Naziv originala: Robin Sharma T H E LEA D ER W H O HAD NO T IT L E Copyright © 2010 by Sharma Leadership International, Inc. Translation Copyright © 2013 za srpsko izdanje Vulkan Izdavaštvo
ISBN 978-86-10-00054-2
FSC
Ova knjiga štampana je na prirodnom recikliranom papiru od drveća koje raste u održivim šumama. Proces proizvodnje u potpunosti je u skladu sa svim važećim propisima Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije.
Vođa bez titule ROBIN ŠARMR SAVREMENA POUČNA PRIČA 0 TOME KAKO DA POSTIGNETE LIČNI I PROFESIONALNI USPEH
Autora svetskog bestselera Put ka veličanstvenosti
Prevela Maja Cvijetić-G rbić
vrvVUlkAn Beograd, 2013.
Ovu knjigu posveću jem vam a, čitaocim a. Inspiriše m e vaša volja da p o k re n ete vođu u sebi. P odstiče m e vaša želja da d a te sve o d sebe. Vaša sp rem n ost d a p ozitivn o u tičete na dru ge j o š više učvršćuje moju odluku da i da lje p om až em Ijudima da vode b ez titule.
Svet možeš da izmeniš na suptilan način. Mahatma Gandi
Sadržaj: Napomena autora P rvo poglavlje : Pravo na uspeh i lidersku poziciju stekli ste rođenjem ............................................................................. 9 Drugo poglavlje: v Moj susret s mentorom koji me je uputio u tajne v o đ stv a...................................................................... 14 T reće poglavlje : Tužna cena osrednjosti i neverovatne blagodeti ovladavanja veštinama vođstva.................... 33 Četvrto poglavlje : Prvi razgovor o vođstvu: Nije ti potrebna titula da bi bio vođa.............................. 46 P eto poglavlje : Drugi razgovor o vođstvu: Burna vrem ena stvaraju velike vođe.............................. 82 Šesto poglavlje : Treći razgovor o vođstvu: Tvoj uspeh kao vođe zavisi od dubine tvojih odnosa s ljudim a.....................................................118 Sedmo poglavlje : Četvrti razgovor o vođstvu: Da bi bio veliki vođa, moraš biti veliki čov ek ............ 146 Osmo poglavlje : Z aključak...............................................................................174
10
ROBIN ŠARMA
Izvori koji će vam pomoći da vodite bez titule..........179 Potrebna nam je vaša pom oć.........................................180 Izgradite organizaciju u kojoj će svi voditi bez titu le...................................................... 181 0 autoru............................................................................... 183
NAPOMENAAUTORA Knjiga koju držite u rukama je rezultat mog petnaestogodišnjeg rada u smislu savetovanja o vođstvu velikog broja od petsto, prema listi magazina Forčun, najuspešnijih kompanija uključujući Majkrosoft, GE, Najk, FedEx i IBM, kao i organizacija poput univerziteta Jejl, američkog Crvenog krsta i Udruženja mladih predsednika. Primenom metode vođstva koju izlažem u ovoj knjizi, postići ćete izvanredne rezultate na poslu i u svoju firmu uvesti inovaciju, nov način rada i steći odane mušterije. Takođe ćete doživeti duboke promene na ličnom planu i u načinu na koji vas doživljavaju drugi. Obratite pažnju na to da je ovaj metod ovde izložen u vidu priče. Junak, Blejk Dejvis, njegov nezaboravni mentor Tomi Flin i četvoro izuzetnih učitelja koji iz korena menjaju Blejkov način života i rada izmišljeni su likovi - proizvod m oje izuzetno žive mašte. Ali vera u sistem vođstva sam po sebi, kao i u principe, sredstva i taktike na kojima je zasnovan, veoma su stvarni i pomogli su stotinama hiljada ljudi u nekim od najuspešnijih organizacija na svetu da ostvare uspeh na poslu i postanu najbolji u onome čime se bave. Žrtve pičaju o problemima. Vođe pronalaze rešenja. Iskreno se nadam da će vama i vašoj organizaciji knjiga Vođa bez titule ponuditi rešenje zahvaljujući kome ćete ispoljiti svoje najbolje sposobnosti u ovim burnim i nesigurnim vremenima. Robin Šarma
12
ROBIN SARMA
P. S. Da biste se postarali da do promene dođe, dok budete čitali ovu knjigu, posetite sajt robinsharma.com gde ćete naći dodatne izvore, kao što su obaveštenja i sredstva koja će vam pomoći da izgradite izvanredan tim.
PRVO POGLAVLJE:
PRAVO NA USPEHILIDERSKU POZICIJU STEKLISTE ROĐENJEM
„Niko neće ostvariti uspeh mimo svojih najluđih očekivanja, ako ne pođe baš od njih." Ralf Čarel „Uspeh je najveći poklon koji čovek može da pokloni drugima." Ejn Rend Svako od nas može postati genije. Nažalost, većina ljudi svoj život proživi u osrednjosti. Nadam se da vas neće uznemiriti što ovo uverenje otkrivam odmah na početku našeg poznanstva. Ali moram da budem iskren. Takođe bi trebalo da vam kažem da sam sasvim običan mom ak koji je imao sreće da nauči neke neverovatne tajne koje su mi pomogle da ostvarim neverovatan uspeh na poslu i da svoj život ispunim. Dobra vest je da sam ovde da bih s vama podelio sve što mi se dogodilo za vreme jedne prilično neverovatne avanture. Da biste i vi mogli da date sve od sebe. I živite punim plućima. Počevši od danas. Ovu neverovatnu lekciju ću vam izložiti postepeno, pažljivo i uz iskrenu podršku. Naše zajedničko putovanje će biti zabavno, inspirativno i zanimljivo. Načela i sredstva koja otkrijete će au tom atski napraviti preokret u vašoj karijeri, ostvarićete
14
ROBIN ŠARMA
sreću i prikazati se u najboljem svetlu. Ali pre svega obećavam da ću biti iskren. Toliko vam poštovanja dugujem. Zovem se Blejk Dejvis i, iako sam rođen u Milvokiju, skoro ceo život živim ovde u Njujorku. Još volim ovo mesto. Restorane, ritam, ljude. Čak i hot-dog na ulici. Zvuči neverovatno, ali ja obožavam hranu - po mom mišljenju to je jedno od najvećih zadovoljstava u životu. Uz iskren razgovor, omiljene sportove i vredne knjige. U svakom slučaju, nema mesta na svetu kao što je Velika jabuka. Nemam nameru da napustim ovaj grad. Apsolutno nikada. Dozvolićete mi da vam najpre ispričam nešto o svom poreklu, pre nego što pređem na pomalo čudne, a opet izuzetno važne događaje koji su pomogli da se uzdignem do mesta na kojem sam oduvek želeo da budem. Moja majka je bila najbolja osoba koju sam ikada sreo. Moj otac je bio najodlučnija osoba koju sam poznavao. Čestiti ljudi. Ne savršeni. A ko jeste? Važno je da su uvek davali sve od sebe. A po mom mišljenju, to je sve što možete da učinite. Ako ste dali sve od sebe, slobodno idite kući i dobro se naspavajte. Ako brinete zbog stvari koje su van vaše moći, na dobrom ste putu da se razbolite. Većina stvari zbog kojih brinemo zapravo nam se nikada i ne desi. Kurt Vonegat je to lepo rekao: „Istinski problem i u vašem životu su oni koji vam nikada nisu pali na pamet, nešto što vam prekine dokolicu jednog utorka posle podne." Roditelji su me usmeravali u više pravaca. Nisu imali mnogo toga da ponude, a opet su imali sve: snagu svojih uverenja, izuzetne vrednosti i samopoštovanje. I dalje mi nedostaju i ne prođe nijedan dan a da im nisam zahvalan za sve što su učinili za mene. Nekada razmišljam o tome kako ljude koje volimo uzimamo zdravo za gotovo. Sve dok ih ne izgubimo. Onda se u sebi molimo za još jednu šansu da se prema njima ponašamo onako kako zaslužuju. Molim vas ne dozvolite da se zbog toga u životu kajete. Isuviše često se to dešava, mnogima od nas. Ako imate sreće da su vam roditelji živi, pokažite im koliko ih cenite. Još danas. Ja sam bio dobro dete. „Pravo zlato od deteta", kako me je deda opisivao. Naprosto mi nije bilo u prirodi da nekoga
VOĐA B E Z T I T U L E
15
povredim ili nešto pokvarim. Bio sam dobar đak, prilično popularan kod devojaka i igrao sam sasvim solidno fudbal u školskom timu. Sve se promenilo kada su mi roditelji poginuli. Imao sam osećaj da mi je neko izmakao tlo pod nogama. Izgubio sam samopouzdanje. Nisam mogao da se usredsredim. Moj život je stao. Sa dvadeset godina, menjao sam poslove. Kao da sam pustio da me život nosi. Začaurio sam se i nisam mario ni za šta. Najveći deo vrem ena sam gledao TV, jeo i brinuo se - sve s namerom da izbegnem da se suočim sa činjenicom da traćim svoj potencijal. U tom periodu posao je za mene predstavljao samo sredstvo da platim račune, a ne polje na kome bih mogao da se iskažem. Odlazak na posao je za mene bio način da utrošim nekoliko sati, a ne izvanredna prilika da postanem ono za šta sam predođređen. Posao je bio samo sredstvo da ubijem vrem e a ne dragocena šansa da pozitivno utičem na druge ljude, unapredim firmu u kojoj radim i tako ceo svet učinim boljim. Na kraju sam odlučio da se prijavim u vojsku. Činilo mi se da je to dobar način da pronađem neki red usred haosa i steknem osećaj da negde pripadam. Poslali su me u rat u Irak. Iako je boravak u vojsci na neki način uobličio moj život, doneo mi je i neka iskustva koja me i danas proganjaju. Gledao sam kako prijatelji s kojima sam bio na obuci ginu u krvavim borbama. Video sam mladiće koji su tek stupili u vojsku kako bivaju tragično ranjeni. Posmatrao sam kako nestaje i poslednji trag entuzijazm a u meni dok sam sve više tonuo u sivilo svakodnevice i postajao svestan u šta se moj život pretvorio. Iako nisam doživeo fizičke povrede u ratu, ipak sam postao ranjenik. I gde god bih išao pratio me je duh rata. Iznenada je došlo vreme da se vratim kući. Sve se desilo zapanjujuće brzo. Ukrcali su me u transportni avion, posali kući i nakon dan-dva rutinskih medicinskih pregleda, predali su mi dokumenta. Zahvalili su mi se na službi narodu i poželeli sve
16
ROBIN ŠARMA
najbolje. Jednog sunčanog jesenjeg poslepodneva našao sam se na ulici i došao do zastrašujućeg zaključka: ponovo sam bio prepušten sam sebi. Najveći problem mi je predstavljalo da se ponovo vratim u društvo koje me je zaboravilo. Nisam mogao da spavam proganjala su me sećanja iz rata. Ujutro bih satim a ležao u krevetu i pokušavao da sakupim dovoljno energije da ustanem i otpočnem dan. Sve me je bolelo. Obuzimao bi me strah bez ikakvog razloga. Nisam mogao da komuniciram ni s kim osim sa ratnim saborcima. Sve što sam nekada voleo sada mi je izgledalo glupo i dosadno. Moj život je izgubio svaku svrhu i smisao. Želeo sam da me nema. Jedna od najboljih stvari kojoj su me roditelji naučili možda je ljubav prema učenju - naročito učenju putem knjiga. Unutar korica jedne knjige naići ćete na ideje koje mogu da vam iz korena izmene život ako ih primenite. Ništa ne znači toliko kao da uložite u sebe da biste bolje razmišljali i postali odlučniji. Neumorno učenje je jedna od osnovnih crta otvorene i snažne osobe. Neprestano i posvećeno učenje je jedan od najboljih načina da opstanete u burnim vremenima. Izgleda da najbolji ljudi uvek imaju najveće biblioteke. Tako sam počeo da radim u jednoj knjižari u Sohou. Ali mi zbog negativnog stava i krajnje samozadovoljnog ponašanja nije išlo najbolje. Šef me je često kritikovao i očekivao sam da će me otpustiti. Nisam bio usredsređen, nisam iskazivao timski duh i radio sam daleko ispod svojih mogućnosti. Spasavala me je jedino ljubav prema knjigama. Dok su me oni koji su vodili radnju prezirali zbog lošeg odnosa prema radu, činilo se da me mušterije vole. I zato su me zadržali. Ali i dalje sam visio o koncu. Ovde priča postaje zanimljiva. Jednog dana u mom životu desilo se čudo. Kada sam najmanje očekivao da će mi se nešto dobro desiti, tresnulo me je pravo u lice. I u potpunosti promenilo moj život. Posetio me je najneobičniji stranac koga možete da zamislite. A ono čemu me je naučio u toku našeg iako kratkog vremena provedenog zajedno - proširilo je moje vidike, otvorilo me za sasvim drugačiji način razmišljanja i življenja.
VOĐA B E Z T I T U L E
17
Danas, sa dvadeset i devet godina - nakon što sam postigao uspeh i ostvario sreću o kojoj sam sanjao - shvatio sam da teška vrem ena čine ljude boljim. Da se šansa za uspeh krije u teškim trenucima. I da je svako od nas rođen da pobeđuje - kako na poslu tako i u privatnom životu. Sada je vreme da podelim s vama sve što mi se dogodilo.
DRUGO POGLAVLJE:
MOJ SUSRET S MENTOROM KOJIME JE UPUTIO U TAJNE VOĐSTVA „Dani prolaze poput nejasnih, zakukuljenih nemih figura koje šalje neko dalek, ali prijateljski raspoložen. Ako ne iskoristimo poklone koje nose, u tišini će ih odneti dalje." Ralf Valdo Emerson Bilo je još jedno neverovatno dosadno jutro prvog radnog dana u nedelji. Moj tim je upravo završio sastanak poznat kao „Otimanje za loptu u ponedeljak ujutro" - sastanak na početku radne nedelje u toku koga su se birali „heroji usluge" i ohrabrivali lažni navijači. Prodaja nije išla najbolje i već se pričalo o tome da će se radnja zatvoriti u sklopu reorganizacije cele firme. Bilo je neophodno smanjiti troškove, podići nivo rada i povećati prodaju. I to odmah. Svrha sastanka je bila da se kao tim uključimo u celokupan projekat i da prikupimo energiju za nedelju pred nama. Na kraju svake godine svaka prodavnica je birala najboljeg radnika koji potom ulazi u trku za godišnju nagradu „Najboljeg prodavca knjiga u Americi" koju dodeljuje kompanija - uz velikodušnu novčanu naknadu i sedmodnevni odmor u Arubi. Mene je zapravo cela ta priča demotivisala, obeshrabrivala i činila još više apatičnim po pitanju vremena provedenog na poslu. Pri tome nije mi uopšte bio problem da ova osećanja prenesem svakom kolegi koji je imao tu nesreću da mi se nađe na putu.
VOOA B E Z T I T U L E
19
A onda se desilo nešto veoma čudno. Dok sam pijuckao kafu i nastojao da se sklonim od bilo kakvog smislenog posla iza jedne od visokih polica na kojima su stajale knjige iz rubrike Poslovanje, neko me je dodirnuo po ramenu. Brzo sam se okrenuo. Ono što sam video zaprepastilo me je. Ispred mene je stajao čovek krajnje ekscentričnog izgleda. Odelo mu je bilo u potpunom haosu. U sto boja, staro i pohabano. Nosio je otrcani karirani prsluk i košulju zasukanih rukava, što je odavalo utisak da je uprkos pohabanoj garderobi u nekom poslu. Iz džepa na prsluku virila je žuta maramica s Mikijem Mausom. Oko vrata je imao jednostavnu srebrnu ogrlicu sa ugraviranim slovima VBT. Pogledao sam u njegova stopala. Na moje iznenađenje imao je potpuno nove cipele: jeftine mokasine sa svetlucavim prednjim delom. Čovek je stajao nemo u potpunosti svestan mog osećanja nelagodnosti - bez ikakve potrebe da progovori što je redak dar u svetu u kome ima previše priče, a premalo delanja. Lice neznanca je bilo izborano, što me je navelo na zaključak da je reč o starijem čoveku. Između požutelih zuba videli su se ostaci hrane. Prljava, umršena kosa mu je štrčala na sve strane - što me je podsetilo na velikog Alberta Ajnštajna na onim čuvenim starim crnobelim fotografijama sa isplaženim jezikom. Međutim, ono što je na mene ostavilo najveći utisak kod ovog neznanca neobičnog izgleda koji je stajao ispred mene jednog naizgled sasvim običnog ponedeljka, bile su njegove oči. Dok bi me njegov neuredan izgled mogao navesti na pomisao da je beskućnik ili možda poremećen, njegov pogled je bio čvrst i jasan. Znam da ovo zvuči čudno, ali samo zbog njegovog fascinirajućeg pogleda osetio sam se sigurno - osetio sam da sam u prisustvu veoma snažnog čoveka. „Zdravo, Blejk", rekao je konačno tajanstveni gospodin dubokim, sigurnim glasom koji je učnio da se još više opustim. „Zaista mi je drago što sam te upoznao. Čuo sam mnogo toga o tebi od svih u ovoj radnji."
20
ROBIN ŠARMA
Ovaj čovek zna kako se zovem! Možda bi trebalo da se zabrinem. Pored svega drugog, u Njujorku ima prilično čudnih ljudi, a zbunjivao me je i izgled ovog čoveka. Ko je on? Kako je ušao u knjižaru? Treba li da pozovem obezbeđenje? I kako je kog vraga saznao moje ime? „Opusti se, prijatelju", rekao je i pružio mi ruku. „Zovem se Tomi Flin. Upravo su me prebacili ovde iz knjižare na Ist Sajdu. Znam da ne izgledam kao da sam radio u tom kraju, ali ja sam proglašen za najboljeg prodavca knjiga prošle godine. Bilo bi ti bolje da budeš fin prema meni. Možda ću ti jednog dana biti šef." „Šališ se. Ti radiš za ovu firmu?" uspeo sam da izustim. ,,Da. Ali ne brini, nemam nameru da postanem direktor. Titule me ne interesuju. Važno mi je jedino da svoj posao radim najbolje što mogu. A za to mi nije potrebna nikakva formalna vlast. Nadam se da se ne ljutiš što ti to govorim, ali poslednjih pet godina najbolji sam prodavac u ovoj firmi", rekao je posetilac ponosno, dok je pipkao maramicu s Mikijem Mausom. Ovaj čudni čovek nije mogao biti stvaran. Uzvrpoljio sam se. Možda bi trebalo da pobegnem dok još imam šanse. Ali ispao bih smešan. Moje kolege ionako nisu imale previše poštovanja prema meni. A isuviše sam obožavao svoju jutarnju kafu da bih je tek tako ostavio nepopijenu. Takođe moram da priznam da je stranac koji je stajao ispred mene bio neverovatno zanimljiv. Odlučio sam da ostanem. Osvrnuo sam se ne bih li ugledao skrivenu kameru. Možda su mi kolege sve ovo namestile da bi mi se smejali u nekoj TV emisiji u kakvima se podsmevaju ljudima uhvaćenim u zamku dobro isplanirane šale. Ali nigde nisam video kamere. Zato sam odlučio da prihvatim igru. ,,U redu", progovorio sam, a glas mi je blago podrhtavao iako sam u ratu iskusio daleko više napetosti i neprijatnih situacija. „Zdravo, Tomi. Drago mi je što smo se upoznali. Zašto su te prebacili u ovu radnju?", pitao sam goreći od želje da dodam a n e u m en taln u ustanovu? „Znaš da nas smatraju za brod koji tone."
VOĐA B E Z T I T U L E
21
„0, ne. Nisu me prisilili da dođem ovde - ja sam to tražio", rekao je, i dalje samouvereno i sasvim trezveno. ,,Ja sam tražio prem eštaj. Nisam napredovao na prethodnom mestu. Pomislio sam da bih ovde mogao nešto da promenim. Što su uslovi zahtevniji, veće su šanse koje ti se ukazuju. Zato sam želeo da dođem ovde i radim s tobom", dodao je nacerivši se. Nisam imao pojma u kom pravcu ide ovaj razgovor. Ko je ovaj čovek? A slika Mikija Mausa na njegovoj maramici počinjala je da mi ide na živce (bez namere da omalovažim malog momka kog vole milioni). ,,Da li ti ime Oskar nešto govori, Blejk?" Bio sam zapanjen. Na tren sam ostao bez vazduha. Srce mi je počelo ubrzano da tuče. Noge su počele da mi klecaju. Moj otac se zvao Oskar. „Moj otac se zvao Oskar", odgovorio sam ophrvan tugom koju sam nosio zbog gubitka roditelja. Tomijev pogled je postao blaži. U tom trenutku sam osetio da je dobar čovek. Stavio mi je ruku na rame. „Tvoj otac je bio moj prijatelj u Milvokiju. Odrasli smo zajedno, ali se više nismo videli otkad se preselio u Njujork. Ostali smo u kontaktu. Slali smo jedan drugom duga pisma o svojim životima. Tvoj otac me je podsticao da se preselim u Njujork kad nisam mogao da nađem posao. Jačina njegovog karaktera podsetila me je na snagu koju imam u sebi a na koju sam zaboravio. Žao mi je zbog svega što se desilo s tvojim roditeljima, Blejk. Bili su dobri ljudi. „Bilo kako bilo", nastavio je pogledavši me pravo u oči, „Oskar mi je pisao o svemu što vam se dešavalo. Uvek je govorio kako poseduješ ogroman potencijal i kako si predodređen za velika dela. Zaista je verovao u tebe. Ali osećao je da ti je potreban neko da te pokrene i pokaže ti kako da iskoristiš ono najbolje u sebi. I iz ko zna kog razloga mislio je da ta osoba nije on." Nisam verovao svojim ušima. Bilo mi je neverovatno da je ovaj stranac pijatelj mog oca. Čitav prizor je bio nadrealan. Seo sam na stolicu i naslonio se na policu.
22
ROBIN ŠARMA
,,Ne brini, Blejk, ako se izgubiš, to je samo deo traganja za pravim putem. Nekada moramo da skrenem o s puta pre nego što nam postane jasno gde moramo da budemo. Sve kroz šta si prošao, od tvog ličnog gubitka do služenja otadžbini u Iraku bila je samo priprema." „Priprema?", zapitao sam se naglas, dok mi se u glavi vrtelo. „Naravno. Da nisi prošao kroz sve to, ni u kom slučaju ne bi bio spreman za ono što ću ti reći. Život je morao da te lomi da bi bio jači. I, dečače, samo čekaj da vidiš kakvi te preokreti čekaju. Pre nego što postaneš svestan toga, postaćeš rok zvezda ove firme", rekao je Tomi, glasom povišenim od uzbuđenja. „Rok zvezda?", upitah. Tomi je podigao pesnicu u vazduh i zanjihao kukovima poput Mika Džegera. Ali taj prizor nije bio lep. „Da, rok zvezda", rekao je i nasmejao se. „Čoveče, meni je problem da preguram dan. Vidi, znam da želiš da budeš od pomoći i drago mi je što si poznavao mog oca. Ali ti stvarno nemaš predstavu kroz šta prolazim. Još imam noćne more iz rata i to kad se najm anje nadam. Noću uglavnom ne spavam i zato sam iscrpljen. Iako je već prošlo dosta vremena otkako sam se vratio iz rata, nikako ne mogu da sa devojkom uspostavim raniji odnos. Tako da moj cilj nije da postanem rok zvezda na poslu. Moj cilj je samo da preživim." Tomi je skrstio ruke. Pogledao me je pravo u oči. „Čujem šta govoriš", rekao je ozbiljno. ,,I cenim to što hoćeš da kažeš. Molim te pokušaj da prihvatiš ovo što sam došao da ti kažem. I moj život je bio u haosu. Ali sve se promenilo iz korena. Nekim čudom. I g aran tu jem ti da će se to isto dogoditi i tebi. Obećao sam tvom ocu pre mnogo godina da ću ti pomoći. Ali nikako nisam osećao da je pravo vreme da te posetim. A onda nekom igrom sudbine video sam tvoje ime na prijavi koja je došla prilikom otvaranja ove radnje. Jedna od pogodnosti koju stičeš kao prodavac broj jedan u Americi, pored gotovine i putovanja na Karibe, jeste prilika da sediš u komisiji za zapošljavanje kao i da za vreme doručka sa članovima izvršnog
VOĐA B E Z T I T U L E
23
tima razmenjuješ ideje o tome kako da unapredite poslovanje kom panije. Shvatio sam da je to prilika da te posetim - i s tobom podelim fenomenalnu filozofiju koju sam naučio pre mnogo godina kada sam kao i ti zalutao na svom poslovnom i privatnom životnom putu. Ona će ti izmeniti život i doneti uspeh na poslu i u privatnom životu. Zamisli samo kakav bi to neverovatan osećaj bio da se svaki put kada uđeš na ova vrata prolomi aplauz, kao da je ušao Koldplej, Madona ili Grin dej!", uzviknuo je oduševljeno. Morao sam da se nasmejem na ovu pomisao. Možda bi bilo zabavno biti rok zvezda ove firme. I bez svake sum nje sam želeo šansu da osvojim novac i put na Arubu. ,,A zamisli da postaneš ne samo vrhunski profesionalac u svom poslu već i da na svakom planu svog života, od zdravlja do ljubavi, imaš uspeha. Mogu tačno da ti pokažem kako da sve to ostvariš. I to mnogo lakše nego što misliš." ,,Da li ogrlica sa ugraviranim VBT koju nosiš ima neke veze s tim?", znatiželjno sam upitao. „Odlično zapažaš", odgovorio je Tomi učtivo i pljesnuo rukama. „Ovo će biti lakše nego što sam mislio. Da, VBT predstavlja suštinu metode koju ćeš otkriti. Ona je krajnje jednostavna, ali u isto vreme predstavlja pravi način na koji treba živeti i raditi. Onog dana kada su mi četiri posebna pučitelja pričala o njoj, nešto se izmenilo duboko u meni. Probudila se prirodna snaga koju nosim u sebi. Nikada više nisam bio isti. Znam da ti to sada zvuči čudno i neverovatno, ali upravo to se dogodilo. Sagledao sam svoj život i karijeru iz sasvim drugog ugla. U stvari, skoro odmah pošto mi je celokupan proces objašnjen, moj pogled na svet se sasvim izmenio. I neverovatne stvari su počele da se dešavaju." Bio sam zaintrigiran. I dalje nepoverljiv. Ali u isto vreme i fasciniran. Instinkt mi je govorio da Tomi ne laže - ma koliko da je sve nestvarno zvučalo. „Toliko je znači moćna ta filozofija koju si otkrio?" ,,Da", odgovorio je Tomi jednostavno i odsutno prešao rukom preko slova VBT na ogrlici. ,,Da, jeste", dodao je tiše. Zatim je zaćutao i igrao se kosom. Radnja je počela da se puni mušte-
24
ROBIN SARMA
rijama i moja kafa se već bila ohladila. Na nekoliko trenutaka pažnju su mi odvukle druge stvari. A onda sam odlučio da pristanem na igru. „Tomi, nadam se da nećeš zameriti što to kažem, ali ako je sva ta priča u vezi sa VBT tako posebna, zašto i dalje radiš u ovoj knjižari? Zar nisi mogao da odeš u penziju? I oprosti mi što to kažem, ali nisu te čak postavili ni za šefa knjižare kad su te prebacili ovamo. U istoj si poziciji kao i ja. Izgleda da ti ovo učenje nije baš mnogo pomoglo", rekao sam pomalo sarkastično. Pažljivo sam posmatrao Tomijevu reakciju. Očekivao sam da će zauzeti odbrambeni stav ili se čak naljutiti, kao što bi to većina ljudi učinila da se našla u njegovoj situaciji. On je ćutao potpuno smiren. A onda je duboko udahnuo i nacerio se. „Dobro pitanje, Blejk. Iskren si. I to mi se sviđa. Malo si sirov, ali čini mi se da stojiš iza onog što kažeš. I to je zaista divna osobina. Prvo, u pravu si u vezi s penzijom - odavno sam zašao u godine kada se ljudi obično penzionišu. Zapravo, prošle nedelje sam napunio sedamdeset sedam." „Srećan rođendan, Tomi", prekinuo sam ga želeći da se izvinim na neki način, prisećajući se atributa koji mi je deda nadenuo. Postideo sam se što sam bio neprijatan prema starijem gospodinu. Nisam mogao da budem grub prema Tomiju. Bio je stariji od mene - a roditelji su me vaspitali da se prema starijima odnosim s poštovanjem. „Hvala" rekao je. „Zapravo se osećam veoma mladim. Imaš onoliko godina kako se osećaš - godine su samo način da se ljudi žigošu i omalovaže njihove sposobnosti. Nemam nameru da živim u skladu s tim ograničenjima. U pravu si, mogao sam da se penzionišem , ali ja još radim za ovu firmu. I to preko pedeset godina." „Neverovatno." „Evo u čemu je stvar: zašto bih ostavio posao koji toliko volim? Provodim se kao nikad u životu! A bavljenje poslom koji volim nešto je što mi pomaže da ostanem mlad u duši. Mogu da iskažem svoju kreativnost i vežbam mozak rešavanjem problema. Mogu da stičem nova poznanstva jer sam odličan u
VOĐA BEZ TITUL E
25
kontaktu s mušterijama. A imam i priliku da inspirišem kolege svojim primerom. Zaista sam srećan, jer bavljenje poslom koji voliš donosi veliku radost. Sve to mom životu daje svrhu", rekao je Tomi. „Izvini ako sam bio grub", promrmljao sam, i dalje sedeći na stolici bez naslona, i bacio pogled prema čoveku za koga sam počinjao da shvatam da će biti moj toliko očekivani mentor. „Nema problema. Dozvoli mi samo da ti odgovorim zašto nisam postavljen za šefa ovde - je r je upravo tu reč o suštini filozofije VBT. Nije mi potrebno da budem šef, niti to želim. To me jednostavno ne zanima." „Šta zapravo VBT znači?", pitao sam, sve više fasciniran onim što je govorio i sve manje na oprezu. „Pre svega, nema tu nikakve čarolije. To je krajnje stvaran i izuzetno praktičan način poslovanja i života. Svestan si da svet u kome živimo doživljava ogromne promene. Živimo u svetu u kome ništa nije sigurno. U svetu koji je pun promena. U kome više ne važi ono što je važilo nekad." „Slažem se s tim. Svaki dan donosi nove izazove i mnogo zbrke. Čini mi se da se mnogo toga menja. Mušterije mi pričaju koliko im je život komplikovan. Izgleda da promene utiču na sve s kojima sam razgovarao. Šta je rešenje, Tomi?" „Vođstvo", izgovorio je samo to. A potom je dodao: „Postoji samo jedan način da uspeš u svetu u kome živimo. N ijedno drugo rešenje ne postoji. ,,I koji je to način, da znam?" „Taj da kod svake osobe u organizaciji razvijaš osećaj za vođstvo, a ne potrebu za takmičenjem. Za kompanije je jedini izlaz da povećaju kapacitete svojih zaposlenih da bi bili u stanju da preuzmu vodeću poziciju u svem u što rade. Govorim o svim poslovima - od nastojnika do direktora. Svako od njih mora da pokaže sposobnost da vodi i preuzme odgovornost za uspeh kompanije. I uzgred budi rečeno, ovo se odnosi na sve organizacije, ne samo na one koje se bave poslovanjem. Imati vođe na svim nivoima nije bitno samo zbog ostvarivanja profita. Industrijska udruženja ih moraju imati. Kao i vlade i
26
ROBIN SARMA
nevladine organizacije. Gradovi i društvene zajednice. Čak i škole i univerziteti moraju da prihvate ideju da svako od nas poseduje sposobnost da preuzme vođstvo u svemu što radi - ako imaju nameru da opstanu i ostvare uspeh u ovom vremenu vrtoglavih promena." „Nikada nisam razm išljao o vođstvu na taj način, Tomi. Uvek sam mislio da su vođe ljudi koji upravljaju organizacijama - bilo da je u pitanju vojska ili posao", priznao sam. „Blejk, treba da svi preuzmemo vodeću ulogu, bez obzira na titulu. Nije nikakav izgovor to što neko nema istaknutu poziciju da odbije da preuzme zasluge za uspeh kompanije. Ne treba ti formalna dozvola da bi preuzeo vođstvo - sama želja da se uključiš i pokažeš volju predstavlja pozitivnu promenu. Majka Tereza je to lepo rekla: 'Ako bi svako počistio ispred svog praga, ceo svet bi bio čist’." „Dakle, da bismo preuzeli vođstvo, treba samo da budemo naročito dobri u onome što trenutno radimo. Da li to želiš da kažeš?" „Upravo tako." Tomi je zatim prišao stolici koja je stajala u prolazu i popeo se na nju. Počeo je da m aše rukam a kao dirigent. Zatvorio je oči. I počeo da pevuši. Bio je urnebesan. Čudan. Ali urenebesan. „Šta radiš to, Tomi!", uzviknuo sam jer nisam mogao da poverujem da se tako ponaša. Nekoliko m ušterija je pogledalo u nas zainteresovano. Dečak s knjigom N eobični Džordž pokazao je prstom na nas i počeo da se kikoće. „Šta bi se desilo sa izvođenjem simfonije ako bi samo jedan član orkestra pogrešio i pokazao ne baš zavidno umeće?" „Shvatam. Melodija ne bi bila usklađena i zvučalo bi bez veze", odgovorio sam konstatujući ono što je bilo očigledno, ali sam cenio vizuelnu demonstraciju svog mentora. Tomi je ostao da s to ji na stolici. Zatim je počeo da se pretvara da je glum ac i dubokim glasom izgovorio: ,,Da bi ostao veran sebi, ne sm eš lagati drugoga i tako mora zanavek biti", za šta sam pretp ostavljao da je iz nekog Šekspirovog komada.
VOĐA BEZ TITUL E
27
„Šta sad to znači?", pitao sam odmahnuvši glavom u neverici, ruku skrštenih na grudima. ,,U pozorištu kažu da nema malih uloga. Isto važi i za posao, Blejk. Slično je metafori o simfoniji. Jedini način da jedna organizacija i ljudi u njoj ostvare uspeh u ovim vremenima revolu cion arn ih promena, jeste da počnu da delaju u skladu sa revolucionarno izmenjenim modelom vođstva. A ovaj model podrazumeva stvaranje okruženja i kulture u kojoj je potrebno da svako pokaže osobine vođe. Trebalo bi da svi unose izmene. Trebalo bi da svako inspiriše svoje saradnike. Trebalo bi da svi prihvate promene. Trebalo bi da svako preuzme odgovornost za posledice. Trebalo bi da svi budu pozitivni. Trebalo bi da svako da sve od sebe. I kada bismo to uradili, kompanija ne samo da bi se prilagodila novonastalim okolnostim a već bi postala najbolja u svojoj oblasti." „Znači, hoćeš da kažeš da nam ovde u kompaniji više ne trebaju zvanja i titule? Nisam siguran da bi se izvršnom direktoru đopala ova nova, revolucionarna filozofija o vođstvu o kojoj govoriš, Tomi", rekao sam ozbiljno i srknuo kafu. ,,Ne. Želim da budem sav ršen o jasan. U opšte ne ka ž em da kom p an ija ne treb a d a im a titule. Z apravo treba. Potrebni su nam ljudi u izvršnim timovima koji poseduju viziju koju su u stanju da ostvare, usmere kompaniju i preuzmu krajnju odgovornost. Titule i celokupna organizacija održavaju red i pomažu da sve teče glatko. Ja hoću da kažem da je svakoj kompaniji danas, u ovim burnim vremenima, neophodno da svaki zaposleni preuzme ličnu odgovornost i u svom polju postane lični direktor i vođa. P otrebn o j e da svi vodim o na m estu na ko m e se nalazim o i z a b listam o upravo tu g d e sm o sad a. A zapanjujući rezultat do koga ćeš doći kada preuzm eš vođstvo u onome čime se baviš, je ste da će tvoj uticaj rasti. U tom e je poenta, Blejk. Imao titulu, nemao - ti poseduješ potpunu kontrolu nad tim kako ćeš se pokazati u svojoj trenutnoj ulozi. Najviša od svih ljudskih osobina je sposobnost koju svako od nas poseduje, a to je da izabere na koji način će da se postavi prema okruženju u kome se nalazi. A kada se svako od nas odluči da
28
ROBIN SARMA
da sve od sebe i pokaže vođstvo na ličnom planu, i kompanija u kojoj radi će procvetati." „I šta na kraju VBT znači?", insistirao sam. „Pre svega to je transformaciona filozofija koja se odnosi na život i posao i koju svako, bez obzira na godine, bilo gde na svetu može da upražnjava da bi pokrenuo ’vođu u sebi' i za samo nekoliko minuta će doživeti neverovatne rezultate. Svi mi u sebi imamo osobine 'skrivenog vođe' koji nastoji da se oslobodi i ugleda svetlost dana. Svi mi posedujemo urođenu sposobnost da vodimo. Ona nema nikakve veze sa zvučnom titulom, godinama, delom zemlje u kome živimo. Dvadesetosmogodišnja prodavačica koja radi za međunarodnu kompaniju u Los Anđelesu može da dođe do vođe u sebi primenom metode, koju ćeš uskoro naučiti, i na taj način uđe u poptuno novu realnost po pitanju rezultata koje postiže i priznanja koja stiče. Šesnaestogodišnji student u Bostonu može da prihvati vođu u sebi i na taj način pokaže brilijantno znanje, ne samo u domaćim zadacima već i u vannastavnim aktivnostima, kao i u uticaju koji ima na svoje vršnjake. Tridesetčetvorogodišnji izvršni direktor u San Francisku može da pokaže svoje sposobnosti kao i četrdesetdvogodišnji preduzetnik u Solt Lejk Sitiju." „Sada shvatam suštinu. Bilo ko, bilo gde na svetu može istupiti i preuzeti odgovornost za promene, pokazati koliko je izuzetan i iskazati svoje liderske sposobnosti. Vojnik koji živi u Vašingtonu može odlučiti da napravi pozitivnu promenu u svom životu, kao i nastavnik iz Tokija, pilot iz Perua, kao i bilo ko drugi na svetu. Svako od nas poseduje potencijal da bude vođa. Samo je potrebno da postanem o toga svesni. Čoveče, k a d a bi Ijudi u svim org a n iz a cija m a - o d k o m p a n ija do škola, vlada i društvenih zajed n ica prihvatili ovaj kon cept, ceo svet bi se izm enio" „Upravo to pokušavam da ti kažem", ohrabrio me je Tomi. ,,A kada jednom probudiš vođu u sebi, pusti mu da se svakoga dana iskaže. Jer što više upražnjavaš ovu sposobnost, bolje ćeš je upoznati i ona će postati snažnija. I još nešto, Blejk." „Reci."
VOĐA BEZ TITUL E
29
,,Ne mogu da ti kažem šta VBT znači", rekao je Tomi vragolasto i dodirnuo slova na ogrlici, stvarajući time atmosferu još veće tajanstvenosti. „Samo četiri učitelja, koja su podelila ovu filozofiju sa mnom, mogu da objasne šta VBT znači. A to će uraditi samo pod posebnim okolnostima." „Molim te, reci mi", molio sam ga. „Ne mogu. B ar ne zasad. Možda ću dobiti dozvolu i reći ti za nekoliko dana. Hteo bih da se vratim na tvoje pitanje zašto nisam š e f ovde. Hoću da znaš da mi je to bilo ponuđeno više puta proteklih godina. Ako baš hoćeš da ču ješ celu priču, čak su mi nudili da postanem potpredsednik i to više puta nego što mogu da zapamtim - firmin automobil, račun za dodatne troškove i veliku kancelariju. Ali to nije ono što me pokreće. I p ra v a uloga vođe nema nikakve veze s tim. Vođstvo nema nikakve veze s tim šta dobijaš ili gde se nalaziš. Ono se odnosi na način na koji obavljaš svoj posao i kako se ponašaš. Sve je u tom e da li dobro obavljaš svoj posao - u p rav o ta j na k o m e se s a d a n alaziš. I da m otivišeš ljude s kojim a radiš. VBT se odnosi na duboku, osnovnu, a opet zaboravljenu istinu: nije ti p o tr e b n a titu la d a b i bio vođa." ,,To je zaista kul ideja", potvrdio sam. „ Današnji poslovni svet ne razume poentu vođstva. Svi su totalno zbunjeni. Zaista se misli da se vođstvo odnosi samo na direktore kompanija." „Ili na one koji vode zemlju." „Tačno tako. Ali to nije istina. Ponoviću još jednom je r je to veoma važno: sv ako m ože da p o sta n e vođa. Zapravo, da bi se izgradila jedna uspešna organizacija, p o treb n o je da svaki zaposleni u njoj preuzme ulogu vođe." Tomi je zaćutao na tren, igrao se svojom kosom i razmišljao o onom e što je rekao. A onda je energično nastavio sa izlaganjem. ,,I tako sam svih ovih godina ostavljao svoj ego pred vratima svakog jutra kada sam ulazio u radnju, je r mi je od zvučne
30
ROBIN ŠARMA
titule na vizitkarti daleko važnije bilo da dobro obavim posao, pomognem kolegama i budem vođa u pravom smislu te reči." Bio sam impresioniran. Činilo mi se da je Tomi častan čovek. Nisam sreo baš mnogo takvih ljudi otkako sam otišao iz vojske i vratio se životu u civilu. A onda mi je nešto palo na pamet: ,,Ti imaš vizitkartu?", pitao sam. ,,Ja je nikada nisam dobio", rekao sam pomalo razočarano. ,,Da, evo je", rekao je, i iz džepa izvadio vizitkartu. Na njoj je zlatnim slovima pisalo: Brajt majnd buks ink 5555 Fift evenju Njujork Njujork TOMI FLIN Ljudsko biće „Tvoje zanimanje je 'ljuđsko biće'!", uzviknuo sam. „Čoveče, to je totalno uvrnuto. Sviđa mi se." „Kao što sam ti već rekao, nije ti potrebn a titula da bi bio vođa. Potrebno je jedino da budeš ljudsko biće. I to je dovoljno. Samo to je potrebno. Svako od nas poseduje moći kojih nije svestan i potencijal koji prevazilazi bilo kakvu moć koju bi nam donela titula. Kada jednom naučiš kako da ove moći pokreneš i primeniš, ostvarićeš uspeh na svim poljima.Vođstvo tada postaje autom atsko - postaje način života i rada. Jedini za koji ćeš znati." „Zaista mi se sviđa to što čujem. U stvari imam sve više optimizma", rekao sam iskreno. Želim da ostvarim taj uspeh o kome govoriš. I to što pre." „Upravo to mi se desilo nakon susreta sa četvoro posebnih učitelja koje sam pomenuo. Oni su mi otkrili filozofiju VBT i ja više nisam bio ista osoba. Shvatio sam šta je pravo značenje vođstva. Titula mi više nije ništa značila. Nije mi više bilo stalo da dobijem veću kancelariju. Kao ni ogromnu platu. Bilo mi je jedino važno da svoj posao obavljam najbolje što mogu. Da dam svoj najveći doprinos svemu u životu. Ironija je u tome što su šefovi uskoro čuli za mene i vrata su se otvorila. Ponudili su mi titulu. Veliku kancelariju. Veću platu nego bilo kom drugom prodavcu u firmi."
VOĐA BEZ TITU LE
31
„Kakva ironija, Što ti je manje bilo stalo do stvari za kojima većina žudi, to si ih lakše dobio", rekao sam čoveku s likom Mikija Mausa na maramici u džepu i sjajem u očima. „Sve je bilo prilično neverovatno", nastavio je sa žarom. „Sasvim si u pravu: bilo je sasvim suprotno od načina na koji obično postupamo. Što sam manje mario za stvari zbog kojih se većina brine i usredsredio se da svoj posao obavljam izuzetno i postanem pravi vođa, činilo se da mi sve te stvari naprosto padaju u ruke. Sad kad razmislim o svemu tome, zaista mi deluje neverovatno", dodao je Tomi i počešao se po bradi, zadubljen u svoje misli. „I ti si odbio sav taj novac koji su ti nudili?" nisam mogao da ne pitam. „Ne - novac sam uzeo", nasmejao se. I ja sam se nasm ejao. Dopadao mi se ovaj čovek. Sve više me je podsećao na mog oca. Bilo mi je jasno zašto su bili prijatelji. „Samo hoću da kažem da u ovoj organizaciji nikada nisam imao titulu. Počeo sam sa dna. Mnogi ljudi idu na posao rešeni da te k kada steknu bolju poziciju i više odgovornosti posao obavljaju kvalitetnije i daju maksim um u svemu što rade. Ali koliko znam restoran je jedino mesto gde nešto dobro najpre dobiješ, a te k onda platiš. U poslu - i u životu - m oraš najpre da platiš cenu uspeha pre nego što dobiješ zasluženu nagradu. Takođe, to što nisi odmah nagrađen za dobra dela koja si učinio ne znači da nagrada neće stići. Kako seješ tako ćeš i žnjeti. Sve se u životu vraća. Dobićeš ono što si zaslužio. Čak i najm anje dobro delo će pokrenuti niz pozitivnih događaja. Takođe, ako pogledaš bilo kog uspešnog poslovnog čoveka - a tu mislim na najbolje od najboljih - ili nekog velikog istraživača, umetnika ili naučnika, niko od njih nije to radio zbog novca." „Zaista?" „Naravno. Seti se Ruzvelta, Mendele, Edisona ili Ajnštajna. Novac im nije bio pokretač već izazov, izazov da nešto promene, da ostvare nešto veliko. I to je od njih načinilo legendu."
32
ROBIN ŠARMA
„Zanimljiva priča", primetio sam. „Vidi, ja bih bio među prvima koji bi rekli da je novac važan da bi mogao kvalitetno da živiš. On donosi slobodu. Oslobađa od stresa. Omogućuje ti da se brineš o onima koje voliš." ,,I da pomažeš drugima", dodao sam. „Čuo sam da je najbolji način da pomogneš siromašnima, to što nećeš dozvoliti da postaneš jedan od njih." ,,U pravu si, Blejk. Fino zapažaš. Ali novac je samo nusproizvod u traganju za najboljim u sebi i obavljanju ZlP-a." „Šta je ZIP?" „Zaista izuzetan posao, prijatelju moj. Ona četiri izuzetna učitelja koje ćeš uskoro sresti vole ovu skraćenicu. Tako sam i ja sada u njihovoj igri. Nisam ni sam siguran zašto - ova navika je pomalo čudna." ,,Da budem iskren, i jeste pomalo." „Nema ničeg lošeg u tome ako si pomalo ekscentričan. Ne bi bilo zanimljivo kad bismo svi bili isti. Ne možeš biti kreativan ili inovativan i svež ako se plašiš da razmišljaš, osećaš i budeš drugačiji. Budi jedinstven, Blejk. Pomisli samo. Nikada neće postojati još jedan Blejk Dejvis. Ti si jedinstven na svetu. Niko nikada neće biti tako dobar kao ti." „Zaista je neverovatno kad tako pogledaš na stvari. Verovatno sam ja poseban, i to daleko više nego što mislim. Osećao sam se zaista obeshrabreno kada sam se vratio iz rata. Ali susret s tobom je učinio da se osećam bolje. Hvala ti. Voleo bih kada bi svi moji drugovi iz vojske mogli da razgovaraju s tobom i nauče tvoju filozofiju ,,Ne brini, pomoći ćemo i njima. A uz tvoju pomoć, prenećemo ovu poruku svim ljudima širom sveta koji su spremni da daju sve od sebe - i vode u svemu što rade. Mislim da su ljudi spremni da čuju ovu filozofiju. Život je kratak i ljudi postaju svesni svoje odgovornosti da daju sve od sebe i promene stvari nabolje. Da li znaš da je prosečan životni vek svega devetsto šezdeset meseci?" „Zaista? Izgieda da baš i ne živimo dugo." ,,Ne. Oko dvadeset devet hiljada dana."
