sredjeno!!!! akcenti

Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu grupa 01 – srpski jezik i književnost

AKCE!"#"$%&A #%!E'A!U'A( 1)Asi* +e,o - "snovi ak,entologije srpsko.rvatskog jezika /% deo )2i.ailo 3tevanovi4- 3avre*eni srpsko.rvatski jezik /*orfologija 5)&eli,a &okanovi6 2i.ajlov - Ak,enat i intona,ija govora na radiju i televiziji 7)Asi* +e,o i 2itar +ešikan - %nfor*ator o savre*eno* književno* jeziku /8 poglavlje 9)2i.ailo 3tevanovi4 - Knjiga o ak,entu književnog jezika

+rof) dr &eli,a &okanovi4-2i.ajlov

1

Akcentologija kao naučna disciplina; predmet proučavanja i odnos prema drugim naukama; šta je akcenat, vrste akcentuacije i vrste akcenata +ose:no isti,anje pojedini. delova govora u govorno* pro,esu naziva se ak,ento*) +od poj*o* ak,enat podrazu*eva se naro6ito isti,anje visine ili ja6ine pojedini. delova re6i ili re6eni,e u govoru sa željo* da se ti delovi izdvoje; da postanu audi:ilniji; 6ujniji) :og toga se ovakva ak,entua,ija naziva i tonska) !akvu !akvu ak,entua,iju nalazi*o u srpsko*; slovena6ko* ;italijansko*; litavsko*) "si* naziva dina*i6ka i *uzi6ka ak,entua,ija; koriste se i nazivi *onotonska i  politonska) 

!onske razlike kod nas naj6eš4e prati i se*anti6ka razlika; npr) zlatar (vrsta zanatlije i Zlatar /planina u 3r:iji) Ak,entovani slogovi; u naše* standardno* jeziku; pored razlike u intenzitetu znaju  još i za razliku u kvalitetu; tonsku razliku koja se iskazuje silazni* i uzlazni* tono*) Ak,enti silazne prirode i*aju paralelno kretanje tona i intenziteta; a kod uzlazni. ton je u stalno* porastu; a ja6ina prati ovo penjanje do pola; posle 6ega opada) +ored ovi. tipi6ni. ak,enata našeg jezika; postoje i ak,enti druga6ije prirode) U  prizrensko-ti*o6koj zoni postoji ekspiratorni ak,enat koji i*a ve4ina svetski.  jezika) U 6akavski* i kajkavski* govori*a; a i u posavsko* štokavsko* 6uva se  pose:na vrsta akuta; ak,enta uzlazne intona,ije 6ija je osnovna karakteristika da i*a izlo*ljen ton( u prvo* delu je sla:o penjanje da :i u drugo* delu ta ko*ponenta  :ila jasnije *anifestovana)

Glavne akcenatske osobine sistema sa jednim akcentom; prizrensko-timočki +rizrensko-ti*o6ka govorna zona; pored :rojni. oso:ina po koji*a se razlikuje od svi. ostali. govora štokavskog podru6ja; odlikuje se i pose:no* ak,entua,ijo*) !o  je govor koji i*a sa*o jedan ak,enat; a to je ekspiratorni ak,enat /i*a sa*o iktus koji je nastao u pro,esu likvida,ije kvantitetski. opozi,ija - svi dugi slogovi su skra4eni) +o svojoj prirodi je :lizak naše* kratkosilazno* ak,entu) "vaj ak,enat se *oze na4i na svi* slogovi*a ak,entovane re6i; npr) a finalna pozi,ija( koji, tako, danas, dečak, junak   : *edijalna pozi,ija( stolica, papuče, devojka , ini,ijalna pozi,ija( sunce, majka, kuća Aleksandar Beli4 je dao opis tog ak,enta i kaze da je u ti*o6ko-lužni6koj zoni on po  ja6ini i trajanju :lizak kratko* ak,entu :eogradskog govora) U zaplanjsko južno*oravskoj zoni te*po njegove realiza,ije je intenzivniji; ak,enat je oštriji i kra4i; :lizak kratkosilazno* u kosovsko-resavsko* govoru) U prizrensko-ti*o6ko* dijalektu postoji staro prenošenje ak,enata na proklitiku( za ruku, na vodu, preko polja U novije vre*e ovu zonu je za.vatio talas širenja standardni. ak,enata tako da ni dugi ak,enti nisu nepoznati( glava, sunce) "va pojava sve više postaje govorni standard *ladji. genera,ija pod uti,aje* škole i *asovne infor*a,ije) Kod ovi. govora ne*a predak,enatski. dužina; ali znaju za novu dužinu koja je nastala na naše* tlu posle gu:ljenja glasova  j; v; h iz govora( ne znam, zaklase, ručase)

5

Glavne osobine sistema sa dva akcenta; kosovsko-resavski "vo je govor 6ija ak,entua,ija zna za dva silazna ak,enta) Aleksandar Beli4 konstatuje da ova zona i*a stariju ak,entua,iju sa jedni* odstupanje* u ovi* govori*a; a to je povla6enje kratkog ak,enta sa poslednjeg na  pretposlednji slog) ovija ispitivanja su pokazala da kosovsko-resavska zona i*a troak,enatski; a ponegde i 6etvoroak,enatski siste*) +ored dva silazna javlja se i dugouzlazni ak,enat) 3ilazni ak,enti su slo:odni( a finalna pozi,ija( koji, tako, ena, noga, dečak, onaj, danas, potok   : *edijalna pozi,ija( devojka, poznajem, stolica, papuče , ini,ijalna pozi,ija( sunce, majka, kuća, vodu
7

