Renato Baretić Pričaj mi o njoj Premda potpuno drukčiji od peterostruko ovjenčanog "Osmog povjerenika", i ovaj nam roman predstavlja Renata Baretića kao majstora jezika - posebice dijalekata - dijaloga i lapidarnog, diskretnog pripovijedanja priče u kojoj će mnogi čitatelj dobiti priliku za prepoznavanje i zamišljanje neke svoje tajne, "totalno drukčije od drugih". Samo jedan nesmotreni (ali i neizbježni!) korak na sudskom hodniku bit će dovoljan da odvjetnika Tomu, supruga nestale ratne heroine, i novinarku Anitu uvuče u vrtlog zabranjene privlačnosti, u ljubljenja i gubljenja; u "ljubavni trokut udvoje". Svoj život u skrivanju, u vrijeme redukcija struje i zračnih uzbuna u Splitu, Dalmaciji i Hrvatskoj ra(t)nih devedesetih, kao da nam pripovijedaju sami junaci, razgovarajući između poljubaca i prepirki, užitaka i užasa. Izmaštavši još jednu priču stvarniju od života, Baretić se opet (a sve kao da neće) poigrava čitateljevim emocijama, stavovima i, predrasudama, tjerajući ga na sve brže putovanje prema posljednjoj st(r)anici, nakon koje...
Renao Baretić Pričaj mi o njoj Biblioteka Azbest, 2006 Muškarci uvijek daju manje neg šta bi stvarno mogli dat, a žene uvijek traže više neg šta im zbilja treba. (Tomo Kriste, 1993.) izišla iz nevelike sudnice i naslonila se ramenom na zid tri koraka dalje od vrata, prekrižila ruke i zapiljila mu se ravno u lice. Opazio ju je i pogledao još nekoliko puta, ali svu njegovu pažnju nastojao je prigrabiti stari Stamenković, klijent kojemu je upravo isposlovao nepravomoćnu drugostupanjsku presudu. Stari mu je tresao ruku kao da bije sad najradije iščupao i ponio kući pa stavio na televizor, umjesto plastične gondole ili vaze. - Gospodine Tomo... - ponavljao je Stamenković dok su mu se oči punile suzama. — Gospodine Tomo, ja ne znam kako da vam zahvalim... Ja sam se nadao, i žena se nadala, deca su daleko, ali nismo mogli da verujemo daje zaista moguće... Vi ne znate koliko smo vam zahvalni... Vi morate da dođete kod nas na Čiovo čim se sve ovo do kraja resi, vi... Videćete staje pravi brudet. Tomo je sve vrijeme kimao, nelagodno se smješkajući. - Moja kuća je vaša kuća, moj sto je vaš sto, kad god zaželite... — nastavljao je euforično Stamenković, otirući maramicom točkice znoja što su mu izbijale po ćeli. -1 vi i ćela vaša familija, ko god... Tu zastane i ukoči se, a Tomi se neiskreni osmijeh raširi cijelim licem. - Izvinjavam se. Razumećete šta oču da kažem... - Razumijem - oglasi se napokon Tomo, pa uputi kratki molećivi pogled prema mladoj ženi što se naslonila na zid iza staroga i zagonetno ih promatrala, kao da uživa u sceni. - Al ajmo pričekat još i Vrhovni sud, ovi će se sigurno opet žalit... - Ma, mogu sad da se žale dokle oće - produži Stamenković i pojača stisak ruke, nanovo ohrabren nakon gafa. - Nema tog suda koji... - Gospodin Kriste? - prekinula ga je napokon, odlijepivši se od zida i zakoraknuvši prema njima s ispruženom rukom. Tomo brzo izvuče dlan iz Stamenkovićeva stiska i pruži ga spasonosnoj pridošlici. - Anita Čelan, iz Novog doba, crna kronika... - predstavila se. - Znam - odgovori Tomo. - I iz novina i tu, iz suda. Moja omiljena novinarka. Ne, ozbiljno vam govorim, nemojte se smijat. Ako ništa drugo, barem ste korektni i nepristrani. A i pismeniji ste od većine kolega. Recite? - Ma ništa, ne bi van tila smetat, samo vi... - Ne, ne, dapače, evo upravo se pozdravljam sa strankom... Čut ćemo se, gospodine Stamenković, sad imamo petnaest dana čekanja, oni će se sto posto žalit već sutra, al zgazit ćemo ih i na Vrhovnom. Sve će bit kako treba. Doviđenja, čujemo se. Stari zbunjeno kimne, mahne, pa krene niz opustjeli hodnik, osvrćući se i osmjehujući. - Anita Čelan, Novo doba... Hvala vam, Anita Čelan. - Ajme, nišan vas stvarno tila... - Ne znam ja jeste vi htjeli ili niste, al hvala. Skoro mi je ruku iščupo, nesretnik. Recite, šta vas zanima? -upita je Tomo, podigavši aktovku s poda. -Jel vas mogu nešto pitat... onako? Oću reć, nije za novine, nego mene zanima više privatno... - Ovan po horoskopu, oženjen, otac velike djevojke od osam godina...
- Ma ne to... To sve znan otprije, šta doli iz kafića, šta iz novina, šta s televizije. Ne zanimaju me te stvari, nego... Ma, gledan vas tu već čilu godinu svako malo i ne mogu razumit - kako možete!? Sve su van sorili, i kuću i familiju i život, a vi, ono, ka da ste se specijalizirali da baš njih branite. I još svakoga obranite, staje najgore! Tomo je mračno pogleda: -Jel idete vi u crkvu? Anita se zbuni. Da je znala kako će je odmah zaskočiti takvim nejasnim protupitanjem, vjerojatno mu se ne bi ni obratila. I ® ' lisnato Baretić Pričaj mi o nioi - Ne iden baš, ono, al kakve to... Tomo je ošto prekine: - Ne idem ni ja, al zato idem svaki dan na marendu, to su me tu naučili. Oćete danas vi sa mnom? ** - Evo, dogovorit ćemo se, sve ću vam reći, i zgarišta gdje su bila... Ma, sjećate se toga, to ste morali recitirat u školi sigurno... Sve, evo, al prvo vi meni morate odgovorit jednu stvar koja me sad strašno kopka. Otkrit jednu svoju tajnu. -Da? - Da. Jel može? - Ne znanja šta vi smatrate pod tajnom... Razvedena, bez djece, Škorpion, u podznaku štajaznan, hipohondar... - U, ne to, nešto skroz intimno! Anita zastane usred geste, otpije gutljaj i drsko mu se zagleda u oči: - Ajmo probat, ajde... Baš me zanima šta to vas o meni zanima a još se u ovi kvarat ure niste usudili pitat. - Evo, ovo je meni nevjerojatno. Ja jesam Slavonac, nisam odavde i sve to, al kako možete naručit kokakolu uz gavune? Kako možete?! To je meni, ne znam, veća misterija od bezgrešnog začeća. Ko voćni jogurt uz, štajaznam, fiš! To mi probajte objasnit i... S olakšanjem se nasmijala, prvi put u zadnjih desetak dana: - A je malo ono, ka... Okej, aj, uzet ću i ja malo bevande. - Vinko, daj nam još jednu čistu čašu! Al čista da bude, ne ko ova moja - vikne Tomo preko ramena, pa se nalakti na stol i znatiželjno zagleda u Anitu: - Da čujem. Vas je zanimalo kako mogu branit Srbe, jel tako? ■ -Pa... - Ne branim ja Srbe. Ja vam o njima ne mislim ništa bolje nego vi. Iznenadili bi se vi staja mislim. -Ne, ja ne, uopće, ja... - Polako. Ja samo branim ljude koji pokušavaju sačuvat ono šta je po zakonu njihovo. E sad, naravno da postoji mogućnost, i to ne samo teoretska, da neki njihov rođak danas gore peče prase u mojoj dnevnoj sobi, na vatri od parketa. Jel tako? Ako mene pitate, ja bi se njemu sad krvi napio, ja sam i plaćo i postavljo taj parket, ali ovi tu nisu za to ništa krivi. Da su krivi, bili bi gore s rođakom, ili bilo di, ali ne tu. Lakše mije zastupat one koji brane svoje nego one koji oće tuđe. I to vam je cijela priča. - Vi, znači, u principu, ka, samo volite svoj posal? - Ne volim nešto posebno, samo ga obavljam najbolje šta znam. Jel volite vi svoj poso? Anita posuti nekoliko sekundi. - Kako koji dan. Svaki tjedan sve rjeđe, ako ćemo iskreno. Konobar bezvoljno donese pretoplu čašu, osušenu i zagrijanu na aparatu za kavu, pa se, vukući noge, vrati za šank. - Evo vidite, to vam je cijela priča - nastavi Tomo tiše, točeći joj vino i pokazujući pogledom na Vinka odličan gazda, al danas očito nije njegov dan. Čovjeku se svaki čas zgadi posao koji radi, al sutra mu se opet vrati. Mene je zapalo to što me zapalo. A i ne gadi mi se ne znam kako puno. Velim, puno mije lakše branit one koji čuvaju svoje, nego one koji oće uć u tuđe. To seja tako tješim kad me uvati kriza... -To je... A je, zvuči logično... - Nekad zvuči, nekad i ne zvuči... Tomo ubaci u usta dvije ribice i malo kruha, pa joj se nasmiješi žvačući. Anita podigne čašu i nazdravi: - Onda, za sve dobre ljude kojima se tu i tamo zgadi njihov posal. Kucnu se, ona otpije malo, pa digne čašu i prema konobaru koji je iza šanka odsutno listao novine. - Šta je, Vinko? - podvikne Tomo preko ramena. — Danas nema gužve? - Nije još ura, sad će za koji minut... I IO ■ Renato Baretić Pričaj mi o njoj -, - Evo ih, počeli su... - promrsi Anita, iznenada obezvoljena. - -Staje bilo? !; — A ništa... Kreten od šefa... Tomo se osvrne prema vratima, kroz koja su upravo prošla dva muškarca. Jedan od njih, proćelav i s
tamnim brkovima, zaputi se ravno prema njihovu stolu. - A šta je, nema odmora dok traje marenda? - obrati se Aniti. -Ja san već moga bit na Bačvice s dicon, da su mi na vrime došli izvještaji sa suda... - Asti, ol nisi čuj a za potres? Čila zgrada suda, prah i pepeo... Zvone, upoznaj se, Tomo Kriste, odvjetnik... Zvonko Skračić, moj urednik... - O, poštovanje... Ispričavan se, nišan vas odma prepoznao... U kontrasvitlu, ovako... - Drago mije - uzvrati Tomo, pridižući se. - Sve u redu, šta ćete mene prepoznavat... - Ništa, samo vi lipo radite - okrene se Skračić ponovo Aniti -al daj da bude sve gotovo do uru, uru i po... Poštovanje, samo vi nastavite, u slast... - Ajmo posli popit kavu, al negdi drugo — reče tiho Anita kad se Skračić naslonio na šank. -Važi. *** - Onda, jesam vas razočara s odgovorima? - upitao ju je kad su izišli iz kafića i krenuli niz ulicu. - Niste, to sam i očekivala, tako nešto... Izvinjavan se ako san gnjavila. - Niste uopće. Gnjavili bi da ste htjeli službeni intervju, to je gnjavaža, tu već gubim nerve. - E, stvarno, to vas nišan pitala. Znan da ste samo Novo doba baren dvaput odrebatih za intervju, mislila san da je to nešto zbog nas, al onda san čula i vidila da m drugima ne date Mishn, jasno da van je teško, al opet Tomo se zaustavi i pokaže na izlog trgovine preko puta Unutra je, u dva reda, svijetlilo šest televizora, svi uključeni na istom programu Na šest blijedih ekrana ispisivala se lista gradova u kojima je upravo oglašena opća opasnost Slova se nisu mogla pročitati preko ulice, ali jasno se vidjelo da su ekrani gotovo ispunjeni njima - Eno vam tamo, u svakom od tih mjesta sad imate barem hiljadu ljudi za bolji intervju nego sa mnom Šta cu vam ja7 Šta bi iko mene pito7 O ženi7 O njoj se sve zna i ništa ne zna Šta ne znate vi, ne znam ni ja Znate šta cu vam rec7 Ja tu ne znam šta bi odgovaro, a vi, vjerujte mi, vi samo mislite da znate šta bi pitali Eto vam nje, ako je nađemo živu, daj bože, pa nju pitajte kad dođe Ja sam samo Šta ja znam, samo industrijski otpad -Maje' - A šta sam drugo7 Sudjelovo sam u proizvodnji nje ko heroja, ko simbola nekakvog Nije me mko pito jel hoću ja to, al nema to veze više, sudjelovo sam i gotovo Ja ne znam više uopće jel ona je heroj ili su je om napravili, to sve šta je od nje sad ispalo, uz moju pomoć Sad je tako kako je, stvarnost je samo ono šta su napravili Ono šta ste im vi pomogli da naprave, novinari I šta sad mene ko od vas ima pitat, kad vi najbolje znate šta tu je, a šta nije, i šta ce sutra bit ili neće bit"? - Vi sad mene ka da san ona proročica Vava - Ne vas hcno, osobno, ko Anitu Čelan, nego sve vas I niste vi Vi niste nikakvi proroci, proročice, vecma vas pojma nema šta zapravo radi - Ej, ej, pomalo1 - prekine ga Anita - Šta ste se užgali tako7 Ja nit radin za koga, nit me ko voda na uzici, a msan bome s mkm ni sudjelovala niti pomagala, šta ste rekli, m ovo ni ono Tomo napokon odvoji pogled od onih televizora preko puta i zagleda se u novu poznanicu — i puna mije više kapa svih šta sad seru po novinarima - nastavljala je ona, sve zajapuremje -Jebate, jeste svi to tražili, slobodu štampe7 Jeste I šta je sad, evo slobode 12 • Renoto Baretić Pi ricaj ml o njoj štampe, evo je, al vama opet ne valja1 Ja pišen danas ka šta san uvik pisala, i u gradskoj, i u unutarnjoj, i sad -Ja se ispričavam — prekine je Tomo - Stvarno, nema sve to veze s vama, nema s ničim, takli ste mi neki živac i u sekundi sam — I vi ste meni takli, gospodine Kriste I to najtanji živac1 Šta bi vi tili7 Ic svima uz dlaku, spašavat Srbe od deložacija, bit udovac najpoznatije ratne novinarke, a u isto vrime živit u, štajaznam, u kuli bjelokosnoj nekoj, a7 Di vas mko ništa neće moc pitat niti vam šta rec, šta, jel tako vi to zamišljate sebi? - Anita - krene on pomirljivo -Skužajte Izletilo mije ono za udovca Nišan mislila nego mi je — Mirjana, vidi ovu gospodu1 Tomo nedvosmisleno, ravno ispruženom rukom, pokaže prema postarijoj ženi što je zastala na nekoliko koraka od njih Po dvije plastične vrećice pune povrća visile su joj iz svake ruke, stajala je znatiželjno na istome mjestu vec skoro pola minute, a sad se, pred Tomimm ispruženim kažiprstom, počela osvrtati u potrazi za alibijem - Evo vidiš - nastavi Tomo glasno, oponašajući splitski govor -ljudi tu zastajkuju i slušaju nas, jer
razumidu problem Svako jednog dana postane impotentan Pa šta7 Niko se ne pita a zastoje on impotentan, zašto mu se ne diže više7 To su stvari koje se rješavaju zajedno, Mirjana, zajedno, u četiri oka, al ne na ulici, ne ovako' Evo, šjora, jel se vašemu šjoru diže7 Evo vidiš kako biži, vidi1 Vidi1 Žena zabrza mimo njih i nestane iza ugla, prema autobusnoj stanici ispred kazališta Tomo počeka par sekundi pa potrči za njom i stane na uglu -A šta je7 Kapulu bi uzela, a ne bi platila, jeli7 Navečer u teatar, Turandot, Labuđe jezero, a ujutro krade kapulu' Eno je1 Ljudi' Anita je stajala i čekala ga da se vrati, smješkajući se njegovoj sasvim splitskoj duhovitosti i krajnje nevjestom imitiranju splitskoga govora - Kurbetma lupeška' - siknuo je, glumatajući bijes, kad se zaustavio pred njom - Šjor Tomo - Čekajte, ja cu prvi Jel može jošjedna kava, pa da se rastanemo bez svađe7 - Ne mogu, moran napisat ovo šta je bilo, Stamenkovica i to sve -Jedno piće7 Picence7 Skroz malo7 Bezveze mije ovako, svašta smo si kazali, a ništa nismo rekli Preko puta, na svih šest ekrana, krenuo je spot pjesme "Hrva-tme" - Ne mogu, a vidih ste mi i sami onoga kremplu od urednika Moran ic, stvarno moran -Okej, ništa Vidimo se -Je Tnfunovica imate dvaesdrugoga, to je sljedeći četvrtak, jel tako7 Eto, ako ne prije - Okej Vidimo se na sudu - zaključi Tomo, priprijetivši joj prstom Ivanu je od svega na svijetu bila jasna još samo jedna stvar to da nitko nema blagog pojma kakoje njemu zapravo Bilo je ljudi kojima je u ratu poginuo sin, bilo je i onih kojima su poklane ili postrijeljane ih protjerane cijele obitelji, mnogima su spaljene i kuće i roditelji, žene i muževi, mnogi još nisu uspjeh doznati ni je li im se što od toga uopće dogodilo ih nije, ah nitko od njih nije mogao uistinu znati kakoje njemu, Ivanu Jednostavno zato što nitko osim njega nije imao Ivanu, takvu kćer Ljupku i prgavu, neodoljivu i nesnosnu, odraslu i malu u isto vrijeme Sve do rata nitko nije primjećivao Ivanovu opsjednutost Ivanom Volio ju je, dakako, koliko god otac može voljeti kćer, veselio se njenim uspjesima u školi i na fakultetu, ponosio se u sebi njenom srčanošcu i pazio, koliko se moglo, da mala I 1-4- • Rcnato Baretić Pncal mi o aioi negdje ne zastrani Nije je prečesto ni spominjao izvan kuće, ako ga nitko ne bi pitao za nju Čovjek sa strane lako bi mogao zaključiti čak i da Ivan, kao pravi patrijarhalni Mediteranac, daleko više očinske ljubavi, pažnje i ponosa poklanja Vedranu, srnu kojeg mu je Ružica rodila dvije godine nakon Ivane Rat je, međutim, kako ratu i priliči, promijenio sve Onog ljetnog dana kad su se Ivana i njen muž Tomo vratili u Slavoniju, ostavivši djedu i baki u Splitu šestogodišnju Teu, Ivan je postao drugačiji Noću je znao po nekoliko sati sjediti uz unučicu i gledati je kako spava, a danju jedva da su i ulazili u stan vodio ju je na kupanje na svaku plažu do Omiša, vodio ju je na Marjan, na Mosor, u Sinj na hipodrom i u Resnik na aerodrom, na nogometne i košarkaške utakmice Maloj brbljavici neodoljivih plavih očiju najdraže je ipak bilo kad bi na rivi pričala s djedovim penzionerima Nije isprva poznavala nijednoga od njih niti njihovu unučad, ali svojom je bistrinom i nametljivom rječitošcu, sama samcata, u pet minuta znala zasjeniti i raznjediti sve iluzije što su ih djedovi prijatelji ponosno gajili o svojem potomstvu Ivan se samo smješkao Kad se rat, potkraj ljeta, gore počeo zahuktavati do zastrašujućih razmjera, Ivan je kupio džepni tranzistor Svakog punog sata, gdje god se našao, slušao je vijesti državnog radija u koje se, iz dana u dan sve češće, javljala Ivana Nedugo nakon udaje za Tomu, odselila se iz Zagreba u njegov grad, na studiju politologije ostalo je za njom samo još šest ispita koje nikad nije položila jer su joj , čim je došla, ponudili posao na lokalnom radiju, a onda je i ostala u drugom stanju Kako se obruč oko grada stezao, tako joj je cešce otac mogao čuti glas Telefonske linije bile su prekmutejoš od sredine kolovoza, Ivan je svejedno svakodnevno nazivao nijeme brojeve po nekoliko puta, ali kćer je mogao čuti samo na radiju A onda više niti tako Grad je, natopljen jesenskom kišom i krvlju, otežao i pao Iz ruševina su ispuzale kolone posivjelih izgnanika i njihovih pnca o još dužim kolonama zarobljenika, odvedenih tko zna kamo Dva dana i dvije noći Ivan nije progovorio ni riječ, jer nije mogao sklopiti nijednu suvislu misao. Znao je da bi trebalo nekome telefonirati i odmah potom poći, ali kome i kamo, to mu nije bilo jasno. Četvrtog dana stigla je vijest daje Tomo u Zagrebu, u vojnoj bolnici, teško ranjen i čudom spašen u zadnji čas. Ivan se trgnuo i odmah krenuo pakirati bez reda, a Ružica gaje tek iz trećeg pokušaja uspjela podsjetiti daje Vedran gore još od prekjučer i objasniti mu da nema razloga ići za njim. Ivana je u statistikama ubrzo zavedena medu "zatočene i nestale". I premda su njeni izvještaji iz opkoljenoga grada nerijetko podvrgavani trapavoj, nemilosrdnoj ratnoj cenzuri, sad ju se odjednom, nakon službeno proglašenog zatočenja ili nestanka, u javnosti počelo predstavljati kao arhetipsku heroinu. Žena, majka, hrvatska hraniteljica i žrtva, a uz to i potpuno nijema, nedostupna — priučenim
ratnim propagandistima pala je u ruke kao idealan ujediniteljski simbol. Čas su je tretirali kao mrtvu, čas kao daje živa i samo nestala, ovisno o dnevnom stanju na bojištima. Trajalo je to skoro pune dvije godine, a onda je, nedavno, naglo zamrlo. *** Drag, Dl Sad san izbrojila: već imam 1620 hrvatckih dinara od dide za ono klađenje za mamu. Ja njega ne razumijen. Ni baka mislim da ga ne razumije. Tata me danas vidio kad san brojila ali samo je šutijo. Njemu je teško. Daje manje nervozast to bi stvarno bijo najbolji tata na svijetu. Ali najbolji je iovako. Sutra je ručak. Ja volin ručak i biti tamo ali ne volin ga jer je dida različiti kad nas je puno. I tata isto. Zato šute najveće vrijeme da se ne svađaju. Peja danas iz prirode i engleskoga. Četiri iz hrvatckoga. Još malo pa kupanjac.!!! Renoto Baretić Pričaj i - Muzuvir, nikad nije naučija doć na vrime - rekla je tiho Ružica, spuštajući polako veliku porculansku zdjelu s juhom posred stola. - Doće ka i uvik, kad se sve oladi — odgovori Ivan, pa s dva prsta polako zakrene kutljaču po rubu zdjele i zaustavi dršku pred Teom: - Ivaniću, kokoliću, ajde ti uzmi prva odozgo, ti ne voliš mani-stru. - Tea -javi se Tomo. - Molin? - odvrati mala ocu, kao da ne razumije o čemu se radi. - Nisam tebi reko nego didi. Tea. Moja ćerka i vaša unuka se zove Tea. Ivana je vaša ćerka i moja žena. To je velika razlika. - A znaš da ih uvik mišan... Doš i ti u moje godine paš vidit. - Može bit. Al se nadam da ću i ja imat nekog mlađeg da me opomene tu i tamo... Ružica se povukla iz blagovaonice u kuhinju i stala otvarati ladice i vrata na elementima kao da nešto važno traži, samo da oko nje budu neki glasniji zvukovi, samo da ne čuje njih dvojicu. Nije znala što joj je strasnije, njihove besmislene prepirke ili duge šutnje što bi uvijek zavladale nakon nadmudrivanja. Gore je od toga bilo jedino u dane kad se nikakva prepirka ne bi ni zametnula, nego bi cijelo popodne proteklo u tišini, prekidanoj tek bezvoljnim odgovaranjem na Teino zapitkivanje. - Uf, blažena redukcija! - glasno zastenje Vedran iz predsoblja, zatvarajući ulazna vrata, pa nastavi zadihano: —Jebate, stari, šta nisi moga pitat u firmi da ti daju stan na zadnji kat, a ne na šesti? Čovik taman uvati ritam, razumiš... Vedran zastane, zakorakne u kuhinju, jednom rukom žustro zagrli majku i zvonko je poljubi u obraz: - Ćao, belisima! Reci mi da si sama pravila rezance za juvu, reci mi, reci mi, pliiiiz... Ružica, šutke nasmiješena, zakima nekoliko puta - To ti ja govonn - nastavi Vedran, pa ude u blagovaonicu i sjedne za stol, na mjesto koje je oduvijek bilo njegovo - Taman se čovik usredotoči, moja misao su moji koraci, ka, izolira san se se, isključija, ništa ne postoji osim mojih koraka, i taman da cu lipo past u trans i popet se do neba, a onda šta, ništa, gotovo, šesti kat, zamiriše na portun materina mamstra u juvi, i — velkam tu njeliti1 Barenko na sedmi da si uzeja stan, ja bi ti sad lipo uša lebdeci, ommm, ommmm, i ne bi laprda ka šta laprdan Alo ekipa, a jel znate zašto laprdan ovoliko7 Uzeja san danas, zapravo ajmo rec kupija, treću praonicu auta po veličini u ovon gradu' Treću po veličini, a prvu po lokaciji1 A? Ommmmmm Nitko mu ne odgovori Otac je sporo uzimao juhu iz zdjele, Tomo je pomagao Tei oko razmotavanja salvete, a majkaje u kuhinji čekala da joj se oči osuše - Alo, prmcezice - obrati se Vedran Tei - oce bit i ove godine sve odličan pet, ka lani7 - Oš se kladu? - Neću, msan lud, znan da si opaka u klađenju - Nisi opra ruke kad si doša - oglasi se napokon Ivan - Ne boj se, neću te dirat Ni tebe ni tvoju spizu -1 bolje, ko zna koga si sve dira i s km si se rukova. Tišma je započela, a Ružica je taman sjela za stol - Slušaj, i tebi je jasno da tvoj novi pnka nije baš najomiljenija faca u gradu - rekao je Skračic, nakon što se dvaput osvrnuo i uvjerio da ga nitko ne može čuti Kad ju je nijemo, kažiprstom, pozvao do svog stola, Anita nije ni pomislila da bi razgovor mogao ovako započeti Prošlo je više od pola godine od njegovog zadnjeg napadaja ljubomore, i samo jedan dan manje od trenutka kad je odlučila jednom zauvijek 1S • Renolo Boretić
rnca) mi o njo] prekinuti tu besmislenu i nepotrebnu vezu Baš ona, koja je svima ponavljala "nikad ništa s nekim na poslu", bila se uplela u priču s oženjenim Skračicem, ocem dvaju sinova, muškarcem koji joj je u ta četiri mjeseca veze izgledao zavodljivo i zanimljivo samo jednom, samo prvi put U svaki sljedeći susret preslikavao je odnose iz redakcije - on je bio šef, on je zadavao zadatke, on je određivao teme za razgovor, onje odmahivao rukom na sve što se njemu činilo sporednim Uspjela se iskobeljati iz te mreže tek iz četvrtog pokušaja, tek kad mu je mrtva ozbiljna, savršeno hladna, neposredno prije redakcijskoga kolegija, na hodniku rekla da odjebe iz njenog života, ili ce i njegovoj ženi i cijeloj redakciji ("kurbi et orbi1", izgovorila je, i s užitkom se toga prisjećala) reci sve o njima, i još više o njemu Ovakav uvod, po smislu i po intonaciji Skračiceva glasa, vratio ju je šest mjeseci unazad Uzvrativši mu nijemom gestom, ustala je i otišla do svog stola po cigarete - Pod a - odgovorila mu je, vrativši se i otpuhnuvši prvi dim -nije on meni nikakav prika, ako misliš na Kristu, i pod be, u ovon gradu niko nije omiljena faca, to bi baren ti moga znat - Šta, šta bi ja tnba? Šta oš rec? - Ništa Samo da si ti urednik i gradske i crne kronike i da po sili dužnosti moraš bolje nego iko znat kako stvari stoje u ovon gradu, Uja netija Ko je omiljen, a ko nije omiljen -Jeben tija novinu u kojoj isti čovik uređuje i gradsku rubriku i crnu kroniku' - ponovi Skračic svoju otrcanu frazu, zbog koje su mu redakcijski kolege medu sobom odavno nadjenuli ta]m nadimak "Jebentija" - Ima samo jedan grad i samo jedna novina u kojoj to ima itekakvog smisla - uzvrati mu Anita, bez ikakva izraza na licu Skračic se smrknuto zagleda u nju, pa nastavi nakon kraće šutnje - Emvej Ne bi bilo loše tvon pnki nac štagod šporkice Ne mora bit ne znan šta, al malo da ga se ipak maca sa strane, nako Sigurno ima nešto, nema kome se ne da nešto nac, bilo šta - Da? Ajel se može znat zašto7 I - A jebate, dopizdija je više s ton srbadijon, kako je krenija, još cei... - Pa nije on sudac. - Šta sudac? - Ne sudi on, čoviče, pa ne piše on presude! Ti baren znaš ko su suci i kakvi su i ko ih je imenova. Da šta mogu kontra njega, sjebali bi ga leva-leva, i njega i njegove Srbe. Al nemaju ništa. II ne mogu, il ne znaju. Nije to ni meni nešto drago, mislin, da bude jasno, znaš me dobro, al čovik se samo drži važećih zakona. Jebiga, takvi su zakoni, nemoš baš ni ovde ukrast tek tako. - Zakoni, zakoni... Oće mu zakoni vratit ženu, dignit kuću nanovo? Čili život su mu Srbi sorili, a on, šta, pravi se svetac neki, šta? - Koji je tebi kurac, čoviče? - Meni? - Ne, nego meni! Ka da Tita slušan: ne trebate se, bogati, zakona držat ko pijan plota... I to od tebe, koji si tog Tita i Partiju podriva iznutra žešće nego iko! -Ajde, curo, ne zajebaji, nego lipo radi šta ti se kaže. - Ajmo ispočetka. Pod a, nemoj me više nikad zvat curo, to san ti još za Novu godinu rekla. 1 pod be, ako bude ikakav povod, znaš da ću ga nagazit, to me ne moraš ti pitat. Al da ću ti ja tražit povode i izmišljat, to ne. ** Izgledalo j e kao da j e pola grada odlučilo tog popodneva nahrupiti na Marjanska vrata i prošetati uz more, oko brda ili barem do kupališta na Benama. Bio je početak lipnja, ali dan se od svitanja žario kao usred ljeta. Tomo je bio nervozan otkako su stigli, stalno je ispod oka pogledavao hoće li se pojaviti netko koga poznaje, netko tko bi njega mogao prepoznati, a Tea je bila vesela kao malo kad. Zločesto mu se smješkala, odlučna u nakani da do kraja istjera svoj plan, da natjera oca sve do Bena. I nazad. 2O ■ RenotoBaretić Priča) mi o njoj -Jel ovo bilo dosta? -upitao ju je kad se strovalio na klupu. Zabacio je glavu preko naslona, manje zbog umora, mnogo više zbog iracionalnog straha da ga tkogod ne prepozna. - Kakvi dosta, šta ti je? Pa ovo nije ni pola puta! - Ma daj... - Dogovor je dogovor. Jesi izgubija okladu, jesi. Jel moraš zato rolat s menon do Bena? Moraš. Sam si pnsta, prema tome... - Ja jesam izgubio okladu, al ti bi mogla izgubit oca, znaš? Jesi me vidila kako sam skoro... - Nemoj se šalit s tin stvanma - prekine ga Tea, naglo uozbiljenog lica.
- Okej, neću, sori, izletilo mije... - odgovori joj otac, uspravivši se i podvukavši koturaljke pod klupu, da ne bodu oči. - Al ocu reć: jesam rolo? Jesam. Jesi vidila da ne znam? Jesi. Prema tome... - Rekli smo do Bena. Ja san rekla i ti si prista da može! - Al ja ne znam ni di su ti te Bene! Koliko je to još kilometara, milja nautičkih? Bole me noge, žuljaju me rolšuhe! - Prvi put uvik pinkicu žuljaju, ka, al poslin se navikneš. Moraš samo malo opustit kolina i sve ide. Vidićeš, do večeri si prva liga, garant! - Ma slušaj ti, šinjorino jedna, počela si mi divanit skroz ko prava Splićanka! - A šta ću, neću valjda ki vlajina? - zasmije se mala. Tomo je zagrli. Uto se pred klupom, lagano petom koturaljke stružući po asfaltu, zaustavi Anita. Tomo je u sekundi odmjeri: znojna, u preširokoj trenirci, s kosom svezanom u nevelik repić, izgledala je istovremeno i odbojmje i ljupkije nego neki dan. - A šta ćete vi ovde? Nišan vas dosad viđala. - Tea moja... — zaglumi Tomo očaj. — Evo vidiš di nas je ovo dovelo. Sutra ćeš u novinama na prvoj stranici vidit naslov: "Tomo Kriste, najgori roler svih vremena"! - Oće bit i slika? - upita Tea, shvativši odmah da je riječ o nekakvoj šali. - Oće - odgovori Anita. -1 obična i rengenska, s hitne pomoći, koliko mi se čini. Tomo se osmjehne: - Tea, ovo je gospođa Anita, novinarka... A ovo je Tea, moja instruktorica rolanja. Tea i Anita se rukuju, široko se smiješeći jedna drugoj. - Drago mi je, i nisam gospoda nego samo Anita. Ja ovdje skidam kilažu, a vi? - Mi smo se nešto kladili, ja sam izgubio i morao sam Tei ispunit jednu želju... Nisam znao da će bit ovo. - Super, a šta ste se to kladili? Tomo se nervozno počeše po zatiljku, pa odmahne kao daje riječ 0 nečemu beznačajnom. -Ja san bila rekla da su barba Andriju sto posto odma ubili, a tata da nisu, da nema šanse. I onda su u Dnevniku sinoć rekli da ga jesu, da gaje iskopalo tamo i đonilo na razmjenu leševa. Anita se uozbilji, zabaci glavu, pa naglo napravi vedru grimasu: - Oćemo mi lipo sad na slaju, a? Ja častin! - Ajmo, ako je u gradu - spremno odgovori Tomo. - Nije nego tu, naprid, nema ni kilometar, malo prije Bena... - Ajte vi, ja ću vas pričekat... - Ma daj! - zaglumi Tea ljutnju. Anita joj pruži ruku i povuče je do sredine ceste. Stanu se okretati jedna oko druge, glumiti baletne 1 klizačke figure, toliko vješto i uigrano kao da su sve ovo danima uvježbavale. Nekoliko šetača zaustavilo se i zagledalo u njih kao u ulične zabavljačice. Tomo je osjetio kako mu temperatura raste. - Aj-mo To-mo! Aj-mo To-mo! - krene ga s druge strane ceste dozivati Anita, plješćući u ritmu, kao na utakmici, između dva poziva. Tea joj se smjesta pridruži. Publike je bilo sve više i Tomo je shvatio da ima samo dvije mogućnosti, medu kojima mu se nijedna nije sviđala. Ili će ostati na klupi i riskirati da ga netko prepozna, ili će ustati, stati na tih osam prokletih kotačića i opet riskirati da ga netko prepozna. Vagao je 22 • Renoto Baretić Pričaj mi o njoj nekoliko sekundi i onda se ipak osovio na nesigurne noge. Ovako će ga, procijenio je, prepoznati samo kao jadnika u nevolji, a ako ostane sjediti, ispast će i jadnik i kukavica. Zakorakne i uspravi se, a Tea i Anita, svaka za jednu ruku, povuku ga prema tom sladoledu na Benama. *** Nedjeljom je uvijek bilo isto: kruti bijeli stolnjak, tanjuri iz boljeg servisa i, na sredini stola, dvije porculanske zdjele. U dubokoj juha, u plićoj komadi kuhane govedine, okruženi mrkvom i krumpirom. Nedjelja se od nedjelje razlikovala uglavnom samo po salati. Djed i baka sjedili su, kao uvijek, na užim stranama stola, on pred prozorom, ona na kraju bližem kuhinjskim vratima, ako kome što zatreba, a Tomo i Tea na široj strani, jedno do drugoga, licima prema zidu, komodi i praznom Vedranovom mjestu. Vedran je, kad su već počeli jesti bez njega, kao obično, javio da danas neće moći doći, zbog posla, eto, i nedjeljom, što ćeš... Tomo je ženinog brata više podnosio nego volio, ali ove mu je nedjelje zbilja nedostajao. Sogorova široka, sportaška ramena uvijek su mu zaklanjala pogled na veliki dio komode preko puta, po kojoj je stari, od ruba do ruba, još predlani nanizao Ivanine fotografije iz svih faza života, od izlaska iz rodilišta do zajedničke slike s posljednjeg ljetovanja u Splitu. Jedna od Ivanovih opsesija u međuvremenu je postalo i traženje stojećih okvira za fotografije: kad god bi u gradu pronašao neki koji mu se sviđa,
kupio bi ga pa po cijeli dan u njega stavljao kćerine fotografije i vadio ih, tražeći onu kojoj novi okvir najbolje odgovara. Tomo se uvijek trudio ne vidjeti taj špalir, fotostrip s primjesama priručnog svetišta. U radne bi se dane, kad je dolazio ovamo ručati, izborio za Vedranovo mjesto, s tom nesretnom komodom i fotografijama iza leda. A nedjeljom bi se uvijek, odavna uvježbanim sitnim, neprimjetnim pomacima, skupa sa stolcem i tanjurom, još prije prve žlice, privukao za pedalj bliže Ružici, tako da mu u kadru, dok žvačući bulji pred sebe, budu samo tri, najviše četiri, fotografije s početka niza, one iz Ivanina djetinjstva. Sve novije, od srednje škole nadalje, zadnjeg bi dana u tjednu zaklonio Vedranov torzo. Vedran danas nije mogao doći. Javio se kad je Tomo već bio na pola svoje jednopedaljske rute. - A staje, ništa mi ne govorite... —javi se Ivan, polako trljajući, palcem i kažiprstom, kut salvete od batista. - Za šta? - upita odmah Tea. - Pa za okvire. Dva su skroz nova. Ajmo se kladit da neš pogodit koja su dva! - Kranjska Gora i matura... - odgovori rezignirano Tomo, umjesto kćeri. - Ajde ća! - odvrati mu Tea nezadovoljno. - Izbija si mi čistu lovu iz žepa! U hodniku opet zazvoni telefon. Nisu Tomu uopće nervirale ženine fotografije poslagane po komodi. Dapače, kad bi se dogodilo da ostane sam u blagovaonici, znao se koji put zapiljiti u neku, bilo koju od njih i nježno pogledom ulaziti u Ivanine oči, bušiti zjenicama vrijeme i prostor, ispitivati je u sebi, tražiti neki putokaz, neki znak koji bi mu kazao kamo da krene i što da čini. Kao toliko puta uživo... Bio je siguran da nešto slično svakog dana radi i stari, znao se i raznježiti nad tako zamišljenom scenom, ali istog bi ga trenutka uhvatila i ljutnja. Smetalo gaje to što stari u blagovaonici pravi jedno Ivanino svetište, u nekadašnjoj dječjoj sobi drugo, i što ništa pod milim bogom ne poduzima osim mijenjanja tih okvira, a otkad ga poznaje hvali se svojim vezama, utjecajnim poznanstvima i izmaštanom važnošću "u ovom gradu". Na kraju, Tomu je užasno nerviralo što Ivanini roditelji imaju na desetke njenih fotografija, a on nijednu. Sve su izgorjele gore, u kući, sve fotografije i svi albumi. Kao i sve drugo. - Za tebe je, Tomo - rekla je Ružica, vraćajući se iz hodnika. -Neka Anita, iz novina... 2-4 * Renoto Bai-etić Pričaj mi o njoj I Tea se veselo trgne. Tomo je upitno pogleda, pa polako ustane i ode do telefona. Za manje od minute osvane na vratima, rastežući žicu slušalice: - Tea, pita teta Anita ako si za rolanje oko pet. Tea brzo zakima. -Jel domaći napisan? - upita je djed ozbiljno. -Aha! - A torba? Sve knjige za sutra, i teke? - Oš se kladit? Ručali su u tišini. Tomo je gledao u svoj tanjur, a kad bi digao glavu, pogled mu je privlačila samo jedna Ivanina fotografija, ona s hobotnicom. Pričali su mu tu zgodu milijun puta: na Šolti, u predvečerje, nakon zadnjega kupanja, Ivana je sjedila na rubu muleta i mlatarala nogama po moru. Odjednom, za lijevo joj se stopalo, svim krakovima, prilijepila hobotnica. Trgnula se, prestravljena skočila na mulet i izvukla bizarnu lovinu na nozi. Ivan je, kažu, razbio naočale i uganuo gležanj trčeći do auta po novu "Prakticu". Stigao je nazad taman u trenutku kad je uplakana mala uspjela bjesomučnim ritanjem zbaciti hobotnicu sa stopala. Na fotografiji se vidi uplakani djevojčurak na jednoj nozi i vršci nekoliko krakova leteće hobotnice, mutnih, uz rub kadra. ** Sladoled je bio vodenast i gotovo bez ikakva okusa. - Ma, nemoj se opterećivat, budale su budale i kad im triput kažeš da su budale — rekao je Tomo, pogledavši načas prema Tei koja je s još dvjema djevojčicama, nedaleko od klupe, na koturaljkama uvježbavala nešto nalik plesnoj točki. — Nemaju oni meni šta napakovat, nemaju ni zašto... Jaka stvar, zajebo sam ih da uzmu pet stanova, a uzeli su petsto. -A ona priča s dokumentima, faksovi neki, iz rata još? - Ma daj, to nema veze s mozgom. Još su me u bolnicu dolazili ispitivat, čim sam malo došo sebi, evo njih odma... Kakvi faksovi, ljudi božji, nisam si ženu ni vidio sedam zadnjih dana tamo, a gdi još preuzimo nekakve faksove! Anita se kroz krošnje nakošenih borova zagleda u more. - To je bila riječ o neki po miljona maraka, tako nešta? - upita ga nakon kraće šutnje. - Koji ti je? Ej! Slušaj... Ovo sam previše puta ponavljo, i mislio sam daje fajrunt s tim. Još jedamput ću tebi reć, a sljedeći put pitaj MUP, SZUP, UZUP, koga oćeš. Oni su sve snimali, imaju zapisnike, sve sam im isto reko ko šta ću sad i tebi. Ja sam bio u vodu za razje-bavanje tenkova i tenkista. Ja ti mogu
reć koliko smo tenkova sjebali i koliko bande i sirotinje u njima likvidirali, a za drugo ništa ne znam. Ivana je mjesec dana bila u podrumu, dan i noć, vrtila iste pjesme i čitala vijesti dok ih je imo ko donosit do nje. Kad su prestali dolazit, čitala je staje sama napisala, očaj svoj i njih deset u tom podrumu. Kako je ona mogla znat za ikake pare i ikakvo naoružanje i šverc? I dosta više o tome, papagaj sam posto među vama papagajima! Ako ti i... Ti i tvoja sloboda štampe, ako vi šta mislite na temelju toga pako-vat, samo naprijed, široko vam polje. Pakujte, za to smo se i borili! - Sori! Asti, samo san pitala, usput, privatno. Ništa nišan... - Ima još jedna stvar - prekine je Tomo. — Malko me kanda jebucka... Ti tu rolaš s mojom malom i mislim... Mislim da joj se sviđaš, jako. Baš pravo. One dvije male tamo s njom, daje sad pitaš koga bi izabrala za priju, njih ili tebe, ja sam siguran da bi rekla tebe. Slušaj zato, Anita... Ako ti... Ako ti s nama igraš neku duplu igru, ako ti nas na kraju izrolaš, i mene i malu, vjeruj mi, nikad više neš rolat, garant. Ni ljude, ni role, ni ništa, razumiješ? Anita ustane i pokuša šalom razblažiti napetost: - Prvo me moraš uvatit! Tomo je hitro zgrabi za zapešće i povuče nazad na klupu. -Ja ti ozbiljno govorim. Najozbiljnije. Boljela ju je ruka, bolio ju je kuk kojim je udarila o rub klupe. Oči su joj postajale sve sjajnije. I 26 • RcnatoBai*etić Pričaj mio njoj - Odvjetnice Kriste - rekla je tiho. - Vi se mene bojite? Mene?! -1 tebe i svih. Tako mije lakše bit neustrašiv, svaćaš, kad se svih i svega bojim... Oš mi oprostit ovo? Anita protrlja zapešće. -Jebate, ti si lud... Očekivala san "fala" ili tako nešta, al sad mi |e dovoljno i "oprosti". Čuvaj se, Tomo Kriste, čuvaj malu i javi mi se kad te nauči rolat... Brzo ustane i zajuri se od njega. Tomo je neko vrijeme pokušavao sabrati misli, a kad je shvatio tla mu neće uspjeti, za vikne: - Tea, ajmo kući! -Već?! Dragi D! Bezvezeje šta su se svadili. Ne znam ni zašto. Parilo je dabi mogla bit guta prija imeni i tati. Lipo se zafrkaje i sve. Baš bezveze. *** Terasa restorana bila je potpuno prazna. Bez obzira na to, Tomo i Vedran sjeli su za najudaljeniji stol, do same ograde, desetak metara nad morem. - Čekaj, važna je samo jedna stvar. Di bi oni tebe mogli stisnit za jaja? Jel ima šta da ti mogu napakovat i zašto bi to tebi uopće radili? — upita ga Vedran, nestrpljivo čekajući da konobar ode nazad prema šanku. - Nema ništa, nijedno ni drugo - odgovori Tomo. - Nema... Nema, jebiga, barem koliko ja znam... Nemam pojma, ništa mi ne pada na pamet. - Jesi siguran? -A staja znam, jesam, jebemu, ne kurvam se, ne špijuniram, ne znam šta bi drugo moglo bit. - Okej, sereš, ali okej... Slušaj, ti me znaš, ja neman veze s poli-tikon, od novina čitan samo sport a od sporta samo nogomet, al ću ti reć šta ja mislin. Ovo je bija rat, i to prvi rat u povijesti koji ne srni imat svoje heroje. Sve junake, sve zapovjednike i vojnike, sve su satrali, razumiš? Osta je s imenon i prezimenon samo onaj prvi staje poginija, i niko više. Niko, osim moje lude sestre i... I onih njenih izvještaja, onoga njenoga glasa i... Razumiš? Nje više nema, skužaj Tomo, ali nema je, i sad ste tu samo ti i mala, vas su iskoristili i sad je gotovo, samo smetate. Dobili ste svoje nagrade, spomenice, kurce, dobili ste državni stan u privatno vlasništvo, i sad mučite, jeben mu mater, razumiš? - Alija šutim, mene nema, čovječe! Izvan posla ja ne postojim. - Da? A šta činiš s tin poslon? - Šta činim? Provodim jebene zakone Republike Hrvatske, i tražim od drugih da ih provode. Jel ja možda s tim kršim neki drugi zakon Republike Hrvatske, neki nevidljivi? - A nego šta činiš?! Jebeš in mater, baš ti, i to znaš kako je Mujo reka: i u pičku, i normalno! Činiš pizdarije, pokazuješ i dokazuješ kolike su budale ijedni i drugi, i treći i četvrti... A druga stvar, jebeš ih i iza kantuna. Oni su ti... Jebate, sve su ti dali, i stan i status, i ženu su ti uzdigli u turbodizel indekšn heroja, a ti m za fala spašavaš nekakve čika Srbende, pop Ćiru i pop Spiru... Ti in prodaješ moral, a njima triba štagod konkretnije za namint par niži zaslužnika. Jebate moral i ti njega! Konobar im, zagledan preko njih u more, napamet posluži pivo i ubaci račun pod pepeljaru. - Znači, oš kazat - nastavi Tomo kad su opet ostali sami — da bi se ja trebo samo manit tih zajebancija s deložacijama i da me niko ne bijebavo? - A šta drugo?! Oš da ti nacrtan? - Slušaj, pravo po definiciji nije ništa nego donošenje i provođenje zakona. Ništa ni više ni manje
otoga. Pro-vo-đe-nje. A ja, da ga jebeš, I 28 ■ Renato Baretić Pričat mi o njoj le zakone nisam ni smišljo ni piso ni predlago ni usvajo. I sad sam |a kriv šta su oni budale, šta ne znaju smislit zakon? Ja sam tu samo da ga provodim i da tražim da ga svi drugi provode, a... - Alo, suro! Za ideale ginu budale, sićaš se pisme? - Slušaj - odgovori Tomo nakon stoje glasno udahnuo i izdahnuo - ako iko zna da je to tačno, onda znamo ti i ja, moja ćerka i tvoji starci. Vedran zakima i podigne dlanove prema Tomi, priznajući grešku u koracima. -1 još jedna stvar... Aj zamisli daje obratno, da ja tebi govorim da se maniš ovog il onog šta radiš, na stranu sad to šta ni ja ni ti ne znamo šta sve radiš... Bil i ti mene isto pošlo ukurac? - Pomalo, suro, alo! —ustoboči se Vedran. — Al smo se počeli slat ukurac? Siti se, ima manje od ure, zva si me i pita za savjet. Jel tako? Reka si da ti pari da ti neko oće nešta napakovat i pita si šta se meni čini. E pa, ja san ti i reka šta mi se čini. I gotova stvar. Jebate, ka da se i sam nisi moga sitit šta bi moglo bit razlog! I druga stvar, za moj posal ti ne moraš brinit. Za godinu, za dvi najviše, bit će od njega bolje i meni i tebi i maloj i starcima. - Fala ti, ko da jesam. - Vidi ga, ka da sestru slušan! Nego, kad smo već kod nje, da mi lipo prekinemo ove naše pizdarije, a? Jel imaš šta novo o seki? -Nemam... A ti? -A nemoj zajebavat! Ti imaš najjače kontakte, znaš ljude, telefone, ti si glavni u tome. Ja uskočin, to dobro znaš, najjače šta mogu kad god zatriba. - Nemam, ne znam... Ništa nema. Jučer je bilo tri sedmice da mi se niko nije javio, ni iz Zagreba ni iz vojske. - A jebenti... Al znaš šta, pazi šta ti suro kaže: mi ćemo nju nać i izvuć i dovest doma. I jebat svima mater. Napravit ćemo lanac autopraonica s kafićima, ja ću vodit posal, seka marketing, a tiš nam bit pravni konsiljere. A Teka... - Vedrane - zasmije se Tomo i nemoćno raširi ruke - sad te zbilja moram poslat ukurac, i to najveći! Obojica posute minutu, a onda se javi Vedran: - Aj mi reci jednu stvar. Al pazi, sad san ozbiljan da ne mogu bit ozbiljniji. Okej? -Okej. - Okej, ovako... Kad si zadnji put šta jeba? - Daj, molim te! - obrecne se Tomo. - Ne, čekaj, ozbiljno te pitan. U stvari, ne! Ajmo ovako: jel ti se kad dogodilo da ti uleti pičija, ono, prva liga, i da ti je sve odma jasno šta bi uja, i tebi i njoj? Tomo ga bez riječi nastavi gledati preko okvira sunčanih naočala, pa mu gestom poruči neka produži. - I onda - krene Vedran dalje, otpivši gutljaj piva — kad je sve jasno i gotovo, i samo još trebaš smislit di da odete da joj ga šta prije metneš, ona ubere ko si i šta si, i onda se povuče i zaledi. Ka naj frigidni] a pingvmuša na svitu? Tomo lagano zaljulja glavu lijevo-desno, teško je zanijekati da je bilo i toga. Bilo je. - Moralo ti se dogodit, jebiga, znan da se moralo u ove dvi godine. Nisi nešesan, lipo si stavljen, duhovit, šarmantan, još si mlad, sve šta triba... A garant ti se moralo desit i obrnuto: pičija dobro bere ko si i šta si, al ne obadaje, oče se samo prasnit. Al onda se ti zakočiš, jel tako? -1 šta s tim? Ti imaš neku teoriju oko toga? -Ja iman teoriju, ti imaš praksu. S onon prvon pičijon ti si sam reka: "Ja sam Tomo Kriste, muž Ivane Kriste, heroine ovog rata, sigurno ste čuli za nju". Dobro, ovin ili onin riječima, nemoj me sad jebat na finese, u svakon slučaju ženska se usrala i povukla se, pobigla. A s ovon drugon, koju nije briga, javija se tvoj kurac, i to tebi a ne njoj: "Alo, prika, jel znaš ti ko sam ja? Ja san kurac od Tome Kriste, muža Ivane Kriste, a znaš dobro koje Ivana Kriste, alo, šta to radiš? Nema šanse!" Razumiš? - Ne - odgovori Tomo, na rubu živaca. - Imaš lipi obrambeni mehanizam koji funkcionira ka švicarski sat. Nema šanse da zajebe i da ti se dogodi belaj. Tribaš ga, znači, 3O • RenatoBarctić Pnčai mi o njoj samo malo podesit, naštimat tako da ne radi samo kod pičaka nego i kod pizdi. Razumiš sad? - Slušaj, Frojde s Poljuda, nasro si i boga i vraga. A ne bi te svatili ni bog ni vrag ni Frojd. -Ejebiga onda. Vedran ustane i mahne prema vratima kafića: - Momak! Aj naplati... Iz džepa izvuče zgužvani snop novčanica, pa se okrene Tomi, zagledanom preko ograde terase: - Dvi su ti stvari u igri. Prvo, ti kod običnoga svita imaš jedno strašno poštovanje vizavi rata i ranjavanja, vizavi Ivane i svega. A to se u ovoj zemlji ne srni. Samo jedan ima pravo na to da bude
faca, jeba mu ja mater i živija on meni sto godina... Da ti i ne braniš pop Ćiru i pop Spiru, bija bi, kako se sad kaže, remetilački čimbenik. Jer ti si njihov proizvod, jednokratni, a počeja si trajat predugo. I oni te sad samo oče povuć s tržišta, to ti je čila priča. I druga stvar, zajebi više lo sa Srbima i deložacijama, pa će ti pizde i pizduni dat još godinu, dvi mira, a dotle će te i svi zaboravit. To ti je čila priča, čila pamet. Taktika. Pitaj Tomislava Ivica ako ne znaš staje taktika. Kouros je snažno zamirisao već u prizemlju. Sa svakim korakom uza široko stubište nekadašnje otmjene građanske zgrade miris je postajao sve jači. Šef je, očito, prohujao ovuda manje od minute prije Tome, i to gaje učinilo još nervoznijim, jer obično je bilo obrnuto - on bi dolazio minutu prije šefa i njegova oblaka skupog losiona poslije brijanja. Kouros je godinama bio Tomina tiha čežnja, zavolio gaje sredinom osamdesetih na prvi njuh, iste sekunde čim je u kupaonici prijateljeve kuće u Dubrovniku prvi put otvorio plosnatu bočicu. Sljedećih nekoliko godina nadobivao ga se za rođendane i Božice, jer je svima toliko sugestivno pričao o svom uživanju u lom mirisu, o svim nijansama od prvog udara do zadnjeg blijedog nagovještaja. Potkraj mira, kad su se duty free shopovi počeli otvarati u svakoj ulici, sam je sebe počastio cijelom kolekcijom: tvrdi sapun, gel za tuširanje, dezodorans u spreju i stiku, šampon, losion i parfem. Uživao je nakratko u svima zajedno i u svakom zasebno, jer koža mu je na svaki od njih reagirala drugačije, dajući temeljnom mirisu neku novu nijansu. Istanjeni sapun, sprej i losion ponio je sa sobom i u rat, spremajući se detaljno za prijavljivanje u gradski ured za obranu. A onda, nakon oporavka od ranjavanja, kad je došao živjeti u Split i potražiti posao, između četiri ponude odlučio se baš za ovu kancelariju, djelićem sigurno i zato stoje Emil Bago, ugledni odvjetnik i vlasnik ureda, dijelio podjednaku strast prema najpoznatijem Saint Laurentovom mirisu za muškarce. Cijeli mu je ured, od ulaznih vrata do najudaljenijeg prozora, odisao mirisom koji je Tomo još od apsolventskih dana poistovjećivao s uspjehom i stabilnim statusom. S vremenom mu je, međutim, Kouros počeo ići na živce. Taj miris, neistjeriv iz nosnica čim mu se malo približiš, postao je Tomi sinonimom za posao, gnjavažu i, ponajviše, za Govnara. Govnar je ime što su ga on i Tanja, tajnica u odvjetničkom uredu, bez mnogo dogovaranja nadjenuli nepoznatom pošiljatelju koji je prije pola godine, kad je Tomo spasio stan svom prvom splitskom Srbinu, počeo svako malo na adresu kancelarije, s Tominim imenom na jeftinoj plavoj omotnici, slati pisma bez ijedne riječi - samo uredno ispresavijan list papira, umrljan izmetom. Na nekima su se od tih listova mogli prilično jasno vidjeti otisci gotovo cijelog dlana. Ni sam ne znajući zašto, Tomo ih je, nakon trećega, sva počeo spremati u kutiju za cipele i čuvati u sefu svoje radne sobe. Ionako nije znao što bi drugo s tim sefom: sve povjerljive dokumente, njih tek nekoliko, nosio je uvijek sa sobom u torbi, a ovjerene kopije držao je, za svaki slučaj, među desetak registratora na vrhu uredskog ormara, u onome na čijem je hrptu napisao "Razvodi i skrbništva". Kad god bi stiglo novo Govnarevo pismo, Tomo bi ga brzo otišao spremiti u svoj sef, a miris iz kutije za cipele izmiješao bi se istog trenutka I 32 ■ Rencito Barctić Pričaj mi o njoj s mirisom ureda, mirisom koji se godinama nastanjivao i taložio u svakoj pori zida, u svakom komadu namještaja. S mirisom Emila Bage. Parfem koji je Tomi godinama bio iracionalni simbol muškog uspjeha i sigurnosti u sebe odjednom gaje počeo asocirati isključivo na izmet, na nekog nepoznatog znojnog čovjeka koji, u potkošulji i do koljena spuštenih gaća, dlanom razmazuje vlastiti izmet po papiru koji zatim uredno dvaput presavija i, na kraju, ljutito liže sjajnu prugu ljepila na omotnici... - Došo je, a? - upita tiho tajnicu, kročivši u ured. Ona slegne ramenima i bez riječi dvaput kratko onjuši zrak, pa zakoluta očima. - Jesi mu rekla da ga trebam? —Je, reka je za po ure. - Okej, zovni me. Ima šta pošte? - Ništa za vas danas. - Šta, ni Govnar? - Ništa, ni on. - Bemti, da mu se nije šta dogodilo, a? Tričetvrt sata kasnije sjedio je u Baginom uredu. - Ne znan šta bi ti reka... - oglasio se šef dobru minutu nakon što mu je Tomo iznio svoje dvojbe. - U stvari znan... I ja san se već mislija i vaga koliko je tu štete a koliko koristi za ured, za mene. Pa i za tebe, na kraju krajeva. I nišan naša nikakav odgovor, nikakvo rješenje, al sad mi se čini da ga znan, da mi se otvara. Vidi ovako, ni ti ni ja nismo Srbi, to pod jedan, niti su nan žene, babe, didovi, niko. Jel tako? Znači, tu smo čisti. Isto tako, nija ni ti nismo u nikakvin gradanskin udrugama, antiratnin i to. Mi smo čisti, znači, sto nasto, mi - šta radimo? — mi provodimo zakone Republike Hrvatske. To šta su ti nagrebali na auto ćirilicu, toš mi dat račun i to će ti kancelarija refundirat. A ovo za novine, ne znan... Koliko si ti siguran da ti stvarno nešta spremaju? Ono, garant? - Štajaznam, izvor mi se čini dosta pouzdan... - Odakle ti je? Iz Novog doba ili šta drugo?