VOĐA BEZ TITUL E
33
„Neverovatno. Devetsto šezdeset meseci ili dvadeset devet hiljada dana. Moraću to da zapamtim." „Sada je vrem e da preuzm eš ulogu vođe. Bilo kako bilo, nikada nisam imao titulu i kako je moj ugled u kompaniji rastao, svaku sam odbijao da prihvatim. Nisu mi bile potrebne da bih obavljao svoj posao. Zahvaljujući svom ponašanju, zaslužio sam više priznanja i poštovanja nego što sam ikada mislio da zaslužujem. Dobijao sam najviša zaduženja. Vodeći ljudi kompanije počeli su da slušaju moje predloge za poboljšanje poslovanja. Dobio sam sva ta putovanja na Karibe za kojima svi žude. A novac mi je padao u ruke. Nije ti p o treb n a titula da bi bio vođa. Zaista nije", ponovio je odlučno. Zaćutao je na tren i pogledao na sat. Na njemu je bio Sunđer Bob Kockalone. Nisam ništa rekao. Tip je bio više nego čudan. Ali kao što sam rekao, dopadao mi se. Bilo je više nego očigledno da se ispod neobične spoljašnjosti nove filozofije koju mi je otkrivao krije dobra duša. „Bilo kako bilo, ja svoj posao shvatam ozbiljno, i već smo potrošili suviše vrem ena na razgovor. Nije mi prijatno zbog toga. Znam da je ovoj radnji potrebno poboljšanje, ali reći ću ti jednu stvar, Blejk: ovo je posebna firma i imaš sreće što radiš u njoj. Hvala ti na vremenu koje si mi posvetio." „Nema na čemu", rekao sam, pomalo iznenađen naglim završetkom razgovora. „Trebalo bi ja tebi da se zahvalim na vremenu. Već sam naučio toliko toga." ,,U svako doba. I zapamti još nešto, prijatelju, suština je u VBT. Ne samo u poslu već i u životu. I kao što sam rekao, biće ti jasno o čemu govorim pre nego što misliš. Pripremi se za promenu. Doživećeš veći uspeh i sreću nego što si ikada pomišljao u najluđim maštanjima. Postaćeš rok zvezda ove kompanije. Biće to baš uzbudljivo", rekao je namignuvši i podigao pesnicu uvis. „Hej, i ja sam uzbuđen zbog sebe." ,,Da, moram da sklopim ugovor s tobom pre nego što te povedem na ovo posebno putovanje. Ako nisi spreman da učiniš ono što ti kažem, onda, bez obzira na to što sam uživao u
34
ROBIN $ARMA
susretu s tobom , ne mogu te povesti na sastanak sa četvoro učitelja." „Šta podrazumeva ugovor?" pitao sam. Pomalo me je uplašila pomisao da bih mogao da propustim možda najveću šansu da promenim svoj život. Ipak, pomalo me je iznenađilo što mi je Tomi postavljao neku vrstu uslova. ,,Ne brini. Nije u pitanju ništa teško. U stvari kad jednom naučiš filozofiju vođstva mislim da ćeš automatski uraditi ono što od tebe tražim." ,,Na šta se odnosi ugovor?" pitao sam se naglas. „Samo mi nešto obećaj." „Šta?" ,,Da ideje i metode koje ćeš uskoro čuti od četvoro učitelja saopštiš što većem broju ljudi. Tvoja nagrada će biti u tome što ćeš ulepšati život više ljudi nego što si ikada mogao da zamisliš. Moja nagrada je što ću zadržati ugovor sa četvoro učitelja." ,,0ni su od tebe tražili da to isto obećaš?" pitao sam. ,,Da. Sada kada sam iskusio neverovatnu snagu njihovog učenja, jasno mi je zašto su to uradili. To su četiri prirodno najm oćnija čoveka koje sam ikada sreo koji zrače plem enitošću. Oni znaju da njihova filozofija može da izmeni ljudima život i učini da čitave o rg a n iz a cije procvetaju. U stvari ja više nimalo ne sumnjam da ono što će ti otkriti može da utiče na čitave n arod e. Time što su dali sve od sebe oni samo žele da pomognu ljudima da iskažu svoj potencijal i od ovog sveta načine neko bolje m esto. Upravo me je to navelo da širim njihovo učenje. Zato sam danas došao kod tebe. I zato to isto tražim od tebe." „Dobro, pristajem . Pričaću svima o ovoj posebnoj filozofiji. Ako je tako izuzetna kao što kažeš, možda ću napisati i knjigu o njoj. Na taj način, svako ko je pročita moći će da širi ovu poruku dalje. Svako od nas može dati svoj doprinos i tako učiniti ljude, posao i narode boljima. Dakle, Tomi, definitivno pristajem." „Savršeno", odmah je odgovorio.
VOOA B E Z T I T U L E
35
A onda je otišao. Ostao sam sam među knjigama. U svojim mislima. Srce mi je tuklo kao nikad dotad. Ponovo sam se osetio živim. Ponovo sam spoznao Nadu. Ali to je bilo tad. Vratimo se ovome danas. Prvi susret sa Tomijem Flinom se odigrao pre podosta vremena. Još uvek mi je teško da poverujem kako je vreme proletelo. Verovatno je život takav: dani prelaze u nedelje, nedelje u m esece i sve prođe za tren. Velika vest je da je sve što mi je Tomi ispričao tog ponedeljka ujutro u knjižari u Sohou bila istina. Svaka reč. Pošto sam prihvatio tajanstvenu filozofiju o kojoj je govorio, moj život se iz temelja izmenio. Kada sam postupio po uputstvima četvoro neverovatnih učitelja s kojima me je upoznao, desile su se neverovatne stvari u mojoj karijeri. Kada sam prihvatio ideje koje su mi Tomi i oni predočili, iskusio sam sreću i unutrašnji mir koji su mi pre izmicali. I kao što je Tomi rekao, sve se odigralo mnogo brže nego što sam mogao da naslutim. Ponosan sam što mogu da vam kažem da sam jedan od najmlađih potpredsednika u istoriji kompanije B ra jtm a jn d buks. Putujem širom zemlje, obilazim radnje, sklapam poslove i na svim nivoima naše kompanije koja ubrzano napreduje, podstičem ljude da preuzmu vođstvo. B ra jtm a jn d bu ks ostvaruje izuzetan profit i svi nas cene zbog kvaliteta rada i usluga. Ne samo da volim svoj posao - naprosto obožavam svoj život. Izuzetno sam dobrog zdravlja, oženjen sam devojkom s kojom sam se zabavljao i ponosni sam otac dvoje divne dece. Vreme provedeno u ratu sada posmatram kao period dragocen za moj lični razvoj koji me je na kraju ojačao, učinio mudrijim i poštenijim. Karijera za koju sam smatrao da je u ćorsokaku sada je nalik umetničkom delu. Ali evo šta želim da podelim s vama: ne samo da sam postao uspešan. Osećam da sam zn ačajan . Osećam da moj život nešto znači. Da će sve biti barem malčice bolje zato što sam ja živeo. A šta može biti bolje od toga? Susret s Tomijem onog ponedeljka ujutro doveo me je do mesta gde sam sada. Tada sam obećao Tomiju da ću tajnu koju sam naučio podeliti sa svima koje sretnem. Moja je privilegija što mogu da je podelim s vama. Vežite se. Vožnja počinje.
TREĆE POGLAVLJE:
TUŽNA CENA OSREDNJOSTIINEVEROVATNE BLAGODETIOVLADAVANJA VEŠTINAMA VOĐSTVA „Samo osrednji ljudi umiru ostvarivši svoj maksimum. Prave vođe se neprestano usavršavaju - pomeraju granice da bi dali sve od sebe i pokazali koliko brzo mogu da napreduju." Žan Žirado Sledećeg jutra, Tomi mi je rekao da mu je potreban samo jedan dan da mi ispriča sve što je potrebno da znam. „Posveti mi jedan dan, Blejk", rekao je otvoreno. „Upoznaćeš četvoro učitelja koji su sa mnom podelili četiri lekcije koje čine suštinu filozofije VBT. Oni će ti tačno reći kako da ostvariš uspeh koji si oduvek želeo tako što će ti objasniti šta je suština vođstva. Ne želim da zvučim kao pokvarena ploča, ali vođstvo se ne odnosi samo na direktore, generale i ljude koji su na čelu nacija. Ono j e za svakog. A u ovom periodu neverovatnih promena u poslu i društvu, to je zaista najvažnija sposobnost kojom treba ovladati." ,,A jedino što mi je potrebno da bih postao vođa jeste da sam živo biće, zar ne?" „Tako je. Ako možeš da dišeš, možeš da budeš i vođa", odgovorio je potvrdno i učinio da se osećam bolje po pitanju svoje budućnosti. I tako sam se nekoliko dana kasnije, u nedelju ujutro, uz šolju kafe i puno entuzijazma odvezao iz Njujorka ka mestu na
VO0A B E Z T I T U L E
37
kome je trebalo da se nađem s Tomijem. Insistirao je da dođem u pet ujutro, promrmljavši kako je to „najbolje doba dana". Da ga ne bih razočarao, pristao sam, mada nevoljno. Iz mog automobila treštala je rok muzika dok sam se pustim ulicama vozio pored oblakodera na Menhetnu, autoputem koji me je vodio ka mom odredištu. Moje uzbuđenje je raslo. Nisam imao pojma šta me čeka. Ali naučio sam da je neizvesnost dragocena. Većinu ljudi preplavi strah kada se nađu pred nepoznatim. A ne bi trebalo. Jer to nije ništa drugo do početak avanture. I mogućnost da se nešto dogodi. „Stani kod groblja Rouzmid", napisao je Tomi u uputstvu. „Tamo ćeš videti moj automobil parkiran pored puta. Ostaviću žmigavce da bi me lakše spazio." Oko deset do pet skrenuo sam sa glavnog puta na makadam koji je trebalo da me odvede do dogovorenog mesta. Visoki borovi stajali su pored puta. Magla se podizala. S leve strane ukazale su se naznake mesta na kome je trebalo da se nađemo. Nije mi bilo baš jasno zašto se nalazimo na groblju, ali sam pretpostavljao da se u blizini nalazi mesto koje je Tomi želeo da mi pokaže. Groblje je verovatno bilo samo pogodno - i nezaboravno - mesto da se nađemo na početku našeg zajedničkog dana. Dok sam se približavao parkiralištu, video sam neverovatan prizor. Pored puta je bio parkiran Tomijev automobil. U njemu nije bilo nikoga. Ali model i izgled njegovog automobila su me zaprepastili i ostavili bez reči. Bio je to potpuno nov crni porše 911S! A na privatnim tablicama je pisalo samo „LDRSRUS". Odmahnuo sam glavom. Nasmešio sam se. Ovaj momak je stvarno bio nešto posebno. Ispostavilo se da ovaj neobični prodavac, koji je odbacio i samu pomisao na basnoslovne račune u banci i ogromne kancelarije zarad revolucionarno novog modela vođstva u ovim revolucionarno novim vremenima, poseduje automobil iz mojih snova. Parkirao sam se iza poršea i ugasio motor. Bilo je jezivo tiho dok sam sedeo na mračnom drumu. Na uzvišenju sam opazio usamljenu figuru. Pretpostavio sam da je to Tomi. Bio je na groblju.
38
ROBIN ŠARMA
Bila mi je potrebna ogromna snaga da krenem stazom ka travnatom uzvišenju, pored grobljanskih krstova do Tomija. Počeo sam da osećam strah. Kad uzmemo sve u obzir, bilo je mračno, nalazio sam se na groblju i Tomija nisam uopšte dobro poznavao. Istina je, doduše, da sam proverio njegove podatke kod nekih ljudi iz radnje. Sve što mi je rekao bilo je tačno. Svaka svakcata reč. Tomi je stvarno bio nešto posebno. Činjenica je da su ga iako je već imao sedam deset sedam godina smatrali za najboljeg prodavca u našoj firmi. Zaista je osvojio sva ona luksuzna putovanja na Karibe kao i sve druge divne nagrade. Odlično je zarađivao i nuđena su mu najbolja mesta u firmi. Svi direktori su se prema njemu ophodili s krajnjim poštovanjem i uvažavanjem. Ali opet, dolazak na groblje rano ujutro nisam smatrao promišljenim potezom i nisam se osećao najbezbednije. Nešto u meni mi je pak govorilo da nastavim. To sam i uradio. Dok sam se približavao mestu na kome je Tomi stajao, ugledao sam prve zrake sunca kako se pomaljaju na horizontu. Video sam m esec u obliku srpa kako nestaje. Bio je to divan prizor. Nastavio sam da koračam, sve dok mu nisam sasvim prišao. Bio je to Tomi. Stajao je okrenut leđima. Imao je isto odelo kao i kada smo se sreli. Pred njim su bila dva sveže iskopana groba. Bio sam zaprepašćen. Moja prva pomisao je bila da pobegnem. Možda je Tomi neki ludak koji me je namam io na ovo usam ljeno m esto da bih postao još jedna njegova žrtva. Unervozio sam se. Nisam mogao da razmišljam. Zaledio sam se. Tomi se polako okrenuo. Kosa mu je i dalje bila u neredu. Smešio se. Opustio sam se. Sunce se pomaljalo. Činilo se da će to biti zanimljiv dan. „Dobro jutro, Blejk", obratio mi se Tomi prijateljski. „Stigao si tačno na vreme. Im presioniran sam. Veoma. Znam da je rano, ali jedna od stvari koju sam naučio o vođstvu jeste da su v ođ e o s o b e koje su voljne d a u rad e on o što gu bitn ici nisu ia k o im se to m ožd a n e sviđa. Oni su disciplinovani dovoljno
VOOA BEZ TITULE
39
da znaju šta je važno - i ispravno - nasuprot onome što je lako i zabavno. Neću da kažem da vođe ne znaju da se provode. Definitvno znaju. U stvari, upravo zbog svoje superiorne sposobnosti da postižu uspeh i ostvare pozitivne rezultate, na kraju više uživaju u životu od većine drugih. Ništa u životu neće izazvati toliko sreće kao saznanje da si u potpunosti ostvario svoje mogućnosti, da izuzetno obavljaš svoj posao i živiš život na pravi način", rekao je Tomi i skinuo ogrlicu na kojoj je pisalo VBT. „Izvoli, ovo je za tebe, Blejk. Zbog hrabrosti koju si pokazao time što si došao. To je već polovina bitke. I za otvorenost koju si pokazao da prihvatiš filozofiju koju sam obećao da ću ti otkriti u knjižari onog dana. VBT znači vodi b ez titule. I u tome je suština metode koju ćeš otkriti danas. Nije ti potrebna titula da bi bio vođa, moj prijatelju. Samo da znaš da ćeš to danas više puta čuti. To je deo procesa u koji si se upustio. Ponavljanje prethodi učenju", rekao je Tomi. „Što znači?" „Što znači da je ponavljanje moćna strategija u učenju. Ponavljanjem nova ideja može biti brzo prihvaćena kao novo uverenje. A pošto je neizm erno važno da prihvatiš da ti nije potrebna titula da bi bio vođa, to će ti biti više puta ponovljeno u toku današnjeg dana „Shvatio sam“, rekao sam dok sam gledao u Tomijeve uglačane cipele. „Odlično. Kao što sam rekao pre neki dan u knjižari, umeće vođstva nije neka komplikovana veština rezervisana samo za one sa diplomom sa Harvarda i uglednom porodicom iza sebe. Svako od nas, samim tim što je ljudsko biće, može da bude vođa. S o b zirom rta stra h o v ite p ro m en e k ro z k o je n a še društvo prolazi, v eom a j e važno ov lad a ti ovom veštinom da bi se postig ao uspeh u poslovanju. Zaboravio sam pre neki dan da naglasim da vođstvo nije nešto što se odnosi sam o na posao. Moram o da g a prim enjujem o na svim poljim a. Da bismo ostvarili uspeh u životu, neophodno je da ovu osobinu iskažemo i po pitanju zdravlja, u odnosu sa onima koje volimo, u finansijama
40
ROBIN SARMA
i u zajeđnici u kojoj živimo. I što je najvažnije, suštinu svega čini voditi sebe. Ako ne možeš da vodiš sebe, nećeš moći da vodiš ni druge. Evo odmah jedne istine. Psiholog Rolo Mej rekao je da je otkrivanje središta snage u sebi najveći doprinos koji možemo dati ljudima oko sebe, izdeklamovao je Tomi i udahnuo svež vazduh punim plućima. Divno je biti živ, Blejk, posebno po ovakvom danu. Samo razmotri alternativu, ako mi ne veruješ", udario me je u rebra u šali. „Hvala ti na poklonu, Tomi", rekao sam i stavio ogrlicu oko vrata. Tomi mi je konačno otkrio šta VBT znači. Vodi bez titule. Svidelo mi se kako to zvuči. „Hvala ti još jednom što si došao na vreme", rekao je moj učitelj. „Ustati rano ujutro je nešto što vođe bez titule primenjuju svakoga dana. To me podseća na Bena Frenklina koji je jednom rekao: 'Spavaćete kad umrete." Pogledao je u grobove. „Otvoren momak", rekao sam. „Ali i bistar. Lako je spavati previše. Ako svakog dana ustaneš sat vremena ranije, dobijaš sedam dodatnih sati nedeljno. To je trideset sati mesečno. Skoro cela jedna radna nedelja na svakih trid eset dana! To vreme možeš da iskoristiš za planiranje, doradu vizije i razvoj naboljih projekata. Da razmisliš o svojim vrednostima, ukloniš unutrašnje prepreke i razmotriš svoj način razmišljanja. Možeš da iskoristiš to vreme da učiš i razvijaš se i postaneš izuzetan u svemu što radiš. Jedan od osnovnih ciljeva puta kojim hodiš jeste da postaneš bolji. Dobro j e biti spokojan , ali n em oj n ikada biti zadovoljan. Učini boljim sve što možeš. Svakoga dana, bez prestanka i sa žarom." „Veoma inspirativno. Ali bi mi dobro došla još jedna šolja kafe", priznao sam. Tomi je i dalje bio usredsređen na ono što govori. Očito me nije čuo. Zatim je ponovo pogledao u grobove. „Pitao sam se šta ovi grobovi znače. Uplašio si me, čoveče. Kad sam ih video, pomislio sam da ovde nisu čista posla. Ali sam ti verovao. Na neki način, ja ti jednostavno verujem. Možda zato što si poznavao mog oca. Bože, koliko mi samo nedostaje."
VOĐA BEZ TITU LE
4i
,,I meni. Bio je plemenit i pošten čovek. Čak i kao dete tražio je od sebe najviše. I onda kada to nije bilo lako. Mislim da bi bio presrećan da zna da si danas ovde sa mnom i da se spremaš da izmeniš način na koji živiš i radiš." „Sigurno bi bio srećan", rekao sam tiho. „Satima sam ih kopao", rekao je Tomi i pokazao na rupe u zemlji. „Nije mali posao za jednog sedam desetsedm ogodišnjaka", rekao je Tomi, nasm ejavši se zadovoljno. „Grobovi me fascin iraju . Kad m alo razm islim - njihova uloga je da me na dram atičan način podsete koliko je život kratak. Na kraju svi završim o na istom mestu. Kao prah. A sve ono što smo sm atrali toliko važnim, tituie, m aterijalne vrednosti i društveni položaj, p ostaje sasvim nevažno. Je d in o što im a zn ačaja j e d a li si u pozn ao sv oje un u trašn je sp o so b n o sti vođe, i a k o jesi, d a li si im ao h ra b r o sti d a ih is k a ž eš i p on u d iš svetu ono što m ožeš. To je ključno pitanje u životu kada se odbace sve triv ijaln osti." Tomi je zaćutao i duboko udahnuo svež jutarnji vazđuh. „Zanimljivo je da kad počneš da razm išljaš o svojoj sm rti dođeš do onoga što je suština života. Dođi, pogledaj." Na dnu prvog groba bila je ploča od škriljca. Nikad nisam video ništa slično. Video sam da su na njoj urezane reči krupnim slovima. „Siđi, slobodno", rekao je Tomi, što me je podsetilo na jednog od narednika s moje vojničke obuke. ,,Ne plaši se prljavštine. Siđi i izvadi ploču." Srce mi je ubrzano tuklo. Obuzela me je sumnja. Ali pre nego što me je strah sasvim savladao, skočio sam u grob, podigao ploču i očistio je od prljavštine. Sunce se polako dizalo na nebu. I dalje u grobu, čitao sam reči koje mi je Tomi rekao da pročitam. DESET LJUDSKIH KAJANJA, glasio je naslov. „Šta to znači?" pitao sam. „Samo nastavi da čitaš." „Deset ljudskih kajanja", pročitao sam naglas. Potom je usledila lista od deset stavki.
42
ROBIN SARMA
1. Poslednji je dan tvog života, a ti ga nisi proživeo onako kako si mogao. 2. Poslednji je dan tvog života, a ti nikada nisi spoznao prirodnu moć u sebi koja bi ti pomogla da ostvariš velike stvari. 3. Poslednji je dan tvog života i shvataš da nikoga nisi nadahnuo svojim pimerom. 4. Poslednji je dan tvog života a ti si obuzet bolom je r shvataš da nikada nisi rizikovao i zbog toga ništa nisi dobio. 5. Poslednji je dan tvog života i ti shvataš da si propustio priliku da ovladaš vrhunskom sposobnošću je r si prihvatio laž da moraš da se pomiriš sa osrednjošću. 6. Poslednji je dan tvog života i srce ti je slomljeno je r nikad nisi ovladao sposobnošću da poraz pretvoriš u pobedu i olovo u zlato. 7. Poslednji je dan tvog života i žališ što si zaboravio da je suština posla biti od pomoći drugima, a ne samo sebi. 8. Poslednji je dan tvog života i uviđaš da si čitav život živeo onako kako te je društvo učilo, a ne onako kako si želeo. 9. Poslednji je dan tvog života i shvataš da nisi ostvario svoje mogućnosti, čak ni približno tome. 10. Poslednji je dan tvog života i uviđaš da si mogao biti vođa i svet učiniti drugačijim. Ali ti si odbio da se prihvatiš tog poduhvata, je r si se plašio. I zato nisi uspeo. I protraćio si svoj život. Nisam znao šta da kažem. Bio sam dirnut iz nekog neobjašnjivog razloga. Možda sam upravo pročitao ono što bi mi se moglo desiti ako nešto odmah ne promenim i ne počnem da vodim bez titule. Možda sam se upravo suočio sa svešću da sam smrtno biće i da život prolazi pored mene. Možda me je Tomi otreznio i primorao da prihvatim činjenicu da sam proteklih godina uglavnom izigravao žrtvu i krivio sve ostale za haos u kome se nalazim umesto da preuzmem odgovornost za sve što mi se dešava. Shvatio sam da na kraju sv ako o d nas bira
VOĐA B E Z T I T U L E
43
kakvim će životom živeti. I da, zahvaljujući svojim odlukama i postupcima, živim ovako kako živim. Jedno je sigurno: lista koju sam upravo pročitao sadrži duboku istinu. Poželeo sam da više ljudi bude upoznato sa Deset ljuđskih kajanja. Samo pomislite koliko bi manje štete bilo kada bi Ijudi znali da iskorače iz pogrešnog šablona na osnovu koga rade. Samo pomislite na dobrobit koju bismo imali kada bismo decu u školama obrazovali na osnovu njih. Samo pomislite koliko bi ljudskih života, širom planete, bilo spaseno kada bi svi znali za ovih Deset kajanja - i kada bismo ih mogli izbeći po svaku cenu. Tog trenutka se nešto duboko u meni prelomilo. Sinulo mi je pred očima. Kocka je bačena. I sve se promenilo. Obećao sam sebi da ću iz korena izmeniti način na koji radim. Zakleo sam se da ću istog trena izmeniti način života. Da neću više kriviti rat što ne mogu da se uklopim. Da neći kriviti šefa što svoj posao ne obavljam kako treba. Da neću kriviti prošlost što nisam u stanju da se snađem u sadašnjosti. Dok sam stajao na dnu groba, koji je moj ekscentrični učitelj iskopao još pre zore tog veličanstvenog dana koji je donosio šansu za novi početak, prljav i umoran, rešio sam da prestanem da tražim izgovore i da preuzmem odgovornost za svoje postupke. I da dam sve od sebe. ,,Da li si ih ti i napisao, Tomi?" ,,Da. Jesam", odgovorio je Tomi tihim glasom, dok je brisao ruke onom m aram icom s Mikijem Mausom. Bio je ozbiljan. Glas mu je bio jasan. „Pakao na zemlji nastaje onda kada se nađeš u prvom grobu. Pakao nastaje onda kada te kajanje preplavi pred samu smrt. Ništa neće uništiti tvoj duh kao tren kada se nađeš na sam rtničkoj postelji i osetiš kajanje. Istinski slom nastaje u trenutku kada se suočiš sa svešću da si protraćio najvažniji dar - priliku da svoju veličanstvenost predstaviš svetu koji te okružuje. Ovo je jedna od najznačajnijih pouka u vezi sa vođstvom koju mogu da podelim s tobom, Blejk: N eostvaren e m og u ćn osti stvaraju bol. A zaista je tužno što ljudi sve češće
44
ROBIN SARMA
život prožive u osrednjosti i daleko ispod svojih mogućnosti. Osrednjost. A sve se dešava tiho i neprimetno. I za tren te više nema!" uzviknuo je i pljesnuo rukama. „Velika pouka koju sam, pored ostalog, naučio od izvanrednog učitelja koga ćeš i ti upoznati jeste sledeće: Postići ćeš uspeh a k o sv akog a dan a bu d eš disciplinovan u sitnim stvarim a koje će ti vrem enom om ogu ćiti d a p ostig n eš d a lek o veći uspeh nego što si ik a d a sanjao. Ove male navike su toliko jednostavne da većina ljudi misli da neće ništa promeniti. I zato ih i ne primenjuju." „Znači da je u stvari lako postići uspeh", rekao sam ponovivši ono što je Tomi već rekao. „Svako može da postigne uspeh ako je istrajan u obavljanju određenih radnji. A ovi naizgled nebitni izbori i navike vremenom dobijaju na važnosti. Iznenada pokažu svoju snagu. I tako, na kraju svako može da dospe do ovog izuzetnog mesta koje je delovalo nedostižno na početku. Ovaj postupak me podseća na posao ratara. Najpre poseje seme. Potom zaliva useve i đubri zemlju. Čini se da se ništa ne dešava." „Ali ratar ipak ne odustaje. Ne trči na polje da bi kopao u potrazi za povrćem", dodao je Tomi dobrodušno. „Ratar ima strpljenja i veruje u sam proces. On ima vere i razum evanja da će zahvaljujući njegovim svakodnevnim naporima žetva ipak doći. A onda, čini se niotkud, eto useva spremnih za žetvu. ,,Ti si pametan momak, Blejk. Ovo je odlična metafora. Tvoj otac je bio u pravu. Imaš ogroman potencijal. Bravo", pohvalio me je zadovoljno. „Trebalo bi da smo više nalik ratarima", ponovio je Tomi više za sebe. ,,Ta ti je dobra", čuo sam ga kako mrmlja sebi u bradu. Na nebu nije bilo ni oblačka. Ptice su cvrkutale dok me je sunce grejalo. Zaista divan dan da se osetiš živ. Tomi je nastavio priču. „Svi uspešni ljudi prim enjuju istu vrstu discipline. Oni neprestano prim enjuju par osnovnih postavki. Ali njihova naizgled nevažna dela se nakupe tokom vremena i omogućuju im da postignu uspeh na poslu i u pri-
VOOA B E Z T I T U L E
45
vatnom životu. Ovo nas vodi pitanju neuspeha. S druge strane, lako j e biti neuspešan. Neuspeh j e sam o nužna p osledica svakodnevnog zap ostav ljan ja redovnih o b a v ez a k o je se n agom ilaju i vode te do tačke sa koje n em a p ov ratka. Zaista želim da pogledaš u prvi grob i zapitaš se u duši kako od sutra zapravo želiš da živiš. Svakako da ne želiš da završiš u prvom grobu. To bi bila tragedija. Slažem se da je susret ovde na groblju pomalo dramatičan", priznao je Tomi. „Ali morao sam da izmamim tvoju reakciju. Da doprem do tebe. Da te dovedem do mesta u kome ćeš se osloboditi jednostranog pogleda, svih izgovora i biti iskren prema sebi. Kada čoveka suočiš sa činjenicom da će jednog dana umreti, to je moćno sredstvo da izmeniš njegov način razmišljanja i probudiš vođu u njemu." „Zašto?" pitao sam. „Zato što nas svest o prolaznosti života podseća na ono što je najvažnije i čini da zaboravimo sve prolazno. Susret sa smrtnošću podseća nas da su naši m eseci tačno izbrojani." „Devetsto šezdeset meseci", ponovio sam. „Tako je. 1 zašto onda ostati mali? Zašto se plašiti neuspeha? Zašto brinuti zbog tuđeg m išljenja? Zašto poricati svoju obavezu da vodiš?" „Uspeo si, Tomi. Ja više nisam isti." ,,To je zato što do bitne prom ene dolazi na emotivnom, a ne na logičnom nivou. Hteo sam da ti se podvučem pod kožu i dirnem te u srce, a ne da se obratim tvom razumu. Neko ti može ponoviti dobru ideju stotinu puta, a da je ne prihvatiš sve dok je ne osetiš u dubini svog bića - u samom telu. Tek tada od ideje nastaje istina. Zato mnogi seminari nemaju trajne rezultate. Ne uspevaju da dopru do nas." ,,U pravu si", složio sam se. „Počinjem da svet gledam drugim očima. I mnogo jasnije. Upao sam u zamku misleći da moj posao nije važan, da ono što radim nema svrhe i da sam u ćorsokaku zato što radim u knjižari." „Cenim tvoju iskrenost, Blejk. Čestitam ti što se više ne osećaš tako. Samo da znaš da ne postoji nijedan posao koji predstavlja ćorsokak na celom ovom nepredvidivom svetu. Postoji
46
ROBIN ŠARMA
samo način razm išljanja koji vodi u ćorsokak. Kao neko kome je stalo do tebe, daću sve od sebe da te navedem da ovladaš ovom izuzetnom veštinom. Ne zaboravi da će te svaki posao koji obavljaš rado i na najboji mogući način dovesti do uspeha o kome nisi ni sanjao. Samo zato što trenutno ne možeš da vidiš uspeh koji je pred tobom ne znači da ne možeš da ga ostvariš." „Zaista zanimljivo. Nikada nisam razmišljao na takav način." „Ključ je u tome da uneseš osećanja, energiju i strast. Tek tada će doći do preokreta. Doveo sam te na ovo mesto da bih te naljutio, rastužio i primorao da se osetiš loše jer se ne trudiš da postigneš uspeh u karijeri i traćiš svoj život." „Shvatio sam, Tomi", rekao sam, pun poverenja prema svom učitelju. „Onda mi dozvoli da ti pričam o drugom grobu. Uskoči, molim te." Pokazao je rukom ka sledećem grobu, poput šefa restorana koji dočekuje VIP goste. Spremno sam ga poslušao, i skočio u grob sa ogromnim entuzijazmom. Očekivao sam da vidim još jednu ploču. Ili još jednu ogrlicu sa ugraviranom slovima. Ali nisam pronašao ništa. „Evo, izvoli", rekao je Tomi dodajući mi ašov. ,,U ovom slučaju moraćeš malo da kopaš. Istinska nagrada dolazi tek nakon iskrenog zalaganja i napornog rada. D opašće ti se ono što ćeš pronaći." Počeo sam da kopam. „Brže, Blejk. Čeka nas još mnogo posla i ljudi koje treba da upoznaš. Nemamo ceo dan", povikao je Tomi, skrštenih ruku, dok je njegov izraz lica odavao da se zabavlja. Uskoro sam udario o nešto. Kleknuo sam i počeo da rukama brišem prljavštinu. Dok sam sklanjao zemlju, video sam kako nešto svetluca na suncu. Pažljivo sam ga podigao i pogledao u Tomija u neverici. Na dnu drugog groba bila je još jedna ploča. Ali ova je bila od čistog zlata. ,,Da li je ovo ono što mislim, Tomi?" pitao sam zaprepašćen onim što sam pronašao. „Čisto zlato, moj prijatelju. Sada, molim te, pročitaj šta na njemu piše. Spreman si da shvatiš ono što je napisano."
VOĐA B E Z T I T U L E
47
Na zlatnoj ploči je krupnim slovima pisalo: „DESET LJUDSKIH POBEDA." Tomi je progovorio. „Pokazao sam ti kako izgleda pakao na zemlji. Sada moramo biti mnogo pozitivniji i razmotriti mesto kome imam osećaj da se približavaš, stanje u kome je sve moguće i gde te ništa ne sputava da ostvariš promenu." „Kako da dođem do tog mesta?" „Samo prati moje instrukcije. I vodi bez titule. Time što ćeš iskazati ovu osobinu u svemu što radiš, tvoj život će p o sta ti izuzetan. M oći ćeš da iskažeš svoju g en ija ln o st u potpunosti. B ićeš je d a n o d onih čiji život ulazi u legen du . Pročitaj kakva te nagrada sigurno očeku je ako prihvatiš filozofiju o kojoj govorim. Zaista sam uzbuđen zbog tebe." Pročitao sam spisak. 1. D očekaćeš poslednji dan svog života srećan je r si ispunio sve ono za šta si bio predodređen - iskoristio svoj talenat, iskoristio svoje mogućnosti, besprekorno obavljao svoj posao i živeo zaista ispunjenim životom. 2. D očekaćeš poslednji dan svog života svestan da si u svemu bio izvanredan i da si živeo u skladu s visokim standardima koje si postavio. 3. Dočekaćeš poslednji dan svog života proslavljajući hrabrost koju si imao u borbi sa svojim najvećim strahovima i u nastojanju da ostvariš svoje snove. 4. Dočekaćeš poslednji dan svog života svestan da si bio čovek koji ne uništava druge ljude, već ih podstiče. 5. Dočekaćeš poslednji dan svog života svestan da si posle svakog poraza ustajao i da nikada nisi gubio optimizam. 6. Dočekaćeš poslednji dan svog života uživajući u slavi svojih izvanrednih postignuća, svestan da si znatno doprineo životu onih kojima si bio na usluzi. 7. Dočekaćeš poslednji dan svog života diveći se snažnoj, etičnoj, inspirativnoj i saosećajnoj osobi kakva si postao.
48
ROBIN ŠARMA
8. Dočekaćeš poslednji dan svog života shvativši da si istinski inovator koji je otkrivao nove staze umesto da sledi stare puteve. 9. Dočekaćeš poslednji dan svog života okružen kolegama koje ti se dive, mušterijama koje te smatraju herojem i voljenima za koje si legenda. 10. Dočekaćeš poslednji dan svog života kao istinski vođa bez titule, svestan da će ono što si postigao nastaviti da živi i posle tvoje smrti kao uzor drugima. Sedeli smo na travi pored grobova. Reči koje je Tomi napisao bile su u isto vreme neobične, predivne i ključne. Moj život je bio u toj meri ispunjen brigama i besmislenim postupcima da sam izgubio iz vida ono što je najvažnije. Izgubio sam iz vida sve ono što sam mogao da postignem, baš na tom mestu na kome se nalazim. Zaboravio sam na moć koju posedujem da nešto promenim. Izgubio sam kontakt sa skrivenim genijem u sebi kakav sam mogao da postanem. Tomijeva poruka je bila jasna: mogao sam da izaberem da nastavim da živim kao i prethodnih godina - da tumaram kroz život i prepustim se prokletstvu zaborava. Ako to uradim, završiću u prvom grobu kao žrtva svega što je pisalo na ploči. Ili sam mogao da izaberem viši put. Mogao sam da se odlučim za vođstvo, izuzetnost i vedrinu u životu. Mogao sam da vodim bez titule i krenem u potragu za očekivanom nagradom zapisanom na ploči. Prvi izbor bi me odveo u neku vrstu ovozemaljskog pakla. Drugi bi me, po Tomijevom mišljenju odveo u mesto iz snova. Znao sam za šta ću se odlučiti. I dok sam sedeo na travi sa svojim na čudan način odabranim mentorom, pored dva sveže iskopana groba - doneo sam odluku.
ČETVRTO POGLAVLJE:
PRVIRAZGOVOR 0 VOĐSTVU - NIJETIPOTREBNA TITULADABIBIOVOĐA „Ako je nečiji posao da čisti ulice, onda bi to trebalo da radi onako kako je Mikelanđelo slikao ili kako je Betoven komponovao. Trebalo bi da ih čisti tako da i nebo i zemlja kažu: Ovde j e živeo čistač ulica koji j e odličn o ob a v lja o svoj posao." Dr Martin Luter King Mlađi „Ljudi se najčešće odriču moći jer misle da je namaju." Elis Voker Tomi je pažljivo spustio ploču u gepek svog sportskog automobila i potom upalio motor. Zvuk poršeovog motora je bio prava muzika za moje uši. Vozio sam za njim nazad u Menhetn. Da bi pojačao moj doživljaj, Tomi mi je dao da siušam CD u kolima. Čim sam pustio CD, čula se pesma Dejva Metjuza „Grobar". Najviše su me pogodile reči: „Hej, grobaru, kada budeš kopao moj grob, neka bude plitak... da mogu da osetim kišu." Osetio sam da moja transformacija u vođu bez titule počinje. Posle par sati vožnje, Tomi se zaustavio ispred jednog od najboljih hotela u Njujorku, omiljenog boravišta svih onih koji pate za elitnim mestima. Dao je portiru novčanicu od dvadeset dolara da parkira njegov automobil i poveo me kroz mali ali impresivan hol pun lepih modela, putnika iz Evrope i knjiga o modernom dizajnu. Popeli smo se na treći sprat i krenuli mrač-
50
ROBIN ŠARMA
nim hodnikom. „Želim da upoznaš prvog od četvoro učitelja s kojima ćeš se sresti u toku današnjeg neverovatnog dana koji ćemo provesti zajedno, Blejk. Ona se zove Ana i poreklom je iz Argentine. Ana je divna žena. Ljubazna. Vredna. Strastvena. I mudra. Istinski razume šta znači biti vođa i celokupnu koncepciju filozofije vodi bez titule. Ona me je prva uputila u sve", pričao je Tomi dok smo se približavali vratima sobe 404. Čuo sam kako unutra neko peva. „Buenos dijas, Tomi", procvrkutala je zanosna žena kada je otvorila vrata s predivnim osmehom. Činilo mi se da ima preko četrdeset godina, a opet je zračila takvom mladolikošću i upadljivim seksepilom. Nosila je crno-belu uniformu kakvu nose sprem ačice u hotelima. Njena svetlosmeđa koža je bila savršena, a skoro besprekorni zubi bili su zadivljujuće beli. Zračila je entuzijazmom ali i plemenitošću i opuštenošću. Kosa joj je bila ukrašena belim cvetom, što ju je činilo još blistavijom. „Buenos dijas, Ana", odgovorio je Tomi, nežno je zagrlio i poljubio u obraz. „Jesi li to ti pevala?" pitao je. „Naravno da sam ja. Znaš koliko sam srećna kad radim. Prosto poželim da zapevam. A dok pevam, sve mi je još lepše. Sve je tako divno" rekla je sijajući od sreće. Tomi i spremačica potom zaplesaše. Tango i mering u kombinaciji, kako mi se činilo. Lepršali su po sobi kao da ništa drugo nije važno. Bilo je u isti mah čudno i simpatično. Izgledalo je da su na nekoliko trenutaka uplovili u svoj svet. Stajao sam po strani - očaran ovim nadrealnim prizorom. Trebalo bi da naglasim da među njima nije bilo ni traga romanse. Videlo se da su samo prijatelji. Ali opet, imao sam utisak da obožavaju jedno drugo. „Ana, ovo je mladić o kom sam ti govorio. Blejk, ovo je Ana. Ana, ovo je Blejk." Rukovali smo se. Ana je popravila cvet u kosi. Soba je bila savršeno čista. Tamno drvo i bela posteljina u kombinaciji s modernom arhitekturom i ogromnim isturenim prozorima
VOĐA B E Z T I T U L E
51
koji su gledali na ulicu na savršen način su odražavali kombinaciju minimalističkog stila i topline. Bilo je prijatno nalaziti se u ovakvoj prostoriji. „Blejk je ratni veteran. Bio je u Iraku. Sada radi sa mnom u knjižari, kao što sam ti i rekao sinoć kad smo se čuli. Iskusio je mnogo toga u životu za ovih nekoliko godina. Njegov otac i ja smo bili prijatelji dok smo živeli u Milvokiju. Blejk je spreman da primeni filozofiju vođstva. Mislio sam da je vreme da te upozna. A morao sam i da naučim još neke korake", rekao je Tomi i namignuo. Ana se nasmešila i blago pocrvenela. Potom je zamišljeno pogledala kroz prozor. „Poštujem i tebe i sve vojnike koji su se žrtvovali za sve nas, Blejk. Hrabro ste se borili za našu slobodu. Znam da ne mogu u potpunosti da razumem kroz šta si sve prošao, ali želim da izrazim svoju najdublju zahvalnost. Mnogo volim Ameriku. A ti i vojnici koji su se borili učinili ste da se osećamo sigurnim. I jakim. Hvala ti na tome." Nisam znao šta da kažem. Iako je prošlo poprilično vremena otkako sam se vratio iz Iraka, i dalje sam imao osećaj kao da sam tamo. Za vreme rata razvio sam instinkt preživljavanja, zahvaljujući kom sam i ostao živ. Nisam dozvoljavao sebi da bilo šta osećam i uglavnom sam bio poput kamena što se em ocija tiče. Blokirao sam sva osećanja i zatvorio se u sebe. Uglavnom sam živeo od danas do sutra. Nikome nisam dozvoljavao da mi se približi, je r bih samo mogao da ih povredim. Ili bi oni mogli da povrede mene. Ali sada je tu preda mnom bila ova neobična žena egzotične lepote koja me čak nije ni poznavala, a koja je iskazivala svoje poštovanje u ovoj luksuznoj hotelskoj sobi u kojoj smo se zatekli. Pokazivala je koliko joj znači sve što sam uradio kao vojnik. Potvrđivala da godine koje sam proveo služeći otadžbini nisu protraćene već, naprotiv, dragocene. Osetio sam se počastvovanim. I veoma srećnim. „Hvala ti na ovome što si rekla. Mnogo ti hvala", ponovio sam. „Hoće li Blejk upoznati ostale momke?" pitala je Ana nežno.
52
ROBIN ŠARMA
„Kasnije u toku dana", rekao je Tomi i nasmešio se poverljivo. „To je dobro. To je zaista dobro." Prišla je krevetu i popravila nabor na jednom jastuku. „Blejka danas očekuje velika promena", dodala je, bacivši pogled kroz prozor. „Prvi dan koji će mu otkriti sasvim nov način rada i života. Lepo." „Hvala što si odvojila vremena za mene, Ana", bilo je sve što sam rekao. „Nije mi bilo lako da prihvatim sve o čemu je Tomi govorio, ali je sve što sam do sad čuo bilo zaista neverovatno. Pre samo nekoliko dana mislio sam da je ono što radim jedan sasvim običan posao i da je umeće vođstva samo za šefove i direktore. Da je uspeh rezervisan samo za nekolicinu srećnika. Sada sve vidim u drugom svetlu." „Pogledaj me", rekla je Ana i pokazala na svoje srce. ,,Mogla bih da navedem hiljadu i jedan razlog zbog koga bih bila nezadovoljna svojim poslom. Mogla bih da se žalim da sam samo spremačica i da je moj posao da čistim hotelske sobe u kojima borave bogataši. Ali najveća sloboda koju svako od nas poseduje jeste sloboda da biramo kako ćemo posmatrati ulogu koju imamo u ovom svetu i moć koju posedujemo da donosimo pozitivne odluke bez obzira na situaciju u kojoj se nađemo „Polako počinjem da shvatam šta hoćeš da kažeš, Ana. Posedujem o daleko više moći nego što mislimo. I daleko više kontrole nad svojim životom nego što smo toga svesni." „Tako je, Blejk", rekla je nežno na tren otkriviši svoj španski akcenat. „Zato sam donela odluku da svoj posao obavljam n ajb olje što mogu." „Visoki su to standardi", primetio sam ponovivši Anine reči, „najbolje što možeš." „Sama ova rešenost je učinila čuda u mom životu. I učinila me veoma srećnom osobom. Pored toga, mnogo ljudi misli da ’imam sreće’. Uprava me tretira kao kraljicu. Generalni direktor je za mene rekao da predstavljam ’veliki potencijal' i poslao me na više programa obuke nego što mogu da se setim. Poznati direktori koji odsedaju u ovom hotelu me poznaju i otkrivaju mi svoje zamisli. Filmske zvezde koje ovde dolaze skoro uvek
VOĐA B E Z T I T U L E
53
zahtevaju da im ja čistim sobe. A napojnice koje dobijam mi omogućuju da svakog meseca šaljem novac svojoj porodici u Buenos Ajresu. Zato mislim da sam mnogo postigla. Naročito ako uzmemo u obzir odakle dolazim." Tomi je pogledao u Anu. Uhvatio je za ruku, a onda je nežno poljubio. „Ana je takođe ostala bez roditelja, Blejk. Poginuli su u saobraćajnoj nesreći pored letovališta Barilohe kad je bila mala. Odgajilia ju je baka. Ali bile su veoma siromašne." „Veoma siromašne", naglasila je Ana glasom punim emocija. „Zato sam toliko privržena porodici. Posle smrti roditelja, našli su mi se ljudi koje volim. U kulturi Latinoamerikanaca porodica zauzima veoma značajno mesto. Ali mi smo postali bliski na jedan sasvim drugačiji način. Provodila sam što sam više vremena mogla sa bakom i rođacima. Što se tiče materijalnih stvari, nismo imale mnogo toga i život mi je bio težak. Ali mislim da sam bogatstvo stekla na drugoj strani. Naučila sam da volim književnost, muziku i pravu umetnost. Otkrila sam da su najveća zadovoljstva u životu upravo ona sitna. Zahvaljujući tome što sam na svakom poslu davala sve od sebe, život mi je postajao bolji. I evo me danas ovde. U jednom od najlepših hotela na svetu. U jednom od najvećih gradova na svetu. Možda sam imala i sreće, ko zna. Ali takođe verujem da sreća nije ništo drugo do n ag rad a za m udre iz b o re k o je sm o napravili u životu. Uspeh n ikom e na p a d a s n eba. Uspeh, na poslu i u p riv atn om životu, nešto j e što svesno stvaram o. To je zagaran tovan a posledica niza odluka koje smo svesno doneli. A po mom mišljenju, to je zaista uzbudljivo", rekla je Ana energično. „Ljudi danas isuviše veruju da im uspeh zavisi od uticaja zvezda", dodao je Tomi. „Ljudi očekuju nešto, a ne pružaju ništa. Oni sanjaju o uspehu, ali nisu spremni da prionu na posao. Dođu na posao i očekuju da će ih neko dobro platiti a da pri tome ne pruže ništa što bi opravdalo i jedan jedini cent. Trenutno živimo u jednom prilično konfuznom svetu." ,,U pravu si", rekla je Ana klimnuvši glavom. „Kao što sam već nagovestila, Blejk, uspeh se postiže zahvaljujući nizu sve-
54
ROBIN SARMA
snih izbora. On je krajnji i neizbežan ishod superiornog donošenja odluka. Svako može da bude uspešan. Samo nekolicina o d a b e r e to da bude. K ada bu d eš prim en jivao on o što vođe b ez titule rade, nesum njivo ć e te stići zaslu žen a n ag rad a, k a o što j e i njih. A to što ljudi uspešne nazivaju ‘srećnicim a' samo je opravdanje da sami ne bi morali da se potrude da postignu nešto u životu." Duboko sam razmišljao o Aninim rečima. Zamislio sam se nad njima. Očito je bila odličan m islilac kada je reč o poslu, što sam pretpostavio na osnovu svih razgovora sa izvršnim direktorima koje je vodila. Zatvorio sam oči na tren. Ali zvuk sirene sa ulice prekinuo mi je misli. Pogledao sam u Tomija koji je upravo seo na blistavu sofu. Ispred njega je bio stilski sto s tradicionalnom belom svećom. Pored sveće stajala je flaša crnog vina iz jednog od kalifornijskih vinograda. Ponadao sam se da ću ostati u hotelu bar jedan dan. „Ovo će te možda iznenaditi, Blejk", rekla je Ana brzo, ,,ali ja mislim da imam jedan od naboljih poslova na svetu." ,,Na svetu?", upitao sam pomalo iznenađen njenim komentarom. ,,Da, na svetu", potvrdila je. „Otkrila sam da je moj posao od velike važnosti i čak ključan za pravilno funkcionisanje ove složene i cenjene organizacije. Sebe vidim kao am basadora dobre volje u ovom hotelu i nekoga ko ga, svojim ponašanjem, reklamira." „Sebe vidiš kao menadžera marketinga, Ana? Neverovatna si. Bez uvrede, ali svi koje poznajem bi pomislili da je tvoj posao težak. I sasvim običan. Hoću da kažem, tvoj posao je da počistiš za drugima. Ubeđen sam da radiš do kasno i da sobarice baš i nisu nešto cenjene u društvu." „Ono što društvo misli za mene nema nikakve važnosti, Blejk. Važno je jedino kako ja vidim sebe. Ja znam koliko moj rad vredi. Svakoga dana postavljam sebi nove izazove. Tako je ovaj posao postao za mene nešto zaista značajno." „Neverovatna si", nisam mogao da prestanem da ponavljam. Ova lepa žena sa cvetom u kosi, koja je očito verovala da je njen
VOĐA B E Z T I T U L E
55
posao sobarice najbolji na svetu, inspirisala me je. I omogućila mi da sve sagledam iz drugog ugla. Većina ljudi posao shvata zdravo za gotovo i ne uviđa njegove pozitivne strane. Žudimo za nečim boljim, a ne shvatamo da je ono što tražimo tik pored nas. Samo je potrebno da pažljivije pogledamo. Da se malo više potrudimo. Da malo bolje vodimo. Ana je bila primer toga. „Svakoga dana dolazim na posao i svojim stavom pozitivno utičem na goste koje srećem . Moja rešenost da dam sve od sebe i istinska želja da im boravak ovde učinim nezaboravnim oblikuje kulturu ponašanja i definitivno utiče na politiku naše firme. A zanimljiv način na koji unosim promene u našem odseku učinio je da hotelijeri širom sveta dolaze kod nas ne bi li otkrili u čemu je tajna", rekla je. „Zvučiš više kao konsalting menadžer ili kao govornik zadužen za podizanje motivacije, nego kao hotelska sobarica", rekao sam iskreno. „Moj cilj i je s te da te motivišem, Blejk. Tomi misli da si sjajan. Možda ti je samo potrebno da shvatiš koliko si sjajan." „Verovatno su me problemi i neprilike u prošlosti obeshrabrili, Ana", rekao sam, osetivši se slobodnim da se otvorim. „Vidi, nemam nameru da izigravam žrtvu, tako da nema potrebe da pričamo o onome što me je sputavalo u prošlosti." „Tako je, Blejk", dobacio je Tomi i podigao palac u znak ohrabrenja. „Bravo za tebe, prijatelju. Nikada nemoj da budeš žrtva. N em oguće j e izgraditi uspeh na osnovu izgovora." „Razumem. Ali otkako sam se vratio kući iz rata, nisam više imao ono samopouzdanje kao nekad. Naprosto sam pustio da me život nosi. Ni u šta se nisam upuštao. Ali, Ana, jutros se nešto u meni zaista promenilo. Ponovo se osećam živim. Budućnost mi se čini svetlijom nego ikada pre." „Vodio si ga na groblje Rouzmid, zar ne?" „Naravno da jesam. Kada ste me onog nezaboravnog dana pre mnogo godina odveli tamo, bio je to početak neverovatne promene u meni. Želeo sam da i Blejk to doživi. Zaslužio je taj poklon." „Šta je sa ogrlicom sa napisanim VBT koju smo ti dali?"
