Beogradu, ZES je osvojio 39,2 odsto glasova, {to ~ini 45 od 110 skup{tinskih mandata. SRS je na drugom mestu, sa 35 odsto (40 mandata), a koalicija DSS-NS je osvojila 11,1 odsto (12 mandata). Liberalno-demokratska partija (LDP) je osvojila 6,9 odsto (7 mandata), dok je SPS osvojio 5,2 odsto ili 6 mandata. ZES-u je potrebna koalicija od 56 mesta u Skup{tini grada kako bi wen kandidat Dragan \ilas (DS) mogao da postane gradona~elnik. Jedan od mogu}ih ishoda je da ZES i DSS zajedno formiraju koaliciju, kao {to je, maltene, \ilas izjavio u dana{woj {tampi. Posmatra~i kaù da kandidat DSS za gradona~elnika, Aleksandar Popovi}, ima konstruktivan odnos sa \ilasom. 683

Novi Sad: DS i socijaldemokrate Vojvodine za formirawe koalicije U Novom Sadu, koalicija oko DS je osvojila 31 od 78 mandata u Skup{tini grada, lako pobe|uju}i radikale (SRS), koji su osvojili 25 mandata. Lista Zajedno za Vojvodinu, na ~elu sa Nenadom ânkom iz Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), koja tako|e ukqu~uje Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Dra{kovi}a, osvojila je devet dodatnih mandata. Popularna aktuelna gradona~elnica Maja Gojkovi}, koja je osvojila gradona~elni~ko mesto kao radikal, ali se odvojila od stranke u martu, osvojila je sedam mandata. Lista DSS-NS je osvojila pet mandata, a Ma|arska koalicija (MK) jedan. ânak je 13. maja rekao otpravniku da }e DS i LSV definitivno u}i u koaliciju u Novom Sadu. Politi~ki posmatra~i predvi|aju da }e, ili ânak ili predsednik novosadskog DS-a, Igor Pavli~i}, biti gradona~elnik. ânak, koji je bio poslanik u parlamentu, rekao je 9. maja ambasadoru da }e ga, iako ranije nije razmi{qao o preuzimawu te funkcije, Tadi} podràti kao gradona~elnika. Bila bi to prilika da se o~isti ~etiri godine radikalske {tete (Maja Gojkovi}) i pokaè primer dobrog upravqawa ostatku zemqe. ânak je 13. maja rekao otpravniku da je u pregovorima za posao, ali da je DS optere}ena formirawem koalicije u republi~kom parlamentu. Ni{: NS ispada, DS verovatno uska~e Rezultati u Ni{u pokazuju nere{en rezultat DS i SRS, od kojih svaka kontroli{e 18 od 61 mandata. G-17 plus, SPS i DSS-NS osvojili su sedam mandata. Verovatno }e SPS, koja je osvojila sedam mandata, biti kqu~ni igra~, odlu~uju}i izme|u DS-G17-SPS i SRS-DSS-NS-SPS. Predstavnik SPS-a nam je 11. maja rekao da }e lokalna koaliciona vlada zavisiti od sporazuma postignutog u Beogradu. Naime, prethodni gradona~elnik Smiqko Kosti} (NS) najverovatnije ne}e imati nikakvu ulogu u novim gradskim vlastima. Tokom postizborne konferencije za medije, zamenik lidera LDP-a je najavio da se “Ni{ vratio demokratiji!” Posmatra~i napomiwu da su u Ni{u izbori zanimqivi jer je u posledwih nekoliko godina ovaj grad imao gradona~elnika iz stranke koja nije vladaju}a na republi~kom nivou. Vrawe: DS i SRS izjedna~eni U Vrawu, DS i radikali su osvojili po 16 mandata (od 65), i potrebno je vi{e koalicionih partnera da neko od wih vlada. Vrawe je upori{te SPS-a, ta partija je osvojila ne{to preko 17 odsto, ili 13 mandata. DSS i NS su osvojili skoro po 10 odsto (8 i 7 mandata). Gradona~elnik Miroqub Stoj~i} (SPS) je prethodno vladao u koaliciji sa DSS-om. Lokalni kontakt je rekao otpravniku da je jedina mogu}a koalicija 684

SPS-DS-G17, koja bi imala tanku ve}inu. Stoj~i} verovatno ne}e rizikovati koaliciju sa radikalima – on je razvio odli~ne odnose sa ameri~kim i drugim me|unarodnim donatorima i to bi ugrozio ako bi se udruìo sa radikalima. Stoj~i} je 12. maja rekao otpravniku da }e pregovori o koaliciji po~eti odmah, te da se nada da }e uskoro biti dogovorena vlada u Vrawu. Lokalni funkcioneri DS-a su 12. maja rekli otpravniku da }e se truditi da formiraju vlast koju predvodi DS.

Sanyak: Novi Pazar jo{ uvek podeqen U izrazito bo{wa~ko-muslimanskom gradu Novom Pazaru, DS i wihov bo{wa~ki koalicioni partner, Sanya~ka demokratska partija (SDP), na ~elu sa ministrom rada i socijalne politike Rasimom Qaji}em, su na lokalnim izborima osvojili 48,9 odsto (23 mandata). SDP je pobedila trenutnog, kontraverznog, gradona~elnika Sulejmana Ugqanina iz Sanya~ke demokratske alijanse (SDA), koja je osvojila samo 38,3 odsto (18 mandata). Lokalna Srpska lista, koju ~ine SRS, SPS, DSS i NS je osvojila 17,8 odsto, dovoqno za preostalih 6 mesta. U Novom Pazaru 24 mandata }e biti neophodno za formirawe ve}ine u lokalnoj skup{tini. Samim tim srpske stranke su u mo}nom poloàju za pregovore sa dve rivalske bo{wa~ke stranke. Ugqaninov na~elnik {taba, Fikret Nik{i}, rekao je 12. maja otpravniku da }e Ugqanin biti spreman da razgovara sa srpskim strankama u ciqu formirawa lokalne vlasti. “Srbi zasluùju da budu zna~ajno zastupqeni u skup{tini”, rekao je Fikret. Mirsad Jusufovi} iz SDP-a, rekao je 13. maja otpravniku da SDP ~eka dogovor u Beogradu. Jusufovi} je rekao da SDP moè da ponudi SDA koaliciju, pod uslovom da SDP dobije poziciju gradona~elnika – ali to bi bio posledwi izbor. Komentar Uspeh DS i wenih partnera na lokalnom nivou je bila dobrodo{la dopuna wihovom republi~kom izbornom rezultatu. Uprkos dobrim rezultatima, u DS-u }e i daqe morati da budu fleksibilni i strpqivi u formirawu lokalnih vlasti, jer ovaj proces moè biti talac formirawa koalicione vlade na nacionalnom nivou. SPS tako|e moè biti kqu~ni igra~ na lokalnom nivou. “Gubitnici” izbora, radikali i Ko{tuni~in DSS, su i daqe u sna`noj poziciji da budu na vlasti u nekoliko va`nih gradova u Srbiji. Nacionalni dogovor izme|u koalicije Tadi}a i socijalista }e umnogome umawiti sposobnost radikala i DSS da uspeju.

CCXIV Referenca: 08BELGRADE485 Wikileaks id: #154082 Tema: Ju`na Srbija – Albanci se vra}aju u parlament, umerewaci pobe|uju na lokalnim izborima 685

Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 15. maj 2008. u 15.17 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/05/08BELGRADE485.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Albanci u Pre{evskoj dolini u ju`noj Srbiji glasali su u rekordnom broju 11. maja da bi jednog predstavnika vratili u srpski dràvni parlament. Na lokalnim izborima, umerene srpske i albanske partije odnele su premo} nad svojim radikalnijim suparnicima u Bujanovcu i Pre{evu. Bez apsolutnih ve}ina i sa nekoliko koalicionih opcija, u op{tinskim vladama bi}e doneta odluka tokom narednih sedmica ali bi trebalo da krajwi ishod budu vlade voqne da rade ne obaziru}i se na nacionalnost i spremne da sara|uju sa Beogradom. Albanci se vra}aju u parlament Na drugim parlamentarnim izborima zaredom, Albanci u Srbiji u~estvovali su na izborima na dràvnom nivou. Preko 18000 glasa~a, uglavnom iz ju`ne Srbije, podràlo je koaliciju Albanaca Pre{evske doline. Kao mawinskoj listi, ovo je bilo dovoqno za jedno mesto u republi~kom parlamentu. Sada{wi poslanik Riza Haqimi, predsednik Partije za demokratsku akciju (PDA), nalazio se na ~elu liste i vrati}e se u Beograd za drugi mandat. Haqimi je rekao slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 12. maja da je koalicija dobila oko 2000 vi{e glasova ove godine nego u januaru 2007. Odziv je bio primetno ve}i u Bujanovcu (gde je PDA na vlasti) nego u Pre{evu, gde je na vlasti partija beskompromisnog Ragmija Mustafe, Partija demokratskih Albanaca (PD[). Haqimi je rekao da, iako Mustafa nije javno pozvao na bojkot, on nije podrào listu, {to je rezultovalo mawim brojem glasova u Pre{evu. Tvrda linija marginalizovana u Pre{evu Gradona~elnik Ragmi Mustafa i drugi albanski tvrdolinija{i izgubili su mesta na lokalnim izborima u Pre{evu (95% albanskog stanovni{tva) u korist umerenih partija, koje su voqne da sara|uju sa Beogradom. Haqimijeva PDA osvojila je 13 od 28 mesta, dok je Mustafa uzeo 12. Nasir Aziri, formalno ~lan Mustafine PD[ formirao je sopstvenu listu, nezadovoqan Mustafinim slabim odnosima sa SAD i drugim me|unarodnim donatorima, i osvojio 13 mesta. Aziri je rekao slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade, 11. maja, da je odlu~io da uputi izazov Mustafi na izborima, zbog sve lo{ijih odnosa Mustafe sa vladom SAD i drugim kqu~nim me|unarodnim donatorima. Iako je Mustafa odbio da se javno obaveè na integraciju Pre{evske doline u srp686

ske institucije, on je bio voqan da se sretne i sara|uje sa zvani~nicima SAD. Aziri je javno podrào Haqimijevu kandidaturu za dràvni parlament. On je dodao da }e biti sre}an zbog popravqawa odnosa sa me|unarodnom zajednicom. Aziri je osvojio ~etiri mesta, {to je zna~ajno oslabilo Mustafinu poziciju. Demokratska unija doline (BDL) Skendera Destanija osvojila je pet mesta na lokalnim izborima i verovatno }e pregovarati o koaliciji na nivou lokalne vlade sa Azirijem i Haqimijem. Mala srpska zajednica uspela je da osvoji dva mesta, obezbe|uju}i tako vi{enacionalni sastav skup{tine.

Bujanovac: oborena SRS, vi{enacionalna vlada mogu}a U nacionalno me{ovitom Bujanovcu, Srbi koji nisu radikali dobro su se pokazali, omogu}iv{i formirawe umerene, vi{enacionalne op{tinske vlade. Haqimijeva PDA osvojila je vi{e od ostalih stranaka i pripa{}e joj 12 od 40 mesta. Nakon prethodnih izbora u junu 2006, nije bilo dovoqno Srba iz demokratskog bloka da bi se formirala vlada sa umerenim Albancima (iz Haqimijeve PDA), {to ju je prinudilo na savez sa tvrdolinija{kim Pokretom za demokratski progres (LPD) Jonu{a Musliua. Ovoga puta radikali su imali slabu podr{ku i spali sa 12 na 8 mesta, dok su Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i grupa gra|ana predvo|ena biv{im gradona~elnikom Stojanom Arsi}em osvojili ukupno 9. Musliu je osvojio 6, dok je frakcija wegove partije osvojila tri mesta. Iako su romske partije pobedile juna 2006, one ovoga puta nisu osvojile nijedno mesto. Odlaze}i gradona~elnik Nagip Arifi (PDA) rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade 12. maja da }e se wegova stranka potruditi da izgradi vi{enacionalnu, modernu vladu (Arifi }e verovatno postati predsednik skup{tine Bujanovca). Wegov naslednik, [aip Kamberi (tako|e PVD), rekao je slu`beniku politi~kog odeqewa ambasade da PDA i druge umerene partije “sada treba da odrè obe}awe” da sa~uvaju prevlast nad Mustafom, Mulsiuom i drugim antiintegracionim snagama. Kamberi, pitomac Programa za me|unarodne posetioce (an International Visitor Program alumnus) i primalac Dotacije za demokratiju (Democracy Grant), rekao je da }e raditi na tome da se Srbi ukqu~e u lokalnu vladu i da o~ekuje od wih da pristanu da u~estvuju. Kamberi je mislio da }e kona~no biti lak{e formirati savet albanske nacionalne mawine, {to je Mustafa prethodno opstruirao, zbog neslagawa sa Haqimijem oko toga ko }e da bude na ~elu tog tela. Komentar Rezultati lokalnih i nacionalnih izbora u ju`noj Srbiji bili su onoliko dobri koliko se moglo o~ekivati, sa aspekta regionalne stabilnosti i integracije ovog regiona u Srbiju. Ambasada ima produktiv687

ne odnose sa Haqimijem, Kamberijem i Azirijem, kao i sa lokalnim srpskim vo|ama. Vlada SAD }e nastaviti da sluì kao most izme|u onih lokalnih lidera i vladinog Koordinacionog tela za jug Srbije. Kada vlade budu konstituisane, bi}e vreme da se nastavi rad na stavkama za 2008. godinu, rame uz rame sa novim lokalnim liderima i Beogradom. Manter

CCXV Referenca: 08BRUSSELS748; Wikileaks id #154413 Tema: SAD-EU konsultacije o pitawima Zapadnog Balkana Poreklo: Misija SAD u EU, Brisel (Evropa) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 19. maj 2008. u 7.30 Klasifikacija: poverqivo / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/04/08BRUSSELS.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Direktor za jugoisto~nu Evropu Kris Hoh raspravqao je o Kosovu, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, o procesu pro{irewa EU sa zvani~nicima EU i dràva ~lanica 7. maja, tokom SAD-EU konsultacija Trojke o Zapadnom Balkanu i tokom odvojenih sastanaka. Po pitawu Kosova, sagovornici iz EU naglasili su pozitivna politi~ka kretawa u ovoj dràvi u povoju, ali su primetili da je to {to me|unarodna priznawa nezavisnosti stiù sporije nego {to se o~ekivalo zabriwavaju}e. EU je diskutovala o potpisivawu Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu sa Srbijom krajem aprila i koristi koju }e od toga imati proevropske stranke na izborima. SAD i EU sloìli su se da se, kakvi god izborni rezultati da budu, politika Beograda prema Kosovu ne}e mewati. Hoh je vr{io pritisak na EU da brzo potpi{e SSP sa Bosnom, i dok su sagovornici iz EU podràli taj ciq i rekli da }e sporazum biti potpisan sredinom juna, naveli su da bi Bosna trebalo da bude mawe usredsre|ena na to kada }e biti potpisan dokument, a vi{e na reforme koje }e se uskoro zahtevati. Zvani~nici EU i dràva ~lanica naglasili su evropsku perspektivu Makedonije, ali su neki sagovornici privatno rekli Hohu da gr~ko-makedonski spor oko imena postaje sve teì za re{avawe u okviru EU. Na kraju, zvani~nici Evropske komisije istakli su svoje napore da ponovo potvrde evropsku budu}nost za sve dràve u regionu. Kosovo Zamenik direktora sekretarijata Saveta zaduèn za Zapadni Balkan, Majkl Gifoni, otvorio je raspravu o Kosovu opisuju}i unutra{wi 688

politi~ki razvoj kao pozitivan i istakao da je parlament usvojio gomilu zakona neophodnih za primenu kona~nog re{ewa, a da }e ostatak biti usvojen do 15. juna. Skrenuo je pa`wu na izve{taj premijera Ta~ija posle prvih 100 dana, prime}uju}i da je taj izve{taj izazvao autenti~nu politi~ku debatu na Kosovu. Gifoni je pojasnio politiku EU o priznawima, po kojoj svaka dràva ~lanica moè da prizna drugu dràvu sama za sebe. Dok je istakao da je 19 od 27 zemaqa EU priznalo Kosovo, naveo je da je me|unarodni proces priznavawa problemati~niji i naglasio da bi pove}an broj priznawa od strane zemaqa u razvoju imao pozitivan efekat na izglede Kosova u UN i me|unarodnim finansijskim institucijama. On je podvukao potrebu da se ostvari napredak me|u regionalnim susedima Kosova i naveo nedavne ohrabruju}e izjave iz Crne Gore i Makedonije. Po pitawu ekonomije i pomo}i, Genoveva Ruiz Kalavera, {efica jedinice za Kosovo pri Evropskoj komisiji (EK), rekla je da EU jo{ nije odredila datum za donatorsku konferenciju za Kosovo (predvi|a se da }e biti 11. jula) iz straha da se ne uti~e na ishod srpskih izbora od 11. maja. Prime}uju}i da odre|eni tehni~ki detaqi tek treba da budu razmatrani, ona je rekla da }e EU pozvati nacije Zapadnog Balkana i da se nada da }e ukqu~iti i predstavnike onih zemaqa koje nisu priznale Kosovo, pored zvani~nika onih zemaqa koje jesu priznale. Ona je dodala da Svetska banka ne}e biti ko-sponzor konferencije, ali }e pruìti tehni~ku podr{ku, a EU }e nastaviti da se brine o tome da Svetska banka ne odluta od svojih obaveza. Ruiz Kalavera je rekla da je bilo te{ko sara|ivati sa vladom Kosova, zato {to vlada jo{ nije postavila odgovaraju}e ministre. Razgovaraju}i privatno sa Hohom na marginama sastanka, rekla je da EU ne moè da se nosi sa sredstvima koja kosovskim Srbima stiù iz Beograda. Ona je dodala da je Komisiji te{ko da potro{i sredstva namewena za pomo} srpskom stanovni{tvu, zato {to su oni koji èle da sara|uju izloèni èstokom zastra{ivawu. U odgovoru na pitawe francuskog direktora za Evropu @aka Forea o poku{ajima SAD da pove}aju broj dràva koje priznaju Kosovo, direktor Hoh rekao je da su se SAD usredsredile nedavno na ju`noameri~ke nacije. On je tako|e primetio da priznawe Kosova ide brè nego u skoro svim ostalim skora{wim slu~ajevima pojavqivawa novih dràva i naglasio poku{aje koje je SAD preduzela prema islamskim i afri~kim zemqama, prime}uju}i da }e kasnije ovog leta Samit afri~kog jedinstva predstavqati odli~nu priliku za nov rad sa afri~kim zemqama. Hoh je ohrabrio EU institucije i vlade da se angaùju sa drugim me|unarodnim partnerima i podvukao da }e lobirawe za priznavawe Kosova biti mnogo uspe{nije ako bude prepoznato kao evropski projekat. Aliks Everhard, savetnica za balkanska pitawa u stalnoj francuskoj delegaciji u EU, odvojeno je Hohu izrazila zabrinutost zbog brzine me|unarodnih priznawa, isti~u}i potrebu da se iskoristi trenutak. Ona je re689

kla da su Francuzi usredsre|eni naro~ito na Afriku i Ju`nu Ameriku, posebno na Ekvador i Kolumbiju. Everhard je dodala da }e stabilnost Kosova i raspore|ivawe misije Euleks biti glavni prioriteti tokom predstoje}eg francuskog predsedavawa EU. U odvojenim razgovorima, direktor Evropske komisije za Zapadni Balkan Pjer Mirel (molimo da se {titi) privatno je kukao zbog nedostatka liderstva oko Kosova, kako unutar EU, tako i u vlastima Kosova. Mirel je zabrinut da nova administracija na Kosovu ne radi dovoqno sna`no na sprovo|ewu reformi i dodao je da Vlada Kosova mora da se vi{e potrudi da objasni nove zakone i ustav op{tinama. Mirel je tako|e skrenuo Hohu pa`wu na predstoje}i izbor novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, verovatno krajem maja. Isti~u}i da }e novi lider svakako imati uticaj na politi~ka zbivawa, on je pojasnio da je predloìo okupqawe vladika iz Srbije i sa Kosova na konferenciju sa temom “[ta je EU” i da se nada da }e uskoro dobiti pristanak vladika.

Srbija Slovena~ki {ef odeqewa za jugoisto~nu Evropu Leon Mark zapo~eo je raspravu o Srbiji tako {to je naglasio potpisivawe Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu sa EU 29. aprila. On je rekao da su unutra{we rasprave u EU bile duge i zahtevne, ali da je ovaj potez dao proevropskim snagama u Srbiji podstrek koji im je bio potreban uo~i izbora 11. maja. Po{to primena SSP-a zavisi od jednoglasnog prihvatawa dràva ~lanica i srpskog ispuwavawa obaveza prema MKTJ-u, kredibilitet i legitimitet procesa prikqu~ewa su o~uvani. Mark je nastavio nagla{avawem toga {to je EU Srbiji iscrtala mapu puta ka viznoj liberalizaciji, {to daqe pokazuje “opipqivost evropske perspektive”. On je dodao da su Francuska i Nema~ka nedavno dale vi{e prilike za stipendije za srpske studente. Mark je izlagawe zakqu~io upozorewem da SAD i EU ne bi trebalo da o~ekuju da }e na~in na koji se Srbija odnosi prema kosovskom problemu biti izmewen, ali je dodao da, koja god vlada da bude formirana posle izbora, ona mora biti ocewivana na osnovu postupaka, a ne na osnovu retorike, {to je ose}awe koje su, odvojeno, sa Hohom podelili i Everhardova i savetnik Velike Britanije za pitawa pro{irewa Angus Lepsli. Hoh je podvukao ameri~ku posve}enost tome da zajedno sa EU pomognu Srbiji na wenom putu evroatlantskih integracija i izrazio zahvalnost EU zbog kreativnog pristupa potpisivawu SSP-a uo~i izbora. On se sloìo sa procenama EU da moramo da ocewujemo novu srpsku vlast po wenim delima i istakao va`nost toga da se demokratski izabrana vlada meri po istim standardima kao i bilo gde drugde u svetu. SAD i EU moraju da budu savr{eno jasni u poruci Srbiji {ta se o~ekuje do punog partnerstva. 690

Bosna i Hercegovina Prenose}i razgovor na Bosnu i Hercegovinu, Hoh je naglasio mnogobrojne pozitivne skora{we politi~ke doga|aje, koji bi mogli da nagoveste pragmati~niji pristup tamo{weg rukovodstva, ukqu~uju}i tu i kompromis po pitawu glasa~kih pravila u Srebrenici i sporazume o pokretnoj odbrambenoj imovini i reformi policije. Rekav{i da je EU “mo}an podsticaj za Bosnu”, HOH je pomenuo obave{tewe EU od 29. aprila, u kojem se izraàva spremnost da se potpi{e SSP sa Bosnom. On je upozorio, me|utim, da odlagawe tog potpisa do juna pothrawuje cinizam u Bosni, vezan za politi~ki trenutak u kojem je potpisan SSP sa Srbijom, i da o~ekivawa koja postoje, a EU ih jo{ nije ispunila, naru{avaju me|unarodni kredibilitet u Bosni. Proces SSP-a moè zna~ajno da uti~e na politi~ke strukture u Bosni, ali pravi izazov sastoji se od odràvawa ovog reformisti~kog momenta, naro~ito kada se uzme u obzir koliko je intenzivno me|unarodno u~e{}e bilo potrebno da bi se dostigao sada{wi napredak. Trebalo bi da o~ekujemo da Dodik i Silajyi} nastave da slede uzak sloj interesa, kao i da se pripremimo za poo{travawe retorike na svim stranama. Hoh je zatim diskutovao o potrebi da se proceni napredak po pitawu ispuwewa ciqeva Komiteta za sprovo|ewe mira, ciqeva koji vode ka zatvarawu kancelarije visokog predstavnika i podvukao da }e tranzicija ka EUSR zahtevati zna~ajno angaòvawe. Mark je rekao da se EU slaè sa SAD da je va`no potpisati SSP {to je pre mogu}e, i da deli zabrinutost u pogledu opasnosti od odre|ene vrste retorike u BiH. Naredna va`na faza u procesu jeste da Bosna ostvari napredak u ustavnoj reformi. Mark je izrazio zadovoqstvo EU time {to je visoki predstavnik Laj~ak napredovao u dono{ewu perspektive EU u Bosnu i primetio je da }e Evropska komisija uskoro zapo~eti dijalog o viznoj liberalizaciji sa BiH. Povezano sa tim, Pjer Mirel je odvojeno zatraìo od Hoha da proceni aktivnosti fundamentalisti~kih grupa u Bosni. On je objasnio da je nekada{wi komesar za pravdu, slobodu i sigurnost Fratini odbio da zapo~ne dijalog o vizama sa BiH zbog problema sa islamskim fundamentalisti~kim grupama. U odvojenim sastancima posle zvani~ne sednice, Hoh je jo{ jednom sna`no zahtevao od svojih sagovornika da {to pre potpi{u SSP sa Bosnom, a najboqe bi bilo da to urade krajem maja, na sastanku GAERC-a. Direktor EU za Balkan [tefan Lene rekao je da odlagawe potpisivawa “nije va`no pitawe” i objasnio da posledwi plan predvi|a da EU potpi{e sporazum u junu i da se posle ubrza proces kako bi BiH mogla da “dostigne Srbiju”. Gifoni je rekao Hohu da je do odlagawa potpisivawa delom do{lo zbog toga {to je kasnila neophodna papirologija iz BiH i rekao da negativna lokalna reakcija na odlagawe pokazuje “mawak zrelosti” me|u tamo{wim liderima. Everhardova je odvojeno pri691

znala da EU mora malo boqe da kontroli{e o~ekivawa, ali je rekla da bi scenario po kojem neke dràve potpisuju dokumenta pre nego druge mogao da stvori “opasan presedan” u EU, koji bi prerastao konkretna balkanska pitawa. Ovom pitawu se mora pristupiti jednoglasno. Ona je tako|e rekla da to {to Bosanci sebe porede sa Srbijom nije realno, po{to }e wihov SSP, mada kasnije potpisan, biti primewivan, dok }e onaj koji je potpisan sa Srbijom ~ekati dok ne budu ispuweni uslovi. Govore}i iz perspektive Evropske komisije, Helena Holm-Pedersen, ~lanica kabineta komesara za pro{irewe Olija Rena, rekla je Hohu da je Ren nezadovoqan zbog odlagawa potpisivawa i iskazala je frustraciju sporo{}u pravnog prevo|ewa na sve evropske jezike. Ona je tako|e iskazala i li~no razo~arawe time {to su Bosanci usredsre|eni na Srbiju, umesto na pripreme za sopstveni proces pridruìvawa. Dodala je da je EU, s obzirom na vremenske okvire, uradila koliko je mogla u pogledu labavqewa uslova i ubrzawa tehni~kog dela posla. Istakla je da, kada SSP bude potpisan, EU vi{e nema mogu}nosti da bude predsuretqiva i prilagodqiva u vezi sa zahtevima za ~lanstvo i da merila po kojima }e se BiH tada posmatrati postaju sve teà. Po{to SSP bude primewen, Evropska komisija }e procewivati u~inak Bosne u primeni odredaba i tako proceniti da li je dràva zasluìla status kandidata, a naro~ito da li su razvili ustanove sposobne da primewuju evropske zakone i da li su sposobni da nastupaju slo`no. Oni }e proceniti napredak u reformi javne administracije, qudskim pravima i vladavini zakona, kao i ekonomske pokazateqe. Mirel je izrazio sli~ne stavove, navode}i da, iako to {to EU nije bila u stawu da potpi{e SSP u aprilu, kako je bilo obe}ano jeste “velika gre{ka”, Bosna bi ipak trebalo da bude vi{e usredsre|ena na reforme koje se od we zahtevaju, a mawe na Srbiju.

Makedonija Hoh je zvani~nu raspravu o Makedoniji otvorio tako {to je podvukao da dobra saradwa izme|u SAD, EU, NATO-a i OEBS-a mora da se nastavi i tokom post-bukure{tanskog perioda “demoralizacije”. Makedonija mora da bude uverena u svoju jasnu evropsku perspektivu. On je naveo da }e SAD iskoristiti posetu ministra spoqnih poslova Milo{oskog Sjediwenim Dràvama 7. maja kako bi pokazale ameri~ku podr{ku Makedoniji. Mi bismo tako|e zagovarali nastavak prilagodqivosti i re{ewe problema sa nazivom. U susret izborima 1. juna, Hoh je pojasnio da SAD nov~ano pomaù medijsku kampawu za po{tene i slobodne izbore i misiju nadgledawa izbora. Po zavr{etku izbora, SAD i EU bi trebalo zajedni~ki da ohrabre sprovo|ewe ohridskih okvira i podrè multietni~nost, bilo u vlasti, bilo u opoziciji. Po pitawu demarkacije granica, Hoh je upozorio da bi trebalo da budemo spremni na izazove i napomenuo da su tehni~ki epskerti poslati na obe strane. 692

Faure je odgovorio u ime EU, obja{wavaju}i da je martovska komunikacija Evropske komisije o Zapadnom Balkanu ponovo istakla evropsku perspektivu za Makedoniju i ohrabrila reforme. Ruiz Kalavera je dodala da je Evropska komisija istakla kqu~ne mere za procewivawe kapaciteta i sposobnosti Makedonije da zapo~ne pregovore o pridruèwu. Ona je rekla da je Komisija implicitno zahtevala od makedonskog rukovodstva da se usredsredi na reforme umesto {to tro{i vreme na izbore bez vrednosti. Faure je naglasio da EU podràva Nimecove poku{aje da prona|e re{ewe za problem naziva. Hohovi sagovornici iz Francuske i Velike Britanije kasnije su odvojeno objasnili Hohu da je pitawe naziva Makedonije postalo problemati~no unutar EU. Posle NATO samita u Bukure{tu, gr~ka pozicija postala je izuzetno tvrda, a Everardova je rekla da je to pitawe spre~ilo pokretawe mnogih tehni~kih diskusija koje su od kqu~ne va`nosti za napredak. Ona je dodala da EU “nema nikakvu prednost niti oslonac po tom pitawu”. Britanski sagovornici rekli su Hohu da je Velika Britanija do sada uspevala da se suprotstavi poku{ajima Gr~ke da zvani~no poveè re{ewe za problem naziva sa uslovima za prikqu~ewe Makedonije, ali Lepsli je upozorio da “Britaniji treba Gr~ka po drugim pitawima”, naro~ito u vezi sa Kosovom, i da bez podr{ke drugih dràva ~lanica EU Britanija ne moè da nastavi svoje suprotstavqawe beskona~no. Zvani~nici su rekli da }e slede}a velika odluka za EU do|i naredne jeseni, kada Evropska komisija bude iznela svoje preporuke o tome da li zapo~eti pregovore o prikqu~ewu sa Makedonijom, {to je odluka na koju }e Gr~ka sigurno staviti veto ukoliko do tada ne bude prona|eno re{ewe za naziv.

Druga regionalna pitawa Stabilizacija i pridruìvawe: govore}i generalno o procesu stabilizacije i pridruìvawa na Zapadnom Balkanu, Ruiz Kalavera je rekla da }e 2008. biti kqu~na godina za region; evropska perspektiva mora da postane opipqivija za gra|ane. Ona je objasnila da plan Evropske komisije da se ponovo potvrdi evropska perspektiva za zemqe regiona dozvoqava mogu}nost ubrzavawa procesa u nekim okolnostima i razvija nove inicijative koje bi proces pribliìle obi~nim gra|anima. Ona je navela da bi Hrvatska mogla da bude katalizator za druge dràve u regionu tako {to }e da posluì kao primer da put moè biti ubrzan razumnim napretkom. Mirel je odvojeno nagovestio da je razmi{qao o {irem i predusretqivijem pristupu EU integracijama za ceo region jugoisto~ne Evrope. Albanija: Faure je objasnio da, mada je Albanija u~inila izvestan napredak u funkcionisawu institucija vlasti, mnogo toga jo{ ima da se uradi u smislu uspostavqawa “normalnih odnosa saradwe” izme|u 693

vlasti i opozicije. On je dodao da bi jednostavniji glasa~ki sistem pove}ao stabilnost vlade. Faure je rekao da Albanci jedva ~ekaju da osete neku korist od sporazuma o viznoj liberalizaciji sa EU. EU je pozdravila pribliàvawe Albanije NATO-u posle Bukure{ta, i nastavi}e da nagovara Albaniju da vi{e radi na reformama. U odgovoru na ovo, Hoh je rekao da je Vlada Albanije dosta uradila u borbi protiv kriminala i korupcije. On je dodao da Albanija mora da napravi pomak u odnosu na gomilawe {tetnog otpada i municije, kao i da zavr{i elektronsku mreù za povezivawe wenih slu`bi za sprovo|ewe zakona. [to se ti~e {tetnog otpada, Hoh je rekao da Vlada SAD smatra da EU moè mnogo da pomogne Tirani i da }e misija SAD u EU pokrenuti ovo pitawe na sastancima sa odgovaraju}im sagovornicima iz EU. Crna Gora: Faure je naveo da su korupcija, krijum~arewa raznih oblika i ja~awe administrativnih kapaciteta, oblasti u kojima Crna Gora mora jo{ da napreduje. On je izrazio zabrinutost zbog sve prisutnijeg privatnog ruskog biznisa. Faure je dodao da EU ceni umeren stav Vlade Crne Gore prema Kosovu. Hoh je naveo da bi pozitivna politi~ka klima koja je nastala mogla da vodi ka ubrzanom procesu reformi. SAD veruju da bi Vlada Crne Gore trebalo da se usredsredi vi{e na vladavinu zakona i izgradwu institucija. Faure je pojasnio ameri~koj delegaciji da nova Vlada Crne Gore razmatra mogu}nost da zatraì status kandidata, i dok to jeste dobra ideja za budu}nost, EU je rekla Vladi Crne Gore da je jo{ prerano za to. Mirel je potom rekao Hohu da je Ren poru~io Crnogorcima da ~ekaju dok ne bude zavr{en proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma od strane dràva ~lanica. On je pojasnio da su Barozo i Francuzi, koji preuzimaju predsedavawe EU, zabrinuti da }e molba Crne Gore povu}i i molbu Albanije, pa }e dràve ~lanice koje jo{ nisu ratifikovale Lisabonski sporazum smatrati to za oru`je kojim mogu da spre~e EU da {irom otvori svoja vrata. On je dodao da, ako Evropska komisija otvori proces pregovora sa Makedonijom, javi}e se pritisak da se to isto uradi i sa Crnom Gorom. Hoh je upozorio Mirela da ne sparuje ta dva, po{to bi gr~ko-makedonske razmirice mogle da spre~e napredak Crne Gore. Savet za regionalnu saradwu u jugoisto~noj Evropi: Faure je pozdravio to {to je Savet za regionalnu saradwu prebacio odgovornost za regionalnu saradwu na dràve regiona. On je naglasio da je odgovornost dràva regiona time oja~ana, a da je uloga me|unarodne zajednice prikladno umawena na davawe saveta i pomo}. Ova postignu}a su dobar po~etak, ali jo{ vi{e mora da bude ura|eno. Hoh se sloìo da je osnivawe Saveta bio zna~ajan korak; lokalna odgovornost ima smisla. Marej 694

CCXVI Referenca: 08BELGRADE500 Wikileaks id: #154702 Tema: Srbija – trì{ta pozdravqaju izborne rezultate Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 20. maj 2008. u 16.48 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/05/08BELGRADE469.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Iako je malo napretka u formirawu nove koalicione Vlade Srbije, sve je vi{e naga|awa o tome ko }e biti premijer nove demokratske, proevropske vlade. Vode}i kandidati su pojedinci koji ne bi bili politi~ka pretwa predsedniku Tadi}u. Lider socijalista javno je izjavio da je Demokratska stranka ideolo{ki “prihvatqivija” od radikalno-nacionalisti~kog tabora, {to uve}ava optimizam demokrata. Obave{teni posmatra~i, me|utim, i daqe su zabrinuti da bi sporo pristupawe DS pregovorima moglo da da DSS-u i radikalima vremena da izmanevri{u Tadi}a i wegov tabor. Mogu}i kandidati za mesto premijera Dok partijske vo|e nastavqaju svoje manevre iza zatvorenih vrata, sve je vi{e javnih naga|awa o tome ko }e biti naredni premijer Srbije. Ministar finansija Mirko Cvetkovi} je vode}i kandidat. Cvetkovi} je blizak saradnik biv{eg ministra za privatizaciju, Aleksandra Vlahovi}a, sada{weg poslanika i lidera jednog uticajnog krila DS, koje je blisko privrednicima Srbije. Iako je slu`benik sada{we vlade, Cvetkovi} nije formalno ~lan DS i za wega se ne smatra da predstavqa politi~ku pretwu Tadi}u. Wega smatraju kompetentnim menayerom, koji je prihvatqiv za privrednike i, mawe od nekih, podloàn ucenama, zato {to je “prqav ve{” iz vremena kada je radio u Agenciji za privatizaciju detaqno opran kada je postao ministar pro{le godine. U razgovoru od 20. maja sa slu`benikom politi~kog odeqewa ambasade, izvor blizak DS, koji tvrdi da je o tome dva puta raspravqao sa Tadi}em, opisao je Cvetkovi}a kao neutralni izbor, koga Tadi} veoma simpati{e, kao dobrog tehnokratu i stru~nog ekonomistu i, verovatno, prihvatqivog socijalistima (SPS). Goran Piti}, predsednik izvr{nog odbora Sosijete @eneral (Societe General) i biv{i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u vladi biv{eg premijera \in|i}a (koji je ubijen 2003.) trenutno je na drugom mestu u trci. On je vi|en kao sposoban tehnokrata, blizak privrednicima i verovatno prihvatqiv za SPS. Piti} je poznat kao elokventan govornik, u kome mnogi vide potencijalnog Tadi}evog rivala u 695

budu}nosti, s obzirom na wegov izgled i {arm. Piti} je bio u rok bendu na postdiplomskim studijama sa ministrom ekonomije Dinki}em (G17) i biv{im ministrom za privatizaciju Vlahovi}em, koji mu je i ven~ani kum. Jo{ uvek se mogu ~uti glasine da }e Bojan Pajti}, potpredsednik Demokratske stranke i predsednik vojvo|anskog autonomnog izvr{nog ve}a biti kandidat, ali wegovo ime se re|e ~uje sada nego pre nekoliko sedmica. Ro|en 1970. u Vojvodini, Pajti} je po zanimawu pravnik. S obzirom na wegovu solidnu podr{ku u Vojvodini, Pajti}a mnogi vide kao suvi{e veliku potencijalnu pretwu Tadi}u, a bilo bi te{ko bazi i SPS i DS u centralnoj Srbiji da ga svari. Tri druga kandidata, ~ija su se imena pojavqivala tu i tamo, jesu stru~ne tehnokrate, koje bi bile Tadi}evi politi~ki du`nici, ako bi ih postavio za premijera. Dve od wih su ène: biv{i ministar za rudarstvo i energetiku (2002-2003) i guverner Narodne banke Srbije (20032004.) Kori Udovi~ki, koja trenutno radi u Razvojnom programu UN u Wujorku i Gordana Matkovi}, biv{i ministar za socijalna pitawa (2000-2004), trenutno u beogradskom Centru za liberalno-demokratske studije. Matkovi}eva bi verovatno bila prihvatqiva socijalistima zbog svog iskustva u socijalnoj politici; ona je navodno prethodno odbila taj poloàj. Branko Milanovi}, vode}i ekonomista u odeqewu za istraìvawe (Research department) Svetske banke u Va{ingtonu, tako|e spada u ovu kategoriju.

Slede}i koraci Demokratska stranka verovatno ne}e objaviti svoj izbor za premijera dok ne zakqu~i pregovore sa koalicionim partnerima. Ovi pregovori, po prirodi stvari, ne mogu zaista da po~nu dok se definitivno ne okon~a raspodela mesta u parlamentu (i, sledstveno tome, lider SPS Ivica Da~i} sazna koliko je wegovih parlamentaraca ustvari voqno da podrì koaliciju sa DS). Stranke imaju 10 dana od objavqivawa kona~nih izbornih rezultata za podno{ewe svojih lista. Srpska izborna komisija objavila je 20. maja da kona~ni rezultati ne}e biti objavqeni danas, kao {to se o~ekivalo, usled nepravilnosti tokom ponovqenog glasawa na tri izborna mesta. Po zakonu, kona~ni rezultati moraju biti objavqeni do 22. maja, {to zna~i da }e stranke mo`da imati vremena do 1. juna da raspodele svoja mesta u parlamentu. Lider socijalista Ivica Da~i} rekao je novinarima 19. maja da je DS “prihvatqiviji koalicioni partner od Demokratske stranke Srbije (DSS) i radikala”. Iako je ovo {iroko shva}eno kao znak da DS i daqe ima prednost u formirawu nove vlade, neki posmatra~i, ukqu~uju}i predstavnika EU Pitera Sorensena (Peter Sorensen), iz kancelarije EU u Beogradu, zabrinuti su da DS za sada suvi{e sporo preuzima inicija696

tivu u direktnim pregovorima sa socijalistima. Ako te stranke ne poùre sa formirawem vlade kada narodni poslanici kona~no zauzmu svoja mesta, implementacija Ustava Kosova od 15. juna moè da pruì priliku DSS-u i radikalima da bu~no protestuju i verovatno zadobiju prednost u koalicionim pregovorima. Ko{tuni~ino neogla{avawe u javnosti posledwih dana ne bi trebalo da bude protuma~eno kao znak ispadawa iz igre, prime}uju posmatra~i. (Sorensen je napomenuo da bi neki unutar DS voleli da formiraju koaliciju sa DSS, ali bez Ko{tunice, zbog ranijih zajedni~kih finansijskih interesa. Za ministra spoqnih poslova Vuka Jeremi}a se tako|e veruje da je za istu vrstu koalicije sa DSS, zbog ranije bliske saradwe sa wima po pitawu Kosova). U razgovoru sa slu`benikom politi~kog odeqewa ambasade, 19. maja, vr{ilac du`nosti gradona~elnika Beograda Zoran Alimpi} (DS) naglasio je povezanost trenutnih razgovora na op{tinskom i na dràvnom nivou. On je upozorio da ni{ta ne}e biti kona~no na op{tinskom nivou, dok se ne postigne dogovor o koaliciji na nivou dràve, i setio se pregovora iz 2004. godine o gradskoj vladi, kada je DSS insistirala da se politi~ki sporazum promeni u posledwem minutu.

Komentar Tadi}eve proevropske snage trenutno imaju zamah da formiraju narednu Vladu Srbije, sa signalima iz javnosti koji im idu u prilog. Me|utim, ambasada o~ekuje narastawe tenzije me|u posmatra~ima iz demokratskog tabora ako se pregovori iza zatvorenih vrata budu oduìli, s obzirom da je Ko{tunica ranije uspevao da nadmudri proevropejce u posledwem trenutku. Manter

CCXVII Referenca: 08BELGRADE509 Wikileaks id: #155345 Tema: Srbija – koalicioni pregovori se zahuktavaju Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 23. maj 2008. u 15.46 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/05/08BELGRADE509.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Zvani~an sastanak predsednika Tadi}a sa liderima stranaka koje su osvojile mesta u novom srpskom parlamentu potvrdio je da nijedna grupa do sad nije formirala ve}inu, ali izgleda da proevropske snage imaju prevlast. Lider socijalista Ivica Da~i}, ~ija koalicija ima 20 me697

sta potrebnih za ve}inu, bio je u Atini 23. maja na konsultacijama sa Socijalisti~kom internacionalom oko mogu}nosti za ~lanstvo. Pokrajinski izbori od 25. maja mogli bi da uti~u na Tadi}ev izbor premijera u eventualnoj proevropskoj vladi. Pregovori oko vlade grada Beograda i daqe su povezani sa politikom na dràvnom nivou.

Rezultati izbora ozvani~eni Objava zvani~nih rezultata izbora od 11. maja, od strane srpske izborne komisije (RIK) na dan 20. maja, utrla je put predsedniku Tadi}u da po~ne sa zvani~nim konsultacijama oko formirawa nove vlade. Rezultati, koji su tek malo odstupili od preliminarnih brojki, bili su slede}i: – Za evropsku Srbiju (DS, G17 plus, SPO, LSV, SDP): 1,590,200 glasova (38.4%) – 102 mesta – za Liberalno-demokratsku partiju: 216,902 glasova (5.24 %) – 13 mesta – Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija: 480,987 (11.61%) – 30 mesta – Srpska radikalna stranka: 1,219,436 glasova (29.45 %) – 78 mesta – Socijalisti~ka partija Srbije – Partija ujediwenih penzionera Srbije– Jedinstvena Srbija: 313,896 (7.58%) – 20 mesta – Bo{wa~ka lista za evropski Sanyak: 38,148 (0.92%) – 2 mesta – Ma|arska koalicija: 74,874 glasova (1.81%) – 4 mesta – Koalicija Albanaca iz Pre{evske doline: 16,801 glasova (0.41%) – 1 mesto. Zvani~ne konsultacije predsednika Tadi}a Savetnik predsednika za spoqnu politiku Jovan Ratkovi} obezbedio nam je 23. maja pregled sastanaka predsednika Tadi}a, tokom prethodnih dana, sa partijskim vo|ama: – Predstavnici koalicije Za evropsku Srbiju, predvo|ene Tadi}evom Demokratskom strankom (DS), izvestili su da bi mogli da formiraju parlamentarnu ve}inu, kao i da }e ista}i svog kandidata za premijera ne{to kasnije (po izve{tajima iz {tampe, zamenik predsednika DS Du{an Petrovi} je rekao da }e 142 od 250 poslanika podràti program ZES. Taj broj obuhvata DS, LDP, SPS i glasove mawinskih stranaka). – Srpska radikalna stranka (SRS) tako|e je tvrdila da je sposobna da formira ve}insku koaliciju i imenovala sada{weg lidera DSS, premijera Vojislava Ko{tunicu kao svog kandidata za mesto premijera, po Ratkovi}evim re~ima, dok je predstavnik upravo Ko{tuni~ine DSS, Slobodan Samaryi}, odbio da imenuje kandidata. Samaryi} je rekao Tadi}u da je postignut dogovor na nivou dràve, da je lopta sada kod SPS698

a, kome preostaje da postigne sporazum sa svojim izbornim, koalicionim partnerima. On je tvrdio da }e koalicija DSS-SRS imati podr{ku 128 od 130 poslanika; Ratkovi} je pretpostavio da }e dva glasa koja }e prevagnuti pripadati Ugqaninovoj Bo{wa~koj listi za evropski Sanyak. – Lider Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) Ivica Da~i} rekao je predsedniku Tadi}u da je wegova partija razgovarala i sa DSS i sa SRS o na~elima koalicione vlade, ali da tek treba da rasprave o garancijama u pogledu sprovo|ewa programa – bez takvih garancija nikakav dogovor ne}e biti mogu}. Da~i} je rekao Tadi}u da se wegova partija sna`no protivi poni{tewu Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) sa Evropskom unijom, za {ta je Ratkovi} primetio da nije isto {to i podr{ka wegovoj ratifikaciji. Ratkovi} nam je rekao da je Da~i} bio u Atini 23. maja radi sastanka sa ~elnikom Socijalisti~ke internacionale (SI) Yoryom Papandreuom, koji }e naglasiti ekonomske koristi od evropske integracije i ponuditi ~lanstvo u SI, kao uzvratnu uslugu za savez sa proevropskim partijama. On je dodao da se o~ekuje i Da~i}ev odlazak u Brisel, 26. maja, na sastanak sa poslanicima Evropskog parlamenta. – Lider Liberalno-demokratske partije êdomir Jovanovi} rekao je Tadi}u da wegova stranka ima dva ciqa: ubrzavawe EU integracija i zaustavqawe radikalizacije Srbije (tj. izbacivawe Ko{tunice iz vlade). Jovanovi} je opisao saradwu sa SPS kao “mawe zlo” i “isplativu cenu” za osloba|awe od Ko{tunice. – êlnik ma|arske koalicije I{tvan Pastor, koji tvrdi da kontroli{e sva ~etiri mesta koja je lista osvojila, rekao je da je na~elno spreman za dogovor sa DS o republi~koj vladi, Vojvodini i lokalnoj vlasti. – Predstavnici Bo{wa~ke liste za evropski Sanyak rekli su Tadi}u da nisu imali direktne razgovore ni sa kakvim potencijalnim koalicionim partnerima, iako su bili prili~no zadovoqni javnom ponudom DSS, za resor regionalnog razvoja. Oni su ponovili svoju sna`nu podr{ku SSP-u i evropskoj integraciji. Ratkovi} je potvrdio da je Tadi} zamolio turskog predsednika Gula da pozove koalicionog lidera, dr Sulejmana Ugqanina, koji je u to vreme bio u Ankari, da se pridruì proevropskim snagama. Ugqaninov odgovor je, sude}i po izve{tajima, bio pozitivan, ali neobavezuju}. – Predstavnici koalicije Albanaca Pre{evske doline rekli su Tadi}u da }e podràti proevropsku vladu.

Mogu}i premijeri Ratkovi} nam je rekao da }e drugi krug izbora u Vojvodini, zakazan za nedequ, uticati na izbor premijera od strane predsednika Tadi}a. U 699

slu~aju tesne pobede ili poraza DS, Tadi} bi oklevao da dovede Bojana Pajti}a (predsednika vojvo|anskog autonomnog izvr{nog ve}a i sposobnog pripadnika javne uprave) u Beograd. Politi~ki direktor Ministarstva spoqnih poslova Borislav Stefanovi} tako|e je potvrdio 23. maja da je Pajti} jedan od glavnih kandidata za mesto premijera, zajedno sa ministrom finansija Mirkom Cvetkovi}em.

Pregovori za Beograd Nastavqaju se zahuktali pregovori za kontrolu nad gradskom vladom Beograda (sa 2,2 miliona stanovnika i godi{wim buyetom od 1,3 milijarde dolara, prestonica je ekonomski zgoditak za svaku stranku). Ministar bez portfeqa Dragan \ilas, najverovatniji kandidat DS za gradona~elnika, izrazio nam je 23. maja zabrinutost da }e DSS uspeti u formirawu koalicije sa radikalima i SPS na nivou grada, ~ime bi iskqu~ila DS. On je tvrdio da bi to u~inilo nemogu}im funkcionisawe vlade na dràvnom nivou sa DS na ~elu. (Komentar: Mada su \ilasovi komentari o~igledno obojeni wegovim li~nim interesom, mnogi posmatra~i se slaù da bi ovakvo razilaèwe izme|u Beograda i nivoa dràve bilo politi~ki neodrìvo. Lider LDP Jovanovi} rekao nam je 22. maja da ne}e mo}i da podrì koaliciju DS-SPS na dràvnom nivou, ako SPS bude sara|ivala sa radikalima u Beogradu.) Po re~ima predsednika gradskog odbora SPS, Aleksandra Anti}a, SPS }e svojim ~lanovima da proda ideju koalicije sa DS na dràvnom nivou, ako formira koaliciju sa SRS i DSS na nivou Beograda. Anti} nam je rekao 23. maja da wegova stranka namerava da preduzme brze poteze kako bi formirala beogradsku vladu, radi smirivawa glasa~a SPS, i da bi kupila dovoqno vremena za pregovore sa DS na dràvnom nivou. On je kasnije rekao novinarima da koalicioni sporazum SRS-DSSSPS na nivou grada moè da bude potvr|en 25. maja. Iako je Anti} tvrdio da je jedina odrìva opcija za SPS na nivou grada koalicija sa SRS-DSS i odbacio mogu}nost saveza DS-DSS, Ratkovi} je tvrdio da je taj scenario jo{ uvek mogu}. On se pozvao na izjavu predsednika gradskog komiteta Beograda Nenada Komatine, u izdawu “Standarda” od 23. maja, da je preokret u posledwem minutu, koji bi doveo do koalicije DS-DSS, jo{ uvek mogu}. Mogu}e je da pregovori ulaze u posledwi stadijum, a Tadi}eva odluka kome }e poveriti mandat moè se o~ekivati ve} slede}e nedeqe, tj. nakon izbora u Vojvodini. Jednostavno je nemogu}e predvideti da li }e DS uspeti u udvarawu SPS, ali se ~ini da ima signala u tom smeru. Sudbina gradske vlade Beograda je mawe jasna, a mogla bi sada da bude klip u to~kovima za pregovore na dràvnom nivou. Manter 700

CCXVIII Referenca: 08BELGRADE519 Wikileaks id: #155607 Tema: Demokrate pobe|uju ubedqivom ve}inom u pokrajini Vojvodina Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 27. maj 2008. u 15.35 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/05/08BELGRADE519.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Demokratska stranka je 25. maja dobila izbore ubedqivom ve}inom u drugom krugu izbora za skup{tinu srpske Autonomne pokrajine Vojvodina. Mali odziv glasa~a pomogao je demokratama da pobede, budu}i da su glasa~i radikala ostali kod ku}e. Pobeda u pokrajini je zna~ajan pomak za DS u vreme kada pregovara o formirawu vlade na nacionalnom nivou. Demokrate pobe|uju Glasa~i su obezbedili demokratama solidnu ve}inu u drugom krugu izbora 25. maja, sa 60 od 120 mesta u parlamentu Autonomne pokrajine Vojvodina. Koalicija Za evropsku Vojvodinu, na ~elu sa DS (ZEV), osvojila je 41 mesto, po preliminarnim podacima DS (komisija za pokrajinske izbore ima vremena do 20.00 po lokalnom vremenu, 30. maja, da objavi zvani~ne rezultate). U kombinaciji sa 23 mesta, po proporcionalnom sistemu, koja je ZEV osvojila u prvom krugu 11. maja, ZEV }e imati apsolutnu ve}inu od 64 mesta. Radikali (SRS) }e kontrolisati 24 mesta, Ma|ari 9, Zajedno za Vojvodinu (koalicija koju predvodi Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenada ânka) 6, Koalicija Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija (DSS-NS) 6, socijalisti (SPS-PUPS) 4 i Liberalno-demokratska partija (LDP) 1. Pored toga, razli~ite grupe gra|ana drà}e 6 mesta. Mala izlaznost glasa~a Na izborima 25. maja, izlaznost glasa~a bila je samo 34,5%, u pore|ewu sa 61,75% u prvom krugu. Apatija glasa~a narasta u Vojvodini, mo`da zato {to se od wih traìlo da na birali{ta iza|u ~etvrti put od januara. Glasa~i radikala su, izgleda, masovno ostali kod ku}a, {to je bila prednost za DS. Dejvid Bel (ameri~ki dràvqanin), {ef projekta Me|unarodnog republikanskog instituta, rekao nam je 27. maja da utihnulost radikalskih glasa~a predstavqa izbornu anomaliju, budu}i da su glasa~i SRS poznati kao najdisciplinovaniji. Bel je opisao radikalske glasa~e kao “zbuwene”, jer je Kosova sve mawe u novinskim naslovima, a ~ak i lideri radikala kaù da budu}nost Srbije vide u Evropi. Po ~elniku LSV Nenadu ânku, radikalskim glasa~ima nije stalo do 701

Vojvodine, jer veruju da je stvarna vlast u centru, na dràvnom nivou. Radikalski glasa~i pojavili su se 11. maja zbog republi~kih i lokalnih izbora, koji su tako|e odràni tog dana, rekao nam je ânak 27. maja.

Naredni koraci Iako demokrate imaju ubedqivu ve}inu, oni jo{ uvek mogu da odlu~e da formiraju koaliciju na pokrajinskom nivou sa drugim strankama. Takvo postupawe bilo bi politi~ka kalkulacija, po{to }e demokrate nastojati da dobiju podr{ku drugih partija na nacionalnom nivou, kao i u lokalnim vladama {irom Srbije. Potpredsednik DS i predsednik Skup{tine Vojvodine, Bojan Pajti}, rekao je srpskom pro-DS listu “Blic” 27. maja da druge stranke mogu da se pridruè koaliciji, ukoliko je to u slu`bi vi{ih ciqeva. “Nismo razmatrali ukqu~ivawe Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) u (pokrajinsku) vladu, tako ne{to moè se desiti samo ukoliko je u vi{em interesu, da bi se konstituisala pro-EU republi~ka vlada i pro-EU vlade u velikoj ve}ini gradova i op{tina u Vojvodini i Srbiji, ukqu~uju}i i Beograd”, rekao je Pajti} “Blicu”. ânak je rekao da }e raspravqati o ulozi wegove koalicije u vladi Vojvodine sa liderima DS, na sastanku 27. maja. Uz apsolutnu ve}inu DS, on nije bio siguran da }e Zajedno za Vojvodinu biti deo pokrajinske vlade. Lider Ma|arske koalicije, I{tvan Pastor, rekao nam je 27. maja da je sa jedne strane razo~aran, jer Ma|ari nisu dobili vi{e mesta, a sa druge zadovoqan {to su demokratske snage pobedile tako ubedqivo. Pastor je rekao da o~ekuje da }e se ~uti sa predsednikom Tadi}em oko pregovora i za nacionalnu i za vojvo|ansku vladu. Pastor je rekao da Ma|ari ne}e postavqati nikakve nove uslove za u~e{}e u ovim vladama i bio je siguran da }e mo}i da se dogovori sa DS. Komentar Ubedqiva pobeda demokrata u Vojvodini predstavqa jasnu poruku u pogledu pro-EU politi~kih èqa mnogih vojvo|anskih glasa~a. Demokratska pobeda je tako|e i pravovremeni podsticaj DS u pregovorima sa socijalistima i drugima, o formirawu nacionalne vlade. DS bi trebalo da iskoristi zamah i obezbedi funkcionalnu koaliciju na nacionalnom nivou {to je pre mogu}e; pobeda u Vojvodini je definitivno veliki podstrek. Manter

CCXIX Referenca: 08BELGRADE533 Wikileaks id: #156201 Tema: Srbija – dok se koalicioni pregovori nastavqaju, demokrate su samouverene 702

Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 30. maj 2008. u 18.11 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/05/08BELGRADE4533.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Depe{a: #08BELGRADE533

Rezime Na kraju tre}e nedeqe pregovora o koalicionoj vladi u Srbiji, izgleda da Demokratska stranka (DS) i daqe ima {anse da sa socijalistima (SPS) i drugim partijama formira demokratsku, proevropsku vladu. Rukovodstvo DS-a deluje kao da napreduje ka ispuwewu svog plana da dogovor sa SPS-om privede kraju tek kada poslani~ki mandati budu potvr|eni, 5. juna. Obnarodovawe me|ustrana~kog koalicionog sporazuma za grad Beograd donelo je medijski zamah radikalsko-nacionalisti~kom taboru, ali je kao protivteà toga odjeknula glasina da kqu~ni koalicioni partner socijalista Dragan Markovi} Palma ne pristaje na takav rasplet. Duli}: Ostajemo optimisti Predsednik parlamenta Oliver Duli} (DS) rekao nam je 29. maja da je on i daqe vrlo optimisti~an u pogledu toga da }e koalicija Za evropsku Srbiju, formirana oko wegove stranke, posti}i dogovor sa SPS-om o koalicionoj vladi. Duli} je objasnio da nezvani~ni razgovori sa SPS-om traju odavno i da }e se wihov intenzitet poja~ati kada poslani~ki mandati budu verifikovani, 5. juna. U tom trenutku, rukovodstvo SPS-a mo}i }e da bude sigurno da wihovim parlamentarnim snagama dominiraju proevropske snage i ima}e prostora da manevri{e. Duli} tvrdi da su tri najbitnija SPS-ova rukovodioca – Ivica Da~i}, @arko Obradovi} i Milutin Mrkowi} – sada saglasni sa formirawem koalicije sa DS-om. Obradovi} je bio “najìlaviji” za ubediti. Wih trojica sada rade na tome da pridobiju 300 ~lanova glavnog odbora stranke. Duli} o~ekuje da }e se odbor sastati u narednih nekoliko dana, kako bi doneo kona~nu odluku. Jedan od razloga za Duli}ev optimizam je glasina da je predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} (poznatiji kao Palma), partner u predizbornoj koaliciji SPS-a, povukao svoju podr{ku i priklonio se koaliciji sa DS-om. Palmino upadqivo odsustvo sa medijski veoma propra}enog sastanka odrànog 29. maja izme|u premijera Ko{tunice, predsednika SPS-a Da~i}a, lidera penzionera Jovana Krkobabi}a i zamenika predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislava Nikoli}a, po mnogima je dokaz ove glasine. Duli} je tiho potvrdio ovakav razvoj doga|aja, predvi|aju}i da }e se penzioneri uskoro prikqu~iti Palmi i tako spre~iti formirawe koalicije SRS-DSS-SPS na republi~kom nivou. 703

Sporazum SRS-DSS-SPS o Beogradu Duli} nije bio zabrinut zbog objave od 28. maja, da su Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije (DSS) i SPS postigli dogovor o formirawu koalicione vlade za grad Beograd. On tu objavu posmatra kao deo “igre” koju vodi predsednik SPS-a Da~i}, ne bi li pokazao svom ~lanstvu da koketira sa obe zainteresovane strane kako bi obezbedio {to povoqniji sporazum. Duli} je uveren da }e sporazum DSSPS na republi~kom nivou obuhvatiti i Beograd, dodaju}i da v.d. gradona~elnika Beograda Zoran Alimpi} (DS) moè da kontroli{e vremenske odrednice formirawa nove gradske vlade, tako {to }e odloìti prvu sednicu gradske skup{tine. (Primedba: kasnije istog dana, Alimpi} je objavio da }e prva sednica biti odràna 14. jula.) Duli} je tako|e otvorio mogu}nost da, ako premijer Ko{tunica napusti DSS, koalicija sa wima na beogradskom nivou tako|e postane mogu}a, s obzirom na dobru saradwu u pro{losti sa rukovodiocima DSS-a kao {to su Nenad Komatina i Aleksandar Popovi}. Razli~iti pristupi unutar DS-a Na sastanku 30. maja, predsednik politi~kog saveta DS-a Dragoqub Mi}unovi}, koji je, sa 78 godina, siva eminencija demokratskog pokreta, nagovestio je da postoje nesuglasice unutar DS-a oko strategije u pregovorima. On je primetio da bi sporazum koji bi bio postignut prebrzo ko{tao premnogo: prepu{tawe SPS-u previ{e kqu~nih mesta dovelo bi do vlade koja ne bi bila funkcionalna. On je zadrào mogu}nost novih izbora u oktobru ili novembru, predvi|aju}i jo{ jedan odli~an rezultat DS-a, na osnovu rezultata u Vojvodini. Komentar Ima kriti~ara unutar Tadi}eve koalicije, koji smatraju da se on pona{a previ{e nespretno i da presporo napreduje u poku{ajima da formira demokratsku vladu. To je mo`da ta~no, s obzirom na to da je nacionalisti~ki tabor preoteo Tadi}u ~elo kolone, sporazumom o koaliciji u gradu Beogradu. Ali, ako je ta~no ono {to tvrde Duli} i drugi DS rukovodioci – da je lideru socijalista Da~i}u neophodno vreme kako bi pripremio svoju stranku za prelazak iz nacionalisti~kog u proevropski tabor – onda se spori ritam Tadi}evog formirawa vlade moè pokazati kao mudra strategija. Mnogi posmatra~i u Beogradu i daqe su zbuweni, a mnogi su jednostavno prestali da prate ovu neprekidnu sapunsku operu od formirawa vlade. Mi }emo nastaviti da verujemo da vreme radi za Tadi}a i da }e on ipak uspeti da formira vladu na nivou republike (a onda ~ak i oboriti nacionalisti~ki sporazum u gradu Beogradu). Mo`da }emo nagove{taje toga dobiti 5. juna. Manter 704

CCXX Referenca: 08BELGRADE603 Wikileaks id: #158626 Tema: Srbija – Premijer ne uspeva za sada da parlament osudi ustav Kosova i misiju EU Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 18. jun 2008. u 8.26 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/06/08BELGRADE603.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Nasuprot mekanom “ne” predsednika Tadi}a na pismo generalnog sekretara UN Bana o rekonfiguraciji UNMIK-a, premijer Ko{tunica i wegova Demokratska stranka Srbije (DSS) zahtevali su posebnu sednicu novog srpskog parlamenta, kako bi proglasili novi ustav Kosova nelegalnim i odbacili plan EU da po{aqe pravosudnu misiju na Kosovo (Rule of Law Mission). Ko{tunica je o{tro kritikovao odluku privremenog predsedavaju}eg parlamenta od 17. juna, da ne sazove vanrednu sednicu. U kona~nom, Ko{tuni~ine radwe su bile uglavnom za javnu upotrebu i bile su wegov posledwi, o~ajni~ki poku{aj da destabilizuje pregovore o formirawu vlade izme|u Demokratske stranke predsednika Tadi}a (DS) i socijalista SPS. Ko{tuni~in odgovor na ustav i Euleks Srpski premijer Vojislav Ko{tunica sazvao je sednicu parlamenta za 15. jun, kako bi novi ustav Kosova proglasio ilegalnim i nedvosmisleno odbio plan EU da po{aqe svoju pravosudnu misiju na Kosovo (Euleks). On je rekao da }e Euleks misija biti u suprotnosti sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i Ustavom Srbije, budu}i da je ciq Euleksa da omogu}i primenu Ahtisarijevog plana, koji je Srbija prethodno odbacila. Parlament, rekao je Ko{tunica, trebalo bi da to u~ini pre o~ekivane sednice Saveta bezbednosti 20. juna o rekonfiguraciji UNMIK-a. Ko{tuni~ina Demokratska stranka Srbije (DSS) i wen koalicioni partner Nova Srbija (NS) podneli su 16. juna parlamentu nacrt predloga dokumenta koji bi proglasio ustav Kosova ni{tavim i odbacio dolazak misije Euleks na Kosovo. Srpska radikalna stranka (SRS) odmah je podràla nacrt DSS/NS i, tako|e, pozvala na dodatnu parlamentarnu raspravu o tome da li je predsednik Tadi} prekora~io svoja ustavna ovla{}ewa odgovaraju}i na pismo generalnog sekretara Bana o rekonfiguraciji UNMIK-a bez konsultacija sa tehni~kom vladom. 705

Privremeni predsedavaju}i odbija da sazove sednicu parlamenta Po Ustavu Srbije, parlament moè da odrì vanrednu sednicu po prethodno utvr|enom dnevnom redu ako jedna tre}ina wegovih poslanika (84) to zahteva. Me|utim, novi srpski parlament jo{ uvek nije potpuno oformqen, budu}i da su na konstitutivnoj sednici 11. juna samo verifikovani mandati narodnih poslanika, ali bez preduzimawa dodatnih koraka, tj. izbora predsedavaju}eg i wegovih zamenika, radnih tela i sekretara. U prelaznom periodu, najstariji ~lan parlamenta, sada{wi lider partije penzionera, Jovan Krkobabi} trenutno je u ulozi privremenog predsedavaju}eg. Ustav i Poslovnik parlamenta ne odre|uju konkretno da li parlament moè da bude sazvan na vanrednu sednicu pre no {to je u potpunosti konstituisan. Me|utim, postoji presedan u tom smislu, budu}i da je februara 2007, nakon verifikacije mandata, privremeni predsedavaju}i odmah zakqu~io sednicu i otvorio vanrednu sednicu na kojoj su narodni poslanici usvojili rezoluciju kojom se odbacuje plan specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija za Kosovo. U to vreme, me|utim, postojao je op{ti konsenzus me|u strankama da se sazove vanredna sednica. Uprkos ovom presedanu i o~iglednoj fleksibilnosti podzakonskih akata koji reguli{u rad parlamenta, Krkobabi} je 17. juna objavio da on nema zakonsko pravo da sazove vanrednu sednicu parlamenta. Premijer Vojislav Ko{tunica odmah je osudio Krkobabi}evu odluku, tvrde}i da je lider PUPS-a postupio bez konsultacija sa parlamentarnim strankama, te da je “spre~io srpski parlament da legitimno odgovori na predlog Ban Ki Muna.” Ko{tunica je tvrdio da, u odsustvu funkcionalne vlade, jedino parlament ima autoritet da odgovori na pismo generalnog sekretara. DS protiv vanredne sednice Mo`da je snaàn uticaj na Krkobabi}evu odluku izvr{ilo to {to je Demokratska stranka predsednika Tadi}a (DS) javno odbacila predlog DSS za sazivawe sednice. Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} rekao je dnevnom listu “Ve~erwe novosti” da, budu}i da je parlament ve} odbacio jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova, nije neophodno da usvoji zasebnu rezoluciju kojom odbacuje sve posledi~ne akte. U svom odgovoru na pismo generalnog sekretara Bana, predsednik Tadi} je rekao da o rekonfiguraciji me|unarodnog prisustva na Kosovu mora da odlu~i Savet bezbednosti UN. Tadi} je izjavio da EU treba da odigra zna~ajnu ulogu u prevazilaèwu prepreka vezanih za Kosovo i izrazio svoju spremnost da radi zajedno sa UN “kako bi se do{lo do zadovoqavaju}eg re{ewa”. (Ambasada smatra Tadi}evo pi706

smo “mekanim ne”, nasuprot o{trijem javnom odgovoru premijera Ko{tunice).

Socijalisti ni tamo ni ’vamo Da bi dobili ve}inu od 126 glasova za rezoluciju, DSS i wenim saveznicima – koji kontroli{u 108 glasova – potrebno je jo{ 20 glasova koje kontroli{u socijalisti (SPS) i wihovi koalicioni partneri Jedinstvena Srbija (JS) i partija penzionera. Krkobabi}eva odluka da ne odrì vanrednu sednicu, za sada, razre{ava wegovog koalicionog partnera, lidera Socijalisti~ke partije Srbije Ivicu Da~i}a, potrebe da javno stane na stranu bilo Tadi}a, bilo Ko{tunice, po ovom pitawu. Komentar Doma}i politi~ki obziri, bez sumwe, podstakli su odluku da se ne odrì vanredna sednica parlamenta o Kosovu. Ko{tunica }e mo`da nastaviti sa nastojawima da izdejstvuje sednicu, nastoje}i da poremeti koalicione pregovore o formirawu vlade izme|u socijalista i DS. S obzirom da svi indikatori i daqe ukazuju na koalicioni dogovor DS-SPS u bliskoj budu}nosti, mi verujemo da }e Krkobabi} i Da~i} nastaviti da ko~e Ko{tuni~inu inicijativu. Iako je Ko{tunica uspeo da nadigra svoje protivnike vi{e puta u pro{losti, izgleda da je, za sada, u }orsokaku. Pederson

CCXXI Referenca: 08BELGRADE625 Wikileaks id: #159382 Tema: Socijalisti prihvataju koaliciju sa prozapadnim snagama Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 24. jun 2008. u 8.24 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/06/08BELGRADE625.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Nakon sedmica slabog napredovawa, koalicija predsednika Tadi}a Za evropsku Srbiju i socijalisti otpo~eli su, i brzo zakqu~ili, formalne koalicione pregovore tokom vikenda. Glavni odbor Socijalisti~ke partije Srbije glasao je 23. juna ubedqivom ve}inom za koaliciju sa proevropskim snagama, utiru}i put sednici parlamenta 24. juna, na kojoj se bira predsednik parlamenta. O~ekuje se da }e vlada biti formirana brzo, pri ~emu }e Tadi}eva Demokratska stranka dobiti mesto 707

premijera, a lider socijalista Ivica Da~i} posta}e potpredsednik vlade.

Formalni pregovori kona~no po~iwu Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) objavila je 21. juna da su wihovi pregovori sa Srpskom radikalnom strankom (SRS) i Demokratskom strankom Srbije (DSS) zavr{eni i da su otpo~eli zvani~ne pregovore sa Demokratskom strankom (DS) te no}i, u sedi{tu DS, koji su nastavqeni tokom vikenda. Koliko nam je poznato, lider G17 plus Mla|an Dinki} odbio je da direktno u~estvuje u pregovorima, {to je iskomplikovalo ceo proces. Dinki} navodno nije bio odu{evqen predloènom nagodbom, koja bi G17 plus i SPS-u dala isti broj ministarskih mesta, a on o~ekuje mesto predsednika parlamenta, resor evropskih integracija ili Ministarstvo finansija. SPS glasa o koaliciji u ponedeqak Tristotine ~lanova glavnog odbora SPS sastalo se u 15.00, 23. juna, da glasa o koalicionoj ponudi DS. Da~i}ev {ef kabineta, Milisav Premovi} potvrdio nam je, po zakqu~ewu sednice u 17.30, da je odbor glasao za koaliciju Za evropsku Srbiju predsednika Tadi}a, sa 286 glasova za, naspram preostalih 11. Premovi} je rekao da se o preciznoj raspodeli resora nije raspravqalo na sednici, ali da pogodba ostaje za SPS ista kao {to nam je Da~i} opisao pro{le nedeqe. Predvi|eni ministarski portfeqi Naga|awa u medijima u pogledu raspodele ministarskih portfeqa vrte se oko jedne, kqu~ne, grupe imena. Dnevni list “Ve~erwe novosti” predvideo je 23. juna da }e mesta u kabinetu biti podeqena na slede}i na~in: Premijer: ili Mirko Cvetkovi} ili Bojan Pajti} iz DS (Napomena: dobili smo informaciju u kasnijim ~asovima dana{weg dana, da }e sada{wi ministar inostranih poslova mo`da poku{ati da se izbori za poloàj premijera. Vukovo ime je iskrslo prilikom naga|awa u medijima, ali on jeste bio u prilici da uti~e na predsednika Tadi}a tokom wihovog puta u Wujork pro{log vikenda). Potpredsednici vlade: lider SPS Ivica Da~i} (odgovoran za bezbednost), Dinki} iz G17 plus, lider PUPS Jovan Krkobabi} i verovatno Oliver Duli} iz DS (odgovoran za evropske integracije; jedan drugi scenario stavqa Duli}a na ~elo novog Ministarstva za evropske integracije). Kqu~na ministarstva za DS: trgovine (Slobodan Milosavqevi}, sada{wi ministar poqoprivrede), spoqnih poslova (sada{wi ministar Vuk Jeremi}), odbrane (sada{wi ministar Dragan [utanovac), 708

pravde (sada{wi ministar Du{an Petrovi}), javne uprave i lokalne samouprave (sada{wi ministar Milan Markovi}) i finansija (Janko Guzijan, trenutno dràvni sekretar u Ministarstvu finansija). Kqu~na ministarstva za SPS: unutra{wih poslova (Da~i}), energetike (Petar [kundri}), infrastrukture (Milutin Mrkowi}, ako ne bude izabran za predsednika Narodne skup{tine) i obrazovawa (@arko Obradovi}). Kqu~na ministarstva za G17 plus: nacionalni investicioni plan (Verica Kalanovi}), zdravqe (sada{wi ministar Tomica Milosavqevi}), omladine i sporta (sada{wi ministar Sneàna Samaryi}-Markovi}), telekomunikacija (Jasna Mati}) i kulture (ili Neboj{a Bradi} ili Goran Paskaqevi}). Bo{wa~ke stranke: Ministarstvo rada i socijalne politike (sada{wi ministar Rasim Qaji}, {ef Sanya~ke demokratske partije) i novo Ministarstvo regionalnog razvoja (Bajram Omeragi} iz sanya~ke Partije demokratske akcije Sulejmana Ugqanina); Ministarstvo za Kosovo (mo`da }e biti ukinuto). Ivan Andri} iz LDP potvrdio nam je da su ~lanovi parlamenta 23. juna zvani~no obave{teni da }e parlament nastaviti svoje konstitutivno zasedawe 24. juna u 16.00. Privremeni predsedavaju}i, Jovan Krkobabi}, predsedava}e zasedawem koje je po~elo 11. juna. Prva ta~ka na dnevnom redu verovatno }e biti izbor predsednika skup{tine. SPS jasno o~ekuje da }e taj poloàj dobiti wihov kandidat Slavica \uki}-Dejanovi}. G17 plus je kandidovao {efa poslani~ke grupe, Suzanu Grubje{i}, za taj posao. Predsednik Tadi} mora da predloì kandidata za mesto premijera, koji }e objaviti ta~nu raspodelu mesta u kabinetu i pozvati na izja{wavawe. Mi jo{ uvek ne znamo vremenski sled predstoje}ih koraka.

Komentar Budu}i da su se pregovori o vladi razvukli na preko {est sedmica, jedinstvo Tadi}eve koalicije po~elo je da se osipa, jer mawe partije, kao {to je G17 plus, po~iwu da zahtevaju ve}e par~e kola~a. Izgleda da Tadi} uvi|a da je do{lo vreme da se pregovori privedu kraju i da se pre|e u akciju. Pederson

CCXXII Referenca: 08THEHAGUE556 Wikileaks id: #159992 Tema: MKTJ – problemi sa svedocima na su|ewu [e{equ Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: petak, 27. jun 2008. u 17.28 709

Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/06/08THEHAGUE556.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zavela: pravna savetnica Heder A. [ili

Rezime Su|ewe [e{equ u Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) ve} zaostaje u odnosu na predvi|eno vreme, a problemi sa svedocima prete da ga dodatno uspore. Glavni tuìlac u postupku, Dejvid Mandis iz Kancelarije tuìla{tva (KT), tvrdi da ima dokaze da su pristalice Vojislava [e{eqa, mo`da ~ak i wegovi pravni savetnici, pretili svedocima tuìla{tva, ukqu~uju}i i svedoke koji ìve u SAD. [e{eq tvrdi da su ti svedoci svojevoqno odlu~ili da budu svedoci odbrane. Jedan od ovih svedoka, Qubi{a Petkovi}, bio je [e{eqev zamenik tokom rata i ~eka da mu se sudi za nepo{tovawe suda, po{to se nije pojavio kao svedok sudskog ve}a. Sudsko ve}e }e biti pod velikim pritiskom da istraì navode o zastra{ivawu svedoka, a da pri tom zadrì odmerenu i nepristrasnu ravnoteù koja }e su|ewe [e{equ da vodi ka zavr{etku. Sporo napredovawe Dodequju}i stranama u postupku vreme za izno{ewe dokaza na po~etku [e{eqevog su|ewa, u novembru 2007, sudsko ve}e je procenilo da }e proces trajati 18 meseci i da }e tuìla{tvo zavr{iti svoje izlagawe ubrzo posle letwe pauze 2008. godine. U maju, predsedavaju}i sudija Antoneti primetio je da je tuìla{tvo potro{ilo ve} polovinu vremena koje mu je dodeqeno, a da je izvelo tek oko jedne tre}ine svojih svedoka. On je 19. juna naredio tuìla{tvu da zavr{i svoje izlagawe do kraja 2008, i izrekao labavu pretpostavku da }e su|ewe biti zavr{eno tokom 2009. godine. Frustriran pritiskom sudskog ve}a na tuìla{tvo da ubrza, dok ve}e istovremeno odbija da uvede mere za u{tedu vremena, Mandis je uzvratio da }e tuìla{tvo traìti zna~ajno vi{e vremena, ukoliko sudsko ve}e bude zahtevalo svedo~ewa uìvo svih preostalih svedoka. U svom odgovoru, Antoneti je poverio tuìla{tvu da sudsko ve}e razmatra dono{ewe odluke u vezi sa vremenom koje je preostalo tuìla{tvu da iznese svoj slu~aj, nagove{tavaju}i da }e mo`da sase}i vreme nameweno tuìla{tvu. Tuìla{tvo tvrdi da odbrana pritiska svedoke Tako|e 19. juna, Vojislav [e{eq, koji se sam brani, zatraìo je od sudskog ve}a da spre~i tuìla{tvo da poziva svedoke koji su izrazili èqu da budu svedoci odbrane, a ne tuìla{tva. Signaliziraju}i da }e podràti [e{eqev predlog, Antoneti je u obra}awu Mandisu prokomentarisao da tuìla{tvu vi{e nije potrebno vreme za ispitivawe 710

svedoka koji }e svedo~iti za odbranu. Mandis je pozvao sudsko ve}e da odloì dono{ewe takve odluke, insistiraju}i da su ti svedoci pod pritiskom pristali da budu svedoci odbrane. Mandis je onda objavio da je tuìla{tvo nameravalo da 27. juna uloì àlbu sudskom ve}u u vezi sa zastra{ivawem svedoka i da }e zatraìti da sudsko ve}e dodeli branioca [e{equ. U privatnom razgovoru sa slu`benikom na{e ambasade, Mandis je rekao da su [e{eqevi pravni savetnici ukqu~eni u kampawu zastra{ivawa, uperenu protiv najmawe 12 insajderskih svedoka iz Srbije, koji su pristali da svedo~e za tuìla{tvo. On je rekao da su mnogi od ovih svedoka traìli da im se uputi zvani~an sudski poziv da svedo~e, po{to se pla{e da otvoreno pomaù tuìla{tvu tako {to bi se dobrovoqno pojavili.

Dokazi o zastra{ivawu Bob Rid, zamenik {efa tima tuìla{tva na su|ewu, rekao je slu`beniku na{e ambasade da postoje jasni dokazi da je poku{ano zastra{ivawe tri svedoka. Jedan od ovih svedoka, Isak Ga{i, ìvi u SAD. Prema Ridu, Ga{i je prijavio da se na wegovog prijateqa iz Beograda, Mirka Ni{ovi}a, vr{i pritisak da ubedi Ga{ija da ne svedo~i protiv [e{eqa. Ni{ovi} je rekao Ga{iju da se [e{eqevi saradnici pretili da }e uni{titi Ni{ovi}ev restoran ukoliko Ga{i bude svedo~io. Ga{i je tuìla{tvu prosledio pismo, za koje Ni{ovi} navodno veruje da ga je sastavio [e{eqev pravni savetnik za Ga{ija, da ga potpi{e i po{aqe ga nazad. U pismu je navedena i izjava da }e Ga{i svedo~iti samo za odbranu. Prema Ridu, dva druga svedoka snabdela su tuìla{tvo kopijama sli~nih pisama, svaki od wih tvrde}i da ga pritiskaju da ne svedo~i. Prema Ridu, Ga{i je, kao biv{i olimpijski kajaka{, veoma ìlav i odlu~no istrajan u nameri da svedo~i. Obrt u sudskom ve}u Jedan biv{i svedok tuìla{tva, Qubi{a Petkovi}, bio je zamenik u Srpskoj radikalnoj stranci u vreme na koje se odnosi optu`nica protiv [e{eqa. Po{to je u aprilu primilo obave{tewe od Petkovi}a da bi on èleo da bude svedok odbrane, a ne tuìla{tva, sudsko ve}e je izdalo poverqivi sudski poziv da se Petkovi}, umesto toga, pojavi kao svedok ve}a. Kada se Petkovi} nije pojavio kada mu je nare|eno, sudsko ve}e je izdalo nare|ewe da se protiv wega pokrene tu`ba za nepo{tovawe suda i nalog za wegovo hap{ewe. Kada je Srbija isporu~ila Petkovi}a MKTJ-u, 28. maja, sudsko ve}e je skinulo oznaku tajnosti sa ovih ~iwenica. Petkovi} se izjasnio da “nije kriv”, kada se prvi put pojavio u sudnici, 29. maja. Petkovi} je traìo da mu se dodeli pravni zastupnik koji govori srpski, za {ta se kadrovska slu`ba nada da }e mo}i da mu obezbedi do kraja juna. Sudsko ve}e }e zakazati slede}e saslu{awe kada Petkovi} bude prihvatio pravnog zastupnika. 711

[e{eqeva prednost Od januara, [e{eq je aktivno u~estvovao u sudskom postupku, ~ak je i skoro pa pun po{tovawa prema sudskom ve}u. Ipak, [e{eq ne pokazuje skoro nimalo obzira prema svedocima, ~ija svedo~ewa redovno naziva la`nima. Najmawe dva svedoka uputila su primedbe sudskom ve}u u vezi sa grubim pona{awem [e{eqa prema wima. Iako je ve}e ~esto savetovalo [e{eqa da ne koristi takve taktike zastra{ivawa, nije se direktno suprotstavilo [e{equ. Sudsko ve}e je, umesto toga, posle nekih [e{eqevih ispada izglasalo izmene u proceduri, koje se odnose na obe strane. Sudsko ve}e je nedavno po~elo da od vremena, predvi|enog za [e{eqevo unakrsno ispitivawe svedoka, oduzima po deo svaki put kada [e{eq prekine izlagawe tuìoca primedbama koje je trebalo da sa~uva za unakrsno ispitivawe. Ova odluka je prekinula [e{eqeve upadice, ali nije uticala na wegov uvredqiv ton. Komentar Iako je zastra{ivawe svedoka bilo pomiwano u vezi sa brojnim su|ewima MKTJ, sudska ve}a su retko dobijala konkretne dokaze koji bi im omogu}ili da se direktno nose sa tim problemom. Ukoliko tuìla{tvo dostavi sudskom ve}u obavezuju}e dokaze da je bilo zastra{ivawa svedoka u [e{eqevom slu~aju, sudsko ve}e }e verovatno da re{ava taj problem iza zatvorenih vrata i da kupuje vreme, po{to je u jako lo{oj poziciji za direktno hvatawe u ko{tac sa problemom. Antonetijeva strategija je bila da privoli [e{eqa na saradwu tako {to }e uvaìti ve}inu wegovih zahteva i poku{avati da mu laska. Dok je ovo omogu}ilo da postupak zna~ajno napreduje, ostaje u vazduhu neizgovorena pretwa da [e{eq moè da obustavi svoje u~e{}e u postupku, kao {to je uradio tokom {trajka gla|u iz 2006. godine. Imaju}i u vidu uticaj koji zastra{ivawe svedoka ima na pravosudni postupak, sudsko ve}e }e te{ko mo}i da izbegne da se suprotstavi [e{equ, ako ve}u budu izneti obavezuju}i dokazi da je do takvog delovawa zaista do{lo. Posledice tog suprotstavqawa, me|utim, potpuno su nepredvidive. Galager

CCXXIII Referenca: 08BELGRADE648 Wikileaks id: #160181 Tema: Srbija – Tadi} imenovao Cvetkovi}a za novog premijera Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 30. jun 2008. u 18.05 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu 712


Rezime Posle nekoliko dana uàrene rasprave unutar svoje stranke, predsednik Srbije Boris Tadi} je 27. juna imenovao odlaze}eg ministra finansija Mirka Cvetkovi}a kao svoj izbor za premijera. Cvetkovi}evu nominaciju podràli su Tadi}evi koalicioni partneri, ali su je kritikovali radikali i ostale opozicione stranke. Nacrt zakona kojim se kabinet pro{iruje na 24 ministra i uspostavqa poloàj prvog zamenika premijera (veruje se da je namewen lideru socijalista Ivici Da~i}u), nai{ao je na kritike sa svih strana politi~kog spektra. O~ekuje se da skup{tinska rasprava o strukturi vlade potraje nekoliko dana, posle ~ega }e uslediti glasawe o predloènim ministrima. Cvetkovi} odre|en za premijera Predsednik Tadi} okupio je predsedni{tvo svoje Demokratske stranke (DS) u petak, 27. juna, kako bi objavio da je odlaze}i ministar finansija Mirko Cvetkovi} wegov izbor za premijera. Ova objava stiè posle vi{e dana uàrene rasprave u samom jezgru predsedni{tva DS, oko Tadi}eve navodne èqe da postavi Vuka Jeremi}a. U izjavama za {tampu preko vikenda, Tadi} je naglasio da su Cvetkovi}, Jeremi} i Bojan Pajti} – ali “pre svih Cvetkovi}” – sve vreme bili wegovi glavni kandidati, a ne kandidati “neke grupe ili dela DS-a”, kako je {tampa javqala. Na{i kontakti javqaju da je, suprotno Tadi}evim javnim izjavama, sastanak predsedni{tva bio veoma napet. Vidno potreseni Tadi} navodno se jedini obratio skupu, tako {to je ~lanove najuèg predsedni{tva punih 45 minuta èstoko kritikovao zbog toga {to su, zarad li~nih ciqeva, dojavqivali informacije {tampi. Navodno je rekao da vi{e ne}e ni sazivati najuè predsedni{tvo. Podneti nacrti zakona o vladi i ministrima Neposredno po objavi o Cvetkovi}u, vlada je parlamentu podnela nacrt Zakona o ministrima i paket nacrta amandmana na Zakon o vladi. Zakon o ministrima precizira da }e nova vlada imati 24 ministarstva. Premijer, tako|e, moè preko ovog broja da postavi ministre bez portfeqa. Nacrt zakona poziva na o~uvawe Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Napisi u {tampi su kao kandidata naveli Gorana Bogdanovi}a, umerenog kosovskog Srbina iz Leposavi}a u severnom Kosovu i ~lana DS. Nacrt amandmana na Zakon o vladi ukqu~uje dve nove stavke: formirawe pozicije prvog zamenika premijera, i “zlatni glas” za premije713

ra. Nacrt zakona predvi|a da, u slu~aju premijerovog odsustva, zameniku premijera pripadaju sva ovla{}ewa i jednaka mo} kao i premijerova, osim prava da raspisuje izbore i suspenduje ili raspu{ta ~lanove vlade. On tako|e precizira da }e prvi potpredsednik vlade pomagati premijeru u upravqawu i usmeravawu vlade. Glasila javqaju da }e mandatar Cvetkovi} za tu poziciju predloìti lidera SPS-a Ivicu Da~i}a. Takozvano pravilo “zlatnog glasa” zna~i da, u slu~aju izjedna~enog glasawa, premijerov glas odlu~uje.

Reakcije Neke kritike stigle su ~ak i iz Tadi}eve predizborne koalicije. G17 plus izrazila je svoju podr{ku Cvetkovi}evoj nominaciji, ali je kritikovala DS zbog lo{eg vo|ewa pregovora i toga {to je SPS-u “dala previ{e” u vladi (ukqu~uju}i i poloàj prvog potpredsednika vlade). G17 plus je objavio da }e formirati svoju poslani~ku grupu u Skup{tini, kako ne bi funkcionisao samo kroz poslani~ku grupu Za evropsku Srbiju, predvo|enu DS-om. I{tvan Pastor, predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara, odbio je poloàj potpredsednika vlade, kako bi traìo ministarsku funkciju i/ili funkcije u lokalnim vlastima u Vojvodini. Liberalno-demokratska partija (LDP) êdomira Jovanovi}a objavila je tokom vikenda da ne}e glasati za novi sastav vlade, i to zbog pove}anog broja ministarstava, “ustupaka u~iwenih SPS-u” i formirawa pozicije prvog potpredsednika vlade. LDP je, me|utim, nastavio da obezbe|uje kvorum, neophodan Tadi}evoj koaliciji kako bi sazvala skup{tinu. Kritike iz opozicije bile su o{trije. V.d. predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikoli} kritikovao je izbor Cvetkovi}a za premijera, navode}i da je, kao direktor Agencije za privatizaciju, Cvetkovi} “upropastio Srbiju”, uzimaju}i u~e{}e u nezakonitim privatizacijama. Poslanik Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta rekla je da je pozicija prvog potpredsednika vlade protivustavna. Predstavnik Nove Srbije (NS) Miroslav Marki}evi} kritikovao je pove}ano brojno stawe kabineta, za koje je rekao da }e od srpske vlade napraviti jednu od najve}ih na svetu. Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Borko Ili} doveo je u pitawe Cvetkovi}ev autoritet, opisuju}i ga kao jedinog premijera u Evropi koji “formira ve} formiranu vladu”. Naredni koraci Skup{tina }e 30. juna zapo~eti na~elnu raspravu o Nacrtu zakona o ministarstvima i predloènim amandmanima na Zakon o vladi. Za ovim }e uslediti 24-~asovni rok za podno{ewe amandmana, a zatim detaqna 714

rasprava po svim ta~kama. Kada zakoni budu usvojeni, Cvetkovi} }e parlamentu podneti spisak kandidata za ministarske poloàje. Iako je predsednik Tadi} preko vikenda izjavio novinama da }e vlada biti formirana do sredine teku}e nedeqe, na{i kontakti u parlamentu predvi|aju da }e rasprava trajati cele sedmice, a da }e se o ministrima glasati tokom sedmice koja po~iwe 7. julom. Komentar Nezadovoqstvo unutar same DS izborom premijera, u kombinaciji sa gun|awem u Tadi}evoj koaliciji, izazvanim mnogobrojnim ustupcima Da~i}evoj Socijalisti~koj partiji, okon~alo je medeni mesec nove vlasti pre nego {to je i po~eo. Sa Tadi}evim i Jeremi}evom odsustvom iz zemqe sve do 3. jula, do kada }e boraviti na samitu Afri~ke unije u Egiptu a zatim na kongresu Socijalisti~ke internacionale u Atini, nejasno je kako }e se privesti kraju pregovori o ministarskim zaduèwima. Manter

CCXXIV Referenca: 08BELGRADE662 Wikileaks id: #160648 Tema: Su|ewe navodnim muslimanskim teroristima se nastavqa Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrak, 3. jul 2008. u 10.39 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/07/08BELGRADE662.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Prvo su|ewe u Srbiji za doma}i terorizam, na kome se optuèni terete da su planirali napade na vi{e mesta u Beogradu, ukqu~uju}i ambasadu SAD, nastavqa polako da napreduje kroz sistem pravosu|a. Slu~aj se razvla~io tokom dva nedavna ro~i{ta, a predvi|eno je da se su|ewe nastavi u septembru. Kancelarija Ministarstva pravde u Beogradu nastavqa da prati slu~aj i pruà pomo} lokalnim vlastima. Su|ewe optuènima za terorizam se nastavqa Nakon po~etka su|ewa u februaru 2008. protiv 14 dràvqana Srbije muslimanske veroispovesti, optuènih za terorizam, Specijalni sud u Beogradu nastavio je sa su|ewem u aprilu i junu 2008. na dva odvojena ro~i{ta. Svi optuèni su ~lanovi Ali Suni pokreta, koji srpska {tampa obi~no naziva “vehabijama”. Na ro~i{tu 7-18 aprila, preostalih osam optuènika se izjasnilo da nisu krivi. Nakon {to je inicijalno izja{wavawe zavr{eno, optu`ba je pozvala nekoliko svedoka iz po715

licije, koji su svedo~ili o detaqima policijske racije 2007. u logoru optuènih, wihovog hap{ewa i sledstvene zaplene oru`ja, municije i drugog materijala. Tokom ro~i{ta 2-4. juna, tuìla{tvo je nastavilo sa svedo~ewem policajaca. Tuìla{tvo je tako|e kao svedoka pozvalo Milana Veselinovi}a. Veselinovi} je biv{i poslanik Srpske radikalne stranke, ~ija èna poseduje radwu lova~ke i vojne opreme u Novom Pazaru. Veselinovi} je svedo~io da je jedan od optuènih, Jasmin Smailovi}, do{ao u radwu da se raspituje za oru`je. Veselinovi} nije mogao da potvrdi da li je Smailovi} ili bilo ko od optuènih kupio oru`je. Sude}e ve}e je 4. juna oslobodilo iz pritvora dvojicu optuènih, uzimaju}i u obzir wihove poodmakle godine i porodi~nu situaciju. Zamenik specijalnog tuìoca uloìo je prigovor na tu odluku, ali je Vrhovni sud odbacio prigovor. Od okon~awa junskog ro~i{ta, drugih 12 optuènih su pritvoreni u beogradskom Centralnom zatvoru.

Kqu~ni svedok se ne pojavquje na sudu Tuìla{tvo do sada nije uspelo da dovede jednog od svojih kqu~nih svedoka u ovom slu~aju, glavnog muftiju islamske zajednice u Srbiji, Muamera Zukorli}a. Nakon {to je Zukorli} propustio da se pojavi 14. aprila, sude}e ve}e je izdalo nalog za privo|ewe, ali ga je povuklo kada je on izneo tvrdwe da su ga pretwe li~noj bezbednosti spre~ile da do|e. Zukorli} nam je 12. maja rekao da }e se definitivno pojaviti na junskom ro~i{tu. Me|utim, uo~i junskog ro~i{ta obavestio je sud da ponovo ne}e mo}i da do|e, jer treba da prisustvuje verskom sastanku u Saudijskoj Arabiji. Advokat odbrane Smrkovi} rekao nam je 26. juna da je muftija Zukorli} pomogao da se sklepaju optu`be za terorizam protiv wegovih klijenata. Po Smrkovi}u, Zukorli} izbegava pojavqivawe pred sudom zbog svoje ume{anosti u slu~aj. Smrkovi} je procenio da }e se optu`ba suo~iti sa te{kim zadatkom da dokaè krivicu bez Zukorli}evog svedo~ewa. Su|ewe treba da se nastavi u septembru Slede}e sudsko ro~i{te je zakazano za 9. septembar, kada muftija Zukorli} i ostali, ukqu~uju}i jednog ve{taka za DNK analizu i drugog za vojne stvari, treba da svedo~e. Dana 5. juna, zamenik specijalnog tuìoca Jovica Jovanovi} rekao nam je da }e predstaviti video trake i druge zaplewene materijale iz kompjutera optuènih na septembarskom ro~i{tu. On je rekao da ne namerava da predstavi verske materijale kao dokaz, da bi se izbeglo podsticawe me|uverskih i unutarverskih napetosti u Srbiji. Jo{ jedan incident Odvojena istraga vezana za terorizam, sprovedena u septembru 2007. rezultovala je 12. marta optu`nicom protiv jo{ ~etvorice ~lanova 716

Ali Suni pokreta u Srbiji. Optu`nicom su obuhva}ena trojica srpskih dràvqana iz sanya~kog regiona i jedan kosovski Albanac. Istraìteqi su odustali od optu`be protiv pete osobe, usled nedostatka dokaza. Kao i prva grupa kojoj se sudi, ova ~etvorica su optuèna za zaveru da po~ine protivustavne aktivnosti, za terorizam i za protivzakonito posedovawe oru`ja i eksplozivnog materijala. Sudi}e im isto sudsko ve}e. Istraga je zakqu~ila da su te dve grupe bile povezane, ali zakonska ograni~ewa onemogu}avaju da im se sudi po jedinstvenoj optu`nici. Tuìlac nam je rekao da o~ekuje da }e ovo su|ewe po~eti u jesen 2008. godine. Ambasada nastavqa da prati oba slu~aja i obezbe|uje podr{ku tuìocu, ukqu~uju}i asistenciju FBI (analiza zaplewenih hard-diskova) i saradwu sa tuìocem UNMIK-a.

Komentar Su|ewe koje je u toku nastavqa da testira sposobnost Srbije da istraùje i goni komplikovane slu~ajeve terorizma, zasnovane, uglavnom, na posrednim dokazima. Tuìlac i policija za sada nastoje da u ovom slu~aju u svemu postupaju na profesionalan na~in, uvi|aju}i implikacije koje bi on mogao da ima na rawivu muslimansku populaciju Srbije. Manter

CCXXV Referenca: 08BELGRADE695 Wikileaks id: #162274 Tema: Prijateqska poseta ambasadora Ivici Da~i}u, prvom potpredsedniku vlade i ministru unutra{wih poslova Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 16. jul 2008. u 12.53 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/07/08BELGRADE695.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Na sastanku 14. jula, novi potpredsednik vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izrazio je svoju spremnost da se sastane sa ambasadorom, uprkos politici srpske vlade o kontaktirawu, koja je u vezi sa Kosovom. Da~i} je rekao da on ne}e biti prepreka saradwi sa MKTJ. Po pitawu Kosova, on je rekao da }e Srbija sara|ivati sa svim bezbednosnim ~iniocima u regionu, kako bi se o~uvao mir. On se zarekao da napadi na strane ambasade nikada vi{e ne}e biti dozvoqeni i rekao je da }e podràti napore da se re{i slu~aj Kova~evi}. Da~i} je objasnio da wegove du`nosti kao prvog potpredsednika vlade jo{ uvek nisu potpuno definisane, a da je on prvenstveno usmeren na 717

vo|ewe Ministarstva unutra{wih poslova. Govore}i kao lider partije, potvrdio je da socijalisti ne}e formirati beogradsku vladu sa nacionalisti~ko-radikalskim taborom. Nije iskqu~io mogu}nost novih lokalnih izbora. Ambasador je bio u prijateqskoj poseti prvom potpredsedniku vlade i ministru unutra{wih poslova Ivici Da~i}u 14. jula u Ministarstvu unutra{wih poslova (MUP). Da~i} je bio u pratwi {efa policije Milorada Veqovi}a, {efa kabineta vlade, Vlade Ili}a i wegovog {efa kabineta u MUP, Branka Lazarevi}a.

Bilateralna pitawa Nakon zahvaqivawa Da~i}u {to je pristao da se vidi sa wim uprkos politici Vlade Srbije da ograni~i kontakte sa zemqama koje su priznale Kosovo, ambasador je izneo upozorewe da bi predlog Ministarstva spoqnih poslova da obustavi ograni~ewe kontakata sa zemqama Evrope, ali ne i sa SAD, bio nepromi{qen i kontraproduktivan. Da~i} je odgovorio da mu se ~inilo “logi~nim” da se sastanu i po~nu da rade na pitawima od zajedni~kog interesa i sloìo se da bi bilo lo{e da nova vlada pravi razliku izme|u SAD i Evrope. Da~i} je uverio ambasadora da }e bezbednosne snage MUP-a uvek biti na raspolagawu ambasadi i rekao da Srbija vi{e nikada ne}e dozvoliti napad na stranu ambasadu, kao {to se to dogodilo 21. februara. Ambasador je ukratko obavestio Da~i}a o nastojawima SAD da ubede Milana Kova~evi}a da se dobrovoqno vrati u SAD, kako bi mu se sudilo za napad na Brajana [tajnhauera (Bryan Steinhauer), obja{wavaju}i da }e slede}i korak biti zvani~an zahtev da Vlada Srbije ispuni svoju obavezu, koju je preuzeo vicekonzul u Wujorku, da omogu}i Kova~evi}evo pojavqivawe pred sudom. Da~i} je nagovestio da razume implikacije slu~aja na bilateralne odnose, da }e izvr{iti svaki nalog da se privede Kova~evi} i da }e podràti napore da se prona|e re{ewe. Saradwa sa MKTJ Na pitawe o wegovom mi{qewu o Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju, Da~i} je odgovorio da mu zakon i Ustav ne ostavqaju drugog izbora, osim da podrì tu saradwu. Li~no veruje da bi za preostale optuène bilo najboqe da se predaju, iako }e MUP neodlo`no reagovati na svaku informaciju od strane slu`bi bezbednosti o wihovom boravi{tu ili na bilo kakav nalog od strane tuìoca. Pozivaju}i se na Da~i}eve komentare iznete 13. jula na B92, da saradwa sa Hagom ne bi trebalo da bude prioritet vlade, ambasador je naglasio da vlada SAD veruje da cela Vlada Srbije, a ne samo obave{tajne slu`be, mora da doìvi saradwu sa Hagom kao prioritet, budu}i da je to kqu~ evropske budu}nosti Srbije. Da~i} je objasnio da razume va718

`nost tog pitawa, ali da vi{e voli da govori o wemu kao o obavezi ili programskom ciqu, zato {to srpska javnost èli da ~uje da su prioriteti vlade ekonomski razvoj, socijalna pravda, evropske integracije i antikorupcijski napori. Bez obzira na terminologiju, Da~i} je rekao: “Ja ne}u biti prepreka saradwi sa Hagom.”

Kosovo Ambasador je obavestio Da~i}a da SAD poziva novu vladu da ne sprovodi plan biv{e, o postavqawu zahteva na Generalnoj skup{tini UN da se Me|unarodni sud pravde izjasni o Kosovu, budu}i da bi takav potez istakao neslagawa Srbije sa wenim zapadnim partnerima i preusmerio pa`wu i energiju od zajedni~kih ciqeva, kao {to je pristupawe EU. Da~i} je skrenuo pa`wu da wegova Socijalisti~ka partija nije pomagala u formulisawu postoje}e politike prema Kosovu i obe}ao da }e imati u vidu stav SAD, kad vlada bude raspravqala o tom pitawu. Na pitawe kako ume{ane strane mogu na najboqi na~in da izbegnu nerazumevawe i da obezbede sigurnost svih qudi na Kosovu, Da~i} je rekao da bi najboqi put za napredak bio odobravawe misije Euleks rezolucijom SB UN. Srbima smeta ~iwenica da Euleks primewuje Ahtisarijev plan, objasnio je; on bi trebalo da ostane statusno neutralan kao UN. Odràvawe mira na Kosovu je od najve}e va`nosti i Srbija je spremna na saradwu sa svim bezbednosnim ~iniocima u regionu, rekao je Da~i}. Da~i}eva uloga u vladi Da~i} je objasnio da obim wegovih du`nosti, kao prvog potpredsednika vlade za spoqnu politiku i bezbednost, jo{ uvek nije definisan. On o~ekuje da }e ta uloga biti vi{e vezana za koordinaciju nego za implementaciju, rekav{i pritom: “Moj posao je policija – to je dovoqno, nije mi potrebna BIA (obave{tajna slu`ba)!” (Komentar: ûli smo iz drugih izvora da }e Da~i} nastojati da pove}a {to je vi{e mogu}e svoj uticaj kao prvog potpredsednika vlade, a da svede na najmawu meru svoj profil kao ministra unutra{wih poslova. Iako on sada jasno umawuje zna~aj uloge prvog potpredsednika vlade, wegov pristup bi mogao da se promeni kada se re{e pitawa oko MKTJ i/ili pregovori u vezi Beograda). Da~i} je rekao da o~ekuje da }e Nacionalni savet odbrane Srbije (kojim predsedava predsednik Tadi}) iza}i na kraj sa brojnim pitawima, po~ev od kadrovskih odluka, kao {to su imenovawe novog {efa BIA, pa do saradwe sa MKTJ; on ne predvi|a konflikt izme|u delatnosti Saveta i wegovih ovla{}ewa kao prvog potpredsednika vlade. Beogradska vlada Da~i} je potvrdio da se wegova Socijalisti~ka partija (SPS) povukla iz sporazuma potpisanog u maju sa Srpskom radikalnom strankom 719

(SRS) i Demokratskom strankom Srbije (DSS) o formirawu koalicione vlade u Beogradu. On je rekao da ne moè da predvidi da li }e SPS mo}i da zakqu~i koalicioni sporazum sa Demokratskom strankom (DS) predsednika Tadi}a. (Takva koalicija bi zahtevala mawinsku podr{ku od strane Liberalno-demokratske stranke êdomira Jovanovi}a). Da~i} je ostavio otvorenom mogu}nost novih izbora, {to je proces koji bi mogao da potraje {est meseci. (Komentar: Ve}ina drugih eksperata u Beogradu predvi|a da }e se SPS nagoditi sa DS, pre nego li da se suo~i sa novim izborima, na kojima bi SPS mogla lo{e da pro|e). Manter

CCXXVI Referenca: 08BELGRADE718 Wikileaks id: #163094 Tema: Srbija uhapsila optuènog ratnog zlo~inca Radovana Karayi}a Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 22. jul 2008. u 17.42 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/07/08BELGRADE718.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpske bezbednosne slu`be uhapsile su optuènika pred Ha{kim tribunalom Radovana Karayi}a u kasnim satima 21. jula u Beogradu, gde je navodno ìveo pod preuzetim identitetom. Srpski sud za ratne zlo~ine iste no}i je presudio da on moè da bude preba~en u Hag, {to je proces koji bi mogao da potraje nekoliko dana. Opozicione politi~ke stranke su osudile, a proevropske stranke su pozdravile hap{ewe, dok je reakcija javnosti do sada bila minimalna. Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} rekao je da je hap{ewe znak da je Srbija ozbiqna u vezi sa svojim evropskim integracijama. Ministar spoqnih poslova tako|e nam je rekao da je samo pitawe vremena kada }e i Ratko Mladi}, jedan od dva preostala ha{ka begunca, biti uhap{en. Hap{ewe Karayi}a je vaàn korak napred za novu srpsku vladu i pokazateq da je ona sposobna da iskaè politi~ku hrabrost. Karayi} u srpskom Sudu za ratne zlo~ine Srpske bezbednosne slu`be su ratnog lidera bosanskih Srba i optuènika pred Ha{kim tribunalom (MKTJ) Radovana Karayi}a uhapsile 21. jula, prema saop{tewu koje je Savet za nacionalnu bezbednost Srbije izdao kasno te ve~eri. U saop{tewu se daqe navodi da je ve}e Specijalnog suda za ratne zlo~ine pri Okru`nom sudu u Beogradu za720

dràlo Karayi}a i da }e ga ispitivati cele no}i. Ministarstvo unutra{wih poslova, na ~ijem ~elu se sada nalazi lider socijalista Ivica Da~i}, izdalo je 21. jula saop{tewe u kojem se navodi da policija nije u~estvovala u ovom hap{ewu. Dana 22. jula, Da~i} je rekao {tampi da je ovo hap{ewe rezultat rada prethodne vlade. Nacionalni koordinator za saradwu sa Ha{kim tribunalom Rasim Qaji} i srpski tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} objavili su na konferenciji za novinare u 11 ~asova 22. jula da je istra`ni sudija odrào pretres na kojem je Karayi}u uru~io optu`nicu MKTJ-a i potvrdio da su ispuweni svi zahtevi koje srpski zakoni postavqaju za Karayi}ev transfer u Hag. Karayi} sada ima tri dana da se àli na ovu presudu, a panel Specijalnog suda ima dodatna tri dana da donese odluku o toj àlbi. Direktor beogradske kancelarije MKTJ-a Dejan Mihov predvideo je u razgovoru sa nama da }e Karayi} iskoristiti predvi|ena tri dana za podno{ewe àlbe, ali da }e sud brzo odobriti wegov preme{taj: Karayi} bi mogao da bude poslat u Hag do kraja nedeqe.

Iscrpno nadgledawe prethodilo hap{ewu Vuk~evi} nam je privatno rekao da je hap{ewe usledilo posle mesec dana nadgledawa Karayi}eve mreè pomaga~a i da su samo tri osobe u celoj dràvi unapred znale za operaciju, ukqu~uju}i tu wega samog, novog direktora obave{tajne slu`be (BIA) Sa{u Vukadinovi}a i sekretara Nacionalnog saveta za bezbednost i {efa predsednikovog kabineta Miodraga (Mikija) Raki}a. On je potvrdio da ministar unutra{wih poslova nije bio ukqu~en. Politi~ki direktor Ministarstva spoqnih poslova Borko Stefanovi} tako|e nam je potvrdio ovu informaciju 22. jula, dodaju}i da Raki}u pripadaju sve zasluge za to {to je ovo hap{ewe izvedeno. On je predvideo da }e Mladi} biti uhap{en u roku od nekoliko meseci, ako ne i nedeqa, i rekao da “glasine” kruè da je tre}i preostali optuènik, Goran Hayi}, u Rusiji. Qaji} i Vuk~evi} objavili su da je Karayi} uhap{en u predgra|u Beograda, gde je ìveo pod drugim imenom i radio na klinici alternativne medicine. On je rekao da su samo Karayi}evi pomaga~i znali wegov identitet, po{to je on radikalno izmenio svoj izgled. Karayi}ev advokat Svetozar Vuja~i} izneo je {tampi druga~iju verziju doga|aja, rekav{i da je wegovog klijenta zgrabila nepoznata osoba, koja mu je natukla vre}u preko glave u beogradskom gradskom autobusu 19. jula, i da ga je zatim dràla “u nekoj sobi” potpuno odse~enog od sveta naredna tri dana. Reakcije politi~kih stranaka Reakcije stranaka bile su muwevite. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Vu~i} je 21. jula osudio hap{ewe i 721

optuìo predsednika Tadi}a da potpomaè “nestajawe” Srbije. Vr{ilac du`nosti predsednika SRS Tomislav Nikoli} dodao je 22. jula da je Karayi} pre “legenda i mit” nego ratni zlo~inac, i da }e wegova stranka uraditi sve {to je u wenoj mo}i da uni{ti Tadi}ev reìm. U saop{tewu koje je izdala strana~ka centrala, Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) distancirala je sebe od hap{ewa i ponovo istakla svoje protivqewe izru~ewima srpskih dràvqana Ha{kom tribunalu. Demokratska stranka Srbije (DSS) nekada{weg premijera Vojislava Ko{tunice bila je neuobi~ajeno tiha, dok je wen partner iz predizborne koalicije Velimir Ili} (Nova Srbija) doveo u pitawe pravednost MKTJ-a. I Liberalno-demokratska partija (LDP) i G17 plus pozdravili su hap{ewe, a G17 plus ga je nazvala “dokazom da je Srbija usmerena ka budu}nosti i spremna da se suo~i sa pro{lo{}u”. Bo{wa~ki lideri u srpskoj oblasti Sanyak pozdravili su ovaj potez; potpredsednik Stranke demokratske akcije (SDA) [emsudin Ku~evi} rekao nam je: “Nadali smo se da }e ovaj dan do}i mnogo ranije, ali drago nam je da je najzad stigao”.

Minimalna reakcija javnosti Reakcija javnosti do sada je bila minimalna. U ranim satima 22. jula, policija je na Trgu republike razbila grupu od oko desetak mladih koji su nosili Karayi}eve slike i znamewa ultradesni~arske organizacije Obraz, koji su protestovali protiv hap{ewa Karayi}a. Druga, sli~na grupa mar{irala je preko puta zgrade Specijalnog suda, koji sada ~uva velika grupa àndarmerije. Jo{ jedan protest Obraza zakazan je za 22. jul u 17 ~asova po lokalnom vremenu na Trgu republike. Direktor policije Milorad Veqovi} kontaktirao je na{u slu`bu u kasnim satima 21. jula, kako bi nas informisao da je naredio poja~anu policijsku za{titu za ambasade SAD i Velike Britanije, u o~ekivawu mogu}e reakcije javnosti. “Sam ministar (Da~i}) naredio nam je da ~uvamo diplomatska predstavni{tva, naro~ito ambasadu Sjediwenih Dràva”, ponovio nam je 22. jula. Implikacije na pristupawe EU Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} je u saop{tewu od 22. jula, uo~i sastanka {efova diplomatija EU u Briselu, rekao da je hap{ewe znak da je nova vlada ozbiqno shvatila evropske integracije. “Mi smo istinski posve}eni miru i vladavini me|unarodnih zakona, kako u pogledu na{e saradwe sa Ha{kim tribunalom, tako i u pogledu odbrane na{eg suvereniteta na Kosovu”, rekao je Jeremi}. Lokalna {tampa je prenela saop{tewe {efa spoqne politike EU Havijera Solane, izdato 22. jula, u kojem stoji da }e {ef MKTJ-a Ser` Bramerc skoro sigurno izneti ocenu da Srbija u potpunosti sara|uje sa Ha{kim tribunalom. Direktor beogradske kancelarije MKTJ-a Mihov 722

nije èleo da komentari{e Solanino saop{tewe, ali je rekao da su wih dvojica razgovarali. Bramerc je za 23. juli bio zakazao posetu Srbiji, ali nama je re~eno da je odloìo dolazak zbog hap{ewa Karayi}a.

Komentar Hap{ewe jednog od najtraènijih ratnih zlo~inaca je veliki korak napred u saradwi Srbije sa Ha{kim tribunalom i ka evropskim integracijama. Ovakav potez zahtevao je zna~ajnu politi~ku odlu~nost od strane vlade, koja je ~esto paralisana zbog mogu}nosti negativne reakcije javnosti. Da~i}ev komentar tako|e ukazuje na to da je javna retorika pa`qivo odmeravana kako bi izuzela SPS od odgovornosti za hap{ewe. Kao {to su neki politi~ki komentatori bili i predvideli da }e Va{ington sa cinizmom gledati na vremensko poklapawe hap{ewa sa planiranom Bramercovom posetom i sastankom ministara spoqnih poslova Evropske unije, bi}e od kqu~ne va`nosti da Sjediwene Dràve nastave da nagla{avaju poruku iz saop{tewa Bele ku}e od 21. jula da je ovaj potez bio vaàn pokazateq odlu~nosti Vlade Srbije da po{tuje svoje obaveze prema MKTJ-u. Takvo priznawe bi pomoglo u ohrabrivawu srpske vlade da pokaè sli~nu politi~ku hrabrost u {irokom rasponu drugih zadataka sa kojima se sada suo~ava, od pristupawa EU do Kosova. Kao {to je ambasada poru~ila Stefanovi}u 22. jula: “Ovo je sjajna vest, ali na{a bilateralna agenda i daqe je problemati~na”. Bra{

CCXXVII Referenca: 08BELGRADE744 Wikileaks id: # Tema: Smu{ena reakcija srpske javnosti na hap{ewe Karayi}a Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 24. jul 2008. godine Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/07/08BELGRADE744.html Istorija: prvi put objavqeno u utorak, 30. avgusta 2011. godine

Rezime Reakcija javnosti na hap{ewe Radovana Karayi}a 21. jula, optuènog od strane Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ), do sada je bila ograni~ena na nekoliko malih demonstracija ultradesni~arskih grupa i ~lanova Srpske radikalne stranke, iako je na hiqade fudbalskih navija~a pozdravilo Karayi}a na jednoj utakmici. NVO za qudska prava kaù da javnost sada shvata da je hap{ewe neophodan korak u procesu evropskih integracija. Medijska pokrivenost je 723

bila obimna i tipi~na za karakter medija, sa nezavisnim medijima fokusiranim na razloge za hap{ewe Karayi}a i wegovo uzdizawe u tabloidima. Verovatno ne}emo videti masovne demonstracije, ~ak i ako javnost ne podràva u potpunosti hap{ewe. Priznawe javnosti da Srbija mora da se suo~i sa pro{lo{}u, radi kretawa napred, te spremnost vlade da se izvr{i politi~ki te{ko hap{ewe, su ohrabruju}i.

Mali protesti desni~ara Reakcija javnosti na hap{ewe Karayi}a do sada nije bila èstoka. Bilo je nekoliko protesta nacionalisti~kih elemenata. Po~etkom 22. jula, odmah nakon objavqivawa hap{ewa, policija je razbila protest desetak mladih na Trgu republike. Jo{ jedna sli~na grupa pro{la je preko puta Specijalnog suda. Ultradesni~arski Obraz organizovao je proteste 22. i 23. jula na beogradskom Trgu republike, sa Karayi}evim bratom Lukom i raznim zvani~nicima Srpske radikalne stranke (SRS) na ovim skupovima. Pojedina~no, protesti su privukli 200-300 demonstranata, sa majicama Karayi}a, drugog ha{kog optuènika Ratka Mladi}a i ha{kog optuènika i vo|e radikala Vojislava [e{eqa. Demonstranti su nosili transparente pozivaju}i predsednika Borisa Tadi}a (Demokratska stranka – DS) da izvr{i samoubistvo. Policija nam je rekla da je intervenisala 22. jula, nakon {to su primetili razbijawe obli`wih restorana i ~uli zvuk eksplozija (signalne rakete i petarde, prema novinskim izve{tajima). Demonstranti su 23. jula spalili zastavu Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) i bacali pivske fla{e na novinare. SRS je najavila da }e organizovati protest u ve~erwim satima 24. jula. Dok su ove demonstracije bile male, 23. jula na utakmici “Partizana” ve}ina od 15.000 navija~a je provela prvih pola ~asa igre navijaju}i za Karayi}a, umesto za svoj tim. Oni su tako|e uzvikivali “Spasi Srbiju i ubij se, Tadi}u Borise”, uz spaqivawe zastava DS i Liberalno-demokratske partije. Komentar “Navija~i” su poznati razbojnici za iznajmqivawe. Izgrednik koji je poginuo u ambasadi za vreme napada 21. februara, opisan je kao navija~ “Partizana”. Fudbalske utakmice se ~esto pretvaraju u protest protiv doga|aja dana. Srpska policija za razbijawe demonstracija redovno je mobilisana u ~itavom gradu kada se igraju utakmice. Velika reakcija nije verovatna Biqana Kova~evi}-Vu~o iz Komiteta pravnika za qudska prava (JUKOM) predvidela je, 23. jula, da hap{ewe ne}e izazvati ve}e demonstracije. Sowa Biserko iz Helsin{kog odbora za qudska prava u Srbi724

ji deli isto mi{qewe, obja{wavaju}i da je sa velikim izlivima ultranacionalizma gotovo. “Oni su zavr{ili sa tim nakon reakcije na Kosovo”. Biserko je rekla da se hap{ewe verovatno dogodilo usled me|unarodnog pritiska, a ne zbog doma}e èqe da se suo~imo sa pro{lo{}u. “Qudi nisu mawe nacionalisti~ki raspoloèni, ali oni znaju gde su wihovi prioriteti”. “Qudi su orijentisani ka evropskoj budu}nosti, umesto ka pro{losti”, rekla je ona. Kova~evi}-Vu~o kaè da vlada ima odgovornost da pokaè da ima novu politiku iskrenog suo~avawa sa pro{lo{}u i da izbegne ambivalentni stav pro{lih vlada, kada su Milo{evi} i [e{eq oti{li u Hag. “Ovaj put je na vladi da prikaè Karayi}a kao ratnog zlo~inca i dokaè srpskoj javnosti da treba da bude krivi~no gowen i za{to”, rekla je ona.

Velika medijska pa`wa Lokalni mediji pokrivaju hap{ewe u velikoj meri, otkada je obelodaweno. B92 i Foks TV, odmah su prekinuli svoje ve~erwe programe i po~eli posebne emisije o hap{ewu Radovana Karayi}a, koje su trajale nekoliko sati i ukqu~ivale kratke dokumentarne filmove o Karayi}u, reakcije raznih javnih li~nosti, kao i snimke Specijalnog suda, u kom je zato~en Karayi}. B92 je nastavio specijalni program skoro ceo dan 22. i 23. jula, ukqu~uju}i i dokumentarne filmove proizvedene odmah nakon 5. oktobra, sa snimcima opsade Sarajeva i informacijama o Karayi}evoj ulozi. Beogradska TV stanica Studio B je pripremila posebne pono}ne vesti i vanredne vesti u 1 i 2 ujutro. Nacionalni emiter RTS, nasuprot tome, nastavio je sa redovnim programom, a izve{tavao je o hap{ewu samo tokom redovnog informativnog programa. Sve glavne dnevne novine su 22. jula objavile ovu vest na naslovnim stranama, objavquju}i i reakcije doma}ih i stranih zvani~nika, kao i detaqe iz Karayi}eve biografije. Dnevne novine, su 23. i 24. jula nastavile sa ovom pri~om na naslovnim stranama, pra}enom obimnim tekstovima. Izve{taji u svim ve}im dnevnim novinama su uglavnom ~iweni~ni i jednostavni, a tabloidi su opsednuti detaqima hap{ewa i pitawem gde je ìveo. Proradikalski “Glas javnosti” i “Kurir”, preneli su intervjue i izjave najve}ih pristalica Karayi}a. Uticaj medijske pa`we verovatno slab Sr|an Bogosavqevi}, direktor istraìva~ke agencije Strateyik marketing je rekao da medijska pa`wa, pa ~ak ni ìvopisni snimci zlo~ina po~iwenih u Bosni, ne bi pomerili javnost, koja posmatra MKTJ sa velikim nepoverewem. Istraìvawa Strateyik marketinga tokom prethodnih godina, pokazuju da ve}ina qudi ne èli da gleda snimke i veruje da su jednostrani – samo su Srbi snimqeni, dok su muslimani ~i725

nili stravi~ne zlo~ine bez snimawa. Sa druge strane, gledaoci B92 su ve} otvoreni za suo~avawe sa pro{lo{}u jer su ovakve snimke, verovatno, videli ranije. Bogosavqevi} tvrdi da bi bilo zna~ajno ako bi RTS, svom {irem i mawe obrazovanom auditorijumu pokazao takav snimak, ali on ne veruje da }e vlada biti u stawu da pridobije mreù (jo{ uvek pod kontrolom Aleksandra Tijani}a, koga je postavio biv{i premijer Ko{tunica), kao {to ne}e da podrì nove strana~ke stavove, koji treba da se sprovedu u bliskoj budu}nosti. Tabloidi, u me|uvremenu, prikazuju Karayi}a kao simpati~nog ~oveka.

Komentar Malo je verovatno da }e SRS i DSS, sada bez kontrole dràvnih resursa, mo}i da organizuju masovne demonstracije, kao {to su bile one u februaru, u znak protesta zbog nezavisnosti Kosova. Nedostatak sna`ne reakcije javnosti, me|utim, nije nu`no znak da srpska javnost podràva akciju vlade. Dok gra|ani Srbije ne budu u potpunosti spremni da se suo~e sa pro{lo{}u, ohrabruju}e je da priznaju da je vreme da se okrenu budu}nosti i da sada imaju vladu voqnu da to uradi.

CCXXVIII Referenca: 08BELGRADE745 Wikileaks id: #163469 Tema: Srbija – Formirane lokalne vlade u kqu~nim op{tinama, Beograd jo{ uvek ~eka Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 24. jul 2008. u 19.07 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/07/08BELGRADE745.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Posle vi{e od dva meseca pregovora, mnoge kqu~ne op{tine u Srbiji su sada formirale svoje nove lokalne vlade. Mnogi lokalni koalicioni sporazumi zavisili su od formirawa koalicione vlade na dràvnom nivou, {to se i dogodilo 7. jula. Samo u centralnoj Srbiji i Vojvodini, gde je bilo ili ~istih pobeda jedne partije na lokalu ili “prirodnih koalicija”, lokalne vlade su uspele da se formiraju brè. Primetno je, me|utim, izostajawe Beograda i Ni{a, grada u centralnoj Srbiji (tre}i po veli~ini grad u Srbiji), gde su pregovori jo{ uvek u toku. Kona~no, stabilnost i sposobnost ovih lokalnih vlada bi}e testirana wihovom sposobno{}u da rade zajedno sa svojim lokalnim koalicionim 726

partnerima i sa centralnom vladom na ostvarivawu neophodnih ekonomskih mogu}nosti za svoje lokalne zajednice.

Ustavne promene usporavaju procese na nivou op{tina Trenutni proces formirawa lokalnih vlada trajao je duè nego nakon posledwih lokalnih izbora 2004, kada su gradona~elnici birani direktno. Pored mnogih op{tina koje ~ekaju na formirawe republi~ke vlade 7. jula, sada{wi proces je bio dodatno usporen ustavnim i zakonskim promenama u postupku za izbor lokalnih gradona~elnika (i predsednika op{tina, prim. prev). Sa usvajawem i sprovo|ewem novog ustava Srbije od 2006. i sprovo|ewem zakona o lokalnim vladama 2007, Srbija je izmenila na~in birawa gradona~elnika, od direktnog izbora, u izbor od strane lokalnih skup{tina. Ove zakonske promene dodatno su u~vrstile mo} politi~kih partija i rezultovale silaskom sa vlasti nekih popularnih gradona~elnika u pojedinim gradovima, kao {to je Novi Sad. Novi Sad Novi Sad, grad u Vojvodini, bio je jedna od prvih op{tina koja je formirala vladu. Dana 16. juna, gradska skup{tina Novog Sada izabrala je novog gradona~elnika i predsednika skup{tine. Koalicija na ~elu sa DS, Za evropski Novi Sad, koalicija Zajedno za Novi Sad na ~elu sa LSV i ma|arska koalicija formirale su vladu sa 41 od 78 mesta u skup{tini. Novi gradona~elnik, Igor Pavli~i} (DS), smenio je biv{eg gradona~elnika iz Srpske radikalne stranke (SRS), Maju Gojkovi}. Skup{tina je izabrala Aleksandra Jovanovi}a, {efa Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) za predsednika skup{tine. Jovanovi} nam je 27. juna rekao da je ciq vladaju}e koalicije da ponovo pokrene ekonomiju Novog Sada, koja je bila u zastoju tokom ~etiri godine radikalske vladavine. U tom ciqu, prioriteti koalicije su da izgradi infrastrukturu, ukqu~uju}i novi èlezni~ki most i autoput Horgo{-Poèga, da oìvi razvoj jedne industrijske zone, pro{iri sektor usluga i privu~e turizam i investicije u grad. Pavli~i} se prili~no ponavqao na te iste teme tokom sastanka 2. jula, nagla{avaju}i da je nakon ~etiri godine radikalske vladavine skup{tina grada sad “otvorena za posao” sa stranim investitorima. “Hajneken” je ve} kupio lokalnu pivaru, koju planira da upotrebi kao regionalni distribucioni centar, a pojavquju se i drugi potencijalni investitori. Pavli~i} je tako|e okvirno predstavio planove za pro{irewe poreske osnove, smawivawe javnog sektora i suzbijawe korupcije. On je rekao da rezultati izbora od 11. maja nisu indikacija krupnih promena u opredeqenosti za odre|ene stranke, ve} su vi{e zasluga veli727

ke izlaznosti me|u glasa~ima DS (koji bivaju pa`qivo usmeravani i kultivisani od starne lokalne partijske organizacije) i male izlaznosti glasa~a SRS. Gojkovi}eva, koja je iskoristila svoju zna~ajnu popularnost kao gradona~elnik za osvajawe sedam mesta u lokalnoj skup{tini, nakon raskida sa SRS pre predsedni~kih izbora u januaru, po wenim sopstvenim re~ima, imala je podr{ku od strane radikalskih glasa~a, omladine, pristalica LDP-a i neopredeqenih. U razgovoru sa slu`benicima politi~kog odeqewa ambasade 27. juna, Gojkovi}eva je spekulisala da }e wena grupa osvojiti apsolutnu ve}inu u Novom Sadu, ukoliko pitawa od nacionalnog zna~aja kao {to su Kosovo i EU ne bace senku na lokalne potrebe.

â~ak U â~ku, gradu u centralnoj Srbiji, rodnom gradu biv{eg ministra za infrastrukturu Velimira Ili}a i upori{tu wegove stranke Nova Srbija (NS), gradska skup{tina je formirala vladu 2. juna. Lokalna vlada, sastavqena od NS, Demokratske stranke Srbije (DSS), Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) i radikala (SRS), kontroli{e 45 od 75 mesta u gradskoj skup{tini. Skup{tina je izabrala Velimira Stanojevi}a (NS), drugi put zaredom, dok je Veqko Negovanovi} iz SPS izabran za predsednika skup{tine. Novi Pazar U prete`no muslimanskom gradu Novom Pazaru, u Sanyaku, lokalna skup{tina je formirala vladu 7. jula. Lokalna koalicija ~udnih bra~nih partnera, formirana je izme|u Sanya~ke demokratske partije (SDP) ministra za socijalno starawe Rasima Qaji}a i lokalne Jedinstvene srpske liste, sastavqene od SRS, DSS, NS i SPS. Ova vladaju}a koalicija kontroli{e 29 od 47 mesta u gradskoj skup{tini. Mirsad \erlek iz SDP, lekar po profesiji, izabran je za gradona~elnika, dok je Milan Veselinovi}, {ef lokalnog ogranka Srpske radikalne stranke, izabran za predsednika skup{tine. Pregovori o formirawu vlade na dràvnom nivou imali su zna~ajne posledice za Stranku demokratske akcije Sulejmana Ugqanina (SDA) u Novom Pazaru. SDA, koja je upravqala gradom posledwih 10 godina, mogla je da ostane na vlasti uz podr{ku Jedinstvene srpske liste. Generalni sekretar SDP Mirsad Jusufovi} rekao nam je 20. maja da su i DSS i NS bile odlu~ne da “kazne Ugqanina” zato {to je podrào Tadi}evu DS umesto wih da formiraju republi~ku vladu sa radikalima. Za svoju podr{ku DS-u, Ugqanin je nagra|en ministarskim mestom u novoj vladi, ali je na kraju predao kontrolu nad Novim Pazarom SDP-u. Iako je SDA trenutno u opoziciji u gradskoj skup{tini, Ugqanin je rekao da 728

o~ekuje da }e SDA u kona~nom zameniti SRS i DSS u koaliciji koja vlada gradom. “Radi}emo kao tim” sa SDP, rekao je Ugqanin lokalnim medijima 12. jula. \erlek nam je, me|utim, rekao 21. jula da o~ekuje da }e koalicija SDP-Jedinstvena srpska lista biti stabilna u doglednoj budu}nosti, nagla{avaju}i da je koalicija pokazala svoju privrènost multietni~nosti u Novom Pazaru. Na stranu Ugqaninove tvrdwe da }e se on i SDA vratiti u op{tinsku vladu, Beograd je preplavqen izve{tajima da su Ugqanin i wegovi qudi ogolili op{tinske prostorije u Novom Sadu (pretpostavqa se da se ovde misli na Novi Pazar, prim. prev.). “Odneli su ~ak i zavese”, rekao nam je {ef odborni~ke grupe SDP-a Meho Omerovi}.

Ju`na Srbija Lokalne vlade u dva grada sa ve}inskim albanskim stanovni{tvom, u ju`noj Srbiji, konstituisane su nekoliko sati pre isteka roka koji bi rezultovao novim izborima. Gradovi Pre{evo i Bujanovac obrazovali su jednonacionalne lokalne organe vlasti, na nezadovoqstvo vo|a lokalnih Srba i Koordinacionog tela Vlade Srbije. U Vrawu, koje je udaqeno mawe od 25 miqa, koalicija na ~elu sa DS upravqa skoro homogeno srpskim stanovni{tvom. Nakon nekoliko bezuspe{nih poku{aja, skup{tina op{tine Pre{evo kona~no je izabrala predsednika 12. jula. Nakon dva meseca pregovora, poslanik Partije demokratske akcije (PDA) Rize Haqimija i suparni~ke Demokratske partije Albanaca (DPA) biv{eg gradona~elnika Pre{eva Ragmija Mustafe, ujedinile su se da bi formirale ve}insku vladu. Ragmi Mustafa je izabran za predsednika skup{tine. Dana 22. jula nova skup{tina je izabrala novog gradona~elnika Nadira Sadikua iz PDA. Nova koalicija ima ubedqivu ve}inu – 25 od 38 mesta u skup{tini. Iako su nam i Haqimi i Mustafa govorili o posve}enosti wihovih partija dugoro~noj saradwi, lokalni politi~ari sumwaju u dugove~nost nove koalicije. Skender Destani iz “Demokratske unije doline” (Haqimijev koalicioni partner na parlamentarnim izborima 2007.) rekao nam je 15. jula da }e dijametralno suprotstavqeni stavovi DPA i PDA u pogledu saradwe sa dràvnim institucijama, sami po sebi, potkopati koalicionu stabilnost po kratkom postupku; on je rekao da }e wegov prioritet biti da je sru{i (i Haqimi i Mustafa rekli su da su Destanijevi zahtevi za disproporcionalnim brojem mesta u vladi i u~e{}em u vlasti ostavili wegovu partiju van igre, bar za sada). Tokom zasedawa 13. jula, skup{tina Bujanovca formirala je op{tinsku ve}inu sastavqenu od PDA, Pokreta za demokratski progres (PDP) koji vodi Jonu{ Musliu i Demokratske unije Albanaca (DUA), koju vodi Mejdi Ze}iri. Nova vladaju}a koalicija kontroli{e 22 od 41 mesta u skup{tini op{tine. [aip Kamberi iz PDA izabran je za gra729

dona~elnika a Musliu je izabran za predsednika skup{tine. Prethodni pregovori sa Demokratskom strankom (DS) i jednom srpskom grupom gra|ana nisu urodili dogovorom o vi{enacionalnoj vladi. Me|utim, Kamberi nam 14. jula rekao da jo{ uvek ima prostora za “tehni~ku koaliciju” sa DS i da je “wegova” koalicija rezervisala tri mesta u lokalnoj vladi i kontrolu nad dva dràvna preduze}a za Srbe. Nagip Arifi iz PDA rekao nam je 24. jula da pregovori sa DS jo{ uvek traju. Lider lokalnih Srba Stojan~a Arsi} i Sima Gazikalovi} iz kancelarije srpskog Koordinacionog tela u Bujanovcu, me|utim, kritikovali su mesta koja je PDA odvojila kao “neozbiqna” i “poniàvaju}a”.

Beograd i Ni{ Glavni grad Srbije i tre}i po veli~ini, Ni{, i daqe su bez novih vlada, a krajwi rok za uvo|ewe privremenih mera i nove izbore brzo se pribliàva. Gradska skup{tina Beograda sastala se 14. jula da verifikuje mandate; sednica je okon~ana bez izbora slu`benika, usled izostajawa koalicionog sporazuma. Uprkos brojnim prethodnim izjavama od strane vo|a DSS, SRS i SPS da }e obrazovati gradsku vladu, SPS se povukao iz dogovora 13. jula, sa obrazloèwem da bi to ugrozilo novoformiranu dràvnu koalicionu vladu SPS-DS. Skup{tina se opet sastala 21. jula i izabrala najstarijeg ~lana, Branislava Beli}a, za privremenog predsednika, uz podr{ku DS, SPS i LDP. Taj potez produàva zvani~an rok da se zavr{i formirawe gradske vlade izborom gradona~elnika, do 22. avgusta. Slede}a sednica je zakazana za 28. jul, kada ve}ina posmatra~a o~ekuje da }e kona~ni detaqi koalicionog sporazuma biti doterani, a Dragan \ilas (DS) izabran za gradona~elnika. Nova gradska skup{tina Ni{a verifikovala je mandate 14. jula, ali tako|e nije mogla da formira gradsku vladu. Pregovori izme|u DS, SPS i G17 plus zastali su oko preraspodele mesta u javnim preduze}ima. Krajwi rok za konstituisawe lokalne skup{tine Ni{a je 4. avgust. Komentar Nakon {to im je toliko dugo trebalo da formiraju lokalne vlade, op{tinski lideri u Srbiji moraju da se usmere na poboq{awe lokalne vlasti i ispuwavawe izbornih obe}awa. Me|utim, sama priroda nekih lokalnih koalicija ~ini verovatnim da }e partijska politika nastaviti da se me{a. Produètak nepostojawa op{tinskih vlada u Beogradu i, u mawoj meri, u Ni{u tako|e }e imati zna~ajan uticaj na privredu i politi~ku stabilnost Srbije. Ovi kqu~ni gradovi moraju u skorije vreme da formiraju koalicione vlade, kako bi mogli da sara|uju sa novom centralnom vladom, da bi Srbija po~ela da se kre}e ka Evropi. To {to su 730

mutni tipovi, kao {to je gradona~elnik Novog Pazara Ugqanin, smeweni u izbornom procesu, je ohrabruju}i znak da Srbija nastavqa da razvija demokratiju. Bra{

CCXXIX Referenca: 08USNATO265 Wikileaks id: #163648 Tema: Pomo}nik sekretara Den Frajd sastao se sa generalnim sekretarom NATO, generalom Japom de Hop [eferom Poreklo: Misija SAD pri NATO Vreme slawa telegrama: petak, 25. jul 2008. u 15.45 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/07/08USNATO265.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Pomo}nik sekretara Den Frajd (Dan Fried) sreo se sa generalnim sekretarom NATO Jap de Hop [eferom 22. jula u Briselu, a kasnije je neformalno izvestio stalne predstavnike, prenose}i upozorewe, na oba sastanka, o opasnostima daqeg odlagawa rekonfiguracije UNMIK-a i razme{tawa Euleksa {irom Kosova, i skrenuo pa`wu na potrebu za neodlo`nim napretkom u smirivawu gruzijsko-abhaskog sukoba, kako se stawe na terenu ne bi pogor{alo. Na nezvani~nim sastancima, generalni sekretar je izrazio zabrinutost oko debate koja bi mogla da dovede do podela u alijansi u decembru, a ti~e se odobravawa Akcionog plana za ~lanstvo (Membership Action Plan (MAP)) za Ukrajinu i Gruziju, u svetlu onoga {to on tuma~i kao uporno protivqewe Nema~ke i Francuske. On je predo~io ideju, koju je, po wegovim re~ima, nagovestila nema~ki kancelar Angela Merkel, da se u decembru postigne saglasnost o pro{irewu Akcionog plana za ~lanstvo na te dve zemqe 2010, pod pretpostavkom da nastave sa napretkom u svojim reformama (i “ako se ne{to stra{no ne desi”). Frajd je rekao da bi takva odluka dala perverzan podsticaj Rusiji da posredno izazove “ne{to stra{no”, kao na primer rat. Frajd je tako|e rekao generalnom sekretaru i stalnim predstavnicima da su SAD voqne da saslu{aju detaqe predloga ruskog predsednika Medvedeva za novu bezbednosnu arhitekturu evroatlantskih odnosa, ali da, za sada, taj predlog podse}a na sovjetske predloge iz 1970-tih. Frajd je izvestio generalnog sekretara o napretku u razgovorima izme|u SAD i Poqske o odbrambenim projektilima, a generalni sekretar je izrazio zabrinutost zbog pogor{awa atmosfere izme|u Makedonije i Gr~ke oko pitawa imena. 731

Generalni sekretar traì na~in da izbegne propast u vezi akcionog plana za ~lanstvo u decembru Na sastanku 22. jula u glavnom {tabu NATO u Briselu, generalni sekretar NATO Jap de Hop [efer rekao je pomo}niku sekretara Frajdu da vidi potrebu za “inventivnom” strategijom u periodu do decembarske odluke ministara spoqnih poslova NATO da li odobriti Akcioni plan za ~lanstvo Ukrajini i Gruziji. On je rekao da smatra da ni Nema~ka ni Francuska ne popu{taju u svom protivqewu pozitivnoj odluci u decembru i da èli da spre~i raspravu koja bi podelila alijansu. Generalni sekretar je dodao da odluka, kakva god da bude, mora da drì Rusiju pod pritiskom i da ne treba da dovodi u vezu Akcioni plan za ~lanstvo i napredak u zamrznutim konfliktima, po{to bi takvo povezivawe samo dalo Rusiji podsticaj da iste dodatno potpiruje. Generalni sekretar je istakao da je nema~ki kancelar, Merkelova, iznela ideju da se u decembru odlu~i da }e Ukrajina i Gruzija dobiti MAP 2010, “osim ako se ne desi ne{to stra{no”, {to je pristup za koji on misli da }e, s jedne strane, i dràti Rusiju pod pritiskom i, sa druge, sa~uvati jedinstvo saveznika. Frajd se sloìo da bi bilo kakvo dovo|ewe u vezu Akcionog plana za ~lanstvo i napretka u zamrznutim konfliktima samo dalo Rusiji podsticaj da pravi probleme, primetiv{i da sada{wi okvir – prijateqi Gruzije – nije dobar, po{to je Rusija ~lan te grupe, tako da je istovremeno i strana u sukobu i subjekt koji bi trebalo da potpomaè napore da se taj sukob re{i. U vezi predloga da se u decembru donese odluka kojom se odobrava Akcioni plan za Ukrajinu i Gruziju 2010. godine, Frajd je rekao da takav pristup moè da pruì perverzan podsticaj Rusiji da izazove nastanak ne~eg “stra{nog”, te bi Rusija bi mogla da sra~una da bi joj bilo boqe da {to pre isprovocira sukob u Gruziji. Generalni sekretar je rekao da bi on o toj ideji morao jo{ da razmisli i upozorio da prosto pove}awe pritiska na Nema~ku ne}e promeniti wen stav. On je tako|e molio Frajda da kaè gruzijskom predsedniku Saka{viliju da ne radi ni{ta neo~ekivano tokom posete NATO Saveta Gruziji, 4-5. septembra. Frajd: “Zlatna prilika” na Kosovu prolazi dok Evropa okleva U vezi Kosova, Frajd je rekao da je zabrinut zbog paralisawa pregovora izme|u UN i EU o prelasku sa UNMIK-a na Euleks. Produètak ovog oklevawa nosi rizik da se propusti “zlatna prilika” kada NATO i EU imaju najvi{e uticaja na umerenu vladu na Kosovu, a situacija na terenu je stabilna. On je rekao da ne èli da se nakon nekoliko godina se}a ovog vremena kao prilike koja je bila propu{tena i koja je kao ta732

kva dovela do toga da kosovska politika postane radikalizovana i nasilna, zbog nezadovoqstva inertno{}u Zapada. Trenutno nema nikakvog plana za razme{tawe Euleksa na severu, niti za potpuno obnavqawe grani~nih prelaza na severu. Iz tih razloga on je bio zabrinut zbog vremena koje se gubi dok birokratije UN i EU stoje u mestu zbog sitnih detaqa. On je tako|e upozorio da je fraza “statusno neutralno”, koja se koristi od strane nekih me|unarodnih organizacija, opasna, po{to vodi davawu jednakog legitimiteta nezakonitim srpskim paralelnim institucijama (kojima ~esto dominiraju radikalni srpski elementi i obi~ni kriminalci) i vlade Kosova. On je rekao generalnom sekretaru da se nada da NATO nikada ne}e koristiti taj termin. Generalni sekretar je odgovorio da nikada ne}e koristiti izraz “statusno neutralno” u javnosti, ali da jo{ uvek ima ~lanova Alijanse koji nisu priznali Kosovo. On je rekao da je zabrinut u vezi plana koji je najavio specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, Zanijer (Zannier), na sastanku “prijateqa Kosova”, 18. jula, da podigne zastavu UN ispred zgrade suda u Mitrovici, polako uvede evropske sudije i osobqe, a onda eventualno podigne zastavu EU. Generalni sekretar je bio zabrinut zato {to je Zanijer rekao da nije konsultovao vladu Kosova u vezi ovog plana, mada bi ga ona verovatno podràla. Generalni sekretar je komentarisao da namerava da traì od vojnih vlasti NATO da poku{aju “da na|u na~in da zaobi|u” zastoj koji je spre~io Severnoatlantski savet da odobri revidirani operativni plan za KFOR, kako pregovori ne bi nai{li na istu blokadu kada budu nastavqeni.

Ruski predlog za novu bezbednosnu arhitekturu i smawewe isporuka nafte ê{koj Republici Frajd je istakao da predlog ruskog predsednika Medvedeva za novu bezbednosnu arhitekturu evroatlantske bezbednosti podse}a na predloge iz sovjetskog doba. SAD nisu znale {ta Rusi ta~no predlaù; mo`da to nisu znali ni Rusi. Generalni sekretar je rekao da }e stalni predstavnici o tome raspravqati tog popodneva i da je to jedina ta~ka na dnevnom redu narednog sastanka Saveta NATO-Rusija. Generalni sekretar je rekao da je potrebno da alijansa bude oprezna, jer nakon tog sastanka ruski ambasador Rogozin moè javno da se razme}e ~iwenicom da NATO raspravqa o predlozima Medvedeva. Frajd je izvestio da su êsi zatraìli od SAD da bude diskretna u svom odgovoru na smawivawe isporuka nafte ê{koj Republici od strane Rusije, nedugo po potpisivawu sporazuma SAD–ê{ka o raketnoj odbrani. Rusija jedva da je negirala da su smawewa politi~ki motivisana, {to je bilo zabriwavaju}e, rekao je Frajd. Kada je Rusija uskratila snabdevawe naftom Ukrajini 2006, Rusi su negirali da je to bilo politi~ki motivisano i bili su dovedeni u neprijatnu situaciju apelom 733

Evrope. Ali, oni sada jedva da uop{te negiraju politi~ku motivaciju upotrebe nafte kao sredstva za ostvarivawe politi~kog pritiska. Takve taktike vr{ewa pritiska postepeno su postale “nov pojam normalnog”. Generalni sekretar je prokomentarisao da mnoge evropske vlade i daqe negiraju da je upotreba nafte kao politi~kog sredstva deo ruske spoqne politike.

Pregovori o raketnoj odbrani SAD–Poqska Reaguju}i na pitawe generalnog sekretara, Frajd je podneo izve{taj o svom sastanku sa poqskim premijerom Sikorskim 21. jula u vezi raketne odbrane, rekav{i da Poqaci traè stacionirawe ameri~kih raketa “patriot” u Poqskoj. SAD je bila predloìla rotaciono, a ne stalno razme{tawe raketa “patriot”, ali Poqaci su èleli vi{e od toga. SAD }e videti {ta oni jo{ mogu da ponude, ali verovatno ne}e garantovati stalno stacionirawe raketa “patriot”. Frajd je izjavio da je prethodno kazao Poqacima da, ako su rakete “patriot” glavno nere{eno pitawe, onda bi od pomo}i bilo ra{~istiti sve sekundarne stvari i onda usmeriti pa`wu na pitawe “patriota”. On je mislio da su time obe strane ponudile dovoqno da se posao moè zakqu~iti: strate{ko partnerstvo, spremnost da se razvije kreativno finansirawe za nabavke PAC ili druge svrhe i rotacionu primenu raketa “patriot”. Generalni sekretar je rekao da je prethodno upozorio Poqake da ne potkopavaju ~lan 5 Va{ingtonskog sporazuma, koji je deo sporazuma o raketnoj odbrani, traè}i sve vi{e i vi{e od SAD na bilateralnoj osnovi. Makedonija Generalni sekretar je izrazio zabrinutost u vezi nedavnih makedonskih akcija, kao {to je javno pismo premijeru Karamanlisu, koje umawuje izglede za postizawe dogovora oko imena. Frajd je primetio da Grci tako|e snose deo krivice za propadawe pregovora. On je rekao da mu je Gruevski prethodno kazao da je poslao pismo Karamanlisu kao vid uzvra}awa na gr~ko uvo|ewe perifernih istorijskih pitawa u pregovore. Frajd je rekao da je upozorio Gruevskog da, uprkos razumqivosti makedonske reakcije, takav na~in uzvra}awa Grcima ne pomaè. Makedonija mora da bude usmerena ka postizawu dogovora oko pitawa imena. Generalni sekretar je primetio da je Gruevski upravo poslao pismo predsedniku Evropske komisije Barozu (Barroso) sa istim pritu`bama. Podno{ewe izve{taja stalnim predstavnicima NATO Frajd je 23. jula nezvani~no raspravqao o Kosovu sa stalnim predstavnicima NATO, izraziv{i nezadovoqstvo zastojem u rekonfiguraciji UNMIK-a i razme{tawu Euleksa. Karakteri{u}i situaciju kao hitnu, Frajd je upozorio da smo u opasnosti da izgubimo priliku za relativan mir i stabilnost na Kosovu, dok EU i UN stoje u mestu zbog na734

crta Memoranduma o razumevawu. On je rekao da se uprkos nalogu generalnog sekretara UN da UNMIK bude rekonfigurisan pro{log meseca, ni{ta ustvari nije dogodilo, jer pitawa kao {to su kori{}ewe kancelarijskog prostora zadràvaju sporazum izme|u UN i EU. “Ovo je zlatna prilika, a mi je propu{tamo”, rekao je. On se dodatno zaloìo za razme{tawe Euleksa na severu {to je pre mogu}e i da uprkos tome {to dijalog sa Srbijom moè biti nastavqen, niko ne bi trebalo da traì dozvolu od Beograda za razme{tawe Euleksa, niti da mu daje mogu}nost da na to razme{tawe uloì veto. Daqa odlagawa u razme{tawu Euleksa samo bi nametnula KFOR-u ulogu onog koji prvi reaguje. Frajd je apelovao na saveznike da izvr{e pritisak na EU i UN da izna|u re{ewe. Saveznici koji su razgovarali o Kosovu – [panija, Italija i Belgija – prihvatili su da odlagawe nije nikome od koristi, ali su rekli da druge va`ne stvari, kao {to su privilegije i imunitet, tako|e odlaù prelazak “sa UNMIK na Euleks”. [panija je primetila da se novi predstavnik UN za Kosovo, Lamberto Zanijer (Lamberto Zannier), sreo sa predstavnicima EU po prvi put, {to }e re}i da je faza prelaska tek po~ela. Saveznici su podràli Frajdove zakqu~ke o nastavku razgovora sa Srbijom i prokomentarisali da su sve kolege iz EU saglasne da Beograd ne}e imati pravo veta. Frajd se sloìo sa saveznicima i uvaìo zna~aj re{avawa drugih pitawa, kao {to su privilegije i imunitet, ali je naglasio da bi situacija mogla da postane teà ako bi do{lo do kontinuiranog odlagawa. Frajd je izvestio stalne predstavnike o trenutnoj situaciji, koja se pogor{ava u Abhaziji i u Gruziji, zbog sve o{trijih re~i i nasiqa sa obe strane. Rekav{i da SAD strahuje od “vru}eg avgusta”, Frajd je rekao da u Va{ingtonu ima sve vi{e re{enosti da se poku{a sa nalaèwem re{ewa preko zapadnih prijateqa Gruzije (Western Friends of Georgia), {to bi podrazumevalo i razgovore sa Abhascima. Pohvaquju}i nema~kog ministra spoqnih poslova [tajnmajera i inicijative Nema~ke, Frajd je rekao da je on oprezno optimisti~an u pogledu mogu}nosti da razgovor sa Abhascima otvori novi proces za postizawe stabilnosti i pruì Suhumiju (glavni grad Abhazije, prim. prev.) druge opcije osim oslawawa na Moskvu. Me|utim, Frajd je rekao saveznicima da bi Rusija mogla da odigra suvi{e samouvereno, tako {to }e ili usporiti ili blokirati proces, u kom slu~aju bi Rusija trebalo da plati politi~ku cenu, {to bi do jeseni moglo da rezultuje nestabilnom situacijom. Frajd je u zakqu~ku rekao da SAD aktivno rade sa Nema~kom i da se raduje sastanku Prijateqa Gruzije slede}e sedmice u Berlinu. Frajd je tako|e odgovorio na pitawa Kanade o nastojawima Gruzije da proglasi prisustvo ruskih mirovnih trupa nezakonitim, rekav{i da su SAD aktivno obeshrabrivale takav potez, budu}i da on ne bi promenio situaciju na terenu, a napravio bi vi{e {tete nego koristi. Odgo735

varaju}i na pitawe Kanade o predlozima Medvedeva za novu evroatlantsku bezbednosnu arhitekturu, Frajd je opisao predlog kao “povratak u sedamdesete” i rekao da SAD, uprkos spremnosti da saslu{aju detaqe i razgovaraju o konstruktivnim predlozima, ne bi podràle ni{ta {to bi podredilo NATO drugim organizacijama ili potkopalo CFE (Conventional Forces in Europe – Sporazum o ograni~ewu konvencionalnih snaga u Evropi, prim. prev.). Frajda su podràli stalni predstavnici [panije i Italije koji su rekli da, realno govore}i, u ruskom predlogu nije bilo ni~eg zna~ajnog. Pomo}nik sekretara Frajd je odobrio ovu poruku. Olson

CCXXX Referenca: 08BELGRADE765 Wikileaks id: #163873 Tema: Srbija – Karayi} podneo àlbu dok se protesti zao{travaju, HIT se sastao danas zbog demonstracija zakazanih za 29. jul Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 28. jul 2008. u 19.03 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/07/08BELGRADE765.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Optuènik pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) i ratni lider bosanskih Srba Radovan Karayi} ostaje u pritvoru Specijalnog suda za ratne zlo~ine u Beogradu, gde o~ekuje odgovor na àlbu na ekstradiciju, koju je wegov advokat navodno poslao po{tom Specijalnom sudu. Srpski zvani~nici, ukqu~uju}i tu i predsednika Borisa Tadi}a i koordinatora za MKTJ Rasima Qaji}a, primili su anonimne pretwe smr}u zbog toga {to su uhapsili Karayi}a, a vr{ilac du`nosti javnog tuìoca pokrenuo je istragu protiv visokog zvani~nika Srpske radikalne stranke (SRS) zbog komentara uperenih protiv predsednika Tadi}a. Mawi protesti protiv hap{ewa nastavqeni su i tokom vikenda, a radikali za 29. jul planiraju veliki miting, za koji radikalski zvani~nici obe}avaju da }e prote}i mirno. Ispitivawa javnog mwewa pokazuju da ve}ina gra|ana Srbije veruje u saradwu sa Ha{kim tribunalom, iako isto tako ve}ina smatra da je taj sud pristrasan na {tetu Srbije. Karayi} poslao àlbu neposredno uo~i isteka roka Prema srpskom zakonu, posle sudske presude da bude izru~en, Karayi} je imao tri dana da se àli na presudu. Portparol Okru`nog su736

da u Beogradu rekao nam je 28. jula da sudsko ve}e Specijalnog suda za ratne zlo~ine jo{ nije primilo Karayi}evu àlbu na odluku o ekstradiciji Ha{kom tribunalu. Prema navodima {tampe, Karayi}ev brat Luka izjavio je da je Karayi}ev advokat podneo àlbu neposredno pre isteka roka, u petak 25. jula. Prethodno je Karayi}ev advokat Svetozar Vuja~i} rekao {tampi da }e àlbu poslati po{tom u posledwi ~as, sa neimenovane lokacije. Zakon nalaè da àlba bude poslata, a ne primqena, pre isteka roka. [tampa naga|a da je Vuja~i} poslao àlbu iz inostranstva ili iz neke male, ruralne po{tanske ispostave, kako bi {to je vi{e mogu}e odloìo weno dospe}e u sud. Prema zakonu, kada Specijalni sud dobije àlbu, ima tri dana da presudi o woj, mada moè to da uradi i za mawe vremena.