Glavne osobine sistema sa dva akcenta; zetsko-junosandački "snovna karakteristika govora ove zone jeste postojanje silazni. ak,enata van prvog sloga tj) javljaju se u svi* pozi,ija*a u re6i( a finalna pozi,ija( koji, tako, ene, noga, dečak, danas  : *edijalna pozi,ija( devojka, stolica , ini,ijalna pozi,ija( majka, kuća U neki* govori*a ove zone javlja se i prenošenje ak,enata sa otvorene ulti*e ka  po6etku re,i i to( a *etataksi6ko! noga (od noga#, glava (od glava#  : *etatonijsko( glava, sestra +rofesor Boškovi, je sve ove govore; pre*a razvitku ak,entua,ije; podelio u 6etiri govorne grupe( $# grupa govora koja 6uva nepro*enjene silazne ak,ente u svi* pozi,ija*a u re,i( noga, ene, danas, stolica, ruka %# stanje je iz*enjeno po to*e što je kratkosilazni ak,enat prenesen sa otvorene ulti*e na pret.odni slog i to *etataksi,ki( sestra, noga &# i*aju u potpunosti prenesenu ak,entua,iju= to su najprogresivniji govori ove zone= silazni ak,enti se sa ulti*e prenose na pretposlednji slog i to *etatonijski( sestra, noga, ruka, ene '# i*a*o deli*i6no prenosenje ali ono nije dosledno *etataksi6ko ve4 se kratkosilazni prenosi uvek *etataksi6ki; a pri*eri tipa ruka, munja  daju neki  poluuzlazni ak,enat; kvantitetski dug) 8idi*o da je ova zona u ak,enatsko* pogledu dosta .eterogena) >ajedni6ko ovi* govori*a je postojanje silazni. ak,enata van prvog sloga u re6i= ta oso:ina i.  povezuje sa kosovsko-resavski*) a razliku od kosovsko-resavskog govornog tipa koji ne zna za postak,enatske dužine; zetsko-južnosandža6ki govori znaju i za  predak,enatsku i postak,enatsku duzinu( sipam, podne, petao, vičem ) "vde i*a*o sa*o staro prenosenje( na dio, u kolo Ako je predlog dvosložan ak,enat se prenosi na drugi slog predloga :ez pro*ene tona( ispred mene, ispod nas, preko kuće )

9

Glavne osobine sistema sa četiri akcenta; šumadijsko-vojvodjanski i istočnoercegovački >ajedni,ka oso:ina svi. ovi. govora jeste da i*aju 6etvoroak,enatski siste* i standardnu deklina,iju) !o su najprogresivniji govori štokavskog dijalekta koji 6ine osnovu našeg standardnog jezika ekavskog izgovora) 3vi šu*adijsko-vojvodjanski govori i*aju dva silazna i dva uzlazna ak,enta) Ak,enti i*aju i opozi,iji po kvantitetu( dva su duga; a dva kratka)U govori*a šu*adijsko-vojvodjanske zone dosledno je sprovedeno prenošenje silazni. ak,enata za jedan slog unapred u odnosu na kosovsko-resavske govore) a sre*ski govor je karakteristi6no i postojanje dužine u enklizi /enklitika sa ak,entovano* re6ju 6ini ak,enatsku ,elinu i tu se dužina 6uva na pretposlednje* slogu i kada je otvoren( pozovu me, sramota je ) 3re*ski govor i*a još neke sekundarne duzine( danas, jedan, mene ) 

2A?8A( dužine su postojanije nego u govori*a 3re*a) 3taro prenošenje( na vodu, u grad, preko polja  ovo prenošenje( iz kuce, od mene, preko kuće U najuže* delu @u*adije /!opola; Arandjelova,; #azareva, pored 6etvoroak,enatskog siste*a; ovde nalazi*o i neke spe,ifi6nosti kao što je ta da kratkouzlazni ak,enat na pretposlednje* slogu trosložni. re6i prelazi u dugouzlazni i to je tzv) kanova,ko duljenje( brzina, meana) U isto6no.er,egova6ku zonu u:raja*o sve govore koji i*aju ,etvoroak,enatski siste* i izjedna,ene o:like *nozinski. padeza /<%#) $ovori ovog tipa zauzi*aju isto6nu er,egovinu; zapadni deo Crne $ore; zapadnu 3r:iju; deo 3andžaka; isto6ne Bosne; kao i pravoslavno stanovništvo ona ovi. govora je znatno šira od grani,a er,egovine; ali oni nose ovakav naziv jer ne*a govora u ovoj zoni koji ne*aju karakteristike .er,egova6ki. govora) Uz to se s*atra da su u prošlosti er,egov,i napuštali rodni kraj i širili grani,e .er,egova6ki. govora van okvira sa*e er,egovine) % *edju govori*a er,egovine i*a razlika u pogledu ak,entua,ije; ali sve te razlike ulaze u ak,enatsku nor*u srpskog jezika) pr) lako su uo6ljive razlike iz*edju isto6ne i ,entralne er,egovine) U isto6noj nalazi*o npr) sinova, drugova, sinovima, drugovima ; a u ,entralnoj sinova, drugova, sinovima, drugovima ) %li npr) i*a*o u isto6noj čitam, čitate, čitamo ; a u ,entralnoj čitate, čitamo) 3taro prenošenje( za ruku  ovo prenošenje( u svet Ak,enat *ože *enjati *esto; kvantitet; kvalitet u paradig*i)
D

