Petkovic NikolaT41
Ljudi najcesce placaju drugim ljudima da bi im sastavili racunar. Ovo nije retka stvar. Mislim da je korisna stvar kad covek zna da sastavi svoj kompjuter bez toga da ide u servis,i da ceka na red dok mu ne sastave kompjuter,pa ga tek kasnije nazovu telefonom ... Prva komponenta sa kojom se susredemo pri sklapanju računara je naravno kudište. Oabir kudišta zavisi o toga šta de biti "u njemu". Uvek bi trebalo napraviti balans između kvaliteta kutije i njegove cene, pravilan izbor može a nam uštei znatan eo novca. Pošto kudište izvaimo iz kutije uvek je potrebno a se obro preglea, onako samo vizuelno, a bi se vielo a li nema nekakvih oštedenja ( obično nastaju tokom transporta ).
Obicno uz svako novije kuciste dobijamo jedno vec ugradjeno napajanje.To je lepo od onoga ko ga je ugradio ,ali je uvek dobro znati kako da zamenimo napajanje ako nam umre staro ili ako samo hocemo da kupimo jedno jace. Znaci napajanje je mala kutija koja je povezana sa 220V-tnom elektricnom mrezom i obezbedjuje energiju ostalim delovima racunara.Jednostavno receno.
Nikada nemoj da izvadis napajanje dok radi racunar ili dok je ukljucen u struju,jer od toga mogu biti veliki problemi... Znaci izvadi kabl iz napajanja,i tek onda izvadi samo napajanje.
Sleeda stvar koju moramo a uraimo jeste a se skine limena maska sa pozaine kudišta, a bi se mogla montirati ploča i a se montira maska koja je ošla u kutiji sa pločom. Mora se biti pažljiv, maskica zna a bue poprilicno oštra, pa posekotine nisu tako retke.
Posle toga na re olazi postavljanje nosača matične ploče ( zavrtanje ) unutar samog kudišta, ali po rasporeu koji ogovara ploči.
Kao što se i može vieti samo postavljanje ploče nije toliko težak zaatak, ali je izuzetno važan. Malo je redi a se mora biti pažljiv! Prvo ploča se stavlja oozgo po uglom o 45 stepeni, nikako ne sme da se prvo stavi da stoji ravno, pa onda da se gurne u maskicu jer bi taa nosači ( koji su metalni ) oozo napravili trajna oštedenja. Takođe se mora biti pažljiv i prilikom zavrtanja šafova, sve se mora raiti blago i sa punom koncentracijom, jer svako proklizavanje šrafcigera i uaranje u ploču znači i njeno trajno oštedenje. Najbolje je koristiti šrafcigere sa magnetnim vrhom, jer prilaz rupi nije uvek lak i ostupan, pa postavljanje šrafa prstima i gotovo a nije mogude, a svako ispaanje šrafa u kudište znači potencijalnu opasnost.
Sleedi korak je postavljanje procesora. Mozak kompjutera.
Pre nego što se uopšte raspakuje kutija sa procesorom i on izvadi i nje, ruke treba protrljati o neki veliki metalni predmet ( uzemljen ), recimo raiator, okvir o prozora ili slično. Zašto je ovo važno? Statički elektricitet koji se skuplja na rukama ( na površini kože ) može a ošteti procesor ( iako ne izglea verovatno, ali jeste još kako ).
Na prvoj slici se vii procesor u ležištu, ali soket nije zatvoren. Prva stvar koja mora a se zna ko montiranja procesora jeste tzv. zero force onosno procesor mora a "legne" u ležište bez ikakve spoljne sile, samo svojom težinom. Da bi to bilo mogude, ručica soketa mora a bude podignuta, a trouglasti marker na procesoru mora da se poklapa sa markerom na ležištu ( crveno uokvireno ). Pošto procesor legne, spušta se ručica. Na rugoj slici je prikazano kako to izglea, postoji mali zarez ispo koga ručica mora a se uzupči i taa je procesor pritegnut ovoljno. Na tredoj slici je prikazan montiran hlaanjak. Sama proceura je relativno laka. Prvo se zakači esna strana, u našem slučaju ( ona na kojoj nije ručica ), pa se ona zateže opruga sve ok se ne zakači i na suprotnoj strani ( poneka je potrebno primeniti i popriličnu silu ), napominjem ovu ranju nikada, ali nikada ne raditi šrafcigerom jer se može esiti a šrafciger "proleti" i taa de sigurno ploča biti trajno uništena. Kaa je i ruga strana zakačena, treba zategnuti ručicu, strelica pokazuje smer u kojem se zateže, trebalo bi a bue tačno u suprotnom položaju o početnog.