Tomo kimne. - Jebiga, da nisu makli staroga Strukana, ja bi ti za pet minuti sve sazna. Ove nove ne znan nikoga... Vidi ovako... Koliko od ovih još imaš u postupku? - Stamenkovića na Vrhovnom, Trifunovića sigurno na Okružnom, ovom, Županijskom, a za tri dana mije Burčul na Općinskom. - Čekaj sekund, Burčul... Nema Srba Burčula, to je Bibinjac, šta će ti on? - Nije Srbin, al je bio oficir. Poručnik fregate, osamdeset kvadrata na Mertojaku. -A je, znan, oni staje po portunu kalašnjikovon puca za njima kad su tili upast. - Ćorcima je puco, manevarskim streljivom, vježbovnim, i to prema stropu... To šta su se naši branitelji razbježah po stepeništu ko miševi, to je njiova stvar. - Okej, okej... Jel moš ti to riješit do lita, liti sud nijedan ne radi ništa, pa ćemo vidit najesen, a? - Ljeta seja i bojim, šefe... Znate za onu sezonu kiselih krastavaca, toga je mene strah. Red sisa na plaži, red izmišljenih skandala, pa opet red sisa... A između ja i neka budalaština bez veze sa životom. - A šta bi ti falilo između dva reda sisa? - osmjehne se Bago. -Zajebajen se. Dobro, šta bi ti sad da radimo? Šta je manje govno, prestat ili nastavit radit? - Zato sam i došo, da vas pitam. - Ako prestaneš, ako prestanemo, šta imamo? — nastavi Bago zamišljeno. — Baš to šta si reka da se bojiš, izmišljeni skandal. Svi će reć vidi ga, usra se, neko mu je zapritija i usra se. Lako šta će reć, nego će i pisat. A ako nastavimo, opet ista stvar, samo s druge bande. Derat će te ovi naši, državo tvorci. Jebiga, bit ćeš ovo lito dežurni kiseli krastavac, ovako il onako... Pazi koliko god možeš na privatnu stranu, razumiš šta oću reć, a ovo drugo, posal, to nemoj obadavat, goni dalje, pa ćemo vidit najesen. A? -A dobro... Nisam se ni ja ništa pametnije znao sjetit... - Eto. A ovo za auto mi donesi račun, to ćemo sredit za minut. I 34' Renato Baretić Pričaj mi o njoj ** Redakcija je bila pusta, kao svakog popodneva. - A di si više, jebate? - siknula je Snježana, brzo ustajući od stola i gaseći cigaretu. - Sori... - odgovori Anita odsutno, bacivši torbu na stolac. -Jebate, nikad se ne dogodi da stave mene poslin tebe, uvik ti meni kasniš na dežurstvo, nikad ja tebi, kad bi i tila! - A šta je, frka neka? - Ma nema ništa, samo ti šta kasniš po ure. - Sori. - Zva te neki Roler, da ga nazoveš. -Ko? - Roler, reka je daš ti znat koje. Ostavija je broj. Ala, vidimo se. Snježana zabrza niz hodnik, a Anita se načas zagleda u papirić, pa podigne slušalicu telefona. Pričala je kratko i dogovorila se za sutra. Tea je razmještala viljuške, žlice i noževe oko tanjura što ih je maločas sama postavila na stol u stalnom, nepromjenjivom rasporedu. Voljela je pomagati baki; čim bi nešto obavila, sama je pitala za novi zadatak. Dok su još živjeli gore, prije rata, kako je prohodala, tako |e počela nametati svoju pomoć babi Stani i didu Zvoni. Rezanci, kobasice, vino, kolači, švargla, rakija, čvarci - što god se kod njih spravljalo, Tea je htjela biti blizu i igrati važnu ulogu. Ovdje je imala mnogo manje prilika za to, i zato je koristila svaku. - A šta nisi za oca stavila pjat? — upita je djed iz fotelje pred televizorom. - Tata danas neće doć. -Maje li? Adi je? - On će danas ručat u restoranu - odgovori mala, naglasivši posljednju riječ. - Bogati, u restoranu! A šta nije i mene zva? Ajde, mala, ne za-jebaji didu svoga. - Oš se kladit? - Ma, sve se može s dobrim treningom - zaključi Tomo, pa duboko uvuče dim cigarete i zadrži ga nekoliko sekundi u plućima. -Ja sam to sve stavio u neku posebnu kutiju, i... Staja znam... Ko daje nosim pod rukom di god idem. Odložim je tu i tamo, pa je opet uzmem, pa je opet odložim... I tako... Zatrpavam se poslom, trudim se oko male kolko god mogu, pa lakše guram. - Strašno je to, tako... ni znaš ni ne znaš... - odvrati mu Anita zamišljeno. -Je strašno, al šta ćeš drugo? - nastavi on kad je konobar pokupio tanjure, pa se nasmiješi: -Jebenti, ubila bi me da zna od čega živim... - Šta, žestoka je na Srbe? - Ma nije, nismo ni ona ni ja nešto bili, dok nije ovo počelo. Brige te koje ko i staje, dok te ne dira. Al
onda su počeli dirat, pa tuć, i jebiga, proširilo se na sve ko gripa, jebo ih ja blesave... -Pričaj mi o njoj. - A šta ću ti pričat o njoj? Sve znaš šta ti treba iz novina i s televizije. - Neću to. Oću da mi ti nešto kažeš. Nešto lijepo o njoj. O vama. Tomo se ponovo nasmiješi, izbjegavajući Anitin pogled. - Ovo mije prva od rata - reče gaseći dopola popušenu cigaretu. — Mislio sam da će mi više prijat. - Ajde probaj. Bilo šta - nastavi ga Anita nagovarati. - Ma vidi, meni ti je sve to ko u nekim šiframa i slikama. Nema tu riječi i rečenica pa da bi ti ja sad pričao sve po redu... Al evo, ajde, I 3 6 * Renato Baretić Pričaj mi o njoj nešta ekskluzivno, šta još niko ne zna: ima već mjesec dana da je nisam sanjo. -A šta, prije sije... - Tu i tamo kroz sedmicu, kako kad, al redovito subotom. Otkad sam izišo iz kome, svaka noć subota na nedelju, eto nje u san. - A šta, grozote neke i to? - Ma kaki, ništa. Tomo ustane, osloni se leđima i jednim stopalom o zid i prekriži ruke: - Evo, ovako se nasloni na štok od vrata na mojoj sobi, i gleda me. -Jel šta kaže? - Ništa. Ne govori, ne smije se, ne plače, ništa. Samo gleda. Onako, ozbiljno. - A jebate... - reče Anita kad je Tomo ponovo sjeo za stol. — A valjda ti je ta noć sa subote na nedilju ono, ka, najmanje stresna, znaš da sutra imaš miran dan, razumiš, pa ti izbije... - Je, al sad svaki dan po cijeli dan mislim di je nestala. Što je nema? Naviko sam se nekako, štajaznam... Anita uzvine obrve i slegne ramenima. - Oš da ti još pričam o njoj? - upita Tomo nakon gutljaja. - Oću, ako ti se da. - Nemoj. Šutjeli su više od minute prije nego što se Anita opet javila: - A čuj, jel se ti rekreiraš kako? Jel ideš negdi da na neki način, ono, ka, ispucaš sve to iz sebe, da se isprazniš? - A išo sam neko vrijeme sa surom na nogomet, al to je... Šta-|aznam... Nije meni nogomet nešto, nije mi pasala ta ekipa. Reko sam samom sebi da moram puno plivat ovo ljeto, i to ću... - Aj sa mnon večeras! - prekine ga Anita. - Di? Na aerobik? Pazi, za rolanje nema šanse... - Nije ni aerobik ni rolanje. Nešto treće. - A šta? - Šta te briga? Neće ti bit žaj, viruj mi. ** Razvukavši žicu slušalice koliko je god mogla, Tea zavikne iz hodnika: - Pita tata jel mogu ostat noćas kod vas spavat? Ja san rekla da mogu. - Molin? — odgovori djed. - On da će doć ujutro i donit mi i knjige i boršu i sve za školu. -Jesi napisala domaći? - Oš se kladit? - Aj, dobro. A di će on? - Ne znan, ima neki sastanak - odgovori mala i povuče se u hodnik, prinoseći nanovo slušalicu do uha. — Okej je, nou frks! - Znanja... - promrsi Ivan. Ružica ustane s kauča i zakorakne prema hodniku: - Ajmo mi, mala, nać di ti je ona pidžama... A i ti bi moga poć leć, namisto da ovdi grintaš. - Sastanak... - procijedi Ivan. - Znan ja kaki sastanak, oš se kladit? ** Anita je kasnila već deset minuta. Osjećao se glupo u skupim novim tenisicama koje kao da su svijetlile u mraku. Kupio ih je danas nakon ručka, a onda pola sata kod kuće.odmjeravao hoće li obuti njih ili one stare. Na kraju je ipak uzeo nove, a stare stavio u torbu, s majicom, čarapama i ručnikom. Anita mu nije rekla kamo ga vodi, kazala je samo da će se dobro oznojiti i isprazniti. A njega su odavna prestale zabavljati situacije u kojima nema apsolutnu kontrolu, ili barem slutnju da bije mogao uspostaviti. Stajao je na parkiralištu, stražnjicom oslonjen o prtljažnik svog auta, pogledavajući malo na sat, malo na te snježnobijele tenisice,
38 • Rcnato Baretić Pričaj mi o njoj f kad se iz mraka pred njim stvorio zapušteni, krezubi mladić. Nije izgledao ni zdravo niti prisebno. - Šjor, jel imate deset dinara, triba mi za bus, mater mije u bolnici, ono, ka, za sendvič samo... - Nemam, briši! — odgovori Tomo zlovoljno. - Samo deset, ala, šta ste taki... - Nemam, reko sam ti. Gubi se! - Aje li, a za nove patike imamo, a? Ala, daj desetku... - Slušaj, gubi se il ću te pridavit, jel ti jasno? Klošar se prigne i šapne mu smrdljivim dahom ravno u lice: - Ala, daj onda sto, tako ću ti popušit daš sutra doć po još! - Ma mater ti jebem... - zareži Tomo i spusti torbu na tlo, a klošar se hitro sagne i zgrabi je. Nije stigao napraviti ni dva koraka a Tomo ga sustigne, zavrne mu ruku iza leda i baci ga na haubu susjednog auta. - Sad ćeš ti tek popušit, kume... - prosikće i udari ga šakom iza uha tako da mu čelo zvekne o haubu. - Nemoj brale... - Ma šta nemoj, mater ti drogašku! Šta nemoj? Šta nemoj? Nedaleko od njih prolazili su ljudi. Tek bi ponetko malo usporio korak, bacio pogled na scenu s mračnog parkirališta, pa produžio. Nakon desetak udaraca Tomu i klošara osvijetle farovi automobila sto se približavao isprva sporo, a potom sve brže. - Tomo, jel sve okej? Oću ić zvat muriju? - vikne Anita iz auta. Tomo niječno zatrzne glavom, opusti šaku i protrese bolnim prstima, a klošar malo odigne lice od lima, zaškilji i procvili: -A... Anitaaa... Tomo ga ponovo pritisne na gepek, prigne se i bijesno šapne: - Šta ću joj reć? A?! Da zove muriju, a?! - Nemoj brale, neću više majke mi... - Pusti ga, to je Elektra, danki, sirotinja... —javi se Anita, korak iza Tome. On podigne Elektru za ovratnik i gurne ga među parkirane automobile: - Drš se dalje kad me vidiš, jel ti jasno, majmune majmunski? - Staje bilo? - upita Anita kad je Elektra nestao u sjenama stabala. - Ma ništa, životinja neka... - odgovori Tomo sliježući ramenima. - Jel ti nudija da će ti... Ono, jel ti nudija felacijo? Svima nudi. On kratko kimne. - He-he... Znaš, znan dva, tri koji su provali, vele da nema te ženske koja... Tomo joj naglo priprijeti kažiprstom, pa iskrivi lice od boli. - Okej, okej. Aj, pričekaj da parkiram, pa idemo još malo na noge. - Čekaj malo, aj mi prvo reci di idemo. - Vidićeš. - Neću ja ništ vidit ako mi sad ne kažeš, ovaj čas. Ozbiljno ti govorim. - Ala, daj da prvo parkiram, to je minut samo! - Dobro, al ja se ne mičem odavde dok mi ne kažeš. Uto parkiralištem zagrmi crni "golf u potrazi za mjestom, a Tomo mu se instinktivno izmakne. - Eto vidiš da se mičeš! - dobaci mu Anita, sjedajući u svoj auto. Parkirala je, izišla i krenula prema njemu noseći sportsku torbu iz koje su stršale drške dvaju reketa. - Čekaj malo — zaustavi je Tomo podignutim kažiprstom. - Šta ti je to u taški? Ne pada mi na pamet da igram tenis! - Koji tenis, di ćeš ovde igrat tenis? - nasmije se Anita. - Badminton! - Čega?! Daj, ne luduj, nismo djeca. Sad ću ja tu s tobom po mraku igrat dječje igre... - Šta dječje, to je olimpijski sport, čoviče! Ala, ne boj se, prija mije zakupila dvoranu, oće otvorit klub, al su je sad banda počeli zajebavat s papirologijon... - Ma, ma stani, stvarno! I ti stvarno misliš da ću ja s tobom, u klubu, je li - Tomo učini ženskastu gestu - igrat bagmintona?! 4O • RenatoBoretić P ricaj mi o njo) - Ne, nego badmintona, odvjetnice. Ajde, učini mi to. Neće nikoga bit, samo mi i ona. - Sto posto se i u rolama igra! Jelda je u rolama? *** - Mila mala, dušo moj a, dobro j e sve... Šššššš... Dobro j e, tu smo i dida i ja, ššššš... Srce bakino, sve je dobro... Šta to tebe muči, dušo moja, srce moje, reci baki, sve će bit dobro... - ponavljala je Ružica, s]edeći na krevetu i grleći Teu. Mala bi se tu i tamo, obično malo poslije ponoći, znala probuditi u grčevitom plaču koji bi potom u bakinu zagrljaju sporo jenjavao dobrih četvrt sata. Tea
nikad nije kroz plač izgovorila nijednu riječ, niti bi na ikoji drugi način odgovarala na pitanja, a ujutro bi se čudila i tvrdila da se ničega ne sjeća. "Nikad, koliko ja znam", slagao je Tomo onaj put kad gaje Ružica upitala događa li se to maloj i kod njih, tamo, u stanu. Nije volio lagati, ali obećao je Tei, a to je bilo jedno od rijetkih obećanja koja joj je mogao ispuniti. ** —Jel moš samo malo laganije? - zamolio je Tomo. Hodali su prema parkiralištu, a njemu su bolni mišići dopuštali samo kratke korake. -Trebali smo odma krenit kući, a ne još tamo ćeretat pola sata... - Šta je, rolere? Zerca muskulfibera, an? - odvrati mu Anita, oponašajući brđanski govor. - Nemoj zajebavat, izmoždila si me s tim tamo. - Oš doć opet? - Možda i oću, al samo ako... Reću ti kad se dogegamo do park-inga, ajd. Stali su, nalakćem s obje ruke na krov Tominog auta, svaki sa svoje strane i osmjehivali se bez riječi. - Imaš možda šaku andola pri ruci? — upita napokon Tomo. - Doma iman, al tu ne. - Imam doma i ja. Andola, aspirina, svašta još, sve šta đaku treba, al ne znam oćul se moć dovest do doma ovakav, s ovim nogama. -Ocu te ja bacit? - Ma ne, zajebajem se, mogu ja, nego samo nako... - Okej, ti popi tu šaku tableta, pa se javi da ja mogu rezervirat za drugi put. Ti bi ka muško, pretpostavljan, mora tražit revanš za ovo poniženje rezultatsko večeras, jel tako? -Je, al pazi ovako... Šta radiš ovu subotu, jesi slobodna? -Jes... Ajme, nišan! Moran na Brač, neku reportažu napravit za nategnit normu. - Okej, onda sljedeću subotu planiraj. - A za šta? - Da i ja tebi pokažem neke svoje guste. Nije sve ni u znojenju ni u ponižavanju. Ima muke i bez toga. I pazi, to je cjelodnevni boravak. - Oću ponit suhi obrok? - Uzmi sve što ti život pruža. Još su se nekoliko sekundi gledali preko krova automobila, a onda Tomo prekine šutnju punu nagađanja: - Ajd, moram na bolovanje, čujemo se. - Okej, čujemo se - reče Anita i odlijepi laktove od lima. - A i vidimo se na sudu. -Je... I fala ti za ovo večeras, bez obzira na... Odmahnula mu je visoko podignutim dlanom, već brzajući prema svojem autu. ** Dragi D. Sinoć sam opet sanjala. I nebija plakala da ona ne počne prva. Sidi na podu i gleda i muči i onda se na kraju počne raz plakivat. Isto ka svaki put, I 4.2 • RcMOto Baretić Pričaj mi o njoj IJ I ne plače za pravo, samo se joj suze cide. Onda i ja počnem pa dođe baka pa seja probudin i glumin da ne čujen i da ne mogu joj ništa reč. Baki Ružici ;c puno teško. Ne mogu joj ja to nikako reč šta sam opet sanjala. Govori dida daje baka slaba a i on je isto slab samo se pravi pa ni njemu neču i eč. Samo tata razumi. On isto sanja samo je njemu mama drugačija. Kod njega ne plače i ne sidi. Samo mu stoji i gleda ka šta i meni sidi i gleda dok ne počme plakat. Tati ne moran glumit. Reka mije da neče reč baki niti didijer daje to naša tajna šta mi sanjamo. Ja bi mogla nju čilu noć sanjat samo da mi ne počme plakat. Ja znan da mrtvi ne mogu se raz plakat ali se isto probudin svaki put i onda mislin daje sto po sto sigurno daje živa. Volijela bi da mi dođe svaku noć al da mi se više ne raz plakiva. ** U nedjelju je dobio bolnu upalu mišića, u utorak prvostupanjsku presudu za Trifunovića, a u četvrtak novo pismo od Govnara, prvo nakon više od mjesec dana. Tog dana navečer opet je otišao s Ani-lom na badminton, a ona je cijelu večer pokušala iz njega izvući kamo je prekosutra vodi. Razišli su se opet na parkiralištu, opet u nedorečenim gestama i s nejasnom slutnjom da se ono drugo nešto ljuti. U petak ujutro otkrio je da mu je netko po autu, na prednjoj i stražnjoj haubi, na vozačevim i suvozačevim vratima, nagrebao križ sa četiri slova "C". Pola sata kasnije, ispred dizala u zgradi Ivaninih roditelja, prenuo gaje Ivanov glas: - Alo, Tomo, di je priša? Ko žuri, glavu gubi... - O, vi ste, dobro jutro. Ma donio sam maloj čistu majicu za školu, javila mije teta Ružica da se flekalajutros...
- Dobro je, ima još vrimena do škole. A ja se evo bija zaletija do peškarije, da uvatin štagod dokjoš ima dobre ribe... - Hvala vam za ovo noćas s malom, sinoć mije opet nešto iskrslo, pa sam... -Ajde, molin te, pa znaš daje nama drago svaki put kad ona tu prespava. Nego, aj pusti lift, ajmo mi gori na noge. - A što bi išli pješke kad nam je već tu? - Znaš ti onu "pitat će te starost di ti je bila mladost"? Skaline su najbolje za cirkulaciju. 01 ti ne znaš da ja, otkad san u penziji, lifton iden samo doli, a gori se penjen na noge? Tomo se nemoćno osmjehne i zakima, pa mu gestom ponudi da krene prvi. - Neka, aj ti prvi, ti si mladi, al mi nemoj uteć. Tija bi te usput nešta pitat. - Recite. -Ja san vidija i znan da ti voliš moju... našu Ivanu. A mislin da sii ti vidija... -Jesam, vidim to svaki dan. Ivan se ne obazre na njegovu upadicu: - Govoru da staron čoviku vrime leti, al meni dvi godine nikad nisu tako dugo prolazile ka sad... A tebi? - Šjor Ivane... Stari opet nastavi kao da ga ne čuje: - Ne znan šta će mi bit teže. Dobit vijest daje mrtva ili je dočekat živu poslin svega... Tomo se zaustavi i okrene, pa ga prostrijeli pogledom: -Ja tačno znam šta bi meni bilo teže. Zato ne čekam nikakvu vijest, nego čekam Ivanu. Punac spusti vrećice do nogu, kažiprstom namjesti naočale i nakrivi glavu: - Živu je čekaš? Živu Ivanu? - Da, čekam svoju ženu! - A šta si onda pored nje žive naša drugu žensku? - Molim?! Jeste vi normalni?! - Pusti ti. Vidin ja, po svemu. Tomi zabubnja u sljepoočnicama. Zažmiri sekundu-dvije, za-gnzne donju usnicu, pa se spusti tri stube, pokupi vrećice i zgrabi Ivana pod ruku. I Renoto Baretić P rrica] mi o njoj f - Dostaje bilo penjanja, sad ćemo se malo spuštat. - Pomalo, di si upra... - prestrašeno protepa stari. - Za cirkulaciju ste mi stvarno pomogli. A sad vam oću nešto kazat. I pokazat. Dovuče ga do prizemlja pa izgura na parkiralište. - Tomo, koji ti je dava? Oli san šta reka? - Reka? Reka, reka, reka... - ponavljao je Tomo vukući Ivana do aita. — Svašta si ti "reka", Ivane... Al nisi me nikad ništa pito šta je s 11 rugima, nikad, jebem ti sunce sebično! Sve sam te slike ja gledo, sve .am te formulare ja ispunjavo! I za Ivanu, i za svoju staru, i za svojeg Inata, i za njegovu ženu. Di si ti bio za to vrijeme? Doma, tugovo! i)kitio si taj stan ko kapelicu svete Ivane, ja razumijem da nemaš i nemoš bogzna šta više napravit, al čovječe! Meni nestala cijela l.imilija, meni svako malo neki majmun šalje pisma puna govana, meni špiclovi namještaju nekakvu svoju igru, ja Srbima i oficirima > paša vam stanove, ja odgajam ono dijete gore i ja, Ivane, ja šutim i ja i ckam svoju ženu! I ne samo da čekam, ja i tražim svoju ženu! I onda 11 u ti... Jebenti, da nije ove kupovine ujutro i da petkom ne kartaš, ti ne bi provirio iz tog stana! I onda me ti pitaš za neku žensku! Zaustavi se pred poklopcem motora, na kojemu je širokim selo-icjpom bila zalijepljena duplerica jutrošnjeg izdanja Novog doba. - Oš je vidit? Evo ti ženska, jebenti žensku! Noktima podere papir, ispod kojeg se pojavi nagrebam simbol sa srpskoga grba. - Dobra, a? — nastavi Tomo. - Al čekaj, odozadi ] e j oš bolj a, dođi, tla ju vidiš zguza! Baci vrećice na tlo, pa povuče Ivana do stražnje haube. Na njoj |c također bio nalijepljen arak novina, a ispod njega ista grebotina na laku. Do nogu mu se, udarivši o vrh cipele, ispod auta dokotrlja glavica luka iz prevrnute Ivanove vrećice. - A? Šta kažeš? Pička i po, ko je ne bi volo? A i po bokovima je isto dobra, baci oko! ■45 Ivan je nepomično stajao i gledao u podivljalog zeta. Tomo se naglo primiri, otključa vrata i sa suvozačkog sjedala dograbi rasku-pusane novine, kolut široke ljepljive trake i škare.
- Eto, sad mi to nanovo preljepi, da mogu Teu odvest u školu. Nema smisla da ti unuka gleda moju švalerku, jel tako? -Tomo... - Šta je, sviđa u se? Još bi je gledo? - Tomo, Tomo, mi tako ritko pričamo... - Šta se meni čini, sve ćemo rjeđe i rjeđe! - odbrusi Tomo pa pohita prema zgradi. Zastane i vrati se, pa podigne vrećicu s majicom za Teu. - Imaš pet minuta! Nakon par koraka opet se zaustavi i prijeteći zapilji u Ivana: -1 da znaš da idem gore liftom. Liftom! * =t= * - Ajd mi obećaj da neš nikad izrast u ženu, a? Žene uvijek kasne, evo gle ove, deset minuta već kasni! A tu smo joj, ispod prozora, al ne, ona mora kasnit... Ajmo mi isprobat ovo! - reče Tomo i dohvati sa stražnjeg sjedala plavu plastičnu kutiju, sličnu omanjoj aktovki. Otkvači slušalicu i dodaje Tei: - Ajde, ti je nazovi. Tri šest osam... Čekaj, ne, treba prvo pozivni za Split... Stisni ovo crveno, pa... - Šta zbilja to radi ka pravi telefon? — upita Tea. -A trebalo bi... Ajd, nula dva jedan... - A šta će mu pozivni za Split kad smo u Splitu? - Ne znam, ne pitaj me ništa, pojma nemam o tome. Znam samo da prvo treba pozivni. Ajde, zovi, nula dva jedan... - Alo! - ljupko zavikne Tea, skoro minutu nakon što je utipkala broj. - Tea Kriste ovde. Anita, jeste vi? Evo nas na parkingu ispod vaše zgrade. Di ste više? Koga? Je, imamo, tati je jučer da šef... A radi, evo... Aha! Tu doli. E, tu, na parkingu! Može, al čekajte da njega pitan... Tata, pita Anita da ako ćemo na minut gori kod nje? 4-G • Renato Barefić Priča) mi o n]O) 1 Tomo zavrti glavom i lupne kažiprstom po satu. - Alo, neće on. Aha... Okej, oćemo, al koji ste vi balkon? Treći odozdo... na kraju... je, vidin bugenvilu! forno je potapša po ramenu i gestom zatraži slušalicu. - Reci. Ma ne, em ti kasniš, em ćemo gore ostat pola sata najmanje, em .. Okej... Al čekaj, reci tačno di si, mi smo dole kod garaža, desno od glavne ceste, jel to nama ljevo il desno... Okej, čekamo. Tomo isključi slušalicu i vrati je u ležište, pa se prigne i zagleda kroz prednje staklo: - Oće nam mahnit s balkona. Samo di je... - Eno onaj, treći kat, dije ljubičasta bugenvila... Asti, jel to ona? Na balkonu s bugenvilom pojavila se spodoba u vunenoj zimskoj kapi, s ronilačkom maskom i disalicom. U lijevoj ruci visoko je tlržala skijaške štapove, a u desnoj reket za badminton. U sljedećem i icnutku podigla je jednu nogu na ogradu balkona: na stopalo joj je hila navučena crna peraja... -Jel je to ona? — ponovi Tea. Tomo se istrzano, hrkavo, smijao kioz nos. - Staje to bilo? - upita mala još jednom, kad se Anita povukla s balkona. -Jel to neka vaša baza? - Nije, nemam pojma. Luda je sto gradi... Nekoliko minuta kasnije Anita je dotrčala do njih, u trenirci i s mksakom na ramenu. -Jeste ono bili vi sad na balkonu? — upita je Tea, izlazeći sa su-* ozačkog mjesta. - Koje? Nemam pojma... — nasmije se Anita - ostani ti sprida, 11 cu pozadi šest. - Bi ja, al ne smin po zakonu... - Bogati, šta ti je pravnička ćer... - Samo se nemojte taknit vrata, još je možda friška boja. - Dobar dan, slijedite onaj auto! - rekla je Anita sjevši do Tome. Ili ne, možda bolje onaj tamo crveni... Tomo joj odvrati širokim osmijehom. - Aj sad mi moš rec di to idemo, sila san i vezala se lipo -Neću još - Ma daj, evo, pnsežen da neću izletu na prvon semaforu Tomo zavrti glavom - Tea, aj mi ti reci kad neće tata - Bi ja, al ne smin po zakonu - odgovori Tea i zasmije se - Pa šta je ovo, otmica7 - U Pnbidrag idemo - odgovori napokon Tomo - U Pri — iznenadi se Anita, a sj enka razočaranj a brzo j oj preleti licem - A šta ima tamo7 Al imate vikendicu, li brod7 - Nemamo još ništa, al bit ce nešto - Ima samo Kvazimodo -javi se mala - Tea1 - podvikne Tomo -Još samo jedamput da te čujem1 Mala otraga zgrabi ruksak i izvuče džepnu elektronsku igricu, pa počne šutke igrati - Imam tamo prijatelja, zemu jednog — nastavi Tomo nakon nekoliko minuta vožnje u tišim koju je remetilo samo pijukanje Teme igračke
- Spasio mi dvaput život -U, jebate' - Aha, stvarno Jednom skino čedu šta me s tenka vec imo na mušici, a drugi put ovo na kraju On me odvuko iz kukuruza i ubacio u zadnji kamion šta se izvuko iz grada s ranjenicima Oboje opet posute neko vrijeme - Obadva smo oženili Dalmatinke, i obadva završili bez njih, al zato s njihovim starcima Opičen tip skroz Prije rata je vozio auto trke, pa se jedared sav polomio, obje noge, skoro sva rebra I presto moj Boro vozit, došo rat i on odma kreno, prijavio se u Gardu Od sto tenkova, onje barem trideset sam skmo Išta, uvatih ga čede zadnji dan Provuko se nekako, pa Mitrovica, logor, i sve nekako prođe, pa dođe vrijeme za razmjenu, kad šta, prepozna ga tamo neko đubre, isto bivši autotrkač, pa mu u zadnji čas polomi nekim pajserom opet obje noge i sva rebra, jedva Boro živ osto I 48 • RetiatoBaretić P ricaj mi o njoj m onda čekaj opet dva mjeseca u bolnici novu razmjenu Sad je tu kod ženinih - A šta mu je s njon7 - A ništa, pogmila gore, još na početku I sad ti Boro lovi ribu, piavi vino i izučava za zvonara u crkvi Dobar je, i mene je vec malo podučavo - Šta, lovit ribu li pravit vino7 - Ne to, nego zvonit - Čekaj, oš rec da zvoniš u crkvi71 - Samo ove lagane stvari, točno vrijeme i to Al tajno, ne zna Jupmkza to - Aj da i to vidim1 - A, ne znam oš li vidit, zavisi oce li župnik bit tu li neće -1 za to sanja pomla klizaljke u rusaku71 Tea, jel imaš još koju l.ikvu igricu7 - Neman, ocete ovu7 - Ma ne, zezan se Rade cu malo ubit oko, ako van ne smeta St a imamo još vožnje, po ure, tn kvarta, a noćas san dugo bila budna - Tulumarilo se, a7 - Moš mislit1 Prvo nišan imala partnera za badminton A onda san do uru i po čitala skripte za neki idiotski program Jebate, tri iniseca smo radili u onon Word Perfectu, a onda -Ja ti to ništa ne kontam, kompjutore i to sve - Nema veze, samo ocu rec daje onda nekoj budali palo na pa-i ict, a taman smo svi koliko-toliko naučili, i onda nečiji suro ili kum i vah neki kretenski novi program i sad čila redakcija uči ispočetka >u na poslu, šta doma, usuvo - A, pa to je neko sto posto mazno ljepu provizijicu1 Dogodine i te dobit novu verziju, garant1 Nešto šta mko drugi nema - E, ako ne i prije - Ajde, samo se ti zavali Moš i spustit sic Tea, pomjeri se malo I >ozadi na moju stranu Jfc Lagala je, nije joj se uopće spavalo Željela je samo sklopiti oči i nastaviti misli od smoc i jutros, ovako, sad sasvim blizu tog čudnog čovjeka o kojemu je u zadnje vnjeme razmišljala gotovo neprestano Poželjela gaje kriomice, tu i tamo, pogledati kroz jedva razmaknute kapke, htjela mu je s lica pročitati odgovore koje bi mače mogla dokučiti samo ako ga izravno upita, a to bijoj bilo odveć neugodno Kako razmišlja o Ivani Kriste, nacionalnoj junakinji i svojoj ženi7 Je li mu u glavi, ispod njegove kože, živa ili mrtva7 Ne Ivana iz uspomena, prije rata, nego ova danas, baš danas, baš prekjučer i jučer i danas, odjutra do navečer-je li mu živa ili mrtva7 Akoje mrtva, je li zakopana, sama ili sa stotinama drugih trupala, ili su je rastrgale zvijeri i podivljala stoka negdje na ničijoj zemlji, u blatu i korovu7 A ako je živa, kako u Tomimm mislima i osjećajima provodi dane7 Tuku li je, siluju li je7 Tko, kako, koliko, zašto7 Zna li uopće za sebe7 Gdje je7 Virila je knšom kroz trepavice, ali na Tominom licu nije mogla otkriti nijedan odgovor Vidjela mu je samo desni obraz, možda su odgovori s lijeve strane, tamo odakle ga sad nitko od vozača što dolaze ususret ne stigne dobro vidjeti7 Vozio je s mirnim, jedva primjetnim osmijehom, nalik potpuno zadovoljnu čovjeku Kako mu to uspijeva7 Koliko truda mora svakodnevno ulagati da bi izgledao kao netko tko je tek dio mnoštva, ili da bi njemu samome ostali ljudi bili nalik na njega, kao da su i svi oni u istoj muci i nesreći, pa se međusobno razumiju i ne gnjave nikoga svojim problemima7 Iz ovratnika Tomme majice vino je ružičasti vrh ožiljka Tu mu je, znala je za to iz novina i prije nego su se upoznali, geler probio vratne mišice i zabio se u kralježak daje granata eksplodirala samo pedalj bliže, možda i samo centimetar, Tomo Kriste danas bi, u najboljem slučaju, bio nepomično tijelo sa svjesnom, mislecom glavom Misli li kad on o tome7 Zamišlja li o čemu bi ta glava razmišljala u takvoj situaciji7
I ova mala straga, prema njoj je i nježan i živčan, poput svakog drugog oca na svijetu, kao da nijedno od njih ne nosi nikakav poseban teret Nema tu m naglih izljeva nježnosti niti pretjeranih I 5O • Rctiato Baretić Pričaj ml o njoj provala bijesa A i ona izgleda sasvim obično, kao daju ništa veliko ne muči, premda je jasno daje dovoljno inteligentna, da sve shvaća i da je mora mučiti tisuću pitanja koja njenim vršnjacima i ne padaju na pamet Njih dvoje kao da su s nekog drugog planeta, kao da znaju mnogo više od ljudi oko sebe, ali se moraju prikrivati i praviti se da mi isti kao svi Moraju tako, jer moraju preživjeti A opet, toliko su upadljivo drugačiji Pravila se da drijema sve dok nisu parkirali na pribidraškoj rivi, na korak od mora - O1 — trgnula se kad je Tomo povukao ručnu kočnicu — Vec smo tu7 -Aha1 — odgovori on ponosno, kao daju je doveo u svoje rodno mjesto - Pripazi s vratima, friško je lakirano, trebalo bi bit suvo, al nikad ne znaš - E, stvarno, to san te zaboravila pitat, šta je to s tin vratima, jel te neko udnja7 - Nije, nego - To se zove "ide u rok službe" -javi se Tea straga, ne skidajući pogled s igračke - Aj, dosta više tog pištanja, gasi to i idemo - obrecne se Tomo Recu ti posije — odvrati Aniti - Ma pizdarija, mšt posebno Taman kad su izišli iz auta, selom se razlila zvonjava iz crkve - Evo ga, radi Boro' - upozori Tomo Anitu -Jel čuješ7 Ovo je lulo prvo selo, prva crkva u Dalmaciji sa četir zvona Jel čuješ7 Nije mio "dm-don", klasično, jel čuješ "dun-do-den-drn, dun-do-den-11 ni" - mahao je pred njom ispruženim kažiprstima - I pazi sad, 11| ovo, na kraju završi uvijek ubrzano, zadnji je uvijek nekako "du-i cilendm'", sva četir, to je Bonna inovacija za podne, a ima i drugih, I os boljih Anita osluhne, pa se osvrne prema Tei Malajoj odvrati pogledom uknž i s dva prsta dopola ugurana u usta Tomo je po kamenim pločama vec grabio uzbrdo, prema zvoniku - Ajmo, dok nam nije uteko na drugu stranu' - Šta je, nije tebi ovo baš puno drago, a? — upita Anita malu Ona joj odvrati rezigniranom grimasom, a Anita zastane -A šta je, reci mi? - Ne volm ga - odgovori Tea sporo se uspmjuci mimo nje -Moga je izvuc i mamu ka šta je i tatu izvuka, a nije Anita zanijemi i počeka još nekoliko trenutaka, a onda produži za djevojčicom koja se bezvoljno uspinjala uskom uličicom, popločanom sjajnim sivkastim kamenom - Čuo sam te, sve sam čuo1 - vikao je Tomo gore, pred vratima zvonika - Dvaput si fulo na trici ljedamput na dvojki, sve sam čuo1 Ceh Pnbidragje čuo' Nije nikad u povijesti ovo selo imalo ovako ušljivog zvonara1 Ko motkom da mlatiš oraje, tako zvuči1 Na uskim se vratima u podnožju zvonika, gegajući se, pojavi muškarac mladenačkoga, gotovo dječačkoga lica, i prorijeđene plave kose - Ti ceš mi kasti, nemoj sad da zovem vlasti1 - podvikne i on na Tomu, pa se zagrle i zatapšaju po leđima - Anita, ovo je Boro, moj zemo o kojem sam ti pnčo Prvak svijeta s tromblonom, al očajan zvonar Anita je novinarka iz Novog doba, doveo sam je da piše o ovoj sramoti od tvoje zvonjave - Drago mi je, ne znam šta vam je napnčo, al znate onu staru "ne veruj muškarcu koji laže"1 - Bez brige, pogotovo ako je još i odvjetnik - Is' Ti su najgori Nego, šta se ti ne javiš prije neg šta dođeš, a ne ovako Imam j ednog na Vranskom j ezeru, kaže "samo j avi kad treba, kašikara i šarana uvijek ima" Mogo sam mu javit da sam znao, fiš da napravimo, ko ljudi - Ma nema veze, nismo mi došli da jedemo - Ne, nego da zajebavate poštenog zvonara Aj, smislit ćemo nešto A ti, Tea, Teice, jel imaš momka7 - Ajel ti imaš neko drugo pitanje7 Svaki put me isto pitaš' Neman, a i da iman, tebi ne bi rekla' - Bogati' Oprosti, neću više, majke mi' - To si i zadnji put reka I 52 • Rcnato Baretić Pričaj mi o njoj - Izvini, stvarno A s koliko ceš proc7 - Staje to tebe briga7 - Tea1 — podvikne Tomo - Sad ceš šutit dok ti ja ne kažem da miješ govorit, jel jasno7 - Nikad msan vidila veću konobu1 - rekla je Anita desetak minuta kasnije, dok su sjedali za veliki drveni stol, prekriven dvama i blijedjelim plastičnim stolnjacima, jednim na kvadratice i jednim n i
jabuke i kruške - E, a ima ih ovdje u mjestu još dosta takvih Ima i većih - od-ovonjoj Boro, vadeći čaše iz staroga kredenca - Ovo ti je garant zlo s najvećim konobama u cijeloj Dalmaciji - Čekaj, a zašto7 Pa nije ovaj kraj poznat po nekon vinarstvu - Nije, al je bio po brodarstvu Otac od mog punca, znači dida . moje pokojne žene, on je bio jedan od zadnjih brodograditelja, 5vm, kako se kaže, drvenih, na k - Kalafata7 - Kalafata, bemti, mkak to ne mogu zapamtit Tu su se unutra i idili ovi manji dijelovi, rebra, poklopci, kormila To je, znaci, bila i idiomca, a dole na plaži navoz Vele daje stan osam ljudi zapošljavo pieko cijele godine E, al onda došli partizani, komunizam, i poso mu prno u rosu Sm mu prvo ošo radit u Šibenik, u tvornicu, onda i krenulo s iznajmljivanjem za turiste, malo ovo malo ono, i eto, navoz posto plaža, a radionica postala konoba Dva, tri burenceta \ ina i stovarište svega i svačega Al šta, došo zet iz Slavonije i uradio od toga svoje carstvo Pregradio, napravio malu sobicu, malo kuli Uilo, stavio krevet, a more mi na deset metara, štaš bolje7 - Vidi mi zeta šta se fali s doton, a7 Ki da mu je cacma1 — promrmlja s vrata konobe nasmiješeni izborani starac u plavom radničkom odijelu, izblijedjelom od godina i pranja - Šjor Fihpe1 - vikne Tomo i krene prema njemu s ispruženom rukom - Baš sam htio pitat ovog vašeg glupog zeta di ste Upoznajte se, ovo je Anita, Tema i moja prijateljica iz Splita Anita, šjor Filip, punac od ovog bezveznog zvonara i lažljivca - Drago mije - rekla je i pustila da joj se šaka utopi u kvrgavom dlanu starčica s ogromnim, hipnotizirajuce svijetloplavim očima - Nego, ljudi, znate šta ćemo7 - prekine tišmu Boro — Jel svi volite školjke na buzaru7 - Ako su friške i ako nisu s neke razine - odgovori Anita - Neće, s kamena ce bit Ovako, ja prvo idem načas u kuću da zovnem malog Matu da me zamijeni na zvonima do večernje, a onda idemo po dagnje Jel može7 Ko ce sa mnom u more7 -Jesi lud7 - Tebe nisam ni računo, znam da si ti strašljiv Ti, Anita7 - Mogla bi, al neman kupaći, pa - Nema blema, bili tu neki Italjam lani, tri dana njih šestero, a kad je zabubalo po Šibeniku, spakovali se u pet minuta i pobegli Ostavili kostima, gaća, peraja, svega Ja sve opro, spremio, ko zna, možda opet dođu Donjet cu ti pa vidi - Dico, guštajte kad van je bog da1 - pozdravi ih Filip i ode s Borom u kuću na suprotnoj strani dvorišta - A šta je, vas dvoje7 Šta ste zamučali tako7 - upita Anita kad su ostali sami - Ništa, ova mala me svaki put osramoti kad dođemo ovde - A šta me onda vodiš7 - sikne Tea s praga — Znaš da ga ne volm i da ne volm tu dolazit - Tea moja - krene Tomo pomirljivo i sjedne do nje pa je zagrli - Stoput sam ti reko, nije Boro ništa mogo napravit Ja mu vjerujem, dvaput mije život spasio, vjeruj mu onda i ti Da nije bilo Bore, ne bi danas ni mene bilo, nemoj mi ni to zaboravit Ne moraš ga volit, al barem budi pristojna, pliz Osim toga, znaš da te ne vodim svaki put, danas smo išli s Anitom, pa sam htio da budemo skupa Tea ga ravnodušno pogleda, brzo poljubi u obraz, pa ustane - Okej, bit cu pristojna Rcnato Baretić Ptica) mi o njoj i -Jel stvarno okej7 - Oš se kladit7 - Ocu, evo za pedeset - Čega pedeset7 - Dinara, bogati1 Šta bi ti, dolare7 - Aj dobro Anita, presijeci1 Čim su se rukovali, mala otrči na plažu i počne bacati oblutke u more Tomo pogleda Anitu, pa zažmiri i rezignirano zakima - A šta ce tek bit kad uđe u pubertet - Ti znaš zašto ga ne voli7 -Ma - Menije rekla, gon, ispod crkve - A eto, onda znaš i ti Ma, jednom smo Boro i ja nešto pričali, mislili smo da ona spava na kauču, a zapravo je špijunirala, prisluškivala Onje zadnji preživjeli koji je vidio Ivanu, pa sad mala - Evo ga, mogo bi vaš domacm i dućan otvorit1 - prekine ih Noto s nabreklom plastičnom vrećicom u ruci -Jednaje bila prava ltah]anka, onako ojača, al ova druga mršava ko ti, pa nadi štagod ii|eno
Kupatilo ti je tamo, ona vrata levo - Fala za ovo 'mršava"1 - dobaci Anita preko ramena, odlazeći puma kupaonici -Ja nikad mšt nisam lago, samo čedama, Tomo zna Ajd, idem st i ja u sobu presvuc, vidimo se za pet minuta Tomo je ostao sam u konobi Uzme čašu, cucne kraj bačve, pa piosapce "Tugica " Tako su on i Ivana još u Zagrebu, u studentskom domu, nazvali ono stanje kad čovjeka iznenada obuzme osjećaj 11 je potpuno suvišan i daje promašeno i pogrešno sve što radi, od ' idenja do danas gusta i teška mješavina samosažaljenja i prekora-inja samog sebe Otpio je gutljaj neprozirnog vina iz napunjene ise pa ga krenuo valjati jezikom po ustima, žmireći i nižuci slike iz )i canja Kad bi Ivanu uhvatila "tugica", najbolji je lijek bilo lagano i skanje — po glavi, licu, vratu, ramenima, leđima sve dok ne zapi Nekad bi joj taj san potrajao satima, nekad i samo petnaestak minuta, ali uvijek bi se probudila raspoložena, bez ikakvih naznaka "tugice" A njezma terapija za njegovu "tugicu" bio je seks Njemu se isprva nikad ne bi dalo, ali vec za nekoliko minuta našao bi se u vrtlogu u kojem nije postojalo ništa osim pohote Zagrcnuo se vinom sjetivši se popodneva kad je prasnula u smijeh i rekla mu koliko je smiješan kad, svaki put nakon takvog seksa, ustaje i gol gleda kroz navučene zavjese, pa eufončno naglas kuje planove za bol]u budućnost 1 svaki put tako - A šta ti čučiš kraj bureta? - prene ga Borm glas — Lakše ti ]e da legneš dole i otvoriš usta ispod slavine, he-he Tomo se pridigne - Ma, zamislio se nešto, poso - Šta, jel još braniš čede7 - A branim, šta cu Al nisu oni čede, reko sam ti vec, oni nisu To je jad i čemer, nemaju više ni prošlost m budućnost - Znaci, nešto koja7 - Ma ajde u kurac, Boro, ne seri Samo ocu rec da nemaju ništa osim tih stanova, da nisu bili u ratu i da su ostali tu Djeca su im možda čede, nekog smo im možda i mi skinuli gore u kukuruzima, i to je u redu Djeca možda jesu, al om čede nisu, om ne Ne om - Lepo su ih bome odgajali' - Tomo1 — javi im se Anita iza leđa -Jesi siguran da neš i ti s nama7 Gle, našla sam ti kupaće, vidi1 Taljanske1 Kroz odškrinuta vrata kupaonice virilo joj je samo lice i ispružena ruka u kojoj je držala muške tange s uzorkom leopardova krzna - Evo sad cu, samo da mi Boro obnje pazuhe i bikim zonu1 -odgovori joj Tomo "Tugica" je nestala istog trena Boro ga gestama upita je li mu Anita ljubavnica, pa šeretski nakrivi glavu nakon što mu je Tomo odrečno odmahnuo - Ma daj, šta ti je7 - odvrati mu ispod glasa — Pa ne bi valjda malu vodio s ljubavnicom' - Jebote, jel čuješ ti sebe7 Počo si govorit ko pravi Dalmatinac1 - A ove7 -javi se opet Anita iza vrata, sad bez lica, samo s rukama iz kojih su visile raširene zelene boksence s crvenim srdašcima - Neću, to su ženske' To daj njemu I 5© ■ Rcnato Baretić Pričaj mi o njoj i - Nema šanse, ja ocu one prve1 - nadoveže se Boro - A ništa, vi se obrijte i dogovorite, a ja iden vidit kakvo je more *** I rebalo joj je nekoliko minuta da se raspliva i ugrije u hladnom moru - Dođi napolje, po alat' - viknuo joj je Boro s plaže - Ne mogu I1 sve sam, vidi me kaki sam' Doista, izgledao je kao vlastiti odraz u vodi nekako prekratkoga 11 upa, predugih ruku i s nogama paralelno izvijenima udesno pa nazad prema sredini, zbog čega je gornji dio tijela, valjda radi i ivnoteže, naginjao ulijevo Odjeća je sve to donekle prikrivala, ali id, samo u kupaćim gaćicama, Boro joj je izgledao zastrašujuće I 'ured svega, obje su mu noge bile prekrivene dugačkim ružičastim ivovima, a jedan mu se takav ožiljak, dulji od pedlja, protezao ) komito i preko trbuha Anita se strese pri pomisli da ce sad s njim I i|ehti more Jednomje, još kao mala, napravila na plaži u Ducama i enu roditeljima nije se htjela kupati nakon što je jedan čovjek iz i ivalidskih kolica u more odnio svoju ženu odrezanih nogu, s debe-
lun izobličenim batrljcima umjesto bedara, i pomagao joj da pliva \ e su joj kasnije majka i otac objašnjavali, sve joj je bilo jasno još i ida, ali te nelagode nikako se nije mogla osloboditi Užasavala se i ime pomisli da se kupa pored nekoga s ikakvim vidljivim znakom iiike sadašnje ili ranije bolesti U susjednoj uvali, u istome moru, mogao se kupati cijeli sanatorij kljastih paraplegičara, ah ne pred n|om, ne pred njenim očima Bilo ju je stid zbog toga, ah nije si mogla pomoći - Ma kakav alat, šta ce ti alat za pedoce7 - vikne iz mora - Kesica, nož, maska i ovo1 Jel znaš šta je ovo7 - odvrati joj horo - Znan, za vadit kamenice1 Al ih ima tu? - Is' Gledao ju je preko Tee koja mu je toplim sitnim šljunkom zatrpavala bosa stopala što su virila iz zavrnutih nogavica Sjedio je naslonjen na stijenu i sporim treptajima nastojao otklanjati svaku misao što bi naišla Odlučio je odmoriti se koliko god može, isprazniti se i plutati, pa makar to trajalo samo pola sata, makar i na suhom Jedino što gaje zanimalo bile su mokre i sjajne, suncem naglašene, gotovo prozirne, dlačice pri dnu Amtimh leda Odbijao je misliti o Ivani i njenim leđima, o tome koliko je njoj volio hvatati te dlačice, samo usnama, i nježno ih usitno povlačiti sve dok se i zadnja ne izmigolji, pa opet Odbijao je zamišljati taj osjećaj među usnama, nije htio m misli niti sjecanja, htio je samo gledati te dlačice i biti prazan, rasterećen, nevidljiv i nezanimljiv Nije uspio, ni ovaj put Anita je lijepa žena, a ljupke svijetle dlačice uzdižu joj se s naježene kože i po podlakticama, i po bedrima, i po licu ispred uha Previše Ivane, previše pohote, previše nejasnih impulsa Tugica - Jelda je to savršeno7 - upita Tomo nakon duge šutnje, u trenutku kad su s magistrale skrenuli za Split Anita je sjedila straga, s glavom usnule Tee u krilu - Šta to7 - odvrati tiho Anita - To da lijepo izađeš iz kuće, okupaš se, usput nabereš školjke Pa se vratiš pred kuću, očistiš te školjke i vratiš u more sve šta tebi ne treba Uzmeš svoje vino, svoj češnjak i peršun, sve je tvoje, pa napraviš ručak za koji bi neko drugi u gostioni moro masno platit, i onda još sve ono šta ti ostane, ljuske te i sve to, opet vratiš u more I naveče odeš mirno spavat, jer znaš da je sve jednostavno, sve u redu i kako treba I sve je u krugu od pedeset metara, i sve u krugu koji ima smisla I 58 • Renato Barctić Pncaj mi o n]O) - Tomo, nemoj se uvndit, al sereš brokve Nit si ti iša po pedoce, i nt si ih ti čistija, nit si ih ti kuva - Pardon, čistio sam1 -Jesi, tri i po školjke' - Dobro, pa nisam ih ni pojo puno više - Eto vidiš1 A meni pričaš priče A daj mi reci, sad na kraju, zašto i u uopće mene vodio s vama tamo7 Onako, baš, zašto7 - Ako baš pitaš, eto, htio sam da ti priuštim lijep dan A i da vidiš )'di ceš me moc nac za godinu dana - Moš mislit, Tomo Kriste, advokat iz Pnbidraga1 U slobodno \ i ime uzgaja pome1 - Vjeruj meni, što manje mjesto, to veća potreba za advoka-loni1 - Šta ti zbilja misliš preselit tamo, coviče7 -Aha - A štaš s malon? Vidija sije danas - Ne znam još Ako nađem ovako neku kuću s dvorištem i plažom u blizini, možda se i pnvikne - Ma daj, mohn te A po zimi ce svaku večer slušat tatu i barba Boru i njihove dogodovštine iz rata - Vidu ćemo, ne znam još detalje — zaključi Tomo, zaustavljajući se pred Amtmom zgradom Kad se Anita, otvorivši vrata, oprezno pomaknula udesno, Tea se, i dalje spavajući, pridigne na koljena i |os je jace zagrli oko struka - Znaš šta? - prošapće Anita i pritvori vrata najblaže što je mogla Ajmo mi prvo vas dvoje spremit doma, a ja cu se onda snac - Štaš se ti snalazit, ne budi luda, jebenu, kasno je vec Tea - Pusti nju1 Ja cu lipo uzet taksi, neš ti snalaženja - Ma daj, molim te, pa tu smo ti pod prozorom Teice, ljubavi, I1 pusti tetu Anitu, mora ic spavat, moramo i mi - Ajmo mi prvo do vas, žaj mi ju je budit ovako Tomo slegne ramenima pa se vrati za upravljač i krene unazad i )bgrh naslon suvozačkog sjedala, okrene se i, umjesto u stražnji I11 ozor, zagleda se u usnulu Teu koj a j e, obujmivši Anitu, ispreplela prste na njenom desnom boku Na lijevom joj je bio obraz, nagnječen i iskrivljen, čmecijoj lice smiješnim i dirljivim istovremeno Pogled mu se zamuti, a noga nježno pritisne kočnicu
