TEHNIKA MREŽNOG PLANIRANJA OMOGUĆUJE DA SE MINIMIZIRA VREME POTREBNO ZA IZVRŠENJE ODREĐENOG POSLOVNOG PROCESA I MAKSIMALNO ISKORISTE RASPOLOŽIVI KAPACITETI
1
TEHNIKA MREŽNOG PLANIRANJA Dve najčešće korišćene metode: CPM (Critical Path Method) daleko je šire primenjena u praksi PERT (Program Evaluation and Review Technique)
l
l
2
OSNOVNI ELEMENTI MREŽNOG PLANA (MP) Svaki poslovni proces koji se organizuje pomoću tehnike mrežnog planiranja naziva se projektom. Projekat se prikazuje pomoću mrežnog dijagrama (MD). Elementi MD: * aktivnosti - predstavlja deo poslovnog procesa - najčešće je to radna operacija * događaj - trenutak u kome je jedna aktivnost završena, a naredna počinje 3
l
l
Da bi se događaji mogli identifikovati, za svaku aktivnost se tačno mora znati vreme njenog početka i njenog završetka Vremenski preciziran završetak jedne aktivnosti predstavlja ROK
4
Grafičko predstavljanje MP Svaka aktivnost se u MD predstavlja jednom duži koja je orijentisana strelicom Početak i kraj ove aktivnosti se prikazuje krugovima koji predstavljaju početni i završni događaj, a obeležavaju se brojevima Na primer događaj 1 predstavlja početak, a događaj 2 završetak aktivnosti A 1
A
2 5
PRAVILA IZRADE MD 1) Mrežni dijagram treba da bude što jednostavniji; treba nastojati da se što veći broj aktivnosti predstavi horizontalnim dužima koje su označene strelicama, po pravilu orijentisanim s leva na desno 2) Sv Svak akaa akt aktiv ivno nost st mor moraa poč počet etii i mor moraa se završiti događajem; znači da se, kako na početku, tako i na završetku svake orijentisane duži mora nalaziti krug A
6
3) posmatrana aktivnost (B) ne može započeti pre no što se završi neka druga aktivnost, koja joj - vremenski posmatrano - prethodi (A), tada završni događaj ove aktivnosti predstavlja istovremeno i početni događaj posmatrane aktivnosti A
B
7
4) Ako Ako je je usl uslov ov za po počet četak ak je jedn dnee akt aktiv ivno nost stii (D) završetak više prethodnih aktivnosti, tada sve te aktivnosti (A, B, C) moraju da se završe u početnom događaju posmatrane aktivnosti: A
B
D
C
8
5) Ako Ako poč počet etak ak vi više še ak akti tivn vnos osti ti (B (B,, C, C, D) zavisi od završetka jedne aktivnosti (A), tada sve ove aktivnosti imaju isti početni događaj, koji je identičan sa završnim događajem prethodne aktivnosti: B
A
C
D
9
5) Ako Ako dve dve il ilii viš višee akt aktiv ivno nost stii ima imaju ju zajednički početni i završni događaj, tada se - u cilju jednoznačnog određivanja ovih aktivnosti - u postupak uvode tzv. "FIKTIVNE" aktivnosti 7) Ak Ako o poče početa takk neko nekoli liko ko akt aktiv ivno nost stii (A, (A, B, C) ima isti završni događaj, koji ujedno predstavlja početni događaj nekoliko drugih, međusobno nezavisnih aktivnosti (D, E, F), tada se eventualno postojeće zavisnosti među njima prikazuju takođe pomoću fiktivnih aktivnosti 8) U mre mrežn žnii dij dijag agra ram m je je mog moguć ućee uve uvest stii proizvoljan broj fiktivnih aktivnosti, a da se time ne narušava njegova valjanost 10
9) Ako Ako se u MD MD ukl uklju juču čuju ju ak akti tivn vnos osti ti ko koje je su složene, odnosno aktivnosti koje je moguće rastaviti na delove, a uslov za otpočinjanje naredne aktivnosti (odnosno dela ove aktivnosti) nije završetak složene aktivnosti u celini, već samo nekog od njenih delova, tada se složena aktivnost mora detaljisati: A
A 1
B
A 2
B
2
B1 11
10) Jedna aktivno aktivnost st se u mrežno mrežnom m dijagramu može odigrati samo jedanput. To znači da svaki put, tj. svaki niz sukcesivnih aktivnosti može da prođe kroz isti događaj samo jedanput
12
UVOĐENJE FIKTIVNIH AKTIVNOSTI B
A 1
C 2
E 3
4
D
13
