Sadržaj Uvod....................................................................................................................................1 1. Uopšteno o osiguranju.....................................................................................................3 1.1. Osiguravajuće organizacije.......................................................................................3 1.2. Rizik i osiguranje......................................................................................................6 1.3. Objektivni i subjektivni rizik i neizvesnost.............................................................. 1.!. "#asi$ikacija rizika....................................................................................................% 1.!.1. "#asi$ikacija &isti' rizika......................................................................................1( 2. )oja* i vrste transportni' osiguranja............................................................................11 2.1. +a&e#a transportnog osiguranja................................................... osiguranja............................................................ ................. ................ .........12 .12 2.2. Razvoj transportnog osiguranja........................................................... osiguranja................................................................... ................ ..........13 ..13 3. ,teta i naknada iz transportnog osiguranja....................................................................1! 3.1. -ržišta transportni' osiguranja...............................................................................1 !. /oku*entacija u transportno* osiguranju....................................................................1 !.1.Ugovor o osiguranju................................................................................................1% !.2.0rste ugovora o transportno* osiguranju................................................................1% !.3. )o#isa osiguranja......................................................... osiguranja.......................................................................................... .......................................... .........1% 1% . )o*orsko osiguranje.....................................................................................................21 .1. #od4s o$ ondon...................................................................................................22 .2. Speci$i&nosti ugovora o po*orsko* osiguranju....................................................23 .3. 5zvori prava po*orskog osiguranja........................................................................2! .3.1. )ravna de$inicija...................................................................................................26 .!. 0rste i na&e#a ugovora o po*orsko* osiguranju....................................................2 6. Osiguranje u dru*sko* saobraćaju osiguranje *otorni' vozi#a7 8 poja*9 karakteristike i savre*eni procesi.....................................................................................31 6.1. Obavezno osiguranje od auto*obi#ske odgovornosti.............................................3! 6.2. Utvr:ivanje dovo#jnosti osigurane svote; *etoda *etoda dvostrukog prosu:ivanja iak#ju&ak...........................................................................................................................1
1
Uvod ?inansijski siste*i pokazuju dugoro&ni trend strukturni' pro*ena u pravcu većeg u&ešća netradicion netradiciona#ni' a#ni' $inansijs $inansijski' ki' posrednika posrednika u distribuci distribuciji ji $inansijsk $inansijskee i*ovine. i*ovine. Ovaj trend trend odra odražav žavaa pro* pro*ene ene u potre potreba ba*a *a za nov novi* i* $ina $inans nsij ijsk ski* i* us#u us#uga* ga*aa sekt sektor oraa stanovn stanovnštv štva9 a9 a#i i korpor korporati ativnog vnog sektor sektora9 a9 kao i uticaj uticaj instit instituci uciona# ona#nog nog regu#i regu#isan sanja ja $inansijskog siste*a i poreske po#itike države. -ako je naro&ito zapažen rast u&ešća $inansijski' institucija poznati' pod i*eno* instituciona#ni investitori u koje spadaju već po*enuta osiguravajuća društva i penzioni $ondovi. U razvijeni* $inansijski* siste*i*a9 u&ešće depozitni' $inansijski' insitucija u ukupnoj $inansijskoj i*ovini je da#eko ispod (@ na šta upućuju i s#edeći podaci. Osiguravajuća društva koja se bave život životni ni* * osig osigur uranj anje* e* toko* toko* 1%6 1%6(A (Ati ti'' i 1% 1%(A (A ti' ti' godi godina na us#e us#edd *a#i *a#i'' prin prinos osaa od investiranj investiranjaa u trajno trajno životno životno osuguranje osuguranje s*anji#a susvoje u&ešće u ukupnoj $inansijskoj $inansijskoj i*ovini i*ovini u odnosu na druge $inansijske $inansijske posrednike. posrednike. Be:uti*9 Be:uti*9 po&ev od sredine sredine 1%(Ati' godina osiguravajuća društva životni* osiguranje* zapo&e#a su restruktuiranje svog pos#ovanja kako bi uprav#ja#a sredstvi*a penzioni' $ondova. 0iše 0iše od po#ovine aktive kojo* kojo* uprav# uprav#jaj jajuu osigur osiguravaj avajuća uća društv društvaa životni životni* * osigur osiguranj anje* e* dan danas as &ine &ine sredst sredstva va penzioni' $ondova. -ako:e9 -ako:e9 osiguravajuća društva životni* osiguranje* zapo&e#a su i prodaju investicioni' instru*enata kada je re& o penzionisanju9 penz ionisanju9 poput rentnog osiguranja anuitetno9 otp#atno osiguranje79 sporazu*a na osnovu kojeg k#ijent p#aća pre*iju9 a zauzvrat *u je o*ogućeno niz godišnji' isp#ata po&ev od odre:enog životnog doba9 reci*o 6. godine9 pa do kraja života. Upravo zbog takvog vida pos#ovanja u&ešće osiguravajući' društava životni* osiguranje* kao procenat ukupne i*ovine $inansijski' posrednika9 održa#o je isti nivo još od 1%(Ati' godina. +aro&ita pažnja9 u okviru istaživanja stanja u $inansijko* siste*u Srbije9 u okviru ana#ize Svetske banke9 pružena je upravo depozitni* institucija*a koje sada pos#e preduzeti' re$or*ski' podu'vata poseduju gotovo %(@ u&ešća u ukupnoj $inanasijskoj i*ovini9 a#i i osiguravajući* društvi*a &ije posredovanje u $inansijsko* siste*u bi treba#o da pruži veću #epezu us#uga i instru*enata koji se &esto ne *ogu dobiti od banaka. +o9 pog#edaj*o strukturu $inansijskog siste*a pre*a izveštaju Svetske banke. Ovakoo *onop Ovak *onopo# o#iz izova ovanu nu s#ik s#ikuu $ina $inans nsij ijsk skog og sist siste* e*aa Srbi Srbije je99 pre* pre*aa p#anu p#anu kratkoro&ni' i srednjoro&ni' re$or*i Svetske banke treba#o bi ubrzano re$or*isati i *odernizovati *odernizovati $inansijski $inansijski siste* u Srbiji Srbiji uz istovre*enu istovre*enu re$or*u pos#ovnog okruženja. +ai*e9 *ogućnost produžavanja perioda status Cuo nikako ne *ože stvoriti za*a' ka održivo* e$ikasno* i dostupno* kana#isanju kan a#isanju $inansijski' sredstava koje bi zadovo#java#e potrebe pastuće privrede. Razvoj neAbankarski n eAbankarski &itaj osiguravajući' društava7 $inansijski' instit instituci ucija ja odvijao odvijao bi se pre*a pre*a s#edeće s#edeće* * scenar scenariju iju.. +ag +ag#aš #ašeni eni ograni ograni&eni &eni pristu pristupp sredstvi*a i vsoke cene bankarski' us#uga predstav#jaju ve#iki izazov i *ogućnost za nebankar nebankarske ske $inans $inansijs ijske ke insti instituc tucije ije kak kakoo bi prošir proširi#e i#e svo svoju ju bazu bazu k#ijena k#ijenata. ta. +ed +edavna avna iskustva ze*a#ja koje su pristupise DU pokazuje da +E?5 *ogu ponuditi širu #epezu $inansijski' us#uga i instru*enata9 koje &esto nije *oguće dobiti od banaka. ,ta više9 pojedine vrste nebankarski' $inansijski' institucija poput kreditni' unija su izuzetno dobro pri#ago:ene socija#no ugroženi* grupa*a sa niski* pri*anji*a u gradski* i seoski seoski* * sredin sredina*a a*a99 &i*e &i*e zauzi*a zauzi*aju ju prost prostor or u de#ovi de#ovi*a *a tržišt tržištaa koje koje bank bankee obi&no obi&no s*atraju s*atraju nepriv#a&ni* nepriv#a&ni*.. 5stovre*en 5stovre*eno9 o9 *e:unarodno *e:unarodno iskustvo iskustvo ste&eno ste&eno toko* 1%%(Ati' 1%%(Ati' 2
Uvod ?inansijski siste*i pokazuju dugoro&ni trend strukturni' pro*ena u pravcu većeg u&ešća netradicion netradiciona#ni' a#ni' $inansijs $inansijski' ki' posrednika posrednika u distribuci distribuciji ji $inansijsk $inansijskee i*ovine. i*ovine. Ovaj trend trend odra odražav žavaa pro* pro*ene ene u potre potreba ba*a *a za nov novi* i* $ina $inans nsij ijsk ski* i* us#u us#uga* ga*aa sekt sektor oraa stanovn stanovnštv štva9 a9 a#i i korpor korporati ativnog vnog sektor sektora9 a9 kao i uticaj uticaj instit instituci uciona# ona#nog nog regu#i regu#isan sanja ja $inansijskog siste*a i poreske po#itike države. -ako je naro&ito zapažen rast u&ešća $inansijski' institucija poznati' pod i*eno* instituciona#ni investitori u koje spadaju već po*enuta osiguravajuća društva i penzioni $ondovi. U razvijeni* $inansijski* siste*i*a9 u&ešće depozitni' $inansijski' insitucija u ukupnoj $inansijskoj i*ovini je da#eko ispod (@ na šta upućuju i s#edeći podaci. Osiguravajuća društva koja se bave život životni ni* * osig osigur uranj anje* e* toko* toko* 1%6 1%6(A (Ati ti'' i 1% 1%(A (A ti' ti' godi godina na us#e us#edd *a#i *a#i'' prin prinos osaa od investiranj investiranjaa u trajno trajno životno životno osuguranje osuguranje s*anji#a susvoje u&ešće u ukupnoj $inansijskoj $inansijskoj i*ovini i*ovini u odnosu na druge $inansijske $inansijske posrednike. posrednike. Be:uti*9 Be:uti*9 po&ev od sredine sredine 1%(Ati' godina osiguravajuća društva životni* osiguranje* zapo&e#a su restruktuiranje svog pos#ovanja kako bi uprav#ja#a sredstvi*a penzioni' $ondova. 0iše 0iše od po#ovine aktive kojo* kojo* uprav# uprav#jaj jajuu osigur osiguravaj avajuća uća društv društvaa životni životni* * osigur osiguranj anje* e* dan danas as &ine &ine sredst sredstva va penzioni' $ondova. -ako:e9 -ako:e9 osiguravajuća društva životni* osiguranje* zapo&e#a su i prodaju investicioni' instru*enata kada je re& o penzionisanju9 penz ionisanju9 poput rentnog osiguranja anuitetno9 otp#atno osiguranje79 sporazu*a na osnovu kojeg k#ijent p#aća pre*iju9 a zauzvrat *u je o*ogućeno niz godišnji' isp#ata po&ev od odre:enog životnog doba9 reci*o 6. godine9 pa do kraja života. Upravo zbog takvog vida pos#ovanja u&ešće osiguravajući' društava životni* osiguranje* kao procenat ukupne i*ovine $inansijski' posrednika9 održa#o je isti nivo još od 1%(Ati' godina. +aro&ita pažnja9 u okviru istaživanja stanja u $inansijko* siste*u Srbije9 u okviru ana#ize Svetske banke9 pružena je upravo depozitni* institucija*a koje sada pos#e preduzeti' re$or*ski' podu'vata poseduju gotovo %(@ u&ešća u ukupnoj $inanasijskoj i*ovini9 a#i i osiguravajući* društvi*a &ije posredovanje u $inansijsko* siste*u bi treba#o da pruži veću #epezu us#uga i instru*enata koji se &esto ne *ogu dobiti od banaka. +o9 pog#edaj*o strukturu $inansijskog siste*a pre*a izveštaju Svetske banke. Ovakoo *onop Ovak *onopo# o#iz izova ovanu nu s#ik s#ikuu $ina $inans nsij ijsk skog og sist siste* e*aa Srbi Srbije je99 pre* pre*aa p#anu p#anu kratkoro&ni' i srednjoro&ni' re$or*i Svetske banke treba#o bi ubrzano re$or*isati i *odernizovati *odernizovati $inansijski $inansijski siste* u Srbiji Srbiji uz istovre*enu istovre*enu re$or*u pos#ovnog okruženja. +ai*e9 *ogućnost produžavanja perioda status Cuo nikako ne *ože stvoriti za*a' ka održivo* e$ikasno* i dostupno* kana#isanju kan a#isanju $inansijski' sredstava koje bi zadovo#java#e potrebe pastuće privrede. Razvoj neAbankarski n eAbankarski &itaj osiguravajući' društava7 $inansijski' instit instituci ucija ja odvijao odvijao bi se pre*a pre*a s#edeće s#edeće* * scenar scenariju iju.. +ag +ag#aš #ašeni eni ograni ograni&eni &eni pristu pristupp sredstvi*a i vsoke cene bankarski' us#uga predstav#jaju ve#iki izazov i *ogućnost za nebankar nebankarske ske $inans $inansijs ijske ke insti instituc tucije ije kak kakoo bi prošir proširi#e i#e svo svoju ju bazu bazu k#ijena k#ijenata. ta. +ed +edavna avna iskustva ze*a#ja koje su pristupise DU pokazuje da +E?5 *ogu ponuditi širu #epezu $inansijski' us#uga i instru*enata9 koje &esto nije *oguće dobiti od banaka. ,ta više9 pojedine vrste nebankarski' $inansijski' institucija poput kreditni' unija su izuzetno dobro pri#ago:ene socija#no ugroženi* grupa*a sa niski* pri*anji*a u gradski* i seoski seoski* * sredin sredina*a a*a99 &i*e &i*e zauzi*a zauzi*aju ju prost prostor or u de#ovi de#ovi*a *a tržišt tržištaa koje koje bank bankee obi&no obi&no s*atraju s*atraju nepriv#a&ni* nepriv#a&ni*.. 5stovre*en 5stovre*eno9 o9 *e:unarodno *e:unarodno iskustvo iskustvo ste&eno ste&eno toko* 1%%(Ati' 1%%(Ati' 2
pokazuje da s#abo regu#isane +E?5 *ogu #ako postati rasadnik ozbi#jni' $inansijski' *a#verzacija9 &ak i siste*ski'kriza. siste*ski'kriza. )re*a to*e9 iako su +E?5 u Srbiji trenutno *a#e u odnosu na bankarski siste*9 potrebno je što *oguće pre uspostaviti zakonski okvir i nadzorni okvir za nji'ov rast. Be:uti*9 brojni su instituciona#ni &inioci koi spre&avaju uspešan razvoj +E?5 u Srbiji. Sa aspekt ponude9 tu spadaju kašnjenje pri uspostav#janju pravnog i zakonskog okvira za dobrovo#jne privatne penzione $ondove iako je usvojen zakon o dobrovo#jni* penzioni* $ondovi*a9 po to* zakonu $unkcioniše sa*o jedan $ondF nepotpuni propisi koji nisu u sk#adu sa propisi*a DU9 s#aba i raspar&ana sposobnost $inansijski' regu#atora9 &esto nepostojanje za'teva za davanje in$or*acija9 nepouzdano izveštavanje9 niska transparentonst tržišta. )ogotovo #oš kva#itet us#ug9 #oš p#as*an na tržištu i duboko nepoberenje stanovništva u ko*binaciji sa brojni* neuspesi*a toko* 1%%(Ati' godina9 kao i s#abo* zaštito* potroša&a i investitora9 dove#i su do odsustva potražnje za us#uga*a +E?5. )redost bi trba#o dati sektoru osiguranja s obziro* na njego njegovu vu ve#i& ve#i&in inuu u od odno nosu su na drug drugee +E +E?5 ?599 dao dao i pote potenci ncija ja#n #nee oset oset#j #jiv ivos osti ti us#e us#edd izukrštani' veza sa bankarski* siste*o*. Ovo je razu*#jivo i zbeo &injenice da u odsustvu instituciona#ni' investitora i port$o#io investitora ne *ože se o&ekivati brzi razv razvoj oj trži tržišt štaa kap kapit ita# a#a. a. /a /ak# k#e9 e9 osig osigur urava avaju juća ća druš društv tvaa i penz penzio ioni ni $ond $ondovi ovi su bitn bitnee $inans $inansijs ijske ke instit institucij ucije9 e9 zbo zbogg &injen &injenice ice da *ogu *ogu preuzet preuzetii pozicij pozicijuu instit instituci uciona# ona#ni' ni' investitora9 i da to &ine e$ikasnije nego pojedinci kao u&esnici na $inansijski* tržišti*a. Osiguravajuća društva i penzioni $ondovi su bitne $inansijske institucije9 jer većina stanovništva9 preduzeća i državni' institucija poseduju jednu i#i više po#isa osiguranja zdravstvenog9 životnog9 i*ovinskog7 a godišnji pri'odi svi' osiguravajući' društava po osnovu prodati' po#iisa i nap#aćeni' bruto pre*ija pre*ašuje iznos od 6(( *#rd G kraje* 2(((. godine. -ako:e9 osiguravajuća društva i penzioni $ondovi su važni pos#odavci9 budući da je broj zapos#eni' u osiguravajući* društvi*a rapidno rastao od 1%6(Ati' godina9 tako da trenutno je u ovo* sektoru zapos#eno više od 2 *i#iona a*erikanaca. )re*a to*e9 osiguravajuća društva i penzioni $ondovi $ondov i kao nedepozitne $inansijske inst instit ituc ucij ije9 e9 su važan važan seg* seg*ent ent inst instit ituci ucion ona# a#ne ne inve invest stic icio ione ne in$r in$ras astr trukr ukrur ure9 e9 koje koje u konkurentskoj utak*ici u&estvuju u procesu trans$era štednje od su$icitni' ka de$icitni* ekono*ski* jedinica*a9 i koje gotovo da prestižu banke kao depozitne $inansijske institucije.)rakti&no9 osiguravajuća društva i penzioni $ondovi prikup#jaju investiciona sredstva od svoji' ko*itenata. "upovino* po#ise osiguranja9 pojedinac sti&e korist od osiguranja9 jer osiguravajuće društvo preuzi*a na sebe rizik u korist svog k#ijenta. Osiguravajuća društva i penzione $ondove *nogi pojedinci koriste kao svoje pri*arne ivesticione puteve. -ako prikup#jena nov&ana sredstva od svoji' k#ijenata9 osiguravajuća društva i penzioni $ondovi us*eravaju u raz#i&ite pro$itabi#ne investicione a#ternative
3
1. Uopšteno o osiguranju 1.1. Osiguravajuće organizacije Osiguranje predstavlja udruživanje onih koji su izloženi istoj opasnosti sa ciljem da zajednički podnesu štetu koja može zadesiti samo neke od njih. Pored osnovne funkcije, koja se, dakle, sastoji u zaštiti imovine i lica, osiguranje ima i veoma važnu finansijsku, odnosno akumulacijsku funkciju. Ona proističe iz pravila da se premije u delatnosti osiguranja plaćaju unapred, a da se nadoknada šteta vrši sukcesivno kada nastaju. U meuvremenu prikupljena sredstva plasiraju se u reprodukcioni proces preko finansijskih tržišta. !Osiguravajuće organizacije su $inansijske institucije koje za utvr:enu naknadu nakn adu pre*i pre*iju7 ju7 obe obezbe: zbe:uju uju isp#at isp#atuu ugo ugovor vorene ene su*e9 su*e9 uko uko#ik #ikoo se desi desi odre:en odre:enii osigurani7 s#u&aj. )reko osiguranja obezbe:uje se trans$er rizika &ije bi ispo#javanje i*a#o negativne pos#edice za korisnika osiguranja9 što se postiže distribucijo* rizika na veći broj nosi#aca rizika. Osiguravajuće ko*panije su zna&ajne inter*edijarne $inansijske institucije. One kreiraju i prodaju svoje obaveze u ob#iku po#isa životnog osiguranja9 odnosno osiguranja od razni' vrsta nezgoda i ti*e prikup#jaju $inansijsku štednju9 tj. kupuju novac9 koji u ob#iku kredita daju drugi* $inansijski* institucija*a9 a od nji' kupuju druge $inansijske instru*ente A obveznice9 zapise9 akcije i s#.9 &i*e trans$erišu $inansijsku $inansijsku štednju do de$icitni' de$icitni' ekono*ski' jedinica. jedinica. "ao što se vidi9 i ove $inansijske $inansijske institucij institucije9 e9 višestepeni* višestepeni* trans$eri trans$erisanje* sanje* $inansijs $inansijske ke štednje9 štednje9 doprinose doprinose diverzi$ik diverzi$ikaciji aciji $inansijskoAtržišnog siste*a i *u#tip#ikaciji $inansijski' instru*enata.
)ostoje razni rizici koji se *ogu osigurati. Oni se *ogu odnositi na životne oko#nosti oko#nosti i na i*ovinu $izi&ki' i pravni' #ica. )o#azeći od tog rizika osiguranje osiguranje se *ože pode#iti na; a7 osiguranje života i b7 opšte osiguranje. Od tipa rizika koji se osigurava zavisi zavisi na&in na&in na koji koji osigur osigurava avajuće juće organi organizaci zacije je pos pos#uj #ujuu na $inans $inansijs ijski* ki* tržišt tržišti*a i*a.. Osiguravajuće organizacije koje se bave pos#ovi*a osiguranja života preuzi*aju obavezu da9 za odre:enu su*u novca9 izvrše isp#atu odre:enog iznosa novca nosiocu po#ise osiguranja u s#u&aju bo#esti i#i s*rti odre:enog $izi&kog #ica. Ovo osiguranje *ože biti; potpuno životno osiguranje i vre*ensko osiguranje9 koje važi za odre:eni vre*enski period. Osiguranje života je na&in da se otk#one rizici koji se *ogu izraziti kroz nedostatak sredstava za život i#i zaštitu zdrav#ja pojedinaca odnosno &#anova nji'ovi' porodica. )reko ovog osiguranja zaštita od rizika života trans$eriše se na $inansijske posrednike i#i na državu. Ob#ici ovog osiguranja su; 17 osiguranje života u uže* s*is#u9 27 osig osigur uranj anjee od nesp nespos osob obno nost stii za rad9 rad9 37 anu anuit itet etno no osig osigur uran anje je i !7 zdra zdravs vstv tven enoo osiguranje. Ovi ob#ici s#uže osiguranju do'otka &#anova porodice osiguranika u s#u&aju njegove s*rti9 i#i do'otka sa*og osiguranika9 uko#iko on postane nesposoban za rad i#i je bez pri'oda pos#e okon&anja radnog veka9 kao i u s#u&aju bo#esti. "ajedničko svim o#licima osiguranja je da imaju karakter dugoročne štednje i da su zasnovani na proceni verovatnoće dogaanja osiguranog slučaja, korišćenjem statistike smrtnosti, odnosno #olesti.2 1
E. Barović9 +. Harković9 Osiguravajuća društva kao institucionalni investitori na finansijskom tržištu $ naše mogućnosti i ograničenja9 >bornik I?inansijska tržišta A siste* regu#isani' odnosaI9 Bi#o&er9 1%%69 str. 1A1. 2 E. 0asi#jević9 cit. de#o9 str. %A%.
!