- Nije to sve lako, a? — javi se tiho Anita nakon nekoliko sekundi -Nije Nije lako - odvrati Tomo još tiše -Nije, nije, nije, nije, nije Da gajebeš, nije lako Duboko udahne, pa se zagleda u Anitu - Tebi je jasno da ja nju užasno volim, ovu malu Jel tako da ti je jasno7 - Jasno mi je Nemaš pojma koliko mi je jasno Odjednom su se i njoj oči počele puniti suzama Šutjeli su i gledali se, oboje pazeći da uistinu ne zaplaču - Ajmo dalje, ajmo dalje1 - progovori Tomo i oprezno šmrcne - Pa makar i u rikverd *** - Čekaj samo malo, pokazat cu ti, samo da se ovoga svega riješim Oprosti zbog nereda, nisam znao da ceš doc - šapnuo je kad su ušli u predsoblje Anita je nosila Teu, a on je krenuo polako spuštati svoj tovar, najprije pleteni demižon s vmom, kutiju s mobitelom, onda svoj, Amtm i Tem ruksak Na prstima je otišao do dječje sobe i otvorio vrata, a Anita ga je slijedila - Ocemo je presvuc? - prošaptala je, spustivši djevojčicu u krevet - Neka, nema veze danas Samo je poknj Lagano je poljubila Teu u sljepoočicu, pokrila je i iskrala se iz mračne sobe, još jednom preko ramena pogledavši malu Tomo tiho zatvori vrata -Jesi živa7 — pitao ju je tri koraka dalje, pred vratima kuhinje — Sad cu ti pozvat taksi U stvari ne, ajmo prvo popit još po čašu ovog Bormog crnjaka, a? 6O • Renoto Baretić rricaj mi o njoj -Može Al bevandu, ne mogu više čilo Jebate, šta ti je uredna 1 užina1 - Malo se koristi, pa ju je lako sredit Nego, da te pitam jednu tvar, stalno se nešto žemram, a zanima me Ti više na poslu ne moraš čeprkat po meni'? Ono, nisi više zadužena za iskopat neku I u Ijavštmu pa da mi nešto napakuju7 - Nišan, pa rekla san ti I zato sad radm za obe rubrike, dupli posal za istu placu - A jel neko drugi možda dobio taj zadatak7 - Od ovih mojih nije mko, procunlo bi do mene Primili su neki dan pet, šest honoraraca, al to su klinci, ne virujen da bi njima to dah Ma, to ti je s novinama, ono šta je atraktivno danas ne znači i la ce bit i sutra A šta, ti si kužni]a nešta, osjetija7 - Ma ništa, dapače, pa me zanimalo Ostavit cu se tih deložacija i upadanja, dogovorio sam s gazdom Najesen najkasnije Ajd, sjedi umou fotelju, li na kauč, zavali se - Ajme, jel bi se smila izut7 Nove su patike, neću te ugušit - Normalno, raskomoti se Izula je temsice i sjela postrance u kut kauča, nalaktivši se na debeli naslon i odloživši čašu na niski ormarić - To san te isto tila pitat u autu, ako zbilja misliš odseht u taj l'nbidrag, šta ce om bez tebe7 - Srbi? Ovi ništa, njih zastupam do kraja, al nove neću uzimat I )osta mi je i govana i Govnara i izgrebanog auta - odgovorio je, ledajuci u fotelju na suprotnoj strani kauča - Al ti je ko izgreba auto? Zato ti je friška boja7 - Aha Jučer treći put Ocila mi crtaju, jebala ih ocila I malo ustaško "U" ispod, ko potpis autora Otpije malo vina pa se zagleda u čašu - Pogledaj ti šta Slavonac Boro radi, a7 -Je, odlično je I to je stvarno čudo, jer om nemaju neku lozu lamo Imah su nekad, alje to sve uništila filoksera i peronospora, i ništa drugo se ne prima Jesi znao ti da je čilo misto prije tristo, i etnsto godina dobilo ime po toj sorti šta je izumrla7 - Nikad čuo - Nišan m ja do prije par godina - Šta, pališ se na vinarstvo i te stvari7 - Nije, nego san nešta pisala o tome, reportažicu neku, prije par godina A i bivši muž mi je otamo, po materi Tomo podigne obrve i odloži čašu na stolić - Anita Čelan, vi ste bili udati71 Zašto ste to dosad krili od suda7 - Ma, šta cu ti pričat monade Niti dvi godine, a onda smo se razveli u pet minuti Sad san vec i duplo duže razvedena neg šta san bila u braku - A gdi je sad gospodin7 Jel neki kolega iz redakcije7 - Ma koji kolega, još vec debil Njemu daj pive, trave, pusti mu Franka Zappu i moš budali iza leda čili dan činit šta te volja, ako te volja Plovi negdi, neman pojma Pobigaje od rata, prvi dan
- Šta, Srbm7 - Hrvat sto posto, od glave do pete I pizdun isto - Oprosti, neću te više gnjavit - Ma ne gnjaviš ništa, bnga mene Nego, ja san tebe tilajoš jednu stvar pitat oko tog Pribidraga, ako smm7 Šta ceš ti ako Ocu rec, kad ti nadu ženu, kad je puste, šta ceš s njon u Pnbidragu7 - A ne znam Mislio sam, ako ju izvučemo, da bi joj manje mjesto bolje pasalo Kuca, dvorište, tišma Možda bi joj to bolje pomoglo od lifta i stana na petom katu A možda i ne bi, ne znam Vidit cu kad dođe U svakom slučaju, ja to ocu kupit Imam nešto svoje love, ostalo cu dignit kredit, imam vezu u banci pa ce bit lakše, i eto Kako se to tu kaže, 'infiša san"7 Zakimala je, a onda joj je zatrebala skoro cijela minuta tišme da se ohrabri - Ako ti nije problem Ocu rec, ono, pitan skroz privatno Ne moraš mi odgovorit, ono, ako ti je tlaka i to -Reci više1 62 • RenatoBaretić Pnca) mi o njoj - Ma Jel moš ti to nekako odredit, štajaznan U postocima, cio Koliko ti nju zbilja čekaš, ono, živu, a koliko se bojiš da je muva? - Nemam pojma Stvarno nemam pojma A ti? - A jebate Ne znan, sad si me zaskočija - Ajde probaj Probaj se stavit u moju kožu Novinarka si, imaš ni.mje-više sve informacije koje i ja imam Šta bi ti rekla7 A onda imam još jedno dodatno pitanje - Koje? - Rec cu ti kad mi odgovoriš - A čoviče - Ne moraš birat rijeci Samo istresi šta misliš, ja se nemam šta vnjeđat Ajde, baš me zanima - A dobro, evo ovako Tomo se uto naglo trgne i stavi kažiprst pred usta Pridigne se i tiho ode prema Temoj sobi Aniti je ova stanka dobro došla da pribere misli i odabere riječi kojima ce mu odgovoriti, ali i za to da malo razgleda prostoriju u kojoj su sjedili Kao u kuhinji, i ovdje je sve bilo na svome mjestu Trosjed, dvije fotelje i stolić u klasičnom lasporedu ispred televizora, zidovi bez ijedne slike, visoka stajaća lampa u kutu, polica s tek po nekoliko knjiga na svakoj etaži Tomo Kriste, zaključila je, llije bio opsjednut urednošcu, llije i ovaj dnevni boravak, kao i kuhinju, vrlo malo koristio - Sve okej7 — upitala ga je kad se vratio i sjeo u svoju fotelju Icgnuvši ramenima - Sve okej, učinilo mi se bilo da plače -Ja msan ništa čula - Nisam valjda ni ja, llijesam, ne znam Izludit ce me to Nego, i di smo stali7 - Pojma neman O Pnbidragu smo nešto pričali, o vinu - He-he Anita Čelan, ovaj sud nema ni vremena m volje za vaša rvrdavanja Da čujemo, dakle, vaše očitovanje - Jebate, jesi udav1 Okej, evo S jedne strane, navodno ima masu naših koje om čuvaju za razmjenu Ovi govore "svi za sve", al sigumo ijedna i druga strana drže nekog važnijeg koga mogu mmjat za deset svojih Znači, može bit da je drže i čekaju da m naši cape nekog generala ili štajaznan koga To bi značilo da je drže negdi u pamuku, da paze na nju i da čekaju kad ce nas moc ucjenjivat A s druge strane, jebiga, može bit i da su ]e ubili čim su je vidih Mishn, može bit, ne mora, ah može Jebavala inje sve po spisku na radiju koje se čuje i na drugu stranu i na sve strane Al, opet, previše je baš zato poznata da bi je tek tako Štajaznan, moguće je i jedno i drugo A ko zna šta je sve još i između ka mogućnost Tomo joj se cijelo vrijeme blago smješkao - Svaka čast, odlično ti ide u mojoj koži Sve te tvoje mogućnosti meni stoput na dan prođu kroz glavu A pogotovo ove između Ništa nisam pametniji od tebe Sad te još moram pitat i ono drugo Znaš "Kviskoteku", onu prvu igru, a-be-ce pitalice7 E, sad ti meni reci šta sam ja najviše7 A - naivac koji vjeruje u to da ce mi Srbi vratit živu i zdravu ženu u zamjenu za nekog generala ih pilota7 Ih be — govno koje je diglo ruke od svega i misli da mu je žena mrtva7 Ih ce — šonja koji ne zna šta bi mislio, a svaki dan mu kroz glavu prođe da mu ženu možda baš u to vreme siluju, ih da trune u gomili tjelesa kroz koju prolaze crvi, ih da ce mu doc kuci polumrtva ko, ne znam, zombi neki7 Šta u seja činim najviše od toga7 - Ma daj, pa nemoš živu ako samo tako crno gledaš - Da7 Ima i bijelo nešto7 - Ma, ma, ne, ma Mora bit i bijelo1 - uzmuca se Anita - E, ja imam samo crno, i to Borino crno Ajmo još po dva prsta, pa idemo spavat - Ajme nemoj Bolje mi nazovi taksi Stvarno sam vec popila - Sigurna7
- Sto posto Moran doma, dežurna san sutra Tomo ustane i ode do telefona, Anita ga otprati pogledom Čula je kako podiže slušalicu i pritišće brojke Ustane i približi mu se uho s leđa Naručio je taksi, spustio slušalicu i okrenuo se, pa ustuknuo spazivšije na korak od sebe -Jebenu, prepala si me' I G-* • Rcnato Baretić Pncaj mi o njo] Ona mu se zagleda u oči - Tomo Kriste, iman i ja pitanje za tebe Zašto mene uvati straj svaki put kad te poželm zagrlit7 - Ne znam Valjda zato šta znaš da se, bome, imaš čega bojat Nasmiješe se jedno drugom, a onda j oj Tomo nježno dlanovima puvuče glavu i poljubi je u čelo - Reko je za dvije minute - Okej, idem Fala ti za izlet, poljubi malu, čujemo se Zgrabila je ruksak i brzo izišla iz stana Tomo ode u kuhinju, otvori ormarić i s najviše police uzme otvorenu kutiju cigareta i upaljač, pa iziđe na balkon i zapali Srce mu je odjednom počelo 11 iu kao nekad, u ratu, kad bi ga bilo najviše strah Dolje je taksi vec I mlako klizio niz parkiralište, prema njegovom ulazu Zaustavivši se, ozač štrene po vjetrobranu i uključi brisače Tomo se, naslonjen na izradu, zapilji u njih i počne im osluškivati ritmično zujanje što se, u i'cernjoj tišim, moglo čuti i mnogo dalje od petoga kata, ako čovjek i ude slušati A Tomo je znao Trebalo mu je nešto na što se može i mcentrirati dovoljno jako da istisne sve druge misli, pa da ih krene I igati nazad, jednu po jednu, svaku na njeno pravo mjesto I znao da ce uspjeti čim Anita ude u auto, čim medu zgradama odjekne ono "dlum1" kad zatvori vrata, čim taksi otklizne prema cesti, pa mu se prvo upale štop-svjetla, onda i desni žmigavac, i kad skrene p.i zamakne iza ugla na kojemu, malo pred ponoć, uzaludno trepće i "uji okomiti neonski natpis "m ni ma ket Že jko" Čekao je da se \ i to dogodi i prođe, pa da si natoči još čašu vina, barem jednu, pa i dne na kauč, uključi televizor na bilo koji program i onda otpluta i mgdmu, nekamo nizvodno, kao svake druge večeri, s jedinom i likom što ce večeras obavezno oprati zube, sigurno hoće Prene ga istodobno trubljenje taksija i sasvim kratko zvono na i uma Baci cigaretu preko ograde balkona i zatrči se u hodnik, ■ urno je nešto zaboravila, samo da ne probudi malu, samo dajoj pobjegne taksi Stajala je pred vratima i gledala ga kao da je iznenađena što joj I ),iš on otvorio - Ne mogu ja tako — rekla je, stavila mu dlan na obraz i zako-raknula u stan — Ne mogu Vec sljedećeg trenutka mahnito su se ljubili, jako i trzavo, kao da su ljuti jedno na drugoga, kao da se mrze Dlanom mu je trljala tjeme, potezala čvrste vlasi i ponavljala dok je hvatala dah - Ne mogu Ne mogu - Šta ne možeš7 Šta - odgovarao joj je Tomo, žudeci za odgovorom, za opravdanjem, za alibijem Nije to on, poštovani sude, nije on te večeri bio tamo - Šta ćemo s njim7 - prošaptao je kad je odozdo po treći put zatrubio taksi - On ll čeka li vozi to mu je posal — odgovori Anita između poljubaca, a odozdo u tom trenu zaškripi bijesno struganje guma po asfaltu - Eto, riješeno1 - zaključila je i objahala ga na kauču - Čekaj, ne možemo tu, ne smijemo nikako Povede je za ruku do spavaće sobe Tiho zaključa vrata, upali svjetlo na noćnom ormariću, pa je uhvati za ramena i zagleda joj se zabrinuto u oči - Šta je bilo7 - upita ona - Ništa Jedan dan ceš nekog ubit s tim očima, jel znaš7 Prvo je ona skinula njegovu majicu, onda i on njezinu Zagledali su se nakratko jedno drugome u prsa, zatim u oči, a onda se nastavili ljubiti, i nježno i tvrdo, kao maločas u hodniku - Sad budi malo strpljiva - prošaptao je kad ju je potrbuške polegnuo na krevet Na svoj krevet Opkoračio ju je i povukao joj hlače, zajedno s gaćicama, samo nekoliko centimetara, taman toliko da se na bočnom svjetlu noćne lampicejasno ocrtaju dvije okruglaste udubine pri dnu leda, iznad stražnjice, a između njih bljesne pruga svijetlih, skoro prozirnih dlačica što je sezala, suzujuci se, skoro do polovice leđa Krenuo ih je nježno potezati usnama, odozdo prema gore, a kad je došao do kraja, vratio se ponovo dolje Gore su mu ostali samo prsti, kojima joj je lako, u dva sitna trzaja, otkopčao
grudnjak Anita se zasmije u jastuk - Šta je bilo7 - šapne Tomo 66 * Renato Baretić Pnca] mi o njoj - Da šta je bilo' Ovamo sveti Frane Asiški, a onda otkopčava i eđipete ka David Copperfield Tomo joj poželi nešto odgovoriti, nešto mužjačko-frajerski, ah istog trena odustane i vrati se uživanju I ona ušuti Kad se ponovo i isnama popeo do vrha, krajičkom oka spazi odsjaj istih takvih dlai ica, samo rjeđih i kraćih, na Amtmoj desnoj nadlaktici Taman kad i. malo premjestio i razmaknuo usne da se i njima posveti, Anita se migolji, okrene na leda i zagleda se u njega obijesnim, odnekud [ loznatim pogledom - A sad ti moraš bit strpljiv Ne malo, nego moraš bit jako, jako ,i rpljiv Nekoliko minuta kasnije ušaoje u nju tek malo, oprezno, sa stra-I iom, kao da čeka bilo kakav Amtin znak da se ipak povuče i da se sve nv o zaustavi i pretvori u spasonosni koloplet živčanog ispričavanja i i bjegavanja pogleda, sve dok se vrata stana ne zatvore i stenjanje lifta ih izblijedi negdje duboko dolje Nikakvog sličnog znaka nije bilo I )okje sporo, koncentriran na uživanje u svakom novom milimetru, prodirao u nju, gledali su se ravno u oči, a lica su im izgledala kao la se jedno drugome zbog nečega ispričavaju Ivana je, kao uvijek, stajala na vratima, oslonjena o okvir leđima i H dmm stopalom Vojničke čizme, hlače i džemper, kosa svezana u 11 ugi rep sveje bilo kao svaki put, samo što gaje sad gledala nekako ločesto, kao da se u isto vrijeme i ljuti i suzdržava da ne prasne u >■ mijeh Onda se uspravila, odvojila leda od dovratka i krenula prema ii|emu Zaustavila se kraj uzglavlja kreveta i nastavila ga bosti istim pogledom, a onda je čučnula, ugasila svjetlo na noćnom ormariću, i lagano ga poljubila u obraz, tik do usana Pogled joj je odjednom postao blag, pun nježnosti Provukla mu je prste kroz kosu i još ga 11 dnom poljubila I još jednom I još Tomo se trgne, otvori oči i ugleda nad sobom Anitmo lice - Šest i po je, moran ić. Zvala san taksi. Ako hoćeš, nazovi me. Ako nećeš, nemoj. Ako ne znaš, isto nemoj. Moran ić. Jebate, šta ti hrčeš! Poljubi ga i brzo ode iz sobe. Čuo je kako se zatvaraju vrata, prvo ona od stana, zatim ona od lifta. Osvrne se po sobi, pa pogleda kroz prozor. Nebo je bilo plavo kao na razglednici, a najviše prozore na neboderu preko puta već je obasjavalo sunce. Zapita se na trenutak da li to sunce te ljude tamo, ovako, u rano nedjeljno jutro, više raduje ili živcira, pa se bez odgovora okrene prema zidu i nanovo zaspi. - Medu nama, of de rekord - kazao je tiho Vedran - ja bi po tebi reka da si noćas jeba mis svijeta! Tomo mu uzvrati samo pogledom i grimasom, glumeći zbunjenost. Stajali su na velikom balkonu i pušili prvu cigaretu nakon ručka. - Nemoj mi se sad pravit lud. Propušija si nanovo, samo se smijuljiš, na ništa ne reagiraš, sve ti je okej... Stari za stolon svako malo prosere neku pizdariju, a ti ništa... Pariš oni šta je opljačka banku pa odma kupija stan i auto, jebate, nikad od tebe kriminalac, odma bi se otkrij a... - Ma daj, molim te! Samo se oću malo odmorit, isključit, pre-dahnit od svega, a ti odma praviš scenarije za krimiće! Imaš ti materijala i bez mene... - Ne znanja ništa, samo slušan šta mi oči govore. Aj, reci suri svome, jesi štagod priprčija noćas, a? Samo za moje uši! Jel tako da jesi? - Ma koji ti je kurac?! - sikne Tomo. - Na čemu si ti, jebem te blesava? - Slušaj, ako ti prigusti, imanja priku, drži Ukrajinke u hotel "Park". Roba prva klasa, samo rečeš na recepciji da si moj i nemaš frke... - Slušaj, suro... - Reci? I 68 * Renato Bareti«£ Pričaj mi o njoj - Vedrane... -Govori, jeba te... -Puši kurac, majmune jedan drogirani! Đubre kretensko! Majmune! *## Dragi D! ()vo mi neide u glavu! Samo seje prošlu noć smijala i smijuljila i milkila me po kosi i po licu. Šta to znači? Nisam se ništa budila i bilo mije lipo lipo. Ka daje zbilja tu sto nasto. Još mije bilo čak i za šta san se probudila pa sam se išla okrenit da ću opet zaspat i sve nastavit ali nisam uspila zaspat na novo. Onda san jedva čekala ovu noč, a onda ništa. Prvo ja nisam mogla zaspat onda ona nije došla više za ljubit me i milkit. Ni za plakat. Ništa. Staje sve to? Nazvao ju je tek u srijedu. -Jesi za piće neko, popodne? - pitao je, bez snage i pameti da kaže išta drugo. Ništa pametniji ni
snažniji nije bio niti predvečer, kad su se našli u kafiću preko puta opustjele gradske tržnice. Anita je od nedjelje ujutro bila potpuno smušena. Pokušavala je .izmišljati o onome što su napravili (stoje napravila, ona!) i opirala ■i.", istovremeno, svakoj misli o tome. Priželjkivala je iskreno daje I orno više nikad ne nazove, ali bi se jednako tako iskreno ponadala, kad god bi zazvonio telefon, da je upravo on s druge strane žice. I lanas, kad ju je nazvao, i ipak i napokon, isprva se krenula izmota-v ati izmišljenom popodnevnom obavezom, a onda je u tri sekunde 1/deklamirala i mjesto i vrijeme sastanka. Hodajući prema kafiću I1 kolnim putem, da dobije još malo na vremenu, svađala se u mislima ..ima sa sobom: na jednoj strani bila je odrasla žena koja se ne smije ponašati kao zaljubljena klinka, a na drugoj zaljubljeni djevojčurak koji se ne želi ponašati kao odrasla žena... Nijedna nije popuštala, nikakve se riječi nisu dopuštale pripremiti. Ali, čim je ušla i spazila Tomu u dnu polumračne prostorije, shvatila mu je po licu da im se rimuju i sva preteška pitanja i svi preskočeni odgovori. To joj je odjednom dalo dovoljno snage i sigurnosti da čvrsto krene prema njemu. - Ej! - rekao je ustajući, s nekim tugaljivim smiješkom. - Sjedi, izvoli... - Fala - odgovorila je zaglumivši bezbrižnu koketu i sjela mu nasuprot. Tomo je lako shvatio da mu se pretvara, nonšalantnost joj je bila prenaglašena a da bi bila stvarna. Zagleda se u nju ispitivački. - I? Šta ima, kako ide? - vrati mu ona lopticu. — Jel se spremaš za Burčula, imaš još samo dan ipo? - Ma koji Burčul, to je praktički gotova stvar. Bojovnici došli viteški provalit, a on ih rastjero manevarskom municijom... - Reče se "vježbovnin streljivon"! - prekine ga Anita, oponašajući novopečenog parlamentarnog eksperta za hrvatski jezik, kojega su komentirali zadnji put na badmintonu. - Ajme, izvinjajen se... - pokuša Tomo nastaviti šalu, taman kad je pred njih stala konobarica. Zašutjeli su i proveli bez riječi sve minute do njenog povratka. Malo su gledali jedno u drugog, malo ulijevo, malo udesno. - Slušaj... — odvaži se napokon Tomo, tresući vrećicu sa šećerom. - Slušam — spremno odvrati Anita, imitirajući njegovu nervoznu gestu svojom vrećicom šećera. - Ej, ajmo se dogovorit! Ajmo sad pet minuta probat bez doskočica, bez podjebavanja i, ne znam, glume. Ajmo malo ozbiljno popričat, a posije šta nam bog da. Može? - Može... Mislin, mora pa zato valjda može... Je, okej, sori, može. Može. - Ajmo onda. Ko će prvi? I 7O • Renato Baretii Pričaj mi o njoj - Aj ti, ti si prvi počeja. -Ja prvi počeo?! Aj dobro, nek ti bude... Tomo duboko udahne i opet počne tresti onu vrećicu šećera: -Gledaj, ovako... - Gledan, ovako... - krene ga Anita nanovo oponašati. - E, jebi ga! Ne možemo mi ništa na taj način... - Ajmo kod mene doma! — prekine ga ispod glasa, nagnuvši se preko pola stola. -A? - Ajmo meni doma! I - Ubićute! — zarežao je iz kreveta, otpuhnuvši dim, kad se umotana u ručnik i nasmijana vratila iz kupaonice pa sjela do njega na rub kreveta. - Ubićutemaaajkemiiii... - Šta ti je, pa al nije ovako bolje? - Divota jedna! Još se tresem, jebote! Dok su se uspinjali do njenog stana, zaustavila gaje i rekla mu da bude tih i brz, jer da su joj gore gluha majka i manje-više nepokretni otac. Užasnuo se i poželio pobjeći istog trena, ali gaje ona za ruku uvukla u stan. "Tata! Mama!", viknula je u hodniku dok se on pn-pijao uza zidove, pa ga brzo ugurala u sobu s bračnim krevetom. Rekla mu je da će se vratiti brzo, čim pozdravi roditelje, a onda se, za nekoliko minuta, pojavila na vratima potpuno naga, s neupaljenom cigaretom medu prstima. "Koji si ti glamac!", nasmijala se i objasnila mu da živi sama, da je otac, svinja, nestao još kad je njoj bilo pet godina, a daje majka već dvije godine kod sestre u Kanadi. Ponovila niu je još jednom daje glamac, a onda su dugo šutjeli, ponavljajući u tišini sve što su radili u subotnju ponoć... - Moš me ubit, al prvo priznaj da si glamac! - A šta j e glamac? Ivana j e to isto govorila al j u nikad nisam stigo pitat Znam da znači naivčina, tako nešto, al zanima me šta znači baš glamac - Pričaj mi o njoj - rekla je kad je legla iza njega, maknula ručnik i priljubila mu se uz leđa - Neću ti pričat o njoj1 - odgovorio joj je, najednom samo korak udaljen od ozbiljne ljutnje - Prvo ti meni
pričaj o glamcu, a onda ćemo pričat o svemu šta moramo pričat, a nismo -Je Ajmo prvo to drugo Al ajde se okrem prema meni Okrenuo se, a Anita gaje poljubila i stavila mu prst na usta - Ja cu prva, okej? Vidi ovako Ja jesan i blesasta i ne znan kakva, al ne skačen okolo s jednoga muškoga na drugoga Ja Ja ovo ne radin mače, razumiš7 To mi je važno da razumiš Ja znan da je ovo krivo i da ne valja i da ne smin, i da ni ti ne smiš, al to je jace od mene Jebate, zvučni ka da san ispala iz lj ubica Al to j e to, baš tako Jače od mene Sad moš ti - Čini mi se - zastao je i nasmiješio se isto kao prije dva sata, kad gaje opazila u kafiću - čini mi se da onda otpada varijanta a - Atoje? - Nema veze, ionako otpada - A koja je varijanta be~> - Zajebana Do daske zajebana Najzajebanija Šutjeli su dok se mrak ulijevao u sobu, puneci je sve do stropa, pretvarajući im lica u sve mutnije siluete Kao po dogovoru, oboje su se trudili da dišu što tiše i bez rijeci čekali da im vid postane beskonstan Sad im ionako više nije bio potreban - Evo vidiš - prošaptao je napokon u potpunoj tami - ovako ćemo morat da se skrivamo Da nas mko, mko, mko ne vidi - Ne - kazala je pa ustala, do kraja otpustila rolete, tako da su se zacrnile i one sitne rupice na njima, navukla zavjese i vratila se u krevet - Ovako ćemo morat Obećaj mi jednu stvar - Reci, pa cu ti obecat - Moraš mi rec cim više ne budeš moga tako 72 • Renato Bauretić Pričaj mi o njoj - Ocu A oš i ti meni7 - Neću, ja san žensko Ja cu rec malo kasnije Ako stvarno više dl buden mogla nikako -Znaš -Reci -Ja sam vec zajebo stvar Srijeda je moj dan da vodim malu na balet - Okej, znači, srijede možemo odma preknžit Ajmo dalje -Petakje isto balet kouros nikad nije mirisao ovako teško i zagušljivo, ne dopuštajući muda udahne koliko bi htio - Ne valja to, ne valja - ponovio je po treći put Bago, hodajući >d prozora do svog stola i nazad - da te tako sjebu na proceduralm piopust, jednog tebe, Tomo, ej Ne valja - Šefe, žalbu urudžbiram odma sutra, u devet, nemaju šanse Me ne je strašno sramota šta mije to promaklo, stvarno, al na Žu-p.imjskom nemaju mkake šanse - Ma znan da nemaju, al jebate led Ovo je tnbalo past odma, Hurčul je čista priča' Ti si mi i sam reka, a i ja san povinja spis A si,i on kaže, jel popizdija7 -Jest malo, alja sam ga smirio Prizno mu svoju grešku, ispričo ( i objasnio Šefe, rzvinjavamsejošjedared, stvarno sam Mah pad mcentracije i eto - Dobro je A staje bilo7 Šta Uje uzrokovalo taj, šta kažeš, pad mcentracije7 Jesi čuj a šta o ženi7 - Ma nisam, nego Ne znam, dogodi se Može bit i mali zamor itenjala - Nemoj mi zamor materijala, tek si počeja Dobro, razumin ja i al daj pazi da se ne ponovi Jel znaš ti šta je sad ovo, šta to vuče i sobon7 Prvo, Burčul se može predomisht i nac koga drugoga Drugo, može se sad predomislit i ko zna koliko drugih koji su se mislili nama javit s takvm problemom, a treće Jebi ga, ka treće, sad ti svaka budala može prišit da Srbe braniš dobro, a Hrvate nikako, i iskonstruirat ko zna šta sve E da, kad smo kod toga, j esi šta dozna, ko ti oce napakovat7 Ono, šta si priča neki dan? - Nema, to je gotovo, izgleda Nije išlo otprve, pa su odustali - Ajde, baren to Slušaj, ja san tu do osan naveče Do šest ocu vidit tu žalbu šta ju sutra nosiš - Nema problema, stvarno - Okej Jel ti radi mobiteP - Radi Nisam ga puno probo, al ovo šta jesam, radi Ušavši u svoj ured, Tomo se zatrči do prozora i širom ga otvori pa se presamiti preko okvira Trebalo mu je zraka koji miriše na more, na kraj proljeća, na ništa, na život, na bilo što, samo ne na Kouros, samo ne na Anitu, samo ne na Ivanu, na Teu, na autolak, na sudnicu, na njegov i Burčulov znoj, na Odjednom mu se iz podsvijesti progura sjecanje na jednu Bormu priču iz rova, dok su pred zoru čekali tenkove Boro je tada dugo govorio o tome kako ne voli kružne utrke Treći put kad uđem u isti zavoj, na isti način, ne mogu više, počne da mi se spava Ponovio je to barem pet puta pirje nego što je iza zavoja zaštropotao prvi tenk Tomi se sad učinilo upravo to, da sam vozi kružnu utrku s još dvadesetak automobila, ali na dvosmjernoj stazi
*** Prestala je ribati dno kade i ispustila plastičnu četkicu u trenutku kad ju je kažiprst zabolio kao daje slomljen Spustilaje poklopac zahodske školjke, sjela na njega i zapiljila se u jezičac brave na dopola otvorenim vratima Da Tomo jutros nije izgubio Burčulovu parnicu, Anita bi sad pijuckala s nekim iz redakcije, ili se izležavala na kauču u dnevnom boravku, smišljajući gdje ce se i kako opet naći Ali Tomo je izgubio, i to zbog banalnog previda, zbog prokletog balističkog izvještaja koji I 74 ■ Renato Baretić Pričaj mi o njoj je zaboravio zatražiti, pa da bude zakazano još jedno ročište i da se dokaže kakoje Burčul u strop pucao bezopasnim manevarskim mecima Tomo je samo zatražio još jedno ročište, predložio izvid građevinskog vještaka, ali sudac je odlučio vec danas donijeti presudu nepravomoćno je odrezao Burčulu šest mjeseci zatvora zbog ugrožavanja života i imovine A Anitaje morala napisati izvještaj o tome Trudila se u tekstu biti što neutralmja i othrvati se svakom ponvu da opravda odvjetnika Kristu, ali Skračic se svejedno naslađivao ispisujući nadnaslov "Greška u koracima 'čudotvornog' odvjetnika" i naslov "Kriste zaboravan -Hrvat osuđen" Čim je to vidjela, napisala je zahtjev za korištenje pet preostalih dana lanjskog godišnjeg odmora i odnijela ga tajnici glavnog urednika Kod kuće je pojela dvije jabuke, presvukla se u staru trenirku i majicu pa se uhvatila čišćenja, ali strah i krivnju nije mogla izribati iz glave Osjećala se krivom i za Tomrnu zaboravnost i za naslov što ce sutra osvanuti u novinama nad njenim imenom, a bojala se Tomme reakcije Bojala se da ce ova razapmjuca veza prestati jednako naglo kao što je počela, da ce Tomo jednim kratkim potezom presjeci sve i vratiti se u rutinu koju može kontrolirati Dva snošaja i dva problema, privatni i poslovni, to je sve što je od nje dobio Što ce mu to, što ce mu ona7 Ono prošle srijede, s Teimm baletom, to je riješio bez vecih teškoća, djed i baka su navikli na njegove iznenadne obaveze Ma i ovo s Burčulom, i to ce se posložiti na Županijskom sudu, nije to ništa nepopravljivo Ali ako ima imalo soli u glavi, cim krene razmišljati zašto mu se to počelo događati, shvatit ce, i prekinuti s njom I to ce se dogoditi danas, najkasnije sutra Bila je sigurna u to, znala je sve, znala je i da se neće odupirati njegovim riječima, neće imati kako, samo ce kimati i pustiti da u vjetar ode sve što je, nakon godina površnosti i usputnosti, opet počela osjećati Ljubav7 Ljubav Sledila se kad je zazvonio telefon Pridigla se, a onda opet sjela na školjku i pustila vodu, da ga ne čuje Kad je zvonjava prestala, odlučila se koncentrirati na sve uši šum vodokotlica iznad glave Na nekoliko sekundi ništa na ovom svijetu za nju nije postojalo osim tog tihog šuštanja vode, sve slabijega A onda, kad je prestalo, nije prošla ni sekunda, telefon je nanovo zazvonio Opet je pustila vodu, zakoraknula i zatvorila vrata kupaonice, pa sjela na školjku Poželjela je da sve to prestane u istom trenutku, i zvonjava i kotlić i cijela ta priča s Tomom, evo, sad da sve odjednom stane i bude završeno i da nikome ništa ne ostane u pamćenju Kad je treći put zazvonilo, palo joj je na pamet daje možda zove netko iz redakcije, netko tko još ne zna da je uzela godišnji Osjetila je kako joj se koža ježi od gležnjeva naviše, prema vratu, utrkujući se s ljutnjom što ju je stala obuzimati - Pederi idiotski kretenski1 - ponovila je triput, grabeći kroz hodnik, a onda zarežala u slušalicu - Staje7 Ja san na godišnjen1 - To khm Tomo je Jel sve okej? Anita7 - Ajme, oprosti, mislila san da su iz redakcije Ovi tren san ušla u kuću Alo? Alo, di si7 Tomo7 Tišma u slušalici potrajala je još malo - Nisi ušla ovaj tren Ušla si prije sat vremena, i više Vidio sam te na balkonu, tu sam dole na parkingu Slušaj, jel mogu doc gore na kratko, htio bi ti rec jednu stvar Dve stvan, zapravo - Dođi, čoviče, šta pitaš1 To je, znači, bilo to Anita iznenada osjeti zadovoljstvo što ce se sve zaista završiti vec danas, vec sad Znala je da ce je boljeti još tjednima, da ce mrziti samu sebe zbog brzopletosti i manjka samokontrole, po stoti, tisućiti, milijunu put, ali bila je odjednom iskreno zadovoljna što to započinje odmah danas Jer, što prije počne, prije ce i proći Pomisli da bi se možda trebala malo urediti, barem kosu, ali zaključi daje možda i bolje ovako, daje vidi baš takvu, pa da mu to pomogne da bude iskreniji i izravniji no što bi bio da je dotjerana Ako ništa, barem ce kraće trajati I neka Neka traje što kraće Neka dođe, izgovori što ima i ode Ona ce mu samo kimati i potvrđivati Ionako je sama za sve kriva Prizna li to odmah, i shvati li on na vrijeme, ovo bi čak mogao biti ijedan od najkraćih bolnih 76 • Renato Baretić rrica] mi o UJO) ustanaka u njenoj zbirci ljubavnih poraza Jošjoj je jedna suluda dilema prostrujala kroz glavu, ali Tomo je vec bio na vratima - Oj' - rekao je, kroz onaj svoj tugaljivi osmijeh - Ej - odgovorila mu je - Evo - izvukao je ispod sakoa butelju crnog vina - To moj c f ima neku šemu sa šefom djuti frija
- Merlot, fino Čile, bogati' Al u Čileu znaju pravit vino? Ako su i i i naši iseljenici učili, bojin se da tu nema previše grožđa, pogotovo iko su Bračam — mljela je, ni sama ne znajući zašto - Nije, nije, stvarno je dobro To se ja ogrebem koji put kad mi i u stane Bonnoga vina, a stvarno je slično, dobro, nije baš ko Bonno, 11 ima nešta šta ja — zastao je, shvativši da i sam melje nepotrebne I I|CČ1 - Slušaj - nastavio je i lagano joj kažiprstom prešao niz obraz (- Ajmo mi prvo šest u kužmu, pa otvorit ovo čudo, a? Onda momo pričat sve - odvratila je, osjetivši ponovo snagu i pomirenost - Slušaj - krenuo je nanovo kad su sjeli, otvorili bocu, kucnuli čašama i otpili po gutljaj — Fakat je dobro' Nisu ovo od naših učili1 - Čuj me Došo sam jer ti ocu rec, znači, dvije stvari Prvo, ih bi htio da se ti išta brmeš zbog ovogjutros, Burčul i sve to To je moja greška i moj problem, i ja cu to riješit sam Vidio sam te kad t izlazila iz sudnice, kako si izgledala, i palo mije na pamet da bi I1 mogla pomislit da je to, da to ima neke veze s nama, uzroke neke I o|i Zastao je, jer je Anita zažmirila, uzvila obrve i počela brzo I imati - Nema, Anita Sve je to samo do mene Ja sam sam sebi kriv, i u) |e cijela priča Nema, al stvarno nema razloga ti da se gnzeš A (11 uga stvar Otvorila je oči i pogledala ga, duboko udahnuvši i iščekujući kraj, nnaj osjećaj kao kad čovjeku vjetar ili val načas prodru kroz tijelo i udu dalje, kao da mu ništa nisu napravili - Druga stvar, i važnija Meni je krasno s tobom, predivno Ozbiljno Ja sam hodo ko živi mrtvac, ko zombi neki, i samo sam ispunjavo dužnosti i obaveze Ništa nisam uživao, u ničem, evo, skoro dve godine Tea me razveseli svako malo, al to bude samo neki tračak, samo mi takne neku žicu i podsjeti da iza toga mora bit nešt više, puno toga više, al ja to ne osjetim A ti mi takneš cijelu tamburu, svih šest žica, svaki put Svaki put Gledala gaje zbunjeno, ne znajući kamo vode ove riječi -1 one tvoje roletne - nastavio je ispivši vmo iz čaše -1 sva skrivanja, i svi rizici Ja sam na to spreman, jer s tobom budem nekako stvarno živ Živ, jebiga, ne znam šta bi drugo reko Baš živ Ništa drugo, samo živ Pogledjoj je postajao sve užasnutiji odjednom se sjetila na što joj sliči kosa, pritegnuta na zatiljku velikom kopčom od jeftine plastike, sjetila se da je u staroj trenirci, istanjenoj na koljenima i stražnjici, i u prastaroj kućnoj majici koju nije oprala tjedan dana, da joj ruke vjerojatno smrde na gumene rukavice i deterdžente, da se jutros nije stigla otuširati - To sam ti htio rec A ti probaj da se ne ljutiš na mene, ako sam pretjero s otvorenošcu - Šta ti je, čoviče - progovorila je napokon Zažmirila je, duboko udahnula, pa nastavila - Totalno si me sad izblesija Ja san mislila da si doša prekmit, da si sve svatija i posložija, a sad vidm da si lud ka kupus Skoro ka ja I menije lipo s tobon, ne znan Baš lipo Sve znan, sve mi je jasno, al mije lipo Vidi ga, ludi Tomo1 Stavila mu je dlan na lijevi obraz i nježno mu palcem počela prelaziti preko brade i usana Svaki put kad bi mu prešla preko usta, Tomo bi je lagano poljubio u sam vršak jagodice Jedanaesti put uhvatio ju je zubima do pola palca i čvrsto stisnuo vilice Polako je zabacio glavu i stao potezati Anitu prema sebi Ona je prvo ustala, potom se na sredini stola oduprla dlanom druge ruke, pa se popela koljenom, onda i drugim Kadjoj je Tomo napokon ispustio palac iz usta, krenula ga je zagrliti, pa koljenom srušila dopola praznu I 76 ■ Renato Baretić Pričaj mi o njoj butelju vina Boca se zakotrljala prema rubu stola i ljosnula na pločice Nije se razbila, samo je crveno vino malo pošpncalo bijeli zid ispod prozora - O, jebote1 - skoči Tomo, zgrabi bocu i brzo je podigne na sudoper iza leda - Super1 - rekla je Anita tiho - Sad još makni ove čaše i pepeljaru Manta je vrhom prevrnute žlice bezvoljno kružila kroz juhu u tanjuru Svi osim Vedrana promatrali su je ispod oka, praveći se da su potpuno koncentriram samo na svojejelo Vedranju je doveo na nedjeljni ručak bez ikakve najave, samo je nazvao četvrt sata ranije i rekao majci da pripremi jedan tanjur više, jer da on dovodi curu Osupnjujuca ljepota i mlitav, nezainteresiran stisak ruke bez gledanja u oči — to je bilo sve što su dobili od Marite prije sjedanja za stol A onda je krenulo ovo s juhom Bilo je za istim stolom i napetijih šutnji, i dužih, ali nikad ovako rano, nikad u vrijeme dok sejoš nisu ni pokupili duboki tanjuri Ivanovo srkanje odjekivalo je blagovaonicom poput kratkih rafala, sve dok se Ružica nije oglasila - Dušo, jel ti juha prevruca? Tomo jedva suspregne osmijeh Dovoljno je dosad proveo u Dalmaciji i u ovoj obitelji da prepozna tu skoro neprimjetnu nijansu krajnje zlobe u najljubazmjem pitanju - Nije, nego ja san vegetarijanka — odgovori Manta ravnodušnim glasom -Ja cu popizdit -javi se Vedran, pustivši žlicu da zvekne po i ubu tanjura — Jučer si smenon mumala janjetinu, a sad si vegetarijanka' Mater ti je vegetarijanka, jel ti jasno71
- Mah i - vikne Ivan - Ma šta mali, doveden je doma pokazat ocu i materi, a ona mi zaglumi Gospe od cukra1 Tuka nadrogirana1 Mantaje i dalje, istim tempom, strugala žlicom po dnu tanjura - Oš ti jest tu juvu ll neš? - upita je Vedran Ona zaustavi žlicu i pogleda ga praznim očima - Mrš odavde1 — zareži on i uhvati je za nadlakticu — Mrš, mrs, mrš, mrš, mrrrršš' — ponavljao je vukući je iz blagovaonice kroz hodnik, sve dok je nije izgurao iz stana - Načekat ceš se ti meni mesa, mater u jeben vegetarijansku1 -vikne za njom u stubište, pa zalupi vratima i dvaput ih zaključa -Vegetarijanka1 - uzdahne kad je opet sjeo za stol - I baba ti je bila vegetarijanka - Suro - oglasi se Tomo - To da ti je cura blesava i prepotentna, to je jasno i tebi Al opet, nije nacm - Ma znan Skužaj, stara I ti, stari Teice, ti isto Al stoput san joj reka, priprema sanje ka za Splitsko ljeto, jebate, guba bodulska - Neš tu pušit - obrecne se Ivan kad je Vedran stavio cigaretu u usta i pndigao upaljač Pola minute kasnije, Tomo ustane i iziđe za njim na balkon - Jebate, šta mi je digla živac1 - javi se Vedran, gledajući na parkiralište, s kojeg su odjekivale Mantme potpetice - Tuka kravlja glupa praseca Ona ce mene pnd ocon i materon sramotit, jebaj o] pas mater vlašku u usta Uhvati cigaretu palcem i srednjakom, pa je ispali dolje prema djevojci što je zamicala za ugao susjedne zgrade - Suro, jesi ti u stanju normalno razgovarat7 - Ne znan Jesan Ne znan O čemu? - O sebi, o bilo čemu - E, stvarno - okrene se Vedran napokon od ograde - nemoj mi zamirit ono prošlu sedmicu Sra san onako, bezveze - Nema blema, to sam vec i zaboravio -1 da, jebate, najvažnija stvar, Žele se zahvaljuje i govori da ako šta triba, da nema problema - Koji Žele7 - Žele, bogati, šta si ga škapula tužbe I 8O * RchoIo Baretić Pričaj mi o njoj - Kakve tužbe7 - A jebate, šta je ovo, radio drama7 Žele i ekipa šta su upali u i in onome tvome, pa ih je rastira manevarskin mecima1 Ti si na udu učmija fintu, njih je oslobodilo i čovik sad šalje pozdrave i i hvale Tomo dvaput polako zavrti glavom, slušajući kako mu krčkaju II ušici i kralješci - Slušaj Reci tom svojem Želi, i njemu i cijeloj toj ekipi, da ja nisam nikakve finte izvodio, nego da sam se samo zajebo I da cu I11 zgazit na Županijskom, ko govno od vrapca da cu ih zgazit I još H dna stvar - Čekaj, ja sad ne beren bože tebe -Samo još jedna stvar To te molim ko suro suru Kadupadnešu i ovna, a čini mi se da bi skoro mogo, nemoj molim te mene pitat da 11 budem odvjetnik Okej? Nemoj mi se pozivat na Ivanu, na starce, i pogotovo ne na Teu Ja ti neću bit advokat nikad u životu, okej? ^J i ako ti neko ukrade čačkalicu iz usta - Okej, suro Ako vas još smm tako zvat, gospodine Kriste, Kriste i iospodme Tomo bijesno ugasi dopola popušenu cigaretu i vrati se u bla-i'ovaomcu I ** Ih agi D' ()pet mi se osmiejhivala čilo vnme Pan mi se da bi tila govorit, šapcat, tih ne može Imeni se isto usta zalipe skroz A ko znajelja šta govorim di ne govonn kad spavam Znam samo ona da ne govori ništa samo se iismjehiva I ošišala se Kad se okrene da ce poč ca pan teta Anita samo malo tamnije boje Sa leda samo tako pan Sa lica ne Ocu ja kad više \ idit svoju mamu u živo7 Neću više sigurno Ona je meni sve a ne more mi bit ništa Bude samo kad spavan Jel i ona spava kad mi dođe ilije budna pa mi zapravo dolazi7 ** - Q]eh život gledam ljude šta jedva čekaju vikend, a meni je vikend uvijek bio bezveze - mrmljao je Tomo ležeći na Ani trnom krevetu i gledajući u strop, s dlanovima ispod glave -1 meni Ono, ka, je lipo ne radit, al opet Zapravo, za vikend uvik radiš baš ono šta najmanje voliš Peglaj, peri, čisti I uvik se za vikend dogodi neko sranje, baš uvik u subotu ili nedilju Dosta ti je samo zub, jebenti, uvik zaboli u petak navečer, jel tako7 - odgovorila je Anita sa svojeg jastuka
- Samo sam htio da cim brže prođe Niko nije razumio kad bi mu to reko, ni meni samom nije bilo jasno šta mi tačno smeta — nastavio je Tomo kao da je ne čuje - Sad prvi put, evo, imam objašnjenje - Da? Kakvo? - A evo, čuo sam za vikendaše ovake i onake, i za vikend-lju-bavnike i za vikend-četmke, al nikad, brate, za vikend-apstinente1 - A štaš, neko mora i to radit -Jebenti vikende Okrenuli su se jedno drugome, kratko se poljubili i dugo zagledali u oči - A da nešto iskemijamo ovaj vikend, da ti prespavaš kod mene7 - A mala7 - Ništa, bit ćemo svi skupa, povečerat, onda ce ona poc na spavanje, a mi ćemo Vec nešto -1 onda šta, ja ujutro kidam nalijevo prije nego šta se ona probudi7 Ka prvi put7 Ne da mi se to Nemoj se ljutit, al stvarno mi se ne da Tojejako loš osjećaj, viruj mi Baš loš Možda je to muškima normalno, ne znan, možda je i ženama, al meni je baš grubo Sam si reka da su vikendi bezveze, zamisli još i to Opet su zamuknuh -Jebenti - nasmiješi se najzad Tomo — pa mi se još nismo seksali po pravom mraku, osim ono prvi put Samo po zamračenju I 82 • Rcnato Baretić Prlca) mi o n]o] - Ajel rat linije7 - O sunce vam vaše dalmatinsko blebetavo' Ustao je i počeo se oblačiti - Šta je bilo7 Ništa nišan rekla' - Ma nisi, nego Ne mogu ja pratit taj tempo Vama mozak ko 11 radi brže a pliće, to sam i Ivani govorio Jebote, ja moram razmislit lok odgovonm, a ti odma tresneš prvo šta ti padne na pamet11 ondaja »pet moram razmišljat jel to bilo ozbiljno šta si rekla, jel to šala neka, 11 staje Ja nisam totalno blesav, al teško vas hvatam' - Koga7 Žene ili Dalmatince7 - Žene, Dalmatinke, briga me za Dalmatince' -1 šta ćemo sad7 - Ništa, pomozi da smislimo kako ćemo provest noc zajedno, harem jednu Zajedno lec i zajedno se probudit Zajebi doskočice, Ijmo bit konstruktivni , - A da ti -Šta da ja7 - Ma ništa, jebiga, opet doskočica Ne znan kako to izvest, fakat ne pan Kroz tjedan bi se još i dalo nešta iskemijat, al vikend - Ma može i radni dan, samo da ne bude mkake strke, samo (I i mirno doma povečeramo, pogledamo malo televiziju, legnemo, I u obudimo se, doručkujemo - Nema, Tomo, nema toga Sam si reko da se moramo sknvat od svih osim od sebe A ako ćemo se sknvat, onda se ne možemo mknvat, jel tako7 Tnba pazit na sve živo i guštat na kapaljku Šta misliš da ja ne bi volila da mogu s tobon zagrljena izic u grad, držat i. za rukice na rivi7 »- Sve u svemu, sranje, a7 -Je, al ima ijedna dobra stvar - Da7 Da čujem - Menije lipo i ovako Osjecan se ka curica, jedva te čekan vidit Ne mogu se msitit kad mije zadnji put bilo baš tako Ozbiljno Neman ni apetita, šta je s druge strane i dobro pred lito - Ti se uvijek saknješ iza tako neke dosjetke, a7 - A ti iza tog tužnog osmjehivanja, a? - Iza čega7 - Evo sad, i svako malo Nabaciš taj neki smiješak, ka, U si faca koja kuži nešto više, dublje Evo, evo sad1 - Pojma nemam Nije ništa namjerno, valjda se svak smješka na svoj neki načm - Eto vidiš, ti mene s tm osmijehom isto zbuniš, ka i ja tebe s bazama i, kako si reka, doskočicama - Slušaj, sve šta ti ja mogu rec je to da taj osmijeh, kakav bio da bio, znači samo jednu stvar Ono isto šta si ti meni maloprije rekla Skroz isto, majke mi Evo, vidiš, sad se i ti isto nekako čudno smješkaš11 šta bi ja sad trebo mislit7 Anita se protegne, zagrli ga i počne gladno ljubiti u usta - A šta fah zamračenju? Mmmm7 - proštenje mazno - Neće moći ove lažne noći Moram po malu u školu i na onaj rođendan - Ajme stvarno1 Oš stic? - Ma ocu, valjda Bemti dječje rođendane - E, i ti ljudi, mislm, stvarno Jel mogu lipo organizirat rođendan pnko vikenda, a ne ovako zajebavat pošten svit - Ma pusti bandu, to hoće vikende samo za sebe, ko da niko drugi ne postoji -Četnici jedni1 -Fuj i Kako su dam odmicali, tako su Anita i Tomo sve više vremena provodili u potrazi za načinom da zajedno, sami, provedu mirnu večer, noc ljutro Tomma zarazna opsesija brzo je prešla na nju, i Anita
je svakodnevno provodila sate u smišljanju pogodnoga scenarija - Ajmo u Anconu' - rekla mu je napokon - Šta ćemo tamo, za ime božje?1 I &-4 * Renato Baretić Pričaj mi o njo) - Tamo nećemo ništa, al imamo dvi noci na brodu' Tamo i nazad, u kabini - U, čovječe1 To zvuči sjajno1 Samo, kako cu izvuc dvije noci zaredom7 Ništa, izmislit cu da idem u Zagreb nešto, i - Ej i - prekine ga Anita - Šta je? - Nemoj izvodit ludorije - rekla je, naglašujuci svaku riječ -Neću da zbog mene izmišljaš ludorije Zajebi Anconu, zajebi sve, ,iko moraš izmišljat nešto o Ivani da bi se ti lja mogli dvi noci ljuljat na valovima - Ma ne, nešto cu oko posla izmislit - A šta ceš rec na poslu? - Pitat cu Bagu jedan slobodan dan, ma, mogu proc i da ga ne pitam - Ajde dobro Ne bi tila da Znaš vec - Nemaš frke Al moramo bit turbo oprezni Brod ce bit pun iphcana, a ni ti ni ja nismo baš nepoznati u gradu I Isplanirali su sve, do najsitnijeg detalja Uzeli su odvojene kabine i "đkrcah se na brod u razmaku od četvrt sata Dogovor je bio točno 11 ponoć, kad većina putnika vec zalegne, kraj glavnog šanka, ili na putu do njega iz potpalublja, desno od pramca U slučaju kakve n predviđene nevolje, nacrtala mu je za sutradan ujutro put od luke li) crkve svete Margante, u kvartu s malo dućana, kamo ne zalaze >ping-turisti Isplanirali su sve osim kako ce jedno drugome doja-111 broj svoje kabine U jedanaest Tomo više nije mogao izdržati u I mstrofobičnom, vibrirajucem sobičku Izišao je na glavnu palubu, Lio za šank i naručio travaricu Nije srknuo ni prvi gutljaj, kad mu na rame spustila nečija ruka Okrenuo se i spazio nasmiješenog pi ocelavog muškarca s crnim brkovima, odnekud poznatog - Šjor Tomo, šta je, i vi malo u šoping7 "I - Pa eto, tako, malo - zbuni se Tomo - Skračic, Anitm urednik, Novo doba, sjećate se? - Ajme, oprostite' Toliko ljudi srecem svaki dan da više ni vlastitog šefa ne prepoznam koji put, kamoli tuđeg - Ništa, ništa, i meni se to događa - Šopmg, znači7 - E, malo, žena tira Ali ne u Ancom, nego malo vanka, jeftinije je A opet, kad čovik zbroji kartu za auto, benzinu, dođe skoro na isto -Jeste za piće7 — upita Tomo kurtoazno, nadajući se da ce Sk-račic odbiti - Može jedno, al na moj račun Vi ste na travanci, jel tako7 - upita i pucne prstima prema konobaru Skračic je odmah razvezao priču o ratu u Bosni, o tome kako mi ovdje zbrinjavamo Muslimanke i njihovu djecu, dok im muževi i sinovi gore ubijaju naše momke, o bezobzirnosti međunarodne zajednice, o gradu kojim vlada nesposobna koalicija, o plinskim mini-elektranama koje jedine mogu spasiti Split od ovih nepodnošljivih redukcija struje Tomo je uglavnom šutio i pokušavao se neprimjetno obazirati ne bi li spazio Anitu Bila je vec prošla ponoć kad se sjetio premjestiti ključ kabine u stražnji džep hlača, tako da privjesak s brojem uočljivo visi preko ruba Malo prije jedan, nakon četiri runde, Skračic se napokon oprostio Tomo popuši još jednu cigaretu, pa se sjuri do recepcije - Oprostite, u kojoj je kabini putnica Anita Čelan? - Ne dajemo takve informacije - rekla mu je recepcionarka bez pogleda - Ali Meni j e pasoš Putovnica mi j e kod nj e' - Onda ćete se sigurno vidit ujutro pri izlasku s broda - Da Hvala vam neizmjerna A recite mi, sigurno postoji neki način da mi ipak - Ne postoji - odgovorila je žena u uniformi Tomo se vrati na šank i naruči još jednu rakiju Lagano je pijuckao i promatrao ljude kako se ružno, neprirodno razvaljuju po SG ■ Renato Barctić r ncaj mi o njoj stolcima i klupama oko plastičnih stolova i tonu u san Bez sumnje, ovo muje bio jedan od glupljih planova u životu Brzo ispije ostatak travarice, plati i zaputi se, pomalo nesigurnim korakom, u potpalublje Stavljajući ključ u bravu, primijeti ispod vrata okrajak žutog papirića Izvuče ga i pročita "Blento111 Kabma 118" Anita mu je otvorila prije nego što je stigao drugi put pokucati, I brzo ga uvukla u svoju kabinu - Kako si znala koji sam broj?
