USTAVNO PRAVO USTAV: 1.
Pojam (A) Norm Normat ativ ivni ni (pra (pravn vni) i) poja pojam m usta ustava va – osno osnovn vnii zako zakon n koji koji usta ustano novl vlja java va organizaciju drzave I propisuje prava gradjana. (i) (i) U forma formaln lnom om smis smislu lu – dono donosi si se i menja enja se postu postupk pku u koji koji je tezi tezi od postupka za donosenje i menjanje zakona (ii) (ii) U mate materi rija jaln lnom om smisl smislu u – odred odredju juje je se prema prema sadr sadrzi zini ni pravil pravilaa i to su: organizcaija drzavne vlasti i njihove medjusobne odnose javne slobode tj. ljudska prava i teritorijalnu organizaciju drzave. (B) !oliticki pojam ustava – osnovni instrument kontrole i ogranicavanja drzavne vlasti. Ima se u vidu stvarno odnos drzave i drustva i stvarno polozaj drzave u drustvu. "emlja u kojoj ne postoji stvarno ogranicenje drzavne vlasti nema ustav u politickom smislu. (#arl $evenstajn) (C) %ocioloski pojam ustava – realni fakticki odnos sila koji postoji u jednom drustvu ($asal) pisani ustav je od vrednosti samo kad oznacava stvarni odnos snaga koji postoji u drustvu.
2.
Predmet - ona pitanja koja su regulisana ustavom (A) Ustav sadrzi pravila: (i) kojima se organizuje drzavna vlast (organizacija funkcionisanje drz. &lasti) I (ii) kojima se garantuje licna sloboda gradjana. (%. 'ovanovic) (B) Norm Normee koji kojima ma se odred odredju juje je naci nacin n dono donose senj njaa opst opstih ih pravn pravnih ih norm normi i tj. tj. zakonodavni organi i zakonodavni postupak i donekle sadzina buducih zakona (#elsen) (C) !rocess vrsenja vlasti – organizacija I rad pol.cinilaca po l.cinilaca I institucija (D) %stem stvarnog ogranicavanja vlasti. %ve sto se ne tice ogranicenja drzavne vlasti nije materija ustava nego zakona.
3.
Svojstva (A) !ravna: (i) snovn snovnii zakon zakon – donosi donosi ga ustav ustavotv otvorn ornii organi organi ili ili zakonod zakonodavn avnii organ organ ali ali u posebnom postupku* predvidja zakonodavne organe I zakonodavni postup postupak* ak* sadrzi sadrzi osnovn osnovnija ija I apstra apstraktn ktnija ija pravil pravila* a* obuhva obuhvata ta najsir najsiru u materiju pravnog normiranja. (ii) (ii) Naj Najvis visii pravni pravni akt – iz njega njega proizla proizlazi zi pravni pravni sste sstem m zemlje zemlje u celosti celosti I njim njimee je uslo uslovn vnje jeno no vaze vazenj njee svih svih drugi drugih h prav pravni nih h prop propis isa. a. 'edi 'edini ni odredj odredjuje uje vlasti vlastitu tu pravnu pravnu snagu snagu I pravnu pravnu snagu snagu svih svih ostali ostalih h opstih opstih pravnih akata !ostupci za ukidanje neustavnog zakona: +. pred pred redo redovn vnim im sudo sudom m – ispi ispitu tuje je zako zakon n sa stan stanov ovis ista ta njeg njegov ovee ustavnosti (formalne ili materijalne)* ako nadje da je neustavan ne ukida ga uopste nego ga cini nevazecim nevazecim za konkretni slucaj. slucaj. "akon ostaje na snazi I primenjuje se na druge slucajeve. ,. pred pred usta ustavn vnim im sudo sudom m – ocen ocenaa usta ustavn vnos osti ti je njeg njegov ovaa iskl isklju juci civa va funkcije I redovni sudovi samo mogu da upute ustavnom sudu zakon na ispitivanje I eventualno ukidanje.
-,-
. po principu principu centrali centralizovan zovanee kontrole kontrole pre nego nego sto je je zakon I stupio stupio na snagu. (B) Nepravna: (i) Ideolo Ideolosko sko-po -polit litick ickii akt – teorij teorijee sadrzan sadrzanee u preambul preambulii najcesc najcesce. e. (ii) (ii) !rogra !rogramsk msko-d o-dekl eklara arativ tivni ni akt – zbog toga sto treba treba da vazi u buducnos buducnosti ti predstavlja projekat i viziju drustva u buducnosti. .
Vrste I. /ormalna merila (A) (B) (C) (D)
!isani #odifikovani (jedan) 0vrsti !rem !remaa don donosi osiocu: ocu:
nepisani nekodifikovani (vise pravnih akata) meki (prema nacinu promene) +. okt oktroi roisani sani ustav stav (mon monarh) arh) ,. ustavni pakt (monarh i predstavnistvo naroda) . ustav kao izraz suverenosti (predstavnistvo naroda)
II. ntoloska merila – saglasnost politicke stvarnosti s ustavnim normama +. norm normat ativ ivan an usta ustavv ,. nomi nomina nala lan n usta ustavv . sema semant ntic icki ki usta ustavv (oko (okova vani ni usta ustav v cilj cilj da se utvd utvdii I pove poveca ca vlas vlastt vladajuce grupe) !.
Prome"a Ustava belezja: (i) predvidjeni postupak vazi i za donosenje i za promenu ustava (ii) postupak postupak je dvojak dvojak u zavisnost zavisnostii od toga koji se delovi ustava menjaju (iii) nema nikakvih zabrana sto se tice promene sve je podlozno promeni. sim u vreme ratnog ili vandrednog stanja.
Prva #a$a: #a$a: donosenje nacelne odluke o promeni ustava I. !odosenje predloga za promenu ustava +. najmanje +1 od ukupnog broja narodnih poslanika ,. predsednik 2epublike . &lada 3. najmanje +45.555 biraca II. Usvajanje predloga za promenu ustava Usvaja ,1 od ukupnog broja narodnih poslanika. 6ko se ne usvoji o pitanjima sadrzanim u predlogu se ne moze pristupiti narednih godinu dana.
-,-
. po principu principu centrali centralizovan zovanee kontrole kontrole pre nego nego sto je je zakon I stupio stupio na snagu. (B) Nepravna: (i) Ideolo Ideolosko sko-po -polit litick ickii akt – teorij teorijee sadrzan sadrzanee u preambul preambulii najcesc najcesce. e. (ii) (ii) !rogra !rogramsk msko-d o-dekl eklara arativ tivni ni akt – zbog toga sto treba treba da vazi u buducnos buducnosti ti predstavlja projekat i viziju drustva u buducnosti. .
Vrste I. /ormalna merila (A) (B) (C) (D)
!isani #odifikovani (jedan) 0vrsti !rem !remaa don donosi osiocu: ocu:
nepisani nekodifikovani (vise pravnih akata) meki (prema nacinu promene) +. okt oktroi roisani sani ustav stav (mon monarh) arh) ,. ustavni pakt (monarh i predstavnistvo naroda) . ustav kao izraz suverenosti (predstavnistvo naroda)
II. ntoloska merila – saglasnost politicke stvarnosti s ustavnim normama +. norm normat ativ ivan an usta ustavv ,. nomi nomina nala lan n usta ustavv . sema semant ntic icki ki usta ustavv (oko (okova vani ni usta ustav v cilj cilj da se utvd utvdii I pove poveca ca vlas vlastt vladajuce grupe) !.