56
ROBIN ŠARMA
„Dao sam je Blejku. Unapred. Siguran sam da će i on uraditi to isto za nekoga ko bude spreman da čuje našu poruku." ,,A naša zlatna ploča?", pitala je Ana pažljivo. ,,Na sigurnom je mestu." „Najbolji si, Tomi", rekla je Ana privrženo. „Cela ta priča sa grobljem je imala efekta", složio sam se. „Ali moram da priznam da me brine šta će svet reći o meni kada počnem da menjam sve ono što moram da promenim. Čini se da isuviše brinem o tom e šta će ljudi misliti o meni. Šta ako mi se budu smejali kada počnem da vodim bez titule, dajem sve od sebe i svoj posao počnem da doživljavam kao najvažniji posao na svetu? Većina ne razmišlja na taj način." ,,Ne tiče te se šta drugi misle o tebi, Blejk. Biti vođa znači imati nepokolebljivu veru u svoju viziju i duboko poverenje u svoju sposobnost da dovedeš do pozitivnih promena. Nemoj da m isliš o tom e šta će drugi da kažu. Seti se šta je A lbert Ajnštajn jednom prilikom napisao: 'M ediokriteti su se uvek suprotstavljali ljudima velikog duha.' Samo radi svoj posao najbolje što možeš. Ostalo će doći samo po sebi." „Šta ako ne uspem? Šta ako ne mogu to da uradim? Šta ako se ispostavi da ono što sam naučio ne deluje?", izrekao sam svoje sumnje. „Nemoguće je da se filozofija vodi bez titule pokaže neuspešnom, Blejk", rekao je Tomi sa čvrstim ubeđenjem. „Ako se usput negde i spotakneš, i to je deo igre. Učimo da hodamo tako što padamo. Svaki pogrešan korak te vodi bliže savršenstvu. Ako ljudi baš i ne shvataju šta si naumio, nemoj dozvoliti da te to obeshrabri. Veliki Ijudi g r a d e sp o m en ik e o d k a m en ja k o je njihovi kritičari bacaju na njih. Kada prestanu s komentarima, to je zato što više ne mare za tebe. Ako te niko ne kritikuje, tada bi trebalo da se stvarno zabrineš." ,,0vo je zaista od pomoći, Tomi. Hvala ti." Ana je ponovo počela da priča o ljubavi s kojom obavlja svoj posao. „Svakog jutra i poslepodneva čistim sobe kao što zamišljam da je Pikaso slikao. Imam osećaj kao da su to sobe u mojoj kući. A goste koji dolaze u hotel doživljavam kao goste u svojoj
VOĐA B E Z T I T U L E
57
kući. Vidim sebe kao neku vrstu umetnika i sretna sam što svakoga dana imam priliku da svoju kreativnost izrazim na platnu koje drugi nazivaju poslom", rekla je izrazito gestikulirajući. „Neverovatno", rekao sam, ponet žarom ove plemenite žene vođene željom da uvek teži višem i učini svoj posao vrednim. ,,I u tome je suština cele filozofije vodi bez titule koju smo preneli našem prijatelju Tomiju. Reći ću ti da je bio neverovatan učenik. Bio je otvoren za nove ideje i usvajao ih neverovatnom brzinom. Zato je - jednim delom - postao tako uspešan u knjižari. Mada mu je i njegov dobar izgled verovatno bio od koristi", nasmejala se i popravila cvet u kosi. Ispružen na sofi, Tomi se nasm ejao i dalje se igrajući pramenom svoje sede kose. „Titule donose moć, Blejk. Ali problem s tom vrstom moći jeste to što kada titule više nema, nema ni moći." „Moram da priznam da ima smisla", rekao sam i seo na sofu pored Tomija. „Moć koju dobijate kada postanete direktor traje samo dok ste direktor. Kada vam oduzmu titulu, nestaje i sva moć koju ste dobili s njom." „Tačno tako", rekla je Ana krećući se graciozno po sobi. „Uticaj koji dobijamo s titulom najlakše nestaje naročito u burnoj ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazimo. Postoji daleko značajnija vrsta moći od one koju stičemo titulom. To je prirodna moć koju svi nosimo u sebi samim tim što smo ljudska bića. Nažalost, većina ljudi je ne koristi. Ali ona je tu - dostupna svakome ko želi da je potraži i aktivira. To je prava moć u svom istinskom obliku." „Zašto?" „Zato što je to moć koju nam niko n ikada ne može oduzeti - ma šta da se dešava oko nas. To je istinska moć, je r ne zavisi od spoljašnjih uslova. To je autentična moć. A to je najbolja vrsta moći, samo da znaš, Blejk Veliki Nasmešio sam se Ani. Učinila je da se osetim posebnim. Cenio sam snagu i toplinu kojom je zračila. Voditi bez titule je izgleda podrazumevalo delikatnu ravnotežu između odlučnog, a opet prijateljskog stava, snažnog ali nežnog, hrabrog, a opet saosećajnog.
ROBIN $ARMA
58
Ana je zatim iz kecelje izvadila salvetu na kojoj je nešto pisalo crvenim slovima. „Evo, Blejk", rekla je i pružila mi salvetu. „Moj p rijatelj Tomi mi je rekao da ćeš doći, pa sam pripremila ovo za tebe. Molim te pročitaj šta piše. A dok čitaš, doneću ti šolju kafe - ovde pravim o odličnu kafu. Pitam se šta bih bez kafe", dodala je. ,,I ne brini, Tomi, i tebi ću, dragi, d oneti jednu šolju." Ana je poslala Tomiju poljubac, koji je on uhvatio u vazduhu. Pročitao sam šta piše na salveti: ČETIRI UROĐENE MOĆI P rva urođena moć Svako od nas u ovom trenutku poseduje sposobnost da ide na posao svakoga dana i da sve od sebe. Za to nam nije potrebna titula. Druga urođena moć Svako od nas danas poseduje sposobnost da svojim primerom inspiriše, uzdigne i utiče na svaku osobu koju sretne. Za to nam nije potrebna titula. T reća urođena moć Svako od nas u životu može da unese pozitvnu promenu i kad su uslovi nepovoljni. Za to nam nije potrebna titula. ČETVRTA UROĐENA MOĆ Svako od nas ko prihvati istinu o vođstvu može da se odnosi prema svima s poštovanjem, ljubaznošću i zahvalnošću - i tako kulturu jedne organizacije učini najboljom mogućom. Za to nam nije potrebna titula. Ana se vratila s dve šolje kafe, savršeno postavljene na savršeno čistom srebrnom poslužavniku. Sa strane je stajalo nekoliko čokoladnih kolačića.
VOĐA B E Z T I T U L E
59
,,Izvolite,gospodo", rekla je stavljajući pred nas kafu i slatkiše. „Poslužite se. Slobodno uzmite i po koji kolač. Slatkiši su dobri za dušu. Donela sam ih iz Buenos Ajresa, nedavno kada sam išla da posetim porodicu. Baka nije naročito dobro. Zato sam i otputovala je r sam htela da zna da me samo jedan let avionom deli od nje, iako je Amerika sad moj dom. 1 da ću doći da joj pomognem kad god sam joj potrebna. „Cenim to, Ana", rekao sam. „Voleo bih da sam i ja okružen porodicom. Obećao sam sebi da ću dati sve od sebe da popravim odnos sa svojom devojkom. Još uvek je mnogo volim i shvatio sam da problemi koje sam prouzrokavao svojim ponašanjem mogu da se reše." „Sad sam ti i ja kao član porodice, Blejk", rekao je Tomi veselo. „Nemoj da se snebivaš." Probao sam čokoladni keks. Bio je izvanredan. Po mom izrazu lica, Ana je videla da uživam u njegovom ukusu. „Izvanredni su, znam", rekla je. „Tomi je rekao da će navratiti ovih dana pa sam sačuvala nekoliko kolača za njega. On je jedan od mojih najdražih prijatelja." ,,I ti si moja najdraža prijateljica, mala", rekao je Tomi umazan čokolađom. „Izgleda da si izabrao pravo vrem e da dođeš s njim. Bilo kako bilo, reci mi šta misliš o onome što sam napisala na salveti?" „Jesi li sigurna da nisi savetnik za menadžment?" nasmejao sam se zadirkujući je. j ,,Ne. Ja sam samo spremačica. Koja je odlučila da se ponaša kao vođa", uzvratila je Ana ljubazno. N astavio sam da govorim : „Dopalo mi se to što si napisala, Ana. U vojsci je bilo od velike važnosti da p oštu ješ ono što si nazvala ’dodeljenom moći'. Definitivno razumem zašto je to tamo bilo važno. Trebao nam je neko da nas vodi. Da izdaje naređenja. Da nas zaštiti. I da nam pom ogne da ostan em o sm ireni pred op asnošću. Bez titu la i činova, u vojsci ne bi postojao red. Celokupna organizacija bi izgubila strukturu. Ne samo da ne bism o mogli da branim o slobodu
60
ROBIN ŠARMA
svoje n acije već bi ljudi ginuli. Ali posle boravka u Iraku, vratio sam se u sasvim drugačije okruženje - blago rečeno. Više nisam im ao čin. Nisam imao ulogu. I ostao sam bez drugova iz vojske. Tek sada, ovde s vama, jasno mi je za šta sam se borio." „Hajde da čujemo", rekla je Ana podsticajno. „Cin me je činio onim što sam. Dozvolio sam da formalni autoritet postane merilo mog moralnog autoriteta. I kad sam se vratio životu u civilu i ostao bez čina koji sam imao u vojsci, imao sam osećaj da sam sve izgubio. Bez čina s kojim sam se identifikovao, nisam imao identitet. Sad razumem da nisam izgubio moć i da moram da se oslonim na svoju istinsku moć. A ona me nikad nije napuštala je r je deo onoga što me čini ljudskim bićem. Svi mi je posedujemo." „Tačno tako. Sa ovom izvornom moći mi se rađamo. Stičemo je rođenjem i obavezni smo da je probudimo i omogućimo joj da se iskaže i utiče na sredinu u kojoj živimo. Ne z a b o ra v i da b ez o b zira na poziciju koju z au zim aš u firm i, b ez o b zira na godine, ili m esto g d e živiš, p osed u ješ m o ć da vodiš. Niko i ništa ti j e ne m ože oduzeti. Tvoja odgovornost je da je aktiviraš." Ana je prišla dobro snabdevenom mini-baru. Video sam CD, mirisne sveće, egzotične čokoladice i razne vrste pića. Uzela je CD grupe Sola rosa za koju nikada nisam čuo. „Ovaj CD je sjajan, momci. Ne brinite - ja ću platiti. Jednostavno volim muziku. Imam osećaj da je vrem e da sada uživamo u njoj." Pustila je muziku, a onda iznenada počela da pali i gasi svetlo. Nije rekla ni reč, a njeno ponašanje me je u potpunosti zbunilo. U pozadini se čula muzika što je celokupan prizor činilo nestvarnim. Ana kao da je bila u transu. Nastavila je da pali i gasi svetlo. Sve je bilo fantastično. Tomi je delovao isključeno. Pijuckao je kafu. Uzeo je još jedan čokoladni kolač. Još uvek pamtim svaki detalj iz te hotelske sobe, čak i danas. „Šta to radiš, Ana?" izustio sam konačno jer nisam mogao da obuzdam radoznalost. Tomi je odmahnuo glavom. „Još jedna od njenih metoda učenja", rekao je i olizao čokoladu s prstiju i otpio koji gutljaj kafe. Izgleda da mu se sviđala Anina kafa
VOĐA B E Z T I T U L E
61
- delovao je zahvalno za svaki ukusni gutljaj. Dok sam posmatrao Tomija i strast koju je pokazivao prema svemu, shvatio sam da je velika razlika između toga biti živ i umeti živeti. „Svako od nas u sebi poseduje sposobnost da postane vođa", Ana je konačno rekla. „To si zapravo pokušavao da kažeš. Svako od nas poseduje istinske moći koje sam navela na salveti koju sam ti dala. Na nama je ne samo da ih prepoznamo već i da ih pokrenemo. Na taj način doprinosimo fundamentalnoj promeni koja će iz korena izmeniti našu karijeru, i naš život. Veliki je izbor odlučiti da prestaneš da glumiš žrtvu i da se predstaviš kao vođa. To je krajnji izbor koji sada imaš pred sobom, Blejk: da budeš žrtva ili vođa. Odluči se. I zapamti da lični autoritet koji dolazi automatski kada počneš da ispoljavaš četiri urođene moći ima daleko više uticaja na ljude oko tebe nego formalni autoritet koji ti donosi titula." „Sve je to zaista fascinirajuće, Ana." „Filozofija vodi bez titule tiče se zapravo demokratizacije vođstva", dodala je. „U ovom neverovatnom dobu u kome živimo svako može da postane vođa na poslu i u svom privatnom životu. Ovo j e prvi put u istoriji čovečanstva da svako o d nas im a tu šansu. A to je upravo zato što su mnogi oblici poslovanja i mnoga društva dosad propali." „Bolje rečeno uništeni", dodao je Tomi. ,,U pravu si. I tako je vođstvo danas demokratizovano. Svako od nas može biti vođa. Neverovatno je biti očevidac takve jedne pojave, Blejk, kada ljudi postaju svesni urođene moći da vode Tžive svoj život na najbolji mogući način. To je neverovatno doba za poslovanje." „Počinjem da shvatam o čemu je reč, Ana", rekao sam. „Svako od nas sada može postati snažan i preuzeti odgovornost za postizanje neverovatnih rezultata na poslu - i izgraditi prvoklasnu organizaciju koja će svojim mušterijama pružati prvoklasnu uslugu, doprineti zajednici u kojoj živi i svetu koji ga okružuje. Niko nije nevažan, Blejk. N ema dan as na svetu više Ijudi n ego što j e potrebno. Svaka o so b a i svaki p o sao nešto znače, i svaki rad m ože dobiti sm isao a k o se prim en ifilozofija vodi b ez
62
ROBIN SARMA
titule. Uzgred, da li si znao da ako tvoj svetli primer ličnog vođstva inspiriše desetoro ljudi da daju sve od sebe, posle samo četiri nedelje ti ćeš pozitivno uticati na trista ljudi i njihov život učiniti boljim?" „Zanimljivo. Nikada nisam razmišljao o tome. I definitivno mi ne treba titula da to uradim." ,,U pravu si. A ako nastaviš, posle godinu dana izvršićeš uticaj na tri hiljade ljudi." „Vau!" „Čekaj, ima još", dodala je Ana poletno. „Posle deset godina neprestanog vođstva bez titule i navodeći desetoro ljudi dnevno svojim primerom da budu izuzetni u onome što rade, uticaćeš na trideset hiljada ljudi. A ako svako od njih opet bude uticao na još desetoro, uticaćeš na p rek o četvrtinu miliona Ijudi u toku je d n e d ecen ije. Istina je da me u društvu posm atraju kao sprem ačicu koja čisti prljave sobe. Ali ja sebe vidim kao nekoga čija je odgovornost da inspiriše preko dvesta pedeset hiljada ljudi da shvate svoju prirodnu moć da vode i pronađu smisao. Za mene je to sve, samo ne običan posao, Blejk. To je moj poziv, i ništa me u životu ne čini srećnijom od toga." „Prosto neverovatno", rekao sam iskreno. „Trebalo bi takođe da ti kažem da verujem da svaki uspešan potez koji neka organizacija povuče, bilo da je reč o poslovnoj organizaciji, o vladi, školi ili naciji, utiče na potencijal svake osobe unutar nje da vodi. Vođstvo nije samo jedna od najznačajnijih takmičarskih prednosti koje kompanije poseduju - ono je krajnje sredstvo našeg doba koje moramo da primenimo ako želimo da izgradimo bolji svet. „Ali kao što je Tomi rekao, ne možemo pronalaziti izgovore ako želimo da postanemo istinske vođe", dodala je Ana sa žarom. „Nijedan izuzetan vođa nije se uspeo do visiria oslanjajući se na izgovore ispunjene strahom . Žrtve žive oslanjajući se na izgovore - i na kraju tako i umiru. Uopšteno govoreći, Ijudi koji su izuzetni u pronalaženju izgovora obično nisu izuzetni ni u čem u drugom." U mislima sam se vratio na groblje na kome sam bio jutros. Deset ljudskih kajanja još je bilo sveže u mojim mislima. Bože,
VOĐA BEZ TITUL E
63
uplašila me je i sama pomisao da ću poslednje sate života provesti svestan da zapravo nisam ni živeo. Ana je znala da njene reči snažno utiču na mene. „Žrtve obožavaju izgovore tipa: 'Nisam ni vlasnik ni direktor, tako da ne moram da se trudim da nešto popravljam’; ili: 'Nisam dovoljno pametan da sprovodim promene u nesigurnim vremenima'; ili: 'Nemam vremena da uradim sve stvari za koje znam da bi našu kompaniju učinile sjajnom '; ili: ‘Pokušao sam da dam sve od sebe, ali nijedna od tih zamisli nije uspela.’ Žrtva ili vođa", ponovila je Ana. „Odluka je na tebi. Odluči se za pametniji izbor." Ana me je otpratila do kupatila u mermeru punog skupih krema i kupki. „Zatvori oči, molim te." Uradio sam kao što mi je rekla. „Žmuri i dalje, Blejk", insistirala je Ana primetivši da žmirkam. Čuo sam kako nešto šuška pored ogledala. Ali poslušao sam naređenje. Oči su mi i dalje bile zatvorene. „Sad možeš da otvoriš oči", naložila je Ana ljupko. Na ogledalu je krupnim slovima bilo napisano IVAPE.1 „0 čemu je reč, Ana?", pitao sam. Ova prelepa i neverovatno oštroum na žena koja sebe vidi kao Pikasa u čišćenju kuća, a svoj posao kao poseban vid um etnosti, bila je puna iznenađenja. „Tri učitelja koja ćeš danas upoznati i ja upoznaćemo te sa četiri osnovna principa koja čine suštinu filozofije vodi bez titule. Potom ćemo ti dati pet praktičnih pravila, u vidu akronima, da bismo ti pomogli da jednostavno i lako primeniš svako od čćtiri pravila. Na ovaj način ćeš automatski početi da ostvaruješ neverovatne rezultate. Da li ti to zvuči okej?" „Zvuči mi odlično." „Jesi li uzbuđen zbog toga?" „Više nego uzbuđen", odgovorio sam vedro. „Odlično. Onda mi dozvoli da bez odlaganja otkrijem prvi princip.Već smo rekli dosta toga 0 njemu, ali moram da ti ga
1 U originalu je reč IMAGE koja u engleskom znači: slika, prizor. (Prim. prev.)
64
ROBIN SARMA
prenesem kao formalno pravilo koje je prvobitno formulisano na sledeći način: Nije ti p o tr eb n a titula d a bi b io vođa. Znam da si to do sada već shvatio, ali eto sada je izrečeno u jednoj jedinoj jednostavnoj rečenici." „Shvatio sam", rekao sam zahvalno. „Pet pravila koja ću ti otkriti, a čija je svrha da ti pomognu da zapamtiš da ti nije potrebna titula da bi bio vođa, mogu se sažeti u skraćenicu IVAPE. Ovih pet slova označavaju skriveni algoritam vođstva. Ako živiš i radiš u skladu sa ovim malo poznatim principom koji otkriva pravu suštinu vođstva, g a ra n tovano ćeš ostvariti neverovatne rezultate." „Jedva čekam da čujem, Ana. Hoćeš da kažeš da svako ko želi da primeni filozofiju vodi bez titule treba samo da sledi ova pravila?" „Upravo tako, Blejk. IVAPE je skriveni algoritam vođstva", ponovila je. „Već smo pričali o tome zašto bi trebalo da preuzmeš vodeću ulogu u ovom periodu golemih preokreta i krajnje nesigurnosti. Ovaj akronim ti otkriva način da to uradiš. U pet jednostavnih koraka. Ako si se ikada pitao kako da preuzmeš vođstvo - evo ga sad pred tobom, u svom najjednostavnijem ali i najmoćnijem obliku." „Pretvorio sam se u uvo." ,,U redu. I u reči IVAPE podseća te na neophodnost ’inovacije’. Živimo u naciji koju ja ponekad nazivamo rim ejk nacijo m . Amerika je neverovatno kreativna zemlja koja je došla do najvećih izuma i napretka u svetu. Ali veliki broj ljudi u poslu je izgubio volju za istinskim izumom. Izgubili smo volju da koristimo svoju maštu. Odrekli smo se želje za kreativnošću i poriva da budemo drugačiji. Pogledaj samo sve rimejke starih fimova ili pesama i shvatićeš o čemu govorim. Ljudi se danas plaše da budu originalni i zato pokušavaju da prepišu formulu koja se ranije pokazala uspešnom - nadaju se da im je tada uspeh zagarantovan. Ali to je pogrešna poslovna strategija. N em a inovacije a k o p on a v ija š on o što j e im alo efe k ta u prošlosti. Ponavljati ono što se pokazalo uspešnim pre godinu ili dve usred današnjih nepredvidljivih okolnosti u poslu, samo
VOĐA BEZ TITULE
65
je dobar način da se uvališ u nevolju. Mušterije i ljudi oko tebe žele nove vrednosti i oblike - a ne staru robu u novom pakovanju. Jedan od hrabrih poduhvata koji možeš da preduzmeš kada se vratiš u knjižaru jeste da se neumorno i svakodnevno posvetiš svom napredovanju. Sve vođe bez titule neprestano misle o tome i nastoje da unaprede svoje sposobnosti pitajući se ’šta danas mogu da učinim boljim ?’ Oni su neprestano posvećeni tome da sve što dotaknu učine boljim. I da sve vreme menjaju i sebe. To je poenta inovacije, Blejk. 'Inovacija' zvuči složeno, ali poenta je u tom e da neprestano sve činiš boljim nego što je bilo. Zapravo, najjednostavniji način na koji mogu da definišem inovaciju i ovladavanje kreativnošću je nastojanje da ovaj dan učiniš boljim o d ju čerašn jeg " „Zaista mi se sviđa ta rečenica: učini ovaj dan boljim od jučerašnjeg. Moja karijera bi naprosto procvetala ako bih se zaista potrudio da to ostvarim", rekao sam s nadom. „Sasvim si u pravu, Blejk", dodao je Tomi koji je bio zadremao na kauču. „Tvoja karijera će krenuti uzlaznom putanjom kada se posvetiš tom e da ne budeš prosečan na poslu koji obavljaš. Budi vizionar. Pogledaj u budućnost u poslovnom svetu u kome većina ljudi ostaje zaglavljena u prošlosti. Ne plaši se da izmeniš rutinu. Neprestano razmišljaj o načinu na koji radiš. Stalno sebi postavljaj pitanja tipa ’kako mogu da povećam produktivnost?' Stavi se na mesto kupca i pokušaj da zamisliš kako izgleda poslovati s tobom. A potom to iskustvo primeni da bi dostigao viši nivo." „Probudi se sv akog jutra i neka tvoj dnevni zadatak bude da stvari učiniš bar malo boljim nego što su bile ju č e ”, dodala je Ana. „Posveti se razm išljanju o inovacijam a. Da li će tvoja sadašnjost biti bolja od prošlosti zavisi od načina razm išljanja. Ne zaboravi da te osred n jo st vreba iza ugla ako ne težiš izuzetnoj i istinskoj inovaciji. Nastoj da izbegneš ono što ja zovem 'približavanje osrednjosti’ - ono neprimetno i opasno poniranje u osred n jo st koja zahvata tvoj posao a da toga nisi ni svestan. Kao što je napredak neprim etan i postepeno se povećava, takav je i pad u naviku osrednjosti
66
ROBIN Š AR M A
kao što je Tomi već rekao. Zato uvek nastoj da stvari radiš na nov način i da sve što radiš činiš boljim . B ez in ov acije, život p o s ta je sm rt. A sam o h ra b ri d a n a s opstaju. Zato postavi sebi kao izazov da stvari gledaš onako kako bi voleo da ih vidiš. I naravno budi ona vrsta vizionara o kojoj je moj simpatični p rijatelj govorio. Vođa u tebi gori od želje da bude vizionar koga znaš." „Hvala, mala", odgovorio je Tomi zadovoljno. „Trebalo bi da dodam da revolucija nije najbolji način da poboljšaš svoj posao i organizaciju u kojoj radiš" primetila je Ana. „Revolucija?" pitao sam jer nisam bio savim siguran u kom pravcu razgovor ide. „Hoću da kažem da revolu cionarna id eja ili radikallna inicijativa ne pred stavlja n ajb o lji n a jb o lji način da dostigneš viši nivo u svom poslu. Uspešne k arijere i poslovi se stvaraju ev olu cijom . Postepenim i sporim napredovanjem koje se ne čini naročito bitnim kada ga p osm atrate izolovano. Međutim, vrem enom ove sitne prom ene evoluiraju i postaju značajne. P osao k o ji sv a k o d n ev n o o b a v lja š izu zetn o v rem en om će rezu ltirati n ev erov atn im u spehom . Zapamti da put do vođstva počinje tako što ćeš svakoga dana povući par pametnih poteza koji će vremenom dovesti do nezamislivog uspeha." „Tomi je pomenuo to kad smo bili na groblju", rekao sam. ,,Ta ideja je od velikog značaja za mene. Čini da se osećam sposobnim za promene. Potrebno je samo krenuti od malih stvari. A onda svakoga dana činiti sitne izmene nabolje. Svako može to da uradi - bez obzira na posao kojim se bavi ili na život kojim živi - od ovog trenutka. „Sanjaj o velikom, a kreni od malog, Blejk. U tome je ključ. I počni sada - upravo ovog trenutka. Pre mnogo godina, ja sam s Tomijem podelila ovu zamisao i drago mi je što ju je on podelio s tobom. Ona je od ogromne važnosti za svakoga ko je voljan da nešto promeni. Mali koraci vremenom dovode do velikih rezultata. Neuspeh, s druge strane, proizilazi iz svakodnevnog zanemarivanja koje vremenom dovodi do propasti."
VOĐA BEZ TITULE
67
„Znači ako ove korake primenjujem svakoga dana, na kraju ću postići uspeh?" pitao sam pošto sam želeo da mi Ana još jednom to potvrdi. „Bez ikakve sum nje. Uspeh će zapravo uslediti autom atski, samo na osnovu toga što ćeš ove sitne promene nabolje istrajno prim enjivati. Zapamti ovu rečenicu: M ale s v a k o d nevne p ro m en e n ab olje tokom v rem en a vode do zapan ju ju ćih rezu ltata. Ja to nazivam 'efekat um nožavanja’. Ako svakoga dana postupaš pametno, vrem enom ćeš doživeti neverovatan uspeh. To je neka vrsta efekta slaganja. Ako dok si mlad svaki dan ideš u banku i uplaćuješ m anje, naizgled nevažne sume novca, vremenom ćeš se obogatiti zahvaljujući efektu slaganja. Isto važi kad je reč 0 suštini vođstva i prikazivanju seb e u pravom svetlu. Sitn i p o s tu p c i u k o jim a s e is k a z u je vođstvo v rem en om d o v o d e d o n ev erov atn ih rezu ltata. I kao što sam rekla kada smo govorili 0 inovaciji, veoma je važno da istrajno i usredsređeno nastojiš da popraviš svoje ponašanje i postupke. Ne dozvoli da upadneš u zamku kojoj su ljudi po prirodi skloni - da vrem enom postaneš zadovoljan sobom. U stvari, što budeš uspešniji, moraš pokazivati veću glad za uspehom - ne samo kao osoba, već i kao organizacija. Ništa ne doživljava neuspeh tako lako kao uspeh, je r što se više penješ, lakše je odustati od daljih izazova, zadovoljiti se postojećim stanjem i izgubiti usredsređenost. Naravno, u ljud skoj prirodi je da n a sto ji da ostvari sta n je u kom e nem a prom ene, u kom e je sve izvesno i u kom e m ožem o sam o da sć prepustim o. To nam daje osećaj kontrole i sigurnosti. Ali moram da ti kažem, Blejk, da je reč 0 lažnom osećanju sigurnosti. U sv etu n ov og p o slo v a n ja n a jriz ičn ije j e p o k u š a v a t i d a sv e u v ek o b a v lja š n a isti način. N išta n ije to lik o g lu p o k a o n a d a d a ć e s t a r i o b lic i p o n a š a n ja d o v es ti do novih rezultata." „Zašto?" „Zato što to znači da nisi inovativan. Ne nastojiš da popraviš stvari. Ne stvaraš ništa bolje. Što znači da ćeš radije potonuti dublje u prethodni šablon stagnacije nego što ćeš ići napred ka
68
ROBIN Š AR M A
postizanju boljih rezultata. A upravo tada će te konkurencija pregaziti", primetila je Ana, koja je tog trenutka zvučala neverovatno snažno. „Izaberi inovaciju umesto stagnacije i biće ti sasvim dobro u ovom ludom poslovnom svetu u kome se sada nalazimo. Svesno se odluči da preuzmeš rizik umesto da se držiš starog načina na koji si funkcionisao i postići ćeš uspeh. I više od toga, bićeš izuzetan." „Shvatio sam. Sve ima smisla. A šta označava V u IVAPE?", pitao sam. „Vrhunsko majstorstvo", rekla je Ana. „Da se posvetiš vrhunskom majstorstvu u svemu što radiš, bez obzira da li je to prodaja heftalica ili obrazovanje dece - to je jedini standard koji treba da primenjuješ u radu u ovim burnim vremenima. Ako to ne uradiš, konkurencija će te preteći. Komičar Stiv Martin je to dobro rekao - budi toliko dobar da ljudi ne mogu da te ignorišu." „Sviđa mi se. Oduvek sam voleo Stiva Martina. Bez svake sumnje je inspirativno čuti da te ljudi neće ignorisati kad zaista budeš iskazivao svoje osobine vođe", rekao sam poletno nadahnut Aninim komentarima. „Divno je to čuti, Blejk. Vidiš, ako si ljudima s kojima radiš ili kojim a si na usluzi sam o d rag , nećeš baš dugo opstati u ovom dobu neprestane konkurencije. Ti želiš da te ljudi vole. Da ti se dive. Da obožavaju zemlju po kojoj hodaš, je r si tako vrstan u poslu. A jedino merilo koje će do toga dovesti jeste vrhunsko ovladavanje svime što radiš." „Ima nešto u samoj toj reči što mi zvuči ispravno", dodao je Tomi. Potom je iz džepa izvadio pohabanu fotografiju spomenika Vašingtonu. „Evo, Blejk, pogledaj ovo. ,,To je arhitektonsko čudo! Ljudi su rekli da se takva zamisao ne može ostvariti. Ali arhitekta koji ju je zamislio, Robert Mils, uspeo je da je ostvari - uprkos svim predviđanjima. Vođe uspevaju da svoje zamisli sprovedu do kraja - bez obzira na cenu. Zato me ova fotografija svakoga dana podseća na činjenicu da ne obraćam pažnju na ono što kažu zlobnici i oni koji stalno kritikuju, i jednostavno nastavim da svoj posao svakodnevno obavljam vrhunski."
VOĐA BEZ TITULE
69
„N ajbolje što možeš", podsetila me je Ana. ,,To je za mene vrhunsko ovladavanje, Blejk. Želela bih da te ohrabrim da postaneš PNJN", rekla je i namignula Tomiju. „Šta znači PNJN", pitao sam je r nikada pre nisam čuo taj izraz. Ana i Tomi su se nasmejali. „Mislim da će biti PNJN", rekao je Tomi ne želeći da me uputi u razlog njihovog smeha. „Mislim da će Blejk sigurno biti PNJN", nasmejala se Ana i pljesnula Tomijevu ruku ne želeći da me pusti u njihov tajni svet. „Hoće li, molim vas, neko od vas da mi kaže šta je to PNJN?", molio sam. „PNJN je neko ko se posvetio tome da bude 'prvi, najveći, jedini i najbolji'. PNJN. A mi oboje mislimo da si na dobrom putu da to postaneš", rekla je Ana glasom punim podrške. „Naravno da to mislimo, Blejk Veliki", rekao je Tomi sa sjajem u očima koji je izražavao njegovu veru u mene. Iznenada je počeo da kašlje bez prestanka. Pobledeo je. Pogled mu je postao prazan. „Jesi li dobro, Tomi?" vrisnula je Ana i potrčala mu. Uhvatila ga je za ruku sa izrazom duboke zabrinutosti. Video sam da je uplašena. Pritrčao sam Tomiju, kleknuo na pod pored njega i dodao mu čašu vode. „Počelo je, zar ne?" pitala je drhtećim glasom. „Rekao si da se to još neće desiti. Obećao si mi da ima još vrem ena." „Dobro sam", rekao je Tomi stoički, povrativši se. Uspravio se. ,,To je samo običan kašalj. Nemate zbog čega da brinete. Možemo li sada da se vratim o poslu da od momka koji stoji pred nama napravimo vođu bez titule? Vreme prolazi. Dobro sam. Zaista", uveravao je. „Zaista?" pitala je Ana i dalje zabrinuto. „Zaista", potvrdio je Tomi, pročistio grlo i pogledao kroz prozor. ,,U redu", nastavila je Ana dajući sve od sebe da zaboravi sve što se upravo dogodilo i vrati se našem razgovoru o značaju vrhunskog majstorstva u svemu što radiš. „Polazna tačka kada je reč o postizanju majstorstva je da podigneš svoja očekivanja.
70
ROBIN $ARM A
Obećaj sebi da ćeš biti prvi, najveći, jedini i apsolutno najbolji. Očekuj više od sebe nego što bi bilo ko drugi mogao da očekuje od tebe. Pređi u prvu ligu. Uzdigni se do visina koje nije lako dostići. Većina ljudi sebi postavlja niske standarde. Postavljaju sebi niske ciljeve - i onda ih ostvare. Zato ćeš otkriti da ovim putem idu samo retki." „Hoćeš da kažeš da je lakše obavljati posao izuzetno nego prosečno?", pitao sam se naglas. „Lepo si to rekao, Blejk. Da, upravo to hoću da kažem. Daleko je m anje konkurencije na tom putu, zato što tako malo ljudi veruje da mogu njime da krenu - mali broj se odluči da svoju karijeru posveti tome. I zato je, kao što kažeš, zapravo lakše dospeti tamo." „Preptostavljam da se većina ljudi plaši da sebi postavi visoke ciljeve, a da ih onda ne ostvari", rekao sam. „Tačno tako, Blejk. Ali zašto se uopšte upuštati u igru ako ne želiš da pobediš? Želim da te ohrabrim da postaviš NNS stan d ard e ne sam o u poslu koji radiš već i u životu uopšte." „NNS? Nemam pojma šta to znači", rekao sam. ,,Vi baš volite te vaše akronime." „Znam", složila se Ana. „Posle nekoliko godina postaju zarazni. Oni zaista tvore neku vrstu jezika koji pristalice filozofije vodi bez titule koriste u međusobonoj komunikaciji. Bilo kako bilo, NNS jednostavno znači 'najbolji na svetu’. Dok radim svoj posao ovde u hotelu, neprestano postavljam sebi jedno poučno pitanje: šta bi neko ko je u ovom poslu najbolji na svetu sada uradio? Kada dobijem odgovor, usredsredim se da ono što radim obavim na najbolji mogući način. Moj cilj je da svakoga dana budem najbolja na svetu kada je reč o mom poslu. Na taj način sam svaki dan sve bliže ovladavanju vrhunskim umećem", rekla je Ana samouvereno. ,,Ti zaista svoj posao obavljaš kao da se baviš nekom umetnošću?" „Apsolutno. On za mene je s te umetnost. Zato ga svaki dan tako i obavljam - da bi genije koji čuči u meni mogao da se
VOĐA BEZTITULE
71
izrazi na najbolji mogući način. U potpunosti sam posvećena tome da svoj posao obavljam s vrhunskom umešnošću. Trebalo bi da dodam da je jedna od skrivenih istina o putu do sreće to da svoj posao obavljaš izuzetno." „Zaista?" „Bez sumnje. Ništa te ne čini toliko ponosnim k a o k a d svoj p osao obavljaš na izuzetan način. A uspešno obavljanje posla je nešto što daje smisao životu", rekla je Ana pomalo filozofski. „Kako to?" pitao sam zainteresovano, s obzirom na to da sam se tokom proteklih godina suočavao s brojnim teškoćama upravo zato što život za mene nije imao nikakvu svrhu. „Posao koji o b a v lja š p red sta v lja osnovu k o ja ti p o m a ž e da otkriješ vođu u sebi. To j e p rilika k o ja ti se sv akod n ev n o pru ža da oslobod iš svoje skrivene poten cijale i o jačaš vezu izm eđu seb e kakav si sa d a i onoga što zaista m ožeš da pružiš. To j e prilika da izraziš svoju skrivenu kreativ n ost i sve on o što te čini Ijudskim bićem . Ako svoju brilijantnost i genijalnost pokažeš ljudima oko sebe, na svoj, poseban način pomoći ćeš i njima, što predstavlja osnovnu svrhu života. Zato i kažem da je obavljanje posla na najbolji način deo postizanja svrhe u životu." Zaćutao sam. Pogledao sam u Tomija koji je i dalje izgledao napeto. Ali na licu je imao mudar izraz. Klimao je glavom potvrđujući Anine reči. U tom trenutku shvatio sam da posao nije samo sredstvo da se potroši vreme i plate računi. U pitanju je dar. Fantastičan način da pokrenem vođu u sebi i tako postanem ne samo srećnije ljudsko biće već i da ceo svet učinim boljim." „Trebalo bi takođe da potvrdim - u slučaju da imalo sumnjaš - da svako od nas poseduje potencijal da bude genijalan u tome što radi. Većina u to ne veruje. Uverenja nisu ništa drugo do misli koje neprestano ponavljam o sebi sve d o k z a nas ne postanu istina. Zaista je tužno što svako uverenje neizbežno postane proročanstvo koje se obistini. Bilo da misliš da je nešto moguće ili nemoguće, svakako si u pravu. Tvoje uverenje određuje tvoje ponašanje. Prava istina je da svako od nas u sebi poseduje istinsku genijalnost. Ali svi mi postavljamo barijere između toga kakvi smo i kavim
72
ROBIN S AR M A
nam je suđeno da budemo. Ograničeno uverenje u sopstvene sposobnosti i svakodnevne poteškoće zapravo ne znače ništa. Jedan od najznačajnijih poteza bi bio da svakodnevno metodično uklanjaš ove barijere koje stoje između tebe i tvoje genijalnosti. Na taj način ćeš doći do onog najboljeg u sebi." Ana je nastavila da priča glasom punim uzbuđenja. „Suštinski elem ent potrage za vođom u sebi jeste da uspostaviš vezu sa onim aspektima u kojima tvoja prirodna genijalnost najviše dolazi do izražaja. Živi za te trenutke i sve više takvih trenutaka ćeš i doživeti. Uzgred budi rečeno, Blejk, kada bi zaista shvatio koliko si zapravo izuzetan, verovatno bi nekoliko dana bio u šoku. Samo nekolicina zaista velikih ljudi nije o d b a cila izuzetnost koju nosi u sebi i odrekla se divovske stvaralačke snage svoje prave prirode. Ljudi ne provedu život u osrednjosti zato što su prosečni. Oni se tako ponašaju je r su zaboravili ko su zaista. Prihvatili su m išljenje drugih ljudi i sebe su počeli da doživljavaju kao 'prosečne' i ‘obične'. Pošto sebe tako vide, tako se i ponašaju. Z apatm i ovo, Blejk. N ikada se n ećeš p o n a ša ti na način koji od u d a ra o d tog a k a k o d oživ ljav aš sebe. Tvoje misli određuju tvoj učinak na poslu. M entalna arhitektura i način na koji doživljavaš ono što ti se događa odvešće te do vrhunskog ovladavanja poslom ili ćeš potonuti u osrednjost. Zato je potrebno da sebe smatraš izuzetnim." „Zato što uverenje da nisam izuzetan i ne mogu da ostvarim izuzetne rezultate vremenom postaje proročanstvo koje će se obistiniti?", upitao sam. „Tačno tako", rekla je Ana. „Uspešni ljudi su razvili uspešan način razm išljanja i najbolje vođe prim enjuju takve navike. Brojne studije su potvrdile da je potrebno oko deset hiljada sati da bi čovek nešto obavljao vrhunski." „Nisam to nikad pre čuo, ali zvuči zanimljivo", rekao sam ,,Da čujem o čemu je reč?" „Prvi put sam čitala o tome u časopisu Gloub en d mejl, kanadskom nacionalnom časopisu - i to je zaista moćna ideja. Tekst se odnosio na vrhunske atletičare i vrhunske rezultate
VOĐA BEZ TITULE
73
koje postižu. Saznala sam da su svi vrhunski atletičari imali nešto zajedničko - uložili su oko d eset hiljada sati rada da bi usavršili svoje sposobnosti. Poenta je u tome da svako od nas poseduje potencijal da postane najbolji u onome što radi. Potrebno je samo deset hiljada sati istrajno usavršavati svoju veštinu i postaćeš NNS." „Najbolji na svetu", rekao sam podsetivši se značenja ove skraćenice. „Tako je, Blejk. N ajbolji igrači golfa na svetu proveli su deset hiljada sati usavršavajući svoju veštinu. Najbolji naučnici na svetu su deset hiljada sati posvetili svom radu da bi postali izuzetni. Najveći um etnici na svetu su deset hiljada sati proveli usredsređeni na svoje umeće. Upravo zahvaljujući tome došli su do tačke u kojoj je njihov genije zablistao u punom sjaju. Utrošeno v rem e i u sred sređ en o st v od e vrhunskom umeću. Svi mi, kao vođe bez titule, posedujemo sposobnost da dospemo do ove naizgled nedostižne tačke. Nažalost, većina ljudi ne samo da u to ne veruje, već nije voljna da se tome posveti." ,,0vo shvatanje je od velike pomoći, Ana." „Hvala ti na tome, Blejk. Kada bi više ljudi shvatilo koliko sjajni mogu da budu, posao, zajednice i nacije, organizacije svih oblika, funkcionisale bi na daleko bolji način. A sad sledi najbolji deo: deset hiljada sati u jednom prosečnom životnom veku s vremenom provedenim u snu, u druženju s drugima i obavljanju uobičajenih dnevnih potreba, čini deset godina. Znači ideja o deset hiljada sati bi se stoga mogla nazvati Desetogodišnjim pravilom. Moraš da se usredsrediš na određeni posao u kome želiš da postigneš savršenstvo otprilike deset godina. To je malo poznata formula za ostvarenje istinskog vrhunskog uspeha. Deset godina precizno usmerenog truda. Ali koliko je ljudi spremno na to - u ovom našem svetu? Svako želi nagradu odmah. A za vrhunski rad je potrebno vreme, trud i strpljenje. Mnogi od nas za to nisu spremni. Ili prebrzo odustaju, a onda se pitaju kako to da nikada nisu postali najbolji u svom poslu."
74
ROBIN Š AR M A
„Spremniji su da pronalaze izgovore i krive šefa, konkurenciju, kolege ili burna vremena u kojima žive, nego da preuzmu ličnu odgovornost za svoj neuspeh je r nisu uradili sve što je neophodno", dodao sam. „Tačno tako, Blejk. Ili krive roditelje, poreklo ili vreme. Zanimljiv je taj ljudski mehanizam odbrane - kojim zapravo uništavamo sebe. Jedino vreme koje ima značaja je vreme u tebi. A jedina ekonom ija od značaja je ona koja se odvija u tvojoj glavi." „Sve sam shvatio, Ana. Na kraju krajeva, svako od nas je odgovoran za to kako reaguje na svoje okruženje. Možemo odabrati da na svaku situaciju reagujemo pozitivno. Ili možemo da potonemo u prosečnost i negativnost. Uz izgovore koje smo skloni da smišljamo, dozvoljavamo sebi da nam pažnju odvuče milion nevažnih stvari koje na kraju nemaju nikakvog značaja." „Tako je, i to je samo još jedan način da izbegneš da posvetiš sebe i svoje vreme daljem unapređenju svojih sposobnosti. Odlaganje je samo oblik straha. Pogledaj bilo kog vrhunskog atletičara. Najbolje sate i najbolje godine života žrtvovali su da bi postali najbolji na svetu. Ustajali su rano. Neumorno trenirali. Bez predaha trenirali. Dok su drugi gledali TV, oni su gledali snimke utakmica. Dok su drugi jeli picu, oni su jeli salatu. Dok su drugi bili u toplom krevetu, oni su trčali po hladnoći. Ali bili su spremni na to da bi dobili šansu da iskažu svoju veštinu. Svoju genijalnost. Da shvate da mogu biti vođe. Pogledaj bilo koju superzvezdu. Svi ovi ljudi imaju nešto zajedničko. Usredsredili su se da budu zaista dobri u tome što rade više od deset godina. Platili su cenu uspeha. Uradili su sve što je potrebno da to što rade urade dobro. Danas ih svi govore da su oni posebni ili nadareni, što uopšte nije tačno!" uzviknula je Ana. „Svako od nas poseduje tu sposobnost. Malo ljudi je toga svesno, a malo je i onih koji su dovoljno disciplinovani da bi je primenili. Zato provodimo život nošeni plimom osrednjosti. Prilično tužno, zar ne?“, upitala je Ana, prelazeći prstom preko stola da proveri da na njemu slučajno nema prašine.