)onetska priroda silazni i uzlazni akcenata u današnjem knjievnom jeziku +riroda ak,enata *ože se odredjivati pre*a slu.u ispitiva6a tj) akusti6ki i na osnovu  podataka koje na* pružaju te.ni6ka sredstva eksperi*entalne fonetike) &edan od prvi. istraživa,a :io je #eonard 2azing koji je u 1) veku o:javio o:i*nu studiju u kojoj je prikazao fonetsku prirodu naši. ak,enata na osnovu svog akusti6kog utiska) 2azing je daleko od naše teritorije upoznao 6etiri govornika srpsko.rvatskog jezika i za:elezio nji.ov izgovor naši. ak,enata po*o,u nota) "n  je naj:olji predstavnik *uzi6kog predstavljanja ak,enata) "n je opisao silazne ak,ente onako kako su i. kasnije opisivali drugi istraživa6i; ali opisuju,i uzlazne ak,ente došao je do teorije o dvosloznosti naši. uzlazni. ak,enata) ai*e; ton koji  je rastao u ak,entovano* slogu; u slede4e* ili ostaje na istoj visini ili još raste) ?ak  je ja6ina tona nekad ve4a na drugo* slogu nego na prvo*) 2azingovu teoriju su uglavno* pri.vatili strani nau6ni,i i neki od naši.) "d naši. nau6nika koji su došli do ideje o jednosložnosti naši. uzlazni. ak,enata  pose:no se izdvajaju Branko 2ileti4 i Aleksandar Beli4) A) Beli4 s*atra da kod silazni. ak,enata ja6ina i ton idu paralelno; a kod uzlazni.; ton ide od po6etka do kraja ak,entovanog sloga; a ja6ina prati ton do polovine posle 6ega opada) 3log koji ide posle ak,entovanog i*a silaznu *elodiju)  ovija istraživanja se oslanjaju na eksperi*entalnu fonetiku i dva od nji. pose:no  privla6e pažnju) +rvi je rad koji su o:javili +avle %vi4 i %lze #e.iste /radili su na sonagrafu u A*eri,i; a drugi rad su uradili Asi* +e,o i +etar +ravi,a /radili su na sonagrafu u Beogradu) U o:a rada je pri*enjena ista *etodologija; a do:ijeni rezultati su dija*etralno suprotni) %vi4evi rezultati se slažu sa 2azingo*; a +e,ini sa Beli4e*)
G

*esto akcenta u reči" Akcentovane (akcentogene# i neakcentovane reči" )onetska reč Kao što se pojedini jezi,i razlikuju *edjuso:no po prirodi svoje ak,entua,ije; isto tako se javljaju razlike u *estu ak,entovanog sloga u re6i iz*edju razli6iti. jezika) +re*a to*e da li je ak,enat vezan za odredjeni slog u re6i ili *ože da *enja *esto razlikuju se jezi,i sa slo:odni* ak,ento* i jezi,i sa vezani* ak,ento*) 8ezani ak,enat *ože :iti na prvo* slogu re6i; na neko* od unutrašnji. slogova pa 6ak i na poslednje* slogu u re6i) 2edju jezi,i*a sa vezani* ak,ento* je i 6eski kod koga je ak,enat uvek na prvo* slogu u re6i) !akav je slu6aj i u *adjarsko*; islandsko*; finsko* jeziku) % poljski i*a vezan ak,enat; ali za pretposlednji slog) +ošto je u navedeni* jezi,i*a *esto ak,enta fiksirano; jasno odredjeno :ez o:zira na :roj slogova ak,entovane re6i; u ti* jezi,i*a ne*a potre:e za o:eležavanje* ak,enata) +okretni ak,enat karakteriše *ogu,nost njegovog javljanja na :ilo ko* slogu ak,entogene re6i) Kao tipi,an pri*er sa potpuno slo:odni* ak,ento* uzi*a se ruski  jezik u ko*e se ak,enat *ože javiti na :ilo ko* slogu u re6i; a ujedno *ože da *enja *esto u paradig*i) 3rpski jezik i*a sa*o deli*i,no slo:odnu ak,entua,iju( 1) silazni ak,enti su vezani za ini,ijalni; prvi slog višesložni. re6i; a sa*i* ti*  jednosložne re6i *ogu i*ati sa*o silazne ak,ente) ) uzlazni ak,enti *ogu stajati na svi* slogovi*a osi* na poslednje*)
+roklitike( predlozi; vezni,i; re6,e Enklitike( enkliti6ki o:li,i po*o4ni. glagola; enkliti6ki o:li,i li6ni. za*eni,a; re6,a li)

/renošenje akcenata u okviru reči i prenošenje akcenata na proklitiku U zajedni6koslovenskoj eposi vrlo rano je došlo do ak,enatski. iz*ena i u grupa*a re6i) !u epo.u karakteriše dvojaka intona,ija naglašeni. slogova; a to su akutska i ,irku*fleksna) Cirku*fleksni ak,enti su :ili vezani za prvi slog u re6i) Ukoliko su re6i sa ovi* ak,ento* 6inile ak,enatsku ,elinu sa predlogo*; ak,enat se prenosio na proklitiku; ali je ostajao i dalje silazne prirode) >ato danas u srpsko* jeziku i*a*o( vodu-na vodu= nogu-na nogu= glavu-na glavu= grada-do grada) Ako je predlog dvosložan ak,enat se prenosi na prvi slog predloga( polja-preko polja= ovce-medju ovce= grada-iza grada) "vo staro prenošenje prisutno je u svi* govori*a srpskog jezika pa i u oni* govori*a koje nije za.vatilo novoštokavsko prenošenje ak,enata na proklitiku) !ako npr) u prizrensko-ti*o6koj zoni koja i*a sa*o jedan ak,enat takodje nalazi*o  potvrde za ovo prenosenje( u oči= na večer= za ruku) 2etatonija je prenošenje ak,enata za jedan slog unapred uz pro*enu tona)  EKA#A>% AKCEA!A( 1) svi ak,enti idu za jedan slog ka po6etku re6i( livada, donosili, ručak, preprodaje, voda koji, pitati ) Ak,enti koji su na prvo* slogu ostaju( kuća, majka, gleda, ribar ) ) svi ak,enti koji su se po*erili postaju uzlazni ako su došli na slog koji je ve4 :io dug postaju dugouzlazni( ručak, pitati, reka ) Ako su došli na slog koji je :io kratak postaju kratkouzlazni( livada, donosili, preprodaje, voda) 5) na slogovi*a gde su pre stajali kratki ak,enti nije ostao nikakav trag( livada, donosili, voda, danas ) 10