Prome"a Ustava belezja: (i) predvidjeni postupak vazi i za donosenje i za promenu ustava (ii) postupak postupak je dvojak dvojak u zavisnost zavisnostii od toga koji se delovi ustava menjaju (iii) nema nikakvih zabrana sto se tice promene sve je podlozno promeni. sim u vreme ratnog ili vandrednog stanja.
Prva #a$a: #a$a: donosenje nacelne odluke o promeni ustava I. !odosenje predloga za promenu ustava +. najmanje +1 od ukupnog broja narodnih poslanika ,. predsednik 2epublike . &lada 3. najmanje +45.555 biraca II. Usvajanje predloga za promenu ustava Usvaja ,1 od ukupnog broja narodnih poslanika. 6ko se ne usvoji o pitanjima sadrzanim u predlogu se ne moze pristupiti narednih godinu dana.
--
Dr%&a #a$a:usvajanje #a$a:usvajanje akta o promeni I. Izrada akta o promeni ustava – akt sastavlja radno telo N. skupstine II. Usvajanje akta o promeni ustava – ,1 ukupnog broja narodnih poslanika
/aklutativni republicki referendum
bavezan republicki referendum (u roku od 75 dana) vecina izasli izaslih h usvo usvoje jen n ako ako je glas glasal alaa vecina biraca
!relazne odredbe su sadrzane u ustavnom zakonu za sprovodjenje Ustava koji se usvaja usvaja ,1 vecino vecinom m ukupno ukupnog g broja broja narodn narodnih ih poslan poslanika ika ali ne po posebn posebnom om postupku. n moze biti predmet ocene ustavnosti Ustavnog suda. '.
Naea * jesu pravno obavezujuce ali nemaju neposrednu primenu i sluze kao oslo oslona nacc pri pri tuma tumace cenj nju u neod neodred redje jeni nih h i neja nejasn snih ih norm normii u usta ustavu vu ili ili popunjavanu pravnih praznina u ustavu. ustavu .
8efinicija drzave – oblik vladavine oblik vlasti oblik drzavnog uredjenja. 2atkov 2atk ovaa defin efinic iciija: ja: jedi jedins nstv tven enaa (uni unitarn tarna) a) demo demokr krat atsk skaa (bira biraci ci neposredno1preko izabranih predstavnika ucestvuju u upravljanju drzavom) parlamentarna (izvrsnu vlast bira parlament) republika (sef drzave se bira neposeredno na odredjeno vreme i politicki je odgovoran). Nacelo suverenosti – suverenost pripada gradjanima koji je vrse:
(i) 2eferendumom (ii) (ii) Na Narod rodno nom m inic inicij ijat ativ ivom om (iii) (iii) !reko !reko slobodn slobodno o izabranih izabranih prestav prestavnik nikaa !redstavnicka demokratija sa oblicima poluneposredne demokratije. Nacelo podele vlasti – klasicna liberalisticka dokrina o trihotomnoj podeli vlasti.
!ociva !ociva na ravnot ravnotezi ezi i medjus medjusobn obnoj oj kontro kontroli. li. %misao %misao nije nije u separa separacij cijii nego nego u ogranicavanju. -
bikefalna izvrsna vlast: neposeredno predsednik i vlada koja je odgovorna parlamentu.
izabran
Predsednick Predsednicka a faza: predsednik republike je iz stranke
koja ima parlamentarnu vecinu vlada je pod jakim uticajem predsednika -
Parlamentarna faza: predsednik predsednik republike republike je iz stranke stranke
koja je manjina u parlamentu (kohabitacija ili suvladarstvo)
-3-
Zabrana sukoba interesa – medjusobna nespojivost drzavnih ili javnih funkcija ali i
zabrana koriscenja drzavne ili javne funkcije za postizanje licne koristi i ostvarivanje privatnih interesa. %ira je od pojma inkompatibilnosti (nespojivosti) Vladavina prava – sve drzavne vlasti su potcinjene ustavu vlast mora biti legitimna
njego vrsenje demokratski ogranizovano ljudska prava neotudjiva i stavljena po zastitiu ustava. !ravna drzava vs. !olicijska drzava &ladavina prava sira od pojma pravna drzava (sve drzavne vlasti a ne samo izvrsna) Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava – ogranicenje drzavne vlasti vrsi se samo
nadzor ustavnosti i zakonitosti ne i ustavnosti. su njena legitimacija kojom se ona identifikuje u medjunarodnoj zajednici – grb zastava himna Obelezja drzave
Nacelo jedinstvenosti i nepovredivosti drzavne granice
"a promenu granice potrebno: ,1 ukupnog br.narodnih poslanika 9 obavezni referencum (vecina izaslih) Nacelo stranackog pluralizma – karakteristicni za postsocijalisticke drzave. stale drzave
ne pominju jer je to deo ustavnog prava gradjana na udruzivanje. 'amci se i priznaje uloga stranaka u demokratskom oblikovanju politicke volje gradjana* osnivanje je slobodno* nedopusteno delovanje stranaka Svetovnost drzave edjunarodni odnosi – odnos domaceg i medjunarodnog prava
%poljna politika 2epublike %rbije po;iva na op
ena pravila me=unarodnog prava i potvr=eni me=unarodni ugovori sastav"+ s% deo ,rav"o& ,oreta Re,%+e Sr+je + "e,osred"o se ,r+me"j%j%. (ali se ne moze tumaciti da imaju primat zbog naredne odredbe) !otvr=eni me=unarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom. -
medjunarodni obicaji kao dokaz opste prakse koja je prihvacena kao pravo opsta pravna nacela koja priznaju civilizovani narodi
sluzbena upotreba jezika i pisma -
srpski jezik cirilica
-
na podrucijima gde zive pripadnici nacionalnih manjina ? srpski 9 jezik nac.m.
-
sta znaci sluzbena upotreba jezika@ Nazivi organizacija saobracajni znaci
-4-
-
svako ima pravo da se u postupku pred organom1org. koja odlucuje o njegovim pravima sluzi svojim jezikom i upoznaje sa cinjenicama na svom jeziku
-
upotreba latinicnog pisma
-
upotreba jezika narodnosti: odlucuje opstina.
/0UDSA AN0NSA PRAVA: Ao je klasnican predment ustava. !rava koja gradjani imaju u drzavi u odnosima sa drzavom kao i duznosti drzave prema gradjanima. 1.
Podee: (A) !rava negativnog statusa – drzava duzna da ih stiti (B) !rava pozitivnog statusa – prava i pogodnosti za gradjane a obaveza za drzavu (C) !rava aktivnog statusa – ovlascenja gradjana da uticu na drzavu ucestvuju u konstituisanju organa drzave. I generacija: II generacija:
licna I politicka ekonomska socijalna I kulturna III generacija: kolektivna prava (pravo na mir na razvoj na slobodu od straha I zastrasivanja Itd.)
Aeorije: univerzalna teorija o ljudskim pravima (osnov ljudskih orava je u ljudskoj prirodi a ne u volji drzave) pozitivisticko shvatanje ljudskih prava (covek ima onoliko prava koliko mu ih dodeli drzava i ciju zastitu obezbedjuje) univezalno shvatanje ali druga argumentacija: covek je isti gde god ziveo i u kojoj god drzavi bio i postoji minimum ljudskih prava koja svaka drzava i svaki ustav moraju da grantuju. (povelja UN Univerzalna deklaracija o pravima coveka Bvropska konvencija o zastiti prava coveka i osnovnih sloboda Cedjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima* o ekonomskim socijalnim i kulturnim pravima) +. Ustav 2% mesavina svih ovih medjunarodno zajemcenih prava i sloboda - Uslov za uzivanje prava u %rbiji – drzavljanstvo (ne moze biti lisen drzavljanstava ne moze biti proteran ne moze biti lisen pr.da promeni drzavlj.) - zabrana diskriminacije: po svakom osnovu a narocito 1 pozitivna diskrciminacija1 polna diskriminacija izricito zabranjena. 2.