Najvi{i zvani~nici primaju pretwe Prema izve{tajima medija, predsednik Boris Tadi}, predsednik Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom Rasim Qaji}, tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} i ministar unutra{wih poslova i predsednik Socijalisti~ke partije (SPS) Ivica Da~i}, primili su niz anonimnih prete}ih telefonskih poziva i pisama. Na sve to, zvani~nik Srpske radikalne stranke uputio je prete}e primedbe na ra~un Tadi}a. Visoki zvani~nik i poslanik SRS-a Vjerica Radeta izjavila je na konferenciji za medije 25. jula da je Tadi} izdajnik i da bi trebalo da doìvi istu sudbinu kao i pokojni premijer \in|i}, koji je ubijen ispred zgrade vlade 2003. godine. Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i} podrào je Radetinu izjavu i tako|e nazvao Tadi}a izdajnikom. Vr{ilac du`nosti javnog tuìoca Slobodan Radovanovi} zahtevao je snimke i transkripte sa te konferencije za medije i otvorio je istragu u vezi sa Radetinim komentarima. Radikalski miting planiran za 29. jul Mali no}ni protesti nastavili su se svake ve~eri i tokom proteklog vikenda. Dok je ve}ina protesta protekla bez incidenata, 24. jula demonstranti su pretukli kamermana televizije B92, kome je slomqena vilica i on je zadràn u bolnici. Srpska radikalna stranka je najavila miting za 29. jul u 19 ~asova po lokalnom vremenu. Policija nam je rekla da }e miting po~eti na Trgu republike u 19 ~asova, posle ~ega }e uslediti {etwa po centralnim gradskim delovima (primedba: ali ne pored ambasada) i da SRS sara|uje sa policijom kako bi na demonstracijama sve proteklo mirno. Policija jo{ nije iznela procene koliko }e qudi prisustvovati mitingu, mada se o~ekuje da }e okupqawe 29. jula biti mnogo masovnije nego ona koja je organizovao “Obraz” prethodnih nekoliko dana (jedan na{ kontakt iz Demokratske stranke predvideo je da radikali mogu da mobili{u ~ak 737

do 200.000 u~esnika, ali ni{ta sli~no jo{ nismo ~uli od na{ih bezbednosnih kontakata). Specijalni agent zaduèn za bezbednost ambasade odràva otvorenu liniju sa direktorom policije i komandantom antiteroristi~ke jedinice koja }e {tititi ambasadu. Vu~i} je objavio da }e SRS odrediti 2.000 pojedinaca koji }e obezbe|ivati miting, a tako|e i li~nu sigurnost svakog novinara koji bude izve{tavao sa mitinga. Vu~i} je pozvao na mirne demonstracije i posebno je naglasio da demonstranti ne bi trebalo da pale dràvne objekte. Zvani~nici Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS), kao i predvodnici ultranacionalisti~kih grupa, rekli su izve{ta~ima da }e prisustvovati. Ovaj doga|aj bi}e protest protiv “diktature” predsednika Tadi}a, rekao je na konferenciji za novinare zvani~nik SRS-a Nemawa [arovi}.

Odloèna sednica Skup{tine grada Beograda Prema navodima {tampe, Liberalno-demokratska partija je kao odgovor na zakazivawe mitinga predloìla odlagawe ve} za 28. jul zakazane sednice Skup{tine grada Beograda. LDP je predloìla odlagawe zato {to “retorika i nasiqe sa ulica mogu da se prenesu i u gradsku skup{tinu”. Predsednik skup{tine objavio je nedostatak kvoruma, kada su se samo SRS i DSS pojavili na sednici. Predsednik tek treba da zakaè narednu sednicu, na kojoj mora da bude izabran gradona~elnik, a sednica mora biti odràna pre 22. avgusta, kako bi se izbeglo ponavqawe lokalnih izbora. Ve}ina posmatra~a ostaje u uverewu da }e se odràti sporazum DS-SPS-LDP da Dragan \ilas bude izabran. Ankete pokazuju da je mi{qewe gra|ana podeqeno Prema istraìvawu javnog mwewa koje je Strateyik marketing sproveo za Nacionalni savet za saradwu sa Ha{kim tribunalom, 70 odsto gra|ana podràva saradwu sa MKTJ, iako 86 odsto veruje da je taj sud subjektivan i pristrasan na {tetu Srbije. Jedva ne{to preko polovine ispitanih ne podràva ekstradicije tribunalu, dok 42 odsto to odobrava. Ankete su tako|e pokazale da 42 odsto ne smatra Karayi}a ni junakom ni zlo~incem, jedna tre}ina veruje da je on junak, a 17 odsto smatra da je on zlo~inac. Ko{tunica predvi|a po~etak kraja Republike Srpske U svom prvom intervjuu po povla~ewu sa funkcije premijera, predsednik DSS-a Vojislav Ko{tunica je 28. jula rekao srpskom dnevnom listu “Glas javnosti” da je MKTJ nepravedan sud i da }e se na su|ewu Karayi}u u stvari suditi legitimitetu Republike Srpske (RS). Nasuprot tome, srpska {tampa prenela je izjavu premijera Republike Srpske Milorada Dodika, koji je rekao da hap{ewe predstavqa olak{awe za Republiku Srpsku, koja sada moè da krene napred u me|unarodnim odnosi738

ma. Dodik je upozorio da bi se prema Karayi}u trebalo ophoditi kao prema optuèniku, a ne osu|eniku i izrazio nadu da }e su|ewe Karayi}u biti po{teno, navodi lokalna {tampa. Lokalna {tampa tako|e izve{tava da je Dodik, u skladu sa politikom RS da se pomaè porodicama ha{kih optuènika, ponudio pomo} Karayi}evoj porodici, kao i da je zatraìo da visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Miroslav Laj~ak vrati paso{e ~lanovima porodice, kako bi mogli da pose}uju Karayi}a.

Rasprava o demonstracijama na sastanku HIT-a Hitni akcioni tim (HIT) sastao se 28. jula kako bi razmotrio bezbednosnu situaciju u kojoj }e se na}i ambasada tokom demonstracija 29. jula. Ambasada }e se, radi predostro`nosti, zatvoriti u 15 ~asova, 29. jula. Slu`ba je razdelila pismo upozorewa, a svo osobqe misije je upozoreno da izbegava podru~je gradskog jezgra. HIT je zahtevao da bezbednosni sistemi ambasade budu prilago|eni. Komentar Mada }e Specijalni sud verovatno brzo odbaciti Karayi}evu àlbu na presudu o ekstradiciji, tehnika slawa pisama koju je primenio wegov advokat ishodovala je odlagawem od nekoliko dana. Iako do sada nismo primetili nikakve ozbiqnije posledice mawih no}nih okupqawa, samo Karayi}evo prisustvo u gradu za vreme velikog mitinga, zakazanog za 29. jul, moglo bi da podstakne veliki odziv qudi. Rezultati istraìvawa javnog mwewa potvrdili su na{e procene da ve}ina gra|ana Srbije zna da je saradwa sa MKTJ nezaobilazan deo puta Srbije u Evropu, ali i daqe nisu spremni da se suo~e sa pro{lo{}u. S obzirom na to da ve}insko stanovni{tvo nije pokazalo odu{evqenu podr{ku Karayi}u, kao i na to da radikali nemaju sredstava da autobusima dovoze svoje pristalice, miting koji bi po razmerama bio jednak februarskim de{avawima nije mnogo verovatan. Ambasada je svejedno preduzela sve neophodne mere predostro`nosti, kako bi mogla da se nosi sa velikom i gnevnom gomilom verovatno alkoholisanih qudi. Bra{

CCXXXI Referenca: 08BELGRADE773 Wikileaks id: # Tema: Srbija isporu~ila begunca, ratnog zlo~inca Karayi}a Hagu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 30. jul 2008. godine Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu 739


Rezime Vlada Srbije je izru~ila Hagu Radovana Karayi}a, optuènog pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju (MKSJ), ratnog lidera bosanskih Srba, u ranim jutarwim ~asovima 30. jula. NVO za qudska prava, Liberalno-demokratska partija (LDP) i drugi posmatra~i pozvali su vladu da upozna javnost o osnovama za hap{ewe Karayi}a i objasni da je taj potez vi{e od jednostavnog ispuwavawa me|unarodnih obaveza. Protest Srpske radikalne stranke (SRS), 29. jula, skupio je skroman broj (najvi{e 15.000 qudi) i zavr{io se neredima, uprkos obe}awima SRS da }e biti sa~uvan mir. Ultranacionalisti~ki Obraz planira da nastavi no}ne proteste, koje organizuje od hap{ewa Karayi}a. Hap{ewem i izru~ewem ozlogla{enog Karayi}a, Vlada Srbije je preuzela verovatno najdramati~niji politi~ki korak od kada je Milo{evi} svrgnut. Karayi} stiè u Hag 30. jula Specijalni sud za ratne zlo~ine Srbije izdao je 30. jula saop{tewe da je Karayi} 30. jula napustio Beograd u 4.00, po lokalnom vremenu i stigao u pritvorsku jedinicu [eveningen u Hagu kasnije tog jutra. Srbi su se probudili sa televizijskim snimcima Karayi}evog sletawa u Holandiji, avionom Republike Srbije. Specijalni sud nam je rekao da su, posle ~ekawa da istekne “razumno vreme” za prijem Karayi}eve àlbe, utvrdili da ne postoji àlba, pa je poslat nalog za izru~ewe Ministarstvu pravde. Ministarstvo pravde je potpisalo nalog u kasnim ~asovima 29. jula. Karayi}ev advokat je rekao novinarima da on nije poslao àlbu u nastojawu da se odloì izru~ewe Karayi}a, kako bi se dobilo vreme da porodica stigne iz Bosne da ga vidi ({to se nije dogodilo). Reakcije na izru~ewe U intervjuima za TV B92, vode}i aktivisti za qudska prava, ukqu~uju}i Nata{u Kandi} iz Fonda za humanitarno pravo, Sowu Biserko iz Helsin{kog odbora za qudska prava i direktora beogradskog Centra za qudska prava, Vojina Dimitrijevi}a, pozvali su vladu da objasni razloge koji stoje iza Karayi}eve optu`nice, hap{ewa i izru~ewa. Izjavili su da je vlada sada odgovorna za stvarawe pozitivnog dru{tvenog okruèwa, kako lo{e informisana omladina, koja naziva predsednika Tadi}a izdajnikom, ne bi reagovala na isti na~in prilikom hap{ewa Ratka Mladi}a, jednog od dva preostala ha{ka optuènika koji su jo{ uvek na slobodi. Biqana Kova~evi} Vu~o iz Komiteta pravnika za qudska prava je sli~no izjavila pro{le nedeqe, rekav{i da vlada ima odgo740

vornost da ispri~a celu pri~u o tome {ta se dogodilo i za{to Karayi} nije heroj. U intervjuu za Glas Amerike, zvani~nik Liberalno-demokratske partije Nata{a Mi}i} je rekla da su Karayi}evo hap{ewe i izru~ewe va`ni, ne samo zbog potrebe da se ispune me|unarodne obaveze, ve} i zato {to je srpskom dru{tvu potrebno da se suo~i sa istinom o pro{losti. Srpska radikalna stranka (SRS), Demokratska stranka Srbije (DSS) i Nova Srbija (NS) do sada nisu komentarisale. Osim konferencije za novinare odràne pre podne, radi izno{ewa ~iwenica, vlada je tako|e ostala nema.

Huligani izazvali nasiqe na protestu radikala Miting odràn 29. jula u organizaciji Srpske radikalne stranke (SRS) okupio je skroman broj od najvi{e 15.000, uglavnom mirnih demonstranata. U~esnici su bili uobi~ajene pristalice Srpske radikalne stranke – sredove~ni i stariji mu{karci i ène, od kojih su mnogi do{li u Beograd autobusima iz provincije. Po~eli su da se okupqaju na Trgu republike neposredno pre 19.00 ~asova. Bilo je na desetine mladih qudi koji su nosili obele`ja ultranacionalisti~ke grupe Obraz, koji su na po~etku mitinga pripremali maske. Miting je bio miran do 21.45, pred kraj zvani~nog programa. Govorili su lideri SRS, Aleksandar Vu~i} i Tomislav Nikoli}, pro~itana je poruka predsednika i ha{kog optuènika Vojislava [e{eqa. Tako|e su govorili vo|a NS Velimir Ili}, funkcioner DSS sa severnog Kosova Milan Ivanovi} i Mi{a Vaci} iz “1389” (napomena: datum Kosovske bitke), nacionalisti~ke omladinske organizacije. Govornike je do~ekalo skandirawe demonstranata, ukqu~uju}i i “ustanak, ustanak” i “izdaja”. Uprkos Vu~i}evim pozivima na mir, nekoliko stotina mladih je zapo~elo sukob sa policijom u 21.45. Policija je odgovorila suzavcem, dimnim bombama, kao i gumenim mecima i kako Vu~i} navodi, tukli su ga kada je poku{ao da smiri ruqu. Nikoli} je prekinuo govor zbog nasiqa i umesto toga bezuspe{no apelovao na demonstrante da se smire i da ne sramote Srbiju. Mirni demonstranti su ubrzo nakon po~etka nemira napustili skup. Policija je o~istila Trg republike za oko 40 minuta, ali neredi maweg obima su se nastavili na drugim mestima u gradu. Izgrednici su opqa~kali “Mek Donalds” u predgra|u Novog Beograda i razbili izloge u centru grada. Trg republike je bio prepun ostataka polomqenih telefonskih govornica, semafora i uli~nih znakova, neposredno nakon zavr{etka mitinga, ali ve} do otvarawa radwi, 30. jula, vra}en je u normalu. Ukupno je povre|en 21 civil, ukqu~uju}i i dva novinara (jedan je 741

navodno pretu~en od strane policije, uprkos poku{aju da se identifikuje) i 25 policajaca. Vu~i} je rekao novinarima da veruje da su nasiqe pokrenuli demonstranti “uba~eni” od strane vlade, koja je èlela da diskredituje miting. Ministar za qudska prava i mawine Svetozar îpli} izjavio je medijima da je reakcija vlade pokazala da je Srbija spremna da se bori sa onima koji bi da je vrate u pro{lost.

Mawi protesti se nastavqaju Policija nam je rekla da ultranacionalisti~ka grupa Obraz planira da nastavi male no}ne proteste na Trgu republike, koje su zapo~eli nakon {to je Karayi} uhap{en. Protesti }e se nastaviti 30. jula i trajati jo{ najmawe nedequ dana. Pored toga, 4. avgusta ova grupa planira da obeleì operaciju “Oluja”, vojnu operaciju Hrvatske iz 1995. kojom je vra}ena Krajina, koja je tada bila pod srpskom kontrolom. Policija je saop{tila da }e se protest 4. avgusta zavr{iti {etwom do hrvatske ambasade, koja je jedan blok udaqena od ameri~ke ambasade. Komentar Kako nas je politi~ki direktor MIP-a Borko Stefanovi} podsetio, odmah nakon hap{ewa Karayi}a, biv{i premijer Zoran \in|i} imao je obi~aj da kaè: “Ako morate da progutate mnogo àba, progutajte prvo najve}u”. Jasno, Vlada Srbije je progutala ogromnu “àbu” hap{ewem i izru~ewem Karayi}a. O~ekujemo da }e relativno nizak odziv na miting SRS isisati energiju radikala i ultranacionalista za suprotstavqawe saradwi sa Hagom, {to }e u~initi eventualno hap{ewe Ratka Mladi}a i Gorana Hayi}a mnogo lak{im. Iako je hap{ewe i izru~ewe Karayi}a verovatno najva`niji akt Tadi}eve administracije, to je samo prvi od nekoliko poteza koje mora da preduzme da bi popravio mi{qewe o Srbiji u svetu. Vlada ne moè vi{e da izbegava suo~avawe javnosti sa zlo~inima Milo{evi}evog doba. Najve}a “àba” od svih }e biti da javnost prihvati da su bili `rtve, ne me|unarodne zajednice ili drugih etni~kih grupa u biv{oj Jugoslaviji, ve} svojih vo|a.

CCXXXII Referenca: 08BELGRADE786 Wikileaks id: #164587 Tema: Nove op{tinske vlade u Sanyaku suo~avaju se sa starim problemima Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 1. avgust 2008. u 18.08 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu 742


Rezime Nove op{tinske vlasti u jugozapadnom, sanya~kom regionu Srbije sa ve}insko muslimanskim stanovni{tvom, optimisti~no smatraju da }e se wihove veze sa koalicionom dràvnom vladom isplatiti kako kroz politi~ku podr{ku, tako i kroz finansirawe od strane dràve. Ova politi~ka savezni{tva, mada od pomo}i, mo`da ne}e biti dovoqna da region re{i svoje realne ekonomske i bezbednosne probleme i da postane odrìv nosilac proevropske strategije Srbije. Nekoliko op{tina u regionu mo`da }e ostati na za~equ usled svoje politi~ke inertnosti ili odluke da obrazuju radikalne vlade. Kao i wegovo vi{enacionalno stanovni{tvo, i divqi teren, Sanyak i wegovi izazovi nisu jednozna~no odredivi – normalizacija regiona zahteva dugoro~nu posve}enost, kako od strane op{tinskih lidera, tako i od wihovih saveznika u Beogradu. Novi Pazar: Presabirawe {tete nanete prethodnim lo{im upravqawem U Novom Pazaru, bo{wa~ka Sanya~ka demokratska partija (SDP) i lokalna jedinstvena srpska lista sastavqena od radikala (SRS), socijalista (SPS), Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS) formirala je novu op{tinsku vladu, ~ime je okon~ana decenija vladavine gvozdenom pesnicom od strane biv{eg gradona~elnika Sulejmana Ugqanina i wegove sanya~ke Stranke demokratske akcije (SDA). Novi gradona~elnik Novog Patzara Mirsad \erlek (SDP) rekao nam je 21. jula da je wegova administracija preuzela kontrolu nad doslovno praznim kancelarijama, nakon {to su biv{i gradona~elnik i wegovi sunarodnici iz SDA odneli gotovo sve – ukqu~uju}i i ve}i deo name{taja – kroz zadwa vrata upravne zgrade. \erlek nam je rekao da je prvi i neodloàn zadatak wegove nove vlade bio utvr|ivawe obima {tete koju je na~inila Ugqaninova administracija. Skoro 8 miliona evra prethodno nepoznatog duga op{tine ve} je otkriveno, rekao je \erlek. On je planirao da traì od Ministarstva dràvne uprave i lokalne samouprave da tu stvar daqe istraì. Nova vlada je tako|e poku{ala da utvrdi broj zaposlenih na op{tinskom platnom spisku i wihovu tehni~ku osposobqenost, rekao je \erlek, izraàvaju}i nezadovoqstvo {to nije imao ni imejl nalog, skoro nedequ dana od preuzimawa du`nosti. Uprkos te{ko}ama, \erlek je rekao da je posve}en ciqu da bude gradona~elnik svim gra|anima, bez obzira na wihovu politi~ku pripadnost ili nacionalnost. U izjavi za novinare, \erlek je pozvao sve koji imaju kvalifikacije da rade u novoj gradskoj vladi Novog Pazara. 743

\erlek je rekao da su wegovi prioriteti da u~ini gradsku upravu pristupa~nijom za gra|ane, potom ekonomski razvoj i otvarawe novih radnih mesta. On je rekao da i SDP i wen koalicioni partner Srpska lista dele tu agendu, {to je potvrdio i predsednik skup{tine Milan Veselinovi} (SRS) i zamenik gradona~elnika Vujica Tiosavqevi} (NS). \erlek je rekao da sna`no veruje da }e uloga SDP u dràvnoj vladi biti od koristi za Novi Pazar. Iako wihove stranke nisu u dràvnoj vladi, i Veselinovi} i Tiosavqevi} veruju da }e veze SDP sa Beogradom biti od koristi za grad. Veselinovi} je tako|e rekao da o~ekuje da }e nova vlada Novog Pazara biti jo{ jedan primer sposobnosti SRS da upravqa pravilno i efikasno. Iako SRS jo{ uvek nije pokazala ovu sposobnost u Novom Pazaru, \erlek je potvrdio da je Veselinovi} do sada bio “konstruktivan”.

Tutin: Dijaspora i {verc pokre}u privredu U brdskoj op{tini Tutin Ugqaninova SDA opet je pobedila, sa ubedqivom ve}inom i formirala lokalnu vladu. [emsudin Ku~evi} iz SDA je ~etvrti put izabran za gradona~elnika. Ku~evi} nam je 22. jula rekao da }e ekonomski razvoj i daqe biti prioritet wegove vlade. On je rekao da skoro 40% stanovni{tva Tutina ìvi u inostranstvu i da od wih poti~u finansijska sredstva koja pokre}u ekonomiju grada, prime}uju}i da nezgrapno velike gra|evine ni~u u malom centru varo{i. Ku~evi}, pozivaju}i se na ulogu SDA u nacionalnoj vladi, rekao je da èli da stvori okruèwe pogodno za privla~ewe investitora u Tutin. Priznao je, me|utim, da je izolovan poloàj, na granici sa Kosovom i Crnom Gorom, od grada napravio {vercerski put, uz bezbednosne rizike koji prate takve aktivnosti. Bezbednost u Sanyaku: ko je krivac? Iako su lokalni bo{wa~ki politi~ari i u Novom Pazaru i u Tutinu verovali da je bezbednosna situacija izme|u stranaka relativno stabilna, verske vo|e i srpska mawina u regionu izrazili su zabrinutost. Uz dve bo{wa~ke stranke, SDA i SDP u vladaju}oj koaliciji na dràvnom nivou, verovatno}a zao{travawa politi~kih tenzija je dramati~no opala. I SDP i SDA javno su izrazile svoju predanost politi~kom i nacionalnom pomirewu bo{wa~ke zajednice, ali wihova dela nisu pratila wihove re~i. Konflikt koji i daqe traje u okviru islamske zajednice nastavqa da uzrokuje zabrinutost za bezbednost u regionu. Svadqivi reis (lokalni islamski lider) Adem Zilki} rekao nam je 21. jula da od izbora i odlaska wegovog politi~kog za{titnika Ugqanina iz Novog Pazara nije imao nikakav pristup nezavisnim medijima, za koje je rekao da ih sada kontroli{e Zukorli}. Zilki} se tako|e pozvao na skora{wi slu~aj, ka744

da je lokalna policija zaustavila jednog od Zukorli}evih telohraniteqa zbog nezakonitog no{ewa oru`ja, ali ga je brzo pustila iz pritvora. Imam Dudi}, dekan Zukorli}evog Islamskog fakulteta, odbacio je te optu`be i rekao nam 21. jula da su nedavni izbori u Islamskoj zajednici u Srbiji ponovo doveli Zukorli}a na poloàj muftije. Zilki} i wegova konkurentska Islamska zajednica Srbije su krivci za podsticawe podela unutar zajednice, rekao je Dudi}. Ne moè biti kompromisa sa Zilki}em, insistirao je Dudi}. Lokalni srpski politi~ari u Novom Pazaru gledaju na postojawe islamskog fundamentalizma, lokalno poznatog kao vehabizam, kao na glavnu bezbednosnu pretwu regionu. Veselinovi} nam je rekao da bi SAD trebalo da pomognu Srbiji u “hri{}anskoj borbi protiv radikalnog islama”. Sanya~ki Bo{waci, nasuprot tome, veruju da su zna~aj i uticaj vehabizma na bezbednosnu situaciju prenaduvani. Ku~evi} je insistirao da je pitawe islamskog fundamentalizma u regionu kreacija srpskih bezbednosnih slu`bi, da bi se iskoristila i podelila Islamska zajednica Srbije, u jednom nestabilnom okruèwu.

Nova Varo{: regionalni potencijal Na suprotnoj strani sanya~kog regiona nalazi se grad sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom, Nova Varo{, gde lokalni lideri poku{avaju da revitalizuju op{tinu, nadaju}i se da }e wihove veze sa vladom biti isplative. Nakon op{tinskih izbora, DS, SDP, socijalisti (SPS) i NS-SPO (Srpski pokret obnove) formirali su vladaju}u koaliciju, koja kontroli{e 14 od 27 mesta u skup{tini op{tine. Novi gradona~elnik Slavi{a Puri} (DS) rekao je da po prvi put u skoro 20 godina, Nova Varo{ ima op{tinsku vladu koja je veoma sli~na dràvnoj. Puri} je rekao da blisko sara|uje sa biv{om op{tinskom vla{}u, na ~ijem je ~elu bio Branislav Dilpari} (SPS), koji je sada predsednik skup{tine. I Puri} i Dilpari} rekli su nam 22. jula da op{tina namerava da nastavi sa prethodnim planom da pretvori Novu Varo{ u eko i etno turisti~ku destinaciju. Za razliku od prethodnog perioda, me|utim, oni se nadaju da }e op{tina dobiti odgovaraju}u pa`wu i finansirawe od strane dràvne vlade, posebno Ministarstva za infrastrukturu, koje trenutno kontroli{e SPS. Sjenica, Prijepoqe, Priboj Dok se Novi Pazar, Tutin i Nova Varo{ redom oslawaju na svoje veze u Beogradu, druge op{tine u Sanyaku tek treba da formiraju lokalne vlade ili su pristale uz radikale, {to ih je stavilo u politi~ki vakuum. Sjenica, grad sa ve}insko muslimanskim stanovni{tvom, formirala je skup{tinu 24. jula, ali je borba za vlast izme|u SDA i SDP onemogu}ila formirawe op{tinske vlade. Podeqeno bira~ko 745

telo, u nacionalno me{ovitom gradu Prijepoqu, rezultovalo je politi~kom pat-pozicijom: novi izbori moraju biti odràni u periodu od 6 meseci. U ubedqivo ve}inski srpskom gradu Priboju, na granici sa Bosnom, skup{tina i vlada su formirane na ~elu sa Srpskom radikalnom strankom, {to }e verovatno ograni~iti koli~inu pa`we i pomo}i koja dolazi od strane centralne vlade na ~elu sa DS.

Komentar Nedavni op{tinski izbori pruìli su priliku sanya~kom regionu da se uhvati u ko{tac sa socijalnim i ekonomskim izazovima sa kojima je suo~en i da postane integralniji deo Srbije. Me|utim, uprkos ruì~astim predvi|awima i starih i novih politi~kih lidera u regionu, Sanyak se suo~ava sa napornom bitkom da sa~uva svoju bezbednost i ostvari ekonomsku stabilnost. îwenica da su mnoge od ovih politi~kih partija sada u istom timu i na dràvnom i na lokalnom nivou pomaè u tome, ali nije lek za sve. Lokalni lideri mora}e naporno da rade kako bilo koristi od izbora, tako {to }e se pozabaviti spoqa{wim i unutra{wim sporovima, posebno u okviru Islamske zajednice, koji ve} dugo mu~e region. Bra{

CCXXXIII Referenca: 08BELGRADE800 Wikileaks id: #165142 Tema: Ju`na Srbija – visoka o~ekivawa, propu{tene prilike Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 7. avgust 2008. u 8.54 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/08/08BELGRADE800.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Neukqu~ivawem Srba u lokalne vlade, politi~ki lideri Albanaca na jugu Srbije propustili su priliku da se ukqu~e u politi~ka zbivawa i tako stvore preduslove za stabilnost u vi{enacionalnom, ekonomski osiroma{enom politi~ki nestabilnom regionu. U op{tinama Bujanovac i Pre{evo, albanske politi~ke stranke formirale su jednonacionalne lokalne vlade. Grad Medve|a, ~iji je dugogodi{wi gradona~elnik, Srbin po nacionalnosti, formirao vi{enacionalnu vladaju}u koaliciju, navodno je bio iz tog razloga napadnut od strane beogradskih politi~ara. Mnogi u regionu preispituju korist od Koordinacionog tela za jug Srbije, koje je zaduèno za promovisawe me|unacionalne harmonije. Lideri svih politi~kih ube|ewa kaù da je 746

op{ta situacija stabilna, ali da je privredi potreban hitan priliv investicija, kako bi se prekinuo odliv mladih, tako {to bi se otvorila radna mesta u oblasti turizma, poqoprivrede i industrije. Iskqu~ivawe Srba iz lokalnih vlada verovatno }e stvoriti dodatnu prepreku naporima da se privu~e kako pa`wa, tako i ekonomska podr{ka Beograda, posebno u svetlu neizvesne budu}nosti Koordinacionog tela.

Pozadina: Haqimijeva pisma Tokom posete 14-16. jula ju`nim srpskim op{tinama Vrawe, Bujanovac, Pre{evo i Medve|a, sreli smo se sa novoobrazovanim op{tinskim vladama, lokalnim politi~arima i predstavnicima vladinog Koordinacionog tela za jug Srbije (KT). Vo|e Albanaca u ju`noj Srbiji konstantno izraàvaju nezadovoqstvo nivoom pa`we i sredstava koje Vlada Srbije (VS) ulaè u wihove zajednice. U pismu predsedniku Tadi}u od 18. juna, Riza Haqimi, vo|a Partije demokratske akcije ~ije je sedi{te u Pre{evskoj dolini (PDA) i jedini poslanik albanske nacionalnosti, pozvao je novu dràvnu vladu da demonstrira svoju posve}enost evropskim vrednostima i svoje interesovawe za jug Srbije, tako {to }e su{tinski reorganizovati KT i ukqu~iti Albance u dràvne institucije na jugu Srbije, posebno policiju i sudstvo. U pismu ambasadorima Velike Britanije i SAD i {efu misije OEBS, Haqimi je izrazio razo~arewe, jer mu Tadi} nije odgovorio na pismo od 18. juna. Haqimi je izostanak odgovora protuma~io kao znak nedostatka interesovawa nove vlade za integraciju Albanaca u strukture vlasti u Ju`noj Srbiji. Haqimi je izjavio da }e odsustvo podr{ke Vlade Srbije direktno umawiti verovatno}u stvarawa vi{enacionalnih vlada u Bujanovcu i Pre{evu. Bujanovac: “tehni~ka koalicija” na stolu Tri albanske stranke: Haqimijeva (PVD), Pokret za demokratski progres Jonu{a Musliua (LPD) i Demokratska unija Albanaca formirale su lokalnu vladu u Bujanovcu 13. jula, {to je bio krajwi rok za izbegavawe novih izbora. [aip Kamberi, imenovan za gradona~elnika (PVD) rekao nam je 14. jula da je svealbanska koalicija namerno “dràla otvorenim” tri mesta za Srbe – zamenik predsednika skup{tine i dva mesta u gradskoj vladi. Kamberi je izrazio nadu da }e (srpska) Demokratska stranka (DS) prihvatiti ove poloàje i pristati na stvarawe “tehni~ke koalicije”. Ako bi pregovori sa DS propali, wegova koalicija bi pozvala jednu srpsku grupu gra|ana sa sli~nom ponudom. Kamberi je rekao da }e upornost lidera te grupe gra|ana, biv{eg gradona~elnika Bujanovca Stojana Arsi}a, da se buyetska sredstva preraspore|uju na osnovu nacionalnog sasta747

va zajednice (40% srpskim podru~jima op{tine, 10% romskim), verovatno biti prepreka razgovorima. Arsi} je izrazio svoje razo~arewe i zgraàvawe nad razvojem situacije u Bujanovcu, na sastanku 15. jula. On je okrivio uzajamne sva|e Albanaca za stvarawe jednonacionalne vlade, umesto “istorijskog dogovora” kojim bi se formirala vlada Srba, Albanaca i Roma. On je, uprkos tome, ocenio izbore kao delimi~no uspe{ne zato {to su umawili uticaj Srpske radikalne stranke (SRS), koja je izgubila tri od dvanaest mesta u lokalnoj skup{tini.

Pre{evo: najboqi prijateqi zauvek? Pre{evski koalicioni sporazum u zadwi ~as, koji je ujedinio Haqimijev PDV sa suparni~kom Demokratskom strankom Albanaca (PDSh) Ragmija Mustafe, privukao je pa`wu na odvojenim sastancima 15. jula. Haqimi je odluku prikazao kao prirodan potez dve najve}e stranke u op{tini, dok je Mustafa to nazvao gestom dobre voqe. Nasuprot tome, Skender Destani, ~ija je Demokratska unija doline (BDL) vodila neuspe{ne pregovore sa Haqimijem u ciqu formirawa lokalne vlade, predvideo je da }e koalicija trajati najvi{e tri do {est meseci zbog dijametralno suprotnih stavova dvojice lidera o saradwi sa dràvnim institucijama kao {to je KT. Do 16. jula, glasine da ~lanovi Haqimijeve stranke nisu zadovoqni dogovorom sa Mustafom ve} su kruìle regionom. Predstavnik KT za Pre{evo, Sini{a Gazikalovi} nazvao je tu koaliciju “politi~kom besmislicom”. On je upotrebio te{ke re~i za Rizu Haqimija, koga je kritikovao zbog wegove uloge u formirawu jednonacionalnih vlada. Gazikalovi} je kukao da “je sujeta nadvladala razum” i protuma~io formirawe lokalne vlade i Haqimijevu odluku da se uzdrì od podr{ke vladi kao znake politi~ke nezrelosti koji }e zna~ajno iskomplikovati nastojawa od strane Albanaca u Pre{evskoj dolini da na|u razumevawe u Beogradu. Medve|a: ~udni bra~ni partneri Medve|a, vi{enacionalni ekonomski nerazvijen grad u brdima blizu kosovske granice, ostvario je ono {to wegov najve}i ju`ni sused, Pre{evo, nije: formirawe vi{enacionalne vladaju}e koalicije. Gradona~elnik Medve|e, Slobodan Dra{kovi}, koji je na vlasti od 1999, kandidovao se na lokalnim izborima 11. maja, na kombinovanoj listi grupe gra|ana i DS. Pobeda ove liste dovela je DS u lokalnu vladu po prvi put. Kao i ranije, Dra{kovi} je obrazovao vladaju}u koaliciju sa Haqimijevim PVD. Dva odbornika SRS, Dra{kovi}evi biv{i studenti, glasali su za vladinu listu, ukqu~uju}i i albanskog kandidata za zamenika gradona~elnika; nacionalno rukovodstvo SRS zbog toga je ukorilo odbornike, po Dra{kovi}evim re~ima. 748

Na sastanku 16. jula, Dra{kovi} je rekao da je bio pod zna~ajnim pritiskom od strane rukovodstva G17 plus da preoblikuje koaliciju kako bi odraàvala sastav nacionalne vlade. Lokalno rukovodstvo G17 plus, za koje je Dra{kovi} rekao da se sastoji od biv{ih ~lanova Socijalisti~ke partije Srbije, jasno je stavilo do znawa da ne}e tolerisati u~e{}e Albanaca u lokalnoj vladi. Gradona~elnik je tvrdio da je ministar za Nacionalni investicioni plan, Verica Kalanovi} (G17), javno rekla da nikakva sredstva ne}e biti usmerena op{tinama u kojima wena stranka ne u~estvuje u vlasti. (Komentar: Iako ambasada nije mogla da potvrdi tu izjavu iz nezavisnih izvora, takav pristup bi bio u skladu sa nastojawima G17 plus da konsoliduje svoj poloàj, fokusiraju}i se i politi~ki i ekonomski na one op{tine u kojima je ta stranka na vlasti).

Budu}nost Koordinacionog tela Svi albanski sagovornici insistiraju da velika nezaposlenost i nedostatak investicija zahtevaju intervenciju centralne vlasti. Svi su tako|e izrazili razo~arewe zanemarivawem regionalnog razvoja od strane Vlade Srbije. Mustafa i Musliu naveli su slabo uvaàvawe KT kao prvenstveni primer nebrige Vlade Srbije o regionu. Sima Gazikalovi} je skrenuo pa`wu da je buyet KT skoro prepolovqen u odnosu na 2007-2008, da on vi{e nema direktan pristup ministrima u vladi i da KT nije bilo u stawu da sprovodi svoju strategiju za ekonomski razvoj za period 2007-2010. godine. Kamberi, Musliu i Mustafa, albanski politi~ki lideri prili~no razli~ite obojenosti, zajedni~ki su podràli pismo Rize Haqimija predsedniku Tadi}u i sloìli se da status kvo nije prihvatqiv. Obja{wavaju}i detaqnije, Kamberi je rekao da Albanci nisu traìli ministarska mesta na nivou dràve, ve} da su energi~no traìli da se Albanci zapo{qavaju u dràvnim institucijama na lokalnom nivou, u skladu sa nacionalnim sastavom svake op{tine. Haqimi je rekao zameniku {efa misije 21. jula da je Rasim Qaji}, sada{wi preoptere}eni {ef KT, nameravao da predloì, preko potpredsednika DS i biv{eg ministra pravde Dragana Petrovi}a, da vlada imenuje ministra dràvne uprave i lokalne samouprave Milana Markovi}a za wegovog naslednika. Haqimi je okarakterisao takav, mogu}i razvoj situacije kao pozitivan, budu}i da bi neko ko je i ~lan vlade i ~lan DS (~itaj: neko sa neophodnim politi~kim uticajem da oìvi KT) bio zaduèn za nadzor nad KT. Komentar @albe koje su izloìli albanski politi~ki lideri povodom slabqewa interesovawa Vlade Srbije za jug Srbije zvu~e istinito, posebno u svetlu preokupacije Beograda nacionalnom politikom i Kosovom 749

u posledwih nekoliko meseci. Me|utim, iskqu~ewe Srba iz lokalnih vlada u Bujanovcu i Pre{evu ima sumwivu strate{ku vrednost. Rezultat te odluke su krhke vladaju}e koalicije i “bodewe o~iju” lokalnim Srbima i Beogradu, i to ba{ u vreme kada Albanci traè pove}ano u~e{}e Srba. Mada je region sada stabilan, mi }emo pozvati Vladu Srbije da demonstrira posve}enost ekonomskom razvoju, kako bi se odrào mir. Bra{

CCXXXIV Referenca: 08PODGORICA209 Wikileaks id: #165630 Tema: Prosrpske opozicione stranke obe}avaju proteste ako Vlada CG prizna Kosovo Poreklo: Ambasada u Podgorici (Crna Gora) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 11. avgust 2008. u 17.32 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/08/08BELGRADE765.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Glasina da }e Vlada Crne Gore u bliskoj budu}nosti priznati Kosovo sve je vi{e, iako se bukvalno svi posmatra~i slaù da bi taj potez ovde nai{ao na {iroko neodobravawe. Najve}a prosrpska politi~ka snaga u Crnoj Gori obe}ala je masovne proteste, i mada se tome nisu prikqu~ile sve srpske stranke, neke demonstracije su verovatno neizbe`ne. Iako mnogi smatraju da }e intenzitet i trajawe protesta biti ograni~eni, Vlada CG – zabrinuta da }e priznawe ohrabriti radikale, zao{triti etni~ke i politi~ke podele i zagor~ati odnose sa Srbijom – nastavqa da kalkuli{e kako na najboqi na~in da umawi posledice. Nepopularan potez Glasine da }e crnogorska vlada priznati Kosovo sve su u~estalije posledwih nekoliko meseci i podstaknute javnom tvrdwom ministra inostranih poslova Ro~ena, datom prvih dana jula, da Vlada Crne Gore namerava da preduzme takav korak. Iako Ro~en nije specifikovao vreme, naga|a se da bi do toga moglo do}i u avgustu ili septembru. Priznawe Kosova bilo bi politi~i rizi~no za Vladu Crne Gore. Iako nismo videli da je objavqeno ijedno istraìvawe javnog mwewa, vlada {iroko uverewe da je velika ve}ina bila protiv nezavisnosti Kosova, te da se sada protivi priznawu. Citiraju}i iz li~nih izvora, istaknuti istraìva~ javnog mwewa Milo{ Be{i} rekao nam je nedavno da je “jasna ve}ina” protiv priznawa. Izuzev albanskih stranaka, protivqewe se tako|e {iri politi~kim spektrom, a mnogi smatraju da je pri750

znawe nepopularno, ~ak i kod velikog dela obi~nih ~lanova vladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS). Neki opozicioni lideri navodili su brojke koje sugeri{u da se 80% ili vi{e Crnogoraca protivi nezavisnosti. Vi{e od 30% Crnogoraca smatra sebe Srbima, dok su 5-7% Albanci, a 10-15% su Bosanci-muslimani. Mnogi Crnogorci su zabrinuti da bi priznawe moglo da poremeti delikatnu etni~ku ravnoteù u zemqi. Zna~ajan broj Crnogoraca, prakti~no Srba strasno ose}a da Kosovo jeste, i da treba da ostane, srpsko (napomena: demonstracije protiv nezavisnosti Kosova u Podgorici privukle su 10.000 demonstranata, {to je veliki broj za malenu Crnu Goru).

Srpske partije obe}avaju proteste Prosrpske opozicione snage zarekle su se da ne}e dopustiti da priznawe protekne bez borbe. Lider saveza Srpska lista Andrija Mandi}, koji je osvojio drugo mesto na predsedni~kim izborima u aprilu, ponovio je 21. jula svoje ranije obe}awe da }e povesti “masovne proteste” ako Vlada CG prizna Kosovo. Mandi} nam je 25. juna rekao da je wegov poziv na demonstracije sra~unat tako da odvrati Vladu Crne Gore od tog koraka. (Napomena: Mandi} nam je u privatnom razgovoru rekao da nimalo ne sumwa da }e Vlada CG priznati Kosovo). Narodni poslanik Srpske liste, Zoran @iì} tako|e nam je rekao, 1. avgusta, da bi priznawe (za koje veruje da moè uslediti kasnije tokom meseca) bilo “sramota” za Crnu Goru i zakleo se da }e podràti “o{tre proteste”. Srpskoj listi pridruì}e se i druge, mawe prosrpske grupe, kao {to je Demokratska srpska stranka (DSS). Lider DSS, Ranko Kadi}, rekao nam je ostra{}eno 25. jula da je priznawe “la`ne dràve Kosovo” linija koju Vlada CG (VCG) ne sme nikada pre}i. Kadi} se brinuo da }e VCG priznati Kosovo kasnije ovog meseca i pored toga {to je, po wegovim re~ima, predsednik Vujanovi} obe}ao parlamentarnu raspravu pre bilo kakve odluke. Kadi} se sloìo da }e biti te{ko mobilisati qude za podr{ku u avgustu, ali je obe}ao: “Bi}emo spremni da reagujemo”. Tako|e je izneo mi{qewe da bi protesti mogli da postanu nasilni, mada je tvrdio da bi bilo kakvo nasiqe bilo isprovocirano od strane crnogorske tajne policije. Pukotina u srpskom jedinstvu Mala prosrpska Narodna stranka (NS) ispoqila je nesaglasnost u, ina~e ujediwenom, frontu srpskih stranaka. Mada se o{tro protivi priznawu ({to bi bilo “pogubno i sramno”), lider NS Predrag Popovi} najavio je 22. jula da ne}e u~estvovati u protestima. Zamenik {efa NS Dragan [o} rekao nam je 28 jula da, iako bi priznawe destabilizovalo Crnu Goru i na{kodilo odnosima sa Srbijom, “vreme za proteste 751

je pro{lo”. Na ulicama bi moglo da se na|e do 30.000 qudi i situacija bi mogla da se otme kontroli. Stoga bi bilo boqe uzvratiti politi~kim sredstvima, rekao je. (Napomena: upitan da prokomentari{e stav NS, Mandi} nam je rekao: “Ne brinite, pridruì}e nam se, nemaju izbora.”)

Umerena opozicija odmerava mogu}nosti Zamenici {efa Socijalisti~ke narodne partije (SNP), Vasilije Lalo{evi} i Neven Gosovi}, rekli su nam 27. jula da je wihova partija, koja veruje da }e priznawe ugroziti doma}u stabilnost i odnose sa Srbijom, poslala “jasno upozorewe” VCG posle Ro~enove izjave u julu, i uvereni su da je Vlada CG zbog toga ustuknula. [tavi{e, Gosovi} je rekao da je biv{i narodni poslanik [turanovi} uverio {efa SNP, Sr|ana Mili}a, da }e se o tome raspravqati u parlamentu, pre dono{ewa bilo kakve odluke. Mada je Lalo{evi} predvideo da }e gra|ani spontano iza}i na ulice ukoliko VCG prizna nezavisnost, i on i Gosovi} odbili su da komentari{u eventualno u~e{}e SNP. (Napomena: SNP se pridruìla demonstracijama u februaru). Umereni Pokret za promene (PzP) udvara se i albanskim i srpskim glasa~ima, a posledica toga jeste i da se ne ogla{ava previ{e po ovom pitawu. Vo|a te stranke, Neboj{a Medojevi}, javno je rekao da VCG ne treba da ùri sa priznawem, a zamenik vo|e PzP Goran Batri~evi} rekao je, krajem jula, da bi priznawe uglavilo umerenu opoziciju izme|u radikala (radikalno orijentisaniih, prim. prev.) i VCG, “{to bi nas vratilo u vreme pre ostvarivawa (crnogorske) nezavisnosti.” Me|utim, Batri~evi} nam je 5. avgusta rekao kako sad misli da bi CG trebalo da prizna Kosovo {to je pre mogu}e, “pa da moèmo tu stvar da ostavimo iza sebe”. Narodni poslanik i portparol PzP, Ko~a Pavlovi}, tako|e nas je uverio da }e, uprkos tome {to veruje da priznawe nije “pametna ideja”, PzP po{tovati odluku VCG i da ne}e u~estvovati u protestima. Komentar Priznawe Kosova je veoma nepopularno i to ne samo kod qudi starosti preko 30 godina, me|u stanovni{tvom koje sebe smatra Srbima. Javni protesti su prakti~no neizbe`ni ukoliko VCG prizna, a partije sa prete`no srpskom glasa~kom bazom, kao {to su SNP i NS, Kosovo, te{ko da }e izdràti da se ne ujedine. Napomiwemo da je odluka NS da ne u~estvuje u demonstracijama uzrokovala veliku zabrinutost u toj stranci, pra}enu zahtevima za ostavku lidera Popovi}a. Mada je situacija nepredvidiva, ve}ina posmatra~a o~ekuje da }e protesti biti ograni~enog obima i trajawa. “Vreme velikih reakcija je pro{lo”, rekao nam je jedan stariji koalicioni narodni poslanik, dok je jedan drugi politi~ar DPS rekao da su nedavne promene u Vladi Srbije oslabile energiju opozicije. îwenica da su srpske stranke delo752

vale u okviru ustavnog i pravnog poretka, uprkos ~esto zapaqivoj retorici, tako|e bi trebalo da strasti zadrì pod kontrolom. Ipak, prakti~no svi Crnogorci, bilo da su za ili protiv tog poteza, brinu se da }e priznawe ohrabriti radikale i zao{triti etni~ke i politi~ke podele. Sledstveno tome Vlada Crne Gore, koja nas je uverila da je priznawe samo pitawe vremena, nastavqa da kalkuli{e pravo vreme kako bi politi~ke posledice svela na najmawu meru. Mur

CCXXXV Referenca: 08BELGRADE818 Wikileaks id: #165990 Tema: Srpska vlada se ne ogla{ava po pitawu Gruzije, ali radikalna opozicija podràva Rusiju Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 14. avgust 2008. u 5.35 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/07/08BELGRADE765.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Vlada Srbije nije zauzela zvani~an stav o situaciji u Gruziji u nadi da }e izbe}i diplomatsku “kvaku 22” u pogledu Kosova i razbesneti bilo Rusiju, bilo Zapad. Zvani~nici vlade, lokalna {tampa i ruski ambasador u Srbiji, me|utim, upore|uju Osetiju sa Kosovom, tvrde}i da }e i drugi sukobi sli~ne vrste uslediti. Dok je vlada ostala nema, srpski radikali su otvoreno podràli Rusiju. Mo`da }e na vladu biti izvr{en pritisak da se javno izjasni u pogledu Gruzije, a Rusija }e se mo`da pozvati na ono {to joj Srbija duguje, da bi dobila podr{ku. Srbija }e poku{ati da ostane po strani, uvi|aju}i da ju je ruska politika saterala u }o{ak. Bez zvani~nog stava, uprkos uo~enim paralelama Iako Vlada Srbije nije zauzela zvani~an stav o sukobu u Gruziji, Srbija podràva izjavu EU od 8. avgusta i napore EU da se izna|e mirno re{ewe, rekao nam je 13. avgusta direktor Ministarstva spoqnih poslova Srbije za Rusiju i Evro-Aziju, Vladimir Mirkovi}. Mirkovi} je rekao da, iako ima nekih “paralela” izme|u Gruzije i Kosova, on prihvata da ta situacija ima “druga~iji ambijent i okolnosti”. Srbija se usprotivila jednostranom progla{ewu nezavisnosti Kosova, smatraju}i ga povredom ustava Srbije i me|unarodnog prava. Srbija nastavqa da tvrdi da ima suverenitet nad svojom biv{om ju`nom pokrajinom, koja je mahom albanska i koja je pod upravom UN od 1999. Rusija kontinuirano podràva stav Srbije po pitawu Kosova, posebno u okviru SB UN. 753

Mirkovi} je rekao da Srbija ima dobre odnose sa Gruzijom, posebno skre}u}i pa`wu da Gruzija nije priznala nezavisnost Kosova. Srbija, rekao je, podràva teritorijalni integritet Gruzije, i dodao da “ne bi trebalo da bude izuzetaka od primene me|unarodnog prava”. Iako postoji odre|eno razumevawe za stav Rusije, “Srbija }e se za sada uzdràti od zauzimawa bilo kakvog javnog stava”, rekao je Mirkovi}. U odvojenom razgovoru 13. avgusta, desk-direktor za Ameriku ministra spoqnih poslova SAD Dragana Filipovi} (MFA Americas Desk Director Dragana Filipovic) rekla nam je da su Rusi poku{ali da traè od Srba da im se oduè, zahtevaju}i od wih da okupe svoju “mreù” kako bi podràli stav Rusije. Filipovi}eva je rekla da misli da je ministar spoqnih poslova to u~tivo odbio. Dràvni sekretar Ministarstva odbrane Du{an Spasojevi} rekao nam je 13. avgusta da su on i drugi u vladi uvideli da su ruska agresija i kori{}ewe Kosova kao “presedana” saterali Srbiju u }o{ak. Srbija, naravno, po{tuje teritorijalni integritet Gruzije, rekao je, ali nije u poziciji niti da javno podrì Gruziju, niti da osudi Rusiju. “Nadam se da moèmo, jednostavno, da ne kaèmo ni{ta”, rekao je. Spasojevi} nas je uverio da u Srbiji nema iskrenih proruskih ose}awa, ve} da je ruska podr{ka Srbiji u SB UN naterala vladu da tretira Rusiju kao prijateqsku zemqu. “Ali nama je svima poznata na{a prava istorija sa Rusima”, rekao je, “a ona nije bila prijateqska”. Spasojevi} je pomenuo planove Sovjetskog saveza i Var{avskog pakta da izvr{e invaziju na Jugoslaviju nakon Titove smrti 1980. godine.

Ministarstvo za Kosovo povla~i paralele Drugi u vladi javno su povukli paralele izme|u Rusije i Kosova. Oliver Ivanovi}, dràvni sekretar srpskog Ministarstva za Kosovo, rekao je da situacija u Osetiji predstavqa rezultat “neprincipijelnog stava pojedinih zemaqa u pogledu nezavisnosti Kosova”, kako je izvestio B92, 12. avgusta. Ivanovi} je navodno rekao da iz primera Kosova treba izvu}i pouku da “me|unarodni konflikti ne mogu biti re{avani silom, nasiqem i kr{ewem me|unarodnog prava”, dodaju}i da smatra da }e biti i drugih globalnih posledica. (Ivanovi} je putovao na Kosovo i nije mogao da se sastane sa nama radi daqeg razja{wewa svojih opaski). Opozicija izjedna~ava situaciju u Gruziji sa Kosovom Zvani~nik Demokratske stranke Srbije (DSS) i biv{i dràvni sekretar za Kosovo Du{an Prorokovi} rekao je lokalnim medijima 12. avgusta da zbivawa na Kosovu i u Gruziji imaju dve zajedni~ke ta~ke: stav me|unarodne zajednice i ulogu NATO. Prorokovi} je rekao da bi bez jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova (JPN) i wegovog priznawa od strane nekih zapadnih zemaqa, problem sa Ju`nom 754

Osetijom mogao da bude re{en diplomatskim sredstvima. Razvijaju}i daqe ovu analogiju, Prorokovi} je rekao da NATO ima planove za izgradwu gigantskog vojnog kampa na Crnom moru, blizu gruzijskog grada Batumi, sli~no vojnoj bazi NATO na Kosovu, kampu Bondstil. Osnovne pripreme po~ele su pre dve godine i NATO ne}e odustati od tog strate{kog ciqa, rekao je Prorokovi}.

Ruski ambasador ukazuje na povezanost Ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar Konuzin, tako|e je javno poredio situaciju na Kosovu. Konuzin je 12. avgusta rekao lokalnoj srpskoj novinskoj agenciji Tanjug da “jednostrana upotreba sile od strane Gruzije treba da bude svrstana u istu kategoriju sa drugim nezakonitim, jednostranim koracima, kao {to su bombardovawe Srbije, invazija Iraka ili jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova”. Mirkovi} je potvrdio da je ruska ambasada obavestila Srbiju o svojim akcijama u Gruziji 8. avgusta i “traìla razumevawe Srbije”. Radikali otvoreno podràvaju Rusiju Samo je Srpska radikalna stranka (SRS) javno podràla akcije Rusije u Gruziji. SRS je u potpunosti podràla napore Rusije da “o~uva mir i za{titi ìvote ruskih i drugih gra|ana koji ìve u Ju`noj Osetiji”, kako stoji u wihovom saop{tewu za medije od 8. avgusta. U izjavi se tako|e govori da SRS o~ekuje da }e Rusija povratiti “sve teritorije okupirane od strane gruzijskih i ameri~kih trupa”. SRS i srpske nacionalisti~ke grupe mar{irali su 12. avgusta do ruske ambasade u Beogradu da bi pokazali podr{ku potezima Rusije u Gruziji. Izvori ambasade procewuju da je bilo oko 200 u~esnika. Mediji prime}uju paradoks Vi{e nezavisnih politi~kih analiti~ara iznelo je tvrdwe u medijima da je konflikt u Ju`noj Osetiji direktna posledica jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova, {to je otvorilo “Pandorinu kutiju” u brojnim problemati~nim regionima {irom sveta. “Va{ington ve} dugo brani pravo kosovskih Albanaca na nezavisnu dràvu, ali u slu~aju wegovog saveznika, Gruzije, on se protivi secesiji”, napisao je kolumnista “Politike” Bo{ko Jak{i} u uvodniku 12. avgusta. “Principi ne vaè ni za Srbiju, ni za Gruziju, oni vaè za SAD i Rusiju. Krajwe je vreme da kona~no shvatimo da mo}ni rade kako im se svi|a, a da mali rade kako moraju. [ta Srbija sada treba da radi? [ta god sada da kaè (u vezi konflikta u Gruziji), za Srbiju ne}e biti dobro... Promi{qeno bi bilo (za Srbiju) da se drì po strani... Svi {tite sopstvene interese”, napisao je Jak{i}, ilustruju}i percepciju konflikta od strane srpske javnosti. 755

Srbija za sada }uti Mada Srbija za sada }uti po ovom pitawu, neki analiti~ari misle da }e mo`da morati javno da podrì Rusiju. Srbija }e mo`da na kraju stati na stranu Rusije u sukobu sa Gruzijom, rekao nam je 12. avgusta Milan Pajevi}, biv{i slu`benik Ministarstva spoqnih poslova i neformalni savetnik iz G17 plus. Srbija }e mo`da to smatrati nu`nim, da bi obezbedila (paradoksalno) nastavak ruske podr{ke u pogledu Kosova. Pajevi} je rekao da }e i Rusija mo`da poku{ati da uslovi ponovne pregovore o uslovima bilateralnog energetskog sporazuma izme|u Srbije i Rusije javnom podr{kom Srbije Rusiji. Sve dok je ministar Vuk Jeremi} koncentrisan iskqu~ivo na Kosovo i podr{ku Rusije, Srbija }e “u kona~nom izvesti zakqu~ak u korist Rusije” (bukvalno: napraviti vezu u podr{ku/korist Rusije), rekao je Pajevi}, izraàvaju}i svoje neslagawe sa trenutnim, tvrdim stavom Vlade Srbije u pogledu Kosova. Ku{ner i [ojgu otkazuju posete Beogradu Zbog krize u Gruziji, francuski ministar spoqnih poslova Bernar Ku{ner otkazao je put u Beograd planiran za 13. avgust, kaè francuska ambasada. Ku{ner je planirao da razgovara o putu Srbije ka EU i planovima Srbije da pokrene pitawe Kosova pred Me|unarodnim sudom pravde. Ruski ministar za vanredne situacije, Sergej [ojgu, tako|e je otkazao posetu Beogradu planiranu za ovu sedmicu, prilikom koje je nameravao da raspravqa o predstoje}em bilateralnom energetskom sporazumu. Mirkovi} iz Ministarstva spoqnih poslova rekao nam je da }e sastanak biti odloèn za idu}u sedmicu. Komentar Situacija u Gruziji stavila je Srbiju u diplomatski problem. Dok Srbija tvrdi da ima suverenitet nad Kosovom, wen dobrotvor Rusija, nasuprot tome, podràva poku{aj Osetijaca da se otcepe od demokratski izabranih gruzijskih vlasti. Mada mi priznajemo Kosovo kao slu~aj sui generis, za srpsku vladu situacija u Gruziji ima nezgodne sli~nosti koje bi mogle da je dovedu do neslagawa sa wenim saveznikom u SB UN, Rusijom. Za sada se Vlada Srbije kre}e tankom linijom, privatno podràvaju}i napore EU za iznalaèwe mirnog re{ewa za Gruziju, dok se javno ne ogla{ava. Vlada se nada da }e joj i doma}i i inostrani ~inioci dozvoliti da se ne izja{wava. Bra{

CCXXXVI Referenca: 08BELGRADE844 Wikileaks id: #166587 Tema: Najzad izabran gradona~elnik Beograda Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) 756

Vreme slawa telegrama: utorak, 19. avgust 2008. u 16.20 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/08/08BELGRADE844.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Dragan \ilas, jedan od ~elnika Demokratske stranke i blizak saradnik predsednika Borisa Tadi}a, imenovan je za gradona~elnika Beograda 19. avgusta, posle nekoliko meseci koalicionih pregovora, koji su usledili nakon izbora 11. maja. \ilas je formirao mawinsku koaliciju sa Socijalisti~kom partijom Ivice Da~i}a i uz podr{ku, ali ne i u~e{}e, Liberalno-demokratske partije êde Jovanovi}a. Novi gradona~elnik naveo je infrastrukturu, borbu protiv korupcije i razvoj kao svoje najhitnije prioritete. Dogovor Vi{e od tri meseca posle lokalnih izbora i samo ~etiri dana pre isteka zakonskog roka, Skup{tina grada Beograda je 19. avgusta najzad izabrala Dragana \ilasa, kandidata Demokratske stranke (DS) za gradona~elnika Beograda. Skup{tinski poslanici tako|e su izabrali Milana Krkobabi}a iz Partije ujediwenih penzionera (PUPS), sina Jovana Krkobabi}a, predsednika PUPS-a i zamenika premijera, za zamenika gradona~elnika i izabrali su 13 ~lanova Izvr{nog ve}a grada (gradske vlade). Sve wih predloìo je \ilas. (Napomena: u tipi~no srpskom maniru, Krkobabi} junior, koji se nalazi u poznim pedesetim, predstavqa “omladinsko krilo” Partije penzionera). Mnogi ~lanovi opozicionih: Srpske radikalne stranke (SRS), Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS) bojkotovali su sednicu skup{tine. Sednica je po~ela sa prisutnih 70 od 110 poslanika, pre nego {to su poslanici SRS-a napustili salu kako bi prisustvovali sahrani Ranka Pani}a, pripadnika SRS-a koji je preko vikenda preminuo od povreda zadobijenih 29. jula na protestu protiv izru~ewa Karayi}a. Poslanici SRS-a oti{li su posle vrlo kratke debate, {to je iznenadilo mnoge posmatra~e, s obzirom na najavu Aleksandra Vu~i}a, kandidata SRS-a za gradona~elnika, da }e stranka iskoristiti sva demokratska sredstva da blokira izbor gradona~elnika i gradske vlasti. Nova vladaju}a koalicija u Skup{tini Beograda ima}e tesnu ve}inu sa 58 od 110 poslani~kih mesta – 45 iz DS-a i {est iz Socijalisti~ke partije Srbije (SPS), uz mawinsku podr{ku sedam poslanika Liberalno-demokratske partije (LDP). Posle majskih izbora, SPS je prvobitno potpisala koalicioni sporazum sa SRS-om i DSS-om, ali nakon formirawa nacionalne vlade sa DS-om, odlu~ila je da poni{ti taj sporazum i koaliciju u Beogradu formira tako|e sa DS-om. LDP êde Jo757

vanovi}a igrala je kqu~nu ulogu u formirawu demokratske vlade u Beogradu, {to je uslovila sa nekoliko stavki, kao {to su depolitizacija i profesionalizacija gradske administracije. O~ekuje se da LDP predloì kandidate za nekoliko va`nih poloàja u lokalnoj beogradskoj administraciji, ali ne}e biti zvani~an koalicioni partner zbog sna`nog protivqewa iz SPS-a. U svom prvom saop{tewu sa funkcije gradona~elnika, Dragan \ilas je rekao da }e wegov prioritet biti da privede kraju nezavr{ene poslove i zahvalio se predstavnicima DSS-a sa kojima su DS i G17 plus sara|ivali u prethodnoj administraciji, nagla{avaju}i da }e i daqe biti mesta za qude koji su dobro obavqali svoj posao. On je pozvao opoziciju da predloì predstavnike za izvr{ne odbore javnih preduze}a i tenderske komisije. \ilas je pohvalio prethodnog gradona~elnika Nenada Bogdanovi}a za to {to je “pretvorio Beograd u metropolu”. (Primedba: Bogdanovi} je umro od raka krajem 2007. godine, a gradom je od tada rukovodila prelazna vlada). U saop{tewu koje je dostavio {tampi u kasnijim satima 19. avgusta, \ilas je naveo kao svoje prioritete infrastrukturu (ukqu~uju}i mostove i metro), borbu protiv korupcije i novi razvoj.

\ilasova biografija Dragan \ilas (DS) ima diplomu vazduhoplovnog inèwera Univerziteta u Beogradu, ali je svoj uspeh postigao u marketingu. Tokom devedesetih bio je poznat po tome {to je ustao protiv Slobodana Milo{evi}a kao jedan od studentskih predvodnika, a bio je i jedan od osniva~a nezavisne radio stanice B92. Kasnije se povukao iz politike i usredsredio na razvoj svoje marketin{ke agencije Ovej{n. Tek po{to je harizmati~ni prozapadni srpski premijer \in|i} ubijen 2003. godine, \ilas je ponovo isplivao u politi~kom smislu i postao prijateq i poverenik Borisa Tadi}a. On je predsednik beogradskog ogranka DS-a i veruje se da je konzervativan, ali ipak za evropske integracije. U prethodnoj Ko{tuni~inoj vladi, \ilas je bio ministar bez portfeqa i koordinator nacionalnog investicionog plana. Komentar Izbor DS-ovskog gradona~elnika Beograda je zna~ajna prekretnica u savremenom srpskom politi~kom razvoju i prvi put donosi Demokratskoj stranci kontrolu nad bukvalno svim zna~ajnim politi~kim institucijama: predsedni{tvom, vladom, parlamentom i svim ve}im gradovima. Tako|e je zna~ajno {to }e SPS i LDP, donedavno zakleti neprijateqi, prvi put sara|ivati u vlasti. Uslovi izgledaju pogodno za proces nacionalnog politi~kog pomirewa, koje predsednik Tadi} zagovara, pod uslovom da se ne ispre~e sopstveni interesi. Ambasada }e odmah 758

stupiti u kontakt sa \ilasom, koji je upoznat sa problematikom i odobrava je, kako bi ponovo istakla potrebu za brzim prihvatawem novog projekta ambasade. Bra{

CCXXXVII Referenca: 08PODGORICA215 Wikileaks id: #166807 Tema: Mandi}, zagrejan zbog Gruzije, dominira politi~kom retorikom crnogorskih Srba Poreklo: Ambasada u Podgorici (Crna Gora) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 21. avgust 2008. u 8.44 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/08/08PODGORICA215.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpske stranke u Crnoj Gori nastavqaju da budu u senci zapaqivih javnih izjava Andrije Mandi}a, predsednika Srpske narodne stranke i koalicije Srpska lista (SL), koji koristi sukob Rusije i Gruzije za povla~ewe paralela sa Kosovom, i za napade na NATO i spoqnu politiku SAD. Mandi}evi komentari ne pridobijaju javnost, a umerenije srpske stranke nastoje da se politi~ki distanciraju od Mandi}a, mada nastavqaju da sara|uju sa SNS na odre|enim zakonodavnim pitawima. Mandi}eva zapaqiva retorika o rusko–gruzijskom konfliktu Mandi} je pomerio granice svoje retorike daju}i, do danas, svoje najekstremnije javne izjave o rusko–gruzijskom sukobu. U izjavi za medije SNS od 10. avgusta i potowem intervjuu o sukobu Rusije i Gruzije, Mandi} je direktno napao SAD i wihovu politiku prema Kosovu. Izjava za medije izraàvala je podr{ku vojnim akcijama Rusije protiv Gruzije u vezi Ju`ne Osetije, a rekao je i da su akcije Rusije i wen stav prema ovom pitawu veoma va`ni za zaustavqawe jednostrane politike SAD, koja je kulminirala u poku{aju da se stvori “la`na dràva Kosovo”. “Odbrana ruskih vitalnih nacionalnih interesa u Ju`noj Osetiji eksplicitno pokazuje da se postojawe jednog centra mo}i bliì kraju, centra koji prvenstveno radi za one koji su na vrhu”, rekao je Mandi}. On je nadaqe rekao da je “Vojska Jugoslavije trebalo da pomogne Srbima u Krajini sredinom 1990-tih, kao {to su Rusi pomogli svojim sunarodnicima u Ju`noj Osetiji”, dodaju}i da je “ruska vojna akcija demaskirala postojawe NATO”. 759

Potpredsednik SNS Novak Radulovi} javno je 15. avgusta optuìo Vladu Crne Gore za izvoz oru`ja u Gruziju, a to oru`je je kori{}eno u aktuelnom sukobu. Radulovi} je tako|e pitao Vladu CG koliko je navodno uni{tenih “strela” zavr{ilo u Rusiji, da bi se wima pucalo na ruske avione i helikoptere (Napomena: Juna 2008, vlada CG je uni{tila 1500, od svojih 1692 vi{ka “strela”, ru~no prenosivog zemqa-vazduh projektila u skladu sa bilateralnim sporazumom sa SAD. I Vlada CG i ugovorni izvo|a~i vlade SAD prikupili su i zadràli odgovaraju}u dokumentaciju o uni{tavawu). Radulovi} je optuìo Vladu CG za “naoruàvawe neprijateqa na{ih tradicionalnih saveznika”. U saop{tewu za medije od 16. avgusta, Ministarstvo odbrane odgovorilo je da C rna Gora ne izvozi municiju i oru`je ni Rusima, ni Gruzijcima, i skrenulo pa`wu da je rusko Ministarstvo odbrane objavilo spisak zemaqa koje su izvozile oru`je u Gruziju i da Crna Gora nije me|u wima.

Mandi}eva radikalna javna poruka se zahuktava Mandi}eve izjave o sukobu Rusije i Gruzije nastavak su letwe, sve zapaqivije javne retorike. Postaje sve teè pomiriti ove izjave sa wegovim tradicionalno uzdrànijim i ciqanim stavovima, koji kritikuju Vladu Crne Gore i daju podr{ku statusu Srba u Crnoj Gori. Mandi} je odrào miran protest u Podgorici nakon progla{ewa nezavisnosti Kosova u februaru. Kasnije je govorio na skupu u Beogradu, gde se protestovalo protiv progla{ewa nazavisnosti Kosova, ali su wegovi komentari bili relativno uzdràni. Mandi} je svoju predsedni~ku kampawu pro{log prole}a vodio na iznena|uju}e pozitivnoj platformi, koja je nagla{avala jedinstvo i socijalna pitawa, bez uobi~ajene srpsko-nacionalisti~ke retorike. On je ponovo isplivao na povr{inu u maju, kada se sreo sa Markom Jak{i}em i drugim srpskim liderima na Kosovu. Tamo je Mandi} po~eo da zao{trava svoju retoriku, obe}avaju}i podr{ku suprotstavqawu novim priznawima nezavisnosti Kosova. On je u tom smislu obe}avao i akcije protiv Vlade Crne Gore, ako ova bude priznala Kosovo, kao {to je pridruìvawe kosovskim Srbima u blokadi puteva koji vode u Crnu Goru tokom turisti~ke sezone. Mandi} je nastavio da zao{trava ton svoje javne retorike tokom leta, kako bi napao i doveo u pitawe o~ekivane spoqnopoliti~ke odluke Vlade CG o NATO i Kosovu. On je 19. juna govorio protiv nacrta zakona o u~estvovawu u me|unarodnim mirovnim misijama. “Ako se to usvoji u ovoj formi, dana{wi diktatorski reìm vrlo brzo }e slati na{u decu, u suprotnosti sa me|unarodnim pravom, da napadaju i okupiraju razne suverene dràve”, rekao je. U istoj izjavi Mandi} je upozorio da }e crnogorski muslimani pozvati muslimane sa Bliskog istoka da im pomognu. Tokom leta, Mandi} je ponavqao svoje obe}awe da }e odràti ma760

sovni protest ako vlada odlu~i da prizna nezavisnost Kosova. Mandi} je 22. juna nazvao osnivawe Republike Srpske (RS) “najva`nijim dostignu}em Srba u posledwih 60 godina”, kao odgovor na hap{ewe Radovana Karayi}a, Mandi} se pridruìo protestu u znak podr{ke Karayi}u, koji je organizovala Srpska radikalna stranka u Beogradu 29. jula, na kome je nazvao srpskog predsednika Tadi}a “izdajnikom Srbije”.

Mandi}: Verujte mi, to je samo za moje bira~e Na sastanku sa Mandi}em i wegovim zamenikom Goranom Danilovi}em, odrànom 25. jula, Mandi} je uverio slu`benika politi~kog odeqewa ambasade da je SNS prvenstveno zabrinuta za poboq{awe statusa Srba u Crnoj Gori. On je umawio zna~aj svoje javne izjave u vezi RS i objasnio da }e SNS i SL uvek reagovati na doga|aje u regionu koji se ti~u Srba, sugeri{u}i da ne bi trebalo da previ{e verujemo wegovim javnim komentarima. Ostale srpske stranke se drè na distanci Jedina od drugih srpskih partija koja komentari{e problem izme|u Rusije i Gruzije jeste mala Demokratska srpska stranka (DSS), koja je tako|e izrazila podr{ku Rusiji. DSS, minorna stranka koja zagovara ponovno ujediwewe sa Srbijom, poku{ava da na|e svoje mesto me|u ekstremnijim prosrpskim strankama, ali ona ima daleko mawu politi~ku teìnu nego SNS. Slu`benik politi~kog odeqewa sreo se sa vo|ama drugih srpskih stranaka 25. i 31. jula (pre intenzivirawa sukoba Rusija–Gruzija) i zakqu~io da su oni mawe zainteresovani za Mandi}evu politi~ku retoriku, a vi{e usmereni ka te`wi za pomirewem Srba i drugih nacionalnih mawina u Crnoj Gori. Zoran @iì}, {ef Demokratske stranke jedinstva (DSJ) koja je deo Srpske liste (SL), rekao nam je da se ne slaè sa Mandi}evom javnom izjavom o Tadi}u i tvrdio da Mandi}eva izjava ne odraàva wegova stvarna uverewa. Potpredsednik Narodne stranke (NS) Dragan [o}, koji iza kulisa upravqa NS, rekao nam je da bi Mandi}evi napori trebalo da budu preusmereni na ujediwewe opozicije. [o} je izjavio da pojedinci moraju da ostave po strani nacionalne i kulturne razlike kako bi stvorili ambijent za pomirewe. Socijalisti~ka narodna partija, kojom dominiraju Srbi, poku{ava da se transformi{e u gra|anski orijentisanu stranku i da se distancira od Mandi}a. Ipak, kao i druge srpske stranke, i ona nastavqa da sara|uje sa SL po pitawima u vezi zakonodavne aktivnosti, kao {to je bojkotovawe parlamenta od strane opozicije. SNP, uz podr{ku SNS, protestuje protiv novog Zakona o registrovawu glasa~a. Potpredsednici SNP Vasilije Lalo{evi} i Neven Go{ovi} rekli su nam 25. jula da im je namera da SNP postane umerena stranka i da poku{a761

vaju da je udaqe od radikalnijih srpskih stranaka, ali priznaju da su glasa~ka baza SNP Srbi. Druge srpske stranke sugeri{u da }e lideri SNP mo`da biti prinu|eni, od strane svoje srpske baze, da u~estvuju u vi{e politi~kih aktivnosti sa Srpskom listom.

Komentar Kao lider Srpske liste, Mandi} diktira ton srpske zajednice u Crnoj Gori. On tako|e predstavqa najve}u srpsku stranku u zemqi, a drugi srpski lideri uvi|aju da je jedini na~in da se uti~e na politi~ke promene ili promene u vladi zajedni~ko nastupawe u krupnim stvarima, ~ak i ako to zna~i saradwu sa Mandi}em. Mandi} poku{ava da manipuli{e razvojem politi~ke situacije u svoju korist i da pogura svoju politi~ku budu}nost i da potpomogne stavove svoje politike i on }e se verovatno dràti svoje radikalne linije ukoliko proceni da to ima u~inka. Javna podr{ka ~lanstvu Crne Gore u NATO je samo 30%, a ta ideja je posebno nepopularna me|u tradicionalnom glasa~kom bazom SNS-a, tako da Mandi} verovatno gleda na ovo pitawe kao na savr{en povod za okupqawe pristalica. Mandi} se oslonio na sukob izme|u Rusije i Gruzije da bi podrào svoj stav protiv eventualnog pristupawa Crne Gore NATO-u. Wegove nedavne ekstremisti~ke izjave, me|utim, izgleda da nemaju odjeka u javnosti, niti kod drugih tradicionalnih anti-NATO srpskih stranaka, od kojih se ve}ina trudi da se konstruktivno ukqu~i u politi~ki sistem Crne Gore. Skontos

CCXXXVIII Referenca: 08BELGRADE913 Wikileaks id: #168640 Tema: Rasulo u stranci biv{eg premijera Ko{tunice stvorilo prazninu na desnici Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 8. septembar 2008. u 7.15 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/08/08BELGRADE913.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Posle slabih rezultata na majskim parlamentarnim izborima i neuspe{nog poku{aja da se formira vlada sa Socijalisti~kom partijom, Demokratska stranka Srbije (DSS) biv{eg premijera Ko{tunice mu~i se da prona|e novu politi~ku poziciju. Mnogi unutar stranke veruju da Ko{tunica mora da podnese ostavku kako bi DSS mogla da se ustroji ispo~etka i vrati na poziciju konstruktivne stranke desnog centra. U ne762

dostatku jasnog usmerewa sa vrha stranke, DSS je ostala bez vode}e uloge i u Narodnoj skup{tini i u Skup{tini grada Beograda i sada je prinu|ena da se pridruì Srpskoj radikalnoj stranci u taktici opstrukcije, umesto da zastupa alternativna stanovi{ta. Propratni talasi ne~ega {to bi se moglo nazvati implozijom DSS ose}aju se ~ak i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Islamskoj zajednici, gde mnogi posmatra~i prime}uju vezu izme|u unutra{wih sukoba i nove preraspodele politi~ke mo}i.

Rasulo u Demokratskoj stranci Srbije Posle 7. jula i formirawa vlade na osnovu koalicije Demokratske stranke predsednika Tadi}a i Socijalisti~ke partije Ivice Da~i}a, nedeqama su se mogla ~uti naga|awa da }e biv{i premijer Vojislav Ko{tunica napustiti poloàj predsednika Demokratske stranke Srbije, ili biti najuren sa wega. Sa bezna~ajnim 21 mestom u novom sazivu parlamenta, nasuprot 53, koliko je imala na vrhuncu 2003, DSS je u poloàju slabijem nego ikada od kako je Ko{tunica porazio srpskog diktatora Slobodana Milo{evi}a u oktobru 2000. godine. Nekada{wi premijer retko se pojavquje u javnosti od kada je napustio poloàj, prepu{taju}i parlamentarnom bi~u stranke Milo{u Aligrudi}u da se obra}a javnosti iz dana u dan. Ko{tunica je o~igledno osetqiv na naga|awa da gubi uticaj i poku{ao je da zaustavi glasine. Wegov sastanak od 25. avgusta sa strana~kim rukovodiocima, u glasilima naklowenim DSS-u propra}en je kao dokaz da Ko{tunica i daqe ~vrsto drì kontrolu nad jedinstvenom strankom. U intervjuu “Politici” od 4. septembra, Ko{tunica je izjavio da nikada nije nameravao da napusti politiku i nagovestio je da je ta ideja do{la iz “inostranstva”. Nadaqe je ustvrdio da vladaju}a koalicija nema moralni autoritet i politi~ki legitimitet, zato {to ne odraàva voqu glasa~a. Ko{tuni~in o~ajni~ki ton u intervjuu slaè se sa onim {to nam je 26. avgusta rekao Zoran Drakuli}, predsednik “Ist point holdingsa” i glavni finansijer DSS-a do 2007. godine. On je opisao Ko{tunicu kao nekoga ko o~ajni~ki poku{ava da zadrì mo}, ali bez plana kako to i da ostvari. Drakuli} je rekao da je razo~aran time {to se Ko{tunica povukao i dozvolio stranci da se ponovo uzdigne. Iako ima pojedinaca koji su dovoqno sna`ni da preuzmu rukovo|ewe strankom, naro~ito nekada{wi ministar energetike Aleksandar Popovi}, Drakuli} ne vidi nikoga dovoqno sna`nog ko bi mogao da istera Ko{tunicu ako on sam to ne èli. On je dodao da je DSS ve} izgubila nov~anu podr{ku poznatog biznismena Vojina Lazarevi}a, koji sada umesto wih finansira G17 plus. I drugi iz stranke podelili su sa nama mi{qewa. DSS-ov potpredsednik parlamenta Rade Obradovi} rekao nam je sredinom jula da je wegova stranka u “periodu prilago|avawa” i da mora da prihvati poraz ka763

ko bi mogla da krene napred; Ko{tunica i drugi visoki zvani~nici stranke moraju da se povuku iz politike kako bi spasili stranku. Dana 2. septembra, zvani~nik DSS-a Milan Parivodi} rekao nam je da se nada da }e on predvoditi novu DSS, u kojoj }e i Ko{tunica imati ulogu. Kada smo mu rekli da vlada SAD ne bi mogla da sara|uje sa wegovom strankom pod takvim okolnostima, Parivodi} je nagovestio da bi mo`da formirao novu stranku desnog centra (Drakuli} i ostali rekli su nam, me|utim, da Parivodi} maltene uop{te nema podr{ku unutar stranke). Nasuprot Obradovi}u i Drakuli}u, Nenad Popovi} (predsednik moskovskog “ABS holdingsa” i poslanik DSS-a u Skup{tini), izgleda, veruje da nema potrebe da se Ko{tunica povu~e. Iako je Popovi} izbegao na{e direktno pitawe da li bi Ko{tunica trebalo da podnese ostavku, rekao nam je da }e prelazak u opoziciju biti “zdrava prilika” za DSS da se restruktuira i o~isti i predvideo da }e Ko{tunica do kraja godine preuzeti poslani~ko mesto u Skup{tini. (Popovi}, koji je posle izbora postavqen na mesto predsednika Ekonomskog saveta DSS i nedavno je objavio kwigu o kosovskoj ekonomiji, vaì za glavnu vezu stranke sa Moskvom).

DSS bez oslonca u republi~koj i gradskoj skup{tini DSS se polako privikava na svoju novu ulogu opozicione stranke u Narodnoj skup{tini. Do sada je odbijala da formalno u|e u parlamentarnu koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom (SRS) Tomislava Nikoli}a. Mnogi politi~ki analiti~ari, ukqu~uju}i i Vladimira Vuleti}a, predvi|aju da }e bilo kakav poku{aj formirawa ujediwene opozicije zavr{iti bitkom za prevlast izme|u DSS i SRS. DSS bi rizikovala da izgubi identitet ukoliko bi se previ{e zbliìla sa SRS. DSS i SRS su, me|utim, sara|ivale kako bi blokirale raspravu koja je bila na skup{tinskom dnevnom redu od 16. jula do 3. septembra. Stranke su iskoristile niz proceduralnih manevara da bi zauzimale govornicu i raspravqale o pitawima koja nisu na dnevnom redu, {to je sve ishodovalo odlukom predsednice Skup{tine Slavice \uki}-Dejanovi} (SPS) od 21. jula da raspusti Skup{tinu do 2. septembra. DSS i SRS su 9. avgusta zajedno zatraìle da \uki}-Dejanovi} podnese ostavku, zbog, kako su rekli, wenih pretwi da }e posegnuti za represivnim merama. Nenad Komatina, {ef beogradskog odbora DSS i, prema pojedinim vi|ewima unutar same stranke, budu}i lider, rekao nam je 25. avgusta da je DSS u “te{kom” poloàju u Skup{tini grada Beograda, gde se, kao i na republi~kom nivou, na{ao u opoziciji pored SRS. Komatina predvi|a da nema izgleda za ujediwewe opozicije, zato {to su dve partije previ{e udaqene po vrlo {irokom spektru pitawa. On je tako|e ocenio da je bilo kakva budu}a saradwa sa DS na gradskom nivou 764

malo verovatna, iako imaju iza sebe nekoliko godina plodonosne saradwe u prethodnim koalicionim vladama.

[iri uticaj na dru{tvo Mnogi posmatra~i vide talase prouzrokovane nestabilno{}u DSS-a, u drugim sferama dru{tva, ukqu~uju}i i Srpsku pravoslavnu crkvu. [tampa pi{e da je silazak DSS-a sa vlasti imao uticaj na aktuelni sukob izme|u vladike Artemija, koji je blizak DSS-u i Srpskoj radikalnoj stranci, i mitropolita Amfilohija, koga povezuju sa DS-om. Sli~na borba za vlast u Islamskoj zajednici mo`da tako|e ima politi~ku pozadinu. Postoje nagove{taji da paralelna organizacija koja je stvorena uz Ko{tuni~inu pomo}, Islamska zajednica Srbije, koju predvodi muftija Adem Zilki} a ranije ju je podràvao biv{i gradona~elnik Novog Pazara Sulejman Ugqanin, gubi svoj uticaj. Na otvarawu Muyahir yamije u Subotici, 24. avgusta, muftija Muamer Zukorli} iz Islamske zajednice u Srbiji (starije organizacije, koja priznaje nadle`nost sarajevskog reisa), rekao je da je wegova organizacija pravi predstavnik islama u Srbiji. Posmatra~i ambasade primetili su da se Zilki}ev predstavnik na otvarawu, beogradski muftija Muhamed Jusufspahi}, jasno ogradio od Zukorli}a. Komentar Srbiji po obi~aju nedostaje odgovorna stranka na desnom centru, a Ko{tuni~ino pute{estvije od nacionalnog heroja 2000. godine do nacionalisti~kog demagoga u 2008. spre~ilo je DSS da preuzme tu ulogu. Sada, posle slabog rezultata na izborima 2008, neki ~lanovi DSS-a àrko èle da se stranka zaloì za proevropske, konzervativne vrednosti i interese, ali shvataju da im Ko{tunica i wegovi ogor~eni nacionalisti~ki savetnici stoje na putu. Nijedan od relativno naprednih ~lanova DSS-a sa kojima smo razgovarali jo{ nije spreman da “potegne no` na Cezara”. Ali, {to duè budu ~ekali, ve}a je i {ansa da stranka zaista nestane. Dokaz ove krize: DSS je sada jedina stranka u parlamentu koja se aktivno protivi te{wim vezama sa Evropskom unijom, a to ukazuje na zapawuju}e pogre{no shvatawe opredeqewa javnosti u Srbiji. Mudriji lideri DSS-a znaju da se DSS-u pruàju mogu}nosti, ako uspe da se izbori sa svojom krizom rukovodstva (i identiteta): Tadi}eva vladaju}a koalicija levog centra ima vrlo tanku ve}inu u Skup{tini, a napetosti izme|u DS-a i wenih koalicionih partnera G17 plus i SPS-a ve} po~iwu da se pokazuju. Mi verujemo da je Srbiji neophodna odgovorna stranka desnice. Ko{tuni~ina sudbina odredi}e da li je DSS ta odgovorna stranka. Manter 765

CCXXXIX Referenca: 08BELGRADE928 Wikileaks id: # Tema: Lider radikala podneo ostavku Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 9. septembar 2008. godine Klasifikacija: neklasifikovano, samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/09/08BELGRADE928.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Vr{ilac du`nosti predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli} je 5. septembra podneo ostavku na funkcije u stranci i 8. septembra osnovao novi poslani~ki klub od 19 ~lanova. Iako je bilo poznato da je Nikoli} ~esto u sukobu sa predsednikom stranke i ha{kim optuènikom Vojislavom [e{eqem, ve}ina posmatra~a nije o~ekivala da }e razlaz, izazvan neslagawima oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu sa Evropskom unijom, da se desi tako brzo. Ako Nikoli} uspe u stvarawu novog opozicionog grupisawa u parlamentu, [e{eqeva Srpska radikalna stranka bi mogla postati jo{ ve}i anahronizam. Nikoli} podneo ostavku povodom SSP Tomislav Nikoli}, vr{ilac du`nosti predsednika Srpske radikalne stranke (SRS), podneo je ostavku na mesto lidera stranke i {efa poslani~kog kluba tokom strana~kog sastanka, na visokom nivou, koji je odràn tokom no}i, 5. septembra. Lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq navodno je na sastanku u~estvovao putem telefona iz Haga, gde mu se sudi za ratne zlo~ine. Tenzije izme|u [e{eqa i Nikoli}a, koji je do{ao nadomak pobede protiv Borisa Tadi}a na predsedni~kim izborima u februaru, tiwaju ve} godinama, a neposredni uzrok razlaza je pro{lonedeqna Nikoli}eva najava da }e SRS glasati za Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) sa EU. (SSP ima dovoqno glasova da pro|e i bez podr{ke SRS). Nikoli} zadrào poslani~ko mesto, formira poslani~ku grupu U svom prvom javnom obra}awu nakon ostavke, Nikoli} je rekao da }e mo`da formirati novu stranku. U izjavi od 8. septembra, Nikoli} je novinarima okupqenim u Skup{tini rekao: “Trenutno, ja sam ~lan SRS, ali narednih nekoliko dana }e odrediti moju politi~ku sudbinu. I daqe vidim sebe u politici.” On je naglasio da je wegova politi~ka aktivnost bila zasnovana na odre|enim principima, a “ako ja ne mogu da ostvarim ove principe u mojoj stranci, mora}u da ih realizujem u novoj.” Nikoli} je rekao da je wegovom ostavkom “spu{tena zavesa na SRS, i to 766

moè dovesti do pojavqivawa jedne ili dve nove stranke. Stara SRS vi{e ne postoji.” Kasnije 8. septembra, predsednik Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} (SPS) objavila je da je Nikoli} formirao novi poslani~ki klub pod nazivom “Napred Srbijo”. (Na sastanku, ranije tog dana, \uki}-Dejanovi} je rekla da “~eka da vidi” {ta }e Nikoli} u~initi, uz napomenu da neki poslanici SRS-a biraju konstruktivan pristup radu parlamenta). B92 javqa da se, do 8. septembra, 11 poslanika SRS-a pridruìlo novoj grupi: Boìdar Deli}, Gojko Radi}, Mileta Poskurica, Dobrislav Preli}-Doki, Oto Ki{ Marton, Predrag Mijatovi}, Jorgovanka Tabakovi}, Mi}o Rogovi}, Vu~eta To{kovi}, Zoran Babi} i Nikoli}. Do 9. septembra, broj je porastao na 19. Postoje spekulacije da }e i drugi ~lanovi SRS-a, kao {to su generalni sekretar Aleksandar Vu~i} ili poslanik Zoran Krasi}, na kraju pre}i kod Nikoli}a, iako se obojica navodno dvoume da li da izgube prihode koje dobijaju od u~e{}a u timu za odbranu [e{eqa. Dragan Todorovi}, predsednik Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke, odmah je objavio da }e svi koji su se pridruìli Nikoli}evoj grupi biti izba~eni iz stranke i parlamenta. Nikoli} je 8. septembra novinarima rekao da je “izgubio blanko ostavke”, {to podrazumeva da novo rukovodstvo SRS ne}e biti u stawu da vrati mandate. Tako|e je tvrdio da odluku o oduzimawu mandata poslanicima donosi Administrativni odbor Skup{tine Srbije, kojim predsedava on, a ne stranka. îni se da su Ustav i Zakon o izborima donekle kontradiktorni po pitawu poslani~kih mandata; odluka Ustavnog suda iz 2003. godine glasi da poslanici, a ne stranke, raspolaù svojim mandatom.

Razlaz o~ekivan, trenutak razlaza iznena|ewe Upoznati posmatra~i su o~ekivali eventualnu podelu Nikoli}[e{eq, ali su ipak iznena|eni brzinom, po{to nisu o~ekivali rasplet pre kraja su|ewa [e{equ. Urednik VIP-a Braca Gruba~i}, koji ima kontakte unutar Srpske radikalne stranke, nam je 6. septembra rekao da je Nikoli} bio primoran da deluje ranije nego {to je planirano, kada je [e{eq reìrao da, sa svojim tvrdokornim sledbenicima u skup{tini, napadne 2. septembra Nikoli}a povodom sastanka sa Tadi}em. (Poslanici SRS Nata{a Jovanovi}, Vjerica Radeta i Gordana Pop-Lazi} koristile su vulgaran re~nik i klele predsednika Tadi}a i “nekoga iz stranke ko se sastaje sa wim.”) Gruba~i} tvrdi da je Nikoli} odlu~io da podrì SSP, nakon {to je, krajem avgusta, bio na sastanku sa predsednikom Tadi}em, za koji se pri~a da ga je organizovao vlasnik “Delte” Miroslav Mi{kovi}. Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas nam je 5. septembra, pre ostavke Nikoli}a, rekao da SRS zauzima proevropski pristup, mnogo 767

konstruktivniji od DSS-a biv{eg premijera Ko{tunice. \ilas je rekao da ima dobre, “normalne” odnose sa Nikoli}em i misli da bi biv{a radikalka i gradona~elnik Novog Sada Maja Gojkovi} mogla da se vrati u SRS ako bi stranka nastavila taj umereniji kurs. (Ostali, kao {to je direktor carine Predrag Petronijevi}, su nas upozorili, me|utim, da su Nikoli} i wegovi simpatizeri nepopravqivi, ba{ kao i [e{eqeva tvrda struja.) Na{ kontakt u me|unarodnoj zajednici koji se sastao sa Nikoli}em 1. septembra, izvestio nas je o Nikoli}evom nezadovoqstvu Srpskom radikalnom strankom, a otvoreno je govorio o planovima za formirawe nove stranke nakon povratka [e{eqa iz Haga. Na{ kontakt je zakqu~io da je spor sa [e{eqem oko SSP posledwa kap za Nikoli}a, wegova ostavka je dokaz da [e{eq uni{tava svoju stranku iznutra. Opozicioni partner SRS, DSS, se drì po strani. Potpredsednik DSS Aleksandar Popovi} nam je 9. septembra rekao da DSS ima ograni~eno znawe o unutra{wim mahinacijama u SRS-u. “Delimo zajedni~ke stavove kao opozicija, ali se ne slaèmo po mnogo vi{e pitawa”, rekao je Popovi}. Na pitawe da li }e Nikoli}eva frakcija biti privla~nija za DSS kao partner u opoziciji, Popovi} je odgovorio: “Pitajte stru~wake za SRS u Va{ingtonu, oni znaju vi{e o radikalima od nas.”

Komentar Popovi} je mislio na {iroko rasprostrawene glasine, tokom izbora 11. maja, da su Sjediwene Dràve finansirale radikale u ciqu podsticawa priznawa Kosova od strane evropskih dràva. Logika je bila da bi, ako radikali do|u na vlast, Kosovo dobilo vi{e simpatija za svoju nezavisnost. SRS – mr{avija i opasnija? Nikoli}ev odlazak sa ~elne pozicije ostavqa tvrdokorne {e{eqevce sa ~vrstom kontrolom nad strankom. Dragan Todorovi}, predsednik Izvr{nog odbora SRS, izabran je 8. septembra da zameni Nikoli}a kao {ef poslani~kog kluba Srpske radikalne stranke. Gordana PopLazi} }e biti wegov zamenik. SRS ne èli da da Nikoli}u priliku da zameni [e{eqa na strana~kom kongresu; potpredsednik Milorad Mir~i} je najavio da }e mesto zamenika predsednika ostati upra`weno do slede}eg redovnog kongresa, 2010. godine (Statut stranke dozvoqava raspisivawe vanrednog kongresa na zahtev predsednika stranke, Izvr{nog odbora ili jedne petine lokalnih odbora, Nikoli} moè biti u mogu}nosti da iskoristi tre}u opciju ako odlu~i da se suprotstavi [e{equ direktno). 768

Gruba~i} predvi|a da }e popularnost SRS opasti posle ostavke Nikoli}a. Patolo{ki nacionalisti i tvrda antievropska struja ne idu u korak sa ogromnom ve}inom srpske javnosti; nedavno istraìvawe pokazuje da je 61 odsto Srba za ulazak u EU. (Iako neki posmatra~i tvrde da su [e{eqevi zapaqivi govori doprineli popularnosti SRS vi{e nego umeren pristup Nikoli}a, jasno je da je podr{ka SRS-u pove}ana od kako je Nikoli} postao vr{ilac du`nosti {efa 2003. godine, a u 2008. je bio na samo 120.000 glasova od pobede nad Tadi}em i obezbedio je 77 poslani~kih mesta u parlamentu za SRS). Gruba~i} o~ekuje da }e za jedan do dva meseca Nikoli} formirati novu politi~ku grupaciju sa biv{im funkcionerom SRS Majom Gojkovi} (koja je napustila stranku u novembru 2007.) i/ili NS Velimira Ili}a, nakon ~ega }e do}i do velikog me{awa politi~ke desnice, za {est meseci do godinu dana. Na osnovu wegovih poteza, pre svega osnivawa poslani~kog kluba 8. septembra, jasno je da je Nikoli} odlu~io da ostane u politici, a ne da se tiho povu~e. Ako uspe u stvarawu umerenije i konstruktivnije opozicione grupacije, moè do}i do otvorenosti za saradwu. Nasuprot tome, neuspeh bi ostavio SRS u punoj snazi u parlamentu i bez uticaja umerenih u vrhu, stvaraju}i rizik od daqe polarizacije i opstrukcije evropskih te`wi Srbije. Manter

CCXL Referenca: 08BELGRADE929 Wikileaks id: #169074 Tema: Srpski parlament odobrava Sporazum o stabilizaciji sa EU i energetski sporazum sa Rusijom Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 9. septembar 2008. u 15.54 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/09/08BELGRADE929.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpski parlament je 9. septembra usvojio i Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu EU i energetski sporazum sa Rusijom, okon~av{i time vi{emese~ni zastoj u vezi sa ta dva ugovora. Usvajawe Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu bio je prioritet nove proevropske vlade na ~elu sa Demokratskom strankom (DS). Usvajawe energetskog sporazuma povoqnog za Rusiju istovremeno kad i SSP omogu}ilo je DS da za{titi svoje desno krilo od kritika opozicije. Sada, kad je Srbija ratifikovala SSP, vlada se nada da }e EU uskoro odlu~iti da primewuje prelazni trgovinski sporazum, {to bi omogu}ilo Srbiji da se pomeri korak bliè svome ciqu: integraciji u Evropu. 769

Parlament usvaja ugovore Srpski parlament je 9. septembra usvojio Zakon o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, kao i Zakon o ratifikaciji prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Ukupno 140 narodnih poslanika (od 168 prisutnih) glasalo je za SSP i prelazni sporazum. Dvadeset osam poslanika iz Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije (DSS-NS) glasalo je protiv. Da ne bi u~inili upadqivim sve dubqe pukotine u svojoj partiji (poseban telegram) poslanici iz Srpske radikalne stranke (SRS) su apstinirali. Energetski sporazum sa Rusijom, ukqu~uju}i i prodaju 51% srpske nacionalne kompanije NIS ruskom Gazpromu, usvojen je sa 214 glasova za, 22 protiv i jednim uzdrànim. Slede}i korak u primeni energetskog sporazuma bi}e pregovori sa Rusijom o detaqima kupovine NIS-a. Rezolucija o Kosovu povu~ena Budu}i da nije mogla da postigne politi~ki konsenzus sa svim parlamentarnim strankama, 8. septembra, vlada je povukla svoj nacrt rezolucije o kontinuitetu dràvne politike prema Kosovu. Ministar za Kosovo Goran Bogdanovi} rekao je lokalnim medijima 9. septembra da povla~ewe rezolucije koju je predloìla vlada ne zna~i promenu u politici vlade prema Kosovu i da Srbija nikada ne}e priznati nezavisnost Kosova. Umesto rezolucije, Zakonu o ratifikaciji SSP dodat je, na predlog SRS, jedan amandman koji potvr|uje teritorijalni integritet Srbije: “Srbija... tuma~i odredbe SSP kao potvrdu da SSP ne remeti teritorijalni integritet Srbije, posebno status Kosova i Metohije (kao dela Srbije), {to je garantovano Rezolucijom 1244 SB UN”, re~eno je u vladinom saop{tewu za medije nakon glasawa. Slede}i koraci sa EU Sada, kada je ratifikovan SSP i Prelazni trgovinski sporazum, Srbija se nada da }e EU odlu~iti da primeni ovaj drugi, na sastanku ministara spoqnih poslova EU 15. septembra. Kada su ta dva sporazuma sa EU potpisana, aprila 2008. godine, kao poku{aj da se da vetar u le|a srpskim prozapadnim strankama uo~i parlamentarnih izbora, EU je uslovila primenu ovih sporazuma punom saradwom Srbije sa Ha{kim tribunalom (MKTJ). Od hap{ewa optuènika MKTJ Radovana Karayi}a, krajem jula, srpski lideri su smatrali da bi primena Prelaznog trgovinskog sporazuma pokazala dobru voqu EU prema Srbiji i priznawe wenim nastojawima da sara|uje sa MKTJ. Tuìlac MKTJ Ser` Bramerc bi trebalo da doputuje u Beograd 10. septembra, a Srbija se nada da }e on dati pozitivnu ocenu saradwe Srbije sa tribunalom, uo~i sastanka EU 15. septembra. “Nadam se da }emo dobiti pozitivnu ocenu od tuìoca Serà Bramerca o na{oj saradwi sa Ha{kim tribunalom, {to je 770

veoma va`no za primenu trgovinskog sporazuma”, rekao je predsednik Boris Tadi} 3. septembra, dok je u Briselu lobirao za interese Srbije.

Komentar Uprkos produènoj opstrukciji od strane opozicionih stranaka u parlamentu, nova Vlada Srbije uspela je u usvajawu SSP, dovode}i ga u vezu sa kontroverznim energetskim poslom sa Rusima, {to je posluìlo kao {tit protiv kritika opozicije. Time je vlada uspe{no ispunila jedno od krupnih obe}awa iz prole}ne kampawe. Me|utim, mawe je izvesno da }e EU smatrati napore Srbije da sara|uje sa Hagom dovoqnim za primenu prelaznog trgovinskog sporazuma. Bez pozitivne ocene od strane Bramerca ili brzog hap{ewa ha{kog optuènika Ratka Mladi}a, Srbija ima malo mogu}nosti da uti~e na odluku EU. Manter

CCXLI Referenca: 08BELGRADE966 Wikileaks id: #169939 Tema: Energetski sporazum sa Rusijom – ima li ga ili ne? Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 16. septembar 2008. u 5.23 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/09/08BELGRADE966.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpski parlament je 9. septembra glasao sa 214 prema 18 za okvirni energetski sporazum sa Rusijom, koji ukqu~uje prodaju dràvne naftne firme NIS Gazpromu. Ratifikacija ovog posla dobila je skoro jednoglasnu podr{ku od strane svih ukqu~enih strana. Nakon ratifikacije sporazuma, srpska vlada }e otpo~eti pregovore sa ruskom vladom i Gazpromom o detaqima prodaje NIS. Istovremeno sa glasawem o ratifikaciji, srpska vlada je objavila izve{taj Diloit i Tu{a (Deloitte i Touche), koji procewuje NIS na 31 milijardu dolara. Me|utim, nedavne izjave zvani~nika srpske vlade u javnosti sve vi{e su usmerene na kapacitet grane naftovoda Ju`ni tok koja prolazi kroz Srbiju, nego na cenu koju treba platiti za NIS. Glasawe u parlamentu sa ogromnom podr{kom Kao {to je izve{teno, srpski parlament je velikom ve}inom glasao za ratifikaciju okvirnog energetskog sporazuma potpisanog sa Rusijom u januaru. êtiri ~lana vladaju}e koalicije i Lige socijaldemokrata Vojvodine, zajedno sa ~lanovima opozicione LDP i Unijom vojvo|an771

skih Ma|ara (sedi{te NIS-a je u Vojvodini) bili su jedini poslanici koji su glasali protiv ratifikacije sporazuma, prilikom glasawa 214 prema 18. Budu}i da je taj posao sna`no povezan sa vo|stvom partije biv{eg premijera Ko{tunice, DSS, a da se Srpska radikalna stranka (SRS) preusmerava na svoje veze sa istokom, i ~lanovi DSS i SRS podràli su sporazum.

Sitnice su problemati~ne Vlada Srbije }e sada morati da pregovara o detaqima prodaje naftne firme NIS, koja je u dràvnom vlasni{tvu, Gazpromu. Zamenik premijera i ministar ekonomije Mla|an Dinki} (G17), koji nam uporno ponavqa da 51% NIS-a vredi vi{e od 555 miliona dolara koje je Gazprom prihvatio da plati u januaru, bi}e na ~elu pregovara~kog tima Vlade Srbije. Dinki} se usprotivio ugovorenom poslu prodaje NIS-a Gazpromu, ali on }e imati ograni~ewa dokle moè da se nateè sa Rusima, budu}i da }e u timu biti i ministar finansija Dragutinovi}eva (DS), ministar energetike [kundri} (SPS) i, {to je najva`nije, ministar spoqnih poslova Jeremi} (DS) i savetnik predsednika Tadi}a Biserka Jeftimijevi}-Driwakovi}. Predsednik Tadi} bio je sa tada{wim premijerom Ko{tunicom i tada{wim predsednikom Putinom u Moskvi na potpisivawu sporazuma u januaru. Malo je verovatno da }e Tadi} dopustiti da ovaj sporazum propadne, budu}i da se boji napada svojih desno orijentisanih saradnika zato {to ne odràva jake veze sa Rusijom. Na konferenciji za novinare, 9. septembra, Dinki} je rekao da bi Gazprom trebalo da ponudi minimalnu cenu za NIS, zasnovanu na po{tenoj trì{noj vrednosti deonica zaposlenih i gra|ana (misle}i pritom na Diloitovu procenu od 3,1 milijardu dolara za ceo NIS). Dinki} je rekao da bi, tako|e, bilo prihvatqivo kad bi Gazprom pristao da obezbedi dodatni novac za izgradwu infrastrukture u Srbiji. On je dodao da, ako bi NIS bio poklon Rusima, onda bi to trebalo da bude javno re~eno. Slede}eg dana, jedan zvani~nik iz DSS-a, stranke biv{eg premijera Ko{tunice, dao je izjavu za {tampu da je energetski sporazum, ustvari, poklon Rusije Srbiji, budu}i da se Rusija nudi da izgradi naftovod Ju`ni tok kroz Srbiju. Ruski odgovor Ruski ambasador Konuzin upozorio je u pismu od 30. avgusta, upu}enom vode}em srpskom dnevnom listu “Politika”, da odlagawe ratifikacije sporazuma moè “rezultovati odlagawem, a mo`da i gubicima mogu}ih ulagawa u Srbiju”. Nakon glasawa o ratifikaciji, predstavnik Ruske trgovinske i industrijske komore (Russian Chamber of Trade i Industry) sa sedi{tem u Beogradu, Juri Buligin navodno je rekao, na sastanku Privredne komore Srbije, da se mo`da ne}e nastaviti sa projektom 772

gasovoda Ju`ni tok u Srbiji, jer je to jedno “politi~ko pitawe” i ima “ozbiqnih problema u oblasti energetske saradwe”.

Vi{e investicija ili ve}a cev? Sr|an Mihajlovi}, savetnik generalnog direktora NIS-a, rekao nam je 10. septembra da }e Dinki} te{ko izvu}i od Rusa cenu ve}u od 555 miliona dolara za NIS. Tadi}ev savetnik Driwakovi}eva imala je isto gledi{te, rekav{i nam 12. septembra da o~ekuje da se pregovori ne}e razvla~iti, a da bi ona bila veoma iznena|ena ako bi do{lo do promene u ceni NIS-a. Mihailovi} je rekao da je Dinki}evo interesovawe za cenu povezano sa wegovim programom besplatnih akcija, po kojem }e akcije NIS-a biti podeqene gra|anima Srbije, pa je wegova èqa da te akcije vrede {to je vi{e mogu}e. On je nagovestio da }e Dinki} mo`da traìti pristanak Gazproma da otkupi akcije podeqene zaposlenima u NIS-u i gra|anima Srbije, na bazi vrednosti od 3,1 milijardu dolara. Dinki} bi tako|e mogao da iz prodaje izuzme ne{to od aktive (ili “imovine”, prim, prev.) NIS-a. Dinki}, a kasnije ministar energetike [kundri}, u intervjuu “Politici” 13. septembra, usmerili su se se na traèwe sporazuma s Rusijom da pove}a veli~inu ogranka gasovoda Ju`ni tok koji prolazi kroz Srbiju sa 10 milijardi kubika na 15-18 milijardi kubika. [kundri} je tako|e rekao da }e Vlada Srbije traìti bliè odre|ewe obaveza od strane Rusije u pogledu izgradwe Ju`nog toka kroz Srbiju. Ovaj napor da se iznudi obaveza za ve}i kapacitet cevovoda koji prolazi kroz Srbiju moè biti poku{aj da se prona|e ne{to {to bi Tadi} mogao da prikaè kao ono {to Gazprom daje u zamenu za diskontnu cenu, koju je ta firma ponudila NIS-u. Komentar Velika podr{ka okvirnom energetskom sporazumu sa Rusijom u srpskom parlamentu isti~e veliki polet u pozadini tog posla. Mada zamenik premijera Dinki} poku{ava da izbaci iz koloseka ili ponovo pregovara o prodaji NIS-a Gazpromu, malo je verovatno da }e on biti u stawu da postigne i{ta vi{e do skromnog pove}awa Gazpromovih investicionih obaveza ili dodatne, nejasne obaveze da se izgradi ve}i ogranak cevovoda Ju`ni tok kroz Srbiju. Za Gazprom, veli~ina ogranka Ju`nog toka, ako ikada i bude izgra|en, bi}e odre|ena Gazpromovom mogu}no{}u da prona|e mu{terije za gas, a ne èqom Srbije da ima ve}u tranzitnu cev. Srbija tako|e mora da uzme u obzir skoro potpunu zavisnost zemqe od Gazpromovog snabdevawa gasom. Kona~no, predsednik Tadi} i ministar spoqnih poslova Jeremi} imaju malo petqe da nerviraju rusko rukovodstvo umawivawem privla~nosti prodajne ponude. âk i sa prodajom NIS-a, ruske investicije u Srbiju i daqe ostaju ograni~ene. 773

Energetski sporazum ostaje za Srbiju vaàn simbol te`we da zadrì ekonomske veze i sa Istokom i sa Zapadom. Manter

CCXLII Referenca: 08BELGRADE984 Wikileaks id: #170461 Tema: Srbija reaguje na odluku EU da ne primeni prelazni trgovinski sporazum Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 18. septembar 2008. u 15.10 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/09/08BELGRADE984.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Odluka Evropske unije od 15. septembra da ne odobri prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom do~ekana je sa razo~arewem i delimi~nom qutwom u Vladi Srbije. Opozicione stranke koriste ovu odluku tvrde}i da }e EU da “ucewuje” Srbiju da prizna Kosovo, {to }e biti jedan od uslova za ~lanstvo. Mada }e srpska vlada nastaviti da polako radi na evropskoj integraciji, odluka EU je prepreka nastojawu vladaju}ih stranaka da pokaù opipqive rezultate politi~ki te{kih poteza, kao {to je hap{ewe Radovana Karayi}a. Reakcija vlade: razo~arewe Zvani~nici srpske vlade izrazili su razo~arewe u pogledu odluke Saveta ministara Evrope od 15. septembra, kojom nije odobren prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Pre sastanka postojale su velike nade da }e EU odobriti sporazum kao priznawe za hap{ewe Radovana Karayi}a. Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} rekao je novinarima 15. septembra da odluka ministara “nije poraz, ve} vi{e odlagawe narednog koraka prema Uniji.” Jeremi} je odluku Holandije da blokira konsenzuz o primeni sporazuma pripisao wenom {irem protivqewu pro{irewu EU, dodaju}i da, kad saradwa sa MKTJ bude zavr{ena, “Holandija vi{e ne}e imati nijedan argument protiv”. Prvobitna reakcija potpredsednika vlade za evropske integracije Boìdara \eli}a bila je o{trija; on je tvrdio da je “Holandija po~inila Srbiji veliku nepravdu”. Dodao je da raste podr{ka Srbiji u okviru EU i da }e Srbija nastaviti da ispuwava sve obaveze koje su potrebne za evropsku integraciju. \eli}, ~iji su raniji komentari davali nade pre sastanka EU, delovao je kao da poku{ava da prigu{i o~ekivawa 16. septembra, kada je najavio da }e slede}a prilika za odmrza774

vawe sporazuma biti u decembru, nakon {to glavni tuìlac Ha{kog tribunala, Ser` Bramerc, podnese svoj izve{taj Savetu bezbednosti UN (Du{an Igwatovi}, direktor Kancelarije Nacionalnog saveta za saradwu sa MKTJ, izrazio nam je 15. septembra svoje nezadovoqstvo Bramercovim odbijawem da sastavi zvani~an izve{taj za Savet ministara EU nakon wegove posete Beogradu 10-11. septembra). \eli}ev savetnik, Ksenija Milivojevi}, rekla nam je 17. septembra da su Srbi posebno razo~arani, jer smatraju da je holandski ministar spoqnih poslova, Maksim Verhagen, personalizovao stvar; on je navodno rekao: “Saradwa sa MKTJ postoji kad ja kaèm da postoji”. Milivojevi}eva je istakla da, nakon odobrewa Prelaznog trgovinskog sporazuma, postoje jo{ dva koraka – ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) i sticawe statusa kandidata – {to }e biti uslovqeno saradwom sa MKTJ. Mada Srbija ne o~ekuje uslugu za uslugu za hap{ewe Karayi}a, sada izgleda kao da EU nije u~inila ni{ta zauzvrat, a to oja~ava ose}awe u javnosti da Srbija nikad ne moè da u~ini dovoqno da ispuni me|unarodne zahteve. Ovo je neke u vladi u~inilo nevoqnim da “pomognu” EU u vezi Euleksa, po{to bi to javnosti delovalo kao pot~iwavawe Srbije EU, rekla je Milivojevi}eva. Prvi paket evropskih zakona bi}e, i pored toga, donet u parlamentu. Suzana Grubje{i}, {ef poslani~ke grupe G17 plus, tako|e nam je 17. septembra rekla da je wena stranka veoma razo~arana ishodom u Briselu. Ona je mislila da su \eli}evi komentari uo~i sastanka bespotrebno pospe{ili o~ekivawa, ali je najve}i deo krivice pripisala EU zbog nepriznavawa napora Srbije. Grubje{i}eva je rekla da wena stranka podràva zahtev opozicije za raspravu o odluci EU, kao na~in da se uputi javnost. Od 2001, rekla je, parlament je usvojio 15 rezolucija o Kosovu, a samo jednu o evropskim integracijama. Ona je prokomentarisala da je zbuwena predlogom evropskog komesara za pro{irewe Olija Rena da bi Srbija trebalo jednostrano da primewuje delove trgovinskog ugovora, woj nije bilo jasno na koje odredbe Ren misli.

Reakcija opozicije: ucena Opoziciona Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka (SRS) opisale su odluku Saveta ministara kao “kontinuiranu politiku ucewivawa Srbije od strane EU”, sra~unatu na to da natera Srbiju da prizna nezavisnost Kosova. Osvr}u}i se na vi{estruke izjave opozicije u kojima se kritikuje vlada, Milivojevi}eva je komentarisala da je odluka EU do{la u vrlo nepovoqnom trenutku, kada je postojala prilika da se glasa~i SRS koji podràvaju EU pridobiju za DS ili druge proevropske stranke. Odbijawe od strane Brisela }e, umesto toga, usmeriti te glasa~e ka nazadnim elementima u SRS (isto se moè re}i i za ~lanove DSS koji razmi{qaju da napuste brod koji tone). 775

Vukova poseta pogre{noj prestonici Po re~ima biv{eg jugoslovenskog ambasadora Mihajla Crnobrwe, “ovo samo pokazuje koliko malo ova vlada razume kako EU radi”. On nam je 16. septembra rekao da Srbija gubi vreme na odlaske u Brisel radi vr{ewa pritiska na EU da ubedi Holan|ane. “Trebalo je da odu u Hag i pri~aju direktno sa wima”, rekao je. Crnobrwa misli da }e EU na kraju odobriti sporazum, ali kaè da ograni~ewe ostaje isto – ne pre nego {to Mladi} bude uhap{en. Komentar Razo~arewe odlukom EU osetno je u Beogradu, ~ak i me|u qudima koji su bili svesni da je bilo malo verovatno da }e Holan|ani promeniti svoj stav. Ovaj zastoj verovatno ne}e u zna~ajnoj meri negativno uticati na napore srpske vlade da ide putem integracije u Evropu. To nanosi {tetu naporima proevropskih politi~kih stranaka da pro{ire svoju bazu privla~ewem pristalica ostataka SRS i DSS. Srpskim politi~arima bi bilo boqe da pa`qivo odmere o~ekivawa javnosti u pogledu pristupawa Evropi i da prerano ne obe}avaju previ{e. Bra{

CCXLIII Referenca: 08BELGRADE1026 Wikileaks id: #172164 Tema: Srpska autonomna pokrajina Vojvodina predstavqa svoj nacrt statuta o samoupravi Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 1. oktobar 2008. u 14.45 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/10/08BELGRADE1026.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Nacrt nove zakonske regulative o raspodeli vlasti u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, koji je objavila vladaju}a koalicija u pokrajini, okupqena oko DS-a, navukao je na sebe kritiku nacionalisti~kih stranaka, koje ga napadaju kao protivustavan i separatisti~ki. DS-ovi koalicioni partneri, G17 plus i Liga socijaldemokrata Vojvodine, posmatraju nacrt statuta kao daleko od savr{enog, ali potreban kako bi se pove}ale nadle`nosti Vojvodine i omogu}ila o~ajni~ki potrebna decentralizacija Srbije. Zacrtani Statut, kakvog ga propisuje Ustav iz 2006. godine, done}e pokrajinskoj vladi dodatnu zakonodavnu vlast i sposobnost da zadrì sopstvene prihode, kako bi pospe{ila ekonomski razvoj. Uprkos tvrdwama nacionalista, nacrt ne pove}ava zna~ajnije nadle776

`nosti pokrajine, i daje joj zna~ajno mawe autonomije nego {to je pokrajina imala pre nego {to je 1988. godine wen autonomni status ukinuo tada{wi {ef srpske partije Slobodan Milo{evi}. (Ovo je direktan prevod Manterovih re~i, verovatno pod “srpskom partijom” misli na Savez komunista Srbije – prim. prev.) Mada su optu`be za separatizam uobi~ajene u Vojvodini, srpske nacionalisti~ke grupe mogle bi da iskoriste ovu priliku za prikupqawe politi~ke podr{ke za svoje onemo}ale nacionalisti~ke agende.

Statut najboqi mogu}i – za sada Vladaju}a koalicija u srpskoj Autonomnoj pokrajini Vojvodini, okupqena oko Demokratske stranke (DS), objavila je nacrt novog statuta 19. septembra. Zamenik predsednika Izvr{nog ve}a Ivana Duli}Markovi} (G17 plus), rekla nam je 24. septembra da je komitet pravnika i politi~ara iz DS i Saveza vojvo|anskih Ma|ara (SVM) izradio nacrt statuta. DS je kasnije unela izmene koje su joj predloìli drugi koalicioni partneri u Vojvodini – G17 plus, Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Liberalno-demokratska partija (LDP). Ona je rekla da su napetosti izme|u vojvo|anskih politi~ara, koji se zalaù za ve}u decentralizaciju {irom zemqe, i “vla{}u opsednutih” strana~kih centrala iz Beograda, ograni~ile ono {to je DS bila u stawu da unese u statut. Srpski Ustav dodatno je ograni~io nadle`nosti koje bi Vojvodina mogla da ima. S obzirom na te okolnosti, Duli}ka gleda na taj nacrt kao na najboqe {to Vojvodina moè da dobije za sada. Ona o~ekuje da Skup{tina Srbije lako usvoji statut. Profesor Dragor Hiber, jedan od glavnih tvoraca sada{weg Ustava, tako|e nam je potvrdio 24. septembra da }e nacrt statuta omogu}iti pokrajini naj{iru mogu}u autonomiju, a da ne prekr{i vaè}e ustavne norme. On je predvideo da }e pokrajina, u nazna~enim oblastima u kojima bi Vojvodina mogla da usvaja svoju zakonsku regulativu, kao {to su prosveta, zdravstvo i kultura, biti u stawu da omogu}i ve}u za{titu gra|anskih prava nego {to to omogu}ava zakonodavstvo na nacionalnom nivou. Sawa Siflis, direktor LSV za me|unarodnu saradwu, rekla nam je 24. decembra da wena stranka nije sasvim zadovoqna nacrtom, ali da shvata da je to najboqi mogu}i nacrt za sada. LSV je svoj strana~ki program zasnovala na vra}awu kontrole nad vojvo|anskom strukturom vlasti i ekonomijom, koja je izgubqena kada je Milo{evi} poni{tio autonomiju Vojvodine i Kosova, 1988. godine. Zajedno sa SVM, LSV je 2007. napravila nacrt novog statuta, koji bi vladi Vojvodine doneo pravu zakonodavnu, izvr{nu i pravosudnu vlast, vlasni{tvo nad svom dràvnom imovinom u pokrajini, kao i mogu}nost da ostvaruje prihode kroz poreze, dohotke i druga sredstva. Siflis je rekla da sada{wi DS-ov nacrt 777

zaostaje za tim idealom u nekoliko oblasti, mada je priznala da bi mnoge od nadle`nosti koje LSV traì za Vojvodinu predstavqale kr{ewe sada{weg Ustava (kojem se LSV protivila). Lideri LSV-a tako|e nisu bili zadovoqni time {to DS nije ukqu~ila sve svoje koalicione partnere u izradu nacrta, iako se DS pozabavila osnovnim kritikama od strane LSV-a pre nego {to je u javnost iznela nacrt. Siflis je rekla da je wena stranka prihvatila nacrt zato {to on jeste korak napred i zato {to stranka nema dovoqan oslonac unutar same koalicije kako bi insistirala na daqim promenama, po{to DS ima apsolutnu ve}inu u Vojvodini.

Opozicija kritikuje nacrt Statuta Vojvodine Zvani~nici iz Demokratske stranke Srbije (DSS), Srpske radikalne stranke (SRS), Nove Srbije (NS) i poslani~kog kluba Tomislava Nikoli}a “Napred Srbijo”, kritikovali su nacrt ~im su wegovi delovi objavqeni. Izneli su napade da nacrt daje pokrajini protivustavna ovla{}ewa i da je separatisti~ki. Poslanik DSS-a (i biv{i ministar za Kosovo) Slobodan Samaryi} rekao je da statut daje pokrajini atribute dràve. Predsednik DSS-a Vojislav Ko{tunica rekao je da je statut korak ka Titovom Ustavu iz 1974. godine, koji je, kako kaè, najavio rasturawe Jugoslavije. Ko{tunica, koji je objavio svoj, rivalski nacrt, a koji predvi|a znatno niì nivo autonomije, rekao je da je va`no primetiti da je statut Vojvodine predloèn u istoj godini kada i kosovska deklaracija o nezavisnosti. Predsednik NS-a Veqa Ili} optuìo je Evropsku uniju da ohrabruje separatizam u Vojvodini, kako bi napravila Srbiju “{to mawom i {to jadnijom je mogu}e”. Bojan Pajti}, predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine, odgovorio je da je nacrt statuta napravqen u skladu sa Ustavom Srbije, a da su nove nadle`nosti usmerene prvenstveno na ekonomski razvoj. On je istakao da Vojvodina ne}e imati nikakvu zakonodavnu vlast, policiju ili vrhovni sud. Ustav propisuje novi statut Iako kriti~ari tvrde da nacrt sam po sebi predstavqa separatisti~ki ~in, nadgradwa statuta je jedan od mnogih delova primene zakonske regulative koju propisuje Ustav iz 2006. godine. Ustav propisuje da sada{wi saziv vojvo|anske skup{tine (prvi izabran otkako je Ustav stupio na snagu), nacrt statuta, prethodno usvojen dvotre}inskom ve}inom u Skup{tini Vojvodine, dostavi Skup{tini Srbije u roku od 90 dana od wenog prvog zasedawa. Statut se sada nalazi u fazi javne rasprave, a Skup{tina Vojvodine glasa}e o wegovom prosle|ivawu Skup{tini Srbije 15. oktobra, ba{ po isteku roka od 90 dana. Skup{tina Srbije nema predvi|eni rok u okviru kojeg mora da glasa o statutu. Statut }e stupiti na snagu kada ga Skup{tina Srbije bude usvojila prostom ve}inom. 778

Osnovne odredbe Nacrt statuta ne sadrì nikakve nagove{taje u vezi sa secesijom, dok su po Ustavu iz 1974. godine republike posebno imale pravo na otcepqewe. Tokom devedesetih, Kosovo je poku{avalo da postane republika, kako bi se ustavno otcepilo. Nadaqe, svi tvorci nacrta javno su i naro~ito osudili separatizam. Nacrt statuta promeni}e naziv Izvr{nog ve}a Vojvodine u “pokrajinska vlada”. On tako|e daje Skup{tini Vojvodine ovla{}ewe da usvaja “pokrajinske skup{tinske odluke”, koje su saglasne sa zakonima na dràvnom nivou, ili tamo gde zakoni na dràvnom nivou ne postoje. Skup{tina Vojvodine bi}e u mogu}nosti da postavqa sudije po okru`nim sudovima u Vojvodini, kao i za srpski Visoki savet sudstva i Ustavni sud, {to }e potvr|ivati Skup{tina Srbije. Nacrt ovla{}uje Skup{tinu Vojvodine da se bavi oblastima kao {to su za{tita ìvotne sredine, kultura, mawinska prava, infrastruktura i ekonomski razvoj. Statut }e dati Vojvodini pravo da ostvaruje prihode kroz porez na poslovawe i imovinu, u skladu sa srpskim zakonima i Ustavom. (Primedba: LSV nam tvrdi da u praksi Vojvodina ne}e biti u stawu da prikupqa poreze, po{to sada{wi Ustav ne dozvoqava pokrajini da sakupqa poreze.) Vojvodina }e tako|e zadràti nadle`nosti koje sada uìva, ukqu~uju}i i mogu}nost da odredi svoj buyet u granicama od 7 odsto od nacionalnog buyeta koji Ustav dodequje pokrajini. Komentar Tabloidna {tampa i nacionalisti~ki politi~ari prozivaju avet vojvo|anskog separatizma kad god je Vojvodina u vestima. Kosovo je tako|e imalo status pokrajine od 1974. do 1988, i nacionalisti sada koriste zabrinutost da je Vojvodina slede}a koja }e oti}i. Posledwe kritike ne predstavqaju ni{ta novo. Statut ne}e {iroko pove}ati nadle`nosti Vojvodine, a sve stranke u pokrajinskoj vladaju}oj koaliciji javno su osudile separatizam. Svejedno, statut je meta za nacionalisti~ke grupe, koje se sada grabe za javne teme, posle poraza na ovogodi{wim predsedni~kim, parlamentarnim i lokalnim izborima. Manter

CCXLIV Referenca: 08BELGRADE1029 Wikileaks id: #172292 Tema: Tadi} razja{wava komentare o podeli Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 2. oktobar 2008. u 12.03 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu 779


Rezime Kao odgovor na uskome{anost u medijima povodom wegovih posledwih komentara u vezi otcepqewa Kosova, srpski predsednik Boris Tadi} odrào je konferenciju za novinare 30. septembra, da bi razjasnio stav Srbije po pitawu Kosova. On nije potpuno odbacio ideju podele, ali je naglasio da je on ne predlaè i da bi je razmotrio samo ako bi sve druge opcije propale. Ambasador je 30. septembra i 1. oktobra javno izjavio da se SAD protive podeli. Ambasada je potvr|ivala tu poruku na svim nivoima srpske vlasti. U me|uvremenu, uprkos o~iglednoj èqi mnogih Tadi}evih savetnika da stvari vrate u prvobitno stawe, politi~ari i politi~ki analiti~ari su aktivno i otvoreno raspravqali o prednostima podele. Tadi} kaè da on ne predlaè podelu Nakon kontroverze izazvane wegovom izjavom RTS-u 29. septembra da je spreman da razmotri podelu Kosova kao krajwi izlaz, srpski predsednik Boris Tadi} odrào je konferenciju za novinare 30. septembra, da bi razjasnio dràvnu politiku prema Kosovu. Tadi} je izjavio da bi budu}i status Kosova trebalo da bude re{en u okviru su{tinske autonomije, da on ne predlaè podelu kao re{ewe i da Srbija nikad ne}e priznati nezavisnost Kosova. On je dodao da “intelektualci u Srbiji i inostranstvu raspravqaju o pitawu podele i ovo je jedna od opcija koja je svih ovih godina bila nagla{avana u tragawu za re{ewem budu}eg statusa Kosova. O ovome mogu da razmi{qam samo kada sve druge mogu}nosti budu iscrpene, a pitawe da li bih ja podrào ovo re{ewe danas je, sve u svemu, hipoteti~ka stvar”. Ambasada uzvra}a Ambasador je dao izjavu Foks-Srbiji 30. septembra, u kojoj nagla{ava da SAD ne prihvataju koncept podele Kosova. On je tu poruku ponovio na konferenciji za novinare 1. oktobra u Uìcu, gradu u zapadnoj Srbiji. On je tako|e preneo istu poruku u privatnom razgovoru sa ministrom spoqnih poslova Vukom Jeremi}em i savetnikom predsednika Sr|anom [aperom, pri ~emu su obojica silno insistirali da je {tampa istrgla iz konteksta Tadi}evu izjavu RTS-u od 29. septembra. Oni su rekli da podela nije mogu}a, osim ako sve ostale opcije propadnu. Ambasador je podvukao da to ~ak ni tada ne bi trebalo da bude mogu}e. Javna rasprava besni Brojni srpski politi~ari i analiti~ari komentarisali su pitawe podele. [ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke, Dragan 780

Todorovi}, rekao je novinarima da je Tadi}eva izjava o mogu}nosti podele Kosova pokazala wegove prave namere. êdomir Jovanovi}, lider Liberalno-demokratske partije (LDP) je rekao da “pitawe podele Kosova zna~i vra}awe u politi~ki ìvot tema koje su bile prisutne u Milo{evi}evoj i Ko{tuni~inoj Srbiji, tema koje su se po pravilu zavr{avale debaklom za srpsku dràvu”, dodaju}i da je wegova partija oduvek bila protiv podele Kosova. Biv{i ministar spoqnih poslova Goran Svilanovi} rekao je novinarima da je ideja podele Kosova “jedino realno re{ewe i jedina nova ideja, mada donekle preurawena”; on je dodao da bi podela zahtevala priznavawe albanskog dela Kosova i odustajawe od svih pretenzija. Du{an Jawi} iz Foruma za etni~ke odnose okarakterisao je tu ideju kao vra}awe “mitovima” Dobrice ]osi}a (jugoslovenski predsednik 1992-1993) i tvrdio da je Tadi}eva izjava dokaz da on nema nikakvu strategiju u pogledu Kosova.

Komentar Uprkos poku{ajima Tadi}evih savetnika da umawe va`nost wegovog komentara RTS-u, ~iwenica je da Tadi} nije odbacio podelu kao jednu od opcija u svom “razja{wavawu” 30. septembra. Stoga se ~ini da srpski predsednik nije slu~ajno odabrao da pridoda ovaj novi element doma}oj i me|unarodnoj raspravi o Kosovu. Da li je u potpunosti razmotrio mogu}i negativan uticaj na rezoluciju Srbije koja se poziva na Me|unarodni sud pravde (MSP) u Generalnoj skup{tini UN je drugo pitawe; pretpostavqamo da mogu}nost Srbije da upotrebi savetodavno mi{qewe MSP kao osnov za dovo|ewe u pitawe granica Kosova moè odvratiti neke zemqe od davawa podr{ke rezoluciji koja se poziva ma MSP. Manter

CCXLV Referenca: 08THEHAGUE834; Wikileaks id #172537 Tema: Ambasador Vilijemson upozorio MKTJ da }e Rusija mo`da iskomplikovati rad tribunala Poreklo: Ambasada u Hagu (Holandija) Vreme slawa telegrama: petak, 3. oktobar 2008. u 19.07 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/10/08THEHAGUE834.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Ambasador Vilijemson imao uspe{an sastanak sa zvani~nicima MKTJ Dana 16. septembra 2008, ambasador zaduèn za pitawa ratnih zlo~ina Klint Vilijemson odvojeno se sastao sa predsednikom Me|unarod781

nog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) Faustom Pokarom, glavnim tuìocem Seròm Bramercom i sekretarom Hansom Holcijusom. Sastanci su bili uspe{ni, a Vilijemson je preneo jasnu poruku da su pred MKTJ-om mo`da te{ka vremena, kao posledica pogor{anih odnosa sa Rusijom. Vilijemson je tako|e saznao za novitete u delatnosti MKTJ-a, ukqu~uju}i i raspored slu~ajeva, zahtev MKTJ-a za dodatnih 30 miliona dolara u buyetu i najnovija de{avawa na su|ewu Karayi}u.

Odnos prema novoj ruskoj realnosti Vlada SAD upozorava na teàk put pred nama. Ambasador Vilijemson je na svim svojim sastancima sa MKTJ-om preneo jasnu poruku da bi naru{eni odnosi Zapada i SAD sa Rusijom mogli da se odraze na MKTJ. Vilijemson je pojasnio da je Vlada SAD zabrinuta da }e Rusija sada komplikovati ~itav niz pitawa, ukqu~uju}i i zahtev MKTJ-a za dodatnim buyetskim sredstvima i predlog da se odre|ene delatnosti MKTJ-a nastave i po{to MKTJ bude zatvoren (“preostala pitawa”). Vilijemson je rekao da i Francuska i Velika Britanija dele ovu zabrinutost. Vilijemson je rekao da i Kinezi izgleda {aqu signale da }e i sa wima biti sve teè da se sara|uje. Mada je uveravao osobqe MKTJ u trajnu ameri~ku podr{ku, Vilijemson je upozorio zvani~nike MKTJ-a da moraju da imaju na umu novu politi~ku realnost kada budu razmi{qali i planirali (ukqu~uju}i wihov zahtev za buyetskim uve}awem i bilo kakvim predlozima vezanim za “preostala pitawa”). On je tako|e nagovestio da MKTJ mora da se pripremi i za najgori mogu}i scenario. Tribunal odgovara na upozorewa. Zvani~nici MKTJ primili su ova upozorewa, i imali su najrazli~itije mogu}e reakcije. Pokar je odgovorio tako {to je napravio razliku me|u predlozima koji zahtevaju neku akciju Saveta bezbednosti, rekav{i najpre da ne veruje da }e Rusija blokirati wegov predlog da se produè mandati sudijama, zato {to Rusija “ne moè da stopira teku}e procese”. U odnosu na “preostala pitawa”, on je naga|ao da, kada belgijsko predsedavawe Radne grupe UN za tribunale bude okon~ano u decembru, Rusija }e mo`da èleti da se vrati na mese~nu rotaciju predsedavawa, {to }e usporiti rad na preostalim pitawima. U odgovoru na zabrinutost povodom ruske reakcije, Bramerc je upitao Vilijemsona da li je putovao u Moskvu da raspravqa o pitawima tribunala. Bramerc je rekao da je wegov boravak u Moskvi tokom leta protekao sasvim dobro. (Bramerc se sastao sa ministrom spoqnih poslova Sergejem Lavrovim, koji se raspitivao o strategiji zavr{avawa, a posebno da li bi bilo mogu}e preostale slu~ajeve vratiti u region na su|ewa. Lavrov se tako|e osvrnuo i na osloba|aju}u presudu Haradinaju i optu`be da je OVK trgovala organima, koje proisti~u iz kwige Karle del Ponte. Bramerc je opisao Lavrova kao veoma pristojnog, ali kaè da je zauzeo vrlo ~vrst stav u vezi sa ruskim o~ekivawima o zavr{etku rada tribunala.) Razgovor sa Holcijusom vrteo se oko pose782

te, zakazane za po~etak oktobra, radne grupe Saveta bezbednosti zaduène za pitawa tribunala, naro~ito oko toga da li }e i Rusi u~estvovati u toj poseti. (Komentar: ruski predstavnik jeste bio do{ao.) Holcijus je tako|e nagovestio da se nada da }e sekretarijat mo}i da u roku od par nedeqa snabde radnu grupu finansijskim prora~unima po “preostalim pitawima”, a predloèno je da radna grupa dobije te informacije pre nego {to doputuje u MKTJ. (Komentar: na kasnijem sastanku sa zvani~nicima sekretarijata, slu`beniku ambasade je re~eno da OLA ima kopiju preliminarnog finansijskog scenarija, ali da taj papir ne ubraja u ra~un razne potrep{tine koje nabraja, ve} da umesto toga donosi li~ne brojeve. Osobqe sekretarijata nije komentarisalo mogu}u rusku reakciju na pove}awe buyeta, ali je reklo da je Rusija u potpunosti isplatila svoje doprinose.)

Raspored su|ewa i daqe neizvestan Holcijus je nagovestio da }e se ~etiri su|ewa verovatno oduìti do 2010. godine: Prli}, Tolimir, \or|evi} i @upqanin. (Komentar: slu~aj Karayi} }e se tako|e sigurno oduìti do 2010, isto kao i Peri{i}, za ~ije su|ewe se veruje da }e trajati 24 meseca.) Pokar jeste izrazio zabrinutost u vezi sa rasporedom su|ewa i izrazio frustraciju zbog toga {to Savet bezbednosti odugovla~i sa angaòvawem ad hok sudija. Pokar je pojasnio da zbog tog odugovla~ewa on ne moè da sastavi ve}e za su|ewe Peri{i}u, koje je bilo zakazano da zapo~ne 1. oktobra. Pokar je tako|e primetio da }e u obra}awu Generalnoj skup{tini UN 14. oktobra morati da pomene status su|ewa, a onda }e morati i da prijavi da su|ewa kasne zbog toga {to jo{ nije odobreno kori{}ewe ad hok sudija. (Komentar: po~etak su|ewa Peri{i}u bio je u stvari odloèn za jedan dan, do kada je MKTJ primio obave{tewe da je Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju kojom se odobrava upotreba ad hok sudija. Vide}ete, me|utim, da su mandati stalnih i ad hok sudija produèni do decembra 2009. Po{to }e neka su|ewa, ukqu~uju}i tu i Peri{i}evo, skoro sigurno trajati i posle tog roka, daqe akcije Saveta bezbednosti ipak }e biti neophodne.) Odlagawa u MKTR-u stvaraju prete}u krizu àlbi. Pokar je tako|e iskazao zabrinutost zbog mogu}e krize Apelacionog ve}a u 2009. i 2010. godini. Pokar tvrdi da MKTR “pravi probleme” time {to u posledwe vreme nije izrekao nijednu presudu. MKTR je svoju posledwu presudu doneo u decembru 2007, kaè on, a 17 presuda jo{ ~eka da bude doneto. Pokar je izrazio zabrinutost da }e ovo dovesti do zakr~ewa u àlbama slede}e godine. On je nagovestio da nije jasno kako bi trebalo pozabaviti se ovim slu~ajem, naga|aju}i da bi mo`da Apelaciono ve}e moralo da bude pro{ireno, ili dodatno Apelaciono ve}e osnovano, {to je potez koji bi, kaè, rizikovao da uni{ti koheziju parni~nog prava. 783

MKTJ podneo zahtev za dodatnih 30 miliona u buyetu Prema glavnom tuìocu Bramercu, MKTJ je nedavno poslao u Wujork zahtev za dodatnih 30 miliona dolara u buyetu. Izgleda da bi dodatni buyet smawewe qudstva, zakazano za 2009, odloìo do 2010, zadràvaju}i svo osobqe koje je bilo odre|eno za otpu{tawe. Holcijus je naglasio da je pove}an buyet neophodan zato {to rade punom parom, sa ~etiri novoprido{la begunca, ukqu~uju}i tu Karayi}a, @upqanina, Tolimira i \or|evi}a, i rekao da oni i daqe vode isti broj su|ewa i da }e tako biti jo{ neko vreme. Posle odre|enog pritiska od strane ambasadora Vilijemsona, me|utim, i Bramerc i Holcijus priznali su da MKTJ ima plan B ukoliko im ne bude odobren dodatni buyet. (Komentar: Pokar nije pomiwao “Plan B”, a Bramerc i Holcijus nisu iznosili pojedinosti u “Planu B”. Me|utim, u odvojenim razgovorima, {ef Pokarovog kabineta savetovao je slu`benika ambasade da Pokarov plan B podrazumeva povratak slu~ajeva u region.) Razvoj su|ewa Karayi}u: vreme, ve}e i samostalna odbrana Razgovori sa zvani~nicima MKTJ-a otkrili su informacije o vremenskim okvirima su|ewa Karayi}u, teku}im naga|awima o budu}em sudskom ve}u, poku{ajima da se prilagodi optu`nica i osnivawu nove kancelarije za “pro se” odbranu u sekretarijatu. U odnosu na vreme, zvani~nici MKTJ-a izgleda da se generalno slaù da }e su|ewe Karayi}u po~eti do sredine slede}e godine, mo`da i pre. Bramerc je nagovestio da }e su|ewe trajati oko 18 meseci. (Komentar: me|utim, prema nacrtu kalendara su|ewa, koji je vi|en na kasnijem sastanku u sekretarijatu, su|ewe Karayi}u obeleèno je kao da bi potencijalno moglo da po~ne slede}e jeseni, po{to bude okon~ano su|ewe Gotovini.) [to se ti~e sudskog ve}a, trenutno je samo postavqeno predsudsko ve}e. Pokar je pojasnio da on ho}e tri stalne sudije u sudskom ve}u, delom kako bi izbegao da kasnije produàva ugovor sa ad hok sudijama. (Komentar: mada predsednik MKTJ-a postavqa sudsko ve}e, Pokar mo`da ne}e donositi tu odluku ako bude napustio funkciju u novembru, kako se i o~ekuje.) Bramerc izgleda veruje da }e sudija Bonomi biti u ve}u, ali izvor ambasade nagove{tava da to jo{ nije odlu~eno. U vezi sa optu`nicom protiv Karayi}a, Kancelarija tuìla{tva saop{tila je da oni rade “dan i no}” kako bi podneli zahtev da se revidira optu`nica tako da sadrì 11 ta~aka, za {ta oni veruju da }e biti zavr{eno najkasnije do 22. septembra. Nagove{tavaju da je ciq revizije da se dobije ja~a i elegantnija optu`nica, iz koje bi bile izba~ene brojne op{tine a vremenski okvir sveden samo na granatirawe Sarajeva. Pored toga, u revidirawu optu`nice, tuìla{tvo bi tako|e uzelo u obzir relevantne ~iwenice. (Komentar: predlog da se izmeni optu`nica, koji je podnet 22. septembra i nalazi se na veb sajtu MKTJ-a, je umawio broj 784

op{tina otprilike za tre}inu, sa 41 na 27. On tako|e predvi|a dve nove ta~ke: postoje}u ta~ku o genocidu deli na dve, kako bi pokrio razli~ite lokacije i vreme, i tako|e dodaje ta~ku o nezakonitim napadima na gra|ane.) Bramerc nagove{tava da je Kancelarija tuìla{tva odvojeno po~ela da preispituje optu`nice protiv dva preostala begunca, Mladi}a i Hayi}a, kako ne bi ponovo upali u ovakav cajtnot. U pogledu kancelarije za “pro se” odbranu, Holcijus je tako|e savetovao da sekretarijat postavi kancelariju posve}enu “pro se” pitawima, za koju o~ekuje da }e koristiti Karayi}u i drugima koji se brane “pro se”. Prema Holcijusu, sli~na kancelarija bila je kori{}ena tokom Milo{evi}evog su|ewa.

Komentari: poseta je predstavqala odli~nu priliku da se izmene ton diskusije i o~ekivawa Poseta ambasadora Vilijemsona pruìla je odli~nu priliku da se izmeni ton diskusija u vezi sa preostalim pitawima i da se pomenu o~ekivawa MKTJ-a u tom smislu. Po{to su ranije dobili kopiju sveobuhvatnog belgijskog nacrta rezolucije Saveta bezbednosti u pogledu “preostalih pitawa”, izvori u MKTJ-u, kako oni u sekretarijatu, tako i oni u ve}u, imali su velika o~ekivawa vezana za “preostala pitawa”. Ambasada veruje da je poseta ambasadora Vilijemsona pomogla da se umire o~ekivawa MKTJ-a. Kalberston

CCXLVI Referenca: 08BELGRADE1059 Wikileaks id: #173462 Tema: Kom{ijska priznawa Kosova potkopala su MSP “pobedu” Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 10. oktobar 2008. u 16.18 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/10/08BELGRADE1059.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Na koordinisane objave susednih Crne Gore i Makedonije od 9. oktobra da }e priznati Kosovo, Vlada Srbije reagovala je sna`no, progla{avaju}i crnogorskog i makedonskog ambasadora personama non grata. Nova priznawa, koja su stigla samo dan po{to je Generalna skup{tina UN glasala u korist predloga Srbije da se po pitawu legalnosti kosovske nezavisnosti obrati Me|unarodnom sudu pravde (MSP), pomutila su srpsko zadovoqstvo tim ishodom i izazvale obnovqenu opozicionu kritiku vladine strategije. S obzirom na to da }e slu~aj MSP nastaviti da zaokupqa srpsku diplomatiju, ohrabruje to {to je Vlada Srbije 785

istovremeno prepoznala potrebu da gleda u budu}nost i ide ka woj, {to je pokazala svojom odlukom na sednici vlade od 9. oktobra da vrati ambasadore u Sjediwene Dràve i druge zemqe izvan EU koje su priznale Kosovo.

Dugo o~ekivana “velika diplomatska pobeda” Srpska {tampa, politi~ari i komentatori naveliko su okarakterisali glasawe u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija (GS UN) kao trijumf diplomatije, pobedu Davida nad Golijatom i dokaz da je Srbija iza{la iz vremena kada je sporove re{avala na bojnom poqu. U svojim izjavama za javnost, predsednik Tadi} i ministar spoqnih poslova Jeremi} pohvalili su ovu odluku kao potvrdu da me|unarodno pravo ima prvenstvo, mada su naglasili da jo{ mnogo toga ima da se uradi. U komentarima iz Wujorka nakon glasawa, Jeremi} je izrazio uverenost da }e Me|unarodni sud pravde presuditi u korist Srbije, za {ta on o~ekuje da }e voditi ka novim pregovorima o statusu Kosova. Tadi} je predstoje}i proces pred MSP poredio sa maratonom, ali je svoje komentare o budu}im potezima ograni~io na to da jo{ jednom naglasi da Srbija nikada ne}e prihvatiti nezavisnost Kosova. Igrom slu~aja, zamenik {efa misije (zamenik ambasadora Yenifer Bra{ – prim. aut.) u tom trenutku bila je na sastanku sa politi~kim direktorom ministarstva inostranih poslova Borisom (Borkom, pogre{no su mu naveli ime – prim. prev.) Stefanovi}em, koji je imao potpuno druga~iju reakciju kada mu je preko mobilnog telefona stigla vest. Sabiraju}i brojeve, uvideo je da onih koji nisu glasali “za” (svi koji su glasali protiv, odsutni i oni koji se nisu ni pojavili) ima upadqivo vi{e od onih koji su glasali “za”. Na wenu primedbu da su Srbi “izgubili”, on je rekao: “Da, kada odete ja }u se pridruìti svojim kolegama koji ve} pla~u”. Kada je upitan kako Vlada Srbije namerava da se pripremi za predstoje}i proces pred MSP-om, on je uzvratio praznim pogledom. Ona ga je upozorila da, kako slu~aj pred MSP-om bude napredovao, bude spreman na podse}awe naroda Srbije na mra~ne dane pod Milo{evi}em. U jednoj od zanimqivijih reakcija na obra}awe MSP-u, opozicioni lider Tomislav Nikoli}, koji je nedavno napustio Srpsku radikalnu stranku (SRS) kako bi osnovao svoju Srpsku naprednu stranku (SNS), pozdravio je budu}e mi{qewe MSP-a o legalnosti kosovske deklaracije o nezavisnosti, ali je i upozorio na mogu}u opasnost: “Na tom sudu postoji opasnost da na povr{inu ispliva pitawe potpunog poni{tavawa svih qudskih prava, {to je navodno bio slu~aj sa Albancima na teritoriji Srbije. Postoji praksa, koja se primewuje {irom sveta, da ako narod nema nikakva prava u odre|enoj dràvi, onda ima pravo da se otcepi i osnuje svoju sopstvenu dràvu.” 786

Reakcije na priznawa Odluke Crne Gore i Makedonije da priznaju Kosovo izazvale su muwevit i emotivan odgovor Srbije, koji je skrenuo pa`wu sa ishoda glasawa o MSP-u. Reakcije na crnogorsku odluku, predskazane u komentaru ministra spoqnih poslova Jeremi}a uo~i glasawa u UN da bi priznawe od strane Podgorice bilo “no` u le|a”, daleko su nadma{ile retoriku u odgovoru na makedonsku odluku. Objavquju}i odluku o proterivawu crnogorskog ambasadora Anke Vojvodi}, Jeremi} je opisao taj potez kao odgovaraju}i i razumni odgovor, s obzirom na to da dràve regiona snose naro~itu odgovornost za o~uvawe mira i stabilnosti na Balkanu. Jeremi} je za B92 rekao da je to ura|eno zato {to je “odluka reìma u Podgorici doneta neposredno posle glasawa u Generalnoj skup{tini” i da zato predstavqa poku{aj da se prejudicira presuda MSP-a. Predsednik Tadi} izrazio je uverewe da ve}ina gra|ana Crne Gore ne podràva odluku svoje vlade i kritikovao je navodni politi~ki pritisak pod kojim je odluka bila doneta. Britanski ambasador rekao nam je 10. oktobra da on odluku o proterivawu crnogorskog ambasadora posmatra kao ~in zastra{ivawa, koji nimalo nije u skladu sa uslovima Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP). On o~ekuje èstoku reakciju Londona. Politi~ke stranke svih ube|ewa nagrdile su posledwa priznawa Kosova, a posebno o{tre re~i sa~uvale su za Crnu Goru. Zamenik predsednika SRS Dragan Todorovi} nazvao je vlastodr{ce u Podgorici izdajnicima koji izvr{avaju nare|ewa kao ameri~ka kolonija, dok je poslanik Nove Srbije (NS) Miroslav Marki}evi} rekao da je ta odluka najsramniji ~in u istoriji Crne Gore. Pripadnici proevropske vladaju}e koalicije, kao {to su {ef poslani~kog kluba G17 plus Suzana Grubje{i} i {ef poslani~ke grupe Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) Branko Ruì}, tako|e su kritikovali odluku. Nasuprot tome, predsednik Liberalno-demokratske partije (LDP) êdomir Jovanovi} je odluku da se protera ambasador Crne Gore nazvao kontraproduktivnom i pretwom po nastojawa Srbije da se integri{e u Evropu. Poslanici opozicije i Jedinstvene Srbije (JS), stranke koja je u vladaju}oj koaliciji, zatraìli su 10. oktobra da bude sazvana sednica Skup{tine, na kojoj }e predstavnici vlade objasniti kako }e Vlada Srbije odgovoriti na priznawa. Predsednik JS Dragan Markovi} Palma predloìo je da crnogorski predsednik Filip Vujanovi} i premijer Milo \ukanovi} budu progla{eni personama non grata, i da se zamrznu ekonomske veze. I biv{i premijer Vojislav Ko{tunica i biv{i ministar za Kosovo Slobodan Samaryi}, iz Demokratske stranke Srbije (DSS), izneli su tvrdwu da je trenutak objavqivawa ovih priznawa, neposredno posle glasawa u GS UN, pokazao svu nedelotvornost pristupa koji je zauzela Vlada Srbije i pozvali su vladu da tuì pojedina~ne dràve koje su priznale Kosovo. 787

U pore|ewu sa ovim, reakcije na makedonsko priznawe bile su prigu{ene, bez bilo kakvih komentara u {tampi. Srpski ambasador u Skopqu Zoran Popovi} dostavio je tamo{wem Ministarstvu spoqnih poslova diplomatsku notu, protestuju}i protiv odluke i ubrzo posle toga Vlada Srbije proglasila je makedonskog ambasadora Aleksandra Vasilevskog personom non grata.