VOĐA BEZTITULE
75
„Zaista tužno", složio sam se. „Kakvo traćenje talenta! A sve ovo me navodi da svoj posao u knjižari vidim iz sasvim drugog ugla. Sve što sam čuo, kao i način na koji obavljaš svoj posao ovde u hotelu za mene predstavlja veliku promenu. Sada shvatam da posedujem potencijal da budem pravi g en ije u prodaji knjiga." „Stani, malo, tigre", rekao je Tomi privrženo. „Zvuči kao da imaš planove da me svrgneš s mog postolja i otploviš na Karibe sa gomilom keša." „Zapravo, Tomi, upravo o tom e i razmišljam", rekao sam, samo delimično u šali. „Otkako sam se vratio iz rata, nisam pred sobom imao nikakav cilj. Nisam imao nikakav pravac u karijeri. Nije postojalo ništa što bi me motivisalo da ujutro ustanem iz kreveta i pokrenem genijalnost u sebi. Iskreno govoreći, Ana, ti si zaslužna za ovaj preokret. Mnogo ti hvala." „Nema na čemu, Blejk Veliki. Nadam se da ćeš svima koje znaš ispričati o filofoziji vodi bez titule. I ne zaboravi da sve ove ideje moraju da se sprovedu o d m a h ako želiš da ostvariš vrhunske rezultate. Id eje su b ez v red n e a k o u sred sređ en o i istrajno ne p o k a š a š da ih ostvariš. N ajbolje v ođ e s e n ikad ne odriču dobrih ideja a da nisu poku šali nešto da u rade - m a k a k o nevažno to izgledalo - da bi ih sproveli u delo. M nogi im aju dob re ideje. Ali najbolji su n ajbolji z a to što im aju h ra b ro sti i vere da ideje pokušaju da ostvare. 'Moćna ideja je apsolutno fantastična i potpuno beskorisna ako ne odlučimo da je ostvarimo', napisao je Ričard Bah. Žustra a k cija i od ličn a id eja u k om b inaciji čin e veličinu. Samo pokretanje nečeg - bilo da je reč o inicijativi koja će unaprediti posao ili o pomoći kolegi s kojim si se nekad takmičio - predstavlja pam etan potez. Tačno je da je prvi korak i najteži. Ali kada jednom kreneš, sve postaje lakše. Svaki sledeći pozitivan korak dovodi do pozitivnih rezultata. Samo počni da primenjuješ ono za šta znaš da će tvoju karijeru i tvoj život odvesti tam o gde zaslužuju da budu. Ja ovaj koncept nazivam: hrabrost da kreneš. Najteže je krenuti. Početak je već pola bitke. Potrebna ti je sva volja i unutrašnja snaga. Ali onda postaje lakše. Potrebni su mali, istrajni koraci
76
ROBIN Š AR M A
da bi se postiglo nešto veliko. Svakodnevni poku šaji da p o k a ž eš svoju izuzetnost dovešće do n everovatn og uspeha. Svaka radnja ima svoje posledice. Sve kreće nabolje. Otvaraju ti se vrata za koja nisi ni znao da postoje. Usredsređeni i krupni postupci čine veliku promenu. Uspeh je u velikoj meri igra brojeva. Što više delaš postižeš bolje rezultate." „Sećam se da sam negde pročitao da svemirski brod potroši više goriva u prva tri minuta po lansiranju nego za vreme celog putovanja oko Zemlje", rekao sam. „Lepa m etafora, Blejk", rekla je Ana veselo. „Prvi korak je uvek i najteži. Zato što pokušavaš da savladaš gravitaciju ustaljenog načina razm išljanja i starih navika. Ljudi ne vole promene. Mi toliko volimo predvidljivost. Plaši nas sve što je novo što u naše unutrašnje sistem e unosi konfuziju i haos. Ne možeš dostići savršenstvo ako nisi spreman na dela i da stalno ideš napred. Praktično sredstvo koje možeš da primenjuješ ja nazivam 'pet stvari koje moraš da uradiš svakog dana’. Zamisli da moraš da uradiš pet malih stvari da bi bio korak bliže ostvarenju najvažnijih ciljeva." „Bez ikakvih problema mogao bih da primenjujem ovih pet malih koraka svakog dana", priznao sam. ,,U tom e je lepota koncepta o pet dnevnih obaveza, Blejk - svako m ože da ih izvrši. Ljude plaše krupne prom ene. Ali svako m ože u toku dana da ostvari pet m anjih ciljeva. Vremenom sitna poboljšanja dovode do neverovatnih rezultata. Posle m esec dana, ostv arićeš sto ped eset ciljeva. Posle dvanaest m eseci, dve hiljade ciljeva. Samo zamisli svoje sam opouzdanje nakon tih dvanaest m eseci u toku kojih si ostvario preko dve hiljade ciljeva. Samo zamisli kako bi tih dvanaest m eseci izgledali ne samo na poslu u knjižari već i kada je u pitanju tvoje zdravlje, veze i ostale bitne stvari u tvom životu, ako bi ostvario dve hiljade malih ali sm islenih ciljeva." „Moj život bi izgledao sasvim drugačije", složio sam se odmah. Zaista me je nadahnulo ono što sam čuo. M ogao sam to da uradim.
VOĐA BEZTITULE
77
„Naravno da možeš. Zaslužuješ da živiš uspešnim i srećnim životom. Zaista zaslužuješ da radiš i živiš na način koji dozvoljava onom najboljem u tebi da dođe do izražaja i čini te bitnim. Što nas dovodi do A u IVAPE." „Šta ono označava?" „Autentičnost. Prethodni model vođstva, kao što sam pomenuo, u velikoj meri se zasnivao na autoritetu stečenom pozicijom i uticajem koji donosi titula, kao što si već shvatio. Ali u ovom radikalno izmenjenom dobu poslovanja u kome živimo, tvoja sposobnost da utičeš i proizvedeš promene potiče od toga kakav si čovek, a ne od autoriteta zasnovanog na poziciji u organizaciji. Nikada kao danas nije bilo važno biti osoba od poverenja. Nikada nije bilo tako važno da te drugi poštuju. N ikada nije bilo toliko važno održati ob eća n je d a to koleg am a i mušterijam a. Nik ad a nije bilo toliko važno biti on o što jesi. Biti autentičan. Trebalo bi takođe da kažem da nikada do sada nije bilo tako teško pokazati autentičnost zbog društvenog pritiska da budeš kao i svi drugi. Mediji, vršnjaci i naše okruženje neprestano nam šalju poruku da su njihove vrednosti važnije od onih koje mi sebi postavljamo. Postoji snažan pritisak da se priklonimo većini. Ali vođstvo podrazumeva da ne slušaš glasove drugih već ono što je u tebi. To je autentičnost, Blejk. Da se osećaš sigurno u sopstvenoj koži i da naučiš da veruješ sebi i postupaš po sopstvenim principima, izraziš sopstveno mišljenje i budeš najbolji što možeš. Da znaš ko si, u šta veruješ i da poseduješ hraborst da se za to boriš - u svakoj situaciji, čak i onda kada okolnosti nisu povoljne. Da budeš istrajan i dosledan tako da svi tvoji postupci budu u skladu sa onim što jesi. Biti autentičan i veran sebi znači da sa optimizmom pristupaš svom poslu i sebi jer si zapravo takav. Kada daješ sve od sebe, ne razmišljaj o tome šta će drugi reći ili pomisliti. To me podseća na reči dr Susa: Budi ono što si i reci ono što misliš. To nikada n eće sm etati onim a kojim a j e stalo, a oni kojim a će sm etati nisu važni" „Još jedan veliki Amerikanac, Ralf Valdo Emerson nas podseća na to: Biti ono što si u svetu koji o d tebe neprestano nastoji da napravi nešto drugo - ogrom no j e postignuće", dodao je Tomi.
78
ROBIN Š AR M A
„Upravo tako, Tomi", rekla je Ana i klimnula glavom. ,,Da li ti je bolje?", pitala je brižno. „Odlično sam", odgovorio je Tomi i pogledao u svoj sat sa Sunđerom Bobom da proveri koliko je sati. Ana je sela na sofu pored Tomija. On ju je zagrlio. ,,U slobodno vreme čitam mnogo knjiga o poslu. Dobijam ih na kursevima koje pohađam. Sećam se da sam čitao jednu knjigu Džeka Velča i nikada nisam zaboravio sledeću rečenicu: Ne dozvoli da izgubiš s e b e na putu ka uspehu. Voren Bafit je to takođe lepo izrazio kada je rekao: Niko n ikad a n eće biti bolji o d tebe. Vođe bez titule predstavljaju oličenje autentičnosti. Ništa nije toliko moćno kao vođa koji je zainteresovan da pozitivno utiče na ljude oko sebe, za razliku od čoveka koji je u potpunosti zadovoljan sobom i tako se i predstavlja", dodala je Ana sa žarom. „Znači, biti autentičan ne znači biti samo čovek od poverenja, veran svom pozivu i vrednostima i govoriti iskreno. Jasno je da hoćeš da kažeš da biti autentičan znači shvatiti potencijal u sebi i pokazati ga drugima", ponovio sam, u potpunosti usredsređen na ovu lekciju. „Tačno tako, Blejk. Biti autentičan ne znači samo biti veran svojim vrednostim a. Biti autentičan znači biti veran svojim talentima. Kada odlaziš na posao svakoga dana i iskazuješ osobine vođe na najbolji način, to je odličan primer autentičnosti na delu - spremne na akciju. „Mogu da pepoznam autentičnu osobu na kilometar. Mogu da osetim njihovu iskrenost. Njihova strast prema veličini utiče da i ja poželim da je dostignem. Na taj način osećam da sam povezana s njima. K ada d oz v o liš s e b i d a b u d eš otvoren , da bu d eš on o što jesi, dozv oljav aš i dru gim a da to budu. Da se osećaju sigurno i samim tim što su u tvojoj blizini - uzvišeno. Da se opuste i otvore. Tada poverenje među vama raste i neverovatne stvari počinju da se dešavaju." Ana je zaćutala na tren, srknula Tomijevu kafu i uzela čokoladni kolač. „Suština autentičnosti je biti veran sebi, čak i onda kada svi oko tebe žele da si drugačiji", rekao je čuveni košarkaš Majkl
VOĐA BEZTITULE
79
Džordan. Sećam se da sam čitala njegovu knjigu Unutrašnji poriv još dok sam živela u Buenos Ajresu. Neverovatna osoba. Izuzetan sportista. On je izrazio suštinu kada je rekao: Budi veran svojoj misiji, svojim v redn ostim a i izražavanju istinskog vođe u sebi, č a k i k ad a drugi sum njaju u tebe. K ada ti Ijudi kažu da n ećeš uspeti ili ti sta v e d o zn a n ja d a nisi d ov oljn o d obar, ostani j a k i ne dozvoli im da te slom e. Biti vođa zn ači verovati u s e b e on da k ad a niko drugi ne veruje u tebe" „Dopada ti se Džordan?" pitao sam, pomalo iznenađen što je ova lepa argentinska sobarica obožavateljka čuvenog košarkaša. „I te kako", nasm ejala se Ana. „Zgodniji je čak i od našeg Tomija." „Nije smešno", rekao je Tomi, pretvarajući se da je ljut. Popravio je kragnu i počeo da namešta kosu u pokušaju da nas zabavi. Ana i ja smo se pogledali i nasmejali. „Bono, pevač grupe U2 govorio je o značaju autentičnosti u svetu u kome živimo rekavši: Molim te ostavi svoj eg o iza sebe, p oku šaj da bu deš ti i niko drugi. L epa si takva kak v a sii' „Divne reči", priznao sam. „Prilično si lepa, Ana", dodao je Tomi hitro. „Hvala, dušo", rekla je ljupko. „Zapamti da što više hraniš svoj ego, koji nije ništa drugo do veštački programiran deo tebe, što više očekuješ odobravanje većine i gubiš uvid u to ko si zapravo, on će postajati još gladniji." „Znači, naš ego je društveni deo naše ličnosti koji se razvija kada pokušavamo da budemo ono što ljudi oko nas očekuju, a ne ono što smo zapravo", rekao sam. „Upravo tako, Blejk. Lepo si to rekao! Sećam se da sam čitao priču o studentu koji je sreo jednog starijeg člana svoje zajednice. Mladić mu se divio zbog njegovih postignuća kao i zbog čvrstine njegovog karaktera. Pitao je tog mudrog čoveka da li je ikada imao crne misli i da li je ikada podlegao zabludama svog ega koji nas navodi da život provodimo jureći za veštačkim vrednostima kao što su titule i društveni status. Starac je rekao: N aravno da im am crn e misli i da m oj eg o nastoji da m e
8o
ROBIN Š AR M A
nam am i da skrenem s puta. To se dešava je r s a m Ijudsko biće. Ali ja im am isv oju autentičnu stranu k oja čini moju pravu prirodu i sve što sam. Taj deo m ene stvara p lem en ite i h ra b re misli i drži m e na pravom putu da bih p o sta o on o n ajb olje što mogu. Kao da im am dva psa u sebi. Dobrog p sa koji želi da m e od v ed e tam o g d e sam o odu vek sanjao, i lošeg koji p oku šav a da m e odvuče sa id ealn e staze. Mladi student je pitao koji pas pobeđuje. Starac je jednostavno odgovorio - onaj kog više hranim." „Odlična priča", rekao sam, nastojeći da shvatim značaj autentičnosti za ovladavanje veštinom vođstva. „Vođe bez titule ostavljaju svoj ego na vratima svakoga jutra kada odlaze na posao. Oni sve svoje sposobnosti usredsređuju da bi posao obavili na najbolji mogući način i ne razmišljaju o većim kancelarijama i platama. Oni nastoje da unesu promenu u život svojih kolega i mušterija, da stvore bolju organizaciju. Radije nego da svoj uspeh mere onim što dobiju, oni svoj uspeh mere onim što daju. To ne samo da ih čini posebnim u očima ljudi koji ih okružuju, već ih ispunjava srećom i osećanjem zadovoljstva jer znaju da svoj život žive onako kako treba - u potrazi za smislom." Ana je zaćutala na tren i pogledala na sat. „Oprosti mi, Blejk Veliki, ali m oram da se vratim poslu. Dozvoli mi samo da ti na brzinu predočim poslednja dva od pet pravila u akronimu IVAPE. P znači ‘petlja’. Nije ti potrebna titula da bi bio vođa, ali moraš posedovati žestinu i imati petlje. Da bi vodio bez titule, m oraćeš da budeš neviđeno uporan i neverovatno hrabar. M oraćeš da rizikuješ više od prosečnog čoveka i da se usudiš na neke stvari na koje se razum an čovek ne bi odvažio. Nije to tako teško kao što možda zvuči. Svi smo mi u suštini poprilično hrabri. Samo to treba da pokažemo. Svi mi želimo da budemo superheroji u nečem u i u našem je karakteru da nastavim o dalje onda kada su svi oko nas sprem ni da odustanu. Vidiš, Blejk, uspeh je zapravo igra brojeva. Za one koji postaju n ajb o lje i n ajsjajn ije vođe u poslu neuspeh ne postoji ni kao opcija u njihovim mislima. Mnogi ljudi odustaju od nove ideje koja
VOĐA BEZTITULE
81
bi unapredila posao ili od nove taktike koja bi zbližila članove njihovog tima istog trena kada se suoče sa teškoćam a. Ali priroda vođstva je takva da ćeš nailaziti na veći otpor dok budeš sanjao velike snove i iskazivao veće um eće. Što dalje budeš odm icao na tom putu, nailazićeš na nove prepreke. Doživećeš padove. Stvari će krenuti naopako. Rivali će pokušati da te preteknu. Čak i ljudi oko tebe će te obeshrabriti. Oni koji se drže starog načina razm išljanja i rada i koji se plaše prom ene udružiće se i postati tvoji najveći kritičari. Tvrdiće da radiš nešto loše, talasaš bez potrebe i sve u svemu ponašaš se nenorm anlo. Što neće biti daleko od istine." „Zaista?" „Naravno. Biti vizionar znači videti šansu tamo gde drugi vide izazov, i nastojati da stvari učiniš boljim onda kada su ostali zadovoljni postojećim stanjem . Većina ljudi se plaši da se u to upusti. Mnoge plaši prom ena koja je neophodna da bi se ostvarila vizija. Ne mogu da podnesu da se odreknu starog načina razm išljanja i ustaljenog stanja. Svakoga ko se ponaša i razm išlja drugačije sm atraju 'nenormalnim'. Većina ljudi ne želi da ta la sa čak ni da bi nešto popravili. Masa će radije osuditi onoga ko ima petlje da pokuša nešto da promeni nabolje, nego što će njegovo nastojanje pozdraviti. Ućutkaće ga. Ismejati. Postati njegov najglasniji kritičar. Činjenica je, međutim da se tu radi samo o jednoobraznom ponašanju pojedinaca koji se plaše daljeg razvoja. K ritika j e o d b ra m b en i m eh an izam koji u p lašen i Ijudi k o riste da b i se z a štitili o d prom ena." „Fantastično zapažanje, Ana", rekao sam s poštovanjem. ,,U pravu si. Hoću da kažem da ovaj deo iskazivanja vođstva podrazumeva privlačenje pažnje i osudu. Jedni će vređati tvoj način razm išljanja. Drugi će se ustrem iti na tvoj način rada. Treći će se suprotstaviti tvojoj strasti da daješ sve od sebe. Mnogi će biti ljubomorni. Ali kao što je to Falton Šin jednom rekao: 'Ljubomora je samo vid poštovanja koje osrednji iskazuju prema geniju.'
82
ROBIN S AR M A
„Pričaj još, Ana", uzviknuo sam oduševljeno. „Dok daješ sve od sebe da postigneš bolje rezultate da bi ishod tvoga rada bio prvoklasan, neizbežno ćeš nailaziti na prepreke. Dok stojiš iznad gomile pridržavajući se merila daleko viših nego što bi ti ih bilo ko drugi mogao postaviti, prolazićeš kroz periode sumnje u sebe. Ali tvoja vera u promenu koju možeš izvršiti kao i vera u vođu kakvim možeš postati nadvladaće tvoj strah. Kao što sam već rekla, moraš ostati trajno posvećen svojoj viziji i imati snage da nastaviš da daješ sve od sebe. A za to je potrebna petlja. Hrabrost. Nepokolebljivost koju su posedovale sve velike ličnosti pre tebe. Ti to imaš, Blejk. Možda je sada došlo vreme da prihvatiš tu činjenicu." „Potpuno se slažem s tobom. A šta znači E u IVAPE?", pitao sam je r sam shvatio da se moj susret s prvim od četiri učitelja bliži kraju i da će mi, iako sam je ovog jutra sreo prvi put, ova ponosna i lepa žena plem enitog duha sa cvetom elegantno udenutim u dugu crnu kosu nedostajati. „Etika", odgovorila je kratko, ali s toplinom. „Nažalost mnogi poslovni ljudi su izgleda na nju zaboravili u ovim burnim i promenljivim vremenima u kojima živimo. Isuviše je prečica. Juri se za zaradom. Ljudi misle samo na sebe. Šta se desilo s lepim vaspitanjem, izuzetnom etikom i svešću da je dobro obavljanje posla značajno za poslovanje?", pitala je Ana osećajno. Tomi se priključio razgovoru. „Nikada n ećeš p og rešiti a k o radiš on o što j e ispravno, m ladi m oj prijatelju", rekao je. „Nikada. A ko sam nešto nau čio o p ostizan ju u speha u vođstvu, to j e da on predstavlja kom bin aciju časti i izuzetnosti." „Moj deda je često govorio o časti. Govorio je da ništa nije toliko važno kao da budeš pošten, krajnje pouzdan, dolaziš na vreme i ponašaš se prema ljudima onako kako oni žele da se prema njima ophodiš. Zapamtio sam njegovu omiljenu rečenicu: 'Kako ćeš namestiti posteljinu zavisi od toga kako spavaš u svom krevetu.' Shvatio sam da to znači da je način na koji nešto radimo način na koji sve radimo. A samo jedno kršenje etike će uprljati sve što dodirnemo."
VOĐA BEZTITULE
83
„Tvoj deda je bio veoma mudar čovek, Blejk", rekla je Ana s poštovanjem . „Ništa nije dragocenije na poslu nego ostati dosledan sopstvenim vrednostim a i sačuvati obraz. Tvoja reputacija je zapravo sve što imaš. Mogu li da te posavetujem da nikada ne učiniš ništa što bi narušilo integritet koji imaš kao vođa bez titule? Da li će ti ljudi prilaziti ili bežati od tebe, zavisi od tvog ugleda. Živimo u neverovatnom vremenu koje se razlikuje od svih prethodnih - obični ljudi danas mogu da okupe masu sledbenika. Uz samo nekoliko otkucanih slova na tastaturi, m ušterije mogu da kažu celom svetu ko si, šta si uradio i za šta se zalažeš. U ovakvoj situaciji čuvaj svoj ugled, ime i lični brend tako što ćeš biti neverovatno moralan. Znaš, čitao sam o ljudima koji su četrdeset godina gradili svoju rep u taciju i uspešan posao - a onda sve to up ropastili jed nim glupim potezom zbog tren u tn e pogrešne procene. Budi krajnje pošten, Blejk. Reci šta misliš i m isli ono što govoriš. Budi k rajn je, izuzetno skrom an. I zareci se sebi da ćeš na poslu iskazivati neslu ćenu snagu karaktera poput ljudi kojim a si se najviše divio. In teg ritet dovodi uvek do zaslužene nagrade. Budi dovoljno hrabar i p o staraj se da tvoja dela odražavaju tvoju veru. Postaraj se da je ono što prikazuješ drugima usklađeno sa onim što pričaš. Veruj mi, Blejk. Molim te, veruj mi kada to kažem", naglasila je Ana. Zatim je ustala sa sofe i prišla mi. Raširila je ruke i srdačno me zagrlila. Potom me je dva puta poljubila, u oba obraza po jednom. „Drago mi je što smo se upoznali, Blejk", rekla je Ana isprativši Tomija i mene do hodnika okupanog jesenjim suncem. ,,Ti si pristojan mladić i ne sum njam da ćeš mnogo postići u poslu i životu. Molim te, nosi u sebi filozofiju da ti nije potrebna titula da bi bio vođa. Svako može da bude vođa. Sve zavisi od tebe i tvog izbora." Njene reči su mi još odzvanjale u glavi kada je Tomi upalio porše i krenuo pretrpanim ulicama Sohoa. Nisam nimalo su m njao da se nešto u m eni iz korena izm enilo, da se u potpunosti m enjam . Počeo sam da shvatam šta je suština
84
ROBIN ŠARM A
vođstva. Nisu u pitanju neke veštine koje treba da primeniš s vrem ena na vrem e da bi ostvario kratkoročne ciljeve ili pobedio na nekom takm ičenju . Vođstvo je daleko više od toga. To je način da izrazimo najbolje u sebi. Ako pokreneš vođu u sebi, ne samo da će ti život biti lepši već ćeš pozitivno uticati na živote ljudi oko sebe - od kolega do m ušterija koje im aš privilegiju da uslužuješ. Počinjao sam da shvatam na sasvim drugom nivou da je vođstvo n a jzn ačajn ija prednost svake uspešne organizacije, izvor svakog velikog postignuća i osnova svakog uspešnog života. Kad bi sam o više ljudi bilo upoznato s filozofijom vodi bez titule! Obećao sam ponovo sebi da ću uraditi sve što je u mojoj moći da taj ideal ostvarim . P rvi razgovor o filozofiji vodi bez titule :
Nije ti potrebna titula da bi bio vođa Pet pravila: Inovacija Vrhunsko ovladavanje Autentičnost Petlja Etika Koraci koje je neophodno pr ed u zeti U sledećih dvadeset četiri sata, zabeleži sve oblasti u svom privatnom životu i na poslovnom planu u kojima izbegavaš da preuzmeš odgovornost izigravajući žrtvu. Potom, navedi svojih Pet dnevnih ciljeva za narednih sedam dana, da bi kao vođa
VOĐA BEZTITULE
85
bez titule došao do pozitivne promene. Za dalje inform acije poseti sajt robinsharma.com. ClTAT KOJI TREBA ZAPAMTITI
„Novac, uticaj i položaj nisu ništa u poređenju s pameću, principima, energijom i istrajnošću." Orison Svet Marden
Peto poglavlje:
DRUGI RAZGOVOR 0 VOĐSTVU BURNA VREMENA STVARAJU VELIKE VOĐE „Biću uporan sve dok ne ostvarim uspeh. Nisam došao na ovaj svet predodređen za poraz. Neuspeh ne teče mojim venama. Nisam ovca koja čeka da je pastir vodi. Ja sam lav i odbijam da razgovaram, hodam i spavam sa ovcama. Biću uporan, sve dok ne postignem uspeh." Og Mandino „Bol je trenutan. Odustajanje boli zauvek." Lens Armstrong „Uzbuđen sam zbog tvog sledećeg susreta", rekao je Tomi parkirajući automobil u popularnoj oblasti Tribeka u Njujorku. „Ovaj učitelj je zaista nešto posebno, Blejk. Ana je izuzetna. Ali ovaj učitelj je nešto sasvim drugo. On je upečatljiv, veseo i sponatan, pri tom e beskrajno inteligentan. On će s tobom podeliti drugi princip filozofije vodi bez titule. Prvi princip si već upoznao", rekao je Tomi. ,,Da. I te kako sam ga upoznao. Nije ti p o treb n a titula d a bi bio vođa", izgovorih ponosno. „Odlično. Sad ćeš naučiti i drugi ,,A on glasi?" bio sam radoznao. „Burna vrem ena stvaraju velike vođe", usledio je Tomijev direktan i jednostavan odgovor. Imaj na umu da teški dani budu i prođu, a snažni ljudi uvek ostaju. Vremena puna izazova kako na poslu tako i u privatnom životu predstavljaju neverovat-
VOĐA BEZTITULE
87
nu priliku da haos preobratiš u uspeh", rekao je sa osmehom. „Problemi i teški dani su zapravo korisni, moj prijatelju." „Teški dani? Čoveče, meni se čini da sam imao tešku deceniju", nacerio sam se. Tomi me je pogledao. Ućutao je. A onda smo obojica počeli da se smejemo onome što sam rekao. „Ta ti je dobra, Blejk. Sviđa mi se tvoj stil. Mogu da procenim šta osećaš. I to me čini srećnim. Tebi se već dešavaju divne stvari. Tvoja budućnost deluje svetlo", rekao je radosno. Dok smo išli jednom od sporednih ulica, Tomi je pevao staru pesmu Roling stounsa o tome kako ne dobijemo uvek ono što želimo, ali uvek dobijemo ono što nam je potrebno. Osećao sam da me priprema za lekciju koja me čeka. „Ima mnogo istine u rečima ove pesme, Blejk. Posao i život su tako nepredvidivi - naročito u ovim krajnje nesigurnim vremenima. Taman kad pomisliš da znaš šta ti budućnost nosi, konkurent ili nova tehnologija u trenutku izmene proizvodnju. Kada ti se učini da će se stvari konačno vratiti u normalu, dođe do pripajanja i organizacija više nije ista. Taman kad pomisliš da si sve dobro izračunao, iznenadne promene te lupe po glavi. A za nekoliko minuta ćeš shvatiti o čemu govorim", rekao je Tomi i pogledao oko sebe dok smo hitro prelazili preko ulice. ,,Da li sam ti rekao koliko sam uzbuđen zbog tvog susreta s drugim učiteljem?" pitao me je ponovo. Činilo se da već počinje da zaboravlja. „Jesi, Tomi", rekao sam šapatom. Ušli smo u malu radnju nad kojom je stajao natpis ispisan rukom „Taj Slounova prodavnica ski opreme". U radnji je bilo začuđujeće svetlo. Skije i druga sportska oprema su bile uredno složene. Brojne uramljene crno-bele fotorafije plavokosog skijaša visile su na zidovima. Pored postera je pisalo „Prihvati strah", „Teške staze čine skijaše boljim" i „Osvoji svoj Mont Everest." Za kasom je stajao visok, atletski građen čovek tamnog tena, od pedesetak i nešto godina po mojoj proceni. Imao je na sebi elegantan džemper „ajsbrejker", iznošene farmerke i moderne sportske „persol" naočare za sunce. Kad nas je spazio, krenuo
88
ROBIN Š AR M A
je k nama da nas pozdravi. Nasmešio se sa entuzijazm om i skinuo naočare kao jasan znak prijateljstva. „Hej, druže", uzviknuo je Tomiju, zagrlio ga nezgrapno svojim mišićavim rukama i odigao ga par centimetara. „Drago mi je što te vidim. Kako ide prodaja knjiga? Da li još pobeđuješ na svim onim takmičenjima uz primenu filozofije vodi bez titule kojom smo te naučili pre toliko godina?" „Naravno, Taj. I meni je drago što te vidim", rekao je Tomi isto toliko srdačno. ,,Na poslu sve ide odlično. Zaista ste mi pružili šansu da uspem uz pom oć svih onih ideja koje ste podelili sa mnom. Dobro znaš da nikada neću moći da ti se odužim. Moj život je bio pravi užas do onog dana kada sam te sreo. Ali posle toga se sve izm enilo. U p o tp u n o sti. Filozofija koju ste podelili sa mnom delovala je poput nekog čarobnog leka. Hvala ti, Taj. Hvala", rekao je Tomi k rajn je iskreno. „Nema na čemu, druže", odgovorio je Taj opušteno. „Sve je to dobro. Da li je ovo mladić o kome si mi pričao?" Pružio sam ruku, ali me je on umesto toga zagrlio. Skoro da nisam mogao da dišem. „Zovem se Taj Bojd. Drago mi je što sam te upoznao, brate", uzviknuo je dok me je čvrsto stezao. „Taj, ovo je Blejk. Blejk, ovo je Taj Bojd. Da li ti to ime zvuči poznato?" pitao me je Tomi igrajući se svojom maramicom sa likom Mikija Mausa. ,,Ne, žao mi je. Verovatno bi trebalo da mi je poznato. Izvini, Taj", rekao sam iskreno. „Nemaš brige, Blejk. U redu je. Nije važno. Ja sam prilično kul momak. Nemam problema sa egom. U stvari, došao sam do zaključka da što ti je ego izraženiji, nastup ti je slabiji." Nisam baš bio siguran šta je hteo time da kaže. Tomi je odmah dodao. „Taj je pet puta bio svetski šampion u slalom skijanju. Pogledaj ovu fotografiju", dodao je i pokazao na zgodnog mladog sportistu na jednoj od fotografija na zidu. ,,To ti je naš čovek na delu - skijao je u Taosu, u Novom Meksiku. Jesam li u pravu, Taj?"
VOĐA
BEZTITULE
89
„Sasvim si u pravu. Taos je jedno od najboljih mesta na svetu za skijanje. Uživam da skijam tamo. Pravo uživanje." „Znači, ti si profesionalac, Taj?", upitao sam harizmatičnog vlasnika radnje. „Bio sam , druže. Skijao sam po celom svetu, ali sam morao da se odreknem profesionalnog skijanja s trideset godina je r sam iščašio koleno na takm ičenju u Kicbuhelu, u Švajcarskoj. Nekoliko godina posle toga radio sam kao instruktor skijanja u najboljim zimskim odmaralištima širom sveta, na mestima kao što su Visler u Kanadi, Valdizer u Francuskoj, Koronet Pik na Novom Zelandu, u Aspenu i ovde u Koloradu u našim lepim Sjedinjenim Državama. A onda sam se nekako našao na ovom prometnom mestu. Palo mi je na pam et da u Njujorku sigurno postoji nekolicina ljudi kojima su potrebne skije. I više nikada nisam otišao. Leti prodajem bicikle za planinarenje. Kao što vidiš, nije to neki velik posao i, da budem iskren, neću se obogatiti od toga. Ali svako jutro odlazim da radim ono što zaista volim. Kao što smo imali običaj da kažemo, dok sam se još bavio skijanjem: 'Možda neću biti bogat, ali imam ispunjen život.' Volim da zainteresujem ljude za skijanje. I dalje boravim na snegu je r svake godine odlazim na planinu sa snabdevačima. Mogu da kažem da sam srećan čovek. A po mom mišljenju, to je najvažnije." „Impresioniran sam, Taj. Drago mi je što sam te upoznao", rekao sam. ,,Ne, meni je drago. Tomi mi je rekao da si se borio u Iraku?“ „Jesam", rekao sam još pomalo nesiguran kakvu će to reakciju izazvati, ali sam se posle zahvalnosti koju je Ana izrazila povodom moje vojne službe, nadao najboljem. „Pre nego što ti ispričam ono što si došao da čuješ, dođi 'vamo da te još jednom zagrlim", rekao je Taj i još jednom me prijateljski zagrlio. „Dosta sam čitao o svemu kroz šta ste prolazili za vreme rata. Uz vas sam svim srcem. Poznajem mnogo momaka koji su se borili u Iranu i Avganistanu i koji su se po povratku kući suočili sa posttraumatskim stresom - kao i s nizom problema u
90
ROBIN Š AR M A
odnosima sa ženama, devojkama i decom. Saosećam sa svima vama. Iako znam da vam moja zahvalnost verovatno ne znači mnogo, jednostavno osećam potrebu da ti se zahvalim. Hvala vam za sve što ste učinili za nas. Živimo u slobodi zahvaljujući vašoj hrabrosti." Nisam znao šta da kažem. Nisam se osetio ovako počastvovanim zbog svog vojevanja već dugo vremena. Počinjao sam da shvatam da je ono što je za mene veoma dugo predstavljalo noćnu moru zapravo samo jedan u nizu događaja u mom životu. A kao vođa bez titule, posedovao sam prirodnu moć u sebi da svakom događaju pridodam određeno značenje. Pozitivnim i korisnim tum ačenjem preobraziću sebe i od žrtve postati vođa. Ako nešto što sam sm atrao lošim uspem da sagledam u boljem svetlu, lakše ću ostvariti uspeh i pokrenuti vođu u sebi. A jedan deo te ključne promene značilo je da prestanem da pronalazim izgovore za svoj život onakav kakav je bio pre nego što sam sreo Tomija, i uvidim da je moj boravak u Iraku zapravo bio period ličnog sazrevanja, koji mogu da iskoristim da izgradim svetliju budućnost. Ne bih bio spreman na promene koje me čekaju da nisam za sobom imao sve to iskustvo. Svi prošli izazovi mogu se sagledati kao priprema za moju buduću ulogu vođe. Takođe sam primetio da se, zahvaljujući radikalnoj izmeni pogleda na boravak u vojsci, osećam srećnije i sa daleko više volje nego u proteklih nekoliko godina. „Zaista mi mnogo znači, Taj. Hvala ti na tome", rekao sam tiho. „Smesti se ovde, Blejk", rekao je Taj i pokazao mi na stolicu u uglu radnje. „Možda ću moći da ti se bar malo odužim tako što ću s tobom podeliti neke zaista moćne ideje koje će izmeniti tvoj način rada i života. Tomi mi je rekao da ćete doći, pa sam uzeo sendviče sa sirom i salamom. Da li si ga jutros odveo da upozna Anu?", pitao je Tomija. „Naravno", odgovorio je Tomi zadovoljno. ,,I daje sjajno izgleda." „Neverovatna žena, zar ne, Blejk? Lepa, pametna i dobra kao hleb", rekao je Taj raspoloženo.
VOĐA BEZ TITULE
91
„Ona je zaista nešto posebno", složio sam se. „Naučila me je nekim čudesnim stvarima ovog jutra - počevši od prvog principa filozofije vodi bez titule: Nije ti p o treb n a titula da bi bio vođa. Susret s njom me je izmenio. Bez svake sumnje. Zaista se osećam drugačije." „To je odlično, druže. Pretpostavljam da je sada na mene red. Znači učiš šta znači voditi bez titule. A ta vrsta vođstva danaS je poput sporta - ne samo za izvršne direktore, generale u vojsci i predsednike država - već za svakog od nas. Prilično zabavna rabota. Izmeniće ti život samo ako joj dozvoliš. Voleo bih da više ljudi zna za nju. Posao ne samo da bi bio daleko profitabilniji, već bi bilo mnogo zanimljivije obavljati ga. Svako društvo, svaka zajednica na kugli zemaljskog bi napredovala. Čoveče, zaista bih voleo kada bi svi na svetu razumeli moć koju poseduje ideja da svako vodi u svemu što radi i tako svoj život živi na najbolji mogući način." „Možda ćeš se osećati bolje samim tim što znaš da je ova filozofija izvršila snažan uticaj na mene. Kao što sam već rekao, osećam se sasvim drugačije. Znam da ću raditi najbolje na svetu i kao PNJN zahvaljujući svemu što sam danas naučio", rekao sam sa osmehom. „Mali počinje da shvata, Tomi. Već mi se dopada", rekao je Taj sa žarom. ,,U tome je snaga dobrih ideja, druže. Samo jedna dobra ideja je potrebna da napraviš potpun preokret. Jedna obična misao može da sruši sve tvoje barijere. Jedan inteligentan uvid je dovoljan da te navede da doneseš odluku koja će u potpunosti izmeniti tvoj način rada. Oliver Vendel Holms je to dobro rekao: 'Um koji se jednom suoči s novom idejom nikada se ne vraća na svoje prethodne dimenzije.' „Zato slušaj", nastavio je Taj, vraćajući se na temu, i dodao mi sočan sendvič i flašu hladne vode. „Moj posao danas ovde, kao deo tvog obrazovanja po pitanju filozofije vodi bez titule, sastoji se u tom e - da te zabavim." Skočio je i zgrabio skije koje su bile naslonjene uza zid. Pretvarao se da je to gitara i na sav glas počeo da peva staru pesmu grupe Aerosmit „Ortak izgleda poput dame". Tomi je počeo da se smeje. Kada je video
92
ROBIN Š AR M A
zbunjen izraz na mom licu i Taj je prasnuo u smeh. Spustio je skije i rekao Tomiju „Baci pet!" Očito je da su njih dvojica dobri prijatelji. A mogao sam da zaključim da među njima postoji i ogromno poštovanje. ,,Ne, šalim se, Blejk. Samo se zabavljam. Čovek mora da pronađe način da se dobro provede šta god da radi. Sad ozbiljno, moj posao danas nije samo da te zabavim - mada se nadam da ćeš se dobro provesti u ovih sat vremena ili nešto više koliko ćemo biti zajedno. Mislim da je tačno da bez obzira na to čime se bavimo, moramo biti zabavljači - navesti m ušterije da posluju s nama. Svako u biznisu j e u šou biznisu - što se mene tiče, i kada idemo na posao, nalazimo se na sceni. Moramo da nastupamo najbolje što umemo i zasenimo publiku. Nikoga nije briga ako imaš loš dan. Oni žele da vide šou za koji su platili. Moj cilj je da s tobom podelim drugi princip naše filozofije da bi mogao da pokreneš unutrašnjeg vođu u sebi i iskažeš ono najbolje. Ovaj princip se može sažeti u pet jednostavnih reči: burna vrem ena stvaraju velike vođe. Sticajem okolnosti skijanje je savršena metafora za to. I zato si danas ovde sa mnom." „Burna vremena stvaraju velike vođe - sviđa mi se ova rečenica, Taj. Podseća me na onaj stari kliše 'kada su vremena teška, samo najjači nastavljaju đalje.'" ,,U pravu si", složio se Taj i prošao rukom kroz kosu. „Vidi, ja vodim posao, ti se baviš prodajom. Prosto je neverovatno šta se sve danas dešava u poslovnom svetu, druže moj. Sve je haotično. Sve se menja. Duboka nesigurnost povezana s totalnim crnilom misli. Sva pravila igre su izmenjena. Konkurencija je žešća nego ikada. Mušterije nisu ni blizu verne kao što su nekada bile. Tehnologija je sasvim izmenila način rada. Globalizacija je izjednačila polje poslovanja tako da samo organizacije koje čine vođe bez titule opstaju. Stresno je, zbunjujuće i zastrašujuće za većinu ljudi, brate", uzviknuo je dramatično gestikulirajući. „Slažem se s tobom, Taj. Čak i ja u knjižari osećam pritisak da sve obavljam brže nego pre. Čini mi se da se svakih par meseci sve menja iz korena. Menjaju se šefovi. Način zavođenja robe. IT sistemi. A od nas se očekuje da sve to pratimo i posao
VOĐA BEZTITULE
93
obavljamo još bolje nego pre. Osećam se preopterećeno već duže vreme." „Jasno mi je", rekao je Tomi, ozbiljno i zamišljeno. ,,A ovaj ritam koji je zahvatio poslovanje u svim oblastima izgleda nema nameru da uspori, već samo da ubrza. Ako zabiješ glavu u pesak nadajući se da će lavina promena proći, ugušićeš se, kao pod lavinom snega. Nema nade za opstanak." Pogodila me je ova duboka metafora o promeni načina poslovanja. Taj je nastavio da priča. „Ako se protiv toga boriš, opet ćeš se naći u nevolji. To bi bilo kao da skijaš preko tako strm og vrha da ti srce siđe u pete kada proviriš sa ivice. Jedini način da se spustiš u komadu jeste da dođeš do ivice i prepustiš se, umesto da se odupireš padu. Jedini način da opet budeš bezbedan jeste da se osloniš na planinu." ,,Da se prepustiš padu?" pitao sam, pošto mi je taj izraz bio nepoznat. ,,To znači da ako skijaš na teškoj stazi, moraš da radiš upravo ono što ti se čini da bi trebalo da izbegavaš da radiš." ,,A to je?" pitao sam se naglas. „Potrebno je da se prepustiš strm ini koja je ispred tebe a ne da se prikloniš planini da bi se zaštitio od pada. Moraš da se približiš mestu koga se najviše plašiš umesto da se od njega sklanjaš. Deluje potpuno nelogično. Ali ako ne primeniš ovu taktiku, naći ćeš se u nevolji. Možda će tebe jednog dana, kad su se svi već odavno vratili svojim kućama, tim spasilaca naći smrznutog negde u planini." „Tvoja metafora se odnosi na moj rad u knjižari, zar ne, Taj? Ako se ne priklonim promeni koja me čeka i ako pokušam da se provučem i zaštitim tako što ću sve raditi na stari način, završiću u planini, smrznut, da se tako izrazim. Ugušiće me lavina promena o kojima govoriš, zar ne?" „Tačno tako. Ali ako se opustiš i prepustiš strahu koji će te preplaviti onda kada ne znaš sve odgovore i kada ne znaš tačno gde ideš, na isti način na koji sam ja skijao na nekim od najtežih staza na planeti, desiće ti se neverovatne stvari. Upravo
94
ROBIN S AR M A
tu na ivici gde budeš osećao najveću nelagodu i kada ti sve ono u šta veruješ bude govorilo da ne postoji šansa da se bezbedno spustiš, tada si živ u pravom smislu te reči. Upravo tu te čeka najveća sreća u životu. Strah koji o setiš on da k a d a se n ađ eš na ivici svojih m ogu ćn osti čini d a se o n e povećaju . To proširenje mogućnosti ne samo da rezultira daleko boljim učinkom na poslu, već i na svakom drugom polju u životu. Kada se istrajno približavaš onome čemu se opireš, ne samo da ćeš steći više samopouzdanja u onome što radiš - bićeš daleko odlučniji u svemu što radiš u životu. Počećeš da uviđaš koliko si zapravo snažan. Ako si hrabar i prihvataš prilike koje te ispunjavaju strahom, pretvaraš svoj strah u snagu i postaješ svestan svojih mogućnosti. Kao što je to Niče rekao: ,,0no što nas ne ubije, ojačaće nas." „Odlično zapažanje, Taj. Nesumnjivo od pomoći za nekoga ko se nalazi u ličnoj i profesionalnoj poziciji kao što je moja. Znači promena je zapravo dobra?" „Definitivno. U burnim vremenima tvoje sposobnosti postaju izraženije, postaješ svestan nekih sposobnosti koje nisi ni znao da poseduješ i postaješ bolji. Vidi, kada je reč o skijanju, na lakim stazama svako može da deluje kao profesionalac. Ali kada je staza teška, onda vidiš koliko je tvoja tehnika zapravo dobra. I kakav si skijaš zapravo. Isto tako je i u poslu. Svako može da bude zvezda kada je privreda jaka, konkurencija slaba, a m u šterije lojalne. Teška vrem ena otkrivaju od čega si zap rav o sačinjen - i kakav si vođa." Taj je zaćutao na trenutak, zagrizao je sendvič, a mrvice hleba pale su mu na džemper. Popivši gutljaj vode, nastavio je priču o značaju vođstva koristeći i dalje skijanje kao metaforu. „Ono čemu se odupireš će nastaviti da te pritiska, ali ono što prihvatiš možeš da prevaziđeš. Vidiš, kada se teren na padini promeni, moraš da promeniš i tehniku skijanja. Moraš da se p r ila g o d iš - ili ćeš pasti i povrediti se. Ne skijaš na isti način po fino uređenoj stazi i po dubokom snegu. Isto važi i za način na koji radimo. Novi uslovi z a h tev aju nove tehnike. Moraš da se prilagodiš."
VOĐA BEZ TITULE
95
„Ili ću pasti i povrediti se", ponovio sam, u potpunosti udubljen u lekciju koju mi je ovaj neverovatni nekadašnji profesionalni skijaš otkrivao. „Tako je.i4 najbolja tehn ika koju m o ž e šd a p rim en išjeste da vodiš b ez titule. Ključ je u tome da otkriješ šta razdvaja one najbolje u poslu od onih koji propadaju. Svaka organizacija koja nastoji da stvori vođe na svim nivoima lako će proći kroz promene prouzrokovane nesigurnim vremenima. U stvari, svako preduzeće koje prihvati filozofiju vodi bez titule zapravo će otkriti da su takva vremena blagoslov, dok njihovi konkurenti nastavljaju da posluju na stari način i time da propadaju." „Blagoslov?" „Naravno. Upravo kao što sam i rekao: svako može biti dobar pod povoljnim uslovima. Kada je poslovno okruženje sigurno i predvidivo, organizacijama nije teško da ostvare profit i da se razvijaju. Ali sada sm o u dubokom snegu, da tako kažem, i na strmim planinama. Samo izuzetna tehnika će biti od koristi. A to znači primeniti filozofiju vodi bez titule. Organizacije koje to shvate otkriće da imaju manje konkurenata i daleko više šanse da se razviju u burnim vremenima. Kompanije koje čine vođe doživeće u brzan i razvoj tako što će biti inventivnije od konkurenata koji se povlače; one će formirati bolje timove je r će investirati u ljude, dok će njihovi konkurenti smanjivati budžet namenjen za obuku radnika i oslanjati se samo na vrhunske talente, a ostale odbijati. Na taj način kom panije uviđaju da su burna vrem ena zapravo blagoslov za njih. 1 to poseban blagoslov." „Kul", rekao sam. ,,Da bi se prilagodio periodu kroz koji sada prolazimo, moraš da prihvatiš sav taj haos, Blejk. Da pozdraviš opasnost. Da budeš spreman na pametan rizik i imaš hrabrosti da svoje najveće sposobnosti usredsrediš na najveće prilike - čak i ako te pomisao na to plaši. Što više uroniš u svoj strah i približiš se izazovu, naići ćeš na veću nagradu. Što više radiš ono čega se plašiš, u većoj meri ćeš iskazivati osobine pravog vođe. Što više pružiš na poslu - ali i u životu - u vreme promena, više
96
ROBIN Š AR M A
ćeš dobiti. Život je prilično fer po tom pitanju", rekao je Taj, pomalo filozofski. „Dobijaš tačno onoliko koliko daješ. Sva ta previranja će te zapravo odvesti nečemu lepom. Sve je to zapravo jedan dragocen dar." Taj je potom dodao: „Najvažnija stvar koju treba da zapamtiš iz ovog razgovora je da burna vrem ena stvaraju velike vođe. Najbolji skijaši postaju na najtežim stazama. Najnepovoljniji trenuci su ključni za stvaran je n ajboljih vođa. To je poenta našeg razgovora. Ali pošto ponekad deluje zastrašujuće skijati na stazama drugačijim od prethodnih, uglavnom to izbegavamo. Na taj način propuštamo sjajnu priliku da iskažemo svoj skriveni potencijal. Opiranje svemu što čini da se na poslu osećaš nelagodno samo je prividan način da se osetiš sigurnim u burnim vremenima u kojima živimo. Gledano na duže staze, to je opasan manevar. Ono što me je činilo fantastičnim skijašem bila je moja ljubav prema najtežim stazama i najdubljem snegu. Rano sam naučio da ako hoću da vrhunski skijam na najtežim stazam a, moram redovno da skijam na njima. Ta spremnost ne samo da je od mene stvorila vrhunskog sportistu, podarila mi je iskustvo koje mi je bilo potrebno da bih osvojio sve te šampionate." „I sve one lepotice koje su išle uz njih", dodao je Tomi i namignuo. „Blejk, naprosto ne bi verovao kada bi ti Taj ispričao poneku pričicu. Ovaj momak je zaista umeo da živi. Ali o tome ćemo neki drugi put." „Drugi put", složio se Taj. „Nećemo da preopteretim o našeg mladog prijatelja, Tome. Izvini što se ponavljam, Blejk, ali dobra obuka zahteva niz ponavljanja zakonitosti koje dovode do uspeha; ali hoću da kažem da burna vremena u poslu zapravo nose i niz mogućnosti za svakoga od nas da postane izuzetan vođa. I da svoj posao učini još boljim.Većina ljudi se uvuče u svoje ljušture kada postane teško. Povlače se u svoje bunkere. Odbijaju sve što bi moglo da ih pom eri iz sigurne zone. Nažalost, na taj način odbacuju šansu da se razvijaju, napreduju i postignu trajan uspeh. H rabri ne beže. Nemoj to nikada da zaboraviš. Oni pobeđuju svoj strah pre nego što on pobedi njih."
