SERBSKI ZAKONIK

Јован И. Деретић, Београд (Република Србија) – 18. новембар 2010. године

СЕРБСКИ ЗАКОНИК ИЗ ОСМОГ ВЕКА с.е. У граду Сирбину, како га назива Страбон и како се стварно звао, а Грци су га прекрстили у Ксантос, у покрајини Лици, Мала Азија, нађен је уклесан на великом камену сербски законик из осмог века пре Христа. Законик је уклесан на сербском језику и на сербици, тако да се може без много труда читати. У Лици малоазиској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персиских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе. Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова 1. Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици 2. Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета3.

4

Слика 1. Обелиск из Сирбина (Ксантоса) са закоником (око 250 линија текста) на језику и писму ликијских Сербо-Раса .

Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо -рашком језику и писму. Изглед овог споменика, гледано са северне стране, приказан је на слици 1, а на сликама 3. до 6. су

1


детаљније приказане западна, јужна и источна страна. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка 5. Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног сербског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке 6 (стр. 44 наведене Калинкине књиге, приказан овде на слици 2, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са сербским језиком.

7

Слика 2. Текст са северне стране обелиска у Сирбину, према препису Ернста Калинке .

Светислав Билбија је текст са северне стране споменика у Сирбину назвао „Порука Сербима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије пре 2600 – 2800 година“, а касније је протумачио читљиве делове записа и са других страна. Taj радни материјал је објављен у зборнику „Catena Mundi“, под насловом „Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба 8“, где су искази приказани у облику одредби законика, које су

2


груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика и броја реда за сваку од одредби.

9

Слика 3. Натпис на обелиску из Сирбина – поглед на западну страну (северна је на левој страни снимка) .

3


10

Слика 4. Натпис на обелиску из Сирбина – поглед на јужну страну (западна је сада на левој страни) .

4


11

Слика 5. Натпис на обелиску из Сирбина – поглед на јужну страну лево и источну страну десно .

5


12

Слика 6. Део натписа на обелиску из Сирбина .

Комплетан текст овог споменика сербо -рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић13. Одредбе су сврстане у 16 група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су: (1) О управљању државом – задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; (8) Мудре изреке и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде; (11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, 6


поступак и казне; (13) Васпитање деце; (14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) Уклесано треба читати, памтити, вршити.

Ради стицања утиска о садржају законика са обелиска у Сирбину, навешћемо овде појединачно само неке од одредби (оне носе Билбијине ознаке стране и реда).

Тако у делу названом „О управљању државом; задатак државе“ стоји: о y прављањ y овђе међама - границама државе завјет ту створити, ослањати се на стотине бораца, ови се нужно хоће - требају.... С-7 држава има задатак позивати на оружану узбуну кроз цијели живот, зла која кебају вребају), она укеба така зла Ј-55 народу треба рећи да овђе стављени чувари штите тврђаву и који јој овђе припадају И-56 ко овђе дирне у народ, ко обара обичаје, блати, које шибајт e y затвору С-51 све је дато тој ложи, има дружину када треба торњевима, знају одмах да нађу чуваре који знају штитити, бранити је И-57 такве који руше имовину, спријечити, чега ради их гонити, те ако се докаже, тога објесити, да одјекне да се сазна Ј-53 крв насуту зазидаше, ко овђе говори у ругалицама, овима ту суђење да се има C-52 ту хоће се одређена снага да је одржи, ако потрошена буде, жера да изије ту коју купују Међани С-60 ми имамо велико оружје и начин да сломимо који се ставио да се довати овог мјеста, жртве оплакиваће послије народне пјеваније З-10

У делу, названом „Дужности бораца и њихове особине“, стоји : С-44 Срби да се крве (да ратују) овђе за циме (врхове тврђаве), да спријече икоме они

да оду, да надзиру потомке, нека силно жежу те који гледају да их узму С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују И-1 у боју издаја, она једе потомке, кроз цијели живот прошлост стрши... И-12 да (нека) људи копљаници, када су у боју, заштите оне заробљене туђинце које нађу покорене...

У делу, названом „Особине вође и његов избор“, стоји: И-53 предање је предака, у кући које мушкарац, он господари, и тако да остане З-15 да јест домаћин кога годинама познају, вале и траже да он правду примјењује С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и

матер, стари гробови да се поштују

У делу, названом „Кривична дела, поступак и казне“ стоји: И-17 ухапшени треба да се користи обичајем да учињену кривицу ублажи закон... З-32 народу истинит глас да оде, да се огласи поштени, а да су ухваћени силом

закона стрпани у затвор

7


У делу, названом „Уклесано треба читати, памтити, вршити“ стоји: И-63 нека уче читати таблице отаца, од врха до дна, да виде њихову суштину, да запамте као такву

1

Strabon: „Geographie“, XIV, 3.6, De l'Imprimerie Imperiale, Paris, 1805.

2

Strabon: „Geographie“, XIV, 3.10, De l'Imprimerie Imperiale, Paris, 1805.

3

Strabon : „Geographie“, XIV, 1.6, De l'Imprimerie Imperiale, Paris, 1805.

4

http://lexicorient.com/turkey/xanthos03.htm

5

Ernst Kalinka: „Tituli Liceae, Tituli Asiae Minoris, Vindobonae“, collecti et editi auspiciis Academiae Litterarum

Vindobonensis, v. 1-2, Denkschriften (Österreichische Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-Historische Klasse) - Nr. 1-2 6

Sventon ( Svetislav) S. Bilbija: „The Mummy of Zagreb and other Atruscan, Lydian and Lycian Written Monuments“, pp. 70-105, The Institute of Etruscan Studies, Chicago, 1989. 7

http://lexicorient.com/turkey/xanthos03.htm

8

„Catena Mundi – Српска хроника на светским веригама (зборник)“, уредио Предраг Р. Драгић – Кијук, Том II, с. 901-911, Ибарске новости – Краљево и Матица Срба и исељеника Србије – Београд, 1992. 9

http://en.wikipedia.org/wiki/Lycia

10

http://www.flickr.com/photos/profilacktisch/1744875911/sizes/l/in/photostream/

11

http://www.flickr.com/photos/sueandmartin/409040273/sizes/l/in/photostream/

12

http://www.flickr.com/photos/andreamichael/812268434/sizes/l/in/photostream/

13

„Обелиск из Ксантоса: Законик правних, обичајних и моралних начела Срба пре 2600 – 2800 година), Ликија (Мала Азија), превео Светислав С. Билбија“, приредио Радомир Д. Ђорђевић, Сербона, Ниш, 2003.

8

SERBSKI ZAKONIK

Recommend Documents