Sredst Sredstva va za osigur osiguranj anjee prikup prikup#ja #jaju ju se zak#ju zak#ju&iv &ivanj anje* e* ugov ugovora ora o osigur osiguranju anju i izdavanje* po#ise osiguranja9 koja je dokaz o zak#ju&eno* ugovoru. -ipovi po#isa životnog osiguranja *ogu biti raz#i&iti. One *ogu da izražavaju &isto osiguranje9 a *ogu da sadrže9 pored osiguranja9 i investicione karakteristike. )ostoje po#ise koje i*aju &isto investicioni karakter9 što je prisutno u praksi a*eri&ki' ko*panija osiguranja. -e po#ise poznate su pod nazivo* opšti ugovor o osiguranju9 kod koji'9 za up#aćenu pre*iju9 osiguravajuće ko*panije na dan dospeća isp#aćuju utvr:ene iznose. Ove po#ise su po svoji* karakteristika*a s#i&ne ko*ercija#ni* zapisi*a i#i dugoro&ni* obveznica*a. +a razvijeni* $inansijski* tržišti*a osiguranje života se sve više koristi kao supstitut penzionog osiguranja. "reirani su posebni tipovi po#isa9 poznati pod nazivo* anuiteti. "od ugovaranja anuiteta osiguranik osiguranik up#aćuje up#aćuje odre:eni odre:eni iznos pre*ije9 pre*ije9 koju po odre:enoj odre:enoj ka*atnoj stopi uvećava osiguravajuća organizacija u dogovoreno* roku. )o isteku ovog roka osiguraniku se do kraja života isp#aćuju sta#ni *ese&ni nov&ani iznosi A anuiteti. Jena koju pojedinac p#aća za trans$er rizika na širi krug nosi#aca osiguranja naziva se pre*ija. Ona se *ože p#aćati odjedanput i#i periodi&no u toku trajanja po#ise. 5znos pre*ije se odre:uje pri*eno* koncepta sadašnje vrednosti9 tako da je pre*ija sadašnja vrednost o&ekivanog iznosa štete i#i osigurane su*e kod životnog osiguranja. 5znos pre*ije koji se aku*u#iše do *o*enta nap#ate ugovorene su*e predstav#ja osiguravajuće rezerve organizacije za osiguranje. >dravstveno osiguranje je poseban ob#ik osiguranja života. Ono obu'vata naknadu troškova #e&enja i osiguranje za s#u&aj nesposobnosti za rad i naknadu propuštene zarade. +aj&ešće je u nad#ežnosti države i $inansira se iz budžeta. Be:uti*9 ono *ože da se organizuje i u okviru o kviru nepro$itni' organizacija9 koje se $inansiraju prodajo* po#isa osiguranja ve#iki* ko*panija*a za osiguranje nji'ovi' radnika. U razvij razvijeni* eni* ze*#ja*a ze*#ja*a težišt težištee osigur osiguranj anjaa se sve &ešće &ešće prenos prenosii na privat privatne ne ko*ercija#ne osiguravajuće organizacije. Ovo zbog toga što se u ob#asti osiguranja9 ug#avno ug#avno*9 *9 be#eže be#eže gubici. gubici. Opšte Opšte osigur osiguranj anjee je osigur osiguranj anjee od pos pos#ed #edica ica više više si#e si#e i#i i#i odgovornosti9 koje se izražavaju u šteti i#i propuštenoj dobiti. )reko ovog osiguranja vrši se trans$er neko*ercija#ni' rizika $izi&ki' i pravni' #ica. Ovi rizici *ogu biti raz#i&iti9 kao što su; oštećenje i*ovine9 s*anjenje sposobnosti sticanja pri'oda9 šteta prouzrokovana nepažnjo* treći' #ica i s#. -ipovi po#isa kod ovog ob#ika osiguranja su raznovrsni. -ako postoji; 17 po*orsko osiguranje9 27 osiguranje prevozni' sredstava9 37 3 7 osiguranje kuća i stanova9 stanova9 !7 osiguranje osiguranje i*ovine9 i*ovine9 7 osiguranje od e#e*entarni' e#e*entarni' nepogoda9 67 osiguranje osiguranje zapos#eni'9 itd. >a raz#iku od životnog osiguranja9 nastupanje osiguranog s#u&aja kod opšteg osiguranja je *anje predvidivo. )re*ije kod ovog tipa osiguranja *ogu biti vr#o visoke. )ojedine osiguravajuće organizacije nisu u *ogućnosti da podnose ve#iki obi* potencija#ne štete9 pa su prinu:ene p rinu:ene da osiguranje de#e sa drugi* osiguravajući* kuća*a9 kuća *a9 što se naziva naziva koo koosig sigura uranje nje99 i#i da višak višak rizika rizika koji koji prevazi prevazi#az #azii nji'ove nji'ove *ogućno *ogućnosti sti osiguravaju osiguravaju kod drugi' osiguravajući' osiguravajući' organizacija9 organizacija9 što se naziva reosiguranje. reosiguranje. )re*a to*e9 to*e9 reos reosig igur uran anje je pred predst stav# av#ja ja osig osigur uranj anjee osig osigura urava vaju jući ći'' orga organi nizac zacij ija9 a9 odn odnos osno no osiguranje koje osiguravajuća organizacija kupuje od druge organizacije radi pokrića de#a
rizika koje je preuze#a izdati* po#isa*a. Osigurava& p#aća reosigurava&u pre*iju. Reosigurava& u principu nosi *anji rizik od osigurava&a. "od reosiguranja prisutna je internaciona#izacija. S druge strane9 reosiguranje je *onopo#isano. +ajpoznatija osiguravajuća organizacija koja vrši reosiguranje je #ondonski IojdsI9 koji je organizovan kao tržište osiguranja9 i postao je sinoni* za po*orsko osiguranje. Osiguravajuće organizacije u najvećoj *eri do sredstava do#aze na bazi periodi&ni' up#ata pre*ija osiguranja. Ovako dobijena sredstva osiguravajuće organizacije koriste za da#je povećanje svoje $inansijske *oći investiranje* u raz#i&ite $inansijske instru*ente. Osiguravajuće organizacije se &esto jav#jaju kao ve#iki investitori u dugoro&ne 'artije od vrednosti9 'ipotekarne 'artije od vrednosti9 prioritetne i obi&ne akcije9 nekretnine i s#.9 pri &e*u *oraju sta#no da usk#a:uju strukturu svoji' p#as*ana sa strukturo* izvora pri'oda. "od životnog osiguranja prisutni su stabi#ni dugoro&ni izvori sredstava. S#edstveno to*e9 organizacije za osiguranje života prvenstveno investiraju u dugoro&ne obveznice A državne i#i korporativne9 &i*e se ostvaruje podudarnost rokova dospeća aktive i pasive9 uz stabi#nost pri'oda. Organizacije za opšte osiguranje9 u odnosu na organizacije za osiguranje života9 i*aju *anje i nestabi#ne rezerve9 a potencija#ne štete ve#ike. >bog toga ove organiazcije prvenstveno investiraju u v#asni&ke korporativne 'artije od vrednosti9 pošto su one povo#jno sredstvo za u#aganje jer be#eže veći prinos. )ošto su g#avni ob#ici u#aganja osiguravajući' organizacija dugoro&ni $inansijski instru*enti9 i s obziro* da pasiva sadrži zna&ajan e#e*enat kratkoro&ni' obaveza9 to su osiguravajuće organizacije oset#jive na rast ka*atni' stopa. /anas se sve više ukida oštra instituciona#na pode#a iz*e:u banaka i osiguravajući' organizacija9 tako da se banke bave pos#ovi*a osiguranja9 a osiguravajuće organizacije kreiraju bankarski proizvod.
1.2. Rizik i osiguranje %erovatno ste do sada #ili očevidac neke sao#raćajne nesreće, ili ste videli vatrogasno vozilo ili automo#il hitne pomoći kako sa uključenim rotacionim svetlom i zaglušujućom, zavijajućom sirenom jure prema mestu na kome se dogodio nesrećni slučaj. &vi navedeni dogaaji utiču na pojedinca, na njegova osećanja. 'ajpre se gotovo svako od nas zapita štase dogodilo, nakon saznanja o nastanku i posledicama nesrećnog slučaja, nadiru osećanja sažaljenja i #rige z#og ishoda nesrećnog slučaja, odnosno nastalih gu#itaka i štete, a onda gotovo svako od nas odahne zato što nije pretrpeo gu#itak. jasno je da nesrećni slučaj nije direktno pogodio sve pojedince, odnosno gu#itak su pretrpeli pojedinci, dok su ostali prošli sretno, #ez uticaja nesrećnog slučaja. (eutim, nesreća ne #ira i može se dogoditi svakom od nas. Upravo ta konstatacija da se nesreća može dogoditi svakom pojedincu, ali da se ne može sa sigurnošću reći hoće li se dogoditi ili ne u #udućnosti stanje je koje se naziva rizik 3. Rizik je sastavni deo &ovekovog života i upravo zato on je pred*et izu&avanja i uprav#janja9 odnosno rizik je jedan od bitniji' e#e*enata9 ako ne i osnovni e#e*enat osiguranja. +e postoji jedinstvena de$inicija rizika.
U svetu $unkcionišu *nogobrojni rizici9 koji i*aju raz#i&it uticaj na život i#i i*ovinu svakog pojedinca9 i#i ekono*ske jedinice.Bnogobrojni uzro&nici rizika sa*o još 3
Koe# Eessis9 1%%7 LRisk Banage*ent in EankingM Ko'n Ni#eSons9 Dng#and9 page 3A 1(
6
više *u#tip#ikuju de$inisanje rizika. )rakti&no9 kada kaže*o da postoji rizik to onda zna&i da u datoj rizi&noj situaciji postoji neizvesnost uncertaint7 u pog#edu is'oda i verovatnoće da #i će is'od biti nepovo#jan. Dkono*isti9 statisti&ari9 teoreti&ari od#u&ivanja9k bankari9 osigurava&i 8 svako od nji' na svoj na&in pos*atra poja* odnosno de$inišu rizik. -ako9 poja* rizik de$iniše se kao; 17 *ogućnost gubitka9 27 verovatnoća gubitka9 37 neizvesnost9 !7 odstupanje stvarni' od o&ekivani' rezu#tata9 i#i 7 verovatnoća vi#o kog is'oda koji nije o&ekivan. )akle, iako ne postoji opšta definicijarizika, postoje zajednički elementi u navedenim definicijama, a to su* neizvesnost i gu#itak. +izik se zato tradicionalno definiše u odnosu na neizvesnost i gu#itak. 'a osnovu ovih zajedničkih elemenata +ejda definiše rizik kao neizvesnost u pogledu ostvarivanja gu#itka. ! +a pri*er9 postoji rizik s*rtnog s#u&aja u auto*obi#skoj nesreći zato što postoji neizvesnost9 postoji rizik p#ućni' bo#esti kod puša&a9 zato što postoji neizvesnost9 i postoji rizik da student ne po#oži ispit9 zato što postoji neizvesnost is'oda. >na&enje neodre:enog is'oda i*p#icitno je u svi* de$inicija*a rizika. "ada postoji rizik *ora postojati bare* dva *oguća is'oda. =ko zna*o da će se gubitak dogoditi9 tada ne postoji rizik. )ored neizvesnosti9 potrebno je da naj*anje jedan od *ogući' is'oda bude nepože#jan9 a to *ože biti gubitak u opšte* s*is#u9 odnosno nešto što pojedinac poseduje je izgub#jeno. Er#o jednostavnu9 a#i i veo*a preciznu de$iniciju rizika daju -. 0aug'an i D. 0aug'an po kojo je rizik stanje u ko*e postoji *ogućnost negativnog odstupanja od pože#jnog is'oda koji o&ekuje*o i#i ko*e se nada*o. Re& je dak#e o ko*binaciji *ogući' oko#nosti u rea#no* svetu. U ko*binaciji *ogući' is'oda postoji i *ogućnost gubitka. Sa*a &injenica da je nepovo#jan is'od *oguć podrazu*eva da postoji verovatnoća rea#izacije *ogućeg is'oda koja se kreće u interva#u od ( 8 19 što zna&i da doga:aj nije sigurno ostvariv9 a#i nije ne*oguće da se ostvari. )rakti&no &injenica da bi is'od *ogao biti raz#i&it od o&ekivanog predstav#ja verovatnoću rea#izacije gubitka i#i rizik. )ojedini autori pokušavaju kroz sveobu'vatnije de$inisanje rizika9 da ukažu na svu ko*p#eksnost de#ovanja rizika9 pa onda i de$inisanja. -ako9 na pri*er9 /. Brkšić9 rizik de$iniše na na&in da je rizik *ogući9 ekono*ski štetan9 neizvestan doga:aj9 na koji osiguranik i#i neka druga zainteresovana #ica9 ne *ogu da uti&u9 a istovre*eno pogodan da bude pred*et osiguranja. Sa druge strane pojedini autori krajnje jednostavno de$inišu rizik kao neizvesnost u pog#edu ostvarivanja nekog budućeg doga:aja. akoe, rizik se vezuje samo za nastupanje ekonomski štetnog dogaaja, te -. (arović definiše rizik kao nastupanje ekonomski štetnog dogaaja. P. /ulejić definiše rizik kao #udući neizvestan dogaaj čijim ostvarenjem može nastati neka šteta, ili čak neka korist. 'o, kada je reč o osiguravajućim društvima, aktuari predviaju odreeni #roj i iznos gu#itaka, te naplaćuju premiju osiguranja koja se zasniva na očekivanjima. aj očekivani ishod od strane osiguravajućeg društva predstavlja iznos predvienih gu#itaka, pa je sa stanovišta
!
Siniša Ostojić9 2((!7M+eop'odnost restrukturiranja osiguravajući' društava SrbijeM9 &asopis )rivredna izgradnja broj 1A29 strana %A%%
osiguravajućih društava prihvatljiva definicija da je rizi verovatnoća negativnog odstupanja gu#itka od očekivanog ishoda.0
1.3. Objektivni i subjektivni rizik i neizvesnost U dosada navedeni* de$inicija*a rizika9 postoje zajedni&ki e#e*enti9 a to su; neizvesnost i gubitak. 0r#o &esto gotovo da se LrizikM i LneizvesnostM koriste kao sinoni*i. )otrebno je *e:uti* objasniti tu nag#ašenu vezu iz*ešu rizika i neizvesnosti. +ai*e9 neizvesnost se odnosi na stanje koje karakteriše *ogućnost da se dogodi neki doga:aj i#i se ne dogodi. /ak#e9 ne postoji dovo#jno znanja o doga:aju9 da #i će se on dogoditi i#i ne. +eizvesnost je suprotno stanje od stanja izvesnosti9 u ko* stanju v#ada znanje i sigurnost o to*e da #i će se neki dogašaj dogoditi i#i ne. 'a primer, ako #acite kockicu, ne znate sa sigurnošću da li će kocka pasti na #roj 1. li zato ako pripremite neki ispit, onda sa sigurnošću i znanjem možete tvrditi* 2&iguran sam da ću položiti ispit34. 'eizvesnost je rezultat nedostatka znanja o #udućim ishodima. 5sto tako neizvesnost se odnosi ne samo na nedostatak znanja o #udućim ishodima, nego se neizvesnost odnosi i na verovatnoću. ako na primer, pojedini dogaaji koji su neostvarivi 6neizvesni7, verovatnoća je jednaka nuli, dok izvesni dogaaji imaju verovatnoću nastanka jednaku !. U terminima verovatnoće neizvesnost znači da se verovatnoća procenjuje izmeu 8 i !. Upravo zato, pojedini autori izjednačavaju neizvesnost i rizik. -olje rečeno, govore o neizvesnosti i su#jektivnom i o#jektivnom riziku. 1 )ostojanje rizika9 situacije i#i sp#eta oko#nosti u koji*a se *ože dogoditi gubitak9 stvara neizvesnost kod pojedinca koji prepoznaje rizik. Uverenje pojedinca9 i#i pak nepostojanje uverenja o odre:eno* &injeni&no* stanju *ože a#i i ne *ora biti jednako sa stvarni* stanje*. >ato subjektivni rizik subjective risk7 se de$iniše kao individua#no s'vatanje rizika9 i#i subjektivni rizik se de$iniše kao neizvesnost zasnovana na individua#no* *enta#no* s'vatanju rizika i#i individua#no* s'vatanju rizika. -ako9 na pri*er9 pojedinac *ože s'vatiti rizik i u oni* situacija*a kada rizik i ne postoji. -ako:e9 pojedinac *ože propustiti da uo&i postojanje rizika9 i da ga na taj na&in s'vati9 u oni* situacija*a kada rizik stvarno postoji. Subjektivni rizik9 dak#e9 uti&e na od#uke #judi. +a pri*er9 nakon dužeg vre*ena provedenog u restoranu na nekoj pros#avi9 voza& auto*obi#a *ože pokušati da se odveze do svog stana9 u pijano* stanju. >a voza&a9 u pijano* stanju9 to će biti neizvesno putovanje do stana9 s4 obziro* na &injenicu da postoji *ogućnost da ga zaustavi po#icija upravo zbog vožnje u pijano* stanju i da ga po#icija kazni oduzi*anje* voza&ke dozvo#e. Ovakva *enta#na neizvesnost9 odnosno pojedina&no s'vatanje rizika naziva se subjektivni rizik. -ako de#ovanje subjektivnog rizika raz#i&ito je zavisno od pojedinca do pojedinca. /ve osobe9 u istoj situaciji *ogu i*ati raz#i&itu percepciju rizika9 a nji'ovo ponašanje9 *ože biti u zavisnosti od nji'ove percepcije rizika9 raz#i&ito. =ko pojedinac i*a ogro*nu individua#nu percepciju rizika povezanu sa doga:aje* koji je prouzrokovao gubitak9 ponašanje takvi' osoba *ože biti neprirodno9 odnosno izvešta&eno. >ato visok subjektivni rizik &est rezu#tira u
Siniša Ostojić9 2((!7M+eop'odnost restrukturiranja osiguravajući' društava SrbijeM9 &asopis )rivredna izgradnja broj 1A29 strana %A%% 6 Roger . Bi##er9 /avid /. 0anPoose9 1%%37QBodern Bone and EankingQ9 BcraAPi##9 +e Tork9 page 1(
konzervativno*9 u*ereno* i#i obazrivo* ponašanju9 dok nizak subjektivni rizik rezu#tira u *anje konzervativno* ponašanju. +a pri*er9 voza& koga sa* naveo pret'odno u pri*eru9 svestan je &injenice da je on konzu*irao na pros#avi previše a#ko'o#a. >ato on *ože nadoknaditi tu svoju pojedina&nu neizvesnost dajući neko* drugo* da uprav#ja auto*obi#o* ko nije u pijano* stanju9 i#i da ostavi parkiran auto i da se odveze do kuće taksije*. /rugi voza&9 u istoj situaciji9 *ože pri'vatiti rizik da ga zaustavi i kazni po#icijska kontro#a. )rakti&no ovaj drugi voza& *ože voziti neopreznije i ne*arnije i iz#agati se opasnosti da svojo* vožnjo* auto*obi#a u pijano* stanju bude zaustav#jen od strane po#icije i kažnjen. >ato po pravi#u9 *anji subjektivni rizik rezu#tira u *anje konzervativno* ponašanju i obrnuto9 viši subjektivni rizik rezu#tira u*erenije i konzervativnije ponašanje9 Eudući da pojedinci ponekad donose svoje od#uke na bazi subjektivnog rizika9 a ne na bazi objektivnog rizika što bi bi#o rea#nije da pojedinac donosi svoje od#uke na bazi stvarnog9 objektivnog rizika. -ako bo#ja in$or*isanost s*anjuje neizvesnost9 odnosno pobo#jšava subjektivnu procenu rizika i onda bo#je* od#u&ivanju. Objektivni rizik objective risk7se naziva još stepen rizi&nosti9 a de$iniše se kao re#ativno odstupanje stvarnog od o&ekivanog gubitka. 'a primer, pretpostavimo da osiguravajuće društvo imovinskim osiguranjem ima u svom portfelju !8.888 stanova osiguranih na duži vremenski period, a da se u proseku !9 odnosno !88 stanova ošteti u požaru tokom godine. (eutim, ako #i se u požaru oštetilo manje od proseka dugogodišnjeg, odnosno manje od !88 stanova,:8 ili više od !88 stanova. "nači da postoji odstupanje od proseka, odnosno odstupanje, na primer, !8 odštećenih stanova od očekivanog proseka, ili odstupanje u iznosu od !8 procenata, Ovo relativno odstupanje stvarnog od očekivanog 6prosečnog7 naziva se o#jektivni rizik. O#jektivni rizik se smanjuje ako se #roj izloženih jedinica riziku povećava. )rugim rečima, o#jektivni rizi varira 6menja se7 inverzno sa kvadratnim korenom #roja slučajeva koji se posmatraju. : Objektivni rizik *ože se statisti&ki izra&unati neko* od *era disperzije9 baš kao što je standardna devijacija i#i koe$icijent varijacije. >ato što se objektivni rizik *ože ta&no9 precizno utvrditi9 on je idea#no sredstvo za osiguravajuća društva9 port$o#io *enadžere9 investicione savetnike9 dak#e sve one u&esnike koji se bave risk *enadž*ento* i#i uprav#jane* riziko* risk *anage*ent7. =ko broj iz#oženi' jedinica raste9 osiguravajuće društvo *ože predvideti svoje buduće gubitke9 na osnovu pret'odni' iskustava jer se osiguravajuće društvo *ože os#oniti na de#ovanje >akona ve#iki' brojeva -'e a o$ arge +u*bers7. >akon ve#iki' brojeva na* pokazuje da ako se broj iz#oženi' jedinica riziku povećava9 *nogo b#iže će se iskustvo o stvarni* gubici*a prib#ižiti iskustvi*a o o&ekivani* prose&ni*7 gubici*a. +a pri*er9 ako se povećava broj pos*atrani' stanova9 u port$e#ju osiguravajućeg društva9 veći je stepen ta&nosti u predvi:anju broja stanova koji će biti oštećeni u požaru. )rakti&no sa rasto* broja iz#oženi' jedinica riziku i#i osiguranika u osiguravajuće* društvu s*anjuje se objektivni rizik.
1.4. Klasiikacija rizika
Roger . Bi##er9 /avid /. 0anPoose9 1%%37QBodern Bone and EankingQ9 BcraAPi##9 +e Tork9 page 1(
%
"ao što ne postoji jedna jedinstvena de$inicija rizika u osiguranju9 tako pojedini autori navode raz#i&ite vrste rizika. -ako na pri*er .D. Rejda razvrstava rizike na; &iste i špeku#ativne9 osnovne i posebne9 kao i preduzetni rizk9 a D9 0aug'an i -. 0aug'an dodaju i $inansijske i ne$inansijske rizike9 stati&ke i dina*i&ke. /ak#e9 rizici se de#e na; A &isti i špeku#ativni rizici A osnovni i posebni rizici A stati&ki i dina*i&ki rizici A $inansijski i ne$inansijski rizici i A preduzetni rizici 1.4.1. Klasifikacija čistih rizika
+a osnovu pret'odnog raz*atranja9 upozna#i s*o se sa pojedini* rizici*a kroz aspekt k#asi$ikovanja rizika. -ako s*o vide#i da se rizik ne *ože jedinstveno de$inisati9 a#i i da je ne *oguće razvrstati rizik na jedinstven na&in9 odnosno pre*a jedinstveno* kriteriju*u. Be:uti*9 s#ožićete se da je jedna od najvažniji' pode#a rizika9 upravo ona pode#a koja *ože uticati na stvaranje ogro*ne $inansijske nesigurnosti9 kao i pode#a rizika koji su upravo pred*et osiguranja9 a to su &isti rizici koji se *ogu razvrstati na s#edeće rizike; − #i&ni rizici personal risks7 − i*ovinski rizici propert; risks7 − rizici odgovornosti lia#ilit; risks 7 − rizik nastao iz propusta drugi' osoba
)ojedinci koji poseduju i*ovinu iz#oženi su i*ovinski* rizici*a 8 rizici*a koji oštećuju i*ovinu i#i uzrokuju gubitak i*ovine zbog brojni' raz#oga. +epokretna i*ovina i #i&na pokretna7 i*ovina9 *ogu biti oštećene i#i uništene9 us#ed požara9 udara *unje i#i gro*a9 tornada9 o#uje9 gra:anski' ne*ira9 kao i brojni' drugi' raz#oga. )ostoje dve vrste gubitaka povezani' sa oštećenje* i*ovine; direktni gubici direct #oss7 indirektni gubici indirect #oss7 /irektni gubici se de$inišu kao $inansijski gubici koji su uzrok $izi&kog oštećenja9 uništenja i#i kraše i*ovine9 konkreto auto*obi#a. +a pri*er9 ako pojedinac poseduje auto*obi# koji se ošteti u požaru9 $izi&ko oštećenje restorana naziva se direktni gubitak. 5ndirektni gubici su $inansijski gubici koji nastaju kao rezu#tat indirektni' pos#edica s#u&ajnog nesrećnog dogašaja kao što je direktno oštećenje vozi#a i#i kra:a vozi#a. )re*a to*e9 pored gubitaka uzrokovani* $izi&ki* oštećenje* vozi#a9 v#asnik vozi#a gubi i zaradu ako je u toj svojoj i*ovini obav#jao neku de#atnost. )ret'odno opisani v#asnik vozi#a *ože izgubiti pro$it9 jer vozi#o oštećeno u požaru neće raditi neko vre*e. -aj gubitak pro$ita naziva se pos#edi&ni gubitak9 i#i konsekventni gubitak conseCuentia# #oss7. Osta#i pri*eri pos#edi&ni' gubitaka su; gubitak rente9 gubitak us#ed ne*ogućnosti upotrebe zgrade i gubitak #oka#nog tržišta. /odatni troškovi eVtra eVpenses7 su druga vrsta pos#edi&ni'9 indirektni' gubitaka. +a pri*er9 pretpostavi*o da se novinska kuća9 banka i#i *#ekara oštete u požaru. Ova preduzeća *oraju nastaviti da pos#uju uprkos nasta#i* dodatno* troškovi*a9 jer u suprotno* oni će izgubiti svoje k#ijente9 odnosno potroša&e9 koje će preuzeti nji'ovi konkurenti9 ako navedena preduzeća ne pos#uju. o može zahtevati realokaciju imovine na neku privremenu lokaciju i dodatne troškove koje
1(
neko mora pokriti, ili vlasnici ili osiguravajuće društvo. 5movinski rizik može o#uhvatiti dva o#lika gu#itka* 6a7 gu#itak imovine 6direktni gu#itak7 i 6#7 gu#itak z#og nekorišćenja imovine kao posledica gu#itka prihoda i dodatnih troškova 6conse
Rizik odgovornosti je važna vrsta &istog rizika s4 koji* se suo&ava većina pojedinaca i preduzeća. U dobro organizovani* pravni* siste*i*a9 siste*i*a koji se te*e#je na v#adavini prava i zako*a9 svaki pojedinac i*a zakonsku odgovornost9 ako u&ini nešto što rezu#tira te#esni* povreda*a drugo* pojedincu9 i#i nanese i*ovinsku štetu neko* drugo* pojedincu. Sud donosi presudu9 naj&ešće9 da takav pojedinac9 koji je oštetio i*ovinu drugo* pojedincu i#i naneo te#esne i druge vrste povreda9 da nadoknadi štetu koju je pretrpi#o povre:eno #ice. Osnovna je opasnost kod rizika od odgovornosti na*erna šteta drugi' pojedinaca i#i šteta nanesena nji'ovoj i*ovini us#ed nepaž#jivosti i#i ne*arnosti. -ako9 v#asnik auto*obi#a i*a obavezu za neodgovorno i nena*erno ponašanje svoji* vozi#o*9 a#i i v#asnik teretnog vozi#a9 ka*iona9 kao i voza& tog vozi#a9 snose zakonsku odgovornost9 za i*ovinu koju prevoze neko* treće* #icu9 a#i i odgovornost za s#u&aj da nanesu te#esne povrede u saobraćaju treće* #icu. >akonsku odgovornost i*a i preduzeće us#ed neispravnosti proizvoda što *ože da šteti sa*og korisnika i#i potroša&a. Be:uti*9 odgovornost *ože biti pos#edica na*erne štete i#i oštećenja. -ako postoji odgovornost za nanošenje štete drugi* pojedinci*a i#i nji'ovoj i*ovini zbog ne*ara i#i drugi' raz#oga. Rizik odgovornosti tako9 obu'vata *ogućnost gubitka postojeći' sredstava i#i budućeg pri'oda kao pos#edica oštećenja i*ovine i#i nepoštovanja zakonske obaveze koja proizi#azi iz na*erni' i#i nena*erni' postupaka neg#igent7 i#i ugrožavanja prava drugi' osova.