Ambasadori se vra}aju U pripremi za glasawe o MSP-u, Vlada Srbije ~esto nam je ponavqala da }e joj prosle|ivawe wenog predloga iz Generalne skup{tine UN u MSP omogu}iti da preduzme niz koraka, ukqu~uju}i normalizaciju diplomatskih odnosa sa dràvama izvan EU koje su priznale Kosovo, pristupawe razgovorima sa Pri{tinom o pitawima koja nisu povezana sa statusom i saradwu na poqu raspore|ivawa misije “EU vladavina zakona” (Euleks). Na svojoj prvoj sednici posle glasawa o MSP-u, Vlada Srbije je 9. oktobra donela odluku da vrati svoje ambasadore u zemqe izvan EU koje su priznale Kosovo. (Ambasadori su ve} bili vra}eni u EU zemqe i Norve{ku u julu). Ministarka pravde Sneàna Malovi} rekla nam je 10. oktobra da }e ova odluka tako|e omogu}iti nastavak saradwe sa diplomatskim misijama u Beogradu. Odluka je izazvala o{tru reakciju Srpske radikalne stranke (SRS), koja je kritikovala vladu zbog toga {to je vratila ambasadore istog dana kada su Crna Gora i Makedonija priznale Kosovo. Tvrde}i da se politika vlade svodi na “bacawe pra{ine gra|anima u o~i”, SRS je zatraìla da ambasadori SAD i Velike Britanije tako|e budu progla{eni personama non grata. Komentar S obzirom na prirodu odnosa Srbije i wenih suseda, a naro~ito na wenu duboku emotivnu i istorijsku povezanost sa Crnom Gorom, ja~ina reakcije na najnoviju seriju priznawa Kosova nije bila neo~ekivana. Beograd je posebno pobesneo zbog trenutka u kojem se sve doga|a, po{to je on potkopao wegov argument da }e proces pred Me|unarodnim sudom pravde da zamrzne daqa priznawa. Posledwe vesti o tome da }e Nobelova nagrada za mir oti}i Ahtisariju jo{ vi{e }e umawiti ose}aj pobede u Jeremi}evom taboru. Ohrabruju}e je to {to je, uprkos napetostima, Vlada Srbije ispunila jedno od svojih obe}awa – da }e gledati unapred, tako {to }e obnoviti odnose sa Sjediwenim Dràvama i drugim zemqama. Taj prvi korak mora da bude ispra}en drugim, sadràjnijim potezima po pitawima kao {to je Euleks, ako Srbija zaista èli da se pribliàva Evropi. Manter 788

CCXLVII Referenca: 08BELGRADE1072 Wikileaks id: # Tema: Biv{i radikal Nikoli} formira Srpsku naprednu stranku Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 16. oktobar 2008. godine Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/10/08BELGRADE1072.html Istorija: prvi put objavqeno u utorak, 30. avgusta 2011. godine

Rezime Biv{i radikal i lider Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikoli}, imao je svoju prvu konferenciju za novinare (8. oktobra), na kojoj je opisao politi~ke principe SNS-a, koji sadrè anga`man prema zemqama koje priznaju nezavisnost Kosova. SNS polako dobija podr{ku me|u ~lanovima Srpske radikalne stranke (SRS), uprkos napadima biv{ih Nikoli}evih kolega iz SRS i hladnih reakcija srpske desnice. Dok su neke izjave Nikoli}a (wegova tvrdwa da SNS èli da bude deo desnog centra, kao i wegova podr{ka evropskoj budu}nosti Srbije) ohrabruju}e, uglavnom jo{ uvek ostaje samo retorika, stvorena da deluje prihvatqivije za EU i Ameriku. Pravi test }e biti kada Nikoli} otkrije program koji ga odvaja od radikalskog, ukqu~uju}i stvarawe Velike Srbije i aktivno suprotstavqawe Hagu. Ima}e priliku da to uradi na osniva~kom kongresu 21. oktobra. Samouvereni Nikoli} skupqa podr{ku Na konferenciji za novinare 8. oktobra u Beogradu, biv{i zamenik predsednika SRS i predsednik parlamentarne grupe “Napred Srbijo”, Tomislav Nikoli}, govorio je o svojim planovima o pokretawu SNS, na partijskom kongresu 21. oktobra. Okruèn simpatizerima, ukqu~uju}i biv{eg generalnog sekretara SRS Aleksandra Vu~i}a, te Branom Crn~evi}em i Oliverom Anti}em, Nikoli} je izrazio optimizam da }e SNS preuzeti vlast u Srbiji u roku od godinu dana. Nikoli} je rekao da su mu prioriteti vo|ewe napredne Srbije koja {titi nacionalne interese, stvara boqi ìvot gra|anima, te da bude most izme|u Istoka i Zapada. Naveo je i da }e sara|ivati sa svim zemqama koje nisu priznale nezavisno Kosovo. Me|utim, Nikoli} je dodao da }e SNS biti spremna za te{ke pregovore sa zemqama koje su priznale nezavisnost Kosova. Posebno se beleì nedostatak Nikoli}evih komentara o politici Velike Srbije, iako je to spomenuo u nekim intervjuima posle razlaza sa SRS. Nikoli} je najavio da je SNS do sada skupila 10.000 potpisa gra|ana i da o~ekuje 50.000 ~lanova do 21. oktobra, {to }e biti osnova za lokalne odbore stranke u svakoj op{tini Srbije. Tako|e je informisao 789

novinare da je pozvao rukovodstvo DSS i NS da razgovaraju o stvarawu opozicionog bloka. Nikoli} je izjavio da je lider NS Velimir Ili} prihvatio poziv, dok DSS jo{ nije odgovorio. SNS je dodatno podstaknut istraìvawem Strateyik marketinga, koje pokazuje da SNS ima podr{ku od 21 odsto svih glasa~a, u odnosu na 28.2 odsto za DS i 7.2 odsto za SRS.

Komentar SRS i SNS zajedno, me|utim, jo{ uvek imaju mawe od rezultata na izborima u maju. Konferencija za novinare je obeleìla nedequ intenzivne medijske pa`we posve}ene razlazu SNS i SRS. Portparol SNS, Neboj{a Stefanovi}, rekao je novinarima 2. oktobra da se oko 75 odsto ~lanstva SRS i lokalnih odbora prikqu~ilo Nikoli}evom pokretu, iako ova cifra nije potvr|ena. Nikoli} je rekao novinarima “Blica”, 4. oktobra, da SRS fakti~ki vi{e ne}e postojati do kraja nedeqe. Kao {to je o~ekivano, 6. oktobra, Aleksandar Vu~i} je objavio na TV Pink, da }e se pridruìti Nikoli}evom SNS-u u svojstvu zamenika. Iako je Vu~i} objavio da se povla~i iz javnog ìvota, kada je objavio ostavku 14. septembra, na{i kontakti su nam rekli da je Vu~i} u ti{ini sklapao program SNS tokom prethodnih nekoliko nedeqa. Tako|e postoje naznake da SNS dobija finansijske resurse za podr{ku stranci. Jedan dobro obave{ten novinar govori da srpski tajkuni Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko finansiraju SNS. Drugi posmatra~i i diplomatski kontakti navode da Nikoli} dobija pare od francuskih donatora i da trenutno pregovara sa jednom od nema~kih strana~kih fondacija oko paketa pomo}i. Komentar Predstavnik francuskog Nacionalnog fronta je u~estvovao u kampawi za Nikoli}a tokom predsedni~kih i lokalnih izbora. Napadi od strane SRS i [e{eqa Rast Nikoli}evog pokreta se sudario sa grubim reakcijama SRS. Poslanici SRS ponavqaju navode koje su izrekli odmah nakon razlaza, kao to da je Nikoli} pla}enik obave{tajnih slu`bi i da pomaè MKSJ. Presednik SRS Vojislav [e{eq se ume{ao u javnu raspravu kada se wegovo pismo od 8. septembra Centralnoj otaybinskoj upravi SRS pojavilo, kao pla}eni tekst, u “Kuriru” od 1. oktobra. Ne{to kasnije, retorika se pretvorila u ne{to li~niju, kada je poslanik SRS Gordana PopLazi} tvrdila da je Nikoli} “plakao na wenom ramenu kada je imao problema sa svojom qubavnicom”. Poslanici SRS su se uhvatili za izve{taje u medijima o Nikoli}evom sastanku sa ambasadorom, kako bi sve pristalice Nikoli}a opisali kao “Manterove svedoke”. Ambasador se 790

sastao sa Nikoli}em – na Nikoli}ev zahtev – da rasprave planove o kreirawu moderne evropske stranke desnog centra. SRS gura sva|u sa Nikoli}em u sudove. Tako je SRS 13. oktobra podnela prijavu protiv Nikoli}a i Banke Inteza, Trgovinskom sudu u Beogradu, tvrde}i da je Nikoli} protivpravno potpisao ~etvorogodi{wi zajam na oko 630.000 za stranku, i to bez odobrewa Centralne otaybinske uprave (COU). Portparol SRS Zoran Krasi} je istakao da }e zajam, potpisan u martu ove godine, ko{tati SRS 850.000 i da sadrì klauzulu kojom bi Banka Inteza dobila neograni~ena prava nad imovinom stranke u slu~aju preuzimawa ili podele SRS kao pravnog lica. Nikoli} je odbacio tvrdwe da je wegovo pona{awe bilo protivzakonito, uz komentar da su ti navodi “gnusne laì”. Iako SRS ne moè da spori mandate poslanika u parlamentu koji su pre{li kod Nikoli}a, uspela je u ukidawu mandata ~lanova SNS koji su izba~eni iz SRS 8. oktobra u drugim telima. Nikoli} je potvrdio da je 7 mandata Skup{tine grada Beograda vra}eno SRS-u, ostavqaju}i SNS bez predstavnika. ^lanovi LDP-a, SPS-a i DSS-a su se pridruìli radikalima u glasawu o ukidawu mandata, dok su iz DS-a bili uzdràni, kako kaè portparol SNS-a Stefanovi}. Na republi~kom nivou, SRS navodno traì rebalans sastava odbora. [ef poslani~ke grupe G17 plus, Suzana Grubje{i}, rekla nam je da SRS èli predsedavawe finansijskim i administrativnim odborom – ovaj drugi trenutno vodi Nikoli}, a odbor se bavi mandatima, {to je nemogu}e, kako je rekla.

Stranke oprezne u vezi SNS posmatra~i pozivaju na skepticizam Neke stranke srpske desnice poku{avaju da otvore pitawe motivacije i ìvotnog veka SNS. Potpredsednik SPO i ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi}, rekao je (29. septembra) ambasadoru da SNS nije moderna stranka i da se Nikoli}u ne moè verovati, niti da moè biti rehabilitovan. Zvani~nici DSS-a su nam rekli da strepe od saradwe sa SNS, jer “jedan politi~ki potez ne zna~i da }emo zaboraviti {ta su ti qudi radili pre godinu ili deset godina”. Na{i kontakti u NS nam kaù da je Ili} spreman na saradwu sa SNS, ali }e oprezno ~ekati da vidi koliko je SNS isplativ. Politi~ki posmatra~i upozoravaju da Nikoli}ev pokret, dugoro~no, moè imati samo ograni~en uspeh. Novinar Braca Gruba~i} je komentarisao da SNS poku{ava opasne poteze kako bi pridobio glasa~e sa {irokog politi~kog spektra, pozivaju}i se pri tome na principe stranke o Kosovu, korupciji i ekonomskoj politici; stavove koji se ne razlikuju od drugih stranaka. Po mi{qewu Gruba~i}a, nije jasno da li je Nikoli} li~no sposoban da bude lider koji moè da hoda po takvoj politi~koj lestvici. 791

Politi~ki komentator Mi{a \urkovi} tako|e postavqa pitawa o Nikoli}evoj sposobnosti da uspe{no vodi SNS. Podsetio je da SNS do sada nije privukao intelektualce potrebne da se SNS transformi{e u ozbiqan pokret. Opisuju}i Nikoli}a kao dobronamernog, ali nesvesnog ~iwenice koliko drugi manipuli{u wime, \urkovi} je predvideo da SNS, dugoro~no, ne}e dobiti vi{e od 8 do 10 odsto bira~a.

Komentar Nikoli}ev razlaz sa [e{eqem je izazvao puno pa`we, ali istraìvawa ne prikazuju priliv novih bira~a koji bi ga podràli, kao ni wegovu novu stranku, niti ideologiju. Dok su wegove proevropske izjave i navodna spremnost da razgovara sa zemqama koje su priznale Kosovo ohrabruju}e, jo{ uvek nije preduzeo konkretne mere da pokaè da je u tome ozbiqan. Protivnici, kojih je mnogo, tvrde da su wegove izjave o Evropi jeftine. Tako|e, dok se javno ne odrekne sna i politike Velike Srbije i ne pokaè spremnost da sara|uje sa Hagom, trebalo bi mu oprezno prilaziti. Bez obzira na sve to, moramo znati vi{e o Nikoli}u i bira~kom telu kome je privla~an, tako da }emo pratiti razvoj doga|aja u vezi sa wim i wegovom partijom. Kongres stranke (21. oktobra) trebalo bi da odgovori na jo{ neka pitawa. Manter

CCXLVIII Referenca: 08BELGRADE1097; Wikileaks id #174769 Tema: Srbija: izgledi za zavr{etak saradwe sa MKTJ-om Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 22. oktobar 2008. u 14.28 Klasifikacija: tajno / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/10/08BELGRADE1097.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Saradwa srpske vlade sa Me|unarodnim tribunalom za biv{u Jugoslaviju poboq{ana je posle majskih parlamentarnih izbora, a napravqen je ogroman korak napred odmah po julskom formirawu nove vlade, hap{ewem ratnog politi~kog vo|e bosanskih Srba Radovana Karayi}a. Nova vlada, koju nisu omeli ni nekooperativni zvani~nici Demokratske stranke Srbije koji su ostali u Bezbednosno-informativnoj agenciji i Ministarstvu unutra{wih poslova, izgleda da je sposobnija da istraì gde se nalaze begunci i da sledi tragove. Prekograni~na razmena informacija sa NATO u Bosni ve} je oja~ala kapacitet vlade. Nova, prozapadna vlada, koja je na izborima u~estvovala na platformi EU in792

tegracija, jasno poseduje voqu da ispuni obaveze Srbije vezane za saradwu. Politi~ki lideri prvi put govore i o moralnim obavezama da se pohapse begunci, a ne samo o ekonomskoj koristi od u~lawewa u EU. Mada }e tehni~ka saradwa, ukqu~uju}i tu i dostavqawe ratnih dokumenata i pronalaèwe svedoka, trajati sve dok tribunal ne bude zavr{io svoj rad, vlada }e morati da ispuni svoje obe}awe da }e uhvatiti i isporu~iti preostale begunce i zatvoriti to poglavqe u svojim obavezama za saradwu jednom za svagda.

Poboq{ana kooperativnost vlade Posle parlamentarnih izbora u maju, srpska vlada je poja~ala aktivnosti na pronalaèwu i hap{ewu preostala ~etiri begunca optuèna za ratne zlo~ine pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju (MKTJ). Srpska vlada uhapsila je dvojicu od preostale ~etvorice begunaca, Karayi}evog savetnika Stojana @upqanina 11. juna, u trenutku dok su dogovori o stvarawu koalicije bili pri kraju, i samog Karayi}a 21. jula, samo dve nedeqe po{to je formirana koaliciona vlada pod vo|stvom Demokratske stranke. Karayi}evo hap{ewe podgrejalo je naga|awa da }e evropski usmerena vlada uskoro uhapsiti i ratnog vojnog lidera bosanskih Srba Ratka Mladi}a, koji je optuèn da je pripremio i sproveo masovnu likvidaciju bosanskih muslimana tokom petogodi{weg rata u Bosni. Posmatra~i su dugo smatrali da bi hap{ewe Karayi}a i Mladi}a, najpoznatijih od preostale ~etvorice begunaca, bilo najteè za vladu u politi~kom smislu, zato {to mnogi Srbi i daqe pori~u da su se zlo~ini za koje su oni optuèni uop{te dogodili. Dana 8. oktobra, kancelarija tuìoca za ratne zlo~ine objavila je da je privela na ispitivawe sedam pojedinaca osumwi~enih da su pomagali @upqaninu da se krije. Portparol tuìoca za ratne zlo~ine Bruno Vekari} rekao je da su pojedinci identifikovani u policijskoj istrazi mreè @upqaninovih pomaga~a, {to je otkrilo veze sa mreàma pomaga~a drugih MKTJ begunaca, ukqu~uju}i Karayi}a i Mladi}a. Istraga je ve} izdvojila 30 imena, i operacija }e se nastaviti za jo{ nekoliko dana, prema saop{tewu. (Napomena: Sud za ratne zlo~ine ima svoju policijsku jedinicu.) Tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} rekao nam je privatno da je prvi osumwi~eni koji je ispitan, nekada{wi predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Koviqko Lovre, priznao da je pomagao @upqaninu. Nova vlada sposobnija i voqnija Posmatra~i su dugo naga|ali da li je prethodna vlada znala gde se nalaze Karayi} i Mladi}. Mnogi su verovali da je prethodna vlada imala dovoqno informacija da locira begunce, samo da je preduzela energi~nu istragu. Pojedinosti koje su isplivale o hap{ewu Ka793

rayi}a nagove{tavaju da bi to moglo da bude ta~no. B92 je 29. septembra objavio da je direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Rade Bulatovi} mesecima imao informacije o tome gde se nalazi Karayi}. I Bulatovi} i biv{i DSS-ovski premijer Ko{tunica javno su demantovali da su znali gde je Karayi}. Blizak savetnik zamenika premijera Ivice Da~i}a rekao nam je da je Bulatovi} {est meseci pre formirawa nove vlade primio informacije o tome gde se Karayi} nalazi, ali da ni{ta nije u~inio po tom pitawu zbog ideolo{ke bliskosti DSS-ovog premijera Ko{tunice i Karayi}a, kao i zbog nedostatka me|unarodnog pritiska. Kada se vlada promenila, Bulatovi} je izneo informacije koje je imao – u zamenu za obe}awe da }e dobiti ambasadorsko mesto – Tadi}u i wegovom savetniku za nacionalnu bezbednost Mikiju Raki}u, koji je onda isplanirao hap{ewe. (Napomena: kruè glasine da }e Bulatovi} biti postavqen za ambasadora u Siriji.) Predsednik Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom Rasim Qaji} javno je potvrdio da je vlada ranije po~ela da prikupqa informacije o Karayi}u, mada nije rekao kada, i da ga je uhapsila kada je za to bilo najmawe bezbednosnih rizika. Vuk~evi} nam je rekao da se hap{ewe odigralo posle mesec dana pra}ewa Karayi}eve mreè pomaga~a i da su samo tri ~oveka u dràvi unapred znala za operaciju, ukqu~uju}i wega, novog direktora BIA Sa{u Vukadinovi}a i Raki}a, koji je navodno organizovao i hap{ewe @upqanina. Kakva god da je istina o tome kada je vlada saznala gde se Karayi} nalazi, nekoliko posmatra~a primetilo je da je odsustvo DSS-a iz vladaju}e koalicije kqu~no za obnovqeni entuzijazam u pogledu hvatawa begunaca. Direktorka Centra za humanitarno pravo Nata{a Kandi} rekla nam je da sa Ko{tuni~inim odlaskom, DS sada ima voqu da zavr{i saradwu sa MKTJ-om. [ef beogradske kancelarije MKTJ-a Dejan Mihov rekao nam je da je atmosfera u BIA sasvim druga~ija otkako je Sa{a Vukadinovi} stupio na du`nost; saradwa sa beogradskom kancelarijom MKTJ-a zna~ajno je napredovala. Mihov kaè da je Bulatovi} bio neodre|en i da je “mogao da vam proda bilo {ta”. Bulatovi} je stalno izbegavao da odgovori na pitawa Mihova o tome da li je BIA prikupila neke DNK podatke ili otiske prstiju dok je istraìvala gde je Karayi}. Na{i kontakti u BIA tako|e su napredovali otkako je Vukadinovi} preuzeo du`nost; on pozdravqa posete iz ambasadine specijalne kancelarije za pomo} i kaè da ho}e da se postara da Mladi} bude uhap{en na srpskom tlu, kako bi pokazao da je Srbija zemqa koja po{tuje zakone. Predsednik Specijalnog suda za ratne zlo~ine, sudija Sini{a Vaì}, rekao nam je da je prethodni ministar unutra{wih poslova Dragan Jo~i} (DSS) politizovao saradwu sa MKTJom i da nije poslovao transparentno, spre~avaju}i prethodne slu~ajeve. 794

Mihov nam je rekao da on misli da je me|unarodni pritisak delom odgovoran za nedavne akcije vlade, ali da je i ona pokazala da ima jasnu voqu i sposobnost da zavr{i sa hap{ewima ukoliko bude nadaqe ohrabrivana. Prema Mihovu, predsednik Tadi} rekao je glavnom tuìocu MKTJ-a Serù Bramercu da zna da Srbija mora da uhapsi Mladi}a kako bi Holandija prestala da se protivi evropskoj integraciji Srbije, ali da }e Srbija isto tako uhapsiti i Hayi}a, zato {to je saradwa sa MKTJom i moralna i pravna obaveza. Mihov je rekao da je Bramerc oprezno optimisti~an da }e Srbija uhapsiti Mladi}a u narednih nekoliko meseci. Vuk~evi}eva kancelarija rekla nam je da sada ima boqe informacije za sprovo|ewe svojih istraga, zahvaquju}i ~estim sastancima koji su po~eli u junu 2008. izme|u tuìla{tva za ratne zlo~ine i NATO/SAD jedinica u Bosni, koje je ambasada uprili~ila. Vuk~evi} kaè da razmewene informacije, naro~ito one koje se ti~u mreè pomaga~a, pove}avaju sposobnost Srbije da traga za MKTJ beguncima.

Poruka vlade o moralnoj odgovornosti U mesecima posle Karayi}evog hap{ewa, predsednik Tadi}, Qaji}, Vuk~evi} i drugi zvani~nici dali su nekoliko javnih izjava o tome da je va`no da se uhvate i preostali begunci, ne samo iz pragmati~nih razloga, ve} i zbog potrebe da se prihvati pro{lost. Potpredsednik DS-a Du{an Petrovi} uveravao nas je da vlada shvata koliko je zna~ajno pomo}i javnosti da shvati i prevazi|e pro{lost i promovi{e pomirewe. Direktor Koordinacionog saveta MKTJ-a Du{an Igwatovi} obavestio nas je da vlada namerava niz javnih rasprava u kojima bi se objasnili doga|aji iz devedesetih i zna~aj rada MKTJ-a. U saradwi sa OEBS-om i beogradskom kancelarijom MKTJ-a, Koordinacioni savet MKTJ-a odrào je svoj prvi program 18. avgusta u gradu Zaje~aru u isto~noj Srbiji. Portparoli OEBS-a, MKTJ-a i Koordinacionog saveta pojavili su se u lokalnoj “tok {ou” emisiji u udarnom terminu i odgovarali na pitawa gledalaca. Igwatovi} kaè da vlada razmatra da pro{iri taj program i na druge gradove Srbije, a da na kraju prikazuje rasprave na nacionalnoj Radio-televiziji Srbije. On kaè da gra|ani Srbije ne}e doìveti nikakvo prosvetqewe u svom razumevawu doga|aja iz devedesetih, ali da }e ih pa`qiva poruka na kraju suo~iti sa pro{lo{}u. Igwatovi} kaè da je te{ko plasirati tu poruku ve}ini Srba, posle osloba|awa bo{wa~kog komandanta Nasera Ori}a, koji je 3. jula 2008. oslobo|en optu`be da je ubijao srpske ratne zarobqenike i osloba|awa komandanta Oslobodila~ke vojske Kosova Ramu{a Haradinaja, koji je 3. aprila oslobo|en optu`bi da je ciqao i ubijao civile, jer su te presude poja~ale utisak da je MKTJ ostra{}en protiv Srba. 795

Mihov nam je rekao da }e izazov za vladu biti da se takmi~i sa senzacionalisti~kim, nacionalisti~kim napisima u tabloidima, koji i daqe imaju glavnu ulogu u formirawu javnog mi{qewa. Mihov kaè da se Tadi} poverio Bramercu da ose}a kako je vlada propustila priliku da edukuje qude o ratnim zlo~inima odmah posle Karayi}evog hap{ewa, kada je tabloidna {tampa bila zatrpana senzacionalisti~kim detaqima o Karayi}evom la`nom identitetu gurua prirodne medicine. Vlada je morala da pokaè optuènike pred MKTJ-om kao zlo~ince, a ne kao heroje, kaè Mihov.

Posle hap{ewa Hvatawe preostalih optuènika ostaje najvidqiviji aspekat saradwe sa MKTJ-om, ali postoje i drugi bitni elementi saradwe Srbije sa MKTJ-om, kao {to je predaja dokumenata tuìla{tvu i uru~ewe sudskih poziva svedocima za MKTJ. Iako ovi elementi saradwe nisu toliko izloèni o~ima javnosti, Mihov iz beogradske kancelarije MKTJ-a kaè nam da je od su{tinske va`nosti da Srbija nastavi saradwu u ovim oblastima, kako bi dobila povoqan izve{taj Bramerca. Mihov kaè da je Srbija uglavnom sara|ivala po ovim tehni~kim pitawima. Najve}im delom, Srbija je udovoqavala zahtevima za dokumentima, kaè on, mada je MKTJ morao da ide na sud da bi dobio odre|ena dokumenta povezana sa nacionalnom bezbedno{}u. Vlada jo{ uvek sakriva jedan dokument, ali Mihov ima velika o~ekivawa u pogledu wegovog dobijawa. Mihov kaè da postoje i izvesni problemi sa pronalaèwem svedoka, ali da sa ve}inom nije bilo te{ko}a. On dodaje da MKTJ nije imao pritu`bi na to kako se vlada nosi sa optu`bama da su svedoci zastra{ivani. Prema saop{tewu tuìla{tva za ratne zlo~ine o istrazi @upqaninove mreè, jedan od elemenata istrage bilo je upravo zastra{ivawe svedoka. Srbija tako|e sudski goni i veliki broj ratnih zlo~ina pred svojim sudovima. Predsednik Suda za ratne zlo~ine, sudija Sini{a Vaì}, rekao nam je da slu~ajevi u Specijalnom sudu za ratne zlo~ine sporo odmi~u uglavnom zbog nedostatka prostora. Vaì} kaè da nema dovoqno prostora za vo|ewe 11 teku}ih procesa i 25 teku}ih istraga. (Napomena: sud za ratne zlo~ine, izgra|en uz tehni~ku i finansijsku podr{ku SAD, ima samo tri sudnice opremqene za procese protiv vi{e optuènih i samo dve prostorije za istraìva~ke razgovore, i deli svojih prostor sa Specijalnim sudom za korupciju. Sudnice rade u dve smene, ali svaki slu~aj se pojavquje u sudnici samo tri do ~etiri dana mese~no.) Vuk~evi} nam je rekao da je ponosan na to {to je ostvario zna~ajan napredak u 2008. u nekoliko slu~ajeva koji su ranije sporo odmicali, ukqu~uju}i tu Zvornik, Lovas, bra}u Biti}i, Suvu Reku i Ov~aru. 796

Komentar Mi pozdravqamo promenu u poruci vlade da saradwa sa MKTJ ne}e doneti samo ekonomske nagrade – {to je, prema anketama, najve}a briga srpskih gra|ana – ve} da tako|e predstavqa i moralnu obavezu. Nova vlada barem pri~a o vrednostima koje deli sa Zapadom i o tome da ho}e da bude dobar sused. Po{to se svojski pomu~ila kako bi pokazala svoju voqu da uhapsi i preda preostale begunce, Vlada Srbije sada mora da pokaè neke rezultate. Otvoren je prostor za visoka o~ekivawa. Ako Srbija èli da poàwe nagradu evropskih integracija i zaista se odmakne od bolne pro{losti, sada je pravo vreme da napravi taj posledwi napor u potrazi i hvatawu preostalih begunaca. Da li iz pragmati~nih ili dubqih razloga, verujemo da }e vlada uraditi sve {to moè da bi privela Mladi}a i Hayi}a. Manter

CCXLIX Referenca: 08BELGRADE1108 Wikileaks id: # Tema: Biv{i radikali se na osniva~kom kongresu stranke di~e otvoreno{}u i promenama Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 24. oktobar 2008. godine Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/10/08BELGRADE1108.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Na osniva~kom kongresu Srpske napredne stranke (SNS), novoizabrani predsednik Tomislav Nikoli} i wegov zamenik Aleksandar Vu~i} su istakli otvoreni dijalog i promene u re{avawu politi~kih izazova Srbije. Poku{avaju}i da se prikaù kao umereni, te {to vi{e udaqe od Srpske radikalne stranke (SRS) (sa kojom su se razi{li pre vi{e nedeqa), Nikoli} i Vu~i} su se potrudili da istaknu otvorenost SNS prema me|unarodnom dijalogu, sa èqom za ~lanstvom u EU. Istovremeno, izbegavali su zapaqivu nacionalisti~ku retoriku povodom Kosova i MKTJ. Kongres nije, me|utim, u{ao u detaqnu raspravu o politi~koj platformi SNS. Bez nove platforme, namera SNS da se razi|e sa tradicionalnim radikalskim ciqevima ostaje nepotvr|ena. Otvorenost i promene SNS je odràla osniva~ki kongres 21. oktobra, a partijske vo|e su Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} (predsednik i potpredsednik nove stranke), do izbora glavnog odbora za {est meseci. Odràn u glav797

noj sali beogradskog Sava centra sa 4000 posetilaca, kongres je trebalo da istakne otvorenost SNS, kao i poziciju partije kao predvodnika promena. Balkone su popunili, uz dobro poznate politi~ke li~nosti, neki studenti i porodice, te lica u radni~kim odelima. Poku{avaju}i da iskoriste pozitivnu reakciju koju su dobili od me|unarodne zajednice, organizatori kongresa su doveli predstavnike diplomatske zajednice u prvi red. Objavili su prisustvo sedam ambasadora (Slova~ka, Norve{ka, Kuba, Indija, [vedska, Danska, Alìr), uz predstavnike ~etrnaest ambasada (SAD, Rusija, Japan, Francuska, Nema~ka, [panija, Velika Britanija, Libija, Finska, Rumunija, Ma|arska, Irak, Iran, Gr~ka). Otpravnik i ata{e, koji su sedeli u prvom redu, deset mesta od Nikoli}a, dobili su blagi aplauz, pra}en minimalnim zvi`dawem. Prisutni su najboqe reagovali na delegacije Rusije, Kube i Gr~ke. Kongres je otvoren filmom “Srbija kre}e napred”, sa slikama Nikoli}a i Vu~i}a, te slikama seqaka, studenata, automehani~ara, manastira i srpske prirode. Po zavr{etku filma, Nikoli} i Vu~i} su iza{li na scenu uz muziku iz filma “Roki”. O~igledno ushi}eni entuzijasti~nim prijemom, Nikoli} i Vu~i} delovali su kao da uìvaju u pozdravqawu simpatizera dok su se kretali ka wima. Veoma inspirisani Vu~i} je prvi govorio. Po~eo je sa obave{tewem da je SNS, do te ve~eri, privukao 70.000 ~lanova. Brzo je pre{ao na pozdravqawe ~lanova diplomatske zajednice i hvalisawe zbog otvorenosti wegove stranke prema idejama, kao i otvorenim razgovorima sa drugim dràvama. Vu~i} je istakao da je vizija wegove stranke po{tovawe me|unarodne zajednice, ali i zauzvrat da se o~ekuje po{tovawe. Nastavio je opisuju}i ulogu nove stranke u te`wi da se izgradi jaka, savremena Srbija, kao most izme|u Istoka i Zapada. SNS }e traìti ~lanstvo u EU, rekao je, ponavqaju}i stav da je Kosovo deo srpske teritorije. Vu~i} je zavr{io obra}awe komentari{u}i da je snaga SNS izvedena iz naroda i da stranka èli da prevazi|e partijske podele. “Na{a obaveza je da ne stvaramo neprijateqe na politi~koj sceni Srbije”, rekao je Vu~i}, “na{a èqa je da imamo politi~ke protivnike i da ìvimo kao i svi normalni qudi sveta”. Sa ovom porukom, Vu~i} je zakqu~io da }e SNS ostvariti pobedu.

Komentar Tokom januarskih predsedni~kih izbora u Srbiji, Vu~i} je rekao slu`beniku ambasade (tokom zvani~ne posete radikalskom {tabu u Beogradu) da je po{tovalac Baraka Obame. Tema i ton su delovali kao da je pa`qivo pratio predsedni~ku trku u SAD. Ciqaju}i na stare i nove bira~e Posle Vu~i}evog govora, izre|alo se vi{e govornika koji su podilazili ciqanim bira~ima SNS, svaki je u{ao uz muziku iz “Rokija”. 798

Dvoje studenata sa Beogradskog univerziteta su izjavili da su simpatizeri SNS-ovog naprednog gledi{ta i komentarisali su da se mnogi mladi pridruùju stranci. Nezaposleni radnik iz fabrike “Zastava”, obu~en u plavo radno odelo, opisao je propadawe radnika i potrebu da ih Nikoli} i Vu~i} za{tite. Slepi penzioner je govorio o nesposobnosti vlasti da za{titi starije, o la`nim obe}awima PUPS-a (koalicioni ~lan vlade) i poverewu koje ima u vo|e SNS-a. Dva starija sindikalca su govorila o kapacitetu SNS-a da ova partija dovede do socijalne pravde, dok je neraspoloèni kosovski Srbin pro~itao kratku poruku (poprili~no neuverqivo) o spremnosti SNS da sa~uva Kosovo u sastavu Srbije.

Komentar Govornik sa Kosova je bio toliko neuverqiv da je Simo Spasi}, koji vodi organizaciju porodica nestalih na Kosovu, iza{ao sa kongresa, bune}i se da SNS nije dovela pravog Srbina iz Mitrovice. Kongresu se tako|e obratila, kao ekonomski savetnik SNS, Jorgovanka Tabakovi}, koja se zalagala za ekonomske principe SNS u kontekstu za{tite srpskih porodica. Jedan od najtoplije prihva}enih govornika bio je seqak u tradicionalnoj ode`di koji je iza{ao na binu sa ~okaw~etom rakije i kesom. Pro~itao je pripremqen govor o srpskom seqaku kao srcu zemqe i podstakao potrebu da neko iz centralne regije, [umadije, kao Nikoli}, do|e na vlast. Zakqu~uju}i, govornik je podigao ~okaw~e kako bi govorio o rakiji koju wegova porodica proizvodi i onda je izvukao veknu hleba iz kese, za {ta je dobio ovacije od cele publike. Ohrabren ovom reakcijom, seqak je po~eo da improvizuje i rekao je: “Srbija zna da joj je jedini pravi prijateq Rusija”, {to je dovelo da najlu|e reakcije publike to ve~e. Nikoli} {eta umerenom linijom Nikoli} je zavr{io ve~e sa jakim govorom na temu otvorenosti i promene, iako se pozivao na ideje koje je koristio i tokom prethodnih kampawa. Za razliku od emotivnih govora tokom predsedni~ke kampawe, Nikoli} je stavio nao~are i hladno ~itao svoj govor. Misle}i na razlaz sa radikalskim vo|om Vojislavom [e{eqem, Nikoli} je izjavio da je wegova motivacija u politici “srpski interesi iznad politi~kih”, i da taj pristup politici nije promenio. SNS }e, rekao je Nikoli}, gledati da sa~uva Srbe svugde, ukqu~uju}i Crnu Goru i Bawa Luku (glavni grad Republike Srpske, sastavni deo BiH), te da nikada ne}e priznati nezavisnost Kosova. Komentar Dok je komentar o za{titi Srba nai{ao na veliko odobravawe publike, wegov stav o Kosovu je dobio iznena|uju}e umeren prijem. Niko799

li} je govorio o ciqu SNS da spoji srpske ideale demokratije, Evrope, stabilnosti i saradwe, radi pokretawa Srbije napred. SNS }e imati snagu da kaè korumpiranim zvani~nicima da izvade ruke iz dràvne kase. Rekao je da najmawe dva miliona srpskih stanovnika èli put koji SNS nudi, ali dve decenije su onemogu}eni od strane vlasti. Kao i Vu~i}, Nikoli} je samo kratko spomenuo Kosovo, rekao je da je “Kosovo urezano u srpsku istoriju” i da “ni{ta {to je srpsko nije na prodaju”. Nikoli} je opisao ideju o mestu Srbije u Evropi, gde deluje kao “istok zapadu” i “zapad istoku”. Pozivaju}i se na ideju o Srbiji kao mostu, Nikoli} je izjavio da Srbija treba da traì da bude po{tovana u svetu u kom je “Rusija najve}i prijateq Srbije koja je ~lanica EU”. Me|utim, Nikoli} se, delimi~no, vratio na radikalsku retoriku pred kraj govora. Opisuju}i sebe, ne kao politi~ara, ve} [umadinca, Nikoli} je rekao da }e SNS sa~uvati vrednosti koje je {titio i dok je bio u Srpskoj radikalnoj stranci. Nikoli} je upozorio da, dok je saradwa sa susedima dobrodo{la, “Srbija ne}e dozvoliti nekoj stranoj zemqi da naru{ava miran san srpskoj deci”. Kongres se zavr{io nastupom violinistkiwe i hora koji je otpevao srpsku pesmu “Tamo daleko”, koja je izabrana za zvani~nu pesmu stranke. Publika se prikqu~ila pevawu (“Tamo daleko” je srpska nacionalisti~ka pesma iz Prvog svetskog rata, koja je bila zabrawena za vreme Tita).

SNS èqna dijaloga, zadovoqna kongresom Na prijemu nakon kongresa, Nikoli} i Vu~i} su toplo primili otpravnika poslova i izrazili zahvalnost za prisustvo predstavnika ambasade. Vu~i} je u dve prilike izrazio èqu da se sretne sa otpravnikom da bi nastavio razgovore o planu stranke za budu}nost Srbije. Nikoli} se, u blizini medija i novinara, pozdravio sa otpravnikom i na engleskom izrazio zahvalnost ambasadi {to se interesuje za wegovu stranku. Nikoli} je prethodno odbijao da govori engleski sa strancima i nikada nije javno priznao da govori engleski. Portparol SNS i novoizabrani ~lan predsedni{tva, Neboj{a Stefanovi} je rekao otpravniku da je zadovoqan {to je strana~ki kongres pro{ao bez problema. Ukazuju}i da je bilo brige zbog toga {ta }e neki govornici re}i, Stefanovi} je komentarisao da su govori bili umereni, kao {to se i nadao. Otkrio je da je wegova odgovornost u SNSu nadgledawe politi~ke strategije u Beogradu i dodao da jedva ~eka da pozove otpravnika na budu}e zvani~ne i socijalne doga|aje. Organizatori iz SNS su se bojali da }e SRS poku{ati da pokvari doga|aj. Vu~i} je kontaktu iz ambasade rekao da je SRS poslala Luku Karayi}a, brata optuènog ratnog kriminalca Radovana Karayi}a, da upadne na kongres i slika se sa vo|ama SNS-a. Stoje}i odmah iza Karayi}a u liniji za prijeme, otpravnik je video Vu~i}a kako lagano odgu800

ruje Karayi}a dok je on poku{avao da ga poqubi. Tokom kongresa, Karayi} se glasno bunio u razgovoru sa onima koji su sedeli oko wega, zbog toga {to Nikoli} i Vu~i} nisu hteli da pomenu wegovog brata koji je u MKSJ. Jo{ jedan kontakt je rekao otpravniku da su predstavnici ultranacionalisti~ke omladinske grupe Obraz prisutni na prijemu, te da su neki od tih ~lanova pomagali SNS-u da organizuje omladinu. Nikoli} i Vu~i} su u~inili velike napore da predstave moderno, umereno lice dinami~ne stranke, pre svega govore}i o Kosovu bez emotivne, nacionalisti~ke retorike koja karakteri{e govore radikala. Sli~no, govorili su o odnosima sa Rusijom – samo kratko i samo u sklopu èqe da se pristupi EU. Niko nije govorio o MKSJ, {to je osnova retorike SRS. Iako je ton govora na kongresu bio ohrabruju}i, va`no je naglasiti da su artikulisali samo principe, a ne program. Koliko SNS zapravo poku{ava da promeni dlaku, osta}e otvoreno pitawe dok se ne iznese program stranke, {to na{i kontakti kaù da }e biti za mesec dana. Pozivawe na partnerstvo sa Rusijom, tradicionalne vrednosti i za{titu interesa Srbije je dobilo najve}i aplauz, {to govori da }e Nikoli} i Vu~i} biti pred izazovom da privuku pristalice SRS, ali bez nacionalisti~ke platforme. Prvi ozbiqan ispit, da li SNS moè da uspe, bi}e lokalni izbori (9. novembra) u ~etiri op{tine, ukqu~uju}i i upori{te radikala – Rumu. Manter

CCL Referenca: 08BELGRADE1169 Wikileaks id: #178227 Tema: Srbija nepopustqiva u pogledu uslova za Euleks Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 13. novembar 2008. u 19.46 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/11/08BELGRADE1169.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Dok se u Pri{tini nastavqaju razgovori o angaòvawu Euleksa i predstoje}em izve{taju generalnom sekretaru, srpski rukovodioci na dnevnoj bazi daju javne izjave, u kojima nagla{avaju da jezik na koji su pristali ne bi smeo da se mewa i stalno se vra}aju na svoja tri uslova za angaòvawe Euleksa: odobrewe Saveta bezbednosti, statusna neutralnost i nepovezanost sa Ahtisarijevim planom. Opozicija, u me|uvremenu, izjedna~ava prihvatawe Euleksa sa priznavawem kosovske nezavisnosti i zahteva skup{tinsku raspravu po ovom pitawu. 801

Tadi} u Var{avi: bez promena Tokom puta u Var{avu 12. novembra, predsednik Boris Tadi} rekao je {tampi: “Bilo kakva promena sporazuma o rekonfiguraciji civilne misije, koji je Srbija postigla sa UN, nije prihvatqiva, bez obzira na to {ta Pri{tina o~ekuje”. Tadi} je rekao da se Srbija ne protivi raspore|ivawu Euleksa, sve dok je on statusno neutralan i radi uz odobrewe Saveta bezbednosti UN. On je podvukao da Srbija ne}e odustati od odbrane svog teritorijalnog integriteta, kako bi ostvarila pravo na ~lanstvo u EU. Jeremi}: “Kona~na re~” Dana 10. novembra, ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} objavio je da je UN “prihvatila tekst o {est ta~aka koji je bio posledwa ponuda Beograda”. On je rekao da }e dokument dozvoliti poseban aran`man u oblastima ve}inskog srpskog stanovni{tva i tvrdio da je to dokaz da je Ahtisarijev plan “sklowen u stranu”. “Mi smo rekli na{u kona~nu re~ po ovom pitawu”, rekao je ministar spoqnih poslova, dodaju}i da su “uslovi Srbije poznati i oni se ne}e mewati”. Tokom posete Londonu 12. novembra, Jeremi} je za ~asopis “Ekonomist” dao izjavu da “Srbija insistira na tome da odredbe koje predvi|aju statusnu neutralnost budu stavqene na papir. Ako Savet bezbednosti usvoji te odredbe, Srbija je spremna da se u punoj meri posveti tom pitawu i pomogne EU i ostatku me|unarodne zajednice u pokrajini.” Jeremi} je naglasio da Srbija deli stanovi{te Evropske unije o potrebi da se o~uvaju mir i stabilnost u regionu: “Mi imamo zajedni~ki problem. Mi moramo da stabilizujemo Kosovo.” Po povratku u Beograd, Jeremi} je 12. novembra za televiziju Pink izjavio da Srbija ostaje pri svoja tri uslova i rekao da }e Pri{tina morati da prihvati sporazum koji je Srbija postigla sa UN. Jeremi} je prokomentarisao da su vlasti u Pri{tini “navikle da ostvaruju svoje interese jednostrano, preko jednostranih deklaracija, pretwe nasiqem i nasilnim sredstvima. Nisu navikle na to da probleme re{avaju putem sporazuma. Ovoga puta, Beograd je re{io problem putem pregovora i ja mislim da pri{tinske vlasti ne}e imati alternativu nego da prihvate ovaj sporazum izme|u Srbije i ~lanova UN.” Opozicija signalizira prekr{aj Nekada{wi premijer Vojislav Ko{tunica, predsednik opozicione Demokratske stranke Srbije (DSS), optuìo je vladu da je prihvatawem Euleksa posredno priznala nezavisnost Kosova. U intervjuu dnevnom listu “Pres” od 13. novembra, Ko{tunica je optuìo srpsku vladu da radi na tome da se okon~a misija Ujediwenih nacija, koja je “po{tovala teritorijalni integritet Srbije”, u korist misije Euleks, koja }e prime802

wivati “ustav i zakone la`ne dràve Kosovo”. On tvrdi da je Zapad napravio plan od tri faze za primoravawe Srbije da prizna Kosovo: potpisivawe Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, prihvatawe Euleksa, i na kraju prihvatawe I{ingerovog plana o dobrim kom{ijskim odnosima. Ko{tunica je kritikovao vlast zbog toga {to je propustila da obavesti Narodnu skup{tinu i zatraì savet od we. Nekoliko opozicionih lidera zatraìlo je skup{tinsku raspravu o angaòvawu Euleksa. Strana~ki bi~ DSS-a Milo{ Aligrudi} rekao je 12. novembra da ~lanovi parlamenta imaju pravo da znaju sa kim pregovaraju srpske vlasti i izneo tvrdwu da }e Euleks raditi na uspostavqawu kosovske nezavisnosti. Lider Nove Srbije Velimir Ili} rekao je da }e prihvatawe Euleksa imati jednaku snagu kao i priznawe kosovske nezavisnosti, dok je lider Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikoli} ostao pri stavu da je vladi neophodan pristanak Narodne skup{tine pre nego pristane na angaòvawe Euleksa.

Komentar Iako opozicija nema dovoqno glasova da bi preduzela bilo {ta po pitawu Euleksa, srpska vlada je svejedno zabrinuta nad tim kako }e sve to predstaviti javnosti i minimalizovati mogu}nost krajwe desnice da privid ustupaka me|unarodnoj zajednici po pitawu Euleksa iskoristi za svoje ciqeve. Manter

CCLI Referenca: 08BELGRADE1189 Wikileaks id: #179021 Tema: Nova raspodela snaga na srpskoj desnici Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 19. novembar 2008. u 11.52 Klasifikacija: tajno/samo za ameri~ke dràvqane Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/11/08BELGRADE1189.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zaveo: v. d. zamenika {efa misije Ta~er [arf

Rezime Posledice septembarskog rascepa u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) dovele su do prestrojavawa na srpskoj desnici, u okviru kojeg stranke poku{avaju da se pozicioniraju kao alternativa koaliciji predsednika Tadi}a, kojom dominira Demokratska stranka (DS). Dok Srpska napredna stranka (SNS), biv{eg radikala Tomislava Nikoli}a tvrdi da joj je ciq politi~ki centar, sa proevropskom retorikom, SRS i daqe zauzima ultranacionalisti~ki prostor, sa nereformisa803

nom retorikom i taktikom. U me|uvremenu, Demokratska stranka Srbije (DSS) Vojislava Ko{tunice udruìla se sa Novom Srbijom (NS) Velimira Ili}a i novoosnovanom Narodnom partijom (NP) biv{e radikalke Maje Gojkovi}, u poku{aju da se nametne kao razumna nacionalisti~ka alternativa. U isto vreme, Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Dra{kovi}a navla~i odelo proevropske srpske desnice. Mada je proevropska retorika SNS i SPO-a ohrabruju}a, jo{ uvek ~ekamo nove dokaze o proevropskoj politi~koj voqi politi~ke desnice.

Napredwaci: umereni “desni centar” kao ciq Pojava SNS, koju su osnovali biv{i radikali Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, bila je katalizator za nedavna prestrojavawa na srpskoj desnici. Diplomatski i politi~ki kontakti nam govore da je rascep izme|u radikala Vojislava [e{eqa, optuènog u Hagu za ratne zlo~ine, i Nikoli}evih napredwaka, u velikoj meri bio izazvan pragmati~nim uvi|awem, od strane Nikoli}a i wegovih tajkunskih finansijera, da se srpsko glasa~ko telo okre}e Evropi. Na sve to, Miodrag Raki}, blizak savetnik predsednika Tadi}a, rekao je 3. novembra zameniku {efa misije da je Tadi} {est meseci ranije traìo od wega da ohrabri Nikoli}a da se odvoji od SRS, zato {to bi logisti~ka baza SNS bila va`na u ostvarivawu proevropske agende Srbije. Na{i kontakti iz medija javqaju da je Raki} aktivno usmeravao pa`wu {tampe na osniva~ki kongres SNS, odràn 21. oktobra. Nikoli} je javno odbacio naga|awa da }e SNS napraviti koaliciju sa DS, ali je bio dovoqno oprezan da ne iskqu~i mogu}nost postizbornog scenarija. Rezultati nedavnih istraìvawa javnosti na nivou cele dràve, koji su pokazali da je SNS najpopularnija stranka u dràvi posle DS, dobili su potvrdu na prvom izbornom ispitu za SNS, lokalnim izborima za ~etiri op{tine, odrànim 9. novembra. SNS je zavr{ila kao drugoplasirana, iza DS, u Rumi, Vrwa~koj Bawi i Prijepoqu, a kao tre}a u Kwaèvcu. Na svim ovim izborima, SNS je nadja~ala SRS u proseku za dve tre}ine. U op{tini Ruma, [e{eqevom upori{tu, SNS je osvojila preko 17 odsto glasova, naspram 8 procenata SRS. U Prijepoqu, partijski lideri pobedni~ke Sanya~ke demokratske stranke potvrdili su 12. novembra da }e o formirawu koalicije pregovarati sa SNS i koalicionim blokom oko DS. Anketa Medijum galupa na nivou dràve, objavqena 8. novembra, pokazala je da DS uìva podr{ku 38,9 odsto bira~kog tela, SNS 22,7 odsto, a SRS 10,8 procenata. Kqu~ni deo politi~ke strategije SNS jeste da predstavi rukovodstvo SNS u umerenom izdawu, poku{avaju}i distancirawe partije od ideja koje su Nikoli} i Vu~i} zastupali dok su bili u Srpskoj radikalnoj stranci. Na punktovima {irom Beograda posledwih dana deqeni su leci, na kojima su taksativno navedena na~ela SNS: o~uvawe te804

ritorijalnog integriteta, pomo} Srbima u rasejawu, jednakost svih pred zakonom, tolerancija, neutralnost, borba protiv korupcije i socijalna pravda. U razgovoru sa na{im agentima sredinom oktobra, portparol i ~lan predsedni{tva SNS Neboj{a Stefanovi} istakao je da }e glavni prioritet SNS biti da se usredsredi na ekonomski razvoj, koji bi pomogao nerazvijenim delovima Srbije. Prva strana~ka inicijativa u ovoj oblasti, rekao je Stefanovi}, bi}e objavqena tokom novembra. (Komentar: SRS je dugo okupqao nezaposlene, penzionere i druge koji su u tranziciji ostali bez ekonomskog upori{ta.) Stefanovi} je rekao da SNS sa uspehom preuzima glasa~ko telo SRS, ali i privla~i umerenije ~lanove DSS, NS, pa ~ak i jagodinskog oligarha Miodraga Nikoli}a Femana, povezivanog sa DS. SNS, kaè Stefanovi}, ne sledi ideologiju ve} strana~ku ideju, koja je mawe rigidna od ideologije i jednostavno “daje qudima ne{to {to mogu da zastupaju”. Komentari{u}i spoqnu politiku, Stefanovi} kaè da }e Nikoli} i Vu~i} pripremiti srpsku javnost da shvati da je zamisao o Velikoj Srbiji bila “samo san koji nije mogao biti ostvaren”. Kada bi se brzo odrekli Velike Srbije, Nikoli} i Vu~i} bi izgledali kao licemeri ili oportunisti, dodaje Stefanovi}. (Vu~i} je 30. oktobra javno rekao da je Velika Srbija bila “nerealna politika”.) Stefanovi} je potvrdio èqu svoje stranke da se Srbija u~lani u EU i procenio da bi kona~no re{ewe za Kosovo moglo da se izna|e za 4-5 godina. EU bi, me|utim, morala da bude svesna da }e prethodnim slawem pozitivnih signala pripremiti glasa~ko telo da prihvati kosovsko re{ewe. [to se ti~e Bosne, Stefanovi} kaè da SNS ne}e podràti separatisti~ke grupe ili pokrete u Republici Srpskoj (RS), ali da }e podràti nezavisnost RS ako je bosanski Srbi izglasaju.

SRS: i daqe uto~i{te ultranacionalista Dok SNS nastoji da pokaè kako je weno umereno stanovi{te dovoqno za razlaz sa pro{lo{}u, Srpska radikalna stranka nastavqa da se sluì ultranacionalisti~kom, {ovinisti~kom retorikom i ostaje pod ~vrstom [e{eqom rukom. U odgovor na zahtev ata{ea za odbranu na{e ambasade da se sastane sa Draganom Todorovi}em, zato {to je on predsedavaju}i Odbora za odbranu, SRS je 21. oktobra izdala zapaqivo saop{tewe u kojem osu|uje politiku SAD prema Srbiji i Kosovu. U saop{tewu se nagla{ava da se radikali ne}e sastajati sa zvani~nicima dràva koje su priznale Kosovo, a da se SRS ne}e sastajati sa predstavnicima SAD “zato {to je Va{ington tvorac NATO dràve na Kosovu i predvodnik kampawe za weno priznavawe, ~ime je ozbiqno ugrozio suverenitet i teritorijalni integritet Srbije” (ostali ~lanovi Odbora za odbranu, koji ne pripadaju radikalima, kritikovali su Todorovi}evo saop{tewe, àle}i se da oni nisu bili konsultovani po tom pitawu i 805

isti~u}i da odbor mora da vodi dijalog sa stranim diplomatama). SRS nastavqa da opstrui{e rad Skup{tine, ne nude}i alternativna politi~ka re{ewa, i zarekla se da nikada ne}e sara|ivati sa SNS. SRS se doìvqava kao prete}a sila, koja se ne usteè od toga da upotrebi i fizi~ko nasiqe. Vi{e novinskih napisa nagovestilo je da je [e{eq naredio SRS da “izazovu mali rat” u Hrtkovcima, bazi SRS sa nesagledivim simboli~kim zna~ajem, gde su Vu~i} i pristalice SNS planirali miting za 2. novembar. Vlasti su unapred zabranile miting. Mada portparol radikala pori~e optu`be da je SRS snabdela oru`jem potencijalne demonstrante, pojedine novine pi{u da je li~no [e{eq traìo da Vu~i} bude ubijen. Vu~i} i wegove kolege iz SNS na kraju su 5. novembra odràli miting u Hrtkovcima, koji je protekao bez ve}ih incidenata. ([e{eqa ha{ka optu`nica tereti da je naredio iseqavawe Hrvata iz Hrtkovaca, {to ovom gradi}u dodaje istorijski zna~aj.)

DSS, NS i NP: nova nacionalisti~ka opozicija Dok SRS ostaje na ultranacionalisti~kom pravcu, DSS Vojislava Ko{tunice i NS Velimira Ili}a poku{ali su da stvore savremenu nacionalisti~ku liniju, zalaù}i se za uslovno prikqu~ewe Srbije EU. Biv{a radikalka i nekada{wa gradona~elnica Novog Sada Maja Gojkovi} potpisala je 4. novembra koalicioni sporazum izme|u wene NP sa jedne i DSS i NS sa duge strane. Sporazum iscrtava osnovna na~ela – kao {to su o~uvawe “najvi{ih moralnih na~ela” u politici, za{tita teritorijalnog integriteta Srbije, evropske integracije, borba protiv siroma{tva i podsticawe ekonomskog razvoja – bez konkretnih politi~kih recepata. (Komentar: Savez izme|u DSS, NS i NP izgleda kao pronicqiv politi~ki potez, koji je podstakao verovatno Ko{tunica, kako bi drào SNS bez koalicionih partnera i u izolaciji.) Jedan od prvih poteza ovog bloka bio je da podnese zahtev za obarawe vlade. Potez je izveden u saradwi sa SRS, a podràn od strane SNS. Datum za glasawe po ovom zahtevu jo{ nije utvr|en. Predlog DSS-NS-SRS ne}e dobiti ve}inu, ~ak i uz obe}anu pomo} SNS, osim ako ih ne podrì nekih drugih 18 poslanika. Mala verovatno}a za uspeh ovakvog scenarija pokazuje da je zahtev za obarawe vlade bio poku{aj DSS da preuzme inicijativu, kao najkredibilnija desni~arska politi~ka alternativa vladaju}oj koaliciji. DSS se mo`da suo~ava sa rastu}im unutra{wim podelama. Prema nedeqniku “Dnevni telegraf” (verovatno se misli na “Nedeqni telegraf” – prim. prev.) i jo{ nekoliko drugih beogradskih magazina, najvi{i zvani~nici DSS su se, na sastanku rukovodstva DSS krajem oktobra, na kojem je raspravqano o modernizaciji stranke, àlili Ko{tunici na ulogu {efa kabineta Aleksandra Nikitovi}a. Tvrde}i da je Nikitovi} predugo imao neopravdan uticaj na delovawe i poslove partije, zvani~nici DSS rekli su Ko{tunici da ~ak se i Dejan Mihajlov, biv{i gene806

ralni sekretar Ko{tuni~ine vlade, slaè sa wihovim stavom da Nikitovi} mora da bude zauzdan. Ko{tunica se navodno sloìo sa “pobuwenicima”, ali ostali zvani~nici DSS, me|u kojima su Slobodan Samaryi}, Predrag Bubalo i Zoran Lon~ar, i daqe pruàju podr{ku glavnom Ko{tuni~inom savetniku. DSS, me|utim, ostaje Ko{tuni~ina tvorevina, i ne postoje najave da }e Ko{tuni~ina uloga biti dovedena u pitawe.

SPO: poku{aj preuzimawa vo|stva me|u proevropskim konzervativcima Mada ograni~en svojim u~e{}em u vladaju}oj koaliciji, SPO je proteklih nedeqa poku{ao da preuzme inicijativu u redefinisawu svojih konzervativnih ideja i uloge na srpskoj desnici. Na strana~kom kongresu od 18. oktobra, predsednik SPO Vuk Dra{kovi} izneo je wihov program za “evropsku srpsku desnicu”, koji podrazumeva za{titu “nacionalnih, razvojnih, bezbednosnih i duhovnih interesa” Srbije. Dokument na 20 strana opisuje razvoj Evropske unije i navodi istorijske, verske i ekonomske razloge za ~lanstvo Srbije u EU. Prema jednom od kontakata, poku{aj Dra{kovi}a da iz platforme izbaci poziv na povratak srpskog kraqa spre~ili su SPO delegati. Posle objavqivawa platforme o evropskoj srpskoj desnici i intervjua koji su usledili, Dra{kovi}u se {tampa narugala zbog wegove izjave da bi Srbija trebalo da u|e u EU bez Kosova. Poja{wavaju}i na{em ambasadoru svoj stav 24. oktobra, Dra{kovi} je podvukao potrebu da se govori istina i da je va`no da srpska javnost shvati da Srbija tradicionalan suverenitet nad Kosovom nema jo{ od 1999. Jedini na~in da Srbija povrati Kosovo, kaè, jeste tako {to }e da dobije ~lanstvo u EU i da onda ponovo uspostavi srpsku vlast na Kosovu u roku od deset godina. Pozivaju}i se na moralnu vrednost kao konzervativac koji govori istinu, Dra{kovi} je osudio SNS i weno rukovodstvo kao oru`je Milo{evi}eve tajne policije, tvrde}i da je rascep u SRS proistekao samo iz toga {to su Milo{evi}evi kadrovi sada shvatili da je budu}nost Srbije vezana za Evropu. Predstavqaju}i program SPO-a kao povratak prozapadnoj konzervativnoj tradiciji Srbije od 19. veka pa do Prvog svetskog rata, Dra{kovi} je izrazio uverenost da }e SPO privu}i 90 odsto glasova NS, 90 odsto glasova DSS i “mnoge” neimenovane intelektualce. Uprkos wegovoj samouverenosti, Dra{kovi} izgleda nije osmislio jasnu politi~ku strategiju za osvajawe ovih glasova. Neki na{i kontakti u SPO-u rekli su nam da mla|i ~lanovi SPO traè na~in kako da skrajnu Dra{kovi}a i wegovu ènu na protokolarne funkcije u stranci, kako bi postavili sna`nije politi~ko rukovodstvo. Komentar Od svih partija na srpskoj desnici, u ovom trenutku SNS ima najve}i potencijal da poveè dve krajnosti – srpsko stanovni{tvo nezado807

voqno statusom kvo, i proevropsku orijentaciju. Ipak, zbog kombinacije Nikoli}evog pragmatizma i wegove namere da preotme glasa~e od SRS i DSS, oprezni smo u verovawu da }e SNS biti sposobna da se za sva vremena odrekne nacionalisti~kog nasle|a, naro~ito kada proevropska retorika postane politi~ki nepodobna. Koaliciji DSS-NSNP, SRS-u i SPO-u podr{ka }e verovatno da opada u odnosu na SNS, i te stranke }e narednih nekoliko meseci poku{avati da se nametnu kao pravi srpski konzervativci, dok tragaju za uspe{nom politi~kom strategijom. Svaka od ovih stranaka suo~ava se sa te{kom borbom kako bi postala razumna, centralno-desna alternativa Tadi}evoj sve mo}nijoj DS. Manter

CCLII Referenca: 08BELGRADE1234 Wikileaks id: #180979 Tema: Srbija/Hrvatska: presuda Me|unarodnog suda pravde istakla zategnute bilateralne odnose Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 2. decembar 2008. u 15.11 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/12/08BELGRADE1234.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zaveo: Bred Bel, zamenik politi~kog direktora Ovu depe{u zajedni~ki su sastavile ambasade u Zagrebu i Beogradu.

Rezime Presuda Me|unarodnog suda pravde (MSP) od 18. novembra, kojom se proglasio nadle`nim za hrvatsku tu`bu za genocid protiv Srbije zasnovanu na doga|ajima iz devedesetih, izazvala je sna`ne reakcije u Beogradu i Zagrebu, koje su naglasile neprekidnu zategnutost u odnosima dve prestonice. Beograd je uzvratio protivtu`bom pred MSP-om, a srpsko rukovodstvo obe}alo je da }e istraìti hrvatske zlo~ine tokom celog 20. veka. Zagreb je na srpsku protivtu`bu reagovao izjavom da je taj slu~aj slab, zato {to je Beograd bio agresor za vreme rata. Vlada Hrvatske rekla je na{oj ambasadi u Zagrebu da se nada da }e otvoriti novo poglavqe u odnosima sa Srbijom, ali je dodala da }e sa~ekati da se slegne pra{ina od posete ministra spoqnih poslova Jandrokovi}a Kosovu, planirane za sedmicu koja po~iwe 8. decembra. Kako proces pred MSPom bude odmicao, tako }e sve verovatnije biti i o{tre retori~ke razmene izme|u dva glavna grada. Me|utim, neka poseta na visokom nivou koja bi bila okrenuta budu}nosti mogla bi da bude vaàn korak u popravqawu bilateralnih odnosa. 808

O{tre reakcije u Beogradu: ide se sa protivtu`bom MSP-u Srpski zvani~nici reagovali su èstoko na presudu od 18. novembra, u kojoj MSP prihvata nadle`nost nad tu`bom Hrvatske protiv Srbije. Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} rekao je izve{ta~ima da Hrvatska nije “na odgovaraju}i na~in odgovorila na ruku pomirewa koju je Srbija pruìla u nekoliko navrata, i na na{e poku{aje da ostavimo pro{lost iza nas i okrenemo se evropskoj budu}nosti”. Srpska vlada je, u to ime, 20. novembra zvani~no odobrila protivtu`bu pred MSPom, u kojoj }e se od suda zatraìti da se izjasni da li je Hrvatska po~inila etni~ko ~i{}ewe i ratne zlo~ine tokom operacije “Oluja” iz 1995. godine. (Primedba: operacija “Oluja” bila je ofanziva pokrenuta od strane hrvatske vojske u avgustu 1995, kojom su uspe{no povra}ene separatisti~ke srpske oblasti u Hrvatskoj.) Jeremi} kaè da }e Srbija dostaviti dokaze o “svim doga|ajima u 20. veku, ukqu~uju}i tu i Drugi svetski rat”, a 20. novembra je rekao “Politici” da Srbija ne}e pristati da se protivtu`ba zavr{i vansudskom nagodbom. Predstavnici ve}ine srpskih politi~kih stranaka podràli su protivtu`bu protiv Hrvatske. Tomislav Nikoli}, ~elnik Srpske napredne stranke (SNS), rekao je da bi srpska tu`ba za ratne zlo~ine protiv Hrvatske trebalo da obuhvati i zlo~ine iz Drugog svetskog rata. Predstavnici Nove Srbije (NS) i Srpske radikalne stranke (SRS) tako|e su naglasili hrvatske zlo~ine protiv Srba dok su Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) i Demokratska stranka Srbije (DSS) pribegle ne{to umerenijoj retorici, izraàvaju}i neslagawe sa odlukom MSPa i wenim uticajem na regionalnu stabilnost. Samo se Liberalno-demokratska partija (LDP) javno usprotivila podizawu srpske protivtu`be. Srpska {tampa je 21. novembra izvestila da lider G17 plus i zamenik premijera Mla|an Dinki} gaji sumwe u pogledu mudrosti protivtu`be. Postoje tako|e i unutra{wa neslagawa unutar DS-a, vidqiva po odsustvu Olivera Duli}a sa sednice vlade od 20. novembra, koje na{ kontakt pripisuje Duli}evom neslagawu sa ovim potezom. Politi~ki savetnik G17 Tomislav Damjanovi} rekao nam je da je sednica vlade bila prili~no sva|ala~ka kada se razmatrala protivtu`ba. Srpska sryba: stvarna i izmi{qena Sryba prema Hrvatskoj rasla je na srpskoj strani jo{ mesecima pre presude MSP-a. Od maja 2008, visokorangirani srpski zvani~nici davali su zapaqive komentare, kako privatno tako i javno. U maju je Jeremi} javno rekao da je Hrvatska bila genocidna dràva, a u septembru je navodno predsednik Boris Tadi} zapretio hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu da bi Srbija mogla da izazove probleme za Hrvatsku sa svojom mawinskom srpskom zajednicom. Posle oktobarske odluke da }e Hag done809

ti presudu po tu`bi Hrvatske, Jeremi} i hrvatski predsednik Stjepan Mesi} razmenili su o{tre osude u pogledu toga koja je od dve dràve kriva za zategnute odnose. Predsednik Tadi} je 16. novembra rekao srpskim medijima da je zabrinut zbog toga {to Hrvatska ne ose}a nikakvu odgovornost za srpske `rtve rata i da pokli~i “ubij Srbina” sa hrvatskih sportskih takmi~ewa oda{iqu necivilizovanu poruku koju bi Evropa morala da osudi. I Tadi} i Jeremi} komentarisali su da nejednak tretman srpskih finansijskih ulagawa u Hrvatskoj tako|e naru{ava bilateralne odnose. Ovakva retorika odraàva preuveli~avawe prikrivenog nezadovoqstva koje postoji u odnosima Beograda sa Zagrebom. Razgovaraju}i sa na{im agentom pre nego {to je retorika eskalirala, Vladimir Odavi} iz Direktorata za okolne zemqe Ministarstva spoqnih poslova naveo je restituciju imovine, recipro~nu restituciju imovine i demarkaciju granice kao kqu~ne ta~ke za bilateralne odnose. Beograd tako|e traì sveobuhvatno re{ewe za probleme restitucije i izbeglica, kaè Odavi}, ali je Zagreb redovno odbacivao srpske predloge “iz unutra{wepoliti~kih razloga”. Odavi} i predstavnica Srpske privredne komore Irena Milojevi} naveli su da antisrpsko raspoloèwe u Hrvatskoj nezvani~no oteàva srpska ulagawa i nanosi {tetu srpskoj imovini u Hrvatskoj. Milojevi} je dodala, me|utim, da sada{we bilateralne te{ko}e verovatno ne}e biti velike prepreke za nastavak prekograni~ne trgovine i ulagawa. Beograd ra~una na to da }e kopawe po pro{losti oja~ati vladin poloàj na unutra{woj politi~koj sceni, mada po cenu stvarnog bavqewa zamerkama na Zagreb. Diplomatski i NVO kontakti rekli su nam u novembru da Tadi} eskalira bilateralnu zategnutost, kako bi se umilio svojoj nacionalisti~koj glasa~koj bazi. Du{an Spasojevi}, dràvni sekretar u srpskom Ministarstvu odbrane, rekao je da neki u vladi koriste zategnute odnose za “li~nu promociju”, aludiraju}i na ministra spoqnih poslova Jeremi}a. Vladimir Todori}, urednik Srpske pravni~ke revije, tvrdi da su izjave i jedne i druge strane osmi{qene kako bi prikrile sistemske nedostatke Beograda i Zagreba, koriste}i nacionalisti~ku retoriku za prikrivawe neuspeha politi~ara u poku{aju da ubrzaju evropske integracije Srbije, odnosno da suzbiju organizovani kriminal i korupciju u Hrvatskoj. Tako|e smo od lokalnih stru~waka ~uli nepotvr|ena naga|awa da srpskom tajkunu Miroslavu Mi{kovi}u mo`da i najvi{e koristi eskalacija napetosti, po{to ona komplikuje poslovne aktivnosti wegove hrvatske konkurencije u Hrvatskoj. Zapaqiva nacionalisti~ka ose}awa nastavqaju da komplikuju bilateralne kontakte po raznoraznim pitawima. Hrvatsko ministarstvo spoqnih poslova prenelo je 14. novembra UNHCR-u da Vlada Hrvatske verovatno ne}e prisustvovati decembarskom ministarskom sastanku sa srpskim kolegama, koji }e visoki komesar da uprili~i kako 810

bi promovisao dijalog za iznalaèwe odrìvog re{ewa za 70.000 hrvatskih Srba koji su izbegli u Srbiju. Sli~no tome, organizatori nedavne regionalne konferencije o nestalim osobama u Beogradu rekli su nam da o~ekuju da hrvatska vlada otkaè u~e{}e, zbog napetog politi~kog konteksta. Dràvni sekretar Ministarstva odbrane Du{an Spasojevi} rekao nam je 1. decembra da je srpsko–hrvatska vojna saradwa zako~ena zbog bilateralnih odnosa. Spasojevi} je posebno izdvojio nespremnost Hrvatske da u~estvuje u zajedni~kim vojnim ve`bama. On je rekao da je u prakti~nim pitawima, kao {to je kontrola granica ili skora{wa istraga o prekograni~nom organizovanim kriminalu, saradwa boqa ~isto zbog toga {to je to “Hrvatskoj u interesu”.

Hrvatska pozdravqa odluku MSP-a; osetqiva je na protivtu`bu Sa svoje strane, Vlada Hrvatske pozdravila je odluku MSP-a, koja je doneta na godi{wicu pada Vukovara u ruke Jugoslovenske armije 1991. godine. Jedino mi{qewe koje se izdvaja izneo je Mesi}ev savetnik za spoqnu politiku Budimir Lon~ar, koji zbog Mesi}a odràva pozadinske kontakte sa srpskim predsednikom Tadi}em. Lon~ar je na{em ambasadoru rekao da àli {to je Hrvatska podnela tu`bu i da je on bezuspe{no poku{avao da nagovori Mesi}a da se zaloì za odustajawe od we. Presuda }e, kaè Lon~ar, samo zakomplikovati proces pomirewa. Reakcije u Zagrebu na vest o srpskoj protivtu`bi MSP-u bile su predvidivo negativne, zato {to visokorangirani hrvatski politi~ari ose}aju kao svoju obavezu da brane sveukupno dràwe Hrvatske u ratovima devedesetih. Premijer Sanader je 20. novembra rekao {tampi: “Nisu hrvatski vojnici i{li u Srbiju – naprotiv, srpski vojnici su do{li u Hrvatsku”. Mesi} je protivtu`bu opisao kao “pogre{an potez”, po{to je Beograd bio “agresor” za vreme rata. Vlada Hrvatske nabraja izazove i mogu}nosti sa Vladom Srbije Direktor regionalnog odeqewa hrvatskog Ministarstva spoqnih poslova, ambasador Davor Vidi{, rekao je 24. novembra da su bilateralni odnosi sa Srbijom oduvek skloni tome da se sunovrate tokom novembra, oko godi{wica va`nih doga|aja iz rata kao {to su pad Vukovara i kasnije masovno ubistvo na poqoprivrednom dobru Ov~ari. Presuda MSP-a donela je jo{ ve}i pad ove godine. Podse}aju}i da su bilateralni odnosi zategnuti jo{ od kada je Hrvatska, po~etkom 2008. godine, odlu~ila da prizna Kosovo, Vidi{ predvi|a da }e odnosi morati da pretrpe jo{ jedan udarac kada ministar spoqnih poslova Jandrokovi} bude posetio Pri{tinu, u sedmici koja po~iwe 8. decembra, kako bi tamo otvorio hrvatsku ambasadu. Vidi{ je izneo zabrinutost nad tim {to Srbija previ{e koristi bilateralne odnose u svrhu unutra{we politike 811

u Srbiji i primetio da je ministar spoqnih poslova Jeremi} u posledwe vreme postao jedan od najistaknutijih nacionalisti~kih glasova u Beogradu. âk i uz posledwi zastoj, Vidi{ kaè da je nekoliko srpskih ministara skoro posetilo Zagreb, a da je Vlada Srbije nedavno vratila umetni~ka dela koja su odneta iz Hrvatske za vreme rata. On je izrazio uverewe da }e Vlada Hrvatske èleti da se usredsredi na budu}nost u relacijama sa Beogradom, naro~ito zato {to bi konstruktivni me|usobni odnosi pomogli EU aspiracije obema zemqama. Jednom kada odjeci Jandrokovi}eve posete Kosovu budu utihnuli, a Tadi} primio akreditive novog ambasadora Hrvatske u Srbiji, Vlada Hrvatske poku{a}e da okrene novo poglavqe u odnosima dve zemqe. Vlada Hrvatske je ve} èlela da sara|uje sa Beogradom, naro~ito na ekspertskom nivou, po svim bilateralnim pitawima koja su na stolu a koja bi donela “pobedu” obema stranama. Isto tako, Hrvatska bi mogla da bude od velike pomo}i Srbiji na wenom putu ka EU, kaè Vidi{, ali to }e biti te{ko izvodqivo ako Vlada Srbije bude nastavila da igra politi~ke igre sa bilateralnim odnosima preko medija. Vlada Hrvatske veruje da bi slawe parlamentarne delegacije na visokom nivou u Srbiju, gde bi podelili hrvatsko iskustvo sa puta ka EU, {to je predloèno Srbiji ali se jo{ ~eka na odgovor, moglo da bude korak napred u poku{ajima da se bilateralni odnosi usmere vi{e ka budu}nosti. Na seminaru u Nema~koj, 27. novembra, premijer Sanader rekao je da bi i on li~no bio spreman da poseti Beograd i malo pro~isti vazduh, ali ne znamo za bilo kakve planove da se ta poseta i ostvari. Spasojevi} je rekao da veruje da u skorije vreme ne}e biti pravi trenutak za uzajamne posete dve prestonice – naro~ito na nivou premijera.

Komentar Reakcije Srbije i Hrvatske na odluku MSP-a od 18. novembra pokazuju da }e, zbog duìne procesa pred MSP-om, u slede}ih nekoliko godina biti mnogo prilika za o{tre retori~ke razmene na {tetu bilateralnih odnosa. Sa {ansama za daqe zatezawe veza izme|u Beograda i Zagreba, va`no je traìti na~in da se osnaè bilateralni odnosi, zato {to su oni kqu~ni za regionalnu stabilnost. Obe strane imaju interes da odràvaju dobre kom{ijske odnose, kao neodvojivi deo svojih evroatlantskih aspiracija. U dogovoru sa na{im evropskim saveznicima, mogli bismo da ohrabrimo nekoliko poseta visokog ranga izme|u dve zemqe, koje bi bile usredsre|ene na budu}u saradwu umesto na sukobe iz pro{losti. Na kraju, delotvorni bilateralni odnosi izme|u Srbije i Hrvatske uz me|usobno uvaàvawe bi}e od su{tinske va`nosti za napredak celog regiona. Bra{ 812

CCLIII Referenca: 08BELGRADE1243 Wikileaks id: #181217 Tema: Napadi na G17 plus izazivaju nesigurnost u vladaju}oj koaliciji Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 3. decembar 2008. u 15.47 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/12/08BELGRADE1243.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Sve glasnije javne kritike na ra~un lidera G17 plus Mla|ana Dinki}a i veoma prepoznatqivih partijskih name{tenika, kao {to je direktor beogradskog Aerodroma “Nikola Tesla”, prouzrokovale su naga|awa o tome da pojedinci iz Demokratske stranke predsednika Tadi}a poku{avaju da uklone G17 plus iz vladaju}e koalicije. Dinki} i drugi visoki rukovodioci wegove stranke ostaju pri stavu da te napade organizuju oni kojima je u interesu da energetski sporazum sa Rusijom i prodaja NIS-a budu zavr{eni {to pre i da poloàj G17 plus u vladaju}oj koaliciji nije ugroèn. Direktor aerodroma podneo ostavku Krajem novembra, rafal kritike na ra~un generalnog direktora beogradskog aerodroma Bojana Kri{ta, name{tenika iz G17 plus, kulminirao je skup{tinskom raspravom od 25. novembra. Opozicione Srpska radikalna stranka (SRS), Nova Srbija (NS), Demokratska stranka Srbije (DSS) i Liberalno-demokratska partija (LDP) zahtevale su od Vlade da otpusti Bojana Kri{ta, zbog toga {to je odredio sebi mese~nu platu od 4.680 dolara i junski bonus od 14.950 dolara. Tako|e su napadali Kri{ta zbog toga {to je sedmorici visokih rukovodilaca aerodroma, koji je javno vlasni{tvo, podelio bonuse od 5.850 dolara. Kri{to je podneo ostavku 26. novembra. S obzirom na relativno male iznose novca u ovom slu~aju, u zemqi gde su skandali sa visokom korupcijom ~esta pojava, mnogi posmatra~i veruju da je kampawa da se otera Kri{to u stvari proba za rat protiv ~lanice vladaju}e koalicije G17 plus i wenog pri~qivog lidera, zamenika premijera i ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a. Profesionalni vazduhoplovci, na drugoj strani, slaù se da Kri{to nije ni imao kvalifikacije potrebne za direktora aerodroma i da je on odgovoran za to {to se aerodrom slabo razvijao. Oni su delovawe po “politi~kom kqu~u” okrivili za postavqawe politi~kih name{tenika na stru~ne poloàje, u zamenu za koalicionu podr{ku. Najavu iz G17 da }e upra`weno mesto popuniti na osnovu profesionalnih zasluga, stru~waci i profesionalci su pozdravili. 813

Medijski napadi na Dinki}a Dinki} je 30. novembra gostovao u popularnoj emisiji “Utisak nedeqe” na B92, kako bi raspravqao o slu~aju Kri{to. On je tada tako|e ukazao na mnogobrojne ~lanke koji ga napadaju, a koje su “Kurir” i drugi desni~arski tabloidi objavili u proteklih nekoliko meseci, pokazuju}i dvadesetak novina sa zluradim naslovima. Kao glavne nosioce kampawe, Dinki} je imenovao vlasnika tabloida “Kurir” i “Glas javnosti” Radisava Raju Rodi}a, i “mafija{kog novinara” Gradi{u Kati}a. (Kati}, nekada{wi glavni i odgovorni urednik nedeqnog tabloida “Identitet”, bio je uhap{en 2003. godine u operaciji “Sabqa”, u kojoj su privo|eni pripadnici organizovanog kriminala posle ubistva biv{eg premijera Zorana \in|i}a. Kati} je bio optuèn da je sara|ivao sa Zemunskim klanom, koji je organizovao atentat u saradwi sa odmetnutim elementima policijske Jedinice za specijalne operacije.) Voditeqka emisije prokomentarisala je da napadi na Dinki}a imaju jednako zloslutan ton kao i kampawa protiv \in|i}a neposredno pre atentata. Dinki} je nagovestio da nereformisani delovi srpske obave{tajne slu`be (BIA), ruski interesi, odre|eni tajkuni i “li~nosti koje ih ucewuju privo|ewem” stoje iza napada, a sve zbog wegovih poku{aja da isposluje boqu nagodbu sa Rusijom u pogledu NIS-a i energetskog sporazuma. On je rekao da ga je nedavni sastanak sa predsednikom Tadi}em razuverio od prvobitne bojazni da je sve ovo deo poku{aja da se G17 plus izbaci iz vladaju}e koalicije. Dinki}ev advokat @eqko Risti} izjavio je za “Politiku” 2. decembra da se Dinki} sastao sa dràvnim tuìocem Slobodanom Radovanovi}em 24. novembra, kako bi razmatrali napada~ke ~lanke, ukqu~uju}i i one u kojima je optuèn da je vr{io kriminalne delatnosti. Prema Risti}u, Dinki} je pozvao Radovanovi}a da ispita ta~nost i pouzdanost ~lanaka. Partijska linija: to je sve zbog energetskog sporazuma Predskazuju}i Dinki}eve javne komentare, predsednik Izvr{nog odbora G17 plus Tomislav Damwanovi} rekao nam je 26. novembra da je kampawa protiv Kri{ta bila politi~ki motivisana i povezana sa NIS-om i energetskim sporazumom sa Rusijom, isti~u}i da se G17 plus i daqe protivi pojedinostima iz tog sporazuma. Damwanovi} kaè da su, iako su SRS, NS i DSS predvodili napad na Kri{ta u Skup{tini, i ostale stranke uzele u~e{}e u kritikovawu. “Pogledajte koje stranke iz vladaju}e koalicije èle da gasni sporazum bude zakqu~en”, rekao je (~itaj: DS i SPS). Damwanovi} je procenio da je vladaju}a koalicija i daqe stabilna, uprkos trenutnim napetostima. Na sastanku od 1. decembra, strana~ki bi~ G17 plus Suzana Grubje{i} tako|e je povezala aferu Kri{to i medijsku kampawu protiv Dinki}a sa NIS-im i energetskim sporazumom. Ona je sve to opisala kao 814

deo {ire kampawe, kojom rukovodi predsednikov medijski savetnik Neboj{a Krsti}, kako bi se potkopao Dinki} i udaqio od pregovora sa Rusijom, komentari{u}i da ona “nije nasela” na Dinki}eve insinuacije u “Utisku nedeqe” da visoki zvani~nici DS nisu ume{ani. Kada je upitana da li kampawa protiv Dinki}a predstavqa poku{aj da se G17 plus izbaci iz vlade, Grubje{i}ka je rekla je nemogu}e znati ko sve ume{an i {ta su im sve ciqevi. Rekla nam je da se ona odavno zalaè za to da G17 plus pruà podr{ku mawinskoj vladi, umesto da u~estvuje u vlasti zajedno sa SPS i Jedinstvenom Srbijom, kontroverznog gradona~elnika Jagodine Palme, ali da je “za sada” i daqe u mawini u svojoj stranci. Ona smatra da }e se, kako vreme bude prolazilo, a dinamika unutar vlade spre~avala wenu stranku da ispuni predizborna obe}awa (prvenstveno ona o ulagawima u infrastrukturu), raspoloèwe unutar G17 plus mo`da promeniti.

Alternativna verzija: Tadi} ho}e da izbaci G17 plus Uprkos poricawima iz same G17 plus, po beogradskim kuloarima kruè mnoge spekulacije o tome kako je afera Kri{to samo prva paqba u poku{aju da se Dinki}eva stranka ukloni iz vladaju}e koalicije, kako bi bila zamewena ili LDP-om êdomira Jovanovi}a ili Srpskom naprednom strankom (SNS) Tomislava Nikoli}a. (Komentar: u ovom izboru sadràna je i jedna od verovatno naj~udnijih srpskih politi~kih dilema u ovom veku, po{to LDP predstavqa ekstremnu levicu, a SNS ekstremnu desnicu politi~kog spektra.) Poslanik LDP Ivan Andri} rekao nam je da se sredinom novembra, na sastanku sa osniva~ima “Otpora” kojem je i on prisustvovao, predsednik Tadi} àlio na to koliko je te{ko sara|ivati sa G17 plus i Penzionerskom partijom, i da je ovla{ iznosio ideju o prevremenim izborima kako bi konsolidovao sve ve}u popularnost Demokratske stranke. Nekada{wi potpredsednik G17 plus êdomir Anti} izrekao je odjek ovog tuma~ewa, tvrde}i nam 2. decembra da je Nikoli} mislio na G17 plus u svojim nedavnim izjavama za {tampu, kada je rekao da je SNS spremna da “pomogne DS-u ako se ova oslobodi mafija{a” u vladi. Anti} je procenio da su {anse izme|u 10 i 30 odsto da do|e do novih izbora na prole}e; on veruje da je faktor ograni~ewa taj {to }e biti te{ko objasniti MMF-u potrebu da se odrè izbori usred ekonomske krize. Pre nego {to je afera Kri{to iza{la u javnost, rezervni bi~ u G17 plus Vlajko Seni} privatno nam se poverio da postoji “negativna dinamika” u odnosima sa DS. Komentar S obzirom na sklonost rukovodstva DS ka politi~im intrigama, ne bi bilo iznena|ewe kada bi se saznalo da se Tadi} poigrao idejom o pre815

tumbavawu koalicije ili prevremenim izborima. Ta opcija bi o~igledno bila katastrofalna po Srbiju i poslala bi upozorewe koliko je predsednik izgubio dodir sa glasa~kim telom. Nepotrebno politi~ko manevrisawe nastavqa da monopolski zaokupqa pa`wu i energiju srpskih politi~ara, dok je sama vlada skoro potpuno paralisana. Planina zakonske regulative neophodne da bi Srbija bila bliè ulasku u EU nije se mnogo pomerila. Na tri izborna ciklusa u 2008. Srbi su glasali za evropsku budu}nost i wihovim politi~arima bilo bi boqe da slu{aju svoj narod, umesto da povla|uju bezumnim zakulisnim spletkama. Bra{

CCLIV Referenca: 08USUNNEWYORK1159; Wikileaks id #182279 Tema: Finansirawe MKTJ i MKTR Poreklo: Misija SAD u UN, Wujork (Ujediwene nacije) Vreme slawa telegrama: sreda, 10. decembar 2008. u 23.46 Klasifikacija: nije zavedena Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/12/08USUNNEWYORK1159.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Peti komitet zapo~e}e raspravu o finansirawu Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) i Me|unarodnog krivi~nog tribunala za Ruandu (MKTR) u ponedeqak, 15. decembra 2008. Dràve ~lanice razmatra}e Prvi izve{taj o u~inku MKTJ-a (A/63/559) i MKTR-a (A/63/558), revidirane procene proistekle u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1800 (2008.) o dodeqivawu dodatnih ad hok sudija MKTJ-u, i daqe raspravqati o pitawu uspostavqawa mogu}ih finansijskih podsticaja za tribunale.

Prvi izve{taj o u~inku MKTJ-a (A/63/559) i MKTR-a (A/63/558): Ovi izve{taji odraàvaju zahtev generalnog sekretara za dodatnim prinadle`nostima za tribunale. Pove}ani zahtevi odraàvaju izmene u skladu sa kursnim listama, inflacijom i osnovnim tro{kovima zarada. Za MKTR, u izve{taju generalnog sekretara traì se od Generalne skup{tine da odobri dodatni iznos od 7.831.700 ameri~kih dolara ukupno (6.948.000 neto) na poseban ra~un MKTR-a za period od 2008/2009. Za MKTJ, od Generalne skup{tine se traì da odobri dodatne prinadle`nosti za 2008/2009. u iznosu od 13.117.900 ameri~kih dolara ukupno 816

(11.404.700 neto) na poseban ra~un MKTJ-a. Odeqewe bi mo`da èlelo da uzme u obzir primedbe i preporuke iz izve{taja o ACABQ, koji }e biti prosle|en ~im bude dostupan.

Rezolucija Saveta bezbednosti 1800 (2008) U ovoj rezoluciji Savet bezbednosti je doneo odluku da generalni sekretar moè da postavi, u okviru postoje}ih resursa, dodatne ad hok sudije prema zahtevu predsednika MKTJ-a kako bi rukovodili dodatnim su|ewima, ne izuzimaju}i ~iwenicu da }e ukupan broj ad hok sudija postavqenih u ve}e s vremena na vreme privremeno prema{ivati maksimalnih 12, odobrenih u ~lanu 12 (1) Statuta Me|unarodnog tribunala. Izve{taj generalnog sekretara o revidiranim procenama proiza{lim u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1800 (2008) (A/62/809) procewuje da }e za postavqawe do ~etiri ad hok sudije, u bilo kom trenutku, preko dozvoqenih 12, zahtevati iznos od 374.500 ameri~kih dolara. Me|utim, u izve{taju se tvrdi da tokom ovako rane faze tribunal nije u poziciji da odredi da li dodatni tro{kovi mogu da budu zadovoqeni odobrenim dodatnim sredstvima. Generalna skup{tina mo`da bi trebalo da zabeleì sada{wi izve{taj i zatraì od generalnog sekretara da podnese izve{taj o primeni rezolucije Saveta bezbednosti 1800 (2008) u kontekstu drugog izve{taja o radu za 2008/2009. Izve{taj ACABQ po ovom pitawu (A/62/7/38), me|utim, o~ekuje da }e postavqewe dodatnih ad hok sudija zaista biti primeweno iz postoje}ih resursa. Osim ako ne bude naloèno druga~ije, misija SAD pri UN }e prihvatiti zakqu~ke ACABQ-a po ovom pitawu.

Podsticaj za ostanak U svojoj rezoluciji 61/274, Generalna skup{tina zatraìla je od generalnog sekretara da najkasnije do prve nastavqene sesije 62. Generalne skup{tine UN podnese izve{taj o mogu}im merama za zadràvawe osobqa. Taj izve{taj je sadràn u dokumentu A/62/681 i stavqen je na raspravu tokom trenutne, 63. Generalne skup{tine UN. Generalni sekretar predlaè kombinaciju nov~anih i nenov~anih podsticaja, od kojih se prvi smatraju najefektnijim. Generalni sekretar bi voleo da Generalna skup{tina odobri nov~ane stimulacije za osobqe koje }e ostati na sada{wim pozicijama sve dok wihove funkcije vi{e ne budu bile potrebne. U izve{taju generalnog sekretara analiziraju se tri alternativna pristupa obra~unu iznosa podsticaja za ostanak. – Opcija A: Stimulacija }e se davati raspoloìvom osobqu koje je navr{ilo najmawe dve godine slu`be u tribunalima u trenutku kada je odobrena. Ova stimulacija bi}e izra~unata u skladu sa preporu~enom metodolo817

gijom u A/62/824, koja preporu~uje da odobrewe bude dodeqeno generalnom sekretaru da primeni zavr{ne kompenzacije nazna~ene pod naslovom “Stalna postavqewa” u aneksu 3 Propisa i pravila o osobqu, samo i jedino iz razloga da bi se odobrila isplata vezana za paket podsticaja za ostanak za osobqe tribunala. Nov~ane posledice procewene su na 11,2 miliona dolara za MKTR i 12,1 milion za MKTJ. – Opcija B: Podsticaj za ostanak bi}e primewen na raspoloìvo osobqe koje je navr{ilo najmawe pet godina slu`be u tribunalima u trenutku dodele stimulacije, pri ~emu svi ostali uslovi ostaju isti kao u opciji A. Finansijske posledice procewuju se na 6,9 miliona dolara za MKTR i 7,2 miliona dolara za MKTJ. – Opcija C: Podsticaj za ostanak bi}e primewen na raspoloìvo osobqe koje je navr{ilo najmawe pet godina rada u tribunalima, a bi}e ograni~en iznosom koji odredi Generalna skup{tina, ili u smislu plate za fiksni broj meseci ili u smislu fiksne isplate stimulacije. Nov~ane posledice zavisi}e od toga kolike }e limite da postavi Generalna skup{tina. Generalni sekretar preporu~uje da se ovaj podsticaj za ostanak primewuje na raspoloìvo osobqe koje je navr{ilo najmawe pet godina slu`be u tribunalima u trenutku dodeqivawa stimulacije, kako je navedeno u opciji B. [tavi{e, izve{taj generalnog sekretara tvrdi da }e dodeqivawe ovog podsticaja ograni~enoj grupi “kqu~nog” osobqa biti protuma~eno kao nejednak tretman i moglo bi da potkopa moral osobqa. Generalni sekretar preporu~uje da podsticaj za ostanak bude primewen na {to je {ire mogu}oj osnovi. Izve{taj ACABQ kakav je sadràn u A/62/734, me|utim, poreporu~uje druga~iju {emu. Prime}uju}i da podsticaj za ostanak nije predvi|en u postoje}im Propisima i pravilima za osobqe, ACABQ preporu~uje da Generalna skup{tina odobri, kao izuzetak, isplatu podsticaja za ostanak osobqu koje je potrebno da ostane u tribunalu sve dok wegove usluge i poloàj vi{e ne budu potrebni, onako kako je navedeno u planovima za svaki tribunal, a ciqaju}i osobqe koje je najmawe pet godina u slu`bi, kako je navedeno u opciji C izve{taja generalnog sekretara. ACABQ tako|e preporu~uje da iznos stimulacije bude ograni~en na iznos petomese~ne plate za svo osobqe, nezavisno od broja godina koje su proveli u slu`bi preko pet godina. Ova odluka trebalo bi da bude doneta na ad hok osnovi a ne po amandmanu na Pravila osobqa. Me|unarodna civilna slu`bena komisija (MCSK) je u izve{taju za 2007, sadrànom u A/62/30, savetovala da (a) specijalni nov~ani podsticaji za ostanak za MKTJ i MKTR nisu oceweni kao odgovaraju}i, zato {to nisu podrazumevani u zajedni~kom sistemu i kao takvi bi predstavqali presedan, {to bi trebalo izbe}i; (b) postoje}i ugovorni okvir 818

trebalo bi iskoristiti da se dodele ugovori koji bi uklonili nesigurnost u pogledu budu}eg zaposlewa; (c) ostali nenov~ani podsticaji tako|e bi trebalo da stoje na raspolagawu; (d) oni slu`benici tribunala kojima je ponu|eno postavqewe u nekom drugom zajedni~kom sistemu organizacije trebalo bi da datume kada se javqaju na novi posao usklade sa zavr{etkom svog rada u tribunalu. Osim ako ne bude druga~ije naloèno, delegacija SAD nastavi}e da zastupa ranije zauzeto stanovi{te SAD da podsticaji za ostanak kakve su zamislili tribunali nisu prikladni. Misija SAD }e ista}i slede}e stavke: – SAD su zabrinute nesposobno{}u tribunala da ciqaju na one koje je zaista potrebno zadràti do zavr{etka rada tribunala. – Ova inicijativa za podsticajima za ostanak nije bila zami{qena kao univerzalni bonus, koji bi mogao da ubrza proces postepene inflacije, ve} bi trebalo da bude iskori{}ena da se osigura da najva`nije osobqe ostane u tribunalu dok on ide ka svojoj strategiji zatvarawa. – SAD prime}uju preporuke MCSK-a, koje jasno tvrde da nov~ani podsticaji nisu neophodni i da takvi podsticaji nisu predvi|eni zajedni~kim sistemom, te bi predstavqali presedan. – SAD ne podràva predlog da je svo ili ve}insko sada{we osobqe od kqu~ne va`nosti i da mora da mu se dodeli podsticajni bonus kako bi ostalo u slu`bi. Halilzad

CCLV Referenca: 08BELGRADE1287 Wikileaks id: #182439 Tema: Zacrtane izmene Zakona o ekstradiciji razre{i}e slu~aj Kova~evi} Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 11. decembar 2008. u 16.18 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/12/08BELGRADE1287.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 Ova depe{a sadrì zahtev za delovawem; vidi tre}i pasus.

Rezime Kako bi dospela na {engensku “belu listu” za bezvizno putovawe po Evropskoj uniji, Srbija mora da promeni svoje zakone i dozvoli ekstradiciju svojih dràvqana. Ta promena stvori}e pravne osnove za izru~ewe begunca Miladina Kova~evi}a, koji je u Sjediwenim Dràvama optuèn za nano{ewe te{kih telesnih povreda. 819

Srpsko Ministarstvo pravde preporu~uje da pregovore o tekstu ekstradicionog ugovora zapo~nemo odmah, kako bi izru~ewe Kova~evi}a moglo da bude izvedeno brzo kada zakon bude izmewen, za {ta se nadaju da }e se dogoditi na prole}e. Kova~evi}, koji se trenutno nalazi u pritvoru pred su|ewe pod optu`bom podignutom od strane srpskih vlasti, mo`da }e biti pu{ten na slobodu u decembru, kada istra`ni postupak tuìla{tva bude uglavnom priveden kraju. Ambasada }e nastaviti sa poku{ajima da ubedi Kova~evi}a da prihvati nagodbu sa tuìla{tvom SAD pre nego {to bude oslobo|en. Verujemo da je od krucijalne va`nosti da radimo na ekstradicionom sporazumu, kao rezervnom planu. Zahtev za delovawem: ambasada zahteva ovla{}ewa po Cirkularu 175, kako bi zapo~ela raspravu o bilateralnom ekstradicionom sporazumu izme|u Srbije i Sjediwenih Dràva (“Cirkular 175” su merila propisana od strane Stejt departmenta, koja nalaù kako se potpisuju me|unarodni sporazumi da bi bili u skladu sa Ustavom, zakonima i spoqnom politikom SAD – prim. prev).

Zakon mora da se mewa Na sastanku 10. decembra, dràvni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen obavestio nas je da Srbija mora da promeni svoj zakon o ekstradiciji, kako bi bila stavqena na {engensku “belu listu” za putovawe bez viza po Evropskoj uniji (trenutno, Ustav Srbije je nem po pitawu ekstradicije srpskih dràvqana, dok Krivi~ni zakonik zabrawuje izru~ewa, osim me|unarodnim tribunalima). Vlada Srbije trenutno radi na nacrtu zakona o saradwi po me|unarodnim kriminalnim pitawima, koji }e zameniti odgovaraju}e delove Krivi~nog zakonika i dozvoliti izru~ewe srpskih dràvqana pod uslovima multiratelarnih ili bilateralnih sporazuma, ili tamo gde postoji reciprocitet. Homen kaè da vlada namerava da nacrt zakona dostavi Skup{tini tokom marta, u okviru drugog paketa reformi pravosudnog sistema. On predvi|a da }e zakon biti usvojen bez pote{ko}a, uz podr{ku vladaju}e koalicije, Liberalno-demokratske partije (koja uobi~ajeno podràva zakonske akte vezane za evropske integracije), a mo`da i Srpske napredne stranke Tomislava Nikoli}a. Homen je istakao da je sre}a {to EU integracije nalaù promenu srpskog zakona o ekstradiciji, po{to bi politi~ki bilo veoma te{ko mewati Krivi~ni zakonik samo zbog slu~aja Kova~evi}. @eqa za bilateralnim sporazumom o ekstradiciji Homen je predloìo da Sjediwene Dràve i Srbija dogovore o nacrtu bilateralnog ekstradicionog ugovora zapo~nu odmah, kako bi obezbedili najjasniju mogu}u pravnu osnovu za izru~ewe Kova~evi}a. Prema Homenu, novi Zakon o saradwi po me|unarodnim kriminalnim pitawi820

ma stupi}e na snagu momentalno po skup{tinskom usvajawu; Srbija }e tako mo}i da pravosna`no sklapa ugovore o ekstradiciji ~im zakon bude usvojen. On je rekao da je Ministarstvo pravde sna`no podràlo predlog i da }e energi~no sara|ivati sa nama oko jezika nacrta. Homen nas je tako|e informisao da predsednik Tadi} pa`qivo prati slu~aj Kova~evi} i da jedva ~eka da prona|e obostrano prihvatqivo re{ewe. Sloìli smo se da ovaj predlog uputimo Va{ingtonu i traìmo daqa uputstva.

Status Kova~evi}a Kova~evi}a su u pritvoru zadràle srpske vlasti, pod optu`bom za napad, pomo} pri i sau~e{}e u zloupotrebi ovla{}ewa, kao i za kori{}ewe la`nih putnih isprava. Dana 27. novembra, predsedavaju}i sudija produìo mu je pritvor za dodatnih 30 dana. Kova~evi}ev advokat Borivoje Borovi} àlio se na pritvor, na osnovu toga {to informacije dobijene od strane vlade SAD, vezane za napad na Amcita Brajana [tajnhauera u Bingamtonu, Wujork, 4. maja, nisu prihvatqive u srpskim sudovima. Dana 10. decembra, na saslu{awu povodom àlbe pred Okru`nim sudom u Beogradu preina~ena je odluka od 27. novembra i slu~aj je vra}en Drugom op{tinskom sudu na ponovno razmatrawe. Kova~evi} }e do daqeg ostati u pritvoru, ali Homen smatra da }e verovatno biti oslobo|en 28. decembra, kada istekne teku}i, tridesetodnevni pritvor, po{to je istraga uglavnom zavr{ena. Glavni tuìlac Okru`nog suda u Beogradu rekao nam je 10. decembra da bi Kova~evi} mogao da bude pu{ten na slobodu “u roku od nekoliko dana”. Homen nas je uverio da }e tu`ba protiv Kova~evi}a biti nastavqena i posle osloba|awa, ali je istakao da }e bez novih dokaza iz Sjediwenih Dràva biti nemogu}e podi}i optu`nicu za nano{ewe te{kih telesnih povreda. Preostale dve ta~ke optu`nice, vezane za pribavqawe la`nih putnih isprava, mogle bi da ishoduju maksimalnom kaznom od dve do tri godine, rekao je; inspektori nisu nai{li ni na kakve dokaze o podmi}ivawu, uprkos ranijim sumwama. Tokom posledwih mesec dana, ambasada je organizovala tri konferencijska razgovora izme|u Borovi}a, ministarstva pravde (ameri~kog – prim. prev.) i javnog tuìoca oblasti Brum, kako bi se razgovaralo o mogu}nosti nagodbe. Borovi} nam je rekao da wegov klijent jo{ nije spreman da pregovara o tome, ali je ostavio otvorenom mogu}nost za daqe diskusije. Ministarstvo pravde (srpsko – prim. prev.) obavestilo je Borovi}a o namerama da se izmeni zakon o ekstradiciji, {to je korak koji je Borovi} u {tampi kritikovao kao “neustavan”. (Komentar: Borovi} je jedan od najpoznatijih advokata odbrane u Srbiji. Uprkos wegovoj odlu~noj javnoj retorici, on nesumwivo razume politi~ku realnost da }e izmene biti usvojene i kakve sve to posledice ima po wegovog klijenta.) 821

Homen se sloìo da nam organizuje jo{ jedan sastanak sa Kova~evi}evom porodicom, na kojem }emo im objasniti zbog ~ega bi wihovom sinu bilo boqe da se nagodi sada, nego da se kasnije suo~i sa maksimalnom kaznom.

Komentar Namera Srbije da dozvoli ekstradiciju svojih gra|ana veoma je pozitivan razvoj, kako za silu zakona, tako i za slu~aj Kova~evi}. S obzirom na ~este pritu`be Kova~evi}evih branilaca da Sjediwene Dràve vr{e neodgovaraju}i pritisak na srpski pravni sistem, posebno je dobra vest to {to }e ova promena biti izvedena iz razloga koji nemaju nikakve veze sa Sjediwenim Dràvama, ve} sa ne~im {to je najve}i prioritet gra|ana Srbije – putovawa bez viza. Preporu~ujemo izuzetan oprez u javnim i privatnim izjavama, kako bismo izbegli bilo kakav utisak da je vlada SAD ume{ana u odluku da se mewa zakon, po{to bi to prili~no zakomplikovalo usvajawe izmena u Skup{tini. Ambasada o~ekuje od Ministarstva (ameri~kog – prim. prev.) daqa uputstva u vezi sa predlogom Srbije da se zakqu~i bilateralni sporazum o izru~ewu. Manter

CCLVI Referenca: 08ZAGREB854 Wikileaks id: #182689 Tema: Kom{ijska priznawa Kosova potkopala su “pobedu” u MSP Poreklo: Ambasada u Zagrebu (Hrvatska) Vreme slawa telegrama: petak, 12. decembar 2008. u 15.11 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/12/08ZAGREB854.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 25. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Premijer Sanader nagla{ava jednakost u prvoj poseti zagreba~koj yamiji U ponedeqak, 9. decembra, premijer Sanader boravio je u svojoj prvoj poseti ikada zagreba~koj yamiji, povodom Kurban-bajrama. Sanader je muftiju Omerba{i}a, zagreba~kog muftiju, pozdravio uobi~ajenim muslimanskim pozdravom, a zatim je prisustvovao prazni~nim svetkovinama i obi{ao yamiju. Sanader je rekao da wegovo prisustvo pokazuje da Vlada Hrvatske predstavqa vladu “svih gra|ana Hrvatske” i zatraìo od Hrvata da pamte da su qudi svih verskih opredeqewa branili Hrvatsku tokom Balkanskih ratova i da su mnogi muslimanski vojnici poloìli svoje ìvote kako bi Hrvatska bila samostalna. (Y. N. Kalahan) 822

Poseta radikalnog srpskog politi~ara protekla bez incidenata Zamenik predsednika Srpske napredne stranke, Aleksandar Vu~i}, zavr{io je trodnevnu posetu Hrvatskoj u sredu, 10. decembra. Vu~i}a je pratilo te{ko policijsko obezbe|ewe dok je obilazio srpske povratnike u zadarski region. Nisu prijavqeni nikakvi incidenti niti nasiqe. Vu~i} je rekao da on ne èli da otvara stare rane, ve} samo da pomogne “onima koje je Srbija zaboravila”. On se zavetovao da }e uspostaviti programe pomo}i hrvatskim Srbima, koje }e podneti srpskoj skup{tini na odobrewe. Povratnici su se àlili na nedostatak prilika za zapo{qavawe i osnovnih potrep{tina, kao {to je struja. Vu~i} je {okirao lokalne hrvatske medije kada je rekao da nikada nije ~uo za dobro poznati masakr koji se dogodio u obli`wem selu, mada je Vu~i} rekao da on osu|uje svaki ratni zlo~in koji se dogodio. (Y. N. Kalahan) Ministarske posete izme|u Hrvatske i Srbije Dana 10. decembra, hrvatski ministar kulture, Josip Biskupi}, sreo se sa svojim srpskim kolegom Neboj{om Bradi}em. Biskupi} se zahvalio Bradi}u na tome {to je pri srpskom Ministarstvu kulture formirao komisiju, zaduènu za vra}awe umetni~kih predmeta odnetih iz Hrvatske za vreme rata. (Primedba: Vlada Srbije nedavno je vratila nekoliko umetnina koje su bile sklowene iz Srbije pred kraj rata.) Hrvatsko ministarstvo spoqnih poslova i ambasada Srbije obavestili su na{u ambasadu da je za teku}u nedequ planirano da u posetu Zagrebu do|e i srpski ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}. (P. D’Amiko) Antivladine Fejsbuk demonstracije su zamrznute U petak, 5. decembra, protesti koje je organizovala Fejsbuk grupa “Stegnite kai{eve, gomilo lopova”, odràni su u Zagrebu, Splitu, Rijeci i {est drugih, mawih gradova u Hrvatskoj. Grupa ima oko 60.000 sledbenika na Fejsbuku, ali samo je nekih 1.000 do 2.500 qudi u~estvovalo na mitingu u Zagrebu, dok je {irom zemqe ukupno protestovalo oko 3.500 osoba. Nepovoqne vremenske prilike zadràle su mnoge demonstrante. Organizatori su istakli da protesti nisu politi~ke prirode i da su usmereni ka prose~nim Hrvatima, kako bi oni izrazili svoje nezadovoqstvo vladom. Govornici su kritikovali politi~ke elite sa svih strana, medije, sindikate i organizacije civilnog dru{tva. Grupa je iznela otprilike dvadeset zahteva parlamentu, ukqu~uju}i tu po{teno preispitivawe procesa privatizacije, obra~un sa organizovanim kriminalom, snièwe cena najosnovnije robe {iroke potro{we i porez na luksuznu robu. Demonstracije su kritikovane zbog nedostatka organiza823

cije, dok su drugi istakli zna~aj sajtova za dru{tveno povezivawe kao sredstva za iskazivawe nezadovoqstva. (Y. N. Kalahan)

Nasumi~ni ~in naglasio bezbednosnu rawivost sedi{ta vlade Oko dva sata popodne 5. decembra, 34-godi{wi ratni veteran namerno je zakucao svoj automobil marke “jugo” u ulaz zgrade hrvatskog parlamenta na Trgu svetog Marka, u blizini nekoliko drugih va`nih kancelarija vlade. Motivi za ovaj incident nisu izneti u javnost. Niko nije povre|en u incidentu, a ulazna vrata na zgradi parlamenta minimalno su o{te}ena. Lako}a sa kojom je voza~ do{ao u mogu}nost da pri|e parlamentu iznenadila je javnost i podvukla koliko je slabo obezbe|ewe oko kqu~nih zgrada hrvatske vlade. (D. Meges) Danski parlament odobrio protokol pristupawa Hrvatske NATO-u Dana 9. decembra, Ministarstvo spoqnih poslova izvestilo je da je ono obave{teno da je parlament Danske odobrio protokol pristupawa Hrvatske NATO-u. Ministarstvo je primetilo da je ovom odlukom Danska postala 11. zemqa ~lanica NATO-a ~iji je parlament odobrio protokol. (P. D’Amiko) Bratke

CCLVII Referenca: 08BELGRADE1302 Wikileaks id: #183333 Tema: Nastavqa se razdor u srpskoj vladi zbog “Gazpromove” kupovine NIS-a Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 17. decembar 2008. u 5.58 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/12/08BELGRADE1302.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Dok se pregovori o prodaji NIS-a, srpske dràvne naftne firme, pribliàvaju kraju, premijer Cvetkovi} odlu~io je da zameni {efa pregovara~kog tima, zamenika premijera Mla|ana Dinki}a. Dinki} se javno ogradio od kupoprodaje NIS-a, ali je i istakao da }e wegova stranka G17 plus ostati u vladaju}oj koaliciji. Pritisak iz Rusije da ku824

poprodaja bude izvr{ena poja~an je posle 5. decembra i posete ~elnika “Gazproma” Alekseja Milera. Odluka vlade da tehni~ke pregovore poveri visokom zvani~niku Ministarstva spoqnih poslova naglasila je da je kupoprodaja NIS-a sve vi{e politi~ka u svojoj su{tini.

Zamenik premijera Dinki} napoqe, premijer Cvetkovi} unutra Pod pritiskom da se privedu kraju pregovori koji bi finalizirali kqu~ne delove okvira za energetski sporazum sa Rusijom, srpska vlada promenila je sastav svog pregovara~kog tima. Na sednici Vlade Srbije od 11. decembra, zamenik premijera i ministar ekonomije Dinki} (G17), povukao se sa mesta {efa tima za pregovore o okvirima energetskog sporazuma sa Rusijom. Dinki} je podneo ostavku na mesto {efa pregovara~kog tima zato {to je vlada nije podràla wegov predlog, po kojem bi “Gazpromova” kupovina dràvne naftne kompanije NIS bila ograni~ena, sve dok ne do|e do daqeg napretka u realizaciji projekta gasovoda “Ju`ni tok”. Dinki} se protivio mnogim pojedinostima iz okvira energetskog sporazuma jo{ od wegovog potpisivawa i borio se da prona|e na~in da izmeni sporazum kako bi bio korisniji po Srbiju. Dinki}eve kolege iz G17 plus koje su bile u pregovara~kom timu, ukqu~uju}i Neboj{u ]iri}a, dràvnog sekretara Ministarstva ekonomije zaduènog za privatizaciju, koji je bio glavni u tehni~kim pregovorima, i Branislava Zeca iz Agencije za privatizaciju, tako|e su napustili pregovara~ki tim. Premijer Cvetkovi} (DS) zamenio je Dinki}a kao zvani~nog {efa pregovara~kog tima. Ovo postavqewe naglasilo je koliku va`nost ovaj sporazum ima za Vladu Srbije. Zanimqivo, ]iri} je 14. decembra rekao {tampi da }e wegovu ulogu, kao {efa tima za tehni~ke pregovore, preuzeti izvr{ni direktor Ministarstva spoqnih poslova, Borko Stefanovi}. Stefanovi} nema nikakvog iskustva u energetskim pitawima i wegovo postavqawe na mesto kqu~nog posrednika u pregovorima nagla{ava politi~ki kontekst celokupnog sporazuma i va`nost koju on ima za predsednika Tadi}a i wegov najbliì krug saradnika. Ministar energetike [kundri} (SPS) pravdao je prodaju NIS-a i javno i u Skup{tini, ali Ministarstvo energetike nema odlu~uju}u re~ u ovim pregovorima. Postavqawe Stefanovi}a trebalo bi posmatrati i u kontekstu javne izjave ministra spoqnih poslova Jeremi}a, koji je 14. decembra rekao: “Ja verujem da }e bilateralni odnosi sa Ruskom Federacijom biti najva`niji bilateralni odnosi ove dràve u narednih nekoliko decenija”. Ruska poseta stvorila pritisak Poseta ~elnika “Gazproma” Alekseja Milera Beogradu, obavqena 5. decembra, pove}ala je pritisak na predsednika Tadi}a i Vladu Srbije, da finalizuju ugovor o prodaji NIS-a, ali da do daqweg ostave otvore825

nim kqu~na pitawa vezana za gasovod “Ju`ni tok” i skladi{te gasa u Banatskim Dvorima. “Gazprom” i ruski zvani~nici nastavqaju da pritiskaju da sporazum bude potpisan do 20. decembra, mada okviri sporazuma predvi|aju samo da detaqni ugovori budu potpisani do kraja godine. Ruski pritisak na Srbiju da ukqu~i ugovor o NIS-u u okvire energetskog sporazuma jeste uglavnom politi~ke prirode, ali je i ekonomske. Srbija je zavisna od uvoza prirodnog gasa sa vi{e od 90 odsto svojih potreba za gasom. Dok gas zadovoqava tek 15 odsto sveukupne potro{we energije u Srbiji, dràva ne moè da opstane bez gasa iz “Gazproma”. Svake godine, Srbija ugovore o kupovini gasa dogovara sa mutnom firmom “Jugorosgaz”, koju kontroli{e “Gazprom”, pa je tako veoma osetqiva na nove ruske zahteve u vezi sa cenom. Istovremeno, NIS se, sa monopolom na proizvodwu benzina u Srbiji, nalazi na vrhu liste najprofitabilnijih kompanija u Srbiji za 2007, koju je sastavio lokalni ~asopis “Ekonomist”. Kompanija je vladi bila kqu~ni izvor prihoda i politi~ke podr{ke.

Razdor oko kupoprodaje, ali vlada ipak stabilna Uprkos Dinki}evom javnom protivqewu prodaji NIS-a u sada{wem obliku, Dinki} je 10. decembra rekao ambasadoru da ne}e ru{iti vladu zbog ove kupoprodaje. U isto vreme, uverio nas je da je vlada stabilna i da rukovodstvo Demokratske stranke zna za wegove planirane akcije. Tomislav Damwanovi}, predsednik Izvr{nog odbora G17 plus, rekao nam je 11. decembra da stranka èli jasno da stavi do znawa da G17 plus nije odgovoran za ovu kupoprodaju i da se pla{i da }e javnost za dve godine, kada sporazum o gasovodu bude ispario, da pogleda unazad i da okrivi Dinki}a za neuspeh. Dinki} je uspeo da pritisne vladu da svaki sporazum o NIS-u koji je potpisala mora da prosledi Skup{tini na ratifikaciju, ali ~ak i bez podr{ke G17 plus, svaki takav sporazum }e verovatno biti usvojen, po{to }e i neke opozicione stranke da podrè kupoprodaju. Predsednik Napredne stranke (SNS) Tomislav Nikoli} javno je rekao da }e SNS u Skup{tini podràti prodaju NIS-a, ali da }e onda zahtevati nove izbore. Na svom strana~kom kongresu od 14. decembra, prodaju NIS-a tako|e je kritikovala i Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada ânka, koja je ina~e partner u vladaju}oj koaliciji. ânak je rekao da se protivi kupoprodaji, ali da }e nastaviti da podràva vladaju}u koaliciju. Pojedinosti sporazuma i daqe su problemati~ne U razgovoru sa nama 15. decembra, energetski stru~wak Demokratske stranke Aleksandar ]irilovi} rekao nam je da za sada nema planova da neki zvani~nik Vlade Srbije ove nedeqe otputuje u Moskvu kako bi potpisao ugovor o NIS-u, ali da su pregovori o kupoprodaji nasta826

vqeni. Nekoliko izvora bliskih pregovorima reklo nam je da je “Gazprom” odbio srpski predlog da pruì dodatne garancije u vezi sa nameravanim “Gazpromovim” ulagawima u NIS i za{titu ìvotne sredine. Zahtevano postepeno ukidawe NIS-ovog monopola na proizvodwu benzina tako|e je bilo me|u zna~ajnijim nere{enim pitawima.

Komentar Prodaja NIS-a je politi~ka, o novcu se raspravqa samo uzgredno, a naglasak je na tome da Srbija odrì re~ datu Rusiji. Odluka da sklapawe kona~nog sporazuma bude povereno premijeru Cvetkovi}u i Stefanovi}u, ~oveku od poverewa ministra spoqnih poslova Jeremi}a, podvla~i zna~aj koji ova kupoprodaja ima za Tadi}evu DS. Jeremi}ev komentar u vezi sa va`no{}u Rusije pokazao je istinski interes vlade u ovoj kupoprodaji – zaludni i sentimentalni poku{aj da se uravnoteè Istok i Zapad. “Gasprom” se ~vrsto drì protiv detaqnih obaveza u ugovoru o NIS-u ili dodatnim namerama da se prodaja NIS-a poveè sa gasovodom “Ju`ni tok”. Dok je vlada srpskoj javnosti prvobitno prodala pri~u o paketu koji }e pomo}i Srbiji da preko “Ju`nog toka” postane vaàn ~inilac u distribuciji gasa u regionu, sada “specijalne veze” sa Moskvom dominiraju novinskim naslovima. Ve}ina qudi ovde o~ekuje da kupoprodaja NIS-a bude izvr{ena, ali kao nasle|e Tadi}eve administracije osta}e politi~ke i ekonomske posledice kupoprodaje. Manter

CCLVIII Referenca: 08BELGRADE1326 Wikileaks id: #184708 Tema: Platforma i planovi nove Srpske napredne stranke Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 24. decembar 2008. u 7.04 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2008/12/08BELGRADE1326.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpska napredna stranka (SNS), koju predvode biv{i radikali Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, nedavno se zaloìla za aktivniju ulogu vlade u ekonomiji, kao i zaokret u odnosu na dosada{we fokusirawe na makroekonomske osnove. Uprkos jako ra{irenim naga|awima koja govore suprotno, rukovodioci SNS rekli su nam da nameravaju da ostanu opoziciona stranka i da }e zbog svog osetqivog poloàja na politi~kom centru morati da ograni~e javnu podr{ku skup{tinskim usvajawima zakona koji se odnose na evropske integracije. U vezi sa nedav827

nom Vu~i}evom posetom Hrvatskoj, SNS ne planira da traì finansijsku pomo} za Srbe preostale u rejonu Krajine u Hrvatskoj. Na{i kontakti iz SNS naveli su nas na zakqu~ak da stranka podràva podelu Kosova.

Ekonomski prioriteti SNS dospeli su u ìù Na sastanku od 19. novembra, Jorgovanka Tabakovi}, najpoznatiji ekonomski glas u SNS, iscrtala nam je strana~ka gledi{ta po ekonomskim pitawima. Weni komentari sasvim su bili u skladu sa onim {to je {tampa javila o wenom sastanku sa premijerom Cvetkovi}em, 16. decembra, kada su razgovarali o ekonomskoj krizi. Tabakovi}ka je o{tro kritikovala sada{wu zategnutu monetarnu politiku (jak dinar/mala inflacija) i rekla da preceweni dinar nanosi {tetu srpskoj ekonomiji. Rekla je da, sa odgovornom monetarnom politikom, Srbija ne bi imala potrebu za MMF-om i da bi Narodna banka trebalo da ciqa na poboq{awe ìvotnog standarda, a ne da se bavi inflacijom. Tabakovi}ka se zaloìla za za{ti}eniju trgova~ku politiku i rekla da Srbija ne bi trebalo da jednostrano primewuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU, zato {to to saseca prihode Vlade Srbije. Ona kaè da bi uvo|ewe kvota ili nekih drugih administrativnih ograni~ewa bilo pozitivan korak. Tabakovi}ka je ukazala na “dobar primer” kvote koje su SAD uvele za uvoz vozila iz Japana tokom osamdesetih, kao vrstu mere koja bi mogla da bude delotvorna i u Srbiji. Ona tvrdi da liberalizacija srpske trgovine predstavqa gre{ku. SNS èli da se osnuje doma}a razvojna banka, koja bi finansirala srpski izvoz i ekonomske razvojne projekte u Srbiji. SNS tvrdi da namerava da ostane u opoziciji Uprkos veoma ra{irenim naga|awima da bi SNS mogla da zameni G17 plus kao partnera u vladaju}oj koaliciji, rukovodstvo SNS nedvosmisleno nam je reklo da su takve glasine bez ikakvih osnova. Razgovaraju}i sa na{im agentom 11. decembra, ~lan predsedni{tva SNS Neboj{a Stefanovi} rekao nam je da }e SNS ostati u opoziciji sve dok novi izbori ne budu odràni. Stefanovi} je rekao da }e delovawe iz opozicije biti korisno za izo{travawe politi~kih ideja i organizaciju stranke i ukazao na sli~ne primere iz ameri~ke, britanske i nema~ke politike. On tvrdi da SNS kao nove ~lanove privla~i sredwerangirane zvani~nike DSS i DS. Sedamnaestog decembra dodao je da }e broj ~lanova SNS verovatno mirovati u narednih otprilike godinu dana, po{to je ve}ina onih iz SRS koji su èleli da pre|u kod wih, to ve} i u~inila. Stranka }e sada da se usredsredi na privla~ewe novih ~lanova koji ne pripadaju nijednoj partiji, {to je proces koji }e se sporo odvijati. 828

Ograni~ena podr{ka za EU zakone, krajinske Srbe Zbog te{ko}a u privla~ewu sledbenika konzervativnih i liberalnih stranaka, Stefanovi} kaè da }e SNS-ovo balansirawe podrazumevati razumnu skup{tinsku podr{ku u usvajawu predstoje}ih zakona vezanih za evropske integracije, ukqu~uju}i tu i paket zakona o reformi pravosu|a i mere potrebne da bi se dospelo na belu {engensku listu. (Komentar: odluka SNS-a da privremeno napusti salu omogu}ila je Skup{tini 22. decembra da usvoji protivre~ne delove paketa zakona o reformi pravosu|a sa samo 123 glasa.) Dok }e Nikoli} i Vu~i} nastaviti da javno podràvaju ~lanstvo Srbije u EU, Stefanovi} kaè da }e o podr{ci takvoj zakonskoj regulativi odlu~ivati “od slu~aja do slu~aja”. Kada bi unapred podràli sve te zakone, rekao je Stefanovi}, SNS bi bila ozna~ena kao “kolaboracionista DS-a”, a to bi “ozbiqno uzdrmalo” politi~ku bazu SNS-a. Stefanovi} je rekao da on o~ekuje da predsednik Tadi} zakaè nove izbore u slede}ih nekoliko meseci, po{to trenutni poku{aji DS-a da postigne nekakav dogovor sa SRS ne}e uspeti. Stefanovi} je putovao sa Vu~i}em u Hrvatsku od 8. do 10. decembra, u medijski veoma propra}enom odlasku u posetu “ugroènim” Srbima iz oblasti Krajine u Hrvatskoj. Uprkos tome {to je strana~ko rukovodstvo zabrinuto za krajinske Srbe, kaè Stefanovi}, SNS ne}e zahtevati od Vlade Srbije da ih finansijski pomaè, zato {to ovo nije trenutak “da se zabija no` u le|a Vladi Srbije” po tom pitawu. Stefanovi} nam je nagovestio da bi SAD mogle strahovito da podignu nivo dobre voqe prema wima kada bi pomogle obnovu nekoliko srpskih ku}a u Krajini, a tajno podràle de fakto podelu Kosova. “Ko{tuni~arskim” jezikom, Stefanovi} je podelu Kosova opisao kao jedino realno re{ewe, zato {to se “svaki Srbin svake no}i pred spavawe pomoli: neka do|e do podele Kosova”. (Strana~ka platforma SNSa ne zagovara eksplicitno podelu, ve} pomiwe Kosovo kao srpsku teritoriju koju }e Srbija braniti bez ikakvog kompromisa.) Komentar SNS nema jasno definisanu ekonomsku platformu, ali politika koju zagovara Tabakovi}ka odraàva wene socijalisti~ke korene, iz vremena dok je bila ministarka u Milo{evi}evoj vladi. Ispod fasade napravqene od podr{ke napretku ka Evropi, SNS-ova ekonomska agenda je okrenuta unazad, ka socijalisti~kim i za{titni~kim merama. Sli~no tome, SNS trenutno namerava da se pona{a kao opoziciona stranka, bez aktivnog pretvarawa proevropske retorike u politi~ku stvarnost. SNS je i daqe drugoplasirana po najnovijim istraìvawima javnog mwewa, iza DS, zbog ~ega stranka nije u obavezi da izraàva bilo kakva pojedina~na stanovi{ta. Stranka }e nastaviti da 829

osnovnu podr{ku privla~i od srpskih “gubitnika”, dok }e Vu~i} i Nikoli} nastaviti da pothrawuju ose}aj nezadovoqstva, iz komotne pozicije da ne moraju da razviju prakti~ne alternative. Manter

CCLIX Referenca: 09BELGRADE59 Wikileaks id: # Tema: Biv{i radikali po prvi put u lokalnoj vlasti Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 21. januar 2009. godine Klasifikacija: neklasifikovano, samo za slu`benu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/01/09BELGRADE59.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Lokalni odbor SNS se pridruìo formirawu lokalne vlasti u Prijepoqu i pozicionira se da ustoli~i svog predsednika za gradona~elnika ovog multietni~kog grada u sanya~koj oblasti jugozapadne Srbije. Ovim dogovorom je, prvi put, odre|eno da stranka biv{eg vo|e radikala Tomislava Nikoli}a, sastavqa vladaju}u koaliciju na op{tinskom nivou. Koalicija u Prijepoqu tako|e ukqu~uje Demokratsku stranku predsednika Tadi}a. Partneri SNS na lokalu gledaju na koaliciju kao nu`nu da bi se izbeglo ponavqawe izbora i stvorila stabilnost radi spre~avawa nadolaze}e ekonomske krize. SNS je ostvarila va`nu pobedu u procesu dokazivawa da biv{i radikali mogu biti korisni koalicioni partneri. Napredwaci spremni da preuzmu kormilo Strana~ke vo|e u jugozapadnom srpskom gradu Prijepoqu su, 15. januara, do{le do koalicionog dogovora koji po prvi put dovodi SNS na vlast na lokalnom nivou. U koaliciju sa wima ulazi Tadi}eva DS. SNS je dobila 14,8 odsto glasova na lokalnim izborima u Prijepoqu (u novembru), iza SDP sa 26, i malo iznad koalicije “Za boqe Prijepoqe” (DS, G17, SPS i SPO). Sporazum izme|u stranaka daje vladaju}oj koaliciji 37 od 61 mesta i otvara put predsedniku SNS u ovom mestu, Dragoqubu Zindovi}u, da postane gradona~elnik Prijepoqa. SNS spremna da predvodi Zindovi} je rekao zvani~nicima ambasade, koji su bili u poseti 12. januara, da su on i wegova stranka spremni da vladaju na principu kompromisa. Vidno zadovoqan pa`wom koju je dobio tokom posete, Zindovi} je u detaqe govorio o svojim prioritetima, ukqu~uju}i raz830

voj infrastrukture, zadràvawe omladine u Prijepoqu, privla~ewe stranih investicija, kao i tehni~ku podr{ku nevladinih organizacija (NVO) gradu. Rekao je da mu je rukovodstvo SNS-a dalo prostora da donosi odluke, ali kada je upitan koje konkretno ideje stranka nudi gra|anima koji za wu glasaju, Zindovi} se vratio na pri~u da gra|ani glasaju za SNS zbog predsednika Tomislava Nikoli}a (poster veli~ine 2 metra sa Nikoli}evim nasmejanim likom stajao je pored Zindovi}evog stola). Zindovi} je rekao da je lokalni SNS izabrao da ne odgovori na provokacije SRS, istakao je kao znak spremnosti i otvorenosti SNS ukqu~ewe Bo{waka na strana~ku izbornu listu, kao i broj lokalnih Bo{waka koji se u~lawuju u stranku.

Komentar Nismo mogli da se sloìmo sa wegovom tvrdwom da SNS privla~i Bo{wake, taj navod nam se ~ini preuveli~anim. Pre samo {est meseci, sada{wim ~elnicima vo|a SNS je upravqao u Hagu optuèni ratni kriminalac Vojislav [e{eq i podràvali su wegovu politiku etni~kog ~i{}ewa. SDP zadovoqan op{tinskom ulogom Lokalni predsednik SDP Neyad Turkovi} nam je rekao da, iako se odri~e mesta gradona~elnika, SDP nije lo{e pro{la u koalicionom sporazumu. SDP }e dobiti predsednika skup{tine op{tine, sedam mesta u op{tinskom ve}u, ministre za policiju i porez, ~etiri javna preduze}a, ukqu~uju}i komunalije, obrazovawe i biblioteku. Razlog – da se “zameni” mesto gradona~elnika za nacionalne institucije. Turkovi} obja{wava da je ciq SDP da poboq{a integraciju Bo{waka u dràvne institucije, posebno u policijske i poreske kancelarije. SNS }e imati dva ~lana gradskog ve}a, zamenika predsednika skup{tine, dva javna preduze}a koja se bave muzejima i turizmom. Turkovi} je rekao da su sve strane shvatile da je saradwa sa SNS prakti~no re{ewe i da i SDP dobija tako {to stavqa Bo{wake na kqu~na mesta u dràvnoj upravi. Tvrde}i da su proevropske pozicije i efikasna vlast glavne ta~ke SDP-ovog programa, Turkovi} i wegova stranka nastoje da pro{ire svoje prisustvo u drugim krajevima Srbije i da trenutno imaju 50 odbora van Sanyaka. DS spremna na saradwu Privremeni gradona~elnik Prijepoqa i predsednik DS Lazarevi} nam je rekao da wegova stranka priznaje da je saradwa sa SNS neophodna da se ostvari funkcionalna lokalna vlast. Isti~u}i da je SNS znatno razli~ita od SRS, Lazarevi} je rekao da su razlike izme|u stranaka na lokalu male jer su svi fokusirani na re{avawe trenutnih problema i poboq{awe lo{eg ìvotnog standarda. Lazarevi} jer rekao da bi ne831

uspeh u odràvawu stabilne lokalne vlasti u ekonomskoj krizi doveo do socio-ekonomske radikalizacije, ali ne po etni~kim linijama.

Komentar Dogovor kojim se Zindovi} postavqa za gradona~elnika obeleàva va`nu pobedu za SNS. To je na~in da se predstave kao razli~iti od radikala i kao mejnstrim, odgovorna stranka. Dogovor sa bo{wa~kim SDP i DS u srcu multietni~kog sanya~kog regiona daje SNS-u prostora da tvrdi kako moè da radi efikasno sa strankama koje je SRS prethodno odbijala. Iako je Nikoli} rekao (u novembru) da je SNS spreman da radi sa DSom samo na lokalnom nivou, lokalnu koaliciju }e pa`qivo posmatrati u Beogradu oni koji se pitaju da li SNS moè da bude budu}i koalicioni partner. Uprkos poku{ajima napredwaka da se predstave “legitimnim”, trenutno samo pri~aju pri~u, i to selektivno. Na istraìvawu o 100 najuticajnijih osoba, predsednik SNS Nikoli} je rekao (2008. godine) da je najuticajnija osoba na svetu Ugo âvez, a najzna~ajniji doga|aj ga|awe Bu{a cipelom u Bagdadu. On je branio oba odgovora, govore}i da je va`no suprotstaviti se Americi. Prijepoqe }e biti prvi ispit da li napredwaci imaju zaista interes za dobro vladawe. Manter

CCLX Referenca: 09BELGRADE75 Wikileaks id: # Tema: Potrebne reforme u srpskom parlamentu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 27. januar 2009. godine Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/01/09BELGRADE75.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Umesto da sluì kao protivteà izvr{noj vlasti, srpski parlament je toliko zaraèn neefikasno{}u i unutra{wim podelama da je postao prepreka reformama zemqe i naporima da se pristupi EU. Mala vladaju}a ve}ina dozvoqava malim strankama da iznude izmene za podr{ku kqu~nim zakonima, poslovnik dozvoqava {iroke mogu}nosti opoziciji da opstruira dnevni red, izborni sistem stvara potpunu zavisnost od partijskih vo|a, a ne odgovornost prema bira~ima, nedostaje komunikacija u vladaju}oj ve}ini i opoziciji. Istovremeno, televizijski prenosi podsti~u poslanike da glume za javnost. Me|utim, postoje i 832

ohrabruju}i znaci, pre svega to {to vlada èli da pove}a efikasnost i odgovornost kroz promene poslovnika i izbornog sistema.

Skup{tina se bori sa rokovima Od po~etka ovog saziva (jun 2008), od parlamentarnih izbora, srpski parlament nije u stawu da donese zakone u normalnom roku. Ovo je bilo izrazito vidqivo u vremenu dono{ewa buyeta za 2009. godinu, koji je usvojen samo nekoliko trenutaka pre pono}i ({to je bio krajwi rok) 29. decembra 2008. godine. Glasawe je uspelo tek kada je SRS, koju vodi optuèni ratni zlo~inac Vojislav [e{eq iz wegove }elije u Hagu, odlu~ila da napusti salu i dozvoli da stotine predloènih amandmana bude odbijeno bez rasprave. Na{i izvori u skup{tini kaù da je odluka SRS ishod dogovora izme|u SRS i vladaju}e koalicije, u kojem je posredovao Ivica Da~i}. Dok je parlament uspe{no doneo neke va`ne zakone (najupe~atqiviji je reforma pravosu|a), takvi uspesi su, naàlost, retki. Predsednica skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} (iz SPS-a) je 5. januara najavila da je skup{tina tokom jeseweg zasedawa donela svega 10 od 51 zakona potrebnih za pristupawe EU. Od preostalih zakona, 18 su u postupku, 6 vlada jo{ nije odobrila, 9 je u fazi kona~nog nacrta, dok je 8 u fazi izrade. Mala ve}ina sa razli~itim interesima Jedan od glavnih razloga za neefikasnost parlamenta je tesna ve}ina vladaju}e koalicije, koju ~ine 129 poslanika (od ukupno 250), koji su pripadnici 18 razli~itih stranaka i grupa. Vladi i skup{tinskim upravqa~ima je te{ko da zadovoqe razli~ite interese svih partnera u ovoj koaliciji. Opozicija, koju ~ine iskusni poslanici iz SRS, zatim DSS prethodnog premijera Ko{tunice, SNS Tomislava Nikoli}a (koji se odvojio od SRS u oktobru 2008), te LDP, koristi svaku priliku da iznudi ne{to za podr{ku. Na primer, LDP êdomira Jovanovi}a je dala podr{ku za kvorum kada su 4 ma|arska poslanika iz vladaju}e ve}ine odbila da podrè kqu~ni zakon za reformu pravosu|a, {to je dovelo do {pekulacija {tampe da su iz LDP-a dobili ne{to zauzvrat. Poslovnik dozvoqava opstrukciju ^lanovi 225 i 226 poslovnika skup{tine u su{tini dozvoqavaju poslanicima da raspravqaju o bilo kojoj temi, kada i koliko god ho}e. Nada Kolunyija je objavila da su tokom posledwih 6 meseci 2008. godine (ili 60 radnih dana) radikali koristili ove ~lanove 1272 puta i potro{ili 67 sati, govore}i o temama koje nisu imale veze sa dnevnim redom. Ona je rekla da mawina od 50 poslanika “mu~i” ostalih 200 i da ova opstrukcija ko{ta poreske obveznike 5 miliona dinara svaki radni dan. U intervjuu datom na kraju godine, predsednik Tadi} je podvukao potrebu za novim poslovnikom, koji bi garantovao normalno funkcionisawe 833

skup{tine. Poslanik DS Nenad Konstantinovi}, novi predsedavaju}i administrativnog odbora, rekao nam je da je posebna radna grupa, u kojoj u~estvuje, napisala novi poslovnik, koji ograni~ava, ali ne spre~ava u potpunosti, pravo poslanika da se bave drugim pitawima. DS jo{ uvek radi na stvarawu konsenzusa za promene.

Sukob radikala i napredwaka oteàva situaciju Nakon odluke Tomislava Nikoli}a da napusti Srpsku radikalnu stranku i osnuje novu, SNS, SRS koristi rupe u poslovniku da opstruira raspravu u èqi da povrati poslani~ka mesta i predsedavaju}a mesta u odborima koje je uzeo SNS. Posle nekoliko meseci mestimi~ne blokade, SRS i SNS deluju kao da su do{li do dogovora: Nikoli} je predao vaàn administrativni odbor DS-u i Nenadu Konstantinovi}u 16. januara, Jorgovanku Tabakovi} zamenio je Zoran Krasi} 19. januara, administrativni odbor se sprema da vrati tri mandata SNS nazad SRS-u. Nedostatak odgovornosti Struktura parlamenta je jo{ jedan bitan faktor u ~esto detiwastom pona{awu poslanika. Poslanici se biraju sa strana~ke liste i te liste nisu potpuno dostupne pre izbora; to zna~i da sastav poslanika zavisi u potpunosti od voqe strana~kih vo|a da dobiju i zadrè svoja mesta u skup{tini, tako da bira~i nemaju nikakav na~in da izbace pojedinca koji ne ostvaruje rezultate. Ova pokornost strana~kom vo|stvu je dodatno potpomognuta praksom potpisivawa blanko ostavki na po~etku mandata, {to rukovodstva koriste radi disciplinovawa poslanika. Rezultat je potpuni nedostatak odgovornosti poslanika prema bira~kom telu. Parlament tako|e pati zbog nedostatka iskusnih slu`benika u odborima. Da bi se re{ili ovi problemi, preduzimaju se napori za reformu izbornog sistema. Predsednica \uki}-Dejanovi} nam je 22. januara rekla da su zna~ajne promene izbornih zakona u izradi. Ministar Milan Markovi} (DS) je najavio planove da se na prole}e donese zakon koji bi uveo me{ani proporcionalni izborni sistem na lokalu, sa planom da se primeni na republi~kom nivou, ako se pokaè uspe{nim. U skladu sa novim sistemom glasawa, CeSID je smislio, pod pokroviteqstvom vlade SAD, da svaka op{tina bude podeqena na onoliki broj oblasti koliko ima predstavnika u lokalnoj skup{tini. Stranke bi morale da pripreme kandidate za svako mesto. Mesta bi se proporcionalno delila strankama, koje bi zatim morale da daju mandat kandidatima sa najvi{e glasova. CeSID obja{wava nacrt zakona strankama i kaù nam da je SNS dao neo~ekivanu podr{ku ovim promenama. Nezainteresovanost vlade Na{i kontakti u opoziciji ~esto tvrde da vlada i predsednik Tadi} ne vide skup{tinu kao vaàn deo rada vlade, ukazuju}i na postavqewe 834

\uki}-Dejanovi}eve (lekarka i neiskusan politi~ar) za predsednicu skup{tine. Tako|e navode da Nada Kolunyija, koja predvodi poslani~ku grupu, nema autoritet u svom DS-u. Decembarska sva|a u vladi, o gasnom sporazumu sa Rusijom, je tako|e izbacila na videlo ~iwenicu da nema redovno zakazanih pregovora izme|u vo|a vladaju}ih stranaka. “Ve~erwe novosti” su 23. januara izvestile da premijer Mirko Cvetkovi} od sada namerava da se sastaje jednom mese~no sa vo|ama koalicije. Nedostatak koordinacije i redovnih konsultacija izme|u ve}eg dela opozicije tako|e usporava rad parlamenta. Zamenik predsednika skup{tine Rade Obradovi} (DSS) nam je objasnio da \uki}-Dejanovi}, na primer, nikada nije pozvala nijednog od ~etiri potpredsednika opozicije na konsultacije, te da on, bukvalno, ne zna gde joj je kancelarija. Aleksandra Jerkov, zamenik predsednika poslani~ke grupe ve}ine, privatno nam je rekla da je bila {okirana kada je saznala da se niko nije konsultovao sa opozicionim vo|ama tokom {estonedeqne blokade parlamenta posle hap{ewa ha{kog optuènika Radovana Karayi}a.

Televizijski prenosi, besplatna propaganda Javni servis RTS je obavezan da prenosi sve sednice parlamenta uìvo, {to je mera koja treba da obezbedi javnost rada vlasti. Skup{tina se prenosi na drugom kanalu, i ima gledaoce kod, mahom, ruralnog dela stanovni{tva koje nema kablovsku ili satelitsku televiziju. Opozicione stranke koriste ove prenose da {ire svoje politi~ke poruke, obra}aju}i se svojim glasa~ima, a ne govore}i o su{tini zakona koji je pred wima. Iako je gledanost ovih zasedawa mala, sve stranke podràvaju nastavak prenosa. Nada Kolunyija nam je rekla da ve}ina nikada ne}e predloìti ukidawe prenosa, jer je to jedan od glavnih demokratskih uspeha opozicije za vreme Milo{evi}a. Rekla nam je da ti prenosi dozvoqavaju javnosti da vidi pona{awe nekih poslanika, koji tako pokaù “pravo lice radikala” i da stvarawe posebnog kanala nije mogu}e po sada{wim zakonima. Komentar Parlament ima kqu~nu ulogu u naporima Srbije da pristupi EU, ali bez ozbiqnih reformi ne}e mo}i da progura stotine zakona koji su potrebni radi harmonizacije srpskih zakona sa EU propisima. Trenutno, parlament je izgubio kredibilitet kao ozbiqna institucija i ne privla~i ozbiqne zakonodavce. Usvajawe novog poslovnika, koji bi ograni~io malim grupama da opstruiraju postupak, te stvarawe konstruktivnog dijaloga sa izvr{nom vla{}u, su neophodni za normalno funkcionisawe parlamenta kao kredibilnu i efektnu proveru za izvr{nu vlast. Ohrabruju nas novi poslovnik i promene lokalnih izbornih zakona, i to {to je parlament sa entuzijazmom prihvatio da u~estvuje u 835

projektu Ju-Es-Ejda “razdvajawe vlasti” i sli~nim, mawim, aktivnostima koje organizuje NDI (finansira vlada SAD) u Srbiji, koji su stvoreni da pro{ire javnost i kapacitet administracije parlamenta. Manter

CCLXI Referenca: 09STATE1193; Wikileaks id #191189 Tema: Produèni sastanak sekretarke Klinton sa francuskim ministrom spoqnih poslova Bernarom Ku{nerom, 5. februara 2009. Poreklo: Dràvni sekretar (Sjediwene Dràve) Vreme slawa telegrama: utorak, 10. februar 2009. u 3.28 Klasifikacija: tajno / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/02/09STATE1193.html Istorija: prvi put objavqeno u sredu, 1. decembra 2010. u 00.01

Rezime Sekretarka Klinton i francuski ministar spoqnih poslova Bernar Ku{ner sastali su se 5. februara na 30 minuta u svom prvom bilateralnom susretu. Topla i otvorena razmena mi{qewa usledila je posle radnog ru~ka “jedan na jedan”, a prethodila je 20-minutnoj konferenciji za novinare. Dvoje sagovornika dogovorili su se da sara|uju po ~itavom nizu pitawa, ukqu~uju}i Bliski istok, Avganistan, Iran, Rusiju, Balkan, zatvorenike iz Gvantanama i Afriku, naro~ito Darfur. [to se ti~e Avganistana, Ku{ner je naglasio potrebu za ve}om “avganizacijom” i prodirawem me|unarodne zajednice do obi~nog avganistanskog sveta i zatraìo je od SAD podr{ku za odràvawe druge konferencije, posle po~etne od 14. decembra 2008. godine. [to se ti~e Gvantanama, ministar spoqnih poslova nagovestio je da }e Evropa pomagati od slu~aja do slu~aja i zatraìo je pomo} SAD u vezi sa 15-godi{wim kanadskim dràvqaninom Omarom Kadrom. Ministar je upitao za reakciju na Transatlantski papir, koji je Sjediwenim Dràvama dostavqen tokom francuskog predsedavawa EU u 2008. godini. Kako se sastanak zavr{avao, dràvna sekretarka se {alila da ministar nije “~ak ni u wenoj ligi” u pogledu kritika, kada je ministar pomenuo novu kwigu koja kriti~ki govori o wemu i koja bi mogla da izazove novinarska pitawa. Bliski istok Klintonova je zapo~ela sastanak poèlev{i dobrodo{licu ministru spoqnih poslova Ku{neru i izraàvaju}i zahvalnost Francuskoj na {irokom spektru saradwe, za koji je rekla da }e predsednik Obama poku{ati da ga jo{ pro{iri. Ku{ner je woj ~estitao i rekao da jedva ~eka da bliè sara|uju. Wih dvoje su onda sumirali teme kojih su se dotakli za vreme sastanka jedan na jedan, po~ev{i od Bliskog istoka. 836

Ona je rekla da razume da pitawe Bliskog istoka ima ogromnu va`nost za Francusku. Izrazila je zahvalnost francuskom rukovodstvu na tome {to kontroli{e zabranu uvoza oru`ja u Gazu, i u vezi sa Kopenhagenskim procesom. Ona je zahvalila predsedniku Sarkoziju na wegovim idejama i francuskom doprinosu u pruàwu pomo}i narodu Gaze. Ministar Ku{ner rekao je da se sastao sa premijerom Palestinskog autoriteta (PA) Abu Mazenom pre tri dana i da ga je zatekao potpuno izolovanog. Neka igra se igra me|u Arapima, do ~ega ve}ini, izuzimaju}i Egip}ane, uop{te nije stalo. On je rekao: “Abas je izgubqen. Vi ste probali, mi smo probali, ali ni{ta se nije dogodilo. Kqu~, rekao je, jeste u tome da se osmisli kako ugraditi Abu Mazena u vladu nacionalnog jedinstva. Salam Fajad je bio fantasti~an premijer, koji je imao ideje kako da otvori granice Gaze, konkretno da postavi za carinike grupu qudi koja }e biti prihvatqiva obema stranama, samo da bi granice bile prohodne”. To je bilo izuzetno va`no, nastavio je, kako bi se palestinskom narodu poslao znak da prelazi ponovo rade zahvaquju}i u~e{}u Abu Mazena. On mora da bude prepoznat kao vo|a. On je rekao da }e biti potrebne nedeqe i primetio da Hamas ne}e da razgovara sa Abu Mazenom. Ipak, va`no je ubediti Izraelce da otvore prelaze. Ku{ner je upozorio da }e biti jako te{ko bilo {ta uraditi uo~i izraelskih izbora 10. februara. Klintonova se sloìla da je situacija te{ka. Ona je dodala da su potrebne mere ja~awa samopouzdawa kako bi se Izraelci ose}ali obaveznim. Va`no je nagovoriti novu izraelsku vladu da u~estvuje u pronalaèwu mira i ostane ube|ena da bi mogli da sara|uju sa PA. Ako Abu Mazenova vlada nacionalnog jedinstva po~ne sa radom, Izraelci }e morati da razumeju da je neophodno da sara|uju sa wim i da takav razvoj doga|aja moè da pomogne. Ona je bila ohrabrena i akcijama koje su Egip}ani preduzeli protiv tunela. Rekla je da mnogo toga treba koordinisati i podràla je ulogu êtvorke, ali se sloìla da }e te{ko biti ostvariti neki napredak pre izraelskih izbora. Pomenula je da SAD rade pregled na osnovu Mi~elovog rada.

Avganistan Klintonova je rekla da SAD rade na sveobuhvatnoj strategiji i zahvalila se ministru na francuskom doprinosu i pomo}i. Ku{ner je napomenuo da je Francuska pove}ala broj svojih vojnika sa 3000 na 3300. On je rekao da je primetan napredak u nekoliko oblasti, ukqu~uju}i tu i civilno dru{tvo, ali je sveukupno predstavio me{ovitu sliku. Nekoliko puta se vra}ao na probleme pristupawa stanovni{tvu i nagovestio da bi to mogao da bude kqu~. On je tako|e promovisao “avganizaciju”, rekav{i da je va`no da “qudi preuzmu svoje probleme u sopstvene ruke”. Rekao je da je ponosan na francusku bolnicu u Kabulu kao na primer {ta 837

je mogu}e posti}i, isti~u}i da tamo avganistanske pacijente le~e avganistanski doktori, i da ~ak i talibani tamo dolaze da se le~e. On je rekao da Kabul nije Avganistan, ali da Kabul funkcioni{e zato {to je “avganizovan”. I ostatku zemqe je potrebno ne{to sli~no, ali }e to trajati godinama. On je tako|e bio zabrinut zbog rastu}eg uticaja Irana, napomiwu}i da je nedavno izgra|ena ogromna yamija iranskim novcem. Ministar Ku{ner zatraìo je od sekretarke pomo} u organizaciji doga|aja koji }e da sledi “Konferenciju avganistanskih kom{ija”, koji je Ku{ner organizovao u Parizu 14. decembra 2008. godine. Ministar je rekao da je taj susret bio veoma zanimqiv, uprkos tome {to su Iranci u posledwi ~as otkazali dolazak, i da bi ga trebalo ponoviti ako se Amerikanci slaù. Ku{ner je stavio tu konferenciju u kontekst {ireg pristupa, nagla{avaju}i da “ne postoji vojno re{ewe za Avganistan”. Sekretarka je pribeleìla predlog, ali nije obe}ala da }e organizovati prate}u konferenciju. Ona je rekla da Sjediwene Dràve veruju da je bilo odre|enog uspeha u izgradwi armije, ali da je sa policijom bilo vi{e problema. Oboje su komentarisali snagu novog ministra unutra{wih poslova. Sekretarka je rekla da je ministar unutra{wih poslova zanimqiva osoba, ali da }e mo`da morati da ima posla sa malo radikalnijim qudima, bez obzira na to da li on ho}e ili ne}e. Ku{ner je rekao da su u pomirewe ume{ani neki veoma lo{i qudi, ali oni su dràvqani Avganistana i veoma je va`no zapo~eti pregovore, ukqu~uju}i i one u Saudijskoj Arabiji. Najzad, po pitawu predsednika, Ku{ner je rekao da “Karzai jeste neko. Moramo da razgovaramo sa wim, mada }e mo`da biti jo{ kandidata.” On kaè da je Anvar-ul-Hak Ahadi veoma dobra osoba, ali, mada je zanimqiv, ne bi imao {anse protiv Karzaija. Klintonova je istakla da }e Ri~ard Holbruk uskoro doputovati u region.

Gvantanamo Klintonova je izrazila zahvalnost Francuskoj {to je preuzela vode}u ulogu u EU po ovom pitawu. Ona je rekla da je ponosna zbog re{enosti predsednika Obame da zatvori taj objekat, nazivaju}i ga “rakom” kojeg SAD èle da se otarase, ali je za to potrebno vreme. Ona je rekla da je ovo komplikovano, pa smo pitali prijateqe i saveznike da razmotre preuzimawe nekih zarobqenika. Ministar Ku{ner je rekao da evropska 27-rica jo{ nisu dostigla konsenzus, ali da su “prihvatili ideju” i da }e o zarobqenicima odlu~ivati od slu~aja do slu~aja; Evropqani ne èle da sebi stvaraju pravne nevoqe. Oni su radili sa tri vrste pojedinaca. Prvo, tu su “najboqi slu~ajevi”, drugo, oni koji su podneli individualni zahtev za preme{taj u odre|ene zemqe, a tre}i su oni koji nemaju pravnih problema. Bilo je mnogo vanrednih pitawa, kao {to je to da li oni imaju izbegli~ki status, ali zbog uslova za {engensku vizu, neophodno je da cela EU odgovori na ovo pitawe. Na kraju rasprave, 838

ministar je predao sekretarki papire vezane za Omara Kadra, 15-godi{weg muslimana kanadskog porekla. Sekretarka je pristala da pregleda slu~aj.

Iran Klintonova je otvorila raspravu aludiraju}i na privatni razgovor sa ministrom Ku{nerom i wihov dogovor da je va`no spre~iti daqi razvoj iranskih nuklearnih sposobnosti i wihovog raketnog programa. Nedavno lansirawe iranske svemirske letelice dodatno je zakomlikovalo napore, isti~u}i da Iran nije ispo{tovao nijedan od me|unarodno prepoznatih zahteva za lansirawe u svemir, navedenih u rezolucijama Saveta bezbednosti. Ministar je rekao da on pozdravqa spremnost SAD da razmotre direktne ameri~ko-iranske razgovore. On je rekao da Iranci ~ekaju SAD. Lansirawe je iznenadilo Ruse, naro~ito zbog toga {to su Rusi bliì Iranu i mo`da bi bili lak{a meta. Ku{ner je predloìo da se ne ukqu~uje Kina, zato {to Kinezi “uop{te nisu od koristi” u ovom procesu. Sekretarka je rekla da je va`no nekako nastaviti, mogu}e sa britanskim ministrom spoqnih poslova Dejvidom Milibandom na marginama samita G-20 u Londonu. Rusija-Gruzija – enerija Ministar Ku{ner rekao je da je Francuska bila iznena|ena gruzijskom invazijom. “Zaustavili smo je, ali je nismo re{ili.” On je nastavio da Ju`ni Osetini i Abhazi jesu “neka vrsta nezavisnih nacija”, ali je zabrinut zbog toga {to ne postoji humanitarni pristup stanovni{tvu. On je rekao da je gruzijski premijer Saka{vili bio “lo{e inspirisan; upao je u zamku”. Ali, ministar je rekao da ènevski proces moè da se nastavi, mada }e biti potrebni meseci, pa i godine. [to se ti~e energije, on je rekao da je EU bila ujediwena, ali da su onda Poqska, Rumunija i druge zemqe bile sasvim odse~ene i da su Rusija i Ukrajina bile “sasvim grozne”. On je rekao da je “grupa Evropqana poku{avala da obezbedi cevovod iz jedne zemqe u drugu”, ali je upozorio da je pozicija SAD o raketnom {titu tako|e faktor. Pohvalio je Medvedeva rekav{i da je “normalan momak, barem boqi od Putina” i pripisao mu je zasluge za ne{to {to veruje da je ispravna odluka, da ne postavi “iskander” rakete u Kaqiningrad. On je rekao da su stvari sada sloènije, posle iranskog svemirskog lansirawa. U celini, situacija je zamrznuta, {to i “nije lo{e” u ovom trenutku. Nastavqaju}i o Rusiji, Ku{ner je rekao da je glavno da SAD i Rusija po~nu da sara|uju. “Hajde da razgovaramo sa wima”, rekao je. On je rekao da Rusi jesu “grubi, neotesani i surovi”, ali bi ipak trebalo da radimo sa wima. Ku{ner kaè da je ruski ministar spoqnih poslova Lavrov jedan od najsurovijih, ali i me|u najpametnijim {efovima di839

plomatije. U svakom slu~aju, oni su vaàn igra~ i trebalo bi da budu ukqu~eni.

Balkan Ku{ner je rekao da Bosna ostaje problem, ali, va`no je jednostavno “ne skretati sa puta”. Va`no je pogurati srpsku vladu bliè EU, mada je priznao da je to te{ko, s obzirom na holandsko i belgijsko protivqewe, zbog toga {to Srbija nije uspela da preda Ratka Mladi}a MKTJ-u. Verovatno misle}i na Euleks, on je rekao da je primetan uspeh na Kosovu na samom terenu, po{to se dve strane ne ubijaju me|usobno i zakqu~io da stvari nisu tako lo{e u ovom trenutku. Darfur Ku{ner je rekao sekretarki da on misli da }e Me|unarodni krivi~ni sud (MKS) uskoro izdati nalog za hap{ewe sudanskog predsednika Omara al-Ba{ira. Pohvalio je Katarane zbog toga {to su odigrali korisnu ulogu u Dohi. On je rekao da blisko sara|uju sa obema stranama, ukqu~uju}i i islamiste. On je rekao da je bilo potrebno dve godine da bi do{lo do nekog uspeha. Uspeha je imao i EUFOR, kontingent od 17 nacija raspore|en u isto~nom âdu i severnoj Centralnoj Afri~koj Republici, i on o~ekuje rezoluciju pre 15. marta, kada }e EUFOR predati svoja ovla{}ewa Ujediwenim nacijama. [to se ti~e humanitarnih pitawa, on je rekao da }e polovina raseqenih lica u isto~nom âdu, uglavnom èna, po~eti da se vra}a ku}i u Darfur do 15. marta. Kwige i Transatlantski papir Kako se sastanak bliìo kraju, sekretarka je rekla da ima mnogo toga da obradi i uradi, a to zahteva saradwu. U laganijem tonu, ministar Ku{ner je rekao da }e se radoznali novinari mo`da okomiti na temu kwige “Svet prema K”, objavqene ju~e, u kojoj je on optuèn da se obogatio kao savetnik u Africi i koja se obru{ava na wegov imiy humanitarca. Sekretarka je odbacila ovu primedbu, re~ima: “Jedna kwiga? O meni ih ima 25. Vi niste ni u mojoj ligi.” On je rekao da “prva malo vi{e boli nego druge”. Ministar je upitao sekretarku kakve su reakcije SAD na Transatlantski papir, dostavqen Americi u vreme francuskog predsedavawa EU. Ona je rekla da }e pregledati to pitawe i odgovoriti.