VOĐA BEZTITULE
97
„Hrabri ne beže", ponovio sam nadajući se da ću zapamtiti ovu važnu rečenicu. „Sećam se jedne prilike kada sam skijao na Novom Zelandu. Bilo je to pre nego što sam postao profesionalac i za mene je bio uspeh što se uopšte takmičim. Direktor ski škole, skijaš svetskog glasa po imenu Majkl i ja penjali smo se na jedan od najviših vrhova. Na vrhu sam skoro ostao bez daha kada sam ugledao neverovatan prizor koji nas okružuje. Video sam Južne Alpe i predivna jezera na horizontu. Eto takav je Novi Zeland. Ali deo mene je bio prestravljen. Znao sam da povratak ovom stazom predstavlja prelazak na sledeći, viši nivo u mojoj tehnici skijanja. Kao i da traži daleko viši stepen samopouzdanja. Jer, kao što sam to već rekao, kada dođeš do svojih krajnjih granica, one se pomeraju. I šta misliš šta sam uradio?" „Pobedio si strah i spustio se tom stazom", rekao sam ponovivši njegove reči da bih mu pokazao da ga pažljivo slušam. „Tako je. Rešio sam da se ne obazirem na prestravljeni glas u sebi i skijao sam kao nikada ranije. Dao sam sve od sebe. Prepustio sam se planini, iskoristio do kraja sve svoje sposobnosti i pokušao da dam sve od sebe. Pošto sam odgovorio na izazov koji je taj vrh pred mene postavio, dostigao sam sasvim novi vrh u sebi. Osvojio sam Mont Everest u sebi, tog jutra, moj mladiću. Moje sposobnosti kao skijaša su se znatno razvile. Moje samopouzdanje je procvetalo. Kao i samopoštovanje. Svi mi nosimo svoj Mont Everest u sebi. Moraš biti rešen da ga svaki dan savlađuješ pomalo. I zapamti, a k o ne poku šaš, n ećeš sazn ati koliko si u stanju da se visoko popneš. i nećeš znati šta zaista znači živeti ako ne odgovoriš na izazov i ne potisneš strah", rekao je Taj energično, hodajući gore-dole po radnji. „Znači vođe bez titule duboko u sebi osećaju da ljudi otkrivaju svoje pravo lice tek pod teškim okolnostima. Oni u potpunosti shvataju da teške okolnosti, iako zastrašujuće, motivišu. Oni zaista razumeju da su teška vremena najbolja šansa da se iskažu osobine vođe. Što su uslovi teži, oni osećaju više uzbuđenja što imaju priliku ne samo da pokažu od čega su sazdani već i da otkriju ono najbolje u sebi. Zato su oni spremni da se
98
ROBIN ŠARM A
upuste u poteškoće, a ne da se pred njim a povlače. Zato što tako žive i rade, sve ono što ih ispunjava nelagodom pretvara se u svoju suprotnost. Kul, zar ne? Što si sprem niji da iz a đ eš iz zon e sigurnosti, ona se višeširi. Drugim rečima, što si spremniji da se izložiš neprijatnostim a, sve ono što te je nekada plašilo postaće za tebe sasvim normalno", dodao je Taj. ,,0vo je za tebe važna misao, Blejk", ubacio se Tomi u razgovor. „Još nešto što sam naučio zahvaljujući skijanju na teškim stazam a je s te da one ističu tvoje slabosti. Kao što sam već rekao, kad su u pitanju jednostavne stvari, svako može biti zvezda. Ali kada se nađeš na strm ini, tvoje slabosti dolaze do izražaja. Vidljivi su problemi sa stavom, ravnotežom, ako držiš štapove na pogrešan način, je r si pod pritiskom i na taj način se tvoja tehnika nalazi na proveri. A to je jo š jedna šansa je r možeš da vidiš šta moraš da popraviš ako želiš da budeš bolji." „Isto važi i za burna vremena u poslu", dodao sam. „Slabosti dolaze do izražaja kada si pod pritiskom, zar ne?" „Tako je. Kada je čovek izložen teškoćama, on uviđa svoje slabosti i nedostatke. Kada je reč o organizacijam a u periodu pravih prom ena kom panije mogu da otkriju šta je to što ih ograničava da efikasnije, uspešnije i profitabilnije posluju. Inteligentne kom panije shvataju da su teški uslovi zapravo neka vrsta besplatnih saveta koji ih mogu učiniti naprednijim i uspešnijim." „To je odlično shvatanje, Taj. Čini mi se da zapravo hoćeš da kažeš da čovek kroz probleme nauči kako da se bolje oseća. Da se prepusti promenama umesto da se povuče i osloni na nekadašnji način razmišljanja i ponašanja, kao što se preplašeni skijaš oslanja na prethodni način skijanja." „Samo ako zaista želiš da se razviješ i postaneš efikasniji kao vođa i kao osoba. Sve što te čini uplašenim sam o j e uvod za iskazivanje sp osobn osti vođe. Istinske vođe svakodnevno rade nešto šte ih primorava da pomeraju svoje granice i suoče se s promenom. Vidiš, nema napretka niti razvoja bez onog grča u
VOĐA B E Z T I T U L E
99
stomaku i nelagodnosti koju osećaš u dubini duše. Društvo nas još od malih nogu uči da nije dobro osećati nelagodnost i da taj osećaj treba izbeći po svaku cenu. Zato ostajem o mali. Ne menjamo svoje navike i aktivnosti da bismo se osećali sigurno. Ali uravo zato što se držimo sigurne luke onoga što nam je poznato, ne prepuštamo se avanturi. I ne uspevamo da osvojimo nove teritorije. I nikada ne stižemo na vrh." ,,A onda se spustimo", rekao sam sa osmehom. „Tačno tako. Onda se spustimo", potvrdio je Taj. „Tragično je odupirati se šansama koje nam promene donose. To je najtužniji način, ne samo da se živi već i da se umre." Taj je zaćutao na tren. A onda je dodao: „Moj otac je tako umro, Blejk. Radio je dvanaest sati dnevno u jednoj istoj fabrici čitavog života. Svake noći je svoj emotivni bol što život živi polovično utapao u alkoholu. Znao sam da je u duši dobar čovek. Zaista je želeo najbolje za nas. Ali nije mogao da promeni ponašanje. Nije mogao ni da nasluti kakav je samo vođa mogao da bude. I zato je nastavio da živi i radi na isti način. Nije ni pokušao. Nije rizikovao. Nije se razvijao. Umro je sa samo šezdeset dve godine. Tiho i skoro neprimetno. Kao da celokupan njegov život nije ništa značio. Kao da je živeo bez ikakvog razloga. Samo zato što se plašio da potisne svoj strah i suoči se sa onim čemu se opirao. Samo zato što se plašio da izađe iz sigurne zone. Zato što je dozvolio da glas straha preuzme vlast nad njim. Filozof Seneka je to lepo rekao: 'Ne usuđujemo se da nešto uradimo ne zato što je teško već ga to što se ne usuđujemo čini teškim.’ Još uvek često mislim o svom ocu. Ne prođe dan da ga se ne setim. I da ne obećam sebi da neću krenuti njegovim putem." „Žao mi je zbog tvog oca, Taj", rekao sam iskreno. „Nemoj da ti bude žao, druže. Moje detinjstvo me je ojačalo. A prim er mog oca me je upozorio šta da ne radim i kako da ne živim. Zato je to bio još jedan poklon. Naučio me je da razlikujem životarenje od pravog života. I potrebu da se umesto mirenja s postojećim stanjem odlučiš za napredak - iako kratkoročno gledano ono prvo izgleda bolje. Bilo kako bilo, molim
100
ROBIN Š AR M A
te ne zaboravi da što više vremena provedeš van sigurne zone, ona će se širiti. To će ti biti od velike pomoći u poslu u knjižari. Hajde, prekrsti ruke", naložio je Taj. Poslušao sam ga. ,,I kakav je osećaj kad tako prekrstiš ruke?" ,,Ne znam. Savim uobičajen. Uvek držim ruke ovako prekrštene. Nije mi baš najjasnije šta je svrha ove vežbe?", priznao sam. ,,Ne brini. Shvatićeš za minut. Sad prekrsti ruke sasvim drugačije od toga kako ih obično prekrstiš Nasuprot svojoj navici, naterao sam sebe da stavim desnu ruku preko leve. Nikada u životu nisam prekrstio ruke na taj način. Bilo mi je čudno. „Čudno se osećam" rekao sam. Tomi me je posm atrao i očito se zabavljao. Video sam da se lepo provodi. ,,I treba da se osećaš čudno, Blejk", naglasio je Taj. „ K adgod uradiš nešto novo, o seća ćeš se čudno. Javno mnjenje će ti uvek reći da ako se zbog nečeg osećaš čudno, onda sigurno grešiš. Mentalitet mase je takav da ako se zbog nečeg osećaš nelagodno, treba da se vratiš u prethodno stanje. Ali kao što sam ti već rekao, svaki put kada se suočiš s promenom, ali i napretkom, osećaćeš se čudno. To je dobar znak. To samo znači da izlaziš iz zone sigurnosti. Priključen si na nov način razm išljanja i ponašanja. Instaliraju se novi oblici znanja. Tvoje lične granice se šire. Kakvo savršenstvo - čak i ako je osećaj čudan." „Znači, čudno je dobro", rekao sam uz smeh. „Naravno! Ako ne osetiš tu nelagodnost o kojoj smo govorili, to znači da se ne m enjaš. Ne razvijaš. I da traćiš svoje vreme." I dalje sam držao ruke prekrštene na nov način. Ovo je postajalo zanimljivo. „Da li si znao da je sav taj haos u tvom životu bio samo n eo p h o d n a p rip rem a za dolazak na samu ivicu kada ćeš konačno biti sprem an da se preobraziš u vođu kakav zapravo jesi? Sve što ti se desilo zapravo je izuzetno, čoveče", izjavio je Taj samouvereno.
VOĐA B E Z T I T U L E
101
„Počinjem to da shvatam", priznao sam. Razmišljao sam pažljivije o vremenu provedenom u Iraku. Ništa se nije postizalo sakrivanjem u bunker. Beg od teškoća nikoga nije učinio herojem. Kao jedinica, postizali smo cilj onda kada smo u žaru bitke bez greške izvršavali strategijski plan i pobeđivali, ne razmišljajući o pretnji i opasnostima pred nama. Činjenica j e da što su veći bili rizici veća j e b ila nagrada. Upravo na to me je Taj podsetio. Teška vremena se samo čine lošim. Zapravo nam idu naruku. Jačaju nas. Dovode nas u vezu s potencijalom koji nosimo u sebi. Činjenica je da se u njima osećamo nelagodno. Prave zbrku u našoj glavi i uvlače strah u naša srca. Ali istina je da najveći izazovi vode najvećem razvoju. I ostvarenju najvećih postignuća. Kao da mi čita misli, Taj reče: „Velike vođe u potpunosti razumeju da je sve ono što doprinosi razvoju ličnosti dobro. A u ovim nesigurnim vremenima, razvoj svoje ličnosti kao vođe nabolja je taktika za opstanak. Trebalo bi takođe da kažem da se sve o b ičn o ra sp a d n e p r e n eg o što se ja v i m o g u ć n o st da se izgradi na bolji način. Ne možeš doći do prelomne tačke a da nisi prošao kroz prelomne događaje. Zastrašujuće je, je r dok prelaziš od onoga što si bio i s pređašnjeg načina razmišljanja na bolji način rada, nalaziš se na tankom ledu. A kad se nađeš na nepoznatom terenu, tvoji najveći strahovi i uska shvatanja dolaze do izražaja. Suočavaš se sa svim svojim nesigurnostima. Sa sumnjom u sebe. Najvažnija stvar koju moraš da zapamtiš u ovom periodu jeste da svaki put kada se približavaš napretku i promeni, tvoji strahovi izbijaju na površinu. To je samo deo procesa razvoja novih veština i aktiviranja tvog prirodnog potencijala vođe. Napuštaš prethodni način života i oslanjaš se na novi. Sve ono na šta si se nekad oslanjao ruši se i taj osećaj nije prijatan. Ali ponavljam, samo se čini da je neprijatan. Sve je zapravo kako treba. Tvoja prethodna uverenja i ustaljene strukture moraju biti srušene da bi izgradio nove, bolje. Tako promena funkcioniše. Iz zbrke nastaje jasnoća. Iz haosa red. I ako bez straha kreneš u promene, doći ćeš do novog stanja koje ći biti znatno bolje od ranijeg."
102
ROBIN
ŠARMA
„Znači, slomovi vode do ključnih promena", rekao sam. „Tako je. Zato ne odustaj. Približi se onome što te ispunjava nelagodnošću i pametno preuzmi rizike. Svaki od tvojih strahova će polako ali sigurno nestati. Svakoga dana radi ono što te plaši i na elegantan način ćeš svoj strah preobraziti u moć. Tako ćeš izgraditi svoje samopouzdanje i postati nepobediv. Nastavi da radiš ono što te ispunjava nelagodnošću i strahom. Preuzmi rizik. Prihvati promenu. Iskoristi priliku koja ti se pruža. Svaki put kada to uradiš, vođa u tebi će postati snažniji. I uskoro ćeš doći do pozicije na kojoj je sve moguće. Da se vratim svojoj metafori, iako te plaši što si na ivici padine, to je zapravo najsigurnija pozicija koju danas možeš imati u poslu. Nije lako biti na ivici, prihvatiti promenu, izgubiti težište i odreći se načina na koji si nekada funkcionisao. Ali to je jedino mesto gde nastaju vođe. To je takođe i mesto neverovatne slobode, čoveče. Da, uzgred budi rečeno, svi strahovi koji sputavaju tvoj n a p re d a k k a o v ođ e i o s o b e nisu ništa dru go do laži u k o je si s e b e ubedio. P restani d a ih prihvataš. J e r živ ot j e isuviše velik da bi igrao na sitno." „Sviđa mi se to što si rekao, Taj. Zaista me je nadahnulo sve što si danas rekao." ,,I mene, takođe", čilo je dodao T o m i. ,,S godinama si sve bolji." Taj se nasm ejao, a onda se vratio na svoju priču o tome kako burna vremena stvaraju bolje vođe. „Slušaj, Blejk. Ključni deo celokupne filozofofije vodi bez titule jeste da se daleko više posvetiš svakodnevnom obavljanju posla nego što si to ranije činio. Strah te n eće od v esti nikam o. Sreća ne pada ljudima s neba. Oni je stvaraju . Time što hrabro rizikuju i koriste svaku šansu. Nema svrhe ostajati na početničkim stazama ako želiš da postaneš vrhunski skijaš. Moraš da pređeš na teže staze. Mada će te one ispuniti nelagodnošću." „Ali to je deo razvoja, zar ne?" „Tačno tako. Ako nem a nelagodnosti, nema ni razvoja. Upravo zato i kažem da si najsigurniji na strmim padinama."
VOĐA B E Z T I T U L E
103
,,Da li je to zaista tačno?", pitao sam iskreno. „Naravno da jeste. Ako se držiš lake staze, to je siguran put da ćeš postati neuspešan skijaš. Nikada nećeš postati bolji. Nastojaćeš da budeš siguran na početničkim padinama i završićeš kao osrednji skijaš. Zato su lake staze u suštini nesigurne - ako je tvoj cilj da u potpunosti iskažeš svoj potencijal." ,,A ta ista metafora je istinita kada je reč o vođstvu na delu, zar ne, Taj? Ako odbijam da prihvatim promenu i iskoristim šansu da bolje radim i izgradim našu organizaciju jer želim da ostanem siguran, moja navodno bezbedna zona je krajnje nesigurno i opasno mesto pošto će me voditi jedino neuspehu u karijeri." ,,U stvari takvo ponašanje u vremenu ovakvih promena u poslu dovešće te jedino do otkaza. U pravu si kad kažeš da je odbijanje da prihvatiš promenu i razvoj najnesigurnije mesto na kome možeš biti", dodao je Taj. „Zaista deluje veoma moćno kada kažeš da je zapravo to mesto na ivici kada prihvatiš promenu pod najtežim uslovima zapravo najsigurnije mesto. Kakav paradoks", rekao sam otvoreno i odgrizao parče sendviča. „Čoveče, u tome je paradoks promene. Većina organizacija i zaposlenih u njima izbegavaju promene. Zabiju glavu u pesak i čekaju da prođe. Pretvaraju se da će sve biti u redu ako obavljaju posao kao i pre. Ali neće. Ništa nije kao pre. Nov način obavljanja posla postaje nova navika. P om irenost sa sudbinom j e g lav n a sm etn ja p obed i. Najsigurnije, najpam etnije m esto koje možeš izabrati tamo je na ivici. U prihvatanju promena. U iskorištavanju mogućnosti da se razviješ kao vođa. Ja zbilja volim opasne staze. Kao što sam rekao, one čine da se uistinu osećam živim. To me podseća na reči jednog od najvećih akrobata na žici, Papa Valende: 'Život se živi na žici. Sve ostalo je samo čekanje.’ Šta ako si zapravo živ onda kada si na ivici? Zašto bi je onda izbegavao?" „Ima smisla", rekao sam i odgrizao još jedan zalogaj. „Vozač form ule jedan, Mario Andreti, jednom prilikom rekao je: Ako je sve pod kontrolom, voziš suviše sporo.' Mo-
10 4
ROBIN SARM A
ram još jednom to da ponovim pošto je od izuzetne važnosti. Neophodno je da se nešto raspadne đa bismo ga ponovo izgradili. Duboka promena pročišćava. Istina je da ona može iz korena da uništi tvoj način razm išljanja i delanja. Ali možda je to neophodno da bi se izgradile bolje osnove. A taj prelazni period koji obuhvata proces rušenja starih struktura i stvaranje novih na njihovom mestu zaista je stresan i nesiguran. Ali možda je takav i proces pretvaranja gusenice u leptira. Deluje haotično, ali se po njegovom završetku stvara lepše biće. ‘Ono što je za gusenicu kraj sveta, čovek naziva leptirom', rekao je romanopisac Ričard Bah. Neprijatnost je obično početak istinskog napretka. Potrebno je raščistiti sa starim da bi se stvorilo mesto za novo." Ram išljao sam o svom dedi. Kad sam bio dete, rekao mi je da je kao mali voleo da se igra s leptirima. Jednog dana je posmatrao larvu kako izlazi iz lutke. Međutim, činilo se da ima nekih problema i da ne može da izađe. U nastojanju da joj pomogne, izvadio je nožić i otkinuo preostali deo lutke. Ali umesto da se pojavi prelepi leptir, larva je odmah uginula. Deda mi je rekao da je kasnije naučio da je potrebno iskustvo da bi se od lutke došlo do leptira. Pošto je sprečio da se ovaj proces dovrši, uskratio je gusenici šansu da poleti. Činilo se da su burna vremena i periodi borbe o čemu je Taj govorio zapravo slična šansa da razvijete krila. I pokažete ono najbolje u sebi. „Zamislimo recimo da je, dok sam radio kao instruktor skijanja, trebalo da obučim ljude da skijaju na planini. Pođimo od pretpostavke da su u pitanju sasvim solidni skijaši, a ja treba da ih obučim da budu još bolji. Podelio bih s njima nekoliko novih ideja i pokazao im niz naprednijih tehnika. Šta misliš kako bi skijali posle mojih časova?" „Očito bi napredovali", rekao sam. „Netačno. Zapravo, skijali bi lošije nego pre." „Nema šanse. Ti to ozbiljno misliš?" ,,Da. Ali samo nakratko - dok ne prihvate ono što su naučili. Vidiš, Blejk, deo procesa promene i razvoja je pomeranje s m esta na kom se trenutno nalaziš do raskida sa svim što
i
VOĐA BEZ TITULE
105
si do tada znao, da bi sve ponovo izgradio na još bolji način. Ponavljam još jednom, skijanje je samo odlična m etafora za to. Moji polaznici bi naučili sve te fantastične nove veštine, ali bi to narušilo način na koji su prethodno skijali. Potrebno im je da razmišljaju i ponašaju se drugačije da bi unapredili svoju veštinu. Ali bi pri tome neizbežno morali da prođu kroz prilično konfuzan i neprijatan period." „Raspad", ponovio sam. „Tačno tako. Njihova tehnika se raspala. Izgledalo je užasno i neki od polaznika bi bili uznemireni. Ali prom en a zah tev a strpljenje. I upornost - iako su mnogi od njih želeli da odustanu i vrate se na prethodni način skijanja. Sve je zapravo u redu. A kada su istrajali, bilo je naprosto neverovatno posmatrati u kojoj meri se njihovo skijanje popravilo." „Znači sam proces promene je haotičan. Ali ako smo uporni i strpljivi, ostvarićemo promenu koju želimo." ,,U pravu si. P rom en a j e n ajh aotičn ija n eg d e u sredini. Nekada izgleda da ništa ne deluje i da se ništa ne dešava. Ali ako daješ sve od sebe da učiš i poboljšaš stvari, sve si bliži preokretu koji želiš da ostvariš. Da bi ostvario promenu, moraš biti savršeno istrajan i strpljiv. Pošto su m oji polaznici primenjivali ono čemu sam ih učio i dali sebi dovoljno vremena da usvoje sve o čemu sam govorio, uspeli su da dođu do tačke na kojoj su uvideli koliko je njihova tehnika napredovala. Obuku su završili kao daleko bolji skijaši nego što su bili na početku." „Nikada do sada nisam zapravo uviđao od kolikog je značaja promena, ne samo za ljude već i za organizacije, bilo da je reč o kompanijama ili školama, zajednicama ili čitavim zemljama", primetio sam. „Ako ođlučiš da joj o m o g u ćiš da bude pozitivna", rekao je Taj. „Sve je stvar izbora. Možeš da budeš žrtva i misliš da je promena nešto loše što ti se dešava - neka spoljašnja sila nad kojom nemaš kontrolu." „Ili mogu da iskoristim svoju prirodnu sposobnost da istupim i budem vođa bez titule", prekinuo sam ga.
io 6
ROBIN Š AR M A
„Sve si shvatio. I da od žrtve postaneš vođa: da napraviš izbor koji će ostvariti razliku. Tada dostižeš jedno stanje uma u kome prihvataš promenu i svaku neprijatnost p retv araš u njenu suprotnost. Razvijaš svoje sposobnosti kao vođe. Koristiš ih da bi unapredio posao, bez obzira na to da li poseduješ formalna ovlašćenja u smislu praznih titula. Koristiš promenu da bi izrazio svoje potencijale i postao bolje - i srećnije - ljudsko biće." „Vrlo zanimljivo gledište, Taj." „Problem i su p roblem i z a to što ih m i takvim pravim o. Žrtve uvek kažu: ‘Zašto ja?‘, dok vođe tvrde: ‘Sve je na meni’", rekao je Taj i nasmešio se. ,,A onda koriste odličnu priliku da se posvete dostizanju svog cilja. 'Ovo vreme je, kao i svako drugo, dobro vreme, ako znamo kako da ga iskoristimo', rekao je Ralf Valdo Emerson." „Hej", uzviknuo je. „Umalo da zaboravim. Moram da podelim s tobom pet pravila. To je pet stvari koje treba da uradiš - i to odmah - da bi zaista shvatio lekciju da bu rn a vrem en a rađ aju v elike vođe. Kao što znaš, Blejk, to je drugi od četiri principa koji čine filozofiju vodi bez titule. Imam jednu skraćenicu za tebe." ,,Vi i vaše skraćenice", rekao sam prijateljski. „Šta možemo kad ih volimo! Ali za svaku postoji razlog: akronimi ti se uvuku u misli poput pevljive melodije. Svrha ovih akronima je da lakše zapamtiš pet praktičnih pravila i da ih nikada ne zaboraviš." „Odlično, Taj. Kako glasi tvoj akronim?" „GOŠOP"2, usledio je odmah njegov odgovor. „Filozofija vodi bez titule je u bliskoj vezi sa svetlošću u mračnom svetu punom promena. U periodu izražene tranzicije, sve deluje negativno. Svi su zabrinuti. Svi se plaše - jer ne znaju šta im budućnost nosi. Ono što nam trenutno u poslu treba jesu ljudi koji zaista zrače. Koji pokazuju drugima jasan put nade. Koji su prave iskre u svemu što rade."
2
Reč SPARKkoja je upotrebljena u originalnom tekstu znači iskra, varnica. (Prim. prev.j
VOĐA B E Z T I T U L E
10 7
„Sviđa mi se akronim", rekao sam iskreno. „Momče, ja sam srećan ako si ti srećan. Dozvoli ini da odmah pređem na stvar. G u GOŠOP znači govoriti otvoreno. Filozofija vodi bez titule podrazum eva da zaista isk ren o i inspirativno komuniciraš s drugim ljudima. U vrem enim a punim preokreta postoji opšta tendencija da se ne bude iskren, da se priča uopšteno, a da se zapravo ništa ne kaže, da bi se održalo postojeće stanje i da bi se očuvale v lastite pozicije. Međutim, problem u ovakvoj kom unikaciji je to što se stvara nepoverenje. Ljudi oko tebe će radije čuti istinu nego ustaljene izraze kojima se služiš da bi izbegao da se suočiš s realnošću. Dozvoli mi da te pitam: kako da iskoristiš priliku koje ti prom ene pružaju ako otvoreno ne govoriš o onom e što više ne deluje, šta kao tim treba da preduzm ete i kojim pravcem treba da krenete?" ,,Ne možeš da ih iskoristiš ako o tome ne govoriš otvoreno", rekao sam bez dvoumljenja. „Tako je. Takvim načinom komuniciranja ne iskazuješ nijednu osobinu vođe. Kao što sam već rekao, ljudi u poslu danas žele da se okruže ljudima koji ti otvoreno kažu šta misle. Ljudima koji su iskreni. Koji su otvoreni. Koji su neverovatno iskreni. Jedino ako govoriš istinu, golu istinu i ništa osim istine, ljudi će ti verovati i poštovati te. Tvoje m ušterije ć e znati da ćeš uvek biti iskren prema njima. Tvoje kolege će znati da s njima nećeš igrati igru. A ti ćeš znati da nastupaš b ra b ro i pošteno. Takva vrsta hrabre komunikacije je retka ovih dana, ali ljudi žele da znaju kakve su im pozicije u ovim nesigurnim vremenima. I oni zaista cene ljude koji su spremni da budu dovoljno habri da kažu istinu - čak i onda kada je to teško. Vođa bez titule je uvek spreman na težak razgovor koga se slab iji i manje kvalitetni ljudi plaše. Oni uvek komuniciraju n a način koji je neverovatno, čak zapanjujuće realan. Oni će uvek prvi reci istinu - čak i kada im glas drhti, a dlanovi se znoje." ..Oni se oslanjaju na teške uslove kao što se skijaš oslan ja na planinski vrh", dodao sam, vraćajući se na Tajevu glavnu ^etaforu.
io 8
ROBIN Š AR M A
„Sviđa mi se ovaj momak, Tomi", rekao je Taj. „Mada se osobi kojoj se otvoreno obraćaš možda neće dopasti ono što čuje, ili možda neće razumeti to što govoriš - sve to nije razlog da ne kažeš jasno ono što misliš." Potom je pogledao u Tomija. Tomi je ponovo bio bled. Imao je problema s disanjem. Počeo je da kašlje. Brinuo sam se za njega. Ovo je bio drugi put u roku od nekoliko sati da mu nije bilo dobro. Prilikom našeg prvog susreta u knjižari, Tomi je zračio vitalnošću, uprkos godinama. Rano jutros na groblju bio je izuzetno raspoložen i činilo se da puca od zdravlja. Ali sada u prodavnici ski opreme Taja Bojda, Tomi je izgledao krhko. I bolesno. ,,Da li je sve u redu, Tomi?" pažljivo sam ga pitao. „Nisam baš siguran šta se dešava, Blejk", priznao je posle kraćeg oklevanja. Taj je izgledao zabrinuto. „Ako želiš, možemo prestati." ,,Ne. Hvala vam, gospodo. Zahvalan sam vam na brizi, ali ne brinite, biću dobro. Želim da Blejk danas nauči sve što je potrebno. Zaista mislim da će iskoristiti filozofiju vodi bez titule i da će ga ovaj malo poznat metod uvesti u poslovanje i društvo i upoznati ljude s njim. Obećao mi je. Zato je veoma važno da nastavimo." ,,Ja sam čovek od reči, Tomi. Shvatio sam značaj koju reč ima kada sam otišao u vojsku. Poštovaću naš dogovor", potvrdio sam. „Znam, prijatelju, da hoćeš. Molim te postaraj se da što više ljudi čuje za filozofiju vodi bez titule. Na taj način ćeš ne samo probuditi vođu u sebi, već i druge ljude inspirisati da to učine. Hajde da nastavimo. Biću ja dobro." Taj je klimnuo glavom. „Okej. Organizacija koja neguje takvu atm osferu u kojoj se Ijudi p la še otv oren o da g o v o re predstavlja m esto u k o m e Ijudi žive u z ab lu d i ifa n ta z iji. Kao što sam već rekao, kako misliš da izgradiš uspešnu kompaniju ako niko ne želi iskreno da govori o tome šta treba promeniti nabolje? Naročito kada su vremena teška, ključno je ne samo da besprekorno komuniciramo već i da komuniciramo više nego što se čini da je potrebno. Sa deoničarima. Kolegama. Dobavljačima.
VOĐA B E Z T I T U L E
109
Da pažljivo saslušamo kako se osećaju i tako suzbijemo glasine i tračeve. Tako svi odnosi ostaju besprekorni. Ne stvaraju se problemi. Nema osnove za nesporazume. Ljudi osećaju da ti je zaista stalo do njih - i onoga što ih brine. Takođe veoma važno u celoj ovoj priči je vreme provedeno licem u lice." „Licem u lice?", pitao sam. „Tako je. Nikada ne šalji imejl ako možeš lično da razgovaraš. Izađi iz kancelarije i porazgovaraj s kolegom ako moraš nešto da raspraviš ili da se dogovoriš. Nastoj da kvalitetno provedeš vreme s mušterijama. Ne sakrivaj se iza tehnologije kada je potreban lični kontakt. Poslednja stvar koju želim da kažem o komunikaciji i iskrenom razgovoru jeste da a k o j e nešto važno n ekom e ko j e tebi važan, treb a lo bi da bu d e važno i tebi." „Sviđa mi se ta ideja, Taj. Ako je nešto važno nekome ko je meni važan, onda bi trebalo i meni da bude važno." „Toga se treba pridržavati. Meni je bilo od velike pomoći u vođenju ove radnje. Neke od mojih m ušterija dolaze ovde već preko dvadeset godina. Voziće se i sat vremena ako treba, ali će doći kod mene. U tom e je suština lojalnosti. Sve u svemu, hoću da ti kažem da u ovakvim vremenima komunikacije nikad nije dosta. A jedna od najvažnijih uloga vođe bez titule je da podeli tačne inform acije, pregršt nadanja i pokretačku viziju. Postani profesionalac u komunikaciji. To je samo deo onoga za šta si plaćen." „Nekad se plašim da ću uvrediti ljude s kojima radim ako prema njima budem previše iskren", rekao sam razmišljajući o Tajevim rečima. „Postoji razlika između toga biti iskren i biti nekulturan, Blejk. Osloni se na svoj zdrav razum. I zapamti: m ožeš da ka ž eš šta g o d poželiš a k o to k a ž eš s poštovanjem ." „Još jedna odlična misao", priznao sam. „Koja se odlično pokazala u primeni", dobacio je Tomi, listajući sportski magazin. Činilo se da mu je malo bolje. „Tako je", nastavio je Taj. „Možeš da budeš otvoren i kažeš sve što želiš sve dok to radiš s poštovanjem i dozvoljavaš sago-
110
ROBIN ŠARM A
vorniku da sačuva samopoštovanje. A to je zaista važno. Reči mogu da povrede. Ljudi pamte reči koje su ih povredile, čak i posle mnogo godina. Reči imaju moć. A opet mnogi ljudi to zaboravljaju. Govorimo grubo i povređujemo ljude oko sebe onim što izgovaramo. Pišemo neprijatnosti i koristim o reči za uvrede. Najbolje vođe se ne ponašaju na taj način. U svakoj komunikaciji oni podsećaju ljude na ono najbolje u sebi i inspirišu ih da budubolji. Izuzetne vođe koriste pozitivne reči ohrabrenja i podrške koje inspirišu ljude da postupaju na najbolji način. Pogedaj samo šta su vođe poput Džona F. Kenedija, Gandija, Mendele i Martina Lutera Kinga učinili zahvaljujući samo snazi svojih reči." „Nikada nisam mislio da reči poseduju moć." „Poseduju, i to zaista. Tvoje reči mogu ljudima da ukažu na mogućnosti kojih nisu ni bili svesni. Tvoje reči mogu da navedu ljude da premaše svoje sposobnosti i rade na najbolji mogući način čak i tokom najstresnijeg perioda. Vidiš, Blejk, ako neko mnogo greši, uobičajen način kom unikacije s njim je sledeći: ‘Ne radiš kako treba i bolje bi ti bilo da to ispraviš.' Ali takva komunikacija obeshrabruje ljude. Tačno je da treba biti jasan i iskren. Ali zašto umesto toga ne bismo rekli: 'Cenim što ulažeš mnogo truda, ali hteo bih da s tobom podelim još neke ideje koje bi ti pomogle da posao obavljaš još bolje'? Većina poslovnih ljudi koristi negativnu terminologiju. Upadaju u zamku smatrajući da moraju biti grubi da bi postigli rezultate. Ali ostvarićeš daleko više ako su tvoje reči ohrabrujuće. Možeš da kažeš ono što želiš koristeći se pozitivnijim rečnikom. Sve je stvar jezika. Ljudi koji uspešno komuniciraju svesni su toga. Takođe bi trebalo da kažem da tvoje reči utiču i na tvoju dobrobit." „Zaista?" „Bez svake sumnje. Ono što govoriš utiče na to kako se osećaš. Ako nešto štoti se dešava okarakterišeš kao 'katastrofu', to izaziva određenuemocionalnu reakciju u potpunosti različitu od one koja bi se izazvala da si to nazvao 'osnovom za poboljšanje'. Rečikoje koristimo utiču na to da li ćemo sa optimiz-
VOĐA BEZ TITULE
m
mom ili apatijom gledati na ono što nam se događa. Trebalo bi da znaš da su reči samo verbalan iskaz tvojih osećanja. Tvoj rečnik izražava tvoja uverenja." ,,A naša uverenja utiču na naše ponašanje, koje opet dovodi do određenih posledica", rekao sam. „Tako je. Vođe bez titule su besp rekorn e po pitanju reči koje koriste. Oni ne ogovaraju. Ne žale se. Ne osuđuju. Nikada ne psuju. U svakodnevnoj komunikaciji koriste reči koje inspirišu, uzdižu i podstiču." ,,Ne samo druge ljude, već i njih same." „Tako je", potvrdio je Taj. „Zato pazi na svaku reč koju izgovaraš. Iznenadićeš se kad prim etiš kako tvoj 'novi rečnik vođe' pozitivno utiče na tvoj nivo energije, tvoju želju za izuzetnošću, promenama i na tvoje celokupno ponašanje. Reči koje izgovaraš utiču na ono što govore ljudi oko tebe, jer utičeš na druge svojim primerom. Reči su zarazne. Upotrebom ovih reči, poboljšaće se kultura celokupne organizacije. Takođe bi trebalo da kažem da će nešto o čem u s e g o v o r i tim e p o sta ti jo š izrazitije. Ako vreme provodiš u gunđanju i žalopojkama zbog stresa i promena na poslu, zapravo samo pojačavaš stres. Ono na šta se usredsrediš postaje jače. Energiju usmeravaš na ono o čemu govoriš. Ako o nečemu govoriš, ono postaje sve izraženije u tvojoj svesti zato što mu posvećuješ pažnju. Kao što je to rekao otac moderne psihologije Vilijam Džejms: 'Naše iskustvo čini ono čemu se posvetimo.' Duboko se zamisli nad ovom izjavom. Neizmerno je važna. Ako ogovaraš kolegu, samo još više toneš u negativno razmišljanje. Ako neprestano gunđaš zbog neprijatnosti na poslu ili u ličnom životu, desiće se upravo ono što najviše želiš da izbegneš. Ono o čem u p riča š dobija na značaju i p osta je jo š istaknutije. Reči poseduju moć." „Znači, vođstvo je u bliskoj vezi s razvijanjem određenog rečnika vođe", ponovio sam da bih utvrdio gradivo. „Tako je. Zaista je tako, Blejk. Neka tvoj cilj postane upotreba takvog rečnika. Sada dolazimo do 0 u GOŠOR 0 znači odrediti prioritete’. Sa svim promenama u poslovnom svetu, danas je lako udaljiti se od svoje vizije, misije, vrednosti i ci-
112
ROBIN ŠARM A
ljeva. Kada stvari krenu loše, kao da postoji snažan poriv da se sve uništi. Ali vođe bez titule ostaju verne svojim ciljevima. Oni ostaju usredsređeni na ono što je za njih najvažnije. Oni ostaju odani osnovnim ciljevima. Žive i rade po principu: Usredsredi se na ono što j e najbolje, sve osta lo zanem ari. Živeti u skladu sa ovim pricipom jedna je od osnovnih tajni velikog uspeha. Još jedan način gledanja na sve o čemu govorim jeste da uvidiš da biti vođa zn ači zn ati vrlo m alo o većini stvari, ali n everovatn o m n ogo o n ekoliko stvari. Zato su vođe fantastične u onome na šta se fokusiraju. Fokusirati se. Fokusirati. Fokusirati. Do granice sa opsesijom." „Mislio sam da je opsesija nešto loše", rekao sam. ,,Ne, ako je reč o zdravoj opsesiji. Rastuća želja da posao obaviš odlično predstavlja osnovu koja će ti omogućiti da izraziš svoje najbolje potencijale i veoma je pozitivna. Zaista je divno posvetiti se izgradnji izvanredne organizacije koja nudi odličnu uslugu i proizvode. Za svaku pohvalu je nastojanje da svoje strahove preobraziš u moć i svoje slabosti u snagu. Nema ničeg lošeg u tome fokusirati se, čak i opsesivno, na ono što ti znači. Jedino tako ćeš pobediti u ovom svetu koji ti nudi suviše mogućnosti izbora i previše informacija." ,,Na poslu sam rastrzan na sto strana", priznao sam. Izgleda da ne mogu da se koncentrišem na jednu stvar duže vreme. Uz sve telefonske pozive, imejlove i niz drugih stvari koje mi odvlače pažnju, na kraju dana imam osećaj da sam imao toliko posla, a da zapravo nisam ništa posebno uradio. A posle toga se osećam još opterećenije." „Čak i ako je za tebe posao podrazumevao samo da obavljaš ono što moraš, ključno je da zapamtiš da nije isto ako nešto uradiš i ako to uradiš na najbolji mogući način! Mnogi od nas su isuviše obuzeti time da budu zauzeti u ovom nesigurnom vremenu punom burnih promena. Mnogi od nas žure, ali malo postižu. Evo o čemu m oraš neprestano da misliš: da iz haotične složenosti dospeš do elegantne jednostavnosti. U ovim burnim vremenima punim preokreta, ljudi lako gube kompas i obuzeti su time da deluju zauzeto umesto da budu produktivni u ostvarivanju korisnih re-
VOĐA BEZ TITULE
113
zultata. U čemu je poenta baviti se beskorisnim stvarima? Nema svrhe provoditi dane u penjanju na planinske vrhove da bi na kraju nedelje shvatio da si odabrao pogrešne. Kakvo je to samo traćenje tri najznačajnija izvora vođstva: vremena, talenta i, što je najvažnije, energije! Lična energija je najznačanije sredstvo u današnjem poslovnom svetu. Možeš biti genije, imati pred sobom neverovatne prilike i planirati da ih sve ostvariš. Ali ako nemaš dovoljno energije svakoga dana, nećeš ostvariti ništa. Nikada nije bilo tako lako kao danas u svetu punom burnih promena skrenuti s pravog puta! Provoditi dane obavljajući pogrešne poslove. Biti odličan u nebitnim stvarima. Tako samo gubiš energiju. Daleko je pametnije biti produktivan - i fokusirati se na postizanje pravih rezultata." ,,To zaista ima mnogo više smisla." „Najbolje vođe su nepogrešivo usredsređene na poslove od najvećeg značaja. Oni su krajnje odlučni da budu skoro vojnički koncentrisani na najbolje prilike i ne đozvoljavaju da im bilo šta drugo odvuče pažnju. Oni su dovoljno disciplinovani da ostanu verni svojim ciljevima i svemu ostalom kažu ‘ne'. Moraš da utvrdiš svoje prioritete. A potom da budeš siguran u sebe i dovoljno pametan da odbaciš sve ostalo. Znam da zvučim kao generalni direktor, ali ja sam samo običan momak. Ali neprestano čitam i volim ovu veliku igru koju zovemo poslom. Poslovanje ima mnogo sličnosti sa sportom. Tako je uzbudljivo! Bilo kako bilo, hoću da kažem da moraš da dođeš od složenosti do jednostavnosti tako što ćeš odbaciti sve nebitne aktivnosti da bi se usredsredio na bitne." „Veoma značajna ideja, Taj" rekao sam. ,,Ne samo da sam pročitao milion knjiga o poslovanju - već i gomilu biografija. Volim da saznam kako su razmišljali neki od najznačajnijih ljudi u istoriji. Shvatio sam da su vođstvo i uspeh poput tajnog koda koji većina ne zna. Svi uspešni ljudi se ponašaju na isti način i tako postižu vrhunske rezultate." ,,Ti si provalio šifru", rekao sam i otpio gutljaj vode. „Tačno tako", odgovorio je Taj, zadovoljan m ojom reakcijom. „Sećam se da sam čitao knjigu o Mikelanđelu - čuvenom
114
ROBIN ŠARM A
vajaru. Primenjivao je zanimljivu tehniku u pravljenju svojih čuvenih dela: najpre bi zamislio savršenu viziju skulpture u komadu mermera. A zatim bi uklonio višak m aterijala. Isto važi i za vođe bez titule. Odbaci sve trivijalno da bi mogao da prioneš na posao. Iskoristi svaki minut da bi radio sam o ono što će te dovesti bliže cilju. Bolje radi manje, ali kvalitetnije. Jer ljudi koji pokušavaju da sve ostvare na kraju ne postignu ništa. Fokusiraj se. Fokusiraj. Fokusiraj", ponovio je da bi istakao značaj. Taj je brzo dodao: „Predlažem ti da zapamtiš pravilo 8 0 /2 0 : osam deset posto rezultata postižeš na osnovu dvadeset posto aktivnosti. Upoznaj i primenjuj ovih nekoliko dragocenih saveta koji će ti pomoći da postigneš sjajne rezultate. A onda nastoj da budeš zaista dobar u tim stvarima. Budi izvanredno ekonom ičan po pitanju onoga što radiš i relativno lako ćeš ostvariti ono što želiš. Vođe bez titule žive u skladu s Pet osnovnih aktivnosti." „Pet osnovnih aktivnosti?", pitao sam pošto mi je izraz bio nepoznat. „Pet osnovnih aktivnosti su ključne aktivnosti čija će ti moć dozvoliti da svoj posao obavljaš na najbolji mogući način", objasnio je Taj. „Ali i da živiš na najbolji način", dodao je Tomi. ,,Te dve stvari su međusobno povezane. Kao što je Gandi jednom prilikom rekao: 'Čovek ne može postupati ispravno u jednoj oblasti svog života ako u drugoj postupa loše. Život je nedeljiva celina.' Tvoj privatni život utiče na tvoj posao i obratno." „Tomi je u pravu, Blejk. Znam da ćeš do kraja dana naučiti neke zaista važne ideje o ravnoteži u životu. Ali za sada te molim da se usredsrediš na onih nekoliko aktivnosti koje će te dovesti korak bliže tvojim prioritetima. Ako taj način rada budeš prim enjivao na poslu, od dana ispunjenih stresom i problem im a, dospećeš do vrem ena ispunjenog produktivnošću i jednostavnošću. Iako ti to možda zvuči neverovatno, pošto ćeš neke stvari obavljati bolje nego pre, im aćeš više vremena."