- Kako? Ka James Bond, jebate' Iman fotoaparat, idiot je al ima .•um, i pročitala san ti izdaleka s guzice, dok si pija s onm debilon ii,i sanku1 -Jesi vidla njega, a? Katastrofa1 Budala, teška' forno je, naglo opušten, sve jače petljao jezikom - Ne, ti si ga vidija1 A i ti si katastrofa, pari mi se Ajde lezi ovde, (OVLce, napija sise ka - Stani, nismo zato došli tu da, da spa avamo' Mi smo Dođi I li su ciki moje male Male čikme - Muči, lezi, spavaj, ujutro se rano dižeš Imaš do Margante kvarat ure uzbrdo Predao se i legao na bok, okrenuvšijoj leđa - Ja sam samo Ja to ne znam I eto Ja se nikad nisam moro sknvat Nikad Otkad sam počeo s curama, ja se nikad nisam sk-iivo Šta ceš sknvat, brate, to tije samo na diku I sad vidi gde sam ilošo Bogati, kako ovo ljulja Bruji Kolika je dubina ispod nas? Tomo je sve nerazgovjetmje mljeo tonući u san, dok gaje Anita n]ežno češkala po glavi Ujutro je na njena pitanja odgovarao samo kimanjem, a onda je I1 na izišla iz kabine Istog trena iz zvučnika se začuo ledeni glas one i ccepcionarke koja je obavještavala putnike da su pristali u Anconi i da provjere imaju li putovnice uza se Anita se iskrcala prije svih, a I orno posljednji, desetak minuta nakon zadnjeg putnika U lučkoj kafetenji zbunio je i sebe i konobaricu odjednom naručivši dva kiatka espressa, a potom se, žmireći jednim okom, dao u potragu a crkvom svete Margante *** - Šta ti misliš, jel on to iša noćas u Zagreb nešto radi Ivane? — pitao je Ivan, još u pidžami, pomno praveći novi jutarnji razmještaj fotografija na komodi. Noćas je sanjao da je slika s hobotnicom u mjedenom okviru one s Bleda i obrnuto. Svidio mu se taj prizor i ujutro gaje odmah krenuo pretočiti u javu. - Valjda bi nan reka - slegne Ružica ramenima, točeći vodu u džezvu. - Možda nan nije tija davat lažnu nadu prije nego provjeri. -A možda nas nije tija rastužit, prije nego provjeri... - Ajde, ženo, molin te bogon, ti uvik sve crno gledaš! - A kako ću? I za nadat se triba imat force, svaki dan isponova, svako jutro. A ja ti ne iden mlađa... Ivan se uspravi, priđe ženi, zagrli je čvrsto s leda i zvonko je cmokne u obraz. - Koke moja, još ćemo mi balat, vidit ćeš! U disko ćemo ić! Nemoj mi se predavat, nego lipo napravi više tu kafu, a ja iden probudit onu malu apašicu, opet će zakasnit u školu. -Ivane... On zastane i odgovori s pola hodnika: - Reci. - Šta ćemo s Vedranom? - A štaš s njim? Poludija je skroz, ja san davno diga ruke. Ivan produži do kupaonice, pruži ruku i napamet s unutarnje strane vrata skine kućni ogrtač. Obuče ga, priveže pojas i, s rukama ljutito uguranim u džepove, vrati se u kuhinju. - Nemoš tako, dite nan je... - To njemu reci, ne meni. Kako ću ja sad njega privest pameti? Ima dvaesisedan godin i... - Dvaesiosan... - Eto! - Stari bijesno razveže pojas i ponovo ga pritegne. -1 šta ću ja sad njemu reć a da me posluša? Rcnato Baretić Pričaj mi o njoj - Straj me da bi moga digod nastradat, gruba su vrimena... - Ma di će nastradat? Oće možda na fronti? Jebate, škapula se mobilizacije priko sto veza, a... -1 bolje da se škapula. - Maje, divota! Sestra ratni heroj, a brat deboto dezerter! Svaki I nit kad me ko pita za Ivanu, straj me da će me pitat i za njega... Ja san ni diga ruke. Nikad nije bija posebno glup, neće valjda ni sad bit. - Ti, Ivo, meni govoriš da na sve gledan crno. Al ja baren gledan, .1 ti il žmiriš, il okrićeš glavu i dižeš ruke. -Ma šta sad... - Isto je bilo i s Ivanon, siti se, kad je prekinila fakultet, udala se i i )| išla s Tomom. Samo si grinta, grinta, grinta, a ništa nisi poduzima. I onda si isto diga ruke. A mogli smo ih baren nagovorit da ostanu I1 Zagrebu. - Da? I šta bi ti dobila s trudnon ćeron u Zagrebu? - Ne bi dobila ništa, al ne bije ni izgubila! - Ma šta pričaš, šta si izgubila, koga? Nemoj da te čujen više tako govorit! - prosikće Ivan. Ružica uzdahne:
- Ajde, idi budi malu, zbilja će danas zakasnit. - Oš se kladit? —javi se Tea, već odjevena, s vrata kuhinje. - Jesmo dica, a? - rekla je Anita kad su se prestali ljubiti na uglu dviju jednosmjernih, pustih ulica. Tražili su, hodajući jedno i ■ drugo, takve ulice i čim bi ih pronašli, zagrlili bi se ili uhvatili .1 ruke pa hodali kao pravi par zaljubljenih, onako kako ne mogu i stvarnom životu. Na kiosku su uzeli plan grada, da se znaju si-■iirno vratiti do luke i samo hodali, malo naprijed, malo ukrug po vartu. Kupili su sladoled, ljubili se na klupi u parku, bacili novčiće i nešto nalik fontani, pa hodali, hodali, sve dok nisu naišli na malu 'Stionicu. Sjeli su za jedini slobodni stolić i naručili mortadelu, sir i po čašu crnog vina. Ljudi za stolovima oko njih izgledah su kao da se jedva znaju potpisati, ah Tomi i Aniti je bilo hjepo i romantično, kao da su sami samcati na terasi luksuznog restorana uz pacifičku plažu, u ponoć, uz ljubazne konobare i kvartet koji na paviljončicu, mameci na ples, svira nešto do nepodnošljivosti kičasto Zamolili su konobara da ih fotografira - Nevjerovatno1 - po treći je put ponovio Tomo, usta punih mortadele - Nisam j e nikad j eo ovako, na kockice Skroz j e drugi okus' Podignuo je ruku prema šanku i nerazgovijetno naručio još jednu porciju - Ti neš više7 - zapitao je Anitu - Ocu još malo, al crni mi se da imamo problem Počet ce kiša za uru, ili prije, a onda em ćemo pokismt, em ce se ekipa počet vraćat na brod - Kako znaš da ce kiša7 - A znan, vidm nebo1 Aj, požuri Na brzinu je smlavio pola porcije s tanjura, a ostatak nagurao u rascijepljem mirisni hljepčic -Jebote, ne sjećam se kad sam zadnji put ovoliko jeo' I ovoliko i ovako1 Spuštajući se prema luci, zaustavili su se u dućanu sportske opreme i kupili Tei štitnike za koljena, a sebi dvije jeftine, prozirne kišne kabanice, njoj crvenu, njemu plavu Navukli su ih i nastavili nizbrdo, malo se grleci, malo se držeći za ruke, malo se u hodu kuckajući glavama skrivenim pod šuškavi, sve mokriji najlon Zastali su pred zadnjim uglom prije skretanja za luku, zavukli se u vežu i ljubili se, stišćući dlanove jedno drugome - Okej1 Ja iden sad, a ti za pet mmuta Vidimo se u tvojoj kabini! - Okej Slušaj' Samo sam ti htio rec da sam sretan, šta kažu, ko prase u malo vode Eto Ajd, vidimo se kod mene Dvadesetak minuta kasnije, nakon što je s brodske govornice nazvao u Split i na brzinu rekao Ružici da je u Zagrebu kiša i dosadno, 9O • Renato Baretić rricaj mi o n]oj užvali su se na ležaju u njegovoj kabini Onda su sjedili jedno isuprot drugome i pričali Pa se ljubili i opet vodili ljubav Onda lecali na ležaju, jedno do drugoga, i gledali kroz okrugli prozorčic iko se pokisli ljudi vraćaju na brod Da lhje tko pitao, ne bi se znali li titi ljepšeg sivog, kišnog dana -Jel te mogu nešto pitat7 -javila se čim su se opružih svaki na \ojem ležaju - A kad nisi mogla7 - Kako ti to sve u sebi pomiriš7 Mislin Nas i sve, i sve i nas I i be i čilu svoju priču, i mene - Šta te točno zanima7 - Šta me zanima Evo, recimo, ja san skužnila da se u zadnje .me naježm svaki put kad čujen ih pročitan riječ "moral" Odma ! sitm i nas i sebe i sva protrnen kad promislm šta bi sve bilo da se Išta o nama dozna Zamisli samo - Čekaj malo — prekinuo ju je - jel znaš ti kako se otvara ovo u Lance gore, da se prozrači malo i da možemo pušit a da se ne pogušimo7 Ustala je bez riječi i krenula petljati oko kvakice na vrhu okna Pridružio joj se vidjevši da ne uspijeva Prsti su im se isprepleli, dodirivali su se golim laktovima, ramenima i bedrima, stenjuci i razm-(enjujuci kratke upute, sve dok zahrđala kvakica nije popustila - Mater ti tvoju, ti ceš nama - zaglumi Tomo bijes na prozorčic - Neće nami njiovi, ne1 - spremno se nadoveže Anita i baci se nazad na krevet Tomo ostane pred prozorom i zapali cigaretu - Moral, veliš —progovori kad je otpuhnuo prvi dim —Moraš imat na umu da postoje dvije vrste morala, ne znam više ko je to napiso, davno sam čito Individualni i kolektivni Ja, recimo, nikad ne bi mogo ubit čovjeka Nikad Brani mi individualni moral, moj Al svejedno sam ih u ratu posmico, ne znam, barem dvadeset I ne osjećam se niti malo kriv, jer me kolektivni moral apsolutno opravdava, a on je jači od mojeg individualnog Dobro, nije to možda baš prava usporedba za nas, usro sam, al ocu kazat
da ja ne osjećam nikakvu krivnju zbog tebe, odnosno nas Jesmo li mi uradili išta štetno ili opasno za ikoga drugog na ovom svijetu7 Nismo Sva je opasnost na nama, i sva moguća šteta - Nije baš - Čekaj da završim' Pliz Ajde ti meni reci, koliko bi bilo drugačije daje Ivana tu, da je živa i okej, a da se nama isto ovo dogodilo, tebi i meni7 Isto bi se skrivali, ako ne i više neg šta se sad skrivamo, a viđali bi se i rjeđe neg šta se sad viđamo Jel tako7 - Je, al Ako pogledaš sa strane, bilo koje, ovo se nama nije smilo dogodit To šta mi radimo nije lipo prema drugima, poeni od Ivane pa nadalje - Opet te pitam, jel bi bilo išta ljepše i moralnije to šta radimo daje ona tu7 Moš i ti počet od Ivane, pa ajde nadalje Kome bi bilo ljepše u životu, ko bi nas bolje razumio7 Misliš da bi ja nekome bio manje đubre a ti manja, ne znam, kurvetina7 - O, fala lipa' — rekla je i krenula se oblačiti -Daj, ne izvodi sad1 Bacio je opušak kroz okno i sjeo do nje - Samo ocu kazat da je definitivno jasno da mi čmimo nešto nepošteno prema jednoj ženi, al da nas dvoje ne bi bili ni ovoheno pošteniji daje ona tu i da je viđamo svaki dan - Čekaj, čekaj malo - uspravila se i navukla majicu — Ovo se može protumacit i ka da sanja tebi, ono, ka neka terapija, simulaoja, da bi moga i dalje mislit daje Ivana živa Ako imaš ljubavnicu, znači da imaš i ženu - Bogati, šta si ti sad nasrala1 Jel čuješ ti sebe7 Jebote, sami Froj-dovi oko mene1 - Šta se dereš odma7 - Ma ne derem se, nego mije stvarno fenomenalno da svi nešto pametujete o mojem odnosu prema ženama i sa ženama, ko da svi o meni znate više od mene1 - Ko to svi7 - Ma mko, suro je jednom nešto srao -1 šta kaže7 92 ■ Renato Bar-etić rncaj mi o njoj II Šta te briga Slušaj, ne treba meni nikakav alibi, nikakva si-mulacija da bi izdržo tu neizvjesnost oko Ivane Jebemu, pa valjda bi ti \ cc i prije primijetila da sam te uzimo ko, ne znam, antibiotik neki1 Pridigne se, a Anita ga zagrljajem povuče nazad na ležaj - Son, stvarno Tresmla san to samo onako, msan mislila ništa i >zbiljno Tomo pripali novu cigaretu - Ovako ll onako, nije to lijepo čut Zamisli da sam ja tebi reko 11 sam ja tebi nekaka proteza, nadomjestak neki? Jebote, oči bi mi iskopala na licu mjesta i bacila ih ribama1 -Bi Šta je, je - Osim toga, daje meni trebo takav neki surogat ljubavnice, pa \ aljda bi si u ovih godinu i po našo kakvu siroticu koja ništa ne svaca, ■mjesto da se zaljepim za ovaku jednu pametnjakovicku - Nikoga nisi ima prije mene7 Ocu rec, od - Nikoga - osmjehne se Tomo i slegne ramenima - Nije da mi |ije zatrebalo, nije da nisam poželio, al Eto, nikoga - Pa di si baš mene skuplja17 - upita Anita glumeći zaprepaštenje, i ga ponovo zagrli - Nisam ja tebe, ako ćemo pravo, nego ti mene — odgovori joj l nakon poljupca -Je li7 A di to, molm te7 - Po hodnicima Prvo na sudu, a onda kod mene kuci, sjećaš se ti si napravila oba prva koraka Anita se opet uozbilji - Pa šta se nisi branija, za gospu7 Odupira7 Tomo složi najozbiljniju grimasu i promijeni glas - Časni sude, sam je to tražio Da nije, sigurno bi se branio, odupirao ih bježao - Čekaj, još ceš brod zapalit - prekine ga ona i uzme mu do-i otjelu cigaretu iz prstiju, baci je kroz prozor, vrati se i sjedne mu n i koljena - Časni sude, moju stranku zanima što je to on točno tražio7 i Hl nosno, što misli daje našao7 93 t - Pa - zamisli se Tomo - jednu pozitivno blesavu raspušte-mcu, cirka trideset godina, blebetavu i veselu S jedne strane lakomislenu, a ipak dovoljno pametnu da potpuno razumije u šta se upustila I jako zgodnu, naravno - Divota1 - odvrati Anita - Prvo kurbetma, a sad još i blebetava raspuštemca, i blesava, i Šta je ono još bilo E, lakomislena1 - Ajde, ne izvodi, znam ja te finte Neš se izvuc, ne pred ovim časnim sudom1 Da čujemo, dakle, a što je vašu stranku navelo na kobni korak zbog kojeg smo se danas okupili ovdje?
- Ajme, časni sude, ajme, ne mogu se sad ovako sekundarno situ - zaglumila je šipancu i zakolutala očima - jel mogu dat taj iskaz na sljedecen ročištu7 - Ne i - odvrati on oštro i prebaci se na svoj ležaj Potpuno gol, legao je na bok, podbočio glavu lijevim dlanom i zapiljio se u nju - Sad i ovdje, ili cijeli postupak ide u zastaru1 - Ajme, kako cu Šta ce svit rec za mene vidi je, ne more se si trt Ajme, šta je odjednon postalo vruće kod vas Skinula je majicu i bacila je preko ramena, pa tek onda zapitala -Jel se smin samo malo raskomotit? Kimnuoje strogo, praveći se da ne osjeća trenutnu erekciju medu preponama I Anita se pravila da je ne primjećuje - Siti se, Karmela, siti se - nastavila je, lupkajući se prstima desne ruke po lijevoj nadlamci - zločesta Karmela Ajme, jel vi to i liti držite upaljeno grijanje7 Gospe moja, šta van je vruće u ovoj sudnici U dva pokreta svukla je i hlače, sjela na rub ležaja i zagledala se Tomi medu noge - Čekajte, da vidm Evo, sitit cu se garant' Ajme, na vrhjezika mije Aha1 Dolazi mi, dolazi mi Bravo, Karmela, evo ga1 - kliknula je i uperila mu kažiprst prema spolovilu - Zato šta je Obrazovan1 I puno pametan' I obziran, i pažljiv' Zato šta snjm mogu razgovarat o svemu šta mene zanima1 I 94 * Renato Baretić Pričaj mi o njoj Tomo više nije mogao izdržati, nasmijao se i pružio ruku pa povukao Anitu na sebe Ona se spretno dočeka na koljena i čvrsto inu šakom stisne ud - Blesane jedan blesavi, dabili blesavi1 - Vidiš ti dokle čovjeka može dovest rasprava o moralu, a7 -Je, krupna je to tema Tvrd orah - Pa šta nije onda bolje bit nemoralan7 - Ne znan, msanjoš provala - Umukni, Karmela Zaspali su, slijepljeni i isprepleteni, prije nego se potpuno mračilo Kad je brod isplovio na valovito more, Tomo se probudio s mučninom i vrtoglavicom Do jutra i do Splita, šest je puta išao povraćati Anita ga je u stankama između dva napadaja gledala, nskala po glavi i leđima, pušila i povremeno se veselo smijala, »ntišcuci usta dlanom *** - Oš mi moc učmit jednu uslugu danas7 - pitao je Tomo - A šta7 - Pnčuvat mi Boru od cetm do pet, pet i po najviše7 Anita prekrije slušalicu dlanom, otpuhne, pa je premjesti na 111 ugo uho - Mogu, nema problema A šta ga triba pazit7 - Ma, ranilo mu nekog rođaka u Bosni, sad je tu u Splitu u bolnici, pa ga Boro došo obac, oce onda i mene vidit kad je vec tu, a ja sam u gužvi do pet - Aj, dobro A di cu ga skupit7 - Spustit ce se on dole, na Firule, onaj kafić prvi lijevo kad se dođe od bolnice - Okej A ti ceš doc do pet7 Nemoj da sidm s čovikon do večeri, jebate, jedva se znamo - Ne boj se, ja sam tamo čim završim poso, možda i prije vas, ko zna Ej'— Tomo spusti glas - Ljubim, grlim1 - Uzvraćam istom mjerom, ako ne i žešće - odgovori tiho Anita - Nemoj zezmt, do pet i po da si tamo, najkasnije1 Nije joj smetalo što Boro kasni vec skoro pola sata Štoviše, nadala se da ce Tomo stici i prije njega, pa da se ona nekako izvuče iz te nenadane situacije Uz Boru joj je bilo nelagodno još od prvog susreta, ne samo zbog njegovog izgleda i šepanja Svejedno, ustala je i počela mu mahati čim gaje spazila na nizbrdici - Ufff - rekao je umjesto pozdrava kad se dogegao do njenog stola — Nije ovo za mene ovakog, ovake nizbrdice Prosto me povuče dole, ponese, dobro da imam nove kočnice, mogo sam i u more upast - Sjedi - rekla je smijući se - Kako si, šta ima7 Jel rastu pedoce u Pnbidragu7 - Rastu, puno te pozdravljaju, pitaju kad ce Anita opet doc - A kako rođak, šta je to bilo7 - Ma, pusti, jad i bijeda Išo momak u Bosnu, nije mu bilo dosta rata, pa najebo, da prostiš -Jel teško ranjen7 - Obe noge mu preseklo rafalom, odat ce ko i ja, ako ce moc uopće Dobro je i proso Šta on priča, i šta sam od drugih čuo, ono kod nas je bio čisti Hohvud prema Bosni Ne zna mali m ko ga je strefio Um rafalom, jel Srbi, jel Muslimani, jel naši Strava
-Ja se vidim s Tomom tu i tamo, pričamo svašta, ovo, ono, al on nikad ne spominje rat - A šta ce ti i spominjat Nagledo se krvi i užasa za deset života Ko i svi mi Pametni ljudi ne govore o tom Njima ne bi bilo ništa lakše od te priče, a vi ne bi išta razumeli I 96 • Renato Barctic Pncaj mi o njoj -Jedino šta mije rekaje da si ti zadnji koje Ivanu vidija živu - Zadnji preživeli, koliko se dosad čulo Al to je bilo samo na trenutak -Jeste si stigli šta rec? Oprosti šta gnjavm, al njega mije nekako teško ispitivat o tom A zanima me - Ko novinarku li privatno? - Ma privatno, ko prijateljicu Ne, ne, pusti, ne moraš mi ništa govoriti - Nismo ništa mogli razgovarat — krene Boro službenim glasom — Ja sam joj samo ovako palcom pokazo preko ramena, na zapad, da smo Tomu prebacili na sigurno A ona, ne znam Mene |e odvojilo za jedan kamion, nju za drugi Ona je bila sva plava i natečena, ovako - Boro potegne dlanom preko lijeve strane lica, od čela do brade -1 ja ne znamjel se bila osmjehmla, li je napravila grimasu, il se sve meni samo učinilo s dvaes metara Onda sam ja dobio kundak u glavu zbog tog palca, i sljedeće šta znam je da me bacilo iz kamiona na asfalt u Mitrovici, na zatvorski poligon Eto, to ti je sve šta ja znam Anita je tupo gledala prema Bracu - A jel mogu ja tebe nešto pitat? Ona tržne glavom, pa kimne - Vi se volite, jel tako? Ti i Tomo Gledala gaje prazno, paralizirano, bez imalo snage za neku grimasu, iskrenu ih lažnu - Neka, to je dobro Vido sam ja odma u Pnbidragu, al Tomo neće da prizna Dobro je to Ivana je sjajna žena Da zna, i njoj bi bilo drago Ne bi te mrzila, to budi sigurna - Misliš daje živa? Viruješ? -Ja bi volio da jeste živa i daje dobro Ako nije dobro, bolje je da nije živa - Šta ti je sad to? Jel živa il nije živa? - Mene pitaš? | Pošutjelaje nekoliko trenutaka, a onda naglo ustala - Skužaj, moran na veće Utrčala je u zahodsku kabinu, sjela na školjku i zaridala Nije joj samoj bilo jasno zašto plače Pobijedila je dosad sve dvojbe, sve grižnje savjesti, i mislila da je jača od svih mogućih moralnih iskušenja Ali sad je osjetila, jako i potpuno, da mora prekinuti s Tomom, bez obzira na sve dobro i lijepo što ce izgubiti, bez obzira na bol koja je, tu, u smrdljivoj zahodskoj kabini, vec počela nadirati Pnbrala se, obrisala nos, umila se, pričekala da nestanu najvidljiviji tragovi plača i izišla Ali čim je kročila na terasu, splasnula joj je u sekundi sva odlučnost Spazila je Tomu kako se spušta niz onu nizbrdicu iza Bonmh leđa i daje joj kažiprstom znak neka šuti Prišao je Bori i kucnuo ga po desnom ramenu, a onda se izmaknuo ulijevo A Boro se, kao da baš to očekuje, osvrnuo na lijevu stranu - Mene misliš zajebat, a? - O, jebote, jesi ti lšo u školu li nisi? Šta se praviš pametan7 -odvrati Tomo, pretvarajući se daje silno razočaran Ta dječačka zaigranost u Tomi, ta nepotrošiva vedrina, to je bilo ono čemu se Anita nije mogla oduprijeti Prije desetak godina, pa i manje, prepoznavala je iste simptome u svakom mladicu kojeg je znala, i išli su joj nepodnošljivo na živce S vremenom, svakodnevno okružena plitkim i površnim ljudima koji se prave važnima glumatajući ozbiljnost i neku nedokučivu zabrinutost, počelaje čeznuti za nečim tako običnim i jednostavnim, za onim što je iz Tome strujalo kao iz magneta Svi obziri i strahovi, zajedno s onom naslućenom boli, sad kao da su spuznuh u rešetku kanalizacije nad kojom je zastala, gledajući kako se Tomo i Boro tapšaju i smiju Poljubio je u ćelo usnulu Teu, pokrio je do brade plahtom, pa na prstima otišao u dnevni boravak Upalio je televizor i krenuo uobičajeno, bez tona, mijenjati program za programom, uznemiren zbog 98' Renato Baretić rrica) mi o njoj sjene što ju je danas primijetio na Anitmom licu Trajala je kraće od treptaja, ali bila je tu, pojavila se Nije bio zabrinut, samo uznemiren Prvi je put imao daha i vremena za razmišljanje u što se to upustio Napokon ga je, strpljivo čekajući cijelog popodneva i večeri, obuzela grižnja savjesti, potpomognuta strahom od prošlosti i budućnosti Ostala mu je jedino idašnjost Nije imao zašto misliti o Ivani, jer sve misli o njoj odavna u mu se stopile u jednu točku, u jedan prekidač u glavi, i bilo je dovoljno tek taknuti ga, ma i samo proći mimo njega, pa da istog uena prokuljaju i zasvijetle sve uspomene i potpuno ga obuzmu /nao je sve tajne iz zida iza tog prekidača, previše ih je puta upo-navao, uvijek iznova Sadašnjost Dan za danom Jučer više nije idašnjost, ali sutra ce to itekako biti, vec sutra Čim se probudi
Pokušao se sabrati, ustao da zatvori vrata na balkonu, pa se okrenuo i nanovo ih otvorio, a onda shvatio kako je sve što želi i što 11 eba prevodivo u šest znamenki, šest besmisleno poredanih brojeva, i a kojih stoji jedim suvisli odgovor, i na sadašnjost i na pitanja iz ;ida iza prekidača - Znala san daš me nazvat' - Alo, Tomoje - Znan, govorin ti - Kako si znala7 - A kako san znala Znala san Jesi dobro7 - Slušaj Jel bi ti ipak mogla doc do mene, da prespavamo tu dnu noc, normalno, ko ljudi, pa ćemo posije vidit šta ce bit i kako bit? A? - Može Ajel znaš šta radim7 - Nemam nemam pojma - Sniman jednu kazetu za tebe - Super Video, li za kazetofon? -Muzika Neman ti ja video - Nemam ni ja Slušaj - Ne, sad ti malo slušaj Jel važi taj tvoj poziv odma za večeras? - Važi1 Važi, važi, važi, važi - Aj onda ovako, ja krečen za deset minuta aut on, a ti dežuraj na balkonu i kad vidiš da san parkirala i da ti ulazm u portun, otvori mi vrata, da ti ne zvomn Mala spava7 -Aha - Evo me za kvarat ure *** - Vidila san večeras posh Dnevnika na televiziji nekakav natječaj za imitatore - rekla je izvukavši glavu ispod plahte i poljubivši mu desnu bradavicu —Mogli bi se javit - Ko bi se mogo javit7 -Mi Tnja - A koga ti to znaš lmitirat7 -Curu Ženu Atimošmomka,ilimuža A zajedno bi mogli rnii-tirat život Ima neki stari film, "Imitacija života" mislm da se zove - Nisam gledo - Nisam ni ja, ili jesam, ne sićan se Al nije bitan film, nego naslov, imitacija života Jel tako da mi baš to radimo, da imitiramo život7 - A, i jeste i nije Ne znam - Ma kako ne znaš, kako nije7 Ti skoro svaki dan poslm posla dođeš kod mene Ja obično nešta skuvan i jedva te čekan Sve ostalo, i posal, moj i tvoj, sve je postalo samo alibi da bi ti i ja mogli sami sebi glumit muža i ženu I to ne u bilo kakvon braku, nego baš onako, skroz idealnon, sa seksanjen čim se najedemo, ili i prije i posli A vanka ne smimo ništa, ka da se ne znamo, ka da se nikad nismo ni vidili Pa ti reci da nismo imitacija života1 - A i jesmo Al, pogledaj ljude oko nas Jesu i u braku, i u životu, mogu šta oce, a opet imitiraju, ijedno drugom i svima zajedno - Ma znan to, al ocu rec za nas Niko nije ka mi, mi smo posebni, jel tako7 Jel jesmo7 Pošutjeh su nekoliko trenutaka, gledajući se - Oprosti ako mi je opet onakav osmijeh, al je, jeste, mi smo posebni Zapravo, mi smo posebno posebni1 I 1OO • Renato Baretić Pričaj mi o njo) - Posebno posebno posebni' - Najposeb Pssst1 -Staje7 -Jebote, ko da se Tea digla' Aj, poknj se preko glave, brzo1 Tomo hitro ugasi noćnu lampicu i prevrne se na bok, tako da ]edmm okom drži pod kontrolom vrata sobe Neko se vrijeme nije čulo ništa, a onda kvaka lagano zastruže - Tata — prostenjala je bunovno Tea - Tatice On se pravio da spava, ali kad se Tea krenula približavati Amtmoj strani kreveta, brzo se uspravio -A' Šta je bilo, ljubavi7 Dođi s ove strane - Jel to naša mama7 - pitala je mala i pokazala na jastuk po ko-|emu se protegnuo, izvirujući ispod plahte, pramen plave kose - Koje, ljubavi7 Nema tamo ništa, dođi, idemo u tvoj krevet Podigao ju je i iznio u hodnik, a Anita je skamenjena osluškivala Nije znala što da radi, da li da ostane tako pokrivena preko glave, da se sknje iza vrata, da pobjegne u dnevni boravak ili zavuče u ormar
- Zažanla se sto na sat - šapnuo je Tomo cučnuvši uz krevet -Ti ostani tu dok ja to ne riješim Obišao je krevet, otvorio noćni ormarić i iz njega izvadio toplomjer Pokrila se opet preko glave i počela čekati da se dogodi što se ima dogoditi Željela je pomoći Tomi, i maloj, ali je znala da ne smije Zgrabila je rub plahte u šaku i pritisnula je na usta, bojeći se da se ne rasplače Probudili su je Tomim poljupci po obrazu - Riješeno, barem zasad Tnesosam sa devet Dao sam joj andol, \d se znoji Iz kuhinje zapišti čajmk Tomo skoči, a Anita pričeka da pištanje I nestane, pa se otkrije i počne oblačiti - Vidila me, jel tako da me vidila7 - pitala ga je dok je rastapao medu šalici čaja - Nije, vidila ti je samo malo kose To ćemo lako riješit, rec cu I oj daje buncala, halucinirala od temperature i - Tomo, ovo je strašno - Ma šta je strašno7 Sve je okej, ništa ti ne brini, ja cu sve sredit - Ti ceš sve sredit, a ja nek iden doma i mirno spavan, jel to oš rec7 - A jebaji ga, nemam ništa bolje Imaš ti kakvu ideju7 - Krasno Okej, iden, čujemo se sutra -Čekaj1 - A šta cu čekat7 Ovo nije m imitacija života1 Da je imitacija, ja bi sad kuvala taj čaj i misala med Neznan Bilo bi nekako, nešto bi bilo, a ovako Ovako je jedno veliko ništa i jedno veliko nikako Ovako sanja samo trupma koja smeta - Ajde, molim te, nemoj sad samo puno dramit Takve se stvari događaju u životu I u imitaciji života isto, sigurno, mače bi bila loša imitacija - Okej, sad cu ja dobro odimitirat da iden Može7 Posegnula je rukom u torbicu, da čim prije čvrsto stisne svoj snop ključeva, trenutno jedim kontakt sa stvarnim životom Umjesto njega, zgrabila je plastičnu kutijicu - A, evo, to san ti snimala večeras Poslušaj ako te bude volja Tomo se pnmakne, ah ona ga samo brzo poljubi i tiho za sobom zatvori vrata stana Ostao je u kuhinji, osjećajući kako ga obuzima ljutnja zbog koje nije htio izići na balkon i gledati dolje na parkiralište Izvadio je žličicu iz šalice, obliznuo je i spustio u sudoper, pa se, gaseći svjetla za sobom, zaputio u Temu sobu Legao je kraj nje i duboko uzdahnuo, a onda se sjetio da bi bilo dobro promijeniti posteljinu na njegovom krevetu, negdje je sigurno zaostala koja Amtma vlas A mala nije blesava ** Dragi Dl Tata govon daje to meni sve odfibre al]a znam da nije sve i da sam ja sigurno vidila mamu u krevetu On kaže da mi viruje i da bi on da jt imafibru da bi on je sigurno isto vidija ah kako nije imafibru da zna da I 1O2 • Renato Baretić P ncaj mi o njoj nije bijo mko pored njega u krevetu nego da se meni to sve pričinilo od mojefibre A da mene sad uzmu na policiju i pitaju ja bi isto rekla da san je vidila u krevetu Imala san fibru ja i prije al nikad ovakvu To mi je od mame III mije mama odfibre ka šta kaže tata Ne volim fibru Ocu mamu bezfibre ** - Ovo nan je bila prva svađa, jel tako? — pitala je Anita - Pa i nije bila neka svađa, više onako - Više ono, ka, imitacija svađe - E1 - nasmije se Tomo Osvrne se kratko prema šanku, pa stavi - Slušaj, ja ti se stvarno moram izvinu za - Reče se "ja se lspncajen"' - prekine ga ona dignutim kažiprstom [karikirano tvrdim izgovorom -Jel mi viruješ da san na radiju neki (lan čula tipa da to kaže, majke mi' I to da ispravi čovika koji - Anita - Ma nemaš se šta ispričavat, šta ti je - Sve da i ne moram, ajde me pusti da to bar izgovorim, a? Vidi, t samo imam tu potrebu da se ispn Kako si rekla7 - Ispričaješ, valjda - Ispnčajem, znači, jer sam stvarno usro učkur Sve sam dobro nao šta se može dogodit, al svejedno sam te pozvo da dođeš na tu iioc,jebentinocinoc ti jebem - Ako se sjećaš, ja san ti još prije Ancone rekla šta ce bit i kako ce lm A doletila san smoc čim si spomemj a, j er me j e vuklo i j er san tila 11 tako bude I da me ti nisi pozva, viruj mi, ja bi ti sama to predložila i dva-tn dana Prema tome, ti si kriv isto ka i ja, ako je iko išta kriv i iopce I ako smo to riješili, reci mi više kako je malena7
- A, dobro - prene se Tomo - Ujutro nije imala temperaturu, 11 sam je svejedno odveo didi i baki, pa ce om vidit oce li ic u školu I >opodne, ll neće Nazvat cu ih malo kasnije da čujem šta ima - Super, a jel šta govori za noćas? - U, da znaš! -Ajme meni... - Ma ne, samo je ušla u sobu i gleda i čudi se, ovako, levo-desno glavom... Ja sam noćas promijenio posteljinu kad je zaspala, pa je to zbunilo... Pričala mi da je vidla mamu noćas, da joj je kosa bila na bij elom j astuku... - Ajme meni, bidna mala... —Jebaji ga, manji joj je šok ako misli daje buncala pod temperaturom, nego daje u krevetu našla tatu s golom teta Anitom. -Znam, al... Anita opet, kao i prošle noći, pritisne šaku na usta i zagleda se u zamašćeni prozor gostionice, kao da će kroz njega nešto vidjeti. Šutnju je prekinuo Tomo: - Poslušo sam malo tvoju kasetu u autu, prve dvije stvari... -I? - Znam obe s radija, al ne znam ni ko je ni šta je, jer i radio slušam samo kratko, samo u vožnji. - Ona prva je jedina važna - šmrcne Anita. —Jesi sluša kad Talk-ing Headsel -Jesam, malo nešto... To ti je meni bilo sve nešto pretenciozno. - A šta si sluša, šta si volija od muzike? Vidiš, o muzici nismo nikad pričali... - Pink Floyde, pa... -Jebate, a oni ti nisu pretenciozni? - Nisu mi bili u to doba. Danas da ih prvi put čujem, vjerovatno bi mi bili... I tako, sve pomalo... - Ajmo ono vječno pitanje: Beatlesi ili Stonesil - Malo jedni, malo drugi. Ništa generalno, ni za ni protiv. - Okej, nema veze. Ova prva stvar šta san ti snimila, to je David Byrne, vođa Talking Headsa. Kad su se raspali, on je krenija u solo karijeru i ovo je s albuma koji je napravija s Južnoamerikancima, raznin. Al i to nema veze. Važno je da se stvar zove "Independence Day", dan nezavisnosti. Jel znaš engleski? I 1O4 " Renoto Baretić Pričaj mi o njoj I - Dovoljno za razumit šta znači independens dej, čak i malo više - obrecne se Tomo i mahne konobaru. - Kopirat ću ti, slušaj... Kopirat ću ti tekst, al moš razumit i ako malo bolje poslušaš. To je ljubavna priča, čak mi se čini daje malo i pederska, al nema veze, o tome kako njih dvoje čekaju svoj dan nezavisnosti, ono, dan kad će se moć slobodno držat za ruke po ulici, vodit ljubav vanka, na otvorenom, živit ka svaki normalan par. I vesela je, jer se čovik zbilja nada, viruje u to da će taj dan doć, pa makar i za sto godina, on će čekat. Stoput sanje čula, al nikad mi nije sila ka neki dan... - Heh... Ajde, zvuči zanimljivo. Poslušat ću doma. A šta su druge stvari? - Ništa strašno. Malo Stinga, malo Princea, Van Morrisona... - Isto ljubavne? - A ne, prosvjedne ću tebi snimat! Politički angažirane! - Dobro, samo sam pito... - Ajme, čekaj — trgne se Anita i uzme torbicu u krilo. - Uvatila me noćas poezija, pa san uzela knjigu i krenila čitat. I, jebate, vidi na šta naletin za pet minuta! Pruži mu preko stola dvaput presavinut list papira. - Staje to? Čije? — upita Tomo rastvarajući i ravnajući papir. - Pročitaj prvo, pa ću ti reć. Na fotokopiranoj 113. stranici iz neke knjige pisalo je: Užasni se Užasni se nad ovim večeras, ljubljena; za nama ljudi govore potiho jedan drugome naša imena, ljubičaste fluorescentne lampe osvjetljuju mjesta naših sastanaka a riječi koje smo si šaptali razglašuju preko radija. - Ko je to7 - javi se Tomo tiho kad je još jednom pročitao pjesmu - Ivan Slammg A znaš kad je napisa7 Pedesdruge' - Pa di baš "preko radija", jebemu radio -E *** - Ružice, pa nemojte mi i vi bit ko dida Ivan1 Tea je vec otišla u školu, a djed na ribarnicu Tomo i punica stajali su sami u kuhinji, on s aktovkom do nogu, a ona s nožem i prepolovljenom paprikom u ruci - Tomo, samo te pitan, nemoj se odma jidit - odgovorila je Ivanma majka A pitala je dotad, sve pomalo, sve izokola, i sve detaljnije, čisteci povrće za juhu, o nedavnoj noći kad je Tea, pod temperaturom,
vidjela mamu u tatinom krevetu - Sve sam vam reko Znate i sami da Tea sanja Ivanu skoro svaku noc, rekla mije daje vama isto kazala - Apašica mala, a meni ponavlja da ti ništa ne govorm — zavrti glavom Ružica i ubaci očišćenu polovicu paprike u zdjelu - A znate kad mi j e to rekla7 Kad smo se j edamput sami zapričah o Ivani, još lani, i kad sam ja nju tješio s time šta i ja sanjam Ivanu svako malo1 Jaje isto sanjam, znam kako je to, i šta ćemo sad7 -1 ti sanjaš7 Ivanu7 - Normalno I sad, da me Tea zatekla tu noc u kupatilu, možda bi joj se učinilo da je mama u kadi, li na školjci7 II da pere zube1 A našla me u krevetu, ja spavam, njoj temperatura tnesdevet, tek se probudila i ko zna šta sve vidi u mraku1 Išo sam joj promijenit posteljinu kad se oznojila, sjetio se da ni svoju nisam promijenio ima mjesec dana, pa sam i to napravio, ionako nisam zbog nje smio zaspat Nemojte me, molim vas, bar me vi nemojte - Tomo moj - progovori Ružica tiho - nemoj mi zammt 1 menije ka i maloj s fibron, al menije tako svaki dan i svaku noc Ne 1 1O6 ■ Renato Baretić Pnca) mi o njoj virujen šta vidm i čujen, virujen šta ne vidm i šta ne čujen, i sve mi se vec izmišalo Skužaj, molm te Obrisala je izgužvanom kuhinjskom krpom prvo obraze a onda i ruke, pa mu vrhove hladnih, vlažnih prstiju nježno spustila na nadlamcu - Nemoj se jidit na staru nesnknju babu Nisi nan bija ništa icka šta je bilo u Zagrebu zadnji put, mala je sva skonšumana od te libre i te noći, morala san te pitat Tomoje lagano zagrli oko ramena - Ajmo sjest na balkon nas dvoje, da mogu zapalit, a? - Ma puši tu, koga briga1 - mahne Ružica i skine malu limenu iepeljaru s vrha frižidera - Neću, Ivan ce odma nanjušit, još iz haustora - 01 ce umnt od jednog duvana? - Ma znam da neće, al - Evo, tu ispod stani i lipo zapali, a ovo ce sve posisat — rekla je uključila napu na najjače Tomo se nasmije, slegne i zapali ciga-:tu - A šta si reka, da te on bija napa nešto7 - nastavi punica kad se ipet latila noža -Je, ima sad vec i mjesec dana Isto je ko i vi sumnjo da imam nsku neku - Ma, msan ja ništa sumljala, Gospe moja, samo san trla da - Ružice, ružo Ružice, punice moja najbolja1 Sve je meni jasno, Usta ne brinite Al volio bi da je i vama jasno -Jasno mije, smko Nemoj mi zamirit, molm te Žustro je odrezala izboj i korijen na glavici luka, pajoj krenula poro guliti koru Tomo požali što je pristao pušiti u kuhinji - Nego - nastavi stara - nisi mi reka šta je bilo to u Zagrebu7 - Ajebemu, reko sam vam, i vama i Ivanu Nisam lšo zbog Ivane nego zbog posla Ima jedna parnica šta ne znaju jel bi trebo bit 11 idležan Zagreb ih Split, gdje je bilo počmjenje, i ja sam otišo tamo il i probam izgurat da bude u Splitu, to sam vam isto sve reko Zato tm i lšo noću vlakom i tamo i vamo, da ne gubim tri dana -Tomo - Recite - odvrati on službeno, gaseći cigaretu i podižući aktovku spoda - Ludasto je, al ja, kad mislm, ispadne da jedino tebe još iman - Nemojte, Ružo, nemojte tako govorit - Ozbiljno ti kažen Svi drugi su poludili oko mene - Ajte, molim vas, nemojte tako Ružica šmrcne i povuče kažiprstom ispod nosa - Skužaj Aj ti na posal, zakasnit ceš, ka i ja s obidon Vam, pred liftom, pokušao se leđima zalijepiti za zid, jako i potpuno, toliko da ga cijelog uvuče u sebe, tako da se uguši od stida A dolje, u autu, čimje zakrenuo ključ, oglasio se kazetofon Anita mu je jučer dala kazetu s cijelim albumom "Rei Momo" Davida Bvrnea i sa svim prepisanim tekstovima Slušao ga je i smoc i noćas i jutros, prevrtio ga nekoliko puta, naučio ga gotovo napamet, i baš sad mu je, od svih pjesama, iz zvučnika trebala zazvoniti pjesma "Loco De Amor", i iz nje baš stih "like a pizza m a ram" Zaustavio je vrpcu, premotao je malo unazad i opet pustio Kao pizza na kiši Kako bi mogla izgledati pizza na kiši, koliko jadno i beskorisno, koliko gnjecavo i gadljivo7 "Gle malu piću poslije kiše", izgovorio je glasno svome licu u retrovizoru Nije više slušao pjesmu, sva mu se koncentracija preusmjerila na gađenje nad samim sobom Prebacio je u nkverc naglo kao da želi istrgnuti mjenjač, samo časak nakon što je zaključio daje prekid s Amtomjedim mogući izbor Kad to napravi, sve ce se
vratiti na svoje mjesto i on ce opet biti Što cc biti7 Omraženi advokatic, mužić nestale heroine, što7 Pritisnuo je gas i naglo skrenuo na glavnu cestu Odmah iza za voja, s ugibališta autobusne stanice, pred njega je iskočio policajac Tomo se sledio od nelagode kad je začuo da mu kočnice škripe pn zaustavljanju - Dobar dan, gospodine - rekao ]e prometnik — vi to uvijek tako lije danas nešto posebno7 I 1O8 * ReMafo Barctić Pričaj mi o lijo) - Nikad, eto, sad sam malo samo, zamislio se - peti] ao j e Tomo, dodajući mu isprave -Jeste li konzumirali štagod, Tomo? - pitao je policajac, ne dižući pogled s vozačke dozvole - Nisam ni pio ni jeo Niti kavu - A jeste onda gladni, ih žedni? - Nisam - Pa zašto onda tako izlijeće te na prometnicu s pravom prvenstva? Jeste li uočili znak obvezatnog zaustavljanja? - Jesam, svaki dan ga uočavam — uzdahne Tomo - Ne znam šta mije danas Malo sam poludio valjda, ne znam - Da? Od čega ste poludili, Tomo? - Heh Od ljubavi, ne znam Loco de amor - Ne može to tako ic, znate? Ni pojas niste vezali - Ubicu te1 - zarežao je s vrata i stisnuo joj lice dlanovima - Jesi lud jebate?' - prosiktala je kad mu se izvukla iz stiska i odvojila od mahnitog poljupca - Koji ti je kurac'? Jebate, ka John Wayne kad ljubi mlade Meksikanke' Tri zuba si mi izbija i nos po-lomija, parit cu da san preživila avionsku nesreću1 - Sori, oprosti, izvini, isp ispricajen se - Šta ti je da si tako navalija? - Šta ja znam Ljut sam na tebe i na sebe1 Ej, ajmo se brzo post vit, bez skidanja1 - Alo1 Iman menzes, koji ti je Biži1 Sjeli su za stol u kuhinji i šutjeli nekoliko minuta -Ja cu sad skuvat kavu, a ti moš počet pričat zašto si ljut - pro-ivorila je napokon Anita - Na mene li na sebe, moš počet od čega - Ma ne znam, jebaji ga -Ja cu ti rec, ako ceš mučat minut Jel može7 Al baš mučat, dok ja ne završni Onda mlij koliko te volja Ajde, da čujem Šutim - Evo, ovako Ljut si jer san ti lipa i jer si se, jebi ga, zaljubija Dobro ti je s menon, zajebajemo se i u postelji i di god možemo Počeja si se smijat opet Super ti je sve i čak bi, daje sve okolo drugačije, čak bi me možda Uja i žemt Al nije ništa drugačije, i to te jebe Ništa nije drugačije, samo smo mi drugačiji I doša si ovde sa željon da prekinemo, jer ne možemo ovako, stvarno ne možemo Ne možemo i ne smimo i ne znam šta sve ne, šta sve mi' ne" I dok si bija u autu i dolazrja ovamo sve ti je bilo jasno, al kad si me vidija, sve je palo u vodu, ali plan je propa Nemoš prekmit jer ti je dobro s menon, al i dalje želiš prekmit jer znaš da se iz te priče ništa dobro ne može rodit I to je to, zato si ljut, samo šta si ti muško i ne znaš to izgovoru Jel tako7 Tomoje nastavio šutjeti, zagledan u slavinu iznad sudopera -Ja san svršila, sad moš ti - podbode ga Anita, stavljajući šalice na stol - Okej, evo Lako ti je tumačit i analizirat drugog, al daj vidi sebe 1 ti si se zaljubila, jel tako71 tebe je privuko neki magnet, makar ti je sve jasno, i bolje neg meni I evo, tu me sijeci ako nije, ti si isto danas baremjednom, ma i triput garant, mislila o nama i o tom < kako bi najbolje bilo da prekinemo I sad se praviš nešto oštra, ko,' ti si faca neka, a zapravo nemoš ni zamislit kako bi ostala živa ako prekinemo Eto, i ja svršio Jel U bilo lijepo7 Nasmiješila se i pogledala ga - Ka i svaki put -1 šta ćemo sad7 - Ne znan Da neman menzes, znala bi šta ćemo - Vidiš ti to Osjećam se ko džanki neki - Ka Elektra, onaj šta ti ]e tija popušit - Dobro, ne baš ko to đubre, al navučeno, onako, skroz Jebote otkad nismo išli na badminton Jel znaš ti šta sad nama preostaje? -Reci I HO * Renato Baretić Pncaj mi o njoj - Voht se i u isto vreme smišljat način kako ćemo prestat, a da preživimo oboje - Ajmo Prvo ti voliš a ja smišljam, a onda mmjamo strane - Kako ćemo to7 Iz njenih očiju čitao je i cinizam i ljubav, i blagost i bijes Dok je pokušavao proniknuti do pravog značenja tog pogleda, zapitala je
- Kako je Tea7 Jel prošla s pet7 Gotovo* Sve peja do peje< Osin četvorka iz hrvatckoga1 Bnga me Kupa-njad I još nešta Karlo je škarta Luaju i ispnd svi mene pita ako cu mu \a bit cura najesen u trta razred Gula' I staje najbolje ice alo lito u l'nhdrag kod dide i babe* Nišan to ni znala dajih on ima tamoi ** - Javio mi Boro da dolaze prekosutra neki iz Osijeka šta oce prodat kuću u Pnbidragu - rekao je Tomo, potpuno gol, malo odmaknuvši zavjesu i otpuhnuvši dim kroz odškrinut prozor -Moro bije ic vidit Oš sa mnom7 - Šta cu ti ja7 - Onako, da imam i drugo mišljenje ako mi se svidi Volio bi da 1 i tebi sviđa Anita se uspravila na krevetu i podlakticom prekrila gole grudi - Nemoj mi to uvaljivat, pliz - Šta uvaljivat7 - Čoviče, ja čilo vnme, dva miseca, vozm i s pumn gasom i s i non dignuton do krova — odgovorilaje poslije dubokog uzdaha Isto ka i ti Ti znaš da je meni kretenska ta ideja s Pnbidragon, početka I zato nemoj mene mišat u to, ajoš manje mene pitatjel mi se sviđa kuca ova li ona Nemoj mene unosit u svoje odluke s kojima ja neman veze, nikakve - Al ja bi volio da se i tebi sviđa Gledala gaje ne znajući bi li bila presretna ili zabrinuta i pazeći da joj se ništa od toga ne vidi na licu - Ti si poludija, znaš7 - kazala je tiho - Ti si zaražen I lako šta si zaražen, nego si i zarazan Ti si epidemija na dvi noge Malo je podigao roletu, pa kažiprstom i srednjakom ispucao opušak kroz prozor - Može bit Al jedino ja imam protuotrov — rekao je, spuštajući se sa smiješkom na krevet -1 jedmo te ja mogu cijepit -Ma imaš Imaš ti moj kurac — odgovorila je smijući se glasno i grleci ga -Aha - Di si? - pitao je na telefon —Ja sam tu vec po sata' - A ne zajebaji, rekla san ti da do tri ne mogu ništa Dva i po u najboljoj varijanti11 onda još uru i kvarat vožnje do Pnbidraga Mrzila je dežurstva vikendom Ne toliko zbog izgubljene subote i nedjelje, koliko zbog samog vremena potrošenog na besmisleno čekanje nekakvih vijesti koje sutra možda nitko neće citati Smišljati nadnaslove, naslove, podnaslove i potpisivati fotografije nečemu toliko besmislenom i uznemirujućem kao što su vijesti iz rata u Hrvatskoj i Bosni, jednoj takvoj vijesti svakih sat i pol, često i jednoj goroj od druge, to je bio zadatak koji je podnosila teže od rjednoga drugog A vijesti iz rata postale su odavno rutma, tek tu i tamo poneka bi zastršala zbog broja žrtava ili bezdušnosti napadač i Milijun je puta dosad poželjela otići na bojište i raditi pravu, stvarnu, živu, krvavu reportažu, ali takvi su se zadaci u ovoj redakciji, kao i u većim drugih, povjeravali drugačijim novinarima ili polupismenim početnicima koji se neće ljutiti i svađati ako im u redaktun nestane 112 • Retioto Baretic rncaj mi o njoj pola teksta, ili stanjima koji se neće svađati ni oko čega, samo ako im se pruži prilika za okajanje nekih ranijih političkih grijeha A Anita je bila tvrdoglava i lajava, nije imala nikakvu staru člansku iskaznicu ih dosje kojima biju se moglo držati pod nadzorom, pa je tavorila u gradskoj rubrici i crnoj kronici I na ovim vikend-dežurstvima u desku, koja joj je namjestio Jebentija, u svojoj ekipi, još dok su bih u vezi - Nemoj mi pobic, iman nešto važno za tebe — šapnuo joj je Skračic u prolazu, taman kad gaje u sebi opsovala Pet minuta kasnije ponovo je došao do nje i rekao - Aj, idemo kod glavnoga - Šta ćemo kod njega? Al mu nije dobro? Obično vikendom bude tu od dvanaest do podne, a vidi ga danas1 - Ne pizdi, Čelamce, nego aj sa mnon' -Šta cu ti ja tamo7 - Nabacija san ti zadatak prva liga, ne pizdi, sve ceš čut od njega za minut - Sidi, Anita — rekao je glavni urednik, po kazavši na stolac do svoga za velikim konferencijskim stolom Jebentijaje sjeo odmah donje - Odlučio san tebi dat ovaj zadatak, jer mi se crni da smo te malo zapostavili i da ti možeš dat puno više I Novon dobu i, na kraju krajeva, cijeloj Republici Hrvatskoj i njeno] javnosti - Šefe -javi se Anita kroz smiješak -ja još ne znan zašto nan tnba ovaki uvod, ovako služben, al ja van odma moran rec da ja ne mogu dat čiloj Hrvatskoj Nisanja Isus pa dajednon nbicon - Čelan1 - prekine je Skračic - Okej — nadoveže se glavni - ajmo se dogovont da sad pet minuti nećemo bit duhoviti i da nećemo