/+"a ,rava – prava ljudi kao lica kao ljudskih jedinki i njihov cilj je zastita privatne licnosti coveka. %va licna prava su ogranicenja za drzavnu vlast. !asivna prava -
spoljasnja (stite fizicku nepovredivost)
-7-
-
unutrasnja (duhovni i intelektualni integritet)
(A) pravo na licnu sloboodu i bezbednost (habeas corpus) (i) garantije u vezi sa lisenjem slobode i pritvorom (ii) garantije postovanja ljudske licnosti i njenih prava u krivicnom i drugim pravnim postupcima (iii) garantije u oblasti kaznjavanja za kaznjiva dela i izricanja osuda i kazni (B) pravo na zivot (zivot neprikosnoven nema smrtne kazne nema kloniranja) (C) nepovredivost integriteta ljudske licnosti (i) zastita fizickog integriteta: zabrana torture trgovine ljudima eksperimenata* prinudnog rada* ropstva* zastita psihickog integriteta privatnosti i licnih prava. (D) !ravo na pravnu licnost – pravo na pravnu i poslovnu sposobnost izbor i koriscenje licnog imena. (4) !ravo na zastitu podataka o licnosti (i) "abrana upotrebe podataka van namene za koju su pribavljeni (osim za vodjenje kr.postupka ili zastite bezbednosti 2%) (ii) !ravo da bude upoznat sa pribavljenim podacima (iii) !ravo na sudsku zastitu u slucaju zloupotrebe podataka o licnost (5) Nepovredivost stana (samo na osnovu pismene odluke suda i , punoletna lica) sim radi lisavanja slobode ucinioca krivicnog dela ili spasavanja ljudi i imovine. (6) Nepovredivost tajne pisama i drugih sredstava opstenja sim radi vodjenja krivicnost postupla i radi zastite bezbednosti 2% (7) %loboda kretanja i nastanjivanja (i) !ravo na pasos (ii) Nije apsolutna sloboda – vodjenje kr postupka* sirenje zaraznih bolesti* odbrana 2%* zastita javnog reda i mira – moze se ograniciti samo zakonom i samo privremeno. () %loboda savesti i verospovesti (i) %loboda ispoljavanja vere (ii) !rigovor savesti (iii) 2avnopravnost verskih zajednica i njihova odvojenost od drzave (iv) %loboda da uredjuju svoju unutrasnju org i verske poslove (v) Coze da ih ukine samo Ustavni sud i to ako delovanje ugrozava: pravo na zivot pravo na psihicki i fizicko zdravlje prava dece pravo na licni i porodicni integritet pravo na imovinu javnu bezbednost i javni red
-D-
podstice versku rasnu i nacionalnu netrpeljivost (0) sloboda izrazavanja nacionalne pripadnosti (pravo ne i obaveza) () sloboda nauke i umetnosti – sloboda stvaranja i garantovanje autorskih prava. 3.
Po+t+a ,rava * razni oblici ucesca u javnom zivotu tj. u obrazovanju I vrsenju vlasti. !ojedinac zadrzava svojstvo gradjanina ne postaje drzavni ogran i zato se podvode pod pojam ljudskih prava. 6ktivna prava. (A) !iracko pravo – pravo da bira (aktivno pr.) i da bude biran (pasivno pr.) u drzavne organe (biracka i poslanicka sposobnost). Uslovi. vo pravo je osnov legitimnosti vlasti. (B) Sloboda stampe "medija# – nije potrebno odobrenje vlasti za osnivanje nema cenzure* pravo na ispravku i pravo na odgovor* moze se ograniciti samo ako poziva na rusenje ustavom utvrdjenog poretka siri verskinetrpeljivost sprecanje propagiranja rata ili podstrekavanja na nasilje. (C) Sloboda misljenja i izrazavanja – ogranicenje: (i) zastita ugleda drugih (ii) ocuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda (iii) radi zastite javnog zdravlja morala demokratskog drustva. (D) Sloboda zbora "okupljanja# – sloboda mirnog okupljanja gradjana. Na otvorenom se moraju prijaviti. Nije apsloutno – ogranicenja: zastita javnog zdravlja morala prava drugih i radi bezbednosti. (4) Sloboda udruzivanja – sloboda politickog sindikalnog udrizvanja ali i da se ne bude u udruzenju. Udruzenja moraju biti registrovana ali ne podlezu odobrenju. Cogu biti zabranjena od stane Ustavnog suda ako (i) su usmerene na nasilo rusenje ustavnog poretka (ii) krsenje ljudskih i manjinskih prava (iii) izazivanje verske. (5) Pravo molbe "peticije# – niko ne moze trpeti stetu jer je uputio molbu organizacijama kojima su poverene javne f-je.
.
4o"omsa ,rava * drzava intervenise u privredni zivot s odredjenim socijalnim ciljevima* promenjena uloga drzave* obaveza da se stara o ekonomski slaijima zastita coveka kao socijalnog bica (A) Pravo svojine – ekspoprijacija samo u slucajevima predvidjenim zakonom. 'avni interes stoji iznad prava svojine (B) Pravo nasledjivanja - ne moze biti iskljuceno niti ograniceno (C) Pravo na rad – pravo na sigurnost radnog odnosa i na materijalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti. %loboda rada vs. !rinudan rad (D) pravo na strajk – organizovano zajednicko napustanje posla kako bi se poslodavac naterao da prihvati radnicke uslove. Coze se ogracniciti zakonom i kolektivnim ugovorom. %uprotnost lockout koji nije izricito propisan ali nije ni zabranjen. (4) Pravo na socijalno osiguranje – obavezno osiguranje zaposlenih. (pravo zaposlenih na naknadu u slucaju privremene sprecenosti za rad privremene nezaposlenosti i pravo na penzisko osiguranje)
-E-
!.
So+ja"a ,rava * cilj: da se socijalno i privredno slabi zastite. Nosilac: pojedine drustvene kategorije a ne pojedinac. (A) Pravo na zastitu zdravlja (B) Pravo na zdravu zivotnu sredinu (C) Pravo na socijalnu zastitu
(D) Pravo na zastitu porodice$ majke$ samohranog roditelja % deteta – uzivaju posebnu zastitu u skladu sa zakonom (4) Pravo na skolovanje – individualno pravo dostupno svima pod jednakim uslovima '.
Prava ,r+,ad"+a "a+o"a"+8 ma"j+"a #oja se skupina smatra nacionalnom manjinom@ %ustina prava: zastita njihovog nacionalnog identita nacionalne posebnosti – jezika kulture vere obicaja Individualna1kolektivna – onivanje nacionalnih saveta prosvetnih i kulturnih udruenja itd. Nacela na kojima se zasnivaju prava: (i) "abrana diskriminacije (ii) 2avnopravnost u vodjenju javnih poslova (plus vodi se racuna o zatupljenosti pripadnika nac.manjina u drz.organima) (iii) "abrana asimilacije pripadnika nacionalne manjine (zabrana vestackog menjanja nacionalnog sastava na podrucijima gde zive pripadnici nacionalnih manjina)
9.
Prava + dr%$"ost+ stra"aa %tranac: $ice sa stranim drzavljanstvom ili lice bez drzavljanstva %va prava kao i domaci drz. !lus pravo na azil u %rbiji 'emce se svojinska prava pravo koncesije na prirodnim bogatstvima !ravo na proterivanje stranaca: po osnovu odluke u zak.prop.postupkuI ako mu ne preti progon
.
