Solarne elektrane
www.maturski.org
SADRŽAJ 1
UVOD..........................................................................................................................................3 1.ENERGIJA............................................................................................................................4 1.2. Vrste elektrana... elektrana.......... .............. .............. ............... ............... .............. ............... ............... .............. ...............5 ........5 1.3. Energetsk Energetske e karakteri karakteristik stike e elektrana..... elektrana...........................................5 ......................................5 2.SUNCE...................................................................................................................................7 3.SOLARNE ELEKTRANE - SOLARNA TEHNOLOGIJA................................8 3.1. Kako rade solarne ćelije...............................................................8 3.2. Vrste solarnih ćelija.....................................................................9 3.3. Fotonaponske elektrane.............................................................10 3.4. Solarna elektrana para!oli"na proto"na.................................13 3.5. Solarna elektrana solarni toranj..............................................14 3.#. Solarna elektrana para!oli"ni tanjir........................................14 ..........................................................................................................................16 ZAKLJUČAK ............................................................................................................................16
LITERATURA........................................................................................................................17
UVOD
2
S$e i%ra&enije %aga'enje &i$otne sredine( inte%i$ne pro)jene kli)e( rast *ijene +osilnih gori$a i pred$i'anja o njiho$o) nestank, , !,d,ćnosti ,ti", da se stano$ni*i -e)lje okren, ka ra*ionalno) korićenj, energije kro% pri)jen, )jera energetske e/kasnosti i korićenje o!no$lji$ih i%$ora energije. aj$eći i%$or o!no$lji$e energije je S,n*e. na se iri s$e)iro) , o!lik, s$jetlosne i toplotne energije tako da sa)o jedan njen )ali dio dola%i do -e)lje( gdje se pret$ara , dr,ge $ido$e energije. Koli"ina energije S,n"e$og %ra"enja koja je neis*rpna predsta$lja osno$ni i%$or &i$ota na -e)lji i $elik, prednost , odnos, na s$e ostale korićene i%$ore. anas se sa i%,%etno) pa&njo) $re istra&i$anja , *ilj, ra%$oja e/kasnih tehnologija korićenja energije S,n"e$og %ra"enja %a %ado$olja$anje s$e i%ra&enijih energetskih potre!a. aro"ito se ,la&, $eliki napori da se )nogo!rojne tehnologije korićenja S,n"e$e energije( to prije ko)er*ijali%,j, i ,"ine ko)pati!ilni) sa postojeći) energetski) i%$ori)a. ako !i s$e $eći dio energetskih potre!a na -e)lji pokri$ao energijo) s,n*a( )ijenjaj,ći de/*itarna i ekoloki nepo&eljna +osilna gori$a ili elektri"n, energij, i o)og,ća$aj,ći njen, ra*ionaln, potronj,. a !is)o )ogli go$oriti o S,n"e$oj energiji( najprije )ora)o spo)en,ti da je S,n*e sredinja %$ije%da S,n"e$og siste)a( siste)a , koje) se )i planet -e)lja nala%i)o. Energija sa S,n*a do -e)lje dola%i , o!lik, S,n"e$og %ra"enja. 6 ,n,tranjosti S,n*a od$ijaj, se n,klearne reak*ije( priliko) kojih se +,%ijo) $odonik pret$ara , helij ,% oslo!a'anje $elike energije. io te energije dola%i i do %e)lje( i o)og,ć,je od$ijanje s$ih pro*esa( od +otosinte%e do proi%$odnje elektri"ne energije. Kro% istorij, se nala%i ni% pri)jera iskorita$anja energije S,n*a. Koristi se jo od 7. $ijeka no$e ere( od anti"kih *i$ili%a*ija( %ati) preko starog $ijeka i otkrića helio*entri"nog siste)a ikola Kopernik( 1473. 1543.. ada je otkri$eno da je S,n*e , *entr, S,n"e$og siste)a( a ne kako se prije $jero$alo -e)lja. Slijedi no$ije do!a i poja$a solarnih ćelija( kolektora i elektrana. r$i i najpo%natiji o!lik ,potre!lja$anja S,n*a %a do!ijanje energije koji se )o&e iskoristiti je s$akako do!i$anje $atre. ada s, se ,% po)oć po$ećala kon*entrirale %rake S,n*a ,s)jera$anje) p,te) ogledala i stakla %a do!i$anje $atre. re$ni Kine%i( :r*i( ;nke i
3
1. ENERGIJA Energija je sposo!nost o!a$ljanja radnje. oja$ni o!lik energije )o&e !iti , sak,pljeno) nago)ilano) o!lik, ili prela%no) o!lik,. Karakteristika energije je njena $re)enska trajnost i sposo!nost da se , i%$orno) o!lik, )o&e odr&ati $rlo d,go. rela%ni o!li*i energije poja$lj,j, se sa)o kada sak,pljena energija )ijenja o!lik.
