visinska predstava

 Visinska predstava na n a topografskim podlogama po dlogama •Pojedine tačke sa kotama •Izohipse •Hip •H ipso some metr trijijsk skaa sk skal alaa •Šrafura •Senčenje Kombinacija 15

Tačke sa visinama

16

Izohipse E – ekvidistancija  Vrednosti: 0.5, 1, 2.5, ... Ista vrednost na celom listu Manja ekvidistancija kod krupnije razmere i manjih nagiba  Veća ekvidistancija kod krupnije razmere i strmijih nagiba 17

18

 Vrste izohipsi •Osnovne – linija debljine 0.1-0.2 mm •Glavne - svaka peta osnovna, upisana i kota duž izohipse, deblja linija •Pomoćne, na 0.5 odnosno 0.25 izohipse isprekidana odnosno tačkasta linija

19

Šrafura

20

Metode snimanja terena: •Ortogonalna •Polarna •GPS (Global Positioning System) •Fotogrametrijska •Satelitski snimci

21

Detaljna tačka Detaljne tačke – tačke koje predstavljaju karakteristične tačke na terenu i njihovim snimanjem je moguće kartirati snimljene objekte •Tačkasti objekti – jedna detaljna tačka •Linijski objekti – dve ili više detaljnih tačaka •Površine – tri ili više detaljnih tačaka Krive linije se prikazuju nizom kratkih pravih linija 22

Ortogonalna metoda

23

Neophodno da bude razvijena poligonska ili linijska mreža (osnova za snimanje) Upravne se mogu spuštati pomoću prizme, ogledala pod uglom, priručnim sredstvima.  Apscise (udaljenost od početne tačke do podnožja upravne) se mere pomoću poljske pantljike, ordinate (upravne) se mere ručnom pantljikom Primena na uzidanom terenu Za visine detaljnih tačaka potrebno je posebno sprovesti detaljni nivelman. 24

Korišćenje trostrane prizme za spuštanje upravne

25

Korišćenje petostrane prizme za spuštanje upravne

26

Spuštanje upravne pomoću

prizme

27

Spuštanje upravne pomoću

prizme

28

Računanje koordinata detaljne ta čke snimljene ortogonalnom metodom (TO22)

o=

a=

∆ y1 =

oY1 '+ aX 1 ' = od1 + au1

Y1

∆ x1 =

aY1 '− oX1 ' = ad1 − ou1

 X 1

Yb

− Y a

=

 Dm

 X b

−

∆Y 

Dm

X a

 Dm

=

∆X 

Dm

= Ya + ∆y1 = Ya + od1 + au1 =

Xa

+ ∆x1 =

Xa

+ ad1 − ou1 29

o=

a=

Yb

− Y a

=

 Dm  X b

−

∆Y 

Dm X a

 Dm

=

∆X 

Dm

Tačka sa leve strane linije, u  se uzima sa znakom -

∆ y2 =

oY2 '+ aX 2 ' = od2

+ au2

Y2

∆ x2 =

aY2 '− oX 2 ' = ad2

− ou2

 X 2

= Ya + ∆y2 = Ya + od 2 + au2 =

Xa

+ ∆x2 =

Xa

+ ad2 − ou2 30

Polarna metoda

α

31

Neophodno da bude razvijena poligonska ili linijska mreža Na jednu poligonsku tačku se centriše instrument a druga se signališe Mere se dužine, horizontalni i vertikalni uglovi Za merenje se koristi teodolit, u novije vreme totalna geodetska stanica Kod polarne metode dobija se i visina detaljne tačke, tako da nije potrebno posebno sprovoditi detaljni nivelman

32

Računanje koordinata detaljne ta čke snimljene polarnom metodom ||+X

1

νa

B (Yb,Xb)

∆Y=Yb-Ya

   b   a    D

∆ y1 =

b

 νa

α1

1 (Y1,X1) 1  νa

∆ x1 =

∆ 

 d 1

∆Y1=Y1-Ya

b

= ν a + α  1

X  1  = X  1  X   a

Y1

A (Ya,Xa)

1

d 1 sin ν  a

1

d 1 cosν  a

= Ya + ∆y1

 X 1

=

Xa

+ ∆x1

O

Yi  X i

i

= Ya + ∆yi = Ya +

di sin   ν  a

=

+ d i cosν  a

Xa

+ ∆xi =

Xa

i

33

Skica detalja Prilikom snimanja se crta skica detalja. U približnoj razmeri se ucrtavaju snimljene detaljne tačke sa svojim brojevima. Crtanjem linija se dobijaju snimljene linije ili površine. Crtanje topografskih znakova Upisivanje kontrolnih odmeranja, podataka o parcelama i snimljenim objektima. Služi radi lakšeg kartiranja – izrade plana na osnovu snimljenih detaljnih tačaka

34

Kontrolna odmeranja Sprovode se radi kontrole snimljenih detaljnih tačaka. Kontrola se sprovodi tako što se nakon kartiranja detaljnih tačaka meri rastojanje i upoređuje sa rastojanjem izmerenim na terenu  Vrste kontrolnih odmeranja: •Frontovi •Transferzalna odmeranja •Kosa odmeranja

35

36

37

38

Primenom totalne geodetske stanice, skoro istisnuta ortogonalna metoda Prednosti: •Visoka tačnost •Brz rad •Snimanje detaljnih tačaka na velikim rastojanjima •Automatska registracija merenja •Mogućnost računanja koordinata na licu mesta •Prenos izmerenih podataka sa instrumenta na računar 39

Snimanje detaljnih tačaka GPS metodom •Za geodetska merenja potrebno je koristiti DGPS ili mrežu permanentnih stanica. •Nakon inicijalizacije, merenje detaljne tačke traje svega nekoliko minuta. •Velika prednost snimanja ovom metodom kada nije dovoljna gustina geodetskih tačaka •Ne može se meriti u zatvorenom prostoru a tačnost značajno opada pri merenju kada je deo neba zaklonjen objektima •Radi efikasnosti snimanja mogu se nove geodetske tačke odrediti GPS metodom a snimanje nastaviti totalnom geodetskom stanicom. 40