;ast+ta j%ds+8 + ma"j+"s+8 ,rava (i) Neposredna primena (ii) "akon propisuje samo nacin ostvarivanja (iii) !riznanje I jemcenje sudske zastite svima kome je povredjeno ili uskraceno pravo (iv) !ravo da se obrate medjunarodnim institucijama (v) !ravo na zalbu (vi) !ravo na vodjenje upravnog spora (vii) !ravo na pravnu pomoc (viii) 8opustenost ogranicenja samo kad je Ustavom propisano (iF) !ravo na naknadu stete
-G-
(F) !ravo na U%A6&NU "6$HU kad su iscrpljena ili nisu predvidjena druga sredstva (Fi) "astitinik gradjana 4ONOSO UR4D04N04: Neoliberalisticka koncepcija koja se zasniva na nacelima slobodne privrede. - privatna svojina ali i drzavna preko koje na vrsi kontrolu nad privredom - ne znaci da je iskljucen svaki uticaj i mesanje drzave na privredu - !ravo svojine (ljudsko pr.) i sloboda konkurencije – nisu negoraniceni. "abrana monopola i zastita potrosaca delatnosti od opsteg interesa se stavljaju van rezima slobodne konkurencije i stavljaju se pod rezim javnih sluzbi. <.
4eme"t+
G.+
!luralizam i ravnopravnost svih oblika svojine – svi uzivaju jednaku zastitu (A) !rivatna – sva drustvena treba da se pretvori u privatnu. !oljoprivredno sumsko i gradjevinsko zemljiste:njihovo koriscenej i raspolaganje je slobodno ali moze biti goraniceno da bi se sprecila opasnost od nanosenja stete zivotnoj sredinim ili da bi se sprecila povreda prava drugih. (B) "adruzna (C) 'avna – drzavna sv.(prirodna bogatstva dobra od opsteg interesa imovina koju koriste organi 2% a mogu biti I druge stvari I prava u skladu sa zakonom) svojina autonomne pokrajna I svojina lokalne samouprave. %redstva iz javne se otuduju na nacin utvrdjen zakonom.
G.,
%lobodno trziste (i)
'edinstveno privredno podrucje sa jedinstvenim trzistem roba rada kapitala usluga (ii) %vi imaju jednak pravni polozaj na trzistu (iii) %trana lica izjednacena sa domacim G.
%loboda privrednog delovanja (preduzetnistva) granicenje: zastita zdravlja prirodnih bogarstava i zivotne sredine i bezbednosti 2%
G.3
%amostalnost privrednih subjekata (ekonomska autonomija)
G.4
"astita potrosaca – zabranjeno radnje usmerene protiv zdravlja bezbednosti i privatnosti potrosaca i necasne radnje na trzistu
1=.
0av"e #+"a"s+je * sticanje i raspodelu sredstava za finansiranje javnih potreba. (i) (ii) (iii) (iv) (v)
bezbedjuju se iz poreza I drugih prihoda %vi prihodi i rashodi moraju biti iskazani u budzetu #ontrolu vrsi 8rzavna revizorska institucija Narodna banka %rbije 'avni dug
- +5 -
NARODNA SUPSTNA: - Najvise predstavnicko telo i nostilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u 2%. - Nema posebnih uslova za izbor vec moze biti izabran svako ko je nosilac birackog prava. - ,45 narodnih poslanika 1.
$or+ - biraci se upisuju u biracki spisak – stalan jedinstven. "akljucuje se +4 dana pre dana izbora. - izbore raspisuje !redsednik 2% G5 dana pre isteka mandata N% tako da se okoncaju u narednih 75 dana. - sistem srazmernog predstavnistva - najmanje 5 zena jedna u svakih 3 mora biti zena - lista je utvrdjena kada je svojim potpisom podrzalo najmanje +5.555 biraca: (i) %tranacka izborna lista (ii) #oaliciona izborna lista (iii) Izborna lista grupe gradjana JJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJJ "birna izborna lista – utvrdjuje i proglasava 2I#1datum proglasavanja je datum objavljivanja u %.Klasniku 1redosled na listi po redosledu proglasavanja1 - izborna tisina (3Eh pre izbora) - organi za sprovodjenje izbora su: (i) 2I# stalan sastav: predsednik 9 +7 clanova an 3 godine prosireni sastav: plus predstavnik podnosioca izborne liste (ii) i biracki odbori brazuje i imenuje ih 2I#. Neposredno sprovodi izbore na birackom mestu obezbedjuje pravilost i tajnost glasanja itd. - zakonski izborni prag: u raspodeli mandata ucestvuju samo izborne liste koje su dobile namjanje 4 ukupnog broja biraca koji su glasali. Ao ne vazi za politicke stranke nacionalnih manjina i koalicije pol.stranaka nac. Canjina - sistem najveceg izbornog kolicnika (8Lntov sistem) - vezana1 nevezana lista - rezultati se objavljuju u roku od G7 sati od casa zavrsetka izbora •
•
•
•
- ++ -
2.
Povrede +$or"o& ,rava 6ktivnu legitimaciju da traze zastitu imaju: +. %vaki birac ,. kandidat na izbornoj listi i . podnosilac izborne liste !rigovor 2I#u: +. zbog povrede izbornog prava u toku izbora ,. zbog nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora . protiv odluke radnje ili propusta birackog odbora U roku od ,3h odlucuje u roku od 3Eh !rotiv odluke 2I#a – zalba &rhovnom sudu %rbije (@) •
•
•
6ko se usvoji zalba I ponisti izborna radnja ili izbori ponovice se u roku od deset dana. Ponovni izbori ce se odrzati I ako 2I# ponisti izbore po sluzbenoj duznosti.
3.
.
a"dat - !ocinje verifikacijom u N%1 3 godine1 2azlozi za prestanak mandata (D razloga) - popunjaanje upraznjenih poslanickih mesta - %lobodan - MstranackiM mandate Prav"+ ,oo$aj "arod"+8 ,osa"+a (A) !oslanicki imunitet – neprikosnovenost n.poslanika (i) Neodgovornost: ne moze se pozvati na krivicnu1 drugu odgovornost za izrazeno misljenje ili galsanje u vrsenju funkcije. snov:nacelo narodne suverenosti. 6utomatski apsolutan (ii) Nepovredivost: (smisao sloboda od hapsenja) ako se pozove na imunitet ne moze biti pritvoren ne moze se protiv njega voditi krivicni ni drugi postupak bez odobrenja Narodne skupstine. Izuzetak: zatecen u vrsenju kr.dela za koje je propisana kazna do min.4 god zatvora – tada moze biti pritvoren ali se za vodjenje postupka trazi odobrenje N%. Nije apsolutan mora se na njega pozvati. Nije trajan nego samo dok traje mandate poslaniku. (B) Inkompatibilnost njihove funkcije sa drugim javnim funkcijama I poslovima
!.
o"st+t%+sa"je
'.
Rad"a tea + #%"+o"er+ blici rada N%: (i) u plenumu i (ii) u radnim telima (odborima) – organizovana po oblastima za koje su formirana ministarstva. (iii) anketni odbori I komisije – ad hoc (iv) poslanicke grupe – oblik politickog a ne skupstinskog organizovanja /unkcioneri: Predsed"+ (ima I samostalne funkcije: raspisuje izbore za predsednika 2% za odbornike ucestvuje u proglasenju ratnog ili vandrednogs stanja ,ot,redsed"++ (do 7) ,redsed"++ odora
- +, -
9.