ijagra) 1. odjela energije anas je ,o!i"ajena podjela na pri)arne( trans+or)isane i korisne o!like energije. ri)arni o!li*i energije s, oni koji se ja$lj,j, , prirodi ili se , njoj nala%e. o s, nosio*i he)ijske energije gori$a( poten*ijalne energije $oda( n,klearne( kineti"ke $jetar( toplinske geoter)alni i%$ori i energije %ra"enja S,n*e. ijeli)o ih , d$ije gr,pe> 1. kon$en*ionalne i nekon$en*ionalne i%$ore energije o!%iro) na ni$o ,potre!e? 2. o!no$lji$e i neo!no$lji$e o!%iro) na prirodn, o!no$lji$ost. Kon$en*ionalni o!li*i energije s,> 1. gori$a dr$o( ,galj( siro$a na+ta( %e)ni plin i ,ljni krilj*i? 2. $odeni toko$i? 3. geoter)alna energija? 4. n,klearna energija ,ran( torij /sija. ekon$en*ionalni o!li*i energije s,> 1. energija S,n"e$og %ra"enja? 2. energija $jetra? 3. toplota -e)ljine ,n,tranjosti? 4. neposredna energija pli)e i oseke( )orskih $alo$a? 5. +,%ija lakih ato)a.
4
eo!no$lji$i i%$ori energije s,> +osilna i n,klearna gori$a i geoter)alna energija. !no$lji$i i%$ori energije s,> s,n"e$o %ra"enje( energija $odotoka( pli)e i oseke( $alo$a i $jetra. rans+or)isani o!li*i energije ,gla$no) se koriste , pro*es, do!ijanja krajnjeg o!lika korisne energije. aj"eći o!li*i trans+or)a*ije pri)arnih , trans+or)isane o!like s,> sagorje$anje( destila*ija( n,klearna reak*ija( %ra"enje( t,r!insko pret$aranje i sli"no. Korisni s, oni o!li*i energije koje koriste potroa"i> toplota( )ehani"ka energija( energija $e%ana %a he)ijske pro*ese i energija %a ras$jet,. 1.2.
Vrste eletr!"!
;%$ori na koji)a se te)elji proi%$odnja elektri"ne energije s,> 1. para do!ijena po)oć, ,glja( na+te( plina ili n,klearni) pro*eso)? 2. $oda? 3. di%eli )otori koji rade na na+t,. stali )og,ći i%$ori elektri"ne energije s,> s,n"e$a energija( snaga $jetra( snaga pli)e i oseke( itd. ostrojenja %a proi%$odnj, elektri"ne energije na%i$aj, se elektrane( a dijele se> pre)a $rsti pogona? pre)a ,lo%i , elektroenergetsko) siste),? pre)a $eli"ini potroa"kog podr,"ja.
ijagra) 2. odjela elektrana pre)a $rsti pogona 1.3. E"er#etse !r!ter$st$e eletr!"!
5
;nstalisana snaga na%i$na snaga elektrane( tj. %!ir na%i$nih snaga generatora , @VA ili %!ir snaga t,r!ina , @B. @aksi)alna snaga naj$eća snaga koj, elektrana )o&e proi%$esti kao *jelina ,% pretposta$k, da s, s$i njeni dijelo$i spre)ni %a pogon.
) C Bgod D 87#0 ). Faktor iskoritenja ,)jesto )aksi)alnog opterećenja ,$rta$a se )aksi)alna snaga elektrane> n C Bgod D 87#0 )a. rajanje koritenja $rije)e potre!no da se )aksi)alno) snago) proi%$ede koli"ina energije B god.