CCLXII Referenca: 09BELGRADE138 Wikileaks id: #192128 Tema: Nove protivre~nosti oko nacrta statuta Vojvodine Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: 13. februar 2009. u 16.16 840

Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/02/09BELGRADE138.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Nacrt statuta Vojvodine, najvi{eg zakonskog akta Autonomne pokrajine, ostaje predmet protivre~nosti i politi~kih manipulacija. Savez vojvo|anskih Ma|ara optuìo je Demokratsku stranku (DS) predsednika Tadi}a da odugovla~i zbog unutra{wih podela, zbog ~ega je statut ponovo dospeo pred o~i javnosti i pod udar nacionalisti~ke retorike. Srpska manijakalna (originalna re~ rabid ima vi{e zna~ewa, najmek{e bi bilo “ogor~ena”, prim. prev.) Srpska radikalna stranka, zajedno sa Demokratskom strankom Srbije biv{eg premijera Ko{tunice, iskoristila je statut kako bi stvorila histeriju oko vizije vojvo|anskog secesionizma. DS i drugi zvani~nici vladaju}e koalicije i daqe brane statut, pa }e on verovatno i biti usvojen u Narodnoj skup{tini u obliku koji }e biti veoma sli~an nacrtu, usvojenom u Skup{tini Vojvodine oktobra 2008. godine, uprkos galami srpske politi~ke retorike. Gra|ani Vojvodine, kojima novi Ustav Srbije garantuje statut, kako Srbi tako i Ma|ari, sve vi{e se ìvciraju zbog toga kako se prema wima pona{aju “Srbi sa juga”. Vojvo|anski Ma|ari zahtevaju usvajawe statuta Nacrt statuta Vojvodine, koji je Pokrajinska skup{tina Vojvodine usvojila 14. oktobra 2008, vratio se na naslovne strane 20. januara, po{to je zvani~nik Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor kritikovao Vladu Srbije zbog toga {to nije Skup{tini prosledila ni statut, ni Zakon o nadle`nostima Vojvodine, koji je neophodan pre nego {to statut stupi na snagu. Rekao je da je predsednik Tadi} obe}ao da }e statut biti pred skup{tinom najkasnije do po~etka februara, ali da nema nagove{taja da }e statut ili zakon o vojvo|anskoj vlasti sti}i pred poslanike u skorije vreme. Opozicija i crkva àle se na dràvu u dràvi Opozicija je iskoristila priliku da obnovi svoje optu`be da vlast ovim statutom stvara “dràvu u dràvi”. Vojislav Ko{tunica, predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS), rekao je 5. februara u intervjuu “Ve~erwim novostima” da je nacrt protivustavan i da predstavqa zaostav{tinu Ustava iz 1974, koji je doveo do raspada Jugoslavije. (Napomena: Ustav iz 1974. definisao je Vojvodinu i Kosovo kao autonomne pokrajine.) Ko{tunica je rekao da Srbija, u svetlu vladinog sastavqawa ovakvog statuta, puzaju}eg priznawa kosovske nezavisnosti i nesnalaèwa u uslovima svetske ekonomske krize, zasluùje nove izbore. Lider opozicione Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} rekao je da nacrt statuta mora da bude dra841

sti~no promewen, ina~e }e vladaju}a koalicija biti suo~ena sa otporom gra|ana. Srpska pravoslavna crkva poslala je pismo predsedniku Tadi}u, premijeru Cvetkovi}u i predsednici Skup{tine Slavici \uki}-Dejanovi}, u kojem je kritikovala Statut, tvrde}i da je “suverenitet Srbije najpre bio ozbiqno ugroèn, nadamo se privremeno, nasilnim otimawem i okupacijom Kosova, a sada i poku{ajem da se Vojvodina pretvori u novu dràvu u dràvi”. (Komentar: ambasada nije bila u mogu}nosti da dobije komentar od najpoznatijeg vladike Srpske pravoslavne crkve u Vojvodini, a mnogi poznavaoci crkvenih prilika veruju da je ovo pismo maslo mitropolita Amfilohija, ogor~enog protivnika autonomije.)

I socijalisti kritikuju? Cela situacija dodatno je zakomplikovana 7. februara, kada je Ivica Da~i}, lider stranke iz vladaju}e koalicije, Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) i zamenik premijera, rekao da se SPS ne protivi autonomiji Vojvodine, ali da ne}e podràti dràvu unutar dràve. Mediji su naga|ali da statut ne}e mo}i da bude usvojen onako kako izgleda u nacrtu, ukoliko SPS povu~e svoju podr{ku. Zvani~nik SPS Branko Ruì} pojasnio je sve 10. februara, izjavom da je SPS samo mislila da najpre mora da bude usvojen zakon o nadle`nostima Vojvodine. Predsednik vojvo|anskog odbora DS Du{an Elezovi} rekao je listu “Danas” 12. februara da SPS nikada nije odbacio Statut Vojvodine. Rekao je da se Da~i}eva izjava odnosila na to da SPS nikada ne bi mogla da se sloì sa stvarawem dràve u dràvi, a ne i da statut to predstavqa. Elezovi} je rekao da je razgovarao sa celokupnim rukovodstvom SPS, i da su mu svi izrazili uveravawa da stranka nije mewala svoje stanovi{te i da }e podràti statut. Koalicija i vojvo|anski zvani~nici brane statut Zvani~nici vladaju}e koalicije, ukqu~uju}i i predsednika Tadi}a, nastavqaju da brane statut u onom obliku u kom je i napisan, uprkos naga|awima {tampe da }e akt biti dora|en amandmanima. U intervjuu novinskoj agenciji Fonet, 1. februara, Tadi} je rekao da Vojvodina ima pravo na autonomiju i podvukao da statut ja~a izvr{nu vlast, ali da ne donosi pokrajini zakonodavnu i pravosudnu vlast. Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} rekao je da Statut ne predstavqa sukob Vojvodine sa Srbijom, zato {to je Vojvodina deo Srbije. Zamenik predsednika G17 plus Ivana Duli}-Markovi} rekla je da oni koji se protive statutu jesu isti oni koji se protive i evropskim integracijama. U intervjuu listu “Danas” od 11. februara, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad ânak rekao je da Statut ve} predstavqa kompromis i da LSV ne bi glasala za Statut koji bi pretrpeo su{tinske izmene. 842

Sukob izme|u centrale DS i vojvo|anske DS? Suprotstavqeni i protivre~ni javni komentari ostavili su utisak da unutar DS postoji sukob oko statuta. Pastor iz Saveza vojvo|anskih Ma|ara (SVM) nagovestio je to u svojim komentarima od 20. januara, tvrde}i da postoje nesuglasice izme|u DS iz Vojvodine i zvani~nika strana~ke centrale iz Beograda. Pajti}, koji je tako|e i potpredsednik DS, odbacio je pomisao da je do odlagawa do{lo zbog unutra{wih sukoba, prebacuju}i krivicu na “odugovla~ewe” od strane nekih ministara. Kada smo upitali potpredsednicu Skup{tine Gordanu ômi} (DS) za{to u medijima ima toliko mnogo sva|a oko statuta, ~ak i me|u ~lanicama koalicije, ona je rekla da “ako u Srbiji i postoji ne{to {to moè da se obavi jednostavno, mi }emo ipak to da uradimo na komplikovan na~in”. Naredni koraci Vlada bi sada morala da zavr{i i po{aqe Skup{tini Zakon o nadle`nostima Vojvodine, koji defini{e kakvu sve vlast vlada prenosi na pokrajinu. Direktorka za me|unarodne odnose u LSV Sawa Siflis rekla nam je da zakon predstavqa okvir za statut; zbog toga bi bio potreban nacrt novog Statuta svaki put kada bi se zakon mewao. Tehni~ki, kaè ona, trebalo bi da nacrt zakona bude ura|en prvi, ali po{to Ustav postavqa rok Skup{tini Vojvodine za usvajawe nacrta statuta, ali ne i rok dràvnoj skup{tini da da usvoji Zakon o nadle`nostima Vojvodine ili sam statut, statut je bio gotov prvi. Pajti} je 24. januara objavio da je Zakon o nadle`nostima Vojvodine skoro gotov; jednom kada bude uskla|en sa statutom, vlada }e usvojiti oba i poslati ih na razmatrawe Skup{tini. ômi}ka nam je rekla da nije sigurna kada }e se to dogoditi, ali da joj je re~eno da }e biti “uskoro”. Ovo je u skladu sa onim {to nam je rekao premijer 9. februara. Komentar Retorika protivnika statuta nije nimalo izmewena jo{ otkako je nacrt predstavqen u septembru. Statut i daqe predstavqa magnet za nacionaliste, naro~ito one koji se bore da dodaju sebi na zna~aju u srpskom politi~kom pejzaù. Javno izraàvaju}i svoje frustracije zbog usporenih poteza vlade, mali koalicioni partneri DS-a iz Vojvodine dodali su nacionalistima jo{ materijala. Iako mo`da ima istine u optu`bama da je statut bio zadràn delimi~no zbog nesuglasica izme|u vojvo|anske DS i strana~ke centrale, na odlagawe je uticala i nesposobnost Skup{tine da napreduje u usvajawu bilo kog zakona. DS je kao stranka odobrila statut pre nego {to je on iznet pred poslanike Skup{tine Vojvodine, tako da }e Narodnoj skup{tini verovatno biti predstavqen u obliku vrlo sli~nom nacrtu. Jednom kada se to dogodi, verovatno }e biti usvojen. SPS-ovo “poja{wewe” stanovi{ta ukazuje na to 843

da se oni ne}e sukobqavati sa DS po ovom pitawu. Srpski politi~ari imaju nesre}nu sklonost ka stvarawu politi~kih kriza ni iz ~ega, potpaqivawu javnosti i prisvajawu zasluga za re{avawe problema koji uop{te nisu smeli ni da se pojave. Ovo je dobar primer za to. Srpski politi~ari pokazali su i jednako nesre}nu tendenciju da se zamere onima ~ija im je podr{ka najpotrebnija. Sre}om, Vojvodina nema gde da ode, ali weni gra|ani su verovatno prepla{eni ovim zbuwuju}im iskustvom. Manter

CCLXIII Referenca: 09BELGRADE148 Wikileaks id: #192632 Tema: Ju`ni gradovi Srbije – mra~ne prognoze sa epizodama optimizma Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 18. februar 2009. u 15.39 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/01/09BELGRADE75.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Isto~na Srbija moè da predstavqa sliku onoga {to ~eka celu Srbiju usled nedostatka investicija i spore privatizacije. Uprkos sumornoj ekonomskoj slici, tri najve}a grada u isto~noj Srbiji: Pirot, Zaje~ar i Bor imaju sposobne gradona~elnike koji blisko sara|uju sa vlastima u Beogradu i sa me|unarodnim donatorima. Sa {irewem granica Evropske unije na obli`wu Bugarsku, ova tri grada bi mogla da imaju koristi od evropskih prekograni~nih programa i trgovine. Svaki od ovih gradova ima nekoliko privrednih grana koje jo{ nisu potonule, a svaki od wih tako|e ima i relativno nerazvijen turisti~ki sektor sa potencijalom za ekspanziju. Pirot: dopirawe do Evrope Pirot se nalazi na oko 20 minuta od bugarske granice i sedi{te je fabrike automobilskih guma “Tigar”. Jedna od wegovih neiskori{}enih zanimqivosti i prirodnih bogatstava je mineralna voda koja doti~e sa obli`wih planina. Iako ta voda nije u potpunosti komercijalno eksploatisana, putnici dolaze izdaleka, ~ak iz Austrije, da napune svoje balone vodom pre povratka. Jo{ jedna atrakcija su i }ilimi, ili ravno-tkani tepisi, lokalne proizvodwe. I daqe ru~no pravqeni, ovi }ilimi predstavqaju rezultat autenti~nog procesa proizvodwe, koji je ostao nepromewen godinama. Gradona~elnik Vladan Vasi}, izabran 2008. godine, mlad je politi~ar, lider lokalne grupe gra|ana Koalici844

ja za Pirot, koji opisuje svoj kontakt sa Beogradom i zvani~nicima Demokratske partije (DS) kao veoma blizak. On smatra da je blizina Pirota Bugarskoj i novoj granici EU jedan od najve}ih razvojnih potencijala grada.

Zaje~ar: redefinisawe Zajedni~kog centra (Community Center) Industrijski kapaciteti Zaje~ara sastoje se od fabrika porcelana, stakla, kablova i metala. Tokom konferencije o razvoju 11. decembra, koju je sponzorisala Regionalna agencija za razvoj isto~ne Srbije (RARIS), lokalni zvani~nici poveli su u~esnike u obilazak novog zaje~arskog Zajedni~kog centra, vrednog vi{e miliona dolara. Upotreba centra, koji obuhvata i teren za mini-golf, teniske terene, fudbalsko igrali{te, malu padinu za skijawe i plaù na obali reke (Zaje~ar se nalazi na reci Timok) slobodna je za lokalno stanovni{tvo. Po re~ima gradona~elnika Bo{ka Ni~i}a, lidera regionalne koalicije @ivim za Krajinu, ove atrakcije bazirane na zajednici, bi}e veoma va`ne u narednih nekoliko godina za podizawe morala u nadolaze}oj ekonomskoj krizi i, sli~no tome, pomo}i }e unapre|ewu doma}eg turizma u tom podru~ju. Pored ovih modernih atrakcija, u regionu se tako|e nalaze i rimske ru{evine iz 400-500. godine p.n.e, koje se zovu Feliks Romuliana. Iako, za sada, privla~i samo nekoliko hiqada turista godi{we, ovo nalazi{te, koje u ponudi ima i obilazak jednog starog hrama izbliza, ima potencijal da postane zna~ajna atrakcija uz odgovaraju}u reklamu. Ni~i} uìva sna`nu podr{ku kao gradona~elnik, a wegova partija osvojila je skoro 50 posto mesta u lokalnoj skup{tini – 23 od 50. Kona~no, Zaje~ar se pridruìo Programu USAID za ekonomski razvoj op{tina septembra 2008, sa glavnim ciqem da privu~e investitore, pruì podr{ku lokalnim preduze}ima, stvori nova i sa~uva postoje}a radna mesta. Bor: u ekolo{kim mukama Grad Bor je poznat po svom statusu deponije ~ije je ~i{}ewe dràvno pitawe, {to je zasluga wegovih velikih rudnika bakra koji rade od 1900. godine. Na dan 1. januara 2009. godine, vazduh u Boru imao je koncentraciju ugqen-dioksida 100 puta ve}u od dozvoqene. Iako su preduzete privremene mere, zvani~nici bi radije da rudnici bakra i daqe rade, budu}i da je to jedini izvor prihoda za Bor. Poku{aji wihove privatizacije do sada nisu uspeli, ukqu~uju}i i razli~ite ponude od strane ruskih i austrijskih kupaca. Mladi gradona~elnik iz redova DS Sr|an Marjanovi} je rekao da bi davawe Rusima u vlasni{tvo bilo katastrofalno, budu}i da se oni ne bi brinuli za ìvotnu sredinu i samo bi eksploatisali izvore bakra. Marjanovi}ev poloàj gradona~elnika je nova situacija za DS, budu}i da je do toga do{lo restruktuirawem lokal845

ne vlade tri meseca nakon lokalnih izbora, maja 2008, koji su doveli na vlast Srpsku radikalnu stranku (SRS). Marjanovi} odràva bliske veze sa Beogradom i politi~arima DS, i nada se se da }e na wegove molbe u vezi pruàwa pomo}i ekonomskom razvoju i za{titi ìvotne sredine biti odgovoreno. [to se ti~e prirodnog okruèwa, Bor ima pe}inu na obronku planine, pod imenom Lazareva pe}ina. Sli~no Feliks Romuliani, pronalaèwe ove atrakcije je te{ko usled skoro potpunog nedostataka reklame, ali wena autenti~nost i neiskori{}ena vrednost ~ine je prirodnim ~udom vrednim daqeg investirawa. Projekat USAID-a u Boru obuhvata i Centar za pomo} gra|anima (Citizen Assistance Center), “biznis-inkubator” i pomo} u pokretawu jednog trgovinskog suda (business incubator, i assistance in launching a Commercial Court).

Komentar Mada bi male koli~ine investicija mogle da poboq{aju ìvotni standard gra|ana isto~ne Srbije, tmurne ekonomske prognoze za 2009. zna~e da pomo} nije blizu. Pored nezaposlenosti, ìvotna sredina zloupotrebqavana decenijama nastavi}e da poga|a stanovni{tvo i da jo{ razornije uzrokuje zdravstvene probleme onima koji ìve u ovom regionu. Pred svakim od gradona~elnika stoje izazovi, posebno zato {to moraju da lobiraju u Beogradu za sredstva koja moraju da budu raspodeqena ~itavoj Srbiji. Iako izgleda da isto~na Srbija ima trenutne koristi od dobre vlasti, nastavqeno uni{tavawe privrede i ìvotne sredine moglo bi da strpqewe stanovni{tva za spor tempo ekonomskih reformi DS dovede do kraja i da ga u~ini rawivim na populisti~kije uticaje. Manter

CCLXIV Referenca: 09BELGRADE149 Wikileaks id: #192635 Tema: Godi{wicu Kosova obeleìli retorika i sneg, a ne nasiqe Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 18. februar 2009. u 15.44 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/02/09BELGRADE149.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Prva godi{wica progla{ewa nezavisnosti Kosova, 17. februara, protekla je u Srbiji bez incidenata, iako su politi~ari svih boja koristili priliku da iskaù svoje “patriotske” legitimacije, kao branioci srpskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Posetu jed846

ne grupe, mahom opozicionih poslanika i ministra za Kosovo, Gorana Bogdanovi}a, Zve~anu, na severu Kosova, pratila je sna`na retorika, ali ne i nasiqe. Demonstracije odràne u Novom Sadu i Beogradu privukle su ograni~enu pa`wu i uzrokovale vi{e saobra}ajnih, nego politi~kih problema. Najve}a sne`na oluja u Beogradu ove godine, verovatno je i sama doprinela smawewu broja qudi na ulicama, a i finansijska kriza je verovatno odigrala svoju ulogu, budu}i da snage koje su podsticale uni{tavawe u februaru 2008. jednostavno nemaju materijalnih sredstava da qude izvedu na ulice.

Mnogo lajawa, ali ni{ta od ujedawa U danima koji su prethodili godi{wici, predsednik Tadi} i ministar inostranih poslova Jeremi} nagla{avali su u intervjuima i tokom javnih pojavqivawa, da Srbija ne}e promeniti svoj stav i da nikada ne}e priznati “nelegalno i jednostrano progla{ewe nezavisnosti” Kosova. Tadi} i Jeremi} okarakterisali su nezavisnost Kosova kao “eklatantan poku{aj otcepqewa” i “direktnu povredu rezolucije 1244 SB UN, Poveqe UN i Helsin{kog kona~nog dokumenta OEBS i polagali su nade u revidirawe statusa Kosova na osnovu povoqnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde (MSP). âk se i premijer Mirko Cvetkovi}, koji obi~no voli da se drì ekonomije i finansija, osetio obaveznim da da izjavu u kojoj insistira da Srbija ne moè da toleri{e formirawe “virtuelne dràve” na svojoj teritoriji. Ne pristaju}i da ih vlada stavi u drugi plan, grupa od oko 50-60 narodnih poslanika iz opozicione Srpske radikalne stranke (SRS), Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije (NS) i Srpske napredne stranke (SNS) i 15 ~lanova parlamentarne komisije za Kosovo otputovali su u Zve~an, na severu Kosova, 17. februara. Poslanici su prisustvovali sednici paralelne skup{tine Saveza srpskih op{tina Kosova, kako bi naglasili svoje vi|ewe da Kosovo ostaje deo Srbije. Ministar za Kosovo Bogdanovi} i ~lanovi Komisije za Kosovo iz redova DS zastupali su vladaju}u koaliciju na tom doga|aju, koji se zavr{io usvajawem rezolucije kojom se odbacuje vlast u Pri{tini i upu}uje poziv srpskoj vladi da na odgovaraju}i na~in iskoristi MSJ i SB UN kako bi tuìla zemqe koje su priznale Kosovo i angaòvawe misije Euleks. Ultranacionalisti~ke organizacije, “1389” i Obraz, jedine su organizovale javne proteste vredne pa`we, 17. februara. Nekoliko stotina demonstranata, uglavnom studenata, blokiralo je saobra}aj u Novom Sadu, u Vojvodini, na tri sata. Me|utim, demonstranti su vi{e pa`we usmerili na kontroverze povodom autonomije Vojvodine, upu}uju}i pretwe i uvrede Bojanu Pajti}u, predsedniku Izvr{nog ve}a Vojvodine i Nenadu ânku, vo|i Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV). Policija je navodno uhapsila ~etvoricu demonstranata, zbog verbalnih provo847

kacija upu}enih policiji, a LSV je pozvao na podizawe optu`nica za govor mr`we protiv demonstranata. U Beogradu, nekoliko stotina pristalica pokreta “1389” odràlo je kratke demonstracije na Trgu republike u centru grada, {to je dovelo do zastoja u saobra}aju i gotovo ni do ~ega drugog.

Komentar Retorika kojom se Vlada Srbije osvrnula na godi{wicu nezavisnosti Kosova 17. februara i prisustvo srpskih narodnih poslanika i ministra za Kosovo Bogdanovi}a na severu Kosova, nisu bili od pomo}i. Ove radwe su bile u suprotnosti sa ponavqanim obe}awima Vlade Srbije da }e pokretawe pitawa nezavisnosti Kosova pred MSP omogu}iti vladi da Kosovo “u~ini zasebnim pitawem” i pa`wu usmeri na integraciju u EU. Bar nam je vreme bilo dobar saveznik na dan godi{wice, budu}i da je najve}a sne`na oluja ove godine zadràla neke od demonstranata kod ku}e. Globalna finansijska kriza mo`da je tako|e doprinela, jer neko mora da da pare da bi qudi iza{li na ulice, a malo je ko raspoloèn da sve oskudnije resurse tro{i na pravqewe nereda, ~ak i u ime Kosova! Iako je 17. februar 2009. protekao mirno, godi{wica napada na ambasadu 21. februara, kada je jedan demonstrant poginuo, predstavqa istovremeno i bezbednosni izazov i jo{ jednu priliku za sada{wu vladu da se distancira od svojih prethodnika. Manter

CCLXV Referenca: 09BELGRADE157 Wikileaks id: #193258 Tema: Mali pomaci srpskih parlamentaraca ka demokratiji Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 23. februar 2009. u 7.36 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/01/09BELGRADE75.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Vladaju}a ve}ina odobrila je 17. februara izmene u Poslovniku parlamenta, koje }e ograni~iti mogu}nosti opozicije da blokira zakonodavni proces, time {to je ograni~eno vreme za raspravu i na druge na~ine smawena mogu}nost narodnih poslanika da skre}u sa dnevnog reda. Narodni poslanici iz Demokratske stranke predsednika Tadi}a vide ove promene kao efikasne, ali veruju da je potrebno jo{ raditi na racionalizaciji strukture odbora i uspostavqawu dijaloga sa opozicijom. Parlament mora tako|e da re{i i pitawe emitovawa sednica uìvo, ve848

rovatno putem uspostavqawa jednog kablovskog kanala, koji bi samo tome sluìo.

Novi poslovnik Srpski parlament je 17. februara usvojio izmene poslovnika ~iji je ciq pove}awe efikasnosti zakonodavnog procesa. Izmenama je ograni~eno vreme za raspravu o zakonima na pet sati za raspravu u na~elu i pet sati za raspravu o amandmanima, {to teoretski ~ini mogu}im usvajawe zakona u roku od dva radna dana. Narodni poslanici sada mogu samo jednom da prijavquju povredu poslovnika, odmah nakon povrede, a ne vi{e puta u neograni~enim periodima. Pre ovoga, poslanici opozicije koristili su ovu mogu}nost da uzmu re~ i naduga~ko pri~aju o temama koje nemaju veze sa dnevnim redom. Narodni poslanici }e sada mo}i da pitawa podnose samo u pisanom obliku, a premijer i ~lanovi kabineta dolazi}e u parlament jednom mese~no da direktno odgovaraju na poslani~ka pitawa. Sve stranke vladaju}e koalicije glasale su za ove promene, koje su usvojene sa 127 glasova za i jednim protiv (nezavisni poslanik Vladan Bati}). Opozicija je bojkotovala tu sednicu, Liberalno-demokratska partija (LDP) êdomira Jovanovi}a ocenila je izmene kao kozmeti~ke i neefikasne, dok su Demokratska stranka Srbije (DSS), Srpska napredna stranka (SNS) i Srpska radikalna stranka (SRS) bile protiv nastojawa da se ograni~i opstrukcija (umesto da do|u na sednicu, pomenute grupe otputovale su u Zve~an da obeleè jednogodi{wicu progla{ewa nezavisnosti Kosova). U~inak novih pravila bi}e vidqiv kada po~ne redovno prole}no zasedawe parlamenta, 2. marta. Vi{e promena na pomolu Parlamentarni predstavnici su nam otvoreno rekli da ove, relativno ograni~ene promene u poslovniku, predstavqaju samo prelaznu meru, ~iji je ciq da zapu{i one rupe koje najvi{e zjape i ograni~i mogu}nosti opozicije da opstruira rad parlamenta. Potpredsednik Demokratske stranke (DS) Gordana ômi} rekla nam je 17. februara da }e te izmene suziti manevarski prostor, ali da ne}e biti dovoqne da rad parlamenta dovedu u red, zato {to }e opozicija “na}i nove na~ine” da opstruira dnevni red. ômi}eva je naglasila da je poslovnik samo deo problema – vladaju}a koalicija tako|e mora da pokrene pravi dijalog sa opozicijom. Ona je rekla da radi sa predsednikom parlamenta Slavicom \uki}-Dejanovi} (SPS) na ustanovqavawu redovnih konsultacija sa svim {efovima poslani~kih grupa o administrativnim aspektima rada parlamenta. ômi}eva nam je tako|e rekla da }e u sastav novog zakona o parlamentu u}i i obuhvatnija, prepravqena verzija poslovnika, koja }e biti pred849

loèna u narednim mesecima. Ona se zalagala za ustanovqavawe vi{estrukog ~itawa zakona, kako bi se opoziciji dalo ve}e u~e{}e u zakonodavnoj aktivnosti dok su zakoni jo{ u fazi nacrta. Konstantin Samofalov, ~lan Komisije za odbranu i bezbednost iz redova DS, rekao nam je 17. februara da }e slede}i talas promena obuhvatiti reorganizaciju 30 parlamentarnih odbora, od kojih su neki nadle`ni za {irok spektar pitawa, dok su neki prili~no usko skoncentrisani. Wegov odbor pokriva obave{tajna pitawa, pored pitawa odbrane i bezbednosti, za{ta Samofalov kaè da je suvi{e {irok niz pitawa da bi jedan odbor mogao wime efikasno da se bavi; na osnovu tog zakqu~ka javqa se predlog da se podeli u dva ili tri odvojena tela. (Komentar: ovo bi bio pozitivan korak za bilateralne odnose i evroatlantsku integraciju, ako bi resor odbrane bio izuzet od kontrole sada{weg predsednika odbora, Dragana Todorovi}a, v.d. predsednika Srpske radikalne stranke).

Televizija ostaje ta~ka sporewa Pitawe prenosa sednica parlamenta uìvo izbilo je na prvo mesto u januaru, kada je Srpska radio-televizija (RTS) odbila u nekoliko navrata da emituje sednice parlamenta, zbog wene obaveze da emituje va`ne svetske sportske doga|aje, za koje je otkupila prava i prodala reklame. Parlament je odlu~io da odloì svoj rad, umesto da nastavi bez direktnog prenosa, {to je izazvalo reakciju srpske javnosti. Na sastanku radne grupe povodom tog pitawa, koju je formirala predsednik parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} 8. februara, generalni direktor RTS Aleksandar Tijani} predloìo je da se ustanovi odvojen kablovski kanal za emitovawe rada parlamenta. Tijani} je rekao da }e RTS obezbediti tehni~ku podr{ku, dok bi parlament bio odgovoran za program i finansirawe. On je predloìo da taj kanal po~ne sa radom 1. oktobra, sa po~etkom redovnog jeseweg zasedawa. Goran Karayi}, zamenik predsednika srpske agencije za emitovawe (RRA), rekao nam je da bi bilo realisti~no da novi kanal otpo~ne sa radom do kraja godine, a primetio je da kablovska mreà trenutno pokriva 70% Srbije i da se brzo {iri, no da ne}e do}i do zaba~enih sela u bliskoj budu}nosti. (SRS, ~iji glasa~i ìve uglavnom u ruralnim podru~jima, protivi se bilo kakvoj promeni u na~inu na koji se emituju sednice parlamenta). Komentar Mada ove izmene u poslovniku jesu povr{inske, one zna~ajno mogu da pove}aju efikasnost, posebno ako budu pra}ene iskrenim naporima od strane parlamentarnog vo|stva da ustanovi dijalog sa opozicijom i promeni ton diskursa. Uspeh u ovim naporima od su{tinske je va`nosti za napredovawe srpske vlade ka integraciji u Evropu. Manter 850

CCLXVI Referenca: 09PODGORICA46 Wikileaks id: #193294 Tema: Mandi}eva nova partija deli srpski politi~iki front Poreklo: Ambasada u Podgorici (Crna Gora) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 23. februar 2009. u 10.24 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/02/09PODGORICA46.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Andrija Mandi}, najistaknutiji srpski politi~ar u Crnoj Gori, osnovao je novu stranku, Novu srpsku demokratiju (poznatu kao Nova), koja teì ne samo da ujedini sve srpske organizacije, ve} i da privu~e glasa~e koji nisu Srbi. Umesto toga, usred optu`bi da je Mandi} prodao svoje nacionalisti~ke principe, Nova je razdelila Mandi}evu Srpsku listu, tako da Mandi} sada ima malo vremena pre izbora 29. marta da popravi svoj imiy, kako bi privukao {ire glasa~ko telo. Odbacivawe radikalnih srpskih elemenata olak{ava Mandi}u da radi sa drugim velikim opozicionim partijama i stavqa ga u poziciju da igra konstruktivniju ulogu u opoziciji na duè staze. Me|utim, kratkoro~no gledano, nije jasno da li }e Nova biti u stawu da dobije isti nivo podr{ke koji je imala Srpska lista 2006. godine. Svi Srbi u jednoj (gra|anskoj) partiji Buntovni srpski nacionalista Andrija Mandi} iznenadio je brojne posmatra~e u decembru, kada je najavio da }e nastojati da ujedini sve srpske organizacije u jednu partiju, koja }e, rekao je, biti privla~na i onim glasa~ima koji nisu, kao i onima koji jesu, Srbi. U to vreme, Mandi} je tako|e rekao da se suprotstavqa tretmanu Srba kao mawine – naprotiv, Srbi su konstitutivan narod Crne Gore – a predloìo je i izostavqawe re~i “Srpska” iz imena nove partije (da bi na kraju povukao taj predlog). U radikalnom preokretu za tako èstokog protivnika crnogorske dràvnosti, on je tako|e rekao da }e nova partija “po{tovati” crnogorsku nezavisnost i nagovestio da }e sara|ivati sa liderom Pokreta za promene (PzP) Neboj{om Medojevi}em, koga su mnogi Srbi ocrwivali zbog podr{ke novom ustavu (za koji mnogi Srbi veruju da degradira wihov identitet). Nova Mandi}eva partija, Nova srpska demokratija (poznata kao Nova), odràla je svoju osniva~ku skup{tinu 24. januara (napomena: do te skup{tine, Mandi} je bio na ~elu saveza Srpska lista, koji se sastojao od Mandi}eve biv{e stranke, Socijalisti~ke narodne stranke (SNS), Srpske radikalne stranke (SRS) i dve NVO). 851

[irewe baze Mandi} nam je uo~i kongresa Nove rekao da je wegova kandidatura za predsednika, tokom koje, s obzirom na wegovu sada{wu inicijativu, ne}e pridavati veliku va`nost pitawima srpskog identiteta, pokazala da mu je podr{ka ograni~ena na oko jednu tre}inu stanovni{tva, koje sebe smatra Srbima. Da bi bio konkurencija vladaju}oj Demokratskoj partiji socijalista (DPS), on je morao da stvori novu platformu, koja bi bila jednako privla~na Crnogorcima, koliko i Srbima. Nova }e prihvatiti ~iwenicu da je Crna Gora nezavisna dràva (uprkos nepravilnostima tokom referenduma) i usmeriti svoju pa`wu na pitawa koja su {ira od onih vezanih za srpski identitet. “Odbaci}emo one (iz biv{e stranke i bloka) koji ne mogu to da prihvate”, rekao nam je, “i krenu}emo daqe. Nadamo se da }emo time dobiti vi{e glasa~a, no {to }emo ih izgubiti.” On je 18. februara ponovio ovaj stav, rekav{i nam da }e pitawa kvaliteta ìvota i ekonomije biti u sredi{tu predizborne poruke Nove. Novi projekat deli Srbe Mandi}eva inicijativa uzrokovala je mete` u okviru Srpske liste. U decembru, Du{ko Sekuli}, lider Srpske radikalne stranke i Mom~ilo Vuka{inovi}, narodni poslanik Srpske liste koji je upravo bio formirao Srpsko nacionalno ve}e (koordinacionu organizaciju za Srbe, stvorenu u skladu sa Zakonom o mawinama), optuìo je Mandi}a za stvarawe “proameri~ke marionetske stranke, koja staje na stranu PzPa...”. Oni su formirali zasebnu poslani~ku grupu, Srpski nacionalni klub, i koaliciju Srpska nacionalna lista, radi u~e{}a na izborima. Lider SDJ, Zoran @iì}, tako|e nam je rekao da ne}e prisajediniti svoju partiju Novoj, osim ako i drugi ~lanovi Srpske liste ne u~ine isto. Na kraju, sa Srpske liste, samo se NSS pridruìla Novoj. Mandi} je tako|e nai{ao na te{ko}e u regrutovawu drugih stranaka (koje nisu u SL) za pridruìvawe Novoj. Lider Demokratske srpske narodne stranke (DSS) Ranko Kadi} rekao nam je nedavno da su pregovori propali kada je Mandi} odbio da zauzme ~vrst stav o ponovnom ujediwewu sa Srbijom (koji DSS podràva) i (po Kadi}u) odbio da kategori~ki iskqu~i mogu}nost saradwe sa Vladom Crne Gore. Kona~no, Mandi} je tako|e nai{ao na protivqewe u svojoj sopstvenoj (biv{oj) stranci, SNS-u. Wegov predlog da se ukloni re~ “srpska” iz naziva nove stranke bio je delimi~no nepopularan, ali biv{i direktor Izvr{nog odbora SNS Gojko Rai~evi} nedavno nam je tako|e rekao da wegova rezervisanost datira jo{ iz vremena Mandi}eve predsedni~ke kampawe, koja, po Rai~evi}evim re~ima, nije dovoqno pa`we posvetila pravima Srba. Rai~evi} je rekao da je posledwa kap bila Mandi}evo odbijawe da podrì Srpsko nacionalno ve}e. “Ja sam ostao veran 852

platformi (SNS-a)”, rekao nam je Rai~evi}, “Mandi} nije”. Rai~evi}, zamenik predsednika SNS Novak Radulovi} (koji se pridruìo Srpskoj nacionalnoj listi), portparol SNS Dobrilo Dedeji} (koji je formirao novu stranku, Srpsku narodnu partiju) i nekoliko drugih istaknutih lidera SNS, odbili su da u~estvuju u Novoj.

Komentar Mandi}, koji je pragmati~niji i oportuniji nego {to bi wegove javne izjave i reputacija mogli da nagoveste, deluje kao da je sra~unao da Nova moè da, dugoro~no gledano, pro{iri krug svojih glasa~a. Mnogi tako|e tvrde da Mandi} dobija migove od podeqene Srpske radikalne stranke iz Beograda (dok drugi veruju da on jednostavno poku{ava da zavede red me|u svojim, ~esto frakciona{kim, partnerima sa Srpske liste). Kratkoro~no gledano, me|utim, nije jasno da li Nova uve}ava Mandi}eve izborne {anse. Glasa~i poznaju Mandi}a kao srpskog nacionalistu, a on ima malo vremena pre 29-tog da sebe predstavi kao inkluzivnijeg politi~kog lidera. Pored toga, preokret wegovog stava o crnogorskoj nezavisnosti i kontroverze oko imena nove stranke verovatno }e dezorijentisati neke pristalice. Kona~no, Mandi}eva inicijativa je o{tro podelila Srpsku listu, stvaraju}i nekoliko novih organizacija, koje }e se protiv wega takmi~iti na izborima. Mandi} je uve}ao svoje {anse za budu}i opozicioni savez sa PzP i Socijalisti~kom narodnom partijom (SNP) odbacivawem radikalnih elemenata u svojoj stranci i bloku. Ali ostaje da se vidi ho}e li Nova mo}i da nadma{i ukupan zbir glasa~a Srpske liste (14,4%) sa posledwih izbora (u septembru 2006). Kontos

CCLXVII Referenca: 09BELGRADE165 Wikileaks id: #194364 Tema: Srbija reaguje na prve presude za ratne zlo~ine na Kosovu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 27. frebruar 2009. u 14.26 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/01/09BELGRADE75.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Reakcije u Srbiji na presude koje je Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) 26. februara izrekao petorici biv{ih jugoslovenskih ili srpskih zvani~nika za zlo~ine protiv ~ove~nosti na Kosovu 1999. bile su brze i sna`ne. Iako su NVO koje se bave qudskim pravima bile sre}ne zbog pet osu|uju}ih presuda, vlada i drugi po853

liti~ari kritikovali su MKTJ zbog preo{trih presuda i dvostrukih standarda prema optuènim Srbima. Jedini javni protest do ovog datuma bio je veoma malobrojan, pra}en sna`nim policijskim prisustvom, i odigrao se bez incidenata. Prve osu|uju}e presude MKTJ za zlo~ine na Kosovu su zna~ajne i mogu da pomognu u prikupqawu materijala za legitimizaciju progla{ewa nezavisnosti Kosova.

Presude za zlo~ine na Kosovu u novinskim naslovima U srpskoj {tampi su 27. februara dominirali izve{taji da je MKTJ 26. februara oslobodio biv{eg srpskog predsednika Milutinovi}a svih optu`bi za ratne zlo~ine na Kosovu, a osudio i izrekao kazne petorici drugih, koji su bili optuèni sa wim. Biv{i zamenik premijera Jugoslavije Nikola [ainovi}, biv{i jugoslovenski general armije Neboj{a Pavkovi} i biv{i general policije, zaduèn za Kosovo od strane Ministarstva unutra{wih poslova, Sreten Luki}, osu|eni su po svih pet ta~aka optu`nice i dobili su svaki po 22 godine zatvora. Generali armije Dragoqub Ojdani} i Vladimir Lazarevi} osu|eni su za pomagawe i podràvawe deportacija i prisilnih preseqewa albanskog civilnog stanovni{tva sa Kosova, ali su oslobo|eni od optu`bi za ubistvo, proterivawe i povredu zakona i obi~aja ratovawa, i osu|eni na po 15 godina zatvora. Novinski naslovi su u centar pa`we sme{tali “osudu od skoro ~itav vek”, koliko su ta petorica dobila. Organizacije za za{titu qudskih prava zadovoqne NVO iz Srbije koje se bave qudskim pravima rekle su nam da su zadovoqne ishodom su|ewa. Predsednik Komiteta pravnika za qudska prava (JUKOM) Biqana Kova~evi}-Vu~o i predsedavaju}i Helsin{kog komiteta Sowa Biserko istakle su nam simboli~nu va`nost ~iwenice da je MKTJ doneo prve presude za zlo~ine na Kosovu. Iako je svaka od wih mislila da je kazna mogla da bude i ve}a, ~iwenica da su presude donete bila je va`nija od duìne kazni. Nijedna od wih nije bila iznena|ena oslobo|ewem Milutinovi}a, budu}i da on nije bio taj koji je ustvari donosio odluke na saveznom nivou. I Biserko i Kova~evi}-Vu~o upozorile su da }e do}i do op{te negativne reakcije na osu|uju}e presude petorici saoptuènih, ali da slu~aj nije bio propra}en uobi~ajenom antiha{kom retorikom. Biserko je rekla da su presude podrile napore antiha{kog lobija da prikaè MKTJ nesposobnim da su|ewa privede kraju i sklonim da osudi svakog visokorangiranog srpskog lidera kome se sudi. Srpski zvani~nici kritikuju presude Javne reakcije srpskih politi~ara na presude su bile negativne. Premijer Mirko Cvetkovi} (Demokratska stranka) rekao je u parlamentu da su presude bile “neprimereno stroge”, posebno ako se uzme u ob854

zir da je biv{i komandant OVK Ramu{ Haradinaj oslobo|en. Potpredsednik Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) nazvao je presude “drakonskim”. Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi} primetio je da je MKTJ osudio Srbe na ukupno 920 godina. Drugi politi~ari su tvrdili da je su|ewe bilo politi~ko. Predsednik SPS i zamenik premijera Ivica Da~i} je rekao da su presude imale za ciq da dokaù da je Srbija kao dràva, a ne nekolicina pojedinaca, po~inila zlo~ine protiv etni~kih Albanaca. Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenovi} rekao je da je ciq ovih presuda opravdavawe bombardovawa Srbije od strane NATO 1999. godine.

Javne reakcije za sada prigu{ene Jedini javni protest bio je slabo pose}en. Nedugo nakon {to su stigli izve{taji o presudama, ultranacionalisti~ke grupe “1389”, Na{i i Narodni pokret Srbije najavile su da }e odràti protest kod kancelarija MKTJ u Beogradu 26. februara. “Ciq ovoga protesta je da istakne ulogu ha{kog MKTJ u opravdavawu zlo~ina~ke NATO agresije na biv{u Jugoslaviju 1999.”, govorilo se u najavama. [ef kancelarije MKTJ u Beogradu Dejan Mihov rekao nam je da su vlasti dobro iza{le na kraj sa tim protestom i da nije bilo vi{e od 100 u~esnika, sve zajedno. Policija nam je rekla da je bilo 250 policajaca, naspram 50 u~esnika protesta, bez incidenata. Sami organizatori su procenili da je na skupu bilo samo 20-25 qudi. Uprkos slabom odzivu na protest, reakcija prose~nih gra|ana jo{ uvek ostaje nepoznata. [ef Nacionalnog ve}a za saradwu sa Ha{kim tribunalom Rasim Qaji} rekao je {tampi da }e upore|ivawe presuda sa oslobo|ewem Ramu{a Haradinaja biti neizbe`no i da }e oja~ati utisak u javnosti da MKTJ primewuje dvostruke standarde. Izve{ta~i su spekulisali da }e oslobo|ewe Milutinovi}a biti iznena|ewe za javnost. Komentar Prve osu|uju}e presude MKTJ za zlo~ine po~iwene tokom rata na Kosovu su zna~ajne za potvr|ivawe zverstava koje su Srbi po~inili protiv kosovskih Albanaca. Time {to je dokumentovao ulogu srpske vlade u progonu sopstvenih dràvqana na Kosovu, ovaj slu~aj moè biti koristan i za razmatrawe legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova od strane Me|unarodnog suda pravde (MSP). Retorika srpskih politi~ara, ukqu~uju}i i vladaju}u Demokratsku stranku, je i daqe na liniji “Srbi su `rtve”. Ako bismo da se suprotstavimo ovoj retorici, moramo da javno i op{irnije ponavqamo na{e razloge za podr{ku progla{ewu nezavisnosti Kosova i da prosvetlimo gra|ane Srbije o tome {ta se na Kosovu desilo krajem 1990-tih. U tom ciqu, javno iskazivawe stavova vlade SAD upu}eno srpskoj javnosti, o slu~aju pred MSP, bilo bi konstruktivno. Manter 855

CCLXVIII Referenca: 09BELGRADE173 Wikileaks id: #194539 Tema: Godina neostvarenih strahova i neispuwenog potencijala u Srbiji Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: nedeqa, 1. mart 2009. u 11.39 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/03/09BELGRADE173.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Godinu dana po ponovnom izboru Borisa Tadi}a za predsednika Srbije, dràva je postigla nekoliko znamenitih uspeha. Umesto da posle kosovskog progla{ewa nezavisnosti potone u nacionalizam, weni gra|ani izabrali su novu vladu, koja je ~lanstvo u Evropskoj uniji proglasila za svoj najva`niji strate{ki ciq, uhapsila osumwi~enog ratnog zlo~inca Radovana Karayi}a i napravila nekoliko va`nih koraka ka institucionalnim reformama i ekonomskom oporavku. Uprkos ovim postignu}ima, me|utim, vlada se ~esto udaqavala od svoje posve}enosti ciqu da pomeri zemqu napred, odràvaju}i rigidan i beskoristan stav prema Kosovu, zameraju}i se Evropskoj uniji i ja~aju}i svoje veze sa Rusijom i zemqama iz Pokreta nesvrstanih. Tadi}, mada neodlu~an, jeste jedini politi~ar sposoban da srpsku politi~ku praksu usredsredi ka ciqevima evropske budu}nosti. Trebalo bi da mu pomognemo gde moèmo, a da ga pritisnemo gde moramo, kako bi on ostvario sve ono {to je zacrtao kada je pobedio pre godinu dana. Unutra{wa stabilnost Posle pobede Borisa Tadi}a na izborima za predsednika Srbije, odrànim februara 2008, nad Tomislavom Nikoli}em, tada liderom radikala, nije bilo jasno kako }e srpska vlada, koju je tada predvodio {ef Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Ko{tunica, reagovati na skora{we progla{ewe kosovske nezavisnosti. Najgori scenario podrazumevao je {irokorasprostrawene proteste, nasiqe i preme{tawe stanovni{tva. Iako se to nije dogodilo, demonstracije koje je organizovalo rukovodstvo DSS, koje su rezultirale napadima na ameri~ke i druge ambasade, znatno su o{tetile me|unarodni ugled Srbije. Godinu dana kasnije, ve}ina Srba je te{ka srca prihvatila da Kosovo vi{e nije deo Srbije. Po nedavnim anketama, pitawe Kosova palo je na peto mesto me|u prioritetima gra|ana, iza ekonomskih i drugih pitawa iz stvarnog ìvota. Srpska javnost iskazala je svoje prioritete na parlamentarnim i lokalnim izborima u maju 2008, na kojima je Tadi}eva Demokratska 856

stranka (DS) bila sposobna da skrpi vladu posve}enu platformi evropskih integracija, a DSS je oti{la s vlasti. Vladaju}a koalicija, formirana jula 2008. pod premijerom Mirkom Cvetkovi}em, prepoznala je ~lanstvo u Evropskoj uniji kao svoj glavni zadatak. U va`nom okretawu od pro{losti, Socijalisti~ka partija Srbije (SPS), koju je ranije predvodio biv{i tiranin Slobodan Milo{evi}, prikqu~ila se demokratskoj vladi po{to je promenila strana~ko stanovi{te i retoriku kako bi eksplicitno podràla srpske aspiracije ka EU. Julsko hap{ewe i isporu~ewe ha{kog optuènika Radovana Karayi}a, koje je izazvalo vrlo ograni~ene javne demonstracije, stvorilo je visoka o~ekivawa u vezi sa tim da }e nova vlada biti voqna i sposobna da se nosi sa mnogim osetqivim pitawima sa kojima se dràva suo~ava. Uprkos po~etnim uspesima i jasnom mandatu da povede dràvu put Evrope, nova vlada nije delovala smelo. Nedostatak strate{ke vizije na vrhu prepli}e se sa te{ko}om da se postigne konsenzus izme|u 19 stranaka u vladaju}oj koaliciji, nedostatkom pravog procesa saradwe izme|u raznih agencija i dominacijom predsednika Tadi}a u politi~kim oblastima koje normalno spadaju u domen delovawa premijera. Rezultat svega je vlada pojedina~nih aktera, od kojih svaki sledi neku svoju viziju, umesto tima koji ide za zajedni~kim ciqevima. Iako je bilo nekoliko zajedni~kih uspeha, u {ta spada poboq{awe saradwe sa Ha{kim tribunalom, kao i dono{ewe va`nih zakona vezanih za reformu pravosu|a i borbu protiv korupcije, vlada je bila spora u podno{ewu predloga za reformu zakonodavstva, a skup{tina je bila jo{ sporija u izglasavawu istih. Ve}i deo jeseni i zime potro{en je na glasine da }e biti raspisani vanredni parlamentarni izbori, sa ciqem da se iskoristi porast popularnosti Demokratske stranke. Sre}om, rukovodstvo stranke izgleda da je shvatilo da je srpska javnost premorena neprekidnim izbornim ciklusima, pa su odlu~ili da za sada probaju da rade u koaliciji.

Ekonomska odgovornost Rastu}a ekonomska kriza bila je odlu~uju}i faktor u ru{ewu snova o novim i “boqim” parlamentarnim izborima. Dok o{trica finansijske krize po~iwe da se ose}a u Srbiji, predsednik Tadi} i wegove strana~ke kolege po~ele su u januaru da ponavqaju poruku da je politi~ka stabilnost neophodna kako bi se Srbija pripremila za jo{ gore dane koji }e uslediti. Premijer Mirko Cvetkovi} i wegovi ekonomski stru~waci preduzeli su nekoliko koraka u ciqu ja~awa doma}eg i stranog poverewa u srpsku ekonomiju, u {ta spada dogovarawe “stend baj” aran`mana sa MMF-om, podr{ka bankarskom sektoru pove}awem sigurnosnih depozita, odlagawe problemati~nog kolektivnog ugovora, borba da se zadrì “Fijatova” investicija u Kragujevcu i jednostrana primena Prelaznog 857

sporazuma o trgovini sa Evropskom unijom, zbog koje se vlada suo~ila sa znatnim politi~kim pritiskom. Vlada je u po~etku primila odre|ene udarce, kao posledicu ruskoukrajinske gasne blokade, koja je, de{avaju}i se neposredno po pristanku da se nacionalna naftna kompanija NIS proda “Gazpromu” po bagatelnoj ceni, potkopala vladina uveravawa da }e bliè veze sa Rusijom garantovati Srbiji energetsku sigurnost. Ipak, uspeh predsednika Tadi}a u nabavqawu gasa iz Ma|arske i Nema~ke ubrzo je potisnuo vesti o Rusiji, a ~ak je omogu}io Srbiji da preuzme i ulogu odgovornog regionalnog lidera, tako {to je podelila isporuke gasa sa Bonsom i Hercegovinom.

Agresivna i nepopustqiva spoqna politika Naàlost, srpska pomo} BiH tokom gasne krize bila je jedan od retkih svetlih trenutaka u odnosima dràve sa regionom, Evropskom unijom i Sjediwenim Dràvama tokom protekle godine. O~ekivano zahla|ewe u odnosima, proisteklo iz kosovskog progla{ewa nezavisnosti, nepotrebno je produèno vladinom “politikom o kontaktima”, koja je sve do oktobra 2008. godine zabrawivala sastanke sa predstavnicima ameri~kih vlasti na kabinetskom i vi{im nivoima. Dok je ograni~io svoje kontakte sa SAD i EU, ministar spoqnih poslova Jeremi} mesecima je putovao po celoj planeti kako bi lobirao protiv priznavawa Kosova i za podr{ku zahtevu Generalne skup{tine Ujediwenih nacija da se Me|unarodni sud pravde izjasni o legalnosti kosovske deklaracije o nezavisnosti. Srpska vlada tvrdi da }e obra}awe MSP-u “institucionalizovati” kosovsko pitawe i dozvoliti bavqewe pravim problemima, koji poga|aju srpsku mawinu na Kosovu; umesto toga, vlada je ovaj slu~aj iskoristila kako bi opravdala to {to ne preduzima nikakve pragmati~ne korake koji bi mo`da bili shva}eni kao priznavawe kosovskog suvereniteta. Vlada Srbije se rukama i nogama borila protiv angaòvawa misije Euleks za sprovo|ewe zakona, pristaju}i na wu tek po{to su dugotrajni pregovori sa UN ishodovali “planom od {est ta~aka”. Iako je srpska vlada zahtevala od srpske mawine na Kosovu da sara|uje sa Euleksom umesto da mu se suprotstavqa, ovaj vaàn korak momentalno je pao u senku sva|ala~kog i zbuwuju}eg poteza ministra Jeremi}a, koji je osudio EU zbog toga {to dodaje “nove i nepotrebne preduslove” za ~lanstvo Srbije. Taj potez ne samo da je poni{tio dobru voqu Evropske unije, proisteklu iz dogovora o Euleksu, ve} je doveo do toga da }e evropske zemqe s pola snage intervenisati u ime Srbije kod Holandije, vezano za pitawe ha{kih uslova i odmrzavawa Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu. Daqe oklevawe Vlade Srbije da sara|uje sa Euleksom dodatno je oslabilo odnose sa EU. 858

Dok trubi o ~lanstvu u EU kao svom najva`nijem strate{kom ciqu, Vlada Srbije posvetila je zna~ajnu koli~inu energije nagla{avawu veza sa Rusijom i povratku na slavne dane jugoslovenskog vo|stva u Pokretu nesvrstanih. Nije najjasnije da li srpsko rukovodstvo sve to glumi zarad doma}e javnosti, ili poku{ava da podigne cenu i zna~aj dràve u o~ima EU, ili uspostavqa mreù veza koje bi bile protivteà neizbe`nim obavezama koje proisti~u iz ~lanstva u EU, ili jednostavno odràva u ìvotu rezervni plan, u slu~aju da izgledi za u~lawewe u EU naglo opadnu.

Komentar Iako dana{wa srpska vlada nije ispunila o~ekivawa, ipak predstavqa suprotnost u odnosu na neprijateqsko dràwe iz Ko{tuni~inog vremena i ima potencijala da bude konstruktivnija nego {to je sada. îwenica da se godi{wica progla{ewa kosovske nezavisnosti poklapa sa dolaskom nove ameri~ke administracije pruà priliku da se od Vlade Srbije zatraì da otvori novo poglavqe u odnosima sa kom{ijama i ostatkom sveta. Za te tokove kqu~na je uloga predsednika Tadi}a, koji je, mada ~esto neodlu~an, i daqe veoma popularan, nepovezan sa korupcijom i li~no posve}en evropskoj budu}nosti. Ako se Tadi} bude kretao napred, Srbija }e se kretati sa wim. Ipak, ovo je i daqe traumatizovana zemqa, s obzirom na doga|aje iz protekle dve decenije. Iako mnogi u Srbiji nikada ne}e preboleti trajni gubitak Kosova, godinu dana je sasvim dovoqno za “no{ewe crnine”. Moramo da nastavimo da pritiskamo Srbiju da prevazi|e sukobe iz pro{losti i preuzme svoju evropsku budu}nost. Manter

CCLXIX Referenca: 08USUNNEWYORK208; Wikileaks id #195281 Tema: Kosovo – predsednik Sejdiu sastao se sa ambasadorkom Rajs Poreklo: Misija SAD u UN, Wujork (Ujediwene nacije) Vreme slawa telegrama: sreda, 4. mart 2009. u 22.37 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/03/09USUNNEWYORK208.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu zatraìo je 2. marta od ambasadorke Rajs da pomogne Kosovu da pridobije priznawa jo{ dràva, naro~ito Saudijske Arabije, Jordana, Egipta, Pakistana i Organizacije islamskih zemaqa i da pomogne da dràve istomi{qenice, ukqu~uju}i 859

i one van Evrope, podnesu Me|unarodnom sudu pravde svoje zakqu~ke u prilog kosovskog stanovi{ta o progla{ewu nezavisnosti iz 2008. godine. Predsednik Sejdiu pozdravio je nedavno raspore|ivawe misije Euleks i rekao da ne}e ponovo otpo~iwati raspravu sa Beogradom o {est ta~aka generalnog sekretara Ban Ki Muna ili o statusu Kosova. Sejdiu je ponovo potvrdio da }e uskoro poslati predstavnika u Wujork da direktno preuzme na sebe odnose sa UN misijama. Ambasadorka Rajs potvrdila je trajnu ameri~ku podr{ku kosovskoj nezavisnosti i pridobijawu priznawa i jo{ jednom naglasila potrebu za kosovskim predstavnikom u Wujorku koji bi razvijao li~ne odnose sa UN misijama i ohrabrila Sejdiua da pro{iri odnose Kosova i UN izvan mirovne misije. Kosovski predsednik Fatmir Sejdiu rekao je ambasadorki Rajs 2. marta da je zadovoqan po~etnim toplim prijemom u Va{ingtonu od strane nove administracije, i zahvalio se na predvodni~koj ulozi koju SAD i misija Sjediwenih Dràva u UN imaju u kosovskoj nezavisnosti. Sejdiu kaè da je Kosovo, u prvoj godini po progla{ewu nezavisnosti, dobilo priliku da se dokaè i da je usvojilo ustav i mnogobrojne zakone u skladu sa planom koji je predstavio specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari. Kosovo je tako|e razvilo odli~ne odnose sa svim svojim susedima, izuzev sa Srbijom, koja i daqe poku{ava da vr{i pritisak na Kosovo i destabilizuje ga. Predsednik Sejdiu bio je zadovoqan, kaè, {to je u Va{ingtonu jo{ jednom dobio potvrdu spremnosti administracije da pomogne u pridobijawu me|unarodnog priznawa Kosova i zatraìo je od ambasadorke Rajs da pomogne u Wujorku u odnosu sa stalnim predstavnicima UN, naro~ito pomiwu}i dràve ~lanice Organizacije islamskih zemaqa (OIZ). Sejdiu smatra da bi Saudijska Arabija, Jordan i Egipat mogli da budu ube|eni da priznaju Kosovo, uz odre|eno ohrabrivawe od strane SAD, a da bi onda ostale dràve OIZ-a sledile wihov primer. Tako|e je zamolio Rajsovu da se zaloì kod Pakistana i Brazila. Ambasadorka Rajs ponovo je istakla ameri~ku podr{ku kosovskoj nezavisnosti i neupitnom suverenitetu i ponudila daqu saradwu sa Kosovom na planu pridobijawa priznawa od strane drugih dràva. Ona je rekla da smatra da }e priznawa brè stizati ako Kosovari budu uspostavili stalno prisustvo u Wujorku, po{to uspeh u UN ~esto zavisi od dobrih li~nih odnosa. Sejdiu je rekao da planira da uskoro po{aqe stalnog predstavnika u Wujork. Kosovski predsednik tako|e misli da bi bilo dobro da {to vi{e dràva istomi{qenica podnese pisane izjave Me|unarodnom sudu pravde (MSP) do 17. aprila 2009, kada isti~e rok za preispitivawe legalnosti kosovske deklaracije o nezavisnosti. Izme|u 10 i 12 dràva iz Evrope potvrdilo je da }e podneti svoje zakqu~ke u korist Kosova, rekao je, ali bi}e od velike va`nosti pridobiti i dràve sa istim stavom izvan 860

Evrope, kao {to su Japan, Malezija, Australija ili Panama, da tako|e podnesu zakqu~ke. Srpski ministar spoqnih poslova Jeremi} poslao je pisma u preko 80 dràva, traè}i od wih da stanu na stranu Srbije. Sejdiu veruje da bi pisani zakqu~ci Japana bili posebno zna~ajni, po{to }e japanski sudija biti me|u onima koji }e predsedavati panel-raspravom. Predsednik je razumeo da japanski pravni stru~waci pripremaju zakqu~ke, ali da Japan jo{ nije doneo odluku da li }e da ih podnese. Sejdiu je rekao da je razgovarao sa japanskim ambasadorom u SAD o tom pitawu, tokom wegove nedavne posete Va{ingtonu. Kosovo je tako|e iznelo i direktan zahtev Me|unarodnoj upravqa~koj grupi (MUG) za Kosovo, da podnese zakqu~ke u prilog Kosovu. On tako|e misli da }e presuda Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) od 16. februara, u procesu protiv pet biv{ih srpskih zvani~nika optuènih za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti na Kosovu, biti od pomo}i za kosovsku stranu pred MSP-om. Sejdiu misli da Srbija jo{ nije prihvatila sopstvenu odgovornost i veruje da vlada i daqe {titi zlo~ince iz kosovskog rata. Sejdiu je rekao da ne planira da se sastane sa zvani~nicima UN tokom sada{weg boravka u Wujorku, ali da bi voleo da poku{a da se sastane sa generalnim sekretarom kada se 23. marta bude vratio ovde na raspravu o UNMIK-u. Kosovo pozdravqa raspore|ivawe misije Euleksa u decembru 2008. godine, ali Sejdiu kaè da je on odbacio {est ta~aka generalnog sekretara UN, za koje kaè da naru{avaju Ahtisarijev plan. On je rekao da Srbija i daqe poku{ava da otvori pitawe statusa Kosova i jasno stavio do znawa da sa Srbijom moè da razmatra pitawa “samo na nivou dve suverene dràve”. On se nada da }e misija Euleks biti sasvim raspore|ena do kraja marta 2009. i da }e UNMIK ubrzati svoje povla~ewe. Kosovo je pre{lo na novu fazu u svom razvoju i sada je usredsre|eno na pridobijawe ~lanstva u me|unarodnim finansijskim institucijama, privla~ewe investicija i unutra{wu stabilnost Kosova. Ambasadorka Rajs ohrabrila je predsednika Sejdiua da zadrì {irok pogled na odnose Kosova sa UN, izvan odnosa sa mirovnom misijom. Dugoro~na saradwa sa UN agencijama, kao {to je, na primer, Razvojni program UN, mogla bi da bude od velike koristi za Kosovo. Rajs

CCLXX Referenca: 09BELGRADE199 Wikileaks id: #195909 Tema: Upitnik za profil bezbednosnog okruèwa, prole}e 2009. Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 9. mart 2009. u 12.44 861

Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/03/09BELGRADE199.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 • Postoje li neke etni~ke ili verske zajednice u zemqi sklone da organizuju ve}e antiameri~ke demonstracije? – Da, progla{ewe nezavisnosti Kosova je kod mnogih Srba stvorilo uverewe da su SAD vode}i ~inilac u uzurpaciji suvereniteta srpske dràve, time {to podràvaju nezavisnost Kosova. • Da li je bilo antiameri~kih demonstracija u zemqi u posledwih 12 meseci? – Da, u martu 2007. ~lanovi Srpske radikalne stranke (SRS) odràli su demonstracije ispred ambasade SAD. To su bile dobro organizovane demonstracije, na koje je SRS autobusima dovozila demonstrante, a tako|e je imala i sopstveno obezbe|ewe kako stvari ne bi izmakle kontroli. Ambasada u Beogradu doìvela je dva napada od strane Srba, gnevnih zbog progla{ewa nezavisnosti Kosova i priznawa Kosova kao nezavisne dràve od strane SAD. Dana 17. februara 2008, dogodile su se velike demonstracije ispred ameri~ke ambasade, koje su rezultovale nano{ewem {tete objektu od strane oko 200 izgrednika, koje je nakon prvobitnog napada odbila policija. Zatim, 21. februara 2008, demonstracije zakazane i organizovane od strane vlade eskalirale su u napade na nekoliko diplomatskih predstavni{tava, pri ~emu je ambasada SAD najvi{e o{te}ena, kao {to je na{iroko izvestio Si-En-En. Vi{e od 1000 izgrednika napalo je ambasadu SAD, probiv{i se u wen ogra|eni prostor. Policija nije uzvra}ala vi{e od sat, dok su izgrednici palili ambasadu i poku{avali da probiju odbrambenu liniju. Sistemi fizi~kog obezbe|ewa i suzavac spre~ili su izgrednike da probiju liniju odbrane. Osim ambasade SAD, nijedan drugi objekat SAD nije bio izloèn demonstracijama. Na velikim, organizovanim demonstracijama bilo je na hiqade qudi. Pro{le i sada{we demonstracije obi~no su kao okida~ imale inicijativu spoqne politike SAD vezanu za nezavisnost Kosova. • Da li su demonstracije generalno nasilne ili miroqubive? – Ambasada SAD u Beogradu bila je evakuisana sedam puta od 1970tih. Pre februara 2008, ambasada je bila evakuisana 1999. i opusto{ena od strane izgrednika nakon na{eg odlaska. Od na{eg povratka 2001. godine, ameri~ku ambasadu napali su izgrednici 2004. i dvaput 2008. Napad od 17. februara 2008. rezultovao je {tetom nanetom FEBR prozorima i vratima u CAC-1, CAC-2, o{te}ewem gra|evine vatrom koju su zapalili izgrednici unutar podru~ja ogra|enog prostora ambasade koji je kori{}en kao “zona sudara”, a ne kao kancelarijski prostor. Re{etke su po~upane sa zgrade, staja}i detektor metala uni{ten i rendgen u CAC862

2 (Consular CAC) uni{ten. Sa video zapisa znamo da je najmawe sedmoro lica probilo na{u liniju obezbe|ewa objekta 21. februara 2008. godine. Jedno lice je probilo zatvoren prostor i o{tetilo jednu kancelariju i FEBR vrata od ambasade. • Da li je bilo nekih antivladinih demonstracija u zemqi-doma}inu u posledwih 12 meseci? – Da – demonstracije protiv privatizacije, povodom problema sa naknadama za rad, sa vojnim penzijama i sa propisima vezanim za takse i zbog hap{ewa Radovana Karayi}a, a u Karayi}evom slu~aju i daqe se nastavqaju dnevni protesti u 2008. godini. Antivladine demonstracije su generalno mirne, sa izuzetkom 29. jula 2008, kada su ultranacionalisti (Obraz) napali policiju tokom mirnog protesta Srpske radikalne stranke (SRS) u centru grada. Policija je upotrebila gumene metke i suzavac da obuzda izgrednike. O{te}ene su prodavnice u centru grada. Izgrednici se nisu pribliìli ameri~koj ambasadi nijednog trenutka. Kao {to smo rekli, ranije demonstracije izazvane politi~kim potezima SAD rezultovale su o{te}ewem ambasade SAD. Me|utim, demonstracije usmerene protiv Vlade Srbije nisu rezultovale o{te}ewem nijednog ameri~kog objekta.

Uslovi za makro-konflikt Srbija se trenutno bavi diplomatskim i politi~kim neslagawem oko nezavisnosti Kosova. Nakon progla{ewa nezavisnosti Kosova u februaru 2008. i sledstvenog priznawa od strane me|unarodne zajednice, Srbija nastavqa da pruà podr{ku Srbima koji ìve u enklavama na severu Kosova, prvenstveno na podru~ju Mitrovice. Postoji inicijativa za odvojenu ili, verovatnije, paralelnu vlast, jednu za etni~ke Srbe, drugu za etni~ke Albance. Bilo je demonstracija i sukobqavawa sa bezbednosnim snagama UN na grani~nim prelazima izme|u Srbije i podru~ja Mitrovice, na severu Kosova. Sukobi sa bezbednosnim snagama UNMIK-a i etni~kim Srbima dogodili su se u prostorijama lokalne vlasti u gradovima lociranim u oblasti Mitrovice, na severu Kosova. Trenutno je politi~ka retorika “Kosovo je Srbija” ograni~ena na podru~je Mitrovice, na severu Kosova. Budu}i da su strasti i napetosti velike i da postoje milicijske grupe, kako Albanaca, tako i Srba, moglo bi do}i do pro{irewa na ju`nu Srbiju i {irom regiona Mitrovice. Incidenti bi mogli da odjeknu u Beogradu. Nikakvih diplomatskih objekata SAD nema na podru~ju Mitrovice, na severu Kosova, koje je u nadle`nosti {efa misije u Beogradu. Postoji objekat USAID-a u Novom Pazaru, na jugu Srbije. Kao {to je prethodno opisano, antiameri~ka retorika je o{tra kada je re~ o Kosovu. Doga|aji od 17. i 21. februara primeri su politi~ke igre sra~u863

nate na uticaj na ameri~ku odgovornost za nezavisnost Kosova ili na wenu osudu.

Mogu}nosti zemqe doma}ina Agencije izvr{ne vlasti za sprovo|ewe zakona su mahom profesionalne i dobro obu~ene, me|utim, wihov rad ometa birokratizovan sistem koji datira iz doba socijalizma. Zahtevi za asistenciju moraju da se podnose pisano, a odgovori dolaze krajwe sporo. The ILEA (International Law Enforcement Agreement – Me|unarodni sporazum o policijskim slu`bama), ATA (Aliance for Technology Access – Savez za pristup tehnologiji), EYBIS, i ICITAP (International Crime Investigative Training Assistance – Me|unarodna pomo} u kriminalisti~koj obuci, prim. prev.) programi predstavqaju dobro sredstvo za obu~avawe srpskih bezbednosnih snaga. Ambasada SAD u Beogradu omogu}ila je Srbiji da dobije svog prvog diplomca na FBI akademiji u junu 2008. Li~ni odnosi koji su se razvili me|u osobqem ambasade tokom ovih programa obuke, kao i programi sami po sebi, iznedrili su oficirski kadar koji je posve}en profesionalizmu, sa regionalnim pogledima na kriminal i terorizam. Bez obzira na doga|aje od 21. februara 2008, kada policija nije reagovala zbog politi~ke odluke u Ministarstvu unutra{wih poslova, oficiri koji komanduju najmawe dvema specijalnim policijskim jedinicama delovali su na sopstvenu inicijativu, reagovali i obezbedili prostor oko ambasade kako bi omogu}ili prolaz vatrogascima i pomogli da se ra{~isti i obezbedi zatvoreni prostor ambasade. Obuka koja se sprovodi kroz programe ambasade je veoma popularna i predstavqa doprinos od velike vrednosti za bezbednost. Pad isto~nog bloka i {irewe organizovanog kriminala, koje prati raspad bezbednosnih slu`bi, te otvara nove mogu}nosti za wihove mreè, stru~na znawa i operativne ve{tine, stvorio je unosan posao u oblasti {verca droge, oru`ja i trgovine qudima (trafiking). Srbija ima jedinstven geografski poloàj u sredi{tu Balkanskog poluostrva i predstavqa zakulisni prolaz za trafiking ka Evropi. Ju`na granica Srbije sa Kosovom, potom naoruàne kriminalne grupe, nastale tokom i nakon sukoba devedesetih, sve to predstavqa plodno tle za organizovani kriminal i druge vidove kriminala. To je i prilika za korumpirane i nedovoqno pla}ene policajce i grani~are. Obave{tajne i bezbednosne slu`be demonstrirale su delimi~nu efikasnost u suzbijawu teroristi~kih aktivnosti, hap{ewem jedne grupe muslimanskih ekstremista nazvanih Vehabijama u maju 2007. (o ~emu je izve{teno u 08 BEOGRAD 0003 – Izve{taj OSAC Overseas Security Advisory Council – Savetodavno ve}e za prekomorsku bezbednost, u sastavu Stejt departmenta SAD, prim. prev. o kriminalu i bezbednosti) uz zaplenu sakrivenog oru`ja, hrane i primeraka Al Kaidinog priru~ni864

ka, prevedenog na srpski, na podru~ju Sanyaka u Ju`noj Srbiji. Ova grupa je tako|e imala u svom posedu i laptop kompjuter sa mapom Beograda, na kojoj je bila obeleèna Ambasada SAD, kao i kopneni ciqevi od dràvnog zna~aja za Srbiju. Hap{ewe ovih lica podstaklo je Ministarstvo unutra{wih poslova da obrazuje novu antiteroristi~ku istra`nu jedinicu. Opet zahvaquju}i dobrom geografskom poloàju Srbije, kao primarnog puta ka Evropi, ona predstavqa mogu}i prolaz za tranzit me|unarodnog terorizma. Sa ameri~kim priznawem Kosova, politika srpske vlade je bila da prekine kontakte sa onim zemqama koje su priznale Kosovo kao nezavisnu dràvu. Ova politika se primewuje i na obave{tajne slu`be. Kao {to se pokazalo 21. februara 2008, srpska policija, shodno nare|ewima od strane politi~ara, udaqila se od ameri~ke ambasade, ostaviv{i je rawivom na otvoreni napad ruqe huligana, verovatno organizovanih i pla}enih od strane politi~ara. Me|utim, od novih izbora, juna 2008. i uspostavqawa nove vlade, policijska podr{ka ambasadi SAD bila je vrlo odgovorna. Velike demonstracije 29. jula 2008, tokom kojih su huligani napali policiju u centru Beograda, nikada nisu dosegle do ambasade SAD. Policija se postarala da u~esnici demonstracija ne prilaze prostoru u razdaqini od ~etiri bloka, kako od ameri~ke, tako i od britanske ambasade. Nijedan izgrednik nije uspeo da pri|e. Svakodnevne demonstracije odvijaju se u centru Beograda protiv nove srpske vlade. Mada ove demonstracije ometaju saobra}aj, one ipak ostaju veoma male. Demonstracije odràne 4. avgusta 2008. imale su za metu hrvatsku ambasadu, svega jedan blok udaqenu od ameri~ke. U~esnici su protestovali povodom godi{wice hrvatske operacije “Oluja”. Oni su se zaustavili kako ispred hrvatske, tako i ispred ameri~ke ambasade, ali su ostali mirni. Policija je odràla sastanke na visokom nivou sa ministrom unutra{wih poslova o propustima policije da reaguje u no}i 21. februara 2008. Ministar unutra{wih poslova preneo je policiji, i obavezao se zameniku {efa misije SAD, kao i oficiru za regionalnu bezbednost, da nijedno diplomatsko predstavni{tvo ne}e biti napadnuto, niti }e se u wega ulaziti, a to se posebno odnosi na ambasadu SAD. Bezbednost na aerodromu: dobra-prose~na. Carinska i imigraciona slu`ba: prose~na. Grani~ne patrole: prose~ne. Doma}i terorizam: ne. Antiameri~ke teroristi~ke grupe: ne. Severna Amerika: ne. Druge doma}e teroristi~ke grupe: Srpske vlasti uhapsile su 15 lica sa skrivenim oru`jem, eksplozivom i municijom u martu 2007. i jo{ 4 lica u vezi sa slu~ajem “Vehabije” u oktobru 2007. Su|ewe jo{ uvek traje. 865

Transnacionalni terorizam, indikatori transnacionalnog terorizma: nijedan poznat. Srbija je osetqiva (rawiva) na snage spoqa koje deluju u Srbiji. Stvarawe nove antiteroristi~ke jedinice predstavqa primer wihovog razumevawa za taj problem. Zabrinutost u vezi transnacionalnog ili me|unarodnog terorizma u Srbiji je ista kao i u ostatku Balkana. Beograd leì na primarnom kopnenom putu izme|u Bliskog istoka i zapadne Evrope. Podru~je ju`ne Srbije, poznato kao Sanyak, predstavqa muslimansku enklavu u okviru Srbije. Godine 2007. eksplodiralo je suparni{tvo izme|u dve frakcije u okviru Islamske zajednice u Srbiji, dovode}i do sukoba izme|u frakcije koju podràva Beograd i frakcije koju podràva Sarajevo. Izgleda da su ovi sukobi ograni~eni na uzajamna sukobqavawa za kontrolu nad tradicionalnim islamskim posedima u Srbiji. Kao {to je opisano ranije, slu~aj “Vehabije” omogu}ava delimi~no razumevawe mogu}nosti i mehanizama podr{ke koji su na raspolagawu u ovom podru~ju. Srpske vlasti uhapsile su 15 lica sa skrivenim naoruàwem, eksplozivom i municijom marta 2007. i jo{ 4 lica vezi sa ovim slu~ajem u oktobru 2007. Su|ewe je u toku. Izgleda da ovom grupom nije bilo rukovo|eno od strane spoqnih, poznatih ekstremisti~kih organizacija, mada postoje dokazi o vezama sa grupama van Srbije. Iran, Irak i Sirija imaju misije u Srbiji. Wihov interes da imaju Ameriku za metu nije ni mawi, ni ve}i nego i u jednoj drugoj zemqi, sa obave{tajne ta~ke gledi{ta. Sa ta~ke gledi{ta terorizma, zbog osetqivosti Srbije na delovawe spoqnih elemenata na wenoj teritoriji i skora{wih akata politi~kog nasiqa, ve} usmerenih ka ambasadi SAD, Srbija ima ose}aj, a odnedavno i razumevawe, za potrebe ambasade. Ru~no naoruàwe i drugo oru`je je {iroko dostupno i vrlo jeftino u regionu, iako Srbija ima ograni~ewa u vezi prodaje municije i stroge zakone koji se ti~u oru`ja, koji idu dotle da se no{ewe suzavacspreja i nekih vrsta noèva bez dozvole smatra protivzakonitim. Trgovina oru`jem je unosan posao za organizovani kriminal. [verc oru`ja ili u Bosnu ili iz we, ili sa Kosova i iz Crne Gore nije retka pojava. Postoje izve{taji da su vehabije dobijale oru`je, municiju i eksploziv iz Bosne i, verovatno, sa Kosova, a novac iz Saudijske Arabije.

CCLXXI Referenca: 09PODGORICA74 Wikileaks id: #199207 Tema: O~ekuje se laka pobeda vladaju}e koalicije Poreklo: Ambasada u Podgorici (Crna Gora) Vreme slawa telegrama: petak, 27. mart 2009. u 10.51 866

Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/03/09PODGORICA74.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Pro{irena crnogorska koalicija Demokratska partija socijalista – Socijaldemokratska partija, o~ekuje ubedqivu pobedu na izborima 29. marta, sa veoma izvesnom, ~vrstom parlamentarnom ve}inom. Rascepkana i nedovoqno finansirana opozicija, koja daleko zaostaje, sa samo tri jake partije, Socijalisti~kom narodnom partijom levog centra (SNP), prosrpskom Novom (Nova) i gra|anskim Pokretom za promene (PzP) obe}ala je povratak u parlament. Nekoliko drugih stranaka i koalicija kotiraju se oko troprocentnog parlamentarnog cenzusa. Osim u slu~aju iznena|ewa u posledwem ~asu (kao na primer navala glasa~a iz radikalno srpskog bloka), naredni saziv parlamenta, a stoga i slede}a vlada, izgleda}e sli~no ovoj sada{woj, samo mawe opoziciono, a mo`da vi{e centristi~ki. O~ekuje se pobeda koalicije Dva dana je ostalo do crnogorskih parlamentarnih izbora 29. marta, a vladaju}a Demokratska partija socijalista (DPS), u pro{irenoj koaliciji sa, ve} duè vremena podre|enim, koalicionim partnerom Socijaldemokratskom partijom (SDP) i novoprido{lom Bo{wa~kom strankom (BS) i Hrvatskom gra|anskom inicijativom (HGI), ima mogu}nost da ostvari ubedqivu pobedu. Po rezultatima istraìvawa sprovedenih od 9. do 15. marta od strane NVO CEDEM (koja je bila prili~no ta~na u predvi|awu rezultata prethodnih izbora), takozvanu Evropska Crna Gora–Milo \ukanovi} koaliciju podràva 51,2 procenata onih koji }e verovatno iza}i na izbore. Vode}e opozicione stranke Rascepkana opozicija, koja debelo zaostaje, nije uspela da se ujedini uprkos bujici bu~no objavqivanih inicijativa na po~etku godine. (Napomena: Ukupno 16 stranaka i koalicija registrovano je za izbore). U ovom trenutku, samo tri najja~e opozicione stranke imaju izglede da se vrate u parlament. To su: – Socijalisti~ka narodna partija (SNP): SNP se gr~evito borila da pomiri svoju konzervativnu, suprotstavqenu nezavisnosti i uglavnom srpsku bazu sa èqom lidera Sr|ana Mili}a da stvori modernu, gra|ansku partiju. Nakon {to je postepeno gubila podr{ku tokom vi{e izbora, SNP posledwih godina ubrzano vra}a izgubqeni prostor, {to je delom posledica previrawa unutar wena dva opoziciona suparnika. SNP, koja i daqe ima ~vrstu organizaciju {irom Crne Gore, predstavqa sebe kao 867

odgovornu, proevropsku partiju. Po istraìvawu CEDEM-a, 16,8 % Crnogoraca podràva SNP. – Nova srpska demokratija (Nova): Biv{i drugoplasirani predsedni~ki kandidat Andrija Mandi} nedavno je transformisao svoju Srpsku narodnu stranku (SNS), vode}u snagu u okviru alijanse Srpska lista u Novu. Mandi} se nada da }e Nova pro{iriti svoje glasa~ko telo igraju}i na kartu pitawa srpskog identiteta i koncentri{u}i se na poboq{awe kvaliteta ìvota svih Crnogoraca. Neposredni efekat, me|utim, bio je cepawe Srpske liste, a nezadovoqna nova koalicija Srpska nacionalna lista (SNL), sastavqena od Srpske radikalne stranke i Stranke srpskog naroda, sada napada Mandi}a za prodaju srpskih interesa. Nova je i daqe ubedqivo najja~a srpska partija, ali neslagawe bi moglo da se odrazi na wene rezultate. Po istraìvawu CEDEM-a (za koje neki tvrde da ima tendenciju potcewivawa podr{ke srpskim partijama), Nova ima 12% glasova. – Pokret za promene (PzP): Nekada sa te`wom da bude vode}a opoziciona partija Crne Gore, centralisti~ka, vi{enacionalna, PzP se srozala, po istraìvawima javnog mwewa, nakon {to je wen lider Neboj{a Medojevi} osvojio razo~aravaju}e tre}e mesto u predsedni~koj trci, aprila 2008. U januaru, nekoliko poslanika te stranke i veliki deo aktivista, razo~arani Medojevi}evim prevrtqivim vo|stvom i sklono{}u da igra i sa ovima i sa onima kada je re~ o bitnim pitawima, izdvojili su se iz Demokratskog centra (koji je sada u savezu sa Liberalnom partijom). Ispitivawe CEDEM-a, èstoko osporavano od strane pristalica PzP, daje toj stranci samo 6,3% podr{ke (terensko ispitivawe javnog mwewa od strane IRI u februaru, pre nego {to su opozicione partije odlu~ile da ne stupaju u predizbornu koaliciju i pre no {to je kampawa zvani~no po~ela, ustanovilo je da PzP ima 9,7% podr{ke svih glasa~a).

Najboqe od onog {to je preostalo Istraìvawa javnog mwewa pokazuju su samo jo{ dve partije/koalicije na pragu parlamentarnog cenzusa: – Savez: Demokratski centar – Liberalna partija (DC-LP). Biv{i PzP-ovci u DC predstavqaju svoju novu partiju kao procrnogorsku, “tre}i put”, alternativu vladaju}oj koaliciji i nacionalisti~kim partijama (nasuprot PzP-u, koji nije zauzeo stav o nezavisnosti, i koji je u posledwe vreme u drugarskim odnosima sa Mandi}em. Liberalna partija je poznata po svom skepticizmu prema ~lanstvu u NATO, ali }e ipak prisajediniti svoju partiju DC-u (koji je otvoreniji prema NATO opciji) posle izbora. CEDEM utvr|uje da je podr{ka DC-LP, koja naizgled ima zna~ajnu finansijsku potporu, 29% (IRI ispitivawe procewuje zajedni~ki total ove dve partije na 3,3%). 868

– Partija penzionera i invalida: po CEDEM-u, ova partija, nova organizacija koja se sastoji od vojnih veterana i penzionera, zabrinuta je za efekte globalne ekonomske krize, a ima podr{ku 3,5% stanovni{tva. Skeptici, me|utim, predvi|aju da }e nedostatak infrastrukture i finansirawa ove partije verovatno dovesti do toga da posustane u fini{u. Me|u ostalim kandidatima, prosrpska koalicija Narodna strankaDemokratska stranka Srbije (NS-DSS) lo{e je pro{la po ispitivawu javnog mwewa, ali stranke koje su u wenom sastavu imaju tri poslanika u sada{wem sazivu parlamenta, a i o~uvale su ne{to infrastrukture. Radikalna Srpska nacionalna lista, sastavqena od nezadovoqnih biv{ih ~lanova Srpske liste, podigla je ne{to buke tokom kampawe (~esto napadaju}i Novu), ali ima 1,6 % podr{ke, po ispitivawu CEDEM-a. Sa izuzetkom nove koalicije “Bo{waci i muslimani zajedno” (koja po ispitivawu ima 1,9%), ostale albanske partije i koalicije, pa i radikalna Otaybinska srpska stranka i Crnogorska komunisti~ka partija, jedva da su i registrovane u ispitivawu javnog mwewa.

Albanske partije Pet od 81 mesta u parlamentu izabrano je glasovima sa 70 ve}inski albanskih bira~kih mesta. Na izborima u septembru 2006, DPS je osvojila dva od ovih mesta u parlamentu, dok su tri male albanske partije, provladina Demokratska unija Albanaca (DUA) i opozicioni Demokratski savez Crne Gore i Albanska alternativa (AA) dobile po jedno poslani~ko mesto. Posmatra~i predvi|aju da }e vladaju}a koalicija zadràti svoja dva mesta (a mo`da dobiti i tre}e, mada to ostaje neizvesno). DUA bi trebalo da zadrì jedno mesto, ali suo~ava se sa bitkom protiv tri albanske opozicione partije. Po~iwe izborna ti{ina Izborna ti{ina po~iwe u pono}, 27. marta i traje do 21 ~as 29. marta, kada se zatvaraju glasa~ke kutije. Po zakonu, politi~kim partijama je zabraweno javno izno{ewe politi~kih stavova tokom ovog perioda. Komentar Vladaju}a koalicija je ubedqivi favorit na ovim izborima, gde je najdramati~nije pitawe da li moè da dobije apsolutnu ve}inu glasova. âk iako ne uspe da to ostvari, koalicija }e verovatno opet dobiti ~vrstu ve}inu, budu}i da }e jedan broj glasova otpasti na partije koje ne}e uspeti da pre|u cenzus, {to }e sledstveno dati pobedni~kim strankama proporcionalno vi{e mesta. Sekundarna dramatika vezana je za ponosno mesto vode}e opozicione partije. Trenutno deluje kao da }e SNP verovatno neka mesta dobiti, a PzP neka mesta izgubiti. Osim u slu~aju nekog iznena|ewa u posledwem minutu, kao {to je navala glasova za Srp869

sku nacionalnu listu – ispitivawa ponekad potcewuju srpske glasa~e (povratak u parlament, sada jedne mawe nacionalisti~ke, Nove, zajedno sa umerenim SNP i PzP, i verovatno DC-LP), sada{wa situacija predskazuje centristi~ku prirodu slede}eg saziva parlamenta. Novi saziv parlamenta verovatno }e izgledati podosta kao sada{wi, samo sa mawe poslanika opozicije. Mur

CCLXXII Referenca: 09ZAGREB180 Wikileaks id: #200244 Tema: Sanaderova poseta Beogradu otvara pozitivno poglavqe bilateralnih odnosa Poreklo: Ambasada u Zagrebu (Hrvatska) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 2. april 2009. u 6.37 Klasifikacija: tajno/nije za strane dràvqane Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/04/09ZAGREB180.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Tajnost zaveo: Piter D’Amiko, na{ agent. Ovu depe{u zajedni~ki su napisale ambasade u Zagrebu i Beogradu

Rezime Hrvatski premijer Ivo Sanader posetio je Beograd 20. marta, kako bi se sastao sa visokim politi~kim funkcionerima Srbije, ukqu~uju}i tu i srpskog predsednika Borisa Tadi}a. I Vlada Hrvatske i Vlada Srbije gledaju na ovu posetu kao na uspeh i obe dele zasluge za to, prihvataju}i da moraju da unaprede bilateralne odnose kako bi postali privla~niji Evropskoj uniji. Sanader i Tadi} odràli su iza zatvorenih vrata sastanak jedan na jedan, gde su daqe razmatrali osetqiva pitawa kao {to su procesi pred MSP-om i Tadi}evo stanovi{te o NATO-u. Sanader i Tadi} tako|e su razgovarali o poja~anoj saradwi na unapre|ewu stabilnosti u Bosni i Hercegovini. Obe strane su javno naglasile da podràvaju jedna drugu u evroatlantskim aspiracijama, i da poku{avaju da poboq{aju saradwu na poqu energetike. Neki od budu}ih kontakata na najvi{em nivou izme|u dve zemqe mogli bi da obuhvataju Tadi}evu posetu Hrvatskoj u maju ili julu, kao i redovnu godi{wu zajedni~ku sednicu dva kabineta. Sanaderov boravak u Beogradu ozna~io je potencijalni po~etak nove, pozitivne faze u bilateralnim odnosima izme|u dve zemqe, {to je va`no za stabilnost jugoisto~ne Evrope. Sanader ide u Beograd Premijer Sanader je 20. marta do{ao u jednodnevnu posetu Beogradu, gde se sastao sa najvi{im srpskim politi~kim funkcionerima, 870

ukqu~uju}i tu i srpskog predsednika Borisa Tadi}a. Sanader, koga je pratila delegacija hrvatskih zvani~nika i biznismena, tako|e se sastao i sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovi}em, predsednicom Skup{tine Slavicom \uki}-Dejanovi}, kao i sa predstavnicima hrvatske zajednice u Srbiji. Srpski ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}, ~ija je posledwa poseta Zagrebu bila ~uveno nedelotvorna, bio je izvan zemqe, mo`da i namerno. Sanader je bio u potrazi za prilikom da sa Beogradom prione na unapre|ewe odnosa izme|u dve dràve. Kao {to je Sanader i rekao {tampi tokom posete, on vidi ovaj odnos kao kqu~an za stabilnost u regionu.

Vlada Hrvatske pozitivno gleda na posetu Direktor regionalnog odseka Ministarstva spoqnih poslova Hrvatske, ambasador Davor Vidi{, rekao je 23. marta na{oj ambasadi u Zagrebu da je Vlada Hrvatske doìvela posetu Beogradu kao veoma pozitivnu. On je podsetio da su dva sporazuma potpisana na tom putovawu. Prvi je protokol o saradwi u vezi sa procesom evropskih integracija. Ovaj protokol pomo}i }e da se olak{a transfer dokumenata koje je Vlada Hrvatske ve} prevela kao deo evropskih integracionih procesa po znatnoj ceni. Sanader je tokom posete rekao medijima da bi ovi dokumenti mogli da budu razmeweni u zamenu za neki uzvratni gest od strane Vlade Srbije. Drugi dokument koji je potpisan jeste memorandum o saradwi u oblastima jezika i kwièvnosti, koji uspostavqa poziciju predava~a srpskog jezika u Zagrebu i predava~a hrvatskog jezika u Beogradu. Vidi{ kaè da su predstavnici Hrvata u Srbiji zadovoqni potpisivawem ovog sporazuma. Beograd tako|e pozitivan Mada je Sanaderovu posetu opisao kao dobrodo{lu i uspe{nu, Vladimir Odavi} iz direktorata za okolne zemqe srpskog Ministarstva spoqnih poslova rekao je na{oj ambasadi u Beogradu da, uprkos “dobrom, intenzivnom dijalogu”, ni{ta ozbiqno nije postignuto. Odavi} kaè da je srpska strana razo~arana time {to na sastanku nije dostignuta nikakva dubina, niti su postavqeni vremenski okviri za raspravu o osetqivijim pitawima u bilateralnim odnosima, ukqu~uju}i tu pitawa vezana za izbeglice, tu`be pred MSP-om, hrvatske “tajne spiskove” optuènika za ratne zlo~ine i nere{ene grani~ne sporove. Odavi} ocewuje da je Zagreb bio motivisan da postigne otopqewe u odnosima sa Beogradom, kako bi pokazao Briselu da Hrvatska moè da bude dobar kom{ija uprkos grani~nim sporovima Hrvatske sa Slovenijom. Odavi} kaè, me|utim, da Zagreb verovatno ne èli da doti~e ozbiqnija bilateralna pitawa, i umesto toga bi da se usredsredi na ekonomsku saradwu, naro~ito 871

u oblasti energetike, {to bi bilo politi~ki isplativije obema stranama. [ef direktorata za okolne zemqe Maja Mirkovi} bila je vi{e optimisti~na, rekav{i nam za ru~kom, 27. marta, da je novi prilaz bio i pravovremen i neophodan. Ostali koji su prisustvovali ru~ku, zamenica hrvatskog ambasadora u Srbiji Romana Vlahutin i srpski koordinator za EU integracije pri kabinetu premijera Milica Delevi}, maltene su se potukle oko prisvajawa zasluga za uspeh posete i posve}enosti zajedni~koj EU budu}nosti. Beogradska politi~ka elita podeqena je u pogledu Sanaderove posete. Iako je izrazio optimizam da je poseta bila delotvoran po~etak otopqavawa, predsednik Foruma za me|unarodne odnose i biv{i ambasador Srbije u Hrvatskoj Milan Simurdi} rekao je da Beograd i Zagreb tek treba da izmire svoja shvatawa prioriteta u bilateralnim odnosima. Konzervativni komentator Mi{a \urkovi} kritikovao je vladinu usredsre|enost na kulturnu razmenu, umesto na bavqewe te{kim pitawima kao {to su povratak izbeglica i povratak imovine. Biv{i radikal i lider druge najpopularnije stranke u Srbiji, Srpske napredne stranke, Tomislav Nikoli} je predvidivo i nekonstruktivno opisao posetu kao “~isto zvani~nu kurtoaziju”, koja ne moè da unapredi budu}e odnose, zato {to Hrvatska “nije demokratska dràva, i nije partner Srbiji”. Tokom vikenda koji je usledio posle posete, slu~ajni uzorci ispitanika Beogra|ana izrazili su olak{awe {to je do posete uop{te do{lo i {to su dve dràve razgovarale o normalizaciji odnosa. Po~eli su da pri~aju i o povratku na hrvatsko primorje na odmor, obnavqawu sportskih takmi~ewa i odlasku na koncerte muzi~kih zvezda iz dve dràve.

Osetqiva pitawa razmatrana na konstruktivan na~in Obe strane u javnosti su priznale da ima pitawa oko kojih se razlikuju, i koja su zatezala odnose, kao {to je hrvatska tu`ba za genocid protiv Srbije pred Me|unarodnim sudom pravde (MPS) i srpska protivtu`ba protiv Hrvatske. Me|utim, oni su istakli da èle da se bave ovim pitawima na na~in koji moè da unapredi bilateralne odnose a da sporna pitawa re{avaju u nekoj kasnijoj, nedefinisanoj fazi. Tokom posete, Tadi} je rekao {tampi da su bilateralni odnosi bili “istraumirani” tokom prethodnog veka i da se sada obe strane trude da ih “detraumatizuju”. Tadi} je primetio, u primedbi koja je u hrvatskoj {tampi privukla zna~ajnu pa`wu, da iako se Vlada Srbije ne slaè sa odlukom Hrvatske da prizna kosovsku nezavisnost, Srbija namerava da svoj teritorijalni interes brani diplomatskim i pravnim sredstvima, i da ne}e “voditi ratove”. Pored ovoga, dve strane kratko su raspravqale o temama koje proisti~u iz ratova devedesetih, kao {to su povratak izbeglica i sudbina nestalih lica. 872

Sastanak “jedan na jedan” izme|u Sanadera i Tadi}a Vidi{ je obezbedio zapisnik nekih od javnosti nepoznatih aspekata privatnog, skoro sat vremena duga~kog sastanka “jedan na jedan” izme|u Tadi}a i Sanadera. O procesima pred MSP-om, Sanader je tokom sastanka pomenuo da se, dok je on bio zamenik ministra spoqnih poslova tokom 1999. godine, zalagao protiv ideje o podno{ewu tu`be za genocid. Iako u ovom trenutku ne moè da bude hitnog razre{ewa me|usobnih tu`bi pred MSP-om, postoji mogu}nost da se postigne kompromisno re{ewe u nekom trenutku u budu}nosti. Prema Vidi{u, Tadi} je na sastanku “jedan na jedan” tako|e pohvalno govorio o NATO-u, {to su izjave koje nije iznosio javno. Sanader je uzvratio da }e Hrvatska pomo}i Srbiji u wenim NATO aspiracijama kakvim god “tempom” Beograd to bude traìo od Zagreba. Bosna i Hercegovina Savetnik za spoqnu politiku predsednika Mesi}a, Budimir Lon~ar rekao je ambasadoru 25. marta da su Tadi} i Sanader tako|e razmatrali i pitawe Bosne i Hercegovine. Sanader je istakao da teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine mora da bude po{tovan i izrazio je sumwe u vezi sa retorikom premijera Republike Srpske (RS) Milorada Dodika. Tadi} je priznao da nije lako sara|ivati sa Dodikom, ali je dodao da Dodik nije lud. Dodik zna da Dejton pruà zna~ajne garancije Republici Srpskoj. Tadi} je tako|e rekao da neke od hrvatskih akcija prema Bosni nisu bile od pomo}i, kao {to su Mesi}evi komentari o Dodiku, veza hrvatskog HDZ-a sa bosanskim HDZ-om tokom devedesetih, kao i pravo bosanskih Hrvata da glasaju na izborima u Hrvatskoj. Prema Lon~aru, Tadi} i Sanader sloìli su se da bi bilo va`no da Hrvatska i Srbija poku{aju da “harmonizuju” svoja gledi{ta u vezi sa Bosnom. Evroatlantske integracije Obe strane istakle su da podràvaju jedna drugu u evroatlantskim aspiracijama. Sanader je rekao da }e Hrvatska pomo}i Srbiji na wenom putu ka evroatlantskim integracijama. On je javno rekao da se Hrvatska ne}e “pona{ati kao Slovenija”, i da }e pruìti punu podr{ku poku{ajima svojih kom{ija da se u~lane u EU i NATO. Sanader je rekao {tampi da bi Hrvatska i Srbija mogle da budu Francuska i Nema~ka jugoisto~ne Evrope, po{to su i one bile kom{ijske dràve koje su se borile jedna protiv druge, ali su sada izvor stabilnosti u svom regionu. Energetski sektor pruà prostor za bliù saradwu Sanader je sa sobom poveo i zamenika premijera Damira Polan~eca i predstavnike velikih hrvatskih energetskih kompanija da se sastanu 873

sa svojim srpskim kolegama kako bi poja~ali saradwu po energetskim pitawima. Obe strane istakle su da su zainteresovane za to da diversifikuju svoje energetske rezerve i poja~aju energetske veze izme|u energetskih infrastruktura dve zemqe, naro~ito posle januarske obustave ruskog gasa. (Primedba: Sanader je direktno razgovarao sa Tadi}em, tokom januarske obustave ruskog gasa, o krizi.) Jedna od oblasti za saradwu o kojoj se razgovaralo jeste mogu}a srpska ume{anost u izgradwu terminala te~nog prirodnog gasa na hrvatskom ostrvu Krk, kao deo poku{aja da se zalihe gasa izdvoje i za obe zemqe i za region. Pored toga, razgovarali su tako|e i o mogu}im ulagawima u skladi{ta gasa u Slavoniji i Vojvodini. Povodom {irih ekonomskih odnosa, Sanader je rekao {tampi da ne bi trebalo da bude prepreka za plasman srpske robe u Hrvatskoj.

Budu}e posete Tokom posete, {tampa je izvestila da }e premijer Cvetkovi} posetiti Zagreb. I srpska ambasada u Zagrebu i hrvatsko ministarstvo spoqnih poslova pomenuli su da }e i Tadi} verovatno posetiti Hrvatsku, u maju ili julu. Pored toga, hrvatsko ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je da su dve strane razmatrale mogu}nost da jednom godi{we odràvaju zajedni~ke sednice kabineta, kao {to Hrvatska ve} radi sa Ma|arskom, {to je inicijativa o kojoj se pi{e po srpskim medijima. Vidi{ je tako|e primetio da bi predsednik Mesi} voleo da poseti Srbiju pre kraja svog mandata. Vidi{ je dodao, me|utim, da bi Mesi} voleo da poseti i Kosovo, {to bi moglo da zakomplikuje posetu Beogradu. Komentar Sanaderova poeta Beogradu obeleìla je vaàn korak napred u bilateralnim odnosima izme|u dve zemqe, koji su bili nategnuti posledwih godina zbog hrvatskog priznavawa kosovske nezavisnosti i tu`bi pred MSP-om. Uspe{na poseta na najvi{em nivou poslala je va`ne signale da bi bilateralni odnosi mogli da budu vi{e usmereni na budu}u saradwu, a mawe na ranije sukobe. Evroatlantske aspiracije obe strane odigrale su kqu~nu ulogu u izgradwi dobrih kom{ijskih odnosa izme|u dve zemqe, a sastanak iza zatvorenih vrata izme|u Sanadera i Tadi}a bio je vaàn zato {to su oni bili u stawu da se dotaknu te{kih pitawa, koja }e biti mnogo teà za re{avawe, kao {to su tu`be pred MSP-om. Daqe unapre|ewe veza izme|u Hrvatske i Srbije bi}e od vitalnog zna~aja za ja~awe stabilnosti u regionu, naro~ito zbog toga {to se ekonomske okolnosti u jugoisto~noj Evropi pogor{avaju, a u regionu raste zabrinutost u pogledu izgleda za daqe pro{irewe evroatlantskih institucija. Bratke 874

CCLXXIII Referenca: 09PODGORICA84 Wikileaks id: #200718 Tema: Zagrevawe pred parlamentarne izbore Poreklo: Ambasada u Podgorici (Crna Gora) Vreme slawa telegrama: petak, 3. april 2009. u 18.14 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/04/09PODGORICA84.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Dràvna izborna komisija Crne Gore (DIK) odbacila je 2. aprila zahteve za ponavqawem glasawa na nekoliko izbornih mesta. Iako partije mogu jo{ uvek da pokrenu postupke pred Ustavnim sudom, odluka DIK najverovatnije predstavqa kona~ne rezultate izbora. Glasawe, za koje je OEBS procenio da zadovoqava “skoro sve” me|unarodne standarde, potvrdilo je vi{enacionalni karakter Crne Gore i wen evroatlanski kurs. Me|utim, nastavqena, i sada ve} skoro potpuna, dominacija vladaju}e koalicije u svim granama vlasti moè da oslabi demokratske osnove. DIK odbacuje prigovore Dràvna izborna komisija je 2. aprila odbila prigovore kojima se traì ponavqawe glasawa na malom broju glasa~kih mesta, gde se dogodilo ono {to DIK ozna~ava kao “mawe neregularnosti” na dan izbora. Partije i koalicije jo{ uvek imaju tri dana da se àle Ustavnom sudu, ali odluka DIK verovatno predstavqa kona~ne rezultate izbora. Verovatno lo{ ishod po NS-DSS Jedina zna~ajna posledica odluke DIK je ta da }e prosrpska koalicija Narodne stranke i Demokratske stranke Srbije (NS-DSS), koju paralelno prebrojavawe glasova ~vrsto svrstava iznad cenzusa za ulaz u parlament od 3%, ostati za 450 glasova ispod tog praga. Koalicija NSDSS, koja je svoje nade polagala u ponavqawe glasawa na dva izborna mesta u, veoma srpski nastrojenoj op{tini Herceg Novi, zarekla se da }e se àliti Ustavnom sudu. Kona~no prebrojavawe Osim u malo verovatnom slu~aju da sud odlu~i u korist NS-DSS, sastav novog parlamenta od 81 poslanika bi}e ovakav: Koalicija “Evropska Crna Gora”: 48 mesta; Socijalisti~ka narodna partija (SNP): 16, Nova srpska demokratija (Nova): 8, Pokret za promene (PzP): 5; Demokratska unija Albanaca (DUA): 1; Forca: 1; Demokratska Alijansa/Albanska alternativa: 1; Albanska koalicija Perspektiva: 1. 875

Posledwe ~etiri partije (koalicije) su albanske partije. Mada su petorica poslanika izabrani na glasa~kim mestima sa albanskom ve}inom, vladaju}a koalicija osvojila je peto albansko mesto u parlamentu, {to je rezultovalo gubitkom jednog albanskog mesta u odnosu na sada{wi parlament.

OEBS: Dan izbora protekao odli~no, neke zabrinutosti u vezi kampawe Misija OEBS (ODIHR – Office for Democratic Institutions i Human Rights Kancelarija za demokratske institucije i qudska prava, prim. prev.), zajedno sa Parlamentarnom skup{tinom OEBS i Parlamentarnom skup{tinom Saveta Evrope, procenila je da su izbori “ispunili skoro sve me|unarodne obaveze i standarde”. Preciznije, posmatra~i su dali crnogorskoj izbornoj administraciji i samom glasawu visoke ocene. Me|utim OEBS-ova kancelarija je, prime}uju}i da je u kampawi bilo mutnih radwi dràvnih i partijskih struktura, optu`bi za izbornu prevaru i pristrasnosti u televizijskim izve{tajima, tako|e rekla da je kampawa “jo{ jednom istakla potrebu za daqim demokratskim razvojem”. O~ekuje se da }e finalni izve{taj OEBS-ove kancelarije biti objavqen sredinom maja. Pozitivno Izbori su urodili nekolicinom pozitivnih razvojnih momenata. Oni obuhvataju: Potvrdu nezavisnosti: U kampawi je bilo primetno odsustvo emotivnih preispitivawa crnogorske dràvnosti. Mawe od tri godine nakon vrlo diskutabilnog referenduma o nezavisnosti, deluje kao da je ovo pitawe re{eno. Demokratski napredak: Miran karakter kampawe i solidne ocene za proceduru na dan izbora predstavqaju jo{ jedan korak napred u demokratskom sazrevawu Crne Gore, uprkos nekim zabrinutostima u vezi toga kako je kampawa vo|ena. Glas za stabilnost: Crnogorci su dali vladi Crne Gore glas poverewa u vreme kada Crna Gora ulazi u burne ekonomske vode, i u vreme globalne finansijske krize, za koju se o~ekuje da }e pogoditi zemqu mnogo ozbiqnije u narednim mesecima. Nastavqene evroatlantske integracije: Vlada Crne Gore ima ~vrstu parlamentarnu ve}inu koja podràva ubrzanu integraciju u EU i NATO. Pored toga, sve parlamentarne stranke sna`no podràvaju ~lanstvo u EU. Iako podr{ka za NATO zna~ajno zaostaje, mnogi od najglasnijih anti-NATO pobornika u sada{wem sazivu parlamenta nisu ponovo izabrani. 876

Multietni~nost iznad nacionalizma: Vi{enacionalne, gra|anske stranke i koalicije imale su dobre rezultate, dok su partije i koalicije zasnovane na nacionalisti~kim na~elima lo{e pro{le (sa izuzetkom malih albanskih partija). Vladaju}a vi{enacionalna koalicija i SNP (koja se sada deklari{e kao gra|anska partija, mada je i daqe primarno srpska) postigli su dosta. Za neuspeh PzP zaslu`ni su unutra{wi raskoli, a ne gra|anska orijentacija te partije. Neuspeh srpskih radikala: Ukupan broj predstavnika prosrpskih partija pao je sa 15 na osam, a Srpska radikalna stranka i weni saveznici su, svi zajedno, ispali iz parlamenta. Jedina srpska partija u novom parlamentu, Nova, obe}ala je da }e slediti umereniju liniju. Pitawe nezavisnosti Kosova nije igralo zna~ajnu ulogu u predizbornoj kampawi. Konstruktivnija opozicija: Trend umerenosti, zajedno sa slabim u~inkom zagrièno anti|ukanovi}evskog PzP obe}ava boqe {anse za mogu}u saradwu izme|u vladaju}e koalicije i opozicije u nekim kqu~nim stvarima, posebno evropskoj integraciji. Vladaju}oj koaliciji je i daqe potrebna opozicija, s obzirom da odre|ene odluke i zakoni zahtevaju dvotre}insku ve}inu (glasove 54 od 81 narodnog poslanika).

... I ne toliko pozitivno Negativan saldo izbora: – Slaba opozicija, slabija demokratija: Pobeda koalicije zna~i da }e Demokratska partija socijalista (DPS), nadre|eni koalicioni partner, biti u kontinuitetu na vlasti skoro ~etvrt veka, do slede}ih parlamentarnih izbora, 2013. godine. Mada je DPS sa~uvala zemqu od jugoslovenskih konflikata, iskovala vi{enacionalnu, nezavisnu dràvu, a sada energi~no integri{e Crnu Goru u evroatlantsku zajednicu, dominacija jedne politi~ke partije u tako dugom vremenskom periodu, povod je za zabrinutost u vezi transparentnosti i otvorenosti vlade. – Parlament na ~elu sa DPS te{ko da }e proveravati vladu koju kontroli{e DPS, a rascepkana i slaba opozicija }e biti àrko èqna da prekine sada{wi drugarski odnos izme|u vladinih zvani~nika i vode}ih firmi. U najmawu ruku, kratkoro~no gledano, pritisak da se oja~a vladavina prava, {to je Ahilova peta Crne Gore, mora}e da potekne iz unutra{wosti koalicije, i od strane stanovni{tva, koje za sada ne pu{ta glas, kao i od me|unarodne zajednice. Mur

CCLXXIV Referenca: 09BELGRADE292 Wikileaks id: #200668 Tema: Ju`na Srbija – Albanci, vlada pristaje na etni~ku ravnoteù u lokalnoj samoupravi Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) 877

Vreme slawa telegrama: petak, 3. april 2009. u 14.56 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/04/09BELGRADE292.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Nakon nekoliko meseci zapo~iwanih, pa zavr{avanih, pa opet zapo~iwanih, pa zavr{avanih rasprava, predstavnici Vlade Srbije i Albanci sa juga Srbije potpisali su 27. marta sporazum uz posredovawe OEBS-a o rekonfiguraciji Koordinacionog tela za jug Srbije, vladine institucije formirane po okon~awu albanskog ustanka u tom regionu pred kraj 2000. Taj sporazum utire put ponovnom ukqu~ivawu Albanaca u Koordinaciono telo nakon dvogodi{weg odsustva. [to je jo{ va`nije, on obavezuje potpisnice da obrazuju multietni~ke lokalne vlade u op{tinama Pre{evo, Bujanovac i Medve|a i da obezbede adekvatno ukqu~ivawe Albanaca u dràvne institucije na lokalnom nivou. Mada je sporazum zna~ajna prekretnica za ovaj ekonomski nerazvijeni i nacionalno me{oviti region, najgore }e biti kad se do|e do detaqa, jer su prethodni poku{aji da se oìvi Koordinaciono telo propali zbog politi~kih sva|a. Elementarne stvari Milan Markovi}, ministar dràvne uprave i lokalne samouprave i {ef Koordinacionog tela (KT) za op{tine Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, i Riza Haqimi, jedini Albanac u Narodnoj skup{tini, potpisali su 27. marta sporazum o “na~elima rekonstrukcije KT” u ime Vlade Srbije i Albanaca sa juga Srbije. Ambasador Hans Ola Urstad, {ef Misije OEBS u Srbiji, tako|e je potpisao sporazum kao garant. Markovi}, Haqimi, gradona~elnik Pre{eva Nader Sadiku, gradona~elnik Bujanovca Saip Kamberi, gradona~elnik Medve|e Slobodan Dra{kovi} i predsednik skup{tine op{tine Bujanovac Jonuz Musliu potom su potpisali “odluku o organizaciji i nadle`nostima KT”. Ceremonijom potpisivawa okon~ani su vi{emese~ni pregovori uz posredovawe OEBS-a, tokom kojih smo mi i na{e britanske kolege intervenisali u nekoliko navrata, kako bismo obezbedili da proces ne zastane. Sporazum, koji je u osnovi izjava o namerama, prihvata uslove iz odluke i obavezuje strane da obrazuju vi{enacionalne lokalne vlade u Pre{evu, Bujanovcu i Medve|i i da omogu}e odgovaraju}e ukqu~ivawe Albanaca u dràvne institucije na lokalnom nivou, kao {to su sudovi ili policija. Odluka, koju je Vlada Srbije odobrila na sastanku kabineta 2. aprila, u skladu sa re~enim, iskazuje viziju jednog reformisanog i rekonfigurisanog Koordinacionog tela, {to obuhvata i stvarawe osnovnog i pro{irenih predsedni{tava i {est tematskih 878

radnih grupa koje }e se baviti pitawima kao {to su ekonomski razvoj, obrazovawe, kapacitet za izgradwu lokalne samouprave i bezbednosti. Ova odluka nalaè da }e sve odluke u okviru osnovnih i pro{irenih predsedni{tava biti dono{ene konsenzusom, {to je kqu~ni ustupak koji su traìli Albanci.

Reakcija i mogu}e prepreke Ve}ina aktera na jugu Srbije do~ekala je sporazum sa dobrodo{licom, a sporazum je tako|e povoqno propra}en i u {tampi. Biv{i gradona~elnik Bujanovca, Stojan~a Arsi}, ~ija }e grupa gra|ana srpske nacionalnosti, koja ima tri mesta u skup{tini Bujanovca, imati direktne koristi, rekao nam je da je sporazum “super” i da }e voditi ve}oj stabilnosti u lokalnoj vlasti i me|u stanovni{tvom Bujanovca, gde ima do 3540% Srba. Me|utim, neke politi~ke partije u lokalnoj opoziciji izrazile su nezadovoqstvo sporazumom, tvrde}i da se ministar Markovi} i poslanik Haqimi nisu adekvatno konsultovali sa wima. U Pre{evu, Albanci Skender Destani, vo|a Demokratske unije doline (BDL), i Naser Haziri, koji predstavqa grupu gra|ana, pretili su da }e zbaciti lokalnu vladu na ~elu sa Haqimijevom Partijom za demokratsku akciju (PDD). U Bujanovcu, predstavnici Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije, Pokreta snaga Srbije i Srpskog pokreta obnove, koji ukupno imaju devet mesta u lokalnoj skup{tini, izdali su izjavu kojom dovode u pitawe motive ministra Markovi}a i osporavaju wegov mandat da nastupa u wihovo ime. U toj izjavi tako|e stoji da srpske stranke strahuju da }e “srpsko stanovni{tvo na jugu Srbije uskoro biti suo~eno sa istom sudbinom kakvu su doìveli i kosovski Srbi”. Naredni koraci Pored brzog napredovawa, u ciqu uspostavqawa {est radnih grupa, verujemo da bi formirawe nove op{tinske vlade u Bujanovcu trebalo da bude na vrhu prioriteta reformisanog Koordinacionog tela. Lokalna vlada, formirana nakon lokalnih izbora u maju 2008, iskqu~ila je lokalne Srbe i postala ozbiqna smetwa angaòvawu Vlade Srbije u regionu. Blagovremeno formirawe nove vlade, koja ukqu~uje srpske predstavnike, najverovatnije grupu gra|ana dr Arsi}a ili Demokratsku stranku, bila bi su{tinski znak dobre voqe od strane Albanaca u odnosima sa ministrom Markovi}em. Istovremeno, teret bi bio jednako na zvani~nicima Vlade Srbije u Koordinacionom telu da ispune glavni zahtev koji su Albanci istakli tokom pregovora, a to je obezbe|ivawe adekvatnog ukqu~ivawa Albanaca u dràvne institucije na lokalnom nivou, kao {to su policija, sudovi i javna preduze}a. Uprkos ~iwenici da Albanci ~ine 50-55% stanovni{tva 879

u Bujanovcu i najmawe 90% u Pre{evu, ve}ina zaposlenih u dràvnim institucijama u ovim op{tinama, posebno na vi{im poloàjima, su Srbi. Stoga, iako }e ovaj proces po prirodi stvari zahtevati ve}e napore i duì vremenski okvir, wegovo sprovo|ewe }e demonstrirati ozbiqnost Vlade Srbije.

Komentar Kao {to je ministar Markovi} istakao tokom kratkog razgovora sa ambasadorom pre ceremonije potpisivawa, sporazum kojim se reformi{e Koordinaciono telo ukqu~uje prili~an rizik za wega i poslanika Haqimija. Ostavqaju}i po strani ono {to je vremenom postalo li~no li~na i skup{tinska rasprava, Markovi} i Haqimi su, u su{tini, vezali svoju profesionalnu reputaciju za uspeh ovog sporazuma. Mada je sporazum vaàn korak napred, prethodni poku{aji da se revitaluzuju sloèni odnosi izme|u Vlade Srbije i wenih gra|ana albanske nacionalnosti na jugu Srbije, propadali bi nedugo nakon {to bi se mastilo osu{ilo. Propast sporazuma, ovoga puta, stvorila bi politi~ku nestabilnost koja bi mogla da bude uslo`wena efektima teku}e ekonomske krize. Me|utim, verujemo da uz kontinuirani pritisak od strane me|unarodne zajednice uspe{no sprovo|ewe postaje ostvarqivo. Bra{

CCLXXV Referenca: 09BELGRADE363 Wikileaks id: #204293 Tema: Gradona~elnik Beograda \ilas gradi mostove i bori se protiv korupcije Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 27. april 2009. u 14.58 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/04/09BELGRADE363.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Na sastanku 21. aprila, gradona~elnik Beograda Dragan \ilas (jak kandidat za narednog premijera) podelio je sa ambasadorom svoja dostignu}a u prvih sedam meseci provedenih na poloàju, kako u infrastrukturi tako i u dru{tvenim sferama, zatim politi~ke izazove sa kojima se susre}e zbog wegovih poku{aja da suzbije korupciju, wegovu èqu da vrati direktne izbore za gradona~elnika, kao i wegovo nezadovoqstvo skandalima oko tr`nog centra “U{}e” i Luke Beograd i protivre~nostima oko preseqewa romskih naseqa u Beogradu. Tako|e je objasnio zbog ~ega }e morati da odloì posetu “gradu pobratimu” îkagu. 880

Dostignu}a Gradona~elnik \ilas mahao je impresivnim spiskom projekata koji ve} jesu ili }e uskoro biti pokrenuti, ukqu~uju}i tu i 200 miliona dolara vredan most preko reke Dunav koji }e finansirati Kinezi, dogovor da se izgradi 12 novih obdani{ta i tri nove {kole, planove za nove domove zdravqa, nabavku 30 novih tramvaja i 70 novih trolejbusa i planove za novi sistem lake èleznice. (\ilas kaè da mu po tom pitawu opoziciju predstavqa ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} iz Socijalisti~ke partije Srbije, koji se zalaè za astronomski skup metro. On je dodao da je wegov nedavni put u Moskvu bio u vezi sa “Eurosongom”, a ne sa mogu}im dogovorom oko metroa, kako je {tampa prenela.) On se ùstro zaloìo za to da ovi projekti budu o~uvani, a tako|e i penzije, uprkos velikim kresawima buyeta: gradski buyet upravo je umawen za 103 miliona dolara; obra~unato sa nedavnim kursnim kolebawima, to iznosi umawewe buyeta za tre}inu. On se trudio da te tro{kove rasporedi na dvogodi{wi rok, kako bi kqu~ni projekti ostali izvodqivi, ali kaè da to ne moè da radi unedogled. Jedno primetno dostignu}e je pove}awe cene grejawa za 36 odsto, kako bi bila {to pribli`nija trì{nim cenama, {to je korak koji je trebalo preduzeti odavno, a koji }e pove}ati buyetske prihode. Politi~ka cena suzbijawa protekcije \ilas je rekao ambasadoru da je stvorio mnogo neprijateqa u Beogradu, ukqu~uju}i tu i neke iz wegove Demokratske stranke (DS), tako {to je skresao neke “unosne poslovne prilike” povezane sa javnim poslovima. On je naveo jedan primer gde je odbio da odobri ugovor o asfaltirawu koji je bio dva puta skupqi nego {to bi trebalo da bude. On je tako|e srezao plate 30 glavnih menayera “Beograd puta”, sa 1.700-2.300 dolara mese~no, na 1.300 dolara mese~no. On tvrdi da je ve}ina wih postavqena od strane stranaka i da nema nikakvu stru~nost. \ilas je prokomentarisao da neki qudi koji su vrlo visoko u DS-u “jedva ~ekaju da on napravi neku gre{ku”. Kao posledica takvog pritiska, \ilas je bio zabrinut u vezi sa izborima za rukovodstvo beogradskog ogranka DS-a, zakazanim za 31. maj. Tako|e je bio zabrinut zbog toga kako Aleksandar Vu~i} i Srpska napredna stranka (SNS) stoje u lokalnim anketama, jer oni bi mogli da 15. juna, na lokalnim izborima u beogradskim op{tinama Vo`dovac i Zemun (tradicionalno radikalsko upori{te), zna~ajno umawe DS-ovu prednost u tamo{wim skup{tinama. Uprkos ovim brigama, \ilas je rekao da je po nedavnim istraìvawima javnog mwewa u Beogradu wegova popularnost bila na 36 odsto pozitivnih – vi{e ~ak i od predsednika Tadi}a – zato {to qudi vide rezultate. Isti~u}i da je zadovoqan svojim sada{wim poloàjem, \ilas 881

nam je rekao da bi voleo da ostane gradona~elnik najmawe do kraja ovog mandata, kako bi zavr{io va`ne projekte koje je zapo~eo. “Nemam potrebu da postanem premijer”, rekao je. (Primedba: to u stvari zna~i da za sada nema. \ilasa mnogi vide kao mogu}eg naslednika sada{weg – prili~no bezbojnog – premijera Mirka Cvetkovi}a.)

Potrebni su direktni izbori za gradona~elnika Gradska vlast u Beogradu je, me|utim, daleko od idealne. \ilas se àli na to da ga sistem indirektnih lokalnih izbora, uveden 2008. godine, po kojem ve}inska koalicija u gradskoj skup{tini bira gradona~elnika, ostavqa sa tankom ve}inom u gradskoj skup{tini i {est koalicionih partnera koji stalno imaju neke zahteve. Kaè da je posebno teàk zamenik gradona~elnika, Milan Krkobabi} iz Partije penzionera. Hvale}i Aleksandra Vu~i}a (SNS) kao nekoga sa kim je lako sara|ivati, \ilas kaè da bi vi{e voleo da bude u koaliciji sa SPS ili napredwacima, ili Liberalno-demokratskom partijom (LDP) êde Jovanovi}a. Dugoro~no gledano, \ilas namerava da se zaloì za izmene Zakona o lokalnim izborima, koje bi dozvolile direktne izbore za gradona~elnika, kako bi se stvorila funkcionalnija gradska vlast. On prièqkuje nove lokalne izbore u 2010, {to bi omogu}ilo da se nacionalni i lokalni izbori smewuju na svake dve godine. Glavoboqe oko skandala \ilas kaè da su mu nedavne protivre~nosti oko projekata tr`nog centra “U{}e” i Luke Beograd, pokrenute u emisiji “Insajder” na B92, postale prava glavoboqa. On kaè da je frustriran zbog toga {to mora da “pokriva” qude koji su bili na funkcijama pre pet godina i koji su potpisali ugovor o privatizaciji zemqi{ta na kojem je izgra|en tr`ni centar “U{}e”. Problem sa Lukom Beograd datira jo{ daqe u pro{lost: \ilas kaè da su problemi tamo izbili pre 35 godina, kada zemqi{te nije vra}eno gradu Beogradu kako je bilo planirano; sada je situacija previ{e sloèna da bi mogla biti brzo razre{ena. Kao rezultat ovih kontroverzi, \ilas kaè da je potpuno prestao da potpisuje nove privatizacije zemqi{ta, sve dok novi zakon, ~iji je nacrt uradio ministar za ìvotnu sredinu i urbano planirawe Oliver Duli}, ne bude usvojen kako bi se ra{~istila pravila. Kada je upitan o nedavnim protivre~nostima u vezi sa rasturawem ilegalnog romskog naseqa na Novom Beogradu, \ilas je izrazio svoju frustraciju zbog toga {to je NVO sektor kritikovao wegovo delovawe. On je svoje napore opisao kao poku{aj da se postigne trajno re{ewe za probleme romske zajednice, umesto da ih ostavi u zaraznim kartonskim kolibama. On je podrobno predstavio plan da 20 novih monta`nih ku}a 882

(sa grejawem, vodom i strujom) postavi u svaku od beogradskih op{tina, da upi{e raseqenu decu u {kole i da im obezbedi zdravstvene usluge. Tako|e je rekao da }e Romi mo}i da konkuri{u za 65 novih dru{tvenih stanova ~iju je izgradwu grad upravo zavr{io, komentari{u}i da bi nevladine organizacije, ako zaista èle da pomognu, trebalo da sednu sa romskim porodicama i pomognu im da popune aplikacije.

Poseta gradu pobratimu îkagu odloèna Kao posledica te{ke politi~ke situacije u Beogradu, \ilas je odlu~io da odloì planiranu posetu “gradu pobratimu” îkagu; zamenik gradona~elnika }e oti}i umesto wega. On se nadao da }e biti u mogu}nosti da pomeri put za bilo kada posle juna. Jedan od razloga zbog kojih nije mogao da ode jeste ~iwenica da ima jako malo osobqa na koje moè da se osloni; od wegovih deset najbliìh qudi, pet su iz redova koalicionih partnera, a trojicu su mu izabrali drugi iz Demokratske stranke – samo dvojica su qudi koje zna i kojima veruje. “Kada bih oti{ao na sedam dana, ko zna u {ta bih se vratio”, kaè. Biografski podaci Dragan \ilas (nije u rodu sa Titovim savetnikom istog imena) ro|en je u Beogradu 1967, a diplomirao je na Ma{inskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je jedan od osniva~a Radija B92, jednog od prvih medija koji se suprotstavio Milo{evi}evom reìmu, i predvodio je studentske demonstracije protiv reìma 1991-92. Tokom kasnih devedesetih, \ilas je ostvario uspe{nu karijeru u marketingu, kao suvlasnik jedne od vode}ih marketin{kih agencija Multikom. Sada ima vlasni~ki udeo u nekoliko velikih marketin{kih firmi. Wegovu poslovnu spretnost kritikuju populisti~ki protivnici, koji ga nazivaju tajkunom, a hvale saveznici, kao dokaz da je on neko ko moè da re{ava probleme iz stvarnog ìvota. \ilas se u~lanio u Demokratsku stranku 2004. godine, posle ~ega je ubrzo pobedio i na izborima za ~lanstvo u Izvr{nom odboru. Godine 2006, izabran je za predsednika gradskog odbora DS-a. \ilas je rukovodio Nacionalnim investicionim planom, glavnim programom za razvoj Srbije, od 2007. do 2008. Izabran je za gradona~elnika Beograda na sednici Skup{tine grada Beograda 19. avgusta 2008. \ilas je tako|e jedan od osniva~a i potpredsednik humanitarne organizacije “Na{a Srbija”, koja obezbe|uje pomo} ratnim siro~i}ima. Razveden od {efice vladine kancelarije za evropske integracije Milice Delevi}, sa kojom je i daqe politi~ki povezan. \ilas ima dve }erke i odli~no govori engleski. Komentar Kada je \ilas preuzeo funkciju pro{le jeseni, nije bilo jasno da li }e uspeti da izvede transformaciju iz privatnog sektora u lokalnu 883

vlast, ili }e postati frustriran zbog birokratije i vratiti se svojim (vrlo unosnim) poslovima. Sada izgleda jasno da }e \ilas ostati do kraja mandata. Iako jo{ nije uspeo da navede gradsku vlast da radi onako kako bi on èleo, pokazao je vidqive rezultate i uìva podr{ku naroda. Ako bude mogao uspe{no da se kre}e kroz minsko poqe javne korupcije, wegov mandat moè da donese korist gra|anima Beograda, a wemu da otvori vrata da se kandiduje za mesto premijera. Manter

CCLXXVI Referenca: 09BELGRADE366 Wikileaks id: #204444 Tema: Lokalne vlasti u regionu Sanyaka ose}aju ekonomski pritisak Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 28. april 2009. u 11.39 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/04/09BELGRADE366.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Op{tinske vlasti u Sanyaku, jugozapadnom, prete`no muslimanskom regionu Srbije, suo~avaju se sa mawkom u buyetu, ekonomskim potresima i pretwom politi~ke nestabilnosti, dok se kriza u Srbiji zahuktava. Gradona~elnik Novog Pazara \erlek suo~en je sa rastu}om opozicijom u sopstvenoj partiji, dok sprovodi nepopularne mere kako bi se suo~io sa razornim op{tinskim dugovima. Grad Tutin nastavqa da propada zbog nemara, dok opozicija u Priboju aktivno spletkari kako bi oborila lokalnu vladaju}u koaliciju, a lokalni lideri u Novoj Varo{i bore se da ponovo uspostave stabilnu vladu. Predlog srpske vlade da sredstva koja ispla}uje op{tinskim vlastima (tzv. nov~ani “transferi” – prim. prev.) umawi za tre}inu èstoko }e pogoditi Sanyak i pove}ati rizik od izbijawa socijalnih nemira. Gradona~elnik Novog Pazara je istro{en, ali pribran Gradona~elnik Novog Pazara Mirsad \erlek, iz Sanya~ke demokratske partije (SDP), suo~ava se sa nezadovoqstvom unutar sopstvene partije, ali zvu~i samouvereno kada tvrdi da polako napreduje ka postavqawu op{tine na zdrave finansijske noge. Priznaju}i da je u posledwe vreme bio pod velikim pritiskom (i pokazuju}i nam ruku, ote~enu od stresa, kao dokaz), \erlek nam je 8. aprila rekao da je postigao dogovor sa ministrom ekonomije Dinki}em da se tokom narednih nekoliko meseci razre{i status zemqi{ta oko dràvnog preduze}a “Ra{ka”. Dodao je 884

da mere smawewa dràvne administracije i plate, mada su sjajna prilika za opoziciju, ne prete da ugroze stabilnost wegove vlade. \erlek, koga sve vi{e kritikuju zbog toga {to nije uspeo da raspodeli vlast, priznaje da su se neki u wegovoj partiji protivili wegovom na~inu vo|ewa, ali je te primedbe pripisao ukidawu nov~anih povlastica, koje su uìvali wegovi kriti~ari, u sklopu \erlekovih nastojawa da re{i pitawe gradskog duga od 17 miliona dolara. (Privatno, \erlekov pomo}nik nam je rekao da se samo 15 do 20 odsto ~lanova SDP protivi \erlekovoj politici, {to je broj za koji tvrdi da nije neuobi~ajen za prilike u SDP.) \erlek kaè da je rivalska sanya~ka Stranka demokratske akcije (SDA) odbila ruku koju im je pruìo, ali da se lokalni ~elnik Srpske radikalne stranke (SRS) za Novi Pazar, predsednik skup{tine Milan Veselinovi}, pokazao “iznena|uju}e normalan i konstruktivan”, mada Veselinovi} javno nastavqa da podràva ha{kog optuènika i lidera SRS Vojislava [e{eqa. Komentari{u}i neprestani sukob izme|u dve suprotstavqene islamske zajednice, koje je on po~etkom godine poku{ao da izmiri, \erlek kaè da je shvatio da su poku{aji pomirewa beznade`ni i da su i poku{aji turskog ambasadora da ujedini dve strane bili “ogromna gre{ka”, jer su sukobqenim muftijama poklonili previ{e pa`we. (Tuski ambasador Umar je po~etkom aprila odvojeno ugostio suparnike, muftiju Zukorli}a i reisa Zilki}a u Beogradu. Zukorli} i Zilki} su na kraju potpisali zajedni~ku izjavu, u kojoj su se sloìli da }e izbegavati nasiqe i raditi na mirnom prevazilaèwu me|usobnih razlika.) Me|unarodnoj zajednici bilo bi boqe da “prosto zaboravi na wih” i usredsredi se na dijalog i podr{ku lokalnim vlastima, kaè \erlek.

Tutin u depresiji i izolaciji Tutin, mala, siroma{na varo{ blizu granice Srbije sa Crnom Gorom, i daqe je politi~ki stabilan, uprkos tome {to je sve vi{e izolovan u odnosu na ostatak Srbije. ^vrsto u{an~en, sa apsolutnom ve}inom u lokalnoj skup{tini, gradona~elnik Tutina Bajo Gegi} (SDA) nam je rekao da je wegova varo{ posledwa na podru~ju Sanyaka u kojoj bi se mogla o~ekivati politi~ka nestabilnost i da bi bi bilo kakva nestabilnost mogla da bude samo orkestrirana i podstaknuta “odozgo”. Isti~u}i da ~ak 70 odsto op{tinskog buyeta zavisi od isplata iz Beograda, i da bi se umawewe dràvnih fondova, makar i za 1 odsto, zna~ajno i {tetno odrazilo na slu`be koje su u nadle`nosti grada, Gegi} kaè da Vlada Srbije zanemaruje brojne probleme sa kojima se suo~ava Tutin, kao {to su nedostatak pija}e vode i neasfaltirani putevi, i da se Nacionalni investicioni plan uop{te ne bavi tim problemima. Samo je turska humanitarna agencija “Tika” pokazala spremnost da pomogne gradu, mada Gegi} nije siguran da }e oni mo}i da ispune ono {to su naumili. (Koli885

ko smo razumeli, Vlada Srbije do sada nije bila voqna da “Tiki” izda dozvolu za rad.) Gegi} kaè da je saradwa sa gradovima Sanyaka minimalna i krivi me|unarodnu zajednicu za to {to se usredsredila samo na Novi Pazar (na ~ijem je ~elu \erlek, iz rivalske SDP). Yeneta Agovi}, predsednica tutinske NVO “Impuls”, rekla nam je da Tutin danas podse}a na Srbiju iz vremena Milo{evi}a: nedodirqiva jednopartijska vlast, odsustvo razumnih politi~kih alternativa, kontrola lokalnih medija od strane SDA, kontrola gra|ana preko verskih velikodostojnika i prevlast mafija{kih tajkuna u lokalnoj ekonomiji. Agovi} kaè da je podela na dve islamske zajednice dovela do stvarawa dva uporedna dru{tva u Tutinu, koja dele stanovni{tvo u politi~kom, dru{tvenom, pa i porodi~nom ìvotu.

Opozicija izaziva vlast u Priboju Pogor{ane ekonomskih okolnosti i nekonstruktivno dràwe vlasti, koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS), ohrabrile su opozicione stranke u Priboju da izazovu op{tinsku vlast. (Vladaju}u koaliciju SNS-DSS-NS-SDA prvobitno su podràvala ~etiri glasa koalicije socijalista i penzionera (SPS-PUPS), ali opoziciji, predvo|enoj Demokratskom strankom (DS) i daqe nedostaju dva glasa da bi oformila ve}inu sa SPS-PUPS.) Predsednik lokalne SPS Svetomir Gordi} rekao nam je da namerava da “uni{ti sada{wu vlast”, i da ~eka na odobrewe i pomo} iz rukovodstva SPS u Beogradu kako bi stupio u akciju. Gordi} osu|uje lokalnu vlast zbog toga {to nema nikakav plan razvoja i zbog nesrazmerno velikih plata za gradske zvani~nike. On je tako|e ukorio jednog zvani~nika lokalne vlade, koji je ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a nazvao “najgorim kriminalcem u istoriji Srbije”. Gordi} tvrdi da je taj komentar razlog za to {to Priboj nije dobio nijedan fond iz Nacionalnog investicionog plana, iako je podneo 20 projekata na razmatrawe. [ef lokalne DS Milenko Mili}evi} slaè se sa Gordi}evom ocenom da je smena lokalne vlasti jedino re{ewe koje vodi obnavqawu ekonomskog napretka Priboja. Mili}evi} prime}uje da je oko 50 odsto op{tinskog buyeta Priboj dobio iz transfera prihoda, a za to {to je Priboj, po zakonu o samoupravi iz 2007, izgubio status “nerazvijene op{tine”, kaè da je bilo kontraproduktivno. Ekonomska kriza nije zahvatila samo Priboj, dodaje Mili}evi}, ali kaè da bi SNS i SRS mogle da iskoriste nesigurnost bira~a u politi~ke svrhe. Gradona~elnik Nove Varo{i tvrdi da je stawe stabilno U Novoj Varo{i, gradi}u sredwe veli~ine sme{tenom u centralnom delu Sanyaka, ~elnici vladaju}e koalicije, koju predvodi DS, na886

gla{avaju da je situacija stabilna i nastoje da minimalizuju politi~ke rizike proiza{le iz ekonomske krize. (Vlada je po~etkom marta izgubila ve}inu od jednog glasa razlike, koju je do tada imala, kada je jedan ~lan DS pri{ao opoziciji; koalicija oko DS vratila se na vlast kada je zamenila tog odbeglog ~lana DS, krajem marta.) Gradona~elnik Nove Varo{i Slavi{a Puri} (DS) kaè nam da je potpuno uveren u stabilnost sada{we vlasti, po{to je stranka re{ila pitawe disidenta iz DS. Branislav Dilpari} iz SPS, biv{i gradona~elnik a sada{wi predsednik skup{tine, rekao nam je da je nedavna kriza u vladi doprinela homogenizaciji vladaju}e koalicije, “koja je stabilnija nego ikada”. Puri} kaè da ekonomska kriza ne}e potkopati politi~ku stabilnost u Novoj Varo{i, ali priznaje da }e umawewe sredstava koja ispla}uje dràva (na koje trenutno odlazi tre}ina gradskih prihoda), predstavqati izazov za gradsku sposobnost da funkcioni{e. Puri} kaè da je on lepo sara|ivao sa gradona~elnicima Prijepoqa i Priboja, pripadnicima SNS, ali kaè da, zbog mawka lokalnih stru~waka i lo{e koordinacije, ambiciozni projekti od kojih bi koristi imao ceo region nisu bili dovoqno jasno iskazani i artikulisani.

Komentar Zbog kombinacije pogor{anih ekonomskih okolnosti, primetnog zanemarivawa od strane Beograda, èstokog rivaliteta izme|u SDA i SDP i podele me|u muslimanima, Sanyak }e biti posebno rawiv i sklon socijalnim neredima usled daqeg pogor{awa srpske ekonomije. Zbog toga {to se ve}ina op{tinskih buyeta prete`no oslawa na nov~ane transfere iz Beograda, najavqena umawewa tih transfera bi}e bolna za lokalne buyete, a naro~ito za prezaduèni Novi Pazar (koji 35 odsto svog op{tinskog buyeta popuwava tim transferima). Mada ne predvi|amo novo bu|ewe politi~ke radikalizacije, rastu}e te{ko}e lako bi mogle da dovedu do socijalnih nemira i protesta, koji }e na duì rok potkopati politi~ku stabilnost u Sanyaku. Manter

CCLXXVII Referenca: 09BELGRADE380 Wikileaks id: #205042 Tema: Op{tinske vlade pod politi~kim i ekonomskim pritiskom Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 30. april 2009. u 17.37 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu 887


Rezime Nedavna serija promena u lokalnoj vlasti nagla{ava krhkost ne ba{ potpuno podeqenih koalicija na nivou lokalne vlasti, kao i napore SPS i DS da iskoriste ove podele za politi~ku dobit. Promene u vladama Kraqeva, Leskovca i Nove Varo{i, kao i trenutna nestabilnost koalicije u â~ku i Priboju, mawe su posledica ekonomskih pritisaka, a vi{e politi~kog optimizma. Op{tine sa stabilnom koalicionom ve}inom ose}aju pritisak ekonomske krize, budu}i da se suo~avaju sa narastaju}om nezaposleno{}u i o~ekivanim smawewima finansijske podr{ke od strane Beograda. Mi{qewa lokalnih lidera su me{ovita u vezi izgleda za ponovno ja~awe Srpske radikalne stranke (SRS), Srpske napredne stranke (SNS) i drugih nacionalisti~kih stranaka. Pogor{avawe lokalne fiskalne pozicije op{tina, u najmawu ruku, potkopa}e jedinstvo i efikasnost lokalne vlasti. Koaliciona nestabilnost u gradovima sredwe veli~ine Pored dobro poznatog zastoja u lokalnim vladama u beogradskim op{tinama Zemun i Vo`dovac, nekoliko gradova sredwe veli~ine tako|e je iskusilo politi~ku nestabilnost tokom posledwih nekoliko meseci. U Kraqevu, srpskom gradu sredwe veli~ine, nakon vi{emese~ne blokade lokalne skup{tine koju su predvodili odbornici DS i koalicije SRS-DSS-NS-SPS-PUPS, pala je “blokada” posledwih dana februara, kada su SPS-PUPS i DSS formirali novu koaliciju na ~elu sa DS. U Leskovcu, srpskom gradu sredwe veli~ine, blokada skup{tine dovela je do sli~nih rezultata 19. marta, kada je SPS napustila koaliciju na ~elu sa SRS, da bi formirala novu vladu sa DS, G17 plus i NS. U Novoj Varo{i, malom gradu u Sanyaku, jedan odbornik DS, prvih dana marta razi{ao se sa svojom partijom i privremeno pristao uz SRS radi formirawa vladaju}e koalicije. Kada je taj odbornik smewen, posledwih dana marta, vladaju}a koalicija na ~elu sa DS vratila se na vlast. Drugi gradovi sredwe veli~ine iskusili su koalicionu nestabilnost, koja nije dovela do promena u wihovim vladaju}im koalicijama. U Kru{evcu, gradu u centralnoj Srbiji, koalicija SRS-DSS-SPS skoro se raspala sredinom marta, kada su odbornici SRS bili ume{ani u zloupotrebu javnih sredstava. U obli`wem â~ku, rad lokalne skup{tine bio je blokiran jer su ~lanovi SPS iz vladaju}e koalicije petnaest dana pregovarali sa opozicionom DS, pre no {to su odlu~ili da ne promene dotada{wu poziciju. Predstavnici SPS u â~ku rekli su nam 20. marta da trenutno nisu zainteresovani da napuste vladaju}u koaliciju, ali o~igledno nisu iskqu~ili tu mogu}nost za ubudu888

}e. (SPS ima devet glasova u vladaju}oj koaliciji, koja ima ve}inu sa tri glasa razlike). Kasnije, tokom marta, lokalna {tampa izvestila je da je komitet DS iz â~ka otpo~eo pregovore sa NS (iz ~ijih je redova gradona~elnik) kako bi raspravili mogu}nost zamene SRS i DSS sa DS i SPO u vladaju}oj koaliciji. Lideri SPS i DS u â~ku rekli su nam da je lo{e upravqawe javnim preduze}ima kqu~an motiv za smenu lokalne vlade.

Tanke margine mame SPS i DS SPS i DS su iskoristili tanku ve}inu da oslabe i destabilizuju vladaju}e koalicije u mestima koja nisu pod wihovom kontrolom. U Kraqevu, ~etvoro odbornika SPS-PUPS napustili su vladaju}u NS-SRSDSS koaliciju da bi se pridruìli DS i jednoj lokalnoj partiji iz Kraqeva, radi formirawa vladaju}e koalicije sa ve}inom od jednog glasa. U Leskovcu, SPS i DSS su napustili vladaju}u koaliciju sa ve}inom od dva glasa, da bi se prikqu~ili DS i G17 plus radi formirawa koalicije sa ve}inom od 4 glasa. U Priboju, gradu sredwe veli~ine u sanya~kom regionu Srbije, lokalni glave{ina SPS Svetomir Gordi} rekao nam je da aktivno nastoji da smeni lokalnu vladaju}u koaliciju i da ~eka na odgovor iz Beograda. êlnik lokalnog odbora DS, Milenko Mili}evi} rekao nam je da wegova partija podràva tu ideju. (SPS-PUPS koalicija u Priboju sa svoja ~etiri glasa ne bi bila dovoqna da eventualnoj koaliciji sa DS na ~elu obezbedi ve}inu). Op{tine ose}aju ekonomsku napetost êlnici op{tina, koji ve} ose}aju pritisak ekonomske krize, glasno izraàvaju nezadovoqstvo time {to im Beograd ne pruà odgovaraju}u podr{ku. Zoran Jakovqevi} (DS), gradona~elnik Vaqeva, grada sredwe veli~ine, rekao nam je da se u Vaqevu pove}ava nezaposlenost, ali da strani i doma}i investitori (prvenstveno Maksi, lanac maloprodaja Miroslava Mi{kovi}a) i daqe planiraju da investicije isprate do kraja. Jovan Markovi} (DS), gradona~elnik Uìca, grada sredwe veli~ine na zapadu Srbije, rekao je da je ekonomska kriza ve} smawila wegov gradski buyet za 30%, a da se sprema i na dodatne redukcije. Gradona~elnik Kragujevca, velikog grada u centralnoj Srbiji, Veroqub Stevanovi}, àlio nam se da je Beograd smawio buyet wegovog grada za 20% tokom protekle godine, dok je istovremeno pove}ao op{tinske buyete Ni{a i Novog Sada. (Stevanovi} planira da osnuje novu partiju desnog centra u maju, “Zajedno za [umadiju”, koja }e se zalagati za decentralizaciju finansijske i politi~ke vlasti u centralnoj Srbiji). Svaki od ovih gradona~elnika tako|e nam je izrazio nezadovoqstvo time {to Nacionalni investicioni plan ne pruà adekvatnu podr{ku pro889

jektima koje su predloìli, a koji bi najboqe odgovarali potrebama wihovih gradova. Uprkos narastaju}im ekonomskim pritiscima, mnogi lokalni lideri koje smo upoznali ne veruju da }e kriza dovesti do ponovnog uspona nacionalisti~kih partija. Markovi} nam je rekao da veruje da SRS i SNS u wegovom regionu nemaju partijsku infrastrukturu za sprovo|ewe ozbiqne kampawe. Na{i sagovornici iz DS i SPS preneli su sli~nu poruku, dodaju}i da ni SRS, ni SPS, nisu razvili alternativnu poruku koja bi odjeknula me|u glasa~ima u â~ku. Me|utim, kod wihovih tradicionalnih bira~a, podr{ka SRS i SNS ostaje sna`na. Po Stevanovi}u i SRS i SNS su “nereformisane, ne-zapadwa~ke stranke”, koje }e ja~ati sa pogor{avawem ekonomske krize.

Ekonomske dotacije donose stabilnost Uprkos tmurnoj slici u ve}em delu Srbije, lokalni lideri u op{tinama sa prirodnim resursima i dobrim upravqawem veruju da mogu da napreduju. Milan Stamatovi} (DSS), gradona~elnik âjetine, op{tine u zapadnoj Srbiji koja obuhvata i turisti~ki rezervat Zlatibor, rekao nam je da wegova op{tina ima politi~ku stabilnost od 2000. godine (sa velikom DSS ve}inom) i da o~ekuje dobru saradwu sa NVO, a da }e strani investitori nastaviti da ulaù uprkos pogor{awu situacije. Iako je traìo ve}u podr{ku od strane Beograda da izgradi autoputeve i aerodromski prilaz Zlatiboru, Stamatovi} je izrazio optimizam da }e wegova administracija uspeti da kreira svoje sopstvene {anse, potpomaù}i obrazovawe u oblasti dobrog poslovawa, uz komentar da su “studijska putovawa (u Evropu) efektivnija od novca iz Beograda”. (Ovaj preduzimqiv stav je upadqivo jedinstven me|u gradona~elnicima sa kojima smo razgovarali). Mirjana Avakumovi} (DS), gradona~elnik Ariqa, malog grada u zapadnoj Srbiji, rekla nam je da je 1200 preduzetnika iz wene op{tine (koji se uglavnom bave malinarstvom) spremno da prebrodi smawenu potra`wu iz inostranstva, ali da o~ekuje samo “minimalnu nezaposlenost” u narednoj godini. @alila se da druge op{tine dobijaju nesrazmerno ve}e delove prihoda zbog politi~kih veza, ali nam je rekla i da }e ekonomska kriza minimalno pogoditi privrednu bazu Ariqa, koja se sastoji od malih preduzetnika. Komentar Op{tine u Srbiji suo~i}e se sa narastaju}im ekonomskim pritiscima u mesecima koji dolaze, kako Beograd bude napredovao u sprovo|ewu planova za smawewe prenosa sredstava iz buyeta lokalnim vladama. Me|utim, nedavni prevrati u lokalnim vladama nisu bili direktno vezani za ekonomska pitawa, ve} pre za ambicije SPS i DS da iskoriste tesnu ve}inu i dobiju vlast. Do danas, odnosi koji se razvijaju izme890

|u DS i SPS na nacionalnom nivou, izgleda da nisu u direktnoj vezi sa promenama u lokalnoj vlasti, budu}i da nismo videli ni{ta {to ukazuje da partijski lideri iz Beograda upravqaju ovim lokalnim manevrima. Iako }e koalicije na nivou lokalne vlasti koje odgovaraju sastavu nacionalne vlade verovatno imati koristi od veza koje ostvaruju kroz partijske kanale, finansijska pomo} svim op{tinama }e, bez obzira na to, bivati sve oskudnija. Kome{awe u lokalnoj vlasti je do sada bilo ograni~eno – pogodilo je samo 8 od 161 op{tine – a do koje }e se mere ra{iriti, zavisi}e i od brojnosti, kao i od motivacije lokalnih opozicionih blokova da se bore za vlast usred ekonomskih izazova, za koje ne postoji nikakvo politi~ki popularno re{ewe. Manter

CCLXXVIII Referenca: 09BELGRADE383 Wikileaks id: #202051 Tema: Usvojen rebalans buyeta za 2009. godinu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 30. april 2009. u 18.02 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/04/09BELGRADE383.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Skup{tina Srbije usvojila je 29. aprila rebalansirani buyet za 2009. godinu. Rebalans, kao odraz sve nepovoqnije ekonomske situacije, jeste prilago|avawe prihodima i potro{wi za 2009, koji su niì od pretpostavqanih, usled podba~aja vlade u sakupqawu prihoda. Deficit vlade pove}ao se sa 1,5 na 2,3 odsto BDP, dok se konsolidovani deficit popeo na 3 odsto BDP. Najve}a prepreka usvajawu rebalansa bio je zahtev Saveza vojvo|anskih Ma|ara da se pove}aju fondovi nameweni Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Ministarka finansija Dragutinovi} predstavila je buyet kao sredstvo da se ublaè posledice recesije, izazvane globalnom krizom. Opozicione partije odbacile su rebalans kao “nerealan i neodrìv”. Rebalans buyeta zadovoqio je merila MMF-a, ali vlada }e se susresti sa te{ko}ama u poku{aju da odrì svoje obe}awe o smawenoj potro{wi. Rebalans buyeta: tro{kovi i podba~aj u prihodima Skup{tina Srbije usvojila je 29. aprila rebalansirani buyet za 2009. i niz prate}ih zakona, tesnom ve}inom od 127 glasova (buyetu je bila potrebna podr{ka polovine od 250 parlamentaraca da bi bio usvojen). Rebalans odraàva vladino prihvatawe realnosti da }e Srbija to891

kom 2009. biti u recesiji, usled globalne krize. Rebalansirawe buyeta umawilo je i prihode i potro{wu, prema revidiranim projekcijama BDP za 2009 – pad od 2 odsto, umesto prethodnog rasta od 3,5 odsto. Projekcija prihoda pala je za sedam procenata, na devet milijardi dolara, dok je potro{wa umawena za ~etiri odsto, na oko 10 milijardi dolara, {to je rupu u buyetu pove}alo za 41 odsto, na okvirno jednu milijardu dolara. Projekcija godi{we inflacije za 2009. pove}ala se sa osam na 10 procenata.

Opozicija: rebalans je nerealan, previ{e optimisti~an Ministarka finansija Dragutinovi} predstavila je buyet kao “jedno od sredstava za ublaàvawe recesije izazvane svetskom ekonomskom krizom” i rekla da je vlada poku{ala da umawi administrativne tro{kove, pospe{i proizvodwu i infrastrukturne projekte i o~uva ìvotni standard najsiroma{nijih Srba. Iako je opozicija podnela 720 amandmana na paket mera za rebalans, prema novom pravilniku o radu, usvojenom u februaru, Skup{tina je ipak bila u stawu da usvoji ceo paket za mawe od nedequ dana. Opozicione stranke kritikovale su rebalans. Poslanici Liberalno-demokratske partije (LDP) tvrdili su da }e on prebaciti teret krize na sredwu klasu. êdomir Jovanovi} (LDP) kritikovao je vladinu sveukupnu ekonomsku politiku, tvrde}i da bi LDP “mogao da obori vladu i izazove izbore, ali posle toga bi nas ~ekala jo{ ve}a rupa u buyetu”. Jovanovi} je zahtevao ~e{}e konsultacije sa opozicijom. Nenad Popovi}, iz Demokratske stranke Srbije (DSS), koju predvodi biv{i premijer Vojislav Ko{tunica, rekao je da je buyet “napravqen od strane MMF-a”, da vlasti {ire nerealni optimizam, i da }e na jesen situacija postati katastrofalna. Zoran [ami (DSS) àlio se na to {to je smawen buyet za obrazovawe i zbog toga {to su fondovi za Koridor 10 (regionalni autoput) sa 69 miliona dolara, koliko je bilo planirano u izvornom buyetu za 2009, sase~eni na nulu. (Srbija sada koristi kredite kako bi finansirala Koridor 10.) Lider Srpske napredne stranke (SNS), Tomislav Nikoli} tvrdio je da su mere nerealne, a wegova partijska koleginica Jorgovanka Tabakovi} kritikovala je deficit i dodatne pozajmice u buyetu. Kqu~ni problem – buyet Vojvodine Zanimqivo je da je najve}i izazov u usvajawu buyeta bila pozicija ~etiri poslanika Saveza vojvo|anskih Ma|ara (SVM), koji su ~lanovi vladaju}e koalicije. SVM je rekao da ne}e podràti buyet ukoliko vlada ne izdvoji za Vojvodinu 7 odsto, kako je precizirano u Ustavu Srbije, umesto 5,7 odsto. U pripremi za glasawe, premijer Mirko Cvetkovi} po892

stigao je dogovor sa Bojanom Pajti}em, predsednikom Izvr{nog ve}a Vojvodine, da se prenesu dodatna sredstva. Na tele-konferencijskoj sednici, ~lanovi vlade odobrili su dogovor po kojem je izdvojeno dodatnih 90,3 miliona dolara, ~ime se stiglo da cifre od sedam odsto sat vremena pre po~etka glasawa.