VOĐA BEZ TITULE
115
„Da budem praktičan" rekao je Taj i odgrizao još jedan zalogaj, „predlažim ti sledeće. Svakog jutra pre nego što se otisneš među ljude, provedi neko vreme sam sa sobom. Nađi vrem ena za razm išljanje. Razmišljanje u tišini, dok ostatak sveta spava odlična je aktivnost ako želiš da budeš izuzetan. Razmišljanje o sebi vodi te jasnim zaključcima. A što jasniji budeš po pitanju prilika koje ti se pružaju i načina postupanja, brže ćeš ostvariti svoje najvažnije ciljeve. Ova aktivnost će te sama po sebi preobraziti od zauzetog do izuzetnog u postizanju izuzetnih rezultata. U vezi sa ovim jutarnjim razmišljanjem o svojim prioritetima je i postavljanje dnevnih ciljeva, što predstavlja naviku od neprocenjive važnosti. Da li ti je Ana govorila o Pet dnevnih pravila, Blejk?" „Jeste. Odlično sredstvo. Jedna od najboljih taktika vođstva koju sam do sada naučio, Taj." „Odlično. Savetujem ti da svakoga dana obnavljaš Pet bitnih stvari koje treba da postigneš u svojoj karijeri da bi znao da si dao sve od sebe, i da ih zapišeš. Tako ćeš se usredsrediti na svoje osnovne prioritete. Ako zapišeš svoje ciljeve, oni neće predstavljati samo puke uopštenosti i više ćeš se posvetiti njihovom ostvarenju. Na taj način će tvoji prioriteti steći kredibilitet, a sam taj proces će dovesti do oslobađanja pozitivne energije koja će ti omogućiti da brže ostvariš rezultate." ,,A šta znači Š?" upitao sam, jer sam imao osećaj da je Taj spreman da pređe na objašnjenje sledećeg slova u akronimu GOŠOP, da bi mi pomogao da usvojim princip filozofije vodi bez titule koji glasi burna vrem en a stvaraju velike vođe. ,,0no znači 'šanse nastaju iz teškoća’. Jedna od najboljih pouka koje mogu da podelim s tobom je to da svaki problem nosi u sebi neku novu šansu. Svako prokletstvo prati blagosolov. Svaki neuspeh otvara neka nova vrata. Ako imaš hrabrosti da kroz njih prođeš, bićeš još uspešniji nego što si bio pre nego što su nastupili problemi. ‘Tek kada se dovoljno smrkne, možeš da vidiš zvezde', glasi stara izreka. Želim da zapamtiš da svaki problem sobom nosi nešto dobro. Sa svakim snom koji um re rod i se novi. Potrebno je da naučiš da razm išljaš na taj
116
ROBIN S AR M A
način. Problemi nisu ništa drugo do osnova za nove šanse. Da ti kažem istinu - uslovi nisu ni dobri ni loši. Oni su takvi kakvi su. Način na koji ih d oživ lja v a m o čini ih 'dobrim' ili ‘lošim'. Odlična vest je da je taj način pod našom kontrolom." „Kad se jedna vrata zatvore, druga se otvore?", pitao sam se naglas. ,,Na neki način. Nije stvar samo u tome da ti se nova vrata otvore istog trena kad doživiš poraz, druže. Poenta je u tome da kad se vrata zaista otvore, to je šansa da dođeš do bolje pozicije u odnosu na onu u kojoj si bio pre toga. Krizna vrem en a so b o m n ose izv an red n e m ogu ćn osti. Zapamti da su najjače i najsnažnije vođe nastale iz borbe i poraza. Teškoće oslobađaju plemenitu hrabrost u svakome od nas - ako im to dozvolimo. Naći se na podu, obeshrabren i okrvavljen samo je deo procesa obavljanja posla u ovim vremenima punim dramatičnih promena. Ključ nije u tome da li ćeš se suočiti sa izazovima zato što hoćeš. Ključ je u tome šta ćeš uraditi kada se suočiš s teškoćama. I koliko brzo ćeš se ponovo naći na nogama. Molim te da shvatiš da je dolazak na vrh samo prazna pobeda ako pri tome ne prođeš kroz dolinu tame." ,,Da znaš da si u pravu. Najbolje sam se osećao kada sam dobio nešto za šta sam m orao da se žrtvujem. Mislim da su najvrednije pobede u životu one do kojih se najteže dolazi." ,,A teškoće mogu biti samo sredstvo koje će ti pomoći da doživiš još veći uspeh i sreću. Helen Keler je napisala sledeće: ‘Da na svetu postoji samo sreća, nikada ne bismo naučili da budemo hrabri i strpljivi.' Suština vođstva je da prevaziđeš teškoće i d a ih iskoristiš d a bi n ap red ov ao. Da u preprekam a vidiš skriveni blagoslov. Potrebna je vežba da bi počeo da razm išljaš na taj način. Ali ja znam da ćeš uspeti u tome, Blejk. Siguran sam u to." „Hvala ti na tome, Taj. Znam da više ne želim da izigravam žrtvu. A posle današnjeg dana sam siguran da to više neću biti. Danas se osećam nadahnuto kao nikada do sad. Ponovo imam nadu, osećam da sam jak, snažan. Ponovo imam osećaj da moj život ima svrhu i smisao. Sada znam da mogu da po-
VOĐA B E Z T I T U L E
117
stanem vođa i da na poslu mogu da izvršim veliku promenu, iako nemam titulu. Ali želim da budem iskren prema vama. Sve što sam danas naučio ima smisla. I zvuči moguće. Ali šta će biti ako se sutra probudim sam u stanu i čujem taj glas straha za koji si rekao da si ga čuo u svojoj glavi kada si se našao na vrhu planine? Šta ako počnem da primenjujem filozofiju vodi bez titule i ljudi mi se, kao i obično, počnu smejati? Šta ako uradim to što predlažeš, ali ne uspem da ostavim iza sebe sećanja iz rata ili iz prošlosti?" „Hvala ti što si otvoren prema nama, druže. To je prilično hrabro od tebe. Možda imaš daleko više hrabrosti nego što misliš. Potrebno je da čovek bude siguran u sebe da bi govorio o svojim slabostima. A onog trena kada svoje strahove javno iskažeš i postaneš ih svestan, oni gube snagu. Da se vratim sada na tvoje pitanje. Najpre bih ti sa v eto v a o d a n e d ozv oliš da tobom upravlja m išljen je drugih. A drugo je ND", rekao je Taj tajanstveno. ,,ND?" „Nastavi dalje. ND. Ponavljam to sebi svaki put kad pomislim da nema izlaza. Tajna opstanka u teškim vremenima je n astaviti dalje. Pevačica Džoan Baez je to savršeno izrazila: ‘Suprotnost očajanju je delanje.' K ada su v rem en a teška, nastavi dalje. Nastavi da praviš najbolje izbore koje možeš i radi koliko je u tvojoj moći. Nastavi da napreduješ ma koliko ti to delovalo teško i izvuci se iz nevolje. Smisli kako da izađeš iz problema. Ne zaboravi da svako pozitivno delo vodi pozitivnim rezultatima čak i ako ih tog momenta nisi svestan. To je zakon prirode, batice. Odlični postupci u lošim uslovima na kraju m oraju voditi odličnim rezultatima." „To je zaista od pomoći", rekao sam. ,,0d izuzetne pomoći. Da nastavim dalje kada počnem da sumnjam i sabotiram samog sebe", rekao sam. „Ponekad uspeh ne čini donošenje prave odluke - već donošenje odluke uopšte - a onda nastojanje da je elegantno i brzo sprovedeš u delo", rekao je Taj, protegao se i duboko udahnuo. Pretpostavio sam da se radi o nekoj tehnici koju je naučio dok
118
ROBIN ŠARM A
je bio vrhunski sportista da bi sačuvao energiju. „Činjenica je da je izbegavanje donošenja odluke - a time i delanja - u stvari odluka. Ostati sm iren i hladan usred promena je s t e odluka. Ne raditi ništa je s t e odluka. Uvek biti u pokretu. Nikada ne ostati zaglavljen u mestu. Japanci to lepo kažu: 'Ako te obore sedam puta, ustani i osmi put.' Kada se obeshrabriš i poželiš da odustaneš, nastavi dalje. ND. Kreni - čak i ako nisi siguran gde ideš. Korak napred ima snagu. N ajgora stvar koju m ožeš da u radiš u burnim vrem enim a je s te da ne radiš ništa. Stagnacija je početak kraja. Veruj mi." „Hoćeš da mi kažeš da istrajem u teškim vremenima i suočim se s problemima, je li tako?" „Tako je. Istrajn ost i strp ljen je. Dve izvanredne osobine pravog vođe koje će te voditi u teškim i burnim vremenima. Kao što sam ti već rekao kada sam govorio kako sam učio skijaše da postanu bolji, p otrebno je da ih p rim enju ješ da bi savladao promene i dospeo do m esta na kome si oduvek želeo da budeš. Neverovatno je šta sve m ožeš da ostvariš samo kada rešiš da ne odustaješ. K ada sh v a tišd a neuspeh ka o opcija ne postoji. Da si osoba koja odbija da gubi. Vinston Čerčil je to lepo rekao: 'Nikad se ne predaj - nikad, nikad, nikad, nikad, ni u malim ni u velikim stvarima, krupnim ili sitnim, nikad se ničemu ne predaj, osim vođstvu zdravog razuma i časti.' I j o š nešto, d a le k o j e b o lje d o ž iv eti n eu sp eh u p o k u ša ju d a ostv ariš svoje n ajviše a m b icije n ego d a v rem e tra ćiš na g le d a n je televizije.' „Čekaj, moram to da zapišem", rekao sam sa osmehom punim poštovanja. Uzeo sam papir s kase i nažvrljao to što je Taj rekao. Taj je nastavio da priča. ,,U svom poslu prim enjujem načelo da ako me sedam puta obore, i osmi put ustanem. Na taj način se suočavam s problem im a. Osam podizanja na noge na svakih sedam nokdauna. Ako se između mene i cilja koji želim da ostvarim nađe zid, uradiću sve što je potrebno da ga preskočim. Ili obiđem. Ili prođem ispod njega. Jednostavno, ne odustajem. Budem i oboren. I krvav. Ali samo obrišem krv i na-
VOĐA B E Z T I T U L E
119
stavim da pokušavam da dođem na drugu stranu zida koji stoji između mene i mog cilja. Zaista moraš biti veoma jak i u toj meri posvećen uspehu ako želiš da uspeš u današnje vreme." „Zaista?" pitao sam. „Bez sumnje, Blejk. Zaista verujem da je možda malo nep rijatn o k a d a isp ad n eš sm ešan a li a k o d ozv oliš d a te sum nje i s tra h o v i sa v lad aju , o s e ć a ć e š se n ep rija tn o čita v o g ž iv ota. Slama mi srce kad vidim kako se ljudi igraju svojim poslom i životom. Padaju mi na pamet reči čuvenog psihologa Abrahama Maslova: 'Generalno gledano plašimo se da postanemo ono što naslućujem o da bism o zaista mogli biti.' Molim te da me saslušaš: samo zato što ne možeš da uvidiš da u sebi nosiš potencijal vođe i neslućene m ogućnosti koje su pred tobom, ne znači da one ne postoje. Iskreno verujem da preprek e p redstavljaju sam o test d a bi se p rov erilo d a li n ešto z aista želiš. Poteškoće su sam o te st tvoje sp rem n o sti da prihvatiš nagradu koja ti se pruža. Većina ljudi odustaje kad naiđe na zid. Ja ne." ,,U redu, momci", rekao je Taj i počeo da glača par skija. „Znam da treba da se sretnete s još dva učitelja do kraja današnjeg dana, a ja m oram da se vratim poslu. Zato ću sad završiti sa objašnjenjem poslednjeg slova skraćenice. 0 služi da te podseti da je potrebno da 'odgovoriš', a ne da reaguješ u burnim vremenima. Zamka u koju mnogi poslovni ljudi upadaju kada se suoče sa izazovima jeste to da se toliko uspaniče da za vreme radnog dana moraju da isključuju pet požarnih alarma. Ustanu ujutro, odlaze na posao i gube vreme jer preterano reaguju. Umesto da se izdignu iznad situacije, dozvole da ih situacija proguta. P ostaju d e o p r o b le m a u m esto da preuzm u ulogu v ođe i budu izvor rešenja. Batice, vodi računa da ti ne pređe u naviku da reaguješ na izazove na poslu. Stekni veštinu da na njih odgovoriš. Budi dostojanstven kada si pod pritiskom. Prestani da brineš o onome što je izvan tvoje kontrole i nastoj da popraviš ono što je u tvojoj nadležnosti. Preuzmi inicijativu. Ako pokažeš inicijativu, to znači da si ti osoba u timu koja pokreće stvari. Budi onaj koji pokreće.
120
ROBIN Š AR M A
Ostvari rezultate dok ostali čekaju da ih neko povede. Ne zaboravi da se najbolji kvaliteti vođe iskazuju onda kada se čini da se sve ruši. Umesto da stoje oduzeti od straha, oni ostaju smireni, iskazuju svoje izvanredne sposobnosti i sve menjaju. Reč je o ozbiljnoj igri. Govorim zapravo o čistom porivu i superiornoj sposobnosti da se isključiš iz sve te zbrke koja ti odvlači pažnju. Ne z a b o r a v i d a j e n a p o ra n r a d sa m o zag rev a n je na putu do uspeha." ,,U vojsci sam shvatio značaj poriva i napornog rada. Što sam više truda ulagao i što sam više vežbao tokom obuke, postajao sam bolji. Izgleda da ljudi lako zaboravljaju da je potrebno vreme da bi čovek postao uspešan u nečemu. A šta znači P u GOŠOP?" pitao sam. ,,Tu je da podseti na značaj 'pohvale’. Ako želiš da budeš vođa bez titule, moraš biti uzor i inspiracija u svetu koji često veliča ono najgore. Tu je da te podseti da obasjaš ljude. Da ljudi imaju potrebu da ih drugi cene - čak i zbog najm anjih stvari koje učine u stresnim i teškim vrem enim a. Živi do kraja života kao jedan od retkih koji inspirišu druge na akciju, koji traže u ljudima ono što je dobro i koji pozdravljaju svaki, pa i najm anji pozitivan čin. Većina ljudi misli da biti vođa znači ispravljati i kritikovati druge kada greše. Ali to nije tačno. Biti pravi vođa znači čestita ti drugima kada dobro obave posao. Kada hvališ svoje kolege, ne zaboravi da malo ljudi zna kako da prihvati iskrenu pohvalu. Ali to što tvoja pohvala neće biti ispravno shvaćena, ne znači da ne treba da je iskažeš." „Odlična primedba, Taj. Nekada padnem u tu zamku - plašim se da pokažem da nekoga cenim iz straha da će me odbiti. Moraću to da prevaziđem", priznao sam. „Tako je. U svakom slučaju pokušaj da zaista pokažeš da ceniš dobro obavljen posao. Prihvati izuzetnost drugih. Pohvali dobro obavljen posao. Pokaži da ceniš stručnost. Ne čekaj da to uradi tvoj šef. Ti uradi. Vodi bez titule. Vodi bez titule, brajko moj."
VOĐA B E Z T I T U L E
Drugi
121
razgovor o vođstvu u kontekstu
FILOZOFIJE VODI BEZ TITULE:
Burna vremena stvaraju velike vođe Pet pravila: Govori otvoreno Odredi prioritete Šanse nastaju iz poteškoća Odgovor umesto reakcije Pohvala i druge Koraci koje je neophodno PREDUZETI Zapišite najpre u svom dnevniku jednu jedinu najbolju priliku koja vam se ukazala da sprovedete pozitivnu promenu u svojoj organizaciji. A onda zapišite zašto jo j se opirete. Na kraju navedite tri najprim am ljivije nagrade koje vas čekaju ako se odlučite na promenu. ClTAT KOJI TREBA ZAPAMTITI „Život počinje kada izađete iz sigurne zone." Nil Donald Volš
Šesto poglavlje:
TREĆIRAZGOVOR 0 VOĐSTVU - TVOJ USPEH KAO VOĐE ZAVISIOD DUBINE TVOJIH ODNOSA S LJUDIMA „Najznačajniji deo formule uspeha je znati da se ophodiš prema ljudima." Teodor Ruzvelt „Probudićeš najbolje u drugima samo ako daš najbolje od sebe." Hari Fajerstoun
Dok smi se vozili ka njujorškoj biblioteci, zahvalio sam se Tomiju što me je upoznao s Tajem. Za kratko vreme koje smo proveli zajedno, nekadašnji skijaški as je ostavio snažan utisak na mene. I Taj i Ana su uticali da doživim promenu. Posle susreta sa ovo dvoje posebnih učitelja, postalo mi je savršeno jasno da je osnov filozofije vodi bez titule dovesti do p ro m en e i učiniti stvari boljim nego što su bile. Dok smo se približavali odredištu, zašli smo još dublje u suštinu vođstva - i načina na koje ga je moguće iskazati. Razgovarali smo o potrebi da svako od nas primeni ovu filozofiju u svom životu i učini korak napred od pozicije žrtve do pozicije vođe. Dotakli smo se i principa po kome ti nije p o treb n a titula d a bi bio vođa, o čemu je inteligentna i lepa Ana govorila uz šoljicu kafe u skupom hotelu, i ponovili pet pravila sadrža-
VOOA B E Z T I T U L E
123
nih u skraćenici IVAPE, koje mogu da iskoristim da bi se ono što sam naučio peobratilo u fantastične rezultate. Potom smo pažljivo analizirali princip po kome bu rn a v rem en a stvaraju velike vođe koji mi je otkrio nezaboravni snežni bog Taj Bojd, uz moć sakrivenu u akronimu GOŠOP - i način na koji ovih pet pravila mogu prim eniti da bih zablistao u svetu punom tame. Izrazio sam iskrenu zabrinutost da ću se, bez obzira na to što sam već doživeo duboku promenu u razgovoru s dvoje učitelja, vratiti starom načinu života i izgubiti neverovatni dar koji sam dobio. „Uspećeš", obećao je Tomi. „Počni od malih koraka, a oni će uskoro prerasti u naviku. To je kao da prvi put ideš stazom kroz nepoznatu šumu. Sve ti je nejasno i osećaš se pomalo izgubljeno. Ali što dalje ideš, sve ti je poznatije. I uskoro otkrivaš da možeš da ideš zatvorenih očiju. Tako ćeš usvojiti i filozofiju vodi bez titule. Ne zaboravi da sitne svakodn evn e p ro m en e nab o lje vrem en om d ov o d e d o n everovatn ih rezu ltata. Promena je najteža u početku. Dobra vest je da vremenom postaje sve lakše. I samo ćeš se osećati bolje, Blejk Veliki", rekao je Tomi ohrabrujuće, obrativši mi se imenom kojim me je Ana nekoliko puta oslovila u hotelu. „Hvala ti na podršci. Uvek ću moći da računam na tebe, zar ne? Ti si sad moj mentor, je li tako?" rekao sam s poverenjem. Tomi je zaćutao dok smo se približavali biblioteci. „Biću tu onoliko koliko mogu, Blejk. Imam sedamdeset sedam godina. Ne znam šta me čeka u budućnosti. Ali ne brini ništa, moj prijatelju. Sve će biti dobro." Nije mi bilo sasvim jasno šta hoće time da kaže. Tomi se ponovo nasmešio i ja sam prestao da mislim o tome. „Još dva susreta i završili smo, Blejk. Još dva učitelja i bićeš upoznat sa četiri principa filozofije vodi bez titule. Bićeš više nego spreman da se vratiš u knjižaru - i svom ličnom životu - s novim saznanjem i veštinama koje moraš da primeniš da bi iskazao svoj potencijal vođe. A kada posao budeš obavljao vrhunski, neće procvetati samo tvoja karijera u firmi Brajt majnd buks već
124
ROB INSARM A
i tvoj celokupan način života. To me podseća na nešto što je Džon F. Kenedi jednom prilikom rekao: 'Definicija sreće podrazumeva apsolutnu primenu sopstvenih sposobnosti, uz dozu izuzetnosti.' Inače, učitelj s kojim ćemo se sada sresti je veći deo svoje karijere proveo u Šangaju. Bio je glavni direktor multimilijarderskog ogranka kompanije u kojoj je bilo zaposleno preko dvadeset pet hiljada ljudi. Neverovatno pametan momak, kad ti kažem. Skoro kao ja", rekao je Tomi sa osmehom i stavio tamne naočare za sunce koje je izvadio iz odeljka za rukavice. Čovekje definitno bio pravo čudo. Istinski originalan. Nadao sam se da ćemo ostati u kontaktu i po završetku ovog posebnog dana. Bilo je očito da Tomi nije sam o izvanredan primer vođe bez titule, već i neverovatan čovek. Trebalo nam je više takvih. Bilo je skoro tri sata posle podne kad smo se penjali širokim stepenicama u glavni hol njujorške Gradske biblioteke. Dok smo prolazili ogromnim visokim hodnicima, nestrpljivi da se nađemo sa sledećim učiteljem, okruživalo nas je mnoštvo knjiga. Ispunjavao me je neki mir. Ne samo zato što je Tomi bio pokraj mene već i zbog toga što sam opet bio među knjigama. „Idemo na poslednji sprat, Blejk. Pretpostavljam da nikada nisi bio tamo." ,,Ne, nisam", priznao sam. ,,U stvari nisam ni znao da tamo ima nešto vredno da se vidi." „Ima, moj prijatelju. I te kako ima", rekao je Tomi tajanstveno dok smo se neverovatno sporim liftom penjali ka vrhu. Kad smo izašli iz lifta, zaprepastio me je prizor pred sopstvenim očima. Dirnuo me je, ili bolje rečeno ispunio strahopoštovanjem. S pogledom na Njujork pred nama je bila ogromna kamena terasa s neverovatnom krovnom baštom. Leje šarenog cveća su bile savršeno uređene, s natpisima koji su označavali koji je cvet u pitanju i odakle potiče. Savršeno izvajane kamene statue s likovima iz kineske mitologije ukrašavale su prostor dok su sa zidova visile orhideje. Miris je bio neverovatan. Sve je delovalo magično. Čuli su se zvuci klasične muzike. Prosto nadrealno.
VOĐA B E Z T I T U L E
125
Iznenada se iza jedne od drvenih saksija sa cvećem pomolio čovek. Bio sam zbunjen. Nisam mogao da vidim njegovo lice jer je nosio plastičnu masku, poput Fantoma iz opere. Pevušio je jednoličnu melodiju, poput monaha koji izgovara jutarnju molitvu: „Sve je na ljudima. Sve je na ljudima. Sve je na ljudima!" Uplašio sam se. Pogledao sam u Tomija je r sam se zabrinuo za njega. Ko zna na šta je ovaj nepredvidivi frenetični čudak spreman: „Hajdemo", povikao sam. ,,Ne idemo mi nigde", uzvratio je Tomi potpuno smireno. Izgledalo je da Tomi nije nimalo zabrinut. Smireno je stajao među lejama divnog cveća skrštenih ruku i izgledalo je da se dobro zabavlja. Nasmešio se. ,,De, de, Džeksone, nećem o da uplašimo novajliju", rekao je. Neznanac je stao mirno. Polako je skinuo masku. Ispostavilo se da je reč o čoveku od šezdesetak godina veoma prijatnog izgleda. Izgledao je kao neka mešavina Šona Konerija i Konfucija. Znam da to nije lako zamisliti, ali na mene je ostavio takav utisak. Činilo se da je veoma prijatna osoba. ,,To mdDora da je čuveni Blejk iz knjižare", rekao je čovek ljubazno, Uhvatio me je obema rukama, kao što to rade vrhunski političari. Ne samo da sam se opustio, je r sam shvatio da je reč o trećem učitelju, već sam počeo da se osećam važnim zbog načina na koji su me predstavili. Čovek je bio potpuno usredsređen na mene. Činilo se da ga okolni svet ne zanima. Slušao sam o ljudima koji poseduju sposobnost da se u njihovom društvu osetite kao da ste najznačajnija osoba u prostoriji. Ovaj učitelj je očito bio jedan od njih. „Blejk, voleo bih da upoznaš Džeksona Čena. On je moj blizak prijatelj." „Dođi, Blejk. Nisam hteo da te uplašim. Samo sam hteo da ti srce zalupa. I da ti pružim malo uzbuđenja u ovom neverovatno dosadnom svetu u kome živimo. Život je postao prilično težak za mnoge. Svi su isuviše obuzeti tim da ostanu dorasli svemu. Moramo da se opustimo i zabavimo. Samo sam hteo
126
ROBIN SARM A
da te nasmejem. Izvinjavam se ako sam preterao. Izgledao si pomalo zabrinuto", rekao je Džekson iskreno. U redu je. ND", rekao sam prim enjujući ono čemu me je Taj naučio. Iznenadilo me je koliko toga sam zapamtio. Možda ovaj metod u koji me je Tomi uputio sadrži neku skrivenu poruku koje nisam svestan a koja čini da ga lakše usvojim. Kao što su Ana i Taj rekli, skraćenice pomažu da zapamtiš pravila. Prilikom našeg prvog susreta, Tomi je rekao da će učenje biti „automatsko". Počinjao sam da uviđam da je bio u pravu. „Vidim da je upoznao našeg skijaša", rekao je Džekson šaleći se. „Da. Upravo dolazimo od njega. Hvala ti što si našao vremena za nas", rekao je Tomi ljubazno. ,,Sa zadovoljstvom. Kako je Taj? Zaista mislim da si upoznao pravog genija koji u teškim uslovima postiže neverovatne rezultate. A i izuzetnu osobu", rekao je Džekson privrženo. „Bio je odličan. Pun poleta i pametnih saveta, kao i uvek", rekao je Tomi. „Rekao mi je da ti prenesem pozdrave i da ćete se uskoro videti." „Odlično", rekao je Džekson srdačno. „Dakle, Blejk, čujem da si ratni veteran. Pre nego što počnemo, moram da kažem: hvala ti. Neizmerno sam ti zahvalan", izrazio je on svoju zahvalnost. „Nema na čemu", rekao sam iskreno. „Šta biste želeli da popijete?", pitao je Džekson učtivo. „Kafu, čaj ili vodu? Upravo sam napravio čokoladni kolač - s veoma ukusnim komadićima čokolade", dodao je kao da je đak prvak, a ne bivši izvršni direktor. „Za mene čokoladni kolač", rekao sam i naš domaćin nestade na tren, a zatim se pojavio s poslužavnikom punim kolača koji su me podsetili na kolače kakve je pravila m oja majka. Njihov miris me je rastužio. Nedostajala mi je majka. Neizmerno. „Znači provodiš vreme na ovoj divnoj terasi i jedeš kolače po ceo dan", rekao sam dobrodušno, vraćajući svoje prethodno raspoloženje.
VOĐA BEZ TITULE
127
„Moglo bi se i tako reći", rekao je Džekson i zatvorenih očiju probao kolač uživajući u njegovom ukusu. ,,On je baštovan ovde, Blejk. Veliki vizionar koji je ovu betonsku terasu prekrivenu prljavštinom pretvorio u ovaj čudesni prizor pred tobom. Ono što je za druge bilo sm etlište u njegovim očim a je bila oaza. I što je još važnije, on je svoju viziju o stv a rio i postigao neverovatne rezultate koje vidiš." Bašta je bila prelepa. Džekson mora da je bio najkreativniji direktor u svom prethodnom poslu. „Impresivan prizor", potvrdio sam. „Nikada pre nisam video ništa nalik ovome." „Pošto sam pre nekoliko godina dao otkaz na mesto izvršnog direktora, vratio sam se u Njujork. Šangaj je bio neverovatan, ali mi je ovaj grad zaista nedostajao. Morao sam da se vratim kući. Imao sam sreće da, zahvaljujući uspehu u poslu kojim sam se prethodno bavio, nisam više m orao to da radim, pa sam odlučio da se posvetim svojoj najvećoj ljubavi: baštovanstvu. Kada me je jedan od prijatelja, koji je inače član izvršnog odbora biblioteke, doveo ovde jednoga jutra, uvideo sam njegovu vrednost. Odlučio sam da ovo mesto pretvorim u najlepšu baštu na svetu koju je iko ikada video. To je bio pun pogodak. Uskoro nameravamo da je otvorimo za javnost. Tako će svi moći da uživaju u daru koji je sada ovde pred nama." „Hoćeš li posetioce dočekivati s tom maskom?" pitao sam u šali. „Moram da priznam da si mi uterao strah u kosti." Džekson se nasm ešio - očito mu se dopao moj pozitivan pristup. „Sviđa mi se ovaj momak, Tomi. Hvala što si ga doveo. Ja lično nastojim da se okružim isključivo dobrim, nadahnutim i pozitivnim ljudima koji me čine srećnim . Izgleda da je on jedan od tih. Hajde da pređemo na posao", rekao je Džekson, vešto menjajući temu. „Pretpostavljam da si već čuo dosta toga o filozofiji vodi bez titule. Tomi je bio jedan od najboljih učenika. Imao si sreće što si naleteo na njega." ,,On je naleteo na mene. Na neki način", rekao sam, bacivši pogled ka Tomiju koji je podigao palac u znak odobravanja.
128
ROBIN Š AR M A
„Odlično. Dakle moj današnji zadatak je da s tobom podelim treći princip filozofije vođstva - kao i akronim koji objašnjava pet praktičnih pravila koja će ti omogućiti da je primeniš ,,A kako on glasi?", pitao sam u iščekivanju. „Okej. To je onaj koji nažalost biva isuviše često zaboravljen u ovom svetu tehnologije i promena. A sadrži se u jednoj jedinoj rečenici: Tvoj uspeh k a o vođe zavisi o d tvojih od n osa s Ijudim a. Suština poslovanja je da se povežeš s ljudima. To je od neizmerne važnosti ako želiš da uspeš u poslu i postigneš uspeh u životu." Svako od učitelja s kojim a sam razgovarao naglašavao je značaj toga da vodim srećan i ispunjen život. To je za mene bilo od velikog značaja. Već sam bio potpuno rešen da vodim bez titule i iskažem svoje najbolje potencijale kada se vratim na posao u ponedeljak. Osećao sam se nadahnuto. I spremno da se iskažem u potpunosti. Ali sve više sam bio rešen da popravim svoj privatni život. Po povratku u život u civilu posle vojne službe, bio sam zbunjen i bez nade. Moja devojka i ja smo imali mnogo problema. Zdravlje mi nije bilo dobro. Nikada se nisam zabavljao. Sada sam konačno bio spreman da učinim neke izmene. A imao sam i neka sredstva i ideje. „Blejk, posao se zapravo i vrti oko ljudi. To je poduhvat koji spaja ljude oko nekog neverovatnog sna koji ih inspiriše da izraze svoj najbolji talenat i daju svoj doprinos onima kojima su na usluzi. Uz sve probleme, konkurenciju, tranziciju i tehnološki napredak, danas su u poslovnom svetu mnogi zaboravili da su odnosi, veze među ljudima - zapravo osnova svega. Usled ubrzanog tempa rada, ljudi danas lako žrtvuju međusobne odnose radi postizanja rezultata. Ali ironija je u tome da su rezultati bolji ukoliko su jače veze između tebe, tvojih kolega i vaših mušterija. Zapravo bi trebalo da kažem da je svrha posla biti uvek od pomoći. Znam da zvuči jednostavno, ali posao je vrlo jednostavan. Najuspešniji poslovni ljudi i najveće organizacije drže se onog osnovnog radije nego da sve komplikuju. Posao je osnova da bi se pomoglo ljudima. Da bi uvideli svoj ljudski potencijal. Da bi mušterije dobile ono što najviše žele."
VOĐA B E Z T I T U L E
129
„Iđeja da je posao zapravo nastojanje da pomogneš drugima zaista zvuči ispravno." „Istina uvek zvuči ispravno", usledio je ljubazan odgovor. Razmislio sam o njegovim rečima. Onda sam dodao: „Čini se da je dominatno uverenje o poslu danas da se sve vrti oko novca." „Tako je. Ali evo jedne ohrabrujuće pomisli: kada probudiš vođu u sebi i iskažeš vrednosti kojima se niko nije nadao, ljudi će ti neizbežno dolaziti na vrata. Dobra stvar u tom e je što ne samo da ćeš se dobro osećati što činiš dobro i što ćeš steći unutrašnji mir, koji ti donosi saznanje da činiš pozitivnu promenu u životu drugih, već će i profit koji će tvoja organizacija ostvariti biti van svih očekivanja. Novac dolazi posle zalaganja. Što veću dobit ostvariš ne samo za svoje m ušterije već i kolege, tvoja organizacija će videti mogućnost da ostvari ogroman profit. I više ćeš napredovati u karijeri." „Znači, ja samo treba da se usredsredim na to da se lepo ponašam prema ljudima i budem od pomoći na svaki mogući način, i uspeh će neizbežno uslediti." „Otprilike tako. Rekao sam ti da je posao veoma jednostavan. Mi ga činimo težim nego što bi trebalo. Pametni poslovni ljudi ga čine lakim." ,,To zaista ima smisla. A opet neverovatno je u kojoj meri je ta filozofija nepoznata današnjem svetu." „Zdrav razum nije baš tako uobičajen, Blejk. Ali sve se menja. I to veoma brzo. I svi ljudi koji ne shvataju nov način poslovanja će zaostati. Nestale su stare vrednosti na osnovu kojih se nekada poslovalo. Naprosto više ne funkcionišu u potpuno izmenjenim uslovima pod kojima danas radimo. Tehnologija i globalizacija i krupne promene u društvu stvorile su nov univerzum poslovanja. Bila bi čista ludost m isliti da možeš da primeniš stari način rada u potpuno izmenjenom svetu. A oni koji se odupiru promeni i drže se starog načina izumreće, Poput dinosaurusa koji se nisu mogli prilagoditi izmenjenim uslovima. Organizacije koje će izgraditi posao i stvoriti širom sveta poznate brendove biće one koje podstiču vođe bez titula
130
ROBIN S AR M A
na svim nivoima i koje ljude i odnose među njima stavljaju na prvo mesto." Gledao sam u baštu i razmišljao o Džeksonovim rečima. „Bilo kako bilo, hoću da kažem da prema ljudima zaista moraš da se ophodiš izuzetno lepo ako želiš da u poslu iskažeš svoj najveći potencijal. Budi na usluzi mušterijama. Učini sve što možeš da pomogneš kolegama da razviju svoje sposobnosti." „Zar nije napredovanje zaposlenih u nadležnosti mog šefa? Ili onih zaduženih za kadrovska pitanja?", pitao sam iskreno. ,,Ne kada je reč o novom modelu vođstva o kome ti upravo govorim, moj prijatelju. Ne ako želiš da vodiš bez titule. Ako želiš da pobediš, moraš pomoći i drugima da pobeđuju. A deo toga je da učiniš sve što je u tvojoj moći da u svojoj organizaciji razviješ takav obrazac ponašanja da svako shvata koliko neverovatan zapravo može da bude. Deo tvog p osla j e da p om og n eš Ijudim a da iskažu veličinu koju n ose u sebi, a k o je do tad a nisu bili svesni", rekao je Džekson nadahnuto. Ućutao je za tren i pom irisao ružu. Potom je nastavio da priča. ,,Ne budi dinosaurus. Ubiće te", dodao je povišenim glasom, ali punim poštovanja. „Vodi bez titule. Sada dobro znaš da ti nije potrebna titula da bi bio vođa. Ne moraš da budeš šef da bi probudio najbolje u kolegama i pozitivno uticao na radnu atm osferu. Ne m oraš biti direktor da bi izgradio odlične odnose sa deoničarim a da bi hvalili proizvode i usluge koje pružaš. Moraš jedino biti posvećen tome da svaki dan na poslu koristiš da izraziš svoje najbolje potencijale i pozitivno utičeš na druge. To je sve što je potrebno, Blejk. Ako si okružen zauzetim, posvećenim i predanim ljudima koji rade najbolje što mogu, tvoja organizacija će cvetati - ne samo u povoljnim već i u teškim vremenima. Ako pogledaš najbolje kompanije u Americi, svaka od njih ne samo da ima timove koji rade na najbolji mogući način, već timove u kojim a su međuljudski odnosi na izuzetnom nivou. Vidiš, Blejk, poslovanje je samo poseban oblik konverzacije. Ako firma u kojoj radiš ne razvija konverzaciju i ne neguje međuljudske odnose, konverzacija će nestati. A posao će propasti."
VOOA BE Z T I T UL E
131
Džekson je prišao maloj kutiji i otvorio je. Izvukao je jedan zamotuljak i vratio se do mene. Tomi je stajao malo dalje, divio se neboderima i posmatrao egzotično cveće u bašti. „Hajde, otvori ga", rekao je Džekson ljubazno. Poslušao sam ga i odvio zamotuljak. U njemu je bilo seme. „Moj život se vrti oko baštovanstva. I dan-danas me čudi kako od ovog malog sem enja, zahvaljujući pažnji i strpljenju, nastanu neke od najlepših biljaka na svetu. Ista zamisao predstavlja osnovu ovoga o čemu ti govorim. Ako nastaviš da razvijaš dobre ođnose s ljudima, bilo da je reč 0 kolegama ili mušterijama, koji predstavljaju prioritet, ostvarićeš nezamislivu sreću i uspeh. Ali kao i baštovanstvo, i to zahteva mnogo truda i strpljenja. Moraš neprestano da zalivaš ljude i svoj odnos s njima, ako shvataš šta hoću da kažem. Nagrada koja te čeka sve to čini vrednim truda. Kako to kažu najbolji baštovani: kako seješ, tako ćeš i žnjeti." „Vrlo zanimljivo. Sada shvatam da sam sve ovo vreme smišljao izgovore. Govorio sam da je to zato što nemam titulu, moć ili autoritet da izgradim tim i utičem na kulturnu klimu organizađje u kojoj radim. Žalio sam se da sam prezauzet da bih pomogao ljudima oko sebe da izraze svoje potencijale tako što bih pobudio vođu u njima. Krivio sam sve na ovom svetu, umesto da se uspravim i dam sve od sebe. Bio sam tužna, neuspešna i bezvoljna žrtva." ,,Da li su ti ljudi s kojima radiš pružili podršku ili pokušali da te ohrabre u tom periodu?" Zaćutao sam. „Zapravo ne. Imam osećaj da se nisam najbolje uklopio. Da nisam deo tima. Nemam osećaj da sam uspostavio kontakt i s kim od njih." ,,Ne čudi me. Nisi se potrudio da razviješ odnos s njima. Još juče se ne bi složio sa mnom. Možda jednostavno nisi imao vremena da s njima izgradiš bolje odnose. Želim da kažem da ne smeš sebi da priuštiš da ne provedeš vrem e u nastojanju da izgradiš odnose s ljudima s kojima provodiš najviše vremena. Razmisli, Blejk - najbolje dane, sate i godine provodiš s ljudima s kojima radiš. Zar ne zvuči logično da se potrudiš
132
ROBIN Š AR M A
da ih upoznaš i s njima izgradiš izuzetne odnose? Postali biste prijatelji. Imao bi osećaj da negde pripadaš. Da te okolina podržava. A kada tvoje kolege vide da ih podržavaš, i oni će podržati tebe. Zakon reciprociteta je jedan od najsnažnijih zakona koji upravlja ljudskim odnosima. Kada iskreno pomažeš drugima, oni će od srca dati sve od sebe da ti pomognu. Kada staneš uz kolegu u potpunosti, i on će podržati tebe. Tako ljudi funkcionišu. Učini druge uspešnim, i oni će učiniti tebe. Ali pre n eg o što ti n eko pon u d i ruku, m o r a š dirnuti n jegovo srce. Ne zaboravi da vođe bez titule daleko više postižu u timu nego sami. To je ključna stavka. Ali ne zaboravi i da vođe bez titule uvek povlače prvi potez. Ne čekaj da ti neko drugi priđe, ako ti prvi ne ostvariš kontakt. Ti vodiš igru." „Postaješ oličenje prom ene koju želiš da ostvariš", rekao sam parafrazirajući Gandijeve reči koje sam čuo od Tomija kada je prvi put došao u knjižaru. „Tačno tako. Pruži on o što želiš da dobiješ. To je najdragocenija lekcija koju mogu da ti pružim. Ako želiš više podrške, pruži podršku. Ako želiš da te više cene, ceni druge više. Ako želiš da te poštuju, m oraš i ti n ajp re da poštuješ druge. A onda će ti se sve vratiti. Započni proces da bi dobio nešto zauzvrat." „Kul", bila je moja prva reakcija. „Neka te vodi pomisao da je najbolji način da nadahneš svoje kolege da postanu vođe da im budeš uzor. Siguran sam da si to već čuo više puta danas, ali moram da ponovim još jednom jer je to ključno za ovu misiju. Sopstveni p rim er j e jed no od najm oćnijih sredstav a d a p rom en iš dru ge Ijude. Niko ne voli kada mu kažeš da se promeni. U našoj prirodi je da se odupiremo kontroli i ljude odbija ako osete da ih primoravaš da postanu ono što znaš da mogu, je r imaju osećaj da ih lišavaš prava na slobodu. Ali kada svojim primerom pokažeš ono najbolje, postaješ uzor drugima. Onog trenutka kada iskažeš osobine vođe u svemu što radiš, svojim primerom inspirisaćeš kolege da daju sve od sebe da učine to isto. Ako daš sve od sebe da pokažeš šta sve možeš, m otivisaćeš svakoga u okruženju
VOĐA BEZTITULE
133
da to isto učini da bi pokazao kakav vođa može da postane. I kakav čovek." Džekson je nastavio da priča sa žarom dokse šetao oko cveća, menjao mu zemlju i zaustavljao se s vremena na vreme da bi udahnuo njegov miris. Smešio se. Očito je voleo prirodu. „Zaista si srećan ovde, zar ne?", upitao sam. „Nirvana" odgovorio je. „Bio sam zaista srećan dok sam se bavio svojim prethodnim poslom. Nikada nisam ni pomišljao da ću toliko napredovati. Neverovatno je šta sve naizgled neznatne svakodnevne promene nabolje mogu da urade tokom vremena. Većina ljudi može da dostigne vrh u svom poslu. Ali mali broj ostane posvećen tome dovoljno dugo. Siguran sam da ti je Tomi ispričao nešto o meni i kompaniji kojoj sam pomogao da se razvije uz pomoć izuzetnih ljudi s kojima sam radio." „Mislio sam da si bio direktor?" pitao sam, pomalo zbunjen jer sam stekao utisak da je bio običan službenik, radnik?. „Jesam. Ali nikada nisam izgubio iz vida da je n ajskrom niji z a p ra v o najveći. ‘Samo skrom ni napreduju', rekao je čuveni džezer Vinston Marsalis. Niko nije ništa postigao sam. Što je veći cilj, trebaće ti pomoć više kolega da bi ga ostvario. To me podseća na reči čuvenog matematičara, Isaka Njutna: ‘Ako sam i video više od drugih, to je zato što sam stajao na ramenima divova.' Ono sam što sam zahvaljujući ljudima koji su radili sa mnom i pomogli mi da izgradimo kompaniju. Nikada nisam gubio iz vida da su svakog jutra napuštali svoje porodice i domove da bi došli na posao i radili za mene - najbolje što su mogli. Kada sada razmišljam o izuzetnom uspehu koji smo postigli i kada neko od ljudi iz medija istakne kako sam ja zaslužan za njega, istog trenutka im otkrijem tajnu: uspeh smo postigli zahvaljujući pozitivnim odnosima među ljudima u kompaniji. Drugim rečima, uspeli smo jer smo radili zajedno. Ostvarili smo uspeh zahvaljujući međusobnoj saradnji i jer smo imali osećaj da svi zajedno učestvujemo u tome. Pomagali smo jedni drugima. Vidiš, jednu snažnu organizaciju zapravo čine dobri međuljudski odnosi na svim nivoima koji vode pozitivnom rezultatu."
134
ROBIN Š AR M A
Džekson je zatim prišao bazenu u kom su rasli divni beli ljiljani. Iz džepa je izvadio novčić. Sagnuo se nad kazablankom i pom irisao cvet. A onda mi je pružio novčić. „Izvoli, baci novčić u bazen. Ali prvo poželi nešto. Ovo je tvoj srećan dan." Bacio sam novčić u vodu. Tomi me je posmatrao sa drugog kraja terase. I dalje je izgledao neuredno kao i onog dana kada sam ga ugledao u knjižari pre samo nekoliko nedelja. Još uvek je nosio čudnu košulju, pohabane pantalone i sat sa Sunđerom Bobom. Ali sada sam ga video onakvim kakav zaista jeste mimo njegove ekscentrične spoljašnjosti: kao istinskog vođu i plemenito ljudsko biće. Zaista sam cenio neprocenjivi poklon koji mi je dao. Učenje po kome mogu da postanem izuzetan vođa bez obzira na svoje radno mesto i prošlost. Ipak, pomalo sam se brinuo. Bilo mi je jasno da je Tomi prilično star. Pitao sam se koliko će još živeti. Bio sam pomalo tužan. „Primećuješ li talase koji su se napravili u bazenu kada si bacio novčić?", upitao je Džekson. „Naravno", rekao sam. „Tako funkcionišu odnosi u firmi. Svako je važan. I sve što radi. Ovakvi odnosi se šire na celokupnu kompaniju. Jedan izvanredan odnos utiče na drugi i tako redom. Efekat talasa na kraju stvara kulturu jedne kom panije i kvalitet rezultata koje će ostvariti. Kada sam bio mladi pripravnik u prvoj kompaniji u kojoj sam radio, pohađali smo kurs koji nikada nisam zaboravio." „Zašto?" pitao sam. „Zbog toga što sam naučio koliko su duboki, snažni odnosi puni poverenja među ljudima na poslu značajni. Radili smo test u cilju provere znanja. Poslednje pitanje je glasilo: Napiši ime domara kompanije - starijeg čoveka koji čisti kancelarije svake večeri. Zaista nisam znao. Viđao sam ga kao usisava i iznosi smeće kad sam ostajao da radim do kasno, ali se nisam potrudio da ga upoznam. Mislio sam da to nije važno. Jer on je bio samo čistač. I tako sam pao na testu! Svi koji nisu odgovori-
VOĐA BEZ TITULE
135
li na to pitanje, pali su. Naučio sam lekciju za sva vremena: svi zaposleni u organizađji su važni. Svako od njih je od značaja. Svako u kompaniji m ora biti uključen i povezan sa ostalima ako želimo da posao bude uspešan, jer kvalitet kompanije zavisi od kvaliteta odnosa među zaposlenima." ,,I kako se zvao domar?", morao sam da pitam. „Tim", odgovorio je Džekson istogtrena. „Tim Tarner. Upoznao sam se s njim posle. Ispostavilo se da čovek koga uopšte nisam smatrao bitnim u slobodno vreme radi sa decom ometenom u razvoju, da je pročitao više filozofskih knjiga nego što sam ja znao da postoji i da je jedan od najuglađenijih sagovornika koje sam ikada upoznao. Svako koga upoznaš - bez obzira na titulu ili izgled - nečiji su sin ili kćerka. Svako ima svoju priču koju treba čuti. I zna lekciju koju vredi čuti." „Vau", bilo je sve što sam rekao. Džekson je ćutao. „Tomi ti verovatno nije rekao, ali m oja žena je umrla od raka pre nekoliko godina", rekao je veoma tiho. „Zaista mi je žao zbog toga", rekao sam saosećajno. ,,Ne treba da ti bude. Iako sam bio zaista uticajan na poslu i pomogao u izgradnji izvanredno uspešne kompanije, nikada je nisam zanemarivao. Nikada nisam uzimao zdravo za gotovo osobu koju sam najviše voleo. Nikada nisam gubio iz vida koliko je naš odnos važan. Sada kada je nema, ne žalim ni zbog čega. Nedostaje mi. Ali ne kajem se ni zbog čega. Kao što sam na poslu ljude stavljao na prvo mesto, i naš odnos je bio prvi na listi mojih prioriteta. Kada su ti ljudi na prvom mestu, sve ostalo će doći samo od sebe. A mi smo to zaboravili. Poslovni svet je više povezan nego ikada pre, ali moram da kažem da poslovni ljudi nikada nisu manje komunicirali. Posedujemo razvijeniju tehnologiju nego ikada pre u istoriji, ali su ljudski odnosi lošiji. Prefinjeniji smo nego što smo ikada bili. Ali nikada se nismo ponašali tako nepromišljeno. Hoću da kažem da, ako želiš da budeš izuzetan u poslu, moraš da se usredsrediš na druge ljude. Da im veruješ. Uključiš ih u posao. Povežeš se s njima. Budeš im na usluzi. I veličaš ih. Ako zaista želiš da uspeš
136
ROBIN S AR M A
u poslu, moraš postati oličenje pozitivne energije, ljubaznosti i izvanrednosti prema svakoj osobi s kojom dođeš u kontakt." „Divno si to rekao, Džeksone. Hvala ti na iskrenosti. Slažem se s tobom. Čini se da ljudi više zapravo ne razgovaraju. Češće šalju poruke nego što razgovaraju. Jedu zajedno u restoranu, ali ne razgovaraju. Niko više nikoga ne gleda u oči. Čini se da se ljudi skrivaju od sveta upotrebom mobilnih telefona i slušalica. Moji roditelji, Bog ih blagoslovio, nisu imali mnogo. Ali svake večeri smo večerali zajedno. Pričali smo kako smo proveli dan. Sećali se godišnjih odmora. Smejali se zajedno. Pružali podršku jedni drugima. Pokazivali svoja osećanja. Sve je to bilo veoma važno. Divno je čuti nekoga ko je bio toliko uspešan kao ti, Džeksone, da govori o značaju odnosa među ljudima", rekao sam ponesen idejom koju je bivši direktor podelio sa mnom. „Sada sam običan baštovan", rekao je zaista skromno. „Ali hvala ti. Kao što sada provodim dane uzgajajući ovo divno cveće na ovoj prelepoj terasi, tako i ti treba da neguješ odnose s kolegama s kojima radiš i m ušterijam a i sve će biti dobro. A kada je reč o tvojim kolegama - vodi računa da dok neguješ vaše odnose, pozitivno utičeš na ljude. Vođe bez titule uvek vide ono najbolje u ljudima i stvaraju atmosferu u kojoj ljudi mogu da se razvijaju, kao što dobar baštovan poznaje zemlju iz koje niče cveće, što je ključno ne samo za njegov rast već za opstanak uopšte", rekao je Džekson tonom nekadašnjeg direktora. „Zapamti da ljudi posluju sa onima koji im se dopadaju. Kojima veruju. Zbog kojih se osećaju posebnim. Ponašaj se prema drugima kao da si VIP. I ti možeš da iskoristiš ovu sposobnost vođe u knjižari u kojoj radiš, Blejk. Kolege će te voleti zbog toga. A mušterije će hrliti tebi. I postati tvoje najprivrženije cveće." „Voleo bih da imam 'privrženo cveće'", rekao sam sa oduševljenjem. Uzeo sam jedan kolač. Džekson je zaćutao na tren. Osvrnuo se po bašti. „Znam da imate svoj plan, a i ja moram da završim neke stvari za danas. Ali pre toga moram da ti saopštim pet veoma važnih pravila da bi ovladao principom filozofije vodi bez titule o kome sam ti govorio."