Nade$"ost (A) proglasenje vandrednog stanja: kad javna opasnost ugrozava opstanak drzave i gradjana. Ne moze biti predmet republickog referenduma. G5 dana (9G5). %kupstina ne moze biti raspustena. gleda se u odstupanju od ustavom zajemcenih ljudskih i manjinskih prava. &ecina glasova svih narodnih poslanika. sastajanje bez posebnog poziva (eF constitucione) 6ko ne moze skupstina onda: !redsednici 2epublike &lade I N%. Njihove odluke potvrdjuje N% u roku od 3Eh ili na prvoj sledecoj sednici. (B) !roglasenje ratnog stanja: vecina poslanika na sednici na kojoj pristustvuje vecna ukupnog broja poslanika. !osledica u oba slucaja: (i) ogranicavanje ili privremeno obustavljanje ljudskih prava. - apsolutno zajencena prava: !K$B86' N6 %A2.+++ (ii) skupstina se ne moze raspustiti (iii) ustav se ne moze menjati
.
;ao"odav"+ ,ost%,a * forma za vrsenje zakonodavne vlasti. (A) !redlaganje zakona – predlagaci: (i) svaki narodni poslanik (ii) &lada (iii) %kupstina autonomne pokrajne (iv) 5.555 biraca (B) !retres zakona (C) dlucivanje o predlogu zakona (moze i po hitnom postupku) (D) !roglasenje – predsednik u roku od +4 dana (D dana u hitnom). (4) bjavljivanje u sl. Klasniku (vacation legis)
<.
Ras,%sta"je S%,st+"e &lada podnosi predlog !redsedniku koji ako ga prihvati raspusta %kupstinu. Ne moze se raspustiti skupstina: +. ako je podnesen predlog da se se glasa o nepoverenju &ladi ili ako je ona postavila pitanje svog poverenja ,. ako N% nije prihvatila odgovor na interpelaciju . za vreme vandrednog ili ratnog stanja. bavezno raspustanje %kupstine: predvidjeno Ustavom !redsednik mora da je raspusti +. ako ne izabere &ladu u roku od G5 dana ,. ako N% ne izabere novu &ladu u roku od 5 dana od dana izglasavanja nepoverenja &ladi . ako N% ne izabere novu &ladu u roku od 5 dana od dana neizglasavanja poverenja &ladi 3. alp N% ne izabere novu &ladu u roku od 5 dana od dana konstatacije ostavke predsednika &lade 2aspustena N% obavlja samo tekuce I nuzne poslove. U slucaju vandrednog ili ratnog stanja ponovo se uspostavlja puna nadleznost raspustene skupstine.
- + -
R454R4NDU: ucesce gradjana u donosenju zakona Vrste: (A) ustavotvorni referendum (i) obavezni (,1 u N% plus vecina izaslih) (ii) fakultativni (B) kad N% na zahtev vecine svojih poslanika ili +55.555 biraca raspise referendum o pitanjima iz svoje nadleznosti (ali ne o bilo kom pitanju) (C) referendum koji se tice teritorijalnog uredjenja 2% (i) za osnivanje novih ukidanje spajanje vec osnovanih autonom.pokrajna ?svi gradjani 1 prethodni predlog konacnu odluku donosi N% (ii) za menjanje teritorije autonom.pokrajne? gradjani odnosnih aut.pokr. 1 obavezan pitanje – jasno nedvosmisleno. 2ef. je punovazan ako je izasla vecina upisanih biraca. dluka je usvojena ako je glasala vecina izaslih. Usvojena je danom odrz. 2eferenduma odnosno danom proglasenja akta. 6ko nije usvojen ne moze se odrzati novi u roku od 7 meseci od dana odrzavanja ref. NARODNA NC0ATVA: (A) inicijativa za promenu ustava (ustavotvorna narodna inicijativa) – +45.555. (B) inicijativa za donosenje zakona I drugih opstih propisa – 5.555 (C) narodna inicijativa za raspisivanje referenduma – +55.555. osniva se inicijativni odbor ( clana min) prijavljuje se prikuljanje potpisa Cin. unutrasnjih poslova najduze D dana prikupljanje potpisa kad su ispunjeni zahtevi zakona – organ je duzan da o predlogu odlucuje na nacin utvrdjen ustavom1zak. PR4DS4DN R4PUB/4: Inokosni organ izabran neposredno od strane gradjana koji vrsi f-ju sefa drzave. - 6psolutni inkompatibilitet - Isti imunitet kao I narodni poslanici (neodgovornost nepovredivost) o imunitetu odlucuje N%. 1.
$or + ma"dat -
Izbore raspisuje !redsednik N%. %provode ih isti organi kao i za n.poslanike
-
#andidat: svaki punoletan i poslovno sposoban drzavljanin 2%. !redlog kandidata podnosi pol.stranka koalicija grupa gradjana – moraju imati potpies najmanje +5.555 biraca
-
&ecina glasova biraca koji su izasli. 6ko niko nema vecinu ide se u drugi krug. naj ko osvoji vecinu je izabran. 6ko imaju isto ponavlja se dok se ne izabere.
-
"akletva – nalazi se u Ustavu ali nije pravna obaveza i odgovornost.
-
Candat 4 godina od polaganja zakletve. Najvise , puta. Coze biti produzen zbog vandrednog1ratnog stanja.
-
!restanak mandata:
- +3 -
(i) Istekom vremena na koje je izabran (ii) stavka – pismena dostavlja se predsedniku N% (iii) razresenje 2.
Nade$"ost+ (A) #lasicne nadleznosti sefa drzave (B) !osrednik izmedju zak. I izvrsne vlasti: (i) 8a raspusti skupstinu na obrazlozeni predlog &lade ili kad to ustav nalaze (ii) 8a predlozi kandidata za !redsednika &lade (koji moze da obezbedi izbor &lade* mra da saslusa misljenja predstavnika izabranih izbornih lista) (iii) 8a vrati zakon na ponovno odlucivanje N% (ako se ponovo usvoji vecinom od ukupnog br poslanika mora da ga proglasi
3.
At+ * ukaz i odluka ali i pravila naredbe naredjenja.
.
Od&ovor"ost +. Nije politicki odgvoran. ,. #rivicna odgovornost- zbog povrede Ustava koja za sobom povlaci razresenje. !ovredu utvrdjuje Ustavni sud a ako N% sa ,1 glasa za razresenje onda ce biti razresen.
V/ADA: !redsednik potpredsednici (jedan1vise) I ministri (resorni1bez portfelja). !redsedniko moze izabrati zamenika predsednika &lade koj ce ga zamenjivati za vreme odsutnosti i sprecenost koji ce imati sve ovalscenja koje i ma i predsedik ali ne moze predlagati izbore ili razresene clana &lade. Hroj potpredsednika i ministara bez portfelja bira N%. - neposlanicka vlada (ne moze biti poslanik u N% aut.pokr.lok.samoup. niti vrsiti delatnost koja je nespojiva s duznoscu clana &lade niti stvoriti mogucnost sukoba javnog i privatnog interesa). - solidarni kolegijum koji je sacinjen iskljucivo od clanova koji uzivaju vecinu u parlamentu. U &ladi su samo predstavnici politicke vecine. Iz odluka &lade stoje svi njeni clanovi. d onog clana koji se ne slaze sa nekom odlukom se ocekuje da podnese ostavku. - imunitet kao i narodni poslanici. - nacin izbora: predsednik republike predlaze N% kandidata za predsednika &lade koji ima ulogu mandatara i podnosi N% program vlade I sastav. Candat pocinje polaganjem zakletve a prestaje: (i) Izlgasavanjem nepoverenja1neizglasavanjem poverenja (ii) 2aspustanjem N% (iii) stavkom !redsednika &lade 0lanu &lade prestaje mandate: konstatovanjem ostavke ili razresenjem od strane N% a na predlog !redsednika
- +4 -
- tehnicka vlada 1.