 a slogovi*a gde su pre stajali dugi ak,enti ostao je trag u o:liku dužine( elimo, preprodaje, koji, ovaj )
*esto neakcentovani duina" )onetska priroda i broj neakcentovani duina u reči" .talne duine U istorijsko* razvoju srpskog jezika od praslovenske i :alto-slovenske zajedni,e do savre*enog stanja 6esto su se *ešale tonske karakteristike i ak,entovani. i neak,entovani. slogova u re6i) ekada su u srpsko* jeziku postojale akutna i ,irku*fleksna intona,ija kako ak,entovani. tako i neak,entovani. slogova u re6i) Akutna je :ila :liska danasnjoj uzlaznoj; a ,irku*fleksna silaznoj intona,iji) U savre*eno* srpsko* književno* jeziku neak,entovani slogovi *ogu :iti dugi sa*o ukoliko su postak,enatski dok u stariji* stokavski* dijalekti*a *ogu :iti dugi i predak,enatski slogovi) U jedno* trenutku ak,enatski siste* srpskog jezika i*ao je šest ele*enata /tri akuta i tri ,irku*fleksa; a predak,enatski slogovi *ogli su :iti akutno intonirani) Kraje* H%8 i po6etko* H8 veka nastupio je period tonske neutraliza,ije i akuti su gu:ili svoju intona,ionu ko*ponentu) U H%8 i H8 veku u srpsko* jeziku su ostali sa*o silazni ak,enti i predak,enatske i postak,enatske dužine) Kada se izvršio pro,es *etatonije do:ili s*o uzlazne ak,ente) U štokavski* dijalekti*a koji su u osnovi književnog jezika javljaju se sa*o postak,enatske dužine)
U instru*entalu jednine dužina je 6esto diferen,irani znak koji pokazuje da li je u  pitanju *uška ili ženska oso:a) *uški rod( 0van-sa 0vanom ženski rod( 0vana-sa 0vanom ) sve i*eni,e u genitivu *nožine /na -u;-i;-a; ukoliko se i*eni,a završava vokalo* a dug je i pretposlednji slog kuća, prozora, devojaka, jabuka ) 5) pridevsko-za*eni6ka pro*ena; svi pridevi odredjenog vida i*aju dužinu kroz ,elu paradig*u u sva tri roda i o:a :roja novi, nova, novo, novog, nove, novom, novoj ) +ridevske za*eni,e koje se *enjaju kao pridevi odredjenog vida i*aju dužinu kroz ,elu paradig*u) svaki,svaka,svako) >a*eni,e ovaj, ova, ovo i*aju u no*inativu dužinu; ali u genitivu *uškog i srednjeg roda ne( ovog) 7) lokativ jednine li6ni. za*eni,a  ja; ti; sebe sa mnom, sa tobom, sa sobom) 9) ko*parativi u svi* rodovi*a kroz ,elu paradig*u bolji, višeg, lepšem) ) superlativi najbolji, najviši, najjači ) D) redni :rojevi treći, prvi, stoti ) G) prezent glagola= kod prvog; drugog; tre4eg li,a jednine i tre4eg li,a *nožine dužina je na poslednje* slogu; a kod prvog i drugog li,a *nožine dužina je na  pretposlednje* slogu) radim, radiš, radi, radimo, radite, rade ) tre4e li,e *nožine po*o4ni. glagola hteti i moci oće, mogu 10) aorist glagola= ako je kratkosilazni ak,enat u drugo* i tre4e* li,u jednine; a nastavak -a pročita, pročita, pročita ako je u prvo* li,u jednine nastavak -oh ne*a dužine stado, stade 11) i*perfekat glagola beja, čeka 1) glagolski prilog sadašnji i*a ak,enat na pretposlednje* slogu pevajući, misleći 15) glagolski prilog prošli i*a ak,enat ispred nastavka -vsi uradivši, uzev 17) radni glagolski pridev= ispred -l  dužina postoji sa*o ako je ak,enat kratkosilazni u žensko* rodu izdala, topila 1

19) trpni glagolski pridev= svaki vokal ispred t  je dug; a ispred n je dugo sa*o a; ostali ne) prodat, unet, čitan, pevan 1) kod nastavaka za o:lik  -ad ( čeljad, pilad -aj( zagrljaj, doivljaj -ost ( mladost, radost -anje( čekanje, radovanje -ik ( radnik,visnjik  -ar ;-ak ( seljak, ribar -ište( kućište, bojiste

1eči sa dva akcenta" /ojam akcenatski dubleta +ravilo srpske standardne ak,entua,ije je da ak,entogena re6 *ože i*ati sa*o jedan ak,enat :ez o:zira na :roj slogova te re,i( pas, drug, znam, majka, vreme, devojčica, lokomotiva ) %pak pravopis srpskog jezika ovde dozvoljava odstupanja u složeni,a*a( najjasniji, najjednostavniji, kontrarevolucija, tamnocrven ) 'azlog za postojanje dva ak,enta kod ovi. re6i jeste to što se one ose4aju kao dve re6i) % profesor 3tevanovi4 dopušta postojanje dva ak,enta na o:liku superlativa  prideva sa višesložno* osnovo*( najradosniji, najvelicanstveniji ) !o vredi i za polusloženi,e tipa 2erceg-3ovi, 4ar-planina, 2ajduk-5eljko ) >a složeni,e profesor 3tevanovi4 konstatuje da se i tu ponekad; ali dosta retko *ogu  javiti dva ak,enta( pseudoklasični (pseudoklasični#, svrzibrada (svrzibrada# )
D) i*eni,e ženskog roda banka i karta banka-banka = karta-karta G) akuzativ jednine i*eni,a klupa; stena; brada; vrba klupu-klupu = stenu-stenu= bradu-bradu= vrbu-vrbu ) dativ; instru*ental; lokativ i*eni,a ženskog roda sa dugouzlazni* ak,ento* u no*inativu jednine granama-granama= ovcama-ovcama 10) lokativ jednine i*eni,a ženskog roda na suglasnik koje su višesložne i i*aju dugosilazni ak,enat u no*inativu jednine misli, ravni, plesni 11) i*eni,e srednjeg roda koje i*aju kratkouzlazni ak,enat u no*inativu jednine rebara-rebara = bedara-bedara /genitiv *nožine 1) infinitiv glagola tresti-tresti = pravdati-pravdati= vući-vući 15) prezent glagola čitamo-čitamo= blistamo-blistamo