VOOA BEZTITULE
137
„Misliš na princip po kome tvoj u speh k a o v o đ e zav isi o d tvojih odn osa s Ijudim a?", pitao sam da bih bio siguran. „Tako je. Kao i prethodno dvoje učitelja koje si upoznao, i ja imam svoju skraćenicu koja će ti pomoći da zapamtiš ova važna pravila." „Čekam da čujem. Počinju da mi se sviđaju ti vaši akronimi", rekao sam zadovoljno smazavši Džeksonov kolačić. „BRKZN"3, rekao je i seo na drvenu klupu. Nasmejao sam se. „Dobar je, zar ne?“, doviknuo je Tomi koji se sunčao na stolici u ćošku. Oko nogu su mu se upetljale latice belih lala." Džekson je nastavio da priča. ,,B znači 'biti od pomoći’. Kao što sam ti već rekao, posao u velikoj meri znači biti zaista od pomoći. Jedan od najdelotvornijih saveta koje ti mogu pružiti da bi postao uspešan vođa, jeste da uvek rad iš više n ego što si plaćen. Nagrada koja te čeka uvek će biti u skladu s tvojim doprinosom. Koliko si samo puta bio u nekoj radnji ili restoranu i zaista poželeo da su ljudi više od pomoći jer to je zaista retko. Većina ljudi se ponaša kao da je u transu. Toliko su se navikli na mušterije da ih uzimaju zdravo za gotovo. Zaboravljaju da se pred njima nalazi ljudsko biće - i to biće zahvaljujući kome zarađuju svoju platu. Biti od pomoći je tako jednostavno, a ako to ubaciš u svoj DNK kod, postaće osnova tvog načina rada i života. Budi od pomoći. Još bolje, posveti se tome da budeš od pomoći više od svih koje znaš." „Savršeno", bilo je sve što sam mogao da kažem. „Biti vođa je bilo daleko više nego što sam ikada pomišljao. Nije bilo reč samo o načinu na koji svaka osoba unutar neke organizacije, bilo da je reč o poslovnoj organizaciji, društvu ili naciji, može da koristi svoje urođene sposobnosti da inspiriše druge da postanu ono za šta su predodređeni, već o načinu na koji svako od nas može da ostvari svoj najbolji potencijal i učini nešto vredno za celokupan svet."
3
U engleskom jeziku akronim glasi HUMAN što znači: ljudski. (Prim. prev.)
138
ROBIN Š AR M A
„Znaš, Blejk, ljudi nose u sebi taj poriv, čak i ako ga nisu svesni. Svako želi da zna da proširuje svoje mogućnosti i razvija se. Svako želi da zna da bez obzira na to šta radimo na poslu, činimo razliku. I svi želimo da znamo da živimo na takav način da, kada se naš život završi, nemamo osećaj da smo živeli uzalud. Niko ne želi da se na samrtničkoj postelji suoči sa saznanjem da njegov život nije značio ništa." Ove reči su me sledile. Duboko sam udahnuo. Razmišljao sam o svom životu. I shvatio sam da ako sa d a nešto iz korena ne izmenim, u budućnosti će me čekati mnogo gore stvari od onih koje su mi se već desile. „Sada dolazimo do R u BRKZN. Ono označava ’razumevanje’. Da bi izgradio odlične odnose s ljudima, ne samo da im moraš biti od pomoći, već moraš biti u stanju da shvatiš ljude. To nas dovodi do jedne od najznačajnijih osobina dobrog vođe: pažljivog slušanja. M anjegovori, više slušaj. Možda ćeš reći da biti dobar slušalac predstavlja jednostavnu veštinu. Ali to nije tačno, moj prijatelju. Ako je to tako jednostavno, zašto je tako retko naići na čoveka koji zaista zna da sluša celim svojim bićem? Koliko ljudi poznaješ u čijem društvu imaš osećaj kao da se svet zaustavio jer su istinski fascinirani onim što govoriš i što ćeš tek reći?” „Nijednog. Ne mogu nikog da se setim”, rekao sam odmah. „Nema ih mnogo. Što predstavlja ogromnu priliku da se izdvojiš iz mase i izgradiš svoj ugled kao odličan vođa bez titule. To je zaista velika stvar. Malo ljudi je voljno da se prihvati toga. Većina misli da slušanje podrazumeva da sačekaš da druga osoba završi svoju priču da bi rekao ono što si naumio. Većina Ijudi im a toliko izražen eg o k o ji im ne d ozv oljav a d a čuju šta drugi govore. Većina ljudi ne ume da sluša." „Zašto?", pitao sam, fasciniran idejom da biti vođa znači biti i dobar slušalac. „Zbog niza stvari. Mnogi ljudi pate od kolektivnog sindroma reklama. Zasipaju nas s toliko poruka, reklama i informacija da nam se vrti u glavi. Toliko je beskorisnih stvari koje nam odvlače pažnju. To nas zbunjuje i troši energiju. Postala je retka sposobnost i privilegija obratiti pažnju na nešto. Uz sve čime se bavimo,
VOĐA BEZTITULE
139
jednostavno ne posvećujemo dovoljno pažnje ljudima koji nam se obraćaju. A oni to osećaju i u tome je šteta. Jedan od najizraženijih ljudskih poriva jeste potreba da vas shvate. Svi imamo glas u sebi i želimo da mu dozvolimo da se izrazi. Ako osetimo da je neko iskreno spreman da nas sasluša, mi mu se otvaramo. I u isto vreme toj osobi verujemo, poštujemo je i uvažavamo." ,,I naš odnos se produbljuje", ubacio sam. „Tako je. Pažljivo slušanje je jedan od nahrabrijih - ali u isto vreme i jedan od najređih - postupaka koji prave vođe primenjuju. Vidiš, Blejk, bitan deo tvog posla u knjižari se sastoji u tome da podigneš ljudima raspoloženje u svetu koji ih lomi. Najbolji mogući način da to učiniš jeste da kolegama i mušterijama pokažeš da umeš da ih saslušaš. Ako ljude zaista saslušaš, ukazuješ im poštovanje", rekao je Džekson, a potom zaćutao. Ubrao je ljubičicu i vrteo je u rukama, zadubljen u misli. „Još jedan razlog što smo loši slušaoci jeste naš ego." „Zaista?" „Apsolutno. Činjenica je da je većina ljudi nesigurna u sebe. Zato kada idemo na posao, želimo da drugi misle da smo pametni i snažni. Čist ego na delu. Prihvatamo zastareli model vođstva po kome su najbolje vođe oni koji najviše i najglasnije govore, a najmanje slušaju. Grešimo jer mislimo da osoba koja najviše priča najviše i zna. Greška. Biti vođa znači slušati. I dozvoliti drugima da osete da ih slušaš. To može samo velika ličnost. Neki kažu da slušanje predstavlja jednostavnu veštinu. Ali činjenica je da ono nije nimalo jednostavno. Samo hrabra osoba može da utiša svoj ego da bi pažljivije slušala. Samo zaista snažna osoba sigurna u sebe može da ćuti dovoljno dugo da bi saslušala i razmotrila tuđe ideje." Džekson je prišao Tomiju i seo pored njega. „Dođi ovamo, Blejk. Izađi malo na sunce Sunce se spuštalo sve niže nad Menhetnom. Nije bilo nijednog oblačka. Moderni oblakoderi su se presijavali na suncu, a sa pretrpanih ulica ispod nas dopirala je buka. Dok sam sedeo pored Tomija i Džeksona, pala mi je na pam et sledeća misao: divno je biti živ u ovakvom danu.
140
ROBIN SARM A
„Evo u čemu je stvar ako želiš da razumeš ljude i pažljivo ih saslušaš: podari im dar koji većina ne dobije. Većina ljudi - a to zaista mislim - proživi čitav život a da im niko nikada nije pokazao kakav je osećaj kada nekog pažljivo saslušaš. Zašto? Zato što smo svi toliko zauzeti i obuzeti sobom. Sve su to prazni izgovori. Ali kada slušaš - pri tome ne mislim da samo čuješ - osoba koja govori će se osetiti shvaćenom. Zadovoljena je potreba da se i njegov glas čuje. Oseća se sigurno. Poverenje među vama raste. I znaš šta se onda dešava?" „Nemam pojma", rekao sam zainteresovano. „Pošto se osećaju sigurno, skidaju oklop koji stavljaju svako jutro pre nego što napuste sigurnost svog doma i otisnu se u ovaj komplikovani svet. Spuštaju štit koji svako od nas ima da bi izbegao razočarenje u društvu, u kome nas većina ljudi s kojima dolazimo u kontakt obeshrabruje. Ta osoba počinje da uviđa da ti je zaista stalo do nje i tada pokazuje onaj najbolji deo sebe." „Neverovatan proces", rekao sam. „Zaista neverovatan. A kada počne da se odvija, vremenom dovodi do pravog uspeha. Kolege počnu da obožavaju zemlju kojom hodaš. Uzdižu te, bodre i uz tebe su kada su ti potrebni. A tvoje mušterije postaju pravi ambasadori dobre volje - slave te u razgovoru sa svakim ko želi da ih sasluša, gde god da idu." Sva trojica smo počeli da se smejemo. Džeksonov polet je bio zarazan. Video sam da voli da govori o vođstvu, značaju koji odnosi među ljudima imaju i načinu na koji se razvija ono najbolje u ljudima. ,,K u BRKZN je tu da te podseti da 'kontaktiraš s kolegama’. Nastoj da budeš u kontaktu s kolegama i m ušterijam a. To je od izuzetne važnosti. Ostvarićeš pozitivne rezultate i postići neočekivane uspehe o kakvima nisi ni sanjao samo zato što se mešaš s ljudima s kojima sarađuješ. Kada ti ljudi vide lice, počinješ da se ističeš. Oni te zapamte. Počinješ da im se dopadaš. Ne zaboravi da ljudi vole da posluju sa onima koji im se dopadaju."
VOĐA BEZ TITULE
141
,,U pravu si. Moje m ušterije u knjižari me vole je r volim knjige. I zato se vraćaju." ,,U vrem enim a izražene konkurencije uviđamo da je izuzetno važno održati jasne i snažne ođnose među ljudima. Nije vrem e da se sakriješ u ćošak. Nije vreme da se krijem o iza imejlova. Vreme je da zasučemo rukave, izgradimo mostove, povežemo se s kolegama i m ušterijam a u nastojanju da im pomognemo da dospeju do svog cilja. Popij kafu s deoničarima. Ručaj s potrošačima. Saznaj šta ih brine i kako se osećaju u ovom svetu punom promena. Sakupljaj te podatke da bi ih sutra iskoristio u poslu." „Zanimljivo", rekao sam. ,,A šta znači Z u BRKZN?", pitao sam radoznalo. „Zabaviti", odgovorio je Džekson srdačno. „Većina ljudi misli da posao mora biti krajnje ozbiljan. Plašimo se da će ljudi pomisliti da traćimo njihovo vreme i da smo neproduktivni ako smo bezbrižni ili ako se smejemo i zabavljamo. Ali evo u čemu je istina: ako se dobro zabavljaš dok obavljaš posao i vodiš u svemu što radiš, bićeš produktivniji. Ako se zabavljaš, daleko više si uključen u ono što radiš. Ako se zabavljaš, sprem niji si na saradnju. A kad se ljudi zabavljaju, energija celokupne organizacije jača. Kada ljudi uživaju na poslu pod manjim su stresom, spremniji su na neke stvari i imaju više volje da još bolje rade i uvek budu na usluzi mušterijama. Ne zaboravi koliki je značaj da se zabavljaš onog trena kada kročiš u knjižaru. Ali i da zabaviš sve oko sebe. Jer ti si sada vođa bez titule. Džekson je pogledao u sat. Zatim je počeo nešto brže da priča, ali je i dalje bio usredsređen na mene i na ono što je govorio. ,,N u BRKZN će te podsetiti na jednu od mojih najdražih ideja o vođstvu", nastavio je dok se poslepodnevno sunce polako spuštalo iznad nebodera i spomenika koji su se uzdizali na horizontu i izazivali strahopoštovanje. „Negovati. Kao što sam već ranije rekao, pre ovih katastrofalnih promena čiji smo svedoci, a koje su prouzrokovale propast čuvenih kompanija, sve se vrtelo oko sledeće stvari: bitan sam samo ja ,ja ,ja , umesto mi, mi, mi. Stari način poslovanja se svodio na dobit. Pružiti što manje, da
142
ROBIN ŠARM A
bi u najkraćem mogućem periodu zaradio što više novca. Dubina i jačina veza s kolegama i mušterijama nije bila od velike važnosti. Mušterije su bile zamenljive. Ako izgubiš jednog zato što nisi održao reč ili nisi uradio ono što si rekao, nije bilo potrebe za brigu, jer ćeš naći drugu mušteriju. Ako je kolega bio nezadovoljan tobom zato što ga ne ceniš ili zato što nisi bio fer, nisi se brinuo jer si znao da ćeš pronaći odgovarajuću zamenu. Ali znaš da posao nije kao što je nekada bio. U današnjem svetu, zahvaljujući napretku komunikacije, previše je čak i jedna nezadovoljna mušterija. Dovoljna je jedna mušterija spremna da uništi tvoju reputaciju, da to i učini. S druge strane, samo jedna mušterija zadovoljna tvojim načinom rada, može da proširi tu vest hiljadama ljudi. Kada je reč o kolegama, novonastali svet poslovanja je takav da je u njemu talenat važan. Ne možeš se prema ljudima ponašati kao da su roba - jer oni to nisu. Izgubi samo jednu osobu koja vredi i to te može koštati više nego što si mislio. Zato ti kažem - neguj odnose s ljudima. Budi izuzetno fin. Ako si fin, ne znači da si slab. Molim te nemoj da mešaš ljubaznost sa slabošću. Vođe bez titule na brilijantan način pronalaze ravnotežu između saosećajnosti i hrabrosti. Njima su, bez svake sumnje, ljudi i odnosi s njima na prvom mestu. Ali niko ne kaže da oni ne očekuju da ljudi svoj posao obavljaju na najbolji mogući način, s najvećom mogućom posvećenošću i ostvarivanjem najboljih rezultata. Oni uspevaju da u isto vreme budu i nežni i snažni. To je retka kombinacija. Ali zahvaljujući posvećenosti i vežbi, moguće je postići je. Ako biti fin predstavlja uspešnu poslovnu strategiju, zašto je onda tako malo ljudi primenjuje? Potrebna je veština da u ljudima vidiš najbolje i onda kada oni to ne vide i da se prema njima ophodiš s takvim poštovanjem i ljubaznošću da bi mogli da postanu ono najbolje. Slabe osobe ne umeju da izgrade odnose s ljudima, da im se osmehnu, obrate lepom reči ili pažljivim gestom. Ne. To mogu samo snažne vođe. Zato neguj odnose s ljudima. Budi neverovatno brižan. Budi izuzetno prijatan. Neka svako kog a sretn eš bude p osle vašeg susreta bolji, srećniji i angažovaniji nego što j e bio. A onda samo čekaj da vidiš kakav će to uticaj imati na tvoju karijeru."
VOĐA BEZTITULE
143
,,I tvoj život", dodao je Tomi posm atrajući jednu od skulptura na terasi. „Okej, to je sve što sam imao da kažem, Blejk. Vodi računa o Ijudima, a novac će p otom d oći sam po sebi. P om ozi Ijudima da ostv are svoj cilj i oni ć e ti p o m o ć i da ostv ariš sv e sv oje ciljeve. Učini ljude s kojima posluješ uspešnim i oni će tebe učiniti uspešnim. Zakon reciprociteta je jedan od najznačajnijih zakona ljudske prirode i vođstva." „Neću to zaboraviti", rekao sam s poštovanjem. „Odlično. Imaj na umu da se ovaj zakon zasniva na činjenici da ljudi po prirodi osećaju snažnu potrebu i želju da odgovore na ljubaznost i podršku koju im drugi ljudi pružaju. U sebi nosimo urođenu sklonost da budemo dobri prema ljudima koji su dobri prema nama. Ako predstavljaš oličenje vrline i izuzetno si ljubazan prem a ljudima, to će u njima probuditi želju da se prema tebi ponašaju na isti način. Naravno, polazimo od toga da sve to radiš iz dobre namere. Da želiš da budeš dobar pema ljudima zato što je to ispravno, a ne iz potrebe da manipulišeš njima da bi ostvario ono što želiš. Pomagati i davati bez očekivanja da nešto zauzvrat dobiješ pravi je dar. Ništa manje od toga. A kada pođeš od ovog stanovišta, postići ćeš izvanredne rezultate." „Razumem šta hoćeš da kažeš", rekao sam. Poželeo sam da sam mogao da provedem više vrem ena sa ovim vrhunskim poslovnim misliocem prerušenim u običnog baštovana. Džekson je iz džepa izvadio još jedan zamotuljak semena. „Evo, Blejk, ovo je seme retke afričke ljubičice. Neka te ono podseti na potrebu da pomogneš ljudima da se razviju. Da veruješ u njih. Vodiš računa o njima. Neguješ ih. Zalivaš. Pružiš najviše što možeš. A onda ćeš videti kakva te žetva čeka. Znam da zvuči čudno. Ali ova metafora izražava istinu: Ijudi su dan as n ajv ažn ijifaktor da bi se p o stig a o uspeh u poslu." ,,A međuljudski odnosi su najvažniji elem ent u životu", dodao je Tomi osećajno. Džekson mi je prišao. „Slobodno ispolji osećanja, prijatelju", rekao je i zagrlio me za kraj. „Drago mi je što sam te upoznao. Bilo
14 4
ROBIN ŠARM A
je zanimljivo. Deluješ mi kao fin čovek. To je veoma važno u ovom dobu kada je biti o n a k a v k a k a v si od veće važnosti nego ikada pre. Nimalo ne sumnjam da ćeš biti sjajan vođa bez titule koji će pozitivno uticati na život mnogih. Vodi računa da upotrebiš ovo seme. Cveće koje će iz njega izniknuti potpuno će te očarati." TREĆI RAZGOVOR O FILOZOFIJI VODI BEZ TITULE:
Tvoj uspeh kao vođe zavisi od dubine tvojih odnosa s ljudima Pet pravila: Biti od pomoći Razumevanje Kontakt Zabava Negovanje Koraci koje je neophodno pr ed u zeti Posvetite pet minuta vremena razmišljanju o osobi koja je najviše uticala na vas. 0 tri osobine koje je čine tako posebnom i o tome kako biste ih primenili u svom načinu života i obavljanju posla počevši od danas. ClTAT KOJI TREBA ZAPAMTITI „Niko neće postati veliki vođa ako želi da sve uradi sam ili da sve zasluge pripiše sebi." Endru Karnegi
Sedmo poglavlje:
ČETVRTIRAZ60V0R 0 VOĐSTVU - DA 61BIO VELIKIVOĐA, MORAŠ BITIVELIKIČOVEK „Kada bi svi bili zadovoljni sobom, danas ne bi bilo heroja." Mark Tven Već je padalo veče kada smo Tomi i ja došli do distrikta Mitpeking, oblasti poznate po popularnim mestima za izlaske i fensi buticima. Tomi je bio ćutljiv. Znao sam da o nečemu razmišlja. „Blejk, prijatelju moj", rekao je kad smo ušli u vrhunski restoran po imenu Vudu. „Sada ćeš upoznati poslednjeg od četvoro učitelja. Reč je o još jednom izuzetnom čoveku koji će te uputiti u četvrti i poslednji princip filozofije vodi bez titule, da bi mogao da pokreneš vođu u sebi i iskažeš svoje potencijale. Time se naše vreme provedeno zajedno završava." Potom nije rekao više ni reč. Uopšte nije gledao u mene. Čuo sam kako uzdiše. „Ali sigurno ću te viđati svakog dana na poslu, Tomi. Čekaj samo da vidiš kakav ću biti u ponedeljak ujutro kad se vratim u knjižaru. Samo čekaj! Već se osećam sasvim drugačije. Siguran sam sa ću postati prava zvezda u našoj radnji", uzviknuo sam uzbuđeno. Tomi je i dalje ćutao. Ušli smo u restoran i sišli stepenicama u podrum, a Tomi je i dalje ćutao. Očekivao sam da će podrum biti zapušten i prašnjav, ali je ceo prostor bio prijatan - s mo-
146
ROBIN Š AR M A
dernim crtežima u crnim metalnim okvirima koji su visili na zidu. Dok smo prolazili kroz hodnik, čula se prijatna muzika, a lepo obučeni ljudi u crnim odelima su prolazili pored nas. Pomislio sam da smo ušli u neki hol. Nije mi bilo jasno šta Tomi sm era niti gde me vodi sve dok nismo prošli kroz staklena vrata na kojima je pisalo: „Ejmber spa i velnes centar." A ispod njih „Džet Brisli, maser." „Pripremi se da upoznaš poslednjeg učitelja, Blejk Veliki", rekao je Tomi ljubazno. ,,On je zaista neverovatan. Ali prvo moramo da čekamo da na nas dođe red. Kao što vidiš, on je veoma popularan", rekao je Tomi i pokazao na čekaonicu koja je bila puna ljudi obučenih po poslednjoj modi. „Ovaj učitelj je maser?", upitao sam. „Aha. I to jedan od najboljih. Masirao me je sto puta do sada i ne mogu ti opisati kako sam se odlično osećao posle toga. Džet ima čarobne ruke. Da li si nekada išao na masažu, Blejk?" ,,Ne. Nikada." ,,E pa sada je red na tebe." ,,On će me masirati?" „Samo ako budeš imao sreće", rekao je Tomi. „Ako zaista budeš imao sreće. Džet je bez svake sumnje najbolji m aser u celom Njujorku. Svi momci s Volstrita dolaze kod njega da se oslobode stresa i obnove energiju. Filmske zvezde i supermodeli čekaju na red u čekaonici. Čuo sam da je čak i nekoliko članova britanske kraljevske porodice dolazilo kod Džeta da ih vrati u formu. On je pravi genije u svom poslu. I jedan od mojih najboljih prijatelja." „Zašto onda moramo da čekamo?", pitao sam iskreno. „Zato što je ovaj čovek iznad svega pošten", rekao je Tomi. „On je snažna ličnost, kao i učitelji koje si prethodno upoznao. Živi na ispravan način, ali ne hladan i dosadan, već na način koji predstavlja kombinaciju izrazite etičnosti i krajnje izuzetnosti. Počeo sam da zvučim poetski, zar ne, Blejk?", rekao je Tomi raspoloženo i namignuo, potapšavši me po ramenu. Tridesetak minuta kasnije, našli smo se ispred Džeta Brislija - najpopularnijeg m asera u Njujorku. Džet je pogledao
VOĐA BEZ TITULE
14 7
prema nama. Kada je ugledao Tomija, osmeh mu je ozario lice. „Zdravo, Tomi. Pitao sam se kada ćeš svratiti. Drago mi je što te vidim. Zaista se radujem što si došao." Dva prijatelja su se srdačno zagrlila, a potom počela prijateljski da boksuju. Mora da je to predstavljalo neki njihov ritual. Stajao sam i posm atrao ih kao sparinguju kao dva srednjoškolca. Bilo je zanimljivo. Bio je to zaista nezaboravan dan. „Pretpostavljam da je ovo Blejk iz knjižare", rekao je Džet okrenuvši se prema meni i uhvativši moju obema svojim rukama - na način na koji se rukuju najbolji političari. „Drago mi je što sam te upoznao", rekao je srdačno. „Meni je drago, Džet", rekao sam. „Baš vam je lepo ovo mesto ovde." „Hvala ti na tome, Blejk. Mada moram da priznam da sam to i zaslužio. jo š uvek radim više od većine ljuđi koje ćeš ikada sresti. Krv, su z e i z n o j su p o tr e b n i d a b i o stv a rio snove, n a d a n ja i sreću . Moja porodica se uvek držala principa da ljudima treba pomoći da ostanu zdravi da bi mogli da vode bez titule. Ovim poslom se bave četiri generacije. Za mene je to um etnost. Moj posao me ispunjava je r znam da ljudi ne mogu postati izuzetni u tom e što rade ako nisu zadovoljni ličnim životom. Ne možeš nadahnuti druge ako sam ne poseduješ dovoljno energije. Ne možeš uticati na druge da budu zadovoljni sobom ako ti to nisi. Moj cilj je da svakog dana budem sve bolji da bih većem broj ljudi pomogao da budu zdraviji i snažniji. Ali dosta više o meni. Hajde da pričamo o tebi. Čujem da si bio u Iraku." „Jesam, Džet. Nezaboravan period. Vojna služba je prouzrokovala da se teško prilagodim životu u civilu. Do pre nekoliko dana osećao sam se totalno obeshrabreno. Drago mi je što sada, posle svega što sam naučio o filozofiji vodi bez titule, mogu da kažem da na sve gledam sasvim drugačije. Sada shvatam da će mi biti od koristi. I da vreme provedeno u vojsci mogu da iskoristim kao šansu da sve što radim podignem na viši nivo i obavljam još bolje."
148
ROBIN S AR M A
,,U pravu si, Blejk. Ali zaista želim da ti se zahvalim na svemu što si učinio. I na svim žrtvama koje si morao da podneseš. Ti i tvoji saborci ste učinili mnogo za sve nas. Hvala ti." „Nema na čemu, Džet", rekao sam zahvalno. „Divno je biti ovde." „Odmah ću preći na ono zbog čega te je Tomi doveo. Je li to u redu?" „Naravno." ,,Do sada si već upoznao lepu Anu i naučio prvi princip filozofije VBT." „Nije ti p otrebn a titula da b i bio vođa", ponovio sam brzo. „Odlično. Takođe si upoznao i našu ski legendu, harizmatičnog bivšeg profesionalnog sportistu Taj Bojda i saznao drugi princip. Da li ga se sećaš?" upitao je Džet. „Naravno. Teška vrem en a stvaraju velike vođe", rekao sam samouvereno. „Bravo", aplaudirao mi je Džet. „Ovaj klinac odlično uči, Tomi; momak je dobro naučio lekciju", rekao je s ljubaznim osmehom. „Znam", rekao je Tomi i nastavio da proučava slike na zidu. „Zaista sam ponosan na njega „Treći princip filozofije vodi bez titule glasi: Tvoj uspeh ka o vođe zavisi od dubine tvojih odn osa s Ijudima. Moj drugar Džekson, baštovan vizionar, sigurno te je tome naučio?" „Imam i seme kao dokaz", rekao sam i izvukao zamotuljak iz džepa. Džet se ponovo nasm ešio. ,,Da, on je prilično kul momak. I evo te sad kod mene. Ja ću govoriti o četvrtom i poslednjem principu. On će možda biti od najvećeg značaja. I to kažem prilično skromno. Ali to zaista mislim. Ovaj princip je osnova koja ih sve drži na okupu. Ne možeš biti vođa bez titule ako ovu lekciju ne naučiš kako treba ,,A kako glasi taj princip?" pitao sam nestrpljivo. „Pre nego što ti kažem, mogu li nešto da te pitam?" rekao je Džet učtivo. „Naravno."
VOĐA BEZTITULE
149
„Šta bi pomislio o profesionalnom sportisti koji bi reporteru u svlačionici rekao da je odlučio da više ne trenira, ne priprema se, a da je i dalje siguran da će ostvarivati vrhunske rezultate na terenu?" „Pomislio bih da je poludeo", rekao sam iskreno. ,,U pravu si", rekao je Džet i klimnuo glavom. „Nema logike, zar ne? Da te pitam, Blejk, šta misliš koliko se ljudi koji se bave poslovanjem posvete tome da treniraju sve dok ne postanu izuzetni u poslu kojim se bave, psihički i fizički se pripremaju da bi i u teškim vremenima ostali najbolji, napredovali usred opšte pomirenosti sa sudbinom i ostali pozitivni usred haosa?" ,,Ne mnogo", priznao sam. ,,U pravu si. A opet očekuju izuzetne rezultate. Što se nimalo ne razlikuje od ludosti atletičara koji želi da pobedi ali ne želi da se priprema. Dakle, poslednji princip filozofije vodi bez titule odnosi se na značaj priprem e i rada, da bi vođa u tebi postao snažniji i iskazao svoje potencijale. Kao i na to da stekneš neverovatnu unutrašnju snagu i uverenje da si nepobediv u vremenima kada smo svi pod pritiskom i kada se sve neprestano menja." „Zaista neverovatno, Džet. Igrao sam fudbal u školi i volim sport, tako da je tvoja m etafora pravi pogodak. Istina je da razm išljam o tome. Ne pripremam se da bih bio najbolji što mogu pre odlaska u knjižaru, a pitam se zašto ne postižem izvanredne rezultate. Ne preuzimam ličnu odgovornost za svoje postupke. Češće sam zapravo izigravao žrtvu." ,,Da bi p o sta o uspešan vođa, m o ra š biti veliki čovek. Vrlo je jednostavno. Odlična kom panija je zapravo samo skup ljudi koji u svemu što rade iskazuju svoju izuzetnost. Ako bi ti - i svako od tvojih kolega - aktivirao vođu u sebi i pokazao sve što znaš, vaša kompanija bi istog trena procvetala. Zar ti to ne zvuči logično?" upitao me je Džet bodro. „Zaista ima smisla", rekao sam. ,,Da bi bio velik spolja, moraš biti velik iznutra", dodao je Džet. ,,Ne možeš ostvariti vrhunske rezultate na poslu ako ne osećaš želju da to uradiš. Ne možeš pokazati čvrstinu u odno-
150
ROBIN SARM A
sima s konkurencijom ako nemaš mentalnu čvrstinu u sebi. Ne možeš pobuditi ono najbolje u svojim kolegama ako nisi probudio ono najbolje u sebi. Ova poslednja lekcija se odnosi na lično vođstvo. Vodi najpre sebe. Sam o na taj način ćešp o sta ti o so b a koja m ože d a vodi druge. Posveti se tome da iznutra postaneš toliko jak da bi spolja izgledao nepobediv. Radi vredno na sebi da bi došao do blaga skrivenog u sebi i pokazao ga svima oko sebe. Oslobodi se negativnih misli i uverenja, kao i pogrešnih pretpostavki o tome kakav bi vođa mogao da budeš i šta bi sve mogao da ostvariš. Budi svestan svojih mogućnosti da bi probudio svoj skriveni potencijal i ostvario svoje najveće am bicije i ciljeve. Radi na sebi da bi obogatio svoj karakter, učinio svoje nam ere čistijim a dela većima. Treniraj da bi ti zdravlje bilo savršeno, da bi svakoga dana bio pun energije i života. Uspeh postižu zaista energični ljudi." ,,To mi je savršeno jasno", rekao sam. ,,Da bi postao zaista velika ličnost, potrebno je da središ svoj emotivni život, da se oslobodiš ogorčenosti i tereta iz prošlosti. Svega onog što te usporava i ne dozvoljava ti da iskažeš veličinu koju nosiš u sebi. Radi na svom duhovnom životu, poveži se sa onim najvrednijim u sebi da bi najbolje godine svog života posvetio postizanju dela koja će ostati i posle tvoje smrti „Posle moje smrti?" ,,Da, Blejk. Život proleti u trenu. Tako brzo da i ne primetiš. Ne treba pred kraj života da razm išljaš o tom e šta će ostati posle tebe i kako će te pamtiti, već sada. Na taj način možeš da živiš svoj život unazad i postaraš se da se završi na pravi način." „Nikada nisam razmišljao o tome", promrmljao sam, obuzet Džetovom idejom da bi svako od nas trebalo da nastoji da dočeka „dobar kraj". Od te pomisli prošla me je jeza. „Nažalost, većina ljudi ne shvata suštinu posla i života - sve dok ne budu isuviše stari da bi nešto mogli da urade", nastavio je Džet. „Većina Ijudi ne o tk rije k a k o da živi sv e d o p re d smrt. Svoje najbolje godine provedemo kao u komi - ne shvatamo šta
VOOA BEZTITULE
151
je zaista važno u životu - da iskažemo svoje sposobnosti vođe, ostvarimo svoj potencijal, doprinesem o da se svet promeni zahvaljujući poslu koji obavljamo i tome kakvi ćemo postati. A onda suočeni sa buđenjem na kraju života, ovi mesečari počinju da kopaju ispod površine i tragaju za smislom. Shvataju da su rođenjem stekli neverovatne talente i dragocene darove, ali i odgovornost da ih usavrše da bi tokom vremena mogli da ih iskažu. I pri tom e pozitivno utiču na život svih oko sebe. Ali kada to shvate, prekasno je da bilo šta urade. I umiru sa osećanjem da život nisu proživeli kako treba." Pažljivo sam slušao svaku Džetovu reč. Imao sam utisak da se radi 0 neobično mudrom čoveku. ,,U ovom materijalističkom svetu jurimo za titulama, brzim automobilima i velikim iznosima na računama u bankama u potrazi za veličinom, dok zapravo već im am o sve što zaista želimo. Sreća i izuzetnost za kojima žudimo su već u nama. Tragamo za njima na pogrešnim mestima: na poslu, u potrazi za društvenim statusom i materijalnim vrednostima. Ali pre nego što smo toga svesni, postaćem o prah. I čistač ulice i izvršni direktor će završiti u grobu. A titule, prestiž i univerzitetske diplome nemaju nikakav značaj na kraju. Jedino što vredi je da li si postao onakva osoba kakva si mogao da budeš i da li si iskazao svoje osobine vođe tako što si iskoristio svoj potencijal da bi pozitivno uticao na život drugih ljudi. A sve kreće iznutra. Jedino tako tvoje najbolje karakteristike dolaze do izražaja." „Šta podrazumevaš pod tim 'sve što želimo, već imamo?' Rešen sam da postanem vođa bez titule i izuzetan u poslu koji radim. Ali moram da priznam da želim da imam lep stan, bolje stvari i novi automobil. Sada ih nemam. Shvatam da ću sve te stvari dobiti ako postanem vođa, ali ih sa d a nemam." ,,0vo ću reći sa izrazitim poštovanjem , Blejk, ali ja zaista mislim da ti te stvari ne želiš." „Želim", insistirao sam. ,,Ne. Ne želiš", odgovorio je Džet prijateljski, ali odlučno. „Mislim da je ono što ti želiš zapravo oseća n je koje će ti posedovanje tih stvari doneti. Osećanje ispunjenosti, zahvalnosti
152
ROBIN Š AR M A
i unutrašnjeg mira. Sve što hoću da kažem je da zahvaljujući posvećenom radu na svom unutrašnjem životu, možeš ostvariti neverovatne rezultate spolja. Vodi prvo sebe", ponovio je. „Veoma zanimljivo", rekao sam. Kada sam malo bolje razmislio, Džet je bio u pravu. U našem svetu uspeh se definiše stvarima koje posedujemo, a ne time kakvi smo kao ljudi. Sve što imamo merimo na osnovu toga koliko novca zarađujemo ili unapređenja koja stičemo, umesto na osnovu toga na koliko smo ljudi izvršili uticaj. Čini mi se da smo kao društvo fokusirani na pogrešne vrednosti, da smo izgubili iz vida šta znači pravi uspeh. Nije ni čudo što smo nesrećni. Nije ni čudo da u takvom svetu tražimo utočište u hrani, gledanju TV-a i spavanju. Jurili smo za pogrešnim stvarima koje nas nikada neće učiniti srećnim „Imati lepe stvari ne predstavlja ništa loše", pojasnio je Džet dodavši Tomiju i meni flašu vode. ,,Ja sam esteta. Da li znaš šta to znači?" ,,Ne." „Esteta je onaj ko ceni lepotu. Volim da budem okružen lepim stvarima. Nameštaj u ovom centru je prvoklasan. Hrana je izuzetno kvalitetna. A odeća koju nosim kupljena je u najpoznatijim radnjama u Sohou. Pre mnogo vremena obećao sam sebi da ću u životu imati sve najbolje. Zato što se osećam bogatim, postao sam bogat." ,,Ti si bogat?" pitao sam, iznenađen činjenicom da jedan m aser ima toliko novca. „Jesam, Blejk. Imam brojne asistente koji mi pomažu. Imamo još pet ogranaka. I obučavamo masu ljudi koji žele da se bave ovim poslom. Ovaj centar i moj posao su mi obezbedili finansijsku slobodu. A lepota me prati gde god da idem", nastavio je Džet. „Volim najbolje stvari u životu. Obožavam lepu muziku. Putujem na zanimljive destinacije na odmor. I pijem odlično vino. Život je isuviše kratak da bih pio loše vino", rekao je namignuvši. „Ali evo u čemu je ključ: te stvari me ne čine onim što sam. Nisam vezan ni za jednu od n jih ./a posedujem njih, a ne on e mene. Ja sam ipak samo čovek i sve te lepe stvari
VOĐA BEZTITULE
153
čine da se osećam lepo. Želim da naglasim da nema ničeg lošeg u tom e biti okružen lepim stvarima - one čine život lepšim. Ali me one ne određuju. Ljudi dospevaju u nevolju kada ono što poseduju postane osnova njihovog identiteta i onoga što predstavljaju u spoljašnjem svetu." „Zašto?" „Ako izgube ono što posedeuju, gube sebe. Volim lepe stvari i materijalne pogodnosti koje nam ovaj svet nudi. Ali im ne robujem. Živim na najbolji mogući način i volim život. Daleko j e važnije kakva sam osoba od onoga što posedujem. Uticaj koji svojim sopstvenim pozitivnim primerom vršim na kolege, klijente i one koje volim, daleko mi je važniji od iznosa na računu. Isto tako, Blejk, a k o se usredsrediš na to d a zarađ u ješ novac, n ećeš biti dovoljno usredsređen na svoj p osao - koji ti donosi novac." „Zanimljivo. Zaista zanimljivo", rekao sam. „Samo hoću da kažem da biti izvanredan vođa bez titule znači bti posvećen tome da postaneš izuzetna osoba. Bitna vest j e da će se tvoj unutrašnji razvoj od raziti na uspeh u spoljnom svetu. Zato je od velikog značaja da radiš na sebi." Pomalo me je iznenadilo što čujem koliki je značaj unutrašnjeg života da bi se postalo izuzetan vođa. Većina knjiga o poslu pominje značaj ovladavanja sobom, ali nisam mislio da je od tolikog značaja za uspeh na poslu. „Kada probudiš vođu koji čuči u tebi, sve što dotakneš će se preobraziti. Kada postaneš svestan svoje prave prirode i postaneš sigurniji u sebe, kreativniji i izvanredna ličnost, tvoji odnosi s drugima i tvoj način rada omogućiće ti da ostvariš uspeh." „Ima smisla", priznao sam. „Ako budem imao više vere u svoje sposobnosti, više hrabrosti da istrajem u postizanju svojih ciljeva i više odlučnosti, logično je da ću i posao obavljati bolje i ostvariti bolje rezultate. Ako postanem bolja osoba, sve što radim će biti bolje." „Tako je. Ali tvoj cilj nije samo da postaneš bolja osoba. Ti si savršen takav kakav si. Tvoja prava m isija je u tom e da ne zaboraviš." „Mislim da te nisam najbolje razumeo."
154
ROBIN Š AR M A
„Savršen si takav kakav si", ponovio je Džet. „Voditi sebe ne znači ispraviti neke stvari, je r s tobom je sve u redu. Treba samo da zapamtiš. Da zapam tiš da poseduješ vođu u sebi i povežeš se s njim. Voditi sebe znači povezati se sa onim kakav si nekada bio - sa svojom pravom prirodom." „Šta je moja prava priroda, Džet?" „Znao si kad si bio dete. Kada si bio mali, društvo te još nije naučilo da se odrekneš svojih snova, da potisneš svoju genijalnost i ugušiš svoju strast. Tada se nisi plašio da rizikuješ, učiš nove stvari i osećaš se savim prijatno u sopstvenoj koži. Kao dete si bio u potpunosti svestan svojih urođenih sposobnosti vođe. Želeo si da ostaviš svoj trag u životu, da postigneš velike stvari i život živiš kao veliku avanturu. Ali kako si rastao, desilo se nešto užasno: svet oko tebe je počeo da deluje. Uticaj roditelja, vršnjaka i društva je potisnuo ono najbolje u tebi. Masa te je naučila da ne budeš originalan. Da zaboraviš na svoju viziju. Da dane provodiš obično." „Moraću da se složim s tobom", rekao sam uzbuđeno. ,,Želim da mi se vrate moje prirodne sposobnosti. Sposobnost da vodim, da utičem na druge i sve čega se latim učinim boljim", rekao sam, koristeći neke reči koje sam čuo od Ane. „Lično vođstvo - ono koje dolazi iznutra - da bi tvoja veličina došla do izražaja - je ste DNK svakog trajnog uspeha, Beljk. Nažalost, kao što sam već rekao, u današnjem svetu je to retkost. Zaboravili smo koliko je značajno ovladati sobom da bi se postao vrhunski vođa. Zaboravili smo da ako bi svi ljudi unutar jedne organizacije mislili, osećali i ponašali se na najbolji mogući način, preduzeće bi istog trena procvetalo. Sve do čega nam je danas stalo jesu sp o ljn e potvrde. Više titula. Više novca. Više stvari. A sve to ne da bismo stekli sopstveno poštovanje, već poštovanje ljudi koji nas okružuju. Kakvo je to traćenje vremena i talenta!" „Ali ti ne misliš da su titule, novac i lepe stvari nešto loše, zar ne?" „Kao što sam već rekao, u tom e nema ničeg lošeg. Vidiš, filozofija vodi bez titule ne znači da treba ukinuti titule. To bi
VOĐA BEZTITULE
155
vodilo u totalni haos. I ja bih se prvi složio s tim da je jedna od najznačajanijih stvari u poslu napraviti veliki profit. Ali postoji i niz drugih prioriteta", rekao je Džet opuštenije. Uzeo je jabuku s poslužavnika i odgrizao zalogaj. „Poslužite se, momci", rekao je ljubazno. ,,Na kraju, pokušaj da zadovoljiš svoj ego ne dovodi ni do uspeha organizacije u kojoj radiš ni do tvog ličnog uspeha. Zaista. Upoznao sam nekoliko milijardera u ovom centru. Dolaze ovde u odelima firme 'Zenja' i sa satovima 'Patek Filip’. Razgovaram s njima. Posle nekog vrem ena se otvore. Većina bogatih koje sam upoznao nisu srećni. Mnogo novca je uglavnom jedino što imaju. Kad malo bolje razmislim, oni si siromašni. Siromaštvo nije samo nemanje novca. Mnogi bogatašinemaju samopoštovanja, lošeg su zdravlja i ne osećaju se ispunjeno." „Zaista zanimljivo gledište", rekao sam i uzeo jabuku. „Želim da kažem: d a bi b io uspešan vođa, m o ra š biti veliki čovek. Budi svoj vođa, Blejk. Jedino tako ćeš moći da vodiš druge i utičeš na ljude koji te okružuju svojim primerom. Počni od unutrašnjeg u svetu koji ceni samo spoljašnjost. I zap am ti da se velik p o s ta je iznutra, a rezu ltati su vidljivi spolja. K ada jednom probu diš vođu u sebi, spoljni uspeh j e zagarantovan." Džet je zaćutao na tren očito zadubljen u misli. „Juče sam u restoranu video klinca s roditeljima. Šta misliš šta je pisalo na njegovoj majici?" „Nemam pojma", rekao sam. „Pisalo je: ‘Rođen sam izuzetan.' Zar to nije divno, Blejk? ‘Rođen sam izuzetan.' Razlog tome što ljudi svoj posao obavljaju prosečno i što su neuspešni jeste to što su izgubili kontakt sa svojom ‘izuzetnošću', rekao je Džet nasmejavši se i odgrizao još jedan zalogaj jabuke. „To je tačno", rekao je Tomi smešeći se. „Svako na svetu u sebi nosi veličinu. Imamo talente i potencijalekoji bi, ako ih pokrenemo, izrazili sve naše mogućnosti. Na planeti nema više ljudi nego što treba. Ti, ja Tomi i ljudi kojima smo okruženi stvoreni su da vode i postignu veliki uspeh. Ali pošto nam je ispran mozak i pošto sumnjamo u svoju
156
ROBIN SARM A
izuzetnost jer smo naučeni da možemo da sanjamo, ali da ne možemo mnogo toga da ostvarimo, izgubili smo osećaj ko smo zapravo. Izgubili smo dodir sa svojom pravom prirodom. Naši najbolji potencijali skriveni su ispod nesigurnosti, sum nje i straha. Rođen si kao izuzetan, Blejk. Zapamti to !“, uzviknuo je Džet, podigao obe ruke u vazduh i udario u moje dlanove u znak podrške. Sva trojica smo se nasmejali. Dopadalo mi se njihovo društvo. Bili su tako pozitivni, puni vere i realni. U tome je zapravo suština vođstva: učiniti da se ljudi osećaju bolje. I kao što je pisalo na majici tog klinca - podsetiti ljude na to da su zaista izuzetni. „Pokušaj da upoznaš vođu u sebi. To je tajna uspeha na poslu i u privatnom životu. Neverovatno je koliko samo poslovnih ljudi pokušava da vodi druge a da prvo nisu naučili da vode sami sebe. I na kraju sami sebe sabotiraju jer se oslanjaju na svoja uska uverenja, negativno ponašanje i lične barijere. Gde god da kreneš, takav si kakav si. Ako nemaš samopoštovanja, ako ti je karakter slab, ako si preplašen, šta god da pokušaš nećeš postići ništa značajno. Ali ako odbaciš sve ono u sebi što nije savršeno, ostvarićeš neverovatne rezultate. Počni da radiš na sebi još danas, Blejk, je r život ne čeka nikoga. Ide svojim tokom - s tobom ili bez tebe. Ne odlaži za sutra ono što znaš da moraš da uradiš danas. Sutra možda nikad neće doći. To je realnost. Što me dovodi do akronima i pet pravila ovog četvrtog i poslednjeg razgovor o suštini vođstva." „Jedva čekam da čujem tvoj akronim, Džet", rekao sam raspoloženo. „JZINU4", usledio je jednostavan odgovor. ,,Da bi ovladao sobom, potrebno je da učiniš pet osnovih stvari." „Kul." „Radi na njima svakoga dana da bi probudio vođu u sebi i razvio svoj unutrašnji život, Blejk. Kao što profesionalni spor4
SHINE, kako akronim glasi na engleskom jeziku, znači sijati. (Prim. prev.j
VOĐA BEZ TITULE
157
tisti svakoga dana vežbaju da bi postali najbolji i ti bi trebalo to da činiš da bi iskazao svoje najbolje mogućnosti. Najteže je prvih četrdeset dana života po pravilima." „Zašto?" „Zato što ćeš u toku tog početnog prelaznog perioda biti u procesu izgradnje novih navika. Oslobodićeš se starog, ugodnog načina života i odbacićeš pređašnje ponašanje koje ti više nije od koristi. Tokom prvih četrdeset dana, izgradićeš nove obrasce razmišljanja u nastojanju da stekneš unutrašnju kontrolu. To je stresan i neprijatan proces. Nije nimalo lako i bićeš zbunjen. Prirodno je da ćeš pomisliti da nešto nije u redu. Ali nije tako. Tvoje p ređ ašn je n avike u razm išljanju i pon ašan ju m oraju biti srušene da bi se na njihovom mestu izgradile nove navike." „Taj mi je govorio o tome. Naučio sam da promena donosi neprijatnost, ali je ona neophodna ako želiš da napreduješ i zaista postaneš vođa." „Tačno tako. Dok se budeš razvijao kao osoba, nestaće tvoja stara ličnost. Ali to uništenje je zapravo nešto sasvim posebno." „Zaista?" upitao sam. „Naravno. Stari način ponašanja mora biti uništen da bi se izgradio novi. Moraš se osloboditi onoga što ti više nije potrebno da bi napravio prostor za nešto bolje." „Taj mi je i to rekao. Kada je reč o dobrim stvarima koje nas čekaju, preokreti se ne mogu desiti bez sloma starih struktura koje su nas sputavale." „Naš skijaš profesionalac je vrlo bistar momak. A pre nego što stvoriš nova, bolja uverenja i način ponašanja, moraš raskrstiti sa starima. Zato daj ovim pravilima bar četrdeset dana da bi ih usvojio. Tih četrdeset dana će predstavljati podvig za tebe." „Sviđa mi se to. Četrdesetodnevni podvig." ,,To je jedna od ključnih stvari koje moraš da učiniš da bi ostvario značajnu i stvarnu promenu - uz sitne promene nabolje koje možeš da činiš svakoga dana, umesto krupnih koje mogu jedino dovesti do neuspeha."