jedno drugog prekidat Okej7 - Okej, slušan -Jel se sicašjoš ćirilice iz škole7 - upita je on i prebaci s radnog stola fotokopiju nekog rukom ispisanog papira - Nisanje ni u školi baš nešto znala, al - Čitaj naglas, pa ćemo te nas dva ispravljat Anita se zagleda u papir i krene glasno čitati - Upe Ured Republike Srpske Krajine Beograd Vladi Republike Srpske Krajine Knin Ha skužajte nije ha nego na Na ruke predsjedniku - Predsedmku — ispravi je Skračic -Ja se ispricajen, al slaba san nešto sa srpskm i cinlcon, naročito otkad je rat počeja — nakezi mu se ona i pruži papir - bil mi vi mogli pomoć7 - Aj Zvone, čitaj ti, jebi ga Skračic se nakašlje, pa krene - Na ruke predsedmku Na vaš zahtev obaveštavam vas da je ratna vojna zarobljenica Ivana Kriste živa, da se čuva u objektu Crni vrh kod Aleksmca, pod imenom Ana Prelas i brojem RVZ 2420 i da joj je medicinsko stanje zadovoljavajuće Očekujući vaše dalje smermce, srdačno vas - Ma čekaj"' — vrisne Anita - Daj to vamo1 Istrgne Skračicu list iz ruke i krene sama čitati 1 prije, dok je on čitao, vec pri prvoj rečenici osjetila je kako joj se sva krv slila u stopala - Staje ovo7 Otkad je ovo7 - Piše ti gore datum - Lani, osmi mised Pa šta to skrivate dosad7' - Ne skrivamo ništa To mi je danas došlo — odgovori joj glavni urednik - Od koga7 - Neman pojma Tip je neki mufljuz obavještajni, po govoru bi čak reka da je Makedonac, al za sve žive radi, za Muslimane, Srbe i nas I nazva me ujutro doma i govori da smo mu spasili život neki dan s nekm tekston di ga se ni ne spominje, i da eto, u znak zahvalnosti, daje Novon dobu kopiju važnog autentičnog dokumenta 1 da ju je noćas ostavija za mene na porti Ja san doša, otvorija kuvertu i naša ovo 114 • Renato Baretić r ncaj mi o n)oj - Zaključili smo - nadoveže se Skračic - da si ti najpodesmja za to popratit Znaš Kristu, u dobre si s njm - Ti si to zaključija7 Ti koji si me tira da nađen Knsti bilo kakvu šporkanju71 - To je bilo drugo, sad je važno samo da mu nađemo ženu - Ko da mu je nade7 Nas tn?| -Nije, nego ti Ti ion I Novo doba, jasno Ekskluziva Ej, curo, zamisli to "Novinarka Novog doba Anita Čelan pronašla i spasila IVanu Kriste"1 A? - Nemoj me zvat curo11 nemoj mi samo rec da ti nemaš nikakve veze s ovm' Ti i tvoji pnke iz Udbajugenda1 - Anita - uskoči glavni smirujucim tonom - ti znaš da ja tebe pratim otkad si došla u redakciju, bija san ti i urednik prvu godinu u gradskoj I ja najiskrenije mislim da si ti jedna od najboljih u ovoj novini I bezveze mi je da se takav talent troši samo u gradskoj ili crnoj kronici - Šefe, ja tu ne mogu ništa Vi ste taj koji određuje ko ce radit u koju rubriku Anitaje sporo govorila između dlanova kojimaje pokrila obraze i oci Sa svakomjoj se novom riječi činilo dajoj donja čeljust postaje dvostruko teža - Pa evo, to i radim Određujem i raspoređujem da sad više ti neš radit ni u gradskoj ni u crnoj, nego samo na ovom zadatku, do daljnjega Eto Jel to riješeno7 - To ti je savršena prilika za afirmaciju i promociju - dometne Skračic -Da? Anita makne desni dlan s lica i cinično ih pogleda jednim okom - Tako da se mogu posli prodat u neku drugu novinu za bolje pare? A da onda Novo doba ponudi duplo više da ostanen? - Ako je placa problem, ja mislim da možemo vec sad - Ma nije placa problem Nije placa problem, nego - Znanja u čemu je problem, jeben ti ja taj problem1 - Ti, Skračicu, muči1 Koliko san čula, od maloprije mi nisi više urednik Prema tome, nemoj mi više ti prodavat pamet, to mi je najveća placa -Jel to znači da prihvaćaš posal7 -javi se glavni - A], dajte mi dvaeščetn sata Može7 Nećemo puno izgubit u usporedbi s cilon godmon staje prošla od ovoga pisma, a ja cu dobit malo vnmena da razmislm Odnosno, da razmislim, kako bi vi šefe rekli Jel
vas mogu sad, dok san još u ovon nepoznaton stanju, pitat jednu stvar7 Do lani ste normalno govorili, a otkad ste postali glavni, puno mi nešto pazite da na kraju uvik bude "m" a ne "n", a ostalo van manje-više sve promakne Jel to dođe s promaknućem7 Ocu li i ja sad, ako pnstanen na promaknuće, od sutra morat pazit na te stvari dok govorm7 Dok govorim, pardon Skračic se nervozno počeška po čelu i nosu - Vidiš ti kako to ide' Da me sad nisi išla zajebavat, dobila bi ta dvadeset i cetm sata A ovako ceš dobit manje Sutra u podne ocu da se nacrtaš tu s odgovorom Ajme, skužaj, s od-go-vo-ro-N1 - "N" kao "ne"7 - Aj, nemoj mi više, ne zajebaji nego idi razmišljat1 Ti, Zvone, ostani, tebe još tnb Završit cu riječ kad Anita zatvori vrata za sobom Ništa se nije čulo, ali Anita je jasno vidjela kako svi stolovi i ormari u praznoj redakciji vibriraju, kao da se spremaju odskočiti prema stropu Tresli su se i prozori, a vijci su im se na kvakama polako počeli odvrtati Prolaz između redakcijskih boksova postajao je sve uži i sve duži, a Anita je hodala polako, sve sporije, sve ne-strpljivija da čuje bilo kakav zvuk koji bi je vratio u stvarnost - Di si ti, jebate7 - viknuo je Mann, naglo ustavši od stola za dežurne -Ja dođen na dežurstvo, al neman ga od koga preuzest1 Tu su ti stvari, tu ti je borša, al tebe nema nigdi, vec po ure1 Di si7 Mah je imao dvadesetak godma i počeo je raditi dobra dva mjeseca nakon što je poslovodstvo čvrsto odlučilo da do daljnjega više neće angažirati nijednog novog honorarca Bio je nećak ili kumce nekoga važnog i bio je glup koliko i ambiciozan Renato Baretić rrica] mi o njo] -Jesi povinja u veće, možda san tamo bila? - upitala gaje tiho - Kako ceš bit u veceu, kad si došla s ove strane7 - Eto vidiš, zna si baren na kojoj san strani - Nišan zna, nego Osim toga, kako cu ja cirit u ženski vece?l i -Je, štajeje Ništa, iden onda ja pocint Ako se nađen tamo, tebi cu prvome javit Zaključala se u smrdljivoj kabini i iz stražnjeg džepa na hlačama izvukla dvaput presavmut list papira Čitala ga je slovo po slovo, polako, povremeno i micuci usnice, tražeći pomno bilo kakav trag koji bi joj dao nade da pomisli kako je posrijedi laž i falsifikat Jednom, dvaput, triput i jedino što je zaključila bilo je to da je papir sad vec previše izgužvan po kutovima i rubovima, i da ga odmah treba odnijeti tajnici na fotokopiranje, u dva primjerka 111 u tri? Ne, dva ce biti dovoljno U plimi spasonosne zaokupljenosti banalnostima, odjednom joj je postalo užasno važno da to pismo Tomo primi u ruke cisto i ravno, bez rjednoga traga da ga je itko ikad prije dodirnuo Dragi D' samo kratko Prvi put u životu veselim se šta cu danas ic u Pnbidrag1 Karlo je vec iša i tamo je Tata gleda neku kuću a doce i teta Anita To ti još nišan rekla a nemoj ni ti nikome ja mislin da oni dvoje nešta mutu Ih bi barenko vohli mutit Ja buden nekako vesela kad se sitin toga a onda se sitin mame i ne znan šta bi bila Pa smijem ija bit vesela koji put šta ne? Mama bi sigurno tako tila Pita čuje kad mi opet dođe Baš me zanima ** bjedio je u "Las Palmasu" sam, za jedinim stolom u hladu plastične tende Radivojevici su se vratili u kuću, valjda da se pozdrave s njom i uspomenama, a on se pokušavao uživjeti u ulogu muškarca u mladim srednjim godinama, pred pragom nove životne prekretnice U ulogu koja mu je na prvi pogled savršeno pristajala Kao onda, pred rat, kad je odlučio prestati s pušenjem, uzeo je olovku i podijelio stranicu rokovnika na dva stupca, na "za" i "protiv" Sve je i ovaj put bilo "za", ispunio je stupac do dna za samo nekoliko minuta U rubriku "protiv" upisao je za to vrijeme tek dvije natuknice 1 - Tea (?) 2-A (?) Samo su Tea i Anita bile razlozi zbog kojih bi u posljednji čas mogao odustati od kupnje te kuće u Pnbidragu Njih dvije, i to što nisu dijelile njegovu oduševljenost tom idejom, njegovu potrebu da se povuče u nepoznatost iz kakveje i došao Tea gaje jutros potpuno zbunila, čim je spomenuo da ide ovamo pogledati još jednu kuću, oduševila se i bez imalo prenemaganja pošla s njim U vožnji mu je rekla da joj ovdje jedna prijateljica iz razreda ima baku i djeda, što bi moglo značiti da su vrata za pregovore s malom ipak, napokon, odškrinuta Kad su stigli, u trku je razgledala kuću i vrt, pa nestala u potragu za tom prijateljicom A Anita, o njoj nije imao snage razmišljati dulje od nekoliko sekundi Svaki put kad bi pokušao, obuzela bi ga grižnja savjesti, osjetio bi krivnju zbog toga što ju je uvukao u svoj život i što jt tako sebično nastoji zadržati u njemu, a jednako ce je tako sebični > odgurnuti ako više ne bude imala volje i dalje se pnlagođavati tom njegovom životu i njegovim odlukama Neće je baš odgurnuti, sami ce je pustiti da
odustane i ode, bez posebnog truda daje zadrži, ni i koliko je volio i trebao Uostalom, ona je i prije početka veze znal i za njegove planove s kućom i Pnbidragom Volio bi da joj se o\ i kuca baš svidi, ali znao ]e i da ce je kupiti, nju ili neku drugu, bi obzira na Anitrnu ocjenu On je tako odlučio, još zimus A opet u međuvremenu se ponešto i izmijenilo, osvanula je ona, s tom svoj on i neukočenom živošcu, sa željom da bude s njim Ni u mislima c nije usudio samome sebi reci na koga ga toliko podsjeća Renato Barctić Pričaj mi o njoj Rastegnut između odlučnosti i osjećaja krivnje, spas je potražio u lijevom stupcu, u rubrici "za", i krenuo je još jednom proučavati Sve je bilo tu U Splitu se polako rješava te bezvezne priče sa zastupanjem Srba i penzioniranih oficira, nitko mu vec skoro dva mjeseca nije izgrebao auto, čak mu m Govnar odavna ne šalje svoja pisma Prihodi su mu sjajni za ove prilike, ima i nešto ušteđevine, prvi put u životu, a ima i vezu u banci, preko koje ce srediti najpovoljniji mogući kredit Kuca je odlična, novije gradnje, bez drvenih podova i, uz male preinake u prizemlju, napravit ce lako od nje odvjetnički ured s udobnim stančićem na katu I s vrtom, pedeset koraka od ograde do mora Radivojevici su spustili cijenu za petnaest tisuća maraka, mogli bi i za još pet ako im plati na ruke Prenulo gaje rondanje automobilskog motora na nvi Tu, u besmislenom i nikom potrebnom Pnbidragu, gdje je i na vrhuncu turističke sezone uvijek bilo barem neko slobodno mjesto, Anita je, napnjed-nazad, vec po treći put pokušavala uparkirati svoju škodu između dva auta Kroz spušteni prozor vtdiojuje kako se nervozno nagmje i osvrće, tražeći spasonosni pedalj prostora U prvi je tren osjetio ljutnju, jer je zaključio da je bijesna vec zbog same činjenice što je morala dolaziti ovamo Ali kad je napokon uspjela, pa ugasila motor i očajno naslonila dlanove i čelo na upravljač, ustao je od stola, baciojošjedan pogled na okomito podijeljenu stranicu rokovnika i shvatio ako se Aniti ova kuca ne svidi, onje nikad neće kupiti Nikad To stvorenje u još neotplaćenoj sivo-zelenoj škodi, tako neodoljivo ljupko u ovoj svojoj živčanosti, vrijedi više od ijedne kuće, od ljednoga plana Zaklopio je rokovnik, ustao i krenuo prema njoj, prema jedinom stvarnom, opipljivom i sigurnom sidru u svojem životu Hodajući, ni u djeliću sekunde nije pomislio na Ivanu ili Teu - Di si, mila mala7 - pitao je oslomvši se podlakticama o krov njenog auta Pogledala ga je nakratko ispod oka, ne dižući čelo s volana, a onda se trgnula, izvukla ključ i hitro zatvorila prozor - Šta je bilo, ko ljutio' - Ajmo brzo na neko piće 119 - Neću dok mi ne kažeš što si ljuta tako - Nemoj me sad Uletila san tu gori u neke škare s dva kombija, još se čila tresen - Ajmo prvo da vidiš kuću, a onda ćemo i na piće i na večericu - Neću' Jebeš sad kuću1 Ocu s tobon na piće, odma1 - Ako ja sad čučnem tu dole, između auta, da nas mko ne vidi, oš me poljubit7 - Neću - odgovorila mu je hladno - Neću te poljubit, neću ic gledat kuću, neću nikakve pizdarije izvodit Ocu samo da sjednemo na piće - Okej, jebote' Evo kafića, još su mi i stvari tamo Čim su sjeli, prišla im je konobarica, mlada i lijepa, ali šepava Tomoje naručio pelinkovac - Isto pelinkovac, i kratku kavu - rekla joj je Anita, i otrovno dodala - Toliko kratku da se neće puten prolit1 - Koji Uje bog7 - zapita je Tomo preneraženo — Mala nije vozila nijedan od tih tvojih kombija1 Dobila si samo to da ce ti sad iza šanka pljumtu kavu1 - Nije me briga Vidi ovo - odgovorila je, pružajući mu fascikl s logotipom Novog doba - Otvori i pročitaj -Jebote, staje7 Nisi valjda dobila otkaz7' - Otvori i pročitaj Grimase na Tommu licu bile su točno onakve kakve je zamišljala vozeći prema Pnbidragu, čak su se i izmjenjivale istim redoslijedom, od zbunjene i iznenađene, preko zaprepaštene, prema potpuno otupjeloj Otpuhnuvši dim cigarete u stranu, vidjela je kako mu se pogled vraća na početak dopisa, baš u trenutku kad im je konobarica donijela piće - Ispnčavan se, udrite me slobodno - rekla joj je tiho Anita - Neću, udrite se sami kad van dođe -Anita, šta je ovo7 Koji je ovo kurac7 - prošaptao je Tomo - Tako san i ja reagirala To ti je povjerljivi dokument od povjerljivog izvora - Otkud to tebi7 II 12 O * RcNoto Borctić rncaj mi o njoj - Dali su mi glavni urednik i tvoj prika s trajekta Skračic, špi-junčma Oce da se nas dvoje sad bacimo u
akciju spašavanja tvoje žene Ispila je svoj pelinkovac iz cuga i udarila čašom o stol tako daje jedna kockica leda iskočila na stolnjak Pogledala ju je s mržnjom i ostavila da se topi - Koji Šta je ovo? Odakle je to došlo? - Rekla san ti, to ti je dokument iz povjerljivog izvora Slegne ramenima i zaglumi ležernost - Žena ti je živa, i ja ti moran pomoć da je nađeš i izvučeš I živih mi, svi skupa1 Ustane, energično uzme čašu ispred Tome, ispije i nju na eks i bučno vrati na stol, pa zgrabi torbicu, sruši njome šalicu s kavom i krene prema izlazu s terase - Čekaj, di ceš sad ovako?' - Šta ja znan, iden uletit u još jedne škare Ako preživm, iden doma plakat, a ti me nazovi ujutro -Ma Tomo se trgne spazivši da prolivena kava natapa gornji rub pisma, zgrabi kut stolnjaka i počne bjesomučno brisati papir Otvorio je fascikl da ga spremi i unutra ugledao još dvije fotokopije istog dokumenta Kad je opet, ljut na sebe, podigao glavu, Amtma je škoda vec zamicala iza otučenog ugla lani zatvorenog Doma kulture Tomo osjeti kako mu vibnra svaka stanica u tijelu -Jel to baš uvik mora bit tako, da fine i normalne muške svaki put uvati neka ludača? - upitala je, kao za sebe, šepava konobarica On se kratko, nervozno osmjehne, pa baci na stol nekoliko novčanica - Nije luda ona, nego ja Pobaca stvari u aktovku, istrči iz kafića i zajun se uzbrdo *** Pnbidražamma nije bilo previše drago što im je zvonar prije godinu dana postao došljak, domazet, priženjemk, ma koliko obitelj njegove supruge bila ugledna u mjestu Boro je to odmah instinktivno prepoznao i u punčevoj konobi o strop objesio četiri debela konopa -debljinom, duljinom i rasporedom identična onima u crkvenom zvoniku Za patetičnu provincijsku legendu o prvoj dalmatinskoj crkvi s četiri zvona znao je odavno, i sad je, slučajno postavši zvonarom, odlučio čim prije preokrenuti pnču u svoju korist nekom inovacijom Tri je mjeseca uredno zvonio onako kako se ovdje zvoni vec stoljećima -jedan zvon za četvrt, dva za pola sata, tri za tričetvrt i četiri za pun sat, plus broj punog sata na najvećem zvonu - uvježbavajući za to vrijeme u konobi ubrzanu verziju čuvene pnbidraške Zdravomanje, fraze što se svira svakog dana pri zalasku sunca, najsvečanije zvonjave u obične, nesvetkovne dane Potezao je mjernu užad osluškujući zvona u glavi i postupno ubrzavajući ritam lijeva ruka, desna ruka, desna noga, opet desna ruka, od najdublje "jedinice" prema najvišoj "četvorki", sve brže i brže, dok se zvuči četiriju zvona umalo ne stope u jedan, baš u trenutku kad zadnja iskra sunca potone iza tamne Oštrice, najvišeg brda na Bratunju, jedinom otoku koji se vidi iz pnbidraške uvale Računao je ubrzavanje i vrijeme kao nekad u trkaćem automobilu, i kad se napokon osjetio potpuno spremnim za start, odsvirao je bez najave Zdravomanju prvi put na svoj način Svidjelo se svima osim starom bračnom paru povratnika iz Amerike, koji su se još tjednima svakog predvečerja križali i govorili kako nije u redu da se na čuvenom pnbidraškom zvoniku svira "mger dec mjuzik" I njih i sve druge mještane, pa i samog Boru, prenerazilo je ono što su čuli ovog predvečerja ne samo daje sunce bilo još dva prsta iznad Bratunja, nego je i Zdravomanja zazvučala potpuno neskladno, jedva prepoznatljivo, kao kad bi se netko nevješt i nepozvan uvukao u zvonik i počeo potezati po svome Stoljećima se, još od vremena svakodnevnog strahovanja od Turaka i Mlečana, kad se nije čekalo 122 • Renoto Baretić Pri, icaj mi o njoj na ovlaštenog zvonara da bi se oglasila opasnost, četiri legendarna, davno usklađena zvona nisu oglasila takvom paničnom bukom od koje se ledila krv svakome tko ju je čuo - Što to radite, tko ste vi7 - viknuo je prestrašeno župnik s vrata zvonika, ali Tomo ga nije mogao ni čuti niti vidjeti - Za ime Spasitelj evo Ispod župnikove ruke u uski se okvir vrata progura zadihani Boro Nekoliko sekundi zaprepašteno je buljio u prijatelja koji je izgledao kao da konopi i zvona potežu njega, a ne on njih - Tomo1 Tooomooo11' — zaurla pa skoči na njega i obujmi ga oko struka Klečeći mu izvuče stopalo iz omče trećega konopa, a onda se uspravi i krene mu, prst po prst, odvajati zgrčene šake od konopa - Staje tebi7 Jes ti normalan, bog tejebo7 Koji te kurac spopo7 -govorio mu je u uho dok je gore jenjavala sve kaotični]a zvonjava Odvojivši ga od užadi, gurne ga prema vratima na kojima jejoš stajao preneraženi mladi župnik - Što to radite, čovječe7 — promucao je svećenik dok je Boro pnmirivao konope - Zovem — odgovori Tomo zatvorenih očiju i zabačene glave - Koga, za Gospu blaženu, zovete na ovaj načm7
- Zoveeemmmmi - Ma koga zoveš, budalo jedna, jebem te blesava1 - drekne mu Boro iza leda - Upomoć Upomoć zovem, bilo koga, ko se god prvi javi Tomo odgurne župnika i stane na prag, a onda se osvrne, vrati dva koraka i skupi aktovku s prašnjavog poda, pa s njom ispod miške istrči iz zvonika - Tomo1 - vikne Boro za njim - Di mi je mala7 Jel znaš di mi je mala7 — ponavljao je Tomo glasno, brzajući nizbrdo i ne osvrćući se - Tomo, šta je to bilo7 Vrati se' Šta se desilo, Tomo71 - Di mije mala7 Tea1 Teeaaa1'' Otvorila mu je vrata tek kad je, beskrajno dugo, pozvonio po treći put - Prolila si onu kavu, pa sam ti došo skuhat novu - rekao je Vani se upravo smirivala ljetna oluja Nasmiješila se nagonski, vidjevši ga potpuno pokislog - Nemoj mi se smijat, jer ti izgledaš još simešmje Anita brzo potegne vrhovima prstiju ispod očiju, pa samo još više razmaze razlivenu šminku -Aj, uđi Ušao je u hodnik i zastao, ne znajući odjednom što bi s rukama Mnogo je puta zadnjih mjeseci dolazio ovamo, ulazio u ovaj hodnik, i postalo mu je sasvim prirodno da ti dolasci uglavnom započinju dugim dubokim poljupcem, bacanjem aktovke i kutije s mobitelom na pod, snažnim zagrljajima i opreznim teturanjem prema spavaćoj sobi Ove ponoći nije bilo traga ničem od tog rituala i Tomo je bespomoćno stajao, čekajući da Anita sporo, sporije nego ikad prije, dvaput zaključa vrata i namjesti lanac - Onda - okrenula se napokon —jesi kupija kuću7 - Nisam još Dao sam ljudima malu kaparu i zamolio da sačekaju dva tjedna Onda sam sat vremena tražio Teu po selu Onda sam vozio do Splita i dvaput upo u škare Onda sam spremio malu kod dide i bake koji su se taman spremali poc u krevet I sad sam tu da nam skuham kavu za dugu noc I da, skoro sam zaboravio, prije svega toga imo sam, ja bi reko, omanji slom živaca Mislim da cu se morat nekim ljudima dugo ispričavat - Asti, pa šta se nisi meni javlja? - odvrati mu Anita -Ja se čilu večer dosađujen sama uz teve program i mislm kako bi lipo bilo doživit malo uzbuđenja Zakočio se i osjetio kako mu uši naglo postaju sve toplije, a udisaji sve dublji 4 ■ Renato Baretić Priča] mi o njoj - Čuj - progovorio je nakon desetak sekundi - ako ćemo surađivat oko tog tvog papira, morat ceš se malo disciplimrat s tim svojim podbadanjem Ja ti nisam nikakav protivnik, dapače, ako je iko na cijelom svijetu na tvojoj strani, onda sam to ja I da ne bi bilo zabune, ja znam jako dobro da isto vrijedi i obratno Zato — Ne znan ja još ništa ocemo li mi surađivat oko tog papira Koji nije nikakav moj papir, bajdevej Dobila san grejs piriod za razmislit do sutra u podne Inače, jel znaš šta je to grejs piriod7 Menzes od knegmje od Monaka1 Ispnčalaje tu prastaru dosjetku kamenog lica, a ni Tomo, premda ju je čuo prvi put, nije reagirao nikakvom grimasom Samo je još jednom duboko udahnuo dok mu se desni dlan, sam od sebe, polako podizao prema Anitmom obrazu, uhu, kosi — Ajme1 — izvukla se brzim okretom - Tu pričamo, a ti si sav pokisa1 Aj u boravak, domt cu ti ručnik Svukao je košulju i majicu, objesio ih o naslone kuhinjskih stolaca, pa gol do pasa sjeo na kauč i izuo se Znao je daje to potpuno neprilično i suludo, ah osjećaj doma i strašna potreba za Anitom, strah da je gubi, i nju i tu imitaciju doma, bili su jači od razuma Čudio se sam sebi, u istoj se sekundi i optuživao i opravdavao, dok je tražio daljinski upravljač televizora pod jastucima na kauču - Bravo1 - khknulaje Anita, ulazeći u dnevnu sobu - taman san ti tila rec da se svučeš, evo, domla san ti i majicu, ne bi ti smila bit premala Dobacila mu je prvo ručnik, velik i bijel i s mirisom na nešto poznato, na previše toga poznatog Pokrio se njime preko glave, zažmirio i počeo bnsati kosu, upinjući se da mu razum ipak proradi, da se osjećaji pnmire i poslušno povuku nekamo u stranu, bilo kamo, onamo, u točkicu gdje su bili i prije onog bezazlenog prvog susreta na hodniku suda Bi li se ovako zaljubio i da mu je prišla bilo koja druga žena kojoj ne smeta cijela njegova pretpnča7 Ilije stvar bila samo u Aniti, u svemu onome čime gaje baš ona privukla i uvukla u ovo što se sad zbiva, u ovo očajničko, bespotrebno i besmisleno trljanje glave7 I dalje nije uspijevao razmišljati o Ivani - Šta ćemo sutra7 — upitala gaje čim je provirio ispod ručnika Sjedila je na naslonu kauča, na suprotnoj strani - Prvo moramo provjerit jel taj papir uopće autentičan i kolko je autentičan - odgovorio joj je navlačeći preko glave bijelu majicu s natpisom Novo doba Odjednom osjeti strahovitu zahvalnost na tome što gaje samo s tri riječi vratila u stvarnost - A di ćemo provjeravat7 U Beogradu možda7 111 ceš me odvest u Knin7
- U Zagrebu, polako Bago ima nekog komunjarskog fosila u kontrašpijunaži gore, a i suro mi se hvaliso daje neki njegov gelipter posto njuška, faca neka, u ovoj Nešta, ne znam, ovo, za zaštitu ustavnog poretka - Čekaj, jebate, pa to znači da ce još najmanje četri lika doznat za čilu priču pri nego zapravo počnemo1 - A kako ceš drugačije7 Ja bi prvo tio čut šta misle pravi špiclovi o tom pismu, da se ne počnemo nadat i očekivat i mučit ako je lažnjak - A šta se tebi čini7 Ono, baš tebi7 Al iskreno, jel lažnjak li nije7 - Oš baš skroz iskreno7 Anita zakima zatvorenih očiju - Evo Do prije dva mjeseca, da si me pitala, ja ne da bi mislio nego bi znao sto posto, dvjesto posto, hiljadu, da je pravo Al otad nekako mislim da možda ipak nije - Fala ti na lipin riječima i na poeziji - odgovorila je, spustivši se na kauč, do njega - al mene zanima šta stvarno misliš sad, večeras, ove sekunde7 - Mislim A eto, možda dvaespet, najviše tnes posto da nije lažnjak Poželjela gaje upitati što stvarno želi, da pismo bude krivotvorina ili ne, ali izgovorila je samo - Zašto7 - Zato šta je napisan rukom, zato šta je rukopis meni, šta cu, nekako preženskast i preuredan za četnika, zato šta uz njega nije 126 • Reirato Boretić Priča) mi o njo] nikakav drugi dokument, ni raniji ni kasniji, zato što je prošlo vec godinu dana otkad je poslan - Jebenti život - izleti Aniti -Staje? - Ma ništa - Misliš, šta se sve moglo dogodit za tih godinu dana? Ona zakima bez riječi i pnmakne mu se još malo Zašutjeli su, zagledani u svoje siluete na ekranu isključenog televizora Nježno juje zagrlio, nije mu uzvratila Prošloje nekoliko minuta prije nego je duboko zijevnula i rekla - Reka si daš skuvat kavu -Je, evo, idem Zaboravio skroz Rutinskim kretnjama, bez traženja, izvadio je u kuhinji paketić s kavom, nasuo je u dozu za espresso, minutu kasnije dolio malo mlijeka, više u Amtmu šalicu, manje u svoju, dohvatio pladnjic, stavio na njega posudicu sa šećerom i dvije žličice, pustio vodu iz slavine da malo isteće prije nego napuni dvije čaše Kad se vratio u dnevnu sobu, Anita je ležala na kauču i spavala Nakašljao se, nije reagirala - Sereš - rekao je tiho — Niko ne može zaspat u tri minute Zločesta Karmela, lažljiva1 Nijedan mišić na licu mjejoj za titrao Spustio je pladanj na stol i sjeo na fotelju Čak i ovako, s obrazom natisnutim na nadlamcu, s nepravilnim kolobarima od razmazane šminke oko očiju i iskrivljenim poluotvorenim ustima, izgledala mu je prelijepo - Šta ce bit s nama i od nas, jebem ti sve - prošaptao je, pa ubacio dvije žličice šećera u šalicu s manje mlijeka i krenuo brzo miješati, da zveckanjem probudi Anitu, Anitu Čelan Četvrt sata kasnije ustao je i napisao poruku "Ne vjerujem da si stvarno zaspala, ah dobro Sutra u podne reci budalama da prihvaćaš zadatak, molim te Ja to neću s nikim drugim i aditi Majicu vraćam preksutra" Ostavio je blok na stolicu, pa iz spavaće sobe donio deku Prije no sto ju je pokrio do struka, poljubio je Anitu lagano u ćelo Pndižuci se, spazio je kako joj se ispod majice nazire bradavica lijeve dojke Kleknuo je ponovo i, filigranski nježno, obuhvatio je usnama Osjetio je kako mu se vrh nosa meko zabija u toplinu blizu Anitmog pazuha "Zadnjiput7", upitaoje šaptombradavicu i tužnojoj se osmjehnuo Na majicije, točno na mjestu gdje je na Anitmoj koži madež, ostala vlažna mrljica *** Mislim daje mojen tati nešto Jučer ka daje poludija Zva me kroz ali Pnhdrag tako da se ali alcati pnbidrag onja Posli gaje čeka oni Boro kvazimodo kod auta i vika na njega da šta je zvonija u crkvi Tata se prvo bija ispričavao a onda je počea i on beštimavat Onda je vozia ka lud do Splita i dide i bake i probudija ih i odjuna dalje Ja san se bojala alo vrjeme Jedva san čekala jutro da nazoven i pitam je lije dobro Reka je daje i da mu oprostin pa sam mu oprostila Ja mislim daje njemu to za to došlo šta možda nije uspia kupit kuću Samo mi nije jasno ono za zvonit u crkvu Jel on stvarno zvonija ih su to neke njihove baze da ja ne razumin kad šta nji dva govore Bila mije noćas opet mama Samo se navinla kratko na vrata Šapnila san na telefon tati i tata mije na telefon reka daje i njemu isto bila -Tako je Tako je Okej, fala ti, kume, a on ce ti se javit na taj broj za koji dan, kad dođe u metropolu, jebala vas metropola He-he Ajde, živrja ti meni i pozdravi Zdenku Je, ocu, fala Aj A ne znam, možda
sad u deveti misec Ocu, javit cu se Može Apsolutno Ajde I, slušaj, ovo mije stvarno važno, viditceš kad ti čovik dođe, neću priko telefona To mije najbolji čovik, nemoj mi ga zajebavat Okej,aj,bog 128 • Renoto Barctić rricaj mi o njoj Bago napokon spusti slušalicu -Jebate, šta taj može mlit' Al ništa se ti ne brini, ako neko zna zanat, onda je to moj Žiga Stara škola Bijaje u Partiji, aluvik samo član, ništa funkcije Analitičar samo takav, uglavnom za Bliski istok, al toliko dobar da su ga tražili za pomoć i oko drugih stvari Da nije, j oš bi ga devedesete poslali u mirovinu Eto, tu ti j e broj, čim dođeš gon, odma ga zovi Ja san ti tu amater, meni taj bokun karte može bit i pravi i lažni, al on ce ti sve znat rec - Hvala vam, šefe Ja cu se sa svoje strane potrudit da to sve riješimo čim prije - Ma daj, molm te' Uzmi vnmena koliko ti tnba, ja cu bit ponosniji od tebe ako to uspije, zato šta san ti pomoga Ništa drugo sad ne misli, samo kako ceš više izvuc ženu - Hvala vam, još jedamput Pretpostavljam da je glupo ovo šta cu rec, al svejedno vas molim za maksimalnu diskreciju oko ove priče - Tomo|? Jel oš ti daja sad opet nazoven Žigu i otkažen sve? Jesi ti normalan? Šta ti misliš ko sanja, peškaruša neka7 Ne pizdi, nego aj tražit ženu1 - Okej, hvala, samo sam htio zamolit - Sve je u redu, i ja bi tebe baren dvaput zamoli]a da ne laješ okolo Nego, slušaj, ta mala Čelamca, novinarka - Ne brinite za nju, ona je skroz okej - Ne to, nego jel ima ona mobitel7 - Nema, kolko ja znam - Aj, nabavit ćemo joj do sutra jedan - Ma ne treba, šefe, stvarno - Treba, treba Morate stalno bit u vezi, imat kontakt Sad su napravili neke manje, nije više ovoliki kašun, pa ćemo i tebi nabavit jedan -Šefe - Biži da te ne vidm, žena te čeka1 129 - Drago mije da si prihvatila ovaj posal Da nisi, ozbiljno ti govorim, ne znam jel bi ga se usudio dat kome drugom Jer pazi, to nije zadatak za svakoga A ti si ipak Bilo je podne i pet minuta, a glavni je bio slatkorječiv kao nikad Očekivala je to i odlučila iskamčiti najviše što može - Vama je jasno - krenula je kad je glavni napokon zastao da uzme zraka — da ćemo Kriste i ja svako malo morat u Zagreb - Nema problema, Novo doba pokriva sve troškove Hotel, dnevnica za tebe -1 za njega bi trebala bit dnevnica - Zašto7 On bi to radija i da nema tebe - A onda bi ekskluzivu na kraju ima neko drugi, a ne Novo doba Glavni se počeše po zatiljku - Okej, dnevnice i za njega - Bilo bi lipo i da imamo redakcijsko auto - To je najmanji problem - Vi stvarno virujete da je to pravi dokument7 — zaskoči ga Anita - Ne znam Al isplati se probat, jel tako7 -Je I još jedna stvar Ja ocu apsolutnu kontrolu nad pričom, ako je bude Sve najave, sva oprema tekstova, sve mora imat moju dozvolu Ako zbilja uspimo, neću da mi neka pantagana sere po tekstu i stavlja rimovane naslove Sve šta ide u rotaciju morat ce imat i vaš i moj blagoslov Jel to okej7 -Je Ajesi ti s njim osigurala da to stvarno bude ekskluziva7 Ono, da nan ne uleti ni televizija ni iko drugi7 - A kad7 Danas cu to riješit - rekla je ustajuci od stola - Okej Javljaj mi čim se šta dogodi, čim ti šta zatnba - Dogovoreno^ - Aj mi, pliz, pošalji Skračica da dođe ISO • Rcnoto Baretić 1' ncaj mi o n}O) Zastala je, okrenula se i podbočila s oba dlana o naslon stolca -Jeste vi sigurni da on nema svoje prste u ovon7 Znamo i vi i ja da ima pnke u službama, još od ranije - Ma daj, to su sve mitovi i legende naših starih Bija se on javit našima, odma na početku rata, al kad
su skužmli da je u Udbi bija sica, manji od gavumca, lipo su ga škartali nazad u novine On se nešto pravi važan, zna dva-tri čovika i onda to mistificira Aj, pošalji mi ga - Ajel možete to riješit preko tajnice7 Menije ovo životna prilika da ne moran s njm razmimt ni nč po cili dan, a to je velika stvar Pliz7 - Može — nasmiješio se — i sretno1 Biži sad da te ne vidm1 - Da nisi zvuča tako ozbiljno, ne bi ti nikad doša - rekao je Ve-dran na parkiralištu, ispred ulaza u zgradu — U frci san gadnoj oko posla, zakompliciralo mi se do kraja Aj, reci, staje bilo? —Jesi bistar, zdrav7 Ono, priseban7 - upitao je Tomo -Jesan, jebate, čist ka suza1 Ka i uvik' - Evo onda tebi prije nego ostalima Jebote, šta ovo đubre tu radi7 Ima vec tri dana da ga tu viđam ispred dućana - Ma pusti, to je Elektra, đanki Obilazi grad i traži ko ce mu dat koji dinar ili šut na dug A šta je to7 Tomo mu pruži presavmut papir - Čitaj usput, ajmo gore Lift se trznuo gore-dolje, barem za pedalj, kad je Vedran cijelim illanom, jednim udarcem, poklopio sve tipke - Šta je ovo, Tomo7 Jebenm mater ćiriličnu injeben, da rnjeben, ta je sad ovo7 To je od lani1 Ko ti je to da7 Kad si dobrja ovo7 - Polako Idemo gore, pa ceš sve čut - Ured Republike Srpske Krajine, šta, mater m jeben u uredu' Ko)i je ovo kurac7 - Polako, smiri se, nemoj da ti se stara gore usere čim uđemo Polako, pusti mene i slušaj me Ružica se iznenadila vidjevši ih obojicu na vratima - A šta ce rec ovo7 Mogli ste se javit, skuvala bi -Jeste vi ručali7 - upita je Tomo - Evo, taman Tea skuplja pjate1 - Odlično Ajde vi skuvajte kavu za sve, imam vam nešto za rec -A šta je bilo7 - Ništa, ajde, zatvorite vrata Ušli su u dnevni boravak, Tea je pojurila ocu u zagrljaj, a Ivan se nezainteresirano premjestio u fotelju ispred televizora - Di si, stan7 -javi se Vedran preko volje - Tu sam, s obe na zemlji, za razliku od nekih - Ivane, jel se možete vratit za stol7 Imam vam svima nešta za rec - Šta je bilo, al se ženiš7 - promrmlja stan iz fotelje Tomo du boko udahne, pa izvadi cigaretu i pripali je nasred blagovaonice - Ivane, za tri mmute ćete mi sami rec jesam li vas sad treb< > opalit nogom po ustima A sad vas najljubazmje molim da nam pridružite - Ružo, jel čuješ ti ovo7' - grakne stan -jedan kurvar ce mi i u mojoj kuci - Stan, jebenu sunce, muči' Muči više, boga ti tvoga grintavog muči' - zaurla Vedran Ivan žustro ustane i zaputi se u spavaću sobu bez riječi - Ružice, pustite sad kavu - javi se opet Tomo, sjedajući i vljajuci si Teu u krilo - dajte da barem vama kažem Punica mu šutke donese pepeljaru i sjedne na svoje uobiča]er mjesto - Ispričavam se što sam vas smoc onako isprepado i zbunio, i radilo se o ovom papiru To je neki navodni dokument od lani u < doba, po kojem je naša Ivana živa i zdrava, ali da ju drže u nekoB logoru kod Aleksmca u Srbiji 132 • Renato Barctić P ricaj mi o njoj - Zbilja7 Zbilja7 — uzvrpolji mu se Tea na koljenima i šapne -Zato ona nama dolazi' Tebi i meni, jel tako7 - Vidit ćemo - odgovori joj Tomo - jer mi ne možemo još znat jel taj dokument pravi li nije - Daj da gaja vidm' - oštro pozove Ivan iz hodnika, zatvarajući vrata sobe Vedran, Tomo, čak i Ružica, okrenu se prema njemu i pogledaju ga s izrazom iskrenoga gađenja - Dobro, šta piše unutra7 Ružo, vri ti voda' - Neka vri' Sidi ovde i muči1 Tomo im, kadje stan sjeo, pročita cijeli dopis Ružica tek tada ode u kuhinju dovršiti kavu Vratila se s pladnjem dokje Ivan tumačio papir ispred sebe - Šta imate sumnjat, tu je pečat i potpis, datum, sve To je službeni dokument - Vi znate kako je lani izgledao pečat Ureda Republike Srpske Krajine u Beogradu7 Znate da se šef tog ureda, ako uopće postoji, zove baš Zelenovic i daje to njegov pravi potpis i rukopis7 - Ne znan, ah - I da Zelenovic superpovjerljive informacije uvijek šalje na apiru iščupanom iz teke nekakve7
Svi zamuknu - Eto, zato bi ja moro prvo u Zagreb provjerit sve to skupa - Tu bi ti Sajla moga pomoć -javi se Vedran - To je onaj tvoj šta si mi pričo za njega7 -Aha - Koji je taj7 - upita Ivan - Ma, jedan Radi u tajnoj službi, vojnoj -Jel to om mali Sajla šta je šverca devize na Pazaru71 šta gaje uva-ii zbog droge dokjoš niko u ovon gradu nije ni zna šta je droga7 - Stan, znaš da ga je pustilo za to, nisu mu ništa dokazali1 - Znači, je1 I to je govno danas u tajnoj službi, on ce meni magat'7 Fala ti lipa na pomoći, i tebi i njemu i takoj tajnoj izbi! 133 - Slušaj — obrati se Vedran Tomi, ustajuci od stola - iden ja okrenu dva-tn broja, pa ti se odma javm, okej7 - Okej, al nemoj puno pričat o ovome Jasno ti je da možemo sve usrat ako ijedno krivo uho čuje Vedran povuče kažiprstom križ preko usana, pa zagrli zabrinutu majku, poljubi je u tjeme i brzo ode iz stana - Kad ceš poc po mamu7 -javi se Tea poslije desetak sekundi nelagodne šutnje - Sutra ili preksutra najkasnije - odgovori joj Tomo i poljubi je u obraz - Al moraš znat da to ništa nije sigurno Moraš znat da može i trajat jako dugo i da možda na kraju mamu nećemo ni nac Ozbiljno Imamo samo ovaj papir, a pojma još nemamo jel to šta tu piše istina li nije Zato mi je bilo važno da se svi ovako nađemo i da se zajedno pripremimo za sve što može doc Za sve Tea zakima i privije mu se na prsa { - Šta je ovo bilo7 - trgne se Ružica ] - Koje7 - Nešta je bubmlo doli, više puta Ivan odmahne prema njoj - Ovi tvoj tovar, šta ce bit7 Čili ga život učm da zatvara lift kaki tnba, a neće naučit ni do penzije1 - Nije to bija on, on lupi drugačije - A šta te onda briga šta je7 Jebate, vidi šta držimo u rukama, I ona brine šta je lupnilo doli u portunu1 Ružica ustane i ode na balkon - Nisi reka odakle ti ovi dopis - Iz Novog doba Njima gaje dostavio neko anoniman, a navodm povjerljiv - Neće valjda sad om pisat o tome7 Mogu je ubit tako' I - Ma neće, bez brige Imamo dogovor, danas ili sutra se morali nac s glavnim urednikom Om ništa ne pišu, ja ništa nikom n| govorim, sve dok ne raščistimo cijelu stvar i, ako bog da, spasirnl Ivanu Potpuna konspiracija J - A šta om traže zauzvrat7 Oce te pratit koji novinar7 ( I 134 ■ Rcnato Baretić Pncaj mi o njoj -Oce - Koji? - Novinarka je Anita Čelan - Divota1 — vikne stan i udari dlanom po stolu — Fino ćete vi tražit moju Ivanu' Tomo spusti Teu sa svojih koljena - Ajd pođi, molim te, malo u svoju sobu Pliz7 Mala nevoljko ode, a on se nalakti i uperi kažiprst prema Ivanu, preko stola - Sad me slušaj, majmune jedan - prozbori tihim, drhtavim glasom, a Ivan se instinktivno odgurne stolicom malo unazad —Još mi leđnom ispred djeteta prosen ovakve pizdarije ko što si danas prosro, i to dvaput, neš nikad više vidjet ni malu ni mene, a ni Ivanu, ako I u izvučem iz ovog Jel ti jasno, debilu jedan7 Oči cu ti iskopat i tu lezičmu kretensku u grlo ugurat, jel ti jasno7 Kako te nije sramota7 - Auto mu je još doli, a njega mma1 -javi se Ruža s balkonskih \ i ata, na rubu suza - Da mu se nije štagod desilo7 Tomo brzo skupi dlanove pred lice, kao da moli, ali ostane oštro »gledan u Ivana U tom trenutku oglasi se zvono na vratima Ružica pohita mimo stola i otvori Njih dvojica ostali su u istim pozama, ne osvrćući se Od kipteceg bijesa nijedan od njih nije cuo ništa iz hodnika, prenuh su se tek na Ružičm vrisak Tomo se u sekundi i ide pred vratima - Šta je bilo7' - zaurla prema nepoznatom čovjeku, podupirući 1 umrlu punicu - Vedrana Vedrana doli U liftu Izrešetalo1 Tomo prebaci Ružicu u Ivanovo naručje, pa se sjuri niz i ubiste
-Jel živ71 - zavikne preskačući po tri stepenice Glas odozgo odgovarao mu je nešto, ali se gubio u žamoru iz i zemlja Dolje se, čim je dotrčao, pred njim u špalir razdvojila upina od desetak ljudi Vedranje ležao u liftu, s glavom pridi-lutom u kut ispod ogledala, i smješkao se Majica i bermude bih i inu natopljeni krvlju na desnom boku - Suro Šu - prošaptao je spazivši Tomu - Reci, suro - odvrati mu Tomo i bijesno se osvrne prema glavama što su se nanovo natisnule na vratima lifta - Nema problema, i policiju i hitnu, sve smo vec zvali - odgovori mu jedna od njih - doce svaki čas1 -Jesi vidio ko je bio7 — upita Tomo - Vidi Am ater Triput fa falija, samo je dmn me ssss trevija 111 dva - Jesi ga vidio7 Vedran lagano zakima - Jel onaj Elektra, džanki onaj7 Vedran opet kinine i onesvijesti se *** - Šta si ti doznala7 - upitao ju je čim je prišla stolu Sjela je i nekoliko se sekundi nijemo zagledala u šetače na rivi Prizor na kakav je navikla otkad zna za sebe odjednom joj se učimo posve nepoznatim, nestvarnim Pred očima su joj, u sumrak, promicali likovi kao iz nekog zbunjujuceg sna djevojka koja tješi uplakanog mladica, beba u kolicima koja gura šepavi muškarac u kompletno] vojničkoj uniformi, s pištoljem za pojasom, dvojica časnika civilne niornarice u bijelim odorama i sa zelenim najlonskim vrećicama rukama, prosjakmja s plastičnom lutkom u marami na prsima — Alo1 - prene je Tomm glas —Jel bereš ti da smo sad prvi put nas dvoje navečer na rivi, u cei tru grada, bez straja oce li nas ko vidit7 — odgovorila mu je rečenico i pripremljenom još u redakciji — Molim te, ajmo to sad malo stavit po strani Nas Šta si dozna I o Vedranu7 - Da je puca neki amater, da je ima prigušivač na pištolp proizvođač "Crvena zastava" iz Kragujevca, i da se nafahva ka d igra nogomet u hrvatskoj ligi Pet hitaca, dva pogotka 136 • RenotoBaretić P: ncaj mi o njoj - Ajel se pretpostavlja zašto7 - A slušaj, govori se da ti je suro bija svestrano talentiran Financijski inženjering, kamatarenje, šverc ukradenm autima Čak se i droga spominje, i prostitucija - O jebote A iz bolnice7 - Ako ortopedija od sutra naglo uznapreduje, samo ce šepat Ako ne, sigurno kolica Zdrobilo mu desni kuk i odmlo po karhčne kosti -Jebote život - A kako su mu starci7 - Pusti u pizdu materinu Stara je isto u bolnici, predmfarktno stanje A stan, ne znam, li sjedi u hodniku u bolnici, li sjedi doma Ne znam, boli me za njega Jel znaš da on zna manje-više sve o nama, o tebi i meni7 - Ma daj Stan7 - Zna, đubre Ne znam odakle, al Jebenti ovaj grad, jebenti tračeve, ćakule, jebenu da ti jebem1 Gadi mi se, bljuje mi se, jebote život, umire mi se1 Razumiješ7 Umire mi se, baš mi se umire1 Pun mi vas je kurac, svih po redu1 - Alo, smiri se Kako je on moga išta doznat, odakle7 - Pojma nemam, ja nisam nikom živom ništa reko o nama -Jajesan, al samo sestri, na telefon - A u pičku materinu' - U Kanadu, jebate1 Šta me briga za Kanađane' Tomo nakratko posuti, pa nagne glavu - Baš si blesava1 Jel znaš da si blesava7 - Šta, oš rec daje moja sestra odma nazvala tvoga punca iz jebene anade u jebenu Hrvatsku i sve mu se izlajala7 - Eto vidiš da si blesava Anita zgrabi torbicu i ustane - Samo za tvoju informaciju, ekskluziva - šapne joj Tomo, i abivši je za zapešće - Elektra je puco u Vedrana, onaj tvoj pnka mki - Sereš, Elektra je kost i koža, nema snage ni za miška držat dok piša, di će on pištolj s prigušivačem... Osim toga... —Zato se i jeste napromašivo onoliko! Majke mi, Vedran mije reko, minut kasnije. 1 ja sam ga vido već par dana oko nebodera, tamo. -Elektra?! - Tako je. Reci šefu da povjerljivi izvor vraća uslugu. Anita opet sjedne. - Tomo, šta se ovo sve zbiva? Taman je... - Taman je krenilo, da. Valjda nama ne smije krenit. Nama ne smije krenit. Nije nam smjelo ni dovle. - Di ti je mala?