2. !oja" i vrste transportni# osiguranja -ransportna osiguranja su osiguranja raz#i&iti' *aterija#ni' interesa invo#virani' u transportno* #ancu. )oja* je širok i obu'vata sva po*orska osiguranja9 osiguranja u vazdušno* pro*etu9 osiguranja u dru*sko* i že#ezni&ko* transportu. )od po*orski*
?rederic S. Bis'kin9 2((37 MBonetarna ekono*ija9 bankarstvo i $inansijska tržištaM9 /ata status9 Eeograd9 strana 2%2
11
osiguranje* podrazu*eva se pak osiguranje brodova i osta#i' p#ovni' objekata po*orski'9 re&ni' i jezerski'7 nji'ovi' strojeva9 ure:aja9 osiguranje robe u prevozu brodo* i#i drugi* prevozni* sredstvo* kao i u *u#ti*oda#no* transportu9 uk#ju&ujući i dok se radi transporta na#azi u sk#adišti*a i#i stovarišti*a9 osiguranje brodova u gradnji9 kontejnera9 p#at$or*i za istraživanje i eksp#oataciju pod*orja9 zati* osiguranje odgovornosti za štete u svezi s iskorištavanje* brodova i osta#i' p#ovni' objekata9 osiguranje odgovornosti za štete nanesene brodu pri*#jeno* na popravak9 osiguranje vozarine9 prevoznine9 troškova opskrbe broda9 zajedni&ke 'avarije9 nagrade za spašavanje9 o&ekivanog dobitka9 osobnog do'otka posade9 za#ožni' i osta#i' prava i *aterija#ni' koristi koje postoje i#i se opravdano *ogu o&ekivati u vezi s p#ovidbo* i#i prevozo* robe i putnika brodo*. Osiguranja u vazdušno* pro*etu podrazu*evaju osiguranje vazdušni' #ete#ica9 nji'ovi' strojeva9 ure:aja i opre*e9 osiguranje odgovornosti vazdušni' prevoznika9 osiguranje robe i pošte u vazdušno* pro*etu9 osiguranje odgovornosti vazdušni' #uka9 itd. )od transportni* osiguranji*a podrazu*evaju se i osiguranja odgovornosti dru*skog prevoznika9 odgovornosti že#eznice9 odgovornosti špeditera i odgovornosti izdavaoca -5R i =-= karneta.
2.1. $a%ela transportnog osiguranja +or*a#no $unkcionisanje transportnog osiguranja danas se ne *ože za*is#iti bez pri*ene osnovni' na&e#a na&e#o osnovno pravi#o9 princip9 pravi#o koje nije potrebno dokazivati7. -o su na&e#o obeštećenja i na&e#o *aksi*a#no dobre vere. +a&e#o obeštećenja podrazu*eva pružanje garancije osiguranici*a da će u s#u&aju ostvarenja osiguranog s#u&aja dobiti naknadu za eventua#ne štete koje su us#ed toga pretrpe#i. /a bi se ovo na&e#o pri*enjiva#o u praksi9 *oraju se ispuniti s#edeći us#ovi; osiguranici *ogu biti sa*o #ica koja i*aju i#i *ogu i*ati opravdani *aterija#ni interes na robi9 tj. interes da ne nastupi osigurani s#u&ajF naknadu za nasta#u štetu *ogu tražiti sa*o #ica koja su stvarno i pretrpe#a štetu9 odnosno i*a#a interes na robi u *o*entu nastanka štete i#i su stek#a takav interes u toku trajanja osiguranjaF pred*et osiguranja *ože biti sa*o ona roba koja i*a odre:enu vrednost koja se *ože proceniti u novcuF osiguranici *ogu dobiti nadoknadu do iznosa štete koju su pretrpe#i jer se po ovo* osnovu ne *ože ostvarivati zaradaF ako je ista roba osigurana kod dva i#i više osigurava&a protiv isti' rizika9 a za ra&un istog osiguranika tzv. dvostruko osiguranje79 naknada ge *ože tražiti od jednog i#i drugog osigurava&a sa*o do iznosa stvarne štete što zna&i da se pretrp#jena šteta *ože naknaditi sa*o jedno*9 bez obzira na broj osigurava&a. +a&e#o *aksi*a#no dobre vere #at. bona $ides A dobra vera9 dobra na*eraF uberri*a $ides A *aksi*a#no dobra vera i#i na*era7 podrazu*eva dužnost savesnog i poštenog postupanja pri#iko* zak#ju&enja ugovora o osiguranju9 kao i ostvarivanju prava i izvršenja obaveza iz njega. Ovo na&e#o posebno do#azi do izražaja u dužnosti*a ugovara&a osiguranja i#i osiguranika da prijave sve oko#nosti koje su od zna&aja za ocenu težine rizika koji*a roba *ože biti iz#ožena u toku transporta. -ako:e su dužni da daju osigurava&i*a ta&ne podatke9 u vezi sa vrsto* robe9 na&ino* pakovanja9 prevozni* sredstvo*9 re#acijo*9 vrednošću robe i s#. Ovo načelo je predvieno engleskim "akonom 12
o pomorskom osiguranju, koji kaže da jedna ugovorna strana može poništiti ugovor ako se druga strana ne pridržava ovoga načela. ?nglesko pravo je jedan od najznačajnih izvora prava za transportno osiguranje jer se u toj zemlji najpre razvilo. 'aš zakon o o#ligacionim odnosima takoe predvia primenu ovog načela.@
2.2. Razvoj transportnog osiguranja -ransportno osiguranje je najstariji ob#ik osiguranja9 iz koga su se razvi#e osta#e grane osiguranja. +jegovi pojavni ob#ici datiraju iz anti&kog doba i vezani su za po*orsko osiguranje. Osiguranje se sastoja#o u sa*opo*oći od ekono*ski' šteta9 $izi&kog obezbe:enja i drugi' pri*itivni' ob#ika pode#e rizika. -rgovci su se udruživa#i da bi zajedni&ki putova#i radi $izi&kog obezbe:enja karavana9 &i*e su nasta#e prve rizi&ne zajednice. Aineski trgovci su pre više od B 888 godina prilikom prelaska preko velikih reka delili ro#u u više čamaca, računajući da šteta neće nastupiti u svakom čamcu. +azvojem trgovine na kopnu i moru, naročito posle otkrića merike, razvijalo se i transportno osiguranje, koje vremenom postaje samostalan institut. 1()ojav#juju se bogati trgovci i bankari koji zak#ju&uju osiguranje sa veći* broje* osiguranika9 uz *anju verovatnoću da će do šteta do#aziti kod svakog putovanja9 &i*e je o*ogućeno $or*iranje širi' rizi&ni' zajednica i zna&ajni' $ondova osiguranja. ojd je i*e koje se danas po*inje kao sinoni* za osiguranje9 pri &e*u se pogrešno *is#i na ve#iku osiguravajuću ko*paniju. 5*e poti&e od Dduarda ojda9 koji je bio v#asnik jedne ka$ane u ondonu u drugoj po#ovini W055 veka. +jegova ka$ana je bi#a stecište trgovaca9 brodov#asnika i osigurava&a koji su i*a#i interesa u po*orskoj trgovini. -u su se svakodnevno *og#e dobiti in$or*acije iz svi' krajeva sveta. Sna#až#jivi ka$edžija je izdavao &ak i novine koje su sadrža#e vesti iz po*orstva i osiguranja. -rgovci i brodari u na*eri da osiguraju robu i#i brod svraća#i su u ka$anu9 gde su sreta#i osigurava&e i sk#apa#i ugovore. -ako je ojdova ka$ana posta#a centra#no tržište za po*orska osiguranja. >a&eci *odernog siste*a transportnog osiguranja vezani su upravo za ojd. Dng#eska se razvi#a u prvu trgova&ku i po*orsku si#u sveta pa se tržište po*orstva i osiguranja se#i u nju. >a'va#jujući to*e ojd je postao naj*oćnija asocijacija osigurava&a i g#avno tržište po*orskog osiguranja9 koja $unkcioniše na speci$i&an na&in. On nije osiguravajuće društvo nego skup pojedina&ni' osigurava&a koji zak#ju&uju pos#ove osiguranja u svoje i*e i za svoj ra&un. /anas ojd i*a oko 3! ((( &#anova udruženi' u preko !S sindikata. X#ano* oj/a *ože postati osigurava& koji ispuni propisane us#ove9 bude pred#ožen od nekog od postojeći' &#anova i up#ati depozit koji iznosi 12 S( $unti oko 3 ((( ODB7. Svaki ojdov &#an osigurava& snosi obavezu za svoj deo pokrića. Uko#iko nije u stanju da naknadi ce#u štetu nasta#u ostvarivanje* rizika pokrivenog njegovi* osiguranje*9 ojd će iz*iriti obaveze iz depozita svog &#ana. Uko#iko ni to nije dovo#jno9 koriste se depoziti osta#i' &#anova njegovog sindikata9 jer je sindikat garant za svakog svog &#ana.
%
"onstanca ušić9 L Propisi ro#nog prometaM9 skripta9 Eeograd9 1%%.9 str 3 "onstanca ušić9 L Propisi ro#nog prometaM9 skripta9 Eeograd9 1%%.9 str 6
1(
13
Svaki sindikat i*enuje po jednog pro$esiona#nog osigurava&a 1eader underriter A g#avni osigurava&79 koji radi u i*e sindikata i za njegove &#anove preuzi*a rizike. #avno tržište osiguranja na#azi se u ojdovoj /vorani osiguranja u ondonu. -e'nika zak#ju&enja osiguranja u ojdovo* siste*u sastoji se u s#edeće*; &#anovi ojda9 osigurava&i9 ne pregovaraju sa potencija#ni* osiguranici*a već sa akreditovani* brokeri*a9 pro$esiona#ni* posrednici*a. Erokeri na doku*entu koji se zove s#ip pis*ena ponuda za osiguranje i#i za'tev za sk#apanje osiguranja7 upisuju us#ove pod koji*a že#e da zak#ju&e osiguranje i idu u pregovore sa g#avni* osigurava&i*a. Po pravilu, glavni osiguravači prihvataju samo neke od željenih rizika, pa #roker pregovara sa više njih, sve dok ne pokrije sve rizike. Aada osiguravač prihvati neki od rizika, potpisuje se slip, a potom se podnosi ostalim osiguravačima koji preuzimaju ostale udele u osiguranju, sve do potpunog pokrića traženih rizika i osiguranog iznosa. 11"ada je s#ip ko*p#etiran9 broker pripre*a po#isu koju odnosi u ojdovo ode#jenje za potpisivanje po#isa9 gde se vrši uporećenje ispostav#jene po#ise i s#ipa9 nakon &ega se po#isa potpisuje u i*e svi' sindikata9 &i*e je osiguranje zak#ju&eno. >a'va#jujući ve#ikoj koncentraciji kapita#a9 uspešnosti u pos#ovanju9 stru&ni* kadrovi*a i pos#ovno* ug#edu koji uživa u svetu9 danas je ne*oguće za*is#iti svetsko tržište osiguranja bez ojda.
3. &teta i naknada iz transportnog osiguranja )ravni odnos osiguranja nastaje zak#ju&enje* ugovora o osiguranju. Ugovor o osiguranju je dvostrano obavezni sina#*ati&an7 ugovor. Obaveze jedne od ugovorni' strana9 osigurate#ja9 *ogu se pode#iti na one koje trebaju biti ispunjene u trenutku 11
"onstanca ušić9 L Propisi ro#nog prometaM9 skripta9 Eeograd9 1%%.9 str %
1!
zak#ju&enja ugovora9 na one koje trebaju biti ispunjene za trajanja ugovora9 i one koje trebaju biti ispunjene kada se ostvari osigurani s#u&aj; isp#ate štete i#i isp#ate naknade iz osiguranja odnosno ugovorene svote. -o je g#avna obaveza osigurate#ja9 bez koje ne*a ni osiguranja. Osigurava&ko poi*anje štete9 u praksi se9 vr#o &esto poistovećuje sa pravni* poj*o* štete9 a isti je s#u&aj i sa naknado* iz osiguranja9 koja se9 u praksi9 poistovećuje sa naknado* štete. "ako se u konkretno* s#u&aju ne radi o poj*ovno* i stvarno* indentitetu9 rezu#tat su Mnesporazu*iQi
?rederic S. Bis'kin9 2((37 MBonetarna ekono*ija9 bankarstvo i $inansijska tržištaM9 /ata status9 Eeograd9 strana 2%2
13
?rederic S. Bis'kin9 2((37 MBonetarna ekono*ija9 bankarstvo i $inansijska tržištaM9 /ata status9 Eeograd9 strana 2%
1
se9 neostvarena i*ovinska vrednost koja bi9 pre*a redovno* toku stvari i#i oko#nosti*a konkretnog s#u&aja9 bi#a ostvarena tj. uš#a u oštećenikovu i*ovinu79 da nije bi#o štetnikovog postupka koji ga je u&inio gra:ansko odgovorni*. =$ekciono* pretiu* a$$ectionis7 šteto* s*atra se šteta9 nasta#a oštećenje* nekog objekta9 koji sa*o za oštećenika i*a izvanrednu vrednost9 neprocen#jivu objektivni* *eri#i*a9 zbog njegove osobite sk#onosti pre*a to* objektu9 a bez obzira na to9 što taj objekt u odnosu na druge osobe ne*a neku posebnu pro*etnu vrednost. "riteriju* nastanka štete koji po#azi od veze i#i uzroka iz*e:u štete i štetnikovog postupka9 i de#i štete na direktne neposredne79 indirektne posredne79 si*u#tane i sukcesivne uzastopne7. /irektno* neposredno*7 šteto* s*atra se9 šteta koja je neposredna i#i isk#ju&iva pos#edica štetnog doga:aja. 5ndirektno* posredno*7 šteto* s*atra se9 šteta koja je posredna pos#edica štetnog doga:aja i#i direktne štete. Si*u#tano* šteto* s*atra se9 šteta u&injena razni* oštećenici*a jedno* štetno* radnjo*. Sukcesivno* uzastopno*7 šteto* s*atra se šteta koja je 'rono#oški nasta#a iza jedne druge štete9 a obe su pos#edica su jednog štetnog doga:aja i#i jedne štetne radnje. "riteriju* izvesnosti štete koji po#azi od verovatnosti nastupanja štete i de#i štete na postojeće sadašnje79 buduće i eventua#ne. )ostojećo* šteto* s*atra se šteta9 koja je već nasta#a9 dak#e koja postoji. Eudućo* šteto* s*atra se šteta9 za koju je sigurno A izvesno da će nastupiti. Dventua#no* šteto* s*atra se šteta9 za koju je verovatno da će nastupiti zato što je poduzeta štetna radnja koja vodi ka šteti. "riteriju* predvidivosti štete koji po#azi od *ogućnosti nastupanja štete i de#i štete na predvidive i nepredvidive. )redvidivo* šteto* s*atra se šteta9 &ije je nastupanje *og#o biti predvi:eno u vrije*e poduzi*anja štetne radnje. 'epredvidivom štetom smatra se šteta, čije nastupanje nije moglo #iti očekivano u vreme poduzimanja štetne radne. Ariterijum utvrivanja štete koji polazi od načina utvrivanja ili dokazivanja štete i dijeli štete na konkretne i apstraktne. Aonkretnom štetom smatra se šteta, čije se postojanje i veličina mogu dokazati i utvrditi. pstraktnom štetom smatra se šteta, koja se pretpostavlja, a veličina joj se utvruje osnovom unapred utvrenih kriterijuma ili paušalno ili zavisno o svim okolnostima slučaja. Ariterijum vrednosti štete koji polazi od novčane procenljivosti štete i deli štete na novčane i nenovčane.'ovčanom štetom smatra se šteta, koja je procenljiva u novcu ili se neposredno sastoji u novcu. 'enovčanom štetom smatra se šteta, čiju veličinu nije moguće ekvivalentno izraziti u novcu 6npr. nematerijalne štete7. !D Osigurava&ki poi*anje štete raz#ikuje se od onog pravnog. Ono je u neki* s#u&ajevi*a šire a u neki* s#u&ajevi*a uže od pravnog poj*a štete. +ajre#evantnije raz#ike *ože*o su*irati; Adok pravni poja* štete obu'vata sa*o štete nasta#e povredo* pravno priznati' interesa9 osigurava&ki poja* štete obu'vata i one koje su pravno ire#evantne9 npr. prirodne doga:aje o#uje9 pop#ave9 tu&e9 i s#.79 Adok pravni poja* štete obu'vata sa*o štete nasta#e Mdrugi*aQ9 osigurava&ki poja* štete obu'vata i one koje su nasta#e Msebi sa*i*aQ9 Adok pravni poja* štete obu'vata štete koje su pos#edica štetne radnje9 osigurava&ki poja* štete obu'vata štete koje su pos#edica ostvarenja osiguranog s#u&aja9 Adok pravni poja* štete obu'vata sa*o Mprouzro&eneQ štete9 osigurava&ki poja* štete9 obu'vata i Mrizi&neQ štete9 Adok pravni poja* štete obu'vata sve pravno priznate štete9 osigurava&ki poja* obu'vata sa*o MugovoreneQ i#i Mkoje nisu isk#ju&eneQ štete. 1!
/ragan Brkšić9 1%%%7 LOsiguranje u teoriji i praksiM9 =#e$9 )etrovaradin9 strana !%
16
U de#atnosti osiguranja9 kao i u pravu uopće9 postoji više vrsta pode#e šteta9 zavisno od izabranog kriteriju*a osnove7 za razvrstavanje. "riteriju* pred*eta osiguranja koji po#azi od na&ina razvrstavanja onoga što se s*atra objekto* osiguranja i de#i štete na štete na osoba*a9 štete na stvari*a i*ovini7 i štete iz odgovornosti.,teto* na osoba*a s*atra se šteta9 koja je nasta#a osobi osiguranika9 na osiguranoj osobi i#i na oštećeniku9 a koja ugrožava njegov integritet9 zdrav#je i radnu sposobnost.,teto* na stvari*a i*ovini7 s*atra se šteta9 koja je nasta#a na stvari*a osiguranika koje i*aju *aterija#nu vrednost. ,teto* iz odgovornosti s*atra se9 šteta koja je nasta#a na i*oviniosiguranika9 us#ijed njegove gra:anske odgovornosti za štetu."riteriju* prirode rizika koji po#azi od na&ina razvrstavanja šteta pre*a *estu ostvarenja osiguranog rizika; na kopnu9 na vodi i u vazdu'u. "riterij bi#ansiranja osiguranja koji po#azi od na&ina razvrstavanja pos#ova osiguranja i de#i štete na životne9 neživotne i štete reosiguranja. "riteriju* skupina i vrsta osiguranja koji po#azi od evropski' standarda u osiguranju i de#i štete pre*a skupina*a i vrsta*a podskupina*a7 osiguranja; Aštete po grupi osiguranja od nezgode9 Aštete po grupi zdravstvenog osiguranja9 Aštete po grupi osiguranja dru*ski' vozi#a 8 kasko9 Aštete po grupi osiguranja tra&ni' vozi#a 8 kasko9 Aštete po grupi osiguranja vazdušni' #ete#ica 8 kasko9 Aštete po grupi osiguranja po*orskog re&nog i jezerskog kaska9 Aštete po grupi osiguranja robe u prevozu9 Aštete po grupi osiguranja i*ovine od požara i neki' drugi' opasnosti9 Aštete po grupi osta#i' osiguranja i*ovine9 Aštete po grupi osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti9 Aštete po grupi osiguranja od odgovornosti u vazdušno* saobraćaju9 Aštete po grupi osiguranja od odgovornosti brodara9 Aštete po grupi osta#i' osiguranja od odgovornosti9 Aštete po grupi osiguranja kredita9 Aštete po grupi osiguranja je*stva9 Aštete po grupi osiguranja raz#i&iti' $inansijski' gubitaka9 Aštete po grupi osiguranja pravne zaštite9 Aštete po grupi osiguranja turisti&ki' us#uga9 Aštete po grupi životni' osiguranja.
3.1. (r)išta transportni# osiguranja ovoreći uopšteno o tržišti*a osiguranja9 raz#ikuje*o;
1
A "#asi&nu pode#u pre*a tradiciji #ondonskog tržišta osiguranja pode#a kakva se na#azi i na *nogi* drugi* naciona#ni* tržišti*a i u zakonodavstvi*a9 tako i kontinenta#ni' ze*a#ja9 npr. gra:anski zakonici 5ta#ije i ?rancuske7; Barine nonA*arine Apode#a na tržišta po*orski' i nepo*orski' osiguranja A -ržište po*orski' osiguranja u to* kontekstu obu'vata sva osiguranja koji*a je ci#j obeštetiti osiguranika od gubitaka karakteristi&ni' za po*orski pot'vat9 prošireno i na osiguranja u vazdušno* pro*etu9 te druga transportna osiguranja. )ode#u pre*a DU direktiva*a9 a i srpsko* >akonu o osiguranju; životna neživotna osiguranja. -ržište transportni' osiguranja u to* kontekstu deo je tržišta neživotni' osiguranja. )re*ija se koncentriše na neko#iko svetski' vodeći' tržišta re7osiguranja; S=/9 Dvropsko tržište Siss Re9 Bunic' Re9 Pannover Re79 ondonsko tržište osiguranja #ods o$ ondon79 Eer*uda produžena ruka severnoa*eri&ki' osigurate#ja79 =zija. Svetska vodeća tržišta po*orski' osiguranja u šire* s*is#u uk#ju&uje i osta#a transportna osiguranja7; #ondonsko tržište #ods o$ ondon79 skandinavsko9 $rancusko9 a*eri&ko9 japansko.
4. *oku"entacija u transportno" osiguranju
1
4.1. Ugovor o osiguranju Ugovoro* o osiguranju proizvoda9 osigurava& se obavezuje da će9 uz nap#atu pre*ije osiguranja9 ko*panijiAosiguraniku naknaditi štetu do odre:ene visine koja nastane na proizvodu a koja se dogodi us#ed ugovoAro* previ:eni' rizika. Ugovoro* o osiguranju prevozni' sredstava i ugovoro* o osiguranju #ica tj. voza&a se tako:e obezbe:uje nadoknada eventua#ne štete koAju *ože pretrpeti transportno sredstvo i#i koja se *ože naneti voza&i*a. Ugovor o osiguranju dobija svoj pun izražaj u *e:unarodno* poA s#ovanju9 pa se danas obi&no govori o ugovoru o *e:unarodno* osiguranju. D#e*enti ugovora o *e:unarodno* osiguranju su ugovorne strane9 korisnik osiguranja9 pred*et osiguranja9 osigurani s#u&aj9 osigurana su*a9 pre*ija osiguranja. Ugovor o osiguranju je tako:e konsesua#nog karaktera9 *ada se u praksi &ešće sreće njegova pis*ena $or*a i potvrda pute* po#ise osiguranja9 &iji* izdavanje* se dokazuje nastanak ugovornog odnosa.
4.2. +rste ugovora o transportno" osiguranju )od transportni* osiguranje* se podrazu*eva; A osiguranje proizvoda u prevozu9 A osiguranje prevozni' sredstava9 A osiguranje voza&a i A osiguranje odgovornosti vozara za pri&injenu štetu. Osiguranje proizvoda u prevozu se odnosi na kopneno9 po*orsko9 re&no i vazdušno osiguranje. Uko#iko se pos*atra pre*a pred*etu osiAguranja9 *ože biti kargo i kasko. Aargo osiguranje se odnosi na osiguranje proizvoda u prevozu. Aa$sko osiguranje se odnosi na osiguranje prevoznih sredstava.!0 Osiguranje *e:unarodnog karga se odnosi na *e:unarodne proizAvode u uvozu9 izvozu i tranzitu7.
4.3. !olisa osiguranja Osnovni doku*ent ugovora o osiguranju je po#isa osiguranja. )o#isa osiguranja je dokaz da je nastao ugovorni odnos iz*e:u ugovorni' strana. )o#isa osiguranja sadrži podatke o; A A A A A A A 1
ugovorni* strana*a9 osiguranoj stvari9 riziku osiguranja9 trajanju osiguranja i periodu pokrića9 su*i osiguranja9 pre*iji osiguranja9 datu*u njenog izdavanja i potpise #ica.