Komentar Urgentno usvajawe revidiranog buyeta za 2009. bilo je neophodno da bi se obezbedila podr{ka MMF-ovog Borda za novi “stend baj” aran`man sa Srbijom u vrednosti od ~etiri milijarde dolara, koji je zakazan za 11. maj. Ovaj revidirani buyet kupio je vlastima vreme da se prilagode ekonomskoj krizi i da u inostranstvu potraè dodatno finansirawe, ali zato moè mnogo da ih ko{ta u socijalnom i politi~kom smislu. Dok }e vlada mo`da biti u stawu da koristi me|unarodne kredite za kqu~ne infrastrukturne projekte kao {to je Koridor 10, zadr{ke u potro{wi }e je verovatno spre~iti da zadovoqi zahteve za pove}anom socijalnom potro{wom, ograni~iti joj sposobnost da pospe{uje ekonomiju i spasava posrnule privrednike i naterati je na otpu{tawa osobqa vlade, {to }e sve voditi ka poja~awu javnog nezadovoqstva. Manter

CCLXXIX Referenca: 09BELGRADE399; Wikileaks id #205790 Tema: Srpska vlada lovi Mladi}a Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 6. maj 2009. u 17.31 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/05/09BELGRADE399.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 10. decembra 2010. u 00.47; izmeweno u ~etvrtak, 8. septembra 2011. u 13.29

Rezime Srpska vlada nastavqa da javno nagla{ava svoje poku{aje da uhapsi Ratka Mladi}a, optuènog za ratne zlo~ine, a srpski zvani~nici zaduèni za saradwu sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) privatno nam govore da sada{wa vlada jeste predusretqiva prema wihovom radu. [ef beogradske kancelarije MKTJ-a, koji prisustvuje operativnim dogovorima, slaè se da Srbija èstoko traga za Mladi}em i da pruà na uvid sva dokumenta koja se od we traè, kao i da pomaè oko svedoka kada je potrebno, za razliku od prethodne vlade. Srbija tako|e nastavqa da progoni slu~ajeve ratnih zlo~ina na do893

ma}im sudovima, a sud za ratne zlo~ine nedavno je doneo presude i odredio kazne u dva budno pra}ena procesa. Sada{wa vlada jasno ho}e da prona|e Mladi}a, {to je preduslov za napredak u evropskim integracijama i ka srpskoj budu}nosti.

Potraga za Mladi}em Sa predstoje}om posetom glavnog tuìoca MKTJ-a Serà Bramerca, glavno pitawe u vezi sa saradwom Srbije sa MKTJ i kqu~ za dizawe holandske blokade sa zamrznutog Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) izme|u EU i Srbije – jeste da li Srbija ~ini sve {to je u wenoj mo}i da prona|e preostala dva ha{ka optuènika, naro~ito vojnog lidera bosanskih Srba iz ratnih vremena Ratka Mladi}a. Vladini slu`benici nastavqaju da u javnim istupima tvrde da ~ine sve {to mogu da prona|u Mladi}a i drugog ha{kog optuènika, Gorana Hayi}a. [ef policijske jedinice za istraìvawe ratnih zlo~ina Aleksandar Kosti} rekao je 5. maja predstavnici ameri~ke kancelarije za pitawa ratnih zlo~ina Yuli Vibul-Yons, koja je bila u poseti, da sada{wa vlada ima voqu da prona|e begunce, ali je pro{lo toliko vremena da ih je te{ko locirati. Tako|e je rekao da nema informacija koje bi nagove{tavale da je Mladi} u Srbiji, ali ni onih koje bi nagove{tavale da je negde drugde. Policija nastavqa da prati tragove, ukqu~uju}i tu i nadzor poznatih saradnika i ~lanova porodice. Regionalna podela obave{tajnih podataka bila je od koristi i dovela je do hap{ewa Stojana @upqanina i Radovana Karayi}a, rekao je Kosti}. Direktor beogradske kancelarije MKTJ-a Dejan Mihov rekao nam je 5. maja da veruje da je potraga za Mladi}em vrlo aktivna. Sada{wa vlada pomaè MKTJ, {to je “velika promena u odnosu na pro{lost.” Rekao je da Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i Vojno-bezbednosna agencija (VBA) sada dobro sara|uju, me|usobno se pomaù}i u poku{ajima. Mihov je rekao da je u svojstvu posmatra~a prisustvovao nedeqnim sastancima Akcionog tima i da dobija detaqne operativne informacije i planove koji se ti~u potrage za obojicom begunaca. Mihov je rekao da sastanke Akcionog tima, kojima zvani~no predsedavaju predsednik Nacionalnog ve}a za saradwu sa Ha{kim tribunalom, Rasim Qaji} i tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}, u stvari vodi {ef predsedni~kog kabineta i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Miki Raki}, {to on vidi kao jak nagove{taj da je potraga za Mladi}em li~ni prioritet predsednika Tadi}a. Mihov je rekao da je Raki} pruìo identi~nu informaciju Bramercu prilikom svake wegove posete i tako|e je od Bramerca traìo pomo} u pridobijawu odre|ene obave{tajne podr{ke. Mihov je naglasio da bi vladi dobro do{la svaka dodatna obave{tajna pomo} koju bi SAD mogle da pruè. Rekao je da je impresioniran ~iwenicom da Akcioni tim podjednako sna`no poku{ava da prona|e 894

Hayi}a, iako bi politi~ka dobit od wegovog hap{ewa za Srbiju bila mnogo mawa nego od hap{ewa Mladi}a.

Tehni~ka saradwa sa MKTJ Srpska tehni~ka saradwa sa MKTJ-om, iako nije na udaru javnosti, tako|e je veoma va`na. Direktor Ve}a za saradwu sa MKTJ-om Du{an Igwatovi} rekao nam je 4. maja da je wegova kancelarija odobrila svim advokatima MKTJ-a i advokatima odbrane zahteve za pristupom arhivama, predala sve sudske pozive svedocima, reagovala na sva pitawa za{tite svedoka koje je MKTJ prepoznao i odgovorila na vi{e od 98 odsto zahteva za dokumentacijom. Mihov je potvrdio da je tehni~ka saradwa blizu 100 odsto, bez ve}ih problema sa dokumentacijom, {to je napredak u odnosu na pro{lu vladu. Doma}a su|ewa Su|ewa pred doma}im sudovima za ratne zlo~ine tako|e su nastavqena, nedavnim presudama u dva va`na postupka. Tuìlac za ratne zlo~ine Vuk~evi} rekao nam je 5. maja da sada{wa vlada pruà mnogo vi{e podr{ke su|ewima za ratne zlo~ine pred doma}im sudovima. Dana 23. aprila sud je osudio ~etiri biv{a policajca za ubistva 50 Albanaca u Suvoj Reci na Kosovu, u martu 1999. godine. Dva optuèna su osu|ena na po 20 godina zatvora, jedan na 15 godina, a ~etvrti na 13 godina. Trojica optuènih, ukqu~uju}i i prvooptuènog, su oslobo|ena. Vuk~evi} nam je rekao da je zadovoqan {to je sud utvrdio da se zlo~in dogodio, ali da }e podneti àlbe na osloba|aju}e presude. Sud za ratne zlo~ine tako|e je 12. marta zavr{io sa ponovnim su|ewem za slu~aj Ov~ara (Vukovar), osudiv{i 13 pripadnika Teritorijalne odbrane Vukovara za mu~ewa i ubistva 200 hrvatskih ratnih zarobqenika koji su se bili predali, u novembru 1991. godine. Pet osoba je oslobo|eno, a jedan je dobio mnogo blaù kaznu u ponovnom procesu (6 godina, umesto prvobitnih 15), pa je portparol tuìla{tva za ratne zlo~ine objavio je da }e se tuìlac àliti i na ovu presudu i na one osloba|aju}e. Komentar Nasuprot pristupu prethodne vlade, sada{wa srpska vlada naporno radi na saradwi sa MKTJ-om. Optere}ewe doma}e politi~ke potrebe da se odblokira Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu i da se pribliì ~lanstvu u EU, o~igledno je glavni motivacioni faktor, kome je pogor{awe ekonomske situacije samo dodalo na va`nosti. Dok termin “puna saradwa” moè biti nejasan, va`no je da se prepoznaju napori sada{we vlade i da se ne dozvoli da teret pro{losti pokvari budu}nost Srbije. Manter 895

CCLXXX Referenca: 09BELGRADE511 Wikileaks id: #212045 Tema: Lokalni izbori oja~ali biv{e radikale, uzdrmali dràvne vlasti Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 15. jun 2009. u 6.43 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/06/09BELGRADE511.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Rezultati lokalnih izbora u dve beogradske op{tine, odrànih 7. juna, oja~ali su Srpsku naprednu stranku, koju predvode biv{i radikali Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, dok su u redovima Demokratske stranke (DS) i vladaju}e koalicije izazvali nesuglasice. Mada je SNS uspela da nanese snaàn udarac Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) u wenom upori{tu u Zemunu i mo`da nadja~a DS na Vo`dovcu, ni SNS ni DS nisu u situaciji ni u jednoj od ove dve op{tine da sastavqaju vladaju}u koaliciju sa svojim uobi~ajenim partnerima. Ishod svega je uàrena debata o izgledima za koaliciju DS-SNS, {to je uzdrmalo DS i vladaju}u koaliciju na dràvnom nivou. Iako rezultati lokalnih izbora nisu odraz generalnog glasa~kog raspoloèwa u Srbiji, pokazana izborna snaga SNS uzbunila je DS. Lokalni izbori u beogradskim op{tinama Lokalni izbori u beogradskim op{tinama Zemun i Vo`dovac, odràni 7. juna, zavr{eni su pobedom Srpske napredne stranke, koju predvode biv{i radikali Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, nad koalicijom oko Demokratske stranke i Srpskom radikalnom strankom. (Ponovqeni izbori bili su neophodni u Zemunu zbog toga {to je rascep SRS i SNS oborio lokalnu vlast, a na Vo`dovcu zato {to stranke nisu ni formirale vlast posle izbora u maju 2008.) U Zemunu, tradicionalnom upori{tu Srpske radikalne stranke, kona~ni rezultati pokazali su da je SNS osvojio skoro 34 odsto glasova, naspram 19 odsto koalicije Za evropski Zemun okupqene oko DS, iza ~ega slede SRS sa deset odsto, koalicija Socijalisti~ka partija Srbije-Ujediweni penzioneri Srbije-Jedinstvena Srbija (SPS-PUPS-JS) sa osam odsto, koalicija Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija-Narodna partija (DSS-NSNP) sa sedam procenata, i Lista za toleranciju Rasima Qaji}a sa preko dva odsto. Liberalno-demokratska partija (LDP) nije pre{la cenzus od pet odsto. Od ukupno 57 poslani~kih mesta, SNS je osvojila 23, dok }e koaliciji oko DS, radikalima, SPS-PUPS-JS i DSS-NS-NP redom pripasti 19, {est, ~etiri i ~etiri mandata. Kao partija mawina, 896

Qaji}eva Lista za toleranciju iskoristila je niì cenzus i zauze}e jedno mesto u Skup{tini op{tine Zemun. Izlaznost je bila mala, svega 35 odsto, prema lokalnoj izbornoj komisiji. Na Vo`dovcu, nezvani~ni rezultati pokazuju da je SNS za dlaku ispred koalicije Za evropski Vo`dovac, koju predvodi DS, sa 29,8 odsto prema 29,26, dok su koalicije DSS-NS-NP i SPS-PUPS-JS osvojile redom 12,3 odsto i 10,54 procenata. Srpska radikalna stranka je na Vo`dovcu bila peta sa 6,36 odsto, ispred LDP koja je jedva pre{la cenzus sa 5,41 odsto. Qaji}eva Lista za toleranciju osvojila je 3,31 odsto, {to je iznena|ewe, s obzirom na to da je on do sada bio politi~ki aktivan samo u Sanyaku. Od ukupno 56 poslani~kih mesta, SNS }e dràti 18, a DS najmawe 17. DSS-NS-NP, SPS-PUPS-JS, SRS i LDP ima}e redom po sedam, {est, tri i tri poslanika. Lista za toleranciju ima}e dva mesta. Izlaznost glasa~a bila je jedva 33 odsto. Tvrde}i da je bilo nepravilnosti, Op{tinska izborna komisija na Vo`dovcu objavila je 8. juna da }e glasawe biti ponovqeno na tri bira~ka mesta, zbog ~ega je SNS optuìla DS da ovom opstrukcijom u posledwi ~as poku{ava da izmeni raspodelu poslani~kih mandata, tako {to bi jedno mesto DSS-a pripalo SPS-u, ili bi jedno mesto SNS-a oti{lo DS-u.

Potresi u vladaju}oj koaliciji zbog SNS Pregovori o formirawu lokalnih vlasti mo`da }e se oduìti, a ve} imaju uticaj i na politiku na nacionalnom nivou, zato {to ni DS ni SNS izgleda da nisu u stawu da naprave ve}insku koaliciju sa svojim uobi~ajenim partnerima. U Zemunu, koaliciji SNS sa DSS-NS-NP i Qaji}evom listom, do ve}ine bi nedostajao jedan poslanik. (SRS odbija da u|e u koaliciju sa SNS.) Na Vo`dovcu, skupina oko DS bi sa svojim partnerima iz dràvne koalicije (ukqu~uju}i tu i LDP i Qaji}evu listu) tako|e mogla da bude uskra}ena za jednog poslanika, zavisno od ishoda spora oko jednog preostalog poslani~kog mesta. Naga|awa o DSSNS koaliciji istakla su rascep u DS izme|u onih koji podràvaju DSSNS saradwu na lokalnom nivou (navodno su to Tadi}ev savetnik Sr|an [aper i potpredsednik DS Du{an Petrovi}), i one koji se protive saradwi i radije su za nove lokalne izbore (beogradski gradona~elnik Dragan \ilas i ministar odbrane Dragan [utanovac). Predsednik G17 plus i ministar ekonomije Mla|an Dinki} je 9. juna zapretio da }e napustiti republi~ku vladu ako DS bude izabrao da formira lokalnu vlast sa SNS. (Napomena: ovo nije prvi put da Dinki} zbog politi~kih nesuglasica javno preti da }e da napusti vladu.) Kruè glasine da DS i SNS razmatraju i tre}u mogu}nost, u kojoj bi SNS oformila vlast u Zemunu sa koalicijom DSS-NS-NP, Qaji}evom listom i poslanicima JS, dok bi DS napravio vo`dova~ku vlast posle ponovnog glasawa na tri bira~ka mesta, na kojima }e, kako se o~ekuje, DS ili SPS dobiti jo{ jedno mesto. 897

Sada{wi predsednik op{tine Vo`dovac Goran Luka~evi} izjavio je medijima, na proslavi ruskog nacionalnog praznika 11. juna, da se nada da }e DS na kraju osvojiti taj jedan sporan mandat, {to bi im omogu}ilo da sastave proevropsku koaliciju. Rekao je da je, barem na Vo`dovcu, bilo kakav dogovor sa SNS “neprihvatqiv”. Prema Luka~evi}u, vo`dova~ki SNS sastoji se od nasilnika i narko-dilera, i dati vlast wima bilo bi “skandalozno”. On je rekao da to govori samo za vo`dova~ku SNS i da ne èli da komentari{e mogu}u saradwu sa SNS u drugim op{tinama. Luka~evi} je za poraz DS okrivio nedostatak podr{ke iz rukovodstva stranke. “Predsednici svih stranaka posetili su Vo`dovac, osim partnera u proevropskoj koaliciji”, rekao je. U odgovoru na novinarsku primedbu da je i beogradski gradona~elnik Dragan \ilas izrekao iste kritike, Luka~evi} je rekao: “âk i \ilas nas je posetio samo dva puta u toku kampawe”. Kao rezultat toga, rekao je, svako ko bi ikada glasao za SNS iza{ao je na birali{ta, dok su oni koji bi mo`da glasali za proevropsku koaliciju uglavnom ostali kod ku}e usled izbornog zasi}ewa i apatije. On je rekao da se nada novim izborima, na kojima bi se DS trgla i vi{e se angaòvala na privla~ewu glasa~a.

SNS i SPS osokoqeni rezultatima Pored svih zamerki koje imaju na ra~un ideologije SNS, oni koji se protive bilo kakvoj koaliciji sa Nikoli}evom strankom tako|e su alarmirani iznena|uju}e jakim nastupom SNS na wenom prvom izbornom ispitu. Nama su lokalni zvani~nici SNS iz Zemuna predvi|ali jo{ 5. juna da }e privu}i najmawe 60 odsto glasa~a Srpske radikalne stranke, kao i nove glasa~e iz drugih stranaka i mla|e generacije, tako {to }e usredsrediti kampawu na probleme svakodnevnog ìvota, kao {to su borba protiv droge, ~i{}ewe parkova i razvoj infrastrukture. Slab rezultat SRS u radikalskoj bazi pokazao je da je strategija SNS uspela. Dobar rezultat SNS na Vo`dovcu prevazi{ao je strana~ka o~ekivawa: nama su 5. juna zvani~nici vo`dova~ke SNS rekli da o~ekuju da }e biti neznatno iza DS. [ef beogradskog odbora SNS Neboj{a Stefanovi} primetio je da se u ~etvoro~lanom vo`dova~kom odboru SNS nalazi jedan biv{i ~lan SRS, kao i dva biv{a zvani~nika sredweg nivoa iz DSS i jedan iz G17 plus. Koalicija predvo|ena SPS-om tako|e je pro{la boqe nego {to se pretpostavqalo, dupliraju}i broj poslanika na Vo`dovcu i prvi put osvajaju}i mandate u Zemunu. Kona~ni rezultati prevazi{li su o~ekivawa {efa beogradskog odbora SPS Nikole Nikodijevi}a, koji nam je 5. juna rekao da wegova stranka o~ekuje da osvoji 5-8 odsto u obe op{tine. Nikodijevi} je izrazio zamerke, koje su nam tako|e izneli i zvani~nici SNS, na mawak pa`we koju im poklawaju mediji, kao i na to {to je DS navodno tro{kario op{tinske fondove da bi finansirao promotivne aktivnosti u posledwi ~as. Neki analiti~ari veruju da je pred898

sednik JS i gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi} Palma bio veliki adut SPS-ove liste, zato {to je u ruralnim krajevima Vo`dovca upotrebio svoj populisti~ki {arm i za vo`dova~ke stanovnike sponzorisao autobuske ture do Jagodine, kako bi uìvo iskusili plodove SPSovske politike.

Komentar Mada su izbori u Zemunu i na Vo`dovcu predstavqali zna~ajan poduhvat u razvoju SNS kao stranke, mi ne verujemo da rezultati pruàju pouzdanu sliku raspoloèwa srpskih glasa~a na nivou cele dràve. Zemun je poznat kao leglo nacionalisti~ko-populisti~kih ose}awa, {to ga je usmerilo ka SNS, dok je podeqenost Vo`dovca na urbane i ruralne celine pruìla ne{to uravnoteèniji, ali ipak nesavr{en uzorak raspoloèwa glasa~a. Po{to su nam zvani~nici SNS rekli da su oni spremni da formiraju vlast sa DS u obe op{tine, lopta je sada u dvori{tu DS. Ako Tadi}eva stranka nije u stawu da postigne sporazum sa SNS, bilo da idu u koaliciju, bilo da razmene jednu op{tinu za drugu, alternativa su novi izbori u roku od {est meseci. Takav ishod naneo bi ozbiqan udarac ugledu DS me|u frustriranim bira~ima, koji su ve} mesecima ~ekali da lokalna vlast bude formirana. Bra{

CCLXXXI Referenca: 09BELGRADE635 Wikileaks id: #215254 Tema: Srbija: Dinki} o politici i ekonomiji Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 6. jul 2009. u 13.26 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/07/09BELGRADE635.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Na sastanku sa nadle`nim odrànom 30. juna, zamenik premijera i ministar ekonomije Mla|an Dinki} pobunio se protiv neprekidnog medijskog lova na ve{tice usmerenog protiv wega, za koji kaè da predstavqa manipulaciju vladaju}e Demokratske stranke. Predsednik Tadi} mora da preduzme odlu~nu akciju i javno ga podrì, ina~e }e razmisliti o tome da napusti vladu, {to je pretwa koju je on izricao (i ispunio) nekoliko puta u pro{losti. Uprkos unutra{wim politi~kim razmiricama, Dinki} je optimista u pogledu toga da je Srbija pregrmela najgore u ekonomskoj krizi i nada se da }e MMF biti voqan da pomogne Srbiji u ovoj situaciji. 899

Krivi su mediji Na wihovom prvom sastanku, Mla|an Dinki}, lider G17 plus i zamenik premijera, rekao je nadle`nom da su ga medijski napadi nepravedno opisali kao najve}eg krivca za korupciju i sve {to ne vaqa u vladi. Dinki} je posebno okrivio tabloid “Kurir” za maltene neprekidne, dnevne optu`be na wegov ra~un. Takve klevete, kaè, morale bi da budu pravno gowene, ali nisu. On kaè da bi voleo da vidi stroìje medijske standarde za sve. Demokrate prave krivca od Dinki}a Dinki} je okrivio svoje koalicione partnere iz Demokratske stranke (DS) za napade, u kojima je, kako kaè, predstavqen kao “krivac za sve {to je lo{e u Srbiji”. Dinki} kaè da ga frustrira predsednik Boris Tadi} (DS), koji ga, kako kaè, nije javno za{titio od takvih napada. “Vlada mora da me za{titi”, rekao je Dinki}, prime}uju}i da je Tadi} odbranio lidera socijalista i jo{ jednog zamenika premijera Ivicu Da~i}a (SPS), ~ak i zamenika predsednika Napredne stranke (SNS) Aleksandra Vu~i}a, koji je u opoziciji. “Ako to ne urade, za{to bih ja uop{te u~estvovao u toj igri (u vladi)”, zapitao se Dinki} retori~ki. Oti{ao je ~ak i daqe, rekav{i da javna preduze}a finansiraju takve tabloide, kao {to je “Pravda”, “zato {to im je predsednik Tadi} naredio da tako rade”. On je uveravao nadle`nog da je “politi~ki i daqe u vladi”, ali da ovakva likvidacija ne~ije li~nosti nagla{ava “opasno razarawe moralnih normi”, {to on vi{e ne}e da toleri{e. Srpska ekonomija je stabilna, ali je vlada neodlu~na Dinki} kaè da je Srbija pregrmela najgore u teku}oj ekonomskoj krizi i da je, mada priznaje da je ekonomija trenutno u stagnaciji, on optimista u pogledu toga da }e se situacija popraviti do kraja godine. “Jednom kada se oporavi ostatak Evrope, oporavak }e uslediti i ovde”, kaè on. Dinki} je prisvojio zasluge za “ekonomski plan koji je spasao golu koù svima nama (u Srbiji)”, navode}i svoje napore da se stabilizuje doma}e trì{te rada, da se usredsredi na ulagawa u infrastrukturu, da se obezbede startni krediti za nove poslove, a veliki trgovci da se pritisnu da svojim doma}im snabdeva~ima pla}aju na vreme. Dinki} kaè da on zna {ta je sve potrebno da bi se ekonomija dodatno oporavila, ali dodaje da bi to uspelo samo ukoliko bi vlada bila javno odlu~nija. On kaè da bi vlada morala o{trije da se suprotstavi tajkunima, koji sada uru{avaju preduze}a koja su prethodno bila u vlasni{tvu dràve. On se tako|e zalaè za odlu~nije delovawe protiv radnika koji {trajkove prenose na ulice, kao i za prisnije dijaloge sa sindikatima. Zaloìo se i za rigorozniju naplatu poreza onima koji izbegavaju svoje obaveze. 900

Dinki} se protivi bilo kakvim poku{ajima vlade da primeni stroù fiskalnu politiku u vreme ekonomskog sunovrata. On je rekao da bi pove}awe poreza na dodatu vrednost, koji trenutno iznosi 18 odsto, bilo “katastrofalno” u ovom trenutku i uveravao je nadle`nog da bi Srbija ove godine mogla da finansira javni deficit od 4,5 odsto, iako bi to bilo preko zacrtanih 3 odsto, koliko je prethodno bilo dogovoreno sa MMF-om. Umesto toga, on se zaloìo za finansirawe deficita kroz bilateralne zajmove i zajmove od me|unarodnih finansijskih institucija, koji bi bili usmereni ka popuni buyeta ili ka odre|enim infrastrukturnim projektima. Dinki} je tako|e rekao da se on protivi daqem zamrzavawu plata u javnom sektoru i penzija, tvrde}i da }e to samo dodatno umawiti doma}u potro{wu.

MMF bi morao da bude fleksibilan Dinki} kaè da on o~ekuje od MMF-a da “razume” poloàj Srbije i navodi niz statisti~kih pokazateqa da Srbija stoji boqe nego neke druge evropske dràve, prime}uju}i da je BDP Srbije opao za samo 3,5 odsto ove godine, u pore|ewu sa padom od 4,5 u Evropskoj uniji. U pore|ewu sa drugim evropskim dràvama, Srbija ima “prostora da se dodatno zaduùje”, kaè Dinki}. Vlada Srbije }e zatraìti od tima MMF-a, kada do|e u posetu tokom avgusta, da bude fleksibilan, a na sve navedene stavke }e ukazati i izvr{nom direktoru MMF-a Maurilu Portugalu, kada on bude posetio Srbiju po~etkom jula. Komentar Dinki}evi komentari o medijskim klevetama na wegov ra~un i o ume{anosti DS-a, postali su op{ta mesta u wegovim razgovorima sa nama. Bez obzira na to, tabloidne optu`be protiv wega jesu ozbiqne. Uprkos tome {to je nezadovoqan DS-om, Dinki} ne deluje kao da je spreman da rasturi vladaju}u koaliciju u ovoj fazi. Iako je Dinki} ranije ru{io vlade, zna da mu je sada{wa pozicija slaba: popularnost G17 plus naglo je opadala od kako su na parlamentarnim izborima 2008. godine osvojili 25 mandata u okviru koalicije Za evropsku Srbiju; mo`da ~ak ne bi presko~io ni cenzus od pet odsto kada bi sam iza{ao na naredne izbore. U ekonomskom smislu, Dinki} je uvek optimista. Iako on veruje da je najgore pro{lo, mi ne o~ekujemo da }e MMF pokazati toliko razumevawa koliko on o~ekuje. Bra{

CCLXXXII Referenca: 09BELGRADE637 Wikileaks id: #215272 Tema: Novi zakon o genetski modifikovanim organizmima nije u skladu sa zahtevima STO, vlada obe}ava da }e ga blagovremeno izmeniti Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) 901

Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 6. jul 2009. Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/07/09BELGRADE637.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Maja 2009, srpski parlament je usvojio restriktivan Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO), koji nije u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO). Otpravnik poslova prenela je na{u zabrinutost u vezi tog zakona srpskom ministru poqoprivrede Sa{i Draginu (DS) i ministru ekonomije Mla|anu Dinki}u (G17 plus). Dragin je rekao otpravniku poslova da je parlament usvojio zakon o GMO zbog pritisaka u samom parlamentu, kao i od strane doma}ih proizvo|a~a soje, ali nas je uverio da }e plan za izmenu zakona biti predstavqen na sastanku radne grupe STO 10. jula. Dinki} je rekao da }e podsta}i Ministarstvo poqoprivrede da brè podnosi predloge za izmenu zakona, kao i da bi amandmani na zakon mogli biti usvojeni od strane parlamenta na narednom redovnom zasedawu u septembru. Me|utim, zvani~nici Ministarstva poqoprivrede veruju da Dragin nema nameru da brzo opozove zabranu GMO, zato {to èli da za{titi doma}e proizvo|a~e prehrambenih proizvoda od sojinog zrna. Pozadina Parlament je 29. maja 2009. usvojio petnaest zakona vezanih za poqoprivredu ukqu~uju}i i zakon o GMO, koji je zabranio uzgajawe i trgovawe GMO i komercijalnu upotrebu proizvoda koji sadrè GMO u Srbiji. Zakon je tako|e zabranio tranzit GMO kroz Srbiju prema drugim zemqama. Nove restrikcije u vezi GMO nisu u skaldu sa propisima STO, i negativno }e uticati na pregovore Srbije sa STO, ukoliko ne budu opozvani. Ova ograni~ewa nadilaze ona koja trenutno postavqa EU. Nau~no neopravdan zakon tako|e zabrawuje uvoz sojinog zrna dobijenog genetskim inìweringom, koje je bilo jedini biotehnolo{ki proizvod koji je Srbija uvozila pre zabrane. Srbija je uvozila 120.000 MT sojinog zrna godi{we, do 2006. godine. Posle 2006, uvoz je pao na oko 50-70.000 MT usled opadawa sto~arstva i pove}awa doma}e proizvodwe sojinog zrna. Zabrana GMO nije deo prvobitnog teksta zakona Zvani~nici u Ministarstvu poqoprivrede i pomo}nik ministra ekonomije Bojana Todorovi} rekli su nam da nova ograni~ewa u Zakonu o GMO nisu bila napisana u verziji zakona koju je odobrila vlada, ve} su dodata kasnije, tokom parlamentarne rasprave. Na{i izvori su nam rekli da je tokom parlamentarne rasprave Dragin podlegao pritisku Srpske radikalne stranke i zabranio GMO. Vest o zabranama u posledwem minutu iznenadila je ~lanove vlade, ukqu~uju}i Dinki}a. Mini902

star Jasna Mati}, tako|e iz G17 plus i Todorovi} rekli su nam da je Dinki} potegao pitawe zakona o GMO na nedeqnom sastanku vlade, 23. juna. Jedan savetnik za inostrane poqoprivredne usluge iz STO, pri vladi Srbije (A Foreign Agricultural Service-provided WTO advisor to the Serbian government) rekao nam je 24. juna da su stru~waci koji su sara|ivali sa Draginom savetovali istog protiv zabrane GMO, ali da Dragin nije shvatio kakve su posledice.

Ministri poqoprivrede i ekonomije obe}avaju promene Otpravnik poslova je isporu~io demar{ srpskom ministru poqoprivrede Sa{i Draginu (DS) 26. juna. Dragin je rekao otpravniku poslova da je skup{tina donela zakon o GMO zbog pritisaka unutar parlamenta i od strane doma}ih proizvo|a~a soje. Dragin je rekao da se pla{io da ne ostane bez posla i da ne izazove “poviku u parlamentu” ako bi udovoqio multinacionalnim korporacijama ne zabrawuju}i GMO. Dragin je negirao otpravniku poslova da je bio pod pritiskom od strane ~lanova Srpske radikalne stranke, koji se tradicionalno protive GMO. S obzirom na veliki pritisak od strane SAD, EU i drugih ~lanica STO, on je rekao da }e plan za izmenu zakona biti predstavqen 10. jula, na sastanku radne grupe STO. Ministar ekonomije Mla|an Dinki} rekao je otpravniku poslova 30. juna da }e podsta}i Dragina da brzo iznese predloge u vezi zakona. Da bi ilustrovao svoju odlu~nost da to re{i, Dinki} je pozvao {efa kabineta premijera Cvetkovi}a, Mirjanu Jova{evi}, na sastanak sa otpravnikom poslova, kako bi omogu}io saradwu sa Ministarstvom poqoprivrede. Dinki} je rekao da bi amandmani na zakon mogli da budu usvojeni od strane parlamenta tek na slede}em redovnom zasedawu, u septembru. Komentar Brinemo da bi Dragin mogao da poku{a da izbegne izmene zakona o GMO u skorije vreme, kako bi doma}e proizvo|a~e stavio u boqi poloàj. Me|utim, mi verujemo da bi Dinki}evo u~e{}e u ovoj stvari, kao i u~e{}e premijerovog osobqa trebalo da bude protivteà bilo kakvom razvla~ewu od strane Dragina. Nastavi}emo da podsti~emo sve ukqu~ene strane ka brzom re{avawu ove stvari. Bra{

CCLXXXIII Referenca: 09BELGRADE697 Wikileaks id: #240662 Tema: Srbija pozdravqa odluku o viznoj liberalizaciji Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) 903

Vreme slawa telegrama: petak, 17. jul 2009. u 11.45 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/07/09BELGRADE697.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Vlada Srbije je odu{evqeno pozdravila objavu Evropske komisije od 15. jula da }e preporu~iti viznu liberalizaciju za Srbiju, kao i za Crnu Goru i Makedoniju. Predsednik Tadi} opisao je ukidawe viza kao uklawawe “posledwih sankcija” prema Srbiji, dok je ministar unutra{wih poslova i potpredsednik vlade Ivica Da~i} poùrio da demantuje opozicione kritike da to {to je EK izuzela ìteqe Kosova predstavqa posredno priznavawe kosovske nezavisnosti. Srbiji sada predstoji da do 1. oktobra ispuni preostale zahteve na putu ka viznoj liberalizaciji, ukqu~uju}i i to kako }e da re{i izdavawe paso{a kosovskom stanovni{tvu i prekograni~nu saradwu sa Euleksom. Komisija preporu~uje liberalizaciju U Briselu su 15. jula @ak Baro, potpredsednik Evropske komisije zaduèn za pravdu, slobodu i bezbednost, i Oli Ren, komesar za pro{irewe, objavili da }e Komisija proslediti Savetu Evropske unije zvani~an predlog, u kojem }e preporu~iti viznu liberalizaciju za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. U medijskom saop{tewu EK kaè se da “stanovnici Kosova (pod UN rezolucijom 1244/99) jo{ ne}e osetiti blagodeti vizne liberalizacije... Tehni~ki zahtevi za viznu liberalizaciju jo{ nisu ispuweni na teritoriji Kosova. Komisija }e u ovom smislu nastaviti da blisko sara|uje sa srpskim i kosovskim vlastima, i da traì mogu}nosti za prilaèwe problematici viza u budu}nosti”. Mada ovo nije kona~na odluka, preporuka EK jeste vaàn napredak u dijalogu o vizama, zapo~etom januara 2008. godine. Vlada odu{evqeno pozdravila odluku Predsednik Boris Tadi} je istog ~asa pozdravio vest, izjavquju}i za Fonet 15. jula da je ova odluka “velika stvar” za qude u Srbiji i celom regionu i to predstavqa ispuwewe obe}awa koje je bilo dato gra|anima Srbije. Tako|e je nazvao vize “posledwim sankcijama prema Srbiji”. Posle sastanka sa Baroom 15. jula u Briselu, prvi potpredsednik vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao je {tampi da je sada na Srbiji da pokaè spremnost za nastavak reformi, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i nadgledawe dràvnih granica i administrativne linije sa Kosovom, {to zahteva saradwu sa Euleksom i UNMIK-om. Da~i} je prokomentarisao da je Evropska komisija najzad ispravila nepravdu koja je bila naneta narodima biv{e Jugoslavije, a posebno Srbije. Dodao je da je “veoma va`no to {to je Evrop904

ska komisija jasno stavila do znawa u svom predlogu da izuzimawem gra|ana Kosova i Metohije iz vizne liberalizacije nije prejudicirala status pokrajine, ve} da je to ~isto tehni~ko pitawe, to jest, implikacija da bezbednosna pitawa nisu razre{ena”. Objavio je da }e srpske vlasti uskoro sa Euleksom potpisati protokol o operativnoj saradwi du` “administrativne granice” sa Kosovom, za {ta je rekao da je dogovoreno sa visokim predstavnikom Evropske unije Havijerom Solanom, prilikom wegove posete Beogradu 13. jula. [ef kancelarije za me|unarodnu saradwu Ministarstva unutra{wih poslova izjavio je 16. jula za “Danas” da }e Srbija oja~ati kontrolu du` “administrativne granice” sa Kosovom, kao i da }e razmewivati informacije sa Euleksom i “Kosovskom policijom”. U kratkom razgovoru sa ~lanom politi~ke sekcije na{e ambasade, {efica Vladine kancelarije za evropske integracije Milica Delevi} zauzela je oprezan stav. Rekla je da je preostalo jo{ mnogo posla da se uradi u vezi sa Memorandumom o razumevawu (MOR) sa Euleksom, i da }e biti te{ko pozabaviti se problemom putovawa srpskih dràvqana koji su prethodno proterani iz zemaqa EU. Izvori Euleksa iz Beograda tako|e potvr|uju da su pregovori o MOR zapali u }orsokak, ali se nadaju novom impulsu posle odluke EK. Dana 16. jula Boìdar \eli}, potpredsednik vlade zaduèn za evropske integracije, izjavio je na RTS-u da }e vlada do 1. oktobra usvojiti nacionalnu strategiju za nadzor migracionih procesa i akcioni plan za suzbijawe organizovanog kriminala i trgovine narkoticima. On je tako|e rekao da }e Vlada Srbije morati da zakqu~i operativni sporazum sa Euleksom i uporno da primewuje Zakon o stranim dràvqanima, usvojen u aprilu. Ponavqaju}i Da~i}eve re~i, \eli} je odbacio optu`be da je odluka Evropske komisije indirektno implicirala priznavawe kosovske nezavisnosti, zato {to se Kosovo, po UN rezoluciji 1244, nalazi pod upravom me|unarodne zajednice.

Naredni koraci i preostala pitawa Generalni direktorat Evropske komisije za pravdu, slobodu i bezbednost poslao je 15. jula Vladi Srbije pismo sa zvani~nim obave{tewem o odluci i planom narednih koraka, ukqu~uju}i tu i poboq{awe prekograni~ne saradwe sa Euleksom u pogledu policijskih i carinskih poslova, kao i potrebu da se naprave bezbednosne procedure u vezi sa izdavawem srpskih biometrijskih paso{a za osobe koje ìve na Kosovu. U pismu se srpsko Ministarstvo unutra{wih poslova poziva da o napretku izvesti Komisiju do 25. septembra 2009. godine. Lokalna glasila su potanko izve{tavala o ovom pitawu, javqaju}i da Srbija mora da pokaè efektivnu primenu usvojenih zakona, strategija i akcionih planova; da primeni odluke koje se ti~u izdavawa put905

nih isprava za gra|ane Kosova i Metohije; da nastavi sa dobrim nadgledawem granica, sveukupnom iseqeni~kom politikom, borbom protiv organizovanog kriminala, korupcije i trgovine qudima i po{tovawem osnovnih prava, da postigne dogovor o operativnoj saradwi sa Euleksom i da nastavi da modernizuje svoju carinsku slu`bu. Prema novinskim napisima, Evropski parlament }e do kraja oktobra izneti svoje mi{qewe; krajem oktobra, ako su svi uslovi sa mape puta ispuweni, Savet ministara EU done}e zakqu~nu odluku o viznoj liberalizaciji, a 1. januara 2010. ta odluka }e stupiti na snagu. Izdavawe biometrijskih paso{a za stanovnike Kosova pokazalo se kao najteì problem do sada. Zvani~nici Ministarstva unutra{wih poslova i Kancelarije za evropske integracije izjavili su novinama 16. jula da }e Vlada Srbije uspostaviti u Beogradu centralnu slu`bu za izdavawe paso{a za sve stanovnike Kosova. Ti paso{i }e da nose oznaku “Izdao MUP – Koordinacioni centar”, i sa wima ne}e mo}i da se putuje bez viza.

Opozicija o{tro kritikuje Opozicija se uhvatila za odluku EK da iskqu~i stanovnike Kosova. Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} opisao je objavu EK kao “olak{awe”, ali je dodao da je “potpuna diskriminacija” prema gra|anima sa Kosova neprihvatqiva. Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica optuìo je srpske vlasti da su okrenule le|a kosovskim Srbima i rekao da “narod i gra|ani Srbije moraju da znaju pravu istinu, da su sada{we vlasti prihvatile da prave granicu... To zna~i da }e srpska i kosovska policija zajedno raditi na efektivnom razdvajawu srpskog naroda i stavqawu kosovskih Srba u neku vrstu geta”. Lider Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi} rekao je da vlada ne bi smela da prihvati viznu liberalizaciju pod uslovima EU zato {to “prihvatawe belog {engena bez gra|ana Kosova i Metohije de fakto predstavqa priznavawe nezavisnosti”. Vizna liberalizacija bila je glavna vest na obeleàvawu Dana Bastiqe u francuskoj ambasadi 14. jula, dan pre zvani~nog objavqivawa. Predstavnici medija bili su iznena|eni izostankom javnih reakcija, kako na Ko{tuni~in intervju, tako i na raniji ~lanak u konzervativnom dnevnom listu “Politika”, gde je istaknuto da liberalizacija ne}e vaìti za kosovske Srbe. Oni smatraju da bi izostanak javne reakcije trebalo da posluì Tadi}evoj vladi kao znak da se hrabrije upusti u evropske integracije i da mawe strahuje od bumeranga vezanog za Kosovo. Komentar Opozicione kritike na ra~un vlasti, zbog prihvatawa da se kosovski Srbi izuzmu iz vizne liberalizacije za zemqe EU, izgleda da nisu 906

odjeknule u srpskoj javnosti, uprkos jasnim politi~kim i pravnim posledicama tog ~ina. Srpska javnost ~ezne za putovawima u Evropu, oslobo|enim viza u tolikoj meri, da }e rado prihvatiti UN rezoluciju 1244 kao uzdanicu. Vlasti su sada pod pritiskom da re{e pojedinosti oko izdavawa paso{a i nadgledawa kosovske granice, ali iz nekog razloga to nije dovelo do jo{ {tetnijih napada iz opozicije. Umesto da se okoristi o javnu podr{ku liberalizaciji, iako je ona okrwila srpski suverenitet na Kosovu, predsednik Tadi} je boravio na Samitu nesvrstanih u [arm el-[eiku u Egiptu, gde je prisutne uveravao da Srbija podràva ciqeve nesvrstanih “uprkos na{im nastojawima da se u~lanimo u EU”. Bra{

CCLXXXIV Referenca: 09BELGRADE719 Wikileaks id: #217681 Tema: Gradona~elnik Jagodine Palma ja~a svoju popularnost {irom zemqe Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: 22. jul 2009. u 14.36 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/07/09BELGRADE719.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Tokom protekle godine, Dragan Markovi} Palma, osniva~ i predsednik Jedinstvene Srbije (JS), uzdigao se kao sve zna~ajniji glas na nacionalnoj sceni. Oslawaju}i se na uspehe koje je postigao kao gradona~elnik Jagodine i ja~aju}i prijateqstvo sa predsednikom Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) Ivicom Da~i}em, Palma je ve{to postavio sebe na uticajan poloàj unutar koalicije na nacionalnom nivou, okupqene oko SPS-a, gde je poku{ao da preuzme na sebe ulogu zastupnika zapadnih vrednosti. Palmino preobra}awe od militantnog nacionaliste u izbirqivo prozapadnog politi~ara odraàva pragmati~nu prora~unatost koja politi~ku i ekonomsku budu}nost Srbije vidi u Evropi. @ivopisni gradona~elnik i “savremenik” Betovena Dragan Markovi} Palma, nabijeni, }elavi, kik-bokserski gradona~elnik Jagodine, i daqe pobe|uje na top-listama najpopularnijih gradona~elnika u Srbiji i na{iroko je poznata li~nost {irom dràve. Gradona~elnik sredwe velike op{tine Jagodina u centralnoj Srbiji (broj stanovnika iznosi oko 85.000) jo{ od devedesetih, Palma je predvodio ekonomski procvat svog grada, zasnovan na modelu izda{ne javne potro{we i jedva prikrivenog autoritarnog na~ina vladawa. Palma je stekao 907

svoje bogatstvo kroz monopol nad rudarskim iskopinama i nezakonitu trgovinu naftom devedesetih, kada je bio blizak saradnik @eqka Ra`natovi}a Arkana, pokojnog {efa organizovanog kriminala i ratnog zlo~inca optuènog u Hagu. Palma je sluìo kao pukovnik u Arkanovoj zloglasnoj paravojnoj jedinici “Tigrovi”, a kasnije je bio poslanik Arkanove politi~ke partije u Skup{tini. Danas, Palma bukvalno kupuje podr{ku javnosti preko razgranate mreè socijalne sigurnosti, koja nudi poreza oslobo|ene gotovinske isplate gra|anima koji pripadaju {irokom spektru kategorija, ukqu~uju}i parove ven~ane u Jagodini, odgajawe dece (do 200 evra mese~no po detetu za one koji imaju ~etvoro ili vi{e dece), garantovane plate za sveè fakultetske diplomce, ispomo} Romima, i mnoge druge. Pored toga {to odràva gradske slu`be i obnavqa gradsko jezgro Jagodine, Palma gradi i turisti~ke atrakcije, kao {to su muzej vo{tanih figura, akva park i zoolo{ki vrt, koje privla~e oko 15.000 posetilaca mese~no, a pristupa~ne su lokalnom stanovni{tvu po sniènim cenama ulaznica. Mada nam je Palma rekao da se ovi poduhvati finansiraju od lokalnih prihoda i da mawe od 10 odsto gradskog buyeta zavisi od platnih po{iqki iz Beograda, {iroko je rasprostrawena sumwa da Palmini poslovni interesi i neprovereni finansijski izvori popuwavaju rupe u gradskom buyetu. U delove Palmine unosne poslovne imperije spada i Palma TV, kanal sa nacionalnom frekvencijom, koji mu obezbe|uje sredstvo za {irewe uticaja preko medija. Palmin ugled je oja~an wegovom sposobno{}u da komunicira sa nièobrazovanim, seqa~kim delovima srpskog stanovni{tva. Na primer, dok je obja{wavao svoju ulogu na junskim lokalnim izborima na Vo`dovcu i u Zemunu, Palma nam je na kafi rekao da su glasa~i prepoznali kako on zna da pravi puteve, prodavnice i toalete boqe nego suparni~ka Srpska napredna stranka (SNS), zato {to predsednik SNS Tomislav Nikoli} “nikada nije znao kako da napravi kvalitetan toalet”. Ova samouverena prostodu{nost povremeno dovodi i do gafova (~esto ovekove~enih na “Jutjubu”), poput Palminog pro{logodi{weg uveravawa da su svi veliki muzi~ari svirali za wega u Jagodini, i da bi i Mocart i Betoven tako|e svirali za wega, samo da nije bio previ{e mlad u to doba. Drugom prilikom, Palma je rekao da moè da garantuje da u Jagodini nema homoseksualaca, “zato {to ja li~no poznajem sve qude u Jagodini i niko od wih nije peder”. (Palma ove anegdote opisuje kao svoje “bisere”.) Palma nam je u junu rekao da wegova popularnost uglavnom proisti~e iz wegove povezanosti sa bira~ima, koji su ga pro{le godine ponovo izabrali sa podr{kom od preko 93 odsto iza{lih bira~a, dodaju}i sa osmehom da je to bio “~ak i boqi rezultat od onog koji je postigao Sadam Husein”. 908

Uticajan partner socijalista Uprkos wegovoj sklonosti ka komentarima od kojih se diù obrve, Palma se dokazao kao hladnokrvan politi~ki ra~unyija, koji se pozicionirao kao kqu~ni glas u koaliciji na nacionalnom nivou SPS-PUPSJS, okupqenoj oko socijalista. Dok je Jedinstvena Srbija osnovana 2004. godine kao nacionalisti~ka partija, i bila na listi DSS sve do 2007, Palma je uspeo da pravilno predoseti politi~ka pomerawa i prebaci se na listu SPS za parlamentarne izbore u maju 2008, na kojima je osvojio tri poslani~ka mesta i u{ao u vladaju}u koaliciju. Prvi Palmini meseci u vladaju}oj koaliciji bili su obeleèni otkri}em da je za Jagodinu obezbedio okvirno 400.000 dolara iz dràvnog buyeta, ukqu~uju}i tu i naveliko ismevanu kupovinu ìrafe za lokalni zoolo{ki vrt. Palma se svejedno u~vrstio kao uticajni glasnogovornik socijalisti~kog bloka po mnogobrojnim kontroverznim pitawima, u {ta spada i Zakon protiv diskriminacije donet ovog prole}a, a Da~i} mu je poverio odgovornost da osmisli platformu SPS bloka za pregovore koji ih ovog meseca o~ekuju sa SNS u vezi sa op{tinama Vo`dovac i Zemun. Na Palminu godi{wu proslavu krsne slave u julu, koja uobi~ajeno ukqu~uje kik-boks me~ i nastup kontroverzne folk peva~ice (i Arkanove udovice) Cece Ra`natovi}, ove godine su do{li predsednik Tadi}, predsednik SPS (i blizak Palmin prijateq) Ivica Da~i}, ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi}, predsednik Skup{tine grada Beograda Aleksandar Anti}, rukovodio Naftne industrije Srbije (NIS) i diplomatski predstavnici iz Velike Britanije, Slovenije, Bugarske i na{e ambasade. Zaokret ka Zapadu Od kada se pridruìo vladaju}oj koaliciji pro{le godine, Palma se trudi da se distancira od svoje ranije nacionalisti~ke retorike i da postane zagovornik evropskih integracija Srbije i dobrih odnosa sa Sjediwenim Dràvama. U oktobru 2008, prilikom posete jednog ~lana diplomatskog kora Jagodini, Palma se, u osetqivom trenutku pregovora izme|u Beograda i Brisela, izjasnio da }e podràti misiju Euleksa na Kosovu. Palma nam je u junu rekao da je poseta potpredsednika Bajdena istakla pozitivan zaokret u odnosima Srbije sa Sjediwenim Dràvama i naglasio wegovu trajnu posve}enost {to bliòj saradwi sa Sjediwenim Dràvama. U narednom doga|aju vezanom za jednu ameri~ku kompaniju, Palma je javno i do detaqa pri~ao o ovim svojim stavovima i hvalio se svojom li~nom saradwom sa na{om ambasadom. (Wegovu proameri~ku retoriku pratila je ~udnovata, strastvena i nerazumna izjava da Srbija nikada ne}e priznati Kosovo.) Palma nam je privatno rekao da Srbija mora da defini{e svoju budu}nost u bliskoj saradwi sa SAD, zato {to je Rusija kroz istoriju “gazila preko nas” i da ruska spoqna politika i ulagawa nikada ne}e voditi ra~una o interesima Srbije. 909

U svojim razgovorima sa nama, Palma nije opovrgavao ranije veze sa Arkanom, ali uverava da je sada zagovornik antinacionalisti~kih evropskih vrednosti. ûvaju}i uspomenu na Arkanove “Tigrove”, Palma drì prepariranog tigra u svojoj kancelariji, nazvao je kik-boks klub iz Jagodine “Palmini tigrovi”, a priznao je jednom ~lanu diplomatskog kora da je Arkan devedesetih po~inio ratne zlo~ine nad Bo{wacima i Hrvatima “zato {to su oni vr{ili zlo~ine nad nama”. Palma insistira da je on sada o{tro protiv militantnog srpskog nacionalizma i da sa empatijom u~i svoje sledbenike da “militantni nacionalizam ne pomaè nikome, i ta~ka”. Radije nazivaju}i sebe “ekonomskim rodoqubom”, Palma kaè da je Srbiji danas potrebno vi{e ekonomskog nacionalizma. Ekonomska kriza u Srbiji, me|utim, preti da doprinese porastu opasnih, proruskih ose}awa, uglavnom preko SNS i Nikoli}a, koga Palma opisuje kao retrogradnog nacionalistu, nesposobnog da se distancira od radikalske ideologije.

Komentar Palma je autokratska li~nost, ~ija kontrola nad Jagodinom podse}a na populisti~kog tiranina. Ipak, Palma stremi tome da predstavi sebe kao proameri~kog politi~ara, dok povremeno pravi gafove koji podrivaju wegov kredibilitet u ovom nastojawu. Palmini prora~unati poku{aji da preobrazi sebe iz Arkanovog saradnika u zapadno usmerenu politi~ku figuru pokazuje kakve oblike evropski put Srbije poprima u ruralnoj srpskoj unutra{wosti. Ukoliko ti oblici budu uru{eni ekonomskom krizom, dominantno pragmati~ni Palma verovatno }e biti me|u prvima u SPS koaliciji koji }e da izrazi svoje nedoumice i jo{ jednom promeni pesmu. Bra{

CCLXXXV Referenca: 09BELGRADE759 Wikileaks id: #218488 Tema: Usvojen Zakon o regionalnom razvoju Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 28. jul 2009. u 15.41 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/07/09BELGRADE759.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpski parlament je 8. jula usvojio Zakon o regionalnom razvoju, koji obuhvata formirawe sedam statisti~kih regiona, ~ije bi granice bile odre|ene posebnom odlukom vlade. Glavni ciq ovih zakona je smawewe dispariteta ekonomskog razvoja pojedinih delova zemqe i omogu}a910

vawe pristupa regionalnim razvojnim fondovima EU. Politi~ari iz opozicije kritikovali su zakon bilo kao poku{aj da se podeli Srbija, bilo kao neiskren poku{aj decentralizacije. Neke nacionalne mawine zahtevale su da nacionalna zastupqenost tako|e bude jedan od kriterijuma za definisawe regiona, {to je vlada obe}ala da }e razmotriti. Zakon predstavqa dobar prvi korak ka decentralizaciji, ali jo{ uvek ne ide dovoqno daleko da bi zadovoqio standarde EU.

Sedam statisti~kih regiona Narodna skup{tina Srbije usvojila je 8. jula nov Zakon o regionalnom razvoju. Novi zakon, ~iji je nacrt uradilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, osmi{qen je tako da smawi razlike izme|u regiona i potpomogne wihov odrìvi razvoj. Zakon predvi|a formirawe sedam statisti~kih regiona u Srbiji: Vojvodina, Beograd, Zapadni, Isto~ni, Cenralni, Ju`ni i Kosovo, bez specifikacije granica regiona. Ovi detaqi bi trebalo da budu definisani posebnom uredbom vlade, na osnovu preporuke Republi~kog zavoda za statistiku u roku od {est meseci nakon dono{ewa zakona. Na osnovu nivoa wihovog razvoja, regioni }e biti klasifikovani u dve grupe: oni koji su iznad 75% godi{weg BDP po glavi stanovnika i oni koji su ispod. Tako|e }e biti potklasifikovani u ~etiri grupe, shodno nivou razvoja lokalnih samouprava. Zakon tako|e postavqa ekonomske kriterijume za diferencijaciju op{tina i regiona po nivou wihovog razvoja, uvodi klasifikaciju jedinica lokalne samouprave i odre|uje raspodelu finansijskih sredstava. Izvori finansirawa za regionalni razvoj bi}e obezbe|eni iz buyeta nacionalne, pokrajinske i lokalne vlade, pristupnih fondova EU, donacija me|unarodne zajednice, razvojnih kredita od strane me|unarodnih monetarnih institucija i drugih izvora. Nove agencije Zakon omogu}ava formirawe nekoliko novih organa za planirawe i ostvarivawe razvoja ovih regiona. Nacionalno ve}e, koje }e voditi nadleàn, ali jo{ uvek neodre|en, ministar, planira}e regionalni razvoj. Nacionalna agencija za regionalni razvoj }e se starati o regionalnom razvoju umesto Republi~ke agencije za mala i sredwa preduze}a, koja to sada radi. Nadaqe, bi}e napravqeno sedam regionalnih saveta, kako bi se prikupilo mi{qewe o razvojnom planirawu iz svakog regiona. [ta je svrha zakona Zvani~nici vlade promovisali su ovaj zakon kao zna~ajan za decentralizaciju i stimulisawe ekonomije u najmawe razvijenim oblastima Srbije. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} (G17 plus) rekao je Narodnoj skup{tini 8. juna da je usvajawe ovog zakona dru911

gi korak u decentralizaciji Srbije. Prvi korak je bio Zakon o finansirawu lokalne samouprave iz 2006, dok }e posledwi korak funkcionalne decentralizacije biti Zakon o vra}awu imovine lokalnim samoupravama, koji se planira za kraj ove godine, rekao je Dinki}. Zamenik premijera Boìdar \eli} najavio je da je ciq zakona smawivawe razlika izme|u odre|enih regiona u zemqi i, {to je najva`nije, otvarawe mogu}nosti za konkurisawe za razvojne fondove EU. \eli} je rekao {tampi 8. juna da }e zakon omogu}iti me|uop{tinsku, me|uregionalnu, prekograni~nu i me|unarodnu saradwu. \eli} je rekao da namera zakona nije podela i da }e zakonom biti uvedeni samo statisti~ki regioni. U intervjuu 9. juna za dnevni list “Danas”, predsednik Tadi} je rekao da je regionalizacija prilika za uravnoteèn razvoj regiona. Tadi} je rekao da }e re{ewa za Statut Vojvodine biti inkorporirana u ideju regionalizacije.

Previ{e ili premalo decentralizacije? Iako su vlada i predstavnici vladaju}e koalicije tvrdili da ovaj zakon ne zna~i fakti~ku politi~ku regionalizaciju, pojedinci iz redova opozicije su tvrdili da zakon predstavqa dezintegraciju Srbije. Srpska radikalna stranka (SRS) i Demokratska stranka Srbije (DSS) tvrdile su da }e taj zakon dovesti do daqeg cepawa Srbije i da vladaju}a koalicija otvara “Pandorinu kutiju” iscrtavawem novih regionalnih granica. Srpska napredna stranka (SNS) kritikovala je zakon zbog stavqawa preraspodele finansijskih sredstava regionima u nadle`nost novom Nacionalnom savetu. Drugi iz redova opozicije veruju da zakon ne}e predstavqati pravu decentralizaciju i da ne ide dovoqno daleko “u tom smeru”. Zamenik predsedavaju}eg parlamenta, profesor prava Judita Popovi}, iz opozicione Liberalno-demokratske partije, kritikovala je zakon 7. jula, na konferenciji o regionalizaciji organizovanoj u Novom Pazaru, govore}i da je stvarna namera zakona bila da skrene pa`wu sa Statuta Vojvodine i da spre~i potpunu i funkcionalnu decentralizaciju Srbije. Popovi}eva tvrdi da novi statisti~ki regioni ne}e ne}e mo}i zasebno da konkuri{u za fondove EU i da ne}e imati administrativni kapacitet, {to }e ih naterati da se oslawaju na centralnu vladu da radi wihov posao. Na istoj konferenciji, poslanik LDP Kenan Hajdarevi} rekao je da je vlada bila neiskrena u svojim tvrdwama da statisti~ki regioni ne}e jednog dana postati politi~ko-administrativni regioni, te da bi granice trebalo sada da se povla~e pa`qivo. Nacionalne mawine zabrinute zbog marginalizacije Zabrinuti da }e geografska podru~ja sa velikom mawinskom populacijom biti podeqena putem statisti~kih regiona, predstavnici svih 912

partija nacionalnih mawina uslovili su svoju podr{ku zakonu objavqivawem kriterijuma za definisawe regiona. Forum sanya~kih bo{wa~kih poslanika (Forum of Sandzak Bosniak MPs) iz rivalskih partija, osnovan kao odgovor na ovaj zakon, zahtevao je da op{tine Sanyaka Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Nova Varo{, Prijepoqe i Priboj budu u jednom regionu. Bo{wa~ki narodni poslanici glasali su za zakon na bazi vladinog obe}awa da }e prihvatiti ovaj zahtev. Koalicija ma|arskih poslanika (Hungarian Coalition MPs) zahtevala je da op{tine sa prete`no ma|arskim stanovni{tvom budu u jednom podregionu u okviru pokrajine Vojvodina. Poslanik albanske mawine Riza Haqimi zahtevao je da ju`ne op{tine Pre{evo, Bujanovac i Medve|a tako|e budu u jednom regionu. Mada je malo zvani~nika odgovorilo javno na ove zahteve, malo je izjava u javnosti kojima se odbacuju ove ideje. Predsednik izvr{nog odbora SPS Branko Ruì} rekao je dnevnom listu “Ve~erwe novosti” 16. jula da ne postoji mogu}nost kreirawa regiona na bazi etni~kih linija razgrani~ewa. Dràvni sekretar Ministarstva ekonomije Dejan Jovanovi} rekao je “Ve~erwim novostima” da }e Kancelarija za statistiku dati preporuke za regione na osnovu kvantitativnih kriterijuma, kao {to su veli~ina populacije i nivo razvoja, sli~no onim kriterijumima koji se primewuju u EU.

Komentar Iako namera Zakona o regionalnom razvoju nikada nije bila prava regionalizacija ili decentralizacija, razli~ite opozicione snage iskoristile su ga kao priliku da okrivquju vladu, bilo za tajno komadawe zemqe, bilo za neiskren poku{aj decentralizacije. Ovo je stvorilo poprili~nu konfuziju u javnosti o pravoj svrsi zakona, a ona je: omogu}avawe Srbiji da dobije sredstva EU za regionalni razvoj. Funkcionalna regionalizacija i puna decentralizacija su preduslovi pristupawa Srbije EU, a ovaj zakon namerava da postavi temeq za ozbiqnu reformu u toj oblasti. Zakon, me|utim, ostavqa zna~ajne nadle`nosti centralnoj vladi, posebno u identifikovawu potreba i raspodeli sredstava, ~ime ostaje jo{ mnogo toga {to tek treba da se uradi u ciqu postizawa efektivne decentralizacije. Bra{

CCLXXXVI Referenca: 09SARAJEVO922; Wikileaks id #218633 Tema: Bosna – produèno prisustvo me|unarodnih sudija i tuìlaca Poreklo: Ambasada u Sarajevu (Bosna i Hercegovina) Vreme slawa telegrama: sreda, 29. jul 2009. u 14.34 Klasifikacija: poverqivo / nije za strance 913

Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/07/09SARAJEVO922.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Ovo je zahtev za akcijom, videti posledwi pasus.

Rezime Dostièmo kriti~nu ta~ku u naporima nas i me|unarodne zajednice da produìmo prisustvo me|unarodnih sudija i tuìlaca koji rade u Dràvnom sudu i Kancelariji dràvnog tuìoca. O odluci koju je Savet ministara (SM) doneo 23. jula, da se produàva prisustvo me|unarodnih slu`benika uposlenih na ratnim zlo~inima, parlament mo`da ne}e odlu~ivati ~ak do po~etka novembra, mo`da i kasnije. Odluka }e biti doneta samo nekoliko nedeqa pre zakazanog odlaska me|unarodnih slu`benika iz Bosne. Mi verujemo da }e do tada ve}ina preostalih me|unarodnih slu`benika ve} odlu~iti da napusti Bosnu i da ponese svoje mukom ste~eno institucionalno iskustvo sa sobom. Wihov odlazak unazadi}e na{ plan za uspostavqawe vladavine zakona u Bosni i moè da ugrozi na{e su{tinsko, dugoro~no ulagawe u bosanske pravosudne institucije na dràvnom nivou koje su i daqe osetqive a funkcioni{u u krajwe nenaklowenom okruèwu. Tako|e, ostajemo zabrinuti i nad tim da je bosanska vlada izgleda zna~ajno umawila finansirawe Dràvnog suda i Kancelarije dràvnog tuìoca, toliko da su im i osnovne operacije prigu{ene i nisu u stawu da zamene me|unarodne slu`benike doma}im kadrovima. Prvi zamenik visokog predstavnika Rafi Gregorijan nedavno je rekao ambasadoru da }e visoki predstavnik Valentin Incko biti spreman da iskoristi svoja bonska ovla{}ewa, ako bosanska vlada ne uspe da zadrì me|unarodne slu`benike koji rade na ratnim zlo~inima. S obzirom na to {ta je ulog, verujemo da me|unarodna zajednica mora da bude spremna da donese odluku da li }e preduzeti odlu~nu akciju po ovom pitawu. Pozadina Pro{log februara, predsednica bosanskog Dràvnog suda Meyida Kre{o i dràvni tuìlac Milorad Bara{in zapo~eli su razgovore sa kqu~nim donatorima o tome da li bi bilo mogu}e produìti prisustvo me|unarodnih sudija i tuìlaca, zaposlenih u posebnim odeqewima za ratne zlo~ine i organizovani kriminal, posle decembra 2009, kada je mandatom predvi|en wihov odlazak. Od starta, sloìli smo se sa wihovom procenom da me|unarodni kadrovi i daqe igraju kqu~nu ulogu u Dràvnom sudu i Kancelariji dràvnog tuìoca. Oni pruàju za{titu doma}im kadrovima, koji rade u izrazito neprijateqskom okruèwu; pomaù im da postanu jo{ boqe upoznati sa odre|enim aspektima suparni~kog pravnog sistema; pomaù Bosni da ispuni svoje obaveze prema Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju 914

(MKTJ); obezbe|uju daqu obradu i procenu novih politika i iskustava, koji su u~inili da sudsko procesuirawe ratnih zlo~ina i organizovanog kriminala bude efikasnije i efektnije i pomaù da se izgradi poverewe javnosti u Dràvni sud i Kancelariju dràvnog tuìoca. Ve} mesecima, na{e evropske kolege izbegavale su da se posvete ovom pitawu. Kasnije su po~ele da pruàju politi~ku podr{ku, po{to je istraìvawe {vedske vlade objavqeno u decembru potvrdilo na{e procene. Posle jednogodi{weg odugovla~ewa, ministar pravde BiH ôlak je u maju poslao Savetu ministara niz zakonskih amandmana potrebnih da se produì prisustvo me|unarodnih kadrova, ali amandmani su uglavnom poni{tili ono {to su Kre{o i Bara{in traìli. Amandmani su produìli prisustvo samo onih stranaca koji rade na ratnim zlo~inima, ali ne i onih koji rade na organizovanom kriminalu i nude dvogodi{wi umesto trogodi{weg mandata. ôlak, ~iji je predlog dozvolio me|unarodnim sudijama da rade samo na apelacionom nivou, odbacio je zahtev suda da dozvoli prvostepenim sudijama da privedu kraju svoja su|ewa i posle decembra, iako je bio svestan da }e vlada morati da plati izme|u pet i deset miliona konvertibilnih maraka (oko 3,63 i 7,26 miliona dolara) da po~ne te slu~ajeve iz po~etka. Ipak, Savet ministara je 4. juna glasao protiv ôlakovih amandmana, pri ~emu su Bo{waci tvrdili da on nije oti{ao dovoqno daleko, po{to nije dozvolio strancima da rade na slu~ajevima organizovanog kriminala. Uprkos ovome, uspeli smo da nagovorimo ôlaka da ponovo podnese amandmane na glasawe i da unese u wih sve izmene koje smo mu predloìli, osim da dozvoli strancima da rade na slu~ajevima organizovanog kriminala. Posle toga, Havijer Solana, visoki predstavnik Incko, predsednik MKTJ-a Patrik Robinson i {ef OEBS-a u Sarajevu, ambasador Geri Robins, poslali su svaki svoje pismo premijeru [piri}u i zahtevali od wega i ostalih ~lanova Saveta ministara da odobre produèno prisustvo stranaca.

Gde smo sada Savet ministara je 23. jula usvojio ôlakov nesavr{eni paket amandmana. Srpski i hrvatski ministri glasali su za amandmane. Ministri iz (prete`no bo{wa~ke) Stranke za Bosnu i Hercegovinu (SBiH) – ministar spoqnih poslova Sven Alkalaj i ministar za qudska prava i izbeglice Safet Halilovi} – glasali su protiv mera, na osnovama koje su iznete napred (tj. da predlog nije oti{ao dovoqno daleko). Dva ministra Stranke demokratske akcije (SDA) nisu bila prisutna (ministar odbrane Selmo Cikoti} je bio na putu u Avganistan a ministar bezbednosti Tarik Sadovi} je usred smene sa pozicije). Amandmane }e razmatrati parlament u regularnoj proceduri u septembru, posle letwe pauze, mada je premijer Nikola [piri} obe}ao ambasadorima iz zemaqa “EU trojke” da }e biti prosle|en po hitnom postupku. 915

[ta zna~i glasawe Saveta ministara Odluka premijera [piri}a da pravne amandmane koji dozvoqavaju produèni ostanak stranaca po{aqe u regularnu proceduru veoma je zna~ajna. To zna~i da, za razliku od hitne procedure, poslanici mogu da podnesu amandmane na nacrt zakona i da kona~no glasawe o amandmanima ne}e biti pre novembra. âk i ako tada bude do{lo do glasawa i prisustvo stranaca koji rade na slu~ajevima ratnih zlo~ina bude produèno, ve}ina od sada angaòvanih stranaca (a skoro svima ugovori vaè do decembra) verovatno }e oti}i, nose}i sa sobom svoje s mukom ste~eno institucionalno iskustvo, a Visokom savetu za sudije i tuìoce, telu koje postavqa sudije, tuìoce i drugo sudsko osobqe, bi}e potrebno najmawe {est meseci da popuni upra`wena mesta. Ovo }e izazvati velike probleme u vo|ewu su|ewa, a me|unarodna zajednica }e morati da obra~una i dodatne tro{kove ponovnog pokretawa operacija sekretarijata, tela koje je zaduèno za upravqawe me|unarodnim prisustvom u Dràvnom sudu i Kancelariji dràvnog tuìoca, a koje je u postupku zatvarawa. Glasawe SM-a tako|e zna~i da }e oti}i me|unarodni tuìoci koji rade na preko dve stotine slu~ajeva organizovanog kriminala u koje su ume{ani visoki politi~ari, ukqu~uju}i tu i premijera Republike Srpske Milorada Dodika, a da }e ti slu~ajevi ostati ni na nebu ni na zemqi. Malo je verovatno da }e doma}i kadrovi, koji su ve} zatrpani gomilama slu~ajeva i kojima nedostaje stru~nost u istraìvawu sloènih organizovanih i finansijskih zlo~ina, korupcije i terorizma, èleti da se prihvate slu~ajeva koji su ovoliko osetqivi u politi~kom smislu. Neki od doma}ih kadrova ve} su nam privatno rekli da se pla{e da }e do}i do poja~anih poku{aja zastra{ivawa i da }e neke wihove kolege zanemariti ovakve slu~ajeve iz straha za li~nu i bezbednost wihovih porodica. (Napomena: nedavno smo ~uli spekulacije da doma}e i me|unarodne kadrove, koji istraùju slu~ajeve terorizma, prate pojedinci koji su izgleda vehabije.) Mediji su tokom vikenda naga|ali da su, glasaju}i za ove mere, ministri Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) otkazali poslu{nost premijeru RS Miloradu Dodiku, ali to je po na{em mi{qewu neta~no, po{to verujemo da Srbi nikada ne bi odbacili Dodikove instrukcije. Dodik i Srbi, me|utim, mo`da i nemaju nameru da glasaju za pravne amandmane koje je usvojio Savet ministara. Mediji javqaju da su se poslanici srpskih stranaka u oba doma parlamenta, ukqu~uju}i i one iz SNSD-a, zarekli da }e odbaciti amandmane ministra ôlaka. Na{e opcije i rokovi Do po~etka septembra mora}emo da odlu~imo {ta }emo da radimo sa me|unarodnim sudijama i tuìocima. Slaèmo se sa kancelarijom visokog predstavnika da }e nedelawe me|unarodne zajednice posle ovog datuma ugroziti sekundarni program ~ak i ako na kraju do|e do delimi~nog produèwa prisustva me|unarodnih sudija i tuìlaca. Mi verujemo 916

da me|unarodna zajednica ima na raspolagawu slede}e opcije: a) Da ~eka glasawe u parlamentu po normalnoj proceduri. Ovo se verovatno ne}e dogoditi pre novembra, {to }e verovatno dovesti do gubitka sada{wih sudija i tuìlaca i duge pauze pre nego {to }e nove sudije i tuìoci mo}i da po~nu sa radom. Ova opcija tako|e nosi rizik od mogu}nosti da parlament odbije ove mere. b) Da visoki predstavnik iskoristi svoja Bonska ovla{}ewa i nametne odluku Saveta ministara u septembru, tako da moèmo da zadrìmo ve}inu sudija i tuìlaca koji sada rade na slu~ajevima ratnih zlo~ina i obezbedimo da wihovo mukotrno ste~eno institucionalno iskustvo ne bude izgubqeno. Kako je napred navedeno, opcija A nosi zna~ajne rizike. âk i da parlament usvoji amandmane, mogli bismo da izgubimo sve me|unarodne kadrove koji trenutno rade na slu~ajevima ratnih zlo~ina, ukqu~uju}i tu i Srebrenicu. Opcija B bi obezbedila ostanak onih me|unarodnih kadrova koji èle da ostanu (pretpostavqamo da bi to bila ogromna ve}ina wih), ali bi izazvala varnice sa Srbima zbog upotrebe bonskih ovla{}ewa. Mi moèmo da tvrdimo da bi nametawe samo potvrdilo odluku koju je Savet ministara ve} doneo. Pored toga, nametawe bi pomoglo Bosni da ispuni svoje obaveze prema MKTJ-u (i predsednik MKTJ-a Robinson i glavni tuìlac Ser` Bramerc izrazili su javnu podr{ku produèwu prisustva), kao i primenu nacionalne strategije o ratnim zlo~inima. Prvi zamenik visokog predstavnika Rafi Gregorijan rekao je ambasadoru na sastanku 28. jula da je visoki predstavnik Valentin Incko spreman da iskoristi bonska ovla{}ewa i produì prisustvo me|unarodnih kadrova koji rade na slu~ajevima ratnih zlo~ina, ako parlament ne preduzme ne{to na vreme. Gregorijan je tako|e rekao da visoki predstavnik nema nameru da koristi bonska ovla{}ewa kako bi produìo prisustvo stranaca koji rade na slu~ajevima organizovanog kriminala i korupcije.

Zahtev za akcijom Preporu~ujemo da Va{ington podrì spremnost visokog predstavnika Incka da iskoristi bonska ovla{}ewa kako bi produìo prisustvo stranaca koji rade na slu~ajevima ratnih zlo~ina u slu~aju da bosanske vlasti ne uspeju da na vreme preduzmu ne{to, i da za takvu akciju zatraìmo {iru podr{ku Kvinte i drugih va`nih dràva donatora u oblasti pravde (Holandija, Norve{ka, [vedska i [vajcarska). Ingli{

CCLXXXVII Referenca: 09BELGRADE771 Wikileaks id: #218730 Tema: Dve nove stranke na vidiku Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) 917

Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 30. jul 2009. u 7.59 Klasifikacija: tajno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/07/09BELGRADE771.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Dva od najistaknutijih srpskih politi~ara objavila su proteklih nedeqa planove da formiraju nove politi~ke stranke. Predsednik Sanya~ke demokratske partije (SDP) Rasim Qaji} objavio je plan da formira novu Socijaldemokratsku partiju, kako bi zauzeo upra`weno mesto na levom centru. Predsednik G17 plus Mla|an Dinki} je u junu otkrio svoje planove da formira “Partiju regiona”, konglomerat nekoliko regionalnih stranaka, kako bi unapredio ideje decentralizacije i slobodnog trì{ta na desnom centru. Iako ove nove stranke predstavqaju poku{aje Qaji}a i Dinki}a da se uvuku u nove politi~ke uloge, zvani~nici bliski wima dvojici uveravaju nas da nijednom od wih nije namera da izaziva prevremene republi~ke izbore ove jeseni. Qaji}eve socijaldemokrate Odmah po{to je novousvojeni Zakon o politi~kim strankama naloìo svim strankama da se registruju posle 20. jula, predsednik Sanya~ke demokratske partije (SDP) Rasim Qaji} objavio je 19. jula, u intervjuima lokalnoj {tampi, da predstoje}e jeseni namerava da osnuje novu socijaldemokratsku stranku, kako bi zauzeo prostor koji postoji na levom centru politi~kog spektra. Posle uspe{nog izlaska SDP-a na pro{lomese~ne op{tinske izbore u Zemunu i Vo`dovcu kao stranke mawina, Qaji} je izrazio uverenost da SDP ima kapacitet da se takmi~i i na republi~kom nivou. Qaji} je rekao da namerava da osnuje novu partiju na osniva~koj konvenciji u oktobru ili novembru ove godine i da }e ta stranka biti “profilisana kao socijaldemokratska”, pod ~im on podrazumeva da }e biti zasnovana na ~etiri na~ela: slobode, pravde, jednakosti i solidarnosti. Iako je Qaji} odbio da javno iznosi imena, lokalna {tampa naga|a da bi Qaji}ev pokret mogao da privu~e ~itav niz figura koje nagiwu nalevo, ukqu~uju}i tu Zorana Dragi{i}a, lidera Nezavisnih socijaldemokrata, profesora politi~kih nauka i biv{eg ambasadora u Parizu Predraga Simi}a, ekonomistu Miladina Kova~evi}a, novinara Bo{ka Jak{i}a i Qubi{u Simonovi}a, lidera reformista Ni{a. Nenad ânak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, rekao nam je 29. jula da on ne namerava da u~estvuje u Qaji}evoj stranci. Potpredsednik SDP-a Meho Omerovi} rekao nam je 23. jula da je Qaji} predloìo da Socijaldemokratska partija bude osmi{qena tako da zauzme mesto na levici koje je DS prepustila, i da je rukovodstvo 918

SDP-a spremno da prihvati svakoga ko bi mogao da igra konstruktivnu ulogu, ali da }e odbaciti “qude koji bi samo da se prilepe na Qaji}ev uspeh”. Omerovi} je rekao da, nasuprot napisima u {tampi, predsednik Kluba 21 Du{an Jawi} i nekada{wi potpredsednik vlade Neboj{a ôvi}, predsednik trenutno male Socijaldemokratske stranke, ne}e da se pridruè Qaji}evoj novoj stranci. SDP }e, kaè Omerovi}, nastaviti da deluje kao stranka mawine na lokalnim izborima, dok }e nova nacionalna partija da se takmi~i nezavisno. (Prema srpskom izbornom zakonu, stranke mawina mogu da u|u u parlament ili lokalne skup{tine ako presko~e samo “prirodni cenzus” – 0,4 odsto za nacionalni parlament, dok nemawinske stranke moraju da pre|u cenzus od 5 odsto. Na nacionalnom nivou, cenzus od 5 odsto jednak je broju od 200.000 glasova.) Iako je izrazio uverenost da }e Qaji}eva nova stranka da se svrsta uz DS, Omerovi} nas uverava da formirawe ove nove stranke nije odra|eno s namerom da se isforsiraju prevremeni izbori i primetio da stranka sve do prole}a naredne godine ne bi ni imala infrastrukturu da se takmi~i na repubi~kom nivou.

Dinki}eva Partija regiona Na desnici, lokalni politi~ki pokreti po~eli su da se ujediwuju ovog prole}a oko pitawa decentralizacije i razvoja, a pozicionirani su tako da potpadnu pod novu stranku, privremeno nazvanu Partija regiona, koju }e predvoditi predsednik G17 plus Mla|an Dinki}. U maju, popularni gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stefanovi} ujedinio je vi{e od deset lokalnih “Zajedno za” pokreta iz preko deset op{tina centralne Srbije, kako bi napravio stranku Zajedno za [umadiju, zasnovanu na na~elima preme{tawa politi~ke mo}i iz Beograda i ekonomske politike slobodnog trì{ta. Po~etkom juna, Dinki} je po~eo da pu{ta probne balone, ispituju}i izglede nove Partije regiona pod wegovim vo|stvom, da bude zasnovana na sli~nim temama kao i Stefanovi}ev Zajedno za [umadiju, kao i na ideji podele Srbije na sedam administrativnih regiona. Razni mediji naga|ali su da }e Dinki}eva Partija regiona da ujedini G17 plus sa Stefanovi}evom strankom, Strankom demokratske akcije (SDA) koju predvodi ministar Sulejman Ugqanin, @ivim za Zaje~ar strankom koju predvodi gradona~elnik Zaje~ara Bo{ko Ni~i} i Koalicijom za Pirot koju predvodi gradona~elnik Pirota Vladan Vasi}. Strana~ki bi~ G17 plus Vlajko Seni} objavio je 21. jula da se wegova stranka sprema da na slede}im republi~kim izborima u~estvuje samo kao Partija regiona. Seni} nam je 23. jula privatno rekao da, iako je sve jo{ u fazi razvoja, Dinki} namerava da stvori ~vrstu koaliciju od elemenata G17 plus i postoje}ih regionalnih stranaka, koja bi prerasla u de fakto stranku, dovoqno jaku da bi na slede}e republi~ke izbore mogao da iza|e nezavisno od DS-a. Dinki} je shvatio da je naziv G17 plus iz919

gubio sav javni kredibilitet, kaè Seni}, i da bi promena strana~kog imena zato bila od kqu~ne va`nosti. Na sve to, Dinki} veruje da je bio zlonamerno tretiran od strane DS-ovog rukovodstva, naro~ito predsednika Tadi}a, u posledwih nekoliko meseci. Gledaju}i kako je Tadi} utabao stazu nekada{wem radikalu Tomislavu Nikoli}u da formira Srpsku naprednu stranku, dok istovremeno Dinki}evim inicijativama u toku cele pro{le godine nije pruìo nikakvu javnu podr{ku, Dinki} je do{ao do zakqu~ka da mu budu}nost uop{te nije izvesna kao savezniku DS-a, objasnio je Seni}. Seni} nas uverava da Dinki} nema nameru da napu{ta republi~ku vladu do kraja godine, mada }e raditi na tome da postavi infrastrukturu za svoju Partiju regiona. Seni} kaè da je Stevanovi} ve} pristao da se pridruì Dinki}evoj novoj stranci, a da traju pregovori sa Ni~i}em, Vasi}em i Miodragom Babi}em, vlasnikom “Hemofarma” i osniva~em pokreta Region Vr{ca – evropski region.

Komentar Planovi Qaji}a i Dinki}a da osnuju sli~ne stranke na levom centru i na desnom centru u velikoj meri nagla{avaju wihove poku{aje da ponovo igraju svoje sada{we politi~ke uloge. Qaji} je u poziciji da naplati rastu}u popularnost, dok Dinki} poku{ava da osigura politi~ku budu}nost. Qaji}u }e verovatno biti lak{e nego Dinki}u, po{to se mnogi od Dinki}evih mogu}ih partnera (ukqu~uju}i tu Stevanovi}a i Ni~i}a) ve} nalaze pod oblakom sumwe da su korumpirani. (Jedan lokalni kontakt opisao nam je Partiju regiona kao “jednostavno – koaliciju kriminalaca”). Iako }e Beograd odjekivati ove jeseni od pri~a o novim strankama, Qaji} i Dinki} verovatno ne}e dospeti do tako uticajnih mesta sa svojim novim pokretima da bi mogli da izazovu republi~ke izbore do kraja godine. Bra{

CCLXXXVIII Referenca: 09BELGRADE791 Wikileaks id: #219324 Tema: Zakon o medijima ugroàva stabilnost koalicije Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 4. avgust 2009. u 7.04 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/08/09BELGRADE791.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Skup{tina Srbije proglasila je avgustovsku pauzu 30. jula, samo jedan dan pre nego {to je trebalo da glasa o nizu zakona, me|u kojima je i 920

protivre~ni Zakon o informisawu, koji je napisao G17 plus. Vladini zvani~nici potvrdili su nam da je pauza rezultat dogovora da se odloì su~eqavawe izme|u G17 plus, koji je zapretio da }e napustiti vladu ukoliko zakon ne bude usvojen, i Socijalisti~ke partije Srbije, koja insistira da ne}e glasati za zakon “iz Milo{evi}eve ere”. Dva novinarska udruèwa su, izme|u ostalih, kritikovala zakon zbog toga {to propisuje drakonske kazne za “klevetawe”, koje je vrlo oskudno definisano u samom zakonskom predlogu. Iako je vlada za sada izbegla krizu, kada se Skup{tina bude ponovo okupila 31. avgusta, ipak }e morati da se bavi pitawem koje preti da sru{i trenutnu vladaju}u koaliciju. Mada vlada uspeva da funkcioni{e u stawu potpune konfuzije, zbog ovog haosa sve je milija alternativa – vlada sa nacionalisti~kom Srpskom naprednom strankom. Stranke vlade i Liberalno-demokratska partija, koje su sklopile sporazum, izgleda da naporno rade na tome da se izbegne ova mogu}nost. Iako situacija izgleda neizdrìva, novi izbori su malo verovatni u bliskoj budu}nosti. Zbog nezaja`qivog apetita za dramom i tolerancije prema haosu, tako karakteristi~nih za Srbiju, erupcije poput krize oko zakona o informisawu vi{e su pravilo nego izuzetak. Na kraju, senka Nikoli}a i wegovih napredwaka (koje podràva srpski Nosferatu – biv{i premijer Vojislav Ko{tunica) samo je osnaìla odlu~nost koalicije da se ne raspadne.

Narodna skup{tina zavr{ila zasedawe bez glasawa Narodna skup{tina, koja je prethodnih nekoliko nedeqa, ukqu~uju}i i vikende, provela raspravqaju}i o 24 zakona o kojima je trebalo da glasa 31. jula, umesto toga je raspu{tena 30. jula, odlaù}i glasawe do 31. avgusta. Predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} (Socijalisti~ka partija Srbije – SPS) je 31. jula izjavila medijima da je proglasila pauzu zato {to su poslanici radili naporno i zasluùju odmor. Mediji, me|utim, naga|aju da je glasawe odloèno kako bi bili izbegnuti sukobi oko protivre~nog Zakona o informisawu, po{to su koalicioni partneri G17 plus i SPS na suprotnim stranama po tom pitawu. Iako je \uki}-Dejanovi} javno porekla takve spekulacije, posmatra~i su primetili da je G17 plus zapretila da }e napustiti vladu ukoliko zakon ne bude izglasan, dok su wihove koalicione kolege iz SPS insistirale na tome da ne}e glasati za zakon. G17 plus je 31. jula izdao saop{tewe za javnost, u kojem pori~e da je ispostavio takvu pretwu i optuùje SPS da poku{ava da destabilizuje vladu tako {to odlaè glasawe o 24 zakona. Ministri vlade potvrdili su nam privatno da je Zakon o informisawu uzdrmao vladaju}u koaliciju. Ministar za rad i predsednik Sanya~ke demokratske partije (SDP) Rasim Qaji} (za{tititi) rekao 921

nam je 31. jula da je vlada umalo pala zbog Zakona o informisawu, po{to je lider G17 plus Mla|an Dinki} insistirao da bude usvojen. Qaji} je rekao da, ako bi vlada pala, novi izbori bi po svoj prilici doveli na vlast Srpsku naprednu stranku (SNS), sude}i po uspesima te stranke na nedavnim lokalnim izborima, a to bi bila katastrofa. Predsednik SPS-a Ivica Da~i} tako|e nam je rekao 31. jula da su nesuglasice oko Zakona o informisawu izazvale nestabilnost u vladi. Dinki}, koji je sastavio zakonski predlog, insistira na tome da SPS glasa za zakon, dok je SPS, prema Da~i}u, spreman da se uzdrì od glasawa kako bi bio obezbe|en kvorum i da ne glasa protiv zakona, ali ne bi i{ao daqe od toga. Da~i} kaè da je opoziciona Liberalno-demokratska partija (LDP) usko~ila 30. jula kao posrednik u raspravi i tada predloìla Demokratskoj stranci i G17 plus da Skup{tina proglasi pauzu kako bi se spre~ilo obarawe vlade, mada je Dinki} prvobitno odbacio takav predlog. Da~i} je tako|e rekao da bi novi izbori bili gre{ka u ovom trenutku, zato {to bi SNS tada igrala ulogu u budu}oj vladi.

Kriti~ari: zakon podse}a na zakone iz Milo{evi}evog doba Kriti~ari, ukqu~uju}i Nezavisno udruèwe novinara Srbije (NUNS) i Udruèwe novinara Srbije (UNS) kritikovali su zakon zbog toga {to predvi|a ekstremno visoke kazne za klevetu i zbog toga {to zahteva od medija velike depozite iz kojih bi bilo obezbe|eno pla}awe budu}ih penala. Ovakvi zahtevi su prete{ki ili ~ak i neostvarivi za mawe medije, a trajno bi ugasili svako glasilo koje bi bilo ka`weno. Nadaqe, sam zakon vrlo oskudno defini{e {ta je kleveta, {to zna~i da novinari ne bi imali nikakvu predstavu o tome kakva vrsta tekstova bi ishodovala kaznama. Kriti~ari su primetili da zakon, ovakav kakav je zacrtan, ne ispuwava standarde Evropske unije i da mora da bude dopuwen amandmanima u postupku usvajawa. Dok predlaga~i zakona tvrde da je on neophodan kako bi spre~io tabloidnu {tampu da objavquje la`ne pri~e, ukqu~uju}i i tekstove u kojima se navode imena maloletne dece javnih li~nosti, kriti~ari su ovaj zakonski predlog uporedili sa zakonom o informisawu iz Milo{evi}evog doba. Da~i}, koji je devedesetih bio Milo{evi}ev portparol, jasno je rekao da SPS ne}e glasati za taj zakon, naglasiv{i: “âk ni streqa~ki odred ne bi me naterao da glasam za taj zakon”, rekao je Da~i}, “ve} sam preìveo jedan takav zakon pod Milo{evi}em i mi se nikada ne}emo vra}ati na to mra~no mesto na{e pro{losti, ja to nikada ne}u ponovo uraditi”. [ta }e biti daqe Nejasno je {ta }e Skup{tina daqe raditi sa Zakonom o informisawu, posle avgustovske pauze. Suzana Grubje{i} iz G17 plus rekla je medi922

jima da }e Skup{tina, kada se bude ponovo sastala 31. avgusta, usvojiti Zakon o informisawu u wegovom sada{wem obliku, na osnovu dogovora sa DS i LDP. Poslanik LDP Zoran Ostoji} dao je izjavu 30. jula da LDP ho}e da se konsultuje sa novinarskim udruèwima, Savetom Evrope i Evropskom unijom, o mogu}im amandmanima na zakon. DS je na sli~an na~in pomenula mogu}e amandmane pre glasawa. Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i} rekao je da je jasno da vlast nema nikakvu ideju {ta da radi, da se vlada raspada, i da bi zato trebalo odràti nove izbore.

Komentar Trenutna konfuzija u vladi oko Zakona o informisawu nagla{ava svu rawivost vladaju}e koalicije. Jedina stranka koja bi mogla da izvu~e neku korist iz obarawa sada{we vlade bila bi Nikoli}eva SNS, a na kraju i weni saveznici, nekada{wi premijer Vojislav Ko{tunica i wegova Demokratska stranka Srbije (DSS). I pored toga, neki u Tadi}evoj DS deluju kao da su spremni da se izloè rizicima mogu}ih posledica izbora usred ekonomske krize, kako bi pojednostavili koalicionu politiku trenutne ~etrnaesto~lane vladaju}e koalicije. S obzirom na to da tolerancija haosa predstavqa ìvotni stil srpskih politi~ara, drama koja okruùje ovu epizodu moè da postane norma za naredne tri godine mandata ove koalicije. Daqe propadawe ekonomskog okruèwa moè daqe da zakomplikuje rad Skup{tine dok se ona ne bude ponovo sastala, {to je faktor koji bi mogao ili da dodatno oteà usvajawe zakona, ili bi mogao da vodi do toga da wegovo usvajawe pro|e nezapaèno, usled toga {to su gra|ani usredsre|eni na oskudicu u svojoj svakodnevici. Bra{

CCLXXXIX Referenca: 09PRISTINA351 Wikileaks id: #221122 Tema: Kosovo: srpski paralelni op{tinski izbori Poreklo: Ambasada u Pri{tini (Kosovo) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 17. avgust 2009. u 16.22 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/08/09PRISTINA351.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Posebni srpski paralelni op{tinski izbori, odràni na Kosovu 16. avgusta, imali su mawi odziv glasa~a od o~ekivanog. Vlada Kosova nipoda{tava va`nost ovih izbora, uprkos zna~ajnom protivqewu i medijskoj kritici. 923

Paralelni op{tinski izbori odràni na Kosovu Izbori su odràni 16. avgusta, kako bi se zamenile paralelne op{tinske vlasti u Pri{tini i Pe}i, koje je Vlada Srbije raspustila 3. aprila usled optu`bi o zloupotrebi fondova i neopravdanih zapo{qavawa. Izbori za Pri{tinu odràni su na 25 bira~kih mesta u Gra~anici, obli`woj enklavi kosovskih Srba, a oni za Pe} odràni su na osam bira~kih mesta u srpskoj enklavi Gora`devcu. Dodatnih 70 bira~kih mesta bilo je otvoreno za privremeno raseqena lica (PRL) i izbeglice u Republici Srbiji. Odziv u Gra~anici bio je 34 odsto od tamo upisanih 10.397 bira~a, dok je odziv u Pe}i bio ~vrstih 65 odsto od 1.017 glasa~a. Srpska napredna stranka (SNS) Tomislava Nikoli}a izgleda da }e osvojiti ve}inu u Pri{tini (Gra~anici), dok }e koalicija oko Socijalisti~ke partije Srbije (SPS), koju predvodi sada{wi ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i}, verovatno osvojiti ve}inu u Pe}i, mada rezultati glasawa privremeno raseqenih lica jo{ nisu objavqeni. Odziv nije ispunio o~ekivawa Iako su nam neki predstavnici Vlade Srbije rekli da o~ekuju visok odziv, to se nije dogodilo. Goran Arsi}, na~elnik kosovskog okruga i zvani~nik Demokratske stranke (DS), srpskog predsednika Borisa Tadi}a, rekao nam je 12. avgusta da on o~ekuje odziv od 80 procenata me|u kosovskim Srbima. Ponovio je taj komentar dan kasnije, u izjavi Radioteleviziji Kosova. Ran|el Nojki}, nekada{wi poslanik kosovskog parlamenta i direktor srpske PTT kancelarije u Gra~anici, 17. avgusta je rekao USEP-u da je odziv bio lo{ i slabiji od o~ekivanog. (Komentar i primedba: mada bi pitawe odnosa me|u srpskim partijama trebalo da analizira ambasada u Beogradu, Nojki} je rekao da }e SNS, na osnovu rezultata u Gra~anici, te{ko formirati vladaju}u koaliciju.) Vlada Kosova daje odmerene izjave Vlada Kosova nije preduzela nikakve akcije kako bi spre~ila paralelne izbore. Iako je opoziciona AAK Ramu{a Haradinaja izrazila glasno protivqewe ideji da se dozvoli odràvawe izbora, a bilo je i zna~ajne kritike u medijima, zvani~ne reakcije uo~i izbora i posle wih bile su tihe. Portparol vlade nazvao je izbore “lakrdijom” i rekao da }e vlada svake srpske izbore na Kosovu proglasiti nevaè}im, dok je zamenik premijera Hajredin Ku}i pozvao kosovske Srbe da ne iza|u na glasawe i nagovestio da vlada ne}e spre~iti da izbori budu odràni. Portparol predsednika Yavit Be}iri izjavio je 14. avgusta da niko ne bi trebalo da koristi silu kako bi spre~io odràvawe paralelnih izbora i da }e vlada Kosova nastaviti da se pona{a “razumno i zrelo”. 924

Komentar Mada je odziv me|u kosovskim Srbima na paralelnim izborima odrànim 16. avgusta u Gra~anici bio niì nego {to su neki na{i sagovornici predvi|ali, okvirnih 3.500 glasa~a (34 odsto, koliko ih se pojavilo na glasa~kim mestima) postavilo je visok prag za slede}e kosovske izbore. Kada inauguraciona glasawa budu odràna u novoj kosovskoj op{tini Gra~anica, odziv bi morao da bude pribli`no isti ili ~ak i ve}i od ovog nivoa, ina~e }e izbori rizikovati ozbiqne optu`be da nemaju legitimitet. Prema najkvalitetnijim podacima koji su nam dostupni u ovom trenutku, udeo kosovskih Srba koji }e verovatno glasati ne prelazi deset odsto. Ju~era{wi izbori samo su jo{ jedan razlog zbog kojeg bi op{tinski izbori na Kosovu u novembru 2009. trebalo da budu odràni samo u trenutno postoje}e 33 op{tine. Marfi

CCXC Referenca: 09BELGRADE825 Wikileaks id: #221805 Tema: Gradona~elnik Beograda \ilas osvr}e se na prvu godinu na funkciji i odnose Srbije i Rusije Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 21. avgust 2009. u 14.47 Klasifikacija: tajno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/08/09BELGRADE825.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Na sastanku sa nadle`nom, odrànom 13. avgusta, gradona~elnik Beograda Dragan \ilas analizirao je svoju prvu godinu na funkciji, izneo stavove o odnosima Srbije sa Rusijom i predstoje}oj poseti ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva, svoje mi{qewe o lokalnim izborima u beogradskoj op{tini Vo`dovac, kao i o svom shvatawu predstoje}e gej Parade ponosa u Beogradu u septembru. Razmi{qawa o prvoj godini na funkciji Gradona~elnik \ilas smatra da se trenutno najve}i izazov koji je pred Beogradom ogleda u smawewu buyeta sa 800 miliona evra na oko 500 miliona evra, zbog gubitka dela fondova nacionalne vlade i smawenih prihoda od poreza na imovinu i prodaje zemqi{ta. On kaè da je zadovoqan zbog Univerzijade i reklame koju su ove igre obezbedile Beogradu, uprkos tome {to grad nije imao nikakve finansijske koristi od toga. 925

Odnosi sa Rusijom Upitan za mi{qewe o poseti ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva Beogradu, planiranoj za oktobar, \ilas kaè da se trudi da minimalizuje svoju ulogu u pripremama, zbog svog generalno negativnog pogleda na sveukupne rusko-srpske odnose, a i vrlo zahladnele odnose sa ruskim ambasadorom u Srbiji. On je izrazio zgraàvawe nad nedavnim javnim pojavqivawem ambasadora Aleksandra Konuzina u dru{tvu Sini{e Vu~ini}a, koga je nazvao kriminalcem sa vezama u elementima organizovanog kriminala. (Vu~ini}, predsednik Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva i poznati saradnik ha{kog optuènika Arkana, nedavno je privo|en zbog pretwi upu}enih lokalnom novinaru.) \ilas je tako|e rekao da, uprkos tome {to se mnogi u Beogradu i Moskvi trude da bilateralne odnose predstave kao “bratsku qubav”, to nije slu~aj. \ilas je porekao da Tadi} i Demokratska stranka forsiraju {to bliè odnose Srbije i Rusije, tvrde}i da Tadi} deli wegovu nelagodnost u pogledu ne~ega {to naziva poniàvaju}om euforijom koja okruùje pripremu za oktobarski dolazak Medvedeva. On kaè da }e predsednik Tadi} biti u stawu da agendu posete kontroli{e u korist Srbije. Ponovo isti~u}i gledi{te koje je delio sa ambasadorom u aprilu, \ilas je rekao nadle`noj da on nije naklowen beogradskom metrou koji bi Rusi izgradili (finansirali), i da se umesto toga zalaè za javni tender za izgradwu lakog èlezni~kog sistema. Takav sistem bio bi jeftiniji, prilagodqiviji i kompatibilniji nadmorskoj visini Novog Beograda, kaè. \ilas nam se poverio da ga je wegovo gledi{te po ovom pitawu dovelo u uzavrele odnose sa rukovodstvom DS-a. Kada je do Mikija Raki}a, predsednikovog savetnika, stigla informacija da je \ilas u junu na ru~ku ~iji je doma}in bio ambasador Francuske rekao da Rusi nisu kvalifikovani za izgradwu podzemnog èlezni~kog sistema zato {to nisu napravili nijedan takav u posledwih 30 godina, Raki} mu je naloìo da malo umiri svoje komentare o Rusima. Poseta îkagu Nadle`na je upitala gradona~elnika da li namerava da naknadno zakaè putovawe u îkago (grad pobratim Beograda), koje je u aprilu odloèno, nude}i mu pomo} u obezbe|ivawu aran`mana i nagla{avaju}i sve koristi od tog puta za Beograd. \ilas je rekao da bi voleo da poseti îkago malo posle boravka Medvedeva, u terminu koji bude odgovarao gradona~elniku Dejliju. Zatraìo je od nas pomo} u raspitivawu o terminima i tako|e da saznamo da li bi gradona~elnik Dejli uzeo u obzir posetu Beogradu tokom septembarske posete Evropi, vezane za kandidaturu îkaga da organizuje Olimpijske igre 2016. godine. \ilas je pomenuo da se tako|e nada da }e uspostaviti kontakt izme|u dva grada na nivou saradwe izme|u raznih slu`bi, tako {to }e iz Beograda slati u î926

kago grupe stru~waka na po nedequ dana, kako bi sagledali probleme kao {to su zonirawe grada, sanitacija i saobra}aj. On namerava da sara|uje sa srpskim konzulatom i finansira putovawa iz gradskog buyeta.

Vo`dova~ki izbori Razgovor je onda skrenuo na lokalne izbore u beogradskoj op{tini Vo`dovac, gde je Srpska napredna stranka (SNS) Tomislava Nikoli}a osvojila ve}inu na izborima od 7. juna. Nadle`na je prokomentarisala da mnogi kritikuju DS zbog toga {to nije vodila tako sna`nu kampawu kao radikali i napredwaci. Gradona~elnik je pomirqivo priznao da je to ta~no, zato {to je on morao da vodi grad, dok je opozicija mogla samo da vodi kampawu, ali da }e DS voditi mnogo sna`niju kampawu na ponovqenim izborima, koji }e biti zakazani u novembru ili decembru. Gradona~elnik je tako|e rekao da je razo~aran time {to Sjediwene Dràve i Evropqani ne pritiskaju SNS da se izja{wava o te{kim pitawima kao {to su saradwa sa Ha{kim tribunalom, hap{ewe Mladi}a i Kosovo. Mada smatra da je podela radikala pozitivan razvoj doga|aja, \ilas je izrazio zabrinutost da }e im boravak u opoziciji bez ikakve odgovornosti doneti odre|enu prednost u odnosu na vladaju}e stranke. On je predvideo da }e kao posledica ovoga SNS dobro pro}i na narednim parlamentarnim izborima, a mo`da i u}i u vladu. Imovinski sporovi Nadle`na je obavestila \ilasa o pripremama za zemqi{te nove ambasade, nagla{avaju}i da bi izvo|a~i morali da po~nu sa lokalnim angaòvawem radnika najkasnije do januara 2010. godine. \ilas je tako|e obe}ao da }e pomo}i koliko god bude mogao, u vezi sa molbom Me|unarodne {kole u Beogradu da bude izme{tena u drugu zonu. Gej Parada ponosa u Beogradu Nadle`na je pitala \ilasa o wegovim planovima da osigura bezbednost za beogradsku gej Paradu ponosa, planiranu za septembar. Gradona~elnik je rekao da je uveren da }e Ministarstvo unutra{wih poslova pruìti dobru za{titu tokom samog doga|aja, ali je izrazio bojazan da bi huligani iz grupa kao {to su “Obraz” i “1389” mogli da napadaju u~esnike u nekim drugim okolnostima. Bez predostro`nog hap{ewa svih pripadnika nacionalisti~kih grupa, kaè \ilas, bi}e nemogu}e garantovati sveukupnu bezbednost u~esnicima parade. \ilas se poàlio na to {to je, kada je izneo ove zabrinutosti na konferenciji za medije po~etkom avgusta, bio kritikovan kao da je protiv gej prava. Komentar \ilas je politi~ar koji se ne pla{i da iskaè svoje ~vrste stavove. Wegova iskrena diskusija o odnosima Srbije i Rusije i wegova gledi{ta 927

o gej paradi i vo`dova~kim izborima nagla{avaju ovu ~iwenicu. Deluje odlu~an u tome da istera do kraja svoje planove za Beograd, iako s vremena na vreme to podrazumeva sukobe sa drugima u vlasti i Demokratskoj stranci. Bra{

CCXCI Referenca: 09BELGRADE988 Wikileaks id: #223535 Tema: Srbija usvojila sporni Zakon o informisawu Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 3. septembar 2009. u 12.02 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/09/09BELGRADE988.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Narodna skup{tina Srbije usvojila je sporni medijski zakon 31. avgusta, a istog dana potpisao ga je i predsednik Tadi}. Zakon je usvojen tesnom ve}inom od 125 glasova, uz pomo} Liberalno-demokratske partije opozicionog lidera êdomira Jovanovi}a, koja je svoju podr{ku usvojila sveukupnom reformom srpske medijske scene. Zakon predvi|a drasti~ne kazne za izdawa koja kr{e pravila pona{awa i uvodi ubrzane pravne postupke protiv prekr{ilaca. Ve}ina medija kritikovala je “drakonske” kazne koje uvodi ovaj zakonski propis i izrazila zabrinutost da }e novi zakon ograni~iti slobodu glasila i ishoditi cenzurom. Udruèwe novinara i Srpska napredna stranka najavili su namere da ospore legalnost novog zakonskog akta. Skup{tinsko usvajawe okon~alo je neprekidnu raspravu unutar vladaju}e koalicije i zaustavilo glasine o prevremenim izborima. Mediji i zabrinute NVO reko{e da }e pa`qivo pratiti sprovo|ewe novog zakona, kako bi umawili mogu}nost zloupotrebe wegovih odredaba. Sukob u vladaju}oj koaliciji Po zavr{etku letwe pauze, Narodna skup{tina usvojila je sporni Zakon o medijima 31. avgusta. Dan glasawa zapo~eo je uz dosad nezabeleèno prisustvo svih 250 poslanika Skup{tine, koje je privukla kriza u vladi, izazvana predloènim zakonom. Skup{tina je najpre usvojila serijal amandmana koje su zahtevale Liberalno-demokratska partija (LDP) i Partija ujediwenih penzionera Srbije (PUPS), a zatim je usvojila i ceo zakon. Oba glasawa uspela su tesnom ve}inom, uz podr{ku 125 od 249 prisutnih poslanika (albanski poslanik Riza Haqimi napustio je sednicu, ~ime je smawio broj glasova potrebnih da bi glasawe us928

pelo. Iako je javno tvrdio da wegov odlazak nije bio sra~unat kako bi pomogao vladaju}oj koaliciji, kasnije je nama priznao da je ve}ina, prvi put ikada, prihvatila wegove amandmane na neku drugu zakonsku regulativu). Demokratska partija (DS), G17 plus, LDP, PUPS, poslani~ke grupe mawina i dva nezavisna poslanika glasali su za zakon. Socijalisti, koji su i otvorili krizu u vladaju}oj koaliciji tako {to su odbili da podrè zakon, uzdràli su se od glasawa ali su obezbedili kvorum. Srpska napredna stranka (SNS) Tomislava Nikoli}a napustila je salu, ostavqaju}i samo radikale, Demokratsku stranku Srbije (DSS) i Novu Srbiju da glasaju protiv zakona.

[ta novi zakon donosi Novousvojeni Zakon o informisawu zna~ajno uve}ava kazne za kr{ewe novinarskog pravilnika o pona{awu; kazne dostiù vrednosti od 350.000 dolara za {tampane medije i do milion dolara za elektronske medije. Zakon je tako|e predvideo i nekoliko nov~anih kazni koje bi mogle da rezultiraju zabranom medijskog izdawa. Usvojeni amandmani uneli su samo mawe izmene zakonskog nacrta, tako {to su uklonili odredbu o obaveznom depozitu prilikom osnivawa nekog medijskog izdawa, kao i odredbu o automatskoj zabrani medija ~iji je ra~un u banci pod blokadom duè od 90 dana. Zagovornici Srpski predsednik Boris Tadi} potpisom je odobrio stupawe na snagu novog zakona odmah po wegovom usvajawu, ~ime je iznenadio mnoge posmatra~e i obesmislio napore Udruèwa novinara Srbije (UNS) da zatraì izja{wavawe Ustavnog suda o vaqanosti zakona pre nego {to on stupi na snagu. Wegova medijska slu`ba izdala je saop{tewe u kojem se tvrdi da }e predsednik Tadi} pa`qivo pratiti posledice primene zakona, zakqu~uju}i da je sloboda medija preduslov za slobodno dru{tvo. Predsednik LDP êda Jovanovi} rekao je {tampi da je najva`nija stvar za wegovu stranku bila generalna medijska strategija, dogovorena izme|u vlade, Nezavisnog udruèwa novinara (NUNS) i OEBS-a. Prema Jovanovi}u, usvajawe Zakona o medijima bilo je samo prvi korak u primeni strategije da se srpsko medijsko okruèwe reformi{e u skladu sa evropskim standardima. [efica poslani~ke grupe DS Nada Kolunyija izjavila je da }e usvajawe zakona uvesti red na srpskoj medijskoj sceni i da ne}e uvesti cenzuru. Kriti~ari Ve}ina opozicionih politi~kih partija i skoro svi glavni urednici glavnih medijskih glasila o{tro su kritikovali zakon, usredsre|uju}i se prvenstveno na drasti~ne kazne, za koje tvrde da }e rezultirati ograni~avawem medijskih sloboda, cenzurom i autocenzurom. Predsed929

nica UNS-a Qiqana Smajlovi}, smewena biv{a urednica “Politike”, organizovala je protest novinara ispred zgrade Narodne skup{tine za vreme trajawa sednice. Smajlovi}eva je medijima izjavila da zakon uvodi “drakonske” kazne, da je antievropski, da ga politi~ki instruisane sudije mogu primewivati proizvoqno i da je od Srbije napravio jedno od najsurovijih medijskih okruèwa u Evropi.

Naredni koraci Kako je momentalni potpis predsednika Tadi}a spre~io obra}awe Ustavnom sudu, {to bi odloìlo primenu zakona, UNS sada namerava da vaqanost zakona proverava preko ombudsmana i, redovnom procedurom, na Ustavnom sudu. Vlada je osnovala radnu grupu, u koju su u{li predstavnici najmawe pet medijskih udruèwa, da sagleda svu pravnu regulativu u vezi sa medijima i da razvije koordinisanu medijsku strategiju. Komentar LDP, opoziciona partija, do sada je u nekoliko navrata usko~ila kako bi obezbedila ve}inu, kada ~lanovi vladaju}e koalicije nisu mogli da se dogovore oko kqu~ne pravne regulative. Jo{ uvek nije poznato kakvu }e korist za sebe LDP izvu}i iz ove podr{ke “iz senke”, ali moè se slobodno pretpostaviti da je Boris Tadi} zahvalan za dodatnu stabilnost koju LDP donosi wegovoj vladaju}oj koaliciji, koja je suo~ena sa tankom ve}inom, ali i ozlogla{enom nepopustqivo{}u lidera G17 plus Mla|ana Dinki}a. Usvajawe Zakona o informisawu udovoqilo je Dinki}evom zahtevu da mu se omogu}i na~in obra~una sa neprijateqskim tabloidima, zbog ~ega deluje kao da su za sada okon~ane rasprave o novim izborima. Ministar ekologije iz DS Oliver Duli} izjavio je 1. septembra da je sukob “pro~istio vazduh” unutar vladaju}e koalicije i da je ona sada stabilnija nego ikada ranije. Primena novog zakona }e, me|utim, biti pravi ispit demokratskog kapaciteta vlade, koji }emo mi proceniti kroz saradwu sa organizacijama civilnog dru{tva i me|unarodnim partnerima. Bra{

CCXCII Referenca: 09BELGRADE1030 Wikileaks id: #225014 Tema: Krupaw – nacionalisti~ki trag protivre~nosti i konfuzije Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 14. septembar 2009. godine Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/09/09BELGRADE1030.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34 930

Rezime Mala srpska op{tina Krupaw pokazuje kako ekonomska propast i nedostatak nacionalne vizije izrode pome{ane odnose gra|ana i nacionalisti~kih vlasti u lokalnoj upravi. Svi putevi se bukvalno zavr{avaju u Krupwu, kao, izgleda, i sav razum. Iako lokalnu vlast vodi koalicija SRS–NS–SPS, ekonomski problemi zamaglili su privrènost partiji dok se gra|ani mu~e da sastave kraj s krajem. Mi{qewe da su lokalni funkcioneri DS “lopovi” i zbuwenost oko namera predsednika Tadi}a smawuju privla~nost DS alternative. Ekonomski problemi i mogu}nost da ~ak i ultranacionalisti promene mi{qewe u skladu sa de{avawima ukazuju da su lokalni gra|ani najverovatnije spremni da prate politi~ko vo|stvo za koje smatraju da }e im poboq{ati ìvote. Siroma{ne op{tine i protivre~nosti Krupaw, mala op{tina nedaleko od srpsko-bosanske granice preko puta Zvornika, je ogledalo za politi~ku konfuziju u izolovanim mestima u Srbiji, koje prate hroni~ni ekonomski problemi. Gradona~elnik Savo Dori}, lekar i ~lan izvr{nog odbora NS, objasnio je otpravniku poslova 22. avgusta da je nedostatak puteva i zatvarawe lokalne fabrike plastike ozbiqno povredilo ekonomski potencijal Krupwa. Dori} tvrdi da poznaje predsednika NS Velimira Ili}a i objasnio je Ili}evo neracionalno pona{awe nedavnim mo`danim udarom koji spre~ava Ili}a da razumno razmi{qa. Otpravnik je podsetio Dori}a na Ili}evo opisivawe napada na ambasadu SAD 21. februara 2008. “kao oblik demokratskog izja{wavawa”, na {ta je Dori} rekao da Ili} “nikada i nije bio racionalan”. Dori} je nastavio sa onim {to je bio wegov lajtmotiv: Krupaw je siroma{an zbog lo{ih puteva. Kada je otpravnik pitao za{to nije dobio puteve od Ili}a, on je rekao: “Ili} puno obe}ava”. Otpravnik je pitao za{to DSS nije deo vladaju}e koalicije, na {ta je Dori} odgovorio: “Li~ni sukob”, te pre{ao na drugi deo svog lajtmotiva – stranke nisu bitne u Krupwu, li~nosti jesu. Odgovaraju}i na pitawe otpravnika {ta radikali (ve}ina u skup{tini op{tine) rade, rekao je da ne razmi{qaju o politici, ve} kako da sastave kraj s krajem. On misli da radikali ne razmi{qaju o alternativi u SNS. Nakon {to je otpravnik ukazao na uspehe SNS na Vo`dovcu, Zemunu i Kosovu i izgledan pad SRS, delovao je zami{qeno. Osvrnuv{i se na socijaliste, Dori} je rekao da nije jasno da li glasa~i SPS prihvataju viziju predsednika Da~i}a o “novom SPS-u”. “To je te{ko prodati”, rekao je. Gradona~elnik je zatim zatraìo pomo} od SAD. Otpravnik je ukazao na projekte za koje nevladine organizacije iz wegove op{tine mogu da konkuri{u, ukqu~uju}i razmene, demokratske komisije, humanitarnu pomo}, pa mo`da i projekte Ju-Es-Ejda, ali je rekao da je malo verovat931

no da bi ih dobila op{tinska vlast, sve dok bira~i ve}inski glasaju za stranke koje smatraju Vojislava [e{eqa i Ratka Mladi}a herojima i koje se ophode prema srpskom ko{arka{u Miladinu Kova~evi}u kao prema `rtvi. Otpravnik je rekao da sumwa da bi takvi prihvatili pomo} SAD. “Gre{ite”, rekao je, “na{i radikali su lokalci i nisu protiv Amerike. Osim toga, bili bi sre}ni da se prekrste u bilo {ta, samo da dobiju pomo}”. Kratkim osvrtom na pitawe otpravnika za{to je DS izgubio Krupaw, gradona~elnik je rekao: “Zato {to su lopovi”. Kada je otpravnik pitao o istrajnoj podr{ci Slobodanu Milo{evi}u u Krupwu, gradona~elnik se sloìo da ga gra|ani jo{ uvek smatraju herojem. Za{to? “Neznawe”, odgovorio je, “na{i gra|ani ne ~itaju puno novine”. Zatim je objasnio da je, istorijski, Krupaw bio partizanski kraj, jedno od prvih mesta gde je podignut ustanak protiv nacista. Rekao je da su se ~etnici i partizani na po~etku borili zajedno, ali ne dugo. Milo{evi} je nekako uspeo da unov~i kontinuitet sa partizanima. Dori} je rekao da su me{tani Krupwa zbuweni po pitawu predsednika Tadi}a. “Vodio je proevropsku kampawu, ali je sada u Pekingu i govori kako je Kina isto toliko va`na, a pre nekoliko nedeqa je rekao isto za Pokret nesvrstanih. Dok Tadi} ne razjasni svoju poruku, na{i gra|ani ga ne}e razumeti”, rekao je gradona~elnik.

Bave}i se biznisom u Krupwu Iako se gradona~elnik èstoko bunio zbog odliva stanovni{tva usled lo{ih ekonomskih prilika, delovao je nezainteresovan za tri uspe{nija preduze}a u Krupwu: za fabriku vo}a, lokalni hotel i etnoselo lokalnog sve{tenika oko petnaestovekovne crkve. Predstavnici sva tri preduze}a su pomenuli, ~ak i u prisustvu gradona~elnika, da op{tina nije pruàla dovoqnu pomo}. Kasnije su ukazivali otpravniku da nisu bili spremni da daju deo zarade Dori}u, {to je objasnilo wegovu nezainteresovanost. Kada su gradona~elnik i otpravnik stigli do fabrike za preradu vo}a kojoj pomaè Ju-Es-Ejd, gradona~elnik je delovao neimpresioniran preduze}em koje je delovalo, po svim merilima, kao izrazito uspe{an primer privatizacije. Kompanija izvozi zamrznute maline i borovnice, kao i suve {qive i tikvice evropskom trì{tu. Radi se o ogromnom preduze}u, sa savremenom opremom, koje dobija vo}e sa vi{e od 1000 lokalnih farmi i zapo{qava vi{e od 100 qudi samo u Krupwu. Predstavnici fabrike su rekli da su naruybine pove}ane, te da je kapacitet ograni~en samo dostupnim koli~inama vo}a. Predstavnik kaè da firma kupuje zemqi{te poqoprivrednika koji idu u penziju, ili se povla~e iz proizvodwe, da bi tako postigli efekat ekonomije ve}eg obrta. Firma je tako|e razmatrala pro{irewe proizvodnih linija. Me932

|utim, taj predstavnik se sloìo sa gradona~elnikom da bi boqi putevi olak{ali ìvot. Zapravo, gradona~elnik je bio vi{e zainteresovan da pokaè otpravniku napu{tenu fabriku najlona iz Titovog doba, insistiraju}i da je tekstilna industrija budu}nost Krupwa. Dori} tako|e misli da bi Krupaw postao turisti~ka destinacija kada bi putevi bili boqi. Odveo je otpravnika uz strmu, krivudavu ulicu do raskrsnice za koju je rekao da }e spojiti Krupaw i Quboviju, {to }e ceo kraj otvoriti prema BiH i pove}ati trgovinu. Tako|e je rekao da je u predratnim vremenima Krupaw bio pot~iwen Sarajevu i da je u mnogome Sarajevo prirodniji centar. Odgovaraju}i na pitawe otpravnika o etni~kom sastavu, Dori} je rekao da je od 20.000 stanovnika, 500 muslimana, ali nije siguran da li su Romi muslimani slovenskog porekla ili Turci koji su ostali od zatvarawa lokalnog turskog utvr|ewa u 19. veku. “Ali mnogi su radikali, a jedan od wih je i odbornik u skup{tini op{tine. âk su bili i za Milo{evi}a za vreme rata”, insistirao je. Dodao je da nije bilo tenzija tokom rata. Dori} misli da bi mogao da privu~e turiste zbog poznatog krupawskog vazduha, i pokazao hotel koji gradi jedan wegov prijateq. Uprkos pri~e gradona~elnika o turizmu, hotel iz centra grada je imao drugu pri~u. Iako taj hotel donosi skoro 100 odsto prihoda grada od turizma, tako {to odràva seriju de~jih i sportskih kampova, vlasnica hotela tvrdi da se grad odnosi prema woj kao prema strancu zato {to ìvi u Novom Sadu, u Vojvodini. Kupila je hotel jer je wen mu` ro|en u Krupwu i zato {to je vazduh sve`. Ona kaè da skup{tina op{tine ~ini sve da je onemogu}i u obavqawu poslova i sigurna je da su je opteretili nepotrebnom birokratijom. Hotel je, ubedqivo, najupe~atqivija gra|evina u centru Krupwa. Uprkos svemu, nije obeshrabrena, pa namerava da otvori bawu radi privla~ewa odraslih, uz de~je kampove. Odgovaraju}i na prigovore, gradona~elnik je podsetio otpravnika da wegovi prijateqi èle da naprave hotel. Najlep{a turisti~ka atrakcija Krupwa je etno selo sagra|eno oko renovirane crkve iz 15. veka. I ovaj primer tako|e pokazuje za{to je te{ko dobiti podr{ku op{tine, ako se ne igra po pravilima gradona~elnika. Lokalni sve{tenik je posvetio svoj ìvot izgradwi etno sela, koje ukqu~uje muzeje, kolibe i prostore za izlet – i rekao (pred gradona~elnikom) da bi podr{ka od op{tine bila dobrodo{la. Gradona~elnik nije odgovorio.

Komentar Problemi i protivre~nosti Krupwa pokazuju nedostatak razumevawa za smer u kom predsednik Tadi} vodi Srbiju. Gradona~elnik Dori} je vi{e karikatura korumpiranog lokalnog gradona~elnika, nego ideolo{ka pretwa proevropskoj koaliciji. Spremnost da se promeni strana u 933

skladu sa doga|ajima pokazuje da bi ovaj prost narod izabrao smer za koji bi razumeo da vodi ka boqem ìvotu.

CCXCIII Referenca: 09BELGRADE1166 Wikileaks id: #229111 Tema: Zaokret u javnom diskursu – da li Srbija postaje sve vi{e evropska? Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 9. oktobar 2009. u 10.45 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/10/09BELGRADE1166.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Niz traumati~nih doga|aja u Srbiji proteklih nedeqa, ukqu~uju}i otkazivawe Parade ponosa i brutalno ubistvo francuskog turiste, pokrenuo je novi nivo samokritike u srpskoj javnosti u pogledu zajedni~kih vrednosti i evroatlantske orijentacije dràve. Uprkos trenutnom politi~kom koketirawu sa Rusijom, ve}ina Srba ~ezne za boqim odnosima sa Sjediwenim Dràvama, poistove}uje se sa Evropom i umorna je od toga da bude smatrana za “balkanske zveri”. Umesto da se usredsrede na poznate teme kao {to su Kosovo i uloga `rtve, mediji i, sve vi{e, zvani~nici koje oni citiraju, neposredno povezuju skora{we primere netolerantnog i nacionalisti~kog nasiqa sa ulogom koju je Srbija imala tokom devedesetih. Iako je Srbija jo{ uvek daleko od modela savremenog liberalnog demokratskog dru{tva, ovaj novi nivo preispitivawa du{e ozna~ava posledwu kap napora u srpskoj borbi da se dostigne normalnost i znak spremnosti da se prevazi|e pro{lost. Trenutak za preispitivawe Ba{ ovih datuma, ali pre devet godina, veliki savez stranaka organizovao je masovne proteste zbog toga {to je Slobodan Milo{evi} osporio izbornu pobedu protivni~kog kandidata Vojislava Ko{tunice. Slede}eg dana, Milo{evi} je priznao poraz i povukao se sa vlasti. [irom dràve, Srbi su o~ekivali naglu tranziciju iz rata i izolacije devedesetih ka zapadnoj stabilnosti i prosperitetu. Ali, slavqeni~ko raspoloèwe tih dana pre{lo je u izneverena o~ekivawa, oli~ena u ubistvu reformisti~kog premijera Zorana \in|i}a 2003. godine. U godinama koje su usledile, javnu i medijsku kritiku neprekidnih srpskih neuspeha i propu{tenih prilika zasenile su populisti~ka i antizapadna retorika, isprazna izve{tavawa o su|ewima za ratne zlo~ine i, u posledwe vreme, emotivne reakcije na kosovsku Deklaraciju o ne934

zavisnosti (DON) iz februara 2008, {to je sve zauzvrat pothrawivalo konzervativne i idealisti~ke ideologije koje su daqe spre~avale dru{tveni napredak Srbije. Posle izbora u maju 2008, me|utim, moèmo da vidimo postepen ali odlu~an zaokret ka zapadu u ure|iva~koj politici, kao i u~estalu samokritiku koja zalazi i daqe od uobi~ajenih tema kao {to su Kosovo, ratni zlo~ini, bankrot i korupcija. Ova promena nije nekakav usamqeni slu~aj, ve} evoluirana svest o doga|ajima koji su zastra{ili ili {okirali stanovni{tvo i naveli ga na nove nivoe kriti~kog samoprocewivawa.

Zaokret u gledawu na Sjediwene Dràve Me|u kqu~ne prelomne trenutke spada i poseta potpredsednika Bajdena Beogradu u maju 2009, koja je dovela do novog preispitivawa refleksnog antiamerikanizma u Srbiji. To je bilo mnogo vi{e nego puka poseta glasnika novog i popularnog predsednika SAD. Kao senator, on je bio me|u najè{}im zagovornicima NATO intervencije iz 1999. godine, koja je i daqe osporavana, a ipak je do{ao u Beograd, da izrazi podr{ku srpskoj budu}nosti. Za wegovom posetom usledio je niz obe}avaju}ih izjava srpskih vlastodràca, a na{a pomo}, kulturni programi, a naro~ito programi vojne saradwe, po~eli su da dobijaju neobi~no bogat prostor u medijima. Nastup orkestra mornarice SAD na politi~ki konzervativnom i dru{tveno tradicionalnom saboru truba~a u Gu~i, {to je doga|aj koji bi pre samo godinu dana bio smatran za skandal, izazvao je erupciju pozitivnih medijskih napisa {irom zemqe. Zajedni~ki napor Nacionalne garde Ohaja i srpske vojske da se tokom leta izgradi veliki broj {kola i bolnica, na sli~an na~in je proizveo lepe vesti na dnevnom nivou, {to je trajalo nedeqama. Prvi put za mnogo godina, obi~nim Srbima prikazana je saradwa, pa ~ak i plesawe ruku pod ruku, sa predstavnicima one iste vojske koja je godinama unazad okrivqavana za najskorije srpske tragedije. Evropske vrednosti: tolerancija U septembru, otkazana beogradska Parada ponosa potpalila je raspravu bez presedana, teraju}i Srbe da se suo~e sa pitawima kao {to su seksualna orijentacija, qudska prava, netolerancija i nasiqe. Nedeqama uo~i doga|aja, tabloidno vre|awe gejeva i neodobravawe ili mlaka podr{ka od strane zvani~nika i komentatora, postepeno se povukla pred odmerenijom raspravom u kontekstu evropskog identiteta Srbije. Glasila su odbacila netoleranciju, otvoreno izraàvaju}i sumwu da Srbija mo`da i nije spremna za Evropsku uniju. Vlasti su formalno bile odlu~ile da podrè paradu, ali su preina~ile svoje stanovi{te u po935

sledwem trenutku, kada su se na{le naspram pretwi nacionalisti~kih organizacija. Ova odluka izazvala je sna`nu negativnu reakciju mnogih javnih delatnika, koji tu odluku posmatraju kao kapitulaciju. Glasila su objavila da je nasiqe odnelo pobedu nad demokratijom i vladavinom prava. Ali, umesto da prigu{i raspravu o qudskim pravima, otkazivawe parade dovelo je do jo{ ve}e podr{ke od strane zvani~nika i javnih li~nosti, a obuhvatilo je i osudu ultranacionalista, koji i daqe tvrde da vladaju ulicama.

Ubistvo Francuza podsetilo na nasiqe iz devedesetih Smrt francuskog fudbalskog navija~a, koji je 29. septembra podlegao povredama zadobijenim 17. septembra, kada ga je u centru Beograda pretukla grupa huligana, u kombinaciji sa otkazivawem Parade ponosa, imala je otre`wuju}i efekat {irom zemqe. Hiqade qudi satima je ~ekalo u duga~kim redovima kako bi poloìli cve}e i zapalili sve}e na nekoliko lokacija u Beogradu, Novom Sadu i Pan~evu. Oàlo{}eni, ukqu~uju}i i dràvne zvani~nike, ostavqali su poruke zgraàvawa i frustracije zbog toga {to su akcije nekolicine dovele do toga da Srbija bude ìgosana kao nasilna. Podstaknuti odgovorom medija na ove nedavne doga|aje, zvani~nici su postali glasniji u osudi nasiqa i wegovog pre}utnog prihvatawa u Srbiji. Kulminacija je stigla 2. oktobra od predsednika Tadi}a, kada je na beogradskom Trgu republike odrào konferenciju za novinare i rekao: “Vidim direktnu i neprekinutu nit izme|u nasiqa koje se de{avalo devedesetih godina, izme|u zverskih zlo~ina na prostoru biv{e Jugoslavije, podr{ke {trajkovima Jedinice za specijalne operacije, politi~kog jezika koji je proizvodio bes prema takozvanim izdajnicima i stalnog tragawa za neprijateqima u dru{tvu. Stvorena je atmosfera mr`we prema svim mawinama, prema seksualnim mawinama, prema mawinama sa druga~ijim pogledima. Ta nit nasiqa je vi{e nego o~igledna i o tome ne sme da se }uti.” Ova izjava podstakla je ìvahnu raspravu. Jedna radio emisija (“Pe{~anik” na B92), ina~e kriti~na prema predsedniku, posvetila je Tadi}evoj izjavi celu 90-minutnu emisiju, nagove{tavaju}i da je Srbija u{la u novo doba: “Ovo je mali korak za demokratiju, ali veliki za predsednika Tadi}a”. Rasprava o dru{tvenom nasiqu bila je sveobuhvatna, i iznedrila je analogije izme|u nedavnih doga|aja i srebreni~kog masakra u Bosni i Hercegovini iz 1995, srpskog ko{arka{a Miladina Kova~evi}a (koji je 2008. pobegao iz Sjediwenih Dràva po{to je uàsno pretukao ameri~kog studenta), Slobodana Milo{evi}a i paravojnih komandanata iz devedesetih kao {to je Arkan, koji je slobodno ìveo u Jugoslaviji tokom osamdesetih iako je bio na Interpolovoj listi deset najtraènijih. 936

“Novi” politi~ari Srbije Demokratski lideri nisu jedini izvor ovog kapitalnog zaokreta u javnim izjavama. Va`ne li~nosti koje su izgradile sebi ime tako {to su se suprotstavqale Sjediwenim Dràvama, sada daju izjave koje bi bile nezamislive pre samo nekoliko meseci. Kada je Aleksandar Vu~i}, potpredsednik Srpske napredne stranke (i nekada{wi generalni sekretar Srpske radikalne stranke) nedavno boravio u Va{ingtonu, naslovi su bili “Srbija ne moè da napreduje bez Amerike” (Politika) i “Potrebni su nam i Rusi i Amerikanci” (Kurir). Govore}i o NATO intervenciji iz 1999, Vu~i} je u intervjuu dnevnom listu “Alo”, objavqenom 8. oktobra, rekao: “Ta godina ne moè da bude zaboravqena, ali mi moramo da idemo napred. Pro{lo je odre|eno vreme, ne{to od toga je danas istorija. Ali mi imamo decu, budu}nost, a ozbiqan ~ovek mora to da ima na umu.” Raspravqaju}i o novom zakonu o medijima, ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, koji je prethodno bio portparol Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) i Slobodana Milo{evi}a, napravio je jasan otklon od pro{losti: “Ja sam bio me|u prvima koji su od strane EU i Sjediwenih Dràva stavqeni na crnu listu zbog prethodnog Zakona o javnom informisawu. I daqe ~ekam na vizu za moj zvani~ni put u Ameriku, iako sam zamenik premijera. Sve dok sam joj ja predsednik, SPS ne}e glasati za sukobe sa medijima i novinarima, otkazivawe TV prenosa skup{tinskih sednica, premla}ivawe gra|ana, povratak na ve}inski izborni sistem i ratove.” Da li je NATO neprijateq ili budu}nost? Jo{ jedna prekretnica bila je deseta godi{wica NATO bombardovawa Srbije. Umesto da bude sabirna ta~ka za antiameri~ki bes, protekla je bez zna~ajnijih demonstracija i izgleda da je otvorila vrata za civilizovanu raspravu o budu}im odnosima Srbije sa NATO-om. Ovo pitawe nekada je bilo mra~ni tabu, a ipak, svakog meseca su nam mediji donosili sve vi{e izjava u korist pristupawa NATO-u, koje su davali kreatori javnog mwewa i politike. Obi~no uzdràn na ovu temu, ministar odbrane Dragan [utanovac odlazi sve daqe sa svakom svojom javnom izjavom. Prime}uju}i da }e Srbija uskoro biti okruèna NATO zemqama, u “Vremenu” od 1. oktobra rekao je: “Kakvu bi poziciju trebalo da zauzmemo prema tradicionalno prijateqskim zemqama kao {to su Gr~ka, Slova~ka, Rumunija, [panija... od kojih o~ekujemo i dobijamo sna`nu podr{ku, iako su one u NATO-u... Ja mislim da }e debata o ovome biti sklowena u stranu na neko vreme, ali do}i }e vreme kada }emo morati da se nosimo sa tim va`nim pitawem.” U nastavku je rekao da }e biti potrebno mnogo hrabrosti “da bi se gra|anima objasnile sve prednosti bezbednosnih integracija”. 937

Komentar Koreniti zaokret u javnom diskursu tokom proteklih nedeqa bio je o~igledan. Srbija je poznata, ~ak i me|u Srbima, po svojoj fiksiranosti na istorijska predawa i povremeno zadrtoj re{enosti da dela protiv svojih interesa, ali javni diskurs iz posledwih nekoliko meseci pokazuje da ovaj stereotip ne mora da bude i pravilo. [to se nas ti~e, smi{qeno smo izbegavali sva|ala~ke rasprave o istoriji i umesto toga smo crtali pozitivan prikaz srpske budu}nosti, skre}u}i pa`wu na dosada{we uspe{ne primere. Time {to smo se sklonili iz poloàja zami{qene prepreke srpskom napretku, istovremeno opisuju}i boqu budu}nost u Evropi, tako|e smo uspeli da omogu}imo Srbima da po~nu da razmatraju svoju pro{lost onako kako to wima odgovara. Nameravamo da se usredsredimo na poruku koju je {ef na{e diplomatske misije istakao na govoru u Kraqevu od 7. oktobra, da su “SAD posve}ene ideji pomagawa demokratskoj i uspe{noj Srbiji – Srbiji u kojoj }e svi weni gra|ani negovati toleranciju, slobodu izraàvawa i kreativni duh”. Bra{

CCXCIV Referenca: 09BELGRADE1430 Wikileaks id: #237653 Tema: Srbija je zaboravila istok: kopawe dubqe rupe Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 2. decembar 2009. u 14.52 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/12/09BELGRADE1430.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Bor, lociran u isto~nom, timo~kom regionu Srbije, jedan je od najsiroma{nijih i najnaseqenijih gradova u Srbiji. Wegova ekonomija je vezana za sudbinu RTB Bor, bankrotiranog dràvnog rudnika i preduze}a za va|ewe i preradu rude. To preduze}e (koje je izrazilo interes da kupi noviju ameri~ku opremu i stru~no znawe) moglo bi da bude profitabilno, ali samo uz privatnog investitora voqnog da smawi preveliku radnu snagu i modernizuje opremu i kapacitete. Uprkos planovima restruktuirawa predloènim od strane vlade, politi~ka apatija, ekonomski lo{e upravqawe i otpor sindikata, ~ine re{ewe za te{ku ekonomsku situaciju i probleme sa ìvotnom sredinom Bora nedosti`nim u skorije vreme, {to stanovni{tvu ovog regiona ostavqa vrlo malo mogu}nosti. 938

RTB Bor u ciframa RTB Bor (Rudarsko-topioni~arski basen Bor) je bankrotirano dràvno rudarsko i topioni~arsko preduze}e sme{teno u Boru, gradu isto~ne Srbije sa 55.000 stanovnika. Ima dva operativna rudnika, otvoreno okno nedaleko od podru~ja grada i podzemni rudnik nedaleko odatle. To preduze}e sada ima 4700 zaposlenih, nakon smawewa 2004. godine sa 8.000. RTB Bor posluje sa gubitkom ve} nekoliko godina, a sada wegovi ukupni dugovi prelaze 1,2 milijarde dolara. Po podacima preduze}a, godi{wa proizvodwa bakra trenutno iznosi oko 24.000 tona, a RTB Bor ima preko 1,2 milijarde tona potvr|ene rudne rezerve, {to predstavqa oko 2% ukupnih svetskih rezervi bakra. Na svom vrhuncu, ovo preduze}e je proizvodilo 155.000 tona rude godi{we. Trenutno, udeo metala u rudi iz ovih rudnika iznosi prose~no 0.38% od povr{inskog iskopa i 0,9% od podzemnog iskopa. Nezavisni geolozi su nam rekli da je ova ruda lo{ijeg kvaliteta i da ima mawi sadràj metala od onog koji se moè na}i na drugim podru~jima gde se proizvodi bakar. Oni su nam tako|e rekli, pore|ewa radi, da rudnik bakra Asarel u susednoj Bugarskoj proizvodi 30.000 tona bakra godi{we, a da poqski rudnik Legnica proizvodi 300.000 tona godi{we. Planovi vlade za privatizaciju Nakon neuspelog poku{aja privatizacije 2008. godine, srpska vlada jo{ jednom primewuje planove za preokret stawa u preduze}u. Branislav Zec, izvr{ni direktor srpske Agencije za privatizaciju, rekao nam je 5. novembra da je agencija èlela da dugove tog preuze}a premesti u kompaniju, ~iju bi likvidaciju sud planski proglasio. On je rekao da bi agencija potom formirala novo preduze}e od preostale aktive i zamenila trenutna potraìvawa kreditora za deonice u tom novom poslovnom poduhvatu (Vlada Srbije je najve}i kreditor RTB Bor). Zec je rekao da }e ovaj novi poslovni poduhvat biti potom privatizovan u neko doba u budu}nosti. Iako Zec misli da bi kompanija mogla da postane profitabilna sa boqom upravom i tehnologijom, on nije bio optimisti~an po pitawu {ansi koje preduze}e ima. Rekao je da bi sa novom tehnologijom preduze}e trebalo da efikasnije izdvaja bakar iz sirove rude, te da bi ostvarivalo profit ~ak i pri ceni bakra od 2.500 do 3.000 dolara po toni. On je, me|utim, naglasio da je preduze}e pritisnuto zastarelom tehnologijom i velikim obavezama, tako da ne bi ostvarivalo profit ~ak ni pri ceni od 9.000 dolara po toni. Rekao je da je Srbija primila robni zajam od kanadske vlade da sagradi novu topionicu bakra u Boru, i da je Vlada Srbije dala garanciju za kredit od 25 miliona dolara da kupi novu opremu za iskopavawe. 939

Rukovodioci RTB Bor optimisti~ni u vezi budu}nosti Blagoje Spaskovski, v.d. direktora RTB Bor, bio je optimisti~an u vezi budu}nosti preduze}a tokom sastanka 17. novembra. On nam je rekao da, pored nove topionice koju finansiraju Kana|ani, preduze}e tako|e planira da sagradi i novo postrojewe za proizvodwu sumporne kiseline i kupi novu opremu za iskopavawe. On je rekao da bi preduze}e trebalo da bude privatizovano u narednih tri do pet godina. Spaskovski je rekao da je ve}ina zastarele opreme preduze}a poreklom iz SAD i da bi “rado prihvatio priliku da kupi jo{ opreme od ameri~kih kompanija”, ali bez specifikovawa {ta je potrebno i kolika sredstva stoje na raspolagawu. On je samouvereno predvideo da }e preduze}e biti profitabilno do idu}e godine i da }e utrostru~iti svoju godi{wu proizvodwu bakra na 75.000 tona u roku od tri godine. Nova ruda otkrivena u Boru Spaskovski nam je rekao da je RTB Bor na{ao malu koli~inu veoma bogate rude sa visokim sadràjem bakra (73% i 3%) (napomena: ovo otkri}e verovatno stoji u pozadini wegovih samouverenih predvi|awa o budu}em uspehu RTB Bor). Dejan Koèq, glavni geolog u Ju`no-dunavskim metalima (lokalnom preduze}u koje je u 100% vlasni{tvu Friport Mekmoren (Freeport McMoran) iz Feniksa u Arizoni), rekao je da je novo nalazi{te u Boru vrlo malo (oko 10.000 tona rude) i da je “kao litar vode u Dunavu”), ali da ipak pokazuje potencijal Bora za daleko ve}u koli~inu visokokvalitetnih rezervi. Koèq je na konferenciji rekao da se Friport zainteresovao za Bor, ali da ~eka daqe analize pre nego {to krene sa bilo kakvim investirawem. Sindikati protiv privatizacije Neuspele privatizacije i ekonomska neizvesnost uzrokovali su strah kod mnogih zaposlenih u RTB Bor za wihova radna mesta i protivqewe novim naporima da se preduze}e privatizuje. Predstavnici lokalnih rudarskih sindikata javno su nam izneli svoja mi{qewa o budu}nosti RTB Bor, 17. novembra. Dragan Aleksi}, predsednik borskog ogranka Konfederacije nezavisnih trgovinskih sindikata Srbije i Dragan Jakun~i} iz Nezavisnosti rekli su da RTB Bor predstavqa “ìvot regiona i Bora”. Aleksi} je rekao da sindikati nisu protiv privatizacije, pod uslovom da novi vlasnici po{tuju postoje}e uslove rada, ugovore i da zadrè osobqe na sada{wem nivou. Aleksi} je tako|e napao nacionalnu agenciju za privatizaciju i wihov dotada{wi rad u Boru, govore}i da agencija nema “nikakvog iskustva” sa privatizacijama. 940

Planovima za privatizaciju Bora nedostaje dobar partner na nivou op{tine Grad Bor kontroli{e Srpska radikalna stranka (SRS) a wen gradona~elnik Branislav Ranki} nema nikakvu jasnu strategiju za lokalni ekonomski razvoj. Kao direktan rezultat nespretnog upravqawa ekonomijom grada, razvoj Bora predvode lokalne nevladine organizacije i {a~ica uspe{no privatizovanih preduze}a. Predstavnici lokalnih preduze}a i borske Asocijacije za razvoj zajednice (Community Development Association) rekli su nam 17. novembra da su fokusirani na razvijawe turizma, kao i malih i sredwih preduze}a u tom podru~ju, ali da od lokalne vlade nisu dobili nikakvu podr{ku. Druge NVO u regionu potvrdile su da narastaju}i napori u oblasti regionalnog ekonomskog razvoja obuhvataju sve gradove u regionu osim Bora. Mirjana \or|evi}, generalni direktor Eurofoila (Eurofoil), uspe{nog preduze}a za reciklaù i pakovawe, parcijalno privatizovanog od strane ameri~kih i lokalnih investitora 2006, tako|e je 18. novembra izrazila nezadovoqstvo nedostatkom podr{ke od strane lokalne vlade. Ona je rekla da lokalni zvani~nici nisu bili spremni da joj iza|u u susret kada je traìla wihovu pomo} za osnivawe lokalnog centra za reciklaù plastike, kako bi preduze}e snabdevala sirovinama, rekav{i joj da “se ovde privatni sektor ne ceni”. Stvari o kojima treba voditi ra~una kada je re~ o zaga|ewu i ìvotnoj sredini Iako su od su{tinske va`nosti za lokalnu ekonomiju, borski rudnici su uzrokovali zna~ajno zaga|ewe vazduha i {tetu lokalnim povr{inskim vodama i zemqi{tu. Svetska banka je finansirala projekat vredan 41 milion dolara, pod rukovodstvom srpskog Ministarstva za ìvotnu sredinu i prostorno planirawe, koji se sprovodi od strane lokalnih vlasti, da bi se ublaìla {teta koja se nanosi ìvotnoj sredini od strane rudnika i potpomogao socijalno-ekonomski oporavak. Vidojko Simonovi}, direktor projekta Svetske banke u Boru, rekao nam je 17. novembra da bi ovaj projekat trebalo da po~ne slede}e godine i da je fokusiran na pre~i{}ivawe zaga|ene vode i tla oko rudnika. Me|utim, RTB Bor i wegovi sindikati bi èleli da obezbede podr{ku i srpske vlade i Svetske banke za realokaciju ovih sredstava. I generalni direktor RTB Spaskovski i predstavnici sindikata rekli su nam da bi, iako se ne protive izvornim ciqevima projekta ~i{}ewa koji finansira Svetska banka, radije upotrebili sredstva Svetske banke za popuwavawe starog otvorenog rudnog okna blizu centra Bora, koje je u opasnosti od uru{avawa. (Tokom na{e posete oknu videli smo da su ku}e, topionica rudnika i put, locirani u krugu od 200 metara od ivice rupe duboke 400 metara). Janku~i} nam je rekao da vazduh u blizini jame sadrì zaga|iva~e 941

u ~esticama, kao {to su arsenik i ìva, u koncentraciji preko 150 puta ve}oj od dozvoqene. On je tako|e rekao da se zaga|ena otpadna voda iz rudnika i ove jame, koja sadrì te{ke metale, direktno ispu{ta u okolne reke i potoke.

Najve}i grad u regionu polaè ekonomske nade u ju`ni tok Samo 20 kilometara jugoisto~no od Bora, Zaje~ar, najve}i grad u regionu (60.000 stanovnika), polaè svoje nade u nove energetske investicije. Sre}ko Nikoli}, zamenik gradona~elnika i wegov ekonomski tim, rekli su nam 18. novembra da je, paralelno sa fokusirawem dela svojih napora na razvoj turisti~ke i agro-poslovne infrastrukture Zaje~ara, veliki deo planirawa zasnovan na pretpostavci da }e gasovod Ju`ni tok, koji treba da bude sagra|en od strane ruskog Gazproma, pro}i pored grada. On je rekao da bi to podstaklo daqi ekonomski razvoj i da grad planira krupne investicije u svoju infrastrukturu na bazi ovog o~ekivawa. Nikoli} nam je rekao da je ruski ambasador u Srbiji nedavno posetio Zaje~ar i uverio ga da }e ulaz gasovoda u Srbiju biti u blizini ovog grada. Komentar Bor i okolni region suo~avaju se sa velikim izazovima u ekonomiji i za{titi ìvotne sredine, ukqu~uju}i smawivawe skoro potpune zavisnosti od rudnika bakra, kao i otklawawe ozbiqnog zaga|ewa koje i daqe umawuje kvalitet ìvota gra|ana Bora. Iako bi RTB Bor mogao da postane profitabilan, ako bi se privatizovao i efikasno radio, taj proces je do sada lo{e vo|en i dobio je malo podr{ke od strane lokalne zajednice. Lokalna politi~ka apatija, zajedno sa znacima ~vrstog sindikalnog otpora bilo kakvim planovima za privatizaciju Bora, ~ini da ekonomska budu}nost Bora deluje crno. Jedna stara izreka kaè: ako se na|e{ duboko u rupi, prestani da kopa{. Bor jo{ nije ni po~eo sa ispu{tawem lopate iz ruku. Pederson

CCXCV Referenca: 09BELGRADE1438 Wikileaks id: #237672 Tema: Narodna skup{tina Srbije usvojila Statut Vojvodine Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: sreda, 2. decembar 2009. u 16.09 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu 942


Rezime Narodna skup{tina Srbije je 30. novembra usvojila Statut Vojvodine i Zakon o preno{ewu nadle`nosti, ~ime je zavr{eno godinu dana dugo sukobqavawe ultranacionalista koji tvrde da je Statut korak ka otcepqenu autonomne pokrajine i zagovornika uve}ane autonomije. Posle nekih unutar-koalicionih kompromisa po pitawu odre|enih odredaba, i Statut i Zakon su usvojeni lako, tako {to se Liberalno-demokratska partija prikqu~ila vladaju}oj koaliciji, a mnogi opozicioni poslanici nisu ~ak bili ni prisutni na glasawu. Rasprava u Narodnoj skup{tini i opozicione reakcije posle glasawa odraàvaju retoriku iz posledwih godinu dana, ali je protest koji je organizovala Srpska radikalna stranka privukao samo {a~icu demonstranata. Sada je neophodno da Narodna skup{tina donese zakon koji }e obezbediti utemeqewe za primenu Statuta. Usvajawe propisa maltene se jedva i moè nazvati doga|ajem, po{to je javnost jo{ jednom pokazala da nije toliko podlo`na nacionalisti~koj retorici kao {to se vlast pla{i. Dono{ewe Statuta posle jednogodi{weg odlagawa Usvajawe Statuta Vojvodine, zakonskog akta o upravqawu Autonomne pokrajine Vojvodine, usledilo je nakon odlagawa od preko godinu dana. Vojvo|anska skup{tina usvojila je nacrt statuta, kako nalaè Ustav iz 2006. godine, u oktobru 2008. i prosledila ga vladi. (Novi statut zamewuje dosada{wi statut i stavqa u ruke Vojvodine pove}ane nadle`nosti u oblastima kao {to su zdravstvo, prirodna okolina i poqoprivreda.) Posle po~etnog perioda javne rasprave 2008. godine, vlada je nacrt statuta i s wim povezani Zakon o prenosu nadle`nosti na Vojvodinu stavila u fijoku. Devetog novembra, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad ânak rekao nam je da je razlog odlagawa bila bojazan Demokratske stranke da }e se javnost povesti za opozicionom retorikom, kao i da je predsednik Tadi} najzad izabrao da donese Statut kako bi Evropskoj uniji pokazao napredak u decentralizaciji. Sneàna Kresoja (LSV), savetnica predsednika Skup{tine Vojvodine, objasnila nam je da je odlagawe paralisalo Vojvodinu na godinu dana, i da je vlada uvidela da mora da preduzme akciju pre nego {to na dnevni red do|e naredni buyet Vojvodine. Dana 3. novembra vlada je objavila nacrt zakona, uz odre|ene izmene u odnosu na izvorni nacrt statuta iz Skup{tine Vojvodine, ukqu~uju}i to {to se koristi izraz “izvr{no ve}e” umesto “vlada”, {to nisu obezbe|ena sredstava za Akademiju nauka i umetnosti, i {to nije poja{weno vojvo|ansko vlasni{tvo nad javnom imovinom. Koalicioni 943

partneri Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) i LSV su momentalno zahtevali protivre~ne izmene teksta, na primer, SPS se protivio tome da Novi Sad bude nazivan vojvo|anskom “prestonicom” (glavni grad), a LSV je insistirala upravo na toj terminologiji. Premijer Mirko Cvetkovi} se sastao sa predstavnicima obe partije i vlada je na~inila izmene zakona, poput ove da se Novi Sad naziva “glavnim, administrativnim gradom”, {to je zadovoqilo i LSV i SPS. ânak je postupak pomirewa nazvao “teatrom apsurda”, u kojem su sve koalicione ~lanice dobile politi~ku za{titu u odnosu na svoje bira~ko telo. Vlada je usvojila i zakon i prilago|eni statut 5. novembra, a Skup{tina Vojvodine je 7. novembra odobrila izmene neophodne da bi se uskladili zakon i statut. Kresoja nam je rekla da statut nije idealan i da ne predstavqa su{tinsku autonomiju, ali da }e doprineti decentralizaciji Srbije i da je najboqe {to je Vojvodina mogla da postigne u datom trenutku.

Statut usvojen lako, ali ne bez cipele Narodna skup{tina je zapo~ela raspravu o zakonu i statutu 24. novembra, a usvojila je oba 30. novembra. Premijer Mirko Cvetkovi} je predstavio i zakon i statut, istakav{i da su oba u skladu sa Ustavom i podvukav{i neke od nadle`nosti koje }e Vojvodina preuzeti. Ultranacionalisti~ka opozicija je zahtevala od vlade da povu~e statut, tvrde}i da je neustavan i da je korak ka dezintegraciji Srbije. Demokratska stranka Srbije (DSS) postavila je na Pan~eva~kom mostu ka Vojvodini transparent sa natpisom “Stop separatisti~kom statutu”. êlnik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} zapitao je za{to Vojvodina mora da bude izdvojena svojim statutom, koji podse}a na ustav. Drugog dana rasprava je postala izrazito mu~na, a predsedavaju}a Gordana ômi} (DS) je povremeno iskqu~ivala mikrofon poslanicima. Ogor~enost opozicije dostigla je vrhunac kada je poslanica Srpske radikalne stranke (SRS) Gordana Pop-Lazi} ga|ala ômi}ku cipelom 27. novembra. Poslanici opozicione Liberalno-demokratske partije najavili su da }e glasati za zakone, ali su dodali da zakoni predstavqaju kompromis i da nisu najboqe re{ewe za gra|ane. Dana 30. novembra, 163 od 250 poslanika je uzelo u~e{}a u glasawu, po{to je samo 24 opozicionih poslanika bilo prisutno. Od 163 prisutnih poslanika, 138 je glasalo za Zakon o preno{ewu nadle`nosti a 137 je glasalo za Statut Vojvodine. Reakcije Javnost je reagovala nemo, izuzev predvidivih komentara iz opozicije. Srpska radikalna stranka je pozvala “pravdoqubive snage svih politi~kih opcija” na protest 30. novembra. Nekoliko desetina pojedinaca okupilo se ispred zgrade Narodne skup{tine dok je glasawe trajalo. 944

Me|u demonstrantima su bili ~lanovi ultranacionalisti~kog pokreta “1389”, DSS i ~lanovi Pokreta socijalista, koji je osnovao biv{i zvani~nik Jugoslovenske levice Aleksandar Vulin.

Naredni koraci Zakon o prenosu nadle`nosti stupi}e na snagu 1. januara 2010. Za statut je neophodna dvotre}inska ve}ina u Skup{tini Vojvodine da bi postao pravosnaàn. Narodna skup{tina tako|e mora da usvoji i Zakon o finansijama, koji dodequje Vojvodini fondove za svoje aktivnosti, i Zakon o imovini, koji poja{wava pitawe vojvo|anskog vlasni{tva nad javnom imovinom. Vremenski termini za ovu proceduru jo{ nisu poznati. Komentar Uprkos poku{ajima opozicije da stvori kontroverznu situaciju, usvajawe statuta pro{lo je bez uzbu|ewa. Javnost izvan same Vojvodine kao da nije ni primetila debatu koja se vodila u proteklih godinu dana, niti se zanimala za kona~an ishod. Nespokojstvo same vlade u pogledu statuta nagla{ava wenu bojazan od ultranacionalisti~ke retorike i oklevawe u poku{ajima da oblikuje mi{qewe javnosti, ali jo{ jednom je izostanak reakcije pokazao da je takva retorika bez zna~aja za javnost, koja je vi{e optere}ena svakodnevnim ìvotom. Nije {kodilo ni to {to su vesti o dono{ewu zakona bile zatrpane naslovima o bezviznim putovawima u Evropsku uniju. Statut zaista donosi Vojvodini pove}anu jurisdikciju u vezi sa mnogim oblastima i predstavqa vaàn, mada ne savr{en, korak ka decentralizaciji koju }e Srbija morati da pokaè u postupku EU integracija. Bra{

CCXCVI Referenca: 09BELGRADE1512 Wikileaks id: #240662 Tema: Srpska pravoslavna crkva Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 18. decembar 2009. u 16.01 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/12/09BELGRADE1512.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srpska pravoslavna crkva (SPC) je najve}a i najuticajnija verska ustanova u Srbiji. Tako|e je i najpovla{}enija me|u sedam “tradicionalnih” verskih zajednica, prepoznatih u Zakonu o veri iz 2006. godine. 945

Istraìvawa javnog mwewa redovno pokazuju da je crkva ubedqivo najcewenija i najpoverqivija ustanova u dru{tvu. Naveliko po{tovani patrijarh Pavle je, posle duge bolesti, preminuo 15. novembra, {to stavqa crkvu na va`nu raskrsnicu. Izbori i postavqawe novog patrijarha, koji se o~ekuju krajem januara 2010, bi}e kqu~ni za poku{aje SPC da zauzme svoje mesto u savremenoj Srbiji.