Ovase"ja (A) Utvrdjivanje I vodjenje politike: (i) spoljne (odrzava odnose sa dr.drzavama uspostavlja1prekida dipl.odnose odlucuje o uclanjenju u medj.org) (ii) unutrasnje (predlaze zakone budzet daje misljenje na zakone drugih ovlascenih predlagaca) (B) izvrsavanje zakona (donosi uredbe I druge opste akte ali ne moze donositi autonomne uredbe jer nema ta ovlascenja niti joj N% moze poveriti donosenje zakona) (C) usmeravanje I uskladjivanje drzavne politike I vrsenje nadzora nad njihovim radom (moze doneti opste akte koji su u nadleznosti organa uprave ukoliko njihovo nedonosenje bi izazvalo stetu ili suspenovati od izvrsenja opsti akt u ciju se ustav.i zak. sumnja dok Ustavni sud ne donese odluku o tome). (D) "astupa 2% vrsi ovlascenja osnivaca javnih preduzeca I ustavnova raspolaze imovinom 2%
2.
-
vlada odlucuje vecinom glasova !redsednik ima odlucujuci glas ako je paran br. clanova &lade a rezultat je MneresenM
-
kvorum:vecina clanova vlade
-
glasanje je javno Od&ovor"ost Vade Narod"oj S%,st+"+
&lada je samo politicki odgovorna parlametnu – osnov je celishodnost rada a ne nezakonitost. (A) %nterpelacija – min. 45 narodnih poslanika postavlja pitanje clanu &lade ili &ladi. U roku od 5 dana odgovara. 2aspravlja se o odgovoru. I ako se ne prihvati odgovor onda se prelazi na glasanje o nepoverenju &ladi ili clanu vlade osim ukoliko predsednik ili clan vlade prethodno ne podnese ostavku. tom pitanju se ne moze ponovo raspravljati narednih G5 dana. (B) &lasanje o nepoverenju Vladi – min 75 narodnih poslanika 45 9 + ako se izglasa nepoverenje nova &lada mora da se izbaere u roku od 5 dana. 6ko ne o nepoverenju se ne moze ponovo raspravljati narednih +E5 dana. (C) &lasanjej o poverenju Vladi – predlog podnosi &lada 45 9 + (D) Poslanicko pitanje – svrha da pitanjem kritikuje i kompromituje &ladu ili njenog clana. %nstrumenti individualne odgovornosti : (4) 'azresenje – predlog podnosi predsednik &lade glasa N% (5) Ostavka – samo se konstatuje nema nikakve odluke N% tim povodom. stavkom predsednika &lade vladi u celini prestaje mandat. (6) %zvestaj – suvisan institut u parlamentarnom sistemu. (rivicna odgovornost ministara – kad izvrse delo kaznjivo po kr. zakonu prilikom
vrsenja svoje funkcije
- +7 -
aterijalna odgovornost – odgovornost za stetu koju prouzrokuje prilikom vrsenja
svoje funkcije
-
1.
USTAVN SUD: kontrolu ustavnost vrse: a) redovni sudovi (U%6) b) posebni organi (sud savet) +4 sudija (sudija ne moze biti clan politicke stranke) predsednik zamenik (iz redova sudija) sekretar – iz reda istaknutih pravnika sa najmanje 35 godina zivota I +4 godina iskustva. Prav"+ ,oo$aj: Nespojivost sudijske sluzbe sa drugim javnim sluzbama i profesionalnim delatnostima (osim profesure na !ravnom – redovni vandredni prof.) Imunitet (nepovredivost): neodgovornost I nepovredivost (kao I o
o
0av"a #%"+ja (f-ja koju lice vrsi na osnovu izbora postavljanja I imenovanja u organe 2% aut.pokrajne lok.samouprave organima preduzeca gde je osnivac 2% aut.pokr. lok.samoupr. – svaka sluzba koja nije privatna I vezana za privatni interes) vs. dr$av"a #%"+ja (u drzavnim organima). 2.
Presta"a #%"+je: (A) (B) (C) (D)
3.
Istekom vremena na koje je izabran Na njegov zahtev #ad ispuni uslove za starosnu penziju 2azresenje: (donosi se konstitutivni akt dok se u prethodnim slucajevima samo konstatuje) (i) #ad povredi zabranu sukoba interesa (postane ;l. pol. stranke) (ii) #ad trajno izgubi radnu sposobnost za duznot sudije U%tavnog suda (iii) #ad bude osudjen na kaznu zatvora (iv) #ad budes osudjen za krivicno delo koje ga cini nedostojnim duznosti sudije Ustavnog suda. Ispunjenost uslova utvrdjuje Ustavni sud a odluku donosi N%
Nade$"ost + at+: (A) psta normativna kontrola (ustavnosti I zakonistosti 1 moze I zakona koji je usvojen ali jos uvek nije proglasen od strane predsednika (tu ima nejasnoca oko toga da li zakon moze da stupi na snagu pre odluke Ustavnog sud1 kao I onih zakona koji su prestali da vaze – 7 meseci od prestanka1 odlucuje o ustavnosti i zakonitosti odluke skupstine autonomne pokrajne kad &lada pokrene taj postupak). (B) #ontrola saglasnosti zakona i drugih opstih akata sa opsteprihvacenim pravilima medj. prava i potvrdjenim medj. sporazumima. (C) 2esavanje sukoba nadleznosti (konfliktni sud i tad stiti ustavnost jer je nadleznost podeljena u ustavu). (D) 2esavanje izbornih sporova (supsidijarna nadleznost)
- +D -
(4) dlucivanje o zabrani politicke stranke sindikalne organizacije udruzenja gradjana I verske zajednice. (5) Ustavna zalba (6) "alba (redovno sredstvo i ne za zastitu ljudskih I manjinskih prava) (7) dlucuje na predlog N% da li je predsednik povredio Ustav. dlukom odlucuje o pitanjima iz svoje nadleznosti resenjem odlucuje o procesnim pitanjima. "akljuci. dluka Ustavnog suda proizvodi pravno dejstvo tek danom objavljivanja u %l. Klasniku. .
Post%,a Nije unifoman nego je prilagodjen predmetu spora. I faza: prethodni postupak #ako se pokrece postupak zavisi od predmeta spora. (A) Ustavnost I zakonitost: (i) !redlog ovlascenog predlagaca (ii) Inicijativa za pokretanje postupka (svako pravno1fizicko) (iii) %amostalno ustavni sud %ud nije ograniced zahtevom (moze razmatrati sire1uze od onoga sto se trazi. 6 moze nastaviti postupak I kada predlagac odustane (B) "ahtev za resavanje sukoba nadleznosti (i) 'edno1 obe strane u sporu (ii) $ice povodom cijeg prava je nastao spor (C) Izborni spor pokrece (i) %vaki birac (ii) #andidati za (iii) !odnosilac predloga kandidata (D) "abrana rada stranke na predlog &lade (4) Ustavna zalba – aktivna procesna legitimacija se trazi: lice kome je povredjeno pravo (5) "alba – isto kao gore II faza: raspravaljanje I odlucivanje 'avna rasprava – pravilo oze obustaviti izvrsenje pojedinacnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opsteg akta cija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje ako bi njihovim izvrsenjem mogle nastupiti neotklonjive stetne posledice.
!.