- Kod susjede. Njihove neke. Sad idem po nju. ** - Kakav je plan za gori? - oglasila se, prvi put, tek kad su skrenuli na šibensku obilaznicu. - Danas ništa. Koliko nam treba do Zagreba? Sedam-osam sati još, sigurno. - Mogu ja još malo stisnit po gasu, ako triba, al ne previše. Ova kanta jedva navuče stotku. - Nema potrebe. Okej je ovako. Opet su zašutjeli. Kad su prošli pored putokaza za Pribidrag, Tomo je samo kratko puhnuo kroz nos. - Čuj... - javila se opet Anita. - Ja san mislila o svemu ovon skupa... - Da?! - Ne zajebaji... I palo mi je na pamet da bi se od čile priče dala možda napravit čak i knjiga, ono, novinarska, dokumentarna. Mislin, jasno, ako stvarno spasimo Ivanu. - Vidit ćemo sutra šta kaže taj Bagin Žiga... Strpi se malo, pa ćemo bit pametniji. - Znan to, al ima jedna stvar... Da bi ja mogla napisat tu knjigu, triban znat šta više. O tome kako ste živili prije rata, šta ste radili, I 13S ' Renoto Baretić Pnčai mi o njoj kako ste se upoznali, to sve... A za to bi mi ti triba šta više pričat o njoj, o sebi, o životu... - Može - odvrati Tomo nakon kraće šutnje - al samo ako mi priznaš jednu stvar. - Koju? - Shvaćam da te sad to zanima, za članke i za tu knjigu, al... Ne znam dal se sjećaš, al ti si mene i prije znala pitat da ti pričam 0 Ivani. -Jesan, a ti nisi tija. - E, zašto? To mi priznaj, to mi reci. Staje tebe to toliko zanimalo? Za šta ti je to dosad trebalo, da ti ja pričam o njoj? Anita stisne zube, zagleda se u cestu ispred sebe i doda gas, pa naglo skrene na prvu autobusnu stanicu i zakoči. - Majmune jedan muški blesavi - zarežala je i zapiljila mu se u oči - zato šta san se bila zaljubila, zato šta tvoja žena nije bilo čija žena 1 bilo kakva žena, zato šta san tila dokučit šta voliš, a šta ne voliš, |ebate, zato da bi ti seja više svidila, debilu jedan dabili debilu! Bijesno je prebacila mjenjač u prvu brzinu, ali Tomo je uhvati za zapešće: -1 zgarišta gdje su bila, sve ćemo ti reći. Tri minute kasnije ljutitim ih je trubljenjem iz dubokog poljupca prenuo autobus mostarskih registracija. Šutjeli su opet skoro cijeli sat, ne znajući odakle bi krenuli nanovo. Nisu se oglasili, osim kratkim psovkama, ni kad ih je, dok su i • I azili iz Zadra, prestrašio zvuk sirena za opću opasnost. Tek pred I '.iškim mostom Tomo je rekao, kao za sebe: - Jebote, da šore ovaj most, ode sve u pičku materinu. Tuku mc dva tjedna onaj ponton na Maslenici, otkad je otvoren, a ovo u prestali... - Tuku ponton, al ga nisu pogodili. Ni neće. Ka šta naši nikad 11 e njima presić oni koridor u Posavini. Šverceri vode ovi rat, šta |f? Mafija, a ne politika. A to opet dođe na isto. - Jebo im ja mater svima. -Ija. 139 - Nema, nažalost Doista bih vam rado izišao u susret, ah nema načina - ponovio je po četvrti put ženskasti recepcionar hotela "Horizont" -Jednostavno nemamo više nijednu jednokrevetnu sobu Ostale su nam samo dvije s bračnim krevetom i tri dvokrevetne s odvojenim ležajevima - Ali iz Novog doba su rezervirah, iz Splita, mi imamo taj ugovor s vama, redakcija - pokušala je Anita još jednom - Gospodična, ja vama vjerujem, ah i sami ste vidh da nemam upisanu takvu rezervaciju - Ja cu popizdit Stvarno ocu, gospon Gospodična bu grdo popizdila, kužite7 -Aj, molim te smiri se —javi se Tomo, koji je dotad šutke gledao malo u Anitu, malo u recepcionara, kao da ga se njihova prepirka posebno ne tiče - Dajte nam jednu s dva kreveta - Mogu vam dati i dvije takve, ako vaša redakcija sutra ujutro može potvrdit - odgovori recepcionar, pogledavši ponovo Anitu Ona se ljutito okrene i, vukući torbu, odbrza prema liftu - Ajde pričuvajte nam još jednu do sutra ujutro, molim vas -rekao je Tomo, potpisao se, uzeo ključ i pošao za njom - Šta se mišaš7 - pitala ga je u liftu — Taman san se lipo kremi a švogavat na nekomu, a ti mi ne daš1 - Pusti ga, vidiš daje debil - Pedercic purgerski Da nema sobe1 On da nema sobe' A vidi hotel, koliki je1
- Pusti, možda nije on kriv - Ma šta7 Niko za ništa u ovoj zemlji možda nije kriv1 Može 11 nije ovi, možda nije oni, jebate, sve je "možda nije"1 A šta ako i "možda je"? Svi samo govore "možda nije", niko neće glasno n "možda i je" Nije joj odgovorio Otključao je sobu, ramenom odgurnuo vrat) i propustio je unutra i 14O • Renato Baretic Pričaj mi o njoj i — Ti biraj krevet Ja cu se samo malo umit pa cu opet probat nazvat tog Žmdaršica, a ti se možeš prva otuširat - Ladnon vodon, a? - pitala je ironično, prolazeći uz njega - Da mi se malo smire živci, a? Jel to poruka7 - Poruka je šta god ti hoćeš Ja sam samo kavalir Bez riječi je bacila torbu na krevet do prozora i otvorila je Kad je izišao iz kupaonice mokrog, neobnsanog lica, ona je vec stajala pred vratima s neseserom i odjećom u naručju - Posije tebe cu se ja malo plahnut, pa ćemo malo u grad, jel može7 - Može - odgovorila je i provukla se mimo njega u kupaonicu Kad je sjeo za stolić i privukao telefon, začuo je kako je Anita, otvorivši vodu, polako okrenula ključ u bravi kupaonice Zažmirio je nakratko i na brzinu u glavi provrtio film onog popodneva kad su se, kod Anite, zabavljali u kadi - Bože dragi — prošaptao je, pa podigao slušalicu i nazvao broj na kojemu mu se, slutio je, ni ovaj put nitko neće odazvati - Oprah su grafit1 - rekao je kad su, na Cvjetnom trgu, sjeli na ogradu pravoslavne crkve - Pankje opran' Pogledala gaje cinično uzvmutih obrva - Bio je grafit tu dolje, "Punk is not dead", i ono "A" u krugu, tu smo se uvijek nalazili Ona bi svaki put sjela iznad tog A, dajoj bude između nogu, ko strelica neka da joj pokazuje gore, razumiješ Nikad nije kasnila, svaka joj čast Aja sam u prvo vrijeme svaki put dolazio još ranije, pa bi stajo negdi sa strane, iza stabla, iza cvjecarki il tu u piceriju, sakrio se, pa gledo kako čeka i osvrće se Uvijek Ih ]e pustio par mmuta, čeko da vidim oce li se zabrinut, a onda bi |o| došo Imo sam sat namješten na tri mmute unazad, pa kad bi se naljutila ja bijoj ga pokazivo, evo vidiš, došo sam u sekund tačno1 Onda sam joj jedamput prizno šta radim, pa me bila ošamarila, al isto je posije opet čekala i još se više osvrtala, da skuži di sam... Tomo zaokruži pogledom preko cijelog trga. Srpanj, rana večer puna žamora i zaboravljenih mirisa, potpuno drugačijih nego u Splitu... Tugica. - Oš ti to pamtit il zapisivat? - trgnuo se nakon desetak sekundi. - Šta zapisivat? - prene se i Anita. - Za knjigu, to šta si u autu rekla. Ako nisi primijetila, ja sam ti počo pričat o Ivani, i to samo zato, šta bi reko onaj na televiziji, jer ste vi to tražili... - Malo ću zapisivat, malo ću pamtit pa zapisivat posli. Ajmo na piće negdi. - Di bi ti? - Neman pojma, slabo ja znan Zagreb. - A, zato si ti tako, da prostiš, nadrkana na njega! Da ga malo bolje poznaš, sigurno bi ti bio draži. - Da ga bolje znan, viruj mi, samo bi bila još više nadrkana. Da prostiš. Jebate, sve uokolo krepaje, i ljudi i gradovi, čila država, a ovi tu obnavljaju tramvajske pruge i organiziraju izložbe pasa, jeba in pas metropolu! - Ne znam šta bi ti reko... Menije u Zagrebu bilo dobro i lijepo dok sam studiro, i ja sam tu možda malo preemotivan. Normalno da se i meni gade sva ta proseravanja s metropolom svih Hrvata, i sve drugo šta čujem, al... Ne znam... - Aj, vodi me onda u tu Tkalčićevu, da i to vidim. Trebalo im je petnaestak minuta da u vrevi rasvijetljene Tka-lčićeve otkriju prvi slobodni stol. - Jebote, staje ovo? - rekao je Tomo zbunjeno. - U naše vrijeme tu su bila, u cijeloj ulici, tri il četri kafića, i gotovo. 1 Zagreb je bio poluprazan u ovo doba godine, otišlo bi već pola studenata, pola grada je bilo na moru, a vidi ovo... 142 * Rcnato Đarctić Pričaj - Rat, inflacija, ko zna šta sve... A čekaj, kako ti znaš kako je bilo liti u Zagrebu, kad si i ti tu bija samo ka student? - Dolazio sam svako malo, kad sam prohodo s Ivanom, na drugoj godini. Njoj se nije baš nešto dalo ić u Split, otišla bi na dva tjedna, reda radi, a tu je uvijek imala neki poso preko student-servisa. - Kako ste se upoznali? - Na tulumu nekom, bezveze skroz. - Koliko vam je trebalo da prohodate? - Tri tjedna. Moglo je bit i prije, al ona je imala neraščišćeno nešto još s bivšim momkom, pa se malo
razvuklo. - Tomo? ,' - Tu sam. > — Mi pričamo pizdarije, jel jasno to tebi? -Je. A o čemu bi ti? - Evo, recimo, staje bilo ono danas u autu, posli Šibenika, prije one budale hercegovačke? - To ti je bilo... Ti si prije po abecedi, aj ti prva reci šta se tebi čini. - Ako ćemo pričat ka dica, okej: ja san tebe prva pitala! - A ja sam stariji, starije moraš poštivat! Oklijevala je nekoliko sekundi, a onda ipak ispalila: - Ma ti si... Znaš šta si ti? Ti si budala muška kojoj donja udre u gornju, a posli bi se izvlačija bilo kako! - Ej, slušaj, ajmo se jednu stvar dogovorit, pa da možemo razgovarat. Večeras kad legnemo, svako spava u svojem krevetu. Ko prvi popusti, taj je četnik i balija do kraja života, okej? - A šta si ti drugo mislija? - Čuo sam te danas kako si se potiho zaključavala u kupatilu... -E,i? . - Bilo te strah. - Čega? ,-; — Istog onog čega je i mene bilo strah. I Šibenika, i mostarskog autobusa, i svega šta s tim ide. 143 Zamukh su dok ih je konobar posluživao, stavljajući bočicu piva i čašu pred svakoga - Okej, dogovorili smo se za noćas Ajmo sad dalje radit Jesi kad prevanja Ivanu? -Molim71 -Jesi bija s kojon drugon dok ste bili u braku ? Ocu reć, prije rata7 - Nisam A i da jesam, tebi to sad ne bi reko To ti definitivno ne treba ni za knjigu ni za išta - A ona7 Jesi kad posumnja išta7 - Mala Koji je tebi bog, šta te spopalo7 -Jeste se svadili kad7 -Jesmo - Oko čega7 - Oko svega - Koliko ste u braku7 - Najesen ce bit devet godina -1 zbilja si sto posto siguran da te nikad nije prevarila7 - Slušaj - nagne se prema njoj, pa nastavi tiše -1 ja sam strahovito živčan i sjeban od svega ovog, al ne pada mi na pamet sad izvodit pizdarije ko tebi Ako misliš bit ovaka, sjedi lijepo ujutru u auto i vrati se u Split, a ja cu ti sve ispričat šta je bilo kad se vratim Okej7 - Zašto mi nisi odgovonja7 - Vidi ovako Imaš dnevnice u džepu, telefomrat znaš, taksi ti je 970 ko i u Splitu, a hotel se zove "Horizont", ako si zaboravila Ja sad idem tamo, u svoj krevet, vrata ce ti bit otključana A ti moš sad porazbijat pola Zagreba, čupat zubima te svoje tramvajske pruge, boli me ona stvar šta ceš radit, ja samo znam da s tobom večeras ne želim više bit m sekundu Bacio je novac na stol i odbrzao niz ulicu 1 RcMato Barcrlić Pncaj mi o njoj Promatrao ju je sa šanka, zaklomvši se malo iza aparata za kavu, kako ulazi u hotelsko predvorje, pa u lift Gledao ju je i kako, dvije minute kasnije, izlazi iz lifta i ljutito korača prema recepciji, uzima ključ i vraća se I sad je bila lijepa Iza njega, za niskim stolićem, u četvrtastim barskim foteljama presvučenima iskrzanim smeđim skajem, sjedila su petorica muškaraca i glasno pričala o nekome koga je, bili su jednoglasni, trebalo likvidirati još dok su svi zajedno bili u rovu U jedanaest i deset Tomo i njih petorica bili su jedim gosti u prostranom baru hotela "Horizont", jednoga od prvih koji su, na samom početku rata, počeli udomljavati izbjeglice, ostavivši samo nekoliko katova za obične goste - Idemo dečki' - zakreštala je sredovječna konobarica skidajući pregaču - Pol noći bu skoro, fajrunt' U sobe na spavanje, žene su vam gore i deca, li si hote negdi drugo pit I vi, gospon, isto, prosim vas - Štefice, ajde daj još jednu rundu i onda stvarno idemo —javi se jedan iz društva - Niks1 Nema runde, fajrunt1 - Štefice, pa šta zbilja mora bit svako veče sve isto7 Uvijek nam daš tu zadnju rundu, pa jel te baš svako veče moramo na koljenima molit7 - Viš, i ja to tebe isto pitam, kaj zbiljam mora bit svaku večer isto7 Ote lepo van, pronajdite si ga i sim ga dopelajte, meni, ja bum ga likvidirala ak treba, sam da se vas resim' Vrak mater, svaku večer ga tu tranširate i meni noc razvlačite, a mko ne pita kolko se još posle Štefamja pela do Svete Nedelje' Tomo se nasmiješi na njene nječi i osvrne prema društvu - A šta se ti smiješ7 - pridigne se najkrupniji iz društva, obnjane glave - Šta ti tu radiš cijelo veče7 Da nisi špijun kakav, a7 Nisam te nešto vido po "Horizontu" ovih dana A faca mije odnekud poznata -Gost
- Gost, a? Bome, na krasno si se mjesto došo pogostit1 Odakle si? Tomo mu izgovori ime svoga rodnoga grada, na što ovaj malo zastane - Da? A kad si došo? - Danas popodne - Danas? Pa ti si onda njihov, čedo neki - Iz Splita sam danas došo Ćelavi malo nakrivi glavu i zaškilji mu se u lice - Ček, ček Iz Splita? Ma Stani malo, da nisi ti muž od one novinarke štajuje ubilo tamo? Ivanka, Ana ? Tomo zavrti glavom - Ne zna se j oš j el j e ubilo -Jebi ga, lzletilo mi, stan, oprosti Ček, znači, ti jesi taj? Ranjen si bio, spasilo te dva-tn dana prije pada, i sve to O jebote, Štefice, noćas ceš ostat do jutra' Oho' Jel znaš ti ko je ovo? Alo, ljudi, jel znate koje čovjek? Moraš popit jednu s nama, moraš1 - Ne mogu, ujutro moram na - Ma ne seri, brate1 Štefice, toči ko šta pije, Baja časti' Konobarica se rezignirano vrati poslu, strusivši najprije sama jedan pelinkovac - Eto vidiš da ceš nam dat piće1 Pa jel se trebamo svi skupa onoliko gnjavit oko toga? -javi se isti glas od stola - Kaj ti mah nisi nikad čul za predigru? *** Tomi se zavrtjelo u glavi kad se trošni lift, uz jaki trzaj, zaustavio na četvrtom katu Nije mu se pilo s tim ljudima dolje, nije mu se slušalo ratničke i prognaničke priče, sve te tirade o tome tko je koga kada i kako izdao i iznevjerio, i za čiji račun, ali se svejedno zadržao s njima više od sat vremena Na momente mu je čak i godilo, pogoI 146 ' ReHoto Baretić Pričaj mi o njoj tovo u trenucima kad bi i sam dobio priliku da ispriča neku bizarnu anegdotu s fronte Om su ostali dolje uz još jednu Štefičmu rundu, a on je na recepciji naručio rano buđenje i zaputio se gore, suočiti se sa snom koji možda neće doći, unatoč pripitosti, i s Anitom koja možda još ne spava Tiho je ušao u sobu i bacio pogled na Anitu, sklupčanu na krevetu ispod prozora, pa se uvukao u kupaonicu Svukao se, oprao zube, sjeo na školjku i ispustio nekoliko prigušenih vjetrova, pa ugasio svjetlo i na prstima prišao svojem ležaj u - Jel imaš ti tremu7 - upitala ga je normalnim glasom čim se pružio - O jebote, šta si ti cijelo vrijeme budna7 » - Aha Jel imaš i ti tremu7 c — Sto posto si onda čula kako sam tamo prducko utiho, da te ne probudim Trema je moje krsno ime i - Ozbiljno te pitam Od ovoga sutra i svega šta bi moglo bit7 f -Je Nemaš pojma koliko Ležali su na leđima, svatko na svojem krevetu, žmirili prema crnom stropu i bojali se vlastitih glasova - Zašto se ljudi svađe7 -javila se nakon nekog vremena Anita, tiše - Mislm, muški i ženske71 još se onda zapale, pa budu zli jedno prema drugon, ono, opačina najopakija, a vole se7 Odakle to dođe7 - Ne znam, to je valjda tako prirodno - Nije prirodno Prirodno je to šta se vole, a ovo nije prirodno Odakle to dođe7 - Slušaj, tako me nešto i Ivana pitala jedamput, kad smo se bih pomirili posije svađe Tri sam dana dumo, i znaš šta sam joj na kraju reko7 Radi se o tome da muškarci uvijek daju manje neg šta bi stvarno mogli dat, a žene uvijek traže više neg šta im zbilja treba U tome ti je cijela stvar Da je to nekako iznivelirat, da mi vama damo malo više, a vi da od nas tražite malo manje, sigurno bi bilo bolje. Al vec je poravnato tako kako je poravnato, i gotovo - Pederu jedan - šapnula je nakon cijele minute tišme Tomo joj nije odgovorio Pnčekalajejoš neko vrijeme, pa zapitala - Nisi više ljut na mene, jel tako7 Umjesto odgovora, i dalje je čula samo mirno, duboko, ravnomjerno disanje - A stvarno si peder - rekla je i okrenula se bijesno na bok, prema zidu s prozorom Probudio ju je čudan zvuk, kakav nikad prije nije čula, kao da zidovi oko nje zavijaju i dahcu Trgnula se prestrašeno, uspravila i sjetila gdje je, pa posegnula za Tomom, ali njegov je krevet bio izgužvan i prazan Ustala je i istog se trena zaledila, shvativši da onaj zvuk dopire iz njihove kupaonice Dok je skupljala hrabrost da napravi barem jedan korak prema crnim vratima ispod kojih se probijala tanka pruga svjetlosti, shvatila je o čemu je riječ između kratkih dahtaja i dugačkih uzdaha prepoznala je Tomm glas Unutra, iza tih mračnih vrata i te svijetle crte, kao prestrašeno dijete plakao je muškarac za kojega je donedavno vjerovala daje njen Osjetila je da nema snage posegnuti za kvakom i uci unutra, da nema vještinu kojom bi ga smirila i utješila, da ne posjeduje ništa više od gole želje da ude, zagrli ga i zarida zajedno s njim A to ništa ne bi riješilo, niti bi pomoglo ičemu uistinu bitnom Leci zajedno u
suzama i probuditi se u zagrljaju zbog kojega ce sutra i njoj i Tomi biti samo još teže, to nema smisla Koraknula je u uski hodnik i čučnula, oslonivši se leđima o vrata ormara nasuprot kupaonici Zabuljila se u mrljicu svjetla što je dopiralo kroz ključanicu, pa dlanom pokrila usta i pustila da joj se pogled u tu svijetlu točkicu sve više zamucuje Tommje plač iznutra ubrzo počeo jenjavati, sad gaje vec razgovijetno mogla čuti kako, između dva šmrcaj a, šapcuci psuje Psovao je strašno, izgovaraoje grozne riječi, rijeci kakve nikad od njega nije ni čula niti bi ih očekivala Kao da sam iz sebe pokušava isisati i istisnuti sav nataložem gnjev, užas i nemoć Polako se pridigla kad gaje čula kako mokri, a kad je pustio vodu, brzo se na prstima vratila u krevet pa otrla oci i nos rubom plahte Tomo je ostao u kupaonici još koliko 148 • Renato Barctić Pricai mi o nioi r mu je trebalo da se umije i obriše, a čim je izišao i oprezno ugasio svjetlo, ona se skutrila uza zid i počela duboko disati On je tiho legao, pokrio se plahtom, namjestio se, uzdahnuo i zanijemio Ona je zaspala tek kad je siva svjetlost počela ulaziti u sobu k — Dobro jutro, imaš još dvaes mmuta ako oš doručkovat Aj sidi &m prije, imamo sastanak sa špijom u deset, a ima i drugih vijesti » Prostenjala je nešto nerazumljivo i spustila slušalicu <1 Dolje, u hotelskom restoranu, četvrt sata kasnije zatekla ga je u Najudaljenijem kutu, za stolom prekrivenim dnevnim novinama J -Dobro jutro -promrmljalaje -1 tebi Jesi uspjela išta spavat od mog hrkanja7 ii - A j esan, manj e-više - Za doručak imaš samo marmeladu i maslac, al njega ti ne bi preporučio, užego je još tamo negdje oko Uskrsa - Neću ništa, fala Samo kavu i veliku čašu vode - Vidi ovo - pružio joj je presavmute novine kad se konobarica udaljila, pa upro prstom u dno stranice, na neveliki članak u kojemu je pisalo daje "M J T (34), poznat i kao Elektra, iz Splita, pronađen mrtavjučer ujutro u prizemlju splitskog Doma mladeži, bez tragova nasilja, a kako je riječ o policiji i javnosti znanom ovisniku o drogama, to se opravdano sumnja kako je njec o još jednoj u crnom nizu splitskih narkomanskih smrti od predoziranja" - O jebate, spakovalo Elektru1 - E, a šta misliš ko gaje spakovo? - Štajaznan Mogla ga je ekipa od tvog sure, mogli su i ovi šta su ga unajmili A moga se i sam, ko zna? - Maje1 Platili su mu šta je zabrljo poso, i odma se lšo ušikat s po kila heroina, moš mislit Jesi ti rekla uredniku da je on puco u Vedrana7 - Nišan, nije mi se dalo Briga me, nek se sam potrudi Ajeltvoj suro reka policiji7 - Nemam pojma -A ti? - Niko mene nije ništa ni pito -Jebi ga, znaš, ako je suro reka, mogla gaje i munja - Ma daj, molim te' - A šta7 Neš ti koristi ako uvate bidnoga Elektru i onda ga osude na liječenje1 Samo gnjavaža, samo se mogu zamirit jednima li drugima Ako su ga dovoljno diskretno pokupili i uboh, mogu to uvik naknadno pripisat onima koji prvi popuše u biznisu -Ja bi reko da ti gledaš puno previše policijskih serija, znaš7 - A šta? Jel znaš ti kolike su murjacima place7 I kakve jesu da jesu, bolje im je bit u gradu i snalazit se, nego za još manju lovu ic na frontu, di mogu zaradit samo metak Jebate, pa ti si odvjetnik, baren bi ti to mora znat Tomo umukne, skupi sve novine, preklopi ih i baci na stolac za susjednim stolom - Aj, vidit ćemo to kad se vratimo U deset imamo sastanak s onim tipom, Žigom - Značijavija ti se ipak7 - Je, al tek kad sam ja prvo nazvo Bagu, a on njega Aj, srkni tu kavu i daj mi ključ, ja cu vozit Da se više riješimo te teme, pa da idemo kuci *** Ništa se meni to sve ne sviđa Barba Vedrana su neki tih ubit u liftu a baka je onda skoro umrla od srca Jučer su je pustili doma Ne srni ništa radit samo leži Didaje gnntav ka nikad a i tužan Pitala san gajucer kad je doša s bakon iz Bolnice da ako se oce kladit da ce sve bit dobro a on je reka da oce kad se moj tata vrati doma od gon iz zagreba A uvik se dosad odma tija kladit za šta bilo Jedva čekan tatu Ne za to klađenje 15O • RenatoBaretić rricaj mi o njoj nego da ga vidim i čujen Dida zna skuvat samo juve iz kesice i jaja al samo utvrdo tako da ono žuto dođe onako bljakasto zeleno Tata gon neće nač mamu Neće garant Mama je negdi drugo samo mi
neće reč kad je pitam Zašto mi neće reP - Uf, uf - ponavljao je krupni Žmdaršic za niskim stolićem u predvorju modernističke vile pod Cmrokom, gdje se početkom rata udobno smjestila središnjica civilne tajne službe Nije skidao oči s papira, neprestano debelim dlanom trljajući donju čeljust - Štetaje što nemate original, znate, velika šteta Ispričavam se jošjedamput što ste čekah toliko, Bago mi nije htio preko telefona rec o čemu se radi pa nisam imao pojma daje ovakva stvar - Šta vam se čini, jel bi moglo bit autentično7 - Ma vidite Vi ste došli iz Splita, jel tako7 Gdje ste se se smjestili7 Aha Ajel možete ostat još jedan dan7 Ne bi htio da vam ikakve procjene dajem na brzinu Volio bi se konzultirat s jednim kolegom, dvojicom možda Uz vaše dopuštenje, jasno - Može, šta se mene tiče - odgovori Tomo I Anita zakima, ali ipak upita - A šta se vama čini, osobno7 Onako, privatno7 - Ništa mi se još ne smije činiti - osmjehne se agent - ponaj-manje privatno Strpite se do sutra, molim vas, bit ćemo svi skupa pametniji - Šta ćemo sad7 — rekla je na ulici, kad su se za njima zatvorila velika metalna dvorišna vrata - A ništa, čekat do sutra - Znan to, al šta ćemo sad7 Baš sad7 -Jel imaš ti nekoga svoga u Zagrebu, od rodbine ili prijatelja7 - Iman j ednu rodicu, al ne znan bil j oj se uopće j avlj ala Nismo se vidile od prije rata, ona je u marketingu, agenciji nekoj, neman pojma ni šta bi pričala s nj on - A onda cu ti morat j a malo pokazat Zagreb Aj mo prvo tu dole na kavu, bilo je jedno krasno mjesto, valjda još postoji Spustili su se niz Jurjevsku i sjeli na šljunčanu terasu "Pala-movke" Bili su jedini gosti u hladu širokih krošnji - Ova kuca preko puta, u prizemlju, ti je baletna škola, ovih pet-šest prozora U ovo doba godine, malo ranije, svi bi ti prozori bili otvoreni, čuješ iznutra klavir i neku tetu šta podvikuje, a curice, sve u roza ili bijelo, plešu ko jedna, u svakom prozoru Tu smo znali Ivana i ja sjest pa cijelo popodne cuclat svaki svoju kolu i gledat ih i maštant I eno šta smo izmaštarili, onu malu zvjerčicu dole, šmjormu balerinu -Jel bi moga izdvojit nešto šta ti je najlipše sjecanje na cilo to vnme šta ste bili skupa7 - Sve je bilo lijepo, ne znam Odavde kad gledam, iz današnje pozicije, stvarno je sve bilo lijepo - Znači, nemaš neki poseban detalj, neki događaj, ne znan, nešto romantično, ono, za izrigat se romantično7 Vjenčanje, ili kad ste došli s Teom iz rodilišta - Znaš šta mije najromantičnije od svega7 Ono, bezveze je di-bidus, al meni znači možda više nego išta drugo -Reci Povukao je dim iz cigarete, zabacio glavu i otpuhnuo uvis -Mahanje Anita ga nije razumjela, ali znala je da ce Tomo nastaviti i bez potpitanja Samo se zagledala u njega podignutih obrva - Ona je meni uvijek mahala s prozora, još na faksu Kad god bi ja odlazio, ona na prozor i maše mi Ako se ne okrenem i ne odmahnem, ona zazvrždi jače neg Šokac u kolu Onda bi, kad zna da trebam doc, isto stala na prozor i čekala da me spazi i da počne mahat dok dolazim I lako za to, alja isto moram njoj odmahivat, ko budala sam se zadnja osjeco u početku Al onda me navukla 152 • Renato Barctić cica] mi o njoj skroz na to, a kad smo se preselili u Slavoniju, počeli i moji starci1 Svak je svakomu maho, jebote, na odlasku i dolasku' Sto posto je sav komšiluk mislio da smo pobenavili, al nije nas bilo briga I mala kad se rodila, onaj ko bije taj čas držo, uzo bijoj rukicu i maho njome kroz prozor ili preko kapije Ostalo joj to do danas, al se stidi u Splitu, pa mi mahne samo koji put, kad se nešto raznježimo i mazimo prije toga Al ja se isto svaki put osvrnem Tomo zamukne i pripali novu cigaretu - Ajelznaš ti -Šta7 - Kad smo Tea i ja prvi put došli po tebe da te vodimo u Pn-bidiag Vec si mi se bila počela debelo sviđat -E7 - Onda te ona nazvala mobitelom iz auta i ti si nas zvala gore, a ja nisam htio -E? - I onda si ti njoj rekla koji si balkon i da pričekamo i gledamo jer da nam oceš mahnit -O jebate Zašutjeli su oboje i zagledali se u zatvorene prozore baletne škole Prošla je cijela minuta prije no što se Tomo trgnuo i pogledao na sat - Aj, popij to brzo, da vidimo dole taj šou s gnčkim topom Izvukaoje račun ispod pepeljare i počeo se
uspravljati, kad gaje Anita naglo uhvatila za ruku - Jel tako da smo mi najbolji prijatelji7 Jel tako da jesmo7 I da ćemo uvik bit7 - Ocemo — odgovorio je osmjehnuvši se — I jesmo i bit ćemo - Nema tog papira koji nam još i to može oduzet7 Nema, jel tako7 - mzistirala je, na rubu suza - Nema tog papira - odgovori on i poljubi je u nadlamcu, pa ustane i ode prema šanku Sjurili su se niz Radicevu do Jelačicevog trga, da vide je li uistinu točno ono što se posvuda pnca o svježim izbjeglicama koji se prvih dana, ne znajući za taj stoljetni zagrebački običaj, na pucanj podnevnog topa s Lotršcaka instinktivno, kao da su još kod kuće ili na samom bojištu, u strahu bacaju na tlo Stigli su na trg dvije minute prije podneva, stali kraj ljekarne i zagledali se svaki na svoju stranu Kazaljka na javnom satu trznula se jednom, pa drugi put, pa treći, a top se nije oglasio Tomo zaustavi prvu prolaznicu - Pardon, onaj top u podne, jel to možda ukinuto zbog rata7 Da ne plaši ljude, i to? - Ne, za boga miloga Top je na remontu, a topnik je na dopustu ko svaku godinu, pa bilo vam je na televiziji neki dan, bože dragi Tomo se zagleda u Anitu, susprežuci bijes - Ovo Ovo nije dobro, znaš Čega god se taknemo, sve šta nas dvoje poželimo, sve ode u kurac, u tri krasna kurca sve ode Jel vidiš ti to7 A7 Koji smo mi luzen, jebenti sunac Svemir, jebote, cijeli je svemir premalen za sva sranja šta ih mi možemo izazvat samo ako išta zajedno poželimo Pičku materinu - Smiri se, oceš da odemo do hotela7 - Ma šta cu tamo, koji cu tamo kurac71 Auto nam je gore, kod špijuna, ko ce se sad penjat po njega7 - Ajmo onda prošetat još malo, da vidim šta od te metropole po danu, kad san vec tu Zatvorio je oči ljako ispuhnuo zrak kroz nos - Izvini, molim te Prolupo sam skroz Baš sam, ono - Nema blema, šta biti reka Ajmo gubit vrime Možemo negdi i pojest nešto - Ajmo Oceš desno u Ilicu, li lijevo u Junšicevu7 - Ajmo prvo u tu Ilicu, pa ćemo vidit RcHoto Barctić Pnćaj mi o njoj - Čuj - rekao je i glasno štucnuo pola sata nakon ponoći, u autu ispred hotela "Horizont", kojemu su iznad glavnog ulaza svijetlila samo slova H, Z, N i T - Ajde ti prvo u sobu, a ja cu doc za deset minuta Ima dole neko društvo u baru, smoc sam se malo zapričo s njima, a mogli bi i večeras bit tamo Znaju ko sam, izlajo sam se zašto sam otprilike došo, pa ne bi htio da nas vide skupa - Okej Samo se nemoj opet zapit s tim tipovima, znaš šta nas sutra čeka kod Žmd Žid Žmš Žige, jebi ga, znaš kod koga Slušao ju je kako petljajezikom i gledao grimase što lhje pritom pravila, pa se poželio opet ljubiti s njom Umjesto toga samo je rekao - Ajde gore i spavaj Ja stižem za deset minuta Izišla je iz auta, zatim i iz vidokruga, a Tomo se za volanom pokušavao pnbrati i zatomiti štucanje Boljela ga je glava, boljele su ga noge, peklo ga je grlo od previše cigareta i pričanja Cijelo popodne i večer vodio je Anitu po Zagrebu, pokazujući joj neka njemu draga mjesta i pričajući bez prestanka svoje uspomene o tulumima, o tučama, o kontrolorima u noćnim tramvajima, o pijanstvima i o Ivani Ručali su i večerali s nogu, jeftine i loše sendviče, samo da bi stigli obići što više Tomo se sve vrijeme pravio da ga to veseli Anita se sve vrijeme pravila daje to zanima Završili su u kafiću u Tkalčicevoj, istom onom od smoc, gdjejoj je opisivao mjesta kamo ce je voditi ako opet budu skupa dolazili u Zagreb Podnapili su se oboje i potom se, činilo se Tomi, strahovito dugo uspinjali do auta Sam se sebi čudio kako ga je dovezao do hotela bez ikakvog problema - Tomo1 — prene ga glas iz bara, čim je zakoraknuo u predvorje — Pa di si, cijeli dan te čekamo1 Kako je bilo, šta kaže kontra-šprjunaža7 - Ništa još - odmahne Tomo, odlučivši u trenu zaglumiti da je pijaniji nego što jest -Su Sutra su rekli da ce Kad provjere - A mater im jebem činovničku Aj, sjedi malo, popij s ljudima - Ne bi Ne bi stvarno Pop 10 sam vec i muka mi je malo - Bute jednu za po putu do sobe, ajde1 - ponudi mu Štefica - Ne bi, fala, stvarno Moram se naspavat -Dobro, kume Al pazi se sutra Ako budu dobre vijesti, ti častiš1 A bit ce sigurno1 - priprijeti mu ćelavi kažiprstom - Dogro govoreno - Aj sad lijepo na spavanac, stvarno si se uništio - Laku noc, momci
- Kako za koga Zastao je pred vratima sobe odjedanput gaje preplavila želja za samoćom, za četiri zida između kojih ce činiti što gaje volja, plakati ako mu se plače, smijati se ako mu se smije, šutjeti ili pjevušiti koliko mu se god šuti ili pjevuši Nemoćno, sam za sebe, slegne ramenima, polako pritisne kvaku i ude U sobi nije gorjelo nijedno svjetlo, a iz kupaonice se cuo šum tuša Izuo se i svukao, pa legao na krevet i zagledao u strop, s dlanovima ispod glave - Znaš šta je najluđe od svega7 — zapitao je glasno cim je izišla iz kupaonice, samo u majici i gaćicama, mokre kose - Asti1 Kad si doša, jebate, ništa msan čula' — trgne se ona - Znaš šta je najluđe7 To šta smo se mi obadvoje nekako navukli na priču daje sve istina - Šta daje istma7 - To, daje Ivana živa, da se zove Ana Prelas, broj 2420, daje drže zarobljenu u nekom Crnom Vrhu kod Aleksinca - Ti misliš da to nije istina7 - Ma ne, ja ne znam šta da mislim, al ocu rec daje fenomenalno kako smo se i ti i ja ufurali u tu priču daje mi sad spašavamo, Ivanu, a da uopće nismo ni pomislili šta ce bit ako se pokaže daje taj tvoj papir falsifikat1 Jel kopčaš7 I 156 • Rcnato Baretić Pricai mi o nioi -Ne Čekaj, iden po šugamanza kosu Vratila se za nekoliko sekundi, glave umotane u bijeli ručnik, i sjela do njega na krevet - Šta ćemo mi dalje, kako ćemo nastavit, ako je prevara7 Ozbiljno te sad pitam, evo, najozbiljnije, šta ćemo? Ocemo se pravit da ništa nije bilo, ocemo se pravit da je bilo samo nešta skroz nevažno, li ćemo se pravit da je sve istma, makar nam sto puta neko reko da nije? - Vidit ćemo sutra, pa ćemo - Ma ne pitam te za to, nego ti govorim da nama dvoma uopće nije palo na pamet da mislimo o sebi, o nama, nas dvoje' Jel sad kopčaš7 Nama uopće nije palo na pamet da postoji mogućnost, fifti-fifti, daje sve lažnjak - Tebi možda nije - podbode ga Anita - A tebi jeste7 - Normalno Al san sve to gurmla u stranu Sad idemo dan po dan, nemamo izbora, korak po korak - Dan po dan7 _ g - Onda - hitro je sjeo, privukao se i obujmio je nogama oko struka — Onda me još danas poljubi, pa ćemo vidit šta ćemo sutra - Prošla je ponoć, vec je sutra - odgovorila mu je i nasmiješila se Tomoje odjednom uložio svu raspoloživu koncentraciju u to da mu se pogled i lice nimalo ne promijene Gledao ju je netremice i u sebi proklinjao trenutni poriv koji gaje, bez sekunde razmišljanja, bez pameti i bez razloga, naveo na ovaj potez i uvalio u ovu nelagodu Izravnao je noge, ljutito povukao kažiprstom ispod nosa i pogledao u prozor - Izvini Ne znam šta me spopalo, koji bog Ja sam - Ti si glupo muško - prekinula ga je i stavila mu dlan na prsa - Glupo muško - nastavila je - koje bi tnbalo mučat i slušat, a ne mlit satima i onda izvodit pizdarije I glupi ovan, šta se samo zaleti bez razmišljanja a onda stane i ode na svoju stranu, boli ga ona stvar za sranje šta je napravija Govoreći, gurala gaje dlanom prema uzglavlju. Kad je popustio i legao, skočila je na njega, objahala ga i svukla majicu, pa mu pritisnula zapešća na jastuk. - Jel imaš ti pojma uopće kolko ja tebe užasno volim? - šapnuo je u jednom dahu, dok su mu se Anitine grudi njihale na milimetar od lica, povlačeći se malo unazad svaki put kad bi ga dotakle. Anita se, ne popuštajući stisak, zaustavi i malo uspravi, taman toliko da ga može pogledati u oči: - Šta me briga koliko ti mene užasno voliš?! - zarežala je, glumeći ljutnju. -1 šta je tebe briga koliko ja tebe užasno volin? Muči više, ionako je sad sve gotovo... - Nije gotovo, ne smije bit gotovo, ne tako... - Muči!!! - prosiktala je i zatvorila mu usta požudnim poljupcem. Tricetvrt sata kasnije sjedili su goli na stoliću s telefonom i hotelskim prospektom, jedno do drugoga, držeći dlanove između bedara, a stopala na rasklimanom stolcu. - Šta ćemo s onim jastukom? - pitao je. - Ne znan, ocidi ga koliko možeš, a ujutro ga stavi na krevet... - Ne mogu, jebenti, mokar jastuk iz kade na krevet! Jel imaš ti neku veću najlon kesu? Lakše mi ga je iznijet i bacit, bolje nek misle da sam ga ukro, neg mokrog na krevet... - A šta ćeš s lampicon na kantunalu? - Ništa, pokupit krhotine i stavit je nazad da stoji, i pravit se lud... A vidi ormara, bog te, šarka iščupana
iz vrata! Kako smo to? Jel imaš ti u autu neki alat, da probam... Anita se u trenu spusti sa stola, iz torbice izvadi ključ od auta i stavi ga pored Tome: - Evo, ajde, al samo budi brz, nemoj se oblačit... Tomo počeka u nevjerici nekoliko trenutaka, pa baci ključ na njezin krevet: Renofo Boretić Pričaj mi o njoj — Sad ćeš opet bit cinična i zla, jel tako? E pa znaš šta, boli me, soba je ionako na tvoje ime i na Novo doba. To vi onda rješavajte s upravom hotela. Anita stisne ključ u šaku, pa legne licem prema zidu i pokrije se plahtom do brade. - Okej - reče Tomo, pa legne i on u svoj krevet, okrenuvši joj leđa. Prošlo je nekoliko minuta prije nego stoje Anita zapjevušila, kao dijete kad se ruga: -Ja imam jastuk, a ti neeemaš! — Slušaj... Ovo nikad nikome nećemo prepričavat, jel tako? - Nema šanse. Al nećemo ni ponavljat... — Nema šanse. Tišina je potrajala desetak sekundi, a onda se Anita počela sumanuto smijati, gurajući glavu pod jastuk. - Šta je bilo? - upita je Tomo kad se pribrala. - A ništa... Mislin se kako smo razvalili sobu, jebate, ka Rolling Stonesi u najboljin danima... - Da, al njih je bilo više. I više su popili, i još su bili i nafiksani... A znaš staje najvažnija razlika? Imali su para da sve to plate... — Znaš kako ćemo? Sad ćemo prvo odma spavat, dižemo se rano i pakujemo, i onda ja na recepciji kažen daje gore razbijena lampa i da račun pošalju na Novo doba. A doli ću reć da san popizdila skroz naskroz i da san u bijesu razbila dvi-tri stvari, valjda će mi to pokrit. - A šta ćeš reć, zašto si se razbjesnila tako? - Ne znan... Zbog razvoja situacije, nešto... -Jer se pokazalo daje papir čisti lažnjak? -Eto. — Zvuči suvislo. Jedino, di sam ja bio za to vrijeme? — Ti si spava kod rođaka. - Ajde dobro, to bi čak i moglo držat vodu. Ajmo spavat. — Ajmo. Laku noć. — Laku noć. -Jebate, bole me rebra na desnoj strani, nemaš pojma kako I rame - Da ti ja sad krenem nabrajat šta sve mene boli, svamlo bi prije kraja nabrajanja Laku noc, Anita -Je - Ovako stvari stoje - započeo je Žmdaršic čim su sjeli za stol u njegovoj nevelikoj, škrto namještenoj kancelariji Glas mu se miješao s cvrkutanjem ptica iz krošnji u dvorištu vile - Prema našim preliminarnim procjenama, ovo je devedespet posto autentični dokument Možda i više, al ovih pet posto je bolje ostavit za svaki slučaj Ni Tomo ruti Anita nisu očekivali takav odgovor Premda o tome msu prozborili niti riječ, oboje su pretpostavljali da ce odgovor biti ih negativan, ili da ce se procjena vjerojatnosti kretati oko pedeset posto Ovakav Žmdaršicev nastup potpuno ih je paralizirao na nekoliko sekundi - Koliko ste sigurni u to? - progovori napokon Tomo hrapavim glasom - Heh, gospodine, to sam vam upravo kazao Devedespet posto Pečat je potpuno odgovarajući, ova praznina na kružnici, vidite, rupica tu dolje, ista je kao i na svim drugim dokumentima koje smo uspjeli nabavit iz tog ureda I pošiljatelj i primatelj bih su lani u to doba na tim dužnostima, a i potpis je jednak onima koje mi imamo u arhivi Prema tome - Ali kako je moguće da se takav dopis piše rukom, i to na papiru iz nekakvog rokovnika? I taj rukopis, izgleda kao ženski, uopće nije muški - Glede rukopisa, moguće je da je i ženski, možda ga je pisala tajnica A možda je i taj Zelenovic samo htio biti superuredan, da se može pročitati Naša procjena je daje njec o vrhunski povjerljivom I 16O * Rcnato Baretić Pnca) mi o njoj dopisu, i daje baš zbog toga pisan rukom i, najvjerojatnije, poslan po kuriru, a ne telefaksom ili službenom poštom Ne bi bio ni prvi ni zadnji - Znači Znači, vi mislite da je pravi7 -javi se Anita - Samo devedespet posto - nasmiješi joj se Žnidaršic -1 dobro, jel imate sad neki plan, šta ćete dalje poduzimat7 - Gospodine Kriste, nažalost, nije na nama da išta poduzimamo Ko prvo, do papira nismo došli službenim kanalima, znači ovo je samo usluga po privatnoj liniji Drugo, mi po tom papiru imamo samo dokaz daje takvo stanje bilo prije godinu dana, a šta je danas, to ne znamo I treće, mi na onoj strani više nemamo svoje ljude, mformatore Svi koji su radili za Hrvatsku, svi su prebjegli na našu stranu uglavnomjoš devedesprve, zadnjih nekoliko lani, i sad smo manje-više onemogućeni za informiranje
otamo - Čekajte, čekajte sekund Ka prvo, kakvi ste vi to špijuni ako se bavite samo informacijama koje dobijete službemn putem, ono, preko urudžbenog zapisnika, u tri kopije? Ka drugo, ženu ste promovirali u nacionalnu heroinu prve klase, a sad ko ju, da prostite, jebe, nek trune u tamo nekakvon Aleksmcu17 - Gospodična Čelan, mi smo samo filter, najgušći, za one podatke koji prije prođu neke rjeđe filtere Nismo mi ni CIA ni KGB Radimo koliko možemo na onome šta dođe do nas Ja sam ovo radio na svoju ruku, radit cu i dalje, na raspolaganju sam vam i dan i noc, ali vi mi morate davati informacije Vi morate doc do njih, da bi vam ja mogao pomoći Ako sve bude išlo dobro, brzo ćemo u sve uvuc i diplomaciju, a onda je puno lakše - Smijem zapalit7 - Samo izvolite -1 dobro - krene Tomo, izdahnuvši prvi dim - šta bi nam vi sad preporučili da mi radimo7 Odakle da počnemo7 - Najbolje je možda od međunarodnog Crvenog križa, om imaju ured dolje kod Filozofskog fakulteta To su isto sve špijuni, vjerujte mi na riječ, pa bi vam preporučio da počnete izokola i onda, ako vam se učme uvjerljivi, kažete šta je na stvari Om imaju ured i u Beogradu, i sigurno bi mogli, ako hoće, doznat nešto više A dalje, ne znam, obavezno Ministarstvo za humanitarne djelatnosti, al ravno ministru u ured, nikome ispod njega ne pokazujte ovaj papir i ne govorite ništa U stvari, ajde, dajte mi par dana da razmislim, pa cu vam javit i neka imena i telefonske brojeve Može7 - A mora Nemamo se na koga drugo zasad oslonit Svacate šta ocu kazat? - Razumijem, gospodine Tomo, nema problema - odvrati Žmdaršic ustajuci i pružajući mu ruku - Ne brinite, sve ćemo napravit da ovu stvar dovedemo diskretno do kraja na najbolji mogući načm Ako je vaša gospođa supruga i dalje tamo, pod tim imenom i brojem, sigurno ćemo ju izvuc Šutjeli su sve do izlaska iz Karlovca, kad su stali i zamijenili mjesta - Slušaj — promrmljao je Tomo vežuci pojas na suvozačkom sjedalu - stani kod prve gostione, ocu nešto žlicom pojest, dopizdih su mi svi ti sendviči ova tri dana - Javi punici da ti spremi nešto za navečer Imaš mobitel, pa nazovi Jebate, teglimo te mobitele ka dva debila, a nikog živog nismo zvali, ni sebe m okolo Ja bi tila čim prije doc doma, otuširat se i oprat od svega ovog, pa lec u svoj krevet - Okej, nema problema, samo nemoj sad počmjat s onom svojom zločestoćom, pliz Nadrkan sam i ja, i ljut i zabrinut i žalostan i Zadnje šta nam treba je da se opet svađamo oko pizdarija -Jebate, vidi ovo1 - uzdahnula je kad su izišli iz tunela povrh Velebnog, a more se ljeskajući prostrlo pod njima - Pa ti meni seri nešta o Zagrebu - A fakat 162 • Renato Baretić P: rncaj mi o njoj - Slušaj, cihn puten mislm, ima ipak jedna dobra stvar u svemu ovon — Ima? — Jebi ga, sad više nemamo nikakvih dilema, ti i ja Oko nas dvoje Sad znamo daje gotovo, šlus, anšlus, kuršlus Nema više ni imitacije života Čiča Mica, gotova je priča -Je - Nema više straja ocemo se poljubit li nećemo, i povatat, ovo, ono Sad definitivno znamo da je definitivno gotovo Tomoje šutio -1 to tije to1 - rekla je Anita pola kilometra niže, zakočivši pred oštrim zavojem i uključivši sva četiri žmigavca - Ajde da se još jedamput poljubimo Ono, za fajrunt Tomi se nije ljubilo Ni za oproštaj niti ikako Gledao ju je nježno, ali prazno, kao da je fotografija Posramio se što ne osjeća ni trun dojučerašnje strasti, privlačnosti i ljubavi, pa primaknuo lice njezinome, samo da se to obavi, da se Anita ne razbjesni, pa da krenu dalje A ona je znala sve Kratko ga je poljubila, jedva mu dotaknuvši usne, pa isključila žmigavce i krenula dalje ** - Ajmo brzo do Ružice, bit ce je još budna, ima pet minuti da san joj odmja limunadu1 - skočio je Ivan od stola, čuvši vijesti iz Zagreba - Moraš i njoj rec, ajme, poludit ce od veselja1 U sobi pretrpanoj namještajem Tomo se provukao između ormara i bračnoga kreveta, do prozora s Ružičme strane postelje Punica gaje pozdravila bez riječi, samo podizanjem obrva i jedva primjetnim smiješkom Ivan mu je podmetnuo tabure, a sam je, ozareno se smiješeći, stao iza njega — Reci joj1
163 Tomo je ukratko prepričao sadržaj dvaju razgovora sa Žmdar-šicem, a Ružica gaje gledala umornim očima, kroz zamrljana stakla starih rezervnih naočala -Bidnamojadica -prošaptalaje -Bidna moja Ivanića Kakva ce nan doma doc, moj Tomo7 - Sve ce bit dobro, samo se vi odmorite, trebat ćete puno kuvat kad ju dovedemo - Gospe moja - zastenje Ružica i okrene se na bok, od njih Ivan joj ovlaš popravi jastuk i pogladi je po ramenu - Šta ste bili rekli, di mije Tea? Iza zgrade li na igralištu7 — upita ga Tomo u hodniku - A vanka, ili jedno ili drugo, ko ce znat di dica trču - Okej, idem ju potražit, pa idemo doma Ocu i njoj odma rec - Ajde, samo pomalo, nemoj naglo, znaš da je osjetljiva ka i Ivana Tomo ga kratko pogleda, kao da bi mu najradije opalio šamar, pa uhvati kvaku - Vidimo se ujutro E da, bože dragi, šta je s Vedranom? - Eno ga u bolnici, di san ga ja sam triba spremit prije dvaes godm Živ je, govori, pnpa se za mater, al bome i za sebe Sad se sitija - Obic cu ga sutra Gledali su se netremice, držeći se za obje ruke, vec cijelu mmutu Kad je primijetio daje počela stiskati usnice da se ne nasmije, osmjehne joj se jednom stranom lica - Ta-daannn1 — vikne Tea - Pobijedila san te' - Kako pobijedila" -Jesi, nasmija si se1 Tu1 - pritisne mu kažiprstom lijevi obraz blizu usta - Nemoš me ni pobijedit ni prevarit' Ja san Tea Kriste, gospodarica svemira1 164 * Renato Baretić rricai mi o nioi - Apsolutna i neosporiva1 - potvrdi joj Tomo, pa je čvrsto zagrli i zvonko cmokne ravno u uho - Aaaa1 - vikne mala i pokrije uho dlanom - Oprosti, nisam se mogo kontrolirat, jer ja sam Tomo Kriste, vječiti gubitnik u svim dvobojima s gospodaricom svemira -1 da znaš da jesi Ponovo je zagrli i izljubi joj cijelo tjeme - Ocemo ispec kokice7 - Ocu, ako ih smin zasolit koliko ja volin On kimne, a mala odskakuce u kuhinju i zazvekece zdjelama Pošao je polako za njom i naslonio se na dovratak Kad je primijetila daje promatra, zastala je, osvrnula se i upitno uzvila obrve - Ništa, ljubavi, samo te gledam kako mi se lijepo snalaziš I kako si vec velika Tea zadovoljno odčepi bocu ulja i ulije malo u pocrnjelu zdjelu - Znaš - krene Tomo - malo mi je čudno šta me ništa ne pitaš oko ovog s mamom, šta sam ti kazo Ako te bilo šta muči oko toga ili, ne znam, zanima, nemoj čekat nego me odma pitaj Okej7 Ona kimne bez riječi, koncentnrana na zrnca kukuruza što ih je iz vrećice oprezno rasipala po dnu zdjele - Ne bi htio da ti bnneš i da sama sebi tražiš neke odgovore koje bi ti možda ja mogo odma dat nastavi on — a i nekako mi se čim, sve više, da si ti jedina osoba s kojom mogu o svemu tome skroz normalno razgovarat - Dogovoreno - rekla je i stavila poklopljenu zdjelu na plamenik štednjaka Tomo iziđe na balkon i zapali cigaretu Što sve ta mala drži u sebi, pitao se, i čime7 Čime zauzdava sve svoje tuge i strahove, toliko jako da uspijeva ostati normalna i vesela7 U što ce izrasti, i kad ce sve to grunuti iz nje7 Oči mu se zamute od ljubavi, neznanja i nemoći Unutra, ispod poklopca, počela su eksplodirati zrnca kukuruza, isprva sporo a onda kao da se utrkuju Sjeli su na kauč s velikom plastičnom zdjelom između sebe, pa uključili televizor. Na prvom programu bila je repriza odbojne domaće zabavne emisije, s pjevačima u ulogama glumaca i glumcima u ulogama pjevača. Tomo se iste sekunde sjeti da su je i proljetos gledali, baš on i Tea sami, baš s ovoga kauča, i da se ona tim jeftinim dosjetkama smijala kao luda. Malo pojača ton i odbaci daljinski na stolić, pa se nasloni i zagrabi u zdjelu. - Tata... -javila se Tea dvadesetak minuta kasnije, kad je krenula odjavna špica. — Reci, žabo mala. -Ja tebe volim najviše na svijetu. - Ljubavi moja... - trgne se Tomo. -1 ja tebe volim. Ne najviše na svijetu, nego u svemiru, ej. A barem ti znaš koliki je svemir, ako si mu gospodarica. -Jel mogu večeras kod tebe u krevet? — Možeš, ako dobro opereš zube od ovih kokica. Ne na brzinu, nego baš dobro. - Oću, ako ćeš i ti.