Pozadina Srpska pravoslavna crkva je autokefalna pravoslavna hri{}anska crkva koja obuhvata mitropolije i eparhije u Srbiji, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj i u drugim krajevima sveta, izme|u ostalih u Sjediwenim Dràvama, Kanadi i Australiji. Me|u autokefalnim pravoslavnim hri{}anskim crkvama, SPC je {esta po stare{instvu, iza Konstantinopoqa (Istanbul, Turska), Aleksandrije (Egipat), Antiohije (Sirija), Jerusalima (Izrael) i Moskve (Rusija). Razne procene pokazuju da se broj sledbenika SPC u celom svetu kre}e od sedam do 11 miliona. Prema popisu u Srbiji iz 2002. godine, 85 odsto stanovni{tva, ili 6,3 miliona, izjasnilo se kao pravoslavno. (Primedba: otprilike pet odsto su rimokatolici, a jo{ tri procenta su muslimani. Protestantske grupe predstavqaju jedva ne{to iznad jednog procenta stanovni{tva.) Na sve to, vi{e od 97 odsto Srba izjasnilo se kao pravoslavno. Iako neke NVO i mawinske verske zajednice osporavaju posledwe brojke, pravoslavqe je o~igledno nadmo}na religija u Srbiji. Srbija nema dràvnu religiju, ipak, Zakon o crkvama i verskim zajednicama iz 2006. godine, koji je Vlada Sjediwenih Dràva kritikovala kao diskrimini{u}i i nuàn za doradu amandmanima, prepoznaje sedam “tradicionalnih” verskih zajednica: Srpsku pravoslavnu crkvu, Rimokatoli~ku crkvu, Slova~ku evangelisti~ku crkvu, Reformatorsku hri{}ansku crkvu, Evangelisti~ku hri{}ansku crkvu, Islamsku zajednicu i Jevrejsku zajednicu. Kao “tradicionalna” religija, SPC je bila po{te|ena napadnog i optere}uju}eg postupka registracije i uìva povla{}en poloàj, na primer u vezi sa poreskim olak{icama. Vlada tako|e subvencioni{e plate srpsko-pravoslavnom sve{tenstvu koje radi u drugim dràvama. Struktura Na ~elu SPC nalazi se patrijarh, koji se smatra prvim me|u jednakima, i pun naziv wegovog poloàja glasi: Arhiepiskop pe}ki, mitropolit beogradsko-karlova~ki i patrijarh srpski. Patrijarh se na doìvotni rok bira na zasedawu Sabora, ili Svetog arhijerejskog sabora. Pavle, 44. po redu patrijarh srpski, preminuo je 15. novembra, posle 19 946

godina na poloàju patrijarha. Statut SPC postavqa rok od 90 dana za izbor novog patrijarha, a 25. novembra je objavqeno da }e izborno zasedawe Sabora otpo~eti 22. januara, po zavr{etku uobi~ajene ~etrdesetodnevne àlosti. Ve}ina komentatora veruje da bi Sabor èleo da postavi novog patrijarha do 27. januara, {to je Dan Svetog Save, osniva~a i prvog stare{ine Srpske pravoslavne crkve. Sveti arhijerejski sabor, ili Sabor, okupqa sve arhijereje SPC. Prema Statutu SPC, Sabor je obavezan da se sastaje na godinu dana, ali u posledwe vreme sastaje se dva puta godi{we, u prole}e i na jesen. Sveti arhijerejski sabor je najvi{e telo crkvene hijerarhije i kao takvo je ovla{}eno da donosi obavezuju}e odluke u pogledu vere, bogosluèwa i unutra{we discipline. Sabor bira ~elnike pravoslavnih seminara, odobrava kurikulume za fakultativne ~asove pravoslavne verske nastave i odgovoran je za “moralno vaspitavawe mladih”. On tako|e nadgleda Sveti sinod, ili crkvenu vladu, i deluje kao vrhovni sudski autoritet u sporewima izme|u episkopa i po pitawu kanonskih gre{aka arhijereja ili patrijarha. Sveti Sinod, peto~lano telo kojim rukovodi patrijarh, su{tinski upravqa crkvom u svakodnevnim poslovima. Sabor postavqa ~lanove Sinoda sa dvogodi{wim mandatom, a svake godine se promeni polovina sastava Sinoda. Sveti Sinod je odgovoran za “odràvawe dogmatskog i kanonskog jedinstva i stalnu vezu sa svim autokefalnim crkvama i za razvoj hri{}anske vere. Trenutno pod rukovodstvom Amfilohija, mitropolita crnogorsko-primorskog, koji je tako|e i vr{ilac du`nosti poglavara SPC posle Pavlove smrti, Sinod nadgleda rad vladika, obavqa mnogobrojne administrativne du`nosti i deluje kao sudsko telo u sporewima me|u vladikama. Ostali ~lanovi Svetog sinoda u ovom trenutku su vladika ba~ki Irinej, vladika ni{ki Irinej, vladika dalmatinski Fotije i vladika zahumsko-hercegova~ki Grigorije. Oba Irineja i Grigorije, zajedno sa Amfilohijem, vaè za favorite na predstoje}im izborima za novog patrijarha.

Postupak za izbor patrijarha Sada{wi izborni postupak, koji }e mo`da biti suo~en sa izazovima kako se bude bliìo 22. januar, veoma je komplikovan. Najmawe dve tre}ine od 44 vladike mora da bude prisutno da bi zasedawe Sabora bilo punova`no. Kroz niz krugova glasawa, vladike biraju trojicu “finalista”, za koje je obavezno da su najmawe pet godina sluìli kao vladike da bi bili nominovani. Penzionisane vladike ne mogu ni da glasaju ni da budu kandidovane. Kako bi stigao da posledweg kruga, kandidat mora da dobije podr{ku barem polovine vladika. Posledwi krug je “slepi `reb” ili “apostolski glas”, u kojem najstariji sve{tenik sa statusom arhimandrita, predstavqaju}i “boànsku ruku”, bira patrijarha tako 947

{to se odlu~uje za jednu od tri zape~a}ene koverte sa imenima kandidata. Novi patrijarh uobi~ajeno preuzima du`nost u Sabornoj crkvi u Beogradu dan posle izbora, dok se zavr{na ceremonija odràva u starom sedi{tu Srpske pravoslavne crkve u Pe}koj patrijar{iji (Kosovo). Mada analiti~ari SPC odavno smatraju da je favorit da nasledi patrijarha Pavla, mitropolit Amfilohije nepovratno gubi prednost u odnosu na vladiku ba~kog Irineja i vladiku Grigorija.

Uloga i status SPC Istraìvawa javnog mwewa redovno su pokazivala da SPC uìva poverewe javnosti, naro~ito u pore|ewu sa vladinim ustanovama, a neki posmatra~i veruju da takav trend vlada ve} 20 godina. Rezultati istraìvawa koje je “Balkan monitor” objavio 2. decembra pokazali su da je 67 odsto ispitanika izrazilo poverewe u SPC i druge verske zajednice, nasuprot 37 odsto poverewa prema sudovima, 35 odsto u vladu, i 22 odsto u politi~ke partije. Izliv emocija nakon patrijarhove smrti, mada se moè povezati sa wegovom skromno{}u i mona{kim na~inom ìvota, dodatno je oja~ao utisak da SPC ostaje snaga za po{tovawe u dru{tvu. Vi{e od 600.000 qudi iz cele Srbije i regiona iza{lo je na ulice na dan Pavlove sahrane, a mnoge hiqade su, tokom trodnevne àlosti, bez re~i stajale u kilometarski dugim redovima i po celu no} kako bi mu odale posledwu po~ast. Posmatra~i iz ambasade bili su zate~eni dostojanstveno{}u koja je obeleìla ove doga|aje, a naro~ito u pogledu potpune ti{ine, naru{ene jedino zvukom cipela koje gaze zemqu, tokom pogrebne povorke kroz ina~e bu~an centar Beograda. S izuzetkom vladike Grigorija, koji se vozio automobilom kao predvodnik povorke, mitropolit Amfilohije i ostali crkveni velikodostojnici prepe{a~ili su celu pogrebnu rutu, isto kao i lideri sa svih strana politi~kog spektra, ukqu~uju}i i predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikoli}a i predsednika Liberalno-demokratske partije êdomira Jovanovi}a. Predsednik Tadi} i kompletan sastav wegovog kabineta prisustvovali su sahrani, koja je u celosti direktno preno{ena na nacionalnoj televiziji. Na sastanku od 5. novembra, penzionisani (mada je i daqe ~lan Sabora) vladika {aba~ki Lavrentije, koji }e kao vladika sa najduìm staòm predsedavati januarskim Saborom, dao je optimisti~ku sliku budu}nosti za SPC. Isti~u}i da je crkva iz Drugog svetskog rata iza{la “kao invalid” ali da ju je 60 godina stradawa pod socijalizmom samo u~inilo ja~om, Lavrentije nam je rekao da se posle 2000. godine dogodilo “razbu|ivawe”. Broj hri{}ana je dramati~no porastao i, {to je najva`nije, oni koji su se vratili crkvi ostali su uz wu. Upitan da objasni nivo popularnosti koji uìva SPC, Lavrentije je odgovorio da je crkva iznad politike i da zato nije smatrana odgovornom za te948

{ko}e sa kojima se susre}e stanovni{tvo. “Vekovima je crkva posmatrana kao za{titnik”, rekao je, obja{wavaju}i da kroz istoriju Srbi, zbog svojih iskustava sa Austro-ugarskom i Otomanskom imperijom, nikada dràvu nisu smatrali svojom.

Odnosi izme|u crkve i dràve U proteklih godinu dana, pripadnici vladaju}ih struktura zna~ajno su nastojali da se zbliè sa crkvom, mo`da i poku{avaju}i da se okoriste o poloàj i ugled SPC. Predsednik Tadi} je prisustvovao liturgiji na pravoslavni Boì} u Hramu svetog Save, januara 2009, gde je uo~qivo stajao me|u narodom, umesto da zauzme svoje mesto u VIP delu. Predsednik i ministar spoqnih poslova Jeremi} u nekoliko navrata su se sastajali sa Svetim sinodom, izgleda da bi razmatrali o~uvawe kulturne i crkvene ba{tine na Kosovu. Po smrti patrijarha Pavla, predsednik je nadgledao hitno zasedawe Svetog sinoda, ~ime je izazvao kritike civilnog sektora, a odrào je govor i na samoj sahrani. U ~lanku u dnevnom listu “Ve~erwe novosti” od 10. decembra, protosin|el Metodije (Ostoji}), kome je mitropolit Amfilohije poverio da se brine o patrijarhu Pavlu, opisao je kako se predsednik, kada je stigao na Vojnomedicinsku akademiju po patrijarhovoj smrti, navodno retori~ki zapitao: “[ta sada da radim? Na koga sada da se oslonim?” Crkva je, isto tako, poku{avala da se vrati u politi~ku arenu. Tokom protekle godine su predstavnici SPC, a naro~ito mitropolit Amfilohije, vladika ba~ki Irinej i vladika ra{ko-prizrenski Artemije, davali javne izjave o goru}im politi~kim pitawima kao {to su nacrt statuta Vojvodine, nacrt zakona protiv diskriminacije i status Kosova. Iako su neke od ovih izjava prekora~ile granicu klerikalnog iskazivawa stavova, vlasti su odbacile kritike uveravawem da crkva ima pravo da izrazi svoje gledi{te. Kako nam je rekao vladika ba~ki Irinej 5. novembra, zadatak crkve je da “stvori dru{tvo u kojem hri{}anstvo ima uticaj” i da demokratska na~ela nalaù da crkva, s obzirom na wen poloàj i ugled, mora da bude me|u faktorima koji u~estvuju u dono{ewu odluka. Kriti~ari Amfilohija smatraju da bi crkva trebalo da se vi{e posveti tome da srpsku javnost, istraumiranu decenijama komunizma i ratova, u~i hri{}anskom sluèwu, a mawe tome da komentari{e unutra{wu politiku. Protivnici su brojnim crkvenim slu`benicima ukazali na primer Jovana Pavla Drugog, koji je posetu Poqskoj, u ranoj fazi pokreta Solidarnost, posvetio u~ewu Deset zapovesti. Komentar Uprkos stagnaciji tokom dvogodi{we Pavlove bolesti, Srpska pravoslavna crkva zadràla je zna~ajnu ulogu u srpskom dru{tvu. Ona 949

se, me|utim, suo~ava sa brojnim izazovima, kako unutra{wim, tako i spoqnim, dok nastoji da o~uva svoj uticaj i prilagodi se 21. veku. Kampawa za naslednika patrijarha izo{tri}e suprotstavqene pravce. Novi patrijarh mora}e da ujedini crkvu i da preduzme misionarsku ulogu u ponovnom uvo|ewu hri{}anstva u srpsko pravoslavqe. On }e tako|e morati da prona|e odgovaraju}u ravnoteù u osvrtawu na ozbiqna dru{tvena pitawa, a da istovremeno ne pregazi liniju razdvajawa crkve i dràve. Bra{

CCXCVII Referenca: 09PARIS1731; Wikileaks id #240889 Tema: Konsultacije ambasadora Repa u Francuskoj (14. decembar) Poreklo: Ambasada u Parizu (Francuska) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 21. decembar 2009. u 9.38 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/12/09PARIS1731.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Francuski zvani~nici su 14. decembra rekli ambasadoru zaduènom za pitawa ratnih zlo~ina Stivenu Repu da bi oni savetovali Francuskoj da razmotri pruàwe pomo}i Specijalnom sudu za Sijera Leone, ali su upozorili da su buyetska sredstva Vlade Francuske vrlo ograni~ena i da doprinos mo`da nije mogu}. Oni su pozdravili u~e{}e SAD kao posmatra~a u Me|unarodnom krivi~nom sudu (MKS) i saglasili se da Savet bezbednosti mora da nadgleda svaki poku{aj da se neka akcija ozna~i kao “agresija” koja podleè me|unarodnim sankcijama. Francuzi su se sloìli sa ambasadorom Repom o potrebi za “preostalim mehanizmima” tokom zavr{nih faza me|unarodnih tribunala: za Jugoslaviju (MKTJ) i Ruandu (MKTR). (...) Zavr{na faza za MKTJ i MKTR Francuzi su se sloìli sa ambasadorom Repom o potrebi da se po~ne sa planirawem zatvarawa MKTJ-a i MKTR-a, imaju}i u vidu da }e biti potrebno postaviti “preostali mehanizam”, koji bi se bavio pitawima koja bi iskrsla tek po{to bi dva tribunala prestala sa vo|ewem slu~ajeva. Ova pitawa obuhvatala bi ~uvawe zapisnika, slu~ajeve àlbi, sprovo|ewe presuda, za{titu svedoka, mogu}e nove pritu`be i slu~ajeve, tretman zatvorenika i druge sli~ne stvari koje bi se pojavile nakon {to bi sami tribunali prestali da vode slu~ajeve. Am950

basador Rep razgovarao je o MKTR-u i 11 slu~ajeva begunaca (tri “izuzetno va`na” i osam mawe vrednosti). Kako bi MKTR ostao spreman u slu~aju da neki od tih begunaca u me|uvremenu bude uhva}en, mo`da bi bilo boqe (i svakako isplativije) prebaciti takve slu~ajeve Ruandi. Sudije MKTR }e, me|utim, mo`da da se pobune, veruju}i da pravosudni standardi u Ruandi nisu dovoqno visoki da bi se ovi slu~ajevi mogli voditi na po{ten na~in. Ambasador Rep rekao je da jedno od re{ewa moè da bude da se dozvoli sudijama koje nisu iz Ruande da u~estvuju u su|ewima u Ruandi, {to je on ve} razmotrio sa predsednikom Ruande Kagameom, kome se izgleda dopala ta ideja. Prebacivawem ovakvih slu~ajeva u Ruandu uklonila bi se jedna od prepreka za stvarno zatvarawe MKTR-a. Floren je izrazio slagawe sa ovim pristupom, rekav{i da se on sastao sa glavnim tuìocem MKTR-a Hasanom Bubakarom Yalouom 11. decembra i da je Yalou rekao da je sve zadovoqniji pravosudnim sistemom Ruande. Floren misli, na osnovu Yalouovih komentara, da bi sudije MKTR-a bile spremnije da prebace slu~ajeve u Ruandu, ako bi strane sudije bile ukqu~ene u panele koji predsedavaju su|ewima. Floren je istakao potrebu da se rasprava nastavi u Wujorku. On je razumeo da }e se pravqewe izlazne strategije za MKTJ i MKTR nastaviti tokom slede}e tri ili ~etiri godine. Ima istinskih izazova i mnogo nejasno}a, pa mo`da ne}e svi ~lanovi Saveta bezbednosti imati isti ugao gledawa. On je rekao da se Francuska zalaè za “laku strukturu” koja bi preuzela zaostale funkcije, koja ni u kom slu~aju ne bi podrazumevala ponovno osnivawe sudova. Ambasador Rep ponovio je da je va`no biti spreman da se slu~ajevi prebace nacionalnim sudovima. On se tako|e nada da }e biti razvijen sistem za bezbedno skladi{tewe arhiva tribunala, koji bi omogu}io lak elektronski pristup ali i sa~uvao originalne materijale. On je tako|e rekao da “preostala kancelarija” treba da se zadrì u regionu (umesto u Hagu ili na nekom udaqenom mestu), kako bi obezbedila lokalno prisustvo i bila znak trajne posve}enosti me|unarodne zajednice. (...) Rivkin

CCXCVIII Referenca: 09BERLIN1617 Wikileaks id: #241503 Tema: Reakcije medija – Avganistan, klima, CIA, nastojawe Srbije da u|e u EU; Berlin Poreklo: Ambasada u Berlinu (Nema~ka) Vreme slawa telegrama: sreda, 23. decembar 2009. u 16.35 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu 951

Izvor: http://wikileaks.org/cable/2009/12/09BERLIN1617.html Istorija: prvi put objavqeno u sredu, 24. avgusta 2011. u 3.21

Rezime Ulazak Srbije u EU Klimatske promene Litvanija – tajni zatvori CIA Avganistan – rezime glavnih vesti: Televizije ARD-TV’s Tagesschau i ZDF-TV’s Heute zapo~ele su pri~ama o ideji pove}avawa doprinosa za fond za nezaposlene u 2011. “Frankfurter Allgemeine” (“Koalicija istomi{qenika za klimatsku za{titu?”) i “Sueddeutsche” (“Nema~ka prema{uje ciqeve iz Kjota u pogledu klime”) krenule su sa pri~ama o za{titi klime. “Frankfurter Rundschau” usmerio je pa`wu na vazdu{ne udare u Kunduzu. Uvodnici su se usmerili na finansijske teme, nastojawe Srbije da u|e u EU, klimatske promene i raspravu o Avganistanu u Nema~koj. O nastojawu Srbije da u|e u EU, pod naslovom “Dug put na zapad”, “Tagesspiegel” u uvodniku pi{e: “Posledwih nekoliko godina u~inile su jasnim da bi bilo vredno truda namamiti posebno ovu zemqu u EU. Sa svakim kora~i}em prema Zapadu, srpski nacionalisti gube podr{ku. âk ni odvajawe Kosova nije oìvelo radikalne snage i nije podelilo zemqu. Srbija postaje stabilnija, a takvo postaje i weno okruèwe. “Die Welt” je izneo mi{qewe: “Hrvatska, Albanija, Makedonija, Turska, a sada i zemqa ~ija je prethodna vlada odgovorna za rat na Balkanu. Da ne govorimo o ~iwenici da je ratni zlo~inac Ratko Mladi} jo{ uvek na slobodi, iako je wegovo izru~ewe oduvek bilo uslov za pregovore o ulasku u EU. Iako su pregovori sada jo{ uvek daleko, qudi ve} po~iwu da gledaju na jugoisto~nu Evropu sa izvesnim nezadovoqstvom... A u slu~aju Srbije, imamo zemqu koja bi da u|e u EU, a jo{ nije prevazi{la socijalizam i rat.” Sledi naslov iz “Frankfurter Rundschau”: “Srbiji je mesto na Zapadu”, a u analizi pi{e: “Mnogo toga govori u prilog ubrzanom ulasku te zemqe u EU. Obe su potrebne jedna drugoj, ekonomski i politi~ki... Ekonomska integracija tog regiona i stabilnost Bosne su razlozi za ubrzano pristupawe Srbije. Po~etak pregovora o ulasku otvorio bi Srbiji jo{ tri fonda sa nekih 250 miliona dolara godi{we. Taj novac bi bio dobro uloèn. îwenica da ratni zlo~inac Mladi} jo{ nije uhva}en i da je status Kosova jo{ uvek nejasan, nije argument protiv ubrzane integracije Srbije”. Klimatske promene “Frankfurter Allgemeine” je stavio u uvodnik: “[ok usled neuspeha konferencije u Kopenhagenu o klimatskim promenama bio je toliko velik da razlozi za to jo{ nisu analizirani. Nema~ka vlada, pogotovo, ne èli nikoga pojedina~no da okrivquje, kako se ne 952

bi zamerila Kinezima, Afrikancima ili Amerikancima pre predstoje}ih pregovora u Bonu. Jedna po{tena kritika morala bi da bude upu}ena Evropqanima. Ube|uju}i sebe da su krivi za nestajawe Tuvalua (dràva u zapadnom Pacifiku, sastoji se od 9 koralnih ostrva, prim. prev.), oni su isprovocirali mnoge svetske zemqe da postavqaju nerazumne od{tetne zahteve. Evropqani su dali odli~an izgovor zemqama u razvoju da operu ruke od celog tog procesa”. “Sueddeutsche” je izneo slede}e mi{qewe: “Kina je uspe{no minirala me|unarodnu konferenciju o klimi. Va`no je re}i ovo... Ne samo da je u apsolutnim brojkama Kina najve}i emiter gasova koji izazivaju efekat staklene ba{te... La` kojom se Peking brani, da Kina emituje samo 1/5 one koli~ine gasova koju Amerikanci emituju, po glavi stanovnika, topi se brzo koliko i gle~eri na Tibetu. Emisije po glavi stanovnika du` razvijene obale Kine ubrzano rastu. Zato, argument Kine da je ona samo mali gre{nik, za nekoliko godina }e biti ~ista izmi{qotina... Uloga koju je Kina igrala u Kopenhagenu ima}e, nadamo se, odre|ene posledice. Ta zemqa, koja se svetu predstavqa sa sve vi{e samouverenosti, mora da snosi vi{e odgovornosti nego do sada”. “Die Welt” je komentarisao: “Prijateqi i saveznici SAD moraju da budu svesni ~iwenice da opstruktivni Senat vezuje ruke Obami, dok je ostatku sveta potrebno da SAD reaguju. U vezi klimatske za{tite, smawewa nacionalnog duga, razoruàwa i rata, republikanci mogu i u~ini}e sve da spre~e vladu da reaguje. Bilans zakonodavne aktivnosti predsednika Obame je stoga nedovoqan”.

Litvanija O tajnim zatvorima CIA “Frankfurter Allgemeine” pi{e u uvodniku: “Litvanija je pokrenula pitawe postojawa tajnih zatvora CIA na wenoj teritoriji, brè i efikasnije nego {to su to u~inile Poqska i Rumunija, koje su ve} bile pod sumwom, pre nekoliko godina. Ovo je dobro, mada izve{taj nakon istrage ne daje odgovore na sva pitawa. Za brzinu reagovawa Litvanije postoji nekoliko razloga: ona èli da spase svoj ugled, a do{lo je i do borbe oko vlasti na doma}em planu. Me|utim, predsednik Gribauskajte (Grybauskaite) i premijer Kubilius naglasili su da je posredi bilo temeqno pitawe: da li, ~ak i u borbi na smrt protiv terorizma, demokratske dràve moraju od obave{tajnih slu`bi da zahtevaju po{tovawe zakona. Litvanci su osetqivi na ovo pitawe, zato {to oni znaju ka ~emu je to vodilo u Moskvi.” Avganistan: “Sueddeutsche Zeitung” pi{e o poku{aju Socijaldemokratske partije (SDP) da promeni svoju politiku prema Avganistanu: “S obzirom na svoju politiku prema Avganistanu, SDP nosi te{ko breme. Re~ je o apsolutnoj solidarnosti koju je biv{i kancelar [reder obe}ao SAD nakon napada 11. septembra 2001, izjavi biv{eg ministra 953

odbrane Straka da se bezbednost Nema~ke brani u Avganistanu i [tajnmajerovoj ulozi, kao vode}eg ministra odgovornog za misiju u toj zemqi. Ako je Avganistan u ratu, onda je u ratu i SDP. Stoga ne iznena|uje da socijaldemokratama sada{wi poloàj nije ugodan. Misija u Avganistanu je nepopularna i mnogi u SDP ~eznu da glasa~ima sebe predstave kao stranku koja se zalaè za mir. U skladu sa tom slikom je i odgovor predsednika Gabrijela na ovo, koji je bio brì i glasniji od odgovora lidera partije u parlamentu”. “Berliner Zeitung” je analizirao predlog ministra odbrane Gutenberga (Guttenberg) o otpo~iwawu pregovora sa nekim grupama pobuwenika: “Ako ne moè{ da pobedi{ neprijateqa za osam godina, boqe ti je da sedne{ sa wim na {oqu ~aja. îwenica da je Guttenberg sada spreman to da u~ini, pokazuje da je nau~io lekciju”. “Stuttgarter Zeitung” je komentarisao: “U pogledu èqe SAD da pove}a nema~ki kontingent, dobro bi do{lo malo vi{e iskrenosti. Sve je vi{e predloga koji ukazuju da }e do}i do odre|ivawa novog maksimalnog broja. Me|utim, vlada gu{i svaku raspravu, pozivaju}i se na Londonsku konferenciju o Avganistanu krajem januara. Da li se su{tinski bitni detaqi ponovo drè u tajnosti, i da li }e Bundestag biti iskori{}en samo da odobri mandat? Takav pristup imao bi za posledicu nano{ewe ozbiqne {tete nema~koj kulturi demokratije”. Delouvi

CCXCIX Referenca: 10BELGRADE24 Wikileaks id: #242611 Tema: Srbija zavisna od ugqa za energetske i politi~ke potrebe Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: utorak, 3. septembar 2009. u 12.02 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/10/09BELGRADE24.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Srbija ostaje veoma zavisna od ugqa za zadovoqewe svojih energetskih potreba. Uprkos teku}im naporima da jo{ vi{e diversifikuje svoje energetske resurse, ukqu~uju}i hidroelektrane i obnovqive energije, obiqe ugqa koje Srbija po prirodi ima ~ini uverqivim da }e fosilno gorivo imati primarno mesto u zadovoqavawu energetskih potreba Srbije i regiona u narednih pedeset godina. Radi obezbe|ivawa ponude, koja bi zadovoqila potra`wu, srpska industrija ugqa se nada investiciji od oko milijardu dolara u narednih deset godina, {to otvara komercijalne mogu}nosti za zapadne firme. Pored wene ekonomske va`nosti, srpska industrija ugqa i weni militantni rudari ostaju poli954

ti~ka snaga koja je u pro{losti pokazala sposobnost da svrgava vlade, a i da finansira politi~ke partije. Prqavo gorivo ostaje prqav, ali unosan posao u Srbiji.

Rudnik Kolubara Kolubara je otvorila jamu svog rudnika ugqa, lociranog 40 miqa jugozapadno od Beograda, u op{tini Lazarevac, koji je najve}i proizvo|a~ ugqa u Srbiji – obezbe|uje 70% lignita u zemqi. Kolubara proizvodi 30 miliona tona godi{we, a ima 22 milijarde tona u rezervama. Kolubara je u vlasni{tvu dràvne elektroindustrije EPS, i skoro 90% Kolubarinog ugqa koristi se za proizvodwu elektri~ne energije u ~etiri termoelektrane EPS-a. Ostatak Kolubarinog ugqa koristi se ili za grejawe u doma}im okvirima ili za izvoz, prvenstveno u Rumuniju. Dovoqno ugqa da traje do 2060. godine Kolubara ima trenutno ~etiri aktivna nalazi{ta, a namerava da otvori dva nova, koja bi zamenila ova koja trenutno rade, u narednih nekoliko godina – rekao nam je zamenik direktora Kolubare, Vladan Radovanovi}, prilikom posete rudniku, 21. decembra. Dva najstarija nalazi{ta lignita otvorena su 1955. i 1961. godine i trenutno imaju 10 do 40 miliona tona preostalih rezervi, {to bi moglo da obezbedi proizvodwu u narednih {est do osam godina. Najnovije nalazi{te lignita otvoreno je 1994, a predvi|eno je da radi do 2045, sa godi{wom proizvodwom od prose~no 12 miliona tona. Radovanovi} je rekao da je nema~ka vlada pokazala veliko interesovawe kada je re~ o davawu grantova i mekih zajmova Kolubari, po~ev od oktobra 2000. Nova nalazi{ta lignita bi trebalo da zadovoqe potrebe Srbije za ugqem do 2060, rekao je Radovanovi}. Od ugqa do struje: Termoelektrane Nikola Tesla Sa 3,288 MW instaliranog/instalacionog kapaciteta u svoje ~etiri termoelektrane, }erka-firma EPS-a TE “Nikola Tesla” obezbe|uje 36% ukupnih elektroenergetskih kapaciteta Srbije i najve}i je proizvo|a~ elektri~ne enrgije u jugoisto~noj Evropi. Zajedno, ~etiri termoelektrane (TE-NT A, TE-NT B, Kolubara A i Morava) proizvode godi{we 18 miliona kWh, {to je oko 47% ukupne proizvodwe EPS-a. Zajedno, ove ~etiri elektrane potrebuju 27 miliona tona Kolubarinog ugqa godi{we, pri ~emu samo TE-NT B tro{i 60.000– 80.000 tona lignita dnevno. Da bi se ova stalna potra`wa zadovoqila, TE “Nikola Tesla” koristi sopstveni èlezni~ki sistem koji ugaq razvozi do elektrana direktno iz Kolubare. Vozovi sa ugqem EPS-a jesu jedini èlezni~ki sistem kome je u Srbiji dozvoqeno da radi nezavisno od dràvnog preduze}a “@eleznice Srbije”. Aleksandar Vlaj~i}, pomo}nik direktora u TE “Nikola Tesla”, rekao nam je tokom posete tom postrojewu 21. decembra, da Srbija i regi955

on zavise od termoelektrana ~iji je pogon na ugaq i nalazi{ta ugqa koja obezne|uju wihove potrebe. Kao primer, naveo je nesta{ice struje u Evropi januara 2009, kada je Rusija prekinula dovod prirodnog naftnog gasa Ukrajini. Vlaj~i} je rekao da su tokom tih sedmica termoelektrane i rudnici radili punim kapacitetom da bi odràli nivo snabdevawa Srbije i regiona strujom i da bi izbegli preterana optere}ewa. Rekao je da je Srbija bila od su{tinske va`nosti za funkcionisawe regionalne elektromreè, budu}i da se Srbija grani~i, i da je povezana, sa elektromreàma susednih zemaqa (ukqu~uju}i Kosovo). On je ponosno primetio da bez srpske struje EU elektromreà ne bi funkcionisala, budu}i da je Srbija povezana sa ju`nim ~lanicama EU (Bugarskom i Gr~kom) i sa wenim zapadnim i severnim ~lanicama.

Politi~ki uticaj Kolubare u Srbiji Pored wenog ekonomskog zna~aja, industrija ugqa i weni militantni rudari ostaju bitna politi~ka snaga u Srbiji, {to od strane politi~kih lidera zahteva stalno udvarawe i oprez. Kolubara trenutno zapo{qava 10.500 qudi, od 30.200, koliko ih je ukupno zaposleno u EPS (ukqu~uju}i radnike na Kosovu, koji su na wenom platnom spisku, EPS ima 35.800 zaposlenih). Iako je smawila broj radnika sa 17.000 u 2000. godini, Kolubara i daqe zapo{qava vi{e radnika nego Telekom Srbija (9.500) i ima sli~an broj zaposlenih kao i industrija nafte NIS (11.000). Oko 17.000 radnika Kolubare igralo je kqu~nu ulogu u ru{ewu reìma pokojnog Slobodana Milo{evi}a u oktobru 2000, kada su obustavili proizvodwu ugqa protestuju}i protiv Milo{evi}eve izborne prevare i odbijawa da se povu~e. Uprkos pretwama od strane vojske i EPS, rudari su pokazali podr{ku demokratskom predsedni~kom kandidatu Vojislavu Ko{tunici. Zastoj u proizvodwi ugqa dodatno je oslabio Milo{evi}a, koji je svrgnut nekoliko dana kasnije. Godinu dana posle toga, zahtev rudara za pove}awem plata doveo je u pitawe opstanak, jo{ uvek krhke, demokratske vlade. Pretwa {trajkom primorala je tada{weg premijera Zorana \in|i}a da li~no do|e u Kolubaru, na direktne pregovore sa rudarima, kako bi re{io taj problem i spasao svoju vladu. Prqavi novac od prqavih poslova Kao {to rade i sa ostalim dràvnim kompanijama u Srbiji, vladaju}e politi~ke stranke koriste Kolubaru i wene resurse za li~ne i partijske interese. Aleksandar Kova~evi}, nezavni ekonomista u oblasti energetike koji radi za UNDP, rekao nam je, juna 2009, da su, u vreme kada je Ko{tuni~ina Demokratska stranka Srbije (DSS) kontrolisala 956

rudnike, 2008. godine, partijski {efovi koji su bili postavqeni na du`nost menayera rudnika ilegalno prodavali ugaq da bi napunili i svoje li~ne, a i partijske yepove. Partijski funkcioneri koji su radili u Kolubari prona{li su tako|e kreativan na~in kako da profitiraju od planova za pro{irewe rudnika, kaè Kova~evi}: budu}i da je Kolubara tro{ila milione dolara godi{we na kupovinu okolnih imawa, partijski {efovi su kompaniji prodavali izmi{qeno zemqi{te vi{e puta (“movable houses” – engleska fraza koja zna~i vi{estruku, prevarnu prodaju jedne te iste imovine, prim. prev.) DSS je izgubio kontrolu nad EPS i Kolubarom kada su Demokratska stranka Borisa Tadi}a i Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) formirale novu republi~ku vladu, jula 2008. U julu 2009, vlada na ~elu sa DS imenovala je Neboj{u Cerana za direktora Kolubare, smewuju}i tako dotada{weg direktora Dragana Tomi}a. (Ceran je tako|e i poslanik DS u Narodnoj skup{tini). Neke }erke-firme preuzele su deo delatnosti Kolubare 2005, a sada ih kontroli{e SPS, zato {to je lokalna vlada u Lazarevcu (op{tina gde je rudnik lociran), sastavqena od DSS-NS-SRS-SPS koje su u koaliciji. U septembru 2009. beogradski gradona~elnik i potpredsednik DS Dragan \ilas optuìo je biv{eg direktora Tomi}a da je potro{io vi{e od 150 miliona dolara, u periodu od pet godina, na rentirawe transportnih sredstava i opreme od fizi~kih lica i kompanija. Nedugo zatim, srpska poreska policija podnela je krivi~nu prijavu za utaju poreza protiv Tomi}a. Goran Peri{i}, {ef osobqa u Kolubari, rekao nam je petog januara da sumwa kako su optu`be “ustvari” politi~ki motivisan poku{aj DS da dodatno oslabi DSS. Nakon {to je postao direktor, Ceran je najavio da }e nastojati da smawi tro{kove i da uvede javne tendere za projekte Kolubare. Me|utim, u~inak ovih promena ostaje tek da se vidi. Kolubara je 2009. godine potro{ila 15 miliona dolara na kupovinu eksproprisane zemqe u okolini rudnika. Zamenik direktora Kolubare, Radovanovi}, rekao nam je da su u buyetu izdvojena dodatna 3 miliona za kupovinu jo{ zemqi{ta. Iako trenutno nema optu`bi za korupciju protiv rukovodstva DS, koli~ina sredstava koja je potrebna za kupovinu opreme i zemqe ostavqa otvorenim zna~ajne mogu}nosti za unutra{we zloupotrebe. Vlada, partije i EPS moraju da nastave sa svojim reformama ako ho}e da u bitnoj meri obuzdaju korupciju u tom sektoru.

Komentar Iako Srbija planira da diverzifikuje energetske resurse, ugaq }e ostati primarno gorivo u narednih nekoliko decenija, zahvaquju}i wegovom prirodnom obiqu, kao i potencijalu koji predstavqa za politi~957

ku patronaù i politi~ku korist. U krajwoj liniji, napori Srbije da o~isti svoj vazduh direktno }e zavisiti od wene sposobnosti da (p)o~isti mo} i uticaj politi~ki vo|ene doma}e industrije ugqa. Bra{

CCC Referenca: 10USUNNEWYORK1; Wikileaks id #242522 Tema: Ambasador Dikarlo sastao se sa glavnim tuìocem MKTJ-a Seròm Bramercom Poreklo: Misija SAD u UN, Wujork (Ujediwene nacije) Vreme slawa telegrama: utorak, 5. januar 2010. u 18.18 Klasifikacija: nije zavedena Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/01/10USUNNEWYORK1.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34; izmeweno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Ser` Bramerc, glavni tuìlac Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ), sastao se sa ambasadorom Dikarlom 1. decembra, pre nego {to je MKTJ podneo Savetu bezbednosti svoj redovni izve{taj, koji podnosi dva puta godi{we. Bramerc se u razgovoru usredsredio na nedavne doga|aje vezane za saradwu Hrvatske u pogledu dostavqawa dokaznog materijala MKTJ-u, rekav{i da je hrvatska vlada ostvarila izvestan napredak, ali nedovoqan. Bramerc je rekao da je hrvatska premijerka Jadranka Kosor osnovala interagencijsku radnu grupu koja treba da istraì gde se nalaze dokazni materijali koje zahteva MKTJ. Bramerc kaè da radnu grupu ~ini otprilike 60 qudi, ali da je ona vi{e usredsre|ena na to da li je hrvatska vlada sprovela odgovaraju}u istragu kako bi prona{la dokumenta, umesto na pronalaèwe dokumenata. On kaè da je odloìo svoj izve{taj Savetu bezbednosti nadaju}i se da }e iz Hrvatske sti}i neki novi dokazi, ali da do posledweg vikenda u novembru jo{ nije primio ni{ta. Kosorova je dostavila dokument koji je bio naredba izdata 1998. godine svim vojnim komandama u Hrvatskoj, nare|uju}i im da sakupe sva dokumenta koja se ti~u operacije “Oluja” i stave ih na sigurno mesto i da uni{te sve duplikate tih dokumenata. Bramerc kaè da, iako postupak Kosorove predstavqa neki vid saradwe, taj dokument samo potvr|uje da postoje dokumenti koji su skriveni a koji su potrebni MKTJ-u. On kaè da planira da razgovara sa qudima koji su izdali nare|ewa. U pogledu Srbije, Bramerc kaè da je zadovoqan naporima koje je u~inila i da prepoznaje profesionalizam i posve}enost srpske vlade 958

saradwi sa MKTJ-om. On tu kooperativnost pripisuje uglavnom pretpostavci da Srbija moè da poru~i Evropskoj uniji da ispuwava svoj deo posla. Bramerc kaè da su srpska kooperativnost i napori sada pet puta boqi nego pre godinu dana i tri puta boqi nego pre {est meseci. Ambasador Dikarlo prokomentarisao je slu~aj Karayi} i osvrnuo se na mnogobrojna odlagawa su|ewa. Bramerc je rekao da ima mnogo drame u Hagu u vezi sa Karayi}evim slu~ajem i istakao da je Karayi} nedavno podneo predlog u kojem se dovode u pitawe pravne odluke na kojima je MKTJ i osnovan. On je tako|e rekao da taj slu~aj pokazuje ograni~ewa samoodbrane u tome {to optuèni ne moè slobodno da se kre}e i da priprema svoju odbranu. Rajs

CCCI Referenca: 10BELGRADE26 Wikileaks id: #242863 Tema: Rasim Qaji} osnovao Socijaldemokratsku partiju Srbije Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 8. januar 2010. u 9.38 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/01/10BELGRADE26.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Nova Socijaldemokratska partija Srbije, koju predvodi popularni ministar za rad i socijalna pitawa Rasim Qaji}, odràla je osniva~ki kongres stranke u Beogradu, sredinom decembra. Ozna~avaju}i Qaji}ev odlazak iz rukovodstva regionalne Sanya~ke demokratske partije (SDP) u politi~ki pokret koji }e delovati {irom dràve, kongres SDPS-a privukao je predsednika Tadi}a, koalicione partnere i pripadnike srpske nacionalisti~ke opozicije. Na na~elima koja promovi{u efikasne dràvne institucije, ekonomski razvoj, normalan politi~ki dijalog, ustavni patriotizam i brigu o hendikepiranima, SDPS postavqa sebe u poloàj u kojem }e mo}i da iskoristi Qaji}evu li~nu popularnost i da zagovara savremene evropske vrednosti na srpskoj levici. Qaji} zvani~no osnovao SDPS Politi~ka, sindikalna i intelektualna elita slila se 12. decembra u beogradski “Sava centar”, kako bi obeleìla zvani~no osnivawe SDPS-a, koji predvodi ministar za rad i socijalna pitawa Rasim Qaji}. Osniva~ki kongres SDPS-a privukao je visoke goste kao {to su predsednik Boris Tadi}, ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}, mini959

star prosvete @arko Obradovi} (iz Socijalisti~ke partije Srbije – SPS), ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} (Srpski pokret obnove – SPO), ministarka za nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi}, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad ânak, predsednik SPO-a Vuk Dra{kovi}, zamenik predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vu~i}, predsednik ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije (DSS) Nenad Popovi}, poslanik Liberalno-demokratske partije (LDP) Kenan Hajdarevi}, predsednik Demohri{}anske stranke Srbije (DHSS) Vladan Bati}, zamenik predsednika Zajedno za [umadiju (ZZ[) Sa{a Mileni}, poslanica Jedinstvene Srbije (JS) Jasmina Milo{evi}, kao i predstavnici bratskih stranaka iz Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Mno{tvo radni~kih sindikata, levo orijentisanih intelektualaca i nevladinih organizacija tako|e je prisustvovalo sve~anosti, kao i brojni obi~ni gra|ani, od kojih je SDPS mnoge dovozila autobusima, kako bi glavna sala “Sava centra” sa 3.600 mesta bila ispuwena do kraja. Skoro svi visoki zvani~nici SDP-a (stranke koju je Qaji} zvani~no vodio donedavno), tako|e su bili prisutni, mada bez ikakve javne uloge. Strana~ki kongres po~eo je dràvnom himnom, posle ~ega je usledio uvodni film, u kojem su nagla{ene vrednosti SDPS-a. Prikazuju}i kratke razgovore sa aktivistima, omladinom, penzionerima i radnicima na ulici, film je naglasio prostor koji postoji na srpskoj politi~koj sceni za odgovornu socijaldemokratsku partiju, i nahvalio Qaji}eve li~ne liderske sposobnosti. Neprestano ponavqaju}i strana~ki slogan “Jedna Srbija”, film je tako|e naglasio i kqu~ne teme SDPS-ovog strana~kog programa, ukqu~uju}i izgradwu dràve, ustavni patriotizam, o~uvawe razvoja demokratije, decentralizaciju i regionalizaciju, borbu protiv kriminala i korupcije i socijaldemokratsku ekonomiju.

Koalicioni partneri hvale Rasima Predsednik Tadi} predvodio je niz govornika iz stranaka vladaju}e koalicije, u kojima je hvaqena Qaji}eva vizija i wegov karakter. Tadi} je rekao da socijaldemokratske stranke moraju da vode ra~una o najrawivijim delovima stanovni{tva, kao i da ~uvaju stabilnost i finansijsku odrìvost dràve i promovi{u ekonomski razvoj. On je naglasio potrebu za time da poslodavci preuzmu socijalnu odgovornost. Opisuju}i SDPS kao “najbliskiju bratsku partiju” Demokratske stranke, Tadi} je rekao da se obe stranke slaù da “najboqa socijalna politika jeste politika razvoja i napretka” i da socijalna politika koja je zasnovana na buyetskim rashodima nije odrìva (zapawuju}e je da u Tadi}evom govoru nisu ni pomenute EU integracije). Ostali govornici su se na sli~an na~in pohvalno izraàvali o Qaji}u. ânak (LSV) je sledio Tadi}a u ~estitkama Qaji}u i pozdravio nastajawe socijaldemokratske stranke na nacionalnom nivou. Dra{kovi} 960

(SPO) je primetio da, iako se nalaze na razli~itim krajevima politi~kog spektra, podràva Qaji}a. “Obojica smo delovi istog tela Srbije”, kaè on. Dra{kovi} je izrekao i najzvu~niju po{alicu na kongresu, kada je prokomentarisao da su se svi, od onih koji ìve u najteìm uslovima do srpskog premijera (odgovornog za pronalaèwe ha{kog optuènika Ratka Mladi}a), okrenuli ka Qaji}u i rekli mu: “Rasime, spasi me”. Obradovi} je predstavqao predsednika SPS-a Ivicu Da~i}a (koji je bio na putu), i pozdravio jo{ jedan glas na levici u korist najugroènijih u Srbiji. Predstavnici bratskih socijaldemokratskih stranaka iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, i Ujediwene nezavisne srpske stranke iz Hrvatske, tako|e su odràli kratke govore.

Isto kao i opozicija Na kongresu su se ~ule i re~i ~lanova dve kqu~ne opozicione stranke. U zapawuju}e nediplomatskom komentaru, Vu~i} (SNS) je rekao da je èleo da Tadi} ne ode rano sa kongresa, jer je hteo da kaè Tadi}u da }e za Qaji}a uvek biti mesta u budu}oj vladi koju }e SNS predvoditi, po{to SNS bude pobedila DS na narednim izborima. Popovi} (DSS) je ponudio uobi~ajeniju terminologiju, iznose}i komplimente na ra~un Qaji}eve usredsre|enosti na razvoj i ekonomska pitawa, ali se uzdrào od nagove{taja DSS-ove saradwe sa SDPS-om. Qaji}eva vizija Posle pozdravnih govora koji su trajali vi{e od sat vremena, Qaji} je stao za govornicu, okruèn sa pedesetak mladih qudi koji su mahali duga~kim ruàma iznad glava. Qaji} je istakao da raznolikost stranaka koje prisustvuju kongresu odraàva ciq SDPS-a, da se potpomogne miroqubiv i normalan dijalog izme|u svih stranaka i vlasti. Srbiji je potrebno da ima stabilne ustanove, efikasnu administraciju, vladu sa ne vi{e od 15 ministara i Narodnu skup{tinu sa otprilike 150 poslanika, rekao je Qaji}. Opisuju}i ~lanstvo Srbije u Evropskoj uniji kao jedan od osnovnih ciqeva svoje stranke, Qaji} je podvukao da Srbija mora da re{i svoje unutra{we probleme kako bi bila dobar kom{ija i pouzdan partner, dodaju}i posebno da je Srbiji neophodan dijalog i konsenzus o osnovnim dràvnim pitawima, kao {to su decentralizacija i status Kosova. Qaji} je objavio da SDPS ne}e uzeti ni jedan jedini cent od bilo kog tajkuna, zato {to SDPS ne}e biti “korporacija na kojoj }e neko mo}i da zaradi”. Qaji} je zavr{io govor i jo{ jednom podsetio na svoju posve}enost srpskoj mladosti, kroz zalagawe za merila jednakosti i za{titu hendikepiranih. Komentar Prisustvo velikog broja visokih zvanica, sa svih delova srpskog politi~kog spektra, na osniva~kom kongresu SDPS-a je svedo~anstvo Qa961

ji}eve popularnosti i politi~ke mudrosti. Time {to je ostavio iza sebe (mada nominalno) regionalnu i mawinsku SDP, zarad rukovo|ewa {irom dràve rasprostrawenim SDPS-om, Qaji} unov~ava svoju popularnost i socijaldemokratsku poruku kako bi prodro do {ire publike, ukqu~uju}i i hendikepirane u Srbiji. Politi~ki analiti~ari, me|utim, ukazali su na slabe rezultate socijaldemokratskih pokreta u Srbiji i izrazili su pred nama skepticizam u pogledu toga da }e SDPS dosti}i cenzus od pet odsto na republi~kim izborima, a da ne u|e u predizbornu koaliciju sa DS. Qaji} kaè da bi on to pozdravio. U velikoj meri, inicijalna kapisla za formirawe stranke poti~e od Qaji}eve èqe da oja~a svoj li~ni imiy i politi~ki uticaj. Qaji} je energi~an i posve}en ministar, koji je otvoren za obi~ne gra|ane i ose}a wihov puls. Kao jedini politi~ar iz vladaju}e koalicije koji redovno govori o potrebi da se podrì MKTJ (Ha{ki tribunal – prim. prev.), Qaji} je u dobroj poziciji da bude uticajan glas u uvo|ewu evropskih vrednosti, koje Srbija mora da prihvati kako bi se izvukla iz problemati~ne pro{losti. Bra{

CCCII Referenca: 10ZAGREB26; Wikileaks id #243285 Tema: Sastanak ambasadora sa premijerkom Kosor Poreklo: Ambasada u Zagrebu (Hrvatska) Vreme slawa telegrama: utorak, 12. januar 2010. u 14.29 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/01/10ZAGREB26.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Video sam se sa premijerkom Kosorovom na 75 minuta 11. januara, kada smo razgovarali o posledicama Sanaderovog poku{aja “politi~kog prevrata” i raznim drugim pitawima, ukqu~uju}i tu pregovore o hrvatskom prikqu~ewu EU, saradwu sa MKTJ-om, energetske odnose sa Rusijom i izglede za poboq{awe odnosa sa Srbijom. Kosorova kaè da ose}a da je posle krize jo{ ja~a, ali da jo{ nije iza{la na ~istinu. Ona misli da }e Sanader verovatno ponovo poku{ati da destabilizuje vladu ili makar da se izbori za politi~ke ustupke, {to mo`da podrazumeva ograni~avawe antikorupcijskog zaleta Kosorove. Kosorova nagove{tava da je po~ela pregovore sa drugim politi~kim strankama kako bi preduhitrila takav scenario, ali je kao svoju najve}u snagu navela to {to je spremna da radije ide na nove izbore nego da pravi kompromise po pita962

wu svojih na~ela ili svojih politi~kih prioriteta. Izrazila je optimizam u pogledu toga da }e oìveli poku{aji Vlade Hrvatske da sara|uje sa MKTJ-om biti prepoznati i da }e voditi ka podizawu blokade sa posledwih kqu~nih poglavqa u procesu prikqu~ewa Hrvatske EU, ali sam ja na ovo uzvratio konstatacijom da }e ona i predsednik Josipovi} morati to da iznesu direktno evropskim dràvama. Kosorova se zavetovala na obnavqawe poku{aja da popravi odnose sa Srbijom i primila k znawu moje upozorewe, uo~i wenog puta u Moskvu, da izbegava preteranu zavisnost od energetskog snabdevawa iz Rusije, ali nije odgovorila na konkretna pitawa koja sam pokrenuo. Sveukupno, bio sam odu{evqen odlu~no{}u Kosorove da ostvari ciqeve iz svoje reformske agende, ali je jasno da }e 2010. biti godina rawivosti, kao i godina prilika za wu i za Hrvatsku. Uspe{an put u Va{ington, za koji se Kosorova zalaè, pruìo bi marginalnu pomo} u ovom smislu, ali ono {to joj je potrebno vi{e od svega jeste odmrzavawe blokiranog procesa evropskih integracija i uspe{no zavr{avawe pregovora o prikqu~ivawu do kraja 2010. godine. Premijerka je po~ela razgovor tako {to je izrazila li~nu zahvalnost dràvnoj sekretarki Klintonovoj na wenoj toploj dobrodo{lici koju je pripremila hrvatskom ministru spoqnih poslova Jandrokovi}u u decembru i na javnim re~ima podr{ke antikoprupcijskim naporima Kosorove. Nabrojala je svoje glavne ciqeve za 2010. godinu – ekonomski napredak, zavr{avawe pregovora sa EU, podizawe ugleda Hrvatske kao uzorne ~lanice NATO-a i ja~awe borbe protiv korupcije. Kosorova je sama rekla da je iza{la jo{ ja~a iz propalog poku{aja biv{eg premijera Sanadera da ponovo preuzme kontrolu nad vladom koju predvodi HDZ i dodala da sada uìva “vrlo stabilnu” poziciju u stranci i vladi. Opisala je Sanaderov manevar kao “izuzetno opasan”, zato {to je on ugrozio evropski put Hrvatske kritikuju}i Arbitra`ni sporazum sa Slovenijom i implicitno optuùju}i wu za izdaju. Ona namerava da izgradi plodonosne odnose sa novoizabranim predsednikom Josipovi}em i jedva ~eka predstoje}u posetu slovena~kog ministra Pahora i odblokirawe preostalih poglavqa u procesu prikqu~ewa EU. Na kraju, izrazila je uverewe da }e ha{ko ve}e sudija najzad priznati da Hrvatska u potpunosti sara|uje, zato {to je formirana posebna jedinica koja ispituje artiqerijske dnevnike iz 1995. godine, koje je glavni tuìlac MKTJ-a potraìvao. Kosorova je dala izbalansiraniju perspektivu kada je upitana o izgledima da zadrì ve}inu u Saboru. Ponovila je da situacija deluje stabilno “za sada”, ali je primetila da bi Sanader mogao da izabere da ponovo aktivira svoj poslani~ki mandat u bilo kom trenutku. Opasnost se krije u tome da bi on to mogao da uradi poku{avaju}i da iznudi politi~ke ustupke. Po takvom scenariju, Kosorova procewuje da bi Sanader mo963

gao da pridobije podr{ku od dva do ~etiri poslanika, ~ime bi mogao da izazove krizu. Ona je rekla da vlada razgovara i sa drugima kako bi predupredila ovo, prime}uju}i da su Sanaderovi pro{lonedeqni postupci izazvali osudu svih politi~kih stranaka. Nastavqaju}i, Kosorova je rekla da, mada stabilnost vlade moè da bude o~uvana, ona nije spremna da plati svaku cenu za to i kaè da interese Hrvatske stavqa ispred strana~kih interesa. Izrekla je da bi radije pristala na prevremene parlamentarne izbore nego da prihvati neki “truli kompromis” u ime pukog ostanka na vlasti: “Mislim da on (Sanader) i ostali to znaju, tako da su kqu~evi ipak u mojim rukama”. Uprkos tome, uradi}e sve {to moè kako bi izbegla prevremene izbore, zato {to bi to svelo na vladu na tehni~ki status u periodu od {est meseci i paralisalo sve {to ona poku{ava da postigne u evropskim integracijama i borbi protiv korupcije. To bi, rekla je, bila katastrofa. Dugo smo pri~ali i o wenoj potencijalnoj poseti Va{ingtonu. Kosorova napomiwe da bi èlela da se osigura od toga da neko wene posete komentari{e kao mawe zna~ajne od Sanaderovih, ali je veoma zahvalna na tome {to Va{ington ozbiqno razmatra posetu i zna koliko je va`no priznati {ta su sve SAD uradile za Hrvatsku u ovom regionu. Po pitawu izbora kandidata opozicione SDP Iva Josipovi}a za predsednika, Kosorova je izrazila uverewe da bilo kakvi problemi me|u wima mogu brzo da budu prevazi|eni. Ona veruje da je glasawe u Saboru protiv Arbitra`nog sporazuma sa Slovenijom bio ~ist takti~ki, politi~ki manevar, nagla{avaju}i da je ona ipak “proevropski advokat”. Ona jedva ~eka da uìvo razjasni sa Josipovi}em svaku nedoumicu koju on mo`da jo{ skladi{ti po pitawu tog sporazuma. Sli~no razmi{qa i povodom wegovih ranijih kritika saradwe Vlade Hrvatske sa MKTJ-om, za koju tako|e kaè da je politi~ki motivisana. Wen plan je da ministar pravde Simonovi}, blizak Josipovi}ev prijateq, izvesti predsednika o radu posebne jedinice i uveri ga da vlada poseduje politi~ku voqu da u potpunosti sara|uje sa MKTJ-om: “On }e razumeti da posebna jedinica moè da istraùje bukvalno o svemu”. Ja sam iskoristio priliku da podvu~em va`nost neprekidnih istraga posebne jedinice i diplomatskih akcija ka onim dràvama koje otvarawe poglavqa 23 blokiraju zbog pitawa MKTJ-a. Kosorova je pomenula predstoje}i ru~ak sa ambasadorima EU i NATO zemaqa, koji }e biti uprili~en 14. februara i kojem }e tako|e prisustvovati pripadnici posebne jedinice, {to }e EU dràvama omogu}iti da boqe razumeju punu razmeru saradwe Hrvatske sa MKTJ-om. Pozdravio sam ovaj korak ali sam napomenuo da }e ipak verovatno biti potrebno da Vlada Hrvatske, ukqu~uju}i tu i Kosorovu, obi|e EU prestonice, prvenstveno London i Hag. Istakao sam zalagawe vlade SAD u ovom pogledu, naro~ito aktivnosti ambasadora za ratne zlo~ine Repa, ali sam 964

ponovio da }e diplomatski napori Vlade Hrvatske biti kqu~ni. Nagovestio sam joj da bi mogla da traì pomo} kancelarke Merkel tokom posete Berlinu 3. februara, a tako|e i da bi izabrani predsednik Josipovi} mogao da pomogne kod nekih svojih evropskih kolega. Okre}u}i se ka energetskim pitawima, osvrnuo sam se na prièqkivano putovawe Kosorove u Moskvu, i na{e shvatawe da Hrvatska èli aran`man za pove}ano snabdevawe ruskim gasom u narednim godinama. Mada SAD nemaju ni{ta protiv toga u na~elu, rekao sam joj da je osnovni stub na{e sveukupne politike u Evropi diversifikacija energetskih izvora i izbegavawe preterane zavisnosti od Rusije, koja sa sobom nosi o~igledne politi~ke rizike. Tako|e sam naveo i da zabrinutost vlada u regionu, da }e Hrvatska posti}i dogovor sa Moskvom na {tetu interesa okolnih dràva i naro~ito sam naglasio da projekat izgradwe terminala mora da bude rapidno odobren. Kosorova je odgovorila empati~no, ali samo u uop{tenim pojmovima. Nekoliko puta je naglasila da }e je voditi ose}awe du`nosti Hrvatske kao ~lanice NATO-a. Opisala je sebe kao “izuzetno odgovornu osobu” i da ona smatra da je ~lanstvo Hrvatske u NATO-u “velika ~ast” i da }e se pona{ati u skladu sa tim. Ona je rekla da zna da Sjediwene Dràve shvataju zna~aj energetske “nezavisnosti i bezbednosti” za hrvatsku ekonomiju i ponovila svoje zavete na vernost NATO-u, ali nije dala da bude uvu~ena u konkretna pitawa. Ona je napomenula da se pojedinosti wene posete Rusiji jo{ uvek osmi{qavaju. Kosorova je pozdravila informaciju da }e ambasador Morningstar do}i u posetu krajem februara i jedva ~eka da razgovara sa wim. Na kraju, izjavio sam da se nadamo da }e u 2010. do}i do razumnog pribliàvawa Hrvatske i Srbije. Kosorova je odgovorila da je, otkako je postala premijer, wena politika da pomogne putu “na{ih kom{ija” u Evropu. Poàlila se na to {to Vladi Hrvatske niko nije priznao nikakve zasluge za nedavnu odluku da podeli prevode prijemnih EU dokumenata sa svojim susedima. Obe}ala je da }e se zaloìti za novi po~etak sa Srbijom, koriste}i svoj novouspostavqeni kanal ka Tadi}u, dràvnog sekretara Boìnovi}a, ali je naglasila da obe strane moraju da budu posve}ene tome i podvukla koliko je va`no izbe}i zapaqivu retoriku u javnim izjavama. (Napomena: savetnik Kosorove Davor [tier rekao mi je posle sastanka da }e Tadi}ev savetnik za spoqnopoliti~ka pitawa, Jovan Ratkovi}, do}i u nezvani~nu posetu Zagrebu 18. januara. [tier je zatraìo da }utimo o ovoj informaciji.)

Komentar Zatekla me je primedba Kosorove o sebi kao “izuzetno odgovornoj osobi” i weno obe}awe da ne}e `rtvovati nacionalne interese zarad politi~kog preìvqavawa. Ovo o~igledno vezivawe za na~ela jeste iz965

vor wene politi~ke mo}i, kako javne tako i, posledi~no, unutar vladaju}e koalicije. Wen mandat zato predstavqa priliku za Hrvatsku da ostvari neophodan, ali politi~ki teàk napredak u vladavini prava i drugim oblastima povezanim sa prikqu~ewem Evropi. Zaista, drugi za~u|uju}i utisak o Kosorovoj je da je re~ o osobi koja je usredsre|ena na to da u ograni~enom vremenskom periodu ostvari relativno mali broj odre|enih ciqeva. Ona deluje kao neko ko metodolo{ki ispituje teren kako bi uradila sve {to moè zarad toga da ulazak Hrvatske u EU bude ciq za 2012. godinu. Put koji je o~ekuje u 2010, me|utim, ne}e biti lak. Popularnost Kosorove i wena politi~ka mo} bi}e na ispitu zbog te{kih odluka koje }e nesumwivo morati da donosi u oblastima revizije buyeta i drugim ekonomskim merama i reformama, {to bi Sanaderu i drugima moglo da stvori priliku za nove nesta{luke. To podvla~i va`nost otvarawa preostalih poglavqa u evropskim integracijama Hrvatske, naro~ito poglavqa 23 o osnovnim qudskim pravima i pravima u sudskom postupku, koje trenutno blokiraju Velika Britanija i Holandija zbog problema u saradwi sa MKTJ-om. Ne otvore li se ovo i ~etiri druga poglavqa na po~etku 2010, to }e usporiti prikqu~ewe Hrvatske posle 2012. godine, {to }e nauditi ne samo Kosorovoj, ve}, {to je jo{ bitnije, stabilnosti Hrvatske i celog regiona. Foli

CCCIII Referenca: 10BELGRADE118; Wikileaks id #244977 Tema: Okviri za posetu Sjediwenim Dràvama srpskog zamenika premijera Ivice Da~i}a Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 22. januar 2010. u 15.40 Klasifikacija: nije zavedeno / samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/01/10BELGRADE118.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34; izmeweno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Ivica Da~i}, osoba koja “nosi” tri funkcije – zamenik premijera, ministar unutra{wih poslova i predsednik Socijalisti~ke partije Srbije (SPS), verovatno je i najrazumniji i najintrigantniji ~lan srpske vlade. Kao prvi ~ovek biv{e partije Slobodana Milo{evi}a, Da~i} je izloìo strategiju koju agresivno gura, a koja }e Socijalisti~ku partiju legitimizovati i pretvoriti u modernu, demokratsku i proevropsku partiju. Kako bi to postigao, on koristi svoju poziciju u vladi 966

kako bi demonstrirao akcije: u vezi sa ilegalnim prelascima preko granice, borbu protiv korupcije, liberalizaciju viza, razume{tawe srpske policije u Avganistanu zajedno sa EUPOL-om, pa ~ak i izvestan stepen pragmati~nosti u saradwi sa Euleksom po pitawu Kosova. On se ~ak i ne trudi previ{e da sakrije da je wegov dugoro~ni ciq da vodi srpsku vladu. O~ekuje ga duga~ak put, pre svega da ponovo pridobije poverewe glasa~a, koji su jo{ uvek “istraumirani” wegovim modernizovawem stranke i ulaskom u vladaju}u koaliciju sa Demokratskom strankom Borisa Tadi}a. Da~i} ima transakcioni pristup poslovawu, ukqu~uju}i diplomatiju. U zamenu za me|unarodni kredibilitet koji o~ekuje da dobije prilikom posete Va{ingtonu, verovatno }e biti spreman na poteze u sferama koje su nama bitne.

Prvi zamenik premijera Zahvaquju}i srpskom proporcionalnom izbornom sistemu, Da~i} je iz parlamentarnih izbora u maju 2008. iza{ao kao “jezi~ak na vagi”. Nakon dugih pregovora tokom kojih su ga vrbovale obe strane – i demokrate i nacionalisti~ki blok Demokratske stranke Srbije (DSS) biv{eg premijera Vojislava Ko{tunice, Da~i} se odlu~io za proevropski kurs. On je Tadi}u postavio visoku cenu, me|utim obezbedio je funkciju prvog zamenika premijera za sebe, pet mesta u vladi i poziciju predsednika skup{tine za svoju stranku. Broj socijalista u vladi od 27 ~lanova nije u srazmeri sa 20 mesta u skup{tini, koja broji ukupno 250 poslanika. Da~i}ev status prvog zamenika premijera, pored jo{ trojice zamenika, daje mu izvesnu protokolarnu poziciju koju on o~igledno koristi, ali nikada nije potvrdio svoju teoretsku vlast nad ministarstvima koja spadaju pod wegov resor bezbednosti, kao {to je to Ministarstvo odbrane. O~igledno je svestan da ne treba da izaziva sudbinu; ova povu~enost mu tako|e omogu}ava da sakrije de{avawa koja su politi~ki opasna po wegovu stranku, kao {to je eventualno ~lanstvo Srbije u NATO-u i saradwa sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju. Ministar unutra{wih poslova Da~i}ev fokus me|u poslovima u vladi je na poziciji ministra unutra{wih poslova. On je bio iznena|ewe i, za mnoge, diskutabilan izbor za to mesto. Iako je wegov otac bio policajac, Da~i} nije imao prethodno iskustvo u radu sa organima javnog reda i sistemom pravosu|a. Mnogi u Srbiji su bili upla{eni da on ne}e sprovoditi reforme, ve} da bi radije iskoristio poziciju da bliske prijateqe Socijalisti~ke partije smesti na bitne policijske poloàje u dràvi i da za{titi korumpirane ~lanove SPS-a odugovla~e}i istrage. Me|utim, u proteklih nekoliko meseci, vi{e vode}ih aktivista za qudska prava potvrdilo nam je 967

da, na wihovo zaprepa{}ewe, sada vide Da~i}a kao jednog od najefikasnijih ministara unutra{wih poslova u novijoj istoriji Srbije. Najprimetnije je da je on vodio srpsku vladu u naporima da ispuni duga~ku listu zahteva koja je bila potrebna za stavqawe na {engensku “belu listu”. Posledica toga je vizna liberalizacija. Jedan od wegovih prioriteta od po~etka je saradwa sa srpskim kom{ijama u borbi protiv kriminala koji se {iri sa obe strane granice. Potpisao je sporazume o policijskoj saradwi sa kolegama iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije, Crne Gore, Ma|arske, Belgije, [vajcarske, Rusije, Kine, Austrije, Francuske i Izraela i nastavio serijom hap{ewa bitnih ~lanova organizovanih kriminalnih grupa (ukqu~uju}i i ozlogla{enog Jocu Amsterdama), kao i trgovaca drogom na podru~ju Balkana. U avgustu 2009. potpisao je sporazum o saradwi sa Euleksom, za koji smatramo da je u izvesnoj meri rezultirao prakti~nom saradwom u de{avawima na granici. Oni, tako|e, navodno sara|uju i na istragama iz oktobra 2009. u vezi sa davqewem preko tuceta kosovskih Albanaca koji su krijum~areni iz Srbije u Ma|arsku preko reke Tise. Ipak, moglo se i vi{e uraditi, posebno u borbi protiv organizovanog kriminala. Da~i} se fokusirao na borbu protiv trgovine qudima, postavqaju}i u po~etku svog mandata iskusne, dinami~ne osobe koje }e popuniti dugo upra`weno mesto dràvnog koordinatora za borbu protiv trafikinga. Da~i} je dodao svoju politi~ku podr{ku u vidu koordinatora, koji je imao izazovan posao da koordini{e svim merama za{tite `rtava, policijskim snagama i poku{ajima suzbijawa trafikinga u ime nekoliko ministarstava. Iako su sredstva za za{titu `rtava i daqe mala i svest o tome jo{ uvek neadekvatna, sprovo|ewe je u porastu. Da~i} je li~no izdao instrukcije celoj policiji kako da prepoznaju i tretiraju `rtve trafikinga, {to je doprinelo zna~ajnom porastu u prepoznavawu `rtava trafikinga. Reaguju}i na na{e pismo Savetu za borbu protiv trafikinga, u kome smo izrazili zabrinutost zbog mawka finansija za skloni{ta za `rtve trafikinga, Da~i} je zatraìo od ministra finansija da obezbedi 85.000 dolara za tu svrhu. Ministarstvo sara|uje sa ambasadom kako bi napravilo sveobuhvatan antitrafiking program obuke za policajce, socijalne radnike, inspektore rada, sudije i tuìla{tvo. Iako se Da~i} fokusirao na saradwu sa zemqama u okruèwu, uporedo s ponosom isti~e saradwu sa ameri~kim predstavnicima zakona. Bio je veoma otvoren za saradwu sa ICITAP savetnicima i DS-ATA programima, i podelio sa nama informaciju do koje je do{ao iz nepovezane istrage, a koja je dovela do hap{ewa ameri~kog gra|anina optuènog za de~ju pornografiju u Wu Yerziju. Pod Da~i}evim vo|stvom, Ministarstvo unutra{wih poslova radi na pove}awu udela srpske policije u mirovnim procesima {irom sveta. 968

Trenutno, srpska policija je u slu`bi u MINUSTAH na Haitiju i u UNMIL u Liberiji. Da~i} je skoro pisao Robertu Kuperu iz Evropske unije i ponudio usluge srpskih policijskih trenera za EUPOL misiju u Avganistanu. On nam je objasnio da je doprinos srpske policije ograni~en samo finansijskim, a ne politi~kim faktorima, voqan je da po{aqe zna~ajan kontigent me|unarodnih misija ukoliko bi se obezbedile finansije. Da~i} i wegovo ministarstvo, me|utim, moraju da urade vi{e na jednom posebnom poqu saradwe sa Amerikom: da se osigura pravda u slu~aju ubistva bra}e Biti}i, koje su 1999. ubili pripadnici tada{weg Ministarstva unutra{wih poslova i zakopali u masovnoj grobnici. Zbog trajne zavere }utawa u policiji i mawka politi~ke voqe prethodnih vlada da se do|e do kraja slu~aja, istraga nije dovela ni do ~ega. U veoma otvorenom razgovoru sa nama 15. januara, Da~i} je priznao da je on tek postao svestan detaqa u slu~aju bra}e Biti}i i nivoa opstrukcije unutar MUP-a posledwih meseci. Rekao nam je da je re{en da do kraja otkrije istinu i da }e otpustiti bilo koga ko ne sara|uje sa istraìteqima. Bio je optimisti~an da se neki progres mogao napraviti druga~ijim pristupom u istrazi, na primer, da se najpre identifikuju napada~i i da se ide navi{e, uz komandni lanac, a ne da se po~iwe odozgo, kao {to je to ra|eno pre. Wegov ciq je bio da napravi “konkretne rezultate” u prvoj polovini 2010, iako nije mogao da garantuje da }e ti napori biti efikasni. Kako bi odblokirao istragu, Da~i} mora poslati jasan signal koji }e uticati na svo qudstvo u MUP-u, da }utawe ili lagawe ne}e biti tolerisani. Predloìli smo da javno da izjavu o svojim namerama u otkrivawu istine i da odredi jednu visokorangiranu osobu unutar MUP-a koja }e voditi me|uresornu operativnu grupu i koja }e biti odgovorna za rezultate posle decenije nerada. Reforma policije i saradwa sa MKTJ-om su dva poqa gde Da~i} nije blagonaklon koliko bi trebalo ili bi mogao da bude. OEBS radi sa MUP-om na reformi policije ve} nekoliko godina i, iako su napravqene marginalne promene, nije bilo kompletne reorganizacije od vrha do dna i ~i{}ewa organizacije. Poverewe naroda u Ministarstvo unutra{wih poslova je u porastu – u nedavnoj anketi OEBS-a, 29 odsto gra|ana ima poverewe u ministarstvo u odnosu na 24 odsto iz 2008. godine, i to je jedno od samo dva ministarstva ili agencije koje imaju porast poverewa. Ipak, ostaje zna~ajna percepcija da je organizacija korumpirana i represivna. U saradwi sa MKTJ-om, Da~i} hoda tankom linijom izme|u politi~kih ube|ewa wega kao vo|e socijalista i wegove èqe da ukaè po{tovawe evropskim standardima. On je naglasio da Srbija mora ispuniti me|unarodne obaveze u saradwi sa tribunalom i isporu~ivawu kriminalaca, dok u isto vreme stavqa jasno do znawa da }e wegovo ministarstvo pratiti nare|ewa i uhapsiti osumwi~ene koji su locira969

ni, ali da ne}e preuzeti vode}u ulogu u istrazi. (Operacije dràvnog akcionog tima koji je koordinisao potragu za Ratkom Mladi}em i Goranom Hayi}em su vi{e prihva}ene kao obave{tajne operacije, nego kao policijske). Da~i} je javno distancirao sebe i ministarstvo od hap{ewa optuènog Radovana Karayi}a u julu 2008. godine.

Socijalisti~ka partija Da~i} je ostao i javna li~nost i lider iza scene kada je u pitawu Socijalisti~ka partija. Iako je SPS pro{ao relativno dobro na parlamentarnim izborima 2008, osvojiv{i 15 mesta u parlamentu (sa svojim koalicionim partnerima, strankama Jedinstvena Srbija i PUPS osvojili su ukupno 20 mesta), nivo podr{ke je drasti~no opao kada je Da~i} odlu~io da pravi vladaju}u koaliciju sa Demokratskom strankom. Lideri stranaka su nam rekli da su oni fokusirani na izgradwu partije iznova i na dovo|ewe novih ~lanova iz redova prethodno neopredeqenih i sa desnice, pokazuju}i da ministri iz SPS-a imaju rezultate. (Komentar: s obzirom na dugu tradiciju politi~kog starateqstva u Srbiji, mladi qudi se ~esto u~lawuju u vladaju}e stranke nadaju}i se poslu u javnom sektoru.) Mada je stranka i daqe imala samo 5 odsto podr{ke po anketama u decembru 2009, Da~i} nije preterano èqan novih izbora i deluje usredsre|en na odràvawe stabilnosti sada{we vlade. Poseta Sjediwenim Dràvama Da~i} planira da poseti Va{ington i Wujork od 28. januara do 5. februara. U Va{ingtonu o~ekuje sastanke sa Ve}em nacionalne bezbednosti, Stejt departmentom, Odeqewem pravde, sastanke u FBI, Odeqewu za unutra{wu bezbednost i u Kongresu. Prisustvova}e Molitvenom doru~ku 4. februara, i to je prvi put da je neko iz SPS-a pozvan. U Wujorku, planira sastanak sa komesarom Kelijem i posetu Zdruènoj jedinici za borbu protiv terorizma. Kao biv{i pripadnik Milo{evi}evog reìma, Da~i} je morao da potpi{e mo{tvo izjava kako bi dobio ameri~ku vizu za posetu; u decembru je novinarima ponosno objavio da je dobio petogodi{wu vizu. Komentar Da~i} na priliku da poseti Va{ington gleda kao na prekretnicu u svojoj politi~koj karijeri i potvrdu wegovih napora da legitimizuje Socijalisti~ku partiju Srbije. Wegova dostignu}a kao ministra unutra{wih poslova Srbije u velikoj meri su rezultat wegove èqe da pokaè SAD i EU da je on napred okrenuti, moderni politi~ar evropske levice. Trebalo bi da priznamo sve ono dobro {to je u~inio za unapre|ewe regionalne policijske saradwe i ~estitamo mu na viznoj liberalizaciji, a treba da ga pritisnemo da uradi vi{e u slu~aju bra}e Biti}i. Mada je to izvan wegove zone odgovornosti, Da~i} ima sposobnost i 970

da smiruje one u vladi koji zagovaraju agresivnu post-MSP strategiju usmerenu na nove pregovore o statusu Kosova; on bi trebalo da bude upoznat da bi takav pristup imao negativne posledice po evropske aspiracije Srbije. Vorlik

CCCIV Referenca: 10ZAGREB56; Wikileaks id #245564 Tema: Posebna MKTJ jedinica nastavi}e sa radom kada poglavqe 23 bude otvoreno, ministar pravde skepti~an po pitawu rezultata Poreklo: Ambasada u Zagrebu (Hrvatska) Vreme slawa telegrama: utorak, 26. januar 2010. u 15.34 Klasifikacija: poverqivo / nije za strance Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/01/10ZAGREB56.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Ambasador Foli izvestio je ministra pravde Ivana Simonovi}a o svom putu London, gde je razgovarao o hrvatskoj istrazi o nestanku dokumenata o ratnim zlo~inima i o blokadi od strane Velike Britanije Poglavqa 23 (sudska i osnovna prava) u pregovorima Hrvatske o ulasku u EU. Mada neki u britanskoj vladi i daqe imaju skepti~no gledi{te o hrvatskoj saradwi sa MKTJ-om, Velika Britanija je spremna da otvori to poglavqe i hrvatsku saradwu oceni kao zadovoqavaju}u. Fokus se sada pomera ka Holandiji, koja, izgleda, jedina ostaje uporna po pitawu Poglavqa 23 i Simonovi} koristi svoje kontakte u holandskoj vladi kako bi ubedio tamo{weg premijera i ministra spoqnih poslova da prihvate britansku poziciju. Ambasador je naglasio potrebu da se nastavi rad posebne jedinice jednom kada Poglavqe 23 bude otvoreno, i da odgovaraju oni koji su ukrali i uni{tili dokumente. Simonovi} sumwa da }e dokumenti biti prona|eni ili da }e kazne za uni{tavawe dokumenata biti o{trije, ali uverava da }e istraìva~ki rad posebne jedinice biti nastavqen. Ambasador Foli pozvao je 25. januara ministra pravde Ivana Simonovi}a kako bi ga izvestio o svom putu u London zajedno sa ambasadorom zaduènim za ratne zlo~ine Stivenom Repom, gde su razgovarali sa britanskim zvani~nicima o podizawu blokade sa Poglavqa 23, jedne od posledwih prepreka Hrvatske na putu ulaska u EU. Ambasador je opisao razlike u mi{qewima u Londonu po pitawu napretka Hrvatske u saradwi sa MKTJ-om i po pitawu posebne jedinice Vlade Hrvatske koja poku{ava da prona|e nestala dokumenta vezana za slu~aj Gotovina, ili da otkrije {ta se sa wima desilo. On je primetio da je odluka Britanaca 971

da pre|u preko Poglavqa 23 bila doneta nerado i da britanski zvani~nici pruàju Hrvatskoj priliku da dokaè da nisu bili u pravu. Foli je naglasio da i SAD i Velika Britanija o~ekuju da posebna jedinica nastavi temeqnu istragu nestalih dokumenata i da sledi dokaze gde god da vode. Simonovi} je rekao da }e se sada usredsrediti na Holandiju. Razgovarao je sa ministrom pravde i dràvnim sekretarom ministarstva pravde, koji su iz razli~itih stranaka vladaju}e koalicije ali ih on obojicu li~no poznaje. Oni su mu rekli da }e razgovarati sa svojim premijerom i ministrom spoqnih poslova i nagovarati ih da podignu blokadu. Simonovi} je tako|e rekao da su i drugi zvani~nici iz ministarstva spoqnih poslova Holandije preporu~ili ministru spoqnih poslova da otvori Poglavqe 23. On je rekao da su Belgijanci i Finci zauzeli istu poziciju kao i Britanci, tako da sada Holan|ani ostaju usamqeni na Poglavqu 23. Ne}e biti problem dokazati hrvatsku saradwu sa MKTJ-om, prema Simonovi}u, mada on sumwa da }e posebna jedinica mo}i da na|e nestala dokumenta, po{to su ih oni koji su ih ukrali “previ{e dobro sakrili”. On se sloìo sa ambasadorom da }e, ako dokumenta ne budu prona|ena, od kqu~ne va`nosti biti da se otkriju detaqi zavere da se sakriju dokumenta i da se po~inioci kazne. Ambasador je izrazio zabrinutost zbog toga {to su dosada{we kazne bile blage. Simonovi} je odgovorio da su kazne bile u skladu sa hrvatskim kaznenim smernicama, on nije mogao da naloì sudijama da izri~u stroè kazne, niti misli da }e budu}e osude rezultirati stroìm kaznama. On veruje, me|utim, da }e posebna jedinica biti u stawu da otkrije {ta se desilo sa dokumentima, pa ~ak i da rekonstrui{e {ta je bilo sadràno u wima. Simonovi} je rekao da }e izabrani predsednik Josipovi}, poznat {irom Evrope po svojoj podr{ci MKTJ-u od samog po~etka (iako je tribunal bio izuzetno nepopularan u Hrvatskoj u to vreme), pruìti podr{ku naporima Hrvatske da odblokira Poglavqe 23 i reformi{e sudstvo, i da }e wegova pobeda na izborima pokazati Evropqanima da Hrvatska vi{e nije ista dràva kakva je bila devedesetih pod Tu|manom. On je ve} razgovarao sa Josipovi}em o tome kako iskoristiti inauguraciju 18. februara kao priliku da se sa evropskim liderima popri~a o napretku Hrvatske u istragama i saradwi sa MKTJ-om.

Komentar Zvani~nici Vlade Hrvatske izgleda da razumeju potrebu da nastave sa poku{ajima da ustanove {ta se desilo sa dokumentima, ~ak i kada Poglavqe 23 bude otvoreno, i svesni su da bi likovawe i trijumfalizam mogli da imaju negativne posledice u smislu ponovnog zatvarawa poglavqa. Mi ohrabrujemo Hrvate da dovedu holandske i britanske 972

zvani~nike u Zagreb da se sretnu sa onima koji su ukqu~eni u rad posebne jedinice, kako bi stekli boqe razumevawe istrage. Ambasada }e nastaviti da nadgleda rad posebne jedinice kako bi bila sigurna da je ova zadràla svoj agresivni pristup. Foli

CCCV Referenca: 10BELGRADE19; Wikileaks id #246302 Tema: Prvi sastanak ambasadorke sa predsednikom Tadi}em Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 29. januar 2010. u 17.50 Klasifikacija: tajno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/01/10BELGRADE19.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 10. decembra 2010. u 00.47; izmeweno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24; izmeweno u ~etvrtak 8. septembra u 13.29

Rezime Na sastanku sa srpskim predsednikom Tadi}em 28. januara, ambasadorka je naglasila svoju èqu da pro{iri bilateralnu saradwu u oblastima odbrane i ekonomije, kao i da poja~a kontakte na visokom nivou izme|u na{ih vlada. Tadi} je pozdravio ovu nameru ali je izrazio frustraciju time {to ve} ~etiri godine nije bio u stawu da poseti Va{ington. Kao odjek komentara koji je izneo u javnom obra}awu prilikom akreditivne sve~anosti za ambasadorku, Tadi} je upozorio da politika SAD prema Kosovu ugroàva demokratiju u Srbiji tako {to ja~a nacionalisti~ku opoziciju. Ambasadorka je ponovo istakla ameri~ku podr{ku srpskim EU aspiracijama i pozvala na blisku saradwu sa MKTJ-om. Tadi} je izrazio zahvalnost na ameri~koj podr{ci evropskim integracijama i objasnio da Srbija traga za preostalim ha{kim beguncima zato {to je u wenom interesu da to uradi. Sli~no tome, Srbija }e kao garant Dejtona nastaviti da podràva teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, rekao je Tadi}. On je rekao ambasadorki da }e sara|ivati sa novoizabranim hrvatskim predsednikom Josipovi}em, svojim starim poznanikom, na prevazilaèwu mnogih te{kih pitawa koja udaqavaju Srbiju i Hrvatsku. [to se ti~e Kosova, Tadi} je rekao da Srbija ne}e mewati svoje stanovi{te o sopstvenom teritorijalnom integritetu. On je izrazio èqu da se svi vrate dijalogu kada Me|unarodni sud pravde bude saop{tio svoje savetodavno mi{qewe, po{to je trenutna situacija neizdrìva. Ambasadorka je rekla da bi dijalog trebalo da po~ne odmah, kako bi se prona{ao najboqi na~in da se prihvate reakcije na mi{qewe MSP-a i da se ostvari napredak u mnogim pitawima vezanim za Kosovo. 973

Po{to je predala svoje akreditive 28. januara, ambasadorka je imala 45-minutni radni sastanak sa predsednikom Borisom Tadi}em. Tadi} je bio u pratwi svog spoqnopoliti~kog savetnika Jovana Ratkovi}a i dràvnog sekretara Ministarstva spoqnih poslova Mirka Stefanovi}a. Ambasadorka je rekla Tadi}u da jedva ~eka da po~ne da sara|uje sa wim na nadgra|ivawu jakih temeqa koje je postavio wen prethodnik i istakla da je poseta potpredsednika Bajdena Beogradu u maju 2009. otvorila novo poglavqe u na{im bilateralnim odnosima. Ona je rekla da je vojska-vojsci saradwa dosta jaka, ali da je vreme da se saradwa uzdigne na slede}i nivo preko zajedni~kih vojnih ve`bi i razmena, srpskim u~e{}em u mirovnim misijama i u~e{}em u aktivnostima NATO Partnerstva za mir (PzM). Ambasadorka je tako|e rekla Tadi}u da }e se ona usredsrediti na ja~awe ekonomskih i poslovnih veza, ukqu~uju}i tu nove investicije i podr{ku srpskom u~lawewu u Svetsku trgovinsku organizaciju. Ona je tako|e naglasila svoju re{enost da traì prilike za dodatne kontakte na najvi{em nivou izme|u na{ih vlada. Pomenula je posetu predsednika Tadi}a Generalnoj skup{tini UN pro{le jeseni, nedavnu posetu ministra odbrane [utanovca i ministra spoqnih poslova Jeremi}a Va{ingtonu, i ovonedeqni sastanak sa ministrom unutra{wih poslova Da~i}em. Ukazala je na predstoje}e posete dve kongresne delegacije Srbiji i postavqawe kamena-temeqca za novu zgradu ambasade 10. februara, kao prilike da se nastavi saradwa i u javnosti daqe naglase na{i odnosi. Tadi} je rekao da je prijatno iznena|en {to saznaje za postavqawe kamena temeqca, po{to je, jo{ od svog mandata na mestu ministra odbrane, sa ~etiri razli~ita ambasadora poku{avao da prona|e odgovaraju}u lokaciju za novu ameri~ku ambasadu i pripremi kupovinu zemqi{ta. Prokomentarisao je da ga ohrabruje kada vidi zemqe poput SAD i Kine kako ulaù u moderna diplomatska zdawa u Beogradu. On je tako|e rekao da je vreme da srpska vlada popravi svoje objekte, o{te}ene u NATO intervenciji 1999. godine. Naglo mewaju}i temu, Tadi} se poàlio na to {to, uprkos pri~i o pro{irewu bilateralnih odnosa i jakim vezama izme|u SAD i Srbije, on jo{ nije posetio Va{ington za preko ~etiri godine. (Napomena: koliko znamo, ovo je prvi put za nekoliko godina da je Tadi} iskazao èqu da to uradi.) On je prokomentarisao da nedostaju konkretni rezultati saradwe na visokom nivou i upozorio da ameri~ka politika na Balkanu, a naro~ito prema Kosovu, ima posledice po demokratiju u Srbiji. Se}aju}i se svojih ranih u~e{}a u demokratskim procesima i meseca koji je proveo u zatvoru zbog svog aktivizma, Tadi} je rekao da je wegova vlada posve}ena nastavku demokratskih reformi, me|utim, morala je da se nosi sa zna~ajnom nacionalisti~kom opozicijom. Ambasadorka je potvrdila re{enost vlade SAD, posle posete potpredsednika u maju 2009, da 974

odrì bilateralnu saradwu sa Srbijom po svim pitawima, ukqu~uju}i tu i oblasti u kojima se ne slaèmo. Ona je ponudila da se i daqe traè mogu}nosti za posete na visokom nivou sa obe strane, kako bi bilateralni kanali ostali otvoreni.

Evropske integracije i saradwa sa MKTJ-om Ambasadorka je podsetila na podr{ku koju je srpskim EU aspiracijama iskazao potpredsednik Bajden i ~estitala Tadi}u na nedavnim uspesima wegove vlade sa EU, ukqu~uju}i viznu liberalizaciju, primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma i podno{ewe aplikacije za prikqu~ewe. SAD vide integraciju celog Zapadnog Balkana u Evropsku uniju kao kqu~ni prioritet i ostaju spremne, u saradwi sa EU, da podrè taj proces. Ona je podvukla va`nost daqe saradwe sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) i spremnost SAD da pomognu lov na Ratka Mladi}a i Gorana Hayi}a. Tadi} je izrazio zahvalnost na ameri~koj pomo}i procesu prikqu~ewa u EU. [to se ti~e saradwe sa MKTJ-om, on je objasnio da Srbija intenzivno poku{ava da uhapsi Ratka Mladi}a “iz svojih razloga”, ne zbog pritiska me|unarodne zajednice ili MKTJ-a, ve} da bi pokazala sopstvenu re{enost da uhvati ratne zlo~ince. On je naglasio posve}enost Srbije pomirewu u regionu, ukazuju}i na wenu odgovornost kao garanta Dejtona. On je tako|e podvukao posve}enost Srbije saradwi sa SAD po ~itavom rasponu pretwi, ukqu~uju}i tu organizovani kriminal, korupciju, terorizam i narkotike, ukazuju}i na uspeh u nekoliko zajedni~kih operacija protiv narko-mafija. Tadi} je naveo da je preduzimawe takvih osetqivih operacija politi~ki riskantno i da }e Srbija nastaviti da radi pravu stvar. Zauzvrat, me|utim, Srbija se nada sli~no sna`noj bilateralnoj saradwi u drugim oblastima i o~ekuje podr{ku Sjediwenih Dràva u ovim poku{ajima. Ambasadorka je izrazila ameri~ku zahvalnost zbog sna`ne saradwe Srbije u ovim va`nim oblastima i rekla da }e joj biti drago da razgovara o oblastima povodom kojih ima posebnih zabrinutosti. Regionalna saradwa Ona je navela va`nu ulogu koju Srbija moè i mora da igra po pitawima regionalnih odnosa i stabilnosti, naro~ito u pogledu Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Prenela je zahvalnost zbog konstruktivne podr{ke srpske vlade butmirskom procesu i zatraìla od Tadi}a da nastavi saradwu sa svim stranama, ukqu~uju}i tu i lidera Republike Srpske Milorada Dodika, naro~ito. Izrazila je bozajan SAD u vezi sa izgledima da se neki referendum organizuje u Republici Srpskoj. Tadi} je rekao da Srbija veruje kako je o~uvawe teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine od ogromne va`nosti; kao garant Dejtonskog sporazu975

ma, Srbija se zalaè za mirno re{ewe po pitawu ustavne reforme, koje }e biti u skladu sa dejtonskim principima i o~uvati model dva entiteta, tri ustavotvorna naroda. Tadi} je rekao da on poku{ava da izdejstvuje parlamentarnu rezoluciju o Srebrenici, koja }e prepoznati teìnu zlo~ina koji se tamo dogodio. U odnosu na Hrvatsku, Tadi} je rekao da se dugo poznaje sa novoizabranim hrvatskim predsednikom Josipovi}em i da èli da sara|uje sa wim kako bi se bavili mnogim razli~itim otvorenim pitawima, kao {to je “veliki problem” izbeglica i imovinskih prava. On je rekao da se nada ameri~koj podr{ci srpskim poku{ajima da unapredi te odnose i pozabavi se preostalim nere{enim pitawima. Tadi} je rekao ambasadorki da }e uskoro posetiti Albaniju i prokomentarisao ogroman problem organizovanog kriminala sa kojim se suo~ava Crna Gora, povodom ~ega je tako|e zatraìo ameri~ku podr{ku. On je rekao da Srbija podràva nezavisnost i teritorijalni integritet svojih suseda u regionu, ali da mnoga pitawa ostaju nere{ena. Osvr}u}i se na situaciju na Kosovu, Tadi} je rekao ambasadorki: “Moram da budem prema vama najjasniji {to mogu – Srbija ne}e promeniti svoje gledi{te o sopstvenom teritorijalnom integritetu. Ho}u da budem direktan sa vama, kao {to sam bio sa va{im kolegama. Po{to Me|unarodni sud pravde (MSP) bude izdao svoje savetodavno mi{qewe, èleli bismo da pokrenemo dijalog i prona|emo na~in za re{avawe pitawa vezanih za Kosovo, jer je sada{we stawe neodrìvo.” Ambasadorka je odgovorila da, uprkos na{im jasnim razlikama, SAD i Srbija moraju da drè otvoren kanal za komunikaciju o Kosovu. Mada je potpredsednik preneo da se ne slaèmo oko Kosova, va`no je da se Srbija usredsredi na prakti~ne na~ine za poboq{awe ìvota Srba na Kosovu i re{avawe problema. Ona je naglasila potrebu da Srbija zauzme odgovoran i ka budu}nosti okrenut pristup posle objavqivawa mi{qewa MSP-a, u skladu sa Tadi}evom li~nom okrenuto{}u ka budu}nosti i evropskim integracijama, stav koji ne}e naru{iti stabilnost u regionu niti neki drugi vaàn rad u na{oj bilateralnoj agendi. Ona je preporu~ila da obe strane odmah zapo~nu dijalog o tome kako prona}i na~in za napredak i rekla da se nada da }e o ovoj temi nastaviti razgovor sa Tadi}evim savetnikom za spoqnu politiku, Jovanom Ratkovi}em, ve} slede}e nedeqe.

Komentar Predsednik Tadi} je jasno stavio do znawa i tokom sastanka i u svojim javnim obra}awima da ne}e popustiti po pitawu Kosova. U isto vreme, pokazao je da je otvoren za dijalog i rekao nam je {ta èli: toplu dobrodo{licu u Va{ingtonu i nastavak saradwe na najvi{em nivou, javnu podr{ku poku{ajima Srbije da popravi odnose u regionu i osetqivost prema doma}im politi~kim ograni~ewima sa kojima se suo~ava u vezi sa 976

kosovskom politikom. Sada je pravi trenutak da Tadi}u i wegovim glavnim spoqnopoliti~kim savetnicima nacrtamo {ta èlimo od wih, konkretno – konstruktivan i usagla{en odgovor na savetodavno mi{qewe MSP-a, pra}en poja~anim pragmatizmom u uspostavqawu “modus vivendija” sa Kosovom, kao i nastavak saradwe sa Dodikom kako bi se o~uvala stabilnost BiH. U predstoje}im mesecima, podr{ka Tadi}u iz Va{ingtona sa najvi{eg nivoa bila bi krucijalna u oda{iqawu ovih poruka. Drugi neophodan korak je sna`na, konzistentna poruka iz Evropske unije da }e nastavak neprijateqstva i neprilagodqivosti prema Kosovu posle mi{qewa MSP-a oslabiti {anse Srbije da ostvari napredak ka ~lanstvu. Tekst obra}awa Borisa Tadi}a, predsednika Republike Srbije, prilikom podno{ewa akreditiva wene ekselencije, gospo|e Meri Vorlik, ambasadora Sjediwenih Ameri~kih Dràva u Republici Srbiji, Beograd, 28. januar 2010: Ekselencijo, veliko mi je zadovoqstvo da primim pismo kojim po{tovani Barak Obama, predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dràva, akredituje vas kao ambasadora u Republici Srbiji. Mogu li da vas zamolim, ekselencijo, da prenesete predsedniku Obami moje prijateqske pozdrave i uverewe mog najvi{eg uvaàvawa. Odnosi sa Sjediwenim Ameri~kim Dràvama jedan su od stubova spoqne politike Republike Srbije. Jo{ od vremena kada je interese na{e zemqe u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama zastupao diplomata i poznati nau~nik srpskog porekla Mihajlo Pupin, bilateralne odnose na{ih dveju zemaqa odlikovalo je prijateqstvo i savezni{tvo u svim prekretnicama svetske istorije dvadesetog veka. Takvi odnosi sveukupne saradwe bili su naru{eni za vreme reìma Slobodana Milo{evi}a. Posle demokratskih promena u Srbiji, ponovo smo uspostavili na{u blisku saradwu, koja je u{la u novu kvalitativnu fazu posle posete potpredsednika Bajdena. Danas, Srbija je istinska demokratska zemqa. U posledwih deset godina demokratske tranzicije, uspe{no smo izveli mnoge reforme, garantuju}i po{tovawe qudskih prava, mawinskih prava, slobode medija i slobodu izbora. Zahvalni smo na pomo}i Sjediwenih Ameri~kih Dràva u procesu demokratizacije Srbije. Naro~ito smo zadovoqni uspe{nom saradwom koju smo sa Sjediwenim Ameri~kim Dràvama ostvarili u borbi protiv me|unarodnog terorizma i organizovanog kriminala. Ekselencijo, brojna srpska zajednica u Americi ve} vekovima predstavqa vezu izme|u na{ih dveju zemaqa i doprinosi izgradwi ameri~kog dru{tva. Srbija je bratska dràva dràvi Ilinois, a glavni partner Vojske Srbije je Nacionalna garda Ohaja. Naro~ito smo zadovoqni ~iwenicom da su ameri~ke kompanije me|u najve}im stranim ulaga~ima u Srbiju. Puno ~lanstvo u Evropskoj uniji jeste strate{ki ciq Republike Srbije. Mi smo ube|eni da Evropska unija ne}e biti kompletna 977

bez Srbije i drugih zemaqa Zapadnog Balkana. Podr{ka Sjediwenih Ameri~kih Dràva u tom smislu tako|e je od izuzetne va`nosti. Srbija }e nastaviti da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet na Kosovu politi~kim i diplomatskim sredstvima. Voleli bismo da 2010. bude godina mirnog, kompromisnog i realisti~kog re{ewa po ovom pitawu, po{to Me|unarodni sud pravde bude izneo svoje savetodavno mi{qewe. Uprkos razli~itim stanovi{tima koje zauzimamo u pogledu statusa Kosova, nadamo se da }e ameri~ka politika uvaàvati legitimne interese Srbije i da to ne}e ugroziti demokratiju u Srbiji. U isto vreme, Srbija je veoma zabrinuta zbog planova Pri{tine da nasilno preuzme kontrolu nad ve}inski srpskim severom Kosova. Ako ta strategija bude primewena, ima}e nesagledive posledice na stabilnost regiona. Ekselencijo, Srbija je sna`no posve}ena regionalnoj saradwi i dobrosusedskim odnosima. Bez stabilne, demokratske Srbije nije mogu}e ni zamisliti stabilan i napredan Zapadni Balkan. Srbija po{tuje suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ~ije je unutra{we ure|ewe definisano Dejtonskim sporazumom, isto kao i evropske i evroatlantske integracije Bosne i Hercegovine. Ekselencijo, vi zapo~iwete svoju misiju u va`nom trenutku za Republiku Srbiju, ali i za daqi razvoj odnosa izme|u na{ih dveju dràva. @elim vam svaki uspeh u obavqawu va{ih du`nosti. Uveren sam da }ete sa va{im znawem i iskustvom u~initi vaàn doprinos razvoju sveukupne saradwe izme|u na{ih dveju zemaqa. Vorlik

CCCVI Referenca: 10BRUSSELS119; Wikileaks id #246302 Tema: Savet EU za spoqne poslove, januar – Haiti dominirao raspravom Poreklo: Misija SAD u EU, Brisel (Evropa) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 1. februar 2010. u 6.13 Klasifikacija: poverqivo Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/02/10BRUSSELS119.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Na sastanku odrànom u Briselu 25. januara, ministri spoqnih poslova Evropske unije pa`wu su usmerili na situaciju na Haitiju i razgovarali o tome kako bi Evropska unija na najboqi na~in mogla da podrì napore me|unarodne zajednice za pomo} Haitiju. Nakon kratkog izlagawa o prioritetima {panskog predsedavawa, diskusije Saveta za op{te poslove (SOP) kojim je predsedavao {panski ministar spoqnih 978

poslova Moratinos usredsredile su se na ulogu tela osmi{qenog Lisabonskim sporazumom. Prvi put pod vo|stvom visoke predstavnice E{tonove, Savet spoqnih poslova (SSP) prvenstveno se bavio razmatrawima koja se ti~u Haitija a koja su usledila nakon novih podataka dobijenih iz skora{wih putovawa na Haiti visoke predstavnice E{tonove i Komesara za razvoj De Gu~a. Ministri su se sloìli da je potrebno podràti briselsku koordinacionu }eliju u pravcu pomo}i naporima Ujediwenih nacija i pove}ati àndarmerijske snage na Haitiju na 300 slu`benika. Po pitawu vojne operacije Ujediwenih nacija u Bosni, ministri su se sloìli da treba o~uvati izvr{ni mandat Ujediwenih nacija u pravcu {irewa uloge misije kako bi ona obavqala i neke ne-izvr{ne funkcije, kao {to je, na primer, obuka. Tokom politi~kog dijaloga Evropske unije i Srbije, odrànog 26. januara, Srbiji je re~eno da ne o~ekuje da }e wena molba za kandidaturu za ~lanstvo u Evropskoj uniji biti uskoro upu}ena Evropskoj komisiji. Kada je na kraju konferencije za {tampu Moratinos zamoqen da prokomentari{e primedbe {panskog ambasadora u Pekingu o statusu embarga Evropske unije na kinesko naoruàwe, on je, citiraju}i zakqu~ke Saveta, rekao da su ministri razmatrali mogu}e izmene ovog embarga. Savet je razmatrao koordinaciju sveobuhvatne reakcije Evropske unije na zemqotres na Haitiju. Nakon vanrednog sastanka 18. januara, Savet se sloìo u zakqu~ku da zemqe ~lanice treba da pruè zajedni~ki doprinos {aqu}i najmawe 300 policajaca kao privremeno poja~awe policijskim snagama Misije stabilizacije Evropske unije na Haitiju (MSEUH). Pored toga, Savet je odobrio uspostavqawe tela UNKO Haiti u Briselu, koje treba da koordinira vojnu i bezbednosnu pomo} zemaqa ~lanica koje su odgovorile na poziv Ujediwenih nacija da takvu pomo} po{aqu. Zadatak ovog tela je da pomo} uskladi sa potrebama Haitija, da ubrza i u~ini najdelotvornijim mogu}im odziv Evropske unije, izbegavaju}i mogu}a nepotrebna duplirawa. UNKO Haiti }e, uz pomo} komisijskog Kontrolnog tela i Informacionog centra (KIC), upotpuniti koordinaciju civilne za{tite poslate od zemaqa ~lanica. Tokom konferencije za {tampu odràne nakon sastanka Saveta, E{tonova je rekla da je svrha razgovora koji su se toga dana na sastanku vodili “daqe unapre|ewe na{e pomo}i”. Ukazala je na to da se upravo vratila iz Va{ingtona i Wujorka, gde je prisustvovala sastancima sa dràvnom sekretarkom Klinton, u Ujediwenim nacijama i u Svetskoj banci. Saop{tila je da su se zemqe ~lanice dogovorile da “obezbede tehni~ko osobqe i opremu”. E{tonova je napomenula da bi i “pomorske snage” tako|e mogle biti obezbe|ene, ali o pojedinostima nije govorila. [to se ti~e pripadnika policije, izvestila je da “zajedni~ka pomo} u poja~awu policijskih snaga (koja treba da osigura bezbednost pruàwa pomo}i Haitiju) podrazumeva najmawe wih 300.” E{tonova je rekla da su 979

se ministri sloìli sa wenim predlogom da se uspostavi “lako koordinaciono telo u Briselu” koje bi “olak{alo na{ doprinos Ujediwenim nacijama”. Rekla je i da je ukratko izvestila Savet o svim aspektima svojih sastanaka i da ju je Savet zamolio da nastavi sa obavqawem svoje uloge. Nakon {to je E{tonova pobrojala akcije pomo}i koje sprovodi Evropska unija, komesar za razvoj Karel de Gu~ je izvestio prisutne o svojoj nedavnoj poseti Haitiju, koja je imala za ciq prikupqawe ~iwenica i koju je obavio zajedno sa generalnim direktorima razvoja i humanitarne pomo}i. De Gu~ je rekao da su tragali za informacijama o tome kako nastaviti sa obnovom, ukazuju}i na to da je organizacija me|unarodne zajednice na Haitiju na wega ostavila pozitivan utisak. De Gu~ je izjavio da je bio pogo|en ~iwenicom da hirurzi i medicinske sestre rade danono}no u uslovima nalik ratnim. (Napomena: De Gu~, Belgijanac, mo`da je imao na umu kontroverzu, prikazanu na Si-En-Enu, povodom belgijske medicinske ekipe koja je jedne no}i, iz bezbednosnih razloga, napustila improvizovanu bolnicu u Port-o-Princu.) De Gu~ je izneo da je preko 150.000 qudi bilo te{ko povre|eno i rekao je da isporuka vode i hrane funkcioni{e, premda ne uvek sa lako}om. Kako trenutno 250.000 qudi ìvi u parkovima i na otvorenom, de Gu~ je rekao da je slede}i problem koji hitno treba re{iti otvarawe novih kampova. Kako su dràvne strukture “prakti~no nestale”, de Gu~ je podvukao va`nost MSEUH-a, uprkos gubicima koje je misija tokom zemqotresa pretrpela. Predvideo je da }e biti potrebne godine da da se zemqa obnovi. Rekao je da }e se na Montrealskoj konferenciji 25. januara (kasnije istog dana) EU “podrobno baviti” planovima za obnovu. Upitana za{to je zamolila francuskog ministra spoqnih poslova Ku{nera da u Montrealu govori u weno ime (umesto {panskog mandatara), visoka predstavnica E{ton je odgovorila da su ona i ministar spoqnih poslova Moratinos bili u Briselu radi GAC/FAC, tako da je molba Ku{neru imala smisla jer je on ve} trebalo da bude prisutan u Montrealu, ne bi li se odràla pozicija predsedavaju}eg od strane [panije. Upitana da li je re~ o 300 policajaca koji }e biti pridodati broju od 220 ve} prisutnih na Haitiju, E{tonova je odgovorila: “Sveukupni kapacitet je 300, koliko sam ja shvatila.” Upitana za usvajawe dece, E{tonova je rekla da “deci moramo da pruìmo odgovaraju}u podr{ku”. Upitana za{to }e koordinaciono telo biti sme{teno u Briselu a ne na Haitiju, E{tonova je rekla da }e i tamo postojati koordinacija. [to se ti~e pitawa da li je mogla i vi{e da uradi, E{tonova je odgovorila: “Na ovom sam poslu {est nedeqa, osvrta}emo se na nau~ene lekcije i ja }u istupiti sa novim predlozima”.

Bosna Savet je doneo odluku da }e Ujediwene nacije po~eti da obezbe|uju neizvr{ne funkcije i pomo} u obuci kao deo EUFOR-ove operacije 980

ALTEA u Bosni. Savet je bio saglasan da EUFOR-ov izvr{ni mandat treba nastaviti u skladu sa rezolucijom 1895 Saveta bezbednosti i istakao je svoju spremnost da odrì izvr{nu vojnu ulogu kao podr{ku naporima nakon 2010. godine, pod mandatom Ujediwenih nacija, ukoliko to situacija zahteva. Na osnovu pisanih zakqu~aka FAC-a, E{tonova je ALTEU nazvala “velikim uspehom”. Nakon {to je na wu izvr{en pritisak da se izjasni o budu}nosti misije, E{tonova je rekla da se “na{i zakqu~ci nisu ticali budu}nosti Bosne, ali nam je sasvim jasno da je Bosna zemqa sastavqena od razli~itih zajednica i mi se nadamo da }e se deo izborne kampawe ticati wihovog puta ka Evropskoj uniji – mi moramo da mislimo o onome {ta }e biti nakon izbora”.

Somalija Savet je bio saglasan u tome da treba preduzeti zajedni~ku bezbednosnu i odbrambenu policijsku (ZBOP) operaciju koja bi doprinela obuci vladinih tranzicionih federalnih (VTF) nacionalnih bezbednosnih snaga u Ugandi. Namera je pokretawe operacije, koja }e se odigrati u Ugandi, zajedno sa upisom novih kandidata za obuku, planiranim za prole}e 2010. godine. E{tonova je potvrdila dogovor koji se ti~e uspostavqawa misije obuke u Ugandi, rekav{i novinarima da je istu zatraìla somalijska tranziciona vlada. Dodala je i to da su ministri i daqe veoma zabrinuti zbog situacije u Somaliji i da }e je pa`qivo proceniti pre nego {to preduzmu operaciju. Jemen Povodom londonskog sastanka od 27. januara, E{tonova je rekla: “Mi èlimo da ~ujemo vladu Jemena, da bismo saznali kako moèmo vi{e da pomognemo, ali i vlada Jemena mora i sama vi{e da uradi.” Sam Jemen, dodala je, treba da u|e u “nacionalni dijalog”. Na{i qudi iz nema~ke i italijanske misije rekli su nam da Evropska unija vi{e èli da se usredsredi na razvoj nego na ~isti protivterorizam ili bezbednosne operacije, i da èli da se uskladi sa SAD po pitawu politike Jemena. Avganistan Imaju}i pred sobom Londonsku konferenciju od 28. januara, E{tonova je novinarima rekla: “Mi èlimo da sa vladom razgovaramo o tome ko je vlasnik Avganistana”. Potom je iznela: “@elimo da saznamo kako da efikasnije prenesemo resurse do terena – sve ono {to predstavqa pomo} u izgradwi dru{tva – ovo je va`na ta~ka rasprave kada je re~ o tome {ta jo{ moèmo da u~inimo.” Iran E{tonova je rekla: “I daqe àlimo {to Iran odbija da razgovara o pitawu nuklearnog naoruàwa; oni nisu povoqno odgovorili na na{ 981

predlog i mi smo po~eli da razmatramo nove odgovaraju}e mere, a raspravu }emo nastaviti u Savetu bezbednosti UN.” Pritisnuta da kaè da li Evropska unija i SAD idu u pravcu sankcija ~ak i ukoliko tim povodom ne postignu konsenzus sa Savetom bezbednosti, E{tonova je rekla da me|unarodna zajednica ima pravila i “obaveze unutar pravila”. Dodala je da }e Savet razmotriti rezultate razgovora u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija, a da ih ne}e preduhitriti. Pritisnuta da kaè koja vrsta mera bi bila najdelotvornija i koliko bi vremena proteklo pre nego {to bi Ujediwene nacije uzele u obzir jednostranu akciju (mere), E{tonova se izvinila {to mora da odgovori na~elom “sa~ekajmo pa }emo videti” {ta se de{ava u Savetu bezbednosti, onda “}emo se vratiti na to pitawe”.

Politi~ki dijalog EU-Srbija Ujediwene nacije su 26. januara odràle svoj prvi sastanak sa Srbijom od stupawa na snagu Lisabonskog sporazuma. Na sastanku, kojim je predsedavao ministar spoqnih poslova Moratinos (prema punomo}ju visoke predstavnice E{ton), a kojem je pomo}nik bio komesar za pro{irewe Ren, kome se mandat upravo zavr{ava, shvatili smo da je Srbiji re~eno da ne o~ekuje da }e Sekretarijat Saveta uskoro Evropskoj komisiji proslediti wenu molbu za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Srpski ministar spoqnih poslova Jeremi} ponovio je zahtev da to treba da se desi {to pre. Srbiji je re~eno da se od we, kao potencijalnog ~lana, o~ekuje da {to vernije sledi odluke Evropske unije u me|unarodnim organima. Ren je rekao da je Komisija spremna da po~ne sa razmatrawem, dok je Moratinos izjavio da evropska dvadesetsedmorica i daqe drè unutra{we konsultacije o pitawu odgovaraju}eg datuma kada bi Savet mogao Komisiji da prosledi srpsku aplikaciju. Pritisnut da precizira mogu}i datum odluke Saveta, Moratinos je samo rekao: “Mi se nadamo da }e se to desiti, {to pre to boqe.” Ministar spoqnih poslova Moratinos je dodao da je dijalog odràn 26. januara omogu}io Evropskoj uniji i Srbiji da razmotre “konstruktivnu ulogu koju Srbija moè igrati na zapadnom Balkanu”, sa fokusom na Bosnu i Kosovo. Moratinos je tako|e obznanio planove za odràvawe Samita Evropska unija-Zapadni Balkan u Sarajevu krajem maja, na kome bi Kosovo, “naravno” imalo svoje predstavnike. Jeremi} je rekao da je wegova zemqa “odlu~na u tome da uspeh (u odnosima Evropske unije i Srbije) iz 2009. ponovi i u 2010.” Srpska vlada }e nastaviti da igra svoju ulogu “u potpunosti sara|uju}i” sa MKTJ-om. Jeremi} je izrazio nadu da }e proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) izme|u Evropske unije i Srbije otpo~eti “{to je pre mogu}e”. On je prepoznao “presudni zna~aj” regionalne 982

saradwe zemaqa zapadnog Balkana kao “jedan od kqu~nih preduslova za proces integracije u Evropsku uniju”, dodav{i da je srpska vlada odlu~na u tome da “se drì tog pravca”. Po pitawu Kosova, Jeremi} je rekao da wegova vlada “moè da razgovara sa svakim ko ima zakoniti mandat.” “Izuzetno je zna~ajno”, rekao je, “da mi radimo konsultuju}i se” sa Evropskom unijom, a Srbija }e “i daqe biti konstruktivna”. Jeremi} je rekao da se Srbija nada da }e “kompromis prihvatqiv svim stranama u sukobu biti postignut” po pitawu Kosova i dodao je: “Nadamo se da }e ~itav region mo}i da se integri{e u Evropsku uniju.” Iako se nije pojavio kao tema za diskusiju tokom FAC-a niti tokom susreta koji su usledili, embargo Evropske unije na naoruàwe Kini iskrsao je kao tema tokom konferencije za {tampu koja je usledila nakon dijaloga Evropska unija-Srbija. Upitan da se izjasni o novinskim izve{tajima koji su se bavili opaskama {panskog ambasadora u Pekingu (prema kojima se [panija nada “produbqivawu diskusije na temu ukidawa zabrane” koju je Evropska unija nametnula Kini), Moratinos je svoj odgovor otpo~eo govore}i uop{teno o “novoj ulozi koju Kina preuzima u svetu” i o poèqnosti “unapre|ewa odnosa sa Kinom koji bi omogu}ili najboqi mogu}i dijalog.” Zatim se osvrnuo na “najskoriju odluku” Evropske unije po tom pitawu, koja podrazumeva “osnovnu procenu odluke o embargu na oru`je”, dodaju}i da “}emo odmeravati argumente za i protiv”. Moratinos je potom rekao da je odluka o ukidawu embarga stvar voqe evropske 27-rice i da “}e zemqe ~lanice odlu~iti {ta je najboqe nadaqe ~initi”. Sledi odlomak iz teksta Zakqu~aka Saveta Evrope iz decembra 2009: Savet Evrope pozdravqa rezultate sedmog samita Evropska unija – Kina koji se odigrao u Hagu 8. decembra. On je uputio poziv Savetu i Komisiji da daqe prou~e izvodqivost novog okvira sporazuma izme|u Evropske unije i Kine, kao i mogu}u saradwu po pitawima kao {to su readmisija i stawe trì{ne ekonomije. Savet Evrope je potvrdio da su odnosi izme|u Evropske unije i Kine tokom proteklih godina zna~ajno unapre|eni po svim pitawima. Savet se nada daqem napretku u svim oblastima ovih odnosa, na {ta ukazuje zajedni~ki izve{taj Evropske unije i Kine, naro~ito ratifikacija Me|unarodne poveqe o gra|anskim i politi~kim pravima. U vezi sa time Savet Evrope je iznova posvedo~io svoju politi~ku voqu da nastavi da dela u pravcu skidawa embarga na oru`je. On je pozvao slede}u predsedavaju}u zemqu da privede kraju poodmakli posao, ne bi li omogu}ila odluku. Naglasio je da ishod ma koje odluke ne treba da bude porast izvoza oru`ja zemaqa ~lanica Evropske unije Kini, ni kvantitativno ni kvalitativno. U tom pogledu Savet Evrope je podsetio na va`nost kriterijuma Pravilnika pona{awa za pitawa izvoza oru`ja, naro~ito kriterijuma koji se ti~e qud983

skih prava, stabilnosti i bezbednosti regiona i nacionalne bezbednosti prijateqski nastrojenih zemaqa i zemaqa-saveznica. Savet Evrope je tako|e naglasio, u vezi sa ovim, va`nost prvobitnog usvajawa prera|enog Kodeksa vladawa i novog nacrta mernog instrumenta koji se odnosi na izvoz oru`ja u zemqe koje su bile pod embargom.

USEU bele{ka Embargo na oru`je nametnut Kini od strane Evropske unije, uspostavqen nakon doga|aja na trgu Tjenanmen 1989, proizvod je odluke Saveta Evrope (~itaj: {efova dràva i vlada Evropske unije) a ne zajedni~kog stava, za koji tada nisu ni postojale pravne osnove. Na{i kontakti iz Evropske unije, u vreme debate iz 2004. o mogu}em ukidawu embarga, u privatnom razgovoru su nam rekli da prvobitna odluka lidera jedino moè biti izmewena amandmanima od strane lidera (ciqaju}i na status Saveta Evrope kao tela koje funkcioni{e u skladu sa konsenzusom). Svaki razgovor sa zvani~nicima Evropske unije o pitawu embarga na oru`je Kini neizbe`no se doti~e ovog pitawa, kao i statusa i delotvornosti Kodeksa vladawa pri izvozu oru`ja, koji je izmewen nakon debate iz 2004. Stanovi{te pojedina~nih zemaqa ~lanica moè se tokom vremena mewati, u zavisnosti od politi~kih perspektiva wihovih lidera. Nema~ka je 2004. pod kancelarom [rederom, zajedno sa onda{wim predsednikom Francuske [irakom, energi~no zahtevala skidawe embarga. Angela Merkel, nasuprot tome, protivila se skidawu embarga. Kenard

CCCVII Referenca: 10BELGRADE188 Wikileaks id: #247456 Tema: Scenario za 17-19. februar. Poseta Kodela Voinovi}a Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 5. februar 2010. u 13.21 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/02/10BELGRADE188.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Va{a poseta Srbiji zbiva se u vreme kada je srpska proevropska vlada stabilna, a nedavno je u~inila i kqu~ne korake ka ~lanstvu u EU. Me|utim, da bi nastavila da napreduje, Srbija mora da prestane da dopu{ta kosovskom pitawu da potkopava wen {iri spoqnopoliti~ki pristup i da sredi{te svojih interesovawa pomeri ka ekonomskim i politi~kim reformama neophodnim za ~lanstvo u EU. Do sada su reforme bile neravnomerne, sa zna~ajnim napretkom u sektoru odbrane i mnogim izazo984

vima koji tek predstoje u oblasti ekonomije, posebno s obzirom na to da ekonomska kriza preti da dovede do produètka radni~kih i socijalnih nemira.

Unutra{wa politika Srpska demokratska, proevropska vlada ostala je netaknuta, od svog uspostavqawa jula 2008, uprkos izuzetno tankoj parlamentarnoj ve}ini. Demokratska stranka predsednika Borisa Tadi}a (DS) jeste glavna partija vladaju}e koalicije, a tako|e kontroli{e i vlade najve}ih gradova u Srbiji. Tadi}ev ultranacionalisti~ki rival, Srpska radikalna stranka (SRS), doìvela je raskol u jesen 2008, kada su se visoki funkcioneri SRS odvojili da bi formirali Srpsku naprednu stranku (SNS). Tvrde}i da je proevropski orijentisana, a istovremeno neguju}i i svoju nacionalisti~ku glasa~ku bazu, SNS je sada najve}a srpska opoziciona partija; po istraìvawu javnog mwewa kotira se otprilike podjednako (oko 30%) sa Tadi}evom DS. Me|utim, uprkos nedavnim pobedama na lokalnim izborima i prikupqawu potpisa {irom zemqe, opozicija nije u mogu}nosti da dovede do raspisivawa prevremenih izbora. Glavna pretwa stabilnosti vladaju}e koalicije i daqe su uzajamne borbe vladaju}ih partija. Teku}a politi~ka reforma Stavke koje Srbija treba da ispuni za pristup EU zahtevaju dodatna poboq{awa po pitawu nezavisnosti pravosu|a, vladavine prava i odrìvog ekonomskog razvoja, kao i suàvawe prostora za korupciju. Mada je sada{wa vlada u~inila zna~ajan napredak u pogledu reformi u odnosu na vlade koje su joj prethodile, ona po~iva na glomaznoj vi{epartijskoj koaliciji, {to povremeno dovodi do lo{e koordinacije u izvr{noj vlasti i fragmentarnih reformskih nastojawa. Srbija mora da pristupi reformama sveobuhvatno, smawuju}i korupciju, ja~aju}i vladavinu prava i prihvataju}i dobru praksu u oblasti upravqawa dràvom, uz aktivniju ulogu obi~nih gra|ana u procesu dono{ewa odluka. Evroatlantske integracije Visoki srpski zvani~nici su vi{e puta nagla{avali da je vrhovni ciq spoqne politike Srbije dobijawe ~lanstva u EU. Tokom nekoliko prethodnih meseci, Srbija je pre{la zna~ajne etape, ukqu~uju}i viznu liberalizaciju sa {engenskim zemqama 19. decembra, potom formalno podno{ewe aplikacije za ~lanstvo u EU 22. decembra i “odmrzavawe” i primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma (Interim Trade Agreement) sa EU 1. februara (ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu Srbije od strane EU ostaje uslovqena punom saradwom Srbije sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju (MKTJ). 985

[to je najva`nije, Srbija mora da uhvati i izru~i MKTJ-u optuène Ratka Mladi}a i Gorana Hayi}a). Tokom protekle godine, me|utim, fokus proevropske spoqne politike Srbije bio je nejasan, s obzirom na nastojawa Beograda da neguje bliè odnose sa Pokretom nesvrstanih (PN), Kinom i Rusijom. Pokret nesvrstanih je posebno bio u sredi{tu pa`we kao deo nastojawa Srbije da uspori priznavawe Kosova, a Kina i Rusija – radi zahvalnosti za wihovu podr{ku na Savetu bezbednosti UN u pogledu Kosova. Mada Srbija sara|uje sa NATO kroz Program partnerstva za mir, ona ne namerava da traì ~lanstvo u NATO u doglednoj budu}nosti. Ovo najvi{e radi javnog besa koji jo{ uvek traje povodom NATO bombardovawa 1999, koje je nateralo tada{weg predsednika Slobodana Milo{evi}a da obustavi kampawu etni~kog ~i{}ewa na Kosovu. To tako|e reflektuje i interes Srbije da balansira izme|u Rusije i Zapada. Javna rasprava o NATO je poja~ana posledwih meseci, budu}i da nacionalisti~ki eksponenti nastoje da iskoriste tu temu da bi zadobili politi~ki uticaj, a neki u vladaju}oj koaliciji daju izjave koje sve vi{e idu u prilog Alijanse. Rusija je odnedavno po~ela sa zao{travawem retorike sa anti-NATO novinskim uvodnicima od strane ovda{weg ruskog ambasadora, a tu su i komentari od strane ruskog ambasadora pri NATO, da }e Srbija morati da “bira izme|u NATO i Kosova”.

Kosovo i odnosi u regionu Uprkos priznawu nezavisnosti Kosova od strane 65 zemaqa i wegovom ~lanstvu u me|unarodnim organizacijama kao {to su MMF, Svetska banka i Mis Univerzum (Miss Universe), Beograd nastavqa da tvrdi da je Kosovo deo Srbije. Po~ev od nezavisnosti Kosova u februaru 2008, Srbija je pokrenula diplomatsku ofanzivu u UN i {irom sveta da bi spre~ila dràve koje ve} nisu priznale Kosovo, da ga priznaju. Tokom boravka u Beogradu, maja 2009. godine, potpredsednik Bajden jasno je izjavio da su se SAD i Srbija “sloìle da se ne slaù” po pitawu statusa Kosova. Ovog prole}a se o~ekuje da Me|unarodni sud pravde da savetodavno mi{qewe Generalnoj skup{tini UN po pitawu zakonitosti jednostranog progla{ewa nezavisnosti od strane Kosova, kao {to je Srbija zahtevala. Bez obzira na to mi{qewe, Beograd verovatno planira da nametne ponovno otvarawe pregovora o statusu Kosova. Iako ne o~ekujemo da }e Srbija priznati Kosovo, mi nastavqamo da ohrabrujemo wenu vladu da prona|e na~in suìvota sa svojim susedom kako bi mogla da se pozabavi pitawima kvaliteta ìvota Srba na Kosovu, kao i ozbiqnim prekograni~nim pitawima kao {to su nezakonit promet droge i trgovina qudima. Propu{tawe da se nabrojano u~ini, iskomplikova}e put Srbije ka EU. Srbija je odredila regionalnu saradwu kao jedan od prioriteta svoje spoqne politike, i tvrdi da nastoji da popravi odnose sa svojim suse986

dima, ali postiè neravnomerne rezultate. Iako popravqa odnose sa Ma|arskom i Slovenijom, Srbija tek treba da izgladi odnose sa Makedonijom i Crnom Gorom, posebno nakon {to su obe zemqe priznale Kosovo, oktobra 2008. Srbija je, uop{teno govore}i, igrala konstruktivnu ulogu u procesu Butmir u Bosni i Hercegovini. O~ekujemo da }e Beograd iskoristiti priliku da unapredi problemati~ne politi~ke odnose sa Hrvatskom, kada predstoje}i predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} preuzme du`nost, sredinom februara.

Pitawa bezbednosti Reforma “sistema” odbrane je prioritet za Vladu Srbije i oblast u kojoj je u~iwen zna~ajan napredak. Oruàne snage Srbije svedene su na pravu meru od oko 28000 vojnika, uz smawewa koja predstoje, mada su trenutno odloèna, a nastavak zavisi od ponovne procene (reevaluacije) bezbednosnog ambijenta. Pod ministrom odbrane Draganom [utanovcem (DS) do{lo je do zna~ajnih pove}awa vojni~kih plata, poboq{awa u obuci i zakonodavnoj aktivnosti usmerenoj na ozakowewe reformi odbrane, kao i poboq{awa strate{kog planirawa i nabavke. To ministarstvo je tako|e u~inilo napredak u osloba|awu od suvi{nog materijala kao {to su MANPADS (Man-Portable Air Defense System – Ru~ni projektili zemqa-vazduh, u daqem tekstu PZV, prim. prev.), {to mi finansiramo. Daqe reforme su neophodne, ukqu~uju}i i smawewe civilnog osobqa. Srbija je aktivan u~esnik u Programu dràvnog partnerstva Nacionalne garde (National Guard’s State Partnership Program) sa Ohajom, koji je u javnosti dobro prihva}en i javno istican kao primer uspe{ne bilateralne saradwe. Ekonomska pitawa Srpska ekonomija i daqe ostaje oblikovana ratovima, sankcijama i ekonomskim nemarom devedesetih. Zemqa nastoji da nadoknadi propu{teno vreme, ali proces ekonomske liberalizacije je ve} zacrtan, sa ograni~enom opipqivom kori{}u za prose~ne Srbe. Prose~an Srbin smatra proces privatizacije propa{}u, jer gleda kako se wihove nekada presti`ne firme prodaju sumwivim investitorima za budza{to, a oni kasnije proglase bankrot i zbri{u. Kada je usledio udar globalne finansijske krize, Srbija je odmah posegla za MMF-om i u maju potpisala stend baj aran`man u vrednosti od 4 milijarde dolara. Od tada je srpski dinar relativno stabilan, me|utim, posledwih nedeqa, dinar je pod pritiskom. Aran`man sa MMF-om ograni~ava buyetski deficit srpske vlade na 4,5% u 2009. godini, {to rezultuje zamrzavawem penzija i naknada za rad u javnom sektoru. Uz ograni~ene doma}e i strane investicije u posledwe dve godine, privreda se bori za otvarawe novih radnih mesta, a pritisak potrebe za poslom je sve ve}i. [trajkovi i akti gra|anske ne987

poslu{nosti su u~estali, budu}i da sve vi{e preduze}a zaostaje sa isplatama i suo~ava se sa bankrotom. Lokalni pritisak nije postao nacionalni zato {to sindikati nemaju sna`no centralno vo|stvo.

Bilateralna pitawa Poseta potpredsednika Bajdena Beogradu u maju 2009. dodala je novi impuls na{im bilateralnim odnosima, koji su bili napeti nakon progla{ewa nezavisnosti Kosova, u februaru 2008. Na{i diplomatski odnosi se sada polako vra}aju na produktivan nivo i mi radimo na ja~awu potpredsednikove poruke: da se moèmo sloìti da se ne slaèmo oko statusa Kosova, a da pritom gradimo bilateralan odnos na drugim poqima. Na{i osnovni prioriteti su pomagawe Srbiji na wenom putu ka Evropi, nadgradwa na{eg pozitivnog vojnog partnerstva (Military-toMilitary, doslovno: vojska vojsci, prim. prev) i pro{irewe ekonomskih i poslovnih veza. U mesecima koji dolaze tako|e }emo nastojati da aùriramo sporazum o izru~ewu sa Srbijom, koji je, naàlost, zastareo. Va{ povratak u Kraqevo Nasuprot prosperitetnijem vremenu sedamdesetih godina, grad Kraqevo je danas industrijski region Srbije koji propada i koji pati od kontinuirano visoke stope nezaposlenosti, koja prelazi 25%. Nekada unosna kraqeva~ka preduze}a, od kojih se izdràvalo lokalno stanovni{tvo, prodata su nepouzdanim investitorima, {to je dovelo do nezaposlenosti hiqada lokalnih, obi~nih radnika. Tu se nekada nalazio atraktivan vojni objekat, ali je smawewe lokalnog vojnog prisustva tako|e umawilo i prilike za zaposlewe. Lokalna politika je pod zapaqivim uticajem nezadovoqstva, koje poti~e od nedostatka ekonomskih mogu}nosti i ogor~ewa zbog dolaska raseqenih lica i izbeglica iz 1990-tih koje su se naselile u Kraqevu. Od 100.000 stanovnika, koliko se procewuje da op{tina ima, oko 20.000 su raseqena lica sa Kosova, a oko 700 su izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Posle 2000. godine, gradsku vladu Kraqeva uglavnom je predvodio blok nacionalisti~kih partija; me|utim, u martu 2009. Socijalisti~ka partija Srbije (SPS), partija Milo{evi}a, udruìla je snage sa Tadi}evom koalicijom da bi bloku oko DS-a dala ve}inu od jednog glasa u lokalnoj skup{tini. Gradona~elnik Qubi{a Simovi} (DS) nas je uverio pro{le jeseni da je wegova vlada stabilna uprkos tesnoj ve}ini. Mogu}e turske investicije u puteve i aerodrom u Kraqevu mogu biti po~etak oìvqavawa regionalne uloge ovog istorijskog i ponosnog grada. Komentar Sada je va`no vreme za Srbiju da odlu~i da li èli da provede godinu u uzaludnom nastojawu da ponovo otvori pitawe statusa Kosova ili da svu pa`wu posveti dobijawu statusa kandidata za EU. Na{a konzistentna poruka srpskim sagovornicima je zna~aj prevazilaèwa 988

unutra{wepoliti~kih rivalstava i ose}aja o{te}enosti od strane okolnih zemaqa, radi demonstrirawa politi~ke zrelosti i odgovornosti neophodne za ~lanstvo u EU. Budu}i da vas skoro sve politi~ke figure vide kao omiqenog, vi }ete biti u dobrom poloàju da prenesete poruku koju Beograd treba da ~uje. Vorlik

CCCVIII Referenca: 10USUNNEWYORK66; Wikileaks id #247824 Tema: UN zahtevaju isplatu ameri~kih procena za me|unarodne tribunale za biv{u Jugoslaviju i teritoriju Ruande za 2010. Poreklo: Misija SAD u UN, Wujork (Ujediwene nacije) Vreme slawa telegrama: ponedeqak, 8. februar 2010. u 19.03 Klasifikacija: nije zavedeno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/02/10USUNNEWYORK66.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34; izmeweno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Ovo je zahtev za akcijom Misija SAD pri UN poslala je odeqewu (IO/PSC Temi Pomerlo i EUR-IO/EX/FM – Alis Grin) i-mejl koji sadrì dve bele{ke od strane generalnog sekretara, datirane na 20. januar 2010, a koje se ti~u finansirawa me|unarodnih tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) i teritoriju Ruande (MKTR) za period od 1. januara do 31. decembra 2010. i koje su utvr|ene i naplative od strane vlade SAD: neto proceweni iznos u celini za 2010. godinu: MKTJ 38.763.985 dolara, 6.625.750 dolara, 45.389.745 dolara, MKTR 29.948.967 dolara, 5.396.519 dolara, 35.345.486 dolara. U noti se navodi da su finansijska sredstva hitno potrebna za finansirawe ovih operacija i da se o~ekuje da budu ispla}ena u roku od 30 dana od prijema nota. Akcioni zahtev: Od odeqewa se zahteva da omogu}i isplatu kao {to je nazna~eno u pasusu broj 2. Rajs

CCCIX Referenca: 10USUNNEWYORK77; Wikileaks id #248478 Tema: Ambasador Rep drì sastanke u Wujorku o MKS-u, SSSL-u i prebacivawu slu~ajeva MKTR-a u Ruandu Poreklo: Misija SAD u UN, Wujork (Ujediwene nacije) 989

Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 11. februar 2010. u 22:42 Klasifikacija: nije zavedeno / samo za zvani~nu potrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/02/10USUNNEWYORK77.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2:34; izmeweno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23:24

Rezime Ambasador Stiven Rep, zaduèn za pitawa ratnih zlo~ina, odrào je 1, 2. i 5. februara sastanke u Wujorku, na kojima je opipao puls P5, Austrije i Ruande o mogu}nosti da Me|unarodni krivi~ni sud za Ruandu (MKTR) prebaci slu~ajeve nacionalnom pravosu|u Ruande, gde bi me|unarodni sudija mogao da u~estvuje. Postojala je generalna podr{ka ovoj ideji, mada je Rusija izrazila zabrinutost u pogledu obezbe|ivawa finansijskih sredstava za me|unarodnog sudiju. Velika Britanija i Austrija imale su neka proceduralna/tehni~ka pitawa u odnosu na to kako }e slu~ajevi biti prebacivani. Ruanda je potvrdila svoju podr{ku ideji. Kina je, na sastanku 5. februara, rekla da bi ona pozdravila nastojawe da MKTR zavr{i svoj posao ranije. Sa Francuskom i Velikom Britanijom, ambasador Rep je pri~ao i o pitawima vezanim za MKS, Specijalni sud za Sijera Leone (SSSL) i Specijalni tribunal za Liban (STL). Me|unarodni sudija na ~elu nacionalnog suda Ruande? Na svim svojim sastancima ambasador Rep naglasio je koliko je poèqno da se slu~ajevi iz MKTR-a prebace u Ruandu, kao na~in da MKTR zavr{i svoj posao ranije i da elimini{e potrebu za “zaostalim mehanizmom” (ZM) za vo|ewe su|ewa, {to bi rezultiralo zna~ajnim smawewem tro{kova. On je objasnio da glavni tuìlac MKTR-a, Bubakar Yalou, namerava da zatraì prebacivawe osam od 11 slu~ajeva “begunaca” u Ruandu u slede}ih nekoliko meseci, po{to su mnoge ranije prepreke prevazi|ene, ukqu~uju}i i smrtnu kaznu. Prema ambasadoru, Yalou je tako|e nagovestio da }e traìti i prebacivawe tri begunca visokog nivoa u Ruandu, ako ne budu uhva}eni u narednih nekoliko godina. Ambasador Rep je rekao da }e ukqu~ivawe me|unarodnog sudije (verovatno nekog sa spiska MKTR-a) u panel sastavqen od sudija iz Ruande, u velikoj meri eliminisati zabrinutost da ruandski pravosudni sistem nije nezavisan. On je rekao da bi me|unarodnog sudiju pla}ali odre|eni UN donatori, kao i tro{kove prevoda. On je tako|e rekao da vrhovne pravosudne vlasti Ruande imaju ovla{}ewe da uvrste me|unarodnog sudiju u panel za su|ewe pred nacionalnim sudom, kao i da su to ve} radili u gra|anskim, komercijalnim slu~ajevima. Proceduralno, ambasador Rep priznao je da je usvajawe rezolucije Saveta bezbednosti kojom se prilago|ava status MKTR-a, ili mo`da i proceduralnih pravila, neophodno kako bi se 990

sprovelo ukqu~ivawe me|unarodnog sudije u ruandski nacionalni panel koji }e predsedavati MKTR slu~ajevima. Ruanda: Na sastanku sa pravnim savetnikom misije Ruande u UN Alfredom Ndabaraseom, ambasador Rep rekao je da su i predsednik i ministar pravde Ruande podràli ideju, kada im je izneo pro{log novembra. Ndabarasa je rekao da vlada veoma ceni sve {to je ambasador Rep uradio do sada i potvrdio je da Yaloun planira da ode do Kigalija, da predloì nekoliko slu~ajeva za prebacivawe. Ndabarasa je tako|e potvrdio da predsednik i ministar pravde Ruande podràvaju predlog i da on veruje da bi Kigali voleo da svi MKTR slu~ajevi budu razre{eni {to je pre mogu}e. Ambasador Rep je rekao da }e, kada jednom slu~aj bude preba~en u Ruandu, biti potrebno mnogo mawe vremena da se zavr{i nego da je ostao u MKTR-a. Ndabarasa je rekao ambasadoru da MKTR arhive treba premestiti u Kigali ~im MKTR zavr{i sa radom. Ambasador Rep je rekao da }e pa`qivo razmotriti to pitawe, ali je ukazao na to da je neophodan pristup originalnim dokumentima, informacijama vezanim za za{titu svedoka i materijal Pravila 70. Rusija: Po{to je ambasador Rep izneo nacrt predloga, Genadij Kuzmin, pravni savetnik misije Rusije pri UN, rekao je da bi Rusija èlela da ubrza rad MKTR-a. Kuzmin je rekao da je problem prebacivawa slu~ajeva u Ruandu taj {to neke sudije iz MKTR-a, naro~ito ruski sudija Jegorov, smatraju da Ruanda nema sposobnosti da procesuira takve slu~ajeve. On je rekao da bi Rusija teoretski mogla da podrì ukqu~ewe me|unarodnog sudije u nacionalni panel, ali da bi u tom slu~aju novac bio problem. Kuzmin je pojasnio da se ruski doprinos Ujediwenim nacijama ve} pove}ao kada su u decembru usvojeni posledwi tarifni sistemi. On je upitao da li bi me|unarodni sudija koji bi sedeo u nacionalnom panelu mogao da bude pla}en iz dobrovoqnih priloga. Ambasador Rep je objasnio te{ko}e koje Specijalni sud za Sijera Leone (SSSL) ima u prikupqawu odgovaraju}ih sredstava za rad, kao i da }e mu biti jo{ teè da prikupi sredstva za “zaostali mehanizam” kada se}awa na wega po~nu da blede. On je rekao da najduà kazna izre~ena u SSSL-u iznosi 52 godine, {to zna~i da }e “zaostali mehanizam” biti potencijalno potreban sve do 2055. godine. Kao posledica, on je rekao da bi obavezno finansirawe takvog mehanizma garantovalo wegov opstanak i naglasio da se ne moè pregovarati o obaveznom finansirawu kao na~inu pla}awa me|unarodnog sudije za slu~ajeve iz MKTR-a kojima }e se suditi u Ruandi. Kuzmin je odgovorio da bi u slu~aju Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) kazne trebalo da budu sluène u dràvama iz kojih poti~u zatvorenici, umesto da se takav teret name}e evropskim dràvama. Ambasador Rep je rekao da se mnoge kazne koje se izdràvaju po Evropi pribliàvaju svom kraju i da ta situacija ne moè da se poredi sa MKTR-om. 991

Ambasador Rep rekao je Kuzminu da je predsednik MKTR-a Bajron odu{evqen idejom. Kuzmin je odgovorio da se sudije MKTR-a ose}aju “udobno” u sada{wem statusu i da nisu motivisani da zavr{avaju rad MKTR-a, pa je u posledwih godinu dana samo jedan slu~aj doveden do kraja. Kuzmin je tako|e rekao da zaostali mehanizam, koji je Austrija predloìla za MKTJ/MKTR ima veliki broj funkcija i da je rastegnut u svom sada{wem obliku. Ambasador Rep priznao je da on mora da bude mali i efikasan, ali je objasnio da ipak mora da bude sposoban da se bavi pravima optuènog. Zavr{avaju}i, Kuzmin se upitao kako }e biti shva}en nedostatak objektivnosti, proistekao iz toga {to }e bele, strane sudije sedeti u panelu koji }e saslu{avati slu~ajeve afri~kih zlo~inaca. Ambasador Rep je rekao da }e me|unarodne sudije mo`da biti i Afrikanci i da je Kigali u svakom slu~aju zadovoqan pristupom koji je zauzet. Francuska i Velika Britanija: Po{to je ambasador Rep predstavio ruandski predlog pravnoj savetnici misije Velike Britanije pri UN Ketrin Adams, i pravnom savetniku misije Francuske pri UN [erazu Gasriju, Adamsova je podsetila da su problemi bili odbijawe odlagawa i za{tita svedoka, a ne nezavisnost pravosudnog sistema Ruande, i upitala da li to {to idemo ovim putem zna~i da smo zadovoqni kako su re{eni problemi sa za{titom svedoka? Ambasador Rep odgovorio je da, iako je Apelaciono ve}e preina~ilo presudu sudskog ve}a koje je prona{lo probleme u vezi sa nezavisno{}u, on misli da problemi i daqe postoje, ~ak i ako nisu navedeni sa svih strana. U odnosu na za{titu svedoka rekao je da se, kako sada stvari stoje, MKTR uzda u Vladu Ruande. Jedina za{tita svedoka koju nudi MKTR jeste kori{}ewe pseudonima i anonimnost. Ako je svedok uznemiravan, MKTR mu savetuje da kontaktira lokalnog {efa policije. On je rekao da bi neke NVO organizacije podràle ideju o nezavisnom sudiji (mada Hjuman rajts vo~ mo`da ne bi). Adamsova je rekla da bi trebalo izmeniti statut i pravilnik pre nego {to se pristupi prebacivawu slu~ajeva. Ambasador Rep je rekao da je tuìlac spreman da to odloì ako treba. Najverovatniji okvir za izmene bi}e rezolucija Saveta bezbednosti u junu, kojom }e biti produèni mandati sudija iz MKTJ-a i MKTR-a. To bi moglo da bude ura|eno i u rezoluciji o ZM, ali izgleda da bi takvoj rezoluciji trebalo vi{e vremena, po{to bi definisawe ZM-a moralo da uzme u obzir prebacivawa MKTR-a i Mladi}a, a u svakom slu~aju ne}e biti potrebe za zaostalim mehanizmom pre 2012. godine. Adamsova je rekla da je poku{ala da zamisli kako bi statuti MKTRa i ZM-a trebalo da glase. Ako Vlada Ruande ne mora da prilago|ava zakone, onda }e Vlada Ruande morati da se obaveè da }e ukqu~iti me|unarodnog sudiju ako nekome od begunaca bude sudila u budu}nosti. Ambasador Rep odgovorio je da bi sudije mogle da prebacuju slu~ajeve samo pod 992

uslovom da Vlada Ruande postavi sudiju iz MKTR-a (ili ZM-a). Bilo kako bilo, ZM }e morati da ima kapacitet da vr{i su|ewa u Aru{i ako bude potrebno. On je rekao da postoje neka nerazja{wena pitawa vezana za prebacivawa slu~ajeva protiv onih koji su jo{ u bekstvu. Pretpostavka je da bi sudije odredile advokata da zastupa optuènog, kao u ranijim slu~ajevima. Onda bi iskrsao problem àlbe. Po{to optuèni ne bi bio prisutan, vreme koje mu je odre|eno za podno{ewe àlbe ne bi ni po~elo da te~e pre nego {to on primi re{ewe, mada bi tuìla{tvo moglo da tvrdi da i àlbeni postupak moè da se sprovede u odsustvu. Ako bude odlu~eno da àlbeni postupak ne moè da bude preduzet pre nego {to optuèni bude uhva}en, onda bi MKTR morao da ponovo osniva apelaciono ve}e. To nije idealna situacija, ali je realna. Gasri je upitao da li }e me|unarodni sudija (MKTR/ZM) zadràti neka ovla{}ewa nad istragom u slu~aju na koji je preba~en. Ambasador Rep odgovorio je da, mada }e biti mogu}e dati tuìocu ZM-a ovla{}ewe da pomaè istragu, teoretski bi nacionalno sudstvo trebalo da preduzima neophodne korake posle prebacivawa. Gasri je rekao da je Francuska “opsednuta” mogu}im tro{kovima ZM-a, i da }e mo`da biti potrebno mnogo novca za me|unarodne sudije plus veliki ZM koji moè i da istraùje. Ambasador Rep rekao je da Vlada SAD èli da ZM bude malo telo, ali sposobno da pregleda peticije, {titi svedoke i sli~no. Kada su MKTJ slu~ajevi bili prebacivani, rekao je, glavni tuìlac MKTJ-a vi{e nije imao obavezu bilo {ta da radi. Rusi su, rekao je, izrazili bojazan da bi ZM mogao da traje duè nego {to bi bilo korisno. Gasri je potom pitao {ta bi se desilo ako bi begunac bio uhap{en sada. Ambasador Rep rekao je da, {to se ti~e tri najtraènija begunca (Kabuga, Bizimana i Mpiranija), ako budu uhap{eni u narednih godinu ili dve, sudi}e im se u MKTR-u. [to se ti~e ostale osmorice, trebalo bi postaviti datum i svako ko bude uhap{en posle tog datuma bi}e preba~en sudu u Ruandi. Adamsova je rekla da je Bramerc veliki optimista po pitawu Mladi}evog hap{ewa. Ambasador Rep je rekao da “svi shvatamo da je ovo godina u kojoj moramo da uhvatimo Mladi}a”, i objasnio da je Vlada SAD veoma aktivna po tom pitawu, tako {to nudi nagrade i sli~no. Adamsova je rekla da se, izgleda, smatra da }e, ako Mladi} bude uhap{en, Hayi} biti preba~en. Ambasador Rep je objasnio da je situacija komplikovana zato {to je Hayi} vezan za slu~aj Vukovar. u Prethodnom slu~aju Vukovar, tada{wa glavna tuìteqka MKTJ Karla del Ponte odlu~ila je da proces bude vo|en u Hagu, a ne u Hrvatskoj, kako bi se izbegla percepcija “pobedni~ke pravde”. U drugu ruku, Zagrebu je do sada preba~en samo jedan slu~aj iz MKTJ-a, a hrvatski tuìlac je pokazao da ima integritet. Mo`da bi moglo da bude izna|eno neko re{ewe sli~no ovome koje predlaèmo za begunce MKTR-a, sa me|unarodnim sudijom 993

koji bi bio dodeqen hrvatskom panelu. On misli da bi na kraju, ukoliko bi samo jedan begunac ostao, MKTJ bio zatvoren, a slu~aj preba~en, kako ne bi tribunal postojao samo zbog jednog begunca. (...) Adamsova je navela da bi imalo smisla spojiti sve ad hok tribunale u jedan, u wihovim zavr{nim fazama. Ako bi se to dogodilo, morali bismo da postignemo napredak na planu ZM-a za MKTJ i MKTR. Po wenom mi{qewu, nije bilo nikakvog napretka u posledwih 12 meseci. Realnost je da je potrebna P-5 rasprava. Velika Britanija ima jasne crvene linije. Dok Kinezi neprestano ponavqaju da bi bukvalno sve funkcije MKTJ-a i MKTR-a trebalo vratiti nacionalnim pravosu|ima, oni ne iznose nikakve pojedinosti kako bi to trebalo uraditi. Rusi su kqu~ni. Oni imaju izrazitih politi~kih nedoumica u pogledu MKTJ-a, ali ih, izgleda, ne brine MKTR. Naàlost, Genadij Kuzmin odlazi ovog leta, a on razume situaciju. (...) Rajs

CCCX Referenca: 10BELGRADE274; Wikileaks id #249695 Tema: Na prvom sastanku sa ambasadorkom, zamenik premijera \eli} pri~ao o Kosovu i konkurentnosti Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 19. februar 2010. u 17.52 Klasifikacija: nije zavedeno / samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/02/10BELGRADE217.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34; izmeweno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Zamenik premijera i ministar za nauku i tehnologiju \eli} rekao je ambasadorki da je Srbija traìla vi{e “izbalansirano” re{ewe za Kosovo, ina~e bi Srbija bila izolovana od EU i ne bi napredovala ka Evropi. \eli} je zahvalio Sjediwenim Dràvama na podr{ci srpskom napretku ka pristupawu EU, iskazanoj krajem 2009. godine i za nagla{eno ambiciozni ciq dobijawa statusa kandidata za EU u 2010. S obzirom na wegov resurs, \eli} je rekao da se nadao potpisivawu bilateralnog ugovora o saradwi u oblastima nauke i tehnologije u SAD u aprilu, osnaùju}i srpska nau~na istraìvawa predstoje}om, odobrenom vladinom strategijom i novim finansirawem. 994

Kosovo dominiralo na po~etku razgovora U svom prvom razgovoru sa ambasadorkom Vorlik 17. februara, zamenik premijera zaduèn za EU integracije i ministar nauke i tehnologije Boìdar \eli} otvorio je pri~u dugom diskusijom o Kosovu. \eli} je rekao da on nije tvorac politike na Kosovu, ve} onaj koji je preuzima i politi~ki uti~e na pitawa. Ina~e, on je naglasio zna~aj Kosova u procesu pristupawa Srbije ka EU i rekao da, zbog kiparskog modela, ~lanice EU ne bi dozvolile ulazak Srbije u EU bez re{avawa kosovskog problema. \eli} je rekao da nijedan srpski politi~ar ne bi priznao Kosovo da bi otvorio put Srbiji ka EU. \eli}a je ohrabrila ~iwenica da ne postoji jedinstveno evropsko gledi{te na pitawe Kosova i da su ~ak i zemqe koje su priznale kosovsku nezavisnost pitale srpsku vlast za re{ewe. On je rekao da je belgijski premijer Laterme, za vreme posete Beogradu, pitao predsednika Tadi}a da opi{e srpske zakonske okvire za re{ewe statusa. \eli} je rekao da je potrebno vi{e “izbalansirano” re{ewe i da me|unarodna zajednica moè da prona|e re{ewe boqe od ovog koje se Srbiji potura. \eli} je istakao da ima porodi~ne veze sa Kosovom i da je imao privatne razgovore sa ministrom za finansije i ekonomiju Kosova Ahmetom [alom, na me|unarodnim skupovima. \eli} je ponovio da jezgro nove srpske vlade shvata da Srbija ne moè vladati kosovskim Albancima, ali i da Pri{tina mora tako|e da uvidi da ne moè vladati kosovskim Srbima na severu. \eli} je tako|e ponovio da }e Srbija koristiti samo legalna i diplomatska sredstva i da }e biti “predvidiva” u svom delovawu po pitawu Kosova. On je rekao da vlada ne}e manipulisati situacijom na Kosovu i da }e nastaviti borbu protiv organizovanog kriminala i skloniti ili izolovati ekstremiste. On je pomenuo Bosnu kao primer balansiranog kompromisa, ali koji se ne moè ovde primeniti. Ambasadorka je ~vrsto odgovorila da su SAD i nekoliko evropskih partnera pojasnili vladi usagla{enim porukama da je status Kosova re{en i da kosovski suverenitet i teritorijalni integritet nisu vi{e za raspravu. Ona je dodala da su èleli da ~uju srpske predloge za poboq{awe ìvota na Kosovu i ideje o daqem napretku, posle mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti. Istakla je izjavu potpredsednika Bajdena u Beogradu, u maju 2009, da se ne}emo slagati po pitawu Kosova, ali da je neophodno sara|ivati na prakti~nim pitawima i produbiti uzajamne odnose u drugim oblastima. Ciq puta prema EU: status kandidata u 2010. \eli} je zahvalio ambasadorki SAD i evropskim liderima za podr{ku Srbiji u procesu pridruìvawa EU krajem 2009. godine. Rekao je da }e prva revizija privremenog trgovinskog sporazuma od strane Evropske komisije biti 2. marta u Beogradu. Izneo je naredne korake 995

Srbije prema EU, koji }e uslediti po predstoje}em junskom izve{taju glavnog tuìoca MKTJ-a Bramerca. \eli} je rekao da je wegov tro~asovni sastanak sa novim komesarom za pro{irewe EU Fileom pro{ao dobro. On je rekao da su Albanija i Crna Gora dale Srbiji kopije wihovih EU upitnika za aplicirawe i Srbija bi ih koristila kako bi ih pripremila unapred, pre nego {to dobije svoje upitnike od strane komisije. \eli}ev ambiciozni scenario je bio primawe zvani~nog upitnika u junu, koji bi onda bio vra}en sa odgovorima pre leta, sa ciqem dobijawa statusa kandidata do kraja 2010. godine. \eli} je rekao da je naloìo svim srpskim ministrima da unapred pripreme odgovore na upitnik do kraja aprila. \eli} je priznao da je Srbija bila suo~ena sa izazovima iz Nema~ke, Francuske i Holandije kako bi krenula napred sa ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu u junu. On je izrazio zabrinutost time {to su izvesni glasovi predlagali da bi srpski put u EU trebalo uslovqavati srpskom saradwom u Bosni i na Kosovu. \eli} je tvrdio da bi to bilo kontraproduktivno, zato {to bi osnaìlo radikalne elemente u Bosni i zaustavilo pridruìvawe Srbije EU. \eli} je rekao da su srpski ciqevi dobijawe statusa kandidata do kraja 2010. godine i otvarawe pregovora za ~lanstvo u 2012. godini, pre nego {to vlada raspi{e nove parlamentarne izbore.