Pošto je montiran procesor, može a se poveže kudište i ploča, onosno a se povežu konektori.
Posle ovoga po nekoj logici postavlja se memorija, ali sam raspored nije bitan.
U našem slučaju u pitanju je DDR II. Pošto ima samo jean moul, uvek bi ga trebalo postaviti u prvi slot do procesora. Mora se samo obrati pažnja a se moul ne okrene naopako ( polomide plastiku slota ) i a zakačke sa strane lepo legnu i prostor previđen za njih na samom modulu.
Ako imamo dva memorijska modula od iste firme,iste frekvencije,iste kolicine memorije (recimo jednaki) onda procitajmo uputstvo koje smo dobili uz maticnu plocu i postavimo ta dva modula tako da rade u dual-channel modu. Obicno se moduli postavljaju u prvi i treci slot.Ali ima i drugih kombinacija. Sa ovim mozemo postici znacajno ubrzanje racunara.
Har isk, nije bitno ge de tačno biti, ved kako je vama najlakše i u zavisnosti o položaja konektora i užine kablova. Važno je a se sa har iskom rukuje nežno, jer svaki uar ili teži potres za osetljivu ploču može a znači oštedenje ( mehanička "ruka" zapara površinu, to je oštedenje koje nije mogude popraviti ).
Pozeljno je HDD i floppy drive staviti dalje jedni od drugih. To je u interesu boljeg strujanja vazduha i hladjenja.
Ako jos efikasnije hocemo da hladimo HDD,kupimo specijalni cooler za hard disk,koji mozemo da pricvrstimo iznad ili na hard disk.
Kada je sve na svom mestu,povezujemo kablove. Prvo kablovi za komunikaciju, pa potom kablovi za napajanje.
Posle ovoga može a se pređe na postavljanje uređaja koji iu na PCI ili PCIe.
Pošto je reč o velikom i često ne tako lakom uređaju, na samom slotu postoji rzač ( malo belo na levom kraju ). U ovom slučaju ržač je napravljen kao klizač, pa pre nego što se grafika postavi on se pomeri u zanji položaj, pa ga posle postavljanja grafike treba vratiti ( poneka mora malo i a se zapne, ali ne previše jer ako nede a se vrati to je znak a grafika nije legla u slot kako treba ). Postoji još vrsta ovih ržača, recimo sa nagibom u sreini pa kaa montiramo grafiku ona ga potisne, pa kaa ržač sa grafike "proje" zakačka se vrati u sloboan prostor i tako rži. Maa ovi konekori nisu o presunog značaja, za ržanje mislim, ved su to šrafovi ( ili ržači ) na spoljnom limu grafike ili ureja koji se montira u PCI. Ako izuzmemo specifičnost ržača na PCIe slotu, proceura je ista za sve ruge PCI komponente.
Iako danas ne koristi mnogo ljudi floppy drive,uvek dobro dodje jedan... Veoma je jednostavno ugraditi ga,a dobro dodje i kad hocemo da pokrecemo neke programe van op. sistema.
CD/DVD drive se ugradjuje na slican nacin kao i floppy drive.
Najbolje je kad znamo za sta cemo koristiti CD/DVD drive. Za jednostavnu kucnu upotrebu ce biti dovoljan i jedan combo drive (CD citac,CD rezac,DVD citac). Ali ako hocemo da pisemo vecu kolicinu podataka (igrice,filmovi,itd.) onda kupimo DVD rezac. I ako bas zelimo da pisemo puno,onda kupimo DVD rezac koji moze da pise i po dual-layer DVD-ima,iako vec vecina novijih rezaca podrzava ovu tehnologiju.
Pri kraju smo sa sklapanjem, ostaje nam a se sree malo kablovi. Prvo što treba uraiti jeste "povezati" kablove koji iu o ventilatora na procesoru i kabl sa oatna četiri pina ( za napajanje procesora ). Zašto se ovo rai? Ako se ostavi onako kako jeste, ti kablovi su obično preugački i često znaju a upanu u ventilator, mogu a ga zaustave, ali obično ventilator samo zakačuje za kabl i stvara nesnosnu buku. Nije teško uraiti, a ne može a smeta .
Takođe ostatak kablova rasporediti kako je potrebno, a one koji su višak vezicom skupiti i povezati. Tako ćemo biti sigurni da ništa neće smetati, a dobijamo i na prostoru.
I na kraju bi sve trebalo a izglea ovako …
