UVOD U VIZUELNU KULTURU (KOLOKVIJUM)
1. Svaku likovnu kompoziciju k ompoziciju možemo svesti na osam elemenata: liniju, oblik, prostor, boju, teksturu, ravnotežu, harmoniju i kontrast. 2. Likovni elementi su graĎa umetničke kompozicije. 3. Linija je verovatno najstariji likovni element. 4. Linija je najjednostavniji element medju
elementima kompozicije. 5. Jednostavnost linije i fundamentalnost se lako može shvatiti praćenjem istorije razvoja likovnog izraza. 6. Pećinski čovek se prevashodno služio? Odg: Linijom 7. Igra sa sredstvom izražavanja i potrebe predstavljanja oblina se postiže najčešće? Odg: Linijom 8. Uz najmanji napor na likovnom delu se opaža? Odg: Linija 9. Linija: 1. Registruje kretanje, 2. Sugeriše osećanja, 3.Definiše kvalitet, 4. Opisuje predmet, 5. Predstavlja skup zajedničkih tačaka? Svaki odgovor je tačan, potrebno je zaokružiti samo jedan. 10. Osnovni položaj ili usmerena linija su: horizontalno, vertikalno, dijagonalno ili kružnica. Uzvišenost, eleganciju i duhovitost obezbeĎuje likovni element: vertikalna linija. 12. Miran tok i ležeći položaj obezbeĎuje: horizontalna linija. Utisak opuštenosti stvara likovni element: horizontalna linija. 14. Dramatiku, istremljenje definiše dijagonalna linija. 15. Najsavršeniji simbol kontunog oformljenja se postiže: krugom. 16. Pokrenutost površine po vršine se postiže: talasastom strukturom. 17. Vertikalne linije u enterijeru prostora izdužuju po: visini. 18. Horizontalne linije u enterijeru: izdužuju po dubini. 19. 19 . Osećaj teatralnosti se postiže: vertikalnim linijama. 20. Veći gabarit enterijera se postiže: horizontalnim linijama. 21. Najodgovorniji zadatak linija ima u: tehnici. 22. Indirektna i direktna linija se javlja u tehnici: kolaža. kolaž a. 23. Tekstura boja i harmonija ha rmonija se u tapiseriji na najbolji mogući način prik azuju: azuju: linijom. 24. Nepredvidiv karakter linija ima u: umetnosti savremenih instalacija. 25. Funkcionalni zahtevi umetničkog predmeta definišu se najracionalnije linijom u: dizajnu primenjene umetnosti. 26. Sistem kuća, zgrada, ulica, trgova, trotoara definiše se: linijom urbanizma. 27. Osnovna podela p odela oblika je: prirodni i veštački. 28. Oblici načinjeni ljudskom rukom su:emancipovani. 29. Primeri emancipovane prirodne forme su: cvetovi, lišće, kristal i plodovi nekih biljaka. 30. 30 . U prostornom smislu forma se deli na dvodimenzionalnu i trodimenzionalnu. 31. Značenje forme može biti kvalitet odreĎene stvari. 32. Oblik može biti prepoznatljiv i nečitljiv. 33. Najprepoznatljivija forma geometrijske figure je: krug. Nauka koja se bavi proučavanjem svojstva žive materije je: bionika. Merenjem ljudskog tela bavi se: antropometrija 36. U antropologiji prepoznajemo: prepoz najemo: ženskolike i muškolike oblike 37. Ženskolike forme mogu biti: sva živa bića i geometrijski oblici kruga i elipse 38. Muškoliki oblici su: tup ugao, oštar ugao, u gao, statički oblici na tlu 39. Savršeni muškoliki oblici su: kvadrat i kocka kock a 40. Prostor se smatra elementom likovne kulture: NE 41. Da li je prostor jedan od osnovnih problema likovnog oblika: DA
42. Euklid je jedan od najznačajnijih izučavalaca: prostora 43. Dekart je smatrao da postoje dve supstance: telesna i duhovna
44. Telesna supstanca po Dekartu ima atribut: prostornosti i mišljenja
45. Da li materija ima svojstvo prostornosti po Dekartu? IMA
46. Arhitektonski prostor je: prostor omeĎen zidovima, pregradama, podovima i plafonima 47. Arhitenktnoski prostor može biti: zatvoren, poluzatvoren 48. Predstavljanje arhitektnonskog prostora može biti: preko svetski izložbi, sajmova graĎevinarstva, aranžiranih izloga, reklamnih montažnih kuća u slobodnom prostoru 49. Pun doživljaj prostora ima dete od: sedme godine života 50. Kretanje: nije deo prostora 51. Najosetliviji likovni element je: boja
52. Vizuelni doživljaj koji nastaje je: boja 53. Glavne boje su: crvena, plava i žuta 54. Sekundarne boje su: narandžasta, ljubičasta, zelena
55. Spekatr boja sadrži: glavne, sekundarne i izvedene (sekundarne) boje 56. Primeri izvedenih (sekundarnih) boja su: plavoljubičasta, crvenoljubičasta, žutonarandžasta, plavozelena i žutozelena 57. Tople boje su: crvena, žuta i narandžasta 58. Hladne boje su: plava, plavoljubičasta i plavozelena 59. Količina svetlosti u jednoj boji naziva se: valer 60. Raspon količine svetlosti izmeĎu crne i bele boje naziva se: valerska skala 61. Veću valersku vrednost ima: plava 62. Komplementarne boje se izražavaju: u praovima 63. Parovi komplementarinih boja su: crveno - zelena, žuto - ljubičasta, narandžasto - plava
64. Stepen jasnoće jedne boje je: intenzitet 65. Prisustvo pune svetlosti tumači se: belom bojom 66. Prostor u enterijeru se smanjuje upotrebom: tamnijih boja
67. Čoveku tople boje približavaju prostor