— Okej, ajde ti prva. - A oš mi ispričat priču za laku noć? - Ma daj, pa velika si već za te stvari... Aj, dobro, oću. Trka u kupatilo! -Već?! Ležali su na boku, okrenuti jedno prema drugom, pod trakom svjetla što se iz hodnika probijalo kroz odškrinuta vrata. Tea je žmirila i smješkala se dok joj je otac vrhovima prstiju nježno prelazio preko tjemena i lopatica. — Mila moja djevojko velika... Još koji tjedan i treći razred, a? Čovječe... — Alo, tata, jel to priča za laku noć? To je za noćne more! — A šta, ti bi nešta veselije? -Aha. - A o čemu? 166 • Renoto Baretić Pričaj j mi o njoj - Kako će nam bit kad nađemo mamu i dovedemo je doma. - O... To će bit... To će bit ko da smo se ponovo rodili, svo troje, al tako da znamo i pamtimo sve šta smo dosad naučili i doživili. Vodit ćemo je da si kupuje haljine, šminku, cipele, ić ćemo na kupanje, na skijanje, nego šta, i na skijanje, a kući, sve ćemo mi radit umjesto nje, a ona će samo uživat i sjedit i smješkat se, ko kraljica. Baka i dida će gledat u nju ko u boga... - I barba Vedran. -Tako je, i on... - A oćemo preselit u Pribidrag? - Ako mama bude htjela. Tea kratko posuti, a onda se opet javi: - Šta ti misliš, jel i ona nas ovako sanja ka mi nju? - Sigurno. Ne svaku noć, al sigurno nas sanja. - A zamisli sad, ovu noć, da mi skupa ovde zasanjamo nju i ona tamo nas dvoje, u isto vrime, šta bi se dogodilo? - Ne znam, al to bi bilo baš lijepo... - Ajde mi pričaj još malo o njoj — prošapće Tea nakon nove stanke. - Šta si rekla?! — trgne se Tomo. - O mami. Pričaj mi o njoj, još, kako će bit kad dođe. - Bit će teško, znaš... Mislim, neće bit jako teško, al ona će bit zbunjena i prestrašena... Trebat će se priviknit, morat ćemo je svagdje vodit. Na Radmanove mlinice, tamo, na onu našu livadu... Pa u kino, u kazalište, pa ćemo ić svi skupa u Zagreb da ga i ti napokon vidiš, i tako... Svuda... Na Marjan... - Na rolanje? - Može i to. - Al ja ne znan jel mama zna rolat. - Nema veze, ti ćeš je naučit ako ne zna. - Jeeee! A oće doć i teta Anita? - Oće, sigurno. Znaš da ona stalno rola. - Super... To mije baš super. Ajde još - rekla je i okrenula se na drugi bok, od njega. Tomo nastavi pričati, iz riječi u riječ sve više shvaćajući kako ni sam nema pojma govori li istinu ili laže Lako je lagati kad znaš da lažeš, još je lakše govoriti istinu kad si u nju siguran Ah teško je lagati istmu, a još teže biti uvjeren u vlastitu laž Govorio je sve tiše, ne slušajući se, pazeći samo na to da mu i češkanje kćerinih leđa bude sve nježnije i neosjetmje Htio je da mala usne čim prije, da napokon ugrabi priliku da nakratko ostane sam i pokuša se pnbrati Desetak minuta potom, uvjenvši se daje Tea čvrsto zaspala, sjeo je na balkon pa krenuo polako rasplitati konce prethodnih i sljedećih dana Žmdaršic mu je jutros bio strašno uvjerljiv *** Ušla je u stan, otvorila torbu i brzo ubacila svu šarenu robu u stroj za pranje Spustila je sve rolete pa iz kuhinjskog ormarića iznad sudopera izvadila bocu s orahovicom Napunila je čašicu do vrha, otpila malo, i odnijela je u dnevnu sobu Samo u gaćicama, u sve gušćem mraku, pružila se po kauču i zaspala za nekoliko minuta Probudila ju je buka centrifuge iz kupaonice Tuširala se dugo, usmjeravajući mlaz svako malo prema licu, pa uživala izbacujući vodu iz usta na sve načine koji su joj pali na pamet Onda se obrisala i obukla, izvadila rublje iz perilice i odnijela ga objesiti na balkon Kad je završila, otišla je po onu čašicu oraho-vice i vratila se na balkon, sjela, pa krenula polako rasplitati konce prošlih i sljedećih dana Žmdaršic joj je jutros bio strašno uvjerljiv Očekivala je da ce daleko više petljati, vagati, tumačiti, mistificirati, ostavljati otvorena vrata za razne mogućnosti, ako ni zbog čega, onda zbog svoje službe i reputacije, ah on je izgledao sasvim sigurno, mjerodavno Možda čak i malo pnkočeno, napominjući zašto ostavlja onih pet posto, pazeći da se ne
zaleti Onaj redakcijski "pouzdani izvor" dobio je potvrdu što je zvučala znatno pouzdanije i od samog dopisa Sad je važno pnbrati se, zaključilaje, i čekati ga I 168 * Renato Boretić Pričaj mi o njoj da se javi Tomi s kontaktima, brojevima i adresama A ona će sutra sve izreferirati glavnome i čekati da vidi dokle ce na životu ostati njegovo obećanje o oslobađanju od svih ostalih poslova A Tomo Ako je Žmdaršic u pravu, ako je Ivana bila živa lani u ovo doba, i ako je živa i danas - Jebatipasmater - prošapće Anita kad joj se u glavi stvorila prva slika svih mogućih strahota što ih je Tomina žena vjerojatno proživjela u ove dvije godme Što je sve prošla, što je sve trpjela iz dana u dan i ostala živa, a onda, kao da i to vec nije previše i za sto života, pojavi se nekakva splitska glupača i na daljinu joj, pored svega, još nabija rogove jer se, eto, zaljubila u njenog muža Popila je ostatak orahovice, natočila si novu i strusilaje u jednom gutljaju, pa opet sjela na balkon, zabacila glavu i zagledala se u konture usamljenog tustog oblaka iza kojeg se jedva probijala mjesečina - Di si, suro1 Otkud ti u ovu uru7 — podviknuoje Vedran iz bolničkoga kreveta, dignuvši na pozdrav samo dlan desne ruke - Smijem lja imat neke veze Jesi ti dobro7 - Di neću bit, jebate, posta san jedim vlasnik autopraonice koji se može svako jutro dovest na posal i otuširat ka svoj na svome, na svojm kotačima - Alo, polako, još ce se to sve pokazat - Pokazalo se, ne pokazalo, suro, meni kolica ne ginu Gotovo je, noge ne osjecan uopće Više čak m ne smrde, onda moš mislit kako je - Budalo jedna blentava A šta kaže policija7 - Ništa Uzelo iskaz i više se niko ne javlja - Imaš advokata7 - Neman, al neće mi m tnbat Neće to nikad doc do suda - Misliš7 Čuo sam da si dosta razgrano poso - Nema to veze — Jel znaš šta se dogodilo s onim majmunom, Elektrona? Pre-doziro se... — Nije se on predozira - nasmiješi se Vedran, pa malo spusti glas - nego je njega predoziralo. — Misliš? A ko? — Ne znan, moja ekipa govori da nisu. Nije da oni ne bi, al nisu stigli... Znači, policija. Samo je pitanje jesu plavci, ili vojna. — Ma čekaj malo! - prosikće Tomo i osvrne se prema drugom krevetu u sobi. Vedran opet pridigne desni dlan i odmahne: — Ne moraš se njega bojat. Stari Vlaj, penja se na jabuku i ljosnija, sav se polomija. Ništa on ne razumi, nego ja šapćen da ga ne probu-din. Jebate, čim se probudi, počne stenjat, bogati, reve ka tovar... — Okej. Tu teoriju da je Elektru likvidirala policija, to sam već čuo neki dan i, samo da znaš, serem ti se na tu priču. Al otkud sad i vojna policija, kakve veze ona ima s Elektrom? I kakve veze, jebote, vojna policija ima s tobom? — Strogo poslovne, dok nisu poslali džankija da me upuca... A i to je posal, zapravo. — Šta ti imaš poslovat s njima? Šta, pereš im aute? I ako nije dobro oprano, onda vojska šalje kilera šeprtlju iz komedije neke? — Tomo... Ja sad stvarno više ne znan jel se ti praviš toliko blesav, il si zbilja, ono, doletija s Kriptona! Čoviče, ja sam za njih sitna riba, ribica, ribičičica, plankton, razumiš? Jebi ga, krenilo me, zatajija san in jedan poslić, pa drugi malo veći, a na trećemu san zasra do balčaka, i vratili su me di mije i misto. Medu invalide. Sve su znali od početka, brale, sve šta radin... Budala... Ako te šta tješi, nije to čila vojna policija, samo njih desetak najviše, al su dobro raspoređeni. 1 nisu oni glavni. — A koje glavni? — Neman pojma, ka ni ti. Mogu samo sumnjat. Zagreb... A ni za te u Zagrebu nišan siguran da su vrh piramide... — A šta je poso? Jel droga? Oružje? — Sve, suro. I gorivo za Srbe, i ukradena auta, i ženske... Čuja san, al to je neprovjereno, da su u igri čak i organi. Ti si ranjen na fronti 17O • Rcirato Barctić Pričaj i I u glavu ili u prsi, mogli bi te spasit, al ako padneš u ruke pravomu likaru, u pravu smjenu, ekipa ti sve pokupi. I jetru i bubrige i rožnice i koštanu srž, sve šta se da prisadit. I onda mali frižiderići lako nadu put do prvog aerodroma, nema za njih ni barikada ni blokada, sve funkcionira... A ti lipo preseliš medu "zatočene i nestale"...
- Sereš, sereš... Sereš! - zareži Tomo i ustane, pa nasloni čelo na prozorsko staklo. - Okej, seren. Seren... Prvi i zadnji put, obećavan... Nego šta mi je sa sestron, jesi šta dozna? Reka mije stari da si već iša gori. - Reci mi samo još jednu stvar, jel ti sad i dalje vodiš svoje poslove, iz kreveta, ono, ko mafijaši? Ko Don Corleone? - Nema više poslova, suro... Smij se ti, al stvarno nema. Medu nama govoreći, usra san se ka grlica. Iman te dvi autopraone, vlasništvo jedan kroz jedan, uknjiženo, i to će mi bit više nego dosta. Sve drugo in prepuštan, i diskoteku, kioske, i veze, kanale, kontakte, svoje ljude... - Koju diskoteku, bog te tvoj?! - Nema veze. To je zadnja stvar koju bi ti triba znat. Tomo se odmakne od prozora i vrati na stolac: - Slušaj, ajd da sad barem ja budem skroz otvoren. Totalno mije glava prekrcana raznim problemima, da baš ne kažem sranjima. Sam se sebi čudim kako uopće još mogu ravno odat po cesti... A jedan od tih problema, da baš ne kažem sranja, si i ti, ovakav. Jako bi ti bio zahvalan kad ti od mene ne bi očekivo ništa na neko vrijeme, mjesec il dva. Ni da te obilazim, ni da ti pomažem na bilo koji način, baš ništa. Skroz da na mene zaboraviš za to vrijeme, tako da mogu i ja tebe. Posle ćemo vidit, vjerovatno ću ti tu i tamo gurat kolica i koji put ispraznit kateter, al do daljnjega ništa. Jel mi možeš to uradit? Vedran se nasmiješi i kratko puhne: - Mogu, kako ne bi moga? A kome ću ako neću suri svome... Tomo ustane i uzme aktovku: - Fala ti. - Daj, reci mi više staje novo s Ivanom? Jesi dozna šta? - Imam potvrdu daje dokument pravi. To je sve za sad. -Znači, živaje7 - Bila je lani u ovo doba -1 šta sad? - Ništa, idem za koji dan opet u Zagreb, tragat dalje - Ako išta zatnba - Suro, ja sam mislio da smo se dogovorili ono oko zaboravljanja na neko vrijeme -Jesmo, al svejedno - Okej, čuvaj se, vidimo se I drži se svega šta ti doktori kažu, da šta prije izađeš Tu na sve strane smrdi na kemikalije i krv, isto ko kad sam ja ležo ** Dovezao se na prašnjavo, razlokano parkiralište iza suda, isključio brisače i motor, izvukao ključ, mašio se za aktovku, pa zastao Vani je počela rominjati sitna kiša, sličnija siječanjskoj nego ljetnoj, a on je nakanio poci u kancelariju da bi po četvrti put u manje od dvadeset sati ponavljao istu priču Bago ce sigurno biti zadovoljan i pun sebe zato što je efikasno demonstrirao kako i do Zagreba, odavde, može potegnuti poneki konac Mirisat ce na Kouros i bodriti ga i sigurno se opet sjetiti neke usluge na kojoj ce mzistirati I premda je Tomo bio siguran daje Bago vec sve doznao od Žmdaršica, osjećao je obavezu da mu to i osobno ispriča A nije mu se išlo i nije mu se pričalo Ne zbog šefa, on mu je u cijeloj toj priči bio možda i najpozitivmji lik, nego jednostavno zato što mu se više nije ni pričalo, niti mislilo, niti osjećalo A ponajmanje mu se slušalo, pogotovo pitanja Šutnja i tišma trebale su mu više od ičega, ali nije ih mogao podnijeti Čim je to shvatio, poželio je razgovor s nekim, bilo s kime, o bilo čemu Ali kad je pokušao zamisliti sugovornika i temu, vratio se nazad na potrebu za šutnjom Jedino Ivana, pomislio je Da ovdje sjede zajedno i šute i bez rijeci točno znaju što govori svaka kap na vjetrobranu Ivana bi to I 172 ■ RenotoBaretić I' ncaj mi o nioi mogla Anita ne bi izdržala šutnju, ona bi za manje od mmute pitala nešto, ih zajedljivo komentirala prvog prolaznika, ili auto, stablo, kišu, bilo što A opet, razgovor s njom, kakav god bio, možda bi mu pomogao da se izvuče iz ovog nereda Osim toga, nju svima drugima mora krajnje oprezno prešućivati a jedmo s njome može pričati o njoj, o sebi, o njima, o svemu što ih je snašlo Ali tri zadnja njihova razgovora završila su onako kako on više nipošto ne bi htio -jedan u svađi, drugi u sumanutom seksu, a treći u rezerviranoj, hladnoj tišim A za četvrtu mogućnost, za razgovor bez podbadanja i za razumijevanje u šutnji, vjerojatno ce, njima dvoma, uvijek biti prerano Sjetio se onda one svoje teorije o muškarcima koji uvijek daju premalo i ženama koje stalno traže previše, sjetio se i onog Amtmog mzistiranja na najboljem prijateljstvu ispred "Palamovke", na rubu suza Prenulo ga je zvono mobitela iz aktovke - Mila mala - šapnuo je brzo otvarajući torbu - ćula si me Na displeju telefona nije pisalo ništa - Tu sam' — rekao je čim je pritisnuo zelenu tipku - Tomo, Bago je Jesi to ti na parkmgu od suda? Alo7 Alo' -Jesam, čekam da stane kiša - odgovori
napokon - Taman sam kreno prema kancelariji A di ste vi to, da me vidite7 - Na sudu, kod jednoga kolege suca, doša san se nešto konzultirat A on melje svašta bezveze, pojma nema o pravu, pa ja gledan kroz prozor Ne, ne, nemoj mzistirat da ti rečen koji je, ne, ni za živu glavu ne bi tija obrukat čovika Ma briga me za njega, ali ima krasnu ženu i troje diče, stvarno ti ne mogu otknt njegovo ime Ne i ne' Ja moran štitit dignitet hrvaskog pravosuđa, kakvoje daje1 Medu nama, sve cu u rec, al za novine ništa Nema šanse, nemoj upirat1 Tomo je pričekao da Bago završi svoju tiradu, očito namijenjenu sucu iz čijega gaje ureda opazio - Šefe, kad ste u kancelariji7 - Ma pusti sad i kancelariju i kišu, ajmo na ručak u Vinka, za po ure Jel može7 Ajde, baš me zanima šta ima u Ministarstvu pravosuđa, a i ja tebi ovo moran ispričat, šta san tu doživija Ali strogo među nama, ništa za medije, to ti odma govorin... Koliko? Dvi iljade maraka?! Ajde, vidit ću, za po ure u Vinka... - Šefe, samo mi potvrdite jel barem to za ručak ozbiljno, da ne idem bezveze u kancelariju. -Je, je, ajde, pa ćemo se dogovorit... - I onda se na sve to još jutros sjetim: maloj škola počinje za koji tjedan, a ja joj se nigdje za knjige nisam predbilježio! Puko sam šefe, prolupo skroz naskroz. Vi ste jedini kome mogu tako govorit, s kime mogu tako pričat... Poso, familija, sve se raspada, vidli ste šta mi se s Burčulom desilo... A ja bi skupljo, imam ja volje, i vraćo bi sve djeliće nazad, komadičke, al se više ne sjećam di je koji do jučer bio... - Kako ti ja mogu pomoć, Tomo moj? - uzvratio je Bago. Pili su kavu i konjak nakon obilna ručka i tri butelje vina. - Ne znam jel možete to skontat... Ovo sve otkad su me pustili iz bolnice i otkad ste me vi zaposlili, to je sve prolazilo kao neka umjetna sadašnjost, al barem sam znao da je umjetna. Sad sam u nekoj, odjedamput, nekoj umjetnoj budućnosti, a pojma nemam uopće jel umjetna ili nije, ni jel budućnost il nije... - Tomo, polako... Jel ima neki način da ti ja mogu pomoć? To te pitam. Tomo duboko udahne i izdahne: -Ako možete, mislio sam, ne znam ni sam koliko bi to pomoglo al, eto, tri mjeseca neplaćenog... - Dat ću ti dva mjeseca plaćenog. Sve tvoje predmete ja ću preuzet i izvuć odgodu ako bude potriba. Al za dva miseca te oću istoga ka šta si bija na proliće. Ako ti ženu ne nađemo dotad, tražit ćemo je i dalje, al moraš mi radit ka da se ništa ne događa. Jel to u redu? Tomo ga umorno pogleda preko čaše: -Dva mjeseca... 174 • Rcnoto Baretii Pričaj ij mi o njoj - Plaćenog! - odvrati Bago, podigne svoj konjak i pruži ga prema Tomi. Kucnuli su se čašama i ispili do dna. - Znaš da mi se ovo počinje čak i svidat! - rekla je kad su krenuli. Nisu se čuli ni vidjeli dva tjedna, sve do prekjučer, kad ju je nazvao i rekao joj da se Žnidaršić napokon javio s brojevima i adresama. - Šta ti se može u tome sviđat? - upita Tomo. - A evo, to da čile dvi sedmice ništa ne radin. Onda ti javiš da idemo opet u Zagreb, ja kažem glavnome da neću više ods]edat u "Horizonta" a on govori da nema problema. Pa ja kažen da ocu bolje auto za put od renola četvorke, a on opet govori da nema problema i da mi opel omegu, ej... Vidi ovo, klima, električni prozori, centralna brava... - Onda ga sljedeći put pitaj da nam plati avionske karte, jer kad zbrojiš gorivo i dnevnice... - Znan, al ovo j e isto gust .vozit ovoliku mrcinu... - nasmij eši se Anita za upravljačem, pa pogleda u retrovizor: - Teke, ljubavi, jesi mi ti dobro? - Aha... — kimne Tea sa stražnjeg sjedala, vadeći tri dječja časopisa iz ruksaka. —Jel ti vruće? Jel ti hladno? Ako šta triba, samo reci. Ako si gladna, žedna, ako ti se piši, kaki... Aha... - Super - odgovori Anita, pa zašuti i doda gas. Tomo joj je jučer rekao da će Tea morati poći s njima jer da je nema kome ostaviti u Splitu. Ružica je tek počela nakratko ustajati iz kreveta, a Ivan je bio potpuno izgubljen. Sjedne se strane veselila Teinom društvu, jer kroz cijelo su se ljeto vidjele samo na jednom kupanju i jednom filmu u ljetnom kinu, a s druge se nije mogla oteti dojmu da Tomo zapravo malu vodi kao svojevrsni osigurač, kao branu koja će spriječiti da se dogodi nešto od onoga prošli put u Zagrebu, ljubomorne svađe ili obijesnog seksa, svejedno Bilo joj je savršeno jasno da između nje i Tome više nikad ničega sličnog neće biti, pretpostavljala je daje jasno i njemu, ali ju je svejedno povrijedilo kad god bi pomislila da je Tea možda ipak taj, nekakav, osigurač Kao da Tomo nema povjerenja ni u nju niti u sebe Zbog koga je od njih dvoje ovaj put poveo i kćer7
Zbog sebe, zbog nje, ili zbog oboje7 Koga se više boji, nje ili sebe7 Na koga sumnja da bi prvi mogao napraviti još jedan korak dalje od vec dogođene potpune propasti, tko bi u njegovoj podjeli uloga mogao biti taj tko ce se spremno odazvati na prvi poziv onoga drugoga, bez imalo protivljenja7 A opet, možda je stvar doista samo u tome što Tomo u Splitu stvarno više nema ama baš nikoga kome bi mogao ostaviti malu na tri dana - Koliko ima još do Zagreba7 -javi se Tea kad su stali na semaforu u Solinu - Pa, nekih šest-sedam sati s ovm auton, manje-više - odgovori joj Anita - Ajde, super, mislila san da je i više Oboje se, i Tomo i Anita, nasmiju s nekim nejasnim olakšanjem — Ne razumijem ovo, ta očna klinika, Salata Šta ćemo tamo, koga boga7 - upitao je Tomo, još nervozan zbog toga što je, po mraku, tek iz četvrtog pokušaja pronašao put do glavne rampe na Jarunu "Ničeg ovog prije nije bilo1", ponavljao je vozeći među blokovima stambenih zgrada dok se Anita zlurado smješkala A kad su parkirali, trebalo im je još četvrt sata da pronađu restoran u kojem su imali zakazan sastanak - Nije prava klinika, to samo piše pored glavnog ulaza koji je stalno zaključan - odgovori Žmdaršic umirujucim glasom - ali vi 176 • Rcato Baretić Pričaj mi o njoj ionako idete na stražnju stranu, u podrum Ja sam vas najavio kolegi, čekaju vas sutra u jedanaest Jeste se javili Crvenom križu7 -Jesam, sutra u dva imamo dogovoreno -Odlično I preksutra vam je ministar, u deset Nemojte njemu zakasnit, on je, s oproštenjem, teška picajzla po tom pitanju A i jedva sam ga na telefon nagovorio da vas primi Ima paranoju da ga svi prisluškuju - Dobro — odgovore uglas Anita i Tomo Tea je šutke sjedila između njih, pila sok na slamčicu i gledala ozbiljno u Žnidaršica On joj se nasmiješi - Ista si mama, znaš7 Nemoj mi bit tako zabrinuta, sve ćemo mi prevrnut, i nebo i zemlju, da ju nađemo Samo moraš bit strpljiva - Sve je njoj jasno, velika je to cura - odvrati mu Tomo, gledajući u kćer - Ima još jedna stvar - nastavi Žmdaršic tiše - Za najviše mjesec dana mene šalju u jednu zapadnu zemlju, nema veze koju, u veleposlanstvo Šifra je trgovinski ataše Nemojte me ništa pitat, cijeli se život bavim istokom i analiziram situacije i odnose tamo, a om me sad rasporede na drugu stranu, o kojoj Ajde, dobro, nije baš da nemam pojma, ah U svakom slučaju, neću neko duže vrijeme biti u Hrvatskoj, ah javit cu ih vama ih Bagi broj na koji me možete nazvat ako išta bude trebalo pomoć Ma gle malu gospodičnu, pravi se da ništa ne čuje, a sve snima1 -Je, bit ce i ona nekakav ataše za koju godinu' -javi se Anita i zagrli Teu - Samo da ne bude trgovinski' - namigne joj Žmdaršic — Eto, ja bi sad morao ic, želim vam puno sreće i da se jednog dana opet nađemo, s gospođom Ivanom, i da proslavimo uspješnu akciju Ispričavam se još jedamput što smo se našli na ovakvom mjestu, ah htio sam da možemo bit potpuno opušteni - Ne sviđa mi se sve ovo - rekla je Anita kad je Žmdaršic platio konobaru i izišao iz restorana - Ni meni, al šta je tu je - odvrati Tomo - Ajmo sad u hotel, štagod večerat, pa se naspavat Sutra idemo na očnu kliniku - Mogli bi i na dermatologiju, jebate, izboli su me ovi vaši komarči ka ementaler Usko i kratko, kišom namočeno stubište s rasklimanim željeznim rukohvatom izgledalo je kao da vodi u kotlovnicu ili spremište jedne od četvrtastih sivo-smeđih zgrada u kompleksu stare bolnice Dojam su kvarili jedmo bijeli, sasvim novi prekidač zvona uz vrata na dnu stuba i mala, uvis uperena kamera do njih, postavljena toliko nisko daje se ne može isprva vidjeti odozgo, s nogostupa - Dobar dan, gospodine Kriste, poštovanje - rekao je mladi muškarac koji je otvorio metalna vrata čim je Tomo maknuo prst s prekidača - Točni ste u sekundu' Poštovanje, gospodo Čelan A ti si Tea, jel tako7 Drago mi je Ušli su u usku, dugu prostoriju s ovalnim ciglenim stropom i prošli pored dopola otvorenih vrata kroz koja je Anita nakratko spazila dugački stol do zida, prekrivenog zemljopisnim kartama, za kojim su sjedila tri muškarca ijedna žena sa slušalicama na ušima - Gospodin Žnidaršic mi je sve ispričao - rekao je mladić sa širokim sijedim pramenom posred tjemena kad su sjeli za njegov stol, i dalje se ne predstavljajući - ali mi vam tu, ja mislim, nećemo biti od neke velike pomoći Od Sutle do Makedonije imate jedanaest lokaliteta s imenom Crni Vrh, ah nijedan nije ni blizu Aleksmca Možete pogledat karte, evo, nema preciznijih, imamo i NATO-ve satelitske snimke s upisanim svakim selom, svakom palankom tamo, ah nema Najbliži Crni Vrh je nekih stodvadeset kilometara od Aleksmca -1 šta to sad znači7 — upita Anita
- Jedino što meni pada na pamet — nastavi domacm jednako mirnim glasom - je to da se možda radi o nekom mikrotopommu 178 • RenatoBaretić rncaj mi o njoj u sklopu aleksmačkih rudnika Znate da su tamo rudnici ugljena, imali su i neku nesreću prije par godina Tomo i Anita zabrinuto zakimaju - Eto, to bi možda moglo biti to Mi vec imamo nekoliko informacija da su oni tamo stvarno organizirali logor za zarobljenike iz Hrvatske i iz Bosne ali, nažalost, nemamo više načina da to provjerimo i dokažemo Vi danas idete i u Crveni križ, ako sam dobro shvatio Eto, om bi tu mogli pomoći, ako žele Imaju svoju ispostavu i u Beogradu, otamo im je sigurno lakše doći i do Alek-smca i do informacija Samo, oni su malo zatvoreni, drže se kao neki ekskluzivni klub što je, ako smijem reci, krajnje neprimjereno u ovakvim situacijama U svakom slučaju, pokušajte njih nagovoriti da to izvide a ja vas molim, ako od njih išta doznate, da svakako javite gospodinu Žnidaršicu - Ne vama7 - On ce dalje javiti ih meni, ili kome vec bude trebalo Eto, ja bih volio da sam bio od veće pomoći, ali U zagrebačkoj podružnici Međunarodnoga Crvenoga križa sve je išlo kao po natuknicama bezimenog mladog špijuna iz podruma na Salati u maloj, skromno opremljenoj kancelariji saslušali su ih jedan Hrvat i jedan Francuz, zamišljeno kimali i potom objasnili da oni ne mogu m po jednoj državi, pa tako m po Srbiji, bez obzira na sve, švrljati kako im se prohtije Bez dozvole lokalnih vlasti Međunarodni Crveni križ ne može provjeravati ni postoji li uopće Aleksmac, a kamoli konclogor u njegovoj okolici, rekli su Ali, naravno, učinit ce sve što je u njihovoj moći Anita je potom otišla na ručak sa sestričnom, a Tomo i Tea obišli su Trg bana Jelačica, Zrmjevac, Arheološki muzej i katedralu Ponovo su se okupili u Maksimiru, na ulazu u zoološki vrt Tea je sve vrijeme brbljala, ah cijelog popodneva nije postavila nijedno pitanje o svojoj majci m o ljudima s kojima su o njoj razgovarali Tomo je još u Splitu odlučio daju ne gnjavi dok sama ne poželi razgovarati, a Anita nije htjela pričati o svemu ispred male I tako su sve do navečer šutjeli o onome radi čega su potegh na toliki put Kad se uvjerio daje Tea čvrsto zaspala, pozvao je Anitu u njihovu sobu Došla je s dvije boce piva i pružila mu jednu - Pij brzo, ugrijala se vec koliko čekam Jel ti uvik nju moraš ovako dugo uspavljivat7 - Ma kaki, samo smo danas malo duže pričali -Jel pitala šta za Ivanu7 - Ništa Samo o životinjama i o onoj mumiji iz muzeja - Jebenti, vidi je, bombon mali, di ona to sve stišce u sebi Ti je ništa nisi pita7 - Neću ništa na silu A i da ocu, nemam snage Nemaš pojma kolko ovo mene iscrpi - Razumm - Nemoj se uvnjedit, al ne razumiješ Znaš ti koliko sam se ja lani ovakih razgovora vec naobavljo7 Ne ovakih, normalno, al u dlaku sličnih po formi Svi su om tu samo zato da čovjeku pomognu, al svi govore da su nemoćni, da su im ruke vezane Jebote, ko da ti se pokvari, ne znam, frižider i ti nazoveš servis, i dođe majstor i pogleda i kaže "Bome, stvarno je pokvaren, ja tu ništa ne mogu"1 Al onda ti dadne broj od kolege, evo, on ce sigurno pomoć Pa onda dođe kolega i pogleda frižider, sve fino, sve ljubazno, al i on na kraju kaže "Jao, što je pokvaren, ja u životu nisam vidio pokvareni]eg frižidera1 To je izazov za svakog pravog majstora' Jajesam najbolji, al dajte mi da razmislim jedno mjesec dana" Anita se protiv volje zasmije, stišćući šaku na usta - Ozbiljno ti govorim - nastavi Tomo šaptati — I onda se moraš zapitat čemu oni služe, koju božju mater rade i za šta primaju placu ako su im svima ruke vezane, siročićima7 Vidila si danas one u Crvenom križu, jebote, pa koji ce nam onda kurac Međunarodni I ISO • Renato Baretić Pričaj mi o njoj Crveni križ ako ne smije ništa radit med narodima' Šta ce nam, samo za humanitarnu pomoć7' Molim te, jesi čitala neki dan, u Sarajevo su ko pomoć poslali na tone nekakih plastičnih ručnih satova, ali bez baterija, ej11 ne znam kolko kila masti protiv ozeblma, ej, usred ljeta' Ne znamjel to bio baš Crveni križ, al neki humamtarcijesu Majku im njihovu, ja bi im lično ruke vezo, od Ženeve dovde, svima, ni palcima ne bi mogli mrdat, pa nek vide šta su vezane ruke, kad m placu nemoš preuzet1 - Dobro, to su budale, vidit ćemo još sutra sa - Naši su još gon' - produži Tomo čim je otpio gutljaj piva i uzeo dah - To je taj kaplarski mentalitet, biciklistički savij leđa prema gore, a dole gazi nogama najjače šta možeš Od vrha do dna, svi su biciklisti1 Dođeš i kažeš po stoti put da ti je nestala žena, u ratu, a đubre te tretira ko da si na šalteru za one koji nisu platili struju' Ko da ti je njegov pauk odnio auto' Mozak je njima vezan, a ne ruke' I pazi sad šta je najstrašnije moja Ivana je nekakvo ime, jel tako, om su je sami proizveli u facu, država I ti si novinarka uglednog dnevnog lista
- Moš mislit' - ubaci se Anita - Ne znaš ko je ugledniji, ja li list - Nema to veze A i ja sam, jebemu, i neki advokat i ranjeni branitelj, vojni invalid nekakav Imamo i taj prokleti dokument, dokaz I sad zamisli ti, ako se prema nama tako odnose, kako tek tretiraju sirotinju bez ikake škole, a takih je najviše7 Jel i njima isto ovako glume finoću i ljubaznost dok govore da su im ruke vezane, ih ih odjebu po kratkom postupku, još kraćem nego za nas7 -Tomo - Znaš ti šta je nama taj papir šta si ga dobila, šta on nama znači7 To je nama samo ulaznica da dobijemo priliku upoznat još više debila kojima su vezane ruke1 Ako se Ivana ikad izvuče, to ce bit u nekakvoj razmjeni zarobljenika, bez ikakog uticaja s naše strane, od tog papira, a najmanje od svih ovih s kojima pričamo Nju ce banda jednostavno spakovat u neki autobus i poslat vamo, ko daje nikad mko nije ni tražio - To su mogli i dosad, pa nisu - Nisu, jer - Tomo zastane, glasno puhne i zabaci glavu - Ne znam zašto nisu - Ima jedna stvar koju smo trebali pitat onog Žigu, a nismo Ajmo pretpostavit da je papir ipak lažnjak, da nam ga je neko podvalija E sad, koji bi bija njegov interes u tome? Zašto gaje podvalija7 Koju korist on ima od toga šta se mi sad tu zajebajemo7 - Misliš da nisam i ja s tim razbrjo glavu7 I jedino šta na kraju zaključim papir je pravi Ivanajepreživila, silovojujesvakiušljivi četnik koji je htio, možda je i večeras siluje, a nama su, šta, vezane ruke' - Tomo, Tomo, Tomo Smiri se i Zadržala je vrata kupaonice pnje nego ih je uspio zatvoriti, pa ušla za njim - Puko sam, puko sam, puko sam, puko sam - ponavljao je osovljen dlanovima o umivaonik i zagledan u svoj odraz u zrcalu - Ne da konce ne držim u rukama, nego jedan jedini končic svojeg vlastitog života ne mogu kontrolirat Ko one tvoje loptice za badminton Udari me, ja poletim, zabrzam, a onda me uspon, pa me opet udari, pa opet ubrzam, pa opet usporim Desno, lijevo, u mrežu, van terena -Tomo, ej - Znaš kako mi je u glavi7 Ko da sto čovječuljaka trči po okrugloj prostoriji, sumanuto, i stalno se sudaraju Nema mkakih vrata, a om ih traže i pipaju okolo po lubanji A sad još neko nevidljiv i snajperom odozgor, s kupole, puca po njima, da bude još veća strka Prolupo sam skroz, vidi me11 da nema one male preko, sad bi si puco u glavu, majke mi, objesio se, bilo šta - Ajme, Tomo, nemoj to m govorit1 Imaš Teu, imaš Ivanu A i ja san tu, jebi ga, kakva takva - O da, to mi naročito pomaže šta si i ti tu1 Da nisi tu, bio bi život teži i meni i tebi1 Ne bi imali o čemu razmišljat pa bi nam bilo predosadno1 Jebeš život bez grižnje savjesti, jelda7 182 * RcMato Baretić Priča] mi o njoj - Ako ti stvarno — zausti Anita, ah je Tomo prekine naglo podignu vši dlanove prema njoj Kroz odškrinuta vrata čulo se Temo stenjanje što je pomalo prelazilo u plač - Eto ti, kad si pitala di ona sve to skuplja i stišce Anita se izmakne prema kadi, a onda polako krene za Tomom nazad u sobu - Mišu moj, žabo mala tatina, srce moje - nabrajao je Tomo legavši pored kcen i gladeci je po kosi — Evo tate, tata je tu, sve je okej, tata čuva Anita je sjela na Tomm krevet i gledala u njih kao u duhove Na trenutke joj je sve bilo kristalno jasno, a onda bi se opet potpuno zbunila i izgubila Podbočila se laktovima o koljena, obrazima o dlanove, i krenula otkrivati ritam u kojem se bubnjanje njezinog pulsa izmjenjivalo sa sve rjeđim Temim grcanjem Probudila se kad je Tomo gromko zahrkao i okrenuo se prema njoj, leđima od usnule kcen Stišćući zube da ne zastenje od bolova u ukočenim zglobovima i mišićima, kleknulaje do njega, prošla mu nježno prstima kroz kosu, lagano ga poljubila u ožiljak pri dnu vrata, pa ustala Izlazeći iz sobe, okrenula se i šapnula u mrak — Tomo moj Onda je tiho izišla i dugo stajala, naslonjena ramenom na zid i zagledana u dno dugog hodnika, prepunog smeđih vrata Krhke naočale sa staklima bez okvira, ispod niskog čela preko kojeg se cijelom širinom nadvio busen čekmjave prosijede kose, davale su debelome ministru za humanitarne djelatnosti uživo još i smješmji izgled nego na televiziji i u novinama - Dobar dan, sjedite i recite o čemu se radi - izdeklamirao je službeno, jedva podigavši pogled s papira uredno posložemh po radnom stolu Ispred njega bila su samo dva stolca, pa Tomo po-sjedne Teu sebi u krilo -Ja sam Tomo Kriste, ovo je kolegica Anita Čelan iz Novog doba, gospodin Žmdaršicje rekao da ste razgovarali telefonom Ministar posuti skoro cijelu minutu, zadubljen u preslaganje papira po stolu - Da, Žnidaršic — progovori napokon, ne pogledavši ih - Nije mi htio rec o čemu je riječ Obavještajci Stalno misle da i njih neko prisluškuje Aha1 — razveseli se kad je posljednji list stavio na pravi snop -
Pardon, kako ste rekli da vam je ime7 - Kriste - Aha, gospodin i gospođa Kriste Kako vam mogu pomoći7 O, i malena je tu, bože dragi, pljunuta gospoda mama' - reče i nasmiješi se Aniti - Nisam ja njena mama' — odbrusi Anita, vec na rubu živaca - Gospodine, ajmo probat ispočetka - ubaci se Tomo, vadeći papir iz fascikla -Ja sam Pet minuta kasnije sjedili su u smeđim kožnim foteljama u bočnom dijelu ureda Ministar se ispričavao rastresenošcu zbog previše posla, naručio kave i sok, pa uključio radio Kadje napokon i sam sjeo među njih, iz džepa na sakou izvadio je neveliki tranzistor, uključio i njega i stavio ga da krči nasred stolica Slegnuo je ramenima i kažiprstom pokazao na uho - Nikad ne znate, rat je Potom se opet zadubio u papir - Znači, Žnidaršic misli daje ovo autentično7 - upita tiho, pogledavajući naizmjemce Tomu i Anitu - Molim7 Pngne se Tomi, pa ponovi jednako tiho - Velim, Žnidaršic misli daje ovo autentično7 - Devedespet posto - To je fantastično, znate Ali moramo bit krajnje oprezni, krajnje oprezni -Znam Vec jesmo 184 • Renoto Baretić Pi ricaj mi o njoj — Ali, to je zbilja Zamislite samo da je oslobodimo1 A17 Fantastično Još da to napravimo do kraja jeseni, to bi bilo savršeno — Šta, zbog proračuna7 -javi se Anita cinično — A slušajte, i zbog toga, kad vec provocirate Svaki dinar dobro dođe S ovim rezultatom, ako uspijemo, Sabor ce nam sigurno za sljedeću godinu odobrit više sredstava A više sredstava za nas znači i više spašenih ljudi Nisam siguran da vam isto može reci baš svaki moj kolega iz Vlade — Dobro - progovori opet Tomo - Ima li išta šta vi sad možete poduzet, napravit oko ovoga7 — Kako ne1 Jučer su započeli, al to nek ostane medu nama, pregovori na nižoj razini oko organizacije bilateralnog ili tnlateralnog susreta, valjda ce bit negdje u Mađarskoj Srbi sad imaju ovog novog premijera, Amerikanca — Miki Mausa1 — uskoci Anita, ali ministar se ne obazre — Jesu njega stavili za šminku, ali čovjek ipak povlači neke konkretne poteze Vidite daje promijenio vojni vrh i odmaje malo popustilo na bojišnicama — Divno je popustilo, jučer su tukli Zadar' A prekjučer — Dobro, to su — A prekjučer i Zadar i Šibenik i Slavonski Brod i Karlovac O Sarajevu i o čiloj Bosni nećemo ni govorit - ustrajala je Anita -Divota jedna kako su popustili — Pazite, u ovoj fazi mi to sve moramo tolerirat kao izdvojene incidente Strašno je i grozno je sve što se događa, ali trenutno je jednostavno tako Ako hoćemo napraviti korak više prema miru — Ako žena trče s diteton u rukama, i dite pogodi geler, a žena ne zna i trče, trče, i misli da spašava dite koje je vec mrtvo, jel to isto izdvojeni incident7 Jel to isto korak prema miru, pa i to tnba tolerirat7 Ministar za humanitarne djelatnosti slegne ramenima i ostane u tom položaju, bespomoćno se zagledavši u Tomu - Stani, Anita, jebemu... — reče Tomo i uhvati je preko Tee za podlakticu. - Sve se slažemo svi šta govoriš, al daj da budemo konkretni oko ovog našeg slučaja. - Znači, Mađarska... - nastavi ministar. - U svim tim susretima postoje i neformalni, neslužbeni dijelovi. Ja ću sigurno biti tamo i ja ću se sigurno angažirati oko ove stvari. - A kad pretpostavljate da bi se ta Mađarska mogla dogodit? - Za mjesec dana, najviše. I onda tamo, uz ostalo, moramo i uglaviti nadnevak za sljedeći sastanak u istom sastavu. Tad bi trebao stić i odgovor za vas, ovakav ili onakav. Pa ćemo vidjet za dalje... Nego, da vas pitam, jeste razmišljali da se probate javit i Međunarodnom Crvenom križu? - Utješno je kad znaš daje ovakav blesan jedini čovjek na kojeg se stvarno možeš oslonit - rekao je jetko Tomo kad su izišli na trg. - Uplašen, ali ambiciozan i ne previše pametan. -Je, i ne samo da to čovika utješi, nego ga nekako i ohrabri, osokoli! - odgovori Anita. -Jesmo sad gotovi? Možemo doma? - upita Tea. Dragi D! Ovo ti ja ne pišem nego prepisujen iz blokiča šta sanm pisala u hotel u sobi po noči kad je tata hrka i spava. I jučer sam ti u autu isto malo pisala ali samo zabilježivala ali to sad sve ne mogu ništa pročitat jer je auto poskakivalo i zavijalo.