/ragan Brkšić9 1%%%7 LOsiguranje u teoriji i praksiM9 =#e$9 )etrovaradin9 strana (
1%
)o#isa osiguranja je dokaz da je proizvod roba7 osigurana. Ona je dokaz o obavezi isp#ate duga osigurava&a uko#iko nastane naknada. Ona je potvrda prenosa prava na drugo #ice i potvrda prava na naknadu. )o#isa osiguranja *ože biti opšta i pojedina&na. Uko#iko je re& o opAštoj po#isi osiguranja9 onda se odnosi na sve poši#jke u transportu koji ide na rizik osiguranika Uko#iko je re& o pojedina&noj po#isi osiguranja9 onda se odnosi na osiguranje svakog pojedina&nog s#u&aja prevoza. U savre*eni* us#ovi*a pos#ovanja na zna&aju dobijaju *e:unarodne po#ise osiguranja. "argo osiguranje se odnosi na osiguranje proizvoda u svi* vrsta*a saobraćaja9 kopneno*9 po*orsko* i avioAsaobraćaju. D#e*enti kargo osiguranja u kopneno* saobraćaju se utvr:uju unošenje* odgovarajući' odredbi u $or*u#ar po#ise. "argo osiguranje u kopneno* saobraćaju ne sadrži k#auzu#e. U naše* osiguranju robe u kopneno* prevozu pri*enjuju se odredbe *e:unarodnog osiguranja robe i k#auzu#e Lprotiv svi' rizikaY. "argo osiguranje proizvoda u re&no* prevozu uk#ju&uje odredbe koje se odnose na osnovne transportne rizike9 a to su požar9 sudar9 brodo#o*9 nasukavanje9 prodor vode u p#ovi#o. Svi drugi rizici9 posebno ako su pos#edica #eda i *raza su isk#ju&eni. "argo osiguranje proizvoda u že#ezni&ko* prevozu uk#ju&uje rizike od sudara9 isk#iznuća9 požara9 pop#ave9 snežne #avine9 kra:a9 neiposruke robe i gubitke i oštećenja koja se priprisuju že#eznici. "argo osiguranje proizvoda u vazdušno* saobraćaju podrazu*eva sve vrste rizika9 gubitaka i oštećenja9 koja *ogu nastati od trenutka preAdaje proizvoda vozaru do isporuke pri*aocu. U kargo osiguranju proizvoda u *e:unarodno* po*orsko* preA vozu se upotreb#javaju dve po#ise osiguranja; A A
eng#eska po*orska po#isa tj. ojdova po#isa transportna po#isa .
S*atra se da se ( procenata ce#okupnog po*orskog osiguranja sk#apa na bazi ojdove S po#ise9 *ada je u pos#ednje vre*e potiskuje taAko:e eng#eska Barin )o#is. "#auzu#a L=Y pokriva osiguranje zbog vanredni' doga:aja i protiv svi' rizika. 5sk#ju&uje gubitak9 oštećenje i#i na*erno nanetu štetu9 uobiA&ajene štete9 'abanje9 nedostatke u pakovanju9 *ane9 zap#ene i#i zaroAb#javanja sredstva. "#auzu#a LEY pokriva osiguranje us#ed požara9 eksp#ozije9 nasukaAnja9 potonuća9 brodo#o*a9 prevrtanja9 isk#iznuća9 sudara9 dodira. 5sk#juA&uje dodir sredstva sa vodo*9 vu#kansku erupciju9 gro*9 genera#nu 'avaA riju9 izbacivanje proizvoda u *ore9 prodor vode u sredstvo9 i na*erna oštećenja. "#auzu#a LJY pokriva rizike oštećenja i#i gubitka pred*eta us#ed poAžara9 eksp#ozije9 brodo#o*a9 nasukavanja9 potonuća i prevrtanja broda9 prevrtanja i#i isk#iznuća kopnenog sredstva9 sudara9 genera#ne 'avarije9 izAbacivanja proizvoda u *ore i s#. "asko osiguranje je u nad#ežnosti prevoznika uko#iko ko*panija izAnaj*#juje prevoz i#i je u nad#ežnosti ko*panije uko#iko i*a sopstveni park pa že#i da ga osigura. "asko osiguranje se odnosi na osiguranje prevozni' sredstava u po*orsko*9 re&no* i avionsko* saobraćaju. "asko osiguranje *otorni' i šinski' vozi#a u naše* pravu pripada ob#asti i*ovinskog osiguranja. Osiguranje voza&a podpada pod osiguranje #ica. Ugovoro* o osiguranju voza&a ko*panija osigurava zdravstveno i opšte stanje voza&a i njegov život. Osiguranje* odgovornosti vozara za štete na robi9 ko*panijaAvozar štiti
2(
sebe od odgovornosti za štetu nasta#u na proizvodu koji prevozi. -ada naknadu štete obav#ja osigurava& po osnovu ugovora o osiguranju odgovornosti vozara koji je tipski ugovor. U *e:unarodno* osiguranju9 posebno kada je u pitanju osiguranje u po*orsko* i avio prevozu Lu igriY su ve#ike ko#i&ine novca koje &iAne naknadu za osigurane proizvode i#i sredstva. "ako bi osiguravajuće orAganizacije ispoštova#e ugovoro* preuzete obaveze i isp#ati#e ugovoreno osiguranje9 a pri to* e$ikasno i e$ektivno pos#ova#e9 sk#apaju ugovore o osiguranju sopstveni' rizika. Re& je o reosiguranju9 jer se jedan osiguraAva& obavezuje da će Lpo*oćiY drugog osigurava&a u pos#ovi*a isp#ate osiguranja osiguraniku9 tj. da će pode#iti isp#atu ugovorene naknade.
,. !o"orsko osiguranje
21
,.1. -lod/s o -ondon #od4s o$ ondon je tržište < berza osiguranja i reosiguranja. -o je asocijacija koja pruža us#uge raz#i&iti* sindikati*a osigurate#ja. Origina#no se radi#o o cca. .((( individua#ni' osigurate#ja underritera7 8 $izi&ki' osoba9 koji su osobno u#aga#i novac u pos#ove osiguranja udruženi' u agencije9 a agencije u sindikate. -i pojedinci su odgovara#i ce#o* svojo* i*ovino*. U doba krize 1%%2A2((1 skoro je ce#o tržište bankrotira#o9 sindikati su nesta#i bi#o i' je na po&etku krize oko !((9 a na kraju krize i' je opsta#o oko 67. 11<%<2((1 bio je prekretnica za #od4s kada se po&inju otvarati novi* vrsta*a u#aganja9 tj. kapita#u pravni' osoba. -ržište $unkcioniše na na&in da *e:u sindikati*a postoje #eaderi za pojedine pos#ove specija#izirani underriteri7 koji odre:uju uvs#ove i cenu pokrića9 a#i preuzi*aju sa*o deo rizika dok i' onda drugi underriteri s#ede uzi*ajući odre:eni postotak rizika u pokriće. -o nije suosiguranje9 ugovor o osiguranju sa svaki* underritero* je sa*osta#an te ne*a so#idarne odgovornosti *e:u underriteri*a. U #od4sAu se ne *ože kupiti pokriće bez posredstva ov#ašćenog brokera. Sa*o ov#ašćeni brokeri i*aju pristup u zgradu #od4sAa gde sede underriteri. Eroker posrednik koji zastupa osiguranika9 tj. u pos#ovi*a reosiguranja zastupa osigurate#ja7 sastav#ja tzv. s#ip koji sadrži sve bitne e#e*ente za identi$ikaciju i ocenu rizika9 odnosno za sk#apanje ugovora o re7osiguranju. Od 1%1. u #od4sAu se upotreb#java obavezni standardizovani obrazac s#ipAa9 a ispunjeni s#ip zapravo predstav#ja ponudu za osiguranje. Eroker kad dobije na#og za re7osiguranje ispunjava s#ip s potrebni* podaci*a za ocjenu rizika o pred*etu i us#ovi*a pokrića9 od#azi u #od4s kod osigurate#ja eng. underriter7 za kojeg zna da i*a reputaciju za odre:enu vrstu pos#a. Underriter utvr:uje širinu pokrića i pre*iju9 a njegova je od#uka *erodavna za sve druge koji sude#uju u nošenju i raspode#i rizika. Underriter koji donosi od#uku o ceni i us#ovi*a pokrića naziva se Yeading UnderriterY i#i sa*o YeaderY. On svoj pri'vat potvr:uje stav#jajući šta*bi#j na s#ip s naznako* postotka visine rizika koje nosi. +akon što pribavi pri'vat eadera9 broker p#asira osta#i deo rizika kod drugi' underritera u #od4sAu i#i izvan njega. Obziro* na s#obodu $or*e ugovaranja9 pri'vat i ponuda su va#jani i kada su u&injeni us*eno9 te#e$ono*9 te#e$aVo*9 te#eprintero* i#i eA*ai#o*. +a te*e#ju s#ipa broker osiguraniku izdaje tzv. cover note a u praksi tek naknadno se izdaje po#isa osiguranja koja ne predstav#ja ugovor o osiguranju nego potvrdu dokaz7 da je ugovor sk#op#jen. &toga u slučaju neslaganja polise s cover notom kod interpretacije cover nota ima jaču snagu. (eutim mogućnost dokazivanja netačnog sadržaja polise je znatno sužena kada polisa s osiguranika pree u ruke treće oso#e.!1 16. godine prvi puta se spo*inje i*e Ddarda #oda9 v#asnika ka$ane na -'e*si -oer Street u ondonu7 u kojoj su se okup#ja#i pojedinci koji su u#aga#i svoj novac u pos#ove po*orskog osiguranja. #od je izdavao novine s in$or*acija*a iz po*orstva koje su prete&a današnji' po*orski' pub#ikacija #od4sAa. )osao osiguranja u ondonu je cvetao9 a broj individua#ni' osigurate#ja nag#o rastao $izi&ke osobe s kapita#o* i dobro* $inansijsko* reputacijo*79 što je dove#o do potrebe $or*iranja udruženja individua#ni' osigurate#ja9 a i rizici su postaja#i sve veći te je bi#o nužno da i' 16
/ragan Brkšić9 1%%%7 LOsiguranje u teoriji i praksiM9 =#e$9 )etrovaradin9 strana 3
22
nosi više underritera. "#ju&no za da#jnji razvoj eng#eskog tržišta osiguranja bi#o je $or*iranje #od4s Underriters =ssociation udruženje individua#ni' osigurate#ja7. #od4s je ubrzo postao centra#no svetsko tržište po*orski' osiguranja. -reba i*ati na u*u da se radi o razdob#ju nag#og razvoja svetske trgovine9 a u &ije* odvijanju k#ju&nu u#ogu je i*a#o po*orstvo. -o je doba kada se g#avni po*orski trgova&ki putovi se#e iz Bediterana u =t#antik9 a eng#eski gradovi postaju novi centri svetske trgovine razvoj eng#eskog i*perija#iz*a7. U današnje vre*e #od4s okup#ja ( sindikata i 1 *anagersku agenciju. Od 1%%! #odZs se otvorio svi* vrsta*a kapita#a9 te danas @ &ini kapita# vodeći' svetski' osigurate#ja9 $inancijski' isntitucija i ko*panija iz#istani' na U" burzi a#i i na drugi* svetski* burza*a. X#anova pojedinaca $izi&ki' osoba7 danas je 39 a oni &ine *anje od @ kapita#a koji sude#uje u #odAu. )reosta#i' 1(@ kapita#a do#azi od društava s ograni&eno* odgovornošću podržani' privatni* kapita#o*.
,.2. 0pecii%nosti ugovora o po"orsko" osiguranju )o*orska su osiguranja podsvesno najstarija osiguranja9 te na nji*a *og#o bi se reći po&iva &itav razvoj osiguranja. Be:uti* po*orska su osiguranja zbog speci$i&ne po*orske de#atnosti i industrije za koju su vezana te zbog speci$i&nosti rizika koji*a su objekti po*orskog osiguranja iz#oženi uvek zadrža#a posebno *esto te se od#ikuju karakteristika*a speci$i&ni* u odnosu na sve osta#e vrste osiguranja. -ransportna osiguranja u šire* s*is#u proizaš#a su iz po*orskog osiguranja te su u *nogo*e s#i&na9 a po*orsko osiguranje &ini najveći deo port$e#ja transportni' osiguranja. /a bis*o razu*e#i speci$i&nosti ugovora o po*orsko* osiguranju treba i*ati u vidu s#edeće karakteristike toga pos#a; 1. )o*orsko osiguranje u pravi#u je gotovo uvek trgova&koApravni posao stranke ugovora su trgova&ki subjekti7. U vezi je sa iskorišćavanje* *ora9 najvažnijeg prirodnog pro*etnog puta u odvijanju *e:unarodne trgovine. 2. Radi se o pravno* pos#u osiguranja brodova i robe iz#ožene rizici*a *ora i p#ovni' putova te drugi' interesa vezani' uz obav#janje po*orske de#atnosti. 3. Rizici *ora su speci$i&ni rizici ve#iki' raz*era i*anentni *oru i uopšteno okruženju i us#ovi*a u koji*a se po*orski transporti odvijaju9 a koji*a su život i i*ovina na *oru iz#oženi za vre*e transporta. !. Radi se o i*ovini ve#iki' vrednosti9 a te vrednosti u riziku su sve veće razvoj te'no#ogija9 veći prevozni kapacitet brodova9 porast vrednosti broda i tereta zajedno7. . +e*oguće je za*is#iti bav#jenje po*orsko* dje#atnošću bez odgovarajuće osigurate#jne zaštite 8 ona trgova&ki* subjekti*a po*orske trgovine daje $inansijsku i ko*ercija#nu sigurnost9 o*ogućava neprekinuti tok de#atnosti gde bi svaki zastoj bio od pogubnog zna&enja za nor*a#no $unkcioniranje i opstanak pred*etni' privredni' subjekata. 6. )o*orsko osiguranje se podsvesno razvija#o usporedo s razvoje* robnog pro*eta i po*orske p#ovidbe u $unkciji tog pro*eta. +ajstarije je od svi' osiguranja i i*a#o je presudni utjecaj na razvoj svi' osta#i' vrsta osiguranja9 a#i s druge strane speci$i&nost osnovni' pravni' odnosa u vezi iskorištavanja *ora us#ovi#a je sa*osta#an razvoj po*orski' osiguranja sa svoji* speci$i&ni* instituti*a i $unkcionisanje* toga pos#a u praksi. 23
. )o*orsko se osiguranje od#ikuje *nogi* posebnosti*a u odnosu na sva druga i*ovinska osiguranja i u pravno* specija#ni pravni instituti7 i u prakti&no* s*is#u odnos osigurate#ja i osiguranika9 od#u&ujuća u#oga osigurate#ja u sa*o* po*orsko* pot'vatu7. . )o*orsko osiguranje je pred*et specija#ne pravne regu#ative koja je neraskidivo povezana uz regu#ativu osnovni' pravni' odnosa iz po*orske de#atnosti pravo po*orskog osiguranja deo je te#a po*orskog prava9 a ujedno je i specija#na grana prava osiguranja7.
,.3. zvori prava po"orskog osiguranja Uopšteno9 pravo osiguranja de#i se na statusno >akon o osiguranju9 >akon o posredovanju i zastupanju u osiguranju i kao #eV genera#is >akon o trgova&ki* društvi*a7 i ugovorno >akon o obvezni* odnosi*a9 )o*orski zakonik9 >akon o obvezni* i stvarnopravni* odnosi*a u vazdušnoj p#ovidbi9 i dr.7. >akonski izvor ugovornog prava osiguranja u Repub#ici Srbiji je >akon o obavezni* odnosi*a koji u opšti* odredba*a regu#iše sve obavezne odnose9 zati* posebno ugovorne odnose9 a u posebni* odredba*a sadrži i odsek o ugovoru o osiguranju. Be:uti*9 &#an %23. >OOAa izri&ito isk#ju&uje iz pri*ene odredbe odeseka 2. kad se radi o po*orski* osiguranji*a i drugi* osiguranji*a na koja se pri*enjuju pravi#a o po*orsko* osiguranju9 kao i osiguranji*a u vazdušno* pro*etu i kopneno* prevozu. )re*a to*e iako je >akon o obavezni* odnosi*a uopšteno g#edano le= generalis9 njegove posebne odredbe o ugovoru o osiguranju to nisu kad se radi o po*orski* osiguranji*a i neki* drugi* transportni* osiguranji*a. Pomorski zakonik 6P"7 kao le= specialis regulira ugovor o pomorskom osiguranju 6Elava 5%7, a primenjuje se i na neka druga transportna osiguranja, ali u slučaju kada P" ne regulira pojedino pravno pitanje vezano uz pomorsko osiguranje, kao le= generalis primenjuju se samo opšte odred#e "OO$a, ne i pose#ne odred#e Odseka F:. o ugovoru o osiguranju. Ovo je veoma važno zapamtiti.!: )o*orsko osiguranje je speci$i&an pravni posao i u odnosu na druge grane i*ovinski' osiguranja i*a#o je svoj poseban razvojni put pravnog nor*iranja. U gotovo svi* ze*#ja*a pravo po*orskog osiguranja je kodi$icirano odvojeno od opšti' i*ovinski' osiguranja9 naj&ešće u trgova&ki* i#i po*orski* zakonici*a9 i#i u posebni* akti*a o po*orsko* osiguranju koji izvorno regu#išu pred*etni pravni odnos i nisu u subordinirano* po#ožaju u odnosu na propise koji vrede za osta#e vrste osiguranja. )ostoji *e:usobna s#i&nost propisa o po*orsko* osiguranju u usporedni* pravni* siste*i*a9 a to je zato što su pravni instituti $or*irani u ko*ercija#noj praksi9 a po*orstvo podrazu*eva *e:unarodnu ko*ercija#nu praksu.#avna raz#ika iz*e:u opšteg prava osiguranja i prava po*orskog osiguranja kako je ure:eno u naši* zakoni*a jeste da#eko veća ugovorna s#oboda stranaka ugovora o po*orsko* osiguranju9 pa i*a*o kogentnost odredbi >OOAa s jedne i pretežnu dispozitivnost odredbi )>Aa s druge strane; A )> &#. 2. taksativno navodi koje odredbe o po*orsko* osiguranju su kogentne naravi9 dak#e sve osta#e su dispozitivne7; GOdred#e člana 1>0., člana 1@F. stava !., člana 1
/ragan Brkšić9 1%%%7 LOsiguranje u teoriji i praksiM9 =#e$9 )etrovaradin9 strana
2!
1@@. stava 0. i člana :8>. ovoga "akonika ne mogu se menjati ni izričitim odred#ama ugovora o osiguranju.G !> $ X#. 6. propisuje da osiguranik *ože biti sa*o osoba koji*a osigur#jiv interes9 a naknadu *ože tražiti sa*o ako je i*ao osigur#jiv interes u trenutku nastanka štetnog doga:aja. 8 na&e#o osigur#jivog interesa A X#. 6%2.st.1. propisuje da osiguranik *ože preneti prava iz osiguranja sa*o na osobu koja *ože biti osiguranik pre*a &#.6.st.1. 8 na&e#o osigur#jivog interesa A X#. 6%%.st.. propisuje da pri podnošenju odštetnog za'teva jedno* osigurate#ju osiguranik je dužan obavijestiti ga o svi* osta#i* ugovori*a koji*a je isti pred*et osiguran od isti' rizika i za isto vre*e u njegovu korist. 8 na&e#o zabrane dvostrukog osiguranja na&e#o naknade štete7 A X#. (. isk#ju&uje iz osiguranja štete uzrokovane na*erni* postupko* osiguranika9 a#i uz direktne greške u navigaciji i rukovanju brodo* i akta zajedni&ke 'avarije.
>OO &#. %2!.; GUgovorom se može odstupiti samo od onih odreda#a ove glave u kojima je to odstupanje izričito dopušteno te od onih koje daju ugovarateljima mogućnost da postupe kako hoće. Odstupanje od ostalih odreda#a, ako nije za#ranjeno ovim ili kojim drugim zakonom, dopušteno je samo ako je u nedvosmislenom interesu osiguranika.G !@ +ada#je9 do*inantna je važnost autono*nog prava po*orskog osiguranja obi&aji9 opći us#ovi pos#ovanja9 ugovorne k#auzu#e i ter*ini7. Opšti us#ovi pos#ovanja osigurate#ja [ us#ovi osiguranja uni#atera#no stipu#irani obrazac osigurate#ja s popiso* k#auzu#a radi upotrebe u redovito* pos#ovanju7. Radi nag#ašenog zna&enja autono*nopravne regu#ative za po*orsko osiguranje9 u#oga pos#ovni' obi&aja ni u jednoj drugoj grani osiguranja nije tako važna kao u po*orsko* osiguranju. )ri*ena obi&aja iz ko*ercija#ne prakse se pretpostav#ja9 pa u nedostatku ugovorne odredbe obi&aj je inkorporiran u ugovor na te*e#ju pretpostav#jene vo#je stranaka. )rednost i*aju posebni pred opšti* obi&aji*a. -reba nag#asiti prisustvo *e:unarodni' pos#ovni' obi&aja u pravu po*orskog osiguranja le= maritima i le= mercatoria 7. Standardizovana praksa je tako:e izvor autono*nog prava9 a zna&i ujedna&en na&in postupanja radi pri*jene standardizirani' ugovorni' $or*u#ara u praksi. =utono*ni izvor prava po*orskog osiguranja je i uobi&ajeno postupanje u pos#ovanju iz*e:u odre:eni' stranaka 8 course o$ dea#ing. "ona&no9 postoje posredni izvori prava za izna#aženje i interpretaciju postojećeg prava79 a to su sudska i arbitražna praksa i pravna doktrina. U svetskoj praksi po*orskog osiguranja raširena je upotreba standardni' k#auzu#a9 najraširenije su 5nstitutske k#auzu#e 5nstitute J#auses7 koje je izra:ivao 5nstitute o$ ondon Underriters osnovan 1!7 8 organizacija koja je okup#ja#a predstavni&ka te#a po*orski'9 avijacijski' i transportni' sektora osigurate#ja #ondonskog tržišta osiguranja. 5nstitut je ujedno i kreator najraširenijeg $or*u#ara po*orske po#ise 'eH (arine Polis; Iorm B=R7. "raje* 1%%. godine je osnovana 5U= 5nternationa# Underriting =ssociation79 a nasta#a je spajanje* 5UAa i ondon 5nternationa# 5nsurance and Reinsurance Barket udruženje nepo*orski' sektora #ondonskog tržišta osiguranja7 8 2((2 5U= je izda#a nove k#auzu#e za osiguranje brodova revidirane institutske k#auzu#e79 sada pod nazivo* 5nternationa# Pu## J#auses 1<11<2((27 koje su već dobi#e i 1
)o*orski >akonik9 &#. 2
1%
>OO &#. %2!
2
reviziju 1<11<2((37. 5nstitutske k#auzu#e te*e#je se na eng#esko* pravu i praksi9 a odražavaju ve#iki* de#o* kodi$ikaciju trgova&ki' obi&aja po*orskog osiguranja. )o nji*a se provodi oko (@ svi' po*orski' osiguranja u svetu. >a nji'ovo tu*a&enje od neizbežne važnosti su tzv. Ru#es o$ )ractice #ondonskog Udruženja =verage =djusterAa. Osi* 5nstitutski' k#auzu#a9 npr. na skandinavsko* tržištu je u upotrebi +oregian Barine 5nsurance )#an9 a*eri&ko i kanadsko tržište i*aju svoje standardne k#auzu#e po*orskog osiguranja9 U+J-=/Aove k#auzu#e iz 1%!. bi#e su pokušaj da se prekine *onopo# #ondonskog tržišta u po*orsko* osiguranju9 a#i nikada nisu zažive#e u praksi. 5.3.1. Pravna definicija
Uopšteno9 svaki ugovor o osiguranju je dvostrano obvezujući ugovor. Osigurate#j se obvezuje da će u s#u&aju nastanka osiguranog s#u&aja9 koji u sebi *ora sadržavati e#e*ent neizvesnosti u s*is#u vre*ena i#i verovatnosti ostvarenja9 i koji je od uticaja na osiguranikov interes u pred*etu osiguranja9 isp#atiti osiguraniku odre:enu naknadu iz osiguranja9 a ugovarate#j osiguranja se obavezuje da će osigurate#ju p#atiti pre*iju osiguranja. )o*orski zakonik ne de$iniše ugovor o po*orsko* osiguranju9 već nabraja na koja se osiguranja pri*enjuju odredbe 50. #ave )>Aa koja ure:uje ugovor o po*orsko* osiguranju; Jl. 1>D. F8 6!7 Odred#e ove glave "akonika primenjuju se na* !7 osiguranje #roda, njegovih strojeva, ureaja, opreme i zaliha te ro#e i drugih stvari koje se prevoze #rodom ili se na njemu nalaze, F7 osiguranje vozarine, prevoznine, troškove osiguranja, troškove opskr#e #roda, zajedničke havarije, nagrade za spašavanje, očekivani do#itak, proviziju, oso#ni dohodak posade, založna i ostala prava i materijalna korist koje postoje ili se opravdano mogu očekivati u vezi s plovid#om ili prevozom ro#e #rodom, a mogu se proceniti u novcu, B7 osiguranje odgovornosti za štete nanesene trećim oso#ama u vezi s iskorišćavanjem #roda i drugih stvari navedenih u točki !7 ovoga stavka, te na osiguranje od odgovornosti za štete na #rodu primljenom na popravak. 6F7 Odred#e ove glave "akonika primenjuju se i na osiguranje #rodova u gradnji i stvari namenjenih njihovoj izgradnji, na osiguranje kontejnera, na platforme za istraživanje i eksploataciju podmorja, na osiguranje stvari koje se pre ili posle prevoza #rodom prevoze drugim prevoznim sredstvima ili se pre, u teku ili posle takva prevoza nalaze u skladištima, stovarištima ili drugim mestima te na druga slična osiguranja ako su sklopljena prema polisama ili uslovima uo#ičajenim za pomorska osiguranja. 6B7 Odred#e ove glave "akonika primenjuju se i na reosiguranja, ako je predmet reosiguranja ugovor o osiguranju naveden u ovom članku. 6D7 Odred#e ove glave "akonika primenjuju se i na uzajamna osiguranja pomorskih rizika ako nisu u suprotnosti s naravi odnosa tih osiguranja. 607 Odred#e ove glave "akonika primenjuju se i na osiguranje jahti i #rodica. 2(
=#i ovo podru&je pri*ene treba nadopuniti i odredbo* &#. %23. st. 2. novog >OO; G +a ugovore o osiguranju stvari u kopneno* prevozu na odgovarajući se na&in pri*enjuju pravi#a o po*orsko* osiguranju.G
26
617 Pod trećim oso#ama, prema ovoj glavi "akonika, razumevaju se oso#e koje nisu su#jekti ugovora o osiguranju.
B5= 1%(6 jedan od svetski najzna&ajniji' zakona o po*orsko* osiguranju jer je i*ao uticaj i na druga naciona#na zakonodavstva9 &ak i kontinenta#na9 tako i na srpski )>. Ustvari predstav#ja ve#iki* de#o* kodi$ikaciju le= mercatoria i le= maritima što se ti&e ugovora o po*orsko* osiguranju9 a ujedno je i zakon svetske po*orske i $inansijske ve#esi#e9 te je ne*inovno da je u podru&ju *e:unarodnog po*orskog prava9 a napose po*orskog osiguranja eng#eska pravna tradicija ostavi#a ogro*an uticaj. Obziro* ovaj zakon predstav#ja u ve#iko* de#u kodi$ikaciju trgova&ki' obi&aja po*orskog osiguranja te se na nje*u baziraju i sve 5nstitutske k#auzu#e9 neizb#ežno je potrebno da se us#ovi osiguranja ugovoreni po institutski* k#auzu#a*a9 &ak i kad je *erodavno srpsko pravo i nad#ežnost srpski' sudova9 tu*a&e uz po*oć B5= i eng#eskog co**on #aAa koji se ti&e po*orskog osiguranja.