Akcenti kao semantičko-di6erencijalni znaci +ostoji veliki :roj slu6ajeva u srpsko* jeziku gde se dve ili više re6i istog glasovnog sastava se*anti6ki diferen,iraju sa*o svoji* ak,enatski* oso:ina*a( *esto* ak,enta; kvaliteto* ili kvantiteto*) 1) kvantitet ak,entovanog sloga kao diferen,ijalni znak  a dugosilazni(kratkosilazni grad /naselje - grad /vrsta padavine luk  /oruzje - luk  /vrsta povr4a spor /i*eni,a - spor /pridev  : dugouzlazni(kratkouzlazni Zora /i*e - zora /do:a dana osa /i*e - kosa /alatka ) kvalitet ak,entovanog sloga kao diferen,ijalni znak a dugouzlazni(dugosilazni ravan /pridev - ravan /i*eni,a luka /pristaniste - 7uka /i*e  : kratkouzlazni(kratkosilazni zdravica /zdrava ze*lja - zdravica /nazdravljanje  jarica /pseni,a - jarica /*lada koza 5) *esto uzlaznog ak,enta a kratkouzlazni ak,enat sredina /deo .le:a - sredina /okolina malina  /vo4e - malina  /*anjina 17

 : dugouzlazni ak,enat masina /pridev - masina  /aparat 7) kvantitet i kvalitet kupiti /sakupljati - kupiti /pazariti kruniti  /krunisati - kruniti  /sitniti 9)*esto i kvantitet iskupiti /nakupiti - iskupiti  /otkupiti okusiti  /pro:ati - okusiti /u6initi kusi* ) kvalitet i *esto novine /sta*pa - novine  /inova,ije D) kvantitet neak,entovanog sloga kuće /no*inativ *nozine - kuće /genitiv jednine vojnika  /genitiv jednine - vojnika  /genitiv *nožine G) kvalitet ak,entovanog i kvantitet neak,entovanog sloga malina /no*inativ jednine - malina  /genitiv *nožine ručica /no*inativ jednine - ručica /genitiv *nožine ) ak,entovan i neak,entovan prvi slog oko /organ vida - oko /predlog kraj /predeo - kraj /predlog

Akcentovanje reči stranog porekla" .ilazni akcenti van prvog sloga 'e6i stranog porekla; :ez o:zira na to iz kog su jezika preuzete; po pravilu  preuzi*aju sve fonetsko-*orfološke odlike do*a4i. re6i) % glasovno i o:li6ki te re6i se uklapaju u naš leksi6ki fond) 3ve to što važi za fonetsko-*orfološki lik re6i; važi i za njene prozodijske karakteristike) !ako u standardno* jeziku po pravili*a nor*e i*a*o( komandant, asistent, dirigent, televizija, laborant, akumulator, 8ugoslavija, Australija, radijator, regulator, audicija, komunist ))) "vakav izgovor nor*a propisuje da :i se iz:egla pojava silazni. ak,enata van prvog sloga) Ali; u govoru se vrlo 6esto ve,ina ovi. re6i izgovara sa silazni* ak,ento* van  prvog sloga npr) komandant, asistent, televizija, laborant, radijator ))) 2išljenja *edju stru6nja,i*a o ovo* pro:le*u su razli6ita) &edni s*atraju da tre:a usvojiti ono što je danas uo:i6ajenije u govoru jer je vre*e na*etnulo druge ak,enatske nor*e)
audicija-audicija = televizija-televizija= inteligentan-inteligentan = pedantanpedantan ) U re6i*a stranog porekla prenošenje kratkosilaznog ak,enta je uslovljeno :roje* slogova u re6i( 1) ako je i*eni,a dvosložna; ak,enti su prenešeni i u nor*i i u govoru dosledno student, docent, procent ) ako je i*eni,a trosložna ili višesložna ak,enat se ne prenosi uvek; a tre:alo :i dirigent-dirigent= asistent-asistent 5) kod i*eni,a na - ist  sa kratkosilazni* ak,ento* prenošenje je dosledno komunist, pijanist, violinist 7) kod višesložni. i*eni,a /6etvorosložne i još više slogova ak,enat se u govoru retko prenosi inteligentan-inteligentan = interesantan-interesantan U re6i*a stranog porekla prenošenje dugosilaznog ak,enta je uslovljeno pozi,ijo* u re6i( 1) ako je dugosilazni ak,enat na poslednje* slogu uvek se prenosi :ez o:zira na :roj slogova u re6i eton-eton= salon-salon= major-major ) sa pretposlednjeg sloga nor*a takodje insistira na prenošenju; ali je u govoru vrlo 6esto :ez prenošenja radijator-radijator = akumulator-akumulator = televizor-televizor = komentatorkomentator 5) sa unutrašnjeg sloga se dugosilazni ak,enat nekad dosledno preneo; ali i*a i odstupanja a dosledno( promocija-promocija = pozicija-pozicija= divizija-divizija  : odstupanja( televizija-televizija= kategorija-kategorija = teritorija-teritorija +rave tudji,e su one re6i koje se uopste gotovo ne prilagodjavaju naše* jeziku; a to su strana prezi*ena( 9odler-9odler = *alarme-*alarme= e .osir-e .osir = 1embo-1embo = 0go-0go