Meni se ne čini daje mama više živa. jesam mislila prije daje ali sad kad mislim onda nije. Sigurno bi nju ako jim je važna Srbi bi zaminili a Hrvatcka bi njima za mamu dala i 10 najveći njihovih četnika ako pitaju. Ja ništa pola ne razumim šta tata i Anita pričaju sa ovin svima u zagrebu ali Ja sam strašna ali Ovo ćeš samo ti znat i nikad niko nigdi. Rcnoto Baretić Pričaj mi o njoj Ja sam prestrašna ali ja bi htijela daje meni mama mrtva. Promisli da nju čilo vrjeme tamo negdi tuku i mućidu. I ko zna za koliko još vrijemena. I daje zatvorena u zatvor bez prozora. Da bude gladna i da nju sve boli i da samo misli na mene na tatu na baku i didu i na barba Vedrana. A ne vidi nas nikako. I da se misli jel mi nju tražimo ili ne. Ja bi rade volila daje čilo ovo vrime umrla. 187 Pet godina kasnije JN a budilici je svijetlilo 4:12. Triput se okretala s boka na bok, pokušala je nanovo zaspati i na leđima i na trbuhu, ali ništa nije pomagalo. Ustala je, pomokrila se, napunila i uključila perilicu rublja, pa polako odgegala u kuhinju i pristavila vodu za kavu. Nikad je u zadnjih šest godina ovaj san nije tako jako uznemirio, toliko da je potpuno razbudi. Uvijek je bio isti: ona bi stajala na mjestu, nasred ulice pune kuća sa spuštenim roletama, a onda bi na nekom prozoru ili balkonu, desetak metara ispred nje, osvanula Ivana Kriste i počela joj mahati. Anita bi se prvo ukočila, a zatim počela hodati unazad, pogleda prikovanog za nasmiješenu Ivanu. Hodala bi unatraške, sve brže, čak i trčeći unazad, brzo kako u stvarnosti uopće ne bi mogla, ali nikako se nije uspijevala odmaknuti i pobjeći, sve dok se ne bi probudila. Četiri se puta u ovih šest godina selila, iz podstanarstva u podstanarstvo, a Ivana ju je bez greške pratila uvijek joj je u tom snu mahala s prozora ih balkona njenog, Anitmog, trenutnog stana Nikad ni s jednog od prethodnih Noćas ju je, međutim, dočekala u nepoznatoj uskoj ulici punoj obiteljskih kuca Sve su rolete bile podignute, svi prozori otvoreni Mahala joj je nalakcena jednom rukom na široku dvorišnu kapiju, a iza njenih leda i krošnji dviju krušaka punih plodova dizala se ka-tmca tamnocrvene boje, s velikom crnom rupom na krovu od novog crijepa Ništa joj u toj slici, osim Ivamnog nejasnog lica, mašuceg dlana i šarenog rukava vojničke uniforme nije bilo poznato U snu se ukočila i prvi put poželjela produžiti, krenuti naprijed i proći pored žene kojajoj maše, ah noge kao da su joj do koljena potonule u asfalt te tihe ulice Probudila se kad je, trzajuci se, koljenom udarila 0 zid do kreveta Anita nakratko zadrži u ustima prvi gutljaj kave i opet se, još jednom, sjeti Tome Otkako su se pnje šest godina vratili iz Zagreba, nakon sastanka s onim ministrom, gotovo da i nije bilo dana da nije pomislila na njega Uglavnom samo usput, bez nekog konkretnog povoda, natjerana tek kakvom banalnom, jedino njoj razumljivom asocijacijom Potrajalo bi to samo nekoliko sekundi, taman dovoljno da u isti mah osjeti nemoć, nježnost i neku nejasnu slutnju krivnje 1 grižnje savjesti Naučila se izbacivati sve to na brzinu iz glave, pogotovo nakon pobačaja, dva i pol mjeseca poslije one neobjašnjive noći u "Horizontu" Taman se bila dovezla taksijem od ginekologa kadjoj se javio Tomo i rekao da za dva dana moraju biti u Zagrebu, jer da ce ministar sutra u Budimpešti dobiti odgovor jugoslavenskog premijera Slagala je da ima virozu s visokom temperaturom i jakim proljevom, i nagovorila ga da ode sam Otišao je i odmahjoj se sutradan iz Zagreba javio telefonom Srbi tvrde kako nikakav Crni Vrh ne postoji, da u Srbiji nema nikakvih logora i da u popisima ratnih vojnih zarobljenika nikad nije zabilježeno ime Ane Prelas Ah, obećah su da ce još istraživati taj slučaj Dodao je da ce ostati još dan-dva u Zagrebu i da ce se javiti čim se vrati I 19O • Rcmito Baretić Pričaj mi o njoj Plakala je tih dana od boli, usamljenosti i tuge A razgovora s Tomom, onoga kad se vratio u Split, sjećala se do zadnje riječi "Šta ćemo sad7", upitala gaje kad su se poljubili u obraz i sjeli Ništa joj nije odgovarao, zagledan u plastični upaljač što gaje vrtio medu prstima "Ja neman nikakvu ideju", nastavila je "Jesi ti šta ove dane u Zagrebu " "Nisam ništa i ne znam ništa1", prekinuo ju je neočekivano oštro "Jesi ti rekla svojim šefovima za ovo iz Budimpešte'?" "Nišan, uzela sam bolovanje " "Bogati, a šta ce ti bolovanje ako moraš radit samo ovo sa mnom7' "Baš zato Zato šta nišan išla s tobon u Zagreb, a tnbala san ic da nišan bila bolesna A stvarno san bila, vjeruj mi, i nemoj mi bit tako posprdan, okej7" "Izv Čekaj, kako je ono bilo da treba rec? 'Ja se rzvmjajen' ili 'ja se rspricajen'7"
"Tako nekako, nema veze Ne sićan se više mja " "Okej, kako god Jesi sad bolje7" "Ajesan Šaka andola i bačva čaja svaki dan, pa prođe Znaš i sam " Zašutjeli su i zagledali se u more, kao daje na njemu bilo ičega zagledati Ona je prva popustila Počela je govoriti da ne bi počela plakati "Jebatebog, Tomo, šta ćemo sad71" "Nemam pojma", odgovorio je brzo, kao da je samo čekao na njen znak "Nemam pojma o ničemu, znam samo da sam počeo mrzit cijeli svijet, od sebe pa nadalje i našire I da me više ništa od toga neće lzljecit" "Nemoj mene zamrzit Ja msan ništa " "Ti si jedna od tri iznimke', prekinuo ju je slegnuvši ramenima "Slušaj", nastavio je nakon nekoliko trenutaka, "nemoj da ovi tvoji odma u novinama objave onaj dopis kad čuju za ovo, jel možeš to sredit?" "Mogu, ja mislin da ne bi tribalo bit problema." "Ajde probaj, molim te. Možda se nešto dogodi, ne znam, nema smisla da izgubimo i taj trag, kakavje daje..." "Razumin, nemaš frke." "Blago tebi, ako razumiješ. Ja ne razumijem više apsolutno ništa..." "Znan..." "Nemoj se ljutit, al ne znaš. Pojma ti nemaš, ni iko drugi, kako to izgleda s ove strane, iza mojih očiju i između mojih ušiju. Šta se tu sve križa i siječe..." "Znan ja puno više nego šta se tebi čini", odgovorila je ljutito, stišćući bedra i osjećajući kako joj krv naglo natapa uložak. "Izne-nadija bi se ti da doznaš koliko ja razumin. I tebe i sve. A još bi se više iznenadija kad bi svatija koliko ti malo razumiš šta je meni između očiju i ušiju!" Brzo je ustala, zgrabila torbicu i otišla u nužnik. Promijenila je uložak, ustala, zakopčala hlače, progutala tabletu protiv bolova i naslonila se čelom na hladno ogledalo iznad umivaonika. Bila je strahovito ljuta na Tomu, na taj njegov samoproglašeni monopol na patnju, ali i na sebe, zbog toga stoje odlučila ne reći mu nipošto za abortus, pa ni sada, kad je sve već obavljeno bez njegova znanja. Bila je ljuta jer je znala da bi to njegovu nesreću i zbunjenost učinilo još većom, a njezinu ne bi nimalo ublažilo. Sve je to znala i osjećala proteklih nekoliko dana, ali sad joj se popelo do grla i počelo je gušiti. Osjetila je da i ona, sasvim iskreno, mrzi, baš kako je Tomo rekao, cijeli svijet, od sebe pa nadalje i našire. Ali i on je njoj bio jedna od tri iznimke... Pribrala se, umila i obrisala lice, pa izišla na terasu gdje je Tomo upravo plaćao konobaru. "Moram ić", rekao joj je. "Ne znam još di, al moram." "Moraš?" "Moram. Stvarno moram. Nemoj se ljutit, u kurcu sam totalno." "Okej. Dogovor vridi i dalje, jel tako? Ko šta prvi dozna..." I 192 * Rciiato Baretić Pričaj mi o njoj r "Javlja drugom, sve ko i dosad." "Super..." odgovorila je jedva čujno i osjetila da želi čim prije doći kući i leći u krevet u kojem može opet mirno plakati, mrziti, voljeti, proklinjati, i nanovo plakati. "Čuvaj se." "Je, i ti." Kratko su se osmjehnuli jedno drugom i otišli svaki svojim putem. Tri minute kasnije, dolazeći sa suprotnih strana, opet su se ugledali na parkiralištu: "Ej, pa mogli smo skupa dovle", viknuo je Tomo, udaljen desetak koraka. "Nišan znala da si i ti tu parkira..." Tomo se osvrnuo, pa zakimao: "Znaš ko nam tu samo fali? Onaj Elektra..." "E... Kad si ga već spomenija, kako ti je suro?" "Nemam pojma." "Okej, ajde, čujemo se. Čuvaj se." "Dogovoreno. I ti." Pamtila je taj susret i razgovor toliko dobro da bi ga, na nekakvom testiranju memorije, triput mogla ponoviti bez ijedne razlike. Bio je to zadnji put da su se vidjeli. Desetak dana kasnije nazvala ju je sestrična iz Zagreba i ponudila joj posao u splitskom predstavništvu svoje reklamne agencije, koje se treba oformiti do Božića. Premišljala se dva tjedna, a onda pristala, uzela ostatak godišnjega, pa dala otkaz u Novom dobu i žmireći zaplivala u novi posao. Na proljeće, kad je splitska podružnica proradila bolje od svih očekivanja, ponudili su joj mjesto u Zagrebu, u centrali agencije. Otišla je izvidjeti o čemu
se radi, pa se vratila za dva tjedna, tek na nekoliko dana, da isprazni stan i iznajmi ga nekom mladom bračnom paru. Zadnjeg dana javila se Tomi. Zvučao je jako iznenađeno, zvao je da se nadu barem na kavi i pozdrave, da je i Tea vidi, ali Anita je, još dok je nazivala Tomin broj, znala da to ne želi. Zato su samo produljili dogovor, ponovivši opet ono isto: "Okej, ajde, čujemo se Čuvaj se " "Dogovoreno I ti" Bio je to zadnji put da su se čuli Anita nikad više nije ni načula bilo što o Ivani, Crnom Vrhu ili Ani Prelas, ništa zbog čega bi se trebala javiti Tomi Kristi A mimo toga nije znala o čemu bi razgovarali Tisuću puta poželjela je da može stajati negdje sa strane i gledati kako Tomo i Tea žive dalje, tisuću puta došlo joj je da ih nazove, samo da malo pročavrlja s Teom, samo da pita Tomu kako je i da se onda pozdrave na uobičajeni načm, ah svaki bi put uspjela obuzdati takav poriv Umjesto stvarnosti, dobila je snove s Ivanom Kriste kojajoj maše, uvijek s njene nove adrese "Postavljaš previsoko letvicu drugim natjecateljima, prejako dižeš kriterije, jesi ti svjestan toga'", reklajejednom davno Tomi, a on se samo nasmiješio na onaj svoj tugaljivi načm i poljubio je u rame Ni s jednim muškarcem nakon njega Anita nije izdržala dulje od desetak tjedana Svakome je omjer podnošljivih mana i onih nepodnošljivih bio debelo u korist ovih dragih, a dobre strane jedva da im je i stizala nazrijeti Nije patila za Tomom, jednostavno, od njega je samo naučila da muškarci mogu biti i bolji A i to, nažalost, da ni najbolji medu njima nikad neće dati sve što mogu Zadržala je, ipak, za sebe svoje žensko pravo da traži više no što joj uistinu treba, i zato se prekjučer Milivoj, zasad posljednji u tom gubitmčkom nizu, preselio nazad u roditeljski dom Popivši zadnji gutljaj kave, spustila je šalicu u sudoper, pa se s čašom vode premjestila u dnevni boravak Legla je na kauč, pokrila se, uključila televizor i ugasila ga za desetak sekundi "Trebalo bi izmislit nešto jače od kave", pomislila je, nasmiješila se samoj sebi i zaspala istog trena Probudila ju je zvonjava telefona —Jesi gledala Vijesti7 — upitala ju je sestrična, bez pozdrava - K Koje7 Šta je bilo7 Koje Vijesti7 - Ove u deset Ajde, nema veze -A šta je bilo7 Renato Barctić Prit-a) mi o njoj - Ništa, pogledaj u podne pa se čujemo Vratila se na kauč i otkunjalajoš nekoliko minuta, a onda skočila, shvativši napokon koliko je sati Brzo se otuširala, obukla i izjurila na posao - Jel Snježana u uredu7 - Nije, otišla je prije pol sata na prezentaciju - odgovorila joj je tajnica unjkavim glasom -Jesi ti gledala Vijesti, jel bilo šta važno7 - Koje Vijesti, pa znate da su mi još lani uzeli televizor odavde, ne7 - A radio7 Jesi čula šta daje bilo važno na radiju7 - Niš A kaj sam trebala čut7 - Niš' - iskrevelji joj se Anita i ode u svoj ured Uključila je televizor i prebacila na tele tekst, pa krenula pregledavati stranicu po stranicu U mislima je nabrajala sve kampanje iz posljednjih mjeseci, pokušavala se sjetiti najrizičnijih tvrtki s kojima je agencija u zadnje vrijeme ušla u posao, nagađala koja je od njih mogla propasti toliko zvučno da se vijest o tome objavi vec ujutro na televiziji Niti se ičega sjetila, niti je išta pronašla na tele tekstu Do podnevnih Vijesti trebalo je pričekati još četvrt sata Uključila je kompjuter, izišla u predvorje, uzela dvije kave iz automata, pa stala do prijemnog pulta i pružila jednu šalicu tajnici - Son, živčana san, slabo san spavala - Nema frke, naviknula sam seja odavno Kad bi bar svi bili ko vi - A, nadrapala bi da su ti svi ka ja - Mogu si mislit, svaki čas bi mi se neko dolazil ispričavat A kavu bi pila non-stop - Eto vidiš, a vi purgeri govorite za Dalmoše da smo nepristojni i ne znan kakvi - Ma — zažmiri tajnica i odmahne rukom Anita joj se nasmiješi i vrati se u ured Banalni, nevažni razgovor s tajnicom odjednom joj je popravio raspoloženje Osjećala se sve zadovoljnije i sve opuštenije sa svakim pomakom najtanje kazaljke na ekranu televizora - Da vidimo šta je to tako zabrinulo moju Snjegu - promrsila je hvatajući daljinski upravljač kad je krenula špica podnevnih Vijesti - Ništa Ništa Ništa - ispraćala je svaki prilog, sve do četvrtoga, lupkajući se olovkom lagano po vrhu nosa Voditelj je čitao, gledajući ravno u nju "U zagrebačkom Centru za identifikaciju žrtava rata jutros je identificirano prvih osam od ukupno pedeset i šest tijela otkrivenih potkraj prošlog mjeseca u masovnoj grobnici pokraj Janjčeva Riječ je o civilnim zarobljenicima koji su, prema dosadašnjim saznanjima, smaknuti vec drugog dana okupacije,
a medu osam identificiranih je i tijelo naše kolegice Ivane Kriste, novinarke čiji su nadahnuti izvještaji postali i svojevrsnim simbolom prkosnog otpora Slavonije, ali i cijele Hrvatske Posmrtne ostatke kolegice Ivane identificirao je njezin suprug Tomo, i sam branitelj te invalid Domovinskog rata, a danas javni bilježnik u Splitu Iz svijeta Međunarodna agencija za nuklearnu energiju priopćila je da " Posljednji kadar priloga, ne duži od tri sekunde, prikazivao je Tomu kako sjedi u automobilu na parkiralištu na Salati, zabačene glave i zagledan u krov Olovka joj je ispala iz ruke gledala ju je, kao na usporenoj snimci, kako joj ostavlja plavu crticu na svijetlim hlačama, zatim kako dalje pada, udara vrškom o rub cipele i odbija se, poput klackalice na dječjem igralištu, po ulaštenom podu Činilo joj se da je vec pao mrak kad se olovka potpuno smirila - Od doma mi je mahala, čoviče Vratila se doma *** Kad joj je starac bez riječi pokazao prstom, nije bilo teško uočiti muškarca u crnom odijelu, na pramcu jedne od tridesetak bijelih I 196 * Renato Boretić Pričaj mi o njoj I barki u pnbidraškoj lučici Zagledan prema suprotnoj strani uvale, s rukama u džepovima hlača, bio joj je okrenut leđima, ah da su i na svim ostalim barkama stajalijednako odjeveni i jednako okrenuti muškarci, znala bi točno prema kojoj treba krenuti — Tomo — zazvala ga je s pola glasa Malo je trznuo glavom, a onda se opet zagledao prema Bratunju — Tomo, ja sam Osvrnuo se polako, kao da ne vjeruje da ce ikoga ugledati — O1 — rekao je, krenuo po boku gajete prema njoj i pružio joj ruku s krme -Dođi Popela se na krmu i krenula ga zagrliti, ah on je vec zakoraknuo nazad na bok barke i pokazivao joj da ga slijedi prema pramcu drugom stranom — Pogledaj ovo — kazao je kad su stali na provu, jedno do drugog — Ako pušejugo, vraća te ovamo Ako puše bura, nosi te ravno u Bratunj i razbit ceš se na stijenama Levanat te gura udesno i isto ceš se razbit, na uvalu Ako probaš po maestralu, popodnevna te struja praktički drži na mjestu Nemoš pobjec Barem ne bez motora - Ovo je Borina barka7 -Aha - Bože mili, šta je to bilo s njim? Vidila sam jučer u novinama, tila san danas doc na sprovod, ah je ispod Karlovca bila neka nesreća pa san čekala skoro uru - Ništa, objesio se na konop od zvona u crkvi Dm-don, dvaput zazvonilo i gotovo Bio prekjuce u Splitu, na Ivamnom sprovodu, plako ko kišna godina, i onda se vratio ovamo i pravo u zvonik, u istom odijelu I eto mene na dva pogreba u tri dana Isto u istom odijelu -Jeste pričah vi išta čilo ovo vnme7 Jel zna on išta više nego šta je reka7 - Imaš vatre7 - upitao ju je, duboko uzdahnuvši — Nemam, prestala san pušit ima sto godina - Ajmo odavde Poveo ju je u prvu uličicu desno od lučice, zatim u prvu lijevo. Zaustavili su se pred širokim drvenim vratima u visokom kamenom zidu. - Kolko sam ja uspio svatit, ništa Boro nije znao više od nas. On je samo bio, ja mislim, strašno zaljubljen u Ivanu. -Molin?! -Je... Šta god daje znao, volio ju je i jače i čišće i poštenije neg ja. Zato se i ubio kad sam je našo. I to ti je cijela priča. -Pa... Boro je ima ženu, jel tako? Odavde. - Kakve to veze ima? I ja sam imo ženu. Izvadio je ključ iz džepa i otvorio vrata: - Aj uđi, da vidiš napokon i tu kuću. Zakoračila je za njim, kao hipnotizirana, u neveliko dvorište opasano kamenim zidom. - Evo, to ti je moj mir zadnjih pet godina. Četir dana sam u Splitu, u kancelariji, a tri tu. Uz usku popločanu stazu do kuće rasle su jabuka, dvije male palme, maslina i lavanda, a cijelo je travnato dvorište šupljikavom hladovinom natkrivala široka krošnja badema. Iznad krova katnice vidio se zvonik pribidraške crkve. - To ti je mir, a unutra je moj nemir - reče Tomo i pokaže prema otvorenim vratima prizemlja. - Uđi, sigurno će ti se razveselit, Unutra je, na kauču nasuprot televizoru s isključenim tonom, sjedila djevojka kratke, u crno obojane kose, s četiri naušnice u desnom uhu, i tipkala poruku u mobitel. - Tea! To si ti, jel tako?! Teice! - otme se Aniti. - Oho! - odvratila je mala i vratila pogled na mobitel. Imala je barem po jedan prsten na svakom prstu.
- Teice! - ponovi Anita i sjedne do nje. - Toliko san mislila na tebe, al isto te ne bi pripoznala da te vidin na ulici... Tea... -E? Uslijedila je duga šutnja koju je prekinuo Tomo: -Jesi za kavu? Imamo i vino, dus, mislim daje ijedno pivo... - Ne znan. Šta ćeš ti, to daj i meni. 19S • RemitoBoretić Pri< icaj mi o njoj - Tea, ti? - Fala. Menije svega dovde. - Tomo... - krenula je, kad su sjeli za stol u vrtu, držeći šalicu s oba dlana ispred usta. - Šta se to nama dogodilo? - Ništa... Bili smo... Bili smo glamci, i to je cijela priča. Jel se ti sjećaš još uopće staje glamac, purgerice? - Al nismo mogli ni bit ništa drugo nego glamci, jel tako? Šta smo mogli? - Ništa. - Nemoj mene mrzit i nemoj mene krivit, molin te... Ja san bila samo... Ma, čak i one budale iz Novog doba, oni su isto bili glamci ka i mi, jel tako, šta ti misliš? - A valjda jesu. Ne znam, valjda jesu. Znaš da je onaj Skračić posto glavni urednik? - Znan, još nišan bila otišla u Zagreb. A sićaš se onog lika, ne Francuza nego našeg, iz Crvenog križa? - Misliš na gospodina veleposlanika? -E. Pošutjeli su neko vrijeme, a onda se Anita stresla kad joj se iza leda i iznad glave pet puta oglasilo crkveno zvono. - Ko sad zvoni? — upitala je. - Ma, ima već tri godine da su nabavili automat... Ajmo prošetat, kad popiješ. -Ajmo odma. - Tomo — zaustavila gaje čim je za sobom zatvorio ulična vrata. — Znan daje strašno, al moran te pitat jednu stvar... - Samo jednu? - Molin te, slušaj me, reci mi samo to i neću te više ništa pitat... - Reci. - Koliko si... Nemoj se ljutit na mene... Ovo, neki dan, koliko si ti siguran da... Da si zbilja pripozna baš Ivanu? Oću reć, jel to stvarno ona, il sije ti pripozna samo da skineš teret? Eto, izgovorila san... — rekla je i prekrila usta dlanom. Tomo je uhvati za nadlakticu i lagano povuče od vrata. —Jel znaš ti, Anita Čelan, kako uopće izgleda identifikacija, kako to ide? - upita je u hodu. Ona zavrti glavom. - Prvo daš sve podatke, spol, dob, te stvari. Onda upišeš svoju procjenu kad je i gdje osoba nestala. Onda možebitne posebne znake. I robu u kojoj pretpostavljaš daje osoba bila. Nakit. Zubne proteze... Za sve živo postoje rubrike u formularu. I onda počneš čekat. Čekaš, čekaš, čekaš... Tomo duboko uzdahne, pa nastavi: - E, onda se zaljubiš u novinarku crne kronike. I bude ti i lijepo i teško, ovako i onako, al uglavnom ipak lijepo. I onda ti ona jednog dana dođe s papirom koji sve izvrne naglavačke. -Tomo... -1 onda tragaš, pojedeš govno tu, pojedeš govno tamo, i ne znaš više šta bi mislio. I ne znaš, i ne znaš, i ne znaš, a onda novinarka ode i ne javlja se više. A ti i dalje ne znaš, i ne znaš, i ne znaš. I onda ti se jedan danjave iz Zagreba, i zovnu te gore da ti pokažu krpicu friško oprane tkanine. I pitaju jel bi to mogo bit komadić odjeće od osobe koju tražiš. A ti onda prepoznaš da je to manžeta od flanel košulje koju je tebi ta osoba koju tražiš poklonila za zadnji Božić prije rata. Svoju košulju prepoznaš. A onda ti pokažu i kajiš od hlača, prvo na fotografiji, a onda i pravi. Kajiš koji si ti, osobi koju tražiš, kupio za isti onaj Božić. -Tomo, samo san... - Čekaj. I onda ti zakažu termin identifikacije ostataka... Ostalih ostataka... I to tek za četir dana. I onda ti preživiš ta četir dana pa dođeš, odvedu te u podrum i ti se najedamput nadeš pred nekakim nepoznatim nesretnim kosturom s kojeg vise neke froncle, ali vidiš da su to ti zubi, da fale obje gornje šestice, i vidiš da je to ta lijeva podlaktica, slomljena točno na istom mjestu gdje ju je slomila i tražena osoba kad si ju prvi i zadnji put u Zagrebu odveo na klizanje... I vidiš da je to to. Da si našo svoju traženu osobu. -1 znači prvi dan su je odma ubili, stoka... 2OO • RenotoBaretić
Prič icaj mi o njoj - Aha. Jedan metak u leda ijedan u potiljak. Reko mije patolog da su svi iz te grupe, te grobnice, najvjerojatnije pobijeni rafalom, a u nju daje, izgleda, neko puco posebno. I bila je na vrhu hrpe. - Znači da ju je odvojeno ubija neko koje zna koje ona. - Aha. II ubio, il zapovjedio nekome. A to onda znači da ja sad imam svoju novu traženu osobu. - Ma daj, molin te! Nemoj bit lud... - Da? A kakav bi trebo bit? Normalan? Šutke su prešli još dvadesetak koraka, a onda Tomo zastane i počne nešto tražiti po džepovima. - Jebenti upaljač... - promrsi. - Slušaj, ako ovako nastavimo hodat, doć ćemo i do Zadra. Imamo još, šta, evo, skoro sat i pol do mise za Boru, a onda moram i kod njegovoga punca, doć će cijelo selo, moram se i ja pojavit. Ajmo se vratit, sjest negdje i popit piće, ja bi mogo i malo sira čoknit ili nečega, nisam jeo ništa od jučer popodne. -Ajmo... Znaš, jasan tila doć na sprovod Ivani, al nišan znala ni di će bit ni kad, nije nigdi objavljeno... - I bolje. Zvali su iz Vlade, s televizije, htjeli napravit državnu sahranu, al ja sam reko da neću. Dao sam je kremirat gore u Zagrebu i... - Kako to? Mislim, kremiranje... -A slušaj, htjeli smo i punica i ja da bude s ocem i bratom, a još jedan lijes ne bi stao u onu malu grobnicu. - Čekaj malo, al ti je i punac umra? Za Vedrana znan, to je bilo jezivo, bolesno, u praonici... Ni to nikad nije policija riješila, jel tako? - Ma kaki. - A stari, šta je s njin bilo? - Infarkt, u haustoru. Penjo se stepenicama, ščepalo ga, lupno komšiji na vrata, ovaj otvori a Ivan mu se strovali u hodnik. Mrtav isti čas. Rasule se paprike i sve... -Jebate... A kako je baka, kako se ono zvala? - Moja Ružica ti je triput bila praktički na samrti A onda, mjesec dana posije Ivanovog infarkta, izišla iz bolnice i živnula ko nikad Aktivirala se u Caritasu, napravila kod zubara novu protezu, dolaze joj prijateljice na kavu Nemoš vjerovat Ko da je skmila sa sebe sav teret, cijeli život, sve šta ju je stiskalo i gušilo, pozdravila se i oslobodila Ko daje tek počela živjet - E A ovo sad, s Ivanom, kako je to primila7 - Ja sam mislio da ceje to definitivno pokosit Al sjajna je, rasplakala se tek ispred grobnice I samo je rekla ' Tomo, kad dođe moje vrijeme, kremiraj i mene, da budem s njima" Sjajna je stara - Stvarno je Al to j e valj da j edini način da preživiš tolike šokove Naravno, ako ti se još uopće živi - Ma, znala je ona cijelo vrijeme, ko šta smo i svi znah -Ja msan znala, Tomo Ja san se samo bojala Od početka - Čega7 -1 jednoga i drugoga, i daje Ivana živa i daje mrtva - Nije mogla bit živa tolike godine a daju nijednom ne ponude za razmjenu - Znan, al zamisli da ipak je1 - Zamišljam, ali nije Reci i sama, kad je vec mrtva, zar nije bolje daju je đubrad ubila odma prvi dan?Ja ti nikad nisam vjerovo daje stvarno živa, ozbiljno Jesam se i nadao, i ovo i ono, nije da nisam, ah danas kad pogledam, nikad nisam stvarno vjerovo u to Zastala je i nakrivila glavu - Nije istina Ako te ko zna, ja te znan Virova si, baren nakratko Do kosti si virova -A znaš šta sam uradio kad mije urna došla iz Zagreba7 - nastavi Tomo kao da ne čuje, pa je uhvati pod ruku i povuče dalje - Uzo sam onaj tvoj papir, iskido ga najsitnije šta sam mogo, pola sata sam ga kido, kiducko, i onda ga ubacio unutra Zašutjeli su, sve dok je nije doveo do terase uz obalu - Evo, tu ćemo, ovo su lani otvorili, gazda je isto zet iz Slavonije Sjedi di oceš, pa mi počni pričat šta ima s tobom Šta mi ti radiš u zadnje vrijeme, ovih mjesec-dva šta se nismo vidjeli? 2O2 • RenotoBaretic Pi ricaj mi o njoj Nasmiješila se i sjela za najbliži stol - Sanjam tvoju ženu - Ma daj - I ne samo u zadnje vrijeme, nego odma otkad san otišla iz Splita - Ozbiljno7 Dobrodošla u klub A šta sanjaš7 Ajde, sjećaš se onog "pričaj mi o njoj"7 - Ocu, al ti mi prvo reci koje tije boje bila kuca tamo, u Slavoniji7 Jesi iša gon otkad se može7 -Jesam, lšo sam dvaput s Borom i dvaput sđm Kuće nema, samo hrpa cigli i crni dimnjak, al mi ovi
tvrde da ce je država obnovit, moš mislit A možda i oce A boja, čekaj, jebote Bogati, stvarno si me Crvena, sunce ti ljubim, normalno daje crvena' To je stan nanovo fasadiro davno, još sam lšo u srednju školu Prije je bila nešto sivkasto, tako nešto, al onda je digo sprat A šta ce ti to, ta fasada, kog boga7 U stvari čekaj, idem prvo nazvat Teu da nam se pridruži, pa ceš mi onda rec Izvadio je mobitel iz džepa i krenuo pantomimom objašnjavati konobaru što da donese - Alo, ceri cacma, ajde dođi u "Stan škver", ništa nisi ni ti ručala danas Ma čekaj Čekaj, čekaj1 Zašto7 Okej, ne moraš doc, ne moraš jest, al nemoj slučajno da te ne vidim na misi' Nemoj slučajno' Ako ne dođeš, ostaješ tu sa mnom cijeli vikend, jel tijasno7 Ma briga me i za školu i za ponedeljak' Jel jasno7 Okej Vidimo se u sedam u crkvi1 - Nemoguća' - zavrtio je glavom, pripaljujući cigaretu upaljačem što ga je donio konobar - Sve san te pitala, samo ne ono najvažnije Kako se mala nosi sa svm ovm7 -A vidiš I čuješ Ne znam kolko je uopće teško njoj, a sigurno joj je teško, al znam daje meni strahovito s njom Em pubertet, em sve ovo Kolko god je mljela ko dijete, tolko sad šuti I crno, crno, crno, jebote, sve na njoj i oko nje mora bit crno Ajde, barem je i dalje dobra u školi 2O3 -Jebiga, to je ta faza... A i moraš je razumit. -Ja se nadam daje samo faza... Nego, ajmo se mi vratit, staje ono bilo, fasada moje kuće, a prije toga... Ne, sanjala si Ivanu, tako je! Pričaj. Ispričala mu je sve o svojim selidbama i snovima, grickali su sir i masline, pijuckali vino i polako se prestrojavali na laganije teme, na štošta što im se događalo ovih godina otkako se nisu vidjeli ni čuli. - Slušaj - rekla j e na kraj u Anita - imamo j oš po ure do mise. Jel ti se da da odemo na kavu u onaj kafić, tamo di san ti pokazala onaj prokleti papir? Da zatvorimo krug, a? Iznenadila ju je promjena na njegovu licu. U trenu se smrknuo i počeo okretati kutiju cigareta na stolu: - Nema u životu krugova, znaš? Nema, sve je samo jedna nepravilna spirala. Tu i tamo ti se učini da ćeš se dodirnit s nečim otprije, ali zapravo samo nastavljaš kružit oko svega što si proso, samo u sve većim krugovima, i sve udaljenijim. Samo obideš i sjetiš se, ništa drugo. Nema dodirivanja. Sve dok jedan dan ne upadneš mrtav komšiji u hodnik i raspu ti se paprike, ili te nadu preko noći natopljenog u tvojoj autopraonici, ili ti neko spraši dva metka u glavu i u leđa... Nema krugova, nema zatvaranja... - Sori, Tomo, ja san samo mislila... - Ja ti nekako više nisam dobrodošo gost u tom kafiću, pa ne bi sad išo ako tebi nije baš jako važno... nastavio je, valjajući viljuškom maslinu po tanjuru. - A šta je bilo? Bit će ste se ti i gazda posvadili oko mede neke, a? Suhozida... —Jel se sjećaš ti one male konobarice, krasne, šta sije izvrijeđala onaj put zato staje šepava? - Ajme, nemoj mi govorit, toga me sram za čili život... Okej, slažen se, ne idemo tamo ako ona još radi... - Ne radi. Predlani se ubila, popila sve tablete u kući... Al šta, roditelji misle, oni su vlasnici lokala, oni misle da se zbog mene ubila. I nemoš ih razuvjerit. -Tomo... I 2O4 ' Renato Baretić Pričaj mi o njoj - Imala je dvajspet godina i imala je rak kostiju. I ubila se da ne čeka. A šta je imala čekat? Samo smrt i sve gori život do te smrti. Samo sve gori. Ista priča ko i s Ivanom. - Stani, a zašto bi oni mislili da se ubila zbog tebe? Jeste ti i ona nešto... - Nije to važno, to nema nikakve veze uopće, jesmo il nismo, i šta smo... Njima je važno samo šta oni misle i šta se njima čini. Ko i svakom, na kraju krajeva. - Okej, okej, nema šanse da odemo tamo... - zaključila je Anita, osjećajući kako iz trena u tren sve više gubi snagu. - Reci mi, jesi ti preko ovog vikenda tu ili u Splitu? Ja odma posli mise iden za Split, a volila bi da se još vidimo. Premalo smo danas pričali za ovih šest godina, jel tako? - Imaš mobitel? - Is, i dva! Privatni i od agencije. - I dalje si u marketingu? Ne vuče te ništa nazad u novinarstvo? - Nema šanse. - Pametno. Evo ti broj, piši... - Jebenti, jel znaš da ja još negdi iman onaj stari mobitel, onaj kumpir, kalifornijski džinovski, šta si mi ga ti da? - rekla je kad su razmijenili brojeve. —Još ga čuvaš? - I nije baš da ga čuvan, al ga nosan za sobon... - Dobro je, čuvaj ga, nikad ne znaš kad će zazvonit, kad će te ko zovnut na njega i šta će ti reć... A nemaš ga više ni kome vratit. - Ne razumin. - Nema više ni Bage, odavno. Sad će skoro bit tri, ne, četiri godine. Tumor na mozgu i... - Tomo pucne
prstima - ...ovako! U manje od mjesec dana. - Mila majko! Pa šta se to događa oko tebe?! - Ne znam, ne znam... Sve je još bilo kolko-tolko podnošljivo dok si ti još bila u Splitu, al otkad si odselila... - Ma daj, mohn te — odgurnula se stolicom od stola i ubacila mobitel u torbicu - Slušaj, ajde mi učini jednu uslugu - Reci - odgovorila je oprezno - Ideš večeras u Split, jel tako7 Ajde mi uzmi Teu i odvezi je do Ružice, jel možeš to7 - Normalno da mogu - Ja moram ostat tu, vjerojatno cu i popit, a ona ujutro ima školu, pa - Ma šta ti je, o čemu pričaš7 Naravno da cu je odvest1 - Ja cu doc sutra, najkasnije navečer, pa se možemo nac - Odlično Jer, znaš Prvo san rekla da te ništa neću pitat, onda san te svašta živo pitala, a na kraju mi se čim da te ocu pitat još duplo toliko -1 zgarišta gdj e su bila, sve ćemo ti reci Nij e valj da da j oš misliš pisat onu knjigu7 - Ajde ca, molm te Ajmo u crkvu, da ne zakasnimo - Nego, kad se vec prisjećamo likova iz prošlosti -javio se kad su bili na pola puta —jel se sjećaš ti onog tipa šta mi je slao pisma umrljana govnom dok sam branio one Srbe7 - Govnar7 Sićan se, kako ne Šta je s njm, jesi skužija ko je7 - Nisam, nego mi je prekjučer, taman na dan sprovoda, stiglo pismo od njega Napiso je samo "HA HA HA", velikim slovima, isto govnom I tn uskličnika Zamisli kretena, šest godina on čeka i onda umače kažiprst u vlastito govno i naslađuje se, crta te uskličnike, stavlja točkice Zastala je i stavila mu dlan na obraz - Tomo Kako si ti još uopće živ, čoviče7 Toliko toga užasa na sve strane oko tebe - Znaš kako7 - nasmiješio se, približio lice njenom i nastavio šapcucijoj u uho - Znaš kako7 Svaki dan mislim na tebe Svaki jebeni ušljivi prokleti usrani dan ja mislim na tebe, sve ove godine Ali svaki 2O6 • Renato Baretić rncaj mi o njoj Jel se sjećaš još onog tvojeg Slammga, onog "užasni se nad ovim večeras, ljubljena"7 Odmaknula se i pridigla ruke pred sebe - Nemoj to radit, Tomo Nemoj nan to radit - Ništa ja ne radim Samo sam ti reko Okrenula se i zabrzala prema crkvi Po tihom glasu, po govoru bez ijedne geste, Tea je znala da je ljut kao malo kad ranije Ali nije ju bilo briga, samo je čekala da otac izgovori sve što ima, pa da se raziđu - Okej, i ti i ja dobro znamo da bi te sad trebo zadržat u Pn-bidragu i bacit ti taj mobitel u more 111, još bolje, zatvorit te u kuću da čvrčkaš po njemu dok ti ne otpadne i palac i oba uha Al ipak ideš u Split, s Anitom Ravno baki i ravno u krevet Znaš da cu zvat i provjeravat, prema tome Tea bez rijeci sjedne na suvozačko mjesto u Ani trnom autu i zalupi vratima - A ti - okrene se Tomo prema Aniti koja je stajala s druge strane, i nastavi još tiše - Nemoj knvo svatit ništa šta sam reko Ništa ja ne radim ni tebi m sebi, samo sam ti odgovorio i reko šta je bilo Stvarno sam mislio na tebe svaki dan I to mije pomoglo Stvarno, svaki svakcati dan -1 ja isto - nasmiješi se ona - Al meni nije pomoglo - Okej, pričat ćemo, ajte vi sad Ja dolazim sutra, javit cu ti se Moramo se još nac - Apsolutno - Čuvaj se -Je, i ti ** - Tea moja, kako si mi ti u svemu ovom? - zapitala je kad su izišle na magistralu. - Ja mislin da tebe to uopće nije briga, nego samo pitaš da bi mogle nešta ćakulat u vožnji, bilo šta, ka dvi babuskare. - Nemoj, molin te, to ni mislit! Nismo se vidile sto godina, tebi su se strašne stvari nadogađale za to vrime, i pitan te jer me zanima, jer si mi draga... -Jel mogu zapalit? - Šta zapalit? - Duvan, jebate! Čisti duvan. - Pušiš?! - Samo kad stari nije blizu. - Ovako ćemo... Ti si sad prvi srednje, jel tako? Koje? - Umjetničke. - Slušaj ovako... Sad možeš zapalit, al samo ako mi obećaš da ćeš prestat do početka drugog
razreda. Znači, prvi dan sljedeće školske godine, najkasnije, nema više duvana! Jel to u redu? Možeš ti i ne prestat šta se mene tiče, al onda ocu da me se sitiš svaki put u životu kad zakašlješ i da znaš da ti taj čas govorin: "Govno malo blesavo!" - Fala ti onda lipa... - odgovori Tea i vrati cigarete u ruksak. - Totalno ti je blesavo to s pušenjem - nastavi Anita nakon nekoliko sekundi. - Ka šta ti je i sad bilo blesavo ono u crkvi. - A šta da radin kad mi ljudi šalju poruke? - Isključi mobitel, jebate! Sve će ti poruke doć kad ga opet uključiš! Jebate, nemoš na misi zadušnici za najboljeg prijatelja svoga oca stajat naslonjena na zid i... Kako je ono Tomo reka, čačkat po mobitelu da svi čuju! - Čvrčkat... Povraća mi se kad čujen tu rič. - Onda manje čvrčkaj! - Osin toga, baš me briga i za Boru Kvazimoda i za njegovu misu. - Kako možeš tako? Sićan se da ti nikad nije bija nešto posebno drag, al... I 2 OS • Renato Baretić Pričaj mi o njoj - Nije mi bija, a sad kad se ubija, sad znan i zašto mi nije bija. Sad mi se sve posložilo. - Šta ti se posložilo, ajde, molin te? - Oš čut? -Naravno da oću. - Sigurno? - A govori više! Šta, Boro je bija vanzemaljac? - Boro je ubija moju mamu. - Molin?!? Otkud ti to, za ime Isusovo?! Oca ti je dvaput spasija u ratu, jebate! - To nema veze. Fala mu za to, al to nema veze. Bija je čudan od početka. Triput san ga čula da priča kako je bilo kad je zadnji put vidija mamu, i svaki put je bilo različito... Jesi čitala u novinama kako su četnici mučili naše, na koje sve načine? Nije to bilo da su ih samo tukli, svašta su ih tirali radit jedne drugima, svakakve stvari... Ja mislin da su Boru natirali da ubije mamu da bi spasija svoj život. - Čuj - odvrati Anita za nekoliko trenutaka. - Ja mislin da si odabrala zbilja odličnu školu, jer imaš stvarno bogatu maštu. Ne bogatu nego, nego... Prebogatu, jebate! Taman za umjetničku! -Jel mogu sad zapalit bez onog obećanja? - Ma puši, briga me! - E, sad neću. Nije baza. - Tea... - zasmije se Anita. -Jel tebi jasno koliko će ti bit neugodno zbog ovog ponašanja jedan dan kad izideš iz puberteta? Đavla ti je jasno... Al svejedno, sjeti se tu i tamo ove večeri i ove vožnje i svih svojih gluparija. I čvrčkanja u crkvi i pušenja i suludih teorija o Bori i podjebavanja... - Ne znan po čemu bi se trebala sjećat. Ovo je samo još jedna bezvezna i prazna večer u mojem bezveznom i praznom životiću. - Okej, sad ću ti pomoć da je zapamtiš! - zareži Anita i prebaci se u lijevu traku. Iz suprotnog smjera, s manje od sto metara, mahnito je počeo svijetliti i trubiti šleper s desetak lampi oko kabine. -Jesi luda??? - zavrištala je Tea. - Ubit ćeš nas, aaaaaa.... Izišao je iz Borine kuće, spustio se na plažu i uključio mobitel na kojemu je zasvijetlilo: "Nove poruke od ANITA". Poslana prije skoro punog sata, poruka je glasila: "Pošiljka isporučena. Izludila me dibidus totalno. A". Nasmiješio se i otpisao: "I onda ti meni kazes da ne budem lud? kako???" Zastao je, poželjevši da napiše još nešto, nešto što bi Anitu moglo natjerati da uzvrati novom porukom. Vratio je mobitel u džep dok se ne sjeti, pa izuo cipele i čarape, zavrnuo nogavice do koljena i zakoraknuo stopalima u more. Zažmirio je i pustio da mu se svježina uspne cijelim tijelom, svim mišićima, kostima i organima, od gležnjeva do vrha lubanje. Bacio je opušak daleko prema Bratunju i počeo disati duboko, sve dublje. Znao je da nikakav krug nije ni zatvoren niti otvoren, da se spirala života samo nastavlja u novi, još širi zavoj, ali osjećao se, unatoč svemu, bolje nego... Ponovo zgrabi mobitel i dopise: "Može ručak sutra? javim se cim stignem, t". Istog trenutka kad je pritisnuo tipku za slanje poruke, nečija mu se ruka spusti na rame. Trgne se prestrašeno i jedva zadrži ravnotežu u plićaku. - Šj or Filipe! Bože, šta ste me prepali! Ufff... Samo sam izišo malo da uzmem zraka... - I ja isto - odgovori mu Borin punac. - Tomo, ima jedna stvar koju timoranreć... - Jel sve u redu unutra? - Ma pusti nji unutra, to se samo došlo malo mukte najist i napit... Slušaj, mene to već više od pet godin stišće, guši, ovako... — stari zastane i stisne se dlanom oko naboranog vrata. - Kad si ti ono dobija onu kartu da ti je žena živa, kad je Boro čuja za to, on je isto sta do kolina u more ka i ti sad... Tomo... - Nemojte mi ništa govorit, Filipe - prosikće Tomo i iziđe na šljunak. Naježi se i strese, a sva ona ugodna svježina u trenu mu se vrati u stopala i spuzne medu oblutke.
21O • RenatoBaretić Pričaj 1 - Tomo, moran ti kazat, jer mene to guši, svaki put kad te vi-din... - Ništa vi meni ne morate reć. Sve znam, sve znam, sve znam! Osim toga, sad je sve gotovo, sve je gotovo, nema se više šta pričat! Daje bilo išta za reć, već bi se reklo! -Tomo, ja ti to moran... - Nemojte, molim vas. Nemojte, molim vas... - Tomo, ja tebe molin... - Nemate vi mene šta molit - okrene se i pljune u more. - Sto godina vi meni šutite a sad vam je baš napeto da mi kažete! E neću! Briga me! Neću! Tomo zabrza po šljunku, pa kroz dvorište na ulicu. - Neću, neću, neću, neću, neću... — ponavljao je sa svakim korakom, ne znajući ni da hoda niti da je bos, a kamoli kamo je krenuo. Pribrao se tek kad je stao pred vratima svoje kuće. Izvadio je ključ, ušao u dvorište, ispod stola izvukao stare tenisice i obuo ih, isključio svjetlo, zatvorio škure i vrata u prizemlju, uzeo aktovku i krenuo prema autu. Nekoliko minuta kasnije, pred izlazom na magistralu, zakočio je i zapalio cigaretu. Znao je da će skrenuti desno, ali nikako se nije mogao odlučiti da li da uključi žmigavac ili ne. Ako ga ne uključi, možda ga zaskoči policija na prvom zavoju, gdje i inače, iza grma, dežuraju dan i noć. S druge strane, kome bi uopće koristio taj njegov posrani žmigavac, baš njegov i baš sad, pred ponoć, na potpuno praznom raskrižju? Kome bi na svijetu taj žmigavac išta pokazao? A i da ima nekoga, šta je koga briga kamo baš on baš sada ide i kamo se, u kojem smjeru, vrti njegova spirala? Ugasio je cigaretu, spustio ručnu kočnicu i skrenuo desno, prema Splitu. Biblioteka Azbest Renato Baretic Pncaj mi o njoj Nakladnik AGM Mihanoviceva 28 Zagreb Za nakladnika Jamslav Saban Lektor jasna Perkovic Dizajn naslovne stranice Barbara Galant Studio grafičkih ideja Fotografija na naslovnoj stranici Renato Baretic Grafički urednik Dubravko Crnkovic Kompjutorska priprema Iva Cular Studio grafičkih ideja Tisak Narodne novine Dorada tiska Kratiš ISBN 953 174 293 6 © Renato Baretic Split 2006 Renato Baretić rođenje i963. u Zagrebu, gdje nešto kasnije takorekuc diplomira komparativnu književnost i fonetiku. Od 1983. radi kao novinar u brojnim listovima, najviše u Slobodnoj Dalmaciji i njenim izdanjima. Objavio je zbirke pjesama "Riječi iz džepova" (1998.) i "Kome ćemo slati razglednice" (2005.), izbor iz TV-kolumni "Kadrovi kadra" (2005.), te roman "Osmi povjerenik" (2003.), za koji je 2004. primio pet nacionalnih književnih nagrada. Uz Ivicu Ivaniševića i Antu Tomića, koscenarist je TV-serije "Novo doba" i igranog filma "Što je muškarac bez brkova". S njima dvojicom i drugim autorima sudjelovao je u nizu kolektivnih književnih i publicističkih projekata. U cijelosti ili u fragmentima, književna su mu djela prevedena na makedonski, slovenski, njemački, engleski i ukrajinski jezik, a "Osmi povjerenik" doživio je i dramatizaciju na sceni HNK Split. Renato Baretič živi i radi u Splitu, gdje je muž Maji i otac Katarini i Jakovu.
[email protected] foto: Bozo Vukičević