,.4. +rste i na%ela ugovora o po"orsko" osiguranju 0rste ugovora o po*orsko* osiguranju su; 1. Osiguranje trupa i stroja broda Pu## Bac'iner 5nsurance7 2. Osiguranje robe u prevozu Jargo 5nsurance7 3. Osiguranje odgovornosti brodara protecting and 5nde*nit7 Osta#e vrste; npr. osiguranje vozarine freight 7 9 gubitka naja*nine loss of hire79 unaj*#jene opre*e leased e ne postav#ja takav us#ov tako da bi ugovor o osiguranju bio va#jan i u s#u&aju da svota osiguranja nije navedena na po#isi osiguranja uz us#ov da je ona odrediva. Eez obzira na zakonsku *ogućnost svota osiguranja se i u do*aćoj praksi u pravi#u navodi na pojedina&ni* po#isa*a osiguranja. 5zuzetak od ovog pravi#a kod opšti' ugovora o osiguranju svota osiguranja se obi&no u ugovoru ne navodi već se u nje*u de$iniše na&in na koji se ona utvr:uje. Osiguranu svotu odre:uje ugovarate#j osiguranja. "riteriju* za utvr:ivanje osigurane svote je vrednost osiguranog pred*eta koja ozna&ava stvarnu vrednost interesa9 koji je pravno dopušteno osigurati9 izraženog u novcu. 0rednost osiguranog pred*eta ugovarate#j osiguranja i osigurate#j *ogu a#i ne *oraju dogovorno utvrditi u po#isi osiguranja. =ko stranke to u&ine govori*o o ugovorenoj vrednosti te takve po#ise naziva*o va#utirani* po#isa*a. Suprotno to*e po#ise na koji*a nije navedena ugovorena vrednost nazivaju se neva#utirani* po#isa*a.
2
U savre*enoj praksi se po*orska osiguranja u pravi#u provode va#utirani* po#isa*a &i*e se postiže neuporedivo veća pravna sigurnost stranaka te pojednostav#juje postupak ugovaranja osiguranja. +a va#utirani* po#isa*a potrebno je izri&ito navesti da je vrednost osiguranog pred*eta ugovorena agreed va#ue i#i so va#ued7. U to* s#u&aju ugovorena vrednost odgovara osiguranoj svoti. 5ako retke9 *oguće su situacije u koji*a se na va#utiranu po#isi uz ugovorenu vrednost navede i osigurana svota i to redovno u s#u&ajevi*a kada se osiguranje* že#i pokriti sa*o dio te ugovorene svote. Ugovorena vrednost obavezna je i za osigurate#ja i za osiguranika u pravi#u neovisno od toga odgovara #i ta svota stvarnoj vrednosti osiguranog pred*eta u vre*e sk#apanja ugovora kao i o oko#nosti*a pro*ene stvarne vrednosti pred*eta osiguranja za vre*e trajanja osiguranja putovanja7. Kedno* ugovorenu vrednost osigurate#j *ože osporiti u vr#o *a#o* broju s#u&ajeva i to u pravi#u sa*o u s#u&ajevi*a kada je u pitanju o&ita greška i#i uko#iko u većoj *eri pre*ašuje stvarnu vrednost osiguranog pred*eta. +eva#utirane po#ise ne sadrže oznaku vrednosti osiguranog pred*eta već sa*o oznaku osigurane svote. 0rednost osiguranog pred*eta utvr:uje se tek pri odre:ivanju naknade iz osiguranja. U s#u&aju štete naknada iz osiguranja utvr:uje se sraz*erno odnosu osigurane svote i stvarne vrednost osiguranog pred*eta kojo*9 uko#iko nije druga&ije ugovoreno9 se s*atra vrednost na po&etku osiguranja putovanja7. Uko#iko postoji diskrepancija *e:u takvi* vrednosti*a odgovarajuće se pri*eniti pravi#a o podosiguranju i nadosiguranju. U po*orski* osiguranji*a u pravi#u ne*a obra&una a*ortizacije princip novo za staro7F iz osiguranja se nadokna:uje trošak nužnog popravka i dovo:enja pred*eta u prvobitno stanje9 a#i osigurana svota u na&e#u je *aksi*a#na obaveza osigurate#ja potpuni gubitak7F izuzetak su troškovi spašavanja9 i genera#ne 'avarije te troškovi utvr:ivanja i #ikvidacije štete koji se isp#aćuju i preko iznosa osigurane svoteF >abrana višestrukog osiguranja isti pred*et9 isti rizici9 isti period i za isti osigur#jiv interes7. 1. )odosiguranje i nadosiguranje A +pr. Ugovorena vrednost; 2(( Osigurana svota; 1(( podosiguranje7 ,teta; !( +aknada iz osiguranja; 2( npr. Stvarna vrednost 1(( Osigurana svota; 2(( nadosiguranje7 ,teta; potpuni gibitak +aknada iz osiguranja; 1(( npr. Stvarna vrednost 1(( Osigurana svota; 2(( nadosiguranje7 ,teta; 12( dje#o*i&na šteta7 +aknada iz osiguranja; 12(
?ranšiza 8 odbitna naj&ešća7 i#i agregatna npr. kod otvorenog cargo pokrića7F $ranšiza se ne pri*enjuje kod potpunog gubitkaF speci$i&na je tzv. dditional (achiner; )amage )educti#le 8 za brodove starije od 1 godina uvodi se posebna odbitna $ranšiza za pogonske štete =B//7F ,tete pokrivene osiguranje*; ako nije druga&ije ugovoreno po*orsko osiguranje pokriva s#edeće štete; A )otpuni gubutak stvarni9 izvedeni7 8 napuštaj i prenos prava na osigurate#ja A /e#i*i&ni gubitak i#i oštećenje
2
A Osiguranikovi troškovi spašavanja i troškovi nasta#i neposredno u vezi s osigurani* s#u&aje* A >ajedni&ke 'avarije A +agrade za spašavanje A -roškovi utvr:ivanja i #ikvidacije štete pokrivene osiguranje* A ,tete za koje brodar odgovara9 a uzrokovane su treći* osoba*a 8 )5 ,tete isk#ju&ene iz osiguranja; na*era osiguranika uvek9 osi* kod zajedni&ke 'avarije7F krajnja nepažnja osiguranika9 na*era i#i krajnja nepažnja osoba za &ije postupke osiguranik odgovara po zakonu ne pri*enjuje se na posadu9 i na radnje osiguranika9 zapovednika9 posade i#i pi#ota kad su u vezi s p#ovidbo* i rukovanje* brodo*79 ratni i po#iti&ki rizici i rizici štrajka i nuk#earni riziciF ratni i po#iti&ki rizici *ogu se dodatno osiguratiF 2. +a&e#o osigur#jivog interesa A osiguranik *ože biti sa*o osoba koja i*a i#i *ože o&ekivati da će i*ati *aterija#ni interes da ne do:e do ostvarenja osiguranog s#u&aja9 a pravni* je poretko* dopušteno takav rizik osigurati9 zabrana zak#ju&ivanja ugovora na sreću ugovori o osiguranju u koji*a nije potrebno dokazivati osigur#jiv interes79 vre*e u koje* je potrebno i*ati osigur#jiv interes; u trenutku nastanka štetnog doga:aja 8 ovo je dužan dokazati osiguranik kada traži naknadu iz osiguranjaF *oguće je tražiti naknadu i kada je interes ste&en nakon nastanka štetnog doga:aja9 a *ogu se pokriti i štete nasta#e prije sk#apanja ug. o osiguranju )> &#. 6.9 (. 8 u B5= to je princip Y#ost or not #ostY7 Jlan 1>0. 6!7 Osiguranik može #iti samo oso#a koja ima ili može očekivati da će imati opravdan materijalni interes da ne nastupi osigurani slučaj. 6F7 Osiguranik može tražiti naknadu za nastalu štetu koja je pokrivena osiguranjem samo ako je imao interes na osiguranom predmetu u trenutku nastupanja osiguranog slučaja ili ako ga je stekao nakon toga. Jlan :8:. Osiguranjem se mogu pokriti i štete nastale pre sklapanja ugovora o osiguranju, uz uslov da u trenutku sklapanja ugovora ugovaratelj osiguranja i osiguranik nisu znali niti morali znati da je već nastupio osigurani slučaj ili ako su u trenutku sklapanja ugovora o#e ugovorne strane znale za nastupanje osiguranog slučaja K da nisu znale za opseg štete.F! 3. na&e#o najvišeg stupnja dobre vere U-?++5(? I5)?5 7 A dužnost postupanja s pro$esiona#no* pažnjo* A dužnost prijav#jivanja oko#nosti pri sk#apanju ugovora A u naše* pravu pravi se raz#ika kad se radi o oko#nosti*a koje su zna&ajne za ocenu rizika i oni*a koje bitno uti&u na donošenje od#uke o sk#apanju ugovora i o us#ovi*a osiguranja9 u eng. pravu ne*a te distinkcije9 svaki propust u prijav#jivanju je dovo#jan raz#og pobojnosti pravnog pos#a suprotna strana *ože tražiti poništenje7 A dva vida propusta; neprijav#jivanje i neta&no prijav#jivanje Jlan 1>@. 6!7 ko ugovaratelj osiguranja ili njegov opunomoćenik pri sklapanju osiguranja ne prijave sve okolnosti koje su znali ili morali znati, a koje su značajne za ocenu težine 21
)> &#. 6.9 (.
2%
rizika, ili ako ih netačno prijave, osiguratelj ima pravo tražiti od ugovaratelja osiguranja da naknadno plati razliku izmeu premije koja odgovara stvarnoj težini rizika i ranije plaćene premije. 6F7 Aod osiguranja za račun treće odreene oso#e smatra se da je ugo varatelj osiguranja morao znati okolnosti koje su #ile poznate osiguraniku, a koje je on mogao pravovremeno javiti ugovaratelju osiguranja. 6B7 Odred#a stavka !. ovoga član ne primjenjuje se na okolnosti koje su opštepoznate ili za koje je osiguratelj znao ili se opravdano moglo pretpostaviti da ih zna. 6D7 Osiguravatelj gu#i pravo iz stava !. ovoga člana ako ne zatraži plaćanje dopunske premije od ugovaratelja osiguranja u roku od tri meseca poslije svršetka osiguranja, odnosno ako je nastupio osigurani slučaj K najkasnije do potpune isplate naknade iz osiguranja. Jlan 1@8. 6!7 ko ugovaratelj osiguranja ili njegov opunomoćenik namjerno ili iz krajnje nepažnje ne prijave osiguravatelju pri sklapanju osiguranja sve okolnosti koje su znali ili morali znati, a koje #i #itno uticale na donošenje odluke o sklapanju i uslovima osiguranja ili ako ih netočno prijave, osiguravatelj ima pravo tražiti poništenje tako sklopljenog osiguranja ako nije zatražio od ugovaratelja osiguranja da naknadno plati razliku u premiji prema članku 1>@. ovoga "akonika. 6F7 ko je osiguravatelj po tako sklopljenom ugovoru nadoknadio štetu nesavesnom osiguraniku, ima pravo tražiti da mu osiguranik vrati primljenu naknadu štete. 6B7 'a slučajeve iz stavka !. ovoga članka na odgovarajući se način primenjuju i odred#e članka 1>@. stavka F. i B. ovoga "akonika. 6D7 Osiguravatelj ima pravo naplatiti i zadržati premiju i pored poništenja ugovora o osiguranju prema odred#ama ovoga članka. FF
)renos svi' prava iz ugovora o osiguranju 8 cesijo* na novog osiguranikaF *ora biti pis*eno indosa*ento* na po#e:ini po#ise7 i uz sag#asnost osigurate#ja. 0inku#acija je ugovorno ustupanje prava na naknadu iz osiguranjaF ustupanje otu:ivog potraživanja9 dak#e *ože biti i pos#e ostvarenja osiguranog s#u&ajaF novi poveri#ac ne postaje osiguraniko*F *e:usobni odnos iz*e:u osigurate#ja i novog poverioca nije odnos iz osiguranjaF za prenos ne treba sag#asnost osigurate#jaF naj&ešće u korist banke kreditora po*orskog pot'vata npr. kreditor kupoprodaje i#i 'ipotekarni poveri#ac pre*a brodu7.
. Osiguranje u dru"sko" saobraćaju osiguranje "otorni# vozila 5 poja"6 karakteristike i savre"eni procesi Osiguranje *otorni' vozi#a je deo osiguranja i*ovine9 kao što je već napred re&eno. U osnovi9 osiguranje *otori' vozi#a *ože biti; ko*binovano osiguranje *otorni' vozi#a tzv. kasko osiguranje i
22
Jlan 1>@., Jlan 1@8.
3(
obavezno osiguranje v#asnika9 odnosno korisnika *otorni' i prik#ju&ni' vozi#a od odgovornosti za štete pri&injene treći* #ici*a tzv. osiguranje autoAodgovornosti7. "asko osiguranje je dobrovo#jno. )osebno se insistira na nepro*en#jivosti osiguranika7 kao us#ovu za punovažnost ugovora. )ro*ena v#asnika ne uti&e na važenje ugovora jedino u s#u&aju da je do pro*ene doš#o na osnovu nas#e:ivanja i#i da je osigurava& pri'vatio pro*enu v#asnika. )onašanje ugovara&a osiguranja i #ica koji*a je osiguranik prepustio uprav#janje *otorni* vozi#o*9 a ako se ne dokaže suprotno9 i #ica koja sa osiguraniko* žive u zajedni&ko* do*aćinstvu7 s*atra se kao znanje i ponašanje osiguranika. =uto kasko* *ože biti obu'vaćeno svako prevozno sredstvo9 u svi* vrsta*a prevoza. )red*et ovog osiguranja su9 pre svega sve vrste *otorni' vozi#a standardne izvedbe9 sve vrste prik#ju&ni'9 radni' i šinski' vozi#a i ni'ovi sastavni de#ovi. )red*et posebnog ugovaranja9 a što podrazu*eva p#aćanje dodatne pre*ije *ože biti a#at9 dodatna opre*a9 prik#ju&ni ure:aji9 pribor i rezervni de#ovi9 koji se ne s*atraju sastavni* de#ovi*a vozi#a kao i radio aparat9 gra*o$on9 *agneto$on9 kaseto$on9 te#evizor i radio stanica koji nisu ugra:eni u vozi#o od strane proizvo:a&a vozi#a. Osiguranje autokaska se zak#ju&uje; na su*u osiguranja koju sa* osiguranik odre:uje sa ugovoranje* *ese&ne korekcije su*e osiguranja i naravno *ese&ne pre*ije i#i ugovoranje* *ese&ne reva#orizacije su*e osiguranja9 uz p#aćanje odgovarajućeg dop#atka na godišnju pre*iju osiguranja9 tako da se u *o*entu zak#ju&enja ugovora odredi $iksni iznos su*e osiguranja koji se *ože u toku trajanja osiguranja *enjati sa*o ako se do pro*ene su*e osiguranja nije desio osigurani s#u&aj. Aod potpunog kasko osiguranja osiguravač je o#avezan da nadoknadi štetu kada je osigurani predmet uništen ili oštećen, kao posledica iznenadnih i od volje osiguravača osiguranja ili vozača nezavisnih dogaaja i sao#raćajne nezgode, pada ili udara nekog predmeta, požara, iznenadnog termičkog ili hemijskog delovanja spolja, udara groma, eksplozije, oluje, grada, snežne lavine, pada vazdušne letelice, manifestacije i demonstracije, zemljotresa, zlonamernih postupaka ili o#esti trećih lica, oštećenja tapacirunga, namernog prouzrokovanja štete na osiguranoj stvari u cilju sprečavanja veće štete, na toj ili drugoj stvari ili licima, poplave, #ujice i visoke vode. 23 +epotpuno kasko osiguranje u principu *ože se ugovoriti obu'vat raz#i&iti' grupa rizika7 obu'vata rizike požara9 udara gro*a9 eksp#ozije9 o#uje9 grada9 snežne #avine9 pada #eti#ice9 *ani$estacija i de*onstracija9 ze*#jotresa9 štete prouzrokovane od div#ja&i i do*aći' životinja9 #o* i oštećenje stak#a9 troškovi vu&e. >akono* je de$inisano da je v#asnik9 odnosno korisnik *otornog i prik#ju&nog vozi#a dužan da zak#ju&i ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebo* *otornog vozi#a pri&ini treći* #ici*a us#ed s*rti9 povrede te#a9 narušavanja zdrav#ja9 uništenja i#i oštećenja stvari9 osi* za štetu na stvari*a koje je pri*io na prevoz. >akon o osiguranju i*ovine i #ica iz 1%%6. godine9 a na osnovu &#ana 2!. >akona o osiguranju. 0#asnici prevozni' sredstava na koje se odnose odredbe >akona o obavezno* osiguranju i*aju obavezu da zak#ju&e ugovor o obavezno* osiguranju sa neko* od registrovani' organizacija za osiguranje. Uko#iko se u toku trajanja osiguranja pro*eni v#asnik *otornog vozi#a9 prava i obaveze iz ugovora o osiguranju autoAodgovornosti pre#aze na novog v#asnika i traju do isteka tekućeg perioda osiguranja. )ravo na naknadu štete9 po osnovu osiguranja autoAodgovornosti9 ne*aju;
23
?rederic S. Bis'kin9 Stan#e . Dakins9 2((37 M ?inancia# Barkets and 5nstitutionsQ9 =ddison Nes#e9 +e Tork9 page 1% 8 32
31
v#asnik9 suv#asnik i drugi i*a#ac *otornog vozi#a i onda kad nisu uprav#ja#i vozi#o* u &asu nastupanja šteteF voza& *otornog vozi#a koji je odgovoran za štetuF #ice koje je u&estvova#o u protivpravno* oduzi*anju *otornog vozi#a &ijo* je upotrebo* prouzrokovana šteta.
Po svojoj prirodi, tržište osiguranja motornih vozila motornih vozila predstavlja jedno od tržišta usluga. Preciznije rečeno, ono predstavlja segment finansijsko $ uslužne delatnosti. & jedne strane, tržište osiguranja motornih vozila se ne razlikuje od ostalih tržišta s o#zirom da i ono pretpostavlja tržišne su#jekte, ponudu, tražnju, cene i GproizvodG 6prodaja privredne sigurnosti7. 2!)a ipak9 s druge strane9 ono je speci$i&no u odnosu na sva osta#a tržišta. Speci$i&nosti i karakteristike osiguranja *otorni' vozi#a su brojne. >a osiguranje *otorni' vozi#a se *ože reći da predstav#ja istorijsku kategoriju. O osiguranju *otorni' vozi#a se *ože govoriti9 u s*is#u u ko*e se danas s'vata9 tek od onog *o*enta kada su stvoreni društveno ekono*ski predus#ovi za to. Ono pretpostav#ja robnoAnov&ane odnose9 proširenu reprodukciju9 razvoj statistike i *ate*atike zakon ve#iki' brojeva9 ra&un verovatnoće9 tab#ice s*rtnosti79 a#i i razvoj nauke i ku#ture9 pravni' standarda9 zakonskog okvira9 svesti o potrebi za osiguranje* i s#. Osiguravajuća društva koja se bave osiguranje* *otorni' vozi#a predstav#jaju kategoriju $inansijski' nedepozitni' institucija. Re& je o institucija*a koje svoj $inansijski potencija# $or*iraju na osnovu ugovorni' nap#ata pre*ija7 instru*enata za raz#iku od banaka koje to &ine pute* prikup#janja depozita. -ako:e9 osiguravajuće organizacije svoje p#as*ane prvenstveno vezuju za nekreditne port$o#ije. +aprotiv9 banke svoja sredstva p#asiraju upravo kroz kredite. Osiguravajuće ko*panije9 pored penzioni' $ondova9 predstav#jaju najvažnije instituciona#ne investitore. +ji'ovi p#as*ani su ug#avno* dugoro&ni posebno ako govori*o o osiguravajući* društvi*a koja se bave osiguranje* života. Siguran pri#iv i od#iv sredstava obezbe:uje dugoro&na u#aganja9 što je prednost u odnosu na izvore i p#as*ane u bankarstvu9 koji su *a'o* kratkoro&ni. 0ažna prednost osiguravajući' društava u odnosu na banke je u to*e što zak#ju&eni ugovor o osiguranju garantuje sta#ni pri#iv sredstava tako da osigurava& *ože da pokriva obaveze iz pre*ija novi' osiguranja. Be:uti*9 prob#e* bi eventua#no nastupio ako bi otkup životni' osiguranja bio *asovan. ikvidnost takvog osigurava&a bi bi#a po#ju#jana i on bi *ogao doći u situaciju da ne *ože servisirati svoje obaveze jer je *ate*ati& ka rezerva dugoro&no p#asirana. )o pravi#u9 do *asovnog otkupa naj&ešće ne do#azi. S#edeća karakteristika osiguranja *otorni' vozi#a je rizik. Eez rizika ne*a ni osiguranja. -ek ako postoji verovatnoća nastupanja nekog štetnog doga:aja požara9 pop#ave9 grada9 o#uje9 eksp#ozije9 kra:e7 postoji i potreba za zaštito* od takvi' rizika a sa*i* ti* i potreba za osiguranje*. Botiv nastanka ob#igacionog odnosa u osiguranju *otorni' vozi#a je speci$i&an u odnosu na *otive nastanka osta#i' ob#igacioni' odnosa u drugi* osiguranji*a. Osiguranje motornih vozila se izdvaja od ostalih osiguranja i po tome što ono predstavlja instituciju koja o#ez#euje reparaciju nastalih šteta po osnovu uplaćenih premija za havarisana vozila. 2Osta#a osiguranja ne*aju ovo obe#ežje. Osobenosti osiguranja uopšte proizi#aze i iz &injenice da ono predstav#ja jednu vrstu $inansijske us#uge. Be:uti*9 treba nag#asiti da sve ono što karakteriše us#uge ne *ora biti i 2!
?rederic S. Bis'kin9 Stan#e . Dakins9 2((37 M ?inancia# Barkets and 5nstitutionsQ9 =ddison Nes#e9 +e Tork9 page 1% 8 32
2
?rederic S. Bis'kin9 Stan#e . Dakins9 2((37 M ?inancia# Barkets and 5nstitutionsQ9 =ddison Nes#e9 +e Tork9 page 1% 8 32
32
karakteristika osiguranja. +eopip#jivost9 neodvojivost us#uge od njenog pružaoca i varijabi#nost u s*is#u da zbog ve#ikog broja oni' koji pružaju us#ugu kva#itet us#uge je raz#i&it79 su karakteristike koje se odnose i na us#uge osiguranja. O kva#itetu us#uge se sudi na osnovu njene cene9 brzine isp#ate štete osigurane su*e79 odobreni' popusta9 zapos#eni' koji su u direktno* kontaktu sa osiguraniko* i s#. U izvesno* s*is#u *oA že*o reći da je kod osiguranja *oguće sk#adištenje9 pošto osigurava& ne ispunjava svoju obavezu sve do *o*enta dok ne nastupi osigurani s#u&aj. 5sto tako9 nije uvek ta&no da osiguranik ne postaje v#asnik us#uge osiguranja. Ovo bis*o ovako *og#i tu*a&iti. Ugovara& osiguranja *ože za#ožiti po#isu9 za'tevati otkup po odre:eni* us#ovi*a79 što proisti&e iz njegovog Yšireg prava po ko*e sve do nastupanja osiguranog s#u&aja *ože da punovaž no raspo#aže svi* pravi*a iz zak#ju&enog osiguranja.Y =ko je on i ugovara& i osiguranik onda je on i v#asnik us#uge. Be:uti*9 ovo ne važi ako je ugovara& osiguranja jedna osoba9 a osiguranik druga. ržište osiguranja motornih vozila je tipično tržište sa asimetričnim informacijama. U ovom delu rada prikazaćemo kako veća ili manja informisanost može uticati na formiranje cena osiguranja. Polazna pretpostavka je da svaki osiguravač prilikom preuzimanja rizika poštuje princip Gza jednak rizik Kjednaka cena 6premija7G. U pogledu konkretnog rizika koji preuzimaju, informisanost osiguravača može #iti veća ili manja. )rugim rečima, osiguravajuće društvo može #iti potpuno informisano o veličini rizika i tada se ne može dogoditi da naplati nižu cenu 6premiju7 za rizik veće težine, a moguća je i suprotna situacija. 'pr. osiguravajuće društvo je zaključilo sa osiguranikom tzv. mešovito osiguranje života 6osiguranje za slučaj smrti i doživljenja7. 26-o zna&i da će osigurava& biti obavezan da isp#ati osiguranu svotu u s#u&aju s*rti osiguranika koja nastupi toko* trajanja osiguranja9a#i i u s#u&aju ako osiguranik doživi kraj perioda osiguranja. -ako9 pri#iko* zak#ju&enja ugovora9 osiguranik nije prijavio pravo zdravstveno stanje9 odnosno nije po*enuo da bo#uje od teške bo#esti i da *ože9 a#i i ne *ora vr#o brzo da u*re potpuno je neizvesno kada će to biti7. Osigurava& je pre*iju od*erio sa*o pre*a godina*a života i zani*anju osiguranika. Eo#est nije uzeo u obzir jer nije ni znao za nju. /a je znao pre*ija bi bi#a veća9 a *ožda rizik uopšte ne bi ni preuzeo ako je rizik s*rti isuviše ve#iki.