1

:ipovi akcenatski celina" Akcenatska celina" Akcenat reči i akcenat rečenice U re6eni,i kao s*isaonoj ,elini; pored pojedina6no ak,entovani. re6i *ogu  postojati i ak,enatske ,eline; grupe re6i koje su s*isaono povezane i javljaju se iz*edju dve pauze u govorno* pro,esu) "ne se nazivaju govorni* taktovi*a; fonetski* :lokovi*a ili ak,enatski* sintag*a*a; a uvek se *isli na grupu re6i izgovoreni. Iu jedno* da.uJ) Ak,enatska ,elina je svaka re6 ili grupa re6i koje i*aju jedan ak,enat) Ali; nije uvek sa*o ak,entogena re6 ili ak,entogene re6i sa klitika*a ono sto 6ini ak,enatsku ,elinu) 3intag*atsku ,elinu *ože 6initi i više ak,entogeni. re6i koje 6ine jednu rir*i6ku 6elinu) Ak,enatska ,elina *ože da odgovara sintag*i u sintaksi6ko* s*islu ako se pod sintag*o* podrazu*eva skup re6i sintaksi6ki povezani. za ozna6avanje jednog  poj*a) 3intag*a se naj6eš4e podudara sa ak,enatsko* ,elino* i daje istovre*eno i se*anti6ki i ak,enatski povezane re6i)
 :ez o:zira na :rzinu iskaza dok se redje *enjaju ak,enti i po kvalitetu) %ako se ak,enat re6i i ak,enat re6eni,e *ogu i razlikovati oni se uvek *edjuso:no sao:ražavaju tj) ak,enat izolovani. re6i u govorno* pro,esu se prilagodjava intona,iji re6eni,e) Kao i kod izolovani. re6i; tako i kod re6eni,a u srpsko* jeziku intona,ija *ože :iti silazna i uzlazna) "snovne karakteristike izjavne re6eni,e u srpsko* jeziku je tonski uspon u prvo* njeno* delu i lagani tonski pad ka svršetku re6eni,e) Ukupna tonska linija  predstavlja jedan :lagi luk) 8r.una,; u tonsko* s*islu; jeste negde u prvo* delu ili ;ako re6eni,a i*a neki logi6ki ak,enat; na nje*u)  pr) .ve sam razumela= *ogu ti reći da sam skoro sve razumela ) Upitne re6eni,e i*aju razli6itu intona,iju u zavisnosti od toga da li i*aju upitnu re6 /ko, šta, gde, kako  u svo* sastavu ili ne) Upitne re6i nose ak,enat re6eni,e tj) nose na se:i *elodijski vr.una,  pr) o ti je rekao da ću doci Ukoliko je upitna re6eni,a for*ulisana upitno* re6,o* li; intona,ioni vr.una, nije nikada na njoj ve4 na re6i ispred nje)  pr)
 pr)
0

Akcenat imenica muškog roda 1) jednosložne i*eni,e a i*eni,e sa dugosilazni* ak,ento* u no*inativu jednine 6uvaju taj ak,enat u svi*  padeži*a jednine ako i*aeni,a ozna6ava nesto živo / mrav-mrava= crv-crva)))#, a ako ozna6ava nesto neživo u lokativu jednine i*a dugouzlazni ak,enat / grad-po gradu) Ukoliko i*eni,a proširuje osnovu u *nožini u*etko* -ov--ev-; ona u no*inativu *nožine skra4uje prvi slog i na nje*u i*a*o kratkosilazni ak,enat / grad-gradovi) Ali neke i*eni,e ne skra4uju ak,enat ve4 *enjaju njegovu prirodu / val-valovi i 6uvaju taj ak,enat u svi* padeži*a *nožine) %*eni,e sa kratkosilazni* ak,ento* u no*inativu *nožine i*aju u genitivu *nožine i dugouzlazni ak,enat pored kratkosilaznog /gradova-gradova#) %*eni,e koje ne proširuju osnovu u dativu; instru*entalu i lokativu *nožine i*aju dva ak,enta / ; npr) mravima-mravima, crvima-crvima" %*eni,e koje proširuju osnovu u dativu; instru*entalu i lokativu *nožine i*aju ak,enat no*inativa; ali *ogu i*ati i kratkouzlazni ak,enat na infiksu / gradovimagradovima, sinovima-sinovima)  : ove i*eni,e u vokativu jednine i*aju dugosilazni ak,enat / djače, kralju, striče ; a u ostali* padeži*a i jednine i *nožine i*aju dugouzlazni ak,enat na prvo* slogu) %zuzetak( i*eni,a mir koja u lokativu jednine i*a ak,enat no*inativa / mir-s mirom#" , ove i*eni,e 6uvaju ak,enat no*inativa u svi* padeži*a jednine ako ozna6avaju neko živo :i4e; a ostale u lokativu jednine i*aju kratkouzlazni ak,enat / po broju, u boju, na brodu  %zuzetak( i*eni,e pra i stra koje u lokativu jednine 6esto i*aju dugouzlazni ak,enat (prau, strau) "ve i*eni,e u padeži*a *nožine i*aju kratkouzlazni ak,enat; osi* i*eni,a kraj, rog i gost) %*eni,e kraj i rog i*aju u no*inativu; akuzativu i vokativu *nožine kratkosilazni ak,enat na prvo* slogu / krajevi; rogovi; u genitivu *nožine pored kratkosilaznog na prvo* slogu i*aju i dugouzlazni na pretposlednje* / krajevakrajeva ; a u dativu; instru*entalu i lokativu *nožine i*aju kratkouzlazni ak,enat na u*etku /krajevima )