Slika 1. A$ion sa pogono) na str,j, od solarnih ćelija
#
2.SUNCE S,n*e se kao ne!esko tijelo +or)iralo prije oko 4.# )ilijardi godina. 6 $asioni to je o!i"no ne!esko tijelo %$ije%da koje je po )asi nekiliko p,ta )anje od %$ije%da srednje $eli"ine. @e',ti)( ono to S,n*e "ini jedinst$eni) jeste "injeni*a da je ono oko 300.000 p,ta !li&e -e)lji nego to je naj!li&a s,sjedna %$ije%da. Srednje rastojanje r%o -e)lje od S,n*a i%nosi 1.5108 kilo)etara. ri to) prakti"no s$a energija( koj, -e)lja do!ija i%$ana i koja je i%$or at)os+erskih kretanja( dola%i od S,n*a. 6 ta!eli 1. s, dati neki osno$ni poda*i o S,n*,.
a!ela 1. sno$ni poda*i o S,n*,
S,n*e je gaso$ita s+era pol,pre"nika #.9#105k) i )ase od pri!li&no 1.991030 kg. sno$, njego$e grane "ine d$a ele)enta $odonik i helij,). ris,tni s, i neki te&i ele)enti kao to s,> g$o&'e( sili*ij,)( neon i ,gljenik ali , )ali) koli"ina)a. Vodonik je pris,tan , i%nos, od oko 75 G( dok ostalih 25 G "ini helij,). e)perat,ra S,n*a se )ijenja , o!i), od 5.100.000HI , ,n,tranjosti do 5.800HI na po$rini. :,stina !r%o opada i to od 15103 kgD)3 , *entr, do 104 kgD)3. osljedi*a tak$e raspodjele g,stine je "injeni*a da je 90 G )ase S,n*a raspore'eno , pr$oj polo$ini pol,pre"nika. ;%$or ogro)ne koli"ine energije sa kojo) S,n*e raspola&e jeste ter)on,klearna +,%ija koja se pri te)perat,ri od desetak )iliona Iel%ij,so$ih stepeni dea$a , d,!oki) sloje$i)a. @ehani%)o) +,%ije , s$ako) tren,tk, "etiri ato)a $odonika se spajaj, , ato) helij,)a pri "e), se oslo!a'a $elika koli"ina energije. slo!a'anje energije Es pri ter)on,klearnoj +,%iji( propor*ionalno je Ajntajno$oj jedna"ini Es C )s* 2( do$odi do s)anjenja )ase s,n*a. @e',ti)( to je s)anjenje ne%natno. o neki) ra",ni)a ,sljed ter)on,klearnih reak*ija( S,n*e je( od postanka pa do danas( ,troilo oko 5 G od s$oje po"etne )ase. S,n"e$o %ra"enje sastoji se od direktne i rasprene di+,%ne ko)ponente. irektno s,n"e$o %ra"enje je ono koje dopire do ,re'aja direktno i% pri$idnog s)jera S,n*a. 7
8
3.SOLARNE ELEKTRANE - SOLARNA TEHNOLOGIJA ret$aranje S,n"e$e energije , elektri"n, energij,( $ri se relati$no jednosta$no i lako( lake nego pret$aranje !ilo kog dr,gog o!lika energije. Energija S,n*a danas se koristi ,% po)oć solarnih kolektora %a %agrija$anje $ode i prostora( proi%$odnj, elektri"ne energije po)oć, +otonaponskih ćelija ili pasi$no , gra'e$inarst$, po)oć, arhitektonskih )jera sa *ilje) grijanja i os$jetlja$anja prostora.
Slika 2. S,n"e$i %ra*i koji dopir, na nagn,t, plo",
Solarne ćelije i%ra'ene s, od ra%li"itih pol,pro$odni"kih )aterijala. ol,pro$odni*i s, )aterijali koji postaj, elektri"no pro$odlji$i kada s, os$jetljeni ili %agrijani i koji rade kao i%olatori na niski) te)perat,ra)a. ri)arna siro$ina %a proi%$odnj, je pijesak koga i)a , i%o!ilj,.
9
Slika 3. Solarna ćelija( )od,l i panel
reko 95 G s$ih solarnih ćelija proi%$edenih na s$ijet, napra$ljene s, od sili*iji)a. Kao dr,gi naj"eći ele)ent na %e)ljinoj po$rini( sili*ij,) i)a prednost da je dost,pan , do$oljni) koli"ina)a i ne ,ti"e na pro)jene prirodne okoline. -a proi%$odnj, solarne ćelije pol,pro$odni*i se one"ića$aj, doping na)jerno %!og ,$o'enja he)ijskih ele)enata koji s, nosio*a po%iti$nog ili negati$nog na!oja. Ko)!in,j,ći d$a pol,pro$odni"ka sloja sa ra%li"iti) one"ićenje) do!ija se !arijera( tj. grani*a i%)e', d$a sloja. a grani*i se st$ara ,n,tranje elektri"no polje( koje ,%rok,je oslo!a'anje nosio*a kad je "elija os$jetljena. Kro% )etalne kontakte )o&e se do!iti elektri"ni i%!oj. Ako je $anjski str,jni kr,g %at$oren dola%i do protoka istos)jerne str,je.