Nauka i tehnologija Govore}i o wegovom nau~no-tehnolo{kom resorsu, \eli} je rekao da }e ministarstvo ubrzo odgovoriti na tekst bilateralnog sporazuma o nau~no-tehni~koj saradwi, koji je ambasada predala ministarstvu po~etkom februara. Wegov ciq je da vlada odobri potpisivawe sporazuma, kako bi on onda mogao da ga potpi{e u SAD za vreme planirane posete uo~i prole}nog sastanka Svetske banke i MMF-a, 25-26. aprila. \eli} je rekao da bi vlada ubrzo odobrila strategiju za nauku i tehnologiju. Pored toga, \eli} je planirao da potpi{e sporazum sa Evropskom investicionom bankom 4. marta na 275 miliona dolara radi finansirawa nau~ne infrastrukture. On je tako|e bio zainteresovan za podràvawe tehnolo{kih “start ap” firmi sa 135 miliona dolara iz regionalnog tehnolo{kog fonda, koji bi bio fondacija EU, zemaqa iz regiona, me|unarodnih finansijskih institucija i drugih. \eli} je rekao da je razgovarao sa Yoryom Soro{em i da je Soro{ izrazio spremnost da donira 13 miliona dolara ~im fond bude osnovan. Ambasadorka je istakla saradwu SAD i Srbije u nuklearnoj istraìva~koj stanici u Vin~i kao primer na{e pozitivne saradwe. \eli} je odgovorio da Srbija ceni pomo} Sjediwenih Dràva u nuklearnim pitawima i da bi Srbija bila partner u IAEA ove godine, aludiraju}i na proteklu podr{ku Iranu, zarad iranske podr{ke Srbiji po pitawu Kosova. 996

Ekonomske nevoqe \eli} je skrenuo razgovor na ekonomske izazove sa kojim se vlada suo~ila, oporavqaju}i se od finansijske krize. On je rekao da je Srbija odlu~ila da se obrati MMF-u ranije, pre svojih suseda, ~ime je uspela da stabilizuje dinar, ali ovo je “imalo cenu”. MMF je mandatno zamrzao penzije i plate, {to je smawilo potro{a~ku mo} prose~nog Srbina za 30 odsto. Vlada je morala da podigne ova zamrzavawa, rekao je \eli}, da se ne bi skliznulo u nove izbore. Osvr}u}i se na istu temu kao premijer Cvetkovi} u svom uvodnom sastanku sa ambasadorkom, \eli} je rekao da je ocena Srbije od strane me|unarodnih kreditnih agencija preniska i da je Srbija zbog pro{losti ocewena kao i daleko mawe razvijene ekonomije. \eli} je bio optimisti~an, s obzirom na to da se rejting Srbije kod dve agencije pomerio od negativne na neutralnu poziciju, uprkos postoje}oj finansijskoj krizi. \eli} je zahvalio Sjediwenim Dràvama na pomo}i Srpskom savetu za konkurentnost, kojim on predsedava i za pozitivnu ulogu SAD kod investitora kao {to su “US Stil”, “Bol pekiying” i “Majkrosoft”. Regionalne prilike za saradwu \eli} je ukazao na tri oblasti u kojima se Srbija nada izgradwi regionalne saradwe. On je rekao da je Srbija lobirala da bude doma}in sekretarijatu za saobra}ajnu opservatoriju jugoisto~ne Evrope (SEETO), u ~emu se takmi~i sa Tiranom. Prema \eli}u, Srbija bi èlela da postane aktivni u~esnik u regionalnoj strategiji za Dunav, za razvijawe transportnih i turisti~kih potencijala ove reke. On je tako|e dodao da je potrebno da zemqe u regionu razre{e pitawe izbeglica i interno raseqenih lica. [panija je, u ulozi predsedavaju}e dràve u EU, radila na ovim pitawima i \eli} se nadao da }e konferencija o izbeglicama biti u martu. Komentar \eli} je u pro{losti retko javno govorio o Kosovu, ostavqaju}i to pitawe drugima. U skora{wim novinskim izjavama, \eli} je po~eo da koristi kosovsku retoriku koja kao da dolazi pravo iz pera ministra Jeremi}a. Kao i kod ostalih iz srpske vlade, \eli}evu pa`wu privukle su iskrene re~i izre~ene privatno od strane predstavnika nekoliko ~lanica EU, da Srbija ne}e mo}i da u|e u EU bez “modus vivendi” na Kosovu. \eli} je potro{io zna~ajan deo sastanka sa ambasadorkom usredsre|uju}i se na pitawe za koje priznaje da je izvan wegovog resora, ali koje on jasno prepoznaje kao pretwu ambicioznim EU planovima, koji su ina~e u srì planova vlade vezanih za odràvawe narodne podr{ke i eventualni reizbor. Glavno pitawe je naravno, kako }e sama srpska vlada izabrati da daqe usmerava svoju politiku prema Kosovu. Vorlik 997

CCCXI Referenca: 10BELGRADE29 Wikileaks id: #248722 Tema: Zamenik premijera Ivica Da~i} ambasadorki: Istraì}emo napad na ambasadu. Ubistvo bra}e Biti} Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: 12. februar 2010. u 17.50 Klasifikacija: tajno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/02/10BELGRADE29.html Istorija: prvi put objavqeno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao je ambasadorki, tokom wene zvani~ne posete 9. februara, da je posle wegovih sastanaka i nedavnog putovawa u Sjediwene Dràve potpuno posve}en pro{irewu policijske saradwe po pitawima obuke i operativnim pitawima. On je uverio ambasadorku da wegovo ministarstvo u punoj meri sara|uje na re{ewu slu~aja Biti}i i previ{e zakasnele istrage o napadu na ambasadu u Beogradu iz 2008. godine. Srbija je posve}ena napretku regionalne saradwe i pro{irivawu u~e{}a wene policije u misijama pod okriqem i EU i UN. On je priznao poja~anu saradwu sa Rusijom, ali je insistirao da je ona ograni~ena na predupre|ivawe prirodnih nepogoda, da je potpuno transparentna i da ukqu~uje okolne zemqe regiona. Da~i} kaè da je vladaju}a koalicija stabilna i da bi mogla da izgura svoj mandat do kraja (do 2012. godine). Da~i} kaè da on namerava da transformi{e svoju Socijalisti~ku partiju (SPS) u proevropsku, proreformsku stranku, koju vidi kao prirodnog partnera Demokratske stranke (DS). Trebalo bi da pratimo pojedinosti wegove posete Sjediwenim Dràvama i verujemo da }e bilateralno angaòvawe na {irokom nizu pitawa sprovo|ewa zakona nastaviti da bude od koristi za SAD. Put u SAD bio je uspe{an Da~i} je za svoj boravak u Sjediwenim Dràvama od 28. januara do 6. februara rekao da je istorijski u politi~kom smislu i da je bio veoma uspe{an, prime}uju}i da je on prvi zvani~nik SPS-a kome je bilo dozvoqeno da poseti Sjediwene Dràve posle skoro dve decenije. On kaè da bi voleo da nadgradi svoje sastanke sa Stejt departmentom, Sekretarijatom pravde, FBI i Wujor{kom policijom, negovawem budu}e saradwe. Istakao je poseban interes za saradwom u oblastima borbe protiv organizovanog kriminala, trgovine narkoticima i terorizma. Kaè da je zainteresovan i da unapredi srpske tehnike u za{titi svedoka i zapleni imovine. On je predloìo da se prona|u na~ini za obavqawe policijske razmene, ukqu~uju}i tu i FBI i Wu998

jor{ku policiju. Da~i} je rekao da je tokom boravka on li~no pozvao u Beograd ministra pravde Holdera direktora FBI Milera i zvani~nike Wujor{ke policije. Da~i} kaè da }e ove usmene pozive dopuniti specifi~nim datumima.

Srpska saradwa na specijalnim slu~ajevima Da~i} je opisao posebne detaqe nedavne saradwe sa Sjediwenim Dràvama u pogledu sprovo|ewa zakona i uveravao nas da }e se ta saradwa nastaviti. Da~i} kaè da je, dok je bio u Va{ingtonu, FBI posebno zahtevao informacije o Albancu sa vezama u Srbiji koji je povezan sa “[arlotom Sedam”, grupom koja je trenutno pod istragom u Sjediwenim Dràvama, pod optu`bom za terorizam. Da~i} je ponovio pred ambasadorkom “potrebu da razmewujemo informacije u ovom slu~aju”. Da~i} je tako|e naglasio saradwu svog ministarstva sa ameri~kim zvani~nicima organa reda, na slu~ajevima trgovine drogom i de~ije pornografije. Slu~aj Biti}i U poku{aju da rasvetli slu~aj Biti}i, Da~i} je rekao da }e Ministarstvo unutra{wih poslova sprovesti internu istragu, kako bi “izvr{ilo pritisak” na oficire ministarstva koji mo`da imaju informacije ili su bili ume{ani u ubistvo tri ameri~ka brata iz 1999. godine. On je objasnio da su za vreme wegovog mandata u Ministarstvu unutra{wih poslova sve akcije vezane za Biti}e preduzimane sa Ministarstvom pravde, i kukao nad tim {to, zbog toga {to se zlo~in dogodio tako davno, nema “sna`nih dokaza” o tome ko je odgovoran. On je rekao da je bio iznena|en osloba|aju}om presudom dvojici okrivqenih u septembru 2009. ali, nastoje}i da zvu~i pozitivno, kaè da takva akcija sada dozvoqava wemu da pobliè ispita materiju. Nabrajaju}i daqe korake, Da~i} je rekao da }e Ministarstvo unutra{wih poslova da se usredsredi na to ko je zaista po~inio zlo~in i sakupqawe dokaza koji bi to mogli da potkrepe. Kaè da }e posle toga “biti lako otkriti liniju do vrha”, iako on sumwa da je ikada izdata pisana naredba da se oni ubiju. On kaè da je wegov prethodnik pogre{io u tome {to je istraga zapo~eta od vrha, poku{avaju}i da se na samom po~etku otkrije ko je izdao nare|ewe da se ubistva po~ine. To je dovelo do “zavere }utawa” me|u zvani~nicima. On je istakao da ne mogu sva lica koja su bila prisutna kada su Biti}i uhap{eni da budu smatrana odgovornim, rekav{i da “ako su svi optuèni, onda niko ne}e da sara|uje”. Istraga o upadu u ambasadu Odgovaraju}i na insistirawe ambasadorke, Da~i} je rekao da }e on tako|e podràti napore da se u potpunosti rasvetli napad na ambasadu u Beogradu iz februara 2008. godine. Jo{ jednom je pojasnio da se taj doga|aj desio pre nego {to je on postao ministar. On je priznao da pod biv999

{im premijerom Ko{tunicom nikada nije ni sprovo|ena istraga. Ministarstvo unutra{wih poslova je tu “da re{ava probleme, u pore|ewu sa drugim ministarstvima, koja ih prave”, rekao je Da~i} (jasno aludiraju}i na Ministarstvo spoqnih poslova).

Trgovina qudima Da~i} i Srbija postigli su zna~ajan napredak u pitawima trgovine qudima, ukqu~uju}i tu i primenu strategije predloène iz SAD, da se unaprede skloni{ta za `rtve i sistem za{tite `rtava. On je obe}ao daqe poku{aje u objediwavawu kolekcije podataka i zakonskom gowewu. “Moramo da podignemo nivo svesti o ovom pitawu”, kaè Da~i}. Sve ve}a uloga Srbije u mirovnim operacijama Srbija je spremna i voqna da pove}a svoje u~e{}e u mirovnim operacijama pod okriqem EU i UN, ali je ograni~ena finansijskim sredstvima, naglasio je Da~i}. UN operacije su jednostavnije, zato {to UN preuzima na sebe delimi~no finansirawe, ali ako Srbija u~estvuje u misijama pod okriqem EU, finansirawe postaje ve}i problem. Da~i} kaè da je spreman da po{aqe celu policijsku jedinicu (100 qudi) na Haiti, da dopuni srpski doprinos MINUSTAH-u, koji trenutno iznosi pet osoba. Da~i}ev {ef kabineta Branko Lazarevi} dodao je da je Srbija spremna da odmah ponudi 25 policijskih oficira da budu razme{teni po Haitiju sa Italijanima. Da~i} kaè da je rekao Robertu Kuperu iz EU da je Srbija spremna da u~estvuje u EU misijama u Demokratskoj Republici Kongo i Avganistanu i da Srbija ~eka da ~uje povratnu informaciju iz EU o daqim koracima, kao {to je potpisivawe Memoranduma o razumevawu. Po{to su ovo policijske (a ne vojne) operacije, nije potrebno odobrewe parlamenta za raspored jedinica, zbog ~ega su politi~ki pogodne, kaè Da~i}. Rusija Da~i} umawuje ulogu Rusije u regionu, za koju se veruje da je sve ve}a, ali priznaje da Rusija koristi sve ve}u saradwu sa Srbijom u pogledu reakcije na prirodne nepogode i pomo} u tim slu~ajevima. Da~i} je rekao ambasadorki da je Rusija iznela predlog da se u Ni{u, u Srbiji, osnuje regionalni centar za pomo} u slu~aju prirodnih katastrofa, i da rasprava o tom predlogu trenutno traje. On je naglasio da taj centar “ne bi bio vojni, ve} za pomo} u slu~aju nepogoda i regionalni po svojoj prirodi”. Daqe racionalizuju}i predlog, Da~i} je rekao da male balkanske zemqe nemaju pojedina~ni kapacitet da se nose sa katastrofama kao {to su poàri, poplave i zemqotresi. Oprema za prethodno postavqawe, kao {to su avioni i helikopteri, omogu}ila bi dràvama u regionu da dele resurse. Da~i} je naglasio da je ta inicijativa “samo ideja u ovoj fazi”, i da nije izvesno da }e uop{te i oìveti. O ovom centru }e se raz1000

govarati na regionalnoj konferenciji koja }e biti odràna u Beogradu 17. februara, kaè Da~i}, i kojoj }e prisustvovati ruski ministar za hitne slu~ajeve [ojgu. On je pripisao Rusiji da je odgovorna za objavqivawe wene ograni~ene humanitarne pomo}i Srbiji, prvenstveno u uklawawu mina, nagove{tavaju}i da je Rusija dobra u samopromociji.

Regionalna saradwa Da~i} je rekao da je pod wegovim rukovodstvom saradwa Ministarstva unutra{wih poslova sa partnerima iz regiona zna~ajno poboq{ana i da pomaè stabilnosti regiona. Da~i} tvrdi da je Hrvatska najboqi regionalni partner Srbije, sa zna~ajnom saradwom u oblasti organizovanog kriminala. Istakao je i dobre odnose sa Slovenijom i naglasio da }e u martu posetiti Albaniju, gde }e se sastati sa svojim kolegom. Sarkasti~no je kukao kako jedino sa Crnom Gorom izgleda ima problema, jer tamo, kako kaè, svi kriminalci koje traì Srbija izgleda bivaju “izgubqeni” od strane crnogorskih vlasti (Crna Gora je 10. februara pustila na slobodu dva osumwi~ena trgovca drogom, koje Srbija traì u vezi sa [ari}evim narko krugom). Stabilna koalicija Okre}u}i se politi~kim pitawima, Da~i} kaè da je vladaju}a koalicija stabilna i da }e biti u stawu da izgura pun mandat, do prole}a 2012. godine. On kaè da je ciq da se o~uva koalicija i da prevremeni izbori nisu u interesu koalicije. On je priznao da me|u koalicionim partnerima ima suprotstavqenih interesa, rekav{i da razmirice u vladaju}oj koaliciji samo koriste opoziciji, naro~ito Tomislavu Nikoli}u i wegovoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS). Ja~a SPS za ja~u budu}u koaliciju Potrebno je da SPS oja~a kao stranka kako bi “lak{e mogla da formira ve}inu sa Tadi}evim DS-om na budu}im izborima, mada mislim da ni DS ni SNS nisu svesni toga”, kaè Da~i}. Da~i} kaè da SPS trenutno ima rejting od oko 7,5 odsto na nacionalnom nivou. Kada bi SPS mogao da dostigne 10 odsto, tada bi DS, SPS i stranke etni~kih mawina mogle da formiraju budu}e vlade. On priznaje da je za uve}awe wegove glasa~ke baze potrebno vreme i reforma stranke. Unutra{wa reforma stranke je kqu~na, kaè Da~i}, progla{avaju}i da je SPS “ponovo krenuo iz po~etka”. On kaè da }e reforma biti predstavqena na strana~kom kongresu krajem 2010. i da }e naglasiti “EU i socijaldemokratske vrednosti”, prime}uju}i da je SPS trenutno u prvoj fazi pristupawa Socijalisti~koj internacionali. Da bi zamenio svoje ostarelo ~lanstvo, SPS ciqa na mla|e glasa~e i namerava da otima glasa~e DSS-u, SNS-u i SRS-u. 1001

Komentar Jo{ uvek u prirodno eufori~nom stawu zbog svog putovawa u Sjediwene Dràve, Da~i} je samouveren u pogledu sebe, svoje stranke i svoje trenutne uloge “jezi~ka na vagi”. Iako je mnogo prirodniji u ulozi politi~ara nego policajca, Da~i}u je veoma udobno u ulozi prvog ~oveka policije. Ovo samopouzdawe omogu}ava mu da bude napredan u stvarima koje su nama bitne, kao {to su regionalna saradwa u pogledu organizovanog kriminala i u~e{}e Srbije u mirovnim misijama. Nije bio toliko predusretqiv po pitawu srpskih odnosa sa Rusijom i verovatno je rusko angaòvawe u regionu prikazao mawim nego {to jeste. Zanimqivo je da su iz wegovog izlagawa izostali bilo kakvi komentari u vezi sa wegovim napretkom u odavno zakasneloj reformi Ministarstva unutra{wih poslova. Nastavi}emo da ga ohrabrujemo da preduzme te{ke odluke vezane za reformu Ministarstva unutra{wih poslova i SPS-a, da bude transparentan u saradwi sa svojim me|unarodnim partnerima i da privede kraju istrage o bra}i Biti}i i napadu na ambasadu. Tako|e bi trebalo da se trudimo da ispratimo bilo kakve pojedinosti wegove posete Sjediwenim Dràvama i verujemo da }e bilateralna saradwa sa wim i wegovim ministarstvom na {irokom nizu pitawa sprovo|ewa zakona nastaviti da bude od koristi za SAD. Vorlik

CCCXII Referenca: 10BELGRADE244 Wikileaks id: #248584 Tema: Srbija – scenario za 18-21. februar. Poseta Kodela Pomeroja Poreklo: Ambasada u Beogradu (Srbija) Vreme slawa telegrama: petak, 12. februar 2010. u 11.11 Klasifikacija: nije tajno/samo za zvani~nu upotrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/02/10BELGRADE244.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34

Rezime Va{a poseta Srbiji zbiva se u vreme kada je srpska proevropska vlada stabilna, a nedavno je u~inila i kqu~ne korake ka ~lanstvu u EU. Me|utim, da bi nastavila da napreduje, Srbija mora da prestane da dopu{ta kosovskom pitawu da potkopava wen {iri spoqnopoliti~ki pristup i da sredi{te svojih interesovawa pomeri ka ekonomskim i politi~kim reformama neophodnim za ~lanstvo u EU. Do sada su reforme bile neravnomerne, sa zna~ajnim napretkom u sektoru odbrane i mnogim izazovima koji tek predstoje u oblasti ekonomije, posebno s obzirom na to da ekonomska kriza preti da dovede do produètka radni~kih i socijalnih nemira. 1002

Unutra{wa politika Srpska demokratska, proevropska vlada ostala je netaknuta, od svog uspostavqawa, jula 2008, uprkos izuzetno tankoj parlamentarnoj ve}ini. Demokratska stranka predsednika Borisa Tadi}a (DS) jeste glavna partija vladaju}e koalicije, a kontroli{e i vlade najve}ih gradova u Srbiji. Tadi}ev ultranacionalisti~ki rival, Srpska radikalna stranka (SRS), doìvela je raskol u jesen 2008, kada su se visoki funkcioneri SRS odvojili da bi formirali Srpsku naprednu stranku (SNS). Tvrde}i da je proevropski orijentisana, a istovremeno neguju}i i svoju nacionalisti~ku glasa~ku bazu, SNS je sada najve}a srpska opoziciona partija; prema istraìvawima javnog mwewa, kotira se otprilike podjednako (oko 30%) sa Tadi}evom DS. Me|utim, uprkos nedavnim pobedama na lokalnim izborima i prikupqawu potpisa {irom zemqe, opozicija nije u mogu}nosti da dovede do odràvawa prevremenih izbora. Glavna pretwa stabilnosti vladaju}e koalicije i daqe je uzajamna borba vladaju}ih partija. Teku}a politi~ka reforma Stavke koje Srbija treba da ispuni za pristup EU zahtevaju dodatna poboq{awa po pitawu nezavisnosti pravosu|a, vladavine prava i odrìvog ekonomskog razvoja, kao i suàvawe prostora za korupciju. Mada je sada{wa vlada u~inila zna~ajan napredak u pogledu reformi u odnosu na vlade koje su joj prethodile, ona po~iva na glomaznoj vi{epartijskoj koaliciji, {to povremeno dovodi do lo{e koordinacije u izvr{noj vlasti i fragmentarnih reformskih nastojawa. Srbija mora reformama da pristupi sveobuhvatno, smawuju}i korupciju, ja~aju}i vladavinu prava i prihvataju}i dobru praksu u oblasti upravqawa dràvom, uz aktivniju ulogu obi~nih gra|ana u procesu dono{ewa odluka. Evroatlantske integracije Visoki srpski zvani~nici su vi{e puta nagla{avali da je glavni ciq spoqne politike Srbije dobijawe ~lanstva u EU. Tokom nekoliko prethodnih meseci, Srbija je pre{la zna~ajne etape, ukqu~uju}i viznu liberalizaciju sa {engenskim zemqama 19. decembra, potom formalno podno{ewe aplikacije za ~lanstvo u EU 22. decembra i odmrzavawe i primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma (Interim Trade Agreement) sa EU 1. februara (ratifikacija Ugovora o stabilizaciji i pridruìvawu Srbije od strane EU ostaje uslovqena punom saradwom Srbije sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju (MKTJ); {to je najva`nije, Srbija mora da uhvati i izru~i MKTJ-u optuène Ratka Mladi}a i Gorana Hayi}a). Tokom protekle godine, me|utim, fokus proevropske spoqne politike Srbije bio je nejasan, s obzirom na nasto1003

jawa Beograda da neguje bliè odnose sa Pokretom nesvrstanih (PN), Kinom i Rusijom. Pokret nesvrstanih je posebno bio u sredi{tu pa`we kao deo nastojawa Srbije da uspori priznavawe Kosova, a Kina i Rusija – radi zahvalnosti za wihovu podr{ku na Savetu bezbednosti UN u pogledu Kosova. Mada Srbija sara|uje sa NATO kroz Program partnerstva za mir, ona ne namerava da traì ~lanstvo u NATO u doglednoj budu}nosti. Ovo najvi{e zbog javnog besa koji jo{ uvek traje povodom NATO bombardovawa 1999, koje je nateralo tada{weg predsednika Slobodana Milo{evi}a da obustavi kampawu etni~kog ~i{}ewa na Kosovu. To tako|e reflektuje i interes Srbije da balansira izme|u Rusije i Zapada. Javna rasprava o NATO je poja~ana posledwih meseci, budu}i da nacionalisti~ki eksponenti nastoje da iskoriste tu temu da bi zadobili politi~ki uticaj, a neki u vladaju}oj koaliciji daju izjave koje sve vi{e nagiwu u prilog Alijanse. Rusija je odnedavno po~ela sa zao{travawem retorike sa anti-NATO novinskim uvodnicima od strane lokalnog ruskog ambasadora, a tu su i komentari od strane ruskog ambasadora pri NATO, da }e Srbija morati da “bira izme|u NATO i Kosova”.

Kosovo i odnosi u regionu Uprkos priznawu nezavisnosti Kosova od strane 65 zemaqa i wegovom ~lanstvu u me|unarodnim organizacijama kao {to su MMF, Svetska banka i Mis Univerzum, Beograd nastavqa da tvrdi da je Kosovo deo Srbije. Po~ev od nezavisnosti Kosova u februaru 2008, Srbija je pokrenula diplomatsku ofanzivu u UN i {irom sveta da bi spre~ila dràve koje jo{ nisu priznale Kosovo, da ga priznaju. Tokom boravka u Beogradu, maja 2009, potpredsednik Bajden jasno je izjavio da su se SAD i Srbija “sloìle da se ne slaù” po pitawu statusa Kosova. Ovog prole}a se o~ekuje da Me|unarodni sud pravde da savetodavno mi{qewe Generalnoj skup{tini UN po pitawu zakonitosti jednostranog progla{ewa nezavisnosti od strane Kosova, kao {to je Srbija zahtevala. Bez obzira na to mi{qewe, Beograd verovatno planira da nametne ponovno otvarawe pregovora o statusu Kosova. Iako ne o~ekujemo da }e Srbija priznati Kosovo, mi nastavqamo da ohrabrujemo vladu da prona|e na~in suìvota sa svojim susedom kako bi mogla da se pozabavi pitawima neophodnog kvaliteta ìvota Srba na Kosovu, kao i ozbiqnim prekograni~nim pitawima kao {to su nezakonit promet droge i trgovina qudima. Propu{tawe da se nabrojano u~ini, iskomplikova}e put Srbije ka EU. Srbija je odredila regionalnu saradwu kao jedan od vrhovnih prioriteta svoje spoqne politike i tvrdi da nastoji da popravi odnose sa svojim susedima, ali postiè neravnomerne rezultate. Iako popravqa 1004

odnose sa Ma|arskom i Slovenijom, Srbija tek treba da izgladi odnose sa Makedonijom i Crnom Gorom, posebno nakon {to su obe zemqe priznale Kosovo, oktobra 2008. Srbija je, uop{teno govore}i, igrala konstruktivnu ulogu u procesu Butmir u Bosni i Hercegovini. O~ekujemo da }e Beograd iskoristiti priliku da unapredi problemati~ne politi~ke odnose sa Hrvatskom, kada predstoje}i predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} preuzme du`nost sredinom februara.

Pitawa bezbednosti Reforma sistema odbrane je prioritet za Vladu Srbije i oblast u kojoj je u~iwen zna~ajan napredak. Oruàne snage Srbije svedene su na pravu meru od oko 28000 vojnika, uz smawewa koja predstoje, mada su trenutno odloèna, a nastavak zavisi od ponovne procene (reevaluacije) bezbednosnog ambijenta. Pod ministrom odbrane Draganom [utanovcem (DS) do{lo je do zna~ajnih pove}awa vojni~kih plata, poboq{awa u obuci i zakonodavnoj aktivnosti usmerenoj na uzakowewe reformi odbrane, kao i poboq{awa strate{kog planirawa i nabavke. Ovo ministarstvo je tako|e u~inilo napredak u osloba|awu od suvi{nog materijala kao {to su MANPADS (Man-Portable Air Defense System – Ru~ni projektili zemqa-vazduh, u daqem tekstu PZV, prim. prev.), {to mi finansiramo. Daqe reforme su neophodne, ukqu~uju}i i smawewe broja civilnog osobqa. Srbija je aktivan u~esnik u Programu dràvnog partnerstva nacionalne garde (National Guard’s State Partnership Program) sa Ohajom, koji je u javnosti dobro prihva}en i javno istican kao primer uspe{ne bilateralne saradwe. Ekonomska pitawa Srpska ekonomija i daqe ostaje oblikovana ratovima, sankcijama i ekonomskim nemarom devedesetih. Zemqa nastoji da nadoknadi propu{teno vreme, ali proces ekonomske liberalizacije je ve} zacrtan, sa ograni~eno opipqivom kori{}u za prose~ne Srbe. Prose~an Srbin smatra proces privatizacije propa{}u, jer gleda kako se nekada presti`ne firme prodaju sumwivim investitorima za budza{to, a oni kasnije proglase bankrot i zbri{u. Kada je usledio udar globalne finansijske krize, Srbija je odmah posegla za MMF-om i u maju potpisala stend baj aran`man u vrednosti od 4 milijarde dolara. Od tada je srpski dinar relativno stabilan; me|utim, posledwih nedeqa, dinar je pod pritiskom. Aran`man sa MMF-om ograni~ava buyetski deficit srpske vlade na 4,5% u 2009. {to rezultuje zamrzavawem penzija i naknada za rad u javnom sektoru. Uz ograni~ene doma}e i strane investicije u posledwe dve godine, privreda se bori za otvarawe novih radnih mesta, a pritisak potrebe za poslom je sve ve}i. [trajkovi i akti gra|anske neposlu1005

{nosti su u~estali, budu}i da sve vi{e preduze}a zaostaje sa isplatama i suo~ava se sa bankrotom. Lokalni pritisak nije postao i nacionalni, zato {to sindikati nemaju sna`no centralno vo|stvo.

Bilateralna pitawa Poseta potpredsednika Bajdena Beogradu u maju 2009. dodala je novi impuls na{im bilateralnim odnosima, koji su bili napeti nakon progla{ewa nezavisnosti Kosova u februaru 2008. Na{i diplomatski odnosi se sada polako vra}aju na produktivan nivo i mi radimo na ja~awu potpredsednikove poruke: da se moèmo sloìti da se ne slaèmo oko statusa Kosova, a da pritom gradimo bilateralan odnos na drugim poqima. Na{i osnovni prioriteti su pomagawe Srbiji na wenom putu ka Evropi, nadgradwa na{eg pozitivnog vojnog partnerstva (mil-to-mil tj. Military-to-Military, prim. prev), i pro{irewe ekonomskih i poslovnih veza. U mesecima koji dolaze tako|e }emo nastojati da aùriramo sporazum o izru~ewu sa Srbijom, koji je, naàlost, zastareo. Va{ povratak u Kraqevo Nasuprot prosperitetnijem vremenu 1970-tih, grad Kraqevo je danas industrijski region Srbije koji propada, i koji pati od kontinuirane visoke stope nezaposlenosti, koja prelazi 25%. Nekada unosna preduze}a Kraqeva, od kojih se izdràvalo lokalno stanovni{tvo, prodata su nepouzdanim investitorima, {to je dovelo do nezaposlenosti hiqada lokalnih, obi~nih, radnika. Tu se nekada nalazio atraktivan vojni objekat, ali je smawewe vojnog prisustva tako|e umawilo i prilike za zaposlewe. Lokalna politika je pod zapaqivim uticajem nezadovoqstva koje poti~e od nedostatka ekonomskih mogu}nosti i ogor~ewa zbog dolaska raseqenih lica i izbeglica iz 1990-tih koje su se naselile u Kraqevu. Od 100.000 stanovnika, koliko se procewuje da op{tina ima, oko 20.000 su raseqena lica sa Kosova, a oko 700 su izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Posle 2000. godine gradsku vladu Kraqeva uglavnom je predvodio blok nacionalisti~kih partija; me|utim, u martu 2009. Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) – partija Milo{evi}a – udruìla je snage sa Tadi}evom koalicijom da bi bloku DS-a dala ve}inu od jednog glasa u lokalnoj skup{tini. Gradona~elnik Qubi{a Simovi} (DS) nas je uverio pro{le jeseni da je wegova vlada stabilna uprkos tesnoj ve}ini. Mogu}e turske investicije u puteve i aerodrom u Kraqevu mogu biti po~etak oìvqavawa regionalne uloge ovog istorijskog i ponosnog grada. Komentar Sada je va`no vreme za Srbiju da odlu~i da li èli da provede godinu u zaludnom nastojawu da ponovo otvori pitawe statusa Kosova ili da svu pa`wu posveti dobijawu statusa kandidata za EU. Na{a konzi1006

stentna poruka srpskim sagovornicima je zna~aj prevazilaèwa unutra{we-politi~kih rivalstava i ose}aja o{te}enosti od strane okolnih zemaqa, radi demonstrirawa politi~ke zrelosti i odgovornosti neophodne za ~lanstvo u EU. Va{a ponovna poseta Kraqevu posle toliko godina posla}e va`nu li~nu poruku da mi nastavqamo sa na{im anga`manom u Srbiji na svim nivoima, kao i da je na{e prijateqstvo dugoro~na investicija u Srbiju i wen narod. Vorlik

CCCXIII Referenca: 10USUNNEWYORK101; Wikileaks id #250652 Tema: UN potvr|uje prijem doprinosa SAD Poreklo: Misija SAD u UN, Wujork (Ujediwene nacije) Vreme slawa telegrama: sreda, 24. februar 2010. u 14.49 Klasifikacija: nije zavedeno Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/02/10USUNNEWYORK101.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34; izmeweno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24 Misija SAD u UN faksom je poslala Aleksu Grinu zvani~nu priznanicu iz Ujediwenih nacija kojom se potvr|uje prijem doprinosa SAD slede}im institucijama: – MKTJ 15.578.394 dolara; – MINUSTAH 34.546.577; – UNMIL 38.014.296. Rajs

CCCXIV Referenca: 10SARAJEVO182; Wikileaks id #250652 Tema: Najnovije o INL-finansiranom programu: fokus na PIRPT tehni~ku pomo} Poreklo: Ambasada u Sarajevu (Bosna i Hercegovina) Vreme slawa telegrama: ~etvrtak, 25. februar 2010. u 8:22 Klasifikacija: nije zavedeno / samo za zvani~nu potrebu Izvor: http://wikileaks.org/cable/2010/02/10SARAJEVO182.html Istorija: prvi put objavqeno u petak, 26. avgusta 2011. u 2.34; izmeweno u ~etvrtak, 1. septembra 2011. u 23.24

Rezime To {to radi Program inostranog razvoja i podr{ke tuìla{tvima (PIRPT), koji finansira INL, ostaje kqu~no za ispuwewe na{ih ciqeva vezanih za vladavinu prava u Bosni. Pored programa obuke, 1007

PIRPT pruà tehni~ku pomo} specijalnom odeqewu dràvnog tuìoca za organizovani kriminal, namewenu ja~awu spremnosti Bosne da istraùje i sudski goni terorizam, organizovani kriminal i slu~ajeve korupcije. Za ovakvom vrstom pomo}i sada postoji jo{ ve}a potreba, nakon odluke visokog predstavnika Valentina Incka iz decembra 2009. da se produùju mandati me|unarodnim sudijama i tuìocima koji rade na slu~ajevima ratnih zlo~ina, ali ne i onima koji rade na slu~ajevima organizovanog kriminala. PIRPT tako|e promovi{e rasprave o potrebnoj reformi pravosu|a, koja bi pomogla aspiracije Bosne za integraciju u EU. Sledi pregled kqu~nih programa obuke PIRPT-a i inicijativa iz oblasti pravosu|a od septembra do decembra 2009. godine.

Edukativne ekskurzije u MKTJ i Evropski sud za qudska prava Od 18. do 23. oktobra 2009, PIRPT je sponzorisao pravnu edukativnu ekskurziju u Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) za 12 sudija sa dràvnog, entitetskog i kantonskog nivoa sudova, u sklopu dugotrajnih poku{aja da unapredi procesuirawe ratnih zlo~ina i oja~a delovawe sudova i tuìlaca {irom zemqe. Sudije su u~estvovale u raspravama na teme koje su prepoznali da ih posebno zanimaju, ukqu~uju}i upotrebu MKTJ zakona, podr{ku svedocima, vo|ewe slu~ajeva, apelacionu praksu i upotrebu MKTJ-ovog Priru~nika o najboqoj praksi. Naro~ito su vredne pa`we bile rasprave izme|u MKTJ i bosanskih sudija po pitawima neusagla{enih mi{qewa i udruènog zlo~ina~kog poduhvata. MKTJ sudije bile su iznena|ene time da wihove bosanske kolege ne objavquju mi{qewa koja nisu usagla{ena sa kona~nom presudom – o toj temi se raspravqa u Bosni – i obe grupe sudija razmenile su svoja gledi{ta na problemati~ne aspekte koncepta udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Dok su bile u Hagu, grupe su tako|e posetile Me|unarodni krivi~ni sud. Prisustvovale su prezentaciji o razlikama izme|u ad hok tribunala i stalnog me|unarodnog suda i jo{ jednoj prezentaciji o razli~itim pristupima koje preduzimaju sudije obi~ajnog i gra|anskog prava. Sudije su tako|e imale priliku da sede u sudnicama za vreme procesa u oba suda. Kao {to su drugi radili u pro{losti, nekoliko wih je komentarisalo pona{awe sudija, svedoka, tuìlaca i branilaca, prime}uju}i da, uop{teno govore}i, bosanske sudije moraju da uspostave striktniju kontrolu nad tokom su|ewa, na primer da insistiraju na tome da sesije po~iwu i zavr{avaju se na vreme. Ingli{

1008

Pogovor Psiholo{ki profili Aleksandra Vu~i}a i Tomislava Nikoli}a Hegel: “ôvek nije ni{ta drugo nego niz sopstvenih dela.”

Uvod Ekspertski tim Srpske radikalne stranke je iz svih uglova sagledao psiholo{ke profile Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a, te svoja saznawa i zakqu~ke ovim putem daje na uvid naj{iroj javnosti. Naravno, ovakva analiza mogu}a je zahvaquju}i timu stru~waka iz razli~itih nau~nih disciplina. Interdisciplinarna saradwa je bila neophodna jer se svaki ~ovek danas posmatra u svom biolo{kom, psiholo{kom i socijalnom jedinstvu. Povod za nau~no promatrawe Vu~i}a i Nikoli}a bila je evidentna {teta koju su ova dvojica ve} nanela srpskom dru{tvu, {to je analizom jo{ jednom potvr|eno. Ujedno, rezultati ove analize jasno govore i o visokom stepenu opasnosti za dràvu i narod ukoliko se posmatrani subjekti po|e dokopaju vlasti. Razumevawe psihi~kog ìvota je veoma kompleksno i specifi~no s nau~nog aspekta, filozofskog shvatawa i sociolo{kog poimawa. Ova analiza dopuwava skrivene ili mawe poznate segmente strukture li~nosti i obrasce pona{awa, koji predstavqaju karakteristi~an ìvotni stil i odnos Nikoli}a i Vu~i}a prema sebi i drugima. Dakle, pokazuje pravo lice Vu~i}a i Nikoli}a, skenira ih iza svakodnevne politi~ke maske, vidimo ih kakvi su u svojoj su{tini, bez prisustva kamera. Da se radi o objektivnom sagledavawu psiholo{kog profila Nikoli}a i Vu~i}a, a ne o subjektivnom, emocijama i ideolo{kim predrasudama optere}enom etiketirawu, dokazuju ~iwenice na osnovu kojih je analiza ura|ena. 1009

Analiza psiholo{kog profila zasnovana je na: 1. obiqu raspoloìvog medijskog materijala, izraènog u govorima i dokumentima u kojima su zabeleèni wihovi stavovi i razmi{qawa, 2. razgovorima sa poznavaocima Vu~i}a i Nikoli}a, koji su bili raspoloèni da govore o wihovom pona{awu, komunikaciji, mi{qewu, stavovima emocijama, i postupcima kao i 3. bibliografiji. Prof. dr Kosta âvo{ki, u intervjuu za “Veliku Srbiju”, februara 2010. godine, naveo je da u ambasadama SAD i drugih vode}ih evropskih zemaqa postoje ~itavi timovi qudi koji prou~avaju psiholo{ke profile li~nosti politi~ara u Srbiji, pa i Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a. Na temequ tih profila i procena zakqu~uju na koga bi se moglo “tipovati” i posle posti}i ovaj ili onaj rezultat. Protagonistima novog svetskog poretka je bila frustriraju}a ~iwenica da Srpska radikalna stranka tolike godine uìva naklonost i popularnost u srpskom narodu i da polako prerasta na{e granice i postaje centar antiglobalisti~ke borbe, na ~elu sa predsednikom, prof. dr Vojislavom [e{eqem, koji je u Ha{kom tribunalu. Ovim ambasadama nije odgovarala jaka i dosledna Srpska radikalna stranka koja je branila nacionalne interese i koja je imala sna`no upori{te u bira~kom telu. Prema informacijama iz medija, ve} 2003. godine Vilijam Montgomeri povu~en je, pre kraja mandata, sa mesta ambasadora SAD u Beogradu upravo zbog toga {to na decembarskim izborima nije predvideo i spre~io rast radikala. Trebalo je da se razbije najja~a opoziciona stranka, Srpska radikalna stranka, kako bi se otvorio put za proevropske, strogo kontrolisane snage. Za ovaj ~in zapadni ambasadori izbrali su Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a jer su procenili da su oni podobni da sluè odano svojim gazdama, a usput da simuliraju opoziciju, da javno kritikuju vlast, u su{tini ne dovode}i u pitawe vode}u ulogu svojih mentora. Imaju}i u vidu napred napisano, ponudili smo srpskom narodu ovu analizu jer ni{ta ne izdaje ~oveka kao izgovorena re~. Pomenuti dvojac zaboravio je na Srpstvo, pa se sada smeje svima koji su se borili za Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Kaù da to nikad nije bili srpsko. Kada }e to da izjave i za Kosovo i Metohiju? Mo`da je ve} to i u~iweno prilikom neke od brojnih Vu~i}evih poseta Va{ingtonu. Oni nisu niti hrabri niti po{teni. Za po{tewe su potrebne `rtve, koje kukavice kao oni ne umeju da podnesu. Wihov hendikep je {to ne znaju {ta mogu, a èqe i potrebe su im megalomanske i nerealne. Zbog toga postaju nervozni, hroni~no nezadovoqni i besni. A ovakvo stawe ispuweno negativnim i destruktivnim emocijama kod wih stvara netrpeqivost, mr`wu i iskaqivawe gneva na predsednika Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislava [e{eqa. Jedinstvena stru~no-nau~na ana1010

liza psiholo{kog profila Vu~i}a i Nikoli}a zasnovana je i na informacijama koje se ti~u wihove pro{losti, a one su izuzetno zna~ajne za razumevawe sada{weg pona{awa. Pri tome se name}e jo{ jedno, krucijalno pitawe: “Da li su Nikoli} i Vu~i} preko no}i raskrstili sa svim principima i idejama zbog kojih su navodno pristupili Srpskoj radikalnoj stranci ili nikada nisu ni bili patriote?” Kada se Vojislav [e{eq dobrovoqno uputio u Hag, saznav{i da je protiv wega podignuta optu`nica pred Me|unarodnim krivi~nim sudom, wegov dvostruki kum Tomislav Nikoli}, poznatiji u narodu kao Toma Grobar, video je svoju ìvotnu {ansu. I nije je propustio. Bezbedwak iz Kragujevca opisuje Nikoli}a kao hladnog, frustriranog, mra~nog, spremnog na saradwu i dokazivawe. Nikoli} je revnosno sara|ivao sa Slu`bom dràvne bezbednosti. Jednom dou{nik i saradnik, zauvek wihov. Prve znake da je gre{nik Nikoli} postao pokajnik Nikoli}, predsednik dr Vojislav [e{eq i neki ~lanovi Srpske radikalne stranke uo~avaju ve} posle izbora krajem 2003. godine, kada su on i Vu~i} po~eli da se distanciraju od ideologije Srpske radikalne stranke. Wihove izjave, govori, pona{awe, stavqaju u fokus wihovu centralnu instancu a to je li~nost. Fenomenom li~nosti danas se bave mnoge nau~ne discipline, ne samo psihologija, ve} i filozofija, teologija, sociologija, pravo. ôvek koji je 18 godina pozivao Srbe da se bore za svoje svete teritorije i na wihovoj nesre}i profitirao, danas iste te qude poziva da u|u u NATO pakt i u Evropsku uniju. Da li Nikoli} misli da Srbi brzo zaboravqaju stradawa, pa da ne}e da pitaju, kako je mogu}e da on i Vu~i}, toliko omrznuti od vlada tih zemaqa, opisivani kao ubice, kriminalci i {teto~ine, godinama dràni na crnoj listi kojom im se zabrawuje ulazak u SAD i EU, preko no}i postanu wihovi miqenici? Koja je cena te milosti? Pored ogromnog novca, to su i manifestni poreme}aji psihi~kog funkcionisawa. Ako je li~nost dinami~ka organizacija onih psiholo{kih sistema pojedinca, onda u li~nosti otkrivamo ogromnu energiju koja ima motivaciono delovawe. Svaki ~ovek je upravo jedinstven i neponovqiv, zahvaquju}i svom karakteru, temperamentu, intelektu i fizi~koj konstituciji. ôvekova li~nost se formira uzajamnim delovawem organizma i socijalne sredine, {to rezultira pojavom specifi~nih oblika wegovog pona{awa, dakle pona{awe je fenomenolo{ki izraz li~nosti. Te{ko je u zemqama u kojima postoji demokratski sistem zamisliti da predsednik jedne opozicione stranke na sva usta hvali predsednika republike, a pri tom najavquje da èli da ga “pobedi na izborima”. “Tadi}eva politika nije lo{a, samo se ne sprovodi”. Nikoli} je javno, nakon sastanaka sa Borisom Tadi}em, predloìo stvarawe dvopartijskog sistema u Srbiji, “po ugledu na SAD”. Wihovi sponzori, mentori i na1011

logodavci iz inostranstva su i tada i sada isti. Tajkunski novac je Nikoli}u i Vu~i}u isprao mozak i proizveo evroatlantsku percepciju stvarnosti.

Poreklo Vu~i}eve narcisoidnosti Potpuno je nemogu}e da Aleksandar Vu~i}, koji sebe predstavqa kao najboqeg studenta prava i politi~ara, ne prime}uje fantasti~nu razliku, ili kako neki vole da kaù, razliku od 180 stepeni izme|u wegovog razmi{qawa iz 1994. godine, kada je bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke, i sada{weg politi~kog mi{qewa. Nije ni ~udo, jer je on estradni politi~ar, impulsivni {oumen i zaslepqena narcisoidna li~nost. Iza prividnog ose}awa nadmo}i, ispoqenog kompleksa vi{e vrednosti i narcizma skriva se duboko potisnuto ose}awe mawe vrednosti, nesigurnosti i anksioznosti. Mimikrija i la`ne re~i Aleksandra Vu~i}a, mahawe raznim papirima pred kamerama, a u privatnim razgovorima hvalisawe da u svemu ~ega se dotakne àwe uspeh, pokazali su jednog drugog Vu~i}a, koji ba{ i nije toliko skroman, porodi~an i predan istinskoj borbi za interese srpskog naroda. Wegove najnovije akcije dokazuju neodgovornost i nesposobnost da se uhvati u ko{tac sa problemima, ve} ide linijom maweg otpora zbog nedostatka savesti. Upla{en pogled i ra{irene zenice, kao i gomila izgovorenih besmislica i neargumentovanih kleveta na ra~un predsednika Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislava [e{eqa, ukazivali su na ono {to se u narodu do tada {aputalo, a povremeno i pisalo. Emotivno nestabilan, zgaène sujete, bolesno ambiciozan, Vu~i} je postao daltonista za qudska ose}awa i dru{tveno-moralne vrednosti. Ta psiholo{ka slika ~ini ga potpuno imunim na ose}awe srama i griè savesti . Zbog potpunog odsustva savesti, on nema “ko~nice”, tako da prilikom ostvarewa svojih ciqeva povre|uje druge. On nema pote{ko}a da se infiltrira u sve aspekte jednog dru{tva jer je manipulativan, dobro se maskira, pri ~emu koristi sve vrste re~i, gestove, laì, a druì se samo sa onima od kojih moè imati koristi. Moè da bude simpati~an, {armantan i da ostavqa utisak nekoga u koga se ~ovek moè pouzdati. Pri tome uvek poku{ava da druge optuì da rade ono {to on radi, ili namerava da uradi. Nikoli}ev kompleks ve~itog drugog Sve {to je napisano o politi~kom kursu Tomislava Nikoli}a, odslikava na najboqi mogu}i na~in to kako je Nikoli} od ~oveka koji bi, i po cenu rata, branio sve srpske teritorije, postao evrofanatik po svaku cenu i ~ovek za koga se moè re}i da je postao najve}i izdajnik ne samo Srpske radikalne stranke, predsednika i kuma, prof. dr Vojislava [e{eqa, ve} i srpskih nacionalnih interesa. Obi~na promena politi~kih stavova u wegovom slu~aju bila je apsolutno nemogu}a bez utica1012

ja stranih sila i wihovih vlada, a na u{trb interesa srpskog naroda. “ Lider napredwaka, namerio se da, po{to je primio ogroman novac, dotu~e Srbiju. Prema planovima obave{tajnih centara iz Londona i Va{ingtona, treba da stvori novi haos, da omogu}i odvajawe Vojvodine, raspar~avawe Srbije. a da potom sa svojim sokolovima i porodicom odleti u Kaliforniju.” (“Tabloid”, broj 195 od 24. decembra 2009). Me|utim, novokomponovana situacija je mnoge u Srbiji primorala da se zapitaju kakav je to ~ovek Tomislav Nikoli}. Kakav je smisao “reformisanog” Nikoli}a na srpskoj politi~koj sceni i da li je “zaokret” motivisan “kompleksom ve~itog drugog” ili nesvesnim poreme}ajima strukture li~nosti. Ono {to je predmet i smisao na{e analize jesu komponente koje su dovele do promena wegovog psihi~kog funkcionisawa, odnosno na~ina na koji percipira, misli, ose}a ili kako komunicira sa drugima. Kako je mogu}e da je wegova vlastita politika, politika Srpske napredne stranke, jedino ispravna a da je politika Srpske radikalne stranke pogre{na? Kuda Nikoli}a vodi iskqu~ivost i netrpeqivost u politi~kom ìvotu.? Da li vodi ka satanizovawu politi~kih neistomi{qenika ili ka politi~kom samoubistvu? Vreme i narod su najboqi pokazateqi za sve ono {to se de{ava. On smi{qeno, planski podsti~e kod qudi pojavu agresivnosti, poja~ava je i usmerava u èqenom pravcu, kako bi se ova potreba zadovoqila na dru{tveno prihvatqiv na~in. Ne samo zbog primqenog novca, ve} i zbog egoizma, povre|ene sujete, slabog Ja (Ego) i jo{ slabijeg Super Ega (Nad-ja) krenuo je da razbije najja~u opozicionu stranku, Srpsku radikalnu stranku. Ose}aj krivice ili stida ne moè da ga odvrati od bilo koje wegove èqe ili akcije, jer ga nema, a drugi nikad nisu smeli da mu se otvoreno suprotstave zbog te hladnokrvnosti. On je oslobo|en svih unutra{wih smetwi, tako da radi sve upravo kako se wemu svi|a, “bez napada griè savesti.” Wega motivi{e “glad za osvajawem vlasti po svaku cenu”, pa su vlast i zapadni mentori u wemu prona{li samo instrument za ostvarewe svojih ciqeva. Nikoli}evo bezuspe{no preotimawe Srpske radikalne stranke nije palo te{ko Vojislavu [e{equ, ve} naprotiv, on je zadovoqan {to su radikali ostali jedinstveni. Nikoli} je izdao, pre svega, porodicu [e{eq, kumstvo, pa tek onda Srpsku radikalnu stranku. Zar je to po hri{}anskim kodeksima pona{awa? Da li je to moralno? Da li zdrav razum to moè da shvati i prihvati? âstan ~ovek nikada ne bi u~inio tako ne{to kao {to je poku{ao Nikoli}, i taj postupak najboqe govori o wemu, a sve ostalo su zamene teza. Zamena teza da je Nikoli} `rtva i reformista Srpske radikalne stranke vre|a zdrav razum svakog normalnog ~oveka. Ako je neko `rtva, onda je to Vojislav [e{eq, koji se devet godina bori u Ha{kom tribunalu za istinu i pravdu, za istinu o gra|anskom ratu na prostorima biv{e SFRJ. Bori se za svoja qudska prava! Veoma lukavo su osmi{qeni na1013

padi na predsednika Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislava [e{eqa. Jasno je da direktan udar na ~oveka koji je 9 godina u zatvoru ne}e biti dobro primqen u srpskom narodu, pa je trebalo sukob unutar rukovodstva predstaviti kao sukob izme|u li~nosti unutar rukovodstva. Kada se sagledaju sve ~iwenice,otkrivamo da se u su{tini radi o sukobu izme|u dve ideologije a ne o sukobu izme|u li~nosti. Sa jedne strane je ideologija Va{ingtona i Brisela koju je zdu{no prihvatio Tomislav Nikoli}, a sa druge strane je ideologija Srpske radikalne stranke i wenog predsednika, dr Vojislava [e{eqa. Ko laè a ko govori istinu videlo se veoma brzo, kada su se pu~isti javno, pred kamerama, odrekli ideje Velike Srbije. U svom pismu iz Haga, predsednik Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislav [e{eq, obratio se srpskim radikalima i izme|u ostalog rekao: “Mi se sada nalazimo u jednoj od najteìh borbi za o~uvawe otaybine. O onima koji poku{avaju da uni{te ideologiju srpskog nacionalizma ne èlim da govorim. O wima }e dovoqno re}i vreme i istorija. Mogu da se posluìm Eshilovim re~ima: ’Nikada ne bih svoju muku mewao za wihov slugerawski posao’”.. U analizi smo koristili opise wihovog otvorenog pona{awa u razli~itim okolnostima, za koje smatramo da je proizvod wihovih psiholo{kih procesa i da odraàva wihovu li~nost. Nikoli} je ~ovek frustriran, nesiguran u svoje “ja”, pa mu nedostaje neko ko je neza{ti}en i na kome moè da iskali svoju agresivnost i bes. O Nikoli}u i o tome koliko je spreman da zamewuje teze govori i wegova izjava da mu je [e{eq pre odlaska u Hag rekao: “Nemoj me slu{ati, meni }e tamo biti iskrivqena svest”. îtava srpska javnost tokom su|ewa ima prilike da se uveri u blistav um i izuzetnu hrabrost prof. dr Vojislava [e{eqa. âk mu je i predsedavaju}i Antoneti, nekoliko puta odao priznawe zbog visprenosti i briqantnosti, tako da ta pri~a ne pije vodu. Najbliì saradnici Tomislava Nikoli}a su primetili da se on mewa, ali su pred gra|anima Srbije u po~etku poku{ali da odbrane wegovu ~ast. Prvo je po~eo da “zaboravqa” bey sa likom predsednika Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislava [e{eqa, koji u stvari predstavqa protest protiv Ha{kog tribunala. A onda je, po re~ima jednog visokog funkcionera Srpske radikalne stranke, u izbornoj no}i, 11. maja. 2008. godine, posle konferencije za novinare, bacio bey uz cini~an osmeh i re~i: “I sa ovim je gotovo.” Nikoli}u je potreban “neprijateq” da na wega usmeri frustracijsku agresiju. On je tu svoju agresiju usmerio na Vojislava [e{eqa jer je smatrao da mu “ne dopu{ta da ra{iri krila”. On ne èli da prihvati vlastite mane jer bi za wega to zna~ilo da “izvr{i atentat na sebe”. U wegovom psiholo{kom sklopu li~nosti isplivao je onaj deo li~nosti - Id (Ono), koji je iz nesvesnog i potisnutog pre{ao u svesno. Po1014

{to ne trpi odlagawa i funkcioni{e po principu zadovoqstva, odnosno zadovoqewa nagonskih potreba, on ne vodi ra~una o realnosti niti o potrebama moralnog pona{awa u datom momentu. Vojislav [e{eq se opredelio za to da ga ideja srpskog nacionalizma nadìvi. Nikoli} i Vu~i} su se opredelili za srebroqubqe i izdaju. I zato je obi~nom, normalnom svetu sve jasno.

Odaje ih govor tela Kvaliteti psihi~ke zrelosti, definisani kao crte li~nosti, veoma su brojni i raznovrsni, a mi smo posebno obratili pa`wu na crte karaktera (moralnost i vrednosni sistem); crte temperamenta (na~ini emocionalnog reagovawa); na~ine adaptacije; posebne sposobnosti i interesovawa; motive i potrebe kao va`nu pokreta~ku snagu; karakteristi~ne na~ine zadovoqewa potreba; stavove (tipi~na tendencija da se pozitivno ili negativno reaguje na neku situaciju, osobu, instituciju); predrasude (neosnovani, nerealni, a intenzivni stavovi koji se te{ko mewaju); komunikacije. Komunikacije koje su Nikoli} i Vu~i} imali su pouzdani orijentir zna~aja wihovog celokupnog pona{awa. Komunikacija je prastara qudska delatnost, a poruka je wena su{tina. I Biblija po~iwe re~ima: “I bi poruka”. Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} su brzo shvatili da na~in komunicirawa predstavqa ve{tinu, koju su nau~ili i usavr{ili kako bi obmawivali i manipulisali gra|anima Srbije. Najzna~ajniji momenat komunikacije je preno{ewe informacija. Informacija je obave{tewe, saop{tewe, podatak. Komunikacija nije samo jednostavno preno{ewe, ona je uvek interakcija. Prou~avawe neverbalne komunikacije Nikoli}a i Vu~i}a je veoma zna~ajno za ovu analizu. Neverbalna komunikacija je oblik putem kojeg se, pre svega, ispoqavaju emocije ali i izraàvaju stavovi, namere, o~ekivawa, ranija iskustva ili pojave koje se ne mogu izraziti re~ima. Neverbalni znaci su siguran put za razumevawe unutra{weg psihi~kog ìvota. “Telo ne laè”. U tuma~ewu neverbalnog komunicirawa obratili smo pa`wu na telesno dodirivawe, rukovawe, tap{awe po ramenima, na~in odevawa, izraz lica, mimiku, na gestikulacije. Na~in (verbalna komunikacija) na koji govore, ukazuje na psiholo{ke crte li~nosti, {to se uklapa u poslovicu: “Govori da bi na osnovu na~ina na koji govori{, mogao da sudim o tebi”. Gestovi su samo jedna od zamena za re~i kojima se preciznije saop{tava sadràj misli i ose}awa. Iz sadràja neverbalne komunikacije mogli smo da sagledamo otvorene i skrivene emocije, kao i stavove. Oni imaju ose}awe izuzetnosti, a istovremeno ose}aju mr`wu ili prezir prema neistomi{qenicima. Svoju nadmenost, ose}awe 1015

duhovne superiornosti i aroganciju koriste kako bi zata{kali ose}awe li~nog neuspeha i inferiornosti. Politika se ~esto izjedna~ava sa nepo{tewem, ali ona ne mora da bude ne~asna. A qudi kao {to su Nikoli} i Vu~i} koji se bave politikom, pri ~emu koriste nemoralne metode u srpskoj nacionalnoj istoriji, ostavi}e ,,trag Brankovi}a”. Sve klevete koje su izrekli protiv dr Vojislava [e{eqa trebalo je da ga zbri{u sa doma}e politi~ke scene. Sukob dobrog i lo{eg, po prirodi stvari, moè da dovede do pogre{nih procena, zahvaquju}i kojima se prave lo{i izbori, koji opet dovode do politi~kih lutawa naroda.

Nau~ni pristup prou~avawu Vu~i}a i Nikoli}a Aristotel: “Nemogu}e je da se sve dokazuje” Zna~ajne socijalne i kulturne razlike izme|u pojedinih zemaqa, kao i izme|u populacionih grupa koje ìve u istoj zemqi, dovode do izraènog neslagawa u odgovorima na pitawe {ta treba smatrati psihi~ki nenormalnim, to jest gde je ta kriti~na linija koja odvaja psihi~ko zdravqe od psihi~kih poreme}aja. Op{tevaè}e definicije i objektivnih kriterijuma za to razdvajawe nema (Kali~anin, 1976). Svaka dijagnoza predstavqa u stvari hipotezu da je odre|ena bolest prisutna, pa tu hipotezu treba testirati. Psihi~ki ìvot ~oveka i poreme}aji mentalne ukupnosti zasnivaju se na tri posebne instance, prema psihodinamskom obja{wewu: Id (Ono), Ego (Ja), Super Ego (Nad Ja) Id (Ono) se sastoji od nesvesnog i potisnutog. Id predstavqa nagone i zato je pravi energetski generator psihi~kog ìvota. Najsna`niji energetski generator psihi~kog ìvota iz Ida su seksualni nagon i agresivnost. Id funkcioni{e po principu Zadovoqstva, odnosno zadovoqewa nagonskih potreba, ne trpi odlagawe. Id je iracionalan, sebi~an, impulsivan, jer ne vodi ra~una o realnosti niti o potrebama moralnog pona{awa osobe u datom momentu. Ego (Ja) je svesni deo li~nosti koji igra va`nu ulogu i u zdravqu i u bolesti. Nastaje generisan iz Ida u suo~avawu sa stvarno{}u, odnosno sa principom realnosti. Ego ili Ja je najaktivniji deo psihe jer obuhvata svest, mi{qewe, opaàwe, pam}ewe, u~ewe, govor, rasu|ivawe, motorno reagovawe i ukupno delovawe osobe. Ego se sastoji iz predsvesnog koje lako postaje svesno. Najva`nije u psihi~kom ìvotu ~oveka ostvaruje se preko Ega kroz uvaàvawe principa realnosti. Ego mora da razvije i primeni odbrambene mehanizme da bi uspostavio neophodnu zahtevanu ravnoteù izme|u iracionalnog i realnosti iz okruèwa svake individue. Super Ego (Nad-ja) ima dva bitna dela: 1. Ego Ideal je te`wa osobe ka savr{enstvu. Ovaj deo Super Ega je u konstruktivnoj funkciji jer stalno podsti~e individuu, ne samo tokom razvoja ve} i tokom ìvota, da bude boqa. 1016

2. Savest kao deo Super Ega je u su{tini pravi cenzor aktuelnog delovawa Ega ili uvek supersudija. Super Ego stalno aktivno inhibira nagonske pulsije Ida. Super Ego instanca deluje i na svesnom i na nesvesnom nivou. 3. Psihodinamsko Frojdovo obja{wewe nastanka du{evnog poreme}aja temeqi se na stalnom suprotstavqawu i potiskivawu naviru}ih nagonskih potreba iz nesvesnog dela psihe, odnosno iz Ida i èqa koje su u suprotnosti sa prihvatqivim u okviru moralne strukture osobe i sociomoralnih normi dru{tva. Potiskivawe tih sna`nih nagonskih pulzija iz Ida vodi u narastawe intrapsihi~ke konfliktnosti, sklowene od svesti individue. 4. Kada mehanizmi odbrane Ega zakaù, nastaju poreme}aji mentalnog sklopa, koji se razli~ito manifestuju. Definicije li~nosti su mnogobrojne i kontradiktorne. Danas nije mogu}e precizno definisati qudsku li~nost. Za svaku li~nost va`na je motivacija i adaptacija. Li~nost se moè definisati na osnovu sagledavawa pona{awa, stavova, motiva i drugih kvaliteta li~nosti ili na osnovu ispoqavawa kao impresija na sredinu i qude u blièm okruèwu. Crte li~nosti su va`ne, naro~ito one koje nazivamo karakternim (moralnost i vrednosni sistemi te li~nosti). Crte li~nosti koje nazivamo temperamentom specifi~ni su oblici emocionalnog reagovawa te li~nosti. Va`ne crte li~nosti su i na~in adaptacije, kao i usvojen na~in zadovoqewa potreba li~nosti. Odstupawe od uobi~ajenog intelektualnog, emocionalnog i socijalnog pona{awa okolina zapaà i defini{e kao neuobi~ajeno, to jest poreme}eno mentalno (du{evno) funkcionisawe. Sa aspekta savremene nauke, ono je kompleksno i instrumenti razlikovawa du{evno normalnog od du{evno poreme}enog zavise od stepena nau~nog razvoja, od stepena razvoja dru{tvene svesti i stepena razvoja suda realnosti, tako da mnogi stru~waci smatraju da jasna granica i ne postoji. Prou~avawu li~nosti pristupa se ili preko spoqa{weg pona{awa ili preko sadràja svesti li~nosti. Bihejvioristi li~nost sagledavaju prvenstveno na osnovu pona{awa, kao utiska {to ga pojedinac ostavqa na qude oko sebe. Ovakav pristup bihejvioristi opravdavaju pre svega time {to je taj manifestni (spoqni) aspekt pona{awa ~oveka dostupniji nau~nom posmatrawu. Sa druge strane, kognitivisti li~nost prou~avaju prvenstveno preko unutra{wih iskustveno doìvqenih procesa (potreba, interesa, stavova) za koje veruju da su u osnovi manifestnog pona{awa. U istom smeru idu i u~ewa raznih {kola dubinske psihologije koja nastoje proniknuti u one slojeve qudske svesti i podsvesti koji se nalaze ispod ~ovekovog spoqa{weg pona{awa. 1017

Op{ta je saglasnost savremenih psihologa da se li~nost formira i pod uticajem vlastite aktivnosti osobe i pod uticajem prirodne i dru{tvene sredine a ne samo na osnovu biolo{kih nasle|enih osobina. Ako zanemarimo besmislen tvrdwe Nikoli}a i Vu~i}a o tome kako su oni isti s po~etka svoje politi~ke karijere, kako se ni za dlaku nisu promenili, vi{e je nego evidentna promena koja se u slu~aju Nikoli}a i Vu~i}a odigrala pod uticajem nekog od “spoqnih faktora”. Nikoli} i Vu~i} su jo{ od 2006. godine radili protiv Srpske radikalne stranke, wenog predsednika, prof. dr Vojislava [e{eqa, i protiv srpskih nacionalnih interesa. U skovanoj zaveri prvi korak je bio da se pribliè zapadnim strukturama pre svega ameri~kom ambasadoru u Beogradu, i da im se stave na raspolagawe. Kada je veza bila uspostavqena, trebalo je da sa~ekaju direktive iz Va{ingtona, kao i novac koji }e im omogu}iti da ih izvr{e (finansije su izme|u ostalog dolazile i od prozapadnih tajkuna koji su do tada finansirali DOS). Nikoli} i Vu~i} su, kao {to je javnosti poznato, u septembru 2008. godine poku{ali da razbiju Srpsku radikalnu stranku i time uni{te srpsku opoziciju. Nikoli} i Vu~i} su ve{to prevarili Srbe da su oli~ewe velikih srpskih sinova patriota koji bi za Srbiju i ìvot dali. Dok su narodu “prosipali” laì, tajno su se sastajali sa Majklom Poltom i ugovarali srpsku propast. O tome postoje pisani dokazi u dokumentima koji su tokom 2011. godine potresli ceo svet. Re~ je o tajnim ameri~kim diplomatskim prepiskama iz celog sveta koje je objavio sajt “Vikiliks”. Srbija je tako saznala da su Nikoli} i Vu~i}, jo{ pre pola decenije, radili protiv odluka dr Vojislava [e{eqa, planirali pu~ u stranci, obratili se zapadnim mo}nicima za logisti~ku podr{ku, uzeli novac od tajkuna, usvojili “evropske vrednosti”, samoinicijativno se odrekli Kosova i Metohije, ponudili podelu ju`ne srpske pokrajine, podràli odluku Me|unarodnog suda pravde u Hagu, prema kojoj je ~in progla{ewa kosovske nezavisnosti legalan, radili i protiv Srba u Krajini, spre~avali politi~ke poteze koji bi mogli da naru{e vlast Borisa Tadi}a, a desilo se ~ak i to da se Vu~i} sa ushi}ewem divio Baraku Obami. Tehni~ka strana ove analize prati sadràje koji traè specifi~nosti u izjavama i tekstovima. Interesantno je to da kad ~ovek prati ovu nit, koja se provla~i kroz pona{awe, govore izjave, pa je onda poveè sa mnogobrojnim medijskim materijalom, a potom i sa mnogobrojnim doga|ajima gde se pojavquju glavni akteri, on moè da do|e do nekih prili~no “~udnih” nalaza. Ni u kom slu~aju ne tvrdimo da su ti nalazi ispravni, me|utim oni se nekako prili~no dobro me|usobno uklapaju. 1018

Mra~ni lik Tomislava Nikoli}a Tomislav Nikoli} ro|en je 15. februara 1952. godine u Kragujevcu. Ova, malo je re}i, mra~na pojava cini~nog osmeha, na{la je podr{ku prof. dr Vojislava [e{eqa prilikom osnivawa Srpske radikalne stranke. Tomislav Nikoli} je bio potpredsednik Narodne radikalne stranke, koja je na prvim vi{estrana~nim izborima pretrpela katastrofalan neuspeh. Izme|u dva izborna kruga, razo~aran, napisao je pismo Vojislavu [e{equ u kojem je izloìo svoje vi|ewe opozicije. Zamolio je Vojislava [e{eqa da on, kao pravi srpski nacionalista, okupi sve partije sa srpske opozicione scene. “Prvi put smo se upoznali u hotelu Zelengora u Kragujevcu. Odjednom sam se na{ao pred ~ovekom koji je vi{i i ja~i od mene. Prvi put sam se na{ao pred ~ovekom za koga sam znao da mu ne mogu parirati ni u ~emu, za razliku od drugih opozicionih prvaka. Posle te tribine nabacio sam mu ideju o ujediwewu, a on je odgovorio: Sa vama radikalima moè da se sara|uje, samo morate da se odreknete Jugoslavije.” (Zatvorski krug Vojislava [e{eqa, oktobar 1994, novinska ku}a “Nada”). I tada, a i kasnije u svojoj politi~koj karijeri, on je dokazao da se druì samo sa onima od kojih moè imati neke koristi. Za wega je najva`nija wegova “glad”, a sve ostalo za wega je negde i tamo daleko. Za wega postoji samo jedno pitawe: “Da li se to moè na neki na~in iskoristiti ili da li ja mogu ne{to od toga dobiti”, a sve ostalo je kod wega rangirano kao mawe vredno. Nepismeni prevarant kupio diplomu Po zanimawu je gra|evinski tehni~ar. Dok nije postao poslanik Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije, 1992. godine, obavqao je razne poslove iz oblasti gra|evine. Poku{ao je da studira prava, ali je ubrzo odustao. Predsednik napredwaka je 2006. godine obelodanio da je nastavio {kolovawe na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, i to na tre}oj godini. Nikoli} je tada najavqivao da }e brzo diplomirati zahvaquju}i “Bolowskoj deklaraciji i ubrzanom sistemu studija”. Verovatno bi u tome i uspeo da ubrzo nije otkrivena afera “Indeks” sa kupoprodajom ispita, kada su uhap{eni brojni profesori, pa i sam dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Nikoli} dugo posle toga nije pomiwao svoje studije, sve dok po osnivawu Srpske napredne stranke nije objavqeno da je diplomirao na Fakultetu za ekonomiju i inèwerski menayment u Novom Sadu, i postao master ekonomista. Kako je od studenta tre}e godine Pravnog fakulteta u Kragujevcu postao master ekonomije, moè da odgovori samo prosvetna inspekcija. Potvrda o ovom, ekspresnom, nadristudirawu, stigla je nedavno iy jo{ jednog, potpuno neo~ekivanog, izvora. Neuspeli pu~ista Tomislav Nikoli} kupio je diplomu fakulteta, tvrde u Ambasadi Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Ova informacija navedena je u strogo poverqivoj 1019

depe{i Ambasade SAD iz Beograda, koju je sajt Vikiliks obelodanio 1. 9. 2011. godine. Ova depe{a (08 Belgrade 111) upu}ena je u Va{ington 29. januara 2008. godine. Osim {to ameri~ke diplomate u svom izve{taju navode da je Nikoli} kupio diplomu, oni konstatuju da je on i nepismen, kao i da ne ume gramati~ki pravilno da se izraàva srpskim jezikom. Pozivaju}i se na svoje izvore u Srbiji, ameri~ke diplomate su obavestile {efove u Va{ingtonu o Nikoli}evom obrazovawu i intelektu: “Nikoli} je kupio diplomu vi{e {kole i on je funkcionalno nepismen”. Nikoli} ume pravilno da kortisti samo ~etiri od sedam padeà u srpskom jeziku, stoji izme|u ostalog u tajnoj depe{i. Iako su ga smatrali nepismenim i sumwali u validnost wegove diplome, to nije smetalo diplomatama SAD da iste godine pomognu Nikoli}u da poku{a pu~ u Srpskoj radikalnoj stranci, a posle neuspeha u poku{aju preotimawa stranke da mu obezbede logistiku za osnivawe Srpske napredne stranke. Mo`da su upravo Nikoli}evo (ne)obrazovawe i slab intelekt bili kqu~ne “vrline” zbog kojih su SAD poèlele da ga regrutuju u redove svojih saradnika. Iako SAD na Nikoli}a gledaju kao na nepismenu avet sa kupqenom diplomom fakulteta, to im nije smetalo da ga angaùju u daqem rasturawu Srbije. Verovatno te Nikoli}eve karakteristike, po Amerikancima, predstavqaju garanciju da }e lider napredwaka biti veoma uspe{an u daqem upropa{}avawu Srbije. U Vladi Srbije, koja je formirana 24. 3. 1998. godine, obavqao je funkciju potpredsednika. U decembru 1999. godine izabran je za potpredsednika Vlade SR Jugoslavije. Za predsednika Narodne skup{tine Republike Srbije izabran je 8. 5. 2007. godine i bio do 13. 5. 2007. godine. Do 12. septembra 2008. godine vr{io du`nost zamenika predsednika Srpske radikalne stranke.

Dvoli~nost ve~itog drugog Za wega imamo utisak da su dve li~nosti, kao da postoji li~nost “A” i li~nost “B”. îwenica je da je uspeo dugo da se pona{a kao jedna li~nost, na primer li~nost “A”, ali je pokazao da je u stawu da naglo pre|e u li~nost “B”. O predsedniku Srpske radikalne stranke, pre 18 godina, govorio je da je vrhunski politi~ar i da sve {to zna da je od wega nau~io. Pa, nije ba{ sve nau~io od “Voje, vrhunskog politi~ara”. Na primer, nije bilo lekcija o uzurpirawu tu|eg poloàja u stranci, hu{kawu ~lanova jednih na druge, potkazivawu i sli~nim ne~asnim radwama. U ovoj oblasti Nikoli} je ili samouk ili prima instrukcije sa neke strane. zna se koje. Zbog toga se mnogi gra|ani Srbije pitaju da li je to taj Toma, veliki Sr1020

bin, koji je hteo po svaku cenu da sru{i granicu na Drini, koji je rekao da se vi{e ne}e baviti politikom ako bi oni priznali Hrvatsku i Bosnu u avnojskim granicama i da se onda ne isplati ni ìveti: “Imao sam patriotski motiv i kao ~ovek ne bih mogao sebi da dozvolim da ìvim u ovoj Srbiji u kojoj ne bi bila Republika Srpska i Republika Srpska Krajina”. Ovakva izjava, u kojoj je obe}avao da }e prestati da se bavi politikom, nije usamqena. Napu{tao je politiku Nikoli} svaki put kada je Srpska radikalna stranka upadala u te{ko}e koje joj je prire|ivao reìm. Napu{tao ali samo usmeno. Taj wegov defetizam nije bio nikakva tajna, a takav stav otkriva da se radi o dvoli~nom ~oveku, nedoraslom velikom nacionalnim i dràvnim interesima. Postepeno, ali sigurno, on se transformisao u osobu koju, u stvari, ne poznajemo a koja je suprotna onoj osobi koju smo poznavali pre 18 godina. Tomislav Nikoli} rekao je da povratak predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa, koji je optuèn pred tribunalom u Hagu. ni{ta ne bi poremetio na politi~koj sceni Srbije: “I ne poznajem vi{e i ne vidim tu ideologiju uop{te. A i ako postoji i ako je to i daqe Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, ako je to pri~a o tome da nikada vi{e ne}emo biti u Evropskoj uniji, mislim da tu nema gra|anina Srbije raspoloènog da glasa za takvu ideju” (19. septembar 2010). Povodom hap{ewa ha{kog optuènika Ratka Mladi}a i konstatacije da je 2008. godine, kada je uhap{en Radovan Karayi}, protestovao u Beogradu. Nikoli} je podsetio da je tada predvodio Srpsku radikalnu stranku koja je iznela protest na ulice. “Me|utim, radikali nikada nisu imali èqu da do|u na vlast. Srpska napredna stranka je ne{to drugo. Mi smo proevropska partija i izru~ewe Mladi}a je jedan uslov u procesu pridruìvawa. Ako bi bili stalno protiv Evropske unije, ne bi mogli da pobedimo na izborima u Srbiji. Zbog toga nismo èleli da protestujemo”, objasnio je on (“Tanjug”, 16. jun 2011). Tako|e je naveo i da je wegovo li~no mi{qewe o tome neva`no. “Karayi}a sam li~no poznavao. a Mladi}a nikada nisam ni sreo. Mnogo je va`nije {ta mora da u~ini dràva. Moramo da poboq{amo na{e me|unarodne odnose i obavimo na{e zadatke”, rekao je on.

Politi~ki korisna amnezija Da je amnezija ne{to {to je zaista opasno, ali i korisno, najboqe se vidi na primeru i slu~aju Tomislava Nikoli}a. On ne moè da se pomiri sa ~iwenicom da je Srpska radikalna stranka od wega napravila politi~ki “brend” i da on nikada, nije bio u stawu da sam sebe da “brendira”. Evidentirano je da je do Sedmog otaybinskog kongresa Srpske radikalne stranke itekako bio svestan ove ~iwenice, pa je delegatima kongresa poru~io: “Svi vi koji ste bilo gde izabrani, svi mi koji }emo bi1021

lo gde biti izabrani, izabrani smo zato {to pripadamo Srpskoj radikalnoj stranci”. Ali dve godine kasnije Nikoli} je zakqu~io da mu vi{e nije mesto u Srpskoj radikalnoj stranci: “Do{ao sam u raskorak sa shvatawem politike, morala, ideologije i budu}nosti Srbije sa predsednikom Srpske radikalne stranke.” Tada se odrekao svoje strana~ke funkcije, stranke, strana~ke ideologije. ali se nije odrekao mandata koji mu je stranka dala i pritom zaboravio da je izabran za poslanika, kako ono i sam re~e, “samo zato {to pripada Srpskoj radikalnoj stranci”. Dakle, odrekao se samo nematerijalnih vrednosti. Na pitawe novinara: “[ta ako stranka zahteva da vrati mandat?” Nikoli} odgovara: “Blanko ostavke poslanika Srpske radikalne stranke bile su kod mene, ali ja sam ih slu~ajno zagubio. Ispale su mi negde, tako da nemam kome da vratim mandat.” Drugom prilikom a istim povodom, na pitawe novinara: “Va{ stav je bio da mandati pripadaju stranci?” Nikoli} odgovara: “Stranke se vezuju za pojedince. Srpska radikalna stranka je vezivana za [e{eqa, a kad je on oti{ao u Hag, za [e{eqa i mene. Po{to on nije mogao da vodi kampawu, sve se vezivalo za mene. Ja sam vaqda svojim radom u kampawi, zalagawem svog imena, zasluìo da odlu~ujem o svom mandatu.” Zbog nedostatka savesti, on poku{ava da negira svoju li~nu odgovornost manipulacijom drugima. Za wega je pojam “odgovornost” potpuno nepoznat, osim kao jedan suvi{an teret koji drugi nose na svojim le|ima, kao obi~ne budale. Svako ko u Srbiji iznese mi{qewe koje je u suprotnosti sa interesima mo}nih struktura, u bukvalnom smislu re~i dovodi svoj ìvot u opasnost, upozorava javnost Srpska radikalna stranka. Postoji ogroman raskorak izme|u stvarnosti koju kreiraju mediji i realnosti u kojoj se danas u Srbiji ìvi. Srpska radikalna stranka isti~e da mi danas ìvimo u prividu demokratije. slobode mi{qewa, slobode govora i slobode pisawa, a realno Srbijom, dakle dràvnim strukturama i medijima, vladaju devizirane mo}ne strukture i wihovi interesi. To su ameri~ki i britanski interesi, interesi tajkuna i wihovih poslu{nika, koji za svoju poslu{nost dobijaju ogroman novac. Zbog ovih ~iwenica vr{i se pritisak na novinare, politi~are, politi~ke i nevladine organizacije koje su nacionalno orijentisane.

Bezo~no lagawe o o~iglednim ~iwenicama Poslanici Srpska radikalne stranke su zbog toga ukazivali srpskoj javnosti da Nikoli}evi qudi koriste}i ukradene mandate Srpske radikalne stranke, sve ~e{}e daju kvorum za izglasavawe zakonskih projekata koji su upu}eni iz Brisela i Va{ingtona. Dragan Todorovi}, pot1022

predsednik Srpske radikalne stranke i {ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije, rekao je da se radi o velikoj prevari gra|ana Srbije i smatra da }e posle ovoga gra|anima Srbije biti mnogo lak{e na svim izborima kada budu glasali, jer }e znati da ne glasaju za Tomislava Nikoli}a i Srpsku naprednu stranku, ve} za Borisa Tadi}a i Demokratsku stranku. Todorovi} je podsetio na Nikoli}evu izjavu, kako je 18 godina bio u bunilu zalaù}i se za granice Velike Srbije na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica i predloìo mu da promeni ime svoje stranke u Demokratska napredna stranka jer bi to bilo najadekvatnije, s obzirom na sve {to je do sada uradio, posebno zbog {tete koju je naneo Srbiji cepaju}i Srpsku radikalnu stranku. Ta~ku na ceo slu~aj, po svemu sude}i, stavio je upravo sam Nikoli} koji je priznao da su wegovi qudi dali kvorum za izglasavawe reìmskih zakona ~ija }e primena izazvati pogubne posledice i po Srbiju i po wene gra|ane. Odgovaraju}i na pitawe novinara da li su pu~isti dali kvorum za izglasavawe zakona, Nikoli} je rekao kako se radilo “o ve~erwim ~asovima, kada se glasalo o dva nebitna zakona”. Nikoli} je priznao da su ~lanovi wegove stranke, koji se izdaju za narodne poslanike, dali kvorum za izglasavawe tih zakona, ali da nisu glasali za te zakone. Nikoli} je zaboravio da napomene da glasawe za pomenute zakone ne bi ni moglo da bude odràno da nije bilo kvoruma, a kvorum su upravo dali wegovi qudi. S druge strane, ako Nikoli} misli da ga od politi~ke odgovornosti amnestiraju ve~erwi sati i to {to se, prema wegovim re~ima, radilo o dva nebitna zakona, grdno se vara.

Laà i Paralaà Da li po najnovijem shvatawu i pona{awu Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a ima ne{to ve}e i zna~ajnije od Srbije, od interesa srpskog naroda? Za ovaj dvojac je Srpska radikalna stranka postala zanemariva ~iwenica u pore|ewu sa interesima koje samo oni vide i razumeju. Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} odustali su i od samih sebe radi nekih ili ne~ijih vi{ih interesa. Mo`da su ubedili i sami sebe da su oni li~no mesije vaskolikog Srpstva, da su genijalci koji u Srpskoj radikalnoj stranci nemaju dostojne saradnike. Iz izjava Tomislava Nikoli}a proizilazi zakqu~ak da je on ube|en da je alfa i omega srpske politi~ke scene. “Bez mene nema Srpske radikalne stranke!” “Srpska radikalna stranka, to sam ja, Tomislav Nikoli}!” ’Kada ja odem, oni ne postoje!’ Otkud ovakva ube|ewa koja nudi na svakom koraku i na svim medijima? Ovakvi izlivi egocentrizma, mr`we, narcisoidnosti kulminirali su prilikom poku{aja bezuspe{nog pu~a u Srpskoj radikalnoj stranci. Pa, nije mogu}e da su samo on i Alek1023

sandar Vu~i} pametni. istinoqubivi i moralni a svi drugi o~ajni i nikakvi. Pa, da li im je bilo potrebno 18 godina da to shvate? Kako su, onda, toliko dugo mogli da se trpe sa wima kao takvima? Za{to nisu upozorili skoro dva miliona srpskih bira~a da ne glasaju za Srpsku radikalnu stranku, jer su u woj samo prevaranti i o~ajnici? Naravno, samo su oni ~isti!!! Naravno, ovo nije nikakva misterija, nego samo jo{ jedan od aspekata wihove manipulacije gra|anima Srbije.

Moral ne stanuje kod pu~ista Etika je nauka o moralu, filozofska disciplina koja prou~ava ciqeve i smisao moralnih htewa. Etika je u~ewe o moralu. Pod pojmom moral se podrazumeva sistem normi ili pravila qudskog pona{awa kojima se osoba rukovodi u svojim postupcima. Moralnost je jedna od psihi~kih funkcija ~oveka, odnosno sposobnost ~oveka da sam sebi izri~e pravila kojih treba da se pridràva. From smatra da izvor normi za moralni ìvot treba na}i u samoj qudskoj prirodi. Super Ego (savest, Nad-ja) predstavqa instancu u ~ovekovoj li~nosti koja je nadle`na za realizaciju moralnosti. Ovaj deo li~nosti (Super Ego) Vu~i} i Nikoli} nemaju. Super Ego je sedi{te savesti i ose}awa krivice. Osnovna funkcija Super Ega je da spre~ava ili ko~i agresivne impulse koje dru{tvo smatra opasnim i nemoralnim. Samokriti~nost je jedno od glavnih ispoqavawa Super Ega. Super Ego kao va`na instanca psiholo{ke gra|e ~oveka bitan je za oblikovawe socijalnih, kulturnih i uop{te civilizacijskih stavova u interpersonalnim odnosima. Norme ili pravila qudskog pona{awa uvek podrazumevaju regulisawe interpersonalnih odnosa, dakle odnosa qudi izme|u sebe, kao i odnosa jedinke prema dru{tvu. Svaka moralna norma qudskog pona{awa je u slu`bi nekog ciqa. Ciq morala je regulisawe interpersonalnih odnosa, ali i odre|ivawe su{tine i svrhe ~ovekovog ìvqewa. Moral se odre|uje pojmom moralno dobro ili “dobro” (ispravno), odnosno “zlo” (neispravno). Zato u praksi pojam “moral” podrazumeva {ta je dobro a {ta zlo, odnosno {ta je ispravno a {ta neispravno, sa aspekta interpersonalnih odnosa i odnosa pojedinca prema dru{tvu. Da bi se neki postupak ocenio kao moralno dobar ili r|av, treba imati kriterijume po kojima se sudi ili meri ili sa kojima se upore|uje. Ti kriterijumi se ispoqavaju u obliku normi ili pravila, a odnose se na modele, odnosno oblike na~ina pona{awa kojih se treba dràti. Vrlo ~esto se postavqa pitawe: Na osnovu ~ega se neko pona{awe ocewuje kao “dobro” ili kao “zlo”? Jedan broj filozofa smatra da je “dobro” ono {to proizvodi najve}u sre}u za najve}i broj qudi. Drugi pak smatraju da je “moralno dobar” onaj koji nastoji da svojim postupcima da smer koji je pozitivan za odràvawe i unapre|ivawe zajedni~kih uslo1024

va egzistencije, odnosno koji svoje znawe i ume}e koristi tako {to {titi i unapre|uje zajedni~ko dobro. Moralna ose}awa, moralno razmi{qawe i moralno pona{awe su zna~ajni ~inioci li~nog identiteta osobe, ali i osnovni regulatori interpersonalnih odnosa. Egocentri~no-hedonisti~ko mi{qewe karakteristi~no je za Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a. U svojim aktivnostima oni daju prednost sopstvenim potrebama. Kod wih ne postoji spremnost da se `rtvuju za nacionalne interese, korist za sebe stavqaju na prvo mesto i nalaze opravdawa za hedonisti~ke pozicije. Kod wih je hedonisti~ko na~elo prema samom sebi osnovna ideja vodiqa. Egocentrizam i egoizam uti~u na wihovo nemoralno pona{awe. Egoizam, odnosno li~ni interes, je te`wa za zadovoqewem potreba i osnovna pokreta~ka snaga i motivacija Nikoli}a i Vu~i}a. Li~ni interesi su im primarni i pri tome ne obra}aju pa`wu na to {to nanose bol i neprijatnost, ne samo Vojislavu [e{equ nego i srpskom narodu. Nemaju obzira za druge qude, ne interesuju ih tu|e muke i potrebe. Ciq ~ijem ostvarewu teè, a ~ijem se neposrednom re{avawu kao smetwa javqaju drugi qudi, ostvaruju ne obaziru}i se na interese drugih, koriste}i i destruktivna sredstva. Puni su predrasuda, neosnovanih i nerealnih stavova koje te{ku mewaju.

Trostruka izdaja Nemoralno pona{awe (bolesno, destruktivno) je svako pona{awe koje odstupa od prihva}enog sistema vrednosti. Uzroci nemoralnog pona{awa se nalaze u disperziji interesa, u konfliktu izme|u vrednosti i stvarnosti i ra|aju lepezu sukoba u interpersonalnim odnosima. Znawe o tome {ta je moralno nije dovoqno da neko bude moralan. Ovo se najpre odnosi na psihopate. Oni po pravili znaju {ta je dru{tveno moralno a {ta dru{tveno neprihvatqivo, odnosno nemoralno, ali dru{tvene principe moralnosti kao principe sopstvenog pona{awa ne prihvataju. Vu~i} i Nikoli} imaju znawe o moralnom, ali nemaju samokriti~nost, ose}awe krivice, stida, kajawa, niti razvijenu spremnost da prema dru{tveno prihvatqivim principima postupaju. U mnogobrojnim situacijama, potrebe, motivi i ciqevi ~ijem ostvarewu teè Nikoli} i Vu~i}, stoje u suprotnosti sa moralnim principima, ali wima to nije va`no. Tako je Aleksandar Vu~i}, najnoviju strategiju u odbrani Kosova, objasnio 31. jula 2010. godine za list “Press”. On smatra da je interes Srbije da vi{e sara|uje sa neprijateqima iz Evropske unije ({to su pokazali priznawem Kosova), nego sa prijateqima iz Rusije i Kine (koje nas podràvaju u borbi za o~uvawe suvereniteta): “Treba da sara|ujemo sa Kinom i Rusijom, da nam budu veliki prijateqi, ali izvinite, najva`niji partner Srbije mora da bude Evropska unija”, kazao je Vu~i}. Dao je do znawa da je Evropska unija ap1025

solutni prioritet Srpske napredne stranke, makar po cenu odricawa od Kosova i Metohije. U javnosti Nikoli} i Vu~i} poku{avaju da se predstave kao ~istunci, da imaju skladnu porodicu, da ìve skromno, idu u crkvu, {to je ~ist profesionalni “make-up”. Me|utim, wihovi postupci su nemoralni, oni ne èle da prihvate moralna pravila. Wima nedostaje objektivno shvatawe odgovornosti, odnosno oni svoje pona{awe procewuju na osnovu posledice koju je izazvalo a ne namere koja je wime rukovodila. Laì koje izgovaraju zasnivaju se na shvatawu laì kao puke neta~nosti, koja je utoliko r|avija ukoliko je mawe verovatna. Ovakvo nemoralno mi{qewe je dominantno za Vu~i}a i Nikoli}a. U wihovom mi{qewu ne postoji razdvajawe istine i pravde od naloga autoriteta. Oni ne po{tuju moralna pravila, pri ~emu ne po{tuju i ne prihvataju sistem pravila interpersonalnog pona{awa. Mada ~esto veruju da se pridràvaju pravila, zapravo se pona{aju amoralno, prema svojim trenutnim potrebama. Postavqaju i mewaju svoja pravila bez ikakvog usagla{avawa sa trenutnom situacijom. Oni nemaju moralnu autonomiju koja podrazumeva kooperaciju i po{tovawe drugih, a time i ukqu~ivawe namera, motiva i ciqeva u procenu wene moralnosti. Autonomna moralnost je suprotnost pot~iwenosti, {to oni svakodnevno manifestuju prema reìmu, tajkunima i zapadnim mentorima. Poslu{nost i pokornost su delovi moralnog rasu|ivawa Vu~i}a i Nikoli}a. Zbog takvog poreme}enog moralnog mi{qewa i rasu|ivawa oni ne po{tuju dostojanstvo qudi i biraju eti~ke principe koji nisu razumqivi, niti prihva}eni u eti~kim principima pravde. Nemoralno pona{awe Nikoli}a i Vu~i}a proizilazi ne samo iz kognitivnih nego i iz afektivnih momenata. Nikoli} je trostruki izdajnik. Prvo je izdao svog kuma, Vojislava [e{eqa, zatim je, zloupotrebqavaju}i mandat, pogazio zakletvu datu u crkvi, da bi pogazio i zakletvu da }e braniti Kosovo i Metohiju, datu na mitingu posle progla{ewa nelegalne nezavisnosti Kosova, februara 2008. godine. Sveti Nikolaj @i~ki je rekao da je Gospod oprostio Mojsiju ubistvo, ali Judi nije nikad izdaju. Izdaja je nemoralan ~in. Bilo bi moralno da je Tomislav Nikoli} rekao da ne moè vi{e da se bavi politikom na ovaj na~in, da }e oti}i u penziju, kao {to je vi{e puta pretio. Nije oti{ao. O~igledno mu je politika u{la u krv ili ga sad neko tera da nastavi da se bavi politikom na ovaj na~in. Zajedni~ka karakteristika predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikoli}a i wegovog zamenika Aleksandra Vu~i}a je davawe primata trenutnim materijalnim zadovoqstvima nad trajnim principima, putem obmane gra|ana. Grupa gra|ana, povratnika u Srpsku radikalnu stranku, uputila je 5. maja 2009. godine otvoreno pismo u kome iznose da su bili obmanuti krajwe drsko i bezobzirno: “Kori{}en je ~i1026

tav spektar demago{kih konstrukcija da nas se ubedi da pre|emo u redove izdajnika, me|u kojima je najbezobraznija la` da, u stvari, nije ni bilo poku{aja pu~a u stranci. odnosno da je razlaz samo fingiran. Re~eno nam je, mnogima su to li~no saop{tili upravo Vu~i} i Nikoli}, da je u pitawu politi~ki manevar na{e mati~ne Srpske radikalne stranke u svrhu odstrawivawa negativnog medijskog tretmana kojem smo godinama izloèni, najvi{e zbog otvorenog suprotstavqawa evropskim integracijama.” Nedostatak ose}awa i savesti ~ini ih veoma efikasnim “ma{inama”. Pri tome, oni su odli~ni glumci. Mogu da imitiraju re~i pune emocija, me|utim vremenom postaje sve jasnije da te wihove re~i nisu u skladu sa wihovim pona{awem. Povratnicima u Srpsku radikalnu stranku je svakodnevno bilo sve jasnije, “ali jo{ uvek zdrav razum nije mogao da prihvati prostu ~iwenicu da smo prevareni od najobi~nijih izdajnika”. Voqa i svest su im predodre|eni destruktivnim ru{ila~kim nagonima. Wihovo pona{awe je neprilago|eno, kao i wegove posledice. Oni ne izgledaju ni ludo ni bolesno. âk ~esto deluju vrlo stabilno i staloèno, kao osobe na koje se u potpunosti moète osloniti. Nije retkost da kod nekih qudi, posebno èna, izazivaju magi~nu privla~nost. Kada se za nekoga kaè da je psihopata, onda to nije dijagnoza - takva dijagnoza ne postoji u medicini - ve} se radi o psiholo{kom konstruktu koji sluì da opi{e odre|en profil li~nosti. Istovremeno, psihopatski psiholo{ki profil i na~in pona{awa propagira se na jedan veoma ve{t na~in uz pomo} medija kao “cool”. Tako, prema wima, trebalo bi da se svi mi bavimo samo svojim li~nim interesima, kao i oni, a ne interesima gra|ana. Oni nemaju ose}aj griè savesti, kao ni saose}awa prema drugima, beskrupulozni su, bezose}ajni. Sramna i beskrajno niska i podla je propaganda od strane Nikoli}a, kako su stranku napustili pametni i obrazovani, a da su oni {to su ostali, koji su verni ideologiji, Programu i Statutu Srpske radikalne stranke neobrazovani, da ne vrede i nemaju politi~ku perspektivu. Ne znamo kakvu politi~ku karijeru mogu da imaju oni koji preko no}i drasti~no promene svoju politi~ku ideologiju. Da li oni zaista veruju u to da je pred wima politi~ka karijera? Ovo je jo{ jedan dokaz da nemaju svoje “Ja” Da li su nekad pomislili da su zapadnim mentorima posledwa rupa na svirali? Ne, jer }e oni i daqe da igraju onako kako zapadni politi~ari budu svirali. To je podani~ki mentalitet bez savesti. “Poku{ajem razbijawa Srpske radikalne stranke kao jedine ozbiqne nacionalne stranke u krugu politi~kih partija opozicije, i nelegalnim i nelegitimnim uzurpirawem, odnosno kra|om poslani~kih mandata, oslabqen je i posledwi politi~ki front suprotstavqawa {teto~inskom satirawu dràve Srbije i srpskog naroda. Aleksandar Vu~i}, u prepoznatqivom maniru vrhunskog demagoga, po1027

ku{ava da opravda svoje nemoralno pona{awe tako {to optuùje `rtve zavere u kojoj je direktno u~estvovao. On je izjavio: “Ja bih voleo da se Srpska radikalna stranka nije raspala, ali za Srbiju je boqe {to se to dogodilo. Srbija je dobila novu {ansu i novu nadu da krene napred” (sajt Alo 20. 10. 2008. godine). Da su dvojica ~elnih qudi Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, postali “alfa i omega” takozvane Srpske napredne stranke videlo se i na osniva~koj skup{tini na kojoj je, kao {to je i o~ekivano, Nikoli} izabran za predsednika a Vu~i} za wegovog zamenika. Napokon su Nikoli} i Vu~i} postali “visoki funkcioneri”, i po ko zna koji put vre|aju inteligenciju gra|ana Srbije. Akademik, prof. dr Kosta âvo{ki, u Emisiji “Pitawa i odgovori”, 13. 9. 2008. godine, izjavio je: “Tomislav Nikoli}, kao zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, napravio je nekoliko neoprostivih gre{aka preko kojih se nikako ne sme pre}i. Dakle, nikada se opozicija ne sme razbijati posle izbora. Ako je bilo razloga za raskol unutar Srpske radikalne stranke, to je pitawe politi~kog morala, trebalo je izvesti uo~i izbora, pa da se onda dve grupe iz biv{e stranke obrate narodu. Da se vidi za koga je ve}ina bira~a i kako }e pro}i na izborima. Neposredno posle izbora nema nikakvog razloga, jer se ni{ta bitno nije promenilo, program je ostao isti, tako da se ~ovek pita koji je to bio motiv koji je naveo Tomislava Nikoli}a da razbije stranku, a pogotovo se ve} drugi vaàn razlog, opozicija, nikada, dakle nikada, ne sme razbijati ako je ona nacionalna a postoje}a vlada kvislin{ka. Pa, ko je tvrdio da je ova vlada kvislin{ka, izdajni~ka, ako to nisu tvrdili radikali?” Nikoli} i Vu~i} su na taj na~in postali najboqi proizvod postupaka reìma i garant da ozbiqnijeg opozicionog sabirawa u nas u skorije vreme ne}e biti. Rezultat takvih wihovih napora postaje samo jedna gluma~ka uloga ili jedna maska iza koje oni sakrivaju svoju devijantnu realnost.

Radovawski lug u reìji Vu~i}a i Nikoli}a Prose~an srpski bira~, a pogotovo pripadnik Srpske radikalne stranke, mora biti iznena|en, zbuwen i ogor~en moralnom dimenzijom izdajstva Tomislava Nikoli}a i Aleksandara Vu~i}a. Tek kada spozna sve relevantna ~iwenice, kada dobro promisli i vaqano analizira, ima}e pouzdanu osnovu za svoju ocenu, svoje mi{qewe i kriti~ko opredeqewe. Tako }e spasiti sebe od mnogobrojnih zabluda i izbe}i manipulacije koje mu srpska politi~ka scena i srpski mediji nude na svakom koraku. Tako jedino ne}e zalutati ni u najgu{}im politikantskim maglama, tako }e jedino odoleti mnogobrojnim zavodqivim iluzijama koje mu na svakom koraku nude politi~ki trgovci Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}. 1028

Aleksandar Vu~i} poku{ava da opravda svoje nemoralne poteze i laì uveravaju}i gra|ane da je wegov jedini ciq “boqa budu}nost Srbije”. Iako je Vu~i} mesec dana skrivao svoje namere od javnosti, ali i od qudi koji su mu verovali, wegovo Ja, odnosno svesni deo li~nosti, je ukazivalo da nije bila u pitawu neodlu~nost nego taktika. Sigurno je da ogromna ve}ina pripadnika Srpske radikalne stranke, a pogotovo ve}ina ukupnih srpskih bira~a nikada nije ni posumwala da Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} mogu da u~ine, to {to su u~inili. Da li je zaista mogu}e da su taj Toma, “po{teni srpski doma}in iz [umadije”, i “izuzetno emotivni” Aleksandar Vu~i} (samo {to se to ne vidi na prvu loptu) napravili novi Radovawski lug, ne samo za Srpsku radikalnu stranku nego, u krajwoj liniji, i za srpski narod? Zato bira~i postavqaju i pitawa: “Da li Nikoli} i Vu~i} imaju ne{to ve}e i zna~ajnije od Srbije i od interesa srpskog naroda?”, “Po koju, kakvu i koliku cenu su to uradili?” Sajt “Vikiliks” potvr|uje i ono o ~emu je Srpska radikalna stranka govorila, i da su fundamentalno nepismeni qudi prva kategorija miqenika SAD. Imamo i petu kolonu na delu, ali nisu mogli da zaustave Srpsku radikalnu stranku. Setili se da postoje mali qudi, koji su potkupqivi, slabog karaktera, pa su ih potkupili kako bi napravili pu~ i razbili Srpsku radikalnu stranku. Pa su onda su napisali: “Kupio diplomu ovaj vojvoda od Baj~etine, istureno odeqewe Grocka.” Zatim kaù: “funkcionalno nepismen”. Ovo nije bio jedini put da su zaposleni u ambasadi SAD sa nipoda{tavawem i podrugqivo pisali o Tomislavu Nikoli}u. U diplomatskim depe{ama koje su slate iz ambasade SAD u Beogradu, zaposleni u ambasadi su poredili Nikoli}a sa aveti (u depe{i koja je poslata u Va{ington 4. avgusta 2009. godine). Zanimqivo je da je Nikoli} u to vreme ve} uveliko bio predsednik Srpske napredne stranke i rado vi|en gost u ambasadi SAD u koju je dolazio po instrukcije. To je i kadar EU ovde u Srbiji. To je alternativa Borisu Tadi}u. Nikoli} i Vu~i} su li~nosti sklone nedemokratskim i jednostavnim re{ewima. Po wima, nema kompromisa u me|uqudskim odnosima i zato funkcioni{u po principu “ko nije sa nama, taj je protiv nas”, taj je “neprijateq”. Neprijateq (Srpska radikalna stranka, predsednik stranke prof. dr Vojislav [e{eq) im je neophodan da bi opravdali svoje abnormalno pona{awe, odnosno devijantnu motivaciju i poteze koji iz takve strukture li~nosti proisti~u. Na neprijateqe prazne nagomilanu agresivnost kako bi opravdali svoje nemoralne radwe i falsifikovali stvarnost. Kako samo uklawawe dr Vojislava [e{eqa nije bilo dovoqno, usledio je potez poku{aja razbijawa Srpske radikalne stranke iznutra. Po mi{qewu prof. dr Koste âvo{kog, taj potez je dobro promi{qen, ne samo u Beogradu nego i u odgovaraju}im ambasadama, pre svega SAD i 1029

onih vode}ih evropskih sila u inostranstvu. Tamo postoje ~itavi timovi qudi koji prou~avaju psiholo{ke profile vode}ih qudi, po~ev od Tomislava Nikoli}a. Aleksandra Vu~i}a itd. i na temequ tih procena zakqu~uju na koga bi se moglo “tipovati” i posle posti}i ovaj ili onaj rezultat. (V.S. 3363). Raskol u Srpskoj radikalnoj stranci je dugo pripreman. Vu~i} i Nikoli} su nastojali, dodu{e na jedan poseban na~in. da dobiju pristalice i pre nego {to je to javno izvedeno. Po oceni prof âvo{kog, “tu su stranci imali presudnu ulogu. Oni su zakqu~ili da se Srpska radikalna stranka moè, ako ne ukloniti sa politi~ke scene, bitno oslabiti, ukoliko bi se izveo unutra{wi raskol, i to je izvedeno. To se, izme|u ostalog, vidi i po tome {to su Tadi} i ostali dobili nalog da u Skup{tini ne oduzmu mandate odbeglim poslanicima, iako po Ustavu poslani~ki mandati iskqu~ivo pripadaju stranci koja je osvojila glasove na izborima a ne pojedincima kao takvim.” Zatim su pristigle ogromne pare za rad Napredne stranke. Na lokalnim izborima se videlo da imaju mnogo vi{e novca nego druge stranke. Na statusnoj konferenciji, odrànoj 19. 1. 2010. godine, u postupku koji se pred Ha{kim tribunalom vodi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, predsednik Srpske radikalne stranke je izme|u ostalog istakao i slede}e; “Pre nepune dve godine, Tomislav Nikoli} je primio u Srpsku radikalnu stranku Arkanovog zamenika Borislava Pelevi}a, da bi mu taj posle pomogao u poku{aju pu~a. Pre neki dan sam do{ao do saznawa da se Tomislav Nikoli}, pored onog susreta sa Dejvidom Tolbertom u Budimpe{ti, prilikom zasedawa Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope 2007. godine, sastao sa Karlom del Ponte, kako o~evici pri~aju, s wom vodio vrlo srda~an razgovor. To su moja apsolutno proverena saznawa. Ja vam sada, gospodo sudije, ukazujem kako se zakulisni, {pijunski, politi~ki faktori pona{aju prema ovom procesu i kako na neki na~ini opstruiraju ovaj proces. Ja sam ovde suo~en sa zapadnim obave{tajnim slu`bama, sa srpskim tajkunima, sa srpskim mafija{ima, sa kraqem srpske duvanske mafije, Stankom Suboti}em Canetom @apcem, koji je glavni instruktor i Tomislava Nikoli}a i Borislava Pelevi}a. Ja vama na taj problem ukazujem da mene, Arkanov zamenik, koji i sam u novinama priznaje da je u~estvovao u borbama u Zvorniku i Bijeqini, optuùje da ja pakujem Arkanu. A u mojoj optu`nici pi{e: “Arkan je to izvr{io a ti si odgovoran. Je li ovo administrativno pitawe?” [e{eq je zatim istakao da tuìla{tvo napokon mora da mu obelodani i informacije o susretu Tomislava Nikoli}a sa Dejvidom Tolbertom, ali i Karlom del Ponte: “Jednom su poku{ali da negiraju, misle}i da je to bilo neposredno pred moj zahtev, a posle su pre}utali moje pitawe. I da mi daju informaciju o susretu Karle del Ponte sa Tomislavom Nikoli}em ako postoje zabele{ke o tom susretu. U kwizi Karle de Ponte to nije pomenuto, naàlost”. 1030

Sukob ideologije i vazalnog mentaliteta U pismu koje je 11. 9. 2008. godine predsednik Srpske radikalne stranke. prof. dr Vojislav [e{eq, uputio iz Haga svojoj bra}i i sestrama radikalima, izme|u ostalog je naveo: “Ovo je sukob izme|u dve ideologije. Sa jedne strane je ideologija Srpske radikalne stranke, sa druge je prozapadna ideologija. To nije nikakva, navodno, mek{a, reformisana ideologija Srpske radikalne stranke, to je ideologija koja je identi~na ideologiji koju zastupa Demokratska stranka, ako tu i ima bilo kakve ideologije. U stvari, wu odre|uju Brisel, Va{ington, ~inovnici iz stranih ambasada i oligarsi poput Mi{kovi}a i Beka. Ve} godinama upozoravam rukovodstvo stranke da strane obave{tajne slu`be ne miruju i da }e poku{ati da uni{te Srpsku radikalnu stranku. Zato ovo nije li~ni sukob, ovo je sukob dve potpuno suprotstavqene krajnosti. Ovo je sukob slobodarske ideologije Srpske radikalne stranke protiv mentaliteta vazalnog odnosa koji }e dozvoliti, zarad li~ne koristi, da Brisel, Va{ington i doma}i tajkuni, uni{te budu}nost na{e otaybine, da je u potpunosti ekonomski oslabe i teritorijalno raspar~aju. Evropska unija otima deo na{e teritorije, a oni kaù - to je prihvatqivo. Ako sada pokleknete, budite uvereni da }e na{i potomci uskoro raditi kao slabo pla}ena radna snaga u na{oj i u zemqama Evropske unije, kao Bugari, Rumuni i Poqaci, ~iju je ekonomiju Brisel upropastio, i da }e nas se stideti”. Neposredno pre raspisivawa predsedni~kih izbora u Srbiji 2008. godine, u podgori~kom listu “Dan”, Tomislav Nikoli} je izjavio kako je “Velika Srbija” ideologija Srpske radikalne stranke i da se “ne stidi da javno i na svakom mestu to kaè”, jer je “zaduèn za realizaciju te ideje i jedan od wenih utemeqiva~a”. Kao utemeqiva~ ideologije Velike Srbije, sa ~im se ponosio, Nikoli} je govorio i o svom “snu o Velikoj Srbiji”, od kojeg “nikada ne}e odustati”. Neki su ga ubedili da ipak odustane. Tomislav Nikoli} je na~inio ~itav niz o~iglednih proma{aja u sopstvenim procenama upravo usled izvesnih ozbiqnih o{te}ewa u strukturi svoje li~nosti. Tomislav Nikoli} je li~nost potpuno li{ena moralnih kvaliteta. Sada svoj san o Velikoj Srbiji vi{e ne pomiwe. Nikoli} o~igledno danas, zajedno sa Vu~i}em, sawa neki drugi san. Od Velike Srbije i drugih ciqeva su odustali, ali od Evropske unije ne odustaju. âk ni oni koji su potpuno beskrupulozni nisu svi isti. Ispuweni divqom ambicijom, potpuno oslobo|eni svih unutra{wih smetwi, bez ikakvih napada griè savesti, izdali su kuma i ideologiju koju su zastupali 18 godina, kako bi kona~no “postali ne{to zna~ajno”. Promena qudske psihe moè da bude i stra{na i bolna, naro~ito ako je izazvana “obe}anim carstvom, blagostawem i prosperitetom”. U bolesnoj èqi da se dokopaju vlasti i mo}i, po~eli su u javnosti da iznose izrazito antisrpske stavove i da idu u susret svim zahtevima veli1031

kih sila. Srpska napredna stranka i weni lideri su podràli odluku Me|unarodnog suda pravde u Hagu, prema kojoj je samoprogla{ewe nezavisnosti ju`ne pokrajine bilo u skladu sa me|unarodnim pravom. Naime, u intervjuu objavqenom u listu “Novosti” 30. jula 2010. godine, Nikoli} zastupa stav da Srbija mora da se konsultuje sa Evropskom unijom oko odbrane Kosova (sa onim istima koji su priznali nezavisnost i poslali misiju Euleks u pokrajinu). On ide ~ak dotle da govori da }e, ukoliko Evropska unija kao uslov za ~lanstvo postavi priznawe Kosova, on raspisati referendum na tu temu: “Ukoliko Evropa pred Srbiju postavi konkretan zahtev – ili Evropska unija ili Kosovo, onda istog dana treba da bude raspisan referendum na kojem }e narod da odlu~i kojim pravcem daqe da idemo”, poru~io je Nikoli}, ~ime je prvi put i javno priznao da je za wegovu Srpsku naprednu stranku priznawe Kosova realna opcija. Samo dve godine ranije, u februaru 2008. godine, na mitingu posle progla{ewa nelegalne nezavisnosti Kosova, imao je potpuno druga~iji stav. Tada je izjavio: “Tako mi Boga, ne}u se smiriti dok Kosovo i Metohija ne bude pod kontrolom Srbije.” Iz pomenutih primera se jasno vidi da Nikoli} nema svoje “Ja”, ve} da je puki izvr{ilac naredbi iz raznih ambasada zemaqa Evropske unije, tako da nema ni mo} nad politikom Srpske napredne stranke. Jedan od Nikoli}evih konkurenata u dodvoravawu Evropskoj uniji, lider Liberalno-demokratske partije êdomir Jovanovi}, tvrdi da je Nikoli}, prilikom jedne od poseta Briselu, obe}ao priznawe Kosova; “Nikoli} po hodnicima Evropske unije obe}ava ono {to niko u Srbiji nije spreman da u~ini, samo da bi dobio podr{ku za dolazak na vlast. ôvek koji se odrekao svoje pro{losti danas je spreman da ponudi svoju ulogu u pre}utnom priznavawu nezavisnosti Kosova ako dobije mig”, izjavio je Jovanovi}. Samo slabi}, kakav je Vu~i}, ili gubitnik, kakav je Nikoli}, koji nemaju Ego ideal ni savest, mogu da se odreknu dosledne i razumne politike koju zastupa Srpska radikalna stranka. To se mora naglasiti i staviti do znawa svima jer zbog svoje prevrtqive i prqave politike oni ne mogu da postanu faktor na politi~koj sceni Srbije. Takve neverovatne promene su motivisane i izuzetnom potrebom za finansijskim sredstvima i osvajawem vlasti i mo}i. “U politici nema dileme - ili si opozicija ili si vlast. U politici nema sredweg puta, niti takozvane Ahilove zlatne sredine izme|u onoga {to je previ{e i onoga {to je premalo. U politici, kako je to govorio Makjaveli, uvek je izbor ili-ili. Ili si za vladu ili si za opoziciju, ili si za svoju stranku koja je opoziciona ili si za frakciju koja se otcepquje a koja ho}e da u|e u sastav vlade. Tu me{etarewa nema”, navodi profesor Kosta âvo{ki. 1032

Gra|ani Srbije su svakodnevno izloèni manipulaciji od strane Nikoli}a i Vu~i}a. U generalnom smislu moèmo re}i da je jedna od glavnih psihopatskih osobina, jedna opsesivna potreba za nametawem svoje voqe, stavova, ideja ili iluzija drugima, a s ciqem da bi se oni kontrolisali. S obzirom da se radi o osobama koje su opsednute sticawem vlastite mo}i i kontrolom drugih, nije ni ~udo {to su odlu~ili da se bave politikom, uz pomo} koje mogu ostvariti tako ne{to. Kao osobe bez savesti, ali prili~no inteligentne, oni su veoma prodorni na svim dru{tvenim hijerarhijskim lestvicama. Oni su osobe koje teè ostvarewu svog ciqa po svaku cenu. Od poznavawa psiholo{kog sklopa ovih li~nosti i od li~ne voqe svake osobe zavisi da li }e oni i daqe uspeti da manipuli{u, laù i obmawuju gra|ane Srbije. Jedna od podlih izjava lidera napredwaka je da }e slede}i izbori pokazati da li }e Srpska radikalna stranka uspeti da o~uva nivo, da se razvija, podiè ili }e pasti, kao {to je najverovatnije da moraju, zato {to ne vidi za{to bi se qudi opredeqivali za ne{to {to je ne samo umrlo nego je i sahraweno. Na àlost lidera Srpske napredne stranke, gra|ani Srbije postaju svakodnevno sve sigurniji da je jedini politi~ki ~inilac, koji }e i daqe ostati na braniku dràvnih i nacionalnih interesa, Srpska radikalna stranka, a da je Srpska napredna stranka jedna velika prevara i zabuna. Moral je najja~e razvijen kod revolucionara, kakav je prof. dr Vojislav [e{eq koji dosledno deluje prema usvojenim principima postupawa i nastoji da ih u svojoj celokupnoj aktivnosti i uz cenu `rtava primeni. Ve} od svoje najranije mladosti dr [e{eq je gradio identitet moralnog ~oveka, politi~ara, nau~nika, rodoquba, patriote. U tom sopstvenom identitetu, dr [e{eq ima pored ostalog ne{to posebno, ne{to {to nema nijedan od na{ih politi~ara, a rekla bih i nau~nika. To je patriotizam ili nacionalizam kao najmoralnija osobina jednog ~oveka, vrlina Srbina koji nastoji da se bori za svoj narod i za koji je spreman da poloì ìvot. Sloboda, pravda i patriotizam su najvi{e moralne vrednosti koje poseduje dr [e{eq. Srpska radikalna stranka je u nateèm trenutku sa~uvala svoju ideologiju i ostala dosledna svom predsedniku, prof. dr Vojislavu [e{equ. Srpska radikalna stranka je besmrtna i nikada niko ne}e uspeti da je preotme ili razbije. Srpsku radikalnu Stranku, kao najve}u opozicionu stranku, poku{avaju da izbri{u sa politi~ke scene. To se vr{i na dva fronta u Srbiji, na dva na~ina: “Prvi je putem Tomislava Nikoli}a i drugi preko Haga. odnosno poku{aja da se dr Vojislav [e{eq u potpunosti u}utka.” (V.S. 3270, 59) Da li su ve}i neprijateqi srpskom narodu oni koji su hap{ewe naru~ivali i zahtevali, hap{ewima ucewivali ili oni koji se ne odupiru pritiscima. pristaju na ucene, sami se nude, hapse srpske rodoqube i predaju ih srpskim neprijateqima? 1033

Prof. dr Vojislav [e{eq u Ha{kom tribunalu ne brani samo istinu o zlo~inima izvr{enim nad srpskim narodom. On brani planetarnu istinu. Vojislav [e{eq golim ìvotom brani svoja prava. On je postao simbol otpora protiv tog izmi{qenog suda, ~iji je zadatak da kroz procese ubije istinu. Vojislavu [e{equ se divi ceo svet. Wegov organizam je neverovatan, a psiha mu je izuzetna. To treba ~uvati, paziti ga kao o~i u glavi, jer je on za ìvota postao legenda i u{ao u istoriju kao jedan od najboqih qudi koga je mogla da rodi Srpkiwa. Osta}e u istoriji zapisan kao jedan od najve}ih boraca protiv ameri~ke i evropske tiranije, odnosno novog svetskog poretka. Prilikom pisawa svog romana “Proces”, Franc Kafka nije ni mogao da nasluti da }e se osamdesetak godina kasnije ponoviti ovakva nepravda o kojoj je pisao i da }e zapo~eti proces koji }e nalikovati onom iz wegovog romana. Kafka je svoj roman zapo~eo re~enicom: “Mora da je neko oklevetao Jozefa K.” Nakon po~etka procesa dr Vojislavu [e{equ, bez ikakve dileme moèmo da ponovimo Kafkinu re~enicu: “Mora da je neko oklevetao dr Vojislava [e{eqa!” Me|utim, dugogodi{wi partijski saradnici, prijateqi, kumovi su u~inili sve, i daqe ~ine, da mu zagor~aju ìvot i da ga se re{e. Po{teni i moralni qudi u Srbiji ne mogu da shvate da su dr [e{eqa, koji je ve} devet godina zatvoren u Ha{kom tribunalu, Nikoli} i Vu~i} izdali. U Srbiji vaì izreka “Bog pa kum”. Ostaviti kuma u najteìm trenucima, kada mu ma~ visi iznad glave, i razbiti stranku, je nepo{teno i nequdski. Kakva sramota! Pa, da li je mogu}e da su Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} takvi, nikakvi? A {ta je [e{eq to mogao da pogre{i? On u zatvoru bitku bije za ovu zemqu i narod, a Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} na slobodi. I sada [e{eq ne vaqa (V. S. 3270. 83). Ali zdrava logika i jo{ zdraviji qudski um Srbina jednostavno ne prihvataju ono {to su uradili Nikoli} i Vu~i}. Nekada je Nikoli} govorio da je Srpska radikalna stranka postigla sve zahvaquju}i Vojislavu [e{equ i da nema te stranke i nema tog ~oveka uz koga bi se bavio politikom a da napusti Vojislava [e{eqa. Brzo je na{ao svog ~oveka, Aleksandra Vu~i}a. Svoj zajedni~ki rad sada zasnivaju na stavu da je Vojislav [e{eq grub u nastupu, da sa wim ne moè da se sara|uje a da su oni fleksibilni, razumni, {to ih je pribliìlo zapadwa~kom modelu politi~ara. koji je fleksibilan ili, kako na{ narod kaè, beski~mewak. Vojislav [e{eq, po cenu svog ìvota, nije hteo da se odrekne svoje ideologije i istine o Srbima i srpskim patwama u proteklih 20 godina. Smisao borbe Vojislava [e{eqa i Srpske radikalne stranke je da dokaù istinu o srpskom narodu, da Srbi nisu razbili biv{u Jugoslaviju, nego da su Srbi najve}e `rtve ratnih uàsa na prostorima biv{e Jugoslavije od 1991. godine, koji se i danas de{avaju. Stoga, da bi se shvatio sav smisao i sva veli~ina borbe koju Vojislav [e{eq vodi u Ha1034

{kom tribunalu, potrebno je sagledati nastanak i razmere ovog posledweg zla koje se de{ava srpskom narodu u posledwe dve decenije. Najve}e dràve Zapada, s Amerikom na ~elu, udruène u najve}i vojni savez svih vremena, NATO, raspolaù}i neograni~eni politi~kim, medijskim i ekonomskim sredstvima, prisvojiv{i sebi ulogu svetskog àndarma pod vidom takozvane me|unarodne zajednice, obru{ili su se sa toliko mr`we na srpski narod, koji je postao nevina `rtva velike zavere. Upravo protiv te antisrpske a`daje koja se ugnezdila u svesti i du{i bar polovine ~ove~anstva, ustao je poput mitskog junaka Vojislav [e{eq, zadaju}i joj udarce istinitom, nepobedivom i smelom re~ju koja se iz ha{ke tamnice probija kroz wene zidine. Jo{ nisu zavr{ili posao sa Kosovom i Metohijom, otvara se Vojvodina. Oni ne mogu da stanu, a u svemu tome im Nikoli} zdu{no i vrlo upadqivo pomaè. Vrlo je interesantno da “Vikiliks”, koji objavquje depe{e ameri~kih ambasadora, pogotovo sa ovog prostora, a verovatno su jo{ interesantnije one depe{e ameri~ke ambasade iz Haga, ukazuju na ~iwenicu da je to kvazisud, da je to sud koji je osnovan da bi se Srbi, kao medijski progla{eni krivci, i presudama osudili i tako potvrdili da su oni oduvek bili u pravu kada su uni{tavali srpski etni~ki prostor.

Pragmati~ni duet kre}e u pqa~ku Nikoli} i Vu~i} su ambiciozni kada se radi o sticawu mo}i i dominacije nad drugima. Oni uvek teè da budu na vrhu i da kontroli{u druge. Pri tome koriste celi jedan arsenal beskrupuloznih strategija kako bi zadobili prednost u interpersonalnim odnosima. Aleksandar Vu~i} poku{ava da bude privla~an, ugla|en, {armantan kako bi lak{e lagao i obmawivao, poku{ava da bude manipulativan. Tomislav Nikoli} ispoqava hladno}u uprkos izraènim znakovima dru{tvenosti od strane drugih. Ispoqava grandioznu samouverenost, sa preteranim samopouzdawem, hvalisawem. Ostavkom na sve strana~ke funkcije, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, ipak nije vratio poslani~ki mandat, iako je sve {to je postigao u politici, postigao zahvaquju}i stranci koju je poku{ao da razbije. Izjave politi~kih analiti~ara potvr|uju da wegov ciq nije bio kra|a poslani~kih mandata nego otimawe kompletne Srpske radikalne stranke: “Pretpostavqam da }e u tom slu~aju Nikoli} preuzeti stranku” (“RTS”, emisija “Oko”. 8. 9. 2008). Mada je Tomislav Nikoli} tvrdio da ne èli da deli Srpsku radikalnu stranku, on je 8. 9. 2008. godine formirao novi poslani~ki klub “Napred Srbijo”, koji ~ini 11 poslanika izabranih na poslani~koj listi Srpske radikalne stranke. Na pitawe da li bi vratio mandat ukoliko mu stranka to zatraì, Nikoli} je odgovorio da nema kome da vrati jer je on bio prvi na listi. Wegovu grandioznu samouverenost potvr|uju i slede}e izjave biv{eg zamenika predsednika Srpske radikalne stranke: “Ono 1035

{to je bila Srpska radikalna stranka vi{e ne postoji!”, “Spu{ta se zavesa za jednom strankom! U ovome ne prepoznajem stranku koju sam podizao” (“Kurir”, 9. 9. 2008). Nakon poku{aja pu~a u Srpskoj radikalnoj stranci i posle kra|e poslani~kih mandata, Tomislav Nikoli} se okruùje sebi sli~nima, kao {to je Aleksandar Vu~i}. Oni biraju lojalne saradnike, {to podrazumeva jedan proces negativne selekcije kadrova, sa namerom da, ukoliko osvoje vlast, te osobe sli~ne wima postave na sve kqu~ne funkcije u dràvi. Naàlost, usled tendencije nekih li~nosti da se identifikuju sa svojim liderima, nakon odre|enog vremena dolazi do psiholo{ke obrade (ispirawe mozga i programirawe mi{qewa i svesti) tako da te osobe za izvesno vreme mewaju na~in rezonovawa i pona{awa. Obra}aju}i se delegatima Sedmog otaybinskog kongresa Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli} je napravio pravilnu podelu vrednosti u Srbiji, tvrde}i da su Srpska radikalna stranka i nacionalni interesi s jedne strane, a strane sluge na drugoj strani. Izme|u ostalog, tada je rekao: “Onaj lom, onaj pad 2000. godine Srbija vi{e nikada ne}e da doìvi, ne}e zato {to su vrednosti odvojene, zato {to se sada zna na kojoj strani su Srpska radikalna stranka i srpski nacionalni interesi, a na kojoj strani su oni koji ispuwavaju tu|e interese”. Ako su se razi{li sa politikom Srpske radikalne stranke, na kojoj strani su danas Nikoli} i Vu~i}? Pre{li su na drugu stranu, i to stranu, kako Nikoli} re~e “onih koji ispuwavaju tu|e interese”. [ta je doprinelo tome da politi~ko delovawe Nikoli}a i Vu~i}a u Srbiji danas postane izvor nemorala? [ta ih je to nateralo da se odreknu svog identiteta, svojih principa, uverewa, i da po~nu da gra|ane Srbije ube|uju da treba da pogaze i u blato bace principe, ideale, moral, etiku? Da li zarad na{eg “dobra”, narod takti~ki i kontinuirano primoravaju da se odri~e istorije, kulture, morala i na kraju svoje dràvne teritorije? Razlazom sa politikom i ideologijom Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vu~i} i Tomislav Nikoli} su prihvatili prozapadnu globalisti~ku politiku. Analiti~ar Branko Radun, za “Novu srpsku politi~ku misao”, isti~e: “Stoga, politi~ko-moralna dilema Vu~i}eva predstavqa najjasniju sliku na{ih àlosnih podela i te{kih filozofskih izbora izme|u ’pragmatizma’ i ’idealizma’. Sam Tomislav Nikoli} izjavquje da wegova nova stranka ne}e imati ideologiju.” To {to je Nikoli} promenio tako drasti~no svoj politi~ki stav i ideologiju, mnogobrojne “analiti~are” nije previ{e potreslo. Jednostavno, ocenili su to stavom “pragmati~nog” Tome. Nikoli}u to ne smeta, iako je i sam znao mnogo toga da kaè na ra~un pragmati~nih politi~ara: 1036

“Ovi pragmati~ni }e da krenu da drpaju, da otimaju, odlaga}e izbore za predsednika Republike, za parlament Vojvodine, lokalnu samoupravu. Srbija }e biti u haosu, gra|ani nezadovoqni” (Evropa, 19. 5. 2005. godine). Bio je to nekada{wi Tomislav Nikoli}. Za wega, istina je ona ideja koja je korisna. Nikoli} je doneo odluku da podrì potpisivawe Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu sa EU uprkos protivqewu [e{eqa, a pod izgovorom navodnog pristanka vlasti da prihvate amandman na osnovu kojeg }e se tuma~iti kako je Kosovo u sastavu Srbije. To je postao formalni razlog raskola u Srpskoj radikalnoj stranci. Zbog grandioznog doìvqavawa sopstvene va`nosti i zna~aja i preokupiran ma{tawem o mo}i, snazi, Nikoli} nije na{ao za shodno da na|e pametniji izgovor. Beskrupuloznost i bezose}ajnost Ega su nadja~ale savest, pa je svoj odlazak obja{wavao idejnim razlazom sa dr [e{eqem. Zbog potrebe da mu se stalno dive, svojski se potrudio da poàr skandala {to vi{e razbukti u medijima. Uni{tio je blanko partijske ostavke, pri ~emu ne samo da je pokazao nemoralnost nego i ose}awe besa jer ne podnosi kritike, a nema ni ose}awe stida. Prema qudima se pona{a autoritativno, pa je pokupio sa sobom oko 20 poslanika, po nekim informacijama ili direktno kupqenih ili izloènih ucenama i pretwama, vrlo brzo formirao novu partiju za koju se odmah “prona{lo” finansirawe i prostorije u centru grada. (V.S.3270) Pragmati~ari smatraju da je istinito samo ono {to je korisno, odnosno Vu~i} i Nikoli} povla~e poteze iz kojih mogu da izvuku nekakvu korist, i u tome je ceo smisao pragmatizma. Pragmatizam je paravan za nemoral, oru|e za prqavu politiku i tu nema ideologije. Pragmatizam je {tetan kao instrument, odnosno oru|e za politi~ku manipulaciju, poguban za ostvarivawe dru{tvenih i nacionalnih interesa a koristan za ostvarivawe svojih li~nih interesa.

Stranka bez trunke morala i ideologije Depe{a broj 1108 od 24. oktobra 2008. godine je potvrdila da ameri~ka ambasada nema dileme oko toga da Nikoli} i Vu~i} zapravo nemaju nikakvu posebnu ideologiju ili platformu koju bi ponudili bira~ima, ali i da moraju da se distanciraju od Kosova i Metohije. Dakle, u pomenutoj depe{i stoji: “Ambasador SAD imao je sastanak sa Nikoli}em. Sastanak je odràn na zahtev Nikoli}a, koji je hteo da razgovara o planovima da stvori modernu evropsku partiju centra.” U daqem tekstu se Va{ington izve{tava da je Nikoli}ev razlaz sa [e{eqem privukao mnogo pa`we, ali da glasa~ki skor ne pokazuje da on, wegova nova stranka, kao ni wegova ideologija, imaju potporu u javnosti. “Wegove proevropske izjave i dragocena spremnost da razgovara sa zemqama koje su priznale Kosovo predstavqaju ohrabrewe. Me|utim, on mora da predu1037

zme konkretne korake da bi pokazao da je ozbiqan. Ima mnogo cinika koji kaù da je wegova evropska retorika jeftina i da mu se mora prilaziti oprezno sve dok se javno ne odrekne sna o Velikoj Srbiji i dok ne pokaè voqu da sara|uje sa Hagom”, navodi se u depe{i 1072, koju je potpisao Manter. Na osniva~kom kongresu Srpske napredne stranke, novoizabrani predsednik Nikoli} i zamenik Vu~i} istakli su otvoreni dijalog i promene kao potrebu srpskih politi~kih izazova. U nastojawu da se distanciraju od radikala, ulaù napor da se predstave kao otvoreni za me|unarodni dijalog sa èqom za ~lanstvom u EU, dok se istovremeno drè daqe od od vatrene nacionalne retorike o Kosovu i Hagu. Kongres, me|utim, nije dao uvid u detaqniju politi~ku platformu. Ali da ne bi bilo zabune, Tomislav Nikoli} je svoj stav (ideologiju) ve} odavno formirao u evroatlantskom svetu. On je odavno samo i jedino faktor globalizma i antinacionalizma i nastoji da kao gumicom izbri{e i Kosovo i Metohiju i srpsku naciju. Iza izve{ta~enog osmeha i ritualnog tap{awa, neprirodno srda~nih izjava pred TV kamerama, krije se li~nost problemati~na u svakom smislu, a ponajvi{e u eti~kom i aspektu humanosti. Da je moral neophodan u politici, pokazao je prof. dr Vojislav [e{eq koji se na temequ narodnog ose}aja za pravdu i istinu, kao moralni div, u ha{kom kazamatu bori za odbranu srpskog naroda, za odbranu Srpske radikalne stranke i wene ideologije. Odbrana Srpske radikalne stranke i wene ideologije je velika pobeda i za Srpski radikalnu stranku i za Srbiju. A Tomislav Nikoli} je ponovo pokazao da je slabi} i gubitnik.

Servilnost u kontaktima sa zapadwacima Zbog poja~ane sugestibilnosti i servilnosti koja predstavqa slabost voqe, Nikoli} i Vu~i} lako podleù uticaju stranih mentora, reìma, doma}ih tajkuna. Da su Nikoli} i Vu~i} poslu{nici Brisela i Va{ingtona, uvi|a sve ve}i broj gra|ana Srbije. Oni imaju ose}awe apsolutne lojalnosti svojoj glorifikovanoj Evropskoj uniji. Jednostavno re~eno, ono {to za preko 50 odsto gra|ana Srbije nije prihvatqivo i {to oni ne smatraju “dobrim”, to je za Nikoli}a i Vu~i}a ideal kojim teè, pa prema tome i pona{awe usmeravaju u tom pravcu. Identitet li~nosti im je sveden na samo jednu jedinu, “su{tinsku pripadnost” Evropskoj uniji, kojom se oni di~e i ma{u drugima ispred nosa kao crvenom maramom. Koliko su ogrezli u izdaji nacionalnih interesa Srbije, najboqe pokazuju analize medija koje imaju samo re~i hvale za lidera Srpske napredne stranke. Zagreba~ki “Jutarwi list” navodi da je “biv{i radikal Nikoli} postao poèqan gost diplomatskih krugova u Beogradu, pa ga sada [tefan File, povernik EU za pro{irewe, kada do1038

lazi u Beograd, vi{e ne zaobilazi u velikom luku, nego ga slu`beno prima i u Briselu” (V.S. 3445). Nikoli} tvrdi da nema veze sa zapadnim strukturama, dok su u ameri~koj ambasadi potvrdili informaciju da je ameri~ki ambasador Manter vodio razgovore sa Nikoli}em u vezi sa “podr{kom evropskim integracijama” 26. 10. 2008. godine. Manter je izjavio: “Uveren sam da Srpska napredna stranka koju je formirao gospodin Nikoli}, preduzima pozitivne korake u pravcu Evrope. To je razlog zbog ~ega sam se sreo sa wim. Odajem mu priznawe za to {to je skupio hrabrost da prekine vezu sa [e{eqem” (Novosti, Beograd. 26. 10. 2008). Odobravawe ameri~kog i engleskog ambasadora jasno svedo~i da je Nikoli} dobio dozvolu “odozgo” za stupawe u otvorenu fazu borbe sa [e{eqem i ru{ewe Srpske radikalne stranke. Od danas je on upisan u sistem prozapadnih snaga Srbije za koje je, za svaku ponaosob, na politi~koj sceni zemqe predvi|ena posebna svrha, odre|eno mesto i uloga, kao i razra|ena strategija i taktika dejstva. (V.S. 3270) Mentalni sklop Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a je najsli~niji mentalnom sklopu poslu{nika. Pokoravawe je spremnost osobe da postupa prema tu|im zahtevima iako su ti postupci nehumani i nemoralni. Postepeno su postali igra~ke u rukama reìma i zainteresovanih faktora. EU i SAD. Pri tome su prepoznali li~nu korist u deklarativnim stavovima da podrè put u EU, odricawe od Kosova i Metohije, zalagawe za NATO integracije. Zato su Nikoli} i Vu~i} postali po meri Brisela i Va{ingtona. Od samog po~etka je Srpska radikalna stranka bila trn u oku Zapada. Luiz Arbur i Karla del Ponte su nastojale da stvore jedno raspoloèwe u samom Beogradu, ne bi li se optuènici lak{e pronalazili i optuìvali. Jedan od na~ina da se to postigne bilo je sklawawe Vojislava [e{eqa sa srpske politi~ke scene. Karla del Ponte je ~ak objavila da se pokojni Zoran \in|i} àlio kako, eto, ne mogu sa [e{eqem da iza|u na kraj, moqakaju}i na sve na~ine da Karla wega optuì i da to bude izgovor da on napusti Beograd i Srbiju i ode u Hag. Na taj na~in je Srpska radikalna stranka bitno oslabqena, iako je posle toga dugo postizala i odgovaraju}e uspehe na izborima. U srpskim medijima nastavqa se naduvavawe kampawa protiv Srpske radikalne stranke i [e{eqa, koje su definisali strani kreatori, a koje ne odgovara stvarnosti. Taj {ablon je krajwe primitivan: na jednoj strani su “nacionalisti, fa{isti, {ovinisti, mra~ne sile, ultrakonzervativci, neobrazovani zaostali radikali”, a na drugoj strani su “obrazovani, pametni qudi {irokih pogleda. otvoreni prema svetu, demokrati”, kojima su se pridruìli “krotki”, “uzdràni”, “civilizovani” politi~ari, Nikoli} i Vu~i}, kao protivteà “ekstremnom [e{equ” (Vukovi}, N. “Destilovani” radikali. Nova srpska politi~ka misao, 24.10.2008). 1039

Dobro uve`bani manipulatori S obzirom da nemaju savest, ne postoji ni{ta {to moè da ih ko~i. Oni znaju da razlikuju ispravno od pogre{nog, ali ne dopu{taju nikome da im stoji na putu do onoga {to èle. Prema wima, ciq uvek opravdava sredstvo. Zato su skloni da varaju i sebe i druge. U vezi s onim {to stvarno rade, narodna poslovica kaè: “Ko laè za tebe, laga}e i protiv tebe”. Na~in na koji Srpska napredna stranka i weni lideri Nikoli} i Vu~i} nameravaju da pridobiju glasa~e, Ana Filimonovna, poznata ruska analiti~arka ovako je definisala u tekstu “Projekat - Srpska napredna stranka”: “Fasada napredwaka }e biti paradno ukra{ena ’evropskim vrednostima’ i blago obojena pseudonacionalnom demagogijom”. Pomo}u napredwaka }e se ’ispu{tati para’ opozicionog glasa~kog tela i ne}e se davati mogu}nost za ja~awe narodnog suprotstavqawa”. Nikoli}ev potez izdaje je politi~ki ~in izdaje, ideolo{ka moneta kojom }e biti pla}en projekat stvarawa budu}eg dvostrana~kog sistema u kome je svejedno koja je politi~ka partija na vlasti i u kome su obe kontrolisane iz istog centra, jer u su{tini zastupaju istu politiku. Nikoli}ev zaokret se sa jedne strane moè posmatrati kao dobro smi{qen i delimi~no ostvaren plan reìma i evroatlanti~kog neprijateqa. a sa druge strane kao posledica patolo{ke strukture li~nosti spremne za takva nedela. Te{ko politikanstvo nekada{weg zamenika te{ko je uzdrmalo srpsku javnost, ali je istovremeno pokazalo prave namere i podlost onog koji ga eksploati{e. Moral i dràvna politika su na taj na~in ustupili mesto nemoralu i politikanstvu. Politikanstvo je na taj na~in postalo op{ta karakteristika nenarodne vlasti, ali i osnovni metod Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a. Nikoli} je poku{ao da ispadne lukav, ne bi li nekako prikrio svoj antiopozicioni rad, pa sa grupom svojih otpadnika nije glasao u Skup{tini za svoj politi~ki proizvod, amandman, koji nije ni{ta drugo do najobi~niji trojanski kow, mamac za sve lakoverne a u su{tini deo podle igre reìma i stranaca koji su za te potrebe bili kosultovani. U svaku pri~u Aleksandar Vu~i} unosi kvaziemocije, one su mamac na udici, bez wih se bira~i ne bi upecali. On moè istovremeno i da pla~e i da se smeje, naj~e{}e iz istog razloga. U svojim nastupima bira~ima upu}uje la`ne osmehe ili tu`nu facu. Kad treba, i zapla~e. Tako je u oktobru 2001. godine, kada su mediji po~eli da pi{u o podizawu optu`nice protiv Vojislava [e{eqa, koji je imao i tada jasan nepokolebqiv stav, prema odlasku u Hag, na opasku dr [e{eqa da mu Vu~i} ne razbije stranku za tih nekoliko godina wegovog odsustva, po~eo da pla~e jer ga je istina pogodila. 1040

Na pitawe novinarke “Kurira” od 5. 12. 2011, da li }e da prihvati da bude gradona~elnik Beograda ako Srpska napredna stranka napravi koaliciju sa Socijalisti~kom partijom Srbije, Aleksandar Vu~i} odgovara: “Ne}u. A moè neko drugi. To je moj li~ni stav. Stranka moè da napravi dogovor, ali to nije fer, i bilo bi nepo{teno da u tome u~estvujem. Drìm do svoje re~i i to kaèm pred izbore.” Pri tome zaboravqa da je za “Press”, 7. jula 2009. godine, izjavio da je wegovoj stranci prihvatqiva i mawinska podr{ka socijalista za formirawe vlasti u Zemunu i na Vo`dovcu. îni se da su tada, a i sada, napredwaci spremni na sve uslove samo da bi formirali vlast. Tako|e, u istom intervjuu saop{tava da je Nikoli} racionalan ~ovek. a da on u sebi ima pone{to iracionalno. Oni gledaju na bira~e kao pijune u wihovim ìvotnim igrama. Pri tome se gnu{aju svake slabosti i poku{avaju da iskoriste svaku slabost kod protivnika. Jedino sigurno u ovom politi~ko-tajkunsko-{pijunskomafija{kom zame{ateqstvu je da su raskolnici Nikoli} i Vu~i} sve samo ne ono za {ta se predstavqaju, i da je poku{aj pu~a u Srpskoj radikalnoj stranci pripreman i finansiran upravo iz gorepomenutih krugova. Zaista je tu`na ta pri~a u kojoj je jedna istinska narodna politika zamewena sluèwem nenarodnom reìmu i razbijawu opozicije, ali je tako|e i potresna slika nesvesti svih onih koji ovu opasnost nisu prepoznali. Re~ je o dvostrukom moralu i politi~kom manipulisawu koje je karakteristi~no za dvojac napredwaka. U tom smislu je sve kona~no postalo jasno. Ubudu}e }e aktuelna srpska vlast uvek biti u mogu}nosti da smiri opoziciju i oslabi wen otpor, uz pomo} Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a i wihovih otpadnika koji su samo sredstvo za ostvarewe wihovih li~nih ciqeva. Svakodnevno se otkrivaju nove istine. Tomislav Nikoli} je organizovao miting Srpske napredne stranke po~etkom 2011. godine ispred Doma Narodne skup{tine. Taj miting je organizovao kao nameru Srpske napredne stranke da se suprotstavi reìmu. Po{to je poku{ao da se popne na vrh piramide vlasti, on se okruùje sa sebi sli~nima (na primer, sa onim malim {to frfqa kad pri~a), koji su mu lojalni, {to podrazumeva proces negativne selekcije kadrova. Tomislav Nikoli} se okruùje qudima skromnog porekla i slabog ili nikakvog obrazovawa jer wima moè lak{e da manipuli{e. Svoju manipulatorsku ve{tinu je brusio, a i daqe to ~ini, igraju}i na kartu rivalstva me|u kolegama. Me|utim, gra|ani Srbije su primetili da su poruke sa tog mitinga bile mlake i zapazili su da Tomislav Nikoli} i ~elnici Srpske napredne stranke glume opoziciju. 1041

Dakle, oni su prikupili odre|en broj qudi, a postavqa se pitawe, kako su sami naveli, da je iz unutra{wosti do{lo 50 000 gra|ana, {to bi bilo negde oko 1.000 autobusa. Kako je prose~na cena autobusa oko 30.000 dinara, to zna~i da su oni utro{ili oko 30,000.000 dinara za autobuse ili nekih 300.000 evra. Postavqa se opravdano pitawe odakle im ovolika koli~ina novca, kada se vrlo dobro zna da se oni ne finansiraju iz buyeta Republike Srbije, i to u ovim trenucima kad je Srbija, kada su gra|ani Srbije zaista u nezapam}enoj ekonomskoj krizi. Tako|e se postavqa pitawe odakle novac toj novoj stranci za otvarawe op{tinskih i okru`nih odbora po celoj Srbiji, koji su potpuno opremqeni, i ko ih finansira. [to se ti~e Srpske radikalne stranke sve je jasno, jer se finansira iz buyeta Republike Srbije, tako da se ta~no zna koliko se novca dobija, koliko se novca potro{i, a za napredwake to ne znamo. Dok Nikoli} i Vu~i} poku{avaju da se gra|anima Srbije predstave kao rodoqubi i spasiteqi Srbije, u susednoj Hrvatskoj, oni koji su okupirali Republiku Srpsku Krajinu i proterali stotine hiqada Srba, otvoreno ih podràvaju i prièqkuju wihov dolazak na vlast u Srbiji. Zagreb polaè nade u Srpsku naprednu stranku, da }e staviti po strani neprijatna pitawa poput okupacije Republike Srpske Krajine, povratka prognanih, ka`wavawa zlo~ina i povratka imovine. Sre}a je da vlast u Srbiji ne}e birati hrvatski bojovnici, ve} gra|ani Srbije kojima je jasno da je Nikoli}u i Vu~i}u Srbija na posledwem mestu.

Nikoli}evo beqezgawe o napu{tawu politike Tomislav Nikoli} je iskoristio metod politi~ke samoobmane kao vid obrta svoje politi~ke li~nosti. Na taj na~in je obmanuo samog sebe, govore}i svojoj savesti da }e i daqe ostati dosledan nekim nacionalnim i radikalskim vrednostima. Svojim ~inom izdaje ne samo da je obmanuo one koji su krenuli za wim, nego i mnoge druge gra|ane Srbije. Obmanuo ih je obe}awem da se wegova budu}a stranka ne}e mnogo razlikovati od Srpske radikalne stranke. Wegova obmana nije samo obmana nego i velika prevara gra|ana. Kod ve~itog zamenika je do{lo i do (samo)obmawuju}eg obrta politi~ke li~nosti. Ovaj fenomen je kod nas dobro poznat, a kao naj~e{}i primer istog u praksi, Nikoli} je po~eo da govori da èli da se povu~e iz politike i da se ne bavi vi{e politikom. Razlog zbog kojeg je on to u~inio nije bio iskren i nije to iskreno i otvoreno govorio. O~igledno je da on bez politike ne moè i da èli da se oproba kao prvi ~ovek novoformirane partije, jer nije mogao da podnese da bude drugi. O~igledno je da je imao kompleks Vojislava [e{eqa koji vi{e nije mogao da nosi, {to je dovelo do poku{aja razbijawa Srpske radikalne stranke, poli1042

ti~kog preleta iz jedne u drugu partiju, odnosno izlaska iz jedne i formirawa nove partije. Kao i svaki drugi moralni otpadnik od jednog politi~kog programa pomo}u kojeg je i na~inio veliki politi~ki uzlet ali i svojevrsnu samopromociju, Tomislav Nikoli} se evidentno na{ao u zamci dvostruke politi~ke li~nosti, pa je nekako morao da prebrodi efekte dugogodi{weg radikalskog rada ne~im novim. Wegovo politi~ko skretawe se ogleda u lepezi razli~itih stavova oko najbitnijih dràvnih pitawa. Obrazlaù}i svoju odluku da se vrati u Srpsku radikalnu stranku, Slobodan Jokovi} je rekao da je bio obmanut od strane Nikoli}a i Vu~i}a, a da se kadrovska politika u Srpskoj naprednoj stranci vodi po kumovskim i ro|a~kim linijama. “Bio sam ~lan Srpske radikalne stranke dugo godina, a onda sam oti{ao sa Tomom. Me|utim, Toma ni{ta nije uradio. on nema ni svoj program ni statut, nema ni{ta, to je jedna farsa od stranke, kumovska stranka, pokupio je kumove, ro|ake, prijateqe. Dosta sam se dvoumio po{to me je bilo sramota da se vratim u Srpsku radikalnu stranku, me|utim, smogao sam snage, do{ao sam, radikali su me prihvatili u staro jato”, rekao je Slobodan Jokovi}. Odluku da napusti Srpsku naprednu stranku, Nata{a Markovi} je donela, kako je rekla, jer ne èli da “izigrava klovna vladaju}oj ve}ini”, a napredwake je okarakterisala kao postkomuniste i najve}u politi~ku prevaru danas u Srbiji. “Srpska napredna stranka kupuje vreme trenutnoj koaliciji”, rekla je Markovi}eva. Od prvobitne ostavke Tomislava Nikoli}a, kao strogo li~nog ~ina, pomenutim obrtom svoje politi~ke li~nosti i elementima prevare izvr{ena je izdaja strana~kog programa i ideologije, {to govori o dvostrukom moralu onog koji je sebe ubedio da je samoobmanut i koji je na taj na~in obmanuo sve oko sebe.

Politika materijalnih interesa Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} nastavqaju da svoje saveznike biraju me|u najve}im neprijateqima Srbije. Posle EU i NATO pakta, koji otimaju Kosovo Srbiji, posle muftije Zukorli}a, koji èli da Ra{ku oblast pripoji Bosni i Hercegovini, novi zvani~ni saveznik im je Milo \ukanovi}. Ne treba zaboraviti da reìm Mila \ukanovi}a godinama progoni Srbe kao i vernike i sve{tenike Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Reìm Mila \ukanovi}a aktivno je vodio kampawu da se {to mawe dràvqana Crne Gore izjasni kao Srbi na popisu. Milo je ukinuo naziv “srpski jezik” iz prosvetnog sistema, a wegova policija je pruàla asistenciju tzv. sve{tenicima sekte “Crnogorska pravoslavna crkva” prilikom poku{aja zaposedawa hramova Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Crne Gore. \ukanovi}ev reìm sada poku{ava da protera deo 1043

sve{tenstva Srpske pravoslavne crkve koji nema dràvqanstvo Crne Gore. Ne treba zaboraviti da je odvajawe Crne Gore od Srbije upravo \ukanovi}eva zasluga. O~igledno je da su Nikoli} i Vu~i} qudi bez ikakvog morala, ~asti i obraza, spremni da za pare i vlast sara|uju i sa najve}im neprijateqima srpskog naroda. Oni su oti{li u Crnu Goru da i \ukanovi}u potvrde ono {to odavno obja{wavaju Briselu i Va{ingtonu, da su se odrekli Kosova i Metohije i da su spremniji od reìma da izdaju sve nacionalne interese. Jo{ jedna od nemoralnih izjava, a koju su preneli mediji, glasi: “Crna Gora je priznala Kosovo. Mnogim politi~arima u Srbiji je to problem za saradwu. Nama nije.” Tomislav Nikoli} je, posle 60 godina negirawa, priznao crnogorsku naciju. Tomislav Nikoli} je po dolasku u Podgoricu izjavio: “âst je do}i kod Mila \ukanovi}a”. Ovaj susret potvr|uje sve ono {to Srpska radikalna stranka odavno govori, a to je da postoji povezanost Nikoli}a i Vu~i}a sa organizovanim kriminalom i da imaju sna`nu finansijsku podr{ku qudi iz kriminogenog miqea. Nikoli} i Vu~i} su sa \ukanovi}em napravili jo{ jedan dogovor, a to je {ta \ukanovi} i wegov biznis dobijaju dolaskom na vlast ove dvojice, a koji deo kola~a dobijaju Nikoli} i Vu~i} od \ukanovi}evih poslova.

Strah od povratka Vojislava [e{eqa Poznato je da su izdajnici Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} spremni na sve samo da oteàju odbranu Vojislavu [e{equ i da onemogu}e wegov skori povratak. Sada je sasvim jasno da je to bio razlog onih izmi{qenih pri~a o navodnim atentatima na Nikoli}a i Vu~i}a, kao i obelodawivawa transkripata poverqivih razgovora koje je [e{eq vodio sa Timom za odbranu. Rezultat dogovora koji su Nikoli} i Vu~i} postigli sa Tadi}em i pritiska koji je izvr{en iz Beograda, a i od strane nekih zapadnih diplomata, jeste ponovni zahtev tuìla{tva da se [e{equ nametne branilac. Nikoli} i Vu~i} su se nadali da }e ovaj zahtev dovesti do nametawa branioca i da }e [e{eqev odgovor biti novi {trajk gla|u. Nikoli} i Vu~i} prièqkuju [e{eqevu smrt. Ove wihove aktivnosti, usmerene na zadràvawe Vojislava [e{eqa u Hagu, ne predstavqaju nikakvo iznena|ewe jer oni odavno rade na tome. Tomislav Nikoli} se jo{ 2006. godine u Budimpe{ti sastao sa Dejvidom Tolbertom, tada{wim zamenikom sekretara tribunala. Nikoli} je imao zvani~ni povod za put jer se odràvao skup Saveta Evrope u Budimpe{ti. Me|utim, on je ovaj put iskoristi da se satane sa Tolbertom. 1044

Tolbert je, ina~e, potpisivao sve odluke koje su se odnosile na zabranu da [e{eq komunicira sa porodicom, prijateqima, Timom koji pomaè odbranu. Dva puta mu je bila onemogu}ena bilo kakva komunikacija u trajawu od 7 i od 3 meseca. Kao {to je pre 9 godina Zoran \in|i} traìo od Karle del Ponte da dr Vojislava [e{eqa, predsednika najja~e politi~ke partije u Srbiji, vodi u Ha{ki tribunal i da ga ne vra}a u Srbiju, tako i danas Nikoli} traì od tribunala da [e{eqa zadrì u pritvoru dok se u Srbiji ne odrè jo{ jedni izbori. Strah od [e{eqevog politi~kog uticaja u o~ima Nikoli}a je evidentan, jer zna da samo on moè da mu pomrsi konce i zaustavi samoubila~ki plan da posle narednih izbora Srbiju odvede na put bez povratka. Nikoli}evu nervozu navodi hrvatski “Jutarwi list”: [e{eqev povratak bi naneo ozbiqnu {tetu Srpskoj naprednoj stranci i Nikoli}u. Odatle tolika nervoza me|u napredwacima i zato gledaju da na svaki na~in isposluju vanredne izbore pre [e{eqevog povratka” (Velika Srbija, 3445). Nikoli} je izdajnik koji je prihvatio da zavr{i sve prqave poslove. Zato obilazi ameri~ku i britansku ambasadu i moli da [e{eq u Hagu sa~eka jo{ jedne izbore, uveren da bi u wegovom odsustvu mogli da prevare gra|ane, da osvoje dovoqan broj glasova, da posle narednih izbora formiraju vladu i zajedno ispune sve {to od wih budu traìli iz Va{ingtona ili Brisela. O tome svedo~i i ~uveni francuski advokat svetskog renomea, @ak Verès, koji kaè: Proces protiv dr Vojislava [e{eqa je suprotan Univerzalnoj deklaraciji o qudskim pravima, koja potvr|uje da svaki optuèni ima pravo na javno su|ewe i obezbe|ewe svih potrebnih garancija za odbranu. On je suprotan Evropskoj konvenciji o qudskim pravima koja isti~e da svaka osoba ima pravo na pravi~no su|ewe pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, “legitimno formiranim”. On navodi da proces protiv dr Vojislava [e{eqa skandalozne sporosti i neverovatnog trajawa, nije ni{ta drugo nego politi~ki proces, koji treba da udaqi dr Vojislava [e{eqa iz politi~kog ìvota Srbije” (“Velika Srbija” 3445). Akcija Nikoli}a predvi|ena je ne samo na raskol u Srpskoj radikalnoj stranci, ona je usmerena na ono glavno: uni{tewe [e{eqa. Nikoli} je dao medijima (Press od 15. 9. 2008. godine) tekst razgovora [e{eqa sa odborom za wegovu odbranu, nakon ~ega je Ha{ki tribunal, 29. 9, doneo odluku o zabrani [e{equ komunikacije sa porodicom i svojim pravnim savetnicima, kao i odborom za wegovu odbranu. Samim tim tribunal ~ini drugi poku{aj da nametne [e{equ advokata, a dobro zna da ga na taj na~in primorava na drugi {trajk gla|u. Ciq je bio da se oteà poloàj Vojislava [e{eqa u Hagu, da se wegov postupak odugovla~i, da se dodatno ugrozi wegov ìvot i ìvot wegove porodice. Aleksandar Mezjajev, profesor me|unarodnog prava, u razgovoru za “Veliku Srbiju” poru~uje: [e{eq je razbio tribunal. 1045

[e{eqa drè u zatvoru jer se boje da }e se u Srbiju vratiti nacionalni lider koji }e biti u stawu da okupi srpski narod. Srbijom ne treba da vladaju oni koji isporu~uju nacionalne heroje. Ti qudi su moralne nakaze. Da bi do{ao na ~elo dràve, lider mora da dokaè da je spreman na sopstvenu `rtvu u interesu naroda i zemqe. Srbija i Srbi imaju takvog lidera”, isti~e profesor Mezjajev. Zatim je izjavio; “Mi nameravamo da pokaèmo svetskoj javnosti da predmet protiv profesora [e{eqa nije samo kr{ewe wegovih li~nih prava, prava jednog ~oveka. Predmet [e{eq je ozbiqno podrivawe ~itavog me|unarodnog prava kao velike vrednosti ~ove~anstva. Wegov slu~aj je veoma vaàn i ti~e se svih qudi na zemqi iako oni toga nisu svesni.