1

d ove i*eni,e svuda 6uvaju kratkouzlazni ak,enat osi* u akuzativu i vokativu kada su  jednaki no*inativu) e ove i*eni,e uglavno* 6uvaju nepro*enjen ak,enat u svi* padeži*a jednine i *nožine) Ako i*eni,a ozna6ava neku stvar; u lokativu jednine i*a kratkouzlazni ak,enat /na pragu %*eni,e vrt; rat i čas i*aju kratkouzlazni ak,enat u zavisni* padeži*a) Ako i*eni,a ne proširuje osnovu; u genitivu *nožine i*a dugosilazni ak,enat / jada, miša, prsta#" f ove i*eni,e 6uvaju kratkouzlazni ak,enat u svi* padeži*a osi* u akuzativu kada je  jednak no*inativu; kao i u vokativu) %zuzetak( i*eni,e vol i top koje u genitivu *nožine i*aju kratkouzlazni ak,enat; ali se 6eš4e 6uje kratkosilazni / volova, topova) Ako i*eni,a ne proširuje osnovu u genitivu *nožine i*a dugouzlazni ak,enat /snopa, konja, pasa#"  visesložne i*eni,e a ove i*eni,e 6uvaju nepro*enjen ak,enat u svi* padeži*a jednine i *nožine) Ako i*eni,a proširuje osnovu nepostojani* a u no*inativu ili genitivu *nožine; ak,enat se krati pa i*a*o kratkosilazni ak,enat / bubanj-bubnjevi, zrvanj-zrvanja )  : ove i*eni,e uglavno* 6uvaju nepro*enjen ak,enat; ali i*a i izuzetaka) $u:ljenje* nepostojanog a iz*edju krajnji. suglasnika osnove dolazi do duljenja ako je prvi od suglasnika iz*edju koji. nestaje nepostojano a neki sonant / staracstarca, jazavac-jazavca, palac-palca, jarac-jarca ) %zuzetak( i*eni,e mozak  i vosak  koje u lokativu jednine i*aju kratkouzlazni ak,enat /mozgu, vosku; kao i i*eni,a čovek  koja u svi* padeži*a jednine osi* vokativa i*a kratkouzlazni ak,enat na pretposlednje* slogu)  eke dvosložne i trosložne i*eni,e sa kratkosilazni* ak,ento* na prvo* slogu; a sa dugi* krajnji* slogo* osnove; ukoliko ne ozna6avaju živo :i,e; u lokativu  jednine i*aju; pored kratkosilaznog i dugouzlazni ak,enat / vazduu-vazduu, pogledu-pogledu, obliku-obliku ) Ukoliko i*eni,a proširuje osnovu; u genitivu *nožine i*a*o dva ak,enta; a to su kratkosilazni i dugouzlazni / golubova-golubova) %*eni,a prijatelj( genitiv *nožine - prijatelja= dativ; instru*ental i lokativ *nožine - prijateljima ) 

%*eni,e dinar i komad i*aju u svi* padeži*a *nožine dugouzlazni ak,enat /dinara, komada) , ove i*eni,e uglavno* 6uvaju nepro*enjen ak,enat) Ako se osnova s*anjuje ispadanje* nepostojanog a; u vokativu jednine i*a*o silazni ak,enat na prvo* slogu / pevce, svirce, komarce ) U genitivu *nožine kod i*eni,a venac i lanac i*a*o dva ak,enta; dugosilazni i dugouzlazni /venaca-venaca, lanaca-lanaca ) %*eni,e koje i*aju više od dva sloga; a kratkouzlazni ak,enat na pretposlednje* slogu; u genitivu *nožine po*eraju ak,enat za jedan slog ka po6etku re6i i on  postaje kratkouzlazni / zločinac-zločinaca, dobitak-dobitaka  d ako je i*eni,a dvosložna i sa o:a kratka sloga; jedne od nji. i*aju isti ak,enat i u ostali* padeži*a ili na krajnje* slogu osnove) "ne koje po*eraju ak,enat kao sto su i*eni,e ivot i svedok  /ivot-ivota, svedoksvedoka ; u genitivu *nožine i*aju dugouzlazni ak,enat / ivota, svedoka#" "ne i*eni,a koje ne po*eraju ak,enat / jelen-jelena, beleg-belega; u genitivu *nožine i*aju kratkosilazni ak,enat / jelena, belega) %*eni,e sa dužino* / junak, vojnik, orač, nosač, svirač  u svi* padeži*a osi* vokativa jednine i*aju ak,enat na krajnje* slogu osnove / junaka, vojnika; a u vokativu jednine i*aju kratkosilazni ak,enat (junače, vojniče#"

5

Akcenat imenica enskog roda 1) i*eni,a na -a a ove i*eni,e 6uvaju nepro*enjen ak,enat u svi* padeži*a jednine i *nožine; ali ako se :roj slogova u genitivu *nožine uve4ava javljanje* nepostojanog a; onda se ak,enat skra4uje pa i*a*o kratkosilazni / banaka, maraka, karata ) %zuzetak( i*eni,e kletva, crkva, pritka  koje 6uvaju ak,enat no*inativa i u genitivu *nožine)
d dvosložne i višesložne i*eni,e u vokativu jednine i *nožine i*aju kratkosilazni ak,enat na prvo* slogu / vodo, goro, eno; a ostale i*aju ak,enat no*inativa) U akuzativu jednine ak,enat se *enja u kratkosilazni)