.1. Obavezno osiguranje od auto"obilske odgovornosti Osiguranje od auto*obi#ske odgovornosti predstav#ja društveno odbra*beni *e'aniza* koji* se rizik odnastanka nepože#jni' pos#edica iz saobraćaja na putevi*a A saobraćajni' nesreća9 trans$erira na de#atnost osiguranja radi Yobezbe:ivanjaY bezbednog i adekvatnog obeštećenje žrtava pro*eta. 5z tog raz#oga se i navodi da *u je $unkcija izrazito socija#ne prirode9 jer se s jedne strane9 pojav#juje kao YgarantY sigurne nap#ate pretrp#jenu štete9 as druge strane kao YarantY spre&avanja osiro*ašenje štetnika A pojedinca. Osiguranje od auto*obi#ske odgovornosti se prvo pojavi#o kao dobrovo#jno osiguranje9 no ubrzo se pokaza#o da bi bi#o nepravedno i neprakti&no9 uko#iko bi Ysigurnost koju ono pružaY zavisi#i isk#ju&ivo od Ydobre vo#jeY pojedinca da sk#opi i#i ne 26
?rederic S. Bis'kin9 Stan#e . Dakins9 2((37 M ?inancia# Barkets and 5nstitutionsQ9 =ddison Nes#e9 +e Tork9 page 1% 8 32
33
ugovor o osiguranju od auto*obi#ske odgovornosti. 5z tog raz#oga kada su saobraćajne nesreće i nji'ove pos#edice posta#e društveni prob#e*9 pojavi#e su se ideje da se uvede obavezno osiguranje od auto7 odgovornosti. +a naši* prostori*a >akon o obavezno* osiguranju i*ovine i osoba9 predstav#ja prvi YpraviY propis koji* se na sveobu'vatan na&in propisuje obaveznost osiguranja od odgovornosti za štete prouzrokovane upotrebo* *otorni' vozi#a9 a &iji je naziv kasnije pro*enjen u >akon o obavezno* osiguranju u saobraćaju . Osnovno obe#ežje važenja ovog < ovi' zakona karakteriše neograni&eno pokriće za sve štete koje oštećeni pretrpi u štetno* doga:aju nezavisno o njenoj visini. Ovoj vrsti neograni&enog pokrića prigovaraa se9 iz*e:u osta#og9 da je Yne*oguće na taj na&in nadzirati osigurani rizikY te je isti za*enjen ograni&enje* pokrića osigurano svotu9 gde osigurate#j &ak i za najveće štete odgovara najviše iznoso* osigurane svote. Ograni&enje osigurate#jnog pokrića osigurano* svoto* zadržano je i >akono* o osiguranjukoji je i danas na snazi. Uprkos &injenici što osigurana su*a predstav#ja jedan od od#u&ujući' $aktora za utvr:ivanje ve#i&ine osiguranog rizika te &injenici da se ista pojav#juje u svi* vrsta*a osiguranja9 uvo:enje ograni&enja osigurate#jnog pokrića osigurano svotu i#i #i*ito* osiguranja7 u osiguranju od auto*obi#ske odgovornosti i*a#o je za pos#edicu9 osi* sužavanje i#i ograni&avanja prava oštećenog na potpunu naknadu štete9 uko#iko ista pre#azi obezbije:enu svotu i nastanak &itavog niza novi' situacija i pitanja nepoznati' za trajanja neograni&enog pokrića. Ovo posebno uko#iko je ista nedovo#jna. Osiguranje od odgovornosti i#i obavezno osiguranje od odgovornosti osigurava $inansijske gubitke nasta#e iz odgovornosti za štetu koju je uzrokovao osiguranik9 kao što su bankrotstvo i nesrećni s#u&aj. ako na primer, automo#il je osiguran delom imovinskim osiguranjem, a odšteta se isplaćuje ako je automo#il oštećen ne krivicom vlasnika, u sao#raćajnom udesu. )akle, oštećenje automo#ila je nastalo z#og nesrećnog slučaja u sao#raćaju 6sao#raćajni udes7 krivicom trećeg učesnika te će osiguranje nadoknaditi štetu, ali automo#il je osiguran i od odgovornosti, koja će se nadoknaditi ako vlasnik automo#ila svojim automo#ilom uzrokuje nesrećan slučaj, a pri tome povredi treću oso#u. Osiguranje od odgovornosti se #itno razlikuje od životnog osiguranja, 2)rvo9 po#ise ovakvog osiguranja e*ituju se na kraći rok9 obi&no na godinu dana i#i kraći period. /rugo9 s4 obziro* na &injenicu da je životno osiguranje ograni&eno na gotovo sa*o jedan s#u&ajni doga:aj9 osiguravajuća društva i*ovine i odgovornosti osiguravaju od *noštva raz#i&iti' doga:aja. "ona&no9 iznos i#i ve#i&inu potencija#nog gubitka je *nogo teže predvideti i proceniti nego kod životnog osiguranika. >ato ove navedene karakteristike osiguravajući' društava i*ovine i odgovornosti uzrokuju da ova vrsta osiguravajući' društava drže u svoji* i*ovinski* port$e#ji*a *nogo više #ikvidne i*ovine u odnosu na osiguravajuća društva životnog osiguranja.
.2. Utvr7ivanje dovoljnosti osigurane svote' "etoda dvostrukog prosu7ivanja i8ili "etoda revalorizacije Kedno dosta ko*p#eksno i nikad do kraja dovo#jno7 razjašnjeno pitanje je i ono koje se ti&e utvr:ivanja dovo#jnosti osigurane svote. "onkretno9 kako utvrditi da #i je 2
Eoris Barović9 2((17 LOsiguranje i špedicijaM9 St#os9 +ovi Sad9 strana 3
3!
šteta u okviru #i*ita pokrića A Osigurane svote9 i da #i se i kada reva#orizira osigurana su*a\ >a pravi#an pristup ovoj prob#e*atici treba raz#u&iti dve stvari; a7 utvr:ivanje iznosa naknade štete9 b7 utvr:ivanje iznosa osigurane svote. >OO je pri'vatio princip potpune naknade štete9 što zna&i da će sud9 uzi*ajući u obzir i oko#nosti koje su nasta#e pos#e uzrokovanja štete9 dosuditi naknadu u ko#iki iznos koja je potrebna da se oštećeno* *aterija#na situacija dovede u stanje u koje* bi se na#azi#a da nije bi#o štetne radnje i#i propuštanja. +a&in utvr:ivanja visine iznosa naknade štete9 zavisi u prvo* redu o kojoj je šteti re&. =ko je re& o nov&anoj šteti9 pri*enjuje se na&e#o *onetarnog no*ina#iz*a; Ykad obaveza i*a za pred*et svotu novca9 dužnik je dužan isp#atiti onaj broj nov&ani' jedinica na koji obaveza g#asi9 izuzev kad zakon nare:uje što drugo Y. ,ta zna&i da Ypoveriocu pripada pravo na vraćanje no*ina#nog iznosa9 a ne i na naknadu štete zbog pada vrednosti novca Y9 odnosno da Ysud ne*a *ogućnosti dosuditi iznos koji se9 zbog pro*ene u nov&ano* siste*u9 ne *ože izraziti ni kao naj*anja važeća nov&ana jedinica. Y U sk#adu sa navedeni* je &injenica da je od vre*ena popravke *otornog vozi#a doš#o do in$#acije i s*anjenja vrednosti novca ne*a uticaja na nov&ani iznos naknade štete. +ai*e9 popravku oštećene stvari *otornog vozi#a7 nenov&ane *aterija#na šteta pretvorena je u nov&ano potraživanje trošak popravke7 &ija se visina odre:uje pre*a cena*a u vre*e u&injeni' izdataka u sk#adu sa na&e#o* *onetarnog no*ina#iz*a iz &#. 3%!. >OOAa. Y =ko je re& o nenov&anoj šteti u konkretno* s#u&aju govori*o o ne*aterija#noj šteti iz 2((. A 2(3. >OOAa7 njen se iznos utvr:uje A visina pravi&ne nov&ane naknade za ne*aterija#nu štetu dosu:uje se pre*a nad#ežni* oko#nosti*a koje postoje u vre*e donošenja prvostepene od#uke. )rvobitno šta treba da se uradi je da utvrdi važeća obezbe:ena su*a. "ao što s*o to već pret'odno i nave#i važeća je ona osigurana su*a koja je bi#a propisana od strane nad#ežnog organa u trenutku štetnog doga:aja. "ako *e:uti*9 od trenutka štetnog doga:aja i tada važeća svote osiguranja9 do trenutka utvr:ivanja visine iznosa naknade štete *ože da pro:e dosta vre*ena i < i#i da do:e do razni' pro*ena9 postav#ja se pitanje; kako utvrditi da #i odre:ena visina iznosa naknade štete9 pre#azi i#i ne #i*it pokrića A visinu iznosa svote osiguranja\ )o ovo* pitanju9 praksa je iskrista#izira#a dve *etode; *etodu dvostrukog prosu:ivanja i *etodu reva#orizacije svote osiguranja. )re*a *etodu dvostrukog prosu:ivanja A "ada je u pitanju #i*it obaveze zajednice osiguranja9 tada se iznos štete pre*a koje* se odre:uje obi* odgovornosti te zajednice obra&unava tako što se nov&ana šteta uzi*a u iznosu u koje* je nasta#a9 a nenov&ane *aterija#na i ne*aterija#na šteta utvr:uju se pre*a cena*a odnosno kriteriju*i*a u vre*e štetnog doga:aja. =ko tako utvr:eni iznos štete ne pre#azi iznos osigurane svote9 zajednica osiguranja dužna je potpuno nadoknaditi štetu i kad visina štete pre*a cena*a9 odnosno kriteriju*i*a u vre*e donošenja sudske od#uke pre#azi iznos osigurane svote. "od ocene #i*ita odgovornosti sa nas#ova naknade *aterija#ne štete u ob#iku nov&ane rente visina štete utvr:uje se kapita#iziranje* rente pre*a kriteriju*i*a u vre*e štetnog doga:aja. )re*a *etodi reva#orizacije A Ova *etoda sastoji se u utvr:ivanju obi*a pokrića na osnovu va#orizacije osigurane svote9 odnosno preosta#e osigurane svote nakon već eventua#no izvršeni' isp#ata na dan tekuće isp#ate. )o ovoj *etodi ne vrši se reva#orizacije već izvršeni' isp#ata9 već se sa*o ocenjuje no*ina#na vrednost preosta#og opsega pokrića. ako se i u sudskoj praksi reklo*
3
nema opravdanja za revaloriziraue primljene akontacije sa naslova naknade štete prilikom utvrivanja konačnog iznosa naknade za istu štetu, već se akontacija uračunava u nominalnom iznosu 6"OO čl. B@D7 ili Aad osiguratelj ne isplati oštećenom naknadu materijalne štete u potpunosti, iznos koji je platio tre#a smatrati akontacije. Prilikom 6konačnog7 utvrivanja visine naknade za tu štetu takva akontacija se uračunava u visinu naknade u nominalnom iznosu, te visina nematerijalne štete utvruje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, a u smislu odred#e čl. F88. "OO$a isplaćeni deo od#ija se u nominalnom iznosu, a ne u procentu kako to neosnovano prigovara tužena. F>
Ovde se otvaraju da#ja potpitanja. Xe*u i od kuda dve *etode\ =ko se pri*enjuje *etoda dvostrukog prosu:ivanja9 i*a #i potrebe za reva#orizacije svote osiguranja9 odnosno9 ako se pri*enjuje *etoda reva#orizacije svote osiguranja9 onda ne*a potrebe za *etodo* dvostrukog prosu:ivanja. )odru&je gde se najviše YotvaraY ovaj prob#e* i gde najviše do#azi do raskoraka je pitanje utvr:ivanja visine naknade ne*aterija#ne štete9 koja se pre*a sudskoj praksi utvr:uje pre*a cena*a u vre*e presu:enja9 dok se dovo#jnost osigurane svote9 pre*a sudskoj praksi9 utvr:uje pre*a cena*a u vre*e štetnog doga:aja. 5z tog Yvre*enskog raskorakaY nasta#e su i navedene dve *etode9 od koji' njedna nije baš Ynajsretnije rešenje. YBetod reva#orizacije je *ožda vr#o prakti&na i životna9 a#i vršiti reva#oriziraue9 uko#iko ista nije ugovorena odnosno propisana9 nije zakonito. Betod dvostrukog prosu:ivanja kod utvr:ivanja visine obaveze osigurate#ja nije u sk#adu sa; obi* nenov&ane naknade štete9 kao nov&ana obaveza u s*is#u &#. 3%!. >OOAa9 *ože biti poznat tek onda kada je na pravno obavezujući na&in izražen u novcu9 a to nikad ne *ože biti već pri#iko* nastanka sa*e štete &itaj; štetnog doga:aja9 op.a.7. Obavezno osiguranje u saobraćaju po svojoj pravnoj prirodi garantnog je karaktera9 pa je stoga obaveza osigurate#ja akcesorna9 što zna&i da se njegova odštetna odgovornost ravna pre*a odgovornosti njegovog osiguranika9 pa ne *ože biti kvantitativno veća od obaveze osiguranika.
.3. !ostupak u slu%aju kada je osiguran iznos nedovoljan Kedna od situacija koje se pojav#juju u siste*i*a ograni&enog pokrića A #i*ita osiguranja osigurano* svoto* je i situacija nedostatnosti osigurane svote. "onkretno9 šta se dešava uko#iko osigurana su*a nije dovo#jna da se iz nje na*ire svi odštetni za'tevi koji se pojav#juju u vezi sa jedni* štetni* doga:aje*\ 5*a #i ko prednost u na*irenja\ ,ta ako osigurate#j iscrpi svotu osiguranja9 a naknadno se pojavi još odštetni' za'teva\ Uko#iko je ugovorena < propisana osigurana su*a nedovo#jna za pod*irenje svi' šteta nasta#i' jedni* štetni* doga:aje*9 prvo što treba kazati je da za tzv. nepokriveni iznos štete9 oštećena #ice i*a pravo da za'teva naknadu direktno od #ica odgovornog za štetu jer u takvi* situacija*a osiguranik ne uživa osigurate#jno pokriće u pog#edu na*irenja &itave štete oštećeni* #ici*a. 5z navedenog jasno proiz#azi da visina osigurane svote direktno uti&e na ostvarivanje osnovne $unkcije osiguranja od 2
Eoris Barović9 2((17 LOsiguranje i špedicijaM9 St#os9 +ovi Sad9 strana 3
36
auto*obi#ske odgovornosti; zaštite oštećeni' i zaštite osiguranika < štetnika. ,ta je visina osigurane svote niža to je niža i zaštitna $unkcija koju pruža osiguranje od auto*obi#ske odgovornosti. Uko#iko je ugovorena < propisana osigurana su*a nedovo#jna jer iznos štete pre#azi visinu osigurane svote9 a postoji sa*o jedan oštećeno*9 stvar je re#ativno jednostavna9 isp#ato* &itavog iznosa osigurane svote prestaje iscrp#juje se7 obaveza osigurate#ja jer se obaveza osigurate#ja prosu:uje pre*a obezbe:enoj svoti. Be:uti* stvar se ko*p#ikuje uko#iko iznos štete pre#azi su*u osiguranja9 a postoji više oštećenog. =ko i*a više oštećeni' #ica9 a ukupna naknada pre*ašuje iznos svote osiguranja9 prava oštećeni' #ica pre*a društvu za osiguranje sraz*erno se s*anjuju. 5 dok je pri*ena pravi#a proporcije re#ativno jednostavna uko#iko su od*a' poznati svi oštećenici9 stvar se ko*p#ikuje u da#ja tri s#u&aja; 17 uko#iko od*a' nisu poznati svi oštećenici9 a osigurate#j je obavezan štititi interese svi' oštećenika i te se svoje obaveze *ože os#oboditi jedino ako; društvo za osiguranje koje je isp#ati#o jednoj oštećenoj osobi iznos veći od onog koji joj pripada s obziro* na sraz*erno sniženje naknade9 jer nije zna#o niti je *og#o znati da postoje i druge oštećene osobe9 ostaje u obavezi pre*a ti* drugi* osoba*a sa*o do visine svote osiguranja. 27 uko#iko se više oštećenika od#u&e ostvarivati svoja prava u raz#i&iti* sudski* postupci*a pred razni* *esno nad#ežni* sudovi*a7 jer se tu kao jedina šansa pojav#juje. 37 uko#iko je koji od oštećenika MnesavestanQ jer Mu s#u&aju osiguranja od odgovornosti osigurate#j odgovara za štetu nasta#u osigurani* s#u&aje* sa*o ako treća oštećena osoba za'teva nenu naknadu. U ovo* s#u&aju pred osigurate#ji*a nije #agan zadatak9 situaciji trebaju pristupiti oprezno9 a#i ne i birokratski da ne oštećuju jednu kategoriju nastrada#i' uz obraz#oženje da štite osta#e oštećenike9 a na sudovi*a je da cene ovakve osigurate#jne napore.
9.Uslovi osiguranja od auto"obilske odgovornosti Osigurava& je u obavezi nadoknaditi štetu na osnovu propisa o odgovornosti za naknadu štete9 ako je pri upotrebi vozi#a navedenog u ispravi o osiguranju doš#o do; 17 te#esne povrede9 oštecenja zdrav#ja i#i s*rti nekog #ica9 27 uništenja9 odnosno oštećenja stvari9 osi* od odgovornosti za štetu na stvari*a koje je pri*io radi prevoza. )ored i*aoca vozi#a9 osigurana je i odgovornost svi' #ica koja po vo#ji i*aoca vozi#a rade pri upotrebi vozi#a voza&9 kondukter i s#.79 kao i #ica koja se prevoze vozi#o* po vo#ji njegovog i*aoca. Osiguranje* od odgovornosti iz upotrebe *otornog vozi#a koje vuce prik#ju&no vozi#o i#i vozi#o u kvaru obu'vaćena je i odgovornost za štetu koju prouzrokuje prik#ju&no vozi#o odnosno vozi#o u kvaru9 dok je spojeno s vozi#o* koje ga vu&e9 i nakon što se odvoji od tog vozi#a9 te de#uje u $unkciona#noj zavisnosti s nji*.
3
Ugovorena su*a osiguranja predstav#ja gornju granicu obaveza osiguravaca za sva davanja po jedno* štetno* dogadaju9 a to je najniži iznos odreden posebno za štetu na #ici*a9 a posebno za štetu na stvari*a utvrden od#uko* nad#ežnog organa v#asti u vrije*e zak#jucenja ugovora9 ako se drugacije ne ugovori9 bez obzira na broj oštecenika. U s#ucaju kada vu&no i prik#jucno vozi#o cine $unkciona#nu ce#inu9 ugovorena su*a osiguranja je su*a osiguranja za vu&no vozi#o. 0iše vre*enski povezani' šteta predstav#ja jedan osigurani s#u&aj9 ako su štete nasta#e zbog isti' uzroka. =ko je u vre*e nastanka osiguranog s#u&aja propisana su*a osiguranja od strane nad#ežnog organa v#asti veća od ugovorene su*e9 s*atra se da je osiguranje ugovoreno na tu su*u. Osiguravajuća društva su podstaknuta da prona#aze rešenja u vezi prob#e*a *ora#nog 'azarda i negativnog izbora. S*anjujući *ora#ni 'azard i negativni izbor9 ona *ogu s*anjiti pre*iju osiguranja i povećati obi* svog pos#ovanja. Rea#ni svet tržišta osiguranja i*a razvijene instru*ente za sav#a:ivanje i#i s*anjivanje prob#e*a privatni' in$or*acija. +ai*e9 jedan od najjasniji' signa#a koje neka osoba *ože dati osiguravajuće* društvu autoAodgovornosti je njegov izveštaj o vožnji. =ko pojedinac *ože da de*onstrira9 odnosno dokaže osiguravajuće* društvu da je njegov izveštaj o vožnji besprekoran toko* dovo#jno dugog perioda9 osiguravajuće društvo će prepoznati pojedinca dao dobrog voza&a. Be:uti*9 ako su svi voza&i podjednako dobri i #oši9 i onda se *ogu dobiti dobri izveštaji9 te tada jednostavno v#asnici dobri' izveštaja neće prenositi bi#o kakvu in$or*aciju kao signa# koji će biti in$or*ativan. "ao in$or*acija koja *ože biti od zna&aja *ože pos#užiti &injenica za #oše voza&e da je teško $a#ci$ikovati *anji rizik v#asnika izveštaja da je on dobar voza&. 5nstru*ent koji se koristi u osiguranju autoodgovornosti je Lno c#ai*M9 bez odštetnog za'teva9 na osnovu koga dobar voza& dobija bonus pri ponovno* zak#ju&ivanju ugovora o soiguranju autoodgovornosti.
:. Osnovne razlike iz"e7u osiguranja od ;O i kasko osiguranja "otorni# vozila Osiguranje od =O je obavezno osiguranje9 a kasko je isk#ju&ivo dobrovo#jno osiguranje. Us#ove za osiguranje od =O donosi SUO9 a us#ove za kasko osiguranje donose sa*osta#no osigurate#ji9 sa ti*e da o nji*a *iš#jenje daje /irekcija za nadzor društava za osiguranje. )re*ijski siste* za osiguranje od =O donosi SUO9 a za kasko osiguranje sa*i osigurate#ji. Osiguranje od =O je osiguranje v#asnika korisnika7 vozi#a za štete koje upotrebo* tog vozi#a nanestu treći* #ici*a9 a kasko osiguranje je osiguranje vozi#a i osigurani' stvari u
3
vrsti $ranšiza. Osnovni para*etri za odre:ivanje visine pre*ije osiguranja od =O su jedinstvena osnovna $unkciona#na pre*ija i zone rizika9 a osnovni para*etri kod kasko osiguranja su novonabavna cena vozi#a i poreski status osiguranika. )re*ija osiguranja od =O se *ože p#atiti odjedno* i#i u *aksi*a#no 3 obroka9 a pre*ija kasko se *ože p#atiti odjedno* i#i u 12 jednaki' *ese&ni' rata. U osiguranju od =O zak#ju&eno* na trajanje 1 godine9 prava i obaveze iz ugovora se produžava za 3( dana A po&etni rok9 dok kod kasko osiguranja prava i obaveze iz ugovora prestaju isteko* 2!. sata dana koji je u ugovoru naveden kao prestanak osiguranja A ne*a po&etnig roka. 5ndividua#ni bonus u osiguranju od =O zavisi sa*o o prijav#jeni* štete*a u protek#o* periodu pos*atranja9 dok u kasko osiguranju individua#ni bonus zavisi o prijav#jeni* šteta*a u protek#o* osigurano periodu9 ostvareno* bonus na po#ici =O9 o visini kasko bonusa osnovnog kasko osiguranika porodi&ni bonus7. "od osiguranja od =O se ne *ože dobiti bonus kod prvog osiguranja9 dok se kod kasko osiguranja to *ože. U osiguranju od =O pravo na korišćenje ste&enog bonusa važi 3 godine9 dok je u kasko osiguranju to pravo neograni&eno. U osiguranju od =O jedna prijav#jena šteta zna&i po*ak 3 pre*ijska stepena više za s#edeće osigurate#jsno period9 a u kasko osiguranju jedna prijav#jena šteta e#i*iniše bonus u ce#ini za s#edeće osigurate#jno period. )ro*eno* v#asnika vozi#a ugovor o osiguranju od =O važi do isteka osiguranja9 a ugovor o kasko osiguranju prestaje da važi 2!. sata dana kada je novi v#asnik preuzeo vozi#o. Ugovor o osiguranju od =O se ne *ože prekinuti zbog nep#aćanja pre*ije osiguranja9 dok se ugovor o kasko osiguranju *ože prekinuti zbog nep#aćanja pre*ije.