Vu~i} i Nikoli} prièqkuju [e{eqevu smrt Pravi uzrok mr`we koju Vu~i} i Nikoli} pokazuju prema [e{equ je nadmo} duha predsednika Srpske radikalne stranke. Mogu da budu beskrupulozni, podmukli i osvetoqubivi. Znaju kako da zadaju udarac kada je ~ovek ugroèn, neza{ti}en i nepripremqen. Uvek su smatrali da ih je prof. dr Vojislav [e{eq u svemu nadma{io i zato imaju èqu da mu se osvete dok je u pritvoru u Hagu. Nemaju smisla, niti imaju ose}aj za fer borbu: “Do{ao sam u raskorak sa predsednikom Vojislavom [e{eqem u shvatawu politike, morala, ideologije i budu}nosti Srbije. ...To je bila kap koja je prelila ~a{u... Nisam krpa”, izjavio je Nikoli} a prenele su “Ve~erwe novosti” 9. 9. 2008. godine. [ta je radio 18 godina. On nije u politici od ju~e i za{to je “trpeo” ponièwa 18 godina? Izgleda da je sujeta kod Nikoli}a bila i ostala ispred Srbije. Iako u zatvoru, Vojislav [e{eq pobe|uje pa zbog toga u wima izaziva ose}aj mawe vrednosti. Na statusnoj konferenciji za postupak koji se pred Ha{kim tribunalom vodi protiv lidera Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislav [e{eq je 18. avgusta 2009. godine sudskom ve}u ukazao da se tri mo}ne obave{tajne slu`be: ameri~ka, britanska, i francuska me{aju u proces koji se protiv wega vodi kako bi ostvarili dvostruki ciq: da wega udaqe sa politi~ke scene u Srbiji i da uni{te Srpsku radikalnu stranku. U tom smislu je lider radikala ukazao i na ~iwenice o kojima je nedavno svedo~io Ratko Kneèvi}, da je francuski obave{tajac vrbovao Nikoli}a i Vu~i}a i poku{ao da preotme Srpsku radikalnu stranku. Li~nosti bez kqu~nih emocija Emotivnost je kompleksni deo qudskog doìvqavawa. U su{tini neodvojiv je od vrednosnog aspekta jedne li~nosti. Razumevawe ne~ije emocionalne reakcije zahteva posmatrawe i analizu komunikacijskih poruka emotivnosti te osobe. Da bismo razumeli wihova ose}awa, obratili smo pa`wu na kvalitet, intezitet i kontrolu emotivnosti. 1046

Kod Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a smo prepoznali nedostatak slede}ih emocija: – zahvalnost je ose}awe koje se javqa u odnosu na druge qude. Ti drugi qudi brinu se o na{im osnovnim potrebama i èqama i prihvataju nas onakvim kakvi jesmo. Zahvalnost pruà mogu}nost da se prihvati tu|a razli~itost bez ose}awa ugroènosti. Na pitawe novinara: “Kako gledate na Vojislava [e{eqa danas?” Aleksandar Vu~i} odgovara krajwe bahato: “Moj odnos prema wemu je u li~nom smislu nepostoje}i” (“Svedok”, 13. oktobar 2009); – po{tovawe je ose}awe koje se javqa prema nekoj osobi ili delima za koja godinama verujemo da imaju visoke kvalitete. Da nema po{tovawa prema ~oveku koji je od pla{qivog i nesigurnog Vu~i}a poku{ao da napravi ozbiqnog politi~ara ukazav{i mu poverewe jo{ 1994. godine, kada ga je postavio za generalnog sekretara Srpske radikalne stranke, potvr|uje wegov odgovor na pitawe novinara: “Kako bi eventualni povratak Vojislava [e{eqa uticao na politi~ku scenu u Srbiji?” koji glasi: “Kao i povratak Vuka Dra{kovi}a posle 2000. godine. Ni{ta posebno. Tri meseca galame i posle politi~ka penzija”... “Mislim da bih ga sa lako}om pobedio argumentima u svakom duelu” (“Svedok”, 13. oktobar 2009). Vu~i} se zaboravio. U ovim redovima moè se naslutiti da Vu~i} ve} odavno ima nerealnu èqu da iza|e iz senke ~oveka koji ga je uveo u politiku. Nije sporno {to jedan bolesno ambiciozan politi~ar èli da nadma{i svog mentora, ali to podrazumeva da je doti~ni |ak u svakom trenutku boqi od svog u~iteqa, Vu~i} ne moè da prizna sebi da wegove sposobnosti nisu ni blizu inteligenciji, obrazovawu i umu Vojislava [e{eqa i zbog toga ne bira sredstva i metode kako bi napakostio kumu; – ponos je ose}awe koje predstavqa uspeh i trijumf i nailazi na spoqa{we odobravawe socijalne sredine ili neke druge osobe. Da ima ponos, Nikoli} nikada ne bi javno pro~itao stenogram telefonskog razgovora koji je vo|en sa dr Vojislavom [e{eqom. Tako je postao cinkaro{, ha{ki dou{nik. Hag je to iskoristio da nametne nove zabrane dr Vojislavu [e{equ; – stid je vrsta straha koji ~ovek ose}a u situacijama u kojima procewuje da je stvorio negativnu sliku o sebi, pred sebi va`nim qudima. Oni se ne stide jer nemaju negativnu sliku da su u~inili ne{to {to odstupa od predstave za koju su se godinama zalagali. Zdrava logika i zdrav qudski um ne mogu da prihvate ono {to su uradili Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}.

Kompleksa{ki motivi neuspelih pu~ista Motivi su brojni kod svake li~nosti i imaju razli~ite nivoe organizacije u toj li~nosti. Stoga je i za razli~ite sudbine zadovoqewe mo1047

tiva optimalan doga|aj. Tada ose}amo radost, sigurnost, mir i spokojstvo: – frustracija je osuje}ewe, prepreka ka zadovoqewu motiva. Naj~e{}e izaziva ose}awe nezadovoqstva, nesigurnosti, ose}awe tuge, usamqenosti i ose}awe razo~aranosti. Neki imaju i ose}awe odba~enosti, o~aja, zavisti, nepravde ukoliko frustracija traje dugo. Svakako je jasno da razni qudi imaju razli~ite frustracione tolerancije, odnosno vreme frustracione tolerancije; – konflikt predstavqa sukob dva ili vi{e motiva. Konflikti su obi~no pra}eni ose}awem qutwe i besa, nezadovoqstva, nepoverewa i sumwe u tu|e namere; - zavist je ose}awe koje ~ovek doìvqava u situaciji u kojoj procewuje da neko poseduje ili jeste ne{to vredniji od wega samog. Zavist ponekad projektivno ukazuje na neku bitnu, duboko potisnutu ili pak va`nu èqu. Posle 18 godina, Nikoli} se ohrabrio i shvatio da moè parirati dr Vojislavu [e{equ, ali samo kada je ovaj dobro zakqu~an, hiqadu kilometara daleko. Artur [openhauer: “Nijedna mr`wa nije tako nepomirqiva kao zavist”; – sumwa je ose}awe koje se javqa kada se ~ovek nalazi u situaciji u kojoj procewuje da je druga neka osoba nepouzdana, la`qiva, ima zle i skrivene namere. Re~ sumwa zna~i neprihvatawe, neistinitost ne~ega, ozna~ava i nevericu u istinitost nekog doga|aja; – qubomora je kompleksno ose}awe. Oni manifestuju qubomoru iz inferiornosti i qubomoru kao masku za nesposobnost voqewa. Vu~i} i Nikoli} i danas pate od nikada ispuwene èqe da po svaku cenu budu boqi i budu ispred dr Vojislava [e{eqa. Laì, klevete i uvrede kojima se bore protiv Vojislava [e{eqa pre{le su sve okvire politi~kog delovawa i u{le u sferu medicinske patologije. Zanimqivo je da su tako i toliko lo{e po~eli da misle o Vojislavu [e{equ onog trenutka kada je dobrovoqno oti{ao u Hag. Nikoli} i Vu~i} su nesigurni, nepoverqivi, èdni vlasti radi koje su spremni da u~ine sve, te da bi je po svaku cenu i zadràli. Oni su veoma ve{ti u izmi{qawu opravdawa za nedela koja su u~inili predsedniku Srpske radikalne stranke, dr Vojislavu [e{equ, i Srpskoj radikalnoj stranci. Smatraju da je najboqe opravdawe za nedela pripremqena uloga `rtve. @rtvi je najlak{e da dobije opravdawe za nedelo jer joj se u kaznu uvek ura~unava i pretrpqena patwa koju je morala da podnese. Prozapadni kontrolisani mediji i analiti~ari u Srbiji danima poku{avaju da prikaù sukob koji se desio u Srpskoj radikalnoj stranci kao borbu izme|u li~nosti. Navodno reformisana i “umerena” grupa nije mogla da izdrì “strahovladu” onih koji “ko~e” takozvane reformiste u Srpskoj radikalnoj stranci. Zato je navodno do{lo do sukoba. Kada se sagledaju sve ~iwenice, jasno je da se u su{tini radi o sukobu dve ideo1048

logije. Nikoli} i Vu~i} nisu uspeli da oproste slavu i uspeh prof. dr Vojislava [e{eqa. Oni su postali nespokojni, nesigurni, pa da bi pridobili ~lanstvo Srpske radikalne stranke, predstavqali su se kao “`rtve”, {to su kasnije i nastavili formirawem nove stranke. Od osnivawa Srpske napredne stranke u oktobru 2008. godine, koja je svoju politi~ku karijeru u Srbiji zapo~ela na otetim mandatima Srpske radikalne stranke, nakon neuspelog pu~a, u javnosti se planski i organizovano provla~i teza o navodnom ugroàvawu ìvota Tomislava Nikoli}a. Na osnovu tvrdwe Nikoli}a i Vu~i}a da je [e{eq nalogodavac atentata, novine su ve} nekoliko meseci pune naslova poput “[e{eq traì krv”, “[e{eq me osudio na smrt”, “[e{eq je re{io da me ubije” i sli~no. Tako Nikoli} i Vu~i} vode nemilosrdnu kampawu protiv ~oveka koji nije u mogu}nosti da demantuje ove skandalozno paranoidne optu`be. Kod Nikoli}a su izraène neopravdane tendencije da se akcije okoline tuma~e kao tendenciozno ugroàvaju}e, kao i sumwi~avost i o~ekivawe neprijateqskog pona{awa okoline. Emocionalno hladan, rigidan, stalno u odbrambenom stavu, Nikoli} kao sau~esnik Ha{kog tribunala radi ono {to tuìla{tvo od wega prakti~no zahteva. tvrdi {ef Stru~nog tima koji pomaè odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa. Zoran Krasi}: “Nikoli} ulaè maksimalne napore, uz ogromnu medijsku podr{ku, da diskredituje prof. dr Vojislava [e{eqa i oteà wegov poloàj u Ha{kom tribunalu, i to ba{ u periodu kada se u tribunalu priprema proces zbog nepo{tovawa suda, zbog navodnog pritiska na svedoke optu`be, ucewivawa itd.” Izvesno je da su, zbog patolo{ke qubomore prema dr [e{equ, Vu~i} i Nikoli} dali podr{ku Ha{kom tribunalu i spremni su na daqu saradwu. Vaqa otkriti koji to motiv Tomislava Nikoli}a goni da se pona{a upravo tako, beskrupulozno . Wegova odluka da rasturi Srpsku radikalnu stranku potekla je i iz nastojawa da se osveti Vojislavu [e{equ zbog povre|enog samoqubqa. Wegov korak zapravo je bio ~in li~ne osvete, i to ne bili kakve osvete. Ne samo {to se Vojislav [e{eq i ~lanstvo Srpske radikalne stranke, a i narod Srbije na{ao na meti wegove osvete, nego je i sama osveta morala biti nemilosrdna i uni{tavaju}a. Ovo je crta karakteristi~na za ovakvu vrstu li~nosti. Mnogi wegovi potezi ukazuju na sna`no ispoqenu crtu arogantne osvetoqubivosti. U ovom pogledu mo`da je jo{ indikativnija wegova odluka da. 8. 9. 2008. godine, formira svoju poslani~ku grupu u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Istovremeno, on je obavestio predstavnike medija da je tzv. blanko ostavke narodnih poslanika Srpske radikalne stranke toboè izgubio, te da svi oni koji su pre{li u wegov poslani~ki klub ne moraju da se brinu za svoje mandate jer je nestao pravni instrument na osnovu kojeg bi im ti mandati mogli biti oduzeti i dodeqeni drugim kandidatima sa izborne liste Srpska radikalna stranka - dr Vojislav 1049

[e{eq. To nije qudski, to je ne{to {to su gra|ani Srbije i Srpska radikalna stranka najmawe o~ekivali. Ne dovodi se u pitawe politi~ko samoopredeqewe Nikoli}a, ve} se u pitawe dovodi prqav na~in na koji je on to pravo zloupotrebio. Takav na~in je u koliziji sa moralom. Tomislav Nikoli} je o~igledno sara|ivao sa Tuìla{tvom tribunala u Hagu. On se ranije sastajao sa sa Dejvidom Tolbertom, koji je prvo bio u Sekretarijatu tribunala u Hagu a zatim u Tuìla{tvu tribunala u Hagu, i Karlom del Ponte koja je bila glavni tuìlac, dakle on je o~igledno zajedno sa tuìla{tvom nastojao da {to vi{e prolongira postupak protiv Vojislava [e{eqa. Tomislav Nikoli} je otvoreno, iz mr`we i osvetoqubivosti, krenuo protiv svog kuma, protiv Vojislava [e{eqa koji se bori za prava srpskog naroda, kada je javno pro~itao stenogram telefonskog razgovora koji je vo|en sa dr Vojislavom [e{eqem. Hag je to iskoristio da nametne nove zabrane predsedniku Srpske radikalne stranke. Konkretno, Ha{ki tribunal je dr Vojislavu [e{equ ukinuo mogu}nost privilegovanih razgovora sa timom koji pomaè wegovu odbranu, uz tvrdwu da je tema navedenog razgovora politi~ka, {to zna~i da je iza{la iz okvira dijaloga vezanih za odbranu.

Destruktivne reakcije na frustracije i konflikte Po Frojdu, da bi se pravilno re{avali konflikti i frustracije i da bi se li~nost sa~uvala, ta li~nost mora da koristi mehanizme odbrane. Ali mehanizmi odbrane Ega mogu funkcionisati uspe{no i neuspe{no. Mehanizmi odbrane Ega mogu se razumeti kao deo imunog sistema psihe. Osnovni mehanizmi odbrane su: agresija – akcija gde se osoba pona{a po impulsu koji je suvi{e intenzivan da bi se ispraznio kroz re~i. Nikoli} i Vu~i} nemaju dovoqno razvijene inhibitorne sposobnosti. Kod wih je agresija pozitivno potkrepqena kroz ostvarenu dobit; bes je bitan inspirator agresije. Oni ~e{}e ispoqavaju latentnu (prikrivenu) agresivnost. Biv{i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, 8. 9. 2008. godine, ozvani~io je po~etak otvorene borbe za prevlast u najve}oj opozicionoj partiji u parlamentu, osnivawem svog poslani~kog kluba sa 13 ~lanova. Postavqa se pitawe za{to je Tomislavu Nikoli}u bilo potrebno toliko dugo da se razi|e sa Vojislavom [e{eqom. [e{eq i Srpska radikalna stranka bili su teret za Nikoli}a, ali su mu oni istovremeno bili i adut u bira~kom telu. Nikoli}evih glasova, koje je dobio na svim predsedni~kom izborima, ne bi bilo da nije bilo glasova za [e{eqa i Srpsku radikalnu stranku. Ni ~lanstvo ni lider radikala, prof. dr Vojislav [e{eq, nisu se naro~ito potresli jer “jedan ~ovek ne ~ini stranku. pa makar to bio i Tomislav Nikoli}”. Iz Nikoli}evog obra}awa novinarima, me|utim, bilo je jasno da }e sukob eskalirati, jer rast wegovog autoriteta u stranci ve} nekoliko go1050

dina smeta [e{equ, on je to prevazilazio, ali “daqe se nije moglo. Nisam ja krpa;” }utawe je poseban vid latentne agresivnosti i nekada sna`nije deluje nego da se agresivnost prema nekoj osobi verbalizuje. ]utao je Nikoli}, slu{ao i radio, ali su ambicije rasle. Crv sujete je po~eo da se uvla~i, jer se Nikoli} sve vi{e uìvqavao u ulogu reformatora stranke, ponesen izbornim rezultatima. Svestan da nikad ne}e do}i na vlast dok ne bude “prihvatqiv za Evropu i SAD, bio je spreman da ide daqe, ~ak i da u~ini nezamislivo, da glasa za sporazum sa Evropskom unijom”; agresivnost je svaka verbalna ili fizi~ka akcija preduzeta u nameri da se nekome nanese {teta ili povreda bez obzira na to da li je namera realizovana do kraja. U moralnoj nauci agresivnost je negativna osobina koja dovodi do {tetnih posledica. Agresivnost podrazumeva neprovocirani napad i/ili neprijateqske radwe. Sam povod za ostavku je neo~ekivano bizaran – SSP. Papir u kome se potpisuje bezuslovna saradwa sa Ha{kim tribunalom, fakti~ki priznaje nezavisnost Kosova i ukidaju carinske za{tite za poqoprivredne proizvode nije uzrok poku{aja razbijawa Srpske radikalne stranke od strane Tomislava Nikoli}a.

Vu~i} prepoznatqiv po aroganciji i prepotenciji Crte li~nosti su trajan i stabilan obrazac po kojem li~nost funkcioni{e, odnosno zapaà, misli, ose}a i pona{a se, a ispoqava se kroz individualno specifi~ne odnose prema sebi i okolini. Razlikovawe normalne od poreme}ene li~nosti zasniva se na kriterijumu maladaptacije, odnosno na subjektivnim ili socio-profesionalnim posledicama maladaptacije (Milona, 1981). Sva postavqena pitawa i sve dileme koje sada mu~e mnoge zavedene radikale, ali i koja }e mu~iti ba{ sve one koji bi eventualno podràli politi~ki projekat ve~itog, a sada biv{eg generalnog sekretara Srpske radikalne stranke, pruàju jasan dokaz da je Aleksandar Vu~i} sujetan, arogantan, egocentri~an, o ~emu }emo u daqem tekstu vi{e govoriti. U dnevnom listu “Kurir” od 5. decembra 2011. godine Vu~i} namerava da mewa sistem i navike “pa se qudi ne bi tukli i pla}ali mesto sekretara i ministra”. Na opasku novinarke: Kaù da i va{i ve} uveliko dele funkcije i ministarska mesta... Vu~i} poku{ava da obmane javnost: “Kad god to ~ujemo, Tomislav i ja se nasmejemo i kaèmo: E. ti koji su se tako predstavqali sigurno ne}e biti na funkcijama”. Izigrava mo}nu osobu: “Sigurno je da ne}emo zapo{qavati partijske kadrove. Rado bih angaòvao i qude iz drugih stranaka, koji vrede. Na primer, pozvao bih u vladu Milicu Delevi}, koja odli~no radi svoj posao” (“Kurir”, 5. 12. 2011). Neretko je agresivan i destruktivan. Bezuspe{no poku{ava da se nametne kao vo|a i ne podnosi podre|eni polo1051

àj. Stil mu je da stalno kritikuje i da omalovaàva ne~iji rad. Uvek mu je va`no da se grupni ciqevi podudaraju sa wegovim li~nim. Tada on beskrupulozno iskori{tava i manipuli{e gra|anima Srbije. U su{tini on je infantilan, èqan divqewa i spreman na sve i sva{ta da bi izazvao divqewe kod drugih. Preosetqiv je na kritike drugih. Veliki deo svoje energije koristi za reklamirawe samog sebe. On je usmeren samo na ono {to }e mu koristiti u wegovom reklamirawu sopstvenog grandioznog Ega. Wegovo pona{awe je ~esto dramati~no, erotizovano i usmereno da zavede bira~e. Emocije su mu nestabilne, ekstremno je ambivalentan i prevrtqiv i brzo i lako mewa ose}awa... Vu~i}: “Mo`da sam ovakav i onakav, mo`da sam teàk ~ovek, ali Srpska napredna stranka je moja posledwa stranka i pobedi}emo kuku-lele koaliciju DS-a, Socijalisti~ke partije Srbije i Mla|ana Dinki}a”, rekao je on. Vu~i} je, 28. 11. 2011, govore}i za B92, poru~io da Srpska napredna stranka prakti~no ne smatra Kosovo delom Srbije: “U vezi s Kosovom bi}e te{kih i lo{ih odluka po srpski narod i dràvu ako Srpska napredna stranka pobedi na izborima.”

Kukavi~luk, bezose}ajnost i odsustvo empatije Mr`wa dovodi do èqe, a ~esto i akcije ka uni{tewu osobe koja je predmet mr`we. Qudi koji ispoqavaju mr`wu su u su{tini kukavice, iako ~esto poku{avaju da se predstave kao herojiKod Vu~i}a mr`wa je dominantna emocija, pa je sve svoje akcije i planove usmerio ka uni{tewu i Srpske radikalne stranke i prof. dr Vojislava [e{eqa. Mr`wa u~estvuje u formirawu negativnog morala i negativne i nepoèqne moralnosti. Stefanovi} je putovao s Vu~i}em u Hrvatsku od 8. do 10. decembra u medijski sna`no ispra}enu posetu ugroènim Srbima iz Krajine i posle te turneje, Manteru je objasnio kakva je politika SNS prema Kraji{nicima - takva da ih treba iskoristiti da, za male pare, Amerikanci zarade politi~ke poene. “Uprkos zabrinutosti strana~kog vo|stva za kraji{ke Srbe”, rekao je Stefanovi}, “SNS ne}e traìti sredstva od srpske vlade zato {to nije vreme da se zabode no` u le|a srpske vlade.” Po ovom pitawu, Stefanovi} je sugerisao da bi “SAD mogle da zarade mnogo pozitivnih poena obnavqawem nekoliko srpskih ku}a u Krajini”. Vu~i}eva i Nikoli}eva politika prema onima koji su odgovorni za smrt srpske dece vidi se i iz izjava koje su u ameri~koj ambasadi odabrali kao reprezentativne, u depe{i 1166, napisanoj 9. oktobra. U woj se navodi da su tokom navedene posete Vu~i}a Americi, srpski mediji pisali izve{taje pod naslovima kao {to su “Srbija ne moè da napreduje bez 1052

Amerike” i “Potrebni su nam i Rusija i Amerika”. Govore}i o intervenciji NATO-a, Vu~i} je rekao da ona “ne moè da bude zaboravqena, ali moramo da idemo napred. Neko vreme je pro{lo, neki deo je danas istorija. Ali mi imamo decu, budu}nost, i ozbiqan ~ovek mora da to ima na umu.”

Daltonista za qudska ose}awa i moralne vrednosti Ono {to ve}ina gra|ana Srbije, a posebno veliki broj èna, ne zna jeste da ispod ovog povr{nog {arma i muèvnih osobina (koje su zapravo jedna la`na sigurnost u sebe, i odlu~nost) leì emocionalna hladno}a i praznina. Dakle, {ta su tipi~ne karakteristike li~nosti koje leè ispod zavodqivosti i {arma? On ne deluje ni ludo ni nasilno. âk naprotiv, deluje vrlo stabilno i staloèno, kao osoba na koju se u potpunosti moète osloniti, siguran u sebe i pouzdan. Me|utim, on je izuzetan manipulator i vrlo uspe{an u prikrivawu svoje prave li~nosti. Uvek }e poku{ati da ubedi gra|ane Srbije da su drugi krivi, posebno prof. dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka, da je situacija bila takva i takva da nije imao izbora nego da nemoralno i izdajni~ki reaguje. Jedna od wegovih glavnih karakteristika jeste bes. Patolo{ka egocentri~nost i hedonizam On je uveren da je uvek u pravu i da sve radi ispravno. Wegove potrebe su uvek na prvom mestu. Neprijateqski je raspoloèn prema svakoj kritici i burno reaguje kada ga kritikuju. On je po prirodi samoìv i sebi~an. Wegova glavna te`wa je mo}, a ona mu je potrebna kakpoa bi osigurao zadovoqewe svoje sebi~nosti. Nalazi se u stalnoj borbi i nadmetawu sa drugima, nastoje}i da ostvari svoje li~ne interese i sebe uzdigne a druge uni{ti i ponizi. Kod wega je izraèno dejstvo nagona, kao i podre|ivawa svih drugih psihi~kih funkcija, prvenstveno voqe i razuma, dejstvu nagona. Wegovo reagovawe i aktivnosti su u ve}ini slu~ajeva {tetni ne samo za kolektiv ve} i za gra|ane Srbije. On se uop{te ne trudi da svoje prohteve uskladi sa interesima gra|ana Srbije. Grubo je nezaiteresovan za ose}awa drugih qudi. Nesposoban za odràvawe trajnih veza sa qudima (samo uzima a ni{ta ne daje) poku{ava da wegove izjave budu uverqiva, logi~na opravdawa za sopstveno pona{awe (npr. racionalizuje kra|u mandata). Uvek su drugi krivi On nikada ne preuzima odgovornost za svoje pona{awe. Sklon je projekcijama i optuìvawu drugih za svoje nevoqe. 1053

Aleksandru Vu~i}u se ukazuju najpre razni atentatori na Tomislava Nikoli}a i na wega. Tako 29. oktobra 2008. godine optuùje Vojislava [e{eqa da je iz Ha{kog tribunala naru~io atentat na Tomislava Nikoli}a, a kao atentator ozna~en je Niko Gaji} iz Hrtkovaca. Najve}i problem u ovoj Vu~i}evoj intelektualnoj sumanutosti je taj {to Niko Gaji} ne postoji, ta~nije, postoji samo u wegovoj glavi, mo`da kao wegov alter ego, tako da smo dobili i srpsku verziju doktora Yekila i mister Hajda. Mo`da se Aleksandar Vu~i} u neko vreme upripodobqava u Niku Gaji}a, nikad se ne zna, pogotovo ako se ima na umu da je pro{ao tretman kod gazda Mantera. Zatim je Vu~i} iza{ao sa suludim optu`bama da je on meta atentatora po direktivi Vojislava [e{eqa, a za tog potencijalnog atentatora proglasio je vojvodu Vasilija Vidovi}a, koji je invalid, koji hoda pomo}u {tapa i teàk je sr~ani bolesnik. Dvojac sa Vu~i}em kao kormilarom ulaè maksimalne napore. uz ogromnu medijsku podr{ku, da diskredituje prof. dr Vojislava [e{eqa i da mu oteà poloàj u Ha{kom tribunalu. Vu~i} je na sve spreman kako bi se dokopao vlasti i po svaku cenu je zadrào. A najboqe opravdawe za izdaju koju su u~inili bila je unapred pripremqena uloga `rtve. Vu~i}eve tvrdwe su neverovatne i sumanute. Vojislav [e{eq je u pritvoru u Ha{kom tribunalu i svi wegovi razgovori se prislu{kuju, i to nije vi{e nikakva tajna, to su saop{tili iz Sekretarijata, a Vu~i} izlazi sa nekakvim paranoidnim tvrdwama. Ali napravqen je scenario po kojem Vojislav [e{eq, izmi{qawem najstra{nijih laì, treba da se ocrni. Zoran Krasi}, obra}aju}i se novinarima na konferenciji za {tampu Tima koji pomaè odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa, 2. novembra 2008. godine, naveo je: “Svedoci smo da Aleksandar Vu~i} preuzima kormilo, konstrui{e neku pri~u, navodno Vojislav [e{eq naru~io neke likvidacije. neke atentate, navodno poku{ao sa nekom tribinom u Hrtkovcima, nije uspeo, kriv mu je Vojislav [e{eq.” Tako|e je naveo i slede}e tvrdwe: “Sve kompromituju}e stvari o Tomislavu Nikoli}u vezane za kola, za tajne razgovore sa Tadi}em, mi smo saznali od Aleksandra Vu~i}a. Vu~i} nam je dao materijale protiv Tomislava Nikoli}a. Ni{ta mi nismo izmislili, i one slike vezane za selo i onu latifundiju, i to nam je dao Vu~i}. I transkript tajnog razgovora izme|u Nikoli}a i Tadi}a, dao nam je Vu~i}. Neka to re{e sad unutar te svoje nove ku}e. Pa, ne moèmo mi da budemo krivi za wihovu paranoju”.

Prikrivawe straha kontinuiranim laìma Neprestana produkcija laì ima za ciq da se postigne li~na korist ili zadovoqstvo. On laè da bi obmanuo sebe, laè jer ga je strah, laè da bi sakrio svoju “moralnu bedu”, laè da bi obmanuo druge. 1054

Srpska radikalna stranka ve} tri godine insistira da nadle`ni dràvni organi istraè i saop{te javnosti i gra|anima Srbije ko sve finansira politi~ke aktivnosti tzv. Srpske napredne stranke i wene lidere Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a. List “Blic” od 7. aprila 2010. godine pi{e da SNS nema visoke funkcionere na platnom spisku i prenosi Vu~i}evu izjavu: “Ja nisam na dràvnom buyetu i ne pla}a me nijedna dràvna institucija. Ni skup{tina ni vlada. Ja sam vam ni{ta u ovoj dràvi”. On dodaje da je zaposlen u agenciji “Profajler tim” i da mese~no prima 78.000 dinara. “Taj novac po{teno zara|ujem”, kaè zamenik predsednika napredwaka. Zatim u tekstu, koji su 22. aprila objavile “Ve~erwe novosti”, doslovce stoji slede}e priznawe Aleksandra Vu~i}a: “Od visokih funkcionera niko nije na partijskoj plati pa ni ja”. To kaè Aleksandar Vu~i}, zamenik predsednika napredwaka, koji je zaposlen u agenciji “Profajler tim”, gde mese~no prima 78.000 dinara. Bez obzira na to {to }e malo ko u Srbiji poverovati da Aleksandar Vu~i} ìvi iskqu~ivo od 78.000 dinara koje, kako kaè, “po{teno zaradi”, veoma je bitno wegovo priznawe da se nalazi na platnom spisku marketin{ke agencije “Profajler tim”. U televizijskim gostovawima, Vu~i} je u vi{e navrata potvrdio da u “Profajler timu” radi kao “savetnik”, ali nikada nije objasnio koga i kako “savetuje” i za koju oblast! Prema skandaloznim podacima do kojih je do{la Srpska radikalna stranka, a koji su nastali u Upravi za trezor Ministarstva finansija, Aleksandar Vu~i} je bezobzirno slagao javnost kada je rekao da “nije na dràvnom buyetu” i da ga “ne pla}a nijedna dràvna institucija”. Dokumentacija Uprave za trezor potvr|uje da se Vu~i} indirektno, svakog meseca, nalazi na platnoj listi i buyetu gradskih op{tina Zemun i Vo`dovac. Prosta ra~unica i logika ukazuju na to da se iz ove dve op{tine svakog meseca novac transferi{e na ra~un agencije “Profajler tim” i da nakon toga, ovo preduze}e “po{teno” isplati platu svom “savetniku” Aleksandru Vu~i}u. Indikativno je da su ovakve “finansijske akrobacije” ustanovqene onog momenta kada je Srpska napredna stranka preuzela vlast u op{tinama Zemun i Vo`dovac. Sve ove ~iwenice idu u prilog tezi da Aleksandar Vu~i} ima ozbiqan problem sa moralom i da prema gra|anima Srbije i prema poreskim obveznicima ispoqava veliku dozu cinizma kada kaè da svoju platu ne prima iz buyeta i da je zaposlen u privatnoj firmi.

Teatralnost i narcisoidnost Aleksandar Vu~i} te{ko podnosi situacije u kojima nije u centru pa`we. @arko èli da je uvek u centru pa`we, a ako nije, nestrpqiv je ili sklon izazivawu skandala. Emocionalna ekspresija je pra}ena neprimerenim uzbu|ewem, samodramatizacijom i skretawem pa`we na sebe. 1055

Karakteri{e ga pozerstvo i èqa za li~nom dominacijom u svakoj situaciji. Uobraèn je. Vrednost sopstvene li~nosti nerealno nagla{ava. Ve}u pa`wu obra}a formi nego su{tini. Arogantan, spreman da upotrebqava druge qude za zadovoqewe sopstvenih potreba. Stalno traì pohvale, pa`wu i divqewe.

Hroni~no sumwi~av i bolesno nepoverqiv U mnogim situacijama vidi sve najgore, preterano osetqiv na osuje}ivawe ili odbacivawe. Ima tendenciju da potencira sopstvenu va`nost. Ne zaboravqa uvrede, kao ni prezire, i neprijateqski doìvqava qude i Srpsku radikalnu stranku kojoj je godinama pripadao. Ima sklonost ka pogre{nom tuma~ewu akcija qudi kao neprijateqskih ili ugroàvaju}ih. Poku{ava da koristi, kao mehanizam odbrane, projekciju, tako da mnoge qude sumwi~i za dela koja nisu ~inili. Poslu{nici glume opoziciju Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, poku{ali su zajedno sa Tadi}em, \ilasom, Mi{kovi}em, Bekom, ameri~kim i britanskim ambasadorom da razbiju Srpsku radikalnu stranku kako bi dobili mogu}nost da se ponude Demokratskoj stranci kao marionetski koalicioni partner. Pomenuti, nakon neuspe{nog pu~a u Srpskoj radikalnoj stranci, u potpunosti su preuzeli program Demokratske stranke. @eqko Cvijanovi}, urednik “Standarda” je novi odnos izme|u Tadi}a i Nikoli}a opisao slede}im re~ima: “Ne postoji me|u wima ni{ta vi{e toliko nepremostivo zbog ~ega za neko vreme ne bi mogli da rade zajedno, da sede u istoj vladi.” U po~etku, saradwa izme|u Borisa Tadi}a i Tomislava Nikoli}a u Skup{tini Srbije bila je relativno stidqiva i ograni~ena na otima~inu mandata Srpskoj radikalnoj stranci i na ogroman medijski prostor koji su dobijali tzv. napredwaci. Nikoli} je tada, uglavnom pred o~ima i na podsmeh javnosti, poslu{no glumio opoziciju. S vremena na vreme, uporedo sa zahtevima za raspisivawem novih izbora, tzv. napredwaci slali su otvorene ponude Demokratskoj stranci za saradwu i koaliciju: “Moja ruka je ispruèna i ~eka odgovore i ostalih stranaka, za sada opozicionih, ali ta ruka, simboli~no je ispruèna i vlasti”, poru~ivao je Nikoli}. Nikoli}ev karakter isplivao prilikom poku{aja razbijawa vlastite stranke Karakter je uì pojam od pojma li~nosti, izraàva samo jedan od wenih aspekata i odnosi se na direktno pona{awe li~nosti. Karakter li~nosti se kvalifikuje eti~kim i moralnim kriterijumima, a ispoqa1056

va u socijalnim interakcijama (slab ili lo{ karakter, dobar ili ~vrst karakter, itd). U formirawu karaktera najva`niju ulogu imaju tri slede}a elementa: 1. niz odbrambenih mehanizama koje je li~nost nekada koristila u u konfliktnim situacijama; 2. karakter nije samo zbir odbrana ugra|enih u Ego. Ego nije samo struktura koja se brani, ve} usmerava, kanali{e i konstruktivno organizuje nagone i afekte; 3. formirawe sistema vrednosti i eti~kih principa oblikuje karakter li~nosti. Jasnije re~eno, formirawe sistema vrednosti i eti~kih principa tako|e oblikuje karakter li~nosti. Karakter predstavqa relativno stabilnu i predvidivu organizaciju i integraciju motiva, stavova, vrednosti, odbrambenih mehanizama i na~ina reagovawa u datoj socijalnoj situaciji. Termin “karakter li~nosti” se odnosi na voqne i moralne karakteristike li~nosti. “Karakter je sposobnost upravqawa voqom (upornost, doslednost, energi~nost), odnosno sposobnost upravqawa eti~kim principima (savesnost, vrednosni sistem, po{tewe, ~ovekoqubqe, te`wa istinitosti). Gra|ani Srbije uvi|aju da Nikoli}eve re~i nisu u skladu sa pona{awem, a da je wegov uspeh i napredak zasnovan na gaèwu drugih ili kr{ewu wihovih prava. Kamuflira se uz pomo} maske trezvenosti. On je vuk u jagwe}oj koì. Karakter se ispoqava u grani~nim situacijama. Politika najvi{e stavqa qude u isku{ewa. Razbiti vlastitu stranku i pre}i na stranu vlasti je upravo situacija koja do kraja ispoqava karakter ~oveka. Iako se pokazivao po{tenim i dobrim u mawe-vi{e normalnim situacijama, wihov pravi karakter se ispoqio u poku{aju Nikoli}a da razbije najja~u opozicionu stranku, Srpsku radikalnu stranku. Svaka osoba tokom svog psihi~kog ìvota funkcioni{e kroz ukupnost posebnog individualnog odràvawa samo sebi svojstvenih mentalnih osobina. ôvek ili ~ovekova li~nost nikada nije onakav kakav sam sebi izgleda. Alport (1937. 1961) defini{e li~nost kao “dinami~ki sklop onih psihofizi~kih sistema koji u pojedincu odre|uju wegovo jedinstveno prilago|avawe sredini”. Li~nost ~ine, prema wenim bitnim funkcijama, nagonski, emocionalni i kognitivni deo u fenomenolo{kom smislu i li~nost sa~iwavaju temperament, karakter i inteligencija (Igwatovi} i saradnici, 1987; Kloninger, 1987). Oni izgledaju u svakakom pogledu kao normalni qudi, samo {to nemaju du{u. Imaju deformisanu strukturu li~nosti, odnosno devijantnu motivaciju i funkcije koje iz takve strukture proisti~u. Nedostatak karaktera du{e ~ini ih veoma efikasnim “ma{inama”. Me|utim, vremenom postaje sve jasnije da te wihove re~i nisu u skladu sa wihovim pona{awem. Funkcionalne jedinice kroz koje se izraàva specifi~nost 1057

motivacije i pona{awa su, u stvari, crte li~nosti ([vraki}. 1988). Crte li~nosti su brojne i raznovrsne, ali najjednostavnije se mogu podeliti na: 1. karakter (moralnost i vrednosni sistem individue); 2. temperament (na~in emocionalnog reagovawa); 3. na~ine adaptacije; 4. posebne sposobnosti i interesovawa; 5. motive i potrebe kao zna~ajnu pokreta~ku snagu osobe: 6. specifi~an na~in zadovoqewa potreba; 7. stavove (tendencija da se pozitivno ili negativno reaguje na neku situaciju, osobu ili instituciju).

Melanholi~ni temperament Aleksandra Vu~i}a Osnovne odlike temperamenta predstavqaju fundament jedne li~nosti. Temperament podrazumeva karakteristi~ne osobine koje se odnose na na~in emocionalnog reagovawa i na emocionalno stawe li~nosti. Jo{ je Hipokrat uo~io da se qudi razlikuju me|usobno po ja~ini. brzini i trajawu reakcije na datu situaciju u interpersonalnom odnosu ili konfliktu. Poku{ao je da te reakcije kategorizuje i grupisao je sve qude u ~etiri grupe: koleri~ni temperament, flegmati~ni temperament, sangvisti~ki temperament i melanholi~ki temperament. Melanholi~ki temperament odgovara mentalnom sklopu Aleksandra Vu~i}a. Vu~i} je godinama bri`qivo radio na usavr{avawu metodologije laì i obmana. Primetio je da deluje ja~e i ubedqivije ako prethodno sebe ubedi da je neka la` istina, i ako jo{ toj interpretaciji doda izliv emocija, naj~e{}e suze, jer je shvatio je da tako postiè najboqi efekat kod bira~a. To {to je Vu~i} do 14. septembra 2008. godine }utao, a onda dao ostavku na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci, pokazuje da je emocionalno nezreo i nedorastao situaciji u partiji i dràvi. Koliko je Vu~i} melanholi~an i nerealan svedo~i i wegov intervju u “Pravdi” 13-14. 9. 2008. godine: “...Stranka u kojoj sam se u~lanio odmah po sticawu punoletstva, a davno je to bilo, ravno pre 11 godina, u zenitu wene popularnosti doìvela je kraj. Nema ni{ta gore nego kada ne{to u {ta ste sebe uloìli tolike godine odjednom pukne kao mehur i nestane. [okantno! Priznajem, nekoliko no}i unazad ne spavam kako vaqa, qudski je re}i i da sam plakao kao ki{a...”. Nikoli} je egocentri~an, naglo mewa raspoloèwa, naj~e{}e je poti{ten, nervozan, netolerantan, oslawa se na druge ili prema superiornijim qudima pokazuje neprijateqski odnos... Ima faze kad je potpuno emotivno odsutan, hladan, nepristupa~an. Ne èli da komunicira i deluje qutito bez ikakvog razloga. Vu~i} poku{ava da glumi ma~o mu{karca, muèvnog, {armantnog. Poku{ava bezuspe{no da deluje sigurno u sebe i zbog nesigurnosti koju poku{ava da prekrije svojim agresivnim pona{awem. Oni poku{avaju da ubede svoje bira~e, iako u to i sami ne veruju, da su uvek u pravu i da sve rade ispravno. Ali wihove potrebe su uvek na pr1058

vom mestu. Neprijateqski su raspoloèni prema svakoj kritici i burno reaguju kada ih neko kritikuje. âk prete, ~esto tvrde da mogu biti i opasni po ne~iji ìvot.

Zajedni~ke crte li~nosti Nikoli}a i Vu~i}a a. Destruktivni impulsi U svakom od nas postoje destruktivni impulsi koji mogu da ugroze opstanak zajednice, pri ~emu ve}ina qudi te impulse uspeva da obuzda, ali Nikoli} to nije uspeo. Nije bio u stawu da zako~i ispoqavawe dru{tveno negativnih destruktivnih tendencija, tako da je apsolutna ve}ina ~lanova Centralne otaybinske uprave osudila poku{aj biv{eg zamenika predsednika Srpske radikalne stranke da uni{ti stranku i izmeni wenu ideologiju, pod izgovorom da je reformi{e i modernizuje. U diskusijama su se mogle ~uti konstatacije da se radi o poku{aju raznih neprijateqskih obave{tajnih slu`bi koje su pa`qivo birale trenutak da izazovu sukob dve ili vi{e struja u Srpskoj radikalnoj stranci, u ciqu slabqewa uticaja Srpske radikalne stranke u dru{tvu. Politika laì i obmana na kojoj je stvorena Srpska napredna stranka polako po~iwe da doìvqava svoj krah. Sve ve}i broj obmanutih i razo~aranih ~lanova Srpske napredne stranke, u~lawuje se u Srpsku radikalnu stranku. “Ta stranka vodi jednu politiku uni{tavawa dràve, cepawa dràve i tajkunizacije. Shodno tome i svojim idealima, ja sam se vratio u stranku i zato pozivam sve po{tene qude da se vrate u Srpsku radikalnu stranku”, kaè Ivan Miloradovi}. “Ispostavilo se da je u Srpskoj naprednoj stranci re~ o politici kratkog daha i sticawu li~ne koristi za pojedince”, ocewuje Mladen Duvwak. Zajedni~ka odlika Tomislava Nikoli}a i Aleksanda Vu~i}a je izraèno dejstvo nagona, kao i podre|ivawe svih drugih psihi~kih funkcija, prvenstveno voqe i razuma, dejustvu nagona. Kroz ovo vidimo i jednu od osnovnih crta ovih li~nosti, a to je hedonizam. Danas je jedino sigurno: Nikoli} laè kada kaè da je je wegova ideologija ostala nepromewena jer je gra|anima Srbije svakodnevno sve jasnije da osim èqe za vla{}u po svaku cenu on nema drugu ideologiju. U Novom Be~eju, Mesni odbor Srpske napredne stranke Novo Milo{evo gotovo da vi{e ne postoji, budu}i da se nekoliko desetina “napredwaka” u~lanilo u Srpsku radikalnu stranku. Ovaj potez pravdaju ~iwenicom da su nezadovoqni {to se funkcioneri Srpske napredne stranke u politi~kom delovawu rukovode iskqu~ivo li~nim a ne interesima gra|ana. Mladen Duvwak je novinarima rekao da je pogre{io odlaskom u Srpsku naprednu stranku, te da je na vreme video da je Srpska napredna stranka zasnovana na laì i obmanama i da je jedini program SNS dolazak na vlast i materijalna korist za vrh stranke. Re~ je o ~istom politi~kom pragmatizmu. 1059

b. Optere}eni kompleksom [e{eqa Sujeta i narcisoidnost su wihove bitne karakteristike koje doprinose odsustvu wihovog uvida u realnost. Vojislav [e{eq je upozoravao na to da uticaj zapadnih mo}nika i doma}ih tajkuna, moè jo{ vi{e da pothrani sujetu kod onih kojima je upravo kr~io put na srpskoj politi~koj sceni. To se upravo desilo. Tomislav Nikoli} se stavio u slu`bu tih centara mo}i, odrekao se politike i ideologije Srpske radikalne stranke i svoju budu}nost projektovao kroz ostvarewe li~ne koristi. Bey sa natpisom “Stop ha{koj tiraniji” i bey sa likom predsednika Srpske radikalne stranke, dr Vojislava [e{eqa, bacio je zbog sujete, pa i na ovaj simboli~an na~in okrenuo le|a ~oveku koji je od wega napravio poznatog politi~ara. Aleksandar Vu~i} ispoqava izrazito posesivno i kontroli{u}e pona{awe. Posesivnost i qubomora koju on demonstrira svojim pona{awem su u slu`bi kontrole qudi. U ciqu potpune kontrole qudi od kojih ima koristi, po~iwe da ih okre}e protiv drugih qudi. To radi jer smatra da druge osobe mogu negativno da uti~u na odnos sa wemu zna~ajnom osobom, zbog ~ega ru`no pri~a o drugim qudima. On ima naduvan pogled na svoje sposobnosti i vrlo je uspe{an u prikrivawu sopstvene patologije. Arogantan je i veruje da je superiorno qudsko bi}e. Zato u svakoj prilici nagla{ava kako je bio pionirski prvak Beograda u {ahu, student generacije na Pravnom fakultetu, i u svemu naj-naj... v. Sujeta izme|u Nikoli}a i Vu~i}a Poznato je da izme|u Nikoli}a i Vu~i}a traje bespo{tedna borba oko prevlasti u Srpskoj naprednoj stranci. Zbog toga oni nemaju poverewa jedan u drugog i ìve u strahu da }e jedan drugom uraditi ono {to su prethodno obojica uradili Vojislavu [e{equ. Vu~i} i Nikoli} su demantovali navode medija da su u lo{im odnosima i istakli da su wihovi odnosi “super” i “najboqi mogu}i” i da sukoba nema, niti }e ih biti. Vu~i}: “Ja Tomu Nikoli}a jako volim. I podrà}u svaku odluku stranke, pa i o koaliciji sa Socijalisti~kom partijom Srbije. Ali ni sam Bog ne moè da me natera da budem deo izvr{ne vlasti koju }e podràvati Socijalisti~ka partija Srbije”, izjavio je za “Blic nedeqe”, Aleksandar Vu~i}, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, 4. decembra 2011. godine. Vu~i} se, naime, tako izjasnio povodom izjave wegovog {efa Tomislava Nikoli}a da }e “Aleksandar Vu~i} pristati na koaliciju sa Socijalisti~kom partijom Srbije jer je on vojnik partije” (“Blic”, 4. decembar 2011). g. Patolo{ka opsesija vla{}u Oni su li~nosti koje imaju doìvqaj sopstvene grandiozne va`nosti i zna~aja, {to je jasno po pona{awu i izjavama. Svaki uspe{an korak 1060

sluì im da ubede narod da su oni zaista osobe kojima treba verovati, ali im to i daqe ne donosi ose}aj sigurnosti. Zahtevaju stalno divqewe. Preokupirani su ma{tawem o mo}i i snazi. Imaju doìvqaj predodre|enosti, koji je ispuwen zavi{}u prema drugima. Preosetqivi su na kritike iz okoline. Nedostaje im empatija (nisu sposobni da doìve kako se drugi ose}aju). Ispod fasade superiornosti krije se nisko samopo{tovawe (koje se iskqu~ivo odràva pohvalama iz okoline), nesigurnost, inferiornost. Za Tomislava Nikoli}a dileme nema, evropske i evroatlantske integracije, odnosno ulazak u EU i NATO, va`niji su mu od o~uvawa Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Su{tina Nikoli}eve podani~ke politike i strukture li~nosti otvara vrata stranom faktoru da upravqa svim segmentima srpske dràve. O tome najboqe kazuju tajne depe{e ameri~ke ambasade u Beogradu koje je objavio “Vikiliks”, a koje su otkrile veliku izdaju nacionalnih interesa koju su po~inili i daqe ~ine napredwaci Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} (“Velika Srbija” 3469, septembar 2011).

d. Ujediweni istim {pijunskim zadatkom Dvojac Nikoli}-Vu~i}, koji je evropokloni~ko, tadi}evsko poja~awe, u javnosti se sve vreme izdaje za braniteqe srpstva, patriote koje se zalaù za o~uvawe Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Prema izve{tajima objavqenim putem internet mreè, istina je da vi{e od pola decenije lobiraju za razbijawe srpskog teritorijalnog i nacionalnog jedinstva. Razvojni put Nikoli}eve i Vu~i}eve destruktivne politike, usmerene na istorijsko odricawe od Kosova i Metohije, spada me|u najboqe propra}ene teme u ameri~kim depe{ama. U wima se navodi wihova po~etna nacionalna retorika kojom su obmawivali narod i krajwa istina, da im nije bilo dovoqno {to rade na podeli Kosova i Metohije i na odricawu od principa nepovredivosti granica, koji je u osnovi me|unarodnog prava, ve} gotovo perverzno savetuju Ameriku kako da politi~ki profitira, tako {to }e manipulisati Kosovom i Kraji{nicima. U depe{ama se navodi da napredwa~ki lideri ~ak tvrde da je “san svakog Srbina da se Kosovo i Metohija podeli”. Srpska napredna stranka je podràla i odluku Me|unarodnog suda pravde u Hagu, prema kojoj je samoprogla{ewe nezavisnosti ju`ne pokrajine u skladu sa me|unarodnim pravom. Tu reakciju je ameri~ka ambasada naro~ito izdvojila u izve{taju koji govori o razvoju situacije oko Kosova i Metohije. U depe{i 1326, koja je poslata 24. decembra 2008. godine, konkretno se navodi da je “kontakt iz Srpske napredne stranke” naveo zvani~nike ambasade da poveruju kako ta stranka podràva podelu Kosova i Metohije. Stefanovi} je sugerisao da bi “SAD mogle da mnogo profitiraju 1061

ako bi obnovile {a~icu srpskih ku}a u Krajini, dok tiho podràvaju de facto podelu Kosova”, napisao je Manter u telegramu pod brojem 1326. “Govore}i Ko{tuni~inim jezikom, Stefanovi} je opisao podelu Kosova kao jedino realno re{ewe, zato {to se svaki Srbin svake ve~eri moli da do|e do podele Kosova”, naveo je Manter {ta je ~uo od Stefanovi}a. “[e{eqevac Nikoli} }e prema nama biti mek{i od liberala Tadi}a” samo je jedan od naslova kojim hrvatski mediji slave preokret u politici koji je napravio Tomislav Nikoli}, posle izdaje Vojislava [e{eqa. “Zapadne diplomate smatraju da }e Nikoli} napraviti ono {to Tadi} nije. Tadi} je sebi kao demokrat mogao dopustiti vi{ak patriotizma. A Nikoli} }e, procjewuju analiti~ari, sve u~initi da ga se ne percipira kao biv{eg {e{eqevca”, pi{e hrvatski “Jutarwi list” pozivaju}i se na izjave neimenovanih zvani~nika EU. U daqem tekstu “Jutarwi list” navodi: “Biv{i radikal Tomislav Nikoli} postao je poèqan gost diplomatskih krugova u Beogradu, pa ga sada [tefan File, povjerenik Evropske unije za pro{irewe, kada dolazi u srpsku prestonicu, vi{e ne zaobilazi u velikom luku, nego ga slu`beno prima i u Briselu”. Mediji u Hrvatskoj smatraju da }e Nikoli} u~initi sve da svojim nalogodavcima iz Brisela dokaè da je odustao od ideja koje je zastupao kao funkcioner Srpske radikalne stranke i da, za razliku od Tadi}a, ne}e smeti da pokre}e ni pitawe povratka prognanih Srba, vra}awe imovine i sli~no. “Kao jedan od dugogodi{wih zagovornika ideje Velike Srbije, Nikoli} danas priznaje Republiku Hrvatsku u wenim me|unarodno priznatim granicama. Lider Srpske napredne stranke kloni se tema koje se ti~u povratka prognanih, vra}awa imovine, kao i istrage zlo~ina nad Srbima u ratu u Hrvatskoj, iz straha da to u medijima ne bude prikazano kao prikriveni nastavak ideologije vezane za Veliku Srbiju. U tom smislu Nikoli} bi mogao biti boqi sagovornik Zagreba od Borisa Tadi}a”, smatraju analiti~ari u Hrvatskoj.

|. Pravqeni u istom kalupu Koliko uspe{no i mo}no ma{inerija “novog svetskog poretka” trenutno u Srbiji transformi{e svest, voqu, mi{qewe i revidira stavove, vidimo na primeru novog Tomislava Nikoli}a i novog Aleksandra Vu~i}, osoba koje gra|ani Srbije vi{e ne prepoznaju. [ta je to danas u Srbiji od onog starog Nikoli}a i Vu~i}a ostalo? Ostale su samo izjave koje su mediji zabeleìli a koje }e istorija sa~uvati, i ni{ta vi{e od toga. Kako bi boqe gra|ani Srbije razumeli psiholo{ki sklop ovih li~nosti, podseti}emo samo na neke izjave koje govore o wima. 1062

Na redovnoj konferenciji Srpske radikalne stranke za novinare, odrànoj 19. maja 2005. godine, Tomislav Nikoli} je prokomentarisao odlazak @ivadina Leki}a iz poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke. Podse}awa radi, isti tekst zakletve poloìo je i Tomislav Nikoli}. Tada je na pitawe novinara: Kako komentari{e ulazak stranke Bogoquba Kari}a u parlament, izjavio: “Ja mislim da stranka Bogoquba Kari}a nije mogla da u|e u parlament zato {to niko ne moè da u|e u parlament bez izbora. Onda bismo bili prva dràva u kojoj je neka stranka postala parlamentarna godinu i po dana posle izbora.” Daqe je nastavio: “Ali, kada smo ve} kod morala, ja }u da vam pro~itam zakletvu narodnog poslanika Srpske radikalne stranke: Ja, @ivadin Leki}, zakliwem se kao narodni poslanik, zakliwem se svemogu}im Bogom, zakliwem se svojom pravoslavnom verom, zakliwem se svojim imenom i ~a{}u, zakliwem se slavom svojih predaka i budu}no{}u svojih potomaka, mojim poslani~kim mandatom u svakom trenutku }e raspolagati Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke i wenoj voqi }u se bezuslovno pokoravati. Kako ja ovu zakletvu po{tovao i ispuwavao, tako i meni Bog pomogao.” Zatim je postavio pitawe da li Bogoqub Kari} moè da kupi ba{ sve. Da li moè da kupi zakletvu datu pred Bogom. “Nije on kupio jednog ~oveka, ~oveka je najlak{e kupiti, on je kupio zakletvu datu u hramu pred Bogom. Jer mu to treba. Niko se na tu|oj nesre}i nije okoristio. Onaj ko sebi sre}u sti~e na tu|oj nesre}i, znajte da mora da bude ka`wen. I taj lopovluk u Srbiji koji predvodi Bogoqub Kari} mora da prestane ili }emo postati dràva u kojoj nema ni reda, ni morala, ni vere, u kojoj nema ni~ega. Ovo je moja poruka svim politi~kim strankama, ili }e se sada odupreti ili }emo prestati da se bavimo politi~kom borbom. Princip je isti a sve ostalo su nijanse.”

e. Umovi zamagqeni sopstvenim laìma Mewawe stavova je pitawe slabosti i naglog mewawa karaktera. Tomislav Nikoli} (i Vu~i}, naravno) je promenio stavove i kad su u pitawu nacionalni i dràvni interesi i ideologija Srpske radikalne stranke. Termin “dvomisao” prvi je definisao poznati pisac, Yory Orvel. Dvomiosao je “ume}e da se u svesti istovremeno drè dva protivre~na verovawa i da se prihvate oba”. Upravo je to metod kojim se sluì Tomislav Nikoli}. On zna u kom pravcu treba da mewa svoje pam}ewe, on je, dakle, svestan da izneverava realnost, ali primenom dvomisli on se isto tako uverava da stvarnost nije povre|ena. Ovaj proces mora biti svestan, ina~e se ne moè izvesti s dovoqnom precizno{}u, ali isto tako mora biti i nesvestan, ina~e bi sa sobom nosio ose}awe la`qivosti, dakle i krivice. Govoriti svesno laì a iskreno verovati u wih, zaboravqati svaku ~iwenicu kad postane nezgodna, a onda kad postane po1063

trebna, izvu}i je iz zaborava za onoliko vremena koliko je potrebno, poricati postojawe objektivne stvarnosti a sve to vreme imati u vidu stvarnost koja biva poricana, sve to je neophodno potrebno, napisao je Orvel u svojoj kwizi 1984 (“Velika Srbija”, broj 4375, oktobar 2011).

Poku{aj razbijawa najja~e opozicione stranke kao posledica Vu~i}eve i Nikoli}eve posesivnosti i èqe za apsolutnom kontrolom Od izdaje, Tomislav Nikoli} najvi{e ima koristi, ali korist ima i aktuelna vlast jer je po svom karakteru ovakav potez usmeren na razbijawe najve}e opozicione stranke, Srpske radikalne stranke, kao stoèra politi~ke opozicije. Da je glavni ciq ovog nemoralnog ~ina razbijawe najja~e opozicione stranke a ne navodno neslagawe sa predsednikom stranke, dr Vojislavom [e{eqom, govore mnogobrojne izjave Nikoli}a i Vu~i}a, koje svedo~e da su oni odstupili od ideje srpske nacionalne ideologije. Procene su i da je strani faktor, a i doma}i, i te kako ume{an u sve to. Nikoli} i Vu~i} ispoqavaju slepu poslu{nost prema autoritetima koji ih finansiraju. Oni se bespogovorno podre|uju autoritetima prema kojima imaju nekriti~an, servilan stav. O tome se govorilo od trenutka kada je podignuta optu`nica protiv Vojislava [e{eqa. Svi znamo kako i na ~iji zahtev. Na zahtev Zorana \in|i}a. O tome svedo~i Karla del Ponte u svojoj kwizi, da je ciq bio razbijawe Srpske radikalne stranke, jer nikome nije i{lo u prilog da u Srbiji postoji jedna tako jaka opoziciona politi~ka partija. koja je imala zaista sve uslove da postane i vladaju}a politi~ka partija, a koja bi poremetila èqu velikih sila, kao {to su SAD, Nema~ka, Engleska”, da ovde ostvare svoje geopoliti~ke i globalisti~ke ciqeve i interese. [est godina je Srpska radikalna stranka odolevala svemu tome. Predsednik stranke, prof. dr Vojislav [e{eq, je godinu dana pre poku{aja pu~a upozoravao da su te aktivnosti i te kako jake, da se primi~e vreme kada }e do nekog loma u stranci do}i, da mora stranka da se priprema za to, da se odupre tome, da mora da ostane jaka, jedinstvena i da sve to izdrì. Me|utim, Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} su poklekli, postali su izdajnici, a vreme je pokazalo iz kojih razloga i kojih motiva. Interesantna je depe{a koju je objavio sajt ..Vikiliks” 9. 9. 2008. godine. To je vreme kada je Nikoli} poku{ao da razbije, odnosno, kako je sam rekao, da “uni{ti” Srpsku radikalnu stranku. Interesantno je da se iz ove depe{e, koja je poslata iz ameri~ke ambasade u Beogradu, vidi da je jo{ 1. septembra Tomislav Nikoli} imao razgovore sa predstavnicima tyv. me|unarodne zajednice, kako se u depe{i navodi, i sa SAD, u kojima je najavqivao da }e stvoriti novu stranku. On je, dakle, na vezi, dou{ni~koj vezi sa strancima, kako se navodi u ovoj depe{i, od 1. septembra bio uveliko i otvoreno im je govorio o svojim planovima. Tada niko nije 1064

znao {ta }e se desiti. Iako je on negde 7-8. septembra najavqivao da }e se samo povu}i, da ne}e stvarati novu stranku, iz depe{e se vidi da je Amerikancima, jo{ 1. septembra, izneo do detaqa kako namerava da razbije Srpsku radikalnu stranku i da stvori novu stranku. Ovo je krajwe nemoralan ~in, koji je posledica potisnute mr`we i spremnosti na novi zlo~in - izdaju. Bila je to vizija koja ga je usmerila ka sada{woj politi~koj karijeri veruju}i u sopstvenu misiju, ali istovremeno i wegova ùdwa za postizawem mo}i. Iza ovakvog projekta, ~iji su glavni akteri Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, krije se namera reìma da se formirawem nekih novih, toboè nacionalnih politi~kih stranaka, na slede}im izborima oslabi mo} jedine istinske nacionalne politi~ke stranke u Srbiji, a to je Srpska radikalna stranka.

Ambivalentnost iz koristoqubqa Wihovo politi~ko skretawe, koje se ogleda u izjavama u kojima je pristup EU nu`no zlo koje ipak treba prihvatiti bez obzira na sve posledice, jer je “boqe biti sit nego gladan i svoj,” kao i redosled prioriteta - EU pa Rusija, sve to jasno govori o pribliàvawu ka politi~kim stavovima vlasti, {to }e na duì rok garantovati neke nove koalicione kombinatorike. Trenutak u kome }e se na}i ti novi politi~ki prijateqi bi}e èqa za apsolutnom vla{}u svih aktera ovog nenarodnog projekta, ali u su{tini puko servisirawe interesa stranog faktora. Ako se ima u vidu i strani uticaj u poku{aju razbijawa Srpske radikalne stranke, jasne su posledice takvog ~ina, jer je on uvek usmeren na sveukupno slabqewe opozicije. Prate}i faktor uspeha stranaca u razbijawu slobodarskih ideja jednog ponosnog naroda je uvek slaba i potkupqena vlast u su{tinskom smislu, naro~ito kada se radi o stranom interesu, ali uvek osiona i tiranska prema sopstvenom narodu i dràvnim idejama. Nezaobilazna je i ~iwenica budu}e ekonomske koristi koju }e doma}i tajkuni imati od slabqewa opozicije. Wima uvek odgovara vlast koju ina~e potkupquju strani faktori. Oni su i u ovom poku{aju razbijawa Srpske radikalne stranke i uop{te opozicionog delovawa dali materijalnu potporu. Pored Nikoli}a, koji je samo sredstvo za ostvarivawe ciqa, u poku{aju razbijawa Srpske radikalne stranke u~estvuju ve} uve`bani timovi analiti~ara, medija, koji su pozdravili ovaj postupak Nikoli}a i sa velikom dozom senzacionalizma izve{tavali o poku{aju razbijawa Srpske radikalne stranke. Ono {to je nekada bilo nezamislivo, udarni intervjui, neprestano ponavqawe biografije, lika i dela ovog navodno usamqenog politi~ara, koji je zbog svojih ideala napravio zaokret u politici, danas je postalo stvarnost. Neprestana propaganda i bombardovawe vestima kako bi se glasa~ima ogadila Srpska radikalna stranka, a u ciqu smawewa wenog rejtinga i raz1065

bijawa. Zaista je licemerno da je sveukupni medijski prikaz Nikoli}a i Vu~i}a preko no}i postao poèqan. Tako su se, skoro do ju~e, ovi isti novinari sabla`wavali na svaki potez tih “qutitih radikala”, a danas im uop{te ne smeta ni to kada se prevare da ponove iste sentence i tvrdwe, {to opet govori o wima samima. Svakom po{tenom ~oveku u Srbiji jasno je da se Nikoli}u u Srpskoj radikalnoj stranci ne dopada ni{ta izuzev poslani~kih mandata radikalskih odmetnika. Formirawe sistema vrednosti i moralnih principa oblikuje karakter li~nosti. On je nestabilan, iako poku{ava da se kamuflira uz pomo} jedne “make-up trezvenosti”. To dovodi do nestabilnosti u interpersonalnim odnosima, do neodgovornosti, kao i nesposobnosti za preuzimawe odgovornosti za vlastite postupke On èli da se osamostali, ali mu se nikako ne ostavqaju poslani~ki mandati, mukotrpno sticani decenijama te{kog i po{tenog rada. Ovo nije prvi put da je Srpska radikalna stranka ostala bez mandata. Kada je jedan poslanik 2005. godine oti{ao iz poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke, Nikoli} je za wega rekao: “Sme}e obi~no ide u kantu za sme}e”. To najboqe govori o Tomislavu Nikoli}u. Smatramo da nema nikakve razlike izme|u tada{weg Leki}a koji je oti{ao iz poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke i Tomislava Nikoli}a. On je ve} tada sam sebe kvalifikovao. Zato i ne ~udi ~iwenica da ga je narod prozvao “neverni Toma”.

Kompleks inferiornosti Svima je postalo jasno da je Tomislav Nikoli} godinama verovao da }e predsednik Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislav [e{eq, zauvek ostati u Ha{kom tribunalu. Kada je povratak Vojislava [e{eqa postao izvestan, neverni Toma se odlu~uje za izdaju u nadi da }e uspeti ono {to Ha{ki tribunal nije mogao da ostvari. Zbog svog kompleksa inferiornosti po~eo je da umi{qa da je postao snaga na koju treba ra~unati. Neprekidnu i nemilosrdnu borbu za partijsko liderstvo usmerio je na preuzimawe Srpske radikalne stranke. Stalno je nagla{avao: “Ja sam Srpska radikalna stranka.” U vremenu medijske manipulacije, nekoliko godina je stvarana slika da Srpska radikalna stranka ima dva kadra, Nikoli}a i Vu~i}a a da su svi ostali, na ovaj ili onaj na~in intelektualno hendikepirani, nemaju harizme. Tendenciozno, Nikoli} i Vu~i} su vr{ili zamenu teza. U medijima, gde su mogli, predstavqali su sebe kao `rtve koje je Vojislav [e{eq iz Haga terorisao, a Nikoli}u nije dao mogu}nost da donosi samostalne odluke. Ovo je prosto zdravom razumu nepojmqivo. Vojislav [e{eq je shvatio u posledwe vreme da Tomislav Nikoli} suspenduje sve strana~ke organe, da sve odluke donosi sam. Nikada nije primio neku stranu delegaciju ili stranog ambasadora u prisustvu jo{ nekog ~lana stranke ili funkcionera stranke, niti je oti{ao na razgovore kod predstavnika drugih politi~kih partija ili 1066

ambasadora a da je poveo nekog ~lana Srpske radikalne stranke. U depe{i Majkla Polta broj 1960, koja je iz ameri~ke ambasade u Beogradu poslata u Va{ington 5. decembra 2006. godine, navodi se: “Vo|e radikala Nikoli} i mladi ambiciozni generalni sekretar Aleksandar Vu~i} frustrirani su [e{eqevim staromodnim ~vrstim direktivama koje upu}uje iz Haga. Uprkos te{kom stawu u kome se nalazi, [e{eq se trudi da svakodnevno organizuje aktivnosti stranke. Srpska radikalna stranka nastavqa da prati [e{eqevo vo|stvo, podràva ga u Hagu i konsultuje se sa wim oko zvani~nih strana~kih poslova. Na izbornoj listi stranke on je na prvom mestu, a lista se i zove Srpska radikalna stranka - Vojislav [e{eq. Bez obzira na to, Nikoli} i Vu~i} kontinuirano traè na~ine da zaobi|u wegove direktive, dok jo{ u javnosti odràvaju privid zagriène lojalnosti.” Dok je Vojislav [e{eq bio u Srbiji na slobodi, sve odluke u Srpskoj radikalnoj stranci su se donosile tako {to je ve}ina odlu~ivala. Otkad je Vojislav [e{eq oti{ao u Hag, to se vi{e nije de{avalo. Autoritativno se u stranci pona{ao Tomislav Nikoli}. On je mislio ili je pomislio u jednom trenutku da je on Srpska radikalna stranka. Zato je na odlasku i rekao: “Iza mene spu{ta se jedna velika zavesa. Srpska radikalna stranka nesta}e. Ne}e mo}i da ide daqe onako kako bi i{la da sam ja tu.” U ponedeqak, 8. septembra 2008. godine, Tomislav Nikoli} je obelodanio formirawe svoje poslani~ke grupe u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Istovremeno, on je obavestio predstavnike medija da je tzv. blanko ostavke narodnih poslanika Srpske radikalne stranke toboè izgubio, te da svi oni koji su pre{li u wegov poslani~ki klub ne moraju da se brinu za svoje mandate jer je nestao pravni instrument na osnovu kojeg bi ti mandati mogli biti oduzeti i dodeqeni drugim kandidatima sa izborne liste Srpska radikalna stranka - dr Vojislav [e{eq. Ovim postupkom je pokazao da je wegovo moralno rasu|ivawe, egoisti~no-hedonisti~ke orijentacije. On uvek daje prednost sopstvenim egoisti~nim potrebama. Orijentisan je samo na sebe, odnosno na li~nu dobit, egocentri~an je, varalica, podmukao, nepo{ten i laòv. Orijentacija i motivacija su u svim interpersonalnim odnosima prepoznatqivo usmerene ka ostvarewu li~ne koristi, hedonisti~kih i unilateralnih potreba. Tomislav Nikoli} je na nemoralan i beskrupulozan na~in postigao ono za ~im je uvek ùdeo, da bude predsednik stranke.

Osobe bez savesti [ta se to de{ava sa Nikoli}em? S obzirom da se radi o osobi koja je opsednuta sticawem vlastite mo}i, nije ni ~udo da ima kratko pam}ewe. Nedavno je izjavio da “nikada nije ~uo nijedan zahtev iz EU da Srbija prizna Kosovo”. Gra|ani Srbije svakodnevno takve zahteve mogu da vi1067

de u medijima, ali ne i Nikoli}. Upitan kakav bi bio stav Srpske napredne stranke ako EU postavi uslov Srbiji da prizna tzv. Kosovo, Nikoli} je na TV B92 rekao da je to kao da ga pitaju da li da se odrekne jednog ili drugog sina. Ova, na op{te zgraàvawe javnosti, nemoralna izjava, gde Kosovo i EU poredi sa sinovima je i vrlo morbidna. To ne traba da ~udi jer je u pitawu isti ~ovek koji je u intervjuu objavqenom u listu “Novosti” izjavio da Srbija mora da se konsultuje sa EU oko odbrane Kosova (sa istim onima koji su priznali nezavisnost i poslali u pokrajinu okupacionu misiju Euleks koja {titi interese {iptarskih terorista). Od dobijawa statusa kandidata za ~lanstvo u EU, koje je toliko prièqkivao. Nikoli} ne prestaje da licemerno upozorava reìm Borisa Tadi}a da nas EU uslovqava Kosovom, a onda izjavi: “Srbija ekonomski i socijalno ne moè da opstane bez ~lanstva u EU”. Nikoli} je rekao i da }e raspisati referendum – Kosovo ili EU. On je u intervju za “Blic” kazao da je za svaku promenu teritorijalne organizacije ili dràvnog ure|ewa potrebna dvotre}inska ve}ina u Skup{tini, koja bi potom to pitawe postavila na referendumu. Nikoli} je spreman da se igra sa statusom Kosova i Metohije na referendumu. “Mi politi~ari moèmo re}i {ta nas briga za EU, Kosovo moè da bude samo autonomno. Onaj koji tako pri~a, ne namerava ozbiqno da se bavi politikom”, rekao je Nikoli}, dodav{i: “Nama politi~arima }e biti lepo i ako Kosovo bude u sastavu Srbije i ako ne bude”. Ako }e Nikoli}u biti lepo ako Kosovo ne bude u sastavu Srbije, to ne zna~i da }e lepo biti i Srpskoj radikalnoj stranci i ve}ini gra|ana Srbije. Bez obzira {to EU u~estvuje i podràva napade na Srbe od strane okupacionih snaga, po Nikoli}u, Srbija treba da nastavi pribliàvawe Briselu. O nameri i spremnosti Srpske napredne stranke, ~iji je predsednik Tomislav Nikoli}, da se odrekne Kosova i Metohije, govorio je i Nikoli}ev konkurent, lider LDP êdomir Jovanovi}, tvrde}i da je Nikoli} prilikom posete Briselu obe}ao priznawe Kosova. Poslani~ka grupa Srpske radikalne stranke je 17. oktobra 2011. godine predala u skup{tinsku proceduru Predlog deklaracije Narodne skup{tine Republike Srbije kojom se traì hitno zaustavqawe pregovora sa Evropskom unijom i NATO-om o pribliàvawu ili punopravnom ~lanstvu u tim organizacijama. Takva mera je neophodna jer obe organizacije vode ucewiva~ku politiku prema Srbiji i jasno je da se ne}e zaustaviti na otimawu Kosova i Metohije, ve} }e traìti i “specijalni status” za Vojvodinu, Ra{ku oblast, itd. Ovo potvr|uje da je Tomislav Nikoli} osoba bez savesti koja ima opsesivnu potrebu da name}e svoju voqu, stavove i ideje drugima, s ci1068

qem da ih kontroli{u. U su{tini, Tomislav Nikoli} doìvqava sebe kao autsajdera koji poku{ava da pobedi, da se domogne vlasti i mo}i, zbog ~ega je zaista spreman da ide do kraja iako mu niko ne daje {anse. Zaista je neverovatno da sa jedne strane govori da }e braniti Kosovo i Metohiju, da je on i daqe rodoqub i patriota, a sa druge strane se otvoreno zalaè da treba da se podeli Kosovo i Metohija. Napredwaci, preko Vu~i}evog potr~ka Neboj{e Stefanovi}a, zastupaju ideju podele Kosova i Metohije (“Vikiliks”, depe{a iz ameri~ke ambasade od 24. decembra 2008. godine). Tomislav Nikoli} je, od ~oveka koji se zalagao za Veliku Srbiju, postao funkcioner napredwaka koji stvaraju Veliku Albaniju. Ako prihvati podelu Kosova i Metohije, prihvata i opciju po kojoj ju`ni deo Kosova i Metohije, a to je najve}i deo, treba da pripadne Albaniji. To je ve} po~etak u stvarawu Velike Albanije. Predstavnici Srpske radikalne stranke ve} godinama govore ko finansira napredwake, odakle im sav taj novac, uop{te sva ta infrastruktura, i tako daqe. U depe{i od 16. 10 . 2008. godine, iz ambasade SAD, navodi se da srpski tajkuni Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko finansiraju u velikoj meri “napredwake”. Dakle, oni su im dali taj novac, a tako|e se govori o tome da je svojevremeno Miroslav Mi{kovi} dogovarao sastanke Tadi}a i Nikoli}a. To je sigurno u ciqu stvarawa ovog koncepta Velike Albanije i pribliàvawa Srbije EU i NATO paktu.

Teatralno i preuveli~ano ispoqavawe emocija U decembru te iste 2008. godine, Nikoli} je bio ponosan {to su ga na Si-En-Enu “izjedna~ili sa Mladi}em”, kada su u prilogu o ha{kom beguncu prikazali sliku sada{weg lidera Srpske napredne stranke. “[ta da vam kaèm, nadam se da posle objavqivawa ove fotografije ne}e krenuti da me hvataju razni lovci na glave kako bi me predali Hagu za pet miliona dolara”, rugao se Nikoli} posle te gre{ke Si-En-Ena. Me|utim, izgleda da je Nikoli} taj koji je spreman da za milione hvata i prodaje qude Ha{kom tribunalu. Nedostatak empatije Nikoli} i Vu~i} danas priznaju Republiku Hrvatsku u wenim me|unarodno priznatim granicama. Tako|e su nepopravqivi mirotvorci, klone se tema koje se ti~u povratka prognanih, vra}awa imovine, kao i istrage zlo~ina nad Srbima u ratu u Hrvatskoj, iz straha da to u medijima ne bude prikazano kao prikriveni nastavak ideologije vezane za Veliku Srbiju i Srpsku radikalnu stranku. Doìvqaj predodre|enosti Skriveni psiholo{ki silogizam Tomislava Nikoli}a i pona{awe, mogli bi se ovako formulisati: “Ja sam Bog, Bog ne gre{i. Prema 1069

tome, ja ne gre{im.” Ovoj logici je osnova hipertrofija wegovog Ja, odnosno Ega. Ovo je samo mali deo antidràvne retorike koju je Tomislav Nikoli} ovih dana promovisao, sve u nadi da ga pohvale wegovi mentori i gospodari iz Brisela i Va{ingtona. Onima koji su izabrali Tomislava Nikoli}a bilo je jasno da }e uspeti u nameri da ga transformi{u i oblikuju sve do èqenog ciqa.

Patolo{ki laòvi Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} (“Velika Srbija”, broj 3469) su jo{ 2006. godine radili protiv Srpske radikalne stranke, wenog predsednika, prof. dr Vojislava [e{eqa, i protiv srpskih nacionalnih interesa. U isplaniranoj zaveri prvi korak je bio da se pribliè zapadnim strukturama, pre svega ameri~kom ambasadoru u Beogradu, i da mu se stave na raspolagawe. Kad je veza bila uspostavqena, trebalo je da sa~ekaju direktive iz Va{ingtona, kao i novac koji }e im omogu}iti da ih izvr{e (finansije su izme|u ostalog dolazile od prozapadnih tajkuna. koji su da tada finansirali DOS). Dvojac Nikoli}-Vu~i} ve{to je prevario Srbe da predstavqa oli~ewe velikih srpskih sinova, patriota koji bi za Srbiju i ìvot dali. Dok su narodu “prosipali” takve laì, tajno su se sastajali sa sa Majklom Poltom i ugovarali srpsku propast. O tome postoje pisani dokazi u dokumentima koji su tokom 2011. godine potresli ceo svet. Re~ je o tajnoj ameri~koj diplomatskoj prepisci iz celog sveta, koju je objavio “Vikiliks”, a zbog koje su najve}e svetske prestonice Va{ington, Moskva i Peking morale da gase pravi diplomatski “poàr”. Srbija je tako saznala da su Nikoli} i Vu~i}, jo{ pre pola decenije, radili protiv odluka dr Vojislava [e{eqa, planirali uni{tavawe Srpske radikalne stranke, obra}ali se zapadnim mo}nicima za logisti~ku podr{ku, uzimali novac od zapadnih tajkuna, usvajali “evropske standarde”, samoinicijativno se odrekli Kosova i Metohije, ponudili podelu ju`ne srpske pokrajine, podràli odluku Me|unarodnog suda pravde u Hagu, prema kojoj je ~in progla{ewa kosovske nezavisnosti legalan, radili i protiv Srba u Krajini, spre~avali politi~ke poteze koji bi mogli da naru{e vlast Borisa Tadi}a.

Za{to brzo mewaju odluke i raspoloèwa Franc Kafka je jednom prilikom rekao: “ôvek ima dva velika neprijateqa, pro{lost i budu}nost”, a povodom toga i veliku nevoqu kako savladati pro{lost i ovladati budu}no{}u. Gradwa tog mosta je problem novog Nikoli}a, ~oveka koga gra|ani Srbije vi{e ne prepoznaju. Ovaj dana{wi Tomislav nije onaj koga smo ranije poznavali, na {ta ukazuju wegovo pona{awe, izjave, govori i pogre{ni potezi koje svakodnevno povla~i. 1070

Bilo bi psiholo{ki naivno ili u najmawu ruku povr{no kada bismo wegovo pona{awe okarakterisali samo kao neprilago|eno reagovawe na brojne li~ne i socijalne situacije.

Iskqu~ivo usmereni na zadovoqavawe sopstvenih potreba Qudi koji ih poznaju duè od 18 godina tvrde da je wihovo pona{awe bilo podjednako upadqivo kao i wihov mra~an i cini~an izgled, ali prime}uju da u tom periodu nisu imali tako velike oscilacije i amplitude raspoloèwa kao {to je to slu~aj posledwih godina. Od qudi koji su osu|ivali najteà srpska stradawa u Ha{kom tribunalu, na Kosovu i Metohiji, do èstokih zagovornika ideje Velike Srbije (granica Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica), od srpskih zavojeva~a i za{titnika srpskih interesa na Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, postali su zagovornici prihvatawa Evropske unije i NATO alijanse koja je uni{tavala Srbe na pomenutim teritorijama.

Politi~ke prostitutke Vu~i} i Nikoli} a. Odricawe od generala Ratka Mladi}a i Radovana Karayi}a Po{to su se odrekli Republike Srpske Krajine, stavili ~lanstvo u EU ispred Kosova i Metohije, Nikoli} i Vu~i} dali su podr{ku saradwi sa Ha{kim tribunalom i pozvali Borisa Tadi}a da {to pre uhapsi generala Ratka Mladi}a. Prvi je hap{ewe Ratka Mladi}a blagoslovio predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli}. U intervjuu u “Presu” od 29. juna 2009. godine, Nikoli} podse}a svog saveznika Tadi}a, da je obe}ao da }e uhapsiti Mladi}a do kraja godine, daju}i mu tako do znawa da se “napredwaci” ne}e protiviti izru~ewu srpskog heroja. Na pitawe novinara: Da li biste izru~ili Ratka Mladi}a? Nikoli} odgovara: “To pitawe mora da bude re{eno do kraja godine, tako je obe}ao Tadi}.” Kolika je izdaja po~iwena od strane Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a najboqe pokazuju wihove ranije izjave o generalu Ratku Mladi}u, ~ije hap{ewe sada podràvaju svim srcem. “Bilo kakav poku{aj hap{ewa Mladi}a i druge dvojice oficira predstavqao bi i dugoro~no ukidawe ozbiqnije vojne strukture kod Srba, i umesto Vojske, stvarawe aparata okupacionih slugu naoruànih dugim cevima koji bi nas ube|ivali glupostima o uspe{no obavqenim reformama, demokratizaciji i transformaciji oruàne sile Srbije i Crne Gore. To {to Amerikanci, ni vlast u Srbiji nisu u stawu da predvide, a najva`nija je posledica poku{aja Mladi}evog hap{ewa, jeste ozbiqno narodno nezadovoqstvo i bunt koji bi mogao da se izlije na ulice, sna`nije, o{trije i {ire nego {to je to ikada ranije bilo”, izjavio je Vu~i} za NIN u januaru 2003. godine. 1071

Povodom hap{ewa biv{eg Mladi}evog telohraniteqa Jova \oga, Vu~i} je na konferenciji za novinare 30. januara 2006. godine kazao da “vidi neku vrstu radosti i zadovoqstva kod velikog broja antisrba”, koji su sretni svaki put kad neko bude uhap{en. “Mislim da dràva Srbija ni{ta do sada nije dobila jo{ od kada je uhap{en Slobodan Milo{evi}. îni mi se da dràva polako, ali sigurno, nestaje i da se niko zbog toga ne sekira”, rekao je tada Vu~i}. Me|utim, iako Srbija ne dobija ni{ta, izgleda da }e Vu~i} imati korist od hap{ewa Mladi}a ~im je promenio svoj stav. Sada{wi zagovornik Mladi}evog hap{ewa, Aleksandar Vu~i}, u maju 2007. godine organizovao je lepqewe plakata “Bulevar Ratka Mladi}a” na zgradu B92. Vu~i} je 4. oktobra 2007. godine, sa govornice Skup{tine Srbije pokazivao plakat “Sigurna ku}a za Ratka Mladi}a”, govore}i da su sve optu`be protiv Ratka Mladi}a “proizvod manipulacije i laì i poku{aj wegove satanizacije”. Za samo nekoliko godina i ko zna koliko evra, Aleksandar Vu~i} i Tomislav Nikoli} postali su najve}i zagovornici saradwe sa Ha{kim tribunalom i hap{ewa generala Mladi}a. Boris Tadi} je u wima na{ao najve}e saveznike za bacawe Srbije u ambis. Na tom putu, koji wima donosi veliku materijalnu korist, Vu~i} i Nikoli} su spremni da zgaze sve koje smatraju preprekom, i Vojislava [e{eqa i Ratka Mladi}a, jer oni izdaju ~ine svim srcem. Aleksandar Vu~i} na jo{ jasniji na~in poziva Tadi}a da uhapsi generala Mladi}a. U intervjuu za list“Danas”, koji je objavqen 15. jula 2009. godine, Vu~i} kaè da Srpska napredna stranka ne}e izlaziti na ulicu ako uhapse generala Mladi}a: “Ukoliko do|e do hap{ewa, da li }e Srpska napredna stranka organizovati proteste ili mitinge podr{ke po ugledu na doga|aje posle hap{ewa Radovana Karayi}a?” “Ne znam {ta bi zna~ili bilo kakvi protesti i {ta bismo mogli da organizujemo. Kada je uhap{en Radovan Karayi}, protestovali smo zbog na~ina na koji je uhap{en i zbog svega drugog... Sada da uhapse nekoga iz bilo kog razloga, mislim da bi bilo nemogu}e da budemo organizatori tog skupa...” Srpska radikalna stranka je u Beogradu, 29. 7. 2008. godine, organizovala veliki miting protesta protiv Borisa Tadi}a i istovremeno podr{ke dr Radovanu Karayi}u. Na tom mitingu je govorio i tada{wi zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}. On je izme|u ostalog rekao: “Ne}emo da ru{imo Beograd, ho}emo da ru{imo Borisa Tadi}a. Jedan predsednik Demokratske stranke izru~io je Slobodana Milo{evi}a u Hag, napisao optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa, koji je potom oti{ao u Hag. Drugi predsednik Demokratske stranke uhapsio je Radovana Karayi}a. Ne treba nama Srbima ni Amerika ni 1072

EU, ni Hag, ni Cija, mi Srbi smo, izgleda, sami sebi dovoqni. E, jo{ bi i da }utimo, ne}emo da }utimo. Danas dièmo glas do neba, od danas, gospodo iz vlasti, imate na le|ima sve srpske patriote i na trgovima i u Narodnoj skup{tini, nema vi{e dnevnog reda, dnevni red je Srbija dnevni red je Radovan Karayi}, dnevni red su ponièwa, dnevni red su sramote.

b. Srda~ni saradnici Ha{kog tribunala Saradwa sa Ha{kim tribunalom i lov na Mladi}a nisu te{ko pali Tomislavu Nikoli}u i Aleksandru Vu~i}u, imaju}i u vidu da imaju dosta iskustva u saradwi sa tribunalom. Ne treba zaboraviti da da je po izdaji Vojislava [e{eqa, a verovatno i pre toga, Nikoli} dostavqao podatke tuìla{tvu kako bi oteào odbranu predsednika Srpske radikalne stranke. Iako niko vi{e nema zablude o tome da je Nikoli} primio novac od tajkuna i stranih ambasada za osnivawe Srpske napredne stranke i napu{tawe ideologije srpskog nacionalizma, pojedini doma}i mediji podsetili su da je Nikoli} samo do pre dve godine vrteo drugu plo~u. Tako je list Kurir podsetio da je do 2008. godine Nikoli} poru~ivao da veruje kako se “Mladi} i Karayi} ne smeju hapsiti” (jun 2005), kako, ako Mladi} èli wegov savet, “mora da nastavi da se krije” (tako|e jun 2005), te da “vi{e nikoga od Srba ne bi izru~io u Hag” (april 2008). Razlog za ovaj zaokret u politici je dogovor koji su Nikoli} i Vu~i} napravili sa Tadi}em, da wihova stranka ne diè buku oko hap{ewa generala Mladi}a i da medijski priprema teren za ovu akciju, a da se izvr{i pritisak da se [e{eq zadrì u Hagu. Sa ovom istom molbom, da [e{eq {to duè ostane u Hagu, Vu~i} je obigrao sve zapadne ambasade i plakao na ramenima zapadnih diplomata. Prilikom gostovawa u emisiji “Kaìprst” TV B92, Nikoli} je 10. 11. 2009. izjavio da je saradwa sa Hagom obaveza Srbije, te da bi je on ispuwavao kroz hap{ewe Mladi}a. Na pitawe novinarke da li bi uhapsio generala Mladi}a, Nikoli} je kao iz topa odgovorio: “To je dràvna obaveza! Ja bi to uradio.” Nikoli} je hap{ewe Mladi}a predstavio kao ustavnu obavezu Srbije a da on smatra da je “ponos da ispuwava{ zakone i po{tuje{ Ustav”, iz ~ega proizilazi da bi Srpska napredna stranka bila ponosna da uhapsi generala Mladi}a, ali i Gorana Hayi}a, ukoliko se nalaze u Srbiji, ali da nije siguran da su oni u zemqi (V.S. 3422). Odluka Srpske napredne stranke i Tomislava Nikoli}a da se ukqu~e u hajku na generala Mladi}a je logi~an sled prozapadne i antisrpske politike koju Tomislav Nikoli} vodi od osnivawa ove stranke. Na svim do sada odrànim skupovima ove stranke nalaze se ambasadori zemaqa koje su priznale nelegalno progla{enu nezavisnost kosova i Metohije, poput SAD, Velike Britanije, Nema~ke. 1073

Kako je posle neuspelog pu~a osnovao tzv. Srpsku naprednu stranku, Nikoli} je tvrdio da je wegov ideologija ista kao i ideologija Srpske radikalne stranke a da je jedina razlika {to u woj ne}e biti Vojislava [e{eqa. Danas vidimo da mu nije smetao samo [e{eq, ve} i Karayi} i Mladi}, kao i da im smeta ~itava Srbija koju su spremni da `rtvuju kako bi se umilili nalogodavcima iz EU i NATO-a.

v. Vu~i} i Nikoli} kao logistika Borisa Tadi}a Na vanrednoj konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, odràne 30. jula 2008. godine nakon napada policije na okupqene gra|ane na Svesrpskom saboru na Trgu Republike, Tomislav Nikoli} je saop{tio: “Direktno optuùjem Borisa Tadi}a. On komanduje policijom. Ovo je bila zami{qena policijska akcija, da se jednom zasvagda ra{~isti sa Srpskom radikalnom strankom. Ma, nikada ne mogu da ra{~iste sa nama, uvek u nama ima dovoqno hrabrosti da iza|emo da u Narodnoj skup{tini, da u intervjuima, da se na demonstracijama borimo protiv lo{e vlasti. “Mi opomiwemo Borisa Tadi}a, nemoj Srbiju da uvodi{ u rat.” Tako|e je poru~io i da vlast ne}e zaustaviti srpske radikale. Od pu~a koji je sproveden u Srpskoj radikalnoj stranci prave se pripreme, uz svu mogu}u logisti~ku podr{ku odre|enih zapadnih sila, qudi iz kriminalnog miqea i medija da se koalicija krupnog kapitala, kriminala i novoformirane Nikoli}eve i Vu~i}eve napredne stranke dovede na vlast. To je dobitna kombinacija za Zapad, jer bi preko wih u potpunosti sproveli svoje interese. Postalo je jasno da je Nikoli} spremniji od Borisa Tadi}a da se odrekne Kosova i Metohije i svakog minimuma dràvnog i nacionalnog identiteta. Tako|e je postalo jasno da Nikoli} nema ni{ta protiv ni da formira vladu sa Demokratskom strankom iako sve vreme obmawuje gra|ane da mu je ciq da sru{i Tadi}a i wegov reìm. To potvr|uje izjava Tomislava Nikoli}a data u intervjuu dnevnom listu “Novosti” 12. decembra 2009. godine: “Demokratska stranka je kao slabiji partner zamisliva u vladi koju bi vodila Napredna stranka”, rekao je Nikoli}. Depe{a 1326 od 24. decembra 2008. godine, koju je napisao Manter, obja{wava sa kakvom je pozadinom formirana Srpska napredna stranka, a to je da bude potpora Tadi}u, i to u {irokom spektru pitawa, od usvajawa kontroverznih zakona do manipulacije raseqenim i ratom ugroènim Srbima. “Zbog pote{ko}a da privuku sledbenike iz konzervativnih i liberalnih stranaka, Stefanovi} je rekao da }e balansirawe Srpske napredne stranke spre~iti sigurnu podr{ku u parlamentu za zakonodavstvo vezano za evropske integracije, ukqu~uju}i paket vezan za reformu sudstva i mere potrebne za prikqu~ivawe beloj {engenskoj listi. (komentar: Odluka Srpske napredne stranke da privremeno napusti zasedawe omogu}ila je parlamentu da 22. decembra usvoji kontroverzne elemente iz paketa sudskih reformi sa samo 123 glasa. Kraj komentara). 1074

Iako }e Nikoli} i Vu~i} nastaviti da javno podràvaju u~lawewe Srbije u EU, rekao je Stefanovi}, oni }e o podr{ci takvom zakonodavstvu razmi{qati samo “od slu~aja do slu~aja”. Davawe blanko podr{ke zakonodavstvu, rekao je Stefanovi}, ozna~ilo bi Srpsku naprednu stranku kao “saradnike Demokratske stranke” i “ozbiqno bi okrwilo” politi~ku bazu Srpske napredne stranke.

g. Ambasadori u svojstvu poslovnih partnera Nikoli} je angaòvao, 2010. godine, biv{eg ameri~kog ambasadora u Beogradu Vilijema Montgomerija da mu pomogne da popravi imiy o Srpskoj naprednoj stranci u SAD i EU, ali i da osvoji vlast u Srbiji. Savetni~ki honorar je 7500 evra mese~no plus tro{kovi. Ugovor su Nikoli} i Montgomeri potpisali 18. 9. 2010. godine i on je dostupan na sajtu ameri~kog ministarstva pravde (www.fara.gov). Skoro dve decenije Tomislav Nikoli} je SAD ozna~avao kao zemqu mraka i neprijateqa srpstva. SAD, Nema~ku, Francusku, Englesku i druge zapadne zemqe nazivao je najve}im neprijateqima Srbije, pozivaju}i gra|ane da ga podrè. Ali brzo je zaboravio na svoju pro{lost i postao rado vi|en gost u ambasadi SAD, zajedno sa Aleksandrom Vu~i}em. Aleksandar Vu~i} poku{ava da uveri gra|ane Srbije da su wegovi li~ni interesi istovremeno i interesi naroda (tekst pod naslovom “[titili smo interese Srbije u SAD”, objavqen na sajtu “Kurira” 10. 10. 2009. godine). On je prilikom boravka u SAD rekao i da je Srpska napredna stranka za godinu dana svog postojawa pokazala iskrenost u odnosima sa SAD. d. Jeftin populizam koji nikog ne obavezuje Izgleda da je do 9. septembra 2008. godine bio jedan Tomislav Nikoli}, a da od tada nije taj ~ovek, ve} sasvim drugi ~ovek, ~ovek sa dva lica. Zamislite ako moète, da nemate savesti nimalo, nemate ose}awa krivice, àqewa ili griè savesti bez obzira na to {to radite, nemate onaj obzir za dobro stawe drugih, naro~ito ako su to qudi koji su goloruki a kojima je ugroèn ìvot, egzistencija, porodica, dom, porodi~na tradicija, da li biste se postideli, bez obzira na sve va{e sebi~ne gestove ili ru`ne stvari koje ste drugima u~inili na direktan ili indirektan na~in? Na platou ispred Doma Narodne skup{tine, 21. 2. 2007. godine, odràn je miting otpora secesiji Kosova i Metohije od strane {iptarskih terorista. Nikoli} je poru~io da ovim skupom Srbija polaè kosovski zavet i ZAKLEO se u ime svih onih koji misle kao i on, da se ne}e smiriti dok Kosovo i Metohija ponovo ne budu pod kontrolom Srbije: “Dok ìvimo, peva}emo: Kosovo je srce Srbije”, zakqu~io je Nikoli} na kraju svog izlagawa. 1075

Na istom mestu, samo tri godine kasnije, Tomislav Nikoli}, sa novom strankom, Srpskom naprednom strankom, odrào je miting ali nijednom re~ju nije spomenuo Kosovo i Metohiju.

|. Nikoli} i Vu~i} iz Ustava izbacuju Kosovo i Metohiju Opasan trik Tomislava Nikoli}a je prikupqawe potpisa za peticiju kojom traì promenu Ustava, navodno zbog smawewa broja poslanika u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. To je brutalna zamena teza. Potpisivawem peticije o smawewu broja poslanika u Skup{tini, Nikoli} i Vu~i} zapravo pristupaju reìmu koji èli da iz Preambule Ustava Republike Srbije izbaci Kosovo i Metohiju, kao sastavni deo Srbije. Ciq promene Ustava je, tako|e, da se tim promenama ostvari regionalizacija koja vodi daqem cepawu Srbije. Oni zaobilaznim putem prihvataju i podràvaju tu politiku. Nikoli} se potpisivawem peticije za promenu Ustava svrstao rame uz rame sa Tadi}em, Dinki}em, êdom Jovanovi}em, Vukom Dra{kovi}em, koji duè od 10 godina otvoreno zastupaju razornu politiku, za razliku od Nikoli}a koji je ube|ivao gra|ane, a pre svega ~lanove Srpske radikalne stranke, da su oni ostali na ideolo{kim osnovama stranke i da vode staru politiku. Ali wihove laì su brzo otkrivene. Sada je i wihovim pristalicama jasno da je Srpska napredna stranka na najbezo~niji na~in pristupila reìmu. Shvatili su to i svi koji su bili na wihovom skupu u “Areni”, kada su umesto aplauzom, zvi`ducima pozdravili Nikoli}evog i Vu~i}evog prijateqa, a neprijateqa Srbije, biv{eg ameri~kog ambasadora Vilijama Montgomerija. Ali to nije zasmetalo Nikoli}u da sa pomenutim sklopi dogovor. e. Akrobatska promena stava o Evropskoj uniji i NATO Vu~i}: “Srpska napredna stranka èli da Srbija dobije status kandidata za Evropsku uniju”, istakav{i da je ta stranka u~inila sve, da ona taj status i dobije (6. decembar 2011, “B 92”). Vu~i} je ocenio da bi ukoliko Srbija 9. decembra ne dobije status kandidata za prijem u EU , to bila veoma lo{a odluka za Srbiju i wene gra|ane. Nikoli} je naveo da Srpska napredna stranka smatra da je Srbiji potrebna kandidatura, jer je to dobro za gra|ane, kojima }e se u tom slu~aju otvoriti velike mogu}nosti (6. decembar 2011, “Beta”): “Imamo opkladu Vu~i} i ja, vide}emo ko }e dobiti ru~ak. Ja mislim da }emo dobiti status kandidata, jer bi u suprotnom situacija bila neizdrìva i bilo bi razloga za velike nemire, ali ne znam da li bi do wih do{lo”. “Treba pomo}i svakom ko se bori i brani protiv Amerike, a tu treba svi otvoreno i jasno kao vi, kao mi, da se pojave na svetskim mediji1076

ma, da kaù stop Americi, stop na~inu na koji Amerika odre|uje na{ ìvot i uni{tava na{u decu”, izjavio je Tomislav Nikoli} u junu 2006. godine, tokom svoje zvani~ne posete Arapskoj Republici Siriji. A 27. jula 2009. godine, Nikoli} se u intervjuu listu “Press” poàlio kako su mu tokom posete potpredsednika SAD Yozefa Bajdena Srbiji, qudi iz Tadi}evog okruèwa “zabranili” susret sa Bajdenom, koji je svojevremeno, tokom agresije NATO pakta na srpski narod 1999. godine, u emisiji “Leri King Lajv” na Si-En-Enu izjavio da su Srbi “banda nepismenih degenerika, ubica beba, kasapina i silovateqa”. Tomislav Nikoli} ovakvim beskrupuloznim pona{awem dokazuje da nema empatiju, da ne saose}a sa tu|im mukama i patwama, a ni stida, tako da moè da se “pokloni” ~oveku koji je rekao da su Srbi banda degenerika, ubica i silovateqa. Uop{te, on je hladan, prezriv, bezobziran, ohol i omalovaàva srpske `rtve koje su stradale u NATO agresiji. Nedostaje mu obzir za gubitak, bol i patwu `rtve, kao i empatija. U istom maniru Tomislav Nikoli} je 16, januara 2008, godine, tokom kampawe za predsedni~ke izbore, izjavio: “Navijam da Tadi} 28. januara potpi{e Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu sa EU, a da ja u roku od jednog dana dokaèm da je taj sporazum gubitak Kosova i Metohije”. Po~etkom jula 2009. godine Nikoli} se u Briselu sastao sa komesarom za pro{irewe Evropske unije, Olijem Renom, i direktorom Direkcije za zapadni Balkan Pjerom Milerom. Postavqa se pitawe otkud nagli interes Evropske unije i Sjediwenih Ameri~kih Dràva za saradwom sa Tomislavom Nikoli}em i Aleksandrom Vu~i}em. Kako je do{lo do odluke komesara za pro{irewe Evropske unije, Olija Rena, da pozove na razgovor Nikoli}a koji je, na primer, 11. maja 2007. godine izjavqivao da bi “bilo idealno da budemo i sa Rusijom i sa EU, ali ta dva saveza se mnogo razlikuju, jer EU samo ucewuje, poniàva, otima teritoriju, dok Rusija pomaè”? Onog Tomislava Nikoli}a koji je 17. aprila 2008. godine u kampawi za parlamentarne izbore izjavio kako je “Srbija u robovskom poloàju prema EU, koja na{u zemqu ucewuje priznavawem nezavisnog Kosova”, Tomislava Nikoli}a koji je 21. februara 2008. godine, u intervjuu “Glasu javnosti” izjavio: “Dogovor Tadi}a i EU je da se ona kao institucija ne izjasni, a da se u ulozi otima~a formalno na|u samo wene dràve ~lanice, a ja }u okupqenom narodu nedvosmisleno re}i da EU nama otima Kosmet i da radi toga {aqe misiju (Euleks) u pokrajinu? Da li je Nikoli} u Briselu upitao Olija Rena za{to Evropska unija, preko misije Euleks, otima Srbima Kosovo i Metohiju i da li }e u Va{ingtonu pitati za{to Amerika uni{tava na{u decu? Britanski ambasador Stiven Vordsvort je sredinom septembra 2008. godine, na otvarawu Me|unarodne letwe {kole u Beogradu, izrazio uverewe da }e “Evropa prihvatiti one qude iz Srpske radikalne 1077

stranke koji su ukqu~eni u formirawe nove partije i koji u potpunosti prihvataju da budu}nost Srbije, kao stabilne evropske demokratije, leì u saradwi sa susedima”. Ne treba posebno napomiwati da Vordsvort pod “susedima Srbije” podrazumeva i takozvanu nezavisnu dràvu Kosovo. Vordsvort je tada poru~io Nikoli}u da }e “prihvatiti wegovu promenu ako je ona iskrena”, dodaju}i da su se “pojedini qudu ohrabrili i jasno stavili do znawa da se ne slaù sa politikom svog lidera Vojislava [e{eqa”. Britanski ambasador je u toj izjavi zakqu~io da se “politi~ke partije i qudi mogu mewati, ali da su vrednosti i politika ono {to je va`no”. Koliko je va`no, pokazao je tada{wi ambasador SAD Kameron Manter koji se, nekoliko dana posle poruke svog kolege Vordsvorta, krajem septembra 2008. godine, sastao sa Nikoli}em. Prema re~ima ata{ea za {tampu ambasade SAD u Beogradu, Rajana Harisa, Manter i Nikoli} su se sastali kako bi razgovarali o “podr{ci Srpske napredne stranke evropskim integracijama”. Posle Manterove potvrde sastanka sa Nikoli}em, u intervjuu objavqenom u listu “Nedeqni telegraf” i Nikoli} je priznao da se sastao sa Manterom “na jednom prijemu”. Manter je tada rekao kako je “veoma zna~ajno to {to je razlaz me|u radikalima bio rezultat diskusije oko Evrope”. Manter daqe navodi kako je “veoma dobar po~etak {to je u pojedinim delovima Srpske radikalne stranke preovladalo razumevawe da je “budu}nost Srbije u Evropi” i da “svaka stranka koja radi na tome da odvede zemqu Evropu moè biti dobar partner, ~ak i Sjediwenih Dràva”.

Seja~i podmuklih laì Kao i svaka la` i prevara, i laì i prevare Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a su bile opojne, primamqive za mnoge da poveruju u to. Maksim Gorki: “Laì su tako plodne da je dovoqna samo jedna, a ve} ih je na hiqade”. Nikoli} je javno izgovorio mnoge laì, koje su bogate imaginacijom i vrlo opasne i podmukle. Wima je ne samo poku{avao da obmane javnost, nego je podmetao i optuìvao. Slagao je daje [e{eq rekao; “Ni mene re~ ne obavezuje”, a najgnusnija la` je da mu je [e{eq rekao da vodi Srpsku radikalnu stranku kako najboqe zna jer }e se wemu u Hagu “iskriviti svest”. Mo`da mu je ào {to se to nije desilo, mo`da je ta ~iwenica pomutila wegovu svest, pa je krenuo u razbijawe Srpske radikalne stranke pred dono{ewe odluke @albenog ve}a u Ha{kom tribunalu o nametawu branioca dr Vojislavu [e{equ. Nikoli} je tada znao da to moè da zna~i ubistvo [e{eqa, ali zbog nedostatka ose}awa krivice ili kajawa za svoje postupke, on nalazi bogate racionalizacije za ono {to radi. 1078

Potro{ene su ogromne pare, timovi su radili da bi se preuzela najja~a partija u Srbiji . Svima je jasno da je u su{tini na delu bio poku{aj promene ideologije Srpske radikalne stranke. Ve} 16. septembra 2008. godine, dan posle prvog velikog napada na Srpsku radikalnu stranku, bilo je jasno da }e taj poku{aj promene ideologije Srpske radikalne stranke biti kratkoro~an a dugoro~no doìveti potpuni neuspeh, i da }e se naja~a stranka u Srbiji o~uvati uprkos udarima koji su proizveli kratkoro~ne {tetne posledice u javnosti. Nikoli} i Vu~i} su na takav na~in to prikazali i qudi su poverovali. Ali polako, do}i }e stvari na pravu meru. Artur [openhauer je rekao: “Istina moè da ~eka jer ona ima dug ìvot pred sobom.” Ali istine o laìma i prevarama su iza{le na videle veoma brzo, a to su potvrdile i depe{e objavqene putem “Vikiliksa”. Mo} istine je neverovatno velika i neizrecivo trajna. Laì koje je izneo predstavqaju veliku slabost morala. Lagawe je uvek kukavi~luk, a kukavi~luk je posledica neznawa, o ~emu svedo~i “Vikiliks”. Nikoli} laè kako bi obmanuo druge, kako bi uni{tio dr Vojislava [e{eqa i Srpsku radikalnu stranku. Lagawem prikriva strah, poku{ava da ohrabri sebe.

Nikoli}eva spletka o naru~enom ubistvu usmerena na diskreditaciju Vojislava [e{eqa Nikoli} i Vu~i}, svojim fanatizmom, poku{avaju da “zaraze” narod kako bi manipulisali wime na na~in koji im odgovara. Vrlo su prevejani i podmukli u izmi{qawu laì i obmana, i to rade po svaku cenu i koriste sva sredstva koja su im dostupna. Tu ~iwenicu potvrdio je i prof dr Vojislav [e{eq na su|ewu 8. 1. 2008. godine, istakav{i: “Smatram da ovo nije slu~ajno plasirano da naru~ujem ne~ije ubistvo jer stvara se u javnosti slika o ~oveku koji je na tako ne{to spreman. A podse}am vas da se paralelno s tim ovde sprema proces zbog nepo{tovawa suda zbog navodnog pritiska na svedoke optu`be, ucewivawa, i tako daqe. To su, po mom mi{qewu, duboko povezane stvari”. Tomislav Nikoli} iznosi u prqavoj medijskoj kampawi te{ke optu`be da mu ìvot ugroàva ~ovek koji se ve} {est godina nalazi u zatvoru u Hagu, nekoliko hiqada kilometara dalek,. kome se svi razgovori preko telefona prislu{kuju, kome se svakodnevno kr{e sva procesna i qudska prava. Zbog toga je dr [e{eq zahtevao da se naloì Sekretarijatu tribunala da pregleda sve wegove telefonske razgovore u protekla ~etiri meseca i da saop{ti javnosti ima li u tim razgovorima tragova da je [e{eq bilo kakvom aluzijom nekome nalagao da ne{to sli~no u~ini, ili da mu se omogu}i da se javnosti obrati putem telefonske konferencije za {tampu i tako izjasni po ovim pitawima. Odbaciv{i zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa, predsedavaju}i sudija @an-Klod 1079

Antoneti izjavio je slede}e: “[to se mene ti~e, stvari su potpuno jasne. Na osnovu informacija kojima mi raspolaèmo, vi nemate nikakve veze sa onim {to se tamo de{avalo. S druge strane, ako postoji neka orkestrirana kampawa, ona je mo`da rezultat delovawa i va{ih politi~kih protivnika, a to izlazi iz na{e nadle`nosti”. Nikoli} i Vu~i} ni sami ne znaju {ta pri~aju jer su se zapetqali u sopstvene laì. Svakom normalnom ~oveku te{ko bi bilo da isprati fabulu ove neverovatne pri~e, ali tu nije kraj qubomore, zavisti, jer Nikoli} i Vu~i} po~iwu da iznose nove laì i obmane, prema kojima “svi èle da se re{e Tomislava Nikoli}a, i tajkuni, i radikali, i male stranke koje su sad na vlasti”. Na osnovu ~ega bi trebalo da zakqu~imo koliko je Nikoli} va`na i zna~ajna li~nost na politi~koj sceni Srbije. Postavqa se pitawe zbog ~ega Nikoli} i Vu~i} sami sebe poku{avaju da uni{te pre vremena, upirawem prsta u prof. dr Vojislava [e{eqa i Srpsku radikalnu stranku. Pitawe je pre svega za za wih. Morali bi da se zapitaju da li to rade zbog toga {to smatraju da }e na taj na~in da skrenu pa`wu sa katastrofalnih politi~kih stavova po pitawu Kosova i Metohije, Euleksa, itd. ili pak zbog svog du{evnog mira, odnosno nemira koji ih tera da javno demonstriraju svoje emocionalno nestabilno i pani~no stawe. Da Nikoli} ima maniju gowewa potvr|uju i izjave da je poku{an i drugi atentat na wega. Prvi je trebalo da sprovede, krajem septembra 2008, izvesni V.J. “policija uspela da spre~i”. Me|utim, i drugi atentat na Nikoli}a je propao jer je on, prema sopstvenim re~ima, “tom ~oveku (stru~waku za eksploziv) preko wegovog prijateqa ukazao da zna {ta sprema i on je odustao.” Nikoli} je tada izjavio da ne zna ta~no ko stoji iza ponovnog poku{aja atentata na wega, ali da je za skup{tinskom govornicom upozorio da “zna da radikali sakupqaju novac za wegovu likvidaciju”, i kako je [e{eq u Hagu izjavio da je “Nikoli} gotov u svakom pogledu”. Nikoli} je u tom intervjuu podvukao kako ga poslanici Srpske radikalne stranke za govornicom optuùju da je “izdajnik, strani agent” i ako ga neko napadne, da }e “petorica sko~iti da ga brane” i da je “takvo bilo i pakovawe te{kih re~i i u slu~aju Zorana \in|i}a” (V.S. 3277). [to se vi{e pri~a o izmi{qenim atentatima provla~i kroz medije, postaje sve o~iglednije da je sve smi{qeno sa ciqem da se Vojislav [e{eq diskredituje, i to zbog ~iwenice koju znaju Nikoli} i Vu~i}, a sa kojom nikako ne mogu da se pomire, da je lider srpskih radikala u svakom pogledu, a ponajvi{e u intelektualnom, {to ih najvi{e i boli, daleko nadmo}niji, superiorniji od wih. Po{to Nikoli} izjavquje da MUP poseduje podatke koji su u vezi sa tim navodnim atentatima na wega, kao i da je policija krajem septembra spre~ila atentat, Srpska radikalna stranka zahteva da MUP i BIA pod hitno dostave informacije da li imaju bilo kakvih saznawa o 1080

navodnim atentatima na Nikoli}a i da li su Srpska radikalna stranka i Vojislav [e{eq na bilo koji na~in ume{ani u planirawe tih navodnih atentata. To je jedini na~in da se prekine ova hajka protiv Vojislava [e{eqa i Srpske radikalne stranke, tvrdi generalni sekretar Srpske radikalne stranke Elena Boì} Talijan (V. S. 3277). Ministar policije Ivica Da~i} tvrdi da MUP nema informacije da postoje takve tvrdwe o Nikoli}u. Oglasio se i {ef kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije, Jovan Stoji}, koji je za list “Kurir” rekao: “BIA ne poseduje informacije da je ozbiqno ugroèn ìvot Tomislava Nikoli}a”. Tuìla{tvo za organizovani kriminal je dostavilo Srpskoj radikalnoj stranci obave{tewe u kome se navodi da ne postoji osnovana sumwa da je predsednik stranke Vojislav [e{eq planirao ubistvo Tomislava Nikoli}a, kako je tvrdio Tomislav Nikoli} u organizovanoj medijskoj hajci i lin~u koji je danima orkestrirano vodio protiv [e{eqa, wegove porodice i Srpske radikalne stranke. Nikoli} je danima iznosio najmonstruoznije mogu}e laì, ~ime je pogazio ~ast i dostojanstvo i ugled. Skandalozno je {to do sada niko nije odgovarao, iako su tada medijski razapetoj porodici [e{eq, nao~igled ~itave javnosti, grubo gaèna qudska prava. Dana 29. juna 2010. godine otpo~eta je koordinirana akcija {irewa monstruoznih laì, da je navodno predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, iz tamnice tribunala u Hagu “naru~io likvidaciju Tomislava Nikoli}a”. Uz navodno pozivawe na “Milo{a Simovi}a” i “informacije doma}ih slu`bi bezbednosti”, monstruozna la` je plasirana i publikovana preko doma}ih i stranih medija. Vojislav [e{eq, wegova porodica, pa i sama Srpska radikalna stranka, bili su izloèni pravom medijskom lin~u. Na dosledno insistirawe Vojislava [e{eqa i Srpske radikalne stranke, da se rasvetle sve okolnosti u vezi sa la`nim optu`bama i da se javnosti saop{ti potpuna istina, oglasilo se Tuìla{tvo za organizovani kriminal Republike Srbije. Kao {to se da videti, podaci koji su izneti u pojedinim medijima, podaci koje je plasirao Tomislav Nikoli} su obi~ne laì.

Da li bi Nikoli} i Vu~i} smeli da ponove sve laì [e{equ u o~i Na ovom mestu sumira}emo osobine koje “krase” Tomislava Nikoli}a. On je sklon svakoj vrsti prevare, obmane drugih kako bi stekao neku li~nu korist. Tako je bezose}ajan, nemilosrdan i nema obzira za ose}awa i patwe drugih qudi. Pri tome je vrlo lukav, prepreden, podmukao i nepo{ten. Nikoli} o~igledno vi{e ni sam ne zna {ta pri~a jer se zapetqao u sopstvene laì. 1081

Gra|ani Srbije, slu{aju}i izmi{qotine i laì napredwaka ~esto postavqaju pitawe: “Da li bi Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} imali hrabrosti da takve besmislice i sulude optu`be i laì iznose na ra~un predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa da je on u Srbiji?”

Mr`wa kao posledica straha Nikoli} i Vu~i} su skloni mr`wi. Jovan Du~i}: “Od svega {to je ~ovek posejao ni{ta nije ra|alo brè nego mr`wa.” “Qudi koji mrze, to su najpre glupaci a zatim i kukavice, ali nikad heroji”. Mr`wa koju ispoqavaju je posledica straha ili zavisti. Oni mrze Vojislava [e{eqa jer se boje Vojislava [e{eqa. Oni mrze Vojislava [e{eqa jer je on ~ovek koji pobe|uje i u wima izaziva ose}aj mawe vrednosti. Mr`wa koju ose}aju je potpuno iskrivila wihov sud, tako im je mi{qewe iskrivqeno. Stendal: “Prose~ni qudi ni{ta tako ne mrze kao nadmo} duha: u ovo na{e vreme to je pravi uzrok mr`we”. Niko na svetu nije ja~i od ~oveka koji zna, a prof. dr Vojislav [e{eq je dokazao da zna i da je mudar ~ovek, a mudrost pripada slobodi. Du~i}: “Sve sramote i nesre}e izviru iz zabluda”. Vojislav [e{eq je mudar ~ovek koji razume pravi~nost, a Nikoli} i Vu~i} su mali qudi koji razumeju samo dobit. Nikoli}eva patolo{ka osvetoqubivost i prevrtqivost U slu~aju Tomislava Nikoli}a posredi je jedan krajwe maligni oblik osvetoqubivosti, koji nosi destrukciju i pona{awe koje ne mari ba{ nimalo koje }e i kakvo sredstvo odabrati za to da bi se taj poriv zadovoqio. Za{to se Tomislav Nikoli} u svojoj destruktivnoj osvetoqubivosti okrenuo upravo protiv predsednika Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislava [e{eqa, i protiv Srpske radikalne stranke? Za Tomislava Nikoli}a je prof. dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka crv u telu, duhovna kuga koja mu truje du{u. Sve ove izjave i pona{awe koje je Tomislav Nikoli} izgovorio i manifestovao, govore}i o Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci, nisu bili tek verbalni ispadi bez nekog dubqeg psiholo{kog smisla. Tomislav Nikoli} insistira na tekstu amandmana na SSP, koji je, kako naknadno priznaje, dogovarao sa Tadi}em, protivno odluci da se sa wim ne stupa ni u kakav kontakt. Naziru se unutra{wi i spoqa{wi ciqevi koje je trabalo sinhronizovano ostvariti, primarno pruìti {to ve}u podr{ku evrointegraciji i Borisu Tadi}u, a Tomislavu Nikoli}u omogu}iti strana~ki prevrat i sabotaù odbrane Vojislava [e{eqa, kao i slom nacionalnog opredeqewa uz nestanak najve}e opozicione 1082

stranke i protivnika kvislin{kog reìma (Predrag Lepeti}, 14. 7. 2008). Dvoli~nost, podmukle i prevarne politi~ke akcije Nikoli}a i prevratni~ke grupe su prepoznate i odmah je zauzet stav da se pitawe amandmana i glasawa za SSP uvede u legalnu strana~ku proceduru i stavi na glasawe i odlu~ivawe na Predsedni~kom kolegijumu. Srpska radikalna stranka, odlukom legalnih organa, nije dozvolila ideolo{ko prevo|ewe, a politi~ki udar i poku{aj prevrata je odbila ve}inskim odlukama najvi{ih organa. Stranka je ostala o~uvana i programski i ideolo{ki, ~uvaju}i sebe za{titila je i temeq srpskog nacionalnog interesa i odbranu predsednika, dr Vojislava [e{eqa, pred Ha{kim tribunalom. Po svim aspektima, SSP je {tetan ugovor, delom legalizuje ve} uspostavqene odnose a primarno vr{i pripremu za slede}u etapu pristupawa. Osnovno je pitawe da li je Nikoli} bio doveden u situaciju da iskaè promewen politi~ki stav svoje stranke ili da slaè. Uostalom, niko ga nije prisiqavao da se pre skup{tinske sednice izja{wava i da obe}ava ovo ili ono. Na kraju krajeva, znao je da glasovima poslanika Srpske radikalne stranke ne moè izmeniti voqu vladaju}e koalicije. U toj wegovoj evropskoj platformi za saradwu ima niz momenata koji izazivaju sumwu i zasluùju svaki politi~ki otpor, a pogotovo otpor koji je u duhu politike Srpske radikalne stranke. To se najboqe moglo uo~iti krajem 2008. godine, kada je Tadi}ev reìm prihvatio Euleks, nametnut na Kosovu i Metohiji. Tada je ve}ini gra|ana Srbije bilo jasno da se na taj na~in kr{i Rezolucija 1244 i da dràvna politika u odnosu na Kosovo i Metohiju srqa u propast. Tomislav Nikoli} je za jedne dnevne novine izjavio da Euleks nije dobro re{ewe za Srbiju, ali da ne treba da se bunimo jer “Evropa je to”, kako je rekao.

Ra{irenih ruku u evroatlantske integracije Signali iz Londona i Va{ingtona, koje su Nikoli}u preneli ambasadori SAD i Velike Britanije, bili su zeleno svetlo za o{tar zaokret u doju~era{woj “evroskepti~noj” politici i Vu~i}a i Nikoli}a. Tako je zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i}, u izjavi koja je objavqena 26. juna ove godine u listu “Danas” povodom dogovora sa Demokratskom strankom Srbije o formirawu vlasti u op{tini Zemun, izjavio da nema ni~eg spornog u “pet principa nacionalne opozicije” koji izme|u ostalog podrazumevaju referendum o pristupawu Srbije NATO paktu. Vu~i} je naglasio da SNS “nema ni{ta protiv evroatlantskih integracija Srbije”, ali da “Ustav Srbije propisuje vojnu neutralnost, pa bi za takvu odluku bio potreban referendum sa pitawem da li su gra|ani za ili protiv ulaska Srbije u NATO”. Tako je Aleksandar Vu~i} javno saop{tio zvani~an stav SNS-a, da ta stranka nema ni{ta protiv ulaska Srbije u NATO pakt. 1083

Na pitawe novinara “Danas” u kojoj se meri, onda, razlikuju poruke napredwaka i vladaju}e Demokratske stranke, jer se sti~e utisak da je napredwacima blià Demokratska stranka nego Demokratska stranka Srbije, Vu~i} je izjavio kako “izme|u nas (SNS) i DS-a vi{e ne postoje onako velike razlike kao pre desetak godina”, i da je to “dobra vest za Srbiju”. Odmah posle Vu~i}eve izjave u “Danasu”, da Srpska napredna stranka nema ni{ta protiv ulaska Srbije u NATO pakt i da je to dobra vest za Srbiju, usledio je poziv komesara za pro{irewe Evropske unije Olija Rena, kojim se Nikoli} i Vu~i} pozivaju da 2. jula 2009. godine posete Brisel. Nikoli} je u intervjuu listu “Politika”, objavqenom dan posle susreta sa Renom, svoj odlazak u Brisel obrazloìo time {to je “i Briselu postalo jasno da wegova stranka nije protiv evropskih integracija i da moè mnogo da pomogne”. Nikoli} je tako|e izjavio kako je sa Renom “otvoreno razgovarao o svemu {to su gra|ani Srbije do sada u~inili da bi wihov put u EU bio izvestan” i da “svi moramo mnogo da uradimo i svima mora od toga da bude boqe”. Vo|a Napredne stranke je tada u svom intervjuu “Politici” poùrio da, poput potpredsednika Demokratske stranke Boìdara Deli}a, javi “dobru vest” za gra|ane Srbije, kako }e “olak{ice za putovawa na{ih gra|ana uslediti najkasnije do kraja 2009. godine”. Lideru napredwaka ni to {to je izgovorio nije bilo dosta, pa je saop{tio javnosti kako je odlu~io da u okviru (svoje) stranke formira Savet za evropske integracije, pa je (od Olija Rena) zatraìo pomo} u obuci mladih qudi koje }e “baciti u vatru”. Kako }e Oli Ren i Tomislav Nikoli} obu~avati mlade qude evropskim integracijama moè se samo pretpostaviti. Slede}eg dana i dnevni list “Press” je objavio intervju sa Tomislavom Nikoli}em povodom wegove posete Briselu. Nikoli} je u tom intervjuu rekao kao je susret izme|u Nikoli}a i Rena dogovoren dva meseca ranije, a èqa Olija Rena je bila da se sastanak drì u “strogoj tajnosti”, ali je Demokratska stranka ipak na kraju saznala za sastanak i “spre~ila da Nikoli} i Oli Ren daju zajedni~ke izjave”. Tako je, po Nikoli}evom mi{qewu, Demokratska stranka, iz politi~kih razloga, postala brana evropskim integracijama, jer Nikoli} kroz evropske integracije poku{ava da pomogne gra|anima Srbije a Demokratska stranka ~ini sve da to spre~i, na {tetu gra|ana Srbije. Zvu~i poznato? Desetak dana posle “posete” Briselu, Tomislav Nikoli} se u intervjuu dnevnom listu “Press” poàlio kako je iz intervjua ambasadora SAD u Srbiji, Kamerona Mantera, saznao da je potpredsednik SAD Yozef Bajden, tokom svoje posete Srbiji 20. maja 2009. godine, izrazio èqu da se sretne sa wim, ali su to spre~ili qudi iz okruèwa Borisa 1084

Tadi}a. Nikoli} je mesec dana kasnije dobio poziv da poseti Va{ington, ali je neobi~an àl onog istog Tomislava Nikoli}a, koji je po~etkom decembra 2006. godine na mitingu podr{ke Vojislavu [e{equ odrànom pred ameri~kom ambasadom tokom [e{eqevog {trajka gla|u u Ha{kom tribunalu, pozvao SAD da “prestanu ubijati Srbe u Hagu”. Tomislav Nikoli}, koji je na mitingu Srpske radikalne stranke u zemunskoj hali “Pinki” 27. februara 1999. godine, neposredno pred bombardovawe NATO pakta, izjavio kako su u Engleskoj i Americi “na vlasti homoseksualci, pedofili, lezbejke i nemoralni qudi”, àli {to se nije sastao sa Bajdenom, koji je u ameri~kom Senatu, tokom tog istog bombardovawa izjavio da “sve Srbe treba staviti u koncentracione logore nalik nacisti~kim”. Neko ko je do ju~e optuìvao Ameriku da je “silom okupirala Kosovo i Metohiju” àli {to se nije sastao sa jednim od vode}ih ameri~kih zagovornika nezavisnosti takozvane dràve Kosovo u ameri~koj javnosti, ~ovekom koji je u jeku bombardovawa Srbije izjavio kako bi “SAD trebalo da odu u Beograd i da uspostave okupaciju u toj zemqi po uzoru japansko-nema~ke okupacije”. S obzirom da je Bajden bio u Beogradu, da li to zna~i da je okupacija ve} uspostavqena, a Nikoli} àli {to nije u~estvovao u uspostavqawu te okupacije?

Osvajawe vlasti jezuitskim metodama Politi~ka karijera Tomislava Nikoli}a prepoznatqiva je jedino po aferama, a od osnivawa tzv. Srpske napredne stranke, afere i pqa~ka postaju smisao wegovog politi~kog delovawa. Ratko Kneèvi} otkriva veze mafije, tajkuna i politike, {to je u tri nastavka objavio crnogorski dnevnik “Vesti” ( 20-22. jul 2009. godine). Kum i nekada{wi intimus a sada veliki protivnik crnogorskog “gazde” Mila \ukanovi}a. Ono {to je interesantno za na{u pri~u i {to je bila glavna vest iz ovog intervjua je ~iwenica da je Ratko Kneèvi} posvedo~io da su se sa Milom \ukanovi}em i Stankom Suboti}em, u pariskom hotelu “Ric”, vi{e puta susretali Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}: “Znate li da se u hotelu Ric u Parizu ve} vi{e puta susre}u sa Stankom Suboti}em i Milom \ukanovi}em Aleksandar Vu~i} i Tomislav Nikoli}? Prvi susret je bio oktobra 2007. godine, prisustvovao je i novinar iz Beograda Milomir Mari}. Za{to? Zato {to Suboti} i \ukanovi} odavno imaju plan da zavladaju medijskim i politi~kim prostorom biv{e Jugoslavije, a zarad svojih poslovnih interesa i ilegalnih aktivnosti. Eto, to je bio taj pakleni plan koji su Pukani} i wegov Nacional razotkrili i zbog kojeg su Pukani} i Frawi} poginuli”, rekao je Kneèvi} u intervjuu “Blicu” (20-22. jul 2009), ~ime je razotkrio kriminalnu pozadinu osnivawa Srpske napredne stranke (“Velika Srbija”, 4322). 1085

U “Blicu” od 28. jula 2009. godine Ratko Kneèvi} pobliè obja{wava Nikoli}eve i Vu~i}eve “izlete u Pariz”, tako|e obja{wavaju}i wihovu vezu sa francuskom obave{tajnom slu`bom. Prema Kneèvi}evim tvrdwama, u ~itavu pri~u je ume{ana i Francuska, ~ija je te`wa da ima ve}i uticaj na Balkanu, a sa druge strane je ciq wihovog, kako Kneèvi} isti~e, klijenta Suboti}a, da se postupak protiv wega obustavi. Kneèvi} obja{wava da je francuski obave{tajac Arno Danàn (koji je ina~e u Sarkozijevoj partiji) povezao Suboti}a i Nikoli}a. On daqe tvrdi da sastanak u pariskom hotelu “Ric”, krajem oktobra 2007. godine, nije imao za temu nikakvu termoelektranu u Novom Sadu, ve} kako omogu}iti Nikoli}u da preuzme Srpsku radikalnu stranku, kao i da se nije sve zavr{ilo samo na tom sastanku, pogotovo zato {to se dinamika u Srpskoj radikalnoj stranci i na srpskoj politi~koj sceni odvijala druga~ije nego {to je Danàn zamislio. Nikoli}, na kraju kaè Kneèvi}, sa Canetovom finansijskom podr{kom i lobirawem jedne jake evropske dràve, ho}e da preuzme vlast u Srbiji, sve za ra~un Suboti}a i \ukanovi}a i za{tite wihovog biznis modela. Canetovim novcem i Nikoli}evim politi~kim statusom formira se Napredna stranka koja treba, uz pomo} “naklowenih medija”, da uzme vlast u Srbiji, isti~e Kneèvi}. To je, prema wegovim re~ima, bila jedina ta~ka dnevnog reda sastanka Mila \ukanovi}a, Stanka Suboti}a, Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a u hotelu “Ric” u Parizu 2007. godine, i na sastancima u @enevi i Moskvi, koji su usledili kasnije. O~igledno je da su Nikoli} i Vu~i} izvr{ili zamenu prijateqa i neprijateqa, tako da su im sada neki drugi prijateqi. Kod wih postoji manija uni{tewa Srpske radikalne stranke i Vojislava [e{eqa. Oni u svom moralnom bi}u ne poseduju ono {to je najplemenitije, a to je ~ast. Re~ je o qudima koji su spremni da zarad novca i tu|ih interesa urade sve, pa ~ak i da razbiju Srpsku radikalnu stranku. Ali, ispostavilo se da su oni spremni da prodaju veru za ve~eru. Jedino sigurno u ovom politi~ko-tajkunsko-{pijunsko-mafija{kom zame{ateqstvu je da su raskolnici Nikoli} i Vu~i} sve samo ne ono za {ta se predstavqaju, i da je poku{aj pu~a u Srpskoj radikalnoj stranci odavno pripreman i finansiran upravo iz gorepomenutih krugova. îme se jo{ ne}e posluìti ove osobe sa devijacijama u karakteru li~nosti, ~ija se ìvotna borba sastoji od neprestanog i naizmeni~nog laveà, reàwa i papagajskih pri~a.

Nikoli}eva inspiracija uhap{eni Sanader Kada je 2008. godine, neposredno pred predsedni~ke izbore u Srbiji, Nikoli} u jednom intervjuu rekao da èli da postane “srpski Sana1086

der”, nikome nije bilo jasno {ta lider tzv. Srpske napredne stranke poku{ava da kaè, na kakvu je muku stavio Kraji{nike koji se po~e{e pitati: Kako to mi da glasamo za nekog kome je uzor lider omraène HDZ, stranke koja nas je prognala sa pradedovskih ogwi{ta? O~igledno je da je ideologija srpskog nacionalizma zamewena novim EU, ropskim floskulama. Tomislav Nikoli} je brzo zaboravio ideologiju antiglobalizma na koju se nekad pozivao. Nikoli} je ~ovek zadatka, a gazde treba ispo{tovati. Me|utim, sve {to se de{ava u posledwe dve-tri godine pokazuje da je Nikoli} postao “srpski Sanader”, ali samo po kriminalnim aferama, koje su obeleìle wihove politi~ke karijere (V.S. 4322, 42) Ono {to svakako jeste zajedni~ko za lidera “napredwaka” Tomislava Nikoli}a i biv{eg hrvatskog premijera Ivu Sanadera jeste “druèwe” i “trgovina” sa tajkunima. I dok je Nikoli} trgovao ideologijom i svojim obrazom, Sanader je od hrvatskog tajkuna Miroslava Kutle uzeo oko 1,6 miliona evra kako bi sredio kredit bez garancija. U ve}ini afera u koje je upleten Sanader, najve}u korist su imali hrvatski tajkuni, kao {to }e imati srpski ako Nikoli} do|e na vlast.

Gramzivi tandem pod skutom tajkuna Uloga tajkuna u formirawu Srpske napredne stranke i{la je toliko daleko da su neki od wih ~ak i uspostavili most izme|u Nikoli}a i Tadi}a. Kako otkrivaju slu`bene depe{e ameri~ke ambasade u Beogradu, koje je objavio sajt “Vikiliks”, predsednik Srbije je {est meseci pre osnivawa Srpske napredne stranke dao zadatak svom {efu kabineta Miodragu Raki}u, ina~e bliskom prijatequ Aleksandra Vu~i}a, da podstakne Tomislava Nikoli}a da razbije Srpsku radikalnu stranku. Aleksandar Vu~i} je u intervjuu za “Alo”, 16. 1. 2011. godine, potvrdio da je prijateq sa {efom Tadi}evog kabineta Mikijem Raki}em: “Jesam, ali nemojte da zloupotrebqavate to {to se ja, za razliku od drugih politi~ara, ne stidim i ne krijem sa kim sam u dobrim odnosima, ali to sa bilo kakvim razgovorima nema veze.” Iz te saradwe proisteklo je i Nikoli}evo zalagawe da Srbija prihvati SSP! U telegramu koji je poslat iz ameri~ke ambasade 9. septembra 2008. godine i koji je potpisao ameri~ki ambasador Kameron Manter, navodi se da je “Gruba~i} tvrdio da je Nikoli} odlu~io da podrì Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu posle sastanka krajem avgusta s predsednikom Tadi}em, za koji se kaè da ga je pripremio vlasnik Delte Miroslav Mi{kovi}”. U jednoj kasnijoj depe{i, broj 1072, od 16. oktobra, Manter dodaje da ima znakova da Srpska napredna stranka dobija pristup finansijskim sredstvima za podr{ku stranke. Po re~ima dobro pozicioniranog i pouzdanog novinara, srpski tajkuni Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko odli~no pla}aju Srpsku na1087

prednu stranku. Nikoli}ev {trajk gla|u i è|u, kada je poku{ao da imitira Vojislava [e{eqa, bila je jedna obi~na farsa, koju su gra|ani Srbije prepoznali jer je jo{ jednom poku{ao da se poigra sa narodom. Izlagao narod, obrukao sebe i poku{ao da privu~e pa`wu. Jedan obi~an narcis, koji je hteo da doìvi da bude dva dana u centru pa`we u Srbiji. To mu je ve~ita èqa jer nikad nije doìveo da bude vode}a li~nost u Srbiji, pa makar na prevaru da bude u centru pa`we. Vladaju}i reìm je dao neverovatan publicitet ovoj farsi. Videlo se da su ga mnogi posetili, pa i Milan Beko je obi{ao svoju investiciju, da mu slu~ajno ne bi propala. “Drugi posmatra~i i diplomate tvrde da Nikoli} dobija podr{ku od francuskih donatora i da trenutno pregovara sa fondacijom jedne nema~ke partije u vezi sa paketom pomo}i”, napisao je Manter. Sa svoje strane, Tadi} omogu}ava zameniku Srpske radikalne stranke da oformi novu stranku, dok uop{te ne podràva Dinki}eve inicijative, {to je navelo Dinki}a da zakqu~i kako mu budu}nost kao saveznika Demokratske stranke nije osigurana. Kada se pogleda primer Hrvatske, jasno je za{to su srpski tajkuni dali novac Tomislavu Nikoli}u, da poku{a da razbije Srpsku radikalnu stranku, te za{to finansiraju tzv. Srpsku naprednu stranku. Ciq je dovo|ewe Nikoli}a na vlast, da bi ba{ kao i Sanader u Hrvatskoj pomogao daqoj pqa~ki gra|ana Srbije.

Nikoli}eva neodgovornost kao posledica nedostatka savesti Tomislav Nikoli} je do sada pokazao da je krajwe neodgovoran za vlastite postupke usled nedostatka savesti. Afektivno je hladan i nije nimalo sklon ka razvoju ose}awa krivice ili kajawa za svoje postupke. Za svoje pona{awe nalazi brojne racionalizacije i opravdawa. Politi~ke izjave Nikoli}a postaju sve vi{e konfuzne, protivre~ne i neodgovorne. âs kaè kako ne}e promeniti ideologiju Srpske radikalne stranke i wenu orijentaciju prema Rusima, ~as izjavquje o nameri da Naprednu stranku u~ini “mostom izme|u Istoka i Zapada (Ana Filimonova, V. S. broj 3277, 2009). Najverovatnija budu}nost Srpske napredne stranke je da }e postati “politi~ki plastelin”, koji dobija svoju formu po “naruybini” i “za dnevnu upotrebu”. Kada budu potrebni glasovi sirotiwe, partija }e upotrebqavati “socijalnu retoriku”, kada bude potrebno da brani “slobodu preduzetni{tva”, ona }e istupati u odbrani tajkuna (Vukovi} N., Destilovani radikali, Nova srpska politi~ka misao, 27. oktobar 2008). Da svesno usmerava i angaùje psihi~ku energiju u aktivnostima i delatnostima koje teè zadovoqewu li~nog ciqa i interesa iako je to 1088

apsolutno neprihvatqivo i potpuno nezakonito, pokazuje potpisivawe ugovora o kreditu sa bankom “Inteza”, kojim je zaduìo Srpsku radikalnu stranku za 50 miliona dinara. Pri dono{ewu ove odluke preovladali su negativni motivi, koji imaju svoj koren u grandomanskim potrebama, pri ~emu ispuwava svoje èqe po principu “odmah i sad”. Nekada{wi zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, a danas gra|anin Nikoli} je, grubo kr{e}i Statut Srpske radikalne stranke, bez i~ije saglasnosti i ovla{}ewa, dakle potpuno nezakonito, 21. 3. 2008. godine potpisao ugovor o kreditu sa bankom “Inteza” a.d. iz Beograda, kojim je zaduìo Srpsku radikalnu stranku za 50 miliona dinara (630 hiqada evra). Tri meseca kasnije, 25. 6. 2008. godine, sa istom bankom sa~inio je i naknadni Aneks ugovora, ~ime je stranku zaduìo za ukupan iznos od 68 miliona dinara (oko 800 hiqada evra). Upravo zbog razmera i posledica ovakvog kriminala, funkcioner Srpske radikalne stranke Zoran Krasi}, sprovode}i odluku Centralne otaybinske uprave o za{titi imovinskih prava Srpske radikalne stranke, podneo je 13. 10. 2008. godine tu`bu pred nadle`nim Trgovinskim sudom u Beogradu, ~ime je prakti~no pokrenut parni~ni postupak protiv gra|anina Tomislava Nikoli}a. Kako ovakav kriminal ne moè da se re{i u celosti u jednom parni~nom postupku, Srpska radikalna stranka je 15. 10. 2008. godine, êtvrtom op{tinskom javnom tuìla{tvu u Beogradu, podnela i krivi~nu prijavu protiv gra|anina Tomislava Nikoli}a. Oba dokumenta potpisao je Dragan Todorovi}, potpredsednik Srpske radikalne stranke (V.S. 3270).

Velika qubav Tomislava Nikoli}a i Nata{e Kandi} Gotovo svi {tampani i elektronski mediji u Srbiji su podràli Tomislava Nikoli}a. Postavqa se pitawe za{to podràvaju doskora{weg protivnika Demokratske stranke i ~oveka koji je u svim izbornim kampawama bio simbol i asocijacija za “mra~ne devedesete”. Iz saàqewa, sigurno ne! Takav je nalog, takva je ure|iva~ka politika, takva je pre svega wihova ideolo{ka koncepcija. Ne voli vlasni~ka i ure|iva~ka politika ovih medija toliko Tomislava Nikoli}a koliko se pla{i povratka u Srbiju dr Vojislava [e{eqa. Strah i mr`wa prema tvorcu i utemeqiva~u ideologije srpskog nacionalizma su ih toliko izopa~ili da im je Tomislav Nikoli} postao jedina alternativa za preobraàj te ideologije. Ne treba biti previ{e mudar da bi se logi~ki ispravan zakqu~ak izvukao i dao odgovor na pitawe ko to u medijskom “carstvu” Srbije pozdravqa ~in Tomislava Nikoli}a. To ~ine skoro svi mediji koji su bliski Tadi}evom reìmu. 1089

Tako @eqko Cvijanovi}, urednik nedeqnika “Standard”, navodi: “Svojim potezom Toma je omogu}io Borisu da bude ujediniteq na politi~koj sceni. Omogu}io mu je evropski konsenzus, smawio otpor na wegovom politi~kom putu.” U izno{ewu svog li~nog stava Cvijanovi} pi{e da je “Tomina pobuna otvorila perspektivu onome {to se ovde zove evropska desnica.” “Koliko god izme|u wega (Nikoli}a) i Borisa (Tadi}a) postoje velike politi~ke i svake druge razlike, ne postoji me|u wima vi{e ni{ta toliko nepremostivo zbog ~ega za neko vreme ne bi mogli da rade zajedno, da sede u istoj vladi i da vuku zemqu napred, mire}i dve grupe najzava|enijih srpskih bira~a”, tvrdi Cvijanovi}. Tomislava Nikoli}a i Nata{u Kandi} je ujedinio zajedni~ki ciq, borba protiv dr Vojislava [e{eqa. Naime, za list “Danas” od 8. 9. 2008. godine, na pitawe novinara kolika je verovatno}a da }e se [e{eq vratiti u zemqu i da li je Tomislav Nikoli} predstavqao opasnost za [e{eqa, te je on bio prinu|en da podnese ostavku kako bi na taj na~in otklonio sebe kao konkurenciju, Nata{a Kandi}, Soro{eva sledbenica je odgovorila pozitivno. Komentari{u}i stav Srpske radikalne stranke da ne glasa za SSP, Nata{a Kandi} kaè: “Ima i onih kao {to je Nikoli} koji smatraju da moraju da iskoriste posledwi trenutak i isko~e iz tog voza ludaka”, i dodaje da “niko nije postigao za stranku ono {to je Nikoli}”. Kandi}ka tvrdi da su “radikali izgubqena stranka”. Prema wenim re~ima, to se najvi{e vidi sada kada je onaj koji je rukovodio tom strankom otkako je [e{eq u zatvoru i koji mu je bio najodaniji, doneo odluku da napusti “taj brod ludaka”. “Desilo se da je Nikoli} po~eo da daje druga~iji ton toj stranci, nije slao poruke kao {to je [e{eq”, zakqu~ila je Kandi}ka u svojoj poruci podr{ke Tomislavu Nikoli}u. Patolo{ka mr`wa Nata{e Kandi} prema dr Vojislavu [e{equ naprasno se pretvorila u podr{ku Tomislavu Nikoli}u u wegovom poku{aju da razbije Srpsku radikalnu stranku. Mediji boja`qivo komentari{u dvoli~no pona{awe Aleksandra Vu~i}a i wegove kukavi~ke poteze, tako da se nigde ne moè pro~itati konkretna osuda poku{aja pu~a. A stvar je potpuno jasna. Vojislav [e{eq je u pritvoru Ha{kog tribunala, a oni mu zabijaju no` u le|a. Potpuno je jasno zbog ~ega novinari odbijaju da sve nazovu pravim imenom. Umesto toga nude nam “bombaste” izjave novih miqenika, sa svih strana. Takva je i izjava Aleksandra Vu~i}a “Bez Amerike nema nam napretka” (Politika, 2. 10. 2009), sa podnaslovom teksta: “Ja sam za saradwu i sa Istokom i sa Zapadom, ali stvari u svetu su jasne, pa i Srbija mora da se pona{a u skladu s tim realnostima.” Prilikom svoje prve jednonedeqne posete Americi na poziv Me|unarodnog centra Vudro Vilson, Aleksandar Vu~i} je napravio potpuni zaokret u odnosu na ono {to je do poku{aja razbijawa Srpske radikalne stranke govorio. 1090

I laici mogu da vide koliko se Vu~i}u isplatila poseta Va{ingtonu, odjednom mu je otvoren sav medijski prostor u Srbiji. [to je jo{ o~iglednije, dokazano antisrpski mediji prosto uìvaju u rejtingu marionetske Srpske napredne stranke. Aleksandar Vu~i} je kazao da je veoma zadovoqan posetom Sjediwenim Ameri~kim Dràvama i da se Srpska napredna stranka zalaè za najboqe mogu}e odnose sa Va{ingtonom. Krajwe licemerno uverava gra|ane Srbije da su wegovi li~ni interesi istovremeno i interesi naroda i da je u Va{ingtonu {titio interese Srbije u SAD. Vu~i} je poku{ao da jo{ jednom obmane narod da je wegova politika ispravna u ime uzvi{enog ciqa (nacije). Ovakva narcisoidna li~nost sklona je oboàvawu mo}i i uop{te takvoj projekciji. Izraèna crta wegove poreme}ene li~nosti je autoritarna sklonost. Odlikuje se visokim stepenom bespogovornog podre|ivawa mo}nom autoritetu, prema kojem ima nekriti~ki servilan odnos. Uostalom, za obojicu, i Vu~i}a i Nikoli}a, je karakteristi~no da ispoqavaju slepu poslu{nost prema autoritetima.

Zbogom kompleksa{i, la`waci i ostali napredwaci Politika laì i obmana na kojoj je sazdana takozvana Srpska napredna stranka polako ali sigurno ide prema svom krahu. Na hiqade ~lanova Srpske radikalne stranke koje su Nikoli} i Vu~i} prevarili 2008. godine napu{taju “naprednu” stranku i podnose zahteve za povratak u Srpsku radikalnu stranku. To je najboqi dokaz da je sve {to je na laì satkano nije dugog veka. Kao {to je na{ narod odavno rekao, u laì su kratke noge. Za ekspertski tim Dr Milutin Nikolajevi} Dr Todor Trifkovi}

1091

Sadràj Predgovor ............................................................................................... 3 Depe{e ameri~kih ambasadora objavqene na sajtu “Vikiliks” ....................................................... 5 Pogovor Psiholo{ki profili Aleksandra Vu~i}a i Tomislava Nikoli}a ............................. 1009

1092

Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa 1. Vreme preispitivawa 2. Hajka na jeretika 3. Fenomenologija balkanskog despotizma 4. Veleizdajni~ki proces 5. Narkomanija Vuka manitoga 6. Politika kao izazov savesti 7. Milan Pani} mora pasti 8. Na me|unarodnoj sceni 9. Su~eqavawe sa sedmom silom 10. Narodni tribun 11. Poslani~ke besede 12. Filipike ~etni~kog vojvode 13. Pali, àri, dediwski dizdare 14. Crveni tiranin sa Dediwa 15. Da sve srpsko bude kao zemunsko 16. Promene po voqi naroda 17. Bez dlake na jeziku 18. Mo} argumenata 19. Falsifikovana voqa naroda 20. Vlada nacionalnog jedinstva 21. Srbija pod ameri~kim bombama 22. Dok patriote obnavqaju izdajnici razaraju 23. Radikali se nisu obrukali 24. Pakleni planovi Zapada 25. Kontrarevolucionar u buldoèr revoluciji 26. Dosmanlijski zulum nad Srbijom 27. Kontinuitet radikalske doslednosti 28. Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{ 1093

29. Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a 30. Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu 31. Glogov kolac u dosovskom srcu 32. Dosmanlije kao novi jawi~ari 33. êtni~ka sabqa nad dosmanlijskom glavom 34. Na juna~kim rukama kroz srpsku Boku 35. Kora od banane 36. Srpski ~etni~ki pokret 37. Srpska radikalna stranka 38. Peti otaybinski kongres 39. Sudanije nepokornog vojvode 40. Ideologija srpskog nacionalizma 41. Afirmacija parlamentarizma 42. Slom savezne dràve 43. @igosawe dosmanlijskog be{~a{}a 44. êli~ni vojvoda 45. Stazom slave, u slu`bi otaybine 46. Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima 47. Uporna odbrana Srpstva 48. Stanko Suboti} – Cane @abac, kraq duvanske mafije 49. Mafija{ka pudlica Neboj{a ôvi} 50. Cijin major Grujica Spasovi} 51. êtni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom 52. Suo~avawe sa ha{kim inkvizitorima 53. Ha{ki dosije nabe|enog ratnog zlo~inca 54. Pocepana ha{ka inkvizitorska ode`da 55. U ~equstima Kurve del Ponte 56. Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron 57. \avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle Drugi 58. Va{ingtonski seksualni manijak Bil Klinton 59. Ha{ko bajramsko prase 60. La`qiva ha{ka peder~ina Yefri Najs 61. Svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a u ha{kom procesu 62. Engleski pederski isprdak Toni Bler 63. Kriminalac i ratni zlo~inac Havijer Solana 64. Podmukli galski picopevac @ak [irak 65. Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Gen{er 66. Krvave ru~erde Madlen Olbrajt 1094

67. Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi 68. Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt [esnaesti 69. Najve}i izdajnik Rusije Boris Jeqcin 70. Milo \ukanovi} novi Skenderbeg Crnojevi} 71. Boris Tadi} novi Sinan Pa{a Koya 72. Izdajni~ki akreditivi usta{kog konzula Vuka Dra{kovi}a 73. Politi~ki ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Ko{tunice 74. Vatikan glavno Satanino gnezdo 75. Rimska kurija ve~ito èdna srpske krvi 76. Evropska unija satanisti~ka tvorevina 77. Vatikanski antisrpski instrument Frawo Tu|man 78. Ameri~ki antisrpski instrument Alija Izetbegovi} 79. Holandski kurvin sin Alfons Ori 80. Ubica Slobodana Milo{evi}a Patrik Robinson 81. Korumpirani predsednik nelegalnog Ha{kog suda Fausto Pokar 82. Pitomac minhenske pivnice Volfgang [omburg 83. Ha{ki {trajk gla|u 84. Varvarska gozba 85. Kad bitange mar{iraju 86. Siktawe crvene zmije 87. Skalpirawe kao smisao informisawa 88. Ko pose~e bega Gutenberga 89. Robija kao sudbina 90. Politi~ka partija Prodanovi}a 91. Pokvareni malte{ki pacov Karmel Agijus 92. Smrdqiva gvajanska sviwa Mohamed [ahabudin 93. Pqa~ka{ novca Ujediwenih nacija Hans Holtajus 94. Degenerisani majmun Bakone Yastis Moloto 95. Retardirana ha{ka tuìteqka Hildegard Uerc-Reclaf 96. Qubavnik Yefrija Najsa Danijel Sakson 97. Jedna banana za Kofi Anana 98. O~erupana ha{ka }urka Kristina Dal 99. Afera Hrtkovci i usta{ka kurva Nata{a Kandi} 100. Ha{ka instrumentalizacija la`nih svedoka 101. Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije 102. Ubistvo mafija{kog premijera Zorana \in|i}a 1095

103. Mafija ubila svog lidera 104. Propali pu~ Tomislava Nikoli}a 105. Ha{ki denuncijant Tomislav Nikoli} 106. Portparol lopovske stranke Aleksandar Vu~i} 107. Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vu~i} 108. Sanaderova ma~kica Aleksandar Vu~i} 109. Narogu{eno {kotsko govno Jan Bonomi 110. Smeùrano kengurovo mudo Kevin Parker 111. Ju`nokorejska gwida O-Gon Kvon 112. Prislu{kivani telefonski razgovori 113. Policijski dosije, I deo 114 Policijski dosije, II deo 115. Policijski dosije, III deo 116. Policijski dosije, IV deo 131. Vikiliks mi javqa, prvi deo 140. Pretpretresna faza ha{kog procesa 141. Pretresna faza ha{kog procesa, prvi deo 142. Pretresna faza ha{kog procesa, drugi deo 143. Pretresna faza ha{kog procesa, tre}i deo 144. Pretresna faza ha{kog procesa, ~etvrti deo 145. Pretresna faza ha{kog procesa, peti deo 146. Pretresna faza ha{kog procesa, {esti deo 147. Pretresna faza ha{kog procesa, sedmi deo 148. Pretresna faza ha{kog procesa, osmi deo 154. Sistematsko kr{ewe procesnih prava Slobodana Milo{evi}a tokom ha{kog su|ewa 155. Ha{ka antisrpska giqotina

1096

Vojislav Seselj - Vikiliks Mi Javlja

Recommend Documents