7


9

Akcenat imenica srednjeg roda 1) i*eni,e koje ne proširuju osnovu a i*eni,e ovog tipa uglavno* 6uvaju ak,enat) "ne koje znaju za o:like *nožine i*aju uzlazni ak,enat / sena, mesa, gvozdja, drvca) Kod i*eni,e sunce; posto se  :roj slogova uve4ava nepostojani* a; u genitivu *nožine krate ak,enat / sunaca#)  : uglavno* 6uvaju nepro*enjen ak,enat) 3a*o u genitivu *nožine; ukoliko su dvosložne; dulji se naglašeni slog pa i*a*o dugosilazni ak,enat / jata, rala) %*eni,e brdo, drvo, ito, zvono, polje  u *nožini i*aju druga,iji ak,enat) no*inativ *nožine( :rda; drva; žita; zvona; polja genitiv *nožine( :rda; drva; zita; zvona; polja dativ;instru*ental; lokativ *nožine( :rdi*a; drvi*a; žiti*a; zvoni*a; polji*a , 6uvaju ak,enat; ali se on *enja u tri slu6aja( 1) ak,enat se prenosi na pretposlednji slog / vratlo-vratala ) ak,enat se *enja u dugosilazni na isto* slogu / pismo-pisama  5) ak,enat se skra4uje i *enja na isto* slogu / brvno-brvana  d neke i*eni,e 6uvaju ak,enat; a kod neki. se *enja u *nožini( no*inativ *nožine( sela, pera, bedra, rebra genitiv *nožine( sela, pera, bedara, rebara dativ; instru*ental; lokativ *nožine( selima, perima, bedrima, rebrima Ako se :roj slogova uve4ava nepostojani* a; ak,enat je dugouzlazni na  pretposlednje* slogu /vesala, dobara) Ukoliko i*eni,a sa više od dva sloga iza kratkouzlaznog ak,enta u no*inativu  jednine ne*a dužinu; onda u genitivu *nožine i*a silazni ak,enat / koleno-kolena, govedo-goveda) ) i*eni,e koje proširuju osnovu a uglavno* 6uvaju ak,enat u svi* padeži*a / cavce-cavceta ili ga skra,uju /zdrebe-zdrebeta, prase-praseta 



 : ove i*eni,e 6uvaju nepro*enjen ak,enta u svi* padeži*a jednine; a *enja se u  padeži*a *nožine) no*inativ *nožine( kratkouzlazni ak,enat genitiv *nožine( dugouzlazni ak,enat dativ; instru*ental; lokativ *nožine( kratkouzlazni ak,enat , ove i*eni,e *enjaju ak,enat u kratkouzlazni u genitivu jednine; dok u vokativu i*a*o dugosilazni ak,enat / dete#" %*eni,a vreme i*a kratkosilazni ak,enat u jednini; a u *nožini uzlazne ak,ente) d ove i*eni,e uglavno* 6uvaju nepro*enjen ak,enat; jedino u genitivu *nožine i*aju kratkouzlazni ili kratkosilazni ak,enat na pretposlednje* slogu)

Akcenat prideva 1) najve,i :roj jednosložni. prideva sa dugosilazni* ak,ento* u no*inativu jednine *uškog roda u svi* o:li,i*a neodredjenog vida u koji*a se :roj slogova uve4ava nastavko*; ak,enat se *enja u dugouzlazni / suv, suva, suvu))) suvi, suvi)))# U svi* o:li,i*a ženskog i srednjeg roda i*a*o suva i suvo) %zuzetak( pridevi bos i go kod koji. i*a*o kratkouzlazni ak,enat) U o:li,i*a odredjenog vida sva tri roda ovi. prideva i*a*o opet silazni ak,enat /suvi, suva, suvo; a kod prideva bos i go i*a*o kratkosilazni ak,enat) ) jednosložni pridevi sa kratkosilazni* ak,ento* / dug 6uvaju ak,enat u svi*  padeži*a o:a :roja i o:a vida kod svi. rodova) %zuzetak( pridevi star i zao koji u o:li,i*a odredjenog vida i*aju dugosilazni ak,enat; a pridevi zdrav i prav i kratkosilazni i dugosilazni ak,enat) 5)višesložni pridevi sa dugosilazni* ak,ento* uglavno* 6uvaju nepro*enjen ak,enat; ali *ogu i*ati i kratkouzlazni) divan ,divna, divno - divni, divna, divno 7) pridevi sa kratkosilazni* ak,ento* ve4ino* 6uvaju nepro*enjen ak,enat / bistar, tanak, mekan, jadan#"  eki i*aju kratkouzlazni ak,enat na pretposlednje* slogu / ledeni-ledeni, vodenivodeni, gvozdeni-gvozdeni) dvosložni pridevi kod koji. se :roj slogova u osnovi s*anjuje nestajanje* nepostojanog a; u o:li,i*a odredjenog vida pored kratkosilaznog *ogu i*ati i kratkouzlazni ak,enat / uski-uski, pozni-pozni ) D

%zuzetak( pridevi voljan  i oran koji dulje naglašen slog u odredjeno* vidu / voljni, orni) 9) pridevi sa dugouzlazni* ak,ento* i*aju taj isti u svi* o:li,i*a / orlov, babov, vilin#" oni kod koji. se osnova skra4uje za jedan slog ispadanje* nepostojanog a; i*aju dugosilazni ak,enat / besan-besni, budan-budni ) ) pridevi sa kratkouzlazni* ak,ento* 6uvaju taj ak,enat ako i* je krajnji slog dug /krcat, domaći ; a kod neki. se po*era na krajnji slog; ali se u odredjeno* vidu  ponovo vra4a na prvi; kao npr) rumen, rumena, rumeno = dubok, duboka, duboko ) 3vi ko*parativi na -iji i*aju kratkouzlazni ak,enat na prvo* slogu pred ti* nastavko* /stariji, noviji; a pridevi na -ji; - ši i*aju kratkosilazni ak,enat na prvo* slogu / jači, veći, dui) ":li,i superlativa i*aju dugosilazni ak,enat na re6,i naj) 3vi pridevi odredjenog vida; kao i svi ko*parativi i superlativi i*aju dužinu)

G