<. Osiguranje re%nog transporta Osiguranje robe u re&no* transportu veo*a je s#i&no osiguranju robe u po*orsko* transportu. Osiguranje robe na do*aći* reka*a9 kana#i*a i jezeri*a vrši se na bazi genera#ne po#ise i#i pojedina&ni' osiguranja. 5pak9 obi&no se osiguranje vrši na bazi genera#ne po#ise9 što je9 u svako* s#u&aju za osiguranika povo#jnije. Osigurava& pokriva štete koje nastanu kao pos#edice sudara9 udara9 nasukanja9 požara9 potonuća9 e#e*entarni' nepogoda9 kra:a9 neisporuke9 *anipu#ativno' rizika i s#. Osiguranje* nisu pokrivene štete us#ed nepravi#ne9 neuobi&ajene a*ba#aže9 us#ed propusta i*aoca prava i#i njegovog predstavnika špeditera79 us#ed ga*adi9 insekata9 prirodni' *ana robe i ratni' doga:aja. "od nastanka osiguranog s#u&aja brodar je dužan da sastavi zapisnik o nasta#oj šteti9 da je prijavi osigurava&u i9 po *ogućnosti9 da pokuša da spre&i da#je oštećenje osigurane robe. )ri podnošenju odštetnog za'teva osiguranik9 odnosno v#asnik robe je dužan da pri#oži po#isu9 odnosno navede broj genera#ne po#ise9 tovarni #ist9 ra&un za 3%
&itavu poši#jku9 protest brodaru9 'avarijski zapisnik9 kao i osta#a doku*enta koja će o*ogućiti osigurava&u da štetu bez veći' teškoća reši. Osiguranje transporta na reka*a9 kana#i*a i9 eventua#no9 jezeri*a u *e:unarodno* saobraćaju vrši se na osnovu us#ova osiguranja9 osnovni' rizika9 rizika ==R bez $ranšize i sa $ranšizo*9 kao i na osnovu osta#i' rizika. Osnovni rizici obu'vataju; nasukanje broda9 sudar broda9 brodo#o*9 propuštanje vode9 požar9 neisporuku ce#i' ko#eta bez obzira na procenat i drugo.-reba napo*enuti da se pažnja *ora posvetiti dopunsko* osiguranju uko#iko osiguranik že#i da zaštiti robu od s#edeći' rizika; *anipu#ativnog #o*a9 curenja9 cepanja vreća9 rizika korozije9 rdje9 oksidacije9 ogrebotina i s#.U us#ovi*a ==R a nisu osigurani ratni i po#iti&ki rizici9 a uko#iko osiguranik že#i da i nji' osigura9 to *ora u&initi po posebni* k#auzu#a*a. -rajanje osiguranja te&e od *o*enta kada je roba napusti#a sk#adište pa do *o*enta kada je roba iskrcana u *estu koje je navedeno u po#isi. Uko#iko do:e do nastanka osiguranog s#u&aja9 zapovednik broda9 odnosno agent9 sa&iniće zapisnik o nastanku štete. Uko#iko je u po#isi naveden 'avarijski ko*esar9 s#i&no kao kod po*orskog osiguranja9 treba tržiti izdavanje 'avarijskog certi$ikata. )ri#iko* podešenja za'teva za nadoknadu nasta#e štete9 osigurava&u treba pri#ožiti s#edeće doku*ente; Origina#nu po#isu -ovarni #ist9 odnosno teretnicu konos*an7 ?akturu za osiguranu poši#jku9 >apisnik o preg#edu oštećenja robe9 protest brodaru kao i njegov odgovor9 odnosno 'avarijski certi$ikat9 kao i osta#u doku*entaciju potrebnu osigurava&u za #ikvidiranje prijav#jene9 odnosno nasta#e štete pokrivene riziko* zak#u&enog osiguranja.
1=. Osiguranje vazdušnog transporta -ransportno osiguranje spada *e:u najs#oženije9 a ujedno je jedna od najvažniji' grana de#atnosti iz ob#asti osiguranja. >a vre*e transporta9 i*ovina prevozno sredstvo i roba7 je u neprekidnoj opasnosti9 iz#ožena je razni* vrsta*a rizika od prirodni' si#a9 te'ni&ki' nedostataka i#i *ana9 pa do #judski' grešaka koje su produkt neznanja9 ne*arnosti9 ne'ata i s#. -ransportno osiguranje je ob#ast osiguranja koju &ine osiguranje prevozni' sredstava9 osiguranje robe u prevozu9 osiguranje od odgovornosti vozara i osiguranje drugi' interesa koji se pojav#juju u transportu. "ao i sve vrste i*ovinskog osiguranja9 transportna osiguranja i*aju obeštećujući karakter9 sa svi* pos#edica*a koje iz toga proizi#aze; osiguranik ne *ože da za'teva od osigurava&a p#aćanje naknade koja bi bi#a veća od iznosa štete9 odnosno osiguranik us#ed nastupanja osiguranog s#u&aja ne *ože bit stav#jen u povo#jniji po#ožaj nego da osigurani s#u&aj nije nastupio9 !(
osiguranik ne *ože istovre*eno9 po osnovu više odnosa osiguranja9 za'tevati naknade koje bi ukupno pre*aši#e iznos štete koju je pretrpeo nastupanje* osiguranog s#u&aja9 osiguranik ne *ože u pog#edu iste štete ostvariti naknadu po osnovu osiguranja i naknadu po osnovu odgovornosti za štetu ako je neko treće #ice odgovorno za nastupanje osiguranog s#u&aja. isp#ato* naknade iz osiguranja prava osiguranika pre*a treće* #icu koje je odgovorno za nastupanje osiguranog s#u&aja9 ako takvo postoji9 pre#aze na osigurava&a koji je isp#atio nadoknadu. U subjekte osiguranja spadaju $izi&ka i#i pravna #ica koja direktno i#i indirektno pokazuju interes za pružanje i#i korišćenje osiguranja9 a to su; osiguranik9 osigurava&9 ugovra& osiguranja9 korisnici osiguranja9 posrednici u osiguranju i dr. Osiguranik je subjekt osiguranja koji naj&ešće pokazuje interes za osiguravajućo* zaštito*. Osigurava& je pravno #ice koje se ugovoro* o osiguranju obavezuje da će nadoknaditi štetu tj. isp#atiti ugovorenu vrednost osiguranja kada nastane osigurani s#u&aj. Ugovara& osiguranja ie subjekt koji u svoje i*e a za ra&un osiguranika sk#apa ugovor o osiguranju. Ugovara& osiguranja i osiguranik *ože biti isti subjekt9 ako osigurava svoju robu. >astupnici A posrednici su veo*a prisutni u osiguranju a to su; agenti9 brokeri9 'avarijski ko*esari. %eliko mesto u osiguranju zauzimaju posrednici za sklapanje poslova osiguranja i o#avljanje nekih drugih poslova koji se mogu podeliti na agente osiguravača i nezavisne posrednike$#rokere. -roker zaključuje i potpisuje ugovor za svog nalogodavca samo kao agent, čime ostaje izvan odgovornosti za neizvršenje ili prekršaj ugovora od strane osiguravača, izuzev ako je za to pose#no pismeno jemčijo. Lavarijski komesar je oso#a poverenja osiguratelja čija je osnovna dužnost da na nepristrasan način utvrdi prirodu i o#im štete, kao i sve okolnosti pod kojima se šteta dogodila, a koje su od važnosti za utvrivanje o#aveze osiguratelja. Prava i o#aveze izmeu osiguranika i ugovarača potvruju se ugovorom o osiguranju tj. kada osiguravači potpišu polisu osiguranja ili list pokrića. F@ U naše* pravu9 s*atra se da je ugovor zak#ju&en onog &asa kada ponudi#ac pri*i izjavu ponu:enog da pri'vata ponudu. )ostoje više pode#a transportnog osiguranja. 5z razloga što osiguranje ima vrlo širok domen, postoje različiti kriterijumi, a najčešći su* predmet osiguranja 6kasko, kargo, odgovronost vozara7, vid transporta K mesto nastanka rizika 6pomorsko, kopneno, rečno, vazdušno, kom#inovano osiguranje, osiguranje u cevnom i P transportu7, vreme trajanja osiguranja 6pojedinačno i generalno 7, prostoru K tržištu 6domaće i meunarodno7, stepenuo#aveznosti 6o#avezno, do#rovoljno7, valuti 6dinarsko i devizno7. Osiguranje ro#e za vreme transporta 6kargo7 K podrazumeva osiguranje ro#e koja je za vreme transporta izložena različitim rizicima. 3( Osiguranje transportni' sredstava kasko7 8 osiguranje brodova i drugi' p#ovi#a od opasnosti koji*a su iz#oženi za vre*e p#ovidbe udar9 sudar9 požar9 potpnuće9 nasedanje79 a u osiguranje se uk#ju&uju; brodske pogonske *ašine od rizika #o*a koji nije pos#edica dotraja#osti9 za*ora aterija#a i#i neodržavanja. 2% 3(
)ro$esor dr Kuraj Ba:arić; (eunarodna špedicija, >agreb9 1%%1. god9 str 1%%
!1
0azdu'op#ovi se osiguravaju od opasnosti u vezi sa #eto* i nor*a#no* eksp#oatacijo*. Bogu se osigurati i probni #etovi9 akrobatika i#i u&ešće na tak*i&enju9 a#i to *ora biti posebno ugovreno. +a s#i&an na&in *ogu se osigurati i druga transportna sredstva u eksp#oataciji. Osiguranje od odgovrnosti 8 podrazu*eva; osiguranje vozara od odgovornosti za štetu na robi pri*#jenoj na prevozF osiguranje od odgovronosti brodova za štete nanete treći* #ici*a9 osiguranje od odgovronosti v#asnika vazdu'op#ova za za štete nanete treći* #ici*a9 i dr. Dksp#oatacija transportni' sredstava brodova9 vazdu'op#ova9 že#eznice9 ka*iona9 pošte79 je povezana sa odgovornošću vozara za štete nanente robi pri*#jenoj na prevoz i sa odgovornošću za štete nanente treći* #ici*a. +eke odgovornosti spadaju u kategoriju obavezni' osiguranja9 a neke u doborovo#jno osiguranje. U vazdušno* transportu ug#avno* se osiguravaju svi osnovni i dopunski rizici kao što su; avionske nesreće i nezgode9 viša si#a9 požar9 neisporuka9 kra:a i dr. =ko nije posebno dogovoreno ne priznaju se rizici kao što su; prirodna svojstva robe9 '#adnoća9 pro*ena at*os$erskog pritiska9 zakašnjenje i dr. U s#u&aju bi#o koje štete avionski prevoznik je dužan da i*aoca prava na robu ispostavi zapisnik o šteti. "od podnošenja za'teva za odštetu osiguranik je treba pri#ožiti s#edeća doku*anta; posi#a osiguranja9 tovarni #ist9 $aktura9 zapisnik o šteti9 kopiju prepiske sa prevozniko* u vezi sa šteto* kao i osta#u potrebnu doku*entaciju za potkrep#jivanje oštetnog za'teva.
11. Osiguranje u )elezni%ko" transportu Osiguranje u *e:unarodno* že#ezni&ko* transportu zak#ju&uje se pre*a )ravi#i*a i us#ovi*a za osiguranje u prevozu že#eznico*9 koja se dodaju po#isi. Osnovni transportni rizici pokriveni ovi* osiguranje* obu'vataju štete nasta#e us#ed e#e*entarni' nepogoda9 že#ezni&ki' nesreća9 požara9 eksp#ozija9 udara gro*a9 ze*#jotresa9 pop#ava i s#. /opunski rizici obu'vataju štete nasta#e us#ed kraće9 de#i*i&ne kraće i neisporuke9 kao i štete zbog krivice i#i ne*arnosti vozara i#i drugi' #ica koja rade na že#eznici. >a osiguranje robe u otvoreni* vagoni*a postoje dodatni us#ovi osiguranja. -rajanje osiguranja po&inje predajo* robe že#eznici u otpre*noj stanici9 a prestaje *o*ento* prije*a robe od že#eznice u uputnoj stanici9 što ne zna&i da je izvršeno pokriće sa trajanje* od sk#adišta do sk#adišta. )ravo naknade na štetu za koju je odgovorna že#eznica kao vozar zastareva u roku od jedne godine.
11.1. $aknada štete u )elezni%ko" osiguranju
!2
"ao što je već u uvodu navedeno9 naknada iz osiguranja i naknada štete u s*is#u opšti' propisa gra:anskog prava9 ne pok#apaju se uvek9 pa pri#iko* utvr:ivanja naknade iz osiguranja9 nisu retke neugodne situacije iz*e:u osiguravate#ja i osiguranika9 korisnika i#i oštećenika9 jer o&ekivanja budu jedno a naknada iz osiguranja ispadne nešto drugo. #avni uzrok ovakovi' nesug#asica proiz#azi iz nepoznavanja pravni' pravi#a osiguranja koja do#aze do izražaja pri#iko* utvr:ivanja naknade iz osiguranja. +aknada iz osiguranja je iznos koji osigurate#j isp#aćuje nakon nastupa osiguranog s#u&aja. +aknada iz osiguranja *ože i*ati višestruki karakter9 zavisno o kojoj se grupi i#i vrsti osiguranja radi. )ri to*e9 uvek se *ora i*ati u vidu &injenicu da naknada iz osiguranja ne*a karakter naknade štete u s*is#u opšti' propisa gra:anskog prava jer osigurate#j nije štetnik 8 dak#e osoba odgovorna za štetu9 već je osigurate#j9 jedna od ugovorni' strana iz ugovora o osiguranju9 kojoj je g#avna obaveza da9 po ostvarenju osiguranog s#u&aja9 isp#ati ono što je ugovoreno. U osiguranju že#ezni&kog transporta9 štete obu'vaćene osiguranje*9 su u pravi#u sa*o *aterija#ne štete nasta#e na osigurano* pred*etu i#i objektu9 koje s obziro* na intenzitet oštećenja *ogu se *ani$estovati kao de#i*i&ne i#i tota#ne potpuni gubitak7. /e#i*i&no* šteto* s*atra se takvo oštećenje osigurani' vozova9 gde troškovi popravki dovo:enja u stanje koje je bi#o pre nastupanja osiguranog s#u&aja7 ne pre#aze stvarnu7 vrednost osiguranog voza. -ota#no* šteto* potpuni* gubitko*7 s*atra se kada je osigurano vozi#o nesta#o otu:eno9 ukradeno79 i#i je oštećenje potpuno uništi#o osigurano vozi#o i#i je oštećenje osiguranog voza takvo da troškovi popravka dovo:enja u stanje koje je bi#o pre nastupanja osiguranog s#u&aja7 pre#aze stvarnu7 vrednost osiguranog vozi#a9 dak#e nisu ekono*ski opravdani A tzv. ekono*ska tota#na šteta7 .U osiguranju že#ezni&kog transporta9 pri isp#ati naknade iz osiguranja pri*enjuju se dva osnovna na&e#a; po pogodbi i po ra&uni*a. O isp#ati po pogodbi se radi kada osigurate#j isp#ati osiguraniku procenjenu vrednost štete bez dokaza da je popravak izvršen9 odnosno9 bez dokaza da je nabav#jena stvar. O isp#ati po ra&uni*a se radi kada osigurate#j isp#ati osiguraniku utvr:enu vrednost štete prvenstveno pre*a ra&uni*a o izvršenoj popravci9 odnosno pre*a ra&uni*a nabavke že#ezni&kog vozi#a. "oji će se od ti' dvaju na&ina isp#ate9 naknade iz osiguranja pri*jeniti9 odre:uje se ugovoro*. Uko#iko ugovoro* nije ništa odre:eno9 osiguraniku pripada pravo da bira na&in na koji će pri*iti naknadu iz osiguranja i#i osigurninu.Odnos izmeu osiguratelja i osiguranika prosuuje se na temelju pravila koja ureuju ugovor o osiguranju, a ne na temelju pravila o uzrokovanju štete. Osiguratelj je stoga o#avezan isplatiti osiguraniku ili nekoj trećoj oso#i naknadu odnosno ugovorenu svotu ili učiniti nešto drugo u skladu sa ugovorom, a ne naknaditi štetu.B! U osiguranju že#ezni&kog transporta9 visina osiguravajuće obaveze9 a kad nastupi osigurani s#u&aj9 zavisi od *e:usobne kore#acije &etiri k#ju&na e#e*enata; visine pretrp#jene štete9 svote osiguranja9 stvarne7 vrednosti osiguranog že#ezni&kog prevoznog sredstva9 i na&ina osiguranja. 0isina pretrp#jene štete uti&e na visinu naknade iz osiguranja9 jer naknada iz osiguranja ne *ože biti veća od štete koju je osiguranik pretrpio nastupanje* osiguranog s#u&aja9 svota osiguranja uti&e na visinu naknade iz osiguranja jer naknada iz osiguranja ne *ože biti veća od svote osiguranja9 koja 31
/ragan Brkšić9 1%%%7 LOsiguranje u teoriji i praksiM9 =#e$9 )etrovaradin9 strana (
!3
predstav#ja gornju granicu obaveze osigurate#ja9 a izuzetno9 kada su u pitanju troškovi razu*nog pokušaja otk#anjanja neposredne opasnosti nastupanja osiguranog s#u&aja9 osigurate#j je dužan naknaditi ove troškove i kada oni zajedno s naknado* štete od osiguranog s#u&aja pre#aze svotu osiguranja. "oje će biti visine9 svota osiguranja9 ugovarate#j osiguranja9 odnosno osiguranik s#obodno sa* od#u&uje9 pa stoga9 nisu opravdani prigovori pre*a osigurate#ju9 zbog pos#edica koje proizi:u iz neodgovarajuće više i#i niže od stvarne vrednosti prevoznog sredstva7 svote osiguranja. 0isina svote osiguranja upisuje se u po#isu osiguranja9 a uko#iko se visina svote osiguranja ne unese u po#isu osiguranja9 treba s*atrati da stvarna7 vrednost osigurani' sredstava odgovara svoti osiguranja. Svota osiguranja treba#a bi biti jednaka stvarnoj7 vrednosti osigurane prevozni' sredstava9 jer će u to* s*is#u osiguranik dobiti naknadu iz osiguranja koja je jednaka punoj7 visini pretrp#jene štete. Uko#iko je svota osiguranja osiguranja *anja od stvarne7 vrednosti osigurani' vozi#a9 postoji podosiguranje i iznos naknade koju duguje osigurate#j s*anjuje se sraz*erno9 osi* ako nije druk&ije ugovoreno. -o je tzv. pravi#o proporcije u osiguranju že#ezni&kog transporta. Uko#iko je svota osiguranja viša od stvarne7 vrednosti osiguranog prevoznog sredstva9 postoji nadosiguranje9 te se svota osiguranja9 pri obra&unu naknade iz osiguranja snižava na stvarnu7 vrednost osiguranog vozi#a. 6&tvarna7 vrednost osiguranih vozila može se sve#uhvatno definisati kao novona#avna 6proizvodnaMna#avna ili tržišna7 vrednost motornih vozilaili cena izgradnje o#jekta, a umanjema za procenjenu istrošenost 6amortizaciju7, ekonomsku iMili tehničku. 32 Stvarno*7 vrednošću osiguranog vozi#a9 ako nije posebno druk&ije ugovoreno9 s*atra se; 17 za gra:evinske objekte Acena izgradnje novog objekta pre*a cena*a na *estu gde se objekti na#aze9 s*anjena za isnos procenjene istrošenosti9 27 za za#i'e robe9 *aterija#a i sirovina A nabavna cena9 a ko je tržišna cena niža od nabavne9 onda tržišna cena povećana za zavisne troškove9 37 za za#i'e gotovi' proizvoda i nedovršene proizvodnje kod proizvo:a&a proizvodna cena9 a ako je tržišna cena niža od proizvodne A tržišna cena9 !7 za strojeve9 ure:aje i insta#acije9 transportna sredstva i sredstva veze9 iventar i pred*ete kućanstva A nabavna cena novi' *otorni' vozi#a s*anjena za iznos procenjene istrošenosti te'ni&ke i ekono*ske79 7 za šu*e A troškovi podizanja9 dosnosno vrednosti drvene *ase9 što se odre:uje u svako* pojedina&no* s#u&aju9 67 za stvari od p#e*eniti' kovina9 neprera:ene p#e*enite kovine9 drago ka*enje i biserne ogr#ice9 rijetke i skuppocene stvari9 u*etni&ke pred*ete9 panove9 datoteke9 crteže9 *ode#e9 ka#upe9 *akete9 doku*ente9 rukopise9 pred*ete zbirki9 i pos#ovne knjige Aiznos sporazu*no utvr:en iz*e:u osigurate#ja i ugovarate#ja osiguranja9 7 za novac9 vrednosne papire9 ar'ivsku gra:u9 za *uzeje i iz#ožbe pred*eta A iznos sporaz*no odre:en iz*e:u osigurate#ja i ugovarate#ja osiguranja. 45znos naknade koju je osiguratelj o#avezan isplatiti ne može #iti veći od stvarne štete koju je osiguranik pretrpeo na osiguranom prevoznom sredstvu ili vozilu, n ezavisno od toga što je svota osiguranja veća od stvarne štete.C 33"ad je ugovoro* o osiguranju i 32
/ragan Brkšić9 1%%%7 LOsiguranje u teoriji i praksiM9 =#e$9 )etrovaradin9 strana 2
33
/ragan Brkšić9 1%%%7 LOsiguranje u teoriji i praksiM9 =#e$9 )etrovaradin9 strana 2
!!
pravi#i*a osiguranja od opasnosti požara i neki' drugi' opasnosti7 predvi:ena obaveza osigurate#ja da isp#ati naknadu po cena*a na dan štetnog doga:aja9 ne*a osnove za isp#atu naknade po cena*a u vre*e presu:enja.Q Osiguranje* i*ovine osigurava se naknada za štetu koja bi se dogodi#a u i*ovini osiguranika zbog nastupanja osiguranog s#u&aja9 a#i se ugovoro* naknada *ože ograni&iti na *anji iznos od iznosa štete9 dok iznos naknade ne *ože biti veći od štete koju je oštećenik pretrpeo. +a&in osiguranja9 i#i na&in na koji se odre:ena stvar s*atra osigurano*9 u uskoj je vezi sa utvr:ivanje* svote o osiguranja i visine naknade iz osiguranja. +a&in osiguranja i*ovine 8 prevozni' sredstava na že#eznicici9 koji se u praksi najviše koristi je svotno osiguranje. Svotno osiguranje pre*a njegovi* speci$i&nosti*a *ože*o pode#iti na; A A A A
osiguranje na svotu osiguranja tzv. k#asi&no svotno osiguranje79 osiguranje na MnovuQ vrednost9 osiguranje na Mprvi rizikQ i osiguranje na YugovorenuY vrednost.
Osiguranje na svotu osiguranja tzv. k#asi&no svotno osiguranje7 je na&in osiguranja i*ovine9 kojeg karakteriše; prvo9 svota osiguranja predstav#ja gornju granicu visine osigurate#jnog pokrića9 i drugo9 pri*enjuje se pravi#o proporcije. +a svotu osiguranja *ogu se osigurati pokretne i nepokretne stvari9 a u ovo* s#u&aju A *otorna vozi#a.Osiguranje na MnovuQ vrednost je na&in svotnog osiguranja i*ovine u koje* se svota osiguranja utvr:uje pre*a ceni izgradnje novi' osigurani' vozi#a9 pred*eta osiguranja i#i objekta9 dak#e bez odbitka za procenjenu istrošenost A a*ortizaciju9 u *estu gde se pred*et na#azi9 uz ograni&enje da stvarna7 vrednost osiguranog vozi#a9 u trenutku zak#ju&enja ugovora o osiguranju na novu vrednost9 ne *ože biti *anja od !(A( @od cene izgradnje novog osiguranog vozi#a. Ono što vr#o bitno za osiguranje na YnovuY vrednost je i to da ugovarate#j osiguranja9 odnosno osiguranik *ora dokazati da gradi novi objekt9 odnosno nabav#ja novu opre*u9 i#i ove obnav#ja poprav#ja79 te da će oštećeni odnosno uništeni objekt s#užiti i da#je istoj svrsi kao i pre štetnog doga:aja9 jer će se9 uko#iko to ne dokaže9 pri*eniti pravi#a o osiguranju na svotu osiguranja k#asi&no svotno osiguranje7. 5sto tako9 ako se utvrdi da je vrednost osiguranog vozi#a9 u trenutku zak#ju&enja ugovora o osiguranju bi#a niža od !(A(@ od vrednosti novog vozi#a9 i#i identi&na vrednosti novog vozi#a9 tada tako:e9 do#aze do pri*ene9 pravi#a o svotno* na&inu osiguranja.Osiguranje na MprviQ rizik je vrsta svotnog osiguranja9 za koju je karakteristi&no da se svota osiguranja odre:uje pre*a svoti prvog rizika. Svoto* prvog rizika s*atra se o&ekivana šteta. +eki osigurani rizicine *ogu i#i nije verovatno da *ogu prouzro&iti uništenje &itavog osiguranog vozi#a i#i nestanak svi' osigurani' vozi#a9 iz &ega s#edi zak#ju&ak Mda se isp#atiQ osigurati sa*o onu štetu koja *ože nastati9 dak#e9 koja je *anja od vrednosti osiguranog vozi#a i#i svi' osigurani' vozi#a. o je očekivana šteta. )aljnja karakteristika osiguranja na 4prviC rizik je da se ne primenjuje pravilo proporcije. /to znači da se sve naknade manje od svote 4prvogC rizika isplaćuju u celosti, a one koje su jednake ili veće od svote 4prvogC prvog rizika, isplaćuju se samo do visine te svote. Osiguranje na
!