Slika 4. opre"ni prejsek Si solarne ćelije
Sili*ij,)ske ćelije s, prosje"no $eli"ine 1010*). ransparentni antireLeksni /l) titi ćelij, i s)anj,je g,!itke %!og reLeksije na po$rini ćelije. ;%la%ni napon solarni ćelije te)perat,rno je %a$isan. Ako je $ia te)perat,ra( onda je ni&i napon i p,no )anje iskoritenje. i$o iskoritenja de/nie koli"in, s$jetlosti pret$orene , korisn, elektri"n, energij,. 3.2. Vrste s%l!r"$) 'el$(!
Solarne ćelije se dijele na tri $rste pre)a $rsti kristala koji se koristi> a)or+ne( )onokristalne i polikristalne. -a proi%$odnj, 10
)onokristalne ćelije potre!an je apsol,tno "isti pol,pro$odnik. @onokristalne ipke se proi%$ode od topljenog sili*ija i nakon toga re&, , tanke plo"i*e. ak$a proi%$odnja garant,je relati$no $isoki pro*enat e/kasnosti to se o"it,je , *ijeni proi%$oda. roi%$odnja polikristalne ćelije je je+tiniji pro*es( jer se tek,ći sili*ij,) ,lije$a , !loko$e koji se poto) re&, na plo"e. -!og lije$anja , pro*es, hla'enja( dola%i do pro)jene str,kt,re kristala to ,%rok,je )anj, e/kasnost solarnih ćelija. Ako je silikonski /l) nanesen na dr,gi )aterijal tipa stakla ili dr,gog nosa"a( do!ija)o tako%$ane a)or+ne ili =thin /l)M ćelije. e!ljina sloja dosi&e de!ljin, lj,dske kose. ako se s)anj,je troak proi%$odnje %!og ni&ih troko$a )aterijala. ;skoristi$ost a)or+nih ćelija je daleko )anja od dr,gih solarnih ćelija. -!og toga se koriste %a napajanje opre)e )anje snage.
Slika 5. opre"ni prejek Si solarne ćelije
Solarni )od,li nastaj, spajanje) ćelija , serij, ili paralel,. ri to)e serijski spojeni )od,li daj, p,no $eći napon. akon toga se ,klapaj, , EthNlViniNlA*etat i ,gra',j, se , al,)inijske ili "eli"ne ok$ire. akon toga se prekri$aj, transparentni) staklo) sa prednje strane. :aran*ija proi%$o'a"a %a tak$e )od,le i%nosi od 10 25 godina.
Slika #. Oe)atski prika% +or)iranja aSi solarnih ćelija na stakl,
11
Slika 7. S,n"e$e +otonaponske elektrane
3.3. *%t%"!+%"se eletr!"e
Str,ja koj, proi%$ode pret$ara"i ista je kao , do)aćinst$,. 6 solarni) ćelija)a ne)a otro$nih )aterija( ne proi%$ode di)( !,k,( pa s, ekoloki i%,%etno prih$atlji$e. Ota se doga'a kada ne)a s,n*a. Siste) je sposo!an da radi ne%a$isno sa spre)ljeno) energijo) , ak,),latori)a solarni) !aterija)a.
Slika 8. Fotonaponski ko)plet
rora",no) dne$ne potronje i koli"ine spre)ljene energije( to %a$isi od kapa*iteta !aterija( tip, !aterija( odr&a$anj, i ,slo$i)a koritenja )o&e se i%ra",nati koliko siste) )o&e d,go raditi. 6 naseljeni) )jesti)a elektri"na )re&a je s$,gdje i%gra'ena. a ti) polo&aji)a je )og,će graditi +otonaponsk, elektran,.
12
ijagra) 3. S$jetska proi%$odnja )od,la i i%gradnja kapa*iteta , @B 1993. 200#.g.