158
ROBIN $ARM A
„Svakodnevne sitne promene nabolje koje vremenom vode do neverovatnih rezultata" ponovio sam ponosno. Džet se nasmešio. „Tako je. Ukapirao si. Male pobede vremenom dovode do velikih rezultata." „Dakle, šta JZINU označava?" „J je tu da te podseti da ’jasno vidiš'. Biti vođa znači uvideti okolnosti u kojima se nalaziš. Svako od nas greši u percepciji. Svi smo skloni da previdimo svoje mane i uska shvatanja. Često posm atramo stvari u strahu umesto s nadom. I tako nas ove greške u percepciji drže u osrednjosti. Želim da kažem da svi mi ponešto vidimo drugačije nego što zapravo jeste. Retki su ljudi koji su dovoljno radili na sebi da bi uvideli svoje zablude u doživljaju realnosti. Ne vidimo svoje greške. Ne vidimo svet onakvim kakav je, već onako kakvi smo mi." „Stvarno misliš da većina ljudi ne vidi realnost jasno?" pitao sam iznenađen onim što čujem. „Svakako. Ako si pun sum nje i straha, svakoga dana kada ideš na posao projektovaćeš svoje unutrašnje stanje na spoljašnju situaciju. Propustićeš šansu da se razviješ i ostvariš uspeh. Preispitivaćeš svoju sposobnost da pozitivno utičeš na druge. Radićeš da bi preživeo, a ne da bi postao izvanredan. Sve će se odvijati na određeni način - ne zato što su stvari zaista takve već zbog prirode tvog unutrašnjeg života - i načina na koji doživljavaš realnost u kontekstu svoje ličnosti. Da bi shvatio šta hoću da kažem, zamisli prozor u mozaiku. Svako od nas doživljava stvarnost posmatrajući je kroz takav prozor. U pitanju je samo filter za naša iskustva iz spoljnog sveta." ,,Od čega je napravljen taj mozaik?" pitao sam fasciniran onim što sam čuo. „Čine ga uverenja, pravila i sve ono čemu su te učili roditelji, nastavnici, vršnjaci i sve što je uticalo na tebe od trenutka kada si rođen pa nadalje. Sačinjen je od svakog razgovora koji si vodio sa svakom osobom s kojom si ikada komunicirao i od svakog iskustva koje si doživeo. Sve je to stvorilo priču koju si prodao sebi o tome kako svet funkcioniše i kako ćeš se snaći u njemu. Ne zaboravi, ne vidimo svet onakvim kakav je, već onako kakvi smo
VOĐA BEZTITULE
159
mimi. Zato ako na tvom prozoru stoji napisano: 'ne možeš voditi bez titule', sve što radiš će biti u skladu s tim uverenjem - i nećeš postati vođa ako nemaš titulu. Ako na tvom prozoru piše ‘većini ljudi se ne može verovati' ili ‘posao koji radim je uglavnom besmislen', tvoje ponašanje će biti u skladu s tim kako doživljavaš svet oko sebe. Ali spremi se za veliku vest: šta ako je ta priča u koju si sebe ubedio netačna?", rekao je Džet i seo na stolicu. „Daj, molim te. U to je teško poverovati", rekao sam. Džet je i dalje bio opušten. „Molim te da prihvatiš ideju da biti vođa znači razviti visok nivo samosvesti i redovno razmišljati o ispravnosti svog razmišljanja. Jednostavno pomisli da tvoje svakodnevne misli nisu ništa drugo do čist odraz tvojih uverenja koja su oblikovali tvoji roditelji, vršnjaci, nastavnici kao i svi ostali koju su uticali na tvoju percepciju." „Tačno je da smo naučeni da razmišljamo na određeni način. Prihvatili smo određena uverenja i toliko često o njima razmišljamo da ih na kraju smatramo ispravnim", rekao sam. Džet je hitro skočio i prišao Tomiju. Počeo je da mu masira ramena. „Hvala ti druže", rekao je Tomi. ,,To mi je trebalo." D žetje nastavio da priča dok je masirao Tomija. „Način na koji većina ljudi razmišlja nije pravo razmišljanje. To je samo nesvesno ponavljanje misli koje su im ulivali u glavu odmalena. Tužna činjenica je da većina ljudi zapravo ne vidi realnost", rekao je Džet. ,,A ova tužna činjenica nas drži u osrednjosti kako na poslu tako i u privatnom životu. Predodređen si da razmišljaš izvanredno i u svemu vidiš šansu, a ne da razmišljaš negativno i da se svega plašiš." „Nikada mi nije palo na pam et da su m oje razm išljanje i percepcija spoljnjih uslova pogrešni", rekao sam iskreno šokiran idejom da je način na koji doživljavam realnost pod uticajem moje ličnosti i unutrašnjeg mentalnog filtera i da je zato ne doživljavam onakvom kakva je. ,,To se uglavnom dešava svima nama. Potrebno je da znaš od kolikog je značaja način razmišljanja. Tvoj način razmišljanja stvara tvoju realnost. Ako se na nešto usredsrediš, ostvarićeš bolje rezultate. Tvoje misli utiču na tvoje ponašanje. Ono
16 0
ROBIN Š AR M A
što nas sputava da napredujem o i ostvarimo uspeh u životu nisu spoljašnji uslovi već unutrašnji obrasci m išljenja i način na koji se ponašamo u takvim okolnostima. Moraš da popraviš ono što nije dobro. Biti vođa zn ači izaći iz okv ira p ređ a šn jeg n ačina razm išljanja da bi d osp eo u više o b la sti duha." ,,A kako da prevaziđem svoje mentalne barijere?" „Prvo moraš da počneš da razmišljaš kao šampion. Moraš da preuzmeš odgovornost za svoj način razmišljanja. A to znači da u tvom umu nema m esta za negativne misli. Poslovni ljudi ponekad izbegavaju da razm išljaju pozitivno. Svode to na najmanju moguću meru i kažu da tome nema mesta u poslovanju. Ali naravno da ima! Svaki poslovni uspeh je rezultat ponašanja svakog čoveka koji je u tom poslu učestvovao. A sve što radiš posledica je tvog razm išljanja. Hoću da kažem da tvoje razm išljanje utiče na tvoje ponašanje, a ono dovodi do određenih rezultata. Dakle, vrhunski rezultati su posledica vrhunskog načina razmišljanja." „Zvuči tako jednostavno", rekao sam, prihvativši ideje o kojima je govorio. „Samo jedna loša pomisao je poput klice u umu koja privlači ostale. Pre nego što ljudi postanu toga svesni, već su zaraženi. Ne vide jasno. Ne razmišljaju ispravno. Umesto onoga što je dobro, vide samo ono što je loše. Umesto šanse u svemu vide probleme. Prestaju da budu inovativni, ne nastoje da postanu izuzetni i odbacuju svoju veličinu. Ova b olest čini da se ponašaju kao žrtve, a ne kao vođe. Ne smeš sebi dozvoliti luksuz da ijedna negativna misao uđe u tvoj um ako želiš da vodiš bez titule." „Hoćeš da kažeš da je negativno razmišljanje bolest?" „Naravno da jeste, Blejk. To je očit znak da tvoj um nije zdrav. Kada si zdrav, prozor kroz koji gledaš je čist. Svestan si kakav genije možeš da budeš i koliko izuzetan možeš da postaneš u svemu što radiš. Ljudi koji se smeju konceptu pozitivnog razmišljanja trebalo bi da načine studiju o najboljim sportistima - legendarnim šampionima. Superšampioni u potpunosti shvataju značaj uma. Razmišljaju nepogrešivo, usredsređeni
VOĐA BEZ TITULE
161
su na pobedu i ne obraćaju pažnju na opasnosti. Ako i padnu, razmišljaju o uzrocima i nastoje da iz pada izvuku korist. Ono što ostali vide kao neuspeh, oni đoživljavaju kao šansu da postanu jači i da krenu iz početka rešeni da budu jo š bolji. Ne zaboravi, dozvoliš li negativnim mislima da dospeju u tvoj um, samo ćeš ih privlačiti i dalje." „Poput jedne klice koja privlači ostale i na kraju stvara haos", rekao sam. „Tako je, Blejk. Jedan od najvećih vođa Gandi je to dobro rekao: 'Neću da dozvolim drugima da moj um uprljaju svojim prljavim mislima.' Svaki put kada pomisliš nešto loše, nastoj da to pretvoriš u misli koje će te osnažiti i pomoći ti da se iskažeš kao vođa i pokažeš svoju izuzetnost. Svaki put kada se fokusiraš na teškoće, nastoj da se umesto toga usredsrediš na šanse. Ne zaboravi da će ti se desiti ono što očekuješ. Drugi način da se to kaže jeste da su tvoja očekivanja na poslu i životu proročanstva koja se uglavnom ostvare. To je od neizm erne važnosti. Ako očekuješ da te ljudi na poslu neće podržati i da će te izneveriti, onda ćeš se i ponašati u skladu s tim uverenjem. Zatvorićeš se u sebe i u svoj oklop. Nećeš sarađivati s kolegama. Tvoje ponašanje će navesti tvoje kolege da pomisle da si hladan, takmičarski nastrojen i da ti ne mogu verovati. Neće te podržati i tvoja očekivanja će se ispuniti. Realno. Daću ti još jedan primer, Blejk. Ako misliš da nemaš šanse da postaneš superzvezda u knjižari u kojoj radiš, tvoje ponašanje će biti u skladu s tim. N ikada se ne pon ašam o drugačije o d toga kako s e b e doživljavamo. Ljudi se uvek ponašaju u skladu sa svojim očekivanjima." ,,I u zavisnosti od prozora kroz koji gledaju", dodao sam brzo. „Tačno tako", rekao je Džet bodro. „Svaka tvoja misao je kreativna. Ne možeš sebi da priuštiš luksuz da negativno razmišljaš jer svaka negativna misao dovodi do određenih rezultata. Svaka misao nosi posledice." „Nisam nikada mnogo razmišljao o svom načinu razmišljanja. Sve mi je to bilo nekako automatski. Nemam kontrolu nad svojim mislima - one mi naprosto padnu na pamet."
162
ROBIN S AR M A
„Većina ljudi razmišlja na taj način. Toliko dugo razmišljamo na određeni način, da se on ustali kao navika i vremenom padamo u zamku misleći da ga ne možemo izmeniti. Pošto toliko dugo razmišljamo na isti način, ovaj mentalni proces postaje automatski i nesvestan. Ali to ne znači da nemamo moć nad njim. I da ne možemo da ga izmenimo u mentalne navike koje bi nam pomogle da postanemo prave vođe. Možemo! Mi imamo apsolutnu moć nad svojim mislima. Što više odgovornosti preuzmeš nad svakom svojom mišlju, postaćeš bolji mislilac i vođa. Jedna od sposobnost koja nas čini onim što smo jeste sposobnost da razmišljamo o svom načinu razmišljanja. Upravo sada, ovogtrenutka, možeš mirno sedeti i razmišljati o mislima i uverenjima kojima je tvoj um ispunjen. Što više vremena budeš provodio na ovaj način, postajaćeš svesniji svog načina razmišljanja. Kad postaneš svestan misli koje ti nisu od koristi, moći ćeš da načiniš prave izbore. Što više znaš ostvarićeš veći uspeh." „Znači, moje misli su kreativne?" ,,A-ha", odgovorio je Džet. Kao što je to kazao Beri Gordi, osnivač kompanije Moutaun rekords: 'Pobednik je pobednik pre nego što to i postane.' Počni da razmišljaš na pravi način i veruj u svoju veličinu i bukvalno ćeš postići sve o čemu razmišljaš. Državnik Bendžamin Dizraeli je to lepo rekao: ‘Heroje čini vera u heroizam.' Oslobodi svoj um i desiće ti se divne stvari." „Savršeno. Sviđa mi se ideja da svakoga dana provedem nešto vremena u tišini razmišljajući o sebi kao što si rekao." „Evo šta ti predlažem da radiš sv a kog a jutra ako zaista želiš da probudiš vođu u sebi i postigneš veliki uspeh: ustani sat vremena ranije i posveti ga razvoju sopstvene ličnosti. Neka to bude tvoj jutarnji ritual - period koji ćeš posvetiti pripremi i vežbi. Kao što vrhunski sportisti treniraju svakoga dana da bi pobedili na terenu, neka to bude tvoje lično vreme za pripremu i vežbu da bi bio najbolji kada se nađeš na poslovnom terenu. Pre nego što avion poleti, pilot obavi određeni ritual. Proveri plan leta, uređaje i komandnu tablu. Tek tada je spreman za let. Ista metafora se odnosi i na vođe bez titule. Ako želiš da iskažeš svo-
VOĐA BEZTITULE
163
ju genijalnost, moraš da obaviš jutarnje pripreme. To je vreme za pripremu. Da se prilagodiš svom planu leta. Svojim osnovnim principima. Da obnoviš snagu, ojačaš i utvrdiš pozicije. Da radiš na sebi, ojačaš svoje telo, neguješ svoj emotivni život i nadahneš svoju duhovnost. Dnevna disciplina će učiniti čuda u tvom poslu i privatnom životu. Podići će ti motivaciju. Uspostaviće ravnotežu u tvom poslovnom i privatnom životu. Vratiće strast u tvoj život i učiniti da ponovo sa čuđenjem gledaš na njega. Ne zaboravi da kada se odlično osećaš i kada je tvoj unutrašnji život na vrhuncu, sve čega se dotakneš imaće trag izuzetnosti." Džet me je potom odveo u prostoriju za masažu. Tomi je krenuo za nama. „Blejk, sada ćeš dobiti tretman", rekao je sa širokim osmehom. ,,Da li si ikada išao na masažu?", pitao je Džet i zategao čaršav. ,,Ne", rekao sam, osetivši se pomalo nesigurno u vezi sa onim što me je čekalo. „Dozvoli mi da te izmasiram. Znam da si imao naporan dan i da će te dobra masaža opustiti." „Dobro", rekao sam i legao na sto za masažu. Džet je počeo da mi masira vrat i leđa. Činilo mi se da sva napetost, koja se u meni sakupljala godinama, sada nestaje. Tomi je bio u pravu. Džet je imao magične ruke. „Savetujem ti da za vreme 'ličnog sata posvećenog vođstvu’ primeniš sledeće. Ne m oraš svih ovih sedam stvari da radiš svakoga dana. Obavljanje svih njih bi zapravo bilo nemoguće. Ali želim da ih podelim s tobom jer čine ono što nazivam Priručnikom za lično vođstvo. Ovih sedam osnovnih vežbi najznačajnije su sredstvo u postizanju izuzetnosti i buđenju vođe u sebi. Ako ih budeš istrajno primenjivao svakoga jutra, postići ćeš veliki uspeh u knjižari - kao i na drugim poljima. Nasuprot tome, ako zanemariš samo jednu od njih, potonućeš u osrednjost i prosečnost." Džet je počeo snažno da mi masira leđa. „Ovde imaš gomilu čvorova. Preporučujem ti da još koji put dođeš na masažu. Popravićeš i zdravlje i energiju. I osećaćeš se mnogo srećnije."
1 64
ROBIN Š AR M A
,,Ja ću na masažu doći sigurno", rekao je Tomi veselo dok se, naslonjen na zid, igrao pramenom kose i gledao na sat sa Sunđerom Bobom. „Kada kvalitet tvog rada nije perfektan, uzrok tome može biti što nisi redovno upražnjavao Sedam osnovnih aktivnosti", rekao je Džet. ,,A koje su to aktivnosti?" pitao sam i dalje ležeći na stolu za masažu. „Evo", rekao je Džet. „Zapisane su na ovoj kartici. Uzmi je. I svakoga jutra - za vreme sata posvećenog ličnom vođstvu upražnjavaj nekoliko vežbi sa ove liste. Takođe bih ti iskreno preporučio da vežbe obavljaš svakog jutra u pet sati. Kao što sam već rekao, trebaće ti četrdeset dana da prihvatiš nove navike. U tih četrdeset dana bićeš pod stresom, mrzovoljan i umoran. Smišljaćeš izgovore tipa ‘ovo nije zdravo za mene' ili 'naprosto mi nije u genima da rano ustajem", rekao je Džet i nasmejao se. „Ali ne zaboravi, sve je u redu - to je samo deo procesa razvoja i usvajanja nove navike. Posle četrdeset dana postaće ti sasvim uobičajeno da ustaješ u pet ujutro da bi radio na sebi." „Pet ujutro?" pitao sam u neverici. „Sve to me podseća na osnovnu obuku u vojsci." ,,To je s te osnovna obuka. Osnovna obuka da bi postao pravi vođa", usledio je Džetov hitri odgovor. Bacio sam pogled na kartu dok je Džet upalio svetlo u sobi za masažu. Na njoj je pisalo sledeće:
Sedam osnovnih aktivnosti neophodnih za uspešno lično vođstvo 1. Učenje. Čitaj knjige koje će te inspirisati, ojačati tvoj karakter i podsetiti te na prim er i način razm išljanja najvećih vođa na svetu. Takođe slušaj i audio-knjige o različitim tem am a, o tom e kako da postaneš izuzetan na poslu, izgradiš timske odnose, unaprediš svoje veze s ljudima i ličnu motivaciju. 2. Pozitivne izjave. Jedan od najboljih načina da izmeniš
VOĐA BEZ TITULE
165
uska shvatanja i pomisao da si predodređen za neuspeh je ste da istrajno ponavljaš pozitivne rečenice 0 tome kakav vođa želiš da postaneš i kakav uspeh želiš da ostvariš. Ponavljanje izjave: „Danas ću biti usredsređen, odličan i pun poleta u svemu što radim" nekoliko puta na početku svakoga dana učiniće da razmišljaš kao šampion i pružiće ti emocionalnu osnovu. Znam da zvuči neverovatno. Ali zaista deluje. 3. Vizuelizacija. Naš um funkcioniše na osnovu slika. Svako veliko postignuće, od najvišeg nebodera u Njujorku do neverovatnih izuma Edisona i Bendžamina Frenklina, počelo je od slika u umu njihovih stvoritelja. Sva spoljašnja postignuća začinju se u umu. Napredak nije ništa drugo do vizuelizacija nevidljivog. Zato tokom sata posvećenog ličnom vođstvu, zatvori oči - i kao što to rade svi vrhunski sportisti - zamisli kako bi izgledalo ostvarenje tvojih ciljeva, iskazivanje tvojih najvećih potencijala i aktiviranje vođe u sebi. 4. Vođenje dnevnika. Pisanje dnevnika je neverovatno uspešan način da jasnije razmišljaš, postaneš sigurniji u sebe i zabeležiš ono što očekuješ da ostvariš. Tokom sata vremena posvećenog ličnom vođstvu zabeleži svoja zapažanja, osećanja, nadanja i snove. Takođe analiziraj svoje frustracije i zađi u svoje strahove. Ako to učiniš, oslobodićeš ih se. Upoznaj sebe i uspostavi vezu s talentom koji poseduješ, a koji čeka da bude oslobođen. U dnevniku zabeleži svoje putovanje kroz život i izrazi zahvalnost za sve što imaš. Život je dar. I zato ga treba zabeležiti. 5. Postavljanje ciljeva. Postavljanje ciljeva i održavanje kontakta s njima jedna je od moćnih vežbi ako želiš da ostvariš uspeh. Tvoji ciljevi će učiniti da se fokusiraš na posao i život uopšte. Oni daju nadu i proizvode pozitivnu energiju. A kada se suočiš s problemima - a svima nam se to povremeno dešava - jasno postavljeni ciljevi čine zvezdu vodilju koja će te voditi u teškim vrem enim a i
166
R O B IN S A R M A
pokazati put kroz uzburkane vode do mirne luke. C iljev i čine da život živiš s nekom svrhom i produ ktivno, a ne nasumice i pasivno. Nastoj da izbegneš stanje h ip n o z e o kome sam govorio. 6. Vežba. Govoriću još o značaju kretanja da bi p o stig a o uspeh na poslu, ali za sada je dovoljno da zapamfJtiš da svakodnevna fizička aktivnost pojačava moždane funkcije, puni te energijom , pomaže ti da izađeš na k jraj sa stresom i duže ostaneš u igri. 7. Ishrana. Ono što jedeš utiče na tvoj učinak. Ish ra n a utiče na svojstva vođe. Ako jedeš kao pobednik, o d rž a će š energiju na najvišem nivou i bićeš pozitivno raspoložen. Zapamti da ako budeš jeo manje hrane, bićeš u s ta n ju da bolje obavljaš posao. „Zaista izuzetni predlozi, Džet", rekao sam s poštovam jem, dok smo se sva trojica vraćali u moderno oprem ljenu cek aonicu. Osećao sam se neuobičajeno dobro zbog ove pcDTuke. Džetovih sedam saveta za lično vođstvo bili su veoma praktični. Sada sam imao niz vežbi koje sam mogao da p rim e n ju jem tokom sata posvećenog ličnom vođstvu da bih p«ostao izuzetan u svom poslu. Takođe sam obećao sebi da ć u svakoga ju tra ustajati u pet. Imao sam osećaj da će ova a a v ik a pozitivno uticati na m oje sam opouzdanje i sposobno?st da preuzmem kontrolu nad svojim životom i dobrostanjerm. Rekao sam Džetu da sam voljan da svakoga dana ustajem rano. Bio je oduševljen. „Podari sebi jedan od najboljih darova koji vođa bez titule može da pokloni sebi. Blagoslov koji donosi u stajanje u pet svakoga jutra. N ačin na koji o tp o č n e š d an o d re đ u je k o k o će taj dan proteći. Ono što radiš prvih nekoliko sati kad u sta n e š određuje da li će taj dan biti uspešan ili ne. Posveti tih prvih nekoliko sati jačanju svojih sposobnosti vođe. I još neštca, veoma je važno da zapamtiš da tvoja prva misao kada se prcnbudiš i poslednja misao pre nego što zaspiš imaju ogroman u tic a j na ono što će se dogoditi", istakao je Džet.
VOĐA BEZ TITULE
167
„Zaista nečuveno", rekao sam. „Sve to je tako korisno. Tvoj prethodni predlog da sredim svoj emotivni život je zaista uticao na mene. Veoma dugo sam bio prilično ljut i nesrećan. Šta bi to konkretno moglo da utiče na moj emotivni život?" „Nauči da praštaš onima kojima je potreban oproštaj - to je jedna od prvih stvari koje m ožeš da uradiš. Mnogi ljudi svakoga dana na posao donose negativnu energiju jer su puni besa i ogorčenosti zbog toga što su u prošlosti bili povređeni ili izdani. Voditi sebe znači odbaciti ogorčenost. Nauči da praštaš ljudima kojim a je potrebno da oprostiš i oslobodi se stvari iz prošlosti koje bi mogle da ograniče tvoj stvaralački potencijal. Ne možeš stvoriti odličnu budućnost ako živiš u prošlosti. R azočarenja o kojim a razm išljaš sputavaju tvoju moć. Ako ih se oslobodiš, oslobod ićeš ogromnu energiju, strast i potencijal", rekao je Džet i otpio gutljaj vode s limunom. „Kako da se oslobodim prošlosti da bih postao istinski vođa?" upitao sam. „Sve počinje vrlo jednostavnom odlukom, Blejk. Zaista je zanimljivo da jedino što stoji između tebe i tvoje potpune promene jeste odluka. Donesi odluku, sada, ovog trenutka da ćeš oprostiti svima koji su te razočarali i da nećeš razmišlajti 0 lošim stvarima. Trenutak kad iskreno rešiš da oprostiš je trenutak u kome počinje proces raščišćavanja. Ne zaboravi da su ljudi koji su te povredili radili samo ono što su znali na putu kroz svoj život. Da su znali za bolje, ne bi to učinili. I konačno prihvati da samo povređeni povređuju druge." „Samo povređeni ljudi povređuju druge?" „Tako je. Zaista zdravi ljudi - oni koji poseduju izuzetan unutrašnji život - nisu u stanju nikoga da povrede. Oni su puni samopoštovanja, pozitivnog uverenja, inspiracije, spremnosti da vide najbolje u drugima i duboke želje da budu sjajni u svemu što rade i nisu u stanju da povrede drugo ljudsko biće. Sposobnost da povrede druge ljude nije deo njihovog mentalnog sklopa. Oni to naprosto ne umeju. Jedino ljudi koji su nekada bili duboko povređeni povređuju druge."
168
ROBIN ŠARM A
„Duboka misao", rekao sam iskreno. Zatim sam zaćutao. „Rekao si da svakoga dana posvetim jedan sat ličnom vođstvu da bih popravio svoj duhovni život. Kako?" „Preporučio bih ti da svakoga jutra razmisliš o onome što imaš. Z ahvaln ost j e su p ro tn o st strahu. Briga i zahvalnost ne idu jedna uz drugu. A sve ono što ceniš, poštuje tebe. Hoću da kažem da ako pet minuta u tih sat vremena posvetiš proslavljanju onoga što je dobro u tvom životu, istog trena ćeš biti srećan. I ma koliko blesavo zvučalo, o d srećn ih Ijudi postaju srećne vođe. Srećne vođe ne samo da bolje obavljaju svoj posao - već je u njihovom društvu i mnogo zanimljivije." „To je zaista od pomoći, Džet." „Odlično. Dozvoli mi da pređem na Z u JZINU. Kasno je i trebalo bi da se vratim poslu. Drago mi je što sam te upoznao, ali ne želim da zaboravim svoje mušterije. Oni računaju na mene." ,,Ne brini", rekao sam „Sve razumem." ,,Z je tu da te podseti da je ’zdravlje bogatstvo’. Pomenuo sam već značaj vežbanja i fizičke snage. Odlično zdravlje je kao osnova šatora: ono je osnova svega ostalog u tvom životu. Ako je tvoje zdravlje savršeno - takvo će biti i sve ostalo u tvom životu - od sposobnosti da jasno razm išljaš pod stresom do tvog načina obavljanja posla. Zdravlje je nešto što shvatamo zdravo za gotovo dok ga ne izgubimo. A oni koji ga izgube sve svoje vreme posvećuju tome da ga vrate. Ako izgubiš zdravlje a nadam se da se to nikada neće desiti - ništa ti neće biti toliko važno kao da ga vratiš. To me podseća na onu staru izreku koja kaže: 'Dok smo mladi, žrtvujemo zdravlje zbog bogatstva. Ali kada ostarimo i postanemo mudri, spremni smo da žrtvujemo bogatstvo da bism o sam o jedan dan bili zdravi.' Ako mi ne veruješ, na povratku kući svrati do bolnice. Uđi u odeljenje na kome ljudi leže na samrti. I pitaj ih šta bi dali za još jedan dan života. Pitaj ih šta bi dali da samo još jedan dan budu zdravi. Siguran sam da bi ti rekli da bi dali sve što imaju. Ako izgubiš zdravlje, sve si izgubio. Ne dozvoli da ti se to ikada desi." Zaćutao sam. Otkako sam se vratio iz rata, nisam obraćao naročito pažnju na svoje zdravlje. Prestao sam da vežbam. Jeo
VOĐA BEZ TITULE
169
sam nezdravu hranu. Nisam se dovoljno odmarao. Tog trenutka dok sam stajao ispred ovog neverovatnog masera, shvatio sam da bi se moj život zaista popravio ako bih svoje zdravlje shvatio ozbiljno i vratio se u kondiciju. Imao bih više energije na poslu i bio bih generalno pozitivniji. Verovatno bih bio mnogo kreativniji i imao bih više poleta. Bio bih odlučniji i snažniji u periodu promena na poslu. U privatnom životu se ne bih toliko izležavao na kauču. Mogao bih početi da učim nove veštine i radim nešto zabavno. Osećao bih se bolje i život bi mi bio zanimljiviji. „Zdravlje je kruna koju na glavi zdravog čoveka može da vidi samo bolestan čovek", rekao je Džet odlučno. „Samo nemoj molim te da mi kažeš kako nemaš vremena da vežbaš. Oni koji nemaju vremena za svakodnevno vežbanje na kraju moraju da nađu vremena za lečenje." Džetov savet je bio jednostavan i od izuzetne važnosti. Sve sam prihvatio od srca. ,,I ne zaboravi da tvoje zdravlje n ikada n eće biti bolje o d slike koju im a š o s e b i. Kada zaista poveruješ u sopstvenu izuzetnost i sposobnost da vodiš, tvoje zdravlje će se naglo popraviti", naglasio je. „Sve to ima smisla. Ako ne budem mislio o sebi, neću voditi računa 0 sebi na pravi način." „Tačno tako", rekao je Džet zadovoljan m ojim kom entarom. ,,I u JZINU znači 'inspiracija je važna'", dodao je Tomi. „Tako je", rekao je Džet. „Ako se bar jednom u toku dana ne osetiš nadahnuto, kao da ga nisi ni proživeo. Potrebno je da svoju inspiraciju zalivaš svakoga dana je r je svakodnevni problemi isušuju. Kako ćeš inspirisati svoje kolege na poslu i nadahnuti mušterije da kupuju od tebe ako nisi inspirisan i nemaš energije? Voditi bez titule znači raditi ono što je potrebno da bi bio siguran da si najnadahnutija osoba koju poznaješ." „Sviđa mi se kako to zvuči, Džet. Imaš li neki praktičan predlog za mene?" „Slušanje muzike je jedan od najboljih načina koje znam. Druženje sa zanimljivim ljudima koji teže da budu izuzetni,
170
ROBIN S AR M A
etični i originalni nadahnuće te i probuditi vođu u tebi. Kontakt s prirodom je još jedan efikasan način da podstakneš svoju kreativnost i nastaviš da postižeš odlične rezultate na poslu. Kad god mi se ukaže prilika, odem u prirodu. Šetnja kroz šumu je najbolji lek za sav gradski stres. Odlazim iz šume sa osećanjem da sam zaista živ. Većina smatra da je boravak u prirodi i obnavljanje kreativnosti i energije čisto gubljenje vremena. I da ako nešto ne radiš, zapravo ne radiš ništa. Ali ako obnoviš energiju, telo, um em ocije i duh, bićeš jači u susretu s problemima na poslu. Ako sve vreme daješ sve od sebe, tvoj potencijal će slabiti i brzo ćeš ostati bez energije. Vrhunski radnici znaju da moraju da ostvare ravnotežu između vrhunskog rada i obnavljanja unutrašnje snage. Kada jednom pokreneš vođu u sebi, vratićeš se na posao još jači, kreativniji i nadahnutiji. Sve o čemu ti govorim ima za cilj da probudi vođu u tebi. Treba da rasplam sa tvoj žar i otvori sva zatvorena vrata ka onom najboljem u tebi." ,,A N u JZINU"?, pitao sam. ,,Ne zanemari svoju porodicu. Oni koje voliš su veoma bitni. Šta znači postati veoma uspešan - kao što imam osećaj da ćeš ti postati - ako ostaneš sam? Mnogi od milijardera koje sam ti pomenuo kada si došao, provode život sami u svojim prekrasnim dvorcima. Koja je svrha toga? U negovanju dobrih odnosa s porodicom i prijateljima, možeš pronaći ogromnu radost. Na kraju dana ne treba ti mnogo da bi bio srećan: posao na koji si ponosan, hrana na stolu, dobro zdravlje i ljudi koje voliš. Črvsta osnova u kući pomaže ti da ostvariš dobre rezultate na poslu. Saznanje da imaš porodicu koja te voli i brine o tebi snažan je podsticaj za lični i profesionalni uspeh. „Što nas dovodi do U", nastavio je Džet. ,,U mojoj skraćenici U služi da te podseti na peto pravilo o ličnom vođstvu: 'uzdigni svoj stil života'. Životni stil nije nešto o čemu se često govori. Ali je veoma važno da bi čovek živeo kako treba. Svakoga dana učini nešto da bi usavršio svoj stil života. Kao što sam već rekao, idi kroz život u vrhunskom stilu. Samo jednom se živi, pa zašto onda ne živeti punim plućima?"
VOĐA BEZTITULE
171
„Ali zar nisi rekao da istinsko vođstvo ne podrazumeva posedovanje stvari?" ,,To svakako nije prioritet za vođe bez titule. Ali nemoj da zaboraviš da je ljudski i prirodno želeti lepe stvari. Zašto bismo se osećali krivim što ih imamo? Budi sjajan u onome što radiš, probudi vođu u sebi i iskaži se najbolje što možeš. Ključ je u tome da dobiješ stvari koje želiš, ali da ne dozvoliš da te one poseduju, što nas dovodi do ključne tačke našeg razgovora." Džet se uozbiljio. Pogledao je u zemlju. Tomi je ustao i pridružio nam se. „Lepo je imati lepe stvari. Lepo je živeti okružen njima. Ali daleko je važnije kakva ćeš osoba postati. Glavni cilj u životu je postati ono za šta si predodređen. Još važnije od toga kakvi ćemo postati je kakvu promenu možemo učiniti kao vođe. Doprinos je krajnja svrha posla - i života." „Želeo bih da čujem nešto više o tome, Džet", rekao sam primetivši da Džet privodi kraju naš razgvor o suštini filozofije vodi bez titule. „Suština uspeha nije u onome što dobijaš, već u onome što daješ. Kao što sam rekao, čak i najduži život je prilično kratko putovanje u kontekstu celokupnog postojanja. Tolstoj je napisao divnu priču pod nazivom Koliko je z e m lje čoveku potrebn oT Poenta priče je da na kraju sve ono za čim smo ceo život jurili zapravo nema mnogo značaja. Sve što nam je potrebno onda kada se život približi kraju nije ništa više od dva metra zemlje. Ono što zaista vredi jeste ono što smo ostavili za sobom. Želim da te podstaknem da razmisliš o onome što će ostati iza tebe. Hoću da razmisliš o tome kako želiš da te pamte kada te više ne bude. Filozof Montenj je rekao: 'Zaveštanje svakog ljudskog bića je da njegov život ima neku svrhu.' Bila bi velika šteta za ovaj svet ako bi odbio da vodiš bez titule i pokažeš svoje najbolje sposobnosti ljudima oko sebe. Vođe bez titule razmišljaju o tome šta će ostaviti za sobom. Razmišljaju o tome kako žele da ih pamte kada ih više ne bude. Razm išljaju o onome što treba da postignu da bi ostavili svoj trag generacijam a koje dolaze."
172
ROBIN
ŠARMA
Preplavile su me emocije. ,,Ne zaboravi, Blejk, da ovaj dan - kao i svaki dan do kraja tvog života - nije ništa drugo do osnova za herojsk e podvige. Pravo pitanje je da li ćeš im ati hrab rosti da tu priliku iskoristiš i iskažeš svoju veličinu u ovom svetu punom promena u kome živimo i radimo. A kada to jednom učiniš, oplem enićeš život svojih kolega, m ušterija i svih koje voliš. Stvorićeš spom enik kom e će se svi posle tebe diviti. I biti njime nadahnuti." Zavladala je tišina. Tomi se nije micao. Ni Džet. Ni ja. Učinilo mi se da vidim suze u njegovim očima. Nisam bio siguran šta da radim. A onda u tom dramatičnom trenutku Tomi je udario Džeta po leđima. „Čoveče, suviše si napet. Izbaci to iz sebe", nasmejao se. Džet je počeo da se smeje. „Znam. Znam." Sva trojica prasnusmo u smeh. Bio je to čudesan trenutak. Trenutak koji nikada neću zaboraviti. Ali onda se desilo nešto neočekivano. Tomi se ponovo zakašljao. Napad je najpre bio blag, a onda je postao izuzetno snažan. Počeo je da iskašljuje krv i da se užasno trese. Pojurio sam k njemu i pokušao da mu pomognem na bilo koji način. „Kucnuo je moj čas", bilo je sve što je mogao da izusti. „Kucnuo je moj čas." ČETVRTI RAZGOVOR O FILOZOFIJI VODI BEZ TITULE:
Da bi postao veliki vođa, moraš biti veliki čovek Pet pravila: Jasno vidi Zdravlje je bogatstvo Inspiracija je važna
173
VOĐA BEZTITULE
Ne zanemari porodicu Unapredi svoj način života Koraci koje t r eb a pr ed u zeti U dnevniku zapiši pet stvari koje ćeš odmah učiniti da bi podstakao vođu u sebi i unapredio svoj um, telo, em ocije i duh. Potom isplaniraj vreme da bi bez greške postizao ovih pet ciljeva tokom narednih sedam dana, da bi pokretačka sila počela da radi za tebe. ClTAT KOJI TREBA ZAPAMTITI „Ako se čovek samouvereno uputi tamo gde ga snovi vode i nastoji da živi životom kakav je zamislio, ostvariće uspeh kakav mu život u prosečnosti nikada ne bi doneo." Henri Dejvid Toro
Osmo poglavlje:
ZAKLJUČAK Nakon nezaboravnog dana u kome sam upoznao filozofiju vodi bez titule, nikada više nisam video svog m entora Tomija. Zaista sam očekivao da ću ga videti u knjižari sledećeg ponedeljka. Mislio sam da ću raditi s njim u godinama koje slede, dok budem usvajao i primenjivao filozofiju kojoj me je učio i postizao neverovatne rezultate. Ali m oja želja se nije ispunila. Dan nakon što sam upoznao četvoro posebnih učitelja, saznao sam da je Tomi umro. Imao je rak, borio se sa ovom bolešću ali nije želeo da o njoj govori. Ana je rekla da nije želeo da se drugi brinu zbog njega. I da je svoje poslednje dane želeo da provede pomažući drugima - i šireći filozofiju vodi bez titule koja je pre nekoliko godina promenila njegov život. „Izdržao je dovoljno dugo da je prenese tebi" rekla je Ana, ophrvana emocijama. ,,To je bio poslednji dar dat tebi." Na sahrani smo Ana, Taj, Džekson, Džet i ja odali počast Tomiju i svemu što je uradio. Saznao sam da je rastao u siromaštvu. Da je četrd eset i pet godina bio u braku s ženom u koju je bio zaljubljen odmalena i koja je pre nekoliko godina preminula. Da je voleo čokoladu. I da je svu svoju ušteđevinu ostavio u dobrotvorne svrhe za pomoć deci. Toliko je ljudi bilo na njegovoj sahrani da su na stotine ožalošćenih morali da stoje na ulici. Ali nisu otišli. Jer svi su poštovali ovog jednostavnog prodavca knjiga koji je vodio bez titule. I uvek davao sve od sebe.
VOĐA BEZ TITULE
175
Posle sahrane, Ana mi je jecajući dala paket. Taj, Džekson i Džet su stajali pored nje. Niz njihovo lice su tekle suze, a izraz lica je odavao da im je srce slomljeno. „Izvoli, Blejk, ovo je za tebe. Tomi me je zamolio da ti ovo dam. Zaista te je cenio. Poštovao je to što si uradio za svoju zemlju. Kao i to što si prihvatio njegov poziv da od žrtve postaneš vođa. Mislim da si za njega bio poput sina koga nikad nije imao", rekla je brišući suze i nameštajući cvet u kosi. „Molim te da ostaneš u kontaktu s nama. Momci i ja ćemo uvek biti tu za tebe - kad god ti zatrebamo. U svako doba dana ili noći. Ti si sada jedan od nas. Iako smo izgubili jednog prijatelja, stekli smo novog." Zagrlila me je i otišla. Taj, Džekson i Džet su učinili isto. ,,I nastavi da vodiš bez titule i širiš filozofiju koju si naučio od nas. Svako od nas može da dovede do krupne prom ene u organizaciji bilo kog tipa, u ovom i ovakvom svetu u kome živimo, ako prihvatimo da pokrenemo vođu u sebi i učinimo sve boljim nego što je bilo", dodala je Ana. „Nadam se da ćemo se uskoro videti." „Svakako ćem o se videti", dodala su preostala tri učitelja jednoglasno. „I ne zaboravi, rođen si da bu deš izuzetan", dodao je Džet. Četvoro m ojih novih prijatelja i nesumnjivo izvanrednih učitelja napustiše crkvu. Seo sam i uz zvuke klasične muzike otvorio koverat. Zatim sam pažljivo pročitao pismo. Sunce je sijalo kroz prozore, a svež vazduh je ispunjavao prostoriju. Reči su bile ispisane u žurbi. Ali mogao sam da ih pročitam. I osetim njihovu snagu. Pisalo je sledeće: Dragi Blejk Veliki, Najpre mi oprosti što ti nisam rekao za svoju bolest. Nisam želeo da se moje stanje ispreči pred učenjem koje si zaslužio da čuješ i prom enom za koju si bio spreman. Pronašao sam mir kroz sve izazove i shvatio da su sobom nosili brojne šanse.
176
ROBIN ŠARM A
Naravno, niko ne voli da bude bolestan. Ali moje stanje me je učinilo jačim i mudrijim. Nadam se da je nešto od toga što sam naučio doprlo do tebe. Tvoji roditelji su bili fini ljudi. I odgajili su dobrog sina. Znam to. Poštujem te zbog svega što si učinio u prošlosti i što ćeš učiniti u budućnosti. Zaista sam bio srećan kada sam te upoznao u knjižari onog divnog jutra. Izvini zbog maramice s Mikijem Mausom. Moja žena mi je poklonila tu maramicu za prvu godišnjicu našeg braka. Bili smo u Diznilendu. Podseća me na nju. Sat sa Sunđerom Bobom sam kupio sam. Najiskrenije se nadam da te ovo moje pismo neće ispuniti tugom što me više nema već da će te zateći nadahnutog, usredsređenog i spremnog da se posvetiš tome da vodiš bez titule. Sada si zaista spreman da oslobodiš vođu u sebi i dozvoliš mu da ugleda svetlost dana. Savršeno si spreman da iskažeš svoje potencijale u svemu što radiš i da se suočiš sa izazovima. Van svake sum nje, bićeš idealan prim er svakome ko bude imao privilegiju da te upozna. Znam to, jer si mi obećao. A tvoj otac i ja smo pripadali starom kovu ljudi koji smatraju da je važno održati obećanje. Posao je krenuo drugim putem. Za mene je društvo nekada predstavljalo haotično mesto. Ljudi više cene stvari nego međusobne odnose. Više nam je stalo da zadovoljimo svoj ego nego da pokušamo da ostvarimo svoje ideale. Mnogi od nas krive spoljašnje uslove što ne uspevaju da ostvare uspeh umesto da krive sopstvene strahove i uska shvatanja. Nažalost danas je važnije biti popularan nego etičan, hrabar i dobar. Hoću da kažem da smo zaboravili na odgovornost da vodimo koja je nekada postojala u našoj kulturi. Zaboravili smo šta znači težiti nečemu većem od nas samih. Pomešali smo prioritete fokusirajući se isključivo na to da pomognemo sebi da dođemo do uspeha, a ne i svima oko nas. Računam na tebe - da ćeš podsetiti ljude da su rođeni da budu genijalni. I da su sebe pogrešno ubedili da to ne mogu da postanu. Mnogima će pomoći poruka koju smo tebi saopštili. Još toliko ljudi mora otkriti filozofiju vodi b ez titule, Blejk. A sada je pravo vreme za to.
177
VOĐA BEZTITULE
Zaista mi je bila čast što sam te poznavao. Nadam se da sam bio od pomoći i da sam ispunio obećanje koje sam dao tvom divnom ocu pre mnogo godina da ću ti se naći pri ruci. Oduvek sam verovao da će moj život imati smisla ako uspem da učinim život sam o jednog čoveka boljim . Hvala ti na toj šansi. Želim ti sve najbolje, moj mladi prijatelju. Sanjaj hrabre snove. Živi lepo. I do poslednjeg daha vodi bez titule. S Ijubavlju Tomi P. S. Porše je od danas tvoj. Idi i zabavi se! U kutiji su bili i ključevi od kola. Odmah mi je bilo jasno šta je bio Tomijev poslednji ljubazni gest ohrabrenja. Ostavio mi je svoj automobil. I ispunio mi jedan san. Bio sam više nego dirnut. Bio sam neizmerno zahvalan što sam živ. Nikada neću moći da se odužim Tomiju i učiteljima za sve što su učinili za mene. Moja karijera je doživela vrtoglav uspon i još sam zaprepašćen time koliko sam napredovao od dana kada me je Tomi posetio. Moj život se promenio nabolje više nego što sam zamišljao i u najluđim snovima. Tomi mi još nedostaje. Ali imam osećaj da time što sam sve podelio s vama slavim uspomenu na njega. Održao sam obećan je koje sam dao Tomiju prvog dana kada smo se sreli. Obećao sam da ću mu pomoći da podeli ovu neverovatnu filozofiju sa što je više m oguće ljudi. Napisao sam ovu knjigu da bih zabeležio i preneo vam isto ono učenje koje su meni Tomi i četvoro vrsnih učitelja, tako nesebično, preneli onog jednog dana provedenog zajedno. Jedino što zauzvrat tražim od vas jeste da ovu poruku prenesete dalje svima koje poznajete. Na taj način ćete dati svoj doprinos i nadahnuti kolege da budu bolje, organizacije da budu uspešnije i izgrađićemo bolji svet. Dočekaćete kraj svog života znajući da ste dali sve od sebe oslanjajući se na urođe-
178
ROBIN Š AR M A
nu sposobnost da vodite i da ste pozitivno uticali na živote mnogih. Tako će p osled n ji dan vašeg živ ota biti n ajb olji dan u vašem životu. Antropolog M argaret Mid je jednom prilikom rekla: „Nikada ne sum njajte u to da mala skupina razumnih, posvećenih građana može da izmeni svet je r samo to ga je i do sad menjalo." Kakva istina!
IZVORIKOJIĆE VAM POMOĆIDAVODITE BEZTITULE Pošto ste pročitali knjigu Vođa bez titule, našli ste se pred ključnim izborom: da li da primenite filozofiju vodi bez titule kao osnovu svog života ili da ništa ne preduzmete i ne doživite nikakvu promenu. Da biste postigli trajne i istinske rezultate, iskreno vam preporučujemo da u naredna dvadeset četiri sata pogledate sledeće izvore:
www.theleaderwhohadnotitle.com • Besplatan audio program koji će vam pomoći da primenite ideje navedene u knjizi • Sredstva za procenu filozofije vodi bez titule • Kodeks ponašanja u skladu sa filozofijom vodi bez titule • Poklon knjiga Vodi bez titule • Pridružite se onlajn pokretu vodi bez titule
www.robinsharma.com Niz izvora za lično ali i vođstvo na poslu, dostupni su vam na robinsharma.com, uključujući audio programe, podcasts, članke i Robinov blog. Na ovom sajtu možete saznati kako da rezervišete Robinovu prezentaciju Vodi bez titule za svoju organizaciju. Tviter Pronađite Robina na: www.twitter.com/robin_sharma Fejsbuk Posetite Robina na Fejsbuku i saznajte više o njegovim putovanjima, događajima i okruženju: ww w.facebook.com / theofficialrobinsharmapage