Dejstvo + +$vrse"je od%a #onacne opste i izvrsne (redosled je isti kao i gore: kad odluke u tim sporovima postaju izvrsne) (A) "akon1opsti akt prestaje da vazi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u %l. Klasniku (B) d dana dostavljanja odluke organima koji su u sporu
- +E -
(C) Izborni postupak ili deo se ponavlja u roku od +5 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadleznom organu. (D) Hrise se iz odgovorajuceg registra danom dostavljanja odluke %uda nadleznom prganu (4) d dana dostavljanja ucesnicima u postupku (5) - II – PORA0NSA AUTONO0A: - blik teritorijalne samouprave koji iskljucuje obelezja drzavnosti. - obelezja pokrajinske autonomije prema Ustavu - Nade$"ost: pretpostavka nadleznosti je u korist pokrajne – nadlezna je za pitanja koja nisu u nadleznosti 2% Izvorne nadleznosti (i) %ama uredjuje organizaciju (uredjenje i nadleznost svojih organa) (ii) Normativna nadleznost – donosi zakone u pitanjima od pokrajinskog znacaja (nabrajaju se oblasti u kojima donosi svoje zakone) (iii) "astita ljudskih I manjinskih prava (iv) 8onosi budzet I zavrsni racun !overene nadleznosti - Or&a"+ at+: s%,st+"a "ajv+s+ or&a" ,oraj"e (jedini koji je ustavna kategorija). PO6/4DA0 U STATUTU AP VO0VODNA - Nad$or: %stav"ost $ao"+tost &lada moze traziti ocenu uz odluke 6! I Ustavni sud moze do donosenja odluke odloziti stupanje na snagu navedene odluke. 6! ima pravo da podnese zahtev za ocenu uz opsteg akta 2% ili lokalne s. kojom se povredjuju prava na pokrajinsku autonomiju. /OA/NA SAOUPRAVA: - 0/S je administrativno- teritorijalna jedinica u kojoj gradjani odlucuju o zajednickim pitanjima od lokalnog znacaja neposredno ili putem organa koji sami biraju. (teritorijalna jedinica u kojo se vrsi lokalna vlast) - izvorna nadleznost je resavanje pitanja od lokalnog znacaja - decentralizovani poslovi: kad drzava delegira pitanja iz svoje nadleznosti '$% - obelezja u %rbiji: jednostepenost (osnovna i jedina lokalna jed.je opstina) i monolitnost (jedinstvena je na celoj teritoriji – ista nadleznost organi odnosi sa drz.) Ostvar%je se op dee"tra+$ova"+ ,osov+)
- +G -
(A) OP?TNA (1!=) – osnovna jls* osnovna terit. jed. u kojoj se ostvaruje lok. samoupr koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrenja i poslova – samostalnost i u ure=ivanju i u izvri od privr. i socijalne razvijenosti grada i II obeleOja)* moOe da obrazuje om%"a"% ,o++j% i obezbe=uje i organizuje vrih opa ustanove i II organizacije koje vrenje gra=. zemljienje poljoprivrednog zemlji
- ,5 -
At+ – %tatut budOet i zavrinom prisutnih odbornika osim %tatut budOet i urbanisti;ki plan. Predsed"+ o,@t+"e (ili gradona;elnik) – u opa) – predstavlja i zastupa ope saziva i vodi njegove sednice odgovoran je za zakonitost njegovog rada i duOan da obustavi od primene njegovu odluku za koju smatra da nije saglasna zakonu). 2azreu. vla<>enja: predlaganje razrea (kao i +1 odbornika) o ;emu odlu;uje skupinom od ukupnog broja odbornika na period od 3 godine. maF ++. Nespojivost sa funkcijom odbornika (mandat prestaje). dlu;uje na sednici kojoj prisustvuje ve>ina odlu;uje ve>inom prisutnih osim kad je zakonom ili statutom II odre=eno. vla<>enja: predlaganje odluka i akata iz svoje nadl neposredno i staranje o izvre na osnovu javnog oglasa na 4 godina. 6rad Beo&rad – gradski arhitekta gradski menadOer.
- ,+ -
3. Ne,osred"o %e@e &raa"a % oavja"j% ,osova 6raa"sa +"++jat+va (br. se odre=uje statutom ali ne moOe biti manji od 4 bira;a ili 5.555 u KH) – predlaganje skupinom prisutnih se usvajaju zahtevi i predlozi i onda upu>uju skupina izaa gra=ana osnivaju se radi zadovoljena potreba stanovniinom) o njihovom podru;ju i obrazovanju1ukidanju. Ima svojstvo pravnog lica. 3. Od"os drave + js – 7 na;ina na koji drOava (&lada ili resorno ministarstvo) mogu intervenisati prema lokalnoj samoupravi radi uspostavljanja ustavnosti i zakonitosti: 1) o%stavja"je od +$vr@e"ja o,@te& ata za koji &lada smatra da nije saglasan sa Ustavom ili zakonom re@e"jem koje objavljivanjem stupa na snagu – obaveza da u roku od 4 dana pokrene post. pred Ustavnim sudom 2) nadl. ministarstvo1organ pokrajinske autonomije ,oree ,ost. ,red Ustav"+m s%dom 3) $a@t+ta stat%tar"ost+ - ministarstvo nadl. za poslove lok. samoupr1nadl. organ pokrajinske autonomije ukaza>e skupe postupak pred &#%om i istovremeno predloOiti +) ) ministarstvo nadl. za poslove lok. samoupr1nadl. organ pokrajinske autonomije >e predloOiti skupe u roku od + mes. od konstituisanja skupe i neodloOne poslove vri ra;una o politi;kom i nacionalnom sastavu raspu
- ,, -
')
&lada +me"%je ,r+vreme"+ or&a" koji obavlja teku>e i neodloOne poslove i kad se ne sprovedu izbori za odbornike ili posle izbora ne konstituiinu odluke se donose konsensusom a o stavovima i predlozima (o pitanjima ostvarivanja za ao + ,ost%,a ,red VSom $a oe"% sa&as"ost+ od%eE o,@te& ata sa stat%tom.