6 E$ropi s, tipi"ni )re&ni siste)i sa tako%$ani) inteligentni) in$ertero) pret$ara". ;n$erter sa $eliko) pogonsko) sig,rnoć, ,klj,",je siste) na elektri"n, )re&,. Karakteristika inteligentnog in$ertera je da elektri"n, energij, koj, proi%$odi +otonaponski siste)( ,skla',je sa para)etri)a )re&e. r,ga karakteristika je da , sl,"aj, nestanka elektri"ne energije isklj,",je s,n"e$ siste) sa )re&e. -a to postoji $ie ra%loga ali pr$enst$eno sig,rnosni( da pri )og,će) odr&a$anj, elektri"ne )re&e ne ,gro&a$a radnike koji rade na )re&i.
Slika 9. Fotonaponska elektrana pri)jer )re&nog +otonaponskog siste)a
6 dananje $rije)e s$e je $ie +otonaponskih elektrana( koje $iak proi%$edene energije preko pose!nog d$os)jernog !rojila ispor,",j, , distri!,*ion, )re&,. aj$eća prepreka %a $eć, rasprostranjenost s,n"anih elektrana je $isoka *ijena in$esti*ije i d,gotrajna pro*ed,ra isho'enja dok,)enta*ije. 13
Slika 10. Fotonaponska elektrana Baldpolen% je)a"ka snage 40 @B
!%iro) na instalisan, snag, o$i +otonaponski siste)i dijele se na one snage do 10 @B( od 10 @B do 30 @B i snage $eće od 30 @B. Pedna od naj$ećih s,n"e$ih F elektrana je tren,tno s,n"e$a +otonaponska elektrana Sarnia ntario( , Kanadi. ;)a instalisan, snag, od 80 @B i%)jeni"ne elektri"ne energije 97 @B istos)jerne elektri"ne str,je i godinj, proi%$odnj, 120 000 @Bh. r,ga je s,n"e$a +otonaponska elektrana @ontalto di Iastro , ;taliji( sa instalisano) snago) od 72 @B i%)jeni"ne elektri"ne energije 84 @B istos)jerne elektri"ne str,je. aj$eće +otonaponske elektrane , s$ijet, s, date , sljedećoj ta!eli. Fotonaponska elektrana r&a$a Koordinate Iharanka
;ndija
:ol),d
Kina
Ag,a Ialiente
SA
ero$o
6krajina
Sarnia
Kanada
Jranden!,rgJriest FinoQ oQer
je)a" ka je)a" ka
@ontalto di Iastro
;talija
Egge!ek
je)a" ka
23H54′″ 71H11′″E 3#H22′″ 95H15′″E 32H57.2′ 113H29.4′B 44H55′ 34H02′E 42H5#′ 82H20′B 52H2#′12″ 12H27′05″E 52H49′31″ 13H41′54″E 42H21′ 11H35′E 54H37′4#″ 9H20′3#″E
o)inal :odinja na snaga proi%$odn pis @Bp ja :Bh 214 200
"ek,je se do 500 @B. 317
200
Io)pleted *to!er 2011 "ek,je se 290 @B AI( 348 @B I do 2014.
100
133
-a$rena 2011.
97
120
6 gradnji od 2009. do 2010.
91
,tena , rad 2011.
84.7 84.2
6 gradnji od 2009. do 2010.
83(#
,tena , rad 2011.
14
Fotonaponska elektrana r&a$a Koordinate Sen+ten!erg
je)a" 51H33′ ka 13H59′E
o)inal :odinja na snaga proi%$odn pis @Bp ja :Bh -a$ren ;; i ;;; korak 82 2011.
a!ela 2. aj$eće +otonaponske elektrane , s$ijet,
3.,. S%l!r"! eletr!"! +!r!%l$/"! +r%t%/"!
R kao i s$e dr,ge kon*entrisane tehnologije koristi sa)o direktno %ra"enje? R najra%$ijenija tehnologija? R instalisano $ie stotina @Be?
Slika 11. ara!oli"na proto"na solarna elektrana R kon*entra*ija s,n*a 75? R te)perat,re do 500 0 I? R godinja e/kasnost do 14 G? R o!i"no prati s,n*e istok %apad? R
R )anje ra%$ijenija tehnologija , odnos, na para!oli"ne proto"ne? R instalirano pro!no $ie desetaka @Be? R kon*entra*ija s,n*a 800? 15
R te)perat,re do 5#0 o I? R pro*jena godinje e/kasnosti do 18 G? R radni )ediji> $oda( org. kaplje$ine soli natrij,) nitrata ili $a%d,h? R
Slika 12. Energetski solarni toranj 3.. S%l!r"! eletr!"! +!r!%l$/"$ t!"($r
R naj)anje ra%$ijen siste)? R instalirano pro!no $ie @Be? R kon*entra*ija s,n*a $ie od 3000? R te)perat,re preko 7500 I i godinja e/kasnost od 22 G? R s$aka jedini*a i)a 10 do 25 kBe i )o&e raditi sa)ostalno )od,larnost? R $isoka g,stina snage 55kBDT? R pro!le) po,%danost i *ijena kon*entratora? R plano$i %a stotine @Qe.