GugovorenuG vrednost je vrsta svotnog osiguranja za koju je karkateristično da se vozila osiguravaju na svoju 6stvarnu7 vrednost, ali najviše do limita pokrića.3!
i*it pokrića dobija se na na&in da se knjigovodstvena7 reva#orizirana nabavna vrednost svakog osiguranog vozi#a pojedina&no9 na po&etku osiguranja uveća za koe$icijent rasta cena industrijski' proizvoda do dana nastanka osiguranog s#u&aja.+a taj na&in se kod osiguranja na YugovorenuY vrednost isk#ju&uje pravi#o o proporciji9 jer se9 pod pretpostavko* da osiguranik vodi uredno knjigovodstvo o *aterija#noj i*ovini9 pute* uvećanje*a9 za koe$icijent rasta cena industrijski' proizvoda na *a#o9 dobija uvek stvarna7 vrednost osiguranog vozi#a zaštićena od in$#atornog obezvre:ivanja. ,teta i naknada iz osiguranja u *nogi* se svoji* karakteristika raz#ikuju od pravnog poj*a štete i naknade štete po opšti* pravi#i*a gra:anskog prava. O ovi* raz#ika*a ne vodi se dovo#jno ra&una pri#iko* zak#ju&ivanja ugovora o osiguranju. "rivicu za to snose obe ugovorne strane. Osigurate#ji9 kada pri#iko* zak#ju&enja ugovora o osiguranju uopšte ne uru&e opšte9 odnosno i posebne us#ove osiguranja9 i#i kada prodaju osiguranje sa isk#ju&ivo* svr'o* da sebi pribave pre*iju a ne i da e$ikasno zaštite onoga koga osiguravaju. Osiguranici9 kada se pri#iko* zak#ju&enja ugovora o osiguranju pasivno ponašaju9 odnosno9 kada ne zatraže da i* se razjasni ono što će se ugovoriti9 i#i kada uru&ene i* us#ove ne &itaju. )o ostvarenju osiguranog s#u&aja9 nastaju prob#e*i i sudski sporovi9 osiguranici traže naknadu štete9 jer i* je neko dobro oštećeno i#i uništeno9 a osigurate#ji i* nude nešto drugo. -o drugo9 što nude osigurate#ji9 u ovo* s*o radu nastoja#i u&initi transparentniji* pravnoj i široj javnosti9 a kroz osiguranje že#ezni&ki' vozi#a9 tj. osiguranje že#ezni&kog transporta u uže* s*is#u9 gde su osiguravajuće karakteristike posebno izražene.
12. !rošireno osigurateljsko pokriće 5z ranije iz#oženog uo&ava se da se ve#ik broj osoba ne s*atra treći*9 a što i*a za pos#edicu da je ve#ik broj #ica u saobraćaju nezaštićen. =ko to*e doda*o s#u&ajeve u koji*a oštećene osobe ne *ogu dokazati odgovornost voza&a *otornog vozi#a i#i se taj voza& eksku#pira9 onda je o&ig#edno da prok#a*irana zaštita žrtava saobraćaja *otorni' vozi#a u praksi baš i ne $unkcioniše ponajbo#je te da postoji zna&ajan broj osoba koje ne dobiju naknadu pretrp#jenu štete. 5*ajući u vidu navedeno9 i pod pritisko* sa*i' osiguranika u pružanju bo#je osigurate#jske zaštite u saobraćaju9 razni su osigurava&a u bivšoj S?RK po&etko* (Ati' godina proš#og veka po&e#i sa prakso* ugovornog proširenja osiguravajućeg pokrića kod osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti za štetu i na osobe koje se do tada nisu s*atra#e treći* osoba*a.-akvo tzv. prošireno osiguranje p#od je osigurate#jske prakse te se zadrža#o u pri*eni i do danas. )akle, ovim osiguranjem lica koje se ne smatraju trećim imaju pravo na naknadu štete pod uslovom da šteta nije pokrivena odštetnom odgovornošću drugog osiguratelja. Po svojoj pravnoj prirodi radilo #i se o osiguranju koje predstavlja kom#inaciju osiguranja imovine i lica. o #i #ila mešavina Gno faultG sistema osiguranja i osiguranja od posledica nesretnog 3!
/ragan Brkšić9 1%%%7 LOsiguranje u teoriji i praksiM9 =#e$9 )etrovaradin9 strana
!6
slučaja.3 )ravi#nije bi stoga bi#o reći da se radi o ugovoru o osiguranju sui generis. "arakteristike tog proširenog osigurate#jskog pokrića bi#e bi s#edeće; 1.7 )rošireno osiguranje zasniva se na ugovornoj i dobrovo#jnoj osnovi. +ije zakonski regu#isano9 već je isk#ju&ivo proizvod osigurate#jske prakse. )os#edi&no to*e ne postoji ni obaveza na njegovo zak#ju&ivanje već je to pitanje s#obodne vo#je svakog osiguranika. 2.7 Ono je dodatno osiguranje u odnosu na te*e#jno osiguranje v#asnika9 odnosno korisnika *otornog vozi#a od auto*obi#ske odgovornosti za štetu. -o zna&i da je za njegovo zak#ju&ivanje potreban posebna k#auzu#a9 a na njega se onda p#aća i dodatak na osnovnu pre*iju. 3.7 -akvi* osiguranje* pokrivene su sa*o one osobe koje se ne s*atraju treći* #ici*a u konkretnoj saobraćajnoj nezgodi. Dventua#no ne bi tu spada#e i #ica koje se ne s*atraju treći* #ici*a9 a#i pravi#i*a proširenog osiguranja ne*aju pravo na naknadu iz pokrića npr. ato*ski i ratni rizici9 štete od autoutrka79 a o to*e svaki osigurate#j s#obodno od#u&uje u pos#ovnoj praksi. !.7 Ugovorna su*a osiguranja predstav#ja sa*osta#nu su*u koja je nezavisna ko#iki iznos iz osnovnog osiguranja. Svotu de#e osobe koje nisu treće9 a treće osobe ne *ogu uticati na tu su*u .7 -o se osiguranje odnosi sa*o na pojedine vrste šteta. U pravi#u su to štete nasta#e zbog povrede i#i s*rti #ica. +ije bitno da #i je *aterija#na šteta i#i ne*aterija#na9 već je #i šteta pos#edica neke te#esne povrede i#i s*rti i#i to nije. 5 *aterija#ne štete ako su pos#edica te#esne povrede i#i s*rti9 pokrivene su osiguranje*9 a tako:e i ne*aterija#ne. -o9 sa druge strane9 zna&i da ovo osiguranje ne pokriva štete na stvari*a npr. auto*obi#u7. 6.7 Ovo je osiguranje i*ovinsko osiguranje9 što zna&i da oštećeni ne*a pravo na ku*u#aciju odštetni' za'tjeva. 5sp#ato* štete iz proširenog osiguranja osigurate#j se subrogira u pravo oštećenog pre*a odgovorno* #icu. .7 Oštećenici bi i*a#i pravo na naknadu štete koju su pretrpe#i u saobraćajnoj nezgodi i nezavisno o svojoj odgovornosti9 sa*i* ti*e što se dogodio osigurani s#u&aj. Ovde se jav#ja pitanje *ože #i oštećeni uputiti za'tev za naknadu štete odgovorno* osigurate#ju po osnovno* osiguranju od auto*obi#ske odgovornosti štetnika i#i *ože direktno uputiti za'tev za naknadu štete pre*a svo* osigurate#ju po osnovu proširenog osiguranja. U pravnoj #iteraturi navodi se da oštećeno* ne*a pravo navedenog izbora te da uvek prvo treba uputiti za'tev sa osnova osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti. +a osnovu proširenog osiguranja *ogao bi ostvariti naknadu sa*o ako ne postoji *ogućnost naknade po osnovu osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti štetnika. )akle, nema kumulacije naknade. U praksi #i to značilo da mora da dokaže ili da je za štetu odgovoran sam osiguranik ili da za štetu niko ne odgovara ili da postoji odgovornost štetnika koja nije u okviru osiguranja od automo#ilske odgovornosti 6npr. odgovornost pešaka, #iciklista, itd7, da #i mogao ostvariti naknadu po proširenom pokriću.B1
12.1. Osiguranje od posledica auto nezgode Osiguranje od pos#edica auto nezgode =+7 tako:e je proizvod prakse osigurate#ja. Sa*o osiguranje nastaje na dobrovo#jnoj osnovi9 i to tako da se uz osnovnu 3
)redrag ,u#ejić9 2((7 L)ravo osiguranjaM. /osije9 Eeograd9 strana
36
)redrag ,u#ejić9 2((7 L)ravo osiguranjaM. /osije9 Eeograd9 strana
!
po#isu na pre*iju osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti dop#atu odre:en iznos za osiguranje od pos#edica nesretnog s#u&aja. Ovde se zapravo radi o osiguranju od pos#edica nesretnog s#u&aja9 a koje se pri*enjuje u s#u&aju auto*obi#ske nesreće. /ak#e9 osigurani s#u&aj bi#e bi štetne pos#edice izazvane *otorni* vozi#o* u pogonu9 i to; u s#u&aju s*rti i u s#u&aju trajnog inva#iditeta. Obaveza osigurate#ja za svaki od ti' s#u&aja g#asi na su*u koja je navedena u po#isi i ne *ože iznositi više od tog iznosa9 a isp#aćuje se po #icu oštećenog. /ak#e9 u pitanju je ugovorna su*a koju isp#aćuje osigurate#j9 a ne naknada u ce#o* iznosu jer naknada koja se ovde daje i ne*a karakter naknade štete. Osobe koje su pokrivene ovakvi* osiguranje* pre*a praksi osigurate#ja jesu voza& i putnici u vozi#u. Ovi* osiguranje* obu'vaćen je i voza&9 koji se ne s*atra trećo* osobo* kod osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti9 pa u s#u&aju saobraćajne nesreće i*ao bi pravo na ugovorene su*u. -ako9 ne bi ostao bez ikakve naknade u s#u&aju nepostojanja *ogućnosti naknade po osiguranju od auto*obi#ske odgovornosti. -reba raz*otriti i pitanje ku*u#acije ovog osiguranja sa osiguranje* od auto*obi#ske odgovornosti9 kao i sa osiguranje* proširenog pokrića. Eudući da osiguranje od pos#edica auto nezgode ne*a karakter naknade štete9 već se su*a isp#aćuje bez obzira na štetu9 *oguće je ku*u#irati je sa za'tevo* za naknadu štete po osnovu osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti9 a#i i sa za'tevo* za naknadu štete po osnovu proširenog pokrića. /ak#e9 *ože*o zak#ju&iti da osiguranje od auto nezgode i osiguranje od auto*obi#ske odgovornosti9 kao i osiguranje od auto nezgode i osiguranje sa prošireni* pokriće *e:usobno se nadopunjuju9 a ne isk#ju&uju. 5z svega navedenog do sada va#ja raz#ikovati više grupa osoba koje se jav#jaju u vezi sa naknado* iz osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti za štetu. )rva grupa jesu osobe koje uprav#jaju *otorni* vozi#o* voza&i7. >a te je #ica nedvos*is#eno odre:eno da se ne s*atraju treći* #ici*a u s*is#u osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti za štete zbog s*rti i te#esne povrede voza&a. /ruga grupa jesu osobe koje i*aju odre:ena v#asni&ka prava pre*a vozi#u i#i prava korišćenja pre*a vozi#u v#asnici9 suv#asnici9 zajedni&ki v#asnici i korisnici vozi#a7. >a te je osobe karakteristi&no da i*aju dvojak po#ožaj. One se *ogu pojaviti kao osobe koje i*aju pravo na naknadu štete iz osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti za štete zbog s*rti i te#esni' povreda štete na #icu7F dok za štete na stvari*a štete na *otorno* vozi#u9 štete na stvari*a koje i*aju sa sobo*7 ne*aju po#ožaj oštećenog. -reća grupa #ica jesu #ica koje se u potpunosti s*atraju treći* oštećeni* #ici*a9 kako za štete na stvari*a9 tako i za štete na #ici*a. -u bi spada#i putnici u vozi#u9 kao i ne*otorizirani u&esnici saobraćaja kao #ica izvan vozi#a pešaci9 bicik#isti7. Xetvrta grupa su osobe koje se jav#jaju kao pravni s#jednici #ice oštećeni' u saobraćajnoj nezgodi. )ri to*e da bi pravni s#ednici oštećenog i*a#i pravo na naknadu štete od osigurate#ja9 oštećenici *ora#i bi pret'odno i*ati po#ožaj treći' oštećeni' #ica. )eta grupa osoba jav#jaju se #ica koje trpe odre:enu štetu zbog toga što je neka osoba oštećena u saobraćajnoj nezgodi. -u bi spada#i pos#odavci koji trpe štetu zbog svoji' oštećeni' zapos#enika9 kao i osigurate#ji koji bi i*a#i subrogacijske za'teve pre*a odgovorno* osigurate#ju od auto*obi#ske odgovornosti. Ovde bi pripada#i i osigurate#ji koji obav#jaju pos#ove socija#nog osiguranja i osigurate#ji koji obav#jaju pos#ove osta#i' životni' i i*ovinski' osiguranja koji trpe štetu zbog nasta#e saobraćajne nezgode.
!
)ostoje i neki izuzeci u pog#edu ovi' navedeni' grupa. /ve su vrste ti' izuzetaka; jedni izuzeci idu za ti* da neki* osoba*a osporavaju pravo na naknadu štete iz osiguranja iako bi se one ina&e s*atra#e treći* #ici*aF dok druge izuzetke i*aju suprotan e$ekat A priznaju pravo na naknadu štete osoba*a koje se ina&e ne s*atraju treći* #ici*a. )rvenstveno izuzetak od prava na naknadu štete bi#i bi putnici koji su dobrovo#jno uš#i u vozi#o koji* uprav#ja neov#ašćen voza& i#i je vozi#o bi#o neosigurano. -akve se putnike ne bi s*atra#o treći* oštećeni* #ici*a. ,ta više9 izuzetak su i osobe koje su oštećene na auto*obi#ski* trka9 kao i osobe koje su oštećene de#ovanje* nuk#earne energije us#ed prevoza radioaktivnog *aterija#a. Ovo zbog toga što organizator autoutrka i*a *ogućnost sk#apanja dodatnog osiguranja za štete koju pretrpi neko #ice zbog upotrebe *otornog vozi#a na auto*obi#ski* trka9 a osiguranje šteta do koji' *ože doći us#ed prevoza radioaktivnog *aterija#a ure:eno je posebni* propisi*a. 5zuzetak od naknade štete &ine i ratni rizici ratne operacije i pobune7 koja i spadaju u k#asi&na isk#ju&enja od prava na naknadu štete iz osiguranja9 pa je s toga razu*#jivo da ni osiguranje od auto*obi#ske odgovornosti ne pokriva takve štete9 bez obzira na to da #i su se dogodi#e #judi*a koji se s*atraju treći* i#i ne. +ovost je ta što je uveden i rizik teroriz*a koji predstav#ja raz#og isk#ju&enja iz osiguranja. +o9 u pog#edu odgovornosti za štete od teroriz*a postoje posebni propisi. "ona&no9 i osobe koje se ina&e s*atra treći* #ici*a9 tj za koje se s*atra da i*aju pravo na naknadu štete9 neće *oći da ostvari pravo na naknadu štete iz osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti ako su one odgovorne za nastanak štetnog doga:aja A saobraćajne nezgode u kojoj i sa*e pri to*e trpe štetu. Osi* od izuzetaka od prava na naknadu štete postoje i izuzeci koji neki* osoba*a daju pravo na naknadu štete iz osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti a koje se ina&e s*atraju #ici*a koja ne u#aze u krug treći' #ice. U ovo* s#u&aju pravo na naknadu štete iz osiguranja i*a#e bi sve osobe koje su pretrpe#e štetu zbog neke saobraćajne nesreće9 a nisu za nju odgovorne. Otuda se izvodi zak#ju&ak da bi i osobe koje ne bi u#azi#i u krug treći' #ica poput voza&a9 i*a#e pravo na naknadu štete iz osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti ako za saobraćajnu nesreću nisu odgovorne. +a osnovu do sada navedenog u zak#ju&ku vidi*o da je odre:ivanje kruga treći' osoba dosta s#oženo pitanje9 ti* više što odredbe >OO)Aa ne odre:uju koje se to #ica s*atraju treći*9 već sa*o koje to #ica ne*aju pravo na naknadu štete. >bog toga se ne *ože uvek jedinstven odgovoriti koje to #ica i*aju pravo na naknadu štete iz osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti a koje ne. U zavisnosti od oko#nosti konkretnog s#u&aja iste #ica *ogu i#i ne da i*a po#ožaj treći' oštećeni' #ica. +a kraju uvek ostaje &injenica da odre:en krug #ica kod osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti za štetu po zakonski* odredba*a ne*a pravo na naknadu štete iz osiguranja. )raksa osigurate#ja da se ugovorni širi krug treći' #ice *ože da tu &injenicu donek#e ub#ažiti9 a#i to nije uvek dovo#jno.
!%
>aklju%ak U razvijeni* ze*#ja*a težište osiguranja se sve &ešće prenosi na privatne ko*ercija#ne osiguravajuće organizacije. Ovo zbog toga što se u ob#asti osiguranja9 ug#avno*9 be#eže gubici. Opšte osiguranje je osiguranje od pos#edica više si#e i#i odgovornosti9 koje se izražavaju u šteti i#i propuštenoj dobiti. )reko ovog osiguranja vrši se trans$er neko*ercija#ni' rizika $izi&ki' i pravni' #ica. Ovi rizici *ogu biti raz#i&iti9 kao što su; oštećenje i*ovine9 s*anjenje sposobnosti sticanja pri'oda9 šteta prouzrokovana nepažnjo* treći' #ica i s#. -ipovi po#isa kod ovog ob#ika osiguranja su raznovrsni. -ako postoji; 17 po*orsko osiguranje9 27 osiguranje prevozni' sredstava9 37 osiguranje kuća i stanova9 !7 osiguranje i*ovine9 7 osiguranje od e#e*entarni' nepogoda9 67 osiguranje zapos#eni'9 itd. >a raz#iku od životnog osiguranja9 nastupanje osiguranog s#u&aja kod opšteg osiguranja je *anje predvidivo. )re*ije kod ovog tipa osiguranja *ogu biti vr#o visoke. -ransportno osiguranje spada *e:u najs#oženije9 a ujedno je jedna od najvažniji' grana de#atnosti iz ob#asti osiguranja. >a vre*e transporta9 i*ovina prevozno sredstvo i roba7 je u neprekidnoj opasnosti9 iz#ožena je razni* vrsta*a rizika od prirodni' si#a9 te'ni&ki' nedostataka i#i *ana9 pa do #judski' grešaka koje su produkt neznanja9 ne*arnosti9 ne'ata i s#. -ransportno osiguranje je ob#ast osiguranja koju &ine osiguranje prevozni' sredstava9 osiguranje robe u prevozu9 osiguranje od odgovornosti vozara i osiguranje drugi' interesa koji se pojav#juju u transportu.
(
Osiguranje od odgovornosti i#i obavezno osiguranje od odgovornosti osigurava $inansijske gubitke nasta#e iz odgovornosti za štetu koju je uzrokovao osiguranik9 kao što su bankrotstvo i nesrećni s#u&aj. -ako na pri*er9 auto*obi# je osiguran de#o* i*ovinski* osiguranje*9 a odšteta se isp#aćuje ako je auto*obi# oštećen ne krivico* v#asnika9 u saobraćajno* udesu. -ransportno osiguranje je najstariji ob#ik osiguranja9 iz koga su se razvi#e osta#e grane osiguranja. +jegovi pojavni ob#ici datiraju iz anti&kog doba i vezani su za po*orsko osiguranje. Osiguranje se sastoja#o u sa*opo*oći od ekono*ski' šteta9 $izi&kog obezbe:enja i drugi' pri*itivni' ob#ika pode#e rizika. -rgovci su se udruživa#i da bi zajedni&ki putova#i radi $izi&kog obezbe:enja karavana9 &i*e su nasta#e prve rizi&ne zajednice. U *e:unarodno* osiguranju9 posebno kada je u pitanju osiguranje u po*orsko* i avio prevozu Lu igriY su ve#ike ko#i&ine novca koje &iAne naknadu za osigurane proizvode i#i sredstva. "ako bi osiguravajuće orAganizacije ispoštova#e ugovoro* preuzete obaveze i isp#ati#e ugovoreno osiguranje9 a pri to* e$ikasno i e$ektivno pos#ova#e9 sk#apaju ugovore o osiguranju sopstveni' rizika. Re& je o reosiguranju9 jer se jedan osiguraAva& obavezuje da će Lpo*oćiY drugog osigurava&a u pos#ovi*a isp#ate osiguranja osiguraniku9 tj. da će pode#iti isp#atu ugovorene naknade. )o*orska su osiguranja podsvesno najstarija osiguranja9 te na nji*a *og#o bi se reći po&iva &itav razvoj osiguranja. Be:uti* po*orska su osiguranja zbog speci$i&ne po*orske de#atnosti i industrije za koju su vezana te zbog speci$i&nosti rizika koji*a su objekti po*orskog osiguranja iz#oženi uvek zadrža#a posebno *esto te se od#ikuju karakteristika*a speci$i&ni* u odnosu na sve osta#e vrste osiguranja. -ransportna osiguranja u šire* s*is#u proizaš#a su iz po*orskog osiguranja te su u *nogo*e s#i&na9 a po*orsko osiguranje &ini najveći deo port$e#ja transportni' osiguranja. Osiguranje robe u re&no* transportu veo*a je s#i&no osiguranju robe u po*orsko* transportu. Osiguranje robe na do*aći* reka*a9 kana#i*a i jezeri*a vrši se na bazi genera#ne po#ise i#i pojedina&ni' osiguranja. 5pak9 obi&no se osiguranje vrši na bazi genera#ne po#ise9 što je9 u svako* s#u&aju za osiguranika povo#jnije. Osigurava& pokriva štete koje nastanu kao pos#edice sudara9 udara9 nasukanja9 požara9 potonuća9 e#e*entarni' nepogoda9 kra:a9 neisporuke9 *anipu#ativno' rizika i s#. Osiguranje* nisu pokrivene štete us#ed nepravi#ne9 neuobi&ajene a*ba#aže9 us#ed propusta i*aoca prava i#i njegovog predstavnika špeditera79 us#ed ga*adi9 insekata9 prirodni' *ana robe i ratni' doga:aja. "od nastanka osiguranog s#u&aja brodar je dužan da sastavi zapisnik o nasta#oj šteti9 da je prijavi osigurava&u i9 po *ogućnosti9 da pokuša da spre&i da#je oštećenje osigurane robe. )ri podnošenju odštetnog za'teva osiguranik9 odnosno v#asnik robe je dužan da pri#oži po#isu9 odnosno navede broj genera#ne po#ise9 tovarni #ist9 ra&un za &itavu poši#jku9 protest brodaru9 'avarijski zapisnik9 kao i osta#a doku*enta koja će o*ogućiti osigurava&u da štetu bez veći' teškoća reši. 5z svega navedenog do sada va#ja raz#ikovati više grupa osoba koje se jav#jaju u vezi sa naknado* iz osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti za štetu. )rva grupa jesu osobe koje uprav#jaju *otorni* vozi#o* voza&i7. >a te je #ica nedvos*is#eno odre:eno da se ne s*atraju treći* #ici*a u s*is#u osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti za štete zbog s*rti i te#esne povrede voza&a. /ruga grupa jesu osobe koje i*aju odre:ena v#asni&ka prava pre*a vozi#u i#i prava korišćenja pre*a vozi#u v#asnici9 suv#asnici9
1
zajedni&ki v#asnici i korisnici vozi#a7. >a te je osobe karakteristi&no da i*aju dvojak po#ožaj. One se *ogu pojaviti kao osobe koje i*aju pravo na naknadu štete iz osiguranja od auto*obi#ske odgovornosti za štete zbog s*rti i te#esni' povreda štete na #icu7F dok za štete na stvari*a štete na *otorno* vozi#u9 štete na stvari*a koje i*aju sa sobo*7 ne*aju po#ožaj oštećenog. -reća grupa #ica jesu #ica koje se u potpunosti s*atraju treći* oštećeni* #ici*a9 kako za štete na stvari*a9 tako i za štete na #ici*a. -u bi spada#i putnici u vozi#u9 kao i ne*otorizirani u&esnici saobraćaja kao #ica izvan vozi#a pešaci9 bicik#isti7. Xetvrta grupa su osobe koje se jav#jaju kao pravni s#jednici #ice oštećeni' u saobraćajnoj nezgodi. )ri to*e da bi pravni s#ednici oštećenog i*a#i pravo na naknadu štete od osigurate#ja9 oštećenici *ora#i bi pret'odno i*ati po#ožaj treći' oštećeni' #ica. )eta grupa osoba jav#jaju se #ica koje trpe odre:enu štetu zbog toga što je neka osoba oštećena u saobraćajnoj nezgodi. -u bi spada#i pos#odavci koji trpe štetu zbog svoji' oštećeni' zapos#enika9 kao i osigurate#ji koji bi i*a#i subrogacijske za'teve pre*a odgovorno* osigurate#ju od auto*obi#ske odgovornosti. Ovde bi pripada#i i osigurate#ji koji obav#jaju pos#ove socija#nog osiguranja i osigurate#ji koji obav#jaju pos#ove osta#i' životni' i i*ovinski' osiguranja koji trpe štetu zbog nasta#e saobraćajne nezgode.
-iteratura E. Barović9 +. Harković9 Osiguravajuća društva kao institucionalni investitori na finansijskom tržištu $ naše mogućnosti i ograničenja9 Bi#o&er9 1%%6 Eoris Barović9 2((17 LOsiguranje i špedicijaM9 St#os9 +ovi Sad E. 0asi#jević9 2((67 L Osiguranja u SrbijiM9 Eeograd /ragan Brkšić9 1%%%7 LOsiguranje u teoriji i praksiM9 =#e$9 )etrovaradin ?rederic S. Bis'kin9 Stan#e . Dakins9 2((37 M ?inancia# Barkets and 5nstitutionsQ9 =ddison Nes#e9 +e Tork ?rederic S. Bis'kin9 2((37 MBonetarna ekono*ija9 bankarstvo i $inansijska tržištaM9 /ata ?rederic S. Bis'kin9 2((37 MBonetarna ekono*ija9 bankarstvo i $inansijska tržištaM9 /ata status9 Eeograd Koe# Eessis9 1%%7 LRisk Banage*ent in EankingM Ko'n Ni#eSons9 Dng#and
2