S%dso or&a"+$a+o"o ,ravo 0av"o t%+a@tvo (F T $a or&a"+$ova"+ r+m+"a + T $a rat"e $o+"e) %amostalan drOavni organ koji goni u;inioce krivi;nih i drugih kaOnjivih dela i preduzima mere za za
- , -
%amostalnost neprostrasnost eti;ki kodeks javnost rada inkompatibilnost obaveenim poslom niti pruOati pravne usluge ili davati pravne savete uz naknadu izuzetno mogu biti ;lanovi organa upravljanja institucije nadleOne za obuku u pravosu=u i baviti se nastavnom i nau;nom delatno<>u uz naknadu: bez posebnog odobrenja van radnog vremena u slu;ajevima odre=enim zakonom u toku radnog vremena* funkcije poslovi ili privatni interesi koji su suprotni dostojanstvu i samostalnosti javnog tuOilaa tuOilaca bira za zamenika javnog tuOioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju. Candat zameniku javnog tuOioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine. 8rOavno ve>e tuOilaca u skladu sa zakonom bira zamenike javnih tuOilaca za trajno obavljanje funkcije u istom ili drugom javnom tuOilae tuOilaca odlu;uje i o izboru zamenika javnih tuOilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vie tuOilaca. !rotiv odluke o prestanku funkcije javni tuOilac i zamenik javnog tuOioca mogu uloOiti Oalbu Ustavnom sudu (isklju;uje pravo na podno
- ,3 -
Nes,oj+vost t%+ae #%"+je "abrana politi;kog delovanja javnih tuOilaca i zamenika javnih tuOilaca a zakonom se ure=uje koje su druge funkcije poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tuOila;kom funkcijom. Nade"ost #od gonjenja za krivi;na dela privredne prestupe i prekri radnje na koje je zakonom ovla<>en. 'avni tuOilac postupa u parni;nom upravnom izvri pri tome radnje na koje je posebnim zakonima ovla<>en. 'avni tuOilac postupa u granicama svoje stvarne i mesne nadleOnosti u okviru nadleOnosti organa pred kojim postupa. 'avni tuOilac moOe zahtevati odlaganje ili prekid izvr sastav + +$or Drav"o& vea t%+aa (isto kao &isoki savet sudstva) 8rOavno ve>e tuOilaca je samostalan organ koji obezbe=uje i garantuje samostalnost javnih tuOilaca i zamenika javnih tuOilaca u skladu sa Ustavom. 8rOavno ve>e tuOilaca ima ++ ;lanova. U sastav 8rOavnog ve>a tuOilaca ulaze 2epubli;ki javni tuOilac ministar nadleOan za pravosu=e i predsednik nadleOnog odbora Narodne skupa tuOilaca traje pet godina osim za ;lanove po poloOaju. Rlan 8rOavnog ve>a tuOilaca uOiva imunitet kao javni tuOilac. Nade"ost +. predlaOe Narodnoj skupen u drugi sud. U slu;aju ukidanja suda ili preteOnog dela nadleOnosti suda za koji je izabran sudija izuzetno moOe bez svoje saglasnosti biti trajno premeen u drugi sud u skladu sa zakonom) . S%d+js+ +m%"+tet (%udija ne moOe biti pozvan na odgovornost za izraOeno mi
- ,4 -
!. Nes,oj+vost s%d+jse #%"+je "abranjeno je politi;ko delovanje sudija. "akonom se ure=uje koje su druge funkcije poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom (kao kod tuOilaca) '. Naeo jav"ost+ ras,rave ,red s%dom (ne1posredna javnost ope samo sudija bez sudija porotnika) $or s%d+ja Narodna skup
SST4 SUDOVA: jedinstvo sudijske vlasti u 2% pa arbitraOe i II izabrane sudove. %udovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava zakona i drugih openih pravila me=unarodnog prava i potvr=enih me=unarodnih ugovora. %udija je duOan da nepristrasno vodi postupak po svojoj savesti u skladu sa vlastitom procenom ;injenica i tuma;enjem prava uz obezbe=enje pravi;nog su=enja i po
- ,7 -
%luObe poslovi i postupci nespojivi sa duOno<>u sudije odre=uju se zakonom. %udije su duOne da se u svakoj prilici pridrOavaju Bti;kog kodeksa koji donosi &isoki savet sudstva. %vi drOavni organi i funkcioneri duOni su da svojim postupanjem i pona me=unarodnu pravnu pomo> ako nije nadleOan drugi sud i vraja* ubistvo na mah* silovanje* obljuba nad nemo>nim licem* obljuba zloupotrebom poloOaja* otmica* trgovina maloletnim licima radi usvojenja* nasilni;ko ponauje izjavljivanje revizije* u sporovima o osporavanju ili utvr=ivanju o;instva i materinstva* o autorskim i srodnim pravima za
- ,D -
za u postupcima za krivi;na dela iz svoje nadleOnosti izvrih i stranih privrednih drua zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti) u sporovima koji nastanu izme=u privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata pa i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizi;ko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparni;arstva* ,. u sporovima o autorskim i srodnim pravima i za
- ,E -
!rivredni sud vru od troje sudija. dluke &rhovnog kasacionog suda bitne za praksu sudova i svi na;elni pravni stavovi objavljuju se u posebnoj zbirci. V+so+ savet s%dstva Nezavisni i samostalni organ koji obezbedjuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.
- ,G -
Ga"ov+: ++ na 4 godina (E izbornih ;lanova koje bira N% u skladu sa zakonom) !redsednik &rhovnog kasacionog suda (?preds. &%%) Cinistar pravde (;l. po poloOaju) !redsednik dbora za pravosudje I upravu N% 7 sudija sa stalnom sudijskom funkcijom (najmanje jedan sa teritorije 6! ne predsednici sudova) 6dvokat (min +4 god iskustva u struci) !rofesor pravnog fakulteta (min +4 god iskustva u struci) Imunitet: kao sudija (o imunitetu odlu;uje &%%) nespojivost funkcija Nade"ost: +. bira i razree postupak daje mogu>nost ;lanu da se izjasni pa N% na odluku) (v) i - !restanak sudijske fje - Hrisanje iz imenika advokata - !restanak zvanja profesora pravnog Po+t+e stra"e ,o Ustav% Sr+je 'em;i se i priznaje uloga politi;kih stranaka u demokratskom oblikovanju politi;ke volje gra=ana. snivanje politi;kih stranaka je slobodno.
- 5 -
Nedopui od drOavne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih gra=ana i etni;kih zajednica u %rbiji polaze>i i od toga da je !okrajina #osovo i Cetohija sastavni deo teritorije %rbije da ima poloOaj su
5%"+je advoat%re
TVWXYZ[\Y je ]^_YV`]Y ` YWZY]Y [Y \[YY \YV]^ WW` `_`X` ` \YV]` ``Y. \[Y^ \YV]^ WW` W[VYZY: +) YVYe [^]` ` `^]` \YV]` YV^ZY ` `^Y* ,) YZYVY^ Z[` _YZ^VY \^WY W` \YV]` ^XWVY \^ZYVX` ` \[` W]^YXY* ) YZYVae [WVW\Y _YV^Zaa W\YV]YY `_qYVY WZ` ` Wq^`]Y]` YXYZY ` \[` `\YVY* 3) _YZ[Ye ` W\Y][ `_`X` ` \YV]` `Y* 4) W\^WVY^ [ `[ _YX[^Y \YV]W WY `` `\]W \^YVYY W\WVY ` W\]` W]WY* 7) WYVY^ \[` WWVY \YV]^ WW` [ `^ ` _Y \Y[] WY^ `` Z\Y]W `_`XW `` \YV]W `Y ]Y W]WV[ XWq` ^ WZVY\[q[ \YVY `` Z`Z^ WW^ ` \[` `]Z^\^`. YWZY]WZ ` ]^_YV`]WZ YVWXYZ[\^ WZVY\[q^ ^: +) YWZY]` ` ]^_YV`]` WYVY^ YVWXYZ[\^* ,) \YVW Z\Y]X^ ]Y WWY] `_W\ YVWXYZY* ) W\Y]`_WVY^ YVWXYZY [ TVWXYZX[ XWW\[ \`q^ ` YVWXYZX^ XWW\^ [ ^]W YZYV[ XYW YWZY]^ ` ]^_YV`]^ W\Y]`_Y`q^ YVWXYZY* 3) W]W^^ WZ` YXYZY W Z\Y]^ YVWXYZX` XWW\Y* 4) W[`VY^ W \`q^[ [ YVWXYZ[\[ ` W \^ZY]X[ \YVY ]Y YV^^ YVWXYZ[\W.
Advoats+ ,r+,rav"++
6VoXaZX` \`\aV]`X oe Y _ao]^ oaVae \`\aV]`Xe V^^ aXo q^ [`a] [ `e]`X aVoXaZX` \`\aV]`Xa ` YXW q^ WW`W _YX^ZV[ YVWXYZXW \`\YV]`XY. WV` _Y W]W^^ W[X^ W [`[ [ `^]`X aVoXaZX` \`\aV]`Xa [: +) `WY \YV]W YX[Z^ZY Z^^]Y [ e[`` \`j` `` `oY \YV]W YX[Z^ZY Z^^]Y [ Z\Y]Wq \YV` ` \`_]YZY [ XY[ Y \W``Y XWq` [\^[q[ WYZ V`WXW W\Y_WVYY* ,) \aVa]ZVW e[`Xe \`je* ) WZY _\YVZV^]Y ` oZ[]Y ooV]Y oo]oZ* 3) ]^WZWqY^ \Y]W W]WY*