1#
Slika 13. ara!oli"ni kon*entrisani tanjiri
17
ZAKLJUČAK rednosti S,n"e$e energije s, jasne. S,n*e je neis*rpan i%$or energije( a pro*es proi%$odnje elektri"ne energije , +otonaponski) elektrana)a ne teti okolini. odatna prednost +otonaponskih elektrana je njiho$a odr&i$ost na ra%li"iti) loka*ija)a i , ra%li"iti) pri)jena)a. Fotonaponske elektrane )og, !iti instalisane goto$o s$,gdje. ako jaki arg,)enti garant,j, da će , !,d,ćnosti +otonaponske elektrane i)ati $a&n, ,log, , proi%$odnji elektri"ne energije. ;n$esti*ije , +otonaponske F elektrane posljednjih s, godina karakterie nadprosje"an rasto) U 40 G godinje. red$i'a se da će , 2013. godini $rijednost in$esti*ija i%nositi $ie od 32 )ilijardi e,ra.
Slika 14. Solarna elektrana etroko$
ankoslojne tehnologije o)og,ć,j, $elike ,tede , )aterijal,( ali je postign,ta e/kasnost tankoslojnih ćelija jo ,$ek )ala , pore'enj, sa ćelija)a od kristalnog sili*ij,)a. 6prkos to)e o"ek,je se $eliki ra%$oj o$ih ćelija. S$akodne$a istra&i$anja pos$ećena s, no$i) nano )aterijali)a. "ek,je se da će se tako po$ećati e/kasnost postojećih tehnologija i reali%o$ati no$i kon*epti solarnih ćelija $elike e/kasnosti. Jr% porast +otonaponske ind,strije , s$ijet, ,% porast proi%$odnih kapa*iteta i po%iti$n, politi"k, kli), , %e)lja)a kao Papan( je)a"ka i Opanija( o!eća$aj, do!r, perspekti$, +otonaponski) tehnologija)a i , Sr!iji i Ji. @e',ti)( +otonaponska ind,strija %ahtije$a pogodne i sta!ilne politi"ke ,slo$e %a konstantan i odr&i$ ra%$oj. Jr%e ili nagle pro)jene , ,slo$i)a i i%nosi)a s,!$en*ija %ati) politi"ki) sta$o$i)a( )og, da do$ed, , pitanje po%iti$an ra%$ojni trend. Fotonaponska ind,strija )o&e %natno da doprinese pri$redi %e)lje ot$aranje) no$ih radnih )jesta( kao i )alih i srednjih pred,%eća. je)a"ka( kao naj$eći proi%$o'a" elektri"ne energije i% solarnih i%$ora( prole godine je proi%$ela 18 )ilijardi kBh( to je $ie od 3 G njiho$e ,k,pne na*ionalne proi%$odnje elektri"ne energije. ;na"e( do sada je , J; i%gra'ena sa)o jedna solarna elektrana( kojoj je FE
i%dao do%$ol, %a proi%$odnj, elektri"ne energije. jena odo!rena proi%$odnja je 130.30 @Bh.
19
LITERATURA 1. Po%sa( T.> Energetski pro*esi i elektrane( ;nterna skripta( EF sijek( 2004. 2. Oi)ić( -.> op,nski i%$ori energije( Energetika i ekologija( reda$anja( EF sijek( 2003. i 2004. 3. 6do$i"ić( J.> Elektroenergetski s,sta$( Kigen -agre!( 2004. 4. S,n"e$a energija( skripta( EF Janja T,ka( 2010. 5. K,liić( .( V,letin( P. i -,li)( ;.> S,n"ane ćelije( Okolska knjiga( -agre!( 1994. #. riklj,"ak $elikih +otonaponskih elektrana na distri!,*ijsk, )re&,( QQQ.o!no$lji$i.*o)( 2012. 7. ;%gradnja s,n"ane elektrane na kro$,( QQQ.%elenaenergija.org( 2011.
www.maturski.org
20
